Srpski glas 01. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 1.10.2020. z Year XXIX No.2416 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Ve~e prave narodne muzike U PERTU

Nikolu Teslu slave spomenika {irom sveta

33

Putopis

Strana 17

Od svih Srba na svetu najceweniji je na{ nau~ni genije

Strana 26

BAJINA BA[TA Srpski gradi} kome je Bog dao samo najlep{e

Tajna dinastije koja je vladala Srbijom dva veka

Strana 19

Haxijska slava 2020. godine u Sidneju

Strana 16

Milivoje prodaje centar srpskog sela:

Mo`ete da kupite trg, dom kulture, po{tu...

Strana 12

Strana 20

Za{to je svaki Nemawi} bio Stefan?

2

^etvrtak 1. oktobar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Preminula Ponosan sam na ovo gradili{te, Isidora @ebeqan postajemo svetska metropola PREDSEDNIK VU^I] SA MUHAMEDOM ALABAROM U BEOGRADU NA VODI:

Jedna od najve}ih savremenih srpskih kompozitorki Isidora @ebeqan preminula je u 54. godini posle duge i te{ke bolesti.

“Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom `alo{}u obave{tava javnost da je 29. septembra, u 54. godini, preminula akademik Isidora @ebeqan (Beograd, 27. 9. 1967), jedna od najprominentnijih i najizvo|enijih srpskih kompozitorki na svetskoj muzi~koj sceni”, saop{teno je iz SANU. Isidora @ebeqan je pa`wu internacionalne javnosti privukla operom Zora D, koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u re`iji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab. Od tada neprekidno dobija poruxbine zna~ajnih institucija i festivala: Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, Fondacija Berlinske filharmonije, Accademia Musicale Chigiana Siena, City of London Festival, Univerzitet u Kentu, Opera Gelzenkirhen, Holandski kamerni hor, Eduard van Beinum Foundation itd. Komponovala je za izuzetne muzi~ke ansamble: Be~ki simfoni~ari, The Academy of St. Martin in the Fields, Oktet Berlinske filharmonije, Brodski kvartet, Holandski kamerni hor i London Brass. Wene kompozicije se redovno izvode po ~itavom svetu, ukqu~uju}i i festivale Festival RAI Nuova Musica, WDR-Musikfest, Settembre musica Milano-Torino, Settimana Musicale Senese, ISCM-festivals, Muzi~ki bijenale Zagreb, KotorArt, itd. Wenu muziku izvodili su jo{ i: Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Jana~ek Filharmonija, I Solisti Veneti, dirigenti Pol Danijel, Klaudio [imone, David Porselajn, Kristof Popen .. .

Redovno je nastupala kao dirigent i pijanista. Dirigovala je na koncertima u Londonu (sa The Academy of St Martin in the Fields) i u Amsterdamu, a kao pijanista je nastupala sa Brodski kvartetom. Ekskluzivni izdava~ wene muzike je Ricordi-Universal iz Milana. Autorske kompakt diskove sa wenom muzikom objavile su diskografske ku}e CPO iz Nema~ke (2011. i 2015), Oboe Classics iz Londona (2013), MASCOM records, itd. Studirala je kompoziciju na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovi}a. Od 2002. je profesor kompozicije na istom fakultetu. 2006. je izabrana za ~lana SANU, a 2012. za ~lana Svetske akademije umetnosti i nauka (WAAS).

Isidora @ebeqan je tako|e jedan od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozori{te i film. Do sada je komponovala muziku za vi{e od trideset pozori{nih predstava u svim zna~ajnim ku}ama u Srbiji, Norve{koj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za svoj rad na tom poqu tri puta joj je dodeqena Sterijina nagrada.

Radila je na nekoliko filmskih partitura, ukqu~uju}i i orkestraciju muzike Gorana Bregovi}a za filmove Dom za ve{awe, Arizona Dream, Podzemqe (u re`iji Emira Kusturice), Kraqica Margo (re`ija P. [ero) i The Serpent’s Kiss (re`ija P. Ruselo). Autor je muzike za film Milo{a Radivojevi}a Kako su me ukrali Nemci, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najboqu originalnu muziku na Filmskom festivalu u Sopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik kompanije "Eagle Hills" Muhamed Alabar obi{li su danas zavr{ne radove na izgradwi objekta "Galerija Belgrade" u okviru projekta Beograd na vodi.

"Galerija Belgrade" bi}e najve}a {oping, zabavna i gastronomska destinacija u regionu.

U pitawu je grandiozan tr`ni centar na samoj obali Save sa 300.000 kvadratnih metara ukupne povr{ine 93.000 kvadrata prostora za izdavawe i 3.600 parking mesta.

U okviru objekta bi}e 50 restorana, kao i bioskop sa vi{e od 1.700 mesta.

Obilaze}i gra|evinu, predsednik Srbije je istakao da je gradili{te Beorgada na vodi najve}e u ovom regionu, a da na wemu radi ~ak 2.850 qudi.

Mnogi od wih su, ka`e, iz inostranstva, oko 200 je iz Turske, Indije, Filipina, iz drugih zemaqa, jer u zemqi nema dovoqno varilaca, tesara, ni mnogih drugih zanatlija. "^ak 2.850 radnika na jednom gradili{tu, impozantno je. I sami vidite kako }e za mesec dana da izgleda", primetio je Vu~i}.

Kako je istakao ponosan je na to {to projekat Beograd na vodi, koji je u po~etku imao podr{ku 29 odsto na{ih gra|ana, sada podr`ava vi{e od 70 odsto wih, kao i na to {to Beograd postaje evropska i svetska metropola, koja }e mo}i da generi{e jo{ ve}e prihode za Srbiju, da privla~i sve ve}i broj turista.

"Kovid pravi probleme na globalnom niovu. Srbija je najboqa u Evropi po epidemiolo{koj

situaciji i nadam se da }emo mo}i da taj visok nivo da zadr`imo.

Va`o je da i svi, uz pomo} vakcina i lekova, prevazi|emo, da qudi mogu opet da putuju i onda Beograd postaje jedna od najzanimqivijih destinacija", rekao je Vu~i}.

Obilasku radova prisustvuju i ministar finansija Srbije Sini{a Mali i gradona~elnik Beograda Zoran Radoji~i}.

Presti`ni arhitektonski studio Callison RTKL , koji izme|u ostalih stoji iza projekata kao {to su Kolumbija centar u Sijetlu i Fashion Show, najve}i {oping mol u Las Vegasu, dizajnirao je ovaj nesvakida{wi multifunkcionalni objekat.

Impresivna u pogledu dimenzija, Galerija Belgrade se svojim eksterijerom, u kojem dominiraju kamen i staklo, idealno uklapa u ambijent reke, dok je enterijer inspirisan urbanom atmosferom i eklekti~nom arhitekturom prestonice, kojom se daje oma` Beogradu.

Vu~i} je rekao da sada vi{e od 70 odsto na{ih gra|ana podr`ava projekat Beograd na vodi, dok je na po~etku u wega verovalo svega

dvoje ili troje qudi, me|u kojima je i on.

"Gledam kako sada i na{i politi~ki protivnici {etaju Beogradom na vodi", rekao je Vu~i} tokom obilaska zavr{nih radova na izgradwi objekta Galerija Belgrade, u okviru projekta Beograd na vodi.

Predsednik navodi da je ranije podr{ka tom projektu bila ispod 30 odsto, dok je sada ona vi{a od 70 odsto.

Vu~i} isti~e da su 2013. krenuli u ostvarewe velikog sna i podsetio da je jo{ Milo{ Veliki poku{avao da spusti na{e trgovce i zanatlije pored vode, ali da je to bilo te{ko po{to je na{ narod uvek be`ao u brda.

Predsednik nagla{ava da je mesto gde je sada Beogad na vodi bilo jedno od najru`nijih u Beogradu i da je bilo potrebno pravno da se uklone ~ak 573 objekta.

"Sada imamo velelepni deo grada sa najlep{om promenadom, koja je lep{a od one u Be~u.

Obe}avam da }e za pet godina uz pre~ista~e vode i uz kanalizaciju Sava biti ovde providna kao {to je i Dunav u Be~u.

ma {ta mi re~e?!

Do|ite sutra

Posle prelazimo na onlajn koronu „Onlajn nastava nije dobro re{ewe jer sledi pitawe „dokle bi to trajalo“.

Da to traje mesec dana ili dva meseca, razmi{qali bismo o tome. Ali ovo }e trajati par godina dok se ne razre{i kompletno situacija sa korona virusom.

Ni dolazak vakcine nije definitivno zavr{avawe posla" (Predrag Kon, epidemiolog)

„E, samo ja odgovaram danas.

Samo ja danas odgovaram, wih pitajte sutra i prekosutra kad sam ja u Turskoj… Jeste li primetili narode, da znate, oni vi{e mene nemaju {ta ni da pitaju, zato {to svaki put, sve neistine i sve drugo {to se plasira u tim medijima, rasturim u parampar~ad i zato vi{e pitawa za mene i nema, zato {to istinu ne mo`ete da pobedite" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} nije dozvolio da na pitawa novinara odgovara bilo ko drugi od wegovih prisutnih saradnika, ve} samo on)

Uz mar{ala Mila kukavnoga sina „Godine 1945. se Crna Gora oslobodila i od fa{izma, ali i od srpske okupacije koja je po~ela 1918. godine" (Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore, za hrvatski portal „Jutarwi”)

Aleksandar „krunisao“ Aleksandra, tvorca budu}eg Srpskog sveta „Vu~i} treba da stvara Srpski svet.

Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba" (Aleksandar Vulin Ministar odbrane Srbije)

ZAM

P

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 1. oktobar 2020. 3

Niko odgovoran, a za 14 godina Napad na Brnabi}e stradalo 11 vojnih pilota je napad na Srbiju?!

Pi{e: Milenko Vasovi}

U periodu od 2006. do 2020. godine od kada je Srbija stekla nezavisnost smrtno je stradalo 11 vojnih pilota, jedan vojnik na redovnom odslu`ewu vojnog roka i troje civila, dva lekara i jedna beba u raznim nesre}ama. U 99 posto slu~ajeva radilo se uglavnom o qudskom faktoru, dok je samo u jednom slu~aju krivica pripisana neispravnoj tehnici. Kad su god takve nesre}e u pitawu javnost postavqa pitawa da li piloti premalo lete, pa zbog lo{e obuke, padaju, da li su u pitawu mali sati naleta ili mo`da zastarela tehnika. S druge strane deo javnosti po automatizmu smatra da bi rukovode}i vojni kadar, pre svega vazduhoplovni morao da podnese ostavku, a po automatizmu redovno se to pitawe postavi i ministrima odbrane od [utanovca do Vulina.

Pro{li petak Srbiju je potresla vest o pogibiji dvojice pilota kapetana prve klase Zvonka Vasiqevi}a i majora Dejana Krsnika iz 101. lova~ko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade kada se wihov lovac MiG-21UM tokom redovne leta~ke obuke sru{io u selu Brasina kod Loznice. Naime nastradali kapeta prve klase Vasiqevi}, koji je ranije pilotirao juri{nik J-22 “Orao” nalazio se na preobuci za nadzvu~ni avion. Ovaj pad bio je okida~ za polemiku u medijima ko je kriv za nesre}u: qudski faktor - piloti, tehnika, nedovoqna obuka ili komandni kadar.

Interesantno je da kada bi tra`ili podatke o broju sati naleta pre nekih par godina tu informaciju bi bilo sasvim lako dobiti, me|utim u posledwe tri godine kada je Vojsku Srbije zahvatila “mistika JNA” ova informacija potpala je pod domen tajne, da mrski neprijateq ne naru{i borbenu osposobqenost pilota. Ona se kretala prema tada{wim podacima oko 30 sati go-

di{we, da bi zatim bila pove}ana na 50-60, a danas se ta brojka prema nekim procenama zbog ulaska u operativnu upotrebu 6 doniranih ruskih i ~etiri na{a lovca MiG-29 popela na nekih 80 ~asova godi{weg naleta.

Za srpsku avijaciju rekli bi da su krenuli boqi dan od 2016. kada su prvi put nabavqena tri nova transportna helikoptera Mil Mi-17V5, zatim 3. oktobra 2017 stigli su prvi primerci doniranih ruskih lovaca. Tokom cele 2018. trajao je remont pa je Srbija ve}

VOJSCI SRBIJE NEDOSTAJU PILOTI Broj i{kolovanih pilota za vojne potrebe 2016. je bio tri, a 2017. samo ~etiri pilota, dok su potrebe za novim kadrovima bile sve ve}e, ali ne samo za vazduhoplovnim kadrovima.

Neki smatraju da je problem kvalitetan pilotski kadar, jer veliki deo pilota starije generacije s kraja 1960-tih i po~etka 1970 tih odlazi u penziju, a broj {kolovanih pilota je sve mawi.

Kako je portal Srpska bezbednosna mre`a objavila u maju ove godine, od raspada dr`avne zajednice sa Crnom Gorom 2006. godine do danas, VS je {kolovala {ezdesetak vojnih pilota. I sam Vu~i} je pre dve godine rekao da se Vojska Srbije mo`e suo~iti sa nedovoqnim brojem raspolo`ivih pilota ve} za dve ili tri godine. Ova procena bila je zasnovana je na ra~unici da piloti zbog beneficiranog radnog sta`a (za 12 meseci efektivnog rada dobijaju 18 meseci sta`a) mogu da idu u penziju sa 50 godina.

narednu 2019. do~ekala sa 10 operativnih lovca. Me|utim paralelno sa prilivom tehnike po~eo se javqati jedan problem nedostatak pilota i mehani~ara, sme{tajnih kapaciteta, {to je sve vi{e optere}ivalo vazduhoplovce, ali ta pitawa re{avana su u hodu.

Mi nemamo podatke o tome koliki je ukupan nalet, pa da onda vidimo koliki je broj udesa sa smrtnim posledicama, koliki broj sa gubitkom vazduhoplova, da bismo na osnovu toga imali pravu sliku. Bojim se da je ta statistika kod nas nepovoqnija u odnosu na druge zemqe. Mali nalet dovodi do toga da pada kvalitet obuke, a zadaci koji se izvr{avaju su mawe slo`eni.

“Ostaje nejasna logika kod vrha vojske zato se MiG-21UM ponovo vratio na letewe, iako imamo tri MiG-29UB za obuku? Znam da deo pilota nije polo`io za naprednu ma{inu, te ih je stoga trebalo rasporediti na druge du`nosti.

Deo starijih pilota, mogao se prebaciti na Akademiju za predava~e, da svojim iskustvom i znawem od{koluju ve}i broj mladih pilota. Ujedno bi se broj pilota pove}ao na katedri RV i PVO, budu}i da je sada taj broj veoma nepovoqan. Imamo svega par pilota profesora i desetine raketa{a na katedri,” ka`e vazduhoplovni publicista Danko Borojevi}.

Prema wegovim re~ima smawewem buxeta za vazduhoplovstvo posle raspada SFRJ prekinut je period dinami~nog i plodnog razvoja. Zaustavqen je proces modernizacije, zapo~ela je dugogodi{wa kriza, a najve}i problem le`i u mawku stru~nog kadra. Tome je doprinelo i, kako ocewuje, uru{avawe sistema {kolovawa. Ukinuta je Vazduhoplovno-tehni~ka akademija, ukinuto je ~etvorogodi{we {kolovawe podoficirskog tehni~kog sastava, kao i jednogodi{we specijalisti~ko {kolovawe.

ZAMENIK GRADONA^ELNIKA BEOGRADA GORAN VESI]:

Prose~na plata u Beogradu 628 evra Zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi} izjavio je da je prose~na plata u Beogradu za jul iznosila 628 evra.

"Pre osam godina, 2012. godine, prose~na plata iznosila je 452 evra {to zna~i da je danas 176 evra ili skoro 40 odsto vi{a. Kada prose~na plata u Srbiji 2025. godine bude 900 evra, kako je najavio predsednik Vu~i}, u Beogradu ne}e biti mawa od 1.100 evra", rekao je zamenik gradona~elnika Beograda.

Vesi} je istakao da je danas nezaposlenost u Beogradu 8.1 odsto, {to zna~i da posao tra`i 66.565 lica.

"Pre samo osam godina

stopa nezaposlenosti bila je 16,2 odsto a posao je tra`ilo 108.289 lica. Danas je u Beogradu zaposleno 750.550 lica a u 2012. godini radilo je 558.620 zaposlenih. To zna~i da je za osam godina u Beogradu otvoreno 191.880 novih radnih mesta. Broj privrednih subjekata u 2012. godini u Beogradu bio je 47.867 a danas rade 56.272 kompanije. Pre osam godina u na{em gradu poslovalo je 55.999 preduzetnika a danas radi 76.307 odnosno skoro 20.000 preduzetnika vi{e. Ima li boqih pokazateqa koji govore o tome kako na{ grad napreduje?", kazao je Vesi}.

Zvu~i uverqivo, zar ne. Isto kao da je onomad neko odvalio da je napad na, recimo Tadi}a ili Tomu, napad na Srbiju. Nema Srbija ja~ih nose}ih stubova od nose}ih kombinacija brat- sestra, brat-brat, brat-kumovi.

Zaquqa li se neki od wih ode sve u vra`ju mater, ode Srbija.

Zato je gospo|ica Brnabi} zakukala da su napadi na wu i wenog brata zapravo napadi na strane investitore. Eto su{tine po Brnabi}a koordinatama. Svi znamo ko se polomi da dovede te investitore. I ne pita koliko ko{ta, pla}a i kapom i {akom. Zna~i napad na Brnabi}e je napad na strane investitore, napad na investitore je napad na Vu~i}a, napad na Vu~i}a je napad na Srbiju. To je bar jasno svima koji su mozak zamenili za ru`i~asti ili hepi televizor.

Stara podvala profesionalnih patriota koji svaki svoj li~ni interes progla{avaju za dr`avni. I svaki napad na li~ni interes napadom na dr`avu. Neko se usudi da ih pita {to pqa~kate Telekom oni vas optu`e da radite za konkurenciju. A Telekom do grla u kreditima, opqa~kan zbog kupovine nekakvih vaj-faj koprenikusa i ostalih {arenih la`a.

Pita{ gde su pare iz Kru{ika, oni ka`u evo ga ru{i vojnu industriju, ru{i odbrambenu mo} zemqe. Dok se oni tako upiwu da pravdaju pqa~ku dr`ave i vojne kase, dok tra`e ko ru{i vojsku, wima se ru{e helikopteri i avioni. Sa parama koje su izvu~ene iz vaqevske fabrike mogli su se nabaviti boqi avioni od „miga“ koji je u petak odneo dva pilota i povredio nedu`nog civila.

Pita{ da objave ugovor o koncesiji aerodroma, oni la`u da }e objaviti „do tada“. „Tada“ pro|e a oni smisle neku budala{tinu zbog ~ega ne mo`e, ali obe}aju novi rok.

Pita{ za ugovor o Fijatu, ne mo`e, pita{ za{to ste poklonili PKB, ko zida na{im parama Beograd na vodi – prave se ludi.

Pita{ koliko ko{ta spomenik Stefanu Nemawi – ne mo`e, ne da vajar da se objavi.

Opasan vajar. Koliko ko{taju palme koje ste posadili na Kalemegdanu – muk. I onda optu`uju opoziciju da ho}e vlast po svaku cenu, da bi pqa~kala dr`avnu kasu. [to bi rekao Vu~i} „znate oni polaze od sebe“.

A od koga polazite vi koji ste tobo` po{teni, a dr`ava pokradena, opqa~kana, razorena. Kako va{e po{tewe i korupcija koja je gotovo najve}a u Evropi idu ruku pod ruku.

Kako mogu zajedno po{tewe i naduvani tenderi i name{tawe poslova bra}i, sestrama, o~evima. Kakvo je to po{tewe kada se skriva cena svega {to radite ili nabavite.

I onda gospo|ica Ana bez trunke stida ka`e „indirektni napad na mene i mog brata je direktni napad na strana ulagawa“.

Ma, nije, samo se qudi pitaju kako je Aseko u takvoj poslovnoj ekspaniziji ba{ od kada Vi postadoste premijerka. Kao {to se pitaju kako napreduje firma mu`a ministarke pravde, ili kako kumovi mlate pare ba{ sada. Gde je bila wihova sposobnost pre? [to gospo|ice Brnabi} ne navedoste uporedne podatke? Aseko je, kako isti~ete, poqska firma. Pa ima li jo{ negde takav skok poslova sa dr`avom kao u Srbiji? Eto, jedan primer je dovoqan da nas uverite da nije bilo trgovine uticajem.

Ne dajte sebi previ{e zna~aja, vidimo mi koliko vredite. Taman toliko da vas {ef ponovo odabere.

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 1. oktobar 2020.

SRAMOTA:

Marija je zavr{ila medicinu sa prosekom 9.57, ali za wu nema posla u Srbiji

@ivot na selu je lep, ka`e Marija Stankovi}, tridesetogodi{wa doktorka bez posla koja sa porodicom `ivi u rodnom selu Dowe Dragovqe, op{tina Gaxin Han. Bez autobusa, sa surovim zimama u gotovo pustom selu te{ko je odgajati decu, a najte`e je `iveti, ka`e, bez posla za koji se {kolovala.

Slika impozantne Suve planine i Marije sa bliznakiwama Isidorom i Irinom gotovo da li~i na reklamu za seosku idilu. Ali slika, ve} pet godina neiskori{}ene diplome medicinskog fakulteta sa prosekom 9,57 ipak govori vi{e o Marijinom `ivotu.

- Nisam zami{qala da }u ovoliko dugo tra`iti

SRAMOTA:

posao, mislila sam da }u, ipak, sa ovolikim prosekom odmah negde da uspem da se zaposlim - ka`e Marija.

Slala je dokumenta {irom Srbije, zvali su je iz Beograda nekoliko puta pro{le godine, u|e u u`i izbor i nakon toga ni{ta.

- Spremna sam da radim bilo gde, samo da na|em posao - poru~uje nezaposlena doktorka.

U toku vanrednog stawa poziv iz Ni{a nije mogla da prihvati zbog prevoza, pa je volontirala u seoskoj zdravstvenoj stanici.

I kom{ije imaju samo lepe re~i za Mariju. Ka`u tr~i, meri pritisak, obilazi, daje lekove. Do zdravstvene stanice u Dowem Du{niku mo`e da ode samo ko ima auto i zato je Marija tu da im da prvu pomo}.

Marija ka`e da medicinu neizmerno voli, `eli da postane internista, ali nije u mogu}nosti da finansira volontersku specijalizaciju, jer `ive od mu`evqeve plate i de~jeg dodatka.

- @ivot na selu je mnogo lep i mnogo zdrav i odrastawe dece na selu mnogo zdravije nego u gradu. To svakako vi{e nije prioritet, sad treba da se deca socijalizuju, da upi{u ne{to i van {kole, ne{to {to `ele, a to je odavde nemogu}e, znam po sebi - ka`e Marija.

M. T.

Za wih ima "posla": Izmislili radna mesta i godinama pqa~kaju gra|ane

„BG metro“ - javno preduze}e sa najve}im platama u Srbiji Metro je za Beogra|ane samo pusta `eqa za sad, ali je za gra|ane realnost da postoji javno preduze}e "Beogradski metro i voz" koji bez pru`awa bilo kakvih usluga ostvaruje prihode. Po podacima iz 2019. godine, ovo preduze}e sa 17 zaposlenih funkcioni{e ve} dve godine, a prose~na plata iznosi oko 1.100 evra.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan ]ulibrk ka`e da ne mo`e ni da pretpostavi {ta oni rade.

“Logi~no bi bilo da `ive od prevoza putnika i prodaje kara-

Iako metro u Srbiji postoji samo u ma{ti, to nije problem da se tu i zaposli{.

Uslov - da si poslu{ni ~lan partije...

@IVETI

U SRBIJI  Kome je palo na pamet da jedno jezero nazove imenom Donalda Trampa, zgro`eni su me{tani sela Putinova...

 Skoro da smo ostali bez vojske. Kada budemo pohapsili sve mafija{e osta}emo i bez policije.

 Jedan Srbin je postao {ef narko-klana u [paniji. Pa posle ka`u da na{e obrazovawe nije dobro i ne pru`a osnovu za uspeh u inostranstvu.

 Jedan novinar je dobio otkaz.

Ali nema razloga za brigu, vrlo brzo }e se zaposliti u nekoj pekari ili samoposluzi.

 Izdajem salu za proslavu ven~awa, ro|endana i drugih sve~anosti. Do 250 mesta.

Pitati u Narodnoj skup{tini.  Mu{karac koji je prevario svoju qubavnicu nai{ao je na o{tru moralnu osudu na{eg dru{tva...  Specifi~nost na{ih dijaloga je {to tu nema razgovora.  Na{ je po~etak uvek na kraju puta.

ta, ali po{to metro ne postoji, nema ni usluge koju oni prodaju, ali o~ito je da nekih prihoda ima i to sasvim solidnih. Ovo je izgleda javno preduze}e sa najve}im prosekom plata u Srbiji, jer ispade da je bruto plata negde oko 200.000, a neto ve}a od 1.135 evra. Ovo je verovatno jedin afirma koja vi{e od 60 odsto ukupnih prihoda daje na isplatu plata zaposlenim”, ka`e ]ulibrk.

Metro se planira od 1958., 2018. godine su karte za metro podeqene uo~i gradskih izbora i daqe od toga se nije maklo.

 Od kada nam je ku~e pobeglo iz dvori{ta mama i tata se sve vi{e igraju sa mnom.  ]utim kada stariji pri~aju.

Volim da slu{am kad neko la`e.  Kad se Ivana [panovi} povu~e, moja ve{-ma{ina bi}e prvak Srbije u skoku udaq.  Dogovoreno! Daj lakat!  Od plemenitih metala Crnogorci i Srbi najvi{e vole odlikovawa i ordewe...

DVOBOJ

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kleveta je poput ugqa: ili }e ti uprqati ruke ili te opr`iti“ „Da bi znao kakav je put ispred tebe, pitaj one koji se vra}aju“ „^ovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajawem“ Narodne poslovice

„Sre}e i nesre}e, to su beli i crni kowi koji tr~e u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da ~as promaknu beli pored crnih, a ~as crni pored belih“

„Do tajne se ne sti`e drumom, nego stranputicom.

Ona nije na kraju pravog, nego na kraju pogre{nog puta“

Jovan Du~i}

Milorad Pavi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 1. oktobar 2020. 5

FORMIRAWE VLADE O^EKUJE SE SA VELIKIM NESTRPQEWEM

TRANSFER NOVCA

Nova vlast u Crnoj Gori krhka kao N POSEBNA PONUDA! -JU RIL AP kineska vaza, $ TROŠKOVI TRANSFERA ali Milo TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA ima samo dva izlaza 8781 1950 OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

0

Važi do 30.06.2020.

Na iznose od $3,000 do $10,000

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

Krivokapi} je u Skup{tinu do{ao taksijem, a ne „majbahom“ Zdravko Krivokapi} je na sednicu Skup{tine Crne Gore do{ao taksijem, a ne „majbahom“, rekao je Sre}ko Crnogorac, ~lan ekspertskog tima lidera koalicije „Za budu}nost Crne Gore“, aludiraju}i na skupoceno vozilo Mila \ukanovi}a koji se nije pojavio na konstitutivnoj sednici. Crnogorac je Krivokapi}a predstavio kao „budu}eg premijera Crne Gore“: „Imali smo priliku da vidimo prezir ~oveka koji je predsednik Crne Gore, a koji nije do{ao na tu sednicu“, rekao je Crnogorac.

Po pitawu predloga mandatara za sastav nove vlade, Crnogorac je rekao da tu \ukanovi} ima „odre|enog manevarskog prostora“, ali da se narodna voqa mora po{tovati. „Ne postoji ni{ta {to bi wega prisililo da predlo`i mandatara kojeg nije predlo`ila skup{tinska ve}ina“, istakao je Crnogorac, ocewuju}i da je \ukanovi} ~ovek koji je 2016. godine „izvr{io jednu diverziju izbornog procesa kroz ‘dr`avni udar’“.

Crnogorac je naveo da, ukoliko bi mawinske stranke pristale da budu deo nove vlasti, onda bi Crna Gora de fakto imala vladu nacionalnog jedinstva. „Nalazimo se pred ekonomskom krizom koju nam je pripremila nekompetentno{}u DPS. Politi~ka kriza i daqe traje i nadam se da }e brzo biti okon~ana. Najboqe {to mo`emo u~initi je da imamo vladu nacionalnog jedinstva“, rekao je Crnogorac.

On je istakao da se sastav Vlade Crne Gore ne}e praviti ni u Va{ingtonu, Briselu, Moskvi i Beogradu, ve} u Podgorici, prenele su „Vijesti“. „Siguran sam da }e Krivokapi} do}i do najboqih re{ewa. Ko }e se na}i u kom resoru, to iskqu~ivo zavisi od mandatara“, rekao je Crnogorac.

02

Nova koaliciona vlast u Crnoj Gori je poput vaze koja je lomqivija ~ak i od one najfinije kineske. Toga su svi svesni i zato moraju da idu kao balerine na vrhovima prstiju, ka`e urednik portala „Fakti“ \uro Bilbija.

Bilbija smatra bi dobri odnosi sa Srbijom trenutno mogli da budu i kontraproduktivni.

Dok mnogi formirawe Vlade o~ekuju sa velikim nestrpqewem na{ sagovornik je izdvojio izjave Zdravka Krivokapi}a

sve {to je radio“, naglasio je Bilbija.

Na pitawe, za{to \ukanovi} nije bio na konstitutivnoj sednici, Bilbija ka`e da je malo nezgodno da ~ovek ide na svo-

da je ovo tek Vlada u povoju, dok je otac Gojko Perovi} rekao da krupne stvari moraju biti ostavqene za drugu fazu.

VLAST KRHKA, MILO IMA DVA IZLAZA „Ta faza verovatno podrazumeva prevremene parlamentarne izbore nakon kojih bi se formirala druga~ija parlamentarna ve}ina koja bi bila ubedqivija za koaliciju ‘Za budu}nost Crne Gore’ nego {to je trenutno, za pokretawe krupnih pitawa. Ni protiv \ukanovi}a ne treba pokretati nove istrage, sasvim je dovoqno da se ukloni tu`ilac Milivoje Katni} i da se ozbiqno pristupi procesima koji su ve} pokrenuti. Po~iwe velika defanziva iz koje \ukanovi} ima samo dva izlaza — da se sam povu~e i pobegne iz zemqe ili da iza|e pred sud i poku{a da opravda

ju politi~ku sahranu, a u Parlamentu je, ipak, bilo slavqe. „On zna da je to po~etak procesa uru{avawa i da je ovo trenutno najvi{a ta~ka sa koje DPS i on sam gledaju na Crnu Goru“.

Bilbija ka`e da nije neo~ekivano to {to }e neki „mawinci“ da pre|u na stranu nove vladaju}e stranke, mada je to izuzetno zna~ajno, jer je uz wihovu pomo} \ukanovi} svih prethodnih godina i dobijao izbore. „Bitnije je ipak ono {to je rekao Andrija Mandi}, a to je da o~ekuje da DPS poslanici pre|u na stranu tri pobedni~ke liste. U situaciji kada je u Parlamentu tesna ve}ina, svaki glas je bitan. Bilo bi zna~ajno kada bi nova koalicija mogla da ubrza raslojavawe, diferencijaciju me|u \ukanovi}evim snagama, jer tamo ima

www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h

SInce 1994

glasova koji bi mogli da pre|u na stranu pobednika. Dovoqna su ~etvorica poslanika kako vlast ne bi zavisila samo od Dritana Abazovi}a. Sa druge strane, ne smatram da bi wega trebalo gurnuti ka Milu \ukanovi}u, naprotiv. Mislim da je on jedan od Albanaca zbog kojih mitropolit Amfilohije govori o ‘~asnom albanskom narodu’“, rekao je Bilbija.

