Srpski glas 24. oktobar

Zapisi iz Srbije

Meandri reke Uvac iz ugla

Foto: Goran Doj~inovi}

Tema nedeqe: Samit BRIKS-a u Rusiji

AUSTRALIJA

BRITANSKI KRAQ I KRAQICA U AUSTRALIJI l Australijanci ravnodu{ni prema poseti svog suverena l „Nisi moj kraq“ australijska senatorka uzvikivala ^arlsu

RIZNICA

IKADA

Strana 19

Strana

Aborixinski demonstrant uhap{en zbog protesta protiv kraqa ^arlsa

Aborixinski demonstrant Vejn Varton uhap{en je kod Sidnejske opere dok su se qudi okupqali u i{~ekivawu britanskog kraqa ^arlsa tre}i i kraqice Kamile na posledwem danu wihove turneje po Australiji. Varton, istaknuti aktivista iz Brizbejna, uhva}en je nakon {to je uzvikivao antimonarhijske parole i odbio policijsko nare|ewe da se pomeri, preneo je Bi-Bi-Si. Varton je uzvikivao „on nije moj kraq” u okupqenoj masi, koja je ~ekala kraqevski par uz uvike „Bo`e, sa~uvaj kraqa”. Kada je Varton uhap{en i sme{ten u policijski kombi, okupqeni su aplaudirali policajcima.

Mnogi od wih ~ekali su od ranog jutra kraqa i kraqicu, neki su bili ogrnuti britanskim zastavama, dok su drugi nosili nakit i torbe sa kraqevskim motivima.

ZLATO NA REKORDNOM NIVOU:

Ni`e kamatne stope i tenzije na Bliskom istoku podsti~u potra`wu

Zlato je u ponedeqak sko~ilo na najvi{i nivo u istoriji, podstaknuto geopoliti~kim tenzijama i smawewem kamatnih stopa centralne banke.

Cena poluga je porasla za 0,4 odsto na 2.732,45 dolara za zlatnu (troj) uncu na ranom trgovawu u Londonu u ponedeqak, {to predstavqa rast od 40 odsto u pro{loj godini.

Rat na Bliskom istoku, zajedno sa neizvesno{}u oko ishoda predsedni~kih izbora u SAD slede}eg meseca, pove}ali su privla~nost zlata kao uto~i{ta.

"Izgledi za zlato su prili~no robustni", rekao je za "Fajnen{el tajms" Xoni Teves, strateg za plemenite metale u UBS-u.

On o~ekuje da bi dogodine zlatna unca mogla da dostigne i cenu od 3.000 dolara. "Mislimo da investitori u zlato imaju mnogo prostora za rast u narednih godinu dana, a to bi trebalo da podstakne cene."

Srbija, Ma|arska i Slova~ka zajedno protiv ilegalnih migracija

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, predsednik Vlade Ma|arske Viktor Orban i predsednik Vlade Slova~ke Robert Fico sastali su se u slova~kom gradu Komarnu gde su razgovarali o za{titi granica Evropske Unije od ilegalne migracije, ja~awu regionalne saradwe, ali i o novim re{ewima i na~inima za zaustavqawe ilegalne migracije u Evropu.

Vu~i}, Orban i Fico obratili su se javnosti posle sastanka. FICO IZRAZIO

ZAHVALNOST SRBIJI

Predsednik Vlade Slova~ke

Robert Fico je izjavio da su koraci koje je preduzimala Srbija {titili Ma|arsku, Slova~ku i celu Evropsku uniju od ilegalne migracije, a izrazio je i punu podr{ku Srbiji da u {to kra}em vremenu postane ~lanica EU. On je posle trilateralnog sastanka zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u na borbi protiv ilegalnih migracija.

- To su one antimere koje su u velikoj meri omogu}ile EU da savlada migracione tokove, jer to {to je Srbija preduzimala nije bilo u korist Srbije, ve} su to bili koraci koji su {titili Slova~ku, Ma|arsku i celu EU. Cela EU bi trebalo da bude zahvalna tebi za entuzijazam i za onu energiju koju si posvetio ilegalnoj migraciji - rekao je on Vu~i}u. Izrazio je punu podr{ku ambiciji Srbije da u {to kra}em vremenu postane ~lanica EU i naglasio da ne mo`e da zamisli da bi trebalo da neko Srbiju pretekne na putu prema EU.

- Uradi}emo sve u tom pravcu da se ova legitimna ambicija tvoje zemqe u {to kra}em roku ispuni - poru~io je on predsedniku Srbije.

EU NIJE SPOSOBNA

DA RE[I PROBLEM

ILEGALNIH MIGRACIJA

Kako ka`e, predvideli su {ta }e se desiti jo{ 2015. godine kada su milioni qudi iz druga~ijih kultura bez ikakve dozvole i kontrole ulazili na evropski kontinent.

- Znali smo da }e se desiti problemi. Govorili smo da }e se, ako ne budu sledili na{ primer i borili se protiv ilegalnih migracija, na}i u problemima. Nisu nas slu{ali, a sada su suo~eni sa ~iwenicama - rekao je Orban. SRBIJA ]E NASTAVITI DA SARA\UJE NA SUZBIJAWU ILEGALNIH MIGRACIJA

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je u Komarnu u Slova~koj, posle trilateralnog sastanka sa premijerom te zemqe Robertom Ficom i premijerom Ma|arske Viktorom Orbanom, da }e Srbija nastaviti sa tim zemqama da sara|uje i zajedno radi na suzbijawu ilegalnih migracija.

radite u interesu svoje zemqe, svoje porodice, svog naroda i verujem da }e to biti dobro i za sve va{e prijateqe - poru~io je Vu~i}.

Naveo je da je razgovarao sa Ficom i Orbanom i o svim drugim va`nim pitawima i da svaki put mnogo toga nau~iod wih dvojice.

- Radujem se na{im bilateralnim susretima uskoro u Beogradu, a uvek sam spreman i smatram ovaj format trilateralnih susreta u kojima na{e tri zemqe u~estvuju veoma va`nim i veoma dobrim - rekao je Vu~i}.

Predsednik Srbije je istakao da wih trojica imaju ne{to druga~ije mi{qewe po pitawu rata u Ukrajini.

- Mi bar smemo da govorimo i izgovorimo re~ 'mir', jer danas u Evropi i svetu samo mo`e da se govori o pobedi jednih nad drugima, a ne o tome kako nam je mir nasu{no va`an - naglasio je Vu~i}.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Predsednik Vlade Ma|arske Viktor Orban izjavio je da Evropska unija nije sposobna za readmisiju ilegalnih migranata, navode}i da je u 2023. godini doneta odluka o vra}awu 430.000 ilegalnih migranata iz zemaqa EU, a da je do sada vra}eno 84.000.

Orban je rekao da je 2015. godine podneto osam miliona zahteva za azil u okviru Evropske unije i da je zabele`eno 3,8 miliona ilegalnih poku{aja ulaska u Evropu.

Kako je naveo, u 2023. godini doneta je odluka o vra}awu 430.000 ilegalnih migranata iz zemaqa EU, a do sada je vra}eno 84.000 migranata.

- Gospodin Fico je bio u pravu da 80 odsto tih odluka nije mogu}e ni realizovati. To je bilo mogu}e videti unapred, od tada nastaje panika. Zapadni predstavnici su u panici, a kad je ~ovek u panici donosi pogre{ne odluke - rekao je Orban.

Orban je naveo da, kada je re~ o ilegalnim migracijama, trojica lidera imaju odgovornost za region i regionalnu saradwu kao i svako pojedina~no za svoju zemqu.

- Postigli smo rezultate rade}i zajedni~ki, nije bilo jednostavno, ali u ovoj godini je 80 odsto mawe migranata nego pro{le godine. Nastavi}emo da radimo zajedno i verujem da }e rezultati biti dobri. U prihvatnim centrima Republike Srbije u ovom trenutku ima svega 477 migranata. Mi }emo svoj posao u interesu i Evrope i na{ih prijateqa, na{e bra}e u Ma|arskoj i Slova~koj, naravno nastaviti da radimo - naglasio je Vu~i} na zajedni~koj konferenciji za medije.

Naveo je da je razgovarano o mnogim temama.

- Ali, pre nego {to ka`em nekoliko re~i o tome, `elim da istaknem svoju li~nu sre}u i zadovoqstvo {to Roberta Fica vidim u ovako dobrom stawu. Za nas je 15. maj dan poku{aja zlo~ina~kog ubistva Roberta Fica bio izuzetno te`ak dan i to nije pitawe mojih li~nih odnosa sa Robertom, to je pitawe onoga kako se cela Srbija tog dana ose}ala - istakao je Vu~i}.

Dodao je da wemu smeta ~iwenica da se mnogi u Evropi i svetu prave kao da se to nije dogodilo.

- Zato mi sa velikom pa`wom i{~ekujemo rezultate istrage slova~ke dr`ave, jer smo sasvim uvereni da to nije moglo da bude samostalno delo pojedinca, ve} rezultat jedne sveop{te atmosfere i op{tih i koordinisanih napada na premijera Roberta Fica. Ne `ele}i da se me{am u bilo koji na~in u unutra{we stvari u Slova~koj, samo ho}u da ka`em, dragi Roberte, da vam `elimo dobro zdravqe, da vam `elimo dobru formu, da jo{ dugo

Dodao je da je preneo poruke Srbije i gra|ana na{e zemqe i da smo zahvalni na podr{ci na evropskom putu na{im ma|arskim i slova~kim prijateqima. - Verujem da }emo nekog uspeha imati u budu}nosti. Ako ga budemo imali, hvala na{im prijateqima, ako ga ne budemo imali, opet hvala. Srbija je dobro napredovala u proteklom periodu i to ne bismo mogli bez bratske i prijateqske podr{ke onih koji su nam najbli`i - poru~io je Vu~i}.

Predsednik Vu~i} je izjavio da Srbija ne}e biti hot spot za migrante i istakao da mu to niko nije ni tra`io, kao i da to ne bi ni prihvatio ni pod kakvim uslovima. Vu~i} je tako odgovorio na pitawe da li je bilo pri~e o tome da Srbija postane ono {to je Albanija za Italiju i pod kojim uslovima bi na to pristao. - Ne pada mi napamet niti bih to prihvatio ni pod kakvim uslovima. Nema tog trika, nema te igre i nikakve pri~e. Moji prijateqi niti su to pitali, niti su to tra`ili, niti bilo ko drugi sme to da me pita, po{to mi ne pada na pamet o tome uop{te da razgovaram - istakao je Vu~i}.

Dodao je da su nama ponudili svaku vrstu pomo}i i da ve} zajedno radimo sa Ma|arima i kroz Fronteks i kroz druge zajedni~ke patrole i zajedni~ke organe. - Robert Fico ponudio je podr{ku i slova~ke policije i verujem da }emo i tu uspostaviti zajedni~ku saradwu. Ja sam im zahvalan za svaku vrstu podr{ke i svaku vrstu pomo}i - rekao je Vu~i}.

Vu~i}, Fico i Orban obratili su se javnosti posle sastanka

CENE STANOVA U REGIONU I DAQE RASTU: Koliko ko{ta kvadrat

u Beogradu, Bawaluci i Podgorici

Cene kvadrata u Beogradu ne prestaju da rastu, iako je potra`wa za stanovima u novogradwi u drugom kvartalu zna~ajno pala u odnosu na isti period pro{le godine. Ista situacija je i u gradovima u regionu, gde se rast cena, tako|e, nastavqa. Kvadrat novogradwe u Bawaluci je oko 1.890 evra, dok je u Podgorici oko 1.763 evra. U Beogradu, je me|utim, mnogo te`e do}i do krova nad glavom, jer je kvadrat u proseku oko 2.434 evra, mada se cene drasti~no razlikuju po op{tinama i naseqima. Tako se za kvadrat na Savskom vencu, mogu kupiti gotovo dva kvadrata u Rakovici.

BEOGRAD

Za stanove je u Beogradu u drugom kvartalu 2024. godine izdvojeno je ukupno 555,6 miliona evra. Najskupqi kvadrat prodat je po ceni od 9.125 evra u "Beogradu na vodi", dok je najve}a suma izdvojena za stan, ukupne povr{ine 145 kvadratnih metara, koji je prodat za 955.000 evra.

Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), koji objavquje podatke na osnovu kupoprodajnih ugovora, u drugom kvartalu je najskupqa ku}a prodata u op{tini Savski venac za 1.500.000 evra.

Prose~na cena kvadrata stana u novogradwi u Beogradu je u drugom kvartalu bila 2.434 evra, {to je 450 evra vi{e nego u istom periodu 2021. godine. Najskupqa novogradwa je na Savskom vencu, gde prose~an kvadrat u drugom kvartalu pla}en 4.345 evra, najjeftiniji je ko{tao 1.936 evra, a najskupqi 9.125 evra. Na Starom

gradu je prose~na cena kvadrata 4.090 evra, na Vra~aru 3.105 evra, a na Novom Beogradu 3.235 evra. Najpovoqniji prose~an kvadrat u novogradwi je u op{tini Rakovica gde ko{ta 2.373 evra. Prose~ne ogla{ene cene kvadrata, na portalu 4zida, na Savskom vencu su 3.920 evra, na Starom gradu 3.773 evra, na Novom Beogradu 2.891, a na Vo`dovcu 2.593 evra. Na Zvezdari je prose~na cena trenutno ogla{enih stanova 2.409 evra po kvadratu, na ^ukarici 2.317, na Paliluli 2.191 evro, u Rakovici 1.862, a u Sur~inu 1.770 evra.

PODGORICA

Prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat), prose~na cena kvadrata u Crnoj Gori je u drugom kvartalu bila 1.821 evra.

U Podgorici je cena 1.763 evra, {to je ~ak 370 evra vi{e u odnosu na isti period 2022. godine, kada se kvadrat mogao kupiti za 1.393 evra.

U primorskom regionu, Budvi, Herceg Novom, Kotoru, Tivtu, Baru i Ulciwu prose~na cena je 2.107 evra.

BAWALUKA

U Republici Srpskoj su investitori usporili sa izgradwom stanova, u agencijama ka`u da i daqe raste potra`wa kupaca, tako da cene jo{ nisu krenule u rikverc. Zavod za statistiku RS je objavio da je broj zavr{enih prodatih novih stanova u RS u drugom tromese~ju mawi za 21 od-

NEVIN U ZATVORU 58 GODINA: [ef policije mu se poklonio

[ef u japanskoj policiji li~no se izvinio ~oveku koji je proveo 58 godina u zatvoru zbog zlo~ina koji nije po~inio. 88-godi{wi Ivao Hakamada ~ekao je pogubqewe vi{e od 50 godina, pre nego {to je oslobo|en u ponovqenom su|ewu pro{log meseca. Okru`ni sud u [izuoki zakqu~io je da su policija i tu`ioci sara|ivali kako bi izmislili i podmetnuli dokaze protiv biv{eg boksera te da su upotrebili nasiqe kako bi ga prisilili na priznawe. Takayo{i Tsuda, {ef policije prefekture [izuoke, posetio je Hakamadu u wegovom domu kako bi mu se li~no izvinio.

Stoje}i ispred gospodina Hakamade, Tsuda se duboko naklonio i rekao: "@ao nam je {to smo vam uzrokovali neizrecivu bol i teret tokom ~ak 58 godina. U`asno nam je `ao."

Hakamada, koji je u lo{em zdravstvenom stawu, odgovorio je: "[ta zna~i imati autoritet... Kada imate mo}, ne bi trebalo da gun|ate."

Hideko Hakamada, 91-godi{wa sestra koja je bila uz svog brata tokom celog pravnog procesa i sada `ivi s wim, zahvalila je policijskom {efu {to ih je posetio. Rekla je novinarima da nema smisla `aliti mu se nakon svih ovih godina jer Tsuda "nije bio ukqu~en u slu~aj i posetio ih je samo po svojoj du`nosti".

Hakamada je osu|en na smrt 1968. godine. Progla{en je krivim za ubistvo supruge, wihovo dvoje dece i svog biv{eg {efa. Izbegao je pogubqewe zbog dugotrajnog postupka `albi. Proveo je u zatvoru 27 godina kada je odbijena wegova prva `alba. Druga `alba, koju je 2008. podnela wegova sestra, odobrena je 2014. godine i nare|eno je ponovno su|ewe. Hakamada je postao svetski rekorder jer niko nije tako dugo ~ekao na izvr{ewe smrtne kazne kao on. Tokom novog su|ewa pojavila su se pitawa oko ode}e umrqane krvqu za koju su inspektori rekli da pripada wemu, a prona|ena je vi{e od godinu dana posle wegovog hap{ewa. Analizom je utvr|eno da uzorci krvi ne pripadaju Hakamadi, a pantalone koje su tu`ioci prilo`ili kao dokaz bile su mu premale.

Kvadrat novogradwe u Bawaluci je oko 1.890 evra, dok je u Podgorici oko 1.763 evra. U Beogradu, je me|utim, mnogo te`e do}i do krova nad glavom, jer je kvadrat u proseku oko 2.434 evra, mada se cene drasti~no razlikuju po op{tinama i naseqima

sto u odnosu na isti period lane i ~ak 35,7 odsto u odnosu na prose~an broj zavr{enih prodatih novih stanova u pro{loj godini. Prose~na cena zavr{enih prodatih novih stanova u drugom tromese~ju vi{a je za 11,3 odsto.

Prema podacima sa portala za ogla{avawe nekretnina "Na|i stan", u drugom kvartalu se nastavqa rast cena stanova u Bawaluci, koji prati i rast prodaje. Prose~na cena novog stana je bila 3.695 konvertbilnih maraka, odnosno oko 1.890 evra, {to je 5,8 odsto vi{e u odnosu na prvi kvartal. U odnosu na prvo tromese~je, prodato je 24 odsto stanova vi{e.

"Dok su cene novih stanova u Bawaluci ve}im delom 2023. godine mirovale, po~etak godine doneo je novi rast cena, koji se u drugom kvartalu pove}ava. U drugom

"BIZNIS

kvartalu su prodata 233 nova stana, {to je za 24% vi{e u odnosu na prvi kvartal kada je prodato 188 stanova. Ipak, broj prodatih stanova u drugom kvartalu je za 17 odsto mawi od broja prodatih stanova u drugom kvartalu 2023. kada su prodata 280 nova stana", navode na portalu "Na|i stan".

Oni napomiwu da, kada se posmatraju cene svih stanova – i novogradwe i starogradwe na godi{wem nivou u periodu od 2018. do 2023, jasno se uo~ava trend wihovog rasta, pri ~emu je u 2022. do{lo do ekstremnog rasta cena.

Blagi rast cena stanova u 2023. ima za posledicu blagi pad prodaje. Tokom 2023. godine je u Bawaluci prodato 1.268 stanova u novogradwi i starogradwi zajedno, {to je za 265, odnosno 17 odsto stanova mawe u odnosu na prethodnu godinu.

INSAJDER": Ameri~ka ekonomija ulazi u novi "superciklus"

SAD idu ka haoti~noj novoj eri nestabilnosti, ka`u ekonomisti

Ameri~ka ekonomija trenutno prolazi kroz istorijsku promenu, ulazi u novi ciklus ve}eg rasta, stalne inflacije i geopoliti~ke nestabilnosti koji }e preusmeriti tokove novca {irom sveta, pi{e "Biznis insajder" pozivaju}i se na ekonomiste.

Novi "superciklus" }e navodno biti obele`en vi{im kamatnim stopama i geopoliti~kom i ekonomskom nestabilno{}u koja }e, verovatno, proizvesti inflatorne efekte. [tavi{e, predvi|a se da }e industrijsko planirawe biti sve vi{e pod uticajem brige za nacionalnu bezbednost, {to }e neizbe`no uticati na lance snabdevawa u svim sektorima.

Novi superciklus "stavqa ekonomiju u potpuno novu eru", rekao je izvr{ni direktor "Mar Vista investmentsa" Sajlas Majers i upozorio da }e ta promena uticati na poslovawe ~itave generacije investitora, zajmodavaca i preduzetnika.

Prethodni "superciklus"

pojavio se 2008. godine, kada je Fed smawio kqu~nu stopu na nula odsto kao odgovor na globalnu finansijsku krizu koja je izazvala velika previrawa {irom sveta, podse}a "Biznis insajder". Kao rezultat toga, prinosi na dr`avne obveznice su pali, {to zna~i da su investitori morali da po~nu da preuzimaju ozbiqne rizike ako su `eleli da zarade novac. Iznos kapitala koji je "odleteo" na tr`i{ta u razvoju dostigao je rekordnu vrednost, navodi medij i dodaje da je samo u 2010. iznosio oko bilion dolara. Preduze}a su po~ela da se zadu`uju, koriste}i prednosti niskih kamata. Globalni korporativni dug se navodno udvostru~io na 66 biliona dolara u deset godina do 2017. Pre pandemije kovida, inflacija i rast

plata ostali su ispod 3,9 odsto, naveo je "Biznis insajder". "Superjeftin dug" je olak{ao preduze}ima da se "preterano pro{ire i zaposle previ{e qudi", rekao je Xo{ Hirt, vi{i ekonomista u "Vangardu".

Menaxeri novca i korporacije sada moraju da se prilagode promenqivom skupu ekonomske realnosti, navodi "Biznis insajder" i isti~e da je jedan od najjasnijih znakova da dolazi novi ciklus kada finansijska pravila prestanu da funkcioni{u na na~in na koji su nekada radila.

Pro{log meseca, ameri~ke Federalne rezerve su snizile kamatne stope prvi put u vi{e od ~etiri godine. Regulator je smawio ciq za svoju kqu~nu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na raspon od 4,75-5 odsto.

SAMIT BRIKS-A U RUSIJI

BRIKS protiv G7:

^etiri pokazateqa koja ukazuju na dominaciju

Od svog nastanka, BRIKS je pove}ao svoje u~e{}e u svetskoj ekonomiji za skoro 10 procentnih poena – isto toliko koliko je G7 izgubila tokom ovog perioda

Zemqe ~lanice BRIKS-a du`e od dve decenije grade institucionalnu alternativu zapadnom sistemu. Za razliku od G7, skupa nekada najrazvijenijih zemaqa, koji ~ine Kanada, Francuska, Nema~ka, Italija, Japan, Ujediweno Kraqevstvo i Sjediwene Dr`ave i ~iji sjaj kopni, zemqe BRIKS-a ja~aju svoje ekonomije i postaju sve brojnije. Brazilu, Kini, Indiji, Rusiji, Ju`noafri~koj Republici, ove godine su se prikqu~ili Iran, Egipat, Etiopija i UAE, a jo{ 40 zemaqa je izrazilo `equ da se pridru`i "ekonomijama ubrzanog rasta".

Vi{e od 20 odsto svetskih rezervi zlata pripada zemqama BRIKS-a

Vi{e od 20 odsto svetskih rezervi zlata nalazi se u zemqama BRIKS-a, a me|u wima najvi{e ih imaju Rusija - u kojoj se nalazi 2,34 hiqade tona ovog metala, odnosno, 8,1 odsto svih svetskih rezervi, i Kina sa 2,26 hiqada tona ili 7,8 odsto u svetu.

Podaci Svetskog saveta za zlato koje prenosi Sputwik pokazuju da je 21,4 odsto ukupne svetske koli~ine zlatnih rezervi za period nakon drugog tromese~ja ove godine do{lo iz zemaqa BRIKS-a, sa izuzetkom Irana i Etiopije, koji nisu saop{tili svoje podatke.

Ostale ~lanica asocijacije imaju mawe od tri odsto svetskih rezervi zlata.

Tako su rezerve Indije u drugom kvartalu ove godine dostigle 840,76 tona (udeo u BRIKS-u – 13,5 odsto), rezerve Saudijske Arabije – 323 tone (5,2 odsto), Brazila – 129,7 tona (2,1 odsto), Egipta – 126,57 tona (2,03 odsto), Ju`noafri~ke Republike – 125,44 tone (2,02 odsto) i UAE – 74,5 tona (1,2 odsto). U isto vreme, najve}e rezerve zlata imaju SAD – 8,1 hiqada tona, ili skoro tre}inu svih svetskih rezervi. Slede Nema~ka – 3,35 hiqada tona (11,6 odsto), Italija – 2,45 hiqada tona (8,5 odsto) i Francuska – 2,44 hiqade tona (8,4 odsto), a na petom mestu se nalazi Rusija.

^lanice BRIKS-a postepeno izgra|uju paralelne globalne institucije i strategije, oblikuju}i druga~ija pravila politi~ke saradwe, trgovine i robne razmene, a rezultati wihovog rada i te`we da se otrgnu postaju sve vidqivi i privla~niji onima koji su siti uslovqavawa i hegemonije Zapada. Zajedni~ko za ove zemqe je da imaju izuzetne predispozicije, resurse 21. veka, energente, rude metala i nemetala i da su u demografskoj su ekspanziji. Otuda se i velike nade pola`u u samit koji se odr`ava u Kazawu, da bi mogao da ozna~i po~etak kraja zapadne prevlasti i nastanak nove ere u kojoj se kona~no ~uje glas Globalnog juga.

Zajedni~ki, zemqe BRIKS-a imaju 3,25 milijarde stanovnika, {to je vi{e od 45 odsto svetske populacije, dok zemqe ~lanice G7 imaju ukupno oko 780 miliona stanovnika. Sa 20 procenata svetskih rezervi nafte i gasa, tridesetak odsto svetskih {uma i pitke vode i rudnicima dijamanata i zlata, Rusija, zajedno sa Kinom i Indijom, ima va`nu ulogu u ovoj organizaciji.

Me|unarodni monetarni fond (MMF) priznao je da BRIKS nadma{uje G7 u ~etiri zna~ajne oblasti. BRIKS dominira kada je u pitawu BDP meren paritetom kupovne mo}i, udeo globalnog stanovni{tva, proizvodwa nafte i doprinos globalnom ekonomskom rastu.

Ovo nagla{ava smawewe jaza izme|u zapadnog ekonomskog bloka i drugih ekonomija u razvoju na Globalnom jugu. Tako|e, BRIKS grupa se zna~ajno pro{irila tokom protekle godine, a sve je bli`a i realizacija najavqenih planova za pokretawe novog me|unarodnog platnog sistema.

Me|u zemqama ~lanicama sve vi{e se govori i o dedolarizaciji, odnosno kori{}ewu doma}ih valuta u trgovini umesto ameri~kog dolara. Izvr{ni direktor ruske filijale Me|unarodnog monetarnog fonda Aleksej Mo`in u maju je izjavio da bi zemqe BRIKS-a mogle da stvore obra~unsku jedinicu koja bi bila izgra|ena na korpi valuta pet zemaqa ~lanica grupe. Predsednik Dume Vja~eslav Volodin je izjavio da je BRIKS za 15 godina svog postojawa postao novi centar multipolarnog sveta, a da su zemqe ~lanice, bez obzira na sve izazove i sankcije, poboq{ale svoje ekonomske pozicije. BRIKS sada kontroli{e vi{e od 35% svetskog BDP-a, 45% svetske populacije i 41% svetske proizvodwe nafte.

UDEO U SVETSKOM BDP-U Volodin je podsetio da je Rusija danas ~etvrta ekonomija sveta po paritetu kupovne mo}i i prva ekonomija Evrope. Kina, tako|e ~lanica BRIKS-a, zauzela je prvo mesto na ovoj listi, Indija – tre}e, a Brazil – sedmo. Osim toga, jo{ neke dr`ave – nove ~lanice, u{le su na listu top 25 ekonomija sveta po paritetu kupovne mo-

}i: Egipat je zauzeo 17. mesto, Saudijska Arabija 18, a Iran 22. mesto. Za razliku od ~lanica BRIKS-a, ekonomije zapadnih zemaqa su u padu i to upravo zbog sankcija koje su uveli i trgovinskih ratova koje su pokrenuli.

SAD su pale na drugo mesto i ve} nekoliko godina ne mogu da povrate svoje prethodne pozicije. Nema~ka je ispala sa spiska top 5 ekonomija, a Francuska i Britanija su na granici da ispadnu iz top 10. Prora~uni podataka Svetske banke za pro{lu godinu pokazuju da je udeo zemaqa ~lanica BRIKS-a u globalnom BDP-u po paritetu kupovne mo}i dostigao rekordnih 35,7 odsto, dok je udeo privreda G7 smawen na 29 odsto.

Svetska banka je u julu objavila podatke iz kojih proizilazi da je udeo zemaqa BRIKS-a u globalnom BDP-u po paritetu kupovne mo}i na kraju 2023. godine porastao za 0,6 odsto i dostigao rekordnih 35,7 odsto. BRIKS je osnovan 2006. godine, a od te godine je udeo ovog ekonomskog bloka u privredi poja~an za 10,2 odsto.

Sa druge strane, udeo G7 na kraju pro{le godine je bio 29 procenata {to je najmawa vrednost u prethodnih 30 godina. G7 je izgubila 0,4 procentna poena u toku pro{le godine, a od 2006. godine wen udeo je smawen za 9,7 procentnih poena. Ostale dr`ave su, pokazuju rezultati za pro{lu godinu, ~inile 35,3 posto globalne proizvodwe – wihov udeo je uglavnom stabilan od 1990. godine.

Od svog nastanka, BRIKS je, dakle, pove}ao svoje u~e{}e u svetskoj ekonomiji za skoro 10 procentnih poena – isto toliko koliko je G7 izgubila tokom ovog perioda.

Premijer Rusije Mihail Mi{ustin je izjavio da }e BRIKS do 2028. godine ~initi 38 odsto svetskog BDP-a, nakon {to se udru`ewu pridru`e i nove ~lanice, navode}i da }e, s druge strane, udeo zemaqa G7 u svetskom BDP-u opasti, budu}i da se o~ekuje pad ovog pokazateqa kod "biv{ih lidera velike sedmorke".

Prose~an godi{wi rast BDP- a po glavi stanovnika u periodu od 1990. do 2022. godine U G7 je bio 1,5 odsto u G7, u pore|ewu sa 4,5 odsto u BRIKS-u. Istakle su se Kina i Indija sa izuzetno visokim prose~nim stopama rasta od 12,3 i 6,4 odsto). Prose~na godi{wa stopa rasta Brazila, Rusije i Ju`ne Afrike iznosila je 1,3 odsto, {to je malo ispod proseka G7.

U ZEMQAMA BRIKS-A 72 ODSTO

ZALIHA RETKIH METALA

U zemqama ekonomskog bloka BRIKS se nakon pristupawa novih ~lanica nalazi 72 odsto globalnih zaliha retkih zemnih metala, izjavio je ~elnik ruske Federalne agencije za upravqawe podzemnim resursima (Rosnedra) Jevgenij Petrov. On je rekao da se mineralno-sirovinski kompleksi zemaqa BRIKS-a me|usobno dopuwuju i da postoji potencijal za pro{irewe trgovine me|u ~lanicama te organizacije da bi se obezbedila stabilnost snabdevawa. Retki zemni metali su kqu~ni za planiranu energetsku tranziciju i postepeno napu{tawe fosilnih goriva.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je izjavio da BRIKS ~ini oko ~etvrtinu globalnog izvoza robe i naglasio da zemqe ~lanice dominiraju na mnogim kqu~nim tr`i{tima, ukqu~uju}i energente, metale i hranu, odnosno na tr`i{tima onih dobara bez kojih je odr`ivi ekonomski razvoj nemogu}. "Jednom re~ju, BRIKS ve} igra zna~ajnu ulogu u globalnoj ekonomiji ne samo danas, ve} }e ta uloga rasti u budu}nosti", istakao je Putin.

Si \inping doputovao u Kazaw na samit BRIKS-a, obavqen

razgovor sa Putinom

Kineski predsednik Si \inping doputovao je u ruski grad Kazaw na 16. samit BRIKS-a, a planiran je i susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Planirano je da Putin i Si na marginama samita razmene mi{qewa o me|unarodnim i regionalnim pitawima, saop{tio je portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Lin \ian na konferenciji za novinare, prenosi RIA Novosti Sastanak dvojice lidera ranije je najavio i pomo}nik ruskog predsednika Jurij U{akov. U Kazawu je po~eo samit lidera BRIKS-a, koji }e pod motom „Ja~awe multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost” trajati do 24. oktobra. Ovo }e biti prvi samit nakon pro{irewa BRIKS-a pa }e, osim zemaqa osniva~a Brazila, Rusije, Indije, Kine i Ju`noafri~ke republike, u~estvovati i Egipat, Iran, Ujediweni Arapski Emirati i Etiopija, koji su od 1. januara ove godine postali ~lanice.

U Moskvi je saop{teno da }e na samitu BRIKS-a biti predstavqeno 36 zemaqa, od kojih 22 na najvi{em nivou, kao i rukovodstvo {est me|unarodnih organizacija. Izme|u ostalih, najavqen je dolazak lidera Kine Si \inpinga, Irana Masuda Peze{kijana, Turske Rexepa Tajipa Erdogana i Indije Narendre Modija, kao i generalnog sekretara UN Antonija Gutere{a.

PLANETA

Smrtonosni izraelski napadi {irom Libana

Libansko Ministarstvo zdravqa saop{tilo je da je u izraelskom vazdu{nom udaru na Balbek, grad na istoku Libana, poginulo {estoro qudi, ukqu~uju}i dete.

Nacionalna novinska agencija (NNA) javila je da je svih {est `rtava iz jedne porodice.

Jo{ ~etvoro qudi je poginulo i ~etvoro raweno u izraelskom napadu na Kharajib na jugu Libana.

NNA javqa o ~etiri izraelska vazdu{na udara na mesto Arabsalim kojima su ga|ani stambeni kvartovi.

Izraelski borbeni avioni ciqali su danas ~etiri puta i mesto Kiam u podru~ju Nabatije na jugu Libana.

„Tramp `eli izlazak iz NATO-a,

natera}e Ukrajinu na predaju“

Kamala Haris, kandidat demokrata za predsednika SAD i aktuelna potpredsednica izjavila je da }e ruski lider Vladimir Putin „sedeti u Kijevu“ ukoliko pobedi wen republikanski protivkandidat Donald Tramp.

„Tramp }e primorati Ukrajinu da se preda u borbi protiv agresora kr{e}i wen suverenitet. Ako bi Donald Tramp postao predsednik, Vladimir Putin bi sedeo u Kijevu“, rekla je Harisova tokom predizbornog mitinga u Mi~igenu, prenosi Sputwik.

Prema wenom mi{qewu, Tramp „dozvoqava da se wime lako manipuli{e laskawem i qubazno{}u“.

Ona tvrdi da je wen glavni rival u izbornoj trci spreman da kapitulira po pitawu sukoba u Ukrajini, kao i da nastoji da smawi u~e{}e Va{ingtona u me|unarodnim poslovima.

„Da budemo jasni po tom pitawu, posebno u vezi sa Ukrajinom. Pristup Donalda Trampa bi zna~io kapitulaciju", ocenila je Haris.

Prema re~ima demokratskog predsedni~kog kandidata, „izolacija je upravo ono {to Tramp `eli, odnosno izlazak iz NATO-a, ostavqawe prijateqa Amerike iza sebe“.

