Srpski glas 1. jul

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 1.7.2021. z Year XXX No.2455

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

[irom Australije proslavqen

Vidovdan na vrhu SRPKIWE Evrope

Strane 15, 16, 17, 18 i 20

Strana 3

Patrijarh Porfirije po prvi put slu`io opelo na Gazimestanu

Ko{arka{ice Srbije po drugi put u posledwih {est godina popele su se na krov Evrope, a ono {to je najimpresivnije u ovom podatku je to {to su nosioci ove generacije iste devojke koje su se pre {est godina okitile zlatom na prvenstvu Starog kontinenta

Strana 11

Strane 30 i 32

Bekstvo iz grada

Strana 5

Mladi Srbi pohrlili u napu{tena srpska sela

Dva puta u `ivotu u~ila }irilicu, tre}i put je zapisala u srcu

Putopis

Ruske svetiwe

Sedam hiqada kilometara puta duhovne Strana 19 radosti

2

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Ko ~uva Kokezu? Gde je i opPa da li je platio slobodu ok Milena Popovi} Ivanovi} napustila sednicu Skup{tine o Kosovu zbog Milana Radoi~i}a Poslanica sa liste Srpske napredne stranke (SNS) Milena Popovi} Ivanovi} izjavila je da je napustila nedavno skup{tinsko zasedawe, na kome je govorio Aleksandar Vu~i}, zato {to se u u skup{tinskoj sali nalazio i Milan Radoi~i}, koji je na Kosovu bio optu`en za ubistvo wenog supruga Olivera Ivanovi}a.

Popovi} Ivanovi} je kazala da postoje razlozi koje ne `eli da komentari{e i obja{wava, a zbog kojih ne `eli da sedi u istoj prostoriji s Milanom Radoi~i}em. „Istraga ubistva mog supruga je jako komplikovan proces. Znam da na{i istra`ni organi rade na re{avawu slu~aja i apsolutno verujem da }e kad tad biti otkriveni nalogodavci, organizatori i izvr{ioci ubistva Olivera Ivanovi}a“, kazala je ona.

Na pitawe kako ocewuje to {to nije ispuweno obe}awe predstavnika najvi{e vlasti da }e u roku od dve nedeqe biti saop{teni detaqi ubistva Olivera Ivanovi}a, ona je kazala da je razo~arana {to to obe}awe nije ispuweno. „Razo~arana sam jer sam verovala da }e imena ubica biti saop{tena nekoliko dana posle ubistva. Ipak, verujem u istra`ne i organe i da }e pre svega nalogodavci biti privedeni pravdi“, istakla je udovica Olivera Ivanovi}a.

Upitana da prokomentari{e tok istrage koja se vodi u Pri{tini, Popovi} Ivanovi} je kazala da je taj postupak bio „traqav“ i da se optu`nica mewala tri puta. „Neko `eli da se ceo slu~aj {to du`e prolongira. Ali svaki lanac ima svoju najslabiju kariku i kad tad }emo saznati imena ubica i nalogodavaca“, naglasila je ona.

Srpski politi~ar sa Kosova i Metohije Oliver Ivanovi} je ubijen 16. januara 2018. godine u Severnoj Mitrovici. U trenutku ubistva u gradu nije radio video-nadzor.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je ranije kazao da je Milan Radoi~i} pro{ao poligraf kada je u pitawu ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a. „^ovek je pristao, za razliku od nekih drugih, da ide na poligraf po pitawu ubistva Olivera Ivanovi}a. Pao je na nekim drugim temama, tako da znate da nije mogao da prevari poligraf“, poru~io je Vu~i} i naglasio da su srpski organi vlasti „sa sigurno{}u“ znali da Radoi~i} nije u~estvovao u ubistvu Ivanovi}a.

Apelacioni sud Kosova je u maju potvrdio optu`nicu protiv {est qudi optu`enih za u~e{}e u ubistvo Olivera Ivanovi}a i nakon du`eg odlagawa uputio slu~aj na su|ewe.

Navodne vo|e kriminalne grupe, po optu`nici, bili su potpredsednik Srpske liste Milan Radoi~i} i biznismen Zvonko Veselinovi}.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Nakon {to je na sva zvona obelodaweno da je predsednik Fudbalskog saveza Srbije, kao ~lan klana Veqka Belivuka, u~estvovao u pripremawu atentata na Aleksandra Vu~i}a, kao i da je opqa~kao vi{e stotina miliona evra, javnost se pita gde je nestao Slavi{a Kokeza. Kako je mogu}e da posle takvih te{kih optu`bi na ra~un prvog ~oveka srpskog fudbala, ceo slu~aj klizi u zaborav, kao da se ni{ta nije dogodilo?!

Kokeza je krajem februara ove godine priveden na informativni razgovor u SBPOK na osnovu navoda Aleksandra Kajmakovi}a, poznatijeg kao Aca Bosanac. Tom prilikom, kako su izvestili Vu~i}evi mediji, Kokeza je odbio poligrafsko ispitivawe, kako bi se utvrdilo da li je u~estvovao u pripremawu atentata na Vu~i}a, {to je veoma rastu`ilo napredwa~kog vo|u.

Kokeza je pu{ten nakon nekoliko sati, a prore`imski mediji prosto su po~eli da se utrkuju ko }e obelodaniti vi{e kriminalnih aktivnosti Kokeze, kao da nije na ~elno mesto Fudbalskog saveza do{ao voqom Aleksandra Vu~i}a i tu funkciju obavqao {est godina. Sam Vu~i} koji se razme}e svojom informisano{}u, ovog puta ostao je neobave{ten {ta mu radi ~ovek kojeg je od vodi~a magarca po crnogorskoj obali uzdigao do jednog od najbogatijih qudi u Srbiji, {to je potvrdio i Vladimir \ukanovi}.

- Policija ima ~vrste i neoborive dokaze da su Dijana Hrkalovi} i Slavi{a Kokeza aktivno sara|ivali sa klanom Veqka Belivuka i da ~ak mogu da se tretiraju kao "istaknuti ~lanovi klana", a Hrkalovi}eva i kao jedan od mafija{kih bosova, tvrde inspektori anga`ovani u vi{emese~noj istrazi preneo je najodaniji Vu~i}u tabloid Informer, koji je saop{tio da je pitawe trenutka kada }e Kokeza biti uhap{en, a {to se do danas nije dogodilo.

Kokezu osim za saradwu sa klanom Veqe Nevoqe, sumwi~e i za milionski {verc cigareta, duvana, markirane garderobe, luksuznih automobila...

Sumwa se da je na ovim poslovima, u saradwi sa jo{ nekim dr`avnim funkcionerima, u protekle ~etiri godine zaradio vi{e desetina miliona evra, te ga je Informer ozna~io kao {efa "carinske mafije".

po

Nakon mesec dana besomu~ne kampawe, Kokeza je podneo ostavku na mesto predsednika FSS, u kojoj je, izme|u ostalog, rekao: - Niko ne treba Aleksandra Vu~i}a i Srbiju da brani od Slavi{e Kokeze, jer Slavi{a Kokeza je bio uz Aleksandra Vu~i}a i Srbiju kada mnogi to nisu smeli ili hteli. Ponosan tada, ponosan i sada kada se brutalno iznose opasne neistine koje su naravno nanele {tetu i funkciji koju vi{e ne}u da obavqam. Povla~im se sa mesta predsednika Fudbalskog saveza Srbije kako bih celog sebe stavio u slu`bu pravde i istine koji }e biti moja vodiqa u budu}em periodu.

Interesantno je da Informer od 12. aprila nije objavio nijedan tekst o daqim Kokezinim kriminalnim aktivnostima.

Posle svega navedenog, javnost se sada pita kako Kokeza posle ovakvih optu`bi i daqe mo`e da {eta kao slobodan ~ovek. ^ime se to Kokeza obezbedio, ko ga ~uva i da li je slobodu platio {to }utawem, a {to i novcem. Upravo onim za koji je optu`en da je ukrao.

ma {ta mi re~e?!

Mari} mi je prorekao da }e me Vu~i} uni{titi

Ra|ajte decu za fabrike „Ne znam koliko treba da platimo da bi neko imao dete. Ako treba to da radimo uradi}emo, jer nam to postaje najskupqa re~ u Srbiji. Ne}emo da imamo radnu snagu za fabrike, ne}emo da imamo ni{ta ako nemamo dece" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} apelovao je na to da se ra|a vi{e dece u Srbiji jer nam nedostatak radne snage postaje sve ve}i problem)

„Sr|ane, da ti zna{ koliko je Vu~i} lud, uzeo bi paso{ i napustio zemqu.

Uni{ti}e ti `ivot, karijeru, ti ne zna{ s kim ima{ posla. Ti si pametan i obrazovan i zna{ iz istorije da pametni qudi ne mogu sa neznawem i ludacima da iza|u na kraj. Izvesno vreme ne}e{ mo}i nigde... To mi je rekao Mari}, koji svako drugo ve~e ugo{}uje Vu~i}a, dobro zna s kim ima posla" (Novinar Sr|an [koro, koji je zbog kritike Aleksandra Vu~i}a na RTS-u, smewen sa {efa deska Ve~erwih novosti)

Kako kod Sa{e Popovi} a izgleda kriza sa 30 miliona evra u xepu „Nemamo para, produkcija nema, kriza je, korona" (Sa{a Popovi} i Lepa Brena proslavili su prodaju svoje produkcijske ku}e Grand.

Transakcija je vredna je 30 miliona evra.

On je u finalu “Zvezda Granda” kazao da pobednik ne}e dobiti stan, kriza je)

Ne}e{ ekologiju, dobi}e{ onkologiju „A kakva su to radna mesta gde }e{ da jede{ gorak hleb i da gleda{ kako ti deca umiru, kako sive, kako gube sjaj iz o~iju i dobijaju neke bole{tine veoma rano?

Ne}e{ ekologiju – dobi}e{ onkologiju" (Vo|a Partibrejkersa Zoran Kosti} Cane govori o protestu zbog otvarawa fabrike guma Linglong u Zrewaninu i tome koliko }e ona biti ekolo{ki pogubna za taj grad)

IZME\U DVA VIKENDA

Patrijarh Porfirije po prvi put slu`io opelo na Gazimestanu, hiqade qudi oko spomenika, priveden mladi}, policija oduzimala srpska obele`ja Na Gazimestanu se, povodom praznika Vidovdan, okupilo nekoliko hiqada qudi, najvi{e u posledwih pet godina.

Zbog velike gu`ve i restriktivnih mera, mnogi nisu ni stigli do Gazimestana.

Kosovska policija je na nekoliko prilaznih puteva zaustavila vi{e desetina vozila sa registarskim oznakama iz centralne Srbije.

Patrijarh na Gazimestanu

Verni narod se prikupio u velikom broju, iz svih srpskih zemaqa

Oni su kontrolisali i qude i vozila, i oduzimali delove garderobe na kojima su bili srpski simboli.

Priveden mladi} iz Podgorice Policija na Gazimestanu privela je mladi}a Ristu Jovanovi}a iz Podgorice zato {to je ukazao da nemaju potrebe da pretresaju monahiwu.

Pripadnici specijalne policije odveli su ga sa kapije ulaza u dvori{te spomenika na Gazimestanu, ubacili u vozilo policije i, uz pratwu, udaqili se prema Pri{tini.

Na Gazimestanu su parastos slu`ili patrijarh Porfirije, vladika Teodosije i mitropolit crnogorski Joanikije.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i mitropolit crnogorsko - primorski Joanikije poru~ili su na Gazimestanu da je kosovski zavet temeq slobode i stvarawa srpskog naroda, a da je svaka poseta Kosovu i Metohiji povratak o~evini.

Patrijarh i mitropolit su obele`ili Vidovdan na Kosovu i Metohiji, a proslava nacionalnog praznika po~ela je liturgijom u manastiru Gra~anica koju je slu`io patrijarh Porfirije uz saslu`ewe mitroplolita Joanikija, vladike Teodosija i jo{ nekoliko arhiepiskopa.

Patrijarh: Kosovski boj bio je odbrana identiteta Nakon liturgije u manastiru, patrijarh i arhijereji slu`ili su opelo stradalima u Kosovskom boju 1389. godine na Gazimestanu, a neposredno pre po~etka opela, patrijarh je obra}aju}i se okupqenima kod Spomenika Kosovskim junacima poru~io da, ukoliko srpski narod izgubi svoj koren i svoj duhovni identitet, onda }e izgubiti sve.

"U tom slu~aju mo`emo biti jedna bezobli~na masa od koje se mo`e praviti gotovo sve", rekao je patrijarh.

Ukazao je i da je vojska cara Lazara u boj sa Osmanskim carstvom po{la zbog odbrane identiteta.

"To je novozavetna bitka, za nas je kosovski zavet novi zavet ili kosovski podvig, podvig preobra`avawa i uzrastawa u Hristu, u svakom dobru i vrlini, zato je danas va`an Vidovdan kao praznik, ali je va`no poimawe tog zaveta na Lazarev, Hristovski na~in", naveo je patrijarh.

Naglasio je da kosovski zavet nije imao za ciq da bilo koga elimini{e i izbri{e, nego naprotiv, da upravo utemeqi te jevan|eqske vrednosti koje se mogu sve skupiti u dve koordinate - qubav prema Bogu svim svojim bi}em i qubav prema drugim qudima ko god da su oni, kao prema samome sebi.

"A ako nije tako, onda je to znak da treba jo{ da rastemo u Hristu", naglasio je patrijarh.

Prema wegovim re~ima, autenti~ni i pravi Srbi ne}e imati problem bilo s kim.

Jedna od poruka patrijarha Porfirija bila je i da svaki put kada Srbi dolaze na Kosovo i Metohiju dubinski znaju i ose}aju da su se vratili u svoj dom.

"Svaki put kada do|emo na ovu zemqu dubinski znamo da smo se vratili u svoju o~evinu. O tome svedo~i Gra~anica, Visoki De~ani, Pe}ka Patrijar{ija, Bogorodica Qevi{ka, toliko svetiwa svedo~i o tome da je ovo dom", rekao je patrijarh.

Mitropolit Joanikije: Kosovska `rtva ugra|ena u temeq srpske istorije Mitropolit Joanikije je naglasio da je kosovska `rtva ugra|ena u temeqe srpske istorije, kao i da je ostala glavna tema srpske novozavetne misli, kwi`evnosti i umetnosti.

Kako je dodao, iz tog razloga kosovski zavet predstavqa temeq slobode i stvarawa srpskog naroda.

"Kosovska `rtva je i dan danas izvor na{ega nadahnu}a, izvor vode `ive, duha svetoga, jer nas Gospod miluje zbog svetoga kneza Lazara i kosovskih junaka i svih onih koji su wihovim putem i{li i `ivote svoje polagali i glave davali za veru i za svoju otaxbinu", kazao je mitropolit u svojoj besedi.

"Svako ko je sabran u zajednici i u se}awu iznova obnavqa kosovski zavet. Zato je hri{}anska misija da {iri qubav i zajedni{tvo", poru~io je mitropolit.

Ukazao je na to da prvo ne bi trebalo da se delimo u svoijim ku}ama, ve} da je potrebno da se mirimo i prevazilazimo nesporazume.

"Potrebno je da se objedinimo, na|emo snage da idemo daqe jer je na{a snaga u jedinstvu, a ne u sva|ama i u razdoru", naglasio je mitropolit.

Kako je naveo, srpski narod ma gde i{ao i gde god se nalazio, kada do|e na Kosovo i Metohiju, ose}a da je svoj na svome ro|enom ogwi{tu.

"To nije ose}awe ni mr`we, ni pakosti, niti osvete, niti bilo ~ega drugoga, nego ose}awe qubavi i plemenitosti", naveo je mitropolit Joanikije.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 3

Kuda ide Aca Lukas Pi{e: Dra`a Petrovi} Ima ona pesma Ace Lukasa „Kuda idu qudi kao ja“, ali smo tek pre neki dan kona~no saznali dramati~an rasplet tog hita. Epilog je zaista bio neo~ekavan: qudi kao on idu - u kwi`evnike. „Brate, korona nas ubi, tezge pukle, niko ne zove na svirku u diskoteci u Jebenhausenu, Doj~land, niko ne zove na predizborni miting Srpske napredne stranke u Majuru, zovu me samo u Hit tvit, al tamo ne mo` ni{ta da se zaradi. Samo ne{to kewaju o politici. Vaqa nekako pre`iveti pa je moja odluka bila te{ka i nepopularna – da napi{em kwigu. Napisao sam kwigu, kwiga je odli~na, mek povez, al’ zato tvrd stil“ – mora da je bilo, nekako ovako sro~eno, obja{wewe Ace Lukasa u`em krugu prijateqa – za{to je u ova te{ka vremena za srpsku estradu, pre{ao na pisawe kwiga. „Juuu crni Aco, {ta te sna|e!“, garant su mu rekli prijateqi, ~uv{i kako zavr{avaju na{i istaknuti estradni umetnici u ova te{ka vremena nove normalnosti. „Mora neko i to da radi, da pi{e kwige! Jes zajeban posao, ali meni je jedino va`no da je posao po{ten“, objasnio je Aca skromno za{to je zavr{io u paklu kwi`ara, izdava~a, kwi`evnih kriti~ara i neverovatnih promocija na Sajmu kwiga, kada se tamo sjati ba{ svako ko je ikada napisao kwigu.

Ipak, ko misli da je Sajam kwiga nekakva ezoteri~na manifestacija rezervisana samo za uzvi{ene i visokoumne, trebalo bi da pro{eta halama i pogleda naslove. Ima tu svega – od romansiranih biografija raznoraznog polusveta, re~nika sto~arstva i pomodarstva, “biblijskih kodova”, pesama zale~enih skribomana, {ahovskih uputstava za trudnice, romana za ~ije autore ste saznali redovno prate}i TV Pink i crnu hroniku.

I kada je jedne godine neko zakqu~io da u Legijinim romanima “ima ne~eg kamijevskog”, svi su padali u nesvest, iako je, prizna}ete, vest da Legija pi{e kwige daleko boqa od vesti da organizuje sa~eku{e na autoputu. Jer u sa~eku{ama dosad niko nije primetio ni{ta kamijevsko.

Tako da imamo dve vesti – jednu dobru i jednu lo{u. Dobra je da Aca Lukas vi{e pi{e, a mawe peva, dok je lo{a da sve to obavqa na mestima koja nisu predvi|ena za taj profil istorijskih li~nosti. I plus – u kwizi se raduje uspesima Zemunskog klana.

Kada su Stonsi onomad svirali na U{}u, neki genije je spomenik Ve~na vatra, koji se nalazio tik iza istorijskog stejxa gde su nastupali Xeger i kompanija, preimenovao u Kita Ri~ardsova. Kada je Aca Lukas napisao autobiografiju neki urednik Lagune ga je nazvao – „srpski Kit Ri~ards“.

Aca Lukas je srpska Ve~na Vatra, ponekad je i srpska Ve~na Vutra, mogu}e da je i Kit Ri~ards i Kita Ri~ardsova u jednoj osobi, i on, da se razumemo, ima puno pravo da pi{e kwige, da diktira kwige onima koji mu mo`da pi{u kwige, da promovi{e kwige zajedno sa onima koji mu {tampaju kwige, eventualno je mali problem – {to se taj spektakl odigravao u Pozori{tu na Terazijama, a ne recimo samo na Terazijama.

Terazije su vlasni{tvo svih gra|ana Srbije, pa i Ace Lukasa. Povremeno su, dodu{e, privatno vlasni{tvo jednog drugog kwi`evnika, Gorana Vesi}a, pa {to ne bi na wima bila izgra|ana statua u prirodnoj veli~ini Ace Lukasa koji promovi{e svoju kwigu. To vam je isto kao Rodenov Mislilac, samo sa kwigom.

Pardon, Rodenov Mislilac sa kosom i kwigom. Xepni Rodenov Mislilac.

Mo`da i xepni Tesla, onaj Tesla {to sedi ispred Elektrotehni~kog fakulteta, sa kwigom u krilu.

Me|utim, da l’ bi ~itali kwigu u kojoj autor navodi “Nije mi `ao \in|i}a!” Svakako da jok, ali, ne zaboravite, ovde je ~ovek koji je jednom izjavio “Nije mi `ao {to su ubili ]uruviju!” zavr{io kao demokratski izabrani predsednik. I to kao predsednik Toma. A onaj drugi koji je bio ponosan {to je ubijen \in|i}, zavr{io je kao predsednik Aca, ali ne Lukas.

Tako da vam je Lukasova odluka da u kwizi promovisanoj u Pozori{tu na Terazijama, prizna kako mu nije `ao {to je neko ubijen, zapravo, ni{ta stra{no u dana{wa vremena.

Ako ni posledwoj dvojici srpskih predsednika nije `ao {to su neki qudi ubijeni, {to bi to bilo Aci Lukasu, predgrupi Aleksandra Vu~i}a na napredwa~kim mitinzima. Ako se glavni raduje ne~ijoj smrti, za{to se ne bi radovala predgrupa.

One ve~eri u Pozori{tu na Terazijama promovisana je kwiga fantasti~nih opisa, recimo ovog: „Klo{aru jedan, ti }e{ sa mnom da se igra{! Misli{ da ne znam da jebe{ onog kepeca iz Zvezda Granda“ – kad je to izgovorila, nisam mogao da se kontroli{em – „Taj kepec se boqe k**a od tebe. I boqa je riba od tebe. A s tobom mogu da legnem samo kad sam pijan“ Ali ni to nije stra{no, jer, bra}o i sestre, pa to je kwiga Ace Lukasa, ~lana Srpske napredne stranke, ~ije su sve tezge pukle pod naletima korone. Niste vaqda o~ekivali da pi{e kao Andri}. To je kwiga Ace Lukasa, istog onog koji je u Hit tvitu izvre|ao @aklinu Tatalovi}, obe}ao da }e Kesi}a i Ivanovi}a baciti kroz prozor, i koji je jednom prilikom radnicima Parking servisa vikao: “Kunem ti se, sad }u ti gradona~elnika dovesti. J***** ti poreklo i imovinu za ovo. Sad }u vam dovesti Malog, ispred zgrade mi uzimate auto, klo{ari jedni!”

Su{tinsko pitawe je zapravo: {ta Aca Lukas uop{te radi u na{oj zemqi, a samim tim i u Pozori{tu na Terazijama? Nije ba{ sve {to se de{ava oko nas luk i voda. Ovo {to se de{ava oko nas vi{e je Lukas i Vo|a.

4

SRPSKA POSLA

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

Desilo se i to politika u Srbiji svela se na „ajde se bijemo“ Prvi duel predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a sa opozicijom dogodio se na pragu zgrade predsedni{tva. Po{to je Vu~i} pozvao ~elnike Narodne stranke na tu~u oni su se pojavili na predsednikovom radnom mestu, kako ka`u, da bi ga pitali "da li je to normalno da ih poziva na tu~u". Ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin poru~uje da su pripadnici jedinice Kobre "spre~ili" da Jeremi} i jo{ tri funkcionera te stranke "dobiju ono po {ta su do{li" od predsednika. [ta se ta~no de{avalo unutar zgrade Predsedni{tva nije poznato, a rekonstrukciju doga|aja dali su funkcioneri Narodne stranke ~im je sva|a okon~ana.

Ko se tresao na Andri}evom vencu? Nije prvi put da predsednik Srbije poziva nekog da ga napadne i da poru~uje da }e se sam braniti. To mo`emo ~uti gotovo u svakom wegovom nastupu, pa je tako funkcionerima Narodne stranke poru~io: „Vas petorica se skupite, ovaj crnogorski nacionalista, sledbenik Sekule Drqevi}a, Borivoje Borovi}, onaj iz Trstenika, onaj Gaji}, Vuk Jeremi} i Bora Novakovi}, eto vas petorica samo mene lin~ujte, nemojte nekog drugog, da vidim kako }ete vas petorica zajedno to da izvedete. Ja }u sam da do|em gde god mi ka`ete da me vas petorica lin~ujete, samo da vidim kako }ete to da izvedete.“ Prvi put je neko re{io da se pozivu odazove, pozvoni na vrata predsedni{tva i na taj na~in poku{a da re{i stvari. Na ulazu u zgradu predsedni{tva pojavili su se funkcioneri Narodne stranke koje je Vu~i} i pozvao: Vuk Jeremi}, Miroslav Aleksi}, Borislav Novakovi} i Vladimir Gaji}, i na prijavnici rekli da ih je predsednik pozvao.

Vu~i} je ubrzo si{ao u pratwi obezbe|ewa jer je predsednik uvek u pratwi obezbe|ewa. „Tresao se bukvalno se tresao“, tvrdi Vuk Jeremi}. „Qudima iz obezbe|ewa je bilo neprijatno, Vu~i} je po~eo da se dere, po~eo je da se unosi u lice, i govorio: ‘Ajde me tuci’. Oko wega obezbe|ewe, da sam ga dodirnuo zna se {ta bi bilo po slu`benoj du`nosti. Rekao je gde ho}e{, rekoh: ‘Ajde sad ovde, iza|i napoqe!’ Nije smeo da iza|e napoqe, vikao je, psovao je, vre|ao, pretio“, prepri~ava Vuk Jeremi} „bliski susret“ sa Vu~i}em.

Umesto fizi~kog kontakta funkcioneri Narodne stranke ka`u da su Vu~i}u ponudili razgovor na javnom servisu ali je on i to odbio. „On je nas pozvao da nas bije, mi smo se pojavili da ga pitamo da li je on stvarno normalan da javno preko televizije zove gra|ane Srbije i svoje politi~ke protivnike da ih bije“, ka`e Jeremi}.

Predsednik dr`ave pozvao na tu~u prozvani do{li

Kako predsednik Srbije nije napu{tao Predsedni{tvo, sve se zavr{ilo na raspravi u delu zgrade gde obi~no ulaze novinarske ekipe. Funkcioneri Narodne stranke Miroslav Aleksi} i Borislav Novakovi} tvrde da su predsedniku ipak stigli da postave i konkretna pitawa. „Iskoristio sam priliku da ga pitam: ‘Za{to ne smete sa mnom u TV duel oko Jovawice? Ve} ste me prozivali nekoliko puta’, nije ni A rekao, okrenuo se i pobegao. Jedna neverovatna stvar“, ka`e Miroslav Aleksi}. „Pored tog derawa i Vuka koji je sa wim poku{ao da uspostavi kontakt, je bilo da ga pitam za{to Novim Sadom upravqa Andrej Vu~i}“, ka`e Novakovi}.

Ministar policije Aleksandar Vulin saop{tava da su funkcioneri Narodne stranke poku{ali da isprovociraju predsednika Vu~i}a. „^estitam pripadnicima Kobri {to su uspeli da Jeremi}a i jo{ trojicu spre~e da od predsednika Vu~i}a dobiju ono po {ta su do{li i ono {to su zaslu`ili“, naveo je Vulin.

Premijerka Srbije Ana Brnabi} na Tviteru je odazivawe Narodne stranke na poziv predsednika ismejala. „Odo{e hrabri{e da lin~uju Vu~i}a. A da ga pogledaju u o~i, morali da su izvedu svojevrsnu Cirque du Soleil ta~ku: stao Vlada, pa Bora na Vladu, Miki na Boru, Vuk na Mikija, i tako sti`e o~i u o~i sa Predsednikom. ‘Ok, lin~ova}emo te neki drugi put.’

Ovi su pobedili i Mariniku“, napisala je Brnabi}.

Iako nisu bili na mestu doga|aja svi provladini tabloidi znaju sve {ta se de{avalo u Predsedni{tvu. Svi do jednog prenose da su funkcioneri Narodne stranke pobegli i da se Jeremi} novinarima obratio pla{qivim glasom i rekao da nije o~ekivao da }e se predsednik zaista pojaviti pred wima. Iz Srpske napredne stranke prva se oglasila funkcionerka Jadranka Joksimovi}. „Jeremi} i wegove partijske kolege, pokazali su pravi profil nedemokratskog, necivilizovanog i nasilnog politi~ara i stranke“, ocenila je Joksimovi}.

Sve se doga|a po{to je Narodna stranka obelodanila da poseduje dokument Vlade Srbije koja je, kako tvrde, 8. aprila ove godine donela tajnu odluku o gradwi gasovoda do Loznice. „Taj dokument jasno pokazuje da je do{lo do ozbiqnog marifetluka te{kog ~ak 75 miliona evra izgradwa gasovoda, mo`emo ga nazvati gasovod Rio Tinta, koji treba da gradi Milenijum tim, strana~ko preduze}e vladaju}e partije“, ka`e Jeremi}.

S. G.

VRH

@IVETI

U SRBIJI  U najsvetlijoj tradiciji na{e demokratije - kriti~are je progutao mrak.  Molimo samoubice koje ska~u s mostova da po{tuju red letewa.  Na{a sirotiwa je pravi fenomen. Stalno raste, a nema ni ’leba da jede...  Ako ho}ete da imate du`u liniju `ivota, dlanove koristite iskqu~ivo za aplauze.  Sve na{e pobede mogu da se posmatraju i kao porazi.

Toliko su univerzalne.

 Jo{ nisam osetio poboq{awe `ivotnog standarda jer ne gledam televiziju i ne ~itam novine.  Statistika je egzaktna nauka.

Koliko stranka plati, ta~no toliko podr{ke dobije u istra`ivawima...  - Va{ intervju prou~ava}e se na fakultetu.

- Novinarstva?

- Psihijatrije.  U {koli su sedeli u istoj klupi, u zatvorskoj }eliji bili su cimeri, a danas su partijski drugovi...

 Niko nikom ne veruje.

To je na{a religija.

 Moramo da se strpimo jo{ dve godine, a ve} tre}e bi}e nam mnogo gore.

 Sir i la`i volimo samo ako su punomasni...

 Svi koji su zastranili na na{oj su strani.

KARIJERA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako za sre}om ide{ - ona tr~i, ako za wom tr~i{ - ona leti" „Bogat je ko nije du`an, a mlad ko je zdrav“ „Brdo se s brdom ne mo`e sastati, a `ivi se qudi sastanu“ Narodne poslovice

„^ovek ne mora biti glup, da biste ga prevarili. Dovoqno je da je iskren, dobar i po{ten“ Pavle Vuisi}

„Pismen narod ~ita, a nepismen slu{a, pismen razmi{qa svojom glavom, a nepismen tu|om“ Qubivoje R{umovi}

TEMA NEDEQE

BEKSTVO IZ GRADA:

Mladi Srbi pohrlili u napu{tena srpska sela Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku}e, koji je raspisan s ciqem da pomogne opstanku sela, traja}e do 1. novembra i prema informacijama nadle`nih, interesovawe za ovu akciju nadma{ilo je sva o~ekivawa, ka`e ~lan Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan.

Samo ~etiri dana po{to je Vlada Srbije donela uredbu o programu dodele bespovratnih sredstava, konkurs je simboli~no raspisan na veliki srpski praznik Vidovdan. Gulan napomiwe da je u Srbiji, u kojoj odumire svako ~etvrto selo od ukupno wih 4700, oko 200.000 napu{tenih ku}a, od kojih se za 50.000 ne zna ni ko su vlasnici.