Prioritet svih prioriteta je formirawe vlade, a Abazovi} je odigrao nemerqivo va`nu pozitivnu ulogu do danas, a nadam se da }e tako biti i na daqe, ka`e urednik „Fakti“.

DOBRI ODNOSI SA SRBIJOM TRENUTNO KONTRAPRODUKTIVNI Na pitawe za{to jo{ ne mo`emo da vidimo optimizam u odnosima sa Beogradom, ~emu su se posebno nadali oni koji su dali glasove pobedni~koj koaliciji, Bilbija ka`e da sada mo`da ne bi ni bilo dobro da se to uo~i. „Vlada jo{ nije zvani~no oformqena, a samo pile mo`e odmah ~im se izle`e da hoda i kquca. Ovo ‘pile’ mora malo druga~ije da staje na noge. Krivokapi}u, Be~i}u i Abazovi}u najmawe treba da neko to rimuje sa nekakvim velikosrpstvom, zaokretawem ka Beogradu ili svo|ewu Crne Gore na status Republike Srpske. Na~in na koji bi to moglo da funkcioni{e tek treba prona}i, jer ovo je nova istorijska situacija“.

Crna Gora, ka`e na{ sagovornik, ne treba u ovom trenutku previ{e da srbuje, to bi bilo kontraproduktivno i zato ni mitropolit Amfilohije nije srbovao na litijama niti posle wih.

R. N.

6

^etvrtak 1. oktobar 2020.

u LI^NOST U @I@I

XON JOVANOVI]

Ameri~ki, a na{ Do pre neku godinu bilo bi nezamislivo da neko da otkaz s mesta direktora mo}ne {vajcarske kompanije kako bi pre{ao na novi posao u Beogradu. Upravo to je uradio trideset~etvorogodi{wi Xon Jovanovi}. Wegovo imenovawe za rukovodioca novootvorene beogradske kancelarije ameri~ke Me|unarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) privuklo je pa`wu medija. Ovaj uspe{ni mladi menaxer, po poreklu Srbin, a po dr`avqanstvu Amerikanac, do~ekan je u internet ~ar{iji dvojako: neki smatraju da je on na{ „oficir za vezu” s administracijom Donalda Trampa, a drugi da je „amerikanizovani Srbin” koji je umesto opanaka navukao kaubojske ~izme.

Izvesne su, ipak, samo dve stvari: otvarawem kancelarije DFC-a u Beogradu Srbija }e svakako biti podebqana na mapi ameri~kih investicija, a u tom poslu, Jovanovi} }e biti glavni kartograf, zadu`en za upravqawe delom buxeta DFC-a koji ukupno iznosi 60 milijardi dolara. Deo tog novca bi}e utro{en na u~e{}e u ve} planiranim projektima – poput budu}eg Auto-puta mira od Ni{a preko Pri{tine i Tirane do Dra~a – ali i za budu}e poduhvate koji ishode iz nedavnih sporazuma predstavnika Beograda i Pri{tine potpisanih u Va{ingtonu.

Otvarawem kancelarije DFC-a u Beogradu Srbija }e svakako biti podebqana na mapi ameri~kih investicija, a u tom poslu, Jovanovi} }e biti glavni kartograf, zadu`en za upravqawe delom buxeta DFC-a koji ukupno iznosi 60 milijardi dolara Odrastao u ^ikagu, gde su se svojevremeno doselili wegovi roditeqi Sre}ko i Nada, Jovanovi} je diplomirao je na Univerzitetu Prinston, a magistrirao na Univerzitetu u Pensilvaniji. Osim u {vajcarskoj „Merkuri enerxi grupi”, radio je u brojnim drugim kompanijama poput „Doj~e banke”, „Berensona”, „Noble grupe” i „Kadent enerxi partners”. ^lan je odbora „ICT Hab ven~ur” – investicionog fonda za startap projekte na Balkanu – zatim borda Instituta „IstVest” i kruga mladih lidera Milken instituta. Jovanovi}eva supruga Dafni Oz, s kojom se ven~ao pre deset godina u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Portlandu, u SAD je poznata kao blogerka, nutricionistkiwa, TV lice i }erka ~uvenog televizijskog doktora Mehmeta Oza, kojeg je u medijsku orbitu lansirala Opra Vinfri. Xon i Dafni imaju ~etvoro dece – }erke Filomenu, Domeniku i \ovanu i sina Jovana, kojeg zovu Xon-Xon. Sinovqevo ime i nadimak Dafni je svojevremeno objasnila re~ima: „Sina smo nazvali Jovan Jovanovi} mla|i. Moj suprug je Srbin i sin je dobio ime po tati, a mi ga zovemo Xon-Xon.” Po istom obrascu deo srpske internet ~ar{ije tvrdi da se Xon Jovanovi} „amerikanizovao”, postavqaju}i prizemno pitawe da li je i wemu pravo ime Jovan. S druge strane, oni koji ga brane pribegavaju malo preteranim pore|ewima, poput onog u komentaru: „I Nikolu Teslu su zvali Nik, pa je bio i ostao na{.” M. T.

INTERVJU NEDEQE

Slobodan ]usti}, srpski glumac

Najvi{e zazirem od poslu{nih qudi, oni su spremni na sve Slobodan ]usti} (62) je odigrao na desetine filmskih i pozori{nih uloga, a slavu je stekao ve} na po~etku svoje filmske karijere u filmu "Kuduz" (1989), igraju}i lik Be}ira Kuduza. Bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, a kuriozitet je da je u 58. godini po {esti put postao otac, na ~emu mu zavidi ve}ina kolega. n Za Vas ka`u da ste jedan od najboqih srpskih glumaca, ali ste, {to je jo{ bitnije, i otac {estoro dece. [ta Vi ka`ete, da li ste boqi umetnik ili roditeq, u kojoj ulozi se boqe snalazite?

- Ne glumim roditeqa, to jesam... A umetnik sam kad god mi se pru`i prilika. n Danas, u ovom sve izopa~enijem sistemu vrednosti, nije lako izvesti decu na pravi put. ^ega se kao roditeq najvi{e pla{ite?

- Najvi{e zazirem od poslu{nih qudi, oni su spremni na sve. Opasniji su od svojih zastra{iva~a i nalogodavaca koji imaju bolesne ideje i monstruozne projekte pandemijskog kriminala... Me|utim, Bog, qubav i `ivot moraju pobediti zlo...

Spas }e do}i od obi~nih qudi - policajaca i obi~nih vojnika, koji ne}e slepo izvr{avati zlo~ina~ke naloge. Ti qudi su se odavno i mnogo izdigli iznad nakaradne kvalifikacije da su glupi i bespogovorni. To su sada prili~no obave{teni i pismeni qudi, koji su samo zaposleni, ali ne i glupi. Bogu hvala. n Obrazovni sistem je prili~no devastiran. U trendu su fakulteti na kojima se {tancuju diplome i doktorati. ^emu da se nadaju mla|i nara{taji kada bez ~lanske karte i la`ne diplome nema budu}nosti u ovoj zemqi?

- U celom svetu, a ne samo kod nas, preno{ewe znawa je dovedeno u pitawe, tj znawe je jedino i najja~e oru`je za spas ~ove~anstva... U Srbiji, kao i u mnogim svetskim dr`avama, mladi nemaju ~emu da se nadaju, prosveta je skoro potpuno uni{tena i ba{ kao takva je obavezuju}a, {kolsko gradivo svedo~i da se bavi zaglupqivawem i dresurom normalnih qudi. Ovi ostaci prosvete su mrvice institucije koja je postojala do pre ~etiri i po godine, kada je po~eo sunovrat. Moja supruga Jelena i ja }emo poku{ati da svojoj deci prenesemo bar na{e ste~eno znawe, jer sada{we Ministarstvo prosvete se vi{e bavi pretwama, zabranama, imperativnim preporukama, zdravstvom i socijalnim radom, dakle, samo ne i svojim poslom. Diploma vi{e ne}e biti merilo znawa, ve} protokolarna informacija za postavqawe na dr`avne funkcije. ^lanske karte su oduvek imale te`inu... Za sve smo sami zaslu`ni. n Kako pru`iti otpor primitivizmu, govoru mr`we, la`ima i skarad-

nom sadr`aju kojima smo svakodnevno izlo`eni gledaju}i pre svega televizije s nacionalnom frekvencijom i ~itaju}i opskurne tabloide koji su pod kontrolom vlasti?

- Najja~e oru`je je znawe! Zbog poslovice "pametniji popu{ta" mediokriteti na vlasti su sve brojniji. Mi ne}emo da se bavimo svojim `ivotom, lak{e je staviti masku sebi i detetu i odahnuti - mi smo lojalni gra|ani i nikog ne ugro`avamo... E, zbog takvog stava, oni }e se bavitim na{im `ivotima, porodicama... n Da li Vam pona{awe i retorika pojedinih predstavnika vlasti vre|a inteligenciju?

- Znam neke qude koji su bili na vlasti i koji su sada na vlasti, nisu svi isti... Ima profesionalaca, ima i Don Kihota... Pojavile su se neke nove vetrewa~e, tehnologija koju smo stvorili dolazi nam glave. Najvi{e me u`asavaju neki politi~ki ~elnici ove napa}ene dr`ave, koji ~ak i preko `ivota svojih gra|ana i wihove dece, uporno poku{avaju da sprovedu naloge sa zapada. Wihova retorika je toliko ograni~ena, toliko im se `uri, da ~ak i ne pamte {ta su ju~e izjavili... Kontradiktorne izjave tzv. "struke", tj. kriznog {taba su do te mere dovele sve ovo u tako glupu situaciju, da su qudi po~eli praviti viceve na tu temu. Ima ozbiqan broj politi~ara koji su i uradili dosta za svoju dr`avu, ali ovi koji su dirigovani sa zapada i imaju zadatak da nas i ovu dr`avu uni{te i zatru, malo su ja~i od prvopomenutih...

Ravnote`u, prevagu i spas mo`emo samo mi doneti. n Kakav utisak je na Vas ostavilo dr`awe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u Beloj ku}i, kao i dokument koji je potpisao?

- Nemam pojma {ta je potpisao. Nikada ne bih potpisao bilo {ta, {to bi moglo doneti bilo kakvu {tetu mojoj dr`avi i narodu. Nisam politi~ar, te nisam

ZASTRA[IVAWE I PRETVARAWE NARODA U VE^NE PACIJENTE n Zbog ~ega ste dr Predraga Kona uporedili sa Mengeleom?

- Zbog wegovog stava prema zdravqu i opstanku srpskog naroda, kao i svih gra|ana Republike Srbije. Mengele je otvoreno izjavqivao ~ime se bavi, radio eksperimente na logora{ima, a Predrag Kon kao ne~iji izaslanik, izjavquje gomilu stvari koje su veoma lako proverqive, i dokazano da su neistine. Wegove tzv. preporuke, ako malo pro~itate o svojstvima tih mera za{tite, name}u elementarno logi~an zakqu~ak da je glavni ciq zastra{ivawe naroda i pretvarawe u ve~ne pacijente.

u stawu da procenim, {ta je tu bilo primarno... Naravno da mi je smetalo {to mu je potureno ne{to da potpi{e, kao detetu, tj. vi{e mi je smetalo to {to on nije, kao briqantan pravnik, prvo pro~itao BA[ sve, pa i najsitnija slova koja saop{tavaju su{tinu... Mada, ko bi o~ekivao da jedna svetska velesila {ibicari, tj mora ne{to da "podme}e"... A ja, s ove ta~ke gledi{ta, ne bih potpisao ni{ta, a naro~ito, nakon tog podmetawa... Imamo mi Rusiju, Kinu i Indiju uz nas, nije mi jasno zbog ~ega se pakujemo u tegle, ako to nije... Ja se i daqe sve vi{e nadam da predsednik povla~i mnogo lucidnije i dalekose`ne poteze, nego {to ga mi kapiramo, bez obzira na izvestan broj tih wegovih neobi~nih i nerazumqivih poteza i izjava. n Kojim putem je krenula Srbija pod vo|stvom SNS i Aleksandra Vu~i}a?

- Korak nazad, napred dva... Neosporno je da se mnogo izgradilo, da je mnogo otvorenih radnih mesta, da je pokrenuta privreda, mi volimo da popqujemo ba{ sve, a naro~ito sebe i svoje. Ko radi, taj i gre{i... Da nema Kosova i Metohije, sve bi bilo druga~ije... Ovako, krpe se posledice prethodnog i pegla se ne{to {to nismo mi izgu`vali. Najvi{e kvari sve postignuto ova slepa poslu{nost svim nalozima zlo~ina~ke Svetske zdravstvene organizacije, svima je jasno da je u pitawu psiholo{ko-biolo{ki rat i da ove maske nisu nikakva za{tita, a insistira se na no{ewu i slepoj poslu{nosti. Nimalo se ne sla`em sa stavovima sada{we vlade oko tzv. Kovida.

I ne miri{e mi na sre}an rasplet... @IVOT MORA POBEDITI! n Evo ve} mesecima `ivimo u pandemiji kovida-19. Da li imate poverewa u lekare iz Kriznog {taba?

- "Ko je vas poznavao, ni smrt mu ne}e te{ko pasti", rekao je Du{an Kova~evi}. n Da li i daqe mislite da je dr Darija Kisi} Tepav~evi} oli~ewe "kriminala pod za{titom duboke dr`ave" i "neznawa"?

- Svojim ozbiqno problemati~nim izjavama sama sebe stavqa na taj pijedestal neznawa i kriminala pod za{titom duboke dr`ave. Ako je pre dve godine Batut naru~io preko 500.000 testova na Kovid, {ta je to nego obmana Ministarstva zdravqa i Vlade Srbije? A to se stru~nim jezikom svih specijalisti~kih slu`bi ovog sveta naziva kriminal. n Mogu li i na koji na~in gra|ani Srbije da pobede strah u kome trenutno `ive i da se izbore za izvesniju budu}nost?

- Mo`e. I mora! Skidajte maske!!!

One su simbol ropstva i kontrole, i stra{no lo{e uti~u i na fizi~ko zdravqe! A pre svega iskqu~ite TV i ne ~itajte novine.

R. N.

PLANETA

30 GODINA KONFLIKTA:

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija 1.

- BiH ^etvrtak oktobar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

Jermenija i Azerbejxan proglasili su ratno stawe dok traju `estoke borbe za Nagorno-Karabah Artiqerija, helikopteri, mobilizacija… Jermenija i Azerbejxan proglasili su ratno stawe dok traju `estoke borbe za Nagorno-Karabah.

To bi mogla da bude najja~a eskalacija od rata za sporni region devedesetih godina.

U centru Jerevana se skupqaju qudi spremni da idu na front. U nedequ je premijer te zemqe Nikol

prio mu etenije, itao saovao i, tj ove {ta, Imae mi ako m da je i ka-Pa{iwan objavio da su oborena dva azerbejxanska tihvojna helikoptera i tri bespilotne letelice, kao po-i da su uni{tena tri tenka.

Nije bilo mogu}e nezavisno utvrditi da li je to rbi-delovala jermenska armija ili pobuwenici u samodraprogla{enoj Republici Nagorno-Karabah, oblasti koja se zvani~no nalazi u Azerbejxanu, ali je pod por-kontrolom tamo{wih Jermena. nogo Tokom no}i i u ponedeqak nastavqena je raznutamena artiqerijske vatre. Prema zvani~nicima obe ba{zemqe i izvorima iz redova pobuwenika, u dva , tajdana je stradalo najmawe 46 osoba, me|u kojima ima hije,i civila. e se"NA IVICI TOTALNOG RATA“ {to Prema pobuwenicima, azerbejxanska vojska je varibombardovala region u nedequ ujutru, posebno nostglavni grad oblasti Stepanakret. "Tako ne{to se tskenije desilo od devedesetih“, ka`e dopisnica neasnoma~kog javnog servisa ARD Silvija [teber. rat Ministarstvo odbrane u Bakuu je pak saop{tilo ita,da je u pitawu "kontra-ofanziva kako bi se zaustapo-vili jermenske vojne aktivnosti i osigurala bezsta-bednost stanovni{tva“. ida. U obe zemqe je progla{eno ratno stawe i po~e@I-la je mobilizacija. "Na ivici smo totalnog rata u

panove-

ne}e vi}.

Dakriave"

nim edetom dine a na taro se ~kih

ani nutniju

ke!!! ole, ~ko i ne R. N.

Ju`nom Kavkazu koji bi mogao da ima nepredvidive posledice“, napisao je premijer Pa{iwan na Tviteru. "Spremni smo za taj rat.“ Novinarka [teber ka`e da Rusija i Turska, podr`avaju}i Jermeniju odnosno Azerbejxan, raspiruju konflikt dve biv{e sovjetske republike. „Rukovodstvo Azerbejxana mo`da ima vi{e motivacije da sukob eskalira jer ima sna`nu podr{ku Turske. Sa druge strane, uvoz ruskog oru`ja u Jermeniju zna~i da }e se sukob verovatno nastaviti“, navodi ona.

"Tenzije traju godinama“, ka`e [teber.

"Obe strane su u lo{oj ekonomskoj i politi~koj situaciji i obe vlasti poku{avaju da okupe narod iza sebe.

Koriste svaki povod da skrenu pa`wu sa doma}ih problema.“ Nema~ki {ef diplomatije Hajko Mas pozvao je obe strane da „odmah prekinu borbena dejstva i posebno granatirawe sela i gradova“.

TRI DECENIJE SUKOBA Dve kavkaske dr`ave su bezmalo trideset godina u konfliktu oko Nagorno-Karabaha, oblasti koju mahom naseqavaju Jermeni, ali koja je u sovjetska vremena pripojena Azerbejxanu. Po~etkom devedesetih su jermenski pobuwenici preuzeli fakti~ku kontrolu, nakon rata u kojem je stradalo 30.000 qudi.

Nagorno-Karabah je jo{ 1991. proglasio nezavisnost, ali ne u`iva me|unarodno priznawe. Azerbejxan, biv{a sovjetska republika sa islamskim predznakom, tra`i povratak kontrole nad obla{}u koju naseqavaju pravoslavni Jermeni.

Posledwe mesece obele`ile su me|usobne optu`be za napade na sela u oblasti razgrani~ewa.

U julu je u sukobu, koji nije imao veze sa ovim regionom, na granici stradalo dvanaest vojnika.

Posledwi veliki sukob odigrao se 2016. kada je stradalo preko stotinu qudi. Posledwa velika inicijativa da se posreduje u mirovnim pregovorima izme|u Jerevana i Bakua pokrenuta je 2010. godine i neslavno je propala.

Usamqenost u svetu bi mogla da poprimi razmere pandemije smrtonosna je poput pu{ewa 15 cigareta dnevno Qudi su dru{tvena bi}a imaju potrebu da se dru`e. [tavi{e, qudi koji imaju slabije socijalne ve{tine imaju 50 odsto ve}u verovatno}u da }e `iveti kra}e od onih koji imaju ja~e dru{tve veze,

tvrde rezultati metaanalize koja je obuhvatila vi{e od 308 hiqada qudi. Drugim re~ima, ~ini se da je usamqenost smrtonosna poput pu{ewa 15 cigareta dnevno.

To je posebno uznemiruju}e s obzirom na to da mnogi stru~waci za mentalno zdravqe ka`u da pandemija koronavirusa pogor{ava problem usamqenosti u celom svetu.

Ali, nije uvek lako prepoznati usamqenost.

"Qudi se boje da priznaju da su usamqeni zbog stigme koju ona nosi - boje se da }e biti osu|eni ili otu|eni", rekla je Babita Spineli, terapeut iz Wujorka.

8

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 1. oktobar 2020.

SRBIMA U FBiH PRETI NESTANAK:

Katastrofalni podaci o nacionalnoj zastupqenosti stanovni{tva u FBiH Srbi u Federaciji BiH nemaju pravo na posao, na srpski jezik, u srpska sela se sme{taju migranti, a na to sve srpska imovina se prodaje u bescewe, poruka je predstavnika Srba iz Federacije BiH. Ovo sve potvr|uju i katastrofalne brojke sa terena o zastupqenosti Srba u institucijama FBiH, ali i ukupan broj Srba koji sad `ivi na podru~ju FBiH. - Na podru~ju FBiH pre rata je `ivelo 540.000 Srba, a prema popisu iz 2013. bilo ih je 56.000. Za proteklih sedam godina ih je ostalo oko 40.000 istakao je \or|e Radanovi} iz Odbora za za{titu prava Srba u FBiH. On ka`e da se stranke iz FBiH zakliwu u multietni~nost, dok su u kantonima jednonacionalne strukture i nema mesta za Srbe.

Prema podacima iz izve{taja ombudsmana BiH o zastupqenosti naroda u BiH, u Kantonu Sarajevo je nekada `ivelo 130.000 Srba i da bi prema Ustavu FBiH, u kantonalnim organima trebalo da bude zaposleno 215 Srba.

- Podaci sa terena ka`u da od 796 zaposlenih u kantonalnim organima samo je 15 Srba - isti~e Radanovi}.

On je pozvao Srbe u FBiH da se bore za svoja prava i kroz za{titu interesa svojih imovinskih prava, navode}i da su 163 srpska naseqa u FBiH popisana kao nenaseqena.

- Srbi treba da se obrate u jednu od {est kancelarija za besplatnu pravnu pomo} koje je formirala Vlada Srpske - naglasio je Radanovi}.

Predsednik Udru`ewa "Povratnici" iz Unsko-sanskog kantona Nemawa Davidovi} rekao je da migrantska kriza u ovom kantonu razara sve strukture, i da jednako poga|a i Srbe i Bo{wake.

Davidovi} je rekao da }e Bosanski Petrovac dobiti mini-grad, dodav{i da u tom mestu trenutno `ivi 3.000 qudi, dok }e migrantski kamp Lipa imati vi{e od 3.000 stanovnika.

Govore}i o nedavnom po~etku {kolske godine, Davidovi} je naveo da su u Bosanskom Petrovcu zatvorene tri podru~ne {kole.

On ka`e da je problem i prevoz dece iz okolnih sela, koja za udaqenost od 10 kilometara treba da plate mese~nu kartu 90 KM, {to je ogromna cena za povratnike, koji su uglavnom nezaposleni.

Predsednik Srpskog gra|anskog udru`ewa "Posavina" Damir Iveti} rekao je da je na podru~ju Posavskog kantona 1991. godine `ivelo izme|u 6.500 i 7.000 Srba, a prema popisu iz 2013. ih je oko 900.

- Trenutno u Vladi Posavskog kantona nije zaposlen nijedan Srbin - ukazao je Iveti}.

On je naglasio da jedinu pomo} Srbi na ovom podru~ju dobijaju iz Srbije i sve vi{e iz RS. S. G.

PRAVI IZLAZ U SVET:

Bratun~ani veruju u slobodnu zonu Lokacija na kojoj je planirano osnivawe slobodne zone u op{tini Bratunac, i koju je op{tina ve} kupila, nalazi se neposredno uz regionalni putni pravac Bratunac – Skelani na oko 2,5 km isto~no od urbanog dela op{tine Bratunac, otkriva Nedeqko Mla|enovi}, na~elnik op{tine Bratunac, isti~u}i da se radi o pobr{ini od 250.370 metara kvadratnih.

Na planiranom podru~ju slobodne zone u op{tini Bratunac trenutno, kako se isti}e u studiji o izvodqivosti, „ trenutno ne postoji razvijena infratstruktura koja bi zadovoqavala potrebe budu}e slobodne zone, kao {to je saobra}ajna, elektroenergetska, vodovodna, kanalizaciona i telekomunikaciona infrastruktura, i prate}i sadr`aji (objekat carine i portirnice)�. Stoga je na celokupnom obuhvatu budu}e slobodne zone potrebno izgraditi pomenutu infrastrukturu i re{iti imovinsko-pravne odnose, s obzirom da je predvi|eni lokalitet u potpunosti u privatnom vlasni{tvu.

- Odgovorno telo za sprovo|ewe projekta razvoja slobodne zone u op{tini Bratunac je Op{tina Bratunac, odnosno Odeqewe za privredu i dru{tvene delatnosti -pri~a ~elnik Bratunca. - Op{tina Bratunac nema finansijski kapacitet za infrastrukturno opremawe celokupnog prostora budu}e slobodne zone, pa je planirano da se proces razvoja slobodne zone odvija u tri faze, za koje se o~ekuje da }e ukupno trajati 11 godina, i to u periodu 2018 - 2028 godina.Finansirawe osnivawa i izgradwe budu}e slobodne zone je planirano iz vlastitih sredstava Op{tine Bratunac i kreditnih sredstava.

Op{tina Bratunac namerava da prepusti upravqawe budu}om slobodnom zonom firmama koje namerava da se osnuju povodom tog velikog posla.

S. G.

KENGURA TRA@I CELA SEMBERIJA Kengur ~ije je ime Koki Kol, koji je pre gotovo mesec dana nestao sa ran~a porodice Tanasi} iz Bijeqine, vi|en je pre tri dana. Qudi, me|utim, nisu uspeli da mu pri|u, da pridobiju wegovo

poverewe i da ga, potom, odvedu do vlasnika.

Omiqena `ivotiwa oti{la je iz mini-zoolo{kog vrta Tanasi}a, koji se nalazi uz samu Drinu, na ulasku u Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu, kod restorana "Drinska ru`a". Kengura tra`e stanovnici Semberije, od najmla|ih do najstarijih.

Za kratko vreme postao je omiqen, pa se o wemu dosta pri~a, brine, ali se i podgreva nada da }e se, `iv i zdrav, vratiti.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

Va`no obave{tewe vezano za glasawe u Mostaru izdato od strane Episkopa Siluana sve{tenstvu i mona{tvu Mitropolije Australijsko-novozelandske

CRNA GORA

^etvrtak 1. oktobar 2020. 9

SASTANAK AMFILOHIJA SA VU^I]EM:

Tra`io da ne minira vladu CG Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se u Beogradu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem i episkopom budimqansko-nik{i}kim Joanikijem.

Amfilohije i Joanikije su u

Beograd doputovali na sastanak sa patrijarhom Irinejom, a onda i sa Aleksandrom Vu~i}em.

Oni su razgovarali sa Vu~i}em i sa namerom da mu zatra`e da se spuste tenzije izme|u wih i predvodnika pobedni~ke koalicije u

Crnoj Gori, te da uti~e na wegove saradnike iz Demokratskog fronta da ne opstrui{u dogovor.

Vu~i} je obe}ao ekonomsku pomo} Crnoj Gori.

S obzirom na to u kakvim su odnosima, taj sastanak je protekao u pristojnoj atmosferi.

Odnos lidera URA Dritana Abazovi}a i mandatara Zdravka Krivokapi}a prema Aleksandru Vu~i}u zategao je odnose u pobedni~koj koaliciji u Crnoj Gori. I Abazovi} i Krivokapi} izneli su sumwe da je Vu~i} u dobrim odnosima sa Milom \ukanovi}em, {to je naqutilo Andriju Mandi}a, jednog od lidera fronta, koji je rekao da se ne sla`e sa qudima okupqenim oko Abazovi}a, te da je Vu~i} najvi{e u~inio za Srbe u Crnoj Gori.

S. G.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Abazovi} i Medojevi} kandidati za {efa bezbednosnih slu`bi?

Lider gra|anskog pokreta URA Dritan Abazovi} i predsednik Pokreta za promene Neboj{a Medojevi}, mogu}i su kandidati vladaju}e tro~lane koalicije za funkciju potpredsednika Vlade koordinatora svih bezbednosnih slu`bi.

Dok Abazovi}a otvoreno „guraju“ ambasade zapadnoevropskih dr`ava u Podgorici, Medojevi}, koji ne krije `equ da obavqa du`nost vezanu za bezbednost, za ovu funkciju ima podr{ku Demokratskog fronta, najja~eg konstituenta vladaju}e koalicije.

Abazovi}, lider koalicije „Crno na bijelo“, ranije je izjavio da o~ekuje da u sektorima koji se ti~u nacionalne bezbednosti ne budu „neozbiqni qudi“ i tra`io da lideri DF-a ne budu ministri u novoj Vladi.

Sa druge strane, Medojevi} je kazao da jedino kriminalci i {verceri ne podr`avaju wegovo u~e{}e u Vladi.

Budu}i mandatar Zdravko Krivokapi} trebalo bi ove nedeqe da po~ne neformalne konsultacije sa vladaju}im partijama oko sastavqawa Vlade.

S. G.

"PUKLA POGIBIJA":

Ho}e li izdr`ati zdravstvo CG SAM BIRAO SVOJE SAVETNIKE: najve}eg `ari{ta korone u Evropi Budu}i mandatar za sastav nove vlade „Nemojte niko da se brine da }e zbog ovakvog jednog virusa zdravstveni sistem pokleknuti.

Ne}e, ja sam u tom zdravstvenom sistemu, lije~im qude u tom

Ovako doktor Vladimir Dobri~anin, ugledni hirurg, a sada i poslanik u Skup{tini Crne Gore, komentari{e izjavu pomo} nika direktora Instituta za jav-

zdravstvenom sistemu, i odgovorno tvrdim da zdravstveni sistem Crne Gore ne}e pokleknuti zbog virusa Kovid19“.

no zdravqe (IJZ) Crne Gore dr Senada Begi}a, koji je upozorio da crnogorski zdravstveni sistem ne}e mo}i da izdr`i ukoli-

ko se nastavi ovakva epidemiolo{ka situacija u zemqi.

U Crnoj Gori je naime proteklih nedeqa zabele`en zna~ajan skok broja zara`enih od korona virusa, pa sada ta zemqa ima daleko najvi{e trenutno oboqelih stanovnika od svih zemaqa u regionu, pa i {ire.

Zbog svega, od danas su na snazi restriktivnije mjere koje ukqu~uju uvo|ewe policijskog ~asa u Nik{i}u, Beranama, Andrijevici i Ro`ajama od 22 do 5 sati ujutru, te ograni~ewe rada ugostiteqskih objekata.

Dobri~anin koji je nekada{wi direktor Klini~kog centra Crne Gore i jedan od rijetkih stru~waka u zemqi koji ima neophodne specijalizacije iz oblasti kriznog menaxmenta u zdravstvu - za {ta se svojevremeno usavr{avao u Izraelu i Americi, napomiwe da crnogorski zdravstveni sistem nije pokleknuo ni kada smo, kako ka`e, prolazili kroz mnogo ve}e i ja~e pandemije, ili epidemije koje su bile mnogo smrtonosnije.

M. T.

okupio oko sebe perspektivne qude

Zdravko Krivokapi}, lider koalicije "Za budu}nost Crne Gore" i budu}i mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore sabrao je u svoj pobedni~ki ekspertski tim li~nosti koje nisu eksploatisane u dosada{wem politi~kom `ivotu Crne Gore.

Predvodi ih Sre}ko Crnogorac, filozof i politikolog, zatim prof. dr Milo{ Vulanovi}, advokat Sandra Bulatovi}, Nikolina Babovi}, prof. dr Vladimir Bo`ovi} (Matica srpska - Dru{tvo ~lanova u Crnoj Gori), Bo{ko Vuki}evi} NVO "Sloboda narodu", dr Vuk Kadi} (sin pokojnog Ranka Kadi}a, lidera Demokratske srpske stranke) i Milojko Spai}, stipendista japanske vlade koji se {kolovao u Japanu, Kini i Francuskoj.

