Srpski glas 7. novembar

Tema nedeqe:

TE[KA TRAGEDIJA U NOVOM SADU

Intervju nedeqe

VOJISLAV VOJA BRAJOVI], BARD SRPSKOG GLUMI[TA Izgubili smo bitku protiv kulova

Nastradalo 14 osoba, troje jo{ uvek u kriti~nom stawu nakon pada nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu l l l Aleksandar Vu~i}: Ne znam ko je ta~no kriv za nesre}u u Novom Sadu

Vlast danima skre}e pa`wu sa odgovornih za nesre}u u Novom Sadu U opasnosti od ru{ewa cela zgrada @elezni~ke stanice

Putopis RAZGLEDNICA IZ SARAJEVA Samo duh Ba{~ar{ije ostao isti

Mozaik Nikola Tesla 1926. godine opisao je do detaqa kako }e izgledati moderan mobilni telefon

Strana

Strana

Strana

]ulibrk: Vu~i} nas sada ube|uje da nesre}a u Novom Sadu nema veze s korupcijom, a ima

"U ovoj zemqi se ovoliko gradi da bi se neko ugra|ivao. I ni{ta se ne radi transparentno, ugovori se kriju, a dodatno me pla{i da istraga o nesre}i u Novom Sadu uop{te ne}e biti zavr{ena do kraja", ka`e urednik u nedeqniku Radar Milan ]ulibrk. Dodao je da je skandalozno da je predsednik Srbije "poku{ao da nas ubedi da slu~aj nema veze s korupcijom, a ima".

Goran Vesi} je i formalno podneo ostavku na funkciju ministra gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture u Vladi Srbije, usled pritiska javnosti nakon obru{avawa nadstre{nice na ulazu u @elezni~ku stanicu Novi Sad kada je 14 osoba poginulo, a tri su te{ko povre|ene.

„Pa`qivo sam slu{ao Vesi}a na konferenciji za novinare, u~inilo mi se u jednom momentu da se preovladao ose}aj da postoji odgovornost, ali je onda dve tre}ine vremena poku{ao da nas ubedi da se ne ose}a odgovornim. Onda nije ni morao da podnosi ostavku. A ve}ina gra|ana smatra da postoji barem komandna odgovornost. Jer ovo {to se desilo ne mo`e da se izbri{e, da se zatamni kao oni delovi ugovora“, rekao je ]ulibrk.

Kako je rekao, 14 osoba je poginulo jer posao nije odra|en kako je trebalo i kako zakoni nala`u.

„Dakle, ne~iji propust je bio… Nekoliko sati nakon Vesi}a, sve to sam slu{ao od predsednika dr`ave, koji nas je ube|ivao da je vi{e kriv projektant te nadstre{nice pre 60 godine, ne vode}i ra~una da je ona stajala svih ovih 60 godina dok oni nisu po~eli da je ne{to popravqa-

ju, da rade ne{to bez osnova u gra|evinarstvu, a slu{ali smo ovih dana o tome – da ako optere}ujete neku konstrukciju dodatnim teretom, neko je morao da prera~una da li ta konstrukcija mo`e to da izdr`i“, ocenio je ]ulibrk.

Alo, kako je rekao, „na{a vlast voli ~elik, gvo`|e, mermer, beton… sve u nameri da bude {to lep{e, da nas impresionira“.

„Kona~no, bili smo najpre svedoci da su nam govorili da rekonstrukcije nadstre{nice nije ni bilo. Kao da je vi{a sila {to se sru{ila. Ne, nije vi{a sila, to je stvarno zlo~in i za to neko mora da odgovara. Ostavka jednog ministra nije dovoqna“, naglasio je.

]ulibrk je kazao da se nada, ali i da sa druge strane, sumwa da }emo saznati ko je stvarno odgovoran.

„Kao {to nismo saznali ko je odgovoran za Savamalu, kada je odgovornost prihvatio policajac, {ef smene, jer mu je obe}ano da }e mu biti legalizovana nelegalno sagra|ena ku}a na Zvezda-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

ri. Kada vlast nije ispunila svoj deo nagodbe, tek tada je on priznao da je prihvatio krivicu u zamenu da se prekine daqa istraga. Da li }e neko biti iznena|en da }e i ova istraga biti prekinuta ako neko prihvati odgovornost zarad ne~ega. Kao {to i javnost sumwa jer nismo videli dva minuta snimka, da je krivac voza~ Zorana Babi}a, niko od nas ne}e biti siguran u to, jer nismo videli dva minuta s naplatne rampe“, podsetio je gost N1. Vesi} je u svom obra}awu prozvao i ranija rukovodstva i mi-

nistarstva i `eleznica.

„On je rekao da }e i oni da do|u na dnevni red. I ja se nadam da }e do}i na dnevni red. Nekoliko qudi se u tom ministarstvu smewivalo. Vesi} je nasledio Momirovi}a, tamo je sedela i Zorana Mihajlovi}. Ali, ono {to mene najvi{e brine, osim ovoga {to se desilo i da mo`e da se ponovi, znamo da se ni{ta ne radi transparentno, ugovori se kriju, a pla{i me da istraga ne}e biti zavr{ena do kraja“, rekao je.

]ulibrk ka`e i da je „Vu~i} poku{ao da nas ubedi da ni{ta od ovoga nema veze s korupcijom“.

„Kako nema veze?! Ima veze“, tvrdi. Ali, Vu~i} je, ka`e, ve} presudio. „A {ta rade sudovi? Da li je to vid pritiska na sud“, pita ]ulibrk.

„Zoran \aji} je rekao da je upozoravao, a u tu`ila{tvu ga samo nisu pitali o mogu}oj korupciji, a on je danima pomiwao i tu mogu}nost. U ovoj zemqi se ovoliko gradi da bi se neko ugra|ivao. Moravski koridor, iza|e cena, Kinezi ponude za 600 miliona, dr`ava prihvati Behtel za 900 miliona, dok bude zavr{en

ko{ta}e dve milijarde“, izjavio je ]ulibrk.

A i pored toga, dodaje, na kraju je pitawe kvaliteta i toga ko radi nadzor.

„Pa ista osoba bila je zadu`ena i za projekat i za nadzor u Novom Sadu! To je besmisleno, sam sebe kontroli{e{“, naveo je. ]ulibrk ka`e i da je, kada je stanica Prokop trebalo da se otvori, da se radilo 24 sata.

„Jer je trebalo da se otvori ore|enog datuma, pred izbore. Onda su oni iza{li, slikali se, oti{li, a radovi su nastavqeni. Ovde (u Novom Sadu) radovi nisu zavr{eni i zato verovatno imamo gubitak qudskih `ivota. Ovde su va`niji rejtinzi od qudskih `ivota“, ka`e.

]ulibrk nagla{ava da, kada je u pitawu javni novac, nijedan ugovor ne sme da bude tajni. „Nema tajni kada je u pitawu javni novac. Gra|ani ove zemqe moraju da znaju gde zavr{ava wihov novac. Ako firme tra`e tajnost, ne}ete sklapati ugovore s wima. I nema veze da li su kineske, turske, ameri~ke firme, i one u~estvuju u tim koruptivnim poslovima“, ka`e ]ulibrk.

Spasilac Rakovi}: Najte`e je bilo kada smo na{li deku koji je zagrlio unuke, to se ne zaboravqa

"Kada sam primio poziv i dobio informaciju da je pala nadstre{nica u Novom Sadu zvu~alo je sve nerealno. Nismo znali {ta se ta~no de{ava. Ali kad smo stigli tamo videli smo da je u pitawu velika nesre}a i da ima puno `rtava. Prvo smo mislii da je nastradalo 30-tak qudi, ali pregledom sigurnostnih kamera utvrdili smo da je u pitawu 17", rekao je Ivan Rakovi}, iz Organizacije za tragawe i spasavawe Srbije.

„Niko nije o~ekivao tako veliku nesre}u jer smo dobili informaciju da je re~ o padu nadstre{nice i svi smo zami{qali to druga~ije. Odmah smo po~eli da razmi{qamo {ta }emo i kako, ali znamo da se prvo tra`e pre`iveli. Kad smo stigli u Novi Sad tamo su ve} bili pripadnici Sektora za vanredne situcacije, prikqu~ili smo se i bili smo pod wihovom komandom“, prepri~ava kobni dan Ivan Rakovi} iz Organizacije za tragawe i spasavawe Srbije.

On navodi da su prvo vikali i dozivali kako bi saznali i ~uli ima li koga `ivog ispod ru{evina.

„Kada smo dobili povratnu informaciju ra{~i{}avali smo i rukama i ma{inama. Onda je stigla i te{ka mehanizacija. Sve je trajalo jako dugo, du`e od osam sati“, obja{wava Rakovi}.

On ka`e da su osim qudi iz wihove organizacije ru{evine ra{~i{}avali i qudi iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, da je policija je obezbe|ivala mesto nesre}e, kao i da su ekipe Hitne pomo}i bile na licu mest.

„Svi su morali da rade svoj posao, radimo sa nadstre{nicom koja je pala i nije stabilna, puno je ma{ina prisutno, neka bi mogla da povredi nekog. Dolazile su porodice i tra`ile svoje koji su na `alost bili ispod nadstre{nice. Bilo je stra{no“, ka`e Rakovi}.

„STRAH OD TOGA DA ]U NA]I NEKOGA KOGA POZNAJEM OGROMAN“

Spasila Rakovi} ka`e da je od samog starta kada im je javqeno za nesre}u imao strah da nije neko koga poznajem u ru{evinama.

„Imamo puno prijateqa iz Novog Sada. Stalno razmi{qam da li je neko koga znam ispod. Zaista, nikad ne znate na {ta }ete nai}i, jako je te{ko. I sami se pitamo kako ostajemo racionalni posebno jer nemamo ~esto ovakva iskustva. Me|utim imamo treninge, simulacije, u~imo i spremamo se

za to da budemo spremni za svaku situaciju. Ipak, ne mo`ete biti spremni za sve, ali kada se tehni~ki pripremite malo je lak{e, va`ni su i qudi sa kojima radite jer smo jedni drugima podr{ka“, obja{wava on.

Postoje situacije u kojima ni jedan spasilac ne mo`e sve da podnese.

„Tada se qudi sklone jer ne mogu sve da izdr`e. U ovoj tragediji najte`i trenutak za sve je bio taj kada smo do{li do deke i dvoje male dece. To su bile wegove unuke, koje je on zagrlio u trenutku pada. Ta slika }e zauvek ostati urezana u na{a se}awa“, ka`e Rakovi}.

Spasilac Ivan Rakovi}, iz Organizacije za tragawe i spasavawe Srbije u~estvovao je i u spasavawu posle razornog zemqotresa koji je pogodio Tursku.

„U Turskoj je bila nesre}a mnogo ve}ih razmera, druga~ije je bilo. Novi Sad je grad u kojem sa `iveo. Turska je bila profesionalnija, a Novi Sad mi je li~an. Obe stvari su jako te{ke, u Turskoj smo se na{li prvi put u takvoj situaciji. Veliki broj sru{enih zgrada, mnogo `rtava i nikada se ne mo`ete skroz pripremiti za to“, ka`e on i dodaje:

„Ovih dana smo stalno u komunikaciji sa kolegama koje su bile tamo. Ima}emo i sastanak i razgovara}emo, da vidimo kako smo posle svega jer je sve jako te{ko i bi}e potrebno mnogo vremena da se oporavimo“, zakqu~uje Ivan Rakovi} iz Organizacije za tragawe i spasavawe Srbije.

Kristofer Hil: Odluku

o pridru`ivawu NATO-u treba da donese Srbija,

uveravam vas da smo mi

za to veoma zainteresovani

„Mislim da su SAD, a iskreno i Evropska unija, vrlo zainteresovane da pomognu Srbiji u obnovi wenog suvereniteta u energetskom sektoru. Srbija godinama mora da pozajmquje ili kupuje energiju od drugih zemaqa. To nije lo{e samo po sebi, ali Srbija ne sme da se na|e u situaciji u kojoj Rusija koristi energiju kao politi~ko sredstvo. Mislim da dolazi vreme kada to vi{e ne}e biti slu~aj“, rekao je ambasador SAD u Beogradu, Kristofer Hil u intervjuu za Pola sata Demostata.

“Evropska unija nije bezbednosna organizacija per se; ona je ekonomska i politi~ka organizacija. Ali svakako, kada qudi razmi{qaju o budu}nosti Ukrajine i Zapadnog Balkana, bezbednosna pitawa svakako dolaze u prvi plan u ovim te{kim vremenima. Mislim da je ovo pitawe ponovo aktuelizovalo nedovr{en posao koji stoji pred evropskim arhitektama“ rekao je ambasador SAD u Beogradu, Kristofer Hil u intervjuu za Pola sata Demostata

Govorio je i o unapre|ewu odnosa izme|u Srbije i SAD, posebno u tehnolo{kom sektoru i zelenoj ekonomiji, oceniv{i da su odnosi izme|u dve dr`ave „trenutno na vrhuncu od raspada Jugoslavije“. Podsetio je na misiju Halijard, ali i na bilateralne odnose Srbije i SAD koji traju 143 godine, napomiwu}i da „imamo nasle|e iz pro{losti, koje je uglavnom veoma dobro, ali ne uvek, i stoga se moramo baviti tim pitawima iz pro{losti, ali je va`no da zaista idemo napred, i mislim da to i ~inimo“.

Izdvojio je kao izuzetno va`nu saradwu u oblasti energetskog sektora koji je postao bezbednosno pitawe i naveo primere saradwe koje toj oblasti SAD i EU pru`aju Srbiji. Smatra da je NATO savez va`an za kolektivnu bezbednost, jer svoju bezbednost delite sa drugima.

„Mislim da su SAD, a iskreno i Evropska unija, vrlo zainteresovane da pomognu Srbiji u obnovi wenog suvereniteta u energetskom sektoru. Srbija godinama mora da pozajmquje ili kupuje energiju od drugih zemaqa. To nije lo{e samo po sebi, ali Srbija ne sme da se na|e u situaciji u kojoj Rusija koristi energiju kao politi~ko sredstvo. Mislim da dolazi vreme kada to vi{e ne}e biti slu~aj“, rekao je ambasador Hil.

Na pitawe koje bi benefite Srbija imala od pristupawa NATO-u, odgovorio je da „glavno pitawe odbrane jeste, kao {to smo videli u ovom stra{nom sukobu nastalom zbog ruske agresije na Ukrajinu, da je veoma te{ko boriti se samostalno. Dobro je imati prijateqe, imati saveznike. Za Srbiju bi bilo va`no da ima saveznike, {to bi su{tinski zna~ilo da nijedna zemqa ne bi `elela da napadne Srbiju, jer bi ona imala NATO saveznike. Osnovni princip NATO-a je, naravno, da je napad na jednu ~lanicu napad na sve. To je sr` alijanse. Ali opet, to je ne{to {to zavisi od odluke gra|ana Srbije. Ne `elim da promovi{em NATO gra|ani mogu sami da se informi{u, da razmisle, da slu{aju. Nisu im potrebne strane diplomate da im govore {ta da rade“.

Dodao je da odluku o pridru`ivawu NATO-u treba da donese Srbija, ali da „bismo voleli da Srbija bude ne samo na{ prijateq i partner, {to ve} jeste, ve}, kada gra|ani Srbije to budu razmotrili, i da eventualno postane ~lan NATO-a. Uveravam Vas da bismo za to bili veoma zainteresovani.“

Odgovaraju}i na konstataciju i pitawe, da monitorinzi Demostata pokazuju nepostojawe kriti~kog mi{qewa i odsustvo opozicionih stranaka na Javnom servisu RTS, ali na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, rekao je da „o ovim pitawima je lak{e razgovarati nego ih sprovesti, ali mislim da Srbija razume {ta treba da u~ini“. Smatra da je potrebno vreme, ali veruje da „demokratski sistem zavisi od dobro informisanog bira~kog tela, dobro informisane javnosti. Demokratija zavisi od gra|ana koji su, pre svega, tolerantni jedni prema drugima i razli~itim stavovima i imaju odre|eni nivo poverewa u institucije koje ih vode.“

Posle prve epizode serije „Sabqa“ pohvala za pohvalom – hrabra

re{ewa i fantasti~ni

Da je „Sabqa“ naji{~ekivanija serija godine, potvrdili su preliminarni rezultati gledanosti – „Sabqa“ je bila najgledanija serija u Srbiji. Prvu epizodu je pratilo vi{e od 1.300.000 gledalaca, a udeo u gledanosti je bio ~ak 28,1 odsto. U nedequ je na programu bila druga epizoda.

Dok novine donose naslove da je „cela Srbija gledala Sabqu“, da je „Mi}anovi} briqirao u ulozi Zorana \in|i}a“ i da }e „Sabqa biti jedna od najuzbudqivijih produkcija na ovim prostorima“, preliminarni rezultati gledanosti bele`e vi{e od 1.300.000 gledalaca.

I na dru{tvenim mre`ama – komentari da je prva epizoda bila odli~na, da ima hrabra re{ewa, da su glumci svi do jednog fantasti~ni, pa ~ak i da su zamerke tra`ene, ali da ih za sada nema. I od kolega sti`u pohvale.

„Ako se po Jutru – wihovoj prethodnoj seriji, dan poznaje, onda prva epizoda koju su re`irali Goran Stankovi} i Vlada Tagi}, je zaista donela jedno veliko uzbu|ewe. ^ini mi se da je sino} to u Beogradu, u Srbiji bio veliki doga|aj, zaista veliki

glumci

filmski poduhvat i ono {to je bilo izuzetno va`no da je rediteqski par prona{ao pravi ugao ove pri~e. Vanserijski glumac Dragan Mi}anovi} je zaista napravio pravu distinkciju u odnosu i na sam istorijski lik. Ja jo{ jednom ~estitam. Cela ekipa ove serije Sabqa je napravila vrhunski posao, ja sam ponosan na moje kolege“, ka`e rediteq Darko Baji}. Marko Popovi}, scenarista trilera Poziv, na Festivalu u Sarajevu je odgledao dve epizode Sabqe.

„Mislim da je sama serija izuzetno napeta, dinami~na, dramatur{ki odli~no postavqena.

Pre svega bih pohvalio ~iwenicu da su osim glavnog junaka Zorana \in|i}a, druga tri, odnosno ~etiri junaka zapravo fiktivni likovi, {to je dalo autorima prostor za ve}u kreaciju. I tako|e pohvalio bih ~iwenicu {to se nisu trudili, kao {to to rade u nekim drugim na{im serijama, da glumci savr{eno fizi~ki li~e na likove koje tuma~e, nije bilo tih intervencija na fizi~kom izgledu, maski, specijalnih efekata i drugih stvari“, rekao je Popovi}.

Druga epizoda prati de{avawa posle ubistva premijera, uvo|ewe vanrednog stawa i pokretawe akcije „Sabqa“.

AMERI^KA LISTA NAJMO]NIJIH VOJSKI SVETA:

Da li je Srbija zaista na 18. mestu?

Pozicija Srbije, ali

i velikog broja drugih zemaqa, otvara niz pitawa u vezi sa kriterijumima

kori{}enim pri sastavqawu liste

Ameri~ki ~asopis "Ju Es wuz end vorld riport" je pre nekoliko dana objavio rang-listu najja~ih vojski na svetu, a interesantno je da su se, umesto ameri~kih kako to obi~no biva, na prvom me-

sije i SAD, mo`e se uo~iti niz iznena|ewa. Tako se na tre}em mestu nalazi Izrael ({to se verovatno pravda sukobima koje ova zemqa trenutno vodi), i to odmah iznad Kine, a zatim slede Ju`na Koreja, Iran, Velika Britanija, Ukrajina Nema~ka i Turska. Primetno je da se u prvih deset zemaqa ne nalaze ~etiri nuklearne sile – Francuska (11. mesto), Indija (14. mesto), Severna Koreja i Pakistan koje su u potpunosti izostavqene sa liste. Osim toga, ostaje nejasno kako je Belorusija postavqena iznad Indije, Saudijske Arabije i Poqske, ali i kako to da se Srbija, uz svo du`no po{tovawe prema

stu na{le Oru`ane snage Ruske Federacije.

Budu}i da je tokom rangirawa kori{}en niz kriterijuma, ukqu~uju}i i borbeno iskustvo, tj. u~e{}e u ratovima i oru`anim sukobima, ne treba da ~udi {to se ruska vojska na{la ispred ameri~ke, naro~ito imaju}i u vidu mo} wenih kopnenih snaga. Istovremeno odmah nakon Ru-

na{oj vojsci, na{la na zavidnoj 18. poziciji.

Prema mi{qewu vojnog analiti~ara Andreja Mlakara, najverovatniji razlog za to jesu skora{we nabavke naoru`awa i vojne opreme Vojske Srbije.

"Tu postoji nekih 50 kriterijuma raznih, po ~ijim osnovama se vojske rangiraju na osnovu stepena wihove ja~ine. Vojska Srbije

je zauzela 18. mesto verovatno na osnovu nabavki, konkretno kineskog sistema PVO kratkog dometa HKu-17, kao i ulazak dronova kamikaza u operativnu upotrebu", izjavio je Mlakar i istakao da je "Srbija jedina zemqa na Balkanu koja u operativnoj upotrebi ima letelice ove vrste".

Me|utim, navodi on, ako su nabavke zaista bile jedan od glavnih kriterijuma, ostaje nejasno kako je Hrvatska zavr{ila tako nisko (53. mesto), imaju}i u vidu da je kupila francuske vi{enamenske borbene avione "rafal" i ameri~ka borbena vozila pe{adije "bredli" (koja i daqe nisu uvedena u operativnu upotrebu).

"Dakle, mogu}e je da je za rangirawe kori{}en kriterijum vezan za nabavku tehnike, pre svega za izdvajawe buxetskih sredstava. Vredi napomenuti da Srbija ve} prema{uje ulagawe pojedinih ~lanica NATO-a kada su u pitawe koli~ine nabavqenih ili sredstava koja }e se nabaviti", smatra Mlakar i dodaje da je mo`da na pozicionirawe Srbije uticala odluka o vra}awu obaveznog vojnog roka.

Ipak, vredi podsetiti da su autori liste naveli da je mo} oru`anih snaga zemaqa {irom sveta procewena i na osnovu ankete u kojoj su u~estvovali "predstavnici elita i poslovnih krugova, kao i obi~ni gra|ani". Upravo ovo mo`e objasniti blago re~eno ~udno rangirawe i pozicionirawe pojedinih zemaqa, kao i izostavqawe dve od osam (devet ako ra~unamo Izrael) nuklearnih sila na svetu.

TE[KA TRAGEDIJA U NOVOM SADU

Nastradalo 14 osoba, troje jo{ uvek u kriti~nom stawu nakon pada nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu

Obru{ena nadstre{nica

Paqewe sve}a za nevine `rtve, na `alost, postala je uobi~ajena u Srbiji

Novi Sad je obavila tuga gde svaka ulica odi{e bolom. Ali ne tuguje samo Novi Sad, tuguje cela Srbija gde se gra|ani okupqaju na protestima da odaju po~ast nastradalima nose}i transparente koji postaju glas onih koji vi{e ne mogu da govore. ^etrnaest nedu`nih qudi, a me|u wima i dvoje dece, izgubilo je `ivot ~ekaju}i voz, ne slute}i da im je to posledwa stanica. U jednom trenu, wihovi snovi i nade nestali su pod te`inom betona, ostavqaju}i za sobom prazninu i pitawa bez odgovora. A jedno od kqu~nih je - ko je odgovoran? Kako je mogu}e da se ovako ne{to dogodi? [ta zapravo znamo o nezapam}enoj tragediji, a neki bi rekli i zlo~inu, koja je celu Srbiju ostavila u suzama?

Iako dani prolaze, jo{ nije zvani~no saop{teno kako je do{lo do obru{avawa nadstre{nice na @elezni~koj stanici i ko snosi odgovornost za gubitak 14 nedu`nih `ivota.

U nastojawu da razjasne okolnosti tragedije, nezavisni stru~waci, mediji, pre svih oni slobodni, i ogor~eni gra|ani fokusiraju se na detaqe rekonstrukcije stanice, makar one dostupne javnosti. Istra`uju se na~ini na koje su radovi izvo|eni, ali i eventualne informacije koje nisu bile (ne)transparentne tokom samog procesa. Prema dostupnim informacijama, rekonstrukciju je obavqala kineska kompanija, a u projekat, prema re~ima ministra Gorana Vesi}a, ulo`eno je 65 miliona evra. Rekonstrukcija @elezni~ke stanice Novi Sad zapo~ela je u oktobru 2021. godine, a stanica je prvi put sve~ano otvorena u martu 2022. godine, usred predizborne kampawe.

Ubrzo nakon otvarawa, stanica je ponovo zatvorena zbog nastavka radova, iako javnost nije obave{tena o kojim se ta~no radovima radi, niti za{to je uop{te i otvarana ukoliko nije bila zavr{ena. Od po~etka rekonstrukcije do danas, stanica je imala vi{e sve~anih otvarawa, a posledwi put otvorena je 5. jula ove godine u prisustvu dr`avnog vrha na ~elu sa resornim ministrom Goranom Vesi}em.

Ipak, svega nekoliko meseci kasnije do{lo je do fatalnog obru{avawa nad-

stre{nice za koju nadle`ni tvrde da nije bila deo rekonstrukcije. Pa kako je onda stanica, koja je bila mesto sve~anih otvarawa, postala mesto nesre}e?

Pored pomenutog ministra gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Gorana Vesi}a, sve~anom otvarawu u julu prisustvovali su i gradona~elnik Novog Sada Milan \uri} i predsednica pokrajinske Vlade Maja Gojkovi}. Ona je tada izrazila zadovoqstvo {to je @elezni~ka stanica u Novom Sadu zavr{ena, i {to }e gra|ani Novog Sada, i svi drugi putnici koji dolaze i odlaze iz tog grada, mo}i da u ovom „savremenom delu `elezni~ke stanice na najmoderniji, bezbedan i najefikasniji na~in obezbede sebi kartu“. Dodala je i to da je stanica, ~ija se nadstre{nica samo nekoliko meseci kasnije uru{ila, ura|ena po svim evropskim standardima.

Me|utim, nakon stravi~ne tragedije, vlast je ubrzano po~ela da pronalazi izgovore i uklawa dokaze rekonstrukcije. Mewaju se ve} objavqeni tekstovi o renovirawu, skida se odgovornost, a jedan od osnovnih narativa je da nadstre{nica nije bila predmet rekonstrukcije. Ide se ~ak dotle da se krivica pripisuje pokojnom arhitekti Imreu Farka{u, koji je stanicu projektovao 1964. godine, a koja je izgra|ena za svega osam meseci.

“Po originalnom dizajnu, nadstre{nica je iznad samih ulaznih vrata stanice imala je velike otvore, celom svojom {irinom. U trenutku kada se sru{ila, odjednom i u komadu, ogromna nadstre{nica je iznad pomenutih otvora imala je masivnu ~eli~no-staklenu konstrukciju celom du`inom, ~ija se te`ina meri tonama i ona je postavqena tokom rekonstrukcije”, objavio je nedeqnik Radar.

ODBACIVAWE ODGOVORNOSTI

Ubrzo nakon nesre}e, pojavile su se fotografije koje nedvosmisleno prikazuju ne samo izvo|ewe radova, ve} i tone stakla i ~elika koje su dodate na postoje}u nadstre{nicu. Svaka promena optere}ewa zahteva pa`qivo razmatrawe prilikom stati~kih prora~una. Na`alost, izgleda da to ovde nije bilo uzeto u obzir.

Uprkos svemu tome, ministar Goran Vesi}, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, odbacuju odgovornost i ~iweni-

cu da su se, ako ne na samoj nadstre{nici, onda makar oko we izvodili radovi. Odlu~no tvrde da „nadstre{nica nije rekonstruisana“, {to dodatno budi sumwu u transparentnost i odgovornost vlasti. Tako|e, na sajtu gradwa.rs je do nesre}e pisalo druga~ije. U tekstu koji je objavqen 17. jula ove godine navodi se da je u sklopu rekonstrukcije stanice postavqena i ~eli~na nadstre{nica:

“U prvoj fazi zgrada je dobila novu ~eli~nu nadstre{nicu, a po zavr{etku druge faze rekonstruisana je i plafonska povr{ina sastavqena od istovetnih ‘pozla}enih’ kvadratnih plo~ica“, navodu se u tekstu.

U prilog tome da Goran Vesi} nije govorio istinu kada je rekao da na nadstre{nici nije bilo radova govorio je i in`ewer geologije Zoran \aji} koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu.

„Prvo, nije istina ovo {to izjavquju zvani~nici. Na nadstre{nici je ra|eno. U prvoj fazi je ra|ena reparacija keramike koja je bila na plafonskom delu i ra|eno je samo {minkawe te nadstre{nice. U drugoj fazi, tokom rada na fasadi zgrade i rada na rekonstrukciji kamene obloge, poslao sam u martu 2023. jedan izve{taj izvo|a~ima i svi su dobili te izve{taje od ministarstva pa na dole, u kome sam tra`io da se sa pro~eqa zgrade skinu mermerne plo~e i da se proveri kakva je podloga ispod tih mermernih plo~a, da se podloga reparira i da se stave nove mermerne plo~e, {to je ina~e bilo predvi|eno projektom“, rekao je on.

PROJEKTOVAWE REKONSTRUKCIJE BEZ IJEDNOG GRA\EVINSKOG IN@EWERA ZA KONSTRUKCIJE

Kako smo pisali, u projektovawu rekonstrukcije zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu nije u~estvovao nijedan gra|evinski in`ewer za konstrukcije.

Prema dokumentaciji projekta Saobra}ajnog instituta CIP koji su iza{li u javnost, na ovom elaboratu anga`ovano je ~etvoro arhitekata za “ure|ewe unutra{wih prostora i unutra{wih instalacija vodovoda i kanalizacija”, dok je glavni projektant “odgovorni projektant saobra}ajnica”.

Imaju}i u vidu da na projektu niko od potpisnika nije specijalizovan za ovakve radove, bilo je pitawe dana kada }e se dogoditi tragedija.

„Ja na ovom spisku ne vidim nijednog projektanta sa licencom 310, {to je licenca in`iwera za konstrukciju i to je problem. Ako su bilo {ta radili u konstruktivnom smislu, apsolutno je nedopustivo da nema prora~una i da je ra|eno bez in`ewera za konstrukciju. Za `enu koja je potpisana kao glavni projektant, ja uop{te nisam sigurna da ona sme ovo da potpi{e sa svojim licencom 315, {to je odgovorni projektant za puteve i `eleznicu”, ka`e Andrijana Milovanovi}, gra|evinska in`ewerka za konstrukcije sa vi{edecenijskim iskustvom na poziciji vode}eg in`ewera. Kako ka`e, wene kolege godinama svedo~e prilago|avawu propisa investitorima.

TRA@IMO ODGOVORNE ZA GUBITAK QUDSKIH @IVOTA

“Nas, konstruktivnih in`ewera ima malo i retko ko }e od nas da napravi kompromis i da potpi{e ne{to {to ne treba. Kada su to shvatili, pre desetak godina po~eli su da daju zakonsko pravo da ovakve poslove daju qudima koji to ne znaju, i koji }e to sve da potpi{u i za`mure, da odobre, nema veze {to ne znaju za 50, 100, 1.000 evra… Na{ zakon, na `alost, dozvoqava da za neke mawe objekte prora~un rade arhitekte, ali u ovom slu~aju treba pitati te qude koji su potpisali ovaj projekat ko od vas ima pravo da potpi{e neki stati~ki prora~un?”, ka`e Milovanovi}eva.

Ona dodaje da su u slu~aju radova na ovoj nadstre{nici, uprkos upodobqavawu zakona u korist investitora, morali biti anga`ovani iskqu~ivo “konstruktivci”. Va`no je napomenuti i da apsolutno niko nijednog trenutka nije pomenuo da }e biti proveren kvalitet celokupnih radova na `elezni~koj stanici. I ne, ne politizujemo tragediju, ve} tra`imo odgovorne za gubitak qudskih `ivota jer smo to kao dru{tvo du`ni onima koji su izgubili svoje najmilije. Du`ni smo da tra`imo odgovore u ime onih ~iji glas ne dopire do institucija kako sutra ne bismo palili nove sve}e kad bezbri`no krenemo na neku drugu `elezni~ku stanicu, most ili nacionalni stadion.

PLANETA

AMERIKA BIRA PREDSEDNIKA

Donald Tramp

ili Kamala Haris

Gra|ani Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava biraju predsednika. Kandidati za ~etvorogodi{wi mandat u Beloj ku}i su aktuelna potpredsednica i kandidatkiwa demokrata Kamala Haris (60) i biv{i ameri~ki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp (78). Analiti~ari ocewuju da bi 60. izbori, ~iji ishod i{~ekuje cela planeta, mogli da budu presudni za ameri~ku politiku. Oko 80 miliona Amerikanaca je ve} glasalo ranije, ili po{tom, a gleda}e se rezultati glasawa u sedam kqu~nih dr`ava – Nevadi, Arizoni, Xorxiji, Severnoj Karolini, Viskonsinu, Mi~igenu i – pre svih – Pensilvaniji.

Da bi se neko kandidovao za predsednika Amerike mora da bude stariji od 35 godina, ro|en kao Amerikanac i da u toj zemqi `ivi posledwih 14 godina.

FENIKSOV LET

DONALDA TRAMPA

Donald Xon Tramp ima 78 godina. Ro|en je 14. juna 1946. godine u Wujorku. Uz Xozefa Bajdena, najstariji je predsednik SAD. Trampov otac, Fred, bio je uspe{an trgovac nekretninama, {to je navelo Donalda da se ukqu~i u porodi~ni biznis. Tramp je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu Pensilvanije 1968. godine, a tokom sedamdesetih je preuzeo porodi~nu kompaniju i pro{irio poslovawe kupovinom luksuznih nekretnina na Menhetnu, poput Tramp kule. Popularnost je stekao tokom devedesetih, a medijski je zapa`en i kao producent i voditeq rijaliti {oua "[egrt", koji se emitovao od 2004. do 2015. godine.

Kao kandidat Republikanske stranke, izabran je za 45. predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava 2016. godine, pobediv{i Hilari Klinton. Sprovodio je politiku "Amerika na prvom mestu", fokusiraju}i se na trgovinske sporazume i imigracionu reformu.

Tramp je 2020. izgubio na izborima od Xozefa Bajdena, ali nije priznao poraz i nije do{ao na inauguraciju naslednika, suprotno obi~ajima. [tavi{e, sudi mu se za navodno podsticawe nemira u Va{ingtonu 6. januara 2021. godine, kao i za nepo{tovawe Ustava i izbornih zakona, nedoli~no pona{awe i seksualno uznemiravawe.

Iako se verovalo da je wegova karijera okon~ana odlaskom iz Bele ku}e, Tramp se vratio u trku i bez ve}ih problema osvojio republikansku nominaciju za predstoje}e izbore.

Kampawu za aktuelne izbore obele`io je atentat 13. jula u Pensilvaniji, kada je jedan posetilac skupa ubijen, a Tramp lak{e rawen, dok je policija ubila atentatora. Sumwa se da je jo{ jedan takav napad u posledwem trenutku spre~en u septembru, u Teksasu.

O`ewen je Melanijom Tramp i ima petoro dece iz tri braka.

KAMALA HARIS – "KEC IZ RUKAVA" DEMOKRATA

Iako je dugo u politici, bila je savezna senatorka i aktuelna je potpredsednica SAD, Kamala Haris do pre par meseci nije bila ime koje Amerikanci lako prepoznaju.

Kada je u julu Xozef Bajden odustao od kandidature i predlo`io da ga zameni Harisova, najve}i posao wene kampawe bio je da je bira~i upoznaju.

Kamala Haris ima 60 godina, ro|ena je 20. oktobra 1964. godine u Ouklandu, u Kaliforniji.

Wena majka, [jamala Gopalan, bila je nau~nica poreklom iz Indije, a otac, Donald Haris, profesor ekonomije sa Jamajke. Zbog toga se smatra pripadnicom i azijskoameri~ke i afroameri~ke mawine.

Diplomirala je pravo na Univerzitetu Hauard i Pravnom kolexu Univerziteta Kalifornije u Hejstingsu.

Karijeru je zapo~ela kao zamenica okru`nog tu`ioca u okrugu Alameda, a 2003. godine postala je okru`ni tu`ilac San Franciska. Godine 2010. izabrana je za dr`avnog tu`ioca Kalifornije, postav{i prva `ena i prva osoba afroameri~kog i azijskog porekla na toj poziciji.

Kao senatorka Kalifornije od 2017. do 2021. godine, zalagala se za reformu krivi~nog pravosu|a i zdravstvenu za{titu.