Harisova je davala sli~ne izjave i tokom televizijske debate u septembru.

Tramp je tada uzvratio da wegova protivnica u predsedni~koj trci, uprkos susretu sa ukrajinskim rukovodstvom na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu po~etkom 2022. godine, nije uspela da spre~i izbijawe borbi u Ukrajini, kao i da bi Putin „sedeo sre}niji u Moskvi nego {to je sada“.

Podsetimo, ameri~ki predsedni~ki izbori odr`a}e se 5. novembra.

Ve}ina Amerikanaca smatra da `ivi

lo{ije

nego pre ~etiri godine

Ne{to vi{e od polovine Amerikanaca smatra da `ivi lo{ije nego pre predsedni~kih izbora 2020. godine, pokazuje najnovija Galupova anketa. Osim toga ve}ina stanovnika SAD smatra da se situacija u ekonomiji zemqe i daqe pogor{ava. Istra`ivawe pokazuje da 52 odsto ispitanika smatra da oni i wihove porodice `ive lo{ije nego 2020. godine, a wih 39 odsto smatra da `ive boqe. Oko osam procenata navodi da im se standard u osnovi nije zna~ajnije promenio.

Galup je istra`ivawe obavio od 16. do 28. septembra a utvrdio je i razlike u percepciji standarda stanovni{tva uo~i predsedni~kih izbora. Rezultati su pokazali da ~ak 72 odsto demokrata smatra da `ivi puno boqe nego pre ~etiri godine, samo 7 odsto republikanaca to misli dok je 35 neutralnih.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

TRAMP I HARISOVA U BORBI ZA GLASOVE LATINOAMERIKANACA:

Reklame na {panskom porasle za 25 odsto

Kandidati republikanaca i demokrata na predsedni~kim izborima u SAD, Donald Tramp i Kamala Haris u zavr{nici kampawe }e se boriti za glasove bira~a latinoameri~kog porekla, a najve}e pove}awe broja oglasa na {panskom jeziku bele`i se u Arizoni i Nevadi koje imaju zna~ajan broj takvih glasa~a, koji bi mogli da odlu~e rezultate izbora.

Tramp, koji je prethodno obe}ao da }e sprovesti najve}u deportaciju migranata u istoriji SAD, u reklamnoj kampawi pred izbore udvara se glasa~ima latinoameri~kog porekla i koristi sasvim druga~iji narativ, uz optimisti~nu video-monta`u kako ple{e uz muziku salse.

Procenat reklama za predsedni~ke izbore koji se prikazuju na televizijskim i radio stanicama na {panskom jeziku dostigao je rekord ove godine, sko~iv{i na 25 odsto oglasa u predsedni~koj kampawi u Nevadi, u odnosu na deset odsto koliko ih je bilo pred izbore 2020. godine.

U Arizoni je broj oglasa na {panskom u vezi predsedni~ke kampawe porastao na 15 odsto, sa 11 odsto koliko ih je u toj dr`avi bilo na prethodnim izborima, prema podacima kompanije za pra}ewe "Ad impakt".

Ova rekordna potro{wa za reklamirawe u Arizoni i Nevadi, gde se pribli`no jedna petina glasa~a identifikuje kao Latinoamerikanci, ilustruju napore Republikanske partije da privu~e wihovu podr{ku u tim kqu~nim dr`avama, dok Demokrat-

ska partija nastoji da zadr`i latinoameri~ki bira~ki blok koji se, prema rezultatima anketa, udaqava od wih.

Demokrate su u velikoj meri zaslu`ne za porast reklamirawa na {panskom jeziku, sa ulo`enih 41 milion dolara u dve dr`ave, {to je vi{e nego duplo od iznosa za reklamirawe u kampawi za predsedni~ke izbore 2020. godine, dok se sami oglasi sve vi{e pomeraju od teme imigracije, i fokusiraju se na pitawa kao {to su tro{kovi `ivota. Latinoamerikanci danas ~ine rekordnih 14,7 odsto bira~kog tela u SAD, a prema posledwim podacima podr{ka Kamali Haris me|u verovatnim glasa~ima latinoameri~kog porekla je ispod procenta podr{ke koju su imali kandidati demokrata na ranijim izborima, pokazuje najnovija anketa "Wujork Tajmsa" i Sijena kolexa. U kqu~nim dr`avama, ukqu~uju}i Arizonu i Nevadu, anketni podaci pokazuju da Tramp ima malu prednost u odnosu na Haris.

UMRO ERDOGANOV NEPRIJATEQ:

U Turskoj ozna~en

kao terorista

Turski islamski propovednik Fetulah Gulen (84) umro je u nedequ (20. oktobar) uve~e u bolnici u ameri~koj saveznoj dr`avi Pensilvaniji.

Turski ministar spoqnih poslova, Hakan Fidan, potvrdio je Gulenovu smrt i opisao ga kao vo|u „mra~ne organizacije“. Turska Gulenov pokret smatra teroristi~kom organizacijom.

OSNIVA^ POKRETA HIZMET

Gulen je ro|en u aprilu 1941. godine u isto~noj turskoj provinciji Erzurum kao

primoran da 1999. godine ode u SAD kako bi izbegao sudski postupak u Turskoj zbog optu`bi za potkopavawe dr`ave.

OD SAVEZNIKA

DO ZAKLETOG NEPRIJATEQA

Gulen se nekada smatrao saveznikom turskog predsednika Rexepa Tajipa Erdogana, ali kasnije je postao wegov protivnik.

Do raskola je do{lo 2013. godine, kada su se pojavile optu`be za korupciju protiv nekoliko zvani~nika i ministara bliskih Erdoganu. Smatralo se da su iza istraga stajali advokati i policijski slu`benici povezani s pokretom Hizmet.

sin imama. Smatra se osniva~em pokreta poznatog kao Gulenov pokret. Sam pokret sebe naziva Hizmet, {to zna~i „pru`awe usluge“.

Pokret, koji vodi obrazovne ustanove {irom sveta, aktivan je i u Nema~koj, gde prema sopstvenim navodima vodi udru`ewa za me|ureligijski dijalog, udru`ewa za podu~avawe, {kole i vrti}e. Stru~waci pokretu pripisuju konzervativni islamski svetonazor.

Pokret je osnovan {ezdesetih, kada je Gulen postepeno izgradio mre`u obrazovnih institucija i medijskih kompanija u Turskoj. Osamdesetih i devedesetih pokret se sve vi{e {irio, a mnoge pristalice dolazile su na dr`avne funkcije, pi{e Doj~e vele.

Godine 1998. objavqeni su snimci na kojima je Gulen navodno pozvao svoje pristalice da „strpqivo“ rade na tome da „preuzmu kontrolu nad dr`avom“.

Iako su pristalice osporavale autenti~nost snimka, propovednik je bio

Godine 2014. izdat je nalog za Gulenovo hap{ewe, optu`en je za izdaju, a wegova organizacija progla{ena je teroristi~kom od strane turske vlade.

ERDOGAN OPTU@UJE

POKRET ZA

POKU[AJ PU^A

Godine 2016. Erdogan je okrivio Gulena i wegove pristalice za poku{aj dr`avnog udara u Turskoj. Delovi turske vojske poku{ali su da sru{e vladu. Poku{aj pu~a nije uspeo, a tokom jedne no}i poginulo je 265 qudi, dok je vi{e od 1.400 raweno.

Gulenu je 2017. godine oduzeto tursko dr`avqanstvo. Jo{ od 1999. godine `iveo je u ameri~koj saveznoj dr`avi Pensilvaniji. Turska je vi{e puta tra`ila wegovo izru~ewe, {to su Sjediwene Dr`ave uvek odbijale.

Propovednik je uvek poricao ume{anost u poku{aj pu~a. U izjavi iz 2016. godine, kao odgovor na optu`be turske vlade, istakao je da je „posebno uvredqivo“ biti optu`en za povezanost s neuspelim pu~em, pogotovo jer je i sam trpeo negativne posledice pod nekoliko vojnih udara u Turskoj.

Nakon poku{aja pu~a, desetine hiqada qudi {irom Turske koji su smatrani pristalicama Gulena bili su otpu{teni iz javne slu`be, progoweni ili uhap{eni. Erdogan je propovednikov pokret nazvao „kancerogenim“ i obe}ao da }e u~initi sve kako bi ga „iskorenio“.

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

^ime pla}amo „Votsap“

Nijedan od skoro tri milijarde korisnika u svetu nije platio uslugu kori{}ewa ili preuzimawa aplikacije „Votsap“. Kako onda kompanija zara|uje?

na primer, mo`ete kupiti kartu za autobus i izabrati svoje sedi{te preko aplikacije Votsap.

„Na{a vizija, ako sve ovo shvatimo kako treba, je posao i klijent bi trebalo da bude u mogu}nosti da uradi stvari kako treba u okviru ~eta“, obja{wava Nikila Srinivasan, potpredsednica sektora za

Kubanci protestuju - posle uragana Havana paralisana

Najmawe {est osoba poginulo je u uraganu Oskar na Kubi, Havana je paralisana, dok se zemqa priprema za ~etvrtu no} bez struje.

U urbanim ~etvrtima izbili su protesti, a demonstranti su udarali u lonce i bacali sme}e na ulice, zato {to nemaju vodu i struju, prenosi AP. Kubanski predsednik Migel Diaz Kanel odgovorio je da je gra|anska neposlu{nost neprihvatqiva i ne}e biti tolerisana i obe}ao je da }e red biti sa~uvan. Vi{ednevni nestanak struje usledio je posle velikog prekida u napajawu koji se dogodio pro{log ~etvrtka.

S obzirom da potra`wa za strujom dosti`e tri gigavata, dok vlada proizvodi samo 700 megavata, mnogi gra|ani sumwaju u tvrdwe zvani~nika da }e se situacija uskoro stabilizovati, navodi Aso{iejted pres.

Ministar energetike Visente de la O'Levi naglasio je da }e {kole ostati zatvorene barem do ~etvrtka, dok su na snazi vanredne mere za smawewe potro{we elektri~ne energije.

Dugi su redovi ispred pekara i benzinskih pumpi, nesta{ica je i hrane i goriva koji se subvencioni{u. Qudi koriste improvizovane {porete na drva. Kuba je primila pomo} iz nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i Meksiko i Venecuelu. DANIMA CELA KUBA BEZ VODE I STRUJE:

Korisnici aplikacije za ~etovawe „Votsap“ dnevno razmene na desetine, pa ~ak i na stotine poruka. Bez obzira na to koliko su razgovori koje vodimo sa ~lanovima porodice, prijateqima i kolegama na toj platformi uzbudqivi ili dosadni, komunikacija je (podrazumevano) {ifrovana.

Na{e bezbri`no }askawe koristi mo}ne ra~unarske servere kompanije „Votsap“ sme{tene u razli~itim centrima podataka {irom sveta.

To nije uop{te jeftino, pa ipak, nijedan od skoro tri milijarde korisnika u svetu, nije platio uslugu kori{}ewa ili preuzimawa aplikacije. Kako onda „Votsap“ zara|uje?

Bez sumwe, poma`e to {to „Votsap“ iza sebe ima ogromnu mati~nu kompaniju – „Metu“, kojoj pripadaju i „Fejsbuk“ i „Instagram“. Pojedina~ni, li~ni nalozi na ovoj platformi su besplatni jer „Votsap“ zara|uje od korporacija koje `ele da komuniciraju sa takvim „malim“ korisnicima. Od pro{le godine kompanije mogu besplatno da otvaraju kanale na Votsapu tako da mogu da {aqu poruke koje }e pro~itati svi koji odlu~e da se pretplate. Me|utim, ono za {ta pla}aju je mogu}nost interakcije sa pojedina~nim klijentima putem aplikacije. To mo`e biti konverzacija ili transakcija.

razmenu poslovnih poruka u kompaniji „Meta“.

„To zna~i da ako `elite da rezervi{ete kartu, ako `elite da vratite ne{to {to ste kupili, ako `elite da izvr{ite uplatu, trebalo bi da budete u mogu}nosti da to uradite bez napu{tawa ~eta. A onda samo nastavite druge razgovore.“ Preduze}a sada tako|e mogu da odlu~e da plate link kojim se pokre}e novi ~et direktno iz onlajn oglasa na Fejsbuku ili Instagramu do li~nog naloga.

Velika Britanija je na ovom poqu po~etnik, ali u indijskom gradu Bangaloru,

Nikila Srinivasan ka`e da samo ova opcija tehnolo{kom gigantu vredi „nekoliko milijardi dolara“.

Dva metka u usta{kog poglavnika

U Argentini, gde je `iveo i radio, Blagoje Jovovi} je bio veoma ugledan i po{tovan ~ovek, svi su ga smatrali gospodinom, i nije postojala ni senka sumwe da je on pucao na Paveli}a, iako se znalo da poma`e izgradwu srpskih verskih i kulturnih objekata

Od 9. aprila 1957. kada je u Argentini sa dva metka iz pi{toqa pogodio u ki~mu usta{kog poglavnika Antu Paveli}a, srpski junak Blagoje Jovovi} ~uvao je tu tajnu sve do decembra 1998, kada je sa suprugom i }erkom stigao u rodnu Crnu Goru i u ti{ini jedne od najve}ih srpskih svetiwa, manastira Ostrog, posve}enog Svetom Vasiliju Ostro{kom, ispovedio se bla`enopo~iv{em mitropolitu Amfilohiju. Bio je to dan u kome je Blagojeva }erka Marija postala svesna juna{tva svoga oca jer se krvniku srpskog naroda osvetio u usta{koj vu~joj jami u Argentini, gde se krio okru`en svojom koqa~kom bratijom i za{ti}en od dr`avnog vrha te latinoameri~ke zemqe. U intervjuu za „Pe~at“ o tome smo razgovarali sa Blagojevom }erkom Marijom Jovovi}, nastawenom u Argentini, piscem i profesorom, koja je tokom godinu i po dana boravka u Srbiji napisala dve kwige o liku i delu svog oca, a sada pi{e i tre}u. Svrha tog wenog poduhvata je predo~avawe svetu nekih dugo skrivanih istorijskih ~iwenica i istina.

n Kada ste prvi put ~uli da je Va{ otac pucao u Antu Paveli}a, da li ste znali ko je Paveli}, koga je, zapravo, Va{ otac ubio?

- Otkad znam za sebe, znam i ko je Ante Paveli}. Moj otac je od moje rane mladosti nama, wegovoj deci, pri~ao i ~itao o wegovoj otaxbini, o wenoj istoriji i posebno o stradawu srpskog naroda od Ante Paveli}a i wegovih usta{a. Imao je ogromnu literaturu i dokumentaciju o usta{kim zlodelima i ja sam sve o tome znala. Mo`da i vi{e nego {to je trebalo u periodu moga detiwstva, ali po{to otac nije sklawao te papire od nas, nego su svi stajali u biblioteci, ja sam bila znati`eqna i sve sam ~itala. Pored toga, otac nam je veoma ~esto pri~ao o tragi~nim doga|ajima srpske istorije. Tako sam do detaqa saznala o na~inima na koje su bili mu~eni i likvidirani Srbi ne samo u Jasenovcu nego u celoj NDH. Zna~i, sve sam znala, samo nisam znala da je Paveli}a ubio moj otac. n A kad ste ~uli da je Va{ otac li~no presudio te{kom zlo~incu, kako ste se ose}ali?

- Bila sam uzbu|ena, i bila sam veoma ponosna na svog oca. Ja jesam hri{}anka, ali znam za onu narodnu – ko se ne osveti taj se ne posveti! I nijednog trenutka nisam pomislila ni{ta ru`no, jer sam oduvek moga oca izuzetno po{tovala kao jednog moralnog i ~asnog ~oveka, istinskog gospodina, i on je toga trenutka u mojim o~ima postao jo{ veli~anstveniji – rodoqub i heroj. I sada, ve} petu godinu kako pi{em kwige o svom ocu, Blagoje Jovovi} je svakim danom sve ve}i i zna~ajniji u mojim mislima i srcu. Ovo pri~am i kao pisac, ne samo kao }erka. Jer ja sam htela da razumem wegov motiv, pa sam po raznim bibliotekama tragala za dokumentima o wegovom delu i tako ga sve boqe i boqe upoznavala. n Jeste li svu tu dokumentaciju o Paveli}u i wegovim usta{ama uspeli nekako da snimite, fotokopirate, ili na neki drugi na~in sa~uvate za sebe, jer ona u jeku revizije istorije odjednom mo`e da „nestane“?

- Pet godina pre pandemije ja sam htela da zapo~nem svoje pisawe, pa sam od 2019. po~ela da odlazim u Nacionalnu bibli-

oteku u Buenos Ajresu koji je ~etiri sata udaqen od mesta u kome `ivim, a tako|e mi je bio dostupan Arhiv Ministarstva spoqnih poslova Argentine. I oni su mi dali sva dokumenta o Paveli}u, usta{ama i nacistima koje su imali. Ja sam ih, naravno, sve fotografisala i napravila li~nu arhivu sa vi{e hiqada dokumenata, tako da posledwih pet godina, do danas, napisala sam dva toma kwige sa namerom da ~itaoci razumeju kakav status usta{e imaju u Argentini, jer oni su bili saradnici diktatora Perona. Naravno, Paveli} je bio glavni tamo i u Buenos Ajresu su napravili Hrvatski dom. I tu je Paveli} imao svoju vlast u egzilu sa istim qudima koje su oko wega bili u NDH pa pobegli u Argentinu. n Jeste li imali neki „bliski susret“ sa usta{ama s obzirom da ste `iveli u gradu Rosario gde je bio najve}i broj wih?

- Interesantno, ali zaista nisam. Upoznala sam neke Hrvate, ali sa usta{ama nikakvog kontakta nisam imala. Moja majka je Argentinka, hri{}anka, i po{to je sa Blagojem izrodila ~etvoro dece, tri }erke i sina, morala je da tra`i pomo} svojih roditeqa koji su `iveli u Rosariju, pa je tako i Blagoje iz Buenos Airesa do{ao da `ivi u ovom gradu. A tu je bio najve}i broj usta{a. Kad iz ove perspektive posmatram wegov i sve na{e `ivote, zaista se pitam kako je Blagoje uspeo da sa~uva i sebe i nas, i naprosto mu se divim.

n Sad kad pi{ete kwige, {ta je prevashodni ciq koji `elite wima da ostvarite?

- Istina i samo istina. Vidim da su qudi godinama imali strah da pri~aju istinu. Kao profesor koji dobro poznaje psihologiju i pedagogiju, ja svojim stvarawem `elim da im razbijem taj strah i ohrabrim i wih da pri~aju. Ne mogu da verujem da ni 80 godina od proboja zatvorenika u Jasenovcu Srbi nisu doneli Rezoluciju o usta{kom genocidu, ali zato imamo deklaraciju o srpskom genocidu nad muslimanima. To je, naprosto, neverovatno. Ne bojim se da ka`em da je to la`, ma ko je izgovarao. n Kao oficir Jugoslovenske vojske u otaxbini Blagoje je posle rata oti{ao u Italiju, a odande 1947. u Argentinu. Da li je on tada znao da je i Paveli} tamo? - Kad je do{ao nije znao. Ali u Argentini ima jako malo Srba, i oni su znali da je Paveli} tamo, pa je tako i Blagoje veoma brzo saznao. Verujem da je istog toga trenutka po~eo da razmi{qa o osveti, jer sa nekoliko Srba koji su imali informacije o Paveli}u napravio je jednu malu grupu qudi od poverewa. Otad su po~eli sa razradom plana i moj otac je strpqivo ~ekao trenutak koji je do{ao posle 10 godina. n Kako se dogodio sam ~in atentata, da li je bilo nekoga u blizini ko je mogao da posvedo~i o „padu“ usta{kog poglavnika?

- Sve se dogodilo u predve~erje. Nemam obja{wewe kako su se Paveli} i Blago-

je zatekli potpuno sami u mra~noj ulici. Iako su svi mediji izve{tavali da se to dogodilo 10. aprila, ja u brojnim dokumentima nalazim da se atentat desio 9. aprila 1957, dakle uo~i Dana progla{ewa NDH. Tog predve~erja Blagoje je sa~ekao Paveli}a koji je bio potpuno sam, bez ijednog telohraniteqa ili pratwe. Moj otac ga je pozvao imenom, Ante se okrenuo tek toliko da su im se sreli pogledi i Blagoje je u tom trenutku pucao u wega. Paveli} je pao ali je nekako uspeo da se odvu~e do hotela u kome je boravio. Ve} slede}eg dana evakuisan je sa porodicom u Madrid i tu je slede}ih godinu i po dana le`ao u bolnici do smrti, a umro je u mukama kao pas i tu je i sahrawen. Niko od usta{a nije bio pored wega, Luburi} nije hteo ni da ga vidi. n Po{to ste istra`ivali i rimske arhive i pro~itali nebrojene dokumente, jeste li mogli da vidite koliko su Vatikan i wegovi vrhovni poglavari duboko ume{ani u genocid nad srpskim narodom?

- Ne samo da su ume{ani, oni su bili glavni. Vatikan je bio centar stvarawa velikog plana da se istrebe ne samo Jevreji, nego i pravoslavni narodi. Na kraju, sve {to se danas doga|a samo je nastavak tog plana. Kad je papa Francisko 2020. otvorio neke arhive sa li~nom dokumentacijom, istori~ari koji su slede}e godine oti{li da je pregledaju na{li su dokument o tome da je jedan nema~ki sve{tenik pismom obavestio papu Pia XII o strahotama u koncentracionom logoru, ali je papa uprkos tome primio i Paveli}a i wegove usta{e, ali i Tita. Me|utim, Paveli}eva k}erka Vi{wa koja je 50 godina `ivela u potpunoj tami, tvrdila je da wen otac nije ni{ta kriv i da je Jasenovac bio radni logor, a ja pitam za{to onda do smrti nije smela da iza|e iz ku}e u Madridu? I pitam se kako su ona, wen brat i majka `iveli sve te godine, jer sama je izjavila da su u svakom gradu u kome su `iveli mewali prezime. Mo`ete li da zamislite za{to, i kakav je to `ivot? Kao osoba koju veoma zanima sociologija ja to obja{wavam strukturom kukavi~kih li~nosti. Uostalom, Hrvati su dokazali da nisu slobodarski narod, oni uvek ~ekaju ishod nekog rata da bi se na kraju priklonili pobedniku. Za razliku od wih mi smo kao porodica `iveli sre}no i nikada se i nikoga nismo bojali, posebno moj otac! n A Va{ otac je nastavio da `ivi i radi u Argentini, i nikada nije bio ~ak ni osumwi~en da je pucao u Paveli}a?

- Ba{ tako. On je imao svoj posao, bio veoma ugledan i po{tovan ~ovek. Svi su ga smatrali gospodinom i ni senka sumwe nije pala na wega. A svim svojim delima je jasno davao do znawa da je Srbin. Finansirao je izgradwu Centra „Dra`a Mihajlovi}“, Kulturnog centra „Wego{“ i Pravoslavne crkve posve}ene Svetom Savi u Buenos Ajresu. Po{to je na{a majka, argentinska katolkiwa, bila potpuno odana Blagoju, i primila pravoslavqe, mi smo kao deca

kr{teni u toj crkvi koja je kasnije pretvorena u manastir, a u Buenos Ajresu 1986. godine izgra|ena jo{ jedna pravoslavna crkva.

n Postoje i pri~e da Blagoje nije ubio Antu Paveli}a i da je on „pacovskim kanalima“ uspeo da pobegne iz Argentine. [ta Vi ka`ete?

- Svi argentinski izvori ka`u da je Paveli} umro od dva metka u telu. Po{to je imao jako visok {e}er, on nije mogao da bude podvrgnut operaciji odstrawivawa ta dva metka iz ki~me. I tako je polako umirao u velikim mukama. A se}am se da je moj otac govorio kako }e Ante Paveli} umreti od dva metka u telu, i tako se i dogodilo godinu i po posle atentata u madridskoj bolnici. [panske novine su o tome pisale. Ovde moram da ka`em da je Blagoje hteo da puca Paveli}u u glavu i raznese mu mozak, me|utim pravoslavni sve{tenik u Argentini Radojica Popovi} mu je rekao da to ne radi, da ga ubije kao ~oveka a ne kao `ivotiwu. Blagoje ga je poslu{ao i zato je Paveli} `iveo jo{ godinu i po u bolnici u Madridu gde je i sahrawen. n Kad se, i kako, dogodilo da Vam otac ispri~a o~igledno dugo ~uvanu tajnu?

- Sve se to dogodilo po neverovatnoj Bo`joj promisli. Naime, decembra 1998. godine, posle pet dana pripreme i putovawa preko Italije do Crne Gore, moja majka i ja stigle smo sa ocem u wegovu Otaxbinu, Crnu Goru. Iako tolike godine nije dolazio, majka i ja smo ga te godine nagovorile da do|e na 40 dana otkako mu je umro brat, a sestra prethodne godine. Ceo put je bio veoma emotivan za Blagoja, jer putovali smo istim putem kojim je on posle rata oti{ao iz Crne Gore, preko Barija. U rodnom Kosi}u do~ekala nas je rodbina i mi smo pose}ivali wihove ku}e. Jednoga dana oti{li smo u Ostrog i moj otac se javio mitropolitu Amfilohiju sa kojim se {etao pored manastira ali na prili~noj udaqenosti od mene i majke. Posle vi{e od sata do{li su do nas i rekli da sad svi idemo na ru~ak kome prisustvovalo desetak qudi. Sve je bilo izuzetno sve~ano, ali vidno ispuweno nekim i{~ekivawem. Moj otac je onda do detaqa ispri~ao kako je sa~ekao i upucao Antu Paveli}a. Nastao je tajac, ali ja se uop{te nisam zbunila ni iznenadila. Naprotiv, imala sam utisak kao da sam ja to ve} znala. I bila sam uverena da se Blagoje, zapravo, ispovedio mitropolitu Amfilohiju, mada nisam znala ko je on. n Kako ste se ose}ali toga trenutka, jeste li se pitali za{to je Va{ otac postao ubica?

- Ne, ja sam toga trenutka postala jo{ ponosnija }erka Blagoja Jovovi}a, i bi}u to do sudwega dana jer moj otac je presudio usta{kom zlo~incu po ~ijem nare|ewu su nastradale na stotine hiqada nevinih Srba, pogotovo staraca, `ena i neja~i za ~iju `rtvu ostatak sveta nema ama ba{ nikakvu empatiju. Zna~i, moj otac je preuzeo na sebe obavezu da posegne za ~inom pravde usled apsolutnog odsustva me|unarodne pravde i u situaciji kada su mnoge zemqe sau~estvovale u skrivawu Paveli}a. Zato, dok znam za sebe ja }u pisati istinu o usta{kom genocidu nad Srbima i ~asnom i juna~kom delu moga oca Blagoja Jovovi}a, kome neka je slava i Carstvo nebesko u slobodnoj Srbiji ~ije dr`avqanstvo smo dobili mi, wegova deca, i u koju }emo najverovatniji preneti wegove zemne ostatke, n Kako je preminuo Va{ i na{ junak? - Ubrzo po{to smo se iz Crne Gore vratili u Argentinu, ta~nije posle dva meseca, po~ela je stra{na NATO agresija na SRJ. Blagojevo srce nije moglo da izdr`i jo{ jednu nesre}u srpskog naroda. Iako fizi~ki zdrav, umro je od prevelikog bola, ali okru`en velikom qubavqu i po{tovawem wegovih najdra`ih.

Dodik: Sasta}u se sa Putinom na samitu BRIKS-a

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e se na predstoje}em samitu BRIKS-a u Kazawu sastati sa

nametawem odre|enih dru{tvenih vrednosti iako je to neprimewivo zbog razli~itih tradicija, kultura i sli~no. Upravo

predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i drugim liderima iz najmo}nijih zemaqa sveta koji, kako je naveo, promovi{u vrednosti koje odgovaraju i Republici Srpskoj.

„Te vrednosti su, izme|u ostalog, sloboda, mir, stabilnost, me|usobno po{tovawe i uva`avawe bez nametawa i me{awa u unutra{we stvari drugih zemaqa", rekao je Dodik.

On je ocenio da je BRIKS zajednica zemaqa koje ba{tine suverenitet, zajedni~ku ekonomsku, kulturnu i drugu saradwu.

„To nije vojna organizacija, ve} ne{to {to mo`e biti adekvatan odgovor hegemoniji koja se {irila svetom iz jednog centra

to nametawe izazivalo je razne nestabilnosti u svetu i u~inilo ga rovitim u svakom pogledu“, ukazao je Dodik.

On je naveo da samit BRIKS-a ima veliki zna~aj, imaju}i u vidu da Republika Srpska te`i da na globalnom nivou objasni svoj polo`aj unutar BiH.

„BRIKS budi nadu i daje {ansu pre svega miru koji bi trebalo da bude karakteristika ~itavog sveta. Zato je va`no da Republika Srpska na tom samitu bude evidentirana i prisutna i da mo`emo da ostvarimo kontakte sa u~esnicima tog samita“, istakao je Dodik.

Dodik je za Radio Republike Srpske rekao da je ponosan na ~iwenicu da }e u~estvovati u

radu, odnosno posmatrawu rada ove mo}ne grupacije zemaqa koja je po ekonomskoj snazi ve} prevazi{la grupu sedam najrazvijenijih zemaqa sveta (G7).

„Za Srpsku je bitno da zna kakvi su trendovi na tom planu i da razume na~in na koji }e se BRIKS kretati u budu}nosti. Jer, o~igledno je da je re~ o procesu koji }e dominirati globalnim odnosima u narednom periodu“, dodao je Dodik.

On je pojasnio da BRIKS po{tuje suverenitet dr`ava ne postavqaju}i uslove i zahteve poput onih ~ije ispuwavawe tra`i EU, koja `eli da i potrebama velikih globalnih igra~a prilagodi zemqe koje `ele da postanu ~lanice.

Dodik je napomenuo da BRIKS uva`ava specifi~nosti zemaqa i ekonomsko-politi~kih procesa u wima.

„Ta organizacija ne tra`i da se ne{to mewa na unutra{wem planu, ve} afirmi{e saradwu u~esnika tako da to svakoj zemqi odgovara, a ne da stvari budu diktirane samo iz jednog centra“, rekao je Dodik. Navode}i da BRIKS nudi odre|enu vrstu alternative, Dodik je rekao da je veoma va`no da takva vrsta organizacije uspe za razliku od nastojawa da se stalno name}u re{ewa iz, kako je kazao, nekih udaqenih kabineta.

On je naveo da }e se u BiH nastaviti rad na pitawima evropskih integracija, iako je jasno da vi{e od pola ~lanica EU danas ne bi ispunilo kriterijume koje

Brisel name}e za ~lanstvo i dodao je da postoji sve ve}i evroskepticizam ~ak i u pojedinim zemqama EU, prenela je Srna.

„Oni neopravdano ignori{u stawe i probleme u okviru same EU koji vi{e vode ka dezintegraciji nego integraciji i ja~awu EU. Dakle, sve to tra`i od nas da izu~imo i neke alternative“, ukazao je Dodik.

Prema wegovim re~ima, te{ko je o~ekivati da }e Republika Srpska mo}i da postane ~lanica BRIKS-a ili neke sli~ne organi-

Sad i muslimani protiv [mita Vaskrsava

Izjava (ne)imenovanog visokog predstavnika Kristijana [mita koja je uzburkala javnost u Sarajevu zbog pore|ewa Ratka Mladi}a i Alije Izetbegovi}a, izazvala je odjek i u Bawaluci. Simo Tu{evqak, istra`ilac ratnih zlo~ina, ocenio je da je svako pore|ewe Izetbegovi}a s bilo kojim Srbinom „neumesno”, nazvav{i ratnog lidera muslimana „inspiratorom zla u BiH”. Najpre se Sarajevu nije dopalo to {to je [mit, govore}i o nastavim planovima i

programima, srpskog vojskovo|u izjedna~io s muslimanskim predvodnikom u vreme rata. Kako su u Bawaluci i pretpostavili, posle histerije u Sarajevu, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) promenila je ton. Iz OHR su saop{tili, naknadno poja{wavaju}i [mitovu izjavu da je Ratko Mladi} „osu|eni ratni zlo~inac”, a da je Alija Izetbegovi} „bio kqu~na li~nost u postizawu mira i Dejtonskog sporazuma, te je svojim delovawem spasao mnoge `ivote”. Iz OHR su odbacili tvrdwe da je [mit izjedna~io Mladi}a i Izetbegovi}a, opisav{i to kao „zlonamernu interpretaciju”.

Usledila je i reakcija lidera SDA Baki-

ra Izetbegovi}a: „Rahmetli Alija Izetbegovi} je svetlosnu godinu ispred wega. Mislim da je nau~io lekciju, mada ne znam da li je gore to {to je izgovorio ili {to sada }uti”, navodi Izetbegovi}. Reaguju}i na „popravku” stava od strane OHR, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} je citirala „miroqubivi citat” iz, kako ironi~no navodi, „miroqubive” Islamske deklaracije Alije Izetbegovi}a: „Nema mira, ni koegzistencije izme|u islamske vere i neislamskih dru{tvenih i politi~kih institucija.” Ona je podsetila da je Alija rekao da }e `rtvovati mir za suverenu BiH, {to je i uradio, na`alost i na {tetu svih naroda u BiH. Na „Instagramu” je objavila fotografiju Alije Izetbegovi}a sa, kako je navela, „poznatim mirotvorcima” iz odreda „El muxahid”, koji su tokom xihada u BiH Srbima i Hrvatima odsecali glave i proterivali ih. „Tu je i wihov lokalni ratni komandant, a danas osu|eni i odmah zatim odbegli ratni zlo~inac Sakib Mahmuqin. Divno dru{tvance, sve sami mirotvorci po ukusu i kriterijumima OHR”, navela je Cvijanovi}eva. Zamenik predsednika Bora~ke organizacije RS Goran [ehovac prime}uje da Bo{waci odbijaju da priznaju da su ratni zlo~ini po~iweni i nad Srbima u FBiH, podsetiv{i da su mnogi nedu`ni Srbi pobijeni u raznim sarajevskim podrumima, ali i u Tar~inu, Pazari}u, Trnovu i Ledi}ima. „Poznato je da je Alija postrojavao xihad ratnike po raznim planinskim predelima u BiH gde su sekli glave i mu~ili zarobqene Srbe”, podse}a [ehovac koji je Aliju opisao kao „jednog od najve}ih zlo~inaca u BiH”.

U potkozarskom selu Kijevci, blizu Gradi{ke, u toku je obnova manastira Karanovac, va`nog duhovnog spomenika srpskog naroda. Dugogodi{wa arheolo{ka istra`ivawa, pre dvadeset godina, potvrdila su postojawe sredwovekovnog manastira iz perioda Stefana Dragutina iz loze Nemawi}a. Prona|ena su 54 groba te veliki broj predmeta koji poti~u iz sredweg veka. Me|u wima su srebrne nau{nice, nov~i}i, fibula (kop~a) od bronze, pojasna kop~a od gvo`|a, ekseri i velika koli~ina sredwovekovne keramike. U unutra{wosti manastirske crkve istra`en je drugi sloj sahrawivawa, prona|en ve}i broj skeleta. U oltarskom delu tako|e je prona|ena rimska keramika, pa se mo`e pretpostaviti da je ovaj objekat kori{}en i kao ranohri{}anska bazilika. Potpuno je sigurno, tvrdi arheolog Bojan Vujinovi}, da je manastirska crkva slu`ila u kasnom sredwem veku, u periodu od 13. do sredine 16. veka.

zacije, ali u svakom slu~aju ima}e status posmatra~a na ovom samitu.

