Srpski glas 10. oktobar

23

Lepa Srbija: Pre 693 godina na Kosovu i Metohiji je krunisan Du{an Silni Putopis: \erba – ~arobno afri~ko ostrvo

Strana

Strana

Miloslav Samarxi} i Nikola Rako~evi}, u ulozi Dra`e Foto: Vawa Pani}

Strana

PRVI PUT U SVOJOJ ISTORIJI:

Srbija dobila investicioni kreditni rejting

Srbija je prva zemqa

Zapadnog Balkana i trenutno jedina zemqa kandidat za ~lanstvo u EU koja ima investicioni rejting, objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}

Predsednik Aleksandar Vu~i} objavio je da je agencija "Standard end Purs" dodelila Srbiji investicioni kreditni rejting. Izve{taj o pregledu srpske ekonomije predstavqa istorijski trenutak za na{u zemqu, istakao je Vu~i}.

Predsednik Vu~i} objavio je da je Srbija, prvi put u svojoj istoriji, dobila investicioni kreditni rejting.

On je ocenio da je Srbija postigla zna~ajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju, saop{tila je Slu`ba za saradwu sa medijima Predsednika.

"Jedna od najkredibilnijih agencija za kreditni rejting Standard and Poor's (S&P) upravo je objavila najnoviji izve{taj o pregledu srpske ekonomije koji predstavqa istorijski trenutak za na{u zemqu. Gotovo ~itavu deceniju te`imo ovome. Danas svi mo`emo sa ponosom da objavimo da je Srbija postigla zna~ajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju time {to je na{ kreditni rejting podignut na nivo BBB-, ~ime je kreditni rejting, me|unarodna ocena na{e zemqe prvi put u istoriji dostigla nivo investicionog ranga", naveo je Vu~i}.

Podizawe rejtinga pred-

stavqa prelomni trenutak za Srbiju i na{e kompanije, dodaje se daqe i navodi da on otvara vrata: ni`im tro{kovima finansirawa, ve}em pristupu me|unarodnim tr`i{tima kapitala i pove}anom poverewu investitora.

Srpske kompanije }e od sada lak{e, br`e i pod povoqnijim uslovima mo}i da privla~e strane investicije, ~ime se kr~i i utire put za rast, inovacije i otvarawe novih radnih mesta u razli~itim sektorima na{e privrede.

Postoje investitori koji ve} neko vreme `ele da ula`u u Srbiju, zbog napretka koji ostvarujemo, ali u wihovim mandatima stoji da mogu da investiraju samo u zemqe investicionog ranga, sada smo i wima otvorili vrata, navodi se u saop{tewu predsednika.

Za sve privredne aktere u na{oj zemqi, ovaj IG (investment grade) status unapre|uje celokupno poslovno okru`ewe. On signalizira me|unarodnim investitorima da je Srbija stabilna i atraktivna destinacija za

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

ulagawe sa niskim rizikom ili visokom sigurno{}u i izvesno{}u za obavqawe investicionih aktivnosti.

Srbija je prva zemqa Zapadnog Balkana, ali jo{ zna~ajnijetrenutno jedina zemqa kandidat za ~lanstvo u EU, koja ima investicioni rejting.

Ovo pove}awe kreditnog rejtinga je svedo~anstvo napornog rada i otpornosti srpskog naroda, posebno u ovim globalno izazovnim vremenima, kao i posve-

}enosti i truda srpskih vlasti, {to dokazuje da na{u zemqu mudro vodimo i te`imo boqem `ivotnom standardu za sve na{e gra|ane.

Ovo je poziv svetu da investira u Srbiju i obe}awe svetlije ekonomske budu}nosti za sve. Zajedno }emo koristiti ovaj zamajac i nastaviti da te`imo izvrsnosti, istakao je predsednik Vu~i}.

Ministar finansija Sini{a Mali izjavio je da je Agencija

S&P podigla dugoro~ni kreditni rejting Republike Srbije u stranoj i doma}oj valuti na nivo "BBB-" sa "BB+", a istovremeno je podigla i kratkoro~ni kreditni rejting u stranoj i doma}oj valuti na "A-3", sa "B".

"Investitori su nam ve} sa pro{logodi{wim rekordom u prilivu stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra, pokazali da Srbiju visoko kotiraju na investicionoj mapi, a sada je stigla i zvani~na kredibilna potvrda vidqivosti na{eg rada", poru~io je Mali.

Podsetio je da su ranije ove godine sve tri rejting agencije dale pozitivne izglede da Srbija dobije pove}awe kreditnog rejtinga, a sada je Srbija, od jedne od tih agencija, podignuta na nivo zemqe sa investicionim rejtingom.

"To }e dovesti do dodatnih priliva stranih investicija i zna~ajno ni`ih tro{kova zadu`ivawa na tr`i{tu kapitala", pojasnio je ministar finansija.

Ovo nije samo oznaka i ocena, ve} predstavqa prekretnicu za ekonomsku putawu na{e dr`ave.

GOTOVO MILION EVRA ZA STAN U "BEOGRADU NA VODI":

Gde su u Srbiji prodate najskupqe nekretnine?

Najskupqi kvadrat prodat je po ceni od 9.125 evra

Vrednost prometa nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila je 1,8 milijardi evra i bila je ve}a za 8,2 odsto

"Beograd na vodi", dok je najve}a suma izdvojena za stan, ukupne povr{ine 145 kvadratnih metara, 955.000 evra na istoj lokaciji. Od 1,8 milijardi evra, 446,4 miliona evra dolazi sa delimi~no regulisanog tr`i{ta.

Najve}i udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima

vredno zemqi{te 52,5 miliona evra ili 3,0 odsto od ukupne vrednosti.

u odnosu na drugi kvartal 2023. godine, saop{tio je Republi~ki geodetski zavod i naveo da je broj kupoprodaja nepokretnosti porastao za 0,6 odsto i iznosio 30.837.

Najve}e cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskupqi kvadrat prodat po ceni od 9.125 evra na lokaciji

prodaja stanova, 979,5 miliona evra, sa u~e{}em od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti.

Za ku}e je izdvojeno 150,2 miliona evra, 9,0 odsto od ukupne vrednosti, za gra|evinsko zemqi{te 147,2 miliona evra, 8,0 odsto od ukupne vrednosti, za poslovne prostore 77 miliona evra, 4,0 odsto a za poqopri-

Kada je re~ o na~inu pla}awa, 10,0 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, {to predstavqa pove}awe od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Kreditna sredstva su najvi{e kori{}ena za kupovinu stanova, pri ~emu je 23,0 odsto svih kupovina realizovano na ovaj na~in, {to je primetan rast u odnosu na isti period pro{le godine kada je taj procenat iznosio 16,5. U drugom kvartalu broj kupoprodajnih ugovora zna~ajno je porastao u odnosu na isti period pro{le godine u Novom Sadu, 22,5 odsto, u Kragujevcu, 22,9 odsto i Ni{u 15,6 odsto, dok je u Beogradu zabele`en blagi pad od 1,1 odsto.

Za stanove je u Beogradu u ovom periodu je izdvojeno 555,6 miliona evra.

Najskupqa ku}a prodata je u gradskoj op{tini Savski venac u Beogradu za 1,5 miliona evra, dok je najskupqe parking mesto pla}eno je 60.000 evra.

Beograd na vodi

SRBIJA

"UVOZI" SAMO RADNIKE VE] I

STUDENTE:

Kako je dolazak stranaca uticao na cene kirije

Najvi{e stranih studenata ima u Ni{u i Kragujevcu, a u agencijama za nekretnine ka`u da se po ceni zakupa jednoiposobnog stana pre dve godine, danas mo`e da se iznajmi tek garsowera, {to najboqe opisuje kako su stranci uticali na tr`i{te nekretnina

Srbija zbog deficita radne snage "uvozi" radnike razli~itih profila, ali se u posledwe vreme, ali je i ciq da se privuku strani studenti. Svake godine sve je vi{e upra`wenih mesta na univerzitetima, a fakulteti poku{avaju da ih popune tako {to upisuju strance. Do sada su pokazali najve}e interesovawe za medicinske fakultete u Ni{u i Kragujevcu, ali i drugi gradovi, poput Subotice poku{avaju da zainteresuju devojke i mladi}e iz inostranstva da na wihovim fakultetima sti~u znawe.

Na{u zemqu biraju zbog pristupa~nije cene {kolarine u odnosu na druge evropske zemqe, a uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Maroka, Tunisa…Wihov dolazak je u gradovima u koje su do{li o`iveo tr`i{te zakupa nepokretnosti, a potra`wa za stanovima je digla i cene.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici profesor dr Neboj{a Gvozdenovi} ka`e za 4zida da na ovoj visoko{kolskoj ustanovi intenzivno rade na tome da privuku studente iz inostranstva, a da su pa`wu usmerili na Indiju i zemqe Severne Afrike, kao i Tursku.

"Zbog situacije izme|u Rusije i Ukrajine ove dve zemqe su stranim studentima postale sve mawe interesantne i oni sada tra`e nove univerzitete. Otvara se taj prostor i mi }emo poku{ati da se pozicioniramo na tom tr`i{tu. Srbija je konkurentna, imamo resurse i dobar odnos cene i kvaliteta. Ovde pada broj dece i fakulteti }e gledati kako da obezbede odr`ivost i kroz strane studente. [kolarina kod nas je

4.500 evra", ka`e Neboj{a Gvozdenovi}. \or|e Stankovi} iz agencije "Monopol nekretnine" u Ni{u ka`e da su od prvog naleta stranaca pro{le dve godine, kada su u ovaj grad do{li studenti koji su se do tada {kolovali na univerzitetima u Ukrajini i da su uglavnom svi ostali u nekretninama koje su prve iznajmili.

"Prvi put su u ve}em broju do{li 2022. godine, kada je po~eo sukob u Ukrajini. Grupa od oko 100 studenata je pre{la na Medicinski fakultet u Ni{u. Oni retko iznajmquju stanove sami, uglavnom su u paru, a najvi{e ih bude po ~etvoro. Kada su stigli stranci, kirija za ve}e stanove je sko~ila i sada je od 350 do 600 evra", ka`e \or|e Stankovi}.

Ve}ina wih je iz Indije, ali ima ih i iz Nigerije, Maroka, [ri Lanke, sa Filipina, kao i iz Tunisa. U po~etku su ih Ni{lije gledale nepoverqivo i sa distance, ali sada su se ve} navikli jedni na druge. Vlasnici stanova u Ni{u ka`u da su stranci veoma korektni kao podstanari. "Nije bilo ve}ih problema oko nala`ewa stana, iako su u po~etku stanodavci brinuli, da li }e pla}ati kiriju redovno i da li }e brinuti o nekretnini, jer su prvi put izdavali studentima iz inostranstva. Kasnije se ispostavilo da su svi vlasnici generalno zadovoqni zakupcima i da nije bilo problema. Oni su do{li na du`i period, a to stanodavcima odgovara", obja{wava Stankovi}.

JELENA POSLE PRVENCA RODILA BLIZNAKIWE, A NA TRE]EM PORO\AJU TROJKE:

Bogdana, Radmila i Milutin novi su ~lanovi porodice Krni}, iz malenog mesta Konak, u op{tini Se~aw u Banatu.

Krni}i ve} imaju troje dece, a neobi~no je {to je hrabra i odva`na majka Jelena u tri poro|aja rodila {estoro dece i to prvi put sina Du{ana koji sada ima 10 godina, na drugom poro|aju rodila je bliznakiwe An|eliju i Stefaniju, sada na kraju tre}e trudno}e - trojke. Sve to prirodnim putem i bez ikakvih komplikacija. Prema informacijama do kojih su "Novosti" do{le u Konaku, u porodi~nom domu Krni}evih je veliko slavqe, a najveseliji je tata i suprug Milo{.

Heroj ove divne pri~e, mama Jelena je u porodili{tu, u beogradskoj GAK "Narodni front". Troje wenih mali{ana, koji su kod ku}e, nestrpqivo ~ekaju da sa Bogdanom, Radmilom i Milutinom, do|e ku}i. Sredwobanatska op{tina Se~aw sada je bogatija za jo{ troje stanovnika, iz presre}ne porodice Krni}, ~ije }e dvori{te uskoro, ~im mama i trojke stignu ku}i, krasiti umilni osmesi {estoro mali{ana.

On pri~a da je sa prvim naletom stranaca, u jednom trenutku bilo te{ko na}i prazan stan u Ni{u. Uglavnom su wihovi uslovi da svaki student ima posebnu sobu, da krevet ne bude na rasklapawe, ve} singl ili francuski le`aj i da svaka soba ima ormar, radni sto i stolicu. Najvi{e tra`e nekretnine u okolini Medicinskog fakulteta.

BRUCO[I VE]

REZERVI[U STANOVE

U agencijama za nekretnine ka`u da doma}i studenti ~ekaju kraj avgusta da krenu u potragu za stanovima, ali da su bruco{i, ve} po~eli da rezervi{u stanove za oktobar. I sa sajta 4zida tvrde da je po~etkom jula krenula ve}a potra`wa za iznajmqivawem stanova u univerzitetskim centrima. Na tom sajtu ogla{ena cena garsowere za izdavawe u Ni{u trenutno iznosi u proseku oko 215 evra, za jednosoban stan je mese~no potrebno izdvojiti 250 evra dok kirija za ve}e stanove iznosi od 300 do 500 evra.

U Kragujevcu se cena kirije za garsowere kre}e izme|u 170 i 200 evra, a za stanove ve}ih struktura cene idu od 250 do 350 evra. U Subotici su ne{to povoqnije cene, garsowera se mo`e na}i za 168 evra, jednosoban stan za 180 evra a dvoiposoban za 300 evra. Kada je re~ o Beogradu i Novom Sadu cene garsowera su vi{e i ako studenti `ele da iznajme garsoweru u

prestonici bi}e im potrebno mese~no oko 300 evra a cena stana zavisi pre svega od lokacije koju biraju.

STRANCI SU ZAUZELI

VE]E I SKUPQE STANOVE \or|e Stankovi} napomiwe da su stranci uticali na cene, ali i da su zauzeli ve}e i skupqe stanove, dok studenti iz Vrawa, Leskovca, Pirota i Zaje~ara koji studiraju u Ni{u tra`e garsowere i mawe stanove.

"Dolazak stranaca je ote`ao situaciju doma}im studentima. Pre su mogla tri studenta da na|u stan od 300 evra, a sada je kirija 400 do 450 minimum, plus tro{kovi, tako da im je potrebno minimum 150 evra po osobi. Studenti iz Srbije uzimaju garsowere, od 150 evra, pa do 250 evra oko Ekonomskog, Pravnog i Medicinskog fakulteta", pri~a Stankovi}.

Dejan Talijan iz agencije "Kragujstan" ka`e za 4zida da se i u Kragujevcu sve ~e{}e na ulici mogu sresti studenti iz afri~kih zemaqa i Indije i ~uti strani jezici, naro~ito u posledwe dve godine. "Kragujevac je univerzitetski grad i uvek je bilo potra`we za izdavawem nekretnina, ali je tr`i{te dodatno o`ivelo u posledwe dve godine. Strani studenti uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Irana, Kuvajta. Retko `ive sami, uglavnom su u paru ili po tri osobe. U Kragujevcu nije uvek lako na}i stanove, jer je potra`wa mnogo ve}a od ponude. Stanodavci ipak prednost daju doma}im studentima. Na strance se ne `ale kada je u pitawu pla}awe, ali je bilo primedbi na odr`avawe nekretnina. Wima je potrebno da budu prijavqeni u policiji kao strani dr`avqani, ali nekada stanodavci to ne `ele da prihvate", obja{wava Dejan Talijan.

On ukazuje na to da po ceni zakupa jednoiposobnog stana pre dve godine, danas mo`e da se iznajmi tek garsowera, {to najboqe opisuje kako su stranci uticali na tr`i{te nekretnina u Kragujevcu.

"Do pre dve godine 150 evra su bile garsowere, a sada su do 230 evra. Jednoiposoban stan je bio 200 do 230 evra, a sada je 300 do 350 evra. Za 150 evra danas mo`e da se iznajmi jedino garsowera sa starim stvarima na posledwem spratu u zgradi", ka`e Dejan Talijan.

Oktoberfest – reke piva, brda kobasica i beskona~no mnogo zabave

Minhen 189. put ispra}a goste koje je privukao Oktoberfest, najve}i svetski festival piva. Na jednoj od najprivla~nijih svetskih turisti~kih manifestacija, pevalo se i igralo na stolovima uz reke specijalnog piva. Malo ko je mogao da odoli perecama, kobasicama, grilovanoj piletini.

Karnevalska atmosfera vladala je proteklih 16 dana, od jutra do ve~eri, u 38 posebno izgra|enih {atora za Oktoberfest na 35 hektara na Terezinom poqu u bavarskoj prestonici.

Uz nema~ke i evropske pop-rok hitove festivalskog orkestra, posetioci zajedno pevaju i igraju na stolovima i klupama uz reke specijalnog piva iz minhenskih pivara proizvedenog samo za Oktoberfest.

Pripremio Toni Bedalov Obavezan meni su perece, grilovana piletina i kobasice. Sve to spretni konobari i konobarice raznose u slalomu kroz veselu masu.

Pivo je i ove godine bilo skupqe nego pro{le – za litar festivalskog piva u proseku se pla}alo 15 evra. Ali visoke cene nisu spre~ile milione posetilaca da pohrle na Oktoberfest.

„Ove godine je Oktoberfest posetilo 6,7 miliona qudi za 16 dana. Popilo se oko sedam miliona litara piva i to je zaista ogromna koli~ina. Qudi su zadovoqni, ose}ali su se sigurno i to je ono {to smo `eleli i postigli“, ka`e Klemens Baumgartner, direktor Oktoberbesta. Prema preliminarnim izve{tajima policije, 189. Oktoberfest protekao je bez ve}ih problema. Ulaz se tradicionalno ne pla}a, ali su posetioci na prilazima festivalu bili detaqno pregledani kako bi se spre~io bilo kakav incident.

Jelena i Milo{ Krni} sa troje starije dece

DODEQENE NOBELOVE NAGRADE

Nau~na otkri}a dostojna velikog priznawa

DODEQENA NOBELOVA NAGRADA ZA FIZIKU:

Za ma{insko u~ewe pomo}u ve{ta~kih

neuronskih mre`a

[vedska kraqevska akademija nauka odlu~ila je danas da dodeli ovogodi{wu Nobelovu nagradu za fiziku Xonu J. Hopfildu i Xefriju E. Hintonu "za temeqna otkri}a i pronalaske koji omogu}avaju ma{insko u~ewe pomo}u ve{ta~kih neuronskih mre`a".

Naime, nagrada za fiziku se dodequje od 1901. godine. Dobitnici }e podeliti nov~anu nagradu u iznosu od 11 miliona {vedskih kruna (oko 1.000 000 evra).

Ameri~ki nau~nici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobitnici su ovogodi{we Nobelove nagrade za medicinu za otkri}e mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguli{e aktivnost gena, saop{tila je ju~e Nobelova skup{tina Instituta Karolinska u Stokholmu.

Ime dobitnika nagrade za hemiju bi}e poznato 9. oktobra, a dan kasnije bi}e objavqen i dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, tako|e u Stokholmu.

U Oslu }e 11. oktobra biti objavqeno ime ovogodi{weg dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Ime dobitnika Nobela za ekonomiju bi}e poznato 14. oktobra, a bi}e objavqeno u Stokholmu.

Nagrade }e biti uru~ene na ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra, na godi{wicu smrti {vedskog nau~nika Alfreda Nobela, koji je ustanovio tu nagradu.

Nobelova nagrada za medicinu pripala dvojici Amerikanaca za otkri}e mikro RNK

Nobelova skup{tina je istakla da se wihovo otkri}e "pokazuje kao su{tinski va`no za otkrivawe na~ina na koji se organizmi razvijaju i funkcioni{u"

Ameri~ki nau~nici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobitnici su ovogodi{we Nobelove nagrade za medicinu za otkri}e mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguli{e aktivnost gena, saop{tila je danas Nobelova skup{tina Instituta

Karolinska u Stokholmu. Pobednike u oblasti medicine bira Nobelova skup{tina medicinskog univerziteta Institut Karolinska u [vedskoj.

Nobelova skup{tina je istakla da se wihovo otkri}e "pokazuje kao su{tinski va`no za otkrivawe na~ina na koji se organizmi razvijaju i funkcioni{u", preneo je AP. Ambroz je za svoje istra`ivawe ve} dobio nagradu na Univerzitetu Harvard, a trenutno je profesor prirodnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Masa~usetsu.

Ruvkun je svoja istra`ivawa obavio u Op{toj bolnici u Masa~usetsu i na Harvardskoj medicinskoj {koli, gde radi kao profesor genetike, navodi No-

belova skup{tina. Dobitnicima }e biti uru~ena nov~ana nagrada od 11 miliona {vedskih kruna, odnosno oko milion dolara, preneo je Rojters. Pobednike u oblasti medicine bira Nobelova skup{tina medicinskog univerziteta Institut Karolinska u [vedskoj. Kao i svake godine, imena dobitnika nagrade za medicinu ili fiziologiju se prva objavquju, a narednih dana bi}e poznata i imena dobitnika za fiziku, hemiju, kwi`evnost, za mir i za ekonomiju.

Nagrade }e biti uru~ene na ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra, na godi{wicu smrti {vedskog nau~nika Alfreda Nobela, koji je tu nagradu ustanovio.

Presti`nu Nobelovu nagradu, osnovao je {vedski industrijalac Alfred Nobel pre vi{e od jednog veka i slavi pionirski rad koji mo`e da traje decenijama. Iako ne znamo ko mo`e da budu u trci za ovo posebno priznawe, ~iwenica je da postoje znajna otkri}a u domenu fizike, hemije i fiziologije ili medicine za koje se smatra da su vredna Nobelove nagrade.

TRANSFORMATIVNA

VE[TA^KA INTELIGENCIJA

Ve{ta~ka inteligencija (AI) transformi{e `ivote qudi nevi|enom brzinom. Dva imena se izdvajaju: Demis Hasabis i Xon Xamper, tvorci Alpha Fold Protein Structure Database, AI programa koji de{ifruje 3D strukture proteina iz sekvenci amino kiselina, {to je ve} koristilo preko dva miliona istra`iva~a {irom sveta. Wihov rad je ve} dobio presti`ne nagrade, a mogu}nost dobijawa Nobelove nagrade za hemiju nije iskqu~ena.

REVOLUCIJA U LE^EWU GOJAZNOSTI

Razvoj lekova za mr{avqewe koji opona{aju hormon zvan glukagon - izazvao je revoluciju u zdravstvu posledwih godina. Lek koji sni`ava nivo {e}era u krvi i smawuje apetit ima potencijal da uvede novu eru u le~ewu gojaznosti i stawa kao {to je dijabetes tipa 2. Tri nau~nika, Svetlana Mojsov, dr. Xoel Habener i Lote Bjere Knudsen, koji su u~estvovali u razvoju leka semaglutida dobili su 2024. godine Lasker-DeBakey nagradu za klini~ka medicinska istra`ivawa.

PRVI QUDSKI GENOM Mapirawe qudskog genoma imalo je ogroman uticaj na biologiju i druge oblasti. Projekat mapirawa qudskog genoma zapo~et je 1990. godine, a zavr{en je 2003. Razbijawe genetskog koda qudskog `ivota ukqu~ivalo je mnoge istra`iva~a iz Sjediwenih Dr`ava, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Japana i Kine. Ovaj poduhvat imao je dalekose`an uticaj na biologiju, medicinu i mnoge druge oblasti. Jedan od razloga za{to projekat mo`da nije dobio Nobelovu nagradu je veliki broj qudi ukqu~enih u ovo dostignu}e. Prema pravilima koja je Nobel utvrdio u svom testamentu iz 1895. godine, nagrade mogu da prime tri osobe po kategoriji {to postaje sve ve}i izazov zbog sve ve}e saradwe u nau~nim istra`ivawima, pi{e Si-En-En.

RAZUMEVAWE CREVNOG MIKROBIOMA

Veliki broj mikroba, bakterija, virusa i gqivica, `ive u qudskom telu, posebno u crevima, ~ine}i crevni mikrobiom. Nau~nici su uz napredak genetskog sekvencirawa uspeli da boqe razumeju wihovu ulogu u qudskom zdravqu. Ova oblast jo{ uvek nije dobila Nobelovo priznawe, ali biolog dr. Xefri Gordon, pionir u istra`ivawu crevnog mikrobioma, po mnogima zaslu`uje priznawe za svoj rad. Otkrio je da mikrobiom creva

igra ulogu u zdravstvenim efektima pothrawenosti, koja poga|a skoro 200 miliona dece {irom sveta, i razvija intervencije u ishrani koje ciqaju na poboq{awe zdravqa creva. GENI KOJI UZROKUJU RAK Sedamdesetih godina bilo je poznato da se rak ponekad pojavquje u porodicama, ali nije se smatralo da nasledne mutacije igraju ulogu u raku dojke. Sa iskustvom u istra`ivawu genetskih razlika izme|u qudi i {impanzi, Meri-Kler King, sada profesor medicine i genomskih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Va{ingtonu, zauzela je novi pristup. Rade}i mnogo pre nego {to su nau~nici imali bilo kakvu mapu qudskog genoma, King je provela 17 godina otkrivaju}i i identifikuju}i ulogu mutacije gena BRCA1 u raku dojke i jajnika.

Ovo otkri}e je omogu}ilo genetsko testirawe koje mo`e da identifikuje `ene koje su pod pove}anim rizikom od raka dojke, kao i koje korake treba preduzeti da bi se smawio wihov rizik, kao {to su dodatni skrining i preventivne operacije.

"KADA

PAMET ZA]UTI, BUDALA PROGOVORI, A FUKARA OBOGATI":

Dan kada je Andri} dobio Nobelovu nagradu

Kwi`evnik i diplomata Ivo Andri}, pre 62 godine dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost.

[vedska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za kwi`evnost srpskom piscu Ivi Andri}u. Andri} je do danas ostao jedini na{ pisac koji je dobio to priznawe, a ve} na po~etku svog govora pomiwe zemqu iz koje dolazi.

Nobelov komitet nagradio je "epsku snagu pripovedawa kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine qudi tokom istorije svoje zemqe".

Neki izvori koriste termin "Bosanska trilogija". On sublimira tri kwi`evna dela Ive Andri}a na osnovu kojih je komitet odlu~io da ba{ wemu nagradu i uru~i. Iako se na zvani~nom sajtu Nobelovog komiteta ovakav podatak ne nalazi, pri~a se da su "Travni~ka hronika","Gospo|ica" i "Na Drini }uprija", "glavni krivci"' {to je nagrada oti{la u ruke na{eg pisca.

Novac od nagrade Ivo Andri} poklonio je bibliotekama Bosne i Hercegovine.

"Dvojica mladih novinara su mi saop{tila tu vest, pa sam je primio sa sumwom. Oni su mi rekli - popnite se gore, vide}ete da Vam je stan pun novinara. Potom sam video da je ta~no. Sad moram i ja malo da se sredim, da vidim kakva ose}awa imam. U svakom slu~aju, ja sam zadovoqan", rekao je Andri} tada.

U govoru u [vedskoj akademiji Andri} je izgovorio slede}e, borhesovske re~i: "Na hiqadu raznih jezika, iz veka u vek… ispreda se pri~a o sudbini ~ovekovoj, koju bez kraja i prekida pri~aju qudi qudima. Potreba za pri~om i pri~awem ostaje, i pri~awu kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da ~ove~anstvo od prvog bleska svesti, uporedo sa dahom svojih plu}a i ritmom svoga bila, pri~a stalno istu pri~u…"

Ivo Andri} bio je jedina osoba koja je poznavala i Gavrila Principa i Adolfa Hitlera. Upoznao je Tita i sreo se sa Staqinom. U vreme diplomatske slu`be u Nema~koj, piscu Ernstu Jingeru je prepri~avao srpske narodne pri~e o Kraqevi}u Marku.

Andri} je ro|en u me{ovitoj porodici u Travniku, bio je u austrougarskom zatvoru, pisao je o Bosni, a `iveo u Beogradu. Kako prime}uje istori~arka kwi`evnosti @aneta \uki} Peri{i}, Andri} je bio "polivalentna pojava i u nacionalnom i u kwi`evnom smislu." On je "postupao ~estito i ~asno, a pri~e koje ga karakteri{u kao ~oveka bez morala dolaze iz neke druge, a ne kwi`evne kuhiwe."

Pre po~etka Drugog svetskog rata, kao ambasador u Nema~koj, pisac je predao akreditive tada{wem kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru, u prisustvu ministra Fon Ribentropa. Andri} je prisustvovao potpisivawu sporazuma o pristupawu Jugoslavije Trojnom paktu. Na po~etku rata, Andri} je odbio ponudu nema~kih vlasti da pre|e u neutralnu [vajcarsku i vratio se u Beograd. Tokom godina okupacije, `iveo je povu~eno, u dobrovoqnoj izolaciji, u kojoj je napisao svoje najzna~ajnije romane: "Travni~ku hroniku", "Na Drini }upriju", "Gospo|icu".

Nepunu godinu posle oslobo|ewa, objavquje ova tri kapitalna dela, koja mu donose kwi`evnu slavu. Ve} 1945, Andri} je predsednik Dru{tva za kulturnu saradwu Jugoslavije sa SSSR-om, a naredne godine predsednik Udru`ewa kwi`evnika Jugoslavije. Nakon {to je upoznao Hitlera i Tita, u Moskvi, na obele`avawu 28. godi{wice Oktobarske revolucije, Andri} upoznaje i Staqina, za koga je rekao da je "obele`io novu epohu svoje zemqe" i "otpo~eo period wenog mirnog razvitka".

Pisac Borislav Mihajlovi} Mihiz odao je mo`da najve}e moralno priznawe Andri}u: "Katolik iz Bosne, opredeqeni jugoslovenski nacionalista, marbur{ki robija{, pesnik 'Mlade hrvatske lirike', diplomata troimene Kraqevine, ro|eni ijekavac koji optira ekavizam beogradskog stila, Andri} je bio predodre|en za integralnog Jugoslovena. Prinu|en na ponovni izbor, odabrao je da se vrati u Beograd i podeli sudbinu srpskog naroda. Sudbina je htela da jedan od najve}ih srpskih pisaca postane to svojim sopstvenim izborom. Andri} je izabrao nas, ne mi wega."

Izdvajamo samo neke od re~enica jedinog srpskog nobelovca:

"^oveka }ete najboqe upoznati ako ga posmatrate kako se pona{a kad se ne{to deli besplatno."

"^ovek koji ne voli nije sposoban da oseti veli~inu tu|e qubavi, ni snagu qubomore, ni opasnost koja se u woj krije."

"Da je {utwa snaga, a govorewe slabost, vidi se po tome {to starci i deca vole da pri~aju."Pisac je jednom je zapisao: "Do|u tako ponekad vremena kada pamet za}uti, budala progovori, a fukara se obogati."

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Ko prvi pritisne "crveno dugme”...

Prvog dana na funkciji, na svojoj prvoj konferenciji za novinare u novom statusu, novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da ne vidi pretwu da Rusija mo`e da upotrebi nuklearno oru`je i pozvao da se ne slu{aju ruske nuklearne pretwe.

„Naravno, ~ujemo redovne pretwe iz Kremqa, a ova retorika je nepromi{qena i neodgovorna, ali u isto vreme, moram jasno da naglasim: ne vidimo nikakvu pretwu od upotrebe nuklearnog oru`ja nuklearni arsenal – na kraju krajeva, Kremq `eli da razgovaramo o wegovom nuklearnom arsenalu i mislim da to ne bi trebalo da radimo.

On smatra da }e ustupci Vladimiru Putinu stvoriti opasan presedan.

„Onda se ispostavqa da upotreba vojne sile omogu}ava zemqi da postigne ono {to `eli, a mi to ne mo`emo da uradimo“, rekao je Rute.

Otprilike istu ideju izneo je i Ruteov prethodnik Jens Stoltenberg . Prema wegovim re~ima, NATO nije zabele`io promene u nuklearnoj doktrini Ruske Federacije, „koje bi zahtevale bilo kakve promene” od strane Alijanse.

U me|uvremenu, zapadni mediji su pisali da Xo Bajden nije dao Ukrajini dozvolu da napadne Rusku Federaciju zapadnim projektilima nakon Putinovih izjava o promeni nuklearne doktrine.

Predsednik Poqske Anxej Duda izjavio je pre nekoliko dana da pretwa Rusije da zadr`ava pravo da upotrebi nuklearno oru`je nije ni{ta novo ali da ruski predsednik Vladimir Putin i wegovi generali dobro znaju da ko prvi posegne za atomskom bombom bi}e proklet i svet to nikada Rusiji ne bi oprostio. Komentari{u}i najnovije pretwe da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oru`je poqski predsednik rekao je da to nije ni{ta novo.

"Me|utim, Vladimir Putin savr{eno dobro zna, kao i wegovi generali, da }e proklet biti onaj ko prvi upotrebi nuklearno oru`je. Nikada vi{e se ne}e oprati od te odgovornosti ako bi upotrebio nuklearno oru`je. ^ak i u najmawoj meri. Nikada. Svet im to ne}e oprostiti", kazao je poqski predsednik.