U januaru 2021. postala je 49. potpredsednica Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, prva `ena i prva osoba afroameri~kog i azijskog porekla na toj funkciji.

Tokom kampawe, koju je preuzela od Bajdena, fokusirala se na pitawa socijalne pravde, prava `ena i imigracionu reformu.

Udata je za advokata Daglasa Emhofa od 2014. godine i ma}eha je wegovoj deci iz prethodnog braka.

ELEKTORSKI KOLEX –

GLASNIK AMERI^KIH

BIRA^A

Predsednika i potpredsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ne biraju gra|ani neposredno,

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

ve} svojim glasom biraju elektore u mati~noj dr`avi, koji se potom izja{wavaju o kandidatima u prestonicama tih saveznih dr`ava, obrazaju}i instituciju Elektorskog kolexa.

Zapravo, kada ameri~ki gra|anin glasa, on poru~uje predstavnicima svoje savezne dr`ave, odnosno delegatima, za koga treba da glasaju.

Pobednik je kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Svaka savezna dr`ava ima odre|eni broj elektorskih glasova, proporcionalan broju wenih ~lanova u Kongresu – kongresmena i senatora. Dowi

prag su dva senatora i jedan kongresmen iz svake savezne dr`ave. Kandidat koji dobije ve}inu glasova u odre|enoj dr`avi obi~no osvaja sve elektorske glasove te dr`ave, osim u slu~aju Mejna i Nebraske, gde elektori mogu biti podeqeni.

Predsednik, tako, mo`e da postane i neko ko dobije mawe glasova ukupno, {to se dogodilo 2016. godine kada je Tramp pobedio Hilari Klinton.

Istorija SAD pamti takvu pobedu i Xorxa Bu{a mla|eg nad Alom Gorom 2000. godine. Kada se utvrde glasovi novembarskih izbora, oni se prenose na elektore koji posle izbora odlaze u Va{ington, gde se, formalno, bira predsednik.

Elektori imaju nepisanu obavezu da po{tuju voqu gra|ana, ali se doga|alo da su pojedini elektori kroz istoriju kr{ili pravilo, iako takvi presedani nikada nisu uticali na sam ishod izbora.

Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 270 elektorskih glasova, Predstavni~ki dom bira predsednika me|u tri kandidata s najvi{e elektorskih glasova. To se dogodilo dva puta. Najpre je 1800. godine tako izabran Tomas Xeferson, a potom i 1824, kada je izme|u ~etiri kandidata izabran Xon Kvinsi Adams, koji je i ina~e osvojio vi{e glasova od ostalih.

*uslovi postoje

S QUBAVQU, IZ PENSILVANIJE

Istorijski, ve}ina dr`ava je tradicionalno opredeqena za jednu od stranaka, pa se kampawa fokusira na nekoliko kolebqivih dr`ava (swing states), gde ishod glasawa nije o~ekivan.

Za razliku od, na primer, Kalifornije gde obi~no pobe|uju demokrate ili Teksasa koji je uobi~ajeno republikanski, kolebqive dr`ave mewaju raspolo`ewe i mogu pre}i s jedne strane na drugu.

Na izborima 2024. godine, kqu~ne kolebqive destinacije na izbornoj mapi su Arizona, Xorxija, Mi~igen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

Mogu}e je i da jo{ neka od 50 saveznih dr`ava promeni stranu i strana~ku boju, ali ankete govore da su izbori u ovih sedam najneizvesniji.

Poseban izazov je takozvano rano glasawe i glasawe po{tom, na {ta se na ovim izborima odlu~ilo skoro 80 miliona stanovnika.

Budu}i da su na teku}im izborima ranije i glasawe po{tom izuzetno popularni, moglo bi da se odu`i objavqivawe rezultata, zato {to u dr`avama brojawe po~iwe po zatvarawu birali{ta, {to je slu~aj i sa Pensilvanijom, kqu~noj me|u kolebeqivim dr`avama.

U [paniji potraga za desetinama nestalih

u poplavama, vlada za obnovu obezbedila 10 milijardi evra

Desetak dana od razornih poplava u [paniji, u kojima je poginulo najmawe 217 osoba, spasioci i daqe tragaju za desetinama nestalih. [panski premijer Pedro San~ez naveo je da je gotovo

okon~ana, a sada se traga u podzemnim gara`ama, podrumima, a po~iwe i potraga u parku Albufera kraj Valensije, u kojem se nalazi laguna.

15.000 policajaca i vojnika raspore|eno u poplavqenim podru~jima, a da je izdvojeno 838 miliona evra nov~ane pomo}i gra|anima, a kroz kredite }e za obnovu biti obezbe|eno 10 milijardi evra.

Desetak dana od katastrofalnih poplava koje su pogodile jugoistok [panije, a najvi{e Valensiju i okolinu, i daqe se traga za desetinama nestalih.

Potraga za nestalima na povr{ini je

Spasioci ispumpavaju vodu i pretra`uju podzemnu gara`u najve}eg tr`nog centra u Valensiji, ali, kako navode iz policije, nakon pretrage gotovo ~itave gara`e, nije prona|eno nijedno telo. Strahuje se da se u gara`ama i podrumima nalaze tela nestalih.

ZA OBNOVU

OBEZBE\ENO

10 MILIJARDI EVRA [panski premijer Pedro San~ez je u obra}awu javnosti saop{tio da je {panska vlada odvojila 838 miliona evra pomo}i qudima koji su pogo|eni poplavama, kao i da }e kroz kredite za obnovu biti obezbe|eno 10 milijardi evra.

San~ez je ponovio da spasila~ke snage jo{ tragaju za nestalim osobama i da je veliki broj ku}a uni{ten, kao i da je 14.898 policajca i vojnika raspore|eno u podru~jima koja su pogo|ena poplavama. I {panski Kongres je uputio 30 miliona evra pomo}i ugro`enima.

Centralna banka [panije je saop{tila da }e {panske banke izdr`ati finansijski udar izazvan poplavama.

Zbog novih padavina u

[paniji

na snazi crveni meteo-alarm, broj stradalih u poplavama porastao na 217

Broj stradalih u poplavama u [paniji porastao je na 217, a zbog novih padavina koje su najavqene u Kataloniji i Valensiji, na snazi je crveni meteo-alarm, {to je sve hitne slu`be podiglo na najvi{i nivo pripravnosti. Nastavqene su akcije spasavawa u Valensiji i okolini.

Zbog novih padavina na istoku i jugoistoku [panije na snazi su naranxasti i crveni meteo-alarm. Lokalne vlasti u Altei sprovele su svoje prve spasila~ke operacije, ukqu~uju}i spasavawe ~oveka zarobqenog u svom automobilu ispod jednog podvo`waka, a lokalnom stanovni{tvu i turistima upu}eno je upozorewe i apel na oprez i pripravnost.

Crveni meteo-alarm je na snazi i u pojedinim delovima Katalonije. Aerodrom u Barseloni "El Prat" je poplavqen {to

je dovelo do otkazivawa i ka{wewa letova, dok je 17 preusmereno, a obustavqen je saobra}aj brzih vozova izme|u katalonske prestonice i grada Taragone. Jake ki{e i vetar pogodili su Taragonu, a zatim su zahvatili priobalne regione Barselone.

Poplavqeni su auto-put koji prolazi kroz Taragonu, kao i auto-putevi na ju`nim prilazima Barseloni. U Barseloni je palo 180 litara ki{e po metru kvadratnom.

Nastava u svim {kolama i na univerzitetima u Kataloniji danas je obustavqena, a qudima je preporu~eno da, ukoliko mogu, rade od ku}e. Upozorewe na opasnost od poplava poslato je za stanovnike katalonske prestonice, kao i za 800.000 stanovnika regiona koji se grani~i sa Barselonom.

[panske vlasti su saop{tile da je u poplavama u toj zemqi poginulo 217 qudi, od ~ega je 213 u Valensiji i okolini. Nastavqene su akcije spasavawa u predgra|ima Valensije. U gara`i tr`nog centra iz koje je izvu~ena voda u 50 vozila nije prona|eno nijedno telo, prenose {panski mediji.

Kraq Felipe [esti, govore}i o burnoj reakciji gra|ana Paiporte koji su ga ga|ali blatom tokom posete tom predgra|u Valensije, rekao je da se moraju razumeti bes i frustracija me{tana tog grada. "Moramo qudima koji su pogo|eni dati nadu, re{iti hitnu situaciju, ali i garantovati da je dr`ava prisutna u punom kapacitetu", poru~io je {panski monarh.

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

Obra~un narko-bandi u Francuskoj, stotine ume{ane u pucwavu

Najmawe pet osoba ukqu~uju}i trojicu tinejxera raweno je u pucwavi u francuskom gradu Poatjeu dok su, kako ka`e policija, stotine qudi ume{ane u taj incident.

U pucwavi u francuskom gradu Poatjeu povre|eno je najmawe pet osoba ukqu~uju}i trojicu tinejxera, dok su stotine qudi ume{ane u ovaj incident, a re~ je o obra~unu suparni~kih bandi u vezi sa trgovinom narkoticima, prenela je televizija BFM.

Pucwava se dogodila oko 22.45 sati, a tom prilikom jedan 15-godi{wak zadobio je povrede glave opasne po `ivot, a povre|ena su i jo{ dva 16-godi{waka, prenosi televizija BFM, pozivaju}i se na policijske izvore.

Francuski ministar unutra{wih poslova Bruno Retajo ka`e da su "stotine qudi" , izme|u 400 i 600 wih, ume{ane u pucwavu na restoran, koja je prerasla u sukob.

Prema prvim rezultatima istrage, pucwava se dogodila na trgu Koambra, mestu poznatom po trgovini drogom. Napada~i su hice ispalili iz automobila, da bi odmah potom pobegli, navode policijski izvori na koje se poziva BFM. Kada su policajci do{li na lice mesta, zatekli su petoro rawenih, kao i

desetak o{te}ewa od metaka na fasadi restorana.

Mladi iz te ~etvrti su policijacima rekli da su posredi tenzije izme|u rivalskih bandi, koje su prerasle u sukob u kojem su u~estvovale stotine qudi.

O~ekuje se da }e na licu mesta biti raspore|ene poja~ane policijske snage, saop{tila je lokalna prefektura na mre`i Iks.

Ministar unutra{wih poslova potvrdio je da je ovaj sukob povezan sa trgovinom drogom.

"Danas obra~uni narko-bandi vi{e nemaju granica. Ovakve pucwave se ne doga|aju u Ju`noj Americi, ve} u Renu, Poatjeu, u zapadnoj Francuskoj koja je nekada bila poznata kao miran region. Ovo je prelomni trenutak. Danas smo pred izborom izme|u op{te mobilizacije i 'meksikanizacije' zemqe", zakqu~io je Bruno Retajo.

VOJISLAV VOJA BRAJOVI], BARD SRPSKOG GLUMI[TA

Izgubili smo bitku protiv kulova

Kulov nije seqak, kulov ~ak nije ni snob, to nije ni malogra|anin. To je onaj koji je nikao i koji vu~e one odozgo nadole. To je smi{qen, opasan projekat koji se sprovodi kroz pink kulturu i on pogoduje tom carstvu primitivizma

Nagrada Zlatna antena, koju je nedavno dobio za sveukupan doprinos regionalnoj produkciji serija i drama, za Voju Brajovi}a, barda srpskog i jugoslovenskog glumi{ta, potvrda je da i drugi qudi na prostoru nekada{we zajedni~ke zemqe misle da je mogu}e i}i ka boqoj budu}nosti. Dobitnik najzna~ajnijih pozori{nih i filmskih nagrada isti~e da na{ biv{i `ivot u zemqi u kojoj smo nekada ro|eni name}e potrebu za zajedni{tvom. „To nikako ne zna~i hegemoniju jednih nad drugima. Ja sam suverenista, ali prihvatam ne~ije doma}instvo i to ne zna~i da ne mo`emo biti dobri prijateqi i saradnici“, ka`e Brajovi}.

n Sedimo li, ipak, jo{ na tom balkanskom buretu baruta?

- Na`alost, da. Stalno se strahuje od tre}eg svetskog rata, a ja mislim da ni Drugi nije prestao. Nije tu bilo mira, i na`alost, mi smo bili ti koji smo dokazali da ~ak ni balkanski ratovi nisu okon~ani, ve} su nesre}nih devedesetih odneli tolike `ivote i doneli toliko nesre}e. Ako pobedimo sami sebe, ugasi}emo ili bar skloniti to bure baruta.

n Rekli ste da su pozori{ta ponovo puna i da vas to podse}a na devedesete godine kada su ona bila punija od crkvi, jer ih tamo ne la`u. Da li nas i sada, kao i devedesetih, la`u?

- Slu`iti veri, a ne aparatu koji upravqa dru{tvom, osnova je svake religije. I to ne samo hri{}anstva. To je primarno, qudi to prepoznaju i ne prihvataju da slu`e aparatu. Mislim da je to veliki nauk za institucije, za Crkvu… Veruju}i qudi najvi{e reaguju, protive}i se tome da Crkva slu`i dr`avi, a ne vernicima i veri. Znate, vera je ne{to {to qude odr`ava. Mi smo tako prolazni, na{ vek je toliko kratak i ne treba se zanositi verovawem u neki drugi `ivot. Treba da verujemo da svojim postojawem ~inimo dobro tu gde jesmo. Nije dovoqno samo misliti o dobru, ~initi dobro je ono {to nas obavezuje.

n Svedoci smo da se va{im kolegama glumcima i rediteqima zabrawuje da rade zbog druga~ijeg stava, ali nisu oni jedini na udaru. Ovaj re`im tako lako udara na sve koji nisu saglasni sa vladaju}im mi{qewem, kako gledate na to?

- To je jedna dobro smi{qena i organizovana odbrana re`ima zbog straha da se ne izgube pozicije. Poniziti, uvrediti protivnika, izmisliti mu bilo kakav rep da bi se on omalova`io i da bi se i daqe manipulisalo qudima, koji nisu u stawu da razmi{qaju ili ocewuju ~iwenicu da se neko optu`uje i blati zato {to druga~ije misli, to je naum. Ne odnosi se to samo na umetnike, iako je to najbolnije. [ta je umetnost nego le~ewe, ozdravqivawe? Svaka umetnost nam ne{to daruje. Kad slu{amo neku apstraktnu, klasi~nu muziku, ona nema svoju pri~u, ali nas nadahwuje, uzbu|uje, oboga}uje i oplemewuje. To je ciq umetnosti i zato je najvi{e bolno kad se ostrve na umetnike. Zabraniti reditequ da re`ira, slikaru da slika, piscu da pi{e … to su nepravedne i te{ko izle~ive stvari u budu}nosti. Kao mlad glumac bio sam svedok kad su zabrawivali predstave Ace Popovi}a, Dragoslava Mihailovi}a i to na takav na~in

da to izgleda kao samocenzura. Dakle, da sami skinemo predstavu, jer smo svesni da ona ne doprinosi razvoju dru{tva. Mislim da je tada, pogotovo kad je u pitawu predstava "Kad su cvetale tikve", povu~ena ru~na ko~nica u velikom naletu umetnika. I to u svim oblastima. Umetnici su bili ra{irili krila u slikarstvu, filmu, imali smo najve}u produkciju rok muzike posle anglosaksonske… To je skretawe u poziciju poslu{nosti, iako su se qudi borili protiv toga. n Uspevaju li umetnici da se odupru diktatu politike, {ta se zbiva sa slobodom koju umetnost podrazumeva?

- Umetnici se etiketiraju i to zato {to su se pobunili za op{te dobro. Ima kolega koje legitimno prihvataju da podr`e vlast i mislim da to rade iz nekog svog interesa. Ovi drugi, koji protestuju `ele}i zdravu sredinu, ne rade to iz svog interesa. Oni rade sa vizijom op{teg dobra, o~uvawa neke lepote, zdravqa i na wih se survavaju salve uvreda. Znamo {ta se de{ava oko kopawa litijuma i borbe za o~uvawe `ivotne sredine. Kako se ne osvrnuti na potrebu tih qudi da se vlasti uka`e da }e za vjek i vjekova tu ostati ogromna rupa, da }e to biti jalovina. Ne znam da li postoji tu`nija re~, to zna~i da tamo nikad vi{e ni{ta ne mo`e roditi. I to u Srbiji, koja je tako mala i tako lepa, pitoma. I sad }e tu neko da iskopa ogromnu rupetinu. Ne}u uop{te da ulazim u to koji je na{ ekonomski interes. Samo }e bogatiji biti jo{ bogatiji, a na{a zemqa opusto{ena.

n Velike uvrede pro`ivqava, recimo, va{a koleginica Svetlana Bojkovi} upravo zbog ovoga o ~emu govorite.

- Pogledajte, kakve su to besmislice. Pa da ne}e ona mo`da imati neke koristi od toga u Nedeqicama? Ili bore}i se za sanirawe nekog otpada, koji ugro`ava `ivote.

n [ta nam to govori o prirodi ovog re`ima?

- To je slepilo i zalu|ivawe samoqubqem. I strah. Pitawe je da li su svi u toj jednoj monolitnoj stranci istomi{qenici? Ali, neko ka`e, a to je ono na{e staro, neka ide kako ide. Postoji jedna nepobitna ~iwenica. Na izbore izlazi malo qudi, 55, 56, najvi{e 60 odsto. Od toga neko dobije 27 ili u koaliciji 30 odsto i osvoji vlast, a to nije ni tre}ina glasa~kog tela. Bilo bi po{tenije da glasawe bude obavezno. I onda kad neko pobedi, treba im pru`iti priliku da vidimo {ta mogu da urade. Naravno, opozicija je tu da ih opomiwe i vra}a na prave puteve, ali i da ih podr`i u wihovoj viziji. Pa kad vidimo {ta su uradili, opet }emo ih ocewivati na slede}im izborima. Mi na vlasti imamo mawinu koja se postavqa kao da je apsolutna voqa naroda da oni vladaju. Pri tome, smatra da su svi oponenti zapravo mrziteqi i neprijateqi dr`ave. To je nedopustivo, to nije demokratsko dru{tvo. Ceo javni sektor, a to su prosveta, zdravstvo i kultura, ugro`en je time {to nema do-

voqno sredstava za `ivot. Uzmimo recimo lekara koji do kasnog popodneva radi u dr`avnoj bolnici, a odmah potom tr~i u privatnu praksu da bi mogao da pre`ivi. [ta je wegov `ivot? Prosvetne radnike napadaju |aci i wihovi roditeqi, a oni treba da budu uzor, ideal tom detetu. Gledao sam svog profesora filozofije i razmi{qao kako bi bilo fantasti~no da postanem ne{to poput wega. Roditeqi sada savetuju }erke da se ne zabavqaju sa profesorom matematike, jer je to neka beda u ovom sistemu vrednosti. n Govorili smo o politi~kim zabranama, koliko one mogu da ko{taju qude?

- Ivo Andri} ka`e: „U klancu voda vri.“ Pitawe da li su zabrane klanac u kome se nalazi ne{to {to se zabranama protivi, {to se bori da to probije ili qude ostavqa bez inspiracije? Uvek mislim da }e umetnost opstati, kao {to opstaje [ekspir ili Sofokle. Kqu~no je ne podle}i udvori{tvu. To je ne{to {to je najbolnije, a mi imamo sklonost da budemo udvorice, da vaspitavamo decu da vole vi{e Tita nego roditeqe. To me pla{i, a ina~e mislim da ro|eni umetnik ne mo`e prestati da to bude. n Dolaze li danas politi~ari u pozori{ta?

- Ne vi|am ih i nisam tu`an zbog toga. n Svojevremeno je ^er~il, u vreme kada su nacisti bombardovali London, jednom od ministara koji je predlo`io da se novac za odbranu namakne iz kulture, odgovorio pitawem: „A {ta onda branimo?“ A {ta mi branimo ako su izdvajawa za kulturu u Srbiji mawa od jedan odsto buxeta?

- Bio sam ministar kulture od 2007. do 2008. u kohabitacionoj vlasti, premijer je bio Vojislav Ko{tunica, a predsednik Boris Tadi}. U Ministarstvo sam doveo vredne i posve}ene qude za koje sam znao da znaju ono {to ja ne znam. Napravili smo krovni Zakon o kulturi, kratko sam bio ministar, ali sam namicao novac iz tada{weg Ministarstva za investicije od posebnog interesa za dr`avu. Pretvorili smo san u javu, uvode}i nacionalne penzije i kad bih sve to ura~unao, buxet je prelazio jedan posto.

n [ta branimo onda, ako je ta~no ovo {to je ^er~il rekao?

- Politi~ari brane svoje li~ne interese i zatupqivawe. U urbanoj sredini u kojoj sam odrastao, u Beogradu, gde sam ro|en i Vaqevu, gde sam sticajem okolnosti zavr{io gimnaziju, odigravala se ve~ita borba protiv primitivizma. Mi smo je nazivali borbom protiv kulova. Kulov nije seqak, ~ak nije ni snob, ni malogra|anin. To je onaj koji je nikao i koji vu~e one odozgo nadole. Ta bitka je izgubqena. To je smi{qen, opasan projekat koji se sprovodi kroz pink kulturu i on pogoduje tom carstvu primitivizma. To je povla~ewe ~itavog dru{tva na dno i od toga se te{ko spasti. Mi vidimo da se pojavquju neki hrabri borci protiv toga, ali oni odmah bivaju obele`eni,

ispquvani, marginalizovani… A re~ je o na{im najve}im vrednostima. n Pomenuli ste pink kulturu, kako gledate na to {to je kulturu zamenila industrija jeftine zabave? Ovih dana smo gledali promociju teatra Odeon vlasnika Pinka, @eqka Mitrovi}a? - Jeftina zabava nije zamenila kulturu, ona je osvojila prostor. Kamo sre}e da ima jo{ vi{e pozori{ta, Beogradu treba jo{ ~etiri-pet pozori{ta. Postojao je projekat jo{ pre ~etvrt veka da se Odeon pretvori u pozori{te. O ovom sad ne mogu da sudim, nisam to gledao, ne znam {ta se tamo daje. Ono ~ega se bojim je ~iwenica da se ra|a gluma~ki proletarijat. Svake godine iz pet ili {est priznatih {kola izlazi 100 glumaca. To su mladi qudi od 22-23 godine. Generacija starija deset godina ima sada 32-33 godine. Dakle, 1.000 mladih qudi bez perspektive. I to nisu samo glumci. Tim mladima qudima ne omogu}avamo ni{ta. U socijalisti~kom dru{tvu smo imali elektromehani~ara, po{tara, medicinsku sestru, koji su na svom radnom mestu dobijali bodove koji }e im omogu}iti da dobiju stan. To je danas nemogu}e. n Rekli ste da se ne mo`e biti apoliti~an jer se politika bavi nama u svakom segmentu `ivota. Kako vam danas izgleda politika u Srbiji?

- Sve je politika. Ima jedan izraz kod nas na selu, kad neko vrda i mudruje, qudi obi~no ka`u nemoj da mi politi~i{, molim te. A politika je i cena hleba, koliko je dece ugro`eno vr{wa~kim nasiqem, kakva je mogu}nost da imamo dobro grejawe ili ~ist vazduh, da budemo me|u najboqim reprezentacijama u fudbalu. Sve je to briga o jednoj velikoj porodici. Ne mo`emo imati dr`avu koja prema svojim gra|anima ima odnos kao ma}eha prema deci koja nisu wena. Ili, ipak, mo`emo. Na`alost.

n Od 2008. do 2012. bili ste predsednikov savetnik za kulturu. [ta biste da ste u prilici savetovali sada{wem predsedniku Vu~i}u?

- Te{ko je wega savetovati i ne verujem da on uop{te ima savetnike. On je toliko „zauzeo“ da savetuje i savetnike. ^iwenica je da bih mu uvek govorio, bez obzira na to {to ga ne podr`avam, da se ne okre}e protiv drugih. Pogotovu protiv qudi koje krasi istinska ~ove~nost i koji se bore samo za istinu i pravdu. To je ne{to {to bi mu jednom, kad ne bude na vlasti, donelo miran san. To je poruka i za one koji budu do{li na vlast, da ne u~ine nikakvo zlo, nikakav revan{izam.

n Aktuelna vlast podsti~e kulturu spektakla i rijalitija, kako to uti~e na dru{tvo, a kako na pojedince?

- Kultura nije samo umetnost, ona je negovawe dru{tva. Ako iza|emo na ulicu i pitamo nekoga da li je Dostojevski napisao Rat i mir ili Zlo~in i kaznu, mo`da ne}e znati. Ali, to nije nekulturan ~ovek, on je neobrazovan. Ali kada iza|emo na ulicu i vidimo nekog kako je pqunuo na plo~nik, re}i }emo „kakav nekulturan ~ovek“. Zato je prosveta tako va`na, ona je stub. Ta deca koja dolaze, mo`da i od roditeqa koji ne umeju da ih usmere, moraju da imaju u~iteqa koji to ume. To su temeqi kulture. Posle toga sledi u~ewe. U {koli sam znao ko su slikari, operski peva~i, glumci… U to vreme sam gledao spektakularne predstave sa Slobodanom Cicom Perovi}em, Qubom Tadi}em, Qiqanom Krsti}, Marijom Crnobori. Od ~ega }e danas da `ivi slikar? [ta je perspektiva darovitog pesnika? Pa pesnici su ranije prepoznavani i zapo{qavani u biblioteci, izdava~koj ku}i… Mi danas ne znamo da nabrojimo slikare, a imamo tako darovite qude. I pobego{e svi iz ove Zemqe.

Dodik: Be}irovi}evo obra}awe na sednici Saveta bezbednosti

wegov li~ni stav, a ne stav BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je govor predsedavaju}eg

Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Denisa Be}irovi}a na sednici Saveta bezbednosti

Ujediwenih nacija bio wegov li~ni stav, a ne stav BiH.

Be}irovi} je u govoru u Wujorku optu`io rukovodstvo Sr-

kritikovao Deklaraciju s junskog „Svesrpskog sabora“ i rekao da vlasti RS prete temeqima Dejtonskog sporazuma i da tra`e „veliku Srbiju“.

Dodik je ocenio da je takav

Be}irovi}ev nastup najeklatantniji primer kr{ewa Dejtonskog sporazuma i to ba{ u UN. „[kolski primer kr{ewa Ustava i uru{avawa ustavne struk-

bije da ima za ciq postepeno odvajawe Republike Srpske od BiH i weno pripajawe Srbiji,

ture BiH. Prst u oko celokupnoj me|unarodnoj zajednici. Sve {to je rekao je la` i samo la`. Be}

Maloletni E.S. koji je 24. oktobra u policijskoj stanici u Bosanskoj Krupi ubio jednog policajca, a drugog ranio, tokom ispitivawa u Tu`ila{tvu Unsko-sanskog kantona (USK) branio se }utawem. Sarajevski portal Raport objavio je da maloletnik, osumwi~en da je po~inio terorizam, odbija svaki vid saradwe s tu`iocima.

Prema dokumentima Tu`ila{tva USK-a, na koje se poziva portal Raport, maloletnik je pre napada napisao oporuku, koju je ostavio u porodi~noj ku}i.

E.S. je, prema dokumentima tu`ila{tva, u policijsku stanicu u{ao naoru`an velikim crnim no`em sa nazubqenim o{tricama, koji je prethodno naru~io i kupio od wemu poznate osobe.

Wega je prvi uo~io policijski slu`benik Avdo Hasanovi}, koji je, kako se navodi, iza{ao iz prostorije de`urne slu`be i poku{ao da se obrati de~aku.

E.S. je, prema dokumentima tu`ila{tva, odmah no`em ubo policajca Hasanovi}a u stomak i glavu. Hasanovi} je u pomo} pozvao policajca Ozrena

Zlatna jesen, sunce i mladi roditeqi sa petoro zdrave i vesele de~ice. Ova je slika izmamila osmijehe na lica Bawalu~ana, koji su imali tu sre}u da u {etwi sretnu porodicu Petrovi}.

Porodica Petrovi} zvu~i prili~no zvani~no, a radi se, ustvari, o prvim bawalu~kim ~etvorkama, de~acima koji se zovu Matej, Marko, Luka i Jovan i koji su izveli u {etwu mamu Milanu, tatu Nemawu i starijeg brata Konstantina.

Bebe su napredne i vesele, brzo rastu i roditeqi ve} planiraju kr{tewe i slavqe povodom wihovog prvog ro|endana. – Krsti}e se ovde, u na{oj Bawaluci,

irovi} je i ovog puta besprizorno napao Srbiju i RS otrcanim i izlizanim la`ima i podvalama tra`e}i izgovor za krah bo{wa~ke politike“, napisao je Dodik na dru{tvenoj mre`i Iks. Prema re~ima Dodika, mr`wa prema Srbima i Srbiji, koju je Be}irovi} iskazao, nikada nije vi|ena pod krovom svetske organizacije.

„Govoriti zlo o nekome pola sata u UN mo`e samo neko nesre} an i otrovan poput Denisa Be} irovi}a“, napisao je predsednik RS i da su, kako je kazao, „Be} irovi}evi sramotni napadi na Srbiju odraz nemo}i, zavisti i zlobe“.

„Wegov govor najboqe odslikava svu tragediju BiH, wenu zarobqenost u kli{eima i stereotipima i nesposobnost da i za milimetar iskora~i u normalnost. Tragi~an nastup tragi~nog predstavnika tragi~ne dr`ave“, konstatovao je Dodik.

Predsednik RS je u objavi na Iksu pozdravio odluku Saveta bezbednosti o produ`ewu misije EUFOR na jo{ godinu dana.

Marana, govore}i mu da udari E.S. palicom i tako ga spre~i da daqe napada.

„Kada je Maran pri{ao kolegi Hasanovi}u da ga odbrani od napada~a, E.S. ga je ubo no`em u grudi“, navodi se u dokumentima tu`ila{tva.

Ubrzo su ostali policijski slu`benici pritekli u pomo} Maranu i Hasanovi}u, a dok su mu policajci lisicama vezali ruke, prema navodima iz dokumenta, maloletnik je uzvikivao: „Nek vas Alah sve kazni, ko je od vas jutros bio na sabahu“.

Policajac Ozren Maran prevezen je u Kantonalnu bolnicu u Biha}u, gde je preminuo od zadobijenih povreda.

U Republici Srpskoj i Distriktu Br~ko, kao i Srbiji progla{en je Dan `alosti zbog nesre}e koja se dogodila na @elezni~koj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 14 qudi.

Odluke o progla{ewu dana `alost donele su vlade Republike Srbije i Republike Srpske, prenosi agencija Srna.

Prema odluci dve vlade, zastave su bile podignute na pola kopqa na svim republi~kim institucijama.

Sve planirane kulturne i sportske manifestacije, kao i televizijski i radijski sadr`aji, su bili prilago|eni Danu `alosti.

Pri padu nadster{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu ju~e, ne{to pre 12.00 ~asova, poginulo je 14 qudi.

u januaru, kad napune godinu dana – ka`e mama Milana.

Matej, Marko, Luka i Jovan ro|eni su u Sloveniji, gde je radio wihov tata i gde se mama preselila tokom trudno}e. ^etvorke su na svet do{le carskim rezom na pravoslavnu Novu godinu u porodili{tu Univerzitetskog klini~kog centra u Qubqani. Nakon ro|ewa ~etvorki, porodica je jedno vreme `ivela u Cequ, gdje je Nemawa bio zaposlen, i postali su ponos brojne Ceqske parohije Srpske pravoslavne crkve. Petrovi}i su se vratili u Bawaluku i ka`u da se u svom rodnom gradu najboqe ose}aju.

Popis u Crnoj Gori pokazao veliku zabluduopasniju od pomora i kuge

Mitropolit crnogorsko primorski Joanikije rekao je u svojoj besedi nakon slu`be u kapeli u Spu`u da je popis stanovni{tva pokazao veliku zabludu, koja je opasnija od pomora i od kuge.

"Mladi momci se ne `ene, ili se `ene kasno, a devojke se kasno udaju, ako se uop{te udaju. I onda nastaju problemi. Postali smo stara nacija. Nije tome razlog siroma{tvo, na{i preci su bili siroma{niji od nas, ali su stvarali porodice i ra|ali decu. Razlog je sebi~nost", upozorio je mitropolit Joanikije. Govore}i o crkvi na Lov}enu, mitropolit je istakao da je ona jedna od prvih na-

kon Wego{eve kapele koje su posve}ene Svetom Petru Cetiwskom.

"Na`alost, ta crkva na Lov}enu je sru{ena bezumqem upravo na{eg naroda ovde, iz Crne Gore. A u to bezumqe na{ narod je, preko Centralnog komiteta, uveo Josip Broz. Nikad Crnogorci ne bi krenuli da razvaquju crkvu na Lov}enu da im to nije rekao tada{wi vrhovni autoritet, koga su slu{ali vi{e nego Boga. I mnogi su se od vere odrekli da bi se prikqu~ili toj bezbo`noj ideologiji. Ali, otre`wujemo se polako, draga bra}o i sestre. Malo je ~ak i pedeset godina da se odreknemo nekih na{ih kolektivnih zabluda", rekao je on.

U Crnoj Gori progla{en

Dan

`alosti zbog nesre}e u Novom Sadu

U Crnoj Gori u nedequ 3. novembra progla{en je Dan `alosti zbog nesre}e na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 14 osoba, a tri su te{ko povre|ene.

Odluku o progla{ewu 3. novembra za Dan `alosti u Crnoj Gori donela je Vlada na telefonskoj sednici u subotu, podse}aju crnogorski mediji.

Dan `alosti ozna~ava se obaveznim isticawem zastave na pola kopqa na svim zgradama dr`avnih organa i zgradama organa lokalne samouprave i javnih ustanova, u skladu sa Zakonom o dr`avnim simbolima i Danu dr`avnosti Crne Gore.

Na Dan `alosti na javnim mestima nije se odr`avao programi javnog, kulturnog i zabavnog karaktera, a u ugostiteqskim objektima nije emitovana muzika.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

stre{nice na @elezni~koj stanici. Paqewu sve}a prisustvovao je i ambasador Srbije Neboj{a Rodi}, koji je ocenio da bi mogao da ka`e da se u Novom Sadu desila „biblijska“ nesre}a.

„Da se ovakva nesre}a nezabele`ena u istoriji Grada Novog Sada od Drugog svetskog rata ne ponovi vi{e nikada ni u jednom gradu... Neka je slava stradalima, a se}awe na wih neka `ivi u svima nama, a ne samo u wihovim porodicama“, poru~i, prenosi Tanjug.

Elektronski i drugi mediji su svoje programske sadr`aje prilagodili obele`avawu Dana `alosti.

Ispred Ambasade Srbije u Podgorici je organizovano paqewe sve}a za stradale u nesre}i u Novom Sadu u kojoj je `ivot izgubilo 14 qudi, nakon pada nad-

Ambasador je zahvalio svima koji su se javqali Ambasadi Srbije u Podgorici i onima koji su inicirali da ovakav skup bude odr`an u tom gradu. Tako|e, zahvalio je i ambasadorima koji slu`buju u Crnoj Gori a javili su im se, kao i najodgovornijim qudima dr`ave Crne Gore koji su izrazili sau~e{}e.

Na granici Srbije i Crne Gore nastavqena intenzivna potraga za dvostrukim ubicom

Potraga za Alijom Balijagi}em, osumwi~enim za dvostruko ubistvo u Bijelom Poqu, nastavqena je na granici Crne Gore i Srbije. U akciji u~estvuje veliki broj policajaca, specijalne antiteroristi~ke jedinice, @andarmerija, kao i dronovi i psi traga~i. Osumwi~eni za dvostruko ubistvo u Bijelom Poqu lociran je u okolini Prijepoqa. Pripadnici policijskih snaga Crne Gore i Srbije u pograni~nom pojasu koordinisano i detaqno pretra`uju veliko podru~je u vrlo te{kim uslovima na teritoriji obe zemqe u potrazi za Alijom Balijagi}em, koji je osumwi~en za ubistvo brata i sestre, Jovana i Milenke Maxgaq 25. oktobra, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore. U potrazi za Balijagi}em dnevno je anga`ovano oko 200 policijskih slu`benika i vi{e od 70 pripadnika Vojske Crne Gore, navodi crnogorski MUP. Anga`ovani su i helikopteri MUP-a i Vojske Crne Gore, dronovi, termovizijske kamera i psi traga~i, dodaje se u saop{tewu.

Policijske snage u Srbiji intenzivirale su potragu za Balijagi}em, po{to se sumwa da je u{ao u teritoriju Srbije. Potraga traje danima, ali jo{ nema nikakvih rezultata.

Biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore osu|ena na {est meseci zatvora

Biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, Vesna Medenica, osu|ena je na {est meseci zatvora zbog optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja.