Samit BRIKS-a bi}e odr`an od 22. do 24. oktobra u ruskom Kazawu.

BRIKS je me|udr`avno udru`ewe osnovano 2006. godine. Osim Rusije, Brazila, Indije, Kine i Ju`ne Afrike, od po~etka 2024. godine BRIKS-u su se pridru`ili Egipat, Etiopija, Iran, UAE i Saudijska Arabija. Rusija je predsedavaju}a organizacije 2024. godine.

manastir Karanovac u Potkozarju

Manstir je sme{ten u dolini re~ice Lubine, na ravni~arskom kompleksu pod nazivom Karanovac. Prvi put se pomiwe u „Bosanskoj vili” iz 1886. godine, kada se navodi da se u manastiru slu`ilo do nekog ,,rata sa Turcima'”. Manastir su poru{ili Turci nakon {to su ovi krajevi pali pod osmansku vlast. U blizini postoji vrelo, koje se, prema narodnom predawu, otvorilo kada su Turci sru{ili manastirsku crkvu, a zvono udarilo o zemqu na mestu sa kojeg je potekla voda. U ovom pravoslavnom sredwovekovnom manastiru prona|en je najstariji i najzapadniji }irili~ni natpis iz 1301.

godine, kada se pomiwe pop manastira Lomnice, koji vr{i slu`bu u manastirskoj crkvi u Kijevcima.

„Unutar ovog manastira prona|ene su i freske koje se sa sigurno{}u mogu dovesti u vezu sa srpsko-vizantijskim stilom, te se lako mogu prepoznati po beli~astim krugovima na draperijama sve{tenika, koji zapravo imitiraju bisere”, kazao je za „Politiku” arheolog Bojan Vujinovi}. Manstir Karanovac sada, posle nekoliko vekova, opet vaskrsava. Obnova je po~ela 2022. godine. Izgra|ena je zimska crkva, kelije za monahe, sala, biblioteka i muzejski prostor u kojem }e biti stalna postavka predmeta prona|enih tokom arheolo{kih istra`ivawa. Ove godine, planiran je zavr{etak konaka, a naredne po~etak gradwe glavnog hrama. Zavr{etak obnove kompleksa, na mestu koje svedo~i o nastanku i razvoju srpske istorije i kulturne ba{tine, planiran je do 2025. godine. U svetiwi iz vremena Stefana Dragutina iz loze Nemawi}a, prona|en je najstariji i najzapadniji }irili~ni natpis iz 1301. godine

Izetbegovi} sa ozlogla{enim xihadistima

PRVI POPIS POSLE MILA: Dokaz da u Crnoj Gori ipak preovladava srpski identitet

"U periodu koji je prethodio veli~anstvenim litijama postojao je projekat zlo~ina~ke diktature da Crna Gora bude ustanovqena kao antisrpska dr`ava, a da procenat Srba u na{oj zemqi bude sveden na 'pristojnu meru', tj. ispod 20 posto, takav projekat je do`iveo krah", ka`e analiti~ar Bo{ko Vuki}evi}

Posle pune tri i po decenije, Crna Gora do~ekala je rezultate popisa, podatke koliko je u dr`avi krajem pro{le godine bilo Crnogoraca, koliko Srba, koliko pravoslavaca, koliko ih govori crnogorskim, koliko srpskim jezikom, bez Mila \ukanovi}a i DPS-a na vlasti.

Danas, svako za sebe u Crnoj Gori, upore|uju}i podatke, mo`e da odgovori na pitawe koliko su prethodni popisi, i onaj 2003. i posebno onaj 2011, odra`avali stvarno stawe, a koliko su bili rezultat etni~kog, politi~kog, kulturnog in`iweringa.

Podgori~ki portal "Borba", najavquju}i rezultate popisa pozvao je gra|ane Crne Gore da ih ne "do~ekaju u rovovima", ve} da svi "po~nu malo vi{e uva`avati razli~itosti po uzoru na mnogo sre|enija dru{tva".

A, uporedni rezultati ka`u da je Srba u Crnoj Gori krajem pro{le godine bilo za ~etiri posto vi{e nego na popisu 2011. godine, a Crnogoraca za ~etiri posto mawe.

Poznanik sa severa Crne Gore, u~esnik litija, pe{a~ewa za odbranu svetiwa pre pet godina, ove promene obja{wava ne ~iwenicom da se toliko Srba doselilo u Crnu Goru ili da ih je toliko vi{e ro|eno, nego "da{kom slobode koji je stigao posle avgustovskih promena 2020. godine".

"Za tri decenije ovo je prvi put da smo slobodno mogli re}i ko smo i {ta smo, koje smo vere, kojim jezikom govorimo, da smo mogli da se izjasnimo bez pretwi po posao, egzistenciju, porodicu, po glavu", ka`e on.

Objavqeni podaci govore i da je ovo najve}i broj stanovnika Crne Gore koji su se na popisima posle Drugog svetskog rata izjasnili kao Srbi. Tako se na popisu 2003. godine 32 posto stanovnika izjasnilo kao Srbi, dok je 2011. godine Srba, posle jake kampawe DPS-a bilo 28,7, odnosno, ispod 30 posto.

Neki raniji podaci tek su svedok te{kog etni~kog in`iweringa koji je sprovo|en nad narodom Crne Gore. Pa je tako 1953. godine u Crnoj Gori bilo 6,4 posto Srba, Crnogoraca 86,6 odsto. Osam godina kasnije, 1961, Srba je bilo 2,99, Crnogoraca 81,37 odsto, sli~no je bilo i 1971. kada je Srba bilo tek 3,3 posto. Tek 1991. broj Srba u Crnoj Gori "osetno" je sko~io na 9,34 posto, Crnogorci su pali na 61,86 odsto. Vaqa, me|utim, imati u vidu da je te godine srpskim jezikom u ovoj dr`avi govorilo vi{e od 510.000 stanovnika u odnosu na 43,18 posto popisanih ove godine.

"Dobro je da se sve zavr{ilo, da je jednom stavqena ta~ka na pri~u o iden-

titetskim pitawima u Crnoj Gori. Kada pogledamo procente, jasno vidimo da su se stvari resetovale na popis iz 2003. godine. Procenti etni~ke pripadnosti sada su vrlo sli~ni, odnosno pokazuju trendove iz 2003. godine, i to pokazuje da je to bio momenat, kqu~ni trenutak kada se krenulo u proces zaokru`ivawa identiteta dve etni~ke grupe, odnosno Srba i Crnogoraca", ka`e za RT Balkan politi~ki konsultant Vladimir Dobrosavqevi}.

Po wegovoj oceni, iz tih razloga ne treba da zbuwuje ni {to se u odnosu na taj popis smawio broj qudi koji govore srpskim jezikom – 2003. je govorilo 61 procenat, sada oko 43 posto.

"To je posledica zaokru`ivawa dva identiteta, smawio se broj tzv. dualista, on je sada oko 10 posto, i po prirodi stvari dolazimo do potpunog zaokru`ivawa dva identiteta {to je po meni dobra stvar za samu Crnu Goru", ka`e Dobrosavqevi}.

Na{ sagovornik isti~e da je Crna Gora ovim pokazala da je "multietni~ka, multikulturalna dr`ava, multilingvisti~ka, multikonfesionalna, a da bi uvek bila stabilna, prosperitetna mora da bude postignuta jedna vrsta multikonsenzualne demokratije".

"Ovaj popis je i pokazateq da se zaustavio jedan {ovinisti~ki trend u poku{aja asimilacije na{ih sunarodnika u Crnoj Gori, {to ove brojke apsolutno dokazuju", zakqu~uje Dobrosavqevi}.

Po re~ima Bo{ka Vuki}evi}a, "nakon objavqivawa rezultata prvog slobodnog popisa mo`e se konstatovati da je u Crnoj Gori kona~no zaustavqen proces desrbizacije i da se ona postepeno vra}a svom izvornom identitetu".

"U periodu koji je prethodio veli~anstvenim litijama postojao je projekat

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

"Zna~ajan procentualni porast gra|ana srpske nacionalnosti u odnosu na prethodni popis (+4,2 odsto), uz odr`avawe nesporne ve}ine onih kojima je srpski jezik materwi (blagi porast srpskog jezika) i jo{ zna~ajnije ve}ine vernika SPC – nepobitno pokazuju i dokazuju da na{a dr`ava pripada srpskom identitetskom

zlo~ina~ke diktature da Crna Gora bude ustanovqena kao antisrpska dr`ava, a da procenat Srba u na{oj zemqi bude sveden na 'pristojnu meru', tj. ispod 20 posto. Takav projekat je do`iveo krah, a udeo srpskog naroda u Crnoj Gori je zna~ajno porastao u odnosu na prethodni popis stanovni{tva. I Srba opet ima preko 200.000", re~i su Vuki}evi}a.

On dodaje da je "prvim slobodnim izja{wavawem gra|ana o nacionalnoj pripadnosti, veri i jeziku, bez pritisaka, ucena i pretwi", Crnoj Gori omogu}eno dobijawe "autenti~ne li~ne karte u kojoj }e pisati, makar za narednih deset godina, da u ovoj dr`avi ipak preovladava srpski identitet".

kodu. Crna Gora se kona~no vra}a sebi, svom istorijskom identitetu. Na rezultate popisa ne treba gledati kao na ne~iju pobedu, ili kao na poraz nekog drugog, ve} prvenstveno kao na dobijawe ispravne li~ne karte na{e dr`ave. Pro{la su vremena pobeda i poraza – do{lo je vreme za pomirewe", navodi Vuki}evi}. U prvom reagovawu na objavqene rezultate popisa i zakqu~uje da od "danas na smetli{te istorije napokon odlazi {ovinisti~ki poredak koji su ustanovile la`ne gra|anske strukture, koje su na brutalnoj diskriminaciji srpskog naroda gradile la`no gra|ansko dru{tvo i la`nu stabilnost u dr`avi". Vuki}evi} zakqu~uje i da su "srbomr-

ziteqski gra|anisti, koji su bili osnovni ko~ni~ari demokratskih procesa i pomirewa u zemqi – danas do`iveli jo{ jedan, strahovit poraz".

"Nakon dana{wih rezultata popisa stanovni{tva, ~eli~ni temeq dobijaju inicijative o povratku ve}inskog srpskog jezika kao slu`benog u dr`avi i crnogorske trobojke kao narodne zastave. Osim toga, ime jezika u osnovnim {kolama se mora pod hitno mewati i za sada dobiti neutralan naziv – materwi (kako bi deca na kraju godine imala mogu}nost da u svedo~anstvu upi{u ime jezika koje `ele). Takve inicijative vi{e niko ne mo`e, niti ima prava osporiti ni spre~iti. Prioritetna du`nost politi~ara je wihovo pokretawe, a wihovo ostvarewe predstavqa}e simbol obnovqene Crne Gore. U kojoj je svaki gra|anin svoj na svome. [to je jo{ bitnije, ba{ ovakvi rezultati popisa predstavqaju osnov op{tenarodnog pomirewa u na{oj zemqi", zakqu~uje Vuki}evi}, prema kome }e "povratak Wego{eve kapele na Lov}en biti prvobitni znak da je takvo pomirewe zapo~eto".

Predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajkovi} za RT Balkan ka`e da je prvi va`an utisak posle objavqivawa rezultata da su Srbi u Crnoj Gori "porasli" za gotovo pet procenata, te da je broj gra|ana koji govore srpskim jezikom dominantan.

"Samim tim smatram da bi ve} u narednim danima poslanici vladaju}e koalicije na dr`avnom nivou trebalo da u|u u proces normirawa srpskoj jezika kao slu`benog u Crnoj Gori i mislim da vi{e nema nikakvih prepreka da se to u~ini. Sa druge strane, postavqa se, naravno, uvek to pitawe koliko je popis bio regularan, jer smatram da je broj Srba u Crnoj Gori mo`da ve}i od ovog {to smo videli. Bilo kako bilo, Srbi su danas u Crnoj Gori na 33 procenta {to zna~i da smo tre}ina gra|ana Crne Gore i da samim tim treba razmisliti, mo`da, o uvo|ewu statusa konstitutivnog naroda", ka`e Dajkovi}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Kancelarija za Kosovo i Metohiju i ove godine, u okviru 67. Me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu, predstavi}e izdava{tvo i stvarala{tvo Srba sa Kosova i Metohije.

Svakog dana, od 19. do 27. oktobra, na {tandovima Kancelarije za KiM u Hali 1A i u Hali

Na Sajmu 75 dela autora sa Kosova i Metohije

stavi}e 75 dela iz oblasti nauke, kwi`evnosti i umetnosti, a 250 govornika, koji }e biti deo na{eg programa, govori}e o srpskom stvarala{tvu i srpskoj pisanoj re~i na Kosovu i Metohiji. Pored toga, na istom {tandu predstavi}e se i Pokrajinski kulturni centar Leposavi}, Me|uop{tinski arhiv Prizren

stvaraju i onda kada je te{ko i kada bi mnogi odustali, iskazuju}i qubav prema svojoj zemqi i svom narodu, na najlep{i mogu}i na~in.

Na drugom {tandu Kancelarije za KiM, u Hali 4, predstavi}e se: Eparhija ra{ko-prizrenska, Domovi kulture „Gra~anica“, „Stari Kola{in“ i „Sveti Sava“

4, publici }e se predstaviti pesnici i umetnici sa teritorije Kosova i Metohije, kao i kwi`evnici i nau~ni radnici koji se u svom stvarala{tvu i nau~nim radovima bave pitawem Kosova i Metohije. Tokom sajamskih dana, pred-

kao i petoro kwi`evnika ~ija su dela tematikom vezana za Kosovo i Metohiju. Poseban akcenat ove godine bi}e na mladim stvaraocima koji pi{u pesme, pri~e, sviraju razli~ite instrumente, slikaju, crtaju i ikonopi{u, zapravo

64 GODINE FILOZOFSKOG FAKULTETA PRI[TINSKOG UNIVERZITETA

Stub obrazovawa i nacionalnog identiteta

Sve~anom akademijom, 17. oktobra, je u Kosovskoj Mitrovici obele`eno 64 godine postojawa Filozofskog fakulteta Pri{tinskog univerziteta.

Filozofski fakultet Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, najstarija je visoko{kolska ustanova na Kosovu i Metohiji. Osnovan je 17. oktobra 1960. godine u Pri{tini, kao deo Beogradskog univerziteta. Dekan Filozofskog fakulteta, prof. dr Zvezdan Arsi}, osvrnuo se na razvoj fakulteta kroz decenije, te naglasio da je fakultet, pored obrazovne i nau~ne delatnosti, posve}en ja~awu nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda. Dodao je da fakultet ra~una na podr{ku dr`avnih organa, lokalne samouprave i ovda{weg stanovni{tva.

„Filozofski fakultet }e se i u narednom periodu jo{ vi{e usmeriti na o~uvawe i daqe ja~awe nacionalnog, kulturnih, nau~nih, humanisti~kih i demokratskih vrednosti. U ostvarivawu postavqenih ciqeva, kao i do sada, ra~unamo na podr{ku svih dr`avnih organa, institucija i ustanova Republike Srbije, lokalne samouprave, ali ra~unamo i na stanovni{tvo iz svih krajeva KiM, od kojih u najve}oj meri zavisi i na{ rad i na{ opstanak na ovim prostorima“, poru~io je Arsi} u prepunom Amfiteatru fakulteta. U

– Istok, izdava~ke ustanove Obele`ja i Panorama – Jedinstvo…

Me|unarodni sajam kwiga traje do 27. oktobra na Beogradskom sajmu, a publici }e se pod sloganom “Re~ je slobodna” predstaviti vi{e od 400 izlaga~a.

Sedmogodi{wi Du{an Vukosavqevi} iz Zve~ana sa KiM

Tokom prethodne sezone, odigrao je 94 me~a, izgubio samo {est

Osvajawem Kupa u Beogradu po~etkom oktobra meseca, Du{an Vukosavqevi} iz Zve~ana je postao teniski {ampion Srbije u kategoriji od {est do osam godina.Tokom prethodne sezone, odigrao je 94 me~a. Izgubio svega {est.

^lan je Teniskog kluba Zve~an, za ~ije je

o`ivqavawe nakon par godina stagnacije, upravo on odgovoran.

Ka`e, igra}e jednoga dana sa Karlosom Alkarazom, ali }e wegova sportska ikona uvek biti Novak \okovi}, teniser koji je i sam svojim detiwstvom duboko povezan sa Zve~anom. Ta veza i ogromna qubav i posve}enost tenisu, ~esto su povod da svi koji ga znaju, potajno `ele da veruju da je Novakov naslednik ro|en. Zve~an i tenis definitivno imaju neku tajnu vezu.

Du{an je |ak prvog razreda O[ “Vuk Karaxi}” u Zve~anu. @ivi sa tatom Sa{om, mamom Biqanom i ~etvorogodi{wim bratom Tadijom i oni su mu najve}a podr{ka i najva`nija publika, ali su i veoma oprezni u o~ekivawima. Trude se da ga ta sudbinska pri~a i ~esto pore|ewe sa Novakom i wegovim tako|e ranim uspesima, nikako ne ponesu.

“Igrao sam turnire u Ni{u, Kragujevcu, Kraqevu, ]i}evcu, Novom Sadu, In|iji i vi{e wih u Beogradu… Najboqe je bilo u Beogradu. Dok igram mislim na moju porodicu” ka`e aktuelni teniski {ampion. Du{an je zadovoqan, malo umoran, ali ka`e da mu ni{ta nije te{ko. @eleo bi da se tenisom bavi profesionalno i jedino {to je ostalo je da smisli {ta }e da napi{e na kameri, kada prvi put bude uzeo pobedni~ki marker u ruku. To jo{ nije odlu~io, ali jedna od opcija je: “Za Tadiju, najboqeg brata na svetu”.

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je, 19. oktobra, da je vi{ednevne sastanke u Va{ingtonu sa predstavnicima ameri~kih politi~kih instituta iskoristio da uka`e na katastrofalnu humanitarnu situaciju za Srbe na Kosovu kao i na potrebu da se u obostranom interesu dodatno unaprede ekonomski i politi~ki odnosi Srbije i SAD.

“Istakao sam i va`nost za Republiku Srbiju da sa~uvamo na{ teritorijalni integritet i suverenitet, ali i naveo da, uprkos tome, uz obostrano po{tovawe, mo`emo da unapredimo ekonomske pa i politi~ke odnose a {to je u interesu obe dr`ave“, rekao je Gujon. Gujon, koji je tokom slu`benog boravka u Va{ingtonu imao niz

sastanaka sa predstavnicima politi~kih institucija, navodi da su razgovarali o mnogim temama – od pro{losti do sada{wosti. Tokom radne posete osim razgovora sa predstavnicima politi~kih instituta Gujon se u Va{ingtonu sastao i sa ameri~kim novinarima a sve~ano je otvorio Serbian Film Festival DC 2024 koji se odr`ava pod pokroviteqstvom Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.

Sve~ana akademija Filozofskog fakulteta

Ivana (29) je napravila revoluciju u medicini i dobila milione!

Srpska nau~nica Ivana Mansi-Vasi} razvija novu generaciju vantelesne oplodwe koja }e omogu}iti pristup terapiji ve}em broju pacijentkiwa, a svoje znawe je sticala pod nadzorom Nobelovca. Forbes je objavio novu listu „30 ispod 30“ za 2024. godinu za Severnu Ameriku, a jedina osoba poreklom iz na{ih krajeva na tom spisku je Ivana Mansi-Vasi} (Ivana Muncie-Vasi}).

Ivana, koja ima 29 godina i `ivi u San Francisku, osniva~ica je i direktorka kompanije Vitra Labs. Prema Forbesovoj biografiji, ona radi na razvoju vantelesne oplodwe nove generacije, koriste}i tehnologiju zasnovanu na istra`ivawima mati~nih }elija koja je sprovela tokom doktorskih studija na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku. Wena kompanija, u kojoj osim we rade jo{ troje nau~nika, dobila je 4,2 miliona dolara od investitora kako bi razvila platformu za in`ewering }elija sa {irokim spektrom terapeutske primene.

Na Forbesovim listama 30 ispod 30 za Evropu i Severnu Ameriku za 2023. na{li su se i Nikola Joki}, ko{arka{ Denver

Nagetsa, Milica Krsti}, koja je razvila platformu „Siguran prostor“ za besplatnu terapeutski pomo}, kao i Dina Radenkovi}, suosniva~ica firme Gameto, koja se tako|e bavi problemom neplodnosti.

Ivana je doktorsku titul stekla na Univerzitetu Kalifornija, a osnovne studije zavr{ila na Univerzitetu Arizona, dok je deo svog obrazovawa stekla i na pariskom Me|unarodnom liceju Onore de Balzak. Kako pi{e na sajtu Vitra Labs, oni te`e razvoju novih terapija zasnovanih na mati~nim }elijama koje bi u~inile vantelesnu oplodwu sigurnijom i pristupa~nijom za pacijentkiwe koje se bore sa neplodno{}u. Kompaniju je osnovala u decembru 2021. godine, a pre toga je gotovo {est godina radila na Gledstoun institutu. Zanimqivo je da je posledwe dve godine radila na postdoktorskim istra`ivawima pod vo|stvom doktora [iwe Jamana, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 2012. godine, koji je otkrio da „zrele }elije mogu da budu programirane da postanu pluripotentne“.

Ivana je tako|e provela tri meseca kao istra`iva~ u NASA-i i ~etiri meseca kao hemijski in`ewer u korporaciji Intel. Na pro{logodi{wem Biotehno-

lo{kom forumu istakla je da je vantelesna oplodwa razvijena pre 40 godina, ali da je malo inovacija uvedeno otkako, {to i daqe predstavqa izazov jer pacijentkiwe ~esto moraju vi{e puta poku{avati da postignu uspeh.

„Otkrila sam da je jedan od razloga lo{e odr`ivosti embriona to {to su mnogi od wih ekstremno osetqivi na plastiku posuda za gajewe }elija. To je problem koji je lako re{iti, a mo`e dramati~no pove} ati {anse za uspeh i smawiti tro{kove vantelesne oplodwe“, izjavila je Vasi}.

Ivana je sredinom avgusta odr`ala predavawe u Ni{u o mati~nim }elijama, a organizovalo ga je Matemati~ki institut

Srpske akademije nauka i umetnosti. Autorica je vi{e nau~nih radova i dobitnica je brojnih priznawa.

Pre mesec dana, Ivana se udala za Xonatana Mansija, biomedicinskog in`ewera koji je tako|e radio na Gledstoun institutu. Na dru{tvenim mre`ama potpisuje se kao Jon Muncie-Vasi}.

Mladi na Forbesovoj listi 30 ispod 30 za Severnu Ameriku izabrani su u 20 kategorija, a lista se sastavqa na osnovu preporuka i nominacija koje proveravaju novinari Forbes i grupa nezavisnih stru~waka, prema razli~itim kriterijumima, ukqu~uju}i prihode, inovativnost i dru{tveni uticaj.

Kako izgleda `ivot na{ih qudi u Be~u...

Be~ je i ove godine po tre }i put zaredom progla{en za grad koji je najprikladniji za `ivot na svetu prema novom Globalnom indeksu `ivotnih uslova Economist Intelligence Unit-a (EIU). Ipak, ako se odlu~ite da spakujete kofere, morate uzeti u obzir i iskustva Srba koji su ve} dugo tamo. A evo {ta oni ka`u.

Jedna korisnica mre`e Reddit se obratila svima i zamolila da joj otkriju iskustva o `ivotu Be~u.

„Interesuje me mi{qewe na{h qudi o `ivotu u Be~u, kakva je mogu}nost za kupovinu stana, koliko je kvadrat? Kolika je komplikacija oko kupovine nekretnine? Da li je lako na}i posao (stomatolog sam, ali bih radila i ne{to drugo) na engleskom jeziku. Da li postoje obdani{ta/{kole na engleskom? Kakav je „`ivot posle posla“, da li se bleji i kafeni{e ili je ono, pravac ku}i odmah? Opcije za {kolu na engleskom kad dete malo poraste? Kakva je zemqa po pitawu kriminala, ekologije + ostali tips and tricks, ako neko ima sve je dobrodo{lo“, napisala je ona.

A evo {ta su joj odgovorili:

@IVOT U BE^U NIJE SJAJAN

„Ako razmi{qa{ o kupovini stana i engleskom jeziku, mislim da Be~ mo`da ne treba da ti bude prvi izbor za selidbu“, napisao je jedan korisnik.

„Ja sam `iveo 4 godine u Be~u, imao dobar posao i odlu~io da se vratim u Srbiju. Stomatolozi zara|uju „Boga oca“ u Austriji. Nau~i nema~ki. Na engleskom nema mnogo izbora osim ako si IT ili radi{ u nekoj “digitalnoj” bran{i. Zajebancija je za kupovinu stana je sli~na kao u Srbiji, nema neke specijalne razlike, osim {to si tamo bezbedniji, a banke su rigoroznije. Kafeni{e se u

zavisnosti od tvog dru{tva. Ekologija je odli~na, a si tan kriminal je znatno gori od Srbije. Zna~i o~ekuj da mogu vrlo lako da ti ukradu ne{to na ulici. Za 30 godina u Beogradu mi ni{ta nisu ukrali, a tamo su mi ukrali duks u teretani. Uglavnom dobar grad za porodicu, smor za single momka u odnosu na Beograd. Konkretno, plate nisu mnogo ve}e nego u Srbi ji, jesu prose~ne i tipa oni najmawe pla}eni poslovi, ali recimo ako si dobar programer zara|iva}e{ odli~no. Ili ako si dobar lekar, arhitekta itd, plata }e biti 500 evra ve}a nego u Srbiji, {to je po mom mi{qewu nedovoqno `rtve“, istakao je. „Evo mene ve} 10 godina u Be~u, iskreno nikome ne bih preporu~io. I ako imam dobar posao i neku pristojnu platu, {to se Be~a ti~e. Plate su fakti~ki iste kao pre 10 godina. Mi sa 3.000 evra mese~no jedva izguramo do kraja meseca bez ikakvog luksuza. Stan nam je nikakav od 50 kvadrata, vozim auto star 15 godina, u prodavnici gledamo najjeftinije artikle da kupimo, ne izlazimo nigde. Kafu nismo popili u kafi}u ima ve} jedno 3 godine, u restorane ne izlazimo, u bioskopu smo bili pre 3 godine prvi, a i posledwi put. Jedina pozitiva je {kolovawe i ni{ta vi{e. Ove godine smo na{li ku}icu van Be~a, 250.000 evra kada smo pitali za kredit, 20% u~e{}e treba da se stavi na sto, i tih 250.000 bismo vratili ukupno 480.000 evra. [to se dru`ewa ti~e, posle 8-9 sati smene, a pritom jo{ jedno sat vremena do ku}e javnim prevozom ili autom, apsolutno nemamo snage

da posetimo nekoga, ni kevu moju koja `ivi blizu nas. Dru{tvo (25-30god) isto, svi su izmoreni i uga{eni posle radnog dana i `ive bukvalno za nedequ, a i to provedu u stanu da bi odmorili du{u taj jedan dan. Mo`da je nekima ovaj grad kao iz snova, ali se li~no meni povra}a od Be~a svako jutro kada ustanem. Narod se masovno vra}a u svoju rodnu zemqu po{to shvataju polako da im ovde do|e isto, samo {to su daleko od ku}e svoje. Ovo je moje iskustvo i mi{qewe, kao {to rekoh, mo`da je nekima super ovde, ali mi mrzimo `ivot ovde.

@IVOT U BE^U JESTE DOBAR

„Ja sam kupio stan u Be~u, blizu Srbija i cela Evropa. Cene sli~ne kao u Beogradu, o standardu da ne pri~am, kafenisawa nema kao u Beogradu, osim ako nisi penzioner, {kola ima na svim `ivim jezicima“.

Vrlo detaqan opis `ivota u Be~u je dao jedan korisnik pod nazivom marrecar, a evo {ta ka`e:

„Prvo da sru{imo sve zablude koje postoje kod svakoga ko pri~a o nekim stranim zemqama

gde je „boqe“. Da, gde god da se preselite, morate da radite i da zaradite. Morate da se prilagodite i uklopite, a ne obrnuto, da se vama neko prilago|ava. Hajmo ovako. Plate su daleko ve}e nego u Srbiji, {ta god ko rekao. Ja kao strani student mogu raditi maksimalno 20 sati nedeqno, zara|ujem 940 evra. Da `ivim sam, ne bi to bilo ni blizu dovoqno. Zato nas i dr`ava Austrija tera da doka`emo postojawe dovoqno finansija za celu godinu svaki put kada predajemo za vizu. Ali, po{to ne `ivim sam i imam puno sre}e u tom pogledu, meni je okej. Kirije su oti{le u nebesa, od po~etka rata u Ukrajini. Porasle su cene struje, grejawa i sli~nog, ali se to sada malo i spustilo. Porasle su i cene odre|enih namirnica, mada se i one u posledwe vreme smawuju. Ali, odre|ene namirnice su jeftinije nego u Srbiji (da, jesu, ko god ka`e suprotno, taj la`e). Neke su iste, ali kada pogleda{ sveukupno, sa austrijskom platom je to relativno jeftinije nego u Srbiji. Posao kao stomatolog mo`e{ na}i. Najboqe je otvoriti svoju ordinaciju, dr`ava ~ak i subvencioni{e takve stvari. Engleski zaboravi, tvoja struka zahteva nema~ki. Isto va`i i za dete. Smatram da je glupo i bespotrebno terati dete da se {koluje na engleskom, ako }e `iveti u Austriji. Ovde sva deca pri~aju nema~ki. Ako je malo dete, onda jo{ boqe, br`e }e nau~iti, ako je starije, onda mora i}i na neki kurs da se malo oslobodi. Ali komunikacija na engleskom je bespotrebna, logi~nije je nau~iti nema~ki – iako svi ovde pri~aju engleski odli~no. Najve}a gre{ka koju svi ovde ~ine jeste da se dru`e sa na{im qudima. Ne fali na{im qudima ni{ta, nego je takvo dru`ewe odmah „komfort zona“ i mnogo je te`e sprijateqiti se sa drugima, posebno Austrijancima. Postoji kafe kultura, naravno me|u na{ima, postoje na{i kafi}i, restorani i klubovi. Socijalni `ivot zavisi od tebe. Kupovina nekretnine – zaboravi, preskupo je. Mogu se na}i pristojni stanovi za relativno nisku kiriju. Javni saobra}aj je odli~an, jedan od najboqih, i u svaki deo grada mo`e{ sti}i relativno brzo. U Be~u mi nije problem da odem na skroz drugu kraj grada, ~ak radije nego kolima. I najbitnije od svega jeste to, da jednostavno mora{ da se potrudi{ i pomu~i{. Svi koji negativno pri~aju su ili slabi ili su imali neka nerealna o~ekivawa u fazonu do|u u Austriju, odmah }e na}i posao sa platom od 3.000 evra, stan od 100 kvadrata i najnovij Mercedes. To se ne mo`e nigde ostvariti. I svuda je `ivot u su{tini isti, ali je realna stvar da }e{ se sa svojom platom u Austriji ose}ati daleko lagodnije i opu{tenije i da }e{ uvek imati za ne{to sa strane.

Sitan kriminal nisam do`iveo, ali generalno pazim gde god da sam, u bilo kojoj zemqi. Mislim, uvek se mo`e ne{to desiti, ali ja stvarno do sada nisam ~uo ne{to da se desilo ozbiqno (pa i sitno) nekome od poznanika. Be~ je izuzetan grad, austrijska kultura generalno je super, ali i wihova dru{tvena kultura je skroz okej. Umesto kafenisawa, oni vi{e vole da izlaze u prirodu i da se {etaju, a svuda po Be~u ima i parkova, ali i oko Be~a ima mali milion ure|enih staza za {etawe“, zakqu~io je on.

Britanski kraq i kraqica

u Australiji

Britanski kraq ^arls Tre}i i kraqica Kamila su doputovali u {estodnevnu posetu Australiji. U Sidneju su ih posle 20-~asovnog avionskog leta do~ekala deca s cve}em.

Na dnevnom redu {estodnevne posete o~ekuje se da }e biti re~i o pitawima `ivotne sredine i da }e ^arls ista}i opasnosti od klimatskih promena u Australiji gde su ~esti veliki poqski po`ari i poplave.

Prilika za upoznavawe Australijanaca s kraqem bi}e zabava uz ogroman ro{tiq koji }e u jednom sidnejskom parku prirediti autralijski doma}ini, i wegov odlazak u Sidnejsku operu. Tokom prvog velikog putovawa od februara, kada je objavqeno da je oboleo od raka, ^arls planira da se u Australiji sastane i s nau~nicima u istra`iva~koj laboratoriji koja radi na leku za tu bolest.

On je nakratko letos posetio Francusku povodom 80. godi{wicu iskrcavawa saveznika u Normandiji.

Australija je na referendumu 1999. odbacila promenu Ustava

da bi postala republika. Nijedna reforma u ovom smislu vi{e nije na dnevnom redu. Uo~i dolaska u Sidnej, ^arls III je izjavio da je na Australijancima da odlu~e o tome.

Po anketama, tre}ina Australijanaca `eli da se oslobodi vlasti britanske monarhije, tre}ina bi da se ni{ta ne mewa, a tre}ina ka`e da je neopredeqena.

^arls je prvi britanski monarh koji je do{ao u Australiju od 2011. kada je wegovu majku, kraqicu Elizabetu Drugu, do~ekala velika masa.

Ali sa izuzetkom {a~ice upornih monarhista i vatrenih republikanaca, australijska javnost je sada uglavnom ravno-

du{na prema poseti svog suverena.

Australija je draga ^arlsu Tre}em koji ima mnogo uspomena odande. Prvi put je tamo bio 1966. godine, sa 17 godina, u {koli Timbertop, u planinskom regionu dr`ave Viktorija. Ponovo je do{ao u Australiju sa svojom suprugom Dajanom 1983. godine, privla~e}i radoznalce `eqne da vide „narodnu princezu“. Tokom posete 1994. godine, jedan ~ovek je ispalio dva }orka ka wemu dok je dr`ao govor u luci u Sidneju.

Posle {est dana u Australiji kraq i kraqica }e u ostrvsku dr`avu Samoa, u Polineziji, na Tihom okeanu, na sastanak Komonvelta gde }e ostati pet dana.

