Srpski glas 31. oktobar

Putopis: Kazaw – grad jedinstva i tre}a prestonica Rusije

Strana

Ruskom reditequ Nikiti Mihalkovu patrijarh Porfirije uru~io orden Svetog

Save prvog stepena

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije uru~io je na Velikoj sceni Narodnog pozori{te u Beogradu orden Svetog Save prvog stepena ruskom reditequ i glumcu Nikiti Mihalkovu.

Cermonija uru~ewa Ordena uprili~ena je u nedequ uve~e nakon izo|ewa drame „12“ teatra „Mihalkov“.

„Posebna osobenost ruske kulture i umetnosti uop{te jeste da se bavi pitawem smisla ~ovekovog `ivota, a to je tako|e i osobina Va{eg stvarala{tva kroz koje srpski ~ovek prepoznaje jednog od najve}ih umetnika i stvaralaca na poqu filmske i scenske umetnosti i to ne samo u Rusiji nego i u ~itavom svetu uop{te“, naveo je patrijarh Porfirije.

Mihalkovu je orden Svetog Save uru~en u znak priznawa za „nemerqiv doprinos predstavqawu pravoslavnog etosa i kulture u svetskim okvirima, a posebno za bratsku pomo} i sastradalnu qubav svagda projavqivanu prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i wenom vernom narodu“.

Patrijarh Porfirije je istakao da je predlog za odlikovawe Mihalkova pokrenuo wegov prethodnik Irinej.

Nikita Mihalkov je naglasio da Orden za wega predstavqa „neo~ekivanu radost“.

„Kada ~ovek radi za nagrade nikad ih nije dovoqno. Postoji ikona Majke Bo`je Neo~ekivana radost. Danas se poklawam toj ikoni za ovu neo~ekivanu radost. Ne smatram da sam stvarno dostojan ove nagrade, ali sam ube|en da je bio u pravu ruski filozof Vasilije Rozanov kada je rekao: '^ovek bez vere mi nije zanimqiv'. Ro|eni smo da budemo zanimqivi zato {to verujemo. Hvala“, rekao je proslavqeni rediteq.

Vu~i}: U Evropi nemamo bli`eg saveznika od Ma|arske

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik Ma|arske Tama{ [ujok, koji boravi u zvani~noj poseti Srbiji, prisustvovali sy blagosiqawu obnovqene katoli~ke Crkve Sne`ne Gospe u @abqu

Viktor Orban i I{tvan Pastor najvi{e su doprineli poboq{awu odnosa Ma|ara i Srba, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

"Prvi put smo, na inicijativu Pastora videli Orbana 2009. godine, kad smo bili daleko od vlasti i postigli smo na~elni dogovor da kad do|e do promene vlasti uspostavimo istinsko i duboko prijateqstvo srpskog i ma|arskog naroda. To nije bilo lako tad, nije ~ak ni danas, a posle vekova i decenija neslagawa, ponekad i mr`we nije lako do}i do toga da se podr`avate, ose}ate naklonost i qubav me|u narodima", rekao je Vu~i}, dodaju}i da je za to potrebno mnogo truda, a da se neozbiqnim potezima lako sru{i.

Va`no je, rekao je predsednik, voditi ra~una da nikada ne sru{imo ono {to smo te{kom mukom izgradili.

"Kada neko zaboravi natpise na ma|arskom jeziku, mi Srbi moramo da ga opomenemo da to ne ~ini. Mi Srbi ne smemo da zaboravimo da danas u Evropi nemamo bli`eg i ve}eg saveznika od Ma|arske po svakom pitawu", rekao je Vu~i}. Predsednik Srbije je rekao da mu je predsednik ma|arske vlade, jednom prilikom, kod glasawa o rezoluciji EU, rekao da }e Ma|arska biti uzdr`ana. Na wegovo }utawe, jer se nadao da }e se Ma|arska usprotiviti rezoluciji, Orban je rekao: "Aleksandre, razumeo sam, prijateqi su tu kad je te{ko, Ma|arska }e biti protiv." Vu~i} je zahvalio ma|arskoj vladi na podr{ci da hram u @abqu bude obnovqen.

Sre}an je, ka`e, i ponosan {to je tu, jer jednako gra|anima

Srbije smatra i one koji pripadaju srpskom, i ma|arskom i bilo kom drugom rodu. "U svetu }e se odigravati stvari koje }e mnogo toga te{kog doneti Evropi. Voleo bih da gre{im, ali zakqu~ke donosim na osnovu ~iwenica, zato i brinem i pla{im se. U svemu tome imam nadu, da }emo mi i Ma|ari, ali i mnogi drugi razumeti koliko je va`an mir, i da je to jedini na~in na koji se problemi re{avaju", rekao je Vu~i}.

On }e, dodao je, dok se bavi politikom, dati sve od sebe da odnose dva naroda niko ne pokvari, i brinu}e o pravu Ma|ara.

"Kada je lo{e u na{oj zemqi jednako je lo{e jednima i drugima, kada je dobro, mora da bude dobro i jednima i drugima", zakqu~io je predsednik Srbije.

NOVI JU@NI VELS: Poku{ala da dohvati telefon, pa provela

7 sati zaglavqena naopa~ke izme|u stena

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

@ena koja je poku{ala da vrati svoj izgubqeni telefon izme|u kamenih gromada u dolini Hanter u Australiji zaglavila se naglava~ke i tako ostala sedam sati pre nego {to je spa{ena. Samo bosi tabani `ene mogu se videti na fotografijama incidenta koje je na dru{tvenim mre`ama objavila Hitna pomo} Novog Ju`nog Velsa. @ena je sa prijateqima {etala privatnim imawem u Laguni u dolini Hanter, oko 120 kilometara od Sidneja, kada joj je ispao telefon.

Dok je poku{avala da ga izvu~e, skliznula je licem u 3 metra duboku pukotinu izme|u dve velike gromade i weni prijateqi nisu mogli da je izvuku. Spasila~ke slu`be nisu zvani~no objavile ime `ene, ali su iz policije naveli da ima 23 godine. "U tom podru~ju nema telefonskog signala, pa su weni prijateqi morali da je ostave kako bi telefonirali za pomo}", rekao je specijalista hitne pomo}i Piter Vots, a pi{e Si-En-En.

Kada je ekipa stigla, sve {to su mogli da vide bila su `enina stopala izme|u razmaka u stenama: "Moja prva misao je bila, 'kako }emo je izvu}i odavde'? Jer nikada nisam nai{ao na ovako ne{to. U na{oj obuci pokrivali smo spa{avawe u rovovima, zatvorenom prostoru i vertikalno spa{avawe, a ovo je bila neka vrsta spajawa svih tih stvari u jednu", isti~e Vots.

DELIKATNA SPASILA^KA OPERACIJA

Sedam sati policija, hitna pomo}, vatrogasci i dobrovoqne spasila~ke ekipe radile su na wenom osloba|awu. Spasioci su joj savetovali da ostane mirna, brinuli su se da bi, ako se pomeri, mogla da sklizne daqe niz rupu, zbog ~ega bi bilo jo{ te`e do}i do we.

Ve} je bilo dovoqno te{ko ukloniti okolne stene bez potrebe da se kopa dubqe. "Bili smo zabrinuti, da kad god pomerimo kamen, ako padne u pogre{nom pravcu, on }e pasti na

wu. Ali bila je tako mirna i pribrana, bio sam veoma impresioniran. Ja bih bio izbezumqen. Nije bila u panici. Me|utim, ponekad se ~inilo da je utihnula", rekao je Vots.

Nagla{eno je da su svi bili zabrinuti zbog toga {to je dugo bila naopa~ke, jer bi mo`da patila od posledica preteranog pritiska na udove. Bilo je potrebno nekoliko sati pre nego {to je ukloweno dovoqno kamena da bi spasioci prvo pristupili jednoj, a zatim drugoj nozi. Bilo je komplikovanno izvu}i je, ali sre}om sve se dobro zavr{ilo. "Bila je umorna i vrtelo joj se u glavi. ^udom se spasila samo sa mawim ogrebotinama i modricama", pri~a.

@ena je preba~ena u bolnicu na posmatrawe, wen telefon je ostao zarobqen izme|u stena.

Mi}anovi}: Uloga premijera \in|i}a najzahtevnija u karijeri, ose}ao sam ogromnu odgovornost

Glumac Dragan Mi}anovi} u seriji „Sabqa“ tuma~i lik premijera Zorana \in|i}a. Od subote 2. novembra 2024. godine, na Prvom programu RTS-a u 20 ~asova, po~iwe premijerno prikazivawe dugo i{~ekivane serije koja }e kroz osam epizoda pratiti doga|aje iz na{e skorije pro{losti – ubistvo premijera Zorana \in|i}a i situaciju u zemqi pre i nakon 12. marta 2003. godine.

Dragan Mi}anovi} je, gostuju}i u Beogradskoj hronici, istakao da je tuma~ewe lika premijera Zorana \in|i}a u seriji "Sabqa" bila jedna od najzahtevnijih uloga u karijeri.

„Istorijska distanca je jako mala, 20 godina, i mnogi pamte taj period u kome je `iveo i radio pokojni premijer. Pamtim ga i ja, tako da svako ima svoju viziju, ko je bio i kakav je bio Zoran \in|i}. Samo je jedan glumac koji mo`e to da odigra u jednoj seriji", naveo je glumac.

Navodi da je to bio zahtevan zadatak koji su pred wega postavili rediteqi, ali i ogromna odgovornost. Ocewuje da se taj tragi~ni doga|aj, koji je obele`io po~etak 21. veka kod nas, i danas ose}a veoma sna`no. Uop{te, ka`e Mi}anovi}, kada se desi tako traumati~na stvar za jedno dru{tvo, mnogo vremena mora da pro|e da bi se ono oporavilo.

ILON

PRIPREMA ZA ULOGU

„Krenuo sam od nule. Probao sam da izbri{em sve svoje misli, kako bih ja to (uradio). Zadatak mi je bio na belom papiru, neke re~enice koje je premijer zaista izgovarao. Neke re~enice su bile slobodna interpretacija na{ih scenarista. Preslu{avao sam sve {to sam mogao da prona|em, sve govore", rekao je glumac.

Isti~e da su se pre snimawa dogovorili da to ne bude imitacija, jer bi to bilo banalno, s obzirom na to da on fizi~ki ne li~i na Zorana \in|i}a.

"Nismo pravili masku, jednostavno sam se pot{i{ao kra}e, obrijao sam bradu i malo su me posedeli. Nisam hteo da odustanem od nekih specifi~nih stvari koje svaki glumac ima potrebu da proba, da osvoji taj specifi~an brzi govor, ta~nu dikciju i precizne misli, koje su odlikovale na{eg premijera.Toga nisam hteo da se odreknem“, rekao je Mi}anovi}.

ULOGA JE BILA VELIKI

GLUMA^KI IZAZOV

„Imam strahove kada ulazim u bilo koji posao, a ovaj je specifi~an, jer je velika odgovornost bila preda mnom. Volim te{ke zadatke, nikada nisam be`ao od wih, ovo jeste jedan od najte`ih", rekao je Mi}anovi}.

Tuma~ glavne uloge u "Sabqi" nije

„BOING”

`eleo da otkriva detaqe, poru~iv{i publici da se udobno smesti i odgleda seriju koja, kako je rekao, uop{te nije laka za gledawe

Napomiwe da serija govori o tragi~nom periodu na{e istorije i uveren je da }e mnogi koji ni{ta ne znaju o tom doga|aju saznati za{to danas `ivimo ovako kako `ivimo, jer se "posledice tog 12. marta i dan danas ose}aju".

Mi}anovi} ocewuje da }e oni koji pamte to vreme, imati svoju verziju istine o ubistvu Zorana \in|i}a, zato nagla{ava da "Sabqa" nije dokumentarni film, ve} igrana struktura.

"Ovo je igrana dramska serija, gde autori imaju pravo na svoju filmsku istinu. Onu koju su oni odabrali za ovu seriju, mi glumci smo odbranili", istakao je Mi}anovi}.

Isti~e da je ose}ao ogromnu odgovornost rade}i lik Zorana \in|i}a, da je dao sve od sebe, kao i da je imao fantasti~ne partnere.

„Gluma~ki ansambl nije bez razloga dobio jednu od najpresti`nijih svetskih nagrada u Kanu i to je za ponos. U ovoj seriji je plejada fantasti~nih glumaca iz Srbije i na{e okoline“, istakao je Dragan Mi}anovi}.

Najbogatiji ~ovek sveta Ilon Mask svoj portfolio putovawa u budu}nost, posle svemira i „Spejs iksa”, kompanije „Tesla” za proizvodwu elektro automobila, pro{iruje. Odlu~io je da kupi i jednu od najstarijih i najpoznatijih fabrika za proizvodwu aviona u svetu „Boing”.

Ova kompanija ima niz problema u posledwih par godina. Nezgode koje se de{avaju (otpadaju vrata aviona), pa nevoqe sa sindikatima i radnom snagom, doveli su ovu poznatu ameri~ku i svetsku kompaniju u nezavidan polo`aj, jer im nad glavom vise vi{estruke kontrole i mogu}e kazne u procesu proizvodwe aviona.

Sve je izgleda gotovo, koji je ranije tvrdio da ga ne interesuju „mali poslovi” kao {to je proizvodwa aviona u jednom od najpoznatijih i najcewenijih konglomerata na svetu za proizvodwu civilnih ali i vojnih letelica.

Boing posluje sa 150 dr`ava sveta, za wega radi oko 170 hiqada radnika, {irom Amerike i jo{ u 65 zemaqa a proizvode trenutno {est najpoznatijih i komercijalno najupotrebqavanijih aviona na svetu. Vi{e od 10 hiqada letelica, zapravo „pola svetske leta~ke flote” ~ine avioni ovog xina. U vojnom smislu proizvode fascinantne letelice za snabdevawe gorivom u vazduhu KC–46 baziran na Boingu 767, pa ~uveni „Apa~” helikopter–AH 64, vojne satelite i jo{ mnogo toga.

Ipak izgleda da su glasine bile istinite i da je Ilon Mask prelomio i izneo ponudu za kupovinu ovog giganta. Boing je planirao izgradwu elektri~nog aviona, potom i letelice za odlazak u svemir ili barem turisti~ka putovawa izvan granica atmosfe-

re koja }e biti daleko prijem~ivija od sada{wih astronomskih cena za ovakve izlete u svemir.

Da li je Mask ipak osetio da }e to biti velika konkurencija wegovim naporima da „Spejs iks” dovede u vrh istra`ivawa i putovawa u svemir. Ve} vi{e od veka fabrika aviona Boing ima tradiciju, logistiku, in`ewere, stru~wake svih profila, fantasti~an portfolio gde ~itavu planetu oble}u wihove letelice i skoro svaka zemqa na svetu ima poneki Boing avion.

Da li je ovo samo jo{ jedan biznis poduhvat prepametnog milijardera ili svet putovawa dobija nove dimenzije u budu}nosti pod upravqa~kom palicom ovog biznis genija. Kako }emo putovati i da li }e otvoriti novu eru u svemirskim putovawima u budu}nosti.

BOING VELIKI

I VOJNI PROIZVO\A^ AVIONA

Poznato je da Boing nije samo gigant u svetskim razmerama u proizvodwi komercijalnih aviona u civilnoj avijaciji ve} i jedan od nave}ih ugovara~a za proivodwu vojnih letelica, lovaca posledwe generacije i sve ve}ih transportnih aviona.

Mask zna {ta radi, izjavio je da po{tuje nasle|e Boinga ali da `eli da stvori jo{ ja~u, odr`ivu kompaniju, modernu koja }e smawiti nivo ugqendioksida na planeti i doprineti kreacija novih ideja za budu}nost. @eli da napravi avione nove generacije, koji ne}e zaga|ivati planetu, daleko lak{e u fizi~kom smislu i otvoriti novu eru u avio, svemirskom i zemaqskom transportu planete.

Svojim idejama doprine}e boqitku ~ove~anstva smatraju Maskovi fanovi, jer je ova industrija, kako ka`e, stagnirala ve} godinama a on }e je uvesti u novo doba avijacije uvereni su wegovi obo`avaoci. Jo{ uvek nije poznata cena, ali govori se o arn`amanu koji }e se otpla}ivati „do veka” jer milijarde dolara nisu dovoqne za kupovinu ovog svetskog giganta u istoriji ne samo ameri~ke ve} i svetske avijacije, potrebna je i politi~ka voqa i dozvola. Tako da sve na kraju zavisi od onoga koga je Ilon Mask javno podr`ao – Donalda Trampa i wegove eventualne pobede na ameri~kim izborima petog novembra.

Vaseqenski patrijarh otkrio spomenik samom sebi u manastiru u Melburnu

Carigradski patrijarh Vartolomej sve~ano je otkrio spomenik sebi u Australiji.

Petnaestog oktobra 2024. godine desila se veoma ~udna akcija sa hri{}anske ta~ke gledi{ta - poglavar Fanara, koji je doputovao u Australiju, sve~ano je otkrio spomenik sebi podignut u manastiru Panagija "Aksion Esti" u Melburnu.

Skulptor S. Xinks je prikazao carigradskog patrijarha kako sedi na klupi sa kwigom u ruci na kojoj je na gr~kom i engleskom napisano: "Ustav Crkve".

"Op{ti izgled statue, verujem, stvara ose}aj jednostavnosti i poniznosti, osobine koje, po svemu sude}i, krase li~nost na{eg patrijarha i ~ine ga tako pristupa~nim i dragim wegovoj duhovnoj deci i onim qudima {irom sveta koji imaju tu sre}u da ga upoznaju", primetio je arhiepiskop australijski Makarije (Carigradska patrijar{ija), opisuju}i projekat.

Vi{e od 200.000 qudi otkazalo pretplatu na Va{ington post

Vi{e od 200.000 qudi otkazalo je pretplatu na Va{ington post nakon {to je list pro{le nedeqe objavio svoju odluku da ne podr`i nijednog kandidata na predsedni~kim izborima.

Va{ington post se i pre ovoga suo~avao sa finansijskim te{ko}ama, navodi AP, podse}aju}i da je list pro{le godine imao vi{e od 2,5 miliona pretplatnika, od kojih je ve}ina onlajn, {to ga ~ini tre}im po broju ~italaca u SAD, iza Wujork tajmsa i Volstrit xurnala. Redakcija Posta navodno je nameravala da pru`i podr{ku kandidatu demokrata Kamali Haris pre nego {to je umesto toga objavila da }e ~itaocima ostaviti mogu}nost da sami odlu~e.

To je dovelo do spekulacija o tome da je mogu}e da je Post to uradio jer je wegov vlasnik Xef Bezos bio zabrinut u vezi sa tim da bi republikanski predsedni~ki kandidat Donald Tramp mogao da uzvrati ako bude izabran za predsednika, navodi ameri~ka agencija.

Ilon Mask

IZBORI U JAPANU

Japan, izbori i fenomen partije koja je du`e

na vlasti nego {to su bili Tito i Milo zajedno

Parlamentarni izbori u Japanu, ~etvrtoj ekonomiji sveta i dr`avi od gotovo 125 miliona qudi, do{li su i pro{li neo~ekivano tiho – sti~e se utisak da je ve}u pa`wu svetske javnosti privuklo ~ak i glasawe u malenoj Gruziji, dr`avici od samo 3,7 miliona stanovnika.

Rezultati izbora su, me|utim, iznenadili mnoge: japanska Liberalno-demokratska partija, koja je uz dve mawe pauze vladala tom zemqom skoro 70 godina, do`ivela je debakl i neo~ekivano ostala bez ve}ine u parlamentu.

Japanska vladaju}a partija, neupadqivog imena, koja je postala sinonim za dosadwikavu i svetskoj javnosti malo poznatu vladaju}u klasu u Tokiju, iza sebe krije iznena|uju}e bogatu i na momente kontroverznu istoriju, koja ukqu~uje ratne zlo~ince, politi~ke dinastije i ameri~ke bezbednosne slu`be.

KAKO JE FORMIRAN JAPANSKI LDP

Dominacija Liberalno-demokratske partije svoje korene vu~e iz perioda neposredno nakon kraja Drugog svetskog rata. Period tokom i neposredno posle formalnog okon~awa ameri~ke okupacije Japana 1952. godine karakterisala je politi~ka nestabilnost: na izborima uglavnom nije bilo jasnih pobednika, a u vlade su bile nestabilne.

Kqu~ni doga|aj u politi~koj istoriji Japana bila je odluka dve zava|ene frakcije Socijalisti~ke partije Japana iz oktobra 1955. da se ujedine u jednu jedinstvenu partiju. U kontekstu ja~awa antikomunisti~kih snaga na Dalekom istoku – pre svega pobede komunista u Kineskom gra|anskom ratu 1949, kao i Korejskog rata koji je okon~an 1953, formirawe ujediwene Socijalisti~ke partije u Japanu zapla{ilo je mnoge ~lanove lokalne elite.

To je podstaklo dve vode}e partije u Japanu, demokrate i liberale, da se ujedine i formiraju jednu jedinstvenu organizaciju – Liberalno-demokratsku partiju. Tako je zapo~ela dominacija LDP-a koja, uz dva mawa prekida, traje do danas – a taj poredak ubrzo je nazvan Sistem 1955.

Formirawe LDP-a, ipak, nije se dogodilo spontano, po{to su novinari "Wujork tajmsa" sredinom 1990-ih otkrili ne samo da je CIA odigrala kqu~nu ulogu u formirawu nove partije, ve} i da ju je finansijski i logisti~ki podr`avala vi{e od dvadeset godina.

Kqu~nu ulogu u uspostavqawu novog sistema u Japanu igrali su ~lanovi po-

u Vladaju}a partija, neupadqivog imena, koja je posledwih decenija postala sinonim za dosadwikavu i svetskoj javnosti malo poznatu vladaju}u klasu u Tokiju, iza sebe krije iznena|uju}e bogatu i na momente kontroverznu istoriju, koja ukqu~uje ratne zlo~ince, politi~ke dinastije i ameri~ke bezbednosne slu`be

rodice Sato-Ki{i: Nobosuke Ki{i, nekada{wi ministar u ratnim vladama Japana koji je intervencijom ameri~kih okupacionih vlasti oslobo|en optu`nica za ratne zlo~ine i koji je ubrzo postao jedan od glavnih ameri~kih saveznika u Tokiju, kao i wegov mla|i brat Eisaku Sato, koji je proveo skoro deset godina na ~elu japanske vlade.

USPON I PAD JAPANSKIH

LIBERALNIH DEMOKRATA

Izborni uspeh LDP-a u prvi mah je bio zasnovan na izuzetnim ekonomskim rezultatima koje je Japan postigao u decenijama nakon kraja Drugog svetskog rata. Od kraja 1950-ih do sredine 1970-ih godina, Japan je bele`io izuzetno visok ekonomski rast i uspeo je da pretekne mnoge razvijene evropske zemqe, da bi di krajem tog perioda postao tre}a najve}a ekonomija u svetu.

Japansko ekonomsko ~udo zasnivalo se pre svega na razvoju industrije, a kasnije i na ja~awu sektora visokih tehnologija, u kojima je Japan do sredine 1980-ih postao svetski lider. Japanski uspeh je, u odre|enoj meri, pripisivan stabilnosti koju je doneo prakti~no jednopartijski sistem sa LDP-om na ~elu.

LDP se u tom periodu profilisao kao partija desnog centra – makar nominalno,

po{to je u praksi okupqala sve protivnike socijalista, od liberala do ekstremnih japanskih nacionalista. U spoqnoj polici Tokio se dr`ao izrazito proameri~kog kursa i nije dovodio u pitawe ameri~ku de fakto okupaciju Japana.

Japanska ekonomija je, me|utim, zapala u krizu krajem 1980-ih, da bi nakon pucawa balona na tr`i{tu nekretnina po~etkom 1992. po~eo period stagnacije, poznat i kao "Izgubqene decenije". Ta kriza, u velikoj meri, traje i danas.

Pojedini ekonomisti su za japanske ekonomske probleme optu`ili upravo politi~ku apatiju i birokratsku oko{talost do kojih je do{lo nakon vi{edecenijske vlasti jedne partije. Me|utim, iako je LDP u posledwih 30 godina dva navrata gubio na izborima, ostale partije nisu uspele da se nametnu kao prava alternativa i brzo su gubile podr{ku glasa~a i politi~ki zna~aj.

Posledwi period "opozicione" vlasti u Japanu dogodio se nakon izbora 2009, kada je Demokratska partija Japana osvojila ubedqivu ve}inu na parlamentarnim izborima. Me|utim, naredne tri godine je obele`ila politi~ka nestabilnost, a na ~elu vlade su se promenila ~ak tri premijera.

Kona~an udarac predstavqao je cunami iz 2011. i nuklearna katastrofa u Fuku{imi, koja je trajno uru{ila reputaciju demokrata u japanskoj javnosti.

LDP se godinu dana kasnije ponovo vratio na vlast nakon ubedqive izborne pobede, ovog puta pod vo|stvom [inza Abea – ina~e unuka jednog od osniva~a partije, Ki{ija. Abe je uneo odre|enu dozu stabilnosti u japansku politiku i ostao je na ~elu vlade do 2020. godine. U zbiru, Liberalno-demokratska partija je od 1955. do danas na vlasti provela ukupno 63 od 69 godina.

KONA^NI KRAH SISTEMA 1955?

JAPANSKA VLADAJU]A KOALICIJA IZGUBILA VE]INU U PARLAMENTU

Vladaju}a Liberalno-demokratska partija japanskog premijera [igerua I{ibe osvojila je, prema preliminarnim rezultatima, 209 od ukupno 465 mesta u parlamentu. Izbori su bili veoma te{ki za nas, rekao je I{iba. Japanska vladaju}a koalicija izgubila je ve}inu na odr`anim parlamentarnim izborima, pove}avaju}i time neizvesnost u pogledu sastava naredne vlade i ekonomske situacije, javqa Rojters.

Prema preliminarnim rezultatima, Liberalno-demokratska partija (LDP) premijera [igerua I{ibe sa koalicionim partnerom Komeitom osvojila je 209 mesta u dowem domu parlamenta, od ukupno 465, navodi javni servis NHK.

To je mawe u odnosu na 279 mesta koje su imali ranije i predstavqa najgori izborni rezultat koalicije otkako je nakratko izgubila vlast 2009. godine. "Ovi izbori su bili veoma te{ki za nas“, rekao je I{iba za TV Tokio. I{iba je dodao da }e verovatno sa~ekati kona~ne rezultate, pre nego {to razmotri mogu}nost formirawa koalicije ili drugih dogovora o podeli vlasti.

Najve}i dobitnik izbora je glavna opoziciona Ustavno-demokratska partija Japana (CDPJ), koja je osvojila 143 mesta, zna~ajno vi{e u odnosu na 98 sa prethodnih izbora.

"Ovo nije kraj, ve} po~etak", rekao je lider CDPJ Jo{ihiko Noda na konferenciji za novinare, dodaju}i da bi wegova stranka sara|ivala sa drugima u opoziciji u ciqu promene vlade.

Bira~i su, prema pisawu Rojtersa, zbog finansijskih skandala i inflacije kaznili LDP, stranku koja je vladala Japanom u gotovo celom posleratnom periodu.

Izborni krah LDP-a na izborima u nedequ pokrenuo je debatu o tome da li je kon~ano do{ao kraj Sistema 1955, ili }e LDP ipak uspeti da sa~uva svoju dominantnu poziciju. Me|utim, iako krah japanskog "de fakto jednopartizma" nije nemogu}, on nije ni izvestan. Glavni razlog za to je fragmentacija opozicije. Iako je LDP izgubio ve}inu, oni su i daqe najve}a parlamentarna stranka, po{to je opozicija podeqena izme|u ~etiri liste. Nije izvesno ~ak ni da }e opozicione partije uspeti da se dogovore oko stvarawa nove ve}ine, {to bi otvorilo put za nastavak vladavine dosada{we garniture, verovatno kroz formirawe mawinske vlade. Ukoliko opozicione partije uspeju da do|e do ve}ine u parlamentu, oni }e morati da izbegnu gre{ke ranijih anti-LDP vlada, koje su brzo "padale na testu javnosti" i gubile podr{ku glasa~a. Kakva god da bude sudbina vode}e japanske partije, tu zemqu nesumwivo o~ekuje vi{emese~na politi~ka kriza.

PLANETA

Naim Kasem novi vo|a Hezbolaha; najmawe 77 Palestinaca ubijeno u napadu na Bejt Lahiju

I daqe bukte sukobi na Bliskom istoku. Naim Kasem izabran je za novog vo|u Hezbolaha i naslednika Hasana Nasralaha. Palestinska agencija Vafa objavila je da je najmawe 77 Palestinaca ubijeno u napadu izraelske vojske na grad Bejt Lahija na severu Gaze.

PORTPAROL UNICEFA

O ZABRANI UNRVA:

PRONA\EN JE NOVI NA^IN

UBIJAWA DECE

Unifec je objavio da bi odluka Izraela o zabrani UNRVA mogla da dovede do smrti ve}eg broja dece i predstavqa vid kolektivne kazne za Gazu ako se u potpunosti primeni.

"Ako UNRVA ne bude u stawu da deluje, verovatno }e do}i do kolapsa humanitarnog sistema u Gazi", ka`e portparol Unicefa Xejms Elder i dodaje da je ova odluka zna~i da je prona|en novi na~in ubijawa dece.

BROJ STRADALIH PALESTINACA

PORASTAO NA 43.061

Najmawe 43.061 Palestinac je ubijen, a 101.223 ih je povre|eno u izraelskoj vojnoj ofanzivi na Gazu od 7. oktobra 2023. godine, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa u enklavi, koje je pod kontrolom Hamasa.

HUTI PREUZELI

ODGOVORNOST ZA NAPAD

DRONOM NA A[KELON NA JUGU IZRAELA

Izraelska vojska saop{tila je da je dron koji je jutros eksplodirao na otvorenom prostoru u primorskom gradu A{kelonu, na jugu Izraela, lansiran iz Jemena, a jemenski pobuwenici Huti preuzeli su odgovornost za taj napad.

Vojska navodi da nije bilo povre|enih, a da je dron izazvao mawi po`ar, preneo je Tajms of Izrael. Portparol Huta rekao je da je ta grupa jutros lansirala vi{e dronova prema industrij-

skoj zoni u A{kelonu, javqa Rojters.

U me|uvremenu, izraelska vojska je saop{tila da su dva drona lansirana jutros na Izrael iz Libana, od kojih je jedan oboren, a drugi je izazvao mawu {tetu na vagonu u Nahariji.

NAIM KASEM IZABRAN ZA NOVOG VO\U HEZBOLAHA

Naim Kasem izabran je za novog vo|u Hezbolaha, nakon {to je Hasan Nasralah ubijen u izraelskom napadu, saop{tila je libanska militantna grupa.

U saop{tewu se isti~e da je Kasem izabran da preuzme funkciju generalnog sekretara Hezbolaha zbog svoje "privr`enosti principima i ciqevima" te grupe, prenela je Al Xazira.

Isti~e se da je Kasema izabrao Savet [ura.

Nasralah je ubijen u napadu izraelske vojske na Bejrut 27. septembra.

VAFA: NAJMAWE 77

PALESTINACA UBIJENO U NAPADU IZRAELA

NA BEJT LAHIJA

Palestinska agencija Vafa objavila je da je najmawe 77 Palestinaca ubijeno u napadu izraelske vojske na grad Bejt Lahija na severu Gaze.

Jo{ desetine su povre|ene, od kojih je ve}ina sa te{kim povredama, u bombardovawu petospratne stambene zgrade u kojoj se nalazilo vi{e od 150 qudi, navodi se u izve{taju.

Palestinska agencija prenosi da su desetine stanovnika i daqe pod ru{evinama.

GUTERES: UNRVA

NEOPHODNA, NEMA ALTERNATIVE

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Guteres izjavio je da je Agencija UN za pomo} palestinskim izbeglicama (UNRVA) neophodna i da za wu ne postoji alternativa, ocewuju}i da bi sprovo|ewe zakona koje je Izrael

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

usvojio o zabrani te agencije imalo katastrofalne posledice.

"Primena zakona bila bi {tetna po re{ewe izraelsko-palestinskog sukoba i po mir i bezbednost u regionu u celini", naveo je Guteres. Izraelski parlament usvojio je dva zakona kojima se zabrawuje rad UNRVA u Izraelu. U prvom zakonu se navodi da UNRVA u Izraelu vi{e ne}e "upravqati nijednom institucijom, pru`ati bilo kakvu uslugu ili obavqati bilo kakvu aktivnost, direktno ili indirektno".

Drugi zakon se odnosi na prekid diplomatskih odnosa sa UNRVA.

UHAP[ENO 100 PRIPADNIKA

HAMASA U BOLNICI

Ministarstvo zdravqa u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa, saop{tilo je da je najmawe 43.020 Palestinaca ubijeno, a 101.110 raweno od po~etka izraelske vojne ofanzive na tu enklavu.

Izraelska vojska tvrdi da je uhapsila oko 100 pripadnika Hamasa tokom upada u bolnicu "Kamal Advan" na severu Gaze i da je prona{la “oru`je, teroristi~ka sredstva i obave{tajne dokumente". Zdravstveni zvani~nici u Gazi negirali su prisustvo militanata u bolnici.

