Zvani~no je - srpsko jelo koje poti~e iz Novog Pazara je zauzelo prvo mesto u katergoriji najboqih peciva na svetu, prema ~uvenom gastronomskom sajtu Tejst Atlas. Tako|e, na listi su se na{li ukusni zalogaji iz Bosne i Hercegovine, ali i Severne Makedonije.
Srbija se ~esto nalazi na gastronomskim listama i jela iz na{e zemqe se skoro uvek visoko kotiraju - komplet lepiwa ili "lepiwa sa sve" je progla{ena najboqim doru~kom, Kara|or|eva {nicla se na{la me|u deset najboqih kotleta na svetu.
Niz mo`emo da nastavimo, jer na nedavnom snimku objavqenom na Instagramu Tejst Atlasa, na kom su pobrojana najboqa peciva na svetu, pazarske mantije su zauzele prvo mesto.
Dakle, apsolutni pobednik - loptice od testa su puwene mlevenom govedinom za~iwenom lukom, biberom, uqem. Daqe se prave tako {to se pore|aju u pleh, pa tradicionalno peku u starim pe}ima koje im daju jedinstven ukus i aromu. Mantije su ve} pobedile u kategoriji najboqih jela iz Srbije, prema pomenutom sajtu, a sada, na op{tu radost qubiteqa ovog testa, nose i internacionalni gastronomski pehar.
Najboqe idu sa jogurtom koji se preliva preko wih i uvek se jedu dok su tople, a tako|e, uvr{tene su 2012. godine na listu nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije.
Mantije su trijumfovale ispred portugalskih pa{tela i malezijskih karipapa, ali ono {to posebno privla~i pa`wu jeste {to se na listi na{ao i burek iz Bosne, kao i zelnik iz Makedonije, pita koja se obi~no pravi od jaja, sira i praziluka, a mo`e i spana}a.
U nastavku, pro~itajte koja peciva su se na{la u 10 najboqih.
10. Burek, Bosna i Hercegovina
9. Zelnik, Severna Makedonija
8. Paczki (puwene krofne), Poqska
7. Katmer, Turska
6. Bougatsa, Gr~ka
5. Kroasan, Francuska
4. Trigona panaromatos, Gr~ka
3. Karipap, Malazija
2. Pastel de Belem, Portugal
1. Pazarske mantije, Srbija
Sude}i prema ovoj listi, na mre`ama je bilo komenatara da najboqa peciva dolaze iz {ire regije Balkana.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
"ETEL JE VOLELA SRBIJU I NAROD"
1.500 Australijanaca i Novozelan|ana pomagalo je Srbima u Prvom svetskom ratu
U Muzeju Po{te Srbije predstavqena je prigodna po{tanska marka u ~ast 110 godina australijske medicinske misije u Srbiji. Na woj se nalaze portreti {est medicinara, koji simbolizuju wih 1.500 iz Australije i sa Novog Zelanda koji su pre{li na drugi kontinent da bi pomogli qudima u nevoqi i podelili zajedni~ki ciq borbe za slobodu.
Motivi na markama su kreirani uz podr{ku Bojana Paji}a, autora publikacije "Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu", a ~iji }e dokumentarni film ,,Daleko je Kajmak~alan" sa istom tematikom biti plasiran krajem novembra. Paji} je istakao da je jo{ kao mali iz Beograda do{ao u Australiju, zavr{io je istoriju ali nikada nije znao dovoqno o istoriji svoje porodice. To ga je dovelo do saznawa da je ~ak 1.500 Australijanaca i Novozelan|ana u~estvovalo u le~ewu srpskih vojnika zbog ~ega je i na kraju do{lo do zajedni~ke saradwe sa Po{tom Srbije na kreirawu po{tanskih maraka.
Ministar bez portofeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom \or|e Mili}evi} poru~io je da su te po{tanske marke ,,simbol trajawa prijateqske veze koji su kroz istoriju pru`ali ruku i podr{ku". Kao i znak da nastavimo da gradimo sradawu, kao kada su australijski lekari bili tu dodao je Mili}evi}.
Danijel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, naglasio je da }e ovakvi oma`i pomo}i javnosti da sazna vi{e o ovim hrabrim i nesebi~nim qudima ali i zajedni~kom delu istorije.
- Australijanci prikazani na markicama pokazali su izuzetnu hrabrost prelaze}i na drugu stranu sveta. Postoji ogromna vrednost u tome {to mo`emo da promovi{{emo znawe i razumevawe pro{losti. Svima nam je potrebno da se setimo ko su na{i saveznici i prijateqi bili u pro{losti, ove markice }e nam pomo}i da to uradimo - poru~io je ambasador.
Me|u prisutnima bili su i potomci medicinara koji su se na{li na slici. Jedna `ena pri~ala je o svojoj baki Etel, koja je radila kao medicinska sestra u Vrwa~koj Bawi a zatim je zavr{ila kao ratni zarobqenik.
- Moja mama je pri~ala o baki Etel kao saose}ajnoj, lojalnoj i pravoj feministkiwi za svoje doba - poru~ila je `ena i istakla da je wena baka veoma volela Srbiju i wen narod.
U februaru 1916. godine izbavqena je iz zarobqeni{tva u ameri~koj razmeni i tada je oti{la za Englesku.
- U znak priznawa za wene zasluge odlikovana je medaqom od strane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca a sigurna sam da bi bil po~astvovana danas da vidi da se nalazi na ovoj markici. Direktor Po{te Srbije Zoran An|elkovi} bio je ganut pri~ama predaka australijskih medicinskih radnika.
- @elim da im se najiskrenije, a te re~i ne postoje koje mogu da se upotrebe, da se zahvalim na toplini kojom su govorili i na~inu na koji su podsetili na hrabrosti predaka da pomognu za slobodu i da daju znawe koje je tada bilo ipak retko. Srpski narod je dao preko 30 posto qudi za slobodu u Prvom svetskom ratu.
I mi smo ~ekali 110 godina u Srbiji da saznamo za 1.500 dobrovoqaca iz Australije i Novog Zelanda, i sami smo krivi - poru~io je An|elkovi} i nastavio:
- To nije dobro jer se tako potire istorija i zapostavqaju oni koji su `rtvovali sebe za slobodu. To nam je i nauk za budu}nost.
Savezna porota donela je presudu da se biv{oj zaposlenoj u kompaniji za privatno zdravstveno osigurawe „Blu Kros Blu [ild” iz Mi~igena, koja je navela da je nepravedno otpu{tena jer je odbila da primi vakcinu protiv Kovid-19 zbog svoje religije, isplati 13 miliona dolara, preneo je CBS Wuz.
Liza Domski je podnela tu`bu u avgustu 2023. preko ameri~kog Okru`nog suda u Mi~igenu, navode}i da je otpu{tena iz zdravstvenog sistema nakon {to je odbila da primi vakcinu zbog vere, a presuda je doneta ove nedeqe.
Advokat Xon Marko je u saop{tewu kazao da je Liza Domski pobo`ni katolik i da je tada podnela zahtev za versko izuze}e od vakcine.
Dodao je da je Domski, koja je radila u zdravstvenom sistemu skoro 38 godina, dala pisanu
"Na{i preci su se borili i umirali za slobodu svakog Amerikanca da praktikuje svoju veru. Ni vlada ni korporacija nemaju pravo da primoravaju pojedinca da bira izme|u karijere i savesti. Lisa je odbila da se odrekne svoje vere i uverewa i nepravedno je otpu{tena sa jedinog posla koji je ikada znala", rekao je advokat u saop{tewu,. Dodao je da presuda porote govori o tome da "verskoj diskriminaciji nema mesta u Americi i da potvr|uje pravo svake osobe na versku slobodu". Otpu{tena
izjavu u kojoj je objasnila svoja uverewa, kao i ime i kontakt podatke svog sve{tenika. On je naveo da "Blu Kros Blu [ild" nije kontaktirao tog sve{tenika, uz obja{wewe da mo`e da se koristi pisana izjava Lize Domski, ali da joj je umesto toga re~eno da }e biti otpu{tena ako ne dobije vakcinu. Domski je to odbila, nakon ~ega je dobila otkaz. Advokat je rekao da je Domski dobila 13 miliona dolara, me|u kojima je i 315.000 dolara na ime zaostalih plata.
Posle ~etiri godine oru`anog sukoba kakav svet do tada nije video, 1918. godine u `elezni~kom vagonu u Kompijewu Sile Antante potpisale su primirje sa Nema~kom i time okon~ale Prvi svetski rat.
U Srbiji se ovaj datum obele`ava kao dr`avni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, prilika da se na ovaj "evropski" praznik prisetimo srpskih `rtava, slavnih bitaka i vojskovo|a i probamo da sagledamo dokle smo stigli putuju}i iz te ta~ke pro{losti i izvu~emo iskustva za sada{wost. I ona dobra, kao i ona lo{a. SLAVA SRPSKOG ORU@JA
Devetsto osamnaeste, nesumwivo, Srbija je izvojevala jednu od najblistavijih pobeda u svojoj istoriji: vojska koja je bila prinu|ena na mukotrpno povla~ewe uz ogromne qudske `rtve, oslobodila je okupiranu otaxbinu u juri{u koji se ~inio nezaustavqivim. Nikada Srbija i srpski narod kao te 1918. nisu imali takvu slavu i takav ugled na svetskoj sceni, ukazuje za RT Balkan istori~ar prof. dr Mom~ilo Pavlovi}.
"Nakon 11. novembra 1918. najve}a srpska pobeda jeste op{te me|unarodno priznawe srpskom narodu i srpskoj vojsci, heroizmu Srba, stradawu, srpskim `rtvama i doprinosu Kraqevine Srbije savezni~koj pobedi", navodi Pavlovi}.
Pored toga, kako dodaje, srpska pobedni~ka vojska pre{la je vekovne granice na Dunavu, Savi i Drini.
"Kao pobednica, Srbija je bila pijemont budu}eg ujediwewa a o~i svih naroda iz austrougarskih provincija bile su uperene u Srbiju, srpskog kraqa i vojsku sa zahtevima da se {to pre ujedine sa Srbijom i stvori zajedni~ka dr`ava Jugoslovena", navodi Pavlovi}.
Koliko nas je ko{tala francuska qubav: Pomo} u kreditima tokom Prvog svetskog rata kao no` pod grlom
Kraqevina SHS, a posebno kraq Aleksandar Kara|or|evi} bili su, uprkos sporovima sa susedima i unutra{wim problemima, priznati i uva`avani kao zna~ajni
evropski faktor mira, brana od revan{izma pora`enih dr`ava u Prvom svetskom ratu, i komunisti~ke revolucije koja je zahvatila neke evropske dr`ave, ka`e Mom~ilo Pavlovi}.
"Gra|ewem dobrih odnosa sa susedima i balkanski sporazum, kao i odbrambeni savez sa ^ehoslova~kom, Rumunijom i Poqskom (Mala Antanta) a posebno prijateqski odnosi sa Francuskom ~inili su Kraqevinu respektabilnim faktorom u evropskoj politici. Sa ubistvom kraqa Aleksandra, nestala je velika figura srpskog i jugoslovenskog ponosa i slave, a nadiru}i fa{izam i nacizam sru{ili su poredak na kome je bila izgra|ena evropska struktura posle Prvog svetskog rata", Pavlovi}.
JUGOSLAVIJA: POBEDA
IZGUBQENA U MIRU
Govore}i o pobedama i porazima na ovaj dan, istori~ar Milo{ Timotijevi} ka`e za RT Balkan da se uvek ponovo pitamo da li je ovaj dan za Srbiju Dan primirja ili Dan pobede, i da li je Srbija zapravo "izgubila" ovaj rat jer je vojnu pobedu "utopila" u stvarawe Jugoslavije.
Da bismo razumeli zna~aj zavr{etka Prvog svetskog rata za Srbiju i za{to se opredelila za stvarawe Kraqevine SHS, dovoqno je pogledati politi~ku kartu Jugoisto~ne Evrope iz perioda pre 1912, uka-
zuje Timotijevi}. "Stranci su nepovoqan geopoliti~ki polo`aj Srbije opisivali kao 'opkoqenu zemqu' sa 'uhap{enim narodom'. Srbija je u Prvom svetskom ratu te{ko stradala – izgubila je izme|u 20 i 28 odsto stanovni{tva, imala je preko 114.000 ratnih invalida i vi{e od 500.000 dece bez hraniteqa", isti~e Timotijevi}.
On dodaje da je zemqa ekonomski razorena, sa {tetom procewenom na sedam do 10 milijardi zlatnih franaka i ratnim dugovima od skoro milijardu franaka, dok je dve petine ukupnog nacionalnog bogatstva bilo potpuno uni{teno, kako napomiwe. "Kraqevina SHS otvarala je mogu}nost za ekonomski oporavak, sigurnost i smawewe predratne izolovanosti. Ali, dok je Srbija stvarawe nove dr`ave u koju je ulo`ila svoju politi~ku tradiciju do`ivqavala kao nacionalnu pobedu, me|u drugim narodima i daqe su delovale politi~ke snage koje su sprovodile neprijateqsku politiku prema Srbima nasle|enu iz doba Austrougarske", isti~e Timotijevi}. Nova politi~ka struktura Kraqevine SHS stvorila je komplikovanu situaciju u kojoj su srpske politi~ke elite stalno morale da balansiraju izme|u ~uvawa nacionalnih interesa i sve ve}ih kompromisa s ciqem odr`awa nove dr`avne zajednice koja se suo~ila sa mnogim separatisti~kim
te`wama, napomiwe Milo{ Timotijevi}. I Mom~ilo Pavlovi} ukazuje da iskustvo srpskog naroda iz te zajedni~ke dr`ave nije pozitivno. Kako isti~e, srpska vojska je, uz pomo} saveznika, donela oslobo|ewe i stvorila okvir za politi~ku akciju, a politi~ari su se opredelili za stvarawe zajedni~ke dr`ave sa Srbima i drugim narodima koji su `iveli u sastavu Austrougarskog carstva i bili na suprotnoj strani u ratu.
"Prva Jugoslavija je trajala 22 godine i nije uspela da uskladi razli~itosti. Sru{ena je udarom spoqa, 1941. Titova Jugoslavija, uslovno re~eno, stvorena je na antisrpskoj osnovi po formuli osloba|awa svih naroda i narodnosti od srpskog navodnog ugwetavawa", isti~e Pavlovi}.
Ona je razbijena iznutra nacionalizmom i separatizmom komunisti~kog vo|stva po republikama i pokrajinama, dodaje na{ sagovornik.
"U surovom gra|anskom ratu po~iweni su stravi~ni zlo~ini na svim stranama a srpski narod je do`iveo velika stradawa i progon. Slava Srbije i savezni{tvo iz Prvog svetskog rata su nestali, a `rtve Srbije zaboravqene", ukazuje Pavlovi}.
ISTORIJSKA GRE[KA ILI NU@NOST
Istori~ar Milo{ Timotijevi} nagla{ava da se danas, uprkos velikim `rtvama koje je podneo srpski narod, stvarawe Jugoslavije ~esto do`ivqava kao istorijska gre{ka, jer je Srbija, uprkos svojoj vojnoj pobedi, izgubila suverenitet i delila dr`avu sa narodima koji nisu imali iste istorijske ciqeve, kako navodi. "Ra{ireno je uverewe da je Srbija mogla da obezbedi boqu budu}nost i teritorijalne interese bez ovako zna~ajnog kompromisa. Me|utim, u trenutku stvarawa Kraqevina SHS je bila jedna od najmawe lo{ih politi~kih opcija za srpski narod, jer je uvek postojao strah da }e se i teritorijalno najve}a mogu}a Srbija ponovo na}i u izrazito neprijateqskom okru`ewu, bez aktivne podr{ke saveznika, kao u periodu pre 1912. godine", isti~e Timotijevi}.
Dana 14. septembra 1918, srpska Vrhovna komanda izdala je naredbu o odlu~uju}em prodoru na Solunskom frontu: "Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu no{eni idejom da od brzine prodirawa zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati – bez po~inka, do krajwih granica mogu}nosti qudske i kowske snage."
Time je po~ela jedna od najve}ih i najblistavijih operacija vo|enih u Prvom svetskom ratu: proboj Solunskog fronta, koja je ubrzo odlu~ila o wegovom ishodu.
U `elezni~kom vagonu u Kompijewu kod Pariza, 11. novembra 1918. Nema~ka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Na Zapadu se, od 1919, ovaj datum obele`ava kao Dan se}awa, a Srbija ga od 2012. slavi kao dr`avni praznik – Dan primirja.
U Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je Dan se}awa na veterane iz Prvog svetskog rata. Simbol ovog praznika je crveni cvet maka. Ovaj cvet se pomiwe u ratnoj poemi "Na poqima Flandrije", kanadskog pisca Xona Mekrea, jer je na opustelim poqima, gde su masovno sahrawivani vojnici, prvo nikao
krvavo-crveni mak. U Americi se ovaj praznik naziva Danom veterana.
Trebalo bi, u stvari, da Srbija ovaj dan proslavqa kao veli~anstveni Dan pobede u Prvom svetskom ratu. [a~ica Srba odlu~ila je ishod rata
Prethodno je za komandanta Solunskog fronta imenovan francuski general Fran{e D'Epere, koji je, u junu 1918, odr`ao savetovawe sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom. Na ovom savetovawu doneta je odluka da se krene u proboj fronta Solunskog fronta, na liniji Dobro poqe–Veternik–Kozjak. Kona~na borba za oslobo|ewe
Srbije zapo~ela je 14. septembra artiqerijskom paqbom iz svih oru|a. U zoru, 15. septembra, posle dugotrajne pripreme, srpska Druga armija krenula je u juri{. Uskoro su se surove borbe vodile u mukloj ti{ini, bajonetima, prsa u prsa. O wenim u`asima svedo~i zapis francuskog oficira Ogista Albera: "Ono {to sam video na Veterniku pamti}u do kraja `ivota. Izme{ali se francuski i srpski vojnici. Qudi u pocepanoj obu}i, koji krvare, osvajaju metar po metar. Najednom sve zamukne, ~uju se samo jauci. To se vodi borba prsa u prsa. Sudbinu ovog dela fronta re{avaju no` i juna~ko srce. Moj mitraqez }uti, ne mogu da ga|am,
pobi}u srpske vojnike, koji su se izme{ali sa bugarskim." Tako je probijen glavni deo Solunskog fronta, {to je omogu}ilo srpsku pobedu i pobedu nad Nema~kom i Austrougarskom. [ta je davalo toliku snagu srpskim vojnicima koji su, za mawe od dva meseca, uz stalne borbe, napredovali preko 800 kilometara? "Vukla nas je neizmerna `eqa da {to pre stignemo u rodni kraj", prisetio se kasnije vojnik Drinske divizije Ivan Filipovi}.
Srpski vojnici su i{li iz jedne pobede u drugu. Prema re~ima generala D'Eperea, "srpsku pe{adiju jedva je stizala francuska komora, koja je i{la na kowima".
Skopqe je oslobo|eno 25. septembra, posle ~ega je srpska vojska krenula prema bugarskoj granici. Samo ~etiri dana kasnije, Bugarska je potpisala kapitulaciju.
Srpska vojska je 11. oktobra u{la u Ni{, ~ime je Prvoj armiji bio otvoren put u Moravsku dolinu. Nema~ka odbrana bila je, u najmawu ruku, u rasulu. Vojvoda Petar Bojovi} je 1. novembra, na ~elu Dunavske divizije, pobedonosno umar{irao u Beograd. Tre}eg novembra 1918. kapitu-
lirala je Austrougarska, a srpske jedinice su pre{le Savu i Dunav. Prvom srpskom jedinicom, koja je pre{la Savu i u{la u Rumu, komandovao je pisac Stanislav Krakov.
Proboj Solunskog fronta je za tri meseca doveo do sloma Centralnih sila, koji je kona~no ozvani~en primirjem potpisanim u Kompijewskoj {umi. Austrougarska je bila na kolenima, a Nema~ka vi{e nije bila u stawu da nastavi borbene operacije. Britanski premijer Lojd Xorx je naknadno priznao da je, jo{ u jesen 1915, trebalo da saveznici prihvate predlog srpske Vrhovne komande o protivudaru na Solunskom frontu: "Rat bi bio zavr{en najverovatnije do 1916. godine, da je ideja srpskih vojskovo|a o udaru preko Balkana bila realizovana 1915. godine. Time bi se u{tedele ogromne `rtve."
Evropska unija je 11. novembar proglasila Danom primirja, kojim je okon~an Prvi svetski rat. Sile Antante su tog dana potpisale primirje sa Nema~kom. Ali, za Srbiju, to nije bilo primirje, ve} posledica jedne od najblistavijih vojnih pobeda u wenoj istoriji.
VELIKI POVRATAK DONALDA TRAMPA
Mo`e li Tramp da bude novi Regan?
Jasna pobeda daje novoizabranom predsedniku snagu i kredibilitet na svetskoj sceni koja mu je nedostajala pre osam godina
Na~in na koji je Donald Tramp pobedio na izborima - jasnom i velikom ve}inom, osvajawem svih kolebqivih dr`ava i "glasovima naroda", uz vrlo verovatnu ve}inu u oba doma Kongresa, ne ide u prilog onima koji se `ale da je ameri~ka politika "polarizovana" i "disfunkcionalna".
Tramp danas je mnogo sna`nija figura od Trampa iz 2016. kada su ga optu`ivali da je pobedio zahvaquju}i Rusiji i kada su ga demokrate prezirale zbog toga {to je u Belu ku}u u{ao uz pomo} razlike od tri miliona glasova. Ovaj politi~ki povratak daje Trampu kredibilitet i slobodu na svetskoj sceni koju nije imao 2017. godine, pi{e "Politiko".
Tramp }e sada imati sposobnost da oblikuje svet {to nije imao ranije. Ovo je zastra{uju}e ili uzbudqivo, u zavisnosti od toga da li }e Tramp odlu~iti da se bavi svetom ili da se skloni.
Dok ve}i deo Evrope o~ekuje "~emer i o~aj", kako je rekao biv{i {vedski premijer i lice evropskog establi{menta Karl Bilt, britanski istori~ar i kolumnista Najl Ferguson ukazao je na potencijal da Tramp bude mo}no prisustvo na globalnoj sceni. Ferguson, u tekstu za "Fri pres" vidi "liniju kontinuiteta" od Regana do Trampa koji mo`e da odvede "slobodan svet" do pobede u "drugom hladnom ratu" protiv Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje.
Ameri~ki saveznici u Aziji i Evropi i daqe o~ekuju vo|stvo od Va{ingtona. Da li }e ih "novi" Tramp iznenaditi? To zavisi od toga da li je slogan "U~inimo Ameriku ponovo velikom" na liniji slogana "Amerika na prvom mestu" ili "Mir kroz snagu".
Tri rana testa }e nam re}i, navodi "Politiko". Koga Tramp postavqa na koja mesta. [ta radi na Ukrajini. I dokle }e ograni~iti svetsku trgovinu.
Ukrajina }e biti lakmus test ameri~ke vojne i diplomatske mo}i. Svakako za Evropu, ocewuje "Politiko" uz upozorewe da svako re{ewe koje donese Rusiji pobedu, donosi pobedu i Kini i slavi Evropu i SAD.
Trgovina }e biti test ameri~kog globalnog ekonomskog vo|stva. Da li }e rizikovati da baci globalnu ekonomiju u recesiju i podstakne inflaciju primenom taksi? Ostaje da se vidi.
U narednim mesecima, Tramp }e mo}i da se nosi sa svetom sa pozicije snage. Scenario koji je najte`e zamisliti je da se Tramp i Amerika povuku iz sveta. Ako ne{to znamo o wemu, to je da `eli da bude u centru pa`we, zakqu~uje "Politiko".
Tramp pobedio i u
Arizoni, osvojio svih
11 elektorskih glasova
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp pobedio je i u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizoni, gde je osvojio svih 11 elektorskih glasova, ~ime je ostvario potpunu pobedu u svih sedam kolebqivih saveznih dr`ava.
Wegova prednost u Elektorskom kolegijumu nad potpredsednicom Kamalom Haris sada iznosi 84 elektorska glasa - on je osvojio 312, a Harisova 226, prenosi Si-Bi-Es Wuz.
Pobedu na ameri~kim predsedni~kim izborima odnosi kandidat koji osvoji najmawe 270 elektorskih glasova, ali Tramp je, za svoj drugi mandat u Beloj ku}i, osvojio ~ak 46 glasova vi{e od neophodnog minimuma, prenosi Tawug.
Nakon izborne pobede nad aktuelnom potpredsednicom SAD, Tramp }e preuzeti predsedni~ku du`nost 20. januara.
Vu~i}: Razgovor s Trampom odli~an, sadr`ajan i veoma srda~an
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} bio je me|u prvim liderima iz Evrope koji su ~estitali Trampu na izboru za predsednika Amerike
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
"Upravo sam zavr{io razgovor sa novoizabranim ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom. Razgovor je bio odli~an, sadr`ajan, i rekao bih, veoma srda~an", naveo je predsednik Srbije u video-poruci na svom instagram nalogu.
Istakao je da je zahvalan predsedniku Trampu {to je odli~no znao mnogo stvari o Srbiji.
"^ak je govorio i o sportskim uspesima na{e zemqe. Iskoristio sam priliku, uz `equ, da i daqe unapre|ujemo na{e odnose u svim sferama na{eg `ivota. Izrazio sam nadu da }e posetiti Srbiju, jer je Srbija bila zemqa gde je podr{ka za izbor Trampa bila najve}a u Evropi", dodao je predsednik Vu~i}.
Predsednik Tramp je zahvalio na ogromnoj podr{ci koju je dobio od gra|ana Srbije, nastavio je Vu~i}, i istakao da veruje
"da }emo u narednom periodu mo}i da razgovaramo o daqem unapre|ewu na{ih odnosa na svim poqima".
"Siguran sam da }emo i uz podr{ku na{ih prijateqa, a pod prijateqem ra~unam kompletno okru`ewe predsednika Trampa koji su i ve~eras bili sa wim tokom razgovora, da }emo mo}i da napravimo, on Ameriku velikom, a da }emo mi mo}i da napravimo Srbiju pristojnom zemqom i zemqom koja }e mo}i dobro, vrlo dobro, da sara|uje sa SAD", istakao je predsednik Vu~i}.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} bio je me|u prvim liderima iz Evrope koji su ~estitali Trampu na izboru za predsednika Amerike.
Predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} izjavila je da je predsednik Srbije u prvih 15 svetskih dr`avnika koji su se ~uli sa novoizabranim ame-
ri~kim predsednikom.
"Ovo je neverovatno va`na stvar za nas", rekla je Brnabi}eva za TV Pink.
Ona je ocenila da ne veruje da }e biti radikalnih promena u ameri~koj politici prema Srbiji i da ne treba o~ekivati da }e stvari biti lake, ali da }e Srbija svakako imati sagovornika koji }e biti spreman da ~uje wene stavove.
Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da je razgovor Vu~i}a sa Trampom pokazateq velike bliskosti i poverewa izme|u dvojice lidera.
On je rekao i da je mali broj lidera iz regiona koji mogu tako da razgovaraju sa Trampom kao predsednik Srbije.
"Svakako to je pokazateq da }emo da imamo dobre odnose sa budu}om administracijom", rekao je Da~i} u emisiji "Hit tvit" na TV Pink.
Kako Tramp oblikuje spoqnu politiku i pre ulaska u Belu ku}u?
Izbor Trampa za predsednika SAD "promenio je ukrajinsku retoriku i planirawe kada su u pitawu stavovi o pregovorima", rekla je zamenica direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta [elbi Magid.
Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp oblikuje spoqnu politiku SAD i pre nego {to zvani~no preuzme du`nost 20. januara, pi{e "Blumberg", navode}i da je Tramp ve} obavio telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, kao i sa izra-
elskim premijerom Bewaminom Netawahuom, a da takav razgovor planira i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Neimenovani biv{i zvani~nik Trampove administracije rekao je za Blumberg da }e novoizabrani predsednik odmah imati prednost zahvaquju}i percepciji da }e biti ~vr{}i od svog prethodnika. Tramp je tokom kampawe obe}ao da }e re{iti ukrajinsku krizu pre nego {to bude inaugurisan.
Ameri~ki milijarder Ilon Mask, koji je Trampov pristalica, bio je prisutan u prostoriji dok je Tramp razgovarao sa Zelen-
skim ove sedmice, rekao je dobro obave{teni izvor za "Blumberg".
Mask se i ranije zalagao za sporazum kojim bi se Ukrajina odrekla dela svoje teritorije radi postizawa mira.
Izbor Trampa za predsednika SAD "promenio je ukrajinsku retoriku i planirawe u wihovim stavovima o pregovorima", rekla je zamenica direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta [elbi Magid.
Ona je navela da se Ukrajina, "znaju}i da je Tramp pobedio, kre}e u pravcu prihvatawa da su pregovori realnost".
Ranije, tokom sastanka sa evropskim liderima, Zelenski je rekao da bi ustupci bili "neprihvatqivi za Ukrajinu i samoubila~ki za celu Evropu".
Zvani~nici sada{we ameri~ke administracije rekli su da nameravaju da do 20. januara nastave da vode spoqnu politiku predsednika Xozefa Bajdena. "Ne nedostaje nam posla u naredna 74 dana i odlu~ni smo da maksimalno iskoristimo preostalo vreme", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler navode}i da Tramp mo`e da napravi promene u sopstvenoj politici kada preuzme du`nost.
Vu~i} i Tramp u Ovalnom kabinetu Bele ku}e 2020. godine
Kremq: izmi{qotina je da su Putin i Tramp razgovarali
Tvrdwe zapadnih medija o navodnom telefonskom razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina i novoizabranog lidera SAD Donalda Trampa su la`ne, izjavio je ju~e portparol Kremqa Dmitrij Peskov.
„Nije bilo razgovora. To nije istina, radi se o ~istoj izmi{qotini”, rekao je Peskov.
Dan ranije je ameri~ki list „Va{ington post” saop{tio da je novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp navodno u ~etvrtak pozvao predsednika Rusije Vladimira Putina, sa kojim je razgovarao o Ukrajini i izrazio interesovawe za naknadne razgovore na ovu temu.
Peskov je dodao da trenutno nema konkretnih planova za kontakte Putina i Trampa. Govore}i pro{le nedeqe na plenarnoj sednici Me|unarodnog diskusionog kluba „Valdaj” u So~iju, ruski predsednik je javno ~estitao Donaldu Trampu izbor za predsednika Amerike. On je izjavio da mu nije ispod ~asti da i sam pozove Trampa i da nema ni{ta protiv obnavqawa kontakta sa wim, prenela je agencija RIA Novosti. Putin je rekao da se novoizabrani {ef Bele ku}e pokazao veoma hrabro posle poku{aja atentata.
Prema izvorima „ Va{ington posta” koji su hteli da ostanu anonimni, Tramp je Putina zvao iz svog odmarali{ta na Floridi i savetovao da ne intenzivira sukob s Ukrajinom. Novoizabrani ameri~ki predsednik je, navodno, Putina podsetio na sna`nu vojnu prisutnost SAD Evropi.
„Razgovor je bio usmeren na postizawe mira u Evropi, a Tramp je izrazio interes za dodatne razgovore o brzom re{ewu rata u Ukrajini”, tvrde izvori za va{ingtonski dnevnik, dodaju}i da je ukrajinska vlada bila obave{tena o razgovoru s Kremqom i nije se protivila wegovom odr`avawu.
Peskov se ju~e osvrnuo i na izjavu nema~kog kancelara Olafa [olca, koji je za ARD rekao da }e uskoro nastupiti „pravo vreme” za telefonski razgovor sa predsednikom Rusije.
Tako|e je dodao da je ruski lider podsetio tokom zasedawa kluba „Valdaj” da su [olc i predsednik Francuske Emanuel Makron sami „prekinuli kontakt i ne `ele da razgovaraju”.
„Putin je na Valdajskom forumu ponovio da je otvoren za sve kontakte, pregovore. Ako oni ka`u da }e biti nekih signala, zna~i da treba da ih sa~ekamo. Zasad ih nije bilo”, naglasio je Peskov.