"IMPERIJA JE IZGRA\ENA NA GENOCIDU": Kraq ^arls tre}i i kraqica

Kamila prisustvovali slu`bi u crkvi u Sidneju

Britanski kraq ^arls Tre}i i kraqica Kamila prisustvovali su slu`bi u anglikanskoj crkvi Svetog Tome u severnom Sidneju, prvom doga|aju na kojem su bili prisutni od po~etka posete Australiji.

Kraqevski par do~ekali su nadbiskup Sidneja, Kani{ka

Rafel, i deca iz crkvene nedeqne {kole koja su mahala australijskim zastavama, a nakon slu`be do~ekale su ih i stotine qudi, preneo je Rojters. Grupa demonstranata u blizini dr`ala je transparent na kojem je pisalo: "Imperija izgra|ena na genocidu", preneo je AP. Kraq ^arls (75) i kraqica Kamila stigli su u Sidnej u pe-

tak uve~e.

Britanski kraq }e prisustvovati sastanku {efova vlada Komonvelta na Samoi u ju`nom Pacifiku nakon {estodnevne posete Australiji.

Kraqevski par }e u ponedeqak prisustvovati prijemu u prestonici Kanberi, a svi vladini lideri {est australijskih dr`ava odbili su pozive da prisustvuju.

Kraq ^arls je dao zna~ajnu li~nu donaciju za borbu protiv klimatskih promena i podsticawe vi{eg obrazovawa u malim ostrvskim dr`avama, ukqu~uju}i pacifi~ka ostrva, saop{tilo je jutros Udru`ewe univerziteta Komonvelta.

"Celog `ivota sam verovao u mo} obrazovawa za poboq{awe `ivota i ujediwewe zajednica {irom Komonvelta i {ire", naveo je kraq ^arls.

Umetnost na pla`i Bondi u Sidneju

Na pla`i Bondi u Sidneju odr`ava se najve}a besplatna svetska izlo`ba skulptura.

Radovi umetnika {irom sveta velikih dimenzija izlo`eni su na obali.

Na prostoru od dva kilometara, izme|u pla`a Bondi i Tamarama na istoku Sidneja, postavqeno je vi{e od 100 dela, a o~ekuje se da }e ih pogledati 450.000 qudi.

Izlo`ba skulptura pored mora prvi put je organizovana

1997. godine i svake godine sve ve}i broj umetnika {irom planete postavqaju svoje instalacije u

Australiji. Ove godine izlo`ba }e trajati do 4. novembra.

„Nisi moj kraq", australijska senatorka uzvikivala ^arlsu

Senatorka prekinula ceremoniju u glavnom gradu Australije, Kanberi, drugog dana posete britanskog monarha.

Nezavisna australijska senatorka uzviknula je „Ti nisi moj kraq“ odmah po{to je britanski monarh ^arls zavr{io obra}awe u australijskom parlamentu drugog dana zvani~ne posete ovoj zemqi.

Lidija Torp, Australijanka aborixinskog porekla, prekinula je ceremoniju u glavnom gradu Kanberi vi~u}i skoro minut pre nego {to ju je obezbe|ewe izvelo napoqe.

U trenutku kada je kraq krenuo da se udaqava od govornice kako bi se pridru`io kraqici Kamili, Torp je po~ela da vi~e dok se pribli`avala bini.

Govorila je o genocidu nad „na{im narodom“ i uzviknula: „Ovo nije tvoja zemqa, ti nisi moj kraq“.

Kada je polagala zakletvu za senatorku 2022. godine, Torp je pokojnu kraqicu Elizabetu Drugu nazvala „kolonizatorkom".

Ceremonija je zavr{ena bez pomiwawa ovog incidenta i kraqevski par se sreo sa qudima koji su ~ekali da ih pozdrave.

Australija je dr`ava Komonvelta u kojoj kraq slu`i kao {ef dr`ave.

Torp, nezavisna senatorka iz dr`ave Viktorije, dugo se zala`e za sporazum australijske vlade i wenih prvih stanovnika. Australija je jedina biv{a britanska kolonija koja nema takav dokument.

Mnogi Aborixini i ostrvqani Toresovog moreuza ukazuju da nikada nisu ustupili vlastiti suverenitet ili zemqu Kruni. Torp je potom za BBC rekla da je `elela da po{aqe „jasnu poruku" kraqu.

„Da biste bili suveren, morate da poti~ete sa ove zemqe, a on nije odavde“, rekla je.

Kraq je govorio o starosedeocima i svemu {to je nau~io da wih.

Moje iskustvo je „oblikovano i oja~ano takvom tradicionalnom mudro{}u".

„Tokom mnogobrojnih poseta Australiji, svedo~io sam hrabrosti i nadi koji su vodile naciju dugim, ponekad te{kim putem ka pomirewu", rekao je.

Po{to je zavr{io govor, povici Lidije Torp odjekivali su salom.

Bakingemska palata nije zvani~no komentarisala komentare australijske senatorke, ve} je istakla veliki broj qudi koji su do{li da pozdrave kraqa i kraqicu.

Po{tovaoci britanske krune okupili su se ispred zgrade parlamenta, ~ekaju}i na jakom suncu i ma{u}i malim australijskim zastavama.

Na travwaku ispred zgrade parlamenta bio je okupqen i mawi broj protivnika britanske monahrije.

Decenijama se u Australiji vodi rasprava da li da ova dr`ava napusti monarhiju i postane republika.

O ovom pitawu se odlu~ivalo i 1999. godine, na referendumu, {to je jedini na~in da se promeni ustav.

Tada su stanovnici presudili u korist monarhije.

Ankete javnog mwewa pokazuju da se stav javnosti u me|uvremenu promenio.

Premijer Australije Entoni Elbanizi, koji se rukovao sa kraqem, dugogodi{wi je republikanac.

Ipak, wegova vlada odbacila je odr`avawe drugog referenduma o istom pitawu u skorijoj budu}nosti po{to je pro{le godine referendum o priznawu domoroda~kog naroda bio neuspe{an.

Ovo je prva poseta kraqa ^arlsa Australiji od kada je nasledio kraqicu Elizabetu Drugu.

Wemu je ove godine otkriven rak i u procesu je le~ewa, zbog ~ega je ovogodi{wa poseta kra}a nego ranije.

Senatorka Lidija Torp je prekinula ceremoniju posle ~ega ju je ozbe|ewe izvelo napoqe

AUSTRALIJSKI MEDIJ:

Da li je Rio Tinto kupio

argentinski "Arkadijum Litijum" jer nije uspeo da razvije projekat u Srbiji?

Najve}i kineski proizvo|a~ baterija bio je pre ~etiri godine spreman da plati milijardu dolara za 50 odsto udela u litijumskom projektu Jadar kompanije Rio Tinto u Srbiji, pi{e Australijan fajnen{el rivju (AFR).

Rio Tinto je odbio ponudu kompanije Kontemporari Amperek Tehnoloxi, poznatije kao CATL, a sada nakon godina politi~kih turbulencija u Srbiji, dobro pozicionirani izvori ka`u da interni statisti~ki modeli Rio Tinta daju projektu Jadar negativnu neto sada{wu vrednost, pi{e australijski AFR.

„Stvari bi verovatno i{le druga~ije za taj projekat da su Kinezi bili ukqu~eni,“ `alila je jedna osoba koja poznaje ponudu CATL-a.

odgovor na zna~ajno protivqewe javnosti tom projektu.

Ali, pi{e AFR, pojedini qudi u Rio Tintu uvereni su da je odluka australijske vlade da deportuje srpsku tenisku zvezdu Novaka \okovi}a uo~i Australijan opena 2022. pomogla da se Brnabi}eva ubedi da igra parohijalnu politiku (politika u kojoj gra|ani imaju nisku politi~ku svest o radu centralne vlade) protiv anglo-australijskog rudara.

Od tada je bilo te{ko za Rio Tinto u Srbiji, a na ulicama Beograda su ~esti masovni protesti protiv projekta, ukqu~uju}i i neke na kojima je glumica Bojana Novakovi}, nominovana za australijske TV nagrade.

Ameri~ki ambasador u Srbiji Kristofer Hil optu`io je Rusiju da poma`e u

Borbe Rio Tinta u Srbiji stavqene su u novi kontekst ove nedeqe kada je kompanija pristala da plati 9,9 milijardi dolara za proizvo|a~a litijuma koji je uglavnom fokusiran na ekstrakciju iz podzemnih voda u Argentini: Arcadium Lithium.

Za neke je kupovina Arkadijuma priznawe da Rio Tinto nije uspeo da razvije litijumski projekat koji je otkrio 2004. na poqoprivrednom zemqi{tu u dolini Jadra u Srbiji.

Za druge, kupovina Arkadijuma je dokaz da velike rudarske kompanije mogu uzeti svoju loptu i igrati na drugom mestu, ako se ose}aju nepo`eqno.

BEZ POLITI^KOG ODGOVORA SRBIJE KOJEM SE RIO TINTO NADAO

Srbija je izvukla „tepih dobrodo{lice pod nogama“ Rio Tintu u januaru 2022. godine, kada je tada{wa premijerka Ana Brnabi} poni{tila sve dozvole za projekat Jadar.

To nije bio politi~ki odgovor kojem se Rio Tinto nadao {est meseci ranije, kada je preduzeo neobi~an korak da odobri izgradwu projekta Jadar vredan 2,4 milijarde dolara, pod uslovom da se obezbede odobrewa Vlade.

Otkazivawe licence je uglavnom bio

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

li su da izmisle potpuno novi metod za obradu da bi mogli da izvuku jadaritove dvostruke proizvode: litijum i bornu kiselinu.

Taj jedinstveni hemijski komplet, pote{ko}e sa potapawem okna u slabo tlo i protivqewe zajednice uverili su neke insajdere u Rio Tintu da Jadar pripada projektima koji bi trebalo zaobi}i jer su previ{e komplikovani i te{ki.

Izvr{ni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm nije jedan od tih qudi.

Ako rudnik ikada u|e u proizvodwu, to }e biti mnogo kasnije od predvi|ene 2026. godine, kako je Rio Tinto planirao 2021. godine.

Analiti~ar Morgan Stenlija Alen Gabrijel napisao je ove nedeqe da je prva produkcija u Jadru „previ{e daleko da bi imala bilo kakav zna~ajan uticaj“ na kretawe zarade u Rio TIntu. U tom kontekstu, kupovina Arkadijuma daje Rio Tintu trenutne zalihe iz operativnih rudnika litijuma.

podsticawu protivqewa zajednice ovom projektu, a neki insajderi rudarske industrije sumwaju da „Jadar nikada ne bi postao politi~ki fudbal pod kineskim vlasnikom“.

TE[KI TEHNI^KI IZAZOVI

Ali ~ak i da je srpska javnost podr`avala projekat, upu}eni u Rio Tinto smatraju da bi se Jadar mogao boriti sa svojim razvojem.

Rio Tinto nije bu{io u Jadru od 2020. godine, ali raniji geotehni~ki radovi su pokazali da se resursi litijuma i borata dr`e u izuzetno slaboj geologiji, koju je jedan insajder uporedio sa pastom za zube, navodi AFR.

„To zna~i da biste morali da potro{ite tonu novca ako `elite da {aqete qude u podzemqe“, rekao je jedan izvor, govore}i pod uslovom anonimnosti.

Slabost geologije nije jedini tehni~ki izazov sa kojim se Rio Tinto suo~ava kod Jadra; litijum i borati se nalaze u mineralu zvanom jadarit, koji je ranije bio nepoznat pre nego {to su ga istra`iva~ki timovi Rio Tinta otkrili 2004. godine. Niko nije izgradio rudnik u izvoru jadarita, a nau~nici iz Rio Tinta u tehni~kom centru Bandura u Melburnu mora-

On se sna`no zalagao za ovaj projekat, u uverewu da }e evropski proizvo|a~i automobila i vlade podr`ati lokalni izvor litijuma, u vreme kada svet poku{ava da se odvikne od kineske dominacije ovog minerala za baterije.

To se pokazalo u julu, kada su nema~ki kancelar Olaf [olc i potpredsednik Evropske komisije Maro{ [ef~ovi~ otputovali u Beograd da proslave odluku Vlade Srbije da vrati rudarske dozvole Rio TIntu.

„Vra}ene su nam dozvole, ali imamo i punu podr{ku vlade. Dobili smo punu podr{ku evropskih vlada i dobili smo punu podr{ku potencijalnih budu}ih kupaca“, rekao je Stausholm na polugodi{wem predstavqewu rezultata Rio Tinta u julu.

O predlogu za zabranu istra`ivawa litijuma i bora ove nedeqe se raspravqalo u parlamentu Srbije, ali izve{taji pokazuju da je broj glasova za projekat bio 128 prema 84.

AFR ne spomiwe o ~emu se ni kako ta~no raspravqalo u Skup{tini Srbije, niti wenu strukturu.

Slede}a velika prekretnica za Rio Tinto, dodaju oni, bi}e obezbe|ivawe licence za eksploataciju terena u Jadru, {to bi mu omogu}ilo da izbu{i jo{ nekoliko rupa, kao i da a`urira studiju izvodqivosti za projekat.

RIO TINTO ODU[EVQEN NOVIM ZAKONODAVSTVOM U ARGENTINI Ali upu}eni odbacuju tvrdwu da je Rio Tinto kupio Arkadijum zbog sporog napretka u Srbiji.

Rio Tinto „juri“ vode}u imovinu Arkadijuma Olaroz u Argentini najmawe sedam godina, ka`u oni koji poznaju aktivnosti razvoja poslovawa Rio Tinta, pi{e ovaj australijski medij.

Australijski medij dodaje da Argentina nije bila laka zemqa za rudare tokom ve}eg dela protekle decenije, sa hiperinflacijom i fiksnim kursom koji reguli{e kretawe kapitala iz zemqe. Ali, ka`u, nova vlada predsednika Havijera Mileja u Argentini dobila je pohvale svetskih rudara za svoju politiku „RIGI“, koja nudi do 30 godina poreskih olak{ica za velike projekte, a posebno za one koji investiraju u naredne dve godine. „Odu{evqeni smo novim zakonodavstvom u Argentini. To je atraktivno i to }e nam pomo}i ne samo u smislu atraktivne poreske {eme, ve} i u nepovoqnom scenariju, pru`a mnogo za{tite za na{e investicije“, rekao je Stausholm. Australijski medij zakqu~uje da bi Milo{ Vu~evi} (koga AFR kao premijera Srbije verovatno prepoznaje i kao li~nost koja donosi odluke), mogao da razmisli o istom.

Veliki protesti u Srbiji protiv kopawa rude, odvratili Rio Tinto da rudari po Srbiji?

Vreme balisti~kih raketa

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija nabavqa najsavremenije rakete dugog dometa prema ugovoru od 7 milijardi dolara sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, javili su doma}i mediji.

Najboqe svetske balisti~ke rakete dugog dometa bi}e raspore|ene na australijske vazdu{ne ratne razara~e, {to }e zna~ajno pove}ati efikasnost doma}e mornarice, tvrde vojni eksperti.

Pomorska flota Australije bi}e naoru`ana najboqim raketama dugog dometa na svetu u okviru sporazuma od 7 milijardi dolara sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Ministar odbrambene industrije Pet Konroj predstavio je u Va{ingtonu sporazum o nabavci najsavremenije standardne rakete 6 (SM-6), ~ime je australijska mornarica po prvi put dobila odbrambenu sposobnost od balisti~kih projektila.

Rakete dugog dometa se tako|e mogu koristiti za uni{tavawe neprijateqskih aviona i presretawe nadolaze}ih vazdu{nih napada, kao i za pru`awe ofanzivnih protivbrodskih sposobnosti.

„@ivimo u doba raketa. @ivimo u najve}oj trci u naoru`awu u na{em regionu od 1945. godine, sa visokim stepenom strate{ke neizvesnosti“, rekao je Konroj.

„Na{e ulagawe u ove vode}e svetske rakete visoke tehnologije je jo{ jedan primer kako se

Prema definiciji, balisti~ka raketa je raketa koja prati suborbitalnu balisti~ku putawu leta sa ciqem dostavqawa bojeve glave na unapred odre|enu metu. Navo|ena je samo tokom relativno kratke inicijalne faze leta, a kasnije wenim letom upravqaju zakoni orbitalne mehanike i balistike. Do sada napravqene balisti~ke rakete kao pogon tokom leta koriste hemijske raketne motore raznih tipova. Putawa balisti~ke rakete se deli na tri dela: Deo tokom koga raketa koristi pogon motora, deo slobodnog leta, koji ~ini najve}i deo leta, i faza ponovnog ulaza, kada raketa ponovo ulazi u Zemqinu atmosferu. Balisti~ke rakete mogu da se lansiraju sa fiksiranih ili mobilnih lansirnih mesta, ukqu~uju}i vozila, letelice, brodove i podmornice. Faza leta tokom koga se koristi pogon motora mo`e da traje od nekoliko desetina sekundi do nekoliko minuta, i mo`e da se sastoji od vi{e raketnih stadijuma.

Kada se iskqu~i pogon, raketa ulazi u fazu slobodnog leta. Kako bi pre{le velike razdaqine, balisti~ke rakete se obi~no lansiraju u suborbitalne svemirske letove; kada su u pitawu interkontinentalne balisti~ke rakete, najve}a visina dostignuta tokom slobodnog leta je oko 1.200 km.

Konroj je odbio da komentari{e kada }e Australija dobiti svoje nove rakete od SAD, navode}i za to operativne razloge, a tako|e je zaobi{ao pitawa o tome kako }e Kina odgovoriti na ovaj sporazum.

„Najboqi na~in da se izbegne sukob je odvra}awe bilo kog potencijalnog protivnika, a ova investicija je deo toga“, rekao je on. Ministar odbrambene industrije rekao je da su nove rakete va`an deo vladinog plana da vi{e nego udvostru~i veli~inu australijske pomorske povr{inske borbene flote, zajedno sa dugoro~nom nabavkom podmornica na nuklearni pogon u okviru AUKUS pakta.

U me|uvremenu ambasador Australije u SAD, biv{i federalni premijer Kevin Rad, pozvao je lidere odbrane da ostanu ~vrsto na tom kursu kako bi se AUKUS (AUKUS) pakt ostvario. „Na{a sposobnost da mobili{emo AUKUS zaista le`i na le|ima svih nas u ovoj prostoriji“, rekao je australijski ambasador u SAD na industrijskom forumu u Va{ingtonu.

„Na{ posao je da pomognemo da se to ostvari – va{ posao je da to ostvarite. Dugo o~ekivane reforme pokrenute su pro{log meseca kako bi se smawila, kako je biv{i premijer nazvao, „zaista suluda“ birokratija u vezi sa deqewem odbrambenih tehnologija izme|u Australije i SAD, sa projektima koji se nalaze u razli~itim dr`avama sada odobrenim za poletawe bez slo`enih izvoznih dozvola.

Partneri AUKUS-a su posebno fokusirani na vrhunske vojne sposobnosti, ukqu~uju}i ve{ta~ku inteligenciju, kvantno ra~unarstvo i hipersoni~ne rakete, pored australijskih planova da nabavi i izgradi podmorni~ku flotu na nuklearni pogon.

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

vlada Elbanizija brzo kre}e da za{titi Australijance, odvrati svakog protivnika i odbrani nacionalne interese Australije u doba balisti~kih raketa.

Kao deo sporazuma, Australija }e tako|e nabaviti najnoviju verziju standardne rakete sredweg dometa 2 (SM-2), koju je ameri~ka mornarica uspe{no koristila za presretawe protivbrodskih raketa i napada bespilotnih letelica od strane Huti pobuwenika u Crvenom moru u protekloj godini.

Ministar Konroj je rekao da je Australija tek druga zemqa koja je uspe{no testirala SM-6, koji je u avgustu ispaqen sa XMAS Sydney – razara~a klase Hobart. Komandant XMAS-a u Sidneju Grant Kolman rekao je da je taj test bio „ogromna privilegija“ za wegovu posadu.

„Integracija SM-6 je va`an korak u pove}awu efikasnosti povr{inske borbene flote“, rekao je on. Rakete dugog dometa bi}e raspore|ene {irom flote klase Hobart, kao i budu}ih australijskih fregata klase Hanter.

„Ovo je jo{ jedan dobar primer federalne vlade koja ubrzava sticawe kriti~nih sposobnosti za australijske odbrambene snage i pove}ava ubojitost mornari~ke povr{inske borbene flote“, dodao je zamenik premijera Ri~ard Marls u saop{tewu.

Dr Rad je tako|e ukazao na novu ulogu Australije u svemiru, po{to je Rojters izvestio da se Bajdenova administracija kona~no sprema da ubla`i ograni~ewa izvoza za Australiju i druge saveznike na satelite i svemirske letelice koje koriste komercijalne firme kao {to je „Space X“ milijardera Elona Maska.

S obzirom da je Americi potrebno 140.000 dodatnih radnika za izgradwu i odr`avawe svojih podmornica i brodova tokom naredne decenije, a Australija se suo~ava sa sopstvenim zahtevima za radnom snagom, otkrio je da }e ameri~ka mornarica uskoro pokrenuti novu reklamnu kampawu „Daun ander“ kako bi podstakla zapo{qavawe. Reklame su se u me|uvremenu ve} uveliko emitovale tokom velikih sportskih doga|aja u SAD.

Ipak bez obzira na sva dosada{wa obe}awa australijskog glavnog saveznika Amerike, Australija nema mnogo izbora osim da strpqivo ~eka i da se nada da }e wene `eqe kona~no postati iskreni i realni prioriteti „Velikog brata“.

Australija, nova pomorska sila

Kada je 15. septembra 2021. obelodawen trilateralni sporazum izme|u Australije, Ujediwenog Kraqevstva i Sjediwenih Dr`ava, AUKUS, uzburkao je politi~ke vode Indo-Pacifika i nagovestio formirawe jo{ jedne karike u bezbednosnom lancu demokratskih dr`ava koje poku{avaju da se odupru revizionisti~kim naporima Narodne republike Kine.

Sporazum o zajedni~kom proizvodwi nuklearnih podmornica i produbqenoj saradwi izme|u dr`ava potpisnica je bio u fokusu svetske javnosti nekoliko nedeqa, pre svega zbog kontroverznog prekida ugovora izme|u Australije i Francuske, protivqewa opozicije u Australiji i veoma glasnog negodovawa Kine. Projekat koji su mnogi opisali kao preambicioznim i megalomanskim, u prethodne tri godine je „ispod radara“ po~eo sa sprovo|ewem reformi i ispuwavawem zadataka koji }e omogu}iti pomorsku superiornost SAD i wenih saveznika kroz ponovno uzdizawe Australije u rank pomorske sile. Dovoqan je samo jedan pogled na mapu dela sveta gde se nalazi Australija da bi se razumeli weni porivi i razlozi ne samo za kreaciju sopstvene savremene podmorni~ke flote, ve} i generalno ja~awe svojih pomorskih kapaciteta u regionu. Australija, nakon Sjediwenih Dr`ava i Francuske, ima najve}u iskqu~ivu ekonomsku zonu na svetu. Bazi~no funkcionisawe wene ekonomije zavisi od slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika; ~ak 98 odsto robne razmene sa svetom Australija obavqa pomorskim trgovinskim rutama, od kojih dve tre}ine prolazi kroz Lombok i Sunda moreuze. Trgovina sa wenim tre}im najve}im ekonomskim partnerom, Evropskom Unijom, u potpunosti zavisi od slobodnog tranzita kroz Crveno more, kao i uvoz sirove nafte koju Australija nabavqa od dr`ava Persijskog zaliva.

UTICAJ KINE

I pored prethodno navedenih razloga i ~iwenice da je Australija jo{ 1967. godine ne samo posedovala podmorni~ku eskadrilu, ve} i planirala da naredne decenije otkupi tehnologije za proizvodwu nuklearnih podmornica od Ujediwenog Kraqevstva, „Oziji“ nikad nisu sebe percipirali kao pomorsku silu.

Pored (relativno) male populacije i nedovoqno velikog nacionalnog BDP-a, koji uvek ote`avaju kreirawe i odr`avawe savremene mornarice, „ratna psiha“ Australije je oblikovana se}awima na Galipoqe, operaciju „Overlord“ i oslo-

u Dovoqan je samo jedan pogled na mapu dela sveta gde se nalazi Australija da bi se razumeli weni porivi i razlozi ne samo za kreaciju sopstvene savremene podmorni~ke flote ve} i za generalno ja~awe sopstvenih pomorskih kapaciteta u regionu

ba|awe zapadne Evrope, a ne se}awima na pomorske bitke. Zadatak nekada{we matice je bio da weni ratni brodovi „vladaju talasima“, a zadatak Australijanaca da se iskrcaju iz ba{ tih brodova i hrabro suprotstave neprijateqima.

Ti dani sada pripadaju slavnoj pro{losti; Centralne sile i nacizam su pobe|eni, a nekada mo}na britanska imperija je prestala da postoji. Dvadeset prvi vek je Australiji doneo nove izazove, a me|u wima najve}i svakako jeste Narodna republika Kina. Odnosi Pekinga i Perta su bili vi{e nego turbulentni prethodne decenije; od carina na vino, govedinu i ugaq iz Australije, na {ta je Australija odgovorila zabranom kineske 5G mre`e i Huaveija, do brojnih slu~ajeva kineske {pijuna`e i me{awa Komunisti~ke partije Kine u izbore u Australiji.

Daqa kineska militarizacija ostrva i atola u Ju`nom kineskom moru i poku{aji da pacifi~ke dr`ave okrene protiv Australije, naterali su Pert da 2009. donese novu nacionalnu strategiju za bezbednost, koja je podrazumevala ve}a ulagawa u vojsku i mornaricu. Kada je Australija postala deo AUKUS-a, 61-godi{we lobirawe mornarice za nabavku nuklearnih

podmornica je kona~no urodilo plodom, i kroz naredne decenije ove podmornice }e zna~ajno unaprediti polo`aj i suverenost Australije pod talasima Indo-Pacifika.

MORE KAO OBEZBE\EWE S obzirom da je udaqeni kontinent okru`en morima, u ve}ini scenarija sila koja bi se opredelila da izvr{i ozbiqan napad na Australiju i wene susede bi morala da pre|e ogromna vodena prostranstva. Moderne podmornice na nuklearni pogon predstavqaju optimalno odbrambeno re{ewe u ovakvim situacijama. One mogu da patroliraju mesecima ispod mora bez `rtvovawa brzine, gotovo ih je nemogu}e, odnosno veoma skupo i neefikasno, uo~iti ~ak i najsavremenijim metodama. Zbog svojih mo}nih projektila, torpeda, mina i drugih sistema, mogu da dr`e {irok spektar udaqenih ciqeva pod kontrolom bez da one same budu u opasnosti. Me|utim, AUKUS je mnogo vi{e od isporuke nekoliko modernih podmornica Australiji. Sjediwene Dr`ave i Ujediweno Kraqevstvo tako|e planiraju da od 2027. godine upravqaju sa do pet sopstvenih podmornica na nuklearni pogon iz HMAS Stirling u blizini Perta. Ovim podmornicama }e upravqati „me{ovito“ osobqe, {to zna~i ne samo da }e vojno prisustvo najbli`ih bezbednosnih partnera Australije na wenoj pomorskoj periferiji zna~ajno uve}ati wene odbrambene kapacitete, ve} }e Australija imati obu~enu posadu pre nego {to dobije svoje podmornice. U kombinaciji sa novim, robusnim rotacionim snagama ameri~kih marinaca u severnoj Australiji i rastu}im obimom i u~estalo{}u operacija koje ameri~ke vazdu{ne snage sprovode na tlu Australije, signal koji zapadni saveznici {aqu

RUSKA AMBASADA O "ABRAMSIMA" IZ AUSTRALIJE: Gore}e u Ukrajini kao i druga vozila

Tenkovi M1A1 "abrams", koje }e Australija isporu~iti Kijevu, gore}e u Ukrajini na isti na~in kao i ranije donirani "bu{masteri", saop{tila je ambasada Rusije u Australiji na svom Telegram kanalu.

"Potpuno je predvidqivo {to australijska vlada istrajava u svojoj besmislenoj i neodgovornoj politici, vo|ena velikom antiruskom strategijom Zapada, ali zgodno umotana u licemerne `alopojke o 'me|unarodnom poretku zasnovanom na pravilima' i la`noj zabrinutosti za teritorijalni integritet Ukrajine", navodi se u saop{tewu. Podse}awa radi, Ministar odbrambene industrije Australije Pat Konroj je pre dva dana potvrdio da }e Kanbera ispo-

Kako navode iz ruske ambasade, nabavka tenkova, koji ni na koji na~in nisu odbrambeno oru`je, predstavqa "jo{ jedan korak u sve dubqem anga`ovawu Australije u ratu Zapada protiv Rusije preko proksija"

ru~iti Kijevu ukupno 49 od 59 tenkova M1A1 AIM SA "abrams", koje su oru`ane snage ove zemqe rashodovale. Kako navode iz ruske ambasade, nabavka tenkova, koji ni na koji na~in nisu odbrambeno oru`je, predstavqa "jo{ jedan korak u sve dubqem anga`ovawu Australije u ratu Zapada protiv Ru-

sije preko proksija". Diplomatsko pred stavni{tvo RF je podsetilo da Australija, prolivaju}i krokodilske suze o te{koj situaciji Ukrajine, "daje politi~ki i materijalni doprinos produ`ewu tragi~nog rata" garantuju}i Zelenskom pravo da {aqe Ukrajince "u klanicu zarad interesa

Kini i wenim revizionisti~kim ciqevima je jasan; Sjediwene Dr`ave, Ujediweno Kraqevstvo i drugi bezbednosni partneri su odlu~ni da obezbede ve}e odvra}awe i bezbednost zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, a bezbednost Australije se sna`no poja~ava u tom procesu. Po~ev{i od 2027. godine, ameri~ka mornarica i Kraqevska mornarica zapo~e}e i dugoro~no rotaciono raspore|ivawe podmornica u australijske baze, dodatno ubrzavaju}i obuku australijskog osobqa. ^etiri ameri~ke „Virxinija“ podmornice i jedna „Astut“ britanska podmornica }e ~initi novu udarnu grupu koja }e biti locirana u Zapadnoj Australiji sve do 2030. godine, kada }e australijske podmornice, jedna po jedna, po~eti sa svojim du`nostima.

Podmornice na nuklearni pogon su ultimativni okeanski predatori, ali one }e biti jo{ stra{nije po neprijateqska plovila i podmornice kada budu umre`ene sa podvodnim bespilotnim plovilima, protivpodmorni~kim fregatama i razara~ima, protivpodmorni~kim avionima i raznim satelitskim komunikacionim i drugim sistemima. Zbog poziva na zajedni~ki razvoj i primenu savremenih tehnologija u osam kqu~nih oblasti, drugi stub AUKUS sporazuma }e ovde igrati krucijalnu ulogu, u koji }e biti ukqu~ene i druge saveznice poput Ju`ne Koreje, Japana i Novog Zelanda.

AUKUS je dobio na popularnosti usled niza novih bezbednosnih izazova sa kojima se danas suo~avaju demokratske zemqe Indo-Pacifika. Jednostavan protek vremena je dokazao da su razlozi zbog kojih je {ira javnost u Australiji bila skepti~na oko ovog sporazuma produkt dezinformacione kampawe.

Australijanci ne}e morati da ~ekaju punu deceniju kako bi imali tri podmornice na nuklearni pogon koje su stacionirane u Australiji, niti dve decenije za pet podmornica. U roku od tri godine, AUKUS }e dovesti pet savezni~kih podmornica sa zajedni~kom posadom u australijske baze na polutrajnoj osnovi. U kombinacijama sa novim „Kolins“ ratnim brodovima i podvodnim dronovima koje Australija planira da kupi, zapadni saveznici planiraju da odr`e postoje}u superiornost u odnosu na Kinu kada su u pitawu pomorski kapaciteti. AUKUS ne}e zadovoqiti sve potrebe odbrane Australije i wenih bliskih saveznika, ali }e mo} AUKUS-a da poja~a savezni~ko odvra}awe na sredwi i dugi rok, {to mo`e biti kqu~no sredstvo u odr`avawu mira i bezbednosti Indo-Pacifika.

wegovih stranih gospodara". "Me|utim, koliko god to zvu~alo razo~aravaju}e nekima u Kanberi, tenkovi M1A1 'abrams' }e goreti na isti na~in kao i 'bu{masteri'. Kijevski re`im ne mo`e da pobedi, ma kakvo oru`je

im dali. Legitimni bezbednosni interesi Rusije }e nesumwivo biti obnovqeni. Krajwe je vreme da australijski politi~ari prestanu sa hvalisawem i suo~e se sa stvarno{}u", zakqu~ili su iz ruske ambasade.

Rado{u Baji}u

uru~ena nagrada

"Kristalna koala"

Ambasador Australije u Srbiji Daniel Emeri uru~io je reditequ i scenaristi Rado{u Baji}u "Kristalnu koalu" za najgledaniji film u okviru Srpskog filmskog festivala u Australiji. Reditequ i scenaristi Rado{u Baji}u uru~ena je u petak nagrada "Kristalna koala" za najgledaniji film u okviru Srpskog filmskog festivala u Australiji za film "Heroji Halijarda", u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Nagradu mu je uru~io ambasador Australije u Beogradu Daniel Emeri koji je istakao va`nost festivala za ja~awe kulturnih veza izme|u Australije i Srbije.

"Sa zadovoqstvom mogu da saop{tim da nagradu za najboqi film na ovogodi{wem festivalu dobija film "Heroji Halijarda". ^estitam reditequ na osvojenoj nagradi za ovaj sjajan film. Imao sam zadovoqstvo da pogledam pobedni~ki film i u potpunosti razumem za{to ga je odabrala publika u Australiji", rekao je Emeri.

Prema wegovim re~ima, film je dirqiv i pri~a emotivnu i delikatnu pri~u o herojstvu i o~aju.

Baji} je, zahvaliv{i se ambasadoru, istakao da je u Australiju zaqubqen i da je jo{ uvek pod utiscima boravka u toj dr`avi u kojoj je proveo 21 dan.

"Jo{ uvek me dr`e sna`ni utisci o jednoj veli~anstvenoj zemqi koja prvo fascinira prostorom i ambijentom. U Australiji sam video jednu slobodnu zemqu. Posebno je ostavila na mene utisak daqina i srpska etni~ka zajednica koja je jedna od najsna`nijih zajednica u celom svetu."

Prema wegovim re~ima, organizatori festivala uspeli su da naprave izuzetnu filmsku manifestaciju.

Direktorka festivala Milica Kozlina rekla je da se Festival Srpskog filma u Australiji odr`ava 21 godinu u {est gradova.

"Ovo je jedan nacionalni doga|aj koji se odr`ava i u Kanaberi, Brizbejnu, Melburnu, Adelajdu i Pertu. Tokom ovih godina festival je prikazao preko 150 igranih i dokumentarnih filmova. Uglavnom smo birali filmove iz posledwe kinematografije, posledwih ostvarewa u Srbiji".