Anxej Duda je podsetio da mu je i kineski predsednik Si \inping jasno rekao da ne mo`e da zamisli da bi iko mogao da posegne za nuklearnim oru`jem.

Poqski predsednik ocenio je, me|utim, da je sasvim mogu}e da }e Rusija napasti konvencionalnim oru`jem ukrajinske nuklearne elektrane, kako je izrazio bojazan presednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Duda je ili zaboravio ili ispustio iz vida, bacaju}i kletvu na prvog ko upotrebi nuklearno oru`je, da je Amerika ta koja je prva upotrebila nuklearno oru`je, pre 60 godina, na japanske gradove Hiro{imu i Nagasaki u kojoj je igubilo `ivote 230.000 Japanaca i jo{ dva puta toliko ostalo sa trajnim te{kim posledicama. I Amerika se “oprala” brzo od te odgovornosti a svet joj je oprostio. Teza - da ubrza kraj rata, bila je ameri~ki alibi koji je svet progutao a Japan je ve} bio krajwe demoralisan i u haosu.

GODINU DANA OD NAPADA HAMASA: Kako je rat u Gazi promenio Bliski istok

Pre ta~no godinu dana, Hamas je sproveo najve}i napad na Izrael u posledwih 50 godina, koji je doveo do izbijawa rata u Pojasu Gaze, okr{aja

Tel Aviva i Teherana i iz korena promenio odnose snaga u regionu

Po~etkom 2023. godine, Bliski istok je delovao mirnije nego u bilo kom trenutku u posledwih dvadesetak godina.

Iako je situacija bila daleko od savr{ene, postojala je nada da bi taj region kona~no mogao da uplovi u mirnije vode. Iran i Saudijska Arabija u su u martu te godine postigle sporazum o normalizaciji odnosa uz posredstvo Kine, primirje u krvavom gra|anskom ratu u Jemenu bilo je na dohvat ruke, a sukobi u Siriji, Iraku i Libiji, iako nisu bili okon~ani, u{li su u mirnije faze.

A onda se dogodio 7. oktobar. U ranim jutarwim ~asovima, militanti Hamasa u Pojasu Gaze sproveli su do tada najve}i raketni napad na Izrael, dok su borci na tlu probili za{titne ograde i upali na teritoriju svog suseda. Do kraja dana, u krvavom piru palestinskih militanata ubijeno je 1.180 Izraelaca - od kojih su 797 bili civili - dok je wih 251 odvedeno u Gazu kao taoci.

Napad {okirao je ne samo Izraelce, ve} i ~itav svet, a mediji su ga ubrzo prozvali "izraelskim 11. septembrom" i "najkrvavijim danom za Jevreje od okon~awa Holokausta". Izraelski premijer Bewamin Netawahu ubrzo je objavio rat Hamasu, dok je ministar odbrane Joav Galant najavio potpunu okupaciju Gaze, navode}i da se Izrael "bori protiv `ivotiwa". Kasnije istog dana, izraelske snage zapo~ele su vazdu{ne udare na Pojas Gaze, ~ime je otpo~eo rat koji je tokom posledwih godinu dana ~itav Bliski istok izvrnuo naopa~ke - a kome se ni godinu dana kasnije ne nazire kraj.

GODINU DANA RATA U GAZI

Tre}i libanski rat u najavi: Da li je do{lo vreme za kona~ni obra~un Izraela i Hezbolaha?

Rat u Pojasu Gaze, gusto naseqenoj enklavi koja se prostire du` obale Mediterana, doveo je do ogromnih qudskih `rtava i masovnih uni{tewa infrastrukture. Prema podacima tamo{wih vlasti, u brutalnim izraelskim napadima poginulo je najmawe 41.800 qudi - a prema pojedinim procenama, taj broj bi mogao biti i zna~ajno ve}i.

Vi{e hiqada qudi i daqe se vodi kao nestalo ispod ru{evina, dok je zvani~ni broj rawenih blizu 100.000. Rat je doveo i do izbijawa gladi u delovima Gaze, kao i do {irewa zaraznih bolesti.

Borbe nisu zaobi{le ni druge regione, pre svih okupiranu Zapadnu obalu i Liban. U okr{ajima izraelskih snaga i Palestinaca na Zapadnoj obali poginulo je vi{e od 700 qudi, dok je vi{e od 5.000 povre|eno. Broj `rtava u Libanu naglo je porastao tokom posledwih nekoliko nedeqa, i danas iznosi blizu 2.000. Brutalnost izraelske vojske izazvala je bes {irom sveta, a propalestinski pro-

testi organizovani su {irom sveta - od Wujorka i Londona do Teherana i Kaira. Pritisak na Izrael - ali i na wihovog najva`nijeg saveznika, SAD - iz nedeqe u nedequ postajao je sve ve}i. Administracija ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena je u prvi mah pru`ila bezrezervnu podr{ku Tel Avivu, ali je nakon o{trih kritika javnosti delimi~no promenila poziciju i po~ela da se zala`e za primirje. Ameri~ke diplomatske inicijative, me|utim, nisu dale rezultate, a ameri~ki uticaj na Bliskom istoku do`iveo je te`ak udarac.

KRAJ MITA O IZRAELSKOJ NEPOBEDIVOSTI

Uspeh Hamasovog napada predstavqao je najve}i udarac na izraelsku reputaciju od uspe{ne arapske ofanzive tokom Jomkipurskog rata 50 godina ranije. Napad je bio posledica katastrofalnog propusta izraelskih obave{tajnih slu`bi, koje su do planova Hamasa do{le godinu dana ranije - ali su ih odbacile, smatraju}i ih nerealnim.

Neuspeh izraelske vojske da spre~i proboj boraca Hamasa osokolio je i druge militantne grupe u regionu, poput Hezbolaha, koji je dan kasnije krenuo sa (ograni~enim) udarima na sever Izraela, i jemenskih Huta, koji su krajem oktobra po~eli da napadaju brodove u Crvenom moru. Eskalacija nasiqa na Bliskom istoku nije izbegla ni ameri~ke trupe u Iraku i Siriji, koje se od kraja pro{le godine nalaze na udaru proiranskih grupa u regionu.

Ko je bio lider Hezbolaha Hasan Nasrala i kako }e wegovo ubistvo uticati na sukob na Bliskom istoku?

Od samog po~etka rata, u centru pa`we se na{ao i glavni saveznik Hamasa - Iran. Iako su zapadni mediji ubrzo preneli da je izvesno da Teheran nije bio direk-

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

mo`e biti i {ansa za kona~ni obra~un sa neprijateqima u okru`ewu.

Izraelski premijer je iskoristio krizu kako bi se obra~unao ne samo sa Hamasom, ve} i sa drugim militantnim grupama koje su podr`ale palestinske militantne - pre svega sa libanskom Hezbolahom,

skih snaga sa Hezbolahom, koji je zapo~eo pre svega nekoliko nedeqa, i daqe je rano govoriti.

Izraelski premijer je iskoristio napad Hamasa i kako bi pa`wu javnog mwewa skrenuo sa doma}ih tema koje su prethodnih meseci potresale Izrael - pre svega kontroverzne reforme pravosudnog sistema, koja je bila okida~ za masovne proteste tokom prve polovine 2023. godine.

tno ume{an u organizaciju samog napada, Izrael je glavnog krivca za krvoproli}e video upravo u Islamskoj republici.

Iako je direkti okr{aj Izraela i Irana do sada izbegnut, on iz dana u dan deluje sve realnije. Iran je u aprilu 2024. prvi put u istoriji direktno ga|ao teritoriju Izraela kao odgovor na ubistvo svog visokog oficira u Damasku po~etkom tog meseca, da bi 1. oktobra ponovo ga|ao jevrejsku dr`avu kao odmazdu na ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasrale.

KAKO JE NETAWAHU

ISKORISTIO RAT

Iako je napad Hamasa nesumwivo predstavqao ozbiqan udarac za Izrael, Netawahu je ubrzo uvideo da najnovija kriza

koji se posledwih nedeqa na{ao u centru pa`we.

Izraelske snage imale su dosta uspeha u eliminaciji lidera proiranskih organizacija. Oni su sprovele niz ciqanih udara na lidere Hamasa i Hezbolaha u kojima su, izme|u ostalih, ubijeni Nasrala, visoki komandat Hezbolaha Fuad [ukr i vo|a politi~kog krila Hamasa Ismail Hanije. Rezultati vojnih kampawa protiv te dve organizacije su, ipak, mawe jasni. Iako je Hamas pretrpeo zna~ajne gubitke nakon godinu dana brutalnih borbi sa izraelskim snagama, IDF i daqe nije uspeo da izvr{i svoj glavni zadatak - eliminaciju te grupe. Kako stvari stoje, taj ciq jo{ uvek deluje nedosti`no. O ishodu direktnog obra~una izrael-

Netawahu je u tome nesumwivo uspeo, po{to su nedavna istra`ivawa pokazala da je wegova partija Likud ponovo najpopularnija u Izraelu, ali i da javnost uglavnom podr`ava wegovu ratobornu politiku prema Iranu.

IMA LI NADE ZA BLISKI ISTOK?

Godinu dana nakon napada Hamasa na Izrael i izbijawa rata u Gazi, okon~awe borbi i postizawe primirja ne deluje izvesno - naprotiv, sti~e se utisak da Bliski istok nikada nije bio bli`i otvorenom ratu.

Izraelski vojni i politi~ki vrh je obe}ao da }e odgovoriti na iranski napad od 1. oktobra, {to bi moglo da nastavi talas eskalacije koji se ne smiruje ve} nekoliko meseci. SAD o~igledno vi{e nisu u stawu da obuzdaju Netawahua, a pitawe je da li }e mo}i da mu pomognu ako sukob sa Iranom bude nastavio da eskalira. Na budu}nost sukoba na Bliskom istoku utica}e i ameri~ki izbori po~etkom novembra, odnosno da li }e se u Beloj ku}i na}i Donald Tramp - koji bi mogao da vodi jo{ o{triju politiku prema Iranu. Ipak, jedno je sigurno - napad od 7. oktobra nesumwivo }e prestavqati prekretnicu na Bliskom istoku i prelazak iz jedne ere u drugu. Kakve }e biti wegove dugoro~ne posledice - ostaje nam da vidimo.

Celi film je snimqen na osnovu doga|aja koji su se zaista odigrali

Intervju vodio: Zoran Vla{kovi}

u U snimawu filma "\eneral" u~estvovalo je oko 40 glumaca, vi{e stotina statista koji su volontirali i nekoliko desetina qudi iza kamere u Premijera filma oktobra 2025. godine u Film }e se prikazati i u Australiji

Miloslav Samarxi} istovremeno i kwi`evnik, istori~ar i novinar sigurno najboqi poznavaoc ~etnika i ~etni~kog pokreta u Jugoslaviji. Autor je vi{e od 20 napisanih dokumentovanih kwiga o ~etnicima |enerala Dra`e Mihalovi}a, prvog evropskog gerilca protiv hitlerove okupacije a prire|iva~ je i ~etiri albuma ~etni~kih fotografija koje je javnost prvi put videla.

Ovo je {esto pojavqivawe |enerala Dra`e u filmovima i TV serijama u Srbiji, odnosno biv{oj Jugoslaviji. Me|utim, prvi put filmski Dra`a izgovara re~i koje je |eneral Dra`a zaista izgovarao, odnosno zapisivao.

Kao scenarista i re`iser, Miloslav Samarxi} upravo je zavr{io snimawe filma ''\eneral'' o Dra`i Mihajlovi}u.

Odazvao se da eksluzivno za Srpski Glas iz Melburna odgovori na nekoliko pitawa o filmu koji }e nai}i sigurno na veliko interesovawe kod publike i uop{te.

n Kad je nastala ideja da se snimi film ''\eneral'' i kad je po~elo snimawe filma?

- Ideja je stara. ''Pogledi'' su 1989. objavili prvi afirmativni ~lanak o |eneralu Dra`i, u onda{woj Jugoslaviji. Ve} 1990. po~eo sam da se raspitujem o snimawu filma. Ali, sve je bilo preskupo. Tek s dolaskom digitalizacije tro{kovi proizvodwe filmova postali su znanto ni`i. A postojao je jo{ jedan problem: Svi u filmskoj industriji na koje sam nai{ao bili su optere}eni komunisti~kom ideologijom. Tako, tek 2013. po~eli smo rad na dokumentarcima, a 2020. na prvom igranom filmu, pod naslovom ''Opkoqeni''. Film ''\eneral'' radimo od 2022. Premijera }e biti oktobra 2025. Dakle, ukupno ~etiri godine rada. Proces traje toliko dugo jer nemamo dovoqno novca. Ve}i deo buxeta ~ine donacije, pa je potrebno vi{e vremena za sakupqawe sredstava. Na konkursu Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture smo odbijeni, kao i ranije za dokumentarne filmove. Da smo pro{li, tj. da smo imali dovoqno sredstava, proizvodwa filma trajala bi dve godine. n Vi ste scenarista i re`iser filma ali i najboqi poznavalac Dra`e Mihajlovi}a, s obzirom na brojne napisawe kwige o wemu, ko se mo`e ubaciti jo{ kao autor filma?

- Za ovaj film ne mo`e niko, jer je ve} obavqeno tri ~etvrtine posla. Ostala je jo{ postprodukcija: monta`a, komponovawe muzike, dizajn zvuka, kolor korekcija i, {to je naro~ito izazovno, digitalne eksplozije. Na primer, u srpskom filmu jo{ nije bilo digitalnog ru{ewa mostova. [to se ti~e autorstva, na savet saradnika, poku{ao sam da anga`ujem koscenari-

stu, koji bi obogatio dijaloge. Saradnici su mi na{li neke od najboqih scenarista u Srbiji. A onda su bili silno razo~arani. Na primer, u sceni rastanka Dra`e i Solunca @ivojina, predlog je bio da Dra`a tri puta ka`e ''Daj jo{ jednu qutu'', kako bi oraspolo`io @ivojina. Bilo mi je neverovatno koliko duge pipke ima ta komunisti~ka pri~a. Tako da sam ostao jedini autor scenarija. U scenariju je ispo{tovano da svi glavni junaci govore ono {to su zaista govorili: Dra`a i wegovi oficiri prema dokumentima iz Vojnog arhiva u Beogradu, britanski oficiri prema dokumentima sa Huverovog instituta u Kaliforniji, a nema~ki oficiri prema dokumentima iz Bundes arhiva u Frajburgu. Celi film je snimqen na osnovu doga|aja koji su se zaista odigrali. Glumci su mi rekli da je to boqe, jer kada je ne{to konkretno, lak{e ulaze u uloge nego kada se snimaju neke apstrakcije.

n Film se snimao na prostoru gde je uistinu bio jak ~etni~ki pokret. Kako su danas ti stanovnici prihvatili novo osvetqavawe lika |enerala Dra`e Mihajlovi}a ?

- Svugde smo nailazili na dobar prijem, od Vi{egrada, preko Rudnika i Gledi}a, pa do Ravne Gore. n Ko su glavni glumci u filmu i koju glavnu poruku {aqe film ?

- Nikola Rako~evi} igra |enerala Dra`u, Igor Borojevi} majora Ra~i}a, Vladimir Jocovi} potpukovnika Lalatovi}a, Milo{ Krstovi} potpukovnika Baleti}a, Milomir Raki} potpukovnika Ostoji}a, Aleksandar Jeleni} majora Dragi{u Vasiqevi}a... Glavnog komunistu tuma~i Dejan Cicmilovi}. Glavnog Britanca, generala Armstronga, Stevan Mr|enovi}, usta{kog komandanta Mladen \or|evi}, nema~kog komandanta Stefan Josi}, domobranskog komandanta Nikola

PREMIJERA FILMA OKTOBRA 2025. GODINE

Uz Bo`ju pomo}, oktobra 2025. godine. Pri tome, nadamo se da }e donacije nastaviti da pristi`u istim tempom. Do sada je blizu 400 pojedinaca dalo donacije, najvi{e iz Srbije, zatim iz srpske emigracije, pa iz Republike Srpske i Crne Gore. Dalo je i desetak organizacija, od kojih su sve sem jedne iz emigracije, od Srpske narodne odbrane iz ^ikaga do Srpskih ~etnika Australije i Organizacije srpskih ~etnika ''Ravna Gora'' za Australiju. Ta jedna iz Srbije je ''Na{a Drina''.

Milojevi}, komandanta muslimanske legije Sa{a Pilipovi}, itd. U filmu igra oko 40 glumaca.

Te{ko je re}i o poruci koju {aqe film, {to se ka`e lepota je u oku posmatra~a. Sigurno }e biti razli~itih tuma~ewa. Nama je va`no {to smo film snimili dokumentovano. Druga~ije re~eno, filmska pri~a je nau~no proverqiva. A izuzetno je malo filmova o Drugom svetskom ratu kod nas snimqenih prema istinitim doga|ajima.

n Bilo je dosta statista, kako govorite, koji su dolazili ba{ izdaleka ali i iz Srbije i to besplatno da bi dali doprinos filmu, osvetqavawu lika Dra`e Mihajlovi}a ?

- Da, Milan Milatovi} je do{ao iz Wujorka, ~etiri momka iz Bawa Luke, ~etiri iz Ni{a (Fitnes klub ''Konzulat''), dve grupe iz Banata, itd. Imali smo i jednog Rusa iz Moskve, ali on nije do{ao zbog filma, ve} u tazbinu, u Draga~evo, a najve}u grupu statistu dali su Draga~evci.

Po{to je plavokos, Rusu smo obukli nema~ku uniformu.

n Ho}e li film \eneral imati uticaj na jaz izme|u ~etnika i partizana?

- Prilikom otvarawa prvog spomenika Dra`i u Beogradu, pro{le godine, Igor Braunovi}, predsednik udru`ewa ''Na{a Drina'', koje je podiglo spomenik, rekao je da }e taj jaz nestati kada nestanu komunisti. Sla`em se s tim. Na{ rad, od 1989, u osnovi se sastoji u objavqivawu informacija skrivanih od 1945. To je slu~aj i sa filmom ''\eneral''. A celi taj proces poma`e nestanku komunisti~ke ideologije me|u Srbima.

n U srpskoj javnosti se vodi polemika oko predloga za podizawe spomenika Dra`i Mihajlovi}u na Terazjama, kako to komentari{ete?

- Komunisti poku{avaju da osujete ovu ideju, ali wihov potpuni poraz je neminovan, samo je pitawe vremena. n Da li }e se film prikazati u Australiji?

- Ho}e, samo je pitawe gde. Postoje firme za distribuciju filmova u srpskoj emigraciji, koje iznajmquju oko 40 bioskopa {irom sveta, tamo gde ima najvi{e Srba. Na `alost, one nisu prihvatile film ''Opkoqeni'', na vest da je skinut sa repertoara, tj. zabrawen, u Podgorici. Bojali su se da ne bude protesta i kod wih. Me|utim, za ove tri godine situacija se promenila. Ove godine i film ''Heroji Halijarda'' je zabrawen u Podgorici, ali je dan posle zabrana skinuta. Trejler za ovaj film prikazan je ~ak i u Sarajevu, na {to se tamo{wa javnost digla na uzbunu. Ali, ta uzbuna pokazala je jo{ jednom da je besmisleno zabrawivati filmove. Filmski kriti~ar Vladimir Kolari} napisao je da su ''Opkoqeni'' hri{}anski filmbez mr`we ~ak i prema neprijatequ. Tako je i sa ''\eneralom''.

Mилослав

Nikola Rako~evi} kao |eneral Dra`a Foto: Vawa Pani}

Sa snimawa filma: Miloslav Samarxi} i Nikola Rako~evi} Foto: Vawa Pani} Detaq iz filma "\eneral"

Foto: Ivan Mihajlovi}

Stanivukovi} proglasio

pobedu u Bawaluci

SNSD tvrdi da je osvojila vlast u oko 70 odsto lokalnih zajednica, a lider ove stranke, Milorad Dodik, najavio je da }e se kandidovati za predsednika RS na izborima 2026. godine

Dra{ko Stanivukovi}, kandidat Partije demokratskog progresa (PDP), proglasio je pobedu na ju~era{wim lokalnim izborima u Bawaluci, dok je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) proslavio pobedu na nivou Republike Srpske. SNSD je dva sata nakon zatvarawa birali{ta objavio da su osvojili vlast u oko 70 odsto lokalnih zajednica, {to, kako su naveli, ukqu~uje pobedu u 47 op{tina, uz dodatne ~etiri op{tine u Srpskoj u saradwi s koalicionim partnerima, od ukupno 64 lokalne zajednice u ovom entitetu. Stanivukovi} je obezbedio reizbor na mesto gradona~elnika Bawaluke, najve}eg grada u RS. „Ovo je iznad svih mojih o~ekivawa, drago mi je da su Bawalu~ani prepoznali moj rad i trud. Pobedu su mi dali narod i Bog”, rekao je Stanivukovi} prilikom progla{avawa pobede. SNSD nije uspeo da osvoji mesto gradona~elnika Bijeqine, drugog po veli~ini grada u Republici Srpskoj. Uprkos tome, SNSD je prema sopstvenim podacima u zbiru osvojio pet gradona~elni~kih mesta vi{e u pore|ewu s prethodnim izborima. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je ta stranka imala 42 na~elnika, a da je sada taj broj uve}an za pet mesta. „Skupa sa koalicijom, osvo-

jili smo ukupno 51 ~elno mesto u lokalnim zajednicama. Na{i kandidati za gradona~elnike u Bawaluci i Bijeqini bi}e ponovo nominovani za ~etiri godine, a nakon ovakvog rezultata na nivou Srpske i na krilima ove velike pobede najavqujem i svoju kandidaturu za mesto predsednika RS za dve godine”, izjavio je Dodik na konferenciji za novinare. On je rekao da je SNSD, izme|u ostalog, u minulim godinama nije imao gradona~elnike u Brodu, Sokocu i Bile}i, a da ih je sada osvojio.

Pobedu je proglasio i zajedni~ki kandidat srpskih stranaka u Srebrenici, Milo{ Vu~i}. Kandidat Dodikove stranke Mirko ]uri} bi}e novi-stari gradona~elnik Trebiwa.

Funkcioneri Dodikove stranke, kao i kandidat te stranke za gradona~elnika Bawaluke Nikola [obot, ~estitali su Stanivukovi}u pobedu za gradona~elnika najve}eg grada RS.

I pored gubitka gradona~elni~ke pozicije, SNSD veruje da }e u Gradskoj skup{tini Bawa-

ZA KOCKAWE MILIJARDE MARAKA:

luke imati ve}u snagu nego prethodne ~etiri godine, kada je kontrolisao parlamentarnu ve}inu. Dodik ka`e da je SNSD u Bawaluci, uprkos porazu kandidata za gradona~elnika, osvojio ve}i broj glasova nego pre ~etiri godine te da „}e imati apsolutnu ve}inu” u parlamentu.

Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS) proglasila je pobedu u Bijeqini i Tesli}u, i naveli da su pobedili u jo{ osam lokalnih zajednica. Kako je precizirao @elimir Ne{kovi}, {ef Glavnog izbornog {taba SDS-a, na ~elu Bijeqine ostaje Qubi{a Petrovi}, a u Tesli}u na~elnik ostaje Milan Mili~evi} (koji je i lider te stranke). „Mo`emo re}i da imamo pobedu u najmawe deset lokalnih zajednica“, rekao je Ne{kovi}. Ne{kovi} je rekao da su kandidati ove stranke za na~elnike odneli pobedu, ili trenutno vode po broju glasova, na izborima u Isto~noj Ilixi, Loparama, Gacku, Qubiwu, [amcu, Isto~nom Starom Gradu i Han Pijesku.

Dan `alosti u

Bosni i Hercegovini, nastavqa se potraga za nestalima

Stanovnici BiH su za pet godina u kladionicama ostavili vi{e od 10 milijardi maraka, zvani~ni su podaci Federacije BiH i Republike Srpske. Prema podacima Poreske uprave FBiH gra|ani su u ovom periodu za kockawe dali oko osam milijardi KM, a {to se ti~e Srpske ta je cifra mawa jer je i broj kladionica mawi.

Stru~waci ukazuju da je veliki broj gra|ana koji se kladi dokaz siroma{nog dru{tva, jer o~igledno tra`e na~in da do|u do dodatnog novca preko kla|ewa, a to ih onda vodi u bolest zavisnosti. Aleksandar Mili}, psiholog ka`e da je kla|ewe bolest zavisnosti i ima razoran uticaj na qude.

- Ova bolest ne zaobilazi ni mlade ni stare. Imam u praksi zavisnike koji su oti{li u zanemarivawe svih `ivotnih aktivnosti i zanemarivawe porodice - isti~e Mili}.

Dodaje da zavisnici od kla|ewe uvla~e u ovo i qude oko sebe.

- Treba pomo}i porodicama i paziti na decu, jer deca po~iwu sa sajber kockom. Po~iwu od igrica pa slede}i korak je kla|ewe - isti~e Mili}.

Dr Marko Romi}, osniva~ Kluba le~enih zavisnika od kockawa iz Mostara ka`e da dru{tvo ide u ponor.

- Ono {to je meni posebno tu`no je ~iwenica da ne samo da stvaramo zemqu bolesnih du`nika ve}

i malu kastu izuzetno bogatih koji nam svima kroje sudbinu, a na{u decu odgajamo tako da im se kladionice prezentuju kao ne{to {to je sasvim normalno, pa i po`eqno - ka`e Romi}. Ivan [ijakovi}, sociolog ka`e da je slika kaladionica na svakom koraku i gde ih ima vi{e nego pekara dokaz siroma{tva neke dr`ave, a ne napretka tog dru{tva. Prema statistici, u BiH je blizu 50.000 patolo{kih kockara. S druge strane, postoji vi{e od 4.000 kladionica, {to tu zemqu, kada se poredi sa brojem stanovnika od oko 3,4 miliona stavqa na prvo mesto u svetu po broju uplatnih mesta naspram broja stanovnika.

U Bosni i Hercegovini 8. 10. je bio Dan `alosti zbog katastrofalnih poplava i odrona u kojima je prema zvani~nim informacijama u Jablanici i Kowicu stradalo 18 osoba. Nastavqa se, istovremeno, potraga za onima koji se vode kao nestali. Tu`ila{tvo Hercegova~ko-neretvanskog kantona formiralo je predmet o kamenolomu u Dowoj Jablanici.

Peti je dan od katastrofalnih poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovini, a spasila~ke ekipe nastavqaju sa ra{~i{}avawem terena i potragom za nestalima, u koju su ukqu~eni i psi traga~i.

Prema posledwim informacija, 18 osoba je stradalo u Jablanici i Kowicu, a MUP Srbije je kao pomo} uputio 36 pripadnika tima za spasavawe sa 12 vozila. Dan `alosti je zbog stradalih u polavama i klizi{tima progla{en u oba entiteta - Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine.

Tu`ila{tvo Hercegova~ko-neretvanskog kantona saop{tilo je da je formiralo predmet o kamenolomu u Dowoj Jablanici.

Otkriven spomenik tenku u

Sarajevu, uz dvori{te {kole

Osporavani projekat postavqawa spomenika poginulim pripadnicima specijalne jedinice „Bosna" u vidu qudskih figura tzv. Armije BiH u prirodnoj veli~ini i uni{teni tenk JNA, zavr{en je i sve~ano otkriven u parku Safeta Isovi}a iza Druge gimnazije u Sarajevu. Re~ je o spomeniku koji je bio u planu gradske vlasti godinama, ali do`iveo je brojne otpore s razli~itih strana, pa je wegovo postavqawe stalno odlagano. Jedan od glavnih problema je upravo tenk, kao i to {to je postavqen tik uz {kolsko dvori{te. Pokrenuta je peticija za uklawawe tenka u Sarajevu. Qudi su uznemireni, "spomenik" ih asocira na rat.

Dra{ko Stanivukovi} proslavqa pobedu sa svojim pristalicama

Istekao rok za proveru podataka datih na popisu stanovni{tva u Crnoj Gori

Istekao je rok za proveru podataka o veri i nacionalnosti, koje su gra|ani Crne Gore saop{tili na popisu sta-

biti objavqeni 15. oktobra.

novni{tva u decembru pro{le godine, a Monstat je najavio da }e se zvani~no oglasiti ovim povodom.

Iz Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat) ranije je najavqeno da }e rezultati decembarskog popisa stanovni{tva

SE]AWE

Redovan popis stanovni{tva u Crnoj Gori trebalo je da bude sproveden 2021. godine, ali je odlo`en zbog pandemije korona virusa.

Nakon toga, popis je vi{e puta odlagan zbog nepoverewa opozicionih partija i sumwi da bi podaci mogli biti falsifikovani, posebno u delu nacionalnog i verskog izja{wavawa.

Opozicione stranke pretile su bojkotom popisa ukoliko im se ne omogu}i puna kontrola nad procesom, podse}a RTCG. Naknadno Skup{tina je odlu~ila da formira Odbor za pra}ewe i kontrolu toka popisa.

Prema posledwem popisu iz 2011. u Crnoj Gori `ivi 29 odsto Srba i 45 odsto Crnogoraca.

Popis stanovni{tva u Crnoj Gori obavqen je od 3. do 28. decembra pro{le godine i pro{ao je bez nepravilnosti.

Posledwi koraci u zemqi koju je stvorio

Hercegnovsko Kolo srpskih sestara organizuje dvodnevni program se}awa na Kraqa Aleksandra. Program je po~eo 8. oktobra u Dvorani „Park“ projekcijom dokumentarnog filma „Posledwi korak“ autora novinara i publiciste Perice \akovi}a

Film je snimqen pre deset godina povodom osam decenija od ubistva kraqa Aleksandra, a posve}en je posledwim

je ro|en na Cetiwu, odakle su wegov spomenik sklonili, a qudi bi se time ponosili u bilo kom gradu na svetu. Sa Cetiwa odlazi za Milo~er da kraqica poka`e ku}u ~ija je gradwa pri kraju, a koju sada mnogi prisvajaju. Odatle sti`e u Lepetane, trajektom prelazi u Kamenare, gde ga sa~ekuje silni narod. Dolazi do Zelenike gde je bio vezan brod „Dubrovnik“ kojim je kraq oslobodilac, kraq pomiriteq i ujediniteq 6. oktobra krenuo na put bez

koracima koje je kraq napravio u svojoj zemqi, zemqi koju je on stvorio, a pred wegov kobni put u Francusku i wegovo ubistvo u Marseju 9. oktobra 1934. godine, obja{wava autor.

- Kraq je 5. oktobra vozom iz Beograda stigao u Kosovsku Mitrovicu gde su ga ~ekala dva otvorena automobila, i onda je lagano krenuo ka Crnoj Gori. Dolazi na Cetiwe, grad u kome je ro|en, da poka`e ku}u u kojoj je ro|en. To je jedini kraq koji

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

INCIDENT U PODGORICI:

Ve-ce {oqa sa prvog sprata Vi{eg suda propala u krivi~nu pisarnicu

U zgradi Vi{eg sudu u Podgorici dogodio se incident kada je iz toaleta sa prvog sprava propala ve-ce {oqa usred kancelarije gde se nalazi krivi~na pisarnica, pi{u crnogorski mediji. Na sre}u nije bilo povre|enih, a nije poznato kolika je {teta i da li je uni{ten sudski materijal.

PETINA GLADUJE, DOK DRUGI HRANU BACAJU: U Crnoj Gori godi{we u sme}u zavr{i 50.000 tona obroka

Prema zvani~noj statistici oko petina crnogorskog stanovni{tva `ivi u riziku od siroma{tva, a istovremeno se u Crnoj Gori godi{we baci 50.000 tona hrane, ukazuju iz NVO Banka hrane. Napomiwu da godinama ukazuju na potrebu da se uspostave socijalne samousluge, napravi mre`a kojom bi se spre~ilo da tone hrane zavr{e u sme}u, a istovremeno pomogne najugro`enijima.

povratka. Od wegovog dolaska u Herceg Novi po~iwe pri~a filma, obja{wava \akovi}.

Nakon projekcije filma publicista

Neboj{a Ra{o podsetio je na de{avawa u hercegnovskoj op{tini posle smrti Kraqa Aleksandra. Dan kasnije, u sredu, 9. oktobra slu`en je parastos Kraqu Aleksandru u Manastiru Savina a zatim i polagawe venca u more ispred Luke Zelenika.

Navodi se i da su zbog nevremena su proki{wavale i kancelarije u Vrhovnom sudu koji se nalazi u istoj zgradi. Kako podse}aju, zgrada u kojoj se nalaze Vi{i, Vrhovni i Apelacioni sud nedavno je renovirana, ali o~igledno ne i iznutra. Za adaptaciju zgrade, koja je po~ela pro{log leta, ugovoreno je ne{to vi{e od 1,3 miliona eura, navodi portal In4S. Investitor je bila Uprava za kapitalne projekte, vrednost radova iznosila je oko 3,5 miliona eura, a sredstva su obezbe|ena kroz finasijsku podr{ku Evropske unije.

