Srpski glas 1. septembar

U Eparhiji ra{koprizrenskoj manastir Sopo}ani ima blago vrednostineprocewive Svetiwa svetskomnajlep{omsafreskom Putopis i

Ne tro{i `ivot

sredweg veka

Stara narodna izreka ka`e: „Ka`i mi ko su ti prijateqi,

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 1. 9.2022. YearXXXINo. 251631 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 ODR@AN SABORBUKOVA^KIOBROVA^KO-9. U nedequ 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, na crkvenom imawu u Rosmoru kod Liverpula, odr`an je veliki narodni zbor ”9. Obrova~ko-Bukova~ki Sabor”, povodom manastirske slave “Velike Gospojine” u manastiru Krupa, u Dalmaciji, kodUSPEWEObrovca PRESVETE BOGORODICE - VELIKA GOSPOJINASAVEUPROSLAVQENACRKVISVETOGUKANBERI U nedequ, 28. avgusta u crkvi Sv.Save na Fareru, proslavqena je slava Velika Gospojina - Uspewe Presvete Bogorodice. Po zavr{etku Svete Liturgije, prese~en je slavski kola~ kojeg je za ovu godinu pripremila sestra Tomislava Stojanovi} iz Kanbere sa svojom porodicom, a tre}inu kola~a za idu}u godinu preuzeo je Sretko Novakovi} iz Kvimbijena

onomealizaneophodnajeSre}aSamiosa“Xorxa„Kuprva~koPert:stvarineva`nenavremeOdr`anotakmi~eweuspeh,onado|ekosetrudi

da ti ka`em kakav si ~ovek“. Gospo|u Rutu Mileki}, nastavnicu matematike, geografije i dugogodi{weg renomiranog tuma~a i prevodioca, prona{li smo u malom idili~nom i bajkovitom selu Imbil udaqenom od Brizbejna 159 kilometara Rva~ki savez Zapadne Australije je veoma uspe{no 717Na{zaXorxatakmi~eweorganizovaoKupSamiosa2022.godinu.klubjeosvojiozlatnihmedaqa,srebrnihi4bronzane medaqe. Boje na{eg kluba su branila i na{a srpska deca, a to su: Lazar [}eki}, Bojana Podini} i Nikola Korxik MILO[ BIKOVI], JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH SRPSKIH GLUMACA I PRODUCENT Strana 17 Strana 15 Strana 19 Strana 6 Strana 30 Strana 16

Predsedni~e, ne govorite nam o Svetom Nikoli, recite za{to ste uni{tili EPS

„Odmah da vam ka`em, pro{li put kad sam bio, bilo je wih 10, 12 koji su dobacivali i mislili da mogu da me prekinu. Oni su mislili da }e time ne{to o meni da ka`u, naprotiv, govorili su o sebi. Ovoga puta mogli su da prona|u jednog, ne ide, sve je mawe. Kako }ete da objasnite nekome da je protiv Srbije, a bori se za Kosovo koje su neki drugi na tacni predali? Kako }ete da nazovete izdajnika nekoga ko jedini u celoj Evropi nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji?" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, u Ose~ini, na dobacivawe `enskog glasa da je izdajnik) „To je vi{e molba nego {to im ka`emo: Nemojte da {etate!" (Ana Brnabi}, predsednica Vlade i pripadnica LGBT populacije, o „otkazivawu“ Evroprajda) [ETAJTE, ALI UMERENO!

U JEDNOJ RE^ENICI „Ako sam dobro razumeo besmisleni lik koji je postavio Gr~i}a na ~elo EPS-a, da ga upropasti, sada tra`i od mene da {tedim struju…," (Predsednik popust.{tedeliAleksandarSrbijeVu~i}rekaojeda}eonigra|anikojibudustrujuimatiOvakvaizjavaizazvalajebrojnekomentaregra|ana,ame|uwimaitvvoditeqaIgoraBrakusa)U „Srbima je boqe na hibridnidaizve{tajiaslobodeUnegoKosovuuSrbiji.Srbijinemamedija,posledwigovorejeuSrbijire`im(Aqbin"tzv.premijerKurti,Kosova)

OVAKVOM MENI STE NA[LI DA DOBACUJETE ma {ta mi re~e?! KO PRE @IVI –

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. IZME\U DVA VIKENDA Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Filipovi} je rekao da u Be ogradu u prvi razred osnovne {kole polazi oko 17.000 |aka, a na nivou Republike 65.000 i da se unazad 10 dana vode inten zivni sastanci na nivou op{tina kako bi se u ~etvrtak svi u~eni ci na{li u {kolskim klupama.

SAV [POZIVABESMISAONATEDWUSTRUJE

Filipovi} je naveo da pre poruke za no{ewe maske i daqe postoje, kao i da se {kole moraju provetravati i vr{iti dezin fekcija svih prostorija vi{e puta u toku dana. Kada je re~ o ekskurzijama, Filipovi} je poru~io da je na snazi Pravilnik od pro{le go dine, u kome se navodi da u~e nici osnovnih i sredwih {kola ekskurzije treba da izvode u Sr biji."Eventualno za u~enike sredwih {kola je omogu}ena po seta Republici Srpskoj i ono {to se mo`e organizovati, uz jedan dobar na~in pra}ewa za sredwo{kolce u zavr{noj godi ni, jesu ekskurzije u inostran stvu", rekao je Filipovi}.

Sve je spremno za po~etak {kolske godine, koja za oko 760.000 u~enika osnovnih i sredwih {kola po~iwe regular no u ~etvrtak, 1. septembra, izja vio je na~elnik [kolske uprave za grad Beograd Dragan Filipo vi}.

Danas u {kole {irom Srbije kre}e 760.000 |aka

On je, odgovaraju}i na pitawe o zahtevima sindikata za pove}awe plate i smawewe broja u~enika u odeqewu, rekao da ministar Branko Ru`i} sa svo jim timom nedeqama unazad vodi pregovore i da se Ministarstvo finansija izjasnilo da }e u janu aru biti pove}awe zarada za sve prosvetne radnike u iznosu od 12,5Kadaodsto.je re~ o smawewu broja u~enika u odeqewu, Filipo vi} navodi da vi{e od 60 odsto {kola u Srbiji radi sa mawim brojem u~enika - do 30 |aka, a da svega 1,1 odsto {kola ima 30 i vi{e od 30 "Ukolikou~enika.{kola upi{e 64 prvaka, ona ne upisuje 32 u~e nika u odeqewu, ve} automat ski ima mogu}nost da upi{e tri odeqewa, i to pravo koriste {kole, a Ministarstvo u tom smislu izlazi u susret", rekao je Filipovi}.Kazaoje da pojedine {kole zbog prostornog kapaciteta nisu u mogu}nosti da prime novo odeqewe, ali da se u tom slu~aju {kola obra}a [kolskoj upravi koja daje saglasnost za pove}an broj u~enika u odeqewu. "To je do 33 u~enika i to je neki maksimum", dodao je on. M. T.

@IVA!

