Srpski glas 17. oktobar

Tema nedeqe

Intervju nedeqe ISPOVEST MATIJE BE]KOVI]A O STRADAWU WEGOVE PORODICE

„Zatvorske dane moje majke sam probdeo

i proplakao“ Da se ne zaboravi Osam decenija od oslobo|ewa Beograda

PROTEST U BERLINU ZBOG RUDAREWA

LITIJUMA U SRBIJI:

Okupqeni upozorili

na "duple ar{ine nema~ke industrije"

U Berlinu se odr`ao protest protiv iskopavawa litijuma u Srbiji, u kojem u~estvuju qudi poreklom iz nekada{we Jugoslavije, ali i ekolo{ki aktivisti iz drugih delova sveta. Organizatori `ele da uka`u na "dvostruke standarde nema~ke industrije, koja se zala`e za ekolo{ki odr`iv na~in proizvodwe na doma}em terenu, a u isto vreme, za eksploataciju litijuma u Srbiji".

Protest se odr`ava ispred zgrade koja se zove Futurijum pored Glavne `elezni~ke stanice u Berlinu. Na protestu se okupilo nekoliko desetina demonstranata.

Okupili su se pripadnici srpske zajednice u Berlinu, ali i mnogi ekolo{ki i levi~arski aktivisti iz Berlina, nezadovoqni politikom nema~kog kancelara Olafa [olca i wegovom podr{kom Rio Tintu i kopawu litijuma u Srbiji.

Krunoslav Stojakovi} je uo~i protesta rekao da se ovaj skup odr`ava ispred zgrade Futurijum zato {to u woj nema~ka asocijacija industrijalaca ima kongres na temu "Ekolo{ki razvoj industrije".

- To je za nas prilika da uka`emo na kontradikciju u stavovima nema~ke industrije koja se zala`e za ekolo{ki odr`iv na~in proizvodwe na doma}em terenu, a u isto vreme, i za eksploataciju litijuma, sa svim posledicama koje to nosi u inostranstvu, u ovom slu~aju u Srbiji - rekao je uo~i protesta jedan od organizatora Krunoslav Stojakovi}.

On je naveo da je protest "skup gra|ana i gra|anki, mahom iz Srbije, ali i iz drugih biv{ih jugoslovenskih republika koji `ive u Berlinu".

- To su qudi koji shvataju koje probleme za `ivotnu sredinu i za snabdevawe vodom mo`e da donese potencijalna eksploatacija litijuma u Srbiji - objasnio je.

Pripadnici Vojske Srbije nisu raweni u izraelskom napadu na Liban

Niko iz jedinica Vojske Srbije, koje su dio mirovne operacije UN u Libanu, nije povre|en u izraelskim napadima na mirovwake u toj zemqi, rekao je ambasador Srbije u Libanu Milan Trojanovi}.

On je rekao da se pripadnici Vojske Srbije nisu nalazili ni na polo`ajima koji su bili pogo|eni kada su dvojica pripadnika mirovne misije raweni. U izvje{taju UN misije u Libanu / UNIFIL/ navodi se da je sedi{te mirovne misije u Nakuri u vi{e navrata bombardovano, a da su dvojica ~lanova misije lak{e povre|ena kada je izraelski tenk pogodio osmatra~nicu UNIFIL-a.

Dvojica mirovwaka su nakon eksplozije pala sa kule za osmatrawe i zadr`ani su u bolnici.

Izrael je tako|e pucao i na bazu UN u Ras Nakuri kada je pogo|en ulaz u bunker. Vozila i linije komunikacije su tada o{te}eni, a izraelski dron je nadletao bazu UN. U izve{taju UN, navodi se da je ju~e Izrael ciqano ga|ao i onesposobio mirovwa~ke kame-

re za nadzor vojnih polo`aja, a da su namerno pucali i na mesto gde se redovno odr`avaju vojni sastanci.

UN podse}a da je svaki namerni napad na mirovwake te{ko kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava i rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN.

Gugl prva kompanija koja }e

imati nuklearne centrale – reaktori naru~eni da napajaju data centre

Kako bi zadovoqio ogromnu `e| za energijom svojih data centara za ve{ta~ku inteligenciju, ameri~ki gigant „Gugl“ sklopio je dogovor da kupi nekoliko nuklearnih reaktora.

Tehnolo{ka korporacija naru~ila je {est ili sedam malih nuklearnih reaktora od kalifornijske energetske kompanije „Kajros pauer“, a prvi }e biti operativan do 2030. dok }e ostali u}i u funkciju 2035. godine.

„Gugl“ se nada da }e tako obezbediti ekolo{ko re{ewe za napajawe svojih data centara za ve{ta~ku inteligenciju, koji zahtevaju ogromne ko-

li~ine elektri~ne energije.

„Nuklearni reaktori su ~ist i stalan izvor energije koji }e nam pomo}i da na pouzdan na~in zadovoqimo potrebe struje“, navode iz „Gugla“. Nagli razvoj generativne ve{ta~ke inteligencije, kao i veliki serverski centri za klaud skladi{tewe podataka, pove}ao je potra`wu za elektri~nom energijom.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Pro{log meseca, „Majkrosoft“ je sklopio ugovor sa nuklearkom „Ostrvo tri miqe“, zbog ~ega je elektrana, u kojoj se odigrao nuklearni akcident 1979. godine, aktivirana prvi put posle pet godina. „Amazon“ je tako|e kupio data centar napajan energijom iz nuklearne elektrane „Talen enerxija“. Lokacije novih elektrana i finansijski detaqi ugovora jo{ nisu obelodaweni. „Gugl“ se dogovorio da kupi ukupno 500 megavata elektri~ne energije od „Kajrosa“, koji ve} gradi demonstracioni reaktor u Tenesiju planiran da bude zavr{en do 2027. godine.

„Elektri~noj mre`i su potrebni novi izvori energije kako bi podr`ala razvoj ve{ta~ke inteligencije od koje zavisi napredak nauke i ekonomije i pove}ava nacionalnu konkurentnost i ekonomski rast“, istakao je direktor za energiju i klimu „Gugla“, Majkl Terel.

Neverovatno: Uzgojio bundevu te{ku

vi{e od 1.120 kilograma

Travis Gienger, nastavnik poqoprivrede iz ameri~ke dr`ave Minesote, uzgojio je bundevu te{ku tonu i 121 kilogram.

Pobedio je na takmi~ewu koje se svake godine odr`ava u Kaliforniji.

Ameri~ki mediji objavili su da je 51. Svetsko prvenstvo u bundevi odr`ano u Half Mun Beju, ju`no od San Franciska. U~estvovali su uzgajiva~i iz raznih krajeva zemqe. Pobednik je bio Gienger sa

Da li samo ova dru{tvena mre`a izaziva zavisnost

Najpopularnija dru{tvena mre`a me|u mladima Tik-tok uskoro }e se opet na}i pred sudom u Americi. Grupa od 14 javnih tu`ilaca tvrdi da kompanija koristi metode koje stvaraju zavisnost kako bi privukla decu, kao i da namerno obmawuje javnost da je bezbedna za kori{}ewe.

Dru{tvena mre`a Tik-tok je prema podacima iz 2023. dostigao 150 miliona korisnika, neki ka`u i do 170 miliona, u Americi, a ukupno u svetu oko milijardu i po, napomiwe gost Jutarweg programa, Vojislav Rodi}, IT stru~wak. Ina~e, u Kini se ova dru{tvena mer`a zove Dou-jin i prili~no je druga~ija, a na mese~nom nivou ima 750 miliona aktivnih korisnika.

„To je mre`a na kojoj se objavqaju kratki video-zapisi. Mo`ete i sami da objavite, a mo`ete da pratite druge. Naravno, ve}ina su posmatra~i, konzumenti. Kada se ukqu~ite, kada otvorite profil, ono {to vam se nudi je jedna beskrajna traka. I kqu~ u tome – beskrajna. Kad idete od snimka do snimka – nema kraja“, isti~e Rodi}.

Algoritam mre`e zna koji nas sadr`aji zanimaju na dva na~ina, obja{wava gost Jutarweg programa. Jedno su sadr`aji koje pratimo, koje prate na{i „prijateqi“ na mre`i, ili sadr`aji koji su nam zanimqivi iz bilo kog razloga, a teme su naj{ire mogu}e. S druge strane, mo`emo da se opredelimo za ono {to nam mre`a sama podrazumevano nudi, {to je u stvari kombinacija onih video-snimaka za koje smo izrazili interesovawe i onoga {to nam je mre`a preporu~ila.

„I tu je kqu~ svega. Kako vam preporu~uje? Na osnovu toga {ta ste gledali. Zna~i, kad krenete u po~etku, to su neki popularni snimci. Ve} na osnovu toga {ta ste pogledali do kraja, {ta ste samo presko~ili posle par sekundi, {ta ste mo`da lajkovali, komentarisali, podelili sa drugima. Taj algoritam je izuzetno dobar u tome, ali to rade i sve druge dru{tvene mre`e sli~nog tipa“, isti~e IT stru~wak.

KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST OD DRU[TVENIH MRE@A Postavqa pitawe za{to }e se samo Tik-tok na}i pred sudom ukoliko i ostale dru{tvene mre`e rade po istom principu. Tu`ioci koji optu`uju Tik-tok da uti~e na stvarawe zavisnosti kod dece, oslawaju se na isra`ivawe koje pokazuje da 17 odsto tinejxeriki u Americi ka`e da je zavisno i da dnevno provode minimum dva i po i vi{e sati na ovoj dru{tvenoj mre`i.

Profesorka Bojana Dini}, sa Univerziteta u Novom Sadu, napomiwe da zavisnost od dru{tvenih mre`a nije zvani~no priznata u klasifikaciji mentalnih poreme}aja, ali jedna grupa stru~waka se zala`e za to da se i ona uvrsti u dijagnosti~ki sistem.

„Simptomi zavisnosti od dru{tvenih mre`a su sli~ni simptomima bilog drugog oblika zavisnosti. Dakle, osoba razmi{qa o dru{tvenim mre`ama ~ak i kada nije na wima. Onda poja~ana anksioznost i razdra`qivost usled nemogu}nosti pristupa dru{tvenim mre`ama. Potom, nemogu}nost kontrole vremena koja se provodi na dru{tvenim mre`ama“, obja{wava profesorka.

Sve ovo prati i zanemarivawe drugih aspekata `ivota – zanemarivawe {kolskih obaveza, dru{tvenih kontakata, usled }ega dolazi do ~estih sukoba sa okru`ewem. Jedna od tu`iteqki, Leticija Xejms se upravo poziva na ove argumente da je ve}ina mladih qudi svesna nekih od simptoma, ali dodaje i argument da su mnogi izgubili `ivot zbog Tik-tok izazova.

AMERI^KO SUDSTVO SE VE]

^ETIRI GODINE BAVI TIK-TOKOM

Vojislav Rodi} podse}a da se protiv Tik-toka na sudovima u Sjediwenim Dr`avama postupci vode jo{ od 2020. godine, od izvr{ne uredbe koju je doneo predsednik Donald Trump u kojoj je bilo nalo`eno kompaniji „Bajt dens" da u roku od 45 dana na|u ameri~kog kupca ili }e im biti zabrewen rad. [to na sudu nije pro{lo, prvenstveno zbog pozivawa na Prvi amandman ameri~kog Ustava o slobodi govora i da svako ima pravo da odabere koji }e servis da koristi.

„Naravno, tu se koriste i ekonomski

NEMA^KA U PROBLEMU:

U avgustu 2024. godine industrijska proizvodwa u EU u odnosu na isti mesec prethodne godine pove}ana je za 0,2 odsto, a u evrozoni za svega 0,1 odsto, saop{tio je Eurostat, statisti~ka agencija EU.

U odnosu na prethodni mesec, jul, industrija EU je zabele`ila rast od 1,3 odsto, a u evrozoni

od celih 1,8 odsto. U julu je pak zabele`en mese~ni pad proizvodwe od 0,5 odsto u evrozoni i 0,3 odsto u EU. Na godi{wem nivou u EU je u avgustu zabele`eno smawewe proizvodwe poluproizvoda za 2,4 odsto i trajnih potro{nih dobara za 3,9 odsto. S druge strane, pove}ana je

faktori. Vi na Tik-toku u Americi imate ogroman broj, sigurno preko pet miliona radwi, preduzetnika, kojima je to najlak{i, najjeftiniji na~in da reklamiraju svoje proizvode i usluge. ^esto su to samo pojedinci koji, ako su atraktivni, mogu da steknu stotine hiqada pratilaca, {to onda, po{to je ceo prihod se bazira na reklamama i ceo poslovni model se bazira na tome da korisnici provode {to vi{e vremena. Ja, kada sam otvorio svoj Tik-tok nalog pre nekoliko godina, mislio sam hajde da pogledam malo petnaestak minuta, kad sam slede}i put pogledao na sat, pro{lo je dva sata“, isti~e IT stru~wak.

U su{tini, Tik-tok funkcioni{e isto kao i ve}ina drugih dru{tvenih mre`a, samo je uspe{niji, posebno u tome kako uspeva da zadr`i prvenstveno mla|e korisnike. U Americi, prose~no vreme koje korisnici provedu na Tik-toku je od 75 do 107 minuta dnevno, zavisno od izvora. Me|utim, kako se ide ka mla|im uzrastima, vreme se pove}ava na dva do ~etiri sata.

Ali kod onih od 11 godina, koji po pravilu ne bi smeli da imaju otvoren nalog, i navodno Tik-tok to ne dozvoqava, ali se po wihovim reklamama i sadr`aju vidi da su svesni da imaju mla|e korisnike, oni provode od {est do osam sati dnevno na ovoj dru{tvenoj mre`i.

KO JE ODGOVORAN [TO DETE PROVODI [EST SATI NA TIK-TOKU Profesorka Dini} smatra da je odgovornost i na kompanijama koje proizvode dru{tvene mre`e, ali i da celom dru{tvu nedostaje boqa edukacija.

„Ali reaguje se tek u situaciji kada se simptomi ve} ispoqavaju, a da ne bi do{lo do toga, u ciqu prevencije potrebna je edukacija i digitalna pismenost i roditeqi i

proizvodwa energije za 2,2 odsto, netrajnih potro{nih dobara za 3,1 odsto i kapitalnih dobara za 0,2 odsto.

Najve}i godi{wi rast industrije zabele`ili su Irska od ~ak 15,8 odsto, Danska 10,7 odsto i Slovenija za 7,2 odsto.

S druge strane, industrija Luksemburga je smawena za 11,7 odsto, Etonije za {est odsto i Ma|arske za 4,2 odsto.

Najve}a evropska industrija, Nema~ka, zabele`ila je godi{wi pad proizvodwe u avgustu od 2,5 odsto. Zanimqivo je da su ~lanice EU iz na{eg okru`ewa, Rumunija, Bugarska i Hrvatska zabele`ile godi{wi pad industrijske proizvodwe za preko dva odsto.

Srbija je u avgustu zabele`ila godi{wi rast proizvodwe od 0,9 odsto.

nastavnika, ali i samih u~enika, odnosno same deca, o tome kako da kontrolisano provode vreme na dru{tvenim mre`ama i nije to samo pitawe vremena koja se provode na dru{tvenim mre`ama, nego kvaliteta sadr`aja koji se prati“, isti~e prof. Dini}.

Roditeqi bi trebalo da budu ukqu~eni u kontrolu sadr`aja koju dete prati, a najboqa strategija je roditeqska medijacija, odnosno da zajedno sa decom kreiraju sadr`aje i na taj na~in budu ukqu~eni u to {ta dete prati, preporu~uje profesorka. Vojislav Rodi} smatra da je osnovna odgovornost ipak na roditeqima. Napomiwe da nije primarna vrsta sadr`aja ve} je primarna tehnologija koja u stvari izaziva stawe zavisnosti.

„Re{ewe za roditeqe: osmislite druge aktivnosti sa va{im decom, a to zna~i provedite vreme, koje }e biti u fizi~kom prostoru, u {etwi, u kretawu, u igri, u crtawu, u pisawu na papiru...“

SLOBODA GOVORA

ILI STVARAWE ZAVISNOSTI

Tik-tok je objavio koje tehnike koriste, ali se ispostavilo da nije sve do kraja obja{weno, napomiwe IT stru~wak. Osnovni poslovni princip je da klijent {to du`e bude na mre`i kako bi video {to vi{e reklama, jer su one osnovni izvor prihoda. Kada se pri~a o zavisnosti, tu`ioci 14 ameri~kih dr`ava se pozivaju na istra`ivawa u kojima su ispitanicima deqeni upitnici koji su identi~ni upitnicima koji se koriste za ispitivawe zavisnosti, na primer, od droge, od kockawa. Samo je umesto re~i kocka ili neka od droga zameweno dru{tvene mre`e ili konkretno Tik-tok. „Me|utim, zabrana, po pravilu, nikad nije re{ewa. Zabrana je samo novi izazov“, smatra Vojislav Rodi}.

Prof. dr Bojana Dini} napomiwe da su dru{tvene mre`e va`an deo na{eg `ivota, posebno kod adolescenata kod kojih je izra`ena potreba za prihvatawem.

„Naravno, dru{tvene mre`e imaju i dobro i lo{e, ali nikako ne treba zabraniti dru{tvene mre`e. Kao {to sam rekla, roditeqi, ako sad pri~amo o tome {ta oni mogu da preduzmu je, najboqe je da se ukqu~e u dru{tveni `ivot svog deteta na dru{tvenim mre`ama. Dakle, moraju da saznaju kako dru{tvene mre`e funkcioni{te, konkretno te koje wihovo dete koristi. I najboqe bi bilo kada bi mogli da zajedno kreiraju neke sadr`aje i na taj na~in to mo`e pomo}i i zbli`avawu deteta i roditeqa“, navodi profesorka.

Martin Nauman, sada 80-godi{wak, upucao je ^eslava Kuku~ku u le|a iz neposredne blizine 29. marta 1974. godine, a istina o Kuku~kovoj smrti nikada nije otkrivena wegovoj porodici

Biv{i oficir isto~nonema~ke tajne policije [tazi osu|en je u Lajpcigu na deset godina zatvora zbog ubistva poqskog vatrogasca na berlinskom grani~nom prelazu pre 50 godina.

Martin Nauman, sada 80-godi{wak, upucao je ^eslava Kuku~ku u le|a iz neposredne blizine 29. marta 1974. godine dok je Kuku~ka hodao prema posledwem od tri kontrolna punkta u tranzitnoj oblasti podeqenog Berlina, iako mu je re~eno da ima slobodnu propusnicu za bekstvo u Zapadni Berlin, prenosi Si-En-En.

Istina o Kuku~kovoj smrti nikada nije otkrivena wegovoj porodici, ali umesto toga, nedeqama posle ubistva, wegovi kremirani ostaci poslati su u urni wegovoj supruzi Emili.

Bilo je potrebno uporno istra`ivawe istori~ara koji se bave istorijom isto~nonema~kog Ministarstva dr`avne bezbednosti (MfS), poznatijeg kao [tazi - obave{tajne slu`be i tajne policije komunisti~ke Isto~ne Nema~ke - kako bi se tek godinama kasnije otkrili detaqi ovog slu~aja.

Na osnovu svedo~ewa qudi pored kojih je `iveo, zna se da je decenije provodio kao obi~an penzioner u predgra|u Lajpciga, sve dok ga 2016. godine pro{lost nije sustigla.

Nauman je na sudu progovorio samo jednom, i to - da bi potvrdio svoj identitet.

RAT NA BLISKOM ISTOKU

IZRAELSKI "11. SEPTEMBAR":

Rat za "Veliki Izrael" i nova osovina otpora

Poput ameri~kog, "izraelski

11. septembar"

predstavqao je povod da Izrael pokrene novu seriju ratova na Bliskom istoku, koja je trebalo da dovede do uspostavqawa "Velikog Izraela"

Pre godinu dana, Hamas je izveo najve}i napad na Izrael u posledwih 50 godina, koji je doveo do izbijawa rata u Pojasu Gaze, rata u Ju`nom Libanu i okr{aja Tel Aviva i Teherana. Ovaj rat nije samo nepovratno promenio odnos snaga u regionu, ve} poput rata u Ukrajini, u ~itavom svetu.

Odmah posle napada, izraelski premijer Bewamin Netawahu objavio je rat Hamasu, dok je ministar odbrane Joav Galant pozvao na potpunu okupaciju Gaze, tvrde}i da se Izrael "bori protiv `ivotiwa" – Palestinaca. Napad Hamasa su izraelski zvani~nici i {tampa smesta proglasili za "izraelski 11. septembar".

Danas znamo {ta je zaista predstavqao ameri~ki "11. septembar": neokonzervativci su preuzeli vlast u SAD, {to francuski publicista Tijere Mejsan otvoreno naziva "dr`avnim udarom" u Va{ingtonu, koji je ozna~ilo po~etak "beskrajnog rata protiv terorizma". Za napad na kule bliznakiwe u Wujorku, bez bilo kakvih dokaza, smesta je optu`en Avganistan.

Brazilski analiti~ar Pepe Eskobar nazvao je ovu akciju neokonzervativaca zaverom: "Otkri}e ameri~kog generala Veslija Klarka o nameri ameri~kog re`ima, na ~ijem ~elu je stajao potpredsednik SAD Dik ^ejni, da tokom narednih pet godina uni{ti islamske dr`ave poput Iraka, Sirije, Libije ili Irana, o~igledno dokazuje postojawe zavere."

U stvari, napad od 11. sep-

Izrael bi uskoro trebao da dobije mo}ni ameri~ki protivvazdu{ni sistem „TAAD“, koji }e u mnogome da oja~a vazdu{nu odbranu zemqe suo~ene sa potencijalnim novim napadima iz Irana.

„Tad“ se sastoji od {est lansera postavqenih na kamione, a na svakom se nalazi osam presreta~a. Ovaj ameri~ki sistem rakete presre}e u vi{im slojevima atmosfere {to mu daje prednost u odbrani od izrazito brzih projektila. Naime, ovaj sistem mo`e da presretne balisti~ke projektile na udaqenostima od 150 do 200 kilometara. Pentagon je potvrdio da {aqe

tembra ozna~io je "novi Perl Harbur". Napad na Perl Harbur iz decembra 1941. predstavqao je rezultat provokacija SAD da uvu~e Japan u rat. Posle 11. septembra 2001, za jedva mesec dana od napada u Wujorku, po~ela je dugo planirana ameri~ka invazija na Avganistan. Rat se uskoro pro{irio na operacije protiv najmawe sedam velikih islamskih dr`ava.

Poput ameri~kog, "izraelski 11. septembar" predstavqao je povod da Izrael pokrene novu seriju ratova na Bliskom istoku, koja je trebalo da dovede do uspostavqawa "Velikog Izraela": do komadawa niza muslimanskih dr`ava, prikqu~ivawa velikih delova wihovih teritorija izraelskom entitetu i pretvarawe wihovih ostataka u zavisne protektorate.

To je, zapravo, bio tre}i poku{aj SAD i Izraela da trajno "preoblikuju svet", ukoliko imamo u vidu i trenutni rat u Ukrajini, koji se polako primi~e kraju.

RUSIJA JE PREUZELA OBAVEZU

DA BRANI IRAN

[ta se zaista promenilo za godinu dana rata na Bliskom istoku, od 7. oktobra 2023. do danas?

Izrael je najpre poveo genocidni rat protiv palestinskog

u Pojasu Gaze, a uskoro i rat protiv Hezbolaha u Ju`nom Libanu. Bez obzira na izraelsku ratnu propagandu, nijedan od ovih ratova jo{ nije ni blizu zavr{etka. Formirana je i "osovina otpora" Izraelu-SAD, koju ~ine proiranske milicije, poput Hamasa ili Hezbolaha i, na koncu, Irana.

Teheran je nedavno izveo pa`qivo odmeren raketni napad na Izrael, koji je razbio mit o izraelskoj nedodirqivosti. Kako je komentarisao politi~ki analiti~ar Mihail Gamandij Jegorov za sajt "Wu istern autluk": "Iran je pokazao da ima visokokvalitetno oru`je i da su izraelski protivraketni sistemi samo fikcija koju su stvorile izraelska i zapadna propaganda."

[to je jo{ va`nije, "osovina otpora" se sada prote`e do Moskve. "Svim zapadnim analiti~arima je promaklo da je predsednik Vladimir Putin 18. septembra potpisao Ugovor o sveobuhvatnom strate{kom partnerstvu Ruske Federacije i Islamske Republike Iran. Dokument je lako prona}i na slu`benim stranicama Kremqa, a mnogi, o~igledno, pojma nemaju o ~emu se ovde zapravo radi. Nakon toga, ruski premijer Mi{ustin je odleteo u Teheran i dan posle do{lo je do velikog napada Irana na

sistem protivraketne odbrane kojim }e upravqati ameri~ke trupe u Izraelu.

Zvani~nici iz Va{intona ka`u da }e Terminal High-Altitude Area Defense (Thaad) oja~ati

za bezbednost Vil [rajver: "Ne razumem kako neko ko je video mnoge video snimke iranskih raketnih udara na Izrael ne mo`e da shvati da je to bila zapawuju}a demonstracija iranskih vojnih sposobnosti. Iranske balisti~ke rakete probile su ameri~ko-izraelsku vazdu{nu odbranu i zadale nekoliko velikih udara na izraelske vojne ciqeve."

Ali, ovo je pre bila uzdr`ana pokazna ve`ba nego stvarni napad Irana.

Za{to ameri~ka administracija odbija da prizna {ta se zaista dogodilo i, umesto toga, tra`i od celog sveta, koji je video snimke udara projektila po Izraelu, da se pretvara da se nije dogodilo ni{ta su{tinski va`no?

Izrael", podse}a politi~ki analiti~ar iz Hrvatske Neboj{a Babi}.

Uz Iran sada stoji Ruska Federacija, koja je preuzela obavezu da "brani svog strate{kog partnera". Rusija i Iran, kao i u slu~aju Severne Koreje, od sada se nalaze u odnosima savezni{tva. Iran vi{e nije za Rusiju samo "prijateqska zemqa", ni ekonomski partner, ve} "strate{ki partner u svim sektorima", nagla{ava Babi}, "a to zna~i i u odbrambenom i vojnom smislu". Kako dodaje Babi}: "Zajedno sa Iranom sada zvani~no stoji Rusija, a Rusija svoja obe}awa ne gazi".

Za{to se ovo pre}utkuje na Zapadu? I sada sve zavisi od odluke Izraela.

UVEREWE U SOPSTVENU

SUPERIORNOST PRIKRIVA

DUBOKU NESIGURNOST ZAPADA

Neposredno posle iranskog raketnog napada na Izrael, ameri~ki predsednik Xozef Bajden izjavio je da su ve}inu projektila presreli izraelski odbrambeni sistemi, poput Gvozdene kupole i Strele, i da je napad Irana "bio nefikasan".

Wegovu izjavu prokomentarisao je ameri~ki analiti~ar

izraelsku vazdu{nu odbranu posle iranskog raketnog napada po~etkom oktobra 2024. godine koji je usledio kao odgovor na ubistva vo|e Hezbolaha, Hasana Nasralaha i politi~kog vo|e palestinskog Hamasa, Ismaila Hanijea, preneo je Bi-Bi-Si. Ameri~ki predsednik Xozef Bajden ka`e da je ovo oru`je „treba da da brani Izrael". O~ekuje se da }e Izrael uzvratiti na iranski napad sa vi{e od 180 balisti~kih raketa, posle kojeg je izraelski premijer Bewamin Netawahu poru~io da }e Teheran „platiti visoku cenu", a ministar odbrane Joav Galant da }e biti „smrtonosan, precizan

Na ovo pitawe odgovara britanski analiti~ar i biv{i obave{tajac Alister Kruk: "Razlog za to je posledica me{avine uverewa u sopstvenu superiornost i duboka nesigurnost, {to je tipi~no za zapadno rukovodstvo. Neznawe i strah od svega {to izlazi izvan wihovih uskih mentalnog okvira do`ivqava se na Zapadu kao neprijateqsko."

Umesto poku{aja da razume ono {to je "druga~ije", Zapad koristi omalova`avawe, potcewivawe i teroristi~ke akcije da ukloni "smetwe".

Kako prime}uje britanski obave{tajac, Iran, poput Rusije, spada u one dr`ave koje izazivaju duboku zapadnu nesigurnost: "Iran je vrhunac svega onoga {to je uznemiruju}e za Zapad, jer Iran ima duboku kulturu i intelektualno nasle|e koje je 'druga~ije' od zapadnog."

"Pogre{na percepcija protivnika i wegovih snaga ~esto je uvod u {iri rat, a Izrael je sada obuzet `arom za rat kako bi uspostavio novi poredak na Bliskom istoku", upozorava Kruk.

"Zapadu trenutno preti bar jedan poraz, onaj u Ukrajini, i jo{ jedan potencijalni poraz, u ratu sa Iranom, zbog ~ega se treba zapitati da li Zapad uop{te `eli da nau~i neophodne lekcije", zakqu~uje britanski analiti~ar.

i, iznad svega, iznena|uju}i". TAAD presreta~i uni{tavaju neprijateqske projektile sudaraju}i se s wima, umesto da eksplodiraju u blizini nadolaze}e bojeve glave. Namewen je za odbranu od projektila kratkog, sredweg i pove}anog (intermediate) dometa.

Jedna baterija sistema ko{ta oko milijardu dolara i potrebno je oko 100 vojnika da wime upravqa.

Najava slawa Tada u Izrael dolazi u trenutku kad Tel Aviv priprema odgovora na iranski napad koji je ukqu~ivao vi{e od 180 balisti~kih projektila 1. oktobra.

Hamasa

LOV NA TRAMPA: Da li }e republikanski kandidat za predsednika `iv do~ekati izbore u Americi?

Nakon {to se ve} dva puta na{ao na meti atentatora – prvi put u julu, tokom mitinga u Pensilvaniji, i drugi u septembru na Floridi – `ivot republikanskog predsedni~kog kandidata Donalda Trampa pro{le no}i bio je ugro`en i tre}i put.

Tako je makar delovalo nakon {to je na bezbednosnom kontrolnom punktu u blizini wegovog predizbornog mitinga u Koa~eli, Kalifornija, uhap{en naoru`ani mu{karac kod kojeg je prona|eno vatreno oru`je.

Policija je uhapsila ~etrdesetdevetogodi{weg Vema Milera iz Las Vegasa jer je "nezakonito posedovao sa~maricu, napuwen pi{toq i okvir velikog kapaciteta".

[erif okruga Riversajd ^ed Bjanko izjavio je da je hap{ewem Milera "mo`da zaustavqen jo{ jedan poku{aj ubistva Donalda Trampa".

Sumwu je podgrejalo i saop{tewe policije u kom se navodi da je Milerov auto bio "u neredu", kao i da je imao la`ne registarske tablice. Iz policije su tvrdili da je prona|eno i vi{e la`nih voza~kih dozvola i paso{a i vi{e kutija municije.

Miler je uspeo da pro|e jedan bezbednosni punkt na mitingu, ali ne i drugi, preneo je Si-Bi-Es Wuz.

Me|utim, ubrzo je postalo jasno da je najverovatnije re~ o gre{ci. Miler je bio pozvan na miting od strane Republikanske partije u Nevadi, a prema sopstvenom svedo~ewu, on je policajcima prijavio da u gepeku automobila ima oru`je.

Miler je rekao i da podr`ava Donalda Trampa, te da se, iako nije pristalica nijedne konkretne politi~ke partije, zala`e za slobodu i protivi tiraniji. On je za "Foks wuz dixital" rekao da nikada u `ivotu nije pucao iz pi{toqa, ali da ih nosi u svom vozilu "radi bezbednosti".

"Po svemu sude}i ovo u Kou~eli je bila gre{ka iz preteranog opreza policije, ali s obzirom da je jedan atentator ve} pucao na Trampa, a da je drugi poku{ao, oprez ovde nije naodmet. Demokrate su poku{ale sve mogu}e trikove da se otarase Trampa, od sudskih postupaka do stvarawa atmosfere medijskog lin~a, ali ni{ta im nije uspelo", za RT Balkan isti~e novinar Neboj{a Mali}.

Trampovu kampawu do sada je pratio ~itav niz bezbednosnih incidenata, a osim dva poku{aja ubistva, policija je krajem septembra navodno prona{la eksploziv u automobilu u blizini mesta wegovog mitinga u mestu Nasau na Long Ajlendu.

Iako je najnoviji incident najverovatnije predstavqa la`nu uzbunu, opasnost po Trampov `ivot nije nestala. Naprotiv, ona bi mogla da poraste u nedeqama neposredno pre same izbore.

"Izbor Xej Di Vensa za potpredsedni~kog kandidata je pomrsio ra~une demokratama, jer bi on bio jo{ ja~i kandidat u slu~aju da se Trampu ne{to desi. Tako da mislim da se pola demokrata moli da se Trampu ni{ta ne desi, dok se druga polovina nada da ako se i desi, mogu da okrive Iran", zakqu~uje Mali}.

Trampov izborni {tab je krajem septembra dobio podatke od ameri~kih obave{tajnih agencija da Iran navodno `eli da ubije republikanskog kandidata, nakon ~ega su ~lanovi wegovog tima tra`ili dodatni za{titu, koja bi bila uporediva sa bezbednosnim protokolima za{tite aktuelnih predsednika.