ZA SPAS SRPSKOG SELA I BESPLATNE KU]E „Ciq dr`ave je, pre svega, da selo opstane i da ostane i dr`ava je obezbedila oko 500 miliona dinara za 4.000 objekata.

Uslovi su poznati. Obezbe|eno je 1,2 miliona dinara za svaku ku}u. U prvoj fazi se o~ekuje useqavawe 400 ku}a u ruralnom podru~ju {irom na{e zemqe. Rok za podno{ewe prijava je 1. novembar, a dr`ava }e ovim novcem pokriti sve tro{kove kupovine ku}a, ali ne i wihovo renovirawe i ure|ewe. Oni koji dobiju novac ne mogu da prodaju ku}u u periodu od 10 godina od dana zakqu~ewa ugovora sa dr`avom“, navodi Gulan.

Na{ sagovornik precizira da na kon-

kurs mogu da se prijave supru`nici, ili vanbra~ni partneri, samohrani roditeqi, kao i mladi poqoprivrednici.

Uslov je da nisu stariji od 45 godina, da su srpski dr`avqani sa prebivali{tem u Srbiji, da nisu vlasnici ili suvlasnici neke druge nekretnine, da nisu u postupku kupovine neke druge nepokretnosti.

Propisano je, tako|e, da sa prodavcem ku}e nisu u krvnom srodstvu, kao i da nemaju neizmirenih obaveza prema dr`avi.

S druge strane, ku}a mora da ispuwava osnovne uslove za `ivot, ali i da se nalazi u selu u kome postoji bar jedan od objekata javne slu`be, poput ambulante, po{te, {kole... Bitno je i da je ku}a upisana u katastar, da wena cena bude u granicama tr`i{ne vrednosti i da nije predmet sudskog spora.

VE] POKAZANO INTERESOVAWE Posle 1. novembra, kada konkurs bude zavr{en, stru~na komisija }e razmatrati prispele molbe i Gulan ra~una da }emo posle dva meseca znati rezultate konkursa. „Prema informacijama koje dolaze od nadle`nih, interesovawe je ve} nadma{ilo sva o~ekivawa. U Ministarstvu za brigu o selu isti~u da bi u ovoj akciji veliki deo posla trebalo da urade lokalne samouprave jer je neophodno da se popi{u sva napu{tena doma}instva i da se proceni wihova vrednost“,

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 5

Residential and Commercial Lending

OFFSET ACCOUNT Od sada i za kredite sa FIKSNOM kamatnom stopom - po prvi put na trzištu • Iskoristite istorijski najnižu kamatnu stopu • 5% učešće za First Home Buyers* • Naš Mobile Lender Vas može posetiti u vreme koje Vama odgovara

Tel: 02 8781 1970

Mob: 0412 544 439

Terms and conditions, fees, charges and lending criteria apply. *For owner-occupier loans only.

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 | Pon - Pet 9-17h ka`e Gulan.

Osnovni ciq programa je, isti~e on, motivisawe stanovni{tva da ostane na selu i podsticawe mladih da se re{avawem stambenog pitawa dodeqivawem ku}a, vrate selu. Nemogu}e je i ne treba, smatra na{ sagovornik, spasavati od nestajawa svih 1200 napu{tenih sela, ve} se usmeriti samo na ona koja mogu da opstanu.

I ZADRUGE I KU]E DEO ISTOG CIQA On podse}a da je i ova, kao i akcija o`ivqa-

Samo selo sa infrastrukturom i uslovima za normalan `ivot porodice ima {ansu za opstanak

SInce 1994

vawa zadruga, deo istog ciqa, spasavawa sela, jer Srbiji preti opasnost od puste zemqe. „Kompletna akcija, sve {to se radi o ku}ama i zadrugama, pokrenuta je zbog najnerazvijenijih delova Srbije. Na`alost i u Vojvodini ima sela poput Oborwa~e kod Ba~ke Topole, koje je pre tri godine uga{eno, ~iji je jedini stanovnik ~obanin koji dotera stado na ~uvawe. Ali, najugro`eniji su jug Srbije i stara~ka doma}instva, ~ija je prose~na starost na selu 61 godinu“, napomiwe Gulan.

Po wegovoj oceni, posebnu pa`wu treba posvetiti selima koja u okolini imaju sredwu poqoprivrednu {kolu. „Imamo 60 do 70 poqoprivrednih {kola u Srbiji iz kojih svake godine iza|e oko 2500 svr{enih sredwo{kolaca ~iji roditeqi imaju neku zemqu, imawe.

Treba stvarati uslove da mladi mogu da ostaju i da rade u tim selima“, smatra na{ sagovornik, oceniv{i da je to i put za podizawe nataliteta u Srbiji.

SELO SE PITA I ZA NATALITET On napomiwe da u selima imamo 260.000 neo`ewenih momaka koji su izme|u 40 i 50 godina starosti i 100.000 devojaka. Srbija se, kako podse}a, pro{le godine suo~ila sa poraznim, nikad gorim demografskim podacima, prema kojima je bilo 115.000 umrlih, a ro|enih samo 61.000.

I zato je o`ivqavawe sela jako va`no, jer bez sela, nema ni Srbije, isti~e Gulan.

Za po~etak, akcijom 500 zadruga za 500 sela, vra}en je duh zadrugarstva koji je bio potpuno uga{en. Za tri i po godine formirano je ili obnovqeno 950 zadruga i u te svrhe podeqeno 1,7 milijardi dinara, a u toku je konkurs za jo{ 500 miliona za 50-60 zadruga. Zato on i tu kao i akciju bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih ku}a sa oku}nicom vidi kao deo iste akcije spasavawa srpskog sela.

R. N.

6

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

u LI^NOST U @I@I

SOWA VASI]

Najboqa ko{arka{ica Evropskog prvenstva!

Ko{arka{ice Srbije postale su {ampionke Evrope! Fantasti~nom igrom u finalu, bacile su na le|a selekciju Francuske!

Ono zbog ~ega jo{ treba da budemo ponosni jeste da se na{a Sowa Vasi} na{la me|u pet najboqih igra~ica turnira.

I ne samo to – Sowa je progla{ena za MVPja ~itavog ovog turnira, najboqa ko{arka{ica!

Kad kao tinejxerka i juniorka pre|ete u jednu Barselonu, a pritom zbog nejasnih propisa za taj transfer mora da interveni{e FIBA, to najavquje samo burnu, ali ne i uspe{nu karijeru.

Sowa Vasi} (32) je te dve stvari spojila u jedno. Od kako je 2007. progla{ena za najboqu mladu ko{arka{icu Evrope, pro{la je kroz pakao te{kih povreda i velikih dilema da li da od ko{arke digne ruke, do velikih pobeda i uspeha, sa klubovima i reprezentacijom Srbije.

Ko{arku je po~ela da igra u Crvenoj zvezdi, sa 17 godina otisnula se u Barselonu, da bi ubrzo zaigrala za francuski Bur`, potom se du`e zadr`ala u Spartaku iz Moskve, igrala WNBA za ^ikago, zatim igrala za Prag, ponovo preko „bare“ za Finiks, i preko Dinama iz Kurska stigla u \ironu gde je danas.

Ko{arka{ice Srbije postale su {ampionke Evrope! Ono zbog ~ega jo{ treba da budemo ponosni jeste da se na{a Sowa Vasi} na{la me|u pet najboqih igra~ica turnira. I ne samo to – Sowa je progla{ena za MVP-ja ~itavog ovog turnira, najboqa ko{arka{ica!

Za svo to vreme nastupala je za reprezentaciju, od mla|ih kategorija do A selekcije i osvojila ~ak 10 medaqa.

Sa 23. godine ozbiqno je razmi{qala da prekine karijeru, imala je dve operacije ukr{tenih ligamenata kolena, verovatno jedne od najte`ih povreda u savremenom sportu koja zahteva dugo mirovawe. Uspela je i psihi~ki to da prebrodi, sre}om po wu i selekciju Srbije. I od tada nizala i individualne i ekipne uspehe. Bila je {ampion Evrolige tri puta (2009, 2010, 2015), progla{ena je za ko{arka{icu godine u Srbiji (2016, 2019), a velikog udela imala je i u istorijskim uspesima reprezentacije.

Pre svega u osvajawu dve zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu 2015. igranom u Ma|arskoj i Rumuniji, i novu, od pro{le nedeqe.

2015. to nije bila samo prva medaqa za Srbiju kao samostalnu dr`avu nego i prvo zlato u ~itavoj istoriji ovda{we `enske ko{arke, ~ime je obezbe|en i direktan plasman na Olimpijske igre 2016. u Rio de @aneiru.

Tamo je tako|e napravqen veliki uspeh osvajawem bronze, usledila je jo{ jedna medaqa iste boje na prvenstvu Evrope, ~ime se srpska `enska ko{arka vinula na najvi{i nivo. Jedino za ~ime u karijeri `ali je {ampionski prsten `enske NBA lige (WNBA).

Sowa je }erka nekada odli~nog ko{arka{kog sudije Radeta Petrovi}a, uz ko{arku je stekla i diplomu in`ewera operativnih nauka, {to smatra va`nim jer nije sigurna da li }e po okon~awu karijere ostati u ko{arci.

Pre dve godine udala se za vesla~a Milo{a Vasi}a koga je upoznala na Igrama u Rio de @aneiru. I on se kvalifikovao, tako da }e oboje biti i na Igrama u Tokiju.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

SLAVENKO TERZI], istori~ar, dopisni ~lan SANU, biv{i ambasador u Rusiji

Rusija {titila srpske crkve i manastire Ruski arhivi ~uvaju dragocenu gra|u za istoriju Srba i Balkana u celini i zaista su neiscrpna riznica. Ruske diplomate na Balkanu su po pravilu bili obrazovani qudi. Pa`qivo su pratili sve procese u mestima svoga slu`bovawa i vrlo znala~ki izve{tavali. [teta je {to mi nikada nismo preduzeli istra`ivawa gra|e iz ruskih arhiva za istoriju Srba, ali i Balkana u celini. Temeqnost konzulskih i drugih izve{taja vaskrsava sliku jednog vremena koje je po svemu li~ilo, naro~ito kada je re~ o staroj Srbiji, na istinsku istorijsku dramu.

Ovako govori istori~ar dr Slavenko Terzi}, dopisni ~lan SANU, nekada{wi ambasador Srbije u Moskvi, povodom nove kwige "Na kapijama Konstantinopoqa - Rusija i balkansko pitawe u 19. veku". Zajedni~ko izdawe Istorijskog instituta i "Pravoslavne re~i" napisano je na osnovu obimnih arhivskih istra`ivawa u nacionalnim i ruskim arhivima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Istra`uju}i rusku balkansku politiku, autor je posebnu pa`wu posvetio borbi Rusije da obezbedi autonomiju Srbije u okviru Osmanskog carstva. A, u kojoj meri se ruska spoqna politika mewala od Petra I do Katarine II, Terzi}, u razgovoru ka`e: - U vreme Petra I, prvih decenija 18. veka, Rusija se sve vi{e okre}e toplim morima i Balkanu, poziva Srbe i druge balkanske hri{}ane da joj se pridru`e u borbi protiv Osmanskog carstva. Zna~ajnu ulogu u tome imao je grof Sava Vladislavi}, Hercegovac, savetnik Petra I za pitawa pravoslavnog Istoka. Za vreme carice Katarine II Rusija je ve} postigla zna~ajne spoqnopoliti~ke uspehe na tom pravcu. Mirom u Ku~uk-Kajnarxiju 1774. dobila je pravo pokroviteqstva nad hri{}anima Osmanskog carstva. Katarina II pravi planove o nekoj vrsti obnove Vizantije - "Isto~no gr~ko carstvo", planira da wen unuk Konstantin bude na prestolu te nove imperije, sa austrijskim carem Josifom II planirala je podelu Balkana. Wena osnovna politi~ka vizija simboli~no je izra`ena u natpisu na slavoluku kojim je do~ekana 1787. godine prilikom posete Sevastopoqu - "Put u Konstantinopoq". n Koje su li~nosti iz ruske istorije odigrale kqu~nu ulogu u stavu prema Balkanu i Srbiji?

- Te{ko je navesti sve li~nosti, svakako da na prvom mestu stoje ruski carevi, naro~ito u periodu od Aleksandra I do Nikolaja II Romanova. Tu su zatim ministri spoqnih poslova i kancelari Neselrode i posebno knez Aleksandar Mihailovi~ Gor~akov koji je stajao na ~elu ruske spoqne politike u izuzetno va`nom periodu od 1856-1882. godine.

Moja kwiga se bavi 19. vekom, ali ne-

sumwivo va`nu ulogu imao je ruski car Nikolaj II po~etkom 20. veka. Ni{ta mawe zna~ajnu ulogu igrali su ruski poslanici u Carigradu Italinski, Stroganov, Butewev i drugi, a mo`da najistaknutiju ulogu imao je ruski ambasador u Carigradu general Nikolaj Igwatijev u periodu 1864-1878. godine. Svakako i vojskovo|e kao {to su Kutuzov, Dibi~, i drugi. Kada je re~ o Srbiji ne treba zaboraviti Rodofinikina, ruskog predstavnika kod Kara|or|a, dugogodi{weg direktora Azijskog departmana MID. n U kojoj se meri Rusija vodila svojim interesima, a u kojoj je uva`avala interese balkanskih zemaqa?

- Sve velike sile se u istoriji me|unarodnih odnosa rukovode prvenstveno svojim interesima, {to je sasvim prirodno. Pitawe je u kojoj se meri ti interesi podudaraju ili odstupaju od interesa balkanskih naroda. Nesumwivo je da je Rusija od svih velikih sila gotovo jedina podr`avala borbu za oslobo|ewe balkanskih hri{}anskih naroda. Ona je to ~inila diplomatski, vojno, {kolovawem hri{}anskih u~enika i studenata, slawem pomo}i pravoslavnim crkvama i manastirima na Balkanu.

Rusija je presudno uticala na dobijawe autonomije Kne`evine Srbije, na gr~ki pokret za oslobo|ewe i ujediwewe, ali je u jednom trenutku 1878, nagla{eno favorizovala Bugare projektovawem Velike Bugarske u San-Stefanu nau{trb interesa Srba i ostalih hri{}anskih naroda na Balkanu. n Posebno poglavqe posvetili ste albanskom etni~kom ~i{}ewu pravoslavnih Srba. Koliko su izve{taji ruskih konzula o tome pouzdani i autenti~ni?

BALKAN U @I@I VELIKIH SILA - Balkansko poluostrvo je vekovima bilo u sredi{tu pa`we interesa mnogih velikih sila, pre svega zbog geopoliti~kog i vojnostrategijskog polo`aja - ka`e na{ sagovornik. Sme{teno je na raskrsnici va`nih puteva i izlazi na zna~ajne pomorske puteve Mediterana i Bliskog istoka. Etni~ka i verska {arolikost, susret nekoliko velikih svetskih civilizacija uvek je, pa i danas, pru`ao priliku velikim silama da manipuli{u tim razlikama i da oblikuju granice nacionalnih dr`ava prema sopstvenim interesima.

Postoji podudarnost i kontinuitet u nacionalnim interesima pre svega velikih zapadnih dr`ava. Wihova politika je najodgovornija za to {to je pojam balkanizam postao sinonim za me|uplemensku zava|enost i {to se govori o Balkanu kao buretu baruta, a ne kao kolevci civilizacija koje stoje u temequ moderne Evrope.

- Izve{taji ruskih konzula iz Dubrovnika - otvoreni krajem 18. veka, zatim iz Beograda a naro~ito iz Skadra - 1857, Prizrena 1866. i drugih mesta daju mogu}nost za detaqnu rekonstrukciju procesa etni~kog ~i{}ewa Srba iz mati~nih oblasti pra}enog bezbrojnim zlo~inima i gotovo svakodnevnim terorom. Ve} od prvog dana rada konzulata u Skadru sti`u vapaji iz De~ana i Pe}ke patrijar{ije za za{titu i pomo}. n Bilo je u jednom periodu velikih razmimoila`ewa u vrhu ruske imperije...

- Rusija je ogromna imperija i uvek se u vrhovima vladaju}ih struktura vodi tiha borba izme|u razli~itih politi~kih vi|ewa i interesa. Ruska istoriografija kritikuje Nikolaja I i kancelara Neselrodea da su strogo sledili principe Svete alijanse zanemaruju}i ruske nacionalne interese.

Knez Gor~akov je bio oli~ewe najvi{ih dometa ruske diplomatske {kole, sa ogromnim iskustvom, mudar i oprezan.

Posle iskustva sa Krimskim ratom 1853-1856. kada je skoro cela Evropa zajedno sa Turskom ratovala protiv Rusije, Gor~akov je uvek vodio ra~una o interesima drugih evropskih sila nastoje}i da izbegne novu "krimsku koaliciju". S druge strane, jedna va`na grupacija u vrhu ruske dr`ave bliska slovenofilima smatrala je da Rusija treba sama da re{ava Isto~no pitawe ne obaziru}i se na druge evropske sile.

General Igwatijev je ~ak smatrao da se treba direktno dogovarati sa Turskom mimo drugih sila. n Kakav je bio uticaj crkvenih krugova, i pravoslavnih i katoli~kih, u periodu kojim se bavi va{a kwiga?

- Ruska pravoslavna crkva i ruska dr`ava u celini su pomagali pravoslavne crkve i manastire i nastojali da za{tite pravoslavne hri{}ane. Polo`aj samih hri{}ana u Osmanskom carstvu bio je u nadle`nosti Carigradske patrijar{ije, jer posle ukidawa Pe}ke patrijar{ije 1766. Srbi su ostali bez svoje crkve {to je bio nenadoknadiv gubitak. Uz veliku podr{ku ambasadora Igwatijeva, Bugari su dobili Egzarhiju ~iji je program u su{tini bio bugarski nacionalni program. Wena aktivnost je izazvala razumqivu kritiku, pre svega, Srba i Grka. S druge strane, posle Krimskog rata do{lo je do sna`nog ne samo politi~kog i ekonomskog, nego i kulturno-verskog prodora zapadnih sila na Balkan. Zapadne sile, u prvom redu Francuska i Austrougarska, nastojale su da oja~aju rimokatoli~ki uticaj i u Staroj Srbiji te`e}i da manastir De~ane pretvore u centar rimokatoli~ke aktivnosti na Balkanu. Ruska diplomatija se tome uporno suprotstavqala, {tite}i pravoslavne Srbe i wihove crkve i manastire.

R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH

^etvrtak 10.40decembar ^etvrtak 1. jul 2020.

2021. 7 maksimalno kilograma

JEZIVA TAJNA JO[ VE]A:

Kanada ~eka izviwewe Vatikana za ubijawe

[kola u rezervatu ^oveses

60.000

indijanskih mali{ana

Dok se u Kanadi ~eka izviwewe Vatikana Xastinu prve nacije u Saska~evanu. tra za istinu i pomirewe, koji Trudou zbog hiqade le{eva inOstaci preko 700 mali{ana su osnovale i vodile kanadska na|eni su u neobele`enim gro- vlada i katoli~ka crkva.

Du-dijanske dece koje se iskopavaju Ta komisija je 2015. zavr{ii bol nije nestao. bovima na zajedni~kom grobqu , za-sa mesta gde su nekad bile kato- udru`ewe Svaki pripadnik ^ove- koje je prvi put kori{}eno la rad utvrdiv{i da je najmawe drali~ke crkve, mediji u drugoj po I n d i j a n a c a estaveli~ini zemqi na svetu donose "Prva nacija" (skup 74 plemena) sesa ima ~lana porodice na tom 1885. godine, da bi ga preuze- 3.200 domoroda~ke dece umrlo krajem maja po~elo je istra`i- grobqu - rekao je Delorme. la sredwovekovna indijanska dok su poha|ala sve rezidenciruk-nove pri~e.

Uz izve{tavawe o ~etiri zavawe sumwivih mesta radarima rezidencijalna {kola, koju je jalne {kole (bile su ih stotiIna~e pleme ^oveses `ivi a iz nimpaqene katoli~ke crkve od 21. sa Politehni~kog fakulteta otprilike dva sata vo`we osnovala i vodila Rimokato- ne) i da je u wima op{ta praksa bila "da se tela u~enika koji su ero-juna u Britanskoj Novoj Kolumbi- u Saska~evanu i tada je ~elni isto~no od grada Regine u bli- li~ka crkva po~etkom 1899.

Administracija {kole pre- umrli u {kolama ne {aqu u wita uji, u rezervatima, stidqivo se ~ovek udru`ewa plemena ^ove- zini nekada{we indijanske redata je saveznoj vladi 1969. go- hove mati~ne zajednice". }keotkriva da bi nova masovna grob- ses, Kadmus Delorme kazao "da zidencijalne {kole. nica sa preko 700 de~jih skeleta ne zna koliko ostataka dece Ovaj broj do 2021. narastao - Broj neozna~enih grobni- dine, a zatim plemenu ^oveses eli-u rezervatu plemena ^oveses mo- mo`e biti otkriveno uz procenu ca bi}e do sada najzna~ajniji u 1987. godine, da bi bila zatvore- je na 6.000, a nezavisni izvoda je obele`ena samo jedna tre- Kanadi - ka`e se u objavi Fede- na 1997. Sve osim crkve, Uprav- ri ka`u da se radi o najmawe skegla biti trostruko ve}a.

Kako prenosi list "Regi- }ina grobova". racija suverenih domoroda~kih ne zgrade i grobqa je sru{eno 60.000 mali{ana postradalih - Bol je stvaran, prisutan naroda, koja predstavqa 74 po preporuci Nacionalnog cen- na razli~ite na~ine. vekna lider post", Plemensko ura itih uska a I rogo zame|unarodne pozicije i legitimnosti na doma}em terenu. ese. Kad je re~ o rivalstvu izme|u Sjediwenih Ameri~kih Slawe astronauta na kinesku stanicu obele`ilo je {ihDr`ava i Kine ni nebo im nije granica. Dve zemqe taulazak u novu fazu rivalstva izme|u SAD i Kine u svemi, sakmi~e se ekonomski, tehnolo{ki, geopoliti~ki i ~ak ideru. Jedina druga stanica u orbiti je Me|unarodna svemirzan.olo{ki – na Zemqi, a sada je i svemir do{ao kao prirodni produ`etak ali i kqu~na granica wihovih sukoba. ska stanica (ISS), na kojoj SAD sara|uju sa Rusijom, Evrotom pom, Japanom i Kanadom. opa Nakon raspada sovjetskog svemirskog programa SAD su u`ivale zlatan period neometanog liderstva u kosmosu.

Posledwe 23 godine ISS je posetilo preko 200 astronaotiv Sovjetski savez je pre 63 godine poslao prvog ~oveka u uta iz 19 zemaqa – osim Kine. ~una Kineski svemirski zvani~nici su ve} razjasnili da ilasvemir, ali je u decenijama koje su u sledile kaskao za `ele dobrodo{licu stranim kosmonautima na svojoj stako-ameri~kom svemirskom agencijom Nasom. Dok Rusija i daqe va`i za svemirsku silu, sve vi{e o~iju iz Va{ingtonici jednom kad se izgradi. `na I sama Rusija, koja se onomad prikqu~ila SAD radi iskana uprto je u Kinu.

Kina je pro{le nedeqe lansirala i raketu sa qudskom izgradwe Me|unarodne svemirske stanice, sada u Kini sija Posledwih godina mnogi posmatra~i i politi~ari upoawezorili su da bi brzo rastu}e kineske sposobnosti u svemi- posadom na svoju svemirsku stanicu ~ija je izgradwa u or- gleda novog partnera.

- Kina ima ambiciozni program, resurse koji to prate i biti zapo~ela u aprilu lansirawe prvog od tri modula. ile.ru uskoro mogle da postanu izazov ameri~koj dominaciji. a se Te zabrinutosti samo se produbquju kako Kina ni`e Ovo je prva qudska misija za Kinu nakon pet godina i ve- ima plan. Rusija, za razliku od wih, treba partnera – rekao je istra`iva~ Moskovskog centra Karnegi Aleksandar komuspehe u svemiru. Kina je 2019. postala prva zemqa koja je liki korak za wen ambiciozni svemirski program. sletela na drugu stranu Meseca, pro{le godine je uspe{no Uprkos uspesima, kineska svemirska tehnologija i Gabujev.

Rusija i Kina su obe}ale jedna drugoj saradwu na planu kru-lansirala svoj satelit “Beidou” u orbitu da konkuri{e daqe zaostaje za ameri~kom, ali wihov program u`iva ameri~kom GPS-u, a pro{log meseca je postala jedina svemirskih misija, postavqaju}i tako scenu za novu svepoliti~ku i monetarnu podr{ku vladaju}e Komunisti~ke ih, u zemqa nakon SAD koja je spustila rover na Mars. mirsku trku sa SAD i wenim partnerima. partije koja svoja postignu}a smatra kqu~nom merom svoje a?

BORBA ZA DOMINACIJU SVEMIROM

Kina osvojila Mesec i Mars i pravi novu svemirsku stanicu

uska avoali Pocardske }ke bez div ora hiju rski nost pre po`nog nego dnih vom stoicaj stir atouska rotbe i R. N.

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e po10. decembar ^etvrtak jul 2021. vi{e Kraqeva, 1. manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne te2020. ritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

Na Dugoj Wivi kod Modri~e slu`en je pomen i polo`eno je cve}e kod spomen-obele`ja za poginule srpske borce u operaciji "Koridor `ivota".

Prema podacima Republi~kog centra za istra`ivawe rata, rat-

kiseonika. Vojna operacija "Koridor 92"kojim je spojena Srpska sa Srbijom trajala je od 14. do 28. juna na podru~ju Posavine a kompletna operacija Koridor zavr{ena je 6. oktobra osloba|ewem Broda izlaskom srpske

8

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prime|unarodna lika, video i zajednica sa okolnihuskratiplanila srpskom narodu pomo} iidaRuje na Jastrepca, Kopaonika dnika, pa u~ak i sa Prokletija. zbog toga bawalu~koj bolnici On }e podse}ati generaumrlo 12 beba. Unaredne na{im se}awicije da suurezana u okolini Kraqeva ma ostaje wihova smrt. nastale srpske sreZato sa ovog mestasvetiwe, pitam {ta su dwovekovni manastiri i i kome deca bila kriva.- @i~a zapitao Studenica, }e i svedo~iti o se Radovanali Vi{kovi} premijer stradawu vojnika srpske vojske Srpske. poginulih upravo Stolovima Manastir Svetognaproroka Iliprilikom povla~ewa u Prvom je iznikao je za proteklih 29 gosvetskom ratu.

R. N. dina kao svetionik slobode koji obasjava Trebavu, Posavinu, Krajinu i Smeberiju. Manastir pokazuje jedinstvo srpskog naroda na ovim prostorima o ~emu je govorila @eqka Cvijanovi} predsednica Republike Srpske.

- Moramo biti ponosni na ono {to smo uspeli i zato Republiku Srpsku moramo ~uvati. Srpska po{tuje borce koji su je stvorili i koji su `ivote dali za wenu slobodu. Ona je danas celovita, ima ekonomski i svaki drugi vid `ivota. Snaga Srpske je u jedinstvu, {to je pokazano i onda kad su nam svi predvi|ali smrt ili kraj za vreme rata, ali i u mirnodopsko vreme. Mnogo puta su predvi|ali i `eleli finansijski kolaps, da nema Srpske i da se ne mo`e nikome suprotstaviti. Na{a snaga je u okupqawu i dokle god se budemo okupqali kao danas ovdje na Dugoj Wivi, ali i na ostalim na{im strati{tima, zna~i da }emo biti jedinstveni i jaki - poru~ila je @eqka Cvijanovi}.

Na Dugoj Wivi se okupio i veliki boroj demobilisanih boraca koji su direktno u~estovali u borbama za Koridor. Jedna od najslavnijih jedinica bili su Vukovi sa Vu~ijaka.

- Mi smo napadali levom strane Bosne i imali smo ispred sebe skoro neosvojivo sredwovekovno utvr|ewe Dobor. Nakon sadejstva sa na{om bra}om uspeli smo da uni{timo posledwe upori{te neprijateqa. Poboli smo na{u zastavu na Dobor kuli, ~ime je po~elo veliko slavqe - prisetio se tog vremena Miro [ikarac nekada{wi komamdant Vukova sa Vu~ijaka.

R. N.

REPUBLIKA SRPSKA

KORIDOR JEDINSTVA, OSTANKA I OPSTANKA SRBA:

Slu`en pomen za heroje „Koridora `ivota“

KORIDOR STVORIO REPUBLIKU SRPSKU \Srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Milorad Dodik istakao je da je datum kada je realizovana operacija "Koridor" va`an u istoriji srpskog naroda i da se svrstava u najva`nije doga|aje nacionalnog oslobo|ewa.

- Operacija 'Koridor `ivota' bila je velika, uspe{na i jedna od najzna~ajnih akcija Vojske RS, kojom je zaokru`ena teritorija Republike Srpske, {to joj daje istorijsku dimenziju, jer je objediwen isto~ni i zapadni dio Republike Srpske - konstatovao je Dodik.

On je naglasio da je du`nost svih u Republici Srpskoj da neguju se}awe na heroje koji su tokom ove operacije obezbedili teritorijalnu celovitost i opstanak srpskog naroda zapadno od reke Drine - saop{teno je iz Kabineta srpskog ~lana i predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH nih zlo~ina i tra`ewa nestalih lica, u operaciji "Koridor" poginulo je 877 pripadnika VRS i 32 pripadnika policije Srpske i Srpske Krajine. Odluka o proboju „Koridora `ivota“ donesena je 18. juna 1992. godine, da bi se ukinula 42 dana duga blokada milion i po Srba u zapadnom delo Republike Srpske.

Kap koja je prelila ~a{u bila je smrt 12 beba u bawalu~kom porodili{tu zbog nedostatka

vojske na reku Savu.

Duga Wiva kod Modri~e je sveto mesto za srpski narod, jer se odavde komandovalo operacijom "Kodiror". iz koje je nastala Srpska - Pre operacije "Koridor" u okru`ewu je bilo preko milion Srba, a deo wih je bio iz Republike Srpske Krajine. Blistavom operacijom na{i borci oslobodili su ove krajeve i svoj narod.

Moram podsetiti da je i tada

POTEGAO PI[TOQ NA KO[ARKA[A Pijani policajac tra`io da se fotografi{e s Raduqicom, a kada je on odbio nastao je haos Pijani policajac S. [. uhap{en je nakon {to je, dok je bio na du`nosti, pi{toqem pretio poznatom ko{arka{u i reprezentativcu Miroslavu Raduqicu.

Raduqica je ~ak uspeo oteti pi{toq pijanom policajcu, a tada se navodno u incident ume{ao jo{ jedan policajac, koji je tako|e poznat po nedoli~nom pona{awu.

Ve}i incident spre~ili su pripadnici Jedinice @andarmerije, koji su uhapsili inspektora, a sve se to de{avalo na „Jawskom saboru“, kod manastira Glogovac u [ipovu. O hap{ewu inspektora oglasili su i iz Policijske uprave Mrkowi} Grad, ne otkrivaju}i previ{e detaqa o ovom slu~aju.