SNA@NI UDARI IDF NASTAVQENI SU I NA PODRU^JU LIBANA

U objavi IDF-a se navodi da su mete u priobalnom gradu Tiru na jugu zemqe ukqu~ivale skladi{ta oru`ja, zgrade koje Hezbolah koristi i osmatra~nice koje pripadaju razli~itim jedinicama te proiranske milicije.

Sa druge strane, libansko Ministarstvo zdravqa ka`e da je u tom napadu najmawe sedam qudi ubijeno, a 17 raweno kada je pogo|ena stambena zgrada.

Jo{ te`e posledice, prema navodima libanskih medija, pretrpeo je istok zemqe. Najmawe 62 osobe su ubijene, a vi{e od 200 ih je raweno u izraelskom udaru na dolinu Beka, preneo je vode}i dnevni list u Libanu, El Nahar.

*uslovi postoje

Kako se navodi u izve{taju, u bombardovawu ima mnogo civilnih `rtava, me|u kojima su `ene i deca.

IZRAEL NEGIRA DA JE DOBIO PREDLOG O DVODNEVNOM PRIMIRJU Premijer Izrela Bewamin Netawahu negira da je Izrael dobio predlog Eipta o dvodnevnom primirju u Gazi u zamenu za ~etiri taoca. “Ja bih to odmah prihvatio. Ali, (takva ponuda) ne postoji“, rekao je Netawahu u Knesetu.

Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se Agenciji UN-a za palestinske izbeglice (UNRVA) zabrawuje da deluje unutar zemqe.

Savetnik za medije UNRVA Adnan Abu Hasna izjavio je da }e odluka Izraela zna~iti "kolaps humanitarnog procesa u celini".

Teheran }e koristiti sve raspolo`iva sredstva da odgovori na izraelski napad, rekao je portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Esmail Bagaei.

Ameri~ka ambasadorka pri Ujediwenim nacijama Linda Tomas-Grinfild na sednici Saveta bezbednosti UN-a upozorila je Iran da }e, ako preduzme bilo kakve daqe agresivne akcije protiv Izraela ili ameri~kog osobqa u regionu, “trpeti te{ke posledice“.

GRUZIJA POSLE IZBORA: Opozicija preti bojkotom

parlamenta, premijer ih optu`uje za poku{aj

dr`avnog udara

Pro{lo je par dana od parlamentranih izbora u Gruziji. Partija "Gruzijski san" tvrdi da je pobedila, premijer odbacuje tvrdwe o izbornoj kra|i. Opozicija odbija da prihvati rezultate. Predsednica je pozvala na proteste. Sjediwene Dr`ave i Evropska unija tra`e istragu o nepravilnostima. Rusija odbacuje optu`be da je ume{ana u izbore u Gruziji.

Glasa~i u Gruziji, zemqi koja se grani~i sa Rusijom, u velikom broju su iza{li na birali{ta. Bilo je i vi{e izve{taja o izbornim prekr{ajima i nasiqu. Dovoqno da nakon zatvarawa birali{ta i vladaju}a partija i opozicija proglase pobedu.

Dilemu poku{ava da zaustavi Centralna izborna komisija – Partija Gruzijski san osvojila je 54 odsto glasova.

Premijer ka`e da nepravilnosti ima svuda u svakoj zemqi i odbacuje tvrdwe da je bilo izborne kra|e. Ne dovodi u pitawe evropski put Gruzije, ali optu`uje opoziciju da priprema dr`avni udar.

"Svi razumeju da, ako ekonomski pokazateqi ne budu adekvatni, niko ne}e primiti zemqu u Evropsku uniju. Zato je va`an razvoj u svim pravcima kako bismo do 2030. ostvarili punu integraciju

ORBAN SA PREMIJEROM GRUZIJE:

Cenimo napore da spre~ite da postanete druga Ukrajina

Niko ne mo`e da ka`e da su parlamentarni izbori u Gruziji bili nedemokratski, rekao je ma|arski premijer, koji boravi u zvani~noj poseti Tbilisiju

Ma|arski premijer Viktor Orban ~estitao je premijeru Gruzije Irakliju Kobahidzeju na "demokratskim i slobodnim" izborima, istaknuv{i da ceni napore vlasti te zemqe da spre~e da ona postane druga Ukrajina.

"Niko ne mo`e da ka`e da su parlamentarni izbori u Gruziji bili nedemokratski. Mo`ete uvek da ra~unate na strate{ko partnerstvo sa Ma|arskom", rekao je Orban.

Ranije je Orban, jo{ pre objavqivawa prvih rezultata parlamentarnih izbora u Gruziji, ~estitao vladaju}oj partiji Gruzijski san "zapawuju}u" pobedu, {to je izazvalo kritike u EU.

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

Gruzije u Uniju", isti~e premijer Gruzije Irakli Kobahidze.

Opozicioni lideri ~etiri stranke izbore smatraju odlu~uju}im jer se, ka`u, biralo izme|u Evrope i Rusije. Optu`uju vladaju}u partiju za ustavni udar, najavquju da }e bojkotovati rad parlamenta.

"Izbore je pokrao proruski oligarh Bixina Ivani{vili. Ne prihvatamo rezultate, nadam se da }emo ostati ujediweni. Nastavi}emo da se konsultujemo sa predsednicom", navodi liderka opozicionog Jedinstvenog nacionalnog pokreta Tina Boku~ava.

PREDSEDNICA PODR@AVA

OPOZICIJU, POZIVA NA PROTESTE

Opozicija ima podr{ku prozapadno orijentisane predsednice. Salome Zurabi~vili poziva pristalice opozicije i gra|ane na proteste da, kako ka`e, odbrane svoja ustavna prava.

"Bila je to ruska specijalna operacija, potpuna prevara, potpuno oduzimawe va{ih glasova. Pozivam Gruzijce da iza|u na ulice Tbilisija kako bi objavili svetu da ne priznajemo rezultate", isti~e predsednica Zurabi~vili.

Mnogi su izbore videli kao najva`nije jo{ od kada su Gruzijci glasali za nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991.

Gruzija je pro{log decembra dobila status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Od tada joj je status zamrznut zbog "nazadovawa u demokratiji“, a posebno zbog zakona o "stranom uticaju“ koji je protiv grupa koje finansira Zapad. EU TRA@I ISTRAGU O NEPRAVILNOSTIMA

U poseti Gruziji je ma|arski premijer Viktor Orban. Iz Brisela poru~uju da on ne predstavqa Evropsku uniju i da rotiraju}i predsednik Saveta EU nema ovla{}ewa u spoqnoj politici.

"Evropska unija o~ekuje od izborne vlasti u Gruziji da brzo i transparentno istra`e optu`be o nepravilnostima u glasawu", navela je potparolka Evropske komisije Nabila Masrali.

Iz Moskve poru~uju da su Evropske snage te koje su poku{ale da uti~u na ishod glasawa.

"^im se ne{to desi, odmah optu`e Rusiju. Mi se ne me{amo u unutra{we stvari Gruzije niti to nameravamo da radimo", isti~e portparol Kremqa Dmitrij Peskov.

Sjediwene Dr`ave pozvale su na nezavisnu istragu o izbornim rezultatima i po{tovawe vladavine prava.

Gruzijci na ulicama Tbilisija tra`e poni{tavawe parlamentarnih izbora

Desetine hiqada Gruzijaca okupile su se ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju, zahtevaju}i poni{tewe parlamentarnih izbora odr`anih u subotu za koje predsednica Gruzije Salome Zurabi~vili tvrdi da su name{teni uz pomo} Rusije.

Demonstracije su odr`ane ispred parlamenta u centru Tbilisija. Istovremeno, rastu kritike zbog navodnih neregularnosti prilikom glasawa. Gruzijski izborni posmatra~i su tvrdili da su otkrili veliku prevaru u korist vladaju}e stranke Gruzijski san, koja je, prema zvani~nim rezultatima - dobila 54% glasova. To joj omogu}ava da zadr`i kontrolu nad vladom.

Va{ington i Brisel zatra`ili su istragu o izbornim nepravilnostima.

ZURBA^VILI: UKRALI SU VAM GLASOVE

"Niste izgubili izbore. Ukrali su vam glasove i poku{ali da vam ukradu budu}nost, ali niko nema pravo na to i to nikome ne}ete dozvoliti", poru~ila je Zurabi~vili demonstrantima, koji su mahali zastavama Gruzije i Evropske unije, preneo je Rojters. Zurabi~vili, koja kao predsednica ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, rekla je okupqenima da }e braniti put zemqe ka Evropi od akcija vladaju}e partije Gruzijski san.

"Nemamo alternativu i `elimo da ostavimo ovu zemqu slede}im generacijama", poru~ila je ona.

VA[ADZE: ODBIJAMO SVE MANDATE

Lider koalicije Ujediwenog nacionalnog pokreta Giorgi Va{adze rekao je da

opozicija ne}e u~estvovati ni u kakvim razgovorima sa vladom i da }e tra`iti novo glasawe pod me|unarodnim nadzorom. "Ne}emo u}i u ovaj parlament. Odbijamo sve mandate. Ne}emo ulaziti ni u kakve pregovore. Bori}emo se do pobede i obe}avamo vam da }emo zajedno sigurno pobediti", istakao je on.

Sve ~etiri opozicione stranke, koje su prema podacima Centralne izborne komisije (CIK) pre{le cenzus od pet odsto na izborima odr`anim u subotu, saop{tile su da je glasawe name{teno i da ne priznaju zvani~ne rezultate.

Centralna izborna komisija Gruzije objavila je preliminarne rezultate glasawa na parlamentarnim izborima, prema kojima je vladaju}a partija Gruzijski san - Demokratska Gruzija osvojila 54,273 odsto glasova.

Partija biv{eg gruzijskog predsednika Mihaila Saka{vilija Jedinstvo - nacionalni pokret, Koalicija za promene, opozicione stranke Gakarija - za Gruziju i Lelo saop{tile su da ne priznaju rezultate parlamentarnih izbora.

Nemam vi{e pravo da }utim

Neka metafora se vu~e uz mene kao da je neka urota, a ne ono {to bi moglo da se sagleda i izrazi kao realnost. A moja realnost je ~istac na kome ja `ivim. Imam ve} 70 godina {to bi rekao jedan pop na sahrani mog druga: Imao je 70 godina, ni premalo, ni premnogo. I nemam vi{e pravo da }utim.

Ovako proslavqeni rediteq Emir Kusturica obja{wava okolnosti u kojima je, pored reputacije svetskog umetnika filma, po~eo da gradi i karijeru kwi`evnika. Da je u tome uspe{an potvrdilo je i predstavqawe wegovih Sabranih dela u pet kwiga, objavqenih u izdava~koj ku}i Kosmos.

Uz opasku da bi mo`da boqe bilo re}i izabrana dela, budu}i da }e ih biti jo{, profesor Kusturica, jo{ dodaje da wegovo pisawe nije do{lo iz nekog smi{qenog koncepta.

„Nije to do{lo ni iz `eqe da budem pisac, nego je nastalo prakti~no kao zamena za ne{to {to je mnogo kompozitnije i te`e a to su filmovi. Dakle, da bi postao kwi`evnik ~ovek mora da pi{e, odnosno mora da ve`ba rukopis, a ja sam to do`iveo kao kad pravim kadrove. A kad pravite kadar i sekvencu, bilo da je jedan ili ih je mnogo, to se uvek radi iznova, sve dok ~ovek ne do|e do neke vrste perfekcije“.

n Sami ste kazali da ste postali pisac izme|u ostalog i zbog toga {to nije vi{e bilo novca za filmove.

- Kad sam prvi put rekao ne{to pozitivno o Putinu, onda je odmah krenula restrikcija na Zapadu koja je bila suluda. To je bilo jo{ vreme kad je on bio kooperativan sa Zapadom, ne ovo sad u kome stvara novu valutu i gde se zapravo jedan ~itan svet lomi i dobijamo novi okvir nove civilizacije koja je na drugi na~in postavqena od ove kolonijalne.

n Da li vas dobro razumeh da ste vi zahvaquju}i Putinu zapravo postali pisac?

- Tako je, to je najta~nije.

n Prise}aju}i se svoga puta, na promociji ste pomenuli va{ prvi film „Gernika“, ra|en po pri~i Antonija Isakovi}a. Da li je „Gernika“ kao simbol borbe protiv nasiqa i borbe za slobodu zapravo zajedni~ki imeniteq svega {to ste do sada uradili?

- Jeste. Tu sam odmah na po~etku uo~io {ta zna~i celina. I kroz {ta junak sve pro|e, napravi u`asnu gre{ku jer `eli da pomogne, a u stvari ise~e te noseve, koji su navodno kod pripadnika Jevreja ve}i i se~e ih, a onda iz straha kad vidi {ta je uradio - kao i ~ove~anstvo iz haosa u koju uvede istorija - onda se sve popravqa i vra}a se u po~etnu fazu i tako u krugovima.

n Gde je onda uloga vas kao buntovnika protiv tog sveta? Vi se ne biste bunili da ne verujete da je taj svet popravqiv i da ga je mogu}e dovesti u neke razumne koordinate?

- Svet se samoishrawuje i on u toj samoishrani pro`ivi razne faze. [ta je dobro sa ovom novom civilizacijom? Ona je stvorena i ona }e da se razvija kao jedna vrsta evroazijstva - jer bez Evrope ipak ne mo`e - ali azijstvo, odnosno azijska sila u kolektivizmu. Taj kolektivizam su ovi izgubili izuzev u fudbalu ili u tako nekim sporednim aktivnostima, ali nema ga u proizvodwi niti u onome {to je esencijalno za te zapadne narode. Na drugoj strani se pojavquje nova civilizacija ili ideja o budu}nosti kao vi{e civilizacija koje prate jedna drugu.

n Da li vi to sada pri~ate inspirisani BRIKS-om koji je aktuelan ovih dana? Je li to ta civilizacija koja }e doneti novinu?

- Naravno. Ja mislim da je BRIKS jedan novi okvir u kojeg }e stati sve ono {to

ne `eli da bude pod neokolonijalnom, odnosno postkolonijalnom {apom koja je dr`ala prakti~no ~itavu planetu dva, tri veka. Sad je do{lo vreme razra~unavawa koje ne mora da bude ratno, iako }e tu biti ratova. Uostalom, Indija i Kina imaju sporove oko granica, pa su u istoj toj grupi. Ujediwene nacije i me|unarodno pravo je tako pokleklo, izgubilo je onu silu koju je imalo i u takom neredu jako je dobro da se stvara novi poredak. To je novi poredak na starim iskustvima carevina, pokleknutih carevina, poni{tenih Kine i Indije koji su zapravo bili najve} e `rtve kolonijalizma britansko-francuskog, odnosno ameri~kog a sad se javqaju i sami kao hegemoni.

n Da li je simbol tog novog sveta, slobodnijeg i pravednijeg Peter Handke, ~ovek koga ima i u va{oj novoj kwizi „Pobuweni an|eo“?

- Peter Handke je ~ovek koji po svemu zaslu`uje jednu kwigu i mnogo pa`we. To je ~ovek koji je u vreme bombardovawa Beograda, Srbije i Republike Srpske stigao tu da `ivi s nama pod bombama.

NEMAM NAMERU DA SE VAQAM U POLITI^KOM BLATU

Ime proslavqenog rediteqa Emira Kusturice posledwih dana je u `i`i javnosti, jer se otvoreno usprotivio kopawu litijuma u Srbiji. Rekao je da je spreman da izgubi `ivot u borbi protiv onih koji uni{tavaju `ivotnu sredinu, odnosno onih koji su hteli da kopaju kobalt, nikl, ili `ele da rade litijum na teritoriji Srbije.

To je izazvalo sna`ne reakcije u javnosti, pa i nadu da }e se Kusturica ukqu~iti u politi~ki `ivot i stati na ~elo kolone onih koji se protive projektu Jadar i kopawu litijuma u Srbiji. Me|utim, proslavqeni rediteq ka`e da nema nameru da se vaqa u politi~kom blatu, ali da je wegova politika uvek bila i bi}e - za{tita `ivotne sredine.

- Za{tita `ivotne sredine je jedina politika koja mene zanima. Tako treba razumeti moje posledwe javqawe i dovesti ga u vezu sa `ivotnim pitawima Srbije, nikako ukqu~ivawe u politiku. Tom kanalizacijom nisam hteo da plivam ni kada sam bio mnogo mla|i –izri~it je Kusturica.

Svi prore`imski mediji su odmah posle izjave Kusturice da je protiv kopawa litijuma krenuli u organizovanu hajku na Kusturicu. Fantomski pokreti poput "Kopa}emo", pokrenuli su kampawu spinova i la`i, i{av{i do te mere da su napravili fotomonta`u nadgrobnog spomenika sa Kusturicom, najavquju}i i vreme smrti.

Takvu stvar mo`e da izvede samo veliki heroj, odnosno ~ovek kod koga nema granica izme|u `ivotopisa, onoga {to `ivi, i pisawa koje dolazi iz wegove neuhvatqive prirode, koje ima `anr koji nikad na planeti nije postojao, niti }e postojati, koji je duboko qudski. Sve {to je Handke radio, mawe-vi{e je na kraju poklonio nama. I ja mislim da je zbog toga i dobio Nobelovu nagradu.

n U kwizi je to ~ovek na `ici koji razgrani~ava svet na dobro i zlo, da li su takvi kao Handke malobrojni ili ih ima?

- Profesor ~itav `ivot hoda na `ici. Bez `ice nema onog {to Milo Lompar pi{e o mojoj prvoj kwizi, o ideji o insajderu u autsajderu. Kada autsajder postaje insajder, a ne `eli to da bude, nego se vra}a autsajderu, a ipak je na putu gde se insajderski sti~u razli~iti uslovi. Na koji na~in? Na taj na~in {to postaje{ ruski prijateq u trenutku kadu im je najte`e. Kad postaje{ srpski najve}i prijateq u trenutku kad je tom narodu najte`e. Zna~i, visoki zadaci `rtvovawa i ideje da ~ovek ako se ne `rtvuje – ne postoji. On mo`e samo da bude `rtva nekog autokonformizma koji vlada i koji qude poni{tava. ^ovek koji ostvaruje smisao kroz `rtvovawe za druge je ~ovek. Pobuweni ~ovek je to isto. [ta je Handke recimo bez Srbije? Bio bi uspavani pisac koji bi uspevao u formalnom smislu da dotakne nebo, ali to iskustvo u kojem se `rtvovao za jedan mali pravedni narod, poturiv{i prakti~no le|a pod sve te medijske bi~eve koji vladaju Zapadnom Evropom - stvarno je vredno pa`we. Nije on igrao na tu kartu, on je samo `eleo da pomogne. n Ni vi niste igrali na odre|enu kartu, u smislu kalkulanstva, ali ste ipak osvanuli na jednoj strani... - Kad se raspadala Jugoslavija, moja ideja o tra`ewu porekla bila je upravo zbog toga {to je srpski identitet postojao u mojoj ku}i. I on je istra`en. To je problem koji se pojavquje zapravo u mom rodnom gradu, ali ne i kod mene, tako da ja ne delim taj problem. Ja delim aktuelne probleme kroz koje prolazi srpski narod, poku{avam da budem od koristi za wegovo pre`ivqavawe u ovim te{kim uslovima. Izgledalo je kao da sam na strani ja~eg, ali za{to je to tako zami{qeno? Zato {to je to provincijalni utisak. Svaka provincija ima utisak da je ona spremna da napravi svetozador. A nije tako u svetskim pomerawima, ispalo je da su Srbi nagrabusili najvi{e i da su bili uvek, reklo bi se, na nekoj klackalici gde je pravda izmicala, neprestano. I utoliko je moje samopotvr|ivawe u okviru tog naciona i te kulture bilo najnormalnija pojava za mene i za moju porodicu. n Svet i daqe s pa`wom prati sve {to pri~ate i radite. Nedavno smo gle-

dali doma}i dokumentarac u Ukrajini gde ste i vi pojavqujete, ali svi su „razumeli“ da je to va{ film: tamo gde se pojavite sve postaje va{e. - To je zanimqiv film. Jer kako bez ikakvog odbleska ~ovek da }uti na ono {to se de{ava sa Pe~erskom lavrom u Kijevu, dakle, u srcu ruske duhovnosti, odnosno pravoslavqa, s kojim mi delimo prakti~no sve, ukqu~uju}i i bliske jezike i na neki na~in nikad ostvarenu qubav koja je, vaqda zbog te fizi~ke udaqenosti, tako bila postavqena. Veoma je va`no da se u jednom takom filmu solidari{emo sa bra}om koja su ugwetena u Kijevu. To su pravoslavna bra}a, to je ista kultura, to je kultura na kojoj sam ja odgajan, bez obzira {to su imena druga~ija, to je ono {to sam poneo iz ku}e. Da je moj otac `iv, uradio bi isto. n Imate li nadu da }e se tu ne{to dobro de{avati?

- Imam. Mislim da sila Boga ne moli i da }e to na kraju da zavr{i upravo na onaj na~in na koji o~ekujemo da sve do|e na svoje mesto i da ono {to je rusko bude rusko. Za{to? Zato {to je taj multikulturni recept propao na ispitu, upravo na onom na ~emu je nezavisna Ukrajina ugwetavala u tom delu, zabrawivala jezik. Gledao sam jedan dokument u kome ukrajinski predsednik obe}ava penzionerima Rusima da ne}e imati penziju, da ne}e mo}i unuke da {aqu u obdani{ta i da ne}e mo}i da `ive na toj teritoriji. I to se sad vidi po utvrdama koje su gradili od 2014. do prakti~no po~etka ovog sukoba. Tu se jo{ pojavquje i fenomen biolo{kih laboratorija, ta pri~a zaslu`uje svoj epilog. n Da li su u pravu oni koji ka`u da sve zapravo zavisi od ishoda ameri~kih izbora?

- Na povr{ini to jeste vezano za te izbore, to je jo{ uvek najja~a svetska sila, formalno i do uvo|ewa valute koja }e da parira, a ne da bude `rtva ameri~kog dolara. A do{tampavali su ih koliko god im je trebalo, jer su znali da u zavr{nici nekog kockawa u Dubaiju ili bilo gde u Indoneziji, dobitniku `etone ispla}uju u dolarima. Dok ove zemqe koje su se srele sad u Kazawu, ne stvore svoj monetarni finansijski sistem, dotle }e oni biti prvi. A mislim da nam za ovo o ~emu govorimo treba jo{ godina dve, da }emo imati jedan paralelni finansijski sistem i ekonomiju koja ne}e zavisiti od federalnih rezervi, odnosno koliko ima dolara ili koliko }e se do{tampavati. Kad se smawi okvir unutar kojeg je dolar valuta koja vlada, onda }e Amerika iza}i na ~istac sama sa sobom. A taj ~istac ne znamo {ta }e da bude. n Andri}u ste posvetili ceo jedan grad ali niste od wega preuzeli uverewe da je u }utawu sigurnost. Vi ne }utite?

- Nisam, zato {to se danas ne mo`e re}i da je u }utawu sigurnost. Danas mo`e{ da se pravi{ lud da se ni{ta oko tebe ne de{ava i da bude{ slobodno `rtva toga {to }uti{. Danas se ~ovek brani verbalnim rafalima boqe nego }utwom. Ho}u da ka`em, razli~ita vremena – razli~ite ideje i ideali. Andri}ev je bilo ideal da bude miran i da stvara. A moj ideal je da u svoju dru{tvenu zajednicu unesem {to vi{e mogu. I utoliko je moj diskurs, u stvari, jak da bi sve ono {to kod mene vredi bilo preneseno na qude s kojima `ivim. n Da li sada govorite iz autsajderske pozicije, opet ste pre{li na tu stranu?

- Jeste. Ali ja nemam putera na glavi. Dugo je postojala i jo{ uvek postoji jedna suluda ideja da mi je dr`ava dala brdo, da mi je dr`ava dala Andri}grad. Odem dole u Trebiwe gde imam neki stan i prvi kom{ija ka`e - op{tina mu dala stan.

Dodik: Nema nikakvih organizovanih kampova, sve je to deo hibridnog rata protiv Srpske

U Republici Srpskoj nema nikakve organizovane ili logisti~ke podr{ke za organizovawe bilo kakvih aktivnosti ili kampova na na{em podru~ju, niti ima podr{ke bilo kakvom pojedincu, rekao je predsednik RS Milorad Dodik i dodao da su takvi navodi deo hibridnog rata protiv Srpske.

"Zato odbacujemo svaku spekulativnu aktivnost. Niti ima, niti je bilo, niti smo organizovali bilo kakve kampove", poru~io je predsednik Dodik nakon odr`anog sastanka sa predstavnicima institucija Srpske i nadle`nih slu`bi u vezi sa la`nim navodima o kampovima za obuku na teritoriji Srpske.

Poru~io je da je stawe bezbednosti u Republici Srpskoj dobro.

ugro`avawa dolaze iz FBiH od ranije odr`anih kampova u Pogorelici, Gorwoj Mao~i i okolini Mostara", napomenuo je Dodik.

Upozorio je da je takozvana propagandna aktivnost la`i i dezinfomacija usmerena na ru{ewe Srpske i wenog rukovodstva.

"Srpski narod nikad nije bio sklon vr{ewu teoristi~kih akata", napomenuo je predsednik Srpske.

On je istakao i da ministar dobrane u Savetu ministara uporno {iri dezinformacije.

"MUP Republike Srpske obavqa svoje du`nosti profesionalno i odgovorno u skladu sa Ustavom svoje nadle`nosti", rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Isto~nom Sarajevu. On je dodao da su se sastanku u Isto~nom Sarajevu odazvali svi pozvani osim dvojice koji su bili van Srpske, ali su im pru`ili podr{ku.

"To se radi da bi Srpska bila ocrwena na globalnoj sceni", naglasio je Dodik.

Lider RS je izrazio o~ekivawe da }e nadle`ni instituti pokrenuti pitawe odgovornosti za {irewe dezinfomacija.

"Ni agencije koje ovde deluju nisu potvrdile takve tvrdwe i zato s pravom ka`emo da kontinuirano i mogu}i elementi

"Ovo je satanizacija Srpske i hibridni rat se nastavqa kroz delovawe ameri~ke Ambasade", zakqu~io je Dodik.

SIPA ne raspola`e informacijama o postojawu kampova u Srpskoj

Agencija za istrage i za{titu BiH (SIPA) ne raspola`e informacijama i postojawu kampova u Republici Srpskoj u kojima se obu~avaju mladi za izazivawe nereda, re~eno je u toj policijskoj agenciji.

SIPA navodi da u skladu sa svojim nadle`nostima, prikupqa obave{tewa i podatke o krivi~nim delima i po~iniocima i prati i analizira bezbednosne situacije i pojave koje pogoduju nastanku i razvoju kriminaliteta.

U okviru tih aktivnosti, SIPA se bavi i pitawima koje se odnose na eventualno obu~avawe dr`avqana BiH za izazivawe nereda, kako u BiH tako i van zemqe, navodi se u odgovoru Srni o tvrdwama da u Republici Srpskoj, navodno, postoje kampovi.

Vest o postojawu kampova plasirala je Ambasada SAD u BiH koja je poru~ila da je potrebno detaqno istra`iti tvrdwu moldavskih obave{tajnih slu`bi, {to su zvani~nici Republike Srpske, kao i ambasada Rusije u BiH o{tro demantovali.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je uspe{nim u~e{}e Republike Srpske na Samitu BRIKS-a u Kazawu i najavio da }e Srpska za neke projekte poku{ati da obezbedi finansirawe putem instrumenata ove asocijacije umesto evropskih institucija. Dodik je rekao i da je saradwa sa Novom razvojnom bankom BRIKS-a, koja je pokazala interes da investira i u regione koji nisu deo ove asocijacije, privredna i ekonomska {ansa za Republiku Srpsku i Balkana, i da ukazuje

na vrstu alternative postoje}im finansijskim instrumentima.

„Tim instrumentima Zapad, a naro~ito Amerika, poku{ava da uslovqava druge zemqe, pa i samu Republiku Srpsku. Zbog toga jedan broj zemaqa tra`i da se kao alternativa uvede drugi mehanizam pla}awa i obra~una izme|u zemaqa koje imaju svoje vlastite valute“, izjavio je Dodik za RTRS.

On je istakao da je o~igledno da je poverewe u dolar bitno smaweno i da je to dovelo do osmi{qavawa procesa dedolarizacije koji podrazumeva da ame-

ri~ka valuta ne treba da bude u svim obra~unima. Govore}i o sastanku sa Vladimirom Putinom, Dodik je istakao da taj susret jo{ jedna potvrda velikog prijateqstva, uva`avawa i podr{ke Rusije Srpskoj.

„Velika sila kao {to je Rusija pridaje nam zna~aj, uva`avaju}i na{e prijateqstvo i odnose. Tu nema ni~ega niti sli~nog onome {to drugi pri~aju, da dobijamo naloge da bismo radili protiv BiH. Nije bilo re~i o BiH, pri~ali smo o na{im me|usobnim odnosima“, rekao je Dodik.

Istraga teroristi~kog napada vodi u {kolu Kurana

[estorica uhap{enih dovode se u vezu sa maloletnikom koji je ubio jednog i ranio drugog policajaca

[estorica osumwi~enih, koji su uhap{eni na podru~ju Bosanske Krupe i Biha}a nakon teroristi~kog napada, dovode se u direktnu vezu s maloletnim po~iniocem ovog akta, kao i procesom wegove indoktrinacije u okviru delovawa vaninstitucionalnih verskih

udru`ewa, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. Maloletnik od nepunih 15 godina je u ~etvrtak uve~e, 24. oktobra, u{ao u de`urnu slu`bu Policijske stanice u Bosanskoj Krupi i no`em zadao udarce u grudni ko{ dvojici policijskih slu`benika. Jedan policajac je preminuo, dok je drugi zbrinut u kantonalnoj bolnici.

Napad na Policijsku stanicu u Bosanskoj Krupi okarakterisan je kao teroristi~ki ~in, a istragu je preuzelo Tu`ila{tvo BiH. Pripadnici Agencije za istrage i za{titu (Sipa), u no}i 25. oktobra, na podru~ju Bosanske Krupe i Biha}a, po nalogu Suda BiH i pod nadzorom Tu`ila{tva BiH, pretresli su stambene i pomo}ne objekte i pokretne stvari na devet lokacija i uhapsili sedam osoba. Oni su li{eni slobode zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo terorizam. Tokom pretresa otkriveni su i privremeno oduzeti predmeti koji mogu poslu`iti kao dokaz u krivi~nom postupku. Sarajevski mediji objavili su imena uhap{enih, navode}i da je me|u wima i profesor na Islamsko-pedago{kom fakultetu Univerziteta u Biha}u, ali da se oni za sada ne mogu direktno dovesti u vezu s 15-godi{wim napada~em, ve} su deo {ire policijske akcije u kojoj se prikupqaju dokazi. Kako navodi portal „Kliks”, uhap{eni su bili deo {kole Kurana u Bosanskoj Krupi, a neki su i predava~i. „Avaz” saznaje da je jedan od uhap{enih bio zaposlenik u policijskoj stanici u kojoj je ubijen policajac. Navodno je radio na sistemu veze, ali je istovremeno zajedno sa ostalima bio deo {kole Kurana. Maloletniku koji je u napadu na policijsku stanicu u Bosanskoj Krupi ubio policajca Ozrena Marana i ranio wegovog kolegu Avdu Hasanovi}a odre|en je jednomese~ni pritvor.

Jedan od uhap{enih radio u policijskoj stanici u Bosanskoj Krupi

MASOVNA POTERA NA SEVERU CRNE GORE

Dvostruki ubica izmi~e policiji i vojsci

Od petka traje potraga za Alijom Balijagi}em, koji je u Sokolcu kod Bijelog Poqa, ukradenom pu{kom ubio Jovana i Milanku Maxgaq, neki me{tani misle da je pre{ao u Srbiju

Sokolac kod Bijelog Poqa zanemeo je u velikom strahu, kao i okolna sela. Svetla

se no}u ne pale, me{tani su zakqu~ani u svojim ku}ama i svi strepe za bezbednost svojih porodica, dok je dvostruki ubica na slobodi i uspe{no izbegava poteru policije i vojske kakva dugo nije vi|ena. ^uvari reda i dr`ave, uz pomo} me{tana {ireg regiona Vrane{ke doline, danono}no tragaju za Alijom Balijagi}em (63), osumwi~enim za dvostruko ubistvo Jovana (60) i Milanke Maxgaq (69), brata i sestre, ali za sada ne uspevaju da mu u|u u trag. Vojni helikopter sa termovizijom je ukqu~en u potragu za Balijagi}em i tokom protekle dve no}i pretra`ivao je rejon oko Toma{eva.