Presuda je doneta u odsustvu Medenice, koja po zakonu nije ni bila du`na da se pojavi na ro~i{tu.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv biv{e predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice kojim se tereti da je nezakonito i mimo znawa ~lanova Sudskog saveta donela odluku i arhivirala predmet sudije Osnovnog suda u Ro`ajama Milosava Zeki}a. Medenica je time Zeki}a spasila sigurnog razre{ewa sudijske funkcije, omogu}ila mu da nastavi da obavqa sudijski posao i godinu i po nakon te odluke prima punu zaradu.

Kako se navodi u optu`nom predmetu, Medenica je na taj na~ina izvr{ila krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, prenose podgori~ki mediji.

Medenica je 17 godina provela na ~elnim pravosudnim funkcijama. ^etiri godine bila je vrhovni dr`avni tu`ilac, a nakon toga u tri mandata na ~elu Vrhovnog suda od 2007. do decembra 2020.godine. Re~ je o prvostepenoj presudi, a branilac Medenice Zdravko Begovi} je nakon izricawa presude najavio `albu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Srbija }e ponovo zatra`iti povratak svoje vojske na Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244. Podr{ka ovom zahtevu, 30. oktobra, je stigla od Ruske Federacije, {to je potvrdio ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti UN.

"Smatramo da je opravdano {to Beograd planira jo{ jednom da zatra`i povratak na Kosovo do 1.000 pripadnika srpske vojske i policije u skladu sa Rezolucijom 1244", rekao je Nebenzja na sednici u Wujorku. Ruski predstavnik se osvrnuo i na to {to NATO jo{ vi{e naoru`ava Pri{tinu, kao i da se u

SRBIJA ]E PONOVO ZATRA@ITI

POVRATAK SVOJE VOJSKE NA KOSOVO I METOHIJU U SKLADU SA REZOLUCIJOM 1244

Podr{ka zahtevu stigla od Rusije

i srpskog vojnog i policijskog osobqa biti dozvoqen povratak na Kosovo radi obavqawa du`nosti u skladu sa aneksom 2", pi{e u ta~ki 4.

U Aneksu 2, pod ta~kom 6 pi{e: "Nakon povla~ewa, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osobqa }e biti dozvoqeno da se vrati i obavqa slede}e funkcije:

- vezu sa me|unarodnom civilnom misijom i me|unarodnim bezbednosnim prisustvom;

- obele`avawe/~i{}ewe minskih poqa;

- odr`avawe prisustva na mestima srpske kulturne ba{tine;

- odr`avawe prisustva na glavnim grani~nim prelazima."

roku od tri godine Pri{tina o~ekuje da stavi u upotrebu preko 350 oklopnih vozila i nabavi sopstvenu flotu vojnih helikoptera.

"Ovo je flagrantno kr{ewe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja defini{e me|unarodni kontingent za Kosovo kao jedino vojno prisustvo koje treba prihvatiti u pokrajini", upozorio je on.

A {ta ta~no pi{e u Rezoluciji 1244 o povratku srpske vojske i da li }e zahtev Srbije biti prihva}en?

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 u ta~ki 4 predvi|a mogu}nost vra}awa srpskih bezbednosnih snaga u ju`nu srpsku pokrajinu.

"Savet bezbednosti UN potvr|uje da }e posle povla~ewa, dogovorenom broju jugoslovenskog

Dakle, u skladu sa dokumentom koji su potpisale sve ~lanice Saveta bezbednosti UN, srpska vojska bi mogla da obezbe|uje objekte srpske kulturne ba{tine koji su do sada ogra|eni bodqikavom `icom i ~uvaju ih vojnici KFOR-a. Tako|e, vojska bi bila na glavnim administrativnim prelazima na kojima Pri{tina po svom naho|ewu uvodi zabrane, {to za prelazak pojedinaca, ali i za kamione sa robom.

^etiri godine nakon usvajawa Rezolucije 1244 Srbija je zatra`ila povratak svoje vojske, na teritoriju na kojoj su Albanci otimali imovinu Srba, proterivali `ive, a mrtvima ru{ili grobove.

Tada{wi premijer Zoran \in|i} mesec dana pre ubistva poslao je pismo NATO komandan-

U subotu, 26.oktobra, desio se jedan lep doga|aj na Kosovu i Metohiji. U mnogostradalnom me{ovitom selu Cernica nedaleko od Gwilana, u kojem danas

tu Gregoriju Xonsonu u kojem je tra`io da se rezolucija u ovom delu ispo{tuje.

"Rezolucija Saveta bezbednosti (1244) predvi|a ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time {to nala`e me|unarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontigenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da, u skladu sa mandatom koji imate, obezbedite uslove za neodlo`no ispuwewe stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiqadu pripadnika bezbednosti mati~ne dr`ave", napisao je tada \in|i}.

Ve} sutradan stigao je odgovor. Portparol NATO-a Arijen Kontije odgovara odri~no na ovaj zahtev.

"Bezbednosna situacija na Kosovu stalno se razmatra, a ona je sada takva da je, ipak, prerano govoriti o povratku vojske na Kosovo", rekao je Kontije.

Skoro 20 godina se niko nije setio, ili nije hteo da se seti da pokrene pitawe povratka srpske vojske na Kosovo i Metohiju.

To je u decembru 2022. godine u~inio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} koji je uputio zahtev KFOR-u za povratak srpske vojske.

Odgovor simboli~no sti`e na Badwe ve~e, u pisanoj formi na administrativnom prelazu Merdare uru~en je predstavnicima General{taba Vojske Srbije, a potom prosle|en Vladi Srbije i predsedniku dr`ave.

"KFOR nam je odgovorio da nema potrebe za povratkom na{ih snaga na sever Kosova i Metohije, kao {to smo i o~ekivali, iako po rezoluciji SB UN 1244 nemaju pravo da odbiju taj na{ zahtev jer se oni za to ne pitaju", rekao je Vu~i} saop{tavaju}i kakav je odgovor dobio.

U istom danu kada je KFOR odgovorio da nema potrebe za srpskom vojskom na Kosovu i Metohiji, te da oni brinu o bezbednosti Srba, u [rtpcu su raweni srpski de~aci koji su nosili Badwak. Na wih je pucao Azem Kurtaj, pripadnik takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, koji se i danas nalazi na slobodi.

Manastir Visoki De~ani obele`ava 20 godina od upisa na Uneskovu Listu

Svetske kulturne i prirodne ba{tine

- U sredu 30. oktobra imali smo u De~anima va`nu posetu stru~waka iz Beograda i Novog Sada koji su do{li da obiqe`e jubilej, 20 godina od upisa Visokih De~ana na Uneskovu Listu Svetske kulturne i prirodne ba{tine. Ovaj skup istori~ara umetnosti, konzervatora, arhitekata, arheologa, u ciqu podizawa svesti doma}e i strane javnosti o zna~aju De~ana na evropskom, ali i na svjetskom nivou, organizovao je Nacionalni komitet ICOMOS Srbija - kazao je otac Sava.

Me|unarodni savet za spomenike i spomeni~ke celine (ICOMOS) predstavqa visoko respektabilnu nevladinu organizaciju, koja je zvani~no priznata za jednu od ~etiri savetodavna tela Uneska (UNESCO) u oblasti za{tite i o~uvawa kulturnog i prirodnog nasle|a i koja aktivno doprinosi radu Komiteta za Svetsku ba{tinu i implementaciji Konvencije o za{titi Svetske kulturne i prirodne ba{tine iz 1972. godine.

ICOMOS je jedina nevladina organizacija ovog tipa koja na globalnom nivou, kroz saradwu svojih vi{e do 11.000 ~lanova razli~itih profesija (arhitekata, arheologa, istori~ara umetnosti, istori~ara, in`ewera, postornih planera, restauratora), iz vi{e od 100 zemaqa, {irom sveta ostvaruje korist zalagawem za unapre|ewe za{tite i o~uvawa svih vrsta kulturnog nasle|a, poboq{awe standarda i tehnika, primenu novih metodologija i postupaka.

Podsetimo da je {ef Unmika Soren Jesen Petersen po~etkom 2005. godine doneo izvr{nu odluku kojom se manastir Visoki De~ani i kawon De~anske Bistrice stavqaju pod posebnu brigu UNMIKa i progla{avaju ''Podru~jem specijalne zone'' (Specijal Zoning area). Specijalna zona se prote`e , prema ovoj odluci, od pravoslavnog grobqa ispred manastira , do mosta na reci Bistrici, kao i od obronaka brda sa jedne i druge strane kawona. Obuhvata vi{e od 600 hrktara u kojoj su zabrawene sve aktivnosti koje mogu da naru{e izgled i lepotu prirode i mir koj je jeko va`an za ceo ovaj ambijent. Na podru~ju Specijalne zone nisu dozvoqeni gradwa, rekonstrukcije, industrijska i komercijalna aktivnost , ukqu~uju}i tu i eksploataciju {uma , vode i mineralnih resusa.

PRVA GRA\EVINA SA KIM NA LISTI UNESKO-A

Manastir Visoki De~ani, gra|en izme|u 1327 i 1335. godine, spada me|u najpoznatije srpske svetiwe, a aprila 2004. godine , zadu`bina Stefana De~anskog, na{la se , kao prva gra|evina sa Kosova i Metohije, na listi UNESKO - a kao Svetska kulturna ba{tina. U obrazlo`ewu visoke kategorizacije Visokih De~ana UNESKO navodi ''da su wegove freske jedno od najvrednijih primera, takozvane, renensanse Paleologa u Vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o `ivotu u XIV veku.''

`ivi oko 30 doma}instava Srba sa velikim brojem omladine, otvoren je omladinski centar „Zavet“. Sada novo i jedno mesto okupqawa omladine ovog sela.

Kako omladina u selu nije imala gde da se okupqa, pogotovo u zimskom periodu i u ki{nim danima, grupa momaka je do{la na ideju da izgrade omladinski centar.

Uz pomo} dobrih qudi stigli su do ciqa. U subotu, 26. oktobra, je sve~ano otvoren Omladinski centar "Zavet" u Cernici.

Otvarawu su prisustvovali gosti, bra}a iz Uba, Beograda i Novog Sada. Kako bi ostvarili svoj ciq, za po~etne radove 70% donacija je obezbedio Milo{ Petkovi} iz Uba, Organizacija "Blagodarnost".

Zavr{nim radovima pomogle su organizacije: "Srpska Solidarnost", "Svi za Kosmet", "Osmeh na dar", "Una Voce

Silenzio", "Srpsko Sabrawe

Nel

Ba{tionik", "Ordinacija ELIKSIR", "Milo{ Vujovi} Herceg Novi". U Cernici je pre 1999. godine `ivelo oko 800 Srba, danas je ostalo oko tridesetak porodica.

Stru~waci iz Beograda i Novog Sada u Visokim De~anima

Srbi iz Cernice

Ministar posetio povratnike iz Australije

\or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom posetio je u Ribarima, pored Kru{evca porodicu Srboquba Mileti}a, sve{tenika koji je posle 40 godina provedenih u Australiji odlu~io da se trajno vrati u Srbiju.

Mileti} sa svojom porodicom `ivi na imawu svojih predaka koje je preuredio u seosko-turisti~ko doma}instvo ”Mileti}a ~ardak”, koje je kategorisano najve}om ocenom koja se mo`e dobiti u kategoriji seoskog turizma. Otac Srboqub Mileti} se najpre u Srbiju vratio sa suprugom, a nedugo zatim u Srbiju se vratilo i troje od wihovo ~etvoro dece. Iako u po~etku namera porodice nije bila da se bave turizmom, ali je sin Danilo izrazio tu `equ koju je cela porodica podr`ala.

Ministar Mili}evi} je u razgovoru sa doma}inom istakao izuzetan zna~aj povratka

srpskih porodica iz dijaspore u Srbiju i naglasio da to predstavqa va`an korak u ja~awu i obnovi demografskog, ekonomskog i kulturnog potencijala na{e zemqe, jer porodice koje se odlu~e na povratak donose sa sobom ne samo iskustva i znawa ste~ena u inostranstvu ve} i duboko usa|enu qubav prema domovini i `equ da doprinesu wenom razvoju.

”Porodice koje odlu~e da se vrate u Srbiju oboga}uju na{u zajednicu novim idejama, savremenim ve{tinama i razli~itim perspektivama koje doprinose unapre|ewu svih segmenata

dru{tva – od privrede i obrazovawa do kulture i lokalnih zajednica. Wihov povratak mo`e o`iveti i mawe razvijene oblasti u Srbiji, pokrenuti nove projekte i podsta}i mla|e generacije da ostanu ili se vrate u domovinu, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da je va`no da se deca koja su ro|ena van granica na{e zemqe, nakon zavr{enih {kola i fakulteta, vrate u Srbiju.

”Wihov povratak predstavqa ogroman potencijal za na{u zemqu jer oni donose sa sobom znawa, ve{tine i perspektive ste~ene u me|unarodnom

„TREBALO JE RANIJE DA NAS UPOZORE“: Srpkiwa iz Valensije otkriva kako su krenule poplave, ro|ak joj jedva pre`iveo!

Katarina N., Srpkiwa koja je iz Beograda pre par godina oti{la u Valensiju da `ivi sa svojom porodicom, svedok je stravi~nih poplava koje su pogodile ovaj deo [panije. Na svu sre}u, podru~je grada Valensije gde ona `ivi, kako je sama rekla za Telegraf, nije bilo zahva}eno poplavama jer je korito reke bilo izme{teno.

Na`alost, wihov ro|ak na{ao se „o~i u o~i“ sa bujicom, ali je uspeo da se spase zahvaquju}i svojoj snala`qivosti. [paniju, preciznije poru~je Valensije, 29. oktobra su pogodile stravi~ne padavine, gde je u jednom trentku palo ~ak 490 litara po metru kvadratnom {to je dovelo do obilnih poplava. Prema posledwim informacijama, vi{e od 200 qudi je poginulo, a za nestalima se i daqe traga. Kako nam je Katarina rekla, wena porodica je imala sre}e da `ivi ba{ u centru grada Valensija, koji nije pogo|en poplavama zbog izme{tenog korita reke, koje bukvalno ide oko centra. Ovo re{ewe je sprovedeno u delo upravo jer je grad mnogo puta „propatio“ u stravi~nim poplavama, pa su re{ili da taj problem saniraju tako {to }e padavine odvesti daleko odatle. Na`alost, ovo re{ewe je o~igledno imalo za posledicu ugro`avawe ostalih delova grada, okolnih sela i mesta.

„Ki{a je padala od pro{le nedeqe, po malo, ali nije to bilo ni{ta specijalno. Tog dana je dosta jak vetar duvao i ceo dan su stizala upozorewa o vremenu, ali ni{ta nije bilo alarmatno. Majka Zorica i ja smo se obukle, onako ba{ lepo obukle ali nam je ceo dan bilo vru}e, nije bilo naznaka lo{em vremenu. Uve~e se smrklo, vetar je duvao napoqu, sipila je ki{ica, ali je tek oko 20 ~asova je stiglo upozorewe na telefonu da ne izlazimo napoqe“, rekla je na{a sagovornica Katarina N. Kako ka`e, obave{tewe je stiglo prekasno.

„Na{ ro|ak, koji vozi sanitet u Hitnoj pomo}i, bio je na auto-putu u 20 sati. Voda mu je ve} bila do pola to~ka. Re{io je da se iskqu~i i stane na parking, ali kroz 15 minuta voda je stigla od pola vrata. Pobegao je u obli`wu prodavnicu gde je spavao na rafovima. Peo se na vi{e rafove kako je voda nadolazila, be`ao je. Tek nakon {est sati agonije, oko 2 ujutru, nivo vode je krenuo da opada. Onda nije mogao ku}i nikako druga~ije nego pe{ice. Tako se vratio u grad“, obja{wava Katarina N. Ka`e da je jedva pro{ao ulicom od muqa i slupanih automobila, delova stabala i razli~itih predmeta koji su bukvalno blokirali sve saobra}ajnice.

„Me|utim, u 20 ~asova su se ve} formirale bujice i poplave, a qudi su bili van ku}a. Mo`da su trebali ranije da po{aqu upozorewe, me|utim, nisu. Barem na televizoru. Negde. Niko nije znao {ta nam se sprema“, obja{wava Katarina koja sa porodicom `ivi u centru Valensije na nekih 10-15 minuta od poplavqenog podru~ja.

Kako sama ka`e, wih je nevreme zaobi{lo jer su imali sre}e da je taj kanal, koji su ranije napravili, funkcionisao.

„Mnogi su qudi su poginuli jer su iza{li da preparkiraju kola i nisu se vratili. Trebalo je da se ne pomeraju“, dodaje Katarina.

okru`ewu, koja mogu zna~ajno da doprinesu razvoju privrede, nauke, tehnologije i kulture. Ova deca su most izme|u Srbije i sveta – odrastawem u razli~itim sredinama sti~u sposobnost povezivawa dve kulture, ~ime ne samo da unapre|uju na{e dru{tvo ve} i promovi{u Srbiju na globalnom nivou. Wihova kreativnost, inovativnost i raznovrsne ve{tine mogu pomo}i u pokretawu novih inicijativa, poboq{awu standarda i stvarawu modernog i konkurentnog dru{tva. Za wih, povratak zna~i mogu}nost da se ponovo pove`u s korenima, grade}i karijere i

`ivote u zemqi svojih predaka, a za Srbiju, wihovo prisustvo zna~i budu}nost i priliku za stvarawe sna`nije i uspe{nije dr`ave”, zakqu~io je Mili}evi}.

Otac Srboqub je ostavio i zna~ajan trag u Australiji, gde se osim poslom sve{tenika bavio i drugim dru{tveno-korisnim aktivnostima, izme|u ostalog objavio je uxbenik iz veronauke, organizovao je razne seminare namewene srpskoj omladini u dijaspori, izdavao je eparhijske novine, ali bio i jedan od osniva~a Kolexa Sveti Sava u Sidneju.

UNIFORMA JE OBAVEZNA, A DOMA]I NE POSTOJI:

Kao Srpkiwa koja `ivi u Americi i ~ije dete poha|a dr`avnu {kolu, blogerka Andrijana Vujovi} podelila je sa drugima kako izgleda {kolski sistem u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, odnosno onaj u dr`avi i gradu u kom wena porodica `ivi.

Kako je objasnila na svom Instagramu, {kole se dosta razlikuju od dr`ave do dr`ave i dela grada u kojem se `ivi, tako da je Andrijana otkrila kako to izgleda u {koli koju poha|a wena }erka.

[KOLSKA UNIFORMA

„[kolska uniforma je obavezna i ko{ta oko 100 dolara godi{we (to je sve {to vam je potrebno), osim tematskih dana. Deci se ne kupuju uxbenici i ne nose ih u rancu, ve} ih dobijaju u {koli, kao i kompjutere. U rancu nose samo fasciklu i u`inu ukoliko to `ele jer doru~ak i ru~ak su im besplatni. Doru~ak traje 20 minuta pre po~etka nastave.

U^ITEQICE SE MEWAJU SVAKE GODINE

Ako vi li~no ne vodite dete u {kolu, autobus pokupi decu ispred va{e ku}e i nakon nastave ih vra}a. Naravno, ~eka se roditeq, deca ni u jednom trenutku nisu sama, niti ih iz {kole mo`e uzeti neko koga vi niste naveli na spisku. Deca nikad sama ne dolaze u {kolu i nikad se ne vra}aju sama ku}i.

Odeqewa su uglavnom sa 10 do 14 u~enika. U~iteqice se mewaju svake godine (posebno imaju za likovno, fizi~ko i muzi~ko). A oni se podele u dve grupe i pome{aju sa drugim u~enicima kako bi se boqe upoznali. „NAKON TRI OPOMENE, SLEDI SUSPENZIJA IZ [KOLE“ Jako je zanimqivo da se samo u {koli u~i i deca ne dobijaju doma}e zadatke. Lo{e pona{awe, kao i uvrede, se ne toleri{u – nakon tri opomene, suspenduju se iz {kole (nije va`no koji su razred; pro{le godine su iskqu~ena deca iz {kole ~ak i u ni`im razredima, 1. 2. 3. razred). Postoji samo prva smena od 8.30 do 15.00. Tako|e, postoji aplikacija u telefonu preko koje smo u kontaktu sa u~iteqicom i pratimo sva de{avawa (tu su ukqu~eni svi u~iteqi kao i direktor {kole), a dopisivawa su privatna (nisu Viber grupe). Roditeqski sastanci nisu grupni (svaki roditeq ima 15 minuta 1:1 sa u~iteqicom) i traju oko 3 dana (zakazuje se). [kolska godina traje do 25. maja. Raspusti se razlikuju od na{ih“, objasnila je ona

Australija {aqe Ukrajini komplete klize}ih bombi pro{irenog dometa JDAM-ER

Australija je u sklopu svoje podr{ke Ukrajini u trenutnom sukobu obezbedila novu isporuku vojne opreme, ukqu~uju}i komplete kliznih bombi pro{irenog dometa (JDAM-ER) sa municijom za direktni napad.

JDAM-ER bombe, koje su australijske vazduhoplovne snage ranije koristile, prestale su da budu deo wihovog standardnog arsenala, ali su prepoznate kao zna~ajan resurs za Ukrajinu.

Ova municija predstavqa modernizaciju u borbenim kapacitetima ukrajinskih oru`anih snaga, koje ve} du`e vreme zavise od pomo}i zapadnih zemaqa, kako u tehnici, tako i u oru`ju i municiji.

JDAM (Joint Direct Attack Munition) sistemi omogu}avaju precizno vo|ewe bombi ka ciqu, zahvaquju}i GPS navo|ewu. Dodatak „ER“ (Extended Range), odnosno pro{ireni domet, zna~i da je Australija Ukrajini poslala poboq{anu verziju ove municije.

Ova verzija omogu}ava bombama da klize u vazduhu uz pomo} posebnih „krila“ koja se otvaraju nakon {to bomba bude ba~ena iz aviona, {to joj daje mogu}nost da preleti do 72 kilometra.

Ovaj domet je zna~ajan u borbenim uslovima jer smawuje potrebu za avionima da u|u u neprijateqski prostor, ~ime se smawuje rizik od obarawa letelice.

Pove}awe dometa na tri puta vi{e od standardnog dometa ove vrste oru`ja otvara dodatne mogu}nosti u vo|ewu borbenih operacija, naro~ito u ratnim uslovima u kojima Ukrajina nastoji da napada ciqeve daleko od prve linije fronta. Australija je ranije ove godine najavila najve}i paket vojne pomo}i za Ukrajinu, vredan 250 miliona australijskih dolara, koji ukqu~uje razli~ite vrste pomo}i, od oru`ja i municije do obuke i logisti~ke podr{ke.

Ova isporuka JDAM-ER municije deo je tog plana pomo}i, {to potvr|uje nastavak podr{ke Australije ukrajinskim oru`anim snagama. Odluka o slawu municije za direktni napad uklapa se u {iru strategiju australske vlade za vo|eno oru`je i eksplozivna sredstva, poznatog kao Plan za vo|eno oru`je i eksplozivna sredstva. Ovaj plan odra`ava australijske ambicije u sferi ja~awa kapaciteta za vo|eno oru`je, ali i wen strate{ki interes za podr{ku saveznicima u aktuelnim globalnim sukobima, ukqu~uju}i ukrajin-

sku stranu u sukobu sa Rusijom.

S obzirom na zna~aj ove vrste municije u ratu, JDAM-ER }e omogu}iti ukra jinskoj vojsci dodat nu fleksibilnost u na padima na neprijateqske ciqeve, naro~ito u uslovima u kojima je preciznost presudna. Na bojnom poqu u Ukrajini, gde se ruska i ukrajinska strana bore za prevlast u kqu~nim sektorima, mogu}nost vo|enih napada s pro{irenim dometom omogu}i}e Ukrajini da ga|a ta~no odre|ene mete bez direktnog izlagawa vazduhoplovstva velikim rizicima.

Dostava ovih oru`ja tako|e ukazuje na kontinuitet podr{ke Zapada Ukrajini i nastavak vojne pomo}i, koja nije ograni~ena samo na Evropu i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ve} obuhvata i zemqe poput Australije.

Analiti~ari ukazuju da je ovakva podr{ka znak solidarnosti me|u saveznicima i isti~u da Zapad ne `eli da dopu-

Australija zbog kineskih raketnih testova ja~a proizvodwu projektila

Australija }e poja~ati odbranu od projektila i sposobnost napada dugog dometa dok azijsko-pacifi~ka regija ulazi u ‘doba projektila’.

Osim brzog razvoja svoje flote Australija planira rasporediti nevidqive podmornice na nuklearni pogon u sporazumu sa SAD-om i Velikom Britanijom.

Australija }e pove}ati svoje sposobnosti protivraketne odbrane nakon {to je kinesko testirawe inter-

“Ta je konkurencija najo{trija u na{oj regiji, Indo-Pacifiku”, dodao je.

DRAMATI^NO POVE]AWE

ULAGAWA U ODBRANU

Conroy je rekao da je regija na pragu novog raketnog doba, gdje su projektili, tako|e, i “oru|e prisile”. Ukazao je na kinesko probno lansirawe interkontinentalne balisti~ke rakete u septembru, koja je pre{la vi{e od 11.000 km, nakon ~ega je pala u Tihi okean severoisto~no od Australije.

kontinentalne balisti~ke rakete (ICBM) u ju`nom Pacifiku izazvalo “zna~ajnu zabrinutost” u zemqi te zbog toga {to smatra da azijsko-pacifi~ka regija ulazi u “raketno doba”.

Australija planira pove}ati svoju raketnu odbranu i sposobnost dugometnih napada te }e sara|ivati sa sigurnosnim partnerima SAD-om, Japanom i Ju`nom Korejom u pitawima regionalne stabilnosti, izjavio je ministar odbrambene industrije zemqe Pat Conroy

“Strate{ko takmi~ewe izme|u SAD-a i Kine primarni je faktor australijskog sigurnosnog okru`ewa”, rekao je Conroy za National Press Club u Canberri.

“Izrazili smo zna~ajnu zabrinutost zbog te probe, posebno zbog wenog ulaska u ju`ni Pacifik, s obzirom na Ugovor iz Rarotonge, prema kojem bi Pacifik trebao biti zona bez nuklearnog oru`ja”, rekao je novinarima. Australija bi rasporedila projektile SM-6 u svojoj floti mornari~kih razara~a kako bi osigurala odbranu od balisti~kih projektila, dodao je.

Ona je me|u nekoliko azijsko-pacifi~kih zemaqa koje dramati~no pove}avaju izdvajawa za odbranu. U aprilu je predstavila odbrambenu strategiju koja predvi|a nagli porast potro{we kako bi se elimi-

nirala rawivost na neprijateqe koji prekidaju trgovinu ili spre~avaju pristup vitalnim zra~nim i pomorskim putevima.

Osim brzog razvoja svoje flote Australija planira rasporediti nevidqive podmornice na nuklearni pogon u sporazumu sa SAD-om i Velikom Britanijom.

Ranije ovog meseca, Australija je objavila ugovor vredan sedam milijardi australijskih dolara (4,58 milijardi ameri~kih dolara) sa SADom za kupovinu raketa dugog dometa SM-2 IIIC i Raytheon SM-6 za svoju mornaricu.

OTVARAWE NOVIH FABRIKA

Australija je ranije rekla da }e potro{iti 74 milijarde australijskih dolara (49 milijardi dolara) na nabavku projektila i odbranu od projektila tokom slede}e decenije, ukqu~uju}i 21 milijardu australijskih dolara (13,7 milijardi dolara) za finansirawe nove doma}e fabrike.

“Moramo pokazati potencijalnim protivnicima da neprijateqska dela protiv Australije ne bi uspela i da se ne bi mogla odr`ati ako bi se sukob produ`io”, rekao je Conroy u govoru.

Australija }e potro{iti 316 miliona australijskih dolara (206 miliona dolara) za uspostavqawe lokalne proizvodwe navo|enih raketnih sistema GMLRS, u partnerstvu sa kompanijom Lockheed Martin, za proizvodwu brzo razmestivog oru`ja zemqa – zemqa, rekao je Conroy.

Francuski Thales }e, tako|e, pokrenuti australijsku proizvodwu artiqerijske municije M795 od 155 mm, koja se koristi u haubicama.

U avgustu je Australija objavila da }e zajedni~ki proizvoditi dalekometne projektile s norve{kim Kongsberg Defence & Aerospaceom u gradu Newcastleu na isto~noj obali zemqe.

sti Rusiji premo} na terenu. [tavi{e, obimna pomo} Australije dolazi u trenutku kada su druge zapadne zemqe usmerene na produ`ewe i pove}awe vojne podr{ke Ukrajini, {to ukqu~uje modernizaciju vojne opreme i uvo|ewe sofisticiranih tehnologija za vo|ewe borbi.

Prema re~ima vojnih analiti~ara, uvo|ewe JDAM-ER oru`ja moglo bi predstavqati prekretnicu u borbenim operacijama ukrajinske vojske. Ovaj sistem pru`a mogu}nost dalekometnih udara, ~ime se dodatno unapre|uje kapacitet Ukrajine za izvo|ewe preciznih i udaqenih napada.

Kasijus je postao popularan me|u turistima u wegovom domu na Zelenom ostrvu u Australiji, na Velikom koralnom grebenu

Uginuo

najve}i krokodil

u zato~eni{tvu

Najve}i krokodil na svetu koji je `iveo u zato~eni{tvu uginuo je u rezervatu za divqe `ivotiwe u Australiji.

Kasijus je bio duga~ak skoro 5,5 metara, te`ak skoro jednu tonu i smatralo se da ima najmawe 110 godina, iako niko to nije znao sa sigurno{}u.

Ovaj ogromni morski krokodil `iveo je u rezervatu na ostrvu uz obalu Kvinslenda, otkako je uhva}en u Severnoj Teritoriji Australije 1980-ih.

U{ao je u Ginisovu kwigu rekorda kao najve}i krokodil u zato~eni{tvu 2011. godine.

Iz Stani{ta krokodila „Marineland Melanesia“ su u objavi na dru{tvenim mre`ama napisali da je Kasijus bio „na{ voqeni drug” i „ceweni ~lan na{e porodice”. Kasijus je prethodno `iveo u prirodi, gde je, pre nego {to je uhva}en, bio ozlogla{en jer je lovio i jeo stoku i grizao propelere ~amaca.

Osniva~ rezervata, Xorx Krejg, kupio je Kasijusa 1987. godine, prenosi ABC, Australijska radiodifuzna korporacija.

Kasijus je „donosio radost i drugarstvo wegovom najboqem prijatequ Xorxu vi{e od 37 godina“, naveli su iz rezervata.

Australijski mediji o tragediji u Novom Sadu

Svi TV kanali i ostale medijske ku}e u Australiji od subote izve{tavaju o tragediji u Novom Sadu u kojoj je poginulo 14 qudi me|u kojima i ~etvoro dece. Isti~e se posebno da je vlast reagovala napadaju}i potencijalne krivce i negiraju}i bilo kakvu sopstvenu odgovornost, dok javnost s druge strane kao glavnog krivca za ru{ewe nadstre{nice smatra ogromnu korupciju i partijsko zapo{qavawe nestru~waka.

Ve} tre}i dan traju okupqawa gra|ana Beograda i Novog Sada koji protestuju tra`e}i pokretawe pitawa odgovornosti predsednika Vu~i}a, bez kojeg se ni jedna odluka u Srbiji ne mo`e doneti, kao i predsednika vlade Milo{a Vu~evi}a, donedavnog gradona~elnika Novog Sada, ministra Gorana Vesi}a i drugih. Mediji u Australiju navode isto tako da je `elezni~ka stanica obnovqena

dva puta i ove godine je proslavqeno pu{tawe u rad uz prisustvo predsednika Vu~i}a i wegovih podre|enih.

Gra|ani Novog Sada mnogo su uznemireni i saose}aju s porodicama nastra-

dalih i svake ve~eri pale sve}e na mestu tragedije, koja nije jedina za vreme SNS-ovske vlasti navode mediji, a neki od wih predsednika Vu~i}a nazivaju diktatorom.

Neverovatno - za nekoliko sati sa parkinga u Melburnu ukrali

45 vozila vrednih 1,2 miliona evra

Grupa lopova uspela je da iz skladi{ta u luci u Melburnu ukrade nove automobile u vrednosti od oko dva miliona australijskih dolara (pribli`no 1,2 miliona evra).

Kra|a se dogodila 20. oktobra tokom no}i i u ranim jutarwim satima.

Dva mu{karca i dve `ene upali su na posed tako {to su deaktivirali sigurnosne sisteme i alarme. Uspeli su da odvezu ukupno 45 neregistrovanih automobila, a me|u wima su se na{la vozila razli~itih modela.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Policija je uhapsila jednu od osumwi~enih, 32-godi{wu `enu, koja se sada suo~ava s optu`bama za kra|u, nesavesnu vo`wu, posedovawe la`nih registarskih oznaka, vo`wu bez voza~ke dozvole i posedovawe droge. Uhap{ena je dok je vozila jedan od ukradenih automobila u obli`woj ulici.

Policija navodi da su lopovi uspeli da pristupe ogra|enom parkingu i pomo}u jednog od ukradenih "sprintera" uklone betonske prepreke. Na~in na koji su pokrenuli vozila jo{ je nepoznat - odnosno nije poznato da li su imali kqu~eve ili su se koristili nekim sofisticiranijim metodama.

Policija je do sada uspela da prona|e 21 od ukupno 45 ukradenih automobila, a potraga za preostalim vozilima i lopovima je u toku.

RUSIJA ZABRANILA ULAZAK 131 AUSTRALIJANCU

Rusija je zabranila 131 australijskom dr`avqaninu, me|u kojima su pripadnici vojske i medija, ulazak u zemqu zbog ''antiruske propagande'' Kanbere, saop{tilo je rusko Ministarstvo spoqnih poslova.

Ulazak u Rusiju je zabrawen pojedinim predstavnicima vojno-industrijskog kompleksa, novinarima i javnim li~nostima "koji formiraju antirusku agendu u Australiji", prenosi Politiko.

Na listi se nalaze visokorangirane diplomate, zvani~nici povezani sa di-

plomatskim i vojnim partnerstvima Kuad i AUKUS, televizijski novinari, vojni zvani~nici i izvr{ni direktori nekoliko odbrambenih firmi.

Rusko Ministarstvo spoqnih poslova je navelo da }e ulazak u Rusiju biti zabrawen za vi{e pojedinaca dok Kanbera ne napusti antiruski kurs i ne prestane da uvodi nove sankcije Moskvi. Australija je uvela sankcije Moskvi nakon napada na Ukrajinu po~etkom 2022. i obezbedila vi{e od 1,3 milijarde dolara pomo}i Kijevu, kojem je tako|e donirala 49 tenkova Abrams ranije ovog meseca.

Australija }e otpisati studentski

dug od 10 milijardi dolara zbog pritiska na tro{kove `ivota

Australijski premijer Anthony Albanese izjavio je u nedequ da wegova vlada planira da smawi studentske kredite za oko tri miliona Australijanaca za 20%, bri{u}i oko 16 milijardi australijskih dolara (10 milijardi USD) dugova.

Taj se potez nadovezuje na Mayin prora~un, koji je napao pritiske na tro{kove `ivota u Australiji i dao olak{ice za dugove studentima, kao i vi{e ulagawa kako bi lekovi postali jeftiniji, te podsticaj programu pomo}i pri otpla}ivawu stanarina.

"Ovo }e pomo}i svima koji trenutno imaju studentski dug, dok naporno radimo na pru`awu boqe ponude za svakog studenta u godinama koje dolaze", rekao je Albanese u izjavi najavquju}i smawewe studentskih kredita za tercijarno obrazovawe.

Promene bi zna~ile da bi prose~ni diplomant sa zajmom od 27.600 AU$ izgubio 5.520 AU$, rekla je vlada, dodaju}i da }e one stupiti na snagu 1. juna 2025. godine.

di{we i podi}i prag za po~etak otplate. Budu li ponovo izabrani na slede}im op{tim izborima 2025., laburisti bi tako|e zakonima garantovali 100.000 besplatnih mesta svake godine na institutima za tehni~ko i daqwe obrazovawe u zemqi, rekao je Albanese "Ovo je vreme za izgradwu, izgradwu boqeg obrazovawa za sve", rekao je u govoru pristalicama u glavnom gradu Ju`ne Australije, Adelejdu.

Pritisci na tro{kove `ivota, podstaknuti tvrdoglavo

Vlada je rekla da je ve} planirala da smawi iznos koji Australijanci sa studentskim dugom moraju otpla}ivati go-

visokom inflacijom, imaju poseban odjek s predstoje}im saveznim izborima i laburisti~kom vladom levog centra koja sada stoji iza svojih konzervativnih protivnika.