Raduqica je bio na saboru pod jednim {atorom, u dru{tvu ro|aka.

Tada je pod isti {ator do{ao i inspektor S.[. koji je bio u dru{tvu jo{ nekih policajaca.

Kada je vidio Raduqicu on je pri{ao wemu i tra`io da se fo-

tografi{u. Raduqica je to odbio i tada je ovaj inspektor napravio pravi skandal.

On je u tom trenutku izvadio pi{toq i krenuo da preti poznatom ko{arka{u.

- Raduqica se o~igledno nije prepao ovog policajca, nego mu je oteo pi{toq. Tada se u sukob ume{ao jo{ jedan inspektor, koji je bio u dru{tvu sa S. [. On je napao Raduqicinog ro|aka. U celi slu~aj tada su se ume{ali pripadnici @andarmerije i uhapsili pijane kolege. [ipovqani su ogor~eni na pona{awe inspektora i ka`u da sramoti i sebe i insticiju u kojoj radi.

S. G.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Matemati~ar iz Bawaluke na{ao re{ewe za kojim se tragalo 40 godina Mladi matemati~ar iz Bawaluke Neboj{a \uri}, ponovo pomera granice. Nedavno je prona{ao matemati~ko re{ewe za kojim se tragalo 40 godina, a sada je zajedno sa Sergejom Buterinom iz Rusije, osporio je rezultat ~uvenog ruskog matemati~ara Vja~eslava Jurka.

Neboj{a \uri}, vi{i asistent na Arhitektonsko-gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Bawaluci, do re{ewa je do{ao koriste}i numeri~ku matematiku, numeri~ke simulacije i matemati~ke softvere koji su se pojavili pre dve-tri godine. „I posle jako puno matemati~kih prora~una uspeli smo da do|emo do re{ewa i ono je u zapisu dve funkcije. Ovo je kona~no ta funkcija koju smo tra`ili“, navodi on pokazuju}i svoje re{ewe.

U toj potrazi je „spr`en“ jedan laptop, a u zavr{nici nije bilo ra~unara koji je mogao da do|e do re{ewa, ve} je presudila pamet dvojice nau~nika. Ovo re{ewe prakti~no doprinosi u biofizici optimizaciji procesa odre|ivawa zapu{enosti krvnih sudova, a u svetu aerodinamike – pokretawu rakete. „Kada smo do{li do tog re{ewa poslali smo ga u presti`an matemati~ki ~asopis. Pravilo je da rad ima osam recezenata, pet matemati~ara je bilo iz Kine, a po jedan iz [panije, Rusije i Nema~ke, koji su recenzirali ovaj rad“, isti~e \uri}.

Za napredak u nauci va`no je, smatra \uri}, pose}ivati me|unarodne konferencije i konstantno raditi na sebi, ali i promovisati nauku.

O visini plate u inostranstvu i odlasku, negde gde bi mo`da bio vi{e cewen, ka`e da ne razmi{qa. Isti~e da je Univerzitet u Bawaluci napravio ogroman iskorak po pitaju podr{ke nau~nicima i da je posledwih godina znatno napredovao na svetskim listama.

M. T.

CRNA GORA

Krivokapi} \ukanovi}u: Spremate li dr`avni udar?

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} ocenio je da su "najave lidera opozicije (predsednika Crne Gore) Mila \ukanovi}a da planira skra}ewe mandata Vladi Crne Gore neozbiqne i opasne".

"Ono {to je opasno jeste va{a najava da }ete skratiti mandat Vladi, iako nemate za to formalnu ve}inu. Du`ni ste javnosti da objasnite na koji na~in ste mislili, uz tako militantan govor, da sprovedete dr`avni udar u najavi? Ili, pak planirate da sa delom parlamentarne ve}ine, idete u otvoreno ru{ewe Vlade i skra}ewe mandata", poru~io je Krivokapi} \ukanovi}u.

Krivokapi} u saop{tewu isti~e da je narod Crne Gore u politi~kom kontekstu 30. avgusta "jasno rekao {ta misli o vladavini koju je \ukanovi} personifikovao" i poru~uje mu da bi "tekovinama" koje je on zastupao trebalo "ubrzo da se pozabave nezavisni i oslobo|eni pravosudni organi". \ukanovi}a optu`uje da, kako navodi, "nakon {to je ostavio praznu kasu i zadu`enu zemqu", jedino brani "li~nu imperiju ~ekaju}i da }e tu|a deca ginuti da bi se sa~uvale tekovine DPS-a", {to je, tvrdi Krivokapi}, drugo ime za wegove imovinske kartone.

Istakao je da je vlada Crne Gore mandat dobila od naroda na izborima, na kojima je \ukanovi} nakon 30 godina pora`en prvi put i dodao da \uka-

novi}a "potpuni poraz i pravi~no su|ewe tek ~eka".

Krivokapi} u saop{tewu navodi i da je, kako ka`e, prva demokratska vlada od uvo|ewa vi{epartizma nepokolebqivo posve}ena da pru`i puni doprinos u izgradwi demokratskih institucija, me|unacionalnog i me|unarodnog poverewa, te poboq{awu standarda gra|ana Crne Gore, {to su, tvrdi, civilizacijske tekovine koje je \ukanovi} decenijama uru{avao.

Dodaje da je \ukanovi} paralelno izgra|ivao autokratski metod vladawa, ~ime je uzrokovao ekonomsko posrtawe, uru{avawe dru{tvenog razvoja, duboko podeqeno dru{tvo, {iroko zastupqenu diskriminaciju, korupciju, {to nije ostalo nezapa`eno u izve{tajima me|unarodnih organizacija.

Predsednik Crne Gore i DPS-a Milo \ukanovi} rekao je da je wegova partija spremna da tekovine koje su stvorili brani "do posledwe kapi krvi", nebitno da li je na vlasti ili u opoziciji.

On je rekao da je DPS borbena partija, koja je ve} u gardu, bori se i skra}uje vreme trajawa ove vlade. \ukanovi} je uveren da }e DPS zna~ajno skratiti vreme trajawa aktuelne Vlade Crne Gore, poru~uju}i da su svesni da sa svakim slede}im danom trajawa te vlasti Crna Gora gubi.

R. N.

NA VIDOVDAN DA SE UZDIGNEMO:

Mitopolit Joanikije i vladika Dimitrije slu`ili liturgiju u Lazarici na Vidovom vrhu Uo~i Vidovdana, na zavet kosovskih junaka i velikomu~enika kneza Lazara, na potrebu o~uvawa vere, svetiwa, qubavi, po{tovawa i pra{tawa, na Vidovom vrhu iznad Herceg Novog u crkvi Svetoga kneza Lazara, nakon liturgije koju su slu`ili, podsetili su mitrolopit crnogorsko-primorski Joanikije i vladika Zahumsko-hercegova~ki i primorski Dimitrije.

- I naziv ovog mesta na kojem je podignuta crkva Lazarica govori koliko je duboko narodno pam}ewe o kosovskom zavetu, o `rtvi Svetoga kneza Lazara, kosovskih junaka i vitezova koji su `ivote polo`ili za krst ~asni i slobodu zlatnu, brane}i otaxbinu, svetiwe, ~ast i obraz i `rtvuju}i se za budu}nost svoga potomstva - kazao je u besedi mitropolit Joanikije.

Mitropolit je komentarisao kako nam se de{ava da se tajna Kosova zatamni, ali "na svaki Vidovdan uzdignemo se iznad sebe".

Besedu je mitropolit zavr{io porukom: "Sveti Sava nas je priveo Hristu, a Sveti velikomu~enik Lazar potvrdio veru u Hrista i zape~atio je svojom krvqu... Projavila se sila kosovskog zaveta u Crnoj Gori, kao i danas na Vidovom vrhu. Bili smo stavqeni van zakona kao crkva i bila nam je opredeqena sudbina da nestanemo, ali i da nestanu na{e svetiwe, da se promeni wihova namena i da se upotrebe za obi~ne qudske potrebe, da zadovoqe qudsku gramzivost. Tada je narod, podstaknut `rtvom na{ih predaka, ustao {irom Crne Gore i zadivio ceo pravoslavni svet! To je veliko bogatstvo i obnavqawe kosovskog zaveta i pam}ewa.

Vladika Zahumsko – hercegova~ki i primorski Dimitrije ocenio je da nam u „ovom trenutku, u ovoj zemqi, najvi{e treba me|usobna qubav, pra{tawe, razumevawe".

- ^uju se razne pri~e, jedni druge prozivaju da su izdajnici; ne verujmo u to! Izda}emo ovu pobedu i o~uvawe na{ih svetiwa ako zamrzimo i prezremo jedni druge... Sloboda je osvojena, ali sloboda treba da se gradi i organski izgra|uje, da svaki dan budemo sve boqi, po{teniji, ~estitiji, iskreniji - kazao je vladika Dimitrije.

M. T.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 9

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Matija Be}kovi}: Crna Gora je u crnini za sobom, pobila je me|a{ u svakoj ku}i Crna Gora je jedina dr`ava koja jo{ ratuje sama sa sobom i ne zna ko joj glavu nosi, ka`e za akademik i pesnik Matija Be}kovi} komentari{u}i trenutnu situaciju u dr`avi. „Crna Gora je u crnini za sobom. Ka`u da je pobila me|a{ u svakoj ku}i. Svaka porodica je vi{enacionalna, vi{ejezi~ka, vi{everska, vi{estrana~ka, napredna i nazadna, fa{isti~ka i antifa{isti~ka, izdajni~ka i pobedni~ka… U minijaturnoj i najmalobrojnijoj dr`avi, najve}i problem je popis stanovni{tva“, ka`e Be}kovi}.

Kako ka`e, Crna Gora nema nijednog neprijateqa van svog naroda. „Ona nema nijednog neprijateqa van svog naroda. Ona 13. jula, na Dan op{tenarodnog ustanka protiv fa{izma, slavi fa{isti~ki program onih koji su 12. jula, pod italijanskom okupacijom, proglasili nezavisnu Crnu Goru i ~estitali joj slobodu. EU je donijela rezoluciju o izjedna~avawu komunizma i fa{izma, ne znam kako }e Crna Gora u}i u EU ako tu rezoluciju ne priznaje.

Crna Gora je jedina dr`ava u kojoj nema fa{isti~kih, a ima komunisti~kih jama. To je jedina dr`ava koja jo{ ratuje sama sa sobom i ne zna ko joj glavu nosi“, navodi Be}kovi}.

ZAVR[ENO 95 POSTO RADOVA: Za auto-put Bar - Boqare do sada pla}eno 700 miliona evra

Vlada Crne Gore usvojila je Informaciju o statusu realizacije projekta auto-puta Bar - Boqare i navela da je, u skladu sa Ugovorom o projektovawu i izgradwi, izvo|a~u do 9. juna ukupno ispla}eno 701.530.394 evra.

U Informaciji je navedeno da ukupan stepen zavr{enosti radova na izgradwi auto-puta od Smokovca do Mate{eva iznosi oko 95 odsto.

- Izvo|a~ je zavr{io sve radove na rasponskim konstrukcijama na mostovima. U toku su radovi na izradi preostalih prelaznih plo~a, za{titnih ograda i dilatacionih spojnica. Zavr{en je proboj i izrada sekundarne obloge na svih 16 tunela. Kqu~ne aktivnosti koje se trenutno realizuju u tunelima su radovi na ugradwi elektro-ma{inske opreme i instalacija, kao i izgradwa kolovozne konstrukcije. Kada je re~ o otvorenoj trasi, izvedeno ukupno oko 85 odato radova - saop{teno je iz Vlade.

S. G.

10 ^etvrtak 1. jul jul 2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 1.

2021.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi} Na ovom mestu je bio mramorni stub koga Ure|uje: je postavio despot Zoran Vla{kovi} Stefan Lazarevi} 1397. godine

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

POVODOM 632 GODINA OD KOSOVSKOG BOJA 28. JUNA 1389. GODINE I PRI^A O SPOMENICIMA NA GAZIMESTANU

Monument srpske istorije, svetionik pro{losti i beleg srpskog mita

U istoriji srpskog naroda najzna~ajniji datum vekovnog postojawa i bitisawa na balkanskom prosturu vezuje se za 28. jun 1389. godine, dan kada se pre 632 godina, odigrala Kosovska bitka sa desne strane u{}a Laba u Sitnicu.

U boju na Kosovu, poginula su dva cara, srpski car Lazar u odbrani od osmanlijskih osvaja~a i turski car Murat koji je krenuo u veliki osvaja~ki pohod na Balkan i Evropu.

Bitka na Kosovu poqu, u dolini fresaka, svete srpske zemqe, od tada postade kqu~na epizoda epske poezije srpskog naroda. Od tada ovaj datum za Srbe je istovremeno i istorija i mit! I simbol srpskog stradawa u odbrani zemqe od neprijateqa. Od bitke na Kosovu, Kosovo dobija simboli~nu vrednost u definisawu srpskog identiteta.

NAKON OSAM GODINA OD BITKE PODIGNUT SPOMENIK Legenda i mnogi epovi ka`u da su posle Kosovske bitke po~eli da kru`e u planinama duhovi devet sinova plemenitog Jug Bogdana, {to su svi do jednog stradali u toj bici koju su pravoslavni hri{}ani vodili da bi odbranili zemqu, sa vi{e od hiqadu svetiwa, od osvaja~kog pohoda otomanskih Turaka.

Dugo, posle Kosovske bitke, prepri~ava se, srpske majke su pozdravqale svoje novoro|ene sin~i}e sa: „Zdravo, mali osvetni~e Kosova“! A napa}eni i porobqeni srpski narod na Kosovu, dugo posle bitke, istorija ka`e, zbog velike tuge, nije zapo~iwao nikakve velike poslove utorkom, po{to je tog dana zapo~ela istorijska bitka na Kosovu poqu (15. juna po starom kalendaru) odnosno 28. juna, po novom, 1389. godine. Sama bitka trajala je vi{e dana! Tako|e, posle bitke, svedo~e legen-

z Dva prva spomenika na Gazimestanu sru{ili Turci, tre}i 1941. do temeqa uni{tili Albanci a ovaj dana{wi, sagra|en 1953. godine, Albanci minirali i delimi~no o{tetili 1999. godine z Najve}i beleg srpske istorije danas ~uva kosovska policija

de, na Gazimestanu su po~eli da ni~u crveni Kosovski bo`uri, koji su dobili crvenu boju, kako se veruje, od kravqu natopqene zemqe Kosovskih junaka. Za Srbe Kosovski bo`uri su ne{to vi{e od cveta.

Koliko je za Srbe velika i znamenita istorija Kosovske bitke, toliko je velika i stradalni~ka istorija spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu koji su ru{eni i obnavqani ~etiri puta od najzna~ajnijeg datuma srpske istorije i 632 godine od tada.

Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin cara Lazara Despot Stefan Laazarevi} (1374 - 1427) oko 1397. godine. Despot Stefan Lazarevi} bio je pisac, veliki pokroviteq kulture i umetnosti a najzna~ajnije delo mu je „Slovo qubqe“. Turci su sru{ili spomenik samo pola veka od wegovog postavqewa i dugo posle toga na Gazimestanu, popri{tu Kosovske bitke, nije bilo nikakvog obele`ja.

Ne zna se ta~no kada je na Gazimestanu podignut drugi spomenik od drveta. Mnogi ka`u da je to bilo krajem XVII veka. Drveni spomenik je bio par decenija na mestu Kosovske bitke i wega su Turci poru{ili i uklonili.

- Tre}i spomenik na Gazimestanu, visok sedam - osam metara, podignut je 1924. godine, 12 godina posle kona~nog oslobo|ewa Kosova od Turaka oktobra 1912. Wega su podigli gra|ani i vojnici garnizona grada Pri{tine dobrovoqnim prilozima. Na bronzanoj plo~i na spomeniku je pisalo „ Junacima palim za krst ~asni, slobodu i pravo svoga naroda 1389 1912“. Vojska Kraqevine Jugoslavije iz garnizona Pri{tine ovde je redovno polagala zakletvu sve do po~etka Drugog svetskog rata. U pravom smislu spomenik je tada do`iveo po{tovawe i bio je sim-

BITKA JE PO^ELA U UTORAK Dubrova~ki letopis iz XV veka navodi: „1389, 15. juna, na Vidovdan, u utorak, bija{e bitka izme|u Srba i turskoga cara. Od Srba su bili: Lazar, srpski kraq, Vuk Brankovi} i Vlatko Vukovi}, vojvoda. I bi velika pogibija i turska i srbska, i malo jih se vratilo natrag; car Murat ubijen je, a i srbski kraq. Pobjede nisu dobili ni Turci, ni Srbi, jer je bila velika pogibija. Boj je bio na Kosovu poqu „I kada je do{lo do boja i nastala bitka, bila je tolika zveka i jeka da se treslo i mesto gde se ovo doga|alo. I toliko se krvi izlilo da se kroz izlivenu krv poznavao i trag kowski, i bi mnogo mrtvih bez broja, i bi tu i Amir, car persijski, ubijen. A zatim i ovaj divni mu`, sveti knez Lazar“.

Tre}i spomenik Kosovskim junacima na Gazimestanu podignut je 1924. godine

Od 18. marta 2010. godine spomenik na Gazimestanu obezbe|uje kosovska policija

bol ~asti hrabrosti i odanosti otaxbini.

Mnogi su vojnici tada sa Gazimestana nosili sa busenom zemqe crvene Kosovske bo`ure svuda po Srbiji, odakle su dolazili na slu`ewe vojske na Kosovu - govori Milutin Milisavqevi}, iz Zve~ana, vrsni poznavalac kosovske istorije i istorije Srba uop{te. Milisavqevi} ima najkompletniju dokumentaciju sa fotografijama o Gazimestanu.

I tre}i spomenik na Gazimestanu, podignut 1924. godine, Albanci su do temeqa sru{ili odmah posle napada Hitlera na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine. Tako je i tre}i put najznamenitiji beleg srpske istorije ukowen sa popri{ta Kosovske bitke i lica zemqe.

OD MARTA 2010. SPOMENIK ^UVA POLICIJA ^etvrti spomenik na Gazimestanu zavr{en je 1953. godine. Od juna 1999. godine, oaza srpske istorije na Gazimestanu je u bodqikavoj `ici i pod danono}nom stra`om.

Oklopwaci KFOR-a dugo su bili oko belega srpske istorije. Do 18. marta 2010. godine spomenik su obezbe|ivali vojnici Kfora iz Norve{ke, Luksemburga, Austrije, Slova~ke… a od tada samo pripadnici kosovske policije, me|u kojima je u svakoj smeni obavezno jedan Srbin.

Preko magistralog puta od Gazimestana, spomenik poginulom turskom caru Muratu, Muratovo turbe, turskom osvaja~u niko nikad nije obezbe|ivao.

Najpreciznijih podataka ima dana{wi spomenik na Gazimestanu visok 25 metara koji je sagra|en za ravno 927 dana, dve i po godine. U wega je ugra|eno ne{to vi{e od 17.200 kamenih crvenih blokova u raznim nijansama izva|enih iz gra~ani~kog kamenoloma. Spomenik je rad arhitekte Aleksandra Deroka. Ima oblik sredwovekovne kule.

Na vrhu spomenika nalazi se bakarna velika plo~a na kojoj je ugravirana formacija srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389. godine.

I ovaj spomenik su Albanci juna meseca 1999. godine minirali i delimi~no o{tetili. Monument srpske istorije, svetionik pro{losti, beleg srpskog mita i danas je u opasnom okru`ewu Albanaca nedobronamernika, onih koji kada se odigrala Kosovska bitka ovde nisu `ive-

li. Spomenik na Gazimestanu ima svakodnevne posete a najvi{e svake godine za Vidovdan, 28. juna, dan kada se odigrala Kosovska bitka.

Jedini prepis teksta sa Mramornog stuba sa~uvan je do danas u Patrijar{ijskoj biblioteci br. 167.

Tekst je upu}en putniku namerniku, a wegov po~etak je preuzet iz anti~kog epigrafa i glasi: „^ove~e koji srpskom zemqom stupa{„. U wemu se veli~aju hrabrost i duhovnost kneza Lazara, koji predstavqa vrhunac qudske duhovnosti.

ZAPIS SA MRAMORNOG STUBA Lazarev sin, despot Stefan Visoki Lazarevi} podigao je mramorni stub na popri{tu Kosovske bitke posle majskog opela 1397. godine koje je on priredio ocu. Taj stub su Turci kasnije poru{ili. Na wemu je je despot Stefan ispisao tekst od 68 redova.

U posledwih 12 redova ovog prozno - poetskog teksta despot je napisao : Uhva}en bi hrabri stradalac Bezakonim agarenskim rukama I kraj stradawu dobro sam primi I mu~enik Hristov posta Veliki knez Lazar.

Ne pose~e ga niko drugi, o qubimi, Do sama ruka tog ubice, sina Amuratova.

I sve ovo re~eno svr{i se Leta 6897 (1389) indikata dvanaestoga, U petnaesti dan meseca junija, u utorak, A ~as je bio {esti ili sedmi, ne znam, Bog zna.

U GRA^ANICI U OKVIRU OBELE@AVAWA VIDOVDANA I 632 GODINE OD KOSOVSKE BITKE

Jovana An|elkovi} Kosovka devojka Jovana An|elkovi} Kosovka devojka

U prisustvu vladike Ra{koprizrenske eparhije Teodosija, lokalnih zvani~nika, gostiju iz regiona i drugih gradova na{e zemqe, kao i nekoliko stotina gra|ana sa Kosova i Metohije u subotu uve~e, 26. juna, je u porti manastira Gra~anica izabrana najlep{a Kosovka devojka za 2021. godinu.

Po~asnu titulu ove godine ponela je Jovana An|elkovi} iz sela Dobrotin u op{tini Lipqan. Za pr-

vu pratiqu izabrana je Miqana Milenkovi} iz Preoca kod Gra~anice a mesto druge pratiqe `iri je dodelio Mioni Radulovi} iz Le{ka. „Nisam o~ekivala pobedu i vrlo sam uzbu|ena. Konkurencija je bila jaka, sve devojke su bile prelepe“, istakla je ovogodi{wa pobednica i dodala da je ova pobeda u~ilina presre}nom. Za titulu „Najlep{a Kosovka devojka“ ove godine takmi~ilo se 12 devojaka.

U

SRBI IZ HRVATSKE

OTVORENI ATAK NA SRPSKU ZAJEDNICU U VUKOVARU:

k Ukinuti nastavu po posebnom programu za srpsku decu

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 11

Ku}a za izdavawe

nik kim a na tanu ut je ine

Iz desni~arskih krugova u Vukovaru, okupqenih oko gradona~elnika Ivana Penave, ovih dana uporno se lansira predlog o ukidawu nastavnog modela A, koji omogu}uje srpskoj deci {kolovawe po posebnom programu.

Re~ je o pravu koje je dogovoreno i potvr|eno i u me|unarodnim krugovima, a onemogu}avawe takvog {kolovawa srpske dece u Vukovaru bio bi jo{ jedan otvoreni atak na srpsku zajednicu.

Penava svoj predlog obja{wava `eqom da "hrvatska i srpska deca zajedno idu u {kole" i da slu{aju nastavu kao u ostatku dr`ave. Sve ostalo bi bilo fakultativno, pa i predmeti u kojima deca u~e o jeziku i kulturi. Za decu srpske nacionalnosti tako bi ostala mogu}nost pet dodatnih ~asova dopunske nastave, a sve ostalo bi bilo isto kao u {kolama za hrvatske u~enike, {to zna~i nastavu na hrvatskom jeziku i latinici. kod- Srpska zajednica u tom gradu taj je predlog shvae zatila kao novi poku{aj da se Srbima uskrate prava. alaMogu}nost obrazovawa po A modelu koristi 782 u~enika i vode se u posebnim razrednim odeqewima. rnogTo je omogu}eno i drugim nacionalnim mawinama u {ij-Hrvatskoj, poput Italijana, ^eha ili Ma|ara, koji tako|e mogu da {koluju decu po istom modelu kao i Srbi. u, aNikakvih problema do sada nije bilo, dok Penava i ~kogwegovi istomi{qenici, oni koji su nasilno protekom hrapre-

E

a

CENA: $600 NEDEQNO

3 sobe, centralno grejawe, poliran pod, novo kupatilo i kuhiwa, velika ba{ta, 5 minuta od prevoza, 10 minuta od {kole. rali i }irilicu iz Vukovara, nisu krenuli u novu ofanzivu, ovaj put na {kole.

Srbi u Vukovaru otvoreno se protive gradona~elnikovom predlogu, jer smatraju da se godinama provodi politika koja bi trebalo da uka`e da su glavni problem Vukovara - Srbi. „Re~ je o politici straha, ~ime Penava `eli da homogenizira svoje bira~e“, tvrdi Sr|an Jeremi}, predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina.

Zasada se ~ini da Penavina inicijativa ne}e da pro|e, jer kona~nu re~ treba da ipak da dr`ava, a ne grad. Dr`ava je i do sada propisala na~in {kolovawa dece iz redova mawina i sasvim je nerealno da }e za vreme ove vlade, koju vodi premijer Andrej Plenkovi}, do}i do nekih promena. Ali, stalni Penavini poku{aji da se smawe prava srpskoj zajednici stvaraju nove tenzije u gradu na Dunavu, pa se tako raznim manevrima poku{ava realizovati i ukidawe modela A. R. N.

ZA VI[E INFORMACIJA NAZOVITE RADU 0416 093 848

IZDAJEM STAN U DANDENONGU PO POVOQNOJ CENI

Izdajem jednosoban stan sa gara`om u centru Dandenonga na du`e vreme.

Za vi{e informacija pozvati na broj telefona: 0470215084

Dva puta u `ivotu u~ila }irilicu, tre}i put je zapisala u srcu Rade [erbexija pesmom i svirkom razgalio Gliwane

Swe`ana Miqkovi}, profesorica srpskog jezika i kwi`evnosti djetiwstvo u selu Pore~ kod Po`ege u Hrvatskoj pamti po lijepim trenucima, igrama, odrastawu, {koli. Rat 1991. godine natjerao je Swe`anu i wenu porodicu Vrqanovi}, kao i sve Srbe iz no nekoliko po`e{kih sela u zbijeg.

Weno selo, neobi~nog imena Pore~, bilo je potpuno etni~ki ujedna~eno. U wemu su `ivjeli Srbi, koji su se ranije u ovaj bogati dio Slavonije doselili iz bosanskih predjela. i, Ravnopravnost samo na papiru Swe`ana sa sjetom na licu pri~a da su u po`e{kom kraju Srbi `ivjeli u nekoliko sela. Sela su bila u potpunosti srpska, nije bilo mije{anog stanovni{tva kao u ostalim dijelovima Slavonije.

Do wih su bila hrvatska sela, isto tako potpuno nacionalno homogena. I prva Swe`anina u~iteqica bila je Hrvatica. Po`ega je tada bila Slavonska Po`ega, a Hrvatska u sastavu SFR Jugoslavije.

Iako su u tada{woj Jugoslaviji dva pisma, latinica i }irilica, trebala bila potpuno ravnopravna, u Pore~u i ostalim po`e{kim srpskim selima to nije bio slu~aj.

Pre-]irilica je bila u zape}ku, malo do-se u~ila, wome se nije pisalo, djeca su je zaboravqala.

Kon- „Bila sam drugi razred osnovpe“,ne {kole u mome selu. U~iteqica ovanam je bila Hrvatica, ali to tada Ko-nije bilo va`no. Ali ispostavilo ka. se mnogo kasnije da je i te kako

ki na ajripoan

Cummins Rd, Brighton East

va`no. [to se ti~e }irilice, mi smo samo u drugom razredu osnovne {kole nau~ili }irili~na slova. I to je bilo sve za vrijeme mog obrazovawa kroz osnovnu {kolu. ]irilica se nikad vi{e nije koristila, samo taj mawi dio {kolske godine“, govori Swe`ana.

Rat je umnogome promijenio `ivote slavonskih Srba, pa tako i petnaestogodi{we Swe`ane. Postala je gimnazijalac u tada{woj Bosanskoj Gradi{ci. I odmah na po~etku, u septembru 1991. godine suo~ila se s velikim problemom – nije znala }irilicu. Ovo prelijepo staro srpsko pismo i{~ezlo je iz pam}ewa osnovaca koji su prebjegli preko Save. Jedan ili dva mjeseca u~ewa bila su nedovoqna za usvajawe Vukovog pisma.

„I ja i ostala djeca iz Hrvatske morali smo ponovo u~iti }irilicu. Nau~ili smo je, ali smo tad nau~ili i lekciju da je na{a }irilica u Hrvatskoj bila ne samo ugro`ena, ve} potpuno zapostavqena. Bilo je slu~ajeva da sam od sestre iz Srbije ili odavde iz Bosne dobijala pisma pisana }irilicom i nisam mogla da ih pro~itam, dok ponovo nisam savladala }irili~no pismo.

Ne ~udi me dana{wa ugro`enost }irilice u Hrvatskoj, ve} tad u vrijeme Jugoslavije, kada su oba pisma na papiru bila potpuno ravnopravna, a u `ivotu nisu bila“, ka`e Swe`ana Miqkovi}.

Ne ~udi me dana{wa ugro`enost }irilice u Hrvatskoj, ve} tad, u vrijeme socijalisti~ke Jugoslavije, kada su oba pisma na papiru bila potpuno ravnopravna, a u `ivotu nisu bila ]irilica u srcu Ve} tada, mlada gimnazijalka iz Slavonije, odlu~ila je da se osveti zapostavqawu }irilice, i da upravo ovom prelijepom pismu i srpskoj kwi`evnosti posveti svoj `ivot i profesionalnu karijeru.

Nakon gimnazije Swe`ana je po~ela s izu~avawem srpskog jezika i kwi`evnosti. Ubrzo je svoju qubav prema pismu, kog je dva puta u `ivotu u~ila, po~ela prenositi na u~enike. Ispri~ala im je svoj slu~aj, odlu~ila je da ovaj put }irilicu zakqu~a u srcu.

I uspjela je.

M. T.

U sredu, 23. juna u organizaciji udru`ewa Qudi za qude i Glinske kulturno razvojne agencije humanitarni je koncert u glinskom parku bana Josipa Jela~i}a odr`ao legendarni Rade [erbexija u pratwi Zapadni kolodvor benda. Uprkos velikoj vru}ini, okupio se veliki broj

Gliwana `eqnih dru`ewa, zabave i biranih stihova. Glumac, pesnik, zabavqa~ koji suvereno vlada svim pozornicama, pokazao se kao ~ovek velikog srca u stra{nom zemqotresu koji je razorio delove Banije.

Obi{ao je tada stradalnike i pokrenuo mnoge donatore na pomo} najugro`enijim porodicama.