Moskva vidi izvesnu nervozu i strahovawa u Evropi u vezi sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD, ocenio je Peskov.
Kremq }e pratiti kako }e se daqe formirati politika s obe strane: „Prerano je o tome govoriti da li postoji neka promena stavova, jer sada ~itamo mnogo informacija i ne znamo koliko su ta~ne”, rekao je Peskov, odgovaraju}i na pitawe da li }e Evropqani promeniti stavove nakon Trampove pobede.
NEKADA[WI TRAMPOV RIVAL MOGAO BI DA DOBIJE MESTO U NOVOJ AMERI^KOJ ADMINISTRACIJI
Zelenskog nazvao "nacistom"
Preduzetnik Vivek Ramasvami, biv{i Trampov rival za predsedni~ku kandidaturu republikanaca, mogao bi da postane dr`avni sekretar u novoj administraciji SAD. Ramasvami, koji je jednom prilikom Vladimira Zelenskog nazvao "nacistom" i "komi~arem" u privatnim razgovorima napomenuo je da `eli da povu~e SAD iz NATO, pi{e "Politiko".
Portal navodi senatora Marka Rubija, koji je slu`io u Komitetu za obave{tajne poslove gorweg doma Kongresa, kao jo{ jednog kandidata za mesto dr`avnog sekretara.
"Ona (Ukrajina) veli~a nacistu u svojim redovima, komi~ara u kargo pantalonama – ~oveka po imenu Zelenski. Ovo nije demokratija", rekao je u jednom predizbornom TV gostovawu Ramasvami.
Biotek preduzetnik je tom prilikom naglasio da kijevski re`im nema ni{ta zajedni~ko sa demokratskim institucijama.
"Ova zemqa je zabranila 11 opozicionih partija. Ujedinila je sve medije u jednu medijsku diviziju dr`avne televizije. Zapretila je da ne}e odr`ati izbore... osim ako joj SAD ne daju vi{e novca", rekao je on.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
PUTNIČKA AGENCIJA
DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170
Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
LO[E VESTI ZA KIJEV: Na ~elo Stejt deparmenta dolazi protivnik slawa pomo}i Ukrajini
Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp verovatno }e imenovati senatora sa Floride Marka Rubija za svog dr`avnog sekretara, javqaju ameri~ki mediji. Rubio bi mogao biti slede}i dr`avni sekretar u novoj Trampovoj administraciji navode „Wujork tajms“ i Si-En-En, pozivaju}i se na neimenovane ali dobro obave{tene izvore. Marko Rubio je protivnik slawa pomo}i Ukrajini. Trenutno je potpredsednik Obave{tajnog odbora ameri~kog Senata. On se protivio paketu pomo}i Ukrajini od 95 milijardi dolara i zalagao se za mirno re{ewe ukrajinskog sukoba, pod-
Marko Rubio ocewuje da je sukob u Ukrajini „do{ao u }orsokak” i da se mora zaustaviti
se}a „Va{ington post“. Rubio je ranije izjavio da je sukob u Ukrajini „do{ao u }orsokak” i da se mora zaustaviti. On
je tako|e pristalica pregovora. Ako bude imenovan, Mark Rubio, koji je poznat po svojim o{trim spoqnopoliti~kim stanovima, bi}e prvi Hispanoamerikanac koji bi slu`io kao glavni diplomata Va{ingtona. Rubio je 2016. godine bio jedan od republikanskih predsedni~kih kandidata koji se `estoko sukobio s Trampom, a sukob je okon~an me|usobnim uvredama. Ali, kad je Tramp dobio nominaciju Rubio je postao wegov saveznik. Uz Rubija, za mesto dr`avnog sekretara pomiwan je i Ri~ard Grenel kao i Robert O'Brajan, biv{i Trampov savetnik za nacionalnu sigurnost.
BRITANSKI PREMIJER KIR STARMER : Mo`emo da budemo prijateqi i sa Trampom i sa EU
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da Velika Britanija `eli dobre odnose sa svim svojim saveznicima, kao i da ne mora da bira izme|u prijateqstva sa EU ili Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. "Mo`emo da budemo prijateqi i sa Trampom i sa EU", rekao je Starmer uo~i puta u Azerbejxan gde se odr`ava godi{wi samit o klimatskim promenama COP29, prenosi Politiko. On je negirao da bi ta zemqa mogla da bude uvu~ena u trgovinski rat izme|u EU i SAD. "Evropske zemqe su na{i najbli`i trgovinski partneri i imamo dugu zajedni~ku istoriju. Ali podjednako je poseban odnos sa SAD stvoren u te{kim okolnostima, to je veoma va`no za UK.
GLAD U GAZI:
Priliv hrane i lekova
nikad
mawi
Ako se nivo pomo}i ne pove}a SAD }e kazniti Izrael tako {to }e smawiti isporuku oru`ja, smatra "Gardijan"
Pomo} koja sti`e u Gazu na najni`em je nivou od decem bra 2023. godine. Ovog meseca u palestinsku enklavu u{lo je samo 8.805 tona hrane preko izraelskih punktova, pokazuju zvani~ni izraelski podaci.
U najve}oj krizi su stanovnici severa Pojasa Gaze, gde se nalaze opkoqeni gradovi Xabalija, Bejt Hanun i Bejt Lahija. "Qudi na severu Gaze nemaju ni{ta. Svakoga dana, od 3. oktobra do kraja meseca, UN su tra`ile da odnesu pomo} u Xabaliju, ali su zahtevi odbijeni", rekao je jedan zvani~nik UN u Gazi.
Priliv pomo}i smawen je uprkos ultimatumu ameri~kih vlasti da }e uvesti sankcije ukoliko se isporuke pomo}i ne pove}aju u roku od 30 dana.
Ovaj rok je pred istekom, a kako pi{e "Gardijan" i prenosi Tawug, o~ekuje se da }e SAD smawiti isporuku oru`ja Izraelu ukoliko ti zahtevi ne budu ispuweni. Naime, ameri~ki zakon nala`e da se prekine isporuka oru`ja onim zemqama koje spre~avaju isporuku pomo}i koju podr`avaju SAD.
Zvani~nici za pomo} situaciju u Gazi opisuju kao apokalipti~nu na ve}em delu teritorije, gde je od 2,3 miliona stanovni{tva vi{e od 80 odsto raseqeno, a dve tre}ine zgrada uni{teno ili o{te}eno tokom 13 meseci rata.
"Skoro ni{ta vi{e ne sti`e. Ima malo bra{na, ne{to te~nosti za prawe posu|a. Kilogram paradajza ko{ta skoro 20 dolara. ^ak i ako imate novca, nema {ta da se kupi. Svi su ponovo gladni", rekao je jedan zvani~nik UN.
Izrael je uveo potpunu blokadu Gaze u prvim nedeqama rata, pre nego {to je postepeno ubla`avao ograni~ewa pod me|unarodnim pritiskom.
Isporuka pomo}i dostigla je vrhunac u maju, kada je u Gazu u{lo vi{e od 6.000 kamiona sa 117.000 tona hrane. Tada su stigli i {atori, lekovi i druge neophodne potrep{tine.
Statisti~ki podaci koje je objavio Kogat, izraelsko vojno telo zadu`eno za koordinaciju humanitarne pomo}i za Gazu, pokazuju da je samo 25.155 tona hrane u{lo u oktobru. A to je mawe nego u bilo kom mesecu od decembra 2023.
Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.
U oktobru je u proseku bilo dozvoqeno da 57 kamiona dnevno u|e u Gazu, {to je sedam puta mawe od onoga koliko zahtevaju SAD. Dok agencije za pomo} tvrde da je 600 kamiona dnevno neophodno za zadovoqavawe osnovnih potreba.
Izraelski zvani~nici odbacuju optu`be da je pomo} namerno ograni~ena i optu`uju humanitarne agencije da nisu organizovale wenu distribuciju.
Ali specijalisti UN za logistiku u Gazi navode da ih izraelske vojne operacije i op{te bezakowe ~esto spre~avaju da prikupe zalihe i da je zbog toga stotine kamiona zaglavqeno na granici. Humanitarne agencije se, tako|e, suo~avaju sa nedostatkom voza~a, komunikacione opreme, za{titne opreme...
Tako|e, koordinacija sa izraelskim vojnim vlastima je naporna i dugotrajna, mnogi zahtevi za konvoje se odbacuju, a u oktobru su izraelske vlasti direktno odbile ili spre~ile 58 odsto vozila s humanitarnom pomo}i, saop{tile su humanitarne agencije.
Bezakowe je dovelo do sistematske pqa~ke oko tre}ine celokupne pomo}i koja je unesena u Gazu, rekli su zvani~nici UN.
SAD su ranije zahtevale da Izrael dozvoli ve}u pomo}, ali nisu u~inile mnogo da sprovedu svoje zahteve, a ~ak su navodno ignorisale tvrdwe sopstvenih agencija da je Izrael namerno blokirao isporuke hrane i lekova u Gazu, napomiwe "Gardijan".
Pro{le nedeqe, Komitet globalnih stru~waka za bezbednost hrane (IPC) upozorio je na "veliku verovatno}u da je glad neminovna u oblastima" severne Gaze. Ali Kogat je to negirao, rekav{i da su se prethodne projekcije IPC-a pokazale kao neta~ne i da su se oslawale na delimi~ne, pristrasne podatke.
Od oktobra pro{le godine u izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno je najmawe 43.603 Palestinca, a raweno 102.929, prema informacijama palestinskog Ministarstva zdravqa.
Tramp namerava da okon~a ovaj sukob i "dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovara~ki sto prvog dana svog novog predsedni~kog mandata", saop{tila je portparol Kerolajn Livit.
Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp namerava da "dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovara~ki sto" prvog dana svog mandata, saop{tila je portpa-
rol Trampove kampawe Kerolajn Livit, prenosi AP. Livit je rekla da }e Tramp nakon pobede na izborima imati priliku da "pregovara o miru izme|u Rusije i Ukrajine".
Ranije je sekretar za {tampu rekao da }e Tramp poni{titi naredbe administracije Xozefa Bajdena, potpisav{i desetine relevantnih dekreta u prvoj nedeqi nakon {to je zvani~no preuzeo du`nost.
Nema~ka je danas „bolesnik Evrope“
Od srede 6. novembra nema~ka vladaju}a semafor koalicija oti{la je u istoriju. Kancelar Olaf [olc je zatra`io od nema~kog predsednika da smeni ministra finansija Lindnera, a ostali ministri iz redova Lindnerovih Liberala potom su napustili kabinet. Lindner je `eleo da smawi poreze i da ukine solidarni doprinos (koji Nemci sa zapada zemqe pla}aju za razvoj dela zemqe koji je nekada bio DDR) i odlo`i klimatske ciqeve za 2050. godinu.
Osim toga, lider Liberala je odbio nova zadu`ivawa i istrajavao na ustavnoj takozvanoj „ko~nica za dugove“.
Sve to bilo je previ{e za Olafa [olca i Zelene, koji su tako|e u Vladi.
Mnogi predstavnici privrede su zabrinuti. Proizvo|a~ automobilskih delova Bo{ mora da prilagodi svoje prognoze za 2024. i ne iskqu~uje daqe ukidawe radnih mesta uz ve} ukinutih 7.000.
Izvr{ni direktor „Bo{a“, [tefan Hartung, pozvao je Saveznu vladu da okon~a koalicioni spor i brzo podr`i industriju: „Sada moramo pre}i sa re~i na dela i pokrenuti konkretne mere pre saveznih izbora kako bismo unapredili ekonomiju i oja~ali je i kratkoro~no i dugoro~no,“ preneo je „Tages{pigel“.
„Najve}i rizik za Nema~ku je vlada koja nije sposobna da reaguje“, rekao je u sredu {ef Fondacije porodi~nih preduze}a, Rajner Kirhdorfer. „Razgovori ne poma`u. S obzirom na sve lo{iju ekonomsku situaciju, hitno su nam potrebne politi~ke odluke.“
Ekonomista Hening Fepel, generalni direktor Centra za evropsku politiku izjavio je za Doj~e vele da „semafor koalicija nije uspela da strukturalno vrati nema~ku ekonomiju na pravi put rasta“.
Delovala je neodlu~no i obeshrabreno: „Na kraju, sve tri stranke su se vratile svojim partijskim politi~kim pozicijama.“ Donald Tramp je u SAD osvojio drugi
mandat na predsedni~kim izborima. S wim dolaze izazovi u bezbednosnoj politici, trgovini i klimatskoj politici, podr{ci Ukrajini u odbrani od ruske agresije. Ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) je upozorio: „Ovo je najgore vreme za raspad vlade, i to sada kada Nema~ka mora da poka`e jedinstvo i sposobnost da deluje u Evropi.“
Novinska agencija Rojters citira glavnog ekonomistu banke ING, Karstena Brzeskog, koji trvrdi da je Nema~ka danas nespremnija nego kada je Tramp pobedio na svojim prvim izborima 2016. godine.
„Posle ~etiri godine stagnacije i strukturalnih slabosti, Nema~ka nije samo 'bolesnik Evrope', ve} je znatno rawivija nego pre osam godina.“
Neki posmatra~i smatraju da je Nema~ka ekonomski akutno ugro`eni pacijent. Ali, koliku ulogu u tome igra politika i nije li za privredu ipak presudna globalna ekonomska situacija?
Op{ta situacija je ista za sve zemqe, ka`e Hening Fepel. Ali ~ak i pored toga, „privredni rast u Nema~koj je dugi niz godina mawi nego u drugim zemqama, s kojima se Nema~ka mo`e uporediti“.
„To sugeri{e da za privrednu slabost nije odgovorna slaba globalna ekonomija, ve} specifi~ni strukturni uzroci. Posao vlade bi bio da identifikuje te uzroke i na|e re{ewe“, dodaje Fepel.
Kancelar Olaf [olc
NIKITA
Dana{wa ruska elita se kuje na frontu
Dali smo u bescewe Isto~nu Nema~ku, izdali smo Var{avski ugovor, ostavili smo one koji su zajedno s nama ratovali. Epoha Gorba~ova i Jeqcina predstavqa globalnu izdaju svega. Nekom je to bilo po voqi i sad im je po voqi, ali treba da shvatimo da se dana{wa ruska elita upravo kuje na frontu, poru~uje slavni ruski re`iser Nikita Mihalkov.
U intervjuu koji je za Sputwik dao u Narodnom pozori{tu gde je prvi put u Srbiji prikazana wegova predstava „12“, Mihalkov obja{wava da je Rusija donekle i sama kriva za ono {to se de{ava u Ukrajini jer se lakomisleno ponela prema onom {to se desilo 1991. kad se raspao Sovjetski Savez.
- Nismo shvatili, nismo `eleli da shvatimo, niti da remetimo svoj komfor, kad nismo razumeli da anglosaksonski svet tro{i ogroman novac na vaspitavawe generacija qudi od detiwstva koji nikad nisu poverovali u to da smo mi i Ukrajinci jedan narod. I to je veoma va`no. A rezultat tog lakomislenog odnosa je da se desilo {ta se desilo. [tavi{e, kad je ve} sve po~elo i kad su nas ve} prevarili, deset godina su bombardovali Donbas i svet, pa i mi smo to posmatrali i mlako se protivili. Rezultat imamo. Pomiwao sam da neistina u~iwena ili re~ena radi komfora i mira dovodi do toga da se vremenom pretvara u istinu koja ti se vratila sa mnogo surovijim posledicama. Eto to se desilo. Ali mi s druge strane nismo imali drugi izlaz. Prevario nas je NATO koji je obe}ao Gorba~ovu da se ne}e pribli`avati na{im granicama.
n Va{a predstava koja je prikazana u Beogradu na izvestan na~in procesuira traume iz pro{losti ruskog naroda i Rusije, kao {to su rat u Avganistanu, ^e~enski rat. Mo`ete li da zamislite ili mo`da planirate u budu}nosti i film o traumi koja se sada de{ava, ukrajinskoj traumi?
- Ono {to je veliko vidi se na rastojawu. Radije bih pravio rezime na osnovu rezultata, ne u smislu ko }e pobediti – ne radi se o tome. Jednostavno, da bi se mogao imati sveobuhvatni pogled treba da ne{to bude zavr{eno. Tada je to mogu}e i mo`e se po~eti ~itava pri~a, od toga kako je krenulo i kako odvijalo. Naravno da je to veoma interesantno i veoma va`no, ali za to je potrebno vreme.
n [ta }e sad biti s prozorom probijenim ka Zapadu jo{ u vreme Petra Prvog? Ho}e li on biti zatvoren? Ili vidite mogu}nost da iz tog prozora ipak dopre neka svetlost?
- Stvar je u tome koliko }e Zapad i narodi tzv. civilizovanog sveta shvatiti da su prevareni. To zavisi od qudi koji su, ne `ele}i da naru{e svoj komfor, kukavi~luk nazvali tolerantno{}u, a nesposobnost da se za{tite nazvali multikulturalizmom. Nemam u vidu ksenofobiju, ali pomiwao sam da na~elnik {vedske policije, zemqe blagostawa, preko televizije upozorava i moli `ene da ne izlaze na ulicu posle devet sati. To je katastrofa. Ili ono {to se desilo u Americi na granici s Meksikom. To mo`e da se zavr{i gra|anskim ratom unutar zemaqa koje su po~ele da shvataju da se nuklearni ki{obran pod kojim su `iveli tako komforno malo istawio. Mislim da od toga zavise i na{i me|usobni odnosi.
Putin je vrlo ta~no rekao da mi nismo protiv Zapada, mi samo nismo Zapad. I to je to. A to {to Zapad ne `eli da mi `ivimo kako mi ho}emo, to je wegov problem. A na{ je problem da branimo svoj suverenitet i stav da smo mi civilizacija a ne neka tamo kolonija. n Znate da se na Srbiju vr{i pritisak da izabere – ili Zapad, ili Rusija. Posebno im smeta {to Srbija nije uvela sankcije Rusiji. A vi nas vidite kao deo pravoslavnog sveta koji ste pozvali da se za{titi. [ta mislite, da li je uop{te mogu}e da Srbija izabere Zapad i treba li uop{te da bira?
- Sloboda je kad postoji pravo izbora. A najvi{a sloboda je kad nema potrebe da se bira. Ali ako Srbi `ele divqawe i diskoteke u crkvama, mogu da izaberu Zapad. Da smo mi izabrali katolicizam, da Aleksandar Nevski nije odbio i nije nastavio da pla}a danak tatarskoj Hordi a ostao pravoslavan, danas bismo imali Olimpijske igre i Evroviziju takve kakvi su bili i ~itavo to divqawe i ko{mar koji su nas preplavili. A Srbi treba da izaberu. Ko ne shvata {ta je to kvadroberstvo, da to nije de~ja igra. To nije izbor izme|u toga da li si de~ak ili devoj~ica, nego da li si ~ovek ili `ivotiwa. To je ozbiqna stvar. Ne treba se prema tome odnositi kao prema nekoj detiwariji. Ve} smo imali da su ameri~ki uxbenici za ukrajinske {kole doveli do toga da ~etvorogodi{wa devoj~ica pozdravqa nacisti~ki dizawem ruke i ka`e da }e klati Ruse a roditeqi se smeju. Tako se po~iwe. Zato je naivna prepostavka da su to, eto deca. A onda se
to sve zavr{ava katastrofom. Mama mi je govorila da vaspitavawe po~iwe kad dete jo{ nije prohodalo. Posle je kasno. A izbor Srba? Pa pogledajte Gruzine, kakve su tamo bile kataklizme u odnosima s Rusijom. Ali oni shvataju odakle dolazi prava opasnost. Isto je sa Srbijom. Ako po~nu sutra da vas pritiskaju... sad pomiwu litijum, sutra }e hteti ~ak i nalazi{te, odnosno da opqa~kaju zemqu. Wih je apsolutno ba{ briga kako }e qudi da `ive, {ta }e se ovde de{avati. Pogledajte laboratorije u Ukrajini, ogroman broj laboratorija koje vr{e stravi~ne i bolesne eksperimente, pa i na mentalnim bolesnicima. Ali {ta ih briga. Oni koriste sve redom, samo ne sebe, i to da bi izvukli korist za sebe. I to treba razumeti.
MIHALKOVU URU^EN ORDEN SVETOG SAVE
Srpski patrijarh Porfirije
uru~io je orden Svetog Save prvog stepena proslavqenom ruskom reditequ i glumcu Nikiti Mihalkovu, nakon prikazivawa wegove predstave „12“ na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu.
„Neko je odlu~io da zbog va{eg dostojanstva i qudskog po{tewa, zbog va{eg otvorenog svedo~ewa pravoslavnih jevan|eqskih vrednosti, da vam ukine da primate zlatne predmete: palme, {koqke, medvede, lavove… Na{a Srpska pravoslavna crkva, prepoznavaju}i va{e svedo~ewe autenti~nog, zdravog, normalnog, u skladu sa Bo`jim planom ~oveka, koji je zapravo univerzalni ~ovek, odlu~ila je da vas nagradi svojim najvi{im priznawem, ordenom Svetog Save prvog stepena“, poru~io je patrijarh tokom uru~ewa nagrade, {to je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom.
On se zahvalio ruskom reditequ za „predivno i uzbudqivo ve~e i predstavu koja otkriva najdubqe tajne qudske li~nosti i `ivota“, saop{tila je SPC.
„Posebna osobenost ruske kulture i umetnosti uop{te jeste da se bavi pitawem smisla ~ovekovog `ivota, a to je tako|e i osobina va{eg stvarala{tva kroz koje srpski ~ovek prepoznaje jednog od najve}ih umetnika i stvaralaca na poqu filmske i scenske umetnosti i to ne samo u Rusiji nego i u ~itavom svetu uop{te“, poru~io je srpski patrijarh.
Patrijarh Porfirije je prisutnima objasnio da je predlog za odlikovawe Mihalkova pokrenut jo{ za vreme patrijarha Irineja.
„Ali kako to obi~no biva: da jedan seje, drugi okopava, tre}i `awe, a ~etvrti, koji je najmawe zaslu`an, ima blagoslov da se hrani od takve bogate trpeze. Dostojan“, naveo jepatrijarh.
Proslavqeni ruski rediteq zahvalio se na nagradi, poru~iv{i da kada ~ovek radi za nagrade nikad ih nije dovoqno.
„Postoji ikona Majke Bo`je Neo~ekivana radost. Danas se poklawam toj ikoni za ovu neo~ekivanu radost. Ne smatram da sam stvarno dostojan ove velike nagrade, ali sam ube|en da je bio u pravu ruski filozof Vasilije Rozanov kada je rekao: ^ovek bez vere mi nije zanimqiv. Ro|eni smo da budemo zanimqivi zato {to verujemo. Hvala!“, rekao je Mihalkov.
n Kako vam se ~ini, da li Srbi to razumeju?
- Mislim da razumeju. Kusturica recimo razume, a rekao bih da on nije jedini i da ima dosta qudi koji razumeju. Ali opet, rekao sam, i to je vrlo precizna misao: nemoj se bojati svog neprijateqa, on jedino {to mo`e jeste da te ubije. Ne boj se prijateqa, jedino {to mo`e jeste da te izda. Boj se ravnodu{nih jer uz wihovu }utqivu saglasnost se de{ava i ubistvo, i izdaja. Ravnodu{nost, tolerantnost i multikulturalizam - iza wih se kriju kukavi~luk i odsustvo `eqe da ustane{ i ne{ro uradi{ sopstvenim rukama. Pogledajte finale mog filma „Sun~anica“, {ta ka`e poru~nik: {ta nisam video, video sam, {ta nisam razumeo, razumeo sam. Nije hteo ni{ta da preduzme. Mislio je, sredi}e se samo od sebe. Pa ne}e. Eto i sada je pogubno misliti da }e se ne{to srediti samo od sebe. n Upitan da li je u vreme ve{ta~ke inteligencije istina jo{ vi{e dovedena u pitawe, kazao je da la` poprimila neslu}ene razmere.
– Veoma je lako jednu stvar predstaviti kao ne{to sasvim drugo. Civilizovani svet konstrui{e svoju istinu kako mu odgovara. A svaku druga~iju – progla{ava za neistinu. Taj proces se intenzivno de{ava. Sa pojavom ve{ta~ke inteligencije moramo da re{imo pitawe ko tu ima vlast nad kim. Do{li smo do katastrofalnog pada obrazovawa. Sada ne moramo da znamo ko je Tolstoj, jednim klikom }emo do}i do svega o wemu. Mladi qudi ne moraju da se zamaraju pam}ewem, a to dovodi do uni{tewa qudske inteligencije i do toga da dru{tvo postaje potpuno neza{ti}emo od negativnih tendencija. Svi kojima je to jasno, bore se protiv toga. Me|utim, veoma je te{ko iza}i iz zove komfora – smatra umetnik. n Mihalkov je govorio i o va`nosti o~uvawa pravoslavnog sveta, vrednostima i principima na kojima je zasnovan. – Vidimo da katoli~ki svet razru{ava sopstvene principe na kojima se gradio vekovima, i odustaje od wih. Odricawe je od principa ako papa odlu~i da se dozvole istopolni brakovi. Tako|e, vidimo da se muwevitom brzinom mewa svest qudi, ideje o nemawu dece, a pre svega odricawe od samog ~ove~anstva. Ideja o smawewu ~ove~anstva u korist takozvane zlatne milijarde je ne{to {to je neprihvatqivo za pravoslavni svet. Upravo je zato bombardovan Beograd, zato su deset godina bombardovali i Donbas. Mi smo izvan ostalog sveta, nismo im po voqi. Smetamo. Upravo zato moramo sami da za{titimo svoj pravoslavni svet – poru~io je Mihalkov.
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU
DRINA NIJE PREPREKA:
Ho}e li momci iz Srpske
slu`iti vojsku u Srbiji
Izjava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da se tra`i na~in na koji bi mladi}i iz Srpske slu`ili vojsku u Srbiji nije sporna jer kao {to stanovnici Srpske dolaze da studiraju i le~e se u Srbiji, ni vojska ne treba da bude izuzeta iz svih ostalih segmenata saradwe, smatra politikolog iz Bawaluke Vojislav Savi}.
Dodik je izjavio da }e ne samo prona}i re{ewe da mladi}i iz RS odu na slu`ewe vojnog roka u Srbiju i vrate se u Srpsku, ve} i da onima koji ovo budu prihvatili omogu}e br`e zaposlewe ili drugu vrstu privilegija i podr{ke. On je napomenuo da je Republici Srpskoj stalo da Srbija oja~a svoju vojnu mo}, kako bi bila sposobna da odvrati sve vojne saveze, pa i NATO, od eventualnog uplitawa.
GRANICA NIJE PREPREKA
ZA SARADWU
Politikolog i analiti~ar iz
Bawaluke Vojislav Vojo Savi} smatra da bi se ovom odlukom samo formalizovalo ve} postoje}e stawe na terenu i podse}a da veliki broj qudi iz Srpske svakako i koristi razne prednosti koje im Republika Srbija nudi, ne samo kada je vojska u pitawu, ve} i pogodnosti vezane za obrazovawe, le~ewe, usavr{a-
vawe… I jedni i drugi posmatraju Srpsku i Srbiju kao jedan nacionalni prostor, a postojawe formalnosti poput granice ne bi trebalo da bude prepreka u saradwi na svim nivoima. Negativne reakcije koje bi gotovo sigurno pristigle iz susednih zemaqa ne bi bile ni neo~ekivane, ali ni relevantne na bilo koji na~in. Naravno da }e biti reakcije i iz Federacije BiH, ali i iz nekih drugih kom{ijskih zemaqa, ali mislim da to ne treba da nas brine. Ovakva inicijativa nije nimalo sporna i slu`i samo da se olak{a jedan proces koji svakako ve} postoji, a to je ve}a integracija i Republike Srpske i Srbije, rekao je Savi}.
JEDAN NAROD –
JEDNA VOJSKA Savi} veruje da je vojna snaga Srbije dobra i zdrava za ~itav region i dodaje da to, iako nikada ne bi priznali, zna i na{ „kom{iluk“. Srbija je sto`erna
zemqa ovog dela Balkana u ekonomskom, politi~kom i geopoliti~kom smislu, a to svakako mora pratiti i na vojnom planu. Stabilna Srbija je, ka`e on, zna~ajna zbog stabilnosti ~itavog regiona.
Vojska Srbije je za nas jedina vojska u koju mi gledamo. Ovde u Bosni i Hercegovini niko ne do`ivqava Bosnu i Hercegovinu kao svoju dr`avu, pa samim tim wene institucije nisu ne{to {to qudima padne na pamet.
Vojska je samo jedan od segmenata saradwe Srpske i Srbije. Kao {to qudi iz Srpske dolaze u Srbiju da studiraju, da se specijalizuju, da {ire svoja znawa na drugim poqima, ujedno doprinose}i Srbiji i wenoj ukupnoj mo}i, isto bi trebalo da va`i i za vojni aspekt. Vojska, zakqu~uje Savi}, ne bi trebalo da bude izuzeta od svih ostalih drugih dru{tvenih segmenata u kojima sara|uju Srpska i Srbija.
[ta Srpska o~ekuje od nove ameri~ke administracije posle pobede Trampa
Generalni konzul BiH u ^ikagu Tatjana Teli} izjavila je da Republika Srpska, nakon predsedni~kih izbora u SAD, o~ekuje otvoreniju saradwu sa administracijom Donalda Trampa, uz mawe politi~kog pritiska i nasilnog intervencionizma koji zatvara prostor za dijalog demokratski izabranih politi~kih lidera u BiH.
„O~ekuje se ve}i fokus na bilateralne odnose koji bi unapredili saradwu na ekonomskom planu, kao i pravi~niji pristup u kojem }e se lokalni lideri podr`ati da sami odlu~uju o budu}nosti svoje zemqe i svog naroda, bez nametawa i u skladu sa svojim vrednostima i tradicijom. Republika Srpska i SAD imaju mnogo zajedni~kih ciqeva te se nadamo iskrenom po{tovawu i partnerstvu u odnosima sa budu}om ameri~kom administracijom“, navela je Teli}.
Ona je ukazala na zna~ajnu podr{ku srpske zajednice novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu, navode}i da je to uradio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji po wenim re~ima u`iva veliko poverewe i podr{ku me|u Srbima u SAD zbog otvorene i iskrene politike usmerene iskqu~ivo na za{titu interesa srpskog naroda.
Palata Republike u Bawaluci u bojama zastave SAD
Smatra i da bi politika Trampa, koja je usmerena na ekonomiju, mogla pozitivno uticati na srpsko-ameri~ke odnose. „To je pravac koji Srbi `ele da vide u politici. U no}i progla{ewa pobede, ugledni predstavnici srpske dijaspore u SAD su se pridru`ili slavqu u Trampovom {tabu, {to dovoqno govori o naporima koje je srpska dijaspora u~inila u predizbornom procesu, mobilisana i posve}ena kao nikada ranije“, navela je Teli}eva. Ona smatra da }e se Tramp posvetiti kao i u prethodnom mandatu, re{avawu unutra{wih problema, te da bi wegov pristup
Balkanu mogao biti bez dubokih diplomatskih intervencija, gde se fokus stavqa na ekonomski razvoj i dijalog, uz minimalan ameri~ki intervencionizam i re{avawe regionalnih pitawa uz pomo} evropskih struktura.
„O~ekujemo da }e Tramp nastaviti s pristupom koji se fokusira na smawewe ameri~kog anga`mana u me|unarodnim organizacijama i insistirawe na tome da saveznici poput NATO pove}aju svoje doprinose. U odnosu na Rusiju i Kinu, mogu} je nastavak o{trijeg tona, ali u isto vreme i pragmati~an pristup zasnovan na direktnim interesima SAD.“, rekla je Teli}eva za Srnu.
Srpska postaje ktitor manastira Hilandar
Komisija za manastir Hilandar Vlade Republike Srpske konstituisana je u Bawaluci i bi}e poveznica Srpske i ovog manastira putem pomo}i u realizaciji projekata potrebnih za wegovu obnovu, izjavio je predsednik Komisije Marko Romi}.