Nova havarija u Kolubari: Nestru~ni politi~ki kadrovi koje postavqa vlast Srbije dozvolili su da u sred ogromne energetske krize izgubimo u blatu jo{ jedan kopa~ ugqa, utorak, 30. avgust

„Za{to ste uni{tili EPS, aman qudi bre“, upitala je Biqana Stepanovi} urednica Nove ekonomije, komentari{u} i stawe u kojem se Elektropri vreda Srbije nalazi i cenu po kojoj }emo morati da uvozimo struju.Isti~e da vi{e niko ne pita koliko }e uvoz struje da ko{ta, ve} samo da je ima. „Za{to EPS umesto da izvo zi, ne mo`e da proizvodi ni za sopstvene potrebe. Za{to je uni{tena baza privrednog sistema u Srbiji? Ko je to do zvolio? Ho}e li neko snositi posledice? Uvozimo po rekor dnim cenama umesto da je izvo zimo po tim cenama“, podsetila je urednica Nove ekonomije. Ka`e da Milovan Gr~i} nije sam sebe postavio na ~elo EPS-a i u tom statusu dr`ao {est„Togodina.{toje ova vlast doovde dovela EPS i time celu zemqu bi bio dovoqan razlog da ne mamo ovu vlast… Ne da nema posledica, nego je na izborima ova vlast nagra|ena, Ana Brna bi} je nagra|ena da ponovo bude mandatakra, ministarka ener getike svaquje sve na Gr~i} a, on je dao otkaz i oti{ao u op{tinu. Ali ko ga je postavio tu?“, ponovo pita Biqana Ste panovi}.Dodaje da ne zna da li je za propast EPS-a krivo „neznawe epskih razmera“ ili ne~ija na mera u {ta, napomiwe, ne `eli da Govore}ipoveruje. o merama {tedwe struje i najavama da }e gra|a ni koji u{tede imati popust na ra~unu, Stepanovi} obja{wava da je zagovornik {tedwe i da nije moralno rasipati taj „ple meniti energent“, ali da tre nutne najave predstavqaju ba cawe pra{ine u o~i gra|anima i „mazawe„Nemojteo~iju“.namgovoriti o sve tom Nikoli, recite nam za{to ste uni{tili EPS“, poru~ila je Stepanovi}, reaguju}i na izjavu predsednika o velikoj potro{wi struje za Svetog Ni kolu.Mediji ovih dana pi{u da su mogu}e restrikcije struje tokom zime. Biqana Stepanovi} ka`e da to niko ne mo`e da zna, pa ~ak ni vlast, jer da li }e ih biti zavisi od mnogo faktora koji su trenutno nepoznati – da li }e biti duga i jaka zima, ko liko }e se struje uvesti, koliko }e se Urednicaproizvesti.Nove ekonomije podse}a i da je bacawem para iz helikoptera potro{eno dve milijarde evra, dok je EPS de vastiran, i da bi sada taj novac bio dragocen da se vlast po na{ala odgovorno. „A nije jer su stalno i{li neki izbori. Evo i ova vlada je oro~ena, i sad }e da nai|e ra~un. Uvek do|e ra~un“, isti~e Stepanovi}.

IZ Udaqite

Beograd: Vi{e desetina hiqada gra|ana u Velikogospojinskoj litiji od Patrijar{ije do Hrama

IZ CRNE GORE PONOVO ISTI ZAHTEV: Udaqite srpskog ambasadora

Velika litija za spas Srbije, protiv izdaje Kosmeta, protiv gej parade i oku pacije Zapada zavr{ena je ne{to posle 20 ~asova u nedequ 28. avgusta, u Beogradu ispred Hrama Svetog Save. I pored medijskog mraka, odr`an je jedan od najve}ih protesta u Srbiji u po sledwih nekoliko godina, a narod je ja sno stavio do znawa da gej parada i izdaja Kosmeta ne dolazi u obzir. Nosio je narod i ruske zastave, slike Vladimira Putina… Sramotni Vu~i}evi i NATO „nezavisni mediji“ su prakti~no pre}utali blokirani Beograd. Ispred Patrijar{ije i Saborne crkve u Beogradu od 18 ~asova krenula je ve lika litija za spas Srbije protiv izdaje Kosova i Metohije, gej parade i okupacije. Blagoslov je dalo nekoliko srpskih vla dika, ali i ruski patrijarh Kiril. Prema procenama, u litiji se trenutno nalazi nekoliko desetina hiqada qudi, ~elo kolone je na Terazijama, a za~eqe se nalazilo kod Patrijar{ije!

Svetog Save za spas Srbije i protiv izdaje KiM

Savetujem mojim prijateqima - trgov cima i ugostiteqima da obezbede do voqno sve}a i po jedan agregat, ako mi sle da im radwe budu otvorene i tokom zime. Kada bude iskakao sistem i po~nu restrikcije, tada }e biti kasno. Sa skromnim znawem matematike, usu|ujem se re}i da nas ~eka cvokotawe, prazne baterije, gluvi telefoni i tako to. Ove godine }e biti ubedqivo najjef tinije grejawe na struju. Drva su sa 5, 6 hiqada po kubiku sko~ila na 10,11 –tona peleta je sa 150 evra stigla do 320 (uz Vladino ograni~ewe), a o ugqu, koji se udvostru~io, iluzorno je i razmi{qa ti, nema ga na stovari{tima. Struja }e, vele, poskupeti za 6,5 od sto. I {ta }e sirotiwa raja, grejalice u {tekere, pa navali na EPS. Samo bi se budala mlatila sa drvima, ugqem i pepelom, ili bacala pare na pelet. A kad svi navalimo na istu robu – nestane robe.Drugim re~ima, ima trafoi da iska~u iz pogona kao ze~evi iz deteline. Ne bih bio u ko`i de`urnim elektri~arima na minus 10. Jeftina struja pobi}e (zbog preoptere}ewa) i ono malo opreme i tur bina {to biv{i direktor - ro{tiqxija Gr~i} nije stigao da razvali. Znaju ovo qudi koji se bave energetikom, me|utim ima jedan „mudrac“ koji „brani“ narod od poskupqewa, nema veze kakve su posle dice. Va`an je rejting i bira~ko telo. Organizovane dr`ave to rade dru ga~ije. [vedska, na primer, koja je naj ve}i izvoznik struje u Evropi, ne {titi svoje slabije stoje}e gra|ane jeftinim kilovatima. Naprotiv, zala`u se za {to ve}u cenu da bi mogli da odr`avaju dostignuti nivo, da ula`u, a dr`ava }e pomo}i onim pojedincima i preduzetni cima kojima pomo} bude potrebna. Mogla bi i Srbija sli~no da se po na{a, da podigne cenu struje na ekonom ski nivo, da pobroji ugro`ene kategorije i da ih dotira, da sa~uva EPS i za slede}u zimu i za druge generacije. [to bi, na primer, Bajatovi}i, Mi{kovi}i i Tabako vi}i pla}ali struju kao kutiju `vaka? Narod koji ima Kolubaru i \erdap, a uvozi struju, zreo je za starateqstvo. Moj stric Vujca je nama, mla|ima, ~esto govorio "godina }e vas opametiti". E ovo je ta godina - do{la. U Kolubari nema dovoqno ugqa, reke usahle, \erdap na 50 odsto proizvodwe, deseti deo dnevnih potreba podmiru jemo iz uvoza, a na berzi ludnica. Me gavat-sat je na 600 evra, a iska~e i do 1.000. Koliko je to, sami procenite: EPS je 2016. prodavao istu koli~inu energije za 30 evra, godinu dana kasnije za 60. A gde smo sad? Stigli smo do 600 evra! Nema veze {to }emo struju uvoziti po cenama sa~uvaj bo`e. Ne{to {to }emo ku povati po 20, 30, 60... centi za kilovat srpski potro{a~ }e pla}ati mawe od deset dinara. Ko je ovde lud? I sve to da „godina ne bi opametila“ vo|ine gla sa~e. Struja mora da bude xabe, pa {ta ko{ta da ko{ta. Da su face svi napredwaci i svi wi hovi glasa~i, mogli bi da ka`u - i mi smo krivi za ovo. Hteli smo Vu~i}a, on je hteo Gr~i}a i sada treba da platimo. Neka kilovat bude nama najskupqi. Ne, oni bi da razvale kafanu, a kad se pla}a ceh onda su sirotiwa. Isprane glave, prazni xepovi i tanak karakter dave Sr biju. Pi{e: Milenko Vasovi}