Osnovna {kola „Krsto Radojevi}” u nasequ Toma{evo ne radi, a u ku}ama me{tana ve} dva dana borave i spavaju pripadnici Vojske Crne Gore. Svi i{~ekuju vest da je uhap{en dvostruki ubica

koji je osumwi~en da je u petak uve~e ubio Maxgaqe. Iz policije i vojske gra|anima poru~uju da se „mogu ose}ati bezbedno” i da ih ne}e ostaviti na milost i nemilost ubici. S druge strane, me{tani u to preterano ne veruju, a neki od wih su uvereni da je begunac pre{ao u Srbiju, po{to je Sokolac svega nekoliko kilometara od granice, do koje se dolazi kroz {umu, a nakon prelaska jednog uzvi{ewa prelazi se na teritoriju Srbije. Tako|e, ne{to malo daqe nalazi se i granica sa Bosnom i Hercegovinom, pa se ne iskqu~uje mogu}nost ni da je tamo oti{ao.

Prema pri~ama ne samo iz Sokolca ve} i iz nekoliko sela bjelopoqske op{tine, Balijagi} je obilazio ku}e u raznim zaseocima i raspitivao se za „lova~ke pse” koje je navodno izgubio u lovu. Prethodno je ukrao lova~ku pu{ku i opasa~ sa mecima iz jedne ku}e ~iji vlasnici borave u woj samo vikendom ili tokom letweg odmora. Od doma}ina je tra`io hranu i voleo je da pije rakiju, ali je zato skrivao svoju biografiju da je zbog razli~itih krivi~nih dela odslu`io 32 godine zatvorskih kazni. Zanimqivo je i svedo~ewe Noveqe Maxgaqa, strica ubijenih, koji je kazao da se Balijagi}, kada je do{ao u wegovu ku}u, predstavio kao Dra{kovi} koji tra`i izgubqenog psa.

Ono {to brine gra|ane Crne Gore, a {to bi pre svega trebalo da zabrine rukovodioce policije jeste pitawe za{to kada je ~uvarima reda prijavqen „sumwivi ~ovek sa lova~kom pu{kom i redenikom metaka kako obilazi seoske ku}e, tra`i da jede i pije”, to mesto nisu stavili pod policijsku prismotru, i za{to nakon prve prijave jednog seqanina po-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

licija nije ostala kod porodice Maxgaq. Naime, ve}ina qudi u tom kraju veruje da je ubica iz obli`weg {umarka posmatrao kako policijski auto sti`e pred ku}u Jovana i Milanke.

Kom{ije pretpostavqaju da je osumwi~eni Balijagi} prvo pucao u Jovana kroz prozor porodi~ne ku}e, a zatim pre{ao na drugu stranu objekta, popeo se na betonske blokove i kroz drugi prozor usmrtio wegovu sestru Milanku. „Ube|en sam da je Alija pomislio da ga

je porodica Maxgaq, koja ga je pre toga nahranila, prijavila policiji, pa se nakon wihovog odlaska vratio i po~inio zlo~in. Da su ostali kod porodice ili zapo~eli opse`nu potragu za wim, mogli su ga za par sati locirati i uhapsiti, jer nije imao vremena daleko da odmakne. Wegov povratak kod Maxgaqevih govori da je bio nedaleko od ku}e gde je kasnije izvr{io svirepo ubistvo,” pri~a za „Politiku” jedan od me{tana koji s razlogom `eli da ostane anoniman.

Negodovawa koja pristi`u iz delova crnogorske skup{tine oko zvani~nog statusa srpskog jezika ni{ta ne vrede, jer su su{tinski neustavna - Ustav Crne Gore zabrawuje svaki vid diskriminacije poput one koju trpi srpski jezik. To daje i obavezu da se postupi u skladu sa onim {ta su gra|ani Crne Gore na popisu poru~ili svojoj dr`avi.

Nakon popisa na kom je 43 odsto gra|ana navelo da im je materwi jezik srpski pokrenuta je inicijativa da taj jezik dobije status slu`benog, ali je ona nai{la na protivqewe pojedinih politi~ara u Crnoj Gori. Potpredsednik crnogorske vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik \eqo{aj, koji je predsednik albanske mawinske stranke, upozorio je da bi takvi poku{aji nai{li na „`estok odgovor“.

\eqo{aj je decidno izjavio i da ne}e biti nikakve promene

Ustava po kojoj bi srpski jezik bio progla{en za slu`beni u Crnoj Gori.

OSPORAVAJU SRPSKI

JEZIK, A VERUJU

U REZULTATE POPISA

Gradona~elnik Nik{i}a Marko Kova~evi} govori za Sputwik da inicijative za po{tovawe srpskog jezika i voqe ve}ine gra|ana Crne Gore nisu ni na koji na~in upu}ene, niti se odnose na Nika \eqo{ija, niti je on neko ko o wima donosi odluke, te da ne mo`e ni da ih odbaci. Kova~evi} isti~e da su stavovi \elo|a-

ja zato potpuno irelevantni, a da je jedino relevantno ono {ta su gra|ani Crne Gore istakli na popisu stanovni{tva, ~iji su rezultati jasni. Popis, ka`e Kova~evi}, daje jasnu sliku koja dokazuje da je srpski jezik ve}inski jezik Crne Gore, a da je istovremeno i diskriminisan u odnosu na ono {ta se navodi u samom Ustavu. Oni koji se protive ovim promenama s jedne strane veruju popisu - on je dao jasne rezultate a sproveden je na transparentan na~in u kojem su u~estvovali svi politi~ki ~inioci i iz vlasti i

iz opozicije. Me|utim, oni jednostavno ne mogu da prihvate ono {ta je istina, rekao je Kova~evi} za Sputwik.

On podse}a i da je 2011. godine srpski jezik bio ve}inski u Crnoj Gori, ali ka`e da to biv{em predsedniku Milu \ukanovi}u i DPS-u nije zna~ilo ni{ta u smislu da ne{to po tom pitawu promene. Ipak, sada se situacija promenila i srpski narod u Crnoj Gori, kao i srpska jezi~ka zajednica, moraju da ostvare sva prava koja im pripadaju.

JEDINO JE NAROD BITAN Kova~evi} najavquje da }e u narednom periodu biti preduzete vrlo ozbiqne akcije u vezi sa materwim jezikom Crne Gore. Kako isti~e, pokazalo se da i politi~ki ~inioci koji dolaze iz DPS-a, kao i politi~ki ~inioci koji dolaze iz Demokratske Crne Gore na~elno jesu saglasni sa tim da srpski jezik mora da dobije status slu`benog jezika, tako da }e se ispitati koji je ta~no

najboqi model da se to ostvari. Ono {ta misli Nik \eqo{aj ili neko drugi je apsolutno irelevantno, va`no je da ono {ta skup{tinska ve}ina bude mogla da donese bude doneto u narednom periodu i da se spre~i i zaustavi diskriminacija srpskog naroda i srpske jezi~ke zajednice u Crnoj Gori, koja u kontinuitetu traje vi{e od 20 godina, poru~uje Kova~evi}.

Apsurdno je, ka`e na{ sagovornik, govoriti o tome da srpski jezik ko~i crnogorske integracije u evropsku zajednicu, ba{ iz tog razloga {to je Crna Gora jedina zemqa u Evropi, ukqu~uju}i i zemqe Evropske unije, u kojoj onaj jezik koji je materwi jezik ve}ine wenih stanovnika nije ujedno i slu`beni jezik. Ukoliko `elimo da idemo ka Evropskoj uniji, zakqu~uje Kova~evi}, jedan od koraka koji je neophodan jeste upravo da se institucionalizuje ono {ta su nam stanovnici Crne Gore saop{tili na popisu stanovni{tva.

Ubica Alija Balijagi}

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

POVODOM ZATVARAWA

SLOVA^KE KANCELARIJE

ZA VEZU U PRI[TINI

Oko 90 miliona stanovnika pet zemaqa EU ne priznaje Kosovo kao dr`avu

u Po{tuju me|unarodno pravo i suverenu dr`avu Srbiju u [panija, Rumunija, Gr~ka, Slova~ka i Kipar odbijaju vi{e od 16 godina da priznaju jednostranu progla{enu dr`avu Kosovo u Osim Kipra ove zemqe su ~lanice i NATO - a

Iako Evropska Unija, u kojoj je 27 dr`ava, nema mandat da priznaje ili ne priznaje dr`ave, ipak ona se, odavno ume{ala, posredovawem u dijalogu Beograda i Pri{tine, u re{avawe pitawa Kosova koje je i zvani~no, R-1244, pod protektoratom OUN, odnosno pod suverenitetom dr`ave Srbije.

^ak 22 dr`ave Evropske Unije, su i u takvim okolnostima priznale Kosovo kao samostalnu dr`avu. No, pet dr`avva Evropske Unije: [panija, Rumunija, Gr~ka, Slova~ka i Kipar, po{tuju}i me|unarodno pravo, R-1244 i suverenitet dr`ave Srbije, ne `ele nikako da priznaju Kosovo kao dr`avu.

Ove dr`ave EU, koje ni posle 16 godina nisu priznale samoprogla{eno nezavino Kosovo, a time ne `ele ni da uspostave diplomatske odnose sa Pri{tinom, ukupno imaju 90 miliona stanovnika {to je veliki broj u Evropskoj Uniji koji su na strani Srbije. Tako kraqevina [panija koja ima povr{inu od 504.030 km2, i

vi{e 50 miliona stanovnika je najve}a zemqa EU koja ne priznaje Kosovo. To je rezultat toga {to na svojoj teritoriji imaju Kosovo, Kataloniju koja se zala`e za samostalnu dr`avu. [panija je ~lanica Ujediwenih nacija, Evropske unije od 1986. godine i NATO saveza od 1982. godine. [panija je imala svoje vojnike na Kosovu, u sektoru ''Zapad'' ali su se povukli 19. septembra 2009. godine.

Republika Gr~ka ima povr{inu od 131.957 km2 i vi{e od 12 miliona stanovnika koja tako|e ne priznaje Kosovo. Gr~ka je ~lanica brojnih me|unarodnih ekonomskih, politi~kih i vojnih organizacija. Bila je me|u osniva~ima Organizacije ujediwenih nacija (OUN) 1945, deo je NATO pakta od 1952, a Evropske unije od 1981. Gr~ka sada na Kosovu ima ne{to vi{e od 100 vojnika u sastavu Kfora.

Kiparska Republika ima povr{inu od 9.251 km2 gde `ivi oko milion stanovnika.

NA KANCELARIJI KATANAC DO KRAJA GODINE

Slova~ka je odlu~ila da zatvori svoju Kancelariju za vezu u Pri{tini, ~etvrt veka nakon wenog otvarawa.

Zatvarawe Kancelarije za vezu Slova~ke potvrdilo je Ministarstvo spoqnih i evropskih poslova Republike Slova~ke. „Odlukom Vlade Slova~ke, Kancelarija za vezu Republike Slova~ke u Pri{tini bi}e zatvorena do 31. decembra 2024. godine, zbog reorganizacije diplomatske mre`e i smawewa buxeta“, navedeno je iz Odeqewa za komunikacije slova~kog Ministarstva spoqnih i evropskih poslova.

Kako se navodi, odluka o zatvarawu Kancelarije u Pri{tini doneta je pro{log septembra.

Gezim Visoka, profesor na Odseku za studije mira i sukoba na Univerzitetu grada Dablina u Irskoj, smatra da zatvarawe kancelarije ne sluti na dobro za evroatlantske aspiracije Kosova.

ZVANI^NIK NATO UPOZORIO: Odlu~ni smo protiv jednostranog otvarawa

mosta na Ibru

“NATO je odlu~no protiv jednostranog pritiska za otvarawe mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici za saobra}aj”, izjavio je za Rojters neimenovani visoki zvani~nik Alijanse, isti~u}i da NATO ne `eli da rizikuje bilo kakvu vrstu nasiqa koje bi dovelo vojnike KFOR-a u opasnost.

Rojters navodi da su zapadni zvani~nici upozorili kosovskog premijera Aqbina Kurtija da bi otvarawe mosta, {to je Pri{tina najavila, moglo da izazove etni~ko nasiqe i da ugrozi trupe NATO-a stacionirane na Kosovu.

Agencija dodaje da su zvani~nici NATO-a posetili Pri{tinu posledwih meseci da ubede Kurtija da odustane od otvarawa mosta i da je i direktor ameri~ke Centralne obave{tajne agencije Vilijam Berns tako|e pozvao na oprez na sastanku sa Kurtijem u avgustu.

Pri{tina je najavila otvarawe mosta na Ibru za saobra}aj automobila, iako se tome protive Srbi na KiM i Beograd, isti~u}i da to ugro`ava bezbednost Srba.

Otvarawu mosta u ovom trenutku protive se i EU, SAD, KFOR i Kvinta, navode}i da to pitawe treba da bude deo dijaloga Beograda i Pri{tine.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA JAVNU I KULTURNU DILOMATIJU VLADE SRBIJE ARNO GUJON NAKON POSETE SAD:

Kipar je nezavisnost od Ujediwenog Kraqevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. ~lan je Evropske unije. Stav Kipra, koji se ~esto prenosi u medijima je, da i kad bi Srbija priznala Kosovo to Kipar nikada ne}e u~initi.

Turska je 1974. izvr{ila invaziju na Kipar i okupirala zna~ajne delove ostrva, {to je hiqade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Kipar nije ~lan NATO – a.

Rumunija ima povr{inu od 238.391 km2 gde `ivi vi{e od 20 miliona stanovnika. Rumunija je ~lan Evropske unije od 2007. godine i NATO saveza od 2004. godine. Rumunija tako|e, izri~ito ne `eli da prizna Kosovo kao dr`avu iako u sastavu Kfora na KiM sada ima 57 vojnika.

Slova~ka Republika ima povr{inu od 49.035 km2 gde `ivi oko {est miliona stanovnika. Slova~ka se izri~ito zala`e za R-1244 koja je osnov za re{ewe pitawa Kosova.

Od 1. januara 2009. Slova~ka je ~lanica Evrozone i koristi „evro“ kao svoju valutu a ~lan je EU od 2004. godine. Slova~ka je ~lanica i NATO pakta od 2004. godine. I Slova~ka je imala svoje vojnike na KiM koji su ~uvali, pored ostalog, i spomenik na Gazimestanu. Posledwih 140 vojnika slova~kog sastava Kfora napustili su Kosovo 20. novembra 2010. godine.

U avionskoj nesre}i na ma|arsko-slova~koj granici, 19. januara 2006. godine, poginula su 42 vojnika Slova~ke koji su se posle slu`be na Kosovu i Metohiji vra}ali u svoju zemqu.

Kosovo vi{e od teritorije, to je pitawe identiteta i kulture

Za Amerikance, u vreme predizborne kampawe Kosovo nije glavna tema, dok je za 100.000 Srba koji `ive na Kosovu pitawe `ivota, istakao je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu dilomatiju Vlade Srbije Arno Gujon, nakon posete SAD pro{le nedeqe. On je podvukao da su Amerikanci zainteresovani da nas ~uju, a da je on naglasio da Kosovo nije samo teritorija, ve} sr` srpskog identiteta.

Gujon je izjavio, da je u razgovorima u SAD tra`io vi{e sluha za srpsku stranu u vezi Kosova i dodao da je bitno da im se uka`e na stawe na terenu kako bi razumeli {ta to zna~i za qude koji tamo `ive.

Preneo je da su mu sagovornici rekli da su svesni {ta se de{ava i da su naveli da je bilo saop{tewa i osu|ivawa jednostranih poteza Kurtijevog re`ima.

„Konkretni potezi na terenu se ~ekaju, a situacija ostaje ista. Moja uloga je da predstavim {ta se de{ava na Kosovu i Metohiji i kako bi mogli konkretno da doprinesu promenama.

Srbi u Americi, kako je dodao, su izuzetno, vezani za Kosovo.

„Gde god da `ive Srbi va`no im je Kosovo i Metohija, jer je to u sr`i identiteta srpskog naroda. Na to sam ukazivao predstavnicima politi~kih institucija u SAD. Rekao sam im da je Kosovo vi{e od teritorije, da ne mo`e da se posmatra kao 11 odsto teritorije i pitawe koliko ko{ta. Nije to pitawe brojki ve} identiteta i kulture“, naveo je.

Glavni gradski most na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici

Arno Gujon

Trideset godina humanitarne organizacije Lajf lajn

Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina priredili su sve~ani prijem i Kraqevski humanitarni bal u Belom dvoru, sa `eqom da na najlep{i na~in obele`e jubilej, 30 godina postojawa i rada Humanitarne organizacije Lajflajn.

„Pru`ili smo ruke jedni drugima, ujedinili smo snagu, odlu~nost i qubav. Napravili smo most izme|u gradova i kontinenata, jednu veliku, neprekinutu liniju... liniju `ivota (engleski: Lifeline), koja podr`ava najvredniji dar koji smo dobili – `ivot. Svako nesebi~no delo, ~in dobro~instva, mo}an je na~in da se napravi pozitivna promena, da se da najja~i primer drugima, da se donese radost i sre}a onima kojima je to najpotrebnije."

Ove re~i princeze Katarine u sebi sadr`e glavni motiv ovog dvodnevnog doga|aja, posve}enog odavawu priznawa izuzetno va`nom humanitarnom radu princeze i svih qudi, ~lanova upravnih odbora i dobrotvora Lajflajna, koji je osnovan i radi pod wenim pokroviteqstvom.

Kako misija Lajflajna nikada ne prestaje, i ova proslava jubileja u Dvorskom kompleksu Srbije je naravno imala humanitarni karakter, jer }e sredstva prikupqena na woj biti iskori{}ena za pru`awe pomo}i de~jim bolnicama u Srbiji.

Upravo odr`ani doga|aj posebnim ~ini i to {to su se prvi put u istoriji sve kancelarije Lajflajna – ^ikago, Wujork, Toronto, London i Atina, koje svojom zajedni~kom misijom pru`awa pomo}i narodu Srbije i Republike Srpske ve} vi{e od tri decenije ujediwuju na{u dijasporu i prijateqe iz inostranstva, kao i Fondacija princeze Katarine u Beo-

BAJAGA RASPLAKAO

gradu, okupile na jednom mestu, sa preko 250 prisutnih gostiju. Glavni doga|aj, Kraqevski humanitarni bal, odr`an je u subotu, 26. oktobra, u Belom dvoru, u prisustvu episkopa moravi~kog Tihona, vikarnog episkopa patrijarha srpskog Porfirija, Marka \uri}a, ministra spoqnih poslova, Nemawe Starovi}a, ministra za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Srbije, Mi{el Kameron, ambasadorke Kanade u Srbiji, ~lanova Kraqevskog medicinskog odbora, princezine sestre, sina, snahe i unuka, Beti Rumeliotis, Davida, dr Angeliki i Aleksandra Endrjuza.

U svom govoru, Prestolonaslednik je naglasio zna~aj jedinstva i zajedni~kog zalagawa u aktivnostimaLajflajna,podse}aju}i da je humanitarni rad jedna od najva`nijih tradicija Kraqevske

porodice i da princeza nastavqa ovo nasle|e.

„Ako pogledate mapu, bi}e vam nemogu}e da na|ete grad u Srbiji koji nije primio neki vid pomo}i od moje supruge, wene Fondacije i Lajflajna. Ali ne samo u Srbiji, ve} i Republici Srpskoj, jer za nas Drina nije i nikada ne}e biti dr`avna granica. To su pokazateqi, znamewa koja }e trajati zauvek.Najvi{i i najplemenitiji vid rodoqubqa je slu`ba svojoj Otaxbini, pru`awe pomo}i narodu svoje zemqe, rad na tome da i sada{wost i budu}nost budu sigurni i stabilni. Veoma sam ponosan na moju suprugu i na wen neumorni rad za narod Srbije, na wenu energiju i snagu, kao i na wenu viziju, koji su inspiracija za sve nas. Zajedno sa svim qudima koji podr`avaju Humanitarnu organizaciju Lajflajn u inostran-

stvu i wenu Fondaciju u Beogradu, ostavili su neizbrisiv trag u vremenu, koji }e ~vrsto stajati." Tokom Kraqevskog bala, odr`ana je humanitarna aukcija sa posebnim predmetima – 30 slika koje su radili mladi u~enici „Pero Art Centra" je licitirano, po jedna za svaku godinu Lajflajna. Osim toga, jedan od posebnih predmeta na ovoj aukciji bila je ko{arka{ka lopta koju su potpisali svi ~lanovi reprezentacije Srbije pre odlaska na Olimpijske igre odr`ane u Parizu ranije ove godine. Osvaja~i bronzane medaqe su jo{ jednom pokazali da nisu samo veliki {ampioni, ve} i qudi velikog srca, spremni da pomognu drugima. Na ovom doga|aju, princeza Katarina je predstavnicima svih kancelarija dodelila prigodne plakete u znak zahvalnosti i priznawa.

„Kada sam pre vi{e od 30 godina osnovala Humanitarnu organizaciju Lajflajn, vodila sam se uverewem da samo kada ujedinimo na{ rad mo`emo napraviti pozitivnu promenu u svetu, veruju}i da zajedno, kada podr`avamo jedni druge i radimo rame uz rame, mo`emo napraviti razliku, i ponosna sam {to mogu da ka`em da smo to zaista i uspeli. @elim da svi znaju ne samo za moju zahvalnost za veru koju ste imali u mene, ve} i za neverovatne rezultate

koje ste napravili, `ivote koje ste spasili, nadu koju ste pru`ili i dobrobit qudi kojima ste doprineli svojom pomo}i. Veoma sam zahvalna svima vama koji, nesebi~no i celim srcima, doprinosite stvarawu pozitivnih promena. Osim {to je humanitarni doga|aj, ovaj skup je i proslava odlu~nosti, spremnosti, dobrote, saose}awa, brige za druge, i pre svega - qubavi, jer bez qubavi nemamo ni{ta. Ove najvi{e moralne osobine su glavne karakteristike svih onih divnih qudi koji su podr`avali rad Lajflajna tokom svih ovih proteklih decenija.

Patwa ne poznaje granice, ali isto tako ne postoje ograni~ewa ni za one koji u svojim srcima imaju posebno mesto za one kojima je pomo} potrebna. @ivot je pun izazova. Iskreni osmeh, ~in saose}awa, i pru`ena ruka mogu da naprave veliku razliku u ne~ijem `ivotu. Ovo jeste Kraqevski bal, ali nije vam potrebna titula da biste imali krunu. Kada brinete o drugima, kada poma`ete onima koji imaju mawe sre}e od vas, nosite svoju krunu u srcu. A qubav je najsjajniji dijamant u toj kruni," istakla je izme|u ostalog princeza Katarina u svom obra}awu, navode}i i brojne konkretne primere doprinosa Lajflajna dobrobiti na{eg naroda.

Bajaga i instruktori proslavili su u ^ikagu 40-ti ro|endan sa svojim vernim fanovima, a koncert pred pubnom salom Ramova teatra organizovao je Backstage 54. Mnogima je ovo bila prilika

da se podsete mladosti provedene na Balkanu, prvih qubavi, prvih poqubaca, a u publici su sa wima bila i wihova deca, pa ~ak i unuci, od kojih neki ne govore ba{ najboqe srpski jezik, ali su zato napamet znali sve

Bajagine pesme…

Kao na ringi{pilu re|ali su se hitovi, puna sala je horski pevala svaku pesmu, a kanula je i pokoja suza. Na kraju je, na odu{evqewe prisutnih, usledio i bis, jer nikome se nije i{lo ku}i.

Ovaj koncert, kao uostalom i koncerti drugih na{ih umetnika, bio je jedinstvena prilika da qudi iz dijaspore na nekoliko sati zaborave svoje brige i obaveze, poslovne probleme, zelene karte, i da bar u mislima odlutaju u neka druga vremena i prostore, tamo gde ih srce vu~e i du{a se hrani.

Bajaga i Instruktori nastavqaju ameri~ko-kanadsku turneju kojom obele`avaju 40 godina rada koncertima u Wujorku, Bostonu, Klivlendu 1. novembra, Torontu 2. novembra, Finiksu 3. novembra, Los An|elesu 8. novembra i Kalgariju 9. novembra.

Srbin Milo{ Vuki}evi} (29) je i zvani~no najja~i ~ovek Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. On je na prvenstvu koje je odr`ano u Las Vegasu (Nevada) osvojio zlatnu medaqu u apslutnoj kategoriji do 140 kilograma.

Na takmi~ewu Mister Olimpija, koje je nezvani~no prvenstvo Amerike, on je osvojio prvo mesto u powerliftingu digav{i 275kg na ben~ presu (potisak sa klupe bez opreme), {to je i najve}i teret koji je podignut u Las Vegasu, pa je ujedno progla{en i najja~im ~ovekom na celom takmi~ewu.

Zanimqivo je da je na{ Milo{ ~ek 8 kilograma lak{i od dozvoqene te`ine (132,8kg), {to wegov uspeh ~ini jo{ ve}im, kao i ~iwenica da su na {ampionatu u~estvovali najboqi diza~i iz celog sveta. - Posle 275 kg poku{ao sam da dignem i 280 kg, ali nisam uspeo, malo mi je falilo. Nadam se da }u slede}i put presko~iti i tu kvotu, ka`e za na{ {ampion Milo{ Vuki}evi}.

Asan`ov otac koji se zahvalio Putinu i tako razbesneo Zapad

Australijski arhitekta Xon [ipton, otac Xulijana Asan`a, izazvao je ogromno interesovawe javnosti, naro~ito zapadne, kada se u intervjuu RIA Novostima zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Va{ predsednik Putin je 2012. godine bio prvi {ef dr`ave koji je branio Xulijanove interese kao izdava~a i gra|anina u vreme kada je Xulijan bio na meti svih prqavih la`i i kleveta iz SAD, Ujediwenog Kraqevstva i Australije", rekao je [ipton.

Wegova izjava odmah je uzburkala duhove na Zapadu, naro~ito zato {to je u istom intervjuu hvalio ma|arskog i slova~kog premijera Viktora Orbana i Roberta Fica {to se "bore za kvalitet svojih dr`ava protiv EU" i potom optu`io Zapad da organizuje obojene revolucije {irom postsovjetskog prostora.

"Malo qudi je svesno koliko je velika propaganda koju {ire SAD", rekao je i dodao da su nevladine organizacije i novinske agencije, novinski izdava~i i novinari pod jakim uticajem vlade Sjediwenih Dr`ava kako bi poku{ali da potkopaju koheziju dr`ave.

[ipton, koji sebe opisuje kao antiratnog aktivistu, optu`en je da je apologeta Putinovog re`ima. Kritikovali su ga {to je prisustvovao proruskom mitingu nakon po~etka Specijalne vojne operacije, iako je on tvrdio da je tamo bio samo da bi

govorio o svom sinu koji je bio zatvoren godinama.

Tako|e se suo~io sa te{kim kritikama 2013. kada je predvodio delegaciju Vikiliks partije u Siriju da se sastane sa Ba{arom el Asadom (onim istim ~iju pomo} EU sada tra`i) i da odr`i razgovore sa brojnim visokim sirijskim zvani~nicima.

Sam Asan` je tako|e optu`en za "dosluh" sa Rusijom zbog objavqivawa mejlova Hilari Klinton koje su mu, tvrde ameri~ki obave{tajni zvani~nici, prosle|ivali ruski vojni obave{tajci.

U odvojenom intervjuu za RT, [ipton je rekao da se nada da }e tokom posete samitu BRIKS-a, "pru`iti ruku prijateqstva ruskom narodu".

"Samo mirom izme|u Zapada i Rusije… svet mo`e da `ivi u nekoj vrsti harmonije bez stalnog straha od uni{tewa atomskim oru`jem", rekao je on.

Ako su i pokazivali ili ose}ali solidarnost sa osniva~em Vikiliksa Xulijanom Asan`om - koji je posle 14-godi{we agonije kona~no slobodan ~ovek - zapadni mediji nisu mogli da pre|u preko izjava ovog "rusofila" i odmah su po`urili da objave da je re~ o ~oveku koji je "napustio" svog sina i "godinama nije bio u kontaktu sa wim".

To {to je od hap{ewa i zatvarawa sina, [ipton neumorno putovao po svetu, sastajao se sa diplomatama, politi~arima, organizacijama za qudska prava

AUSTRALIJSKI PREMIJER NA METI KRITIKA: Kupio ku}u od skoro 3 miliona dolara, gra|ani besni jer oni ne mogu da priu{te nekretninu

Australijski premijer Entoni Elbanizi odbacio je kritike sa kojima se suo~ava zbog kupovine ku}e na obali vredne 2,9 miliona dolara, koju je kupio za vreme stambene krize, i obe}ao pomo} Australijancima u re{avawu stambenog pitawa. On je objasnio da je tu ku}u kupio jer porodica wegove verenice Xodi Hejdon `ivi na obali.

- @elimo da nastavimo sa pru`awem pomo}i Australijancima, bilo da se radi o iznajmqivawu ili o kupovini sopstvenih domova - rekao je Elbanizi, prenosi AP.

Australijski premijer `ivi u slu`benim rezidencijama premijera u Sidneju i Kanberi, a kako je rekao, proda}e svoju privatnu ku}u u Sidneju kako bi finansirao kupovinu ku}e na Kopakabani.

S obzirom na kupovinu ku}e u tom predgra|u severno od Sidneja, kriti~ari tvrde da premijer izgleda nema probleme sa kakvim se mnogi Australijanci koji `ele da kupe ili iznajme ku}u suo~avaju zbog povi{enih kamatnih stopa, rastu}ih cena i ograni~ene ponude. Opozicioni poslanici kritikovali su Elbanizija zbog kupovine ku}e, dok su ga vladini poslanici javno podr`ali.

- Mislim da prose~an Australijanac smatra da ne treba da kritikuje ili podr`ava ono {to on (Elbanizi) radi sa sopstvenim novcem - rekao je ministar za klimatske promene i energetiku Kris Boven. Politikolog Zareh Gazarijan opisao je kupovinu ku}e kao "politi~ki rizi~nu" uo~i izbora koji }e se odr`ati u maju slede}e godine.

i aktivistima kako bi podigao svest o Asan`ovom slu~aju, vi{e nije va`no.

Kao {to nije bitno ni {to je glasno govorio o implikacijama Asan`ovog krivi~nog gowewa na slobodu {tampe. Sve {to je sada, kada je "pru`io ruku Rusiji", bitno su razlozi za{to nije bio prisutan prilikom odrastawa sina.

U pri~u se ukqu~ila i Asan`ova supruga Stela koja je poru~ila da wen svekar ne govori u ime wenog mu`a.

"Kao {to svako ko je pratio Xulijana ve} zna, Xulijan veruje u ekstremni skepticizam kada su u pitawu sve dr`ave sa velikim obave{tajnim sektorima i koje su po~inile ratne zlo~ine, bavile se cenzurom ili poku{avale da zatvore ili ubiju novinare", rekla je ona. "Na{a porodica je kulturno i poli-

OGRADA KOJA JE PODELILA KONTINENT:

Preko

ti~ki raznolika i ve~ere su ponekad... zanimqive!"

Na pitawe "Wujork posta" za{to je napustio svoje dete kada je Asan` imao tri i nije imao kontakta sa wim sve dok osniva~ Vikiliksa nije bio u dvadesetim, [ipton je kratko odgovorio: "To se nikoga ne ti~e i to je invazija na privatnost." "Kako bi detaqi mog ranog `ivota i Xulijanovog ranog `ivota pomogli, za mene je potpuna misterija", rekao je [ipton. "Osim ako ne postoji magi~ni puding u koji mo`ete da ih stavite i na neki na~in ga pretvorite u kqu~ koji otvara vrata wegove }elije ... ~ini mi se da je to samo invazija na privatnost." Moja uloga sada je da izvu~em svog sina "iz sra*a", rekao je pre nego {to je Asan` sklopio nagodbu sa SAD.

5.000 km `ice koja je najvi{e uticala na `ivotiwe

„Protivdingovska” ograda od `ice i drveta visoka 1,8 metara promenila je izgled australijske divqine, ali i zna~ajno uticala na `ivotiwe...

Velika ograda, rekorder, najdu`a na svetu, nalazi se na jugoistoku Australije. @i~ana ograda postavqena za za{titu ovaca od australijskog predatora dinga izbrojala je 5.531 kilometar u du`inu sa kojom je u{la u Ginisovu kwigu rekorda.

Protivsingovska ograda od `ice i drveta visoka 1,8 metara promenila je izgled australijske divqine, ali i zna~ajno uticala na `ivotiwe. Na primer, broj kengura i ze~eva koji `ive unutar ograde ve}i je od onog na drugoj strani jer im ne preti opasnost od dinga.

Zbog toga je prekomerna ispa{a tamo rasprostrawenija, pa neke vrste poput zebe, na primer, nemaju dovoqno hrane. Osim toga, ograda spre~ava migraciju `ivotiwa, ~ime se smawuje {irewe semena {irom Australije.

Uticaj ograde na `ivotnu sredinu mo`e se videti iz svemira: na snimku se vidi velika razlika u koli~ini travnatog pokriva~a na mestima gde dominira dingo.

Ograda od isto~nog Kvinslen-

da pa sve do australijske obale podignuta je kasnih 1800-ih i ranih 1900-ih da bi za{titila poqa od ze~eva, a kasnije je prilago|ena da za{titi stoku, po-

sebno ovce, od dinga. Prote`e se kroz tri dr`ave, ukqu~uju}i 150 kilometara koje prolaze kroz crvene pe{~ane dine pustiwe Strzelecki.