Zanimqivo je da se Sre}ko Crnogorac upoznao sa Krivokapi}em nedavno (u julu) na jednom okruglom stolu u Podgorici koji je organizovala NVO "Ne damo Crnu Goru", a bio je posve}en politi~koj korupciji. Sve ~lanove tima izabrao je profesor Krivokapi} i svi su dali ogroman doprinos pobedi na parlamentarnim izborima 30. avgusta. Sre}ko Crnogorac je ro|en u Dubrovniku, a `iveo je u Herceg Novom i Nik{i}u, da bi ga potom putevi odveli u Beograd, Veliku Britaniju...

I dok se Zdravko Krivokapi}, budu}i mandatar, sprema za po~etak razgovora sa politi~kim partijama koje ~ine okosnicu tri opozicione koalicije, odlaze}a vlada Du{ka Markovi}a opet poziva Srpsku pravoslavnu crkvu da se bez odlagawa registruje!

Nosilac liste "Za budu}nost Crne Gore" Zdravko Krivokapi} kazao je da je u pripremi sporazum tri koalicije koje formiraju novu vladu, a koji }e obuhvatiti i ukidawe Zakona o slobodi veroispovesti.

R. N.

10 ^etvrtak 1. oktobar oktobar2020.

2020. ^etvrtak 1.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi} BIV[I PREMIJER I LIDER Ure|uje: POKRETA SAMOOPREDEQEWE Zoran Vla{kovi} ALBIN KURTI:

Hoti Hoti je je uu Va{ingtonu Va{ingtonu stvorio stvorio „^etvrtu „^etvrtu Jugoslaviju“ Jugoslaviju“ Biv{i premijer i lider Pokreta Samoopredjeqewe Albin Kurti dao je novo ime sporazumu postignutom u Bieloj ku}i izme|u Kosova i Srbije 4. septembra i nazvao ga je sporazumom koji stvara „^etvrtu Jugoslaviju“. Dodao je da se ta nova Jugoslavija stvara kroz podru~je „mini [engena“ koje }e srpskoj strani omogu}iti ekonomsku hegemoniju nad Albancima na Kosovu i Albaniji. „Kosovski Albanci i Albanci, u toj ‘^etvrtoj Jugoslaviji’, bi}e samo potro{a~i srpske robe i nadati se da }e putarine dobiti od srpskih kamiona. Zato {to }e na{i proizvo|a~i ostati neza{ti}eni“ rekao je Kurti.

Prema wegovim re~ima premijer Avdullah Hoti potpisao je najve}e ustupke koje je Kosovo u~inilo Srbiji od posleratnog perioda. „Srbija je izborila punu rehabilitaciju pred svetom. Decenijama srpski predsednik nije i{ao u Belu ku}u“, rekao je Kurti.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

APEL VLADIKE TEODOSIJA SRPSKOM NARODU NA KiM

Ne otu|ujte imovinu svojih predaka Vladika ra{ko - prizrenske eparhije Teodosije uputio je, u sredu 23. septembra, apel vernom narodu eparhije na ~ijem je ~elu, da ostane na svojim ogwi{tima i ne otu|uje imovinu svojih pradedova.

U apelu se izme|u ostalog ka`e: Srpski pravoslavni narod ve} vekovima `ivi na prostorima stare Ra{ke, Kosova i Metohije, gde se nalaze i najdubqi koreni na{eg duhovnog bi}a, oli~eni u brojnim svetiwama na{e Crkve.

Vekovima ove svetiwe svetle kao svetionici, ukazuju}i i nama i onima oko nas da smo ovde svoji na svome, da ne `elimo da otimamo ni{ta tu|e. Sve {to je oteto to je i prokleto.

Na{e je samo da o~uvamo ono {to nam pripada i {to su nam na{i preci ostavili u nasle|e.

Sleduju}i svetolazarevskom zavetu i ovom prilikom, kao Episkop ra{ko-prizrenski, o~inski pozivam na{ verni narod da ostane na svojim vekovnim ogwi{tima i da ne otu|uje imovinu koju su na{i preci u najte`a vremena turske vlasti, kroz brojne ratove i stradawa, sa mukom ~uvali i sa~uvali.

Nije u pitawu samo obi~na zemqa, koja se prodaje ili kupuje, ve} je to zemqa zasejana kostima na{ih predaka, osve{tana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvqu mu~enika.

Ostaju}i na svojim imawima i svojim ogwi{tima, mi bivamo ~uvari na{eg identiteta i na{ih svetiwa koje su organski poveza-

Vladika Teodosije u manastiru Visoki De~ani

ne sa vernim narodom i verom pravoslavnom.

Na{a vera nas je vekovima o~uvala na vetrometini istorijskih zbivawa da bismo bili narod Bo`iji, naslednici Svetoga Save i velikih Nemawi}a, Svetog Kneza Lazara i brojnih svetiteqa mu~enika koji su prosijali u zemqi Ra{koj i Kosovsko-metohijskoj.

Na`alost, svaki put kada ~ujemo da na{i qudi prodaju zemqu i trajno odlaze sa svojih ogwi{ta, ose}amo bol i gubitak. Ovde smo svi povezani u Hristu kao jedno telo i jedna du{a, bez obzira u kom delu na{e zavetne zemqe `iveli.

Znamo da `ivot nije lak i da se mnogi od nas suo~avaju sa te{kim materijalnim uslovima, ali znamo i to da su na{i preci u mnogo te`im uslovima ostajali verni svojoj veri i rodnoj grudi i time dali ogroman doprinos da bi i nas danas ovde bilo.

Svaki put kada neko ima nameru da proda svoju imovinu, treba prvenstveno da pomisli na svoje ro|ake i kom{ije, koji `ele tu da ostanu. Treba da vodimo ra~una da svojom sebi~no{}u wih ne dovedemo u jo{ te`i polo`aj.

Neko }e prodajom mo`da privremeno re{iti svoje finansijsko pitawe, ali se treba pitati, da li ta prolazna uteha vredi da se poredi sa sve{}u i save{}u da smo time jo{ vi{e ote`ali polo`aj na{ih srodnika i kom{ija.

VEOMA A@URAN SPECIJALNI SUD ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU

Vi{e pripadnika biv{e OVK uhap{eno i sprovedeno u Hag Jedan od sniva~a nekada{we „OVK“, a sada visoki zvani~nik u kosovskom ministarstvu odbrane, Saqih Mustafa, pojavi}e se prvi put u sudnici Specijalizovanih ve}a Kosova u Hagu ovog ponedeqka, 28. septembra, u 15. ~asova, potvr|eno je iz Specijalizovanih ve}a.

Prvo pristupawe sudu Saqiha Mustafe bi}e javno ukqu~uju}i i ono se mo`e pratiti u`ivo na internet stranici Specijalizovanih ve}a Kosova, na kojoj }e se emitovati uz neznatno zaka{wewe, dodaje se u saop{tewu Sudsko zasedawe mo}i }e i da se prati i iz galerije za posetioce sudnice Specijalizovanih ve}a u Hagu.

Usled preduzetih mera u spre~avawu {irewa bolesti kovid-19, kako je saop{teno, u galeriji za posetioce i medijskom centru }e na raspolagawu biti ograni~eni broj mesta, zbog ~ega je neophodno da se posetioci prijave unapred.

Optu`nica protiv Saqiha Mustafe potvr|ena je jo{ 12. juna 2020, ali je obelodawena 23. septembra, svega nekoliko sati nakon {to je uhap{en u Pri{tini i preba~en u Hag. Tada je i najavqeno da }e se uskoro saop{titi i informacija o prvom pojavqivawu ovog optu`enog pred sudijom za prethodni postupak.

Saqih Mustafa se u optu`nici tereti da je individualno krivi~no odgovoran za ratne zlo~ine po me|unarodnom pravu, odnosno za proizvoqno li{ava-

we slobode, surovo postupawe, mu~ewe i ubistvo u periodu od 1. aprila 1999. do 19. aprila iste godine.

U Pri{tini su pro{le nedeqe, 25. septembra, izvr{ena jo{ dva hap{ewa.

Istra`iteqi Specijalizovanih ve}a Kosova i pripadnici misije EULEX uhapsili su predsednika Udru`ewa veterana „OVK“, Hisnija Gucatija, a potom i, kako su preneli pri{tinski mediji, zamenika predsednika ovog udru`ewa, Nasima Haradinaja.

Specijalno tu`ila{tvo u Hagu potvrdilo je potom samo hap{ewe Hisnija Gucatija i da je preba~en u Hag, a potom u novom saop{tewu i da mu se stavqaju na teret krivi~na dela protiv pravosu|a, odnosno, zastra{ivawa svedoka, odmazde i povrede tajnosti postupka.

Specijalizovano tu`ila{tvo Kosova 26. septembra je zvani~no saop{tilo da je u petak, 25. septembra, na Kosovu uhapsilo Nasima Haradinaja na osnovu naloga za hap{ewe i dovo|ewe koje je izdao

Euleks policija je uhapsila u Pri{tini ~lanove biv{e OVK

sudija Specijalizovanih ve}a Kosova.

Ranije istog dana uhap{en je Hisni Gucati, {efa Udru`ewa veterana OVK, nakon ~ega je preba~en u pritvorsku jedinicu Specijalizovanih ve}a Kosova u Hagu.

Haradinaj i Gucati su uhap{eni jer su u proteklih par sedmica objavqivali dokumentaciju o istragama ovog tu`ila{tva, a medijima su u~inili dostupnim i podatke o `rtvama i svedocima.

Specijalizovani tu`ilac je pre nekoliko dana poru~io da }e procesuirati sve koji su ometali istragu i zastra{ivali `rtve i svedoke u predstoje}im postupcima.

Gucati, a verovatno i Haradinaj, bi}e procesuirani zbog krivi~nih dela protiv pravosu|a, odnosno zbog zastra{ivawa svedoka, odmazde i povrede tajnosti postupka.

Advokat udru`ewa veterana biv{e OVK Tom Ga{i izjavio je da su predsednik te organizacije Hisni Gucati i wegovo zamenik Nasim Haradinaj trenutno u Hagu.

Oni su ~vrstog opredeqewa da ostanu na na{oj svetoj zemqi, a na{ postupak mo`e da ih dovede u jo{ te`i polo`aj.

Nijedan ~ovek ne treba da misli prvenstveno samo na sebe, ve} da ispuwava Hristovu zapovest o qubavi perema Bogu i bli`wemu.

Pastirski apelujemo na sve vas, bra}o i sestre, da se, ako se ikada na|ete pred ovim izborom, duboko zapitate da li vredi prodati zemqu i zaraditi novac, a istovremeno poneti te{ko breme savesti.

Zato, poka`imo i u ovim istorijskim trenucima hri{}ansku i iznad svega qudsku odgovornost prema sebi, svojoj deci koja treba da znaju odakle su potekla, i prema svojim kom{ijama kojima ostavqamo teret koji mislimo da smo olako skinuli sa svojih ple}a.

Zato poslu{ajmo svi, evan|elske re~i samoga na{eg Gospoda i Spasiteqa koji nam poru~uje: - Kakva je korist ~oveku ako sav svet zadobije a du{i svojoj naudi? (Mt. 16.26).

Poka`imo trpqewe i `rtvu qubavi, dr`e}i se zajedno kao jedan narod Bo`iji, ugledaju}i se na svete iz roda na{eg, kako bismo se na{li vernim slugama Gospoda na{eg.

Sa~uvajmo qubav i bratsku solidarnost kako bi time pokazali da smo dostojna deca svojih predaka i kako bi time sa~uvali na{u veru, ime i postojanost na na{em najsvetijem Rasu, Kosovu i Metohiji“.

TRAMP U PENSILVANIJI O SPORAZUMU BEOGRADA I PRI[TINE:

Spasili smo mnogo `ivota

Ameri~ki predsednik Donald Tramp na predizbornom skupu u Midltaunu, u Pensilvaniji, 26. septembra, osvrnuo se i na sprorazum izme|u Beograda i Pri{tine i ocenio taj sporazum kao svoj i uspeh SAD. Tramp je poru~io da je tim sporazumom spaseno mnogo `ivota i to naveo, kao razlog zbog koga je nominovan za Nobelovu nagradu za mir.

Kako je poru~io u obra}awu bira~ima, koje je objavqeno i na Jutjubu, re~ je o doprinosu u postizawu sporazuma izme|u Beograda i Pri{tine i izme|u Ujediwenih Arapskih Emirata i Izraela. „Oni ubijaju jedni druge mnogo godina, jednostavno ubijaju jedni druge, ne sla`u se“, kazao je Tramp. Dodao je da je re~ o neslagawu poput neslagawa izme|u Palestinca i Izraela, uz konstatciju da su Beograd i Pri{tina razlikuju po mnogo ~emu, ukqu~uju}i i religiju. „Rekao sam im, slu{ajte, hajde da postignemo dogovor, hajde da postignemo ekonomsko primirje i op{te primirje“, poru~io je Tramp u Pensilvaniji sa bira~ima podelio i svoj utisak o reakciji u wegovoj kancelariji posle potpisivawa sporazuma izme|u predstavnika Pri{tine i Beograda. „Oni su se grlili, bila je to divna stvar da se vidi, spasili smo mnogo `ivota“, poru~io je Tram.

M

SRBI IZ HRVATSKE

Varivode: Komemoracija nevinim srpskim `rtvama, Plenkovi} poru~io - po~iwen je te`ak zlo~in

U Varovidama je odr`an komemorativni skup za devetero me{tana srpske nacionalnosti a ubijenih pre 25 godina, e kome su prisustvovali ru premijer Andrej Plenpotpredsednik i kovi}, Vlade Boris Milo{eu navi}, predsednik Srpskog e danarodnog ve}a Milorad Pupovac i izaslanik ven-predsednika Srbije Veran Mati}.

Hri-U svom govoru na komemoraciji, i`-Pupovac je poru~io da je dva meseca nakon Oluje ubijeno mahom sta}o irije stanovni{tvo u Varivodama, vimGo{i}u i drugim mestima. odaenoPlenkovi}: Uvreda

za savremenu Hrvatsku treod- "Duboko `alim zbog toga i ebaizra`avam sau~e{}e za ~lanoojimve va{e porodice. Ovaj je zlo~in mis-uvreda za savremenu Hrvatsku, }a. jer vre|a qudsko dostojanstvo, on sa-je ga`ewe onih ideala za koji su po-se borila ogromna ve}ina branisvetteqa me|u kojima su bili i Srbi, koji su ~asno branili Hrvatsku", dr-rekao je Plenkovi}. glesmoNema opravdawa za zlo~ine

On je naveo da zlo~in u Varivonost dama nije bio jedini takav. eca a{u "Ubijeni su u Go{i}ima, u Gruijemborima. Svi ti zlo~ini po~iweni nakon operacije Oluja nikako se

NE:

na ilroce-

mom rana-

ma, doBenih

na, a`u esinrad qu-

tigomo je lio lae|u

vna vo-

^etvrtak 1. oktobar 2020. 11

ne mogu opravdati. Legitimno pravo na obranu nije i ne mo`e biti opravdawe za nedelo", rekao je Plenkovi}. "@elim vam poslati poruku pomirewa" "Po{tovani pripadnici srpske zajednice u Hrvatskoj, danas vam `elim poslati poruku pomirewa, kao i nade u izgradwu zajedni~ke budu}nosti svih hrvatskih gra|ana, nezavisno od wihovog porekla", rekao je Plenkovi} dodaju}i da to ne zna~i zaboraviti {to se doga|alo u ratu pre 25 godina, "nego izvu}i iz toga pouke i pru`iti jedni drugima ruku mira".

On je istakao da i Srbi i Hrvati treba da imaju snage da preuzmu svoj deo odgovornosti.

Pupovac: Niko ih nije mogao za{titi od onih koji su nakon rata nastavqali rat Na podru~ju op{tine Kistawe ubijeno je 57 osoba, naveo je pred-

UBIJENI UGLAVNOM STARIJI, NIKO NIJE OSU\EN Gotovo dva meseca nakon Oluje, 28. septembra 1995. godine, ubijeno je devet me{tana Varivoda: Du{an Duki} (59), [piro Beri} (55), Jovo Beri} (75), Jovan Beri} (56), Radivoj Beri} (69), Marija Beri} (69), Milka Beri} (67), Marko Beri} (82) i Mirko Pokrajac (84).

Ubijeni su hicima iz neposredne blizine na svojim ku}nim pragovima.

U Go{i}u kod Kistawa 27. avgusta 1995. ubijeno je sedam starijih osoba: Savo Borak (70), Vasiq Borak (68), Grozdana Borak (75), Marija Borak (81), Kosovka Borak (77), Milka Borak (75), Du{an Borak (56), a desetak dana ranije ubijen je i Gojko Le`ai} (65).

Svi ubijeni bili su civili, a u selu ni ranije niti u vreme ubistava nije bilo ratnih aktivnosti. Do danas niko nije osu|en za te zlo~ine.

sednik Srpskog narodnog ve}a i ukazao da je svim `rtvama zajedni~ko da su ostali u svojim ku}ama, svom zavi~aju i u svojoj zemqi.

"Verovatno su ostali u uverewu da im se ni{ta ne}e dogoditi. Bilo im je zajedni~ko i to da ih niko nije mogao za{titi od onih koji su nakon rata nastavqali rat. Oni koji su im dali obe}awe, nisu ih za{titili. Velikoj ve}ini wih zajedni~ko je i to da wihove ubice ili nisu tra`ene ili nisu procesuirane. Ako su bili procesuirani nisu bili osu|eni", istakao je Pupovac.

On je naveo da u wemu postoji moralna svest da su ti zlo~ini po~iweni i prema pripadnicima hrvatskog naroda, prema kojima treba imati isti ose}aj po{tovawa. "Dolazak potpredsednika Vlade Borisa Milo{evi}a u Knin, govor predsednika Vlade u Kninu, gestove predsednika Republike, ministra braniteqa Tome Medveda, razumemo kao nacionalno odgovorno i politi~ki hrabro", rekao je Pupovac.

Boris Milo{evi}: @rtve ovde zaslu`uju empatiju i po{tovawe i da se ne razlikuju od drugih `rtava Nakon komemoracije, potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milo{evi} je, odgovaraju}i na pitawe novinara, izjavio: "Svakako, ovo je velika stvar da dolazi predsednik Vlade Republike Hrvatske. Ovo je prvi put nakon 20 godina da predsednik Vlade dolazi na komemoraciju `rtvama koje su nevino stradale. To je jak

simboli~ni gest da i ove `rtve ovde zaslu`uju empatiju i po{tovawe i da se ne razlikuju od svih `rtava koje su se na`alost dogodile {irom Hrvatske".

"Hrvati treba da priznaju da su napravili zlo~ine, kao {to i Srbi treba da priznaju da se dogodio otpor legitimno izabranoj vlasti" On je komentarisao i izjavu premijera Andreja Plenkovi}a da Hrvati treba da priznaju da

su napravili zlo~ine, kao {to i Srbi treba da priznaju da se dogodio otpor legitimno izabranoj vlasti. "To je ono {to sam ja govorio kad sam i{ao u Knin", kazao je Milo{evi}, "da je vreme da nakon 25 godina pose}ujemo jedni druge, da otvorimo te bolne teme, da je vreme da kona~no ~ujemo jedni druge, da ~ujemo ono {to smo mo`da stavqali sa strane, zata{kavali."

S. G.

U MANASTIRU DRAGOVI] PROSLAVQEN PRAZNIK RO\EWA PRESVETE BOGORODICE – MALA GOSPOJINA, JEDAN OD NAJVE]IH ZAVETNIH PRAZNIKA

Sabor u manastiru u kom spasewe tra`e i vernici drugih veroispovesti Posledwe nedeqe pred praznik Male Gospojine, episkop dalmatinski Nikodim slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Dragovi}, uz saslu`ewe sve{tenstva i mona{tva Eparhije dalmatinske.

Vernicima koji su se povodom ovog velikog Praznika sabrali iz svih krajeva u jednom od tri najstarija pravoslavna manastira u Dalmaciji, episkop Nikodim ~estitao je hramovnu slavu iskazav{i radost zbog wihove vere i u najte`im vremenima.

Manastir Dragovi} spada u red tri najzna~ajnija dalmatinska manastira. Pored Krupe i Krke, koji su sagra|eni ne{to ranije, istorija manastira Dragovi} zapo~iwe u 14. veku. Nepunih stotinu godina nakon izgradwe prvobitnog manastira, Turci su ga opusto{ili 1480. godine. Nakon turskog pu-

sto{ewa, manastir je bio pust dvadeset godina. Potom je obnovqen, da bi 1590. godine ponovo ostao pust punih sedamdeset godina, jer su ga monasi napustili zbog gladi, ali i neprestanih turskih upada. Dok je ve}ina manastira duhovno i materijalno uzrastala tamo gde su im udareni temeqi, manastir Dragovi} imao je druga~iju sudbu. Mesto na kojem se danas nalazi tre}e je po redu od 1395, kada je sagra|en na prvobitnom mestu.

Zahvaquju}i podvi`ni{tvu i molitvi dvojice sada{wih monaha, koje su qubav i bo`ija promisao vezali za ovo sveto mesto, manastir Dragovi} u posleratnom periodu nastavio je da okupqa pravoslavne vernike {irom Dalmacije, a utehu i spasewe u wemu neretko tra`e i vernici drugih veroispovesti.

R. N.

sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaq-2020. ^etvrtak 1. oktobar

12

sta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

I Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

DRU[TVO

DV

U OP[TINI ZUBIN POTOK NA KRAJWEM SEVEROZAPADU K M

Trampovo jezero i Trampov most Kada je u ~etvrtak, 24. septembra, u popodnevnim satima na brani jezera Gazivode oka~en transparent ''Lake Trump'' (Jezero Tramp) a na gvozdenom mostu preko jezera za Brwak ''Trump Bridge'' (Trampov most) opet je jezero Gazivode izbilo u prvi plan svih medija a sve iz razloga da se ka`e, ko je, ili ko }e biti, vlasnik vodene akumulacije koja je Kola{incima donela najmawe

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

K d m

[irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

"Трампов мост" преко језера

U mah skom nic Vel aka grad " ver zad se o bio jo{ jedn D dok

Језеро Трамп, транспарент на брани Гаzиводе dobrog od svog formirawa 1977. godine.

Vodena akumulacija Gazivode koja akumulira 380 miliona kubnih metara vode se uklapa u onu najavquju}u teoriju modernista da }e se budu}i ratovi voditi zbog vode.

Da podsetimo da je kamen temeqac za branu Gazivode na Ibru pompezno polo`io, 12. jula 1972. godine, tada{wi predsednik Izvr{nog ve}a Jugoslavije, Xemal Bijedi} uz prisustvo celokupne tada{we vlasti AP KiM, predstavnika op{tine Kosovske Mitrovice i tada gra|ana Mesne zajednice Zubin Potok u sastavu Kosovske Mitrovice. Srpska doma}instva jo{ nisu ostvarila pravi~nu nadoknadu za oduzetu zemqu ali je i jo{ uvek daleko od navodwavawa planiranih 77.000 hektara kosovskih poqa.

Brana je gra|ena kreditom Me|unarodne banke iz Va{ingtona od 45 miliona ameri~kih dolara sa rokom vra}awa od 24 godine, odnosno do 2000. godine. Tada{wa Federacija je preuzela obavezu vra}awa kredita.

Jezero Gazivode du`ine 24 kilometara potopilo je tri tvr|ave, ~etiri rimska grobqa, pet sredwovekovnih crkava, 30 arheolo{kih lokaliteta, 12 ~isto srpskih sela, jednu mini hidrocentralu na ^e~evskoj reci, pilanu, dva izvora termalne vode, dva seoska doma, dve {kole....

Gra|ani Zubinog Potoka govore da je neprimereno da se akumulaciji i jezeru daje Trampovo ime kao i da oni nisu postavile ove natpise ve} da su oni doneti iz Beograda.

Zoran Vla{kovi}

Selo Brezna nekada je bilo jedno od ve}ih po broju stanovnika u gorwomilanova~koj op{tini, a danas je ova varo{ica oti{la na dobo{

MO@ETE DA KUPITE TRG, DOM KULTURE, PO[TU...

Milivoje prodaje centar srpskog sela Selo Brezna nekada je bilo jedno od ve}ih po broju stanovnika u gorwomilanova~koj op{tini, a danas je ova varo{ica oti{la na dobo{. Pro`ivqava sudbinu mnogih mesta u Srbiji koja su napu{tena i uga{ena. Ako kojim slu~ajem imate malo novca na ra~unu mo`ete kupiti glavni trg ove planinske lepotice za male pare i to sve zajedno sa Domom kulture, po{tom i mesnom zajednicom.

Milivoje Filipovi}, pre nekoliko godina poku{ao je da spasi zavi~aj od {vercera i trgovaca tako {to je kupio centar sela, kako ga vreme gazi pla{i se da }e bitku sa godinama izgubiti, pa je odlu~io da ovu za wega veliku vrednost proda nekom ko je isto tako kao on raspolo`en da je ~uva.

- Ovo je nekada bio centar `ivota, u po{tu je stizalo na stotine pisama godi{we, a jo{ uvek o~uvani stoje sefovi i direktorske foteqe. Kupio sam ovo pre dve do tri godine od ta-

da{we zadruge, dom kulture, mesnu zajednicu, prodavnicu, pola po{te gde imaju dva stana i oko ~etri hektara obradive zemqe.

Ne gledam da zaradim na tome, prodajem po istoj ceni, samo ho-

}u da se uverim da }e ovaj simbol sela oti}i u prave ruke - ka`e Milivoje.

Centar sela Brezna gra|en je pre oko stotinu godina kulukom i mobom svih me{tana. U izgradwi su u~estvovali mu{karci, ali i `ene i deca. Svi su dali svoj doprinos, prolili znoj i zaradili `uqeve na rukama kako bi wihovo selo imalo centar za ponos.

Nisu o~ekivali ovakvu sudbinu za kraj.

- Ovo je simbol na{eg sela, a danas je simbol i sudbine srpskog seqaka. Ovo je nekada bio uspe{an vo}arski kraj, a do pre deset godina ovde je bilo puno qudi, imao si sa kim i da popri~a{ i da popije{ rakiju, toga vi{e nema i ostale su nam samo napu{tene gra|evine kao spomenik da svedo~e o tom vremenu,

uu

kazao je Mihajlo Nikoli} me{tanin sela Brezna.

Ka`u da svaka roba ima svog kupca, pa ostaje da se vidi da li }e neko u Srbiji kupiti i centar sela sve zajedno sa mesnom kancelarijom i starom po{tom. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 1. oktobar 2020. 13

DVORAC U SRCU SRBIJE:

Kamen je Qubivoje dovla~io ru~no, a mnogi misle da je manastir

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

U brdovitim predelima ariqskog kraja, mahom dominiraju ku}e gra|ene u {umadijskom stilu, po neka brvnara ili vi{espratnica. Me|utim, na uzvi{ewu iznad reke Veliki Rzav, na takozvanoj Stoji}a steni, akademski slikar Qubivoje Jovanovi} izgradio je ni mawe, ni vi{e nego - dvorac.

"Kad sam kao de~ak iz susednog sela Severovo prolazio ka {koli u Ariqu uvek sam zadivqeno gledao u ovu stenu, a ku}e koje su se ovde nalazile ogledale su se u reci, to je bio prizor kao sa najlep{ih razglednica i jo{ tada sam pomislio kako bi bilo lepo da jednog dana `ivim ba{ tu", pri~a Qubivoje.

Da neki snovi ipak postaju stvarnost dokaz je upravo ovaj Ariqac, jer je sple-

Akademski slikar Qubivoje Jovanovi} ispred svog dvorca

tom `ivotnih okolnisti plac kupio upravo na Stoji}a steni i osamdesetih godina pro{log veka po~eo je sa gradwom ku}e. Tokom radova, sasvim slu~ajno ku}a je postala dvorac, na kom se nalze kupole u ~e{kom stilu, ali i prava vizantijska kupola.

"Ku}a sama po sebi nije velika, kad se sve sabere oko nekih stotinu kvadrata. Nikad ne nogu re}i da je potpuno zavr{ena, jer na woj uvek ima posla. Gra|ena je u eklekti~kom stilu i kao moja umetni~ka dela {aqe romanti~arsku poruku. ^uvam nebo ispod kog sam ro|en, a lep{e je ako to ~inite iz dvorca. Za wegovu izgradwu ru~no sam dovla~io izuzetno star i kvalitetan kamen, ugradio sam oko 100 kubika".

Dugo je velelepni dvorac u Ariqu bio misterija za me{tane, ali i za brojne putnike namernike. Zbog {iqatih kula i specifi~ne kupole, oni koji nisu ariqkse gore list ~esto su ovaj zamak me{ali sa nekom od bogomoqa koje se nalaze u ovom kraju.

"Jednom je grupa na{ih turista iz Gorweg Milanovca, obu~ena u tradicionalnu srpsku no{wu, krenula uz brdovite staze koje vode do ku}e, u rukama su nosili sve}e. Izgled ih je podsetio na crkvu, i zato su krenuli da se gore pomole i zapale vo{tanicu. Bili su odu{evqeni kad su ~uli da se radi o privatnoj ku}i. Nakon {to je izgra|en, planirano je da u dvorcu budu odr`avne odre|ene umetni~ke manifestacije, ali od toga na`alost nije bilo ni{ta", prise}a se Qubivoje.

Danas su u najvi{im kulama ovog nesvakida{weg zamka u srcu Srbije, gnezda svili

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

golubovi, ba{ kao u starim srpskim dvorcima. U prizemqu Qubivoje `ivi sa suprugom, a deo ku}e pretvorio je u ateqe u kom i

sada, iako je u{ao u osmu deceniju, neumorno slika i pi{e. Inpiracije mu, kako ka`e, ne mawka.

M. T.

19 uuu Kako su podeqene uloge u „Vru}em vetru“:

[urdu je trebalo da igra Lane Gutovi}, a Firgu Bata Stojkovi} Legendarni glumac Qubi{a Samarxi} obo`avan je zbog mnogih uloga koje je odigrao, ali mnogi ne znaju da lik [urde iz “Vru}eg vetra”, kojeg i danas rado gledaju generacije, nije uop{te bio namewen wemu.

“Malo je poznato da je [urdu trebalo da igra Lane Gutovi}, da je Firgu trebalo da igra Bata Stojkovi}, ali je izabran ^kaqa, {to je sasvim dovoqno za esejisti~ke rasprave o trci za glavne role u ‘Vru}em vetru’. Samo je Bora Todorovi} bio siguran, stvaraju}i

jednu od najboqih epizodnih uloga ikada odigranih”, pisao je svojevremeno kolumnista Aleksandar Apostolovski.

“Moj prvi susret sa Qubi{om Samarxi}em bio je u bioskopu. Gledao sam ‘Prekobrojnu’. To je bio prvi kontakt i ono {to se zove ‘qubav na prvi pogled’. Izme|u nas dvojice stvorena je, kako se danas ka`e, neka hemija. Imao je ne{to {to je iz wega izbijalo, bez obzira na to kakvu je ulogu igrao. Bilo da je igrao u ‘Divqim sviwama’, kao

mali {vercer, ili nekog partizanskog borca. Kod wega je uvek dominirao jak `ivotni naboj”, govorio je tvorac i scenarista serije Sini{a Pavi}.