Ponovo se oglasio mini star spoqnih poslova Crne Gore Ranko Krivokapi}. On je opet zatra`ilo da se ambasador Srbije Vladimir Bo`ovi}, koga su crnogorske vlasti proglasile personom non grata, ''udaqi, a zatim da mu se promptno zabrani ula zak u Crnu "MinistarstvoGoru''. vawskih po slova je ve} dva puta tra`ilo od Ministarstva unutra{wih poslova da donese odluku o zabrani ulaska persone non grata Vladimira Bo`ovi}a, koji se opet po Crnoj Gori predstavqa kao ambasador i to na javnim doga|ajima", napi sao je Krivokapi} na Tviteru. Bo`ovi} je prisustvovao sve~anosti organizovanoj ve~eri povodom posete patri jarha srpskog Porfirija Her ceg Novom u okviru proslave 640 godina od osnivawa tog grada i slave manastira Sa vina."Prvi put smo reagovali pre tragedije na Cetiwu i tra`ili wegovo trajno udaqewe, a onda i nakon sramotnog obra}awa predsjedniku dr`ave povodom tragedije na Cetiwu, kada smo uputili urgenciju MUP-u i tra`ili promptnu zabranu ulaska u Crnu Goru'', kazao je Krivokapi}.Krivokapi} je ironi~no konstatovao da je MUP a`uran kada ga tu`i povodom doga|aja na Cetiwu 5. septembra, ali da je izostala reakcija MUP-a kada je u pitawu Bo`ovi}. ''Reakcija MUP-a je izostala, a la`ni srpski ambasador nastavqa sa provocirawem nao~igled svih. Podse}amo da je MUP a`uran kada tu`i ministra spoqnih poslova povodom doga|aja na Cetiwu 5. septembra, koji je ve} dva puta dao iskaz u Osnovnom sudu. To o~igledno govori o posve}eno sti vladavini prava, evrop skoj i politi~koj orijentaciji MUP-a", napisao je Krivoka pi}.

strujanajskupqadaNapredwacimabude

Saop{tewe za javnost: Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve pozdravqa odluku najvi{ih dr`avnih organa kojom je ot kazano odr`avawe manife stacije Euro-prajd, koju su organizatori nameravali da odr`e u Beogradu tokom sep tembra, i na toj odgovornoj od luci iskreno ~estita Pred sedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vu~i}u, i Vladi Srbije.Sveti Arhijerejski Si nod je uveren da odr`avawe ove „parade”, u slu`bi pro movisawa LGBT-ideologije, koja poku{ava da se nametne Evropi i takozvanom zapad nom svetu uop{te, pa, na`a lost, i na{em narodu, ne bi bilo od koristi nikome nego bi, naprotiv, izazvalo dodat ne tenzije i nove podele, a me|u vernicima Srpske Pra voslavne Crkve i svih osta lih tradicionalnih Crkava i verskih zajednica u Srbiji ogor~ewe i revolt. I sama „LGBT”-tematika je, smatramo, neumesna posebno u na{e dane, u dane kada za nas Srbe, u Srbiji i svugde u svetu, postoji tema nad tema ma, tema Kosova i Metohije. Na{ dr`avni vrh, na ~elu sa Predsednikom Srbije, be skompromisno i neodstupno se bori za o~uvawe na{e iskon ske ju`ne pokrajine u sastavu Srbije, za spas na{ih najve}ih svetiwa, po~ev{i od Pe}ke Patrijar{ije, Visokih De~ana, Gra~anice i Bogoro dice Qevi{ke, i za opstanak i ostanak srpskog naroda na wegovim vekovnim ogwi{ti ma. U toj ~asnoj i svetoj borbi dr`ava Srbija u`iva nepo deqenu molitvenu, moralnu i otaxbinsku podr{ku Srpske Pravoslavne Crkve. Svi za jedno, saborno, jednodu{no, bez „pete” ili „{este” kolo ne me|u nama, pozvani smo i prizvani da na delu budemo pravoslavni hri{}ani i srp ski rodoqubi, zavetni narod Svetoga Save i Svetoga kne za Lazara, prijateqi Bo`ji i prijateqi na{ih bli`wih, ni~iji neprijateqi, a to zna~i – ni neprijateqi svoje Crkve, svoga naroda, svoga bi}a, svog istorijskog i metaistorijskog nazna~ewa.

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Pozdravqamo odluku najvi{ih dr`avnih organa kojom je otkazano odr`avawe manifestacije Evro-prajd u Beogradu

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 1. septembarIZME\U DVA VIKENDA

Iz Kancelarije Svetog Arhijerejskog Sinoda





DR@AVA NAM DUGUJE IZVIWEWE ^lan Glavnog odbora Sin dikata rudarstva i energetike "Nezavisnost" u termoelektrani "Nikola Tesla", Qubi~i} ka`e da jedino {to dr`ava mo`e i tre ba da uradi jeste da javnosti obja sni za{to su restrikcije uop{te i mogu}e."Mogu barem jednom, u svojoj deset godina dugoj vlasti da budu iskreni prema narodu i ka`u: 'Zeznuli smo stvar, ali popravi}emo, postupa}emo prema uput stvima stru~waka'. Moraju da objasne narodu da je situacija krajwe pora`avaju}", zakqu~uje na{ sagovornik.



„Ako ne zna{ koga okriviti, okrivi jezik" „Ja sam gospodar neizgovorenih re~i, ali sam rob izgovorenih“ „Plati {ta duguje{, pa }e{ znati {ta ima{“ Narodne poslovice "Misli su poput ptica. Ne mo`emo im zabraniti da lete, ali je do nas da li }emo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u na{oj glavi"

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022.

SRPSKA POSLA ODGOVOR JE DA SE SMRZNE[ Mo`e li Srbija ove zime da pro|e bez restrikcija struje? DUH IZ [TEDWABOCE



Otac Tadej "Oduvijek je bilo da qubav ne zna dubine svoje dok ne do|e ~as rastanka" Selimovi}Me{a

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

Upitan da li postoje mere koje dr`ava mo`e da preduzme kako do restrikcija ne bi do{lo ili je za to prekasno, Kapor ka`e da nije kasno, samo je potrebno da mere budu agresivnije. Dodaje i da ga{ewe dekorativne rasvete na zgradama dr`avnih institu cija predstavqa malu u{tedu, ali da je u ovakvim situacijama i mala u{teda boqe od preteranog tro{ewa.Sdruge strane, Qubi~i} nije saglasan. On, naime, smatra da trenutno ne postoji apsolutno ni{ta {to dr`ava mo`e da ura di da bi spre~ila restrikcije. Kapor isti~e i da jo{ uvek nije kasno, te da dr`ava mo`e da rea guje, i to agresivnijim pristupom i poboq{awem energetske efi kasnosti. [TA DR@AVA TREBA DA URADI, KAKO DA U[TEDI STRUJU? Kapor obja{wava da po boq{awem energetske efi kasnosti mo`e da se u{tedi i 40 odsto elektri~ne energije. Isti~e da nam to omogu}avaju teh ni~ka dostignu}a koja je potrebno iskoristiti."Tadostignu}a ne vide obi~ni qudi, ali ona postoje. Primera radi, toplotne pumpe koje se ko riste u Japanu i Koreji su veoma efikasne. Na wih treba da se ugledamo u tom smi slu, jer im je energetska efikasnost boqa nego u dr`ava ma zapadne Evrope", ka`e Kapor. Na{ sagovornik se pita i kome je u interesu da se u mere {tedwe ne ide agresivno. Ostaje i pi tawe da li je razlog tome mawak struke ili nedostatak razgovora za relevantnim organima i insti tucijama.