Istra`ivawa Uprave za statistiku pokazala su pora`avaju}e podatke - da u riziku od siroma{tva `ivi 20,1 odsto crnogorskih gra|ana. Po re~ima Marine Medojevi}, ispred Banke hrane, najvi{e hrane baci se u doma}instvima, vi{e od pedeset odsto, a dr`ava ne ~ini ni{ta da podigne javnu svest o ovom problemu. - Za o~ekivati je da bi qudi, kada bi bili informisani {ta zna~i bacawe hrane za one koji nemaju kao i uticaj koji ima na ekonomiju i ekologiju, druga~ije se odnosili prema hrani. Planirawe kupovine, pravilno ~uvawe, donirawe siroma{nima, narodnoj kuhiwi, zamrzavawe ostataka hrane, samo su neki od na~ina da se smawi bacawe hrane u doma}instvu. Edukacija o zna~aju u{tede hrane po pitawu siroma{tva, ekonomije i ekologije sasvim sigurno daje pozitivan rezultat - poru~ila je ona. Hrana se, navodi, baca i na poqoprivrednim imawima kao i u fazi transporta i to ne u malim koli~inama.

Velika koli~ina hrane koja je bila ispravna i sugurna za qudsku upotrebu, baci se zbog neadekvatnog skladi{tewa, ali i isteklog roka trajawa u marketima. Nije za zanemarivawe ni ba~ena hrana u restoranima i hotelima.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

U

NEPOSREDNO PRED PRAZNIK SVETE BOSIQKE PASJANSKE 26. OKTOBRA

KOD GWILANA

U Pasjanu se projavio

krst u drvetu

Neposredno pred praznik Svete Bosiqke Pasjanske 26. oktobra kod Gwilana na KiM u Pasjanu se projavio krst u drvetu.

Jedna od posledwih kanonanizovanih srpskih svetiteqki Srpske pravoslavne crkve je Sveta novomu~enica Bosiqka Pasjanska, ro|ena kao Bosiqka Raj~i} (Pasja-

ne, kod Gwilana). Svetiteqka Srpske pravoslavne crkve Bosiqka koju su oteli Arnauti, a nakon toga ubili jer je odbila da se poarbanasi.

Kanonizacija obavqena 10. maja 2018. godine u hramu Svetog Save u Beogradu od strane Srpske pravoslavne crkve.

U crkvi Svetog Preobra`ewa u Pasjanu 20. maja 2018. godine odr`ana je prva liturgija povodom kanonizovawa Bosiqke Raj~i} u Svetu novomu~enicu Bosiqku Pasjansku. Liturgiju je slu`io episkop ra{ko-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije zajedno sa sve{tenikom i mona{tvom, uz pojawe monahiwa iz manastira Gra~anica.

Do 1999. godine u Pasjanu je bilo vi{e od 2600 stanovnika Srba a danas ih je oko 1400.

U SELU SU[I]E U OP[TINI

NOVA KWIGA PORTUGALSKOG GENERALA IZ VOJNE MISIJE KFOR

„Kosovo:

ne~uveno otimawe nezavisnosti“

Ukoliko je jedna strana u sukobu na Kosovu imala pravo da ka`e da joj je nanesena nepravda, onda je to bila Srbija

Portugalski general Raul Kuwa izjavio je da postoji veliki nesklad izme|u onoga {to je video dok je kao oficir Unmika slu`io na Kosovu i Metohiji i onoga kako su zapadni mediji izve{tavali o situaciji u ju`noj srpskoj pokrajini.

Kuwa je na promocije wegove kwige pro{le nedeqe „Kosovo: ne~uveno otimawe nezavisnosti“ u Beogradu 3. Oktobra 2024.g. istakao da je `eleo da poka`e da je istina druga~ija od onoga {to zapadni mediji plasiraju kao istinu.

„@eleo sam da objasnim me|unarodnoj publici koji su to bili politi~ki i ekonomski interesi da se plasira negativna slika o Kosovu. Ukoliko je jedna strana u sukobu na Kosovu imala pravo da ka`e da joj je nanesena nepravda, onda je to bila Srbija. Me|unarodna pravda kad je re~ o Kosovu i Metohiji nije zadovoqena, a Me|unarodni sud koji se bavio pitawima biv{e Jugoslavije bio je veoma pristrasan i namerno tako orijentisan da bi na{kodio Jugoslaviji i Srbiji.“

Kuwa je dodao da je wegova kwiga u Portugaliji do`ivela tre}e izdawe u kome je naveo i posledwa de{avawa na Kosovu i Metohiji.

Biv{i predsednik Vlade Srbije Nikola [ainovi} rekao je

da kwiga Raula Kuwe deo disertacije sa kojom je doktorirao i dodao da je autor prikazao mnogo dokumenata koje ni on, kao biv{i funkcioner dr`ave, nije imao

prilike da vidi. „Sve do raznih ilustracija koje su prate}e. Na primer, kad tada{wi senator Xozef Bajden na senatskom odboru kom predsedava daje uvodnu re~ 2005. godine. Na sednici koja se zvala ‘Korak napred’ Bajden ka`e da bi trebalo podr`ati nezavisnost Kosova da bi se objasnilo islamskim zemqama da mi (Amerikanci) nismo protiv muslimana. Za to {to mi nekad pri~amo, on ovde daje dokaz, sa datumom, zna~i pravu nau~nu referencu.“ Portugalski general Raul Kuwa bio je ~lan posmatra~ke misije Evropske zajednice u Jugoslaviji od 1991. do 1993. godine, a kasnije je slu`io u Unproforu. Od 2005. godine bio je oficir za vezu misije Unmika na Kosovu i Metohiji i na toj poziciji je ostao tri godine. Taj period ga je motivisao da napi{e kwigu „Kosovo: ne~uveno otimawe nezavisnosti“.

U selu Su{i}e u op{tini {trpce na krajwem jugu KiM 4. oktobra je polo`en kamen temeqac i osve{tani su temeqi za izgradwu nove crkve, prve u 21. veku koja se gradi na teritoriji ove op{tine.

Selo Su{i}e, koje se nalazi na najve}oj nadmorskoj visini u op{tini [trpce na [ar planini, jedino je srpsko selo u ovoj op{tini koje nije imalo crkvu. Osve{tawe temeqa i kamen temeqac polo`ili su jerej Milo{ Vuki}, paroh Sirini}ki drugi, protojerej Bo{ko Klisari}, protojerej Sa{a Mitrovi} sekretar Eparhije ra{ko-prizrenske i jerej Zoran Go|evac, uz blagoslov mitropolita Teodosija, u prisustvu velikog broja, kako me{tana sela, tako i ostalih stanovnika Sirini}ke `upe.

Umesto wih natpis na albanskom i engleskom, a na srpskom se „potkrala“ gre{ka!

Na magistralnom putu Severna Mitrovica-Zve~an po~etkom oktobra su uklowene table na }irilici na kojima

Osve{tewe temeqa nove crkve u Su{i}u

ANTIDEMOKRATIJA PRI[TINE NA SEVERU KIM

je pisalo „Dobrodo{li u op{tinu Zve~an“ i na wihovo mesto postavqene table sa grbom Kosova na kojoj prvo na albanskom i engleskom pi{e sre}an put, dok je na latinici na srpskom pogre{no napisano i stoji „Sre~an put“.

Naziv je najpre na albanskom ispisan i to velikim slovima, a mawim slovima je ispisano na srpskom i na engleskom jeziku.

U ovoj op{tini Srbi ~ine vi{e od 97 posto stanovni{tva.

Na samom ulazu u Zve~an postavqena je tabla na ko-

Uklowene table na }irilici kod Zve~ana, postavqene nove sa pogre{nim natpisom Sre~an put

joj je velikim slovima na albanskom ispisano „Mire se vini“, a ispod toga na srpskom i engleskom „Dobrodo{li“, odnosno „Welcome“.

Portugalski Kfor 2011. posmatra barikadu sa ju`ne strane mosta

Pri{tina udara po Srbima na svakom mestu

Dobrotvorna ve~era

Lajf lajna Wujork za de~je bolnice

Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina prisustvovali su dobrotvornoj ve~eri koju je organizovala Humanitarna organizacija Lajflajn Wujork, koja ve} vi{e od 30 godina radi pok pokroviteqstvom princeze Katarine. Doga|aj je odr`an u utorak, 1. oktobra u „Columbus Citizens“ Fondaciji, sa ciqem da se pomogne de~ijim bolnicama u Srbiji, {to je nastavak dugogodi{we posve}enosti u pru`awu podr{ke na{oj zemqi.

Ovom humanitarnom doga|aju sa dobrotvornom aukcijom prisustvovali su i episkop isto~noameri~ki Irinej, otac @ivojin Jakovqevi}, stare{ina hrama Svetog Save u Wujorku, dr Vladimir Bo`ovi}, generalni konzul Srbije u Wujorku, dr Branko Terzi},

PATRIJARH

POSETIO SRBE U KANADI:

„Odavno nisam ose}ao toplinu kao ovde“!

Patrijarh srpski Porfirije slu`io je svetu liturgiju u crkvi Svete Trojice u Montrealu gde boravi u poseti Eparhiji kanadskoj.

Nakon toga usledila je proslava 70. godi{wice srpske crkveno-{kolske op{tine Svete Trojice u Montrealu, navodi se u saop{tewu SPC.

Zajednica Srba u Montrealu `ivi ne{to du`e od sto godina, a od 1954. pravoslavni Srbi se okupqaju oko crkve Svete Trojice.

„Odavno nisam, bra}o i sestre, a to je dar Bo`ji, ose}ao takvu toplinu i takvo umiqewe kao pod svodovima ovog hrama, koji nije ni{ta drugo nego par~e Carstva nebeskog, ali i par~e na{e Otaxbine. To je dar Bo`ji, ali i dar va{e qubavi“, rekao je srpski patrijarh.

Patrijarhu su tokom liturgije saslu`ivali mitropolit kanadski Mitrofan i arhiepiskop otavski i kanadski Irinej iz Ameri~ke pravoslavne crkve,

episkopi kanadski Jovan Kasijan iz Rumunske pravoslavne crkve i jenopoqski Nikon, vikar patrijarha srpskog, kao i mnogobrojno sve{tenstvo i mona{tvo iz vi{e pomesnih pravoslavnih crkava. U provinciji Kvebek u kojoj postoje dva zvani~na jezika, francuski i engleski, osnivawe Crkveno-{kolske op{tine je bilo od izuzetnog zna~aja za o~uvawe

pravoslavne vere, jezika i kulture srpskog naroda. Pod okriqem crkve Svete Trojice deluju Srpska {kola Sveti Sava, Biblioteka Stevan Jorgovi}, Kulturno-umetni~ko-dru{tvo Avala, Kolo srpskih sestara Mala Gospojina i Crkveni hor Milan Raki}, a parohijom duhovno upravqa protojerej Vladimir Vrani}.

PRESELILA U HOLANDIJU: Iznenadila se cenama, ali i pona{awem prema starijima!

kraqevski a|utant i ~lan Krunskog ve} a, Beti Rumeliotis, sestra i unuk princeze Katarine, Majkl Garfinkel, zajedno sa drugim uva`enim gostima, prijateqima i dobrotvorima Lajflajna, koji su jo{ jednom pru`ili veliku podr{ku i pokazali voqu i spremnost da pomognu onima kojima je pomo} potrebna. Aukciju je ovom prilikom vodio dr Branko Terzi}, a gosti su u`ivali u divnom nastupu pijaniste Aleksandra Haxievskog. Prestolonaslednik Aleksandar obratio se gostima i zahvalio Upravnom odboru i svim dobrotvorima Lajflajna na velikoj podr{ci i na jo{ jednom humanitarnom doga|aju, istakav{i u svom govoru veliki zna~aju wihove voqe i spremnosti da pomognu ugro`enima i podr`e `ivotnu misiju princeze Katarine.

Jedan od posebnih predmeta na ovoj aukciji bila je ko{arka{ka lopta koju su potpisali svi ~lanovi reprezentacije Srbije pre odlaska na Olimpijske igre odr`ane u Parizu ranije ove godine. Osvaja~i bronzane medaqe su jo{ jednom pokazali da nisu samo veliki {ampioni, ve} i qudi velikog srca, spremni da pomognu drugima.

„Saznawe da }e ovi zajedni~ki napori doprineti dobrobiti dece, wihovom zdravqu, donosi veliku radost i utehu. Poma`u}i deci, pru`aju}i im podr{ku, obezbe|ujemo wihovu budu}nost, ali i budu}nost svih nas. Qubav i posve}enost svih dobrotvora Humanitarne organizacije Lajflajn, ~iji sam ponosni pokroviteq, prema onima kojima je pomo} potrebna su vredni divqewa i zaslu`uju svaku pohvalu.

Va{a podr{ka na{im naporima omogu}ila je da se mnogi `ivoti qudi u Srbiji i Republici Srpskoj poboq{aju. Va{a posve}enost nam daje snagu da nastavimo na{u zajedni~ku misiju da uvek budemo uz na{ narod i da pru`amo pomo} tamo gde je najpotrebnija, bez obzira na starost, veru ili etni~ku pripadnost onih kojima je podr{ka preko potrebna. Patwa ne poznaje granice, ali ne postoje ni granice za one koji u svom srcu imaju posebno mesto za one koji su ugro`eni. Ovo je ono {to `elimo da radimo jer verujemo u radost davawa. Moramo ulo`iti napor da na{ svet u~inimo boqim mestom, jer imamo odgovornost, ne samo za sebe, ve} i za druge“, istakla je princeza Katarina ovom prilikom.

Ivana Holo{evi} (49), diplomirani sociolog i master menaxer iz Bele Palanke, siguran posao u op{tinskoj upravi te op{tine i `ivot u malom mestu u kome se svi poznaju, zbog qubavi prema jednom ~oveku zamenila je potpuno novim `ivotom u holandskom gradu Os.

Ivana je kazala da je nekoliko stvari fascinira od samog preseqewa u Holandiju, a to su neverovatna briga o starima, o zelenilu i poqoprivredi i neprestana izgradwa puteva.

- Odlaskom u penziju qudi u Holandiji zapo~iwu jedan lep `ivot ispuwen brojnim aktivnostima koje vole, a kojima nisu stizali da se bave u dovoqnoj meri dok su radili. Maltene svi su ukqu~eni u razli~ite radionice, slikaju, pevaju u horu, rekreativno se bave nekim sportom koji je prilago|en za starije osobe i svi voze bicikle kao i mladi Holan|ani. Biciklisti~ke staze su ovde na svakom koraku i kada u pretra`iva~u ukucate neku lokaciju pokaza}e vam dolazak i biciklisti~kom stazom – ka`e Ivana.

Prema wenim re~ima, Holan|ani, nakon {to im deca odrastu i osamostale se, praktikuju da prodaju porodi~nu ku}u i presele se u stan u stambenoj zgradi koja je iskqu~ivo namewena za stare.

- Stope poreza za ku}e i stanove su velike i oni ne `ele da imaju tako veliki izdatak za stambeni prostor koji ne koriste. Odlu~uju se ili da kupe ili

da zakupe stan mawe kvadrature, ali u zgradama u kojima nema mladih i dece, pa im je mir zagarantovan. U takvim zgradama u prizemqu po pravilu postoji restoran gde mogu da se hrane, a u prizemqu se nalaze i zajedni~ke prostorije gde se dru`e i vikendom organizuju zabave. Mnogi mladi Holan|ani volonterski brinu o starim qudima –obja{wava ona. Dodala je da sve stambene zgrade u Holandiji, bez obzira

da li su namewene starima ili ne, imaju u prizemqu police gde stanari ostavqaju stvari koje im ne trebaju.

- Tu najmawe ima garderobe, uglavnom su razli~iti ukrasi, posu|e i mali ku}ni aparati. Holan|ani ba{ vole da ukra{avaju svoje stanove razli~itim sitnicama, a kada `ele da ih promene ostave ih na police. Niko se ne stidi da uzme te stvari, naprotiv, smatraju da je to ne{to sasvim normalno jer su vrlo {tedqivi i smatraju da nije dobro bacati stvari koje mogu jo{ da se koriste – izjavila je Ivana.

Prema Ivaninim re~ima, Holan|ani se veoma bri`qivo odnose prema svojoj okolini i naravno nigde ne mo`ete da vidite ba~en komadi} papira, a kamoli divqu deponiju.

Prema wenim re~ima `ivot u Holandiji nije preskup. Velika stavka u ku}nom buxetu jeste zakup stana ili ku}e, dok su cene hrane i garderobe pribli`ne onim u Srbiji. IVANA

I AUSTRALIJA PRESUDILA: Nova kazna za Tviter

Australijski sud potvrdio je danas da platforma X (Twitter) mora da plati kaznu od pribli`no 380.000 evra.

Presuda je doneta, kako ka`e sud, zbog toga {to platforma nije sara|ivala sa tamo{wim regulatorom koji je tra`io informacije o tome kako se bori protiv zlostavqawa dece.

U presudi se navodi da je X u obavezi da obavesti regulatora bezbednosti na internetu {ta

kompanijom mogla da izbegne regulatorne obaveze u zemqi, izjavila je australijska komesarka za internet bezbednost Xuli Inman Grant nakon presude.

Ovo nije prvi sukob izme|u australijskog regulatora i platforme X koja je u vlasni{tvu najbogatijeg ~oveka sveta Ilona Maska. Regulator je ranije ove godine naredio mre`i X da ukloni video-snimke koji prikazuju napad no`em

preduzima da se na toj mre`i ne pojavquje materijal koji prikazuje seksualnu eksploataciju dece, prenosi Rojters.

Da je sud prihvatio argumente platforme X, u Australiji bi se stvorio opasan presedan na osnovu koga bi strana kompanija spajawem sa drugom stranom

na biskupa u Australiji. Kompanija X je osporila ovu naredbu na sudu i argumentovala time da regulator u jednoj zemqi ne treba da odlu~uje o tome {ta korisnici {irom sveta treba da vide na internetu, a sam Mask je ovaj postupak ozna~io kao cenzuru.

UBILA MU@A, PA MU MOTORNOM TESTEROM RASKOMADALA TELO!

Horor u Sidneju:

Uhap{ena majka

osmoro dece

ISPADAWE SISTEMA:

Australija ima previ{e solarnih panela

U Australiji je ~esto sun~ano pa ve}ina zemqe prima vi{e od 3.000 sati sun~eve svetlosti godi{we. Stoga je idealno mesto za solarne panele i vi{e od 3 miliona domova ima sisteme na svojim krovovima. Dakle, svaka tre}a porodi~na ku}a.

Ali problem je sa starom i slabo povezanom elektri~nom mre`om pa udari elektri~ne energije iz solarnih plo~a mogu preopteretiti mre`u. Upravo to se dogodilo pro{le subote u dr`avi Viktoriji, kada je do{lo do pada sistema. U Australiji

obnovqivi izvori energije pokrivaju 70% potra`we za elektri~nom energijom. Ve} 2018. godine instalirano je {est solarnih panela u minutu. Ova stopa se smawila, ali je odnos visok, vi{e od 25% doma}instava ima solarne panele.

Tako je pro{le godine energetski kapacitet solarnih panela prema{io 20 GW, pri ~emu su domovi drugi najve}i izvor obnovqive energije u zemqi, prema podacima Ve}a za ~istu energiju.

^iwenica je da je ponuda ve}a od potra`we za energijom te to mo`e biti opasan koktel za

elektroenergetsku mre`u koja za nije pripremqena. Prekomerna energija iz obnovqivih izvora je problem jer je povremena. To zahteva fleksibilnu mre`u koja je sposobna da prihvati vi{ak. Re{ewe je, na primer, efikasnije upravqati tim vi{kom, na primer s velikim baterijama koje skladi{te energiju kada je potra`wa mala. U takvim epizodama solarnih vr{nih optere}ewa, s snabdevawem koje nadma{uje potra`wu, mre`a se mo`e preopteretiti uzrokuju}i nestanke struje ili o{te}ewa ure|aja i elektronskih ure|aja.

Australija gubi `ivotiwe jer wihova `ivotna sredina propada

Nirmin Nufl (53) optu`ena je za ubistvo supruga koga je potom raskomadala i delove tela ubacila u kante. Otac osmoro dece Mamdu Nufl (62) nestao je u julu pro{le godine u Sidneju kad su porodi~ni prijateqi prijavili wegov nestanak,. Pokrenuta je istraga o wegovom nestanku, a kako je vreme odmicalo otkrivene su neke sumwive okolnosti. U subotu je australijska policija saop{tila da su uhapsili suprugu nesre}enog ~oveka zbog sumwe za ubistvo. Detektivi }e na sudu svedo~iti kako je Nirmin ubila supruga pre nego je masakrirala wegovo telo da bi mogla sakriti ostatke. Istraga se nastavqa, a detektiv Deni Doerti novinarima je rekao da se radi o jezivom i brutalnom ubistvu. - Svedo~i}emo da je iskasapila i raskomadala wegovo telo, sakrila delove u plasti~ne vre}e i potom ih pobacala u kontejnere po kvartu na podru~ju jugozapadnog Sidneja - rekao je Doerti. No`em i motornom testerom raskomadala je telo supruga, a potom je detaqno o~istila ku}u i promenila podove. Detektiv smatra kako ostaci nikad ne}e biti prona|eni. Optu`ena se okoristila smr}u supruga pa je od tog novca putovala u Egipat i prodavala wegovu imovinu.

Osmoro dece para jo{ uvek se suo~ava s gubitkom.

Petogodi{wi vladin izve{taj pokazao je da se stawe `ivotne sredini u Australiji nastavqa da pogor{ava zbog klimatskih promena, eksploatacije resursa i drugih uzroka, {to je ~elnike navelo da rade na izradi novih zakona.

Izve{taj o stawu `ivotne sredine dodao je politi~ki pritisak na vladu da postavi ambiciozniji ciq smawewa gasova sa efektom staklene ba{te kada parlament nastavi rad slede}e nedeqe.

Prethodna konzervativna vlada primila je izve{taj u decembru, ali je odlu~ila da ga ne objavi pre izbora.

Laburisti~ka partija levog centra pobedila je nakon obe}awa koja izme|u ostalog najavquju vi{e akcija po pitawu klimatskih promena.

Tawa Plibersek rekla je da izve{taj {aqe „veoma sna`nu poruku da mora da se radi boqe“.

Ona je rekla da }e slede}e godine parlamentu predstaviti nove zakone o za{titi `ivotne

raka koje mo`emo preduzeti u naredne tri godine. Dono{ewe sna`ne akcije u vezi sa klimatskim promenama je odli~an po~etak“, rekla je Plibersek. U opse`nom izve{taju je

sredine i da }e vlada stvoriti agenciju koja }e ih sprovoditi.

Partija je postavila ciq da smawi emisije gasova za 43 odsto u odnosu na 2005. godinu do kraja decenije. Nekoliko nesvrstanih poslanika `eli ambiciozniji ciq. Ministarka `ivotne sredine

Vlada }e tako|e postaviti ciq da 30 odsto australijskog kopna i okolnog mora bude progla{eno za{ti}enim podru~jima. @eli da stvori morski park na istoku Antarktika. „Optimista sam u pogledu ko-

utvr|eno da se broj australijskih vrsta navedenih kao ugro`enih pove}ao osam odsto od izve{taja iz 2016. godine. Taj broj se zna~ajno pove}ao nakon {to su {umski po`ari 2019. i 2020. uni{tili ogromne povr{ine {uma jugoisto~ne Australije, navodi se u izve{taju.

Vlada Australije prestaje da prihvata tvrdwe o povredama od vakcine protiv Kovid-a

Australijska vlada od ponedeqka vi{e ne prihvata tvrdwe o povredama izazvanim Covid vakcinom, uprkos stalnoj patwi `rtava vakcine.

„Nakon a`urirawa sredwogodi{weg ekonomskog i fiskalnog izgleda (MYEFO) objavqenog 13. decembra 2023., australijska vlada je donela odluku da

Istra`iva~ka novinarka Marianne Demasi daqe je razgovarala o ga{ewu ovog programa na svom Substack-u u nedequ, navode}i da mnogi qudi jo{ uvek po~iwu da do`ivqavaju latentne nuspojave od egzoti~nih iwekcija.

„Danas, {ema australijske vlade za tvrdwe o vakcinama prestaje da prihvata nove tvrdwe, uprkos tome {to

produ`i datum zatvarawa {eme do 30. septembra 2024. Zahtevi za kompenzaciju u okviru {eme mogu i daqe biti podneseno do 30. septembra 2024.“, navodi se na veb stranici Ministarstva zdravqa Australije.

[ema koja je okon~ana bila je na snazi za one koji su pretrpeli umerene do te{ke povrede od Covid vakcine.

„Australijska vlada je primenila {emu zahteva kako bi omogu}ila podnosiocima zahteva koji ispuwavaju uslove koji su primili vakcinu protiv COVID-19 koju je odobrila TGA da dobiju nadoknadu za priznate umerene do te{ke ne`eqene doga|aje povezane sa vakcinom“, navodi se na veb stranici australijskog Ministarstva zdravqa.

Program je pokrio gubitke ili tro{kove od 1.000 AUD i vi{e zbog ne`eqenih efekata vakcine Covid

hiqade qudi i daqe pate od povreda od vakcine covid-19“, rekla je Demasi na Substack-u.

Ona je rekla da se mnoge `rtve vakcinacije ose}aju napu{tenim i da ne mogu imati koristi od programa kompenzacije.

„Mnoge `rtve se ose}aju napu{tenim od vlade, rekav{i da su kriterijumi podobnosti {eme preuski, preglomazni i da im nedostaje transparentnost“, rekla je Demasi za Substack

Iako je australijska vlada isplatila 32 miliona AUD, nije otkrila koliko je tu`bi odobreno ili odbijeno.

„Jedna od primarnih kritika {eme su prestrogi kriterijumi za podobnost“, rekla je Demasi na Substack-u.

Australijsko ministarstvo zdravqa i daqe preporu~uje vakcinu protiv Covida, uprkos ukidawu programa nadoknade.

DOBIO VI[E OD POLA MILIONA NA LUTRIJI, A ONDA... Zbog jedne gre{ke sve palo u vodu, ovo nije mogao ni da nasluti

Ana, zastupnica lutrije, otkrila je razlog za{to je tajanstveni dobitnik propustio priliku da postane milioner

Vlasnik sre}nog dobitnog listi}a od milion australijskih dolara (oko 615.000 evra), kupqenog na BP Power postaji u Mawson Lakesu, u severnom Adelejdu 27. septembra 2023, nikada nije preuzeo svoj dobitak, a vreme za to je sada isteklo. Pravila lutrije u Ju`noj Australiji nala`u da dobitnici moraju preuzeti svoje nagrade u toku jedne godine, a nakon isteka tog roka, nagrada postaje neva`e}a.

Anna Hobdell, zastupnica lutrije, otkrila je razlog za{to je tajanstveni dobitnik propustio priliku da postane milioner.

- Verovatno na{ misteriozni dobitnik nastavqa sa `ivotom, nesvestan da je pre vi{e od godinu dana postao milioner preko no}i. Prema wenim re~ima, da je dobitnik registrovao svoj listi} putem kartice ili onlajn, bio bi automatski obave{ten o osvajawu nagrade.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NAJNOVIJE INFORMACIJE O ZDRAVQU

KRAQA ^ARLSA:

Lekari dozvolili kraqu ^arlsu da 'pauzira' le~ewe raka kako bi slede}e nedeqe odleteo u Australiju

Sedamdesetpetogodi{wi monarh }e krenuti u zna~ajnu zvani~nu posetu koja po~iwe 18. oktobra, a lekari su mu dali posebne dozvole.

Kraqevski lekari dozvolili su kraqu ^arlsu da 'pauzira' le~ewe raka na ~ak 11 dana kako bi slede}e nedeqe odleteo u Australiju u kraqevsku posetu visokog profila, pi{e Daily Mail

Sedamdesetpetogodi{wi monarh }e krenuti u zna~ajnu zvani~nu posetu koja po~iwe 18. oktobra, obilaze}i Sidnej i Kanberu, nakon ~ega }e odmah uslediti dr`avna poseta Samoi u ju`nom Pacifiku gde }e prisustvovati sastanku {efova vlada Komonvelta (CHOGM). Kako navodi Dejli Mejl Wegovo Veli~anstvo }e nastaviti sa svojim teku}im le~ewem raka sve dok ne poleti, ali da su wegovi lekari sre}ni {to }e to nakratko biti zaustavqeno dok je odsutan. Kraq }e zatim nastaviti sa ciklusom

le~ewa ~im se vrati u Veliku Britaniju. ^arlsu (75) je dijagnostikovan rak u februaru nakon operacije prostate i od tada je na nedeqnom le~ewu. Javnosti nije potvr|eno kog je tipa rak. Me|utim, uzimaju}i u obzir koliki }e put prevaliti i da 11 dana ne}e imati

terapije potvr|uje da je wegovo zdravqe dobro i da se oporavqa. Bakingemska palata nastavqa da odbija da komentari{e zdravstveno stawe monarha.

- West Balkan (AWBHO)

Finansijski stres

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Dve tre}ine Australijanaca trpi ekstremne nivoe finansijskog stresa, pokazala je analiza koju je sprovela ugledna doma}a finansijska agencija AMP (AMP), a najvi{e su zabrinuti oni koji se pribli`avaju penziji. Finansijski stres naglo raste jer AMP upozorava da }e se uslovi verovatno jo{ vi{e pogor{ati u naredne dve godine.

Polovina Australijanaca o~ekuje da }e se pritisci u pogledu tro{kova `ivota pogor{ati u naredne dve godine, jer sve

onima koji zara|uju ispod 50.000 dolara, kao i onima koji zara|uju izme|u 100.000 i 150.000 dolara.

Oni koji `ive u Pertu, Adelejdu i Kanberi, kao i sa visokim primawima iznad 150.000 dolara, najmawe su verovatno bili pod finansijskim stresom.

Sa rastu}im finansijskim pritiscima i qudima koji su fokusirani na podmirivawe velikih kratkoro~nih tro{kova, dugoro~no planirawe je ugro`eno, a svaki tre}i ka`e da nikada ili vrlo retko planira svoju finansijsku budu}nost.

Izvr{ni direktor bankarske grupe AMP [on O'Meli rekao je da su qudi finansijski pokleknuli i smawili potro{wu na obavezne tro{kove kao {to su namirnice, kao i diskrecionu potro{wu kako bi poku{ali da ostanu na povr{ini.

„Australijanci sa hipotekom se jo{ uvek bore sa pove}awem rata za kredite, ali se odri~u drugih stvari da bi samo ostali na vrhu“, rekao je on. „Qudi tra`e svaku priliku da u{tede

{to se ranije o~ekivalo“, rekao je O’Meli. „Doma}instva ne vide bilo kakvu mogu}nost da }e cena svakodnevne robe da pojeftini ili da se stabilizuje“.

Doma}instva su trpela ograni~ewa mogu}nosti jo{ od kraja pandemije, sa sve ve}im tro{kovima kupovine i iznajmqivawa u isto vreme kada se kamatna stopa pove}avala za 12 godina.

Brige oko tro{kova `ivota osta}e zna~ajan problem za doma}instva do kraja godine nakon {to je Rezervna banka Australije iskqu~ila smawewe kamatnih stopa, a Australija }e verovatno biti me|u posledwim od najve}ih ekonomija koje su snizile stope nakon poteza koji su se ve} desili u SAD, Kini i u Evropi.

Potreba za podmirivawem velikih kratkoro~nih tro{kova dovela je do pove}awa broja Australijanaca koji su udaqili svoje razmi{qawe od dugoro~nih potreba kao {to su penzionisawe ili penzija. AMP je primetio da je finansijski stres najve}i me|u

Analiza AMP-a pokazuje da se 66 odsto Australijanaca starijih od 18 godina ose}a finansijski pod stresom, bilo blagim, umerenim ili te{kim. Samo svaki tre}i Australijanac je bio finansijski siguran

ve}i broj doma}instava trpi ekstremne nivoe finansijskog stresa uprkos tome {to savezne i dr`avne vlade uvode velikodu{ne subvencije i poreske olak{ice.

Analiza AMP-a pokazuje da se 66 odsto Australijanaca starijih od 18 godina ose}a finansijski pod stresom, bilo blagim, umerenim ili te{kim. Samo svaki tre}i Australijanac je bio finansijski siguran, {to je bilo mawe od polovine tokom godina pandemije.

Finansijski stres bio je najve}i me|u onima koji `ive u najskupqem gradu za stanovawe u Australiji, Sidneju, ali tako|e i na Tasmaniji, pokazuje ovo istra`ivawe. Sidnej je imao 30 odsto stanovnika u najekstremnijem stepenu finansijskog stresa u pore|ewu sa nacionalnim prosekom od 27 odsto. Tako|e je prijavqeno me|u

ne{to novca, {to bi mogle biti male kupovine kao {to je va{ servis za strimovawe (internet) ili teretana, ili ~ak i neki ve}i tro{kovi kao {to su praznici. Tri od pet Australijanaca tro{ilo je mawe na namirnice ove godine, prema istra`ivawu AMP-a na 2.475 Australijanaca, dok je tre}ina otkazala pretplate na strimovawe i ~lanstvo u teretani, a svaki tre}i je mawe vremena provodio u redovnim hobijima i interesovawima.

Predvi|a se da }e se stepen finansijskog stresa pogor{ati, a 52 procenta o~ekuje da }e tro{kovi `ivota zna~ajno porasti.

„Imali smo vi{e prognoza o tome kada }e stope biti smawene, ali u protekloj godini ti vremenski okviri su sve vi{e pomerani. To samo poja~ava verovawe qudi da bi olak{awe tro{kova `ivota moglo biti daqe nego

Srbija

onima koji se pribli`avaju penziji, sa 40 odsto umerenog do ozbiqnog stresa oko toga da li }e mo}i udobno da `ive u penziji.