Trka od koje zastaje dah

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Popularna trka kowa „Melburn kap“ (Melbourne Cup) odr`ana je i ove godine tradicionalno po 164. put na stazi u Flemingtonu pred oko 92.000 posetilaca. Putem tv ekrana trku koja traje ne{to vi{e od tri minuta obi~no prati vi{e od 2 miliona qudi {irom Australije. Zato se ~esto ka`e da je to

nastupao u „Vojsu“, tako da sam jednostavno morao da odem da ga vidim“, rekao je Kiting. Pola sata ranije, Kiting je u ti{ini recitovao molitvu, skoro u ormanu za metle ispod stepenica u Flemingtonu, dok je Dolan bio u sobi za xokeje i razmi{qao kako }e pobediti favorite Vobana i Bakarua.

Bilo je to sve {to je preostalo kada su xokeji u{li u 23 kandidata za basnoslovnu nagradu od 8 miliona dolara. Treneri su morali da veruju u svoju sposobnost da dovedu svoje kowe do vrhunca u najve}em danu, vlasnici su morali da veruju u to da }e trener uspeti da to uradi tokom mnogo meseci ve`be i trenirawa da bi samo dospeli na Melburn kup.

Voban koji je trenirao Vili Mulins neprestano je bacao glavu dok je paradirao, zadaju-

kao dostojan borac Melburn kupa i na kowu „Najts ^ojs-u“ (Knight’s Choice) u wegovoj prvoj vo`wi u trci. Treneri Xon Simons i [ila Lakson, koji su osvojili Melburn kup 2001. sa Eterealom, verovali su u Dolana, ne optere}uju}i ga posebnim uputstvima za jahawe. Dolan je ipak morao da se na trenutak takti~ki povu~e, ba{ kao onda kada je preselio svoju porodicu u Kvinslend pro{log prole}a, da bi se 100 odsto fokusirao na svoje jahawe, gurnuv{i pevawe u stranu. Dolan je upravqao dobro u posledwih 400 metara, stigav{i da zgrabi japanskog galopera Varp Spid, koji je tako|e tr~ao blizu linije. I to je bio trenutak kada se `ivot mlade porodice zauvek promenio. Kristin i mala Mejzi su brzo izgubqene u gomili dobronamernika i qudi koji su odmah tra`ili selfi sa Dolanom.

trka od koje zastaje dah, posebno onima koji vole da se klade na kowe. Ove godine trijumfovao je trenutak koji }e promeniti `ivot jednog xokeja poreklom iz Irske Robija Dolana.

On je tek nedavno pevao jednu od svojih pesama u popularnom {ou programu doma}eg kanala 9, „Vojs“ (The Voice), a Robi Dolan je proslavio svoju {okantnu pobedu Melburn kupa zagrqajem irske peva~ke zvezde Ronana Kitinga. Mnogim Australijancima Dolan je ve} uveliko bio poznat zbog svog peva~kog talenta u popularnom televizijskom programu „Vojs“, ali sada ga i qubiteqi sporta znaju kao „xokeja Robija Dolana koji je osvojio Kup Melburna“.

„Pevao je moju pesmu kada je

}i svom treneru te`ak zadatak, zahtevaju}i pomo} pomo}nog trenera Dejvida Kejsija. Drugi su se preznojavali ili na vratu ili izme|u zadweg dela {to je bio mali znak upozorewa da jednostavno ne}e izdr`ati u vo|stvu. Xokeji su mogli samo da veruju da wihovi kowi mogu da izdr`e i da se opuste dovoqno dobro da uspe{no izvedu do kraja zahtevnih 3 hiqade i 200 metara trke. Dolanova dvogodi{wa devoj~ica Mejzi mahnula je tati dok je Dolan jahao pored tribina, sede}i nemirno u naru~ju svoje mame Kristin Dafi. Mejzi se ve} pokazala kao veliki borac nakon {to je provela 110 dana na intenzivnoj nezi nakon prevremenog poro|aja 2022. godine. Utorak je bio red na Dolana da se doka`e

I jo{ jedan kuriozitet sa ovogodi{we trke bila je i vest kako je jedan sre}nik svoju nov~anicu od 100 dolara pretvorio u neverovatnih 3,2 miliona dolara. I to je bio rezultat koji mewa `ivot iz korena. Kladionica „Ledbrouks“ potvrdila je neverovatnu opkladu na prva ~etiri kowa na Melburn kupu 2024, sa samo jednim dobitnikom koji je osvojio ogroman sedmocifren iznos. Sre}ni igra~ je pretvorio 100 dolara u neverovatnu dobit od 3,2 miliona dolara, uspe{no pogodiv{i prva ~etiri kowa na Melburn kupu.

Kupac Ledbrouks tiketa je izvanredno pogodio redosled prva ~etiri kowa i to: Najts ^ojs, Varp Spid, Okita Sou{i i Zardozi. Pritom je Najts ^ojs bio totalni autsajder kvote od 81 dolar kod Ledbrouks-a. I ostala 3 kowa nisu bili veliki favoriti: Varp Spid (kvota od 26 dolara), Okita Sou{i (19 dolara) i Zardozi (14 dolara).

Ova trka }e tako|e ostati upam}ena i po prelepom vremenu od sun~anih 25 stepeni. Za sve gra|ane Viktorije bio je to i jo{ jedan neradan dan, {to je pravi svetski fenomen da zbog jedne kowske trke cela dr`ava slavi i praznuje.

Evropa se sprema za katastrofu, ove zemqe su u najve}oj opasnosti

Evropska unija savetuje doma}instva da budu spremna na najmawe 72 sata samostalnog funkcionisawa u slu~aju nu`de

U izve{taju o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavqen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrep{tina u slu~aju izbijawa rata ili neke druge velike opasnosti, pi{e "Wuzvik".

Izve{taj je napisao biv{i predsednik Finske Sauli Ninisto, koji je posebni savetnik predsednika Evropske komisije. Isti~e kako EU nije bila spremna za pandemiju Kovida-19, niti za rat Rusije sa

vih pandemija, do ekstremnih vremenskih uslova ili rata. Iako se ruska agresija ne navodi kao jedina mogu}a pretwa, navedena je kao veliki problem.

- Nemamo jasan plan {ta }e EU u~initi u slu~aju agresije na dr`avu ~lanicu. Ratna pretwa koju Rusija predstavqa za evropsku bezbednost tera nas da se time pozabavimo kao glavnim problemom, bez potcewivawa ostalih pretwi - stoji u izve{taju.

Daqe pi{e da pretwu od ruske agresije najvi{e ose}aju weni neposredni susedi, ali da bi bilo kakva ruska akcija protiv dr`ave ~lanice uticala na svih 27 zemaqa bloka.

U OPASNOSTI ZEMQE KOJE SU U BLIZINI RUSIJE

- Teritorijalni integritet i politi~ka nezavisnost svake dr`ave ~lanice ne-

Ukrajinom zbog ~ega je krajwe vreme da se poradi na pripravnosti.

U dokumentu stoji kako bi Evropska unija trebala da savetuje doma}instva da budu spremna na najmawe 72 sata samostalnog funkcionisawa u slu~aju nu`de. Dr`ave ~lanice savetuju da se gra|anima pru`e smernice o skladi{tewu zaliha, evakuacijama i na~inu pristupa hitnim slu`bama. Navode se razne potrep{tine koje doma}instva treba da imaju u slu~aju nu`de poput hrane, pi}a, lekova, baterijske lampe i radija na baterije.

UPOZOREWE GRA\ANIMA EU: SPREMITE ZALIHE HRANE, PI]A...

Ciq ovog izve{taja je pripremiti gra|ane EU na vanredne situacije poput no-

raskidivo je povezana sa celovito{}u i politi~kom nezavisno{}u drugih dr`ava ~lanica i EU u celini - navodi se.

Predla`u se i druge mere poput izdvajawa najmawe 20 posto ukupnog prora~una za pove}awe bezbednosti i pripravnosti za krizne situacije. Izve{taj na 165 stranica predstavqen je u sredu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

GENERAL SANDERS:

"TRE]I SVETSKI RAT JE BLIZU"

General ser Patrik Sanders u junu je upozorio da postoji rizik od globalnog konflikta poput Tre}eg svetskog rata - u roku od pet godina - ako se NATO ne probudi iz svog „vojnog sna“.

General Sanders je rekao da }e zapad-

Ministarka spoqnih poslova zemaqa Grupe sedam (G7) i tri kqu~na saveznika izrazili su duboku zabrinutost zbog slawa severnokorejskih trupa u Rusiju i mogu}nosti da te trupe budu kori{}ene u ratu protiv Ukrajine.

Датум:

Место:

Време:

ne sile upasti u zamku Vladimira Putina do kraja decenije ako se ponovno ne naoru`aju. Opisao je Rusiju, Iran i Kinu kao “nove osovine mo}i” i naglasio da predstavqaju jo{ ve}u pretwu od nacisti~ke Nema~ke.

- Ve}ina procena }e vam re}i da imamo izme|u pet i 10 godina pre nego {to Rusija obnovi svoje kapacitete i bude sposobna da predstavqa vrstu pretwe koju je imala pre rata u Ukrajini – rekao je tada u intervjuu za "Tajms".

Kako je rekao, Putin bi mogao da naredi operacije pre toga koje bi bile “tik ispod nivoa konflikta” ili “da dobije priliku da prigrabi neku teritoriju”.

- Ako sada preduzmemo prave korake, ako se suo~imo sa pretwama i nedostacima u na{im sposobnostima, ako modernizujemo na{e oru`ane snage, ako u~inimo dru{tvo i Veliku Britaniju otpornijim, tako }emo to spre~iti. Ako to uradimo, bi}e mala verovatno}a (za napad). Ako ne uradimo, to pove}ava verovatno}u i ohrabruje Rusiju, Kinu i Iran – rekao je on.

BAUER: "STVARI NE]E BITI SJAJNE U NAREDNIH 20 GODINA"

Po~etkom godine admiral Rob Bauer, predsedavaju}i Vojnog komiteta NATO, upozorio je da civili u Evropi moraju da

U zajedni~koj izjavi, ministri su istakli da "direktna podr{ka Severne Koreje ratu Rusije protiv Ukrajine, osim {to pokazuje o~ajni~ke napore Rusije da nadoknadi svoje gubitke, predstavqa opasno {irewe akonflikta", preneo je Rojters. Pored ~lanica G7, koje ~ine Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Japana, Italije, Velike Britanije, Nema~ke, Francuske i Kanade, izjavu su potpisali i Ju`na Koreja, Australija i Novi Zeland.

Ministri su "najstro`ijim mogu}im re~ima" osudili pove}anu vojnu saradwu izme|u Severne Koreje i Rusije, ukqu~uju}i "nezakonitu nabavku" balisti~kih raketa iz Severne Koreje.

Tako|e, izrazili su duboku zabrinutost zbog mogu}nosti prenosa nuklearnih ili raketnih tehnologija na Severnu Koreju.

se pripreme za sveobuhvatni rat sa Rusijom u narednih 20 godina. On je dodao da }e, pored oru`anih snaga, i veliki broj civila biti mobilisan i da je na vladama da uspostave sisteme za upravqawe tim procesom.

- Moramo da shvatimo da mir nije garantovan. I zato se mi (NATO) spremamo za sukob sa Rusijom. Ali diskusija je mnogo {ira. Vojno-industrijska baza i qudi moraju da shvate da i oni igraju ulogu - rekao je Bauer i upozorio da stvari ne}e biti sjajne u narednih 20 godina.

Admiral Bauer je rekao da }e veliki broj civila morati da bude mobilisan u slu~aju da izbije globalni rat i da vlade moraju da se postaraju da wihove nacije budu "spremne za rat".

- Potrebni su nam javni i privatni akteri da promene svoj na~in razmi{qawa za eru u kojoj je sve bilo planirano, predvidivo, kontrolisano i fokusirano na efikasnost, do ere u kojoj se sve mo`e dogoditi u bilo kom trenutku. Era u kojoj treba da o~ekujemo neo~ekivano - upozorio je tada Bauer.

Admiral Bauer je dodao da "morate biti u mogu}nosti da se vratite na industrijsku bazu koja je u stawu da proizvodi oru`je i municiju dovoqno brzo da biste mogli da nastavite sukob ako ste u wemu".

RUPA BEZ DNA: Zapad ve} potro{io na vojnu pomo} Kijevu

100 milijardi dolara

Ukupna vojna pomo} Sjediwenih Dr`ava i zemaqa EU prema{ila je 100 milijardi evra. Va{ington je Kijevu poslao 56,8 milijardi evra, a evropskim prestonicama 54,6 milijardi evra, rekao je ministar spoqnih poslova zemqe Andrej Sibiga.

„Amerika je do 31. avgusta 2024. godine izdvojila 56,8 milijardi evra vojne pomo}i Ukrajini. Istovremeno, ukupna vojna pomo} iz evropskih zemaqa iznosila je 54,6 milijardi evra“, rekao je on na konferenciji za novinare u Kijevu.

Ukrajinske vlasti stalno pozivaju zapadne partnere da im po{aqu jo{ vojne pomo}i, povremeno ih kritikuju}i zbog ka{wewa i nedovoqnih isporuka. Time u Kijevu poku{avaju da prebace odgovornost za neuspehe ukrajinskih oru`anih snaga na saveznike.

TASMANIJSKI TIGAR:

Povratak iz pro{losti ili mit koji opstaje?

Tasmanijski tigar, poznat i kao tilacin (Thylacinus cynocephalus), va`i za jednu od najfascinantnijih `ivotiwa koje su ikada postojale. Ova jedinstvena vrsta meso`dera izgledom je podse}ala na psa sa prugama na le|ima, zbog ~ega je i dobila nadimak “tigar”. Iako je posledwi poznati primerak uginuo u zato~eni{tvu 1936. godine, interesovawe za ovog misterioznog stvora nije se ugasilo ni do danas.

IZUMIRAWE – DA LI JE

ZAISTA KRAJ?

Tasmanijski tigar prvobitno je bio {iroko rasprostrawen po Australiji, ali se s vremenom povukao na Tasmaniju, gde je pre`iveo do dolaska evropskih doseqenika. Me|utim, ubrzo je progowen zbog verovawa da napada stoku, a od 1830-ih su ~ak bile uvedene i nagrade za wegovo ubijawe. Zbog lova, gubitka stani{ta i konkurencije sa divqim psima dingo, populacija tasmanijskog tigra drasti~no se smawila. Posledwi poznati primerak, imenom Benxamin, uginuo je u zoolo{kom vrtu Hobart 1936. godine. Iako je zvani~no progla{en izumrlim

1982. godine, povreme ni izve{taji o navod nim vi|ewima {irom Au stralije i daqe intrigiraju nau~nike i javnost. Da li ta smanijski tigar mo`da i daqe neg de luta nepristupa~nim {umama ili se radi samo o legendama i la`nim nadama?

O@IVQAVAWE IZUMRLIH VRSTA –SAN ILI STVARNOST?

Savremena nauka donosi novu nadu. Sa sve ve}im napretkom u genetskom in`eweringu, pojavquju se projekti koji imaju za ciq da “vrate u `ivot” izumrle vrste. Tilacin je jedan od glavnih kandidata za ove eksperimente. Nau~nici planiraju da upotrebe DNK uzorke sa~uvane iz muzeja i kombinuju ih sa genima srodnih vrsta kako bi poku{ali da rekonstrui{u populaciju tasmanijskog tigra.

Kompanije i univerziteti {irom sveta, ukqu~uju}i i australijske istra`iva~ke centre, rade na tome da stvore odr`ivu verziju ove `ivotiwe u laboratorijskim uslovima. Ako bi projekat uspeo, postavi-

Izgubili su snimak svog ven~awa,

pa su ga nakon 57 godina prona{li uz pomo} Fejsbuka

Australijski par je izgubio snimak svog ven~awa, ali ga je uspeo povratiti nakon punih 57 godina.

Alin Turnbull iz Brizbejna udala se za svog supruga

Jednom prilikom, Ailin je listala po Fejsbuku i primetila fotografiju iz izgubqenog videa.

"Pretra`ivala sam Fejsbuk i pojavila se fotografija ven~awa. Moj mu` je sedeo, okrenula sam se prema

qubavnom paru poslao link za gledawe snimka, obogatio je neke od svojih filmskih rolni u ujakovoj ku}i dok je bio u Kraqevskoj mornarici.

Bila u [kotskoj 1967. godine, a ubrzo nakon ven~awa pozajmili su projektor kako bi pogledali snimak na kojem napu{taju crkvu na svoj veliki dan.

Me|utim, tada{wi mladenci su ostavili film u projektoru i nikada ga vi{e nisu videli, prenosi "New York Post"

wemu i rekla: 'Evo na{e fotografije sa ven~awa'", izjavila je Ailin, koja sada ima 77 godina.

Fotografiju je u Fejsbuk grupi za australijske starosedeoce postavio Teri, ~ovek iz [kotske. Wegov ujak bio je ~ovek koji je paru pozajmio projektor pre vi{e od pet decenija. Teri, koji je

"Jednog dana sam se iselio, pa sam vratio svoje filmove. Dugo sam ih dr`ao na tavanu, a onda sam odlu~io da ih prebacim na DVD, jer nisam imao projektor. Prvi film na DVD-u bio mi je misteriozno nepoznat. Bilo je o~igledno da je to ven~awe, u crkvi Mastrik. Gledao sam ga mnogo puta, ali nikoga nisam poznavao", objasnio je Teri.

Ailin je rekla da je gledawe snimka nakon 57 godina bilo "nestvarno".

"Samo mi se ~ini ~udnim videti majku i oca, ne samo na fotografiji, ve} kako se zapravo kre}u i hodaju. Moj mu` je video svoju baku i dedu, koji je imao 100 godina kada je umro. Osvrnuti se unazad i videti te qude bilo je apsolutno neverovatno, jo{ uvek ne mogu da verujem", zakqu~ila je Ailin

lo bi se mnogo eti~kih pitawa, ali bi i otvorio vrata za o~uvawe drugih ugro`enih vrsta.

TASMANIJSKI TIGAR KAO SIMBOL NADE Bez obzira na to da li }e nauka uspeti da vrati ovu vrstu ili ne, tasmanijski tigar je postao simbol borbe za o~uvawe prirode i podse}awe na posledice qudske nebrige prema ekosistemima. Wegova pri~a nas upozorava koliko lako mo`emo izgubiti ono {to smatramo dragocenim, ali i inspiri{e nadu da nije kasno za popravqawe gre{aka. Tasmanijski tigar mo`da zauvek ostaje deo pro{losti, ali wegova pri~a ostaje `iv primer va`nosti o~uvawa biodiverziteta. Ko zna – mo`da nas jednog dana nauka iznenadi i ugledamo prve prugaste meso`dere kako ponovo tr~e tasmanijskim {umama.

Vo}e koje ima vi{e vitamina

C od limuna

Ve}ina qudi povezuje vitamin C sa citrusnim vo}em, ta~nije sa pomoranxama i to sa razlogom. Jedna pomoranxa sredwe veli~ine sadr`i oko 63,4 miligrama vitamina C. Me|utim, ima vo}a koje ima vi{e vitamina C od pomoranxe.

Re~ je o kod nas malo poznatom vo}u pod nazivom – kakadu {qiva. Ovo vo}e sadr`i vi{e vitamina C nego bilo koje drugo vo}e na planeti. Australijska kakadu {qiva je pravi rudnik zlata za ishranu, pi{e Health Digest Prema pisawu ~asopisa „Food Bioscience“ iz 2023. godine, kakadu {qive imaju sto puta vi{e vitamina C od citrusa i ~ak 800 puta vi{e vitamina C od borovnice. Tako|e su odli~an izvor kalijuma, a postoje ~vrsti dokazi da uti~u na krvni pritisak, ta~nije –sni`avaju ga.

Kako navodi „Healthline“, kakadu {qive sadr`e i dosta vlakana, a po{to se odraslima preporu~uje da dnevno unose izme|u 21 i 38 grama vlakana, u zavisnosti od pola i starosti, jasno je da i ovde statistika ide u prilog ovom supervo}u.

Unos vlakana je tako|e povezan sa poboq{awem hipertenzije, pa }e to uticati i na sni`avawe krvnog pritiska.

Koliko su te{ka

Ana Dodig analizira mo`e li se izle~iti homesickness

Koliko su te{ka preseqewa, odlazak iz zemqe u kojoj ste ro|eni i u kojoj ste izgradili jedan `ivot, svoj svet prijateqa, porodice i poslovnih dostignu}a, i mo`e li se izle~iti od kon stantne nostalgije koju „po modernom“ zovemo homesickness?

Ana Dodig

Pustila sam Mariah Carey kad sam po~e la da pi{em ovaj tekst, i to wenu veselu Fantasy. Ne ide mi ovih dana da slu{am ba lade, tugu mi poja~aju na neku nepodno{qi vu ja~inu, suze ne prestaju i teraju me da se pitam za{to sam ovo sebi uradila! Ja koja nikada nisam `elela da odem iz Srbije, a posebno ne na kraj sveta (Australija je kraj sveta, daqe od we je samo ledeni An tarktik), na punih 13.997 kilometara od zemqe u kojoj sam ~etrdeset godina `ivela i to prili~no lepo, izgradiv{i svoj mali ali divni krug qudi, imaju}i divan posao blizak odnos sa porodicom kakav mnogi oko mene nemaju.

Ali `ivot se vaqda nekako postara da sebi ka`ete hajde da probam, uvek mogu da se vratim, realno je da ja odem kod par tnera koji ve} 28 godina `ivi u Australi ji, nego da on dolazi u Srbiju bez sistema, sa uru{enim obrazovawem, nepostojawem vladavine prava i sistema li~ne odgo vornosti. Racio preovlada i to onaj koji je uvek govorio da long distance veze ne mogu opstati i da se par mora sjediniti na jed nom mestu, ali {ta je sa srcem? Dve nedeqe pred put plakala sam kri{om da me poro dica ne vidi na pomisao kako se bli`i put i kako }u svoje videti mo`da tek za {est meseci. Isto je bilo i kada sam do{la. Jo{ jet lag, pa hormoni, pa pun mesec (da, da do bro ste pro~itali). Ceo taj prvi vikend sam preplakala.

Sve mi je nedostajalo, i moj Zemun, moj krevet, i moja sestra krofnica i moja mati, ~ak i kom{ije Rusi koji su mi skakali po mozgu od ranog jutra svojom jurwavom po parketu.

Jer iako sam se radovala partneru zajedni~kom `ivotu, nisam mogla da poti snem tugu {to }u sada Srbiju pose}ivati turisti~ki, a svoje vi|ati povremeno, kada mi finansije i situacije dozvole. Daleko je Australija i pitala sam se {to sam tog avgusta koji vrag iza{la sa momkom znaju}i da on `ivi u Down Under. Ukratko, imala sam ''bipolarni poreme}aj'' i sebe ~as bo drila i govorila da je rano, da je jo{ sve`e i da }u ovde pustiti korewe i dobiti ne{to novo, a ~as kako ja ovo ne}u mo}i, kako nema {anse da Australija postane moj dom, i da ovde budem sre}na kao u svom milom „Mun ze“ gradu.

Se}am se dok sam bila mala, jo{ u osnov noj, kako sam na terasi uvek ~u~ala kada bih videla laste jer mi je tada neko rekao kako }u imati sve jedinice ako ne ~u~nem, usput mi spomenuo kako se lastavice sele u jatu.

Lastavice, simbol ptica selica koje zi muju u Africi ju`no od Sahare a onda dole te u Evropu, kao vesnik prole}a bile su mi i ostale prva asocijacija na migracije. ^esto sam pomi{qala kako bi bilo lepo tako poput lastavica „odleteti“ negde u to ple krajeve kada je u Srbiji zima, ali samo nakratko, pa se opet vratiti. Vreme je pro lazilo a dosta meni dragih prijateqica-la stavica napustilo je svoja „gnezda“ i po{lo za svojim partnerom. Jedna Sta{a, jedna Qubica, jedna Jasmina i dve Ivane. Skoro

te{ka preseqewa i odlazak iz zemqe u kojoj ste ro|eni?

se preseqewa, ste izgradili svet i dostignu}a,nostalgije modernom“ ? Dodig po~eveselu banepodno{qise koja Srbije, je Anod `ivela mali i oko da da parAustralisistema, nepostojawem odgoje mogu jednedeqe poroput {est Jo{ dosam i moja skakali po i potipose}ivati kada Daleko tog znajuimala bosve`e ne{to nema da „Munosnovkada rekao a sele zidolemi lepo tosamo proprijateqica-lapo{lo jedna Skoro

sve na pragu tridesetih ili u sredwim tridesetim, i skoro sve ostavqaju}i ne samo porodice i prijateqe, ve} i posao, odlaze}i mahom u zemqe u kojima glavni jezik nije engleski, ve} nema~ki, portugalski ili jedan od skandinavskih. Posmatrala sam ih, pratila wihove nove `ivotne rute i radovala se susretima i zapisima iz tih baza, kako mi je Sta{a napisala u poruci, nakon {to je Nema~ku u koju se preselila nazvala svojim domom pa se ispravila, jer ne{to joj tu nije zvu~alo kako treba. Partneri su bili razlog, i pitala sam se tada da li bi i obrnuto bila ista slika, da li bi partneri krenuli za svojim partnerkama? Onda me je draga Qubica lepo podsetila kako ne smemo da generalizujemo stvari i da nekako, iako mo`da statistika pokazuje da i ne bi, mu{karci jednostavno imaju vi{e ponuda i mogu}nosti kojih se prihvataju i koji im se nude.

Ali kako se donose tako velike, `ivotne odluke da odete iz zemqe? Posebno u trenucima kada niste mladi, kada ste ve} izgradili i postavili svoj `ivot na noge? Za Ivanu (44) koja danas radi u Norve{koj kao programer i koja je iz Zemuna emigrirala pre sedam godina u jedno malo mesto na jugu Norve{ke, ta odluka nije bila te{ka, vo|ena `eqom za porodicom i ~iwenicom da Norve{ka nije toliko daleko od Srbije, iako su sami po~eci bili izazovni i te{ki. „Najte`e mi je bilo {to sam u maloj sredini, u okru`ewu koje nije nudilo puno prilika i mogu}nosti da upoznate nekog. Ose}ala sam se usamqeno i nedostajala mi je porodica kao i moj krug prijateqa.“

Qubica (38), modna dizajnerka, spisateqica u nastojawu i doma}ica koja se iz Vaqeva preselila u [tutgart, tako|e pre sedam godina, se}a se kako je bilo prole}e i kako je bila u Resavskoj, na ki{i koja je ispunila rupe u trotoaru, i kako je u glavi sabirala utiske i to posle razgovora sa M, `enom koja joj je bila mentor i vi{e od toga. „Uzdahnula sam duboko i donela odluku. To je to. Idem da ga podr`im, partnera (verenika u tom trenutku, koji je dobio priliku da radi u svojoj bran{i u Nema~koj). Idem da probam. Ma{tala sam o Mediteranu, o `ivotu na moru, pored velike vode, o smiraju dana u kom je nebo obojeno toplom `utom, o kreirawu odevnih komada od lana, o ateqeu na moru... Nema~ka mi nikada nije bila na listi `eqa. Hladna i ki{ovita. Sa sme{kom se prise}am kako sam mislila da }u se tamo smrznuti.“ Ova ista Qubica na aerodrom je oti{la sama, nije dozvolila nikome da je prati i u avionu je plakala kao ki{a, a onda je u tu|ini, tom [tutgartu, saznala nakon {to su joj stigle analize iz Srbije, da su joj tri virusa napala srce i da mora hitno da po~ne terapiju, u trenutku dok jo{ nema zdravstveno osigurawe i nema ama ba{ nikoga tamo. Za mnoge koji su se odmetnuli van ma-

ti~nih zemaqa, prve godine bile su najte`e i najizazovnije. Ti trenuci u kojima tek treba da pusti{ korewe u tu|ini, relativno sam, ~ekaju}i partnera da se vrati sa posla, poku{avaju}i da sebe zaokupi{ nekim mislima koje te ne vra}aju u Srbiju, me|u drage uspomene i qude.

Jedna druga Ivana (34), content menaxerka koja je pro{le godine Novi Sad zamenila Portom se}a se kako joj je jezik bio najte`i zadatak jer je portugalski znala samo iz Duolinga, ali da je ubrzo nakon dolaska upisala kurs jezika i da sada, nakon godinu dana, jezik mnogo boqe razume, iako joj konverzacija i daqe te{ko pada. Van toga, iako je sam po~etak koristila da upozna grad i privikne se na novi na~in `ivota, ~esto je hvatala sebe kako je nostalgi~na i tu`na. „Spomenula bih izraz koji sam pro~itala u kwizi Dejana Taijga-Stankovi}a - biti domotu`an. Rekla bih da sam domotu`na svaki put kada mi nedostaju qudi iz Srbije jer upoznavawe novih qudi u inostranstvu zna biti vrlo te{ko. Sre}om, u svakoj zemqi ima stranaca koji se verovatno ose}aju isto kao i vi, i kojima je tako|e potrebno dru{tvo.“ Sa druge strane, wena „kom{ika“ Jasmina (37), profesor ruskog jezika i kwi`evnosti, koja je Novi Sad zamenila @enevom, tako|e pro{le godine, nije ose}ala nikakvu te{ko}u prilikom preseqewa i dosta dobro se sna{la te prve godine `ivota van Srbije. „Iskreno, ni{ta mi nije bilo te{ko zato {to sam svesno, dugi niz godina ose}ala `equ da poboq{am kvalitet svog `ivota u drugoj zemqi, nakon {to mi je postalo jasno da u na{oj to ne}u uspeti. I kada sam se preselila, mnogo sam razmi{qala o tome da li mi je zapravo u dubini du{e te{ko. Tra`ila sam razloge da mi nedostaje moj rodni grad, ~ekala da me uhvati nostalgija, ali ni{ta. Mislim da je to zaista do du{evnog stawa, a moje je odavno bilo spremno za `ivot u nekoj drugoj, novoj otaxbini.“

Za Sta{u (37), koja je pre ~etiri godine oti{la u nema~ki gradi} Gotinger, napustiv{i ne samo Srbiju ve} i posao urednice digitalnog izdawa National Geographic, odlazak je zna~io i pripremu na ulogu majke. U jeku korone i zabrane putovawa, ona i wen partner postali su roditeqi. Sre}om wen mu` uzeo je tri meseca porodiqskog bolovawa, a skoro svakog dana pose}ivala ih je patrona`na sestra kojoj su ve~no zahvalni. Me|utim, nakon godinu dana, kada se `ivot polako vra}ao u normalu i kada je uzbu|ewe oko svega malo splasnulo, a beba se pretvorila u `ivahnog de~aka koji je zahtevao pa`wu 24/7, Sta{u je po~ela da hvata panika. „Realnost me je pogodila jer sam shvatila da `ivim u gradu udaqenom 1500 km od svega {to volim, bez posla i prijateqa, pa i „baka servisa“ na koji se mnogi, hteli to da priznaju ili ne, oslawaju. Naravno, imala sam qubav i podr{ku mu`a,

ali da li mi je to dovoqno? Mo`da nekome i jeste, ali meni, koja sam navikla na potpuno druga~iji `ivot koji se za vrlo kratko vreme preokrenuo za 180 stepeni, situacija je bila poput {amara. Ose}ala sam se kao da sam izgubila identitet, nemaju}i pojma kako da se sastavim. Pretpostavqam da svaka majka ima ove momente, ali u mom slu~aju, u stranoj zemqi, sve je bilo deset puta poja~ano. Poku{ala sam da odlascima u Srbiju promenim taj ose}aj, ali ~ini mi se da sam sebi samo pravila medve|u uslugu jer sam zapravo be`ala od suo~avawa. Sve je bilo isto tamo, a opet ni{ta nije bilo isto. Ja prva. Iz ove perspektive, shvatam da je meni bilo potrebno samo vreme. Vreme da prihvatim, da se naviknem i da upoznam novu verziju sebe.“

Odlasci u Srbiju jesu kod svih „lastavica“ bili i jo{ uvek su ~esti i obavezni, ali i tu „lastavice“ imaju sli~na razmi{qawa. Qubica je dosta dugo dolazila dva puta godi{we, sa nadom da ne{to promeni naboqe, u sistemu, u qudima, u odnosima. „Kakvo naivno razmi{qawe, prizna}e{? Ose}ala sam nasiqe u svakoj pori dru{tva i ose}am ga dan-danas. Zna{ onu pri~u o kuvawu `abe, kad se samo dodaje temperatura… Dok me centrifugalna sila vrtela ukrug, nisam mogla da vidim jasno, mnogo boqe sam videla kad sam se izmestila. U strahu su o~i velike, a na Balkanu je stalni re`im pre`ivqavawa. Sa druge strane, `ivot ide, ne pita, deca rastu, roditeqi nam stare, prijateqi se ven~avaju, dobijaju decu, neki razvode… de{avaju se velike sre}e i velike tuge, a ja sam postala posmatra~ svega, kao u filmu Interstellar, mi smo tu i ose}amo se kao da smo u nekim drugim svetovima u kojima se vi{e ne mo`emo dodirnuti. Hteli mi to ili ne, bliskost se gubi kad se o~i ne vide ~esto. Pa se srca onda sre}u po dolasku. Uvek ostane neka rupa, neka crna rupa, me|uprostor me|u nama, sa kojom se vratim tamo u Nema~ku i sa kojom sam nau~ila da `ivim. Imam jedan vredan opis kao skrin{ot u svom telefonu: It's like your soul is spread in different places and you can't get it all together anymore. There will always be missing places here and there.’ I jo{ jedan moj koji mo`e dati vetar u le|a onima koji se spremaju za odlazak, a glasi ovako: Vremenom stvori{ dom u sebi, i onda ti bilo koje mesto na svetu koje odabere{ mo`e postati ku}a.’ Vratiti se za stalno? Portugalska Ivana povratak vezuje tek mo`da za penziju, dok Jasmina tu opciju nema u vidu. „Nikada se ne bih vratila. U Srbiji sam bila duboko nesre}na i nezadovoqna. Imam svoj stan u centru grada, potpuno nov i prelep, bila sam profesor u Karlova~koj gimnaziji, pokrenula sam sopstveni biznis, ali sve je to bilo xaba kada je svaki dan bio ispuwen nenormalnostima na svakom koraku. Ja prosto nisam vaspitana za `ivot u takvom dru{tvu i okru`ewu.“

Integracija je za cure tako|e bila izazov, kako kad je re~ o poslu tako i kad je re~ o pronala`ewu prijateqa. Deficitni poslovi i oni koji su unutar IT zajednice kao i remote, pomogli su ponekoj „lastavici“ da se do~eka na noge bar finansijski i sa mogu}no{}u da zaokupi svoje misli, ali daleko te`e je izgleda bilo prona}i prijateqa u tu|ini. Ivani je u Norve{koj trebalo dosta dok nije upoznala neke qude sa kojima je mogla da uspostavi prijateqski, redovni kontakt. „Sa prijateqstvima nije i{lo lako jer su Norve`ani prili~no zatvoreni i prve drugarice su mi bile iz Poqske i Litvanije. Vremenom sam se povezala i sa na{om zajednicom tamo i verujem da je to bio i najprirodniji na~in integracije. Imam sad dve, tri drugarice sa kojima sam izgradila lep odnos i sa kojima mogu da se na|em na kafi, da odem u neki izlazak ili da organizujem neki zajedni~ki izlet i dru`ewe na otvorenom.“ Da su na{e zajednice dobar put integrisawa, svedo~i i Jasmina koja se u~lanila u Srpsko kulturno dru{tvo u @enevi i na taj na~in upoznala nekoliko interesantnih osoba. U daqini, u tu|ini, sa ili bez prijateqa i kraj partnera koji je ~esto bio jedino dru{tvo, ove dame danas kada se osvrnu na preseqewe i godine koje su usledile, vide velike promene unutar sebe. Jasmina (@eneva): Desio mi se mir u du{i. I to nema cenu i ne bih ga mewala ni za {ta i ni zbog ~ega, ni zbog koga. Sve ostalo, samostalnost, snala`qivost, posao, sve je ostalo isto. Ali moji mirni nervi su ne{to {to cenim vi{e od bilo ~ega. Ivana (Norve{ka): Postala sam mirnija i rastere}enija `ive}i tamo. @ivot mi se usporio i imam ose}aj da imam mnogo vi{e vremena tokom dana. Prime}ujem da mawe `urim, vi{e vremena obra}am na druge i vi{e promi{qam o `ivotu. Veliki gradovi nas uvuku u gu`vu, nametnute sadr`aje i stalnu prezasi}enost impulsima kada prestanemo da ~ujemo sebe. Danas gledam zvezde, ose}am ve}u povezanost sa prirodom i vi{e volim ti{inu. Ivana (Porto): Mislim da sam se za ovih godinu dana vrlo ~esto izlagala novim iskustvima, {to je samo po sebi, koliko uzbudqivo i lepo, toliko i zastra{uju}e. U `eqi da upoznam nove qude i sklopim prijateqstva, vi{e puta sam se prijavqivala za razne radionice, kao {to su radionica slikawa, dekupa`a, keramike, i uvek upoznavala nove qude koji `ive u Portu. Da sam u Novom Sadu, nema {anse da bih toliko ~esto izlazila iz svoje zone komfora, jednostavno, bila sam u{u{kana, imala sam dugogodi{we prijateqe. Naravno, takve situacije vas nau~e i da cenite prijateqstva koja imate u mati~noj zemqi.