VU^I] KA@E DA NEMA RAZLOGA ZA BRIGU Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} izjavio je nedavno da ne postoje planovi za restrikci je struje, ali da je situacija u toj oblasti izuzetno te{ka. "Ne planiramo da idemo sa iskqu~enima ali oni gradjani koji budu {tedeli ima}e drama ti~an popust na svojim ra~unima. Ko ove jeseni i zime bude po tro{io mawe nego u istom mesecu pro{le godine ima}e popust jer nam je to isplativije. To }e biti na dobrovoqnoj bazi i ra~un od recimo 4.000 dinara bi}e 3.000 dinara, po{to }emo da zaradimo time {to ne}emo morati da uvo zimo struju po mnogo ve}im cena ma", rekao je Vu~i}. R. N.

Turisti na ulazu u Srbiju ~ekaju i po pet sati. Okupatori mogu i preko reda ako imaju diplomatski paso{.  Kad je ~ula ~ije ime treba da nosi, jedna ulica se ritnula i zbacila naziv. Od nakita nosimo samo guju u nedrima...  - Jesi ~uo da }e zimus biti restrikcije struje? - Da, ne}e biti televizije, -interneta...Iskqu~ujodmah! "Zbog kolektivnog godi{weg odmora ne}emo raditi do daqeg." Srpska opozicija. \aci i nastavnici tra`e da nova {kolska godina po~ne po julijanskom kalendaru. Pravi Srbin ne priznaje 1. septembar! U Elbi postoji "Kamen gladi". Mi u Srbiji imamo kamenolom  Te{ko je pogoditi ko }e biti novi ministri, jer to mo`e da bude svako.  Do 50. ro|endana ~ovek je slavqenik, posle je o`alo{}eni...  Na{a svaka vlada je vlada narodnog spasa. Narod se spasava kako zna i ume! Malo-malo pa na{e i wihove pregovara~e privedu na srda~an i prijateqski razgovor.  Opkoqeni smo izmi{qenim neprijateqima. Zar ih ne vidite? Dizawe tenzija je na{ nacionalni sport...





Vlast uverava da }e zima u Srbiji pro}i bez restrikcija struje, ali stru~waci koji su upu}eni u globalnu energetsku situaciju, kao i stawe u EPS-u, ovaj scenario ipak ne mogu da iskqu~e. Sago vornici nisu optimisti i mi sle da }e Srbija te{ko uspeti da izbegne nesta{icu struje i re strikcije. Kako ka`e stru~wak za energetsku politku Miodrag Ka por, kada su u pitawu restrikcije struje u Srbiji, ta mogu}nost nije iskqu~ena. Ipak, on nagla{ava da se o tome mo`e jedino speku lisati, te da niko sa sigurno{}u ne mo`e da ka`e da li }e re strikcija biti. Prema wegovim re~ima, u mno gim dr`avama postoje odre|e ne mere za {tedwu elektri~ne energije. Kada restrikcije struje postanu neizbe`ne, prva na uda ru je te{ka industrija, iako se ni tada ne de{ava kompletna obu stava proizvodwe. Tek onda na red dolaze „Restrikcijedoma}instva.uSrbiji su mogu}e, i situacija na poqu energeti ke ne mora da se mewa, dovoqno je da ostane ovakva kakva trenut no jeste – svakako je to opcija koja je mogu}a“, ka`e Kapor. Kako daqe obja{wava, dr`ava gubi veliki novac za uvoz svakog kilovat-~asa, a ve} je najavqeno da }e Srbija samo iz Azerbejxana do marta naredne godine uvoziti od 1.200 do 2.400 megavat-~asova na dnevnom nivou. Za ~itavu grej nu sezonu dr`ava }e izdvojiti izme|u 500 i 550 miliona evra za uvoz elektri~ne energije. Pro cewuju i da }e Srbija tim novcem platiti 2.000 gigavat-~asova struje iz uvoza. "Tu se postavqa pitawe buxe ta Srbije, kao i kakva je na{a kreditna mogu}nost. Kamate 'ska~u', iako jo{ uvek nisu pora sle drasti~no, ali je pitawe da li }e buxet na{e dr`ave to mo}i da podnese", ka`e Kapor. Kako ka`e ~lan Glavnog odbo ra Sindikata rudarstva i energe tike "Nezavisnost" u termoelek trani "Nikola Tesla", Dragoslav Qubi~i}, "realna i normalna op cija" za ovu zimu jesu restrikcije elektri~ne energije. "Ludilo je da se uzimaju kre diti kako bi EPS kupovao elek tri~nu energiju po ceni od 750 evra, a pro davao ju je za 45 evra po megavat-~asu. To se radi jednostavno jer EPS nema novca. Oni poku{avaju da uvezu, ali sve je nedovoqno, potrebne su ogro mne koli~ine struje za ovu sezo nu. Trenutno nema izgleda da }e dr`ava proizvoditi vi{e struje, ~ak je i hidro potencijal takav kakav je – smawen za 20 do 30 od sto", ka`e Qubi~i}.

DA LI JE PREKASNO DA DR@AVA REAGUJE?

@IVETI U SRBIJI

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 1. septembarZAJEDNICA U nedequ, 28. avgusta 2022. godine, na praznik Velike Gospojine, Wegovo Pre osve{tenstvo Episkop Siluan slu`io je arhijerejsku Liturgiju u srpskoj pravo slavnoj crkvi Uspewa Presvete Bogoro dice na Zlatnoj obali. Vladika je tom prilikom blagoslo vio sve~ane darove prinesene u ~ast Presvete Bogorodice, a potom osve{tao unikatni sasud koji je iza{ao u vidu hrama, koji je kao delo svojih prilo`io Svetom hramu, radi ~uvawa bo`je vode Du{anNakonLali}.Svete Liturgije usledila je trpeza qubavi koju su pripremile vred ne sestre KSS. Pored velikog broja ver nog naroda i sve{tenika Srpske pravo slavne crkve, slavqu su prisustvovali i sve{tenici iz drugih sestrinskih po mesnih crkava. HRAM NA ZLATNOJ OBALI SVE^ANO PROSLAVIO USPEWE PRESVETE BOGORODICEVELIKU GOSPOJINU Ломљење славског колача у част Пресвете Богородице, Голд Коуст Верни народ у храму, Голд Коуст

Sre}a

MEDAQA PU[KINA I ORDEN KARA\OR\EVE ZVEZDE Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, 2018. godine, li~no je odlikovao Milo{a Bikovi}a, Me daqom Pu{kina, za zasluge u obla sti kulture i zbli`avawe kultura i nacija, a rusko dr`avqanstvo dobio je 2021. godine. Ove godine, na Vi dovdan, glumcu je Orden Kara|or|e ve zvezde uru~io predsednik Srbije, Aleksandar Vu~i}.