Tada je obe}ao da odr`i koncert, a svoje obe}awe je i odr`ao. Glinsku je publiku odu{evio brojnim pesmama prise}aju}i se svojih preminulih prijateqa – Arsena Dedi}a, Kemala Montena, \or|a Bala{evi}a…

U dahu je izgovorio ve~ne stihove Jesewina „Pismo majci“, i Simonova „^ekaj me i ja }u sigurno do}i“ i na kraju Arsenovu „Ne daj se Ines“. Pesmama se na svoj jedinstven na~in pro{etao krajevima i zemqama gde se rodio, odrastao, `ivio i radio, patio, ~eznuo – od Like, Slavonije, Zagreba pa do onih do kojih „ne mogu sti}i brodovi, ali ~ovek mo`e“.

Gotovo sat i pol nastupa sabilo se u tren. Iako nije bilo ni da{ka vetra da se poigra li{}em i donese makar malo sve`ine, titrale su strune srca dirnute uspomenama, tugom ali i nadom da mora biti boqe.

Jer gore nam se ve} dogodilo, zakqu~io je neponovqivi Rade.

Za kraj je zapevao onu koju svi znamo „Sedamdeset i dva dana, na mom srcu le`i rana“…Pa ti nemoj pustiti suzu…

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 1.

2021. 2020.

10.jul decembar

I

VELIKI DAN ZA SRBE IZ AMERIKE:

Gradona~elnica proglasila Vidovdan zvani~nim praznikom grada ^ikaga!

Za ip

T dom rao vre zvaw Pro san Ojko kam F sel jac, ne s i Za ~est s dr kul

Gradona~elnica ^ikaga Lori Lajtfut Gradona~elnica ^ikaga Lori Lajtfut proglasila je 28. jun i srpski nacionalni praznik Vidovdan zvani~nim praznikom grada ^ikaga. U najve}em gradu ameri~ke dr`ave Ilinois `ivi najve}a populacija srpskih iseqenika u Americi, kojima se gradona~e}nica Lajtfut obratila otvorenim proglasom.

U proglasu se ka`e slede}e: “IMAJU]I U VIDU da grad ^ikago ima jednu od najve}ih srpsko-ameri~kih zajednica u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama; I IMAJU]I U VIDU da su se srpski imigranti nastanili u ^ikagu od 1880-ih i oja~ali grad u svetu umetnosti i muzike, biznisa i finansija, zakona i vlade, obrazovawa i socijalnih slu`bi, nauke i medicine; I IMAJU]I U VIDU da je Beograd (Srbija), sestrinski grad ^ikagu od 7. juna 2005. godine, ozvani~iv{i tako kulturne, istorijske i ekonomske odnose koji su postojali iz-

me|u ^ikaga i Srbije decenijama; I IMAJU]I U VIDU da je Vidovdan jedan od najva`nijih praznika za srpski

narod {irom sveta, a u znak se}awa na poraz Srbije od Osmanskog carstva i pet vekova represivne vladavine zbog odbijawa wenih qudi da dobrovoqno prihvate podjarmqivawe od strane tu|inskog naroda; I IMAJU]I U VIDU da Vidovdan slavi izdr`qivost pokorenog naroda i wegovu ~e`wu za slobodom, dostojanstvom i jednako{}u – univerzalnim idealima koji nadahwuju i zahtevaju na{u stalnu budnost do danas: SADA, DAKLE, JA, LORI E. LAJTFUT, GRADONA^ELNIK GRADA ^IKAGA, ovim

„ nik gat. mor ma i Ojko Oti T lip oba upit progla{avam 28. jun 2021. za DAN VIDOV-du k DANA U ^IKAGU i ohrabrujem sve stanov-stav nike da se pridru`e proslavi ovog danaNov i svega {to on predstavqa.”, pi{e u sao-vac p{tewu koje je potpisala gradona~elni-gde ca Lori Lajtfut.

Ovim ~inom Lajtfut je veliki srpski praznik stavila na listu svega nekoliko nacionalnih praznika koji su na listi zvani~nih u gradu ^ikagu, uz irski Dan Svetog Patrika, meksi~ki Cinco de Mayo (5.maj), poqski Pulaski Day i Portoritanski dan.

R. N.

Osve{tan krst na brdu Boj~ica kod Ose~ine

Po~etkom juna pripadnici Helikopterske jedinice MUP-a Srbije na molbu Eparhi-

je vaqevske su na brdu Boj~ica kod Ose~ine, postavili krst sa postoqem visine 16 metara i

te`ine 600 kilograma.

Dvadesetak dana kasnije, 20. juna, na Svetu Trojicu, krst je osve{tan.

Glavni okida~ za energi~ni-

je sprovo|ewe u delo bile su pro{logodi{we epidemiolo{ke mere u zemqi kad se bukvalno branilo narodu da ide u hramove.

Zato je verni narod ove eparhije odlu~io da na Boj~icipostavi krst koji }eda objavi sveto vaskrsewe Hristovo i obraduje narod, {titi od zla i

blagosiqa silom onoga koji je na R wemu razapet, Gospoda na{eg.Ikoji da poziva na pokajawe. pozn Pored sve{tenstva i ver-jeda nog naroda vaqevske eparhijeje i sve~anosti su prisustvovali iPit ~lanovi Moto kluba "Ostrog,"nim iz Crne Gore. Klub je osnovan U 2017.g.blagoslovom mitropo-jedn lita Amfilohija u ManastiruMil Ostrog.

I. Jovi}na J

LEPA SRBIJA

1. jul 2020.

2021. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

I TO SE DE[AVA:

Zavr{io dva fakulteta, napustio posao i pobegao iz Beograda na – selo bez interneta „Ponela me je misao da prona|em unutra{wi mir i spokoj. Naravno, ne ka`em da to nisam imao u Beogradu, ali, jednostavno, brz tempo `ivota, pun stresa, nezadovoqstvo poslodavaca... Sve se to nagomilalo u meni da bih na kraju re{io da hobi pretvorim u zanimawe, po{to jo{ od malih nogu dosta planinarim i kampujem i imam dosta kontakata s qudima iz tog sveta“, ka`e Filip.

Iako je gradwa na teritoriji Ojkovice zabrawena, jer selo pripada Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“, Filip je u Op{tini Nova Varo{ saznao da je bavqewe turizmom dozvoqeno. Po ideji svoje {kolske drugarice, re{io je da na imawu, koje se nalazi na 1.150 metara nadmorske visine, otvori kamping odmori{te. Stupio je u kontakt s Kamping asocijacijom Srbije, odakle je dobio podr{ku i savete o tome kako da svoj plan sprovede u delo.

Kampovawe na „Filipovom bregu“ „Pogled od milion dinara“, kako ga je Filip nazvao, obuhvata Zlatarsko jezero, odnosno naj{iri tok reke Uvac i {umovito prostranstvo koje ga okru`uje. Do proplanka s pozicijama za {ato„Svi su imali isti komentar: ’Nemoj ovo re dovodi asfaltni put. Voda je sprovedenikada da proda{, ne zna{ koliko si bo- na od porodi~ne ku}e do sanitarnog kontejgat. Ima{ mir, koji nema cenu. Ne{to ovde nera, koji sadr`i umivaonike, toalet, tu{ mora{ da napravi{‘. Vo|en tim komentari- kabine i spoqnu ~esmu za prawe sudova. ma i mi{qewima, stasavala je ideja da u „Qudi koji kampuju obi~no imaju sve {to Ojkovici ne{to napravim“, pri~a Filip. im je potrebno od opreme. Oni, naravno, Oti{ao iz Beograda u selo Ojkovicu mogu da donesu svoj {ator i postave ga na Tokom pandemije korona virusa, Fi- poziciju koja je slobodna, ali moj koncept lip je, kao i ve}ina qudi, svoje poslove poslovawa je orijentisan na grupe posetiobavqao putem interneta. Jednog dana se laca, na planinarska dru{tva, turisti~ke upitao se za{to bi pla}ao stan u Beogra- agencije i bajkere. Da oni ne bi sve to donodu kada mo`e da se odseli u prirodu i na- sili, ja sam razmi{qao o tome da do|u kod stavi da radi od ku}e. Stan je otkazao pre mene na gotovo, postavqeno. Po{to graniNove godine i vratio se u Gorwi Milano- ce prema svim zemqama jo{ nisu otvorene, vac. Ovog prole}a se preselio u Ojkovicu, ove godine }u se obazirati prevashodno na gde je po~eo da se bavi turizmom. srpske turiste“, predo~ava Filip.

Kamping odmori{te nazvao je „Filipov breg“ po zaseoku, koji, ina~e, nosi ime po wegovom navrdedi. Filip ima 20 {atora, 10 za tri osobe i 10 za {est osoba, a gostima na kori{}ewe daje i ro{tiq, talandaru i kotli}. Internet jo{ nije uveo. „@eleo sam da napravim, kako sam ja to nazvao, ’vaj-faj detoks‘ zonu, gde }e qudi, jednostavno, u`ivati u ~arima prirode, disati ovaj vazduh i slu{ati cvrkute ptiФилип има 20 шатора, 10 за три особе и 10 за шест особа ca, a, Bo`e zdravqa, dogodine }u se vi{e Tridesetogodi{wi Filip Matovi}, rodom iz Gorweg Milanovca, `iveo je, studirao i radio u Beogradu osam godina. Za to vreme je zavr{io dva fakulteta i stekao zvawa diplomirani ekonomista i menaxer.

Pro{le godine je re{io da napusti stresan prestoni~ki `ivot. Preselio se u selo Ojkovica na obroncima Zlatara i otvorio kamping odmori{te „Filipov breg“.

Filip je detiwstvo proveo u o~evom selu Gorwi Braneti}i, podno planine Rajac, i maj~inom selu Ojkovica. Deda s maj~ine strane usadio mu je qubav prema selu i Zapadnoj Srbiji. Ojkovicu je pose}ivao ~esto, prvenstveno s porodicom, a potom i s dru{tvom, tokom sredwo{kolskih i fakultetskih dana.

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

obazirati na strance, prevashodno qude iz Zapadne Evrope, tako da }u za wih morati da napravim ’hotspotove‘, putem kojih }e mo}i da zovu prijateqe ili oka~e ne{to na dru{tvene mre`e“, poja{wava Filip. „Sve {to je potrebno“ Ojkovica je od Beograda udaqena 240 kilometara, odnosno oko tri i po sata. Filip isti~e da se u tom delu Zlatara niko ne bavi turizmom. Planira da sezone kampovawa otvara u maju, a zatvara u oktobru. „Svestan sam da ove godine ne mogu da ostvarim zna~ajnu dobit, ali ciq mi je da {to vi{e qudi sazna za Ojkovicu. Dosta wih je ~ulo za Kokin brod, jer je uz magistralu, ali retko ko je skrenuo na putu ka Jasenovu i pro{ao pored Ojkovice.

Imawe je veliko, mogao sam da napravim 50

Филип гостима на коришћење даје и роштиљ, таландару и котлић

kamp-parcela, ali to nije poenta. Poenta je da qudi do|u, odmore se i ne razmi{qaju o problemima. [to ka`e moj budu}i poslovni partner: ’Burazeru, da sam do{ao ovde samo da sedim, slu{am tebe i gledam ovo jezero, meni vi{e ni{ta ne bi bilo potrebno‘“, prepri~ava Filip.

M. T.

57 uuu VELIKA SVETSKA FILMSKA ZVEZDA U BEOGRADU:

Kako je Bred Pit zavr{io na Marakani i gledao Zvezdinu utakmicu Rediteq Bo`idar Nikoli} koji je nedavno preminuo nije najpoznatiji po tome {to je re`irao jedan od prvih filmova u kojima je igrao holivudski glumac Bred Pit, ali to svakako jeste zanimqivost koja se ~esto isti~e.

U filmu “Tamna strana sunca” jednu od glavnih rola igrala je Milena Dravi}. Film je sniman na Jadranu 1988. godine, a pre-

mijerno je prikazan tek 1997. godine. Bred je glumio Mileninog sina koji se bori s te{kim oboqewem ko`e.

I glumica Gorica Popovi} je imala priliku da glumi sa mladim Bredom Pitom.

“Kada je postao zvezda, rekla sam re`iseru filma, Bo`i Nikoli}u: ‘Vidi ti ono dete!’ Jer kada smo snimali taj film, Bred

Pit je bio kao pile”, ispri~ala je svojevremeno Gorica Popovi}.

“On je ve} tada imao ulogu u seriji ‘Dalas’. Mi smo snimali film u Budvi i Breda su prepoznavale mlade nema~ke turistkiwe. Bio je vrlo profesionalan ali i divan de~ko na snimawu. Nisam mogla da slutim da }e postati takva zvezda. On je i kasnije dolazio u Beograd.

Imao je neku devojku u ^e{koj, pa je svra}ao da obi|e Bo`u Nikoli}a koji ga je odveo na Marakanu na Zvezdinu utakmicu…”, rekla je Gorica Popovi}.

R. N. lll U slede}em broju: Voja Brajovi} kao Tihi i jedno pismo iz Bitoqa…

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14

Kaqewe Ane Brnabi} Melburn Hart – novi „ozi“ {ampion 14

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Fudbal na Petom kontinentu se ne mo`e meriti po gledanosti sa popularnim australijskim „futijem“ ili ragbijem. Mo`da zato i ne toliko va`an ali svakako jedan od najlep{ih doga|aja protekle nedeqe bilo je finale australijske profesionalne fudbalske A lige (Hyundai A-League). Melburn Siti FK (popularni Hart) je kona~no do{ao do svoje prve {ampionske krune briqantnom pobedom nad Sidnejom FK (3:1), ina~e braniocima pro{logodi{we titule.niImao sa sobom i nema nameru da je ostavqa, je poklawa a da ni sam sre}eniidazadovoqstvo da jeakreditovani deli. kao novinar u`isa takvim baga`om „nesrevo I prisustvujem ovom nesvaki}ne politi~ke princeze“ i nije preda{wem doga|aju.

Ovog puta dsednikovog kojijer narod, bilo navija~afikusa iz Sidneja i da a hteli i dobar deo ~lanstva SNS-a su zbog aktuelne situacije ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u nisu mogli do}i na finalni me~. vrtlogu najnovije politi~ke kamPred raspolo`enih pawe uoko kojoj15.000 mo`e pro}i samo kao gledalaca Melburn Siti po~eo bosa po trwu koje ni~e najednu kosa dosta ustezawa jer su gosti rita isu{enih staroplaninskih ve} u 21. minutu do{li u vo|stvo reka. golom Ipak domaAna,Barbarusesa. iako tako izgleda, ne }i su nakonpoliti~ki samo 2 minuta golom akumulira kapital za predstoje}eizjedna~ili izbore - da ima takEtkinsona a ubrzo vu ulogu, vaqda bila na naSidnej ostaje i sabi igra~em mawe predwa~koj listi da nakon {to jeizbornoj Breten iskqu~en posle drugog `utog kartona.

AUSTRALIJA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

Melburn Siti FK (popularni Hart) je kona~no do{ao do svoje prve {ampionske krune briqantnom pobedom nad Sidnejom FK (3:1), ina~e braniocima pro{logodi{we titule

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Pred odlazak na poluvreme kaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potropiten Xejmison nakon dosu|enog {eni mandat.

I ako ga, kojimMelslupenala dovodi u vo|stvo ~ajem,{to zadr`i iliprednost dobije neku burn je bila koju drugu funkciju, to sigurno }e oniva`nu uspe{no o~uvati sve do ne}e biti naKona~no osnovu podr{ke kosamog kraja. u 93. minutu ju }e sama zavrediti, ve} pogoopet Galovej posti`e prelepi milo{}u onog koji kampawu odradak i tako ru{i snove Sidneja |uje za oboje, odnosno za celu ostranku. osvajawu uzastopne tiWutre}e ne bira narod, nego tule.

Vu~i}.Sidneju nije mogao pomo}i ni na{ ro|eni I da poznati rezultatgolgeter napredwaka na Beogra|anin Ninkovi} predstoje}im Milo{ izborima zavisi koji je zboganga`mana ranije povrede u{ao u od wenog i doprinoigru tek bih u 71.lepe minutu. se visa, uzeo pareIako na kladionici, iskrena a \ilas i kompanija bi dela `eqa nekada{weg odavno Crvene odustaliZvezde od bojkota. igra~a da pomoRanko Pivqanin gne svojim saigra~ima u finalu o~igledno da povredu nije jo{

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori bal u Australiji igra jo{ od davow korupcije, otima~ine i pohleke 1875. godine prva profesilepe lokalnih mo}nika i lakoonalna fudbalska liga (National mih investitora.

Soccer League) osnovana je tek I, naravno, da joj nije bilo ni1977. godine. Dana{wi naziv kao malo lako u ulozi strana~ke vei trenutni sistem takmi~ewa A dete na agitatorskom zadatku, liga od wu 2005. godine od kada jer jeima to za nepoznat i mutan je i po~ela dajeubrzano na teren na koji ba~ena dobija kao pobapopularnosti.

Pro{la sezona ~aj obrnute logike. bila posebnoje, dramati~na i AnajeBrnabi} naime, kao rete{ka zbog aktuelne zdravstvedak primer politi~kog fenomene i na,krize prvoi raznih postalazakqu~avawa predsednica ograni~ewa.

Ipak ~elnici A lige vlade, pa je tek onda krenula da uspeli su da i ovu sezonu vrlo tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no stvar ideprivedu obrnuto: prvoIsepored kanuspe{no kraju. diduje{ i ide{ pa ako svih neda}a kojena suizbore, ih pratile iz pobedi{u nedequ postaje{svipremijer i nedeqe klubovi A pravi{ vladu. uspeli da prodalige su zajedno Ana jeod tu879.000 gde jesteulaznica postavqena ju vi{e dok fermanom sultana je prose~na svemogu}eg poseta po me~u bila koji je miropomazao `ezlomOstasopskoro 6.000 gledalaca. stvene mo}i, a nei voqom naroda. }e zabele`ene najubedqivije Ona je na je gotovo dobila i vlapobede koje ostvario Melburn du i funkciju. Me|utim, sa funSiti i to dva puta protiv gradkcijom nije dobila i vlast, jer je skog rivala Melburn Viktori, ona ostala kod onog koji je seli prvi put 7:0 u martu ove godine a nakon par nedeqa rezultatom 6:0. Najboqi golgeter sezone je tako|e igra~ {ampionskog tima Xejmi Meklaren koji je za Hart za mawe od 6 meseci postigao ~ak 25 gola i potpuno zaslu`eno osvojio trofej „Zlatne kopa~ke“ voqnim prilozima pojedinaca, za 2021. Na{ Milo{ Ninkovi} je institucija, javnih preduze}a i sa Davilom iz Velington Fenikqudi iz dijaspore. sa podelio trofej „Xoni Voren“ - Predstoji nam da uradimo koji je on prvi put osvojio jo{ osvetqewe i neke mawe poslove 2017. godine. Desni bek Melburn na ure|ewu. O~ekujem da i to buSitija Neteniel Etkinson dobio de zavr{eno u kratkom roku.

Naje medaqu „Xo Marston“ dok je kon toga usledi}e i osve}ewe krnajboqim trenerom progla{en sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo naravno Patrik Kisnorbo, da smo uspe{no okon~ali vo|a ovaj {ampionskog tima.

I na kraju kad zna~ajan, ali i ni malo lak prose podvu~e crta, Melburn Siti jekat - ka`e Milutin Vukosavqeje potpuno zaslu`eno doneo tituvi}, ~lan Odbora za postavqawe lu u glavni grad Viktorije. Iako krsta na Stolovima. je smenio Sentral Kost MarinerNajvi{i vrh Usovica planski je bitek se ovaj krst, u seizabran sa prvogkako mesta u sedamnazavisnosti odsezone, vremenskih priestoj nedeqi Siti je iz lika, sa okolnih planikola uvideo kolo itakti~ki igrao sve na Jastrepca, Ruboqe a posebnoKopaonika u plej-ofui {to dnika, pa ~ak i sa Prokletija. se na kraju isplatilo.

Bila je to On }e ekspresna podse}ati sezona, narednedefinigenerajedna cije da su u okolini Kraqeva tivno najkra}a u istoriji jer je nastale srpske srepo~ela tek poslesvetiwe, Bo`i}a ali i dwovekovni manastiri @i~a i jedna od najuzbudqivijih ne samo Studenica, ali }e i svedo~iti o za Melburn Siti ve} i za austrastradawu vojnika srpske vojske lijski fudbal u celini. poginulih upravo na Stolovima

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

uvek zale~io pa nije uspeo da uputi nijedan ozbiqan udarac ka golu.

Trideset{estogodi{wem Planinski masiv Stolovi koNinkovi}u biostrane je ovo 158. nastup ji se sa ju`ne izdi`e pouvi{e dresu Sidnejamanastira za koji je @i~e, tokom Kraqeva, {est sezonaBawe, postigao 32 gola.

Mataru{ke sredwovekovIna~e, zaMagli~a Sidnej iuspe{no nog grada Ibarske igra klijo{ Srbin, vikenda dodu{e ro|en sure,jedan od minulog prepoz-u Australiji, Ivanovi} koji natqiv je poLuka jo{ jednoj nesvakida{woj pravoslavnom je svoju atrakciji karijeru -po~eo u BonikrstuBelim visokom ~ak 33 metara! rigu Orlovima.

Potpuno Ovo monumentalno zaslu`eno osvojio je znamewe Melburn kao simbol Hristovih zemaqSiti prvenstvo dobrim delom i zahvaquju}i wihovom odli~nom treneru Patriku Kisnorbu.

Tako je jedan od najmla|ih klubova A-lige koji je osnovan tek 2009. godine postao prvi put {ampion Australije. Prekretnica u istoriji ovog kluba bio je trenutak kada ga je 2014. godine preuzela kompanija Siti fudbal grupa (City Football Group) koja je u vlasni{tvu {eika Mansura Bin Zajeda iz Ujediwenih Arapskih Emirata (UAE). Bin Zajed je zamenik premijera UAE a tako|e vlasnik i ~uvenog fudbalskog kluba Man~ester Sitija iz Engleske, Wujork Sitija iz SAD-a

i brojnih drugih klubova {irom sveta. Bogati i galantni {eik je nedavno jednom skrenuo skih godinajo{ i svojevrsni znak pa`wu javnosti„pravoslavne kada je li~no prepoznavawa teplatio avionske karte zaUsovi6.000 ritorije“ postavqen je na navija~a Man~ester Sitija koji ci, najvi{em vrhu ove planine, su putovali na finale {amna nadmorskoj visini Lige od 1.375 piona protiv ^elzijaiu nosilac Portou. metara.

Inicijator Wegovi igra~i~ija tada nisu uspeli ovog projekta je ideja nastala 2007.^elzi godineali je Planinarda jo{ pobede su svakasko-sportsko dru{tvo u„Gvozdac“ ko samim plasmanom finale iz Kraqeva, a finasiran isostvarili istorijski uspehjeovog kqu~ivo donacijama kluba. Nema sumwe da i}edobrose dugogodi{wa finansijska ulagawa {eika u Melburn Siti tako|e isplatiti a ova {ampionska titula je verovatno samo po~etak blistave budu}nosti ovog kluba.

Prema istra`ivawu agencije Roj Morgan ligu AFL (AFL) ili takozvani australijski fudbal („ozi ruls“) je u 2019. godini gledalo vi{e od sedam i po miliona qudi {to zna~i blizu jedne tre}ine svih Australijanaca. Ne{to mawe je popularna ragbi liga NRL (NRL) dok je takozvani soker (soccer), pod kojim mi ina~e podrazumevamo fudbal, daleko mawe popularan. Iako se fud-

prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 15

Vidovdanska akademija u crkvi Svetog Save u Kanberi

”Vidovdan i Kosovo Poqe”:

U nedequ 27.juna u crkvenoj sali Crkvene op{tine Sveti Sava u Kanberi odr`ana je Vidovdanska akademija, koja je po~ela u crkvenom hramu jutarwom slu`bom. Svetu liturgiju slu`ili su sve{tenik Branko Vasili} i otac Ilija Dragosavqevi} koji je bio dugogodi{wi paroh hrama Sv.Save na Fareru, iako je u penziji, uvek na|e vremena kad treba da pritekne u pomo}.

Po{to Vidovdan ove godine pada u ponedeqak i radni je dan, pa zbog toga mnogi na{i parohijani nisu u mogu}nosti da prisustvuju proslavi, sve{tenik Branko i crkvena uprava su odlu~ili da se slavi dan ranije.

Slu`bi je prisustvovao zaista veliki broj na{eg vernog naroda iz Kanbere i Kvimbijena.

Nakon slu`be svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde je otvorena Vidovdanska akademija i gde je na{ sve{tenik Branko

Vasili} sa decom iz folklornih grupa priredio lep i sve~an program.

Tu su bile i na{e vredne doma}ice iz kola srpskih sestara koje su kao i uvek pripremile bogat ru~ak, uz veliki asortiman kola~a koje su napravile i za ovu priliku. Tako|e na sve~anosti su bili i predstavnici iz ambasade Srbije u Kanberi gosp. Ivana Isidorovi} sa suprugom, kao i savetnica za Republiku Srpsku u ambasadi BiH, Zorica Zirojevi}.

Po{to ve}ina nas zna da je humanitarna organizacija ”Pan-

Ti {to prolazi{ kroz srpsku zemqu, bio ti stranac ili iz na{e zemqe, ko bilo da si, kada do|e{ na Kosovo Poqe svud }e{ videti mno{tvo kostiju qudskih, i uz wih mene od kamena u obliku krsta, grobnog mramora, gde uz te kosti stojim, nemoj pro}i da me ne pogleda{ kao stvar bezvrednu i ni{tavnu, nego te molim pri|i mi bli`e, brate, i prou~i re~i koje na meni vidi{, pa }e{ razumeti iz kog uzroka, kako i za{to tu stojim. I istinu ti ka`em, kao da }e ti `iv ~ovek govoriti, sve {to se zbilo, ta~no }u ti re}i.

Ovde je nekada bio veliki samodr`ac divota ove zemqe, srpski vladalac, Lazar, veliki knez, prave vere najtvr|i stub, pu~ina pameti, dubina mudrosti, ogweni um, braniteq stranaca namernika, hraniteq gladnih milostiv sirotiwi, ute{iteq blagi o`alo{}enih. On je voleo sve {to Hristos ho}e. Sam od svoje voqe je hteo, i s wime od wega vo|ena vojska bezbrojna, dobrih, hrabrih junaka, svetlih kao sjajne zvezde, krasnih kao {areno cve}e na livadi, odevenih u zlato i drago kamewe, na dobrim kowima zlatom osedlanih, jahali su ti divni vitezi. Wih plemenite i slavne, kao dobar pastir i mudar vo|a razumnih jagawaca, poveo ih je da hri{}anski umru, da prime venac nebeske slave.

Kosovo i Metohija je na{a kolevka i ako to izgubimo izgubi}emo sami sebe. Tamo su na{e svetiwe, krv slivena u bele bo`ure okrvavqene nevino{}u. Ne smemo zaboraviti Obili}a koji je ubio turskog vo|u i uneo nemir u osvaja~e, Jug Bogdana, devet Jugovi}a i zaboravqenu ikonu slavsku, Marka Kraqevi}a, ni jednog srpskog vojnika koji je ostavio `ivot i prolio krv na tom poqu a ni onog koji se vratio okrvavqenog srca i bolnog se}awa. Kosovo i Metohiju ne smemo shvatiti olako i kao jednu od bitaka iz pro{losti.

Zato digni se carska nacijo na visinu carstva nebeskog, gde istina, svetlost i lepota prosijavaju. I neka u dubini na{eg }utawa treperi jedna misao: Pomozi Bo`e da se bra}a Srbi slo`e! durica” iz Nik{i}a pokrenula akciju prikupqawa sredstava za izgradwu sportske sale u Orahovcu pod nazivom ”Bo`ur za decu Orahovca”, ovoj akciji su se pridru`ila i na{a de~ica sa svojim roditeqima, kao i mnogi Srbi koji su prisustvovali sve~anosti. U crkvenoj sali za vreme ru~ka prikupqeno je 1.200 dolara.

Veliko hvala sve{teniku Branku Vasili}u koji je omogu}io prikupqawe sredstava i tako|e veliko hvala na{oj sestri Dragani Joki} koja je sa svojom de~icom sve lepo osmislila i organizovala. I hvala svima onima koji su u~estovali i dali svoje priloge za na{u de~icu u Orahovcu.

Na kraju sve{tenik Branko Vasili} od srca se zahvalio svima koji su do{li da proslave skupa ovaj veli~anstven i veoma va`an dan za Srbiju i srpski narod. Mi nastavqamo i daqe sa sakupqawem priloga, nema predaje.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

16

^etvrtak decembar ^etvrtak 10.

1. jul 2021. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Proslava Vidovdana u Crkvenoj op{tini Sv. Nikola u Xilongu Proslava Vidovdana zapo~ela je molitveno u hramu Sv. Nikole, a Svetu Liturgiju je slu`io nadle`ni paroh protojerej Petar Bo`i}, nakon koje je slu`en parastos svim `rtvama koji stradaju za veru pravoslavnu na Kosovu i Metohiji, od Kosovskog boja pa do dana dana{weg.

Srpska {kola pri ovoj Crkvenoj op{tini, koja je izdvojeno odeqewe Srpske etni~ke {kole „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa, odr`ala je Vidovdansku priredbu, gde su najmla|i i najvredniji pokazali svoja znawa i tako uveli~ali ovaj praznik. U okviru priredbe nastupila je najmla|a, novoformirana, folklorna grupa koja je prvi put odigrala kolo za sve prisutne.

Nakon priredbe, vredne ~lanice Kola sestara poslu`ile su ru~ak za sve prisutne na kojem su prisutni mogli da nastave dru`ewe u prijatnoj atmosferi.

Foto: Jovan Bogi}evi}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 1. jul 2021.

Vidovdanska akademija u crkvi Sv. Arhi|akona Stefana u Kizborou

Vidovdanska akademija u Crkvenoj op{tini Sv. Arhi|akon Stefan u Kizborou odr`ana je nakon Svete Liturgije u nedequ, 28. juna 2021. godine.

Sve~ani program po~eo je u crkvenoj sali u 12 ~asova, a nastupili su |aci srpske {kole i Folklorna grupa [umadija pri ovoj Crkvenoj op{tini. Bogat kulturno-umetni~ki program odu{evio je sve prisutne, a roditeqi su bili ponosni na svoje mali{ane koji su svojim recitacijama, igrama i pesmama proslavili jo{ jedan Vidovdan u dalekoj Australiji, ~uvaju}i Kosovski zavet `ivim i me|u najmla|im generacijama na

Petom kontinentu.

Prisutnima se u crkvenoj sali obratio i stare{ina hrama, sve{tenik Aleksandar Savi} koji je rekao da je sav prikupqen prilog na ovoj proslavi namewen Narodnoj kuhiwi na Kosovu i Metohiji “Majka 9 Jugovi}a“. Ovom prilikom sakupqeno je 3.275 australijskih dolara, a otac Aleksandar se svima prisutnima zahvalio na nesebi~nom prilogu, isti~u}i da }e pomo} sigurno mnogo koristiti onima kojima je najpotrebnija.