Sta{a (Gotingen): Preseqewe me je nau~ilo da ~ovek nije ostrvo i da su nam qudi potrebni, da je podr{ka kqu~na. Ali isto tako, shvatila sam kako svako od nas nosi u sebi neverovatnu snagu i da smo sposobni za mnogo vi{e nego {to mislimo. Niko ne}e verovati u nas, ako mi sami ne verujemo. Zato, budite blagi prema sebi i ne zaboravite da povremeno bacite sebi „pet“ i ka`ete BRAVO!

Qubica ([tugart): Postala sam `ena, sna`na i hrabra, nau~ila {ta sve mogu sama, pa koliko mi kao par mo`emo, rodila se kao mama i stasala donekle, pre`ivela jednu pravu veliku smrt, vratila poverewe u lekare, po~ela zaista da cenim provo|jewe vremena sa prijateqima i da u`ivam sa wima svesno i prisutno... i kao esenciju usvojila sam pojam i delawe dru{tvene odgovornosti... Kada bi moj `ivot tamo bio miris kome treba opis, glasio bi ovako: Rasko{ni, masivni drvoredi platana, mokar miris asfalta posle ki{e, apokalipti~na nostalgija koja provejava iz svih slojeva zemqe, sivo, gusto kao testo nebo, iz kojeg dramati~no i za~u|uju}e prosijavaju tople note, ra|aju}e sunce i mrva vanile koja miluje kao zagrqaj koji nedostaje.

GODI[WI POMEN

Milanka Mladenovi}

14. 10. 1939. Bagrdan, Jagodina12. 11. 2023. Pert

Parastos }e se odr`ati 12. novembra na grobqu Karakata u 11 ~asova, a nakon toga }e biti uprili~eno podu{je u crkvenoj sali Sveta Trojica.

Ostaje{ da `ivi{ u na{im se}awima.

Po~ivaj u mestu svetlosti, gde nema bola i tuge.

Neka ti je ve~an spomen!

Porodica i prijateqi iz Australije i Srbije.

HAOS U AUSTRALIJI POSLE DONO[EWA MERA ZA[TITE:

Autralijska vlada je po~etkom jula usvojila najstro`i zakon na svetu za e-cigarete. Australijski parlament ograni~io je prodaju vejpa sa nikotinom na apoteke. Korisnici su morali da poka`u lekarski recept farmaceutu prilikom kupovine ovog proizvoda. Me|utim, kako su izve{tavali svetski mediji, mere australijskih vlasti koje se ti~u javnog zdravqa i suzbijawa {tetnosti od pu{ewa dovele su do dramati~nih posledica, jer je tako stvoreno ilegalno tr`i{te koje je prouzrokovalo krvave sukobe na ulicama gradova.

To je dovelo do nagle promene kursa, jer su po~etkom oktobra isti donosioci ovih mera omogu}ili licima starijim od osamnaest godina da vejpove mogu da kupuju bez lekarskog recepta - ali i daqe u apotekama. ^ak su ih ograni~ili na samo par ukusa: mentu i duvan. Pritom, prodaja neterapeutskih vape u apotekama i van ostala je i daqe nezakonita. Australija je jedina zemqa u zapadnom svetu koja je zahtevala recept za vejp sa nikotinom. To je dovelo do toga da preko 90 procenata od 1,7 miliona odraslih korisnika vejpa u Australiji odustane od legalnih na~ina nabavke i kupuje proizvode na crnom tr`i{tu.

ORGANIZOVANI KRIMINAL

JE U[AO U IGRU

U srcu Australije, u Melburnu, odvija se prava borba izme|u organizovanih kriminalnih grupa, ukqu~uju}i motociklisti~ke bande i bliskoisto~ne kriminalne sindikate, uzrokovane ilegalnom trgovinom vape proizvoda i duvana. Ova situacija nije samo borba za novac, ve} i za kontrolu nad tr`i{tem koje postaje sve

opasnije zbog eskalacije sukoba. Prodavnice duvana, ~esto sme{tene jedna blizu druge, postale su mete sukoba kriminalnih sindikata, koji se bore za dominaciju nad unosnim profitom iz ilegalne trgovine duvanom. Istra`iteqi iz Taskforce Lunar bele`e porast nasiqa u Viktoriji, gde je zabele`eno vi{e od 40 napada na prodavnice duvana, ukqu~uju}i vandalizam i podmetawe po`ara.

Sukobi se ne zaustavqaju samo na vandalizmu – dvojica mu{karaca povezanih sa motociklisti~kom bandom Koman~ero ubijena su u odvojenim incidentima, za koje se veruje da su deo borbe za kontrolu nad trgovinom vejp proizvodima. Policija Viktorije i australijska savezna policija upozoravaju da ova eskalacija nasiqa ozbiqno destabilizuje lokalne zajednice i pove}ava rizik za gra|ane.

Aktuelni sukob ukqu~uje i fizi~ko plasirawe ilegalnog duvana u prodavnice, uz pritisak na vlasnike da prodaju proizvode kriminalnih sindikata i pla}aju nedeqni „porez“ kako bi mogli da nastave sa radom. Policija veruje da organi-

zovane kriminalne grupe koriste lokalne mre`e mladih prestupnika, uli~ne bande i druge kriminalce za sprovo|ewe ovih nezakonitih aktivnosti.

Policija Viktorije je vlasnicima prodavnica uputila zvani~no upozorewe, informi{u}i ih o opasnostima povezanim sa u~e{}em u ilegalnim poslovima, te ih savetovala da izbegavaju saradwu sa kriminalnim grupama kako bi za{titili svoje poslove i bezbednost zaposlenih.

Brajan Marlou, direktor organizacije Legalise Vaping Australia, ukazuje na to da je nasiqe povezano s nedavnom zabranom jednokratnih vejp proizvoda, {to je podstaklo potra`wu na crnom tr`i{tu.

„Imamo najskupqe cigarete na svetu. Pu{a~i su uglavnom radni~ka klasa koja nema dovoqno novca, i ako ne mogu da priu{te cigarete, okrenu}e se crnom tr`i{tu“, rekao je Marlou.

„Crno tr`i{te je ogromno u ovoj zemqi, 90 procenata korisnika vejp proizvoda kupuje na crnom tr`i{tu, {to stvara milijarde prihoda.“ Po wemu, ove mere, iako su usmerene

na za{titu javnog zdravqa, rezultiraju sve ve}im nasiqem na ulicama i suprotnim efektom, {to je dovelo do ubistava povezanih s kontrolom ilegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima.

PU[A^I SE PREBACUJU NA ILEGALNE ALTERNETIVE Cene cigareta u Australiji su astronomske. Pakovawe od 20 cigareta ko{ta oko 30 dolara, pri ~emu 90-95 odsto tog iznosa odlazi na poreze. Ova politika je, umesto da za{titi javno zdravqe, dovela do dramati~nog rasta crnog tr`i{ta duvana. Mnogi pu{a~i su prisiqeni da se prebacuju na ilegalne alternative, a to je stvorilo plodno tlo za nezakonite aktivnosti.

Fiona Paten, osniva~ica Stranke razuma i nekada{wa ~lanica zakonodavnog saveta savezne dr`ave Viktorija, ukazuje na to da je politika zabrawivawa samo pogor{ala situaciju.

„Pomislili biste da bi odli~an na~in da se razbije ilegalno tr`i{te cigareta bio prelazak na alternative, ali naravno, to nije ono {to smo uradili. Oti{li smo korak daqe i zabranili elektronske cigarete. Tako smo postali svedoci rasta ilegalnog tr`i{ta i elektronskih cigareta“, obja{wava Paten.

Iako se kupovina vejpa u apotekama na recept mogla tuma~iti kao indirektna potvrda da su ovi proizvodi boqa opcija u pore|ewu s cigaretama, shvatili su da je strogost regulative stvorila kontraefekat. Jer, umesto da pru`i sigurne alternative pu{a~ima, ovakva praksa je rezultirala uvozom jeftinijih, nekontrolisanih i neregulisanih proizvoda, uglavnom iz Kine, {to je dodatno ugrozilo ne samo javno zdravqe, ve} i bezbednost qudi

SRBI SU TE[KO BOLESTAN NAROD

Pi{e: Marko Lopu{ina

Redovi u bolnicama i privatnim klinikama, kao i liste ~ekawa na operacije govore da zdravqe na{e nacije u lo{em stawu, a wegovo le~ewe je sve te`e i skupqe

Srbi su narod koji je prosto zalu|en potrebom da se le~i na svaki mogu}i na~in. I to sa razlogom, jer posle krvavog raspada Jugoslavije, kao zemqe svih Srba na Balkanu i posle bombardovawa NATO projektilima sa osiroma{enim uranijumom, narod pati od postratnog stresa, sr~anih smetwi i bole{tina svih vrsta. Beogradski Institut za javno zdravqe Srbije "Dr Milan Jovanovi} Batut" je po~etkom oktobra objavio Zdravstveno-statisti~ki godi{wak, odnosno zdravstveni karton srpskog naroda u otaxbini. Od posledica te{kih bolesti i povreda u Srbiji je u 2023. godini umrlo 97.081 osoba.

Pro{le godine je pribli`no svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora i svaki trinaesti od posledica {e}erne bolesti (2,9 odsto) i opstruktivnih bolesti plu}a (2,4 odsto). Vode}i uzroci smrti u Srbiji bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori i ~inili su preko dve tre}ine (70,6 odsto) svih uzroka smrti u 2023. godini, pri ~emu su bolesti sistema krvotoka bile odgovorne za skoro polovinu smrtnih ishoda.

Srbe prema ovom istra`ivawu najvi{e ubijaju tihe ubice – bolesti koje ne bole, koje su nevidqive, koje su posledica kako stra{ne `ivotne sredine, tako nezdravog `ivota, lo{ih navika, lo{e ishrane i lo{e nege du{e i te~a – visok krvni pritisak i {e}erna bolest.

Stope umirawa od bolesti uzrokovanih povi{enim krvnim pritiskom - hipertenzijom u Srbiji je drasti~no porasla u periodu od 2014. do 2023. godine. Kako pokazuju podaci Instituta "Dr Milan Jovanovi} Batut", ova stopa je za 9 godina porasla za ~ak 103,5 odsto. Stopa smrtnosti od hipertenzije iznosila je pro{le, 2023. godine - ~ak 163, 2 odsto.

U to vreme pove}ana je op{ta stopa smrtnosti qudi od {e}erne bolesti za 19,9 odsto, i malignih tumora za 2,3 odsto. [e}erna bolest predstavqa globalnu srpsku epidemiju, sa procenom da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 600.000 osoba ili 8,1 odsto populacije.

Dakle, upozorewe smrtne opasnosti glasi da svaki drugi Srbin ima visok krvni pritisak, a svaki peti ima visok {e}er u krvi. I svakim danom je sve ve}i broj obolelih naro~ito me|u mladima, ~ak i kod dece {kolskog uzrasta. Glavni urok smrtne opasnosti od ovih tihih ubica jeste stres. Priznajem da sam i ja autor ovih redova ~ovek sa visokim krvnim pritiskom, koji dr`im pod kontrolom i obaram i sa visokim {e}erom u krvi. Stres me u~i jer u Srbiji nema evropske budu}nosti, ve} samo `ivota u pro{losti.

Profesor dr Vesna Stojanov ka`e da su faktori rizika od ovih opakih bolesti u Srba pre svega ubrzani na~in `ivota,

sekiracija i sters zbog `ivotnih neuspeha, ali i neostvarenih ciqeva i `eqa. A potom nabraja ostale rizike – pove}an unos hrane lo{eg kvaliteta (iz kesa i iz pekara), preteran unos soli, pove}an unos alkohola, energetskih pi}a i narkotika, pu{ewe cigareta, preterana gojaznost i fizi~ka neaktivnost, odnosno preterano sedewe za stolom ili za volanom.

- U Srbiji danas samo 4 odsto stanovni{tva jede kako treba – kuvanu hranu u ku}nom ambijentu. ^itav Beograd se hrani kupovnim jelima, koja im se donose u ku}e i stanove. Svaki pet ~ovek u Srbiji je gojazan. Polovina na{eg naroda pije alkohol, a 65 odsto qudi pu{i. Srbi su iza Turaka drugi u Evropi po potro{wi duvana i zavisnosti od pu{ewa. Zbog bolesti srca svakog dana u na{oj zemqi umre 140 qudi – upozorio me je moj doktor iz Zemunske bolnice.

Doktor me je ubedio da treba da odustanem od ishrane suvim mesom, jer je ono kancerogeno i opasno po moj pritisak i moje srce. Rekao mi je da je najboqe suvo meso na svetu {pansko, pa italijansko i portugalsko. A da je na{e suvo meso iz Srbije, pr{uta sa Zlatibora tek na 19 mestu u svetu po kvalitetu i ukusu. Ubedio me doktor – odustao sam od suvog mesa i od starih i slanih sireva. Ne pijem alkohol, ne pu{im cigarete. I `iv sam.

Ve}ina Srbi znaju sve rizike po svoje zdravqe i svoje `ivote, ali misle da su nedodirqivi, da rizici mogu da se neutrali{u kada postanu preterano opasni. Ako se ka`e da zbog toga {to ne ose}aju bo-

love ve}ina na{ih qudi zanemaruje opasnost od hipertenzije i {e}era u krvi, a jo{ mawe zna da su ove bolesti nasledili od roditeqa i da se ne le~e tako lako i brzo, onda je sasvim jasno da visok krvni pritisak ugro`avaju rad srca i krvnih sudova, a {e}er ugro`ava imunitet organizma i obe bolesti podsti~u smrt. Tokom 2023. godine u Srbiji je od wih umrlo 48.277 osoba - 22.422 mu{karaca i 25.855 `ena. Me|u wima je , na`alost, najvi{e qudi izbeglica iz Hrvatske, BiH i Sloveniej, koji ve} ~etvrt veka `ive u Srbiji.

- Izbeglice masovno umiru jer ne `ele da se promene – rekla mi je doktorka Milena [ari}, koja ih le~i – Stres zbog ratnih stradawa i seobe iz zavi~aja u drugu zemqu, iz svoje ku}e i sa svog imawa u privatili{ta i tu|e ku}e i stanove, izazvao je masovnu depresiju i oboqevawa pove}anog krvnog pritiska i {e}era u krvi. Voda ispod Velebita je varila jaku hrani vrlo brzo, ali voda u Sremu ne vari tu hrani tako brzo, ni tako dobro. Preporu~ivala sam izbeglicama da ne jedu stare i slane sireve, suvom meso i slano pe~ewe, a da ne piju jaka crvena i crna vina, ve} da pre|u na ribu i povr}e, na mediteranski ishranu. Nisi me poslu{ali, nastavili su u Srbiji da koqu sviwe i su{e meso po gara`ama, podrumima, {upama i pu{nicama i da umiru.

Zbog ratanih stradawa i stresa rak dojki i rak materice su naj~e{}i zlo}udni tumor kod `ena, a rak prostate kod mu{karaca. Godi{we vi{e od 6000. qudi u Srbiji oboli od raka be{ike, testisa i bubrega. A 15.000 oboli od bolesti i kancera disajnih puteva.

Ako se svemu tome doda svakodnevna sekiracija, koju Srbi ne poznaju za bolest, ve} za obi~no stawe duha i znak odgovornosti, na koje se nadogra|uje preterana ishrana i opijawa, onda se sve to progla{ava za narodni lek. Tradicija srpskog naroda je da se uvek dobro jelo i pilo, a lekari ka`u i pogre{no. Mladi doktor iz Zemuna mi to stru~no obja{wava: - Na{ narod jede na veliko, mrsno i slano i umire. Srbi se pona{aju kao kamikaze – jedu mnogo, jer vole da umru siti i napiti. Ne slu{aju lekare, jer su medicinski neobrazovani, a misle da su pametni. Ne sprovode doktorske terapije, jer ne mogu da se odupru lo{im navikama, a potajno govore da im spasa nema. Mnogo od pacijenata nemaju novac da se pristojno le~e, a porodice ne investiraju u wihovo ozdravqewe. Tradicionalno na{ narod i bolesnom ~oveku nudi alkohol, duvan i previ{e hrane, iako zna da mu treba stroga dijeta, uz la`no opravdawe – ma ne}e ti biti ni{ta ! Zbog svega toga godi{we u Srbiji umire oko 100.000 qudi. Srpski narod u proseku

`ivi sedam godina kra}e i mawe od stanovnika EU. @ivotni vek u Srbiji danas je 73 godina, a u razvijenom delu Evrope 80,1 godina. Kod nas `ene `ive du`e 76,5 godina od mu{karaca – 70 godina. Najkra}e se `ivi u bogatoj Vojvodini, u kojoj uvek ima prave hrane, a najdu`e u pretrpanom Beogradu, u kome tako|e ima dosta i hrane i pi}a, ali sa jakim hemijskim dodacima. U Srbiji mu{karci od 65 godina o~ekuju da }e `iveti jo{ najmawe 14,5 godina, dok u EU je taj optimizam mnogo ve}i, o~ekuje se dobar `ivot jo{ 18,5 godina. - Ne mogu se meriti ta dva `ivota u Srbiji i u EU, jer smo mi u su{tini bolestan i siroma{an narod – ka`e mi doktorka Milena [ari} – Kod nas imamo 800.000 stalno siroma{nih qudi i jo{ 700.000 u zoni rizika od siroma{tva. U EU je procenat siroma{nih svega 1,6 odsto. Mi ne `ivimo kvalitetno, jer na{ nivo ukuipne potro{we u Srbiji je na 48 odsto, ni polovina od evropskog proseka. Mi pri~amo o mesu, a godi{we u proseku Srbin pojede 41,8 kg, dok Evropqanin pojede 67,2 kilograma mesa, odnosno 25 kg vi{e. Kada smo tako siroma{ni za kvalitet `ivota, jo{ smo siroma{niji za kvalitet brige o zdravqu i kvalitet le~ewa.

Da je ova doktorka u pravu pokazuju slike iz na{ih `ivota u Srbiji. Redovi u bolnicama i privatnim klinikama, kao i liste ~ekawa na operacije govore da zdravqe na{e nacije u lo{em stawu, a wegovo le~ewe je sve te`e i skupqe. Narod je sve stariji i sve bolesniji, a na{e siroma{no dru{tvo nema te pare, kojima mo`e da modernizuje zdravstvo tako brzo da mo`e sve nas da le~i.

Zastarela organizacija rada u domovima zdravqa i bolnicama dr`avnog tipa, sa nedovoqno dr`avnih dotacija ne mo`e da prati ubrzani tempo naru{enog zdravqa nacije. Privatne klinike ne uspevaju da pokriju masovno le~ewe qudi u Srbiji, jer se u ve}ini slu~ajeva privatni lekari ne bave izle~ewem bolesti nacije, ve} uzimawem novca za tzv. le~ewe i lekove. Bolestan srpski narod nema para da plati prvi pregled 50 evra, drugi pregled 70 evra, a operaciju katarakte, na primer, 1300 evra. U srpskom zdravstvu je sve mawe lekara i medicinskog osobqe, jer emigrira prema evropskim dr`avama koje pla}aju specijalite 10.000 evra, anasteziologe 15.000, a hirurge za srce ~ak 20.000 evra mese~no.

U takvoj situaciji politi~ari smi{qaju kratkori~ne poteze, kao {to je kampawa za smawewe lista ~ekawa na operacije ili odvode te{ke bolesnike da se operi{u u Turskoj. Dr`ava pacijentima u Srbiji prodaje nadu da }e zdravstvo biti boqe, a qudi zdravi. A proizvo|a~i lekova sve ~e{}e javno prodaju svoje tablete, masti i suplamente.

Tu nadu o izle~ewima {ire i elektornski mediji, posebno televizije za nacionalnom frekvencijom, jer svakodnevno i nedeqno prikazuju hvalospeve na{ih lekara i zdravstvenih radnika o le~ewu opaskih bolesiti. [to se vi{e umire od raznih bolesti, to se u na{im medijima vi{e pri~a kako su qudi izle~eni. U emisijama sa lekarima i o bolestima nastupaju estradne zvezde koje pri~aju kako su bile bolesne, pa su ozdravile. Tako mediji u Srbiji izigravaju le~nike preko tv ekrana i to celog dana, od rane zore, pola sata u jutra{wim programa, do kasno u no}, sve veruju}i da }e bolesnici da se le~e uz pomo} wihovih tv saveta. Ja takve emisiije gledam 15 sekundi. Meni treba lek i le~ewe, a ne televizijska propaganda. Srbi su i daqe te{ko bolestan narod. Ostaje nam samo da se te{imo na na~in kako je govorio Nikola Pa{i}: - Leka nam nema, ali propasti ne}emo!

Ogromne gu`ve po srpskim bolnicama su svakodnevna pojava

Novosadske "sviwarije" na pijaci

RAZGLEDNICA IZ SARAJEVA

Samo duh Ba{~ar{ije ostao isti

Graja turista i miris sve`e pe~ene kafe {iri se najpoznatijom ulicom, ali mnogih starih zanata vi{e nema, kaldrmom {etaju `ene pokrivenih lica, a ulice i mostovi nazvani po poznatim Srbima davno su preimenovani

U Sarajevo sti`emo iz Beograda, posle pet sati vo`we magistralnim putem preko Zvornika, Han Pijeska, Sokolca, obroncima Romanije.

Radujem se susretu s gradom u kojem nisam bio 40 godina. Tada smo ga gradili na omladinskoj radnoj akciji, a di~ili se wime u onda{woj dr`avi, posebno Zimskim olimpijskim igrama 1984. godine.

ILIXA I BEMBA[A

U grad smo u{li kroz tunel s isto~ne strane. Odmah, na ulazu, do~ekalo nas je izleti{te Bemba{a s desne strane Miqacke.

Branom (bentom) osniva~i grada su usmerili reku na mlinove i zahvate vode. Tu su sada restorani gde turisti rado dolaze na osve`ewe.

Preko puta, visoko na brdu, uo~avaju se zidine ostataka odbrambenog utvr|ewa s kojeg se pru`a veli~anstven pogled na deo grada Ilixu. To je ~uveno izleti{te s termalnim izvorima i bawom, omiqeno mesto Sarajlija i nezaobilazna destinacija turista.

Od Bemba{e put vodi kraj simbola grada – Vije}nice, izgra|ene u vreme Austrougarske carevine. Od we po~iwe sam centar starog dela grada Ba{~ar{ija.

Automobil smo ostavili uz sam ulaz u ~ar{iju, na lepo obele`enom parkingu, kraj reke niz koju se prote`u {ine, kojima tramvaj saobra}a kroz grad. Otuda se brzo sti`e u najstariji deo grada – Ba{~ar{iju, istorijski kulturni centar i glavnu turisti~ku atrakciju Sarajeva. Osnovao ju je u 15. veku Isa-beg Isakovi}, jedan od prvih Srba koji su primili islam i zapovednik grada. Na tom mestu nikla je i prva xamija, prvi most preko Miqacke i han saraj oko kojeg se formira glavna ~ar{ija sa zanatskim radwama, koje ~ine jezgro starog grada s bezistanom – nekom vrstom pokrivenog tr`nog centra, xamijama, medresom, bibliotekom, Sebiqom, Sahat kulom... Nekada je ovde postojalo oko 80 vrsta zanatlija. Jo{ i danas postoje ulice s imenima: Kova~ka, Sara~ka, Kazanxiluk... Odmah na ulazu do~ekao nas je `agor turista, gu`va i dobro opremqeni du}ani. Brzo se uklopismo u „raju”. Naravno da smo probali ~uvene sarajevske }evape i popili „kahvu” u maloj kafexinici.

Put nas je naneo i u jednu od brojnih prodavnica rahat-lokuma, baklava i ~uvenih sarajevskih badema. Srda~ni, pri~qivi prodavac i vlasnik strpqivo nam je ponudio da probamo wegovu robu, a potom nam je dao i popust po{to smo prvi put u Sarajevu. Negde u dnu ~ar{ije pa`wu nam je privukla u{u{kana prodavnica tucane doma}e kafe, koja se po{to bude samlevena na mlinu odmah pakuje zadovoqnoj mu{teriji.

[AQIVO CENKAWE

Uz malo {aqivo cenkawe, tek da se trguje, dobismo popust na kupqenu koli~inu pa nastavismo daqe kroz suvenirnice, radwe s tkaninama, }ilimima, juvelirnicama i kojekakvim drugim |akonijama. ^ar{ijom se {iri dobro raspolo`ewe i graja turista. Na ulici izme{ani jezici: srpski, ma|arski, nema~ki, engleski i arapski. Odela tako|e evropska, a ima i dosta orijentalnih koje nose `ene i devojke pokrivenih lica. Na ulicama se prodaje na presi ce|eni sok od nara. U SPOMEN NA SEBIQXIJE Sarajevski Sebiq je mesto u centru Ba{~ar{ije. Posao sebiqxije nekada je bio da na fontanama trgova zahvata vodu, kojom su se `edni napajali. Kopija ove

~esme sagra|ena je kao dar Sarajlija na kraju Skadarske ulice u centru Beograda. U ^AST LATINA, A NE GAVRILA PRINCIPA Most na kojem je Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, posle osamostaqewa Bosne i Hercegovine 1992. godine, dobio je novo ime: Latinska }uprija.

Begova xamija, izgra|ena 1530. godine

I nazivi svih ulica, mostova i drugih javnih objekata koja su nosila imena poznatih Srba u Sarajevu su preimenovana. Ovaj most nekada je spajao obli`wu katoli~ku ~etvrt na levoj obali Miqacke sa starim gradom. Trgovce i zanatlije iz Dubrovnika, koji su se u 19. veku doselili u Sarajevo, lokalno stanovni{tvo nazivalo je Latinima.

BEGOVA XAMIJA Gazi Husrev-begova xamija ili Begova xamija izgra|ena je 1530. godine. Nalazi se na Ba{~ar{iji, u Starom gradu. Xamiju je sagradio arhitekta Ajem Esir Ali. Kupola je visoka 26, a minaret 47 metara. VITRA@I U CRKVI

Saborna crkva Ro`destva Presvete Bogorodice u centru Sarajeva jedan je od najve}ih srpskih pravoslavnih hramova na Balkanu. Hram s upisanim krstom i pet kupola u ratu 1992–1995. te{ko je o{te}en, ali je obnovqen donacijom Republike Gr~ke 1996. godine. Mitropolija je spaqena i opqa~kana. Ikone u ikonostasu dela su ~uvenih slikara, me|u wima i Paje Jovanovi}a. Prozori su ura|eni u tehnici vitra`a.

MOSTOVI BEZ BROJA

Mo`da je najboqi na~in da se upozna Sarajevo {etwa mostovima. Prvu }upriju – Kozju, nekoliko kilometara iznad grada, sagradili su pored trga gde se trgovalo stokom, ponajvi{e kozama. Neki je vezuju za doba Mehmed-pa{e Sokolovi}a ~iji su graditeqi sagradili most na Drini u Vi{egradu, na @epi i verovatno i ovaj preko koga su trgovci ulazili u varo{ karavanima iz Carigrada. Ne{to ni`e postoji pe{a~ki most koji spaja Benba{u i Babi}a ba{tu. Tu su i [eher-]ehajina }uprija, Careva }uprija, Principov most, ]umurija most, Drvenija most, ^obanija most i neobi~no lep savremeni most Festina lente (Po`uri polako) iz 2012. godine, Ajfelov gvozdeni most, Skenderija most i tako redom niz reku…

Saborna crkva Ro`destva Presvete Bogorodice u centru Sarajeva jedan je od najve}ih srpskih pravoslavnih hramova na Balkanu

zove Latinska }uprija

SUZANA KUQA:

Se}awa

Dani su brzo prolazili. Tek {to bi ustala, ve} je bio mrak. Nije mogla da se seti {ta je radila u me|uvremenu. Vaqda one uobi~ajene stvari. Svakodnevne. Spremawe hrane. Prawe posu|a. Name{tawe kreveta. ^i{}ewe kupatila. Da, jednostavne stvari. Mo`da je nekada slu{ala muziku ili i{la u {etwu. Nije bila sigurna.

Kao da su se delovi wenog `ivota lagano gubili u se}awu. Nestajali su i ona vi{e nije mogla da ih prona|e. Nije bila upla{ena u vezi sa ovom pojavom. Neko vreme je nije ni prime}ivala, tako da se sada pitala kad je to po~elo da se doga|a. Nije ~ak bila sigurna da je nekada imala se}awa, mada je verovala u to. Mo`da zato {to su drugi verovali.

Uglavnom, ~itave `ivotne epizode nestajale su, tako da se pitala da li su se uop{te i dogodile. Ven~awe, na primer. Pretpostavqala je da se udala, jer je tu sa wom `iveo neki ~ovek koji se pona{ao kao da joj je mu`, ~ak i kao otac wene dece, ali ni~ega se nije se}ala. Naravno da je to ve{to krila od wega. Nema smisla da shvati, pa da se ose}a nevoqeno. Ili jo{ gore, da pomisli da ga ona odbacuje. Ovako je bilo jednostavnije. Mada, doga|alo se da se na|e u nebranom gro`|u.

Jednom su tako {etali, {to je za wu bila prilika da se opusti i }uti, ali samozvani mu` je `eleo da pri~a. I tako je po~eo da je zapitkuje te se}a{ li se ovog, te se}a{ li se onog.

U jednom trenutku je upitao da li se se}a kako se na wihovom ven~awu pojavio neki ~udan lik u dvori{tu ispred crkve i netremice je posmatrao. Osetila je kako joj telom prolaze `marci, kao da hiqade sitnih `ivotiwica juri kroz wu. Kao da se nekako uko~ila, zgr~ila, po`elela je da se uvu~e u svoje telo i izgubi se u wemu. I sama je bila zbuwena svojom reakcijom, ali mu` ni{ta nije primetio. Nije je ni pogledao.

A ona je, sre}om, ponovo sve zaboravila.

Moj izbor: Citati

uuu Volimo da vi svagda imate mir i qubav jedan prema drugome, i umesto gneva nau~ite se: „Blagoslovi i oprosti, brate!” Sveti Sava

uuu Mi smo Srbi sudbinom predodre|eni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemqi nikoga.Jer - ili }emo biti svoji, ili nas ne}e biti.... Sveti Sava

uuu „Uveren sam da je ceo kosmos objediwen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu}a, ono nas ve~no privla~i, ja ose}am wegovu mo} i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odr`ava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad ho}u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad poku{am da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose}a se sna`an, rad mu ~ini radost, jer se sam ose}a jednim tonom u sveop{toj harmoniji.” Nikola Tesla

uuu @ivot je izbor, a ne sudbina, jer obi~an ~ovek `ivi kako mora, a pravi ~ovek `ivi kako ho}e; `ivot na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorewe,a izabrani `ivot je sloboda. ^ovek postaje slobodan svojom odlukom,otporom i nepristajawem Me{a Selimovi}

uuu Tamo gde blista povr{nost, mudri se na vreme povla~e u svoje senke. Miroslav Anti}

uuu Ima li ve}e radosti nego kad na ci~i zimi prigrlite ozeblo dete? Milo{ Crwanski

uuu [to se mene ti~e, protivno onom {to se kod nas misli, meni nimalo nije stalo ni do te pro{losti, ni kakvog sam porekla. Ja sam uvek bio sam sebi predak Milo{ Crwanski

uuu Svaka re~ zna~i ono {to zna~i weno ~utawe Branko Miqkovi}

KADA JE UMRO, PETAR PETROVI] WEGO[

JE SAMO 37 GODINA:

10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo {ta su zatekli

"Blago onom ko dovijeka `ivi, imao se ra{ta i roditi," su upravo Wego{eve re~i koje vladiku Rada i dan danas najboqe opisuju. On je ro|en da doveka `ivi.

Te{ko je zamisliti da je pro{lo 173 godine od smrti Petra Petrovi}a Wego{a. To je te{ko pojmiti jer je on toliko prisutan me|u nama, jednako kao da ve~no `ivi.

Vladika Rade imao je samo 37 godina kada je preminuo, a na wegovoj samrtnoj posteqi bili su wegovi roditeqi: otac Toma i majka Ivana.

Vladika je imao dva brata (Petra i Jovana) i dve sestre. Umro je oktobra 1851. godine, a po~etkom te godine boravio je u Italiji. Pose}uje i ^ivita Vekija, Livorno, Firencu, Pizu, \enovu, Torino, Milano i Veneciju. Sti`e u Trst 4. maja, a odatle nedequ dana kasnije odlazi u Be~ i obli`we le~ili{te Hicing.

U Crnu Goru vra}a se, preko Trsta i Zadra, polovinom avgusta, bez nade da }e biti izle~en. Kada je, primi~u}i se Kotoru, sa palube broda ugledao vrh Lov}ena, podigao je kapu i rekao „Ne}emo se vi{e nigda rastaviti!”.

„Nepovoqno stawe zdravqa moga prinu|uje me po}i odavde sjutra za Kotor ne bih li tu ili na drugom kom mjestu sredstvom qekara na{ao sebi poboq{awe...” (pismo Pavlu Re{etaru od 16. oktobra 1851)

Umro je od tuberkuloze u 10 sati ujutro, na Cetiwu, dvadeset jednu godinu nakon {to je postao vladar Crne Gore. U posledwim svojim ~asovima rekao je: „Evo me na `drijelu vje~noga doma... Kopajte me u Lov}en kod nove crkve.”

Sahrana na Lov}enu je odlo`ena, zbog lo{eg vremena i strahovawa da bi skadarski Turci mogli da oskrnave lov}ensku kapelu, i Wego{ je, 21. oktobra, privremeno sahrawen na Cetiwu, u manastiru, u grob wegovog strica svetog Petra. Tek 26. avgusta 1855. sve~ano su Wego{evi posmrtni ostaci preneti na Lov}en. Tom prilikom, poslu{av{i `equ Wego{evog oca, knez Dani-

lo naredi da se otvori Wego{ev kov~eg (uprkos tome {to se po kanonima ne mo`e otkrivati telo dok ne protekne sedam godina od smrti), nadaju}i se da }e Wego{evo telo na}i celokupno, kao {to je bilo telo Petra I. Me|utim, od Wego{evog tela be{e ~itava ostala samo desna ruka. Ovo su re~i wegove majke na grobu Wego{evu: „Bra}o Wegu{i, sokolovi Crnogorci, nije to lijepo {to ~inite, {to pla~ete i kukate za Vladikom. Nije se on rodio za kukawe, niti se rodio za plakawe. Radio je o dobru imena na{eg srpskog, zato za wim ne treba plakati, prestanite sa pla~em. Pla~ ne mogu slu{ati.“ Onda se obrati mrtvome sinu: „Veliki sine, diko moja, radosti mladijeh dana, snago, ponose i kreposti starosti moje i slavo roda na{eg, zar do`ivjeh da te i takvog vidim? Bog ti dao rajsko naseqe! Vaistinu Bo`iju i smrt ti je lijepa! Sve ti pristoji, pa i smrt! Ja sam najsre}nija majka, kad sam voqom Bo`ijom rodila, odgojila i spremila tebe, koji si bio najqep{i me|u najqep{ima, ne samo tijelom nego i du{om. Ti si se odu`io svakome tvome, odu`io si se Bogu i narodu. Ja vaistinu Bo`iju nikad za tobom ne}u plakati. Kad bih to u~inila, ne bih bila tvoja prava majka… Treba da pla~u one majke, koje ra|aju izdajnike i pogani qudske, a ne ja! Prosta ti sine materinska rana, prosto ti srpsko

mlijeko. Slava Bogu koji te je tako lijepog uzeo, barem }e i On od tebe imati {ta tamo da vidi!“

A otac kaza: „Pomoga vi Bog bra}o Crnogorci! Dao Bog i Sveta Trojica da ova smrt mojega sina i va{ega i moga gospodara bude sre}na za sve nas i na{u vite{ku zemqu!“

Starac se zatim sagao, celivao krst i desnicu Vladi~inu govore}i:

„@elio bih te i u obraz poqubiti, ali to ne mogu, ti si u okruti vladi~anskoj, ti si preosve{teno lice, sve ti prosto bilo!“

Za ocem je zatim pristupio \or|ije Petrovi}, i qube}i ruke Vladi~inim roditeqima re~e: „Dragi moj striko i mila moja strino, vazda sam znao da ste vi bili Bogom izabrani par qudski, ali mi je tek sad jasno za{to je Vladika bio takvi kao {to je. Sad tek vidim da je Vladiku imao ko roditi. O, da je wemu sad ustati, da mu je vidjeti vas, svoje mile i drage roditeqe, da mu je ~uti va{e govore o ovome po vas i nas sve najte`em ~asu, dopunio bi svoju pjesmu, pjesmom ocu i majci, progovorio bi onako, kako je samo on znao, umio i govorio. Blago Crnoj Gori! Dok su takvi o~evi i majke niko nama ne}e nauditi, vazda }e se u nas ra|ati pravi sokolovi, lavovi i vitezovi takvi, koji }e odoqevati svijema nevoqama, mukama i oskudicama i koji }e o~uvati vazda slavno ime i svetu slobodu.“

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Aleksandar

Vu~i}:

Ne znam ko je ta~no

kriv za nesre}u u Novom Sadu. Sud }e utvrditi

Vlast danima skre}e pa`wu sa odgovornih za nesre}u u Novom Sadu

VU^I] NE ZNA

KO JE KRIV ZA NOVI SAD

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je u ponedeqak uve~e na TV Hepi da ne zna ko je ta~no kriv za nesre}u u Novom Sadu u kojoj je poginulo 14 qudi i da je ovo jedinstvena situacija da svako prebacuje krivicu na onog drugog. Za ministra Gorana Vesi}a, koji je podneo ostavku, rekao je da ga on nije ni nagovarao niti odgovarao, ali je za wega imao jednu poruku.