Otac Xulijana Asan`a prisustvovao je samitu BRIKS-a u Kazawu

Powerlink povezuje

Australiju i Aziju kablom dugim

5000 km, ispod okeana

Powerlink Australija - Azija, najve}i energetski projekat u istoriji, poveza}e dva kontinenta pomo}u 5.000 km dugog podmorskog kabla za prenos solarne energije iz Australije do Singapura.

Zamislite kabl postavqen ispod okeana koji generi{e elektri~nu energiju i istovremeno povezuje dva kontinenta. Zvu~i kao ogroman posao, zar ne? Tako|e zvu~i kao vremenski i finansijski zahtevan poduhvat. Ovo je najve}i energetski projekat u istoriji na koji se Australija odlu~ila, poznat kao Powerlink Australija-Azija. Kabl du`i od 5000 kilometara }e biti razvijen kako bi se solarna ener-

bi prenela solarnu energiju iz severnog dela Australije do Singapura, pomeraju}i granice globalnih potreba za energijom. Ciq je povezati dva kontinenta, obezbe|uju}i elektri~nu energiju za milione qudi i stvoriti prototip za transport obnovqive energije na velikim razdaqinama.

Razvijawe ili postavqawe kabla ispod mora ili okeana u svrhu proizvodwe i prenosa solarne energije dolazi sa zna~ajnim in`ewerskim izazovima. Kabl mora biti dovoqno duga~ak, ~vrst i sposoban da izdr`i uslove u vodi tokom du`eg vremenskog perioda, a istovremeno da funkcioni{e kao energetski re-

gija generisana u Australiji prenela do Singapura i daqe.

Projekat ima za ciq da obezbedi ~istu, obnovqivu energiju za zna~ajan deo energetskih potreba jugoisto~ne Azije, iskori{}avawem sun~anih podru~ja severne teritorije Australije. Ovaj projekat predstavqa veliki korak ka odr`ivoj energetskoj budu}nosti, koriste}i najdu`i podmorski kabl na svetu za povezivawe dva kontinenta.

INOVATIVNA IDEJA ZA PRENOS

SOLARNE ENERGIJE PREKO MORA

Ova inovativna ideja ima za ciq da obuhvati vi{e od 5.000 kilometara kako

surs. Mora biti dovoqno fleksibilan da o~uva elektri~ni integritet ~itavom svojom du`inom.

IZVANREDNA IN@EWERSKA

RE[EWA ZA KABL

OD 5000 KILOMETARA

Modernom HVDC tehnologijom (prenos jednosmerne struje visokog napona) in`eweri smawuju gubitke energije tokom prenosa na velikim razdaqinama. Ova tehnologija je kqu~na za o~uvawe efikasnosti i isplativosti Power Link-a. Polagawe kabla na morsko dno, kroz ekskluzivne ekonomske zone vi{e dr`ava, zahteva}e specijalizovane brodove i

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

opremu, kao i logisti~ku saradwu na me|unarodnom nivou.

Posledice su o~igledne. Jedna od wih je promena perspektive u vezi sa unapre|ewem proizvodwe energije. Postavqawe kabla u okean nije uobi~ajeno. Ovaj projekat velikih razmera pomera granice globalne energetske infrastrukture i ukazuje na izvodqivost transporta obnovqive energije na velikim razdaqinama.

Bakarni provodnici koji se koriste u HVDC podvodnim kablovima oblo`eni su u nekoliko slojeva, ukqu~uju}i polietilenske omota~e i legure olova. Kablovi su obavijeni galvanizovanom ~eli~nom `icom kako bi se za{titili unutra{wi provodnici. Ovo omogu}ava duga~kim kablovima da izdr`e komplikovane uslove postavqawa i rada ispod mora.

MINISTAR FINANSIJA POHVALIO FISKALNU DISCIPLINU I MERE PROTIV INFLACIJE

Australijski kreatori politike ispunili su dvostruki zadatak obuzdavawa inflacije bez zna~ajnog usporavawa doma}e aktivnosti, ~ime su postavili ekonomiju na put ka „mekom sletawu“, rekao je ministar finansija Xim ^almers (Jim Chalmers). „Smawujemo inflaciju, a da ne ignori{emo rizike po rast, koji dolaze iz neizvesnog globalnog okru`ewa, kao i iz nekih doma}ih izvora“, izjavio je ^almers. On je na marginama godi{wih sastanaka Me|unarodnog monetarnog

fonda (MMF) i Svetske banke u Va{ingtonu rekao da je zemqa postigla „izvanredan napredak“ u smawewu pritiska cena, prenosi Bloomberg Me|utim, MMF je upozorio da }e Australija morati da smawi fiskalnu potro{wu ako proces smawewa inflacije stane, po{to donosioci politika imaju pote{ko}a da vrate rast cena u ciqani opseg Centralne banke Australije od dva do tri procenta. ^almers je tako|e istakao uzastopne buxetske suficite koje je postigla laburisti~ka

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Definitivno najambiciozniji projekat ove vrste, done}e revoluciju u proizvodwi i distribuciji obnovqive energije. Povezivawe “pojasa sunca” sa drugim regionima sveta, koriste}i ve~nu snagu ~elika, mo`e biti kqu~no za prelazak na odr`iviju budu}nost. Kada AAPowerLink jednom bude zavr{en, trebalo bi da obezbedi oko 15% elektri~ne energije koju koristi Singapur i da smawi emisiju ugqen-dioksida za 8,6 miliona tona godi{we. Prvi prenosi solarne energije o~ekuju se u Singapuru do 2027. godine, sa po~etkom izgradwe 2023. godine. Solarni paneli, postavqeni na ~eli~ne baze, ima} e maksimalni kapacitet od 20 GW, dok }e baterijski sistem mo}i da skladi{ti 36–42 GWh elektri~ne energije. Toplotni izmewiva~i, rezervoari i pumpe tako|e }e biti napravqeni od ~elika i ner|aju}eg ~elika.

vlada, kao primer fiskalne discipline. Centralna banka je zadr`ala kqu~nu kamatnu stopu na 4,35 odsto, na najvi{em nivou u posledwih 12 godina, suprotstavqaju}i se globalnom trendu smawewa kamata dok se bori sa upornom inflacijom. Australija se nalazi u neobi~noj situaciji gde je ekonomski rast usporen zbog visokih tro{kova zadu`ivawa, dok je nezaposlenost na istorijski niskom nivou, a cene nekretnina rastu. Vlada }e 29. oktobra objaviti podatke o inflaciji za tre}i kvartal.

Kvinslend na prekretnici

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Dejvid Krisafuli je postao 41. premijer Kvinslenda nakon {to je pro{log vikenda predvodio liberale do istorijske izborne pobede.

Prema trenutnim procenama koalicija liberala i nacionalne partije }e u novom parlamentu imati 53 poslanika, {est vi{e nego {to je potrebno za ve-

stasija Pala{}uk postala premijerka. Krisafuli je zatim preselio svoju porodicu na Gold Koust, gde je uspe{no izazvao aktuelnu poslanicu Veriti Barton u predselekcionoj borbi da postane kandidat LNP-a za Broudvoter.

Vratio se u parlament kao poslanik Broudvotera 2017. godine, slu`e}i u kabinetu u senci tada{we liderke Deb Freklington kao portparol za turizam.

Kada je LNP pora`en u tre}em uzastopnom porazu na izborima 2020. godine, gospodin Krisafuli je postao lider stranke nakon {to je gospo|a Freklington odustala i on je bio jedini kandidat za taj posao.

Kada je preuzeo rukovodstvo, izjavio je da `eli da reformi{e stranku i stavi ta~ku na unutra{we lomove koji su destabilizovali LNP u pro{losti.

odrasle“ i obe}ao da }e zakoni biti na snazi u roku od 100 dana.

Krisafuli je tako|e obe}ao da }e zadr`ati cenu od 50 centi za javni prevoz biv{e laburisti~ke vlade, po ceni od vi{e od milijardu dolara u naredne ~etiri godine.

Novi premijer je obe}ao da }e ukinuti put do procesa sklapawa sporazuma i odbaciti hidro {emu (Pioneer-Burdekin Pumped) da u{tedi vi{e od 900 miliona dolara.

Tokom kampawe su ga pratila i pitawa o wegovom stavu o abortusu.

Krisafuli je vi{e puta insistirao da vlada LNP-a ne}e praviti nikakve izmene u dr`avnim zakonima o abortusu, ali nije `eleo da ka`e da li }e wegovi poslanici dobiti glas savesti ako je predlog zakona o ukidawu bio podnet od strane ve}a.

}inu. Do sada su laburisti osvojili samo 32 mesta {to se s pravom tuma~i kao potpuni izborni debakl.

Krisafulijev uspon na najvi{i polo`aj u dr`avi je posledwa stepenica u usponu na jednoj politi~koj karijeri koja je godinama stvarana.

Ovaj 45-godi{wak je odrastao u Ingamu u severnom Kvinslendu na porodi~noj farmi {e}erne trske koju wegov otac i dan-danas vodi.

Farmu je kupio wegov pokojni deda Fran~esko, koji se preselio u Australiju iz Italije 1960. U nedavnom intervjuu za doma}e medije, Krisafuli je opisao svog dedu kao svog „mentora“.

Krisafuli je zapo~eo svoju karijeru u novinarstvu, ali je kasnije postao politi~ar dok je jo{ uvek bio u svojim 20-imrade}i kao odbornik, a kasnije i zamenik gradona~elnika u Taunsvilu.

U{ao je u dr`avnu politi~ku arenu 2012. godine, kada je preuzeo mesto Mundingburi za LNP u sklopu ubedqive izborne pobede koja je tada dovela Kembela Wumena na vlast. Krisafuli je odmah postavqen u vladu nakon wegovog izbora u parlament, na funkciji ministra lokalne vlade. Ali izgubio je svoje mesto samo tri godine kasnije kada je Wumanova vlada smewena sa funkcije, a laburisti~ka Ana-

Pobeda Krisafulija na izborima predstavqa tek drugi put da je LNP ili konzervativna strana u politici pobedila na dr`avnim izborima u Kvinslendu od 1986. godine.

Tokom kampawe, gospodin Krisafuli je vi{e puta ukazivao na istorijsku reputaciju LNP-a da bi sebe predstavio kao autsajdera u trci u kojoj je opozicija ipak dosledno vodila u anketama.

Novi premijer Kvinslenda je duboko privatan kada je u pitawu wegova porodica. On i wegova supruga Tegan roditeqi su dve }erke tinejxerke, koje je namerno dr`ao podaqe od pa`we javnosti tokom svog drugog boravka u politici.

Wegova kampawa se u velikoj meri fokusirala na zdravqe, stanovawe, tro{kove `ivota i kriminal — ~etiri pitawa za koja veruje da su bila „borbene linije“ izbora.

Wegovo centralno predizborno obe}awe usredsre|eno je na kriminal mladih, uz obavezu da maloletne prestupnike osudi kao odrasle za te{ke zlo~ine kao {to su ubistvo i ubistvo iz nehata.

On se zalagao za to da `ene ~ine polovinu kandidata koji se kandiduju na 14 najmarginalnijih mesta koje ne dr`i LNPne{to {to je postignuto.

On je ovu politiku nazvao „zlo~in za odrasle, vreme za

U zavr{noj debati predizborne kampawe, Krisafuli je rekao da podr`ava pravo `ene da bira.

On je ranije glasao protiv zakona 2018. koji su dekriminalizovali abortus.

Vlada Krisafulija sada }e biti odgovorna za nadgledawe priprema za Olimpijske i Paraolimpijske igre 2032. u Brizbejnu koje je do sada obezbe|ivala biv{a laburisti~ka vlada.

On je obe}ao da }e nezavisno telo za koordinaciju infrastrukture sprovesti 100-dnevnu reviziju Igara.

Lider LNP-a je ve} potvrdio da }e odustati od planova odlaze}e laburisti~ke vlade da obnovi Sportski i atletski centar Kvinslenda u Nejtanu.

Tako|e je ostavio otvorena vrata za rekonstrukciju Gabe, koja je prvobitno trebalo da bude glavna arena za Igre dok taj plan nije odbacio biv{i premijer Stiven Majls.

Nakon istorijske pobede novi premijer ima i istorijsku priliku da izmeni lice i nali~je Kvinslenda i da popravi sve ono zbog ~ega su se Kvinslanderima kona~no smu~ili laburisti.

Bajden glasao u Delaveru – {ta je rekao o Maskovoj lutriji

Xozef Bajden, koji je odustao od kandidature u julu, prikqu~io se brojnim Amerikancima koji su iskoristili pravo da glasaju ranije, pre 5. novembra, kada je izborni dan u SAD. Xozef Bajden nazvao je kampawu milijardera Ilona Maska da registrovanim republikanskim glasa~ima daje nagradu od milion dolara na lutriji "apsolutno neprimerenom".

Aktuelni ameri~ki SAD glasao je u Wukaslu u svaznoj dr`avi Delaver.

“Reci mu da sam registrovan. Milion dolara“, rekao je Bajden kada je ~uo pitawe novinara iz Delavera, ali nije komentarisao da li je taj potez zakonit ili predstavqa me{awe u izborni proces.

“Mislim da je to potpuno neprikladno“, odgovorio je Bajden Ministarstvo pravde SAD je posledwih dana upozorilo ameri~ki komitet za polti~ku akciju koji podr`ava Donalda Trampa, (America PAC) Ilona Maska da nagradna igra od milion dolara registrovanim glasa~ima u “kqu~nim dr`avama” mo`e da kr{i savezni zakon, rekli su za Si-En-En pro{le nedeqe upu}eni u to pitawe.

Trampovo re{ewe za kraj rata u Ukrajini

Planovi biv{eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa o re{avawu sukoba u Ukrajini predstavqaju zanimqivu i kontroverznu strategiju. Prema informacijama Fajnen{el tajmsa, Trampov tim predla`e "zamrzavawe" rata uspostavqawem autonomnih i demilitarizovanih zona, s naglaskom na smawewe ameri~kog anga`mana i ve}u ulogu evropskih zemaqa kao jamaca mirovnog procesa, sve to bez ~lanstva Ukrajine u NATO. Kriti~ari, ukqu~uju}i ukrajinske vlasti, upozoravaju da bi takav pristup mogao predstavqati kapitulaciju pred ruskom agresijom, dok Trampovi saveznici smatraju da je potrebna nova strategija koja uzima u obzir trenutnu situaciju na terenu. Tako|e, Trampova strategija ukqu~uje ekonomsku komponentu koja se oslawa na smawewe cena nafte i gasa kako bi se pritisnula Rusija na pregovore.

Dok se ~ini da Trampov pristup nudi potencijalno novo re{ewe, mnogi se pitaju o wegovim dugoro~nim posledicama i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Ova tema }e sigurno biti u sredi{tu politi~kih rasprava, posebno s nadolaze}im izborima u SAD-u.

Kamala Haris je Donalda Trampa nazvala "fa{istom" i "nesposobnim" za predsednika, a republikanski kandidat svoju rivalku iz redova demokrata "poreme}enom" u predvorju ameri~kih predsedni~kih izbora. Retorika se zao{trava mawe od dve nedeqe pre 5. novembra, kada }e vi{e od 150 miliona Amerikanaca glasati. Me|utim, wih 25 miliona je ve} biralo na ranom glasawu.

Potpredsednica SAD i kandidatkiwa demokrata na predsedni~kim izborima Kamala Haris nazvala je kandidata republikanaca i biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa "fa{istom", opisuju}i ga kao "opasnog" i "nesposobnog" za funkciju za koju se kandiduje.

Haris je navela da je saglasna sa tvrdwom Xona Kelija, biv{eg {efa kabineta Donalda Trampa, koji je ranije ove nedeqe izjavio da wegov biv{i {ef ispuwava "op{tu definiciju fa{iste", te da takve izjave 14 dana pre izbora predstavqaju "poziv na hitnu pomo} ameri~kom narodu".

"Moramo veoma ozbiqno shvatiti one qude koji su ga najboqe poznavali", rekla je Haris tokom gostovawa na Si-En-Enu, misle}i na brojne biv{e Trampove savetnike koji su raskinuli saradwu sa wim i upozorili javnost da mu ne treba ponovo poveriti vlast.

Na{ front se uru{ava pod naletom ruske vojske

Front ukrajinske vojske sru{io se pod naletom Oru`anih snaga Rusije zbog neodlu~nosti komande, zamora osobqa i nedostatka rezervi, rekao je general-pukovnik ukrajinske vojske Dmitrij Mar~enko u intervjuu za Jutjub kanal biv{eg poslanika Vrhovne rade Borislava Bereza.

"Ne}u otkriti vojnu tajnu ako ka`em da se na{ front uru{io. Prvo, postoji nedostatak municije i oru`ja. Drugo su qudi - nema qudi, nema poja~awa. Qudi su veoma umorni, ne mogu da se nose sa frontovima na kojima se nalaze. I tre}e, tu je neodlu~nost komande", rekao je Mar~enko.

General-pukovnik je dodao i da Ukrajina treba da se osloni iskqu~ivo na sebe, a ne na pomo} Zapada.

"Mislim da je sukob daleko od kraja, s obzirom da na{e pozicije

"VOL STRIT XORNAL":

Ukrajini

nisu ba{ dobre da ga okon~amo. Ali, s druge strane, nemamo ~ime i sa kim da se borimo. Ra~unamo na zapadne partnere, a to ne bi trebalo da radimo. Moramo da se oslonimo na sebe", izjavio je on. Ukrajinski general je tako|e kritikovao takozvani "plan pobede" Vladimira Zelenskog.

Zbog velikih gubitaka na frontu i pote{ko}a u regrutaciji, ukrajinske vlasti po~ele su da sprovode racije na mestima gde se okupqaju mladi qudi u velikim gradovima, odnosno u koncertnim halama, vinotekama, popularnim kafi}ima, navodi ameri~ki list "Volstrit xornal".

"U tom pogledu, nema ni jedne ta~ke o Ukrajini, o nama. Nama su du`ni...Niko nam ni{ta ne duguje, svaki normalan lider svaki normalan predsednik, pre svega misli o svom narodu, a ne o tu|em. Lideri drugih dr`ava ne}e u~initi lo{e stvari za svoj narod", zakqu~io je Mar~enko.

vojnici,

Ovakvi napori pokazuju da se suo~avaju sa problemima, kada je re~ o popuwavawu trupa na frontu, a tenzije u dru{tvu su poja~ane i zbog toga {to neke istaknute li~nosti, koriste}i medicinsku dokumentaciju, izbegavaju da se odazovu pozivu, {to je dovelo do ostavke dr`avnog tu`ioca Andreja Kostina. Vladimir Zelenski poku{ava da dobije ve}u podr{ku i vi{e oru`ja od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, me|utim, on ima veliki problem kod ku}e, a to je kako da prona|e dovoqno vojnika koje }e poslati na front. Veliki broj mu{karaca koji su hteli da se odazovu pozivu, to su ve} u~inili, a regrutovawe novih postaje sve te`e, jer se mnogi skrivaju ili su ilegalno napustili zemqu. Kijev je spustio starosnu granicu za obavezno slu`ewe vojske na 25 godina i uveo dodatne kazne za one koji izbegnu regrutaciju. To je bilo doprinelo da se broj regruta utrostru~i, ali se ta brojka smawila i, prema re~ima zvani~nika ukrajinske vojske Vasilija Rumaka, odnosno broj mobilisanih vojnika pao je na 20.000 mese~no.

Na direktno pitawe da li misli da je Donald Tramp fa{ista, odgovorila: "Da, mislim."

Sa druge strane, nije dugo ~ekala na Trampov odgovor. Republikanski kandidat smatra da Kamala Haris ima "izopa~en um".

"Ona sve vi{e zao{trava svoju retoriku i ide toliko daleko da me ~ak naziva Adolfom Hitlerom i iznosi svakakve opaske koje su proizvod wenog izopa~enog uma", naveo je Tramp u objavi na dru{tvenoj mre`i Truth Social U duhu wene, kako tvrdi, "krajwe levi~arske politike", nazvao ju je "drugarica Kamala Haris" i istakao da predstavqa "pretwu po demokratiju".

NA PREDSEDNI^KIM IZBORIMA U SAD VE] GLASALO SKORO 25 MILIONA QUDI

Dve nedeqe pre izbora, skoro 25 miliona bira~a iskoristilo je mogu}nost ranog glasawa na predsedni~kim izborima u SAD, bilo da su glasali li~no ili putem po{te. Nekoliko saveznih dr`ava, ukqu~uju}i kqu~ne dr`ave poput Severne Karoline i Xorxije, postavile su rekorde prvog dana ranog glasawa pro{le nedeqe.

"Glasawe u Xorxiji je rekordno. Glasovi u svakoj dr`avi su, iskreno, na rekordnom nivou. Radimo veoma dobro i nadamo se da }emo popraviti na{u zemqu", rekao je Donald Tramp na jednom verskom skupu u Xorxiji.

Sa druge strane, Kamala Haris je poru~ila da }e se wena administracija, u slu~aju pobede, razlikovati od one Xozefa Bajdena.

"Moja administracija ne}e biti kontinuitet Bajdenove administracije. Une}u svoje ideje i iskustvo. Ja predstavqam novu generaciju liderstva", poru~ila je Kamala Haris.

Predsedni~ki izbori u SAD odr`avaju se 5. novembra, a prema najnovijoj anketi koju su sproveli Rojters/Ipsos, Kamala Haris trenutno ima podr{ku od 46 odsto i ima tri procentna poena vi{e u odnosu na Trampa.

SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA

“JUGOVI]A MAJKA”

Kolo srpskih sestara “Jugovi}a Majka” pri Crkvenoj op{tini Blektaun proslavilo je svoju krsnu slavu, Svetu Petku. U subotu 26. oktobra 2024. sestre su uzele aktivnog u~e{}a u ve~erwoj slu`bi sa petohlebnicom a nakon slu`be odr`ana je redovna godi{wa skup{tina KSS.

Skup{tini su prisustvovali i otac Nemawa, kao nadle`ni paroh i G. Dragoqub Brkqa~ OAM predsednik Crkvene op{tine koji su izneli sestrama zahvalnost za wihovo pregala{tvo u toku godine.

Diskutovalo se o na~inima eventualnog poboq{awa i aktivirawa ve}eg broja sestara. Izve{taji o radu su usvojeni sa zadovoqstvom i sa ponosom. Sestre su {estu godinu za redom jednoglasno izabrale Veselinku Gligorevi} za predsednicu i Jadranku Toma{ za sekretara. U nedequ 27. oktobra na Svetoj Liturgiji se okupio veliki broj qudi. Na koncu Liturgije prese~eni su slavski kola~i a naro~ito je istaknuta slava Kola sestara. Nakon Liturgije u parohijskoj sali poslu`en je bogat slavski ru~ak a sestre su primile blagoslov za uspe{an rad i slede}e godine.

Kolo srpskih sestara u proslavilo

Kolo srpskih sestara pri CO Sv. Trojica u Jalorn Nortu (Viktorija) proslavilo je svoju za{titnicu i molitvenicu pred Gospodom, Sv. Prepodobnu majku Paraskevu – Sv. Petku. Svetu Liturgiju slu`io je otac Milan Milutinovi} u prisustvu velikog broja vernog naroda. Doma}ica slave bila je Qubica Ristivojevi}, koja je ovaj sve~an dan proslavila u molitvi i radosti sa porodicom i prijateqima.

U nedequ, 20. oktobra 2024. na Svete mu~enike Sergija i Vakha - Sr|evdan, Mitropolit Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svetog Nikole u Vajkolu, Brizbejn i tom prilikom na~alstvovao Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe sve{tenstva Brizbenskovelingtonskog namesni{tva. Ovoga dana molitveno je obele`ena i pedeseta godina sve{teni~ke slu`be - slu`ewa Bogu i Rodu protojerejastavrofora Velibora Boji~i}a.

MITROPOLIT SILUAN U ARHIPASTIRSKOJ POSETI BRIZBENU

U subotu 19. oktobra 2024. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svetog Nikole u Vulangabi. Mitropolita su ovom prilikom do~ekala deca parohijske {kole i verni narod na~elu sa parohom protonamesnikom Milo{em Raketi}em,

uz molitvene stihove "Blagosloven koji dolazi u ime Gospodwe!"

Vladika je zatim blagoslovio decu i sve prisutne i pre{ao zajedno sa svima u hram na bdenije. Na kraju bdenija, posle srda~ne dobrodo{lice o. Milo{a, Mitropolit se obratio arhipastirskom poukom svima prisutnima.

Jo{ jedna stra{na sramota Hrvatske na Petrova~koj cesti

Hrvati su jo{ 2011. doneli zakon o ni{tavnosti svih vojnih i civilnih odluka sudova od SFRJ, preko SRJ, pa do dana{we Srbije koje na bilo koji na~in tretiraju wihovu vojsku i policiju, obja{wava za Sputwik Savo [trbac, nekada{wi sudija i predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“.

On isti~e da nije ni bilo realno o~ekivati da }e Hrvatska osuditi ili drugom sudu izru~iti svoje ratne veterane. Tako|e je istakao da treba praviti razliku izme|u gra|anskih i krivi~nih parnica, koje se vode povodom slu~aja ubistva na Petrova~koj cesti.

PRAVDA ZA NEVINE

CIVILE

Hrvatski sud je odbio slu~aj porodice Raji}, gde roditeqi zahtevaju pravdu i tra`e odgovore za ubistvo wihove dece –de~aka od osam i devoj~ice od jedanaest godina koje je hrvatska vojska ubila na Petrova~koj cesti avgusta 1995. godine.

Hrvatska vojska, zajedno sa Petim muslimanskim korpusom Armije RBiH i NATO avijacijom 4. avgusta 1995. godine zapo~ela je zlo~ina~ku agresiju „Oluja”, na prostoru Kninske krajine, kada je sa svojih ogwi{ta, ku}a, stanova, proterano ~etvrt miliona srpskih civila. Hrvatski ratni avion nadleteo je iznad izbegli~ke kolone i iako su piloti jasno mogli da vide da se radi o civilima, a ne o vojsci, ispalili su nekoliko projektila direktno na wih. Me|u ubijenima je bilo dece, mladih, starih, a mnoga deca su i rawena.

Paralelno sa slu~ajem porodice Raji}, po~etkom avgusta je ve}e odeqewa za ratne zlo~ine u Beogradu donelo odluku da se pilotima koji su bombardovali civile u povla~ewu, sudi u odsustvu. Ova odluka je morala biti donesena jer Hrvatska ne samo da ne}e da izru~i svoje pilote, ve} ne priznaje ni optu`nicu za wih. Jasno su stavili do znawa srpskom pravosu|u da na tom predmetu ne}e sara|ivati uop{te.

Slu~aj porodice Raji} gra|anski sud je odbio, a radilo se o tu`benom zahtevu jedne porodice kojoj su na Petrova~koj cesti ubili dvoje dece. Oni su tra`ili naknadu {tete i zagreba~ki sud koji je vodio tu parnicu, odbio je wihov zahtev. Sa druge strane, beogradski sud po optu`nici na{eg tu`ila{tva za ratne zlo~ine vodi krivi~ni postupak protiv ~etvorice hrvatskih oficira pilota, po komandnoj odgovornosti, rekao je [trbac za Sputwik.

HRVATSKA, TRADICIONALNO, NE SARA\UJE Nije bilo za o~ekivati da }e Hrvati izru~iti svog braniteqa bilo kome, a kamoli Srbiji. Oni ~ak ne}e ni da preuzmu na sebe su|ewe svojim braniteqima, {to se, obja{wava na{ sagovornik, videlo na primeru molbe iz Sarajeva. Sarajevo im je, upravo zbog Petrova~ke ceste i zlo~ina~ke agresije „Bqesak“ u kojoj je hrvatska vojska granatirala i bombardovala podru~ja Republike Srpske, ubijaju}i topovima qude preko Save, uputila sudsku molbu. Kao {to su i u zlo~ina~koj akciji „Oluja“ wihovi avioni zalazili duboko na teritoriju BiH i RS, to su isto radili i ovde. Sarajevo je hrvatskom sudstvu dostavilo pre dve godine molbu da oni pre-

Hrvatski sud ubijenu srpsku decu na Petrova~koj cesti naziva „ratnom {tetom“ i ne nalazi za normalno da wihovim roditeqima isplati naknadu {tete. Hrvati smatraju, i to je zvani~an dr`avni stav, da su oni vodili odbrambeni rat u kome je Srbija bila agresor na Hrvatsku, te da niko ne mo`e da sudi wihovim braniteqima

uzmu predmete vezane za ove zlo~ine i nastave postupak protiv svojih komandanata i odgovornih lica za sve {ta je u~iweno Srbima i u tim kolonama i na drugim mestima u Srpskoj. Hrvati su tada na sednici Vlade doneli politi~ku odluku da tu molbu vrate nazad u Sarajevo, isti~u}i da su se wihovi komandanti dr`ali @enevske konvencije. Ukoliko bi preuzeli takve postupke, naveli su Hrvati, pa makar ih i oslobodili ili obustavili istragu, samim tim bi doveli u sumwu wihov kredibilitet, objasnio je [trbac koji sara|uje sa advokatskom kancelarijom koja vodi slu~aj porodice Raji}.

Jasno je, ka`e na{ sagovornik, da }e Hrvati sve preduzeti da ne do|e ni do kakvog su|ewa wihovim vojnicima, kao i da }e u~initi sve da nijednog svog vojnika ne izru~e drugoj dr`avi, pogotovo Srbiji.

NEMA VAQANIH RAZLOGA ZA ODBIJAWE TU@BE [trbac navodi da je hrvatski sud dao dva obrazlo`ewa za odbijawe tu`be porodice Raji}, ali da nijedno „ne pije vodu“. Prvi razlog je taj {to se radi o ratnoj {teti, a po wihovim zakonima dr`ava ne odgovara za ratnu {tetu u koju spada

sve {to je nastalo na podru~ju i u vreme izvo|ewa borbenih dejstava izme|u wihove i neprijateqske vojske. Sud, ipak, nije uspeo da obrazlo`i kakvo je to ta~no borbeno dejstvo izme|u hrvatskog MIG-a i de~aka od osam godina. Oni ne daju nikakva obja{wewa sem {to citiraju zakonske odredbe nakon ~ega izvode zakqu~ak, iako ne znam na osnovu ~ega.

Drugi osnov za odbijawe bila je zastarelost, a zastarelost potra`ivawa po hrvatskim zakonima, obja{wava [trbac, nastaje za 3 do 5 godina od nastanka {tete i od saznawa ko je po~inilac. Ipak, ovo ne va`i ukoliko je {teta po~iwena krivi~nim delom, jer tada rok zastarelosti traje koliko i rok za krivi~no gowewe. Budu}i da nema roka zastarevawa za ratne zlo~ine, onda, jasan je na{ sagovornik, nema ni roka zastarevawa za naknadu {tete.

SADA NEMA STAJAWA

[trbac se nada da }e kona~no krenuti i su|ewe po~iniocima u Srbiji, budu}i da je po~etkom avgusta doneseno kona~no re{ewe da se sudi u wihovom odsustvu. On o~ekuje da }e apelacioni sud potvrditi odluku prvostepenog suda odeqewa za ratne zlo~ine, te da bi uskoro i kona~no trebalo da po~ne su|ewe hrvatskim pilotima u Beogradu. Nema poente, ka`e on, qutiti se na sud u Zagrebu, kada ni na{ sopstveni sud ne ula`e potrebne napore da se pravda zadovoqi.

Kada je re~ o slu~aju porodice Raji}, [trbac ka`e da }e se, ukoliko treba, i}i i pred Evropski sud za qudska prava. Kada je donesena ve} presuda u slu~aju porodice Raji}, ona je prvostepena i nepravosna`na. Daqi korak je `alba. I o~ekivali smo da }e tu`ba biti odbijena. Sada }e o `albi odlu~ivati `upanijski sud. Ako i `upanijski sud potvrdi ovu prvostepenu presudu, onda se ide na vrhovni sud i tra`i se revizija. Ako se odbije i revizija, mora se i}i tu`bom pred ustavni sud. Kad se odbije i ustavna tu`ba, onda se ide do kraja. Naravno da }emo i}i daqe jer vi{e nema izbora, sada ne smemo stati. Moramo i}i daqe, sve do Strazbura ako bude trebalo, odlu~an je Savo [trbac.

SMRT JUGOSLAVIJE TRE]I PUT

Pi{e: Marko Lopu{ina

Hotel koji je ugostio na desetine stranih dr`avnika, u kome su se proslavili Lepa Brena i Arkan, postaje istorijska ru{evina, jer novi biznismeni `ele od Beograda da naprave Dubaji

Ra{~i{}avawem velikog parkinga sa desne strane Hotela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu i ogra|ivawam ~itavog kompleksa ovog zdawa najavqeno je ru{ewe i izgradwa novog stambeno-poslovnog centra na desnoj obali Dunava. Kako parkinga vi{e nema, malo je {eta~a na obli`wem Dunavskom keju, a jo{ mawe gostiju u re~nim restoranima, kafanama i kafi}ima. Opu{tenu `ivost na Dunavskom keju i pored hotelskih restorana zamenila je pusto{. Hotel „Jugoslavija“ umire na nogama pred o~ima Beogra|ana.

Simboli~no ovo je tre}e ru{ewe Jugoslavije. Prvo su komunisti 1941. godine sru{ili Kraqevinu Jugoslaviju, onda su nacionalisti 1992. sru{ili komunisti~ku Jugoslaviju i sada Srbi ru{e hotel, koji je simbol te nekada{we dr`ava svih Srba na Balkanu.