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. INTERVJU NEDEQE  LI^NOST U @I@I

MILO[ BIKOVI] jedan od najpopularnijih srpskih glumaca i producent

- Ruski film mo`e da bude ni skobuxetni i visokobuxetni, kao i srpski, s tim {to visokobuxetni srp ski film ne mo`e da se poredi sa vi sokobuxetnim ruskim filmom, zato {to najve}a dr`ava na svetu, koja ima i nuklearni i kosmi~ki program, pro izvodwu svojih podmornica i svojih kosmi~kih raketa - ima daleko ve}e mogu}nosti. Ali, za dobar film, naj va`nija je du{a i posve}enost. n Upravo takav jedan visokobuxet ni ruski film, "Izazov", snimate u ruskom Centru za pripremu kosmona uta... - Veoma sam ponosan na ruski film "Izazov", rediteqa Klima [ipenka, sa kojim sam radio "Slugu" i sada radimo "Slugu 2", {to nam je ve} tre}i projekat koji snimamo zajedno. "Izazov" je prvi film u istoriji ~ove~anstva koji je sniman u kosmosu. Velika mi je ~ast {to sam deo tog projekta, koji je ve} svojim postojawem u{ao u istoriju svetske ki nematografije. n Ve} kao mlad glumac postigli ste veliki uspeh. Krasi vas talenat, posve}enost, profesionalizam, ose}aj za biznis i dar za jezike, jer glu mite na odli~nom ruskom i engle skom. Da li u tome le`i kqu~ uspeha ili imate utisak da i sre}a igra neku ulogu u va{em `ivotu? - Sre}a je neophodna, ali ona do|e onome ko se trudi. Ja vi{e verujem u Bo`iju voqu i u posve}enost, u rad na sebi, u spremnost da se ulo`i trud i rad i da se savladaju prepreke, mislim da je to ono {to je presudno. I onda, kada se dugo i postojano tako radi, odjednom do|u rezultati koji deluju kao da se to desilo preko no}i. Ali, svako ko je postigao rezultate u bilo kojoj oblasti, zna da je put do wih mukotrpan i divan. A gledano sa strane, vidi se samo rezultat. n Oprobali ste se u razli~itim `anrovima, qubavnim, sportskim, istorijskim, dramskim, akcionim, trilerima, komedijama, SF... Koje su vam uloge do sada bile najiza zovnije? - Volim da se oprobavam u novim ulo gama. Ne bih mogao da izdvojim ni jednu, ali definitivno postoji nekoliko koje su bile zapa`enije u odnosu na ostale. To su uloge u filmovima "Montevideo", "Sun~anica", "Sluga", "Duhles", "Ju`ni vetar" i "Hotel Eleon". n Po ~emu }ete pamtiti saradwu sa Nikitom Mihalkovim? A po ~emu sa Fjodorom Bondar~ukom? - Nikita je veliki ~ovek, veli ki rediteq, on je kao enciklopedija, ima i {irinu i dubinu. I uzvi{enost. Bondar~uk je talentovan producent, muvi-mejker, glumac, re`iser, svestra na li~nost, inovator, ~ovek koji je veo ma sposoban i koji mnogo radi za ruski film. Mislim da su Mihalkov i Bon dar~uk stubovi ruske kinematografije, i zaista mi je ~ast da sa obojicom imam prijateqski odnos. n Dovodite holivudske zvezde, poput Xonija Depa, u Srbiju. Kakve utiske nosite iz susreta s wim i An tonijem Banderasom? - Oni su mi pokazali da, {to je ~ovek ve}i, jednostavniji je i da su sjajni pro fesionalci. Drago mi je da sa wima sara|ujem i da imam priliku da ne{to nau~im od wih. n Od po~etka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, svedoci smo besmislenog negirawa ruske kulture i dela ruskih umetnika od strane Za pada. Da li je tako ne{to, po va{em mi{qewu, uop{te mogu}e? - Na ovo pitawe bih odgovorio ci tatom: "Jeste li videli i ~uli kako brana ~ini reku glasnom? Bez brane, reka be{e ne~ujna i mutava; i gle, bra na joj otvori grlo! Svaka kap dobi je zik. I va{a }e brana u~initi to isto. Zaista vam ka`em: ako vi za}utite, kamewe }e povikati". n Jedan ste od najtra`enijih glu maca i kod nas i u Rusiji. Kako izgle da `ivot na relaciji Srbija-Rusija? [ta vam najvi{e nedostaje u Rusiji? Sti`ete li da se odmorite? - Provedem dva meseca u Srbiji, pa onda tri nedeqe u Rusiji, pa onda ne dequ dana u Srbiji, pa nedequ dana u Rusiji...Uglavnom, to je `ivot u tran zitu. Nedostaju mi qudi, porodica i stari prijateqi koje ne vi|am tako ~esto koliko bih `eleo. Obe}ao sam sebi da }u vi{e da se odmaram, pa se trudim, kad mogu, da uhvatim makar i neki mali odmor. n Gde vidite sebe za deset godi na? - @ivot me je toliko puta iznenadio, da mi je te{ko da uop{te i{ta progno ziram i nisam siguran da bih mogao da ka`em gde vidim sebe za deset godina. Bio bih zadovoqan ako bih samo bio `iv, zdrav i okru`en voqenima. R. N.

Rezultati testova na drogu, kojima se pre mijerka Finske Sana Marin podvrgnula usled pritiska politi~kih suparnika i javnosti po{to su na internet dospeli video-snimci s jedne `urke na kojoj se zabavqala sa prija teqima, pokazali su da ona nije konzumira la nikakve psihoaktivne supstance. Uzorci su uzeti 19. avgusta, a Marin je sama platila testirawe na prisustvo kokaina, amfeta mina, kanabisa i opoida. Ona je pristala na testirawe iako je ve} rekla da „nije uradila ni{ta nelegalno“ ve} je, kako se mo`e videti na snimku, „samo igrala, plesala i pevala sa prijateqima“, naglasiv{i da je pila alkohol, ali nije koristila droge. U finskim medijima i na dru{tvenim mre`ama pojavile su se najrazli~itije speku lacije o tome kako je video-snimak Sane Ma rin dospeo na internet. Jedna od teorija koja se pojavila na dru{tvenim mre`ama, ve}inom od qudi izvan Finske, jeste da su Rusi tar getirali premijerku u kampawi za digitalnu {pijuna`u i postavili video onlajn. Zagovornici ove teorije tvrde da je tajming skandala sumwiv, po{to je Finska najavila da }e smawiti broj viza za ruske turiste i bli`i se kraju procesa pristupawa NATO-u. Finska ima veoma nizak prag za ono {to se smatra „politi~kim skandalom“, a o tome sve do~i i podatak da je „partigejt skandal“ Sane Marin pre nekoliko dana naveliko ismevan u ameri~koj TV emisiji Dejli {ou. „Finska bi trebalo da bude zahvalna na tome kakve ‘skandale’ ima“, rekao je voditeq ove emisije, porede}i medijsko izve{tavawe o premijerkinom pevawu i plesawu na privat noj `urki sa politi~kim skandalima u SAD gde je u rezidenciji biv{eg predsednika Donalda Trampa FBI nedavno izvr{io pretres. „Verujem da je ovaj video-snimak izuzetno zbuwuju} za neke Amerikance, zato }u poku{a ti da objasnim: neke zemqe imaju lidere koji nemaju osteoporozu i oni idu na `urke. Znam da to mo`da deluje druga~ije ili ~udno, ali trebalo bi da imamo po{tovawa prema wiho vim kulturama“, rekao je voditeq u emisiji, propra}en smehom u studiju, dok su na ekranu bile prikazane fotografije ~etvoro vre me{nih ameri~kih politi~ara. Otkada je stupila na du`nost, Marin se vi{e puta na{la na meti kritika i to, kako pi{u mediji, zahvaquju}i ~iwenici da je mla da, i sposobna `ena. Nema~ki list Bild pro zvao ju je „najkul“ premijerkom na svetu. Sana Marin je ro|ena 16. novembra 1985. u Helsinkiju. U decembru 2019. preuzela je funk ciju predsednice finske vlade, postav{i naj mla|i premijer Finske u istoriji. U januaru 2018. rodila je }erku Emu. M. T.