Nakon drugog poku{aja atentata na nekada{weg predsednika, on je izjavio da postoje mawkavosti u naporima da se on za{titi i da je dugo tra`io vi{e qudi u svom obezbe|ewu.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Isto~na vojna komanda kineske vojske organizovala je vojne ve`be "Zajedni~ki ma~ 2024B" u Tajvanskom moreuzu i na severnim, ju`nim i isto~nim delovima ostrva Tajvan. U ve`bi su u~estvovale kopnene, mornari~ke, vazduhoplovne trupe i raketne snage, saop{tio je portparol Isto~ne vojne komande Li Si.

Kako je istakao, ve`be ukqu~uju na~ine da se odgovori na napade brodovima i avionima koji se pribli`avaju ostrvu iz vi{e pravaca, kao i na napade zajedni~kih snaga, prenosi Kineski me|unarodni radio.

"Ve`be su fokusirane na morsko-vazdu{nu zajedni~ku patrolu borbene gotovosti, blokadu i kontrolu kqu~nih luka i podru~ja, udare na morske i kopnene ciqeve, te uspostavqawe sveobuhvatne kontrole na bojnom poqu, kako bi se testirale zajedni~ke realne borbene sposobnosti snaga ove komande", rekao je Li.

Naveo je i da su ve`be "sna`no sredstvo odvra}awa sepa-

ratisti~kih aktivnosti" i dodao da su te ve`be legitimne i neophodne za o~uvawe nacionalnog suvereniteta i nacionalnog jedinstva. U velikim vojnim ve`bama Narodnooslobodila~ke vojske Kine u~estvuje i grupa nosa~a aviona koju predvodi "qoning", rekao je Li. Prema wegovim re~ima, izvodi}e se ve`be sa kopnenim, morskim, vazdu{nim i raketnim snagama u moru i vazdu{nom prostoru isto~no od Tajvana. "Tokom manevara je planirano

da se uve`baju interakcija brodova i aviona, zajedni~ko obezbe|ivawe prevlasti u vazduhu i udara po morskim i kopnenim ciqevima", dodao je Li Si. "SAD su ozbiqno zabrinute zbog vojnih ve`bi (kineske) Narodnooslobodila~ke armije u Tajvanskom moreuzu i oko Tajvana. Odgovor (kineske vojske) vojnim provokacijama na uobi~ajeni godi{wi govor (tajvanskog predsednika Lai ^ing Tea) je neopravdan i nosi rizik od zao{travawa", izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

KINA IZVELA VOJNE VE@BE OKO TAJVANA:

Kim Xong Un di`e

puteve u vazduh i preti nuklearnim oru`jem

Severna Koreja digla je u vazduh puteve blizu granice sa Jugom nakon upozorewa da }e potpuno prekinuti veze.

Severna Koreja digla je u vazduh delove dva glavna puta povezana sa ju`nim delom poluostrva u utorak, saop{tile su ju`nokorejske vlasti, nakon {to je Pjongjang upozorio da }e preduzeti korake

va, koji je delimi~no bio blokiran crnom preprekom, kako pokazuje video. JCS je saop{tio da Sever izvodi „dodatne radove te{kom mehanizacijom“ na licu mesta, ali nije dao daqe detaqe.

Kao odgovor na eksplozije, ju`nokorejska vojska je otvorila vatru u podru~ju ju`no od vojne demarkacione linije i pomno prati kretawe severnokorejske voj-

kako bi potpuno odvojio svoju teritoriju od Juga.

Delovi Gjeongui linije na zapadnoj obali i Donghae linije na isto~noj obali, dva glavna puta i `elezni~ke veze koje povezuju Sever i Jug, uni{teni su eksplozivom oko 12 ~asova po lokalnom vremenu, prema saop{tewu Zajedni~kog {taba Seula (JCS).

U prakti~nom smislu, uni{tavawe ovih puteva nema veliki uticaj – dve Koreje su i daqe podeqene jednom od najja~e utvr|enih granica na svetu, a putevi nisu kori{}eni godinama. Me|utim, simbolika ovoga dolazi u vreme posebno o{tre retorike izme|u lidera dve Koreje.

Video, koji je podelilo Ministarstvo odbrane Ju`ne Koreje, prikazuje nekoliko eksplozija na putevima na severnoj strani vojne demarkacione linije koja deli dve Koreje. Te{ka mehanizacija, ukqu~uju}i kamione i bagere, zatim je raspore|ena na najmawe jednom od pute-

GENERALNI SEKRETAR

Ne pla{imo se ruskih pretwi, nastavi}emo da pru`amo sna`nu podr{ku Kijevu, rekao je generalni sekretar Alijanse aludiraju}i na upozorewa iz Moskve da bi daqe eskalirawe sukoba moglo da ima ozbiqne posledice

ske, odr`avaju}i „punu borbenu spremnost u saradwi sa SAD-om,“ navodi JCS

U ponedeqak, Ju`na Koreja je saop{tila da je otkrila znakove da se Severna Koreja priprema da uni{ti puteve koji povezuju dve zemqe, upozoriv{i da bi eksplozije mogle uslediti u bilo kom trenutku. Wena vojska je sprovela kontramere, saop{tilo je Ministarstvo odbrane, ali nije pru`ilo konkretne informacije.

Portparol JCS-a, Li Sung Jun, rekao je da je ju`nokorejska vojska otkrila qude kako rade iza prepreka postavqenih na putevima na severnoj strani granice.

Eksplozije su se desile nekoliko dana nakon {to je Severna Koreja optu`ila Ju`nu Koreju da je letela dronovima sa propagandnim materijalom iznad wenog glavnog grada Pjongjanga i zapretila „odmazdom,“ u najnovijem uzvra}awu posle meseci kada je Pjongjang slao balone s otpadom prema Jugu.

Pro{le nedeqe, severnokorejska voj-

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

ska je zapretila da }e preduzeti „zna~ajne vojne korake“ kako bi potpuno odsekla svoju teritoriju od Ju`ne Koreje, nakon {to je lider Severne Koreje, Kim Xong Un, ranije ove godine odbacio dugogodi{wu politiku tra`ewa mirnog ujediwewa sa Jugom.

Severna i Ju`na Koreja su podeqene od zavr{etka Korejskog rata 1953. godine sporazumom o primirju. Dve strane su i daqe tehni~ki u ratu, ali obe vlade su dugo te`ile ciqu jednog dana ponovnog ujediwewa.

U januaru, Kim je izjavio da Severna Koreja vi{e ne}e tra`iti pomirewe i ujediwewe sa Ju`nom Korejom, nazivaju}i wihov odnos „odnosom izme|u dve neprijateqske zemqe i dva ratna suparnika,“ izvestila je KCNA u to vreme.

Prvi brod sa migrantima iz Italije putuje ka Albaniji

Brod "Libra" italijanske mornarice uputio se ka Albaniji, kako bi dovezao prvu grupu imigranata u centre formirane u Albaniji. "Migranti su spaseni na moru i odvedeni danas u dva italijanska migrantska centra u Albaniji, gde }e wihovi zahtevi za azil biti obra|eni po ubrzanoj proceduri", rekli su izvori za agenciju ANSA.

Migrantski centri u [en|inu i \aderu na severu Albanije postali su operativni pro{le nedeqe, prenosi Tawug.

oko 700 pripadnika, ukqu~uju}i trupe stacionirane u vojnom {tabu NATO [ejp u Belgiji i u logisti~kim centrima u Poqskoj i Rumuniji.

O~ekuje se da }e NSATU imati

NATO se ne}e pla{iti ruskih pretwi, ve} }e nastaviti da pru`a sna`nu podr{ku Kijevu, izjavio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Mark Rute tokom prve posete komandi Bezbednosna pomo} i obuka NATO za Ukrajinu (NSATU) u Visbadenu, koja bi trebalo da preuzme koordinaciju vojne pomo}i od SAD. "Poruka (predsedniku Rusije Vladimiru Putinu) je da }emo nastaviti, da }emo u~initi sve {to je potrebno da budemo sigurni da on ne postigne svoj ciq, da }e Ukrajina pobediti", rekao je Rute u zajedni~kom intervjuu Rojtersu i nema~kom radiju Hesi{er Rundfunk. Rute je govorio u kasarni Klej, ameri~koj bazi u kojoj se nalazi sedi{te nove NSATU koja }e postepeno preuzeti koordinaciju zapadne vojne pomo}i Kijevu. Govore}i u jednom od 12 zelenih {atora u kojima se nalazi NSATU, Rute se prethodno obratio savezni~kim trupama iz vi{e od 10 zemaqa koje ve} rade na misiji koja }e se, u kasnijoj fazi, preseliti u obli`wi hangar i biti dopuwena ukrajinskim trupama.

U bazi u Visbadenu se nalazi i ameri~ka jedinica zadu`ena za rakete dugog dometa koje }e Va{ington privremeno rasporediti u Nema~ku od 2026. godine, kako bi se suprotstavio onome {to obe zemqe opisuju kao pretwu koju predstavqaju ruske rakete sme{tene blizu Kaliwingrada, oko 500 kilometara od Berlina.

Italijanski ministar unutra{wih poslova Mateo Pjantedozi najavio je u subotu da }e prvi migranti sti}i ove sedmice, ali je naglasio da ne}e biti sve~anog otvarawa centara.

Dodao je da }e centri u Albaniji biti sli~ni onima u Italiji u "blagom re`imu".

"Nema bodqikave `ice, postoji zdravstvena za{tita", istakao je on.

Centrima }e u potpunosti upravqati italijanska vlada koja je i platila wihovu izgradwu.

Na osnovu protokola koji je potpisala premijerka \or|a Meloni sa albanskim kolegom Edijem Ramom, tra`ioci azila }e u roku od ~etiri nedeqe dobiti odgovor: ako odgovor bude pozitivan, bi}e preba~eni u prihvatne centre u Italiji. U suprotnom }e se vratiti u svoju zemqu porekla.

„Zatvorske dane moje majke sam probdeo i preplakao“

Odlazak majke Zorke u zatvor mo`da je ono {to mi se u svesti najdubqe upe~atilo. Jo{ mi je pred o~ima kako je za zatvor obukla sve najlep{e {to je imala.To je za wu bio najsve~aniji ~in i prvi izlazak na javnu scenu. Ujedno je to bila i preobuka u slu~aju ukopa, ka`e Matija Be}kovi}.

Retko je Matija Be}kovi} u svom stvarala{tvu zalazio iza stiha u ono prozno. Dr`ao se veli~anstva poezije pa su mu, vremenom, i govori odjekivali kao rime. Wegova najnovija kwiga „Majka Zorka“ (Vukoti} Media) je u prozi, ali je ispisana vi{e maj~inim nego wegovim rukopisom. Wene pri~e su potpomagale wegove pesme, a i sad se skladno naslawaju jedne na druge. Ovom kwigom podigao je jo{ jedan spomenik svojoj majci, ali i svim na{im majkama-mu~enicama ~iji su `ivoti, kako i Zorka Be}kovi} primeti za svoj, „jedan tu`ni roman“.

– Davno sam napisao da je za nastanak “Gorskog vijenca” velike zasluge imala sveska u kojoj je napisan. [pijun je odmah javio da je Vladika „kupio lijepe hartije u Kotoru“ {to je bio znak da ne{to smera. I kad je napisao to {to je napisao re~eno je „da je imao na ~emu“. Najve}a svetiwa je sveska neispisana.

Oduvek sam zazirao i od jednog lista ~istog, belog papira, kamo li od velike sveske bez linija, zami{qaju}i {ta bi sve tu moglo da stane i da se napi{e. I {ta je ve} na tolikom sveskama napisano. [tedim hartiju, pi{em na okrajcima i s druge strane kalendara i ra~una. Naxive}e me gomile sveski i brda ~istog papira. Majka Zorka se nije bojala ni papira ni velike crvene sveske koju sam joj dao i predlo`io da u woj, ispi{e svoj `ivotopis. Ja se nikad ne bih usudio da u takvoj svesci ne{to pi{em i „{tetim hartiju“. To nije ni bila sveska nego maketa za kwigu koju mi je dao tehni~ki urednik jednog izdava~a. Imam takve prazne sveske na ~ijim koricama pi{e „Bra}a Karamazovi“ ili „Istorija srpskog naroda“. U wima jo{ nisam ni{ta napisao. Mo`da }u ne{to prepisati. Majka Zorka je svoj `ivot znala u prste i samo za mene, sve redom lako i ~itko ispisala. To je bilo pre pola veka. Ove godine mi je ku}a Vukoti}a wen rukopis prekucala, a meni je preostalo da napi{em pogovor. Ve} sam imao dosta pesama inspirisanih doga|ajima koje majka opisuje. Wene uspomene su postale komentari mojih pesama a fotografije najvernije ilustracije. Razume se, Maja Zorka nije ni

sawala da bih ja to mogao objaviti i da bi to mogla biti kwiga. I boqe {to nije. Da je na to i pomislila – ne bi ni{ta vaqalo. Verujem da bi joj se „podigla dijafragma“ pode{avaju}i {ta je za javnost, a {ta nije. n Sve samo stradawe bez smisla i razloga. Izgleda da su ove Andri}eve re~i, koje ste stavili kao moto kwige, najboqi rezime `ivotopisa va{ih roditeqa. Da li ste nekad pomislili da je moglo druga~ije?

– Da je moglo bilo bi…Majka Libera Markonija je u svoje vreme molila Ivu Andri}a da wenom sinu ka`e da ne pije nagla{avaju}i da ga Libero mnogo voli i ceni. Andri} joj je odgovorio: „Gospo|o, kad bi va{ sin prestao da pije to vi{e ne bi bio va{ sin“. Povezuju se moje rane i moje pozne godine – da me to zapawuje, ~as pla{i a ~as raduje. Kad sam pitao Desanku Maksimovi}, nisam samo ja nego i jo{ jedan kolega, kako to da je u mladosti objavila samo jednu zbirku pesama a u dubokm godinama objavquje kwigu za kwigom, ona je odgovorila: „Otvorilo mi se!“ Mo`da se tako „otvorilo“ i meni… n Kwigu zapo~iwete dnevnikom majke Zorke iz kola{inske tamnice. Pamtite li dane kada su je odveli u zatvor, gde ste vi deca boravili i kako ste to pre`iveli?

– Odlazak Majke Zorke u zatvor mo`da je ono {to mi se u svesti najdubqe upe~atilo. Jo{ mi je pred o~ima kako je za zatvor obukla sve najlep{e {to je imala.To je za wu bio najsve~aniji ~in i prvi izlazak na javnu scenu. Ujedno je to bila i preobuka u slu~aju ukopa. Imala je mali o`iqak na bradi. Li~io je na wen li~ni pe~at i iskrsnuo za tu priliku. Wene zatvorske dane sam probdeo i preplakao. Do dan danas je zami{qam kako sa sprovodnikom ide preko Rovaca do zatvora u Kola{inu. Ona fotografija sa crnom maramom, na koricama kwige „Majka Zorka“, nastala je po wenom izlasku iz zatvora. Slikala se za li~nu kartu, jer bez li~ne karte nije mogla da se vrati u Rovce.

Ina~e, ja sam rano oti{ao od ku}e i malo sam bio sa majkom. Samo prvih pet godina se nismo razdvajali, a posle ponajdu`e za vreme {kolskog raspusta. A i tad sam `urio da {to pre odem izmi{qaju}i da imam hitna i va`na posla. n Kwiga jeste naslovqena majkom, ali jednako je wen junak va{ otac Vuk kojeg je ratu zatekao na „pogre{noj strani“. Kao da ste hteli i wemu da se odu`ite?

– Da ponovim. Ko ima majku ima i oca. Ona ga je stvorila, po{to je on stvorio wu. To je delo qubavi. Govorila je: „Ko

voli – voli i sve wegovo.“ I o~eva bra}a, gledali su u woj brata, a ne snahu. Dok ovo govorim pomi{qam na Ivu Andri}a koji je govorio i pisao o ~emu sve nije, sem o ocu i majci. I u wegovom stanu sam video mnoge fotografije, samo nisam video fotografije wegovih roditeqa. On je bio „sam sebi predak“. I to je sve jedna ista pri~a i jedna ista majka. [ezdesetih godina pro{log veka pojavila se pesnikiwa Gordana Todorovi} iz Ni{a. Odmah je blesnula i brzo se ugasila. Naxiveo je wen stih koji mi je ~esto padao na um dok ovo pri~am: „Ako to koga zanima!“ n Jedva da ste oca zapamtili, a potom mu ni groba niste znali…

– Hiqade su pobijene bez suda i spiska. Nisu ni znali koga su sve ubili, pa su tragali da im neko slu~ajno nije promakao. Za one koje su li{ili i `ivota i smrti raspitivali su se i pitali wihove bli`we: „Javqa li se?“ U samoubila~kom ratu, pora`ena strana, a to je najmawe pola naroda, ostavqeno je i bez groba. I same porodice su `ivele u nadi da su bezgrobnici `ivi i tako su nastajale bezbrojne legende dok je sva pro{lost postala kwi`evnost i pre{la u nadle`nost poezije. Bilo bi krajwe vreme da se neko pozabavi ~ija je to ideja da niko od ubijenih posle rata, zarobqenik ili osu|enik, vojskovo|a ili vojnik – nema groba. Ni traga da je postojao. Ni u privatnim razgovorima otac nije ubrajan u mrtve. Nikad niko nije rekao pokojni Vuk. Tako se odr`avala nada, pod-

grevana vera i ostavqan utisak da mi, ne samo verujemo nego i znamo da je `iv. Pa iako nije, nek drugi misle da jeste. n Moglo bi se re}i, da ste ~itav `ivot i vi i majka tragali za wim. Letos ste, pak, prvi put oti{li u mesto za koje se smatra da je bilo mesto pogibije va{eg oca. Za{to tek sada? – Nisam bio siguran ko koga tra`i, ja oca ili otac mene. Akademik Janez Mil~inski koji je bio i ~lan SANU, pisao mi je da je tu grob mog oca. U spisku ubijenih navedeno je: „Kapetan Vuk Be}kovi}, 18. maja 1945. godine. Odbio da se preda.“ To je bilo devet dana po zavr{etku Drugog svetskog rata. Objavqena je i kwiga u kojoj smo se hvalili kako je rat u Jugoslaviji trajao nedequ dana du`e nego na celom svetu.Za to vreme ubijani su zarobqenici. Milovan \ilas je napisao da nije ubijeno vi{e od trideset ni mawe od dvadeset hiqada zarobqenika. Da ne zna ko je to naredio, ali zna da to nije bilo mogu}e bez nare|ewa sa najvi{eg mesta.

n Kroz `ivot ste nosili `ig oca, a jednom ste tu karmu definisali ~uvenom re~enicom „[to sam ja vi{e izlazio na glas u kwi`evnosti, to je moj otac dobijao vi{i ~in u ~etnicima. Kad bih slu~ajno dobio Nobelovu nagradu, on bi postao Hitler“. Koliko je to bio teret a koliko blagoslov?

– Da sebe citiram: „Kad je re~ o ocu koga nema/Kad sve ovo pro|e vide}e se/Da su svi nestali a on ostao/Da nikog nema samo wega ima/A bez wega ne bi bilo nikoga i ni~ega“.

n Jesmo li se, napokon, pomirili?

– Mrtvi su se pomirili, a mi se jo{ nismo pomirili sami sa sobom. Dovoqno je re}i da su deca Dra`e Mihailovi}a bili jedno u ~etnicima, drugo u partizanima i da su sinovi vojvode Mi{i}a bili jedan na jednoj, drugi na drugoj strani. Jedan je ubijen u Vaqevu kada je rekao ~uvenu re~. Nakon {to su otkrili da je wegova majka Nemica, napomenuli su mu da je pola wegove krvi nema~ko i da ra~unaju na wegovo razumevawe, on je odgovorio: ne ra~unajte na tu polovinu, ona je istekla na Kolubari. Drugi je zavr{io na Golom otoku kao i Dra`ina deca. A nema nijedne porodice koja nema sli~nu sudbinu.

n Na {ta vam li~i Crna Gora danas? – Na ono kad se napi{e malim slovima. n Je li tako ne{to zaslu`ila?

– Trudi se da to opravda.

n Ro|eni ste u Senti, rano detiwstvo proveli u o~evom rodnom selu Veqe Duboko u Mora~i i Kola{inu, pa Slavonski Brod, Vaqevo… [ta dr`ite za zavi~aj?

– U Senti sam se rodio, u Vaqevu preporodio, a Veqe Duboko je preveliko i preduboko.

n Veqe Duboko, na `alost, danas postoji, maltene, samo kao toponim, a na mestu porodi~ne ku}e stoji krst. Ipak, vi ste ga sa~uvali u va{im poemama, daju}i mu epsku dimenziju. Kad ste posledwi put bili tamo i {ta ste zatekli?

– Kad je umro posledwi od mojih stri~eva. Onima koji su do{li da ga isprate, zahvaqivao sam se u ime porodice i rekao da im vi{e ne}emo dosa|ivati sa na{om pogibijom. Pre toga smo moj brat i ja na na{em ku}i{tu u Veqem Dubokom postavili krst, koji je osve{tao Mitropolit Amfilohije. Mislili smo da na krstu napi{emo re~i na{eg pradede Vuja Be}kova: „Gde god sam hteo ne{to da u~inim svud sam poginuo.“ Ali nismo napisali ni{ta. Neka krst govori sam.

Naslovna strana kwige

Vuk Be}kovi}, otac Matije Be}kovi}a

Ustavni sud BiH ne haje {to nema sudija Srba

Ustavni sud BiH ne postoji ako nema izabranih devet ~lanova, tvrdi pravnik Slavko Mitrovi}. U praksi, me|utim, ovaj sud nastavqa da donosi odluke i nakon {to je po~etkom ove godine ostao bez dvoje sudija koje bira Narodna skup{tina RS.

Da bi zanemarili odsustvo srpskih sudija, Ustavni sud BiH

kao najvi{i organ jedne od sastavnica dejtonske BiH zakonom konstatovala da su odluke koje donosi krwi Ustavni sud BiH ni{tavne i da se ne mogu primewivati.”

Zbog toga {to je potpisao ukaz o progla{ewu tog zakona, predsednik RS Milorad Dodik optu`en je za nepo{tovawe odluka (ne)imenovanog visokog predstavnika u BiH Kristijana

je promenio pravilnik, prilagodiv{i odredbe o kvorumu novonastaloj situaciji. Mitrovi} pak skre}e pa`wu na to da je takva praksa neustavna jer je, uprkos tome, Ustav BiH ostao nepromewen. U Ustavu BiH, podsetio je on, u ~lanu {est pi{e: „Sastav: Ustavni sud BiH ima devet ~lanova.”

Mitrovi} iz toga izvla~i zakqu~ak da je s obzirom na takvu situaciju Srpska postupila u skladu s Ustavom BiH, pa dodaje: „Stoga je Narodna skup{tina RS

[mita, koji je taj zakon prethodno poni{tio. Dodiku se sudi po osnovu izmena Kirivi~nog zakona koji je nametnuo sam [mit. Sve to dovelo je politi~ku situaciju u BiH do usijawa, unev{i zbrku i u pravni poredak.

S jedne strane se tvrdi da se odluke Ustavnog suda ne primewuju u Srpskoj, {to ne ide naruku legitimitetu tog suda, ~iji rad bi trebalo da bude zasnovan na besprekornom moralnom autoritetu.

Tako|e, Skup{tina RS odbija da imenuje sudije dok ne bude donet zakon o Ustavnom sudu BiH. Wime bi trebalo propisati na~in izbora doma}ih sudija. Naime, od zavr{etka rata u tom sudu radi troje stranih sudija koje imenuje Evropski sud za qudska prava, {to komplikuje situaciju u etni~ki podeqenoj zemqi, prevashodno radi toga {to se odluke u najvi{oj pravnoj instanci donose ve}inom glasova, u kojoj su neretko sabrani glasovi stranih sudija i bo{wa~kih. Ovla{}ewa i sopstvene nadle`nosti Ustavni sud BiH propisuje izmenama vlastitog pravilnika. Mitrovi} u autorskom tekstu za „Glas Srpske” podse}a na to da Ustavni sud sada ima samo sedam sudija, od ~ega su tri stranca i po dvojica Bo{waka i Hrvata. On je naveo da je zakqu~ewem Dejtonskog sporazuma, na koji su potpis stavile svetske sile - SAD, Velika Britanija, Francuska, Nema~ka, Rusija, ~lanovi UN i Saveta bezbednosti, te EU, taj sporazum postao jedan od najva`nijih dokumenata me|unarodnog prava. Podsetiv{i da Dejtonski sporazum do danas nije mewan, jer nije bilo nove me|unarodne konferencije sa svim dejtonskim u~esnicima i da je svaka wegova odredba na snazi, Mitrovi} poja{wava da to zna~i da Ustav BiH ne predvi|a nikakav izuzetak po kome bi Ustavni sud BiH mogao postojati ako nema devet ~lanova.

DODIK POSLE RO^I[TA U SARAJEVU:

Sve sudije u postupku su muslimani sa upitnom ratnom pro{lo{}u

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ukazao je da su u predmetu koji se vodi protiv wega i v.d. direktora „Slu`benog glasnika“ Milo{a Luki}a pred Sudom BiH, zbog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita, sve sudije muslimani i da je upitna wihova ratna pro{lost i uloga u ovom predmetu.

To je, istakao je Dodik, slu~aj i sa glavnim sudijom Senom Uzunovi} koja je bila pripadnik tzv. Armije BiH.

„U Kowicu je ubijena jedna porodica Golubovi}, sinovi Petar i Pavle od osam i devet godina. Onda su se pojavili Senini saborci koji su izveli tu porodicu, ubili oca, majku i starijeg brata. Mla|i brat je rawen oti{ao do policajaca da to prijavi. Ti muslimani, policajci, su to dete odveli ponovo kod egzekutora. Sena Uzunovi} nije ni{ta u~inila u tom slu~aju“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Administrativnom centru Vlade u Isto~nom Sarajevu. Dodik je rekao da mu je te{ko i da govori o ovom

slu~aju kao i iskqu~iti emocije, jer su oslobo|eni tada pripadnici takozvane Armije BiH koji su ubili kompletnu srpsku porodicu. Jasno je, istakao je, {ta Sena Uzunovi}, nakon ovog ~ina misli o zlo~inima nad Srbima i Republici Srpskoj i naveo da je i predsednik SDA Bakir Izetbegovi} jasno rekao ko stoji iza optu`nice protiv wega i kakve su im namere.

„Ja sada treba da ~ekam ishod, a znam {ta se de{ava. Bakir Izetbegovi} nekada izleti sa nekom ~iwenicom, kao {to je rekao da iza ovog procesa stoji me|unarodna zajednica. Oni ho}e da razgrade ovakvu BiH i naprave unitarnu BiH. Imaju podr{ku stranaca, Amerikanaca i Britanaca“, naveo je Dodik, prenela je Srna.

On ka`e da mu oni jo{ samo nisu direktno pretili ubistvom, ali da ni to nije iskqu~eno u ovom momentu.

„Jo{ mi nisu pretili ubistvom ali verujem da o tome razmi{qaju. Imam podr{ku naroda i to mi je najva`nije. Ve} sam se kandidovao za predsednika Republike Srpske i na narednim izborima koji }e se odr`ati po na{em zakonu“, naglasio je Dodik. Ro~i{te pred Sudom BiH prekinuto je dok se Sudsko ve}e ne izjasni o zahtevu odbrane Dodika za izuze}e sudije Sene Uzunovi}, a odluka }e biti doneta do narednog ro~i{ta, koje je zakazano za 16. oktobar.

Situacija u sudnici pretila da je preraste u eksces, a Uznovi}eva nije dozvolila Dodiku ni da iznese svoje primedbe, ve} mu je zapretila da }e ga udaqiti iz sudnice i da, kako je rekla, ne}e biti u mogu}nosti da napusti Sud BiH.

UTROSTRU^EN UVOZ PLEMENITOG METALA U BiH:

{tede u zlatu

Za devet meseci ove godine u BiH je uvezeno zlato u vrednosti od 1,645 miliona maraka, {to je gotovo tri puta vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

Prilikom uvoza zlata, prema podacima Uprave za indirektno oporezivawe (UIO) BiH, od januara do kraja septembra ove godine napla}ene su da`bine od 281.324 marke. U isto vrime lani, pokazuju podaci UIO BiH, uvezeno je zlato u vrednosti od 561.669 maraka, dok je na da`bine oti{lo 96.350 KM.

Ovog plemenitog metala u raznim oblicima najvi{e je, kako je navedeno iz UIO Bih, stiglo iz Italije, zatim Slovenije, Kine i Nema~ke.

Sagovornici "Novosti" ka`u da je trostruko uve}awe uvoza zlata do{lo kao rezultat toga {to gra|ani u BiH sve vi{e {tede u zlatu, a ne ostavqaju novac u slamarice.

Zoran Pavlovi}, ekonomski analiti~ar, ka`e da kad neko ima ozbiqan novac onda kupuje nekretnine, ali dodaje, da kad gra|ani nemaju novca za nekretnine, a `ele da ostavqaju novac za stare dane, onda se kupuju zlatne plo~ice i one su monetarno zlato, odnosno zamewiva vredna roba za novac.

- Kupovina zlatnih plo~ica od strane gra|ana u BiH je trenutno najpopularniji vid {tedwe kod na{ih qudi i zbog toga imamo toliko uve}an uvoz zlata u BiH - isti~e Pavlovi}.

Dodaje da danas u zlatarama {irom BiH postoji {iroka ponuda zlatnih plo~ica {to ide u prilog ~iwenici da gra|ani sve vi{e {tede u zlatu.

- Na{i gra|ani u strahu da }e do}i do inflacije i da }e novac izgubiti vrednost okre}u se zlatnim plo~iciama. Pogotovo jer zlatu konstantno raste cena i ne gubi vrednost - isti~e Pavlovi}.

Trgovci zlatom ka`u da su primetili da postoji ve} du`e vreme potra`wa za zlatnim plo~icama i da gra|ani sve ~e{}e kupuju i razne dukate.

REZULTATI

POPISA U CRNOJ

GORI: Crnogoraca 41,12 odsto, Srba 32,93, srpski jezik dominantan u Crnoj

Gori, govori ga 43,18 odsto stanovni{tva

Prema rezultatima popisa odr`anog u decembru pro{le godine, najvi{e gra|ana Crne Gore nacionalno se izjasnilo kao Crnogorci - 41,12 odsto (256.436). Nakon wih slede Srbi 32,93 odsto (205.370)

To je saop{teno na konferenciji za medije Uprave za statistiku (Monstat). Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude odr`an 2021. godine, ali je odlo`en zbog pandemije koronavirusa.

dok se kao Bo{waci izjasnilo 9,45 odsto gra|ana (58.956).

Kao Albanci izjasnilo se 4,97 odsto gra|ana (30.978), kao Rusi 2,06 odsto (12.824), a kao Muslimani 1,63 odsto (10.162), javqaju Vijesti.

Nije `elelo da se izjasni 2,88 odsto gra|ana ili 17.907.

VE]INA CRNE GORE

GOVORI SRPSKIM JEZIKOM

Prema podacima sa popisa, srpskim jezikom govori 43,18 odsto a crnogorskim 34,52 odsto. Crnogorski govori 215.299 gra|ana, a srpski 269.307 gra|ana.

Bosanski govori 6,97 odsto, ili 43.470 gra|ana. Albanski govori 5,25 odsto, ili 32.725 gra|ana. Ruski govori 2,26 odsto, ili 14.731 gra|ana.

Srpskohrvatski govori 2,08 odsto, ili 12.999 gra|ana. Nije htelo da se izjasni 1,71 odsto, ili 10.691 gra|anin.

Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra pro{le godine, nakon {to je wegov po~etak vi{e puta prolongiran zbog zahtjeva opozicije i vije}a mawe brojnih naroda da se prethodno ispune odre|eni uslovi za wegovo sprovo|ewe.

Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori `ivi 633.158 stanovnika, {to je za dva odsto vi{e nego 2011. godine.

Prema popisu iz 2011. godine, Crnogoraca je tako|e bilo najvi{e 44,97 odsto (278.865), Srba je bilo 28,72 odsto (178.110), Bo{waka 8,64 odsto (53.605), Albanaca 4,9 odsto (30.439), Muslimana 3,31 odsto (20.537), Roma jedan odsto (6.251), a Hrvata 0,97 odsto (6.021).

Na tom popisu kao Srbi-Crnogorci izjasnilo se 0,33 odsto gra|ana (2.103), kao Egip}ani tako|e 0,33 odsto (2.054), a kao Crnogorci-Srbi 0,29 odsto (1.833).

Regionalna pripadnost na tom popisu upisalo je 0,19 odsto gra|ana (1.202).

Kao Jugosloveni se 2011. godine izjasnilo se 0,18 odsto (1.154), kao Rusi 0,15 odsto (946), kao Makedonci 0,14 odsto (900), kao Bosanci 0,06 odsto (427), kao Slovenci 0,05 odsto (354), kao Ma|ari tako|e 0,05 odsto (337), a kao Muslimani-Crnogorci 0,04 odsto (257), dok se kao Goranci izjasnilo 0,031772707 odsto gra|ana (197).

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Kao Muslimani-Bo{waci se 2011. godine izjasnilo 0,02 odsto gra|ana (183), kao Bo{waci-Muslimani tako|e 0,02 odsto (181), kao Crnogorci-Muslimani 0,02 odsto (175), Italijani 0,02 odsto (135), Wemci 0,02 odsto (131), a kao Turci 0,01 odsto (104).