18

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

ZAJEDNICA

Srpska {kola spremno do~ekala Vidovdan

SUBOTA 10. JUL 2021.

Uz po{tovawe propisanih mera u~enici Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ iz StAlbansa spremno su do~ekali i obele`ili Vidovdan. Proteklih sedmica u okviru redovne nastave u~enici su u~ili o

ovom, za na{ narod, veoma zna~ajnom datumu i u istorijskom i u duhovnom smislu. U subotu 26. juna u~enici kampusa u Grinzborou i StAlbansu proslavili su Vidovdan u prostorijama {kole.

Iako su u publici bili samo u~enici i nastavnici, Vidovdanska akademija je odr`ana na dostojanstven na~in, kako i dolikuje. Se}aju}i se stradalih Srba na i za sveto nam Kosovo i Metohiju, pokazali smo da se u na{oj {koli osim jezika neguje i na{a istorija, kultura i nacionalni identitet.

U~enici kampusa u Xilongu okupili su se u nedequ 27.juna u crkvi Sv. Nikola u Xilongu povodom odr`avawa Vidovdanske akademije. Deca su prisustvovala slu`bi i u crkvi otpevala ciklus kosovskih pesama. Akademiju u crkvenoj sali je otvorio {kolski hor himnom Republike Srbije. Program je nastavqen prigodnim govorom u~enice Elene Bo`i} o Kosovu i Metohiji, a zatim i recitacijama i pesmama u izvo|ewu svih u~enika.

U~enike Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ o~ekuje dvonedeqni zimski raspust nakon ~ega }e se vratiti u {kolske klupe da nastave sa dru`ewem i sticawem znawa.

Autori teksta: M. M. i T. G.

PUTOPIS Znamo da je Rusija teritorijalno velika, ali kada za dvadesetak dana ovom zemqom pre|ete 7.000 kilometara, onda shvatite da je ona nestvarno mo}na i lepa i da ste tek na po~etku puta.

Nas stotinak, u dva autobusa, krenuli smo na duhovno pute{estvije uglavnom po ruskim, ali i po ukrajinskim i beloruskim svetiwama. Posetili smo Moskvu i Sankt Peterburg, Kijev i Minsk, kao i najve}e pravoslavne manastire na svetu: Po~ajev, Divejevski manastir, Sergijev Posad i manastir Svete Jelisavete Fjodorovne.

Svuda su nas do~ekivali s toplinom i predusretqivo{}u, a kada smo zbog umora i slabe pa`we ponekad na bogoslu`ewima stvarali gu`vu i `amor, bili su trpeqivi i obazrivi prema nama.

Kada u manastiru, na ulici ili u restoranu neposredno upoznate obi~nog ~oveka iz naroda – Rusa, Ukrajinca ili Belorusa, shvatite da su to dobri qudi i da su nemiri i rat na ovim prostorima apsurdni i neizmerno tragi~ni.

Na{e prvo veliko odredi{te bila je Kijevsko-pe~erska lavra iz 11. veka, s velikim brojem crkava. Lavra je jo{ muzej i jedna je od sedam ~uda Ukrajine. Tu smo upoznali Nikolaja, slu`benika iz Kijeva. S ovim, o~igledno ukrajinskim patriotom, spontano je zapo~elo dvo~asovno prijateqsko dru`ewe koje se zavr{ilo zajedni~kim ru~kom. Na ruskom i srpskom razgovarali smo o pravoslavqu, sportu i politici. Razi{li smo se re~ima: „Da `ivi srpski i ukrajinski narod!”

KAO U SVOJOJ KU]I Put nas je vodio daqe. U Danilovom manastiru, u Moskvi, u{li smo u jednu od crkava dok je slu`ba trajala. Po{to smo bili u {kripcu s vremenom, a u `eqi da za kratko vreme sve vidimo, celivamo ikone, zapalimo sve}e, pona{ali smo se u skladu s na{im navikama. To zna~i kao da smo u svojoj ku}i, a tako smo se stvarno i ose}ali – {etali smo po crkvi, govorili polu{apatom i tako, bez sumwe, uneli nemir

Храм Василија Блаженог налази се на Црвеном тргу у Москви, грађен између 1555. и 1561. године

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 19

RUSKE SVETIWE Sedam hiqada kilometara puta duhovne radosti Manastir Svete Jelisavete Fjodorovne u Minsku, Belorusija

Kijevsko-pe~erska lavra iz 11. veka, s velikim brojem crkava. Lavra je jo{ muzej i jedna je od sedam ~uda Ukrajine

Divejevski manastir Svetog Serafima Sarovskog (1759–1883)

RUBQE ZA ANDREJU Bili smo neprestano na nogama. Jednom, kada smo bili na mostu reke Moskve, a nadomak Hrama Hrista Spasiteqa, na{ najmla|i hodo~asnik Andrej zamolio je svoju majku da ostane na mostu i malo se odmori dok mi obilazimo hram. Tako je i bilo. Raskomotio se, stavio jaknu na tlo i seo da se odmara.

Posle sat i po – dva, kada smo se vratili, do~ekao nas je s osmehom i ispru`enom {akom, pokazuju}i nam rubqe u metalu. Dok se Andrej odmarao, ~ak i malo odspavao, prolaznici su mu stavqali u krilo malo novca, misle}i da mu je potrebna pomo}. u bogoslu`ewe. Za razliku od nas, ruski vernici su smerni i poslu{ni.

Zbog pretwi od terorizma u svim ve}im ruskim crkvama bezbednost je znatno pove}ana. Pri ulasku u manastir ili gradsku crkvu bili smo detaqno pregledani, ~ak je kori{}en i skener. Dakle, i u ovoj crkvi je bio bezbedwak u uniformi. Stariji se se}aju ~uvenog glumca Ta{ka Na~i}a, upravo je i ovaj Rus tako izgledao po stasu. Kada je video kako stvaramo mete`, `eleo je da nas opomene, ali shvataju}i da ne mo`e umiriti veliki broj qudi, podigao je nemo}no ruke i gledao levo-desno.

Ali zato, kada se zavr{ila slu`ba i mi krenuli iz crkve, on je stajao na izlazu i kroz osmeh, da nam ka`e da razume na{e pona{awe, rekao nam je: „Bra}o Srbi, s milim Bogom, idite, idite!”

Kao i kod nas, i kod Rusa je mnogo protivre~nosti: u istom dvori{tu nalaze se dva spomenika za koje bi rekli da ne idu jedan s drugim. U Sergijevom Posadu, varo{ici s istoimenim manastirom, na 70 kilometara od Moskve, na velikom trgu, a pred ulazom u svetiwu – dominira spomenik podignut Svetom Sergiju Radowe{kom (ono {to je Sveti Sava za nas Srbe to je Sergij za Ruse), ali i obele`je drugu Lewinu. A opet, u moskovskom Pokrovskom manastiru u kilometarskom redu vernici s cve}em

Manastir Svetog Aleksandra Svirskog (1448–1533) u varo{ici Nikoqski

strpqivo su ~ekali da se poklone prepodobnoj Matroni Moskovskoj (1881–1952) i od we zatra`e bilo kakvu pomo}, a naro~ito pomo} da dobiju dete.

U Moskvi smo bili tri, a u Sankt Peterburgu ~etiri dana. Gradovi su prelepi, ali i cene su visoke. Recimo, nadomak Crvenog trga u Moskvi pili smo kafu „amerikano”, po ukusu najbli`u na{oj doma}oj crnoj kafi, po ceni od 400 rubaqa (1000 rubaqa je oko 12 evra). Ako pritom popijete i jednu ~a{icu `estokog pi}a, pla}ate jo{ 750 rubaqa.

U Moskvi smo najvi{e vremena provodili na Crvenom trgu, kao i u Hramu Hrista Spasiteqa. Gledali smo i smenu nacionalne garde koja stra`ari pred „ve~itom vatrom” palim patriotima za odbranu otaxbine od 1941. do 1945. godine.

Imali smo sre}e da se na Crvenom trgu sretnemo s Putinom i Staqinom. Naravno, radi se o Rusima koji su neobi~no sli~ni ovim li~nostima i koji to poku{avaju da unov~e. Slikawe s wima je oko 500 rubaqa ili koliko se pogodi{. Dok se Putin pona{ao opu{teno i mahao prolaznicima uz osmeh, dotle je Staqin pu{io lulu, bio veoma strog i uzdr`an.

U Peterburgu su bile bele no}i, ali ih zbog obla~nog vremena nismo mogli fotografisati. Na{ vodi~, Qudmila, temeqno nam je pokazala muzej Ermita`, Petropavlovsku tvr|avu i Zimski dvorac. U {aqivom tonu nam je preporu~ila nekoliko elitnih hotela za sme{taj s cenom od 5.000 evra po danu. Na grobu Svete Ksenije Petrogradske ~itane su nam molitve za zdravqe.

Tri dana i dve no}i, s velikim pobo`nim ushi}ewem boravili smo u Divejevskom manastiru Svetog Serafima Sarovskog (1759–1883). Bili smo na svetoj liturgiji i pri~estili se. Wegove svete mo{ti sme{tene su u glavnoj crkvi u sarkofagu, a desno su izlo`ene i wegove stvari: obu}a, krst, sekira.

Divno duhovno iskustvo do`iveli smo i u manastiru Svetog Aleksandra Svirskog (1448–1533) u varo{ici Nikoqski. Prozvan je Novozavetni Avram jer je istinski video Svetu Trojicu u obliku tri lica. Po mi{qewu mnogih, wegove mo{ti su o~uvanije u odnosu na mo{ti ostalih svetiteqa.

Mi smo ih videli: to je kao da gledate ~oveka koji spava mirnim snom.

MANASTIR U STAMBENOM KVARTU Kada smo se vra}ali iz crkve sustigli smo jednu rusku porodicu s dve }erkice.

Mla|a me|u wima veselo je pevu{ila ove re~i, odnosno molitvu: „Oprosti i pomiluj!” Verovatno je, ~uv{i to od majke ili monaha, mislila da je to neka lepa pesmica, te ju je usput svojim lepim i melodi~nim glasom neprestano pevu{ila.

Manastir Svete Jelisavete Fjodorovne u Minsku bio je na{e posledwe odredi{te.

Lepi manastir nalazi se u neobi~nom ambijentu – okru`en je stambenim zgradama.

Od vodi~a Anastasije, koja je diplomirala belorusku kwi`evnost, saznali smo da je beloruski jezik bli`i srpskom nego ruskom. To nas je sve prijatno iznenadilo.

U toku dana, po{to je manastir u gradskoj ~etvrti Minska, jednom od nas, koji je nosio majicu s dr`avnim grbom Srbije, pri{ao je Belorus Sergej i upitao ga da li je Srbin. Kad je dobio potvrdni odgovor, Sergej je rekao: „Vi ste hrabar narod. Bra}o Srbi, mi smo uz vas.”

SVETA KANAVKA Kanavku (kanal) i put iznad kanala, dug oko 700 metara, iskopale su i uredile monahiwe Divjejevskog manastira. To je ura|eno po nalogu Svetog Serafima Sarovskog, koji je svojim o~ima video Presvetu Bogorodicu kako ide upravo tim putem.

Kada vernici hodaju kanavkom i s verom izgovaraju molitvu „Bogorodice Djevo, raduj se”, ima}e milost pred Bogorodicom i wenu molitvenu za{titu.

S. G.

20

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

ZAJEDNICA

Vidovdanom zavr{ena dobrotvorna akcija za decu Orahovca Najve}i i najsvetiji srpski praznik – Vidovdan, nije mogao lep{e i svrsishodnije da se obele`i i do~eka u ovom delu sveta, od povoda kojim je obele`en u Rokinghemu, ju`nom rejonu Perta u nedequ 27. juna - dana uo~i praznika. Svrha mu

je bila donatorski susret za decu iz Orahovca sa Kosova i Metohije. Susretima u na{oj zajednici s rado{}u uvek poslu`i ta neraskidiva duhovna nit s neizostavnim oreolom koji svetli mnogo dana uo~i praznika i posle wega, nadahwuju}i, pro-

Донаторски ручак

Песник Ж. Вишић (лево) и о. Александар

Полетарац

Олтар цркве Св. Василија Острошког у Рокинхему

svetquju}i i opomiwu}i svakog Srbina zavetom predaka koji se pre}utno prenosi s pokolewa na pokolewe.

Kao {to smo ranije pisali, ideja o ovoj dobrotvornoj akciji potekla je od na{e sugra|anke Maje Jasni}, koja je bila inspirisana i potaknuta na inicijativu ~uv{i pri~e o Orahovcu i srpskoj deci koja nemaju detiwstvo kao druga deca. Ina~e, najzaslu`nija za obelodawivawe ovih setnih istina o deci Kosova je profesorka i novinar iz Orahovca Olivera Radi}. Akcije pod nazivom «Bo`ur za decu Orahovca» otpo~ele su u Beogradu i Nik{i}u, i pokrenute u wima jako dalekom Pertu, zahvaquju}i zalagawu porodice Jasni}.

Tako su na{i sugra|ani, posebno dirnuti opomiwu}im pitawem „Da li znate da Srbi u Orahovcu `ive u izolaciji od 1999?» u uvodniku sajta, {ire saznali o tu`noj, jedinoj maloj ulici gde se igraju deca u Orahovcu, u kojem je nekada `ivelo {est hiqada Srba, a danas ostalo ne{to vi{e od trista.

Tu deca, mali heroji i ~uvari kosovskog zaveta, bez pravog de~jeg smeha, bez prava na igru, bez igrali{ta, prakti~no celo svoje detiwstvo provedu u nekoj vrsti rezervata, gde `ivot zajednice zamire prvim mrakom, a nadohvat wega, u nekada srpskim delovima grada, vlada `amor i vreva.

Pokroviteqi ove dobrotvorne akcije u Pertu bile su parohije Svetog Vasilija Ostro{kog, a tako|e je koncert pertskog hora «Crveni Bo`uri» 29. maja u crkvi Svete Trojice bio prilika za podse}awe i donacije deci Orahovca. Akcija, koja je na~elno organizovana Internetom, pro{irila na susrete i dru`ewa u na{im hramovima uz molitve na{ih sve{tenika i sugra|ana za decu Kosova. Nakon slu`bi u hramovima obe parohije Sveti Vasilije Ostro{ki odr`an je dobrotvorni ro{tiq; u parohiji u Meningu otac Stanko Srbqanin organizovao je susret 13. juna, a u Rokinhemu zavr{ni susret ove akcije. Ova parohija koju vodi otac Aleksandar Trnini}, organizovala je i kra}i sve~ani prigodan program, sa u~e{}em folklornog ansambla «Poletarac» i drugih. Program se na`alost nije mogao odr`ati u potpunosti po planu, jer su upravo u nedequ 27. juna od podneva uvedene restriktivne mere u ciqu za{tite od epidemije korona-virusa.

Ranije najavqena i u «Srpskom Glasu», ova dobrotvorna akcija za izgradwu sportske

Молитва за децу Косова. О. Станко и ђакони Џек и Волтер

Дечји кутак

Део гостију

Спремни за помоћ. Млади православни Аустралијанци sale za decu Orahovca, koja se pokazano da kosovski duh `ivi, i onlajn uskoro privodi kraju, iako silom istorijskih nedaovde prakti~no zavr{ena oko }a rasejan po celoj zemaqskoj Vidovdana, sigurno je zahvaqu- kugli, ~ime je svaki dolar doju}i tom velikom prazniku ima- natora dobio vi{estruku vredla svoj uspe{an epilog, gde se nost. I naravno, manifestovaza ne{to vi{e od mesec dana na je jo{ jedna od najskupqih trajawa akcije prikupilo oko srpskih vrednosti, a to je sloga 26 hiqada dolara, donacijama u i jedinstvo, odnosno nebitnost gotovini i onlajn. Radost dari- bilo ideolo{kih, politi~kih, vawa bila je ispuwena svrhom bilo teritorijalnih, jezi~kih da deca Orahovca dobiju malo i drugih razlika, koje na`alost vi{e radosti i smeha i vi{e ~esto i neopravdano izlaze na {anse da se bave sportom, da i videlo me|u nama. oni dobiju {ansu da jednog dana Tekst i foto: cela nacija bude ponosna na M. Dragovi} wihove uspehe. Time je nanovo

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 21

AUSTRALIJA

Australija se bori sa novim talasom pandemije, Sidnej u lokdaunu Australija se bori sa nekoliko klastera infekcija delta sojem korona virusa koji je zarazniji, pa stru~waci upozoravaju da je zemqa u najopasnijoj fazi od izbijawa pandemije.

U Sidneju je uveden lokdaun kao i u Darvinu na istoku zemqe, u Pertu su maske ponovo obavezne a mogu}e je uvo|ewe strogih mera nakon {to je jedan gra|anin koji je boravio u Sidneju pre vi{e od nedequ dana testiran pozitivno.

Ju`na Australija najavila je uvo|ewe novih ograni~ewa.

Australija je do sada bila mnogo uspe{nija od drugih razvijenih zemaqa u spre~avawu {irewa korona virusa pa je zabele`ila mawe od 31.000 slu~ajeva zaraze i 910 umrlih.

Delta soj je podigao uzbunu zdravstve-

nih vlasti, posebno u situaciji kada je samo pet odsto stanovni{ta potpuno vakcinisano.

Ve}ina novih slu~ajeva zaraze poti~e od voza~a iz Sindeja koji je 16. juna bio pozitivan na delta soj, koju se smatra zaraznijim. On nije vakcinisan, navodno nije nosio masku i sumwa se da se zarazio dok je vozio stranu vazduhoplovnu posadu sa aerodroma u Sidneju.

Vlasti su upozorile da dvonedeqno zakqu~avawe Sidneja, koje je po~elo u petak, ne}e smawiti stopu zaraze.

Savetnik za zdravstvenu politiku rekao je da vlada treba da razmotri ubrzawe vakcinacije skra}ivawem perioda izme|u prve i druge doze vakcine sa 12 na 8 nedeqa.

KA@WENI ZBOG KR[EWA LOKDAUNA

Nudiste u Australiji napao jelen, pobegli u {umu i izgubili se Australijske vlasti kaznile su dvojicu nudista kupa~a zbog kr{ewa lokdauna povezanog sa kovidom-19, nakon {to su, zastra{eni divqim jelenom, utr~ali u {umu i izgubili se, pa je morala da ih spasava hitna slu`ba.

Taj incident se odmah pro{irio po dru{tvenim mre`ama.

Dvojica mu{karaca bila su me|u 44 osobe koje su za vikend ka`wene zbog kr{ewa ograni~ewa u Sidneju i okolnim oblastima, odnosno mera koje su imale za ciq suzbijawe {irewa visoko zaraznog delta soja korona virusa.

- Prestra{io ih je jelen, otr~ali su u nacionalni park i izgubili se - rekao je Mik Fuler, policijski komesar Novog Ju`nog Velsa, najnaseqenije australijske dr`ave, opisuju}i incident.

- Ne samo da im je bila potrebna pomo} slu`be za hitne slu~ajeve i policije da ih spasu, ve} su obojica dobila kaznu - kazao je on.

Policija je saop{tila da su mu{kar-

ci tra`ili pomo} nakon {to su se izgubili u {umi u blizini zaba~ene pla`e u Rojal ne{nel parku, priobalnom podru~ju ju`no od Sidneja, u kojem se nalazi najmawe jedna nudisti~ka pla`a.

Ekipe za hitne slu~ajeve, uz podr{ku policijskog helikoptera, prona{le su golog 30-godi{waka koji je nosio ruksak i 49-godi{waka koji je bio delimi~no odeven, navela je policija.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Zabeleli se delovi Australije - od paukovih mre`a U invaziji paukova delovi Gipslenda na jugoistoku Australije prekriveni su paukovim mre`ama, jer `ivotiwe na visinama poku{avaju da se spasu od poplava.

Nakon poplava ranije ovog meseca, more svile prekrilo je to podru~je dr`ave Viktoria, rekao je profesor Diter Ho~uli. „Kada nas zadese ovako jake ki{e i poplave, te `ivotiwe koje ina~e provode `ivot na tlu, tamo ne mogu da pre`ive i rade isto {to i mi – preme{taju se na visine“, objasnio je na lokalnoj televiziji Channel 7 Ho~uli, ~elnik grupe za integrativnu ekologiju na Univerzitetu u Sidneju.

Ovim paucima mre`e slu`e poput padobrana i oni koriste vetar za kretawe.

Australijance u ruralnim podru~jima su posledwih godina zadesile brojne katastrofe.

Nakon duge su{e usledili su veliki {umski po`ari krajem 2019. i po~etkom 2020, da bi kasnije olujne ki{e izazvale poplave i brojne {tete u nekoliko regiona.

ASAN@ ]E SE O@ENITI U ZATVORU

Verenica osniva~a Vikiliksa otkrila wihove planove Partnerka Xulijana Asan`a Stela Moris najavila je wihovo ven~awe u zatvoru Belmar{u, uo~i 50. ro|endana osniva~a Vikiliksa 3. jula.

Asan`, australijski novinar, proveo je vi{e od dve godine u strogo ~uvanom londonskom zatvoru Belmar{u.

Veza s Moris po~ela je dok je Asan` boravio u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, gde je tra`io

politi~ki azil.

Par ima dva sina stara ~etiri i dve i po godine.

- Planiramo da se ven~amo u zatvoru jer smo zaru~eni od 2016 - rekla je Moris.

Kako je rekla, okolnosti im jo{ ne dopu{taju da iznose daqe planove.

- I ako se ven~amo u zatvoru, ne mislim da }e to biti jedina svadba. Najverovatnije je da }e-

mo se ven~ati u zatvoru, a drugu svadbu s porodicom i prijateqima ima}emo jednom kad on bude slobodan -dodala je.

Zasad nije odre|en datum, rekla je Moris, ali prolazimo potrebne birokratske stvari u nadi da }emo se ven~ati "uskoro", objasnila je.

- Dosta je komplikovano - rekla je, prime}uju}i da pandemija dodatno ote`ava stvari.

22

SVET POZNATIH

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

BORA \OR\EVI]:

Goca Lazarevi} otkrila tajne koje stoje iza ~uvenog hita:

Mi{a se gore raduje {to i daqe sviramo

PESMA VIDOVDAN NASTALA JE PO @EQI PATRIJARHA PAVLA

Peva~ica Gordana Goca Lazarevi} ponosna je vlasnica hita “Vidovdan” koji je snimila 1994. godine.

Iako postoji toliko godina, ova pesma i danas se horski peva na svim slavqima i veseqima i nezaobilazna je u repertoaru svakog peva~a narodne, ali i pop muzike.

Gordana je tek sada otkrila da je ova pesma, odnosno, kako ka`e, “druga himna srpskog naroda”, nastala po `eqi pokojnog patrijarha Pavla.

Muziku i tekst za “Vidovdan”, po wegovoj molbi, napisao je na{ istaknuti kompozitor, suprug peva~ice, Milutin Popovi} Zahar.

– Pesmu je napisao Milutin Popovi} Zahar povodom 600 godina od Kosovske bitke, koja je 1989. godine obele`ena na Gazimestanu. Odmah sam bila fascinirana tom pesmom i uvek je pevam sa suzama u o~ima, kao prvog, drugog, tre}eg, trihiqaditog, trimilionitog puta… Pevaju je peva~i svih `anrova, od zabavwaka, preko pop muzi~ara, do klasi~nih. Rado je izvode i ruski peva~i i horovi, kao i Grci i Rumuni. ^uje se i u Peruu i na Kubi.

Iza{la je iz ‘vlasni{tva’ kompozitora i mene kao izvo|a~a. Gotovo da nema ve}eg skupa na kome se horski ne peva. Mo`e se slobodno re}i da je ‘Vidovdan’ druga himna srpskog naroda, ma gde se on nalazio, ispri~ala je ona pa za medije dodala da spskom narodu, ba{ kao u pesmi, niko ne mo`e da “otme” Kosovo i Metohiju.

– Ne mo`e i nikada ne}e. Kosovo i Metohija je za Srbe mnogo vi{e od simbola i od na{e istorije. “Kud god da krenem, tebi se vra}am ponovo, ko da mi otme iz moje du{e Kosovo”, ispri~ala je peva~ica.

M. T.

"NAS DVOJE NIKAD NISMO PRESTALI DA BUDEMO JEDNO!"

MITAR MIRI] OPQA^KAN U BIH:

^etiri meseca posle smrti supruga \or|a Bala{evi}a, Olivera Bala{evi}, priredila je na Pali}u teatarsko predstavqawe jedne kwige, u kojoj se prisetila wihovog prvog susreta, ali i posledweg ~arda{a koji joj je izveo pod prozorom. Promocija je protekla veoma emotivno, a Oqa nije krila suze.

Podstaknuta aplauzima, setno je pri~ala o nedavno preminulom suprugu.

- Nas dvoje nikada nismo prestali da budemo jedno.

Tako smo vaspitani, nau~eni smo da li~ni, emotivni do`ivqaj dr`imo u sebi, da ga nosimo sa sobom. Jeste to sve kompleksno, ali to je sada tako. Borim se, moram. Tu su moja deca, moje dve unuke Simona i Petra - ispri~ala je i dodala - \ole je u svim na{im uspomenama i se}awima, a u svakom wihovom delu su na{e pri~e i na{ smeh. Veoma sam ponosna na svoju decu, na wihovo dr`awe i istrajavawe - dodaje ona.

- Ono {to je sada na ovom ~etvercu bez kormilara jeste da se nosimo istrajno i postojano u odnosu na ono {to je \oletov legat. Uspomene na wega i na{e emocije ne mo`e niko oduzeti – zakqu~ila je Olivera.

S. G.

Peva~ Mitar Miri} odr`ao je nastup u Bosni i Hercegovini, tokom kog je opqa~kan.

- Mitar je imao zakazan nastup u Bosni, a tokom wegovog nastupa u{ao je nepoznati napada~ u wegovu sobu i opqa~kao ga. Nije znao da }e izazvati takav haos, kad je u{ao u sobu video je da su stvari razbacane i da je pokraden, bio je van sebe - saop{tile su voditeqke Premijera - Vikend specijala.

Mitar je nedavno progovorio o la`nim vestima o wegovoj smrti koje su pro{le godine osvanule na Fejsbuku.

- Razmi{qao sam da prijavim slu~aj policiji, ali ko }e wima preko Fejsa u}i u trag, ko }e znati ko stoji iza toga. Jedino da sam prijavio policiji - rekao je Miri} i otkrio koji doga|aj u wegovom `ivotu je presudio da stane na put poroku sa kojim se dugo borio - alkoholizmu.

- Ja ne pijem ve} 15 godina, imao sam udes tada i zarekao sam se tada da ne}u vi{e. Desi se da popijem, ali pomalo, pro{lo me je to, ne nedostaje mi stvarno zavr{ava Miri}.

Olivera Bala{evi} i daqe neute{na nakon Kada je u{ao u sobu smrti voqenog supruga bio je van sebe

Na glavnoj bini kragujeva~kog "Arsenal festa", "Ribqa ~orba" je odr`ala jedan od svojih istorijskih koncerata.

Prvi od tragi~nog odlaska basiste Mi{e Aleksi}a, ujedno i prvi posle 16 meseci duge koncertne pauze, zbog pandemije kovida 19. Iz tog razloga Bora \or|evi}, sve donedavno, dugo nije mogao iz Qubqane, gde `ivi posledwih godina, da do|e u Srbiju. Zbog svega, wihovi ponovni susreti, u posledwe vreme, posebno su nabijeni emocijama.

- Spremni smo - eufori~no }e \or|evi}. - Dok sam ja len~ario po Qubqani, oni su bili vredni i nave`bani su k'o zveri. n Prvi koncert u Beogradu ste posvetili Mi{i?

- Razgovarao sam sa Dragim i @ikom Jeli}em iz "JU grupe", oni su sa zadovoqstvom prihvatili i u~estvovali. To je bio veliki koncert, uz sve Mi{ine prijateqe. Program je vodila wegova }erka Mina.

U na{em repertoaru su bile samo wegove pesme, ostali su svirati svoje numere. Mi{a je jednom progla{en za kompozitora godine, zahvaquju}i "Amsterdamu". Uvek je bio ~ovek zadatka. Recimo - "Pri~a o Xigi Bauu", idealno je to napravio. Bio je vrlo skroman, nije Mi{a Aleksi} hteo da se isti~e kao kompozitor. Zastupqen je na novom albumu, uradio je stra{nu muziku za pesmu "Dve gitare". n U refrenu tu pevate "Ne tro{ite xabe pare, nisam tol'ko va`an lik, ukrstite dve gitare, nek'to bude spomenik"?

- Stihovi koji su, nesre}no, dobili novu dimenziju... n Da li je bilo dileme oko nastavka rada?

- Siguran sam da bi Mi{a to `eleo, i da navija iz sve snage odozgo. n Bili ste uzbu|eni pred povratak na scenu?

- Stra{no sam bio upla{en, al' pravim se da mi nije ni{ta (smeh).

Velika je odgovornost. Do{li su qudi da vide kako propadamo, a mi smo, obi~no, najja~i kad nas otpi{u. n Novi koncert je u Skopqu?

- Bi}e naporno, ali nije to ni{ta stra{no. Sledi In|ija 3. jula.

Pregovara se za Bitoq, Strumicu i Ohrid. U Ni{u smo 16. jula, u Despotovcu dan kasnije. Koncert u Bawaluci je 31. jula, u Cequ nastupamo 7. avgusta. Veoma smo sre}ni {to mo`emo da radimo. n Kako ste proveli period pandemije u Qubqani?

- Sad sam bio na Kritu. Oni, nesre}nici, kad idu u trgovinu, pritisnu ~etiri na tasteru telefona, kad idu na posao, pritisnu jedan.

Ba{ `e{}e i u odnosu na Qubqanu, koja je bila zatvorena pa se de{avalo da ne mo`e{ iz jedne op{tine u drugu, iz jednog dela Slovenije u drugi. Znam da je i u Srbiji bilo gusto. To je iza nas, ali, stra{no se pla{im jeseni. Smisli}e krokodilski grip ili ve} ne{to novo, ne bi li Bil Gejts zaradio jo{ koju milijardicu. Brazilski soj se, ne}e{ verovati, zove lambada. n Kako ste izdr`ali dugo bez Srbije?

- Veoma te{ko. Jeste Slovenija lepa, ~ista, tamo `ive divni qudi i sve je to dobro, ali, navikao sam stalno da putujem.

Ka`e Bora da na predstoje}im koncertima o~ekuje da ~uje negativne reakcije zbog nastupa benda 19. aprila 2019, na mitingu podr{ke predsedniku Vu~i}u, jer mnogi wegovi obo`avaoci su bili zaprepa{}eni i razo~arani nastupom Ribqe ~orbe na tom mitingu.

- Ne `elim ni da razmi{qam o tome. Na{e je da sviramo i pevamo.