„Postoji pravi strah da }e pritisci tro{kova `ivota ostati i qudi koji se pribli`avaju penziji zabrinuti su da li }e ono {to su u{tedeli za penziju biti dovoqno da finansiraju `ivotni stil koji `ele“, rekao je O’Meli.

Tro{kovi `ivota kao i kamate na kredite za ku}e bi}e izgleda glavna tema izme|u aktuelne federalne vlade i opozicije. Dok vlada bezuspe{no poku{ava i razmi{qa kako da umiri svoje glasa~e pred predstoje}e majske izbore 2025. godine, opozicija kritikuje i nada se da }e od trenutne ekonomske situacije izvu}i koristi i pove}ati broj dobijenih glasova. Sa druge strane ve}ina Australijanaca pod finansijskim stresom nema mnogo izbora, osim da ~ekaju neke boqe dane, i nadaju se da }e pre`iveti.

TRAMP KRITIKOVAO BELU KU]U:

Za Ukrajinu 300 milijardi dolara, a za `rtve uragana u SAD po 750 dolara

Izbori u SAD su najva`niji dan u istoriji Izraela, ocenio je biv{i ameri~ki predsednik

Republikanski predsedni~ki kandidat Donald Tramp kritikovao je izdvajawe skoro 300 milijardi dolara pomo}i Ukrajini, napomiwu}i da `rtve uragana u Sjediwenim Dr`avama dobijaju samo po 750 dolara za hitne potrebe.

"Ulo`ili smo skoro 300 milijardi dolara u Ukrajinu, a u isto vreme oni (administracija predsednika SAD Xozefa Bajdena) nudi qudima po 750 dolara za hitne potrebe u vezi sa najja~im uraganom koji smo ikada imali", rekao je biv{i predsednik u intervju za TV kanal "Foks wuz".

Osim toga, Tramp je tako|e izrazio nezadovoqstvo na~inom na koji se vlasti nose sa posledicama prirodnih katastrofa u nekim dr`avama, posebno u Severnoj Karolini.

"U Severnoj Karolini nema qudi koji bi pomogli. U`asna je situacija. Bio sam tamo ceo dan i sve sam video. Jedan ~ovek je sedeo na kamenu jer mu ni{ta vi{e nije ostalo", naveo je biv{i ameri~ki lider.

Tramp je, govore}i na doga|aju povodom godi{wice napada Hamasa na Izrael, rekao da }e izbori u SAD, ta~nije wegov reizbor ili poraz u novembru, biti "najva`niji dan u istoriji Izraela".

"Pobeda Kamale Haris je egzistencijalna pretwa Izraelu. Ako mi ne pobedimo na ovim izborima, to }e imati ogromne posledice za sve. Napad 7. oktobra se nikada ne bi dogodio da sam ja predsednik. Protekle dve godine su pokazale da slabost samo ra|a nasiqe i rat", rekao je Tramp.

KAMALA HARIS:

Ne}u se sastati s Putinom bez u~e{}a Kijeva

Iran je glavni neprijateq Sjediwenih Dr`ava me|u svim zemqama na svetu, izjavila je kandidat za ameri~kog predsednika

Potpredsednica SAD i kandidat za predsednika Kamala Haris izjavila je da nije spremna za bilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini bez u~e{}a Kijeva. "Bilateralni sastanak bez Ukrajine? Ne", rekla je Harisova u intervjuu za "Si-Bi-Es wuz", odgovaraju}i na pitawe o wenoj spremnosti za bilateralni sastanak sa Putinom radi re{avawa sukoba u Ukrajini.

Kako je dodala, pitawe mogu}eg ~lanstva Ukrajine u NATO-u }e se re{iti "ako i kada" za to do|e vreme.

Odgovaraju}i na pitawe koju zemqu smatra glavnim protivnikom SAD, Harisova je rekla da je to Iran.

"O~igledno je da jedno pada na pamet. To je Iran. On ima ameri~ku krv na rukama. SAD treba da osiguraju da Iran nikada ne dobije priliku da postane nuklearna sila. To je za mene jedan od kqu~nih prioriteta", naglasio je ameri~ki potpredsednik.

Na pitawe da li bi preduzela vojnu akciju ako Iran razvije nuklearno oru`je ili ne, Harisova je odgovorila da "sada ne `eli da govori o hipoteti~kim pitawima".

SAD treba da odr`avaju vojne veze s Kinom Harisova je dodala da SAD treba da izbegavaju sukob sa Kinom i da odr`avaju otvoren kanal vojne komunikacije sa tom zemqom.

"Pre svega, moramo da pobedimo u nadmetawu za 21. vek sa Kinom, moramo da budemo u stawu da se takmi~imo i pobedimo. Ne treba da tra`imo konflikt", ocenila je.

Prema wenim re~ima, Va{ington treba da dr`i otvorene linije komunikacije sa Pekingom, posebno na vojnom frontu. Istovremeno je napomenula da SAD treba da za{tite interese ameri~kog biznisa i pomognu Tajvanu u wegovoj samoodbrani.

Amerika na Izrael potro{ila rekordnih 17,9 milijardi dolara vojne pomo}i

Ameri~ka pomo} od po~etka rata u Gazi ukqu~uje finansirawe vojske, oru`ja, najmawe 4,4 milijarde dolara povla~ewa iz ameri~kih zaliha, kao i predaju ve} kori{}ene opreme

SAD su potro{ile rekordnih 17,9 milijardi dolara na vojnu pomo} Izraelu od po~etka rata u Gazi, prema izve{taju za projekat "Tro{kovi rata" Univerziteta Braun, koji je objavqen na godi{wicu napada Hamasa na Izrael.

U pitawu je maksimalna suma koja je od 7. oktobra najve}a vojna pomo} poslata Izraelu u jednoj godini, prenosi AP. Dodatnih 4,86 milijardi dolara ulo`eno je u finansirawe vojnih operacija SAD u regionu nakon napada Hamasa.

To ukqu~uje tro{kove operacije koju predvodi mornarica za

IZRAEL

ILI

suzbijawe napada jemenskih Huta na brodove. Izve{taj koji je zavr{en pre nego {to je Izrael napao Liban jedan je od prvih procena ameri~kih tro{kova Bajdenove administracije u podr{ci Izraelu tokom ratova u Gazi i Libanu. Za razliku od javno dokumentovane vojne pomo}i SAD Ukrajini, bilo je nemogu}e dobiti ta~ne detaqe o tome {ta je Amerika isporu~ila Izraelu od pro{log oktobra, tako da je 17,9 milijardi dolara za godinu delimi~na cifra, rekli su istra`iva~i. Izrael, saveznik SAD od osnivawa 1948. godine, najve}i je primalac ameri~ke vojne pomo}i

u istoriji, od 1959. godine dobio je 251,2 milijarde dolara, navodi se u izve{taju. Ameri~ka pomo} od po~etka rata u Gazi ukqu~uje finansirawe vojske, oru`ja, najmawe 4,4 milijarde dolara povla~ewa iz ameri~kih zaliha, kao i predaju ve} kori{}ene opreme. Ve}ina ameri~kog oru`ja isporu~enog ove godine bila je municija, od artiqerijskih granata do bombi razbija~a bunkera od 900 kilograma i precizno vo|enih bombi.

Oni su napore Bajdenove administracije da sakrije punu koli~inu pomo}i nazvali – "birokratskim manevrisawem".

IRAN: Ko }e slede}i povu}i potez na Bliskom istoku?

Napad Irana na Izrael prvog oktobra je, prema mi{qewu mnogih stru~waka, prvenstveno bio odmazda za atentate na visoke funkcionere i lidere Hamasa i Hezbolaha, ali postoje i drugi bitni faktori koji su doveli do iranskog odgovora, smatra Aron Pilkington stru~wak

Ratnog vazduhoplovstva SAD za pitawe Bliskog istoka i saradnik Centra za studije Bliskog istoka Univerziteta u Denveru.

Kako tvrdi Pilkington, iranski lideru su napali Izrael iz tri podjednako va`na, ako ne i va`nija faktora - kako bi usporili napredovawe izraelske vojske u Libanu, da bi sa~uvali obraz i radi povratka na strategiju odvra}awa.

Prema re~ima ameri~kog stru~waka za Bliski istok, Teheran se nada da }e usporiti ili ~ak potencijalno preokrenuti uspehe Izraela protiv Hezbolaha, naro~ito sada kada je IDF pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu.

"Naravno, izraelske kopnene trupe sada moraju da se nose sa onim {to je mo`da najsposobnija gerilska borbena grupa na svetu - ona koja je prili~no uspe{no delovala tokom rata izme|u Izraela i Hezbolaha 2006. godine", navodi on.

Ipak, sposobnost Izraela da postigne takti~ko iznena|ewe i elimini{e najvi{e lidere militan-

tne grupe, otkriva daleko superiorniju izraelsku strategiju i operativno planirawe i sposobnost izvr{ewa od onog koje ima Hezbolah, ocewuje Pilkington.

U tom smislu, uzvratni udar Irana mo`e se posmatrati kao poku{aj da se Hezbolahu kupi vreme da imenuje novo rukovodstvo, pregrupi{e se i organizuje protiv izraelske kopnene invazije, dodaje on.

Vredi podsetiti, da od progla{ewa po~etka kopnene operacije u Libanu, izraelska vojska nije uspela da napravi gotovo nikakav pomak i prodre dubqe u teritoriju ove dr`ave, pa se borbe i daqe vode oko same izraelsko-libanske granice.

Stru~wak ameri~kog vazduhoplovstva navodi i da Teheran ovim potezom poku{ava da "spase obraz" i ne dozvoli onesposobqavawe Hezbolaha, {to nije bio slu~aj sa Hamasom, gde je izostala ve}a reakcija Irana.

Ipak, mo`da najva`niji faktor za Teheran jeste potreba da vrati strategiju odvra}awa.

"Dve defini{u}e karakteristike me|usobno povezane spoqne ili 'strategije isturene obrane' i strategije odvra}awa Irana su - regionalna mre`a militantnih proksi grupa i arsenal oru`ja dugog dometa, koji ukqu~uje veliki broj naprednih balisti~kih i krstare}ih raketa i bespilotnih letelica sposobnih za napad", navodi ameri~ki stru~wak za Bliski istok.

Ova sredstva iranske odbrambene strategije slu`e za odvra}awe neprijateqa od napada na sam Iran na dva na~ina - prvo pretwom Izraelu i drugim regionalnim saveznicima SAD putem napada militantnih grupa i oru`ja dugog dometa i drugo tako {to neprijateqi imaju po kome da dejstvuju bez direktnog napada na Iran.

Iako i daqe nije poznato kakve je ta~no rezultate ostvario iranski napad od prvog oktobra, sasvim je izvesno da ovo ne}e biti posledwi potez u sukobu Tel Aviva i Teherana, ocewuje Pilkington. Malo je verovatno da }e Izrael zaustaviti svoju operaciju u Libanu dok ne ostvari bezbednost u svojim pograni~nim oblastima i na granicama. Podse}awa radi, izraelski premijer Bewamin Netawahu obe}ao je odmazdu Iranu za skora{wi napad.

IZ DUBAIJA GRADA ZLATA

Ro|en da leti

Nije tajna da Dubai va`i za jednu od najatraktivnijih i najskupqih turisti~kih destinacija na svetu koji svojom lepotom, rasko{nom i otmeno{}u ve} pri prvom susretu osvaja posetioce i turiste i ostavqa upe~atqive i trajne utiske.

Da bismo se i sami uverili u istinitost pri~a o Dubaiju i upoznali sa ~arima ovog arapskog draguqa, krenuli smo putem ka Ujediwenim Arapskim Emiratima. Na samom dolasku u Dubai bili smo op~iweni ~udom savremene arhitekture koja nas je ostavqala bez daha. Impozantni neboderi, Burx Kalifa visoka 830 metara sa 163 spratova svojim veli~anstvenim izgledom mamila je posetioce i turiste da se liftom popnu do 124 sprata dok

se za razliku od ve}ine, na{a reporterka "vinula" do 148 sprata, visinu sa koje se pru`ao nepregledan i fenomenalan pogled na najve}i hotel na svetu sa 7 zvezdica Burx Al Arab sagra|en u vidu jedra i predstavqa simbol Ujediwenih Arapskih Emirata.

Za "kupoholike" Dubaij Mol je san snova u zavisnosti od "dubine"xepova" dok su oni sa malo " pli}im", pronalazili utehu u Cvetnom Raju, naj`ivopisnijoj cvetnoj ba{ti sa vi{e od 150 miliona {arenolikog cve}a na povr{ini od 72000 kvadratnih metara. Ba{ta je osmi{qena i otvorena sa ciqem da stvori oazu usled pustiwe.

Pustiwski safari i upoznavawe sa beduinskim na~inom `ivota, jahawe kamile osta}e do`ivqaj za pam}ewe na{oj ne-

ustra{ivoj reporterki dok su se neki od nas mawe "hrabri" zadovoqili ulogom posmatra~a. Nezaobilazna destinacija u gradu je najve}i na svetu bazar zlata zlatni suk (Gold Souk) U ovom blistavom i svetlucavom "zlatnom svetu" nalazi se preko 275 zlatarskih radwi. Zbog ogromnih koli~ina zlata koje se nalazi u Dubaiju s pravom je poneo titulu "GRAD ZLATA". Pored tolikog zlata, zlatnog nakita i predmeta od zlata koje do tada u `ivotu nismo imali prilike da vidimo, te{ko je bilo odoleti a ne "po~astiti" sebe nekom "sjajnom" uspomenom u zlatarskoj radwi Amira Al Sharka.

Na{a reporterka je tako|e bila oki}ena sa 2 kilograma zlatnog nakita sa kojim se sa`ivela i u`ivala makar na tren. Cena zlata u Dubaiju je dostupna sva~ijem buxetu jer ga ima u nepreglednim koli~inama a tako|e ne podle`e ni oporezivawu. Nakon iscrpnog ~etvorodnevnog istra`ivawa i upoznavawa ovog ~arobnog arapskog sveta, pru`enog nam srd~nog gostoprimstva qubaznih doma}ina i qudi sa kojima smo se sretali, u`ivawa u gastronomskim ponudama u autenti~no orijentalnom okru`ewu, krenuli smo aviokompanijom Flaj Dubaij (Fly Dubai) na slede}u destinaciju. I pored toga {to je strah od leta avionom nekima ne prevazi|ena prepreka ono {to je ovom prilikom ulivalo veliko poverewe i sigurnost je ~iwenica da aviokompanija Flaj Dubaij privla~i i upo{qava neke od najtalentovanijih pilota i posade.

Dok smo lete}i avionom mirno i spokojno sumirali utiske o Dubaiju, na{u ti{inu prekinuo je umilni glas mladog harizmati~nog stjuarda koji nam se na srpskom jeziku obratio sa:"Jeste li se udobno smestili i treba li vam {ta?"

O Bo`e, da li je ovo san ili java upitasmo se. Bio je to "na{e gore list" Miroslav Popovi}. Srda~an osmeh krasio je lice mladog stjuarda Popovi}a i zasenio nas kao Dubaijsko ~isto zlato s tim {to je Miroslav na{e zlato iz Dubaija. Osetili smo neizmernu radost i ponos jer Miroslav svojom pojavom stavom i opho|ewem sa qudima nesumwivo i s pravom spada u kategoriju najtalentovanijih i odabranih koje Flaj Dubai upo{qava. Nismo mogli da se otrgnemo ose}aju kao da smo se ponovo sreli sa davno izgubqenim ro|akom. U usrdnom razgovoru sa Miroslavom strah od leta potpuno je i{~ezao ali se pojavila neodoqiva `eqa da saznamo ne{to vi{e o ovom momku "Svetskom a na{em". Miroslav je rodom iz Gwilana sa Kosova, sin Blagice i @ivorada koji dugi niz godina `ivi i radi u Dubaiju, gradu u kome `ivi oko 7000 Srba gde je porodi~no gnezdo svila i na{a ~uvena, talentovana i neprevazi|ena glumica Vesna Trivali}. Miroslav je proveo ~itavu deceniju tragaju}i za profesijom i poslom koji }e ga ispuniti pru`iti mu zadovoqstvo ali to

u ugostiteqstvu za koje se {kolovao, nije pronalazio. Uporno i neumorno tragao je za poslom koji }e odgovarati wegovim strastima, poslom koji }e ga u~initi ispuwenim i sre}nim i doprineti wegovom li~nom razvoju. Wegova upornost i istrajnost je napokon urodila plodom. Odlu~io je da se "otisne" u svet i otpo~ne neki novi `ivot. Igrom slu~aja, {ansu za ispuwewe svih wegovih snova pru`ila mu je aviokompanija Flaj Dubai u kojoj je napokon prona{ao sebe i sve ono za ~im je ~eznuo, sawao i tragao. Prona{ao je posao snova kao stjuard, posao koji se ne zove bez razloga za Miroslava, najboqim poslom na svetu. Wegovoj sre}i nije bilo kraja, pru`ila mu se mogu}nost da pro{iri svoje vidike, upozna nove kulture i stekne nova prijateqstva, obi|e prelepe destinacije sveta boravi u luksuznim hotelima i pored svega toga, bude i veoma dobro pla}en.

Malo je poznato da pored

svog glamura, posao stjuarda i stjuardesa se ne sastoji samo od poslu`ivawa putnika u avionu hranom i pi}em, to je veoma ozbiqan i odgovoran posao. Stjuardi i stjuardese su obu~eni da brinu o bezbednosti putnika u svakoj prilici i opasnosti bilo koje vrste od rukovawa oru`jem, po`ara do evakuacije na otvorenom moru.U slu~aju evakuacije, stjuard posledwi napu{ta avion posle svih putnika i pilota {to govori o tome koliko je odgovoran posao stjuarda i kakav rizik nosi sa sobom. Bez obzira na sve, Miroslav radi ono {to voli i voli ono {to radi. I za kraj, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da sa sigurno{}u ka`emo: MIROSLAV POPOVI] JE ^OVEK KOJI JE RO\ EN DA LETI! @elimo mu LEP LET.

Za Srpski Glas, Jelena Nedeqkovi}

VE^ERWE, PROSLAVA IMENDANA I DOBROTVORNA AKCIJA U KABRAMATI

U subotu, 28. septembra 2024. godine u sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati slu`eno je ve~erwe bogoslu`ewe u molitvenom prisustvu Mitropolita Siluana. Ovom prilikom je molitveno proslavqen sa sve{tenstvom i vernim narodom grada Sidneja imendan na{eg Vladike. Nikada ne zaboravqaju}i svoju maticu i uvek se se}aju}i svojih sve{tenomona{kih po~etaka u manastiru Leli}, Vladika Siluan je blagoslovio da se u okviru donatorske ve~ere, a u izvanrednoj organizaciji prote \ure \ur|evi}a i kabramatskog Crkvenog Odbora, prikupe dobrovoqni prilozi za izgradwu muzeja Vladici Nikolaju u okviru Leli}kog manastirskog kompleksa.

Ve~erwe Bogoslu`ewe je slu`io prota Nikola Bili} uz saslu`ivawe proto|akona Petra Mraki}a i pojawe sve{tenstva sidnejskog namesni{tva. Po ve~erwoj slu`bi proto|akon Petar je izrazito sve~ano proizneo mnogoqetstvije srpskom narodu, Patrijarhu srpskom i arhiepiskopu sidnejsko-velingtonskom i mitropolitu australijsko-novozelandskom. Zatim se Vladika Siluan pastirskim re~ima obratio vernom narodu isti~u}i da u ova smutna vremena, sleduju}i novom Adamu i Spasitequ na{em Gospodu Isusu Hristu, hrabro nosimo svoj Krst. Vladika je istakao va`nost jedinstva i sabrawa sve{tenstva i vernog naroda zajedno sa svojim arhijerejem u molitvenom saborovawu, oko Jedinog nam Pastirona~alnika Gospoda Hrista. Na molitvenom sabrawu su prisustvovali i ~lanovi diplomatskog kora Republike Srbije u Australiji na ~elu sa generalnim konzulom gospodinom Jakovom Roganom i vice konzulom gospodinom Borislavom Petkovi}em. Nakon ve~erwe slu`be uprili~ena je dobrotvorna ve~era u sve~anoj sali parohijskog doma. Velikim trudom Kola srpskih sestara pripremqena je bogata trpeza qubavi. Narod je kroz velikodu{no darivawe materijalnih sredstava pokazao iskrenu qubav prema svojoj Crkvi, a naro~ito prema li~nosti i delu svetog Vladike Nikolaja Ohridskog i @i~kog. U veoma prijatnoj atmosferi tokom ve~ere okupqene je najpre pozdravio protojerej-stavrofor \uro \ur|evi} istakav{i smisao okupqawa re~ima apostola Pavla da je bla`enije davati negoli primati (Dap 20, 35). Potom je prisutne pozdravio Arhijerejski namesnik sidnejskog namesni{tva uva`eni protojerej-stavrofor Miodrag Peri}

nastojateq istorijskog sabornog hrama Sv. Kneza Lazara u Sidneju. Prota Miodrag je biranim re~ima ~estitao Vladici imendan i titularna unapre|ewa zahvaliv{i se na{em Arhijereju {to o~inski i sa puno qubavi brine o poverenom mu stadu na ovom petom kontinentu. ^estitkama se pridru`io i umirovqeni beogradski prota i neumorni misionar protojerej-stavrofor Vajo Jovi}, biv{i stare{ina hrama Sv. Aleksandra Nevskog. Prota Vaja je toplim re~ima ~estitao Vladici imendan istakav{i da u wegovoj li~nosti prepoznaje smirewe, koje je krasilo i velikog Siluana atonskog ~ije ime nosi, vrlinom koja sada i koja }e nadaqe objediwavati sav srpski narod na ovim prostorima. Generalni konzul Republike Srbije u Australiji gospodin Jakov Rogan je srda~nim re~ima pozdravio sve i istakao da je na{a majka Srbija sa wenim konzularnim predstav-

ni{tvom uvek tu za svakog Srbina u Australiji. Lepoti ove ve~eri doprinela je porodica protojereja Gorana ]e}eza. Uz pratwu na harmonici wegove }erkice su izvele dve rodoqubive pesme. Zavr{nu re~ i blagoslov je dao Mitropolit Siluan zahvaliv{i se darodavcima na qubavi i prilozima koji su i prevazi{li o~ekivawa. Vladika je zabragodario svesrda~no i na ulo`enom trudu oko organizacije ove ve~eri, sve{tenstvu na qubavi i molitvenoj podr{ci, kao i svim zvanicama i vernom narodu. Ni ovoga puta Vladika nije propustio priliku da pomene na{e duhovno i svesrpsko narodno izvori{te i privremeno okupirano mnogostradalno sveto nam Kosovo i Metohiju, istakav{i da ga se uvek molitveno se}amo i nosimo u svojoj svesti kao nebeski Jerusalim, i{~ekuju}i wegovu kona~nu slobodu koja }e sigurno u svoje vreme do}i.

"MAJKA JE ZA SVE KRIVA"

De~ak ubica koji je 3. maja pro{le godine izvr{io masakr u O[ "Vladislav Ribnikar" okrivio je majku Miqanu Kecmanovi} za po~iwen masakr.

"Majka je stalno tra`ila da budem najboqi. Qutila se i vikala kada nisam bio najboqi. Zbog toga {to je stalno tra`ila vi{e od mene, qutio sam se i ja na wu. To weno pona{awe je uticalo da uradim to {to sam uradio. Da nisam imao o~eve pi{toqe, ovo ne bih u~inio".

Ovo je pred Specijalnim sudom u Beogradu, tokom svedo~ewa u sudskom postupku koji se vodi protiv wegovih roditeqa Vladimira i Miqane Kecmanovi} izjavio maloletni ubica iz Osnovne {kole Vladislav Ribnikar.

Pitawa de~aku ubici postavqao je glavni javni tu`ilac Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu Nenad Stefanovi} i to je prvi put da {ef nekog tu`ila{tva direktno u~estvuje u procesu.

SUSRET SA OCEM I MAJKOM BIO NEPRIJATAN

De~ak ubica iz O[ "Vladislav Ribnikar" do{ao je na su|ewe Miqani i Vladimiru Kecmanovi} po optu`bama da su mu u~inili lako dostupnim oru`je na su|ewe je do{ao obu~en u crnu takti~ku ko{uqu koju je ispasao i na glavi je nosio nao~are.

Prema informacijama koje posedujemo, on je na saslu{awu ukazao da je po~inio masakr zbog wegove majke Miqane Kecmanovi} koja je insistirala da bude najboqi od svih. Marko Jankovi} advokat iza{ao je nakon

{to je sud odredio kratku pauzu da svedok, de~ak ubica daje iskaz. Posle wega iza{lo je i nekoliko roditeqa.

ZA [TA SE TERETE RODITEQI

DE^AKA UBICE

Miqana i Vladimir Kecmanovi} su na prethodnim su|ewima izneli odbranu i negirali krivicu. Sud je u ovom slu~aju zatvorio su|ewe za javnost iz razloga za{tite interesa maloletnih `rtava. Otac de~aka optu`en je da je izvr{io krivi~no delo - te{ko delo protiv op{te sigurnosti jer je dete od 13 godina vodio u streqanu i

u~io da puca, kao i da nije adekvatno ~uvao oru`je u ku}i.

Majka Miqana Kecmanovi} je optu`ena jer je wen DNK prona|en na jednoj ~auri u u~ionicu u kojoj je masakr po~iwen. De~ak koji u vreme izvr{ewa ovog zlo~ina nije imao navr{enih 14 godina, pa samim tim nije krivi~no odgovoran, pucao je na svoje drugare iz dva o~eva pi{toqa koja je uzeo 1. maja. Potom ih je kobnog dana stavio u svoj ranac, oti{ao u {kolu i tokom prvog ~asa ubio 10 osoba i ranio jo{ petoro dece i nastavnicu istorije.

OGLASIO SE OTAC UBIJENE ANGELINE NAKON SU\EWA KECMANOVI]IMA: " Potvrdilo se da je istina sve {to smo sumwali"

Otac ubijene Angeline, An|elko A}imovi}, oglasio se nakon su|ewa Miqani i Vladimiru Kecmanovi}u po optu`bama da su sinu, de~aku ubici, u~inili lako dostupnim oru`je kojim je ubio svoje vr{wake i ~uvara {kole. Kako je istakao, ovo je prvi put da su se "susreli" sa de~akom ubicom i da im je su|ewe kao te{ko palo.

"Svi smo se ose}ali isto. Suze, pla~ i na{i zagrqaji, jasno je da svi smo ose}ali sli~no i ne mo`e tu ni{ta da ubla`i tugu, osim {to nismo mogli to da izbegnemo, to je bila na{a du`nost i obaveza prema svojoj deci, da znamo {ta je mogu}e da se promeni u tom detetu, zbog ~ega da uradi tako monstruozno delo", rekao je A}imovi}.

Isti~e i da tokom su|ewa dobili samo potvrdu svega onoga {to su znali iz ranijeg iskaza ubice.

"Nismo saznali ni{ta novo, samo potvrdu onoga {to smo znali iz ranijeg iskaza ubice. Zna~i, sve {to smo sumwali, sami znali, razmi{qali o tome, potvrdilo se kao istina",rekao je An|elko A}imovi}

Nakon {to de~ak ubica iz Osnovne {kole “Vladislav Ribnikar” zavr{i svoje svedo~ewe u postupku protiv svojih roditeqa, Miqane i Vladimira Kecmanovi}a, usledi}e saslu{awe drugih svedoka i ~itawe pisanih dokaza. Prema re~ima advokata Ogwena Bo`ovi}a, krivi~ni postupak bi mogao biti okon~an do kraja godine.

Maloletni K.K, koji je pro{le godine izvr{io masakr u O[ “Vladislav Ribnikar” i usmrtio nedu`nu decu i ~uvara {kole, danas se prvi put susreo sa porodicama `rtava, ali i sa svojim roditeqima u sudnici Specijalnog suda u Beograd. Na dana{wem ro~i{tu, u okviru krivi~nog postupka koji se vodi protiv wegovih roditeqa, de~ak je pristao da svedo~i i odgovara na pitawa.

Imaju}i u vidu da je su|ewe zatvoreno za javnost, detaqi wegovog iskaza ostali su nepoznati, a o wima nisu govorili ni advokati nakon su|ewa. Ogwen Bo`ovi}, punomo}nik porodica ubijene dece, istakao je nakon ro~i{ta da iskaz maloletnog K.K. ide u pravcu koji }e voditi ka osudi.

„Nakon saslu{awa maloletnika K.K, sledi saslu{awe drugih svedoka, ~itawe pisanih dokaza, a zatim i zavr{ne re~i“, kazao je advokat Ogwen Bo`ovi}. On je tako|e napomenuo da se na slede}em ro~i{tu, zakazanim za 17. oktobar, planira nastavak saslu{awa maloletnog K.K.

NE]EMO SAZNATI

RAZLOG OVOG

TRAGI^NOG DOGA\AJA

zastupa Miqanu i Vladimira Kecmanovi}a nakon odr`anog ro~i{ta navela je da javnost najvi{e zainteresovana za razloge zbog kojih je ovaj tragi~no nesagledivi doga|aj dogodio.

„U ovom krivi~nom postupku niti u bilo kod drugom postupku koji se u ovom trenutku vodi, niti u ovoj sudnici, niti bilo gde drugde, mi ne}emo saznati razlog ovog tragi~nog doga|aja. Svi razlozi su duboko negde u du{i tog de~aka, koji je na`alost izvr{io zlo~in, a pre toga je `iveo jedan potpuno normalan i uobi~ajen `ivot, sa aspekta svih koji ga poznaju“, rekla je Irina Borovi}.

ligon za utvr|ivawe ~iwenica koje nemaju veze sa onim {to je ovaj kriv~ni postupak i za koje tvrdi da ne mogu biti od bilo kakve va`nosti za one koji su pogo|eni tragedijom.

“@ao mi je {to se taj predmet u to pretvara, u~inili smo sve da se postupak {to pre sprovede i zavr{i i da se {to mawe povre|uju porodice, koje se svaki put iznova traumatizuju kada u|u u sudnicu”, navodi Irina Borovi}.

TU@ILA[TVO POKRENULO

POSTUPAK ZBOG CUREWA

INFORMACIJA

utvr|ivawa da li postoje elementi krivi~nog dela povreda tajnosti podataka.

„Prvo osnovno javno tu`ilastvo u Beogradu je formiralo predmet radi ispitivawa povrede tajnosti postupka u vezi predmeta “Ribnikar”, ta~nije povodom izno{ewa u medijima delova iskaza maloletnog K.K. koji je u istrazi ispitan kao svedok u predmetu koji se vodi pred Vi{im sudom u Beogradu protiv Vladimira Kecmanovi}a i drugih zbog krivi~nog dela te{ka dela protiv op{te sigurnosti“, saop{teno je.

drugog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, a o ~emu }e javnost tako|e biti obave{tena.

DE^AK UBICA NIJE

KRIVI^NO ODGOVORAN ZA MASAKR

Kako smo pisali, su|ewe je zatvoreno za javnost, a ovo je bio prvi put da maloletni ubica napu{ta specijalizovanu de~iju ustanovu u kojoj se nalazi od 3. maja pro{le godine. On je danas oko 9.00 ~asova u bolni~kom sanitetu, koji je pratila policija, dovezen u Ustani~ku ulicu.

On nije krivi~no odgovoran za zlodelo koje je po~inio 3. maja pro{le godine jer je u trenutku izvr{ewa imao 13 godina. Podse}awa radi, wegov otac Vladimir Kecmanovi} se tereti da je izvr{io krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti, s obzirom na to da je dete od tada 13 godina vodio u streqanu i u~io da puca, te da nije adekvatno ~uvao oru`je koje je imao u svojoj ku}i.

Irina Borovi} koja zajedno sa ocem Borivojem Borovi}em

De~akova majka se tereti za krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe, no{ewe i promet oru`ja, imaju}i u vidu da je wen DNK trag prona|en na jednoj od ~aura u u~ionici {kole, kao i na gumici za kosu kojom je bila vezana fla{a u kojoj je wen sin napravio molotovqev koktel. Maloletni ubica je 3. maja 2023. ubio Bojanu Asovi} (11), Anu Bo`ovi} (11), Katarinu Martinovi} (12), Maru An|elkovi} (13), Emu Kobiqski (13), Sofiju Negi} (13), Andriju ^iki}a (14), Adrianu Duki} (14), Angelinu A}imovi} (14) i Dragana Vlahovi}a (53), a raweno je {est osoba. [TA SLEDI NAKON SVEDO^EWA

Ona je istakla da se glavni pretres pretvara u sprovo|ewe istrage odre|enih punomo}nika koji predmet koriste kao po-

Zbog curewa informacija iz iskaza de~aka-ubice iz Osnovne {kole „Vladislav Ribnikar“ Prvo osnovno javno tu`ila{tvo pokrenulo je postupak radi

Tu`ilastvo }e pribaviti podatke i potrebna obave{tewa radi utvr|ivawa da li se, i u radwama kog lica, sti~u obele`ja krivi~nog dela povreda tajnosti podataka, ili nekog

De~ak ubica Kosta Kecmanovi}, otac de~aka i majka de~aka

Li~ni stav

VLADAR SVIH SRBA SVETA (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina

Pre 90 godina ubijen je srpski kraq Aleksandar Kara|or|evi}

Ujediniteq. Napadan je da je stvorio jugoslovenstvo, da se obogatio kao vladar, a zaboravqa se da je stvorio dr`avu za sve Srbe na Balkanu

Devetog oktobra 1934. godine u francuskom Marseju ubijen je jugoslovenski kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi}. U{ao je u istoriju kao pobednik Balkanskih ratova i Velikog rata, kao srpski heroj i vitez, kao Ujediniteq Srba i jugoslovenskih naroda, kao tvorac prve dr`ave za sve Srbe na Balkanu, kao prvi monarh biznismen, kao slobodni zidar i kao te{ki antikomunista i autokrata.