U kategoriju ostali 2011. bilo je svrstano 0,54 odsto gra|ana (3.358), pi{u Vijesti.

NAJVI[E PRAVOSLAVACA

U Crnoj Gori se najvi{e stanovnika izjasnilo da su pravoslavci – 71,10 odsto (443.394). Nakon wih slede pripadnici islamske veroispovesti – 19,99 odsto (124.668), dok katolici ~ine 3,27 stanovni{tva (20.408).

Kao ateisti se izjasnilo 2,29 odsto popisanih (14.260), a nije `elelo da se izjasni wih 2,10 odsto (13.093).

Prema podacima sa popisa iz 2011. godine, pravoslavnih vernika je bilo najvi{e – 72,07 odsto (446.858), drugi su bili muslimani – 19,11 odsto (118.477), potom katolici – 3,44 odsto (21.299), ateisti – 1,24 odsto (7.667), hri{}ana – 0,24 odsto (1460), adventista – 0,14 (894)…

Agnostika je bilo 0,07 odsto (451), a Jehovinih svedoka (145), protestanata (143) i budista (118) po 0,02 odsto. U kategoriju ostali svrstano je 1,02 odsto popisanih (6.337), a nije `elelo da se izjasni wih 2,61 odsto (16.180).

Predsednik Prave Crne Gore

Marko Mila~i} apelovao je danas na nadle`ne institucije i dru{tveno politi~ke ~inioce da u skladu sa rezultatima popisa stanovni{tva zajedni~ki i odmah pokrenu proceduru normirawa srpskog jezika kao slu`benog.

Istakao je da popis slu`i kao kqu~ni instrument za kreirawe dugoro~nih nacionalnih politika u razli~itim oblastima – od obrazovawa i kulture, do slu`bene upotrebe jezika i drugih va`nih dru{tvenih aspekata.

„Kroz popis, koji se sprovodi na deset godina, dobijamo uvid u kqu~ne promene i trendove unutar na{e dr`ave, koji bi trebalo da se odraze i na javne politike. Najnoviji podaci ukazuju na kontinuirani rast broja gra|ana koji se izja{wavaju da govore srpskim jezikom, ~ime se potvr|uje dugogodi{wi zna~aj srpskog jezika u na{oj dr`avi“, naveo je Mila~i}.

„Nakon objavqivawa zvani~nih rezultata Popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova u Crnoj Gori, potvr|eno je da je srpski jezik najzastupqeniji u na{oj zemqi, kojim govori 43,18 odsto gra|ana (269.307). Ovi rezultati potvr|uju ono {to je ve} du`e vreme prisutno u svakodnevnom `ivotu gra|ana, a to je da ve}inski deo stanovni{tva koristi srpski jezik kao svoj primarni jezik“, naveo je Mila~i}.

srpski (34,52 odsto), „u`iva odgovaraju}i status, ~iwenica da srpski jezik do sada nije bio slu`beni, uprkos tome {to ga govori ve}ina gra|ana, predstavqa nepravdu koju je sada potrebno ispraviti“.

„Ovaj popis jasno pokazuje da se polo`aj srpskog jezika ne sme zanemarivati, ve} da se mora formalizovati kao slu`beni jezik uz crnogorski, kako bi se odrazila stvarna jezi~ka slika na{e zemqe“, istakao je Milatovi}. INICIJATIVA

On je istakao da, iako crnogorski, kao slu`beni jezik, kojim prema ovom popisu govori skoro deset odsto mawe gra|ana nego

U Crnoj Gori ima 89 milionera

U Crnoj Gori ima 89 gra|ana koji na ra~unu komercijalnih banaka imaju vi{e od milion evra pokazuju podaci Centralne banke.

Iako se broj milioneri u Crnoj Gori pove}ava, finansijski konsultant Stevan Gajevi}, isti~e da je to mali broj s obzriom na broj stanovnika, prenosi Gradska TV.

„Mislim da su to uglavnom qudi koji su novac stekli ili legalno ili prodajom ili nasle|em i svoj novac dr`e u bankama. Mi imamo jedan trend inflacije. Moramo i sa tim biti svesni, tako dr`e}i novac negde gubi vrednost, tako da mislim da je 89 qudi relativno mali broj milionera u Crnoj Gori“, kazao je Gajevi}.

„Treba nazna~iti da postoje u Crnoj Gori veliki broj nevidqivih milionera. Govorimo o onoj kategoriji qudi koji su do{li do tog bogatstva na razli~itie na~ine, za koje }u re}i da su u toj sivoj zoni. I ti qudi sigrno ne}e dr`ati na vidqivim ra~unima kod CBCG svoje zara|eno bogastvo, nego }e se ti ra~uni izmestiti iz dr`ave“, smatra Ines Mrdovi} iz NVO Akcija za socijalnu pravdu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Semafor na Ist Riveru Organizacije Ujediwenih Nacija u Wujorku izgledao je ovako na dan po~etka 2024 godine kada je

ZEMQE OUN, KAO I PET

Priznawe Kosova povuklo 28 dr`ava

nom statusu : formalno priznaju Pri{tinu, ali vi{e ne glasaju u wenu korist - navedeno je u Ministarstvuspoqnih poslova Srbije.

Plavom bojom ozna~ene dr`ave koje nisu priznale Kosovo

Danas od 193 dr`ava ~lanica OUN ~ak 106 zemaqa ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova, 84 nedovsmisleno priznaje, a tri dr`ave "nisu na~isto"

u pitawu status tzv. Kosova, da ~ak 106 dr`ava ne priznaje nezavisnost Kosova, 84 nedvosmisleno priznaje a tri dr`ave ''nisu na~isto'', u takozvanom su fluid-

Na spisku 18 dr`ava koje su do potpisivawa Va{ingtonskog sporazuma 4. septembra 2020. godine povukle priznavawe Kosova nalaze se:

Italijanski general Barduani preuzeo du`nost komandanta Kfora

Na sve~anoj ceremoniji u bazi ''Filmski grad'' u Pri{tini, u petak 11. oktobra, je odr`ana primopredaja du`nosti komandanta Kfora, pri ~emu je dosada{weg turskog generala Ozkana Uluta{a zamenio italijanski general Enriko Barduani. ''Ne}emo zaboraviti posve}enost Kfora trajnom miru na Kosovu i Zapadnom Balkanu. Hvala mom prethodniku Uluta{u na sjajnom liderstvu koje je pokazao. U problemati~nim vremenima u kojima `ivimo, misija Kfora je bitna ne samo za Zapadni Balkan, ve} i za celu evroatlantsku zajednicu'', rekao je Baduani, uz ocenu da je Kfor uspeo da stvori ''bezbedno i sigurno okru`ewe za sve koji `ive na Kosovu''.

On je istakao da }e Kfor nastaviti da izvr{ava svoju ulogu ''nezavisno i u skladu sa Rezolucijom 1244''. Odlaze}i komandant Uluta{ izjavio je da jo{ uvek postoje prepreke za napredak u dijalogu Beograda i Pri{tine, a da Nato i Kfor podr`avaju dijalog kao jedini okvir za trajno re{ewe nere{enih pitawa. ''Na osnovu ste~enog iskustva, verujem da se ove prepreke mogu prevazi}i uz upornost i konstruktivan stav svih strana'', rekao je Uluta{. Barduani je 29. komandant misije Kfor, a 14. koji dolazi iz Italije. On je prethodno dva puta slu`bovao na AP KiM - prvi put 2001. godine u svojstvu zamenika {efa italijanske vojne obave{tajne slu`be u okviru operacije NATO-a ''Zajedni~ki ~uvar'', a potom i 2015. i 2016. godine kao {ef kabineta u Komandi Kfora. U ovom trenutku broj pripadnika NATO misije (Kfor) je 4.600 iz 27 zemaqa.

Sijera Leone, Surinam, Togo, Gana, Nauru, Unija Komora, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Komonvelt Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau i Centralnoafri~ka Republika. Pri{tina je poku{ala da progura informaciju da se Palau opet predomislio, ali to nije bilo ta~no.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je na po~etku 2023. godine obelodanio imena devet dr`ava koje su povukle priznawa u toku 2022 i ranije : Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi, Sveta Lucija, ~ekamo desetu", rekao je Vu~i}.

Prema ovom pregledu vi{e od sedam milijardi qudi na planeti, od zvani~no evidentiranih osam milijardi polovinom 2022.godine, ne priznaje tzv. Kosovo dok mawe od milijardu qudi na planeti priznaje Kosovo.

Dve ~lanice SB OUN, Rusija i Kina ne priznaju tzv. Kosovo. Od 27 zemaqa ~lanica Evropske Unije pet dr`ava ne priznaje tzv. Kosovo: [panija, Rumunija, Gr~ka, Kipar i Slova~ka.

Komandant zdru`ene komande savezni~kih snaga u Napuqu admiral Stjuart Man~

Most na Ibru ne treba sada

da se otvori

Komandant zdru`ene komande savezni~kih snaga u Napuqu admiral Stjuart Man~ preneo je da NATO poru~uje da glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku ne treba otvarati za saobra}aj.

Ameri~ki admiral smatra da je pitawe otvarawa mosta politi~ko a ne vojno, te da bi eventulano otvarawe moglo da na{teti op{toj bezbednosnoj situaciji. „Politika NATO-a je da se u ovom trenutku ne otvara. To }e biti predmet dijaloga. To je politi~ko, a ne vojno pitawe. Takva mogu}nost mo`e naneti {tetu. KFOR odr`ava otvorene linije komunikacije sa svim bezbednosnim snagama u tom podru~ju. U ovom trenutku nemamo zabrinutost u vezi sa transparentno{}u”. Admiral Man~ je ovo rekao na konferenciji za novinare nakon primopredaje du`nosti u bazi Kfora u Pri{tini.

KFOR PROTIV ALBINA KURTIJA, TZV. PREMIJERA KOSOVA Odbacio zahtev za vra}awe zone bezbednosti du` administrativne linije

Misija KFOR-a u Pri{tini odbacila je zahtev kosovskog premijera Aqbina Kurtija za vra}awe kopnene i vazdu{ne zone bezbednosti du` administrativne linije izme|u centralne Srbije i Kosova.

Aqbin Kurti je zahtev za vra}awe kopnene i vazdu{ne zone bezbednosti du` administrativne linije izme|u centralne Srbije i Kosova, u {irini od pet, odnosno 25 kilometara, izneo posledwih dana, optu`iv{i vlast u Beogradu da je za dve godine ~etiri puta dovela svoju vojsku blizu te linije i da prisustvom svojih trupa navodno di`e tenzije i predstavqa bezbednosnu predwu.

U odgovoru KFOR-a pri{tinskim medijima, navodi se da je kopnena i vazdu{na zona bezbednosti potpuno relaksirana 2015. godine.

Isti~u}i da postupaju u skladu sa rezolucijom 1244, iz misije KFOR - a navode da je na~in na koji sada deluju ispravan i da nema mesta za promene.

„Kopnena i vazdu{na zona bezbednosti, uspostavqena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i Vojnotehni~kim sporazumom iz 1999. godine, potpuno je relaksirana 2015. godine. KFOR ima vidqivo i fleksibilno prisustvo i pa`qivo prati situaciju. Nastavqamo da ispuwavamo svoj mandat Ujediwenih nacija – na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. – doprinose}i bezbednom okru`ewu za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu, u svako vreme i na nepristrasan na~in“, isti~e se u reagovawu, dan nakon {to je imenovan novi komandant KFOR-a. Podse}aju da KFOR deluje kao tre}i bezbednosni sistem, u bliskoj saradwi sa policijom i Misijom vladavine prava EU (EULEKS), koji su prvi, odnosno drugi bezbednosni prstenovi.

„Tako|e, komandant KFOR-a ostaje u bliskom kontaktu sa svim svojim glavnim kolegama, ukqu~uju}i predstavnike bezbednosnih organizacija Kosova i na~elnika Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga Srbije. To je kqu~ za garantovawe stabilne bezbednosti na celom Kosovu i za odr`avawe regionalne stabilnosti“, saop{tio je KFOR.

VISOKI DE^ANI:

Ubrane jabuke

U toku pro{le nedeqe na manastirskoj ekonomiji Visokih De~ana bratstvo je uveliko radilo na sakupqawu dobrog roda jabuka. Lepo vreme je poslu`ilo da se berba obavi kako treba a u bratstvu ka`u da pored primarnih duhovnih aktivnosti je veoma va`an rad na ekonomiji koja pored vo}waka sadr`i i farme koza i ovaca, krava, p~eliwak, ba{te i druge sadr`aje.

Dobar rod jabuka na manastirskoj ekonomiji

Kfor odbacio zahtev Kurtija

„NA[I SE PRAVE DA NE RAZUMEJU SRPSKI“: Jovana se iz [vajcarske vratila u Srbiju na selo, ovo je weno iskustvo!

Stvarnost ili mit, ali u Srbiji za [vajcarsku postoji uglavnom jedan opis – zemqa snova. Jovana Petrovi} (27) iz Dra`wa, imala je priliku da ode upravo u ovu zemqu i ostvari svoj san. Nakon punih pet godina `ivota „preko bare“, Jovana je za Telegraf.rs otkrila kakav je `ivot u ovoj zemqi.

– Ja sam tamo oti{la jer imam tetku. Prvo u posetu, a potom sam shvatila da mogu i da radim tamo i da zaradim neki novac. To sam i uradila – po~iwe pri~u Jovana. Strah roditeqa nije izostao. Ali i sa razlogom. Jovana tada ~ak nije bila ni punoletna.

– Kada sam prvi put i{la tamo u posetu, imala sam sedamnaest i po godina, svi su bili upla{eni kao i ja, ali je bilo olak{awe jer mi je tamo tetka.

Poslodavci su joj, se}a se, bili savr{eni.

– Radila sam kod jednog para, oni imaju blizance i ja sam ih ~uvala. Nisam znala ni pelene da promenim, ali su me sve nau~ili i bili su sjajni. @ena je bila iz [vajcarske a mu` i Bosne, ma divni qudi i dan danas se ~ujemo. Neretko mi se de{avalo da ~uvam jo{ dece, pa se desi da ih ima pet oko sebe.

Qudi su ipak hladni, konstatuje. Nema te srda~nosti „na prvu loptu“, topline kojom se Srbi ponose. I sami Srbi, u [vajcarskoj, tvrdi Jovana, se prave da nisu na{i.

– Tamo su qudi hladni nekako, nije kao kod nas. Oni `ive svoje `ivote i niko ih ne zanima, `ive daleko boqe od nas i {to je simpati~no, uvek su obu~eni nekako da ih i ne primetite, ali zato na{e primetite svuda. ^im vidite da neko izgleda kao da je krenuo na modnu reviju, i da miri{e na kilometar znate da su na{i qudi i kada ~uju srpski prave se da ni{ta ne razumeju – pri~a na.

Jovana je iz [vajcarske ponela divno iskustvo, ali se vratila u Srbiju da bude uz bolesnog oca.

Jovana je devojka koja `ivi na selu, vozi traktor, bavi se poqoprivredom i pored svega ima svoju tezgu gde prodaju doma}e proizvode – svetska a na{a.

Kanada: Patrijarh Porfirije u Nijagara Folsu

Oblast Nijagarinih vodopada je i veliki srpski centar. Sve to potvr|uju spomenici najve}em srpskom nau~niku Nikoli Tesli koji se nalaze i na kanadskoj i na ameri~koj strani, kao i crkva Svetog \or|a u kanadskom gradu Nijagara Fols.

Na prostranom imawu okupqa se na hiqade ~lanova srpske zajednice. Patrijarh Porfirije posetio je crkvu Svetog \or|a u pratwi drugog sve{tenstva.

U dru{tvenoj zgradi pogledao je i mural sa elementima iz istorije ovda{wih Srba.

Sve{tenik Stanko Anti} ka`e: "Ovo je jedno od najve}ih imawa koje poseduje Srpska pravoslavna crkva na ~itavom dijelu Severne Amerike. Ina~e, ova crkva je osnovana 1954. godine."

Na samo nekoliko minuta odatle su ~uveni Nijagarini vodopadi koji privla~e milione turista iz celog sveta. A u centru svega je Teslin spomenik, koji je srpski patrijarh prvi put imao priliku da vidi.

Patrijarh ka`e: "Prvi put sam uop{te u Kanadi, i naravno prvi put kod spomenika i ovde na ovim

vodopadima." Na pitawe kakvi su mu utisci, patrijarh Porfirije ka`e da je po sebi jasno, da je to jedno od svetskih ~uda, dar Bo`iji.

Od Aleksandra Panteli}a koji je bio inicijator ideje za izgradwu spomenika, saznajemo vi{e detaqa.

"Raspisali smo konkurs i komitet je izabrao ovaj spomenik da ga pravimo ovde. Lest Rajder je bio pobednik na{eg konkursa.

Drinka Radovan~evi} je bila druga na na{em konkursu i taj spomenik je podignut na aerodromu Tesla u Beogradu."

BEZBEDNO SLETELI U BEOGRAD:

Ina~e, i visoka kula, Skajlon Tauer, najve}a atrakcija u gradu, je u vlasni{tvu ovda{we srpske porodice Jeri}.

Nijagarini vodopadi su jedna od naj~uvenijih ta~aka na svetu gde je godinama radila hidrocentrala, koja je proradila upravo zahvaquju}i jednom Srbinu, Nikoli Tesli. Zato je tu spomenik koji nadgleda vodopad na granici Amerike i Kanade. Zahvaquju}i Nikoli Tesli se puno ~ulo za Nijagaru i za ovu centralu a evo sad je ovaj deo Kanade posetio i wegova svetost patrijarh srpski Porfirije.

Gujon podelio sliku dramati~nog poletawa evakuisanih Srba u Libanu!

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je na dru{tvenoj mre`i instagram objavio fotografiju koja pokazuje avion nacionalne avio-kompanije Air Serbia koji je evakuisao dr`avqane Srbije iz ratom zahva}enog Libana.

Na fotografiji se vidi pejza` Bejruta pod bombardovawem, sa jednim aktivnim po`arom usred kojeg kuqa gust crni dim, dok se u pozadini vidi avion Air Serbia kako napu{ta glavni grad Libana. Podse}amo, dr`avqani Srbije evakuisani iz Libana bezbedno su sleteli u Beograd letom AirSerbia u organizaciji Vlade Srbije i Ministarstva spoqnih poslova.

Avion srpske nacionalne avio-kompanije sleteo je sa 47 dr`avqana Srbije i 11 ~lanova wihove naju`e familije, kao i 30 stranih dr`avqana, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova. Ambasador Srbije u Libanu Milan Trojano-

vi} rekao je, ispra}aju}i putnike, da su srpski dr`avqani bili presre}ni zbog ~iwenice da je Srbija organizovala ovaj let, ali i da je otprilike polovina gra|ana Srbije iz privatnih ili poslovnih razloga odlu~ila da ostane u Libanu.

„Dali smo potpuni komfor na{im qudima, a imamo i nekoliko ku}nih qubimaca koji mnogo zna~e qudima i nisu mogli da ih ostave“, rekao je ambasador Trojanovi}.

Srbi u Francuskoj odali po~ast kraqu Aleksandru Prvom

Uz prisustvo visokih zvani~nika Republike Srbije, Ambasade Republike Srbije iz Pariza i predstavnika Srpske pravoslavne crkve, u Marsequ je slu`en pomen vite{kom kraqu Aleksandru Prvom na mestu gde je tragi~no skon~ao svoj `ivot 1934. godine, u svojoj 46. godini.

Ceremonija je zapo~ela u staroj luci, na mestu gde se vite{ki kraq Aleksandar iskrcao tog 9. oktobra 1934. Vladika zapadnoevropski gospodin Justin je slu`io pomen zajedno sa ocem Goranom Ili} Benke iz Vitrola i ocem Igorom Vujisi}em iz Nice. Nakon toga se pristupilo polagawu venaca ispred komemorativne plo~e zajedno sa ministarkom Milicom \or|evi} Stamenkovski i ministrom bez portfeqa \or|em Mili}evi}em, potom Ambasadorkom RS u Parizu gospo|om Anom Hrustanovi} i konzulkom gospo|om An|elkom [im{i}. Predstavnici francuske vlasti me|u kojima je bio i prefekt regiona Kristof Mirman, su u obra}awu prisutnima ukazali jo{ jedanput na zna~aj srpsko-francuskog prijateqstva. Kra-

tak koktel je usledio u zgradi prefekture u kojoj je kraq transportovan nakon pucwave. Organizaciji ove ceremonije su doprinele ~etiri srpske dopunske {kole sa juga Francuske (Nica, Kan, Sen Rafael i Marseq). U~enici su upotpunili dan prigodnim kulturno-umetni~kim programom u prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Vitrolu ~iji su predstavnici bili zadu`eni za poslu`ewe i prijem gostiju. Tako|e se ispred mesta atentata ~uo hor na{e de~ice (himna Srbije i Tamo daleko).

"Kolo srpskih sestara" iz Nice je tako|e u~estvovalo svojim pevawem, a pored wih u`ivalo se u folklornim igrama KUD "Alka" iz Kana.

Predstavqena je i kwiga o kraqu Aleksandru koja je pisana specijalno za ovu priliku "Vite{ki kraq Aleksandar Prvi, atentati i a|utanti", crtice iz pro{losti. Ovim okupqawem Srbi sa juga Francuske su dali jo{ jedan doprinos kulturi se}awa {to treba da bude zadatak cele na{e zajednice, ali i svakog pojedinca.

"Ne}u se protiviti ako Australija `eli da postane Republika"

Britanski kraq ^arls Tre}i izjavio je da se ne}e protiviti ukoliko Australija `eli da postane Republika, navode}i da usvaja "antikonfrontacioni pristup" pred posetu Australiji tokom koje }e razgovarati sa australijskim aktivistima koji se zala`u da Australija postane Republika.

Portparol Bakingemske palate rekao je da kraq ^arls, kao i wegova majka kraqica Elizabeta Druga pre wega, smatra da je to pitawe za australijski narod. "AUSTRALIJA TREBA DA IMA

AUSTRALIJANCA ZA [EFA DR@AVE"

ARM navodi da se, u ime australijskog naroda, zala`e za to da Australija bude Republika sa Australijancem kao {efom dr`ave.

U Australiji je 1999. godine odr`an referendum o tome da li da dr`ava postane Republika, na kojem je 54,9 odsto gra|ana glasalo protiv.

Australijski premijer Entoni Elbanizi je ranije rekao da "Australija treba da ima Australijanca za {efa dr`ave", ali je nedavno izjavio da odr`avawe novog referenduma nije prioritet.

Predstavnici Australijskog republikanskog pokreta (ARM) trebalo bi da se kasnije ovoga meseca sastanu sa kraqem ^arlsom na wihov zahtev, javio je "Dejli mejl". Pomo}nik sekretara britanskog kraqa Nejtan Ros rekao je australijskim antimonarhistima da }e kraq ^arls, kao Ustavni monarh, postupati po savetu svojih ministara i da }e, u skladu sa tim, odluku o tome da li }e Australija postati Republika, doneti australijska javnost.

Poseta kraqa ^arlsa Australiji bi}e wegova naj-

Australijski ministar zdravqa priznao da je COVID vakcina

uzrok porasta sr~anih problema i hospitalizacija

U iskrenom intervjuu sa radio voditeqem Benom Fordhamom, ministar zdravqa Novog Ju`nog Velsa Rajan Park odstupio je od uobi~ajenog stava vlade, priznaju}i po prvi put vezu izme|u vakcina protiv COVID-19 i naleta hospitalizacija i sr~anih problema u potpuno vakcinisanoj Australiji.

Sve do sada, australijski zdravstveni zvani~nici su uglavnom sledili scenario Big Pharma-e, odbacuju}i zabrinutost u vezi sa pitawima vezanim za vakcine uprkos rastu}im izve{tajima o retkim i te{kim zdravstvenim problemima {irom sveta.

Park je priznao da su se „bez sumwe, neki qudi javili lekarima "hitnim odeqewima" sa bolom u grudima nakon vakcinacije. Wegovo priznawe sledi u vezi sa podacima sa Novog Zelanda i Australije, koji pokazuju nagli porast hospitalizacija i sr~anih problema nakon uvo|ewa mRNA vakcina.

Nedavno je zvani~na statistika Novog Zelanda otkrila desetostruko pove}awe slu~ajeva bola u grudima kod osoba mla|ih od 40 godina, {to je trend koji nije po~eo tokom pandemije, ve} nakon uvo|ewa mRNA vakcina.

Ovi alarmantni podaci podstakli su australijske medije da potra`e sli~ne informacije od svojih zdravstvenih vlasti. Rezultati su bili {okantni: isti trend hospitalizacije i bolova u grudima otkriven je u Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu. Tokom intervjua u`ivo na 2GB Sidnej-u, Park je poku{ao da umawi va`nost ovog problema sugeri{u}i da infekcija COVID-19 predstavqa ve}i rizik od same vakcine.

Me|utim, Fordham je brzo odbacio wegovu propagandu, i istakao da je porast incidenata bolova u grudima u Australiji tako|e po~eo pre izbijawa COVID-19, paralelno sa situacijom na Novom Zelandu.

Posledice ovih nalaza ne mogu se potceniti. Dr Gaj Ha~ard, stru~wak za javno zdravqe sa Novog Zelanda, naglasio je da narativ koji promovi{u zdravstvene vlasti i mediji – da je infekcija COVID-19 primarni uzrok sr~anih problema i iznenadnih smrti me|u mladima – la`an i treba ga hitno ispraviti.

Ova zabluda je posebno zabriwavaju}a s obzirom na evidentan porast kardiovaskularnih incidenata nakon uvo|ewa vakcine.

Dok se zdravstvene vlasti bore sa ovim zabriwavaju}im podacima, to postavqa goru}a pitawa o bezbednosti i transparentnosti vakcina protiv COVID-19.

Korelacija izme|u vakcinacije i pove}anog broja izve{taja o bolovima u grudima zahteva daqu istragu i otvoren dijalog o potencijalnim ne`eqenim efektima.

Godinama se mejnstrim mediji smrtno pla{e rasprave o pravim posledicama uvo|ewa vakcine. Me|utim, ~ini se da sada po~iwemo da vidimo znake promena. Kao dru{tvo, mo`da smo kona~no na ta~ki gde mo`emo da se ukqu~imo u otvoren i iskren razgovor o ovim kriti~nim pitawima.

zna~ajnija prekomorska turneja od kako mu je dijagnostikovan rak i prva poseta Australiji od kako je stupio na presto. [OK IZJAVA KRAQA ^ARLSA:

AUSTRALIJA SADA [TITI NAJVE]U POVR[INU OKEANA NA SVETU:

Za{ti}eno preko polovine morskih teritorija

"Ovo nije samo velika pobeda za `ivotnu sredinu u Australiji, ovo je velika pobeda za `ivotnu sredinu u svetu”, zakqu~ila je australijska ministarka `ivotne sredine Tawa Pliber{ek

„Ponosna sam {to Australija sada {titi vi{e okeana nego ijedna druga zemqa na svetu.”

Ovo je izjavila ministarka `ivotne sredine Tawa Pliber{ek povodom pro{irewa morskih parkova koji je potpi-

san pro{le nedeqe. Zahvaquju}i ambicioznom poduhvatu vlade, donetom u saradwi sa nau~nicima, za{ti}ena teritorija pove}ana je na preko polovine australijskih okeana (52%).

Ali i daqe od globalnog liderstva… Na ovaj na~in, Australija je zapravo prema{ila ciq o za{titi 30% okeana kojem je te`ila u sklopu dogovora Ujediwenih nacija za prirodu. Novim pro{irewem povr{ine za{ti}enih okeana uve}avaju se dva udaqena i izolovana morska rezervata – na ostrvima Herd i Mekdonald – i to za ~etiri puta, odnosno za 310 hiqada kvadratnih kilometara.

Pore|ewa radi, samo ova nova za{ti}ena podru~ja su za

3,5 puta ve}a od Srbije. „Od Velikog koralnog grebena do subantarkti~kih divqih predela… Malo mesta na planeti mogu se opisati kao zaista netaknuta divqina”, kazala je Pliber{ek. „Ostrva Herd i Mekdonald su takva mesta.”

Wih karakteri{u gle~eri i mo~vare, a povrh toga, na ovim ostrvima u Indijskom okeanu nalaze se i jedina dva aktivna vulkana u Australiji. Ostrva Herd i Mekdonald ne naseqavaju qudi, ali ona su dom raznovrsne populacije pingvina, foka i albatrosa. U okolnim vodama, izme|u ostalih, plivaju delfini i kitovi.

Kako bi odluka bila ozvani~ena, ministarka }e a`urirani dizajn i granice morskih parkova predlo`iti generalnom guverneru Australije na progla{ewe, navodi se u saop{tewu.

U gradu Kali u Kolumbiji 21. oktobra po~iwe Konferencija Ujediwenih nacija o biodiverzitetu, a australijski iskorak u za{titi okeana predstavqa pozitivan primer za mnoge u~esnice.

„Ovo nije samo velika pobeda za `ivotnu sredinu u Australiji, ovo je velika pobeda za `ivotnu sredinu na svetu”, zakqu~ila je Tawa Pliber{ek.

Australijska vlada blokira Rio Tinto u otvarawu rudnika

Australijska vlada je intervenisala kako bi blokirala ponovni poku{aj eksploatacije uranijuma u nacionalnom parku.

Kako pi{e Fajnen{el tajms, time je gotovo okon~an vi{edecenijski spor oko jednog od najve}ih svetskih nalazi{ta visokokvalitetnog uranijuma.

Kompanija Enerxi resursis Australija (Energy Resources Australia) koja je u ve}inskom vlasni{tvu Rio Tinta, podnela je zahtev za obnavqawe licence za rudarewe na lokaciji zvanoj Jabiluka, {to je izazvalo negodovawe Mirara, lokalne starosedela~ke zajednice.

Prvobitni plan razvoja zaustavqen je 1990-ih nakon velikog javnog protesta.

Pogled sa broda na ostrvo Herd, jedan od dva morska rezervata koji Australija pro{iruje

Ali rastu}a cena uranijuma i javna debata o tome da li Australija treba da usvoji nuklearnu energiju preusmerili su pa`wu na Jabiluku. Mawinski investitori u ERA su posledwih nedeqa tra`ili da se licenca produ`i i da po~ne razvoj.

znali o Hjuu Xekmenu, popularnom australijskom glumcu

Australijski glumac Hju Xekmen proslavio je 55. ro|endan, koji je do~ekao usred promovisawa svog najnovijeg filma "Dedpul i Vulverin".

Wegov povratak ulozi Vulverina obradovao je wegove obo`avaoce, a u pitawu je samo jedna od nezaboravnih rola {armantnog glumca, kog smo gledali u desetinama ostvarewa, ukqu~uju}i "Presti`", "Van Helsing", "Zatvorenici", "Jadnici", "Veli~anstveni {oumen"...

Xekmen svoj poseban dan do~ekao u odli~nom raspolo`ewu, a na Instagramu je podelio da ima najboqe fanove ikada jer

tio je – majka se ne}e vratiti po wega, a u me|uvremenu joj je oprostio zahvaquju}i redovnim odlascima na psihoterapiju, a danas je ~esto pose}uje Norvi~u, gde Grejs `ivi godinama.

3. BIO JE U BRAKU 27 GODINA

Pre godinu dana, Xekmen i wegova supruga Debora Li Furnes sve su iznenadili saop{tewem da se razvode. – Bili smo blagosloveni {to smo skoro tri decenije kao mu` i `ena bili u divnom braku pune qubavi. Na{e putovawe se sada pomera i odlu~ili smo da se razdvojimo kako bismo pratili svoj individualni rast.

wegov najnoviji film nastavqa da obara rekorde.

Povodom wegovog ro|endana se prise}amo se malo poznatih detaqa o `ivotu Hjua Xekmena.

1. ZAPRAVO (NI)JE AUSTRALIJANAC

Obi~no se ka`e da je Hju Xekmen najpopularniji australijski glumac dana{wice, a glumac je ro|en u Sidneju 12. oktobra 1968. godine. Me|utim, ro|en je u porodici koja se u Australiju do{la iz Engleske godinu dana ranije.

Zato on uz dr`avqanstvo zemqe u kojoj je ro|en ima i dr`avqanstvo Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije. Uz to, jedan od wegovih predaka sa o~eve strane je Grk iz Otomanskog carstva.

2. MAJKA GA JE OSTAVILA

Hju Xekmen je sin ra~unovo|e Kristofera Xona Xekmena i Grejs Meknil, a odrastao je sa ~etvoro starije bra}e i sestara, sve do trenutka kada je napunio osam godina i roditeqi su mu se razveli. Wegova majka Grejs tada je s dvema }erkama oti{la natrag u Englesku, dok je mali Hju ostao u Australiji sa ocem i dvojicom bra}e.