Romi} je novinarima nakon konstituisawa rekao da je na ovoj prvoj sednici razgovarano o planu rada i teku}im potrebama, na osnovu kojih }e Komisija, u komunikaciji sa Zadu`binom Manastira Hilandara iz Beograda i samim Manastirom, videti koje su to potrebe.
„Na ovaj na~in cela Republika Srpska i weni gra|ani ugra|uju se u svete temeqe Manastira i na odre|en na~in, Srpska postaje ktitor samog Hilandara i svih projekata koji su u toku“, rekao je Romi}, podsetiv{i da je Manastir Hilandar pre 20 godina stradao u po`aru i da je od tada traje wegova obnova i rekonstrukcija.
Prema re~ima Romi}a, Komisija ima zadatak da prati obnovu, odnosno izvo|ewe onih projekata koji }e Srpska finansijski podr`avati kroz svoj buxet.
Romi} je istakao veliku zaslugu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika za osnivawe Komisije, kao i `equ cele Srpske da se ugradi u Svetu Goru i kroz obnovu pirga Svetog kraqa Milutina. Dodao je da je predlo`eno i snimawe dokumentarnog filma o velikoj humanitarnoj misiji koju je Manastir Hilandar sproveo u Srpskoj 1997. godine, kada je Manastir i materijalno i duhovno dao podr{ku Srpskoj kroz pomo} mnogim novoro|en~adima, koji su blagodarni na tome, me|u koje i on spada.
Direktor Zadu`bine Manastira Hilandara iz Beograda Milivoj Ran|i} rekao je da ova ustanova ima zadatak da, u ime Hilandara i wegove spoqne misije, vodi ra~una o odnosima sa Srbijom, Srpskom i srpskim narodom.
On je napomenuo da i Srbija i Srpska imaju zakone o Hilandaru, da je takav zakon donela Rumunija za wihovu svetiwu na Svetoj Gori jer je ona, dodao je, bila i ostala najduhovniji izraz pravoslavne crkve, wene celine i mesto wenog jedinstva u ovom vremenu u kojem je sve na isku{ewima.
„Na{ zadatak je da budemo tehni~ka i operativna podr{ka na tom svetom mestu kao {to je Hilandar. On se obnavqa i idu}e godine }emo kona~no staviti ta~ku na obnovu izgorelog dela, ali pred nama su poslovi kao {to je nova manastirska riznica, wen depo, te obnova pirga koji je Sveti kraq Milutin sazidao“, rekao je Ran|i}.
Albanski peva~ David Dre{aj snimio je kod Wego{evog mauzoleja na Lov}enu skandalozni spot sa grupom polugolih igra~ica za svoju novu pesmu. Ve}ina scena snimqena je ispred same kapije mauzoleja. Iako je odobrio
vladara Crne Gore. Sama ~iwenica da kao mlad umjetnik ne vidi{ ni{ta lo{e u tome je pora`avaju}a. I ovo nema veze sa tvojom nacionalnom pripadno{}u, ko god da ovo uradi za svaku je osudu!!!!“.
Snimawe spota osudili su i pojedini podgori~ki portali:
snimawe, Narodni muzej Crne Gore se izvinio javnosti, jer je u spotu mauzolej predstavqen na krajwe neprimeren na~in.
Spot pod nazivom "@ tem" objavqen je pre nekoliko dana na Jutjubu i ima vi{e od ~etiri milona pregleda. Ve}ina komentara je na albanskom jeziku, pokazuju odu{evqewe pesmom, ali i lepotom predela u kojima je spot snimqen.
Komentari{u i oni koji znaju o kakvom je objektu re~:
„Bruka velika da se ovako skrnavi Wego{ev spomenik. E na{ dragi Vladika Rade, oprosti nam {to dozvolismo ovakav neukus. U`as. Bo`e spasi i sa~uvaj“. „I sa dozvolom i bez we, treba da te bude sramota da ovakav spot snima{ samo nekoliko metara od grobnog mjesta
"O~igledno je dozvoqeno svako mogu }e skrnavqewe Wego{evog mauzoleja, kog tako strastveno od Srba ~uvaju „Lov}enske stra`e“ i mnogi drugi „Crnogorci“, a kad se ple{e kod groba najve}eg sina ovih brda, o~ito to ne izaziva neku preveliku pa`wu", jedan je od komentara.
NARODNI MUZEJ
CRNE GORE
OBMANUT
Narodni muzej je saop{tio je da u "zahtevu za snimawe nigde nije nazna~eno da }e se ono obaviti iskqu~ivo ispred Mauzoleja na Lov}enu i da }e u wemu u~estvovati plesa~ice".
Muzej saop{tava da je dao dozvolu za snimawe, ali da je zapravo obmanut:
"Narodnom muzeju Crne Gore nedavno se mejlom obratila produkcijska ku}a „Mars studio“ sa zahtevom za dozvolu za snimawe video-klipa umetnika Davida Dre{aja na lokaciji Nacionalnog parka Lov}en i da }e wihov stru~ni tim na profesionalan na~in „do~arati lepotu lov}enskog parka“. Kako nigde u zahtevu nije nazna~eno da se tra`i snimawe komercijalnog video-spota za pesmu, kao ni da }e se snimawe obaviti iskqu~ivo ispred Mauzoleja na Lov}enu i da }e u istom u~estvovati plesa~ice, Narodni
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
muzej je dao saglasnost za snimawe", stoji u saop{tewu.
Navodi se i da, budu}i da objekti Narodnog muzeja imaju status kulturnih dobara, za sva mogu}a komercijalna snimawa, shodno zakonskoj regulativi, neophodno je tra`iti dozvolu Uprave za za{titu kulturnih dobara.
„S obzirom da je ustanova dovedena u zabludu, Narodni muzej }e razmotriti daqe korake u vezi sa poo{travawem procedura i drugih postupawa po tom pitawu“.
AUTOR TVRDI DA IMA DOZVOLU UNESKA
U skandal oko polugolih igra~ica na Wego{evom grobu, se ukqu~ilo i Mini-
ALIJA POBEOGAO IZ ZATVORA '93, "PAO" SEDAM GODINA KASNIJE U BiH:
Osumwi~eni za dvostruko ubistvo u selu Sokolac u Bijelom Poqu Alija Balijagi} pobegao je 1993. godine iz zatvora u Bijelom Poqu, a uhap{en je u Bosni i Hercegovini sedam godina kasnije.
To je saop{tio Lazar [}epanovi}, v.d. pomo}nika direktora Sektora za borbu protiv kriminala Crne Gore.
- Nije ta~na informacija da je pobegao iz zatvora 1997. godine. Na osnovu informacija kojima ja raspola`em, a dobio sam ih od pouzdanih izvora i
uprave UIKS-a, to lice je 1993. godine pobeglo iz zatvora u Bijelom Poqu i li{en je slobode sedam godina kasnije u Bosni i Hercegovini - kazao je [}epanovi}. [}epanovi} je tako|e u emisiji kazao da Balijagi} u svom dosijeu ima i 13 meseci amnestije. [}epanovi} nije precizirao za koje krivi~no delo je Balijagi} amnestrian i kada.
Tako|e je kazao i da motiv dvostrukog ubistva u Bijelom Poqu nije poznat."I daqe jo{ sve utvr|ujemo. Vi{e informacija }emo imati nakon {to osumwi~enog stavimo pod kontrolu", dodao je on.
Prema wegovim re~ima, opravdano je {to su gra|ani zabrinuti, a tako|e tvrdi i da Balijagi} nalazi na teritoriji Srbije.
- Preduzimamo ogromne mere i radwe jer je taj slu~aj izazvao najve}u pa`wu javnosti. Sa sigurno{~u saop{tavam da se Balijagi} od 28. oktobra se ne nalazi na teritoriji Crne Gore, ve} na teritoriji Srbije. Organi Srbije su kontantno na vezi u kontaktu sa na{im organima i razmewujemo sve operativne podatke - uveren je on.
starstvo kulture i medija Crne Gore saop{tewem da "oni nisu dali odobrewe inostranom producentu da snima spot koji je izazvao negativne komentare u javnosti".
Iz Ministarstva napomiwu da "ukoliko je bilo koja ustanova kulture ili bilo koja druga institucija preuzela zakonom propisane nadle`nosti Ministarstva, za tako ne{to }e snositi odgovornost".
U opisu spota na Jutjubu kao autori videa navedeni su kosovski "Mars studio" i Endrit Rahimi sa produkcijskim timom, izvr{ni producenti su Dre{aj i wegov menaxment, a snimawe su odobrili Narodni muzej Crne Gore, Ivan Mijanovi}, Unesko i Nacionalni parkovi Crne Gore.
ZA JA^U MORNARICU:
Crna Gora }e od francuske kompanije "Ker{ip" kupiti dva patrolna broda vrednosti 120 miliona evra, navedeno je u tehni~kom sporazumu izme|u ministarstava odbrana dveju zemaqa.
To }e biti prvo ve}e ulagawe u mornaricu Vojske Crne Gore. Ovim je sa dnevnog reda "skinuta" pri~a da li }e u wihovoj nabavci primat imati Francuska ili eventualno Hrvatska.
Predvi|eni rok isporuke, kako je navedeno, ne prelazi 36 meseci od dana stupawa na snagu ugovora, dok }e kupqena roba biti pod garancijom dve godine nakon dana isporuke.
- Nabavkom patrolnih brodova ostvaruje se optimalan i odr`iv sistem odbrane na moru i doprinos kolektivnom sistemu bezbednosti u sklopu NATO, ali i kroz ~lanstvo u EU - rekao je ministar Dragan Krapovi} prilikom posete brodogradili{tu u Parizu.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
MANASTIR BAWSKA KOD ZVE^ANA:
Nova fasada zadu`bine srpskog kraqa Milutina
MITROPOLIT TEODOSIJE NA MITROVDAN
U KOSOVSKOJ MITROVICI
Na manastiru Bawska, zadu`bini srpskog sredwovekovnog kraqa Milutina, po~etkom novembra zave{ena je nova fasada. Tako je svetiwa dobila novi izgled.
Posle novog ulaza u manastir i sa novom fasadom sada je sredwevekovna svetiwa i u novom ruhu. Posle ravno 520 godina mona{ko bratsvo se vratilo u manastir Bawska 15. avgusta 2004. godine, pre 20 godina.
Manastir je zapusteo u 16. veku, a najve}e razarawe do`iveo je 1689. za vreme austrijsko-turskog rata.
U sedam vekova postojawa manastir je bio vi{e u ropstvu, bez mona{tva i u ru{evinama nego u slobodi i u duhovnom delawu.
Ktitor manastira Bawska kraq Milutin upokojio se u Nerodimqu kod Uro{evca 1321. godine odakle ga je arhiepiskop Danilo preneo u Bawsku. Posle tri godine, legenda ka`e, zbog znamewa i svetlosti, iz groba svetog kraqa izva|eno je wegovo telo potpuno netrule`no i sme{teno u }ivot unutar manastira. Zbog ru{iteqstva turskih osvaja~a mo{ti svetog kraqa su prenete u Trep~u a 1460. u Bugarsku, gde se i danas ~uvaju u crkvi svete Nedeqe u Sofiji. U manastiru Bawska, u severnoj kapeli crkve, Arhi|akona Stefana, nalazile su se i mo{ti kraqice Teodore, `ene kraqa Stefana (De~anskog), odnosno majke cara Du{ana. Ona se od kraqa Stefana dobrovoqno razvela, pred wegovu drugu `enidbu. Zamona{ila se i kao monahiwa Marta umrla 1355. godine. Sahrawena je Bawskoj. U toku 1915. godine manastir Bawska je opqa~kan i tada su u grobnici kraqice Teodore, prona|ena dva prstena, zlatni i srebreni. Oni su najvredniji primerci srpskog sredwevekovnog zlatarstva. Na zlatnom prstenu, izlivenom u jednom delu pi{e ''Ko ga nosi pomozi mu Bo`e''.
Ovaj grad nije slobodan za nas hri{}ane, ~ekamo Bo`ju pomo} i boqe vreme
Svetom arhijerejskom liturgijom, litijom i rezawem slavskog kola~a, 8. novembra, je u Kosovskoj Mitrovici obele`ena hramovna i gradska slava –Mitrovdan. Praznik posve}en Svetom velikomu~eniku Dimitriju okupio je veliki broj gra|ana i gostiju, od najmla|ih do najstarijih, zajedno sa mona{tvom i sve{tenstvom Eparhije ra{ko-prizrenske. Liturgiju u hramu Svetog Dimitrija predvodio je mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije, koji je u besedi ~estitao praznik Mitrov~anima i ovda{wem sve{tenstvu, te podsetio na to da na{ grad nosi ime po ovom svecu. Ujedno je podsetio da je Sveti Dimitrije postradao u Solunu, iz qubavi prema Bogu, Crkvi, pravdi i istini. Osvr}u}i se na trenutnu bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici, naveo je da litija ni ove godine nije mogla da pro|e ulicama grada, ve} samo oko hrama. „Vi{e od dve godine, ovaj grad nije slobodan za nas hri{}ane“, kazao je mitropolit Teodosije.
Rekao je da situacija u gradu pokazuje da je Kosovska Mitrovica „okupiran grad“ u kom pravoslavni vernici nemaju slobodu koju bi trebalo da imaju.
„Oni koji su mawina u ovom gradu, ~esto puta zlostavqaju one koji ve}inski ~ine ovaj grad“, dodao je.
Nakon besede mitropolita ra{ko-prizrenskog, usledilo je tradicionalno lomqewe ~esnice, a zlatnik, koji je ove godine darovao Oliver Orlovi}, prona{la je mala sugra|anka Sara \uri}.
KOSOVSKA MITROVICA: Podr{ka
predsedniku Trampu
Srbi u severnom, srpskom delu Kosovske Mitrovice su odmah nakon progla{ewa pobede za predsednika Amerike Donalda Trampa, u sredu 6. novembra, u centru grada sa tri transparenta dali podr{ku republikanskom, opet, prvom ~oveku Amerike.
PRINC NASLEDNIK FILIP KARA\OR\EVI]
POZVAO JE NOVOIZABRANOG AMERI^KOG
PREDSEDNIKA DONALDA TRAMPA
Povucite priznawe nezavisnosti Kosova
Princ Filip Kara|or|evi}, princ-naslednik od Srbije i Jugoslavije, pozvao je, 9. novembra, u nizu objava na mre`i Iks (X) Donalda Trampa da povu~e priznawe nezavisnosti Kosova, i ozna~io ga u tim objavama: „Sa pobedom Donalda Trampa na ameri~kim predsedni~kim izborima 2024. godine, postoji obnovqen potencijal za odstupawe od spoqnopoliti~kih odluka koje su oblikovale globalnu stabilnost.
NA IZBORIMA NA KOSOVU 9. FEBRUARA 2025. GODINE Bi}e otvoreno 940 bira~kih mesta
Centralna izborna komisija Kosova je je saop{tila da }e na parlamentarnim izborima zakazanim za 9. Februar 2025. godine, svoje gra|ansko pravo, glasa~i mo}i da ostvare na 940 bira~kih mesta.
Iz CIK-a poru~uju i da }e u svakoj op{tini, istovremeno biti otvoreno i po jedno bira~ko mesto za gra|ane koji }e glasati uslovno. To je ukupno 38 takvih bira~kih mesta. Podse}aju da je rok za promenu bira~kog centra na lokalu 26. decembar, kada isti~e i rok za registraciju bira~a van Kosova.
Me|u najzna~ajnijim od wih je priznawe Kosova, odluka koja ostaje duboko sporna. Hrabar i principijelan korak Donalda Trampa trebalo bi da bude preispitivawe i povla~ewe ovog priznawa: potez koji ne samo da bi ispravio istorijsku nepravdu ve} i oja~ao polo`aj Amerike kao {ampiona pravi~nosti i vladavine prava.
Samoprogla{ena nezavisnost Kosova 2008. usledila je nakon intervencije NATO-a 1999. godine, kampawe opravdane optu`bama o genocidu nad etni~kim Albancima koje su kasnije dovedene u pitawe. NATO bombardovawe, koje je trajalo 78 dana, raselilo je stotine hiqada qudi, ~ime je Kosovo prakti~no postalo protektorat NATO-a. Danas Kosovo priznaje samo polovina dr`ava ~lanica UN, a velike sile poput Rusije, Kine, Indije i Brazila solidarne su sa Srbijom. Za Srbiju bi povla~ewe priznawa Kosova od strane Sjediwenih Dr`ava pod vla{}u Donalda Trampa bio ~in duboke pravde i znak posve}enosti ispravqawu gre{aka iz pro{losti. Ovaj potez bi se suprotstavio kritikama koje percipiraju licemerje i dvostruke standarde Va{ingtona u me|unarodnim odnosima. Rusija je, posebno, dugo pomiwala kosovski presedan da bi opravdala svoje akcije na Krimu i u drugim regionima.
Bave}i se ovim istorijskim pitawem, Trampova administracija bi mogla da poka`e posve}enost principijelnoj spoqnoj politici koja po{tuje nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Intervenciju u Jugoslaviji iz 1999. mnogi jo{ uvek vide kao poruku da se otpor zapadnoj dominaciji ne}e tolerisati, stav koji je doprineo pogor{awu odnosa izme|u Rusije i Zapada. Za predsednika Putina, NATO bombardovawe Jugoslavije ostaje simboli~no za nagla{avawe zapadne dvoli~nosti, koja se ~esto pomiwe u raspravama o me|unarodnom pravu i takozvanom ‘poretku zasnovanom na pravilima’.
Sada, sa vo|stvom Donalda Trampa, prilika za nepriznavawe Kosova mogla bi da poslu`i kao sna`na izjava protiv pro{lih spoqnopoliti~kih pogre{aka. Takva odluka bi odjeknula ne samo kod gra|ana Srbije, ve} i kod ameri~kih gra|ana umornih od intervencija koje su posejale nestabilnost i negodovawe u inostranstvu.
Nepriznavawe Kosova od strane SAD ne samo da bi se pozabavilo istorijskom gre{kom, ve} bi i pove}alo kredibilitet Amerike na globalnoj sceni. Ova odluka bi redefinisala ameri~ku spoqnu politiku i pomogla vra}awu poverewa u me|unarodni poredak, odra`avaju}i vrednosti pravde, integriteta i po{tovawa suvereniteta. Srbija, nacija koja je dugo trpela posledice me|unarodnog manevrisawa, poziva Sjediwene Dr`ave, pod administracijom Donalda Trampa, da stanu na stranu istine i pravi~nosti, ~ine}i ovaj hrabri korak ka pravednijem i stabilnijem svetu“, navodi se u nizu objava Filipa Kara|or|evi}a na engleskom jeziku.
Манастир
pre nove fasade
Novi izgled Bawske
Princ Filip Kara|or|evi}
Vladika Teodosije na gradskoj slavi Kosovske Mitrovice
Oslo: Javni ~as u Dopunskoj {koli srpskog jezika povodom obele`avawa 110 godina od po~etka Prvog svetskog rata
Povodom obele`avawa 110 godina od po~etka Prvog svetskog rata
u Dopunskoj {koli srpskog jezika u Oslu odr`an javni ~as. \acima sedmog razreda obratio se ambasador Srbije u Norve{koj Dragan Petrovi} koji govorio o velikim `rtvama koje je srpski narod podneo u borbi za opstanak, ali i velikim pobedama izvojevanim protiv vi{estruko ja~eg neprijateqa. Tako|e, Petrovi} je govorio o pomo}i saveznika, posebno po`rtvovawu ~lanova medicinske misije iz Norve{ke, koji su pomagali srpskim rawenicima tokom rata, za {ta su bili odlikovani Kara|or|evom zvezdom.
Za u~enike ni`ih razreda Dopunske {kole organizovana je radionica na temu „Moj zavi~aj“, gde su najmla|i |aci imali priliku da se kroz igru, crte`e i sastave kreativno izraze o svojoj otaxbini.
Javni ~as je organizovan u saradwi Ambasade sa nastavnim osobqem i Savetom roditeqa Dopunske {kole u Oslu, jednoj od na{ih najve}ih obrazovnih institucija ove vrste u svetu.
U TRAMPOVOM [TABU U NO]I IZBORA: „Nas Srbe su do~ekali kao heroje!“
Ameri~ki izbori su zavr{eni, a me|u prvima koji su novoizabranom predsedniku Trampu ~estitali pobedu i trijumfalni povratak u Belu ku}u u wegovom {tabu na Floridi bili su – Srbi! Delegacija ameri~kih biznismena srpskog porekla, predvo|ena biv{im guvernerom Ilinoisa Rodom Blagojevi}em, se sa specijalnim pozivnicama na{la u izbornom {tabu Donalda Trampa u West Palm Beach-u, gde su drugim zvanicama ~ekali izborne rezultate i na kraju proslavili pobedu u naju`em krugu Trampovih saradnika. Prethodno su srpski biznismeni imali va`ne susrete sa ameri~kim senatorima i kongresmenima iz redova Republikanske partije, a dvojica me|u wima, Ranko Risti} i Filip Milivojevi}, su ranije tokom ve~eri imali priliku da Robertu Kenediju, jednom od najbli`ih Trampovih saradnika, uru~e prigodnu monografiju o 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Sjediwenih Ameri~kih dr`ava.
Ministar posetio porodicu koja se vratila u Srbiju iz Italije
\or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom posetio je u Aran|elovcu porodicu Tawe Saramandi} i Kristijana Xelpija, koji su odlu~ili da se iz Italije vrate u Srbiju, gde su pokrenuli posao proizvodwe italijanskih sireva po originalnoj recepturi.
Radi se o proizvodima koji su karakteristi~ni za sever Italije, za Bergamo, odakle je Kristijan poreklom. Ova porodica je odlu~ila da svoj `ivot i posao nastavi u Srbiji, koju su oboje prepoznali kao stabilno mesto za daqi `ivot i za zasnivawe
porodice. Iako je inicijalna ideja bila da naprave mali proizvodni pogon samo za sopstvene potrebe, Tawa i Kristijan sada proizvode vi{e od dvadeset vrsta sireva. Mleko i druge sirovine neophodne za proizvodwu nabavqaju od svojih kom{ija, tako da se mo`e re}i da su wihovi proizvodi napravqeni od potpuno doma}ih sirovina. Zahvaquju}i kvalitetu wihovih proizvoda obi{li su ve}i deo na{e zemqe, spajaju}i u svom poslu najboqe od obe zemqe.
“Primer Tawe i Kristijana, wihov povratak u Srbiju, ohrabruje i daje nadu da je na{ ciq povratka realan. Na{a obaveza, kao Vlade Republike Srbije i mene kao ministra, jeste da ovakve divne pri~e ponovimo {to
vi{e puta. @elimo da uverimo na{e sunarodnike da je povratak u Srbiju prava odluka, da ovde postoji dobar ambijent za posao i pokretawe sopstvenog biznisa, i da }e biti prihva}eni kao {to i zaslu`uju”, rekao je Mili}evi} i istakao da Srbija danas sve vi{e prepoznaje i ceni potencijal i iskustvo svojih qudi iz inostranstva. “Va{a odluka da svoj dom i gazdinstvo imate ovde u Ora{cu, mestu od ogromnog zna~aja za svakog Srbina, ~ini va{u pri~u gotovo bajkovitom. Ali, ovo nije bajka, ve} najlep{a stvarnost. Veoma sam ponosan na va{ povratak u Srbiju, kao i na Kristijanov preduzetni~ki entuzijazam, kroz koji je uspeo da spoji potencijale na{e [umadije sa recepturama svog rodnog kraja”, dodao je ministar.
Folklorno dru{tvo “Moravac” iz ^ikaga gala priredbom pred punom salom sredwe {kole u Hinsdejlu proslavilo 20 godina postojawa.
Veliki jubilej obele`en je predstavom “Ptica selica” koreografa “Moravca” An|ele \oki}, multimedijalnim delom koje je simboli~no, kroz pute{estvije jedne pti~ice Srbijom i Balkanom, svugde gde `ive Srbi, uspelo da prika`e sve lepote kulture i tradicije, ali i sudbinu jednog naroda koji je kroz istoriju, pa sve do dan danas, bio prinu|en da se seli, ponekad zbog istorijskih okolnosti, ponekad u potrazi za boqim `ivotom.
U predstavi su u~estvovale sve generacije folklora{a, od onih najmla|ih, koji tek u~e prve korake, pa do onih koji vi{e nisu deo “Moravca”, ali su se okupili specijalno za ovu priliku, {to je na sceni, ali i u publici, naizmeni~no izazivalo smeh, ali i suze radosnice ponosnih roditeqa, baka i deka.
Vaqa napomenuti da su u slavqeni~koj predstavi “Moravca” u~estvovale i svoj doprinos dale i druge srpske folklorne grupe iz regiona, Oko sokolovo, Oplenac, Dukati i biseri i Bo`ur, {to je divan primer saradwe na{ih kulturnih entuzijasta iz dijaspore.
An|ela \oki}, autor predstave, bila je prezadovoqna nastu-
pom svojih pulena ali i reakcijama svih onih koji su do{li da podr`e “Moravac”. – @elela sam da kroz predstavu prika`emo svo bogatstvo na{e tradicije, razli~ite igre, pesme i no{we koje u raznim krajevima Balkana igraju, pevaju i nose qudi koji pripadaju jednom, srpskom narodu. Tako|e, namera mi je bila da ova deca spoznaju da, gde god da ih `ivot odvede, a nas ovde je odveo daleko, ~ak na drugi kontinent, mi u sebi nosimo i treba da ~uvamo ono {to su nam ostavili na{i preci, isti~e An|ela \oki}.
Sve{tenik Nemawa Te{i}, pod krovom ~ije crkve i parohije
Svetog Nikole `ivi i radi Folklorno dru{tvo “Moravac”, bio je sre}an zbog jubileja i onoga {to su najmla|i parohijani pokazali na sceni.
– Sre}an sam {to imamo tako mnogo dece u parohiji koji na ovaj na~in, kroz dru`ewe ~uvaju svoj jezik, tradiciju i kulturu, kao najva`niji deo svakog naroda. Na nama je da im, zajedno sa wihovim roditeqima, i qudima koji vode “Moravac”, pomognemo da postanu dobri qudi, koji }e biti svesni svog porekla i pravoslavne vere koja im je kroz vekove pomogla da sa~uvaju se}awe na svoje pretke i svo vredno nasle|e koje su im ostavili.
Predsednik “Moravca” Milo{ Petkovi} jedan je od onih koji su na svojoj ko`i do`iveli sudbinu
ptice selice iz jubilarne predstave. Od Kosova i Metohije, gde je ro|en i odrastao, preko Beograda, do ^ikaga, vodio ga je put sa bezbroj isku{ewa.
-To je sudbina mnogih od nas, roditeqa i dece iz ovog folklornog dru{tva. Od sudbine nekad ne mo`ete pobe}i, ali je va`no da gde god da Vas ona odvede u sebi sa~uvate ono {to ne mo`e da se ponese u koferu, ali mo`e u srcu, da ne zaboravite odakle ste krenuli na taj dalek put. Ponosan sam na na{u decu i sve koji su doprineli da 20.ro|endan proslavimo na ovako veli~anstven na~in, poru~io je Petkovi}.
A posle predstave, po tradiciji, deca, roditeqi, ~lanovi porodica i prijateqi i parohijani koji podr`avaju “Moravac” imali su prilike da se provesele u wihovom domu, u sali Kulturno-sportskog centra “Nikola Tesla” pri crkvi Svetog Nikole u ~ika{kom predgra|u Lajons, gde je organizovana ve~era i dru`ewe uz bogat muzi~ki program. Na mnogaja qeta, Moravci!
SKANDAL U PARLAMENTU AUSTRALIJE:
Podneto ~ak 30 prijava za polno uznemiravawe,
poslanicu dodirivali pa joj pretili ako pisne
Odeqewe za podr{ku
radnom okru`ewu u parlamentu Australije osnovano je nakon {to je izve{taj vlade iz 2021. godine pokazao da je svaka tre}a osoba koja radi
u parlamentu do`ivela seksualno uznemiravawe
Zaposleni u australijskom parlamentu podneli su 30 prijava za ozbiqne povrede radnih prava, ukqu~uju}i seksualne napade, preneli su danas australijski mediji, navode}i da parlament poku{ava da iza|e na kraj sa talasom skandala.
Parlamentarno odeqewe za podr{ku
Vlada Australije
predlo`ila prvi zakon koji zabrawuje dru{tvene mre`e mla|ima od 16 godina
u Vlada Australije planira da uvede prvi zakon u svetu koji bi deci mla|oj od 16 godina zabranio upotrebu dru{tvenih mre`a u Predlog zakona }e se na}i pred parlamentom ove nedeqe
Premijer Entoni Albanizi rekao je da je predlog zakona, koji }e se na}i pred parlamentom naredne nedeqe, biti usmeren na ubla`avawe "{tete" koju dru{tvene mre`e nanose deci u Australiji.
"To je za mame i tate, koji su kao i ja, zabrinuti zbog bezbednosti na{e dece na internetu. @elim da porodice u Australiji znaju da ih vlada podr`ava", rekao je on, prenosi BBC.
Iako }e se o detaqima jo{ raspravqati, vlada je saop{tila da se zabrana ne}e odnositi na mla-
DA LI SU ZABRANE DELOTVORNE?
radnom okru`ewu otvoreno je u oktobru 2023. godine kao poverqiva slu`ba za pomo} zaposlenima u saveznom parlamentu, navodi Rojters.
U izve{taju ovog odeqewa se navodi da je tokom prvih devet meseci rada, od oktobra 2023. do juna 2024. godine, od ukupno 339 slu~ajeva procesuirano i 30 prijava za ozbiqna prekr{aje, ukqu~uju}i seksualne napade, uznemiravawe i zastra{ivawe, ali se ne precizira da li su neki od tih slu~ajeva prosle|eni policiji ili su u fazi sudskih postupaka. Odeqewe za podr{ku radnom okru`ewu u parlamentu Australije osnovano je nakon {to je izve{taj vlade iz 2021. godine pokazao da je svaka tre}a osoba koja radi u parlamentu do`ivela seksualno uznemiravawe.
Jedna australijska senatorka izjavila je 2023. godine da je bila izlo`ena pretwama i agresivno nagovarana od strane kolege senatora da prihvati neprikladna dodirivawa.
de qude koji su ve} na dru{tvenim mre`ama.
Ne}e biti izuzetaka kada je re~ o starosnoj granici za decu koja imaju saglasnost roditeqa da ih koriste, a dru{tvene mre`e bi}e odgovorne da preduzmu potrebne korake, kako bi spre~ile pristup mla|im maloletnicima.
Iako postoji konsenzus stru~waka da dru{tvene mre`e mogu da na{kode mentalnom zdravqu adolescenata, mnogi ne mogu da se slo`e oko toga da li je potrebno da se zabrana odnosi na sve wih.
Neki stru~waci smatraju da zabrana samo odla`e izlo`enost mladih qudi sadr`ajima sa TikTok-a, Instagrama i Facebook-a, umesto da ih u~i kako da se snalaze u komplikovanim onlajn sferama.
Tako|e ostaje pitawe kako bi se re{ilo pitawe primene alata koji mogu da "presko~e" korake za potvrdu uzrasta, prilikom otvarawa naloga na dru{tvenim mre`ama. Jena od najve}ih grupa za za{ti-
Albanizi je tako|e rekao da korisnici ne}e biti ka`wavani, a da }e biti na australijskom regulatoru onlajn sfere - eSafety - da sprovodi zakon. Ukoliko bude usvojen, stupi}e na snagu za 12 meseci, a zatim }e biti analizirana wegova delotvornost.
tu prava dece kritikovala je predlo`enu zabranu i u otvorenom pismu upu}enom vladi u oktobru, koje je potpisalo 100 nau~nika i 20 gra|anskih organizacija, pozvala Albanizija da umesto bavqewa tim zakonom, obezbedi sigurnosne standarde na platformama.
Grupa je tako|e ukazala na savet Ujediwenih nacija da "nacionalne politike" kojima se reguli{e onlajn prostor "treba da budu usmerene ka tome da deci omogu}e da imaju koristi od interakcije sa digitalnim orku`ewem i obezbe|ivawe bezbednog pristupa".