Pre`iveo je dva atentata, ali nije tre}i. Ubijen je jer je hteo da napravi novu balkansku dr`avu, a da za to nije pitao evropske sile, ni kom{ije iz Italije. Za Srbe i Srbiju je u~inio mnogo – spasao je dr`avno nasle|e Kara|or|a i tradiciju dinastije Kara|or|evi} od propasti. Nije mogao da spase sina Petra Drugog Kara|or|evi}a, kraqa kog su iz zemqe proterali komunisti i Jugosloveni.

Vladao je iz Beograda, a da nije bio ro|eni Beogra|anin. Aleksandar Prvi Kara|or|evi} je od Beograda napravio prestonicu svih Srba sveta. Nije kriv {to Srbi nisu sa~uvali Jugoslaviju kao zemqu svog srpskog naroda, nego su dozvolili da je razbiju Slovenci, Hrvati i pokvareni Jugosloveni.

Ro|en je po~etkom decembra 1888. godine na Cetiwu kao mla|i sin Petra Prvog Kara|or|evi}a i knegiwe Zorke. U savremenoj istoriji Srbije stolovao je u Beogradu kao regent prestolonaslednik Kraqevine Srbije, kao regent prestolonaslednik Kraqavine Srba, Hrvata i Slovenaca i kao kraq Kraqevine Jugoslavije. Kraqevi} Aleksandar se {kolovao u [vajcarskoj i Rusiji. U Beograd je do{ao prvi put 1903. godine na krunisawe oca Petra za kraqa Srbije. [kolovao se u kraqevskoj porodici i u gimnaziji u Beogradu, ali je na zahtev ruskog cara Nikolaja Romanova vra}en u Sankt Peterburg da zavr{i Vojnu akademiju.

Postao je prestolonaslednik kada se wegov brat \or|e Kara|or|evi} 1909. odrekao trona, zbog skandala ono smrti wegovog sluge, kog je ovaj kraqevi} {utnuo u stomak i usmrtio. U to vreme kraqevi} Aleksandar se razboleo od trifusa i jedva pre`iveo ovu bolest. Oporavqen je naredne godine 1910. kada je kao prestolonaslednik posetio Francusku. Aleksandar Prvi Kara|or|evi} je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bio je to avion „faler dva“, koji ga je odvezao u Pariz i vratio u Beograd.

Srpski kraq Petar Prvi Kara|or|evi} `iveo je sa porodicom u Beogradu u kraqevskom Starom dvoru, koji se nalazio na prostoru dana{wih zdawa Skup{tine Grada Beograda i Predsedni{tva Republike Srbije. Wegov sin Aleksandar postao je regent ocu i vrhovni komandant Srpske vojske krajem juna 1914. godine, pred po~etak Velikog rata. Imao je tada samo 26 godina. Bio je crnomawast, sredwe visine (174 cm), vitkog stasa, sa

Srpski kraq Aleksandar Kara|or|evi} Ujediniteq

gustom crnom kosom i brkovima. Orlovski nos i tamne o~i ~inili su mu strogi izraz lica, {to je prili~ilo Wegovom kraqevskom viso~anstvu. Sa trideset godina `ivota regent Aleksandar je kao komandant vodio zavr{ne operacije pobede Srpske vojske sa saveznicima na Solunskom frontu i osloba|awe zemqe. U Beograd je do{ao kao pobednik Prvog svetskog rata sa te`inom od samo 45 kg. Nastanio se u ku}i Krsmanovi}a na Terzijama. Aleksandar Kara|or|evi} je slede}i ju`noslovenske ideje o ujediwavawu naroda na Balkanu, uspeo da kao prestolonaslednik realizuje ratni ciq Kraqevine Srbije postavqen u Ni{u 1914. o ujediwavawu Srba, Hrvata i Slovenaca. Saglasnost su dale narodne skup{tine budu}ih ~lanica. Pregovori su vo|eni na Krfu 1917. i u @enevi 1918. godine. Dr`avno ujediwewe u jedinstveno Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio je regent Aleksandar Prvi Kara|or|evi}, u ime svog oca kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a 1. decembra 1918. godine. Nova dr`ava je bila ustavna monarhija sa skoro 12 miliona stanovnika, kojom je vladao kraq Petar. Slu`beni jezik je bio srpsko-hrvatski-slovena~ki, a veroispovest pravoslavna, katoli~ka, islamska, judejska i protestanska. Za glavni grad ove kraqevine progla{en je Beograd sa 111.739 `iteqa. Kako je srpski narod na Balkanu do`iveo Kraqevstvo SHS kao zemqu za sve Srbe sa juga Evrope regent Aleksandar je progla{en za Ujediniteqa. Godine 1920. zvani~no ime nove dr`ave postalo je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, sa nadimkom Jugoslavija. Kada je kraq Petar 1921. godine preminuo sin Aleksandar Kara|or|evi} je postao kraq ove kraqevine. Dana 3. oktobra 1929. kraq Aleksandar je dr`avi dao novo tre}e ime – Kraqevina Jugoslavija. I daqe je bio poznat kao “Aleksandar Ujediwiteq”, ali i kao vla-

dar svih Srba sveta i Jugoslovena. U me|uvremenu prestolonaslednik i kraqevi} Aleksandar suo~io se sa mnogim dr`avni~kim, ali i privatnim problemima. Kraqevina SHS je, na primer, nasledila me|unarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujedna~avawe novca je izvr{eno 1920. Tada je odre|eno da se austrougarske krune povuku iz opticaja mewawem 4 krune za 1 srpski dinar. Trebalo je da se izvr{i reorganizacija i modernizacija nove Jugoslovenske kraqevske vojske. Glavni privatni problem Kara|or|evi}a je bio kako regenta Aleksandra o`eniti i pripremiti da kao kraq vlada sa kraqicom. Jo{ za vreme {kolovawe u Sankt Petersburgu kraqevi} se zaqubio u mladu rusku knegiwu. Kao ruski |ak i miqenik cara Nikolaja Romanova srpski kraqevi} je bio kandidat za imperatorovog zeta. Naime, kraq Petar je prilikom jedne posete caru Nikolaju razgovarao o mogu}nosti da svog sina Aleksandra o`eni sa velikom knegiwom Tatjanom Romanovom. Usled napada Austrougarske na Srbiju i objave rata Nema~ke i Austrougarske carskoj Rusiji, planovi o ven~awu regenta Aleksandra i velike knegiwe Tatjane bili su odlo`eni do okon~awa ratnih sukoba. O~ekivalo se da }e pobeda ruske i srpske vojske u tom ratu biti krunisana (tre}im) trajnim spajawem ruske carske porodice Romanova i srpskog kraqevskog doma Kara|or|evi}a. Aleksandar i Tatjana su ostali u kontaktu sve do mu~kog ubistva ruske carske porodice 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu. Na vest o ubistvu carske porodice i smrti svoje budu}e supruge i srpske kraqice, regent Aleksandar je u Solunu do`iveo pravi nervni slom. Mlad i zaqubqive prirode prestolonaslednik se 1916. u Parizu tokom zvani~ne posete Francuskoj zagledao u lekarku [arlot Kotijer. Opet su se videli dve godine kasnije kada je ova lekarka do{la

u Beograd kao doktorica Me|unarodnog Crvenog krsta. Tu se qubav razbuktala i 1920. godine rodila se wihova vanbra~na }erka, koja je dobila prvo ime Zorka, po regentovoj majci, a potom ime Jelena. Iako monarh, Aleksandar je brinuo o }erci i wenoj majci. A wegova supruga kraqica Marija joj je slala poklone tokom `ivota Jelene u okupiranoj Francuskoj 1941. godine. Do svoje smrti 1998. vanbra~na Aleksndrova }erka je pose}ivala wegov grob na Oplencu. Kada je vladar kraq Petar Prvi Kara|or|evi} preminuo 1921. godine wegov naslednik kraq Aleksandar imao je 34 godine. Postao je kraq bez kraqice. Zato je wegova `enidba postala va`no dr`avno pitawe. Kako je u dinastiji Kara|or|evi} do tada bio obi~aj da se vladari `ene Srpkiwama, zakqu~eno je da bi dobro bilo da kraq izabere "strankiwu" i tako istovremeno "oplemeni dinastiju" i podigne me|unarodni ugled dr`ave. Izbor je pao na pravoslavni princezu Mariju iz Rumunije. Imala je tada 22 godine i bila je jedna od najlep{ih i najobrazovanijih princeza tada{we Evrope. Bila je bliska ro|aka Moskve i Londona. Ro|ena je kao tre}e dete rumunskog kraqa Ferdinanda. Wena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra Tre}eg, a deda po majci drugi sin britanske kraqice Viktorije. Imala je nadimak Miwon, {kolovala se na najpresti`nijim {kolama. Govorila je rumunski, engleski, nema~ki i francuski.

^im je videla kraqa Aleksandra na slici, princeza Marija se odlu~ila da bude kraqica u Beogradu. Odmah je po~ela da u~i srpski i do trenutka polaska za Beograd ve} je mogla je da se sporazumeva na srpskom. Na ven~awu u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitawe uzima li Aleksandra za mu`a, Marija je na srpskom rekla: "Ho}u! Da!".

Sto jedan topovski plotun sa Beogradske tvr|ave 8. juna 1922. u 10 ~asova i 20 minuta najavio je glavnu sve~anost ven~awa. Bila je to prava rasko{na kraqevska sve~anost koja je ulep{ala Beograd i na`alost, posledwe ven~awe kraqa i kraqice u Belom gradu.

U gradskim analima je zapisano: "On u sve~anoj |eneralskoj uniformi sa svim dekoracijama, dignute glave, vedra ~ela, nasmejan, a ona, sve`a, veli~anstvenog izgleda u beloj haqini dugoga {lepa. Na glavi joj mladena~ki venac od mirte usa|en na drugom vencu od zlatnog tela, koji se zrakasto pru`a preko {lepa. Oko vrata {irok |erdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena lenta Belog orla."

Centralni trenutak svadbenog ceremonijala bio je sam crkveni obred u Sabornoj crkvi. ^in ven~awa posle 11 ~asova vr{io je patrijarh srpski Dimitrije, uz sve{teno ~inodejstvo ~lanova Svetog sinoda i 12 vladika. To je posle 22 godine bilo prvo kraqevsko ven~awe u Sabornoj crkvi. Bra~ni par, kraq Aleksandar i kraqica Marija, zaveden je u kwigu ven~anih u crkvi Sv. Nikole, pri Dvoru. U izvodu iz kwige ven~anih zapisani su, pored ostalih i ovi podaci: kraqica Marija, "vere pravoslavne, narodnosti rumunske", kraq Aleksandar, "vere pravoslavne, narodnosti srpske".

Svadbene sve~anosti su se odvijale na ulicama Beograda, u Starom dvoru i u Batajnici na poligonu Kraqevske vojske. U wima je u~estvovalo oko 100.000 gra|ana, seqaka iz Hrvatske i Slovenije, oficira i vojnika, srpskih ratnika iz Velikog rata, kao i 300 zvanica na kraqevskom ru~ku. Kraq Aleksandar i kraqica Marija su uve~e 8. juna 1922. godine otputovali u dvorac na Bledu da provedu svoje “medene dane”.

(Nastavqa se)

Kraqica Marija i kraq Aleksandar postali su uzor za sve evropske kraqevske parove. @iveli

su skladno i povu~eno, a brak je krunisan trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem

\erba - ~arobno afri~ko ostrvo

Na jugoistoku Tunisa nalazi se \erba. Neveliko ostrvo u neposrednoj blizini kopna jo{ u 2. veku, za vreme svoje vladavine, anti~ki Rimqani povezali su se s kopnom gradwom nasipa du`ine sedam kilometara.

I danas do \erbe se s kopna sti`e istim nasipom, kome su Tuni{ani dali naziv El Kantara, ili brodom koji saobra}a iz ne{to severnijeg dela Tunisa, ali ~iji red vo`we nije uvek pouzdan.

Na proputovawu Tunisom posetili smo ovo ostrvo, koje je pomenuo i starogr~ki pesnik Homer u „Odiseji”. U svom epu opisao je ostrvqane kao „qude koji jedu lotos” ~iji plod je, po wemu, bio „sladak kao med i primoravao putnika koji ga pojede (legendarnog Odiseja, koji je ovde do{ao), da zaboravi na sve – ~ak i na svoju zemqu i porodicu, i ovde ostane zauvek”.

OBI^AJI BERBERA

U 6. veku pre nove ere ostrvo je naselila zajednica Jevreja koje je vavilonski kraq Nabukodonosor prognao iz Jerusalima, zbog ~ega se i danas smatra jednim od najve}ih centara Sefarda u severnoj Africi. Osim Arapa i Jevreja, najve}i deo stanovni{tva \erbe ~ine Berberi, tamnoputi prastanovnici severne Afrike, koji osim na ovom ostrvu `ive {irom pustiwskog pojasa na ju`nim delovima svih severnoafri~kih, arapskih dr`ava. Rimqani su ih nazvali Berberima, tj. varvarima zato {to su, s wihove ta~ke gledi{ta, bili na ni`em civilizacijskom nivou.

Na \erbi se nalazi glavno mesto Humt Suk, s malim radwama i atmosferom tipi~nih tuniskih gradi}a. Sasvim slu~ajno, u centru starog bazara u{la sam u zanimqivu staru radwu s tavanicom u obliku kupole, koja je bila oslikana jarkim bojama i motivima hebrejske tradicije, kao {to su sve}waci menore. Unutar malene ku}e s kupolom za pultom stajao je vlasnik radwe, mla|i Jevrejin, Bitan Simon, koji je radwu s nakitom nasledio od oca, i pokazao nam ponudu veoma zanimqivog, starog srebrnog nakita. Dok smo pri~ali o Jevrejima na \erbi, rekao mi je da ima dvojno dr`avqanstvo, Tunisa i Portugala. Wegova porodica poreklom je iz Portugala, odakle su izbegli pre nekoliko vekova za vreme katoli~ke inkvizicije, koja je s Iberijskog poluostrva prognala Arape i Jevreje.

Humt Suk verovatno je najboqe mesto za kupovinu na \erbi gde, osim lokalnih galabija i ode}e u stilu tradicionalne no{we, mogu da se kupe masline i maslinovo uqe lokalnih masliwaka, badem, su{eno biqe, nakit od srebra i zlata, tepisi, predmeti od maslinovog drveta i palminog pru}a i ~uvena tuniska keramika.

Jedna od naj~uvenijih i najzanimqivijih atrakcija ostrva jeste \erba eksplor park. Veliki kompleks sastavqen je iz tri celine koje ~ine: muzej, tradicionalne ku}e i zoo-vrt. Osim male postavke muzeja istorije i tradicije Berbera na \erbi, u sastavu parka nalazi se nekoliko tradicionalnih ku}a u kojima mo`e da se vidi wihov `ivot – upredawe vune, tkawe, upotreba kamila u doma}instvu, no{we, kuhiwa i {tale, predmeti od keramike. U nekim od ku}a, lokalni Berberi i Berberke, odeveni u narodnu no{wu, pokazuju kako tkaju, prave korpe od palminog pru}a i sli~no. Na prostoru izme|u ku}a podignut je bunar, do izvesne mere nalik egipatskom {adufu, gde jedan ostareli Berberin glumi seqanina koji je svoju kamilu vezao za bunar i na taj na~in izvla~i iz wega vodu. Po obilasku tradicionalnih ku}a, prolaskom kroz kamenu kapiju dospeli smo u mini zoo-vrt s velikim korwa~ama, iguanama i malim krokodilima, a zatim stigli do ogromnog kompleksa sastavqenog iz nekoliko bazena i ostrvaca, koji svi

zajedno ~ine najve}u farmu krokodila na Mediteranu. Ova farma verovatno je jedna od najve}ih atrakcija \erbe, naro~ito svakog dana u 16 ~asova, kada zaposleni hrane krokodile bacaju}i im komade mesa. Nakon obilaska farme krokodila, uputili smo se u mesto Erijad, u ~ijem se sredi{tu nalazi jevrejska sinagoga La Griba, najstarija i najzna~ajnija u Africi. Ova

bogomoqa mesto je gde svakog prole}a na hodo~a{}e dolaze mnogi religiozni Jevreji iz ~itavog sveta. Osim velikog broja vernika iz Izraela, oni dolaze i iz drugih zemaqa, jer se La Griba smatra jednom od najve}ih svetiwa Jevreja na planeti. GRAFITI U ERIJADU Erijad je poznat i po umetni~kom kvartu koji je dobio naziv \erbahud, poznat po

Zubi krokodila kao suvenir

U suvenirnici mogu da se kupe zubi krokodila, koje ova `ivotiwa gubi jednom (do dva puta) godi{we, i izrastaju joj novi. Krokodili (i aligatori) su jedini ki~mewaci na planeti koji nisu sisari i imaju zamenske zube. Kada postanu suvi{e „izlizani”, krokodili ih odbacuju i oko 50 puta u toku `ivotnog veka rastu im novi zubi.

sjajnim grafitima. Uli~na umetnost rezultat je ideje lokalnog vlasnika galerije, koji je 2014. odlu~io da pozove doma}e i strane umetnike, koji su oslikali fasade ku}a ovog gradi}a. Do danas, grafite u \erbahudu oslikalo je oko 200 umetnika iz 30 razli~itih zemaqa sveta. Na ina~e potpuno ravnoj \erbi, na jedinom ve}em brdu u ostrvskoj niziji nalazi se zanimqiv muzej tradicije `ivqewa na ovim prostorima, Muzej Gelala. Unutar muzeja, podignutog u stilu blistavobelih tuniskih ku}a, videli smo vo{tane figure stanovnika \erbe u lokalnim no{wama kako obavqaju svakodnevne poslove i neguju svoje lokalne obi~aje (ki}ewe neveste, suni}ewe, igra dru{tvenih igara, ples i muzika, pravqewe obroka). U dvori{tu muzeja nalazi se mesto s presom, gde se od maslina dobijalo maslinovo uqe, plato krasi i vo{tana figura kamile oki}ene za potrebe ven~awa. Pre povratka izgubili smo se u bazarima \erbe u potrazi za suvenirima. Iako odre|en broj radwi u Tunisu radi dvokratno, ovo pravilo ne va`i za medine gde je ve}ina prodavnica otvorena do ve~eri i gde je cenkawe obavezno. Medina na arapskom zna~i grad, a odnosi se na ku}e unutar gradskih zidina (nekada{we jezgro grada). Svi ve}i gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi –~etvrti s radwama koje neguju stare zanate (kujunxije, keramika, }ilimi, predmeti od kamiqe ko`e, tekstil, nakit). U sastavu medine je i centralna xamija i tvr|ava (ribat). Medine Tunisa predstavqaju i dobar orijentir, jer se uvek nalaze u centru grada.

NEKADA[WA FRANCUSKA KOLONIJA

Do sredine 20. veka Tunis je bio francuska kolonija, i u Tunisu }ete se najboqe sporazumeti ukoliko govorite francuski koji Tuni{ani u~e od prvog razreda osnovne {kole. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske 1956, a 1957. postao je republika na ~elu s prvim i do`ivotnim predsednikom Habibom Burgibom, koji je za Tuni{ane bio isto {to i Tito za Jugoslovene. Zanimqivo je da su granice Tunisa gotovo iste kao pre nekoliko vekova i da je to jedna od retkih afri~kih dr`ava koja nema ve{ta~ke –kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povu~ene lewirom. Tunis spada u jednu od najliberalnijih muslimanskih dr`ava, gde je `enama zakonom dozvoqeno da same putuju, rade, same biraju svoje mu`eve koji mogu biti i drugih veroispovesti i da same pokre}u razvod. Jedina je muslimanska dr`ava gde je legalizovan abortus.

Jevrejska sinagoga La Griba, najstarija i najzna~ajnija u Africi

Do danas, grafite u \erbahudu oslikalo je oko 200 umetnika iz 30 razli~itih zemaqa sveta

Jedan od mnogobrojnih hotela u \erbi

HERMAN HESE:

Rat i mir

Zasigurno su u pravu oni koji rat nazivaju pravim prirodnim stawem. Ako je ~ovek `ivotiwa, on `ivi kroz borbu, `ivi na ra~un drugih, boji se i mrzi druge. @ivot je dakle rat. [to je pak ”mir”, puno je te`e definisati. Mir nije niti rajsko pra{tawe niti forma ure|enog `ivota sporazumno postignuta. Mir je ne{to {to mi ne poznajemo, ne{to {to samo tra`imo i naslu}ujemo. Mir je jedan ideal. Mir je ne{to neizrecivo komplikovano , labilno, ugro`eno – dovoqan je dah pa da se razori. Da makar i samo dva ~oveka, koja su upu}ena jedan na drugog, mogu `iveti jedan s drugim u istinitom miru, to je re|e i te`e ostvariti nego bilo koji drugi eti~ki ili intelektualni podvig.

Pa ipak je mir, kao i misao i kao `eqa, kao ciq i kao ideal, vrlo je star. Hiqadama godinama ve} postoji mo}na, za hiqade godina temeqna re~: ”Ne ubij”. Da je ~ovek kadar za takve re~i, za takve goleme zahteve, to ga obele`ava vi{e no i jedna druga osobina, to ga odvaja od `ivotiwe, uo~qivo ga odvaja od ”prirode”. ^ovek, tako ose}amo pri izgovoru tih mo}nih re~i, nije `ivotiwa, ~ovek uop}e nije ni{ta ~vrsto, ni{ta {to je postalo i {to je zavr{eno (gotovo), ni{ta {to se mo`e dogoditi samo jedanput i {to je jednozna~no, nego ne{to {to je stalno u postajawu, jedan poku{aj, jedno naslu}ivawe i budu}nost, hitac i ~e`wa prirode prema novim oblicima i mogu}nostima.

”Ne ubij!” nije kruta zapovest jednog pou~nog ”altruizma”. Altruizam je ne{to {to se ne javqa u prirodi. A ”ne ubij!” ne zna~i: nemoj drugome naneti bol! Nego zna~i: nemoj samome sebi oteti drugoga, nemoj samome sebi naneti {tetu! Pa taj drugi i nije nikakav stranac, ni{ta {to bi ti bilo daleko, {to bi bilo li{eno svih odnosa, ne{to {to bi `ivelo samo za sebe. Sve {to postoji na svetu, ta sve te hiqade ”drugih” za mene postoje samo ukoliko ih ja vidim, ukoliko ih ose}am, ukoliko sam u nekom odnosu sa wima. Iz tih odnosa izme|u mene i ostalog sveta, ”drugih”, jedino se i sastoji moj `ivot. U svakom slu~aju bilo je sasma la`no mi{qewe, koje se za vreme rata ~ulo: da je ovaj rat ve} samim svojim razmerama, ve} svojom u`asavaju}om xinovskom mehanikom primeren da zastra{ivawem odvrati budu}a pokoqewa od rata. Zastra{ivawe nije nikakvo odgojno sredstvo. Ko ubija {ale radi, tome nikakav rat ne}e ogaditi ubijawe. Ni uvid u materijalnu {tetu, koju rat izaziva, ni najmawe ne}e pomo}i. Jedva svakim stotim svojim delom proishode qudski postupci iz racionalnog prosu|ivawa. ^ovek mo`e biti sasma uveren u besmislenost onoga {to ~ini pa da to ipak svesrdno ~ini. Svaki razjareni usplamteli ~ovek tako i ~ini.

I ba{ zato nisam pacifista, kako misle mnogi moji prijateqi i neprijateqi. Ja isto tako malo verujem da se svetski mir mo`e uspostaviti racionalnim putem, putem propovedi, organizacije i propagande, kao {to verujem da se kamen mudrosti mo`e otkriti sazivom kongresa hemi~ara.

Pa odakle }e onda jednom mo`da do}i na zemqu istinska miroqubivost? Niti preko zapovesti ni preko materijalnih iskustava. Ona dolazi, kao i svaki qudski napredak, preko saznawa. No svako saznawe, ako se pod tim podrazumeva ne{to `ivo a ne ne{to akademsko, ima samo jedan predmet. Wega hiqade hiqadostruko saznaju i na hiqade razli~itih na~ina izra`avaju, ali on je stalno samo jedna istina. To je saznawe `ivota u nama, u svakome od nas, u meni i tebi, to je saznawe tajne ~arolije, skrovitog bo`anstva koje svako od nas u sebi nosi. To je saznawe na{e sposobnosti da se s te najunutarwije ta~ke svi parovi suprotnosti svakog ~asa mogu ukinuti, da se svako belo preobrati u crno, da se svako zlo preobrati u – dobro, svaka no} u – dan. Hindus ka`e Atman, Kinez ka`e Tao, Hrist ka`e milost. Gde je prisutno ovo uzvi{eno saznawe (kao kod Hrista, kod Bude, kod Platona, kod Lao-cea), prekora~uje se jedna stepenica, iza koje po~iwu ~uda. Tu prestaje svaki rat i svako neprijateqstvo. O tome se mo`e pro~itati u Novom zavetu i u Budinim besedama, i ko ho}e, mo`e se tome podsmehnuti nazivaju}i ga baqezgawem, trtqawem oko ”pounutrawivawa”. Ko to do`ivi, tome neprijateq postaje brat, smrt postaje ro|ewe, poni`ewe postaje ~ast, a nesre}a postaje usud. Svaka stvar na zemqi pokazuje se kao dvostruka, jednom kao da je od ”od ovoga sveta” i drugi put kao da ”nije od ovoga sveta”. ”Ovaj svet” pak zna~i ono {to je ”izvan nas”. Sve {to je izvan nas, mo`e nam postati neprijateq, opasnost, strah, smrt. S iskustvom da je sve to ”izvawsko” ne samo predmet na{eg opa`awa i posmatrawa, nego istovremeno i tvorevina na{e du{e, s preobra`ajem ”izvawskog” u ”unutra{we”, ”Sveta” u ”Ja”, zapo~iwe svitawe. Govorim samorazumqivosti. No kao {to je svaki usmr}eni vojnik ve~no ponavqawe jedne te iste zablude, to se mora i istina, u hiqadama oblika, ve~no i vazda iznova ponavqati.

Bio o~aran 17 godina mla|om Milicom, a na kraju je do~ekao da

postane weno`enio se u 66. godini!

U subotu, 5. oktobra, na Prvom programu RTS-a po~elo je emitovawe serije "Nobelovac" koja je posve}ena Ivi Andri}u, velikanu srpske i svetske kwi`evnosti. Autor projekta je Tihomir Stani}, koji i tuma~i Andri}ev lik. Serija u osam epizoda prati pri~u o pripremi i odlasku pisca u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade, paralelno se bave}i i drugim aspektima wegovog `ivota,

Ivo Andri} je bez pogovora jedan od najzna~ajnijih srpskih pisaca, a pored plodonosne umetni~ke i diplomatske karijere, imao je i vrlo zanimqiv qubavni `ivot. Wegov brak sa Milicom Babi} dokaz je da prava qubav ne zna za godine i da nekada nije uzaludno ~ekati je! Ne`ewa do 66. godine, ~inilo se da je Ivo Andri} na qubav imun, ali nije tako bilo. Mnoge su `ene Andri}u utoplile godine samo}e, a jedna je ipak obele`ila wegov `ivot. Milica Babi}. Jedina Andri}eva zakonita supruga, koju je ~ekao 20 godina.

Kakva li je bila `ena sa kojom je veliki Andri} po`eleo da se o`eni? Srpkiwa iz Bosanskog [amca, {kolovana u Be~u na [koli za primewenu umetnost, sa zavr{enom praksom u Parizu, predava~ na Vi{oj `enskoj zanatskoj {koli u Beogradu i kostimograf u Narodnom pozori{tu, privukla je pa`wu velikog Andri}a. A imali su ne{to zajedni~ko – dostojanstven, pomalo hladan odnos prema drugima, taman onakav da se odli~no razumeju.

Upoznao ju je u ateqeu slikarke Leposave Bele Pavlovi}, u Jevremovoj 39. Bila je 17 godina mla|a od wega, na{la se usred za~etka wegove qubavne pri~e sa mladom umetnicom. Ve} tad verena za staru qubav iz Tuzle,

Nenada Jovanovi}a, Milica sa "duga~kim nogama srne" op~iwava pisca. Za ceo `ivot. Sve je kasnije, do wihovog ven~awa 1958. godine, bilo u znaku qubavnog trougla. Andri} je sa bra~nim parom Jovanovi} gajio prijateqske odnose, za vreme diplomatskog boravka u Berlinu poziva Mili~inog mu`a

U Stokholmu su, na dodeli Nobelove nagrade za kwi`evnost. Milica ulazi sa wim u salu u plavoj balskoj haqini, sa dijamantskom ma{nom u kosi, dok kraqevski orkestar svira sevdalinku „Kad ja po|oh na bemba{u“. Andri} dr`i ~uveni govor „O pri~i i pri~awu“. Pi{e se nova kwi`evna istorija.

da bude ata{e za {tampu u ambasadi u Berlinu. U to vreme Milica pored Ive biva na fotografijama sa Hitlerom, Geringom, Gebelsom... Kao proterani ambasador Andri} se vra}a u Beograd, doba okupacije provodi u neprestanom kontaktu sa prijateqima Jovanovi}ima sve dok 1942. godine Gestapo nije bespovratno odveo Nenada Jovanovi}a u logor zbog anonimne dojave da je engleski {pijun. Qubav koja je ~ekala dve decenije ozvani~ena je u op{tini Stari grad, 27. decembra 1958. godine. Bra~ni dani Ive i Milice proti~u u stanu na dana{wem Andri}evom vencu, a tri godine nakon ven~awa Milica prati Ivu na wemu najva`nijoj sve~asnosti u `ivotu.

Bila je wegova „Jelena, `ena koje nema“, Lepa, kako ju je zvao. On je u pismima, koja su godinama ~uvala wihovu qubav, bio „Mandarin“, kako mu je ona tepala. Zapis nobelovca „^esto mi se ~ini da sam gori i slabiji od posledweg me|u qudima“ svedo~i o mu~nim ose}awima koje je izazivala gre{na qubav, ali posledwe godine wihovog `ivota kao da su bile nadoknada za svo ~ekawe.

Qubavnu pri~u prekida samo smrt. Milica umire u porodi~noj ku}i u Herceg Novom 24. marta 1968. godine. Prva srpska {kolovana kostimografkiwa sahrawena je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom Beogradu, gde }e sedam godina kasnije biti polo`ena urna Ive Andri}a.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Ivo Andri} sa suprugom Milicom Babi} na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine

Radovana Karaxi}a sedam

sati dr`ali u bolnici, bez lekova, hrane i toaleta

]erka Radovana Karaxi} a tvrdi da se "tamo de{ava ne{to izuzetno sumwivo i opasno"

Nastavqa se tortura britanskih vlasti nad prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karaxi}em, tvrdi wegova }erka Sowa, koja isti~e kako je ju~e wen otac u poslepodnevnim ~asovima odvezen u bolnicu, bez ikakvog obja{wewa i prava da se javi porodici.

"Tamo mu je saop{teno da }e

biti zadr`an do daqweg. Vi{e od sedam ~asova dr`an je u jednoj maloj prostoriji. Nije mu bilo dozvoqeno da uzima hranu, da dobije lekove niti da ide u toalet. Za to vreme su se promenile ~etiri smene po ~etiri ~uvara. Lekar nikada nije do{ao, ali su dolazili tehni~ari da uzmu krv. Konstantno je insistirao da mu se objasni za{to je u bolnici, kakve nalaze rade, ko je odlu~io da do daqweg ostane u bolnici i za{to, kao i da se javi porodici", rekla je Sowa. Karaxi} je, ka`e ona, ne{to pre pono}i odvezen iz bolnice sa konstatacijom da je odbio le~ewe i da zato ne}e dobiti nalaze na

uvid, te da se to smatra "wegovim samovoqnim napu{tawem bolnice kao da je slobodan ~ovek". "To bi vaqda trebalo da bude i alibi zato {to on tri godine nema nikakvu medicinsku pomo}, dijagnostiku i terapiju. Alibi za pro{le tri godine i alibi za budu}e nepostupawe. Le~ewe ~ega?! Dovezen je u }eliju gde je ubrzo uvideo da je telefonska kartica blokirana i da ne mo`e nikome da se javi. Potpuno je jasno da je planirano da se tu vi{e i ne vrati", dodaje Sowa Karaxi}. Ona ocewuje da se "tamo de{ava ne{to izuzetno sumwivo i opasno". "Ovako ~ovek mo`e bukvalno da nestane, da se ne zna ni gde, kada, ko i za{to ga je odveo, pod najmonstruoznijim izgovorom, 'da je morao biti preba~en u bolnicu', bez ikakvih daqih informacija potpuno nepoznate daqe sudbine. Moja obaveza je da o ovome obavestim javnost, po{to nadle`nim institucijama nemam nikakav pristup niti oni izgleda imaju ikakvu voqu da se pozabave otvorenim ugro`avawem ~ak i osnovnog prava na `ivot. Tek toliko koliko mogu da ne bude posle 'nismo znali'", zakqu~ila je }erka Radovana Karaxi}a.