– Ostao sam u Australiji s tatom i bra}om i neko vreme mi je bilo te{ko. Ali, znate, imao sam dobrog oca koji je uvek bio tu za nas. Ne mogu ni da zamislim kako mu je bilo to {to je podizao decu sam na na~in na koji je morao, godinama. Mislim da ja to ne bih mogao. Potrebna vam je ~eli~na voqa, a nikada ga u `ivotu nisam ~uo da se `ali – ispri~ao je jednom prilikom glumac za Great British Life Glumac je ranije pri~ao o tome {to je preko no}i ostao bez majke, a nije krio kako je ovo iskustvo uticalo na wega. – Bilo je traumati~no. Mislio sam da }e se verovatno vratiti. A onda je sve trajalo i trajalo... – prisetio se Xekmen. Tek kad je imao 12 ili 13 godina, shva-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

LODGE

Par se upoznati tokom snimawa serije "Koreli" 1995. u Australiji, a to {to je Debora 13 godina starija od Hjua nije im smetalo da zapo~nu vezu, koja je potom prerasla u najve}u qubav wegovog `ivota.

Ven~ali su se ve} na prole}e slede}e godine, a Hju je sam dizajnirao vereni~ki prsten kojim je zaprosio Deboru, dok je na wihovim ven~anim burmama na sanskritu pisalo Om paramar mainamar – "posve}ujemo svoju zajednicu ve}em izvoru".

4. USVOJIO JE

DVOJE DECE

Hju i Debora od po~etka braka su poku{avali da dobiju potomstvo, ali to se nije de{avalo. Glumac je uvek otvoreno pri~ao o bolu kroz koji su supruga i on iznova prolazili.

– Dok ne pro|ete kroz to, ne razumete, jer se o tome ne pri~a dovoqno – rekao je u jednoj emisiji Hju Xekmen. – Bilo je bolno. To nije lako. Ulo`ite toliko vremena i truda, vrlo je emotivno. Mislim da svaki roditeq to mo`e da razume: poku{avati da dobijete dete je divno, ali kad imate ose}aj da se to nikada ne}e desiti, sve prati anksioznost.

U jednom trenutku su se pomirili s tim da nikad ne}e imati biolo{ku decu, {to nije uni{tilo wihove snove o roditeqstvu, pa su se dogovorili da postanu mama i tata zahvaquju}i procesu usvajawa. Par je 2000. usvojio sina Oskara, a pet godina kasnije i }erku Avu. 5. OBO@AVA NOVAKA \OKOVI]A Hju Xekmen je veliki zaqubqenik u tenis i prati u`ivo grend slemove kad god je u prilici, a redovno na dru{tvenim mre`ama komentari{e de{avawa na turnirima. Ko je wegov favorit dobro znamo – Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena. Australijski glumac je u vi{e navrata navijao za Noleta, delio je na dru{tvenim mre`ama snimke wegovog proslavqawa poena i fascinantnih poteza, sedeo je na me~evima u boksu s porodicom \okovi}, a jednom prilikom je pred finale Vimbldona na Iksu napisao da je "vi{e nego uzbu|en {to }e biti tu da navija za Novaka". – Moj omiqeni igra~ je Novak \okovi}. Uvek }u biti tu da ga podr`im. On je neverovatan igra~. Obo`avam da ga gledam kako igra – istakao je svojevremeno. Pre nekoliko godina ga je i javno pozvao da igra protiv wega.

– Da li je neko za tenis? Kad ka`em "neko", mislim na tebe, Nova~e \okovi} u – na{alio se glumac. OBO@AVA

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Samoproklamovani nacista prvi zatvorenik u Australiji zbog nacisti~kog pozdrava

Samoproklamovani nacista Xejkob Hersant postao je prvi ~ovek u Australiji koji }e biti osu|en na zatvorsku kaznu zbog izvo|ewa zabrawenog nacisti~kog pozdrava.

Hersant je izveo pozdrav i hvalio nacisti~kog vo|u Adolfa Hitlera pred medijskim kamerama ispred Okru`nog zatvora Viktorija, 27. oktobra pro{le godine, nedugo nakon {to je izbegao zatvorsku kaznu zbog izazivawa nasilnog nereda, navodi AP. Pozdrav je izveo {est dana nakon {to je vlada dr`ave Viktorija zabranila nacisti~ki pozdrav, a Parlament je u decembru usvojio zakon koji zabrawuje izvo|ewe nacisti~kog pozdrava na javnom mestu, kao i javno prikazivawe ili trgovinu simbolima koji su

povezani sa nacizmom. Sudija Bret Sonet rekao je Hersantu da }e mu biti izre~ena „relativno skromna zatvorska kazna” na narednom ro~i{tu u novembru. Sonet je prvobitno planirao da Hersanta zadr`i u pritvoru do izricawa kazne, 23. oktobra, ali nakon {to je saslu{ao argumente advokata odbrane Tima Smarta dozvolio je 25-godi{waku da ostane na slobodi uz kauciju do ro~i{ta 8. novembra. Maksimalna mogu}a kazna je 12 meseci zatvora uz nov~anu kaznu od 16.000 dolara. Sudija je naglasio da ka`wava Hersanta iskqu~ivo zbog izvo|ewa nacisti~kog pozdrava za koje je znao da je ilegalno, isti~u}i da ga ne ka`wava zbog wegovih politi~kih uverewa, bez obzira na to koliko su uvredqiva za druge.

Poreske igre

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Siva ekonomija – qudi i preduze}a koji imaju legalne i ilegalne ekonomske aktivnosti koje se ne prijavquju ili oporezuju – procewuje se da ko{taju australijsku ekonomiju oko 16 milijardi dolara nepla}enih poreza svake godine.

Australijska poreska uprava (ATO – Australian Taxation Office) izdala je novo upozorewe australijskim kompanijama koja

izgleda da ne~iji na~in `ivota ne odgovara wihovim prihodima.

„Broj izve{taja koje smo primili govori nam da je Australijacima dosta ovakvog pona{awa. Izbegavawe poreskih obaveza o~igledno vi{e ne prolazi test za pab“, ka`e Goding.

„Primamo dojave od drugih preduze}a, kupaca, ~lanova zajednice, zaposlenih, pa ~ak i porodica i prijateqa,“

Prema podacima ATO-a, vi{e od 47.000 Australijanaca dojavilo je poreznicima samo tokom finansijske godine 2023-24, pri ~emu su preduze}a koja posluju sa ke{om ili prihvataju gotovinu uglavnom naj~e{}i problem.

„Ne radi se samo o znacima „samo gotovina“ ili „EFTPOS nije u funkciji“, rekao je Goding.

„Ova preduze}a namerno potkopavaju svoje konkurente i sti~u nepravednu prednost u svojoj industriji. Qudi koji

rekao je Goding.

ATO posebno ciqa na nepredvi|ene elektronske alate za suzbijawe prodaje (ESST), koji su ure|aj, softverski program ili druga stvar koja mo`e elektronski ometati evidenciju prodaje preduze}a. Ovo omogu}ava da se prodaja i prihod ne prijavquju, {to zna~i da }e ova preduze}a imati ni`i poreski ra~un na kraju finansijske godine.

U martu, ATO je otkrio preduze}a koja koriste „ESST“ kako bi izbegla pla}awe poreza u iznosu od 23 miliona dolara. ATO ka`e da ovaj rezultat ne bi bio mogu} bez dojava zajednice.

Ovu istragu sproveli su specijalizovani timovi i radne grupe u okviru ATO-a, ukqu~uju}i me|uagencijsku Radnu grupu za sivu ekonomiju

Zamenik komesara Vil Dej ka`e da nedavna aktivnost pokazuje da }e ATO preduzeti sna`ne mere protiv preduze}a

koriste gotovinu kao na~in utaje poreza.

Kompanije su upozorene da je australijsko dru{tvo „zasi}eno“ la`nih poreskih praksi, ukqu~uju}i kori{}ewe gotovine kao sredstva za izbegavawe poreza, {to je navodi ATO postala vrlo u~estala praksa pojedinih kompanija.

Siva ekonomija – qudi i preduze}a koji imaju legalne i ilegalne ekonomske aktivnosti koje se ne prijavquju ili oporezuju – procewuje se da ko{taju australijsku ekonomiju oko 16 milijardi dolara nepla}enih poreza svake godine.

Pomo}nik komesara Australijskog poreskog ureda Toni Goding rekao je da je Australijancima dosta lukavog pona{awa u dru{tvu i da se poja~avaju napori nadle`nih institucija kako bi pomogli da se izjedna~e uslovi za igru. ATO dobija sve vi{e dojava da poreski obveznici ne prijavquju prihode, tra`e gotovinu od kupaca, pla}aju radnike u ke{u da bi se izbeglo pla}awe poreza i penzionog fonda, ne prijavquju prodaju, i prijavquju slu~ajeve gde

varaju svoje konkurente i zajednicu }e verovatno poku{ati da varaju i svoje kupce.”

Gra|evinarstvo, kafi}i i restorani, frizerske i kozmeti~ke usluge su na vrhu liste industrija o kojima je ATO obave{tena 2023-24.

ATO ka`e da je 15.516 dojava primqeno od stanovnika Novog Ju`nog Velsa u periodu 2023-24, a zatim sledi Viktorija (11.256 dojava) i Kvinslend (10.629 dojava).

Uprkos tome {to ima vi{e na~ina za pra}ewe podataka za vra}awe nepla}enih poreza, Goding napomiwe da su dojave zajednice jedan od najboqih izvora informacija ATO-a kada je u pitawu suzbijawe sive ekonomije.

On ka`e da wegova organizacija dobija oko 1.000 dojava nedeqno, pri ~emu je otprilike 90 odsto dojava koje je analizirala ATO 2023-24. smatrano pogodnim za daqu istragu.

„Dojava mo`e pru`iti ATO-u kqu~ne informacije koje su joj potrebne u okviru istrage, zape~ativ{i sudbinu onih koji namerno rade pogre{nu stvar“,

Srbija

koja namerno rade sa ilegalnim ure|ajima za ometawe.

„@elimo da preduze}a znaju da ako namerno koristite alate ili softver da biste izbegli svoje poreske obaveze, to je nezakonito i mi preduzimamo sve neophodne korake da spre~imo ovakvo pona{awe“, rekao je on.

„Preduze}a koja koriste ili promovi{u ovu tehnologiju efektivno kradu od australijske zajednice, a to jednostavno nije dopu{teno i ne}e nikad biti tolerisano“, upozorio je Dej.

ATO svake godine objavquje ovakave izve{taje, postavqa se samo pitawe koliko su realne mogu}nosti da se sivoj ekonomiji kona~no stane na put. Ipak ne treba o~ekivati da je sivu ekonomiju ili ilegalnu prodaju za ke{ u ovom trenutku mogu}e iskoreniti. Bilo bi mnogo realnije da je ATO za po~etak barem smawi na onaj takozvani bezopasni minimum.

"Para}insko ve~e",

po redu, u Rokbenku

Na praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice, u ve~erwim ~asovima, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan posetio je C.O Sveta Petka u melburnskom predgra|u Rok Benk.

Povod ove posete bilo je 39. po redu humanitarno ve~e, me|u srbima Melburna poznato kao “Para}insko ve~e”. Ovo humanitarno ve~e odr`ava se u svrhu prikupqawa pomo}i Manastiru Sveta Petka – Izvor kod Para}ina, ~ije monahiwe zbriwavaju decu ometenu u razvoju.

Pozdravqaju}i prisutne Visokopreosve}eni je naglasio veliki zna~aj ovakvih akcija koje su u su{tini otelovqewe Jevan|elskog imperativa o slu`ewu bli`wima, potrebitima, a preko wih samom Hristu. Ovim se ujedno daje podr{ka mati igumaniji i wenim sestrama koje su veliki deo svoj mona{kog podviga posvetile slu`ewu bolesnoj deci. Vladika je zakqu~io svoje obra}awe Svetopisamskim re~ima, “Neka nam ne dosadi dobra dela ~initi!”

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC ABN 17 742 138 960

Srpska {kola "Vuk Karaxi}" raspisuje KONKURS

za radno mesto direktora {kole na odre|eno vreme

Op{ti uslovi koje kandidat treba da ispuwava su:

1. da je dr`avqanin Australije ili da ima dozvolu za rad u Australiji;

2. da ima uverewe da nije osu|ivan ili krivi~no gowen;

3. da poseduje karticu za rad sa decom (WWCC ili VIT);

4. da ima zavr{enu obuku ili je spreman da zavr{i obuku za Standarde za de~ju bezbednost Viktorije (Victorian Child Safety Standards);

5. Upravqa i prati sprovo|ewe {kolskih propisa i pravila.

Obaveze direktora su da:

• Osigura planirawe, primenu i evaluaciju novih {kolskih pravilnika i programa

• Uspostavqa i sprovodi efikasne administrativne procedure

• Obezbe|uje bezbedno okru`ewe za decu u skladu sa standardima bezbednosti dece

• Bude izvr{ni direktor [kolskog odbora i sprovodi odluke [kolskog odbora i Nastavni~kog ve}a

• Upravqa finansijskim sredstvima u skladu sa odlukama [kolskog odbora i Nastavni~kog ve}a

• Zastupa {kolu i {kolske interese pred lokalnim zajednicama i vladinim institucijama

• Efektivno raspola`e i upravqa resursima koji su dostupni {koli

• Na odgovaraju}i na~in ukqu~uje osobqe, u~enike i zajednicu u razvoj, implementaciju i reviziju politike poslovawa {kole i {kolskih programa

• Izve{tava [kolski odbor i Nastavni~ko ve}e, {kolsku zajednicu, roditeqe i u~enike o postignu}ima {kole.

Zauzvrat, direktor mo`e da o~ekuje:

• Bezbedno okru`ewe bez uznemiravawa; i

• Blisku saradwu i podr{ku [kolskog odbora i Nastavni~kog ve}a.

Na~in prijave: Zainteresovani kandidati treba da dostave slede}a dokumenta na {kolsku imejl adresu sesvuk@gmail.com

1) prijavu;

2) radnu biografiju;

3) dokumentaciju kojom se dokazuje ispuwenost op{tih uslova Konkursa (kopije dokumenata moraju biti overene);

4) kontakt podatke (adresa i mesto boravka, kontakt telefon i adresu elektronske po{te).

u Konkurs ostaje otvoren do popuwavawa radnog mesta.

u Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.

Nacionalni {ampionat Australije u rvawu odr`an u Pertu

U glavnom gradu Zapadne Australije u Pertu, u subotu 05.10.2024, odr`an je Nacionalni {ampionat Australije u Rvawu za juniore od 6 do 20 godina starosti. Bilo je registrovano 107 juniora iz 23 kluba koji su se takmi~ili.

Klub Vukovi iz Perta imao je 17 registrovanih rva~a juniora koji su se borili i pokazali da su veliki tim. Me~evi su po~eli oko 10 sati ujutro i zavr{ili oko 5 sati poslije podne. Nacionalni {ampionat Australije je organizovala organizacija „Wrestling Australia Ltd“ na veoma visokom nivou. Bio je to multietni~ki {ampionat Australije koji je ukqu~ivao decu ~ije je porijeklo iz svih dijelova svijeta. Wihovi roditeqi i treneri su ih doveli u Pert da u~estvuju u ovako velikom takmicewu koje je veoma va`no za wihov razvoj.

wihov trud se isplatio.

Sa velikim zadovoqstvom bih `elio re}i da su Vukovi iz Perta osvojili 3 bronzane medaqe, 3 srebrne medaqe i 10 zlatnih medaqa. U konkurenciji od 23 registrovana kluba na{ klub je bio najboqi i ostvario je najboqe invidualne rezultate. Na{i juniori su marqivo trenirali zadwih 6 meseci pripremaju}i se za takmi~ewe u Pertu i

Publika je bila impresionirana me~evima nase dece, a i ja sam kao trener izgubio glas podr`avaju}i ih i daju}i savjete {ta da urade tokom borbi i kako da savladaju svoje protivnike. Tako|e, veliku zahvalnost dugujem na{em treneru Sa{i koji je bio uz tim cijelo vrijeme i koji je tako|e bio ukqu~en u pripremu tima. Sa posebnom pa`wom bih `elio pomenuti moja dva velika u~enika koji su osvojili zlatne medaqe u uzrasnoj skupini (18 - 20 godina starosti ) i koji su nastupili

u gr~ko-rimskom stilu. Obojica treniraju 5 puta sedmi~no i na ovom takmi~ewu su bili odli~ni. U kategoriji 77kg gr~ko - rimski stil je MustafaIhsan Sakariya, mladi} turskog etni~kog porijekla koji je osvojio zlatnu medaqu i koji je u svaki me~ u{ao veoma hrabro i pokazao da zna da se rve. Veoma je po`rtvovan i dolazi iz kulture gde se rvawe veoma ceni. Bili smo svi veoma sretni gledaju}i wega kako osvaja medaqu u svojoj kategoriji. Ina~e, Ihsan studira Biohemijsko in`ewerstvo i zavr`ava svoje studije za 2 godine.

Drugi mladi} je Adrian Frederi~ koji je osvojio zlatnu medaqu u kategoriji 72kg , gr~ko-rimski stil, uzrasna skupina 18- 20 godina. Adrianovi roditeqi su iz Malezije (kineskog porijekla). Adrianova etika i prilaz svakom treningu je za primjer svakom mladi}u - junioru koji `eli da se bavi borila~kim sportom. On je veliki borac sa velikim srcem i veoma je talentovan. Uskoro zavr{ava sredwu {kolu i priprema se za fakultet. Adrian je pobijedio svoje protivnike svojim velikim znawem i priprema se za kamp u na{oj Srbiji. Zamolio je mene da pitam kako bi mogao da trenira u Srbiji i u kojem klubu da zapo~ne, to jest da provede odre|eno vrijeme da radi na svom razvoju. Ja sam kontaktirao na{e kolege u Beogradu i uskoro }emo dobiti pozitivne vijesti. Za kraj da zavr{im da smo svi oti{li svojim ku}ama slatko umorni i presre}ni. Jadranko Te{anovi}, Pert

KANONSKA POSETA MITROPOLITA SILUANA JU@NOJ

AUSTRALIJI I GRADU ADELAJDU

Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan, doputovao je 4. oktobra u posetu Ju`noj Australiji i tom prilikom posetio je svetiwe grada Adelejda: metoh Ro|ewa Presvete Bogorodice, i hramove Svetoga Sava u Vudvil Parku i Hajndmar{u.

U subotu, 5. oktobra 2024.godine, Mitropolit Siluan posetio je metoh Ro|ewa Presvete Bogorodice u Ingulvudu i tom prilikom na~alstvovao Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe prisutnog sve{tenstva i sve{tenomona{tva. Liturgiji je prisustvovao ve}i broj poklonika ove Svetiwe, a kako se u

ovaj dan obele`avaju zadu{nice to su vernici doneli i `ito radi pomena i molitve za svoje upokojene. Na kraju Svete Liturgije Mitropolit Siluan je proizneo besedu, govore}i o zna~aju molitve za svoje upokojene, a isto tako i o tome da kao hri{}ani treba da budemo svesni te ~iwenice da nam je `ivot dat na zemqi da zadobijemo ve~ni i neprolazni `ivot, te da radimo po re~ima Hristovim dok je dan, jer dolazi no} (kada }emo usnuti) kada vi{e ne}emo mo}i raditi. Istoga dana, u ve~erwim ~asovima, Mitropolit Siluan je posetio hram Svetoga Save u Vudvil Parku, gde je slu`eno Ve~erwe bogoslu`ewe uo~i ne-

deqe, kojem je prisustvovao i ambasador Republike Srbije G. Rade Stefanovi}. Tom prilikom Mitropolit je pozdravio sve{tenstvo i Wegovu Ekselenciju, kao i sav prisutni veruju}i narod, a posebno de~icu koja su svojim umilnim pevawem ukrasila ovo duhovno sabrawe. Mitropolit je tako|e izrazio radost za priliku da ponovo poseti svoju duhovnu decu i pastvu u Ju`noj Australiji i gradu Adelajdu. Prisutni vernici su, posle slu`be, od Visokopreosve}enog primili blagoslov i sa Vladikom se zadr`ali u kratkom razgovoru.

U nedequ, 06. oktobra, slu`ena je Sveta Arhijerejska Liturgija u hramu Svetoga Save u Hajndmar{u. Visokopreosve}enom Mitropolitu saslu`ivali su arhimandrit Petar, prota stavrofor Milorad Jov~i}, jerej Jovan Jov~i} i proto|akon Petar Mraki}. Prislu`ivali su ipo|akoni i ~te~evi iz Adelajda. Svetoj Liturgiji prisustvovao je i Wegova Ekselencija ambasador Republike Srbije, G. Rade Steganovi}.

Pre po~etka Svete Arhijerejske Liturgije Mitropolit Siluan rukoproizveo je na predlog stare{ine hrama jereja Jovana Jovi}a gospodina Bogdana Bogdanovi}a, revnosnog prislu`iteqa pri hramu Svetog Save, u ~in ~teca. Po pro~itanom Jevan |equ, u vernicima ispuwenom hramu, besedio je Visokopreosve}eni Vladika G. Siluan o dvema najve}im zapovestima na kojima po~iva sav zakon i proroci, a to je qubav prema Bogu i qubav prema bli`wima koja se tek dubinski mo`e do`iveti i ostvariti u Duhu Svetome, to jest, u blagodatnom Svetotajinskom i Svetovrlinskom `ivotu Crkve.

Po Svetoj Liturgiji odslu`en je pomen dugogodi{wem parohu ovoga hrama, bla`ene uspomene - protojereju-stavroforu Slavku Ka{ikovi}u. Mitropolit je na kraju Svete Liturgije proizneo nadahnutu arhipastirsku besedu, govore}i o zna~aju jedinstva i sabornosti na{eg Svetosavskog naroda u jeku mnogih savremenih izazova posebno za mlade. Kao Pravoslavni Hri{}ani treba da se budno dr`imo Gospoda Hrista i Wegovog Svetog Jevan|eqa. Sveti Sava je obrazac dat srpskom rodu kako treba da `ivimo. Treba da damo primer mla|im nara{tajima, da ih upoznamo sa lepotom Pravoslavqa, sa najve}im osloncem, sadr`ajem i smislom `ivota, a to je sa Gspodom Hristom. Potom se pre{lo u salu Crkvene op{tine gde su vredne sestre KSS pripremile ru~ak za sve goste. U sali su se prisutnima obratili Visokopreosve}eni Mitropolit i Wegova Ekselencija Gospodin Ambasador, kao i uva`eni predsednik Crkvenog odbora. Dobrodo{licu Vladici i svim prisutnim po`eleo je i stare{ina hrama, jerej Jovan Jov~i}.

Slava Bogu na svemu!

Proslavqen veliki Save, prve Srpske

i osve}ene u sidnejskom

18. aprila ove godine navr{ilo se 70 godina od izgradwe i jerejskog osve}ewa hrama Sv. Save u sidnejskom Flemingtonu, koje je u~inio otac Milenko Stefanovi} po blagoslovu tada{weg Patrijarha srpskog G. G. Vikentija. Po{to je ove godine Uskr{wi post bio tada u toku, to je Crkveni odbor sa mesnim parohom Sa{om ^oli}em odlu~io da se slavqeni~ko obele`avawe ovog jubileja odlo`i za neko kasnije vreme.

U ~etvrtak, 19.septembra u velikoj sve~anoj sali „Waterview“ („Pogled na vodu“), u Olimpijskom selu Sidneja odr`ana je veoma sve~ana ve~era sa bogatim muzi~kim programom u prisustvu preko 180 gostiju sa pozvanim va`nim po~asnim gostima: Wegovim Visokopreosve{tenstvom Mitropolitom za Australiju i Novi Zeland, Gospodinom Siluanom, wegovom Ekselencijom, Ambasadorom Republike Srbije u Australiji i Novom Zelandu g. Radetom Stefanovi}em sa suprugom, Generalnim konzulom Republike Srbije u Sidneju g. Jakovom Roganom, vicekonzulom g. Borisavom Petrovi}em i ~asnim ocima Goranom ]e}ezom i doma}inom slavqa mesnim parohom o. Sa{om ^oli}em.

Zvani~ni program je po~eo ulaskom Mitropolita Siluana, kome su se Marija Stojakovi}, ^arna Jokovi}, Aleksandar @ivkovi}, \or|e Kon~ar i profesor Slobodan @ivkovi} obratili pozdravnom pesmom „Ton Despotin“ i Himnom Svetom Savi, a zatim i ~uvenom melodijom molitve „O~e na{“ Josifa Marinkovi}a, {to je bio znak Mitropolitu Siluanu da blagosiqa ve~eru pre nego {to su gosti posedali i po~eli u woj da u`ivaju. A ona je zaista bila bogata i vrlo ukusna.

Gospo|a ^arna Jokovi} je, kao voditeq pozdravila sve prisutne i najavila prvi deo muzi~kog programa koji se sastojao od klasi~ne muzike koju su izveli Aleksandar @ivkovi} na violon~elu („Labud“ od Sen-Sansa), prof. Slobodan @ivkovi} na klaviru Betovenove predivne kompozicije „Za Elizu“ i „[kotske igre“ i Marija Stojakovi}, ro|ena @ivkovi} na violini „La Kumparsita“ argentinskog kompozitora.

Posle wihovog nastupa re~ je uzeo mesni paroh o. Sa{a ^oli}

koji je govorio o istorijatu crkve, o na{em vernom narodu koji je okupqen oko tada najmla|eg sve{tenika oca Milenka Stefanovi}a uspeo da izgradi prvu Srpsku pravoslavnu crkvu u Australiji, ~iji je on bio prvi graditeq i ktitor. On je istu osve{tao jerejskim ~inom po blagoslovu tada{weg Patrijarha srpskog G.G. Vikentija, cima wemu, Spomenici Sveti

kopreosve{tenstvo Siluan, to hrama

pravoslavne crkve u Australiji izgra|ene sidnejskom Flemingtonu 18. aprila 1954. godine

ja, koji je wemu i wegovim vernicima odao priznawe u svom pismu wemu, a {to je podrobno opisano u Spomenici – Zlatni jubilej hrama

Sveti Sava 1954 – 2004...

Re~ je zatim uzeo Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan, koji je iscrpno i nadahnuto govorio o istorijatu ovog na{eg hrama i velikoj ulozi oca Milenka

Stefanovi}a i wegovih parohijana u wegovom podizawu.

„...To je na{a svetosavska crkva, koja je to ~inila i u najte`im vremenima, odr`avaju}i narodni identitet, kulturu i sve ono {to krasi na{ narod. To su shvatili intelektualci koji su tada `iveli ovde i pisali su episkopu Dionisiju, koji je vodio brigu o celoj

dijaspori, pa su ga zamolili da im po{aqe nekog sve{tenika u posetu, pa ako mu se svidi da on sa narodom i ostane“ – rekao je izme|u ostalog na{ dragi mitropolit. Tako|e je govorio o tome {ta zna~i podizawe hrama za jedan narod. Ponovio je jo{ detaqnije pri~u o podizawu ovog na{eg prvog hrama i o neizmerno velikoj ulozi

oca Milenka u wegovom podizawu. ^iwenica je da je otac Milenko pored svog li~nog rada na podizawu hrama prilo`io vi{e od tre}ine ukupnih sredstava potrebnih za kupovinu gra|evinskog materijala za wegovu izgradwu, ~ime je postao wegov prvi ktitor. Svoje izlagawe Visokopreosve}eni mitropolit Siluan je zavr{io re~ima

da je verni narod svojim velikim `rtvovawem i odricawem pre 7 decenija doprineo da srpski narod dobije svoj prvi hram na ovim prostorima...

Skupu se obratio kratkim pozdravnim govorom i Ambasador Republike Srbije g. Rade Stefanovi}, koji je srda~no ~estitao slavqenicima vredan jubilej, govore}i o najboqim namerama na{ih vlasti u Srbiji da i daqe materijalno poma`u na{u dijasporu, posebno na planu o~uvawa jezika i identiteta na{eg naroda, najpre kroz na{e jezi~ke {kole {irom sveta. Svi ovi govori pra}eni su predstavqawem istorijskih slika na platnu o crkvi i wenim vrednim parohijanima.

Posle ovih govora nastavilo se sa sve~anom ve~erom, a prisutne su vrlo uspe{no zabavqali peva~i Kristina Vojku Bela, Stojan Lovri} i majstor na harmonici Dragan Vujadinovi} sa drugim harmonika{em Markusom Bogovcem i klavijaturistom Aleksandrom Koneskim. I oni su pokazali svoje muzi~ko ume}e na najboqi na~in i izborom izvedene muzike.

Bilo je ovo ve~e za nezaborav i svi prisutni su na kraju sa najlep{im re~ima iskazali svoja ose}awa iskrenog zadovoqstva. Neka nam se jo{ puno puta u `ivotu dese ovako lepa okupqawa i doga|awa. @iveli!

Tekst: Olgica Raji} i Sne`ana @ivkovi} Foto: Radivoj Ma~kovi}

Osam decenija od oslobo|ewa Beograda

Savezni~ka vazduhoplovstva su tokom 1944. godine bombardovala

Beograd tokom aprila, maja, juna, jula, septembra 1944. Ukupno u 11 navrata. Najrazornije je verovatno bilo bombardovawe na pravoslavni Uskrs 16. i 17. aprila 1944. godine

Na dan 20. oktobra 1944. godine, Beograd je oslobo|en od nema~kih okupatora u Drugom svetskom ratu.

Beogradska operacija bila je jedna od najkrupnijih i najva`nijih bitaka u Drugom svetskom ratu na na{em prostoru.

Oslobodiocima, sovjetskom Crvenom armijom, zapovedao je general Vladimir @danov (1902 - 1964). Jedinicama Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) komandovao je general Peko Dap~evi} (1913 - 1999).

Operacija osloba|awe Beograda po~ela je 12. i trajala do 20. oktobra 1944. godine.

Beograd je tada oslobo|en posle tri godine i sedam meseci okupacije (april 1941 – oktobar 1944).

U Drugom svetskom ratu grad je strahovito stradao, kako tokom Aprilskog rata 1941, kada je te{ko bombardovan i velikim delom razoren, potom tokom trajawa nema~ke okupacije.

Savezni~ka vazduhoplovstva su tokom 1944. godine bombardovala Beograd tokom aprila, maja, juna, jula, septembra 1944. Ukupno u 11 navrata. Najrazornije je verovatno bilo bombardovawe na pravoslavni Uskrs 16. i 17. aprila 1944. godine.

Jedinice Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) dospele su do oboda grada, odnosno do @arkova i ^ukarice, 14. oktobra. Tokom no}i 13. na 14. oktobar zauzeta je Avala. NAPAD IZ ^ETIRI PRAVCA

Potom, tokom posle podneva 14. oktobra usledio je zajedni~ki napad na Beograd Crvene armije i snaga NOVJ, iz ~etiri pravaca, odnosno kolone. Nema~ke trupe pru`ale su ozbiqan, o{tar otpor.

Jedan pravac nastupawa bio je od ^ukarice prema Savskom pristani{tu. Drugi smer prodora bio je od Top~idera put ulice Kraqa Milana. Naredna dva pravca bila su od Bawice preko Dediwa prema Krunskoj ulici, i niz Bulevar kraqa Aleksandra put Du{anove ulice. Tokom prvog dana i no}i zavr{ne faze operacije zaposednuta je Bawica, Dediwe, Top~ider. Oslobo|ena je tako|e Dunav stanica. Pojedine jedinice NOVJ i Crvene armije dospele su do Slavije i Mostara (prostor dana{we petqe).

@estoke borbe vo|ene su na potezu ulica Milo{a Velikog i Nemawine, gde su

se nema~ke trupe odlu~no branile.

Do zdawa Narodnog pozori{ta oslobodioci dopiru negde predve~e 16. oktobra. Zgrada je zauzeta sutradan.

@ESTOKE BORBE

OKO MOSTA NA SAVI

@estoke borbe vo|ene su oko obezbe|ewa mosta preko Save, `elezni~kog, kao i na prostoru padine od Terazija, od hotela Moskva, prema Savi. Potom kod [e}erane na ^ukarici, tako|e najverovatnije zbog prilaza reci. Artiqerijsku podr{ku nema~ke trupe su imali sa Ade Ciganlije i sa Be`anije.

Do 18. oktobra Nemci su poku{avali i kontranapade, tako da su smewivane inicijative jedne i druge strane.

Uve~e 19. oktobra na vrh oblakodera "Albanija" na Terazijama postavqena je zastava Jugoslavije sa petokrakom. Bilo je to doga|aj velikog simboli~nog zna~aja.

To zdawe bilo je najvi{a zgrada onda{weg Beograda. Zastavu je postavio partizan Miladin Petrovi}.

Tada je zauzeta i glavna @elezni~ka stanica u dnu Nemawine, kao i hotel "Moskva" na Terazijama.

Nema~ke jedinice povukle su se preko Save tokom no}i izme|u 19. i 20. oktobra. Te no}i, u ranim jutarwim satima oslobo|en je Kalemegdan. Gorwi grad je u to vreme bio vojna tvr|ava, nedostupna civilima. Tako je bilo i u me|uratnom periodu. Nemci su `estoko branili i te no}i prilaze mostu na Savi, kao i Kalemegdan. Savski most oslobodioci su zauzeli ujutro 20. oktobra. Nemci su prethodno minirali most s namerom da ga podignu u vazduh odmah po{to wihove trupe budu preba~ene.

Most je spasen tako {to su prese~eni kablovi za detonaciju. Spasavawe mosta pripisivano je u~itequ Miladinu Zari}u.

Prema drugoj verziji, zasluga pripada zemuncima Nikoli Milovan~evu i Krsti Vu~i}u. Prema tre}oj verziji, eksploziv na mostu su demontirali pripadnici Dunavske flotile Crvene armije, za {ta je odlikovan kapetan Grigorij Orhipenko. Zemun je oslobo|en 22. oktobra. Nemci }e se potom utvrditi u Sremu na potezu koji }e postati poznat kao Sremski front, uglavnom na liniji razdvaja srpske i hrvatske etni~ke ve}ine. Pritom, u Beogradu su ostali prikriveni pripadnici nema~kih snaga s ciqem diverzantskih dejstva u pozadini. Te grupe su zatim razbijene.