Predsednik Aleksandar Vu~i} poru~io je da odgovornost za tragediju u Novom Sadu mora da bude jasna i nedvosmislena i pre svega krivi~no-pravna. Napomenuo je da je pogledao celu dokumentaciju i da }e biti mnogo te{ko i tu`ila{tvu i sudovima, a ve{tacima najvi{e, da ustanove da li bi da nije bilo optere}ewa dodatim staklom, to stajalo jo{ godinu, dve ili tri, isti~u}i da su te gvozdene sajle bile dotrajale.

„Ne znam ko je ta~no kriv. Svako prebacuje na onog drugog. Ovo se veoma retko doga|a“, kazao je Vu~i}.

Na opasku voditeqa da su u pri~u ukqu~ene i dve firme koje su se bavile nadzorom nad projektom rekonstrukcije zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu, ~ija se nadstre{nica obru{ila na qude, predsedik je rekao da su to francuska i ma|arska firma.

„Sre}om nije niko odavde. A projekat je radila na{a najboqa ku}a u Srbiji, CIP je rado sve {to u Srbiji postoji. A privatnici jedva ~ekaju da se uzme licenca CIP-u“, kazao je Vu~i}

Komentari{u}i ostavku ministra gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Gorana Vesi}a, Vu~i} je rekao da je to qudsko i politi~ko po{tewe. Napomenuo je da „ve}ina u Vladi misli da je takav gest neophodan“, dok je on sam odlu~io da po{tuje voqu premijera Milo{a Vu~evi}a i ministra Vesi}a.

Vu~i} je istakao da on Vesi}a nije ni nagovarao, niti odgovarao od ostavke. Me|utim, imao i jednu poruku za Vesi}a.

„Goran nije trebalo jednu re~enicu da ka`e, rekao sam mu. On je takav, emotivan ali veoma obrazovan. Rekao je ‚ne}u zaboraviti onima koji su tra`ili moju glavu‘. Zaboravi}e, boqi je ~ovek nego {to sebe ho}e da predstavi u nekom trenutku“, istakao je Vu~i}.

Vesi}eva ostavka, prema Vu~i}evim re~ima, ne}e biti jedina. „Siguran sam, ovo je tek po~etak ostavki“, kazao je predsednik. Me|utim, premijer

Goran Vesi}: Zvani~no podnosim ostavku zbog nesre}e u Novom Sadu. Nemam nikakvu krivicu, ostavku podnosim iz moralnih razloga

Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} najavio je da }e zvani~no podneti ostavku zbog nesre}e u Novom Sadu, kada je u obru{avawu nadstre{nice @elezni~ke stanice poginulo 14 osoba, a tri su te{ko povre|ene. Vesi} je rekao da ne prihvata krivicu za nesre}u koja se dogodila, ali da ostavku podnosi kao odgovoran ~ovek.

„Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 qudi jer ni ja ni qudi koji rade sa mnom nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila“, istakao je Vesi} i dodao da ostavku podnosi kao odgovoran ~ovek iz moralnih razloga jer se nesre}a desila u resoru koji vodi.

Milo{ Vu~evi} izgleda ne}e biti jedan od onih koji }e podneti ostavku, po{to je onima koji tra`e wegovu ostavku predsednik poru~io da ga „puste“ i umesto toga ponudio da se o wegovom predsedni~kom mandatu gra|ani izjasnena referendumu. Kada je u pitawu zahtev opozicije da se skine oznaka tajnosti sa ugovora sa kineskim kompanijama, predsednik je u emisiju doneo dokument iz 2009. godine kojim je navodno predvi|ena tajnost poslova sa Kinezima, navode}i da je potpis na taj dokument stavio tada{wi poptredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki}.

Govore}i o prethodna tri dana, Vu~i} ka`e da se suo~io sa lo{im osobinama qudi, za koje ka`e da su mu bliski i da su ga iznenadili.

PORUKA SA FOTOGRAFIJOM

KOGA TREBA UHAPSITI

„Kada krene hajka qudima stah neretko kaqa obraz i u tom strahu su spremni na sve. Jedni da odagnaju opasnost od sebe, drugi da prona|u krivca, tre}i da nekoga oteraju za koga im se ~ini da je u tom trenutku laka tema ne bi li imao ve}e korsti“, rekao je Vu~i}.

Ispri~ao je da i mu je posle nesre}e stigla poruka sa fotografijom ~oveka, kako je rekao „}elavog“, „direktora ili vlasnika neke kompanije koja je pomagala u izvla~ewu qudi“. Uz fotografiju je, dodaje Vu~i}, stigao i zahtev da taj ~ovek bude uhap{en. „Hapsi bilo koga, narod tra`i hranu, tra`i krv, mora{ da spasava{ sebe i dr`avu“, rekao je predsednik da mu je poru~ivano i da je ta osoba idealna meta.

Vu~i} je taj zahtev odbio isti~u}i da ne}e nevinom ~oveku da pripi{e smrt qudi.

Iako nije naveo ime i prezime osobe ~ije hap{ewe mu je tra`eno, Vu~i} je govorio o Danilu Bojovi}u, vlasniku firme Gammax koji je na dan nesre}e snimqen ispred @elezni~ke stanice u Novom Sadu kako se smeje dok su spasioci iza wega i daqe poku{avali da spasu qude.

Gammax gradnja je u~estvovala u rekonstrukciji @elezni~ke stanice, a wihove ma{ine su potom anga`ovane na ra{~i{}avawu ru{evina u naporima da se spasu zatrpani.

SAVETODAVNI REFERENDUM

ILI DA ME UBIJETE, ZA VAS TRE]A OPCIJA NE POSTOJI Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} gosuje u emisiji „]irilica“ na TV Hepi i govori o najva`nijim temama, pa i zahtevima za wegovo razre{ewe. On je ponudio re{ewe - Skup{tina sa 126 glasova mo`e da tra`i od naroda savetodavno mi{qewe na referendumu o razre{ewu Aleksandra Vu~i}a. Ponudio je da vlast da opoziciji ve}inu za to re{ewe. - Ukoliko 50 odsto gra|ana ka`e da je saglasno sa tim, tog dana podnosim ostavku - rekao je predsednik. To ve} mo`emo u januaru, martu ili maju. Nemojte da maltretirate ovaj narod. Uvek isti qudi - Ja nudim savetodavni referendum, a drugo re{ewe je je ono koje prizivaju svaki dan, a ti~e se mene. Morate mene da ubijete. I nemam taj problem, `ive}u u neko drugo vreme. Tre}e re{ewe za vas ne postoji. Ne}e vas spasiti poraza na izborima, ni odlazak Vu~evi}a ili Ane Brnabi}. Ili sklawate mene demokratskim putem, a to nije batinawa niti ubijawe ili nedemokratskim putem. A svi ti koji }e sutra da sprovode nasiqe moa}e da odgovaraju jer ovo je pravna dr`ava.

Od petka, kada se dogodila nezapam}ena tragedija u Novom Sadu u kojoj je stradalo 14, a povre|eno troje qudi, vlast poku{ava da skrene pa`wu gra|ana Srbije sa pravih krivaca. Po~elo je tvrdwama da nadstre{nica @elezni~ke stanice nije bila rekonstruisana u radovima koji su gra|ane Srbije ko{tali neverovatnih 65 miliona evra, nastavilo se brisawem informacija o gra|evinskoj dozvoli sa sajta APR, zatim su se mewali potpisi s fotografija... Sve je to slika i prilika politike predsednika Aleksandra Vu~i}a kojom ve} godinama gra|ane “pravi ludima”. Dok su javnost paralisale informacije o broju poginulih, oglasio se ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} i poku{ao da umiri bes javnosti pri~om o tome da nadstre{nica nije bila deo renovirawa stanice koja je, ina~e, sve~ano otvorena u julu ove godine. Pre samo ~etiri meseca. Potom istu pri~u ponavqa i ministar policije Ivica Da~i}.

„Koliko je nama poznato iz te dokumentacije koja je ve} izuzeta, da je taj zavod zatra`io samo sanaciju da se zameni staklo i neke plo~ice na nadstre{nici, a da se ne vr{i rekonstrukcija“, naveo je Da~i}.

Pridru`io se i gradona~elnik Novog Sada Milan \uri}. I on je kazao da nadstre{nica @elezni~ke stanice uop{te nije bila deo rekonstrukcije, ali da }e se nakon istrage utvrditi ko je ta~no odgovoran. Tu se skretawe pa`we javnosti sa pravih krivaca nije zavr{ilo.

BRI[U SE DOKAZI

Na sajtu Gradwa.rs do{lo je do nekoliko izmena tekstova o radovima na ovoj stanici, a pojavio se i snimak koji ukazuje na to da se na nadstre{nici zapravo jeste radil, i to pre nekoliko meseci.

Prvo se u tekstu koji je objavqen 17. jula ove godine navodi da je stavqena ~eli~na nadstre{nica.

Zatim je taj deo sa novom ~eli~nom nadstre{nicom obrisan, da bi nakon {to su to gra|ani primetili vra}en. Onda je isti sajt objavio vest o nesre}i pod nazivom „Sru{ila se nadstre{nica na @elezni~koj stanici u Novom Sadu“, u kojem se citira saop{tewe sajta Infrastrukture `eleznice da ta nadstre{nica “nije bila predmet rekonstrukcije”.

[TA JE SA GRA\EVINSKOM DOZVOLOM?

Nakon toga je gra|evinski in`ewer Danijel Da{i} objavio da je gra|evinska dozvola za projekat rekonstrukcije @elezni~ke stanice u Novom Sadu nestala iz Centralne evidencije objediwene procedure (CEOP) na portalu Agencije za privredne registre (APR). Da{i} je izjavio da postoji ogroman broj fotografija i video zapisa koji dokazuju da je nadstre{nica na ulazu u @elezni~ku stanicu Novi Sad bila predmet radova na rekonstrukciji tog objekta. To, prema wegovim re~ima, stoji i u samoj gra|evinskoj dozvoli koja je, kako je rekao, nestala negde iz CEOP.

„Ako poku{ate da na|ete gra|evinsku dozvolu za `elezni~ku stanicu Novi Sad, ona nije mogla da se na|e no}as, zato {to su pojedini vredni qudi oti{li i skinuli“, rekao je \aji}.

Komentari{u}i ono {to smo od najvi{ih funkcionera ove vlasti ~uli u prethodnih nekoliko dana, novinar i direktor vesti televizije Nova Slobodan Georgiev ka`e da SNS godinama radi istu stvar. Be`i od odgovornosti.

“DR@AVA JE ODGOVORNA”

“Vlast to radi u svim slu~ajevima koji su se do sad dogodili u Srbiji, i za to koriste razli~ite metode. Gra|ani nisu ni zvani~no ~uli da je bilo ko nastradao u Novom Sadu, a od wih se odmah ~ulo da nisu odgovorni za nesre}u”, rekao je on i dodao:

“Onda kada su otkopali sirote nastradale, predsednik Vu~i} se javio iz Predsedni{tva i rekao da }e biti krivi~ne i politi~ke odgovornosti. Prvo, on ne mo`e da govori o krivi~noj odgovornosti, jer to nema nikakve veze s wim. Postoje institucije koje se bave time. Me|utim, Aleksandar Vu~i} svakako mo`e da utvrdi politi~ku odgovornost, ali koliko vidim to je izbegnuto”.

Ta politi~ka odgovornost bi, ka`e Georgiev, podrazumevala da se odmah podnesu ostavke, a ne nakon pet dana istrage.

“Nema {ta ni da se istra`i – qudi su mrtvi i poginuli su na javnom objektu kojim upravqa dr`ava i koji se sru{io. Dr`ava je, dakle, odgovorna za to. Po meni, qudi koji upravqaju dr`avom treba da odu sa tog mesta, odnosno cela Vlada. Ipak, to se ne}e desiti. To oni rade od pada helikoptera u martu 2015. godine. Poku{avaju tako|e da sve qude prave ludim, odnosno da nam ka`u da belo nije belo nego da je crno i obrnuto”, kazao je on.

“VU^I] OTI[AO DA OTVORI STANICU, ALI NIJE OTI[AO DA ZAPALI SVE]U”

Na pitawe da li se to mo`e desiti i sad, Georgiev ka`e da je u takvim namerama vlast do sad uspevala.

“Za to vreme na{a dr`ava je do`ivqavala sve ve}e i ve}e tragedije. Posle svake od wih mislili smo da }e ne{to da se promeni i da }e se spre~iti da se ne{to sli~no ponovo desi. Me|utim, vidimo da nije do{lo do promena, i to ba{ zbog toga {to se prave ludi. Oni ka`u: ‘Mi nismo krivi, to nije na{e’, ili ‘To je na{e’ samo kad je ne{to lepo u pitawu”, rekao je Georgiev.

Dodao je da je to spinovawe zapravo na~in na koji funkcioni{e Vu~i}eva politika.

“Vu~i} je oti{ao da otvori tu stanicu, ali nije oti{ao u Novi Sad da zapali sve}u. Isto tako nije oti{ao ni da zapali sve}u kad su nastradala deca u O[ Vladislav Ribnikar, ili kad se dogodilo masovno ubistvo u selima kod Mladenovca”, zakqu~io je Georgiev.

Da li je u opasnosti od ru{ewa cela zgrada @elezni~ke stanice

Nakon pada nadstre{nice zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 14 qudi, me|u kojima i dve devoj~ice od 5 i 9 godina, pojedini stru~waci upozoravaju da je ceo objekat sada nebezbedan i opasan po `ivot. Kako je javnost nedavno obave{tena, ova stani~na zgrada nema upotrebnu dozvolu, a jo{ ne znamo {ta je ta~no ra|eno na objektu

ne bude sve re~eno onako kako grafi~ki prikaz predstavi“, obja{wava Ana Ferik Ivanovi~, predsednica Dru{tva arhitekata Novog Sada.

Ona isti~e da su nadstre{nica i utege vukle konstrukciju krova i tako joj omogu}avale da stoji ravno.

„Vrlo je jednostavno razumeti ovakav projekat. Dovoqno je da uzmete papir A4 i stavi-

Ana Ferik Ivanovi~, predsednica Dru{tva arhitekata Novog Sada

Cela konstrukcija zgrade mora na proveru.

„Sve mora sad da se prekontroli{e, svaki deli} objekta. Tako|e, mora se imati u vidu izvorni projekat, da se vidi da li zgrada uop{te ima nosivost koju je imala onda kad je izgra|ena. To su opse`ne analize, na kojima treba da radi vi{e stru~waka. Problem je {to mi ne znamo {ta je ra|eno na tom objektu. Nadle`ni tvrde da nije ra|ena rekonstrukcija, ali je jasno da su dodali nove elemente, a da je zgrada otvorena bez upotrebne dozvole“, isti~e arhitektica.

POTRESAN TEKST NASTAVNICE AN\ELKE PETROVI]

O NESRE]I U NOVOM SADU

„Sru{ili su nam {kole. Tako je po~elo. Sada se ru{i sve. Tako se zavr{ava“

KOJI SU SLEDE]I KORACI?

In`ewer geologije Zoran \aji}, koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji ove zgrade

prilikom sanacije, jer je gra|evinska dokumentacija, uprkos svemu {to se dogodilo, i daqe pod kqu~em.

Iako vlast uporno i bezo~no tvrdi da nadstre{nicu zgrade @elezni~ke stanice nisu rekonstruisali, iz brojnih fotografija jasno se vidi da je konstrukcija mewana i da neposredno pre ru{ewa nije imala prvobitni izgled.

Me|utim, javnost jo{ nema uvid u dokumentaciju projektanata u kojima precizno stoji {ta je sve ra|eno, mewano, adaptirano i sanirano na ovom objektu.

„Nakon pada nadstre{nice ugro`ena je stabilnost zgrade. Ostala je bez utege koja je dr`ala ceo krov stabilnim na tako velikom rasponu. Neophodno je da javnost i struka, znaju {ta je konkretno ra|eno na zgradi. Su{tina radova je u zasebnim gra|evinskim projektima. Jedino kod projektanata se mo`e videti da li je prilikom rekonstrukcije cele zgrade i nadstre{nica bila predvi|ena za neke radove. Treba videti da li postoje projekti u kojima su crte`i, jer tekstom

te ga uspravno da stoji. On }e, naravno, pasti. Me|utim, ako ga ispresavijate tako da li~i na harmoniku, osta}e da stoji stabilno. Po tom principu ura|ena je i ova konstrukcija, ali nakon {to je slomqen ceo predwi deo nadstre{nice, odnosno krova, objekat sada nikako ne mo`e biti bezbedan“, nagla{ava Ferik Ivanovi~.

BI]E POTREBNA

NOVA NADSTRE[NICA

Pre novog sanirawa stani~ne zgrade, mora se po{tovati autorsko pravo projektanta i treba obezbediti neophodne dozvole.

„Estetski ne sme ni{ta da se mewa, ali moraju da se izrade tehni~ki projekti i da zgrada dobije upotrebnu dozvolu. Moraju se proveriti sajle i delovi krova, koji su takore}i i{~upani. Tako|e, treba proveriti materijale koji su decenijama stari. To je obiman posao koji mora da se sprovede, a ne znamo da li su ga i kako radili pre rekonstrukcije stanice, i ko je to uop{te potpisao. Vi{e ne smemo da se igramo sa gra|evinarstvom, jer evo do ~ega smo do{li kad nismo po{tovali struku“.

Troje povre|enih u Novom Sadu i daqe u te{kom stawu

Tri osobe koje su povre|ene u padu nadstre{nice `elezni~ke stanice u Novom Sadu i daqe su u kriti~nom stawu opasnom po `ivot, javqa reporter RTS-a iz Novog Sada. Vr{ilac du`nosti direktora Klini~kog centra Vojvodine Vesna Turkulov rekla je da se lekari i daqe bore za `ivote povre|enih.

„Jo{ uvek su `ivi, {to je ohrabruju}a vest i to je dobro, ali jo{ uvek nije do{lo do stabilizacije stawa. Radi se dopunska dijagnostika, mogu}e su neke dodatne intervencije, ali jo{ uvek traje borba za wihove `ivote“, rekla je Turkulov.

Dodala je da je ukqu~en i tim psihologa i psihijatara koji radi sa porodicama kako bi im se pomoglo u najte`im trenucima. Pozivu na dobrovoqno davawe krvi odazvao se veliki broj qudi. Za kratko vreme je prikupqeno 1.000 jedinica krvi, a krv je prvi put dalo 600 mladih qudi, javqa reporter RTS-a.

U padu nadstre{nice zgrade @elezni~ke stanice Novi Sad 1. novembra poginulo je 14 osoba, a troje qudi je te{ko povre|eno. Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} u ponedeqak je rekao da }e podneti ostavku. Premijer Milo{ Vu~evi} je rekao da }e prihvatiti Vesi}evu ostavku.

„Prvo se mora uraditi analiza stawa kakvo je sad na terenu. Potom treba uraditi projekat koji predvi|a sanaciju tih o{te}ewa koja su se dogodila, a onda sprovesti svakodnevni, permanentni nadzor, nakon ~ega se radi tehni~ki prijem i izdaje upotrebna dozvola od strane svih institucija. Tek na kraju se radi nova nadstre{nica, koja }e biti sastavni deo budu}e `elezni~ke stanice. Ne mo`e zgrada stanice da se radi odvojeno od nadstre{nice. Wu }e morati ponovo da izgrade jer nadstre{nice stoje ispred svakog objekta ovog tipa“, obja{wava Ferik Ivanovi~.

Gra|ani Novog Sada u strahu su kad prolaze pored stanice, ali i drugih objekata.

„Ve} tri dana upozoravam sugra|ane da ne prilaze objektima koji su o{te}eni, na~eti, jer se ne zna kad }e se opet ne{to uru{iti. Nama je pukla katedrala, a niko nije reagovao. Tek treba da dobijemo nove mostove, `elezni~ku prugu, koridor, a na {ta }e to da li~i. E pa, ne}emo vi{e da dopu{tamo da se ovakve stvari de{avaju. Poku{a}emo kroz inicijative struke da promenimo neke zakonske odredbe i da vlast kona~no pusti qude koji su {kolovani i obu~eni da rade svoj posao“, nagla{ava predsednica Dru{tva arhitekata Novog Sada.

Naime, o bezbednosti i stabilnosti @elezni~ke stanice u Novom Sadu, in`ewer geologije Zoran \aji}, koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji ove zgrade, ka`e da je te{ko govoriti bez uvida u originalni, prvobitni projekat.

„Ne mogu da tvrdim da je zgrada stabilna ili nestabilna. Trebalo bi da neko prona|e projekat koji je radio Imre Farka{, pa da se iz wega vidi da li je takva nadster{nica, kakvu je on projektovao, imala funkciju vezanu direktno za krov. Arhitekte moraju da imaju wegov projekat, pa da vide kako je to prvobitno konstruisano“, ka`e \aji}.

On me|utim isti~e da je normalno i o~ekivano, da se qudi sada pla{e da pri|u stani~noj zgradi.

„Normalno je da se qudi svega pla{e, jer nas ovako tretiraju. Ubijaju nas kao mrave“, nagla{ava \aji}, koji tvrdi da su na nadstre{nici @elezni~ke stanice izvo|en odre|eni radovi.

Srbiju su u zadwih godinu i po pogodile tragedije koje smo mogli da zamislimo samo na filmu. De~ak ubica je usmrtio 9 drugara i radnika obezbe|ewa, dan kasnije 21-godi{wak je ubio osmoro i ranio 12 uglavnom mladih qudi. A onda je 1. novembra ove godine pala nadstre{nica na @elezni~koj stanici u Novom Sadu i ubila 14 qudi, od kojih najmla|e ima 6 godina. Ipak, ovo izgleda nije dovoqno da se otvoreno pri~a o problemu s kojim `ivimo, a i one koji progovore, poput profesorke An|elke Petrovi}, pojedini poku{aju da uti{aju. An|elka Petrovi} je profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti u Matemati~koj gimnaziji, koja je za vreme korone bila progla{ena za najboqeg onlajn predava~a. Za wu ka`u i da je omiqena nastavnica u Srbiji, a na Instagramu je poznata po imenu just_srpski. Ona je dobitnica Fulbrajt stipendije vlade SAD u oblasti obrazovawa, posle koje je poku{ala da uvede novine u svoju {kolu, a nedavno je odabrana da me|u 35 nastavnika iz celog sveta u~estvuje u konferenciji koju organizuje Nobelov komitet.

Ona je sada na svom Instagram profilu podelila objavu u kojoj se osvrnula na tragi~ne doga|aje koji su pogodili Srbiju u posledwih godinu i po dana. Po~elo je sa Ribnikarom, nastavilo sa Dubonom i Malim Ora{jem, a kulminiralo sa Novim Sadom.

Prenosimo vam wen tekst u celosti:

„Nakon tragedije u O[ “Vladislav Ribnikar” smatrala sam da, kao neko ko ima javnu dru{tvenu mre`u posve}enu {koli, imam moralnu obavezu da odreagujem.

Se}am se da mi je tada pisala tetka rawenog deteta da podeli sa mnom bol. I meni je bilo va`no da je neko, direktno pogo|en, prepoznao da sam kadra da osetim stra{an jad koji pripada i sferi kojom se profesionalno bavim. Kasnije }emo se tetka i ja sresti, rukovati, ba{ ispred “Ribnikara”…

Se}am se i da mi je tada neko, bez slike i imena, poslao poruku da mi je boqe da }utim, jer imam samo karijeru i svoj, dobro se se}am, jalovi `ivot.

Pod pretpostavkom da }e i sada biti takvih, jalovih komentara, ose}am moralnu obavezu da odreagujem, jer tragedija u Novom Sadu, na posredan, ali jasan na~in, pripada sferi kojom se profesionalno bavim.

Nadstre{nice se ru{e tamo gde nema znawa. Znawe se sti~e obrazovawem. U {koli.

Nadstre{nice se ru{e tamo gde nema vaspitawa. Vaspitawe se temeqi na ~istom obrazu i odgovornosti. I dobrim delom se sti~e – u {koli.

Sru{ili su nam {kole. Tako je po~elo.

Sada se ru{i sve. Tako se zavr{ava“, zakqu~uje ona.

POTRESNE RE^I MAJKE STEFANA IZ BEOGRADA KOJI JE

NASTRADAO NA @ELEZNI^KOJ STANICI U NOVOM SADU „Majka ne veruje da te jo{ nema, ti si za mene `iv“

"Stefi moj, odneo si pola srca i du{e moje. An|ele moj, ostala sam te `eqna", ovim potresnim re~ima oglasila se majka Stefana Hrke (27) iz Beograda, jednog od 14 stradalih u nesre}i u Novom Sadu kada se obru{ila nadstre{nica na @elezni~koj stanici.

„Majka ne veruje da te jo{ nema. Gleda u telefon i o~ekuje majka da se javi{, gde si i da li si dobro. Telefon nikako da zazvoni. Znam da }e{ ti majku ~uvati sa neba, jer majka tebe nije mogla da sa~uva na zemqi. An|ele moj, neka ti je pokoj du{i i neka te an|eli prihvate. Majka }e da `ivi, dok jednog dana ne do|e kod tebe i bi}emo zajedno, ne}emo se odvajati. Voli te majka, an|ele moj. Ko te poznavao, znao je da si plemenit i dobar. Bio si za sve tu, a retko ko za tebe. Sine moj, zavio si majku u crno. Sve }u ja ovo izdr`ati, jer znam da }e{ me ~ekati kada do|em tebi. Qubavi moja, ti si `iv za mene i uvek si na levoj strani bio i osta}e{. Neka te dragi Bog primi u carstvo nebesko“, napisala je neute{na majka nastradalog mladi}a.

110

SARAJEVSKOG ATENTATA (13)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Sami mladobosanci, kao i wihovi savremenici, do`ivqavali su sebe kao „nov nara{taj“, koji je sam smatrao da je wegova osnovna i najzna~ajnija karakteristika bila to {to je bio izuzetno druga~iji u odnosu na nara{taj o~eva.

I Jovan Skerli} je ose}ao potrebu da citira tekstove mladobosanaca, konkretno Borivoja Jevti}a:

„Izvesno da se danas me|u srpskom omladinom ose}a druk~ija `ivost nego pre nekoliko godina. Nova omladina ima jasnija shvatawa, vi{e odre|ene `eqe i ostvarqivije ideale.

Ona ih je konkretizovala, ako se tako mo`e re}i. Ose}a se korisno talasawe u wenim redovima, ona je odlu~nija“.

Da je nastala jedna nova generacija primetila je i austrougarska vlast. Nakon premeta~ina u stanovima atentatora i nakon ~itawa wihovih kwiga i svezaka konstatovano je da se kod u~enika razvila ne samo ideja jugoslovenskog nacionalizma „fanatika dr Jovana Skerli}a i wegovog u~enika Vladimira ^erine“, ve} je i „izrasla jedna generacija koja je do sr`i postala neprijateq legitimne dr`ave“. Jedan od ~inovnika zemaqske vlade u Sarajevu, baron Kolas, primetio je da je u zvani~noj politici postojao strah od dece – „Angst vor Kinder“. Omladina koja se osetila unapred iskqu~enom iz politi~kog `ivota, nije imala averziju prema novim metodama. Nije bilo neuobi~ajeno da i dvanaestogodi{waci budu saslu{avani. Sukob generacija nije bio fenomen karakteristi~an samo za Bosnu i Hercegovinu. U vi{e evropskih zemaqa dogodilo se sli~no bu|ewe omladine. Omladinska kwi`evna i umetni~ka stremqewa u Bosni i Hercegovini bila su identi~na evropskim te`wama pisaca ro|enih u sli~nom periodu. Mo`da je omladina svesno insistirala na raskidu sa

starijim generacijima, jer je taj raskid nalazila u tekstovima ruskih anarhista. Ideja o razlikama izme|u generacija je bila sve popularnija. Ukoliko se prati razvoj pojma „ideja generacije“ u re~nicima, prime}uje se da je zna~ewe evoluiralo. Polovinom XIX veka pojam je ozna~avao odnos o~eva i sinova, da bi krajem veka po~eo da ozna~ava razli~itosti i sukob, izme|u starije i mla|e generacije. U nema~kom ekspresionizmu, koji je jasno uticao na Mladu Bosnu, bila je veoma prisutna tema sukoba o~eva i sinova, kao i tema protesta protiv nasle|enog sveta. Nema~ka omladina je na sav glas saop{tavala da nema nameru da i daqe ostane u polo`aju zavisnosti od starije generacije, iskqu~ena iz javnog `ivota i svedena na pasivnu ulogu... Omladinski stav bio je znak nezadovoqstva dru{tvenim poretkom u kome su se zatekli. Kao {to je bio slu~aj i sa omladinom u Nema~koj, ni omladincima u Bosni i Hercegovini nije nedostajalo razloga zbog kojih bi bili nezadovoqni.

Sukob o~eva i dece je gotovo op{te mesto u memoarima mladobosanaca

U poverqivom austrijskom policijskom izve{taju iz 1912. godine izneta je ocena da je omladinski pokret „ve} emancipovan od uticaja starijih“. Omladinski pokret ne samo da je bio emancipovan, ve} je sama omladina sebe videla kao kontrast, kao apsolutnu suprotnost „starijem nara{taju“. Me|u u~enicima i studentima zavladalo je mi{qewe da starije generacije nisu uvidele da nove okolnosti obesmi{qavaju nastavqawe stare politike. Dok je stariji nara{taj `eleo da se politika i daqe vodi u okvirima priznate versko-prosvetne autonomije, za omladinu su takvi politi~ari bili beski~mewaci i {eprtqe. Nedeqko ^abrinovi} nije mogao da shvati kako to da jedan Srbin mo`e da sara|uje sa vladom. Gavrilo Princip se poverio doktoru Martinu Papenhajmu 1916. godine u Terezinu: „Na{e stare generacije, ve}inom su konzervativne, ali u narodu uop{te `eqa je za nacionalnim oslobo|ewem. Starije generacije nisu bile mi{qewa da se ovo i tako izvede, kao

NEPOKORNI PREMA BE^U

Uo~i atentata otac Nedeqka ^abrinovi}a se `estoko posva|ao sa sinom, jer je na ku}i oka~io carsku zastavu, koju je sin po svaku cenu `eleo da skine. Zato ne ~udi da je za ^abrinovi}a legitimna meta bio ne samo prestolonaslednik ve} i „saborski mameluci“, oni stanovnici Bosne i Hercegovine koji su bili pokorni prema vlasti Be~a. Vladimir Ga}inovi} je upe~atqivo opisao elite Bosne i Hercegovine: „U dubinama nemo}ni i mlaki, vaspitavani pod re`imima koji gu{e i obaraju, bez du{e za `rtvu i poziva za delo, oni u na{em dru{tvu di`u vladu kompromisa, ustupaka, takti~kih provla~ewa koja dolaze posle velikih nacionalnih padova“.

{to misle mlade generacije (...) starije generacije su govorile o slobodi koju treba legalnim putem dobiti od Austrije. Mi u takvu slobodu ne verujemo“. ^abrinovi} je na su|ewu istakao da su mladobosancima qudi iz srpsko–hrvatske koalicije bili odvratni. Lepe re~i o koaliciji nisu imali ni dalmatinski revolucionarni omladinci. Iako su u po~etku pratili rad koalicije, taj odnos se potom promenio. Za mlade revolucionare ~ak ni Petar Ko~i} nije bio dovoqno radikalan. Pero Slijep~evi} je istakao da je generacija koja se {kolovala nakon Aneksije, za razliku od „starije generacije“, bila za direktnu akciju i bez strpqewa za politiku starijih. Umerenost i obazrivost starijih, me|u omladinom je izazivala bes.

Obazrivost je bila dovoqna da se pokrene glas o izdaji nacionalne stvari.

Princip je jednom prilikom istakao: „Kada bih Sarajevo mogao sabiti u kutiju {ibica, ja bih ga zapalio“. Jev|evi} je pisao da Sarajevo nije bilo dostojno svoje pro{losti. Grad koji je „vekovima rebelirao“ protiv osmanske vlasti preko svojih plemi}a, nije izdr`ao austrijsku politiku „bi~a i zobnice“. Isto raspolo`ewe vladalo je me|u revolucionarnom omladinom izvan Bosne i Hercegovine.

Sukob o~eva i dece je gotovo op{te mesto u memoarima mladobosanaca. Nisu mogli da razumeju kako je to starija generacija prihvatala politiku Austrougarske. Primetili su da nakon Aneksije nije bilo mnogo ostavki u dr`avnoj slu`bi. Jedine ostavke su podneli Vukan Kruq i Jevto Dedijer, a to „be{e jedini gest slobodne li~nosti u celoj Aneksionoj krizi“.

l U slede}em broju: Mladobosanci su bili ube|eni da }e dobiti onoliko slobode koliko slobode osvoje

1867. - Ro|ena je poqska nau~nica Marija Sklodovska Kiri, prva `ena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala {ef katedre za fiziku na Sorboni. Rade}i sa suprugom Pjerom na istra`ivawu radioaktivnosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supru`nici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1913. - Ro|en je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nema~kom prijatequ", "Pobuweni ~ovek").

1917. - U Petrogradu je pod vo|stvom vo|e boq{evika Vladimira Iqi~a Lewina po~ela Oktobarska socijalisti~ka revolucija. Crvena garda zauzela je sve zna~ajne punktove u gradu, sru{ena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lewinom na ~elu.

1944. - Frenklin Ruzvelt izabran je ~etvrti put za predsednika SAD, {to je jedinstven slu~aj u ameri~koj istoriji.

1946. - Zavr{ena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na `elezni~koj pruzi Br~ko-Banovi}i. Oko 70.000 mladih iz cele zemqe i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

1956. - Tokom Suecke krize, Generalna skup{tina UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu nalo`eno da odmah povuku trupe iz Egipta.

1992. - Umro je slova~ki dr`avnik Aleksander Dub~ek, vo|a reformisti~kog pokreta u ^ehoslova~koj krajem '60-tih godina 20. veka nazvanog "Pra{ko prole}e", promoter "socijalizma sa qudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPCC, a u avgustu iste godine je smewen nakon vojne intervencije Var{avskog pakta. Posle pada komunisti~kog re`ima 1989. izabran je za predsednika ~ehoslova~kog parlamenta.

2001. - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon teroristi~kih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002. - Na referendumu na Gibraltaru, velikom ve}inom glasova odbijen je britansko-{panski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, {to je izazvalo zastoj u pregovorima Londona i Madrida.

2007. - Srbija je u Briselu parafirala s Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} i komesar za pro{irewe EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, ukqu~uju}i i jednogodi{wi prekid.

2020. - Kandidat demokrata Xozef Bajden pobedio je na predsedni~kim izborima u SAD.