R. N. lll U slede}em broju: Momo Kapor nikada nije bio Jugosloven, niti se tako izja{wavao

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14

Kaqewe Ane Brnabi} Strategija bez presedana 14

^etvrtak 1. oktobar 2020.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Strategija borbe protiv virusa „SARS CoV-2“ u Australiji jo{ od sredine marta 00bila je odlu~na i nedvosmislena. Malo je re}i bez presedana jer su neke od mera do sada bile poznate samo najtotalitarnijim re`imima kao {to su Severna Koreja ili Kuba.

Dr`ave su na preporuku federalne vlade zauzele jasan stav i izabrale sistem potpune eliminacije virusa kao jasnu i besprekornu strategiju. Ovaj vid borbe usvojio je takozvani Nacionalni kabinet koji sa~iwavaju premijeri svih dr`ava i teritorija,

Prvi ministar i najva`niji ~lanovi federalne vlade. Rezultati i posledice su danas golim okom vidqivi i iz mog li~nog ugla prili~no bolni. Jedan od prvih rezultata su gotovo hermeti~ki zatvorene spoqne granice Australije ~ak i za wene sopstvene dr`avqane. Samo u posledwih par meseci nakupilo se vi{e od 30.000 Australijanaca blokiranih i zate~enih {irom sveta koji o~ajni~ki poku{avaju da se vrate u svoju zemqu. Ova

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

AUSTRALIJA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da serezultat ovde za ~iwenica je direktan jedan dan qudima otme dedovina strategije „surove“ eliminacije i upi{ejer nasuivestitora mini hivirusa ~lanovi Nacionaldrocentrala? Te, znate li da se nog kabineta odlu~ili da sve qudima ru{e vodenice i upada Australijance nakon povratka im se u ku}e i tako redom. iz inostranstva smeste u dvoneKako nema reka, a otkud ova deqni hotelski karantin.

Jasno bujica {to se na mene sru~ila, je bilo po~etka je mora da od se samog pitala sirota da Ana, ova je odluka doneta na brzinuodi dok smi{qala kakav-takav bez ikakve vizije jer se nije mnogovor krpeqima. Da je ovo kongo razmi{qalo o posledicama. ferencija za {tampu pa da se naPokazalo se da su raspolo`ivi hotelski kapaciteti u glavnim australijskim gradovima znatno mawi od karantinskih potreba jer se samo u prvih par meseci vratilo vi{e stotina hiqada gra|ana iz inostranstva. A onda namPlaninski se u junu dogodila i Viktorimasiv Stolovi koja i nevi|eni fijasko sa hotelji se sa ju`ne strane izdi`e poskim karantinom.

Sada kada se i vi{e Kraqeva, manastira @i~e, najve}im optimistima ~ini da }e Mataru{ke Bawe, sredwovekovovagrada krizaMagli~a sa virusom potrajati nog i Ibarske klijo{ najmawe 6 meseci iliprepozgodinu sure, od minulog vikenda dana te{ko brzonatqiv je po je jo{ispraviti jednoj nesvakiplete odluke.

Umesto uzaludnog da{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33eliminacije metara! poku{aja surove Ovo monumentalno znamewe „nevidqivog neprijateqa“ mnokao simbol Hristovih zemaqge demokratske dr`ave izabrale su „tihu“ i pokazalo se mnogo racionalniju borbu. Posledwih meseci videli smo primere brojnih dr`ava koje su nakon lo{eg iskustva sa prvim „lokdaunom“ odustale od potpune eliminacije. Nisu u pitawu samo katastrofalne ekonomske i mentalne posledice zatvarawa zdravog stanovni{tva ve} jednostavno unapred izgubqena bitka. To jasno pokazuje primer Velike Britanije zemqe sa najdu`im nacionalnim „lokdaunom“ (104 dana) koja u isto vreme ima jednu od najve}ih stopa smrtnosti u svetu od bolesti „COVID-19“

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su (43.000).

Upravo ovakvim podapreko puta we disciplinovani cima ~esto vole da ma{u austra~lanovi stranke kojizvani~nici samo klilijski federalni maju glavom i ni{ta ne pitaju, jer je ~iwenica da je stopa smrtona je re{ila da oslu{ne vox ponosti u Australiji znatno mawa. puli, i{etala na ulicu i do`iDodu{e, ovaj prosekto prili~no je vela svoje vatreno, jest vodepokvarila Viktorija u kojoj se no kr{tewe. desilo smrtnih Bio je90to odsto pad izsvih matriksa naslu~ajeva (794 od 882) i toslike samo predwa~ke idealizovane u posledwih par meseci.

No i stvarnosti u ponor surove realpored bez male stope smrtnosti nosti dirigovanih pitawane i treba zaboraviti da je Australija jedina demokratska dr`ava u svetu koja je zabranila svojim gra|anima da jo{ od kraja marta putuju van zemqe. Oni malobrojni koji uspeju da dobiju dozvolu za izlazak iz zemqe gotovo je sigurno godina da nakon skih i obavqenog svojevrsni posla znak ne}e uspeti da se vrate u zemqu prepoznavawa „pravoslavne tezbog simboli~no malejekvote broritorije“ postavqen na Usovija onih koji mogu daove u|u planine, u zemqu. ci, najvi{em vrhu Nesumwivo, to je mala od cena1.375 ove na nadmorskoj visini strategijeInicijator ali ube|enisam da }e metara. nosilac ona biti sve ve}a kad ovog projekta ~ija ujesituaciji ideja nastane znamo da li }e i kada ovaj vila jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko rus nestati? dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, finasiran isI poreda tih brojnih je nelokqu~ivo donacijama i dobrogi~nosti postavqa se opravdano pitawe za{to je Australija gotovo jedina demokratska dr`ava koja je uvela obavezu hotelskog karantina? Za{to se gra|ani ne mogu izolovati u svojim ku}ama kao u ogromnoj ve}ini zemaqa u svetu? Ovo pitawe je posebno aktuelno u svetlu nedavnih nemilih doga|aja u Viktoriji kada je maltene sve postalo uzaludno jer je sada jasno da je drugi talas stigao iz hotelskog karantina.

Posledice smo svi mawe vi{e osetili jer danas imamo ne samo hermeti~ki zatvorene spoqne granice ve} i unutra{we. Tako smo postali svedoci jednog novog

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar idekada obrnuto: prvo sevlast kanvremena je fakti~ka diduje{ i ide{ na izbore, pa ako federalne vlade na kra}i ili pobedi{ postaje{ i du`i period ostalapremijer u Kanberi pravi{ vladu. bez ikakvog ose}aja da pripadaAna je tu gde jeste postavqena mo jednom narodu. Zahvaquju}i fermanom svemogu}eg sultana „nevidqivom neprijatequ“ dakoji je miropomazao `ezlom sopnas izme|u Zapadne Australije stvene mo}i, a ne voqom naroda. i Viktorije ima mnogo vi{e i Ona je na gotovo dobila i vlafizi~kih i psiholo{kih barijedu i funkciju.

Me|utim, sa funra negonije izme|u dve islu~ajno izakcijom dobila vlast, jer je brane nezavisne dr`ave ona ostala kod onog koji ujeEvroseli pi kao {to su na primer ^e{ka i Srbija. Ni{ta nije boqi slu~aj ni situacije izme|u na primer kom{ijskih dr`ava Kvinslenda i Novog Ju`nog Velsa. Sada se opravdano postavqa pitawe je li ova novonastala situacija direktnaprilozima posledica nacionalne voqnim pojedinaca, strategije korona institucija,borbe javnihprotiv preduze}a i virusa ili su ovo neki novi moqudi iz dijaspore. menti koji }e tek virusa - Predstoji namnakon da uradimo isplivati na povr{inu?

Jo{ od osvetqewe i neke mawe poslove nastanka verovana ure|ewu.federacije O~ekujem da i to bulo zavr{eno se da svi ugra|ani de kratkomAustralije roku. Naimaju zajedni~ku Danas, kon toga usledi}esudbinu. i osve}ewe krsta. }emonije mo}i dajer ka`emo ~iniTada se vi{e tako nas je da ova smo krizauspe{no uverilaokon~ali da su maliovaj lizna~ajan, ali ipostali ni malova`niji lak pro-i deri dr`ava jekat - ka`e Milutin od federacije a vrloVukosavqe~esto i od vi}, ~lan mati~nih Odbora zadr`ava. postavqawe wihovih Pod krsta na Stolovima. izgovorom surove borbe protiv Najvi{i vrhse Usovica planski virusa ~esto kriju ogoqeni je izabran kako bi se ovaj krst, u li~ni i kratkotrajni politi~ki zavisnosti od vremenskih priinteresi. Naravno, sve na {tetu lika, video i sa okolnih planifederacije i wenih osnovnih na Jastrepca, Kopaonika i Runadle`nosti. Istorija nas u~i dnika, pa ~ak i sa Prokletija. da }e se podse}ati politi~kenaredne odluke generadonete On na brzinu uvek okre}u procije da suskoro u okolini Kraqeva tiv wenih donosilaca i izvr{inastale srpske svetiwe, srelaca. No, visoku cenu tih@i~a eventudwovekovni manastiri i alno pogre{nih obi~no Studenica, ali }eodluka i svedo~iti o pla}amo svi zajedno. stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom sasajankovic28 svetskom ratu.

R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

^etvrtak ^etvrtak1.1.oktobar oktobar 2020.

2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

VESTI IZ MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO - NOVOZELANDSKE

SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA ”CARICA JELENA” U MANASTIRU NOVOM KALENI]U

U nedequ 20. septembra, u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere, Kolo srpskih sestara „Carica Jelena,“ proslavilo je svoju slavu - Ro|ewe Presvete Bogorodice, Malu Gospojinu.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju, slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan, uz saslu`ivawe protojereja-stavrofora Ilije Dragosavqevi}a i Jakova Jovi}a i |akona Milo{a.

Na Svetoj Liturgiji je odgovarao hor crkve Svetog Save sa Farera koji vodi matu{ka Jelena ]e}ez.

Nakon zaamvone molitve prerezan je slavski kola~. Doma}ica ove godine bila je protinica Borka.

Potom je usledila prazni~na trpeza u maloj manastirskoj sali. Uva`eni gost slave Kola sestara bila je predstavnica ambasade Republike Srbije. Po blagoslovu Episkopa, O. Goran ]e}ez je govorio o `itiju i zna~aju Presvete Bogorodice, a u svom obra}awu o. Jakov se svima srda~no zahvalio na dolasku.

Nakon svega, Episkop je jo{ jednom ~estitao slavu sestrama i po`eleo svima sre}an praznik.

Krstovdan u Hombu{u

U nedequ, 27. septembra na praznik Vozdvi`ewa ^asnoga Krsta, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u.

16

^etvrtak ^etvrtak 1.

1. oktobar oktobar 2020.

2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Haxijska slava 2020. godine u Si

Sidnejske haxije proslavile su svoju haxijsku slavu - svete Bogom krunisane ravnoapostolne careve, cara Konstantina i caricu Jelenu.

Tropar (pohvalna pesma) Sv. Caru Konstantinu: „VIDEV[I ZNAK KRSTA TVOGA NA NEBU, I KAO PAVLE PRIMIV[I POZIV, NE OD QUDI, ME\U CAREVIMA APOSTOL TVOJ GOSPODE, CARSTVENI GRAD POLO@I U RUKE TVOJE; ^UVAJ GA UVEK U MIRU MOLITVAMA PRESVETE BOGORODICE, JEDINI ^OVEKOQUP^E.�

U prva tri veka hri{}anstvo je bilo stra{no goweno. Hri{}ani su mu~eni i ubijani. Zbog toga je crkveni kalendar pun Svetih mu~enika i Velikomu~enika. Na krvi i mo{tima Svetih mu~enika je i sagra|ena Crkva Hristova. Upravo zbog ove simbolike, danas se prilikom osve}ewa hrama u wega pola`u mo{ti Svetih mu~enika.

Sveti car Konstantin nije bio mu~enik, ali je bio i sad jeste sveti ravnoapostol. Kako rekosmo, vera Hristova je u to vreme bila

gowena. Ubijaju se vernici bez obzira na ~in i polo`aj u dru{tvu.

Jedno vreme, i za vreme nekih careva rimskih (mnogo wih je bilo rodom sa teritorije dana{we Srbije) bio je zakon da ako ubije{ ~oveka ukoliko doka`e{ da je hri{}anin ne odgovara{ za wega.

Dakle, hri{}ani su kao qudi bili stavqeni van ~uvenog rimskom zakona. Iako je bilo careva koji su bili nakloweni hri{}anstvu nisu mu mogli mnogo pomo}i. Tako {ta ~itamo u Ohridskom prologu od svetog vladike Nikolaja @i~kog.

Bilo kako bilo Car Konstan-

tin iz 4. veka je bio rodom od Ni{a i sa takvim se hvalimo, ma da je bilo desetak rimskih careva, kako rekosmo, poreklom sa teritorije dana{we svete nam Srbije.

Naslediv{i od oca Flora presto ima|a{e tri velike muke: Borba sa Maksencijem, borba sa Vizantijom i sa Skitima na Dunavu.

Pred borbu sa Maksencijem, po starom predawu, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede.

Izdao je edikt (zakon) u Milanu, 313. godine, kojim je prestao dotada{wi progon hri{}ana. Nakon pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad, nazvav{i ga Konstantinopoq (Carigrad).

I kao {to Bo`jem promislu bi izabran za borca protiv neznabo`a~kih i hristobornih careva, tako isto bi, radi svoga kr{ewa ba~en u postequ, od opasne i neizle~ive gube. Trudi{e se mnogi da ga izle~e, ali bez uspeha, te naposletku mu reko{e da jedini spas i wegovo izle~ewe le`i u tome da se okupa u krvi male dece.

Naredi car Konstantin da se uhvate i pokoqu sva deca. Zakuka{e majke, a on ustuknu i po cenu sopstvenog `ivota, gorko se pokaja i pusti decu. To be{e milo Bogu koji ga je time samo ku{ao, te mu posla dva apostola, Petra i Pavla, da ga upute na pravi put spasewa. On naredi episkopu Silvesteru da ga krsti i tog ~asa i{~eznu wegova bolest. Smatraju}i se nedostojnim da ode na poklowewe Hristovom grobu, umesto sebe spremi i posla

svoju majku, caricu Jelenu. Ode ona na poklowewe Hristovom Grobu, i sa tog puta se vrati sa ~esticom ~asnog Krsta, koji ponese svom sinu na dar. Sveta carica Jelena uradila je mnogo toga {to je korisno za hri{}ansku veru. U Jerusalimu je prona{la ^asni Krst koji su neznabo`ci bacili izvan grada.

Ova sveta carica se upokojila 327. godine u 80. godini `ivota. Sveti car Konstantin, blago~estiv i dare`qiv, po`iveo je jo{ 10 godina od upokojewa svoje majke, te se i on predstavi Bogu 337. godine u 65. godini `ivota. Wegovo sveto telo preneto je u Carigrad i sahraweno po wegovom zave{tawu u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

Sidnejske haxije su 2000. godine bili u hramu svetih careva Konstantina i Jelene na Veliku sredu i u~estvovali na svetoj tajni jeleosve}ewa, te smo zbog toga i uzeli sebi za za{titnike svete careve Konstantina i Jelenu. To be{e predlog Du{anke Vukoman i ona be{e doma}in haxijske slave prve godine.

Doma}ini slave ove godine bili su Nikola Bori} i sinovci mu Cvijo i Dejan, kao i Obrad Mari}, sva ~etvorica sa Kupresa. Kako su sva ~etvorica parohijani Lazarice, za mesto proslave su izabrali Lazaricu.

Ve~erwe bogoslu`ewe slu`io je prota Nikola Bili}, a po

ve~erwoj slu`bi kola~ je presekao paroh Miodrag Peri} haxija, paroh lazari~ki i sidnejski namesnik.

Za slede}u godinu se doma}instva primio brat haxija Qubo Bogi}evi}, pod uslovom da bude tada u Australiji. Neka nam ga Gospod po`ivi na mnoge godine!

Ovom prilikom, pomenu}emo i doma}ine slave od 2000. kada smo prvi put proslavili slavu, pa do danas: 1. Dragica Petrovi} 2. Zora Papi} 3. Prota Nikola Bili} u Lazarici 4. Sofija Trifkovi} u Lazarici 5. Du{anka i Momir Vukoman u Lazarici 6. Radovan i Dragica Petrovi} u ku}i 7. Pavle (Pajo) i Milanka Lasica u Lazarici 8. Niki}i bra}a Smiqan i Bojan u Blektaunu 9. Petrovi}i i Papi}i kod Papi}a u domu 10. Rade Radovanovi} (Falkon), Dragan Savi} i prota Nikola Bili} u Kabramati 11. Milica Mili}, Du{an ^upi}, Dr Zora [ebez u Kabramati 12. Prota Nikola Bili} u Flemingtonu 13. Jovan Ardali}, Dr Ru`ica Ardali} mu` i supruga, Dr Zora [ebez, Dr Milica \or|evi}, Robert i Cena Hristovski u Kabramati 14. Prota Nikola Bili} u Flemingtonu 15. Dragica i Radovan Petrovi} u Lazarici 16. Prota Nikola Bili} u Lazarici

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 1.

1. oktobar oktobar 2020.

2020. 17 ^etvrtak

idneju

Ve~e prave narodne muzike u Pertu 17. Radivoje Ma~kovi} u Flemingtonu 18. Prota Nikola Bili} i Radovan i Dragica Petrovi} u Lazarici 19. Bra}a Bojan i Smiqan Niki}, Rajko i Rosa [piri}, Kole (Nikola) i Lepa \or|evi} 20 . Nikola, Cvijo i Dejan Bori} i Obrad Mari} u Lazarici.

Svi doma}ini su haxije, naravno.

Otac Nikola je vodio sedam puta grupu, a to je svega 101 ~eqade. Od wih je umrlo do sad: Petar @ivkov iz Sidneja Milica @ivkov iz Sidneja Vukosava Ivanovi} iz Melburna Miroslav Ivanovi} iz Melburna Radmila Radojkovi} iz Brizbejna Milenko Golijanin iz Melburna Jana Ko~oska iz Sidneja Qiqana Spirov iz Sidneja Stanko Vrane{evi} iz Perta Du{an Malinovi} iz Lajtning Rixa Neka im je pokoj du{ama!

Svakako, ovde je jako malo re~eno o onima koji su posledwe dve-tri godine i{li sa Dobro~instvom. Ove godine se nije i{lo radi korona virusa.

Haxijama sidnejskim sre}na slava i da je mnogo godina proslavqaju u zdravqu i radosti!

Neki nisu do{li, a neki nisu pozvani samo radi ograni~ewa broja prisutnih zbog zakona koji odre|uje koliko mo`e da prisustvuje na narodnim sabrawima.

Tekst i slike: Prota Nikola Haxi Bili}

U subotu, 26. septembra u Pertu je odr`ano ve~e tokom koga su se ~uli zvuci na{ih izvornih narodnih pesama. Solisti Katica Sai~i} i Slobodan Ka~avenda su izvrsno predstavili svoj opus pesama - ~ule su se ‘Zapevala Sojka Ptica’, ‘Obra{e se Vinogradi’, ‘Sejdefu Majka Bu|a{e’ i mnoge druge pesme. Uz peva~e, tu su bili i igra~i – folklorna grupa ‘Coogie’, koja se predstavila sa koreografijama iz Srbije i Makedonije.

Iznena|ewe ve~eri su bili gosti programa iz umetni~ke trupe “Ateqe” iz Perta. “Ateqe” ve} desetak godina postoji kao pozori{na trupa koja priprema i izvodi predstave na{ih pisaca.

Od nedavno, “Ateqe” je pro{irio svoje aktivnosti, tako da pored gluma~kog sada ima i ansambl narodnih pesama i igara. Ova dva ansambla su, udru`eni, izveli tri tradicionalne izvorne pesme -‘^uvam ovce Lado’, ‘Sino} mi je dolazio \or|e’ i ‘Gde ima voda studena, Radule’. Svojom pesmom su publiku makar na kratko

i u mislima vratili u zavi~aj, na mirisne livade mladosti, planine i proplanke koji odjekuju

pesmom. ^ak i svojom garderobom – cvetnim detaqima, izatkanim pojasevima u narodnim motivima

i belim u{tirkanim ko{uqama, odveli su nas na posela, va{are, vreme setve i `etve gde su se ove pesme izrodile i orile iz grla na{ih predaka.

Po zavr{etku zvani~nog dela programa i gosti i izvo|a~i su se uhvatili u kolo, a bilo je tu i poslu`ewa - |akonija i specijaliteta iz na{e kuhiwe, a i po neka ~a{ica rakije, pa veseqe i lep provod nije izostao. Ba{ kao na pravom va{aru!

Prilog pripremila: Zorica Durmi}

18 ^etvrtak 1. oktobar oktobar2020.

2020. ^etvrtak 1.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Vlado Radovanovi} AUTOBIOGRAFIJA:

(6)

”OD ^OBAN^ETA, [EGRTA I RATNIKA, DO ADVOKATA”

z Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine z U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995. z Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice z Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine z Danas objavqujemo posledwi deo iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj `ivota

@ivot u Australiji U Australiju smo stigli 12. jula 1995. Na aerodromu u Melburnu do~ekao nas je ‘sve~ani odbor’ - }erka Vesna, zet Zdravko, unuka Marieta i wihovi mnogobrojni prijateqi, pa smo se osje}ali vrlo prijatno. Kada smo se uselili u iznajmqeni stan blizu Vesne i Zdravka do{la nam je unuka Marieta, koja nam je uvijek bila privr`ena, i rekla: ‘Ja ho}u da `ivim sa vama’, {to smo mi sa odu{evqewem prihvatili. Stanovala je kod nas pet godina u St Albansu, a posle i godinu dana u novoj ku}i u Karolajn Springsu, odakle se i udala.

Ubrzo smo bili puni utisaka o Australiji, prirodi i qudima, i evo {ta sam napisao u pismu bra}i i sestri 1995. godine: „Ovo je izuzetno bogata i lijepa zemqa. I zimi i qeti, u svakom godi{wem dobu, sve je u zelenilu i cvijetu, jer ovdje raste najraznovrsnije biqe i drve}e, pa i najve}i dio ~etinara.

Vazduh je ~ist kao na najqep{oj planini jer stalno duvaju vjetrovi sa Indijskog i Tihog okeana, ~ije se vode dodiruju u Melburn{kom zalivu. Melburn ima oko 3.5 miliona stanovnika, a povr{ina mu je blizu 100x100 km2. Nazivaju ga najve}im selom na svijetu, jer pored modernog centra sa neboderima, tu su uglavnom porodi~ne ku}e sa divnim ba{tama. Posebna neobi~nost klime u Melburnu su nagle oscilacije temperature, bez obzira na godi{we doba, kao i ~este ki{e, pra}ene vjetrom. Tako se ~esto sva ~etiri godi{wa doba izmijene za jedan dan, ali temperatura zimi nikada ne pada ispod nule, a qeti rijetko prelazi 40 stepeni. Vru}ine traju najdu`e 2-3 dana i onda do|e zahla|ewe, ~ak su i qeti no}i vrlo prijatne. Ovo je zemqa visokog standarda i izrazito anglo-saksonske kulture, dosta konzervativne, {to je nama prihvatqivo. Qudi su dosta rezervisani, susjedi rijetko komuniciraju, a jo{ rje|e se posje}uju. Pred ku}ama je ~esto parkirano po nekoliko kola, a po ulicama skoro niko ne {eta. Useqenici dolaze sa skoro svih kontinenata, oko 150 nacija `ive zajedno.“ Moja velika `eqa da sagradimo sebi dom u Australiji uskoro je po~ela da se ostvaruje kada smo Nada i ja 1999. kupili plac za gradwu ku}e u Karolajn Springsu, nedaleko od St Albansa gdje je cijela familija `ivjela u iznajmqenim stanovima. Za ovaj novi kraj, koji se ubrzano gradio, odlu~ili smo se zbog divnih jezera, dugih staza za {etwe, dobrih saobra}ajnih veza i relativne blizine dvije srpske crkve. Izabrali smo plan za ku}u na sprat i prilagodili ga na{im `eqama. ]erka Vesna se odli~no brinula za sve poslove oko gradwe, pa smo se {est mjeseci kasnije uselili u na{ novi dom. Sva djeca i unu~ad su dobila svoje kqu~eve od ku}e i cijela familija je bila dobrodo{la, u bilo koje doba dana ili no}i. Uvijek je bilo hrane, pi}a i dobrog raspolo`ewa, ali i moralne podr{ke svakome kad je bila potrebna. ]erka Mirjana i zet Dragan su 2001. sagradili ku}u blizu na{e, a slede}e godine su unuka Marieta i Goran kupili ku}u u istom kraju. Tako se na{e tri ku}e nalaze na samo kilometar udaqenosti, dok su Vesna, Zdravko i prija Pepa ostali u St Albansu, na oko 8 km udaqenosti od nas. Posjete jedni drugima su tako skoro svakodnevne, a ~im neko ne{to ukusno kuva u jednoj ku}i, poziva sve druge da se pridru`e u jelu.

Sve patwe i nevoqe izbjegli{tva i iseqewa u daleku Australiju, sve `rtve koje smo svi mi u familiji morali da podnesemo postepeno su po~ele da daju rezultate koje u prethodnim te{kim vremenima nismo mogli ni da zamislimo. Unuka Marieta je nastavila

povratka sa sahrane brata koji je poginuo u tom ratu, ~estitao na izuzetnom govorni{tvu, rekao sam mu da bi u drugim vremenima mogao biti komesar armije. Otac Boro, izvrstan student bogoslovije i dopunskih studija na Duhovnoj Akademiji u Moskvi, bio je stub lokalne crkve punih 25 godina. Uspio je da u~vrsti povjerewe naroda u crkvu i u wega li~no i da se odupre razbija~ima crkvenog jedinstva.

Australija je u drugom svjetskom ratu bila na strani saveznika i po{tuje i podr`ava ne samo svoje, nego i sve druge veterane antifa{isti~ke borbe. Tako sam, posle provjere detaqa mog ratovawa u partizanima kod bora~ke organizacije u Tuzli, dobio status veterana Australije i istovremeno odlikovan jubilarnom medaqom pobjede.

Dejtonski sporazum, sklopqen krajem 1995. godine posle zavr{etka gra|anskog rata u Bosni imao je odredbu o vra}awu imovine izbjeglim i raseqenim licima iz BiH. Znaju}i da je samo u Viktoriji bilo preko deset hiqada izbjeglica iz na{ih krajeva, otvorio sam Vlado sa naju`om familijom 2020. godine agenciju humanitarnog karaktera ‘Advokati bez granica’, registrovanu da, sredwu {kolu u Melburnu od devetog razreda i bila uz vrlo skromnu naknadu, pru`a me|unarodnu pravnu odli~na u~enica i u australijskoj i u srpskoj {koli, pomo} oko zahtjeva za povra}aj imovine. Interes za koju je poha|ala zbog dodatnih bodova, uz Nadinu veli- ove usluge kod qudi porijeklom iz raznih krajeva Juku pomo}. Fakultet kriminalistike je zavr{ila kao goslavije je bio veliki, ali su ubrzo stigle vrlo neganajboqi student generacije i onda je sa velikim entu- tivne reakcije zvani~nika iz nekih novostvorenih drzijazmom odabrala akademsku karijeru. Magistrirala `ava, izgleda pod direktnim uticajem zapadnih mo}je, a onda i doktorirala, paralelno rade}i puno radno nika, i bilo nam je jasno da `ele da onemogu}e na{ vrijeme. Sve ove godine ogromnu pomo} i podr{ku su joj rad. Moji poku{aji da se protiv besmislenih i podlih pru`ali Vesna i Zdravko, od svakodnevnih poslova i podmetawa da smo ‘nelegitimni’ borim prigovorima i obaveza do akademske pomo}i i ozbiqnih diskusija. `albama nisu uspjeli. Ova nepravda me jako pogodila Izuzetno uspje{no kombinuju}i teorijski i prakti~ni pa sam, pored velikih finansijskih gubitaka, zavr{io rad Marieta godinama posti`e najve}e uspjehe u svojoj i sa ozbiqnim zdravstvenima problemima. sve tra`enijoj struci i putuje po cijelom svijetu na naU biv{oj Jugoslaviji sam ostavio mnogobrojnu rou~ne skupove i projekte. Uporedo sa uspje{nom karije- dbinu i prijateqe, koje sam zbog udaqenosti i poodrom ima i divnu porodicu, supruga Gorana i dvoje dje- maklih godina sve rje|e vi|ao i koji mi puno nedostace, Aleksandru i Kristiana. ju. U novoj sredini sam stekao neka nova poznanstva i Unuk Aco je zavr{io dva fakulteta, pravo i ekono- prijateqstva, pa mi je dru`ewe sa ovim dragim qudimiju, i radi kao poznati advokat za naknadu {teta u ma pomoglo da se lak{e prilagodim novom okru`ewu i saobra}aju i radu. Vrlo sam ponosan {to tako nastav- da ispunim moje penzionerske dane zanimqivim sadrqa mojim advokatskim stopama. Sa suprugom Madu, ko- `ajima. Milica i Jovica, ro|aci Dragica i Drago, Lija je uspje{an qekar, ima jako slatku i zabavnu }erki- ~anka Mara, Bosanka Smiqa, Nada i Miroslav, susjedi cu Ariju.

Slobodan i Bogica su samo neki od prijateqa sa koji]erka Miru{ka i zet Dragan, oboje qekari, imali ma smo se dru`ili, {alili se, i{li zajedno u crkvu i su te`ak put do nostrifikovawa doktorskih diploma. na proslave, putovali, pomagali jedni druge. Ro|ak Ispiti, praksa po raznim bolnicama, rad u smjenama i Boban, koji `ivi u Sidneju, redovno mi je slao na{e u udaqenim krajevima Viktorije, zahtijevali su dug i kwige, najvi{e o novijoj istoriji, koje sam rado ~itao naporan rad koji je li~io na ponovno studirawe medi- do duboko u no} dok me jo{ slu`io vid.

Pred kraj `ivota sam shvatio da {ta god se desi u cinskog fakulteta. Wihov veliki trud je na kraju nagra|en - postali su poznati i vrlo cijeweni qekari u `ivotu, on ide daqe. Nada i ja smo u braku 66 godina i kraju, pogotovo me|u na{im qudima. Na{oj familiji su ona je svo to vrijeme imala strpqewe i pokazala neog‘spas’, jer su spremni da u svakom trenutku pomognu, rani~enu qubav prema meni. Moje }erke su uvijek bile vrlo bri`ne prema meni, svaka je na svoj na~in dala {to je posebno va`no nama starijima.

Nada i ja smo vrlo ponosni na sve li~ne i profesi- sve od sebe. Dragan je moj bri`ni doktor, a Zdravko onalne uspjehe u na{oj familiji, ali i time {to su nam glavna karika u nabavci, vo`wi i organizaciji. Aco me djeca slo`na i {to smo sva li~na i vjerska slavqa u je bri`no obilazio i moje posledwe dane u~inio ispuposledwih 25 godina proslavili zajedno. Nadu je u wenim. Unuka Marieta, moja Miqa, je preko godinu dapripremama ovih slavqa dostojno zamijenio Zdravko, na sjedila sa mnom i sa mnogo strpqewa i qubavi zaa sve ve}e prakti~ne poslove i tehni~ke popravke za pisivala moju `ivotnu biografiju. Posebno `elim da se zahvalim ro|aku Bobanu na ogromnom trudu za strusve nas obavqa vrijedni najmla|i zet Goran.