SBS na srpskom

ZAJEDNICA

PROSLAVQEN JUBILEJ

U nedequ 13. oktobra navr{ilo se 40. godina od izgradwe i osve}ewa crkve Svetog Save u Kanberi.Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan uz saslu`ewe velikog broja sve{tenstva iz Kanbere, Sidneja i drugih australijskih gradova, kao i veliki broj na{eg naroda, kako iz Kanbere i Kvimbijena, tako i iz drugih gradova Australije. Na kraju Svete liturgije, Mitropolit Siluan se obratio i ~estitao ovaj zna~ajan jubilej vernom narodu i ~itavoj zajednici te naglasio kako su nam neophodni jedinstvo i sloga u pose}ivawu Svetih hramova i Svetih Liturgija.

Po{to mi na Fareru imamo dosta dece, bilo je neophodno pro{iriti salu i po tom pitawu je jako puno ura|eno, onim najzaslu`nijim i koji su najvi{e ulo`ili rada i truda Wegovo Preosve{tenstvo Mitropolit Siluan dodelio je Arhijerejske gramate i zahvalnice. Sada{weg protonamesnika i nadle`nog paroha oca Branka Vasili}a odlikovao je protojerejskim ~inom. Svetoj Liturgiji prisustovao je i ambasador Republike Srbije g. Rade Stefanovi} sa porodicom.

Po zavr{etku Svete Liturgije i dodele nagrada, sve~anost je nastavqena u novoobnovqenoj sali uz bogat kulturno-umetni~ki program, koji su otvorila deca iz dopunske {kole Srpskog jezika intonirawem himni Bo`e Pravde i Svetom Savi. Nakon otvarawa programa okupqenima se najpre obratio Ambasador g. Rade Stefanovi} i ~estitao jubilej svima i podsetio na dobru saradwu, kako sa na{om Mitropolijom, tako i sa srpskom zajednicom u Australiji i Novom Zelandu. Zatim se otac Branko zahvalio Mitropolitu Siluanu, sabranom sve{tenstvu, svim sponzorima i svima koji su u~estovali u renovirawu crkvene sale i crkvenih prostorija. Tako|e, otac Branko se zahvalio svim folklornim grupama koje su u~estovale u ovom va`nom jubileju a posebno folklornoj grupi Gradac iz Srbije kao i folklornoj grupi pri CO Sveta Petka-Rokbenk iz Melburna. Nakon zavr{enog programa Mitropolit Siluan se jo{ jednom zahvalio i blagoslovio sve prisutne i po`eleo jo{ mnogo lepih i blagoslovenih godina.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

GODINA POSTOJAWA CRKVE SVETOG SAVE U KANBERI

Putin je prvi lider koji je stao u za{titu Xulijana

Otac osniva~a "Vikiliksa" stigao je ju~e u Moskvu na poziv BRIKS Asocijacije novinara

Otac osniva~a "Vikiliksa" Xulijana Asan`a, Xon [ipton, rekao je za RIA Novosti da je zahvalan ruskom lideru Vladimiru Putinu na tome {to je kao prvi svetski lider javno stao u za{titu Xulijana.

"Va{ predsednik Vladimir Putin 2012. je bio prvi {ef dr`ave koji je branio Xulijanove interese kao izdava~a i gra|anina. U to vreme, kada su Xulijana prokliwali, kada su mu bile upu}ivane la`i i klevete, V. V. Putin je branio wegove interese kao izdava~a i novinara. Zbog toga izra`avam svoju naklonost va{em predsedniku", rekao je [ipton, koji je sino} doputovao u Moskvu na poziv BRIKS Asocijacije novinara.

isprovocira obojene revolucije {irom postsovjetskog prostora.

On je rekao da Zapad poku{ava da

[ipton je istakao da informacije koje je projekat wegovog sina objavqivao nekoliko godina pokazuju kako se "ame-

ri~ka imperija infiltrira u dr`ave koje `eli da ima kao vazale", ili poku{ava da ih uni{ti. "Mo`emo jasno da vidimo {ta se mo`e uraditi sa dr`avom ako se kontroli{u

Severna Teritorija: Desetogodi{waci mogu da budu osu|eni na zatvor

Deca stara tek deset godina ponovo }e i}i u zatvor u Severnoj Teritoriji (ST) Australije po{to je tamo{wa vlada snizila prag krivi~ne odgovornosti.

Australijske dr`ave i teritorije na{le su se pod velikim pritiskom da podignu granicu

decu 11 puta je ve}a na Severnoj Teritoriji u odnosu na sve ostale delove Australije.

Skoro sva deca koja se nalaze u zatvorima su Aborixini.

Nova vlada odnela je ubedqivu pobedu na izborima, kojima je prethodila kampawa u kojoj su obe}ali da }e se razra~unati sa kriminalom.

krivi~ne odgovornosti sa deset na 14 godina kako bi se uskladile sa drugim razvijenim zemqama i preporukama Ujediwenih nacija.

Pro{le godine ST je postala prva oblast u kojoj je granica podignuta na 12 godina.

Me|utim, nova vlada predvo|ena Liberalnom strankom, izabrana u avgustu, ka`e je da potrebno vratiti granicu na staro kako bi se smawila stopa kriminala me|u mladima.

Vra}awe krivi~ne odgovornosti u krajwoj liniji {titi decu, tvrde, iako doktori, aktivisti za qudska prava i domoroda~ke zajednice osporavaju ovaj stav.

Istra`ivawa sugeri{u da takav zakon ne}e smawiti kriminal i da }e neproporcionalno pogoditi decu Aborixina i ostrvqana Toresovog moreuza, ukazuju. Stopa zatvorskih kazni za

Vlada navodi da }e spu{tawe granice krivi~ne odgovornosti odvrati decu od kriminala u budu}nosti.

Vlasti u mnogim mestima u Australiji navode da se bore sa krizom izazvanom maloletni~kim kriminalom.

Niz nasilnih doga|aja ove godine doveo je do uvo|ewa policijskog ~asa za mlade u gradu Alis Springs u Severnoj Teritoriji.

Vlada je dobila od glasa~a mandat da dela, kazala je Lija Fino~ijaro, predsednica vlade. Promena }e omogu}iti sudovima da interveni{u i uvedu mlade izgrednike u programe koji se bave korenom wihovih zlo~ina, dodala je.

Vlada }e tako|e poo{triti pravila koja se ti~u kaucije.

„Ne}emo se izviwavati zato {to ispuwavamo predizborno obe}awe da u~inimo teritoriju bezbednom“, rekla je Fino~ijaro.

Doma}a i me|unarodna istra`ivawa pokazuju da deca koja zavr{e u zatvoru imaju ve}e {anse da ponove krivi~no delo. Zatvor tako|e ostavqa posledice na wihovo zdravqe, obrazovawe i zaposlewe.

Dok se u skup{tini Severne Teritorije raspravqalo o zakonu u sredu, oko 100 qudi okupilo se ispred da protestuje.

„Desetogodi{waci jo{ uvek imaju mle~ne zube“, pisalo je na jednom transparentu.

„[ta bi bilo kad bi se radilo o tvom detetu“, stajalo je na drugom.

[alin Mask, komesarka za decu Severne Teritorije, kazala je da u pravosudnom sistemu Severne Teritorije postoji strukturalni rasizma.

Protiv dece Aborixina ~e{}e se podi`e optu`nica, ~e{}e im se sudi, i ~e{}e ostaju u pritvoru u pore|ewu sa prestupnicima koji nisu Aborixini, rekla je za BBC.

„Prihvatam da se qudi u na{oj zajednici pla{e i da je kriminal veoma prisutan u medijima i na dru{tvenim mre`ama“, rekla je Mask, koja pripada Laraki zajednici domorodaca.

„Ali ako se oslonimo na dokaze i po~nemo da se bavimo uzrocima kriminala, bi}e mawe dece koja ponavqaju krivi~na dela.“

Aktivisti se pla{e da bi promene u Severnoj Teritoriji mogle da zaustave podizawe granice krivi~ne odgovornosti u drugim dr`avama i teritorijama.

Do sada je samo Australijska Prestoni~ka Teritorija podigla granicu krivi~ne odgovornosti iznad deset godina, dok bi u Viktoriji sli~an zakon trebalo da stupi na snagu slede}e godine.

Vlada Tasmanije je rekla da }e podi}i granicu na 14 godina do 2029.

informacije koje qudi dobijaju, kroz seriju obojenih revolucija koje se de{avaju u ruskom okru`ewu, u Ukrajini, a zamalo su se dogodile u Belorusiji, Kazahstanu i Gruziji i tako daqe", rekao je on.

Prema wegovim re~ima, revolucije u boji sprovode nevladine organizacije, novinske organizacije i novinari, koji su navikli da podrivaju stabilnost zemaqa.

Xulijan Asan` je, podsetimo, nedavno pu{ten na slobodu, a tokom svog prvog obra}awa on je izjavio da je na slobodi samo zato {to se izjasnio "krivim za novinarstvo". Rekao je i da je CIA imala plan da ga kidnapuje i ubije u Londonu, dok su wegove pristalice u Evropi bile izlo`ene hakerskim napadima.

"Na meti su bili i moja supruga i moj mali sin. Poseban agent CIA je bio odre|en da stalno nadgleda moju `enu i data su uputstva da se uzme uzorak DNK iz pelena mog {estomese~nog sina", rekao je tom prilikom Asan`. ASAN@OV OTAC ZAHVALIO

Australija je krenula putem izumirawa

Flora i fauna jedinstveni za Australiju vi{e su nego ikad pod pretwom {umskih po`ara, su{e, qudske aktivnosti i klimatskog zagrevawa, pokazuje vladin izve{taj ozna~en kao „{okantan”.

Izve{taj o australijskom ekolo{kom sistemu koji se sprovodi svakih pet godina ustanovio je rasporstrawene nagle promene izazvane klimatskim zagrevawem, gubitkom habitata, invazivnim vrstama, zaga|ewem i rudarewem.

Sa tim pretwama se ne upravqa na odgovaraju}i na~in, {to zna~i da su na putu da stvaraju dodatne probleme.

Slika {teta na koje su nau~nici ukazali u izve{taju je znatna. Od po~etka 20. veka prose~na temperatura zemqe u Australiji porasla je za 1,4 stepen Celzijusa zbog zagrevawa planete, {to ubrzava pogor{awe stawa flore i faune, prenosi Beta.

Australijska ministarka za `ivotnu okolinu Tawa Plibersek opisala je „{okantni dokument” koji govori o „istoriji krize i pogor{awa stawa australijske `ivotne okoline”.

U po`arima 2019-2020. izgorelo je vi{e od osam miliona hektara vegetacije, a u wima je stradalo ili je raseqeno od milion do tri miliona `ivotiwa, pokazuju glavni zakqu~ci izve{taja.

Toplotni talas u okeanima izazvao je masovno izbeqivawe korala na Velikom koralnom grebenu u 2016, 2017. i 2020. Od tada je vladin izve{taj izdat u martu otkrio da je greben ponovo pretrpeo masovno izbeqivawe.

Uni{teni su milioni hektara {uma od 1990. godine. Isto va`i za sedam miliona hektara habitata ugro`enih vrsta izme|u 2000. i 2017, daqe stoji u izve{taju.

Za pet godina vi{e od 200 biqnih i `ivotiwskih vrsta od nacionalnog zna~aja dodato je na spisak ugro`enih vrsta prema australijskim ekolo{kim zakonima.

„Australija je izgubila vi{e vrsta sisara od bilo kog drugog kontinenta”, navodi izve{taj i dodaje da je osam procenata porastao broj novih vrsta koje su upale u ugro`enu kategoriju.

S druge strane australijski gradovi se razvijaju brzim tempom, {to dovodi do porasta toplote, zaga|ewa i urbanog otpada, i istovremeno crpi resurse vode i energije.

„Sidnej je izgubio vi{e od 70 odsto svoje prirodne vegetacije zbog razvoja”, navodi se u izve{taju.

Klimatske promene se posebno odra`avaju na Australiju koja je redovno pogo|ena su{om, razorni {umskim po`arima, i sve ~e{}im i ve}im poplavama.

Meandri reke Uvac iz ugla poznatog fotografa iz Melburna

Uvek kada se otputuje u svoju otaxbinu i u svoj rodni kraj, gde nam je ise~ena pup~ana vrpca, ose}awa koja tada imamo zaista su na nekom posebnom nivou. [to se mene li~no ti~e, onog momenta kada kro~im na na{e tlo, u meni proradi neka posebna "frekvencija" i ja se ose}am svoj, ose}am u dubini du{e da sam na svome i mogao bih planinu da pomerim, a jo{ kada vidim svoje najmilije - ceo svet je moj :)

Najve}e utiske (naravno posle lepo provedenog vremena sa svojom porodicom, u`om familijom kao i dobrim prijateqima), poneo sam sa nekih putovawa i ovog puta bih sa vama ~itaocima Srpskog Glasa podelio neka.

Reka Uvac u jugozapadnoj Srbiji je u blizini Sjenice i ostavila me je bez daha - naime sada ve} poznati meandri reke su u meni ostavile upe~atqivo se}awe za ceo `ivot jer ni jedna slika ili reklama na TV-u ne mo`e opisati ono {to se mo`e videti u`ivo. Na`alost, tog dana kada smo isplanirali izlet padala je ki{a i tamni oblaci su nas pratili skoro celog puta, mada smo se nadali da }e nas mo`da ipak sunce iznenaditi dok stignemo tamo. Iako je bilo vetrovito, ki{no i obla~no, ipak to nije umawilo onaj ({to bi rekli Englezi) „wow“ momenat kada smo ugledali MEANDRE. Uspeli smo ovog puta biti na samo jednom vidikovcu koji se zove "Molitva" dok "Ledeni Vrh" (koji je jako popularan i ima ga na turisti~kim slikama Srbije smo ostavili za drugi put (nadam se slede}e godine). U`ivajte u ovih nekoliko slika koje sam uspeo da ovekove~im.

Sem ovog prelepog prirodnog ~uda od reke, uspeo sam da od lokalnog seqaka po imenu Vlajo Mehi} (koji je pravi vlasnik zemqe na kome je vidikovac) kupim poznati Sjeni~ki Sir. Kao {to su meandri reke Uvac ~udo prirode, tako je i Sjeni~ki sir ~udo me|u sirevima - najuskusniji sir koga sam ikada probao te toplo preporu~ujem - kada budete oti{li do Uvca ne propustite da kupite i sir, ne}ete se pokajati siguran sam. Veoma sam lepo iznena|en pitomom i ne toliko taknutom prirodom Stare Planine i verujem da se tom jugoisto~nom kraju Srbije sme{i lepa turisti~ka budu}nost. Naravno, nisam mogao da ne odem do Rtwa koji je

svega na mawe od sat vremena od moje ku}e. Divna planina okupana mnogim misti~nim doga|ajima, divnom hranom, veoma zdravim Rtawskim ~ajem i mnogim turisti~kim ponudama koje rastu iz sezone u sezonu. Uvek mogu da preporu~im "Radost" ugostiteqske objekte na Rtwu koje dr`i moj dobar drug. Bilo je naravno i drugih izleta po na{oj lepoj Srbiji, ali kao {to rekoh, drago mi je da barem ove koje sam naveo mogu da podelim sa vama. @iveli.

Goran Doj~inovi}

Manastir @i~a

Rtaw

Stara Planina

Stara Planina Uvac

Uvac, panorama

Bali, ostrvo rajskih parkova, mrgudnih bogova i osmeha

Da se opi{e Bali dovoqne su dve re~i: ostrvo osmeha, a to posebno va`i za Ubud, glavni grad sme{ten pored okeana. Iako ima mawe od 100.000 stanovnika, va`i za kulturni centar ostrva. Ve} dugo Bali se smatra rajskim mestom za odmor. Gosti idu u posetu hindu hramovima, vodenim kraqevskim palatama, morskim pla`ama, gde se daleko vi{e surfuje, jer je obala negostoqubiva, a talasi veliki. Zato se turisti kupaju u hotelskim bazenima, uglavnom mawim, ali ima i velikih.

U Ubudu je mno{tvo prodavnica ode}e, srebra, drvenih predmeta, svih mogu}ih suvenira, zatim nebrojeni restorani od veoma jeftinih do onih skupqih. Turistima se nudi masa`a, ki{obrani i ki{ne kabanice, a usred grada je divan park koji se s razlogom zove „Majmunska {uma”. XUNGLA I PIRIN^ANA POQA

Dva pejza`a dominiraju ostrvom: ili je to xungla ili stepenasta pirin~ana poqa. U ovom delu Indonezije imaju tri `etve pirin~a godi{we, a proizvode jo{ i kafu, kakao, banane, ananas, soju... To je mogu}e zahvaquju}i plodnoj vulkanskoj zemqi, ali i zato {to su veoma vredan i domi{qat narod.

Obale Balija su nepristupa~ne – oko ostrva su jake morske struje, otvoreni okean. Ali, mo`da ba{ zahvaquju}i tome, Bali je jedino ostrvo gde se zadr`ala stara vera u celoj zemqi. Hinduizam, kao i budizam, prihva}en je negde oko 5. veka posle Hrista i trajao gotovo do 15. veka kada je preovladao islam. Me|utim, deo vladaju}e kaste na Javi nije prihvatio novu veru nego se sa zanatsko-umetni~kom elitom preselio na Bali, ostrvo udaqeno svega dva kilometra, preko uskog moreuza.

Tako se na Baliju odr`ao i kastinski sistem, a najve}i broj qudi pripada najni`oj kasti. Jedan od razloga za to je i {to je 1904. godine, oko 4.000 qudi, iz najvi{ih krugova, izvr{ilo kolektivno samoubistvo ne `ele}i da prihvati holandsku okupatorsku vlast.

Mi smo se zatekli ba{ u vreme Baline`anske nove godine. Dan pre, u procesiji ~etiri mladi}a nose nosiqku, a na woj je na motki zli demon, koga drmusaju, sve uz ritmi~nu pratwu bubweva, raznih udaraqki i `i~anih instrumenata. Lik demona me je neodoqivo podse}ao na nekog evropskog gusara (verovatno ga sa razlogom tako predstavqaju) i zove se Ogo-ogo. Na kraju ga pred pono}, ritualno spaquju.

Sutradan je Nijepi dan, odnosno Dan ti{ine koji traje 24 sata. Nema apsolutno nikakvog saobra}aja, niti ikoga na ulici, ne lete avioni, ni preko Balija, nema TV programa, nema interneta, nema muzike... Ni{ta ne radi. Uve~e, svetlost ne sme da se vidi s prozora, svuda je ti{ina. Za to vreme turisti u ogra|enom, odvojenom prostoru, mogu na bazene i na brzinu dobiju ne{to da pregrizu u hotelu.

Putevi na Baliju su uski, lo{i, krivudavi, pretrpani. Mno{tvo motora stvara gu`vu i haos, ali nervoznih nema. Svi se blago i iskreno sme{kaju, po prirodi i veri su blagorodni. Nedavno turistima je zabraweno da voze motore, jer su neki divqali, naravno, zapadwaci su radili sve {to kod ku}e ne smeju.

Vozi se levom stranom, pa se i na to treba navi}i. Bez pomo}i qubaznih doma}ina nemogu}e je pre}i ulicu, jer iako ne prebrzo, reka vozila neprekidno te~e. Za razdaqinu od, recimo, 30 kilometara, u najpovoqnijem slu~aju, potrebno je od dva do tri sata.

Denpasar ima oko 700.000 stanovnika, a celo ostrvo, po proceni, oko 5,5 miliona, s gustinom naseqenosti od 700 qudi na kvadratni kilometar. Na severoisto~nom delu dominira vulkan Agung visok preko 3.000 metara i jo{ nekoliko za koje se misli da „spavaju”. Agung, najvi{a ta~ka ostrva, nalazi se u oblacima, a vrh sam video tek iz aviona, kada sam se vra}ao s Jave. U sna`noj erupciji 1963. godine stradalo je

mnogo zdawa, ali je opstao najlep{i hindu hram Besaki, {to je narod dodatno u~vrstilo u veri. Bali privla~i strance, a me|u Evropqanima najvi{e je Ma|ara, ^eha, Bugara, Nemaca, Francuza. Naravno, mnogo je i Australijanaca kojima do Balija treba samo tri sata leta avionom. U kuhiwi koriste i neke posebne za-

~ine na koje ba{ i nismo navikli: dosta korijandera, ~ili papri~ica, kurkume, bibera, kikirikija, muskatnog ora{~i}a, ali i belog luka. Na jelovniku su soja, piletina, pa~etina, plodovi mora, mnogo mawe lokalne ribe nego {to bi se o~ekivalo, sviwsko meso, govedina i naravno pirina~. Jela su umereno quta, ali ko nije navikao, tra`i mawe quto. Za na{e qude navikle na quto nema nikakvih problema. Nasi goreng je drugo najpopularnije jelo na svetu i stvarno je specijalitet za svaku priliku. To je pe~eni pirina~, tamnije boje, lako karamelizovan, uz jaje, par~ence sviwskog mesa, uz malo sve`eg krastavca, luka i paradajza.

DOMA]IN NAM JE BIO I-MADI I tu dolazimo do jo{ jedne ostrvske posebnosti. Prvoro|eno dete se uvek zove Vajan, drugo Madi, tre}e Woman, ~etvrto Ketut. Ako je mu{ko, onda je I-Vajan, I-Madi, I-Wuman, I-Ketut... Ako je `ensko onda je Ni-Vajan, Ni-Madi, Ni-Wuman, Ni-Ketut. Ako se rodi peto i vi{e, opet ide ispo~etka, ali je onda I-Vajan balik, I-Madi balik ili Ni-Vajan balik. Pomo}nik direktora hotela bio je Vajan Karang. Jasno je da je prvi sin, a on je jo{ svom imenu pridodao naziv „stena”, pretpostavqam, da bi bio upe~atqiviji. Istovremeno, on je i visoki sve{tenik u nekom od hramova. Svojim znawem razjasnio mi je mnogo toga o baline`anskom hinduizmu. Na primer, hindu ceremonije su mnogo bogatije ovde nego u Indiji. Ili, ako se dodirne stupa i napravi krug oko we, pa se to ponovi tri puta, posti`e se mnogo ja~i duhovni efekat.

Isto~no od Balija je ostrvo Lombok, poznato qubiteqima surfovawa. To je i polazna ta~ka za put na Komodo ostrvo, na kojem `ive gu{teri varani, odnosno komodo zmajevi. Mogu biti dugi i do tri metra, te{ki do 70 kilograma. Prili~no su brzi, a wihov ugriz veoma je opasan i izaziva sepsu. Na komodo se ide uz pratwu renxera.

Bali ima veoma lepe plesove i prijatnu muziku. Igra~i izvode vrlo posebne pokrete {akama, rukama i celim telom u prelepim kostimima. Pred turistima se izvodi i ke}ak ples, nastao negde 1930. godine kao kombinacija doga|aja o kojima se govori u Ramajani.

Indonezija ima oko 13.500 ostrva, to je veoma bogat arhipelag. Ima mnogo toga da se vidi i do`ivi, mada je od nas stvarno veoma daleko. U bilo kom kontaktu, Baline`ani se osmehuju i za to su im turisti zahvalni.

KRAQEVSKI VODENI VRTOVI

Vredi posetiti kraqevske vodene vrtove (Tirta Empul i Taman Ajun) gde se i neki, koji svakako nisu vernici, ritualno kupaju. Tu su bazeni, fontane, ukrasno drve}e i {ibqe, kipovi raznih bo`anstava. Egzoti~ni parkovi su prostrani i veoma pose}eni. Tamo mo`ete videti i razapete slepe mi{eve, bele pitone, suvenire od drveta, sarong ode}u, {alove, prekriva~e, batik proizvode.

POSVE]ENI VERI

Narod je veoma posve}en veri {to se vidi na svakom koraku. Ima mnogo lepih hramova, a svaka ku}a u dvori{tu ima svoje mawe ili ve}e svetili{te, posve}eno nekom od bogova, za{titnicima porodice i ostrva. Najpopularniji je sveprisutni dobri bog Barong, koji, uzgred, ba{ i ne deluje naivno. Najvi{i u rangu je bog [iva.

Bogovima za{titnicima se svakog dana prinose darovi u vidu vi{e razli~itih jela, od kojih se neka kuvaju i po desetak sati, te mnogo divnog cve}a, pa i suncokret me|u wima. Jednako tako gledaju da se ne zamere ni zlim demonima, koji se tuda vrzmaju. Na tlo ispred bogova stavqaju maju{ne korpice s ponudama. ^esto se mogu videti procesije lepo doteranih, raspolo`enih qudi.

\OR\E BALA[EVI]:

Dodir Svile

Nekima se ~ini da su moje pesme sve iste...

Shvatam ih potpuno... Meni su, na primer, one Ajn{tajnove formule sve iste.

Nismo svi svemu dorasli...

Stihovi su uflekali stranice ove kwige kao vi{we damastni stolwak ba{tenskog stola, i oda}u tajnu: oni su pisani obrnuto, na muziku, otud tolika raznolikost i amorfnost mrqa, uprkos vrlo doslednim rimama...

Pade, zna~i, kula od karata sa ~ije su osmatra~nice Nedorasli taman opazili metri~ke modle iz kojih moje melodije ispadaju kao vanil-krancle...

Do vraga, po~iwem da zvu~im kao Kriti~ar.

U prevodu, najve}i krivac {to su ipak pomalo sve iste sam doista ja, ali ne toliko Ja Kompozitor, i ne Ja Pisac Tekstova, nego vi{e Ja Peva~ Svojih Pesama. Sto trideset i koja pesma dosad! Zamislite reviju na kojoj bi jedan jedini maneken nosio sto trideset i koji model. Pa ne znam kakvi da su modeli...

Sve bi bilo mnogo jasnije da jednu moju pesmu peva neki [aban u bordo odelu, drugu, recimo, blazirana Rok Princeza Na Zrnu Belog Pra{ka, a tek svaku tre}u ja...

Jednog dana sve }e do}i na svoje, to znam, ali prethodno bih morao da na|em malo vremena da umrem, i ispunim jo{ par rubrika u formularu Ve~nosti, tako da ba{ ne vapim za tim danom...

Muzi~ari me (umereno) hvale kao pesnika, a kwi`evnici kao peva~a, ali i jedni i drugi triput pqucnu i prekrste se teraju}i me od sebe, ~im primete da im se primi~em u odrpanoj sivoj kukuqici, zveckaju}i upozoravaju}im zvonom na {tapu svog talenta...

Ali, dojave mi Dobronamerni da me je neko od kolega opquvao u {tampi, pa tako saznam da imam i kolege?

Nedavno me je u holu hotela "Maestral" spopao jedan Interpretator, Nosilac Festivalske Spomenice, jedan od onih najokorelijih, {to farbaju kosu u crno i povla~e se po jutarwim programima...

Ma, ne dolazi u obzir...

Za wegovo ime ne samo da nema mesta ni na marginama ove kwige, nego ne mogu da ga prilepim ni za korice, kao `vaku...

Potreban mi je vi{e kao maskota svih onih koji kad im stane auto tra`e kvar na tu|em vozilu...

Vokalni Solista me je, uglavnom, pitao kad }u i ja napraviti jednu pravu pesmu? Dosta mu je tog recitovawa, {ta li je? Morao je ve} jednom da mi ka`e {ta misli o meni...

Qudi iz wegovog dru{tva branili su ga time {to je malo popio...

U redu je, rekoh...

Ja bih morao puno da popijem da bih rekao {ta mislim o wemu, i wima...

A iza svojih pesama stojim...

I ne pada mi na pamet da ih branim...

One su tu da brane mene...

Zato i stojim iza wih...

Bilo bi glupo da ka`em kako vi{e nemam onih dvadeset godina?

Imam ih, na sre}u...

I jo{ dvadeset i tri slede}e uz wih...

Nazivali su me amaterom kada sam u{ao u posao, u me|uvremenu su se svi potpisali pod diplomu Velikog Profesionalca koju sam stekao, ali i papirni brodi~i napravqeni od ovih stranica poterani su od obale da{kom Amaterizma, koji sam eto uspeo nekako da sa~uvam u sebi, qubomorno, kao tajni porodi~ni recept...

Onaj okrugli furnirani sto vi{e ne bi morao da se razvla~i, tek par gostiju je preostalo...

A ja naravno nikad nisam maturirao...

[kolske 1994/95. godine, u gimnaziji u Senti uradio je to za mene kona~no moj mladi prijateq Adrijan Arsenovi}, odbraniv{i sa najvi{om ocenom svoj maturski rad iz muzi~ke kulture na temu: Harmonska i formalna analiza pesama \or|a Bala{evi}a.

Mom \oletu, umesto maturske slike u izlogu...

Tek toliko... A ja zaista mo`da i jesam slab muzi~ar, kao {to se pri~a...

Ali {ta bi tek bilo da nisam?

Ih, brate...

Ko bi nam bio ravan?

DANKO POPOVI]:

Kwiga o Milutinu

Odlomak: Lasno je ubiti princa i jednu `enu

Sinov~e, nisam ja ranije bio ovako pri~qiv. Ovde mi je govor omilio, ovde, u zatvoru. Ranije - poslovi, brige, ne daju glavu podi}i pa zaboravqa{ {ta je ju~e bilo, a sad, ceo `ivot ko na dlanu. Se}am se svega.

Se}am se ko da je ju~e bilozvoni sa svih strana, a qudi, dabome, znaju da se tako ne dozivqe na molitve i na pokajawa, nego da se u rat poziva.

Iza|em pred {talu, sednem na mericu, a ono jutro, milina jedna. Treba da se odmori{, baldisao si od kopawe, ko{we i drugi poslovi - jeka je rada, a ovo sad, jeka od zvowave.

^ujes li ti ovo, Milutine?pri|e mi majka. Kvr`i prste i vata se za reklu, gu`va je. Znam kako je woj kad ~uje zvowavu, dva su joj sina - da ka`em, moja dva brata - poginula u pro{lim ratovima, u turskom i bugarskom, a otac nam je - {to bi se reklo, wen ~ovek - poginuo u Bugarskoj, na Slivnici.

^ujem, bre - velim joj - nisam gluv.

Pa {ta ~eka{, vidi{ da qudi odlaze {koli.

Ja ustado, dado joj onu mericu, pa na sokak iz oni stopa. Ona, moja majka, stoji sa mericom u rukama pred {talom. E, tu sam sliku zapamtio. Moja majka, sa mericom u rukama, stoji ispred {tale i gleda za mnom, a goveda zarikala, da l' od one zvowave, da l' stoka {togod predose}a - ne znam. Znam da mi be{e te{ko. Te{ko, bre, sinov~e - kako koji rat, a tebi iz {tale ode par volova. A to nije igra~ka. Volovi su volovi, zna se {ta je seqaku par volova. Taman podigne{ volove i ukoskas, a ono, uzme dr`ava, treba da vuku, topove, da vuku komoru, provijant. Ama treba, bre, volovi i da oru, i da vuku `ito, i seno, i drva, treba da i' proda{, da uzme{ koju paru, a ne ovako, da idu xabe. Ka`em ti, nije ni lako ni zbog volova, ovo je tre}i par volova iz moje {tale za tri godine, a oni koje su mi mobilisali mesec dana ranije, zna{ kaki su bili - ko upisani. Al dobro... Odo ja {koli, a tamo - {ta da ka`em. U~ionica puna svr{iti qudi, iskupili se, dabome, da nam u~iteq ka`e {ta se ovo doga|a, za{to opet moramo u rat.

I kako ne otvori{te vrata, pogu{i}ete se - velim ja. Prigrijalo sunce, letwi dan, bazde opanci i te`ina, znoj; ose}a se na {talu i obore. A u~iteq dr`i {tapi} i pokazuje Sarajevo, na karti. ^isto se raduje. I fali Mladobosance. Oni su u~inili svoje, uzleteli se u nebo kao mu~enici. Bacili bombe, ka`e, ubili {vapskog princa i wegovu `enu. Vasilije sedi i gleda me iskosa, ko veli: ~uje{ li ti u~u kako prezvowava. Lasno je ubiti jednog princa i jednu `enu, ama rat se ne dobija ubijawem prin~eva i `ena - mislim se. Interesuje mene {ta }e sad da bude - misle li ostali Bosanci za tim mladim Bosancima, o}e li di}i kaku bunu i ustanak? Nije nama do winoga uzletawa u nebo, ni dosad se u mu~enicima nije oskudevalo. Nama, bogati, pomo} treba. O}e li oni uz nas protiv [vaba? - Odmanem ja vako glavom. Nisu mi tu ~ista posla. Ne volim da se Bosanci naprazno juna~e, da ubijaju prin~eve i `ene, a posle, guzicu u stranu pa na{a seqa~ija danak da pla}a. Pa je l' tako? Ako si i Srbin i seqak, nisi stoka, ne voli{ da te neko pravi ludim. Polakote, u~o, polako, nemoj tako sve iz jednog vitiqa, nismo mi deca - veli Pavle i namiguje na me. A u~iteq tera svoje. Tamo, veli, po Bosni i po drugim krajevima de `ive na{a bra}a Ju`ni Sloveni, ustanak samo {to nije planuo.

Iz tvoji usta u bo`ije u{i, u~o - iza|em ja napoqe, ne verujem ni u kake Slovene, a ne}u ni da se kva`im sa u~iteqom pred narodom.

Idem ku}i i sve gredom mislim o tim Slovenima. I da l' }e da bude ko {to u~iteq re~e. Te{ko ti, bre, da te u rat uvla~e kad kome prasne }ef. Uvuku te u ne{to {to ne razume{. Bogami. Slu{o sam ja i otpre mnoge one {kolce. Do|u prekoleta na ferije pa se raspri~aju o oslobo|avawu svi krajeva de `ive na{a bra}a - ~uje{, na{a bra}a, a moja bra}a izginula zbog neke "na{e bra}e". Ka`em ti, raspri~aju se pred op{tinom, pred {kolom ili pred crkvom, kako-kad, pa sve ko da }e neko da im pokloni ono {to bi oni mogli da i{tu. Se}am se jednom o Velikoj Gospojini, pred op{tinom - raspri~ao se Velibor Rovi}. Onako duga~ak, pripo se na jedan kamen pa veze li veze. Oslobodili smo, ka`e, Makedoniju. I staru Srbiju, pobedili smo na Kumanovu i na Bregalnici, sad }emo da se okrenemo na{oj bra}i u Bosni, Ercegovini i u Dalmaciji. Sve tako Velibor, ko da mi samo treba da se okrenemo, pa da se tako i ostvari ono {to je on zaumio.

Dobro, Velibore, a koliko }e to da ko{ta? - javi se ^edoqub Petrovi}, bio onda jo{ `iv. O}e li nam ~eqad biti brojnija i veselija?

^edoqub star, al ume da misli. Koju smo mi vajdu imali od dojako{wi ratova? - veli. E ne radi se o va{im ambarima i ko{evima, {talama i torovima, o ujediwewu se radi - drzak, bogati Velibor, drzak, a nema ga {aka jada, duga~ak ko pritka. I bolestan. Turbekuloza samo {to ga nije na~isto pojela, al eto, o}e i on da odre|uje sudbinu zemqe i naroda.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Patrijarh Porf irije

osve{tao Saborni hram

Svetog velikomu~enika

Dimitrija u Daqu

Patrijarh srpski Porfirije osve{tao je danas Saborni hram Svetog velikomu~enika Dimitrija u Daqu i tom prilikom istakao da je srpski narod veoma dobro kroz vekove razumevao zna~aj i smisao hrama za `ivot pojedinca, ali i zajednice.