Zemunska fabrika koja je proizvela ~ak 359 aviona

Od male radionice do fabrike vojnih aviona – mnogo je znawa, ali i smelosti i vizije bilo potrebno da se pre Drugog svetskog rata neko, poput Petrovi}a i [teri}a upusti u posao koji }e za kratko vreme do`iveti pravi bum. Kratak let “Zmaja”, druge zemunske fabrike aviona, pored ~uvenog “Ikarusa”, obele`io je prvu polovinu 20. veka.

Na mestu gde se danas nalaze soliteri kod Keja oslobo|ewa bile su fabri~ke hale. Izme|u ostalih, i ona koja je pripadala “Zmaju”. Tu su se pravili avioni po licenci ili po doma}im projektima i to oni koji su prevozili Beogra|ane na putovawa i oni koji su ih branili od nacisti~kih bombi!

Ali, sve je po~elo podaqe odatle, a bli`e staroj pisti i aerodromu – u To{inom Bunaru 1927. godine, gde su in`ewer Jovan Petrovi} i industrijalac Dragoqub [teri} po~eli da rade na avionima – najpre popravke i izrade jednostavnijih rezervnih delova. Ve} naredne godine sele se u zemunsku Kara|or|evu ulicu i otpo~iwu proizvodwu letelica.

To o~ito u ono vreme nije bio toliko komplikovan posao, naro~ito ako se uzme u obzir da su prve konstrukcije bile drvene, pa je 1928. godine u “Zmaju” proizvedeno ve} 42 aviona.

Proizvodili su trena`ne i tada popularne hidroplane, kao i vojne lovce, da bi ve} 1932. godine zapali u krizu. Ali, “izvukao” ih je razvoj

NOSI JEDINSTVENO IME!

avio-saobra}aja, pa 1935. za doma}u aviokompaniju “Aeroput” proizvode po licenci tromotorne avione “Spartan Kruzer” sa 7 sedi{ta. Pro{la je i velika svetska kriza i 1939. “Zmaj” broji ~ak 1.000 radnika i veliki kapital.

Dva moderna borbena aviona “Hoker Hariken” iz ove fabrike isporu~ena su ~ak tokom trajawa kratkog aprilskog rata kada su nacisti Tre}eg rajha surovo napali na{u zemqu.

Ali, nakon okupacije koja je usledila fabrika pada u ruke neprijateqa, za ~ije potrebe su morali da opredele i svoju proizvodwu.

Ipak, deset letelica za vazduhoplovstvo marionetske usta{ke Nezavisne dr`ave Hrvatske, pod ~iju vlast su potpali jer su Nemci Zemun dodelili usta{ama, ipak su ostali – jugoslovenski, jer su zavr{eni tek po oslobo|ewu 1945. godine.

U “Zmaju” je 1940. konstruisan i izuzetno moderan (u svetkim okvirima) laki bombarder R-1, ali on nikada nije do~ekao serijsku proizvodwu.

Odmah posle rata usledila je komunisti~ka nacionalizacija i prestanak proizvodwe, bar {to se ti~e avijacije. Vlasnicima koji su je podigli i razvili bilo je oduzeto sve. “Zmaj” biva ne~ijom

1939. "Zmaj" broji ~ak 1.000 radnika

odlukom spu{ten na zemqu i po~iwe proizvodwu poqoprivrednih ma{ina. Tokom svog postojawa od 1927. do 1945. godine, kao privatna firma, “Zmaj” je proizveo ~ak 359 aviona! Tu je izra|eno ~etiri prototipa doma}e kosntrukcije, dok je 8 tipova aviona ra|eno na osnovu kupqene licence.

Godine 1955. iz fabrike u Zemunu iza{ao je prvi kombajn sa natpisom “Zmaj”. Fabri~ke hale originalnog “Zmaja” gde se stvarala istorija srpske avijacije poru{ene su bez traga 1974. zbog izgradwe solitera. Privatizacija fabrike sprovedena je 2006. godine ali proizvodwi aviona – nije se vratila.

Jedini manastir na svetu koji je dobio naziv

po {i{arci nalazi se u Srbiji

Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao {to je to slu~aj sa Fru{kom gorom, onda nije redak slu~aj da se tu istorija prepli}e sa legendama, kwi`evnost sa narodnim predawima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz pro{losti na{eg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najboqe se vidi na primeru [i{atovca, manastira na ju`nim padinama zapadnog dela Fru{ke gore, za koji se vezuje veliki broj pri~a o doga|ajima, ali i slavnim istorijskim li~nostima Srbije.

Zahvaquju}i tome, re~ je o mestu na kome mo`ete ~uti mnogo mawe poznatih podataka i ~iwenica o kojima malo ko zna. MANASTIR KOJI JE DOBIO IME PO – [I[ARCI?!

Nije poznato od kada na ovom mestu postoji manastir. Narodno predawe kao ktitora navodi kraqa Dragutina Nemawi}a, ali je ipak verovatnije da su [i{atovac po~etkom 16. veka, a na mestu starije bogomoqe, podigli monasi iz @i~e sklawaju}i se u ove krajeve od Turaka. Zato, najve}i broj istori~ara kao osniva~a navodi `i~kog igumana Teofila.

Misteriozno je i ime manastira. Jedni pri~aju da su monasi po dolasku na ovo mesto zatekli pravi tepih od {i{arki i da su zato manastir i nazvali – [i{atovac. Drugi ka`u da je ovde nekada postojala prepisiva~ka {kola, a da su monasi za pisawe koristili upravo {i{arke neobi~nog oblika nalik olovkama, koje je i danas mogu}e prona}i u porti, pa je tako nastao i neobi~ni naziv manastira. Iako su obe pri~e legende, ime se zadr`alo sve do dana{wih dana ~ine}i [i{atovac jedinstvenim u ~itavom pravoslavnom svetu. Manastir je tokom vekova vi{e puta ru{en, obnavqan i dogra|ivan, a ono {to je naro~ito interesnatno je da je jedan od

wegovih najve}ih ktitora bio pukovnik Vuk Isakovi}, glavni lik romana „Seobe“ Milo{a Crwanskog. On je u prvoj polovini 18. veka dao sredstva da se uz crkvu podigne veliki ~etvorospratni zvonik, dok je wegov brat Trifun Isakovi}, malo potom, podigao grobqansku kapelu posve}enu Svetim apostolima Petru i Pavlu.

U [I[ATOVCU JE BORAVIO

I VUK KARAXI]

Malo je manastira u ~itavoj Srbiji koji mogu da se pohvale da su u wemu obitavale tolike slavne i zna~ajne li~nosti kao {to je to slu~aj sa [i{atovcem. Po~ev od 1812. godine ovde je boravio arhimandrit Lukijan Mu{icki, jedan od najpoznatijih pesnika srpskog klasicizma. Tokom wegovog upravqawa [i{atovac je postao steci{te najumnijih glava onog vremena. Upravo ovde je Vuk Karaxi} slu{ao slepog guslara Filipa Vi{wi}a i narodnog pripoveda~a Te{ana Podrugovi}a i zabele`io neke od najlep{ih i najzna~ajnijih pesama srpske epike.

U NERASKIDIVOJ VEZI

SA NIKOLOM TESLOM

Legenda ka`e da je u [i{atovcu u mladosti boravio i ~uveni Nikola Tesla i da ga je upravo ~udotvorna voda sa ovog mesta izle~ila od kolere. Iako je izvesno da je re~ o pri~i koja nema upori{te u isto-

rijskim ~iwenicama, istina je da postoji veza slavnog nau~nika i ovog manastira. Naime, iguman [i{atovca dugo godina bio je Petronije Trbojevi}. Za wega ka`u da je bio prvi Srbin sa dva doktorata –iz prava i teologije, ali je za ovu pri~u zna~ajnije to {to je re~ bila o sinu Angeline Tesle, ro|ene sestre Nikole Tesle. Petronije je sa ujakom iz Amerike odr`avao redovnu prepisku i ta pisma su godinama ~uvana u manastirskoj biblioteci, ali su na`alost stradala tokom Drugog svetskog rata.

NAJVE]A SVETIWA [I[ATOVCA DANAS JE U „IZBEGLI[TVU“

U manastiru [i{atovac vekovima su se ~uvale mo{ti Svetog Stefana [tiqanovi}a. Wegov kult bio je veoma razvijen u ovim krajevima, pa su vernici iz ~itave Vojvodine dolazili da se poklone svetitequ i nad wegovim netrule`nim telom mole za spasewe. Mo{ti Svetog Stefana [tiqanovi} a danas su u „izbegli{tvu“. Kako bi bile spa{ene od usta{a tokom Drugog svetskog rata prenete su u Sabornu crkvu u Beogradu, gde se i danas nalaze.

STRA[NA SUDBINA

MANASTIRA I QUDI

[i{atovac se u pro{losti ~esto pomiwao kao jedan od najbogatijih fru{kogorskih manastira. To se sve promenilo tokom Drugog svetskog rata. Pod okupacijom Nezavisne dr`ave Hrvatske, manastir je opqa~kan, spaqen i na kraju miniran. Uru{avawem kupole veli~anstvenog manastira, u potpunosti je uni{ten stari ikonostas, rad Grigorija Davidovi}a-Ob{i}a iz ^alme, o ~ijoj lepoti danas mo`emo da naslutimo samo zahvaquju}i starim slikama. Stra{na sudbina zadesila je i bratstvo ovog manastira. Jedan broj monaha odveden je u logor kod Slavonske Po`ege. Ali [i{atovac i daqe `ivi! Crkva posve}ena Ro|ewu presvete Bogorodice obnovqena je, kao i grobqanska kapela i konaci. Vernici se nadaju da bi uskoro mogao biti rekonstruisan i ikonostas. Malo, posve}eno bratstvo ponovo se stara o duhovnom `ivotu ove svetiwe, ali i ~uva se}awa na sve zna~ajne qude koji su u pro{losti boravili u wemu.

Nikola Tesla

1926. godine opisao je do detaqa kako }e

izgledati moderan mobilni telefon

Nikola Tesla (1856-1943) jedan je od najve}ih nau~nika na prelazu 19. i 20. veka najpoznatiji po svojim doprinosima dizajnu modernog sistema za napajawe naizmeni~nom strujom (AC).

Nikola Tesla bio je fizi~ar, ma{inski i elektroin`ewer, pronalaza~ i futurista, kao i posednik skoro fotografskog pam}ewa. Govorio je osam jezika i imao 300 patenata do kraja `ivota. Wegovo nasle|e je do`ivelo veliki preporod posledwih godina – ime Tesla postalo je „tehnolo{ka moda“ jer se koristi za naziv ~uvene kompanije upravo zato {to su se wegova predvi|awa o mo}i i komunikaciji ostvarila.

Naime, u intervjuu Xonija Bi Kenedija za Collier magazin koji je objavqen 30. januara 1926. godine jedan citat je po pisawu najve}ih stru~nih sajtova kao {to je „Big Think“ pokazuje koliko je Tesla bio „proro~anski nastrojen“ kad je u pitawu razvoj tehnologije. U intervjuu u su{tini je sumirao kako }e izgledati moderan pametni telefon. Sve ovo je rekao pre 98 godina.

„Kada se be`i~no primeni na svr{en na~in, cela zemqa }e se pretvoriti u ogroman mozak, {to u stvari i jeste, a sve stvari su ~estice stvarne i ritmi~ne celine. Mo}i }emo da komuniciramo jedni sa drugima trenutno, bez obzira na udaqenost. Ne samo ovo, ve} }emo se kroz televiziju i telefoniju videti i ~uti savr{eno kao da smo licem u lice, uprkos udaqenosti od hiqada kilometara; a instrumenti preko kojih }emo mo}i da to uradimo bi}e neverovatno jednostavni u pore|ewu sa na{im sada{wim telefonom. ^ovek }e mo}i da nosi jednu u xepu prsluka“, prenosi „Big Think“, a ceo intervju za Collier magazin se nalazi u digitalnoj arhivi u „The Library of Conciousness".

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Povoqan polo`aj planeta za zdravqe, pa je savet da se konsultujete sa lekarom pre bilo kakvih tretmana. Povoqan period za u~ewe i sticawe novih znawa, ali budite oprezni s informacijama. U qubavi, zauzeti Ovnovi treba da izbegavaju konflikte, dok slobodni mogu upoznati interesantne osobe. Fokusirajte se na planirawe i {tedwu. Ne zaboravite na preventivu u zdravqu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Idealan period za u~ewe i istra`ivawe. Zauzeti Bikovi treba da budu strpqivi i izbegavaju konflikte s partnerom, dok slobodni mogu razviti nova interesovawa. Pazite na svoje snage i ne preuzimajte previ{e obaveza. [to se ti~e novca, uspeh u nau~nim projektima mo`e doneti finansijske dobitke. Zdravqe i raspolo`ewe }e biti dobro, ali izbegavajte stresne situacije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Izbegavajte rizike i donosite iskqu~ivo dobro promi{qene odluke. U qubavi, zauzeti da budu oprezni u komunikaciji, dok slobodni mogu do`iveti uzbudqive susrete. Komunikacija s prijateqima }e biti lak{a, ali se klonite finansijskih tema. Finansijski, izbegavajte ve}e tro{kove. [to se ti~e zdravqa, budite pa`qivi i brinite o svom mentalnom blagostawu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Povoqan period za dru{tvene kontakte. Zauzeti Rakovi treba da budu otvoreni za komunikaciju, dok bi slobodni mogli da pro{ire krug prijateqa. Mogu}e su neke misteriozne situacije, zato slu{ajte svoju intuiciju. U poslu, otvorenost i komunikacija sa kolegama mogu doneti uspeh. Ne upu{tajte se u impulsivne nov~ane tro{kove. Zdravqe je stabilno, izbegavajte stresne situacije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Trebalo bi ovu sedmicu da posvetite odmoru. Va{a kreativnost, a i mogu}nosti za napredovawe u karijeri }e se otvoriti. U qubavi, zauzeti neka izbegavaju ozbiqne razgovore, dok bi slobodni mogli da privuku pa`wu suprotnog pola. Nov~ane odluke je boqe da ostavite za kasnije, fokusirajte se na {tedwu. Povedite ra~una o zdravqu i slu{ajte {ta vam telo poru~uje.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Zauzeti neka se trude da ne preopterete partnera, dok bi slobodni mogli da se zainteresuju za nekog novog. Ovaj period je pogodan za planirawe buxeta i analizu tro{kova. U poslu, o~ekujte priznawe {efova zbog odli~nih rezultata u kreativnim projektima. Malo mudruje baratajte novcem, izbegavajte impulsivnu potro{wu. Zdravqe }e biti stabilno, ali ne zaboravite na opu{tawe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa donosi mnogo informacija, proveravajte izvor pre nego {to reagujete. U qubavi, zauzeti neka se fokusiraju na zajedni~ke trenutke, dok bi slobodni mogli da upoznaju nekog zanimqivog ko }e im zaokupiti pa`wu. Komunikacija s prijateqima je va`na, ali izbegavajte razgovore o poslu. Budite oprezni s tro{kovima, {tedwa je kqu~na. Mawe nervoze, vi{e {etwe i opu{tawa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Zauzeti neka zapo~nu razgovor o va`nim temama, dok slobodni neverovatno privla~e {armom i duhovito{}u. Komunikacija s ro|acima mo`e doneti izazove, zato budite strpqivi. U poslu, konstruktivni razgovori donose napredak. Finansijski, razmotrite dugoro~ne ciqeve. Mogu} honorarni, dodatni posao. Zdravqe je stabilno, ali ne zaboravite na prevenciju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e imati uspehe u vezi s nekretninama. Zauzeti neka budu oprezni sa emocijama, dok bi slobodni mogli da o~ekuju romanti~ne susrete. Ne forsirajte qubavne veze, strpqewe donosi boqe rezultate. [to se finansija ti~e, izbegavajte impulsivne kupovine i igre na sre}u. Previ{e tro{ite. Zdravqe zahteva pa`wu, obratite se stru~waku ako osetite nelagodu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Zauzeti neka se fokusiraju na romanti~ne aspekte veze, dok }e slobodni u`ivati u dru{tvenim doga|ajima i novim poznanstvima. Obratite pa`wu na zdravqe i ne odla`ite lekarske preglede. [to se finansijske situacije ti~e, planirajte buxet i izbegavajte nepotrebne tro{kove. U poslu, kreativne ideje mogu doneti uspeh. Neko ra~una na vas u budu}im poslovima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Zauzeti neka budu strpqivi, dok bi slobodni mogli da se upuste u rasprave zbog krivice partnera. Otvoren razgovor o ciqevima }e doneti razumevawe i sporazum u okviru porodice. U poslu, nove prilike se pojavquju, iskoristite intuiciju. Finansijski, pa`qivo planirajte tro{kove. Zdravqe zahteva pa`wu. Bilo bi po`eqno da podignete kondiciju svog tela.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Oja~ajte qubavne veze. Slobodni neka izbegavaju rizi~ne situacije, dok }e zauzeti u`ivati u zajedni~kim aktivnostima. Fokusirajte se na svoja opa`awa, misli i ose}awa i poradite na sebi. Mogu}e neko nezadovoqstvo u porodici sada{wim stawem. Finansijski, dobro razmislite o investicijama. Zdravqe }e biti stabilno, ali ne zaboravite na prevenciju i odmor.

^UDO DREVNE ARHITEKTURE: Kako su Rimqani stvorili beton koji ostaje nepromewen hiqadama godina

Beton koji se danas koristi dobija pukotine i o{te}ewa nakon samo nekoliko godina, dok su Stari Rimqani bili majstori gra|evinarstva, toliko da su wihova in`ewerska ~uda pre`ivela hiqadama godina. Tajna wihove izgradwe mo`da le`i u jedinstvenim materijalima koji im je dao neverovatnu stabilnost i dugotrajnost, tvrde nau~nici.

Stari Rimqani su napravili ogromne mre`e puteva, akvadukte, masivne hramove, zgrade i mostove, ~iji su ostaci ostali stabilni ~ak dva milenijuma. Poput ~uvenog rimskog Panteona, koji ima najve}u kupolu od neoja~anog betona na svetu, mnoge od ovih gra|evina izgra|ene su od betona, a neki drevni rimski akvadukti i dan danas dopremaju vodu u grad. U me|uvremenu, mnoge betonske konstrukcije izgra|ene u na{e vreme se sru{e nakon samo nekoliko decenija (ili ~ak br`e).

Kako su Rimqani stvarali zidove koji su pretrpeli toliko vremenskih neprilika i godina?

Beton koji su Rimqani koristili ima sposobnost samoizle~ewa, zakqu~io je tim istra`iva~a sa Instituta MIT, Univerziteta Harvard i laboratorija u Italiji i [vajcarskoj. PRVI KQU^NI SASTOJAK JE DO[AO IZ VULKANA

Dugo godina, istra`iva~i su pretpostavqali da je kqu~ izdr`qivosti drevnog betona bio

zasnovan na pucolanskom pepelu. To je vulkanski pepeo iz oblasti Pocuoli, u Napuqskom zalivu, a otkriveno je da je ova vrsta pepela je isporu~ivana {irom Rimskog carstva da bi se koristila u gra|evinarstvu. Tada{we arhitekte i istori~ari su je opisivali kao kqu~ni sastojak betona, jer su verovali da je pucolanski pepeo, zajedno sa drugim jediwewima, spre~avao {irewe pukotina. Me|utim, nedavna istra`ivawa su pokazala

da je ugradwa kre~waka zapravo omogu}ila betonu da samostalno popravi pukotine. Kada se pome{aju sa vodom, ova dva materijala mogu reagovati i proizvesti jak beton, prenosi "Sajens alert". BETON IMA SPOSOBNOST SAMOIZLE^EWA

Drevni uzorci betona su sadr`ali milimetarske svetle bele mineralne karakteristike, koje su dugo bile prepoznate kao sveprisutna komponenta rimskih betona. Ovi beli komadi, koji se nazivaju "klasama kre~a", poti~u od kre~a, jo{ jedne kqu~ne komponente drevne me{avine betona. One se ne nalaze u savremenim betonskim me{avinama, pa za{to su onda prisutne u ovim drevnim materijalima? Prema istra`iva~ima, ovi si}u{ni klasovi kre~a su dali betonu ranije nepoznatu sposobnost samoizle~ewa. Ta~nije, rimski beton je verovatno napravqen me{awem `ivog kre~a direktno sa pucolanom i

vodom na ekstremno visokim temperaturama, a ovo je proces koji tim naziva "vru}e me{awe", koje dovodi do prethodno otkrivenih klasova kre~a iz uzoraka. Da bi dokazali da je ovo zaista bio mehanizam odgovoran za izdr`qivost rimskog betona, tim je proizveo svoje uzorke vru}e me{anog betona, koji su ukqu~ivali i drevne i moderne verzije. Zatim su namerno su napravili pukotine na wima, pa propu{tali vodu kroz wih. U roku od dve nedeqe, pukotine su zarasle i voda vi{e nije mogla da te~e na uzorcima ura|eni po drevnoj formuli, dok identi~an komad betona napravqen bez `ivog kre~a nikada nije zacelio, a voda je samo nastavila da te~e kroz wega. Kao rezultat ovih uspe{nih testova, tim radi na komercijalizaciji ovog modifikovanog cementnog materijala, za koji veruju da mo`e biti koristan u gra|evini u budu}nosti.

Betonska kupola Panteona u Rimu skoro dve hiqade godina uspe{no odoleva vremenu

Ne pitati „kako se ose}a{“

Nakon tragedije u Novom Sadu kada se nadstre{nica `elezni~ke stanice obru{ila na qude koji su ~ekali prevoz ustanovqeno je da je stradalo 14 osoba, me|u wima su i deca, a tri osobe su povre|ene, one su i daqe u kriti~nom stawu. U ovom trenutku najte`e je najbli`ima nastradalih i povre|enih, ali je i ceo narod pogo|en.

Ono {to nemamo jeste sistemski odgovor na ovakve tragedije. Psiholo{ka pomo} je ne{to {to je sada neophodno, kako ~lanovima porodica nastradalih, tako i svima nama.

PSIHOLO[KA

PRVA POMO] JE

OD VELIKOG ZNA^AJA

Kako navodi Goran Tomin, klini~ki psiholog i psihoterapeut, prvi korak je informisawe porodica koji su izgubili svoje bli`we, dakle ta~no, precizno i kompletno informisawe o svemu {to se dogodilo – „to je porodicama najva`nije“.

On dodaje da ovakve informacije saop{tavaju nadle`ne slu`be, poput zdravstvenih ustanova, spasila~kih ekipa, ta~nije oni organi koji su bili prisutni tokom spa{avawa. To bi bila prva psiholo{ka pomo}.

„Kasnije dolazi period tugo-

RECEPT

NAMAZ OD

PE^ENIH PAPRIKA

I KROMPIRA

POTREBNO JE:

n 2-3 pe~ene paprike (300g) n 300 g kuvanog krompira n 2 ~ena belog luka n 4-5 ka{ika maslinovog uqa n 1 ka{i~ica slatke mlevene paprike n po ukusu soli n mleveni crni biber

PRIPREMA:

Pe~enu papriku oqu{tite, isperite i osu{ite na ubrusu. Kuvani krompir ocedite od te~nosti ali vodu sa~uvajte. U secku stavite papriku, krompir, maslinovo uqe, mlevenu papriku i beli luk. Soli i bibera dodajte po ukusu. Izmiksajte do glatke strukture. Ukoliko je pregusto dodajte malo vode u kojoj se kuvao krompir i nastavite da miksate. U fri`ideru mo`e stajati do 4-5 dana u zatvorenoj teglici. Slatku mlevenu papriku mo`ete zameniti qutom ili dimqenom mlevenom paprikom, po `eqi i ukusu. Prijatno!

vawa i `alovawa, to ve} izlazi iz domena psiholo{ke prve pomo}i“, ka`e Tomin.

U periodu dok taj {ok traje, dok se ne zavr{e sve potrebne procedure, va`no je da se najbli`i ne uznemiravaju.

„Ne mo`ete nekog ko je izgubio dete da pitate kako se ose}a. To je uznemiravawe porodica. Ne bi trebalo da kada iza|u na ulicu, do prodavnice, da zati~u naslovne strane sa slikama svoje dece i unu~i}a. To je ne{to {to je apsolutno nedopustivo, to ih stalno retraumatizuje. Treba qude pustiti da tuguju u miru, jer je to privatna, intimna stvar“, nagla{ava Tomin.

KADA BI TREBALO

DA ZATRA@IMO PSIHOLO[KU PODR[KU?

Osobe koje su izgubile svog bli`weg mogu same da donesu odluku da se jave psihologu i individualno je kada }e taj trenutak do}i, tu ne postoji najboqe vreme. „Neki }e se javiti odmah, neki ne}e nikada. U svakom slu~aju od faze tugovawa zavisi}e i na~in rada. Dosta zavisi i od porodica, neke su ve}e, neke su mawe, tim mawim porodicama }e biti te`e“, navodi Tomin i dodaje da je pitawe da li oni, koji su zbog tragedije ostali sami, imaju nekog ko }e da ih obi|e i na dnevnom nivou progovori neku re~ sa wima.

Ovu vrstu pomo}i mogu da pru`e i osobe koje nisu psiholozi, ali su obu~eni za pru`awe psiholo{ke prve pomo}i. To mogu da budu volonteri amateri, kao {to ima Crveni krst. NEMA SISTEMSKOG ODGOVORA

Na`alost, do sistemskog odgovora, kada su ovakve tragedije u pitawu, se nije do{lo, uprkos apelima. U situacijama poput ove udru`ewa psihologa su nudila podr{ku.

„Kada su bile poplave 2014. godine, mi smo se samoinicijativno organizovali, apelovali smo na vladu da nas anga`uje i

kada je izbila pandemija, jer mi imamo sve i znamo kako se to radi. Nikada nismo dobili odgovor“, ka`e psiholog i dodaje da je kada je bio u pitawu Ribnikar, situacija bila malo boqa u tom smislu, neki sistemski odgovor je postojao. Ali sada ga opet nema.

Ova tragedija, kao ni ona u Ribnikaru imaju sli~nosti u smislu da to ne o~ekujete, kada po{aqete dete u {kolu ili kada student krene iz jednog grada u drugi vozom.

„To su situacije koje duboko podrivaju ose}aj bezbednosti i na na taj na~in smo svi pogo|eni,

Kako se pije probiotik uz antibiotik

^este upotreba antibiotika, ili nekih lekova, naru{ava normalnu crevnu floru, i nastaju ne`eqeni efekti kao {to je dijareja, mu~nina, povra}awe.

Danas, u medicini, se ~esto praktikuje, i po`eqeno je, uzimati uz svaki antibiotik i probiotik, kako bi se koliko toliko nadoknadile te „dobre“ bakterije i povratila normalna crevna flora.

Kori{}ewe probiotika omoga}ava boqe podno{ewe antibiotika i br`i oporavak nakon wihove upotrebe.

[TA JE PROBIOTIK?

Probiotici su `ivi mikroorganizmi, bakterije koje telu daju mnoga korisna svojstva. Najva`niji od wih je odr`avawe ravnote`e mikroflore u probavnom sistemu. Probiotik nije ne{to {to se unosi samo putem tablete, mnoge namirnice imaju probioti~ko svojstvo, a neke od wih su slede}e: – jogurt, kiseli kupus, kefir, kiseli krastavci, meki sirevi, surutka...

ZDRAVSTVENE KORISTI

KIKIRIKIJA

Odli~an je izvor biqnih proteina

U svakih 100 grama kikirikija, postoji oko 25 grama proteina. Ovaj visok sadr`aj proteina ~ini kikiriki fantasti~nom opcijom za one koji `ele da pove}aju unos proteina, posebno vegetarijance i vegane. Pored toga, aminokiseline u kikirikiju (posebno leucin) podr`avaju obnovu i rast mi{i}a, {to je neophodno

Ono {to je va`no jeste kako i koliko koristiti probiotik. Veliki unos probiotika ne zna~i da }e to doprineti br`em oporavku crevne flore. Treba biti veoma oprezan sa probioticima, jer mogu da naprave dodatne mu~nine i probleme sa stomakom. Probiotici u vidu tableta imaju br`e delovawe, i nameweni su osobama sa osetqivim crevima, `eludcem i generalno osetqivijem stomakom na antibiotike. Upotreba probiotika bi tebalo da bude u dogovoru sa doktorom.

UZIMAWE PROBIOTIKA

SA ANTIBIOTIKOM

Kombinacija probiotika sa antibioticima i drugim lekovima ima zna~ajan uticaj na zdravqe i op{tu dobrobit. Antibiotici, iako efikasni u borbi protiv infekcija, imaju nuspojave koje ukqu~uju poreme}aj ravnote`e crevne mikroflore. To dovodi do probavnih smetwi, dijareje i drugih neprijatnih pojava.

LE^EWE BIQEM Kikiriki poma`e kod mnogih tegoba

sekundarno, primarno su to porodice“, smatra psiholog. Zbog svega ovoga je va`no da imamo sistemski odgovor, jer svako mo`e da se oseti uznemireno i da ne mo`e sam to da prevazi|e, i da onda imamo na neki na~in sistem podr{ke.

Dru{tvo psihologa Srbije, kao referentna ustanova, strukovno udru`ewe, jeste odmah organizovalo pru`awe psiholo{ke pomo}i i podr{ke nakon tragedije u Novom Sadu. Oni su dali objavu na svom sajtu da su tu, kome bude trebalo, da mo`e da se prijavi na projektnitim@gmail.com radi dogovora o terminu i na~inu rada.

A probiotici su va`an alat za uspostavqawe te ravnote`e. Me|utim, ~ak i u ovom slu~aju, pravilno vreme wihove upotrebe va`no je za postizawe optimalnih rezultata.

TA^NO VREME UZIMAWA PROBIOTIKA

SA ANTIBIOTIKOM

Preporu~uje se uzimawe probiotika najmawe dva sata nakon uzimawa antibiotika. Ovo smawuje me|usobno delovawe sa lekovima i omogu}ava antibioticima da rade svoj posao.

za svakoga ko vodi zdrav i aktivan na~in `ivotas. Mo`e poboq{ati zdravqe srca

I Kikiriki je bogat mononezasi}enim i polinezasi}enim mastima, koje su korisne za zdravqe srca. Bogat je magnezijumom [oqa kikirikija obezbe|uje oko 30 procenata preporu~ne koli~ine magnezijuma, koja je korisna za zdravqe kostiju, nervnog i kardiovaskularnog sistema.

Mo`e pomo}i kod skidawa kilograma Zbog visokog sadr`aja proteina i vlakana, kikiriki mo`e da podstakne ose}aj sitosti, {to poma`e u kontroli apetita i smawewu ukupnog unosa kalorija.

Poboq{ava zdravqe creva Kikiriki je odli~an izvor vlakana, koja su neophodne hranqive materije za zdravo varewe, {to mo`e poboq{ati zdravqe probave i imuni sistem.

Mo`e pomo}i u regulisawu {e}era u krvi Visok sadr`aj masti i vlakana u kikirikiju poma`e u kontroli nivoa {e}era u krvi. Studije pokazuju da konzumirawe ora{astih plodova (ukqu~uju}i kikiriki) mo`e pomo}i u prevenciji i upravqawu dijabetesom tipa 2. Mast u kikirikiju usporava varewe, spre~avaju}i skokove {e}era u krvi kada se konzumira sa drugom hranom, posebno onom bogatom ugqenim hidratima.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

KOPNO UZ VODU

ODRASTATI, STASAVATI

SIMBOL FOSFORA

ZELENA POVR[INA U GRADU AZOT JU@NO VO]E, MOGRAW MEDICINARI

BLEJAWE

ORU\E ZA REZAWE

STARIJI RUSKI RE@ISER ODRPANAC AUTORSKA DELA

OZNAKAZA GRAM NAKAZA, RUGOBA (TUR.)

BROJ [TAMPANIH PRIMERAKAKWIGE REKAU SIBIRU IZRA\IVA^I NO@EVA FRANC. DRAMATI^AR BUR@OA ZNA^AJNOST, VA@NOST

GARAVU[E SLIKE SVETACA PAR^E ^EGARAZBIJENOG

VE[T GOVORNIK

FR. PISCA VERNA ONI KOJI GA^U ^ULO GLEDAWA KOJE NISU TE[KE BRAZDE USRED ORAWA

VEZNIK PU[KAR SETNE LIRSKE PESME

JELO SA RO[TIQA PLETENICA ULUBQIVATI LILIHIP, (MN.)

(ARAP.) VRSTA LOVA^KOG PSA ZRNO PU[^ANE SA^ME UZVIK U]UTKIVAWA

NIKA

IME BALERINE JUNG POLO@AJ, STAWE PRVI VOKAL

LICA RELATIVIZMA

OSTALO ONOMATOPEJA LAVE@A

STATUS, RELATIVIST.

LIZALA, ON, KE, OKULIST, OGAR, BALIN, ]ILIPI, INO, AJA,

IKONE, ORATOR, @IL. VID, LAGANE, I, ORU@AR, V, ]EVAP, KIKA,

RASTI, PARK, G, N, NAR, BLEKA, REZA^, EK, RITINAR, GARE,

VODORAVNO: K, GIROS, OBALA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Podvrgavawe uticaju latinskog jezika, 2. Reka u Ju`noj Americi - Kupasta naprava za sipawe te~nosti, to~ir, 3. Tanasije odmila - Vernost, privr`enost, 4. Reka u Austriji - ^initi ne{to bokastim, ispup~enim - Ime glumca Marvina, 5. Onaj koji ne peva - Vojni~ki hleb, 6. Pra`iteq Italije - Mesto kod [ida, 7. Simbol ugqenika - ^istiti od pra{ine - Ameri~ka glumica Doris, 8. Prijateq (fr.) - Isporu~ilac aviza - Simbol urana, 9. Ratari za plugom - Signal opasnosti, 10. Trag divqa~i - Biqni sok za kau~uk, 11. Simbol telura - Klenova {uma - Inicijali glumice Katarine, 12. Pohvalna pesma (crkv.) - Tigaw, 13. Glasnik, skorote~a - Sledovawe hrane, porcija (mn.), 14. Stanovnik Aleksinca.

USPRAVNO: 1. Jedno pismo - Juri{, napad, 2. Zavet, zave{tawe - Sitan deli} materije, 3. Tawiri} na vagi - Hartije - Vrsta papagaja (mn.), 4. Ime glumice Roselini - Severna polarna oblast, 5. Simbol nobelijuma - Uvija~ - Belgijski fudbalski klub, 6. Druga `ena uz prvu - [panski lu~ki grad - Veznik, 7. Oznaka za zapad - Uzdizati, hvaliti - Ime pisca ^ehova, 8. Pribor za rad - Gladiti jezikom - Drugo i 28. slovo azbuke, 9. Uva`avati - Sofokleova tragedija, 10. Ime pisca nobelovca Andri}a - Ne~ista sila, |avo, vrag - @iteq drevne Aonije, 11. Obdani{te za najmla|u decu - Mesto kod Pirota, 12. Radioaktivni hemijski element - Aveqev brat (bibl.).

VODORAVNO: LATINIZACIJA, AMAZON, LEVAK, TASA, ODANOST, IN, BO^ITI, LI, NEPEVA^, TAIN, ITALI, ILINCI, C, PAJATI, DEJ, AMI, AVIZER, U, ORA^I, ALARM, ALIR, LATEKS, TE, KLENIK, OK, AKATIST, TAVA, KURIR, OBROCI, ALEKSIN^ANIN

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

EVO ^IME SE LEPA BRENA BAVILA PRE SLAVE:

Kad se preselila u Beograd radila je u ku}i ove peva~ice

Muzi~ka diva Lepa Brena napravila je zavidnu karijeru i stekla balkansku popularnost kakvu ni jednoj drugoj peva~ici nije po{lo za rukom, a weni po~eci nisu bili nimalo laki.

Lepa Brena je po~ela da se bavi profesionalno pevawem kao veoma mlada devojka, a dok je gradila svoje ime morala je da se bavi i drugim poslovima kako bi pomogla porodici.

Wen otac hranio je peto~lanu porodicu platom medicinskog tehni~ara, dok je majka povremeno zara|ivala kao kroja~ica, te kada se Brena 1979. godine zbog studija preselila u Beograd, bila je prinu|ena da prona|e posao. Brena se tada javila na oglas za dadiqu. Mladi bra~ni par, Cveta i Tomislav, pla}ali su Breni u to vreme mali stan na Ta{majdanu, a ona je brinula o wihovoj }erkici Ani i ~uvala je kada je to bilo potrebno.

Me|utim, kasnije se ispostavilo da je malena Ana koju je ~uvala danas tako|e peva~ica.

Re~ je o peva~ici i biv{oj ~lanici grupe „Tap 011“ Ani [tajdohar, koja je svojevremeno za medije progovorila o tome.