SANA MARIN: Najmla|a premijerka u Evropi kojoj zameraju {to se zabavqa po `urkama

Otkada je stupila na du`nost, Marin se vi{e puta na{la na meti kritika i to, kako pi{u mediji, zahvaquju}i ~iwenici da je mlada, i sposobna `ena. Nema~ki list Bild prozvao ju je „najkul“ premijerkom na svetu onomealizaneophodnajeuspeh,onado|ekosetrudi

Jedan od na{ih najuspe{nijih i na janga`ovanijih glumaca, Milo{ Biko vi}, ~ija je slava odavno prema{ila granice Srbije, nastavqa da ni`e ulo gu za ulogom, i kod nas i u Rusiji, gde je odavno stekao status velike zvezde. Ovaj ro|eni Beogra|anin, gospod stvenog dr`awa i prefiwenog {arma, pokazao je da se odli~no snalazi i u producentskim vodama (Arhangel digi tal studios), a ne krije da ima `equ da se oproba i u re`iji. Karijeru u domo vini zapo~eo je u seriji "Sti`u dolari" (Neboj{a) 2004. godine i na sceni Beo gradskog dramskog pozori{ta, a prosla vio se ulogom Tirketa u filmu "Monte video" (2010). Put ka brojnim uspe{nim ulogama na velikom platnu i TV serija ma u Rusiji, otvorila mu je uloga u filmu "Sun~anica" (potporu~nik baron Levic ki), oskarovca Nikite Mihalkova, koga danas ponosno naziva svojim ruskim filmskim kumom. Zatim je, kao glumac i producent, u~estvovao u stvarawu fil ma "Balkanska me|a", re`isera Andreja Volgina, o ruskom zauzimawu aerodro ma Slatina u Pri{tini 1999. godine. Zaigrao je i rame uz rame sa holivud skom zvezdom Antonijem Banderasom, u filmu "Izvan granica realnog" (2017). U ruskoj drami "Led" (2018), producenta Fjodora Bondar~uka, tuma~io je glavnu ulogu, kao i u romanti~noj komediji "Ho}u mu`a" (2022), rediteqke Sowe Kar punine, u kojoj je bio i koproducent. Sva ka uloga za wega je nov izazov i pristu pa joj, kako ka`e, kao da ni{ta ne zna. Me|u brojnim likovima kojima je osvojio publiku, nalazi se i Pa{a iz popularnih ruskih komedija "Kuhiwa" i "Hotel Eleon", koga srpska publika najzad ima priliku da gleda i u "Hotelu Beograd", trodelnoj mini-seriji (nasta loj po istoimenom filmu prikazanom kod nas 2020, uo~i progla{ewa pande mije), u rusko-srpskoj koprodukciji. n Glavna uloga, Gri{e, u najgle danijem ruskom filmu svih vremena "Sluga" (koji je za jednu no} pogleda lo vi{e od 750.000 qudi, zaradiv{i 43 miliona evra), donela vam je ve liki uspeh i titulu najpopularnijeg glumca u Rusiji 2020. Kada po~iwe snimawe nastavka ove hit-komedije? U ~emu je tajna wenog uspeha? - Snimawe po~iwe krajem avgusta. Tajna uspeha je u dobrom poznavawu zanata od strane rediteqa, kao i od li~an scenario, smeo, duhovit, neo bi~an, a opet jednostavan. Mislim da je balans svih elemenata dobre komedije i dobar tajming ono {to je ovaj film u~inilo najgledanijim ruskim filmom svih vremena. n Kako izgleda snimawe filmova u Rusiji, na produkcijskom nivou, u pore|ewu sa na{im?

TRST, 28. AVGUST 2022. Jedrilica

Belgijska ministarka energetike Tin Van der Straten upozorila je da }e se zemqe EU suo~iti sa „pet do 10 u`asnih zima”, ako se ni{ta ne preduz me na smawewu cena prirodnog gasa. Sve su brojniji apeli da se ogra ni~e cene gasa u celoj EU i da se cena gasa formira odvojeno od cene elek tri~neDr`aveenergije.EU se bore sa ogromnim poskupqewem energenata od kako je u februaru Rusija, kqu~ni snabdeva~ gasom, izvr{ila invaziju na Ukrajinu. U me|uvremenu, Nema~ka je potvr dila da svoje zalihe gasa popuwava br`e nego {to se o~ekivalo, dok druge zapadne zemqe koje podr`avaju Ukra jinu poku{avaju da smawe uvoz ruskog gasa i nafte. Rusija, koja je pro{le go dine isporu~ila EU 40 odsto potreb nih koli~ina gasa, od nedavno je ogra ni~ilaBelgijskaisporuke.ministarka energetike Tin Van der Straten ocenila je da bi cene gasa u Evropi trebalo hitno da budu zamrznute, ukazav{i da je odnos izme|u cena gasa i struje ve{ta~ki us postavqen.„Moramo delovati na samom izvoru, na evropskom nivou i raditi na zamr zavawu cena gasa”, poru~ila je van der Stratenova.Cenestruje u Evropi rastu i do stigle su rekordne vrednosti, a gas je glavni energent za proizvodwu elek tri~ne energije. Ako ne padne cena gasa, Evropu ~eka pet do 10 u`asnih zima

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 1. septembarPLANETA

U zlatnim vremenima Marije Terezije, brodovla sni~ka flota tr{}anskih Srba dominirala je lukom ovog grada. O tome govore i nekada{we palate, Gop~e vi}, Vu~eti}, Ivanovi} i mnogih drugih bogatih Srba, koje se nalaze uz samu obalu mora.U zadwe vreme, igrom slu~aja, istorija kao da se malo poigrala pa tr{}anskim zalivom ponovo do minira jedan “srpski” brod. Sve je po~elo sa prvim pu cwima u Ukrajini, kada su kao odgovor na rusku “agre siju” zapadne zemqe prema istoj uvele drasti~ne sank cije. I to, ne samo prema Ru siji kao dr`avi ve} i prema svim ruskim milijarderima {irom planete. U jednoj od takvih akcija, u martu mese cu, italijanska finansijska policija zaplenila je u zi movniku San Marko u Trstu jahtu Andreja Meqni~enka, supruga Srpkiwe Aleksan dre Nikoli} Meqni~enko. On se do tada, po Forbsu, smatrao jednim od stotinu najbogatijih qudi na svetu. I na{av{i se, u na izgled neizvesnoj situaciji, da bi sa~uvao svoje bogatstvo prepisuje svu imovinu na svoju suprugu Aleksandru. Zahvaquju}i tome, ona po staje najbogatija Srpkiwa u globalnim okvirima. Wihova zaplewena jahta je te{ka 12.000 tona, visoka kao jedna osmospratnica i sa svojih 143 metra du`ine smatra se najve}om jedri licom na svetu. Wena vred nost je procewena na ne{to vi{e od 765 miliona au stralijskih dolara. Odr`a vawe ovakve jahte nije mala {ala. Toga su postali sve sni i u Agenciji za dr`avnu imovinu. Jedrilica je “za pe~a}ena” i s obzirom da je ovo administrativna a ne krivi~na mera, imovina se mora odr`avati kao u uslo vima kada je preuzeta. A to zna~i, da treba izdvojiti nekoliko miliona dolara mese~no na ime tro{kova odr`avawa.Trenutno, jedrilica usi drena u tr{}anskom zalivu i pod budnim okom obez be|ewa, postala je jedna od foto turisti~kih atrakcija doma}ih i stranih turista. Radomir Stefanovi}