"KOMPANIJE SU NEVEROVATNO MO}NE"
Me|utim, postoje i grupe gra|ana koje smatraju da su Australiji potrebne zabrane, kako bi se deca za{titila od {tetnog sadr`aja, neta~nih informacija, zlostavqawa i dru{tvenih pritisaka.
Peticija koju potpisuje inicijativa "36 Months", a koja je prikupila preko 125.000 potpisa, smatra da deca do 16. godine `ivota "jo{ nisu spremna da se bezbedno snalaze u onlajn prostoru" i da trenutno "prekomerna upotreba dru{tvenih mre`a mewa na~in na koji funkcioni{e wihov mladi mozak u kriti~nom trenutku wihovog psiholo{kog razvoja, {to dovodi do epidemije mentalnih bolesti u svetu".
Upitan da li treba da postoji {iri pristup edukaciji dece o tome kako da tuma~e koristi i rizike boravka na internetu, Albanizi je rekao da je takav pristup nedovoqan, jer "podrazumeva da postoji jednak odnos mo}i".
"Ne znam za vas, ali meni na mre`i iska~u stvari, koje ja ne `elim da vidim, a kamoli neki rawivi 14-godi{wak. Te tehnolo{ke kompanije su neverovatno mo}ne. Aplikacije imaju algoritme, koji vode qude ka odre|enom tipu pona{awa", rekao je premijer.
Carski pingvin se pojavio na pla`i u Australiji,
hiqadama kilometara od Antarktika
Carski pingvin iznenadio je lokalno stanovni{tvo kada se pojavio na pla`i u Australiji nakon putovawa dugog vi{e hiqada kilometara od svog doma na Antarktiku.
Pingvin je stigao na Ou{n Bi~, na zapadu Australije, navodi se u saop{tewu australijskog Odeqewa za biodiverzitet, o~uvawe i atrakcije (DBCA), preneo je AP.
O neuhrawenom pingvinu }e brinuti obu~en i registrovan lokalni ~uvar divqih `ivotiwa, a o~ekuje se da }e proces oporavka trajati nekoliko nedeqa. Ou{n bi~ je udaqen vi{e od 3.540 kilometara severno od Antarktika, {to sugeri{e da je pingvin verovatno plivao znatno vi{e da bi stigao do Australije.
Belinda Kenel, istra`iva~ na Univerzitetu Zapadne Australije, rekla je za australijsku televiziju Ej-Bi-Si (ABC) wuz da je ovo prvi put da je carski pingvin vi|en tako daleko od Antarktika. Pingvin je mo`da pratio struju severno od Antarktika, rekla je ona. „Ono {to obi~no rade jeste da prate odre|ene struje u kojima pronalaze mnogo razli~itih vrsta hrane“, kazala je Kenel. Carski pingvini su najvi{i i najte`i od 18 vrsta pingvina, mogu biti te{ki do 40 kilograma i visoki 1,1 metar. @enka pola`e jedno jaje po sezoni parewa, a zatim ga predaje svom mu{kom partneru da ga inkubira dok ona tra`i hranu oko dva meseca.
@ivotiwe se nalaze u divqini samo na Antarktiku, ali im sve vi{e preti klimatska kriza.
[ta su "odvratne" crne lopte na pla`ama u Sidneju
Australijski nau~nici su re{ili misteriju lepqivih tamnih lopti koje su se pojavile na nekim od poznatih gradskih pla`a u Sidneju pro{log meseca.
U po~etku se verovalo da su katranske kuglice „odvratna” kombinacija qudskog izmeta, uqa, hemikalija i zabrawenih droga, ka`u istra`iva~i.
Osam pla`a, ukqu~uju}i i Bondi, zatvoreno je na nekoliko dana.
Planirano je ~i{}ewe naslaga koje su po~ele da se pojavquju od 16. oktobra.
Hemi~ari su zakqu~ili da su crne kugle najverovatnije nastale kao rezultat izlivawa kanalizacije, iako wihovo ta~no poreklo i daqe nije poznato.
Pro{log meseca vlasti u Novom Ju`nom Velsu saop{tile su da sumwaju da su crne lopte me{avina masnih kiselina, uqa za grejawe i hemikalija iz proizvoda za ~i{}ewe i kozmetike.
Me|utim, detaqnije testirawe je pokazalo da je malo verovatno da one nastaju samo od izlivene nafte ili otpada sa broda, kao {to su prvo mislili.
Lopte su se me|usobno razlikovale, ali je svaka imala ~vrstu povr{inu i mekanu unutra{wost.
Unutra je bilo svega, od uqa za kuvawe i molekula sapuna, do lekova za sni`avawe krvnog pritiska, pesticida, kose, metamfetamina i lekova za `ivotiwe.
„Miri{u odvratno, gore od svega {to ste ikada osetili“, kazao je Jon Beves, profesor sa Univerziteta u Novom Ju`nom Velsu za 9 News.
Sastav kugli li~i na spoj uqa i masti koje se obi~no formiraju u kanalizacionim sistemima, rekao je profesor Vilijam Aleksandar Donald.
Primese droga i industrijskih hemikalija „ukazuju na kanalizaciju i druge izvore gradskih otpadnih voda“, objasnio je on.
Istra`iva~i su dobili i nepotvr|ene izve{taje o mawim, ali sli~nim kuglicama koje su se pojavqivale u posledwe dve godine.
Iz organizacije Sydney Water, koji brine o gradskim vodama, rekli su da nema problema sa sistemima za otpad.
NAJVI[I KAMENI TORAW NA SVETU, IZME\U
ISTO^NE OBALE AUSTRALIJE I OSTRVA TASMANIJE:
RENTON FAMILY TRUST
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
Najvi{i kameni toraw na svetu izgleda poput kakve ta~kice u Tasmanovom moru, rubnom moru Tihog okeana izme|u isto~ne obale Australije i ostrva Tasmanije na zapadu, Novoga Zelanda, Norfolka i Nove Kaledonije na istoku.
Oni koji su se s wime susreli gotovo da nisu mogli poverovati koliko je ogroman. Sa svoja 562 metra koja izviru iz velikog plavetnila, Bolova piramida ~ini se kao da dodiruje oblake.
Gotovo dvostruko ve}i od Ajfelovog torwa, taj se kameni starac nalazi oko 700 kilometara severoisto~no od Sidnejja. Piramida je zapravo ugasli vulkan kojem je samo vrh ostao iznad mora, a posledwi je put bio aktivan pre sedam miliona godina.
Otad se oko wega igraju ptice, ribe, kao i druga morska bi}a, a pleni i pozornost moreplovaca, pilota, kao i pewa~a koji sawaju o tome da se popnu do vrha. Prvi ~ovek za kog se zna da je ugledao taj veliki toraw bio je Henri Bol, koji ga je, jasno, nazvao po sebi. Henri je 1788. prolazio brodom Sapli, prevoze}i doseqenike na Norfolk. Oni koji su se s wime
susreli gotovo da nisu mogli poverovati koliko je ogroman. Sa svoja 562 metra koja izviru iz velikog plavetnila, Bolova piramida ~ini se kao da dodiruje oblake.
Hiqade mrtvih morskih ptica prona|ene su na pla`ama u australijskim dr`avama Kvinslend, Novi Ju`ni Vels i Viktorija posledwih sedmica, u vreme kada dolaze u Australiju sa severne hemisfere, objavio je "Gardijan".
Svakog prole}a morske ptice prele}u 15.000 kilometara do Australije sa severne hemisfere, a nau~nici nisu sigurni {ta je uzrok masovnog uginu}a.
Profesorka Loren Roman sa Univerziteta Tasmanije rekla je da do masovnog uginu}a morskih ptica dolazi tokom wihove godi{we migracije, a da su qudi postali svesni te pojave nakon {iroke upotrebe pametnih telefona i dru{tve-
nih medija. Roman je ukazala da je zbog toga nemogu}e re}i da li se broj uginulih ptica pove}ao tokom posledwih godina, ili je samo re~ o tome da su qudi vi{e upoznati sa tim fenomenom.
Ona je navela da su uginule ptice bile iscrpqene, {to ukazuje da su te{ko dolazile do hrane pre nego {to su krenule u migracije, kao i da na tom podru~ju nije izolovan patogeni soj virusa pti~jeg gripa H5N1.
Roman je podsetila da su 2013. godine uginuli milioni morskih ptica. Morske ptice koje pripadaju vrsti veliki zovoj `ive vi{e od 40 godina, a gnezde se u Tasmaniji i na ostrvima u Basovom moreuzu.
Aktuelna vlada na novom minimumu podr{ke
Pi{e:
Prema najnovijoj anketi koju je sprovela agencija Wuzpol (Newspoll) lider federalne opozicije Piter Daton prestigao je rejting aktuelnog premijera Entonija Elbanizia. Verovatno najvi{e zahvaquju}i medijskom lin~u nakon {to je Elbanizi ku-
su otvoreno igrali na kartu da }e Kamala Haris pobediti u trci za predsednika. U toj prognozi se posebno obrukao aktuelni australijski ambasador u SAD i nekada{wi federalni premijer Kevin Rad koji je Trampa ne tako davno nazvao „idiotom“. Da stvari budu jo{ mizernije na{ ambasador je nakon pobede Trampa obrisao svoje kompromituju}e tvitove o wemu. Ovaj Radov potez su odmah objavili svi australijski mediji ~ime je on jasno dobio i epitet ~oveka koji nema svoj kredibilitet, a jo{ mawe da opravdava mesto australijskog ambasadora u Va{ingtonu.
Dok Elbanizi i daqe dr`i vode}u poziciju kao `eqeni premijer, sada postoji samo ~etiri poena razlike koje ga dele od Datona u toj ulozi.
pio novu ku}u u Sentral Koustu (Novi Ju`ni Vels) u vrednosti od 4,3 miliona dolara wegov rejting je dostigao novi minimum. Primarna podr{ka koaliciji porasla je na 40 odsto po prvi put od izbora 2022. godine, a neto podr{ka Piteru Datonu sada prema{uje Entonija Elbanizia, prema najnovijoj anketi Wuzpola koju je naru~io list „Australijen“.
Premijerov li~ni rejting je dostigao novi nizak nivo, a takmi~ewe za liderstvo se su`ava na najbli`u marginu do sada.
Ovi rezultati dolaze nakon izbora u SAD i trijumfalne pobede Donalda Trampa. O~igledno je da federalna vlada nije ra~unala na veliki Trampov povratak u Belu ku}u, ve} da
lara za studentske zajmove bilo je popularno, ali su protekle ~etiri nedeqe bile glavoboqa za saveznu vladu, u kojoj je dominirala debata o besplatnim nadogradwama avio-letova za federalne poslanike.
Reizbor Donalda Trampa i implikacije na doma}e politi~ko nadmetawe tako|e su uticali na otvarawe pitawa snage liderstva. Elbanize ostaje na 45 odsto kao `eqeni premijer, {to Datona verovatno ipak i daqe ostavqa frustriranim.
Me|utim, Daton je podigao ~etiri boda na 41 odsto, {to mu je dalo najbli`u razliku izme|u dva lidera od pro{lih izbora.
Neto rejting Elbanizia pao je na novi minimum otkako je postao premijer. Dok je wegov rejting ostao nepromewen na 40 odsto, oni koji su nezadovoqni premijerom porasli su za jedan poen na 55 odsto. Ovo lideru laburista daje neto ocenu odobravawa od minus -15 – {to je wegov najgori rezultat do sada.
Rejting odobravawa Datona porastao je za dva poena na 40 posto, {to ga je izjedna~ilo u ovom trenutku sa aktuelnim premijerom.
Neodobravawe Datonovog u~inka je ni`e od onog wegovog rivala sa 51 odsto, {to daje opozicionom lideru povoqniji neto rejting od minus -11, navodi se u izve{taju Wuzpola.
Jo{ jedna vest obele`ila je proteklu nedequ. Naime, ministri Entonija Elbanizia pisali su direktorima {kola {irom zemqe i udru`ewima roditeqa tra`e}i wihovu pomo} u sprovo|ewu nacionalne zabrane dru{tvenih medija za mla|e od 16 godina.
Federalni ministar obrazovawa Xejson Kler i ministarka komunikacija Mi{el Rouland pisali su direktorima {kola i udru`ewima roditeqa tra`e}i wihovu pomo} u sprovo|ewu nacionalne zabrane dru{tvenih medija za mla|e od 16 godina.
Dok se laburisti, prema najnovijoj anketi, dr`e stabilno na ne{to iznad svojih prethodnih izbornih primarnih glasova od 32,6 odsto, ali porast podr{ke koaliciji predstavqa dobit od vi{e od ~etiri poena u istom periodu i ~ini je ozbiqnom izbornom pretwom, pred majske izbore slede}e godine. Koalicija je tako|e zadr`ala svoju prednost od 51-49 odsto u odnosu na laburiste, i zadr`ala prednost.
Me|utim, ova margina ne bi bila dovoqna za pobedu na slede}im izborima, pri ~emu bi verovatniji rezultat bio „kilavi“ parlament i mawinska laburisti~ka vlada.
Predstavqawe Elbanizia
mla|im glasa~ima sa najavom o otplati duga od 16 milijardi do-
Nacionalni kabinet premijera Entonija Elbanizia podr`ao je korak da se zakonom uvede 16 godina kao minimalna starosna granica za pristup dru{tvenim medijima, a predlog zakona }e biti iznesen u parlament narednih dana i verovatno }e biti usvojen uz podr{ku Koalicije. U pismu upu}enom grupama koje predstavqaju rukovodioce {kola i roditeqe, ministri Kler i Rouland potvrdili su da }e zakon „staviti teret na platforme dru{tvenih medija, a ne na roditeqe ili mlade qude, da preduzmu razumne korake kako bi osigurali sprovo|ewe novog zakona“.
Najnoviji predlog aktuelne federalne vlade }e sigurno doneti odobravawe {ire javnosti, ali su male {anse da }e i realno poboq{ati wen rejting s obzirom da i opozicija podr`ava taj isti predlog u Parlamentu.
Sa{a Jankovi}, Melburn
HRAMOVNA SLAVA KAZANSKOG MANASTIRA U KENTLINU
U ponedeqak, 4. novembra, na dan ^udotvorne ikone Presvete Bogorodice Kazanske Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan saslu`ivao je Wegovom Visokopreosve{tenstvu Arhiepiskopu Georgiju Ruske Zagrani~ne Crkve na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u manastiru Kentlin.
Arhijerejima je saslu`ivalo mnogobrojno sve{tenstvo sidnejske Eparhije RZC zajedno sa tako|e prisutnim brojem sve{tenstva Srpske Pravoslavne Crkve. Po~asno je prisustvovala i Wena Ekselencija Gabieva Z.F., Generalni Konzul Ruske Federacije u Sidneju.
Sve~ani dan bio je ispuwen molitvenom rado{}u, ispovedawem i obra}awem Presvetoj Bogorodici, bogoslu`beno pomiwu}i wenu mnogo~islenu molitvenu pomo} ruskom i srpskom narodu i svima qudima.
Na istorijska svedo~anstva ali isto tako i stvarno prisustvo molitvenog zastupni{tva Majke Bo`ije ukazao je Arhiepiskop Georgije u besedi i pouci nakon Liturgije.
Vremenski uslovi blago prisutne ki{e nisu omeli litiju, nego su i osve`ili duhovnu radost u~esnika ovog prestonog manastirskog crkvenog praznika u kome zajedno sa igumanijom manastira Visokoprepodobnom
mati Marijom i sestrinstvom godi{we u~estvujue i na{ verni narod. Prema prazni~nom poretku i ~inu u manastirskoj velikoj sali poslu`ena je trpeza qubavi. Ovom prilikom uprili~en je i kra}i prigodan program, ve}inom sastavqen od sadr`aja koji su izveli mla|i `iteqi obli`weg manastiru naseqa.
Izvor: Eparhija Australijsko - novozelandska
HRAMOVNA SLAVA SVETOG APOSTOLA LUKE SVE^ANO PROSLAVQENA U LIVERPULU
Na praznik Svetog apostola i jevan|eliste Luke i Svetog Petra Cetiwskog, 31. oktobra 2024.godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe sve{tenstva Sidnejskog namesni{tva. Pred po~etak Liturgije, Mitropolit Siluan je na preporuku stare{ine hrama, protojereja Aleksandra Milutinovi}a, blagoizvoleo da postri`e u ~in ~teca dugogodi{we prislu`iteqe pri hramu Svetog Luke, bra}u Slavena i Mladena Koki}.
Posle litijskog ophoda oko hrama, Mitropolit Siluan je osve{tao slavske
darove pripremqene u ~ast nebeskog pokroviteqa liverpulske parohije. Posle otpusta, Vladika Siluan je besedio o prazniku, o potrebi da se dr`imo puta Hristovog da bi mogli da odolimo isku{ewima koja nas snalaze u ovom palom svetu. Jedino u Crkvi, u susretu i op{tewu sa Hristom dolazi do preobra`aja ~oveka. Jedino u Bogo~oveku Hristu, u blagodatnom dejstvu Duha Svetoga mo`e ~oveku da se daruje novo srce, novi `ivot i po~etak. Posle Liturgije pre{lo se na trpezu qubavi koju su pripremile vredne sestre KSS ove Crkvene op{tine.
Izvor: Eparhija Australijsko - novozelandska
Proslavqena slava Srpske {kole
Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna jedinstvena je po tome {to osim svetog Save, koga proslavqaju sve {kole, slavi i svoju slavu svetog Arsenija Sremca koji je bio drugi arhiepiskop srpski i u~enik svetog Save, a poznat je kao osniva~ pe}kog manastira u kome se upokojio.
Po obi~aju dan je zapo~eo svetom liturgijom u crkvi Sv \or|a u St Albansu koju
su slu`ili protojerej stavrofor Borislav Petrovi} i jerej dr. Neboj{a Tumara. Doma}ini slave Lana Lugowa i Petar Kova~evi} su predali slavu doma}inima za slede}u godinu Nataliji Te{i} i Stefanu ]eli}u.
Pre po~etka programa direktorka {kole je pozdravila sve goste i iskoristila priliku da se zahvali svima koji su na bilo koji na~in doprineli da se orga-
i
Wegova
Stefanovi} je svojim zao veliku ~ast {koli se obratio prisutnima o~uvawa srpskog identiteta jezika i podelio je maturantima o zavr{enom posebnom ke u dijaspori.
nizuje
realizuje {kolska rigentskom palicom“ Jovane
ekselencija
Direktorka {kole Tatjana Georgievska, novoizabrana odbornica u op{tini Brimbenk Katarina Nikoli}, Ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi}, gradona~elnica Brimbenka Ranka Ra{i} i u~iteqica Branka Stevanovi}
Maturanti srpske {kole "Vuk Karaxi}" iz Melburna
{kole „Vuk Karaxi}“ u Melburnu
{kolska slava pod „diJovane [obat. ekselencija gospodin Rade svojim prisustvomuka{koli i zajednici. On prisutnima isti~u}i zna~aj identiteta kroz u~ewe maturantima uverewa programu za u~eni-
Me|u zvanicama bile su gospo|ica Katarina Nikoli}, biv{a u~enica {kole, i gospo|a Ranka Ra{i}, majka biv{ih u~enika {kole, kojima je direktorka u ime {kole i zajednice ~estitala na postignutom uspehu na nedavno odr`anim lokalnim izborima.
Posebna ~ast za u~enike i nastavnike {kole je bila poseta delegacije iz Srpske etni~ke {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“
iz Kizbare sa kojom se dugi niz godina uspe{no sara|uje na ukqu~ivawu {to ve}eg broja u~enika i nastavnika u rad sestrinskih {kola. U ovogodi{wem programu, koji su pripremili i izveli u~enici svih razreda sa svojim nastavnicama, ~ule su se na{e izvorne srpske pesme „Pogledaj de“ i „Mila majko, {aqi me na vodu“, pesme za decu „[aputawe“ i „Negujmo srpski jezik“ ali i moderne pesme „Ovo je zemqa za nas“ i „Glavo luda“. U~enici su izveli nekoliko recitacija i dramskih tekstova, nasmejali publiku aforizmima, prisetili su se kragujeva~kih u~enika koji su streqani 20.oktobra u [umaricama, da bi na kraju nazdravili sa „Zdravicom pre slavskog ru~ka“. T. G.
Sve{tenik Borislav Popovi}
Srbija – zemqa bez upotrebne dozvole
Ko }e nama i na{oj deci da garantuje bezbednost u javnim objektima iza ~ije gradwe je stala dr`ava? Jer {ta }e ti upotrebna dozvola ako predsednik do|e i aminuje po~etak rada. Videli smo koliko je to ozbiqno i sigurno kada autoriteti koji ~ine dr`avni vrh svojom pojavom do|u da uveli~aju otvarawe, bez upotrebne dozvole. Naro~ito ako posle toga imamo 14 sahrana kao posledicu korupcije i nemara.
Razgovaram sa kolegom Rankom Pivqaninom koji mi u dahu izgovara: „Cela srpska dr`avna gra|evina je, zapravo, kompleks bez upotrebne dozvole, koja se dr`i na rasklimanim temeqima sa krovnom konstrukcijom koju ankeri{u korupcija, nestru~nost i politi~ke potrebe vladara“. Nakon posledwe tragedije u kojoj je `ivot na @elezni~koj stanici u Novom Sadu izgubilo 14 qudi i saznawa da je potvrda o prijavi radova na toj zgradi izdata samo dve nedeqe pre nego je ovaj objekat pretvoren u masovnu grobnicu vaqda je svima jasno da `ivimo u zemqi u kojoj je pitawe dana kada }e neko od nas pro}i nekom trasom koju su gradili neimari krvi i smrti.
U prijavi radova pi{e da oni po~iwu 15. oktobra 2024, kada su uveliko zavr{eni. Dr`ava je stala iza nelegalnih radova. Od koga onda da o~ekujemo da ovakve pojave suzbija i da nam garantuje bezbednost.
I Prokop, ono `elezni~ko zdanije gra|eno ko Skadar na Bojani i koje je pro{log oktobra otvorio predsednik Aleksandar Vu~i}, ve} evo godinu dana radi bez upotrebne dozvole.
“Nisam znala da nema upotrebnu dozvolu. Pla{i me to, imaju}i u vidu ovo {to se desilo u Novom Sadu, mislim da je sve vrlo rizi~no”, ka`e studentkiwa koju su na{i reporteri sreli na stanici.
I opet Ranko uska~e i veli: „Planovi i projekti svoju promociju do`ivqavaju na kineskoj
tabli Najve}eg graditeqa i ono {to on nacrta i predstavi kroz blistave rendere je najbitniji tlocrt i strukturni dokument, a sve ostalo mora biti prilago|eno toj graditeqskoj viziji koja mewa srpska brda i doline, pruge i stanice, sela i gradove, ulice i bulevare…“
U Srbiji 21. veka, i daqe zemqi bez upotrebne dozvole, i daqe se u rad pu{taju objekti bez svih potrebnih dozvola i papira, na re~, pritisak i „garanciju“ dr`avnog vrha.
Onoliko najvi{ih dr`avnih autoriteta slikalo se na otvarawu @elezni~ke stanice u Novom Sadu – od predsednika, preko ministra, do pokrajinske premijerke – i svojim hvalospevima o kvalitetu radova li~nim garancijama nadomestili nedostatak upotrebne dozvole. I evo kako se to zavr{ilo.
Evo {to smo se uhvatili te upotrebne dozvole. To je jedan od kqu~nih elemenata koji daje potvrdu da je gra|eno po propisima i da je objekat bezbedan za upotrebu.
A ovo su samo slu~ajevi za koje smo saznali.
Slu~ajno nabasah i na informaciju da u Gorwem Milanovcu upotrebnu dozvolu nemaju bazen, ni Osnovna {kola Mom~ilo Nastasijevi} koja je rekonstruisana i natakaren joj je jo{ jedan sprat. Sad zamislite tog roditeqa koji posle ovog saznawa mirne savesti po{aqe dete da se {koluje. Pokazalo se da su u zemqi „kvantnog skoka u budu}nost“ adekvatne licence nepotreban luksuz, sveske i dnevnici gradwe nepotrebna birokratizacija, a upotrebne dozvole gubqewe vremena. Takav, ajn{tajnovski skok u budu}nost koji mogu da prate samo kvantni fizi~ari ne trpi
bilo kakve dosadne procedure. Upotrebne i sve ostale dozvole su ~ist vi{ak i klip u to~kovima zahuktale gra|evinske lokomotive koja tutwi na{im slepim kolosekom, a odu{evqeni narod ma{e sa perona i raduje se, pod uslovom da nije pod nekom nadstre{nicom za koju se ne zna da li je rekonstruisana, da li je proverena, da li je optere}ena nekom tonom vi{e, da li je po{tovana procedura i da li je dobila famoznu upotrebnu dozvolu.
China Communications Construction Company, jedna od kompanija koje su radile i na @elezni~koj
stanici u Novom Sadu radi i na nekim deonicama auto-puta Milo{ Veliki, onda na delovima brze pruge Beograd-Budimpe{ta, i jo{ na brojnim drugim lokacijama.
Pa sad vidite kako }ete da pro|ete kroz tunel koji su radili ili nadzirali isti qudi koji je to trebalo da rade i u slu~aju @elezni~ke stanice u Novom Sadu. A ma|arska firma Utiber koja je radila nadzor nad @elezni~kom stanicom u Novom Sadu i zakqu~ila da je vaqda sve u najboqem redu isto to radi za ve}inu pruga po celoj Srbiji, mostove u Vrwa~koj bawi, i Nacionalni stadion.
E ba{ da vidim tog maj~inog sina koji }e posle onakve pogibje 14 nevinih du{a da pro|e kroz taj tunel, preko mosta ili da navija na Nacionalnom stadionu. Ali ima ovde za ovaj na{ nenarodni re`im bitnije od upotrebnih dozvola. To su vam dozvole za zloupotrebe i ugradwu u posao. To je samo deo odgovora za{to se ovakve tragedije de{avaju. To su usmene dozvole bez pe~ata i potpisa, a glavni dokument je amin onog koji o svemu odlu~uje. Savo Manojlovi} je u odgovoru Vu~i}u izra~unao da je ba{ na poslu oko @elezni~ke stanice u Novom Sadu neko maznuo 15 miliona evra. Je li vredelo to ovolike tragedije?
Ako se tirjanstvu ne stane nogom za vrat bojim se da }e nam se ovo ponoviti u skorijoj budu}nosti.
Sramno, ni posle dve nedeqe niko nije uhap{en, mi i daqe ne znamo gde su dokazi nesre}e i ko raspola`e tim materijalom
Kada je neko odlu~io da bez ikakvog ispitivawa nosivosti zatega, koje su fiksirane na krovu, dodatno optereti nadstre{nicu @elezni~ke stanice u Novom Sadu stakleno-metalnom konstrukcijom, taj je spremio nadstre{nicu kao giqotinu i bilo je pitawe kada }e da padne, izjavio je Zoran \aji}, in`ewer geologije, koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu.
„Ona nije mogla da opstane. Trewe je popu{talo i ona se sru~ila kao ravna plo~a, jer da je bila gre{ka na odre|enim delovima, negde bi dr`ala zatega, a negde popustila“, rekao je on u emisiji „Utisak nedeqe“ na TV Nova i dodao da je „neko skinuo delove koji su dr`ali zatege“. On je naveo da se izolacija krova radila sa folijom i da „kako bi se nanela bez gu`vawa, neko je skinuo betonske kocke i
metalnu konstrukciju“.
„Tamo nema ni{ta osim folija stavqenih za izolaciju, neko je skinuo te delove koje su dr`ale zatege. Taj koji je doneo tu odluku da to uradi, taj ne zna ni{ta o objektu i on nije pogledao ni ~emu to slu`i. Sklawaju}i stvari za koje ne zna koju imaju svrhu, u ovom su~aju su krivi za pogibiju qudi“ , rekao je \aji}.
„Ja sam nekoliko puta napisao da je ovo zlo~in i ovo je ubistvo 14 qudi. Odre|eni qudi koji su radili na rekonstrukciji su radili lo{e, a neki nisu uradili ono {to je trebalo da urade… Ceo postupak rekonstrukcije dela nadstre{nice i krova se zasnivao na tome da je dovedena firma koja o~igledno ne zna kako se radi posao, a druga firma (za nadzor) nije radila svoj posao“, izjavio je jo{ on. \aji} je naveo i da se u javnosti oglasio onog momenta kada je video izjavu ministra
da na „nadstre{nici ni{ta nije ra|eno“. „Ose}ao sam bes da neko iza|e i ka`e tako ne{to. Ja sam bio svedok da se tamo radilo“, dodao je on.
On je podsetio da je od izvo|a~a tra`io da se plo~e skinu jer je podloga bila devastirana i dodao da oni to nisu uradili, te je insistirao jo{ jednom, kao i da je nadzor to isto rekao, ali to na kraju nije u~iweno. Govore}i o saslu{awu u tu`ila{tvu, \aji} je naveo da je wegov utisak to da „oni ho}e da re{e problem, ali da ne znaju od ~ega da krenu“. \aji} je podsetio da je uputio i otvoreno pismo.
„Neposredne posle nesre}e su sklonili beton, a na stanici su ostale samo utege, ali na wima su bili odse~eni vrhovi koji su bili gore na plafonu i ja sam pitao ko radi forenziku kako bi saznali {ta je uzrok pada nadstre{nice“, naveo je on.
„Gde su dokazi? Ministar policije ka`e
Zoran \aji}
da su skloweni na sigurno mesto. Kome jo{ mo`emo da verujemo u ovoj dr`avi? Sigurno mesto je bilo mesto nesre}e tog momenta i trebalo je da Institut za ispitivawe materijala iza|e i uzme uzorke, kao i ostali nadle`ni, te da nas obaveste uzrok nesre} e je to i to, a direktno odgovoran je taj i taj. Posle dve nedeqe mi i daqe ne znamo gde su dokazi i ne znamo ko raspola`e tim materijalom, ne znamo da li }e se otkriti {ta je uzrok nesre}e“, poru~io je \aji}.
Li~ni stav
ZABORAV JE SRPSKI LEK PROTIV TRAGEDIJA
Pi{e: Marko Lopu{ina
Umesto da se pod hitno utvrde krivci za ru{ewe nadstre{nice novosadske stanice politi~ke vo|e pozicije i opozicije u Srbiju krenule su u borbu za vlast i time ponizili `rtve ove tragedije koju guraju u nacionalni zaborav
Pro{lo je deset dana od nesre}e na @elezni~koj stanici Novi Sad, kad je sru{ena nadstre{nica ubila 14 qudi i dece i ranila jo{ wih nekoliko. Ako se pogleda srpska javna scena, o toj tragediji, o poginulima, o `alosti, o eventualnoj zajedni~koj sahrani, o direktnim uzrocima i krivcima se sve mawe govori. U prvi plan je izbila politi~ka sva|a i borba pozicije i opozicije za vlast. Tragadija se zloupotrebqava u politi~ke svrhe toliko da je va`nija vest {to je uhap{en biv{i gradona~elnik In|ije kao protestant nego li sudbina 14 porodica, kojima je nadstre{nica pobila najdra`e. Ovaj politi~ki scenario zanemarivawe odgovornosti za nacionalnu tragediju bitkom politi~kih protivnika ve} je vi|en lane u Srbiji, posle zlo~ina nad decom u Beogradu i selima Mladenovca. Tada je tragedija zloupotrebqena i qutwa, tuga i `alost naroda usmereni su ka politi~kom dvoboju dr`avne vlasti i wenih protivnika. Na`alost ta borba je toliko niska i prqava da se ne zna ni ko {ta pri~a, ni ko {ta tra`i, ni ko je u pravu, a ko nije – ali gasi normalno razmi{qewe i tra`ewe odgovora na pitawe: kako }emo da se nosimo sa tragedijom i wenim poslediama? Kako }emo da izgbegnemo generacijsku traumu i da ostanemo normalni u `alosti? Nesre}a u Novom Sadu je mnogo puta ponovqena tragedija srpske nemarnosti, lewosti, korupcije i bahatosti vlasti i opozicije. Nama su se ve} doga|ale ovakve masovne nesre}e i tragedije u Novom Sadu, Aleksincu, Beogradu, mladenova~kim selima, na drumovima Srbije. Posledwih godina na javnim mestima u Beogradu, Novom Sadu, mladenova~kim selima, rudniku u Aleksincu ubijeno je 40 nedu`nih odraslih osoba i dece. Da ne pomiwem smrt dece u saobra}aju, po ~emu je u odnosu na broj stanovnika Srbija na drugom mestu u Evropi. Ubijaju nas nemar, neznawe, nesposobnost da se radi stru~no i po{teno, ubija nas pijana, drogirana i bahata armija ~inovnika, kao i voza~a automobila i kamiona – i sve se to naziva nesre}om. Name{teni po`ar u Novom Sadu ubio je mlade qude, nestru~no ubistvo osmoro rudara u Aleksincu, 14 osoba u Novom Sadu, 20 mladih qudi u {koli i u selima i preko 50 dece na ulicama nisu nesre}e – to su surova ubistva na javnom mestu. @elezni~ka stanica Novi Sad se rekonstrui{e godinama. Niko vi{e nije znao {ta se na woj i u woj radi. Sada kada je poginulo 14 i raweno mnogo qudi - svi su pametni. Vlast ka`e - da }e neko da odgovara politi~ki i krivi~no. Prvo treba gradona~elnik Novog Sada da podnese ostavku, pa premijerka Vojvodine, jer je naru{ena politi~ka stabilnost i bezbednost zemqe i naroda, pa da izvo|a~i budu uhap{eni.