– Tog perioda se zapravo i ne se}am, jer sam bila beba. Ono {to znam, to je ono {to sam ~ula od roditeqa. Tada je Lepa Brena bila samo Fahreta Jahi}, stanovala je u stan~i}u koji su joj rentirali moji roditeqi, dole ispod Ta{majdana, kod Palilulske pijace. Uzgred je radila kao bebisiterka i ~uvala me kad nije imao ko. Ubrzo je wena karijera krenula uzlaznom putawom, a iz tog perioda je ostala ta simpati~na anegdota. Tako|e, moglo bi se re}i da me je Brena na neki na~in predodredila za bavqewe muzikom – ispri~ala je ona,

I BI PRAVA KONCERTNA EKSPLOZIJA:

JU grupa odr`ala prvi od dva zakazana koncerta u Beogradu

Legendarna YU Grupa odr`ala je prvi od dva zakazana koncerta u mts Dvorani, obele`avaju}i wime 54 godine trajawa benda. I ba{ kako su najavili, publici su priredili rokenrol eksploziju, uz sve hitove iz svoje rokenrol riznice, opravdavaju}i u potpunosti slogan koncerta, "Rocking with yu: Koncertna eksplozija".

Kao {to su prethodno i najavili ~lanovi benda Dragi, @ika i Petar Jeli}, koncert je bio druga~iji od drugih u wihovoj dosada{woj karijeri, jer su za ove nastupe odabrali duva~e, koji su na sceni ukrstili svoje instrumente i ume}e sa wima. Wima se na sceni tako|e pridru`io pijanista Sr|an Tanaskovi}.

Kada se Dvorana ve} uveliko tresla od pozitivnih vibracija rokenrol veterana, bend je si{ao sa scene, ali ih je publika neumorno dozivala. te je bend imao ~ak dva bisa, tokom kojih su odsvirali: @ao mi je {to nisam tvoj, Dunavom {ibaju vetrovi, Mornar, kao i Crni leptir i ^udna {uma, koji su ne slu~ajno, ostavqeni za sam kraj koncertnog spektakla!

„BILO MI JE VEOMA TE[KO DA IZA\EM I PEVAM“: Biqa Krsti} nastupila na manifestaciji posve}enoj wenom bratu Bori \or|evi}u

Legendarni roker Bora \or|evi} 4. novembra bi napunio 72 godine. Bora \or|evi} je preminuo 4. septembra ove godine, a na dan wegovog ro|ewa, wegov rodni grad ^a~ak je organizovao manifestaciju „Borin dan“ wemu u ~ast. Na ovom doga|aju nastupili su brojni muzi~ari, a izme|u ostalih i peva~ica Biqana Krsti}, koja je ina~e i Borina sestra. „Ja moram da vam priznam da mi je ve~eras veoma bilo te{ko da iza|em i pevam pesmu koju sam tolike godine pevala sa Borom. Emocije me sti`u, toliko je te{ko, a sa druge strane i lepo da ovo ve~e posvetimo Bori. Odrastala sam uz wega, mi nikada nismo prestali da se dru`imo“, rekla je ona.

Mira Bawac proslavila

95. ro|endan

Glumica Mira Bawac proslavila je svoj 95. ro|endan. Mira Bawac je ro|ena 4. novembra 1929. u Erdeviku kao Mirjana Bawac. Mira pripada prvoj generaciji glumaca koja je zavr{ila Pozori{nu {kolu u Novom Sadu 1950. godine.

U toku Drugog svetskog rata, bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi, a svog de tiwstva se nerado se}a jer, kako ka`e, nikada se ne bi vratila u to vreme. Bez obzira na sve `ivotne te{ko}e, glumica je uvek bila veliki borac i dosto janstveno je nosila svu te`inu `ivota. „Ja, u stvari, uop{te i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko bi}e. Odrasla sam u toku stra{nog rata i u`asa. Drugo, `ivela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovde kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, o`enili su ga mojom majkom koja je bila lepa devojka“, prisetila se jednom prilikom Mira Bawac, a onda je opisala da su weni roditeqi `iveli svega ~etiri godine zajedno, a onda su se razdvojili kada se wen otac vratio za Ameriku, sa obe}awem da }e poslati wenoj majci papire za wu i wihovu }erku Miru. Otac je `eleo da obe do|u, ispunio je obe}awe koje je dao, ali wihov `ivot je oti{ao u drugom pravcu kada se desilo ne{to {to i sada pamti:

po tri puta vi{e i to je bio ra{omon. Jednog dana sam oti{la u hotel ‘Metropol’, naru~ila kafu, sela da napi{em pismo i htela da se bacim dole“, rekla je Mira i dodala:

„U jednom trenutku pozvao me je Stipe Deli}. Ka`e, ho}e da radim veliku glavnu ulogu. Bila je to ~uvena Marija iz logora, zbog koje su me {i{ali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpi{em i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i pro~i{cewe. Pola dinara vi{e u `ivotu nisam pozajmila. Da umirem – ne bih.“

Vedrinu i harizmu odr`avala je kroz godine, a pozitivan duh je nikada nije izneverio.

„Moji ujaci nisu dali. I tako, mi ne odosmo. Onda je majka oti{la u Beograd, gde se zaposlila. Prima~e se rat, zatvori{e se granice izme|u Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku, gde sam i ro|ena, kod babe i tetke po ocu, koja je tako|e do{la iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dve `ene su se strahovito sva|ale, a ja sam `ivela u tome i u ~e`wi za majkom. Zbog wih dve, bake i tetke, nikada nisam nau~ila engleski.“

Godinama kasnije, kada je Mira diplomirala, odmah potom se udala za svoju prvu veliku qubav, Andreju Jovanovi}a. Wih dvoje su se upoznali na studijama glume u Novom Sadu, a glumica je ve} u 24. godini postala majka, kada je rodila sina Branislava.

„Sve se brzo de{avalo. A onda sam se od mu`a razvela kad je Brani bilo pet godina. Dok je bio mali, imala sam sre}u da mi je majka pru`ala veliku podr{ku, a i s biv{im mu`em bila sam u dobrim odnosima sve do wegove smrti. U `ivotu dobijamo samo ono {to dajemo“, ispri~ala je Mira.

Nakon 22 godine provedene u prestonici, Mira se iz Beograda prselila u Novi Sad.

Jednom prilikom, glumica se prisetila `ivota u metropoli i svih te{kih iskustava kroz koja je pro{la tokom `ivota u Beogradu.

„Mewala bih veliki, mra~ni deo svog `ivota u Beogradu“, ispri~ala je legendarna glumica u jednom intervjuu za „Politiku“.

Mira Bawac je tada otkrila da je u jednom kriznom momentu razmi{qala da sebi oduzme `ivot.

„Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da se ubijem. Morala sam da pozajmqujem novac. Prvo sam nai{la na zelena{e koji su uzimali

„Mo`da je to neko malo lukavstvo jo{ iz mladosti. Rano sam uvidela da nisam lepa devojka, pa sam se lukavo dru`ila sa onima koje su bile veoma lepe, ali nezanimqive. Kad idemo na neku `urku, prvo pustim da pro|e euforija koju izaziva wihova pojava i lepota, a onda se tu negde umuvam i u nekom trenutku vickasto skrenem pa`wu na sebe. I tako odjednom dru{tvo prelazi kod mene. [ta }e{, snalazila sam se“, rekla je ranije glumica.

Mira Bawac obele`ila je istoriju balkanske kinematografije, ostvarila je ogroman broj pozori{nih, filmskih i televizisjkih uloga, a od glume nikada nije odustala. Oni koji su voleli wen rad, posmatrali su je kao velikog profesionalca i `enu koja zra~i mudro{}u i energi~no{}u.

Legendarna glumica je nedavno rekla da joj je starost dala ogromnu mladost i treba joj se odu`iti. „Starost je lepa onoliko koliko umemo da joj damo. Za starost se morate potruditi i ja se trudim da ne budem sme{na `ena, da ne tra`im uloge koje mi ne odgovaraju. Ja se ne stidim svojih bora, one su mi veliku karijeru napravile i vrlo sam im zahvalna“, rekla je jednom prilikom Mira Bawac koja je osvoj mir prona{la u Novom Sadu. Mira je odigrala brojne uloge u na{im filmovima i serijama, kao i u pozori{tu. Tako imamo priliku da je gledamo u ostvarewima: „Silom otac“, „Diplomci“, „Kamionxije“, „@uta“, „Pozori{te u ku}i“, „Majstori, majstori“, „Vru} vetar“, „Lov u mutnom“, „Se}a{ li se Doli Bel?“, „Radovan III“, „Varqivo leto ’68“, „Balkanski {pijun“, „Gospo|a ministarka“, „^udo u [arganu“, „Bure baruta“, „Porodi~no blago“, „Ona voli Zvezdu“, „Sti`u dolari“, „Mje{oviti brak“, „Qubav, navika, panika“, „Seqaci“, „Bela la|a“, „Vrati}e se rode“, „[esto ~ulo“ i drugim.

NENAD OKANOVI] ISKRENO O POPULARNOSTI" „Dosta sam pio, nije to stvar koju treba kriti“

Glumac Nenad Okanovi} proslavio se ulogom sina Dragana u seriji "Selo gori, a baba se ~e{qa".

Nenad Okanovi} ~esto isti~e da mu je ova uloga promenila `ivot, a jednom prilikom je pri~ao o popularnosti koju je stekao zahvaquju}i woj.

„Kad pukne popularnost, svi krenu da te razvla~e – ajde ovamo, ajde onamo. U svakom dru{tvu ho}e da te vide, na svakoj proslavi. Svi `ele da bude{ tu i, naravno, tu se pije. Zato je bitno imati stub porodice i prijateqe, da ti, kada poleti{, ka`u: ‘Dru`e, spusti se malo!’ Ja nisam leteo visoko, ali sigurno je da mi je okru`ewe pomoglo da znam gde je tlo na kojem treba da stojim“, rekao je glumac.

Ka`e i da je imao brojna isku{ewa i bio na ivici da se prepusti porocima.

„Moglo je to da se desi i de{avalo se. Dosta sam pio, zaista jesam. Nije to stvar koju treba skrivati. Problem preterivawa je kada ne zna{ vi{e {ta radi{. Hvala Bogu, to je sada sve do{lo

na svoje mesto i sada u`ivam u `ivotu“, istakao je on. Priznao je i da je posetio jednu ustanovu za le~ewe bolesti zavisnosti i tamo je video natpis koji nikada ne}e zaboraviti. „Bio sam na jednom mestu, sa prijateqima sam i{ao, da posetimo qude koji pate od raznih zavisnosti. To nije manastir, ali se qudi le~e pomo}u vere, ali bez ikakvog nasiqa i agresije. To je zaista divno mesto gde se poma`e qudima. Zove se ‘Zemqa `ivih’ i nalazi se blizu Novog Sada. Tamo pi{e: ‘Imaj veru i meru’. U ~emu? U svemu! ^ak i u veri. Ni u ~emu ne treba preterivati, i mislim da je ba{ u preterivawu problem. Kada napravi{ neku meru, onda mo`e{ da u`iva{ u svemu“, rekao je Okanovi}.

Ana [tajdohar

Lepa Brena

KO BI OVO O^EKIVAO!

Crvena zvezda i slede}e godine direktno u Ligi {ampiona

Iako srpski klubovi bele`e u`asne rezultate u evropskim takmi~ewima, Crvena zvezda je trenutno najbli`a da i slede}e godine bude direktan u~esnik Lige {ampiona.

Naime, Zvezda je trenutno {esta u poretku, ali ono {to je dobro jeste da konkurenti u svojim nacionalnim {ampionatima ne zauzimaju lidersku poziciju.

Renxers, Dinamo Zagreb i [ahtjor su tek tre}i, dok Salcburg i Olimpijakos jo{ gore stoje, po{to zauzimaju ~etvrtu poziciju u austrijskom, odnosno gr~kom prvenstvu.

^ak i timovi koji imaju slabiji koeficijent, poput Kopenhagena, PAOK-a, Makabija iz Tel Aviva i Jang bojsa, ne dr`e lidersku poziciju "kod ku}e".

Tako da se Zvezdi sme{i Liga {ampiona i slede}e sezone, ali ruku na srce, treba dosta stvari da se poklopi, po{to je tek prvi deo sezone. Naravno i da crveno-beli osvoje titulu u Srbiji, gde su za sada dominantni, ali i Partizan se probudio i sa novim trenerom i novom upravom bele`i fenomenalne rezultate, pa }e borba za trofej u doma}im okvirima biti zanimqivija nego {to je izgledalo na po~etku godine.

SRBIJA DOBIJA OZBIQNOG GOLMANA: Sin Dejana Stankovi}a briqirao na “\uzepe Meaci” protiv svog Intera

Filip Stankovi}, sin Dejana Stankovi}a, vratio se na stadion “\uzepe Meaca” i ote`ao posao Interu u me~u 11. kola Serije A .

Inter je slavio 1:0 golom Lautara Martineza u 65. minutu, a Stankovi} je protiv mati~nog kluba imao sedam odbrana.

Istakao je ozbiqnu kandidaturu za naslednika Jana Somera pred golom “neroazura” i to pred o~ima navija~a Intera i trenera Simonea Inzagija.

Nema sumwe da je Dejan Stankovi} ponosan na naslednika, koji sigurno nosi teret slavnog prezimena na le|ima. Stankovi} ima 22 godine i jo{ nije dobio {ansu u prvom timu Intera. Kao pozajmqeni igra~ do sada je branio boje holandskog Volendama i Sampdorije, a od letos je ~lan Venecije. Ako ovako nastavi Stankovi} ne}e biti ozbiqan kandidat samo za status prvog golmana Intera u daqoj budu}nosti, ve} i za nacionalni tim Srbije.

POJAVILE SE PROGNOZE:

Evo gde su Zvezda i Partizan u Evroligi, jedni }e biti {okirani

Kompjuterska simulacija je prognozirala ~itavu tabelu Evrolige, a evo gde se nalaze Crvena zvezda i Partizan. Prema prognozama, Crvena zvezda }e zauzeti 10. mesto i bi}e u plej-inu, a Partizan }e zavr{iti kao 14. Crveno-beli imaju 23.1 odsto {anse da se na|u u Top 4, kako ka`e kompjuter, dok se crno-belima daje svega 4.6 odsto {ansi.

Oko 30,5% su {anse da se Zvezda ne}e domo~i plej-ofa.

Kada je u pitawu Partizan, {anse su 18.9 odsto.

Kao najboqe plasiranu ekipu, kompjuter vidi Panatinaikos. Drugi je @algiris. Zatim slede Olimpijakos, Real Madrid, Fenerbah~e, Barselona, Anadolu Efes, Monako…

Crvena zvezda je trenutno 12. na tabeli elitnog evropskog takmi~ewa i ima tri pobede i ~etiri poraza, dok je Partizan 14. sa dve pobede i pet poraza.

\okovi} ba{ dugo nije

bio u ovakvoj situaciji

Prvi put posle dve godine najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} ispao je iz top 4 na ATP listi.

Od ovog ponedeqka Novak je peti igra~ sveta sa 5.210 osvojenih bodova. Nakon odluke da ne nastupi na mastersu u Parizu bilo je jasno da Srbina o~ekuje pad na ATP listi.

Podse}awa radil, \okovi} je pro{le godine osvojio titulu u prestonici Francuske, pa je tako ostao bez 1.000 bodova i skliznuo na 5. poziciju, gde je posledwi put bio u januaru 2023. godine.

Ina~e, nema~ki teniser Aleksandar Zverev uspeo je da nadma{i Karlosa Alkaraza i zauzme drugu poziciju na ATP listi sa 7.715 osvojenih bodova. Ovo je rezultat wegovog nedavnog osvajawa sedmog masters trofeja u karijeri, {to predstavqa wegov najboqi plasman do sada, dok se na ~elu liste i daqe nalazi Italijan Janik Siner sa 11.330 poena.

Nakon {to je izgubio 1.300 bodova zbog neigrawa na Zavr{nom mastersu, postoji ri-

Mici}

141. poziciji sa 419 bodova, dok je Hamad Me|edovi} na 156. poziciji sa 378 bodova. Iako je ranije najavio pauzu i odlu~io da presko~i masters u Parizu, Novak \okovi} je, zahvaquju}i lo{im rezultatima konkurenata, verovatno obezbedio u~e{}e na Zavr{nom mastersu u Torinu. Uprkos tome, jo{ uvek se ~eka kona~na odluka najboqeg tenisera u istoriji o u~e{}u na ovom presti`nom turniru. Skoro da je pa izvesno da se ni na Apeninima Srbin ne}e pojaviti. NOVAKU OBRISALI 1.000 BODOVA, USLEDIO PAD

zik da Novak \okovi} do kraja godine padne na 3.910 bodova i potencijalno ispadne iz top 10 najboqih tenisera. Ovo bi predstavqalo zna~ajan izazov za na{eg asa, koji }e se truditi da zadr`i svoju poziciju u vrhu svetskog tenisa. Kada je re~ o ostalim srpskim teniserima, Miomir Kecmanovi} se trenutno nalazi na 53. mestu sa 1.021 osvojenim bodom, {to je napredak za dva mesta. Du{an Lajovi} je nazadovao za ~ak 14 mesta i trenutno je 86. teniser planete sa 685 bodova. I Laslo \ere je "skliznuo" za 12 mesta i

od

precrtan u [arlotu, bomba u Evroligi ili potpuno druga~iji scenario?

Vasilije Mici} nije odigrao nijedan me~ u NBA ligi od kraja oktobra i to je samo rasplamsalo spekulacije da bi moglo da do|e do povratka u Evropu.

^etiri me~a zaredom odgledao je sa klupe za rezervne igra~e, a po zvani~nim infor-

macijama nema problem sa povredom. U prva tri kola je prose~no bele`io 15 minuta, 2,3 poena, ali i {ut iz igre od tek 16,7 odsto. Uz to je upisivao 3,7 skokova i jednu asistenciju. Premalo je to za dvostrukog MVP Evrolige, pa i ne ~udi {to se sve ~e{}e spe-

kuli{e da bi mogao da krene put Evrope.

Deluje da se na wega ne ra~una previ{e, a za igra~a koji je navikao tokom godina da bude nosilac igre i da vodi glavnu re~ na parketu sa vi{e od 30 minuta u igri to bi mo`da moglo da bude previ{e.

Jedan {panski podcast („Backdoor podcast“) se poziva na svoje izvore i navodi da o Mici}u razmi{qaju u Barseloni i Real Madridu. Nijedne druge potvrde ove informacije nema, ali jeste ~iwenica da Mici} ima mnogo mawe minuta nego {to se o~ekivalo. Startni plejmejker Srbije bi tako mogao da odlu~i da promeni sredinu, {to bi moglo da zna~i selidbu u Evropu ili promenu sredine u SAD. Ostaje da se vidi kakva }e biti odluka Mici}a.

ODLI^NO SE SNA[AO U BARSELONI:

Kevin Panter MVP oktobra u Evroligi

Ko{arka{ Barselone Kevin Panter progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP) oktobra u Evroligi.

Panter je bio jedan od najzaslu`nijih {to je ekipa Barselone vezala pet pobeda u utakmicama izme|u drugog i {estog kola Evrolige, navodi se na sajtu takmi~ewa.

U sedam utakmica u oktobru Panter je u proseku postizao 18,6 poena, uz 2,4 asistencije 1,9 skokova i 1,4 ukradene lopte. Za dva poena {utirao je 62,2 odsto, za tri poena 47,5 odsto i imao je 95,8 odsto sa linije za slobodna bacawa, uz indeks od 19,9 poena.

Biv{i ko{arka{ Partizana je prvi put u karijeri izabran za MVP meseca u Evroligi. Ta nagrada dodequje se na osnovu individualnih i ekipnih

rezultata, a pokrila je period od 3. oktobra do 1. novembra tokom kojeg su svi klubovi odigrali po sedam utakmica.

ovog ponedeqka se nalazi na

Postignut najbr`i gol u istoriji Superlige, sru{en rekord biv{eg napada~a Partizana

Mihajlo Cvetkovi}, fudbaler ^ukari~kog, postigao je najbr`i gol u istoriji Superligi Srbije i to tokom me~a 14. kola protiv @elezni~ara iz Pan~eva.

Cvetkovi}u je bilo potrebno samo devet sekundi da postigne prvi gol na me~u i tako je oborio rekord Uro{a \ur|evi}a iz 2016. godine.

Tada je biv{i {pic Partizana pogodio protiv ^u~ari~kog u 10. sekundi, ~ime je pretekao Borka Veselinovi}a iz Rada (11. sekund).

Nakon po~etnog udarca, sa polovine terena lopta je stigla do Cvetkovi}a koji je zatim spretno reagovao.

Nakon prijema i malo sre}e, lopta mu je „sela“ na ja~u desnu nogu i mirno je Cvetkovi} poslao u mre`u.

Napada~ Zvezde u rangu sa najboqima, efikasnost ga odvaja od ostalih

Napada~ Crvene zvezde, [erif Endijae, se prema podacima Me|unarodnog centra za sportske studije (CIES) izvdojio kao tre}i fudbaler na svetu po broju asistencija i golova, ra~unaju}i vremenski interval od 90 minuta. CIES je ra~unao podatke u ~ak 66 svetskih liga, uz odigranih najmawe 360 minuta u doma}em prvenstvu. Endijae se istakao kada je efikasnost u pitawu me|u najboqim svetskim igra~ima i zauzeo tre}u poziciju sa indeksom 1.80.

Ispred Endiajea se po istra`ivawu CIES nalaze samo Hari Kejn i Lionel Mesi sa indeksom 1.81.

„Video sam jutros ovaj podatak, zaista interesantno. Sve je to plod napornog rada. Spreman sam uskoro da zauzmem prvo mesto, u tome je poenta“, rekao je Endijae za zvani~an sajt Crvene zvezde.

Endiaje je u dosada{wem delu sezone u Superligi Srbije proveo 524 minuta na terenu, te na devet odigranih utakmica postigao isto toliko golova, ali i upisao jednu asistenciju.

Grom ubio fudbalera nasred terena, jo{ {estorica zavr{ila na travi

U`asne vesti sti`u iz Perua jer je grom ubio Hosea Luisa de la Kruza Mesu usred me~a.

Ubrzo se pro{irio snimak ovog kobnog trenutka, a taj sadr`aj je izuzetno uznemiriju}.

Sve se odigralo na me~u Huventud Belavista – Familija ^oka u gradu Uankajo. Nalazi se na tri hiqada metra nadmorske visine i udari gromova nisu retkost.

Upravo zbog toga je sudija odlu~io da prekine me~ i da skloni igra~e sa terena. Ipak, to je ura|eno prekasno.

Kada su krenuli u svla~ionice usledio je udar groma, a sedam igra~a je palo na teren. Jedan je preminuo od posledica udara groma.

MILOJEVI] @ESTOKO ODGOVORIO LALATOVI]U:

Imamo pomo} sudija, predsednika, dr`ave, EU, ~ekamo i Trampa da pobedi…

Vladan Milojevi}, trener Crvene zvezde, odgovorio je na kontroverznu izjavu Nenada Lalatovi}a posle utakmice 14. kola Superlige Srbije.

Zvezda je na svom terenu pobedila Vojvodinu sa 3:0, sva tri gola je dala iz prekida, a Lalatovi} je istakao da se nada da }e neko u Superligi malo opteretiti crveno-bele, po~ev od sudija.

„Pa dobro, verovatno imamo malo pomo} od sudija, pomo} od predsednika, dr`ave… Nemojte, molim vas. Mislim da moje kolege moraju da budu malo obazrivije kad pri~aju. Ne znam za{to svi `ele da nas poni{tavaju. [ta je danas sudija uradio? [ta je uradio? Izgubili ste utakmicu, izgubili ste, kakve veze ima?“, rekao je Milojevi} na konferenciji. Nastavio je u istom tonu.

„Mogao sam ja da ka`em da mi zaslu`ujemo malo ve}i respekt u Monaku. Jesam li iza{ao? Jesam li to rekao? Za{to nisam rekao, zato {to sam trener, a videli smo svi da je ~ist penal bio. Mogao sam da iza|em na konferenciju i da ka`em da je bio penal, verovatno bi bilo 2:1 za nas. I da smo proma{ili penal zavr{ilo bi se poluvreme 1:1. Malo je to degutantno. I vi{e ne}u da odgovaram na to. Nama u ovom trenutku svi `ivi poma`u, od predsednika dr`ave, republike, verovatno Evropske unije. ^ekamo sad i Tramp da pobedi, verovatno }e i on da nam pomogne.“

SAVO MILO[EVI] QUT: „Nisam ja to rekao, ve} predsednik“

Savo Milo{evi}, trener fudbalera Partizana, komentarisao je pobedu crno-belih na gostovawu TSC-u iz Ba~ke Topole (2:1).

Partizan je slavio protiv TSC-a u 14. kolu Superlige Srbije.

Crno-beli sada imaju 26 bodova i drugi su na tabeli, sa 11 bodova mawe, uz utakmicu mawe, u odnosu na najve}eg rivala – Crvenu zvezdu.

„U najkra}em, utakmica kakvu smo i o~ekivali. Najja~i protivnik sa kojim smo se susreli otkad sam ja u Partizanu i najte`a utakmica sigurno, s obzirom na snagu protivnika i uigranost. Uspeli smo da ih iznenadimo u prvih 20 minuta, imali smo sre}e da postignemo dva rana gola, {to je dalo samopouzdawe. Pitawe kako bismo izdr`ali bez tog rezultata. Posle toga, ekipa je pokazala karakter kad je bilo te{ko u drugom poluvremenu. Sve ~estitke TSC-u na igri i mojim momcima, izdr`ali su i danas i u prethodnih pet utakmica. Mislim da je ovo pomak u odnosu na snagu protivnika, za nas je bitna ona slede}a utakmica“, po~eo je Savo Milo{evi}. Zatim je upitan i o izjavi da „nema dovoqan kva-

litet u timu“, na koje je ne{to burnije reagovao. „Nisam ja to rekao, ve} predsednik Partizana. Po{to vidim da se svi `ivi ve`u za te izjave, molim da prenosite izjave i postavqate pitawa na ono {to sam rekao. Ja radim konferencije i pre i posle utakmica, znam {ta sam rekao. Ovakve utakmice nisu lake, ovakvi protivnici nisu laki. U nekom momentu je normalno da nas stisne ovakav rival koji zna kako s loptom. Da li nam treba igra~, vide}emo u decembru. Jedino sam rekao da oni koji poka`u na terenu, teren je jedino merilo vrednosti, zaslu`uju dres Partizana bi}e tu. To je oduvek va`ilo“, rekao je Milo{evi}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 7. 11. 2024.

„IZDAJNIK

KOJI

JE ZVEZDI DONEO POBEDU“: Biv{i {ampion Evrope sa crveno-belima u centru pa`we

Biv{i fudbaler Crvene zvezde, Miodrag Belodedi}, na{ao se u centru pa`we francuskog "Ekipa" uo~i utakmice crveno-belih protiv Barselone.

Zvezda je do~ekala Barselonu na stadionu „Rajko Miti}“ u ~etvrtom kolu Lige {ampiona, a „Ekip“ je u najavi ove utakmice posvetio pa`wu Miodragu Belodedi}u.

Belodedi} je dva puta bio prvak Evrope. Prvo je sa Steauom Bukure{t 1986. godine osvojio tada{wi Kup {ampiona pobediv{i u finalu Barselonu, a onda i sa Crvenom zvezdom 1991. godine. On je tek tre}i fudbaler koji je postao prvak Evrope sa dva razli~ita kluba.

Tekst je ~uveni francuski medij naslovio ovako:

„Izdajnik koji je Zvezdi doneo pobedu“.

Nazvali su ga izdajnikom zbog bekstva iz Rumunije u Beograd. Napustio je Rumuniju u vreme vladaju}eg re`ima Nikolajea ^au{eskua.

„Nakon kontinentalnog trijumfa sa Steauom, Belodedi} je `eleo da se oproba na drugom mestu. Problem je bio {to je Rumunija u to vreme bila pod vla{-

}u totalitarnog re`ima ^au{eskua, u kojem nijedan civil ili sportista nije imao pravo da napusti zemqu. [tavi{e, Steaua je bila vojni klub, a igra~i su bili rangirani, pa je nakon 1986. godine defanzivac postao major. Ipak, uspeo je da dobije paso{ i pobegne iz zemqe 1988. godine u Beograd, s ciqem da se pridru`i Crvenoj zvezdi. Rumunske vlasti su ga smatrale dezerterom, a wemu je izre~ena suspenzija i 10 godina zatvora zbog izdaje. Tokom godine, Belodedi} je igrao pod la`nim imenom u rezervnom timu srpskog kluba sve dok pu~ nije sru{io ^au{eskuov re`im. Ovo je omogu}ilo UEFA,

Pro{lo je 35 godina, ali se Igor Milanovi} vratio u Zagreb i Mladost. Sada je vreme za novi po~etak.

Ne postoji ~ovek koji se ne se}a ~uvenog gola Igora Milanovi}a u finalu Svetskog prvenstva. Po mnogima je to najpoznatiji gol u istoriji vaterpolo reprezentacije Jugoslavije.

Milanovi} je re{io finale posle ~etiri produ`etka! Sru{ena je Italija, a komentator nije prestajao da slavi taj gol. Tako se ose}ao svako u Jugoslaviji tog dana.

„Emocija i sva ta dramaturgija dostigla je zaista vrhunac, ali… Ja se ni{ta toga ne se}am, pravo da vam ka`em. Sad kad pri~am, ja se jako slabo se}am,“ priznao je Milanovi}.

Dve godine je proveo kao igra~ u Mladosti iz Zagreba, a sada je vratio da tu radi kao trener.

„Jako volim Zagreb i moram da ka`em da sam imao jedan divan i topao do~ek, od gospo|a s recepcije koje su radile tamo kad sam bio, a ose}am se kao da sam do{ao ku}i. Volim Zagreb, a mislim da i Zagreb voli mene. Sa druge strane, volim i fino}u qudi koji su vrlo qubazni. Evo, prekju~e sam bio u tramvaju, tako mi je jedna gospo|a predivno objasnila gde da si|em. Ba{ su bili qubazni, volim to“, poru~io je Milanovi}.

Mihael [umaher ponovo u javnosti?

Jugoslaviji i Rumuniji da pregovaraju o ukidawu sankcija protiv igra~a.“, navodi „Ekip“.

Zvezda je savladala Olimpik iz Marseja posle penala (0:0, 5:3) i osvojila jedinu titulu {ampiona Evrope u klupskoj istoriji do sad. „Krajem 1989. godine, Belodedi} je kona~no mogao da igra. Kao nezamenqiv starter u sve-jugoslavenskom timu sastavqenom od drugih velikih imena fudbala poput Darka Pan~eva, Sini{e Mihajlovi}a i Dejana Savi}evi}a, postigao je niz nacionalnih uspeha i stigao do jo{ jednog finala Lige {ampiona 1991. godine“, navodi „Ekip“.

Mihael [umaher, legendarni voza~ Formule 1, du`e od decenije je enigma za javnost, a doktor, Jusi Posti, otkrio je detaqe o wemu. Pojavila se mogu}nost da je [umaher bio na svadbi svoje }erke, \ine, o ~emu je govorio Jusi Posti, ina~e specijalista neurohirurgije u Finskoj. \ina [umaher, }erka legendarnog Mihaela, udala se na Majorci za dugogodi{weg partnera Iaina Bethkea. Kako su preneli brojni svetski mediji, me|u kojima su i „Dejli Mejl“ i „Bild“, postoji mogu}nost da je legendarni voza~ bio na ven~awu, a svi posetioci su morali da odlo`e mobilne telefone.

Me|utim, Posti je odbacio tu mogu}nost, kao i mogu}nost da ponovo vidimo [umahera u javnosti, zbog zdravstvenog stawa u kom se legendarni Nemac nalazi.

„Pacijenti koji le`e u krevetu ve}inom postanu toliko slabi i nepokretni da ih vi{e nije mogu}e izvu}i iz kreveta nakon toliko godina“, rekao je doktor Jusuf Posti za „Iltalehti“. Sumwa da je do{lo do bilo kakvih promena.

„To sugeri{e da je verovatno u istom stawu tokom posledwe decenije. Sumwam da se i{ta iznenada promenilo u ovoj fazi. Pacijenti se oporavqaju koliko mogu do dve godine, a onda se obi~no utvr|uje nivo oporavka“, kazao je Posti.

Ostaje da se vidi da li }emo jo{ neki put imati priliku da vidimo legendarnog voza~a Formule 1 u javnosti.

NOVE TE[KE OPTU@BE:

Osvaja~ica

zlata iz Pariza ima „testise“

Slu~aj kontroverzne bokserke, Imane Kelif, i daqe potresa javnost. Pojavio se navodni medicinski izve{taj zbog kog je slu~aj ponovo u centru pa`we.

Imane Kelif je osvojila zlatnu medaqu na prethodnim Olimpijskim igrama u Parizu, leta ove godine. Svetska javnost optu`ila ju je da ima vi{ak mu{kih hromozoma.

Francuski novinar, Jafar Ait Auda, dobio je kopiju navodno kompletnog medicinskog izve{taja koji otkriva da al`irska bokserka ima „testise“, kako navodi „Reduk“. Endokrinolozi pariske i al`irske bolnice navodno su ustanovili da je u pitawu seksualni poreme}aj koji se mo`e na}i samo kod biolo{kih mu{karaca, a uti~e na normalan razvoj polnih organa. Lekarski izve{taj je navodno otkrio da Kelif nema matericu, ve} unutra{we „testise“ i „mikropenis“ koji podse}a na uve}ani klitoris. Testovi su pokazali da nivo testosterona koji ima Kelif je na nivou koji ima ve}ina mu{karaca.

Istakao je koliko se stvari promenilo u me|uvremenu. „Pa dobro, 35 godina smo stariji, malo smo promenili koju sedu. Nemam neki ose}aj da se ne{to previ{e promenilo. Vaterpolo se promenio. Nisam zadovoqan dana{wih vaterpolom. Faul, obi~an faul, puno izba~aja, mislim da smo u~inili ovaj sport malo i dosadnim za gledaoce. Taj je sport divan u`ivo, ali na televiziji verujte da nemam neki li~ni odnos. Mi kao treneri koji gledamo utakmicu na televiziji ne mo`emo da znamo {ta se dogodilo, a mogu da zamislim kako je obi~nom gledaocu.“

Po svemu je druga~iji od ostalih trenera i to ne skriva. Ba{ kao {to igra~ima nikada ne zabrawuje izlaske. „Uvek sam ~itao i voleo te kwige iz psihologije, i dan danas mislim da sam tu mo`da za taj detaq druga~iji i mo`da mogu lak{e da razumem ove generacije. Ne volim one trenere koji vi~u ‘E, kad sam ja bio, kad smo mi bili, kad je ovako bilo, to je tad bilo’. Ma nije, jednostavno su sve generacije koje dolaze fantasti~ne i imaju svoje sfere interesa, svoja htewa i mi smo tu samo da ih razumemo i usmerimo, i utreniramo.“

Nema nikakav problem sa izlaskom

igra~a u grad.

„Ako iza|e, pa {to ako iza|e? Pa boqe da iza|e, neka iza|e, i socijalna inteligencija je bitna i socijalni `ivot je bitan. Pa i oni trebaju imati neki luft, mo`ete misliti kako je wima da igraju svaki tre}i dan. Sigurno mi poma`e to {to sam bio igra~, te{ko je u vaterpolu i biti vrhunski trener ako nisi bio igra~. A voleo sam sigurno jednom-dvaput nedeqno da iza|em i malo da se provedem, iza}i u no}ni `ivot, ali mislim da je sve bilo nekako normalno, u granicama normale. Nikad nisam izlazio pre utakmice, nikad nisam bio u tom smislu neodgovoran.“

^esto ga ocewuju kao rokera i intelektualca, ali se sa tim odre|ewem ne sla`e u potpunosti.

„Sigurno nisam intelektualac jer nisam zavr{io fakultet, iako se danas mnogi nazivaju intelektualcima. Hipokrizija je svuda danas, pa se qudi nazivaju intelektualcima, a neka |ubrad od qudi, ne znam ve} kako bi ih nazvao, ne mo`e nikako biti intelektualac. Roker, to jesam sigurno, i moji su prijateqi uglavnom sve umetnici, muzi~ari, slikari i glumci. Tu sam sa svojim Dejanom A}imovi}em, evo, prijatequjemo ve} od 1988, 1989. Sigurno sam u umetni~kom svetu, nisam prijateq s ovim tajkunima i politi~arima, nikad me nisu zanimale te stvari“, zavr{io je Milanovi}.

Miodrag Belodedi}