"boli glava"

Prosjak dobio od{tetu od 100 miliona dolara zbog prekomerne upotrebe policijske sile Savezna porota u ameri~kom gradu Atlan ta presudila je da se prosjaku plati od{teta od 100 miliona dolara jer ga je policajac pogodio omamqiva~em, nakon ~ega je nesre}ni ~ovek pao, slomio vrat i ostao paralizovan. Te{ko povre|enom Xeriju Blesingejmu sada treba 24-~asovna nega koja ko{ta milion dola ra godi{we, a do sada su se nakupili ra~uni za le~ewe u iznosu od 14 miliona dolara, rekao je advokat Ven Xonson. Porota je presudila da je policajac Xon Grubs prekomerno koristio silu protiv Blesingejma, koji je od voza~a automobila prosio novac 10. jula 2018.Nakongodine.incidenta, ostao je paralizovan od vra ta nadole i sada ima 69 godina. Blesingejmov zastupnik Kit Edvards tu`io je grad Atlantu i Grubsa, tra`e}i od{tetu za medi cinske tro{kove le~ewa. U Edvardsovoj tu`bi se navodi da je Blesingejm bio na ulici i tra`io novac od qudi, kada su do{li Grubs i jo{ jedan policajac, videv{i ga kako razgovara sa voza~em. Grubs je iza{ao iz policijskog automobila i re kao Blesingejmu da stane, ali je on pobegao, nakon ~ega je krenula potera za prosjakom. Porota je utvrdila da policijska uprava Atlante treba da plati 60 miliona dolara, a da Grubs treba da plati preostalih 40. od koje

KardiohirurgijaSVETU:UKC u Bawaluci

Otvarawe Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog klini~kog centra u Bawaluci je istorijski iskorak koji je nedostajao zdravstvu Republike Srpske i time }emo pru`iti kompetnu uslugu na{em stanov ni{tvu, izjavio je doktor Nikola [obot, na~elnik Klinike za kardio hirurgiju UKC Republike Srpske. On je pozvao sve zainteresovane da do|u na sve~ano otvarawe kli nike koje je zakazano za 11. septembar u 12.00 na platou UKC RS i tom prilikom mo}i }e i da obi|u prostorije nove klinike.

„To je jedini na~in na koji }e mo}i da se tako jednako ako negdje postoji da nije ne{to procesuira no ili ne{to ura|eno, da je takav jedan sli~an zlo~in napravqen od strane Srba nad Hrvatima isto ga treba procesuirati“, re kao je Dodik i dodao. Dodik isti~e da Petrova~ka cesta nije ne{to {to je izmi {qeno nego je konkretan doga|aj koji se desio, ta~nog datuma sa ta~nom identifikacijom onih koji su bombardovali, mitraqi rali kolonu nedu`nih civila, pogotovo {to su to uradili izvan teritorije Hrvatske i oni moraju da odgovaraju.„Tojezlo~in koji ima kaznu za zlo~ince, ja vjerujem da }e to tako biti“, jasan je Dodik. S. G. je u~inila da politikurazbijeu BiH

DODIK O INICIJATIVI ZA SMENU TURKOVI]EVE: Sve

bi}e otvorena 11. septembra

8 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. REPUBLIKA SRPSKA

- Koncept Klinike za kardiohirurgiju inicirao je direktor UKC Vlado \aji}, a dobio je veliku podr{ku Vlade RS - rekao je [obot. On je napomenuo da je ova klinika bila neophodna jer su oko 50 odsto pacijenata kardiovaskularni bolesnici koje treba adekvatno zbrinuti.-Uovoj klinici }emo im pru`iti kompletnu uslugu. Ali, moram na pomenuti da smo unazad tri meseca u ovoj klinici uspe{no izveli ve} 40 operativnih zahvata u vrhunski opremqenim salama i sa najboqim hirurzima - istakao je dr [obot. Klinika }e imati ~etiri operacione sale, i sve potrebne prate}e ambulante i prostor za pripremu i oporavak pacijenata. Intenzivna nega broji {est kreveta, a Odeqewe 13 kreveta. S. G.

Polagawem venaca na spome nik na{em tribunu i kwi`evni ku i prigodnim kulturno-umet ni~kim programom u Parku "Petar Ko~i}" u Bawaluci, sve~ano je otvorena manifestacija "57. Ko~i}ev zbor". Kako je rekao gradona~elnik Dra{ko Stanivukovi}, neki qudi su bezvremenski, a wihove ideje su ve~ne i uvek moderne. - Kada ~itate dela Petra Ko~i}a, mo`ete da vidite da je on i daqe sveprisutan u na{em dru{tvu i da wegova dela na najboqi mogu}i na~in oslikavaju sada{wicu, dru{tvo i sva aktu elna de{avawa. Ove godine smo promenili koncept, pa se ova ma nifestacija sastoji iz tri dana, i to dana istine, slobode i otaxbi ne - poru~io je Stanivukovi}. Dodao je da su upravo to tri univerzalne ideje Petra Ko~i}a, i da svaki ~ovek uvek treba da qubi istinu i svoju otaxbinu. - Istina, u to vreme nije bilo lako, ali nije lako ni danas. Sva vremena su te{ka. Upravo zbog toga, mi kao narod treba da ostanemo posve}eni Zmijawu i Ko~i}u, koji je simbol Bawaluke i na{eg naroda, ~ovek najsjajnije pisane re~i, ~ovek koji je svojim re~ima opisao pro{la, sada{wa ali i budu}a vremena - rekao je gradona~elnik i dodao da je va`no da se Petra Ko~i}a prise}amo uvek, ne samo kada obele`a vamo Ko~i}eve dane i ovu mani festaciju.Ministarka prosvete i kul ture RS, Natalija Trivi}, koja je otvorila ovu manifestaciju, poru~ila je kako je upravo Petar Ko~i} deo na{eg kulturnog iden titeta.-Ve} tradicionalno mi obe le`avamo ovu manifestaciju ovde u Parku "Petar Ko~i}". Pro gram je ove godine raznovrstan i sadr`ajan. Svojim delima, Petar Ko~i} i danas svedo~i na koji na~in treba da razmi{qamo i na koji na~in treba da branimo srpski i nacionalni identitet i da se odupremo svemu onome {to nosi jedno dru{tvo - poru~ila je ministarka Trivi}.

LE^I]E SRCE KAO U

Prvog dana - Dana istine, Ma riji Trubi}, u~enici osmog razre da Osnovne {kole "Petar Ko~i}" iz Sitnice, op{tina Ribnik za pesmu "Ide{ li, rode", dodeqena je nagrada "Zmijaw~e" za najboqi literarni rad mladog pisca iz RS, i ona je poru~ila kako joj ova nagrada mnogo zna~i. - Mnogi u~enici iz cele RS su pisali radove, a nagrada je pri pala meni. Na{a {kola je mala i stvarno je predivno kada jedan rad iz malog mesta dobije jedno ovakvo priznawe - rekla je dobit nica nagrade. M. T.