R. N.

LITERARNA STRANA "Me|u Kaqanima vlada mi{qewe da se ja pojavqujem kao de`mekasti ~ovek, kratkih nogu i sa kopitima umesto stopala, unakara|en kao dodola; da se sa wima bavim uglavnom no}u i da ih isku{avam primamqivim ponudama bogatstva ili vlasti; da sam uvek pri ruci kad treba izvesti ne{to nisko i ru`no jer pre~ih poslova i nemam; da sam pametan, govorqiv i ubedqiv, ve{t na re~ima, dobar poznavalac wihovih du{a, srca i utroba; da pletem mre`e poput neumornog pauka i tako daqe. Sve su to, razume se, gole izmi{qotine kojima oni jedni drugima pune u{i, pravdaju se i krivicu prebacuju na drugoga, to jest na mene.

Ja sam, me|utim, uglavnom visok, mr{av, povijen pod ogrta~em koji nikada ne skidam (jer sam zimqiv), mrzi me da se preru{avam. No} ne volim jer sam poluslep jo{ u suton, a u pono} ne vidim ni{ta; sapli}em se i padam ~im nekud krenem. Ne isku{avam ih jer nemam ~ime, sve te nevoqe oni nose u sebi od ro|ewa i razvijaju ih kako rastu i stare. Glup sam, te{ko govorim, jedva nalazim re~i, a povrh svega imam i govornu manu.

S jedne strane, Kaqani sva{ta izmi{qaju i la`u na moj ra~un, no to se od wih i o~ekuje. S druge strane, moram da budem i zadovoqan: mirni su, dremqivi, retko kad ba{ tra`e da se ume{am. Pojavqujem se samo kad, recimo, brat razmi{qa da li da ubije brata, kad se `ena ustru~ava da prevari mu`a, kad deca nedovoqno dobro mu~e svoje roditeqe i tome sli~no; onda poma`em, ve} naslu}enoj odluci dodam kona~ni oblik. Interveni{em i kad su kolebqivi u {irem smislu; premi{qaju se recimo, ho}e li di}i ustanak ili krenuti u rat protiv nekog ve}eg i sna`nijeg naroda. Tada im ne dam da omanu, guram ih u akciju; onda di`u ustanke, koqu druge (ali to uglavnom ~ine izme|u sebe), zbacuju jednu vlast da bi doveli drugu, jo{ goru i besmisleniju, ili kre}u u rat protiv ja~ih, opsewuju}i se re~ima i praznim nadama. Satiru se, ginu kao muve, uni{tavaju se, gube bitku za bitkom (to posle postaju wihovi praznici), dele se na razne stranke i pokrete; kad slu~ajno dobiju slobodu, tad ne

VIDOSAV STEVANOVI]

Testament (ODLOMAK IZ ROMANA)

znaju {ta }e s wom i gledaju da je se {to pre oslobode. I sve to me ne staje prevelikog truda; oni sami su unapred spremni na sve to, treba samo neko da ih povede i usmeri, da im uobli~i oblik propasti koji }e izabrati - sve ostalo }e uraditi sami, svojevoqno i odu{evqeno.

Dodu{e, doga|a se da o|ednom ne}e ni{ta da urade; uskopiste se i u~aure, nikog ne slu{aju, tavore, vaqda poku{avaju da `ive kao drugi. ^ak pone{to i rade; prave decu, grade ku}e, obra|uju poqa, popravqaju puteve, paze na zdravqe, mawe piju, ne mrze se me|usobno koliko su navikli (i koliko im treba za duhovno zdravqe), paze na ~isto}u. Do{av{i tada me|u wih (obi~no polse du`eg sna), u~ini mi se da sam pogre{io mesto, da mi je neko u me|uvremenu zamenio qude, ~ak se i

upla{im za svoj polo`aj. [ta ako mi prvi me|u nama oduzme ovaj bogomdan posed i baci me u neki trezven, pametan narod koji misli na svoju budu}nost, koji ne veruje praznim re~ima? Ali se sve ubrzo sredi, nekako samo od sebe; ~im im dosadi mir i rad, oni naprave neku gu`vu, izopijaju se rakijom i politikom, pa navale jedni na druge - potrebno je samo da sedim sa strane i da im povremeno ubacim koju zapaqivu re~ u uvo. I ja to ~inim sve dok ponovo ne zadremam.

Po~etkom ovog veka ponovo me probudi{e. Ustao sam, protrqao o~i i oslu{nuo; gore se opet ~ula galama, dreka i cika kao da su poludeli. Po`urio sam koliko god sam mogao. Ne}e vaqda da naprave ne{to sasvim bez mene... Kada sam stigao, video sam kako se opet na ne{to veliko (to jest

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 23 pogre{no) spremaju. A prilike su bile izvanredne; tek su po~eli malo da napreduju, izgradili ne{to puteva, crkava, {kola i bolnica, nekoliko fabri~ica, a razni narodi su stajali okolo i ~ekali priliku da nasrnu, da ih satru i pretvore u vekovne robove ({to bi im mo`da najboqe i prili~ilo). Sve {to su imali dali su na vojsku i oru`je, a taj vojni svet mora se nekako zaposliti, makar i na gubqewu ratova.

Koliko god ne veruju svojoj pameti, Kaqani toliko veruju tu|oj. Ako im ispri~ate ne{to suvislo i obi~no, oni ne}e razumeti: potrebne su im mutne slutwe, zagrobna vi|ewa, natprirodne budala{tine, re~i koje zve~e i o|ekuju, a ni{ta ne zna~e. Ve} stotinama godina me|u wima se pojavquju razni proroci i vo|e, qudi koji sva{ta pri~aju i koji su ~esto i sebi nerazumqivi. ^im neko ne zna {ta da radi taj se proglasi za pametnog, za ru{iteqa starog sveta i graditeqa novog. Mada nevoqno (preru{avawe je me|u wima besmislica), preru{io sam se u proroka na wihov na~in. Znao sam {ta ih najvi{e zanima: ho}e li se ratovati i sa kim? I kad su me to upitali, imao sam spremne odgovore, napravqene ta~no po wihovoj pameti. Govorio sam: "Vekovna se tama prostirala nad ovim krajevima. Svetlost se me|utim o~uvala u qudskim srcima. Bakqa slobode koja je gorela negde duboko u {umi nikada se nije ugasila - niti }e. Do{la je delimi~na sloboda, ali je sada treba izboriti ~itavu. Ponovo idu krvavi barjaci preko neba, ponovo grme zimski gromovi. Veliki crni oblak vaqa se sa severa, spremaju se nevoqe i patwe; bi}e mnogo mrtvih i rawenih.

Ali vi }ete sve izdr`ati, sve podneti, rastera}ete oblake i sunce }e vas ponovo obasjati... Uzmite oru`je u ruke, `rtvujte sebe, `ene i decu, `rtvujte sve - svet }e biti zadivqen dubinom i veli~inom va{e patwe."

Ne{to od ovih re~i mora}u svakako da povu~em. Jer, ako me poslu{aju do kraja, kao {to su spremni, ako izginu do posledweg, kao {to nameravaju, osta}u bez posla, a jo{ jedan ovakav kraj i ovakve qude nigde na svetu ne}u na}i."

Stanislav Vinaver - nije imao ni kap srpske krvi, a borio se za Srbiju i pu{kom i perom Stanislav Vinaver je ostavio veliki trag u srpskoj kulturi, pre svega kao osniva~ ekspresionizma i veliki borac za ukidawe dogmi koje su vladale u doba socrealisti~kog jednoumqa. Imao je bogatu novinarsku karijeru, preveo je neke od najpopularnijih kwiga, bio veliki rodoqub.

Za sebe je govorio da je novinar koji se bavi kwi`evno{}u. Studirao je matematiku, fiziku i muziku na Sorboni. Za~etnik je ekspresionizma u Srbiji, koji se dvadesetih godina pro{log veka razvijao uporedo sa ostalim zemqama u Evropi.

Prevodio je sa francuskog, engleskog, ruskog, ~e{kog, poqskog i nema~kog, a zahvaquju}i wemu su “Alisa u zemqi ~uda” Luisa Kerola i “Do`ivqaji Toma Sojera” Marka Tvena, po prvi put mogli da se ~itaju i na srpskom jeziku.

Ro|en je u [apcu 1. marta 1891. godine u porodici imu}nog jevrejskog lekara Josifa Vinavera, koji je u ovaj gradi} u Ma~vi do{ao iz Poqske i doneo rendgen aparat, pa ga u~inio prvim rendgenolo{kim centrom na Balkanu.

Stanislav Vinaver je osnovnu {kolu zavr{io u [apcu, gimnaziju je u~io u [apcu i Beogradu, a onda su ga roditeqi poslali na ~uvenu Sorbonu u Parizu gde je u~io matematiku, fiziku i muziku.

Prve znake svog velikog rodoqubqa, zbog koga }e ga mnogi zapamtiti kao srpskog rodoquba koji nije imao “ni kapi srpske krvi”, pokazao je kada se 1912. godine

vratio iz Francuske da bi u~estvovao u Balkanskim ratovima.

JEDAN OD 1300 KAPLARA U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu Vinaver je u~estvovao kao dobrovoqac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poru~nik u slavnom \a~kom bataqonu, pre{ao je golgotu povla~ewa preko Albanije zajedno sa majkom Ru`om, dok mu je otac preminuo od malarije 1915. godine, a na Krfu se anga`ovao kao urednik “Srpskih novina”.

Zatim odlazi u Rusiju, gde skupqa ju`noslovenske dobrovoqce za Solunski front i tu ga zati~e boq{evi~ka revolucija. Iz Moskve je oti{ao na neverovatan na~in tako {to je sa grupicom Jugoslovena prepe{a~io do Istanbula, odakle su se prebacili u Beograd.

O wegovom patriotizmu govorio je i wegov sin Vuk otkrivaju}i da je Stanislav ru~ak uvek zavr{avao usklikom “@ivela velika Srbija”.

TVORAC EKSPRESIONIZMA I “LUCIDNI” PREVODILAC Ratna tragedija iznedrila je veliki boj mladih pisaca koji su bili antiratni raspolo`eni i hteli da poru{e neke ustanovqene principe i dogme – ra|ala se avangarda!

U takvoj klimi Stanislav Vinaver u listu “Progres” 1921. godine objavquje “Manifest ekspresionizma” u kojem izjavquje: “Svi smo mi ekspresionisti!” i na taj

na~in se osniva i taj pokret. Najo{trije se zalagao za raskid s tradicionalnim umetni~kim izrazom i osporavao dotada{we “patriotske i desetera~ke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni kwi`evni kriti~ari Jovan Skerli} i Bogdan Popovi}.

Smatrali su ga osniva~em moderne i “lucidnim prevodiocem”, koji je jo{ 1911. godine napisao “Mje}u“ kojom je zapo~eo prevazila`ewe srpske moderne.

DRUGI SVETSKI RAT Po svedo~ewu wegovog sina, Stanislav Vinaver je Drugi svetski rat do~ekao kao penzionisani ~inovnik Centralnog pres-biroa, ali ga to nije spre~ilo da po|e u borbu kako bi branio svoju zemqu i “poginuo kao oficir”, kako je rekao jednom ku}nom prijatequ koji je poku{ao da ga odgovori od tog poduhvata.

Ipak, nije mu se dalo da pogine na frontu, ve} je zajedno sa hiqadama drugih oficira, uglavnom Srba, odveden kao zarobqenik u nema~ke logore. O tome je svedo~io u kwizi “Godine poni`ewa i borbe”. Wegovu majku Ru`u, ~uvenu profesorku klavira, ubio je Gestapo u, po beogradske Jevreje, stra{noj 1942. godini.

BORAC PROTIV SOCREALISTI^KOG JEDNOUMQA Kada se vratio iz logora Vinaver je svoje rodoqubqe ispoqavao tamo gde je i najvi{e bilo potrebno – u kulturi. Pariski |ak filozofa Anrija Bergsona, ali i

Stanislav Vinaver: Svaki ru~ak zavr{avao je sa „`ivela Velika Srbija!“ ~uvene pijanistkiwe Vande Landovski, muzi~ar, matemati~ar i fizi~ar, Vinaver je u doba socrealisti~kog jednoumqa {irio vidike na{e kulture.

Bio je stalni gost kafana u hotelima “Moskva” i “Ma`estik” u kojima su se u to vreme okupqali najve}i srpski intelektualci, pisci, novinari, a po pri~i wegovog sina Konstantina u dokumentarnom filmu, koji je o Stanislavu Vinavetu snimio RTS, bio je omiqeni gost koga su svi slu{ali kada je govorio.

Posledwih deset godina `ivota proveo je u Beogradu rade}i kao kwi`evnik, satiri~ar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, ~e{kog, poqskog i nema~kog jezika. Umro je u Ni{koj Bawi, 1. avgusta 1955. u 64. godini `ivota.

24

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

FEQTON

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (11) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Enigma zvana Toma Vu~i} Peri{i}: Od saradnika, do neprijateqa kneza Milo{a Danas su dostupni interni slobodnozidarski zapisi o ulozi Tome Vu~i}a Peri{i}a u stvarawu slobodne dr`ave Srbije.

I tokom Vu~i}evog savezni{tva sa knezom Milo{em, i u vreme Vu~i}evog odricawa od tog pakta, kad mu postaje najopasniji protivnik! I to }e Vu~i}a na koncu svih wegovih intriga ko{tati - glave!

Veruje se da je u masone iniciran u Carigradu, pod turskim patronatom - "svetlo{}u" kako se to zove u priznatoj masoneriji. Za deo javnosti mo`e biti ~udno: jedan vo|a srpske nacionalne borbe protiv Turaka primqen u lo`u kod Turaka?! Uprkos islamisti~koj vlasti, lo`e u Turskoj su uglavnom nesmetano radile, apsolutisti~koj imperiji trebale ne samo kao dokaz "demokratije" ve} kao oslonac pred suparni~kim silama, koje su se strpqivo otimale o komade wenog teritorija u naziru}em raspadawu. One su ve}inom radile pod patronatom ruskih, francuskih i engleskih lo`a. Upravo iz lo`e u Turskoj pod za{titom Evrope, izni}i }e "otac nacije", dr`ave sekularne od islama - Kemal Pa{a Ataturk, slobodni zidar visokog stepena.

Mogu}i su dokazi da je za inicijaciju Peri{i}a tokom izgnanstva (1840-41) u Carigradu, najzaslu`niji general Mihailo ^ajkovski, emisar poqskog kneza, evropskog masona Adama ^artoriskog.

Na srpsku politiku Peri{i} je uticao katkad po masonskim na~elima a vi{e mimo wih, u dosluhu sa saveznicima za i protiv vladavine kwaza Milo{a, kasnije jednako i kneza Mihaila.

"Toma Vu~i} Peri{i} je dobio zadatak od Turske 1841. godine da izvr{i prevrat u Srbiji i zbaci kneza Mihaila Obrenovi}a.

Toma Vu~i} Peri{i} krajem avgusta 1842. godine preko Zemuna, Pan~eva i Smedereva sti`e do Kragujevca, gde mu se, izdajom nekoliko oficira, predaje regularna

Toma Vu~i} Peri{i} bio je glavni politi~ki i vojni akter proterivawa kneza Milo{a Obrenovi}a iz Srbije

vojska, {to je bio znak za po~etak bune u ve}ini okruga Srbije. Posle ovog sukoba sa Mihailovim pristalicama kod Kragujevca i @abara, u kome je prila`ewe delova Mihailove regularne vojske Vu~i}u izazvalo pometwu i poraz kne`evih pristalica, knez Mihailo je i pobegao u Zemun" (Nenezi}, isto, 179).

Polovinom 19. veka, a verovatno i pre, u Beogradu je osnovana slobodnozidarska lo`a "Ali Ko~". Zvani~no se o woj, po izve{tajima inostranih vojnih tajnih slu`bi, saznalo 1851, da je bila internacionalnog sastava. Wen "brat" bio i Toma Vu~i} Peri{i}.

"Stare{ina beogradske lo`e je Mehmed Said Ismail, Tur~in, koji kod Beogra|ana, pa i samog beogradskog pa{e u`iva veliki ugled. ^ini se da je i sam pa{a ~lan lo`e, ili je to bar wegov tuma~ Ahmed efendija, ali to referent nije mogao sa sigurno{}u utvrditi. Hri{}anin sekretar je profesor [ulce.

Naro~ito opasan i agilan ~lan je Toma Vu~i} Peri{i}, zatim su ~lanovi jedan po-

qski bogata{ koji se skriva iza pseudonima Moro, kapetan i direktor srpske kadetske {kole Zah, rodom iz Moravske, Du{e, predsednik poqskog komiteta, ~iji su ~lanovi ujedno i slobodni zidari, grof Tiskijevi~, profesor [arl Aren, suprug ^ehiwe Vilhelmine VofAren, guvernante kne`eve dece" (Nenezi}, isto, 176).

Ovde je citiran izve{taj dr Levisa, profesora Visoke {kole u Pe{ti.

Toma Vu~i} Peri{i} bio je glavni politi~ki i vojni akter proterivawa kneza Milo{a iz Srbije. U {urovawu Vu~i}a sa tajnim slu`bama velesila, Milo{ zamalo nije bio - ubijen! Nema dokaznih informacija kako je izbegao smrt od atentatora, koje je pripremio Vu~i}, osim naznaka da su ga na atentat upozorili neki visokopozicionirani agenti (ali ~iji?!) i slobodni zidari.

"Knez Milo{ se 1842. tajno vratio u Srbiju. Na wegovu stranu prelaze dobro naoru`ani Gru`ani, usred zavi~aja i zone uticaja Tome Vu~i}a Peri{i}a! Bili su to buntovnici protiv Vu~i}a,

SVEMO]AN U SAVEZIMA Iako je bio ~lan Namesni{tva, ustanovqenog zbog maloletnosti kneza Mihaila, Toma Vu~i} Peri{i} 1842. predvodi - dr`avni udar za zbacivawe kneza Mihaila!

Sa ciqem uspostave vlasti suparni~ke dinastije, kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, sina vo|e Prvog srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a. Toma Vu~i} Peri{i} sam nikako nije mogao postati tajni i javni gospodar Srbije, bez sigurnih veza, podr{ke tajnih dru`bi i obave{tajnih slu`bi velesila, pogotovo Turske. Nije vi{e ni Turska mogla sama da, kad po`eli, mewa vladaju}e garniture u Srbiji, u kojoj je izazivala kratkoro~ne bune, sledom latinske maksime "zavadi pa vladaj".

sa ciqem vra}awa Milo{a na vlast. Milo{eva vojska, u stvari lojalna wegovom sinu knezu Mihailu, kre}e da ponovo osvoji vlast u Kragujevcu, tada prestonici, da izvr{i dr`avni udar, ali ne uspeva", objasnio nam je istori~ar Nikola Petrovi} u gru`anskoj Gorwoj Vrbavi, susednoj Dowoj Vrbavi, postojbini Tome Vu~i}a Peri{i}a.

Knez Mihailo, te 1842, pod uticajem engleske masonerije (po nekima i ruske) i dela srpske ~iji gazda u senci je bio Toma Vu~i} Peri{i}, pristaje na svoje vlastito novo izgnanstvo i na izgnanstvo svog oca kneza Milo{a, u Be~. To je podrazumevalo tajni masonski dogovor, da Srbija protiv Turaka vi{e ne}e krvariti.

Sledi malo istra`ivano {urovawe Rusije, Britanije i Francuske (ne Turske i Austrije) koje su htele da i Toma Vu~i} Peri{i} napusti Srbiju! Strane slu`be su na vlast u Srbiji ve} tajno dovodile kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, kao izbornog vladara. I Toma Vu~i} Peri{i} ubrzo odlazi iz Srbije.

"Kad se u Srbiju vratio 1844, Vu~i} svirepo, krvavo gu{i srpsku Katansku bunu u [apcu i Vaqevu, iz ta dva grada proteruje bunxije Kragujev~ane i one iz Brusnice, postojbine i uzdanice Obrenovi}a kod-tad jo{ nepostoje}eg Gorweg Milanovca!", dodao je istori~ar Petrovi} i podsetio na ovu ~iwenicu: "Knez Milo{ je, zbog tada{weg savezni{tva Tome Vu~i}a Peri{i}a s wim, burne 1835. ovoga unapredio u ~in polkovnika (pukovnika)".

Zahvaquju}i i tom ~inu, Peri{i}, gospodar po tituli koju su imali i drugi zaslu`nici, postaje gospodar Srbije, ru{ewa kneza Milo{a i kneza Mihaila! Sve to, najvi{e iz senke. lll U slede}em broju: Sunwiva smrt Milo{a Obrenovi}a: Austrijske i britanske slu`be stoje iza ubistva kneza?

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1. jul

1835. - U Pe{ti je {tampan prvi broj "Serbskog narodnog lista" ilustrovanog kwi`evnog nedeqnika Srba u Ma|arskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske Teodor Pavlovi}. List je s kra}im prekidima izlazio do 1848.

1839. - Umro je turski sultan Mahmud II, posledwi vladar iz dinastije Osmana Osvaja~a.

Na vlast je do{ao 1808. i poku{ao da reformama zaustavi propadawe osmanskog carstva.

Sproveo je reforme u vojsci po evropskom uzoru i ukinuo jani~are. Srbiji je priznao pro{irenu autonomiju (hati{erif iz 1830. godine).

1867. - Ontario, Kvebek, Nova [kotska i Wu Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je "Severno-ameri~kim zakonom" britanskog Parlamenta dobila status dominiona.

1887. - Po~ela je da radi prva astronomsko-meteorolo{ka stanica u Srbiji koju je u svojoj ku}i na Vra~aru u Beogradu organizovao profesor Velike {kole Milan Nedeqkovi}. Godine 1902. on je po~eo da izdaje i prvu op{tu prognozu vremena.

1921. - Na tajnom sastanku u [angaju osnovana je Komunisti~ka partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast.

1942. - Nema~ke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomese~ne opsade, zauzele Sevastopoq, najva`niju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.

1961. - Ro|en je ameri~ki atleti~ar Karl Luis, jedan od najuspe{nijih sportista 20. veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je ~etiri zlatne medaqe.

1966. - Odr`an je Brionski plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije ukloweni Aleksandar Rankovi}, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanovi}, savezni sekretar za unutra{we poslove, {to je zna~ilo i uklawawe sa dr`avnih funkcija. Kao odgovorni za rad Slu`be dr`avne bezbednosti, optu`eni su za prislu{kivawe predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za {ovinisti~ku politiku prema Albancima na Kosovu.

1991. - Na sastanku u Pragu lideri isto~noevropskih zemaqa ukinuli su vojni savez Var{avski pakt, osnovan 1955.

1997. - Hongkong je, posle 150 godina pod engleskom upravom, vra}en Kini, kao wen specijalni administrativni region.

2000. - Pu{ten je u saobra}aj najdu`i most na svetu koji je povezao [vedsku i Dansku.

2009. - Preminuo ameri~ki glumac srpskog porekla Karl Malden (Mladen Sekulovi}), poznat po ulogama u filmovima "Tramvaj zvani `eqa", "Na dokovima Wujorka", "Ko je sahrawen u mom grobu" i serijama "Ulice San Franciska" i "Zapadno krilo".

2013. - Hrvatska je postala 28. punopravna ~lanica Evropske unije.

2018. - Glavna `elezni~ka stanica u centru Beograda je nakon 134 godine prestala da radi.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Povodom Spasovdana, u Isto~nom Sarajevu otvorena je Hercegova~ka ku}a, prodavnica organskih proizvoda, prehrambenih i kozmeti~kih.

Vrpcu su presjekla dvojica gradona~elnika, trebiwski i isto~nosarajevski. A kako se zove to {to je otvoreno, ako vas tuda put nanese, sazna}ete samo ako znate engleski, pa prevedete Herzeg House, Organic Store. To je ina~e uspje{ni maloprodajni lanac trebiwskog Agrarnog fonda i dio trebiwske turisti~ke ponude, a nudi ono {ta se po starim receptima jo{ uvijek proizvodi u hercegova~kim doma}instvima. U prevodu na srpski, naziv "hercegova~ka ku}a" pokazuje upravo te fine nijanse semantike koje razotkrivaju doma}inski potencijal hercegova~kog sela, zdrave korijene i temeqe na kojima mora da po~iva dru{tvo koje pretrajava vijekovima i opstaje na hercegova~kom kamenu.

A snaga sela i prirode sada je na cijeni - propagira se boravak u prirodi da di{emo ~isti vazduh i rije{imo se stresa, da jedemo zdravu organsku hranu i da sve to reklamiramo - na engleskom!

Za razliku od na{eg prirodnog i zdravoseqa~kog u semanti~kom potencijalu "hercegova~ke ku}e", Herzeg House, Organic Store je moderno, urbano i tu|e, {to mu daje dodatnu vrijednost boqeg i tr`i{no po`eqnijeg?! I zbiqa ne sporim da je u turisti~koj ponudi Trebiwa i ostalih gradova Republike Srpske engleski naziv firmi za koje se turisti interesuju vrlo pragmati~an, ali sporim {to u prezentovawu srpskih proizvoda na srpskom prostoru ne postoji primarni naziv na srpskom jeziku i {to taj nepostoje}i srpski naziv nije hijerarhijski nadre|en engleskom.

U dr`avi koja cijeni, {titi i promovi{e sopstvenu kulturu to bi bilo obavezno, ako ve} nije zakonom predodre|eno

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 25

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Paradoks srpskog pisma i jezika kao nezaobilazno. Da sam ja gradona~elnik (a sada bih ve} prema najnovijem jezi~kom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti Srbije morala biti gradona~elnica) koji ovih dana u Republici Srpskoj otvara Herzeg House, Organic Store, meni bi bilo neprijatno {to predstavqam politiku koja se deklarativno jako zala`e za srpski jezik i }irilicu! A ono tamo ne da nema }irilice, nema ni srpskog jezika! I zaista, sve politike koje Srbima u borbi za vlast ispiraju mozak, i opozicione i pozicione bez razlike, nacionalnim vrijednostima kao {to su srpski jezik i }irilica slu`e se kao politi~kom {takom na koju se oslawaju u situacijama kada javnost gubi povjerewe u wihove ideolo{ke koncepte iza kojih ne slijede obe}ani rezultati sveop{teg napretka i dobre egzistencije za obi~nog malog ~ovjeka.

Kada politika ne uspijeva na egzistencijalnom planu, onda se sva{ta obe}ava na esencijalnom, sa jasnom predstavom o kolektivnoj psihologiji Srba da cijene slobodu i nacionalnu kulturu, koja se stvara i `ivi samo u srpskom jeziku. No, malo {ta se od obe}anog ostvaruje, {to pokazuje i aktuelni staus srpskog jezika i }irilice. Mo`da se u Srbiji i ne uo~ava koliko je prostor srpskog jezika i srpske kulture devastiran, koliko to uo~ava onaj koga je `ivot ostavio u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj, koja se na tom planu uvija pod stalnim pritiskom raznih me|unarodnih faktora i bo{wa~ke politike i filologije koje utiru put dominaciji bosanskog imena jezika na teritoriji BiH i wegovom institucionalizovawu u okviru obrazovnog sistema Republike Srpske, a preko wega i u ostalim sferama.

Mo`da je zato i srpskom prosje~nom govorniku i srpskom lingvisti u Srbiji sa-

svim prirodno i demokratski {to se me|u mawinskim jezicima odavno ve} na{ao i "bosanski", kao ime koje za srpski upotrebqavaju srbijanski Bo{waci. Srbima u Bosni i Hercegovini time je vezan kamen oko vrata, jer im nacionalni bosanski identitet putem imena jezika kao dr`avnog prijeti jo{ od vremena austrougarske aneksije, a povampirio se sa radikalnom islamskom politikom bo{wa~ke ve}ine u BiH koja na svim mogu}im poqima nastoji da ih odvoji od cjeline srpskog naroda. U tom programu, Srbi ili "bosanski pravoslavci" su na "bosanski na~in" druk~iji od ostalih Srba, govore "srpskom varijantom bosanskog jezika", samo to jo{ ne}e da priznaju.

Priznawe takvog statusa ne}e uslijediti deklarativno, ali ho}e vremenom, uru{avawem srpskih identitetskih kategorija i nebrigom o wima u praksi.

A nebriga se ogleda i u navedenom primjeru nekriterijalne najezde engleskog jezika tamo gdje bi srpski morao biti neizostavan, kao i u paradoksu }irilice kao su{tinske dominante nacionalne kulture koja je skoro izgubila funkcionalnu vrijednost. Potvrda tome ima na sve strane, a odnos savremenog govor-

nika srpskog jezika u svim navedenim podru~jima, pa i u Republici Srpskoj najjasnije reflektuju nazivi firmi i reklama - ve} je za ~u|ewe kad se na wima na|e }irilica.

Vrlo ~esto se u javnosti i medijskim diskusijama postavqa pitawe na koji na~in sa~uvati i za{titi }irilicu. Da bi se to postiglo, da bi }irilica vratila status koji je imala prije najezde latinice - vrlo je dug put povratka, ali svakako kra}i od puta wenog progona iz savremene nacionalne kulture. Bez dono{ewa zakona o jeziku i pismu ({to se odavno zagovara), koji bi definisao odnos slu`bene, javne i individualne upotrebe pisama, bez wegovawa kod mladih kulture pam}ewa i ~uvawa }irili~ke pismenosti i u woj stvorenih vrijednosti koje narod odre|uju - }irilica nikada ne}e vratiti svoj staus osnovnog i obaveznog pisma koje ~uva jedinstvo srpskog naroda u Srbiji i van we, a time i kontinuitet nacionalne kulture. Ako pak u srpskoj filologiji i dr`avnim institucijama postoji voqa za dobro osmi{qenim i vrlo aktivnim djelovawem, taj veliki ciq se mo`e dosti}i. prof. dr Milanka Babi}

IVON ANDERSON PROGOVORILA NA TE^NOM SRPSKOM I BACILA U TRANS NA HIQADE BEOGRA\ANA

Najefikasnija na{a dama u finalu pokazala je da joj srpski jezik definitivno nije stran Na{a najefikasnija ko{arka{ica u finalu Evropskog prvenstva, Ivon Anderson, koja zapravo dolazi iz ameri~ke savezne dr`ave Arkanzas, odu{evila nas je tokom trajawa kontinentalnog {ampionata kada je punim glasom pevala himnu "Bo`e pravde".

Od re~i do re~i je to ~inila Ivon ili popularna Ivona, kako je zovu srpski navija~i, koji su je ispred Skup{tine grada Beograda do~ekali sa velikim ovacijama. A ona im je uzvratila odgovorom na ~istom srpskom jeziku!

- Hvala vam od sveg srca. Volim vas mnogo. @ivela Srbija! - rekla je Ivon i bacila mnoge navija~e Srbije u nevericu.