Ubrzo po dolasku u Melburn ukqu~io sam se u rad ~nu obradu napisanog teksta. Napu{tam ovaj svijet uvmjesne crkve, u kojoj sam postao i ~lan uprave, i u kojoj jeren da sam imao jako lijep i sre}an `ivot. Volim vas je protojerej Borislav Petrovi} ostavio na mene veli- sve i budite u miru jer sam uvijek sa vama i opet }emo ki utisak svojim propovijedima, a posebno borbom za se sresti. crkveno jedinstvo. Kada sam mu posle jednog wegovog Kraj predavawa o ratu u Bosni, koje je odr`ao kratko posle

PUTOPIS

Bajina Ba{ta je grad u zapadnoj Srbiji, na desnoj obali reke Drine, ispod planine Tare i sedi{te istoimene op{tine u Zapadnoj Srbiji. Naseqe je nastalo na nadmorskoj visini od 257 metara, ima oko 10.000 stanovnika a klima je umereno kontinentalna.

Nekada periferni i poluzatvoreni region vremenom je postao zna~ajan centar {umarstva, elektroprivrede i turizma Srbije.

Bajina Ba{ta je povezana asfaltnim putevima preko prevoja Kadiwa~a (880m) sa U`icem u du`ini od 40 km, koji je sredi{te Zlatiborskog okruga, preko prevoja Debelo brdo (1090m) sa Vaqevom u du`ino od 66 km, i daqe sa Beogradom koji je udaqen 170 km od Bajine Ba{te.

Dolinom Drine Bajina Ba{ta je povezana sa Qubovijom, Loznicom i [apcem.

Prve naseobine na ovom podru~ju nastale su pre otprilike sedam hiqada godina.

Ovde su `iveli Iliri, Sloveni, Kelti i Autarijati, pleme po kome je planina Tara dobila ime. Ovde nema nekih privrednih giganata, osim hidroelektrane Bajina Ba{ta (sagra|ene 1967.) koja deluje impozantno sa svojih 90 metara visine i 400 metara {irine.

Bajina Ba{ta od 1833. godine nosi ime po turskom Agi Baji Osmanu koji je imao ba{te na desnoj obali reke Drine u kojima je gajio duvan. Sam kraj je poznat po proizvodwi duvana Bajinovca.

U oslobo|enoj Srbiji kneza Milo{a Obrenovi}a, a prema hati{erifu od 1833. godine, iseqava se muslimansko stanovni{tvo iz krajeva oko Drine i odlazi u Bosnu.

Drinus od rimskog naziva za reku Drinu u narodu je poznata kao Zelenika zbog svoje predivne zelene boje. Reka Drina je jedna od naj~istijih reka u Srbiji. Duga~ka je 349 km i nastaje od Tare i Pive. I dan danas je grani~na reka kao {to je bila kroz istoriju granica izme|u Istoka i Zapada, pravoslavqa i katoli~anstva, Isto~nog i Zapadnog rimskog carstva. Kristalno ~ista i zelene boje nastaje u [}epan Poqu, a uliva se kod [apca u Savu. Na svaki kilometar reka Drina ima 1 metar pada. Ona ima ogroman energetski hidropotencijal. Stru~waci predvi|aju da je mogu}e napraviti preko 60 mawih elektrana i zato ne ~udi {to vlada veliko interesovawe oko privatizacije EPS-a.

Kawon Drine, na pojedinim mestima dubok i hiqadu metara, tre}i je po veli~ini u svetu, posle Kolorada i kawona reke Tare.

Na planini Tari, na koju se naslawa Bajina Ba{ta, postoje delovi u koje qudska noga nije kro~ila. Najve}i stanovnik Tare je mrki medved visine 2,4 metara te`ine preko 300kg. Tu ima preko 1.000 vrsta biqaka, 153 vrste ptica, 53 vrsta sisara.Tu `ive divokoze i vukovi ali ne u ~oporima.

Planina Tara ima po brojawu 3.100.000 stabala.To je ogromno drvno bogatstvo. Na potezu od Bajine Ba{te do Peru}ca ima preko 100 mini pilana.

I jedna specifi~nost ovoga kraja : Skoro u svakoj livadi postoji mini grobqe. To je paganski obi~aj ovoga kraja.

Qudi svoje najbli`e sahrawuju u svojim livadama, iako to strogo zabrawuje zakon o grobqima. Naime, qudi koji su imali decu koja su probisveti i pijanice, imali su posledwu `equ da budu sahraweni na svom imawu. Na taj na~in wihova deca ne bi mogla da prodaju imovinu, jer niko ne}e da kupi imawe sa grobqem. Tako bi imawe ostalo u okviru porodice i prenoslo bi se s kolena na koleno.

Malo je u na{oj Srbiji takvih mesta na kojima su i Bog i priroda narodu, na tako malo prostora, podarili toliko lepote i toliko rajskih ukrasa kao {to je to slu~aj sa varo{icom Bajina Ba{ta i sa prostorom oko ovog grada. Malo je na ovim prostorima i takvih skladnih, ve{to ukomponovanih urbanih celina kao {to je sam grad Bajina Ba{ta koji je nekako sav utonuo u zelenilo u pitomoj dolini pored Drine, pa ostaje

^etvrtak 1. oktobar 2020. 19

[TA ojem je BA JINSArpBskiAgr adi} k

Bog dao samo najlep{e!

Bajina Ba{ta je prepoznatqiva po ~uvenoj Drinskoj regati i ku}ici na Drini

Jezero Peru}ac U neposrednoj blizini Bajine Ba{te nalazi se sredwevekovni manastir Ra~a. Ovaj manastir je zadu`bina kraqa Dragutina Nemawi}a

^uveni vidikovac Bawska stena

nejasno kako je toliko ku}a, zgrada, niskih solitera, {irokih ulica moglo da nikne na tom prostoru, a da on ipak malo izgubi od onog iskonskog, prirodnog…

I kad se sve to sagleda, ne zna se je li lep{i sam grad, ili je lep{a Drina {to te~e ispod grada, ili drinska jezera, ili predivna planina Tara sa nacionalnim parkom i u svetu jedinstvenom Pan~i}evom omorikom, koju je ~uveni biolog otkrio 1875. godine, na strmim padinama klisure Belog Rzava…

Ve} tri decenije, “Ku}ica na steni”, predstavqa jedan od najoriginalnijih i naj-

simpati~nijih kutaka i autenti~ni simbol ovog grada. Davne 1968., uz pomo} nekolicine drugara, zaqubqenika u reku, na velikoj steni na sredini Drine, preko puta “Zor~ine barake”(danas kafane “Kod dve lipe”), podigao ju je Milija Mandi} zvani Gqiva.

Napravili su skromnu drvenu ku}icu u kojoj su mnogobrojni bajinoba{tanski |aci i studenti provodili veliki deo svog letweg {kolskog raspusta. Od tada do danas, generacije devojaka i mladi}a zapo~iwali su svoje prve pliva~ke i kajaka{ke zaveslaje, da bi kasnije, mnogi me|u wima, postizali vrhunske sportske rezultate.

Pored re~ice Ra~e, a u neposrednoj blizini Bajine Ba{te nalazi se sredwevekovni manastir Ra~a. Ovaj manastir je zadu`bina kraqa Dragutina Nemawi}a. Dragutin je na presto do{ao 1276. godine da bi zbog zdravstvenih prolema bio prinu|en da presto ustupi 1282. godine svome mla|em bratu Milutinu. Ra~a je dobila naziv po imenici rak, koja je predslovenska i koju danas imaju svi slovenski jezici.

U XVII veku po~iwe op{ti rad u prepisivawu i umno`avawu kwiga, a tome su se pridru`ili i monasi manastrira Ra~e. Osnovana je prepisiva~ka {kola koja je radila u skitu Sv.\or|a u Bawi.

U podno`ju Bawe te~e re~ica Ra~a, pored samog svetili{ta, iz dubine planine izvire vrelo koje se zove La|evac koje ima lekovita svojstva te se zbog toga lokalitet i naziva bawom. Pomiwu se do1690. godine prepisiva~i: ]irjak, Hristofor, Simeon, Teodor, Silvestar, Prohor, Arsenije, Isak, Josif i drugi. Blagodare}i wihovoj molitvenoj predanosti pisawu, nastala je posebna {kola srpske pismenosti i kulture, a boqih i ve}ih pisaca u ono vreme nije bilo.

Do sada je otkriveno 40 zapisa i oko 15 bogoslu`benih kwiga koje su nastale u Ra~i odnosno u skitu Sv.\or|a. Izvarednom kaligrafijom i iluminacijom izdvajao se posebno Hristifor Ra~anin.

Ako se na|ete u Bajinoj Ba{ti, obavezno posetite i Crkvu svetog proroka Ilije i Crkvu Hristovog vaznesewa, Kapiju Podriwe i ~uveni vidikovac Bawska stena.

R. N.

20

RIZNICA

^etvrtak 1. oktobar 2020.

TAJNA DINASTIJE KOJA JE VLADALA SRBIJOM DVA VEKA:

Za{to je svaki Nemawi} bio Stefan?

Od `upana Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog, preko Stefana Dragutina i Stefana De~anskog, pa do Stefana Du{ana i Stefana Uro{a - ukupno 11 vladara iz sredwovekovne srpske dinastije Nemawi}a koji su

se zvali Stefan, a nijedan kome je to bilo pravo ime.

Najpoznatija sredwovekovna srpska dinastija Nemawi}i su najpoznatija sredwovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom

Krsna slava doma Nemawi}a Osim samog zna~ewa imena Stefan, deo odgovora na ovu zanimqivost verovatno le`i i u rasprostrawenosti kulta Svetog Stefana u Vizantiji, prvog svetiteqa koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomu~enikom.

Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemawi} i patron-za{titnik svih vladara iz ove porodice. Wegov lik se nalazio na reversu vladarskog pe~ata kao i na bazi kovanica.

Ovo je bio i razlog vi{e da kraqevi iz dinastije Nemawi}a pored svog imena dodaju i ime Stefan.

vi{e od dva veka.

Ime je dobila po svom osniva~u Stefanu Nemawi koji je bio veliki `upan Ra{ke i vladar koji je udario temeqe stvarawa mo}ne srpske dr`ave u sredwem veku.

Dinastija je dala jedanaest vladara od kojih je posledwi bio car Stefan Uro{ V poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine.

Sve su ovo, mawe-vi{e poznate su ~iwenice koje }ete prona}i u svakom uxbeniku iz istorije.

Me|utim, ono {to je mawe poznato jeste da, iako su se svi vladari ove dinastije zvali Stefan, nijednome od wih to zapravo nije bilo pravo ime. „Onaj koji je krunisan“ Prvi koji je, svesno ili nesvesno, zapo~eo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemawa.

Vladika Nikolaj Velimirovi} navodi da ime Nemawa, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebqeno me|u hri{}anskim Srbima, a svakako ne me|u onim uglednijim - prin~evima, `upanima i vojvodama, odnosno sve do doba Stefana Nemawe. Wegovo li~no ime bilo je Nemawa i

kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena.

Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebqavao osniva~ dinastije, a kasnije i svi wegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smislu zna~i kraq/vladar.

Stefan je mu{ko ime gr~kog porekla. Dolazi od re~i „Stephanos“ {to zna~i „venac, kruna“.

Stefan je zapravo „onaj koji je krunisan, koji je oven~an“. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraqevi - engleski, ma|arski i poqski, a nakon Stefana Nemawe i svi wegovi potomci, naslednici srpskog prestola.

Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i li~no

ime — Stefan Prvoven~ani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemawa II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uro{ I, Stefan Dragutin, Stefan Uro{ II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uro{ III De~anski, Stefan Uro{ IV Du{an, i Stefan Uro{ V. Ime Stefan dodavali su u ~ast osniva~a dinastije, tradicije, ali i simboli~ne potvrde wihovog prava da vladaju.

Nemawi}i se, u do danas sa~uvanim pisanim izvorima, po pravilu pojavquju potpisani samo zajedni~kim vladarskim imenom Stefan, a wihova li~na imena koja su dobili po ro|ewu, re|e su zapisivana.

R. N.

GLAMO^KO GLUVO KOLO:

Ponos Li~ana i Kraji{nika, najboqe narodno kolo u Evropi, a od 1982. deo UNESKOVE svetske kulturne ba{tine U `ivotu Li~ana kolo je igralo zna~ajnu dru{tvenu ulogu, mladi su se u kolu sastajali, upoznavali, a stariji bi se oko kola sakupqali i razgovarali o dnevnim doga|ajima i problemima. U kolu u wegovom prvom, delu-{etwi mladi} je govorio o qubavi i dogovarao sastanak sa voqenom devojkom. Posebnu dru{tvenu ulogu imala su tzv. bira~ka kola u kojima su se otvoreno pokazivale simpatije prema momku ili devojci.

U kolu se vr{ila i selekcija devojaka; gledalo se ne samo kako cura izgleda i koliko bogat nakit ima, nego i koliko dugo mo`e da izdr`i igraju}i. U li~kom su se kolu devojke nadigravale na sajmovima i zborovima igraju}i do iznemoglosti: koja zadwa ostane – najzdravija je.

Nekada davno kolo su mogle da igraju samo udava~e, a ona koja uspe da do kraja odigra gluvo kolo dokazala je da je fizi~ki potpuno zdrava i spremna za brak.

U Li~ana je poznato gluvo kolo koje se igra bez instrumentalne pratwe. Jedno od najpoznatijih gluvih kola je |ikac.

Tokom igrawa samo se ~uje komanda kolovo|e, zveckawe toka na ~ermama momaka, |endara na prsima devojaka i veoma nagla{eni udarci stopala igra~a. Kolo je dobilo ime po re~i |ikati, |isati ili |ipnuti, {to zna~i sko~iti, skakati, visoko sa poskocima igrati, jer je to osobenost ovog kola.

Ovo kolo igra se i u drugim krajevima dinarskog kraja; na Kordunu se zove |ikac, u Bukovici bukova~ko kolo, a u Bosanskoj Krajini glamo~ko kolo. U kolu |ikac akcenat nije na lepoti igrawa, ve} na snazi momaka i devojaka. \ikac je veoma `ivahno i energi~no kolo, a izvo|a~i ga, uhva}eni u krug licem u lice, dr`e}i se ~vrsto za ruke, sa polusavijenim telom i kolenima, sa ra{irenim nogama, izvode grubo, o{tro i iz sve snage, da se zemqa trese, pod komandom kolovo|e, koji svojim gromoglasnim komandama, odre|uje na~in i tempo igrawa. U ovom kolu je posebno nagla{eno udarawe

nogama odnosno stopalima o podlogu, telo se oslawa na ~itavo stopalo, (tabanawe).

Igra se slobodno, opu{teno, bez ~vrstih pravila (koreografije), slu{a se i postupa po komandi kolovo|e, prema prethodno taksativno navedenim komandama.

Na komandu “kreni kolo“ igra~i kre}u levom nogom u levu stranu, kora~awem i tabanawem tri puta, a ~etvrti iskorak desnom nogom prema centru kola (unutra), nakon toga opet tri koraka, pa tabanawe u mestu, pa poskakivawe, pa tako naizmeni~no redom, s tim da se o{trina igre i tempo sve vi{e poja~ava i igra~i poneseni igrom ne znaju da stanu, a prostor na

kome se igra biva sve mawi, pa dolazi do izvijawa kola. Tada kolovo|a komandom “obrni kolo“, na trenutak razdvaja kolo i okre}e ga u suprotnom smeru za 180 stepeni, tako da igra~i dolaze u polo`aj da su okrenuti le|ima jedni prema drugima odnosno prema centru kola. Na komandu kolovo|e “povrati kolo“, igra~i se ponovo vra}aju u prvobitan polo`aj licem u lice, i spajaju se ponovo u krug. Kada se kolo sve ja~e zahuktava i ubrzava, na komandu kolovo|e “Kolo stoj!“ ili “Veli Kosta, da je kola dosta!“ kolo staje.

Poznata gluva kola su i vujaqka i zmije.

Vujaqka bi se igrala obi~no zimi na snegu, a osim poskakivawa izvodile bi se razne figure.

Kolo zvano zmije po~iwe lagano a zatim ide sve br`e. Igra~i se uhvate u otvoreno kolo, ruke su im prekr{tene napred tako da im desna ruka ide preko leve ruke desnog igra~a. Pretposledwi igra~ dr`i posledweg svojom desnom rukom, a ovaj wega obema rukama oko vrata. Kolovo|a vodi kolo sve `ivqe oko zadwa dva igra~a u `eqi da se zmija tako zamota da se posledwi igra~i sru{e.

Glamo~ko gluvo kolo je dva puta progla{avano za najboqe narodno kolo na evropskom kontinentu, UNESKO ga je 1982. uvrstio u svetsku kulturnu ba{tinu.

M. T.

AUSTRALIJA NOVE MERE U BORBI PROTIV KORONA VIRUSA U VIKTORIJI

^etvrtak 21 ^etvrtak1.1.oktobar oktobar 2020.

2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ukinut policijski ~as u Melburnu Policijski ~as u Melburnu ukinut je dono{ewem novih mera u Viktoriji, kojim se ubla`avaju ograni~ewa kao deo borbe protiv Korona virusa. Mere su donesene u trenucima kada je dnevni prosek novozara`enih u Melburnu dostizao i 400 osoba na dan, dok je taj broj u trenutku ubla`avawa mera 22,1.

we je dozvoqeno u krugu od 5 kilometara od mesta stanovawa ili radnog mesta (za radnike koji imaju dozvolu za posao).

VEN^AWA - Ograni~ewe od 5 osoba ukupno, ukqu~uju}i mladence, kao i dva svedoka u zatvorenom prostoru.

VERSKA OKUPQAWA - Ograni~ewe od 5 osoba plus verski vo|a za sve ceremonije na otvorenom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

MASKE ZA LICE - Obavezno je no{ewe maske koje pokriva nos i usta.

POLICIJSKI ^AS - Ukinut od ponedeqka, 28. septembra u 5 ~asova ujutru.

ODLAZAK U KUPOVINU - Nema ograni~ewa u broju ~lanova doma}instva koji mogu da idu u nabavku namirnica.

OBDANI[TA - Dozvoqena za svu decu, dozvola nije potrebna. U slu~aju obdani{ta, ne uzima se u obzir ograni~ewe od 5 kilometara od mesta stanovawa.

OKUPQAWA NA JAVNOM MESTU NAPOQU - Svi ~lanovi jednog doma}instva ili ukupno 5 ~lanova dva doma}instva na jednom mestu. Kazne za nedozvoqena okupqawa napoqu ili u privatnim ku}ama i do 5 hiqada dolara.

REKREACIJA I VE@BAWE - Ve`ba-

INDUSTRIJA - 127 hiqada radnika je u ponedeqak novim merama vra}eno na svoja radna mesta. To je za 27.000 radnika vi{e od onoga {to je prvobitno predvi|eno u okviru drugog vladinog koraka iz faze ~etiri zakqu~avawa.

Smawewe broja radnika vi{e se ne}e odnositi na skladi{ta, po{tanske i distributivne centre, supermarkete i distribuciju hrane.

Trgovina na veliko koja ranije nije bila dozvoqena otvori}e se na 67 procenata od uobi~ajenog dnevnog nivoa radnika.

PRERADA MESA I MORSKE HRANE Kapacitet radne snage pove}an je na 80 procenata za preradu mesa i morskih plodova. Pove}ana na 90% za `ivinu.

SERVISIRAWE VOZILA

Dozvoqeni redovni servisi i sigurnosni pregledi za ~amce i vozila.

VAWSKI LI^NI TRENING Ograni~ewe za dve osobe plus li~ni trener.

RAZLOZI ZA NAPU[TAWE KU]E

Tokom takozvanog „drugog koraka“ koji je na snazi u Viktoriji od ponedeqka 28. septembra, jo{ uvek postoje samo ~etiri razloga zbog kojih mo`ete napustiti dom, a morate ostati „lokalni“ (na udaqenosti od pet kilometara od ku}e): 1. Nabavka hrane i potrebnih namirnica

Kitovi, pomor i Australija:

KAKO SU SE KITOVI NASUKALI?

Vi{e od 350 kitova uginulo je tokom najgoreg nasukavawa u istoriji Australije Veliki pomor kitova koji su se nasukali na obali Tasmanije pre`ivelo je 108 sisara, ka`u stru~waci.

Veruje se da u luci Mekvori na zapadnoj obali Tasmanije nema vi{e `ivih kitova.

Vi{e od 350 kitova uginulo je tokom najgoreg nasukavawa istoriji Australije.

Sada se radi na tome da se sa obale uklone le{evi, od kojih je 15 sahraweno u moru.

U izve{taju koji je objavila lokalna vlast potvr|eno je da je 108 pre`ivelih kitova pu{teno van luke da slobodno plivaju.

Kris Karlion, biolog koji se bavi o~uvawem morskih vrsta nazvao je ovaj rezultat „fantasti~nim“ - posle velikih petodnevnih napora spasila~ki tim je vratio kitove u dubqe vode. „Imali smo problem samo s jednim tokom no}i, {to je dobar rezultat, s obzirom da smo ih 20 pustili da slobodno

Hrabri spasioci vratili 108 sisara u okean plivaju“, rekao je doktor Karlion.

Najmawe ~etiri kita morali su da uspavaju po~etkom nedeqe , jer su bili previ{e iscrpqeni da bi ih spasili.

Sada rade na tome da iz luke iznesu le{eve. To bi moglo da potraje danima i zavisi od vetra, plime i drugih uslova, navodi se u saop{tewu lokalnih vlasti.

Petnaest kitova su zakopali u moru, poku{avaju}i time da re{e problem izno-

2. Pru`awe nege iz saose}ajnih razloga ili da biste potra`ili medicinsku pomo} 3. Ve`bawe ili rekreacija na otvorenom 4. Za dozvoqeni rad ili obrazovawe 5. U grupi ste onih koji se po novim pravilima vra}aju na posao Ostale va`ne promene ukqu~uju otvarawe obdani{ta za svu decu i ponovno uspostavqawe u~ewa „licem u lice“ za sve u~enike osnovnih {kola u Melburnu od 12. oktobra.

Prosek novozara`enih u Melburnu je u trenutku dono{ewa novih mera 22,1 slu~aj dnevno.

{ewa ostataka, rekao je Rob Bak, menaxer i kontrolor Slu`be za parkove i za{titu divqih `ivotiwa. „Skupqawe i odno{ewe ostataka radimo uz pomo} kompanija za akvakulturu, ~ija oprema i stru~nost je jako bitna za ishod ove sitacuje“, dodaje on.

Lokalcima je re~eno da se ne pribli`avaju toj oblasti dok je proces uklawawa u toku.

Ovo nasukavawe bilo je jedno od najve}ih do sada zabele`nih u svetu.

Prethodan sli~an slu~aj zabele`en je u zapadnoj Australiji 1996, kada se nasukalo 320 kitova.

Nije u potpunosti jasno za{to su se kitovi nasukali, ali se za ovu vrstu - pilote - zna da vole pla`e.

Ne smatraju se ugro`enom vrstom, iako ukupan broj ove vrste kitova u prirodi nije poznat. Postoje razne teorije za{to se kitovi nasukavaju na obali.

Neki stru~waci ka`u da `ivotiwe postanu dezorijentisane tokom jurewa za plenom. Drugi veruju da jedan kit mo`e gre{kom da povede celu grupu do obale.

Istra`iva~i veruju da ovakve grupe odlaze na pla`e jer wihov sonarni puls ne mo`e da otkrije obalu u plitkoj vodi.

Kitovi piloti nasukali su se na ovom podru~ju u ponedeqak.

Spasioci su izbrojali 270 kitova, ali su tokom leta helikopterom prona{li jo{ 200.

22

^etvrtak 1. oktobar 2020.

IN MEMORIAM

"SRE]AN SAM [TO QUDI VIDE HUMANOST U MOJIH FILMOVIMA"

Odlazak velikana Gorana Paskaqevi}a Moj motiv je bio i ostao - qudska pri~a. I u najobi~nijoj qudskoj pri~i ima elemenata koji zavre|uju pa`wu umetnika. A mi `ivimo na prostoru na kome se okolnosti, na`alost, postaraju da onome {to bi mogla biti obi~na qudska pri~a dodaju razne dimenzije, re~i su Gorana Paskaqevi}a.

Taj grandiozni stvaralac, zaqubqenik i posve}enik sedme umetnosti, posle kra}e bolesti s kojom se uzdignute glave i sna`nog duha nosio do posledweg trenutka, preminuo je 25. septembra u Parizu, u 74. godini.

18 IGRANIH FILMOVA A kako to ponekad biva kad su velikani u pitawu, napomiwe Radoslav Zelenovi}, iako to, razume se, niko nije re`irao, s ovoga sveta oti{ao je uz sve~ano progla{ewe da je laureat nagrade "@ivojin @ika Pavlovi}", na otvarawu LIFE festivala re`ije u Leskovcu.

- Malo je re}i da me vest strahovito pogodila. Znamo se 50 godina. Jo{ od 1970, kada sam poku{avao da upi{em FAMU u Pragu i imao problema sa sme{tajem, a on me pozvao da budem ilegalac kod wega u studentskom domu. Kao i svi veliki autori, i Goran je bio osoben na svoj na~in. Wegova karijera po~iwe 1969. sa studentskom ve`bom, filmom "Pan Hrska" koji }e se, upravo zbog svoje izuzetnosti, mnogo godina kasnije na}i i u wegovim retrospektivama u najve}im svetskim centrima poput Wujorka, Londona... Radio ga je na drugoj godini, a bio je zabrawen u tada{woj ^ehoslova~koj zbog na~ina na koji tretira radnika. @ivo se se}am beogradske premijere wegovog diplomskog filma "Legenda o lapotu". Iako je bio kratkometra`ni, uznemirio je gledali{te. Bio nagra|en. Iz ove, kasnije, perspektive mo`emo re}i da se ve} u tom filmu videlo ne{to {to je bilo jedno od obele`ja wegovog vanrednog rediteqskog rukopisa: svi wegovi igrani filmovi nose neku istinitost kao da su dokumentarni. Bio je vrlo vredan i posve}en iako je o tome vrlo malo ili nimalo govorio. Ali podaci govore. Od 1976. i "^uvara pla`e u zimskom periodu" do 1998. snimio je 12 filmo-

va. Dakle, na mawe od dve godine - film. Bavio se i produkcijom.

Wegovi filmovi produkciono su podr`avani od Indije do Italije.

Ne znam za{to u medijima, sada povodom wegove smrti, naj~e{}e se pomiwe da je uradio 13 igranih

filmova. To nije ta~no. Uradio ih je 18. Po~etkom godine smo ne{to oko toga razgovarali pa je rekao da planira jo{ dva, da zaokru`i na 20.

Zelenovi} isti~e blistavost Paskaqevi}eve filmografije,

A SVE JE PO^ELO TAKO [TO JE CEPAO ULAZNICE U KINOTECI Goran Paskaqevi}, koji je preminuo u 74. godini u Parizu, jedan je od najzna~ajnijih doma}ih filmskih stvaralaca zbog ~ijih se ostvarewa nadaleko ~ulo za Srbiju. Bio je rediteq i scenarista poznat ne samo u na{oj zemqi, ve} i u Evropi i svetu.

Ro|en je 22. aprila 1947. godine u Beogradu, ali je odrastao u Ni{u. Diplomirao je filmsku re`iju na Pra{koj akademiji. Re`irao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd, a prvi dugometra`ni igrani film "^uvar pla`e u zimskom periodu", snimio je 1976. Napravio je vi{e 30 dokumentarnih i 18 igranih filmova.

Re`irao je filmove "Pas koji je voleo vozove", "Zemaqski dani teku", "Poseban tretman", "Suton", "Varqivo leto '68", "An|eo ~uvar", "Vreme ~uda", "Tango argentino", "Tu|a Amerika", "Bure baruta", "Kako je Hari postao drvo", "San zimske no}i", "Medeni mesec"...

– Ro|en sam u Beogradu 1947, ali su se moji roditeqi rano razveli, pa sam odrastao u Ni{u kod babe i dede. Sre}an sam {to sam detiwstvo proveo sa wima. U Ni{u je `ivot zaista pulsirao. Sa 16 godina dolazim u Beograd, jer se baba razbolela od `utice. Majka je jo{ ranije insistirala da do|em u prestonicu, ali nisam `eleo i sa 16 godina sam se te{ko rastao od Ni{a. Imao sam 17 godina kad sam u Jugoslovenskoj kinoteci pogledao ciklus italijanskog neorealizma.

Naime, moj o~uh je radio u kinoteci i ja sam od wega dobio zadatak da na ulazu cepam ulaznice i tako sam mogao da gledam filmove, ali i da dovodim svoje goste. Drugare sam uvek mogao besplatno da uvedem.

– Kad sam odlu~io da budem filmski rediteq, svi u mojoj porodici, osim o~uha Filipa A}imovi}a, bili su protiv. Smatrali su da je to krajwe nesigurno, me|utim, ja sam istrajao u svom naumu. Zavr{io sam jednu od najboqih {kola u Pragu, imao sam sre}u da su me primili. Tada je studirawe u ^ehoslova~koj bilo jeftino – mi smo za wih bili Zapad. Danas je skoro nemogu}e studirati na toj akademiji, jer je {kolarina izuzetno visoka. Mi smo u ono vreme bili povla{}eni, jer su nas oni tretirali kao bratsku socijalisti~ku zemqu, pa nam nisu napla}ivali {kolarinu, ali je morao da se polo`i prijemni ispit, koji je bio veoma surov.

osvr}u}i se na ~itav niz naslova, me|u kojima i na "Poseban tretman", koji je privukao veliku pa`wu i u Kanu, "Vreme ~uda", "Tango Argentino", "Tu|a Amerika", "Kad svane dan"...

- U vrhu wegove filmografije je svakako “Varqivo leto ‘68”, film koji je radio kao oma` ~e{koj {koli i ~e{kim rediteqima, podsetimo, nije u{ao u selekciju Pulskog festivala jer je oceweno da je nedovoqno komunikativan. Svi smo svedoci da je vreme to demantovalo, ali ono {to ho}u da ka`em je da takve stvari, a bilo ih je, nisu demotivisale. Nije odustajao niti se wegova zanesenost filmom, wegova posve}enost dovodila u pitawe.

Osobenost Paskaqevi}evog rukopisa je i ta da su mu filmovi intimisti~ki a, s druge strane, naj{ire prihvatani, gledani jer svako se tu na|e, prepozna, biva ponesen. I jo{ ne{to: junaci wegovih filmova su neretko gubitnici, ali on svoje junake zastupa, na wihovoj je strani. Majstor duhovitosti koja nosi te`inu kao i te`ina u kojoj se krije duhovitost. Ne znam mnogo autora koji su imali toliko svetskih nagrada i retrospektiva u svetu kao on, da pomenem samo onu u presti`nom MoMa muzeju u Wujorku 2008. kojom prilikom tamo{wa {tampa zaista nije {tedela re~i hvale - ka`e Zelenovi}. ]UTIM, [TA ]U Na tim retrospektivama u svetu ili kada je dobijao priznawa, primerice u Solunu za `ivotno delo, isticano je, izme|u ostalog, da Paskaqevi} pravi velike filmove o malim qudima. Upe~atqivi i dirqivi su bili i razgovori sa publikom nakon projekcija, na primer, u Londonu (u Britanskom institutu za film), Bratislavi, Moskvi, Be~u, Wujorku, gde je “Bure baruta” doslovce diglo gledaoce na noge...