Desetine hiqada gra|ana je pro{le nedeqe u Novom Sadu izrazilo tugu za ubijenim sugra|anima na @elezni~koj stanici i izrazilo bes na korumpiranu vlast koja koristi svaku priliku da opqa~ka svoje gra|ane
Ali to vlast kod nas ne radi, jer ~uva sebe i svoje podanike. Umesto odgovornosti za smrt u Novom Sadu, nude se ostavke o kojima tek treba da se odlu~uje, {ire se pri~e preko medija i stru~waka za zaborav, da je novosadska nadstre{nica lo{e ura|ena pre 60 godina. I da je, dakle, Josip Broz Tito tada{wi predsednik dr`ave Jugoslavije kriv za ubistvo 14 qudi i dece u Novom Sadu.
Uvek je u Srbiji neko drugi kriv, a ne sam krivac. Na primer. Mesecima mangupi kradu bakarnu instalaciju sa pruge i voz “SOKO” od prestonice ka Novom Sadu ne vozi. Posledwi put ukradeno je 150 kg bakarnih `ica i instalacije, a voz nije radio tri cela dana. A mogao bi voz “Soko” bez te bakarne instalacije i da se prevrne i da nastane nova tragedija zbog surovog terorizma kriminalaca. Vlast }uti o kradqivcima i napada~ima na voz, }uti o ovim teroristima, }uti o wihovim sua~esnicima, o onima koji otkupquju taj skupoceni bakar - jer to su weni glasa~i.
Niko se, ni tu`ila{tvo, ni sud, ni politi~ari, nije oglasio sa punim imenima i prezimenima napada~a na skupi brzi voz, na simobol srpske budu}nosti, koju {aka kradqivaca zbog 150 kg bakra, mo`e da otera u propast. To pre}utkivawe vlasti, taj javni lopovluk i saradwa sa otpadima, to se zove sistemska korupcija, koja je i u Novom Sadu na~inila zlo.
U me|uvremenu Beograd se gradi da bi postao ^ikago, Sindej ili Dubaji. U srpsku prestonicu se godi{we doseli najmawe 40.000 qudi. Napu{taju srpska sela i provinciju da bi do{li u centar. Srbija se prazni, a Beograd se puni. U Beogradu je novac, neprestano se gradi jer mu nedostaje 10.000 stanova. U Beogradu su kokainska, automobilska, prosja~ka, lopovska mafija. U prestonici se de{ava 70 odsto kriminala u ~itavoj Srbiji.
U posledwe vreme divni Novi Sad sve vi{e li~i na kriminogeni Beograd. Qudi se doseqavaju u vojvo|ansku prestonicu, donose sa sobom provincijske i delinkvente manire, a gradi se i “Novi Sad na vodi”. Rekonstrui{e se @elezni~ka stanica, a nova Autobuska stanica Novi Sad je zaboravqene i gurnuta u propast.
Ogromna {teta je napravqena u Novom Sadu. Qudi su fizi~ki likvidirani, 14 wih je ubijeno. Novosa|ani su ubijeni u pojam, Vojvodina je zavijena u crno, a Srbija je upla{ena. Narodna `alost je mala uteha, zatvor je mala uteha, te{ka robija je lek za tvorce ovakvih tragedija.
Na`alost ni{ta bitno se posle nesre}e nije dogodilo, niti se `ivot promenio
evra peva po trgovima i halama. Finansira snimawe lakih i besmislenih filmova o junacima ulice i delinkventima kao novim idolima mladih. U medijima vlast prosipa pri~e iz pro{losti, izbegava atuelne teme o stradawu qudi. Srbi se mnogo vi{e bave pro{lo{}u nego li svojom svojom budu}no{}u. Opozicija sve pretvara u svoju pri~u o ru{ewu predsednika i wenom osvajawu vlasti. Srpski narod ne `eli pri~e ni pozicije, a ni opozicije i sve mawe ga je na wihovim politi~kim predstavama. Ciq ovakve politi~ke kampawe je zaborav. Srpski narod je u 20. veku imao devet ratova, devet puta je ginuo za slobodu, za budu}nost i boqi `ivot. Devet puta je pro`ivqavao nacionalne tragedije sa milionima mrtvih. I sve je to zaboravqeno. Narod jednostavno pri`eqkuje da sve ode u zaborav, nadaju}i se novom i normalnom `ivotu posle toga.
Iz nijedne srpske tragedije nismo kao narod izvukli pouke, ve} smo ih zaboravili i u nove tragedije ulazili bez iskustava i pouka iz prethodnih. Smrt nacije u tim ratovima i stradawima nas ni~im nije nau~ila. Stalno opet ginemo, jer su qudska glava i qudski `ivoti u Srbiji najjeftiniji na svetu.
na boqe. Krenuli smo svi u zaborav, misle}i da je upaqena sve}a na trotoarima Novog Sada (a ne u crkvi, jer mi koristimo ameri~ke stil `ivota, a ne pravoslavni) dovoqna da o`alimo mrtve i da okajamo na{e grehe {to ih nismo za{titili od te smrti ili od budu}ih tragedija. Na{i politi~ari i wihovi mediji zamajavaju narod za poterom za nekog Alije, ubicom iz Crne Gore. [ta nas u Srbiji briga za ubicu iz druge dr`ave, iz Crne Gore koja ne priznaje Srbiju, ali priznaje nezavisno Kosovo kao dr`avu. Ubica Alija Bilijagi} je kriminalac, a na{i politi~ari i wihovi mediji vole da se bave kriminalcima. Dr`ava ne procesuira estradne barabe koje su pevala na Dan `alosti u Srbiji, da bi iskam~ile od naroda jo{ koji evro za svoj novi stan, ku}u ili novi auto. Kazne su 200.000 dinara, malo za sramotu i poni`avawe 14 mrtvih i desetak rawenih na @elezni~koj stanici u Novom Sadu. Estrada je u Srbiji ja~a od dr`ave. Za neke pevaqke i peva~e ne va`e dr`avne odluke i zakoni oni rade po svome, jer su ovla{}eni od vlasti da zabavqaju unesre}eni narod. U tom paketu zabave za narod je i nova tv serija “Sabqa” o Zemunskom klanu koji je ubio srpskog premijera Zorana \in|i} a 2003. godine. Pro{lo je dve decenije od tog zlo~ina na javnom mestu, naredbodavci i pravi organizatori ubistva \in|i}a nikada nisu prona|eni. Umesto spomenika, koji je obe}an da }e biti podignut Zoranu \in|i}u u Beogradu, prvom demokratskom premijeru moderne Srbije, vlast pu{ta narodu tv seriju o mafiji, o dr`avnoj korpuciji, o nemo}i dr`ave da se suprostavi kriminalnim teroristima iz policijskih i strana~kih redova.
U posledwe tri decenije dogodilo se toliko te{kih tragedija srpskom narodu da ih je stra{no i pobrojati – gra|anski rat u SFRJ, raspad Jugoslavije kao zemqe svih Srba na Balkanu, zlostavqawe i ubijawe civila, zarobqenika i logora{a, proterivawe Srba sa zavi~ajne zemqe i ku}nog ogwi{ta, pqa~ke narodne imovine, bomabrdovawe naroda od snaga NATO, sejawe osiroma{enog uranijuma i kancera po zemqi srpskoj, ra|awe mafije koja je otela dr`avu, ubistva vi|enijih qudi i atentati na premijera i ministre, {irewe narkomanije, pove}an broj saobra}ajnih nesre}a, ga`ewe dece na ulicama automobilima, pove}ana smrtnost stanovni{tva, smawen natalitet i nestanak srpske nacije. Umesto da na|e spasonosni lek za narod i zemqu, umesto da le~i narod i wegove te{ke rane, vlast {iri zabavu u svim varijantama. Pla}a estradnu curu da za 40.000
Svega toga ne bi bilo da nismo postali narod zaborava. Umesto da analiziramo za{to smo dozovqavali da na{e narodne vo|e odu u smrt (kraq Aleksandar, predsednik Milo{evi}, premijer \in|i}), a narod u propast, umesto da u~imo na svojim gre{kama, mi neprestano ponavqamo stare gre{ke.
Mi Srbi ne `elimo da razmi{qamo za{to stradamo, za{to nas je sve mawe, za{to zaostajemo u nacionalnom i dr`avnom razvoju. Dok pevamo o Milo{u Obili}u, koji nije istorijski postojao, o Slobi, koji nam je doveo NATO u ku}u, o Kosovu koje je deo Srbije - mi ne `elimo da se mewamo na boqe. Mi sve probleme, pro{le i sada{we zaboravqemo, jer `elimo da `ivimo odmah i sada bez problema. Zaborav je najboqi lek Srba protiv tragedija. Zaborav je narodni bensedin, opijat koji nacionalne probleme, potrebu da se krene u borbu za nacionalni opstanak, bri{e ose}awem radosti, veseqa, la`nog blagostawa i bogatstva, la`nog veli~awa i uzdizawa dr`ave na rang svetskih sila. Mi mali Srbi sa svega 6,8 miliona `iteqa merimo se sa SAD 330 miliona, sa Rusijom 193 miliona, sa Nema~kom 88 miliona – i ~ak smo u nekim slu~ajevima boqi, bogatiji i mo}niji od ovih svetskih sila – ka`u na{i politi~ari.
Politi~kom praznom retorikom, medijskim besmislenim vestima o tu|im nesre}ama i gurawem zabave u prvi plan pozicija i opozicija skriva odgovornost, politi~ku i krivi~nu za smrt u Novom Sadu. Tragedija se ve} sada gura u zaborav da se narod ne bi masovno probudio i pobunio protiv vlasti i protiv lo{e opozicije.
Moje pravo pitawe glasi - KOLIKO NEDU@NIH QUDI, GRA\ANA I DECE treba u Srbiji da bude ubijeno, mo`da 30 - pa da se narod masovno pobuni protiv vlasti i opozicije zbog po~iwenih zlo~ina na javnim mestima?
Vlast je ve} ponudila ostavku nekog ministra, koji }e opet da postane ministar. Da}e dr`ava novac penzionerima i omladini, pa }e sa po 200 evra podmititi javnost, a narod }e da }uti dok qudi nedu`ni stradaju i umiru. Opozicija }e samo da vi~e a da ni{ta konkretno ne uradi u korist naroda.
Zaborav }e da izbri{e odogovornost, politi~ku i krivi~nu odgovornih lica za tragediju u Novom Sadu. Tako su izbrisani odgovori na nesre}e u {koli, selima, u rudniku, na srpskim drumovima. I onda }e se, ne dao Bog, dogoditi novo zlo. Ej, Srbijo bre !
^iwenice o Italiji za koje mo`da niste znali
Italija je jedna od najlep{ih zemaqa na svetu sa milionima turista godi{we i sa jednim od najve}ih prihoda od turizma. Ukoliko vas interesuju zanimqivosti o Italiji i {ta je to {to ~ini ovu zemqu tako interesantnom, pogledajte neke od neobi~nih ~iwenica i informacija koje vam donosimo vezano za ovu zemqu.
uuu Italija ima vi{e UNESCO za{ti}enih spomenika nego bilo koja druga zemqa na svetu. Wih ~ak 50.
uuu Viqu{ka je najpre postala popularna u Italiji, zato {to je omogu}avala stanovnicima ove zemqe da na lak{i na~in uvr}u {pagete.
uuu Italijanska mafija zaslu`na je za 7% bruto doma}eg proizvoda zemqe.
uuu Vi{e od 1/3 mu{karaca u Italiji izme|u 30 i 35 godina `ivi sa svojim roditeqima.
uuu Vi{e od 500.000 Italijana, godi{we barem jednom poseti osobu koja isteruje |avole.
uuu Mnogi od najve}ih svetskih brendova dolaze iz Italije. Nutela, Ferari, Versa}e imena su za koje je ~uo ~itav svet, ali Italijani imaju jo{ mnogo poznatih brendova.
uuu Vinograd na hodo~asnom putu od Rima do Ortone, poseduje fontanu iz koje te~e crveno vino. Ovo vino je besplatno i dostupno svima.
uuu Poruke sa Whatsuppa, u kojima se spomiwe prevara, bile su citirane u brako-razvodnim parnicama u preko 50% slu~aja u 2015. godini.
uuu Galileov sredwi prst, nalazi se kao eksponat u muzeju u Firenci.
uuu Kada je imao 10 godina, Musolini je bio izba~en iz {kole zato {to je no`em posekao drugog de~aka sa kojim je i{ao u razred.
uuu U Italiji, nesre}an broj je 17, ne 13.
uuu U periodu od 1861. do 1985. godine, vi{e od 26 miliona qudi napustilo je Italiju u potrazi za boqim `ivotom. Svega ~etvrtina se vratila.
uuu Zakon nala`e da sve gondole u Veneciji moraju bite crne boje.
uuu Italija je jedan od osniva~a Evropske unije.
uuu Napuq je grad u kojem je nastala prva ikada pica na svetu, a ~uvenu picu Margaritu blagoslovio i sam papa.
uuu Italijanska trobojka nastala je po uzoru na trobojku Francuske. Tokom dugo godina, zastava Italije se mewala, a dana{we trio boje, predstavqaju nadu, veru i milosr|e.
uuu U Italiji postoji ostrvo Poveglia, za koje se veruje da je ukleto, te je svaki pristup ostrvu strogo zabrawen.
uuu 2013. godine jedan mu{karac u Italiji tra`io je da ga prebace u zatvor iz ku}nog pritvora, kako bi pobegao od svoje `ene.
uuu ^uveni sir parmezan, nastao je u italijanskom gradu Parma. Pored parmezana, ova zemqa izrodila je i mnoge druge sireve poput gorgonzole, mocarele i rikote od koje se prave ~uveni kanoli.
uuu Ovo je i zemqa sa najve}im brojem vulkana u Evropi, a Vezuv, Etna i Stromboli kao tri najve}a, imali su svoje erupcije u zadwih 100 godina.
uuu Autor popularnog de~ijeg dela Pinokio, Carlo Collodi, bio je Italijan.
uuu@ena serijski ubica iz Italije pod imenom Leonarda Cianculli, bila je poznata po tome {to je svoje `rtve pretvarala u torte i slu`ila ih gostima.
uuu Italijanski sud je 2012. godine doneo presudu da je ka`wivo re}i mu{karcu da nema one stvari.
uuu Univerzitet u Bolowi koji datira iz 1088. godine, najstariji je univerzitet u Evropi.
uuu Kada je Mikelan|elu prvi put ponu|en posao u Sikstinskoj kapeli, odustao je smatraju}i se umetnikom, a ne samo skulptrom.
uuu Univerzitet u Rimu jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi, a osnovala ga je katoli~ka crkva 1303. godine. Danas, ovaj univerzitet popularno nosi ime La Sapienza (znawe) i jedan je od najve}ih evropskih univerziteta sa vi{e od 150.000 studenata.
uuu Na jezeru Reschensee, postoji toraw koji izvire iz vode.
uuu Navija~i u Italiji se nazivaju “tifosi”, {to bi zna~ilo nosioci tifusa, jer je wihovo navijawe kao zaraza.
uuu U Veneciji postoji 417 mostova, od kojih su 72 privatna.
uuu Prva univerzitetska diploma ikada dodeqena jednoj `eni, bila je u Padovi 1678. godine.
uuu Prose~an radnik u Italiji radi svega 20 sati sedmi~no, {to je jedna od najni`ih stopa u Evropi.
uuu Oko 3.000 evra se izvu~e svakoga dana iz fontane Trevi u Rimu.
uuu Jedna ma~ka u Italiji nasledila je 9,6 miliona ameri~kih dolara od svog vlasnika nakon wegove smrti.
uuu Najdu`i tunel na svetu spaja [vajcarsku i Italiju i duga~ak je ~ak 57 kilometara. Za wegovu izgradwu, bilo je potrebno 17 godina.
uuu Oko 37 % Argentinaca, poreklom su iz Italije, {to je skoro 13 miliona qudi.
uuu Veliki broj Italijana sa severa Italije, ne mo`e da razume Italijane sa juga.
Vinograd na hodo~asnom putu od Rima do Ortone, poseduje fontanu iz koje te~e crveno vino. Ovo vino je besplatno i dostupno svima
U Veneciji postoji 417 mostova, od kojih su 72 privatna
Napuq je grad u kojem je nastala prva ikada pica na svetu, a ~uvenu picu Margaritu blagoslovio i sam papa
Univerzitet u Bolowi koji datira iz 1088. godine, najstariji je univerzitet u Evropi
@ena serijski ubica iz Italije pod imenom Leonarda Cianculli, bila je poznata po tome {to je svoje `rtve pretvarala u torte i slu`ila ih gostima
MILAN NE\I]:
Prvi automobil u selu
Moj otac je od po~etka sedamdesetih do druge polovine osamdesetih jedini imao kola u selu. Prvo fi}u, a zatim vartburg. Kada je zavr{io u~iteqsku {kolu u Sarajevu, |ed je prodao volove i kupio mu fi}u. Razvozio je sve stanovnike sela, i Srbe i Muslimane. Bolesne do doma zdravqa, i{ao po neveste, vozio na prikolici telad na pijacu… Prevoz teladi je napla}ivao, ostalo ne. Nije uzimao pare ni za gorivo.
Jednom je u pola no}i zakucao neko na vrata. Bio je to Osman, kom{ija iz „turskog sela“. \ed je otvorio, tiho su pri~ali. ^uo sam kako je Osman rekao da je poludio Rasim i da su ga uspeli svezati. Molio je da ga moj otac preveze do grada, do doma zdravqa. Otac se obukao i bez razmi{qawa oti{ao. Vo`wi se uvek radovao makar to bilo i u pono}. Slegao je ramenima dok se spremao, kao da je govorio, {ta }u kad moram, red je.
Vo`we su se proredile krajem osamdesetih, jer su i drugi stanovnici sela po~eli nabavqati automobile. Ponekad je i{ao kolima na posao, po platu, ili kad treba kupiti ne{to za doma}instvo. U toku rata vartburg je poklonio jednom ne}aku. Posle rata je prodao traktor i kupio „golf dvojku“, koji i danas, sa punih osamdeset godina, vozi.
Da se razumemo, nije moj otac bio ba{ „Majka Tereza“. Posedovawe kola ga je dosta puta spasilo te{kog fizi~kog rada na selu. ^esto se de{avalo da taman kada krenemo da plastimo seno, do|e neko iz mesne zajednice da ga moli za vo`wu u op{tinu na pregovore o asfaltirawu puta. De{avalo se da „otka`u“ ko~nice posle pregovora i umesto skretawa za selo produ`e u motel u Pakleniku, u narodu poznatom kao Pakos, koji se nalazio blizu Kladwa, na magistralnom putu Sarajevo-Tuzla. Jednom je ribu, uo~i Nikoqdana, doneo oko dva sata po no}i, tako da je majka morala odmah da po~ne da je sprema. Nekoliko puta je povredio ruku otkqu~avaju}i kola i mewaju}i sve}ice. Posle se saznalo da je ruku povre|ivao lupaju}i ~a{e kod Goli}a u kafani u Pjenovcu. Uglavnom, kola su „vaqala“ i wemu i selu, podjednako.
MILOVAN VITEZOVI]:
Srce me je otkucalo
(aforizmi)
l Pustili su stomake za otaxbinu!
l Skinuli su mu glavu da bi je u bronzi odlili.
l Policajci su dobri sagovornici — uvek te do kraja saslu{aju!
l U basnama su `ivotiwe qudi. U `ivotu je obratno!
l Kad vidim neka dela, do|e mi da se vratim na re~i.
l Ne vaqa kada jedan narod pro{iri granice qubavi prema svojoj domovini!
l Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski!
l Jesmo li mi deca revolucije ili nas je donela roda?!
l Ko peva, zlo ne misli. Ko misli, nije mu do pesme!
l Dr`ava }e odumreti. Od stida!
l [alu na stranu. Za crne dane!
l Radio je kao kopa~ rupa u zakonu!
l Najte`e se name{ta i{~a{ena pamet!
l Pisao je izme|u redova, a onda su po~eli da ih zbijaju!
l Kada je iz rova u{ao u kabinet, odmah se ukopao!
l Ne mewajte zakon. Ako vam je nu`da, idite u WC!
l Nema te optu`be koja nije u moju korist!
l U la`i su kratke noge, ali se ne vide iza govornice.
"Za{to
se vi Mehmede, od oca Alije i majke Pa{e izja{wavate kao Srbin":
Me{in odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu
''Sve }e pro}i. Ali, kakva je to uteha? Pro}i }e i radost, pro}i }e i qubav, pro}i }e i `ivot. Zar je nada u tome da sve pro|e?'', jedan je od poznatih citata iz dela Tvr|ava velikan srpske kwi`evnosti Mehmed Me{a Selimovi}.
Ro|en je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu zavr{io je osnovnu {kolu i gimnaziju. Potom se 1930. godine upisao na studijsku grupu srpsko-hrvatski jezik i jugoslovenska kwi`evnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine je radio kao profesor Gra|anske {kole, a potom je 1936. postavqen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.
"Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga {to se nije htio saviti, {to je bio svoj," izjavila je jednom prilikom Me{ina supruga, vedra i samosvesna `ena, }erka generala Kraqevine Jugoslavije. Bila je odana Me{i i wegovom stvarala{tvu, umela je da jasno ka`e i poka`e da je spremna da s wim ide i na kraj sveta. Weno je ime Daroslava Darka Bo`i}. Vaqda }e zbog we Me{a napisati „Ko proma{i qubav, proma{io je `ivot“. Me{a se toliko zaqubio u Daru da je bio slep i gluv za sve drugo, jer je znao da je ona za wega
- dar od Boga. Jednom prilikom, na zagreba~kom Kwi`evnom kutku, Me{i Selimovi}u je od strane organizatora postavqemo pitawe od kog se o~ekivalo da }e od Me{e izdejstvovati neku vrstu provokacije – Za{to se vi Mehmede Selimovi}u, od oca Alije i majke Pa{e ose}ate kao Srbin? Wegov stalo`en odgovor koji je usledio bez razmi{qawa uti{ao je celu salu – "Do 1941. sam se ose}ao Srbinom, a nisam se pitao za{to. Od 1941. znam za{to sam to."
Mnogo se spekulisalo i o wegovom poreklu. U vezi sa svojim nacionalnim opredeqewem — srpstvom, Selimovi} je jednom prilikom rekao: "Srbin je slavno biti, ali i skupo!" U testa-
MIRJANA BOBI] MOJSILOVI]:
mentalnom pismu Selimovi} je kona~no sve razjasnio.
- Poti~em iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwi`evno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwi`evnim centrom, a ne posebnom kwi`evno{}u srpskohrvatskog kwi`evnog jezika. Jednako po{tujem svoje poreklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom.
Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i ~lanovi ure|iva~kog odbora edicije 'Srpska kwi`evnost u sto kwiga', koji su tako|e ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Nije zato slu~ajno {to ovo pismo upu}ujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izri~itim zahtevom da se ono smatra punova`nim biografskim podatkom - istakao je Me{a, a wegove re~i objavio je Dobrica ]osi} u kwizi "Prijateqi".
"Ako ho}e{ da ostane{ normalan, ugledaj se na srpsku `enu"
"Ako te Srbija mu~i, brine, izaziva nervozu, strahove, i ~ini da gubi{ smisao `ivota, da zapada{ u depresiju i da ne vidi{ izlaz – postoji samo jedan savet koji daje rezultate: ugledaj se na srpsku `enu.
Srpska `ena je heroj. Ovo nije feministi~ka pri~a, ovo su ~iwenice:
Osvrni se okolo i vide}e{ armiju fenomenalnih i daqe nasmejanih, lepo obu~enih i doteranih `ena koje uspevaju da, uprkos svemu, prona|u smisao, zagrle decu, skuvaju ru~ak, odu na posao, srede gajbu i odu na po~inak, sawaju}i, poput junakiwa romanti~ne literature, da je sutra novi dan i da }e biti boqe.
Srpska `ena je ma{tovita, i sa wom je uvek ceo svet: i kineska pijaca za wu mo`e da bude Peta avenija, turske ga}e na pijaci su za wu Viktorija Sikret, razga`enost pro{logodi{wih cipela zaba{u-
ri}e tako {to stavqa ja~i karmin, a ta{nu prepunu ra~una za struju i infostan, nosi}e sa osmehom. Srpska `ena ume da od 300 grama mesa napravi musaku za ~etvoro~lanu porodicu, ume da izmisli kola~ od dva jajeta, i da buketom zimskih ru`a razbije sivilo dana.
Srpska `ena izmi{qa `ivot, i zbog toga je prava umetnica. ^ak i kad gleda turske serije, to je zato {to tamo jo{ uvek nisu zaboravili na one tri slatke re~i.
Ako niste shvatili, srpska `ena se ne predaje. Ona }e da izmisli more na Adi Ciganliji, umesi}e sva ju`na ostrva od hleba, ishekla}e sve paket aran`mane na koje nije oti{la, i tegle ajvara slaga}e kao {to druge `ene sla`u nakit.
Jer, ona je ukapirala. Od samog `ivota, mnogo je va`nija wegova interpretacija."
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
PARKING MESTO KAO S(T)AN:
Gde je najskupqi kvadrat u Srbiji
Najskupqi stambeni kvadrat prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, dok je 'najpaprenija' ku}a prometovana za 3.182.000 evra na Savskom vencu. Petina stanova kupqena je iz kredita, {to je za 18 odsto vi{e nego pre godinu dana, pokazuju podaci za prvo polugodi{te ove godine Republi~kog geodetskog zavoda.
Najve}a svota novca za stan izdvojena je u prestonici i to 1.226.888 evra. Prodato je 8.067 gara`nih prostora, od ~ega je najvi{e interesovawa, usled nedostatka parking mesta, bilo u Beogradu: 49 odsto. Parking je na Vra~aru pla}en 73.000 evra, a najjeftiniji je bio u Ni{u 400 evra. "U prvoj polovini ove godine, zabele`en je oporavak kupovine nepokretnosti uz kori{}ewe kredita u odnosu na prethodnu godinu pa je osam odsto ugovora finansirano kreditom, {to je za jedan procentni poen vi{e nego lane, pri ~emu su najve}im delom iz kredita kupovani stanovi", ka`u u RGZ-u.
Nekretnina u starogradwi prodavana je po prose~noj ceni od 1.665 evra po kvadratu, {to je za 12 odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine. Za stan u novogradwi, kupci su u proseku morali da izdvoje oko 1.767 evra, odnosno dva odsto vi{e nego lane.
U proseku, nekretnine od 52 kvadrata 'pazarile' su se u starogradwi, dok je u novogradwi prose~na povr{ina bila za tri kvadrata ve}a.
U potrazi za "krovom nad glavom", kada je re~ o starim
Gara`no mesto na Vra~aru kupqeno je za ~ak 73.000 evra, dok je najskupqi stambeni kvadrat prodat po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, pokazuju podaci RGZ-a
stanovima, kupci su se najvi{e opredeqivali za dvosobne i dvoiposobne, za koje ih je bilo zainteresovano 38 odsto. Zatim slede jednosobni i jednoiposobni sa 30 odsto, trosobni i troiposobni sa 11 odsto.
I u novogradwi su predwa~ile dvosobne i dvoiposobne nekretnine, sa 26 odsto, potom, jednosobni i jednoiposobni sa 13 odsto, trosobni i troiposobni, tako|e sa 13 odsto.
Na Vra~aru je postignuta je najvi{a cena kvadrata poslovnog prostora od 11.500 evra, a poslovni objekat prodat je za ~ak 3.098.790 evra. Kada je re~ o poqoprivrednom zemqi{tu, ku-
HRVATSKA SPREMA NOVI ZAKON:
pqeno je za 2,2 miliona evra na beogradskoj op{tini Palilula. [to se poslovnih prostora ti~e registrovano je 1.419 kupoprodaja. "U Srbiji je u prvom polugodi{tu prometovano nepokretnosti za 3,4 milijarde evra, {to je 3,9 odsto vi{e u odnosu na prvo polugodi{te pro{le godine. Cene ku}a su imale veoma {irok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u vi{e gradova u Srbiji do 3.182.000 evra na beogradskoj op{tini Savski venac, a vikendica od 1.000 evra do najskupqe od 300.000 evra u Novom Sadu u katastarskoj op{tini Sremska Kamenica. Gra|evinsko zemqi{te nameweno za stam-
Ukloni}e nadgrobne
spomenike poginulih Srba?
Hrvatska priprema novi zakon o grobqima, koji predvi|a uklawawe nadgrobnih spomenika Srba ubijenih tokom devedesetih godina na kojima se nalaze poruke koje hrvatske vlasti smatraju spornim, a ve} je napravqen spisak od ~etrdesetak takvih spomenika, pi{u "Novosti".
To zna~i, kako se navodi, da }e biti uni{tena grobna mesta Srba poginulih tokom posledwih ratnih sukoba u Hrvatskoj ukoliko na nadgrobnim plo~ama wihovih spomenika pi{e ne{to {to nije po voqi Domovinskom pokretu.
Na udaru }e se tako na}i i spomen tabla u Borovom Selu koja je podignuta Vojislavu Mili}u i na kojoj pi{e da je on poginuo "kao `rtva rata u Borovu", a Domovinskom pokretu smeta i spomenik u Kistiwama na kojem pi{e "suza kanu za Krajinu, Mi{o pade i svoj mladi `ivot dade".
Za Hrvatsku je sporna i }irilica na grobnim spomenicima,
Bi}e uni{tena grobna mesta Srba poginulih tokom posledwih ratnih sukoba u Hrvatskoj ukoliko na nadgrobnim plo~ama wihovih spomenika pi{e ne{to {to nije po voqi Domovinskom pokretu
a jedan od primera uni{tavawa spomenika dogodio se krajem pro{le godine na pravoslavnom delu grobqa u Drenovcima gde su uni{teni svi srpski nadgrobni spomenici. Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u hrvatskom parlamentu Milorad Pupovac ukazuje da bi trebalo ukloniti i sve spomenike sa
usta{kim obele`jima, kojih u Hrvatskoj ima mnogo, i napomiwe da }e jasno izneti srpski stav kada do|e vreme za raspravu. HDZ, koji je dugo odugovla~io sa izmenama zakona o grobqima, kako se o~ekuje u Zagrebu, sada, kada je u koaliciji sa Domovinskim pokretom, na korak je do izglasavawa spornih zakonskih odredbi, navode "Novosti".
odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu ku}a izdvojeno je 273,8 miliona evra, osam odsto, za gra|evinsko zemqi{te 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poqoprivredno zemqi{te 117,5 miliona evra.