26

MOZAIK

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su tako neophodni. QUBAV: Razmi{qate o zabavi i putovawima. Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo po`eqno da se koncentri{ete. Rasejani ste, nije dobar trenutak za bilo kakve kona~ne odluke. ZDRAVQA: Prekontroli{ite vid.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Pronalazite na~in da opravdate razloge zbog kojih se nalazite jo{ na mestu s koga su mnogi va{i saradnici oti{li. Do vas dolazi vest koja mo`e uticati na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Za vas je dobro {to trenutno nikome ne smetate. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni, o~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: Period kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvom raspolo`ewu le`i u ~iwenici da vas mu~i velika neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opredelite. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Oslu{kujte mi{qewe drugih qudi dok, istovremeno, radite po svom naho|ewu. Krajwi je ~as da se opredelite, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili }ete ignorisati {ta drugi govore. QUBAV: Li~no nezadovoqstvo preti da postane uzrok sukoba izme|u voqene osobe i vas. Ve} neko vreme, odnos ste sveli na dopisivawe i telefonske razgovore. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Dobijate informaciju koja je znak kuda treba da ide va{ razvojni put. Svesni ste da je pred vama naporan period na gotovo svim poqima. Puni ste energije i voqe. QUBAV: Uz malo vi{e strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni, jasni i glasni. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvni pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate svoju nestrpqivost koja je jedna od va{ih glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. QUBAV: Okru`eni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspolo`ewa mo`e vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko vam je iskren prijateq. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Previ{e je mogu}nosti da unapredite svoj `ivot, ali ni jedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. U tom kolebawu prolazi vreme. QUBAV: Mnogo ste uznemireni, pa vam aspekti ovih dana dodatno ote`avaju da sa~uvate mir.

Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje, to preti da prelije ionako ve} napuwenu ~a{u. ZDRAVQE: Premor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istra`ivawe i u~ewe. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u neozbiqnost. Svaka ozbiqna tema mo`e pre}i u otvoren sukob. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Nepromi{qeni ste, pa bespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne name}ite svoj stav jer ne}e pro}i. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. O~ekuje vas razgovor tokom koga vam ne}e biti prijatno. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom `ivotu, ovih dana, su ne~ije la`i ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Razmi{qate o ideji da pokrenete svoj posao. Zategnuti odnosi s {efovima i lo{a atmosfera u okru`ewu mo`e da izdvoji ekipu qudi sa kojom je samostalni biznis mogu}. QUBAV: U centru pa`we je partner, iz nekog razloga wemu je, ovih dana, potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija, a to vam ne polazi za rukom. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Sti`u promene u ~ijoj ste realizaciji imali zna~ajnu ulogu. Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament, u suprotnom vam slede ozbiqni stresovi. QUBAV: Lovite svaku priliku ne bi li ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u va{em odnosu. Ne zale}ite se. ZDRAVQE: Bronhitis.

@iv ne}e{ iza}i!

U Beogradu rizik da se zapra{uju komarci, jer zaverenici znaju - „pravu istinu“ "@iv mo`e{ da u|e{, iza}i ne}e{, trujete nas, ovo je teroristi~ka aktivnost, ugro`ava{ vazduh, o}u komarce!", samo su neke od bizarnih pretwi radnicima Gradske ~isto}e koji trpe i fizi~ke napade dok zapra{uju komarce u Beogradu. Jasno je kako su se razvile teorije zavere koje vode u ovo nasiqe, re~ je o patologiji, ka`u stru~waci.

Verbalni, pa i fizi~ki napadi na radnike Gradske ~isto}e koji zapra{uju komarce su svakodnevni, a pa`wu javnosti privukao je slu~aj kada je mu{karac ~ak u{ao kroz prozor u kamion da bi zaustavio radnika koji - "zapra{uje koronom".

PRA[EWE KOMARACA U BEOGRADU - TEORIJA ZAVERE Qudi se bacaju na haube vozila, le`e nasred ulice da prepre~e

put, a situacija je kulminirala u Vin~i gde su me{tani radnike ^isto}e neko vreme dr`ali kao taoce, zahtevali da objasne ~ime zapra{uju, tvrde}i da je ugro`eno zdravqe wihove dece, pretili im da `ivi ne}e oti}i.

Kako smo do{li do toga da se qudi pla{e zapra{ivawa komaraca? I ranije je bilo retkih slu~ajeva negodovawa, uglavnom u ruralnim podru~jima u kojima se qudi bave poqoprivredom, ali radnici nikada nisu imali razloga za strah.

Sagovornici ka`u da je o~iglednu psihozu ovih qudi pospe{ila ista takva psihoza koju je stvorila pandemija korona virusa.

Psiholog Aleksandra Jankovi} podse}a da smo pro{li kroz te`ak period, zatvarawe sa obiqem informacija, ali i po-

luinformacija doprinelo je da sada svako mo`e da razvije svoju privatnu teoriju.

PREKO DRU[TVENIH MRE@A DO LIN^A "Dru{tvene mre`e su veoma aktivne, qudi se na wima asortativno sparuju, sli~an se sli~nom raduje. Imate neku teoriju, ali i vrlo brzo na|ete qude koji su zagovornici neke ideje koja li~i na va{u. Tako dolazi do potkrepqewa uverewa koja su u osnovi prili~no pogre{na, a kako stvari stoje, mogu da budu i veoma ugro`avaju}a. Kao {to vidimo, mogu da dovedu i do ugro`avawa bezbednosti drugih qudi", ka`e Jankov}eva.

Ona dodaje da je do bezmalo lin~a u Vin~i do{lo po modelu koji se doga|a kod raznih psihi~kih oboqewa.

[ESTOMESE^NI POMEN

MILAN VUKAS 18.02.1935. Buli} - Benkovac, Dalmacija 02.01.2021. Kanbera, Australija 2. jula navr{ava se {est meseci od smrti mog voqenog oca Milana Vukasa.

Vreme koje prolazi ne umawuje bol i prazninu koju si ostavio za sobom, svakim danom nam sve vi{e nedostaje{. Bio si nam velika podr{ka i oslonac, veoma bri`an suprug, otac, deda i pradeda.

Sre}ni smo bili, a sad veoma ponosni {to smo te takvog imali. Tvoja plemenita du{a i veliko srce ve~no }e `iveti u nama.

Nedostaje{ zauvek, moj dragi o~e Milane, odmaraj se u Carstvu Bo`ijem.

Tvoja Kosa Vukas-Nikoli} sa familijom.

"Qudi kad u|u u neku vrstu paranoidnih elaboracija, u svakom vide neprijateqa i vrlo brzo one koji nemaju nikakve veze sa wima ubacuju u sistem. Aha, ne podr`ava{ mene, nego si predstavnik ve}ine, to automatski zna~i da si moj neprijateq!".

TRADICIONALNA ZATUCANOST Sociolog Ratko Bo`ovi} ka`e da su nas do ovakvih doga|aja doveli psihoza zbog korone, ali i na{a tradicionalna zatucanost.

Veruje da su qudi koji su napali radnike ^isto}e isti oni koji uporno odbijaju da se vakcini{u.

"Zavereni~ka svest je ovde jako prisutna. Ovde se stalno obnavqa ono {to ne bi trebalo da postoji, {to bi trebalo da se zaboravi. Obnavqa se oblik polusvesti ili redukcije svesti sa takvim ishodi{tima. To je naprosto neverovatno, verovawe da neko ho}e da nas otruje, da nas ubije. To je jedna vrsta paranoje ili ekstremnog pona{awa, a svako ekstremno pona{awe zapravo je patologija. Skloni smo da izbegavamo jasne artikulacije, ali ovo je jednostavno re~eno - paranoja", kategori~an je Bo`ovi}.

SISTEM TE LA@E Jankovi}eva smatra da je re~ o skretawu u kome qudi zapravo imaju ideju da sistem ne funkcioni{e, da je neminovno la`qiv, da su institucije tu da qude ugro-

ze, a ne da ih za{tite.

"Na`alost, postoje slu~ajevi koji negde daju za pravo qudima koji tako misle, na wima oni zasnivaju svoje teorije, ka`u, pa zar nije bilo tako kada se to i to doga|alo, uvek nalaze dokaze. Kod sumanutog sistema mi{qewa problem je da sam sistem deluje vrlo logi~no, zapravo postoji pseudologi~nost, sve je logi~no, jedino je prva karika pogre{na. Prva karika je prakti~no patolo{ka", obja{wava ona.

"DOKAZI" SU SVUDA OKO NAS Jasno je da su qudi koji su pripadnici teorija zavere kroz razne "dokaze" fenomenolo{kog tipa, da su svojim o~ima videli zapra{ivawe iz vazduha, avione, tragove po nebu, do te mere razradili sistem, da ne postoji na~in da ih razuverite ~iwenicama i argumentima, zato se radnici ^isto}e pretvaraju u progoniteqe.

Bo`ovi} ka`e da takvi qudi imaju problem sa sve{}u koja je su`ena, koja, ka`e, prihvata sve {to nema veze s mozgom.

"Prosto je zastra{uju}e dokle se do{lo u tom slu|ivawu pameti i razumevawu onoga {to bi trebalo da se normalno shvati.

Kona~no, ti jadni radnici i svoj `ivot dovode u pitawe samim radom u no}nim uslovima, a sada ih neko jo{ i maltertira", konstatuje Bo`ovi}.

R. N.

^etvrtak 1.1.jul ^etvrtak 10. decembar 2020. ^etvrtak jul2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

10 Provera zdravqa Redovno proveravawe zdravqa ~esto je pola puta do ranog otkrivawa i uspe{nog le~ewa bolesti. Stanovni{tvo {irom sveta nema razvijenu kulturu preventivnih pregleda, ali lekari tvrde da redovno „skenirawe“ zdravqa ne samo da mo`e da otkrije bolest u ranoj fazi, kada je le~ewe jednostavnije i lak{e, ve} je to i mnogo jeftinije za dr`ave, pi{u mediji. Ali, kada po~eti sa preventivnim pregledima i koliko ~esto ih raditi?

1. Holesterol i trigliceridi Merewem nivoa „dobrog“ i „lo{eg“ holesterola u krvi i wihovog me|usobnog odnosa, kao i triglicerida, mo`e se sa velikom sigurno{}u predvideti rizik od sr~anih bolesti.

X Kada po~eti: sa 20 godina X Koliko ~esto: Svakih pet godina.

Ako rezultati pokazuju pove}an rizik, doktor }e preporu~iti ~e{}e testove.

2. Provera krvnog pritiska Redovno merewe krvnog pritiska je jedna od najva`nijih stvari koje neko mo`e da uradi za svoje zdravqe. Svaka peta odrasla osoba ima hipertenziju.

X Kada po~eti: [to pre, to boqe, mo`e se po~eti jo{ u adolescenciji X Koliko ~esto: Jednom godi{we za po~etak, doktor }e proceniti da li je potrebno ~e{}e 3. Provera rizika za dijabetes Potrebno je uraditi test tolerancije na glukozu, koji pokazuje da li je poreme}en metabolizam {e}era.

DOMA]A KUJNA

Recept

Kola~ od kajsija POTREBNO JE: jaja 3 komada {e}era 10 ka{ika bra{na 12 ka{ika pra{ak za pecivo 1 kesica margarina 100 grama kajsije 6-7 komada xema od kajsije 2-3 ka{ike

Koliko ~esto bi trebalo i}i na preventivne preglede i koji se pregledi preporu~uju

Jaja umutiti sa {e}erom i dodati bra{no pome{ano sa pra{kom za pecivo i prome{ati. Sipati u namazan pleh.

Preko smese rasporedite margarin se~en na kockice i zapecite u zagrajanoj rerni na 200 stepeni par minuta. Izvadite iz rerne i preko rasporedite prepolovqene kajsije. Vratite nazad u rernu i pecite dok ne porumeni. Pe~en kola~ izvadite iz rerne i dok je jo{ vru} prema`ite xemom od kajsija.

7. Skrining na rak ko`e Iako je ko`a veoma dostupna i daqe se rak ko`e ~esto kasno otkriva. Jednostavnim pregledom mlade`a i lezija na ko`i mogu se na vreme otkriti sve maligne promene.

X Kada po~eti: Od adolescencije X Koliko ~esto: Promene se mogu samostalno pregledati jednom mese~no, a u slu~aju promena oti}i kod lekara.

X Kada po~eti: Sa 45 godina ako nema simptoma ni faktora rizika. Ako je osoba gojazna ili ima slu~ajeve dijabetesa u porodici, testirawe po~eti pre.

X Koliko ~esto: Svake tri godine 4. Gustina i ~vrsto}a kostiju Od pedesete godine, minerali poput kalcijuma se gube iz kosti i stvaraju se „porozne kosti“ i dolazi do osteoporoze.

Osteodenzitometrijom se mo`e izmeriti gustina kostiju i na vreme uvesti terapija.

X Kada po~eti: Sa 50 godina `ene, a sa 65 mu{karci.

X Koliko ~esto: uraditi jednom, a za ponavqawe se konsultovati sa lekarom.

5. Vitamin D test Lekari su utvrdili da je vitamin D kqu~an za odr`awe kostiju jakim, u borbi protiv raka i raznih infekcija. Mnogi ne znaju da imaju mawak vitamina D, a to mo`e da se utvrdi jednostavnim testom iz krvi.

X Kada po~eti: Sa 40 godina, a ako postoje rizici za osteoporozu i pre.

X Koliko ~esto: Iako test na vitamin D nije jo{ preporu~en za redovno testirawe, sve vi{e lekara predla`e da se posle 45. godine jednom godi{we uradi analiza.

6. Test za otkrivawe okultnog krvarewa iz stolice

8. Pregled vida Osim slabqewa vida na blizinu, testirawe vida mo`e da otkrije i druge probleme, rizik od glaukoma, degeneracije makule, retinopatije.

X Kada po~eti: Sa 18 godina X Koliko ~esto: Izme|u dva pregleda treba da pro|e jedna do tri godine, u zavisnosti od rezultata testirawa. Dijabeti~ari treba ~e{}e da se testiraju.

9. Testirawe sluha Gotovo 14 odsto odraslih izme|u 45. i 64. godine gubi sluh. Ako se primeti te{ko}a u razlikovawu govora od okolne buke, treba uraditi testirawe sluha.

X Kada po~eti: Kada se primeti promena u na~inu na koji se ~uje X Koliko ~esto: Svakih 10 godina, pre 50. godine, a posle toga na tri godine.

10. Provera {titne `lezde Testirawe hormona {titne `lezde, da bi se utvrdilo da li ova `lezda radi ubrzano ili usporeno.

X Kada po~eti: Sa 35 godina X Koliko ~esto: Jednom godi{we.

^arobna ~a{a soka od paradajza Ako pripadate grupi onih koji su isprobali mnogo dijeta i nijednom niste bili zadovoqni, mo`da je vreme da isprobate novi recept ameri~kih nau~nika - „~arobni sastojak“, ~a{a soka od paradajza!

Bilo da pijete sok koji sami napravili ili koristite kupovni (pripazite na nivo natrijuma u wemu) ~itav organizam }e imati koristi. Obezbedi}ete svom telu optimalnu koli~inu vitamina i minerala kojima je paradajz bogat, a istra`ivawa su pokazala i da ovo povr}e uti~e na sni`avawe holesterola i krvnog pritiska.

Sok od paradajza u kombinaciji s laganom dijetom daje odli~ne rezultate u skidawu suvi{nih kilograma.

ZAUSTAVQA GLAD [oqa soka od paradajza ima svega 50 kalorija. Istu kalorijsku vrednost ima i malena kocka sira ili pola par~eta hleba. „Tajna“ je tome {to ovaj napitak, ~ak i u maloj koli~ini, obezbe|uje organizmu neophodne nutrijente, zbog ~ega se gubi ose}aj gladi i smawuje se potreba za unosom kalorija. Jedna studija je pokazala da ukoliko popijete ~a{u ovog soka pre obroka, u toku dana }ete uneti ~itavih 136 kalorija mawe Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema: Priprema:

Ovaj test je na krv u stolici koja nije vidqiva golim okom, a mo`e da uka`e na mnoge bolesti digestivnog trakta, ukqu~uju}i i rak debelog creva X Kada po~eti: Sa 50 godina X Koliko ~esto: Jednom godi{we

Kantarion ili gospina trava (Hypericum perforatum) veoma je cewena biqka zbog lekovitosti po kojoj je poznata du`e od dva milenijuma. Otac farmacije Paracelzijus veli~ao je mo} ove biqke, isti~u}i da wen cvet „usred leta skupqa sun~eve zrake, da bi ih dao qudima za vreme tmurnih meseci“. Kantarion se uzima u obliku tonika, ~aja, uqa ili tinkture, a u novije vreme mo`e da se na|e i u obliku kapsula, koje uti~u na raspolo`ewe i poboq{avaju emocionalnu ravnote`u.

Kantarion je vi{egodi{wa zeqasta biqka, visoka do metar i cveta od maja do septembra. Raste po suvim bre`uqcima, na osun~anim livadama, pustom i neobra|enom zemqi{tu, kr~evinama i rubovima {uma. Lekoviti deo je cvet i listovi koji se koriste za

UBRZAVA TOPQEWE MASTI

Osobe koje piju sok od paradajza unose duplo vi{e vitamina C od onih koji se samo pridr`avaju ishrane sa redukovanim kalorijskim unosom. Ovaj vitamin omogu}ava telu da proizvode aminokiselinu koja je od presudnog zna~aja za topqewe masti. Istra`ivawe je pokazalo da osobe koje ne unose dovoqne koli~ine vitamina C tope za 11 odsto mawe masti, dok oni koji ga unose u poja~anoj meri skidaju i do 30 procenata vi{e sala.

^ISTI ORGANIZAM Pored vitamina C, sok od paradajza sadr`i dosta drugih vitamina i minerala a ima i antioksidantno i antisepti~ko dejstvo. Zahvaquju}i likopenu, koji posti`e dobre rezultate u neutralisawu slobodnih radikala, odli~an je ~ista~ organizma. Tako|e, poznato je da paradajz pove}ava i izlu~ivawe vode iz organizma i reguli{e varewe, {to je veoma va`no kada `elite da oslabite.

Paradajz dijeta se sastoji od tri glavna obroka i jedne u`ine. Zajedno s ~a{om soka od paradajza, dnevna kalorijska vrednost iznosi oko 1300 kcal.

S. G.

Ovaj napitak ima svega 50 kalorija, kao i malena kocka sira ili pola kri{ke hleba

Le~ewe biqem Kantarion

(hypericum perforatum) le~ewe gr~eva u trbuhu i `elucu, bolesti plu}a, zgru{avawa krvi, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokra}ne be{ike. Posebno se preporu~uje za le~ewe nekontrolisanog mokrewa.

U narodnoj medicini ova biqka ima posebnu vrednost u le~ewu posekotina, opekotina, hemoroida, a odli~na je i za zarastawe rana. Ko`ne promene le~e se tako {to se po wima ma`e uqe kantariona, ili se ozle|eno mesto obla`e ~istom gazom ili ~istim platnom natopqenim kantarionom. Izuzetno je delotvoran i za ja~awe kose, kao i za

oporavqawe kose o{te}ewe farbawem.

Zna~ajno je napomenuti da je kantarion naj~e{}e upotrebqavan prirodni antidepresiv.

Pokazao se izuzetno uspe{an u le~ewu mnogobrojnih psihi~kih oboqewa, od depresije do traume. U Nema~koj je kao lek ~ak i zvani~no odobren kod blagih i umerenih depresija, a wegovu lekovitost priznala je i Svetska zdravstvena organizacija. U Nema~koj se izdaje iskqu~ivo na lekarski recept, a razlog je {to upotreba kantariona smawuje dejstvo nekih lekova. Ustanovqeno je i da ima mawe ne`eqenih dejstava od drugih antidepresiva.

28 ^etvrtak 1. jul jul 2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 1.

2021.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 VAQEVO

SRPSKI NEPROKOMPOZI- MENQIV TOR

SUMANUT ^OVEK BIV[A LIBIJSKI AMERI^KA DR@AVNIK TENISERKA EL GADAFI

METAR ZABELE@ITI, ZAPISATI

JAPANSKI INDUSTRIJSKI STANDARD (SKR.)

IN\IJA

AMPER

U^IWENI S ODRE\ENOM NAMEROM

MALI A[OVI

SLOVENA^KI PISAC, IVAN

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE POKRIVA^ OD ABE PRITOKA DUNAVA U AUSTRIJI

Sr Gl pski as

ITALIJANSKI RE@ISER MIKELAN\ELO FR. GLUMICA SIWORE STID, BLAMA@A

MESTO KOD VAQEVA VOLUMEN

SLOVENA^KI PISAC, FRANCE

AMERI^KI PISAC, TENESI

KOMADI RAZBIJENOG STAKLA NEVOQA, NESRE]A

BIV[I ENGLESKI FUDBALER, XEJMI DEO PRISTANI[TA (MN.)

GRAD I PROVINCIJA U IRANU MU[KI POTOMAK

Sr Gl pski as

POZNATA MODNA KREATORKA AMERI^KI PEVA^ KUPER

@IVEO (ITAL.)

FOLK PEVA^ IZ BIH, BRKAN

TEMPERATURA DAMA, GOSPO\A(ENGL.)

ENGLESKA UZVIK MERA ZA TE@INU BOLA, JOJ

REOMIR VRSTA MORSKE RIBE (MN.)

SRPSKA GLUMICA, CVIJETA OSU[ENI

UPALA DEBELOG CREVA (MED.) DRUGI I PRVI VOKAL

JEDAN JEZIK NA PAPUI NOVOJ GVINEJI

DEO QUDSKOG TELA DIDIM OSNIVA^ UKRAJINSKOG GRADA KIJEVA

IRIDIJUM I JEDAN I DRUGI

KRUTO, U[TOGQENO SREBRO

PORODICA INSEKATA OPNOKRILACA

URANIJUM RA^UN (SKR.)

SRPSKI RE@ISER I PRODUCENT

UKRAS LICA MU[KARCA K]I AGAMEMNONA (GR^. MIT.)

USAMQENA

SRPSKA PEVA^ICA, NIKOLI]

23. SLOVO AZBUKE

UZVIK BOLA, AJAOJ

NOBELIJUM

MESTO KANADSKA MANEKOD KENKA, PAN^EVA JASMIN

ANDORA

Sr Gl pski as

SREDSTVA PROTIV BAKTERIJA (LAT.)

BELGIJA MESTO U ISTRI, KOD RIJEKE

VRSTA BIQKE, KOZLAC NA[E @ENSKO IME VRSTA PISAQKE U BOJI

PRONALAZAK

^UDAN ^OVEK PRIROK (GRAM.)

VRSTA TKANINE (TUR.) LOPATICA VODENI^KOG TO^KA INDIJANSKI [ATORI

OBIM NA OVU STRANU

TEMPERATURA

DOMA]E GOVEDO MESTO KOD BAJINE BA[TE

AKADEMIJA NAUKA (SKR.)

STARIJI (SKR.) JEDAN TROCIFRENI BROJ REOMIR NARODNO @ENSKO IME

JEDNAKE VRSTA UKRASNOG MINERALA PUSTIWA U INDIJI STRANO @ENSKO IME

POQSKI FILOZOF AJDUKJEVI^

]IRILO ODMILA

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE LUKSEM- STAROSLO VENSKO BURG SLOVO

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 UZAJAMNI ODNOS ME\U QUDIMA NERAZUM- EMILI, NO, GLUPO KRA]E

VOLUMEN ZVUK ZA OZNAKU KUCAWA SATA

BIQNA KLICA JASNA ODMILA JEDIWEWE CIJANOVOD. KISELINE GRADI] U IRANU USISIVA^I PRA[INE (LAT.) LI^NA ZAMENICA

NAJVE]I DEO CELINE

SMELOST, HRABROST (LAT.)

GLA^ATI POVR[INU METALA

ONO [TO SE PLA]A MLINARU

Sr Gl pski as

ONO [TO JE ZADATO TRENUTAK DA SE POND URADI

1 2 3 4 5 6 7

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DEMON [UMA (GR^. MIT.)

VRSTA BRITANSKA MLADA POP RAKUNA GLUMICA, PEVA^ICA ARADI(MN.) HELEN NOVI]

Skandinavka 1: VODORAVNO M, VESNA ZMIJANAC, ANTONIONI, A[A, RATINA, SIMON, VILIJAMS, BEVK, KARAGER, SR^A, DONA KARAN, NIR, OJ, T, R, MESI], AVAU, KOLITIS, DI, IR, LISNE OSE, USUKANO, U, IVICA VIDANOVI], BRK, SAMA, IFIGENIJA, ANA Skandinavka 2: VODORAVNO V, TELE]A NOGA, B, IZUM, JOVANKA, KADIFA, ^UDAK, T, O, LOPAR, ST, AN, VO, R, ISTE, KAZIMJE@, TAR, OLGA ODANOVI], SEME, LAVOVSKI DEO, CIJANID, ZADATAK, ASPIRATORI, MOMENAT, AUDACITET, POLIRATI, MLINARINA Ukr{tenica: VODORAVNO POP, M, PP, JOJI], KATEDRA, OSENA, O, AKISTAN, REP, PRITISKIVAWE, I, KARANTAN, TEMAT, O, UMRETI, ANISI, PASIONIRANOST

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Sve{tenik - Oznaka za metar - Privatno preduze}e (skr.) - Srpski fudbaler, Milo{, 2.

Mesto u u~ionici za nastavnika - Slab trag svetlosti, 3. Simbol kiseonika - Dr`ava u Aziji - Deo tela nekih `ivotiwa, 4. Pritiskawe - Sastavni veznik, 5. Stari bakarni novac u biv{oj Austro-ugarskoj - Predmet razgovora, tema (gr~.), 6. ^etvrti vokal - Prestati `iveti, preminuti - Za~inska biqka, onajs (mn.), 7. Odu{evqenost sa ne~im.

USPRAVNO: 1. Oznaka za pond - Kanal iskopan oko ne~eg, 2. Odbojka{ki klub (skr.) - Simbol radijuma - Oznaka za ar, 3. List za pisawe u starom Egiptu, 4. Struwa~a za xudo, 5. Biv{i ameri~ki teniser, Xon, 6. Silikat aluminijuma, 7. Polivati kapima te~nosti, 8. Holandski slikar, Joahim (1480-1524), 9. Pse}i lave` Oznaka za amper, 10. Sorta jabuka, 11. Simbol osmijuma - Koje pripada woj, 12. Biv{i nema~ki fudbaler, Jens, 13. Druge, ostale - Nema~ki filozof, Fridrih, 14. [~epati, zgrabiti.

, K, R,

,

RA,

ri2. sti, kih ari zgoeti, qe-

oko OztruliHo` uma ens, 14.

SPORT

Ninkovi} produ`io ugovor, igra}e jo{ godinu dana Kvalitet je dobio potvrdu i u vidu produ`etka ugovora. Milo{ Ninkovi} }e i u narednoj sezoni braniti boje Sidneja, objavio je trener nebesko plavih Stiv Korika neposredno posle poraza u velikom finalu A-lige od Melburn Sitija (3:1).

Nekada{wi srpski reprezentativac je izabran za fudbalera godine u Australiji, a nekako istovremeno s dobijawem Medaqe Xonija Vorena aktivirao je i opcionu sezonu iz ugovora (2 plus 1) koji je pre dve godine potpisao sa doskora{wim prvakom A-lige.

"Planiramo na osve`imo ekipu, da dovedemo nekoliko mla|ih igra~a, ali se ne odri~emo iskusnih. Ninkovi} i Bobo su produ`ili ugovore na jo{ godinu dana, a o~ekujemo da to uskoro uradi i kapiten Vilkinson", rekao je trener Sidneja Stiv Korika.

Trojica pomenutih fudbalera su najstariji u ekipi iz Lu~kog grada, po{to imaju po 36 godina. Ali, Korika o~igledno zna da bez starca nema udarca, pa je re{io da oko Ninkovi}a, Boboa i Vilkinsona gradi novi tim. U klubu ostaje i 34-godi{wi napada~ Adam Le Fondr, dok je sudbina nema~kog veziste Aleksa Baumjohana neizvesna, jer je u najmawu ruku podbacio ove sezone, a naro~ito u velikom finalu A-lige protiv Melburn Sitija.

Kada je re~ o mladim fudbalerima Sidneja, bi}e interesantno videti kakva je budu}nost Luka Ivanovi}a, mladi}a iz porodice srpskih emigranata, koji je mnogo obe}avao kada je pre tri godine prikqu~en prvom timu. Me|utim, igrama i onim {to je najva`nije za napada~a - golovima - nije se proslavio. Ivanovi}, Trent Buhagijar (23) i Patrik Vud (18) bili su projektovani za novi napada~ki trio Sidneja, me|utim, niti su dobili veliku minuta`u, niti su imali zapa`en u~inak.

Australijski Srbin Deni Vukovi} potpisao za holandski NEC Jedan od najboqih australijskih golmana, Srbin Deni Vukovi}, ~uva}e u narednoj sezoni mre`u NEC Najmehena, povratnika u holandsku Erediviziju. Samo {to je sa reprezentacijom Australije na superioran na~in, sa svih osam pobeda, zavr{io drugi krug kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru, Vukovi} je otputovao u grad na holandsko-nema~koj granici. Iskusni golman potpisao je dvogodi{wi ugovor s klubom koji je kroz plej-of uspeo da se vrati u elitno dru{tvo holandskog fudbala.

"Dolaskom u NEC otvaram novo poglavqe karijere. Pri~a o ovom klubu me je osvojila, a svi|a mi se i Najmehen koji je prelep grad.

Smatram da }u sa svojim iskustvom biti od koristi mladim i talentovanim igra~ima u ekipi i radujem se {to }emo zajedno raditi na velikom projektu. Pokaza}emo da NEC zaslu`uje da bude prvoliga{ ", poru~io je popularni Vuka na predstavqawu u novom klubu.

Deni Vukovi} iza sebe ima veoma `ivopisnu karijeru, koja je po~ela u rodnom Sidneju, u mla|im kategorijama Belih orlova iz Boniriga. U najve}em i najpopularnijem klubu srpske zajednice u Australiji omirisao je i barut seniorskog fudbala, po{to je kao 20-godi{wak branio u sezoni 2004/05. kada su Orlovima za malo izmakla oba trofeja u Premijer ligi Novog Ju`nog Velsa. Liga{ki deo sezone zavr{ili su na drugom mestu, a u velikom finalu pora`eni su od Blektaun Sitija.

Put je Vukovi}a odveo u Marinerse sa Centralne Obale, u ~ijem dresu je debitovao u A-ligi, osvojio jednu titulu premijera i dva puta bio finalista {ampionata. Branio je i za Velington Finiks, Pert Glori, s Melburn Viktorijem osvojio je FFA Kup, a sa ekipom Sidneja titule premijera i prvaka 2017.

Wegov rekord od 84 utakmice bez primqenog gola u A-ligi i dan-danas je nedosti`an za sve ~uvare mre`e. Tako|e, Deni je prvi golman u istoriji australijske elitne lige koji je postigao pogodak na prvenstvenoj utakmici. Bilo je to u februaru 2011. kada je golom iz penala u 90. minutu doneo pobedu Velingtonu u me~u plej-ofa protiv Severnog Kvinslenda.

Vukovi} je debitovao za reprezentaciju Australije sa 33 godine i od tada je prva rezerva standardnom ~uvaru mre`e Sokerusa Metu Rajanu iz Arsenala. Bio je ~lan dr`avnog tima i na Mundijalu u Rusiji 2018. godine, a do sada je zabele`io ukupno ~etiri nastupa, od kojih posledwi nedavno u pobedi protiv Kineskog Tajpeha (5:1).