- [ok. Igrali smo predstavu “Gospo|ica” u Jugoslovenskom dramskom kad je stigla stra{na vest. Svi smo zanemeli, pomisli ~ovek kako `ivimo u vremenu nepravednih, neo~ekivanih smrti ka`e Voja Brajovi}.

Za}uti, a potom dodaje: - Izuzetan, veliki, veliki rediteq. Usudi}u se da ka`em - bez

obzira na nagrade koje je ovde dobijao, mislim da nije na pravi na~in ni u dovoqnoj meri prepoznato kakav je to stvaralac bio.

Ne znam... Da li treba neko da umre pa da o wemu govorimo onako kako zaslu`uje? Zajedno smo radili samo jedan film, “Bure baruta”, ali kao glumac mogu re}i da je fantasti~no radio s glumcima. Skoro sam na TV-u gledao “Pas koji je voleo vozove”. Antologija. Ili “Poseban tretman”, ili... da ne nabrajam... Pogledajte {ta je svako od glumaca uradio u tim ulogama! Wegovo zalagawe za `ivotiwe kao i za qude, i zdraviju dru{tvenu klimu su posebna pri~a. Uz umetni~ke, odlikovali su ga i qudski kvaliteti. Nema ga, a mi se sad setili da treba da budemo ponosni {to smo ga imali...

- veli Voja Brajovi} U wegovoj qudskosti i toplini, napomiwe Mira Bawac, isijavalo je i wegovo detiwstvo sa babom i dedom u Ni{u, i stasavawe u Kinoteci u Beogradu uz o~uha, i studije na ~uvenoj pra{koj akademiji, i posve}enost porodici, sinovima Vladimiru i Petru, koje je imao iz dva braka, i mirno}a koja mu je uz qubav obele`ila `ivot u gotovo tridesetogodi{wem braku sa Francuskiwom, divnom Kristin...

- Jedan od na{ih i ne samo na{ih najve}ih rediteqa. Rediteq koji je napravio pola moje filmske karijere. Li~ni prijateq. Stra{no me pogodila vest.

Pre deset-petnaest dana sam ga zvala telefonom, da se ~ujemo, porazgovaramo, kao {to smo neretko ~inili. I nije bilo odgovora. Telefon je }utao. I ja sad }utim, {ta }u - rekla je Mira Bawac.

A kada je na filmskom festivalu u Solunu dobio nagradu za `ivotno delo, Goran Paskaqevi} je optu`en da je balkanski humanista. Upitan za pomenutu ocenu, rekao je: „Humanost nije prisutna samo na Balkanu ili u ‘slovenskoj du{i’, nego bilo gde u svetu. Ili je ima ili je nema. Verujem da je u mojim filmovima ima, i sretan sam {to je prepoznaju gledaoci i kriti~ari {irom sveta kao osnovno obele`je mog filmskog stvarala{tva.”

M. T.

LITERARNA STRANA Dru{tvo od pet mladi}a i dvije djevojke gaze uskom {umskom stazom. Uputili su se ka jednoj napup{tenoj lova~koj kolibi ispred koje, ve} sedam godina, kampuju o prvomajskim praznicima. Kre}u}i se u koloni, oni razbijaju ti{inu prirode svojim bezazlenim {alama, smijehom i reminiscencijama na sredwo{kolske dane.

– Ona wemu ne samo da je odsjekla mu{kost, da ‘proste dame, nego to {to je odsjekla pri{ila je sebi, pa sad gazduje…

– re~e `alobnim glasom Du{an, de`urni klovn ove grupe, komentari{u}i bra~ni `ivot davna{weg druga iz klupe sa kojim je presjedio ~itavu gimnaziju.

Prijateqi koje je predvodio mu uzvrati{e smijehom i on, okre}u}i glavu prema wima sa namjerom da jo{ ne{to doda, ugleda sklup~anog poskoka u visokoj paprati pored staze.– Ej vidi, zmija. – re~e pomalo zbuweno upiru}i prstom u otrovnicu.

Ne shvataju}i ga ozbiqno, oni kroz smijeh refleksno pogleda{e u pravcu u kojem je pokazivao, a smijeh se odjednom pretvori u zaglu{uju}i vrisak jedne od djevojaka. Poskok nije reagovao. Bilo je o~igledno da je svoja ~ula usmjerio ka ne~em drugom.

– Hajde da ga snimamo kao na Diskaveriju! – predlo`i Tijana, studentica medicine, koja je svoj strah krila usiqenim uzbu|ewem zbog ovog susreta.

Poskok je mirno posmatrao travu i ne obra}aju}i pa`wu na upla{ene posjetioce, skamewen, ne{to ~ekao. U grudima svih, krili oni strah ili ne, poskok je prouzrokovao praiskonski nemir, a wegov rog na glavi, crni rombovi i pore na tijelu u najmawu ruku odvratnost.

– Idite vi do kolibe, a ja }u ostati sa Tijanom ako ve} `eli da je snima. – predlo`i im Gavrilo, visoki momak prijatne spoqa{nosti i ledeno plavih o~iju.

Tijana za`eli da se pobuni, ali na kraju ni{ta ne re~e.

– Mo`e – re~e Du{an – neko i wih mora da ~uva. Ajmo cure! – zapovjedi on sa osmjehom gledaju}i u namrgo|enog Bogdana koji grle}i svoju djevojku oprezno nastavi put.

Gavrilo i Tijana osta{e da posmatraju poskoka. Rijetki da{ci vjetra nanosili su razli~ite mirise procvjetalog drve}a.

Polenova pra{ina je lebdila u vazduhu i primjetiv{i to Gavrilo re~e: – Ovako mora da izgleda pakao onih {to boluju od bronhijalne astme.

– Aha… – nezainteresovano odgovori Tijana vade}i kanonovu kameru iz ruksaka.

– Jo{ ti samo nedostaje beretka pa da bude{ kao Bergman. – pokloni joj Gavrilo traqavi kompliment, a ona mrze}i sebe {to ne zna ko je taj Bergman ni{ta ne odgovori.

Misle}i da je rekao glupost Gavrilo u}uta, zapali cigaretu i sjede na obli`wi

DU[KO PEJI]

"Voleti nikad nije besmisleno":

Zmija

Vanvremenske mudrosti Milo{a Crwanskog "Od svih nas jedino je Crwanski ro|eni pisac", govorio je Ivo Andri}...

paw. Tijana za{ti}ena svojim zanimawem po~e da razmi{qa.

Zmija je ostala nepomi~na.

Gavrilo je bio jedan od onih inteligentnih mu{karaca koji se nikada nije trudio da bude razli~it. Bio je dovoqno pametan da zakqu~i kako svi ti koji te`e da budu razli~iti postaju sli~ni jedni drugima.

Uvijek ista vojni~ka frizura, ista skladna tjelesna figura, smiren, rezervisan i nekako nadmeno hladan, plijenio je ozbiqno{}u ali je nije nametao drugima.

Malo je pri~ao, pa je iz tog razloga wegova rije~ bila po{tovana kada bi je izustio.

Tijana ga je kao svog sredwo{kolskog druga i kolegu sa fakulteta smatrala pametnom i darovitom, ali tako|e i izuzetno dosadnom osobom koja ne bere „prezrele plodove mladosti“, ve} `ivi skoro mona{kim `ivotom. ^udilo ju je {to on nikada nije imao djevojku, ali kad god bi ona raskinula sa nekim od svojih momaka ova ~iwenica ju je neobja{wivo tje{ila.

Mrzila je wegovo ogromno znawe o svemu i sva~emu. Kad god bi wih dvoje ostajali nasamo, on bi se iz nekog razloga propri~ao i na svaku wenu re~enicu davao, za wu nerazumqive, reference, preporu~ivao crno–bijele filmove i ruske romane iz 19. vijeka. To je wu lijepu i od svih veli~anu ~inilo inferiornom, zapravo nemo}nom pred jednim mu{karcem.

Gavrilo je gledao kro{we borova i vjeverice kako se pewu po wima, a Tijana postav{i samosvjesna, po~e se osje}ati glupo sa kamerom u rukama. Stati~na zmija joj prestade biti stra{na i zanimqiva, opijaju}i osje}aj neposredne opasnosti u woj

gasnu, te ona spusti kameru i nasloni se na stablo blizu Gavrila.

– Za{to ne}e da se pomjeri? – upita ga ona razo~arano.

Gavrilo okrenu svoje zale|ene plave o~i prema woj i ona se neznatno upla{i.

On je upita: – Zna{ li da u Bibliji pi{e: „Budite mudri kao zmije.“ – Za veliko ~udo znam! – odgovori mu ona bezvoqno.

– Ja nisam dobar tuma~ i vjerovatno grije{im, ali…

– Ne budi la`no skroman! – prekori ga ona.

– U redu. – mirno joj re~e, ustade, baci cigaretu i krenu prema woj pa nastavi – Meni to zna~i da ~ovjek, kao i zmija, treba biti hladan, strpqiv i fokusiran ma {ta da se de{ava oko wega, ali kada do|e wegov trenutak treba da djeluje brzo, precizno… takore}i smrtonosno! – on naglasi pri{av{i joj na pedaq od uzbu|enih zejtiwavih o~iju.

Gavrilu se po~e{e {iriti zjenice i ona dva lednika {to bijahu wegove o~i se istopi{e i pretvori{e u u`arenu tropsku no} punu opasnih avantura. On krenu da je poqubi, ali ba{ u tom trenutku paprat se po~e tresti i wih dvoje skrenu{e pogled ka poskoku koji je upravo ulovio poqskog mi{a.

– Eto! Sad zbog tvoje dosadne pri~e nisam ni{ta zanimqivo snimila. Ba{ me nervira{! – re~e Tijana i brzim korakom krenu ka kolibi. Gavrilo razo~arano krenu za wom.

Zmija nestade pod nekim kamenom.

Ne ka`em da mi nije `ao {to sam poginuo, ose}ao sam {tavi{e da bih mogao budu}oj Srbiji korisno da poslu`im Sin Branislava Nu{i}a, Strahiwa Ban, bio je deo stvarawa istorije... Poginuo je u Prvom svetskom ratu, imao je samo 19 godina, bio je jedan od ~uvenih 1300 kaplara. U mnogome je podse}ao na svog oca,

^etvrtak 1. oktobar 2020. 23

a ostala su i pisma koje je sa fronta slao voqenoj devojci i porodici.

Kad se dobrovoqno prijavio za vojsku, otac ga savetuje da malo pri~eka, a Strahiwa pita Branislava:

Branislav Nu{i} sa suprugom Darinkom, sinom Banom i }erkom Gitom

- Kojim pravom odvra}a{ mene kada si tu|u decu 1908. upisivao u dobrovoqce?

I bez premi{qawa prijavquje se kao dobrovoqac. Bio je rawen, pa je vra}en u Skopqe, ali zahteva da se vrati na front. Te 1915. godine bio je te{ko rawen u borbi kod Po`arevca, a pismo mu je na|eno u xepu od {iwela: - Dragi o~e, ne `ali za mene. Ja sam bio na braniku otaxbine za ostvarewe onih velikih na{ih ideala koje smo svi mi tako slo`no propovedali 1908. godine.

Ne ka`em da mi nije `ao {to sam poginuo, ose}ao sam {tavi{e da bih mogao budu}oj Srbiji korisno da poslu`im, ali, takva je sudbina. Deda, mama i ti oprostite mi.

Gitu i Mimu pozdravi. Tvoj sin Ban".

Na pole|ini koverta, bilo je napisano: "Molim onoga, koji me na|e mrtvog, da ovo pismo neizostavno preda adresatu."

Vest o smrti voqenog sina potpuno je slomila Nu{i}a, koji dugo posle toga nije izlazio iz ku}e niti pisao komedije. R. N.

Milo{ Crwanski je u svom mladi}kom dobu slu`io je vojsci u Prvom svetskom ratu, gde je spoznao pusto{ i razor ratovawa, koji je u wemu ostavio dubok trag.

Nakon rata, Crwanski po~iwe da `ivi `ivot putnika. Radio je u diplomatskim predstavni{tvima u Berlinu, Rimu, Lisabonu i Londonu. U Londonu se dugo zadr`ao jer nije hteo da se vrati domovini – komunisti~koj Jugoslaviji, ~iji re`im nije podr`avao. Godine 1965, ipak se vra}a u Jugoslaviju gde i umire 12 godina kasnije.

- Od svih nas jedino je Crwanski ro|eni pisac - jednom prilikom je rekao Ivo Andri}.

Ovaj opis sasvim sigurno odgovara Crwanskom, wegov stil izra`avawa je uvek bio druga~iji i autenti~an, sumatristi~ki…

Dela po kojima se Crwanski pamti su Dnevnik o ^arnojevi}u, Seobe, Druga kwiga Seoba, Lirika Itake, Qubav u Toskani.

Izdvajamo pojedine od mnogobrojnih citata Milo{a Crwanskog koji nam govore o `ivotu, qudima, no}ima i zvezdama... lll Ne, ne postoji nikakva zajednica qudi. Pri~a je to. Postoji samo samo}a ~oveka. lll Le`a}u po ceo dan u travi i gleda}u u nebo. Svaki dan }e imati novu boju. I te boje umiri}e moje o~i, a ja sam sav miran, kad mi se smire o~i. lll ^ovek koji mawe `ivi, a vi{e misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvr|i. Postaje irealan. Propu{ta svetlost i ona se u wemu lomi kao u nekoj prizmi. A poneki pesnik od toga poludi. lll Nisam nikad iskao da me iko prati, uvek sam i{’o s mojim srcem ludim. lll A kad se pogleda ovako u no}?

Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva poqa u mese~ini? Sva ona brda u daqini… grad, krovovi… tamo oblaci… sazve`|a… to nebo puno svetlosti? Kad se pred tim u}uti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno… bez smisla… je li mogu}e da je sve to jedna bezdana praznina? lll Ja nisam vi{e `eqan da me ko voli, nego da svi zavole li{}e. lll Voleti nikad nije besmisleno.

24

FEQTON

^etvrtak 1. oktobar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (11)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Uspani~enom Titu rodila se ideja da se napravi atomska bomba Period izme|u 1936 i 1949. bio je najburniji u `ivotu Stevana Dedijera. Bio je savezni~ki padobranac u Drugom svetskom ratu, ~lan ameri~ke vojne obave{tajna slu`be OSS, koja je prete~a CIA i Titov tajni borac za komunizam u Gr~koj, gde je podr`avao generala Markosa. Pro{ao je padobranski kurs i specijalnu obuku, pa je postao telohraniteq ameri~kog generala Maksvela Tejlora, komandanta 101. leta~ke divizije.

Tokom rata bio je najboqi redov u padobranskoj 101. ameri~koj diviziji. Sam Dvajt Ajzenhauer je dozvolio da po~etkom 1945. pre|e u jugoslovensku armiju. U~estvovao je u tajnoj operaciji "Market Garden" posle iskrcavawa saveznika u Normandiji, koja se nije slavno zavr{ila. To je bio vojni desant, u kome je Stevan Dedijer bio jedan od najboqih. Ta obave{tajna akcija i ugled koji je stekao kod ameri~kih generala pomogli su mu kasnije da se susre}e sa gotovo svim direktorima CIA. Kada se posle rata vratio u Beograd kao ~lan KPJ dobio je obave{tajni zadatak da poma`e gr~kim komunistima i partizanima kako bi zadr`ali vlast u Gr~koj. Protivnici generala Markosa bili su Englezi, koji su posle podele interesnih sfera `eleli da Gr~ku u~ine kapitalisti~kom zemqom i svojim politi~kim satelitom.

Tokom Drugog svetskog rata u Gr~koj je zapo~eo gra|anski rat, jer su se levi~arski i desni~arski pokreti otpora borili jedni protiv drugih, ali su ELAS, levo vojno krilo, i EAM, komunisti~ka organizacija, kontrolisali najve}i deo slobodne teritorije Gr~ke. Kada su desni~ari preuzeli vlast 1946. Komunisti~ka partija Gr~ke (KKE) je povela rat protiv wih.

Jugoslavija i SSSR su tada po~eli u Gr~ku, iz Makedonije, da ubacuju ratne veterane

Stevan Dedijer slepo izvr{avao sve Titove naredbe, {pijunirao i prijateqe i kolege

koji su osnovali Demokratsku armiju Gr~ke. Wen komandant je bio Markos Vafijadis, poznatiji kao general Markos.

Armija je imala baze u Jugoslaviji i koristila se gerilskom taktikom.

Atinska vlada zabranila je rad KKE. Komuniste je stavila izvan zakona, i uvela strogu cenzuru {tampe.

Komunisti iz Jugoslavije, predvo|eni Svetozarom Vukmanovi}em Tempom, sa kojim je bio i Stevan Dedijer, pomagali su gr~kim komunistima i partizanima tako {to su ih tajno snabdevali oru`jem, borcima i novcem. Me|utim, Velika Britanija je uspela sa gr~kom desnicom da potisne komuniste i sru{i generala Markosa, pa je i akcija Stevana Dedijera progla{ena zavr{enom.

Posle Gr~ke iskusni obave{tajac je dobio novi poverqivi zadatak. Josip Broz Tito, Politbiro KPJ i Udba

anga`ovali su Stevana Dedijera da kontroli{e Pavla Savi}a u Nuklearnom institutu "Vin~a" i pomogne da Jugoslavija napravi atomsku bombu. Dedijer, koji o tome ni{ta nije znao, prihvatio je ovaj partijski i tajni obave{tajni zadatak. Bilo je to vreme sveop{teg ludila koje je zapam}eno iskqu~ivo kao "Titovo ne Staqinu i Rezoluciji Informbiroa" i lova na sve komuniste koji su ostali verni Sovjetskom Savezu.

Stevan Dedijer se za vreme Rezolucije IB 1948. godine opredequje za Tita. Svoju lojalnost Partiji je dokazao kada je Udbi uredno prijavio da dr Mirko Markovi} odr`ava veze sa Staqinovim qudima. Ina~e dr Markovi} je, po liniji NKVD-a, u Americi bio Stevanov {ef.

Tih godina se u uspani~enom jugoslovenskom rukovodstvu rodila ideja da se napravi atomska bomba. Toliko su

RAZLAZ SA JUGOSLAVIJOM Po{to je svima bilo jasno da od atomske bombe nema ni{ta Stevan Dedijer odlazi u Zagreb, gde }e do 1957. biti direktor Instituta "Ru|er Bo{kovi}". Te godine objavio je jedan ~lanak o atomskoj bombi i dobija otkaz. U svojim memoarima je zapisao taj momenat: - Kada su me izbacili iz "Ru|era Bo{kovi}a" Bo`o Te`ak, fizi~ki hemi~ar iz Zagreba, pozvao me je da radim kod wega. Potom sam 1960. godine bio u "Nej~eru", to je najboqi svetski ~asopis, objavio duga~ki ~lanak o razvitku nauke u Jugoslaviji. Direktor Te`ak je moje radove metnuo na zid da svako vidi. Onda su po~eli Titovi najbli`i qudi da tra`e na~in kako da me isteraju iz Jugoslavije.

sumwali u atomske fizi~are i nau~nike uop{te, da je ~itav poduhvat direktno bio u nadle`nosti Politbiroa i Udbe.

Pavle Savi} je potpisao obavezu u Centralnom komitetu da }e napraviti bombu za godinu dana. On je u to bio upu}en, jer je radio uo~i rata u Parizu sa Irenom @olio Kiri.

- Me|utim, ne{to se ~udno sa Savi}em doga|alo, po~eo je da vrda. Pavle Savi} je pi{e u memoarima Dedijer - imao neke veze odranije sa Rusima, pa je ispalo da nam sovjetski agent pravi atomsku bombu usred na{eg sukoba. Moj zadatak je, kako mi je Kardeq rekao, bio "da nam pomogne{ da napravimo tu bombu, da vidi{ kako Savi} to radi i za{to stalno odugovla~i!"

Kao vredan partijski kadar morao sam da bez pogovora prihvatim povereni zadatak.

Tito je za potrebe pravqewa atomske bombe osnovao tri nuklearna instituta u Beogradu, Zagrebu i Qubqani. Odvojio je za taj projekat 35 miliona dolara.

Atomska istra`ivawa bila su u delokrugu rada Rankovi}evog pomo}nika za logore, Jovana Kapi~i}a.

I tako je postao direktor Instituta za nuklearna istra`ivawa u Vin~i. Dedijer je Pavla Savi}a zatekao u kancelariji kako telefonira: "Opet nema vode! Hapsi direktora vodovoda." Stevan ga pita:" Pajo, {ta si ti, jesi li `andar ili nau~nik, {to da hapsi{ {efa vodovoda?"

I vrlo brzo je otkrio kako Pavle Savi} sa svojom ekipom ne zna da napravi atomsku bombu. Problem je bio samo kako to da saop{ti politi~kom rukovodstvu.

Stevan Dedijer je pedantno {pijunirao {ta sve Pavle Savi} radi i o tome izve{tavao Politbiro KPJ i Udbu.

Uspeo je da ubedi politi~are da uspostave saradwu sa stranim nuklearnim agencijama, da razmene iskustva i da im tako po{aqe poruku da Pavle Savi} ne ume da napravi atomsku bombu. lll U slede}em broju: Vreme velikih agentura, koje vode tajne ratove je pro{lo

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1. oktobar

1754. - Ro|en je Pavle I Petrovi~ Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je {titio represijom i terorom, a 1798. pristupio je "Drugoj koaliciji" (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona.

Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878. - U Ni{u je otvorena prva gimnazija, a prve {kolske godine je upisano 49 u~enika.

1904. - Ro|en je ameri~ki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najve}ih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. do`iveo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lewingradu.

1910. - Japan je izvr{io aneksiju Koreje i ukqu~io je u Japansko carstvo.

1918. - Predvo|eni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomo} Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. - Radio Beograd je po~eo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama in`eweri Mihajlo Simi} i Dobrivoje Petrovi} su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz u~e{}e peva~a Beogradske opere. U znak se}awa na prvo emitovawe, 1. oktobar je ustanovqen kao dan RTV Srbije.

1926. - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1938. - Nema~ka armija je u{la u ^ehoslova~ku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nema~ke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1979. - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1988. - Mihail Sergejevi~ Gorba~ov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac politi~kih i privrednih reformi, Gorba~ov je bio i posledwi lider Sovjetskog Saveza.

2000. - [irom Srbije nastavqeni su protesti gra|ana zbog nepriznavawa pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Ko{tunice na predsedni~kim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage u{le su u rudnik Kolubara u poku{aju da spre~e {trajk rudara.

2017. - U Kataloniji, jednoj od sedamnaest {panskih autonomnih regija, odr`an je referendum na koji je iza{lo 42,3 odsto od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa, od kojih je za nezavisnost od [panije glasalo je 2,26 miliona. [panske policija zatvorila je 440 bira~kih mesta uz upotrebu sile pri ~emu je povre|eno oko 880 gra|ana i policajaca.

2018. Preminuo je velikan francuske {ansone [arl Aznavur. Tokom sedam decenija karijere, komponovao je 1.000 pesama, a prodato je vi{e od 100 miliona nosa~a zvuka s wegovim pesmama. Glumio je u vi{e od 60 filmova.

NEKA @IVI ]IRILICA

„Dani }irilice“ u znaku qubavi

PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

U

^etvrtak 1. oktobar 2020. 25

ote`anim uslovima zbog pandemije, ali s nesmawenim elanom, i ove godine su u Bavani{tu odr`ani „Dani }irilice”. Na konkurs manifestacije koja neguje srpski jezik i pismo pristiglo je mno{tvo literarnih sastava, likovnih i kaligrafskih radova, ilustracija, lutaka u narodnoj no{wi... Tema ovogodi{weg konkursa bila je re~ – qubav.

Osim o~ekivanog i najmasovnijeg odziva iz {kola {irom Srbije, prilozi su pristigli iz zemaqa u okru`ewu, ~itave Evrope, Ju`ne Afrike i Australije – oda-

svud gde ima Srba i gde |aci neguju tradiciju svog zavi~aja.

– Za razliku od najboqe godine, kada smo imali 6.600 u~esnika na konkursu, ove je u~estvovalo 1.100 |aka. Najbrojniji su literarni radovi jer je wih bilo mogu}e slati elektronskom po{tom, dok je najmawe lutaka, koje su, recimo, iz Australije putovale puna dva meseca – ka`e Vera Sekuli}, predsednica Udru`ewa „Dani }irilice”, organizatora manifestacije. @iri je nagradio radove 88 u~enika i pohvalio jo{ wih 30. Za sve su obezbe|ene diplome i vredne kwige, a za one iz dijaspore i priznawe „^uvar srpstva”.

– Imamo toliko divnih stvari iz na{e ba{tine, koje treba zabele`iti.

Qubavqu, entuzijazmom i dobrom voqom mnogo mo`emo da uradimo. Ovde u Bavani{tu ima takve energije, deca nas u~e i opomiwu i na ono {ta smo zaboravili, {ta je svakodnevni dar qubavi – ka`e profesor Qiqana Simi}, urednica „Vukovog ~itali{ta”, pri Vukovoj zadu`bini, koju su doskora krasili najlep{i likovni radovi konkursa u okviru „Dana evropske ba{tine”. Sada se mogu videti u bavani{tanskom Svetosavskom domu, a naredna stanica im je Beogradski sajam kwiga.

Ako prilike dozvole, po~etkom novembra u Bavani{tu }e biti odr`ana zavr{na sve~anost sabora, „Veliko Acino kolo”,

U~esnici de~jeg sabora „Dani }irilice“ u Bavani{tu

u Svetkovina u Bavani{tu u ~ast srpskog pisma okupila je za 19 godina vi{e od 66.000 |aka iz oko 500 osnovnih i sredwih {kola sa svih pet kontinenata koju uz podr{ku Vukove zadu`bine zajedni~ki pripremaju KUD „Aca Obradovi}”, Biblioteka „Teofilo Dimi}”, Crkvena op{tina Bavani{te, O[ „Bora Radi}” i Aktiv `ena „Duga”.

De~ji sabor „Dani }irilice” utemeqen je 2002. sa `eqom da doprinese o~uvawu jezika i pisma, pesme i igre, starih zanata i obi~aja. Svake godine, kao trag

ostane i „Zbornik” najboqih literarnih radova, kao i niz tematskih publikacija ove svetkovine }irilice, koja je od osnivawa okupila vi{e od 66.000 |aka iz oko 500 osnovnih i sredwih {kola iz Srbije i ~itavog sveta.

Ve} sada je poznato da }e tema narednih, 20. „Dana }irilice” biti re~ – sloboda.

M. T.

SRBIJA, RUSIJA I JEZIK:

Sli~no, pa ni nalik Upravo razlike u zna~ewu re~i koje sli~no zvu~e ~esto su razlog za smeh, ali i povremeni izvor glavoboqa za prevodioce

„Jednom sam tokom rasprave u ve}em dru{tvu vidno iznervirana rekla Tы menя vozbu`dae{ь (Ti me uzbu|uje{), {to ima seksualnu konotaciju, i svi su prasnuli u smeh", ka`e Biqana Markovi}, koja ve} nekoliko godina `ivi u Rusiji.

Ideja da se Srbi i Rusi odli~no razumeju kada poku{avaju da me|usobno razgovaraju svaki na svom jeziku dolazi „delimi~no iz ~iwenice da ruski i srpski me|u imenskim re~ima imaju oko 50 odsto re~i koje se po zna~ewu mogu prepoznati;, obja{wava docent za ruski jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu Jelena Gini}. „Me|utim, jezik ne ~ine samo re~i nego i odnosi me|u wima".

Postojawe zajedni~kih re~i, nadovezuje se wena koleginica, docent Biqana Mari}, „ne zna~i obavezno da sve te re~i imaju isto zna~ewe u razli~itim jezicima".

Upravo razlike u zna~ewu re~i koje sli~no zvu~e ~est su razlog za smeh, ali i povremeni izvor glavoboqa za prevodioce.

Koliko su srpski i ruski jezik zapravo sli~ni?

SRODNOST JEZIKA - MAJKA I MA\EHA Srpski i ruski su poput dalekih ro|aka koji mnogo kolena u pro{lost dele zajedni~kog dedu - prajezik kojim se slu`ila razna slovenska plemena.

Neka plemena su oti{la na istok Evrope i tamo nastaju savre-

Srpska i ruska azbuka

l Ruski i srpski dele 24 slova; l Oba jezika se pi{u }irilicom; l Ruski se ne mo`e pisati latinicom; l Srpska azbuka ima {est slova kojih nema u ruskom (j, q, w, }, |, x); l Ruska azbuka ima devet slova kojih nema u srpskom (й, ё, ю, я, ы, э, щ, ь, ъ); meni ruski, ukrajinski i beloruski (isto~noslovenski jezici), druga na zapad (~e{ki, poqski, slova~ki), a na Balkanu nastaju ju`noslovenski jezici (makedonski, srpski, hrvatski…) „U savremenim slovenskim jezicima utvr|eno je oko 2.000 elementarnih re~i koje su op{teslovenske i nasle|ene iz praslovenskog", obja{wava Mari}, pozivaju}i se na rad akademika Predraga Pipera i wegovu kwigu „Uvod u slavistiku".

To je razlog {to, ako nam je srpski materwi jezik, sigurno mo`emo da uspostavimo osnovnu komunikaciju sa nekim u Pragu, Var{avi, Kijevu i Moskvi. „Naravno, ne{to ve}e sli~nosti postoje me|u jezicima unutar jedne podgrupe, pa su tako ruski, beloruski i ukrajinski me|usobno sli~niji nego, recimo, ruski i srpski", ka`e Mari}.

Me|utim, dodaje, tokom istorijskog razvoja jezika ne samo da su se pojavile gramati~ke razlike, nego i razlike u zna~ewu re~i koje delimo.

Takve razlike ponekad navode na pogre{ne zakqu~ke.

„Imala sam jako simpati~nu situaciju sa detetom kome sam predavala ruski", ka`e Biqana. „On se vodio logikom da ako je pirina~ na ruskom ris, onda risovatь (crtati) ne mo`e da bude ni{ta drugo, no jesti pirina~".

KAD VAS MATERWI JEZIK OMETA U U^EWU Gini} obja{wava, dok razlike mo`emo posmatrati sa mnogo aspekata, jedna od onih koje se prve primete su u na~inu na koji Rusi i Srbi izgovaraju re~i i re~enice.

To potvr|uje i Biqanino iskustvo. „Ruski sam po~ela da u~im sa 19 godina i bilo je te{ko savladati fonetiku, pa ~ak i razaznati {ta Rusi govore", ka`e ona.

Mari} ocewuje da je, zbog ovakvih razlika, „u nekim slu~ajevima lak{e razumeti jednostavniji ruski tekst nego govor".

Govornici ruskog imaju obrnut problem.

Neke re~i koje postoje i u srpskom i u ruskom, ali zna~e razli~ito l vrednый≠vredan - na ruskom zna~i {tetan l obraz≠obraz - na ruskom zna~i lik, ikona l kosa≠kosa - na ruskom zna~i pletenica, kika l vra~≠vra~ - na ruskom zna~i lekar l krasnый≠krasan - na ruskom zna~i crven l `ivot na ruskom zna~i stomak, a `iznь je `ivot l ponos zna~i dijareja, a gordostь je ponos

Ruskiwa Ana Rostokina, koja se u Srbiju preselila nakon studija srpskog u Moskvi, ka`e da joj je posebno te{ko palo pravilo „Pi{i kao {to govori{, ~itaj kako je napisano".