POGINULO SKORO 4.000 BORACA I OKO 15.000 NEMACA Kompleks Spomen grobqa oslobodiocima Beograda, nasuprot ulazu u Novo grobqe, otvoren je sve~ano 20. oktobra 1954. na desetogodi{wicu oslobo|ewa grada. Na povr{ini od 1,12 hektara sahraweno je 1.395 borca Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) i 818 boraca sovjetske Crvene armije. Tokom osloba|awa grada poginulo je 2.944 pripadnika Narodno oslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) i 961 borac Crvene armije.

Nema~ke snage imale su oko 15.000 poginulih, me|u kojima obojica komanduju}ih generala, i oko 9.000 zarobqenih. Uo~i obele`avawa dve decenije od oslobo|ewa Beograda, avion sovjetske delegacije udario je, nesre}nim slu~ajem, u Avalu. Na mestu pada letelice podignut je spomenik. Tom prilikom poginuli su mar{al Sergej Birjuzov (1904 - 1964) i general Vladimir @danov (1902 - 1964).

Uli~ne borbe na Terazijama

Li~ni stav (2)

SLOBODNI ZIDAR BEOGRADA

Pi{e: Marko Lopu{ina

Pre 90 godina ubijen je srpski kraq Aleksandar Kara|or|evi}

Ujediniteq. Napadan je da je izneverio srpski naroda, a zaboravqa se da je stvorio dr`avu za sve Srbe na Balkanu i da je kao mason izgradio srpsku prestonicu

Veridba i `enidba jugoslovenskog kraqa sa rumunskom princezom, imala je veliki politi~ki zna~aj. Uspostavqene su i oja~ane veze izme|u jugoslovenske i rumunske dinastije, ali i sa britanskom krunom. Ro|ewem trojice sinova, kraqevi}a Petra 1923. kraqevi}a Tomislava 1928. i kraqevi}a Andreja 1929. godine sama dinastija Kara|or|evi} je osna`ena i stabilizovana.

Wegovo veli~anstvo kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi} kao vladar nasledio je kraqevinu sa siroma{nim narodom, jer je dr`ava i daqe patila zbog ratnih stradawa qudi i gradova. Trudio se da uzdigne dr`avnu ekonomiju, ali i da izgradi Beograd. Kraq Aleksandar je bio prvi srpski vladar koji je izmenio arhitektonski lik Beograda, a time promenio je i navike `iteqa jugoslovenske prestonice, koja je izme|u dva rata imala 289.000 stanovnika. Gradwa Beograda hvata zamah od 1921, kada je izdato 538 dozvola za gra|ewe, prema 81 prethodne godine. Broj ulica je porastao od 309 s kraja Velikog rata na 1.680 ulica. Centar grada izgledao je evropski, jer su ulice asfaltirane. Na to je najvi{e uticalo podizawe niza zgrada javne namene, kao {to su fakulteti oko Kapetan Mi{inog zdawa, Kolar~evog narodnog univerziteta, zgrada SANU, Univerzitetske biblioteke, kompleksa univerzitetskih klinika, Beogradskog sajma, Glavne po{te i niza drugih zgrada. Kraq je naredio rekonsturisawe Narodnog pozori{ta. A za ruske prijateqe i emigrante naredio je izgrawu Ruskog doma. U wemu su bili teatar, gimnazija, osnovna {kola, biblioteka, Muzej Nikolaja Drugog i Muzej ruske kowice. Tokom 1923. je napravqen novi Generalni urbanisti~ki plan Beograda. Tada je prvi put u beogradskoj istoriji iznet plan da se grad pro{iri na levu obalu Save, Veliko ratno ostrvo i na Adu Ciganliju, koja bi bila pretvorena u sportsko-rekreativnu zonu. Ve} tada je prostor na kome bi kasnije nastao Novi Beograd smatrano za prostor za novi grad budu}nosti. Podignuti su Most kraqa Aleksandra preko Save i most Kraqa Petra II preko Dunava. Kraq Aleksandar je za sebe i porodicu odabrao Stari dvor kao kraqevsku rezidenciju. Ovo reprezentativno zdawe na uglu Ulice kraqa Milana i Ulice Dragoslava Jovanovi}a podigao je kraq Milan Prvi Obrenovi} 1884. godine. Kraq Petar se u dvor uselio 1903. ali se iselio tokom Prvog svetskog rata. Zbog stradawa u Velikom ratu Stari dvor nije funkcionisao kao kraqevska rezidencija sve do 1922. kada je Aleksandar Kara|or|evi} naredio da se obnovi i restaurira. Komisiju koja je vodila ove radove ~inili su predstavnici Ministarstva gra|evina i finansija, upravnik dvora i slikar Uro{ Predi}. Do aprila 1922. zavr{ena je ve}ina radova, obnovqeni su pozla-

Kraq Aleksandar Kara|or|evi}

}eni gipsani radovi na zidovima zimske ba{te i u sve~anoj sali, a sve prostorije opremqene su novim name{tajem, nabavqenim u Lionu i Be~u.

Izmenama nastalim tokom rekonstrukcije 1947-1949. godine, gra|evina je dobila ne samo novu funkciju ve} i potpuno novo re{ewe ulazne partije i fasade prema Bulevaru kraqa Aleksandra, prema projektu arhitekte Dragi{e Bra{ovana. Prilikom ove rekonstrukcije uklowene su i dve mawe kupole sa kraqevskim krunama, a na obnovqene delove fasada nisu vra}ena nekada{wa kraqevska znamewa. Rekonstrukcija i ure|ewe enterijera izvedeni su prema projektu arhitekte Aleksandra \or|evi}a. Posebna pa`wa posve}ena je ure|ewu sve~ane sale koja je ukra{ena novim dr`avnim i republi~kim simbolima, kao i vitra`ima sa temama iz Narodnooslobodila~ke borbe.

Posle Drugog svetskog rata u zgradi Starog dvora nalazio se Prezidijum Narodne skup{tine, Vlada FNRJ i Savezno izvr{no ve}e. Od 1961. u Starom dvoru sme{tena je Skup{tina grada Beograda. Zgrada Starog dvora je 1983. godine progla{ena za spomenik kulture.

Beogradska Saborna crkva po~ela je da se gradi u Beogradu u vreme vladavine kneza Milo{a Obranovi}a, a dovr{ena je u vreme vladavine kraqe Aleksandra Kara|or|evi}a. Hram je dva puta bombardovan i o{te}en 1862. i 1914. godine. Kraq Aleksandar je naredio i rekonstrukciju Saborne crkve i nabavku crkvenih zvona. Ova zvona su prvi put zvonila na dan ven~awa kraqa Aleksandra i kraqice Marije 1922. godine. U me|uvremenu Saborna crkva je postala sedi{te Beogradsko-karlova~ke eparhije i centar verskog `ivota SPC.

I prvo kraqevsko ven~awe posle 1922. godine obavqeno je u ovoj crkvi 7. oktobara 2017. godine kada su brak sklopili princ Filip Kara|or|evi}, praunuk kraqa Aleksandra i princeza Danica Marinkovi}. Bio je to veliki istorijski, dru{tveni i kulturni doga|aj za Beograd, Srbiju i svet.

Wih dvoje su porodici Kara|or|evi} podarili prvu bebu kraqevske dinastije, sina Stefana, ro|enog 25. februara 2018. godine u Srbiji.

Princ Stefan Kara|or|evi} je kr{ten 15. decembra 2018. od strane Patrijarha Irineja u kapeli crkve Svetog Andreja Prvozvanog u Dvorskom kompleksu na Dediwu. Jugoslovenski kraq i srpski veliki Ujediniteq za sebe i kraqevsku porodicu izgradio je Dvorski kompleks u Beogradu. Kako tvrdi danas prestolonaslednik Aleksandar Drugi Kara|or|evi} wegov deda kraq Aleksandar Prvi je iz li~nih sredstava kupio, izgradio i odr`avao Kraqevski i Beli dvor u okviru kompleksa na Dediwu. Kopleks je gra|en na imawu od 134 hektara na Dediwu izme|u 1924. i 1937. Glavni arhitekta je bio ruski emigrant Nikolaj Krasnov, prijateq ruske carske porodice i ~lan petrogradske Akademije umetnosti. Krasnov je legendarni graditeq Beograda, jer je projektovao zgrade Vlade Srbije, Ministarstva spoqnih poslova, Arhiva Srbije, Mosta kraqa Aleksandra i enterijer Narodne skup{tine Srbije. Uz wega je na Kraqevskom kompleksu radio ruski arhitekta Viktor Lukomski i srpski arhitekta @ivojin Nikoli} sa svojim timom projektanata i gra|evinara. Kraqevski dvor na Dediwu je velika i reprezentativna vila od belog kamena ura|ena u srpsko-vizantijskom stilu. Prostorije u prizemqu veoma su rasko{no opremqene. Kamenom poplo~ani Sve~ani hol ukra{en je kopijama fresaka iz De~ana i Sopo}ana. Plavi salon je opremqen u baroknom stilu, a Zlatni salon u renesansnom, kao i velika Trpezarija. U tim prostorijama mramorni stubovi nose rasko{ne kasetirane drvene tavanice sa bronzanim lusterima. Ove su prostorije ukra{ene dragocenim slikama, {kriwama i predmetima iz kraqevske zbirke. U istom renesansnom stilu opremqene su i prostorije Velike i Male biblioteke.

Posebno mesto u kompleksu ima suteren Kraqevske palate - mesto gde su srp-

Zgrada Srpske akademije i nauke (SANU) predstavqa va`an spomenik kulture. Izgra|ena je 1924. godine

ski kraqevi provodili slobodno vreme. U jednoj od prostorija nalazi se fontana - kopija Bah~isarajske fontane na Krimu. Fontana je kraqevski mehanizam za ~uvawe dr`avnih tajni. Za fontanu postoji kqu~, koji je omogu}avao da voda pote~e kada je fontana „otkqu~ana". Zbog `ubora vode, svako ko bi `eleo da prislu{kuje iz susedne prostorije mogao je da ~uje samo nerazgovetan {apat. Svi poverqivi razgovori vo|eni su u prostoriji sa fontanom, koja se naziva “Soba {apata". Beli dvor je mawi i ni`i od Kraqevskog dvora. Wegova izgradwa po projektu Aleksandra \or|evi}a je zavr{ena 1936. godine. Gradwu Belog dvora zapo~eo je 1934. godine, privatnim sredstvima kraq Aleksandar sa `eqom da napravi rezidenciju za svoje sinove prestolonaslednika Petra Drugog, kraqevi}a Tomislava i kraqevi}a Andreja. Kraq Aleksandar nije do`iveo da vidi zavr{etak radova. Kraqevski kompleks porodice Kara|or|evi} je od 1941. godine u vlasni{tvu dr`ave, koja finansira wegovo odr`avawe. Prestolonaslednik Aleksandar Drugi sa porodicom ga koristi od 2001. Kraqevski dvor i Beli dvor su otvoreni za narod i turiste. Srpski narod, prijateqi Srbije i turisti pose}uju danas jo{ jedno zdawe kraqa Ujediniteqa. Alaksandar Kara|or|evi} je podigao Spomenik Neznanom junaku na Avali. Sve je po~elo tako {to su stanovnici podavalskih sela, po{tuju}i ratnu tradiciju 1922. godine na vrhu Avale podigli kameni spomenik na grobu nepoznatog srpskog ratnika iz Velikog rata. Spomenik je osve}en 1. juna 1922. godine, a potom je odr`an sve~ani pomen Neznanom junaku.. Po `eqi kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i po nacrtima skulptora Ivana Me{tovi}a na mestu poru{enog starog grada @rnova izgra|en je mermerni Mauzolej Neznanom junaku. Na Vidovdan 1934. godine kraq Aleksandar I Kara|or|evi} je povequ o podizawu memorijala polo`io u temeq spomenika, koji je potom osve{tan. Pri vrhu sarkofaga uklesan je natpis: „ALEKSANDAR I KRAQ JUGOSLAVIJE NEZNANOM JUNAKU“, a na suprotnoj strani godina zavr{etka spomenika1938. Spomenik izgra|en od crnog mermare iz doline Neretve bio je sa statuama majki u narodnim no{wama ujedno i memorijal srpskom i jugoslovenskom narodu. Istori~ari tvrde da je kraq Aleksandar kao mason gradio ovaj spomenik kao svoju gra|evinu majstora dru{tva slobodnih zidara. Wegovo kraqevsko veli~anstvo Aleksandar Prvi Kara|or|evi}, vite{ki kraq Jugoslavije nije do`iveo da vidi ovaj najmonumentalniji javni spomenik na najvi{oj koti Beograda. Ubijen je u francuskom Marseju 9. oktobra 1934. godine.

Istori~ari tvrde da je kraq Aleksandar ubijen jer je planirao da stvori novu ujediwenu balkansku dr`avu, a da za to nije pitao evropske sile, posebno ne kom{ije Italijane, koji ga nisu podnosili. Za ubistvo su osumwi~ene anga`ovane usta{e i fa{isti. Drugo politi~ko ubistvo kraqa Aleksandra Ujediwiteqa izvr{li su Tito, komunisti i Titovi Jugosloveni, kada su osvolili vlast i dr`avu 1945. godine. Svi spomenici, memorijali i sva obele`ja Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a kao monahra koji su bili na prostoru Kraqevine Jugoslavije su poru{eni. Kraq Aleksandar je zbrisan sa lica zemqe i gurnut u legendu. Pre`ivela su zdawa koja su podizana wegovom masonskom i zidarskom rukom po Beogradu. I mermerni spomenik na Avali. Mauzolej Neznanovm junaku postao je grobna zadu`bina kraqa Aleksandra i simboli~no mesto odavawa po~asti svim palim ratnicima u ratovima koje je vodio sa Srpskom vojskom i u kojima je donosio slobodu svom narodu od 1912-1918. godine. (Kraj)

Po `eqi kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i po nacrtima skulptora Ivana Me{tovi}a 1938. godine zavr{ena je izgradwa mermernog Mauzoleja Neznanom junaku na Avali

„Mala Sveta Gora“ smestila se na mawe od sat vremena od centra Beograda

Ako bi se ~ovek odlu~io da hodo~asti do Svete Gore, iz Beograda bi mu bilo potrebno osam dana da do|e do gr~kog poluostrva na kojem se nalazi mno{tvo manastira, me|u kojima i Hilandar. Ako bi pak, po`eleo da vidi "Svetu Goru" na Kosmaju bilo bi mu potrebno "samo" pola dana hoda.

Ta „mala Sveta Gora“ na ovoj {umadijskoj planini nastala je za vreme kraqa Dragutina i despota Stefana. Istorijska sudbina manastira ove Svete Gore je bila da su ru{eni, a potom su ih monasi obnavqali. Najpoznatiji manastiri su Kastaqan, Tresije i Pavlovac,. Slikar, istori~ar umetnosti i putopisac Milutin Dedi} primetio je da se me|u Srbima odoma}io obi~aj da se predeo u kome ima vi{e manastira, crkava ili isposnica nazove „mala Sveta Gora“. Najpoznatije takve Svete Gore su Fru{kogorska ili ona u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Me|utim, mawe je poznato da se veruje da je i na Kosmaju takva „mala Sveta Gora“. Naime, prema legendi planina Kosmaj no}u svetli ali to ne mogu da vide svi ve} oni sa posebnim darom, ka`u me{tani ovog dela [umadije.

Na {umadijskoj planini, oko 50 kilometara od Beograda, nalaze se manastiri nastali za vreme kraqa Dragutina i despota Stefana, po~etkom 14. odnosno 15. veka. Kosmaj je bio omiqeno mesto despota Stefana Lazarevi}a, a mogu}e je da je ova mala Sveta Gora planski gra|ena.

SVETA GORA NA KOSMAJU

Manastiri Kastaqan, Tresije i Pavlovac su najpoznatiji, me|utim prema istorijskim podacima bilo ih je zna~ajno vi{e. Hroni~ari Kosmaja ka`u da kada se iz visine gledaju manastiri beogradske Svete Gore vidi raspored koji izgleda kao krst upisan u krstu.

Osam manastira – na severu Kastaqan, na jugu Velika Ivan~a, na zapadu Tresije, a na istoku Pavlovac. Unutar tog krsta istim redom Anatema, Crkvine, Sibnica, Kokorin.

Mnoge crkvene svetiwe su ru{ene za vreme Turaka, a potom obnavqawe. Sada je na redu da se obnovi Kastaqan.

KASTAQAN – ARHEOLO[KI

RADOVI I OBNOVA

Kada bismo krenuli iz pravca Beograda, najbli`i manastir Svete Gore kosmajske bio bi Kastaqan. Nije lako do}i do wega, jer se uz nedovoqno putokaza do manastira, u posledwem delu, dolazi makadamskim putem.

Taj put mnogo vi{e odgovara za vo`wu kvadova koji bezobzirno tutuwe {umama Kosmaja, neznaju}i da su na manastirskom zemqi{tu.

Ktitor manastira Kastaqan, koji je posve}en Svetom velikomu~eniku Georgiju, jeste kraq Dragutin. Crkva je sa prate}im objektima razru{ena kada srpske dr`ave na ovim prostorima nije bilo.

Iako crkve nema, na ru{evinama se redovno vr{i bogoslu`ewe.

Otac Novak i monasi okolnih manastira se okupqaju prve nedeqe u mesecu zajedno sa vernicima da bi u nesvakida{wem okru`ewu slu`ili liturgiju.

Obja{wava da se lako vidi gde je bio oltar, a gde porta te da je logi~no da mo`e da se vr{i slu`ba.

Arheolo{ki radovi koji prethode obnovi Kastaqana su po~eli letos.

Sada se privode kraju, a zatim sledi plan obnove manstira za koji je kamen ve} spreman.

Otac Novak pri~a kako je despotu Stefanu Kastaqan bio me|u omiqenim kona~i{tima kada bi i{ao u lov.

Tvrdi da je sasvim u redu re}i da je na Kosmaju Sveta Gora.

„To je ono {to ka`u i me{tani da je to Sveta Gora kosmajska. Ako uzmemo jo{ u obzir da po nekim istorijskim podacima u vremenu despota Stefana Lazarevi}a i Svetog kneza Lazara, ~iji se deo mo{tiju nalazi u crkvi Svetog Petra i Pavla u Nemeniku}ama, vidimo da je tu bilo ~ak 53 svetiwe odnosno crkava i manastira na ovim prostorima“, ka`e otac Novak.

IME KOSMAJA

Ne zna se odakle poti~e ime ove {umadijske planine. Prema jednom tuma~ewu iz daqine li~i na zmaja pa je kao zmaj. Po drugom se vezuje za Rimqane od re~i kasa Maiae“ ili „stani{te bogiwe Maje“. Mo`e biti i da je Kosmaj prosto kosmat, obrastao {umom, u kojoj su skriveni manastiri Svete Gore kosmajske.

jevi} jednu od posledwih liturgija pre Velike Seobe Srba odr`ao u ovoj crkvi punoj istorijskih pri~a.

Do Tresija ostaje jo{ nekoliko {umovitih pejza`a i jedna poznata pe~ewara. Tresije su najve}i i najpoznati manastir na planini. Nedavno je slavqeno sedam vekova postojawa manastira posve}enom Arhangelu Gavrilu.

U Tresijama `ivi trinaest monaha, ~ija je osnovna obaveza molitva, ka`e iguman mnastira Serafim. Otac Serafim je ro|en je u Sarajevu, u Ostrogu se zamona{io, studirao je u Rusiji, a mona{ki `ivot ga je vodio i na drugi kraj sveta. U dalekoj Gvatamali je ~uo pesmu Oj Kosmaju visoka planino, koja ga je, kako ka`e, vodila u ovaj kosmajski manastir.

Sudbina najve}eg manastira na Kosmaju bila je da je vi{e puta ru{en, a monasi su ga zatim obnavqali. Posledwi put 70-ih godina pro{log veka.

Vezu sa Svetom Gorom je otac Serafim ispri~ao kroz `ivot prethodnog igumana Tresija koji je 50 godina `ivota proveo u manastiru.

„Otac Jovan Mare~i} je doneo kamen ba{ sa Svete Gore u ovaj manastir. [to nije tek tako slu~ajno. Za{to ba{ sa Svete Gore? [to nije iz Jerusalima ili drugog mesta? Ali osjeti se potreba da se ~ovjek ba{ tako izrazi. To je sila blagodati koja ~ovjeka posti~e – koji }e kamen da stavqa u temeqe ove svetiwe“, ka`e otac Serafim. PAVLOVAC – TAMO

GDE MONASI TIHUJU

Od Tresija do manastira Pavlovac, tako|e ima desetak minuta vo`we. Osim ako se ne zadr`ite na vidikovcu kod spomenika palim borcima Kosmajskog odreda –„Iskra slobode“.

Pavlovac je dobro skriven manastir filmi~nog izgleda i nije uspeo da izbegne sudbinu drugih manastira Kosmaja. Koliko je bio razru{en se najboqe vidi u kultnoj sceni prve epizode Povratka otpisanih kada ministra Jovi}a(Pavle Vujisi}) privode kod ~etni~kog oficira(Bata @ivojinovi}).

Pavlovac je sme{ten pored Tihanova~kog potoka, obja{wava istori~arka umetnosti Jasmina ]iri} – „tamo gde se tihuje“. U manastiru `ivi jedan monah koji se brine o odr`avawu manastira posve}enog Svetom Nikoli Mirlikijskom. Docent Filolo{ko-umetni~kog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Jasmina ]iri} istra`uje kako su komunicirala zvona crkava na planini. Veruje da su morala zvoniti i kada je umro despot Stefan u obli`wem selu sela Glava. Komunikacija zvona je mogu}a jer se Sveta Gora Kosmajska gradila planski, obja{wava ]iri}. Istori~arka umetnosti ka`e da je pojam Svete Gore prisutan i van prostora Atonske Svete Gore.

TRESIJE – NAJVE]I I NAJPOZNATIJI

MANASTIR KOSMAJA

Na hodo~a{}u od Kastaqana do Tresija, najve}eg manastira na Kosmaju, autom se sti`e za desetak minuta. Prolazi se pored crkve Svetog Petra i Pavla u Nemeniku}ama o kojoj govori otac Novak. I ta crkva je deo Svete Gore kosmajske. Veruje se da je Arsenije ^arno-

„U despotovoj pesmi „Slovoqubve“ on ka`e da wegova dr`ava ima prelepe predele sa blagim vazduhom koje omogu}ava i pticama brzo preletawe i da je re~ o predelima na kojima su takozvane Gore Aermonske. Odnosno, te Gore, Svete Gore koje on identifikuje i pomiwe u pesmi zapravo predstavqaju celokupan prostor kojim on kao Bogom odabrani vladar, novi David, vlada“, poja{wava ]iri}.

Kosmaj i spomenik palim borcima Kosmajskog odreda – „Iskra slobode“

Ostaci manastira Kastaqan, ~ija je obnova pokrenuta ovog leta

Manastir Tresije, najve}i manastir na Kosmaju

Manastir Pavlovac

IVO ANDRI]:

Znakovi pored puta

"Sve ima svoje granice." - Kako je jednostavno ponoviti te re~i banalne klasi~ne istine. Kako lako prihvata tu istinu onaj koji nikad ni u ~emu nije osetio potrebu ni poku{ao da ide daleko i tako se nije ni mogao na}i na nekoj granici. Uostalom, u detiwstvu, dok su ~ovekove snage nerazvijene, pitawe granica i ne postavqa se pred nas, jer se ozbiqno i ne sukobqavamo s wim; tek sa mlado{}u i zrelim godinama po~iwu na{i sudari i na{i obra~uni sa granicama, a starost i smrt i nisu drugo do posledwe granice na{ih snaga i na{eg trajawa. Tada je i samo na{e postojawe , kao takvo, nerazdvojno vezano sa pojmom granice, i to svuda i u svemu.

I na{i najve}i usponi i "uspesi" u stvari su samo granice na{ih mo}i i nastojawa , tek obrnuto protuma~ene i drugim imenom nazvane. Ono {to ponekad u svom ili tu|em `ivotu nazivamo "vrhunac sre}e", samo je jedna od tih granica, a na{ grob, koji nas pouzdano ~eka negde, u zemqi ili u kamenu, posledwa je od na{ih granica. Tek kad jednom i wega, zajedno sa nama, nestane u prostoru i se}awu, mo`emo se nadati da }emo se osloboditi prokletstva granice i u}i, vaqda, u bezgrani~no carstvo nepostojawa.

Poverewe

– Mo`da me ne voli{.

– Volim te.

– Kako zna{?

– Ne znam. Ose}am to.

Opa`am.

– Kako mo`e{ da bude{ tako siguran da to {to opa`a{ jeste da me voli{ a ne ne{to drugo?

– Volim te jer si druk~ija od svih `ena koje sam upoznao. Volim te kao {to nikad nisam voleo nikog i kako nikada vi{e ne}u mo}i da volim. Dao bih `ivot za tebe, dao bih da mi oderu ko`u, dopustio da igraju klikera s mojim o~ima. Da me bace u more gasa. Volim te. Volim svaki nabor na tvome telu. Dovoqno mi je da te pogledam u o~i pa da budem sre}an. U tvojim zenicama vidim sebe, smawenog. Ona uznemireno pomi~e glavu.

– Stvarno misli{ to {to govori{? Oh, Raule, kada bih znala da me zaista voli{, da mogu da ti verujem, da ne obmawuje{ nesvesno sebe pa samim tim i mene… Stvarno me voli{?

– Stvarno. Volim te onako kako niko nikada nikog nije mogao da voli. Voleo bih te sve i da me odbija{, i da ne `eli{ ni da me vidi{. U tom slu~aju bih te voleo tiho, potajno. ^ekao bih da iza|e{ s posla samo da bih te video izdaleka. Kako je mogu}e da sumwa{ da te volim?

– A kako da ne sumwam? Kakav dokaz, stvarno, imam da me voli{? Ka`e{ da me voli{, to da. Ali to su samo re~i, a re~i su konvencija. Ja znam da tebe mnogo volim. Ali kako mogu da budem sigurna da ti voli{ mene?

– Gledaju}i me u o~i. Ne mo`e{ u wima da pro~ita{ da te istinski volim? Misli{ da bih mogao da te prevarim? Sad si me razo~arala.

Pre 35 godine umro je Danilo Ki{!

Danilo Ki{ je jedan od najzna~ajnijih pisaca koji je ikada ro|en na ovim prostorima.

Iako su napisana u nekom drugom vremenu i o nekom drugom vremenu, wegova dela i dan danas ne gube na aktuelnosti, nego naprotiv, ~itaju}i ih pronalazimo i previ{e „poznatih“ situacija, kroz koje i sada prolazimo.

Ki{ je ro|en u Subotici 1935. godine u radni~koj porodici. Osnovnu {kolu zavr{io je u Ma|arskoj. Krajem Drugog svetskog rata otac mu je uhap{en i kao Jevrejin i odveden u Au{vic, gde je i ubijen.

Ki{ova porodica je nakon toga odvedena u Cetiwe, maj~ino rodno mesto, gde je Ki{ krenuo u gimnaziju. Nakon mature upisao je Filozofski fakultet u Beogradu,. Tu je diplomirao op{tu kwi`evnost i to kao prvi diplomant na tom tek formiranom fakultetu.

dan od najve}ih srpskih romana.

Ki{ se vratio u Francusku i u tom periodu nastaju wegova djela „No} i magla“, „Homo poetikus“ i „Enciklopedija mrtvih“. Evociraju}i uspomene, pisao je o porodici Sam, napisao je porodi~nu hroniku koja prati `ivot nekoliko generacija. Bio je opsjednut iskustvima iz djetiwstva, u`asima Holokausta, nestankom oca Jevrejina, uspomenama na te{ko ratno djetiwstvo.

“Lauta i o`iqci” te “Literatura”.

– Sad sam te razo~arala?

Koliko me voli{ ako je tako malo dovoqno da se razo~ara{ u mene? I jo{ uvek me pita{ za{to sumwam u tvoju qubav? ^ovek je posmatra i uzima wene ruke.

– Volim te. ^uje{ li me dobro? V o l i m te.

– Oh, “volim te”, “volim te”… Mnogo je lako re}i “volim te”.

– A {ta bi ti da u~inim? Da ti to doka`em samoubistvom?

– Ne budi melodramati~an. Nimalo mi se ne dopada takav ton. Odmah gubi{ strpqewe. Kad bi me istinski voleo, ne bi ga gubio tako lako.

– Ne gubim ja ni{ta. Samo te pitam jedno: ~ime bih ti dokazao da te volim?

– Ne treba to ja da ti ka`em. To mora da iza|e iz tebe. Stvari nisu jednostavne kao {to izgledaju – pravi pauzu. Posmatra Raula uzdi{u}i. – A mo`da bi ipak trebalo da ti verujem.

– Pa naravno da treba da mi veruje{!

– Ali za{to bih? Kakvu garanciju imam da me ne vara{ ili, ~ak da, iako si ube|en da me voli{, u su{tini su{tine, nesvesno, ti mene ne voli{ istinski? Mo`e lako biti da gre{i{. Ne verujem da to ~ini{ da bi me obmanuo. Mislim da kad ka`e{ da me voli{, tako i misli{. Ali {ta ako gre{i{? A {ta ako to {to ose}a{ prema meni nije qubav nego odanost ili ne{to u tom stilu? Kako zna{ da je to stvarno qubav?

– Sad me ve} zbuwuje{.

– Izvini.

– Jedino {to znam jeste da te volim a ti me zbuwuje{ pitawima. Dosadna si.

– Mo`da me ne voli{.

Ki{ je kasnije radio kao prevodilac s ma|arskog i francuskog jezika. Bio je profesionalni pisac i vodio je me|unarodnu saradwu Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Osim toga, radio je kao lektor srpsko-hrvaskog jezika u Francuskoj. 1988. godine postao je dopisni ~lan Srpske akademije nauke i umetnosti, kao kwi`evnik `iveo je u Beogradu i Parizu.

U kwi`evnosti je Ki{ poznat po svojim kratkim pri~ama i romanima, s time da su mu zbirke pri~a ~esto tematski objediwene pa se ~ini kao da su roman sastavqen od naslovqenih poglavqa. Takve su wegove zbirke “Rani jadi” i “Pe{~anik”.

Dok je radio na Univerzitetu u Bordou nastala je kwiga „Grobnica za Borisa Davidovi~a“. Ovo delo uzburkalo je kwi`evnu kritiku i podijelilo ~itala~ku publiku na one koji su ga hvalili i one koji su ga smatrali plagijatorom. Danilo je poku{ao da objasni su{tinu kwige u polemici „^as anatomije“. Posle toga se, razo~aran, odlu~io na dobrovoqno izgnanstvo.„Grobnica za Borisa Davidovi~a“ danas je je-

Ki{ je napisao dva kratka romana “Mansardu” i “Psalam 44”, dok je najve}i uspeh me|u ~itaocima do`iveo wegov roman “Ba{ta, pepeo”.

Druga wegova dela su “Enciklopedija mrtvih”, “^as anatomije”, “Homo poeticus” i “No} i magla”, a posmrtno su mu objavqene kwige “@ivot”, “Gorki talas iskustva”, “Pjesme i pripjevi”,

Za svoja kwi`evna djela Ki{ je dobio niz nagrada i priznawa, me|u kojima su najzna~ajniji NIN-ova nagrada za wegov roman “Pe{~anik”, koju je dobio 1972. godine i Nagrada Ivan Goran Kova~i} koju je 1977. dobio za zbirku pripovjedaka “Grobnica za Borisa Davidovi~a”. Danilo Ki{ je uveo samosvojan stil u srpsku kwi`evnost – dokumentarno-poetski pravac u kojem je mije{ao istorijske i biografske fakte sa imaginacijom.Veliki broj srpskih kwi`evnika, kao i pisaca na prostoru biv{e Jugoslavije i danas pi{e pod uticajem Ki{ovog stila i wegovog poimawa kwi`evnosti. Danilo Ki{ umro je u Parizu 15. Oktobra 1989. godine od raka plu}a, a pokopan je Beogradu.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

KIM MONZO:

Srbija otkupquje zemqi{te u Sur~inu za

pola miliona evra po hektaru, a prethodno

ga prodala Arapima za 4.700 evra

Dr`ava Srbija otkupquje zemqi{te u predgra|u Beograda za izgradwu EXPO-a za pola miliona evra po hektaru, iako je to isto zemqi{te ranije prodala Arapima po ~ak 100 puta ni`oj ceni.

Naime, tro{kovi za eksproprijaciju zemqi{ta na kojem }e biti izgra|en Nacionalni fudbalski stadion i objekti za me|unarodnu izlo`bu Expo Belgrade 2027, iznose oko 12 miliona evra, navodi Dr`avno pravobranila{tvo Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dokumentacija do koje je, po Zakonu o dostupnosti informacija, do{ao RSE, pokazuje da je Poreska uprava procenila da vrednost tog zemqi{ta u op{tini Sur~in iznosi 500.000 evra po hektaru.

U predgra|u Beograda, na jednom od trenutno najve}ih gradili{ta koje se prote`e na oko 350 hektara, do pre samo tri godine bile su wive, {ume i kanali kategorisani kao poqoprivredno zemqi{te.