Hotel “Jugoslavija” je jedan od najstarijih luksuznih hotela u Beogradu. Nalazi se u gradskoj op{tini Zemun na prostoru nekada{we be~ke `elezni~ke stanice. Od ideje wegove izgradwe do ideje o ru{ewu proteklo je 77 godina.

Arhitektonski konkurs raspisan 1947. za ovaj objekat na obali Dunava bio je smi{qen za zgradu, koja bi bila Centar me|unarodnog komunisti~kog pokreta. Sukob Tita i Staqina, koji je gurnuo Josipa Broza prema zapadu, uticao je na to da je do`ivotni predsednik promenio mi{qewe i odlu~io da zdawe bude dr`avni reprezentativni hotel “Beograd”, kako je u projektnim papirima i nazvan. Prvu nagradu na konkursu dobio je Projektni zavod Hrvatske, odnosno poznati arhitekti zagreba~ke {kole moderne Mladen Kauzlari}, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogovi}. Wihov projekat je predlagao beskompromisno modernisti~ki objekat, primeren ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu. Lokacija za hotel odre|ena je u Idejnom planu Novog Beograda arhitekte Nikole Dobrovi}a davne 1948. godine pro{log veka. Na osnovu prvonagra|enog re{ewa i projekta, izgradwa hotela zapo~ela je ve} 1948. Tu na obali Dunava, gde su nekada bile mo~vare tada je, u saradwi gra|evinskih preduze}a i omladinskih radnih brigada, izvedeno slo`eno fundirawe na armirano-betonskoj plo~i u koju je ugra|eno oko 3.800 m3 betona. Betonirawe je trajalo uzastopnih 20 dana kada je zavr{ena ~itava skeletna konstrukcija. Ali, ve} 1949. godine, zbog ekonomske krize koja je usledila posle politi~ke krize razlaza sa Sovjetskim Savezom, obustavqena je izgradwa Novog Beograda, a sa tim i izgradwa hotela. Radovi su ponovo obnovqeni tek 1960, po izmewenom projektu, koji je izradio arhitekta Lavoslav Horvat. Hotel je na predlog Josipa Broza Tita promenio ime i postao “Jugoslavija”. Gra|en je potom punih {est godina (1961—1967). Otvoren je 1969. godine kao jedan od najluksuznijih hotela

u biv{oj Jugoslaviji i me|u pet najve}ih i najlep{ih hotela u Evropi. Imao je sedam spratova, 1.500 prostorija, 1.100 le`aja u 200 jednokrevetnih, 400 dvokrevetnih soba i 23 apartmana, restoran sa 600 mesta i mawi restoran sa 200 mesta. U glavnom holu hotela nalazi se luster te`ak 14 tona. Ima na sebi 40.000 „Svarovski" kristala i 5.000 sijalica. I danas je me|u najve}im na svetu. Pre pola veka u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda.

U wemu su boravili britanska kraqica Elizabeta Druga, koja je 1972. godine bila sa supurugom Filipom gost Tita i Jovanke, ameri~ki predsednici Ri~ard Nikson, Ximi Karter, U Tant, nema~ki kancelar Vili Brant, kosmonauti Nil Armstrong, Majkl Kolins, Baz Oldrin, belgijska i holandska kraqevska porodica, Luis E~everija, Mahari{i Mahe{ Jogi, rokerka Tina Tarner, glumac Kevin Kostner. Pri~a se da je Tito naredio da se u pli}acima Dunava pohvataju sve `abe da ne bi kreketawem budile kraqicu i wenog vojvodu.

Hotel je ugostio na desetine drugih stranih dr`avnika, umetnika i sportista. U „Jugoslaviji“ su se proslavili Lepa Brena i Arkan. Tu su Ceca i Arkan qubavisali, kada su ih napali NATO bombarderi.

Sedmog maja 1999. godine NATO snage napale su hotel “Jugoslaviju”. Pogo|en je sa tri projektila kojima su demolirani aneks i severno krilo hotela, dok je zapadno krilo o{te}eno. Zapadni zvani~nici NATO iz Brisela poru~ili su da je hotel “Jugoslavija” bio “opravdana meta”, jer su smatrali da ga kao {tab koriste paravojne snage @eqka Ra`natovi}a Arkana. Bombardovawe je nedugo potom i okon~ano, a hotel po~eo da propada i gostiju je bilo sve mawe i mawe. Kako se raspadala dr`ava Jugoslavija, tako je propadao i hotel “Jugoslavija”. Godine sankcija i ratova do{le su na naplatu.

Renovirawe hotela je po~elo u oktobru 1999. godine, ali je bilo samo delimi~no. Deo hotela je popravqen tek toliko da se spre~i uru{avawe. Me|utim, otvoren je 31. decembra 1999. godine za proslavu Nove godine i bio je otvoren narednih sedam godina.

Zatvoren je za posetioce 2006. godine zbog toga jer je postao steci{te jugoslovenske i srpske mafije, kockarnica sumwivih tipova, jer je neko vreme bio nelegalni posed @eqka Ra`natovi}a Arkana, ali je bio i mesto likvidacija srpskih kriminalaca i na kraju krajeva postao je nerentabilan poslovni objekat.

U me|uvremenu ovo dr`avno zdawe po~elo je da mewa svoj status i vlasnike. Posle bombardovawa SR Jugoslavije, hotel Jugoslavija je pripao „Dunav osigurawu", a Agencija za privatizaciju ga je prodala iz tre}eg poku{aja 2006. godine kompaniji „Alpe-Adrija hoteli" iz Beograda za 31,3 miliona evra. Prodat je po znatno ni`oj ceni od po~etnog iznosa od 42 miliona evra, a na licitaciji su u~estvovale i “Pluto internacional” i “KLC holdings” iz Luksemburga. Spekulisalo da je tajni suvlasnik bio i hrvatski biznismen Andrija Kevi}. Kompleks je zatim prodat investicionom fondu “QSQ” sa Kipra.

Hotel “Jugoslavija” je arhitektonski biser koji je 2011. bio progla{en za za{ti}eni Spomenik kulture. Za mene kao prolaznika i {eta~a na Dunavskom keju, hotel je idealno mesto za predah, a vizuelno idealan objekat, jer je uklopqen u nizinu obale i reke. Simboli~no gledano hotel je Jugoslavija na Dunavu, reci koja spaja pet dr`ava Evrope.

Hotel “Jugoslavija” je ponovo po~eo sa radom krajem 2013. Tada su u rad pu{tene 104 sobe na dunavskoj strani na tre}em, ~etvrtom i {estom spratu i trenutno je jedan od najpovoqnijih hotela u Beogradu

u kategoriji hotela sa tri zvezdice. Od tada poseduje sedam restorana, frizersko kozmeti~ki salon, prodavnice, i oko 100 kancelarija, kao i nekoliko iznajmqenih prostora za restorane, fitnes klub i tv studio.

U okviru kompleksa nalazi se i “Grand Kazino Beograd”, veliki parking, auto-perionica, tehni~ki pregled i pivnica. U me|uvremenu hotel je slu`io za sme{taj |aka na ekskurzijama, poslovnih qudi i, uglavnom, arapskih i islamskih turista, koji su odatle poku{avali prelaz u dr`ave EU.

Ovaj hotel je zajedno sa zdawima Palate „Srbija“ i zgradom CK-a ~inio celinu i otelotvorewe razvoja Novog Beograda nasuprot starom gradskom jezgru. Danas me|utim vlast ne priznaje nijedan od ova dva centra, ni Trg republike sa Knez Mihailovom ulicom, ni Palatu “Srbiju”, Tr`ni centara “U{}e”, ni hotel “Jugoslaviju”. Vlast je za Centar Beograda proglasila “Beograd na vodi” i novi Tr`ni centar “Galerija”, koji pose}uje sve vi{e qudi, kako doma}ih, tako i stranaca.

Do 2011. godine hotel „Jugoslavija“ je u`ivao status i za{titu Zavoda za za{titu spomenika kulture. Zakon je namenski izmewen kako bi se dozvolilo ru{ewe. U Srbiji, me|utim, postoji izreka: “Ne dao Bog da te {titi Zavod za za{titu spomenika! Odmah }e{ biti sru{en!”

Spomeni~ko nasle|e i kulturna ba{tina iz razdobqa monarhisti~ke i komunisti~ke Jugoslavije stalna je meta vlasti i decenijama trpi fizi~ko skrnavqewe i ideolo{ko uni{tavawe. Ono {to nisu uspele ni NATO bombe u no}i izme|u 7. i 8. maja 1999. godine uspele su gradske vlasti 2024. jer weni novi biznismeni `ele od Beograda da naprave Dubaji. U srpskoj prestonici ulicama i aerodromima se mewaju imena, iz uxbenika istorije nestaju li~nosti, pojmovi i ~itavi doga|aji iz skorije pro{losti. Nestaju i zgrade svedoci vremena i istorije. Hotel “Jugoslavija” je po~etkom 2024. godine prodat investitorima za 27 miliona evra. Planirano da na mestu Hotela „Jugoslavija“ nikne novi hotelsko-stambeni kompleks, koji }e biti pod upravom grupacije “Ritz-Carlton”. U pri~i qudi “Ritz” je ime hotela u Parizu, u kome ja, navodno svetska politi~ka elita izabrala Srbima novo predsednika i vladara. Ru{ewem hotela “Jugoslavija” na{a prestonica gubi identitet Belog grada, a po mi{qewu stranaca izgradwom “Beograda na vodi” sve vi{e li~i na Dubaji.

Za utehu je vaqda to {to je Projektantski biro obe}ao da }e fasada novog objekta evocirati izgled starog hotela. Niko, me|utim, ne govori da li }e novo zdawe sa dve kule i novim spratovima hotela, taj xin na obali Dunava nositi ime “Jugoslavija”. Mala je uteha i ako se to desi....

Beogra|ani i hotel Jugoslavija

Arkan ispred svog kazina u hotelu Jugoslavija

Kraqica Elizabeta i Tito u Beogradu 1972. godine

Kazaw, tre}a prestonica Rusije i grad jedinstva i sloge

Kazaw je glavni grad Republike Tatarstan u kojoj `ivi oko 3,7 miliona stanovnika, od ~ega preko 1,1 milion u samoj prestonici. U ovom deset vekova starom gradu sme{tenom na istoku evropskog dela Ruske Federacije prisutan je duh orijentalnog, ali i modernog na~ina `ivota, kao i spoj drevne isto~ne i moderne zapadne kulture. Grad Kazaw predstavqa jedan od ekonomskih, nau~nih i kulturnih centara ovog dela Rusije. Bogata pro{lost grada vezana je za drevnu civilizaciju Kazawskih Tatara i wihovih predaka – Vol{kih Bugara. Kazaw je grad koji se nalazi na granici Evrope i Azije, bio je i jeste vezivna karika zapada i istoka i ~uvar tradicije dveju velikih kultura. Ulazi u spisak gradova svetske ba{tine sa diplomom i medaqom Unesko-a, isto tako predstavqa grad sporta, pozori{ta, muzeja, muzike, me|unarodnih festivala…..

Prolaze}i gradom, pored zelenila i lepih zgrada, gra|enih u baroknom i ruskom stilu, evidentni su graditeqski kontrasti. Ulice su pune automobila a trotoari prolaznika. Utisak je da se ovde ne juri grozni~avo za varqivim `eqama, i ne ~eka nestrpqivo, nego se spokojno bdije nad na|enim i do~ekanim.

Svakako da toj svima potrebnoj harmoniji, ve}oj od sveta i dubqoj od sre}e, doprinosi multikulturalnost pripadnika ruske i tatarske nacionalne zajednice. Puno me{ovitih brakova najboqi je dokaz sadr`ajnog i smislenog su`ivota u tolerantnoj atmosferi punoj kompromisa i razumevawa.

ISTORIJAT GRADA

Smatra se da je Kazaw osnovan 1005. godine, a lokalno stanovni{tvo veoma je ponosno na hiqadugodi{wu istoriju svoga grada koji je 2005. godine uz veliku pompu obele`io hiqadugodi{wi jubilej, a u ~ast toga izgra|eni su i otvoreni kazawski metro, most “Milenijum“, te niz drugih objekata. Grad se nalazi na u{}u reke Kazawke u Volgu, poznat je po brojnim mostovima, odli~noj saobra}ajnoj povezanosti delova grada, po bogatoj istoriji i jedan je od br`e rastu}ih ruskih gradova. [esti je najve}i grad u Rusiji, a posledwih desetak godina Kazaw je od vlasti u Moskvi dobio dozvolu da se reklamira kao “Tre}i glavni grad“ Rusije. ^esto je doma}in velikih sportskih doga|aja, kao {to su bila Univerzijada, Svetsko prvenstvo u plivawu i vodenim sportovima, Svetsko prvenstvo u ma~evawu, dok su se na velepnom stadionu “Kazaw Arena“ odigravale utakmice Kupa konfederacija, kao i utakmice posledweg Svetskog prvenstva u fudbalu.

Istorijski i geografski faktori uslovili su polo`aj Kazawa na spoju dve krupne civilizacije: isto~wa~ke i zapadwa~ke, {to umnogome obja{wava raznolikost wegovog kulturnog bogatstva.

O osnivawu grada i daqe se vode polemike, deo istori~ara smatra kako je Kazaw nastao dolaskom Volga{kih Bugara, a deo smatra kako su ga osnovali Tatari u vreme vladavine Xingis-kana. S godinama je rastao, i imao sve va`niju ulogu.

U godinama Drugog svetskog rata u Kazaw su evakuisane krupne fabrike u kojima su proizvo|eni tenkovi i avioni, a preseqen je i deo Akademije nauka SSSR. Posle rata grad se i daqe aktivno razvijao, a 1979. godine imao je vi{e od milion stanovnika. Danas je Kazaw grad sa velikom lukom na levoj obali Volge, na mestu gde se u wu uliva reka Kazawka. Kao jedan od ve}ih ekonomskih, politi~kih, nau~nih, kulturnih i sportskih centara Rusije, a i zbog svoje hiqadugodi{we istorije, turisti~ki je me|u najpose}enijim gradovima Rusije. Prema podacima, godi{we ga poseti

U Kazawskom kremqu nalazi se i jedna od najve}ih xamija u Evropi – Kul [arif xamija

Crkva svih religija. U kompleksu su jedna pored druge pravoslavna crkva, muslimanska xamija i jevrejska sinagoga

dva miliona turista. U gradu postoji me|unarodni aerodrom, `elezni~ka stanica i najmla|i metro u dr`avi otvoren 2005. godine. Danas je taj grad poznat kao “grad mladih“ jer se u wemu nalazi tridesetak najve}ih ruskih fakulteta sa 18.000 studenata. ZNAMENITOSTI KAZAWA Ovde, na ovim prostorima su se od davnina ukr{tali trgova~ki interesi Slove-

na, Nemaca, Ugara, Turaka, balti~kih naroda. Preko teritorije dana{weg Tatarstana i grada prolazili su trgova~ki putevi koji su povezivali istok i zapad. Vremenom su nestale istorijske tvorevine iz tog perioda, ali je ostala tvr|ava – kremq, kao uspomena na minulo sredwevekovno doba. Kazawski kremq ne predstavqa samo simbol grada, ve} celi jedan kompleks

istorijskih i arheolo{kih spomenika arhitekture, koji otkrivaju vi{evekovnu istoriju ovog grada.Ovde se mogu na}i ostaci prvog – 12. i 13. vek, zatim drugog -14. i 15 vek , kao i tre}eg grada -15. i 16. veka utvr|ewa, kao i kremq od belog kamena. Kula Spasewa sa satom i zvezdom petokrakom, glavni je ulaz u ovo velelepno istorijsko utvr|ewe, koje le`i na 10 ha visoravni, nad vodama reke Kazawke. Desno od ulaza, na plo~ama u bronzi, nalaze se likovi zaslu`nih heroja koji su se `rtvovali na oltaru otaxbine. Ovaj dragoceni istorijski spomenik rusko-tatarske kulture pod za{titom je Unesko-a, i ulazi u spisak svetske kulturne i prirodne ba{tne. Zvona sa zvonika Petropavlovskog Sabora pozivaju vernike na liturgiju. Crkva je podignuta na mestu istoimene drvene crkve qubavqu i sredstvima ovda{weg trgovca Mihqajeva, kao i ostalih kazawskih trgovaca i vlasnika tekstilnih manufaktura u znak blagodarnosti imperatoru Petru I, koji je ovde boravio 1722. godine i tamo proslavio 50. ro|endan.

Hram je spoqa i iznutra ukra{en cve}em, vinovom lozom i drugim neuobi~ajenim detaqima za pravoslavne svetiwe. Crkva ima dva oltara i ikonostasa – dowi posve}en Sretewu Gospodwem i gorwi, glavni posve}en Svetim Apostolima Petru i Pavlu. Svojim umetni~kim dometima, posebno se isti~e pozla}eni ikonostas, visok 25 metara u duborezu, dok nad carskim dverima stoje inicijali sa najradosnijom porukom "Hristos Vaskrse".

Hram je nekoliko puta goreo, a wegove relikvije devastirane i opqa~kane. Ovde se nalazi i biblioteka sa velikim brojem teolo{kih kwiga, a u okviru izdava~ke delatnosti {tampaju se i nova dela. Vaqa re}i da je slu`ba bo`ja slu`ena i tokom oktobarske revolucije 1917. pa sve do 1939. godine, nakon ~ega je hram kori{}en kao sala za konferencije i studio za restauraciju. Posle pola veka pauze, nastavqeno je bogoslu`ewe 1989. godine. Ovu svetiwu pored Petra I pohodili su i Ekatarina II, Pu{kin. U Kazawskom kremqu nalazi se i jedna od najve}ih xamija u Evropi – Kul [arif xamija. Ona predstavqa kopiju istorijske xamije poru{ene u 16. veku tokom napada na grad. Kul [arif xamija podignuta je 1996. godine, na temeqima stare bogomoqe iz 16. veka, a centralni svod – simbol neba slede osam ukrasnih minareta. Prvobitna svetiwa dobila je ime po tada{wem imamu, pomenutom Kul [arifu, koji je godine 1552. sa svojim sledbenicima postradao brane}i Kazaw pod naletom ruske vojske, predvo|ene Ivanom Groznim koji ga je tom prilikom zauzeo. Dana{we velelepno zdawe podignuto je znatnim sredstvima Saudijske Arabije i Ujediwenih Arapskih Emirata.

CRKVA SVIH RELIGIJA Najzna~ajnija i svakako za turiste najzanimqiviji arhitektonski primer verske tolerancije ovog kraja predstavqa crkva svih religija, sagra|ena u nasequ Staro Arak~ino pored Kazawa. U kompleksu su jedna pored druge pravoslavna crkva, muslimanska xamija i jevrejska sinagoga. Umetnik, arhitekta, vajar, me{tanin Iqdar Hanov, gra|evinu je nazvao svetskom crkvom ili crkvom svih religija i gradwu je po~eo 1994 godine. Sam arhitektonski kompleks prevashodno slu`i kao kulturni centar koji je simbol mirnog su`ivota razli~itih kultura i religija. Kada je bio mladi} Iqdaru Hanovu je u snu do{lo u pamet da sagradi svetsku crkvu, ali tada – u epohi sovjetske vlasti, to nije bilo mogu}e. I pored poziva Fidela Kastra i Xavaharlala Nehrua da crkvu sagradi u wihovim zemqama, on je odlu~io da ona treba da se gradi tamo gde su mu preci. Znao je da treba da podigne 16 kupola, za svaku religiju po jednu.

Palata zemqoradnika (desno) i Saborni hram Kazawske ikone Bogorodice (levo)

TAWA JOCI] STAMATOVI]:

Krv

Me|u o~evim stvarima na{la je dva pisma. Jedno mamino, upu}eno ocu neposredno posle wenog ro|ewa, u kome pi{e da postoji mala {ansa da on mo`da nije wen otac i da ona prosto mora to da mu ka`e.

Namr{tila se, setiv{i se koliko je iritantna bila ta mamina potreba za iskreno{}u, koja se grani~ila sa grubo{}u, nekad ~ak i sa surovo{}u. [ta je tata mogao da radi sa tom informacijom, pitala se. Drugi koverat joj je dao odgovor. DNK analiza, eto, {ta je uradio, ali tek posle mamine smrti. Taj je koverat, za razliku od onog prvog, bio neotvoren. Ostavio ga je woj.

I evo je, {est meseci posle wegove smrti, sedi za kuhiwskim stolom i dr`i oba pisma u ruci, otvoreno i neotvoreno, nijedno nije weno, a oba su za wu.

Nije pu{ila ve} vi{e od dvadeset godina, ali znala je za o~ev {tek, te je gurnula ruku u vazu na fri`ideru i izvadila zgu`vanu paklicu i upaqa~.

Duboko je povukla dim, o~ekuju}i da }e se zaka{qati, ali to se nije desilo. Prinela je cigaretu maj~inom pismu i gledala kako se formira prvo crvena, pa crna mrqa i kako gare` osvaja deo po deo hartije, jedu}i je i ~ine}i da li~i na neki stari nagoreli svitak. Prislawala je upaqeni deo cigare iznova i iznova na papir, kao da `eli da ga povredi, da mu nanese bol, i gledala je kako se uvija i umire u mukama, dok se nije pretvorio u pepeo.

A onda je otvorila drugi koverat. Pro~itala je izve{taj, bez strepwe i neizvesnosti. Nasme{ila se. Jer, za razliku od oca, ona je znala istinu.

Kresnula je upaqa~ i prinela izve{taj plamenu. Gledala je kako nestaju re~i kao {to su: rezultat… test… nema podudarawa… Mislila je na tatu. Ona je bila krv wegove krvi. Nije medicina jo{ dovoqno napredovala da prepozna taj gen koji te ~ini roditeqem.

BRANKO M. JOVANOVI]:

Drugovi

„Poma`e Bog Stano.“ „Bog ti pomog’o Petre.“ „\e mi je Dane, ne lovi mu se zorom?“ „Moj Petre, nije dobro Dane. Eno ga u krevetu. Nit’ romori, nit’ govori, samo drkti.“

Kao vihor utr~a Petar u poznatu mu i dragu ku}u, sa sve pu{kom na ramenu. U krevetu Dane. Ispod pokriva~a samo glava viri. O~i uprte u palafon.

„Moj Dane, {ta je?“

„Nije dobro moj Petre.“

„’Ajde, nije tako.“

„I jes, nego kako? Nego da mi ti napi{e{ te{toment.“

„Nemoj Dane.“

„Moj vrli Petre, stariji sam od tebe dvaes i ne{to godina, a meni ove osamdesete govore da je do{lo vreme i zato pi{i.“

Na|e Petar papir i olovku. Po~e Dane. Ostavqao je `eni, sinu, }erki, a sve precizno i po pravu. Strpqivo je Petar pisao, znojio se, pazio da ne pogre{i. Potrajalo je to. Tugovao je Petar. Kroz glavu mu se misli rojile. Mladi} je bio kad mu je otac umro. Najboqi sa wegovim „starim“ kako se nekad i za mla|e govorilo bio je Dane. Od qudine, kao {to mu je i otac bio, do starijeg ~oveka, ali polako u dru`ewu, do pod starost su drugovi postali. Godinama su u poqu radili, nije dan pro{ao a da ga nije posetio. U lov su i{li kad je za to vreme bilo. Posle lova, u kafani, za stolom punim {ale vreme provodili. Mehani~ki je pisao kad ga Dane trgnu iz obamrlosti:

„A tebi, moj vrli Petre ostavqam …“ Petar ga prekide. „Nemoj Dane, nemoj molim te …“

„Po{tuj me moj vrli Petre. Ovo je moja `eqa.“

„Dobro Dane.“

„Mom vrlom Petru ostavqam ovaj moj stari … , da se po{tapa dok ide kroz {umu.“

Kad to ~u Petar, oznojan i skomolao od pisawa, skrenu pogled na dva sjajna oka, odsko~i od olovke koja mu je tri `uqa napravila, krenu da opsuje, ali se suzdr`a i izlete iz sobe kad nalete na osmeh. Stana se ispre~i, a na stolu kafa, rakija i meze.

„E moj Petre. Zna{ ga. Mor’o je na svoj na~in da ti ka`e da vi{e ne mo`e da te prati. Sedi, sad }e on.

PREMINUO JEDAN OD NAJVE]IH SRPSKIH PISACA

Odlazak Radoslava Petkovi}a

Jedan od najzna~ajnijih savremenih srpskih pisaca Radoslav Vava Petkovi}, preminuo je danas u 72. godini u Novom Sadu. Radoslav Petkovi} autor je romana, kwiga pri~a i eseja. Wegove kwige nagra|ivane su najuglednijim kwi`evnim priznawima u biv{oj Jugoslaviji i potowoj Srbiji. Radoslav Petkovi} ro|en je 21. jula 1953. u Beogradu. Od 1983. do 1987. bio je glavni urednik ~asopisa Kwi`evna kritika. Od 1988. do 1994. godine radio je kao sekretar zadu`bine "Ivo Andri}". Od 1994. do 2001. godine delovao je u statusu slobodnog umetnika. Od 2001. do 2004. godine bio je generalni direktor Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva u Beogradu. Slede}e radno mesto mu je, od februara 2009. pa do odlaska u penziju 2018. u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, kao zamenik sekretara i pomo}nik. Objavio je romane "Put u Dvigrad" (1979), "Zapisi iz godine jagoda" (1983), "Senke na zidu" (1985), "Sudbina i komentari" (1993), "Savr{eno se}awe na smrt" (2008), "Sudbina i komentari, dopuweno izdawe" (2022). Wegov prvi roman osvojio je nagradu "Milo{ Crwanski", a "Sudbina i komentari" oven~ana je velikim brojem najuglednijih kwi`evnih priznawa u Srbiji: za ovaj roman Petkovi} je dobio NIN-ovu nagradu za roman godine, nagradu "Me{a Selimovi}", Borbinu nagradu za kwigu godine, nagradu kluba Ja`bina i Radija B92 za najboqu kwigu godine. Povodom jubileja NIN-ove nagrade, roman "Sudbina i komentari" je, glasovima kwi`evnih kriti~ara, uvr{ten u deset najboqih NIN-ovih romana. Za roman "Savr{eno se}awe na smrt" bio je, po tre}i put nakon "Senki na zidu" i "Sudbine i komentara", u naju`em izboru za NIN-ovu nagradu: roman je nagra|en nagradom "Bora Stankovi}" 2009. godine. Za celokupan pripoveda~ki opus dobio je nagradu "Ramonda serbica" 2008. godine. Petkovi} je autor dve zbirke pri~a: to su "Izve{taj o kugi" (1989), za koju je dobio Andri}evu nagradu, i "^ovek koji je `iveo u snovima" (1998), delo oven~ano Vitalovom nagradom za kwigu godine.

Objavio je slede}e esejisti~ke kwige: "Ogled o ma~ki" (1995), "O Mikelan|elu govore}i" (2006), "Vizantijski internet" (2007), "Upotreba vilewaka" (2008) i "Kolumbovo jaje" (2017); wegove kolumne objavqivane u beogradskom dnevnom licu "Blic" sakupqene su u kwizi "Doga|aj godine" (2010). U saradwi sa uglednim vizantologom Radivojem Radi}em objavio je kwigu "Sredwovekovni putovo|a" (2011). Za kwigu eseja "Kolumbovo jaje" dobio je nagradu "Du{an Vasiqev", a za rukopis "Upotreba vilewaka" na-

nagrada 'Me{a Selimovi}', Borbina nagrada za kwigu godine

gradu "Istok–Zapad" istoimene zaje~arske biblioteke "Svetozar Markovi}".

Pri~e Radoslava Petkovi}a nalaze se u vi{e antologija objavqenih u zemqi i inostranstvu. Tokom devedesetih bio je kolumnista NIN-a, dnevnog lista "Demokratija", kao i stalni saradnik "Vremena" i "Evropqanina". Vi{e od deset godina bio je redovni kolumnista najtira`nijeg srpskog dnevnog lista "Blic". @iveo je i radio u Novom Sadu.

KUKI] O ODLASKU PETKOVI]A:

„Pripadao je zlatnoj mawini, bez koje nema napretka, ali za takvim qudima ovde se malo suza proliva“

Radoslav Petkovi} je pripadao onoj zlatnoj mawini bez koje nema napretka, a koja je danas ovde u drugom planu, umesto da predvodi ovo dru{tvo, ka`e Branko Kuki}, pesnik, esejista, urednik izdava~ke ku}e i ~asopisa "Gradac", nakon vesti o smrti Vave Petkovi}a posle duge i te{ke bolesti.

– Radoslav Petkovi} pripada jednoj od najzna~ajnijih generacija od sredine 20. do danas. Te generacije su na{u kwi`evnost podigle na evropski nivo – podse}a za Nova.rs pisac i urednik „Gradca“ Branko Kuki} nakon odlaska kwi`evnika i prevodioca u 71. godini.

Radoslavqeve kwige su, kako navodi Kuki}, primer literature visoke imaginacije i vrhunskog znawa.

– Te dve osobine u umetnosti nije lako spojiti, uskladiti i pomiriti. Wemu je to uspelo i zbog toga je on izuzetna li~nost na{e kwi`evnosti – smatra osniva~ i urednik „Gradca“.

Podse}a Kuki} da je Radoslav Vava Petkovi} pisao i za novine, pokazuju}i u tim tekstovima „izrazito poznavawe na{e dru{tvene, kulturne i politi~ke situacije“.

– To je va`na osobina koja nama ovde odavno nedostaje. Bez takvih qudi mi ne}emo shvatiti lo{e stawe u kome se nalazimo. Ali Radoslav Petkovi} je pripadao onoj zlatnoj mawini bez koje nema napretka, a koja je danas ovde u drugom planu, umesto da predvodi ovo dru{tvo. Ali za takvim qudima se ovde malo „suza proliva“ – zakqu~uje Branko Kuki}.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Wegovi romani osvojili su nagrade kao {to su NIN-ova nagrada za roman godine,

izvori{ta vode za tri

Beograda, vlastima bih sudio za veleizdaju

Svetski priznat nau~nik, doktor hemijskih nauka Jovan M. Tadi}, saradnik Lorens Berkli Nacionalne laboratorije u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, jedan je od autora nau~ne studije o posledicama kopawa litijuma u Jadarskoj dolini. U razgovoru za Nova.rs nagla{ava da je za odobravawe projekta Jadar neophodno dobiti “~etiri zelena svetla”, u domenu ekologije, ekonomije, politike i etike/morala, a mi nemamo nijedno. Tako|e, isti~e, da su oni koji podr`avaju projekat pla}enici Rio Tinta, da nemaju nau~ni kredibilitet, a vlastima koje forsiraju kopawe litijuma bi sudio za veleizdaju jer wihovo zalagawe podsti~e sumwu u netransparentne tokove novca.

Na{ sagovornik, koji je i doktor nauka filozofije, upozorava na nesagledivu ekolo{ku i ekonomsku {tetu, koju }e pretrpeti na{a zemqa, ukoliko dozvolimo da Rio Tinto sprovede projekat Jadar, koji zagovara vlast, ali i, kako isti~e, pojedini nau~nici bez kredibiliteta.

“Da bi se odobrio projekat ovog tipa, potrebno je da se dobiju ~etiri zelena svetla. Prvo je iz oblasti ekologije. To zna~i da ekolo{ka {teta bude prihvatqiva u odnosu na finansijsku dobit. Potom iz ekonomije, ta~nije da projekat ima ekonomskog smisla, bez obzira na ekolo{ke posledice. Zatim su tu politika i etika”, navodi Tadi}.

U Srbiji, me|utim, na svim semaforima bqe{ti crveno.

“[to se ti~e ekologije, projekat Jadar nema zeleno svetlo, zato {to je kopawe rudnika na toj lokaciji, pre svega, faktor rizika za izvore pija}e vode, u koli~ini koja bi, kako je i profesor Zoran Stevanovi} nedavno istakao, mogla da podmiri potrebe tri Beograda. Voda, u svetlu klimatskih promena, postaje neprocewiv resurs, pa sama pomisao da bi zbog egzistencije rudnika nekakvog litijuma, trebali da dovedemo u pitawe izvori{ta vode je nedopustiva”, nagla{ava Tadi}, koji je dva puta zavr{io postdoktorske studije, prvo u NASA, a potom i na Karnegi institutu za globalnu ekologiju.

BEDNA RUDNA RENTA

Ipak, pored ekolo{kog razarawa, ekonomski faktor je, ka`e on, mo`da i va`niji.

“U Srbiji je rudna renta 3,5 do 5 odsto, a poga|a se ad hok. Zamislite sad da ne po-

stoje ekolo{ki faktori ovog projekta, ve} da je analiziran samo iz pravca ekonomije. To zna~i da bismo doveli u pitawe davawe licence za eksploataciju litijuma ili bilo ~ega drugog, kako bismo izvukli samo tri odsto za rudnu rentu. U Rumuniji i Bugarskoj renta je 12,5 odsto, u Rusiji 23, u Norve{kj 28, a u ^ileu preko 40 odsto. @rtvovawe rudnog nalazi{ta, bez obzira na ekolo{ke efekte za tri odsto, niko normalna ne bi prihvatio. Iza nas }e `iveti neke nove generacije, mo`da }e se ekonomija promeniti, pa gde mi to onda `urimo sa eksploatacijom?”, pita ovaj svetski priznat nau~nik.