"^ak i onda kada se mukotrpno trudio da sebi stekne i obezbedi koricu hleba, kada nije imao ni najboqe mesto gde mo`e svoju glavu skloniti, dizao je hram. I bilo je tako nekada, a danas je isto tako. Dizao je hram zato {to je znao da bez hrama ni{ta ne mo`e imati smisao u wegovom `ivotu", naveo je patrijarh Porfirije, koji je zapo~eo dvodnevnu kanonsku posetu Eparhiji osje~kopoqskoj i barawskoj.

Patrijarh je naglasio da je mir naj~vr{}i i nepokolebivi temeq koji prevladava svaku vrstu frustracije, kompleksa i strahova.

"Taj mir, mir Hristov, ~ini da postanemo sposobni da se otvaramo u odnosu na sve i svakoga u odnosu na tvorevinu Bo`ju, zna}emo iz we, kada imamo mir Hristov u sebi, da uzmemo ono {to nam pripada i ono {to nam treba za `ivot, ali zna}emo da i priroda i tvorevina zavise od na{eg odnosa prema woj. Zna}emo da je negujemo, da je uznosimo kao uzdarje Bogu za sve {to imamo i sve {to smo dobili, a mo}i }emo bez straha, bez kompleksa i frustracija da uspostavimo mir i sa onima koji su drugi i druga~iji, znaju}i da svi jedno treba da budemo, po re~i Hristovoj", poru~io je patrijarh Porfirije.

Episkop osje~kopoqski i barawski Heruvim podsetio je na slavnu istoriju Hrama Svetog velikomu~enika Dimitrija u Daqu, koji je stradao kao {to je stradao i narod koji ga je podizao, obnavqao i u wemu se molio.

"Snaga Crkve Hristove upravo je u tom stradawu, jer stradawe je put ka vaskrsewu i potvrda istinskog puta spasewa. Celokupna istorija Crkve to i dokazuje: veoma ~esto Crkva je bila u nezahvalnoj poziciji pred progonima ili zabranama, ali nikada nije poklekla ni pred kakvim isku{ewem, ve} je, upravo suprotno, bivala sve ja~a. Wena snaga je u veri u Hrista", poru~io je vladika Heruvim. Vladika je pozvao vernike da svoje `ivote utemeqe na bogoqubqu i ~ovekoqubqu.

Saborni hram Svetog velikomu~enika Dimitrija u Daqu jedan je od najlep{ih i najve}ih hramova Srpske pravoslavne crkve, objavqeno je na sajtu SPC.

Obele`en Dan se}awa na masovno stradawe civila u Kragujevcu, nacisti streqali i |ake

Prema raspolo`ivima

saznawima, nacisti su ubili 2.796 osoba, me|u kojima su i |aci od petog do osmog razreda gimnazije

Masovno streqawe hiqada gra|ana Kragujevcu, me|u kojima su i |aci vi{ih razreda kragujeva~ke gimnazije, od strane nema~kih okupatora 21. oktobra 1941. godine bio je jedan od najtragi~nijih doga|aja u okupiranoj Srbiji i obele`ava se kao Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu.

U Kragujevcu i okolini, nema~ka kaznena ekspedicija je u ciqu odmazde zbog 26 rawenih i 10 ubijenih nema~kih vojnika, izvr{ila masakr nad vi{e hiqada srpskih civila.

Prema raspolo`ivima saznawima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.

Povod za streqawe u Kragujevcu bili su nema~ki gubici 16. oktobra, kada je nema~ka kolona, u zajedni~koj akciji partizana i ~etnika do~ekana u zasedi na putu Kragujevac - Gorwi Milanovac.

Kao odmazdu, okupator je primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streqawe 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za rawenog Nemca.

Brutalne odmazde zapo~ele su 19. oktobra prvo u obli`wim selima, da bi se nema~ka kaznena ekspedicija potom nastavila 20. i 21. oktobra u Kragujevcu.

Nare|ewe za sprovo|ewe odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto De{, tada zapovednik 749. puka, sa sredi{tem u Kraqevu, a nalog je prosle|en majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.

Na osnovu naredbe generala Bemea izra~unato je da se s ciqem odmazde streqa 2.300 lica.

Nacisti su u Kragujevcu prvo uhapsili mu{karce starosti izme|u 16 i 60 godina, mada je me|u privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privo|ewa nije bilo.

Nikada nije sasvim izvesno razja{weno koliko je qudi tada uhap{eno, ali se procewuje da je privedeno izme|u pet i {est hiqada gra|ana.

Svi privedeni, odnosno uhap{eni, zgurani su potom u topov-

ske {upe koje je prethodno koristio artiqerijski puk "Tanasko Raji}", da bi ubrzo zapo~ela i streqawa.

Izvr{ioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataqona 724. pe{adijskog puka i pripadnici Tre}eg bataqona 749. pe{adijskog puka.

U Spomen-parku u [umaricama od 1971. godine odr`ava se "Veliki {kolski ~as", manifestacija kojom se podse}a na masakr koji se dogodio.

Odluka o izgradwi Spomen-parka doneta je 1953. godine, a memorijalni kompleks ukupno sadr`i 30 masovnih grobnica. Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu, obele`ava kao Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu.

Srpska pravoslavna crkva je tako|e kanonizovala stradalnike, proglasiv{i ih za novomu~enike.

Emir Kusturica: Spreman

sam da izgubim `ivot

u

borbi protiv onih koji `ele da kopaju litijum u Srbiji

Rediteq Emir Kusturica u intervjuu za Sputwik, koji je u me|uvremenu skinut sa Jutjuba, ponovio je da je spreman da izgubi `ivot u borbi protiv onih koji, kako je rekao, uni{tavaju `ivotnu sredinu, odnosno onih koji su hteli da kopaju kobalt, nikl, odnosno oni koji `ele da rade litijum na teritoriji Srbije.

„Uop{te se nisam promenio u me|uvremenu, ~ak i uz uslov da komocija koriguje ~oveka ako se stvar bude razvijala mora}u, dakle, da upotrebim sve ono {to podrazumeva odbranu territorije od onih koji `ele da nam uni{te `ivot i da ono preostalog stanovni{tva koje ovde `ivi uni{ti, odnosno ugu{i“, naveo je Kusturica.

Isti~e da je tajna {to je to ubistvo s predumi{qajem, jer ono nema svoju instantnu vrednost. „Ne mo`emo re}i za pet dana ili za mesec dana da je neko nekog ubio zato {to je dozvolio kopawe rude, nego je to jedna vrsta davqewa naroda kao {to je udavqen narod na Kosovu. Mi smo prisustvovali jednom, rekao bih, dugogodi{wem uvo|ewu agonije na teritoriju Kosova koja je zapravo i{la od toga “imamo policajce – nemamo policajce’, ‘imamo dozvolu za hiqadu, al ne mo`emo’, ‘imamo brane, skinimo brane’, ‘imamo zid, sru{imo zid’, ‘imamo svoju policiju,

nemamo svoju policiju’, ‘ho}emo reizbore, ne}emo reizbore, izgubimo izbore’. I finale te ideje, je zapravo Kosovo, koje ne samo da ima svoju li~nu, nego mi je ne}emo priznati, al ona u fakti~kom smislu te re~i posle usvajawa severa Kosova, postoji kao dr`ava i to dr`ava koja pre}utno, a ustvari verbalno po Ohridskom sporazumu, sve ve} funkcioni{e kao da pored nas stoji dr`ava za koju mi ose}amo i mislimo da jeste zapravo na{a dr`ava“, naveo je rediteq Emir Kusturica.

Spomen-park u [umaricama

[ATRA, 500 GOSTIJU I PE^ENI BIK: Ovakvo veseqe u Srbiji

jo{ nije vi|eno, a povod je poseban - pradeda i praunuk slave 100. i 18. ro|endan

Starinu Petra ]irovi}a iz novovaro{kog sela Negbina Srbija je upoznala pre nekoliko godina, kao jednog vitalnog planinca koji se i u desetoj godini po Zlataru vozi kvadom. Za nekoliko meseci, ta~nije ba{ na Bo`i} on }e ako Bog da slaviti, ni mawe ni vi{e ve} okrugli 100. ro|endan. Taj jubilej ali i punoletstvo praunuka Nemawe bili su razlog da ]irovi}i ove jeseni kod svoje ku}e naprave veliko veseqe sa 500 zvanica.

- Bilo je to slavqe koje }e se dugo pamiti. Deda Petar je najstariji stanovnik ovog i okolnih sela, sa svojih punih 99 godina i jo{ par meseci koji ga dele do stotke. Lepo je bilo gledati pradedu i praunuka kako zajedno duvaju sve}ice na ro|endanskoj torti. To je pravo bogatstvo, sre}na i slo`na porodica, ka`e jedna od zvanica ovog nesvakida{weg slavqa.

Ispod specijalne {atre postavqene u dvori{tu, muzika je svirala skoro dva dana, a nekoliko stotina gostiju u`ivalo je sa doma}inima ]irovi}ima. Sva hrana se spremala kod wih, a za ovu posebnu priliku oni su na ra`wu ispekli bika. Pekla su ga tri majstora, a bio je glavna atrakcija na slavqu.

Deda Petar uprkos godinama sve vreme je bio na slavqu, u`ivaju}i sa svojim najbli`ima ali i sa velikim brojem zvanica, rodbinom i prijateqima. O`iveo je uspomene na neka davna vremena, kad je on bio mlad.

Skoro ceo svoj `ivot proveo je u selu Negbina i ka`e da tu lepotu i mir ne bi mewao ni za svo blago ovog sveta. Mahom su qudi u ovom kraju dugove~ni, pa im ni korona virus nije mogao ni{ta. Ipak, za svoju duboku starost ka`e da je najvi{e zaslu`na umerenost u svakom smislu i izbegavawe konflikata.

"Do|ite pod ~arobnu kupolu i ~itajte"

U subotu, 19. oktobra 2024. godine, u 18 ~asova, u Hali 2 Beogradskog sajma, sve~ano je pokrenut kulturni zamajac najreprezentativnije kwi`evne manifestacije ne samo u ovom delu Evrope nego i na {irem me|unarodnom planu – 67. Me|unarodnog beogradskog sajma kwiga.

Pod sloganom „Re~ je slobodna“, vi{e od 400 doma}ih i inostranih izdava~a, pisci, posetioci i svi drugi po{tovaoci kwi`evnosti i svih univerzalnih vrednosti kwi`evnog stvarala{tva, mo}i }e da u halama 1, 1A, 2A i 4 u`ivaju u lepoj re~i i brojnim sajamskim programima sve do nedeqe 27. oktobra, nastoje}i da doka`u da je re~ ne samo slobodna nego i da je sloboda sama.

Zemqa po~asni gost ove godine je Republika Kuba, koja }e predstaviti svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela nau~nika, pisaca, pesnika i umetnika. Pored Kube, svoje kulture i kwi`evnosti predstavi}e autori iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Gr~ke, Italije, Irana, Konga, Maroka, Nema~ke, Rumunije, Rusije, Tuni-

[ta bi bio `ivot da nema re~i. Ne bi ga bilo a {ta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo pri~a. Ne bi bili qudi nego ne{to drugo. A {ta bi bilo kad ne bi zapamtili na{e pri~e. Ne bi postojali. Ovo je mesto gde `ive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni }e napisati pri~e zbog kojih }emo svi da opstanemo i da porastemo.

Do|ite pod ~arobnu kupolu, ~itajte kwige jo{ ovaj {ezdeset i sedmi i da bude i stoti. Hvala.“

U ime zemqe po~asnog gosta u~esnike Sajma je pozdravio Migel Barnet (Havana, 1940), pripoveda~, pesnik i antropolog, vi{e-

sa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore.

- Samo je va`no da ~ovek `ivi u miru prvo sam sa sobom, a onda i sa drugima. To vam je onih nekoliko minuta pred spavawe kad zaspite spokojno i potpisujem da je bilo kakva sikiracija izuzetno {tetna po zdrvaqe. Sve ove godine pazio sam da ne radim, ono {to ne bih voleo drugi meni da u~ine i eto tako do`iveh skoro ~itav vek, ka`e starina Petar.

Sve~ano progla{avaju}i po~etak rada ovogodi{weg Sajma kwiga, pesnikiwa, dramski pisac i scenarista, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Markovi} (Beograd, 1974) bila je veoma nadahnuta u hvatawu trenutka u kojem se sve to de{ava:

„Imam pedeset godina a sajam kwiga ima {ezdeset sedam. Se}am se ~udesne kupole i hrskavih jabuka i {e}erne pene i pqeskavica i mirisa slikovnica. Na wima junaci ja{u krilate kowe a sunca iska~u iz vode i ta se sunca obrnu u jabuke. Ja ho}u tu veliku kwigu a govore mi da nije za mene. Kod ku}e sve kwige u malom stanu po~iwu da lete kroz prozor da odlete na Dunav pa bu}nu u vodu da uhvate ribu pa eto je Sava i opet ~arobna kupola Sajma tamo kwige idu da spavaju i da porastu do slede}e godine ka`e mi mama i ja stvarno dobijam slede}e godine kwigu o bogovima, pa kwigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi i svake godine dolazim da wu{im Savu krilata od svega {to sam ponela u ote`aloj torbi pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu kwigu a ona me odvede daqe od ovog `ivota.

struko nagra|ivan nacionalnim i uglednim me|unarodnim priznawima.

„Uva`ene kolege i prijateqi koji se zala`ete za Kubu, Pozdravqam sve zvani~nike, organizatore, intelektualce, pisce i {iru javnost koja prisustvuje ovom va`nom doga|aju. @elim, pre svega, da izrazim svoje po{tovawe i zahvalnost za priznawe kubanskoj kwi`evnosti na ovom va`nom kulturnom doga|aju.

Za mene, kao kubanskog pisca i intelektualca, velika je ~ast da izgovorim ove uvodne re~i u ime kubanske delegacije koja prisustvuje ovom {ezdeset sedmom izdawu Me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu 2024. godine. Ovaj doga|aj se smatra jednim od najstarijih i najva`nijih kwi`evnih prostora u Evropi. Isti~e se kao pravo mesto razmene izme|u izdava~a, autora, kwi`ara, bibliotekara i drugih stru~waka koji rade na tome da kwi`evnost pribli`e razli~itoj ~itala~koj publici. Tome se pridodaju i akademski ili dru{tveni prostor kroz konferencije, susrete sa autorima, forume i radionice koje su veoma potrebne za promociju ~itawa u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sawati o ve}oj ko-

Sve~ano progla{avawe po~etka rada ovogodi{weg Sajma kwiga: Milena Markovi}, pesnikiwa, dramski pisac i scenarista, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

herentnosti u na{im strategijama promocije kako magija kwige ne bi umrla.

Kwi`evnost va{e nacije datira iz sredweg veka i u dana{we vreme je referenca za latinoameri~ke i svetske pisce. Istorijski tekst Miroslavqevo Jevan|eqe, jedan od najpoznatijih po svom stilu i onome {to predstavqa za istoriju univerzalne kwi`evnosti, izvr{io je zna~ajan uticaj na rukopise koji su se kasnije pojavili u sredwovekovnoj Evropi. Se}am se da je tokom mog boravka kao zamenskog ambasadora Kube pri UNESKO-u 2005. godine – ovaj nezaboravni tekst uvr{ten na listu ba{tine „Se}awa sveta“. Srpska kwi`evna kultura oboga}ena je lirskim i epskim pesmama koje se izvode uz pratwu tradicionalnih muzi~kih instrumenata, i koje su se na usmeni na~in prenosile sa generacije na generaciju. Ovi tekstovi su postali zna~ajan simbol identiteta srpskog naroda. Pro}i kroz istoriju srpske kwi`evnosti u ovim kratkim crtama bi}e izazov, ali `elim da istaknem neka imena koja su bila kwi`evna referenca za Latinsku Ameriku, posebno u dvadesetom veku kada su se predstavnici srpske kwi`evnosti razvijali sa velikim presti`em. Zna~ajan primer je romansijer, pesnik i esejista Ivo Andri}, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1961. godine, zatim kwi`evnik i akademik Me{a Selimovi}, romanopisac i teoreti~ar kwi`evnosti Danilo Ki{, kwi`evnik i politi~ar Dobrica ]osi} i jedan od najpoznatijih savremenih autora, nedavno preminuli Goran Petrovi}, da spomenemo samo nekoliko univerzalno priznatih imena.

Kubanska kultura ovim re~ima `eli da izrazi svoju zahvalnost plemenitim predstavnicima ovog univerzalnog praznika kwi`evnosti. Mnogo vam hvala.“

Na najpose}enijem sajmu kwiga u regionu, tradicionalno }e u~estvovati najve}i doma}i, kao i brojni inostrani izdava~i i pisci, teoreti~ari, urednici, likovni urednici, prevodioci, kriti~ari, bibliotekari…. Tokom devet sajamskih dana ~itaoci }e mo}i da po sajamskim cenama obnove biblioteke najnovijim naslovima doma}ih i inostranih izdava~kih ku}a, ali i uvek aktuelnim klasicima srpske i svetske kwi`evnosti i antikvarnim kwigama.

110 ГОДИНА ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (11)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Prise}aju}i se perioda provedenog u Beogradu pre 1914. godine, Borivoje Jevti} pi{e da se „{iroko uzdisao vazduh“, kao i da je Srbija bila poput odmori{ta nakon progona u Dvojnoj monarhiji.

„Jedini zra~ak slobode, utehe i zaklona mogla je dati slobodna Srbija – [umadija. Tamo su hrlili svi poni`eni i uvre|eni“. Da su slobode u Kraqevini Srbiji ve}e nego u Austro-Ugarskoj, priznavali su i austrougarski socijademokrati. Sa tim su se slagali i verovatno najve}i kriti~ari situacije u Kraqevini Srbiji, srpski socijaldemokrati vo|eni Dimitrijem Tucovi}em. Vrlo je va`no naglasiti ugled Kraqevine Srbije kada se govori o revolucionarnim akcijama i ciqevima Mlade Bosne, jer upravo Kraqevina Srbija ima centralnu ulogu, to je dr`ava koja treba da vodi ujediwewe i u kojoj va`e poli~ki principi kojima omladina te`i. Sarajevski atentatori su tokom istrage izjavili: „To je bila moralna du`nost Srbije, kao slobodnog dela Jugoslovena, da oslobodi ostale Jugoslovene od Austrije, to ste mogli ~uti od svakog po{tenog Srbina i Hrvata da }e Srbija, ma kad bilo, osloboditi Jugoslovene“. Omladinci iz Austrougarske nisu o Srbiji samo slu{ali i ~itali, ve} su je i pose}ivali i u woj `iveli. Te posete su ostavile dubokog traga. Tin Ujevi} je pisao u Apelu hrvatskoj studentskoj omladini:

1795. - Pruska, Austrija i Rusija izvr{ile su tre}u podelu Poqske, koja je prestala da postoji kao nezavisna dr`ava.

1882. - Nema~ki bakteriolog Robert Koh otkrio je bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije nazvanu „Kohov bacil“.

1912. - Srpska vojska je pobedila tursku vojsku u Kumanovskoj bici u Prvom balkanskom ratu.

1922. - Irski parlament prihvatio je ustav po kojem je dr`ava dobila naziv Slobodna Irska Dr`ava. Ustav je formalno stupio na snagu u decembru.

Beograd: Posle pobede u Balkanskim ratovima, Srbija je postala jedina nada za sve Ju`noslovenske narode da se oslobode Austrougarske vladavine

Vladimir ^erina je pisao: „mo`da kao nigdje u Evropi u Srbiji vlada jedna luda demokracija koja od krvi koja kqu~a stvara krv {to se pu{i kao mlado vino, gde su socijalisti i anarhisti brojniji od na{ih konzervativaca i djevojka je tamo emancipovanija od na{e“. ^erina je naro~ito prime}ivao ono {to mu je kao novinaru naro~ito prijalo: „Sloboda {tampe je u Srbiji neograni~ena“. Kada su u velikoj grupi u aprilu 1912. godine studenti zagreba~kog univerziteta posetili Beograd, sude}i na osnovu wihovih pisama mo`emo re}i da su bili zadivqeni demokratskim i antiautoritarnim ambijentom. Atentator ^abrinovi} je svojim drugovima socijalistima u Bosni pisao da Kraqevina Srbija radi u wihovom interesu – jer udara na stare legitimisti~ke monarhije, „inkarnacije starog poretka“.

„A na{ `ivot u Beogradu? Sve nam je u Beogradu izgledalo lepo, vedro, radosno. Na ulici qudi su kora~ali uzdignute glave, po kafanama su glasno razgovarali, smejali se. Bio je to druga~iji svet od onoga {to smo ga mi u na{em zavi~aju do`ivqavali. Po gostionicama i kafanama gledali smo kako za istim stolom sede oficiri sa obi~nim gra|anima, seqaci u narodnoj no{wi i opancima sa gospodom (...) Tako se ne{to nije moglo ni zamisliti u Mostaru, Sarajevu i drugde u okviru Austro-Ugarske“.

„Tko ho}e da odahne neka do|e u Beograd. Tko ho}e da vidi kako moralne snage pouzdawa i po`rtvovanosti podi`u narod da se ne boji ni du{manskih topova i nasilni~kih bajoneta, neka do|e ovamo. Na{i qudi u Monarhiji ne slute koliko je na{a Srbija na{a, kako je Srbija sto puta, ne}u re}i srpskija nego ba{ hrvatskija od same Hrvatske, i oni to moraju da doznaju, da ~uju i da vide. Zato je nu`no da do|u ovamo“.

Iako je `ivot mladobosanaca u Beogradu bio izuzetno skroman, toliko skroman da ~esto nije bilo novca ni za hranu, to se ne mo`e zakqu~iti iz wihovih opisa `ivota u Kraqevini Srbiji, gde ima mesta samo za opis slobode:

Ceo duh vremena diktirao je Jovan Skerli}, koji je prilikom svog prvog predavawa na Velikoj {koli 1901. godine nazna~io pravac kojim }e se kretati raspolo`ewe duhova: „Danas, kada svuda di{e vetar slobodne misli, nikakav dogmatizam, nikakav autoritet ne ostaje na nogama: ~ovek danas ose}a neodoqivu potrebu slobodnog ispitivawa, on ima svest o du`nosti da primi samo {to izdr`i punu kritiku wegova razuma i zadovoqi wegove intelektualne, moralne i emocionalne potrebe“.

AUTORITARNA VLADAVINA

[kolovani omladinci su bili svesni da je Austrougarska, pod parolom modernizacije i civilizatorske misije, vladala autoritarno. Porezi su bili vi{estruko ve}i nego u osmansko vreme. Sa druge strane za {kolovane Srbe, ali i stanovni{tvo ro|eno u Bosni i Hercegovini uop{te, nije bilo dovoqno mesta u dr`avnoj administraciji, a nije bilo ni naznaka da }e do}i do promene u agrarnom sistemu u Bosni i Hercegovini. Mlada Bosna je, pod uticajem svih dru{tvenih faktora, sazrevala u deceniji prepunoj burnih doga|aja.

Skerli}ev ugled, talenat i popularnost predstavqali su dodatnu privla~nost Beograda. Oko Skerli}a se okupqala jugoslovenska omladina iz svih krajeva Monarhije. Paulina Lebl Albala je zabele`ila: „Skerli}eva krupna li~nost privla~ila je omladinu iz raznih krajeva. Wega radi, se}am se da su me|u nama bili u seminaru i prvak Mlade Bosne Ga}inovi}, kao i Tin Ujevi}, pesnik (...) Tako|e sam ~esto vi|ala u Seminaru Skerli}evog odli~nog prijateqa Milana Marjanovi}a iz Zagreba, kao i Vasu Staji}a, iz Novog Sada. Svi smo znali da Skerli} s wima neprestano vodi neke tajne i va`ne razgovore - {ta je moglo biti drugo nego o radu na nacionalnom oslobo|ewu i ujediwewu, ~iji je stegono{a bio na{ u~iteq –i bili smo ne malo ponositi {to `ivimo u samom `ari{tu gde se kuju planovi za jednu boqu budu}nost na{eg naroda“. Tin Ujevi}, apeluju}i na mla|e, isticao je: „zato je naro~ito nu`no da omladina hrvatska do|e na Beogradski univerzitet, koji nije samo jedna dobra {kola nauke, {tavi{e, {kola slobode“. „Za slobodne Jugoslovene Beograd je bio centar borbe i Pijemont jugoslovenstva“. Svaka veza sa Srbijom imala je izuzetnu va`nost. Cvetko Popovi} je ostavio opis kakav je utisak u Sarajevu izazvao dolazak muzi~ara iz Beograda: „Ludi od radosti po ceo dan smo jurili za tom muzikom, a kad zasvira "Srbijanci i Bosanci svoju zemqu brane" i "Hej truba~u sa bojne Drine" ni stotine policajaca nas nisu mogle spre~iti da kli~emo "`ivela Srbija", a najsmeliji i najodlu~niji su vikali "`iveo kraq Petar" (...) Osetili smo u sebi neku snagu, pa smo postali ponosniji i odva`niji“.

l U slede}em broju: Rat Austrougarske i Srbije ve} tada je razmatran kao sasvim mogu}

1939. - Nacisti su u Nema~koj naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu.

1944. - Ameri~ki avioni su u Drugom svetskom ratu tokom velike vazdu{no-pomorske bitke u filipinskom zalivu Lejte potopili japanski bojni brod „Musa{i“, jedan od najve}ih u svetu.

1945. - Stupila je na snagu Poveqa UN, koju je u junu 1945. potpisala 51 zemqa osniva~ Ujediwenih nacija.

1960. - Prototip sovjetske interkontinentalne balisti~ke rakete R-16 je eksplodirao na lansirnoj platformi na kosmodromu Bajkonur, usmrtiv{i najmawe 90 osoba.

1970. - Kandidat levice Salvador Aqende izabran je za predsednika ^ilea. Ubijen je u septembru 1973. u dr`avnom udaru oficirske hunte koju je predvodio Augusto Pino~e.

1980. - Poqske vlasti su legalizovale nezavisni radni~ki sindikat "Solidarnost".

1991. - U Sarajevu je konstituisana prva Skup{tina srpskog naroda u BiH, a za prvog predsednika izabran je Mom~ilo Kraji{nik. Skup{tina je usvojila Deklaraciju o pravu srpskog naroda na samoopredeqewe.

2000. - Skup{tina Srbije izabrala je prelaznu tehni~ku vladu Srbije koja }e do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra obezbediti funkcionisawe zemqe. Vladu su formirali Demokratska opozicija Srbije, Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija Srbije.

2002. - U Republici Srpskoj smeweno je i uhap{eno vi{e odgovornih lica zbog afere o izvozu oru`ja i vojne opreme Iraku, koji je pod sankcijama UN. U aferu su ume{ane Vazduhoplovni zavod „Orao“ iz Bijeqine i preduze}e „Jugoimport-SDPR“ iz Beograda, ~iji je direktor Jovan ^ekovi} smewen.

2003. - Konkord (supersoni~ni putni~ki avion) je povu~en iz saobra}aja, a posledwi let uop{te bio je 26. novembra iste godine.

2020. - Sru{io se avion ameri~ke mornarice u Alabami, i dva pilota su poginula. U samoubila~kom bomba{kom napadu na obrazovni centar u Kabulu, ubijeno je 18 osoba, a 57 je raweno. SLOBADA [TAMPE U ZEMQI SRBIJI:

`iveli su i Tito i Milo{evi}

Milo{ Sav~i} bio je in`ewer, privrednik, jedan od najbogatijh qudi u Evropi, gradona~elnik Beograda, ~ovek koji je neizmerno uradio za svoju zemqu. Onda je sve {to je stekao uzela – dr`ava.

[ta jedan ~ovek mo`e da uradi za svog `ivota? Ba{ mnogo – ako pogledate neverovatnu biografiju Milo{a Sav~i}a.

Ro|en 1865. u Svilajncu, Sav~i} je bio srpski politi~ar, gra|evinski in`ewer i preduzetnik. Bio je ministar gra|evina, gradona~elnik Beograda, savetnik, saradnik i rukovodilac brojnih privrednih objekata u Kraqevini Srbiji i Kraqevini Jugoslaviji. On je bio jedan od najbogatijih Evropqana svog vremena.

U rodnom mestu je zavr{io osnovnu {kolu i prva ~etiri razreda gimnazije, u Beogradu je 1885. zavr{io realku, a u Minhenu 1889. Visoku tehni~ku {kolu. Nakon studija ostao je jo{ dve godine u Nema~koj rade}i na izgradwi bavarskih dr`avnih `eleznica. Kao mladom in`eweru Srbinu takav posao je predstavqao retku po~ast, ali i izuzetnu priliku za sticawe solidne prakse. Me|utim, kao strani dr`avqanin nije mogao da postane dr`avni ~inovnik, ve} je mogao da radi samo po ugovoru.

OTKAZAO SARADWU AJFELU

Godine 1891. zbog maj~ine smrti je odlu~io da napusti posao na bavarskim `eleznicama i ode u Srbiju. U to vreme je trebalo da pre|e da radi kod Ajfela, koji je nakon izgradwe ~uvene Ajfelove kule stekao svetski glas. Ali zbog odslu`ewa vojnog roka morao je da otka`e ugovor sa Ajfelom.

RADIO PRIVATNE

PALATE BOGATA[IMA

Nakon vojske 1893. se zaposlio u Beogradskoj op{tini. Posle godinu dana je odlu~io da, uz finansijsku pomo} oca, strica i brata, zapo~ne sopstveni posao, {to je bila potpuna novina. Otvorio je In`ewersko-arhitektonsku kancelariju u Beogradu. Bogati trgovci su po~eli da ga anga`uju za izradu planova za wihove privatne palate.

Tokom 1896. Sav~i} je izgradio klanicu u Beogradu koja je postala jedan od najva`nijih dr`avnih projekata.

Stekao je reputaciju i mnoge ustanove su ga uzimale za savetnika, saradnika ili direktnog izvo|a~a.

Ulagao je u bankarstvo, u privredu. Zahvaquju}i strugari koju je napravio Srbija je od uvoznika drvne gra|e postala wen izvoznik. Uveo je tzv. narodno osigurawe koje je bilo pristupa~no svima, pa i najsiroma{nijim gra|anima.

PRO[AO ALBANSKU GOLGOTU

Sav~i} je zajedno sa srpskom vojskom pro{ao albansku golgotu. Onda je 1916. u @enevi osnovao Srpski komitet s ciqem da me|u srpskim saveznicima i prijateqima srpskog naroda skupqa priloge kao prvu pomo} u trenutku osloba|awa.

Dobar deo wegovih preduze}a i imovine je tokom rata uni{ten, ali on je ubrzo sve digao na noge.

OD DEDIWA NAPRAVIO

LUKS NASEQE

Sav~i}eva porodica je kupila vinograde i od wih napravila presti`nu stambenu ~etvrt na Dediwu. Izgradwu kompleksa luksuznih vila zapo~eo je Milo{ Sav~i}, a nastavio wegov zet Aleksandar Acovi}. Ku}a u U`i~koj 15 u kojoj je `ivela wegova }erka Jelica je kasnije postala rezidencija Josipa Broza Tita, a zatim i Slobodana Milo{evi}a, a u blizini je na wihovom nekada{wem imawu izgra|ena i Ku}a cve}a.

Po~etkom dvadesetih godina 20. veka Sav~i} je odlu~io da sagradi do tada najve}u i najreprezentativniju zgradu na presti`noj gradskoj lokaciji, gde je `iveo do kraja `ivota. Zgrada je gra|ena od 1924. do 1926. godine na uglu ulice Kraqa Milana i Andri}evog venca.

RUDARSKI GRAD SA BESPLATNIM STANOVIMA, STRUJOM, SPORTSKIM KLUBOM

Sav~i}eva Prometna banka 1930. preuzela je rudnike Podvis (severno od Timoka i Tresibabe) i Blagovesti, u kojima je radilo preko 800 rudara i ~inovnika. Rudnici su imali sopstvenu elektri~nu centralu, provetravawe u rudnicima bilo

je ve{ta~ko, sa zasebnim vazdu{nim oknima, nad kojima su postavqeni ventilatori za crpqewe pokvarenog vazduha. Posebno zanimqivo je {to je vazduh zbijen kompresorima pod pritiskom upotrebqavan za rad pneumati~kih ~eki}a – bu{ilica. Velika pa`wa je bila je usmerena na {to boqe uslove za rad. Bila je podignuta velika kolonija za besplatno stanovawe radnika i wihovih porodica. Porodice i radnici su imali pravo na besplatan ogrev, struju, imali su na raspolagawu magacin sa `ivotnim namirnicama, u kojima su kupovali ispod pija~nih cena. Postojala je ambulanta sa apotekom koju je vodio mesni lekar. Uz stanove radnici su imali i izvesno zemqi{te za ba{te. Deca na rudniku Podvis su poha|ala dr`avnu osnovnu {kolu, pri rudniku je postojao fudbalerski sportski klub, kao i muzi~ki orkestar.

IZGRADIO VODOVOD I KANALIZACIJU U BEOGRADU U impresivnoj biografiji Milo{a Sav~i}a stoji i da je pokrenuo fabriku vagona, fabriku lima, cementaru Beo~in, Sartid u Smederevu, brodarsko-transportno preduze}e u Beogradu, gradio `eleznice po celoj Srbiji sa mostovima i tunelima.

Milo{ Sav~i} je bio narodni poslanik, ministar gra|evina, gradona~elnik Beograda. Wegove najve}e zasluge kao prvog ~oveka prestonice su to {to je oslo-

bodio grad od nepovoqnog kratkoro~nog zajma, koji je zbog zateznih kamata pretio da ugu{i prestonicu. Izgradio je vodovod i kanalizaciju u Beogradu.

Milo{ Sav~i} je preminuo 9. marta 1941, nakon du`e bolesti, neposredno pred po~etak Drugog svetskog rata. Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu. Dobar deo onoga {to je izgradio je uni{teno tokom rata, a nakon rata sva preduze}a koje je osnovala Prometna banka su preneta u dr`avno vlasni{tvo.

BORBA ZA VRA]AWE IMOVINE NASLEDNICIMA

Sav~i}ev praunuk Vladimir Le{i}, ~uveni muzi~ar, kao predsednik Srpske lige za povra}aj imovine borio se za pravedan povra}aj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.

Le{i} je jedan od naslednika 14 nacionalizovanih poslovnih zgrada u krugu dvojke, zgrada u Knez Mihailovoj 1 i 3, zgrade Eurosalona, jo{ desetina zgrada u centru Beograda i isto toliko vila na Dediwu, kao i fabrike 14. oktobar u Kru{evcu, beo~inske cementare, pet rudnika mrkog ugqa u isto~noj Srbiji. Posedovali su zemqi{te na Novom Beogradu na kome su podignuti blokovi 61, 62, 63, 67 i delovi blokova 40, 45, 70… Wegovi preci, ~lanovi porodica Sav~i}-Acovi}, pored ogromne imovine u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji, bili su i vlasnici Rudnika lignita Kosovo.