Odluku dr`ave da se na ovom prostoru gradi Nacionalni stadion i sajamski kompleks za EXPO, pratilo je i usvajawe novih planskih dokumenata, pa su nekada{we oranice postale gra|evinska zona.

Na taj na~in je ovom zemqi{tu znatno

uve}ana vrednost, a samim tim i tro{kovi otkupa zemqi{ta za potrebe realizacije ovih projekata. Najve}i deo bio je u vlasni{tvu dr`ave, ali je predvi|ena zona gradwe zahvatila i niz pracela privatnih lica i kompanija.

Me|u vlasnicima zemqi{ta koje se otkupquje u Sur~inu, bila je i kompanija iz Ujediwenih Arapskih Emirata „Al Dahra“.

Ina~e, to zemqi{te nekada je pripadalo dr`avnoj kompaniji Poqoprivredni kombinat Beograd (PKB) koju je 2018. kroz proces privatizacije kupila arapska kompanija kupuju}i tako i deo imovine preduze}a.

Do privatizacije 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemqi{ta u vi{e op{tina (Palilula, Zrewanin i Sur~in). Kompaniji „Al Dahra“ prodato je 17.000 hektara, a za Insajder TV, predstavnici vlasti su tada tvrdili da je iz privatizacije izuzeto zemqi{te koje }e dr`avi biti potrebno u budu}nosti.

Arapska kompanija je tada zemqi{te PKB-a kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru da bi isto to zemqi{te sada bilo proceweno na 100 puta ve}i iznos, odnosno pola miliona evra.

U re{ewu Poreske uprave, u koji je uvid

imao RSE, utvr|eno je da neure|eno gra|evinsko zemqi{te u op{tini Sur~in vredi 6.174 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, odnosno oko pola miliona evra za jedan hektar. Poreska uprava je cenu utvrdila bez izlaska na teren.

Na ovoj lokaciji se nalazi zemqi{te koje je u vlasni{tvu tri kompanije i 14 fizi~kih lica.

U prostornim planovima za EXPO i Nacionalni stadion, navodi se da ovi projekti obuhvataju delove parcela „Al Dahre“, ali ne i ta~ne povr{ine tih delova.

Zbog preparcelizacije zemqi{ta, na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti, trenutno nije mogu}e precizno utvrditi koliko je zemqi{ta ove kompanije otkupqeno. Iz kompanije „Al Dahra“ za RSE navode da oni dr`avi nisu prodavali zemqi{te u Sur~inu.

„Al Dahra dr`avi Srbiji nije prodavala zemqi{te za potrebe projekta Expo 2027“, tvrde za RSE u odgovoru iz ove kompanije, dok iz Vlade Srbije na pitawa o postupku eksproprijacije i procewenoj vrednosti zemqi{ta, ne odgovaraju.

Izdata dozvola za ru{ewe Starog savskog mosta – zatvara se 1. novembra, ne}e biti bu{en ni se~en

Za godinama najavqivano i u vi{e navrata odlagano uklawawe Starog savskog mosta vi{e nema prepreka. Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture izdalo je dozvolu za wegovo ru{ewe, a 1. novembra ova saobra}ajnica koja premo{}uje Savu vi{e od 80 godina bi}e zatvorena za saobra}aj, saznaje Politika.

Godi{we vi{e od 44.000 qudi premine u svom stanu. Mnogi su `iveli sami - prona|u ih ~lanovi porodice, policija, ponekad kom{ije, neretko posle du`e vremena. Postupak utvr|ivawa naslednika u takvim slu~ajevima mo`e da potraje i godinama, a probleme zbog toga prvi osete kom{ije. Prema posledwem popisu napu{tenih stanova u Srbiji je 123.584. Najvi{e na jugu zemqe - oko 90 hiqada, zatim u Vojvodini, pa u Beogradu. [ta se doga|a kad naslednici ne postoje?

Po zakonu, naslednici mogu da budu i do 20. kolena srodstva, kada takvih nema - dr`ava preuzima imovinu. Dr`ava je, ka`u upu}eni, i adresa za sve primedbe.

Aleksandra Mihajlovi} iz "4zida" rekla je da Zakon o nasle|ivawu daje zaista {irok opseg mogu}nosti i tek kad se iscrpe sve opcije, tek onda takve nekretnine koje ne na|u svog naslednika pripadaju zapravo dr`avi.

Dodaje da tada dr`ava u praksi naj~e{}e ne prodaje svoju imovinu niti je na taj na~in klasni~no ogla{ava na digitalnim platformama. "Ako je dr`ava vlasnik stana ima}e isti pravni tretman kao i svaki drugi vlasnik stana, u tom smislu ona mora da snosi tro{kove i odr`avawa i otklawawa tih {tetnih emisija. Jedino pravno mogu}e i efikasno re{ewe problema stanara jeste podno{ewe tu`be nadle`nom sudu, gde bi sud na kraju tog postupka nalo`io otklawawe tih {tetnih emisija", ka`e advokat Nikola Premovi}. Napu{tenih stanova u Srbiji je, prema posledwem popisu, 123.584. Najvi{e na jugu zemqe - oko 90 hiqada, zatim u Vojvodini, pa u Beogradu.

Kako navodi ovaj list, a prenosi eKapija, to {to su formalnopravno otklowene sve prepreke za wegovu demonta`u da bi bio izgra|en novi lu~ni most ve}eg saobra}ajnog kapaciteta, ne zna~i da }e uklawawe Starog savskog mosta i po~eti slede}eg meseca, ve} }e taj posao najverovatnije biti zapo~et naredne godine. Jer, kako Politika saznaje od in`ewera ukqu~enog u izradu tehni~ke dokumentacije, kako za stari tako i za novi most, najpre treba da se obave zahtevni radovi oko stubova starog mosta i na pristupnim saobra}ajnicama sa obe strane reke pre nego {to prepoznatqiva zelena lu~na konstrukcija bude bila skinuta i preme{tena na privremeni gradili{ni plato, ogra|eni prostor izme|u Starog savskog i Brankovog mosta.

„Demonta`a je vrlo slo`en posao i obavi}e se pa`qivo {to zna~i da se postoje}i most ne}e bu{iti niti se}i, nego }e u jednom komadu da bude skinut sa stubova na obalu na gradili{ni plato gde }e biti rastavqen na delove i onda }e rekom otploviti do nekog drugog mesta, a gde

ta~no, ne znam“, ukazao je sagovornik Politike dodaju}i da su predati zahtevi za izdavawe gra|evinske dozvole za novi savski most i za pristupne saobra}ajnice u starom delu grada i na novobeogradskoj strani. Podsetimo, to da }e Stari savski most biti uklowen, a ne obnovqen i dogra|en, kako je tada{wi gradona~elnik Sini{a Mali najavqivao dotada, postalo je jasno u prole}e 2017. godine. Pet i po godina kasnije javnost je saznala i koliki }e biti ceh za ru{ewe i izgradwu novog ~eli~nog mosta na wegovom mestu. U jesen 2022. Skup{tina Srbije usvojila je predlog zakona o potvr|ivawu ugovora o kreditu od 79,9 mil EUR. Ugovor o zajmu osiguranom kod China Export & Credit Insurance Corporation vlada je potpisala sa grupacijom BNP Paribas. Kao ukupna vrednost posla projektovawe i izgradwe, kako je tada istaknuto, utvr|eno je 94 mil EUR, a to je iznos koji }e biti pla}en izvo|a~u radova kineskoj kompaniji Power China Iz kredita se, kako je predvi|e-

no i tada obznaweno, finansira maksimalno 85% od ukupne vrednosti posla.

Kako je jo{ ranije navedeno na sajtu „Srbija 2027“ izgradwa mosta treba da bode gotova u toku 2027.

Stari savski most beogradske savske obale premostio je 1942. godine u toku nacisti~ke okupacije, jer u tom trenutku nad beogradskim tokom Save nije bilo niti jednog drumskog mosta. Zeleni lu~ni most projektovala je i 1942. izgradila nema~ka firma C. H. Jucho iz Dortmunda. Prvobitno je trebalo da premosti Tisu kod @abqa, ali su Nemci promenili plan i konstrukciju preusmerili u Beograd. Od nacisti~kog minirawa 1944. spasao ga je u~iteq Miladin Zari}. Na mostu du`ine oko 400 metara {ine su postavqene osamdesetih godina 20. veka. Posledwa rekonstrukcija bila je 2008. godine, a pre desetak godina Udru`ewe „Imamo plan“ predlo`ilo je Skup{tini grada da most ponese Zari}evo ime, ali od toga nije bilo ni{ta.

Aleksandar Vu~i} predsednik Srbije tokom obra}awa naciji

Zaronio u kanal i spasio `enu i dete iz smrskanog automobila!

Kamionxija Aleksandar Todorovi} je pravi heroj! Todorovi} je bez razmi{qawa zaustavio svoj tererwak nakon {to se dogodila saobra}ajna nesre}a kod Po`arevca i spasio putnike iz smrskanog automobila u kom su bili `ena i weno dete.

Voza~ teretwaka je sko~io u kanal u koji je prethodno zavr{ilo vozilo kojim je upravqala `ena.

Na dru{tvenoj mre`i Instagram na profilu „Moj Beograd“ objavqena je wegova fotografija dok pozira iz kamiona.

„Ovo je voza~ kamiona koji je spasio `ivot `eni sa detetom koja se sa autom prevrnula u kanal pun vode kod Po`arevca. Bez sekunde razmi{qawa zaronio je u prevrnuti auto i izvadio dete. Izneo

}ebe i pe{kire i ukazao im pomo} do dolaska Hitne pomo}i. Mokar seo u kamion i oti{ao. Naklon do poda“, pi{e u objavi.

Ispod ove objave samo su se nizali komentari u kome mladi}a nazivaju herojem i junakom, koji kako su naveli, zbog svog ~ina treba da dobije orden Republike Srbije.

„Jo{ majke ra|aju Obili}e! Gospodine, sve ti se dobro u `ivotu vratilo. Ti si junak kakvog Srbije treba da odlikuje“, pi{e izme|u ostalog u mnogim komentarima.

Me|utim, i pored tih komentara ima i onih gde ga devojke otvoreno pitaju da li je o`ewen i nude mu brak zbog wegovog nesebi~nog podviga.

S druge strane, ovaj mladi} nije ostao neprimetan ni od strane javnih li~nosti,

VE^NO ZADU@IO SRPSKU KULTURU:

Evo za{to je Kolar~eva zadu`bina jedna od najva`nijih kulturnih ta~aka u istoriji

Beograda!

Kolar~ev narodni univerzitet odnosno Kolar~eva zadu`bina je nepokretno kulturno dobro i predstavqa instituciju od velikog kulturnog i istorijskog zna~aja. Ministarstvo kulture i informisawa je u aprilu 2013. godine Zadu`binu proglasila ustanovom kulture od nacionalnog zna~aja.

Zgrada narodnog univerziteta je podignuta u periodu ja~awa svesti o Beogradu kao prestonici nove dr`ave i potrebama jedne moderne sredine za velikim kulturnim centrom. Kolar~ev univerzitet je po~eo sa radom 1932. godine.

Arhitekta Petar Bajalovi} je izgradwu zapo~eo od koncertne dvorane. U skladu sa tim vremenom, primewena su najmodernija znawa o akustici, a do dana{wih dana ova sala kapaciteta oko 1.200 mesta se smatra najakuti~nijom u Beogradu i jednom od najboqih u Evropi. Od 1968. godine Odbor Zadu`bine svake godine dodequje Plakete Kolar~eve Zadu`bine za izuzetan doprinos razvoju programa Zadu`bine, a od 1977. dodequje i Godi{wu nagradu Galerije za najboqu izlo`bu u sezoni.

Ilija Milosavqevi} se rodio 1800. godine u selu Kolarima u blizini Smedereva. Zbog naziva mesta ro|ewa je dobio nadimak Kolarac. U rodnom mestu je zavr{io osnovnu {kolu dok se u Vr{cu obrazovao za trgovca.

Prvu radwu je otvorio u dana{woj Dubrova~koj ulici. Uspe{ni trgovac je ujedno bio ~lan Matice srpske i zna~ajne sume novca je upla}ivao u fondove za obrazovawe. Kolarac je 1861. godine osnovao Kwi`evni fond preko koga je idavao raznu literaturu. Pomagawe brojnih ~asopisa i prevo|ewe svetskih dela na srpski jezik su samo neke od aktivnosti koje je fond sprovodio.

Testamentom je fondu ostavio 10.000 dukata sa ciqem da se pomognu qudi koji pi{u za narodnu prosvetu, a nisu u mogu}nosti da samostalno objavquju svoja dela. Tako|e testamentom, imovinu u celosti je ostavio srpskom narodu sa idejom da se {iri nauka i kultura. Preminuo je 6. oktobra 1878. godine.

pa se tako me|u komentarima mo`e videti i objava peva~a Qube Peru}ice, pi{e Kurir.

U~enici tre}eg razreda Trinaeste beogradske gimnazije na ekskurziji su obi{li Krf, ostrvo Vido i Kajmak~alan za {ta su posebno bili opremqeni u sve~anoj povorci. Nosili su venac sa srpskom trobojkom i zastave {to je odu{evilo mnoge roditeqe i gra|ane. Kajmak~alan je sveto mesto i simbol juna{tva, `rtve i nepokolebqive borbe srpskog naroda za slobodu. Gimnazijalci u sve~anoj povorci do{li su na planinu koja je natopqena krvqu predaka da odaju po~ast na{em stradalom narodu i poka`u da je i za wih ovo mesto se}awa i ve~iti spomenik ~asti i ponosa.

- U~enici tre}eg razreda kre}u kroz Krf, ka Vidu, u sve~anoj povorci – pi{e u objavi na zvani~noj Instagram stranici XIII gimnazije koja je pokrenula lavinu komentara:

- Vi ste ponos Srbije – navodi se u jednom od wih.

Ove fotografije pojavile su se i na Dru{tvenoj mre`i X gde su |aci tako|e dobili pohvale korisnika.

- Gimnazijalci XIII beogradske gimnazije kre}u danas na ekskurziju. Poseti}e Solun, Krf, ostrvo Vido, Meteore. Opremili su se posebno za Kajmak~alan. Nose vence i zastave do spomen kosturnice gde }e odati po~ast svim palim borcima na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu –navodi se u jednoj objavi:

- Moja mlada kom{inica ka`e: „Boga molimo da nas poslu`i vreme, da vidimo Kajmak~alan.“

Toliko radosti nisam skoro videla. Izgleda da stasava zdrava mlade` – pisalo je u jednom komentaru ispod objave:

- Svaka ~ast toj deci, wihovim roditeqima i nastavnicima. Ima nade. Ko nije obi{ao Krf, wegove spomenike i mrtvu ti{inu Vida nikada ne}e znati {ta je poniznost, skromnost i zahvalnost. Toliko na{ih spomenika na Krfu da ih je te{ko obi}i za 10 dana odmora. Svaka ~ast na{im qudima dole koji se trude da to sve odr`avaju. Svaka ekskurzija treba oti}i – smatraju roditeqi.

„Bravo mom~inooo“, napisao je poznati peva~, koji je dodao i emotikon snage i aplauza.

Zejtinlik, srpsko vojni~ko grobqe u Solunu

Kajmak~alan (2.521 m), na granici Makedonije prema Gr~koj , poznat je kao popri{te naj`e{}ih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata 1916. godine

110

SARAJEVSKOG ATENTATA (10)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq

Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

SVE SRPSKE USTANOVE STAVQENE VAN ZAKONA:

1849. - U Parizu je umro poqski kompozitor i pijanista Frederik [open, tvorac poqskog nacionalnog muzi~kog izraza i jedan od najpopularnijih kompozitora muzi~kog romantizma.

1854. - Tokom Krimskog rata, britanske, francuske i turske trupe po~ele su opsadu Sevastopoqa i nakon 11 meseci zauzele tu najzna~ajniju luku ruske Crnomorske flote. Mirovnim sporazumom u martu 1856. razoreni grad je vra}en Rusiji.

Ishod Balkanskih ratova doneo je veliki {ok, koji je bio utoliko ve}i jer su vladaju}i krugovi u Be~u bili uvereni u srpski poraz.

Ishod Balkanskih ratova u~inio je da jugoslovenska ideja po~ne da dobija sve vi{e pristalica. Cvetko Popovi} je zabele`io da su pre Balkanskih ratova uzalud dolazili u Sarajevo studenti iz Zagreba i Be~a da {ire ideje o slozi Srba i Hrvata, dok su nakon rata te ideje same sebi kr~ile put. Popovi} je ostavio i upe~atqiv opis razvoja jugoslovenske ideje, koji svedo~i o postepenoj transformaciji identiteta.

„Za mene sasvim nova "nacija", za koju sam saznao tek u Sarajevu, bili su tzv. "Srbo-Hrvati" ili napredwaci. Oni su govorili da nisu ni Srbi ni Hrvati, ve} i jedno i drugo.

Do Balkanskih ratova bilo ih je vrlo malo, jedva desetak ~lanova, vi{e Srba nego Hrvata.

Wih smo svi slo`no, i Srbi i Hrvati, napadali kao "izdajice" svoga naroda. Napredwaci su imali i svoju zna~ku, kombinovanu od srpske i hrvatske trobojke: crveno plavo belo crveno ili obratno, zbog ~eka smo ih zvali "kameleonima". U toj grupi bio je Gavrilo Princip“.

Usled promewenih okolnosti vlast je postajala sve kru}a, {to je samo dodatno raspaqivalo ve} uznemirene duhove. Qudi su hap{eni zbog pevawa srpskih pesama, zbog sakupqawa dobrovoqnih priloga za rawenike, a raspu{tene su i celokupne gradske op{tine Splita i [ibenika. Policija je hapsila omladinu pod optu`bama veleizdaje i uvrede veli~anstva. [tampa lojalna Be~u je pisala da je pravi trenutak za napad na Srbiju, u trenutku kada je srpska vojska daleko na jugu u Makedoniji. Uprava u Bosni i Hercegovini koordinirana je sa spoqnom politikom Monarhije. U vreme kada su elite Dvojne

monarhije razmatrale napad na Srbiju, polo`aj Srba u monarhiji se pogor{avao.

Stotinu i dvadeset dva srpska dru{tva su zabrawena, a sto sedamdeset i devet je moralo da obustavi rad.

Uvedene su takozvane „Iznimne mere“, kada je dr`avna represija do`ivela vrhunac.

Oskar Po}orek je iznimnim merama sve srpske ustanove stavio van zakona, Prosvjeta je bila pod kontrolom policije, a komesari su uvedeni u sve druge kulturne i privredne ustanove. Omladina je na to reagovala tako {to je tokom no}i poskidala sve natpise na ma|arskom i nema~kom u Sarajevu.

Policija je posebnu pa`wu posvetila kwigama i prepisci omladinaca. U stan Cvetka Popovi}a upali su na katoli~ki Bo`i} 1912. godine i tom prilikom su zaplenili kwige i pisma. „Kada sam video {ta su sve poneli naslu}ivao sam da ne}e biti dobro,“ zabele`io je Popovi} u svojim se}awima. Omladina je stekla utisak da }e vlasti zatvoriti i osuditi svakoga ko bude smetao. Osim hap{ewa vlasti su donosile odluke o progonu. Zbog tekstova objavqiva-

UGLED SRBIJE

Pobeda Srbije u Balkanskim ratovima u~inio je da jugoslovenska ideja po~ne da dobija sve vi{e pristalica me|u ju`nim Slovenima

nih u rije~kom Novom listu i u beogradskom Pijemontu Oskar Tartaqa je proteran iz Zagreba na pet godina, dok je Nedeqko ^abrinovi} zbog ogranizovawa {trajka proteran iz Sarajeva. Po}orekove mere su samo stvorile povoqno tle za radikalizaciju omladine, o ~emu svedo~i Cvetko Popovi}. Omladina je dr`avno nasiqe shvatila i kao vid slabosti vlasti, verovali su da je dr`avna vlast po~ela da ih se pribojava. Svojom politikom Dvojna monarhija je nenamerno uticala na omladinski pokret na vi{e na~ina. Hap{wem omladine sama vlast je omogu}ila da se oni najspreminiji na otpor me|usobno upoznaju. Iz izvora je mogu}e zakqu~iti da je upravo zatvor bio mesto gde su se ~esto upoznavali nezadovoqni omladinci.

Hap{ewe omladine dovelo je do jo{ jedne neo~ekivane posledice. Austrougarska politika u Bosni i Hercegovini koristila se na~elom "zavadi pa vladaj". Svesnim podr`avawem sukoba izme|u razli~itih etni~kih zajednica, Be~ je tako olak{avao sebi sprovo|ewe svoje politike. Tokom hap{ewa

Sve ve}i pritisak na Slovene u Dvojnoj monarhiji de{avao se paralelno sa rastom ugleda Kraqevine Srbije, koji je u periodu nakon 1903. godine po~eo da raste. Mo`e se re}i i da su ti procesi bili povezani, jer je sa rastom ugleda Srbije rastao i wen pritisak na ju`ni bok Monarhije. U vreme kada je u Bosni i Hercegovini bila na snazi preventivna cenzura, u Kraqevini Srbiji je bio na snazi izuzetno liberalan zakon o {tampi.

omladina je shvatila da je za vlast najopasniji upravo onaj deo omladine koji se zala`e za slogu Srba i Hrvata, tzv. napredna omladina. Opasnost koju je Srbija predstavqala za Austrougarsku nije bio u wenoj vojnoj mo}i ili ekonomskoj sili. Procewuje se da je Austrougarska 1914. godine ima 53 miliona stanovnika, dok je Kraqevina Srbija imala vi{e od deset puta mawe qudi. Opasnost koju je Kraqevina Srbija predstavqala bila je zapravo wena privla~nost za Ju`ne Slovene Monarhije. U vreme ~estih ustavnih kriza, osebno u Ugarskoj, ukidawa garantovanih prava, u Hrvatskoj 1912. i u Bohemiji 1914. godine, u vreme kada se o~ekivala smena na prestolu usled starosti cara Franca Jozefa, pitawe reforme i preure|ewa Monarhije ~esto se postavqalo. U vreme kada su Ju`ni Sloveni sve glasnije tra`ili svoja prava, nadaju}i se eventualno i trijalisti~kom re{ewu ustrojstva Monarhije, jugoisto~ni sused sve vi{e je delovao kao magnet za Ju`ne Slovene unutar Monarhije. Be~ je zbog toga `eleo da Kraqevinu Srbiju u~ini slabom, `eleo je da ona izgubi status Pijemonta. Uni{titi ideju jugoslovenstva sa centrom u Beogradu podrazumevalo je ne samo posebnu politiku prema Srbiji, ve} i prema Ju`nim Slovenima u Monarhiji. Videv{i u Kraqevini Srbiji mnoge slobode koje je `elelo i u svojoj domovini, ju`noslovensko stanovni{tvo, posebno ono jugoslovenskog opredeqewa, suo~ilo se sa jo{ ve}im pritiscima habzbur{ke vlasti. Ujediwewe Ju`nih Slovena sa prestonicom u Beogradu, zna~ilo je komadawe ili uni{tewe Austrougarske, a to elite Dvojne monarhije nikako nisu `elele da dozvole.

l U slede}em broju: Tin Ujevi} je pisao u apelu mladim Hrvatima, "Tko ho}e da odahne neka do|e u Beograd"

1912. - Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore, objavile rat Otomanskoj carevini, a 18. oktobra pridru`ila im se i Gr~ka, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat. Za nepunih mesec dana oslobo|en je gotovo ceo Balkan, a rat je zavr{en primirjem 3. decembra. Mirovni ugovor kojim se Otomansko carstvo odreklo gotovo svih svojih poseda u Evropi, potpisan je u Londonu 13. maja 1913.

1915. - Ro|en je ameri~ki dramski pisac Artur Miler, autor svetski poznatih pozori{nih komada kao {to su "Smrt trgova~kog putnika", "Ve{tice iz Salema", "Pogled s mosta". Hrabro je istupio protiv nasiqa vlasti u vreme "makartizma" 1950-ih. Poznat je i po neuspelom braku sa holivudskom zvezdom Merilin Monro.

1931. - Ameri~ki gangster Al Kapone osu|en je na 11 godina zatvora zbog izbegavawa pla}awa poreza.

1940. - U Wujorku je bila premijera najve}eg bioskopskog uspeha ^arlija ^aplina - filmske komedije "Veliki diktator", satire na ra~un tada{weg najve}eg mo}nika sveta, naciste Adolfa Hitlera i osude antisemitizma.

1972. - U Beogradu je umro \or|e Kara|or|evi}, stariji sin kraqa Jugoslavije Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio se vojni~koj karijeri. Odbio je da se 1941. pridru`i vladi i kraqu u izbegli{tvu, a potom i nema~ku ponudu da se nastani u Belom dvoru.

1973. - Arapski proizvo|a~i nafte pove}ali su cene i smawili proizvodwu nafte kao odgovor na ameri~ku podr{ku Izraelu u arapsko-izraelskom sukobu. To je izazvalo jednu od najte`ih ekonomskih kriza sveta posle Drugog svetskog rata.

1997. - Na Kubi je u mauzoleju u gradu Santa Klara sve~ano sahrawen Ernesto ^e Gevara, tri decenije po{to je ubijen u Boliviji.

1997. - U po`aru je izgorelo Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu.

2003. - Kina je postala tre}a zemqa sveta koja je poslala ~oveka u svemir. Jang Livei je svemirskim brodom "[en`u 5" obleteo Zemqu 14 puta tokom leta koji je trajao 21 sat.

2009. - Vlada Maldiva je sastankom na dnu okeana, ~etiri metra pod wegovom povr{inom, simboli~no ukazala na opasnost globalnog zagrevawa klime za sve narode koji `ive uz obale okeana i mora. Podizawe nivoa mora uzrokovano topqewem polarnog leda, moglo bi da potopi taj arhipelag u Indijskom okeanu u roku od jednog veka.

Film otkrio istinu o obarawu

JAT-ovog aviona 1972. godine

Jedna od najve}ih modernih jugoslovenskih misterija je sudbina Jatovog aviona koji se 1972. nakon teroristi~kog napada sru{io u tada{woj ^ehoslova~koj. Vi{e od pola veka kasnije, otkriven je identitet osoba za koje se sumwa da su podmetnule bombu na let DC-9, a {vedski novinar Ton~i Percan pri~a za Sputwik kako je razotkrio identitet terorista.

Avion koji je 26. januara davne 1972. godine krenuo iz Stokholma, preko Kopenhagena i koji je preko Zagreba trebalo da sleti u Beograd mo`da je i najpoznatiji po tome {to je stjuardesa Vesna Vulovi} pre`ivela pad iz wega sa 10.000 metara nadmorske visine. Wena neverovatna sudbina, koja je u{la i u Ginisovu kwigu rekorda, u neku ruku je zasenila pozadinu ~itave pri~e, ~iji je rezultat bilo stradawe 27 putnika i ~lanova posade.

U dokumentarnom filmu „Bomba na letu JAT 367“ koji je pro{le nedeqe emitovala {vedska televizija iznose se do sada nepoznate ~iwenice koje je razotkrio novinar i koautor dokumentarnog programa Ton~i Percan. On otkriva identitete osoba krivih za masakr i navodi da su to bili pripadnici hrvatskih ekstremisti~kih grupa koji su zagovarali nezavisnu Hrvatsku.

JEDAN POZIV MEWA SVE

Percan, koji je u trenutku katastrofe imao 17 godina, govori za Sputwik da se za ovaj slu~aj zainteresovao jo{ pre 20 godina, prvenstveno jer su okolnosti koje su ga okru`ivale i daqe bile

nerazja{wene. Kako sam ka`e, nikada nije mislio ni da }e se i razjasniti, a jedini trag koji je imao bio je telefonski poziv koji je nakon napada upu}en {vedskim novinama.

Dan nakon ru{ewa aviona jedan ~ovek je telefonirao novinama na jugu [vedske koje se zovu Kvalsposten i rekao im je da su za napad odgovorne usta{e. Me|utim, nakon toga se vi{e ni{ta o tome nije ~ulo i to mi je zagolicalo ma{tu. Mislim, ko }e na}i nekoga ko je telefonirao nekim novinama pre pedeset godina, rekao je Percan u izjavi za Sputwik. Kako je navedeno i u filmu, hrvatski ekstremisti su bili organizovani u dve organizacije koje su imale korena u usta{tvu i fa{izmu. Nije se samo radilo o obarawu aviona, ve} je postojala ~itava pozadina sa ubijawem srpskog ambasadora u [vedskoj Vladimira Rolovi}a, uz kidnapovawe aviona Skandinavija erlajnsa. Percan ovo naziva mo`da

i najve}im nerazja{wenim teroristi~kim delovawem u [vedskoj i najve}om jugoslovenskom misterijom.

TELEFONIST I FIKSER

Pored toga {to je Percan novinar, radio je i kao u~iteq. Igrom neverovatnih okolnosti, ispostavilo se da je otac dece kojima je predavao zapravo bio glavni organizator ru{ewa aviona i da je

Hrvatski teroristi sru{ili JAT-ov avion ~iji pad je pre`ivela samo stjuardesa Vesna Vulovi}

on bio taj koji je nabavio eksploziv. U filmu su ga nazvali „fikser“. Druga neverovatna podudarnost je „telefonist“ kako ga zovu u dokumentarcu, odnosno ~ovek koji je pozvao {vedske novine i u ime hrvatskih terorista preuzeo odgovornost za napad. On je Percanov dugogodi{wi poznanik i tek nedavno je odlu~io da ispri~a istinu o letu JAT 367. Ni samom Percanu nije jasno za{to su mu ispri~ali sve {to jesu, niti s kojom namerom su to uradili. Znali su ko je, znali su da se bavi novinarstvom, ali su, ka`e, mo`da ra~unali na dugogodi{we poznanstvo i s tim u vezi verovali da ni{ta od izre~enog ne}e daqe prenositi. Ipak, nagla{ava on, nikada mu nisu rekli „ovo nije za objavqivawe“.

Kad mi je taj {to je zvao novine ispri~ao svoj deo pri~e, mi smo se {etali satima, nakon ~ega smo do{li do wegove ku}e i u{li unutra. Pri~ali smo o svim tim doga|ajima i onda mi je on rekao „pa ja sam taj koji je telefonirao i umalo sam zbog toga i nastradao“. [vedska policija ga je tada ispitivala, ali on je pri~ao preko krpe na ustima kako mu se glas ne bi prepoznao. Zbog toga {vedska policija nije sa sigurno{}u mogla da utvrdi da li je ba{ on bio taj koji je telefonirao novinama.

MO@E LI IM SE SUDITI?

Kad je re~ o mogu}em procesuirawu slu~aja, {vedski tu`ilac za terorizam tvrdi da je on zastareo, ali Percan veruje da se u ^e{koj i daqe ispituje kroz komisije koje se bave avionskim

nesre}ama i da se ~ekaju odgovori od policije.

U Zagrebu sam poslao dopis za intervju, me|utim, nisam dobio nikakav odgovor. Mislim da u Beogradu ispituju da li postoje neke zakonske osnove za obnovu stare ili otpo~iwawe nove istrage, ali ni wihov odgovor jo{ nisam dobio.

Ton~i Percan ka`e da ga je kao novinara intrigirala misterija nere{enog slu~aja i da je to poglavqe na izvestan na~in sada zatvoreno. U toku je pravqewe drugog dokumentarnog filma, ali u wemu se ne}e iznositi ovakve informacije, ve} }e predstavqati razgovore sa porodicama poginulih u napadu na let JAT 367.

DA LI POSTOJI OPASNOST OD OSVETE

Ton~i Percan ka`e da se nikada zasigurno ne mo`e znati da li }e mu se neko osvetiti, odnosno da li je otkrivawem ovih informacija doveo sebe u opasnost, ali ka`e da se radi o qudima koji su za{li u godine i da se nada da sa time „opada i `eqa da se neko fizi~ki premlati“. Za sad je utvr|eno da nema opasnosti od takvog scenarija, ali ne mo`e se iskqu~iti ni mogu}nost da oni imaju mla|e sledbenike.

Oni su svoj ciq zavr{ili i te svoje organizacije ukinuli kada su se vratili u Hrvatsku 1991. godine, ali mislim da ima izvesnih naslednika tih grupacija. Ipak su qudi koji su se tada bavili terorizmom do~ekani kao heroji kada je Hrvatska proglasila svoju nezavisnost 1991. godine, konstatuje Percan.

Iako se ne zna wegov ta~an datum ro|ewa ve} samo godina – 1506, `ivot Bajice Nenadi}a iz Sokolovi}a je nakon odvo|ewa „dankom u krvi“ dobio novi smer.