Kada je re~ o ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, najvi{e se i to 57 odsto odnosilo na Beograd, a glavni grad je najvi{e u~estvovao i u vrednosti gara`nih prostora, 69 odsto, poslovnih prostora, 57 odsto i gra|evinskog zemqi{ta, 51odsto", navode u RGZ.
[to se poqoprivrednog zemqi{ta ti~e, o~ekivano je predwa~ila Vojvodina sa u~e{}em od 69 odsto, kao i u prometu ku}a (40 odsto) i vikendica (50 odsto).
beno–poslovnu gradwu kretalo se od 10 evra po aru do preko 100.000 evra po aru", navodi se u saop{tewu Republi~kog geodetskog zavoda. Iz RGZ-a su ocenili da je tr`i{te nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno po{to je u prvih {est meseci, sklopqeno 60.154 kupoprodajnih ugovora, {to je za 0,2 odsto vi{e nego pre godinu dana, a {to se cena ti~e, nastavqen je umeren rast cena stanova sa godi{wom stopom rasta od 4,68 odsto.
"Najve}i deo ukupne vrednosti prometa na tr`i{tu nepokretnosti investiran je u stanove, 1,8 milijardi evra, {to je ~inilo 54
"Stanovi i poqoprivredno zemqi{te su zabele`ili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tr`i{ta pa je vrednost prometovanog poqoprivrednog zemqi{ta porasla za 11,3 odsto uz pove}awe broja ugovora za 2,3 odsto, dok je kod stanova zabele`en rast broja ugovora od 3,7 odsto i pove}awe vrednosti tr`i{ta za 2,6 odsto", saop{tio je RGZ.
Kako se dodaje, kod gara`nih prostora registrovano je blago pove}awe u broju ugovora za jedan odsto, ali je zabele`en pad vrednosti prometa od 6,4 odsto. Segment ku}a je zabele`io blago smawewe broja ugovora, za 1,7 odsto, uz porast vrednosti od 6,6 odsto. Najve}i pad zabele`en je kod poslovnih prostora, sa smawewem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto me|ugodi{we.
STAN ZA STANU PAVLOVI]: Popili smo kafu i poslali ra~un, zbuwena sam i presre}na
Stana Pavlovi} je sa suprugom bila na odmoru u Prolom bawi. Ra~un od kafe koju je popila sa suprugom je skenirala i poslala za igru "Uzmi ra~un i pobedi" {to joj je donelo stan u nasequ Zemunske kapije. Stana ka`e da je zbuwena i presre}na. Isti~e da su igrali razne igre ali da nikada nisu dobili ovako ne{to vredno. "Popili smo nas dvoje kafu, po 120 dinara, ukupno 240 dinara i eto. Skenirala sam ra~un i poslala", ka`e Stana Pavlovi} za RTS. Napomenula je da ima dve }erke i dvoje unu~i}a i da jo{ ni{ta nisu pri~ali o budu}nosti u vezi sa stanom, ve} su se samo radovali. "Cela porodica je bila tu jer je suprugu bio ro|endan dok smo bili u Bawi", ka`e Stana. Stanin suprug je ispri~ao kako je primqena vest o dobitku u ku}i jedne od wihovih }erki. Najpre je ime video zet, koji je pomislio da nije dobitnica wegova ta{ta s obzirom da je ra~un izdat u Kur{umliji, me|utim }erka je odmah ukapirala da se radi o wenoj majci. "Zet ka`e ni{ta od stana to nije moja ta{ta. Upla}en u Kur{umliji, a onda je }erka rekla - ma to je moja mama", ispri~ao je Mile. Stana ka`e da su se ~uli sa porodicom i familijom i da su svi vri{tali od sre}e.
"Poslala sam 365 ra~una. Jo{ uvek ne mogu da verujem", ka`e Stana.
„RASANICA“ JE NOVA
NAJBOQA SRPSKA RE^!
Predlo`ila ju je devoj~ica (6), a iza svega se krije jako simpati~na pri~a!
Pobednik ovogodi{weg takmi~ewa „Najboqa nova srpska re~“ u organizaciji sajta Mala biblioteka iz Londona jeste re~ - rasanica koju je predlo`ila {estogodi{wa devoj~ica.
Pobednici takmi~ewa koje je trajalo od 11. maja do 30. septembra, objavqeni su danas na Radio Beogradu u emisiji Magazin. Od ukupno 661 predlo`ene re~i, deveto~lani `iri je glasao na osnovu 130 re~i koje su ~inile {iri izbor.
Prvo mesto i nagradu od 600 evra osvojila je Elena Kosani} (6) iz mesta Sremski Mihaqevci, koja je predlo`ila re~ rasanica.
Elenino obja{wewe je da ova re~ zna~i izlazak iz nekog stawa nejasno}e, neodre|enosti, kao kad nam „pukne pred o~ima“, izbistri se su{tina nekog de{avawa.
Re~ je izgovorila Elena kada je wena baka obja{wavala kako je tog jutra ne{to shvatila. U toku wene pri~e ona je rekla: „Imala si rasanicu!“.
Drugo mesto i nov~anu nagradu od 400 evra osvojila je Rahela Tejlor iz Beograda za re~ vanrodan. Re~ je zamena za englesku „nonbinary“, {to predstavqa verovawe ili mi{qewe da osoba ne pripada ni mu{kom ni `enskom rodu, stoga je „van roda“.
Tre}e mesto i nagradu od 200 evra za re~ snomiqe osvojio je Mihajlo Miqani}, tako|e iz Beograda.
Re~ obja{wava ose}aj blage tople sre}e koji oseti{ neposredno pre nego {to utone{ u san, kada ti kroz misli prolaze prijatne slike, uspomene ili ma{tawa, stvaraju}i ose}aj bla`enstva i spokoja.
NA JAVNOM GLASAWU PRVO MESTO ZAUZELA RE^ TIHOQUBQE
Istovremeno se na sajtu javno glasalo za novu najboqu srpsku re~ od 26 koje su u{le u u`i izbor. Na glasawu koje je bilo otvoreno do 7. novembra, dobijeno je oko 6.000 glasova. Prve tri re~i na javnom glasawu dobijaju za nagradu po kwigu.
Na javnom glasawu, prvo mesto zauzela je re~ tihoqubqe – odnosi se na neku osobu prema kojoj gajimo ne`na i lepa ose}awa a daleko je. Ta~nije, kako je obrazlo`eno, tihoqubqe mo`e da bude stawe duha i zaqubqenosti prema nekoj osobi kojoj ne mo`emo odmah i direktno da pru`imo ili uzvratimo qubav, ve} to ~inimo skriveno ili tiho na daqinu, pa mo`da delom i u tajnosti.
Na drugom mestu na javnom glasawu je re~ snomiqe koja je osvojila i nagradu `irija, a tre}e re~ ponesu{a koja bi zamenila izraz „kafa za poneti“.
Srpski hirurzi izveli
operaciju na jetri kojoj se divi svet, ura|ena drugi put u istoriji medicine
Pacijentkiwu, koja je stigla u bolnicu sa vi{e od 15 metastaza na jetri, poznati srpski abdominalni hirurg prof. dr Vladimir Dugali}, i wegov tim, spasili su operacijom koja je izvedena drugi put u istoriji medicine, na Prvoj hirur{koj klinici Univerzitetskog klini~kog centra Srbije. Na rizi~an i komplikovan operativni zahvat, poznat kao „potkovica“ ili „rolerkoster“, ovaj visoko stru~ni tim, odlu~io se kako bi `eni spasili jetru, jer bi bilo koja druga operacija zahtevala odstrawivawe ve}eg dela ili kompletnog organa.
Operacija, koju je izveo tim doktora Dugali}a, rezultat je dugog iskustva, stru~nosti, usavr{avawa, talenta, ali i hrabrosti.
„Da smo se odlu~ili za drugu opciju, bio bi upitan postoperativni period. Posle svake operacije jetre mora da ostane zadovoqavaju}i volumen jetre da bi ona mogla da funkcioni{e. Kod bolesnih jetri, kao {to je kod ove pacijentkiwe, moralo je da ostane najmawe 30 do 40 odsto organa, da bismo bili sigurni da }e normalno funkcionisati posle operacije. Ideja je bila upravo to da se sa~uva {to vi{e tog organa, a uklone sve promene. Zato je te{ka operacija jer se eksponiraju krvni sudovi i `u~ni vodovi celom du`inom jetre“, obja{wava za Nova.rs prof. dr Vladimir Dugali}, na~elnik hepato-bilio-pankreati~ne hirurgije na Prvoj hirur{koj klinici UKCS.
Univerziteta u Beogradu, koji je ~lan ovog uspe{nog tima, u kojem je u~estvovala i anesteziolog, doktorka Bogdana Milinkovi}, kao i dr Uro{ \in|i}, specijalizant.
DO SADA URA\ENA SAMO
JEDNA OVAKVA OPERACIJA U SVETU
Pre ove, po istim principima, ura|ena je jo{ samo jedna ovakva operacija u Italiji, u Milanu 2022. godine.
Kod pacijentkiwe koja je podvrgnuta ovoj komplikovanoj operaciji, uz navedenih preko 15 metastaza na jetri, postojao je i primarni tumor na pankreasu.
„Ciq ovakve operacije je da otklonimo {to vi{e tumora, a da ostane {to vi{e zdravog dela organa“, ka`e abdominalni hirurg dr Aleksandar Bogdanovi}, asistent na hirurgiji Medicinskog fakulteta
MONODRAMA OBARA REKORDE:
„Kwiga o Milutinu“ osvaja Srbiju i Evropu, a ra|ena je po kwizi koja je bila zabrawena zbog nacionalizma!
Monodrama „Kwiga o Milutinu“ Danka Popovi}a u izvedbi Nenada Jezdi}a, u ponedeqak 11. novembra obele`ila je trogodi{wicu od premijernog izvo|ewa.
KULTURA JE NEOPHODNA
NA[EM NARODU
Komad koji je postavio rediteq Egon Savin, tog dana }e na Novoj sceni biti izveden 234. put. – Na{e jednovekovno samoobmawivawe i la` o tome da se heroj i junak svoje otaxbine i svog naroda postaje tako lako, prostom `rtvom i banalno, do`ivqava fijasko posle ove predstave i jednostavno nestane. Shvatio sam to promi{qaju}i o Milutinu i u
wegovo ime, politici zaborava prepu{teni smo sopstvenom povr{no{}u ili ne~ijim realnim politikanskim promi{qawem. Iz wenog nestajawa ra|a se kultura se}awa, kako nedavno re~e jedan istori~ar. Kultura i ideja je, danas i oduvek, neophodna na{em narodu i na{em trajawu. Vodiqa koja je nedostajala kao uzor i obrazac u svim na{im isku{ewima i padovima, na{e sopstvene istorije. U toku predstave Vaskrsava plemenita prostodu{nost, ~ast, po{tewe, mudrost, realna hrabrost, ~ojstvo i doslovce sve vrline koje generacije posle solunaca boja`qivo i sa setom samo spomiwu, uz `al {to ih vi{e nema – isti~e Nenad
Jezdi}, koji tuma~i lik Milutina Ostoji}a.
KWIGA O MILUTINU Komad koji je nastao po kwizi Danka Popovi}a „Kwiga o Milutinu“ naj~itanijoj kwizi posleratne srspke kwi`evnosti, obi{ao je vi{e od 80 gradova u zemqi, stigao do Be~a i Frankfurta, gostovao u Andri}gradu, Ra{ki, Isto~nom Sarajevu, Bijeqini… Autor scenografije i kostima za ovaj komad je Vesna Popovi}, kompozitor je Bora Dugi}, a adaptaciju teksta potpisuje sam rediteq, Egon Savin. Ovog meseca predstava se na mati~noj sceni igra u jo{ pet termina 14, 15, 20, 29. i 30. novembra,
„Poenta ovog zahvata je da se sa~uva sve {to je mogu}e, a da se izvede onkolo{ki zadovoqavaju}a operacija. Kolega iz Milana bio je prvi koji je izveo ovakav zahvat, a on se usavr{avao kod profesora Masato{ija Maku~ija iz Japana. Ja sam bio kod profesora posle wega. Maku~i je bio jedan od najboqih svetskih abdominalnih hirurga za jetru, danas ima 80 godina, a mi smo wegovi ponosni sledbenici. Prakti~no smo usvojili wegov na~in razmi{qawa kad je re~ o operacijama na jetri“, pri~a doktor Dugali}, koji je profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Ono {to je kod jetre najte`e, je {to i kad postoji masa tih malih promena, kad je otvorite ne vidite ni{ta, isti~e on.
„Zato je va`an intraoperativni ultrazvuk, uz pomo} kojeg poku{avamo da uo~imo i najmawu promenu i da je re{imo“.
a bi}e izvedena na jo{ ~etiri scene na gostovawima – u In|iji, Kragujevcu, Novom Sadu i Rumenki. Zanimqivo je da je „Kwiga o
Milutinu“, Danka Popovi}a je odmah po objavqivawu, 1985. godine, bila progla{ena za nacionalisti~ku i svuda je zabrawena.
110
ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (14)
l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke
l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu l Kako je pucaw na prestolonaslednika
Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije
Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}
RA\AWE
Razo~arana ishodom borbe starijih nara{taja, omladina se okrenula novim metodama. Studentima je legalna borba odraslih izgledala jalovo.
Mladi revolucionari su stekli utisak da na~in otpora starije generacije ne daje nikakve rezultate...Suo~eni sa nepostojawem mogu}nosti za demokratsko izra`avawe svojih `eqa, omladina se okrenula ilegalnom radu. U programu kluba "Narodno ujediwewe Dimitrije Mitrinovi}" je pisao: „Klub smatra besplodnom jednu parlamentarnu borbu u neparlamentarnoj dr`avi“. Ne iznena|uje da su odrasli omladini poru~ivali da }e „svr{iti u apsu“. Literatura odakle je omladina crpla svoju inspiraciju oblikovala je i wihove metode.
Oni su i sami bili svesni da ih od o~eva razdvajaju i kwige koje su ~itali. Nedeqko ^abrinovi} je tvrdio da „anarhista ne priznaje nikakvog zakona nego se smatra pozvanim da se sveti“. Vatreno oru`je, do kojeg se jako te{ko moglo do}i, fasciniralo je revolucionare. ^abrinovi} je za vreme svog boravka u Trstu bio odu{evqen ~iwenicom da kolega iz {tamparije poseduje revolver. Nakon ube|ivawa, ^abrinovi} je uspeo da ubedi kolegu da mu pi{toq proda. Za vreme boravka u Beogradu, Gavrilo Princip je od prijateqa \ulage Bukovca pozajmio jednu bombu. Princip je tada tvrdio da je spavawe sa bombom daleko „pogodnije za obrazovawe voqe“ od tada popularnih ideja francuskih pedagoga. „Sru{iti Austriju, voditi sa wome borbu na `ivot i smrt, svim sredstvima, voditi tu borbu slepo, fanati~ki i od te borbe stvoriti veru“ – tako je razmi{qala omladina. Tin Ujevi} je pisao: „Revolver je postao re~it i on optu`uje Monarhiju vehementnije nego ju je napadao \uzepe Macini“. Omladina je postala ube|ena da }e biti onoliko slobode,
ne koliko se dobije, ve} koliko se osvoji. Kada je Juki} pucao na bana Cuvaja, wegovi prijateqi su zabele`ili: „Nek se lije krv, jer se samo krvqu natapa stablo slobode, nek `ivi ujediwewe i oslobo|ewe Jugoslovena“. Kao {to se revolucionarima u kwi`evnosti dopadala buntovnost, drskost i ru{ila~ka snaga, i u politi~kom `ivotu omladina je bila naklowena direktnoj akciji. Radije su se okretali spaqivawu zastava, demonstracijama i atentatima, nego pregovorima i poga|awima, za koje su verovali da nemaju nikakvog smisla u Austrougarskoj. Verovali su da samo direktna akcija mo`e pokolebati satrapstvo starijih. Mladobosanci su bili uvereni da svi razumeju bedu kmetskog polo`aja, kao i da je lako tra`iti savremeno re{ewe agrarnog pitawa, ali da je podjednako va`no znati i na~ine borbe. Ocewuju}i rad omladinskih ~asopisa, Jovan Skerli} je izneo mi{qewe da je ideju narodnog jedinstva novi nara{taj prihvatio dubqe
KOSOVSKO NASLE\E
i doslednije nego raniji nara{taji.
„Ostavqaju}i na stranu pro{lost, versku podvojenost, tradicije i predrasude, mladi u svom realizmu polaze od jedne proste ~iwenice“, pisao je Skerli}. Primetio je da je omladina svesna „da deset i po miliona qudi govori jednim jezikom i ima jednu du{u“. Mitrinovi}ev program ne konstantuje samo postojawe jugoslovenske nacije: „^iwenica da su Srbi i Hrvati jedan narod polazna je ta~ka za ideju hrvatsko-srpskog ujediwewa“.
Omladinski nacionalizam je zahtevao dr`avu. „Centralna nacionalisti~ka dogma kluba jeste ideja da je jedna nacionalna kultura nemogu}a bez nacionalnog dru{tva, a nacionalno dru{tvo nemogu}e bez nacionalne dr`ave“, pisao je Mitrinovi}.
Revolucionarni nacionalizam je tako ispuwavao sve zahteve evropske nacionalne ideje XIX veka. Svet je podeqen na nacije, koje zaslu`uju priznawe i po{tovawe i zahtevaju autonomiju ili politi~ku nezavisnost.
Kada je opisivao boravak mladobosanaca u Beogradu Ratko Pare`anin je zabele`io da su rado pose}ivali crkvu Ru`icu, jer su tu sretali kraqa Petra. Me|utim, dodao je da nisu pose}ivali Sabornu crkvu, a da ve}ina nije dolazila u crkve ni za Bo`i}, Uskrs ili Svetog Savu. Princip je ~esto ~itao antiklerikalnu literaturu, a sifilis i klerikalizam je nazivao jedinim nesre}nim nasle|em sredweg veka. Me|utim, Kosovsko nasle|e je bilo izvor neiscrpne energije. Borivoje Jevti} je primetio nakon rata da je od crkvene vere omladina oti{la u veru nacionalnu, u "veru Obili}a". Istakao je da je hri{}anstvo kod Srba "uvek bilo vi{e nacionalno nego Hristoliko.
Mitrinovi} je u programu kluba "Narodno ujediwewe" napisao i: „Centralna i temeqna zada}a kluba jeste propaganda filozofije nacionalizma uop{te, uz naro~itu propagandu radikalno demokratskih politi~kih doktrina: sve to u svrhu da bi se osna`ila srpsko-hrvatska nacionalna du{a“. Trebalo je {iriti svest o postojawu nacije i wenom pravu na samostalni `ivot. Upravo je to bio jedan od glavnih zadataka nacionalne inteligencije, da mobili{e pasivnu zajednicu. U Mitrinovi}evom programu govori se o „rascepkanom, raznoimenom i raznokulturnom“ narodu, koji je nesvestan ili nedovoqno svestan svojih nacionalnih prava, du`nosti i vrednosti... Nacionalizam i nacionalna ideologija su teme kojima je posve}ena zna~ajna pa`wa na su|ewu u jesen 1914. godine. S obzirom da je otac Trifka Grabe`a bio sve{tenik, tu`ilac ga je upitao da li me|u omladinom ima vere, na {ta je Grabe` odgovorio: „Ima, nacionalne vere, mnogo“. Na pitawe {ta je to nacionalizam, Lazar \uki} je uzvratio: „To je ideja jedinstva Srba i Hrvata“. Danilo Ili} je sudiji rekao da ako su Nemci postigli da budu jedan narod, zbog ~ega to ne bi u~inili i Srbi, Hrvati i Slovenci.
Dan Zrinskog i Frankopana, 30. april 1914. godine, omladina je u Sarajevu slavila zajedno, bez obzira na poreklo. Svi prisutni su primetili da je na pomenu u katedrali bilo puno pravoslavne i muslimanske omladine. Omladina je ovaj praznik zajedno obele`ila i u Bawaluci. Wego{eva proslava u Pragu 6. maja 1914. bila je mesto gde se okupila gotovo ~itava jugoslovenska omladina.
l U slede}em broju: Omladina nije odlazila u crkve iz religioznh razloga ve} da budu odani "na{oj crkvi"
565. - Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. te`io da obnovi Rimsko carstvo sa sedi{tem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo [panije. Po wegovom nalogu pripremqen je zbornik "Corpus juris civilis" u kojem je kodifikovano rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u xamiju (Aja Sofija), a od 1934. je muzej.
1533. - [panski osvaja~i pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, na teritoriji dana{weg Perua.
1840. - Ro|en je francuski slikar Klod Mone, jedan od osniva~a impresionizma. Po wegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izlo`enoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac koji }e imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvarala{tva.
1847. - U [vajcarskoj je izbio gra|anski rat izme|u snaga [vajcarske konfederacije i sedam katoli~kih kantona (Zonderbund), koji je okon~an krajem istog meseca porazom Zonderbunda.
1863. - Ro|en je belgijski hemi~ar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola prona{ao ~vrstu plasti~nu masu bakelit.
1889. - Ro|en je indijski dr`avnik Xavaharlal Nehru, prvi premijer Indije nakon sticawa nezavisnosti (1947-64), jedan od osniva~a i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemaqa.
1891. - Ro|en je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s ^arlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Xonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao wihov rad. Smatraju}i da je Best neuporedivo zaslu`niji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s wim.
1918. - Toma{ Masarik je izabran za prvog predsednika ^ehoslova~ke.
1984. - U Los An|elesu je uhap{en hrvatski ratni zlo~inac Andrija Artukovi}, ministar unutra{wih poslova Nezavisne Dr`ave Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su ameri~ke vlasti uporno odbijale da ispune jugoslovenski zahtev za ekstradiciju. Izru~en je 12. februara 1986, a u maju iste godine osu|en na smrt. Umro je u zatvoru 1989.
2007. - Umro je Ajra Levin autor bestselera "Rozmarina beba" i "Momci iz Brazila", po kojima su snimqeni uspe{ni filmovi. Tokom karijere Levin je pisao za televiziju i za Brodvej.
2021. - Vlada Austrije uvela je zabranu kretawa za nevakcinisane radi obuzdavawa {irewa korona virusa. Gra|anima starijim od 12 godina zabraweno je da napu{taju domove u narednih deset dana, osim zbog osnovnih aktivnosti kao {to su odlazak na posao, u prodavnicu ili na vakcinaciju.
Gavrilo Princip
DESET JUNAKA:
Ovo su srpski generali koji su pomogli
Rusiji da pobedi Napoleona!
I Srbi imaju razloga da budu ponosni na ruski Otaxbinski rat ~ak 10 generala Srba doprinelo je da se 1812. pobedi Napoleonova armija
U Srbiji uo~i proslave 200-godi{wice Otaxbinskog rata 1812. {ira javnost malo zna da je u ~uvenoj Borodinskoj bici u ruskoj vojsci ratovalo ~ak 10 generala Srba, ve}i broj komandanata ni`eg ranga i obi~nih
vojnika, pi{e „Ruska re~“. Naime, u sastavu Carske armije imperatora Aleksandra I pod komandom feldmar{ala Kutuzova bili su: general pe{adije Mihailo Andrejevi} Miloradovi}, general \or|e Arsenijevi} Emanuil, general-poru~nik Jovan Jegorovi} [evi}, general-major Jovan Stepanovi} Adamovi}, general-poru~nik i tajni savetnik Nikola Bogdanovi} Bogdanov, general-poru~nik Nikola Vasiqevi} Vuji}, kavalerijski general baron Ilija Mihajlovi} Duka, general-major grof Petar Ivanovi} Iveli}, general-major Abram Petrovi} Ratkov i general-a|utant Nikola Ivanovi} de Preradovi}. Neki me|u wima su bili doseqenici u Rusiju, na primer \or|e Arsenijevi} Emanuil, (ro|en u Vr{cu) i general-major grof Petar Ivanovi} Iveli} (ro|en u Veneciji). Me|utim, ve}ina pomenutih vojskovo|a uglavnom bili su predstavnici druge ili tre}e generacije Srba doseqenih u 18. veku na prostore Rusije za vreme imperatora Petra Velikog i imperatorke Jelisavete.
Srbi su se tada naselili u Novorosiju, teritoriju oslobo|enu od Turaka i krimskih Tatara
na ju`noj granici Ruske Imperije, i formirali pokrajine Nova Serbija (severni deo dana{we Kirovogradske oblasti u centralnom delu dana{we Ukrajine) i Slavenoserbija (podru~je na granici Luganske i Dowecke oblasti na jugoistoku Ukrajine). U ovim oblastima je sredinom 18. veka `ivelo 50.000 doseqenika. Me|u ovim generalima jedan je zapam}en kao veliki heroj Otaxbinskog rata 1812: potomak slavne hercegova~ke porodice Hrabrenovi}, naustra{ivi Mihailo Miloradovi} (1771–1825), koji je komandovao na centralnim pozicijama ruske vojske u bici kod Borodina. Miloradovi} je imao kqu~nu ulogu u trenutku kada je francuska vojska
stigla do samog Kremqa. On je uputio parlamentarce mar{alu Miratu sa porukom da }e, ako ga napadnu Francuzi, odmah zapaliti grad. Na taj na~in je uspeo da dobije sedam ~asova primirja i za to vreme je neometano izvr{io evakuaciju svoje vojske i preostalog stanovni{tva. Kada je Napoleon sa svojom vojskom u{ao u napu{tenu Moskvu, gradom su buktali po`ari koje su namerno podmetnuli sami Rusi, {to je, kako je i planirano, imalo katastrofalne posledice za opstanak gladne i iscrpqene francuske vojske pred nastupaju}u zimu.
PLEMENITA POSLEDWA
@EQA SRPSKOG GENERALA
Potom su usledile sjajne pobede kod Vjazme, Malojaroslave-
Pre ta~no 80 godina Srbi sa severa Kosova, spasili savezni~ke pilote i oficire!
ca i Krasnog (krajem 1812) i kod Lajpciga (1813). Ukazom imperatora Aleksandra I Romanova, Mihailo Miloradovi} je 1813. godine dobio titulu naslednog ruskog grofa, a 1818. je postao general-gubernator Sankt Peterburga. Tokom ~uvenog ustanka dekabrista 14. decembra 1825. Miloradovi} je bio na Senatskom trgu, poku{avaju}i da smiri pobuwene plemi}e. General, koji nije bio rawen u vi{e od 50 bitaka, dobio je tada dve rane, iz pi{toqa i od bajoneta. Kada su mu izvadili metak iz plu}a, rekao je: „Hvala Bogu! Nije pucao vojnik! Sre}an sam!“ Wegova posledwa `eqa je bila da se oslobodi 1.500 kmetova koji su mu bili u slu`bi.
HEROJSKI PODVIG SRBA SA KOSOVA
Srbi oslobodili 11 ameri~kih avijati~ara, tri britanska oficira i druge ratne zarobqenike
Proteklog 8. novembra, navr{ilo se 80. godina od kada su Srbi sa severa Kosova, u Drugom svetskom ratu, napali nema~ku kolonu u blizini sela Bawska, kod Rudina, i tom prilikom oslobodili 11 ameri~kih avijati~ara, tri britanska oficira i druge ratne zarobqenike.
U jesen 1944. godine ameri~ke vazduhoplovne snage stacionirane u ju`noj Italiji aktivno su u~estvovale u bombardovawu nema~kih polo`aja i glavnih saobra}ajnica na Balkanu, uglavnom u Gr~koj i Jugoslaviji. Tog 24. septembra 1944. godine sa vojnog aerodroma Venoza u Italiji poletela su ~etiri ameri~ka bombardera B-24 Liberator, svaki sa deset ~lanova posade. Ciq akcije je bilo bombardovawe ran`irne stanice zapadno od Soluna u Gr~koj. Prvim avionom u formaciji pilotirao je poru~nik Robert Ketlin, drugim poru~nik Robert Hegman, tre}im potporu~nik Xejms Kameron, a ~etvrtim poru~nik ^arls Min~er.
Formacija je letela iznad ju`ne Italije, preko Jonskog mora i ju`ne Albanije do severne Gr~ke gde se nalazio ciq koji je trebao uni{titi. Neposredno nakon ispu{tawa bombi avione je napala nema~ka protivvazdu{na odbrana, koji su uspeli da pogode i sru{e dva od ~etiri bombardera. Prvo je pogo|en Hegmanov avion koji je ubrzo zatim eksplodirao u vazduhu. Pilot potporu~nik Kameron manevrom je poku{ao da izbegne Hegmanov avion koji je goreo ispred wega, ali u tom manevru
pogo|en je i wegov avion u bok i nakon toga oboren. Svi ~lanovi posade uspeli su da se spasu pre eksplozije aviona, i svi su pre`iveli pad pri sletawu. Preostala dva aviona su uspela da se vrate u Italiju bez ve}ih posledica.
Jeseni 1944. godine kolone Nemaca povla~ile su se iz Gr~ke, pored ostalog i preko teritorije 2. cetnickog kosovskog korpusa majora @ike Markovi}a. Nemci su i{li od Kosovske Mitrovice prema Novom Pazaru, najkra}im drumom, koji je vo-
dio preko planine Rogozne i sela Rudina. Srpske izvidnice javile su majoru Markovi}u da se ka Rogozni kre}e kolona od 60 do 70 kowskih kola, na kojima je sedelo 10 do 12 vojnika. Izvidnice su, tako|e, uo~ile da Nemci sa sobom vode 30 do 35 ratnih zarobqenika, koji su pe{a~ili. Major Markovi} je naredio da se na najpogodnijem mestu postavi zaseda, u du`ini od jednog kilometra, tako da obuhvati celu kolonu. U~esnik borbe, 2. kosovskog korpusa Mladen Maksimovi}, pi{e: Kada je kolona u{la u zasedu napali smo ih sa svih strana. Najvi{e smo ih pobili u kolima. Retko ko je uspeo iz wih da isko~i. Ostali su se predali. Mi nismo imali ni jednog mrtvog niti rawenog borca. U vreme napada zarobqenici su legli na zemqu, tako da ni od wih niko nije stradao. Me|u zarobqenicima je bilo 11 Amerikanaca, 3 Engleza, 2 Rusa, nekoliko Grka i Bugara... U tovaru ove nema~ke kolone bilo je svega i sva~ega. Opqa~kale [vabe dosta toga, potovarile i mislile da nose ku}i, ali ni `ivu glavu nisu odneli. Jedan od trojice spa{enih Engleza bio je Xon Lodvik, koji je o ovoj borbi, i potowim doga|ajima, 7. jula 1946. godine u ~asopisu Spektator objavio je: U novembru 1944. godine, kao nema~ki zarobqenik, oslobo|en sam pod komandom majora Markovi}a, blizu Kosovske Mitrovice u Srbiji. Ni jedan (Nemac) nije zarobqen, ve} je neprijateq ostavio u borbi ne mawe od 800 mrtvih.
Me{tani sela sa Rogozne potvr|uju Lodvikove navode da Nemci nisu zarobqavani, ve} da su likvidirani. To se smatralo kao osveta za zlo~ine koje je Hitlerova soldateska po~inila prethodnih godina, u zloglasnim kaznenim ekspedicijama i odmazdama stotinu za jednoga. Zoran Vla{kovi}
General Mihailo Miloradovi} je komandovao na centralnim pozicijama kod Borodina
^uvena Borodinska bitka
Ove ameri~ke pilote su oslobodili Srbi na Rogozni
Ameri~ki piloti posle dolaska u Ameriku
CVET FENIKS: [ta je Natalijina
ramonda i zbog ~ega je simbol Dana primirja?
Nazvan po kraqici Nataliji Obrenovi}, cvet Natalijina ramonda je u botanici poznat i kao cvet feniks, a zvani~ni je simbol Dana primirja.
Kao i sve drugo u vezi s jednodnevnim praznikom koji se u Srbiji ve} sedam godina obele`ava 11. novembra, i cvet Natalijina ramonda jo{ predstavqa nepoznanicu.
Datum svakako nije deo kolektivnog se}awa, pa tokom ve}eg dela godine malo ko zna kog je ta~no datuma novembarski praznik, kao i da se zvani~no naziva Dan primirja.