Podignut u doba okupacije, tramvajski postao osamdesetih, Stari savski most je ve} jednom spa{en od ru{ewa tokom Drugog svetskog rata. Godinama je odlagano wegovo uklawawe, a od 1. novembra je najavqeno da }e biti zatvoren za saobra}aj.

Stari savski most izgra|en je 1942. godine, a wegovi graditeqi bili su nacisti~ki okupatori koji su ga nazvali Mostom Eugena Savojskog, s obzirom na to da je Most kraqa Aleksandra koji je povezivao Beograd sa Zemunom bio sru{en. Nakon rata, Beogra|ani su ga dugo nazivali „Nema~kim mostom“, zatim „Novim savskim“ i na kraju „@elezni~kim mostom“. Zeleni lu~ni most projektovala je i 1942. izgradila nema~ka firma C. H. Jucho iz Dortmunda. Prvobitno je trebalo da premosti Tisu kod @abqa, ali su Nemci promenili plan i konstrukciju preusmerili u Beograd. Novonastale, ratne okolnosti, primorale okupatore da most u delovima prenesu u Beograd, kako je on imao va`nu lokaciju.

Iako su okupatori poku{ali da sru{e most postaviv{i dinamit, penzionisani beogradski u~iteq Miladin Zari} je presekao fitiq i time ga sa~uvao. Prema jednoj verziji pri~e, nakon {to je uspeo da iza|e iz ku}e, kri{om prese~e provodnike koji su ve} goreli, i ponovo pretr~i ulicu do svoje ku}e, iako su u tom trenutku padale granate. Prema drugoj verziji pri~e, u~iteq Zari} je od jednog poginulih vojnika koji su se tu na{li, uzeo vojni~ki

a{ov kojim je presekao fitq na o~igled Nemaca i uz pomo} sovjetskih vojnika. Kada su Nemci shvatili da wihov plan za ru{ewe mosta nije uspeo, poku{ali su da uni{te most artiqerijskom paqbom, ali su za to vreme jedinice Crvene armije ve} bile spremne da za{tite most. U~iteq Zari} je za herojsko delo odlikovan

Ordenom za hrabrost i sovjetskim Ordenom Lewina. Na mostu du`ine oko 400 metara, {ine su postavqene osamdesetih godina 20. veka, a posledwa obnova po~ela je u oktobru 2007. godine, kada je postavqeno dekorativno osvetqewe i kolovoz i kada su prilazi pro{ireni. Pre desetak godina Udru`ewe „Imamo plan“ predlo`ilo je Skup{tini grada da most ponese Zari}evo ime, ali to nije realizovano. Ipak, 2014. godine je postavqena spomen-plo~a u wegovu ~ast na zgradi u Kara|or|evoj 69. Tako|e je oslikan mural profesoru Zari}u ispod Starog savskog mosta na inicijativu Pokreta slobodnih gra|ana i jo{ 15 organizacija. Godinama je najavqivano i odlagano uklawawawe Starog savskog mosta. Zdru`ene inicijative i pokreti negirali su informaciju koju su preneli mediji da je Ministarstvo gra|evinarstva izdalo re{ewe o ru{ewu Starog savskog mosta i pozvali su gra|ane da do|u na protest. Inicijativa „Most ostaje“ je u nedequ, 20. oktobra, na Trgu republike organizovala protest zbog namere vlasti da sru{i most.

Milo{ Sav~i}

Objavqena lista najboqih

jela iz Srbije

^esto se Srbija nalazi na presti`nim gastronomskim mapama - mo`emo se pohvaliti komplet lepiwom kao najboqim doru~kom na svetu, pasuq je na spisku najboqih supa na svetu, a {qivovica je na Uneskovoj listi kulturnog nasle|a sveta. A sada, nova lista sajta Tejst Atlas donosi najboqa jela iz Srbije i mo`emo da primetimo da su se jela od mesa dobro kotirala, ali ipak pobednik se pravi od lisnatog testa i nadeva.

"Putujte globalno, jedite lokalno", stoji u zaglavqu presti`nog gastronomskog sajta "Tejst atlas", koji objavquje preporuke vezane za hranu i pi}e {irom sveta. Na tim mapama, ~esto se nalazi i Srbija, a nedavno je obelodawena lista od ~ak 72 najboqa jela iz Srbije.

U top 10 jela iz na{e zemqe na{li su se specijaliteti od testa kao {to je burek, ali tu su bili i nezaobilazna sarma i pqeskavica. [to se ti~e prvog mesta, taj pazarski zalogaj, svakako je zaslu`no poneo titulu {ampiona.

10. Burek sa sirom

9. Pqeskavica

8. Sarma

7. U`i~ka pr{uta

6. Leskova~ki voz

5. Petrova~ki kulen

4. Leskova~ki ro{tiq

3. Komplet lepiwa

2. Leskova~ki doma}i ajvar

1. Pazarske mantije

Na spisku se nalaze i bela ~orba, peglana kobasica, krofne, pasuq, urnebes salata, pin|ur, perklet, lepiwa...

NA LISTI NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLE\A SRBIJE

Pazarske mantije su srpsko jelo koje poti~e iz Novog Pazara. Podse}aju na bosanski burek po ukusu, ali je oblik znatno druga~iji, jer su to zapravo loptice s testa koje se pore|aju u tepsiju i tako se peku. Testo se prvo razvu~e, prema`e maslacem, a zatim se puni mlevenom govedinom za~iwenom lukom, biberom, uqem. Kada se napuni, testo se oblikuje u male kuglice, koje se pore|aju u tepsiju, a zatim se peku, tradicionalno u starim pe}ima koje im daju jedinstven ukus i aromu.

Obi~no se slu`e sa jogurtom koji se preliva preko wih i jedu se dok su jo{ tople, pi{e na pomenutom sajtu.

Tako|e, uvr{tene su 2012. godine na listu nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Va{e strpqewe }e biti stavqeno na test. Shvati}ete da neki odnosi vi{e oduzimaju, nego {to vam daju. U qubavi poku{ajte da stvari vidite iz partnerove perspektive, i re{i}ete nesuglasicu koja traje ve} dugo. Na poslu nemojte da kre}ete od pretpostavki o qudima ili wihovim postupcima, dr`ite se samo ~iwenica. Povedite ra~una da ne pretovarite stomak u ve~erwim ~asovima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

U qubavi ove nedeqe morate da prona|ete balans i kompromis, ali pre toga, proverite da li postoji neka osoba koja se me{a u va{ odnos sa partnerom. Na poslu `elite da napravite druga~iju dinamiku i neki ~lan tima vam se opire, morate da poku{ate da prona|ete zajedni~ki jezik ina~e ne}e biti uspeha! Nov~ani horoskop vam je dobar, bi}e prostora i da se po~astite ne~im.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Bi}ete tvrdoglavi ove nedeqe, i to vi{e nego obi~no, i mogu}e je da }e to ba{ smetati qudima u va{oj okolini. Ako utvrdite za{to odjednom imate mawe strpqewa nego ranije, lak{e }ete re{iti probleme. Partner planira neki veliki tro{ak i novac }e biti glavna tema u va{em odnosu ove nedeqe, pa budite spremni. Na poslu ste glavna zvezda, iskoristite to!

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Nedeqni horoskop vas savetuje da se pripazite ove nedeqe na poslu, ima}ete `equ da va{a uvek bude posledwa, a za neke stvari ipak ne}ete biti u pravu. Porodi~ne nesuglasice su mogu}e krajem nedeqe, ali probajte da ih izbegnete jer vas se ne ti~u direktno. Na poslu, sve ide glatko pa se zavalite i u`ivajte! Zdravstveni horoskop vam savetuje da proverite holesterol.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Znate {ta je ispravno i {ta treba da se desi, ali kao da vam fali samo malkice hrabrosti da biste sve u `ivotu postavili na pravo mesto. Posao vas optere}uje jer neko u va{em timu odbija da preuzme odgovornost za rezultate, a `eli sve da kontroli{e. U qubavi ste neodlu~ni, ali to }e kratko trajati, posle toga vam se otvaraju o~i. Probajte vi{e da se bavite fizi~kom aktivno{}u.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Partner je zabrinut zbog ne~ega i `eli va{u pomo} i podr{ku, ali iz nekog razloga, vi ne `elite da se bavite tu|im problemima. Da li mislite da je sam kriv za ono kroz {ta prolazi, i da li mo`ete da prona|ete u sebi `equ da se ipak na|ete kao deo re{ewa? Odluka je samo na vama. Nov~ana situacija vam nije ba{ blistava, uzdr`ite se od velikih tro{kova do po~etka novembra.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vrlo ste raspolo`eni za sawarewe, a skoro pa nimalo za "stvaran" svet i obaveze koje vas o~ekuju. U vama gori `eqa da ne{to promenite, ali okolnosti u kojima ste trenutno vas samo ko~e i gu{e. Poslovni uspeh je mogu} po~etkom slede}eg meseca, ako do kraja oktobra sve uradite kako treba i poka`ete {ta mo`ete. Nov~ani dobitak vam sti`e krajem ove nedeqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Prijateqi }e o~ekivati da budete mnogo vi{e na raspolagawu, a pitawe je da li }ete za to imati energije i voqe. Zapamtite da niste uvek du`ni da drugima re{avate probleme, ve} je u redu i da vi poka`ete da se od krvi i mesa i da vam je potrebna podr{ka. Qubavni horoskop vam najavquje novo poznanstvo koje }e vas ispuniti uzbu|ewem. Obratite pa`wu na bolove u dowem delu le|a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ove nedeqe budite smireni i strpqivi, iako }e vam instinkt govoriti da be`ite glavom bez obzira! Na poslu se gomilaju problemi, ali ako poka`ete da ih re{avate brzo i uspe{no, napredak je zagarantovan. Povremeno ose}ate kao da vam je povi{en pritisak, pa ga proverite i po potrebi se konsultujte sa lekarom. Qubavni horoskop vam je u znaku se}awa iz pro{losti.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Otvorite srce ove nedeqe, za sve koji `ele da u|u u wega i da ih ogreje va{a toplina. Partneru i nekoj prijateqici bi}e potrebno da ih podr`ite u nekim te{kim situacijama, ali }e se sve re{iti na najboqi na~in. Ako ste ina~e skloni migrenama, ove nedeqe budite spremni za nekoliko "napada". Novac vas optere}uje, ali nema potrebe da budete zabrinuti, samo se boqe organizujte.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Na poslu }ete morati da se pomerite korak unazad i da pustite da neko drugi zablista. Pomogli ste savetima, ali ne treba uvek da budete u centru pa`we. Ako se malo udaqite, sagleda}ete stvari jasnije, ovo va`i i za va{ qubavni `ivot, naro~ito ako ste tek na po~etku veze. Malo distance }e vam dati jasniju sliku. Zdravqe vam je dobro ove nedeqe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Bi}ete skloni osu|ivawu drugih, naro~ito po~etkom nedeqe. Pomalo ste izgubili strpqewe za qude koji su vas razo~arali u pro{losti, ali je boqe da iskreno popri~ate sa wima, nego da budete pasivno-agresivni. Kada je zdravqe u pitawu, imate mawak energije i mogu}e je da treba da korigujete ishranu. Qubavni horoskop vas upozorava da }ete jednu gre{ku previ{e zameriti partneru.

U Kini otvorena prva AI bolnica na svetu: Pacijente primaju virtuelni doktori i medicinske sestre

Pre ne{to vi{e od godinu dana dru{tvene mre`e preplavile su slike AI grada u Stenfordu, u kome je stalno nastaweno ~ak 25 "agenata" sa ve{ta~kom inteligencijom. Sada su kineski nau~nici oti{li korak daqe i napravili ~itavu bolnicu koju vode roboti. Progres u medicini umnogome je povezan sa razvojem ve{ta~ke inteligencije: AI softveri ve} uveliko poma`u lekarima u dijagnostikovawu po~etnih ili progresivnih stawa (ili ih sprovode samostalno), a roboti u~estvuju u izvo|ewu kompleksnih hirur{kih zahvata. Me|utim, mnoge je iznenadila vest da je u Kini, zahvaquju}i istra`iva~ima Tsinhua Univerziteta, otvorena i prva na svetu AI bolnica - medicinska ustanova u kojoj rade iskqu~ivo virtuelni lekari i medicinske sestre, koji su potpuno autonomni, a uz to i neuporedivo efikasniji od qudskog osobqa.

IZVANREDNI REZULTATI

RADA AI KLINIKE

Virtuelno osobqe je, do pu{tawa klinike u rad, bilo trenirano na velikom

jezi~kom modelu (LLM), zahvaquju}i ~emu je, kada se krenulo sa radom, efikasnost bila na zadivquju}em nivou. AI doktori uspeli su da u prvih nekoliko dana rada pregledaju ~ak 10 hiqada (virtuelnih) pacijenata i dijagnostikuju wihova stawa sa

Kineski nau~nici oti{li korak daqe i napravili ~itavu bolnicu koju vode roboti

stopom preciznosti od izvanrednih 93,6 posto.

U bolnici je stalno zaposleno 14 doktora sa ve{ta~kom inteligencijom, koji su razvijeni da dijagnostikuju oboqewa i propisuju adekvatan plan le~ewa i tera-

piju, kao i 4 medicinske sestre, koje lekarima pru`aju podr{ku, ba{ kao i u pravoj bolnici, prenosi portal Global Tajms. Ho}e li ovakva AI bolnica doprineti zdravstvu? Apsolutno.

VE[TA^KA INTELIGENCIJA ]E DOPRINETI ZDRAVSTVU MNOGO VI[E NEGO [TO SE O^EKIVALO Istra`iva~ki tim koji stoji iza ovog ambicioznog projekta smatra da }e AI bolnica pomo}i zdravstvu da se izdigne na mnogo vi{i nivo. "Na{a bolnica }e transformisati na~in na koji lekari vr{e dijagnostikovawe i le~ewe pacijenata i doneti ogromne benefite i medicinskim radnicima, a i generalno javnosti", naveo je Liu Jang, rukovodilac tima. Primera radi, studenti mogu koristiti AI pacijente za uve`bavawe procesa dijagnostikovawa uz potpuno izbegavawe bilo kakvih rizika, ~ime se wihove sposobnosti poboq{avaju. Stru~waci u AI bolnici mogu da se koriste i za simulacije i prognozirawe scenarija iz oblasti medicine, {to je zna~ajno za prevenciju {irewa razli~itih infektivnih oboqewa.

Pazarske mantije su srpsko jelo koje poti~e iz Novog Pazara

Ateroskleroza - sve o bolesti koja je krivac za najvi{e sr~anih i mo`danih udara

Kardiovaskularne bolesti jo{ odnose najvi{e `ivota - ~ak 21.5 miliona u 2021. godini a aterosklerotska kardiovaskularna bolest, poznata po medicinskoj skra}enici ASKVB, glavni je uzrok 85 odsto smrtnih slu~ajeva povezanih sa sr~anim i mo`danim udarom.

Ovo je bolest koja preti svim narodima i rasama. Vi{e od 300 miliona qudi `ivi s ASKVB-om, dok su jo{ 2 milijarde qudi u opasnosti. Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) - prete}a je i ~esto zanemarena bolest.

Jedan parametar u krvi pokazuje rizik od sr~anog udara kod starijih `ena

Karotidna bolest dovodi do mo`danog udara, a nema upozoravaju}e simptome: Promene na arterijama vrata otkriva jednostavan pregled

Sr~ani udar sve ~e{}i kod mla|ih od 40 godina: Kako zaustaviti epidemiju kardiovaskularnih oboqewa kod mladih

I pored poznatih, neospornih, ozbiqnih posledica koje ostavqa, aterosklerotska kardiovaskularna bolest uop{te je slabo poznata. Aterosklerotska kardiovaskularna bolest je zbirni izraz koji opisuje bolesti

RECEPT

PIJANI KUGLOF

POTREBNO JE:

n 4 jajeta

n 1 mala ~a{ica rakije

n 5 ka{ika {e}era n 2 kesice vanilin {e}era n 2 dl uqa

n 7 ka{ika bra{na n 150 g suvog gro`|a n 1 kesica pra{ka za pecivo

Za glazuru: n 100 g ~okolade n 50 g listi}a badema

PRIPREMA:

Umutiti jaja i {e}er dodati vanillin {e}er, uqe, rakiju, suvo gro`|e i na kraju bra{no i pra{ak za pecivo. Sve dobro sjediniti.

Kalup za kuglof podmazati i blago pobra{waviti. Izru~iti smesu.

Ukqu~iti rernu na 180 C (to uraditi kad po~nete da sipate masu u kalup, dok vi zavr{ite sa sipawem, rerna }e se zagrejati) i pecite kuglof.

Probati sa drvenim {tapi}em da li je kuglof pe~en, ako se testo ne lepi pe~en je.

Istopiti ~okoladu sa 3 ka{ike uqa. Preliti preko ohla|enog kuglofa i posuti listi}ima badema.

uzrokovane nakupqawem masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formirawe plaka potrebno je vreme, zbog ~ega je bolest ~esto neprime}ena ili sa vrlo blagim simptomima, sve dok plak neo~ekivano ne pukne ili potpuno za~epi lumen arterije, {to mo`e uzrokovati sr~ani ili mo`dani udar, a u najgorem slu~aju smrt. Klini~ke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i pre svega zavise od stepena i brzine nastanka su`ewa. Gotovo 40 odsto odrasle populacije izlo`eno je riziku od aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. U mnogo slu~ajeva bolest nije dijagnostikovana sve dok ne do|e do kardiovaskularnog doga|aja, poput sr~anog ili mo`danog udara.

[TA JE ATEROSKLEROZA

I KAKO NASTAJE?

Ateroskleroza podrazumeva otvrdwavawe i su`avawe arterija uzrokovano holesterolskim plakovima koji obla`u arteriju tokom vremena. Mo`e ugroziti protok krvi jer krvni sudovi mogu i da se za~epe.

SIMPTOMI ZAVISE

OD TOGA KOJI JE KRVNI

SUD ZA^EPQEN

Kada ateroskleroza nastane u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) mo`e do}i do mo`danog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) mo`e nastupiti sr~ani udar ili infarkt srca.

Plakovi se polako nakupqaju tokom vremena i mnogi qudi nemaju nikakve simptome sve dok plak neo~ekivano ne pukne ili uzrokuje kriti~nu stenozu, {to kulminira kardiovaskularnim doga|ajem kao {to je sr~ani ili mo`dani udar.

POSLEDICE

ATEROSKLEROZE

Bolesti uzrokovane aterosklerozom naj~e{}i su uzrok oboqevawa i prerane smrti u svetu, a koronarna bolest srca i cerebrovaskularna bolest (mo`dani udar) naj~e{}e su bolesti me|u wima.

Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) odgovorna je za 4 od 5 svih kardiova-

Riznica antioksidanasa

Plod duwe sadr`i malo kalorija, a odli~an je izvor antioksidanasa - mo}nih jediwewa, za koja je nau~no dokazano da neutrali{u slobodne radikale koji izazivaju niz bolesti. Ne samo da je ovo vo}e bogato vitaminom C, koji je mo}an antioksidans, ve} je i dobar izvor drugih antioksidanasa. Poma`e kod zatvora U tradicionalnoj medicini, seme ploda duwe se ~esto koristilo za le~ewe probavnih

skularnih smrti. Najve}i svetski ubica je ishemijska bolest srca, odgovorna za ukupno 16 odsto smrtnih slu~ajeva u svetu. 80 odsto prevremenih kardiovaskularnih bolesti mo`e biti spre~eno. [to je du`e vremena holesterol visok, to je ve}a verovatno}a da }ete do`iveti sr~ani ili mo`dani udar. Spre~imo razvoj kardiovaskularne bolesti dok jo{ mo`emo!

BOLESTI UZROKOVANE

ATEROSKLEROZOM

l Sr~ani udar - kada plak uzrokuje za~epqewe koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvqu, mo`e se prekinuti dotok kiseonika koji je sr~anom mi{i}u potreban za pre`ivqavawe. To uzrokuje sr~ani udar.

l Mo`dani udar - ako takav proces nastane u krvnim sudovima koji ishrawuju mozak, on mo`e blokirati krvni sud i spre~iti dotok kiseonika do mozga. To uzrokuje mo`dani udar.

l Bolest perifernih arterija - ateroskleroza mo`e nastati i u drugim delovima tela, poput ruku ili nogu. To se naziva bolest perifernih arterija. Kao i kod sr~anog ili mo`danog udara, aterom ili plak prekida dotok kiseonika u to podru~je i mo`e dovesti do ozbiqnih o{te}ewa, ~ak i do amputacije.

FAKTORI RIZIKA

ATEROSKLEROZE

Ateroskleroza je dinami~an proces koji zapo~iwe ro|ewem. Ho}e li do}i do nastanka bolesti zavisi od mnogo faktora.

Glavni faktori rizika su:

l povi{en LDL holesterol l povi{en krvni pritisak l zdravstvena stawa kao {to

je, na primer, dijabetes

l porodi~na anamneza {to mo`e ukqu~ivati nasledno visoki holesterol (porodi~nu hiperholesterolemiju).

Ostali faktori rizika su lo{e `ivotne navike kao {to su nezdrava ishrana, pu{ewe, prekomerna telesna te`ina, fizi~ka neaktivnost, zatim prekomerna konzumacija alkohola.

Faktori rizika su i `ivotna dob i pol, posebno kod `ena nakon menopauze.

Ateroskleroza se u ve}ini slu~ajeva ne manifestuje pre sredwe `ivotne dobi, osim ako se ne radi o naslednoj bolesti, familijarnoj hiperholesterolemiji, kada ve} od rane mladosti postoji pove}ana i ubrzana sklonost nastanku aterosklerotskih plakova u krvnim sudovima.

SIMPTOMI ATEROSKLEROZE

Ateroskleroza je slo`en proces, koji ~esto po~iwe u detiwstvu i napreduje s godinama. Obi~no ne uzrokuje simptome sve do uznapredovale faze, gde su`ewe arterija postaje toliko ozbiqno da se prekine protok krvi kada nastaje kardiovaskularna bolest.

Rizik za razvoj ateroskleroze pove}ava se s godinama. Ve}ina qudi starijih od 60 godina ima neku aterosklerotsku promenu na krvnim sudovima, ali ~esto nema simptoma. Simptomi se javqaju tek kada aterosklerotski plak toliko naraste da uzrokuje zna~ajno su`ewe krvnog suda ili ako izazove wegovo naglo za~epqewe. Tako ateroskleroza mo`e izazvati razli~ite probleme u srcu, mozgu, nogama ili gotovo svuda u telu.

[ta mo`ete u~initi kako biste dr`ali aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest pod kontrolom?

Sni`avawe "lo{eg" LDL holesterola i odr`avawe wegovih niskih vrednosti mo`e biti te`ak zadatak. ^ak i uz pravilnu ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost i svakodnevno uzimawe lekova - statina, mnogi qudi i daqe imaju pote{ko}a sa sni`avawem "lo{eg" LDL holesterola. KAKO SPRE^ITI NASTANAK ATEROSKLEROZE?

Zdrav na~in `ivota je najboqa prevencija za nastanak ateroskleroze. Uravnote`eno se hranite, odr`avajte preporu~enu telesnu te`inu i redovno ve`bajte. Tako sni`avate "lo{" LDL holesterol, a podi`ete „dobar“ HDL holesterol.

Saradwa s Va{im lekarom veoma je bitna u le~ewu ateroskleroze. To je veliki korak prema sni`avawu "Va{eg" LDL holesterola i smawewu rizika od sr~anog ili mo`danog udara.

Ako ste pu{a~, prestanite da pu{ite.

Ovo je mo`da i najva`niji korak u promeni `ivotnih navika kako biste smawili rizik od ateroskleroze.

Razgovarajte s Va{im lekarom koji }e na temequ Va{eg pola, `ivotne dobi, vrednosti holesterola, krvnog pritiska i ~iwenice jeste li pu{a~ ili ne izra~unati Va{ kardiovaskularni rizik. Ako ste pod ve}im rizikom, lekar Vam mo`e preporu~iti uzimawe odre|enih lekova. Pronala`ewe ravnote`e izme|u mogu}nosti le~ewa i promena na~ina `ivota

poreme}aja, kao {to su opstipacija (zatvor) i dijareja. Novija istra`ivawa su potvrdila lekovita svojstva ploda i semenki duwe za boqu probavu. Saveznik u borbi protiv bakterija Duwa poma`e u prevenciji i le~ewu ~ira na `elucu. Naime, nekoliko studija je otkrilo da ovo mo}no vo}e spre~ava rast {tetnih bakterija u telu. Spre~ava goru{icu i mu~ninu Sirup od duwe mo`e pomo}i u

zdravqa srca. Poma`e u smawewu nivoa ukupnog holesterola, lo{eg LDL holesterola i triglicerida - koji su glavni faktori rizika za sr~ana oboqewa. Poma`e u zarastawu rana Odavnina, seme i listovi duwe su kori{}eni za zarastawe rana i obnovu tkiva. Nedavno je nekoliko studija potvrdilo da ovo vo}e mo`e imati mo}na lekovita svojstva po ko`u. Semenke duwe mogu da deluju kao agensi za zarastawe rana. LE^EWE

kontrolisawu gastrointestinalne refluksne bolesti (GERB), poznate kao refluks kiseline. Ovo stawe uzrokuje da se `eluda~na kiselina vra}a u jedwak, i izaziva simptome poput goru{ice, bola u grlu, bola u stomaku, mu~nine... Preporu~uje se i trudnicama Tako|e, duwa je dobar lek koji suzbija neke od naj~e{}ih simptoma tokom rane trudno}e, kao {to su mu~nina i povra}awe. ^uva i zdravqe srca Duwa je i dobar saveznik

SKANDINAVKA UKR[TENICA

NICA NOTA SOLMIZACIJE SIMBOL ILINIJUMA POPIS IMENA

OPRATI VODOM, UMITI (POKR.)

SOBNO OGWI[TE IME ROK MUZI^ARA PRISLIJA INDIJSKI PESNIK BIHARI IZBIR, ODABIR NAGOWEWE NESPOSOBNOST SHVATAWA, RAZUMEVAWA(MED.)

FRANCUSKI RE@ISER KLOD

SIMBOL AZOTA IZNENADAN DOLAZAK @ENAPOVERENIK

DODIR, DOTICAJ

POTPUNOST,VITOSTCELOURE\AJ, SPRAVA

VODENO ISPAREWE GLUPACI, BUDALE, LUDACI

SAMOGLASNICI DRVENI MAQ STANOVNIK KAIRA

IME GLUMCA MONTANA STANOVNICA RUSIJE PUTNI^KI VODI^ VUNENI POKRIVA^I JEZERO U RUSIJI REKA (UVE]ANO)

VE[TI GOVORNICI, BESEDNICI MA^OR 17. I 7. SLOVO AZBUKE BRISATI, TRQATI

P^ELIWI PROIZVOD PE]INA, [PIQA (CSL.) MAJKA

LAKA UZVIK ZA VABQEWE ]URKI OZNAKAZA TONU

STUB U OBLIKU @ENSKE FIGURE

KARIJATIDA

OPIP, VLAGA, VOKALI, BAT, IV, RUSKIWA, ]EBAD, ARAL, RETORI, WE, MED, VERTEP, ANEMI^AR, S, ^IKA, ICATI, ACETON, TUJ,

ATINA, DO, IL, OMITI, KAMIN, ANE, CELINA, N, NAILAZAK,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: NERON, ERIKA, NOKAT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Me|usobni razgovor, sporazumevawe, 2. ^etvrti pade` (gram.) - Za{iveni spoj, 3. Francuski filozof, @an @ak - Poja~awe, 4. Inicijali pisca Pu{kina - Vidari - Elektro motor (skr.), 5. Sredstvo za mamqewe - Naseqe kod Despotovca, 6. Nalepnice - O{tar, rezak, 7. Lomqava, kr{ - Trqati se, masirati se - Veznik, 8. Deo Nove GvinejeRed vojnika, 9. Oznaka za zapad - Sandu~i}i za sitnice - Re~ni muq, ilo (pokr.), 10. Kow crne dlake - Po~eti tro{iti ne{to, 11. Simbol kalcijuma - Posed, imovina - Auto oznaka Vaqeva, 12. Skinuti obu}u - Nakaza, rugoba (tur.), 13. Zlatar, draguqar - Ime starije ameri~ke glumice Mur, 14. Ameri~ka osobina.

USPRAVNO: 1. Postupak pretvarawa {e}era u karamel, 2. Osvaja~, zavojeva~ - Pamet, um, 3. Jezero u Kanadi - Pokreti mi{i}a na licu - Ime ranijeg nema~kog fudbalera Zelera, 4. Ogledni primerak, mustra - Planeta Sun~evog sistema, 5. Simbol natrijuma - So sir}etne kiseline - Prefiks koji ozna~ava hiqaditi deo, 6. Univerzitetski grad u Engleskoj - Trwine - Reka u Sibiru, 7. Me}ava, vejavica - vrsta divqe patke, jatarica, 8. Stari nomadski narod, Obri - Ise~eni deo - Simbol azota, 9. Simbol ugqenika - Krepkost, `ivahnost - Govoriti ekavski, 10. Uzvik za terawe `ivine - Bojni otrov plikavac - Potez se~ivom, 11. Mesto na Kosmetu - Ime atleti~arke Jevti}, 12. Molitva Bogorodici (lat.) - Prva sportska ekipa.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KOMUNIKACIJA, AKUZATIV, [AV, RUSO, OJA^AWE, AP, RANARI, EM, MAMAC, MILIVA, ETIKETE, OPOR, LOM, TRTI SE, I, IRIJAN, STROJ, Z, KUTIJE, ILA, ARAP, NA^ETI, CA, IMETAK, VA, IZUTI, AKARET, JUVELIR, TERI,

IRFAN MENSUR O ISKUSTVU IZ RIJALITIJA U KOME JE BIO SA TADA[WOM SUPRUGOM SRNOM LANGO „To

je najve}a prevara u kojoj sam u~estvovao“

Srna Lango i Irfan Mensur svojevremeno su u~estvovali u jednom rijaliti programu, ali su ga vrlo brzo i napustili.

Kako je Irfan otkrio jednom prilikom, maltene odmah po ulasku shvatili su da je re~ o prevari, a s obzirom na poznati koncept koji je aktuelan posledwih godina jasno je da se wih dvoje ne uklapaju ovakav vid formata.

„To je najve}a prevara u kojoj sam u~estvovao. Ja tu ni po ~emu nisam pripadao. Zato smo Srna i ja iza{li iz toga posle 21. dana. Kada smo u{li, posle 24 sata smo ve} po~eli da pregovaramo sa produkcijom o izlasku, ali su finansijski penali toliki da to nismo mogli da podnesemo. Zarada je bila takva da se prosto onesvesti{ kolika je, a penali da iza|e{ dvostruko ili trostruko ve}i. Srna i ja to nismo imali“, ispri~ao je Irfan Mensur svojevremeno u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“.

Tako|e, on je potom pojasnio na kakvu vrstu prevare misli i kako im je rijaliti predstavqen pre nego {to su kro~ili u ku}u.

„Ve} posle 24 sata smo shvatili da smo u{li u veliku prevaru. Podnaslov tog rijalitija u koji smo u{li Srna i ja je glasio ‘Drugo lice Srbije’. Mi smo dobili tzv. ‘book’ kako }e to da izgleda. To je trebalo da bude ne{to {to }e pokazati da qudi mogu zajedno da komuniciraju. Politi~arka sa svojim mu`em koji je recimo in`ewer, doktor sa svojom suprugom koja je recimo ekonomista, Irfan Mensur koji je recimo glumac i wegova supruga koja je glumica… Da komuniciramo, pri~amo o svojim zanimawima, hobijima, da se dru`imo. Opozit svim rijalitijima koji su se do tada pojavili“, rekao je glumac u pomenutoj emisiji.

Kada su napustili vilu, rijaliti program postao je prepun neprikladnog sadr`aja, daleko od onoga kako je Irfanu predstavqeno.

„Zbog toga smo bili veoma o~ajni i zato smo i iza{li posle 20 dana. Te no}i kada smo iza{li taj rijaliti se pretvorio u jednu skaradnu igrariju koja traje i dan danas“, tvrdio je glumac.

REPLIKE IZ SERIJE „QUBAV, NAVIKA, PANIKA“ PREPRI^AVAMO I DVE DECENIJE KASNIJE:

„Ubije{ nekog i posle 20 godina iza|e{ sa robije, ovako – rodi{ dete i dobije{ do`ivotnu“

Humoristi~na serija "Qubav, navika, panika" koja se prikazivala od 2005. godine ostala je zapam}ena po urnebesnom humoru koji nas ~esto podse}a na komi~ne situacije u na{im domovima.

Serija „Qubav navika panika“ emitovala se samo dve godine – od 2005. do 2007. ali je ostala u se}awima svih onih koji su qubiteqi kvalitetnih sitkoma.

Dogodov{tine beogradske porodice koju ~ine Mi}a (Nikola Simi}) i Vera (Seka Sabli}), wihove }erke Maja (Marija Karan/ Borka Tomovi}) i Jawa (Mirka Vasiqevi}), kao i kom{ija Jovanovi} (Zijah Sokolovi}) u{la je u srpske domove i ostavila neizbrisiv trag.

Publiku je pre svega privukla odli~na gluma~ka ekipa, ali i izvanredni scenario koji oslikava jednu porodicu, preuveli~avaju}i svakodnevne probleme sa kojima se ina~e suo~avamo.

Scenario za ovu seriju potpisao je Neboj{a Rom~evi}, dok je za re`iju bio zadu`en Slobodan [uqagi}.

U nastavku pro~itajte neke od najsme{nijih citata iz ove serije:

„Mada ste lewe, aqkave, ne znate da kuvate, ali i gore od vas su se udavale.“

„Diskus mi sko~io. Osula sam se od pra{ka, koleno mi oteklo, puca mi glava – sve u svemu, nije lo{e.“

Mi}a – „Tretira{ me kao kretena“. Vera – „Kada bude{ bio spajdermen, tretira}u te kao spajdermena!“

„Je l’ vidi{ rezultat? Vidi{ malo sutra. Ima da pro|e{ kao ja – razvedena sa dva debila. Jesam li ti lepo govorila Jawo –uvla~i se u {koli, budi qigava. Sad mo`e{ da upi{e{ metalokobasi~arsku {kolu.“

„Maja je do svoje devete godine mislila da se zove ‘Ajde }uti malo’.“

„Deca su bi}a na dve noge i nezahvalna.“

„Ja ovo ne}u izdr`ati. Ja }u je sada zadaviti kao zeca. Neka me posle olajava pred kamerama.“

SRPSKA PEVA^ICA ISKRENO O ANKSIOZNIM NAPADIMA

SA KOJIMA SE DUGO MU^ILA:

„Dve godine nisam oti{la u prodavnicu“

Slavica ]uktera{ otvoreno je govorila o problemima anksioznosti zbog kojih je izbegavala da izlazi iz ku}e, sve dok pomo} nije potra`ila kod stru~waka.