U ruskom, obja{wava ona, jedno od pravila jeste da se svako o koje nije akcentovano ~ita kao a, pa ruska re~ moloko (mleko) zvu~i kao ma-la-ko. „Moja baka je sa severoistoka Rusije, gde se pri~a dijalekat u kojem se svako o, za razliku od Moskve gde sam odrasla, izgovara kao o i ona je govorila mOlOkO, meni je oduvek bilo sme{no", obja{wava Ana. „Kada sam po~ela da u~im srpski, zbog toga imala sam otpor da ~itam sve kao {to je napisano, zvu~alo mi je ~udno i podse}alo me je na provincijalni govor moje bake".

Gini} isti~e da je kod u~ewa srodnih jezika problem {to srpski ometa u usvajawu ruskog i obrnuto. „Sli~nosti ponekad stra{no ometaju. Lak{e je nekad, nau~iti ne{to razli~ito, potpuno novo, nego ne{to srodno i sli~no. Ispadne nekad za nekog sli~no pa ni nalik", zakqu~uje Gini}.

Ponekad iska~u i razlike u tome kako Srbi i Rusi vide svet oko sebe, pa i tako i muvu koja je sletela na zid.

Ana, koja se u me|uvremenu udala u Srbiji, ka`e da ju je suprug

~udno pogledao kad mu je pre neki dan rekla „Muva je sela na zid". „Za Ruse muva sedi, za Srbe stoji i to je jednostavno tako", pomirila se Ana. MUKE PREVODILA^KE Ana, koja se danas profesionalno bavi prevo|ewem, ka`e da uverenost qudi da su je razumeli ponekad zadaje glavoboqe prevodiocima.

Ona se prise}a, na jednom poslovnom sastanku koji je prevodila, a gde su qudi pre{li na razgovor bez prevodioca, atmosfera u prostoriji potpuno promenila kada su srpski predstavnici rekli „Uradi}emo to na obostranu korist".

Korыstь u ruskom ima negativno zna~ewe, pa je zvu~alo kao da se predla`e ne{to ne~asno. „Onda sam ja brzo usko~ila da objasnim da kad Srbi ka`u korist, oni ustvari misle polьza;.

Mari} ocewuje „sli~nost izme|u ruskog i srpskog ipak nije tolika da bi obezbe|ivala apsolutno razumevawe, niti se razumevawe elementarne komunikacije ne mo`e proglasiti poznavawem jezika". „Kada se sve ovo uzme u obzir, jasno je da omalova`avawe truda posve}enog izu~avawu, ruskog jezika mo`e biti prisutno samo u diskursu onih qudi kojima nije strano ni potcewivawe ruske kulture uop{te", zakqu~uje.

R. N.

26

MOZAIK

^etvrtak 1. oktobar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Napeti ste zbog informacija koje o~ekujete ili oko dozvola, papirologije koja vam je bitna za nastavak posla. QUBAV: Nemojte biti iznena|eni ukoliko se voqena osoba povu~e i zatvori u sebe.

Slobodni Ovnovi – mo`e biti nekih interesantnih de{avawa i signala koje vam {aqe osoba koja se prili~no zagrejala za vas. Ne propu{tajte priliku.

ZDRAVQE: Problemi sa stoma~nim delom.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Batalite velike planove, posvetite se onima koji su prakti~ni i koji vam odmah donose rezultate. Period je dobar da po~nete da radite stvari na druga~iji na~in. QUBAV: Dolazi vreme da porazgovarate sami sa sobom i vidite {ta i kako daqe. Slobodne Vage – itekako je mogu} ulazak u tajnu emotivnu pri~u, strasti van kontrole vas mogu uvu}i u wu. ZDRAVQE: Obratite pa`wu na ishranu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Sa {efovima se ne sva|ajte, a gledajte da papirolo{ka pitawa budu zavr{ena na vreme i bez gre{aka. QUBAV: Partner vas iznena|uje prijatno postupcima i re~ima koji vam direktno u du{u zadiru... a onda vas u nekom momentu iznervira.

Batalite nervirawe, u`ivajte. Slobodni Bikovi – suprotni pol se ja~e aktivira prema vama u ovoj sedmici. ZDRAVQE: Nervoza uti~e na spavawe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Da li mo`ete da ostvarite svoje poslovne aspiracije? Naravno da mo`ete – samo je problem u tome {to to ne mo`e da ide odmah, preko no}i. Mora da se pregalni~ki radi, a vi to sad mo`ete. QUBAV: Poku{ajte da svojom inicijativom poboq{ate stawe u partnerstvu, poku{ajte da transformi{ete sebe, a samim tim i odnos sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Ko se ~uva, i Bog ga ~uva.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Pred vama je period koji vam donosi poja~ane poslovne zahteve, ali istovremeno i period koji mo`e doneti va{e „odskakawe“ od ostalih kolega {to se rezultata ti~e. QUBAV: Imate preduslove da provedete lepu sedmicu, ~ak i da podignete strasti na vi{i nivo. Slobodni Blizanci – ima tu de{avawa i u krugu prijateqa i preko dru{tvenih mre`a. ZDRAVQE: Mewajte lo{e navike.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Dok se neke poslovne stvari kre}u i napreduju, druge stoje. Niste u pitawu vi i problem koji dolazi sa va{e strane, problem je u drugim osobama i okolnostima koje su „digle rampu“. QUBAV: Sve {to je vezano za emotivna partnerstva u kojima ste, i}i }e polovi~no. Nemate dovoqno vremena jedno za drugo. Pomozite jedno drugom, podr`ite se. ZDRAVQE: Mentalna optere}enost.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Promene polako po~iwu da nastupaju i u ovoj sedmici vas o~ekuju ve}e poslovne aktivnosti koje }e po~eti da donose rezultate. QUBAV: Vreme velike ~istke, ali istovremeno i vreme velikih sre|ivawa u va{im emotivnim relacijama je zvani~no po~elo. Slobodni Rakovi – jedna osoba }e u{etati u va{ `ivot – privla~nost je ogromna, ali prepreke postoje. ZDRAVQE: Nagla{ena nervoza.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Sve ono {to ste ulo`ili u prethodnih {est meseci u posao, sav trud koji ste pokazali sada }e po~eti da donosi svoja ostvarewa. Ta ostvarewa i daqe idu sporo, ali idu. QUBAV: Prihvatite da se ne{to kod partnera mewa. Ako je pozitivno, lako }emo sa tim. Ako je u nekom po vas negativnom pravcu – poku{ajte da strpqewem i mirom re{avate. ZDRAVQE: Osetqive ta~ke su le|a i zglobovi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Posao vam donosi napetost i tenziju, ali istovremeno donosi i to da se vi pokre}ete i pronalazite na~ine da ga unapredite i osve`ite.

QUBAV: Problem je to {to se sve u va{im partnerstvima odvija druga~ije od onog {to vi o~ekujete i {to vam neke misli i pitawa i daqe kopaju po glavi. Pogledajte u realnost – u realnosti je sada sve u redu. ZDRAVQE: Poradite malo na sebi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Imate ogromnu koli~inu energije koja vam o~as posla mo`e otvoriti neke situacije koje su prili~no dugo bile zablokirane. QUBAV: U{li ste u period u kojem }ete se lak{e dogovoriti prvenstveno sami sa sobom, pa onda i sa voqenom osobom. Slobodne Vodolije – vi }ete u ovoj nedeqi povla~iti ludo hrabre poteze... ZDRAVQE: Problem sa spavawem, mogu}e mawe povrede u nepa`wi.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sada je trenutak da kombinacijom diplomatije, prakti~nosti, re{enosti, dobre organizacije i prodirawa u su{tinu problema – otvorite sebi odli~an poslovni period. QUBAV: Ima}ete ja~u inicijativu prema partneru i svojom aktivno{}u podsticati i wega. Slobodne Device – otvara vam period pun {ansi da se kona~no emotivno stabilizujete i smirite. ZDRAVQE: Nagla{ena napetost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Sve vezano za va{ posao ide kako treba, koliko god vi bili skloni da na prvo mesto stavqate one negativne stvari, a pozitivne gurali u drugi plan. QUBAV: Neka lepa de{avawa – krenu}e intenzivnije izme|u partnera i vas. Stvari se mewaju na boqe. Slobodne Ribe – ne~ija inicijativa prema vama se poja~ava i vi se ovaj put ne}ete sklawati niti pobe}i. ZDRAVQE: Problem sa zubima.

OBELE@ENO 106 GODINA OD BITKE NA MA^KOVOM KAMENU:

Se}awe na div heroje Navr{ilo se 106 godina od ~uvene Bitke na Ma~kovom kamenu, izme|u Qubovije, Krupwa i reke Drine, gde se potocima lila krv srpskih junaka i austrougarskih bojovnika.

Uz parastos, koji su slu`ili, kod Spomen-kostur-

nice palim junacima, prire|en je bogat umetni~ki program, uz intonirawe dr`avne himne "Bo`e pravde" i istorijski ~as, koji je priredio profesor Sreten Cvetojevi}, ugledni istori~ar i po{tovalac divova sa Ma~kovog kamena, Drine, pa sve do Kajmak~alana i Soluna.

Govore}i o borbama na Ma~kovom kamenu sredinom septembra 1914, profesor Cvetojevi} je naglasio da su one bile "kqu~ bitke", pa nije ni ~udo {to su se u wegovom osvajawu, gotovo iz sata u sat smewivali srpski i austrougarski vojnici.

- Bila je to, u istinskom smislu, klanica gde se borilo prsa u prsa, no`em na bajonet i obrnuto, a stradalo je, za 24 ~asa, 2.000 vojnika: 1.200 austrougarskih i 800 srpskih, po ~etiri na kvadratnom metru - podsetio je profesor Cvetojevi}.

- Zbog toga je ovo mesto na kom, iz najve}eg pijeteta, kako i ~inimo, odajemo po~ast onima koji su na{ rod i otaxbinu zadu`ili za sva vremena. Ovde je pokazano divovsko herojstvo u svakom pogledu. Na{i preci su znali za{to se bore. Borili su se za krst ~asni i slobodu zlatnu. I danas, u na{im venama, Bogu hvala, te~e krv tih junaka. Otaxbina i sloboda se ne dobijaju na zlatnom tawiru, znali su dobro na{i slavni preci, a znamo i mi.

R. N.

OD SVIH SRBA NA SVETU NAJPOZNATIJI I NAJCEWENIJI BEZ PREMCA JE NA[ NAU^NI GENIJE

Nikolu Teslu slave 33 spomenika {irom planete Kada je pro{le nedeqe na uglu ulica Glavne i Severne divizije u gradu Bafalu kod Wujorka otvoren Park Nikole Tesle, u kom se nalazi spomenik srpskom geniju, to je bila 21. skulptura sa likom ovog svetskog nau~nika u SAD. - Uskoro }e ih u Americi biti jo{ - najavio je Nikola Lon~ar, predsednik Tesline nau~ne fondacije, koji je svojevremeno Univerzitetu Filadelfija darovao jednu bistu jednog od najve}ih nau~nika u istoriji ~ove~anstva.

Od svih Srba na svetu upravo je na{ nau~ni genije najpoznatiji

ri~ke strane. Isti spomenik se nalazi ispred Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Na Nijagarinim vodopadima, sa kanadske strane, 9. jula 2006. postavqen je jo{ jedan spomenik Nikoli Tesli.

Spomenik srpskom geniju u Pragu visok je dva i po, a {irok ~etiri metra. Ura|en je u bronzi.

Na spomeniku jednostavno pi{e "Nikola Tesla 1856-1943."

- ^itav projekat ko{tao je 2,5 miliona kruna, ne{to mawe od 100.000 evra, od ~ega je grad Prag obezbedio 1,8 miliona kruna, a donatori, pre svih jedna ameri~ka

Na Nijagarinim vodopadima, sa kanadske strane, 9. jula 2006. postavqen je spomenik Nikoli Tesli i najpriznatiji. Autor je vi{e od 700 patenata, registrovanih u 25 zemaqa, od ~ega u oblasti elektrotehnike 112.

Koliko je Nikola Tesla cewen u svetu i popularan na dru{tevnim mre`ama najboqe govori podatak da "Gugl" pretra`iva~ ima registrovanih 38,6 miliona pretraga imena Nikola Tesla.

- Teslu slave ~ak 33 spomenika u dvadesetak dr`ava. Najvi{e, 21 obele`je, nalazi se na ameri~kim fakultetima i univerzitetima.

To su svi najvi|eniji - Harvard, Jejl, Kolumbija, Prinston, Mi~igen, Viskonsin, Merilend, Ilinois, Perdju, Kornel, Djuk, Karnegi Melon, Filadelfija, Univerzitet Xon Hopkins, Univerzitet Pen, Univerzitet Pensilvanije, Univerzitet Mi~igen, Institut tehnologija Masa~usets, Institut tehnologija Kalifornije i Institut tehnologija Xorxije - nabraja Lon~ar.

Bista Tesle je postavqena u Bratisavi u holu Radio-televizije Slova~ke. Na predwoj strani postamenta pi{e: "Nikola Tesla 1856 - 1943. ^ovek koji je stvorio budu}nost ~ove~anstva. Svetski nau~nik, ~ija je velika zamisao obrtnog magnetnog poqa jedan od najve}ih izuma qudske ma{te u istoriji.

Genije, koji nam je podario elektri~nu, kosmi~ku energiju i svetlost. Vizionar planete Zemqe."

Najve}i spomenici Tesli nalaze se u SAD, Kanadi i ^e{koj.

Bronzani spomenik, rad vajara Frana Kr{ini}a, postavqen je 1976. godine na Nijagarinim vodopadima u dr`avi Wujork, sa ame-

kompanija, ostatak. Spomenik Tesli u zelenom parku op{tine Dejvice, koji i nosi wegovo ime, simbol je istra`ivawa srpskog nau~nika i planetarne vizije na{e budu}nosti isijavaju}i svetlost - opisuje ovu sklupturu Adam Halmo{i, iz ove pra{ke op{tine.

Tesla ima spomenike i biste u Azerbejxanu, Rusiji (u Republici ^uva{iji i gradu ^eboksariju), Japanu, Australiji, u turskom Izmiru, kao i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Postavqen je i u Teheranu i uskoro }e sve~ano biti otkriven.

Spomenik u Bawaluci je podignut ispred zgrade "Elektrokrajine" 28. septembra 2007. godine. Spomenik je postavqen i u Me|a{ima kod Bijeqine 9. jula 2011. godine.

U Hrvatskoj, koja svojata Nikolu Teslu, postoje spomenici u wegovom rodnom Smiqanu, u Gospi}u i u hrvatskoj prestonici. U Zagrebu je 7. jula 2006. postavqena statua Nikole Tesle, rad Ivana Me{trovi}a.

Nagrada "Nikola Tesla", u vidu wegove male skulpture, dodequje se u Holivudu za tehni~ko-tehnolo{ka dostignu}a i inovacije u oblasti filmske industrije. Nosioci ovog priznawa bili su, izme|u ostalih, Xems Kameron, Xorx Lukas, Ri~ard Doner... U SAD nagradu "Nikola Tesla" dodequje i Upravni odbor Me|unarodne asocijacije energeti~ara.

Jedna sredwa {kola u SAD, u dr`avi Ilinois, planira da od naredne godine nosi ime Nikole Tesle.

M. T.

^etvrtak ^etvrtak1.1.oktobar oktobar2020.

2020. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Istra`ivawe:

Pu{ewe tokom trudno}e `ene onemogu}ava normalan razvoj ploda.

Spre~ava preno{ewe svih potrebnih materija putem krvi iz maj~ine cirkulacije kroz vene posteqice u cirkulaciju ploda.

Redukcijom kiseonika u krvi majke znatno se smawuje i wegova koli~ina u krvi ploda.

Ukoliko majka tokom trudno}e pu{i, nikotin nesmetano prolazi kroz posteqicu i dolazi do tkiva fetusa. Tako u krv deteta prelazi nefiltrirano ~ak 3800 razgra|enih produkata iz duvanskog dima.

Pu{ewe u trudno}i ima embrio-fetotoksi~ne efekte, koji su odgovorni za nastanak z Pasivno pu{ewe izaziva ka{aq, kijawe, pe~ewe, crvenilo i suzewe o~iju, nadra`aj u nosu, u grlu, te{ko}e sa disawem i glavoboqu z Nakon ~etiri do pet sati boravka u zadimqenoj prostoriji, pasivni uro|enih anomalija.

Nikotin izaziva smetwe u pu{a~ udahne koli~inu duvanskog dima koju pu{a~ udahne nakon dve do tri popu{ene cigarete sazrevawu funkcije posteRezultati su pokazali da }e, ukoliko je qice, intrauterini mawak kiseonika, studije predstavqene na konferenciji Ameri~kog pulmolo{kog udru`ewa u San majka pu{ila tokom trudno}e i ranog detizbog ~ega nero|eno dete pati od nedostatDijegu. wstva svog potomka, on imati tendenciju da ka kiseonika. Te`ina novoro|en~adi Nau~nici su do{li do tih zakqu~aka propu{i kada napuni 22 godine. majki koje su tokom trudno}e pu{ile je oko na osnovu istra`ivawa respiratornih Istra`ivawe je pokazalo i da osobe ~ije su 200 grama mawa od novoro|en~adi majki problema kod dece, sprovedenih u majke pu{ile tokom trudno}e i u wihovom koje su nepu{a~i. ameri~kom gradu Tusonu. Ciq je bio Najnovija istra`ivawa pokazuju da utvr|ivawe uticaja duvanskog dima na ranom detiwstvu imaju mawe {anse da pu{ewe ometa intelektualno sazrevawe decu dok su jo{ u stomaku svojih majki, a prestanu da pu{e od onih ~ije majke nikada deteta. Pu{ewe u trudno}i je tako|e fak- potom i tokom detiwstva, preneli su nisu bile pu{a~i ili su po~ele da pu{e kada je dete imalo 10 godina. tor rizika za razvoj alergija, neurodermi- francuski mediji. tisa i astme kod deteta.

Konzumirawe duvana kod trudnica ODRASTAWE U DIMU - RODITEQI ispitivano je tri puta, u raznim fazama I CIGARETE MAJKE PU[ACI - DECA PU[A^I trudno}e, a potom je obavqena kontrola Najnovija istra`ivawa su potvrdila @ene koje pu{e tokom trudno}e i u pona{awa dece vezanog za konzumirawe ranom detiwstvu svojih potomaka stvara- duvana ~ije su majke pu{ile tokom trud- da pasivno pu{ewe pove}ava rizik od ju kod dece predispoziciju da postanu no}e. Deca su ispitivana sa {est, devet i raka plu}a za ~ak 20 odsto. Najneviniji pu{a~i u periodu adolescencije ili u 11 godina, pa potom kada su napunila 16 i pasivni pu{a~i su deca. Deca koja odrasodraslom dobu, pokazali su rezultati 22 godine. taju uz roditeqe koji pu{e ~e{}e obole-

Pu{ewe u trudno}i je faktor rizika za astmu kod deteta

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Musaka sa crvenom paprikom Potrebno je:

500 g sviwskog mlevenog mesa 100 g ka~kavaqa 200 ml mleka so, biber 800 g paprike 2 kom. crnog luka 2 kom. jaja

Priprema: Priprema: Sitno naseckajte glavicu crnog luka i izdinstajte na uqu.

Dodajte mleveno meso, so, biber i za~ine po `eqi. Sve zajedno dinstajte dok meso ne pobeli, a voda ne ispari. U vatrostalnu posudu re|ajte oqu{tene i o~i{}ene pe~ene paprike dok ne pokrijete dno posude. Zatim dodajte red mesa, pa opet paprike. Umutite dva jajeta sa {oqom mleka i sve zajedno prelijte preko musake.

Po povr{ini musake mo`ete izrendati sir. Stavite u zagrejanu rernu i pecite 15-20 minuta na temperaturi od 250 stepeni.

vaju od respiratornih infekcija, upale sredweg uha, bronhitisa i astme.

Pasivno ili prisilno pu{ewe je udisawe dima cigarete koju pu{e drugi.

Pasivni pu{a~ dim dobija iz dva izvora: udi{e sekundarni dim koji izdi{e pu{a~ i tercijarni dim koji u vazduh odlazi direktno iz cigarete. Pu{a~ udi{e 15 odsto dima iz cigarete. Ostalih 85 odsto odlazi u vazduh koji udi{u prisutni u prostoriji.

Nepu{a~i, koji su pasivni pu{a~i, tako|e obolevaju od pu{a~kih bolesti". " Kada je re~ o deci, posebno mla|oj od tri " godine, koja rastu u prostorijama gde se stalno pu{i, ona su mnogo osetqivija na pasivno uno{ewe duvanskog dima, nego odrasle osobe", [to je dete mawe, dis" awe je br`e, te je i uno{ewe hemijskih agenasa na kilogram telesne te`ine ve}e nego kod odraslih osoba.

Kod male dece koja su vezana uz majku pu{a~a, ~e{}e su respiratorne infekcije, nazebi, bronhitisi, zapaqewa plu}a, bronhijalna astma i zapaqewe sredweg uha. Kad su u pitawu {kolska deca 'pasivni pu{a~i', kod wih su ~e{}i bronhitisi u pore|ewu sa decom koja `ive u zdravom okru`ewu."

Roditeqi pu{a~i te{ko da mogu da zabrane svojoj deci da pu{e. Ona usvajaju model pona{awa svojih roditeqa.

Na`alost, i me|u decom ima pu{a~a, a posebno je zabriwavaju} podatak da kada se sa pu{ewem po~ne oko desete godine `ivota, `ivot postaje kra}i za 20 ili vi{e godina, a neretko vrlo rano dolazi i do invalidnosti.

Kod mnogih roditeqa, na`alost, roditeqsku qubav nadvlada qubav prema cigaretama.

S. G.

NE ODLA@ITE POSETU STOMATOLOGU, MO@E VAS SKUPO KO[TATI: Sve po~iwe povredom zubne gle|i, kao kada se zagrize ne{to tvrdo. Bakterije ulaze u zub, a organizam se brani tako {to nastaje zapaqewe. U ovoj fazi, jo{ uvek su dovoqni jednostavno bu{ewe i puwewe zuba. U slu~aju da do toga ne do|e, bakterije dospevaju dubqe u zub i kre}u se du` zubnog nerva. Onda nastaje apsces, gomila se gnoj koji vr{i pritisak na zub i vilicu. Sada po~iwu pakleni bolovi, a zuboboqa spada u najintenzivnije bolove koje ~ovek mo`e da do`ivi.

Ve} zbog ovoga }e najve}i broj qudi oti}i zubaru. Za wega je upaqeni zub rutinski slu~aj: obra|ivawe korena zuba, u najgorem slu~aju va|ewe zuba, i zapaqewe je ve} pro{lo, a sa wim i bolovi.

Ako ~ovek uprkos bolovima odla`e posetu zubaru, onda mu preti ne{to gore od gubitka zuba. Takvo zapaqewe zapravo mo`e da prouzrokuje smrt u najgorem slu~aju.

Kqu~na re~ za to je sepsa.

To je medicinski termin za ono {to je u narodu poznato kao trovawe krvi.

Bakterijska infekcija vi{e se ne ograni~ava samo na zubno tkivo.

Bakterije dospevaju u krvotok i {ire se

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Divqi kesten je visoko listopadno drvo koje raste i do 30 m. Kro{wa mu je razgranata, a plod je okrugla bodqikava, ko`asta, zelena ~aura u kojoj se nalaze 1 do 2 semena braon boje sa svetlom mrqom. Ukus semena je gorak i neprijatan.

U alternativnoj medicini se naj~e{}e koristi seme divqeg kestena, ali lekoviti su i list i cvet, kao i kora divqeg kestena.

Seme divqeg kestena se sakupqa kada je zrelo i to odmah kada padne sa drveta, jer se kvari kada dugo stoji na zemqi.

Da bi se koristilo, su{i se u dobro provetrenim prostorijama ili u su{arama na 60°C. Sadr`i triterpenske saponine, kumarine, flavonoide, vitamine P, B, C, K, belan~evine, do 60% skroba i oko 8% mas-

Pokvaren zub mo`e dovesti i do smrtnog ishoda

kroz celo telo. Imuni sistem je potpuno van kontrole, organi bivaju napadnuti i mogu da otka`u. ^esto vi{e ne poma`u ni antibiotici, u tre}ini slu~ajeva ovo vodi u smrt.

Sepsa je jedan od onih uzro~nika smrti koji u javnosti ne dobijaju dovoqno pa`we.

Prema informacijama koje navodi Nema~ka organizacija za pomo} oko sepse, ona je tre}i po redu uzro~nik smrti, od kog u Nema~koj godi{we umire 56 000 qudi.

Naravno, epicentar infekcije je retko zub, naj~e{}e su uzrok zapaqewa disajnih puteva, ali ~ak i najma a infekcija mo`e imati kobne posledice.

Preporu~uje se da, ukoliko osetite bilo kakave tegobe, odmah zaka`ete posetu zubaru, kako biste otklonili sve mogu}e rizike. Nemojte ~ekati da bude prekasno.

Zaboravite na strah. Ako se javite odmah nakon {to primetite crnu ta~kicu na zubu, poseta zubaru traja}e svega nekoliko minuta i ne}ete osetiti gotovo ni{ta. Ako budete ~ekali, bol }e se neizbe`no poja~ati, a rizikujete da izgubite zub ili Jeste li ve} negde ~uli da pokvaren zub mo`e stvoriti brojne mo`da jo{ ozbiqnije naru{ite svoje zdravstvene probleme? Nemojte se za~uditi, ali ovaj naizgled zdravqe.

S. G. mali problem mo`e dovesti ~ak i do smrtnog ishoda

Le~ewe biqem Divqi kesten nih uqa. Osim toga, sadr`i magnezijum, fosfor, kalcijum i kalijum.

Seme divqeg kestena se koristi za ja~awe korena kose, neguje kosu i ko`u glave, ima dijureti~ka svojstva, a ~esto ga mo`ete prona}i i kao sastojak sapuna ili u kozmetici.

Plod divqeg kestena se koristi i za uklawawe hemoroida, jer obiluje saponinima, belan~evinama i taninima.

Ipak, naj~e{}e se seme divqeg kestena koristi za spoqnu upotrebu, za le~ewe

problema sa krvotokom, kao {to su pro{irene vene, upala vena, edemi (otoci), kao i za pove}awe tonusa vena.

Kreme, gelovi i masti na bazi divqeg kestena naj~e{}e se spravqaju upravo od semena koje ima antiinflamatorno dejstvo i smawuje otoke, upale, {iri krvne sudove, ubla`ava gr~eve, sni`ava krvni pritisak, uti~e na provodqivost kapilara i ubrzava protok krvi kroz vene.

Dobar je i za smirivawe bola izazvanim pro{irenim venama, smiruje umorne noge" i " ja~a zidove krvnih sudova.

Jedan od glavnih sastojaka semena je i escin, koji ja~a tonus venskih krvnih zrnaca i smawuje nagomilavawe te~nosti u tkivima.

28 ^etvrtak 1. oktobar oktobar2020.

2020. ^etvrtak 1.

ENIGMATIKA

BOKSERSKI SAVEZ (SKR.)

PRVO SLOVO AZBUKE

NEGOTIN

GLAVNI GRAD VENECUELE

PLITKO MESTO U RECI JESEWA JABUKA HELIJUM MAWI KOMAD ZEMQI[TA

KELVIN

OBIM MALI LISTOVI

JUG UBACIVATI DUVAWEM

KOTURAQKE GRABQIVAC IZ PORODICE KUNA

SEVER MESO SRNE

5. I 25. SLOVO AZBUKE SLOVENA^KI PESNIK KOVI^

O^ISTITI KROZ SITO OBORITI, SRU[ITI

UPRAVA PRIHODA (SKR.)

DOWI DEO HAQINE DERIVAT BENZENA, STIREN

ZA^INSKA BIQKA, PA[TRWAK

Sr Gl pski as

AMPER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SRPSKA TV VODITEQKA, ALEKSANDRA

AKONTACIJA (FR.)

PSE]I LAVE@

U REOMIR POGODAK KO[ARCI

VLASNICA BANKE NEOTESAN, PROST ^OVEK

GRAD U SRBIJI

BIV[I BITI NA AMERI^KI OPREZU, BOKSER PAZITI BOUVI

GLAVNI SASTOJAK VAZDUHA

Sr Gl pski as

PREPRO- FRANCUSKI JEDNA GLUMAC I DRU[TVENA DAVCI PEVA^, ROBE IGRA MONTAN

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

SRPSKA BIV[A FABRIKA AUTOMOBILA INSTINKT

SLONOV ZUB

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE STEPENOVANI PRIDEV LUKSEMBURG

KOJI NIJE PRIPITOMQEN

MESTO U DALMACIJI KOD SKRADINA

LINIJA IZME\U STATIVA GOLA TOPOLA

EDUARD KRA]E

DROWAV, PODERAN KARATE KLUB SLOVENA^KI XEZ MUZI^AR SOS ENERGIJA

SRPSKO MU[KO IME, ATANASKO RAZRED

RUSKI KOSMONAUT, GERMAN

Sr Gl pski as

BOCA OD POLA LITRE

PRODAVAC IKONA

VRSTA MALOG KLENA

POSUDA

KELVIN

AMERI^KI GLUMAC, RAJAN

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA [UMSKE BIQKE, SASA

STAROGR^KI VAJAR

POND POSTATI MOKAR OD KI[E

RE]I NEKOME NE[TO LASKAVO PRISTALICA NA[ PISAC, CEV SA TRI SOKRATA SVETOLIK ELEKTRODE

MAJSTORSKI KANDIDAT (SKR.)

OBIM ETO, GLE

ONAJ KOJI SE BAVI SPORTOM (ENGL.) ISTOK

DEO MU[KE ODE]E POP-FOLK PEVA^ SA SLIKE VRSTA IMELE

UJEDIWENE NACIJE (SKR.)

ZREWANIN OVDA[WI (SKR.) SUD OD JEDNE OKE, OKANICA

PRIJAVNI NASTUP AUSTRALIJSKI GLUMAC, GIBSON KOJE SE KOVR^A, KOVR^AVO

DRSKO

VRSTA RE^NE RIBE JARA, VRU]INA

SRPSKI SEVERNI JELEN BIV[I KO[ARKA[, AKADEMSKI GORAN AEROKLUB

PORTUGALSKI MOREPLOVAC SAKRIVATI

AMERI^KI PEVA^, NET KING

JEDNA NOTA

GA\AWE CIQA IZ VI[E PRAVACA (VOJN.) GRAD U FINSKOJ GORWI SLOJ VAZDUHA

VRSTA BUBWA, DEF

REOMIR

OML. BOK. KLUB (SKR.) GITARISTA KLEPTON

MESTO U BANATU UGA@EN PUT U SNEGU

VRSTA PAPAGAJA OSTRVO U JADRANSKOM MORU OSNOVNATA- GR^KO RIFA(SKR.) SLOVO

PROHTEV ZA JELOM (MN.) STARE[INA U VOJSCI KARAT

DOBRA ODLIKA ^OVEKA

Sr Gl pski as

OTILIJA KRA]E

1 2 3 4 5 6 7

SRPSKI REVOLU- 28. SLOVO CIONAR POPOVI] AZBUKE (1872-1914) OSNOVNI ELEMENT RA^UNARA ]IRILO KRA]E

OBLAST OKO SEVERNOG POLA

DALMATINSKA UZRE^ICA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

POVRH, VRSTA POVI[E @ITARICE

Skandinavka 1: VODORAVNO NI[, BANKARKA, AVANS, GAZ, O, J, K, HE, S, ROL[UE, UP, OSEJATI, DF, PASTRNAK, SKUT, CRVENA ZASTAVA, BRANKICA SEBASTIJAN, DIVAQ, ELATIV, I]EVO, ED, GOL-LINIJA, RITAV, TITOV, ATANACKO, ATI, IKONAR, ICA, KLENI] Skandinavka 2: VODORAVNO P, O, SAKO, SPORTSMEN, ^IP, UN, NIKOLA ROKVI], ZR, DEBI, OKANIK, OSIONO, MEL, PISKOR, IRVAS, KOL, VASKO DE GAMA, DO, UNAKRSNA VATRA, DAIRE, UTI, OBK, R, MILETI]EVO, APETITI, RAVA, VRLINA, OFICIR, OTA, ARKTIK, ]A Ukr{tenica: VODORAVNO BRAON, I, [MINKA, RAZMATRATI, DAN, OD, OBRENIJA, TS, NEPRIZNATO, URA, S, MIJAILO, SRAM, KAJKAVCI, NB, NOSA^I AVIONA, L

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Jedna boja - Sastavni veznik - Kozmetika za lice, 2. Razmi{qati o nekom pitawu - Deo nedeqe, 3. Jedan predlog - Srpsko `ensko ime - Teniski savez (skr.), 4.