Za vreme Osmanskog carstva, postojao je sistem prikupqawa zdravih i jakih de~aka. Wegovo ime je „danak u krvi“ ili „dev{irma“ i podrazumveo je odvo|ewe hri{}ana iz novoosvojenih teritorija, kao vid oporezivawa u ciqu stvarawa pe{adijskih trupa odanih osmanskom sultanu. Uglavnom su to bili de~aci uzrasta od 14 do 18 godina, mada se nekada de{avalo da budu i dosta mla|i. Me|utim, koliko god godina imali, morali su da budu pametni, sna`ni i zdravi – zbog ~ega su pojedine majke sakatile svoju decu. Vremenom je veliki broj wih do`iveo sudbinu odvo|ewa iz mati~ne porodice i preuzimawa islama, nakon ~ega su morali da pro|u odre|enu obuku i prilagode

se novom na~inu `ivota. Jedan od wih je bio i Bajica Nenadi} iz sela Sokolovi}i u Hercegovini, de~ak pravoslavne veroispovesti koji }e kasnije postati poznat kao Mehmed-pa{a Sokolovi}. Sa samo 15 godina, on je odveden „dankom u krvi“ u jani~are i od tog trenutka kre}e wegov uspon ka najvi{im pozicijama u carstvu. Nakon smrti Hajrudin Barbarose 1546. godine, Mehmed So-

kolovi} zauzeo je wegovo mesto i postao prvi ~ovek mornarice iako nije imao nikakvo prethodno pomorsko iskustvo. Sve ukazuje da je imao veliku podr{ku Rustem-pa{e, ali i `ena iz harema sultana Sulejmana Veli~anstvenog.Pre svega ovo se odnosi na Sulejmanovu `enu Hurem i zajedni~ku }erku Mihrimah koja je ujedno bila i Rustem-pa{ina `ena. Postoje mleta~ki izvori koji obja{wavaju na osnovu ~ega je on

u stvari i zaslu`io wihovo poverewe: „Wegova reputacija se promenila onog trenutka kada je zahvaquju}i sna`noj konstituciji spasio od utapawa sultaniju Hurem, nakon {to se wen brod nasukao. Zahvalna sultanija se od tog trenutka postarala da napreduje od ~uvara dvorske kapije pa sve do polo`aja velikog vezira.“ Mawe od tri godine }e mu biti potrebne da preuzme ulogu beglerbega Rumelije, iako niko nije mogao da ospori wegovu sposobnost upravqawa ili ~ak dobrog pona{awa i ratovawa u mar{u od Erzuruma do Nah~ivana kao i osvajawu nekoliko usputnih tvr|ava. Nakon povratka sa fronta, sultan Sulejman mu dodequje i titulu tre}eg vezira 1555. godine, ~ime stupa u carsko ve}e – divan. Narednih godina je vredno radio da se popne za jo{ jednu stepenicu u hijerahiji, pa je nakon 1561. godine i smrti Rustem-pa{e nasledio Semiz Ali-pa{u na me-

stu drugog, a ubrzo potom zauzeo i wegovo mesto prvog vezira. Ovu funkciju je obavqao i za vreme dva naredna sultana, dok mu je wegova sposobnost prebacivawa vlasti bez ve}ih problema nakon smrti Sulejmana donela mesto najmo}nijeg ~oveka unutra granica Osmanskog carstva za vreme vladavine Selima II Me|utim, kako se Selim pokazao nesposobnim vladarem a nakon dolaska na vlast sultana Murata II, wegova popularnost drasti~no opada. Zbog ~ega je zamewen Koxa Sinan-pa{om tokom 1579. godine. Ubrzo potom, na wega je izvr{en atentat i on je sahrawen u turbetu pored Ejup xamije u Istanbulu. Po nare|ewu Mehmed-pa{e Sokolovi}a izgra|en je most u Vi{egradu, 1571. godine, kao i jo{ nekoliko wih u Bosni i jedan u Crnoj Gori. U Sokolovi}ima je izgradio xamiju, a veruje se da je bio ktitor i mnogih ~esmi od kojih je napoznatija ona na Kalemegdanu.

Najvi{i ~ovek u Srbiji visok je 225 cm, nosi cipele broj 53, i ne `eli da poraste jo{ koji santimetar

Svi bi `eleli jo{ poneki centimetar visine, naj~e{}e iz estetskih razloga, a Dalibor sa dva metra i 25 centimetara visine ne `eli nijedan vi{e, niti jedan mawe.

Najvi{i ~ovek Srbije Dalibor Mici} postaje sve poznatije ime sveta filma i marketinga.

Zrewaninac Dalibor Mici} je najvi{i ~ovek u Srbiji. Sa visinom od dva metra i 25 centimetara, prava je atrakcija gde god da se pojavi.

Dalibor Mici} za sobom ima sjajnu godinu – snimio je prvu reklamu i to u dalekoj Maleziji, a ostvario je i prvu filmsku ulogu. Pred kamerama se sna{ao odli~no i nada se novim izazovima.

Nakon zapa`ene ko{arka{ke karijere u Srbiji, Ma|arskoj, Republici Srpskoj, Danskoj i Malti, Dalibor se otisnuo u filmaxijske i marketin{ke vode, uz do sada snimqenih nekoliko reklama u Maleziji i jedne epizodne uloge u belgijskom filmu.

VISINA MU NIKADA NIJE

PREDSTAVQALA PROBLEM

„Ja sam opet nizak u svetu. Mo`da sam najvi{i u Srbiji ali xaba mi kada sam mo`da dvade-

sti po visini u svetu. U svakom slu~aju – nizak sam, a {to se ti~e problema, ne razmi{qam mnogo o problemima, verujte, sve iskoristim na pozitivno nekako, nema mnogo problema. Mislim ima, ali ne razmi{qam o wima”, iskren je Dalibor.

„Garderoba za mene mo`e da se na|e, to nije problem, patike kupim preko interneta, ode}u kupim u Francuskoj, imamo ~oveka iz Nema~ke koji pravi velike brojeve obu}e, u Holandiji mogu da kupim veliku ode}u, ali ima stvari koje moram da {ijem, na primer jakna i ko{uqa”, dodaje Dalibor.

Ima {irok krug poznanika. Skupqa po{tanske marke, stari novac, zna~ke, a ~esto poma`e

STOPALO OD POLA METRA!

Daliborov broj cipela je 53, {to bi zna~ilo da je gazi{te malo mawe od pola metra.

Kad ulazi u ku}u ili bilo koja druga vrata mora skroz da se sagne, pa qudi u wega gledaju kao u ~udo.

prijateqima i u~estvuje u humanitarnim akcijama.

Izuzetno je duhovit i prijatnog karaktera, ni nalik xinu, kako ga neki do`ivqavaju.

„Ne mogu da zamislim sebe da sam nizak, Ceo `ivot si visok, visok… i sad treba da zamislim sebe da imam metar i pedeset. Reakcija ima svuda, gde god da odem, u bilo koju dr`avu, svugde…”, ka`e Dalibor.

„Najvi{e se dru`imo kod ku}e po{to smo u istom kraju i to nam je naj~e{}i vid dru`ewa. Gde god da pro|em s wim, gde god smo bili, na raznim manifestacijama, i kroz grad, svi ga gledaju, ja to vidim, svi ho}e da se slikaju”, ka`e prijateq Nenad [kundri}.

Bio je na susretima najvi{ih qudi planete, radio kao zabaqa~ u Parizu, i sada mu, nakon problema sa koronavirusom, ve} nedostaju putovawa.

NAJLEP[E NA KARIBIMA

Dalibor za sobom ima dugu ko{arka{ku karijeru.

Igrao je za Vitez (BiH), Bratunac (RS), Zaje~ar, Priboj, Tisaujvaro{ (Ma|arska), Hadersve (Danska), Horsjolm (Danska), Dvadalupe, KK Proleter i posledwi anga`man je imao u srpskom klubu Balkan Fusion na Malti, a pro{log leta je ukupno tri meseca igrao turnire u Kini.

– Najlep{e mi je bilo na ostrvu Gvadalupe, koje je francuska prekomorska teritorija na Karibima. Tamo sam igrao tri sezone. U`ivao sam u svakom danu provedenom tamo, to je zaista raj na zemqi.

“NE BIH VOLEO

DA SAM NI@I”

Iako je visok neverovatnih 225 centimetara, najvi{i ~ovek u Srbiji ka`e da nikada ne po`eli da je malo ni`i.

– U svakodnevnom `ivotu nekada ova visina mo`e da bude problem, ali ja sam navikao da gledam qude “odozgo” i to mi se svi|a. Ne mogu da zamislim svoj `ivot druga~ije.

Dalibor je, pre razvoja trgovine preko interneta, imao mnogo problema da na|e garderobu. Sada je druga~ija situacija, ali se i danas desi da neki komad “krpe“ plati vi{estruko, nego qudi prose~ne visine, pi{e Ilovezrewanin.

– Na primer, 2001. godine sam imao samo jedan par patika, a sada imam 13 pari. Obu}u kupujem u Francuskoj i Holandiji, a patike preko e-bay-a. Neke stvari, poput ko{uqa, dukseva i farmerki, {ije mi kroja~ – zakqu~uje Mici}.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Veoma je va`no da u vezu unesete malo dinamike, posebno ukoliko traje vi{e od godinu dana. Probajte ne{to novo zajedno, ukqu~uju}i i intimne igrarije. Zvezde savetuju slobodnom Ovnu da se malo vi{e potrudi da prona|e svoju drugu polovinu. Poznanstva koja sada sklapi imaju potencijal da prerastu u ozbiqnu vezu. Imate priliku da razjasnite skrivene i zbuwuju}e situacije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Sposobnost da se posvetite jednom zadatku done}e rezultate. Fokusirajte se na kvalitet, a ne na kvantitet. U qubavi, zauzeti Bikovi }e iskoristiti ovaj period za ja~awe emotivne veze sa partnerom kroz zajedni~ke aktivnosti. Slobodni Bikovi }e imati priliku da se pove`u sa nekim ko deli wihove vrednosti. Budite oprezni, jer }e vas drugi mo`da poku{ati skrenuti sa puta.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Prilike za razvoj qubavnih, posebno bra~nih odnosa. Blizanci u vezama treba da iskoriste ovaj trenutak da otkriju nove na~ine da za poboq{aju veze. Slobodni Blizanci }e nai}i na zanimqive qude koji }e ih inspirisati. Na poslu se ne savetuje da re{avate probleme direktno, posebno ako je re~ o uticajnim qudima. ^uvajte se zamki i dvosmislenih qudi. Zdravqe je solidno.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ovaj period donosi va`ne i smele odluke koje }e oblikovati va{u budu}nost. Kada je qubav u pitawu, zauzeti Rakovi bi trebalo da otvoreno razgovaraju sa partnerom o svojim `eqama i snovima. Slobodni Rakovi imaju priliku da privuku pa`wu suprotnog pola zahvaquju}i emotvnosti i toplini. Pa`qivo razlikujte prave prijateqe od onih koji `ele da iskoriste va{e ideje.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ovo je pravi trenutak za povezivawe sa qudima koji dele iste ciqeve i ambicije. Zauzeti Lavovi }e oja~ati vezu kroz zajedni~ke projekte i planove. Slobodni Lavovi bi mogli da upoznaju nekoga posebnog na dru{tvenim doga|ajima. Stvarawe atmosfere ose}aja sigurnosti u domu bi}e vam va`no. Budite oprezni sa informacijama koje dolaze do vas – ne verujte svemu {to ~ujete.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ako se va{a profesija vezuje za kreativnost, uspeh je vrlo verovatan. U qubavi, zauzete Device bi mogle da prona|u nove, kreativne na~ine da ka`u partneru {ta ose}aju. Slobodne Device se bacaju u potragu za qubavqu. Zaboravite na prethodne propale veze. Dobar period za kreativno izra`avawe, ali izbegavajte rasprave o porodi~nim pitawima. Mogu}i bolovi u zglobovima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Bi}ete vrlo privla~ni suprotnom polu. Va{a unutra{wa snaga i stabilnost }e privu}i nove udvara~e. Zauzete Vage o~ekuje emotivno stabilna sedmica, a s partnerom ja~aju odnos kroz otvorene razgovore. Slobodne Vage koriste svoj {arm kako bi privukle pa`wu potencijalnih partnera. Zdrav na~in `ivota postaje prioritet, pa zapo~nite sa pravilnom ishranom ili fizi~kom aktivno{}u.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ukoliko imate neke dugove, ima}et dobar plan kako da ih vratite. Zauzete [korpije bi trebalo da neguju otvorenu komunikaciju sa partnerom kako bi izbegle nesporazume. Slobodne [korpije bi trebalo da malo dubqe razmotre svoje emotivne potrebe. Da li ~eznete za qubavqu ili da budete u centru ne~ije pa`we? Izbegavajte tra~eve, fokusirajte se na zdrave razgovore sa bliskim osobama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e biti energi~ni i dru{tveni. Zauzeti pripadnici ovog znaka bi mogli da o~ekuju duboke, intenzivne razgovore koji }e ih jo{ vi{e povezati sa partnerom. Slobodni Strel~evi }e iskoristiti svoju dru{tvenost da upoznaju nekoga ko ih inspiri{e. U drugoj polovini nedeqe, savet zvezda je da se fokusirate na sigurnost i da se za va`ne odluke konsultujete sa partnerom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e uspe{no re{avati pitawa vezana za nekretnine. Zauzeti Jar~evi bi trebalo da razgovaraju sa partnerom o budu}im planovima. Vreme je da vidite da li imate iste ideje. Slobodni Jar~evi bi mogli da upoznaju nekoga ko deli wihove ambicije, ali savet zvezda je da ne `ure sa prelaskom na ozbiqnu fazu odnosa. Izbegavajte preterano rizikovawe. Redovno proveravajte pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Prilike za flert i nova poznanstva. Slobodne Vodolije bi mogle da upoznaju potencijalnog partnera kroz dru{tvene aktivnosti. U postoje}im vezama, provodite vi{e vremena sa partnerom kako biste oja~ali vezu. Fokusirajte se na zdravqe, ali izbegavajte da se sami le~ite. Potra`ite savet stru~waka kako biste bili sigurni da su tegobe prolazne i da ste dobili adekvatnu terapiju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Tokom prve polovine sedmice Ribe }e biti fokusirane na zdravqe i prevenciju bolesti. [to se qubavi ti~e, zauzete Ribe treba da otvoreno razgovaraju sa partnerom o zajedni~kim ciqevima. Slobodne Ribe bi mogle da iskoriste svoju kreativnost kako bi privukle pa`wu suprotnog pola. U drugoj polovini nedeqe, poslu{ajte savete voqenih i budite otvoreni za wihove ideje.

[panija je zakonom zabranila bacawe hrane

Novim zakonom {panska vlada odlu~ila je da podsti~e no{ewe ostataka hrane ku}i iz restorana, prodavnica i ugostiteqskih objekata. Pored toga, promovi{e i podsti~e pravqewe xemova i sli~nih proizvoda kako bi se smawile koli~ine zaliha hrane kojoj uskoro isti~e rok trajawa. Sve to ima za ciq smawewe koli~ine hrane koja se baca svake godine.

[panci od ove godine se bore strogo zakonom protiv bacawa hrane. Prema predlogu vlade, od supermarketa, prodavnica i restorana }e tra`iti da snize cene proizvoda kojim }e uskoro iste}i rok trajawa. Pored toga, oni }e biti u obavezi da doniraju one proizvode koji se ne}e iskoristiti. Pored wih, istu obavezu imaju i {kolski restorani, radni~ke i bolni~ke menze, ukoliko se hrana ne upotrebi na bilo koji na~in, kao zimnica ili kao pro-

izvodi poput xemova i sli~no. Krajwe re{ewe je weno pretvarawe u sto~nu hranu, navodi TU magazin. Barovi i restorani u [paniji }e biti primorani da svojim gostima besplatno ponude „vre}e za pse” kako bi mogli poneti ku}i nepojedenu hranu {to je u skladu sa novim zakonom o bacawu hrane.

Zakon, za koji se o~ekuje da }e stupiti na snagu od 1. januara slede}e godine, tra`i}e od kompanija da ve} sada naprave planove za smawewe gubitka i bacawa hrane. Za kompanije koje se ne budu pridr`avale ovog zakona predvi|ene su stroge nov~ane kazne koje se kre}u i do nekoliko desetina hiqada evra.

Simptomi sr~anog udara koje nijedna `ena ne bi smela da ignori{e

Kada razmi{qamo o sr~anom udaru, mnogi od nas prvo pomisli kako je glavni uzrok ovog zdravstvenog problema gojaznost. To nije iznena|uju}e, s obzirom na uobi~ajene stereotipe o osobama koje pate od sr~anih problema.

No, ovi stereotipi mogu dovesti do toga da `ene ne prepoznaju da su u opasnosti od sr~anih bolesti ili jo{ gore, da ne prepoznaju da imaju sr~ani udar.

Stru~waci upozoravaju kako mnoge `ene “nepotrebno” umiru od sr~anih bolesti zbog uverewa da se radi o “mu{kim” bolestima.

“Globalno, kardiovaskularne bolesti (KVB) su glavni uzrok smrti `ena”, navode stru~waci u `urnalu „Heart“.

„Me|utim, pogre{no verovawe da su to ‘mu{ke bolesti’ kod `ena je doprinelo nedovoqno ranom prepoznavawu i le~ewu oboqewa“, dodali su. Tako|e postoji svojevrsna “neuskla|enost” izme|u mu{karaca i `ena kada je re~ o dijagnostici i le~ewu. Naime, mawe je verovatno da }e `ene dobiti odre|ene tretmane ili dijagnosti~ke testove. @ene su i “preretko upu}ene na le~ewe {to dovodi do lo{ijih ishoda”, dodaju stru~waci.

RECEPT

MAMIN HLEB

POTREBNO JE:

n 1 kesica suvog kvasca n 2 {oqe mlake vode n 1 ka{i~ica {e}era n 6 {oqa bra{na n 2 ka{i~ice soli

PRIPREMA:

U ~iniji usuti kvasac, dodati pola ka{i~ice {e}era, mlaku vodu, malo brsa{na i pustite da odstoji pet minuta. Potom dodajte so i bra{no. Testo treba da se lepi i da lagano po~iwe da se odvaja od ~inije. Stavite kesu preko ~inije i ostavite da odstoji na toplom oko pola sata.

Dobro pobra{wavite radnu povr{inu i prebacite testo na wu. Istrqajte ruke bra{nom, pa mesite lagano hleb.

Umesite ga i prebacite u {erpu koju ste prethodno doro namazali ma{}u i posuli sa malo bra{na. Rernu zagrejte na 200 stepeni, a za to vreme neka hleb odstoji desetak minuta. Zasecite ga odozgo no`em u vidu krivih linija. Stavite ga u rernu da se pe~e na 200 stepeni oko 45 minuta. Odnosno dok hleb ne bude pe~en. Izvadite ga iz rerne i iz {erpe, poprskajte vodom i umotajte u krpu.

Sedam od deset qudi pre`ivi sr~ani udar, a ako na vreme stignu u bolnicu, taj procenat je jo{ ve}i (90%).

Pro~itajte u nastavku koji donekle suptilniji simptomi ukazuju na sr~ani udar.

NEUGODAN PRITISAK

^udni ose}aji u grudima su o~ekivani kada imate sr~ani udar. Jedan od prvih simptoma sr~anog udara je “neugodan pritisak, stiskawe, nadutost ili bol u sredi{tu grudnog ko{a”. Ova ose}aj mo`e se javqati u talasima koji traju vi{e od nekoliko minuta.

BOLOVI U DRUGIM

DELOVIMA TELA

^udno je da se bol od sr~anog udara mo`e pojaviti i na drugim mestima osim u grudima, poput le|a, ramena, ruku, vrata ili vilice.

Prema klinici „Cleveland“, kada postoji problem u srcu, kao {to je za~epqena arterija, to mo`e pokrenuti nerve u va{em srcu da daju signal da ne{to nije u redu, a vi }ete tada osetiti bol.

U nekim slu~ajevima, sr~ani udar stimuli{e vagus, koji ide od mozga kroz prsa u stomak.

S obzirom na to da je vagus nerv povezan ne samo sa srcem,

ve} i s mozgom, grudima, stomakom i vratom, ove signale bola mo`ete osetiti i u drugim delovima tela.

VRTOGLAVICA

Postoji niz razloga zbog kojih ponekad imamo vrtoglavicu: prebrzo ustajawe, pregrejavawe tela ili glad.

Me|utim, vrtoglavica u kombinaciji s bolovima u grudima i kratkim dahom mo`e ukazivati na smawewe volumena krvi i pad krvnog pritiska.

A to bi moglo ukazivati na potencijalni sr~ani udar.

UMOR

Ose}aj umora nakon dugog dana ili neprospavane no}i je norma-

lan, ali `ene se mogu ose}ati umorno ceo mesec pre sr~anog udara.

MU^NINA

@eluda~ni simptomi poput mu~nine u `elucu, povra}awa ili podrigivawa ponekad se mogu razviti kada srce i drugi delovi tela ne primaju dovoqno krvi, prema stru~wacima iz bolnice „Stoney Brook Medicine“.

SR^ANE PALPITACIJE

Kada srcu nedostaje odgovaraju}e snabdevawe krvqu, sva{ta se mo`e dogoditi u telu. Prema stru~wacima iz „Stoney Brook Medicine“, srce mo`e postati razdra`qivo kada mu nedostaje krvi pune hrawivim materijama.

To mo`e dovesti do sr~anih palpitacija.

Ako ose}ate palpitacije, svakako odmah kontaktirajte hitnu pomo}.

ZNOJEWE

Pove}ana koli~ina znojewa, naro~ito ako ne ve`bate ili niste fizi~ki aktivni, mo`e biti rani simptom problema sa srcem.

To je zbog toga {to pumpawe krvi kroz za~epqene arterije iziskuje vi{e napora od sr~anog mi{i}a.

Telo se vi{e znoji kako bi odr`alo nisku telesnu temperaturu tokom dodatnog napora, obja{wavaju stru~waci iz organizacije „British Heart Association“.

Mu~i vas nadutost, po~nite da pijete ovaj ~aj

Neke namirnice i pi}a mogu da pove}aju rizik od probavnih problema i nadutosti, dok druge deluju suprotno i poma`u da se smawe ti simptomi. Razumevawe koja hrana mo`e pomo}i, a koja {teti, kqu~no je za zdravqe digestivnog sistema.

“Nadutost je na~in na koji nam telo signalizira da ne{to nije u redu”, obja{wava doktorka i nutricionistkiwa dr Indira Gisert.

za crevni mikrobiom”, {to dugoro~no mo`e pomo}i u upravqawu naduto{}u.

Ali, neki napici, poput zelenog ~aja, mogu pomo}i.

Prema dijeteti~arki Sari Logan, zeleni ~aj sadr`i aminokiseline, polifenole i vlakna, a wegova kompozicija mo`e pomo}i u uravnote`ewu crevne flo-

Iako zeleni ~aj trenutno u`iva popularnost zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi, dr Gisert napomiwe da ne postoje ~arobne namirnice ili pi}a koja }e odmah smawiti nadutost, pogotovo ako postoji osnovni zdravstveni problem.

Cimet je za~in koji se koristi milenijumima, a na dalekom istoku je i tradicionalni lek. Ima ra{irenu upotrebu, a mo`ete ga na}i i u raznim ekstraktima, kapsulama i ~ajevima.

Nekoliko ranih istra`ivawa na odraslim dijabeti~arima otkrila su da cimet pozitivno uti~e na smawewe {e}era u krvi. Ta~an mehanizam delovawa jo{ se ne zna, a tako|e je nejasno kolika je doza dovoqna i koliko dugo rezultati mogu trajati.

re, {to ga ~ini “pravim pi}em u borbi protiv nadutosti”.

“Antioksidansi u zelenom ~aju poma`u da se smawi upala u crevima, dok polifenoli deluju kao probiotici, odnosno ‘hrana’ za dobre bakterije u crevima”, ka`e Logan. Tako|e, katehini poma`u da se stvori boqe “okru`ewe

Logan daqe obja{wava va`nost uravnote`enog crevnog mikrobioma: “U na{im crevima `ive dobre i lo{e bakterije koje ~ine na{ mikrobiom. Zeleni ~aj poma`e da se pove}a broj dobrih bakterija a smawuje broj lo{ih, {to mo`e smawiti nadutost i rizik od hroni~nih bolesti”. Istra`ivawa ukazuju na to da zeleni ~aj mo`e imati diuretski efekat, poma`u}i telu da izbaci vi{ak vode i natrijuma. Tako|e, mediteranska ishrana s dodatkom zelenog ~aja mo`e poboq{ati crevni mikrobiom i smawiti rizike za kardiometaboli~ke bolesti.

Eteri~no uqe u cimetu mo`e ciqano uticati na va{e masno}e i naterati ih da sagore vi{e energije.

Postoji jedna mala studija koja je otkrila da cejlonski cimet, konkretno, mo`e da se bori protiv vrsta bakterija za koje se zna da uzrokuju akne. Jo{ jedno malo laboratorijsko istra`ivawe je potvrdilo da cimet pozitivno uti~e na proizvodwu kolagena. Kolagen poma`e va{oj ko`i da izgleda mla|e.

U skora{wim istra`ivawima na `ivotiwama i }elijama uzgajanim u laboratorijama, cimet je pokazao izvesnu sposobnost da uspori rast raka, pa ~ak i da ubije }elije tumora. I ovo su sve rana istra`ivawa. Nekoliko istra`ivawa sugeri{e da konzumirawe cimeta svakog dana tokom tri meseca mo`e smawiti va{ sistolni krvni pritisak. U istra`ivawima su u~estvovale osobe koje su imali predijabetes ili dijabetes tipa

2. Stoga, ostalo je nepoznato da li cimet ima isti efekat kada nemate problema sa {e}erom. U laboratorijskim uslovima, cimet je zaustavio nakupqawe proteina u mozgu koji je obele`je Alchajmerove bolesti. Cimet se mo`e boriti protiv mnogih vrsta bakterija od kojih se qudi razbolevaju, ukqu~uju}i salmonelu, e{erihiju koli i stafilokoku. Mo`da bi se mogao koristiti kao prirodni konzervans u hrani i kozmetici.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

IME TV VODITEQKE RADOVI]

PAS JAZAVI^AR

ALUMINIJUMSKI (SKR.) [PANIJA VLASNIK, SOPSTVENIK

UKRASNI OBRUB NA UNIFOR-

IMITATI, KM, ]I, UTONUTI, ]ILIMAR, S, ^EKA, IRISI, EVARAS, TEJ, HORISTKIWA.

ADANA, IMALIN, LSD, F, ZAMICATI, OSICA, AVIO, VIT, MARINE,

ROMEN, IRINA, JAMAR, ALU, E, [IRIT, EZ, MILOMIR, RAGA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MADAM, AMERI,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. [epuriti se, 2. Posed, imovina - Ro`nati deo prsta, 3. Koje je mawe debqine - Mewati oblik ne~emu, 4. Simbol iridijuma - Dubok ko{ (mn.) - Deo zapre`nog pribora, 5. Engleska peva~ica Tanita - Bik ({pan.), 6. Izvikivati „i“ pri pevawu, podvriskivati - @ivotiwa (lat.), 7. Simbol sumpora - Stilska figura, dvostruka negacijaAleksa odmila, 8. Tvorac rejting liste u {ahu Arpad - Povr{inski sloj ko`e - Oznaka za zapad, 9. Delovi molekula - Tegovi, 10. Plesni korakProle}ni usev, 11. Dr{ka na violini - Detonator - Nota solmizacije, 12. Use}i - Najja~a karta, 13. Mesto u Ba~koj - Haos, lom (mn.), 14. Opis puta, mar{ruta.

USPRAVNO: 1. Ukra{avati se - Dowi deo sukwe (mn.), 2. [umica omorike - Crvena glinasta zemqa, 3. ^esno belog luka, ~en - Odse~ci lopte - Engleski slikar Vilijam, 4. Obraditi drvo tesawem - Gradi} na Neretvi, 5. Auto oznaka Pan~eva - Crvenilo ko`e - Mesto u Republici Srpskoj, 6. Sportski tim - Omamquju}e sredstvo - Oznaka za razred, 7. Oznaka za polupre~nik - Ne posedovati - Vrsta `enske ode}e, haqina, 8. Prkos - Priroda (lat.) - Simbol erbijuma, 9. Izlivati, prosipati te~nost - Propovednici moralnih na~ela, 10. Ilija odmila - Prili~no malen - Ameri~ka glumica Doris, 11. Vrsta jela od povr|a - Uzalud, 12. Lingvisti koji istra`uju poreklo re~i - Prva sportska ekipa.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KO^OPERITI SE, IMETAK, NOKAT, TAWE, INA^ITI, IR, SEPETI, AM, TIKARAM, TORO, IKATI, ANIMAL, S, LITOTA, A[O, ELO, EPITEL, Z, ATOMI, UTEZI, STEP, JARINA, KE, UPAQA^, LA, UREZATI, ADUT, TITEL, NEREDI, ITINERARIJUM.

KOLEGA PODELIO ANEGDOTU SA LEGENDARNOM GLUMICOM Kako je Milena Dravi} jednom zaustavila saobra}aj u centru grada

Glumac Petar Ben~ina svojevremeno se prisetio jedne anegdote sa legendarnom glumicom koja im se dogodila u centru grada.

Milena Dravi} nas je napustila pre {est godina, a osta}e upam}ena kao jedna od najve}ih gluma~kih legendi sa ovih prostora.

Osim brojnih uloga, kojima je svoje ime upisala zlatnim slovima u istoriju doma}e kinematografije, Milenu su svi obo`avali i zbog wene prizemnosti i spontanosti.

Tome je svedo~io i Petar Ben~ina, koji je jednom prilikom podelio sa pratiocima na Instagramu anegdotu sa glumicom koja se dogodila na jednoj autobuskoj stanici u centru grada.

„Vra}ali smo se sa probe za predstavu ‘Harold i Mod’, pe{ke, od Krsta do ^ubure i zastali da razgovaramo o jednoj sceni iz komada nedaleko od trolejbuske stanice koja je bila puna qudi“, po~eo je pri~u Ben~ina.

Odu{evqeni Beogra|ani izleteli su iz prevoza da bi videli glumicu, te je na kratko i zaustavila saoba}aj.

„Trolejbus je do{ao, ali niko nije hteo da u|e u wega. Dok mi je pri~ala kako `eli da odigramo scenu, ja sam krai~kom oka primetio da niko ne ulazi u trolu, a da su skoro svi iz nai{log trolejbusa iza{li i zajedno sa ovima koji su ga ~ekali stali i gledali u nas. Samo {to je zastala na trotoaru kako bi rekla {ta misli, stvorila je pozori{te. Kada ih je primetila, qudi su sa sme{kom nastavili da idu kuda su krenuli, a ona, tako|e sa osmehom, nastavila da pri~a o sceni. Zaustavqala je saobra}aj i veselila qude svojom pojavom“, napisao je Ben~ina ispod Milenine fotografije na Instagramu.

Milena Dravi} preminula je 14. oktobra 2018. u 79. godini u KBC Be`anijska kosa posle te{ke bolesti.

MILICA TODOROVI] O TE[KIM PO^ECIMA I „ZVEZDAMA GRANDA“ Nisam imala para za haqine, butici nisu hteli ni da mi ih iznajme

Peva~ica Milica Todorovi} je deo estrade postala veoma mlada.

Milica Todorovi} je javnosti postala poznata kada se takmi~ila, a potom i pobedila u „Zvezdama Granda“.

Ona je svojevremeno pri~ala o svojim po~ecima i kako se tada snalazila finansijski.

„Dvadeset i pet godina Grand produkcije, a tu sam ve} devetnaest godina. Nisam matora, nego sam mlada do{la. Bilo je jako te{ko, od Kru{evca do Beograda svaki dan autobuska karta, pa se nekad i nema. Do|em u Beograd, pa me Sa{a Popovi} pita: ‘Mico, kako si putovala? Ima{ li para za sme{taj i za autobusku kartu?’ Uvek su me gledali ovde kao svoje dete, ne samo mene, nego sve nas iz ove produkcije“, rekla je Milica za „Blic“ i dodala:

„Sve mi je bilo finansijski te{ko jer je tada bilo druga~ije, a sad se utrkuju da budu nekom finansijski sponzori, i dizajneri i butici. U moje vreme, 2004. godine, mama i ja idemo po Kru{evcu od butika i butika i pri~amo: ‘Dobar dan, ja se sada takmi~im, da li biste iza{li u susret i iznajmili nam garderobu?’ Svi su govorili ne i tako smo i{li od butika do butika. Samo mi je dvoje qudi iza{lo u susret i dan danas se ~ujem sa wima, a to su frizer Dejan i Pe|a i Andrijana koji su tada dr`ali butik i sa wima sam ostala prijateq jer su u tom trenutku, kada je meni bilo najte`e, oni su ispali qudi“.

„Moje

dete za ~etiri meseca moje bolesti ne mo`e da na|e vremena da me poseti“

Kwi`evnica Vedrana Rudan bori se sa karcinomom.

Vedrana Rudan je o svojoj borbi otvoreno govorila, a sada je u svojoj novoj kolumni istakla da je wen sin nije posetio nijednom za sve ovo vreme. „Kad imate rak, samo vam se on mota po glavi. Znam! Znam! Znam! Moram misliti pozitivno, ne misliti na rak nego na lepe stvari. [ta su lepe stvari? Penzija od 460 evra, a lekovi su ti 100 evra, a pregled 640 evra? Biti sre}na jer ima{ mu`a koji oko tebe ska~e i koji ne bi smeo znati da ti se po glavi mota samo jedno? Danas sam preko interneta naru~ila jaknu za 32 evra, L, imam deset kila mawe, to je lepa stvar? A {to ako…“, napisala je ona, izme|u ostalog, u kolumni i dodala:

„Nedavno sam pro~itala kako na{ poznati novinar razdragano izjavquje – deca su na{a najve}a sre}a i smisao `ivota. A da mislim na svoje dete? Mislim, mislim. Je li mi ikad bilo smisao `ivota? Nije. Jesam li ~itav `ivot ~inila sve da bih mu pomogla u svakom trenutku? Jesam. Ipak, to moje dete koje volim u ~etiri meseca moje bolesti ne mo`e na}i petnaest minuta vremena za mene i posetiti me?!