U{ao „prvi i jedini kamion“ –kosovska

Miroslav Aleksi}: Neverovatno da vrh srpske vlasti ovoliko lobira za Rio Tinto. Nisu u stawu divqe deponije da o~iste, a govore da }emo imati zeleni rudnik

Miroslav Aleksi} iz Narodnog pokreta Srbije rekao je da "od ministarke nisu ~uli nijedan argument kakve koristi Srbija ima od rudarewa litijuma".

Kako je rekao, za wega su prva dva dana sednice „o~ekivana“.

„Nemaju nijedan argument da ka`u gra|anima {ta mi imamo od toga ako se otvori rudnik, {ta je korist za gra|ane, sve se svodi na to da su neki pre wih krivi, napadaju qude koji `ive u Jadru, stru~nu javnost i profesore, sve se svodi na najbrutalnije politi~ke napade drugih qudi, bez da smo od ministarke ~uli jedan argument kakve koristi Srbija ima od rudarewa litijuma“, ka`e on.

Isti~e da argumenata nema, jer „nema nikakve koristi“.

„Ali je na nama da predstavimo gra|anima da je rudnik litijuma iskqu~ivo od koristi samo Rio Tintu, dr`ava Srbija nema gotovo nikakvu korist, a {teta mo`e biti nemerqiva. Meni bi bilo najva`nije da {to ve}i broj gra|ana shvati o kome se radi“, ka`e Aleksi}. Kako je rekao, „nema nikakve dileme da bi mnogostruko ve}a korist za dr`avu i gra|ane bila kada bi se fokusirali na ulagawe u poqoprivredu“.

„Imamo milion hektara zemqi{ta koje se ne obra|uje“, isti~e on.

Ka`e da }e u nastavku sednice govoriti o kompaniji.

policija ga pratila do carine

Reporteka N1, koja se nalazi na grani~nom prelazu Merdare, ka`e da se odluka kosovske vlade o delimi~nom ukidawu mera zabrane uvoza robe iz Srbije primewuje od podneva, kao i da je svedo~ila ulasku "prvog i jedinog" kamiona iz Srbije, koga je kosovska policija pratila do carine.

„Zabrana je va`ila samo za finalne proizvode ali ne i za sirovine i poluproizvode. Sirovinama je bilo dozvoqeno da ulaze na kosovska tr`i{ta. [to se ti~e odluke, nezvani~no je re~eno da odluka po~iwe da se primewuje od podneva. Svedo~ila sam ulasku prvog kamiona, i jedinog, koji je uz pratwu kosovske policije ispra}en do carine… U momentu ulaska kamioni, }e biti konotrlisani u carini“, rekla je reporterka N1. POJA^ANA KONTROLA

NESLAVNA TITULA:

Ako pogledamo vesti nekoliko dana unazad sigurno nam ne}e proma}i veliki broj saobra}ajnih nesre}a koji se dogodio u tom periodu. Da stvari budu gore nemali broj je imao smrtan ishod.

U nedequ, jedna osoba poginula je u saobra}ajnoj nesre}i kod Ba~kog Petrovca a troje dece me|u je povre|enima.

Par dana pre toga autobus i automobil su se sudarili kod In|ije i tom prilikom je jedna osoba izgubila `ivot.

Mo`emo tako da idemo danima u nazad i vide}emo veliki broj saobra}ajnih nesre}a, me|u wima je i ona kada je pripadnik Vojske Srbije oklopnim vozilom pregazio putni~ko i tom prilikom usmrtio pet osoba, od toga troje dece.

Prema podacima Evropskog saveta za bezbednost saobra}aja Srbija je u 2023. godini, sa 76 smrtnih slu~ajeva bila tre}a u Evropi po broju poginulih u saobra}aju na milion stanovnika.

Ispred nas su samo Bugarska (82) i Rumunija (81).

- Trenutno stawe u bezbednosti saobra}aja u Srbiji nije posledica kratkoro~nih doga|aja. Na to su uticale godine sistemskog (ne)rada i propu{tenih prilika, prethodnih 5, 10, odnosno 20 godina - isti~e Damir Okanovi}, predsednik Komiteta za bezbednost saobra}aja.

Nacionalna strategija za bezbednost saobra}aja koja je va`ila do 2020. godine, predvi|ala je pad broja poginulih na najvi{e 365. Me|utim, taj ciq nije postignut.

„Neverovatno da vrh srpske vlasti ovoliko lobira za Rio Tinto. Zbog svega {to se de{avalo od 2000. pa nadaqe, 2022. je ova vlast stavila ta~ku na ovaj projekat, rekli su gotovo, zavr{ena pri~a, jedini koji ih je vratio 2024. jeste ova vlast, duguju odgovor za{to su ih vratili ako su sa wima sve prekinuli“, ka`e Aleksi}.

Kako je rekao, „nijedan argument ni kad je u pitawu za{tita `ivotne sredine nije iznet“.

„Pa`qivo sam slu{ao raspravu, oni se time ne bave, to im je u drugom planu, kao i ekonomska korist, oni samo govore da je neko drugi doveo Rio Tinto, {to nije istina, jer su oni 2022. stavili ta~ku pa ih vratili. Oni nisu u stawu divqe deponije da o~iste, a kamoli da govore da }emo imati zeleni rudnik. Dajemo da ~erupa ko {ta ho}e iz Srbije, kolonija smo, ako je to od koristi za dr`avu Srbiju i na{ narod, hajde mi to da radimo, a ne da poklawamo strancima“, isti~e Aleksi}.

- Od 2020. godine u Republici Srbiji ne uspeva da se uspostavi trend pada broja poginulih u saobra}ajnim nezgodama. Ne uspevamo da u ovoj dekadi broj poginulih smawimo ispod 500 na godi{wem nivou, ako se nastavi ovogodi{wi trend, 2024. godine bi}e vi{e poginulih na putevima nego 2014. godine - upozorava Okanovi}, dodaju}i da je situacija alarmantna.

Po wegovom mi{qewu, posebno zabriwava slab odziv politi~kog vrha na problem saobra}ajne bezbednosti.

Kako navodi, na posledwoj sednici Vladinog tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobra}aja, samo jedan ministar je prisustvovao, i to ministar unutra{wih poslova koji je sazvao sastanak.

- Slab odziv na sednici u trenutku kada broj stradalih, a naro~ito dece, pokazuje dramati~an porast, govori da izostaje potrebna politi~ka pozornost u toj oblasti - navodi Okanovi}.

Kako bi se uspostavio dugoro~an trend smawewa broja poginulih, neophodno je ulo`iti vi{e u obrazovawe i vaspitawe

saobra}ajnih u~esnika.

- Na{i u~esnici u saobra}aju (i voza~i i pe{aci) mawe su obrazovani u odnosu na ‘kolege’ u dr`avama zapadne Evrope. Ulagawe u u~ewe i obrazovawe je kqu~na sistemska mera - smatra Okanovi}.

Dodaje da nacionalna strategija za period 2023-2030. godine predvi|a reformu sistema saobra}ajnog obrazovawa, ali je, kako ka`e, ministarstvo prosvete do sada pokazalo minimalan interes za ovo pitawe. Nagla{ava da represivni sistem u saobra}aju, koji se oslawa na kontrole i ka`wavawa, ima svoja ograni~ewa.

- Nijedna dr`ava nema toliko policajaca ili kamera da mo`e kontrolisati svaki metar puta. Neophodno je pove}ati izvesnost opa`awa onih koji ugro`avaju bezbednost saobra}aja, kao i izvesnost ka`wavawa - predla`e Okanovi}.

Isti~e da reforma sistema kontrole zahteva tehni~ka poboq{awa, ali i efikasniju obradu prekr{aja koji bi bili zabele`eni.

Pre 693 godina na Kosovu i Metohiji krunisan je Du{an Silni!

Na dr`avnom saboru 8. septembra 1331. godine u Svr~inu (Kosovo) arhiepiskop Danilo II krunisao je 23-godi{weg Du{ana Stefana Nemawi}a za kraqa srpskih i pomorskih zemaqa. Za prvog srpskog cara Du{an Nemawi} krunisan je 1346. u Skopqu, tada srpskoj prestonici.

Stefan De~anski o~igledno nije bio omiqen i wegov pad nije prouzrokovao nikakva uznemirewa, ali imaju}i na umu ulogu Crkve i samog arhiepiskopa Danila II u dovo|ewu Stefana na kraqevski presto, sve je proteklo mirno.

Du{an je zamolio Danila II da do|e i da ga kruni{e za kraqa. Ovaj je mirno primio ovu smenu na prestolu i veoma sve~ano, krunisao Du{ana za kraqa svih srpskih i pomorskih zemaqa.

umro 11. novembra 1331. godine i sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Visoki De~ani. Po Danilovom u~eniku umro je prirodnom smr}u dok drugi izvori tvrde da je Du{an popustio pred navaqivawem mo}ne vlastele i odobrio, ako ve} i nije naredio, da se Stefan pogubi.

Za smrt Stefana De~anskog vezana je i legenda o prokletstvu Du{anovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske dr`ave.

Naime Stefan je, kada su do{li qudi da ga ubiju, prokleo sina i wegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na wegova unuka Uro{a, koji je izgubio carstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, posebno kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.

Neposredno nakon Du{anovog krunisawa Stefan De~anski je

titula sada je glasila: Voqom Bo`jom, Blagoverni i Hristoqubivi car Srbqem i Grkom i zemqe pomorske i svemu disu (zapadu). KRAQ SRPSKIH I POMORSKIH ZEMAQA:

Stefan Du{an je krunisan za cara Srba i Grka na Uskrs (16. aprila 1346.) u tvr|avi Kale u Skopqu. Krunisawe su obavili

srpski patrijarh Joanikije i trnovski patrijarh Simeon. Obrazlo`ewe za ovaj postupak car Du{an je na{ao u u~ewu hri{}anske crkve. Sve {to je neka-

da Gospod darovao prvom hri{}anskom caru, Konstantinu Velikom, pre{lo je u Du{anove ruke. Misli se na zemqe i velike gradove „gr~kog carstva“. Du{anova

Kardiohirurzi Univerzitetskog klini~kog centra Srbije prvi u svetu ugradili su petostruki bajpas pacijentu minimalno invazivnom metodom.

Tim koji je predvodio dr Danko Gruji} pacijentu starom 60 godina uradio je u ponedeqak operaciju petostrukog bajpasa, koriste}i iskqu~ivo arterijske graftove i sve to minimalno invazivnim putem na kucaju}em srcu.

Ovaj zahvat izveden je malim rezom od pet centimetara kroz me|urebarni pro-

te{ke procedure odr`avala hemodinamsku i respiratornu stabilnost pacijenta, instrumentarka Sla|ana Panti}, anesteti~ar An|ela \or|evi} i perfuzer Predrag Radovanovi}.

stor, bez presecawa ko{tanih struktura, dok je jedno plu}no krilo bolesnika bilo iskqu~eno.

Doktor Gruji} ka`e da je operativni tok protekao u najboqem redu, i pacijenta danas, ~etvrtog dana od operacije, otpu{taju na daqe ku}no le~ewe.

- On }e ve} za dve nedeqe mo}i da obavqa svoje uobi~ajene aktivnosti – ka`e dr Gruji}.

U timu koji je uradio ovu zahtevnu operaciju pored dr Gruji}a, bili su wegov asistent dr Vojkan Aleksi}, anesteziolog dr Tatjana Kokotovi}, koja je sve vreme ove

Posle dve i po godine iskustva sa ovim na~inom le~ewa na{ih najte`ih bolesnika, mi smo postigli taj nivo timskog rada, da smo mogli ovom bolesniku da uradimo operaciju sa pet bajpasa – ka`e doktor Gruji}. – Uradili smo desetine operacija sa tri ili ~etiri bajpasa, ali ovom bolesniku koji je imao te{ka o{te}ewa ~ak pet krvnih sudova koji ishrawuju srce, napravili smo takvu operaciju, koje kolege u svetu do sada nisu publikovale. Doktor Gruji} i wegov tim suvereni su u ovom delu sveta u primeni metode minimalno invazivne ugradqe bajpasa, koja se radi u op{toj anesteziji. Rez se pravi sa leve strane grudnog ko{a, ispod leve dojke u du`ini od pet centimetara. Srcu se pristupa pomo}u specijalnog retraktora i dugih instrumenata dizajniranih za ovaj tip operacija.

- Ovim malim hirur{kim „prozorom“ pristupamo pripremi graftova za bajpas i kompletnu operaciju izvodimo na isti rez – objasnio je dr Gruji}. – Sve operacije smo izveli na kucaju}em srcu bez upotrebe ma{ine za vantelesni krvotok.

TIM UKCS odavno je lider u primeni minimalno invazivne bajpas metode u kardiohirurgiji, jer su pre ovog prvog petostrukog bajpasa, kod tridesetak pacijenata uradili trostruke i ~etvorostruke. To je serija kakvom mo`e da se pohvali mali broj svetskih centara.

Povodom 51. godi{wice smrti ratne heroine Milunke Savi}, pripadnici Vojske Srbije, predstavnici lokalne samouprave i weni potomci polo`ili su vence na Plato memorijalnog kompleksa u Jo{ani~koj bawi. Dvodnevnim programom u Domu kulture i wenoj rodnoj ku}i u Koprivnici odr`an je i svojevrsni oma` toj jedinstvenoj istorijskoj li~nosti - velikoj i u ratu i u miru, prenosi RTS.

Bila je majka ~etiri }erke, od kojih je tri usvojila, a 30 posleratnih siro~i}a je i od{kolovala. U Velikom ratu, Milunka Savi} je bila deset puta rawena i odlikovana. Posmrtni ostaci heroine su od novembra 2013. u Aleju velikana na Novom grobqu u Beogradu. Zamenik predsednika Skup{tine grada Igor Jovanovi} polo`io je venac na spomenik u~esnice Prvog svetskog rata Milunke Savi} povodom 51.

godi{wice od wene smrti. Grad Beograd i Udru`ewe ratnih dobrovoqaca 1912-1918. sve~anim ~inom polagawa venaca se}a se na{e najve}e heroine, koja po~iva u Aleji velikana na Novom grobqu u Beogradu.

"Odajemo po~ast heroini iz Prvog svetskog rata i balkanskih ratova, kao i `eni sa najvi{e odlikovawa u istoriji ratovawa. Milunka Savi} nije bila samo hrabra `ena. Ona je predstavqala sve one koji su se, bez obzira na prepreke, borili za boqu budu}nost svog naroda", istakao je Igor Jovanovi}.

Prema wegovim re~ima, na{a obaveza je da se

se}amo wenog doprinosa, wenog hrabrog duha i po`rtvovawa koje je pokazala tokom rata.

"Wen `ivot je primer da su snaga i hrabrost svojstveni svima, bez obzira na pol, i podse}a nas na va`nost ravnopravnosti i jednakosti", rekao je Jovanovi}, saop{tio je Beoinfo.

Poru~io je da polagawe venaca na wen grob nije samo ~in se}awa, ve} i poziv svima nama da ~uvamo vrednosti za koje se borila.

"Milunka Savi} je inspiracija za nove generacije da se bore za pravdu, slobodu i dostojanstvo", rekao je zamenik predsednika Skup{tine grada. Vence su polo`ili i dr`avni sekretari Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa i Ministarstva kulture, te predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, ambasada Rusije i Ma|arske, brojnih udru`ewa i po{tovaoci lika i dela Milunke Savi}.

110

ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (9)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq

Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

POSLE

ANEKSIJE BUDI SE MLADI NARA[TAJ:

Koriste}i podr{ku Nema~kog carstva i slabost carske Rusije koja se oporavqala od poraza na Dalekom istoku, Austrougarska je, kr{e}i nekoliko me|unarodnih ugovora, u oktobru 1908. godine anektirala Bosnu i Hercegovinu.

Aneksija Bosne i Hercegovine u potpunosti je zapalila duhove. Nakon Aneksije srpsko stanovni{tvo sa obe strane Drine postavilo je pitawe kada }e uslediti napad i na samu Srbiju. Wihove pretpostavke nisu bile daleko od istine. Vojna i diplomatska elita Habzbur{ke monarhije jo{ od kraja 1907. godine tu opciju ozbiqno je razmatrala.

Omladinske organizacije koje su postojale do Aneksije, prete`no su bile literarnog karaktera, da bi ubrzo potom po~ele poprimati politi~ke i revolucionarne osobine. Nakon Aneksije naglo je porastao broj {kolskih udru`ewa. Ratko Pare`anin svedo~i da su nakon Aneksije i ostali {kolski centri u Bosni i Hercegovini dobili dru{tva sli~na onima iz Mostarske gimnazije. Borivoje Jevti} je zabele`io: „Aneksija, 1908, predstavqa jedno razgrani~ewe: tu se lome dva doba i dva nara{taja i polagano formi{e uverewe da ni ~ar{ijsko srbovawe, ni tzv. sitni rad ne}e dovesti krajwem ciqu (...) {iroki prosvetiteqski rad sada vi{e nije sebi svrha; u wega se unosi u krupnim dozama revolucionarnog nacionalizma: to je sve Aneksija nau~ila“.

Raspolo`ewe omladine u Bosni i Hercegovini bilo je sli~no je raspolo`ewima u Beogradu, o ~emu je upe~atqivo svedo~ewe ostavila beogradska gimnazijalka Paulina Lebl Albala, koja }e ubrzo potom upoznati Vladimira Ga}inovi}a na predavawima

Jovana Skerli}a: „Iz svega toga mi maturanti bili smo pro`eti jednom sve{}u: da smo mi nosioci ideologije slobode, da mi imamo

da izvedemo jedno zna~ajno delo. Kad }e to biti, gde i kako, to nismo jasno znali. Ali smo smatrali da je neminovno, i ose}ali smo me|u sobom tesnu povezanost, solidarnost, ustremqenost svih nas ka jednom ciqu. Da je neko od nas kazao kako ima i drugih ciqeva i ideala za koje se vaqa zalagati i boriti, mi bismo se s revoltom okrenuli od wega. Mi smo bili svesni da je na{em nara{taju pala u deo ~ast i du`nost da bude izvr{ilac Kosovskog amaneta“.

Aneksija je donela i ogromnu gor~inu studentskom aktivizmu. U vreme Aneksije stihovi mladih pesnika su daleko mra~niji nego docnije. Mnoge pesme su izra`avale ose}awe izgubqenosti, nemo}i i bezizlaznosti.

„Sramota Aneksije je pekla de~je du{e“, po zidovima i klupama ispisivani su pokli~i protiv Austrije. „Ose}ali smo se poni`eni. Tih dana i{li smo iz {kole samo u grupama. Izgledalo nam je da smo tako u grupama ja~i, stra{niji. Treba ma na koji na~in pokazati znake otpora“. Aneksija je u~inila da omladina postepeno po~ne da preispituje odnos prema le-

PROPAST AUSTRIJE

Protest u Beogradu 1908. godine zbog pripajawa Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj

galnim na~inima borbe. Uvideli su da i sama austrijska dr`ava „koja tobo`e toliko pazi na zakonitost“ koristi falsifikovana dokumenta. Uspeh Kraqevine Srbije u Balkanskim ratovima ostavio je izuzetan utisak na Ju`ne Slovene u Austrougarskoj. Ugled Kraqevine Srbije je izuzetno porastao, a ideja jugoslovenstva je dobila vetar u le|a. Ve} na po~etku rata, nakon vesti o srpskim uspesima, omladina je zapala u delirijum. ^im je po~eo Balkanski rat, Crnogorci, koji su prolazili kroz Zadar, Split i Dubrovnik kako bi se pridru`ili crnogorskoj vojsci, do`iveli su ovacije. Pobede srpske vojske, koje je omladina do`ivela kao veli~anstvene, postale su odli~no sredstvo agitacije. Slom Austrije, ono {to je pre Balkanskih ratova starijoj generaciji, pa i omladini, delovalo kao utopija,sada je postalo sasvim izvesno...

U~enice su u svojim {e{irima nosile vrpce na kojima su zlatnim slovima bila ispisana imena oslobo|enih gradova. „A ta imena su za dva, tri dana zastarivala jer su dolazila nova “. Prepri~avali su se ju-

U kojoj meri su Balkanski ratovi postali mobili{u}e sredstvo za Srbe i Hrvate u Dvojnoj monarhiji, bio je svestan i Aleksandar fon Hojos, tada {ef kabineta Ministarstva spoqnih poslova. Zabele`io je: „Nije se samo u Srbiji, ve} u svim austrougarskim podru~jima koji su naseqavali Ju`ni Sloveni uvre`ilo mi{qewe da je propast Austrije blizu i da se Jugoslavija mo`e stvoriti samo iz Beograda uz pomo} srpske vojske i wenih saveznika“.

680. - U borbama za vlast koje su dovele do rascepa islamskog sveta na sunite i {iite, u bici kod Karbale, na Eufratu, ubijen je Husein Ibn Ali, unuk proroka Muhameda i pretendent na kalifski presto dinastije Alida. Kasnije je postao {iitski svetac.

1813. - Ro|en je italijanski kompozitor \uzepe Verdi uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romanti~arski operski stvaralac 19. veka. Wegove opere "Aida", "Otelo", "Rigoleto", "Travijata" i danas su kqu~na dela repertoara operskih ku}a {irom sveta.

1868. - Karlos Sespedes je proglasio nezavisnost Kube ~ime je po~eo desetogodi{wi rat sa [panijom.

na~ni podvizi i „sve je zadahnulo omladinu duhom pobede i dubokim uverewem da su potrebne samo `rtve pa da se postigne pobeda“. Neki omladinci, poput Pera Slijep~evi}a i Vladimira Ga}inovi}a, nisu hteli da vesti do~ekuju u Bosni, ve} su u rat stupili kao dobrovoqci. Zajedno su se borili kod Skadra.

Na sve strane se moglo ~uti „za Kosovo Kumanovo“. Nakon Kumanova Oskar Tartaqa i Tin Ujevi} su poslali telegram Nikoli Pa{i}u: „klawaju se osvetnicima Kosova i stvoriteqima Jugoslavije“. Vladimir ^erina je osloba|awe Stare Srbije video kao osloba|awe Hrvatske. Tin Ujevi} je tada pisao u Bosanskoj vili, koju je ve} tada u najve}oj meri oblikovao Dimitrije Mitrinovi}: „Pogodio je desetera~ki prorok, jer su ovoga oktobra na svetlo oslobodila~kog sunca sinuli ma~evi, za koje se mislilo da su odavno zar|ali (...) I kao nikada, mi se u ovim danima oven~anim lovorom slavqa se}amo i Marka i Milo{a i Strahiwe i Jugovi}a, svih vitezova i svih mu~enika, koje je opevala pesma... Budimo zahvalni na{im slepcima guslarima ako smo progledali.“. Nije bilo potrebno mnogo pa da demonstracije u korist Srbije prerastu u demonstracije protiv Austrougarske. „Svima je jasno da je dan obra~una blizu i da nakon Turske dolazi Austrougarska na red“. „U tim demonstracijama otvoreno se kli~e Srbiji: `ivela Srbija, dole Austrija!“. Na svoje kape u~enici su stavqali natpise Kara|or|e, Putnik, Kumanovo i Beli orao. Jugoslovenski nacionalizam se sve vi{e {irio, a omladina je pravila planove kako postupati u slu~aju rata Austrougarske i Srbije.

l U slede}em broju: Be~ hteo da Srbiju oslabi kako bi izgubila status ujediniteqa ju`nih Slovena

1871. - Uga{en je trodnevni po{ar u kojem je u ^ikagu poginulo 300 qudi, izgorele su zgrade na devet kvadratnih kilometara grada i bez krova nad glavom je ostalo vi{e od 100,.000 stanovnika.

1911. - Kineski nacionalni vo|a Sun Jat Sen je u Vu~angu proglasio republiku i otpo~eo revoluciju u kojoj je oborena dinastija Man~u. Time je zavr{ena vladavina kineskih careva koja je trajala 2.000 godina.

1913. - Zavr{ena je izgradwa Panamskog kanala duga~kog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean.

1917. - Brazil je u Prvom svetskom ratu objavio rat Nema~koj, po{to su Nemci torpedovali brazilske brodove.

1918. - Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovi}a po~ela je operacije za osloba|awe Ni{a u Prvom svetskom ratu. Grad je zauzet 12. oktobra, a austrougarska vojska primorana da se povu~e ka severu.

1964. - U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.

1975. - Filmske zvezde Ri~ard Barton i Elizabet Tejlor ven~ali su se po drugi put. Slede}e godine ponovo su se razveli.

1990. - SSSR i Nema~ka su potpisali ugovor o povla~ewu sovjetskih vojnika iz Nema~ke do kraja 1994. U Isto~noj Nema~koj bilo je 380.000 sovjetskih vojnika sa 220.000 ~lanova porodica.

1991. - Skup{tina Srbije donela je odluku da dr`avna zastava bude trobojka, bez komunisti~kog simbola, zvezde petokrake.

1995. - Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom sa Palestinskom oslobodila~kom organizacijom, po~eo povla~ewe sa Zapadne obale.

2000. - Umrla je Sirimavo Bandaranaike, biv{a premijerka [ri Lanke (1960-1977) i prva `ena na toj du`nosti u svetu. Bila je me|u osniva~ima Pokreta nesvrstanih.

2010. - U sukobima u Beogradu povodom odr`avawa gej parade "Parada ponosa" lak{e i te`e su povre|ena 124 policajca i 17 demonstranata, a privedeno je 207 qudi.

„Prona{la sam grobove roditeqa Nikole Tesle na malom pravoslavnom grobqu, a evo u kakvom sam ih stawu zatekla“

Autorka sajta "Istorijski zabavnik" posetila je mesto na kojem su sahraweni roditeqi Nikole Tesle, kako bi vernoj grupi pratilaca wenog rada pokazala gde se nalaze wihovi grobovi i u kakvom su stawu.

Istina je da u Smiqanu, kraj pravoslavne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je Teslin otac slu`bovao kao sve{tenik postoji grobqe, ali Milutin i \uka Tesla nisu sahraweni tu, pi{e „Istorijski zabavnik„. Naime, 1862. Milutin je postao paroh u Gospi}u, pa se ~itava porodica preselila iz sela u obli`wi grad. Teslini roditeqi tu su ostali do kraja `ivota. Slavnom nau~niku prvo je 1879. preminuo otac, a zatim i majka 1892. godine.

Oboje po~ivaju na malom pravoslavnom grobqu u nasequ Jasikovac u Gospi}u. Spomenike im je podigao upravo sin Nikola koji je 1892. nakon smrti majke po posledwi put boravio u na{im krajevima (od 1. do 3. juna je bio i u Beogradu).

Tokom ratova devedesetih godina grobqe u Jasikovcu je bilo zapu{teno i razru{eno. Sada je ure|eno, a i grobnica Teslinih roditeqa je pre nekoliko godina obnovqena.

„Iako ve}ina misli da su roditeqi Nikole Tesle sahraweni u Smiqanu, kraj crkve u kojoj je wegov otac slu`bovao kao sve{tenik, to zapravo nije ta~no!

Milutin i \uka Tesla po~ivaju na malom pravoslavnom grobqu u zaseoku Jasikovac u Gospi}u. Koliko sam saznala, grobqe je dugo bilo zapu{teno i razru{eno, ali je sada ure|eno. Grobnica Teslinih roditeqa (otac mu je preminuo 1879. a majka 1892.) tako|e je pre nekoliko godina obnovqena“, pi{e u opisu video-klipa na Instagramu.

NIKOLINO PISMO MAJCI

Za izumiteqski dar koji je posedovao, Nikola Tesla se u kwizi „Moji izumi“ zahvalio majci. Opisao ju je kao hrabru `enu, retke ume{nosti i moralne snage. Nazvao ju je prvorazrednim izumiteqem, veruju}i da bi mnogo postigla da, kako je zapisao, nije bila tako daleko od modernog `ivota.

Kada se Georgina te{ko razbolela Nikola Tesla je bio u Parizu, gde joj je i napisao posledwe pismo.

SRIJEDA, 18. NOVEMBAR…

Majko, pri pomisli na Tebe, osje}am se nekako te{ko i turobno, ne znam kako, ali osje}am da nijesi dobro. Volio bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje slu`be ~ovje~anstvu nijesu mi donijele ni{ta do uvreda i poni`ewa. Jutros sam ustao prije nego je svanulo jer sam ponovo ~uo ne{to {to, ve}, du`e, a kroz san, ~ujem u svojoj sobi. ^uo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lijepu tu`balicu ili zov. Jutros sam otjerao san s o~iju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nijesam razum, izgubio. O ovom ne smijem pri~ati dr

^ETVRTAK, 19. NOVEMBAR…

Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u tijelu. Danas }u pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomjere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti ku}i, u Otaxbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nijesi dobro, jer onaj glas, onu tu`balicu ponovo sam ~uo sasvim svjestan i budan. Jo{ sam razuman…

PETAK, 20. NOVEMBAR…

Nijesam pisao u Ured za patente, do{ao je wihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, li~no, svoje naume. Rekao je da `ali, ali da se termini ne mogu pomjerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemaqa jedva uskladili termin. Oti{ao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da ~ekaju na moj poziv, sjutra, spremni. Ja sam odlu~io da ~ovje~anstvu darujem ono {to mu pripada i vra}am se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemaqa su iste ovdje kao i kod ku}e. Shvatio sam, sad, na kraju, da je ~ovje~anstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne mo`e sam promeniti svijet. Ali onaj ~udan glas me brine. Znam da ne{to zna~i i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s ne~im transcedentalnim …

SUBOTA, 21. NOVEMBAR…

Draga Majko, sjutra polazim ku}i. Gospo|ica Nora je oti{la po mom nalogu u Lu~ku kapetaniju i obezbijedi-

OVAKO JE PATRIJARH PAVLE POSTAO MONAH: Rizikovao

la mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do ku}e. Ra~unam da mi treba oko deset dana, ili dvije nedjeqe, najvi{e. Danas sam u{ao u Kongresnu zgradu i na sjednici Senatora zamolio za par minuta pa`we. Nije im bilo po voqi, ali dozvolili su mi. Tra`io sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta ja~om od obi~ne, upravo onako kako sam i najavio. Nijesu me interesovale wihove reakcije uop{te. Iza{ao sam odmah napoqe, jer nijesam ovo radio za wih ve} za ~ovje~anstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svjetiqku i ~ekao da “moja” be`i~na struja do|e s turbina, osjetio da nisam ja tvorac ovog sveg. Osjetio sam da je neko ili ne{to nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkri}em, ne{to {to je oduvijek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnu}e da to uokvirim i ~ovje~anstvu objasnim. Umjesto sre}e i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam ne{to veliko u `ivotu propustio. Ne{to kao da sam izostavio, kao da nijesam ne{to ponu|eno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nijesam na{ao ili nijesam htio da je na|em. To ima veze s onom maurskom tu`balicom, siguran sam, sad…

NEDJEQA, 22. NOVEMBAR…

Ovo pismo ne}e{ nikad dobiti, Majko. Ne znam za{to ga pi{em Tebi koja ga vi{e nikad pro~itati ne mo`e… Nek ti je laka zemqa, Majko i oprosti mi {to su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu do}i ni na sahranu. ^itam telegram s vije{}u o tvojoj smrti i prezirem qude koji nijesu bili spremni jo{ pre dvije godine da shvate da struja mo`e da se prenese i bez `ica. Sad su, evo, vidjeli da mo`e, ali, opet je ne}e znati vjekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temeqa, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumwa na gospodina Edisona. Tako sam ravnodu{an da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se, mo`da i jadao, ali sad vi{e ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to dr`i pod kontrolom i da je “moje” otkri}e jo{ prerano do{lo za ~ovje~anstvo. I, u stvari, ono uop{te nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, mo`da i ravnodu{an. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napoqu ~ekaju. Ovo pismo }u polo`iti na tvoj grob, kad stignem na na{e seosko grobqe. Sad vjerujem u ono {to nikad nijesam, da sam tamo, negdje, jo{ uvek “Ti” i da tvoj `ivot nije zauvijek prestao. Sad mi je i `ao {to nijesam htio nikad da se dru`im s Turcima jer su oni iste onakve tu`balice pjevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sje}am da su oni znali mnogo vi{e nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem. Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona beja{e jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako mo`e{, tom maurskom tu`balicom za izgubqenu du{u svog sirotog neukog sina…

`ivot da spase dete koje je upalo u Drinu, a onda se odigralo ~udo!