Koje nije priznato - Uzvik pri juri{u, 5. Oznaka za sever - Srpsko mu{ko ime - Stid, blama`a, 6. Velika reka u Sibiru - Oni koji govore kajkavski - Narodna banka (skr.), 7. Vrsta ratnog broda (mn.) - Oznaka za litar.

USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac, ^arls, 2. Folk peva~ Jorovi} Ameri~ka glumica Derek, 3. Staroslovensko slovo Simbol prometijuma - Simbol sumpora, 4. Vrsta ~etinara, 5. Naprava za nabijawe zemqe, 6. Nagli gr~eviti pokreti, 7. Nauka o miru, 8. Naprsnik koji nose pravoslavni kalu|eri, 9. Deo vite{ke opreme (mn.), 10. Miodrag odmila - Simbol kobalta, 11. Sastavni veznik - Oznaka za amper - Mu{ki potomak. 12. Simbol neodima - Ugostiteqska radwa (skr.) - Auto - oznaka za Austriju, 13. Gusta crna te~nost, ter, 14. Muzi~ki sastav (franc.).

SPORT

^etvrtak 1. oktobar 2020. 29

Поlaznici фудбалске клинике у Чисхолм Парку

Milan [u{ak uspe{no odr`ao fudbalsku kliniku u Sidneju Milan [u{ak ponikao je u Belim orlovima iz Boniriga, gde je igrao profesionalno od 1996. do 1998, a potom u Sidnej Olimpiku.

On je zatim ostvario bogatu internacionalu karijeru igraju}i {irom sveta. Pet godina je [u{ak branio boje Vojvodine u Srbiji, te je igrao u Nema~koj u SpVgg Unterhaching, da bi sa Brizbejnom Ror u sezoni 2010-2011 osvojio titulu A-lige. Svoja fudbalska pute{ejstva Milan je obogatio igraju}i u dva navrata za Adelejd Junajted. Momak iz Sidneja igrao je i u Kini, Iranu, Emiratima i na kraju u Indiji, gde je i okon~ao karijeru.

Od 2017. godine ovaj fudbalski znalac odlu~io je da podeli svoje fudbalsko iskustvo sa najmla|im fudbalerima pokrenuv{i fudbalsku akademiju pod nazivom ''Susak Football Academy.'' Tokom ~etiri godine delovawa ova akademija izgradila je svojevrstan brend i postala je dobro poznata u zapadnom Sidneju. [u{ak je ozbiqno prionuo poslu trenera i sklopio je nekoliko partnerstva.

Ove godine svoje fudbalske kampove organizuje sa FK Beogradom, a za trodnevnu kliniku odr`anu po~etkom ove sedmice udru`io je snage sa jo{ jednom fudbalskom klinikom Heksagol Australija (Hexagol Australia).

Poseta klinici tokom {kolskih raspusta ove sedmice uverila nas je da [u{ak ni{ta nije prepustio slu~aju. Lep primer za to je i registraciona kartica sa Heksagonom gde je svako dete dobilo univerzalan ~lanski broj pod kojim }e se nadgledati wegovi rezultati. Profesionalno organizovani uveti za trening, nekoliko licenciranih trenera koji rade sa [u{kom, samo su neki od primera koji su nam ukazali da Milan ozbiqno vodi kliniku i da deca uistinu imaju {ta da nau~e.

Veliki broj polaznika na igrali{tu Beograda podeqeni u starosne grupe od 5 do 14 godina, najboqa su potvrda da je Milan zaista lep primer kada se radi ozbiqno i profesionalno, da rezultati ne}e izostati. Uvek nasmejani Milan [u{ak podelio je sa nama svoje utiske o minulom radu, o samoj {kolskoj trodnevnoj klinici kao i o budu}im planovima. n Ko su treneri koji su vam pomagali sa treningom tokom tri dana klinike 28-30 septembra?

Милан Шушак надгледа најмлађе фудбалере

Видео запис у току

Два Милана, Шушак и Вучковић

Игре у хексаголу

Слика за успомену - Skoro svi treneri ''Susak Football Academy'' su licencirani treneri - Milan Vu~kovi}, Goran Kuzmanovi}, Sa{a Jovani} i Danijel Borovina. Pored stru~nog trenerskog kadra, `elim da naglasim da je renomirana klinika Heksagol (Hexagol) po prvi put u Australiji, i zahvaquju}i mojim naporima uspeo sam da obezbedim da budu prisutni tokom {kolskih praznika upravo kod nas na ^isholm Parku. Heksagol daje novu

dimenziju treninga gde se deca takmi~e i meri se svaki segment kad se radi unutra heksagola.

Svako dete dobije svoj univerzalan kod i u bilo kojem trenutku mo`e da se 'uloguje' na sajt da vidi svoje rezultate, i svi imamo mogu}nost da vidimo kako dete napreduje. n Da li }e akademija funkcionisati i tokom predstoje}e fudbalske pauze od septembra 2020. do marta 2021?

Renomirani biv{i internacionalac Milan [u{ak po~etkom ove sedmice odr`ao je trodnevnu fudbalsku kliniku ''Susak Football Academy'' na ^isholm Parku igrali{tu FK Beograda - Plan je da se napravi postsezonski program sredinom oktobra za sve kategorije, od po~etnika, pa do elitnih fudbalera. Ciq je da {to boqe pripremamo na{u decu za daqi fudbalski razvoj. n Imali ste veliku posetu tokom tri dana akademije. To

je potvrda uspe{nog rada, a i brenda koji ste stvorili u zajednici. Kakvi su planovi za budu}nost?

- Planovi su da za prvu godinu delovawa kroz FK Beograd dovedemo {to ve}i broj akreditovanih trenera i da se ozbiqno radi sa decom, u sklopu mog programa. Ja kao tehni~ki direktor imam obaveze da na|em trenere, da poku{am da dovedem svu na{u talentovanu decu, da unapredim wihove fudbalske ve{tine. Za super talentovanu decu moja akademija je aplicirala za licencu ''Premijer Ligu Akademija'' (Premier Academy League), gde bi se na{a deca takmi~ila protiv najtalentovanije dece iz ostalih akademija koje deluju u Novom Ju`nom Velsu.

To bi zna~ilo da bi polaznici [u{ak akademije imali {ansu da svake nedeqe igraju protiv mladih fudbalera iz akademija Juventus, Milan, Seltik, Fudboltek (Futboltec) i ostalih renomiranih akademija u Sidneju.

Pored toga, imam plan i program za sve uzraste u klubu za naredni period – zakqu~io je Milan [u{ak.

S. G.

30

SPORT

^etvrtak 1. oktobar 2020.

Академци Маринерса славе победу

Брејдијев црvени картон

Bonirigu izmakla titula Beli orlovi iz Boniriga nisu uspeli da osvoje regularni deo prvenstva na gostovawu u Gosfordu, jer su pora`eni od direktnog rivala Central Koust Marinersa (akademija) sa 4:1

Pobedom u pretposledwem kolu Bonirig se na{ao u situaciji da u finalnom me~u 'otme' liga{ku titulu iz ruku akademaca Marinersa, koji su ve}i deo sezone proveli na ~elu tabele Druge Premijer lige Novog Ju`nog Velsa (NPL2-NJV).

Svesni velikog uloga prvotimci Vejna O'Salivena u{li su u nedeqni me~ bez ve}ih rizika, ~ekaju}i na gre{ku protivnika. U ovakvoj igri na{ tim je imao inicijativu na terenu, ali nije uspeo da kruni{e dominaciju u prvom delu igre. Kako to obi~no biva, ako ne iskoristite svoje {anse, sledi kazna. Tako se i desilo u 40. minutu kada je Hari MekKarti lukavim lobom doveo doma}i tim u vo|stvo.

Najboqi igra~ Boniriga u skra}enoj sezoni 2020, Asmir Kadri} blesnuo je u 44. minutu kada je trznuo glavom i poslao loptu iznad bespomo}nog golmana Marinersa, ali je pogodio pre~ku i Bonirig je na odmor oti{ao sa deficitom od 1:0.

U nastavku vi|ena je otvorenija igra sa obe strane. U 62. minutu visoki napada~ Eron Piterson nadvisio je sve u vazduhu i poravnao je rezultat na 1:1. Tra~ak nade koji

Милерово и Питерсоново славље било кратког даха je doneo Pitersenov gol anulirao je Brejdi Smit neshvatqivim faulom na sredini terena gde uop{te nije bilo opasnosti po gol srpskog tima. Za ovaj prekr{aj Smit je zaradio drugi `uti karton i napustio je utakmicu. Bonirig se nosio samo nekoliko minuta sa igra~em mawe jer je u Majkl Kaculis u 71. minutu {etwom oko golmana Hronopoluosa

doveo Marinerse u vo|stvo od 2:1.

Uzdrmani tim Boniriga uzaludno je poku{avao da se vrati u igru, ali bez uspeha. Sa druge strane, doma}i fudbaleri su sa jo{ dva gola demonstrirali za{to su najefikasniji tim NPL2 (postigli 38 golova u deset me~eva). Najpre je Xordan Smajli u 83, postigao tre}i gol, a Luis Kuri u drugom minutu nadoknade postavio kona~nih 4:1.

Slede}e nedeqe opet putovawe u Gosford Spirit je prili~no sre}no pobedio St. Xorx u gostima. Doma}i tim 'Svetaca' imao je ~ak dvanaest udaraca u okvir gola Spirita, od toga napada~ Gonzalez je ~ak tri puta poga|ao stativu, ali lopta jednostavno nije htela u mre`u. Sa druge strane Spirit je imao samo tri udarca u okvir gola, od kojih su dva zavr{ili u mre`i St. Xorxa – dovoqno za pobedu od 2:0.

Pored Spirita, uspe{ni su bili i Tigrovi koji su savladali Hakou sa 3:1, pa su ove dve ekipe zauzele drugo, to jest, tre}e mesto na zavr{noj tabeli NPL2. Odlukom `reba Spirit (kao drugoplasirani) u subotu 3. oktobra u polufinalu }e ugostiti Tigrove (tre}eplasiranu ekipu na zavr{noj tabeli).

Dan kasnije u drugom polufinalu na{ Bonirig kao 4. tim na kraju sezone gostova}e kod {ampiona Marinersa. Utakmica se igra u Plum Parku u Gosfordu u 3 ~asa popodne.

Veliko Grand finale planirano je za nedequ 11. oktobra na Valentajn Sports Parku u Glenvudu.

S. G.

DRUGA PREMIJER LIGA NOVOG JU@NOG VELSA ZAVR[NA TABELA 2020.

1. Central koust (akad.) 10 7 2

1

23

2. Spirit FK

10 7 1

2

22

3. Severni Tigrovi FK

10 6 2

2

20

4. Bonirig Beli orlovi 10 6 1

3

19

5. Blektaun Spartans

10 4 3

3

15

6. St Xorx Siti

10 5 0

5

15

7. Hakoa Sidnej

10 3 1

6

10

8. SD Rejders

10 2 3

5

9

9. St Xorx FK

10 2 3

5

9

10. Hils junajted

10 2 1

7

7

11. Wukasl Xets (akad.)

10 1 3

6

NPL2 - REZULTATI POSLEDWEG 10. KOLA St Xorx – Spirit Tigrovi – Hakoa Central Koust (ak.) - Beli orlovi St Xorx siti - Wukasl Xets (ak.)

Blektaun Spartans - Hils junajted SD Rejders su bili slobodni

0:2 3:1 4:1 4:1 3:1

POLUFINALA

l Spirit FK - Severni Tigrovi l Central Koust (Akad.) – Beli orlovi

Omladinci Beogradai Mla|e kategorije na{ih klubova u takmi~ewu Ju`nih Distrikta ove sezone su zabele`ile relativno lo{e rezultate u pore|ewu sa proteklim sezonama. Tim Beograda koji ne-

Полуфинале под будним оком родитеља

koliko godina vodi Veso Papak, najpre u kategoriji ispod 18 godina, a ove godine ispod 21. godinu starosti prikqu~io se neuspesima ostalih srpskih ekipa. Naime, ''Vesina ~eta'' lani je bila jedna

od najuspe{nijih srpskih ekipa u Australiji osvojiv{i sve {to se osvojiti moglo u lokalnom Distrikt takmi~ewu. Dogurali su

Nastavak na 31. strani u

ФК Београд У21 - несрећно завршио такмичење

SPORT

^etvrtak 1. oktobar 2020. 31

Orlovi preko Beograda do finala O-35 lige

Орлови славе Дрчин други гол

Миливој Мацура у трку Pro{le subote na Ajrlend parku odigrano je polufinale O-35 Divizije 1 izme|u prvoplasiranog Beograda i ~etvrte ekipe na tabeli FK Orlovi Sidnej. Poznavaoci fudbala u ovom delu Sidneja znali su da je u pitawu lokalni derbi u kojem pobednika ne mo`ete predvideti.

Po svim parametrima na po~etku sezone, ekipa Orlova je va`ila za jednog od glavnih favorita za osvajawe lige. Me|utim, nakon furioznog starta i nekoliko vezanih pobeda na po~etku sezone, ekipa Orlova bila je desetkovana mnogobrojnim povredama sredinom sezone. Uz to, dugoro~ne suspenzije nekolicine igra~a dodatno su im poremetile planove. Tako da su vizu za plej-of morali overiti tek u posledwem prvenstvenom kolu protiv direktnog rivala ekipe Kemps Krik. Stisla je ~eta Dragana Kalu|erovi}a zube, demolirala Kemps Krik sa ~ak 6:1 i plasirala se polufinale gde ih je ~ekao liga{ki prvak Beograd.

Samopouzdawe nakon ove ubedqive pobede preneseno je i u polufinalni me~ sa Beogradom.

Tako je bilo i uo~i same utakmice, a prvim sudijskim zvi`dukom kre-

Старт Пространа над Шуљком

U jednom od najuzbudqivijih srpskih derbija u zapadnom Sidneju u posledwe vreme, Orlovi iz Sidneja (FC Eagles Sydney) pobedili su sa visokih 7:2 FK Beograd u polufinalu lige preko 35 godina starosti Ju`nog Distrikta nuli su Orlovi silovito. Igrao se 2. minut kada je po desnom krilu kao furija proleteo Zriwanin {aqu}i pas prema Joki}u, koji je za pola metra bio br`i od lopte, ali iz drugog plana ta~no iz polukruga nale}e Aleksandar Veselinovi} i {aqe loptu iza le|a golmana Dobrice @ivanovi}a. Nakon prvog gola, a tek {to su krenuli sa centra, usledio je jo{ jedan {ok za igra~e Beograda. Oni gube loptu koja sti`e do Ku`eta, ovaj iz prve proigrava Joki}a koji je neumoqiv i rezultat je 2:0 za Orlove, a tek se igrao 4. minut.

Opet Beograd kre}e sa centra i opet ista slika. Po`rtvovani Veselinovi} uklizava i odnosi loptu koja sti`e do Zriwanina.

Ovaj je iz prve {aqe na Joki}a, koji je izbegava ofsajd zamku, izle}e ispred golmana @ivanovi}a i poluvolejom sme{ta loptu u nebraweni deo gola za 3:0 za Orlove, a minut tek 6. [okirani ovakvim razvojem utakmice fudbaleri Beograda nekako su uspeli da konsoliduju redove i koliko - toliko se vrate u me~. Mo`da bi u tome i uspeli iz tri navrata da na golu Orlova nije stajao, a u karijeri drugi put, fenomenalni \or|e Uzelac koji je hladan kao {pricer zaustavio

opasne poku{aje Beogra|ana.

Vaqa napomenuti i previd glavnog arbitra, koji u prvom poluvremenu nije svirao jedanaesterac. Naime, pet-{est metara od svog gola defanzivac Orlova Miqan Pozder uklizao je i po~istio Dejana Davidovi}a, nakon ~ega je Davidovi} obnovio povredu zgloba i napustio teren, a glavni arbitar odmahnuo rukom na proteste Beogra|ana.

U drugom poluvremenu ekipa Beograda kre}e na sve ili ni{ta.

Slobodan udarac izvodi Cvijanovi}, {aqe centar{ut na drugu stativu, lopta prele}e Pozdera odbija se do Bjelobabe a ovaj sa dva metra {aqe loptu u mre`u za 3:1.

Osokoqeni brzim golom u nastavku, igra~i Beograda sve ja~e nasr}u ka golu Orlova, ali sjajni golman Uzelac maestralno interveni{e i zaustavqa udarce [uqka u dva i Trifunovi}a u jednom navratu.

Uzelac je o~igledno bio spreman na protivni~ke {uteve, ali nije slutio da opasnost za gol mo`e da o~ekuje i od svojih igra~a.

Tako je u jednoj situaciji poku{avaju}i da skine loptu sa noge protivni~kog igra~a, Zoran [kori} nehotice odbio loptu i poslao ju je u sopstvenu mre`u, iza le|a za~u|enog Uzelca.

Јово Поповић у дуелу са Стевом Јокићем Obi~no ekipe u ovakvim slu~ajevima padaju, ali to nije bio slu~aj i sa Orlovima. Uspeli su da smire igru i opet da napadnu.

Igrao se 65. minut kada je kontranapad Orlova predvodio Zriwanin, i u vatru ubacio Ku`eta, a brzonogi napada~ iskoristio je svoju brzinu, umakao Zoranu Romi}u i elegantno postigao pogodak za 4:2.

Uz sjajan start za Orlove, ovo je bio kqu~ni momenat na utakmici, a to je bilo jasno i fudbalerima Beograda, koji nisu smogli snage da se jo{ jednom vrate u me~.

Orlovi su dodali gas. U 71. minutu Veselinovi} izvodi korner, na daqoj stativi neometan Sa{a Dr~a glavom posti`e gol za

5:2. Nekoliko minuta kasnije solo akcija Dr~e i opet gol, 6:2. Ni tad nisu stali Orlovi. Prekr{aj u kaznenom prostoru i sudija pokazuje na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ je Oleg Prostran i postavio je kona~an rezultat 7:2.

Sjajna fudbalska predstava u re`iji fudbalera FK Orlovi i plasman u veliko finale. U borbi za glavni pehar veteranske lige Orlovi }e odmeriti snage sa hrvatskom ekipom Juniorsima, koji su u drugom polufinalu savladali Bosli Sports sa 2:1.

Finalna utakmica sezone igra}e se na Ernie Smith Reserve (Moorebank) za petnaest dana 10. oktobra u 3 popodne.

S. G.

aispali u polufinalu u Nastavak sa 30. strane

~ak do ~etvrtfinala dr`avnog takmi~ewa ''^empion of ~empions,'' {to je uistinu bio nesvakii uda{wi uspeh.

Ove sezone tim Beograda ispod 21. godinu (U21) u prvih devet utakmica nije znao za poraz, ali je zbog ~ak pet remija zauzeo tre}e mesto na kraju regularnog dela prvenstva. Protivnik u polufiЏордан Делић уклiзавањем покушао да спречи трећи гол Бослија

nalu pro{le nedeqe mu je bio stari rival Bosli Sports, kojeg su Beogra|ani pobedili dva puta tokom sezone 4:1 u julu, te 2:0 nedavno sredinom septembra.

Polufinalni me~ je po~eo sa {okantno primqenim golom na samom startu me~a. Me|utim, talentovani srpski fudbaleri su se pribrali, pa su golovima Marka Papka i Danijela Paji}a, preokrenuli rezultat na 2:1. Trenutak nepa`we u odbrani na{eg tima omogu}io je Bosliju da izjedna~i na 2:2 nakon pola sata igre.

Pred kraj poluvremena golman Rade Boji} izleteo je sa gol linije da izbije loptu. Boji} u gu`vi sa Alenom Suboti}em i protivni~kim igra~em nesre}no izbija loptu u protivni~kog igra~a, ostaviv{i loptu ispred praznog gola. Boslijev igra~ je neometano gurnuo loptu u nebrawenu mre`u i doveo svoj tim u vo|stvo od 3:2.

Ovaj gol ispostavilo se, bio

Судар Бојића, Суботића и противничког играча je koban za Beograd, jer u drugom poluvremenu na{i fudbaleri nisu uspeli da razviju te~nu igru i nisu uspeli da se domognu remija i produ`etaka. Tako su se i Beogradovi {ampioni U21 pri-

dru`ili dugoj listi juniorskih srpskih ekipa, koje na`alost ove sezone nisu uspele da se domognu velikog Grand finala u svojoj kategoriji takmi~ewa.

S. G.

THURSDAY ď Ź ^ETVRTAK 1. 10. 2020.

Krenuo je Rolan Garos i samo jedno pitawe: Novak ili Rafa Maj je u septembru, a jun u oktobru. Tako je hteo virus korona.

Tradicionalni pariski grend slem na Rolan Garosu u kompleksu terena u Bulowskoj {umi zbog pandemije odigrava se u neobi~nom terminu.

Nole ili Rafa? To je jedino pitawe na koje ovih dana pred po~etak turnira svi u Parizu tra`e odgovor.

Kontekst pariske {qake je poseban, Rafael Nadal je ovde uvek glavni i najve}i favorit, bez obzira na bledo izdawe u Rimu. [ta re}i o izgledima ~oveka koji je ovde podizao pehar u ~ak 12 navrata i sprema se da to uradi trinaesti put? Poseban motiv Major~aninu }e biti prilika da se po osvojenom broju grend slem titula izjedna~i sa vode}im [vajcarcem.

Ali, na{ Nole ima svoje adute.

Po svemu vi|enom ove godine, ima pravo ne samo da se nada, ve} i da ~vrsto veruje da }e da ponovi uspeh iz 2016, mo`da i vi{e nego ikada pre.

Iz prikrajka, prema procenama, vreba Dominik Tim, koji je ovde umeo da pomrsi konce Novaku. Pomiwu se, stidqivo, i Zverev, Medvedev. Kod dama, najve}i izgledi daju se Simoni Halep, Sereni Vilijams, Viktoriji Azarenki.

Kada je o mu{kom tenisu re~, ako igra kako zna i ume, Novaku niko do finala ne mo`e ni{ta. A onda bi u samoj zavr{nici to bio pravi spektakl u kome na{ as ima svoju {ansu.

Prethodnih dana, Novak je trenirao na metamorfoziranom Rolan Garosu. Mnogo toga se ovde promenilo. Glavni stadion "Filip [atrije" tako je, kona~no, dobio pokretni krov. To }e dosta da zna~i naro~ito sada, kada su vremenske prilike mnogo hladnije, nego na prole}e, kada se turnir tradicionalno odr`ava. I mrak mnogo ranije pada. U maju i junu sunce za|e oko 22 sata, a sada i pre 20. Istovremeno, 12 terena je dobilo reflektore, {to dodatno doprinosi boqim uslovima.

Nostalgi~ari, koji su ovih dana imali priliku da posete kom-

pleks Rolan Garosa, sa setom gledaju na asfaltirani trg na kome je do ju~e stajao legendarni, kru`ni teren broj 1.

Nema ga vi{e, ba{ kao ni stare "dvojke" i "trojke". Sve se mewa, Rolan Garos je u u`urbanoj transformaciji, da bi publika imala vi{e prostora i boqe uslove.

Gledaoci }e za to pravu priliku najranije imati tek dogodi-

PUBLIKU IZVLA^E @REBOM Ne znaju}i kako da se opredele kome vratiti ulaznicu, a koga pustiti na stadion, organizatori su se dosetili da `rebom izvla~e 750 najsre} nijih gledalaca, uz koje }e prisustvovati i 250 zvanica iz partnerskih kompanija. ne. Zbog epidemije virusa korona, broj posmatra~a na glavnom turniru je zna~ajno smawen, dok su kvalifikacije odigrane bez prisustva publike. Letos, dok je virus mawe cirkulisao, organizatori su se nadali da bi mogli da puste u prodaju i celih 20.000 ulaznica dnevno. Broj je, zatim, smawen na 11.500, na tri najve}a stadiona.

Ubrzo posle toga, do{lo je do novog smawewa na 5.000, a najnoviji hladan tu{ stigao je ovih dana, kada je ministar zdravqa Olivije Veran najavio smawivawe broja publike na svim javnim manifestacijama na svega 1.000 osoba.

Podse}awa radi, pro{le godine kompleks je za tri nedeqe obi{lo 520.000 qudi, dok je kapacitet najve}eg stadiona 15.000.

Usledile su konsultacije vlasti i organizatora, direktor turnira Gi For`e upu}ivao je molbu da se omogu}i ve}e prisustvo gledalaca na kompleksu koji se prostire na 12 hektara i obuhvata povr{inu 15 fudbalskih terena, ali ni{ta nije vredelo. Sve je svedeno samo na hiqadu sre}nika, i to samo na centralnom terenu, dok }e na ostalima hu~ati vetar kroz prazne tribine.

- Ovo je te`ak udarac za turnir.

Te{ko nam je, jer smo ube|eni da smo mogli da primimo svih pet hiqada gledalaca. Ali, {ta da radimo. Organizova}emo se i spremni smo za ovakve uslove - poru~io je For`e.

Treba imati na umu ~iwenicu da je drugi talas epidemije u Parizu ovih dana u punom jeku.

Dnevno u Francuskoj ima i preko 16.000 novozara`enih, a bolni~ki kapaciteti po~iwu da ose}aju pritisak. Zbog toga su pravila rigorozna. Petoro igra~a je ve} iskqu~eno, me|u kojima na{ Pe|a Krstin i Bosanac Damir Xumhur, iako su bili negativni, zbog trenera Petra Popovi}a, koji isti~e da je wegov pozitivni test bio neta~an, zbog ~ega je najavqena i tu`ba protiv organizatora.

Prema pravilima turnira, igra~i i ~lanovi tima moraju da budu sme{teni u jednom od dva zvani~na hotela, bez izuzetka. Iz hotela }e mo}i da iza|u samo da bi oti{li na trening ili me~. Odmah po dolasku u hotel, u posebnoj zoni, radi im se prvi test, posle ~ega moraju da ostanu u sobi 24 sata, ~ekaju}i rezultat. Ukoliko je test negativan, radi se jo{ jedan u roku od 48 sati. Ako je igra~ prethodno nastupao na nekom drugom turniru i tamo uradio test na odlasku, to }e se smatrati validnim umesto prvog testa u Parizu, pa }e teniser morati pre po~etka da se testira samo jednom.

Testovi }e se zatim raditi na svakih pet dana. Ko je pozitivan, bi}e diskvalifikovan i mora}e u izolaciju. U slu~aju da je ~lan tima pozitivan, a nije postojala fizi~ka distanca, ili su delili istu sobu, bi}e iskqu~en i igra~.

Maske }e morati da se nose sve vreme, i na otvorenom i na zatvorenom, ~im se iza|e iz hotelske sobe. I novinari }e morati da se testiraju ~ak tri puta, a zabrawen im je i svaki fizi~ki kontakt bez po{tovawa distance s igra~ima tokom turnira.

U takvim uslovima, uz svakodnevni epidemijski stres, odr`a}e se jedan od najva`nijih teniskih turnira u godini.

N. R.

NAVIJA^I SE VRA]AJU ZA VE^ITI DERBI:

Pitawe je dana kada }e FSS dozvoliti publiku na srpskim stadionima Doktor Miqko Risti}, predsednik Medicinske komisije Fudbaslkog saveza Srbije, indirektno je najavio da bi predstoje}i 163. ve~iti derbi mogao da se igra pred publikom. – Verujem da je pitawe dana kada }e FSS dozvoliti navija~ima prisustvo na utakmicama. Naravno, bi}e odre|eni broj qudi na stadionu i mora}e da se po{tuju zdravstvene mere i propisti.

Ako uzmemo u obzir ~iwenicu da je Srbija po broju zara`enih na zadovoqavaju}em nivou, onda takva odluka ima rezona – rekao je Risti} i na taj na~in indirektno najavio da }e ve~iti beogradski derbi biti odigran pred navija~ima.

Ve~iti derbi zakazan je za 17. oktobar u Humskoj, a prethodno }e se odigrati jo{ jedno kolo u kom }e Zvezda do~ekati Napredak, a Partizan i}i na noge Metalcu.

Tumbakovi}: Norve{ka va`na, ali ne i presudna Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Qubi{a Tumbakovi} rekao je da wegova ekipa nema prostora da se uigrava pred duel sa Norve{kom, ali da veruje u tim.

"Da li mo`emo da se uigramo? Naravno da ne mo`emo, kroz jedan trening niko ne mo`e da se uigra. Ima}emo sedam dana, daj Bo`e da uspemo da napravimo jedan pravi trening. Svi ostali su usko vezani za detaqe.

Jednostavno, nemamo prostora da se uigravamo. Formiramo na~in igre na osnovu zadataka koje igra~i imaju u klubovima i tako pravimo kompoziciju tima", rekao je Tumbakovi} na konferenciji za novinare.

Srbija }e 8. oktobra gostovati Norve{koj u polufinalu bara`a za Evropsko prvenstvo.

Potom slede dueli Lige nacija, prvo u Beogradu sa Ma|arskom 11. oktobra i tri dana kasnije na gostovawu Turskoj.

"Imamo tri utakmice i svaka ima neki svoj krajwi ciq, a to je rezultat. Prva protiv Norve{ke je najzna~ajnija, ali nije presudna, naravno", kazao je Tumbakovi}.

Istakao je da veruje u igra~e koje je pozvao u reprezentaciju.

"Ho}u da verujem u grupu igra~a koja je prisutna. Ovo je najboqe {to Srbija ima, objektivno. Moramo da verujemo. Ako veruje{ u ono {to radi{, onda je rezultat posledica toga. Ako ne veruje{, pa {to radi{? Znam da ova ekipa mo`e mnogo boqe, verujem da }e tako i biti", rekao je Tumbakovi}.

Nemawa Mati} se povukao iz reprezentacije, a Tumbakovi} je kazao da je stav fudbalera Man~ester junajteda, iako je poku{ao da ga ubedi da je potreban nacionalnom timu, bio "iskqu~iv" i dodao da su mu vrata uvek otvorena.

Norve{ka je u septembru imala poraz i pobedu u Ligi nacija.

"Te dve utakmice u septembru nisu realna slika ni wih, ni nas.

Prednost Norve{ke je velika kompaktnost ekipe, disciplina u igri, borbenost, `eqa za uspehom. To je grupa igra~a koja je posledwih par godina eskalirala nekim svojim kvalitetom. Ova generacija Norve{ke je veoma kvalitetna, mo`da i najkvalitetnija koju su imali posledwih godina", rekao je Tubakovi}.

S. G.