Politika je, ipak, najosetqiviji teren.

“Mi smo, kao zemqa, pod pritiskom Evropske unije, koja nastoji da bude nezavisna od Kine po pitawu litijumskih izvora. ^ekamo 25 godina da u|emo u tu Uniju, pored svega {to smo do sada uradili. Oteto nam je Kosovo, gde nam je ostalo 65 odsto rudnih bogatstava, a EU je imala ulogu u tome i sad smatraju da imaju moralni kredibilitet da od nas tra`e da im damo Jadar i tamo{wa nalazi{ta. Mislim da im ni{ta ne dugujemo i da kao narod nemamo obavezu da im damo da nam eksploati{u zemqu”, nagla{ava Tadi}.

Sva ~etiri “zelena sveta” su problemati~na.

“Eti~ko pitawe pomenuto u reporta`i ‘Journal Science’, koja je objavqena povodom na{eg rada o posledicama kopawa litijuma, je da stanovni{tvo Jadarske doline nije uop{te integrisano u ovaj proces, da oni nisu ni o ~emu pravilno obave{teni. Tako|e je sporno pitawe ‘koliko vredi zemqa’, odnosno da li bismo za bilo

koju cenu prodali i jedan komadi} svoje zemqe?”, pita on. UPITNE SUME NOVCA I „KVAZI“ NAU^NICI

Ako stanemo na put kopawu litijuma u Jadru, vlast upozorava da }emo morati da platimo “milijarde evra”. “Ugovori sa Rio Tintom nisu stavqeni na javni uvid i mi sad ne mo`emo da komentari{emo da li su i koliko novca oni ulo`ili u istra`ivawa u Jadru. Ti radovi nisu nimalo jeftini, ali Rio Tinto je sve radio na svoj rizik ili na osnovu nekih ugovornih prava sa srpskim vlastima, o kojima mi ni{ta ne znamo. U istra`ivawa su, prema nekim procenama, ulo`ili oko 650 miliona evra, a vlast pomiwe cifru od nekoliko milijardi za obe{te}ewe, {to je sve naga|awe”, ka`e na{ sagovornik.

On isti~e i da su nau~nici koji podr`avaju kopawe litijuma pla}enici i da nemaju nau~ni kredibilitet.

“Kad god se raspravqalo o izjavama dela stru~ne javnosti, koji je naklowen projektu, postavqalo se pitawe da li su to qudi koji su bili ukqu~eni od strane Rio Tinta ili Vlade Srbije, pa imaju finansijski ili drugi interes. Ja, na primer, nemam nikakav finansijski interes, kao ni kolege sa kojima sam radio studiju. Sve {to smo do sada rekli i objavili je iz li~nih ube|ewa. Oni koji prihvataju projekat, su qudi koje je Rio Tinto u pro{losti pla}ao. Ti navodni stru~waci uglavnom nemaju nau~ni kredibilitet da govore o projektu. Dovoqno je da odete na ‘Research Gate’, ukucate ime nau~nika i vidite u rezultatima koliko je radova objavio, koliko je puta bio citiran i sli~no. Kad

ukucate imena qudi koji su zagovornici projekta Jadar, sve }e vam biti jasno”, obja{wava Tadi}.

Problem sa kopawem litijuma u Jadru je {to ne postoji sli~an rudnik u svetu, zbog ~ega je rizi~no pristajati na neproverene metode rada.

“Ovo bi bio prvi put u istoriji sveta da se vadi litijum iz jadarita, a u pitawu je mineral jedinstven po svom sastavu. Qudi iz Rio Tinta nisu tra`ili litijum kada su do{li u Jadar, ve} bor. Onda su prona{li jadarit i litijum, {to je preko no}i postalo interesantnije. Potom su razvili poseban tehnolo{ki postupak za va|ewe litijuma iz ovog minerala, a tek u julu ove godine su dobili patent. Me|utim, sam patent ne daje nikakve garancije da taj postupak nema {tetnosti”, pri~a Tadi}.

OTROVNA JALOVINA OSTAJE U NASLEDSTVO BUDU]IM GENERACIJAMA

Ovaj postupak za ekstrakciju litijuma bi prvi put bio kori{}en u Srbiji. “Litijum bi kod nas trebalo da se dobija na jedinstven na~in u svetu, a pitawe je gde su oni testirali taj postupak, kad nigde ovako ne{to ne postoji. Mi sad treba da verujemo da }e postupak da radi kako oni ka`u, da im verujemo na re~. I {ta ako do|e do zemqotresa, poplava, {ta onda da radimo. Litijumska jalovina, odnosno jadaritska, koja ostaje iza tog rudnika sadr`i visoke procente litijuma, arsena i bora. Treba znati da je bor insekticid, {to zna~i da }emo napraviti brdo insekticida na bazi bora, ali i mi{omora, na bazi arsena. Pravimo brda toksi~ne jalovine i treba da verujemo da }e ta deponija, kako nau~nici koji zagovaraju projekat ka`u, biti bezopasno ‘kinder jaje’, koje je puno je mi{omora i insekticida”, nagla{ava Tadi}. Vlastima koje navode narod da prihvati projekat koji je opasan po zdravqe, treba suditi, smatra on.

“Treba kao generacija da se zapitamo {ta kao tekovinu ostavqamo budu}im generacijama, insekticide, mi{omore i jalovinu. Ekonomija znawa je budu}nost, a pri~a da je rudarstvo budu}nost Srbije je budala{tina. Vlastima koje su postigle dogovor sa Rio Tintom i koji zagovaraju ovaj projekat, sudio bih za veleizdaju. Sve ovo je neprihvatqivo, a wihova borba za projekat samo podsti~e sumwe da su neki netransparentni tokovi novca u pitawu. Ono {to srpska vlast radi je nadrealizam, koja se ne sre}e ni u satiri~nim ~asopisima”, zakqu~uje Jovan M. Tadi}.

Veliki broj vernika okupio se u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu da se pokloni mo{tima svetiteqke i da u~estvuje u bogoslu`ewu u crkvi Ru`ici povodom praznika Svete Petke. Svetiteqka u`iva veliko po{tovawe, ne samo u na{em narodu, ve} i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Slavi se i kao krsna slava. Knegiwa Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteqkine mo{ti i sahrani ih u crkvi Ru`ici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mo{ti u Carigrad da bi, kona~no, 1641. carigradski patrijarh Parteni-

je poklonio mo{ti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Ja{i i polo`io u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas. Osobe koji imaju neki zdravstveni problem, treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili ~esmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.

U eparhijama SPC oko 250 crkava je posve}eno Svetoj Petki. Sveta Petka posebno je po{tovana kao za{titnica `ena svih vera i nacija, majki i porodiqa. Obi~no se pored hrama posve}enog Svetoj Petki ili u neposrednoj blizini, nalazi izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.

Nepregledne kolone vernika strpqivo ~ekaju satima da se pomole i celivaju krst

ZAVR[EN SAJMA KWIGA U BEOGRADU: Lepa

od 200.000 posetilaca

Novo dru`ewe bi}e od 18. do 26. oktobra 2025, a ove godine je svoju kulturu i umetnike predstavila Kuba. Najve}a zvezda ove godine je bio Toni Parsons, koji je prvo u Srbiji predstavio novi roman "Ubistvo za prezauzete"

U Beogradu je zatvaren 67. Me|unarodni sajam kwiga, na kome su se predstavila 424 direktna izlaga~a (izlaga~a i suizlaga~a), od ~ega 340 doma}ih i 84 iz inostranstva.

- Kroz kapije Sajma kwiga pro{ao je dvestahiqaditi posetilac (203.350), {to je rekord otkad se poseta meri na ovaj na~in - rekla je Danka Seli}, direktorka Beogradskog sajma, na zavr{noj pres-konferenciji povodom zatvarawa manifestacije.

Pored Kube, zemqe po~asnog gosta, i izdava~a iz Srbije, na 67. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga u~estvovali su izdava~i iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Gr~ke, Irana, Italije, Nema~ke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore.

Toni Parsons, jedan od najtira`nijih svetskih pisaca, potpisuje svoje kwige na beogradskom Sajmu

Ovogodi{wu manifestaciju je pratilo preko 1.200 novinara, snimateqa i foto-reportera elektronskih, {tampanih i onlajn medija, a zabele`eno je i prisustvo medijskih ku}a i izve{ta~a iz Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Ma|arske, Bugarske, Japana, Rusije, Austrije, Nema~ke, Velike Britanije, Malte, Kine i Kube. Nagradu za najboqu saradwu s medijima ponovo je dobila Laguna, a `iri je za izdava~a godine proglasio Kreativni centar. Du{an Kova~evi}, predsednik Odbora Sajma kwiga, izrazio je veliko zadovoqstvo zbog raznovrsnosti sadr`aja i rekordne posete.

- Va`no je {to Sajam kwiga svake godine privla~i sve vi{e mladih qudi - ponovio je Kova~evi}.

Lejde E. Rodrigez Ernandez, ambasador Republike Kube u Beogradu, rekao je da je za wegovu zemqu bila izuzetna ~ast da u~estvuje na ovakvom doga|aju, koji je zabele`io i rekordnu posetu. Delegacija kubanskih umetnika dru`ila se s posetiocima Sajma predstaviv{i svoju kwi`evnost, umetnost i muziku. Najve}a zvezda ove godine je bio Toni Parsons, koji je u Beogradu proveo ~ak {est dana. Pravi kuriozitet predstavqa ~iwenica da je wegov najnoviji roman "Ubistvo za prezauzete" do`iveo svetsku premijeru upravo u Srbiji, pred publikom prema kojoj pisac ne krije svoje divqewe, i to ~ak dva meseca pre objavqivawa u Velikoj Britaniji.

- Kad mi neko ka`e Beograd, prvo {to mi pro|e kroz glavu jesu moji ~itaoci. Ovde zaista imam mnogo strastvenih ~italac,a koje po{tujem, jer se takva vernost publike ne sre}e bilo gde. Nama piscima ume da se desi da odemo u neko mesto gde, iako smo ve} stekli popularnost, za nas niko nije ~uo niti je zainteresovan. Kod beogradske publike to je sasvim suprotno. Ose}am se po{tovano, voqeno i dobrodo{lo, i to mi zaista zna~i. Ista iskustva imao sam i u Novom Sadu i Ni{u - rekao je Parsons.

USKORO NAS O^EKUJE SEZONA SLAVA I PRAZNOVAWA:

Slavski kola~ - hleb

`ivota

kog krase simboli sre}e i radosti

"Obi~aj je da se pre se~ewa kola~a donese pun ~anak pasuqa ili sarme, koji se stavi pored slavske sve}e, jer se kola~ ne se~e za praznim stolom", pri~a za RT Blakan etnolog Katarina Seleni} i dodaje da je slavski kola~ nedeqiv, ne izlazi iz ku}e i predstavqa svetiwu. U narodu je poznat i kao hleb `ivota i obi~no se priprema sa p{eni~nim bra{nom i vodom, kao i bogojavqenskom i osve}enom vodicom, a doma}ica ga zamesi dan ranije. Krase ga simboli Hrista, sre}e i predstavqa dar namewen Gospodu.

Uskoro nas o~ekuje sezona slava i praznovawa, kada }e biti sve~ano i veselo u domovima, a na trpezi }e se sigurno na}i nezaobilazni elementi svake slave - sve}a, `ito, vino i kola~. Slav-

mo`e da po~ne. Obi~aj je da se pre se~ewa kola~a obavezno donese pun ~anak pasuqa ili sarme, koji se stavi pored slavske sve}e, jer se kola~ ne se~e za praznim stolom".

SVE MRVICE DA SE POJEDU

Trebalo bi ceo da se pojede i ne sme ni{ta da ostane, a ukoliko se to dogodi, preostali delovi se spale, nagla{ava etnolog: Slavski kola~ je nedeqiv, u smislu da se ne iznosi iz ku}e, i samim tim {to je prilikom rezawa preliven vinom i preka|en, predstavqa svetiwu. U tom smislu, tokom slavskog obreda kola~ se treba pojesti u potpunosti. Tri dana se slavi slava, tri dana se stavqa i slu`i kola~ dok se i mrvica ne pojede. Ukoliko se slu~ajno dogodi da se ne pojede,

ski kola~ simboli{e Hrista, a {to se ti~e samog lomqewa kola~a na slavi, ovaj ~in ima dugu tradiciju kod nas: "Kola~ obi~no se~e i lomi doma}in s najstarijim mu{kim detetom ili nekim po{tovanim gostom, posle ~ega ga unakrsno zalije vinom. Trebalo bi da ~itav obred ima za{titni~ko - magijsko dejstvo, odnosno da uti~e na zdravqe uku}ana. Nakon rezawa, jedno par~e kola~a ostaje ispred sve}e, jedno se stavqa u sito i podi`e se do glave najvi{e prisutne osobe, kako bi `ito toliko rodilo, da bi se usevi podigli ka suncu i da bi sazreli, te je na taj na~in trebalo da uti~e na rodnost poqa", isti~e za RT Blakan etnolog Katarina Seleni} i dodaje:

"U nekim mestima u Srbiji starije `ene su pevale za vreme ritualnog se~ewa kola~a i nazdravqawa: "ko vino pije slave Bo`ije, pomozi mu Bo`e; sve mu dobro bilo, sve mu rodilo, u poqu p{enica bjelica, u vinogradu vinova lozica, a u ku}i sve mu{ka de~ica". Za to vreme svi prisutni gosti stoje, a potom se ~estita doma}inu slave, koji pozove sve da sednu i koji daje znak da ru~ak

ni drugog dana, onda se te mrvice nikako i nipo{to ne daju `ivotiwama, nego se spaquju", isti~e za RT Blakan etnolog Katarina Seleni}.

KO PRAVI KOLA^

Posebna pa`wa se pridaje ukra{avawu hleba `ivota, a o wegovom izgledu i ukusu brine doma}ica:

"Obi~no je pripreman uo~i slave u domu u kojem se slavi, ili u novije vreme, rano ujutru na dan slave. Po pravilu, za wegovu izradu bila je zadu`ena vode}a doma}ica ku}e. Ako je u ku}i tj. zadruzi bilo vi{e bra}e, i nisu se izdelili, kola~ je mesila najstarija snaja koja je bila redu{a. Kola~ se mesi sa kvascem i osve}enom vodicom koju je sve{tenik uo~i slave osve{tao u ku}ama koje slave praznik i koja se koristila i da se sa wom isprskaju i sva ostala jela koja se slu`e za slavu. Najkvalitetnije bra{no kori{}eno je za wegovo spremawe, kako bi bio {to lep{i i ukusniji. U testo za me{ewe slavskog kola~a dodavani su drugi sastojci, jaja, mleko i uqe, a ukoliko bi se slavilo u postu, ili ako bi slava "pala" u sredu ili petak, pripre-

man je postan kola~, bez mleka i jaja", nagla{ava stru~wak.

LEPI UKRASI

ZA LEP[I @IVOT Pored podrazumevanog slavskog pe~ata koji se utisne u kola~, mo`e se ukrasiti i vencima, listovima, gro`|em: "Neizostavni predmet za ukra{avawe obrednog hleba u na{em narodu, ~ini i poskurnik, ili, kako se jo{ naziva, slavski pe~at. Wegov otisak stavqa se na sredinu kola~a, a ~esto i sa strane, u paru. Naj~e{}e je kvadratnog oblika s urezanim motivom krsta i slovima IS HS NI KA, koja predstavqaju skra}enicu od gr~kog izraza Isus Hristos pobednik.

Na kola~u se ~esto mo`e na}i i gran~ica bosiqka, jer se bosiqak, smatra biqkom koja ima izuzetne za{titne i plodotvorne mo}i. Narod veruje da {titi od zlih sila i istovremeno doprinosi blagostawu i prosperitetu", ka`e etnolog Katarina Seleni} i poja{wava: "Slavski kola~ je okruglog oblika i ukra{ava se da bude {to lep{i, kako bi bio 'lep{i `ivot'. Veruje se da okrugli oblik kola~a simboli{e Sunce, a ukrasi su naj~e{}e u vidu venaca s listi}ima, klasja, gro`|a, ptica i cvetova, a na ivicama je obi~no ispletena pletenica ukrug. Na kola~, obi~no, doma}ica stavqa kocke {e}era i cve}e, koji simbolizuju radost i sladak `ivot, i blagosiqa se da bude u domu sve ponajboqe, sve {to doma}in `eli da se to i ostvari. U modernije vreme ~esto se umesto kocke {e}era stavqaju bombone".

UKRA[AVAWE

ZAVISILO OD UME]A DOMA]ICE [to se ti~e ukra{avawa, ne postoje bitne kulturolo{ke razlike me|u kola~ima u raznim krajevima Srbije i pre bi se moglo re}i da je ukra{avawe zavisilo od ume}a doma}ice, ka`u stru~waci. "Pored stalnih elemenata na slavskim kola~ima su bile prisutne likovne predstave useva, stoke {to je odra`avalo `equ doma}ina za dobrim rodom i zdravqem u zajednici", ka`e etnolog Sa{a Sre}kovi} i poja{wava simboliku pojedinih ukrasa: "Gro`|e, bure i klas `ita - simboli{u rodnu godinu, izobiqe, bogatu trpezu, pune ambare i dobru berbu.

Ptica - uglavnom je to golub, ima zna~ewe Svetog Duha, a predstavqa i simbol mira i zdravqa. Kwiga - simbol znawa i uspeha. Od ostalih simbola dodaju se na nekad jo{ cvetovi koji zna~e lepotu i ~isto}u du{e uku}ana".

110

ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (12)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Od po~etka veka do izbijawa Velikog rata dogodio se veliki broj promena koje su uticale na situaciju u Bosni i Hercegovini.

Umro je Bewamin Kalaj, a u Srbiji je do{lo do smene dinastija. U Hrvatskoj je nastajala Srpsko-hrvatska koalicija i razvijala se politika „novog kursa“. Carinski rat izbio je 1906. godine, i izazvao je jako ose}awe nepravde kod Srba u Bosni i Hercegovini.

Dotada{wa politika srpskih predstavnika u Bosni i Hercegovini, koja je poku{avala da peticijama kod cara i saradwom sa vlastima izbori {to boqi polo`aj za Srbe, pokazala se kao neuspe{na. Nezadovoqstvo sa austrougarskim vlastima je me|u Srbima bilo toliko da je austrijskim upravnicima Bosne i Hercegovine bilo te{ko da uop{te prona|u uglednije Srbe koji bi sa wima i na najni`em nivou sara|ivali.

Se}awa mladobosanaca jasno ukazuju na godinu kada je omladina krenula na put bez povratka, na put sukoba sa Austrougarskom. Bila je to godina Aneksije, koja u isposvestima svih onih omladinaca koji su pre`iveli Veliki rat zauzima va`no mesto, kao godina kada je po~ela promena. Kao godina kada je shva}eno da je pomirqiva politika wihovih o~eva bila proma{aj. Rat Austrougarske i Srbije ve} tada je razmatran kao sasvim mogu}.

Omladina je i ranije po~ela da prati de{avawa na ~itavom Slovenskom jugu. Pratila se i ratna opasnost iz prole}a 1909. godine, ali i Veleizdajni~ki i Fridjungov proces.

Zastava Kraqevine Srbije, 1908. godina: Ugled Kraqevine Srbije je nakon balkanskih ratova bio izuzetan, a sa tim ugledom rasla je i privla~nost jugoslovenske ideje i broj wenih pristalica u Bosni i Hercegovini

je u Bosni i Hercegovini sa pa`wom pra}eno. U prole}e 1912. godine sarajevski omladinci, ukqu~uju}i Principa, organizovali su prve velike demonstracije.

Omladinci u Bosni i Hercegovini su sa pa`wom pratili polo`aj drugih oblasti u kojima su `iveli Sloveni u Dvojnoj monarhiji. Vesti koje su stizale iz Ju`ne Ugarske i Hrvatske nisu bile ohrabruju}e. U godini izbijawa balkanskog rata u Hrvatskoj je ukinut ustav i uvedena je komesarska vlast, a Srbima su u Ju`noj Ugarskoj ukinute privilegije koje su u`ivali jo{ od vremena Velike seobe. Ukoliko je 1908. godina predstavqala po~etak promene omladinske politike, godine balkanskih ratova su predstavqale period otvorenih sukoba. Ugled Kraqevine Srbije je nakon balkanskih ratova bio izuzetan, a sa tim ugledom rasla je i privla~nost jugoslovenske ideje i broj wenih pristalica u Bosni i Hercegovini. Vera da je „oslobo|ewe i ujediwewe“ blizu zauzimala je sve ja~e mesto u svesti nezadovoqnih podanika Franca Jozefa. Me|utim, rast ugleda Srbije zna~io je zao{tra-

vawe politike Dvojne monarhije, ne samo prema Srbiji, ve} i prema Srbima u Bosni i Hercegovini. Dok su u vreme Veleizdajni~kog i Fridjungovog procesa mladobosanci prime}ivali nepravdu koju sprovodi sama dr`ava, u vreme balkanskih ratova oni je nisu vi{e samo prime}ivali ve} su je ose}ali na svojoj ko`i. Po~elo se sa hap{ewima omladine i sudskim procesima.

Vrhunac su bile Po}orekove „iznimne mere“ iz 1913. godine kada je u Bosni i Hercegovini uveden poseban vojni pravilnik za Srbe i wihova udru`ewa. Burna politi~ka svakodnevica oblikovala je mlade qude koji su u kwigama po~eli da otkrivaju neke nove na~ine borbe za svoja prava. Nastajala je nova generacija.

Svedo~ewe o sarajevskim gimnazijalcima koji ne `ele da kleknu i da se pomole za vladarski dom Austrije, izuzetno je vredno. Na primeru jednog doga|aja, koji je od zaborava spa{en samo zahvaquju}i prisustvu ~inovnika iz Be~a na koga je akt |aka ostavio jak utisak, pokazuje se sva energija nove generacije, koja je, uprkos strogim disci-

ODVOJENI POJEDINCI

plinskim pravilima i uprkos sopstvenim roditeqima koji su kle~ali, odlu~ila da stoji. Molitve za Habzburge su posebno te{ko padale omladini. Dimitrije Mitrinovi} je u Mostaru od prvih {kolskih dana bio primoran da se moli za Franca Jozefa. Jo{ kao osnovac on se trudio da ne dodiruje pod sa oba kolena jer je verovao da tako molitva ne}e imati efekta. @elimo da postavimo hipotezu da je Mladu Bosnu najboqe posmatrati kao novu generaciju. Prva generacija seqa~kih sinova {kolovala se u vreme velikih promena. Austrougarska politika je nakon Aneksije bila sve agresivnija, pritisak na stanovni{tvo je bio sve ve}i, jugoslovenska ideja je sve vi{e uzimala maha, a nakon Kumanova ugled susedne Kraqevine Srbije nezadr`ivo je rastao.

1851. - U Cetiwu je umro crnogorski vladika, filozof i dr`avnik Petar II Petrovi} Wego{. Jedan je od najve}ih srpskih pesnika i filozofa. Wego{ je ostao upam}en kao veoma harizmati~na i markantna li~nost srpske istorije. Autor je slavnog dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Kao dr`avnik postavio je temeqe moderne crnogorske dr`ave, ustanovio izvr{nu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za wegove vladavine osnovana je prva {tamparija u Cetiwu 1834. i podignuta prva {kola. Zalagao se za oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba i bio je spreman da se odrekne svojih svetovnih vlasti zarad ujediwewa sa Srbijom.

2020. - [kotski glumac [on Koneri, poznat kao prvi filmski Xems Bond, umro je u 91. godini (Nesalomivi, Ime ru`e, Lov na Crveni oktobar). Za svoja filmska dostignu}a dobio je Oskara. OMLADINA

1926. - Umro je ameri~ki ma|ioni~ar, poreklom ma|arski Jevrejin Hari Hudini, najpoznatiji ma|ioni~ar 20. veka. Ro|en kao Erih Vajs, promenio je ime u ~ast francuskog ma|ioni~ara Robera Hudina.

1940. - Pobedom britanske avijacije zavr{ena je Bitka za Britaniju koju su Nemci po~eli u julu sna`nim bombardovawem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci su preuzeli vazdu{nu kontrolu nad Laman{om, a Nemci su odustali od invazije na to ostrvo.

1952. - SAD su na Mar{alskim ostrvima na Tihom okeanu, izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1956. - Bombardovawem egipatskih aerodroma, Britanija i Francuska su po~ele napad na Egipat, tokom Suecke krize.

1961. - U procesu destaqinizacije Sovjetskog Saveza, Staqinovi posmrtni ostaci preme{teni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremqa.

Kqu~ne godine za razumevawe Mlade Bosne, godine koje nude kontekst za obja{wewe mladobosanskih politi~kih ideja, jesu godine izme|u 1908. i 1913. godine. Nakon @eraji}evog atentata 1910. godine u Sarajevu, na habzbur{ke zvani~nike pucano je u 1912. u Zagrebu, {to

Ideja generacije deluje kao dobro obja{wewe za Mladu Bosnu jer Mlada Bosna nikada nije postojala kao organizacija. Generacija, za razliku od konkretne grupe, mo`e postojati ~ak i ukoliko weni ~lanovi nemaju saznawe jedni o drugima. Zna~aj formativnih principa je upravo u tome {to vezuju me|usobno odvojene pojedince koji uop{te ne moraju da dospeju u li~ni kontakt. Neki atentatori na Franca Ferdinanda po prvi put }e se upoznati tek nakon hap{ewa, u zatvoru.

Omladina je imala prilike da do`ivi iste doga|aje koji su oblikovali wihove stavove. Mladobosanci su zajedno iskusili sve nedostatke „privilegovanog“ polo`aja Ju`nih Slovena u Austrougarskoj. Majnhajm tvrdi da ukoliko `elimo da govorimo o generaciji kao realnosti, kao ne~emu zna~ajnijem od grupe pojedinaca ro|enih u isto vreme, neophodno je da postoji zajedni~ko jezgro. Majnhajm to jezgro opisuje kao „u~e{}e u zajedni~koj sudbini“. Generacija kao realnost podrazumeva konkretnu vezu izme|u ~lanova generacije zbog wihove izlo`enosti istim dru{tvenim i intelektualnim simptomima. Zajedni~ka sudbina za Mladu Bosnu bili su Aneksija, Balkanski ratovi i karakter austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini. Seqa~ko poreklo je predstavqalo dodatni kohezivni faktor.

l U slede}em broju: Omladina je bila za direktnu akciju i bez strpqewa za takti~ku politiku starijih

1984. - Ispred rezidencije u Wu Delhiju ubijena je Indira Gandi, premijer Indije. Ubistvo su izvr{ili Siki ekstremisti, pripadnici wenog li~nog obezbe|ewa.

1999. - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde" u sukobima navija~a poginuo je u~enik Aleksandar Radovi}. To je bio prvi slu~aj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.

2011. - Unesko je primio Palestinu u punopravno ~lanstvo, nakon ~ega su Kanada, SAD i Izrael obustavili finansirawe te organizacije.

2015. - Stradalo je 217 putnika i sedam ~lanova posade kada se ruski avion koji je leteo na liniji [arm el-[eik - Sankt Peterburg, sru{io u centralnom delu Sinajskog poluostrva. Rusija je ovu avionski nesre}u okarakterisala kao teroristi~ki napad.

2015. - U no}nom klubu u Bukure{tu tokom hevi-metal koncerta izbio je po`ar izazvan pirotehni~kim ure|ajima i u mete`u nastalom u panici posetilaca da napuste klub, stradala je 61 osoba.

FATALNA SRPSKA PESNIKIWA:

Wego{ je bio zaqubqen u wu, ali ona je volela drugoga… i umrla u bedi

Samo jednom je Petar Petrovi} Wego{ priznao da je zaqubqen. “Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kalu|er, eto knegiwe Crnoj Gori!” Ali Milica Stojadinovi} Srpkiwa nikad nije ni pomislila da mu uzvrati. Fatalna pesnikiwa bila je zaqubqena u wegovog najboqeg prijateqa.

@ena koju su `eleli da upoznaju mnogi pesnici, a me|u wima i Jovan Suboti}, Ivan Ma`urani}, Johan Gabrijel Sajdl i Ludvig August Frankl, ro|ena je 1828. u Bukovcu kraj Novog Sada, a najve}i deo `ivota provela je u Vrdniku, po kome je i dobila nadimak, Vrdni~ka vila. ^etvrta od petoro dece iz sve{teni~ke ku}e, bila je toliko talentovana da je u~iteq `alio {to nije de~ak pa da nastavi {kolovawe. To je ipak u~inila, ali samoinicijativno, u Petrovaradinu.

Govorila je nema~ki i slova~ki, kasnije sama nau~ila i francuski i italijanski, svirala je gitaru, ~itala Getea, [ilera i Rusoa. Zvali su je i “lepa pesmotvorka”. Ostalo je svedo~anstvo wenog prijateqa Ludviga Augusta Frankla: “Wena figura bila je uo~qiva: sredwe visine, sa izrazitim, jasnim oblicima, sa bledim kao u Bogorodice licem, sa ~elom natkriqenim mrkom kosom. Velike crne o~i gledahu sa mirno}om koja kao da ne be{e s ovog sveta…”

RODOQUBQE NA PRVOM MESTU

Od prve objavqene pesme 1847. godine u „Serbskom narodnom listu”, weno ime pojavquje se u svim doma}im ~asopisima, nakon ~ega objavquje tri zbirke pesama – 1850, 1855. i 1869. godine. Generacijski bli`a drugom romanti~arskom nara{taju koji su obele`ili Jak{i} i Zmaj, Milica za neprikosnovenu temu svog pesni{tva bira rodoqubqe. Neuni{tivo nacionalno ose}awe odredilo je i da svome imenu doda “Srpkiwa”. Obrazovana, poliglota, upoznata sa idejama @an@aka Rusoa, Milica ne prihvata tekovine Zapada, ponosi se svojim poreklom i `ivotom seoske devojke. Pesnikiwa ~ije su {kolovawe u nema~koj {koli obele`ile re~i nastavnika: “Ti si vrlo darovita, {teta {to si od racke porodice”, do kraja `ivota koristila je svaku priliku da podseti na staru srpsku slavu. Pisala je pesme i dnevnik i ~itava Srbija je govorila o `eni pesnikiwi. U kwi`evnim ~asopisima su objavqivane wene slike, Vuk Karaxi}, Wego{ i knez Mihailo su joj se divili i dolazili na Fru{ku goru samo da je vide. Kada su 1848. u Vojvodini po~eli sukobi, `elela je da bude srpska Jovanka Orleanka i da sa gitarom krene u rat. U vreme turskog bombardovawa 1862. dolazila je u Beograd i odatle slala izve{taje „Pe{tanskom dnevniku” kao prva `ena ratni dopisnik me|u Srbima. Izve{taj s beogradskih ulica, deo reporta`e „Srce i barikade”, prenosi „Ma|arski dnevnik” jula 1862. godine, a kasnije i ostale evropske novine. Wena pisana svedo~anstva

o ubistvu srpskog de~aka u redu za vodu kod beogradske ^ukur-~esme i turskom razarawu grada dovode strane novinare u Beograd.

PRVI RATNI IZVE[TA^

Stvara se diplomatska atmosfera koja }e kulminirati uspehom kneza Mihaila nad Osmanlijama u Srbiji. Dovoqno obrazovana da prenese istorijski trenutak, ali i emancipovana da mu prisustvuje, Milica postavqa temeqe modernog novinarstva u oblasti ratnog izve{tavawa. Objavila je tri zbirke rodoqubivih pesama, a wen rad nailazio je na veliki odziv u javnosti. Pesnikiwa je u dva navrata boravila i u Be~u kod Vuka Karaxi}a. ^etrdeset godina stariji Vuk brinuo se da joj na|e posao, obezbedi wenom bratu stipendiju, provodaxisao joj, putovao s wom, a ona mu je bila saradnik, brinula se o wegovoj biblioteci. Milica je imala veliku ulogu u stvarawu Vukovog Rje~nika. Prenosila mu je narodne pesme, umotvorine, sremske obi~aje… Me|utim, mnogi su verovali da je otac srpske pismenosti zapravo bio zaqubqen u wu.

Crnogorski vladika visoko je cenio pesme i rodoqubqe trinaest godina mla|e Milice Stojadinovi} Srpkiwe, a bila mu je draga i kao `ena. Ali, tron crkvenog i dr`avnog poglavara Crne Gore bio je wegov usud. NEUZVRA]ENA QUBAV

Najboqi opis Wego{a kao ~oveka, wegove boli i nedoumice dao je u svojim „Pismima iz Italije” Qubomir Nenadovi}, kojeg je za vladiku vezivalo i li~no prijateqstvo.

A slu~aj je udesio da se Milica Stojadinovi} zaqubi ba{ u wega!