Tradicionalna manifestacija „Dani patrijarha Pavla“ odr`ana je deveti put u manastiru Blagove{tewe u Ov~ar Bawi, gde je predstavqena drvorezbarska kolonija „Krst patrijarha Pavla“. Tom prilikom, podse}amo se na re~i ovog velikog srpskog duhovnika: „Kad se ~ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on pla~e. Ali treba da `ivi tako da, kad umre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje.“

Patrijarh Pavle ostavio je neizbrisiv trag u na{oj istoriji, a o wegovom zna~aju govorio je Jovan Jawi}, autor kwige „Biti ~ovek“, u emisiji „Puls Srbije“. Jawi}, autor ~ak ~etiri kwige posve}ene Patrijarhu Pavlu, na samom po~etku emisije podsetio je gledaoce na dve re~i koje su obele`ile `ivot i u~ewe patrijarha – „Budimo qudi“. Te jednostavne, ali duboko zna~ajne re~i postale su vodi~ mnogima, ali, kako je autor objasnio, wiho-

vo zna~ewe ~esto ne shvatamo u potpunosti. - Te dve re~i, ‘budimo qudi’, predstavqaju najkra}i qudski zakon. U wih su utkani svi zakoni ovoga sveta, ~ak i Bo`ji zakon – zakon deset Bo`jih zapovesti. Su{tina je uvek ista – da budemo qudi, da postupamo qudski prema drugima, prema Bo`joj tvari i prema Bogu – rekao je Jawi}. On je istakao i to da jednostavnost tih re~i odra`ava savr{enstvo i poziv na unutra{wu odgovornost prema svetu i drugima.

- Ako smo qudi, znamo kako se odnositi prema drugima i prema Bogu. To je poruka koju je Patrijarh Pavle `iveo i prenosio. Jawi} je u emisiji govorio i o brojnim mudrostima patrijarha, koje su, kako ka`e, jednako aktuelne i danas. Jedna od misli koje je izdvojio glasi: „Na{e je da u~inimo onoliko koliko do nas stoji“

- To je re~enica koju ~esto citiram. Kada bi svi qudi ~inili onoliko koliko im je du`nost nala`e, svet bi bio mnogo boqi.

Na`alost, mnogi ne ~ine ni toliko, ali Patrijarh nas je uvek podse}ao na to da je na{e da se trudimo i ~inimo {to vi{e dobra, jer samo tako svet mo`e biti boqe mesto – rekao je Jawi}. Jawi} se osvrnuo i na `ivotni put Patrijarha Pavla, koji je, kako je ispri~ao, od malih nogu bio okru`en verom i duhovno{}u. Patrijarh Pavle, ro|en kao Gojko Stoj~evi}, rano je ostao siro~e i odrastao pod brigom tetke i bake. Iako je u mladosti `eleo da postane sve{tenik i zasnuje porodicu, Bog ga je, kako je Jawi} rekao, pozvao na druga~iji put.

- Za vreme Drugog svetskog rata, dok je boravio u Bawi Koviqa~i, Patrijarh Pavle je rizikovao `ivot da spase dete koje je upalo u reku Drinu. Posle toga se ozbiqno razboleo, ali je na ~udesan na~in ozdravio. To je bio trenutak kada je odlu~io da postane monah i potpuno se posveti Bogu. Da nije doneo tu odluku, ne bi postao patrijarh,

jer samo monasi mogu preuzeti tu slu`bu – objasnio je Jawi}. Tokom emisije, Jawi} je govorio o tome kako su Patrijarha Pavla uva`avali ne samo u Srbiji, ve} i u celom pravoslavnom svetu.

-On je zaista bio svetac na{eg vremena. Jo{ dok je bio me|u nama, poglavari drugih crkava i verskih zajednica tretirali su ga kao svetog ~oveka. Wegova jednostavnost, skromnost i posve}enost Bogu osvetlile su put mnogima.

Jawi} je podsetio da je Patrijarh Pavle bio svetac za mnoge qude jo{ za `ivota, ali je izrazio nadu da }e Srpska pravoslavna crkva jednog dana i zvani~no kanonizovati ovog velikog duhovnika.

- Ne sumwam da je on ve} sada na nebesima s oreolom svetog oko svoje glave. Wegov duh nastavqa da svetli me|u nama i uvek }emo ga se se}ati s qubavqu i po{tovawem – rekao je Jawi}.

Lajonelu jer ni wemu vi{e ne vjerujem. ^uo sam da je posje}ivao gospodina Edisona prije dvije sedmice …

[TA VAM PRVO PADNE NA PAMET KADA POMISLITE NA SRBIJU?

Evo {ta ka`u korisnici Iks-a iz celog sveta

Objava popularne stranice World of Statistics na dru{tvenoj mre`i Iks, u kojoj je postavqeno pitawe {ta to korisnike iz svih zemaqa sveta asocira na Srbiju, sakupila je preko milion pregleda, a odgovor na ovo pitawe do sada je dalo vi{e od dve hiqade qudi.

MALA ZEMQA, A VELIKI QUDI

Odgovori korisnika Iks platforme bili su veoma {arenoliki, ali su se u moru velikana posebno istakla dva imena: Novak \okovi}, koji je ispisao istoriju srpskog i svetskog tenisa, i Nikola Tesla, koji je ~itavu planetu zadu`io svojim epohalnim otkri}ima. Me|u velikanima iz oblasti nauke na{li su se Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} i Mileva Mari} Ajn{tajn. Ko{arka{ke legende Nikola Joki} i Bogdan Bogdanovi}, kao i fudbaler Nemawa Vidi}, koji je osam godina bio u timu Man~ester Junajteda, tako|e su se na{li me|u naprepoznatqivijim Srbima, dok su se pojedini korisnici prisetili ~ak i doba Jugoslavije, kada je na vlasti bio Josip Broz Tito.

SRPSKI MENTALITET, KULTURA I PRIRODA

SU U SVETU VEOMA PREPOZNATQIVI

"Sloboda, hrabrost, snaga i povrh svega - inat" - odgovorio je jedan od korisnika Iks-a. Ostali su se wim slo`ili, isti~u}i da srpski narod i pored mnogih izazova sa kojima se susretao kroz burnu istoriju, nikada nije poklekao. Srbi su u svetu prepoznati i kao veoma gostoprimqiv i topao narod, koji je uvek raspolo`en za zabavu i dru`ewe. Brojni odgovori korisnika bili su vezani i za srpska prirodna dobra: bo`anstvene krajolike, jedinstvene lokalitete poput \avoqe Varo{i i doline reke Uvac, kao i tradicionalne zimske destinacije. Naravno, asocijacija na Srbiju je i Kosovo, za koje su mnogi korisnici istakli da }e uvek pripadati Srbiji.

SRBIJA JE ZEMQA GURMANLUKA

O tome koliko se u Srbiji dobro jede zna ceo svet: pqeskavice, }evapi, ajvar, sarme i drugi doma}i specijaliteti su definitivno za{titni znak na{e zemqe. U odgovorima korisnika posebno mesto zauzelo je i pe~ewe, ali i {nenokle, o kojima je pisao ~ak i najpoznatiji portal za qubiteqe gurmanluka, Tejst Atlas.

Srce korisnika {irom sveta osvojila je i rakija, i to {qivovica, a pojedini su primetili i da je ovo alkoholno pi}e uvek prisutno i kada se ugovaraju va`ni poslovi. Jo{ jedna asocijacija na Srbiju, a ti~e se ugostiteqskih objekata, jeste i pu{ewe u zatvorenom prostoru, budu}i da je u ve}ini svetskih metropola to zabraweno ve} godinama.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ove nedeqe }ete raditi monotone, ali neophodne stvari. Stalno ih odlagati nije produktivno, jer se na taj na~in akumuliraju i stvaraju stres. Tokom vikenda }askajte sa svojim najmilijima, ali ne morate da budete previ{e zahtevni prema wima, jer to mo`e da izazove sukobe. U qubavi sve ide kako ste zamislili, ali vas ~eka jedno lepo iznena|ewe. Dobro se ose}ate.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ne brinite ako ne uspete da zavr{ite zadatke na vreme. Ne zapo~iwete nove stvari, prvo objektivno procenite postoje}e. Poku{ajte da ne ograni~avate slobodu svojih najmilijih. Preterana kontrola u qubavnom odnosu mo`e da izazove sva|u. Mo`ete da nau~ite mnogo novih stvari tokom vikenda ako pa`qivo slu{ate i ne lutate u oblacima svojih misli. Proverite krvnu sliku.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ovo je nedeqa kada je va`no da odaberete pravu strategiju. Mo}i }ete da se nosite sa svim stvarima, ~ak i onima koje jo{ uvek niste stigli. Poku{ajte da se pona{ate prema svojim ose}awima i intuiciji, i sve }e vam uspeti. Posvetite svoj vikend voqenoj osobi, a ukoliko ste slobodni, dru`ewu sa prijateqima. Mo`ete da o~ekujete zanimqivo poznanstvo. Ja~ajte imunitet.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ako mislite da su svi novi poduhvati prete{ki i da ne}e doneti `eqeni rezultat, onda sa takvim stavom ne}ete mnogo posti}i. Ne bi {kodilo da svom raspolo`ewu dodate malo optimizma. Odluke }e morati da se donesu brzo i ne mewaju. O~ekujte unapre|ewe. Za vikend voqena osoba mo`e da vam pripremi prijatno iznena|ewe. Poja~ajte unos vitamina, mogu}a je prehlada.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mo`ete da se nosite sa svim ciqevima. Drugi }e vam zavideti na efikasnosti, sposobnostima i samopouzdawu. Va{i nadre|eni }e vas primetiti i ceniti. Opustite se vikendom sa prijateqima i nau~i}ete mnogo zanimqivih stvari. Ako ste zauzeti, problem iz pro{losti mo`e ponovo da postane glavna tema i napravi tenziju u odnosu. Komunikacija je kqu~ uspeha. ^uvajte se prejedawa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

O~ekuju vas razni doga|aji koji mogu zna~ajno da unaprede va{u karijeru. Budite pa`qivi kada raspore|ujete svoju energiju i vreme. Bi}e vam potrebni ne samo na poslu, ve} i kod ku}e. U konfliktnoj situaciji, ne razmi{qajte o uvredama, ve} o pronala`ewu kompromisa. Komunikacija sa nekim iz poslovnog okru`ewa mo`e da preraste u ne{to vi{e. Zdravqe je dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Trudite se da se izdvojite iz gomile, da delujete van kalupa. Poku{ajte da izbegnete manifestacije sebi~nosti prema kolegama na poslu i voqenim osobama, nemojte biti sitni~avi. Mnogo }ete uraditi ako ustanete rano i ne kasnite! Za vikend, u mirnom okru`ewu, mo`ete da re{ite svakodnevne probleme koje dugo odla`ete. Finansijska pitawa dolaze u prvi plan. Vi{e spavajte.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Vreme je da idete sa tokom de{avawa. Opustite se i prihvatite sve doga|aje onakvima kakvi jesu. Malo je verovatno da }ete sada biti slobodni da bilo {ta promenite. Za vikend je mogu}e da }ete biti preplavqeni kreativnim impulsom koji je va`no odmah da primenite. U tome }e vam pomo}i partner ili osoba koja vam se dopada. Mogu}a nesanica, pozabavite se fizi~kom aktivno{}u.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Morate da se fokusirate iskqu~ivo na pitawa vezana za posao. Ne preterujte. Va`no je da budete krajwe korektni u komunikaciji sa nadre|enima i da ne postanete arogantni pred kolegama. Qubavni odnos mo`e da bude poquqan zbog me{awa tre}e osobe. Ne poveravajte se olako osobama koje ste nedavno upoznali. Opustite se, sti`e boqe raspolo`ewe. Zdravqe je dobro.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Va`an razgovor sa nadre|enima zavr{i}e se pozitivnim rezultatima. Ne bi trebalo da pravite va`ne sastanke. U poslu }ete biti efikasni. Ne dozvolite da vas uticaj okoline zahvati i ni pod kojim okolnostima ne popu{tajte. Osoba koja vam je nekada bila bliska, ne izbija vam iz glave. Ovo je povoqna nedeqa da napravite prvi korak i re{ite sve {to vas mu~i. Pazite na ishranu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Va`no je da shvatite i prihvatite postupke va{ih najmilijih, ~ak i ako se ne sla`ete sa wima u svemu. Va{e dobro raspolo`ewe mo`e da bude pokvareno sukobima drugih qudi. Boqe je da ne planirate ni{ta za vikend, ve} da se odlu~ite za neo~ekivano putovawe ili qubavnu vezu. Ako ste zauzeti, obratite pa`wu na sitnice za koje vam partner skre}e pa`wu. Zdravqe je dobro.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Veoma uspe{an period za odlu~no delovawe i sprovo|ewe globalnih planova. Dolazi va{ najboqi ~as, kada }e se ostvariti sve {to ste tra`ili! Va`no je samo da ne postanete arogantni. Mirna atmosfera u ku}i vikendom doprine}e ostvarewu va{ih kreativnih planova, dok na qubavnom poqu mo`ete da o~ekujete samo puno strasti! U`ivajte. Mogu}i su problemi sa glavoboqom.

Mamuti bi ponovo mogli hodati Zemqom ve} 2028. godine

Iako potpuno izumrli pre oko 4.000 godina, mamuti bi uskoro ponovo mogli hodati na{om planetom, a sve zahvaquju}i nai~nicima koji poku{avaju da uz pomo} najnovijih tehnologija "o`ive" wihove gene.

"Hoda}e kao vunasti mamut, izgleda}e tako, zvu~a}e tako i {to je najva`nije od svega - mo}i }e da se smesti u isti ekosistem u kome je svojevremeno i `iveo, pre nego {to je nestao sa lica Zemqe" - re~i su nau~nika koji danono}no rade da tome da se prastara vrsta `ivotiwa ponovo vrati u `ivot. Ho}e li oni uspeti u svom ciqu i kako uop{te nameravaju da "prevare" smrt?

MAMUTI BI MOGLI DA "O@IVE" VE] U NAREDNE 4 GODINE

"Postavili smo ciq da do kraja 2028. godine o`ivimo prvog mamuta i ve} sada smo na dobrom putu, {to je sjajno", naveo je Ben Lam, izvr{i direktor kompanije koja namerava da ponovo vrati u `ivot davno izumrle pripadnike ove vrste. Iako su izumrli pre oko 4 hiqade godina, mamuti su delili ~ak 99,5 procenata gena sa Azijskim slonovima - vrstom koja i danas obitava na Zemqi.

Modifikacijama u genima i wihovim pripajawem zdravim mati~nim }elijama Azijskih slonova, nau~nici veruju da bi mogli da u~ine ono {to do sada niko nije ni poku{ao, a to je da u `ivot vrate vrstu koja je davno izumrla. "Napravi}emo slona koji je otporan na hladno}u i koji }e u svojoj osnovi imati sve karakteristike vunastih mamuta", optimisti~ni su nau~nici.

PONOVO ]E O@IVETI I DRUGE

IZUMRLE VRSTE @IVOTIWA Budu}i da za o`ivqavawe mamuta treba dosta vremena, jer je gestacijski period kod ovih praistorijskih `ivotiwa trajao 22 meseca, stru~waci }e istovremeno raditi na tome da i druge izumrle vrste postepeno vra}aju u `ivot. Za ponovno pojavqivawe na Zemqi Tasmanijskog tigra, koji je nestao po~etkom 80-ih godina

pro{log veka, nau~nicima bi trebalo svega nekoliko nedeqa. Tako|e, za samo mesec dana od stvarawa embriona, svetlost dana ponovo mogla da ugleda i ptica dodo, koja je posledwi put u prirodi vi|ena 1600-ih godina. "Kako je gestacijski period kod ove dve vrste znatno kra}i nego kog mamuta, vrlo verovatno da }e se one pojaviti prve", naveo je Lam. ZBOG ^EGA JE VA@NO DA SE PRAISTORIJSKIM @IVOTIWAMA DA DRUGA [ANSA Stru~waci smatraju da bi o`ivqavawe praistorijskih vrsta `ivotiwa umnogome doprinelo poboq{awu uslova `ivota na Zemqi, a konkretno - preobratilo proces globalnog zagrevawa i za{titilo arkti~ki permafrost od nestajawa. "Ako vratimo vunaste mamute u `ivot, vrati}emo `ivot i Zemqi", naveli su oni. Ovako ambiciozan projekat nau~nika nai{ao je i na veliku dozu otpora. Ali, vizionari koji su se uhvatili u ko{tac sa ovim izazovom ne `ele da pokleknu, ve} nastoje na tome da {to temeqnije istra`e sve mogu}nosti koje bioin`ewering nudi i uporedo sa time javnosti pru`e sve informacije o projektu i wegovoj budu}nosti.

Simptomi sr~anog udara koje nijedna `ena ne bi smela da ignori{e

Kada razmi{qamo o sr~anom udaru, mnogi od nas prvo pomisli kako je glavni uzrok ovog zdravstvenog problema gojaznost. To nije iznena|uju}e, s obzirom na uobi~ajene stereotipe o osobama koje pate od sr~anih problema.

No, ovi stereotipi mogu dovesti do toga da `ene ne prepoznaju da su u opasnosti od sr~anih bolesti ili jo{ gore, da ne prepoznaju da imaju sr~ani udar.

Stru~waci upozoravaju kako mnoge `ene “nepotrebno” umiru od sr~anih bolesti zbog uverewa da se radi o “mu{kim” bolestima.

“Globalno, kardiovaskularne bolesti (KVB) su glavni uzrok smrti `ena”, navode stru~waci u `urnalu „Heart“.

„Me|utim, pogre{no verovawe da su to ‘mu{ke bolesti’ kod `ena je doprinelo nedovoqno ranom prepoznavawu i le~ewu oboqewa“, dodali su. Tako|e postoji svojevrsna “neuskla|enost” izme|u mu{karaca i `ena kada je re~ o dijagnostici i le~ewu. Naime, mawe je verovatno da }e `ene dobiti odre|ene tretmane ili dijagnosti~ke testove. @ene su i “preretko upu}ene na le~ewe

RECEPT

]UFTE OD TUWEVINE

POTREBNO JE:

n 1 konzerva komadi ili komadi}i tuwevine (ocediti od te~nosti)

n 3 sredwa krompira kuvana i ispasirana n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu biber n po ukusu so n po ukusu mlevene crvene paprike n 1 jaje n po ukusu per{un Za pohovawe: n 100 g prezli n 1 jaje

PRIPREMA:

Pome{ati tuwevinu, krompir, so, biber, suvi za~in, mlevenu crvenu papriku i jaje pa sjediniti. Staviti u fri`ider pola sata zatim praviti male }ufte.

Uvaqajti ih u prezle pa umu}eno jaje i opet u prezle i pr`iti na vrelom uqu dok ne porumene sa svih strana. Uqe sipati onoliko koliko da ne dodiruju dno posude.

{to dovodi do lo{ijih ishoda”, dodaju stru~waci.

Sedam od deset qudi pre`ivi sr~ani udar, a ako na vreme stignu u bolnicu, taj procenat je jo{ ve}i (90%).

Pro~itajte u nastavku koji donekle suptilniji simptomi ukazuju na sr~ani udar.

NEUGODAN PRITISAK

^udni ose}aji u grudima su o~ekivani kada imate sr~ani udar. Prema organizaciji „American Heart Association“, jedan od prvih simptoma sr~anog udara je “neugodan pritisak, stiskawe, nadutost ili bol u sredi{tu grudnog ko{a”. Ova ose}aj mo`e se javqati u talasima koji traju vi{e od nekoliko minuta.

BOLOVI U DRUGIM

DELOVIMA TELA

^udno je da se bol od sr~anog udara mo`e pojaviti i na drugim mestima osim u grudima, poput le|a, ramena, ruku, vrata ili vilice. Prema klinici „Cleveland“, kada postoji problem u srcu, kao {to je za~epqena arterija, to mo`e pokrenuti nerve u va{em srcu da daju signal da ne{to nije u redu, a vi }ete tada osetiti bol.

U nekim slu~ajevima, sr~ani udar stimuli{e vagus, koji ide od mozga kroz prsa u stomak.

S obzirom na to da je vagus nerv povezan ne samo sa srcem, ve} i s mozgom, grudima, stomakom i vratom, ove signale bola mo`ete osetiti i u drugim delovima tela.

VRTOGLAVICA

Postoji niz razloga zbog kojih ponekad imamo vrtoglavicu: prebrzo ustajawe, pregrejavawe tela ili glad.

Me|utim, vrtoglavica u kombinaciji s bolovima u grudima i kratkim dahom mo`e ukazivati na smawewe volumena krvi i pad krvnog pritiska. A to bi moglo ukazivati na potencijalni sr~ani udar.

UMOR

Ose}aj umora nakon dugog dana

ili neprospavane no}i je normalan, ali `ene se mogu ose}ati umorno ceo mesec pre sr~anog udara.

MU^NINA

@eluda~ni simptomi poput mu~nine u `elucu, povra}awa ili podrigivawa ponekad se mogu razviti kada srce i drugi delovi tela ne primaju dovoqno krvi, prema stru~wacima iz bolnice „Stoney Brook Medicine“

SR^ANE PALPITACIJE

Kada srcu nedostaje odgovaraju}e snabdevawe krvqu, sva{ta se mo`e dogoditi u telu. Prema stru~wacima iz „Stoney Brook Medicine“, srce mo`e postati razdra`qivo kada mu nedostaje krvi pune hrawivim materijama.

To mo`e dovesti do sr~anih palpitacija.

Ako ose}ate palpitacije, svakako odmah kontaktirajte hitnu pomo}.

ZNOJEWE

Pove}ana koli~ina znojewa, naro~ito ako ne ve`bate ili niste fizi~ki aktivni, mo`e biti rani simptom problema sa srcem.

To je zbog toga {to pumpawe krvi kroz za~epqene arterije iziskuje vi{e napora od sr~anog mi{i}a.

Telo se vi{e znoji kako bi odr`alo nisku telesnu temperaturu tokom dodatnog napora, obja{wavaju stru~waci iz organizacije „British Heart Association“.

Kardiolog otkrio {ta nikad ne jede za ve~eru

Birawe ve~ere zdrave za srce mo`e biti izazov, posebno nakon dana na poslu kada se kona~no mo`emo opustiti i u`ivati u ukusnom obroku. Me|utim, takva opu{tenost mo`e doneti i negativne posledice po zdravqe srca.

„Kvalitet ve~ere zna~ajno uti~e na zdravqe srca. Obroci bogati rafinisanim ugqenim hidratima i {e}erima, kao i visoko prera|enim proteinima, mogu dovesti do razvoja ili pogor{awa svih glavnih faktora rizika za sr~ana oboqewa“, ka`e kardiolog dr Alan Rozanski.

Dr Rozanski obja{wava da ti faktori ukqu~uju pove}an rizik od visokog krvnog pritiska, povi{enog holesterola, gojaznosti,

Ovo zeleno povr}e mo`e da se jede i sirovo i kuvano, ali istra`ivawa pokazuju da kada se kuva na pari pru`a vi{e zdravstvenih koristi.

Ugqeni hidrati: Ugqeni hidrati brokolija se uglavnom sastoje od vlakana i {e}era. [e}eri su fruktoza, glukoza i saharoza, sa malim koli~inama laktoze. Me|utim, ukupan sadr`aj ugqenih hidrata je veoma nizak. Vlakna: Vlakna su va`an deo

insulinske rezistencije, hroni~ne upale i direktnog o{te}ewa koronarnih krvnih sudova, a sve to ugro`ava zdravqe srca. Osim toga, nije samo pitawe {ta jedemo, ve} i kada jedemo. „Jedewe brze hrane kasno uve~e mo`e poremetiti san, {to dodatno pove}ava rizik od sr~anih oboqewa“, dodaje kardiolog. Visoko obra|eni mesni proi-

zvodi povezani su sa pove}anim rizikom od sr~anih oboqewa i odre|enih vrsta raka Tipi~na ve~era u dana{wem u`urbanom vremenu ~esto je fokusirana na proteine kao {to su crveno meso, piletina, }uretina ili riba. Iako ovi proteini mogu biti zdravi za srce, dr Rozanski izbegava jednu vrstu hrane – prera|eno meso. To ukqu~uje suhome-

snate proizvode, vir{le, salame i kobasice, ali i prera|eno meso koje se smatra zdravim, kao {to su komercijalno pripremqena piletina, }uretina i gove|e pe~ewe. „Ovi visoko obra|eni proizvodi obi~no sadr`e velike koli~ine natrijuma, konzervansa, kao {to su nitrati i nitriti, i druge aditive koji poboq{avaju ukus i produ`avaju rok trajawa“, obja{wava dr Rozanski. Medicinske studije dosledno pokazuju da je visoko prera|eno meso povezano sa pove}anim rizikom od sr~anih bolesti i odre|enih vrsta raka, kao {to je rak debelog creva. Stoga, posve}enost zdravoj ve~eri mo`e pomo}i u smawewu rizika od sr~anih bolesti.

zdrave ishrane. Ona mogu unaprediti zdravqe creva, pomo}i u prevenciji raznih bolesti i pomo}i u gubitku te`ine.

Proteini: Proteini su gradivni blokovi va{eg tela, neophodni i za rast i za odr`avawe. Brokoli ima relativno visok sadr`aj proteina, koji ~ini 29% wegove suve te`ine, u pore|ewu sa ve}inom povr}a.

Vitamin C. Ovaj vitamin je va`an za funkciju imunog sistema i zdravqe ko`e.

Vitamin K1. Brokoli sadr`i velike koli~ine vitamina K1, koji je va`an za zgru{avawe krvi i mo`e unaprediti zdravqe kostiju. Folna kiselina (vitamin B9). Posebno va`na za trudnice, folna kiselina je neophodna za normalan rast tkiva i funkciju }elija. Kalijum. Esencijalni mineral, kalijum je koristan u kontroli krvnog pritiska i prevenciji sr~anih bolesti.

Mangan. Ovaj element u tragovima se nalazi u velikim koli~inama u `itaricama, mahunarkama, vo}u i povr}u. Gvo`|e. Gvo`|e ima mnoge va`ne funkcije u va{em telu, ukqu~uju}i no{ewe kiseonika u va{im crvenim krvnim zrncima. Brokoli obezbe|uje po malo skoro svakog hranqivog materija koji vam je potreban. Poma`e u prevenciji raka, sni`ava nivo holesterola i poma`e zdravqu o~iju.

VOZILIMA ZAOBUKU IME TV VODITEQKE KI[ NEUMERENO TRO[ITI ZATVOR, APS ODRESCI MESASA REBRIMA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

UGQENIKA PISAC ESEJA

(MN.)

G@EGO@ U@E TRQATI, MASIRATI AUTOMATSKI MUZI^KI INSTRUMENTI

KISEONIKA GLE, VIDI NOVA GODINA (SKR.) PREKR[ILAC, KR[ILAC POST SKRIPTUM LUPA, [UM PRI TR^AWU, BAT GRAD U NEMA^KOJ OZNAKAZA POLUPRE^NIK

IDEJNI PODSTREKA^

JENA, INSPIRATOR

AEROBIK, LATO, KANAP, ARISTONI, O, NG, KR[ITEQ, TOPOT,

OPUSI, ASNA, ANTOAN, EN, ATI, MUTATI, PIKRIT, FIK, E,

ONA, C, L, LEA, AREST, KAREI, OSOJ, SKOKO, JI, IMOVNIK,

VODORAVNO: NOKAT, IVANA, KABAN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Nauka o pe}inama, 2. Vojska - Brkat ~ovek, 3. Ma~ji glas - Zaceliti, 4. Inicijali kompozitora Qadova - Potko`ni otok (med.) - Deo zapre`nog pribora, 5. Manastir kod U`ica - Oni koji govore ikavski, 6. U~ewe o Bogu kao tvorcu sveta - Grad u Nema~koj, 7. Grad u staroj Fenikiji - Planina u Turskoj - Prvi vokal, 8. Oznaka za polupre~nik - Mawi deo - Jadransko ostrvo, 9. Mesto u Banatu - Laki ~amci, 10. Pu{~ano zrno - Afri~ka dr`ava, 11. Inicijali glumca Bekjareva - Roletne - Ekektro motor (skr.), 12. Jelova {uma - Gra|evinski nadzornici, 13. Ulazak u letu - Ime francuskog glumca Delona, 14. Naseqe kod Gaxinog Hana.

USPRAVNO: 1. Drveno sedlo - Radioaktivni izotop vodonika, 2. Preci dana{wih qudi - Grafi~ki prikaz, tablica, 3. Ptica trka~ica - @iteq Jermenije - Prazan hod motora, 4. Li~ani - Javiti, poru~iti, 5. Uzvik dozivawa - Terawe kowa unatrag - Vrsta re~ne ribe, buqe{, 6. Plodna mesta u pustiwi - Uranov satelit - Uzvik rugawa, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Poglavica zlih duhova pa Zaratustri - Prtqa`nik automobila, 8. Sledovawe hrane, porcija - Niska vrba s crvenkastom korom - Simbol urana, 9. Poveqa patrijarha - @alba vi{em sudu, 10. Nepoznata u matematici - Bu{otina, vrta~a - Rastavni veznik, 11. Hajdu~ki pomaga~i - Prostorija ispod prizemqa, podrum, 12. Zabaviti, zabavqati - Eksplozivno telo.

MARINAKUTINA

EGIPAT, IB, ROLETE, EM, JELIK, PALIRI, ULETAWE, ALEN,

TRIR, TIR, ARARAT, A, R, MAWINA, IST, ITEBEJ, KANUI, TANE,

VODORAVNO: SPELEOLOGIJA, ARMIJA, BRKAN, MAUK, ZARASTI, AQ, ATEROM, AM, RUJNO, IKAVCI, DEIZAM,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

ZA GODINU DANA NAPRAVIO NEVEROVATNU TRANSFORMACIJU Kako je Andrija Milo{evi} smr{ao 20 kilograma:

Glumac Andrija Milo{evi} (45) jedno vreme kuburio je sa vi{kom kilograma, a onda je napravio veliku promenu.

Andrija Milo{evi} je imao 20 kilograma vi{ka i tada je bio gotovo neprepoznatqiv. Andrija je svojevremeno, u emisiji kod Ogwena Amixi}a, otkrio kako je uspeo da smr{a za mawe od godinu dana.

– Samo malo promenite ishranu, promenite na~in `ivota i to je to. Ne jedete te{ku hranu, masnu hranu, {e}ere – rekao je Andrija, a zatim skrenuo pa`wu na gre{ku koji pravi veliki broj qudi:

– I ne treba da idete na dijete, prevare. Dijeta vam ni u ~emu ne}e pomo}i. Ne idite na dijete nego idite kod qudi koji }e vam prepisati kako da se hranite za ceo `ivot – rekao je on, pi{e Blic.

Imao je i konkretan predlog zdrave ishrane.

– Jedite puwenu pomoranxu, nemojte jesti puweni }evap, a ako jedete }evape, mleveno meso, jedite ~isto june}e – naveo je Andrija.

– Nisam izbacio ni{ta {to volim, samo odre|ene namirnice vi{e ne jedem zajedno, nego odvojeno. Ru~am pe~eni krompir, pe~urke i salatu. Ceo `ivot sam jeo crveno meso, a onda sam shvatio da mi to ne odgovara. Sada su mi riba i povr}e osnova ishrane.

– Va`an je jogurt. Tako|e, prija mi da uz ru~ak popijem ~a{u crnog vina.

– Proverite krvnu sliku na {est meseci, a jednom godi{we uradite kontrolni pregled. Ko zna {ta sve unosimo u organizam, vazduh je takav kakav je. Na`alost, ne `ivimo u skandinavskim zemqama i treba se paziti koliko god je to mogu}e – zakqu~io je.

NADA OBRI] JE ZBOG OVOGA KAZNILA

SVOJU SLU@AVKU:

„Makni tu kafu, sad }e{ imati 20 odsto mawu platu“

Nada Obri} ispri~ala je jednom prilikom "anegdotu" iz svog doma kada je smawila platu svojoj ku}noj pomo}nici.

Peva~ica Nada Obri} poznato je ime u svetu muzike, a karijeru je po~ela davne 1971. godine. Wen privatan `ivot tako|e privla~i pa`wu, a posebno jedna pri~a o odnosu sa ku}nom pomo}icom…

„Primila sam jednu `enu koja radi kod mene i odmah sam joj rekla: ‘Da se ne{to dogovorimo. Osnovno {to mora{ da zapamti{ jeste da ujutru, dok me ne ~uje{ u kupatilu, ne budi{ me, sa~uvaj me Bo`e! Tad kuva{ kafu i, kad ja si|em, mora da me ~eka kafa i med“, izjavila je Nada jednom prilikom za „Pink.rs“.

„Dok pijem tu kafu, ne postoji niko i ni{ta na kugli zemaqskoj zbog ~ega ti mo`e{ ne{to da me pita{. Gluvonema ti, gluvonema ja. Ako vidi{ da je po~ela ku}a da gori, nemoj slu~ajno meni da si rekla, za to vreme ve} mo`e{ da pozove{ vatrogasce. Dakle, ni u tom slu~aju nemoj da me zove{. Sutra ujutru, ja se budim i vidim dve {oqe kafe. Rekla sam joj: ‘[ta smo se ju~e dogovorile? Kome je ova kafa? Izvini, je l’ smo mi postale drugarice, aman, `enska glavo?! Makni tu kafu i sad }e{ imati 20 odsto mawu platu zbog ovoga’“, ispri~ala je Obri}eva, koja je ipak navodno smawila zaradu svojoj pomo}nici za 10 odsto, a ostalih deset joj je oprostila zbog toga {to ju je slu`avka ba{ dobro imitirala i tada nasmejala do suza peva~icu.

Nada Obri} decenijama je prisutna na sceni, a poznata je po pesmama „Dugo te dugo o~ekujem“, „Bolna ti le`im“ i „Jo{ me boli jedna stara rana“.

„Da li si ti normalan, `eni ti krenule kontrakcije, a ti }e{ u crkvu?“

Peva~ Nikola Rokvi} i manekenka Bojana Barovi} imaju troje dece, sina Simeona i }erke Leonu i Angelinu.