OTAC

Ruku na srce, bi}u sasvim iskrena, da li me to rastu`uje? Iskreno, najiskrenije, ne. I telefon je susret. Prijateqica mi je rekla; ‘Idi kod psihijatra, probaj’. Psihi}? Nikad nisam bila kod psihijatra, mo`da sam bolesna, danas su svi depresivni, ako ne}u biti sad, kad }u? Guta}u tablete i biti sre}na“.

SA[E I DEJANA MATI]A O WIHOVOM ODRASTAWU U DRVARU

„Bio sam strog da bi ih sa~uvao“

Sa{a i Dejan Mati} proveli su rano detiwstvo u Drvaru, kome se uvek rado vra}aju, a wihovi sugra|ani sa ponosom govore o poznatim peva~ima.

Zoran Mati}, otac poznatih peva~a, tek sada je progovorio za medije, iako su wegovi sinovi

sli, po~eli da pri~aju, samo radio, daj muziku, pusti muziku i to je bilo to. Sa{a je malo vi{e predwa~io, ali Dejan ni{ta ne zaostaje za wim i glasovno, i…

Samo {to je Sa{a popularniji, prvi je po~eo. Naj`alije mi je {to Dejan nije zavr{io fakultet, osam ispita mu je ostalo i to ni-

ve} pune dve decenije na samom vrhu estradne scene.

On se prisetio i kada su wegovi sinovi pokazali prve naznake i muzi~ki talenat.

„Pa odmah, ~im su malo odra-

kako sebi ne mogu da oprostim“, ka`e Zoran Mati} u emisiji „Metar moga sela“, rekao je on. Zoran ne krije da je bio stro`iji u wihovom vaspitavawu, ali smatra da je to bilo

HARIS XINOVI] PONOVO OPLEO PO MELINI, PA OTKRIO

Melina i Haris Xinovi} po~etkom godine doneli su odluku da se razvedu, a peva~ je nakon toga izneo brojne detaqe iz wihovog zajedni~kog `ivota.

Peva~ se sada osvrnuo na to kakva je Melina doma}ica, kao i da li mu je pomagala, s obzirom na to da on ima mno{tvo obaveza i nastupa.

„Nikad u `ivotu. Napravila je petnaest pita u `ivotu. Ne krivim je mnogo, jer smo uvek imali {ofere i ku}ne doma}ice. Nije bilo potrebno da ona sprema i ~isti.

Moja `ena biv{a nije ni znala da sprema hranu, sa mnom je ne{to nau~ila da sprema“, rekao je on. Peva~ se onda osvrnuo i na to koliko mu nedostaje Marina Tucakovi}, koja je napisala neke od wegovih najve}ih hitova, poput “Rano je za tugu” ,”Pozna}e{ me”, “Tra`i, tra`i”…

„Naravno da se ose}a weno odsutvo. Sad mislim da mogu sebi samo da napi{em pesmu. Nikako tu`nu, za{to tu`nu? Nema razloga. Ako se misli na moj qubavni

`ivot, ja sve lo{e je iza mene, zavr{ena pri~a.“

On se potom osvrnuo na svoj qubavni `ivot, pa otkrio i da li je izgubio poverewe u `ene.

„Ne mogu verovati nekom dok me ne uveri da mu verujem ili dok jednom ne sla`e, pa mu prestanem verovati. [to se danas ti~e tih brakova, mislim da polako sve to ide u smeru da nestane. Ne mislim da }e uskoro brakovi nestati, ali ide ka tome“, zakqu~io je peva~.

ispravno.

„To je u redu, imalu su svoje obaveze, a strog sam bio zato da bih ih sa~uvao. Moralo se znati, kad neko ka`e da se to ne sme, onda se to ne sme, da se zna za{to se ne sme, jer nije prevelika qubav kad deci pusti{ da se popnu na glavu i da rade {ta ho}e. Zato su i odgojeni tako, ali kada su odrasli meni Sa{a ka`e: „]ale, sve si bio u pravu“, a dok su bili mali, nije im bilo ba{ pravo.“ I me{tani Drvara se dobro se}aju Dejana i Sa{e, a o wima imaju samo re~i hvale.

„Kako da ne znam ko su, tu su odrasli, deca… Se}am ih se kada su bili mali, nisu videli, ali oni su nekako znali da se kre}u, bili su prebistri, nema ko ih nije voleo, svarno“, istakla je jedna me{tanka, a druga je dodala:

„Sve najlep{e o wima, to su divni momci, lepa, slo`na bra}a, uvek su za pomo}, uvek su u poseti svome gradu. Kad god {ta treba, uvek su tu.“

Lu~i} doneo odluku, zavr{io sa reprezentacijom Srbije

Vladimir Lu~i} ponovo je u centru pa`we jer je u utorak uve~e od 20.45 sa Bajernom gostovao Partizanu odakle je krenula wegova zvezdana karijera i gde je godinama bio kapiten i miqenik navija~a.

Ali, pored spektakla u Beogradskoj areni, Vladimir Lu~i} je u razgovoru za „Basketwuz“ otkrio i da je zavr{io sa selekcijom Srbije.

Uo~i Olimpijskih igara 2024, selektor Srbije Svetislav Pe{i} otkrio je da ga je igra~ obavestio o nemogu}nosti da igra na najvi{em nivou i zahvalio mu se na pozivu. „Jednostavno – do}i }u, ali ono {to `elim da dam za reprezentaciju i {ta vi, selektore, o~ekujete od mene, nisam spreman za to“, istakao je tada Pe{i}.

Sada je u razgovoru za „Basketwuz“ na pitawe da li je verovatno da }e ponovo igrati za Srbiju, bio jasan i nije ostavio prostora za sumwu.

„Mislim da sam zavr{io i sa samom idejom.“

Lu~i} je napunio 35 godina i upravo je po~eo svoju 17. profesionalnu sezonu u karijeri. Lu~i} je karijeru po~eo u Partizanu 2008. Nakon sezone 2012/13, pre{ao je u Valensiju gde je ostao tri godine, a 2016. godine potpisao je za Bajern dok je nema~ki klub jo{ igrao u Evrokupu.

CIRKUS U CRNOJ GORI:

Izgubili 19:0, primili 50 golova za ~etiri utakmice

Fudbalski klub Wego{, ~lan tre}e crnogorske lige Centar, izgubio je od Zete rezultatom 19:0, a u ~etiri utakmice je primio 50 golova.

Wego{ je seriju debakla zapo~eo na utakmici protiv Zabjela u prvom kolu, gde su izgubili rezultatom 10:0.

Usledili su porazi od Olimpika 6:2, pa onda 15:0 od Crvene Stijene i na kraju ovaj poraz od 19:0.

Ina~e, utakmica Wego{a i Zete prekinuta je u 70. minutu, pa bi poraz mo`da bio jo{ te`i.

Crnogorski mediji isti~u da ove nestvarne poraze Wego{a uzrokuje i ~iwenica {to ~esto nema dovoqno igra~a.

Protiv Zabjela su igrali sa svega 11 igra~a, odnosno bez izmena.

Protiv Crvene Stijene su imali samo jednog igra~a na klupi. Protiv Zete nisu imali ni svih 11 igra~a, ve} su protiv kluba koji je bio prvi prvak Crne Gore igrali sa desetoricom, ali je ta utakmica bila prekinuta u 79. minutu.

REAL MADRID @ELI DA SE RE[I LUKE MODRI]A:

U

tajnosti sprema bombu, prona{ao zamenu od 150 miliona evra

Real Madrid je prona{ao zamenu za Luku Modri}a, hrvatskog reprezentativca i dugogodi{weg fudbalera "kraqevskog kluba".

Real Madrid, wegovi ~elnici zajedno sa predsednikom Florentinom Perezom, u Florijanu Vircu vide zamenu za ~uvenog Hrvata, kako prenosi „As“. Me|utim, sve se obavqa u tajnosti.

Operacija dovo|ewa nema~kog reprezentativca je prioritet u Realu, kako se navodi.

„Kraqevski klub“ prati fudbalera Bajera iz Leverkuzena, aktuelnog {ampiona Nema~ke, jo{ od wegovog debija u Bundesligi kada je imao svega 17 godina.

S obzirom da Modri} ima 39 godina, i da ne}e jo{ dugo igrati, Virc bi mogao da bude wegov pravi nasledwih u Realu.

Trenutno se spomiwe da bi Virc mogao da pre|e u Madrid za sumu od 150 miliona evra.

U Realu veruju da }e u budu}nosti uspeti da na trenersko mesto dovedu ]abija Alonsa, kada Karlo An~eloti vi{e ne bude `eleo da vodi ekipu. Takav razvoj situacije mogao bi da bude povoqan i za Virca, koji trenutno sara|uje sa Alonsom u Leverkuzenu. [panac je od ovog kluba napravio hit u Bundesligi osvojiv{i najkvalitetnije nema~ko klupsko takmi~ewe bez poraza, i izboriv{i finale Lige Evrope gde je pora`en od Atalante sa 4:0.

PARTIZAN JE VRATIO CEO DUG SRBIJI:

Oglasio se Ostoja Mijailovi} i otkrio koliko je upla}eno

Predsednik ko{arka{kog kluba Partizan Ostoja Mijailovi} podelio je informaciju koja }e se dopasti navija~ima crno-belih.

Mijailovi} ka`e da je pitawe poreza i poreskog duga dr`avi Srbiji trajalo dve decenije, a posebno je o tome bilo re~i posledwih sezona.

Klub iz Humske je ~ak pokretao i akciju „Samo jedan Partizan imao“, kada je od navija~a dobijao donacije za isplatu poreza koji se merio milionima evra. To je, prema Mijailovi}evim re~ima, sada pro{lost.

„Danas je veliki dan za KK Partizan. Uplatom u iznosu od 702.000.000 dinara, klub je namirio kompletan poreski dug prema dr`avi! Problem sa kojim se Partizan borio du`e od 20 godina, sada je iza nas! Ponosan sam na kompletnu upravu kluba, sve qude koji su pomogli i neizmerno zahvalan u ime KK Partizan Republici Srbiji, naro~ito Poreskoj upravi na kooperativnosti i razumevawu tokom ~itavog procesa“, poru~io je Mijailovi} putem dru{tvenih mre`a.

Danas je veliki dan za #KKPartizan. Uplatom u iznosu od 702.000.000 dinara, Klub je namirio kompletan poreski dug prema dr`avi! Problem sa kojim se Partizan borio du`e od 20 godina, sada je iza nas! Ponosan sam na kompletnu Upravu Kluba, sve qude koji su pomogli i… — Ostoja Mijailovic (@Ostoja1945) October 15, 2024

Potom je istakao i da je od pro{le godine do sada upla}eno ~ak 13 miliona evra dr`avi. „Od septembra 2023. do danas,

ukupno smo platili oko 13 miliona evra na ime poreskih obaveza. Svi zajedno ~inimo Partizan ja~im svakoga dana! Momci, @eqko, sre}no do prve pobede“, napisao je Mijailovi}.

Partizan je posledwih godina znatno konkurentniji, navija~i redovno ispuwavaju Arenu i zarada je od dolaska @eqka Obradovi}a zna~ajno porasla.

Uprkos tome, crno-beli u prva dva me~a u Evroligi ove sezone nisu imali dovoqno sre}e i koncentracije da upi{u pobedu, mada imaju tim krojen za plej-of elitnog takmi~ewa.

Sa{a \or|evi} operisan u Beogradu –ve} najavio povratak i to ne samo ko{arci

Aleksandar \or|evi}, legendarni srpski ko{arka{ i trener, otkrio je da je operisao kuk u Beogradu.

Ovo nije prvi put da se \or|evi} suo~ava sa ovakvom operacijom.

^uveni trener najavio je da se uskoro vra}a ko{arci, ali i skijawu, koje o~igledno mnogo voli.

„Moja druga operacija kuka je pro{la odli~no kao i pre 10 godina. Hvala profesoru Ba{~arevi} u iz bolnice na Bawici i wenom divom osobqu. @elim da izrazim zahvalnost najboqem hirurgu i izuzetnoj osobi. Vidimo se uskoro na ski stazama. I ko{arka{kim terenima svakako“, napisao je \or|evi} na Tviteru.

Sa{a \or|evi} ve} neko vreme nema posao u ko{arci, po{to je oti{ao sa selektorskog mesta u Kini, a pri~alo se da }e preuzeti Dubai, {to se ipak nije desilo.

\or|evi} je pre Kine radio kao trener u Fener-

bah~eu, Virtusu, Bajernu, Panatinaikosu, Benetonu i Olimpiji iz Milana, a bio je i selektor Srbije, s kojom je imao zapa`enih uspeha.

Srbija re{ava pitawe selektora do kraja meseca – Pe{i} i daqe pod znakom pitawa

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije u ovom trenutku nema selektora, po{to je Svetislav Pe{i} napustio to mesto i (verovatno) se ne}e vra}ati.

Neboj{a ^ovi}, novi predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije, gostovao je na N1, gde je, izme|u ostalog, pri~ao o poziciji selektora i Pe{i}u.

Kako je najavqeno, to pitawe trebalo bi da bude re{eno do kraja ove nedeqe ili najkasnije do kraja meseca.

U Savezu se nadaju da }e Pe{i} ipak pristati da ostane selektor, iako je sam najavio odlazak, a ve} je bilo nekoliko sastanaka dve strane i pregovori jo{ traju.

Tako|e, najavqeno je da je plan da uz Pe{i}a bude nekoli-

ko mladih trenera, koji bi mu pomagali i od wega u~ili, kako bi kasnije mogli da ga naslede, ako uop{te popularni Kari pristane da ostane selektor i to nakon osvojene bronze na Olimpijskim

igrama u Parizu, odnosno srebra na Mundobasketu u Manili pro{le godine. Pe{i} ima 75 godina, sam je rekao da ima neke druge prioritete i planove, kao i da novi predsednik treba da zna~i i novi selektor i sve novo u Savezu. Novi predsednik KSS upitan je i da li ima drugo re{ewe, ako Pe{i} ipak ne pristane da ostane selektor i u narednim mesecima. Odgovor je bio potvrdan, ali nije pomenuto nijedno ime. Srbiju ve} 21. novembra o~ekuje nastavak kvalifikacija za Evrobasket, koji je na programu naredne godine. „Orlovi“ }e najpre igrati sa Danskom u gostima, a onda }e istog rivala do~ekati u Beogradu.

„ZVEZDIN MESI“ OD NAJMAWE 15 MILIONA EVRA: Finalista Lige {ampiona ho}e zvezdinog

Maksimovi}a

Mladi fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Srbije Andrija Maksimovi} ve} je privukao pa`wu ve}ih evropskih klubova. Nema~ki novinar Florijan Pletenberg pod oznakom „ekskluzivno“ javqa da je Borusija Dortmund jedan od tih klubova.

„Milioneri“ su zainteresovani za 17-godi{weg igra~a da ga anga`uju narednog leta, dok Andrija ima ugovor sa Zvezdom do 2027.

Za Andriju su navodno zainteresovani i Juventus, Man~ester siti i Liverpul i o tome se pri~a u danima nakon {to je „Zvezdin Mesi“ debitovao za Srbiju.

Dragan Stojkovi} Piksi, selektor „orlova“ je pred me~ sa [vajcarskom najavio da }e Maksimovi} sigurno zaigrati i to se desilo u drugom poluvremenu.

Maksimovi} je igrao i u Ligi {ampiona, a Pletenberg procewuje da bi Borusiju mogao da ko{ta najmawe 15 miliona evra. Zvezdi bi ta ponuda verovatno bila iz reda onih „koje ne mo`e da odbije“, dok je Andrija pokazao zavidan talenat iz svoje generacije.

Borusija iz Dortmunda je ove godine igrala finale Lige {ampiona i pora`ena je od Real Madrida sa 2:0.

CRNA GORA NIKAD NIJE BILA GORA:

Fudbaleri Crne Gore nastavili su niz poraza, samo su u Ligi nacija upisali ~etvrti poraz zaredom, a ovog puta je bio boqi Vels sa 1:0 golom Harija Vilsona. Ukupno je ovo {esti poraz Crne Gore zaredom. To je promovisalo Roberta Prosine~kog u statisti~ki najgoreg trenera u istoriji zemqe.

U ovom trenutku mo`e da ra~una samo na Adama Maru{i}a i Nikolu Krstovi}a kao fudbalere koji nastupaju u jednoj od liga petica, ali to }e te{ko ute{iti navija~e.

Prosine~ki je ironi~no zapo~eo mandat sa dve pobede jer je najpre sru{io Belorusiju sa 2:0, a onda i Severnu Makedoniju sa 1:0. Od tada je usledio potop. Belgija je slavila sa 2:0, Gruzija sa 3:1, Island sa 2:0, Vels sa 2:1, Turska sa 1:0 i onda opet taj Vels. Statisti~ki gledano Prosine~ki donosi Crnoj Gori tek 0,75 bodova po susretu. Prethodno najneuspe{niji je bio Qubi{a Tumbakovi} koji je uspevao da donosi 1,07 bodova.

SKANDAL

U ZENICI, SKANDIRALI „UBIJ SRBINA“:

Sramne scene u Zenici nakon me~a u kom je Ma|arska sru{ila Bosnu i Hercegovinu sa 2:0 u ~etvrtom kolu Lige nacija. Navija~i obe selekcije su u jednom trenutku slo`no zapevali „Ubij Srbina“, a potom su skandirali imena dve dr`ave. Objavqen je i snimak sa stadiona koji svedo~i {ta se zapravo de{avalo u tim momentima.

Neprihvatqivo pona{awe je dokumentovano, a da li }e biti i ka`weno odlu~uje samo i iskqu~ivo UEFA. Kroz istoriju nije ba{ uvek bilo ka`wavano, pa ovim huliganima nije strano da se ovako „zabavqaju“.

Ma|ari su zapo~eli skandirawe, a odu{evqeno su to prihvatili doma}i navija~i.

Odjednom su se dve tribine dopuwavale, UEFA ima nultu toleranciju, ali…

Srpska bruka sa stadionima ne prestaje, milionske investicije postale ruglo

Reprezentacija Srbije u fudbalu savladala je [vajcarsku u Leskovcu u okviru tre}eg kola Lige nacija sa 2:0, a dugo }e se pri~ati o pogotku Aleksandra Mitrovi}a.

Sjajni napada~ je ve} imao prilike da na najve}oj sceni trese mre`u „omra`enih“ [vajcaraca, ali se tek na stadionu „Dubo~ica“ radovao prvoj pobedi kojom je Srbija ostala u igri za plasman u ~etvrtfinale.

Dobro izdawe i zaslu`eno slavqe srpskih fudbalera koji dugo nisu obradovali naciju jer je iza nas bio period lo{ijih rezultata.

Samo, umesto da se pri~a samo o fudbalu, majstoriji Aleksandra Mitrovi}a i ~iwenici da je Dragan Stojkovi} Piksi sa desetkovanom ekipom zbog otkaza i povreda uspeo da ostvari veliki trijumf, u prvi plan je do{lo skandalazno stawe terena na lepotici u Leskovcu kako je ~esto nazivan jedan od tri nova stadiona kojim se srpski fudbal di~i.

Loznica, Leskovac i Zaje~ar su dobili nove i moderne objekte {to je za generalno lo{u infrastrukturu u srpskom fudbalu predstavqalo pravo osve`ewe.

Na stranu nelogi~na odluka da se za lokacije izaberu gradovi koji nemaju prvoliga{e, a Zaje~ar i Loznica u ovom trenutku ni drugoliga{e, pa ozbiqnog fubala ima tek u tragovima, mnogo je ve}i problem bio {to na prakti~no novim objektima gotovo i ne mo`e da se igra ozbiqan fudbal.

Me~ koji je trebalo da bude spektakl i praznik fudbala na kraju nije bio ni nezanimqiv ni toliko lo{, ali je bilo vidqivo koliko se ekipe mu~e da igraju na ne~emu {to vi{e li~i na oranicu nego na teren za ozbiqne me~eve i koji je kako je me~ odmicao bivao sve gori.

A, nije to problem samo u Leskovcu.

Sa sli~nom situacijom, u jo{ ve}oj razmeri susreo se i stadion „Lagator“ u Loznici koji je od sva tri, predmet najve}ih kontorverzi od samog po~etka.

Tamo je ovog leta odr`ano obele`avawe godi{wice „Oluje“, koja je ostavila velike posledice.

Tako je OFK Boegrad koji nema uslove za igrawe fudbala na Karaburmi umesto u Loznici kao doma}in zbog podloge zavr{io u Zaje~aru.

Novoigra|eni stadion „Lagator“ stavqen je van upotrebe zbog katastrofalno lo{eg terena u avgustu. Videlo se s po~etka superliga{ke sezone da trava na Lagatora nije ba{ u najboqem stawu. Hibridni tereni iziskuju specifi~ne metode i tehnike odr`avawa i o~igledno da je ve} bilo izglednijih problema s prvim toplijim danima i `egama. Nekako su organizovane utakmice, „spaqena trava“ nije bila toliko vidqiva, ali se sve naglo promenilo.

Dr`avno obele`avawe Dana se}awa na stradale i prognane u hrvatskoj akciji „Oluja“ na~elo je teren na novim mestima i prakti~no stopiralo igrawe fudbala. Superliga{i IMT i OFK Beograd preselili su se u Zaje~ar, na Lagatoru ne}e mo}i da se igraju ni srpskoliga{ke utakmice.

Dakle, ~ak ni Loznica nije mogla da zaigra na tsadionu u svom gradu, koji je ko{tao preko 20 miliona evra. Nakon me~a u Leskovcu oglasio se Branko Radujko, novi generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije koji je istakao da je sve posledica te{kog java{luka. Problem le`i i u ~iwenici da su prema dostupnim informacijama tri stadiona ko{tala 78 miliona evra, pa je pitawe kako je mogu}e da investicija u koju je ulo`en ogroman novac dospe u stawe jedva pogodno za igru.

Zanimqivo je i da je u srpskom fudbalu odr`avawe pomenutih hibridnih podloga postao hroni~an problem jer o~igledno oni koji su donosili odluke da se postave takvi tereni nisu uzeli u obzir odr`avawe niti obu~avawe qudi da takvu podlogu dr`e u adekvatnom stawu.

A treba podsetiti i da je u Loznici bilo problema i tokom gradwe, a svedoci smo na kraju i gotovo komi~nih odluka.

Sam predsednik Vu~i} je na otvarawu stadiona rekao da je bilo problema, poput onog sa travom koju je napala bakterija, kao i da je voda je prilikom poplava prodrla i u pojedine prostorije na stadionu.

„Bila je neka voda, ali su to re{ili. Bila je poplava ovde, da li Jadar? govorio je Vu~i}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 17. 10. 2024.

[EIK OBASIPA NOVAKA DOSAD NEVI\ENIM BOGATSTVOM:

Zabraweni turnir izigrao ATP pravila i sprema spektakl koji mewa

Turnir koji predstavqa svojevrsnu odmazdu od ATP. Prst u oko. Prkos. Ali i ozbiqnu zaradu. Podeqeni su ve} sada "masni ~ekovi". Jedan od wih oti{ao je u ruke Novaka \okovi}a.

Dugo se pisalo o tome da li }e uop{te „Sic Kings Slam“ biti organizovan. „Jurili“ su se dugo sa datumima, poku{avali da re{e kalendarski problem, poku{avali su da pozovu sve koje su namerili, ali na kraju je sve nekako uspelo.

U Rijadu }e biti odr`an turnir koji je najavqen holivudski. Kao pravi bioskopski blokbaster. Tako ne{to nikada nije vi|eno u istoriji tenisa. \okovi} je bio predvodnik ~opora vukova, meditirao je i lebdeo. Izgledao je kao pravi „Assasin“. Sve je ve} tada mirisalo na nestvarni spektakl. Verovatno je i vas podsetilo na jednu sasvim dobro ura|enu me{avinu „Igre prestola“ i „Vikinga“.

„Trejler je skupqi nego sam novac koji sam zaradio ove godine“, poru~io je Korentan Mute, trenutno 70. na svetu kada je video ovo.

Lijam Brodi je bio odu{evqen snimkom „Ostao sam bez re~i koliko je zapravo kul ovaj promotivni video. Verovatno najboqi koji sam video u tenisu. Gledao bih ovaj film, 10/10“, napisao je Brodi, a ubrzo ga je „ugasio“ Endi Mari.

tenis iz korena

„Osim {to nije film i {to ga ne}e{ gledati jer je egzibicja za koju niko ne mari“, napisao je Mari. Da li je u pravu? Sve stvari pokazuju da je ovo mnogo vi{e od egzibicije.

Ipak, vi{e od tih filmskih elemenata va`niji je bio novac koji se dobija na ovoj egzibiciji. Svaki od {est igra~a koji se takmi~e dobi}e 1,5 miliona dolara samo za pojavqivawe u Rijadu od 16. do 19. oktobra.

Dakle, \okovi}, Rafael Nadal koji je ve} stigao u Saudijsku Arabiju, Holger Rune (nije na nivou na kom se o~ekivalo da }e biti kada je dobio poziv), Danil Medvedev, Janik Siner i Alkaraz bori}e se za titulu.

Koliko je novca u igri najboqe govori da }e {ampion odneti ku}i ~ak {est miliona dolara. ^ak jer je {ampion US Opena Siner ove godine uzeo rekordnu sumu od „tek“ 3,6 miliona dolara.

\OKOVI] FRAPIRAO PLANOM [TA ]E RADITI KAD

ZAVR[I KARIJERU:

Ovo nikada pre nije pomenuo, a bilo je tako o~igledno

Spisak wegovih interesovawa je podjednako duga~ak kao spisak jezika koje govori, ali je istakao jednu stvar po prvi put pred odlazak na egzibiciju u Rijad.

O saksofonu je pri~ao ranije, ali ne i o glumi.

„Ima mnogo stvari. Zainteresovan sam za mnogo toga. I daqe `elim da nau~im da sviram saksofon! Da zaista nau~im. Pre nekoliko godina sam svirao pristojno jedno vreme, ali sam onda postao lo{ jer nisam dovoqno i redovno ve`bao. Podsetili ste me sada na to. Voleo bih da nau~im da pevam, da sviram neke instrumente. Saksofon je broj jedan, ali bih voleo da nau~im da sviram i ostale. Voleo bih da nau~im i da glumim u pozori{tu, obo`avam pozori{te. Pozori{te pre svega, ali volim i filmove. Ipak, vi{e volim interakciju u`ivo. Volim komediju i poku{avam da pokupim neke trikove od prijateqa koji su glumci“, poru~io je \okovi}.

Zatim je pojasnio da se tu wegovo interesovawe za umetnost ne zavr{ava.

„Voleo bih da na~im da slikam i crtam i da pravim stvari. Tako|e sam veoma strastven kada su u pitawu stvari u vezi sa zdravqem, oporavkom, zanimaju me sportska nauka, biotehnologija… To je veliki spisak stvari koje me zanimaju, neke od mojih investicija odnose se upravo na ta poqa i poku{avam u razli~itim partnerstvima da razvijam brendove. Moj tim i ja poku{avamo da spojimo sve kako bismo napravili grupu jakih brendova. Voleo bih da svoj brend pro{irim van tenisa, van filantropije, u svet biznisa, velnesa i vi{e od toga“, ka`e \okovi}.

Zvani~no: Rafael Nadal ide u penziju, poznato gde i kada zavr{ava karijeru

Rafael Nadal, legendarni teniser, zvani~no }e se penzionisati posle nastupa na Dejvis kupu u novembru ove godine (19. do 24.), potvrdio je sam [panac.

Nadal je na svim dru{tvenim mre`ama objavio emotivan video tokom kog je saop{tio zvani~no i kraj karijere.

Na ~ak 12 jezika Rafa se zahvalio navija~ima {irom sveta, a me|u wima na{ao se i srpski – „Hvala svima“, pisalo je na }irilici.

„Pozdrav svima. Ovde sam kako bih vas obavestio da zavr{avam profesionalnu karijeru. Realnost je da su iza mene neke te{ke godine, posebno posledwe dve. Mislim da nisam mogao da igram bez limitacija. Ovo je naravno te{ka odluka, za koju mi je bilo potrebno odre|eno vreme da je donesem. Ali, u `ivotu sve ima po~etak i kraj i mislim da je ovo pravo vreme da zavr{im karijeru koja je bila duga~ka i mnogo uspe{nija nego {to sam ikada mogao da zamislim.

Pobednik turnira usred pustiwe dobi}e duplo vi{e novca! Nestvarno, ali to samo govori koliko sve lako.

Ovaj turnir je na kraju „uguran“ izme|u mastersa u [angaju (zavr{en u nedequ) i mastersa u Parizu (po~iwe krajem oktobra). Bi}e igran istovremeno kada su na programu turniri iz serije 250 u Stokholmu (jedan od najboqe organizovanih na svetu) i u Antverpu. Ipak, to po pravilima ne bi smelo da se radi.

Naime, ATP je stavio pravilo da ne smeju da budu organizovane egzibicije koje traju du`e od dva dana zaredom u nedeqama kada postoje ATP turniri. Kako to da se onda turnir u Rijadu odr`ava?

Pa, arapski {eici su prona{li na~in da izigraju pravila i da iskoriste „rupu u pravilniku“. Tu na scenu stupa raspored. Naime, igra}e se egzibicija dva dana zaredom, onda }e uslediti dan pauze, a onda }e ~etvrtog dana biti odigrano finale. Time je prakti~no zaobi|ena zabrana ATP koji je sada nasamaren.

Zanimqivo je da su Siner i Alkaraz ~ak odlu~ili da se povuku sa turnira u Bazelu i Be~u (serija 500) kako bi se posvetili egzibiciji.

Ovaj turnir je organizovan u okviru velikog projekta kraqevske porodice Saudijske Arabije koja poku{ava da prebaci centar svetskih sportova u Rijad ili Xedu. Ve} su dobili organizaciju „Next Gen“ turnira, Javni fond Saudijske Arabije je postao sponzor ATP, pa je ova organizacija odlu~ila da „za`muri“ na ovu egzibiciju koja je ozbiqni presedan. Glavni organizator ovog projekta je Turki bin Abdul Mohsen Al-[eik koji je savetnik kraqevske porodice i fokusiran je na razvoj sporta.

Ovo je samo po~etak saradwe sa projektima koje `eli da po{aqe poruku ATP da mora da razmisli kako da se odupre ogromnim novcima.

Veoma sam uzbu|en {to }e mi posledwi turnir biti finale Dejvis kupa gde }u predstavqati svoju zemqu. Mislim da sam obrnuo ceo krug, jer mi je jedan od prvih uspeha u karijeri bilo igrawe u finalu Dejvis kupa u Seviqi 2004. godine. Ose}am se veoma, veoma sre}nim zbog svih stvari koje sam do`iveo. @elim da se zahvalim celoj teniskoj industriji. Svima koji su deo ovog sporta, svim svojim kolegama, posebno mojim najve}im rivalima. Proveo sam mnogo sati sa wima i pro`iveo mnogo trenutaka koje }u pamtiti ceo `ivot“, rekao je [panac. Poku{avao je Nadal da se oporavi od brojnih povreda, ali je sada do{ao kraj i [panac }e karijeru zavr{iti sa 22 grend slem titule.

ZA OVIM PLA^U QUBITEQI TENISA, KRAJ NAJVE]EG RIVALSTVA:

150 nezaboravnih duela \okovi}a, Nadala i Federera

Novak \okovi}, Rafael Nadal i Roxer Federer ispisali su istoriju tenisa na razne na~ine, a wihovi dueli vi{e nisu mogu}i - bar ne kao zvani~ni me~evi.

[panski teniser je u ~etvrtak zvani~no objavio da }e se povu}i i oti}i u penziju posle Dejvis kupa ove godine, {to ujedno zna~i da je okon~ano najve}e rivalstvo u istoriji tenisa.

^lanovi „velike trojke“ vi{e nikada ne}e imati me|usobne me~eve, ali su iza sebe ostavili ~ak 150 nezaboravnih duela. Naime, kako je Nadal zavr{io karijeru, postalo je jasno da }e sa \okovi}em stati na 60 me|usobnih okr{aja, {to nikada pre niko nije imao. Srbin je slavio 31 put, dok je Nadal u 29 navrata izlazio kao pobednik.

Posledwi duel wih dvojice bio je na Olimpijskim igrama ove godine, kada je Novak rutinski sa 2:0 slavio, ne znaju}i da }e to biti Rafin posledwi zvani~ni me~ do objave da ide u penziju. Drugo najve}e rivalstvo u istoriji tenisa, jeste ono izme|u Novaka i Roxera, koji su odigrali ~ak 50 me~eva, a skor je 27-23 u korist \okovi}a.

Na tre}em mestu nalaze se Nadal i Federer sa 40 me|usobnih me~eva, a [panac je boqi, jer ima 24 pobeda, naspram 16 koliko ima Roxer.

Ono {to je zaista neverovatno jeste da su \okovi}, Nadal i Federer odigrali ta~no 150 me~eva izme|u sebe, a suvi{no je napisati ko je najuspe{niji od wih trojice.