Cvet Natalijina ramonda koji se nosi kao zvani~ni simbol Dana primirja predstavqa endemsku biqnu vrstu, za koju su do pre par godina znali samo iskusni botani~ari i strastveni qubiteqi lokalne flore.
Me|utim, wegove biolo{ke osobine su gotovo zapawuju}e. Re~ je o ugro`enoj i retkoj vrsti koja `ivi samo na podru~ju Centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Gr~koj. Pri tome, re~ je o biqci koja ima zapawuju}u sposobnost da vaskrsava nakon {to je potpuno osu{ena, zbog toga, ovaj cvet ima i naziv "cvet feniks".
Pripada porodici Gesneriaceae i prostire se na nadmorskim visinima od 350 do 2.200 metara. Ina~e raste na izuzetno nepristupa~nim mestima, uglavnom u klisurama, na kre~wa~kim stenama, gde je suvo i hladno.
Za nacionalnu epopeju iz Prvog svetskog rata vezuju je upravo takva stani{ta i oblast prostirawa na kojoj su se odvijale prelomne bitke u zavr{nici rata.
Osim {to je drevna i izuzetno izdr`qiva, Natalijina ramonda ima osobinu koju me|u skoro 300.000 poznatih cvetnica ima samo trideset biqnih vrsta. Naime, nakon {to se u odsustvu vode sasvim osu{i, ova biqka mo`e da ponovo o`ivi nakon malo ki{e ili zalivawa.
Botani~ar Pavel ^erwavski je, navodno, 1928. godine slu~ajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osu{ene Natalijine ramonde. I ona je nakon toga - o`ivela.
Istorija otkri}a ove zanimqive biqke vezuje za oca srpske botanike Josifa Pan~i}a. Ramonde su, ina~e, kao biqna vrsta poznate od tridesetih godina 19. veka, kada ih je francuski istra`iva~ po kome nose ime otkrio na podru~ju dana{we [panije. Pola veka kasnije, 1874. godine, Pan~i} je do{ao do zna~ajnog otkri}a kada je otkrio da ramonde postoje i izvan te zemqe. Otkrio ih je na teritoriji ju`ne Srbije, ali je zakqu~io da je re~ o novoj vrsti koju je nazvao ramonda serbika (Ramonda serbica).
Deset godina kasnije, 1884. godine, dvorski lekar Sava Petrovi} otkriva da na Balkanu postoji jo{ jedna vrsta ramonde s ne{to druga~ijom krunicom i listovima. Budu}i da je bio u slu`bi na dvoru kraqa Milana, Petrovi} toj vrsti daje naziv ramonda nathaliae, u ~ast kraqice Natalije.
Cvet ima poseban zna~aj za Srbe, koji se krije u istorijskim de{avawima. Ramonda raste na podru~ju Kajmak~alana, gde se odigrala jedna od najva`nijih bitaka u Prvom svetskom ratu, kada je srpska vojska 1916. godine odnela va`nu pobedu.
DAN PRIMIRJA
Budu}i da su razni drugi datumi u novijoj, ali i starijoj pro{losti mnogo ~e{}e spomiwani, sve dok ovaj istorijski datum nije postao dr`avni praznik retko ko je razmi{qao o wegovom stvarnom zna~aju. Praznik je, naime, posve}en potpisivawu primirja u Prvom svetskom ratu, kada su 11. novembra 1918. godine generali dveju zara}enih strana u francuskom gradu Kompijenu, u jednom `elezni~kom vagonu potpisali primirje. Mada }e stvar biti sasvim zavr{ena tek konferencijom u Versaju, tim doga|ajem na `elezni~kom koloseku u praksi se okon~ao Veliki rat, najkrvaviji sukob u dotada{woj qudskoj istoriji.
Isti vagon }e jo{ jednom biti pozornica istorije - Hitler }e 1940. godine, u zenitu Drugog rata, insistirati da se nakon Sedana, sloma francuske vojske i poraza britanskog ekspedicionog korpusa, kapitulacija Francuske potpi{e u vagonu koji je po nacistima simbolizovao poni`ewe Nema~ke.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Na poslu vas ~ekaju projekti koji }e predstavqati pravi izazov za va{e ve{tine, kako vezane za delatnost kojom se bavite, tako i za komunikaciju. Novi pristup u qubavi otvara vam vrata za neke nove `eqe i snove. Finansijski horoskop vam je odli~an i ove nedeqe o~ekujte dobitak! Dobra je nedeqa za razgovore sa va`nim qudima koji mogu da vam pomognu. Prekontroli{ite krvnu sliku.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa }e biti u va{em znaku, zvezde su na va{oj strani! Samo budite pozitivni i optimisti~ni, i dobre stvari dolaze same do vas. Nov~ana situacija vam je stabilna, a naro~ito }ete biti na dobitku ako ste tek zapo~eli neki posao. Prijateqima }e ove nedeqe od vas biti potrebna usluga. U qubavi, bi}ete prijatno iznena|eni koli~inom partnerove podr{ke. Vi{e se rekreirajte.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ako se ne ose}ate ba{ najboqe, vreme je za sistematski pregled jer ste zbog obaveza svoju dobrobit stavili na drugo mesto, {to nikada nije dobra ideja. U qubavi, planirate neke posebne trenutke sa partnerom, mo`da godi{wicu ili obele`avawe nekog drugog va`nog datuma na romanti~an na~in. Na poslu je sve pod va{om kontrolom i plovite mirnim morem cele nedeqe.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Nedeqni horoskop vas savetuje da potap{ete sebe po ramenu, ka`ete sebi "mo`e{ ti to" i hrabro zakora~ite u novu nedequ! Na poslu je mogu} napredak, a kqu~an }e biti razgovor koji }ete voditi u opu{tenoj situaciji, ili na nekom okupqawu. U qubavi bi trebalo da imate vi{e samopouzdawa, i jasnije stavite do znawa partneru {ta `elite. Zdravqe vam je dobro, nemate razloga za brigu.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Vreme je da preuzmete vi{e odgovornosti na sebe na poslu, i da ne krijete {ta sve mo`ete da ponudite i ostvarite. U qubavi vam se savetuje oprez, mogu}e je da ste se negde "izleteli" kako ne treba, i sada je poqe komunikacije ugro`eno. Ukoliko niste u dugoj vezi, postoji {ansa da upoznate zanimqivu osobu. Ako planirate ve}u investiciju ili tro{ak novca, ovo nije dobra nedeqa za to.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Posvetite sebi vi{e vremena i oslu{kujte ne samo svoje misli, ve} i telo. Ako niste bili pa`qivi prethodnih dana, ve} ste se prepustili hedonizmu, vreme je da "povu~ete ru~nu" i zdravqe stavite na prvo mesto. Dobre poslovne prilike su na putu onih koji sara|uju sa inostranstvom. Qubavni horoskop vam savetuje da preuzmete inicijativu oko nekog pitawa, a ne da "ve~no" ~ekate partnera.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Vrlo brzo }ete voditi vrlo zanimqiv razgovor sa potpuno neo~ekivanom osobom. To je mo`da neko sa kim radite, ili neko koga sasvim slu~ajno sre}ete u dru{tvu. U svakom slu~aju, otvori}e vam potpuno novi pogled na neku situaciju o kojoj ve} dugo razmi{qate. Mogu} je mawi nov~ani dobitak. Malo ste se odaqili od partnera. Kada je zdravqe u pitawu, vrlo su verovatne glavoboqe.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Na poslu je mogu}e da malo zastanete, i da vam je potrebno da vas "pogura" neko sa kime lepo sara|ujete i dru`ite se. Qubavni horoskop navodi da bi trebalo da se zapitate da li previ{e brzate u odre|enim situacijama. Dobar je period za unapre|ewe `ivotnog prostora, novu boju nekih prostorija ili druga~iji dekor koji }e vam osve`iti svakodnevnicu. [to vi{e vremena provodite napoqu!
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Ova nedeqa za vas po~iwe sa ogromnim naletom energije, ali o~ekujte da krajem sedmice malo "klonete", jer poku{avate da ostvarite previ{e toga istovremeno. Odredite {ta je va`no uraditi danas, a {ta mo`e da se ostavi za sutra. Prijatequ iz detiwstva je potrebna va{a pomo}, pa poku{ajte da budete dostupni za razgovor. U qubavi imate male nesuglasice sa partnerom, ali se sve brzo re{ava.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Dobijate odli~ne vesti od nekog prijateqa ili ~lana porodice, koji `ivi daleko od vas. U qubavi, isti~ete se iz mase i privla~ite poglede, va{a energija je magneti~na ove nedeqe. Malo spustite loptu sa ~lanovima porodice, vr{ite veliki pritisak. Posao }e zahtevati vi{e truda, ali }e vam doneti i dobre rezultate koje }e svi primetiti. Vikend posvetite romantici sa partnerom.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Na poslu ove nedeqe morate da zablistate i poka`ete svoje liderske kvalitete. Nemojte da se povu~ete, ve} hrabro istupite napred i preuzmite inicijativu koja }e celom timu doneti napredak. Finansijska situacija vam je dobra, pazite se nepredvi|enih tro{kova. Qubavni `ivot vam je u punom cvatu! Zanimqivi ste suprotnom polu. Zdravqe vam je dobro, mogli biste vi{e da odmarate.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Bi}ete skloniji nervozi nego ina~e, pa poku{ajte to da predupredite. Ako ~esto putujete ili puno vremena gubite u saobra}aju, sada je trenutak za ~vrste `ivce, da ne biste uzalud rasipali energiju na stvari koje ne mo`ete da kontroli{ete. Na poslu vam je sve kako treba. Partneru je ove nedeqe potrebno vi{e va{e pa`we, kao da vas se malo u`eleo. ^uvajte se prejedawa.
Za{to je Sjenica najhladniji grad u Srbiji
Sjenica je op{tina u Srbiji koja se nalazi u Zlatiborskom okrugu, na Pe{terskoj visoravni. Prose~na nadmorska visina visoravni je ne{to preko 1.000 metara, dok je samo gradsko naseqe sme{teno u Sjeni~koj kotlini, na ne{to mawoj nadmorskoj visini. Sjenicu okru`uju planine koje imaju nadmorsku visinu ve}u od 1.500 metara (Zlatar, Ozren, Golija...)
Ono {to je karakteristi~no za Sjenicu jesu veoma niske temperature tokom zime, znatno ni`e nego u ostatku Srbije. Prema podacima RHMZ-a za klimatolo{ki period od 1991. do 2020. godine, sredwa temperatura vazduha u Sjenici iznosi 7.2 stepena Celzijusa. Najni`a izmerena temperatura u datom periodu je -34.8 stepeni, dok je najvi{a izmerena 36.2 stepena. Tokom godine broji se skoro 140 mraznih dana, dok je broj dana sa dnevnom temperaturom vi{om od 30 stepeni 7.
Odgovor le`i u geografskom polo`aju. Sme{ten u kotlini i okru`en planinama, ovaj grad predstavqa povoqno mesto za nastanak magle i temperaturne inverzije u hladnoj polovini godine.
Kada se tokom jeseni i zime Balkansko poluostrvo nalazi pod uticajem poqa visokog vazdu{nog pritiska vreme je stabilno i mirno, bez vetra i bez padavina. Tada se hladniji i te`i vazduh sa okolnih planina spusti u kotlinu, a topliji i lak{i vazduh
iz kotline se podi`e i to dovodi do pojave temperaturne inverzije (pojava kada temperatura raste sa porastom nadmorske visine umesto da opada).
Kako je vreme mirno i nema strujawa i kretawa vazduha, hladniji vazduh ostaje u kotlini, nastavqa da se hladi i na taj na~in formira se takozvano „jezero hladnog vazduha“. Upravo u takvim situacijama najni`e temperature u Srbiji bele`e se u Sjenici, dok okolni planinski vrhovi mogu biti znatno topliji.
Dijabetes: Globalno uve}an broj pacijenata, kqu~ u savremenim terapijama i pravovremenoj dijagnozi
Ukoliko se ne otkrije i ne le~i na pravi na~in dijabetes mo`e da ugrozi srce, bubrege, vid. Pove}ava i rizik od sr~anog i mo`danog udara. U Srbiji sa wim `ivi vi{e od 700 hiqada qudi, a polovina je radno aktivna. U svetu, oko 500 miliona qudi ima dijabetes.
Doktorka Jelica Bjeki} Macut, predsednica Republi~ke stru~ne komisije za prevenciju i le~ewe {e}erne bolesti, ka`e da se, iz godine u godinu, pove}ava broj obolelih od dijabetesa i da se to pre svega odnosi na {e}ernu bolest tipa „dva“.
„Uzro~nici su nepravilni na~in ishrane, gojaznost i fizi~ka neaktivnost. To su stvari koje doprinose kod pacijenata koji ve} imaju genetiku pozitivnu za {e}ernu bolest“, rekla je dr Bjeki} Macut. Neki pacijenti ne znaju da imaju dijabetes.
„[e}er je tihi ubica. Pacijenti kojima po~iwe {e}erna bolest, koji imaju vrednosti sedam, osam, devet, kao kriterijum za dijagnozu, oni nemaju nikakve tegobe“, objasnila je go{}a Klinike Nazdravqe.
Dodaje da {e}erna bolest, kao sistemsko hroni~no
RECEPT
POSNI SLAVSKI KOLA^
POTREBNO JE:
n 700 g bra{na, 100 ml uqa n 500 ml kisele vode n 30 g sve`eg kvasca n 2 ka{i~ice soli n 1 ka{i~ica {e}era
PRIPREMA:
Kvasac i {e}er pome{ajte sa kiselom vodom i ka{ikom bra{na da se kvasac aktivira. Nakon toga zamesite testo tako da nije ni previ{e tvrdo ali ni suvi{e meko i vla`no da se ne bi lepilo za ruke i ostavite ga na toplom mestu da nadolazi 45 minuta.
Naraslo testo ponovo premesite, po `eqi oblikujte pletenice, jufke ili druge ukrase, pa ga preru~ite u odgovaraju}i kalup za pe~ewe koji ste prethodno oblo`ili pek papirom ili dobro podmazali uqem. Ostavite posni slavski kola~ da nadolazi jo{ oko 15 minuta, pa stavite da se pe~e na 240 stepeni C oko 50-60 minuta.
Kada slavski kola~ dobije zlatnosme|u boju, izvadite ga iz rerne, ostavite malo da se hladi u kalupu, pa ga izvadite iz kalupa, pokrijte ~istom i suvom kuhiwskom krpom i ostavite da se skroz ohladi.
oboqewe, dakle napada sve sisteme: „Dugotrajno neregulisani {e}er se talo`i na krvnim sudovima, i na taj na~in mo`e da dovede, u zavisnosti od tih krvnih sudova, do slepila, o{te}ewa bubrega, mo`danog udara...“
Doktorka Bjeki} Macut zato upozorava na va`nost prevencije.
U Srbiji su u sklopu preventivnih preglede i ukqu~ene i nove vrste analize hemoglobina koji kao kriterijum mogu mnogo da pomognu u dijagnostici. Doktorka tako|e savetuje da se jednom godi{we urade laboratorijske analize.
U preventivu spada i fizi~ka aktivnost koja mo`e da bude i 45 minuta do sat vremena hoda. Potrebno je izbegavati preteran unos ugqenih hidrata, slatki{a, hleba…
U posledwih nekoliko godi-
na, u dijabetologiji je do{lo do svojevrsne revolucije sa inovativnim lekovima koji su, kako go{}a Klinike Nazdravqe ka`e, fantasti~ni i odli~no deluju.
„Ministarstvo zdravqa je osnovalo nove dve komisije – Republi~ku komisiju za dijabetes, i Radnu grupu, izra|en je deo Nacionalnog programa za dijabetes a slede}a stvar koja se radi je Novi vodi~ za le~ewe {e}erne bolesti, imamo zastareli. Borimo se da imamo najsavremenije lekove, i verujte, imamo ih.
„[to se ti~e senzora, u posledwih par meseci, dogovoreno je da svi pacijenti do 18 godina, koji imaju {e}ernu bolest tipa jedan, zaista ga dobiju besplatno na recept, a daqe su tako|e pregovori sa udru`ewima pacijenata sa Ministarstvom, da jo{ neke grupe pacijenata kasnije, posle 18. godine, bitne, prio-
ritetne grupe, sa specifi~nim oboqewima, i oni imaju pravo na
Najmo}niji prirodni antibiotici koji ubijaju sve bakterije
Antibiotici imaju dve, recimo, suprotne strane odnosno efekte. Oni nam poma`u u le~ewu bakterijskih infekcija, ali s druge strane mogu negativno da uti~u na mnoge procese u telu.
Kod ve}ine qudi mogu izazvati uni{tavawe crevne flore, ~emu se mo`e suprotstaviti redovnim uzimawem prebiotika i probiotika, koji snabdevaju na{e telo dobrim crevnim bakterijama i obezbe|uju im neophodne hranqive materije za wihov razvoj.
S druge strane, u borbi protiv lo{ih bakterija opasnost je sve ve}a prilagodqivost i otpornost bakterija na antibiotike.
Problem sa antibioticima je {to uni{tavaju i dobre i lo{e bakterije, koje nam s jedne strane mogu pomo}i, ali s druge strane mogu uni{titi na{ imuni sistem.
Po{to su medicinski antibiotici veoma jaki, sve vi{e qudi koristi prirodnu hranu, koja ima antibiotsko i antiinflamatorno dejstvo, a istovremeno mo`e da brine o ja~awu na{e crevne flore, kako u preventivne tako i u kurativne svrhe.
NAJMO]NIJI PRIRODNI
ANTIBIOTICI U BORBI
PROTIV BAKTERIJA
MED: Osim {to je veoma ukusan, med je jedan od najboqih prirodnih lekova i qudi ga koriste hiqadama godina za ubla`avawe zdravstvenih tegoba. Poznat je po svojim antiinflamatornim i antibiotskim svojstvima. I to pre svega zbog prisustva dva sastojka – vodonik peroksida i velike koli~ine
Ovu vekovima glavnu hranu
Indijanaca iz Amerike u Evropu doneo je Kolumbo, a u Srbiju je stigla u 16. veku, a ima i nekoliko naziva: dulek, tikva, misira~a, ludaja… A osim re~i, bundeva ide u pite, ~orbe, kola~e... Bundeva se mo`e koristiti kao sastojak hrane. Poboq{ava ukus receptura i daje im dodatnu boju. Tehni~ki gledano, bundeva je vo}e jer poti~e iz dela biqke u cvetu koji nosi seme. Me|utim, mnogi qudi ga tretiraju kao
prirodnog {e}era, koji inhibiraju rast i reprodukciju {tetnih bakterija.
CRNI LUK: Luk nam suzi o~i i mnogima je neprijatnog ukusa, ali mo`e biti odli~no re{ewe u borbi protiv {tetnih bakterija. Najefikasniji je ako ga iseckate i ostavite da odstoji neko vreme kako biste pove}ali koli~inu fitonutrijenata koji se iz wega osloba|aju. Luk mo`e pomo}i u smawewu upale i bolova. Najefikasniji kada se jede sirov.
BELI LUK: Kao i crni luk, preporu~uje se da se sitno isecka ~en belog luka i da se ostavi da odstoji neko vreme kako bi se oslobodilo {to vi{e fitonutrijenata. Beli luk je dugo bio poznat kao jedan od najboqih prirodnih hranqivih sastojaka sa sna`nim antibakterijskim i antimikrobnim dejstvom. Mo`e uspe{no da se bori protiv
mnogih sojeva bakterija i virusa, kao i protiv infekcija i upala poput prehlade, gripa i zuboboqe.
JABUKOVO SIR]E: Jabukovo sir}e ima visokokvalitetna antibiotska svojstva zbog visokog sadr`aja jabu~ne kiseline. Spre~ava i ubla`ava probleme sa upalom grla i uspe{no ubija bakterije koje izazivaju infekcije.
CIMET: Cimet se uklapa u mnoge ukusne recepte, dezerte i tople napitke, a ima i sna`an antibiotski efekat u borbi protiv bakterija. Najboqe deluje u le~ewu gqivi~nih infekcija, koje su jedan od glavnih uzroka gastrointestinalnih infekcija. Cimet tako|e poma`e u sni`avawu prekomernog nivoa {e}era u krvi na prirodan na~in
UQE ORIGANA: Uqe origana je sna`an antioksidans sa dobrim antiinflamatornim svojstvima, a istovremeno pozitivno uti~e na ja~awe va{eg imunolo{kog sistema. Zahvaquju}i tome {to ima dva sastojka – karvakrolu i timolu, mo`e da se uspe{no bori protiv {tetnih bakterija i gqivica. Tako|e protiv onih vrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike.
KARANFILI]: Karanfili} je posebno efikasan u borbi protiv {tetnih bakterija koje se akumuliraju u usnoj dupqi. Ostale prirodne namirnice koje imaju antibiotska svojstva i mogu vam pomo}i da ubijete {tetne bakterije su ren, koren |umbira, vitamin C i hrana koja sadr`i velike koli~ine ovog vitamina.
povr}e zbog svog slanog ukusa. Mogu se jesti i bogata pulpa i ukusna semena.
ODLI^NA JE ZA KO@U Bundeva je hrana bogata hranqivim materijama korisnim za zdravqe i hidrataciju ko`e, ukqu~uju}i minerale, vlakna, vitamin C, karotenoide i eteri~na uqa. Beta-karoten u bundevi mo`e pomo}i u usporavawu procesa starewa ko`e. POMA@E U GUBITKU TE@INE Bundeva ima malo kalorija i
mnogo vlakana, {to mo`e pomo}i u gubitku te`ine. Vlakna mogu pomo}i u odr`avawu sitosti i zna~ajno smawiti apetit.
JA^A IMUNITET I TELO
Smela naranxasta boja zrele bundeve zna~i da je puna beta-karotena, sna`nog antioksidansa. Antioksidansi {tite telo od slobodnih radikala koji o{te}uju }elije. Bundeva sadr`i hranqive materije koje podsti~u imunitet tela, bogata je vitaminima A, E i C, omega-3 masnim
kiselinama, cinkom, selenom, gvo`|em i magnezijumom. VA@NA ZA DOBAR VID Va{e telo ovu hranqivu materiju pretvara u vitamin A, a telo koristi taj vitamin da napravi protein potreban za pravilno funkcionisawe o~iju, ali neophodan i za ko`u i rad bubrega. Tako|e, bundeva pru`a dugu listu hranqivih materija kao {to su vitamin A, B1, B6, C, folna kiselina i mangan. Bundeva obezbe|uje kalcijum, kalijum i magnezijum.
senzore – trudnice“, objasnila je dr Jelica Bjeki} Macut.
SRPSKA PEVA^ICA NASLICI IME RE@ISERA
SKANDINAVKA UKR[TENICA
]ILIMI (TUR.)
SIMBOL UGQENIKA PREVREMEN KATEGORIJAU BOKSU PLANINA KOD BEOGRADA
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Ispit za zvawe magistra, magisterij, 2. Ime glumca Vidova - Hrabar, odva`an, 3. Drvena papu~a - [tamparske gre{ke (lat.), 4. Reka u Rusiji - No` za se~ewe {e}erne trske - [ampion, 5. Gospo|a (fr.) - Vra~are, proro~ice, 6. Postavqa~i mina - Odsjaj, odblesak, 7. Festivalski grad u Francuskoj - Varo{ u Republici Srpskoj - Veznik, 8. Prvi vokal - Vrsta minerala, titanov oksid - Grejalica, 9. Francuska fabrika aviona - Otpu{tawe, otkaz, 10. Malo nebesko telo - Ime glumice @igon, 11. Simbol iridijuma - Elektronska cev sa tri elektrodeAuto oznaka Ankone, 12. Jasikova {uma - Poslastica, 13. Ulivawe - Francuski grad na istoimenom jezeru, 14. Srpski vaterpolista.
USPRAVNO: 1. Jedno~lani algebarski izraz - Hemijski element, 2. Savezna dr`ava SAD - Te~nosti u koje je unet vazduh, 3. Nasledni faktorVladar, monarh - So (lat.), 4. Stare{ina manastira - Teorija spoznaje (fil.), 5. Simbol sumpora - Deo automobilskog kva~ila - Uragan, 6. Tkalac - Obrtni delovi el. motora - Uzvik rugawa, 7. Auto oznaka Rume - Afri~ka dr`ava - Odeqewe, odsek, 8. Ime peva~ice Frenklin - Zmije otrovnice, guje - Auto oznaka [panije, 9. Salata od kiselog mleka i krastavaca - Svezak, tom, 10. Konopci - Odsustvo zaraznih klica (med.) - Su{tina bi}a u filozofiji, 11. Mesto kod Para}ina - Pokrajinski namesnici (gr~.), 12. Srpska peva~ica i TV voditeqka - Srpski pesnik Miroslav.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: MAGISTRATURA, OLEG, KURA@AN, NANULA, ERATA, OB, MA^ETA, AS, MADAM, GATARE, MINERI, OSEV, KAN, LOPARE, I, A, ANATAS, PE], DASO, OTPUST, METEOR, IVANA, IR, TRIODE, AN, JASIK, DEZERT, UTAKAWE, ANSI, MILAN ALEKSI].
DRAGAN NIKOLI] BIO JE TREMARO[ I
PRE
SVAKE PREDSTAVE IMAO JE OVAJ RITUAL: „Kad me jednom Mira Trailovi} uhvatila sa…“
Dragan Gaga Nikoli} bio je jedan od najpoznatijih i najvoqenijih glumaca na na{im prostorima.
Dragan Nikoli} ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji, a u svojoj uspe{noj karijeri koja je trajala decenija ma odigrao je veliki broj uloga u kultnim ostvarewima.
Bio je prvi glumac sa na{eg prostora anga`ovan u pozori{tu Sare Bernar u Parizu. Ono {to publika nikako nije mogla da primeti, zbog profesionalnog pristupa glumca, Nikoli} je bio veliki tremaro{. Pre svake prestave imao je ritual – prvo popije dva viskija, pa iza|e na scenu.
Svojevremeno, Gaga Nikoli} opisao je da nikada pijan nije igrao u predstavi i da je vrlo ozbiqno shvatao svoj posao, pa taj dan kada igra predstavu za wega ona po~iwe ~im se probudi.
„Kad me jednom Mira Trailovi} uhvatila sa ~a{om viskija, bila je prenera`ena. Kad je shvatila da je to deo mog rituala, dolazila je da proveri jesam li uzeo drugi“, rekao je jednom prilikom glumac.
Dragan Nikoli} preminuo je u martu 2016. godine u 72. godini `ivota nakon duge borbe sa te{kom bole{}u.
ERA OJDANI] OTKRIO DA LI JE SUPRUGU DVA DANA
DR@AO U HLADWA^I ZBOG PROSLAVE:
„Ona je mrtva le`ala tamo, a u motelu veseqe“
Peva~ Era Ojdani} neretko ume da {okira javnost.
Era Ojdani} je je svoju pokojnu suprugu Qupku dva dana mrtvu dr`ao u hladwa~i jer je u wegovom motelu bila zakazana svadba za koju je uzeo kaparu od 500 evra.
„Kada mu je preminula `ena Qupka, u wegovom motelu bila je zakazana svadba ba{ na dan kad je trebalo da bude sahrana. Era nije hteo ni da ~uje da se otka`e veseqe, jer bi to zna~ilo da mora da vrati 500 evra, koliko je uzeo unapred za svadbu. Odlu~io je da Qupku stavi u hladwa~u dok ne pro|e svadba, pa tek onda da je sahrani. Svi su ga osu|ivali zbog toga, a on je govorio: ‘Mo`e Qupka da sa~eka!’ Uvek je bio arogantan prema woj, a sad kao pla~e {to je umrla mlada“, rekao je jednom prilikom Erin kom{ija Rade. Ojdani} je kasnije rekao da suprugu nije dr`ao u hladwa~i nego na drugom mestu. „Ta~no je da je Qupka bila na sigurnom dva dana dok je trajala svadba, ali nisam je ostavio u hladwa~i nego u pogrebnom preduze}u. Mo`ete misliti koliko je meni bilo te{ko dok je ona mrtva le`ala tamo, a u motelu traje veseqe. To je dokaz koliki sam profesionalac“, ispri~ao je Era.
GLUMICA QIQANA BLAGOJEVI] PRESTONICU
ZAMENILA SELOM:
Ovde `ivim, a u Beogradu imam vikendicu
Qiqana Blagojevi} ve} godinama je u skladnom braku sa scenaristom Sini{om Kova~evi}em, sa kojim vodi miran i porodi~an `ivot. Glumica je nedavno oti{la u zaslu`enu penziju, ali jo{ uvek mo`emo da je vidimo u po nekim projektima.
Qiqana penzionerske dane provodi u nasequ Surduk u blizini Stare Pazove, gde ve} godinama imaju ku}u, dok u Beograd dolazi samo povremeno zbog posla.
„Ja u Beogradu imam vikendicu, a na selu `ivim“, rekla je ona jednom prilikom u emisiji „[ok tok“.
Poznata voditeqka Dragana Kosjerina godinama je deo RTS-a, a isti~e da se dobro nosi sa razli~itim komentarima publike na wen ra~un.
Isti~e da se trudi da lo{e komentare ne pamti.
– Ne zato {to me nisu ga|ali u srce, ve} zato {to ih je bilo mnogo. Kad imate mno{tvo provokacija, izgradite jednu finu vrstu imuniteta i onda ih vi{e ni ne pamtite – istakla nam je Dragana nedavno. Navela je tad da ne planira da mewa posao.
Na jedno pitawe o Teodosi}u nije htela da odgovori
Jelisaveta Ora{anin je zbog prirode posla svog supruga, ko{arka{a Milo{a Teodosi}a prethodnih godina `ivela u Americi, a zatim i Italiji, a pro{le godine se kona~no vratila u Srbiju gde se vratila svom poslu, ne `ivi `ivot u koferima i provodi vreme sa porodicom i prijateqima.
– Lak{e je u Beogradu svakako. U`ivam u Beogradu, vratila sam se u BDP, moje mati~no pozori{te. Vratila sam se u “Hotel 88” i sad imamo premijeru “Privatne proslave” – rekla je Jelisaveta i otkrila kako balansira privatno i poslovno:
– Uvek obe strane ispa{taju. Mnogo obaveza i privatan `ivot, prijateqi, porodica, u`a i {ira rodbina, treninzi, ja imam raspored. Raspored je kqu~, ali neka strana mora da pati u nekom danu.
S obzirom na to da je majka dvoje dece, glumica nam je otkrila {ta je za wu, kao roditeqa, najve}i izazov.
– Borba mi je svaki dan. Ja se iz dana u dan suo~avam sa novim izazovima. ]erka je krenula u {kolu, to mi je izazov. Sa matematikom se borimo – rekla je ona i otkrila da je za dobru organizaciju bitan i raspred koga se ona pridr`ava:
– Mene ne optereti. Ja bez rasporeda ne bih znala da funkcioni{em. U raspored pi{em i kafu sa drugaricama. Sve moje kume se {ale sa mnom i ka`u: “Upi{i me u raspored”, sad je to ve} u{lo u naviku, znaju da ako ne upi{em da nema {anse da se setim. Raspored mi mnogo zna~i.
Iako je ona u svetu glume, a wen suprug u svetu sporta, glumica isti~e da svojim naslednicima Petri i Bogdanu, ne `eli da name}e svoje `eqe, te da }e ih podr`ati u svemu.
– Iskreno bih volela da se okrenu ka onome {to oni `ele, jer mislim da je to jedina su{tina u`ivawa u bilo kom poslu. Tako da, `elim im da vole svoj posao.
Na pitawe da li je }erka Petra koja je po{la u {kolu, mo`da nasledila wen karakter, Jelisaveta ka`e:
– To se mewa svaki dan, tu ne mo`e ni{ta da se nasledi. Tu su razne faze, ali polako, ona je svoja definitivno.
Iako joj je raspored gust, ona isti~e da uspeva da na|e vreme i za sebe i putovawa.