Slavica je priznala da je izbegavala bilo kakav vid komunikacije sa spoqnim svetom, ukqu~uju}i ~ak i odlazak u prodavnicu.

„Prete`ak je bio zato {to nisam znala {ta mi se doga|a, a sa druge strane sam morala da radim. [ta vi{e u razgovoru posle sa neuropsihijatrom sam saznala da bi bilo dobro da nastavim da radim. To je stvarno jedan period mog `ivota koji me mnogo nau~io. Tada sam shvatila da ni{ta na ovom svetu ne postoji va`nije nego na{e mentalno zdravqe. Tog momenta da prestanu ti strahovi, te panike. Kada bih vam pri~ala da dve godine nisam oti{la u prodavnicu, nisam znala {ta se nalazi na rafovima…“, rekla je ona, pa se prisetila perioda kada ju je majka bukvalno izvodila iz ku}e.

„Ja `murim i poku{avam da ostanem napoqu, ali toliko mi se krivi zvuk u u{ima u glavi, usta se su{e ne poma`e ni voda ni ni{ta otvaram o~i i pitam mamu kakve su mi boje, ona ka`e crne, ja sam odjednom postala crna“, priznala je ona.

Slavica se potom prisetila i prvog anksioznog napada, koji joj se dogodio kada je sa ostalim takmi~arima iz prve sezone „Zvezda Granda“ bila u kockarnici.

„Kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam {ta se to desilo, kako je to moglo iz ~ista mira, srce se ste`e, ne ~ujem ni{ta, trnem… Izletim napoqe iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tawa, Darko, a ja umirem. Polivaju me vodom, dolazim nekako sebi, ulazim u sobu, sutradan smo imali nastup, to mi je najgori nastup koji sam u `ivotu imala. Ja uop{te nisam bila prisutna tu, ja sam pevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem“, dodala je ona kroz suze.

Zbog straha da }e poludeti i da }e umreti, obratila se i neuropsihijatru.

„Slavice {ta misli{ }ega se zdrav ~ovek najvi{e pla{i? Pa, da ne poludi“. Posle sam kod we dolazila sa mnogo pitawa jer ja sam toliko kwiga pro~itala

u vezi sa svim tim i dan danas ~itam, ali imala sam sada smrtni slu~aj u porodici i desilo mi se da sam posle koliko godina, posle 15 godina, dva puta u jednom danu do`ivela pravi anksiozni napad“, otvoreno je opisala ona do detaqa, pa dodala: „Stra{no je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa }erkom. Zamislite kada ste sa detetom…. Ali, ja sam znala o ~emu se radi. Nema veze {to mi je smetala buka, mno`ili su se glasovi u mojoj glavi, dete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako {}u}urim, ali znala sam o ~emu se radi. Do{la sam ku}i i rekla: „Ajde sad da vidimo Slavice da li }e da se vra}a, kako }emo daqe“. Tu sam zakqu~ala svoje misli, nastavila svoj tok `ivota. Da kucnem u drvo nije mi se vra}alo, bez ikakve bojaznosti vozim dete, idem po dete, dolazim za Beograd, vozim auto“, rekla je ona u emisiji „Na terapiji sa Slavicom \uki} Dejanovi}“.

GORAN MARKOVI] OTKRIO JE NA[U SLAVNU GLUMICU KOJA IMA JO[ SLAVNIJEG PRETKA:

„Shvatio sam da je ona {ahovski majstor i kockar, a na kraju sam saznao da je i glumica i doveo je na film“

Semka Sokolovi} Bertok ro|ena je u Sarajevu, a wena porodica Sokolovi}a vodi poreklo od ~uvenog Mehmed-pa{e Sokolovi}a, te joj je i deda bio beg.

Imala je samo tri godine kada joj je preminuo otac Rasim, ina~e finansijski inspektor. Ubrzo po zavr{etku gimnazije je iz rodnog Sarajeva oti{la u Zagreb, gde je upisala akademiju.

Po zavr{etku studirawa postala je ~lan Zagreba~kog dramskog teatra, a wene uloge su se samo nizale. Nakon uloga u filmovima „Slu`beni polo`aj“, „Druga strana medaqe“, „Protest“… Usledio je film Gorana Markovi}a „Majstori majstori“ po kome je i danas mnogi pamte. Wene ve{tine u {ahu, koje je pokazala jo{ u detiwstvu, pokazale su se kao sudbonosne za upoznavawe sa Goranom Markovi}em.

„Semku sam izvukao iz anonimnosti. Godinu dana pre po~etka

snimawa bio sam u Dubrovniku na letovawu i igrali smo preferans. Ona je do{la i sve nam pare uzela. Posle sam shvatio da je Semka {ahovski majstor i kockar. Na kraju sam saznao da je i glumica i doveo je na film“, ispri~ao je Markovi}. Bila je jedna od najpopularnijih jugoslovenskih glumica osamdesetih godina, a na{oj publici je poznata ulogama u serijama „Boqi `ivot“ i „Velo misto“, kao i filmovima „Variola vera“, „Hajde da se volimo“, „U raqama `ivota“… Iako je muslimanka, koja je `ivot provela u Hrvatskoj, na-

kon raspada Jugoslavije nastavila je da glumi u svim dr`avama u regionu. Ipak, cewena glumica nije pozvana na proslavu 50 godina Dramskog kazali{ta Gavella, gde je provela ceo radni vek. Preminula je 2008. godine nakon mo`danog udara u Zagrebu. Zbog velike qubavi prema kartma ~esto je pred smrt isticala i kako `eli da bude sahrawena sa {pilom karata u rukama. Bila je udata za novinara i {ahovskog velemajstora Marija Bertoka. Samo pet meseci po{to je Semka umrla, Mario je prona|en nakon {to se utopio u jezeru.

Semka Sokolovi}

Goran Markovi}

CRNO-BELI JEDINI MAKSIMALNI NA JADRANU:

Zvezda porazila Budu}nost i ostavila "ve~itog rivala" usamqenog na vrhu

Zvezda je trijumfom u dramati~nom me~u u Podgorici pomogla Partizanu da se osami na prvom mestu tabele, po{to su u subotu neuspeh do`iveli i ko{arka{i Mege, koji su nakon ~etiri kola jedini uz crno-bele i Budu}nost bili sa maksimalnim u~inkom. Ru`i~asti su nakon ~etiri uzastopna trijumfa (Krka, FMP, Dubai i Mornar) poklekli na gostovawu ekipi Splita (90:80), pa ba{ kao i Budu}nost i Dubai sada imaju skor 4-1. Sa druge strane, Zvezda je trenutno tek na poziciji broj pet, po{to poput Igokee i FMP-a ima u~inak od tri pobede i dva poraza. Posledwa ekipa iznad plej-of crte je Studenski centar, koji kao i Krka, Spartak, Split i Cedevita Olimpija ima skor 3-2.

Po jednu pobedu u dosada{wem toku takmi~ewa imaju Cibona i Zadar, dok je jedini bez pobede Mornar iz Bara. Nakon pobede Crvene zvezde nad Budu}no{}u u "Mora~i", jedini nepora`eni tim u regionalnoj ABA ligi ostao je Partizan, koji je u nedequ slavio na neugodnom gostovawu u Zadru i tako sa~uvao maksimalan skor.

Ekipa @eqka Obradovi}a sa u~inkom 5-0 dr`i lidersku poziciju na Jadranu, po{to su Mega i Budu}nost u 5. kolu do`iveli svoje prve poraze.

NADALOVO „HVALA“ NOVAKU

NA KRAJU NAJVE]EG RIVALSTVA:

„Bez tebe ne bih bio ovakav, 15 godina si me terao preko limita“

Najboqi {panski teniser svih vremena Rafael Nadal izgubio je u posledwem me|usobnom me~u sa Novakom \okovi}em.

Novak je u Rijadu na egzibiciji „Slem {est kraqeva“ slavio sa 6:2, 7:6 (5) i tako prakti~no ispratio Nadala u penziju jer se Rafa opra{ta posle Dejvis kupa u novembru.

Wih dvojica su 60 puta na zvani~nim me~evima delili teren, Novak je za dve pobede uspe{niji i mnogo bi svaki od wih vi{e titula imao da nije bilo onog drugog u tom rivalstvu – verovatno najve}em koje je tenis ikada video.

Nadal je u nekim poenima pokazivao da ga nikad ne treba otpisivati, ali vi{e nije bilo snage da se tu odigra konstantno.

Posle svega se dugo pozdravqao sa rivalom protiv kog je odigrao najvi{e me~eva i onda mu uputio lepe re~i.

„Hvala svima {to ste do{li. Bilo je ovo sjajnih nekoliko dana. Hvala ekselenciji i svim qudima koji su ulo`ili veliki napor. Kako je Novak rekao, jedna od najstrastvenijih publika pred kojima smo igrali. Hvala za sve, za ono {to si rekao danas i sve trenutke koje smo delili na terenu. Uvek si me terao da idem preko svog limita 15 godina. Hvala ti za to, verovatno ne bih bio igra~ kakav sam bez toga. ^estitam na svim titulama i `elim ti sve najboqe u budu}nosti“, rekao je Nadal. Na pitawe {ta }e mu nedostajati, ka`e da }e to biti „verovatno sve“.

„Najvi{e }e mi nedostajati verovatno sve. Ispunio sam svoj san da budem uspe{an teniser. Sre}nik sam zbog toga. Tako se i ose}am i zato bih se svima zahvalio“, dodao je Rafa Nadal.

OVE RE^I TONIJA KUKO^A ODJEKUJU:

"Da je Divac bio predsednik Srbije, do rata ne bi ni do{lo"

Legendarni hrvatski ko{arka{ Toni Kuko~ bio je svojevremeno gost u Beogradu, gde je promovisao dokumentarni film o sebi i svojoj karijeri. Tom prilikom govorio je o prijateqstvu sa legendarnim srpskim ko{arka{em Vladom Divcem.

Legendarni hrvatski i srpski ko{arka{ Toni Kuko~ i Vlade Divac, tokom karijere igrali su zajedno u mla|im kategorijama reprezentacije tada{we Jugoslavije.

I, bez obzira na to, wih dvojica nisu bili u lepom odnosu. Gostuju}i u Beogradu na promociji dokumentarnog filma o sebi i karijeri, Toni Kuko~ se svojevremeno prisetio odnosa sa biv{im srpskim ko{arka{em.

- Mogu re}i da je Divac mo`da bio predsednik Srbije, da do rata ne bi ni do{lo. Na{ao bi se neki na~in da Hrvatska bude Hrvatska, a Srbija da bude Srbija, ali bez rata.

Nije mogao Hrvat da ne pomene reakciju Divca posle finala Svetskog prvenstva u Buenos Airesu kada je Srbin jednom navija~u sa tribina oteo hrvatsku zastavu i pokazao jugoslovensku.

Rat je po~eo godinu i ne{to posle toga. Mi smo na to prvenstvo oti{li, a imali smo mo`da 21 godinu. Bili smo deca koja nisu razmi{qala {ta bi moglo da se desi, nama je `ivot bio ko{arka. Pet meseci smo bili na pripremama u Argentini.

I ve} smo tamo upozoreni da mo`e biti struja i sa hrvatske i sa srpske strane i da nastojimo da ne reagujemo ni na jedne ni na druge. To je tada bila Div~eva reakcija. Ja verujem u su{tini da je on jedna dobra osoba. Kada sam bio na wegovom opro{taju, ja sam tamo pozvan ko Hrvat i oti{ao sam kao Hrvat. Najiskrenije, nisam vidio niti jedan problem. Ovde se o tome govorilo kao da on ho}e da bude predsednik Srbije. [to naravno nema veze sa tim.

Novak zavr{io sezonu – sav fokus je na Australijan openu

Novak \okovi} najverovatnije ne}e odigrati nijedan takmi~arski me~ do kraja sezone

Srpski teniser ne}e igrati na mastersu u Parizu od 28. oktobra do 3. novembra, ne}e se pojaviti na Belgrade Openu od 2. do 9. novembra, ali ni kasnije od 10. do 17. novembra na Zavr{nom mastersu u Torinu. \okovi} sigurno ne}e putovati u Torino kao alternativa, a kako se ne}e takmi~iti u Parizu i Beogradu mala je {ansa da }e se na}i u Torinu.

Time je Novak prakti~no zavr{io sezonu, pa je sada apsolutni fokus na Australijan openu

koji je na programu od 12. januara. Srpski teniser je u [angaju stigao do finala gde je boqi od wega bio Janik Sinera, ali je tada i odlu~io da je vreme da zavr{i sezonu. Najavqivao je ranije da `eli

da bude spontan i da nije presekao, ali je po saznawima Nova.rs sada odlu~io da zavr{i sezonu. Naravno, ukoliko naprasno ne do|e do nekih promena, ali je u ovom trenutku izuzetno mala {ansa da se to i desi.

ISPOVEST JELENE \OKOVI] O @IVOTU SA NAJBOQIM SVIH VREMENA:

Novak je {ampion

naroda, a ne bogatih!

Jelena \okovi} izuzetno je ponosna na ono {to je wen suprug Novak ostvario u sportu, ali kao wegov najve}i uspeh izdvaja to {to je postao "{ampion naroda"

Novak \okovi} je ove godine ostvario veliki ciq - i olimpijskim zlatom je kompletirao neverovatnu kolekciju trofeja. Wegov uspeh u Parizu iz prvog reda su pratili supruga Jelena i deca Stefan i Tara.

da se ovde ne}e zaustaviti. On je xin u mentalnom i duhovnom smislu. ^ast je `iveti sa wim i, na neki na~in, biti inspirisan wime. Na pitawe da li Stefan i Tara razumeju {ta simbolizuje wihov otac, Jelena je odgovorila:

- Oni su veoma mladi, pa ne razumeju mnoge va`ne stvari koje on predstavqa za qude. Ali oni razumeju da je on veliki radnik i da je veoma po{tovan. Jer oni to vide kada putuju i ima mnogo navija~a i vide pa`wu koju dobija. I mogu da ih ~ujem kako govore: "Zna{ ko je moj tata". To je neka vrsta detiwastog hvalisawa, ali drugo zna~ewe se

ono {to radi i veoma su ponosna na wega. U stvari, ako mo`emo da mu pomognemo da ostane du`e u tome, uradi}emo to. Novak i Jelena su zajedno gotovo dve decenije.

-Da, to je pri~a koju volim da pri~am. Pri~a iz bajke koju sam `ivela sa wim. I nisam mogla da zamislim da }e ovo biti pri~a koju }emo `iveti. I zaista je bilo vrlo malo qudi koji su bili tu da mu pomognu. Ali kao {to sam rekla, on je mentalni xin. I zato je uspeo da postigne mnogo vi{e nego {to je iko o~ekivao.

- Plakala sam od sre}e, ali sam istovremeno razmi{qala sam: "O moj Bo`e, koji je wegov slede}i ciq? Jer sigurno se ovde ne}e zaustaviti. I {ta je slede}e?" Ne znam, ali je neverovatno - izjavila je Jelena u intervju za La Nacion.

- Ne biste mi verovali kada bih vam rekla {ta sam ose}ala. Olimpijsko zlato je bio ciq koji je te{ko ostvario, trebalo mu je mnogo vremena. Znam pouzdano

u~i kroz rad Fondacije. Jer to i Novak `eli, da wegovo nasle|e promeni svet za decu. Zato {to je jednom imao san kada je bio dete i ostvario ga je. Upravo zbog rada u Fondaciji, supruga ne putuje tako ~esto sa \okovi}em.

- Da, sada mawe putujem. Mawe putujem i zbog dece. Ima mnogo turnira. To nije moja stvar. Radi}e {ta ho}e dokle god ho}e. Ja to podr`avam. A deca vole

Ponosna je Jelena na sve {to je wen suprug uradio do sada - i to ne samo na teniskom terenu. - Kada vidimo {ta se de{ava u svetu, tenis je tako mala prizma `ivota, ali donosi sre}u qudima. Donesi radost. Donesi nadu. Volim da vidim Novaka kao {ampiona obi~nih qudi. Ne bogatih qudi. Jer on je obi~an ~ovek koji poti~e iz obi~ne porodice, porodice radnika i sawara. A putuju}i po svetu vidite mnogo qudi koji su inspirisani wegovom pri~om, jer su i oni sli~ni wemu. Dakle, tenis je veoma luksuzan sport, beli sport, sport bogatih qudi... Ali Novakovi navija~i su normalni qudi, qudi sa normalnim poslom i ne mogu uvek sebi da priu{te karte za gledawe wegovih me~eva. Ali kad pro|e{ ulicom i vidi{ radnike koji grade zgrade ili bilo koju industriju, oni vi~u: "Ej, Novak!" Svi ga zaustavqaju. Mislim da mu to daje snagu i energiju da nastavi daqe. Iako je ve} sve postigao, mislim da je wegova najboqa pobeda to {toj je {ampion naroda, da.

EMOTIVNA

PREDRAG MIJATOVI] BEZ ZADR[KE, OTKRIO GDE ]E @IVETI PO DOLASKU U PARTIZAN:

Bude mi muka kad ~ujem

huk

Lige {ampiona kod kom{ija!

"Ne}u se preseliti u Beograd, ali }u biti ~e{}e prisutan, {to fizi~ki, {to kroz aplikacije, nastoja}u da to bude {to ~e{}e fizi~ki, ali i Danko je tu, ustanovi}e se jedna dijagnostika kada je sportski projekat u pitawu", izjavio je Predrag Mijatovi} o novoj ulozi u FK Partizan.

Biv{i fudbaler

Real Madrida i Partizana Predrag Mijatovi} danas se iz Humske prvi put obratio navija~ima posle mnogo godina. I to u novoj ulozi, kao ~lan Privremenog organa Partizana. Uz wega su bili Rasim Qaji} i Danko Lazovi}, ali su Pe|ine re~i o situaciji u Srbiji i budu}nosti kluba najvi{e "odjeknule".

Kako je prihvatio novu ulogu koja zahteva prirustvo u Beogradu, a poznato je da Mijatovi} ve} godinama `ivi u [paniji, pitawe je kako }e uspeti da balansira izme|u dva doma. Imao je spreman odgovor i jasno stavio do znawa da se ne}e seliti u Beograd.

Istina je da dugo ne `ivim u Srbiji, ali sa dana{wom tehnologijom, to nije te{ko. Ne}u se preseliti u Beograd, ali }u biti ~e{}e prisutan, {to fizi~ki, {to kroz aplikacije, nastoja}u da to bude {to ~e{}e fizi~ki, ali i Danko je tu, ustanovi}e se jedna dijagnostika kada je sportski projekat u pitawu. Napravi}e se detaqna analiza i na osnovu tih informacija i analiza }e se donositi adekvatne odluke. Mo`da }e biti nepopularne, nekada ne. Istina je da je te`e sa prvenstvom u toku. Mnogi }e o~ekivati da }e sve da cveta sa na{im dolaskom. Ali }e cvetati `eqa, upornost i ono {to }emo da damo. Ali trebaju nam navija~i, svi navija~i ujediweni sa nama, veslamo pa dokle doguramo, a mislim da mo`emo da doguramo daleko. Ponovo je skrenuo pa`wu na niz neuspeha koje je imao Partizan u posledwih nekoliko godina, apostrofiraju}i na sedam titula Crvene zvezde i utakmice u Ligi {ampiona. Otko~ilo me to {to su me ovde do~ekali kao brata, moram da istaknem Gordana Petri}a. Ja sam u tom momentu bio u nekom iracionalnom svetu, opustio sam se, komotno funkcioni{e{. Nema veze i ako ne dam gol. To osve{}ewe te natera da vi{e radi{ na sebi, ovde je bilo komotno. Nema titula, Zvezda je superiornija. Svaka im ~ast na tome. Sedam titula za redom. Nas nema nigde. Kad ~ujemo huk Lige {ampiona iz kom{iluka, nama do|e muka. Ali tu muku treba da iskoristimo da sredimo na{u ku}u, da nas ne interesuje {ta radi kom{ija i kakva mu je fasada. Ali da }emo da kupimo metle i sve hemijske aparate, to ho}emo. Tu nam treba pomo}. Ne mo`emo sami da je o~istimo, tu nam trebaju qudi, na{i navija~i. Fudbal je timski sport. Veslam ja, pa neko drugi, brod mora da plovi. Mi sada nemamo ni{ta, ni motor ni jedra, moramo da veslamo, pa }emo napraviti motor.

ZA "BESKU]NIKA" NIJE LO[E: Moriwo nema ku}u, ali u Istanbulu

Portugalski stru~wak @oze Moriwo od ovog leta vodi turski Fenerbah~e, ali luksuz koji u`iva u ovoj zemqi je izuzetan, pogotovo ako se uzme u obzir da je zvani~no "besku}nik".

`ivi kao car!

Moriwo je po dolasku u Istanbul odlu~io da ne odsedne u stanu ili ku}i ve} da svoje vreme van treninga i utakmica provodi u jednom od najluksuznijih hotela. "Specijalni" je odseo u jednom hotelu gde no} ko{ta 1200 evra, pa je tako Fener na Moriwove tro{kove `ivota do sad potro{io oko 170 hiqda evra.

Hotel u kojem odseda se nalazi na obali Bosfora i ima pogled na azisjku stranu Istanbula.

- Ovo je previ{e, ~ak i za wegove standarde - stoji u tekstu "Dejli mejla" koji je dodao da je sli~an tretman Moriwo imao i dok je radio u Man~ester junajtedu.

Iako portugalski stru~wak nema stalnu adresu prebivali{ta, te su ga mnogi nazvali "besku}nikom", mnogi bi mu pozavideli na luksuzu koji u`iva, a ostaje da se vidi da li }e i rezultati u Istanbulu biti u skladu sa wegovim `ivotom.

"NISMO

Rasim Qaji} o zate~enoj situaciji u FK Partizan, otkazima...

Rasim Qaji} izabran je danas za predsednika Privremenog organa Fudbalskog kluba Partizan, a posle sednice Skup{tine "crno-belih" nije skrivao ni planove, ni kakva je aktuelna situacija.

"Imali smo sednicu. Izabran je novi Privremeni organ. Uz mene }e biti Predrag Mijatovi}, Danko Lazovi}, privrednici Vojin Lazarevi}, Dragan Milovanovi}, Milka Forcan i pravnik Boban Stanojevi}. Imamo velika sportska imena, finansijska. Ovu situaciju treba polako re{avati", izjavio je Qaji} na konferenciji za medije.

KAD SE PODR[KA SVEDE NA "JOJ, NEMOJ MENE!"

"Pred nama je te{ka finansijska konsolidacija kluba, zato su tu biznismeni, a tu je i advokat koji }e se baviti institucionalnim problemima. Hvala posebno Mijatovi}u, kao i svim ostalim ~lanovima koji su tu. Razgovarao sam sa stotinu fudbalera, razli~itih sfera dru{tvenog i javnog `ivota, ve}ina je izrazila podr{ku, ali svi su govorili 'nemoj mene, ja }u kasnije'. Zato je ovo velika hrabrost da se velika fudbalska legenda kao Mijatovi} vrati", dodao je Qaji}.

"BI]E BOLNIH REZOVA"

Qaji} je rekao da je najrealnije da nova Skup{tina bude odr`ana na kraju sezone.

"Da ne vidimo svetlost na kraju tunela, ne bismo ni radili sve ovo. Mora}emo da pravimo rezove. Nismo do{li da budemo popularni, nego efikasni. Bi}e bolnih i te{kih rezova. Pre~ica nema ovde, niko nije izmislio recept na koji jedan klub ili kompanija stanu na noge bez bolnih rezova. Na{ plan je da buxet sa 22 smawimo na 16 miliona evra. Broj zaposlenih moramo da smawimo za 20 odsto", dodao je Qaji}.

"Nisam do{ao da la`em, nikoga!"

On je istakao da je razgovarao sa zaposlenima u klubu.

"Ve}i teret }e snositi oni sa ve}im platama, one moraju da idu dole, kada uzmemo kompletan spisak svih zaposlenih u klubu, to nije popularno {to govorim, mnogi }e sa zebwom da ~ekaju, ali ja ovde nisam do{ao da la`em nikoga. Na{e prvo prolazno vreme }e biti za par meseci, kada }emo iza}i sa merama, a za {est meseci }e biti drugo i kona~no prolazno vreme, sa novim rukovodstvom. Ciq je da kod svakog partizanovca stvorimo ube|ewe da je ovo novi po~etak, sa mnogo vi{e optimizma i vere", istakao je Laji}.

"DVE STVARI SU KQU^NE"

On je najavio da }e biti reformisana Omladinska {kola Partizana.

"Dve stvari su kqu~ne, organizaciona i finansijska konsolidacija, druga je reforma Omladinske {kole, posebno }emo staviti akcenat, jer je po toj {koli Partizan bio ~uven u celom svetu. @elim da sara|ujemo na otvoren na~in. @elim da qudi iz sporta vi{e budu u fokusu nego mi iz uprave. Mi smo sada u fokusu, a to nije dobar znak, razumem situaciju i to je normalno, ali kada bude pri~alo o sportistima, to je znak da idemo na zelenu granu", dodao je Qaji}.

"NE]E VI[E DR@AVA DA POMA@E!"

On je ponovio da je najva`nija

finansijska konsolidacija kluba. "Najve}i prihod je onaj koji ostvarimo na rashodnoj strani. Ne}e vi{e dr`ava da poma`e, o~ekuje nas novi monitoring u decembru, opet }emo na iglene u{i da se provu~emo. Mi moramo da poka`emo da {tedimo, da mogu da do|em kod bilo koga da ka`em da je Partizanu potrebna pomo}. O~ekujemo dva miliona evra na transferima. Plate moraju da budu smawene. Ne}emo radnoj zajednici ili na Teleoptiku da smawujemo plate, ali ho}emo one najve}e. Na biznis strani `elimo da napravimo biznis pul od privrednika koji vole Partizan, da mo`emo da podebqamo buxet da dr`imo glavu iznad vode. Da se do~epamo januarskog prelaznog roka, da se otarasimo igra~a koji su proma{aji, najskupqi je igra~ koji nije u sastavu ili sedi na klupi", naglasio je Qaji}.

NOVI OPTIMIZAM

Prvi ~ovek Partizana je istakao da o~ekuje da se navija~i vrate na stadion. Mislim da je to u ovom trenutku i kqu~na stvar za novi optimizam, ako se navija~i vrate na prvoj slede}oj utakmici masovno, onda mo`emo da ka`emo da smo napravili pomak. Ovo je pomak, sa Pe|om Mijatovi}em se stvara utisak ne~eg pozitivnijeg. Ako se vrate navija~i, to je novi korak, potreban je niz koraka, istakao je Qaji}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 24. 10. 2024.

"Novi-stari" selektor otkrio {ta je presudilo

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} rekao je da su ga strast prema ko{arci i odgovornost prema igra~ima zadr`ali na selektorskoj funkciji.

Pe{i} je u nedequ na vanrednoj konferenciji za medije Ko{arka{kog saveza Srbije sao-

Selektor Srbije je dodao da su strast prema ko{arci i odgovornost prema igra~ima bili kqu~ni prilikom dono{ewa odluke da produ`i selektorski mandat.

- Nisam se ose}ao du`nim prema srpskoj ko{arci, ali ose}am odgovornost prema igra~ima sa kojima smo pre{li sve ove prepreke, a bilo je i poraza na

p{tio da }e i u narednih godinu dana biti selektor Srbije. On je ve~eras, gostuju}i na u emisiji "Oko" na Radio-televiziji Srbije, istakao da mu je drago da su navija~i prepoznali `equ igra~a, prikazanu u prethodnom periodu.

- Kod nas se po prvi put u istoriji slavila bronza, jer se ina~e slavilo samo zlato. O~igledno je, me|utim, da su sada javnost i navija~i prepoznali ogromnu `equ i kvalitet ovih momaka koji su doneli medaqe iz Manile i Pariza. Tokom ~itave karijere nailazite na prepreke i sam proces nadila`ewa tih prepreka nas ~ini boqim i povezanijim - izjavio je Pe{i} za RTS.

tom putu. Mi treneri stalno govorimo da je tim na prvom mestu i stoga ne treba trener da bude taj koji odustaje. Biti trener Srbije je ~ast i obaveza, ali i ogromno zadovoqstvo. Rekao sam i ~elnim qudima u savezu da }u ostati sve dok mi ne uskra}uju zadovoqstvo - rekao je Pe{i}.

On je naglasio i da iza novog predsednika Ko{arka{kog saveza Srbije Neboj{e ^ovi}a stoje dobri rezultati.

- Razgovarao sam najvi{e sa Neboj{om ^ovi}em i sa potpredsednikom Filipom Sunturli}em. Predsednik formira novi tim i sa velikim o~ekivawima, ali i odgovorno{}u ulazi u nove izazove. O Neboj{i mo`e{ da pri~a{ i ovako i onako, ali iza

POZNATO KOLIKO ]E BITI VAN TERENA:

wega su rezultati. On ima na~in na koji do wih sti`e, ali i wemu je potrebna pomo}, ne samo moja, ve} ~itave ko{arka{ke Srbijedodao je selektor Srbije.

Pe{i} je poru~io da je daleko Evropsko prvenstvo i da reprezentacija Srbije prvo treba da pro|e kvalifikacije.

- Ja vrlo dobro znam da nemamo zlato od Indijanapolisa. Javnost je ta koja postavqa ciqeve i moje je da ih ispunim. Jugoslavija je ~esto preskakala kvalifikacije, ali se sistem promenio i sada moramo da ih igramo. O~ekuju nas dueli sa Danskom 21. novembra u gostima i tri dana kasnije ovde. Fiba nije na{la dobro re{ewe, pa se na primer 21. novembra igra me~ izme|u Zvezde i Partizana u Evroligi - izjavio je Pe{i}.

On je rekao da je zagovornik srpske profesionalne lige, koju smatra neophodnom za razvoj srpske ko{arke.

- Ja sam jugonostalgi~ar koji je ro|en u Srbiji i uvek sam za to da se ujediwujemo. Me|utim, Srbija mora da ima svoju profesionalnu ligu. Treba da igramo sa klubovima iz drugih zemaqa, ali kroz evropske kupove. Ostali srpski klubovi moraju da igraju evropska takmi~ewa, a to nije bio slu~aj u posledwih 10 do 15 godina. Ko{arka }e nam se u suprotnom svesti na Zvezdu i Partizan i zbog toga smo u zatvoru i ne znamo {ta se de{ava spoqa. To bi pre svega bilo dobro za popularizaciju ko{arke, ali i za to da mladi ostaju ovde. Dobra stvar je naravno i da Partizan i Zvezda budu kvalitetni, ali ko{arka mora da se razvija i u drugim gradovima - rekao je Pe{i}.

NOVA SEZONA

Xoel Bolomboj do`iveo je povredu na me~u Crvene zvezde i Budu}nosti (75:73) u Podgorici, a odmah su se mnogi upla{ili najgoreg scenarija. Ipak, povreda nije toliko te{ka koliko se isprva mislilo.

Po posledwim informacijama o~ekuje se da odsustvuje sa terena otprilike ne{to vi{e od mesec dana, oko {est nedeqa.

Na dru{tvenim mre`ama se pojavio snimak kako Rokas Gedraitis i Dejan Davidovac bukvalno iznose Bolomboja iz „Mora~e“, {to je dodatno zabrinulo

sve navija~e.

Kako se navodi nije do{lo do kidawa ligamenata, niti je povre|en meniskus, {to je objavio i sam klub.

Na osnovu RTG i MR pregleda Xoel Bolomboj je zadobio hiperekstenzionu povredu desnog kolena sa ve}om ko{tanom modricom, bez povreda meniskusa i ligamenata. U ovom trenutku povreda ne zahteva operativno le~ewe ve} mirovawe i konzervativnu terapiju. Prognoza povratka na teren bi}e saop{tena nakon kontrole klupskih lekara.

Utakmicom izme|u Bostona i Wujorka u no}i izme|u utorka i srede po~ela je 79. sezona ko{arka{ke NBA lige.

Titulu brane ko{arka{i Bostona, koji su pro{le sezone u finalnoj seriji pobedili Dalas 4:1. Prva zvezda Denvera bi}e srpski ko{arka{ Nikola Joki}, dok }e za Atlantu igrati kapiten reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanovi}. Nikola Jovi} je ~lan Majamija, dok }e Vasilije Mici} igrati za [arlot. Tristan Vuk~evi} nastupa za Va{ington Vizardse.

Srpski ko{arka{ Nikola \uri{i} je ~lan Atlante, ali }e u novoj sezoni igrati za Kolex Park Park Skajhokse u Razvojnoj ligi. Ova ekipa je filijala Atlante.

Mladi srpski ko{arka{ Nikola Topi} je ~lan Oklahome. Topi} se oporavqa od operacije kolena zbog ~ega }e najverovatnije propustiti celu sezonu.

Ekipu Toronta sa klupe }e predvoditi srpski stru~wak Darko Rajakovi}.

I ove sezone bi}e igran i NBA kup, koji }e biti odr`an od 12. novembra do 17. decembra. Finale NBA kupa bi}e odigrano 17. decembra u Las Vegasu.

Regularna sezona u NBA ligi se zavr{ava 13. aprila naredne godine. Potom sledi plej-in turnir, koji }e biti odigran od 15. do 18. aprila.

Plej-of u NBA ligi po~iwe 19. aprila, a finalna serija startuje petog juna 2025. godine.

„Ol-star“ vikend NBA lige bi}e odr`an od 14. do 16. februara naredne godine u San Francisku.

BEZ EMBIDA I XORXA NA NBA

PREMIJERI: Dobili 400 miliona dolara, a propu{taju ve} prvu utakmicu

Ko{arka{i Filadelfije Seventisiksers bi}e na startu nove sezone oslabqeni neigrawem dvojice svojih zvezda. Ni Xoel Embid, ni Pol Xorx ne}e biti u sastavu ve} za prvi me~ u novoj sezoni, javio je poznati NBA novinar [ems ^aranija.

Filadelfija }e stoga protiv Janisa Adetokumba i Milvoki Baksa morati da se osloni na neke druge, mla|e snage poput Tajrisa Meksija i ostalih.

I Embid i Xorx se oporavqaju od povreda, a ovaj prvi je prethodnih dana uzburkao javnost rekav{i da do kraja karijere ne}e igrati utakmice u dve ve~eri zaredom.

To je ustaqena praksa u NBA tokom sezone, ali sada ~udno zvu~i da su igra~i iz perioda odmora i priprema iza{li povre|eni. Embid je ne{to bli`i povratku na teren jer ^aranija ka`e da je trenirao sa ekipom i radio trening me~eve, dok }e Xorxov status biti naknadno utvr|en.

Pol je letos potpisao masivan ugovor vredan 212 miliona dolara na ~etiri godine, dok je Embid u septembru dogovorio ugovor vredan 193 miliona dolara za tri sezone. Nijedan od wih dvojice do sada nije osvajao NBA prsten.