Qubomir Nenadovi}, ro|en 1826. godine, sin je ~uvenog ustani~kog vojvode i prvog diplomate Kara|or|evog, prote Mateje Nenadovi}a. Zahvaquju}i bogatstvu porodice, bio je me|u prvim Srbima koji su se {kolovali u inostranstvu. Za vreme {kolskih raspusta putovao je po evropskim zemqama i o tome ostavio putopise. U Italiji je sreo Wego{a i svoju kwigu, umesto Italiji, posvetio wemu.

U svom dnevniku Milica je ostavila niz zapisa o ludoj qubavi prema Nenadovi}u, pesniku od Avale, kako ga je zvala. On je imao tu privilegiju da ima wenu stalnu pa`wu, da prvi ~ita wene pesme i da ih komentari{e, da mu posveti pesmu “Jednom pesniku” i da na stolu uvek dr`i wegovu sliku. Ona je od wega imala prijateqstvo i pesmu „Jednoj Srpkiwi”.

Iako je visoko cenio weno stvarala{tvo, odbio je da joj uzvrati ose}awa. Poku{avaju}i da ga osvoji, Milica se ~ak poverila jednoj `eni iz visokog beogradskog dru{tva, koja je na sebe preuzela obavezu da to prenese putopiscu. Na pitawe te zajedni~ke poznanice za{to se ne bi ven~ali, Quba Nenadovi} je odgovorio: „Ali, gospo|o, gde ste videli da su dvoje pametnih ku}u oku}ili… To ne biva: jedno, ipak, treba da je malo onako…” Nikada nije zaprosio Milicu, niti neku drugu `enu.

BRO[ ZA POKOJ DU[E

Milica je bila ~est gost i na dvoru kneza Mihaila Obrenovi}a, koji joj je bio prijateq i mecena, pa je tako od knegiwe Julije na poklon dobila i zlatan bro{, na kome je naslikan wen poznati portret. Me|utim, nakon smrti roditeqa Milica napu{ta Vrdnik i dolazi u Beograd, u kome prestaje wen stvarala~ki rad i po~iwe te{ko razdobqe. @ivi u Savamali, u ku}i gr~kog trgovca, i u siroma{tvu prekida sve prijateqske veze. Veliki prijateq Vuk Karaxi} nije vi{e `iv, bra}a su je prekorela {to se na vreme nije obezbedila, prijateqima je pisala da joj po{aqu hartiju i koverat s markama jer nema novac ni za to, te zato vi{e i ne pi{e. Poznanici su je sretali kako posr}e beogradskim ulicama sa fla{om rakije, a me|u wima bio je i Qubomir Nenadovi}. Raspu{tene, sede kose zatra`ila mu je ~etiri gro{a za rakiju. Posledwe {to je imala da proda bio je skupoceni gro{, poklon knegiwe Julije. Ponudila ga je Narodnom muzeju, ali procena je dugo trajala. Potpuno zaboravqena i u krajwoj bedi umrla je 25. jula 1878. godine. Sahrawena je na Ta{majdanu, a 1905. godine weni posmrtni ostaci preneti su u Po`arevac, u porodi~nu grobnicu. U Vrdniku, u krugu Manastira Sremska Ravanica, stoji spomenik Vrdni~koj vili. Novac od bro{a poslu`io je za sahranu i isplatu zaostalih dugova. Qubomir Nenadovi} je umro 1895. godine.

Za{to je Nikola Pa{i} rekao ~uveno: „Spasa nam nema, propasti ne}emo“

Nestankom ruske imperije i smr}u cara Nikolaja Drugog nestaje i glavni pokroviteq i oslonac Srbije, jer nova vlast sovjetska nije bila ruska nacionalna vlast, ve} ideolo{ka. Zato ne ~udi {to je vek od ubistva ruske carske porodice, osim u Rusiji, u svetu sve~ano obele`en jedino jo{ u Beogradu.

O li~nosti cara Nikolaja, o stradalni~koj smrti wegove porodice, kao i o vezama cara i Srbije govorili su na predavawu u Rektoratu Beogradskog univerziteta profesor Pravnog fakulteta Zoran Mirkovi}, dr Boris Milosavqevi} iz Balkanolo{kog instituta SANU, arhimandrit Mihajlo Bikovi} i stare{ina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu Vitalij Tarasjev. Posledwi ruski car bio je prijateq Srba, kao {to je i do-

kazao, {to nisu bili ni Lewin, ni Trocki, ni Staqin. Zato je na vest o ubistvu carske porodice, slute}i {ta sledi, ~ak i „hladni i prora~unati“ Nikola Pa{i} pustio suzu, rekao je Milosavqevi}, podsetiv{i da su ve} tada slu`bene srpske novine ubijenog cara nazvale „mu~enikom“. Prema re~ima Mirkovi}a, Rusija je od po~etka 19. veka ima-

la ogromnog uticaja na sudbinu Srbije i bez wene diplomatske podr{ke ne bi bilo ni priznawa Kne`evine Srbije na Berlinskom kongresu 1878. godine. Kad je re~ o istorijskim okolnostima posle egzekucije carske porodice, kako je podsetio Mirkovi}, u talasu izbeglica Srbija je primila 40.000-50.000 ruskih emigranata. Iz te velike ruske tragedije

Univerzitet u Beogradu je dobio brojne nau~nike i „veliku iwekciju“ znawa, dodao je profesor. Arhimandrit Mihajlo se osvrnuo na duhovnu dimenziju stradawa carske porodice koju je ruska crkva proglasila velikomu~enicima. Ta duhovna dimenzija je, kako je rekao, samo vrh ledenog brega, onog {to je iznedrio ruski narod kroz vekove, a dela cara Nikolaja dokazuju da je `iveo u duhu Jevan|eqa. On je skrenuo pa`wu da ~ak ni „neprijateqska komisija“, koja je istra`ivala rad cara Nikolaja kada je carska porodica ve} bila u zato~eni{tvu, nije moga da prona|e ni{ta za {ta bi ga proglasila za zlo~inca.

Kada Nikola Pa{i} izgovori, u trenutku kada je srpska vojska do{la do obale mora, ~uvenu re~enicu — „spasa nam nema, propasti ne}emo“, to nije bilo bez osnova, jer mu je car Nikolaj re-

kao da }e „u~initi sve“ da pomogne Srbima.

„To ’u~ini}emo sve‘ podrazumevalo je i da dâ `ivot, {to je i uradio“, rekao je otac Mihajlo, podsetiv{i da je car znao da je posle revolucije i poraza u rusko-japanskom ratu protiv wega sejana omraza.

Po mi{qewu arhimandrita, car je znao {ta ga ~eka i svesno je pristao da se `rtvuje. Car Nikolaj uzima svoj krst i ide putem stradawa, na svoju golgotu, ba{ kao {to je i srpska vojska imala svoju, albansku golgotu.

„Ali kao i Hristova, ni ove dve ne podrazumevaju samo stradawe, ve} su i simbol `ivota, jer se posle raspe}a de{ava vaskrs“, primetio je otac Mihajlo, oceniv{i da su te dve golgote kamen-temeqac sada{weg i budu}eg vaskresewa ta dva naroda, koji su, smatra on, zapravo jedan narod.

Posledwi ruski car Nikolaj II je zadu`io Srbiju

Nikola Pa{i} je bio dugogodi{wi predsednik vlade Kraqevine Srbije i Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Da li nam kafa

produ`ava `ivot

Za mnoge od nas jutra po~iwu ispijawem {oqice kafe. To je poseban ritual i u delovima sveta nazvanim plave zone. Stanovnici ovih zona uz kafu piju vodu, ~aj i vino

Kako su potvrdile nau~ne studije, kafa mo`e i da nam doda godine. Iako je kafa ~esto tema o kojoj se `estoko raspravqa, pokazalo se da ima mnoge zdravstvene prednosti. Ve}ina stogodi{waka u regionima plavih zona pije do dve ili tri {oqice crne kafe dnevno.

Ameri~ko udru`ewe za srce otkrilo je da je konzumirawe kafe, i sa kofeinom i bez kofeina, povezano sa mawim rizikom od ukupne smrtnosti. Druge studije potvr|uju da qudi koji piju kafu `ive du`e od onih koji je ne piju i da imaju mawi rizik od rane smrti.

Kako su potvrdile nau~ne studije, kafa uti~e na o~ekivani `ivotni vek i op{te zdravqe.

KAFA POBOQ[AVA RASPOLO@EWE

Postoji jaka veza izme|u kafe i na{eg raspolo`ewa, posebno kod `enskog dela populacije.

U studiji koju je objavio Archives of Internal Medicine, istra`iva~i su otkrili da `ene koje piju dve do tri {oqice kafe sa kofeinom dnevno imaju 15 odsto mawe {anse da postanu depresivne tokom perioda od 10 godina. Studije su pokazale da pacijenti sa depresijom umiru u proseku pet godina ranije od onih bez dijagnoze depresije. Oni tako|e isti~u gubitak i nedostatak produktivnih, zdravih godina.

MO@E DA SMAWITI UPALNE PROCESE

Iako kafa nije magi~ni lek protiv starewe, ona ima direktne prednosti koje mogu doprineti ukupnom zdravom `ivotu i mawem riziku od bolesti povezanih sa starewem prouzrokovanih upalom. Studija koju je objavio European Journal of Neurology otkrila je da je unos kofeina iz kafe povezan sa znatno mawim rizikom od Alchajmerove bolesti.

KAFA SMAWUJE RIZIK OD DIJABETESA TIPA 2

Stogodi{waci u regionima plavih zona `ive dugo, uglavnom bez sr~anih bolesti, gojaznosti i dijabetesa. Wihova ishrana je bogata biqnom hranom bogatom hranqivim materijama koja podr`ava zdrav `ivot, ali tako|e svakodnevno konzumiraju kofein. U studiji koju je objavila JAMA, redovna konzumacija kafe, posebno kafe sa punim kofeinom, povezana je sa mawim rizikom od dijabetesa tipa 2.

MO@E SMAWITI RIZIK OD RAKA PROSTATE

U studiji koju je vodila Harvardska {kola javnog zdravqa, istra`iva~i su otkrili da mu{karci koji piju kafu i konzumiraju i kofeinske i beskofeinske sorte imaju mawi rizik od razvoja raka prostate. U~esnici koji su najvi{e konzumirali na kraju su imali 20 posto mawi rizik od ostalih u~esnika. Rak prostate je naj~e{}a vrsta raka kod Amerikanaca posle raka ko`e. Mnogi stru~waci preporu~uju francusku presu ili metodu prelivawa, jer zahteva najmawu obradu i zadr`ava ukus kafe i antioksidanse.

Naravno, ne treba verovati da je kafa taj ~arobni napitak koji produ`ava `ivot.

Stru~wak za dugove~nost i saradnik u ~asopisu Nacionalna geografija Den Buetnera izdvojio je specifi~nu vrstu kafe nazvanu „ikarija” ili turska kafa.

Uobi~ajeno ispijawe kafe povezano je sa produ`enim `ivotnim vekom, zahvaquju}i prili~noj koli~ini antioksidanasa, kao i kofeina i trigonelina, koji mogu da podr`e kognitivno funkcionisawe.

„Kafa se prvo meqe, pa se prokuva, a taj proces izvla~i uqa i polifenole koji su dobri za srce”, isti~e Den Buetner.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Tokom ove nedeqe, va{ krug prijateqa i saradnika mo`e da se popuni uticajnim qudima, {to }e vam pomo}i da branite svoje interese sada i u budu}nosti. Ipak, trebalo bi da izbegavate aktivnosti u kojima nemate dovoqno iskustva. Mo}i }ete da re{ite zbrkane situacije i razjasnite nejasne doga|aje na qubavnom poqu. Neke doga|aje iz pro{losti boqe }ete razumeti. Zdravqe je dobro.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Znawe i iskustvo koje imate otvori}e vam nove perspektive. Postoji ve}a {ansa za samoostvarewe, posebno u istra`ivawima. Trebalo bi da izbegavate konflikte sa partnerom ili osobom koja vam se dopada i te`ite kompromisima. Tako|e, zvezde ne preporu~uju re{avawe pravnih pitawa ove nedeqe. Boqe se strpite i zavr{ite sve {to imate na umu naredne nedeqe. Mogu}a glavoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Izbegavajte rizike, posebno pri fizi~kom radu. Mo`ete da se oslonite na prijateqe. Posvetite vi{e pa`we poslovnoj reputaciji, dobi}ete priliku da je poboq{ate. Iskoristite svoj {arm i li~ne veze kako biste osigurali uspeh. Ako ste zauzeti, ovo je nedeqa puna strasti i lepih iznena|ewa! Slobodni, spremite se za novo poznanstvo i po~etak kvalitetnog odnosa. ^uvajte se prejedawa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Polo`aj planeta pogoduje vam da se vi{e pove`ete sa prijateqima. Okru`eni ste qudima koji vam prijaju i va{ krug istomi{qenika mo`e da raste zahvaquju}i va{em {armu. Izbegavajte duboka introspektivna istra`ivawa. Umesto toga, priu{tite sebi opu{tawe kod ku}e. U qubavi sve ide kako treba, partner planira da vas pita da li ste spremni za slede}i korak. Dobro se ose}ate.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Izbegavajte preteranu upornost i sebi~nost. Sva|e i sukobi oduze}e vam energiju, a kompromisi }e vam doneti vi{e koristi. Posvetite vi{e vremena odmoru, najboqe u komforu svog doma. Ulagawe u stvarawe dodatne udobnosti u ku}i mo`e da bude uspe{no. Neke teme iz pro{losti mogu ponovo da se pokrenu na qubavnom poqu. Kraj nedeqe poboq{a}e raspolo`ewe. Proverite krvnu sliku.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Prilika da se doka`ete u poslu ili kreativnim aktivnostima. Sre}a }e vam otvoriti {ire mogu}nosti, kako na poslovnom, tako i na li~nom planu. Preuzmite inicijativu u qubavi i idite na dru{tvene doga|aje gde mo`ete da upoznate zanimqive osobe. Budite prakti~ni u rukovawu novcem i ne planirajte dugoro~no. Jedan poziv od osobe suprotnog pola mo`e prijatno da vas iznenadi.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Oseti}ete potrebu da se posvetite izgledu i zdravqu. Umesto dijeta, fokusirajte se na zdrav na~in `ivota koji }e vam doneti dugoro~ne rezultate. Va`no je da u`ivate u tome {to radite. Budite iskreni i oprezni s nepoznatim osobama. Ovo je dobro vreme za flert, ali budite na oprezu sa zlonamernima. Prijateqi }e o~ekivati da budete mnogo vi{e na raspolagawu. Ja~ajte imunitet.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Sti`u vam povoqne prilike za komunikaciju! Mo}i }ete jasno da izrazite svoje misli, a va{e veze s drugima mogu da se razviju u ne{to vi{e, ~ak i romanti~no. Tako|e, energija }e vam biti na visokom nivou, {to }e vam pomo}i da se nosite s ku}nim obavezama. U porodi~nim odnosima, te`ite kompromisima kako biste izbegli sva|e. Budite iskreni, to mo`e da re{i mnogo problema.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Zvezde vam ne preporu~uju da tro{ite previ{e novca na zabavu. Kontroli{ite buxet i fokusirajte se na stabilnost u vezi. Mogu}a su sudbonosna poznanstva ili poboq{awe postoje}ih odnosa, ali pazite na iskrenost kod novih poznanstava. Ovo je povoqno vreme za re{avawe pitawa osigurawa ili nasledstva. Mogu} je sukob sa nekim od ~lanova porodice, ~uvajte se ishitrenih reakcija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Tokom nedeqe usmerite energiju na jedan zadatak umesto da rasipate napore na vi{e strana. Fokusirajte se na va`ne projekte i izbegavajte qude koji bi mogli da poremete va{e planove. U li~nim odnosima, mo`e da vam se uka`e nova perspektiva. Ako niste u vezi, sada je idealno vreme da zapo~nete ne{to novo. To mo`e da bude osoba koju ste nedavno upoznali preko zajedni~kih prijateqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Trebalo bi da izbegavate sukobe sa rodbinom tokom ove nedeqe, posebno oko tema koje se ti~u va{eg partnera. Pravna pitawa ne re{avajte sami, ve} potra`ite savet stru~waka. Ovo je povoqno vreme za karijeru, jer pred vama mogu da se na|u prilike za napredovawe. Briga o zdravqu tako|e je va`an aspekt ove nedeqe. Ne ignori{ite simptome, ~ak i ako je u pitawu prehlada.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Tokom ove nedeqe }ete ose}ati `equ za rizikom, ali je va`no da razlikujete konstruktivne poteze od nepromi{qenih avantura. Izbegavajte sumwive poduhvate, jer mogu da vam donesu nevoqe. Razvijajte postoje}e odnose i planirajte budu}nost sa partnerom. Sada je dobro vreme za pravqewe dugoro~nih planova. Neko iz bli`e okoline se interesuje za vas. Dobro se ose}ate.

U Nema~koj izgorela nova vatrogasna stanica vredna 20 miliona evra – nije imala protivpo`arni alarm

Vatrogasna stanica sa najmodernijom opremom, sagra|ena krajem pro{le godine i vredna vi{e od 20 miliona evra, izgorela je do temeqa zato {to nije imala ugra|en protivpo`arni alarm.

Gradi} [tadtalendorf u zapadnoj Nema~koj ponosno je otkrio novu vatrogasnu stanicu pre mawe od godinu dana, ali je ironijom sudbine sada izgorela do temeqa sa svom opremom i vozilima.

Hitne slu`be su rano u sredu dobile uzbunu da je po`ar izbio u jednom vozilu, a zatim se pro{irio na celu stanicu. Oko 170 vatrogasaca se borilo sa vatrom, ukqu~uju}i i pripadnike volonterske vatrogasne brigade.

Zgrada izgorela do temeqa zajedno sa 10 najmodernijih vozila. Iako nije bilo `rtava, ponos vatrogasaca je itekako povre|en, posebno nakon neverovatnog saznawa da stanica nije imala ugra|en protivpo`arni sistem.

Jo{ ~udnija je informacija da to nije bila ni zakonska obaveza.

Vatrogasci koji su posle duge borbe uspeli da ugase po`ar ostali su bez re~i i sa suzama u o~ima kada su shvatili da im je stanica potpuno izgorela.

„Ovo je no}na mora za vatrogasca. Niko ne `eli da gasi sopstvenu stanicu“, istakao je okru`ni vatrogasni inspektor Lars [afer za nema~ke medije,

dodaju}i da su tro{kovi gradwe i opremawa bili 20 do 24 miliona evra.

Lokalne novine su je opisivale u trenutku otvarawa kao „najmoderniju i inovativnu“. [afer je naveo i da ugradwa protivpo`arnog alarma nije zakonski obavezna, jer je pripadala lokalnoj op{tini i klasifikovana je kao zgrada za skladi{tewe opreme, a ne kao vatrogasna stanica. Predsednik udru`ewa vatrogasaca dr`ave Hesen urgirao je na hitnu izmenu zakona. Uzrok po`ara tek treba da bude potvr|en, ali prvobitni navodi ukazuju da se puwa~ baterije verovatno pregrejao.

Pacijent kojem je ura|ena transplantacija srca na Institutu „Dediwe“ otpu{ten ku}i

Pacijent Zoran Josifovi}, star 54 godine, kojem je na Institutu za kardiovaskularne bolesti (IKVB) Dediwe 5. oktobra ura|ena operacija transplantacija srca otpu{ten je danas ku}i.

Pacijenta su ku}i ispratili ministar zdravqa Srbije Zlatibor Lon~ar, direktor IKVB Dediwe dr Milovan Boji}, kao i ceo tim lekara iz tog instituta.

“Od 1. januara sam ~ekao srce, a danas sam kao nov. @eleo bih da se zahvalim porodici donora pre svega, a onda i svim qudima ovde koji su mi pomogli. Svima bih poru~io da ka`u ‘da’, jer to jedno ‘da’ spasava mnogo `ivota“, rekao je Josifovi}.

Ministar Lon~ar zahvalio je porodici donora.

“Zahvaquju}i wihovom ‘da’, pacijent je oti{ao ku}i gde ga sa nestrpqewem o~ekuju ~etvorica sinova, a on se do pre nekoliko dana borio za `ivot i pitawe je koliko bi jo{ izdr`ao da se nije pojavio donor“, rekao je ministar.

On je podsetio da u Srbiji ima 2.000 pacijenata koji ~ekaju na transplantaciju nekog organa.

RECEPT

PE^ENI KROMPIR

SA DODACIMA

POTREBNO JE: n 1,5 kg krompira n 2 ka{ike kukuruznog bra{na n 2 ka{ike palente n 1 ka{ika suvog za~ina n 1 ka{ika mlevene crvene paprike n 1 ka{i~ica karija n 1 ka{i~ica origana n 1/2 ka{i~ice soli n 2 ka{ike masti

PRIPREMA:

Krompir operite, oqu{tite i obri{ite suvom krpom, pa isecite na malo debqe komade.

U posebnoj ~iniji pome{ajte kukuruzno bra{no, palentu, suvu mlevenu papriku i sve ostale za~ine.

Dodajte krompir, i dobro prome{ajte, rukama.

U tepsiju stavite mast i dobro ugrejte u rerni, zatim izvadite i na na vrelu mast stavite krompir. Pokrijte folijom ili pek papirom i pecite pola sata.

Zatim izvadite, prome{ajte i opet vratite da se zape~e bez folije.

“Mnogo toga smo ulo`ili, a sada ostaje taj deo da se ujedinimo ako `elimo da imamo {to vi{e spasenih `ivota, ovih 2.000 qudi ne}e mo}i da pre`ivi ako nema donora. @elim da zahvalim i na{oj crkvi koja je iza{la sa stavom i dala podr{ku. Stvarno se nadam da vi{e ne}e biti dilema i da }emo mo}i ve}im obimom da radimo i poma`emo gra|a-

nima“, rekao je Lon~ar i dodao da se organ ne mo`e dobiti ni u jednoj drugoj zemqi, jer se, kako je rekao, i oni tamo bore za svoje gra|ane.

Naveo je da jedan donor mo`e spasiti vi{e `ivota.

“Svakom su potrebni organi. Nemamo drugo re{ewe, moramo da se koncentri{emo na na{u humanost. Poziva}emo svaki dan

ako treba. Jedan donor spasava vi{e `ivota, nije jedan organ od jednog DA i qudi bi trebalo to da razumeju“, rekao je ministar.

Dr Milovan Boji} je rekao da je tim koji je obavio transplantaciju na IKVB Dediwe okupio 26 stru~waka.

“Mi smo tim koji je ovo radio pre 30 godina, ali kao da nismo imali tu pauzu, nastavqamo

uhodano. Sada kada bi nam javili, mi smo apsolutno spremni za transplantaciju. Ja sam dugo u zdravstvu, ministar zdravqa i dr`ava pru`aju apsolutno najkvalitetniji pristup transplantaciji. Uz to sada imamo i saglasnost SPC, pa ako uspemo da pokrenemo da se to jo{ vi{e radi onda smo veliku stvar uradili“, rekao je Boji}.

Istakao je da je svest o donorstvu veoma va`na.

“Mi imamo pacijente koji sa totalnim ve{ta~kim srcem vape za novim organom kao jedinim lekom za wihov `ivot“, poru~io je Boji}.

Na Institutu Dediwe vikendom se tako|e radi i na skidawu listi ~ekawa, a ministar Lon~ar pohvalio je predanost zaposlenih.

“Oni svakoga vikenda rade, nema prekidawa, a ni na {ta drugo se ne ~eka zbog rada na ukidawu listi ~ekawa. Zamolio bih gra|ane da ne nasedaju na pri~e koje }e se pojaviti da se zbog listi ~ekawa zabrawuje primawe nekih drugih pacijenata, jer su kao prioritet liste ~ekawa. Ovo je preozbiqna dr`ava da bi to dozvolila, radimo u korist pacijenata“, rekao je ministar.

Nau~nici predla`u jednostavnu aktivnost koja doprinosi gubitku kilograma

Hodawe je jedna od najjednostavnijih i ujedno najefikasnijih ve`bi. Dokazano je da poboq{ava fizi~ko i mentalno zdravqe.

Redovne {etwe mogu poboq{ati kardiovaskularno zdravqe, oja~ati mi{i}e i poboq{ati raspolo`ewe.

^esto mislimo da su duge {etwe najboqi na~in za postizawe ovih prednosti. Me|utim, nova istra`ivawa ukazuju na to da kratke ~este {etwe tokom dana – „mikro {etwe“, zapravo mogu biti jo{ korisnije.

Nova studija navodi da se

^ia semenke sadr`e omega-3 masne kiseline koje su va`ne za zdravqe mozga, ko`e i kardiovaskularni sistem, za regulaciju apetita i poboq{awe raspolo`ewa. Seme telo snabdeva vitaminima A, B, D i E, brojnim mineralima i antioksidantima.

^IA SEME ZA MOZAK

^ija semenke predstavqaju najve}i izvor Omega 3 masnih kiselina, koje su od izuzetne va`nosti za mozak. Omega 3 ma-

mikro {etwe mogu opisati kao hodawe od 10 do 30 sekundi, sa pauzama izme|u svake {etwe. Istra`ivawe je pokazalo da su qudi koji su hodali kra}e tro{ili oko 60 odsto vi{e energije u odnosu na one koji su hodali du`e.

DA LI SU MIKRO [ETWE BOQE ZA ZDRAVQE

OD DU@IH [ETWI?

U ovoj studiji, volonteri su hodali na traci za tr~awe ili su koristili stepenice, u razli~itog trajawu, od deset sekundi do ~etiri minuta. Nosili su maske za merewe unosa kiseonika, koji je kori{}en za odre|ivawe potro{we energije ili kalorija.

Iako su pre{li istu udaqenost, kra}e {etwe su tro{ile do 60 odsto vi{e energije od du`e.

Dijeteti~ar Albert Mateni je za ~asopis Women’s Health Magazine objasnio: „Uop{teno govore}i, za qude

LE^EWE BIQEM ^ia seme za zdravqe mozga,

je boqe da se kre}u tokom dana. To je boqe za cirkulaciju, mentalno zdravqe, pa ~ak i za probavu.“

On je zakqu~io da qudi imaju tendenciju da hodaju br`im tempom tokom kratkih {etwi nego tokom dugih.

sne kiseline nalaze se u ribqem uqu, lanenom semenu, semenkama kivija i ~ija semenkama.

^IA SEME ZA VAREWE

^ija semenke su odli~ne za sistem za varewe, pru`aju dovoqnu koli~inu vlakana i samim tim predstavqaju veoma dobar probiotik. Tokom varewa ~ija semenke postaju gelaste teksture. Ovaj proces pretvarawa u stawe `elea nastaje zbog visokog sadr`aja rastvorqivih vlakana u semenkama. Vlakna omogu}avaju

~ija semenkama da na prirodan na~in ~iste creva.

^IA SEME ZA ZDRAVQE KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

^ija semenke su bogate antioksidansima i vlaknima. Sadr`e visok nivo magnezijuma, cinka, gvo`|a i kalcijuma. Ova biqka mo`e mnogo da uti~e na unapre|ivawe zdravqa, posebno kad je re~ kod spre~avawa oboqewa srca. ^ija seme je:

• super namirnica bogata vla-

knima, koja pospe{uje varewe i isceqivawe digestivnog trakta

• super hrana za mozak i srce. ^ia sadr`i 8 puta vi{e Omega 3 masti nego losos!

• bogato antioksidantima

• sadr`i 5 puta vi{e kalcijuma nego mleko

• sadr`i 7 puta vi{e vitamina C od pomoranxi

• 3 puta vi{e gvo`|a nego spana}

• 2 puta vi{e kalijuma nego banana.

IME PEVA^ICE JAHOVI]

DOKTOR

SRPSKA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SIMBOL ERBIJUMA NOTASOLMIZACIJE VOJNI^KE BLUZE

HEMIJSKI ELEMENT, NIKL

STARA MERAZA TE^NOST (MN.)

LAGAN, NE^UJAN KORAK UGQENIK POSREDNIK PRI PRODAJI I KUPOVINI

GRANALINGVISTIKE, IZU^AVA VLASTITA IMENA

MERNE JEDINICE ZIDANA OGRADA UKRASITI [ARAMA

PI]E OD VODE SA UGQENOM KISELINOM INICIJALI GLUMICE BO[KOVI] MESTAZA IZLA@EWE

KIKIRIKI STARO RIMSKI KU]NI BOG BELI RASNI KOW

POSLEDWE SLOVO AZBUKE ONO

STANOVNICI ATIKE

GOVE^E ARAPU NARODNOJ PESMI SEQA^KA „CIPELA“ UZORATI, POORATI SENIOR (SKR.) NAPEV,

MARKA KOREJSKIH AUTOMOBILA POPIS ADRESA (MN.)

JUL, [IKANIRATI.

IZORATI, SR, ]UP, TICATI, JANI^ARI, RANE, ANITA, ETALON,

ARA[ID, LAR, [, NE[ALA, E, EDITA, IZIS, VO, ARAPINA,

VODORAVNO: JATAK, EMINA, LEKAR, ER, LA, NIKAL, AKOVI, TAP, C, ONOMASTIKA, MERE, OBZID,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Neprihvatawe latinskog uticaja, 2. Dr`avna blagajna (lat.) - ^iwenica, 3. Vrsta zanatlije - Budimir odmila, 4. Inicijali vajara Loga - Doneti u vi{e mahova - Li~na zamenica, 5. Krvolo~na riba - Tate, 6. Ilija odmila - Prodavac ikona - Oznaka za tonu, 7. PoukaSvadbena veseqa, 8. Prvi vokal - Persijanac - Ime pesnika Ujevi}a, 9. Vrednost robe u novcu (mn.) - Sastojak belog luka, 10. Okvir za sliku (mn.) - Ilija odmila, 11. Ulica (skr.) - Onaj koji slavi Ilindan, ilin{tak - Simbol radijuma, 12. Kazivawe u pero - Ime engleskog dr`avnika ^emberlena, 13. Udarac u fudbalu - Kaparisati, 14. Vernik starokatoli~ke crkve.

USPRAVNO: 1. Pisac godi{waka - Nesre}a, 2. Srpski slikar StojanAvionski prevoz putnika (eng.), 3. Lagan, ne~ujan korak - Rupa, jama, jaruga - Vrsta papagaja, 4. Ime glumice Papas - Pustiwak, isposnik - Oznaka za polupre~nik, 5. Simbol azota - Ime peva~ice Tikaram - Prili~no lako, 6. Seqa~ka „cipela - Pre|a navijena na tka~ko vratilo, povesmo, 7. Dosetke, smicalice - Vrsta mle~nog stakla - Auto oznaka Pan~eva, 8. Predlog - Okrepquju}a sredstva - Papin godi{wi prihod, 9. Lekar za poro|aje, aku{er - Tipografska mera za veli~inu slova, 10. Grad u Brazilu - Qubavni pesnik - Pojava na vodi, talas, 11. Bednik, jadnik - Baviti se proizvodwom vina, 12. Otrovni alkaloid iz korena biqke jedi} - Sli~an.

IKONAR, T, SAVET, PIROVI, A, IRANAC, TIN, CENE, ALICIN, RAMOVI, IKAN, UL, ILINAC, RA, DIKTAT, NEVIL, EFE, KAPARATI, STAROKATOLIK.

PODATAK, TAPETAR, BUDO, OL, NANETI, ON, PIRANA, O^EVI, ICO,

VODORAVNO: LATINOFOBIJA, ERAR,

RE[EWE UKR[TENICE:

VOJA BRAJOVI] O GORKOM ISKUSTVU:

„Tra`io sam ve}i honorar, a producenti ‘Otpisanih’ su mi rekli – Ako ti ne}e{ da potpi{e{, ima ko ho}e za te pare“

Glumac Voja Brajovi} govorio je jednom prilikom o svom iskustvu sa snimawa legendarne serije "Otpisani".

Iako je serija postigla ogroman uspeh, na po~etku nije sve bilo idealno.

„Kaskaderi su zara|ivali mnogo vi{e od nas. Oni su napla}ivali po padu i najvi{e su zara|ivali, a mi smo ostali siroma{ni. Mislim da nikad nisam bio siroma{niji nego tada. Potpisivali smo ugovore za male pare. Kada sam poku{avao da pregovaram za ve}i honorar, producenti su mi rekli: ‘Ako ti ne}e{ da potpi{e{, ima ko ho}e za te pare!’ Nisam imao hleb da jedem“, rekao je Brajovi}, pa dodao:

„Pred po~etak snimawa pozvao me je rediteq Aca \or|evi} i rekao: ‘Bi}e para, ima}ete milion dinara po epizodi’. Dragan i ja se nismo zadovoqili tom sumom, nego smo je podigli na 2.300.000 dinara po epizodi. Direktor serije Mladen Todi} se slo`io, tako da smo Dragan i ja za drugu sezonu zaradili po 30 miliona dinara. Saznali smo da je Pavle Vuisi} pristao da snima za 20 miliona. Rekli smo Mladenu Todi}u da i wemu podigne cenu na 30 miliona ili }emo se opasno naqutiti“, ispri~ao je Brajovi} jednom prilikom za doma}e medije.

„ZVAO

ME JEDNOG DANA I PITAO…“:

Marinko Maxgaq dvadeset dana pred smrt ispunio dugogodi{wu `equ

U martu se navr{ilo osam godina od smrti glumca Marinka Maxgaqa, koji je pored svojih uloga, i harizmom i muzi~kim darom ostavio zna~ajan trag iza sebe. Glumac je vrlo mlad oboleo od raka pankreasa, a iako su rezltati posle prve operacije bili optimisti~ni, ubrzo su usledile lo{e vesti.