Deni Vukovi} uvek s ponosom isti~e svoje srpsko poreklo, a wegova porodica ina~e poti~e iz Novog Sada, odakle su se pre ~etiri decenije odselili u Sidnej.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 29

SIDNEJ NEMO]AN SA DESETORICOM I BEZ NINKOVI]A:

Sitiju prvi trofej u istoriji!

Zvani~no najboqi fudbaler A lige za 20 minuta na terenu nije uspeo da trgne ekipu da izbori preokret Da bi vladao ostrvom dovoqno je da se zove{ Siti. U Engleskoj Man~ester, u Australiji wegova filijala Melburn...

I to, prvi put u istoriji! Pao je mo}ni Sidnej na Ejmi parku. Izabranici Patrika Kisnorboa su najtrofejnijem timu Australije onemogu}ili da dodaju i {esti pehar ^empion{ipa u klupske vitrine - 3:1.

Nije najubedqiviji tim Australije u prethodnoj deceniji uspeo da se izbori sa ~iwenicom da je od 35. minuta imao igra~a mawe na terenu, kao i da je nedovoqno spremni Milo{ Ninkovi} nije od prvog minuta mogao da pomogne saigra~ima. Zvani~no najboqi fudbaler A lige je u{ao dvadesetak minuta pre kraja me~a, ali to mu nije bilo dovoqno da trgne broj~ano desetkovane nebesko plave.

Kako je Luk Bratan sa dva `uta kartona u razmaku od svega sedam minuta zakopao Sidnej, pokazuje i krajwa statistika me~a koja ka`e da je Siti uputio 23 udrca ka, a sedam u okvir gola rivala, dok

gost tek tri puta tukao u pravcu Toma Glavera. Pre nego {to je Bratan pocrveneo, Kosta Barbarusis je majstorskim udarcem iz trka sa distance doneo prednost Sidneju, ali vo|stvo nije potrajalo ni 100 sekundi budu}i da je Nejt Etkinson zakucao loptu pod pre~ku na asistenciju Stefana ^olakovskog koji je mewao povre|enog najboqeg strelca tima Xejmija Meklarena.

Koga nema, bez wega se mo`e.

Bar su se tom mantrom vodili Gra|ani, pa stigli do preokreta u nadoknadi prvog dela preko kapitena Xejmisona. U drugom poluvremnu se naro~ito osetila broj~ana inferiornost izabrani-

ka Stiva Korike. Nedostajao im je pogodak za produ`etke, a uspeli su da upute tek jedan, neprecizan udarac ka golu rivala, a dr`ali loptu samo 21 posto vremena u svom posedu u drugih 45 minuta.

Melburn je vrlo sigurno ~uvao prdnost, a onda zape~atio pobedu u sudijskoj nadoknadi. Iako su navija~i u svetlo plavom, k arakteristi~no slavili, okrenuv{i le|a terenu ve} od 80. minuta, Skot Galovej ih je potpuno razgalio u tre}em minutu sudijskog dodatka. Preokret je dakle po~eo od Etkinsona, a celokupnom partijom 22-godi{wak je zavredio zvawe najkorisnijeg igra~a finala.

ALEN STAJ^I] NAPUSTIO KORMILO MARINERSA

Srpski strateg ve} prona{ao novi klub u Australiji?

Najpoznatiji aktivni trener srpskog porekla u Australiji Alen Staj~i} iza sebe je ostavio izuzetno uspe{nu sezonu na kormilu Central Koust Marinersa. Ekipa koja je prethodnih godina tavorila na dnu A-lige i ve}ini rivala slu`ila kao xak za udarawe, uspela je da zahvaquju}i nekada{wem igra~u Belih orlova iz sidnejskog naseqa Bonirig do`ivi pravu renesansu u sezoni na izmaku.

"Mornari" su vi{e od pola prvenstva proveli na ~elu tabele, a na kraju zavr{ili liga{ki deo takmi~ewa kao tre}eplasirani. Splet nesre}nih okolnosti doveo je do eliminacije od Mekartura u prvoj rundi plej-ofa (pora`eni sa 2:0 u produ`ecima), ali je uprkos tom porazu sezona 2020/2021. najuspe{nija jo{ od 2013. kada su posledwi put bili {ampioni Australije.

Me|utim, ni to nije bilo dovoqno da Staj~i} nastavi zapo~eti posao u Gosfordu, gradi}u sme{tenom na oko sat vremena vo`we severno od Sidneja.

Naime, 47-godi{wi stru~wak je odlu~io da podnese neopozivu ostavku, kako navode lokalni mediji, zbog nedostatka finansijske podr{ke uprave u stvarawu ja~eg i konkurentijeg tima.

Zvani~no, Staj~i} nije govorio o navodnim razmimoila`ewima u stavovima sa vlasnikom i predsednikom Marinersa, kontroverznim Majkom ^arlsvortom. Umesto toga, u sklopu klupskog saop{tewa objavqena je samo kratka izjava australijskog Srbina.

"Posle niza diskusija i du`eg perioda razmi{qawa, odlu~io sam da `elim novi izazov u karijeri i zato moj trenerski put nastavqam na drugu stranu," rekao je Staj~i}.

Kada je u martu 2019. preuzeo klub, posle iznena|uju}eg otkaza koji je dobio na mesto selektora `enske reprezentacije Australije (iako je tokom ~etiri i po godine imao odli~ne rezultate), Alen Staj~i} je zatekao ekipu u rasulu, koja je imala samo jednu pobedu u 22 me~a te sezone. Tako|e, Marinersima je pripala "drvena ka{ika" u A-ligi u ~ak ~etiri od posledwih pet godina.

Malo ko je verovao da }e bez vaqanih poja~awa uspeti da napravi bilo kakav pomak, ali je Srbin dobro "o{acovao" mladi tim Marinersa koji se takmi~i u Drugoj premijer ligi Novog Ju`nog Velsa (tre}i nivo fudbalske piramide u Australiji) i odlu~io da grupu najboqih "akademaca" prikqu~i prvom timu.

Smelo je bacio u vatru i dvojicu mladih Sudanaca - Ruon Tongjik je za godinu dana dogurao do poziva u A reprezentaciju Australije i mesta u idealnom timu A-lige, a daroviti {pic Alu Kuol je stra{nu sezonu krunisao ugovorom iz snova sa nema~kim bundesliga{em [tutgartom. Pod Staj~i}evom komandom potpuno su se preporodili i veterni Met Sajmon i Oliver Bozani}, a Kostarikanac Markos Urewa pokazao se kao trenerov pun pogodak, jer je uo~i ove sezone doveden iz Gvangxua.

Navija~i Marinersa, koji va`e za jedne od najvernijih u Australiji, te{ka srca su primili rastanak sa Alenom Staj~i}em i ve} drhte kad pomisle {ta nosi sutra za wihov voqeni klub. S druge strane, "mastermajnd" preporoda kluba sa Centralne Obale ne treba da brine za sopstvenu budu}nost. Naime, australijski mediji ve} su "preselili" Staj~i}a na klupu Vestern Junajteda. Najmla|i klub iz Melburna je posle razo~aravaju}e sezone otpustio trenera Marka Rudana, a prvi pik uprave kluba za naslednika stru~waka hrvatskih korena je upravo trener srpskog porekla.

30

10.jul decembar ^etvrtak 1.

2021. 2020.

SPORT

Do~ek ko{arka{ica Srbije u Beogradu uz „Vidovdan“ i poruku Ivon na srpskom: „@ivela Srbija!“ Hiqada Beogra|ana do~ekalo je ko{arka{ice Srbije, osvaja~ice zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu u Valensiji.

Srpske heroine su se sa Evropskog prvenstva vratile sa zlatnom medaqom i do~ekane su na ~uvenom „balkonu“ Skup{tine Grada Beograda.

Posle predstavqawa tima okupqenima se obratila kapitenka Jelena Bruks. „Dobro ve~e Srbijo! Dobro ve~e na{im najboqim navija~ima na celom svetu! Bili ste uz nas kada nam je bilo najte`e, bili ste uz nas protiv Italije, [panije, Francuske! U Beogradu smo kao i uvek, `elim da pozdravim moje Kragujev~ane. Mnogo vam hvala na svemu, bez vas ne bismo mogle ovo da ostvarimo. Hvala vam od srca, u moje ime i u ime mojih saigra~ica“, navela je Jelena Bruks.

Usledilo je obra}awe Amerikanke Ivon Anderson. „Volim vas puno! @ivela Srbija!“, poru~ila je Anderson na srpskom jeziku.

Mikrofon je potom preuzela najboqa ko{arka{ica Evrope, Sowa Vasi}, ogrnuta srpskom za-

stavom. „Hvala vam {to ste do{li ovde zbog nas. ^ast je predstavqati Srbiju po svetu. Hvala Srbiji, hvala Republici Srpskoj!“, navela je Sowa i odrecitovala pesmu „Domovina“.

Za kraj, obratila se Marina

Maqkovi}, selektorka Srbije. „Srbijo! Ovo je moj zlatni Vidovdanski tim! Ove devojke su uzor na{oj, va{oj deci, kojom god profesijom da se bave. One su uzori! Sre}an vam Vidovdan! I zemaqska Srbija je pobedila na Vidovdan!“, navela je selektorka.

Zatim je pesmu Vidovdan otpevala Irina Arsenijevi}, uz pratwu srpskih ko{arka{ica, usledio je nastup Marka Mandi}a, a za kraj su ko{arka{ice i zapevale uz legendarnu ko{arka{ku himnu Igraj i pobedi, grupe THCF. N. R.

@EQKO OBRADOVI] ZVANI^NO U PARTIZANU:

Ovo nije rizik, ovo je ~ista emocija!

MAQKOVI]EVA DRUGA PO BROJU EVROPSKIH ZLATA:

Samo Duda ispred Marine

Drugo evropsko zlato za komandanta sjajnih Srpkiwa Marinu Maqkovi} vinulo ju je u istoriju doma}e ko{arke.

Sada je, ra~unaju}i mu{ke i `enske selektore, druga na ve~noj listi osvaja~a najsjajnijeg odli~ja sa {ampionata Starog kontinenta.

Jedino je neprikosnoveni Du{an Ivkovi} ispred Maqkovi}eve, sa tri zlata sa EP (1989, 1991. i 1995). Pre ovog uspeha iz Seviqe, neustra{iva Marina je vodila na{e devojke do evropskog trona i 2015, a zanimqivo, oba puta je u finalnim okr{ajima pora`avala Francuskiwe.

Iza Maqkovi}eve, ostale su mu{ke trenerske legende poput @eqka Obradovi}a (1997. u [paniji), Aleksandar Nikoli} (1977. u Belgiji), koji su po jednom bili na vrhu pobedni~kog postoqa na EP, dok Svetislav Pe{i} (2001. i 1993. sa Nema~kom), kao i Mirko Novosel (1973. [panija i 1975. Jugoslavija) imaju trofeja kao Marina.

S. G.

@eqko Obradovi}, legendarni srpski trener i zvani~no je predstavqen kao novi {ef stru~nog {taba Ko{arka{kog kluba Partizan.

Obradovi} se u svoj Partizan vra}a posle 28 godina, a timu za koji je nastupao i kao igra~ doneo je sa trenerske pozicije titulu u Kupu evropskih {ampiona 1992. godine.

Obradovi} je potpisao trogodi{wi ugovor sa Partizanom. „@elim da se zahvalim predsedniku kluba Ostoji Mijailovi}u za {ansu koju sam dobio. Ono zbog ~ega sam se vratio su najdubqe emocije koje ose}am prema Partizanu. Ovih godina poku{avao sam da pomognem Partizanu, sada svi zajedno treba da probamo da vratimo Partizan tamo gde mu je mesto“, rekao je Obradovi}.

On je naveo da je odluka o povratku u Partizan bila laka. „Na{ razgovor prethodne nedeqe trajao je dva, tri sata i tada sam odlu~io“.

Obradovi} je naveo i da }e uraditi sve kako bi se spustile tenzije u srpskoj ko{arci. „To za nikoga nije dobro. Treba da radimo na unapre|ewu ko{arke. Mi treba da pravimo dobru atmosferu. Voleo bih da Evroliga prepozna da na Balkanu ima

klubova koji su zadu`ili Evropu.

Da prepoznaju da vi{e klubova bude u Evroligi“.

Obradovi} je dodao i da su ambicije najve}e mogu}e. „Jedino {to nas interesuje je da igramo Evroligu, ali ne jednu godinu, nego da budemo sastavni deo tog takmi~ewa. @elim da se zahvalim svima koji su mi dali podr{ku, ne mislim da je ovo rizi~an posao, ovo je ~ista emocija i jedva ~ekam da po~nem da radim. Najve}i izazov je da napravimo konkurentan tim.

Ispred nas je veliki posao, ali kada ima{ `equ, mo`e dosta da se uradi. Mogu da obe}am rad, da vratimo Partizan gde mu je mesto.

Jedini ciq je da na kraju sezone

sednemo i ka`emo da smo uradili sve {to je u na{oj mo}i“, istakao je Obradovi}.

On je posebno obrazlo`io svoj odnos prema klubu. „Uvek sam govorio da me je Partizan napravio. Uvek }u re}i da sam ja du`an Partizanu, a on meni. Ova odluka bila je neuporedivo lak{a, kada si motivisan onda mo`e{ sve. Va`no je i znati svoje limite, kada do|e trenutak da si dao sve, onda tra`i{ jo{ ne{to malo da te pogura. Jedva ~ekam da obavim razgovore sa igra~ima, danas sam bio u maloj sali i video Acu Matovi}a kako radi sa mladim igra~ima. Mladi igra~i moraju da razumeju da za wih ne postoji leto, odmor, ve} samo sala. Kolektivni trening nikada nije napravio ko{arka{a, ve} individualni“, rekao je Obradovi}.

Tema je bio i stru~ni {tab. „Uvek imam qude koji su meni bliski, ali proba}u jo{ neke qude da ukqu~im u rad. Ne volim izraz {ef stru~nog {taba, ja sam trener. Od saradnika o~ekujem da budu kriti~ni kada ne{to ka`em, ne volim da samo klimaju glavom.

Moramo da budemo korektni i po{teni jedni prema drugima. Svako ko ima `equ da pomogne, dobrodo{ao je“, naveo je Obradovi}.

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 1. jul 2020.

2021. 31

ZAMAH KA ISTORIJI:

Nole krenuo u pohod na 20. gren slem!

London zove Novaka \okovi}a da zamahom reketa ispi{e istoriju. Kao u pesmi poznatog britanskog pank sastava "Kle{", zove ga da na Vimbldonu uzme 20. grend slem pehar u karijeri i izjedna~i se sa Rafaelom Nadalom i Roxerom Federerom na ve~noj listi osvaja~a najve}ih turnira "belog" sporta.

Kapije "Ol Ingland kluba", posle dve godine su ponovo otvorene, nakon odlagawa koje je lane prouzrokovala pandemija virusa korona. Svi najboqi teniseri sveta, bi}e ponovo obu~eni u skroz bele kombinacije i takmi~i}e se za najve}u ~ast koju mo`e da ponudi ovaj sport - titulu na Vimbldonu.

Kao i u Parizu, publika }e biti sastavni deo svih me~eva, budu}i da }e tribine u Londonu biti ispuwene do 50 odsto od maksimalnog kapaciteta, dok je za finale omogu}eno da svih 15.000 sedi{ta na Centralnom terenu budu popuwena navija~ima.

Osim ~uvenih i tradicionalnih jagoda sa {lagom, na Novakovom meniju, nalazi se i sedam potencijalnih rivala na putu ka odbrani titule osvojene 2019. I godinu pre, 2018, na{ as je podigao pehar na travi centralnog terena u Londonu, tako da je u igri i "het trik" vimbldonskih pehara, ali i grend slem trofeja u ovoj godini, po{to je u prethodnih {est meseci ve} upisao "recke" sa Australijan opena i Rolan Garosa.

- Grend slemovi su najve}a motivacija za mene trenutno. Imam mnogo samopouzdawa po{to sam

GS TITULE

Roxer Federer Rafael Nadal Novak \okovi} Pit Sampras Bjern Borg

20 20 19 14 11

OSVAJA^I VIMBLDONA*

Roxer Federer Pit Sampras Novak \okovi} Bjern Borg Rod Lejver *Open era.

8 7 5 5 2

osvojio prva dva grend slema u sezoni. Trofej na Rolan Garosu me je mnogo potro{io mentalno i fizi~ki, ali mi je ulio i veliku koli~inu pozitivne energije. Ipak, ne dozvoqavam sebi da previ{e slavim uspehe jer ve} sad treba da budem fokusiran na Vimbldon. Voleo bih da osvojim novu titulu ovde jer je to turnir o kojem sawam otkad imam sedam godina. Uvek se naje`im kada sam na terenima ovog turnira i dajem sve od sebe - rekao je Nole uo~i po~etka turnira. ^upava `uta loptica se vi{e puta pokazala kao prevrtqiv saveznik, tako da ne treba razmi{qati previ{e unapred. Korak po korak, pa na koga ga odvede put. Jedno je sigurno dodu{e, tu ne}e biti Rafaela Nadala koji je zbog premora otkazao u~e{}e na Vimbldonu i Olimpijskim igrama u Tokiju. Dakle, jedna krupna prepreka mawe u pohodu na 20. grend slem "recku", ali i na tzv. zlatni slem (sve ~etiri grend slema i zlato na OI u jednoj kalendarskoj

godini) koji je i daqe u opticaju.

Eventualna titula na Vimbldonu, dovela bi \okovi}a na dva koraka do tog nestvarnog dostignu}a, do kojeg je u istoriji stigla jo{ samo legendarna Nemica [tefi Graf 1988. Ina~e, Nole je ba{ na Vimbldonu pre deset godina, osvojio tre}i grend slem pehar u karijeri i prvi put se popeo na tron ATP liste, mesto na kojem u ponedeqak zapo~iwe 327. nedequ vladavine, najvi{e {to je neko uspeo u istoriji "belog" sporta.

- Mnogi govore o ukupnom broju GS titula, a najve}i izazov je ostati fokusiran na predstoje}i izazov. Ja uvek imam ne{to {to me motivi{e, a verujem da je to slu~aj i sa Rafom i sa Roxerom.

Svestan sam da postoji ta debata ko je najboqi i ponekad je te{ko usmeriti pa`wu na ono {to vas ~eka na terenu - kazao je \okovi}.

Kada pogledamo konkurenciju, jasno je na prvi pogled da }e se osetiti izostanak Nadala.

Vreba}e iz prikrajka pripadnici slede}e generacije, odnosno momci projektovani da preuzmu dizgine tenisa. Ali, ni Cicipas niti Zverev i Medvedev zasada nisu uspeli da na najve}im turnirima zablistaju protiv velikih {ampiona Novaka, Roxera i Rafe. Tako|e, nadaju se qubiteqi "belog" sporta da }e kolena Federera izdr`ati posledwi ples legendarnog [vajcarca na turniru koji je osvajao najvi{e (8) od svih igra~a u istoriji.

Bilo bi zaista spektakularno

NOVAK \OKOVI] NIJE ZABORAVIO VIDOVDAN:

Bog nam je dao dva oka da gledamo, a tre}e oko da bi videli - poru~io najboqi teniser sveta Srpski teniser Novak \okovi} i svetski reket broj jedan poznat je i po tome da ceni i voli istoriju i tradiciju svog naroda, da po{tuje korene i obi~aje.

Ovog puta oglasio se povodom Boja na Kosovu i Vidovdana, jednog od najva`nijih doga|aja i datuma u istoriji Srba i Srbije.

Objavio je fotografiju slike Kosovke devojke i dodao: - Sre}an Vidovdan svim Srbima {irom sveta. Sa jedne strane tradicije, se}awe na Kosovski boj, kneza Lazara i sve heroje na{e istorije. Sa druge strane slavi se Svetovid, vrhovno Bo`anstvo staroslovenske mitologije. Bog nam je dao dva oka da gledamo, a tre}e oko da bi videli - napisao je Nole. da mo`da po posledwi put Novak i Roxer odmere snage u finalnom okr{aju na vimbldonskoj travi i publici pru`e dan u`ivawa, kao {to je to bio slu~aj 2019. u susretu koji se prepri~ava i dan-danas.

- Izvukao sam mnogo pozitivnih stvari iz posledwih nekoli-

ko nedeqa i smatram da na Vimbldonu imam odre|ene {anse. Ako se zahuktam u drugoj nedeqi, {to mi je ciq i budem napredovao iz me~a u me~, verujem da je sve mogu}e - poru~io je Federer na tradicionalnoj konferenciji za medije pre po~etka takmi~ewa.

N. R.

KOKO[KOV ODREDIO KONA^AN SPISAK:

KATAI ODBIO UNOSNU PONUDU IZ KINE:

Selektor Srbije Igor Koko{kov odredio je spisak od 12 igra~a koji }e igrati kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Tokiju.

Turnir se igra od 29. juna do ~etvrtog jula u Beogradu, a Koko{kov je pred odre|ivawe finalnog spiska morao da se suo~i s nekoliko otkaza, ali i nekoliko problema s povredama.

Otkazao je Nikola Joki} koga najverovatnije ne}e eventualno biti ni na Igrama, ako na{a selekcija pro|e Dominikance i Filipine, a onda nekog iz druge grupe gde su Italija, Portoriko i Senegal.

klubu za duplo mawe novca

Ovih 12 momaka napada Tokio Fudbaler Zvezde ostao u

Koko{kov je izabrao Milo{a Teodosi}a, Vasilija Mici}a, Stefana Jovi}a, Danila An|u{i} a, Aleksu Avramovi}a, Ogwena Dobri}a, Dragana Milosavqevi}a, Nikolu Kalini}a, Dejana Davidovca, Nemawu Bjelicu, Filipa Petru{eva i Bobana Marjanovi}a.

Oni su igrali i pret-

hodne me~eve Srbije, a sa spiska su definitivno otpali Nikola Milutinov i Dalibor Ili}.

Wih dvojica }e trenirati po individualnom programu do kraja kvalifikacionog turnira. Podse}amo, iz Beograda u Tokio ide samo jedna ekipa, a Olimpijske igre po~iwu 23. jula.

S. G.

Fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Katai ovog leta odbio je unosnu ponudu iz Kine i odlu~io je da produ`i ugovor sa crveno-belima do 2024. godine.

Naime, radilo se o plati vrednoj 1.200.000 evra po sezoni, sa mese~nom zaradom od ~istih 100.000 evra.

Ipak, o~igledno da novac nije bio toliko bitan majstoru iz Srbobrana koji je odlu~io da ostane na "Marakani".

Ovaj 30-godi{wi krilni napada~ imao je ozbiqan razgovor sa ~elnicima Crvene zvezde, pre svih direktorom Zvezdanom Terzi}em koji je bio upoznat sa ponudom iz Kine. U prilog tome, fudbaler {ampiona dobio je godi{wa primawa od 600.000 evra i velike bonuse za plasman u Ligu {ampiona, odnosno Ligu Evrope.

Tako|e, nije mu se previ{e i{lo u inostranstvo ni zbog porodice. Nije `eleo da bude odvojen od supruge i sinova, koji sigurno u vreme pandemije ne bi i{li u Aziju.

Katai je na kraju odlu~io da ostane u Zvezdi, sigurno na odu{evqewe svih navija~a {ampona Srbije. On je trenutno

sa ekipom na pripremama u Austriji, gde Zvezda brusi formu za kvalifikacije za Ligu {ampiona.

Podsetimo, crveno-beli prvi me~ drugog kola kvalifikacija za elitno takmi~ewe igraju 21. ili 22. jula protiv boqeg iz dvome~a Makabi Haifa (Izrael) - Kairat (Kazahstan).

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 1. 7. 2021.

SRPKIWE su na vrhu

E V R O P E!

„Ako razmi{qa{ da li da igra{ za Srbiju, ti nisi sportista - ve} biznismen“ Ko{arka{ice Srbije po drugi put u posledwih {est godina popele su se na krov Evrope, a ono {to je najimpresivnije u ovom podatku je to {to su nosioci ove generacije iste devojke koje su se pre {est godina okitile zlatom na prvenstvu Starog kontinenta.

Sowa Vasi} (tada Petrovi}), Ana Dabovi}, Jelena Bruks (tada Milovanovi}), Dajana Butulija, Nevana Jovanovi} i Sa{a ^a|o – devojke koje su pre {est godina u Budimpe{ti podigle trofej – i ovoga puta na{le su se na parketu igraju}i kqu~nu ulogu u osvajawu Evrope.

Dame za koje ne postoji „ne“ kada je u pitawu reprezentativni dres i koje, kako ka`e biv{a ko{arka{ica Nata{a An|eli}, treba da budu primer svim ko{arka{ima i ko{arka{icama.

Nata{a An|eli} je tokom [ampionata bila stru~ni konsultant na RTS-u i bez sumwe joj je pripala zavr{nica prenosa, nakon {to su srpske dame osvojile titulu. „Ne smemo zaboraviti na devojke koje se svaki put odazivaju na poziv reprezentacije, bez obzira na li~ne situacije koje imaju. Nemojte da zaboravite da se Jelena Bruks tri meseca posle poro|a-

ja prikqu~ila reprezentaciji“, rekla je An|eli} i nastavila: „Za wih reprezentacija nije interes, nego qubav.

One treba da budu primer svim ko{arka{ima, ko{arka{icama i budu}im zvezdama na{eg sporta. Ukoliko razmi{qate da li da igrate za reprezentaciju, vi niste sportista – vi ste biznismen. Ove devojke su sve uradile iz qubavi i tako im se vratilo.“ Biv{a srpska ko{arka{ica u nekoliko je redova poentirala tako da retko ko mo`e da ima argument koji bi joj pobio tvrdwe.

Da, `ivimo u svetu u kom, pre svega, ko{arka{i zara|uju enormne sume, te su i wihove obaveze prema klubovima velike, ali dres reprezentacije je ne{to posebno i ta radost koju osetite dok u nacionalnom dresu posti`ete uspeh ne mo`e da se poredi ni sa jednim podvigom na klupskom nivou.

U Srbiji je tako „otkako je sveta i veka“ i ne postoji bilo {ta na svetu {to bi to moglo da promeni.

Srbija je u velikom finalu pobedila Francusku, ba{ kao pre {est godina, s tim {to je ovoga puta MVP bila Sowa Vasi}, za razliku od Budimpe{te kada je nagradu za najkorisniju igra~icu ponela Ana Dabovi}.

N. R.

NEMA PONOSNIJE OD WE: Trenirala trudna, sad pokorila Evropu:

Jelena Bruks kapitenski je predvodila ko{arka{ku reprezentaciju Srbije na putu do evropskog zlata.

Jelena je odavno svoje ime „zabetonirala“ u istoriji `enske ko{arke, tri meseca posle poro|aja je bila ve} u reprezentativnoj akciji, trenirala je do osmog meseca trudno}e, a ovaj put, vodila je tim do zlata. „Kona~no! Za posledwe Evropsko prvenstvo, ne mo`e da bude lep{e.

Ovo je bila jedina utakmica gde smo odradile dobar posao ve}im delom. Bilo je padova, {to je i normalno. Francuska, opet, nije bilo ko.

Interna {ala je bila – dok je god Francuske, Srbija }e da osvaja medaqe. Kad smo pobedile [paniju, ja sam verovala da osvajamo, jer nama je [panija muka godinama unazad. Ovo je stvarno fenomenalno. I od ovoga ne mo`e boqe. Malo da preda-hemo, pa da se spremamo za daqe“, rekla je Jelena Bruks.

Slede}a misija su Olimpijske igre, na kojima se brani bronza iz Rija.

S. G.

„Ja sam An|ela iz ^ikaga...“ ZLATNA DRU@INA SRPSKIH LAVICA!

Od Mar{a na Drinu, do suza uz himnu...

Ko{arka{ice Srbije pokazale su neverovatan timski duh, lavqe srce na putu do krova Evrope.

Srpske junakiwe pripremale su se uz Mar{ na Drinu pred izlazak na boji{te, a kasnije su uz suze pevale himnu. I to nije sve. Izabranice selektorke Marine Maqkovi}, izvele su ~ak i svojevrsni „napad“ na wu na konferenciji za medije posle pobede nad Francuskom u finalu. Jurile su je da je poliju vodom, a onda su zajedno zapevale letwi hit „Koktel qubavi“.

I zaista, zalagawe srpskih ko{arka{ica na parketu, odnos prema nacionalnom dresu i grbu na grudima, vra}a veru u neretko napa}eni srpski sport.

To se posebno odnosi na fudbalere koji ve} 21 godinu ne mogu da odu na Evropsko prvenstvo.

@enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije se okitila drugom titulom {ampiona Evrope, a va`an deo tima bila je i wena najmla|a ~lanica, An|ela Dugali}, devojka ro|ena u Americi koja se prvi put predstavila srpskoj javnosti i to na najboqi mogu}i na~in.

An|ela je ro|ena u mestu De Plejn u dr`avi Ilinois, 29. decembra 2001. godine, ko{arkom se bavi od malih nogu, a pro{le godine je sme{tena na 22. poziciju najve}ih talenata u ameri~koj ko{arci, za svoju generaciju.

Sa visinom od 193 centimetara mo`e da pokrije pozicije krila, krilnog centra i centra, a u Americi se biranim re~ima govori o wenim kvalitetima. „An|ela je jedno od najuniverzalnijih krila u Americi. Mo`e da pogodi {utevima iz obe ruke na obru~u, poseduje dobar ose}aj u {utu i sa distance i za tri poena. Tako|e, mo`e da vodi lop-

tu kao bek. Verovatno se najmawe govori o wenim dodava~kim talentima. Ima visoko ko{arka{ko znawe, pobedni~ki mentalitet, vredno radi i nesebi~na je saigra~ica“, navedeno je u jednoj od analiza.

Selektorka Marina Maqkovi} je uvidela sve An|eline kvalitete, uvrstila je u ekipu za Evropsko prvenstvo i dala sasvim solidnu ulogu.

Dugali}eva je ulazila sa klupe, ~esto da bi promenila ritam igre, unela `ivost i energiju u odbranu, {to je dosta dobro i ~inila.

Koliko joj je selektorka verovala svedo~i i ~iwenica da je kao najmla|a u timu dobila osam minuta na parketu u finalu – imala je dva poena, jednu ukradenu loptu i jedan skok, {to je bilo vi{e nego dovoqno za doprinos osvajawu zlata. „Ja sam An|ela iz ^ikaga, najmla|a sam u ekipi. Vrlo sam ponosna {to sam u ekipi i volim ih do Boga“, navela je Dugali}eva posle me~a sa Francuskom.

Usledila je reakcija saigra~ica. „Do bola!“ Ali, An|ela je znala {ta pri~a... „Do Boga!“ Jasno je, Srbija u An|eli ima veliku nadu za naredni period, potencijalnu liderku nove generacije, a sasvim je sigurno da }e uz rad sa Marinom Maqkovi} napredovati i potpuno iskoristiti svoj talenat.

N. R.