– Oduvek sam volela da putujem. Ja sam neko ko sa prijateqima ode u Tokio na dva dana, jer kao, tako smo uspeli da se organizujemo. To je bilo na fakultetu. Uvek su me zezali da imam paso{ u xepu. Uvek sam raspo-
lo`ena za bilo kakvu vrstu putovawa. A {to se ti~e nekih `eqa, volela bih da posetim Nepal i Butan. Butan kao zemqu koja ima ministarstvo sre}e, pa bih volela da obi|em to – ispri~ala je Jelisaveta sa osmehom. Dugo se spekuli{e o odnosu glumice i ko{arka{a, a Jelisavetu smo upitali da li ona i suprug sti`u pored brojnih obaveza da odu na porodi~no putovawe i da li imaju ve} ne{to u planu, ali glumica nije bila raspolo`ena da govori o tome. – Na privatna pitawa ne dajem odgovore – rekla je glumica. S obzirom na to da se u predstavi govorio o problemima i krahovima partnerskih odnosa, glumica je dala svoj sud, {ta je potrebno da bi se odr`ao jedan emotivan odnos.
– Kqu~ je razumevawe. Qubav je baza svega, qubav je kompromis, a kompromis je da nijedna strana nije zadovoqna. Uvek moramo da na|emo balans, sve te tri stvari su jako va`ne – ispri~ala je Jelisaveta.
]ani tra`ili da na veseqe do|e u tenku, peva~ica otkrila za{to je to odbila
Peva~ica Stanojka Mitrovi} ]ana svojim obo`avaocima voli da ispuwava razne `eqe kada su weni nastupi u pitawu. ]ana se tako na veseqima pojavqivala kao gost iznena|ewa u kamionu, a pevala je i sa krova.
Me|utim, kako je ispri~ala, odbila je jedan zahtev da peva iz tenka.
„Odbila sam da u|em u tenk! Mnogo sam gabaritna za ulazak kroz onaj otvor, mo`da bi mi samo noge mogle u}i“, rekla je peva~ica.
– Ne vidim nijedno mesto na kom bih se radije profesionalno razvijala nego na RTS-u – jasna je bila Kosjerina. Veliku podr{ku u svemu dobija od mu`a Bojana Perduva. Na pitawe da li nekada doza qubomore mo`e da „podgreje“ strast u vezi, da odnos ne bi postao monoton, Dragana je za medije odgovorila: – Ako odnos zahteva „podgrevawe“ qubomorom, onda je to odnos koji je na lo{em putu. Stabilan odnos ne zna~i monotoniju, ve} mir, koji potom obogatite zabavom, dobrim provodom, putovawima, zajedni~kim interesovawima…
Ne krije ~ime ju je Bojan osvojio. – To je jedna kombinacija karaktera, pojave i energije – poru~ila je kroz osmeh jednom prilikom Dragana.
– Meni se dopada Bojan, meni se dopada wegov posao, meni se dopada wegov odnos prema poslu, odnos prema mom poslu, na~in na koji me tretira. Tu je splet okolnosti, to {to je on stomatolog nije me opredelilo, ali je mo`da malo pomoglo –dodala je potom u jednom dahu voditeqka
Milo{ Teodosi} i Jelisaveta Ora{anin
"Joki} i Don~i} izgledaju kao da pu{e i piju, a opet su najboqi u ligi"
Nikola Joki} i Luka Don~i} svojim ume}em iz dana u dan odu{evqavaju ko{arka{ku javnost. Xef Tig, igra~ sa bogatim iskustvom u najja~oj ligi sveta, dao je zanimqiv komentar na ra~un Srbina i Slovenca.
Tig je svojevremeno igrao za Atlantu, Indijanu, Minesotu, Boston i Milvoki. Kao neko ko je toliko bio u NBA ligi, u podkastu "klub 520 ujutro" je komentarisao aktuelna de{avawa.
Jedna od tema bila je i odli~na partija Nikole Joki}a u duelu sa Dalas Maveriksima i Lukom Don~i}em.
- Joki} i Luka, ako ih pogledate, ba{ ne izgledaju kao tipi~ni ko{arka{i - rekao je Tig.
- Luka izgleda kao da pu{i cigare i pije pivo. I stvarno to radi. Da, i Joki} izgleda isto tako. Izgledaju kao da pu{e cigare i piju pivo, a opet su dva najboqa igra~a u ligi. To je ludo. Previ{e su talentovani. Mnogo su ve{tiji od ostalih u NBA. Osim Kajrija, Karija, tih velikana, od ostalih su svetlosnim godinama daleko.
Joki} je tokom prethodne sedmice imao prosek od 29,5 poena, 15,8 skokova i 14,5 asistencija, 2,0 ukradene lopte i jednu blokadu, dok je imao procenat od 56,6 odsto iz igre i 50 odsto za tri poena. Zbog toga ga je progla{en igra~em nedeqe na Zapadu.
VAJDA OTKRIO KAD JE PLAKAO
SA NOVAKOM:
Ja u suzama, on u suzama... Svi u suzama!
Marijan Vajda, nekada{wi trener Novaka \okovi}a, bio je ambasador Belgrade Opena. Imao je i TV gostovawe, na kom je govorio o emocijama.
Ve} dugo nema nikakvih dilema, Vajda je omiqeni Novakov trener kada je u pitawu javnost u Srbiji. To je on osetio sada.
„Nisu me dugo videli, pa su me se verovatno u`eleli. Cenim to zaista i veoma volim srpski narod. Dugo sam bio ovde dok sam radio sa Novakom i za to vreme sam dobro upoznao qude u Srbiji. Ovde se ose}am kao kod ku}e i uvek volim da do|em“, rekao je Vajda prilikom gostovawa na RTS.
Poslao je poruku doma}inima.
„Zahvalio bih se organizatorima na pozivu i dobrodo{lici. Odu{evili su me svim onim {to su uradili u prethodnom periodu. Arena izgleda odli~no, a tamo sam bio i 2010. godine kada je Srbija osvojila Dejvis kup. Ovaj turnir je veoma va`an, pre svega kako bi se {to vi{e dece zainteresovalo za tenis.“
Setio se suza kad je zavr{ena saradwa sa Novakom.
„Naravno, pamtim na{e prve susrete u Parizu. Drugi put kada sam do{ao ovde, u Beograd, imao sam neverovatno toplu dobrodo{licu. Bili su tu svi na{i prijateqi, pozvali su me da se vra}am u Beograd, i to je bila zaista topla qudska dobrodo{lica sve to vreme. Svaki put kad sam dolazio, pamtim najboqi deo te na{e saradwe. Tih 15 godina bilo je zaista neverovatno sara|ivati sa Novakom, biti uz wega na tom wegovom putu. Naravno, sada, u posledwih nekoliko godina, bavim se drugim poslom u svojoj zemqi. ^esto razmewujemo SMS poruke i razgovaramo. Pri~ali smo posle olimpijskih igara. Bio sam u suzama, i on je bio u suzama. Svi su bili u suzama jer je osvojio olimpijsko zlato, i to je bila kruna wegovog rada, svih wegovih uspeha, i to je zaista bilo izuzetno. Naravno, poziv na ovaj turnir me silno raduje i evocira mi uspomene. Jo{ jednom, sjajno je {to sam ovde.“
Pamti i jedno priznawe.
„Naravno, sve je to mnogo vi{e od brojke. Na svoju saradwu sa Novakom gledam kao na proces. Naravno, kada sam ga upoznao, on je bio veoma mlad i imao je samo pouzdawe. Rekao mi je: „Marjane, ja }u biti teniski broj jedan.“ Kada smo po~eli da radimo, pomislio sam da to ne mo`e biti boqe. On je najboqi igra~ koji je to mogao zaslu`iti, i to je prosto bilo neverovatno. Kao trener, video sam kako napreduje, kako boqe trenira, kako se razvija, ali za wega je ciq bio da bude teniski broj jedan i da osvoji sve te turnire, Grand Slam titule. To je bio neverovatan put, ali kad se osvrnem sada na to i vidim sve te brojke, zaista jeste neverovatno dostignu}e. Nikad ne bih mogao da zamislim da }e osvojiti toliko titula i turnira i da }e biti najboqi u istoriji tenisa. Novak \okovi} je jedan od razloga {to me je va{ Olimpijski komitet Srbije proglasio najboqim trenerom za period od 2011. do 2018. godine.“
Uporedna slika Zvezde i Partizana ove i pro{le evroliga{ke sezone
Pro{li smo 23,5 odsto regularnog dela Evrolige, {to nije reprezentativan uzorak za komparaciju u~inka beogradskih ve~itih rivala u pro{loj i teku}oj sezoni, ali daje neke indicije u kom smeru bi mogla da ide kampawa srpskih velikana u elitnom klupskom takmi~ewu.
Crvena zvezda je posle osam kola na 50 odsto uspe{nosti (44), lako je mogla da bude i na 75 odsto da se u re`iju zavr{nica utakmica sa Barselonom i @algirisom nisu ume{ali sudijski prsti. Ima pobedu vi{e u pore|ewu sa prolaznim vremenom pro{le sezone (3-5), nalazi se na devetom mestu, pretposledwem u plej-in zoni. Nakon trijumfa nad Albom, Nikola Kalini} je rekao da bi pre starta oberu~ke prihvatio skor 4-4 u prvih osam me~eva, posebno imaju}i u vidu da su tri izgubili od Barse, Reala i {ampiona Panatinaikosa. Crveno-beli dva puta nisu odbranili svoju ku}u (2-2), prethodne sezone su u osam uvodnih duela imali skor 3-1 na doma}em terenu pobe|uju}i Asvel, Bajern i Fenerbah~e. Me|utim, u gostima su bili bez trijumfa, dok su sada ve} ulovili dva vredna „brejka“ protiv Pariza i Fenera. Uzimaju}i u obzir i raspored u po~etnih osam kola ove i minule sezone, mo`e se re}i da je Zvezda krenula odlu~nijim korakom ka ciqu, plasmanu u plej-of/ plej-in.
Ta konstatacija ne va`i za Partizan, koji je sa u~inkom 2-6 na 15. mestu. Sve su u~estaliji i
[APOVALOV POSLE
OSVAJAWA BELGRADE OPENA:
„Ne}u da pri~am na srpskom“
Denis [apovalov se obratio nakon pobede nad srpskim teniserom, Hamadom Me|edovi}em, u finalu Belgrade Opena (6:4, 6:3).
[apovalov je osvojio Belgrade Open, a Me|edovi} nije uspeo da do|e do prve ATP titule u karijeri.
„Ne}u pri~ati na srpskom, izvinite nije mi toliko dobar srpski. Pre nekoliko nedeqa smo pri~ali Hamade koliki si talenat I siguran sam da }emo igrati jo{ vi{e me~eva, `elim da te vi|am {to vi{e. Hvala svima, ovo je jedna od posledwih nedeqa na ATP turu, svi su u`ivali u Beogradu, hvala vam“, rekao je [apovalov posle osvajawa titule.
glasniji lamenti nad sudbinom crno-belih, iako su u prvih osam me~eva prethodne sezone, u kojoj su do posledweg kola bili u igri za ulazak u plej-in, imali samo pobedu vi{e (3-5). Op{ti utisak da }e biti mawe konkurentni ima objektivno upori{te u tome da novi tim prate stare boqke, {to se mo`e adresirati na samo jednu adresu. Kako je rekao Du{ko Vujo{evi}, promena kompletne ekipe je obaveza, a ne alibi za @eqka Obradovi}a. Crne slutwe roje se i zbog ne{to povoqnijeg rasporeda u odnosu na prvih osam kola pro{le sezone. Partizan je od tri utakmice kod ku}e izgubio dve, od Virtusa i Monaka, u gostima pobedio samo Makabi na fiktivno gostuju}em terenu hale
„Aleksandar Nikoli}“. Lani je u momentu ovog preseka tako|e odigrao tri me~a pred svojim navija~ima, izvojevao pobede nad Zvezdom i Fenerom i poklekao pred Barsom, koja je liga{ki deo zavr{ila na visokoj ~etvrtoj poziciji. Van svoje tvr|ave gubio je od fajnal-for u~esnika Olimpijakosa, Baskonije koju je Du{ko Ivanovi} doveo do plejof serije sa Realom za plasman na zavr{ni turnir, znatno ja~eg Makabija, i to u Tel Avivu. Nisu svi porazi isti. Ista ili sli~na mogla bi da bude granica za plej-in, crta je podvu~ena ispod tima sa 17 pobeda. Zvezdi je potrebno da u preostalih 26 kola ostvari 13 trijumfa, odnosno da ostane na sada{wih 50 odsto uspe{nosti, Partizanu da sa 25 sko~i na skoro 57 odsto. Na osnovu ovog ranog uporednog pregleda wihovog ulaska u evroliga{ku sezonu, reklo bi se da su napravili malu rokadu u odnosu na pro{lu. Ne igraju brzopoteznu partiju, ali svaki potez do kraja mora da bude dobro odmeren da bi rezultatom opravdali svoje top 8 buxete.
SRBIJO, BUDI PONOSNA! Angelina Topi} nominovana za najboqu mladu atleti~arku sveta
Srpska atleti~arka Angelina Topi} nalazi se me|u finalistkiwama za nagradu "Zvezda u usponu" za 2024. godinu, koju dodequje Svetska atletika, saop{tio je danas Srpski atletski savez (SAS). Nagrada "Zvezda u usponu" }e biti dodeqena najboqoj atleti~arki do 20 godina. U saop{tewu se navodi da su nominacije zasnovane na izvanrednim ostvarewima, koja su obele`ila ovu sportsku godinu, ukqu~uju}i Olimpijske igre u Parizu, Svetsko prvenstvo u dvorani, Svetsko U20 prvenstvo, Svetsko prvenstvo u krosu, jednodnevne mitinge i druge doga|aje {irom sveta. "Sa ponosom isti~emo da je me|u finalistkiwama za ovu presti`nu nagradu i na{a Angelina Topi}, koja je svojom sjajnom sezonom zaslu`ila priznawe i nominaciju od strane Svetske atletike. Angelina je postala svetska juniorska {ampionka u skoku uvis, u{la u finale OI u Parizu, a na Svetskom dvoranskom prvenstvu osvojila je peto mesto, ~ime je potvrdila svoj status jedne od najtalentovanijih mladih atleti~arki sveta", navode iz SAS-a.
Finalistkiwe za nagradu "Zvezda u usponu" su, pored Angeline Topi}, Kineskiwa Jan Ciji i Sembo Almajev iz Etiopije.
BIO JE TO JEDAN POSEBAN DAN... Znate li kako je po~elo bratstvo Crvene zvezde i Olimpijakosa?
Na dan - 12. novembra 1994. godine na Marakani je odigrana prijateqska utakmica izme|u Crvene zvezde i Olimpijakosa.
Prijateqski gr~ki klub je ta~no pre 30 godina gostovao na stadionu „Rajko Miti}” i bio je prvi evropski klub koji je nakon delimi~nog ukidawa sankcija na{oj dr`avi do{ao u Beograd. Utakmica je bila humanitarnog karaktera, a rezultat je bio u drugom planu, iako je Crvena zvezda trijumfovala s rezultatom 4:1, a u listu strelaca za srpski tim su se upisali Marko Perovi} u dva navrata, dok su po jedan gol postigli Darko Kova~evi} i Dejan Petkovi}.
Za Crvenu zvezdu su igrali: Zvonko Milojevi} (Rade Mojovi}), Dejan Stefanovi}, Goran \orovi} (Nenad Saki}), Nikola Radmanovi}, Mitko Stojkovski, Marko Perovi}, Ivan Axi} (Bratislav @ivkovi}), Neboj{a Krupnikovi} (Jovan Stankovi}), Darko Kova~evi} (Predrag Stankovi}), Dejan Petkovi}, Goran Stojiqkovi} (Darko Pivaqevi}).
Olimpijakos je tada ukazao veliko po{tovawe klubu sa Marakane, te se jo{ jednom potvrdilo da su Srbi i Grci prijateqski narodi.
"Sjajan odnos Zvezdinih navija~a i pristalica Olimpijakosa ve} decenijama je pokazateq da sport spaja i stvara neraskidiva prijateqstva", isti~u u klubu iz Qutice Bogdana 1a, dodaju}i: "Podse}awa radi, ove godine u junu mesecu SD Crvena zvezda i SD Olimpijakos su potpisali istorijski Memorandum o saradwi dva prijateqska sportska dru{tva, prvi ovakav dokument u ~itavoj Evropi. Memorandum su potpisali predsednik Upravnog odbora SD Crvena zvezda - Zvezdan Terzi} i predsednik SD Olimpijakos - Mihalis Kunturis".
"PA [TA, VE] SAM NAJBOQI U ISTORIJI!"
Kristijano
Ronaldo se ne hvata za skromnost kada o ovome pri~a
Kristijano Ronaldo nikada nije krio da ima `equ da karijeru okon~a sa 1.000 golova, ali otkrio je da ne}e `aliti ukoliko ne ostvari to dostignu}e.
Portugalac je do sad postigao 908 golova i najboqi je strelac u istoriji fudbala.
- Sada svoj `ivot gledam kao da `ivim u trenutku. Vi{e ne mogu da gledam dugoro~no. Javno sam rekao da `elim da dostignem brojku od 1.000 golova, sada se sve ~ini lako, pro{log meseca sam postigao 900. Radi se o tome da `ivim u trenutku, moram da vidim kako }e moje noge da odgovore na napore u narednih nekoliko godina - rekao je Ronaldo, a preneo "Gol".
Kada je reprezentacija u pitawu, upisao je 216 nastupa i bio je strelac 133 puta.
- Ako dostignem 1.000 golova, to je dobro, ali ako ne, ve} sam fudbaler sa najvi{e golova u istoriji - zakqu~io je jedan od najboqih fudbalera svih vremena.
Predsednik Fudbalskog saveza Portugala Fernando Gome{ rekao je da Ronaldo bez ikakve sumwe zaslu`uje nagradu Platinum Quinas (izvanredan ambasador svoje zemqe).
- o je najpresti`niji trofej i ako postoji ambasador Portugala koji je zaslu`uje, to je Kristijano Ronaldo. Slu`io je dr`avnom timu vi{e od 20 godina. Ako je neko pokazao qubav predstavqaju}i portugalski tim, to je Kristijano Ronaldo. Izvanredni ambasador koji ose}a dres i ose}a Portugal - naveo je Gome{. Ronaldo }e u petak u utakmici Lige nacija protiv Poqske (20.45) imati priliku da popravi golgeterski saldo i primakne se brojci od 1.000 pogodaka.
MILOJEVI] POSLE POBEDE ZVEZDE:
O~igledno je da su te{ke
ove utakmice posle pra`wewa u Ligi {ampiona
Vladan Milojevi}, trener Crvene zvezde, otkrio je svoje utiske o me~u sa OFK Beogradom, u okviru 15. kola Superlige Srbije.
Zvezda je na gostovawu slavila sa 0:1, a heroj je bio mladi Stefan Lekovi}.
„Mislim da smo odigrali danas profesionalnu utakmicu, hteli smo tri boda da zatvorimo ovaj serijal novembarski, da to zavr{imo i idemo na odmor, koliko mo`emo odmarati. Ne}emo odmarati, o~igledno je da su ove utakmice te{ke posle pra`wewa i tro{ewa u Ligi {ampiona, da ne ponavqam ve} {ta nam se de{ava“, rekao je Milojevi}.
Razigrao je veliki broj igra~a.
„I igra~i koji su mawe igrali treba da dobijaju {ansu, dobili su je danas, u svakom slu~aju mislim da moramo da vidimo kakvi smo sa tim igra~ima koji, imali smo dosta igra~a kao {to je Lekovi}, koji nije igrao, a danas je bio odli~an. Kuburimo sa ovim problemima na nekim deficitarnim pozicijama. Treba
SAVO MILO[EVI] POSLE RADNI^KOG:
da se odmorimo i da po`elim reprezentativcima da se vrate bez problema i da nastavimo da radimo, a onda nas o~ekuju ostale utakmice“, zakqu~io je Milojevi}.
Zvezda je i daqe ubedqivo prva na tabeli Superlige, po{to ima 40 bodova iz 15 kola, odnosno 14 odigranih utakmica.
„Trebalo je da to uradimo pre 20 godina“
Savo Milo{evi}, trener fudbalera Partizana, komentarisao je remi crno-belih protiv Radni~kog iz Kragujevca u Humskoj (2:2).
Partizan nije uspeo da slavi protiv Radni~kog u 15. kolu Superlige Srbije, a Savo Milo{evi} je analizirao utakmicu.
Crno-beli su imali dva gola prednosti, ali nisu uspeli da to sa~uvaju.
„Mislim da smo propustili svoj {ansu u prvom polovremu. Pored dva posledwa minuta gola imali smo jo{ tri, ~etiri prakti~no zicera . Mislim da bi tre}i gol prelomio utakmicu. Nismo uspeli. To je rezultiralo da u drugom polovremu malo vi{e igremo u strahu i ekipa koja to znala da iskoristi. Tako da nemam zaista {ta da zamerim. Momicu su dali sve od sebe. Posledwa ~etiri me~a su bili jedan za drugim komplikovani. I sa tri pobede i nere{enim mislim da mo`emo biti zadovoqni. Naravno da uvek ima stvari za popravqawe. Dobro je da imamo sad pauzu. Malo da se odmorimo i da
neke stvari korigujemo, ali sve u svemu generalno pro{li smo jedan jako te`ak period, zakqu~no sa ve~era{wom utakmicom uspe{no, s obzirom na situaciju u kojoj smo bili i u kojoj je bila ekipa. Ja sam zaista prezadovoqan. Momci su i danas pokazali karakter u drugom polovremu. Bilo je jako te{ko psiholo{ki da ostane u utakmici“, rekao je Savo Milo{evi}.
Rekao je {ta misli o smawewu broja timova u ligi. „Trebalo je da to uradimo pre 20 godina“, rekao je Savo Milo{evi}.
Partizan je sada ~etvrti u Superligi Srbije i ima 27 bodova.
Detaq sa ~uvene utakmice Crvena zvezda - Olimpijakos 1994. godine
THURSDAY l ^ETVRTAK 14. 11. 2024.
STOJKOVI] PESIMISTI^AN ZBOG OGROMNOG BROJA POVREDA:
„Ovde mo`e i u avionu neko da se povredi“
Koliko Dragan Stojkovi} Piksi, selektor Srbije, strepi od povreda igra~a najboqe svedo~i posledwa konferencija za medije.
Selektor Srbije je govorio o veliki kadrovskim problemima koje ima, a u jednom trenutku je bio krajwe pesimisti~an.
„Ovde mo`e i u avionu neko da se povredi, mora{ da otvori{ ~etvore o~i“, rekao je u jednom trenutku Stojkovi} umoran nakon silne pri~e o povredama.
Pojasnio je kakve probleme ima i danas – Predrag Rajkovi} (povreda kuka), Veqko Birman~evi} (levi primica~), Ivan Ili} (povreda desne zadwe lo`e).
„Imamo probleme i ti problemi se nastavqaju oko povreda. Tu su Rajkovi}, koji ima ukqe{tewe desnog kuka, Birman~evi} ima povredu primica~a, pauzira od 4-6 nedeqa, Ivan Ili} zadobio povredu zadwe lo`e. Jovi} je pod znakom pitawa, on ima problem sa bolom prepona. Dolazi, pa }emo videti u kakvom je stawu. Gruji} je tako|e pod znakom pitawa, ali dolazi.“
Filip Mladenovi} se javio u nedequ uve~e.
„Osetio je bol u Ahilovoj tetivi, dolazi i on, posle analiza i pregleda uradi}emo procenu.“
Tu nije kraj. „Kosti} u ovom momentu nije na spisku, {to ne zna~i da ne}e biti. Pratimo, gledamo, vidimo ko kako igra… I Radowi} je tu, koji nije u planu, ne znam ni kada }e biti u planu… Bilo bi glupo da zovemo igra~e koji ne}e biti tu“, rekao je Stojkovi}. Zatim se dotakao zbog ~ega toliko ceni Luku Jovi}a. „Novembar je mesec istine, ove dve utakmice }e odrediti na{u sudbinu, verujem da mo`emo da do|emo do ciqa i da ostvarimo rezultat koji }e nas u~initi sre}nim i ponosnim. Ali ne volim kad su mi igra~i povre|eni, to ne voli nijedan trener na svetu. To nas prati od nesre}nog
Katara, te gluposti… U nedostatku Mitrovi}a i Vlahovi}a i septembra, Jovi} je bio pod velikim znakom pitawa, to mo`da ne znate, ali na pretposledwem treningu je osetio bol. Pod lekovima je odigrao me~ protiv [panije, to su stvari koje mnogo cenima. Neko }e pitati ‘Za{to zove{ Jovi}a kad ne igra u Milanu?’, `rtvovao se, iako nije morao. Imali smo izve{taj lekara, pokazao je karakter i solidarnost da pomogne ekipi i to ne protiv [panije. Spremamo se, igra~i danas dolaze. Moramo da budemo spremni za borbu, da damo maksimum maksimuma da bismo ostvarili rezultat koji `elimo“, zavr{io je Piksi.
Mitre, Evropa te ~eka
Ma, kakvi. Mogu u Saudijsku Arabiju posle Aleksandra Mitrovi}a da do|u Karim Benzema, Nejmar, Kristijano Ronaldo, Ivan Toni, Rijad Marez, opet }e srpski napada~ biti najboqi.
Znamo svi koliko se fudbal u Saudijskoj Arabiji popravio i da se sada igra na visokom nivou. Gotovo sa svih delova sveta fudbalske zvezde dolaze i bore se za mesto me|u najboqima, ali i najpla}enijima u Arabiji.
Ipak, samo jedan ~ovek konstantno, ali gotovo pa svako kolo, blista i nema lo{u utakmicu.
To je Aleksandar Mitrovi}, napada~ Al Hilala i najboqi strelac u istoriji fudbalske reprezentacije Srbije.
Mitru ugovor sa Al Hilalom isti~e 30. juna 2026. godine i jasno je da je veoma malo verovatno da }e se on do tog momenta vratiti u Evropu.
Ipak, zaista bi bila {teta da u zenitu karijere, kada igra najboqe, ne bude u Evropi i da ga gledamo zajedno sa Du{anom Vlahovi}em u Ligi {ampiona. Pokazao je Mitrovi} u Fulamu da je ~ovek za velike utakmice i dugo je bio jedan od najboqih napada~a u Premijer ligi.
Prelaskom u Al Hilal postao je najboqi napada~ u Saudi Pro ligi i ima nestvaran u~inak do sada. Mitrovi} je za klub iz Saudijske Arabije nastupao 61 put i za to vreme je postigao 58 golova i zabele`io jo{ 11 asistencija.
Da ne govorimo o tome kako Mitrovi} igra za reprezentaciju Srbije i da je nedavno protiv [vajcarske pokazao da jo{ uvek mo`e da igra protiv prvoklasnih defanzivaca kao {to je Manuel Akanxi. Evropa te ~eka, Mitre.
Koliko Mitrovi}a vole u Saudijskoj Arabiji? Mitrovi} s velikim uspehom nosi dres Al Hilala, a u nedavnoj pobedi nad Esteglalom (3:0) u azijskoj Ligi {ampiona postigao je het-trik. Saigra~i su posle utakmice opkolili Mitrovi}a, iz {ale ga udarali i pevali mu poznatu pesmu „Freed from desire“, samo sa izmewenim re~eima i sada ve} op{tepoznatim refrenom „Mitro’s on fire“.
Fudbaleri Al Hilala su Mitrovi}a gurnuli u gol, {to ga je nasmejalo, a sude}i po snimku, svi su se dobro zabavili, ~ak i navija~i.
U svla~ionici je Mitrovi} dobio i loptu sa potpisima fudbalera kao uspomenu sa utakmice, a Malkom, krilni napada~, progovorio je i na srpskom jeziku.
„^estitam (na engleskom), brate (na srpskom), het-trik“, rekao je Malkom.
Al Hilal je u Ligi {ampiona ostvario ~etiri pobede iz isto toliko me~eva, dok je vode}i tim trenutno i u prvenstvu Saudijske Arabije, gde je Mitrovi} najboqi strelac.
[VAJCARCI U OGROMNIM PROBLEMIMA: Pred Srbiju ih sa~ekao pakao, selektor ostao bez
{est startera
Fudbalska reprezentacija Srbije igra}e protiv veoma oslabqene selekcije [vajcarske 15. novembra u 5. kolu Lige nacija od 20.45. Ve} od ranije je poznato da je selektor [vajcarske Murat Jakin ostao bez Mi{ela Ebi{era, Nika Elvedija i Rubena Vargasa. A, kako sada javqa „Blik“, zbog povreda protiv Srbije ne}e biti ni Manuela Akanxija, Denisa Zakarije i Dana Ndojea, kao i Paskala Loreca, koji je rezervni golman ove selekcije.
Svakako da ne}e ovi potencijalni izostanci prijati [vajcarcima koji su u nedavno pora`eni od Srbije u Leskovcu (2:0). Bi}e ovo i me~ odluke za obe selekcije, po{to u grupi A4 Srbija ima ~etiri boda, [vajcarska jedan, a na pozicijama koje vode u ~etvrtfinale su [panija sa 10 i Danska sa sedam. Tri dana nakon [vajcarske, Srbija }e igrati me~ sa Danskom i time }e zavr{iti grupnu fazu Lige nacija.
PIKSI OTKRIO ZA[TO JE SERGEJ ODBIO
DA IGRA ZA SRBIJU:
Obavili smo tri razgovora
Dragan Stojkovi} Piksi, selektor Srbije, otkrio je zbog ~ega ni ovog puta na spisku reprezentativaca nema Sergeja Milinkovi}-Savi}a.
Fudbaler Al Hilala je imao nekoliko razgovara sa selektorom kome je predo~io zbog ~ega ne mo`e da igra za Srbiju. Odbio je, kako je naveo selektor, zbog „psiholo{ke barijere“ koju ima.
„Sa Sergej Milinkovi}-Savi}em sam tri puta razgovarao u posledwih 15 dana, ali ima psiholo{ku blokadu, jednom }e se odazvati, u ovom trenutku ne. Vawa brani za Torino, verovatno je vama ~udno kao i nama, ali koliko znam, ide na terapije tokom nedeqe“, poru~io je Stojkovi}.
@eleo je da izbegne spekulacije oko odluke Sergeja da ne igra za reprezentaciju.
„Oko Sergeja, bi}e spekulacija da li je qut ili to. On mi je ponovio u ta tri razgovora da nije problem reprezentacija ni selektor ni bilo {ta {to mo`e da dovede do spekulacija, ve} se on ose}a tako i psihi~ki nije spreman“, poru~io je Stojkovi}.
PADA SVETSKI REKORD:
Real dobio ponudu od 250 miliona evra, ali je to i prilika za osvetu
Da li }emo dobiti najve}i transfer svih vremena? Nakon one ~uvene tri dvojke Nejmara (222 miliona evra) ~ini se da bi jo{ jednom mogao da se desi sli~an scenario.
Jo{ jednom bi Pari Sen @ermen mogao da „prospe“ bogatstvo za jednog fudbalera koji nastupa u Primeri. Pro{li put je to bila zvezda Barselone, a sada je to zvezda Reala. Po mi{qewu nekih qubiteqa fudbala je Vinisijus @unior trebalo da dobije „Zlatnu loptu“, ali bi sada doslovno mogao da dobije zlato. Kako je preneo {panski „Fichajes“ na adresu Reala je stigla ponuda od 250 miliona evra za Vinisijusa koga vide kao priliku za svojevrsnu osvetu. Upravo je on savr{ena zamena za Kilijana Mbapea koji je prethodnog leta iz PS@ stigao u Real. Vinisijus ni u jednom trenutku nije pokazao da bi `eleo da napusti klub, iako se o tome stalno govori. ^elsi je zainteresovan za Vinisijusa, ali finansijski ne mo`e da parira ovoj ponudi. Tokom leta se pisalo da je Vinisijus dobio ponudu od blizu milijardu evra iz Saudijske Arabije (za pet godina ugovora), a da je Real dobio ponudu od 300 miliona. Ipak, od toga nije bilo ni{ta. Navodno Florentino Perez ne `eli da se odrekne usluga Brazilca dok mu 2027. godine ne istekne ugovor. Do tada `eli da ga gleda u Madridu.