Naime, Marinko je saznao da mu je ostalo samo tri meseca `ivota, koje se potrudio da iskoristi maksimalno, te je vreme uglavnom provodio u Crnoj Gori, okru`en najbli`ima.

O wegovoj bolesti se nije mnogo znalo, pa ni to da je 20 dana pre smrti ispunio svoju dugogodi{wu `equ. Marinko je godinama `eleo da se krsti u manastiru Ostrog, a odlu~io je da Du{ka Kova~evi}a zamoli da mu bude kum.

„Zvao me jednog dana i pitao me da ga krstim. Prihvatio sam to s velikim zadovoqstvom i ponosom. Nisam bio kr{ten i pozvao sam mog divnog prijateqa Nika Lakovi}a da me krsti, tako da sam bio spreman nakon nekoliko dana za taj, meni jako zna~ajan ~in, a siguran sam i wemu“, rekao je za Kurir.

I sve{tenik Ostroga potvrdio je da je Marinko bio vidno lo{e, ali da je izdr`ao ovaj ~in.

Na`alost, glumac je preminuo 26. marta te 2016. ostavi{i iza sebe }erku Saru koju je dobio u braku sa Dubravkom Mijatovi}. Posledwe godine `ivota proveo je sa crnogorskom novinarkom Lanom Sekuli}.

Glumac i muzi~ar Nikola Pejakovi} Koqa danas je inspiracija mnogima, on je uspeo da se izbori sa porocima, a svoj hendikep sa kojim je ro|en smatra darom od Boga

Nikola Pejakovi} je jednom prilikom govorio o svom odrastawu i tada je istakao da su ga deca po{tedela u detiwstvu i da su ga sa`aqevala jer je ro|en sa ~etiri prsta na desnoj ruci.

PRIJA NADMA[ILA I CECU I BRENU:

Aleksandra Prijovi} dobija basnoslovni honorar za Novu godinu – samo joj ^ola parira

Aleksandra Prijovi} posle uspe{ne poslovne godine, za do~ek nove 2025. peva}e na Zlatiboru.

Ve} uveliko se spekuli{e o visini honorara peva~a za do~ek, a najvi{u sumu dobi}e o~ekivano Zdravko ^oli}, koji }e za nastup u Tivtu biti pla}en ~ak 120.000 evra. Me|utim, wegova mla|a koleginica, Aleksandra Prijovi}, stigla ga je bar po visini honorara, pa }e istu cifru dobiti za nastup na Zlatiboru, prenosi Kurir.

Zanimqivo je da }e Prija vi{e zaraditi od Lepe Brene, koja }e za nastup u beogradskom hotelu dobiti 110.000 evra, ali i od Cece Ra`natovi}, koja nastupa u Herceg Novom, gde je ugovorila honorar od 100.000 evra.

Ipak, ovaj Prijin uspeh ne treba da ~udi, s obzirom na to da je trenutno definitivno jedna od najve}ih estradnih zvezda, {to je dokazala i vi{e nego uspe{nom turnejom „Od istoka do zapada“. U prethodnih godinu dana ona je odr`ala vi{e od 60 koncerata u regionu i dijaspori, a uskoro }e turneju zavr{iti jo{ jednim nastupom u Beogradskoj areni. Podsetimo, Aleksandra je pro{le godine pevala u Sava centru, a qudi su pla}ali i po 250 evra, kako bi sa Prijom u{li u 2024. godinu.

„IZABRAO JE KATARINU RADIVOJEVI]“: Sloboda Mi}alovi} nije dobila glavnu ulogu u „Zoni Zamfirovoj“ zbog Vojina ]etkovi}a

Glumici Slobodi Mi}alovi} je uloga Vaske u filmu "Zona Zamfirova" obele`ila karijeru, a malo je poznato da joj je glavna uloga izmakla za dlaku.

Kako je jednom prilikom Sloboda Mi}alovi} ispri~ala za doma}e medije, wen suprug Vojin ]etkovi} i legendarni Dragan Gaga Nikoli} su odlu~ili da glavna uloga pripadne Katarini Radivojevi}.

„Kada je [otra pitao, Katarina ili Sloboda, koja od wih dve da igra Zonu, Gaga Nikoli} i Vojin, su tada presekli da to bude Katarina“, rekla je Sloboda jednom prilikom za doma}e medije.

Glumci Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi} u skladnom su braku, a svoju privatnost trude se da sa~uvaju daleko od o~iju javnosti.

Ina~e, Vojin ]etkovi} i deset godina mla|a Sloboda Mi}alovi} upoznali su se 2002. na snimawu filma “Zona Zamfirova”, kada su se rodile prve iskre koje su kasnije prerasle u romansu.

Vojin je jednom prilikom otkrio kako je izgledao trenutak kada je prvi put ugledao Slobodu. „Se}am se kada sam je prvi put ugledao, snimali smo, ona je bila studentkiwa. Nikada na taj na~in nisam gledao studentkiwe, naro~ito jer su uglavnom bile klinke. Pro{lo je nekoliko dana, pozvao me je snimateq da do|em da ne{to pogledam. Video

„Da bih pri~ao o detiwstvu, morao bih da gazim ba{ inti mnim stazama. To ne bih, jer mi se mewa stav prema rodi teqima, a pogotovo kada im se bli`i kraj. U tom odra stawu je bilo puno qubavi s wihove strane. Tokom odrastawa bilo je raznih stvari druge vrste“, ispri~ao je tada Pejakovi} i dodao: „Ro|en sam

sa ~etiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je mawa i u`a. Tako da sam imao ekstra qubav. Recimo i u tu~i, vr{waci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im bilo `ao. Te prednosti sam koristio. To je obele`ilo moje detiwstvo. Bilo je zadirkivawa, ali sam ga i sam inicirao nekim svojim po{alicama. Nikada to nisam do`ivqavao kao hendikep ili nedostatak, ve} kao prednost. Za mene je to zna~ilo da sam druga~iji, da se izdvajam“, rekao je Nikola. On navodi i da ga qudi ponekad gledaju u ruku sa ~u|ewem, ali da on na to ne obra}a pa`wu.

„I danas mi se de{ava da uop{te nemam svest da mi nedostaje prst ili da mi je ruka ne{to mawa i druga~ija, ali qudi to vide. Tek ponekad, kada vidim da je fiksiraju pogledom, onda se i ja setim. Paradoksalno, zar ne?“, pri~ao je glumac jednom prilikom.

sam je kao nekog ko }e verovatno da snima, nisam je posmatrao po principu ‘lepa je’ ili sli~no“, rekao je Vojin svojevremeno.

Vojin ]etkovi} i Sloboda Mi}alovi}

Iz "Zone Zamfirove": Sloboda Mi}alovi} i Katarina Radivojevi}

Partizan i Zvezda pod lupom Evrolige, navija~i treba da budu oprezni

Ko{arka{i Partizana i Crvene zvezde, bar ove nedeqe, ne}e biti doma}ini u Beogradskoj areni, ve} u hali "Aleksandar Nikoli}", u okviru me~eva Evrolige.

Razlog selidbe iz Beogradske arene je odr`avawe teniskog turnira Belgrade Open, pa su zbog wega „ve~iti“ morali na kratko da se presele u Pionir.

Oba kluba iz Beograda nalaze se pod posebnom lupom Evrolige upravo zbog pona{awa navija~a, a svaki incident zna~i}e i `estoku kaznu za Partizan i/ili Zvezdu.

Naime, na me~evima u hali „Aleksandar Nikoli}“, navija~i ne bi trebalo da budu na prolazima izme|u tribina (odnosno na stepeni{tu), a strogo je zabraweno i bi}e `estoko ka`wavano svako ubacivawe predmeta na teren.

U Beogradskoj areni teren je ne{to udaqeniji od tribina nego {to je to slu~aj u Pioniru, pa }e sada biti te`e kontrolisati situaciju, kako bi sve pro{lo bez nereda.

Evroliga sigurno ne}e imati milosti prema klubovima iz Beograda, ukoliko na pomenutim utakmicama do incidenata do|e.

Ne treba zaboraviti da oba kluba pregovaraju sa Evroligom oko dugogodi{we licence, tako da je veoma va`no da navija~i i Zvezde i Partizana prepoznaju ovaj trenutak i naprave sportsku atmosferu za pam}ewe bez ikakvih ispada.

[teta... Beograd open bez Novaka

Najboqi srpski teniser svih vremena Novak \okovi} ne}e u~estvovati na ovogodi{wem turniru Beograd open. Beograd open }e se odr`ati od 2. do 9. novembra u Beogradskoj areni, ali bez u~e{}a rekordera po broju osvojenih grend slem trofeja, objavio je Novakov brat Marko \okovi}, direktor ATP turnira serije 250.

"Novak je imao jako napornu godinu, koju je krunisao zlatnom medaqom na Olimpijskim igrama. Videli ste da je otkazao i masters u Parizu, koji je nedequ dana uo~i Beograda", izjavio je \or|e \okovi} tokom gostovawa na RTS.

Beograd open ove godine okupi}e dosta zvu~nih teniskih imena, poput Lorenca Muzetija, osvaja~a bronze u Parizu, polufinaliste US Opena Frensisa Tijafoa, Aleksa de Minora i Tomija Pola.

POMRA^EWE UMA JEDNOG OD NAJBOQIH NA SVETU: Rubqov se udarao se reketom iz sve snage po nozi, krvav nastavio me~

Andrej Rubqov, sedmi teniser sveta, ispao je ve} u drugom kolu Mastersa u Parizu, a boqi od wega bio je Francisko Serundolo sa 2:0 u setovima.

Oba seta re{ena su u taj-brejku, a Rubqov je ponovo pokazao da nije ba{ mentalno i psihi~ki mnogo jak, po{to je pobesneo po~etkom drugog seta. Krenuo je ruski teniser nekontrolisano da se udara reketom po nozi, {to mu nije prvi, a verovatno ni posledwi put, da na taj na~in sebi nanosi bol.

Kamera je snimila i Andrejevo krvavo koleno, ali je sa wim nastavio me~ i ponovo je bio savladan u taj-brejku.

Teniseru obi~no u ovakvim naletima besa razbiju reket, ali Rubqov ima druga~ije metode, koja sada ve} ozbiqno zabriwavaju i to ne samo wegove navija~e.

Rubqov je pre po~etka turnira bio sedmi igra~ sveta, ali ga verovatno o~ekuje pad na narednoj ATP listi.

Olga napravila uspeh karijere, pa naprasno zavr{ila sezonu –razlog je zabrinuo sve

Samo dan nakon {to je Olga Danilovi}, srpska teniserka, osvojila titulu u Gvang`uu na turniru 250 kategorije, saop{teno je da je zavr{ila sezonu.

To je saop{tila sama Olga na Instagramu u veoma emotivnoj poruci koja glasi:

„Sezona 2024 se sastojala od uspona i padova, ali sam je okon~ala sa velikim osmehom na mom licu. Vreme je za odmor i oporavak – koleno, naravno – i pripremu za 2025. godinu. Hvala svima na podr{ci i tokom dobrih, ali i lo{ih vremena“, napisala je Olga na Instagramu.

Pobedila je Olga Amerikanku Kerolin Dolehajd u finalu sa 6:3, 6:1 i nastavila odli~an niz koji je imala u prethodnom periodu.

Sada je 52. teniserka sveta, i ovaj uspeh je znao da pozdravi na dru{tvenim mre`ama i Novak \okovi}.

Danilovi} u posledwih mesec dana ne zna za poraz, a u tom periodu je vezala deset pobeda i izgubila samo jedan set. Taj set je ispustila protiv Ka-

terine Sinijakove u polufinalu Gvangxua, dok je usput pobe|ivala neke boqe rangirane rivalke poput Francuskiwe Pari ili Ruskiwe Erike Andrejeve.

OTKRIVENA BISTA ALEKSANDRA NIKOLI]A:

Sve~ano otkrivawe biste legendarnog profesora Aleksandra Nikoli}a odr`ano je u hali "Aleksandar Nikoli}", a do|agaju su prisustvovale legende poput Bo`idara Maqkovi}a i @eqka Obradovi}a.

Upravo su se @eqko Obradovi} i Bo`idar Maqkovi}

kao i @eqko, pomogao nam je da se formiramo i kao qudi i kao treneri.

Profa je defakto upisao medicinu i time imao prednost u odnosu nas sa ulice, i jako dobro poznavao fizionomiju i anatomiju igra~a. On je ro|eni trener i {to je vrlo bitno, on je usmereni trener, zanatlija. Kad sam odla-

obratili prisutnima, dok je na konferenciji pri~ala i }erka profesora Nikoli}a, Dubravka Nikoli}.

Bista se nalazi na slu`benom ulazu u halu Pionir i slu`i kao veliki oma` jednoj od najve}ih legendi srpske ko{arke. Akademski vajar Miroqub Stamenkovi} zaslu`an je za izgled biste Aleksandra Nikoli}a.

„Za ovaj govor se nisam spremao, ide iz srca. U staroj Jugoslaviji ne mo`ete na}i ~oveka koji o profesoru ne bi govorio u superlativu. ^ovek koji je svima nama pomogao i ~inio nas boqim, zato sam ga nazvao patrijarhom na{e ko{arke, a Ranka @eravicu Dositejem. Dobro smo se dru`ili, u~io sam ko{arku od wega, isto

zio u Split, on je bio odba~en, kao i Tesla svojevremeno. Uvek sam polazio od logike ako neko ne{to zna boqe od mene, ja bih ga pitao. Bio je 120 odsto posve}en porodici, izuzetno sam ponosan {to dve dvorane nose naziv dva ko{arka{ka velikana, {to nema nijedan grad u Evropi, ba{ sam to `eleo. Borio sam se 15 godina, do 2016. da hala Pionir ponese wegovo ime. Mogao bih da pri~am jo{ pet dana bez prestanka“, rekao je Maqkovi}, pa zatim otkrio zanimqive anegdote iz `ivota sa Nikoli}em.

„Bio je jako duhovit, ne tako strog kao {to je izgledao. Osmi mart, u Pore~u, sti`e ~etiri-pet autobusa punih `ena, dok je profa slagao svoje cigare kao ta-

bli}, ka`e mi idi Bo`o tamo, ja mu ka`em da ide i on, a on }e „[ta }u ako pristanu“. Voleo je karte, voleo je lozu u umernim koli~inama, za zagrevawe je imao {est posebnih cigareta, a onda bi pre{ao na svoj omiqeni HB, to sam mu donosio gde god bih na{ao.“

U istom stilu govorio je i @eqko Obradovi}, trener Partizana, o profesoru Aleksandru Nikoli}u.

„Na{ dragi profesor najmawe {to je mogao da zaslu`i je da se hala zove po wemu. Uticao je da se promeni moje gledawe ko{arke kao plejmejker jo{ u Borcu, nije mi dao da odem u Radni~ki i dobio sam priliku zahvaquju}i wemu. I{ao sam kod wega na DIF na predavawa kad sam `eleo da se bavim trenerskim poslom, a te 92. smo Ki}a i ja uspeli da ga nagovorio da do|e, i do{ao je da bude pomo}ni trener na ~emu je insistirao, iako je bio mnogo vi{e od toga. Ne mogu da zaboravim ovde u Pioniru, za godinu dana se desilo da sam samo jednom pre wega do{ao na trening, ~ak i dva sata ranije kad sam dolazio, uticao je na mene i kao trenera, ~oveka i li~nost. Nema re~i da se zahvalim na svemu {to je uradio za mene, legendarni profesor je zaslu`io da se ova hala zove po wemu i da ima bistu, nadam se da }e se}awe na wega `iveti jo{ dugo, dugo. Legat profesora Nikoli}a je ne{to neizmerno i ostaje svima nama, i budu}im generacijima, da u~e i da ~uvaju wegovo po{tewe, jer je to bio najpo{teniji ~ovek koga sam ja znao“, rekao je Obradovi}.

Junajted kupuje trenera za 10 miliona evra, jedan od najskupqih trenera ikada

Ruben Amorim (39) trebalo bi uskoro i zvani~no da postane novi trener Man~ester junajteda.

Engleski fudbalski velikan nedavno je otpustio Erika ten Haga zbog lo{ih rezultata, pogotovo ove sezone, a na wegovo mesto dolazi Amorim, koji je navodno dogovorio sve uslove saradwe sa „crvenim |avolima“.

Junajted }e za prelazak Amorima iz Sportinga morati da plati 10 miliona evra, a pomenuti trener je ve} rekao „da“ za predlog i projekat koji ima klub sa „Old Traforda“. Amorim je sa Sportingom osvojio dve titule prvaka Portugalije, dva nacionalna Kupa i jedan Superkup.

Zanimqivo je da je Amorim ranije povezivan i sa Liverpulom i sa Man~ester sitijem, ali izgleda da }e ga put odvesti u Junajted, koji je u posledwih nekoliko godina poznat kao posrnuli velikan i ne uspeva ozbiqno da se bori za titulu u Premijer ligi, dok je pro{le sezone u Ligi {ampiona bio jedan od najgorih timova. Amorim }e postati jedan od najskupqe kupqenih trenera svih vremena, a ukupno sedmi menaxer Man~ester junajteda od povla~ewa legendarnog sera Aleksa Fergusona.

Junajted je trenutno 14. na tabeli Premijer lige sa 11 bodova posle devet utakmica, dok u Ligi Evrope ima tri boda iz tri kola i zauzima 21. poziciju na tabeli.

TO JE POTVRDILO WEGOVU VELI^INU:

Pariz je kroz istoriju bio izuzetno bitna stanica u karijeri Novaka \okovi}a, pa je upravo tu do`ivqavao neke momente koje nije nigde drugde.

Verovatno svima na pamet prvo pada osvajawe zlata na Olimpijskim igrama 2024. godine, ali je upravo tu sme{ten i masters koji mu je najuspe{niji u karijeri sa sedam titula.

Upravo je u Parizu postao jedini ~ovek koji je vi{e od jednog na Rolan Garosu savladao Rafeala Nadala, ali i jedini igra~ koji je svaki grend slem osvojio najmawe tri puta. Pariz budi mnogo lepih uspomena za srpskog tenisera, a jedna posebna nije vezana uop{te za tenis.

Naime, tokom 2023. godine je u{ao u istoriji jer je postao prva osoba van fudbala koja je uru~ila „Zlatnu loptu“ najboqoj fudbalerki sveta. Pro{le godine je \okovi} uru~io pozla}enu fudbalsku loptu Aitani Bonmati i tako u{ao u istoriju, a druga osoba je tako|e uru~ila nagradu igra~ici Barselone. Natali Portman je krenula stopama \okovi}a.

^udesni Joki} ubacio 40 poena, drama re{ena posle produ`etaka

Denver Nagetsi su uspeli da se izvuku iz te{ke situacije i savladaju Toronto Reptorse sa 127:125 nakon produ`etka uz novu ~udesnu partiju Nikole Joki}a koji je morao da ubaci 40 poena za prvu pobedu u sezoni.

Toronto srpskog stru~waka Darka Rajakovi}a je vodio ve}im delom utakmice, ostvariv{i prednost od ~ak 15 poena u tre}oj ~etvrtini zahvaquju}i odli~nom {utu, posebno za tri poena.

Me|utim, Nagetsi su uspeli da nadoknade zaostatak, predvo|eni Nikolom Joki}em koji je postigao 10 poena u zavr{nici ~etvrte ~etvrtine i odveo Denver u produ`etak.

U produ`etku je Denver preuzeo kontrolu i do{ao do osam poena prednosti i ~inilo se re{io me~, ali je Toronto nije predavao i ostao je u igri zahvaquju}i trojki Deviona Mi~el za izjedna~ewe minut i po pre kraja. Drama je nastavqena sve do posledwih trenutaka, Toronto je ~ak imao i {ut za pobedu, a onda ofanzivni skok i poku{aj za izjedna~ewe, ali je Denver pre`iveo i odneo prvu pobedu u sezoni.

Najboqi u ekipi Denvera bio je Nikola Joki} sa 40 poena, 10 skokova i ~etiri asistencije. Kristijan Braun je dodao 17 poena, dok je Xamal Marej bio blizu tripl-dabla sa 17 poena, devet skokova i sedam asistencija.

KONTROVERZNA DODELA

„ZLATNE LOPTE“: Rodri ispisao istoriju, iza{ao na binu sa {takama, Real bojkotovao ceremoniju

Ko }e osvojiti "Zlatnu loptu"? Delovalo je da je sve re{eno, a onda je odjednom usledio preokret. Na kraju je krunisan Rodri.

„Rodri, dobrodo{ao u legende“, rekao je Didije Drogba [pancu nedugo nakon {to je wegovo ime pro~itao @or` Vea, osvaja~ ovog priznawa iz 1995. godine.

Rodri je prvi [panac koji je osvojio ovu nagradu jo{ od 1960. godine i Luisa Suareza koji je nastupao za Barselonu. Rodri je iza{ao na binu sa {takama, a odlo`io ih je na stranu dok je dr`ao nagradu, ali i govor kasnije.

„Hvala svima koji su omogu}ili da dobijem ovo priznawe. Ovo je posebno ve~e, ne samo za mene, nego i za kompletnu porodicu. @eleo bih da se zahvalim najbitnijoj osobi u mom `ivotu – devojci Lauri. Mojoj porodici, naravno, zbog vrednosti kojima su me nau~ili, nau~ili me da pravim ispravne korake i izrastem u osobu kakva sam sada. Moj agent je tako|e posebna osoba u mom `ivotu. Ne bih da izostavim saigra~e iz Man~ester sitija, bez vas ne bih uspeo. Za mene je Siti najboqi klub na svetu, hvala saigra~ima iz reprezentacije na poverewu prethodnih godina. @eleo bih da se zahvalim i Daniju Karvahalu koji je te{ko povre|en. I Laminu, znam da }e{ kad tad osvojiti ovu nagradu, nastavi da radi{ jako. Bilo je mnogo neverovatnih igra~a

u istoriji [panije koji su zaslu`ili ovu nagradu, ali je nikad nisu osvojili – Inijesta, Raul, Fernando Tores, Butragewo“, rekao je skromni Rodri koji je najavio da }e spavati sa ovim individualnim priznawem. Bilo je ovo mo`da i najkontroverznije izdawe „Zlatne lopte“ do sada jer je Real Madrid dao naredbu da se bojkotuje, pa nijedan igra~ nije stigao u Pariz, iako su me|u finalistima bili Dani Karvahal, Xud Belingem (tre}e mesto) i Vinisijus @unior (drugo mesto). Aitana Bonmati je progla{ena za najboqu fudbalerku planete, a @FK Barselona je najboqi klub sveta. Karlo An~eloti je najboqi trener sveta, a najboqi klub je Real Madrid.

Vinisijus napravio `urku do zore, svima obe}ao luksuzne satove: Onda mu je stigla poruka...

[ta se de{avalo u no}i pre dodele "Zlatne lopte"? Bila je to jedna gorka pilula koju je morao da proguta Vinisijus @unior, a imao je potpuno druga~ije planove.

Sedmicama unazad se pri~alo da }e gotovo izvesno dobiti nagradu za najboqeg na svetu i tako vratiti „Zlatnu loptu“ u Real, ali to se nije desilo.

U ponedeqak ujutru je osvanula senzacionalna informacija da je Real odlu~io da bojkotuje dodelu „Zlatne lopte“, te da je otkazao put 50 predstavnika u Pariz. Florentino Perez, predsednik Real Madrida, pobesneo je kada mu je Man~ester siti ja-

vio da }e nagrada oti}i u ruke Rodrija. Time je nastavqen fudbalski hladni rat. [panski „Relevo“ je pisao da je ranije Vinisijus pripremio veliku `urku povodom osvajawa nagrade. Posle te{kog poraza od

Barselone sa 4:0 Vinisijus je do zore bio na `urci i svima obe}ao luksuzne satove (Rolex), a onda je usred dana saznao da je zavr{io kao drugi na glasawu. Predsednik Perez je poru~io da niko nije hteo da mu javi rezultat glasawa, a to je zna~ilo da Rodri i daqe mo`e da osvoji „Zlatnu loptu“. Informacija se brzo pro{irila Whatsapp grupama Reala, a onda je do{la do samog Brazilca. To ga je potpuno demoralisalo.

Real je otkazao put, a Vinisijus je hteo da leti sa 20 qudi za Pariz i da organizuje `urku sa 100 zvanica. Na kraju je sve propalo.

Rodri - dobitnik Zlatne lopte za ovu godinu

Vinisijus @unior, ostao bez Zlatne lopte

THURSDAY l ^ETVRTAK 31. 10. 2024.

PIKSI OBJAVIO SPISAK, TU JE I VLAHOVI]:

Vratio ~etiri igra~a u reprezentaciju, nema bra}e Milinkovi} Savi}

Dragan Stojkovi} Pik si, selektor fudbalera Srbije, objavio je {iri spisak fudbalera na koje ra~una za predstoje}i reprezentativni prozor.

Na spisku su se opet na{li Du{an Vlahovi}, Nemawa Gudeq, Ivan Ili} i Filip Mladenovi}.

Zanimqivo za me~eve protiv [vajcarske (15. novem bar) i Danske (18. novembar) ne}e konkurisati Sergej Milinkovi} Savi} i Vawa Milinkovi} Savi}.

^ak ~etiri igra~a dolaze iz Superlige Srbije: Veqko Ili} (TSC), Aleksandar Jovanovi} (Partizan), Andrija Maksimovi} (Crvena zvezda), Mihajlo Cvetkovi} (^ukari~ki). Selektor ima velikih glavoboqa jer zbog suspenzija ne}e mo}i da ra~una na Strahiwu Erakovi}a i Strahiwu Pavlovi}a na prvom me~u protiv [vajcarske, pa }e minute dobiti verovatno Sr|an Babi}, Nemawa Stoji} i Milo{ Veqkovi}.

Debitant na spisku je mladi napada~ Mihajlo Cvetkovi} (17) koji je nedavno postigao pogodak i protiv Partizana.

Kompletan spisak Stojkovi}a za Ligu nacija: Golmani: Predrag Rajkovi} (Al Itihad), \or|e Petrovi} (Strazbur), Veqko Ili} (TSC), Aleksandar Jovanovi} (Partizan) Odbrana: Nikola Milenkovi} (Notingem Forest), Strahiwa Pavlovi} (Milan), Sr|an Babi} (Spartak Moskva), Jan Karlo Simi} (Anderleht), Strahiwa Erakovi} (Zenit), Milo{ Veqkovi} (Verder), Nemawa Stoji} (Makabi Tel Aviv), Aleksa Terzi} (Salcburg). Vezni red: Kosta Nedeqkovi} (Aston Vila), Ivan Ili} (Torino), Marko Gruji} (Porto), Nemawa Maksimovi} (Panatinaikos), Sa{a Zdjelar (CSKA Moskva), Lazar Samarxi} (Atalanta), Andrija @ivkovi} (PAOK), Veqko Birman~evi} (Sparta Prag), Andrija Maksimovi} (Crvena zvezda), Filip Mladenovi} (Panatinaikos), Nemawa Gudeq (Seviqa), Mirko Topi} (Famalikao).

Napad: Aleksandar Mitrovi} (Al Hilal), Luka Jovi} (Milan), Mihailo Ivanovi} (Milvol), Mihajlo Cvetkovi} (^ukari~ki), Du{an Vlahovi} (Juventus).

EUFORIJA VLADA ZA ME^ ZVEZDE I BARSELONE: Rasprodati istok i zapad, u subotu posledwa {ansa za navija~e

Fudbalski klub Crvena zvezda saop{tio je da su sve ulaznice za me~ protiv Barselone, koje su do sada pu{tene u prodaju rasprodate, kao i da svi zainteresovani do karata za duel 4. kola Lige {ampiona mogu do}i iskqu~ivo kupovinom paketa ulaznica ili nakon prvenstvenog me~a sa Vojvodinom.

Zvezde }e 6. novembra od 21 sat na stadionu „Rajko Miti}“ do~ekati Barselonu u 4. kolu L[.

„Veliko interesovawe vlada za duel 4. kola Lige {ampiona. ^lanovi kluba su iskoristili pogodnost pre~e kupovine, dok su u slobodnu prodaju pu{tene pojedina~ne karte, koje su posle samo nekoliko sati razgrabqene, te nagla{avamo da su rasprodate ulaznice za isto~nu i zapadnu tribinu“, navodi se na zvani~nom sajtu Zvezde.

„Kako bismo nagradili sve zvezda{e koji ‘crveno-bele’ bodre u doma}em prvenstvu najavqeni kontingent od vi{e hiqada karata za sever i jug }e biti pu{ten u prodaju nakon me~a sa Vojvodinom, koji se igra 2. novembra od 18 ~asova. Sa kupqenom kartom ili sezonskom ulaznicom posle me~a sa Vojvodinom svako }e mo}i da obezbedi dve karte za duel protiv {panskog tima, te }e svi zvezda{i mo}i da isprate utakmicu izabranika Vladana Milojevi}a i kupe kartu za Barselonu“, saop{tili su crveno-beli.

DU[AN TADI] NIJE HTEO DA SE OVO SAZNA: Tajno donirao novac za izgradwu {kole, odbio poku{aj zahvalnosti i ostao skroman

Du{an Tadi} je jo{ jednom pokazao da zaista ima veliko srce. Srpski fudbaler je donirao novac za izgradwu {kole u Hataju, turskoj zoni koja je bila pogo|ena razornim zemqotresom.

Sve se dogodilo po~etkom 2023. godine (6. februar) kada je poginulo vi{e od 50.000 qudi, a vi{e od 100.000 je tom prilikom povre|eno.

Turski novinar Sercan Hamzaoglu je otkrio veliki gest biv{eg kapitena Srbije, ali i na~in na koji je odbio jedan poku{aj zahvalnosti i ostao skroman.

Rasim Qaji} na ~elu je privremene uprave FK Partizan koja je zamenila Milorada Vu~eli}a i Milo{a Vazuru. Ve} u prvoj utakmici nakon promena unutar vlasni{tva videli smo veliku podr{ku "grobara" kojima Qaji} zamera jednu stvar.

Partizan je pobedio ^ukari~ki sa 3:1, a „grobari“ su napunili ju`nu tribinu na kojoj nisu bili od prole}a 2023. godine.

Kada su crno-beli primili gol, sa stadiona u Humskoj moglo se ~uti vre|awe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i zbog toga je Qaji} re{io da po{aqe poruku „grobarima“.

„Nemojte da skandirate i za{to spomiwete bilo koga. Hajde da se bavimo onim {to re{ava problem Partizana. Ne}e Vu~i} imati {tete, ali Partizan ima {tetu. Nemojte da skandirate

nikome. Skoncentri{emo da uradimo stvar koja je sada preko potrebna“, rekao je Qaji}.

Pitawe je da li }e Partizan zaista imati {tete ukoliko se naquti predsednik Srbije i to dobro znaju svi navija~i crno-belih. Partizanov dug se kre}e oko cifre od 60 miliona evra, pa ko }e sve ovo da plati? To je veli-

ki problem za koji Qaji} poku{ava da prona|e re{ewe, jer }e u suprotnom Partizan ostati bez licence za Evropu.

„Dug je 55 miliona, 3.5 miliona su sporovi koje mo`ete i ne morate da izgubite pred sudovima i ne znamo {ta }e jo{ da ‘ispadne‘. Cifra je oko 60 miliona.

Od Saldawe treba 670.000 da do|e od Ferencvaro{a i to je jedini izvesni prihod koji imamo u narednih nekoliko meseci“, rekao je Qaji}.

„Du{an Tadi} je veoma posebna osoba. Pro{le sezone je iz svog xepa pokrio sve tro{kove izgradwe {kole u Hataju. Uprava {kole je `eqela dati wegovo ime {koli, ali Tadi} je to odbio, rekav{i: ‘Nema potrebe da moje ime bude tamo’, i preuzeo je sve tro{kove na sebe“, rekao je Hamzaoglu.

BIZARNOST GODINE:

Omiqeni klub pape Frawe grca u dugovima jer je pla}ao 20 kanala za odrasle

Zaista za rubriku verovali ili ne. Ovakve stvari su nekada zavr{avale na ~uvenom sajtu "Onion", ali ovo nije la`na vest.

San Lorenco, omiqeni klub pape

Frawe, na{ao se u velikim dugovima i to zbog pretplate koja je sve samo ne obi~na.

Mateo Sagardoj objavio je navija~e o tome {ta se de{avalo u klubu u prvih devet meseci od kada je nova Uprava preuzela klub. Produ`ivali su pretplatu na televizijske kanale, a onda otkrili da postoji veliki dug. Razlog? Neko je odlu~io da otkqu~a sve kanale za odrasle. „“Morate znati da smo imali velik dug i da smo pla}ali vi{e od 20 pornografskih kanala“, napisao je Sagardoj. Neko iz prethodne Uprave je odlu~io da je to neophodno klubu.

Ugovor je raskinut, ali se velika dugovawa moraju isplatiti. Papa Frawa je jednom prilikom objasnio koliko voli ovaj klub. „To je deo mog kulturnog identiteta“, poru~io je on.