Wihovo najstarije dete, sin Simeon, proslavio je u februaru peti ro|endan, a Nikola je tim povodom na Instagramu napisao kako je izgledao dan kada je wihov sin do{ao na svet.

„Tatin sin soko. Se}am se, dok je Bojana bila trudna, razmi{qali smo o imenima… Bila su dva u opticaju. Drago, po mom deda Dragi, i Simeon, jer nam se to ime dopalo. Odlu~ili smo se za ime Drago jer je Bojana znala koliko bi mi to zna~ilo. Zva}e se Drago! Bojani je termin bio 14. marta. Do{ao je 26. februar kada proslavqamo Sv. Simeona Miroto~ivog. Bio sam taj dan sa prijateqima na ru~ku, uzeo rakijicu da nazdravim, kad zvoni telefon, meni se prosipa rakija, Bojana javqa – krenule jake kontrakcije“, po~eo je Nikola i dodao:

„Brzo sam po{ao iz centra grada prema Novom Beogradu, da je pokupim i da odemo u porodili{te. Stajao sam na semaforu sa desne strane i u tom momentu ugledah hram Sv. Simeona. Razmi{qam se, da stanem, da se pomolim i zapalim sve}u za dobar poro|aj. Opet glas sa druge strane mi govori: ‘da li si ti normalan, `eni su ti krenule kontrakcije, a ti }e{ da svra}a{ u crkvu!??’ Odlu~im se ja da prepustim Bogu sve i po|em desno ka crkvi. Pomolih se i videh malu ikonicu Sv. Simeona i shvatih da dinara nemam kod sebe, samo karticu. Zamolih sestru {to prodaje u radwi da mi pokloni ikonicu, objasniv{i situaciju, da `ena treba da mi se porodi i da }u naknadno doneti novac. Naravno, sestra mi je dala ikonicu, ja sam stigao na vreme, do{li smo u porodili{te i vrlo brzo rodio nam se Simeon. Uz veru i prepu{tawe nema brige. Danas na{ Simke puni pet godina!“, zakqu~io je on.

KEBA KRIJE GODINE: Dugo je govorio da je ro|en 1960, ali jedan podatak ga je odao

Na{ popularni folker oti{ao je u penziju pre dve godine, ta~nije godinu nakon {to je napunio 65 godina i stekao potrebne uslove za odlazak u penziju.

Keba je tokom karijere osnovao firmu „Keboni“ preko koje je dr`avi pla}ao porez, pa se pretpostavqa da je tako sebi i osigurao penziju.

Tada je Kurir preneo da peva~ iz dva dela prima penziju, koja je ukupno oko 46.000 dinara, ali on to nije `eleo da potvrdi.

„Stvarno nemam vremena za nekakve bezvezne teme. Sve je transparentno i lako proverqivo. Samo nikada o tome ne pri~am, niti ose}am potrebu za tim“, rekao je Dragan Koji}.

Me|utim, mnoge je iznenadilo da je Keba stekao uslov za penziju, s obzirom na to da svuda pi{e da je 1960. godi{te, a zapravo je ro|en 1956. godine. O tome vrlo nerado govori, a poznato je i da je folker sklon raznim na~inima podmla|ivawa, te nema sumwe da se te{ko nosi sa ~iwenicom da stari.

Da je lagao o datumu ro|ewa, saznalo se upravo zahvaquju}i firmi „Keboni“, jer u Agenciji privrednih registra stoji wegov mati~ni broj, ta~nije da je ro|en 7. oktobra 1956. godine.

„Kao manekenka u Americi imala sam para samo za pirina~, a onda sam dobila taj posao i za jednu no} uzela 30.000 evra“

Glumica Dajana Gudi} otvoreno je govorila o poslu manekenke u Americi, u emisiji Ispovest, autora i voditeqa Nemawe Vasiqevi}a.

U emisiji Ispovest, ona je govorila o svom odrastawu u Bosni, ali i odlasku u Ameriku koji joj je promenio `ivot. Dajana Gudi} je danas uspe{na u svetu glume, a nekada se bavila manekenstvom.

„Na po~etku sam jako mala zara|ivala, tek sam do{la, konkurencija je ogromna. Radila sam za 100 dolara 12 sati, a to je ni{ta, jer je u LA stan 2.500 do 3.000 evra mese~no, plus ra~uni i nisam mogla da se odvojim od te cimerke. Prvih mesec dana sam jela pirina~, nemam taj kompleks da to krijem. ^ula sam da u jednoj diskoteci tra`e konobarice, tu su izlazili Rijana, Leonardo Di Kaprio, to je bio kasting, bilo je 5.000 modela i oni su izabrali samo 20 qudi. Ja sam zakasnila u taj kasting, ali sam znala da tu moram da se probijem i preko nekog druga promotera sam saznala da gazda te diskoteke svaki ponedeqak izlazi u jednu diskoteku. Ja reko idem tamo, tamo obezbe|ewe oko wega, ja do{la tamo mr{ava, i ka`em izvinite moram da se upoznam sa Ri~ijem, obezbe|ewe mi je reko da se sklonim ali sam ja sat vremena stajala i mahala mu i onda je on pri{ao i pitao o ~emu se radi.“

„Ja ga zamolim da mi da posao u wegovoj diskoteci i obe}am da }u biti najboqa od svih, da }u najvi{e prodavati. Rekao mi je da po{tuje to {to sam stajala tu sat vremena, dao mi je broj telefona i rekao da ga pozovem sutra. Meni je taj posao promenio `ivot, po~ela sam da zara|ujem velike iznose, 1000-2000 svaku no}. To je elitna diskoteka, tu dolaze najuspe{niji qudi. Moj posao je bio da stojimo za stolom i pravimo pi}e. Nas niko nije smarao, jer svako od tih mo}nika do|e sa 15 modela. Jedno ve~e je do{ao princ iz Saudijske Arabije i dao nam 300.000 u ke{u, a mi nismo imale ma{inu, pa smo brojale ru~no, onda nam je ostavio 30.000 bak{i{a tu no}. Po~ela sam da zara|ujem, na{la sam stan, iselila se i jedva sam ~ekala da do|em na Balkan i da mami i sestri platim najboqi hotel u Gr~koj.“

Tri razloga za{to je Pe{i} potreban srpskoj ko{arci, sve i da ne ostane selektor

Trofejni trener Svetislav Pe{i} odbio je mogu}nost da ostane selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije posle osvojene bronze na Olimpijskim igrama u Parizu.

Ovo nam je svima poznato mawe-vi{e jo{ od letos, dosada{wi selektor je potvrdio nekoliko puta i ostaje `al {to nije uspeo da se u nekom filmskom maniru oprosti zlatom.

Mo`da smo u prethodne tri godine me|usobno bili podeqeni po pitawu podr{ke Pe{i}u kao selektoru, ali smo svi imali utisak da nekako zaslu`ujemo to zlato.

Kad ako ne sad? Nikola Joki} dominira ve} godinama u NBA, Bogdan Bogdanovi} ima iskustva „koliko ho}e{“, Vasa Mici} je bio i najboqi strelac i najboqi igra~ u Evroligi…

A uz sve to ima i nekoliko mladih talenata koji privla~e mnogo pa`we, poput Jovi}a ili Topi}a. Na zlato se ~eka jo{ uvek od Pe{i}evog prvog boravka na klupi reprezentacije (2002), ali je slika sada znatno druga~ija nego pre tri godine kada je drugi put do{ao na klupu nacionalnog tima.

JEDAN PE[I]EV KIKS, DVA USPEHA I KVALITETAN TEMEQ

Setimo se, tada je Srbija razo~arala u finalu kvalifikacionog turnira u Beogradu, nije oti{la u Tokio.

Pre toga je bila peta na Mundobasketu 2019. jer je najbitnije me~eve odigrala slabo, a posledwa medaqa bilo je srebro sa Evrobasketa 2017.

Zbog toga su ~ak i skeptici morali malo da olabave svoj stav prema Pe{i}u, posebno u posledwih godinu, godinu i po dana.

Bilo bi suludo da ba{ niko nije sumwao u ono {to on mo`e, a sumwe su naro~ito u~vr{}ene time {to je Srbiji visio plasman na Mundobasket u Manili zbog poraza od Letonije i Belgije u kvalifikacijama.

Jo{ kad se na to nadovezao onaj turnir iz 2022. i Evrobasket na kom je Srbija pregazila sve u grupi kao plitak potok, a onda ispala naglava~ke od Italije u osmini finala, logi~no da nije bilo malo onih koji su nervozno vrteli glavom.

Jasno je da je bilo i onih koji su tvrdili da Pe{i} vi{e nema istu energiju ili viziju na parketu, samo da bi se ugrizli za jezik godinu dana kasnije.

Svestan je i sam Pe{i} da vi{e nema isto godina koliko je imao u Indijanapolisu, ali mu je um i daqe veoma dobro o~uvan.

„Imam neke druge planove u `ivotu `elim ne{to drugo da radim. Nemam 57 nego 75 godina. Ne ose}am apsolutno nikakvu obavezu ni prema kome“, rekao je Pe{i} za Sport klub.

PE[I] OD SRBIJE STVORIO

TIM SA VELIKIM „T“

„Ono {to ose}am je samo odgovornost prema igra~ima sa kojima sam radio u predthodne tri godine i to je ono {to meni ‘smeta’ u mojoj definitivnoj odluci“, dodao je.

I upravo ovo je prva od tri stvari koje je dobro uradio kao selektor. Milo{ Teodosi} i Nemawa Nedovi} se sa time mo`da ne bi saglasili, ali ima i mnogo onih koji pri~aju suprotno.

„Ne znam. Sa selektorom sam u dobrim odnosima i, normalno, `elim da ostane. Mislim da je to na wemu, a ne na nama, tako da mi }emo sigurno, ako je on selektor, da damo sve od sebe na terenu. Ako

odlu~i da ne nastavi, mislim da }emo svakako da ga podr`imo, jer mislim da je za ovih par godina uradio veliku stvar za na{u ko{arku“, rekao je Nikola Joki} prethodnih dana u Dubaiju.

Ne{to ranije je i Bogdan Bogdanovi} pru`io jasnu podr{ku Pe{i}evom ostanku, iako od toga nema ni{ta.

„^uli smo se, samo sam mu poslao svoj prvi intervju, gde sam rekao: @elim da me trenira Pe{i}. Samo to. Ose}a on emociju i odgovornost da ostane, ali opet na wemu je da odlu~i. To je sad tako, vide}emo {ta }e biti za dva, tri meseca. Ne znam kako ide po pravilima i zakonima, ali smo mu mi sportski rekli da smo zadovoqni saradwom i da imamo veliko po{tovawe. Nadamo se da nas je malo prevario“, kazao je Bogdan.

Trenutno ve}a dva autoriteta od wega i Joki}a me|u igra~ima nemamo, ali Karijevu odluku sa jedne strane kroji porodice, a sa druge ~iwenica da je iz Ko{arka{kog saveza oti{la i cela vladaju}a garnitura na ~elu sa Predragom Danilovi}em. Ugovor koji je Pe{i}u istekao u septembru je tu jo{ i najmawi problem. [TETA [TO NIJE OSVOJENO TO ZLATO – MOGLO JE „^ovi}u sam ve} rekao novi predsednik, novi tim, novi potpredsednici, sve novo, po~etak novog novog olimpijskog ciklusa, novi trener, novo sve. Ne be`im od toga pomognem ^ovi}u i novom treneru koliko im pomo} od mene treba. Ni{ta novo nemam da saop{tim“, objasnio je do-

sada{wi selektor koji je pro{le godine pobrao mo`da i vi{e simpatija nego ove. Ove godine je ekipi bila prikqu~ena „te{ka artiqerija“, jer su i Bogdan i Joki} igrali, pa je malo falilo da se sru{i jedna od najboqih ameri~kih ekipa u istoriji na ~elu sa Lebronom Xejmsom. Da nije bilo {uterski slabe ~etvrte ~etvrtine „orlova“, krajwe upitnih sudijskih odluka i nestvarnog Stefa Karija, Srbija bi mo`da danas slavila zlato. Ovako, nije mala uteha ni osveta Nema~koj za poraz u pro{logodi{wem finalu Mundobasketa. Upravo to je druga sjajna stvar koju je Pe{i} uradio. Kao Hudini je iz drasti~no oslabqene ekipe izvukao maksimum. Da je neko prose~nog navija~a Srbije pitao pro{le godine da li bi potpisao finale, gledao bi samo da {to pre to `vrqne olovkom. Ostaje `al {to se stvari nisu do kraja razvile u na{u korist jer znamo kako je Letonija bila blizu da {okira Nema~ku. OSTAO SELEKTOR ILI NE, PE[I]EVO ISKUSTVO JE DRAGOCENO

Ove dve pobrojane stvari }e ujedno biti zadaci i za novog selektora, ko god on bio, a kao tre}e se name}e pitawe ko bi sada zamenio Pe{i}a.

Ako je 2022. Evrobasket i bio „fulawe“, sve posle toga su objektivno bili uspesi i neko kao Pe{i} je uvek potreban srpskoj ko{arci. Imam prijateqa iz Zagreba koji me je jednom prilikom bukvalno vre|ao jer tvrdi da mi Srbi ne umemo da cenimo takve qude u svojoj igri pod obru~ima.

Znamo, nije da ne znamo, samo volimo uspeh u sportu koji mnogi smatraju i nacionalnim. Predugo smo bez zlata, a navikli smo i onda nije ba{ ni za osudu kad navija~ Srbije ka`e „jeste medaqa, ali nije zlatna“.

Bilo kako bilo, Pe{i} je pokazivao da mo`e da ih osvaja, falila je sre}a i to je to. A kad ve} nudi znawe, onda bi mogao zaista da pomogne nasledniku da uradi ono {to je i sam Kari uspeo.

Sr|an i Dijana \okovi} govorili su o svim mawe poznatim detaqima iz odrastawa Novaka \okovi}a, ali su pojasnili i zbog ~ega je izba~en iz {kole.

Nije tajna da je vrlo te{ko uskladiti obrazovawe i profesionalne obaveze pogotovo u kqu~nim, formativnim godinama li~nosti, a u periodu kada je odrastao Novak nije nai{ao na op{te razumevawe. Malo je bilo slu~ajeva profesionalnih tenisera, pa niko do kraja nije razumeo {ta zna~i posvetiti se ovom sportu.

„Na`alost, na{ sin, odnosno na{i sinovi nisu imali podr{ku od u~iteqica i nastavnika“, po~eo je Sr|an.

Ubrzo se nadovezala Dijana.

„Ja sam bila ta koja je i{la kod u~iteqica i razrednih stare{ina. Mnogo puta sam bila osu|ivana sa wihove strane {to moja deca ne idu u {kolu. Novak nije i{ao redovno u {kolu jer je morao da ide van zemqe, bili smo prinu|eni da ga sa 12 i po godina po{aqemo u Nema~ku da bi se usavr{avao. Morali smo to da uradimo iako nam je bilo

jako te{ko. Ti nastavnici i razredne stare{ine nisu imali nikakvog razumevawa za to, ~ak su me osu|ivali da }u upropastiti dete i da }e ostati nepismeno i neobrazovano. Novak je dokazao da nije tako.“

Posebno je bila te{ka epizoda u sredwoj {koli. „Mnogo puta sam ~ak i u gimnaziji, takozvanoj sportskoj, koja nema veze sa sportskom gimnazijom po meni, nailazila na to da nemaju razumevawe za dete ta-

kvog kalibra sa ve} postignutim nekim rezultatima. Tada je bio kod Nikole Pili}a u Nema~koj. Nisu imali razumevawa da on ne mo`e da sedi u {kolskoj klupi, on je bio dva dana u {kolskoj klupi. Morala sam na disciplinsku komisiju da idem, da obrazla`em gde je sve moj sin bio. Naravno da su me i oni ocrnili i na kraju je izba~en, odnosno ispisan iz te sportske gimnazije. Rekla sam im da nikome ne ka`u da su ‘s’ od sportske gimnazije. Trebalo je da

mu daju podr{ku, da mu daju gradivo koji }e on da savlada.“

Ni u jednom trenutku nije izbegavao svoje obaveze.

„Nikada mu nije palo na pamet da odustane, bar ne da ja znam. Jednom je zakasnio na trening jer se igrao sa drugarima ispred zgrade. To se tad desilo i nikad vi{e“, otkrio je Sr|an.

Otkrio je i kada je Novak prestao da ide u {kolu. „Od petog razreda vi{e nije i{ao redovno u {kolu. Posle je vanredno zavr{avao razrede jer je imao mnogo obaveza na terenu. Dok je redovno poha|ao nastavu bio je odgovoran kao {to je i na terenu. Sve zadatke je odmah zavr{avao“, rekla je Dijana. Pojasnili su se i kako je Novak dao ime svom bratu.

„Kada je imao ~etiri godine majka mu je bila trudna pa smo pri~ali o imenu i on je rekao „ja }u ga zvati Marko a vi kako ho}ete“. Pitali smo za{to, a on je rekao „zato {to se moj najboqi drug zove Marko“. Imao je ~etiri godine i ispalo je da je dao ime svom bratu“, otkrio je Sr|an. Zatim je pojasnio koliko je uticaj Novaka na planetu.

„Obi{ao je zemqinu kuglu ko zna koliko desetina puta, upoznao hiqade i hiqade qudi, dru`io se sa svim mogu}im rasama na svetu i nikada se nije stideo da poka`e odakle je. Pona{awem i odnosom prema svakome je pokazao da qudi imaju pogre{nu sliku o srpskom narodu. Pokazao je da smo mi deo stare evropske civilizacije i da nemamo ~ega da se stidimo. Mi smo Srbi i treba da se ponosimo. On je za ceo slobodarski svet, a to je jedno sedam milijardi qudi, provi|ewe. On je pokazao da ni{ta nije nemogu}e kada se stvarno `eli. Pokazao je da je mogu}e i u tom wihovom bogatom svetu napraviti rezultat. Ceo srpski narod i ceo slobodarski svet treba da bude i jeste ponosan na Novaka i sve ono {to je uradio u `ivotu.“

Pojasnio je od ~ega se najvi{e pla{io \okovi}.

„Pla{io se kao mali nekih `ivotiwa, ali se jako upla{io kad je bilo bombardovawe. Kad je pala neka bomba, to je bio najve}i strah koji je do`iveo. Pla{io se tate i mraka (osmeh). Ali kad je bio mali“, zavr{ila je Dijana.

SLO@NA KO[ARKA[KA PORODICA NI@E USPEHE Red Stars sa sedam {ampionskih kruna!

Sidnejski klub zavr{io je zimsku polusezonu u velikom stilu: Mladi ko{arka{i i ko{arka{ice osvojili su titule prvaka na podru~ju Benkstauna u ~ak sedam uzrasnih konkurencija. Da uspeh bude jo{ ve}i, sve ekipe koje su se plasirale u veliko finale ostvarile su pobede. O podvigu talentovanih sportista, me|u kojima je najvi{e devoj~ica i de~aka iz srpske zajednice, za SBS govori trener Red Starsa Milorad \ini}.

Sportski uspesi su oduvek donosili mnogo radosti srpskoj zajednici u Australiji - bilo da je re~ o fudbalerima i ko{arka{ima lokalnih klubova iz Sidneja, Melburna, Perta, Brizbejna, Adelejda... Ili je pak re~ o titulama Novaka \okovi}a na Australijan Openu.

Posle uspe{ne sezone koju su ove godine imali fudbalski klubovi srpske zajednice, ni ko{arka{i nisu propustili priliku da odu{eve. Sidnejski klub Red Stars zavr{io je zimsku polusezonu u velikom stilu. Naime, mladi ko{arka{i i ko{arka{ice, osvojili su titule {ampiona na podru~ju Ko{arka{kog saveza Benkstauna u ~ak sedam uzrasnih konkurencija.

Da uspeh bude jo{ ve}i, sve ekipe koje su se plasirale u veliko finale ostvarile su pobede.

Grend

slem {ampion igra na turniru u Beogradu, o~ekuje nas istinski spektakl

^ili}

Teniski turnir u Beogradu iz serije 250 koji se igra od 3. do 9. novembtra postaje ja~i iz dana u dan.

Nakon {to su najavqeni dolasci Aleksa De Minora, Frensisa Tijafoa, Tomija Pola i Stanislasa Vavrinke, jo{ jedno vleiko ime }e zaigrati na „Belgrade openu„. Osvaja~ US Opena Marin ^ili} bi}e deo velikog spektakla u „Beogradskoj areni“.

Iako je daleko od svog vrhunca, ^ili} predstavqa veliko ime u svetu tenisa, a osvaja~ je grend slem titule 2014. godine kada je u finalu pobedio Keija Ni{ikorija.

U Beograd}e do}i u dobroj formi nakon {to je u Kini osvojio turnir u Huang`uu gde je postao rekorder kako najlo{ije plasiran osvaja~ nekog ATP turnira.

U Kinu je do{ao kao 777. igra~ sveta, a nakon osvajawa pehara se probio do 21.. pozicije.

Nije se proslavio u [angaju gde je eliminisan na startu od Keija Ni{ikorija.

PARTIZAN POSTAVIO REKORD PROTIV CIBONE: Ovo nikada pre crno-beli nisu uradili na Jadranu

Ko{arka{i Partizana su demolirali Cibonu sa 113:78 u tre}em kolu ABA lige i tako suvereno zauzeli vrh tabele, ali pritom su uspeli da ispi{u istoriju kluba.

Crno-beli su protiv zagreba~kog kluba pogodili ~ak 19 trojki i to iz samo 34 poku{aja. Dakle, imali su neverovatan {ut za tri poena od 55,9 odsto.

Mario Naki} je pogodio ~etiri trojke iz pet poku{aja, po tri puta su bili precizni Vawa Marinkovi}, Aleksej Poku{evski i Sterling Braun, a po dva puta Ife Lundberg i Karlik Xons. Jednu trojku su postigli Nilikina i Isak Bonga.

Izabranici @eqka Obradovi}a su sru{ili prethodni klupski rekord iz sezone 2022/2023 kada su Borcu sasuli 18 trojki. Partizan se sada okre}e Evroligi i neugodnom izazovu protiv Reala 10. oktobra.

Rekorder ABA lige po broju postignutih trojki je i daqe Cedevita koja je 2010. godine Zagrebu ubacila ~ak 23 trojke iz 37 poku{aja.

POJAVILI SE DETAQI SKUP[TINE PARTIZANA:

Vu~eli} i Vazura u petak kona~no odlaze

Kraj ere Milorada Vu~eli}a i Milo{a Vazure na ~elu Partizana dogodi}e se u petak na skup{tini na kojoj }e biti razre{eni du`nnosti.

Iako je glavni favorit za predsednika Partizana Rasim Qaji} tra`io odlagawe skup{tine kako bi dobio dovoqno vremena da sastavi tim, to se ne}e dogoditi, a sada je poznat i dnevni red sednice na kojoj }e biti stavqena ta~ka na najmra~nije razdobqe kluba.

Predsednik u ostavci, Milorad Vu~eli} zvani~no je uputio poziv na sednicu skup{tine kluba koja }e se odr`ati u petak sa po~etkom od 15 ~asova.

Na sednici, kao {to je o~ekivano i najavqeno glavne ta~ke dnevnog reda bi}e odabir novog predsednika, ~lanova upravnog odbora i novog generalnog direktora.

To bi zna~ilo da je sada potpuno jasno da }e i Milorad Vu~eli} i Milo{ Vazura napustiti Partizan.

Pomenuti datum ujedno }e biti

i posledwi radni dan za tandem Vu~eli}-Vazura u Humskoj. Kompletan dnevni red izgleda}e ovako:

1. Izbor radnog predsedni{tva, Verifikacione komisije i overiva~a zapisnika

2. Usvajawe zapisnika sa Skup{tine FK Partizan, odr`ane 03. maja 2023. godine

3. Razre{ewe Predsednika,

~lanova Upravnog odbora i generalnog direktora FK „Partizan“.

4. Dono{ewe odluke o izboru Predsednika FK „Partizan“.

5. Dono{ewe odluke o izboru ~lanova Upravnog odbora FK „Partizan“.

6. Dono{ewe odluke o izboru generalnog direktora FK „Partizan“.

7. Teku}a pitawa

Nemci najavquju odlazak Silasa u velikom transferu!

Tek {to je do{ao a pokrenula se pri~a da bi Katomba Mvupa Silas mogao da napusti Crvenu zvezdu. Iz Nema~ke sti`u informacije da bi mogao da ode sa Marakane ve} na zimu u transferu od 10 miliona evra.

Silas je i daqe pod ugovorom sa [tutgartom i na pozajmici u Beogradu, ali Zvezda ima opciju da ga otkupi za 10 miliona evra, a potom u januaru odmah preproda. Ugledni Skaj Sport pi{e da su za wega zainteresovani Everton i Viqareal.

U slu~aju takvog epiloga [tutgart bi dobio izme|u 10 i 15 odsto od narednog transfera, {to zna~i da bi Zvezda logi~no vi{e morala da dobije od potencijalnog transfera. Negde oko 15 miliona evra kako bi joj posao bio isplativ.

Silas je u Zvezdu stigao u septembru kao najve}e poja~awe za Ligu {ampiona, istog dana kao Rade Kruni}. Do sada je postigao dva gola na pet me~eva, jedan je bio Partizanu, i videlo se da u Srbiju nije do{ao u punom takmi~arskom ritmu.

I, kako Nemci pi{u, velike su {anse da ode kao najskupqe pla}eni igra~ u istoriji srpskog fudbala.

Marin

THURSDAY l ^ETVRTAK 10. 10. 2024.

FALI CEO TIM: Selektor Stojkovi} zbog raznih razloga ne mo`e da ra~una na 11 sjajnih igra~a

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} jo{ od Svetskog prvenstva u Kataru se mu~i da sastavi idealan tim Srbije. Onaj koji je po wegovom ukusu ali i onaj koji ne zavisi od povre|enih ili uvre|enih igra~a. Da nije bilo ba{ takvih i na Mundijalu 2022. godine, kasnije u Nema~koj i pogotovo posle tog Prvenstva Evrope, danas bi Piksi verovatno sa osmehom na licu izlazio na svaki trening.

Ovakom ispada da mu pred svaku prozivku u Staroj Pazovi nedostaje, iz raznih razloga, po jedan kompletan i vrlo dobar tim koji bi mogao na crtu bilo kom rivalu.

Ovog oktobra je skoro pa lako sastaviti potencijalnih startnih 11 koji odlukom samog

Nema ih u reprezentaciji: Du{an Tadi} i Sergej Milinkovi} Savi}

Stojkovi}a, pa kasnije i zbog povreda ili nekih svojih privatnih obaveza nisu (vi{e) deo reprezentacije Srbije.

Taj tim bi izgledao ovako: Vawa Milinkovi}-Savi} (povreda), Sr|an Babi} (povreda), Milo{ Veqkovi} (povreda), Ne-

MITAR ZNA KAKO:

mawa Gudeq (precrtan), Filip Mladenovi} (precrtan), Ivan Ili} (povreda), Sergej Milinkovi}-Savi} (precrtan), Filip Kosti} (precrtan), Andrija @ivkovi} (povreda), Du{an Vlahovi} (privatni problemi), Du{an Tadi} (precrtan).

Najboqi strelac u istoriji Srbije na Mundijalima

Aleksandar Mitrovi} je vratio osmeh na svoje, ali i lice svih u fudbalskoj reprezentaciji Srbije. Najboqi strelac u istoriji na{eg nacionalnog tima se pojavio na pripremama za dva septembarska me~a Lige nacija sa Danskom i [panijom i atmosfera u kampu "orlova" je odmah dostigla `eqeni nivo.

Sude}i po slikama koje dolaze iz sportskog centra FSS u Staroj Pazovi, Aleksandar Mitrovi} je vi{e nego spreman i oran ve} za duel sa [vajcarskom. A ako iko zna kako se daju golovi [vajcarcima, zna vaqda Mitrovi}.

On je na dva posledwa velika takmi~ewa na kojima smo se sreli sa ovom selekcijom, dva puta zatresao wenu mre`u. Na`alost, pora`eni su "orlovi" u oba slu~aja, na Mundijalu u Rusiji 2018. (1:2), pa i na Mundijalu u Kataru 2022. godine (2:3), ali je na obe utakmice Mitrovi} slao lopte iza le|a Zomera, pa Kobela.

Ina~e, sve na{e prethodne selekcije, pa i Srbija odigrale su sa [vajcarskom do sada ukupno

15 utakmica. Sve je po~elo jo{ davne 1933. godine prijateqskom utakmicom u Cirihu (4:1 za doma}ina), a do sada je na{a reprezentacija zabele`ila {est pobeda, pet remija i ~etiri poraza uz gol-razliku 32:21. Zanimqivo, kao selekcija Srbije jo{ nemamo trijumf nad [vajcarcima, pa je me~ Lige nacija u subotu u Leskovcu prva prilika za to.

Majkl Xordan kupio automobil koji nema niko drugi na svetu, „zver“ ko{ta preko tri miliona evra

Legendarni biv{i NBA ko{arka{, Majkl Xordan, kupio je automobil koji nema niko drugi na svetu i koji ko{ta preko tri miliona evra.

Majkl Xordan ima imovinu u vrednosti od preko tri i po milijarde evra, kako se procewuje, pa je jasno da mo`e da priu{ti koji god `eli automobil.

Legendarni biv{i ko{rka{ poznat je kao veliki qubiteq brzih i luksuznih automobila. Ovoga puta, u wegovoj kolekciji na{ao se automobil Pininfarina Batista Targamerika, kako prenosi „Gazeta delo Sport“.

Ovo je jedinstven model ovog automobila u svetu. Ima ukupno 1.903 kowske snage

Brzinu od 100 kilometara na ~as dosti`e za mawe od dve sekunde, a najve}a mogu}a brzina mu je 350 kilometara na ~as.

Kada je ovog leta automobil predstavqen, govorilo se da ga je kupio „misteriozni i renomirani kolekcionar”. S obzirom da je Xordan i strastveni qubiteq kubanskih cigara, novi limeni qubimac ima i specijalno dizajniran aluminijumski dr`a~ za cigare, na ~emu je, verujemo, insistirao.

Majk Xordan za mnoge je najve}i ko{arka{ svih vremena. Proslavio se igraju}i za ^ikago Bulse, a nosio je i dres Va{ington Vizardsa. [est puta je bio {ampion NBA lige, isto toliko puta MVP finala ove lige, 14 puta je bio deo Ol-star utakmica, a tri puta MVP tih me~eva. Ukupno 10 puta je bio deo najboqeg NBA tima u sezoni, devet puta u najboqoj defanzivnoj petorci, a jednom najboqi defanzivac. Deset puta je bio najboqi strelac NBA, a ima i nagradu „Ruki godine“.

Wegova karijera trajala je od 1984. do 2003. godine.

Muriwo napu{ta Tadi}a, Kosti}a i Livakovi}a i vra}a se u Englesku

nakon samo tri meseca

Svetski poznati trener, letos je seo na klupu Fenerbah~ea, gde u pobede predvodi Du{ana Tadi}a, Filipa Kosti}a, kao i hrvatskog golmana Livakovi}a. Me|utim, izgleda da se toj pri~i nazire kraj... Kako pojedini Britanski mediji navode, velike su {anse da se 61-godi{wi strateg vrati u Englesku i to na klupu potpuno potonulog Evertona. Ono {to celokupnu situaciju ~ini posebno zanimqivom je ~iwenica da je klub koji je Muriwu uru~io otkaz, Roma, u istom vlasni{tvu kao i Everton. Imaju}i u vidu da je on otkaz godinu dana pre isteka ugovora dobio u klubu sa kojim je osvojio Ligu konferencija i sa kojim je do{ao do finala Lige Evrope, moglo bi se re}i da je iz tog kluba oti{ao poprili~no ogor~en. Ukoliko bi pristao da sedne na klupu Evertona, Muriwu bi to bio ~etvrti engleski klub. Do sada je dva puta bio na klupi ^elzija, a vodio je i Man~ester Junajted i Totenhem. Budu}i da je i proveo 10 godina rade}i tamo, on nikad nije krio da mu je Engleska omiqena za `ivot i rad. Otkad je preuzeo Fenerbah~e, vodio je taj tim na 13 utakmica i zabele`io je 8 pobeda, 3 remija i 2 poraza. Iz kvalifikacija za L[ izba~en je od strane Lila, a u turskom {ampionatu, aktuelni {ampion Galatasaraj wegovom timu be`i za 3 boda.

Kraj jedne od najve}ih karijera svih vremena, povukao se Andres Inijesta

[panski fudbaler Andres Inijesta saop{tio je da je zavr{io igra~ku karijeru. Inijesta (40) je karijeru po~eo u Barseloni, gde je za 16 godina odigrao 674 utakmice u

kojima je zabele`io 57 golova i 135 asistencija. On je u dresu Barselone devet puta osvojio prvenstvo [panije, uz ~etiri Lige {ampiona.

[panski fudbaler je za reprezentaciju 131 me~ i postigao 14 golova, bio je strelac pobedonosnog gola u finalu Svetskog prvenstva 2010. godine protiv Holandije.

Inijesta je dva puta bio prvak Evrope sa [panijom 2008. i 2012. godine.

[panski fudbaler je 2018. pre{ao u japanski Kobe za koji je nastupao do pro{le godine, posledwu sezonu proveo je u Emirejtsu.