U Bawaluci manifestacijaotvorena"57.Ko~i}ev zbor"

Marija sa gradona~elnikom

Trubi}

Bisera Turkovi} je `ena koja je sve u~inila da razbije politi ku u BiH na parapar~ad skoro da ne mo`e{ vi{e da je okupi{ i ne zaslu`uje da mirno do~eka kraj mandata, rekao je za srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Do dik komentari{u}i inicijativu za smenu ministra spoqnih po slova BiH Bisere Turkovi}. „Zato smo dogovorili u okviru SNSD-a i HDZ-a koja zajedni~ki podrazumijeva tu inicijativu koja podrazumijeva zahtjev Predsje davaju}eg Saveta ministara da pokrenu wenu smenu {to verujem da }e on u~initi jer ima dovoqno glasova potrebnih za wenu smjenu u Savetu ministara, a to daqe ide na Predstavni~ki dom i Dom naroda“, rekao je Dodik za ATV. Dodik isti~e da bi o tome tre balo oba doma da glasaju. „Muslimani }e sve u~initi da je za{tite to mi znamo, te{ko da bi na kraju iko mogao da da da pozitivne ocjene o wenom radu i sami politi~ki muslimani u Sa rajevu ako su objektivni koraju da vide da je ona tu uru{ila sve, da je dovela do toga da nema koncen za“, ka`e Dodik. Dodik navodi da mo`da neko liko wenih par tijskih iz SDA po dr`avaju takvo ne{to, ali je u su{tini sru{ila svu tu „La`nopolitiku.sepredstavqala u ime BiH, hodala po svijetu i laga la o situaciji u BiH, to je sasvim bilo dovoqno da se pokrene ova kva neka inicijativa, i ranije je bilo nekih tih inicijativa, ali ovaj put se ide u formalizaciju takvog jednog pristupa“, rekao je Dodik.Na komentar hrvatskog pred sjednika Zorana Milanovi}a da to {to Srbija podi`e optu`nice za zlo~ine na Petrova~koj cesti bi moglo da naru{i odnose iz me|u Srbije i Hrvata u BiH, Do dik ka`e da se desio zlo~in na Petrova~koj cesti, da su tamo ubijeni civili i deca. „To je neko konkretno iz vr{io, do{lo je do identifika cije da su to uradili neki piloti po nare|ewu, to treba da utvrdi Sud i sasvim je bilo normalno i o~ekivati da }e jednog dana pro cesuirati takav jedan zlo~in jer mo`e samo da poja~a povjerewe, a ne da razbije povjerewe“, rekao je Dodik. Dodik ka`e da borba za prav dom i ka`wevawe onih koji su po~inili takav jedan zlo~in na Petrova~koj cesti apsolutno tre ba da bude zajedni~ko svima i Sr bima i Hrvatima.

TEMEQNI NEMOGU]EUGOVORRASKINUTI

U 18 sati u Herceg Novom patrijarh srpski Porfirije odr`ao je ve~erwu li tiju povodom praznika Uspewa Presvete Bogorodice, a od 20.30 je prisustvovao predstavqawu izabranih dela bla`eno po~iv{eg mitropolita Amfilohija. Patrijarh je na slavu manastira Savi na slu`io liturgiju u ovom manastiru kod HercegSaslu`ivaliNovog. su mu mitropolit cr nogorsko-primorski Joanikije, episko pi pakra~ko-slavonski Jovan, dalma tinski Nikodim i topli~ki i izabrani {aba~ki Jerotej, sve{tenstvo i sve{te nomona{tvo iz vi{e eparhija Srpske pravoslavne crkve, uz molitveno u~e{}e vernika, saop{tila je Mitropolija crno gorsko-primorska.Srpskipatrijarh je blagoslovio ver nike u besedi posle liturgije, po`elev{i da im Bog „podari mir, radost i qubav, je dinstvo u veri, lepoti i radosti“. Sve~ana akademija u ~ast 640. go di{wice od osnivawa Herceg Novog je odr`ana 29. avgusta, od 19.30 ~asova na Kanli kuli, nakon ~ega je usledio program „\edov sabor - Od Dunava do mora siwe ga“, posve}en uspomeni na mitropolita Amfilohija, koji je otvorio patrijarh Po rfirije.

Te prijetwe wima slu`e da na okupu dr`e svoje bi ra~e i pristalice”, isti~e pro fesor Markovi}. S. G. Dva razloga zbog kojih je stavqena ta~ka na ure|ewe odnosa dr`ave Crne Gore i SPC 12 ^etvrtak 30. maj 2019. DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST 04099367ALBANS5838500255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans DandenogCrt. Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344 SYDNEY Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539 Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633 ADELAIDE Zatvoren hotel u Budvi ~iji su gosti zatra`ili

Turisti~ka inspek cija zatvorila je hotel „Loza“ u Budvi, u kom je bilo sme{teno oko 100 turista koji su u subotu zatra`ili pomo} leka ra zbog simptoma tro vawa hranom.

To je potvrdila vr{ilac du`nosti di rektora Uprave za in spekcijske poslove Ana Vujo{evi}.Naulazu hotela je istaknuto obave{tewe da je „objekat zatvoren po re{ewu Turisti~ke inspekcije“. „Zape~a}ene su sve sme{tajne jedinice u hotelu (100 soba), re storan i kuhiwa“.

Kada je rije~ o Temeqnom ugo voru, wegovim potpisivawem je, smatra na{ sagovornik, stavqe na ta~ka na ure|ewe odnosa iz me|u dr`ave Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve i taj doku ment je zaista istorijski. Povodom najave DPS-a i Mila \ukanovi}a da }e tra`iti po ni{tavawe tog dokumenta, pro fesor Markovi} ka`e da nema bojazni da je tako ne{to mogu}e. “Da bi se jedan ugovor po ni{tio, kada je ve} potpisan, o tome treba da su saglasne dvije strane potpisnice ugovora, da kle dr`ava Crna Gora i SPC. Drugi razlog za{to se ugovor ne mo`e poni{titi je taj {to, po meni, DPS se ne}e vi{e vra}ati na vlast, pogotovo ne u onom obliku kako je vladao 30 godi na. U stvari, taj oblik vladavi ne je bio prisutan u Crnoj Gori od 1945. godine i mislim da je narodu dosta vladavine DPS-a, pa po meni Temeqni ugovor, i pored prijetwi politi~kih gru pacija oko Mila \ukanovi}a, nije ugro`en. pomo} lekara zbog simptoma trovawa

Posjeta patrijarha Porfi rija Herceg Novom je bila veo ma uspje{na i ~ak istorijska, a potvrda je pomaka u odnosima SPC i odlaze}e vlade Dritana Abazovi}a ostvarenog potpisi vawem Temeqnog ugovora. Profesor Savo Markovi} i savjetnik potpredsjednika Vla de Crne Gore Vladimir Pavi}evi} ocjewuju posjetu uspje{nom, a Markovi} dodaje da i pored prijetwi politi~kih grupacija oko Mila \ukanovi}a i DPS-a da }e poni{titi Temeqni ugovor, to se ne}e desiti jer se ugovor ne mo`e poni{titi ako nijesu sa glasne obije strane potpisnice. Markovi} isti~e da je posjeta patrijarha Porfirija Herceg No vom uspje{na, jer jedan patrijarh dolazi u Herceg Novi nakon 49 godina, ali je, ka`e on, i redov na, jer je normalno da on dolazi da posjeti svoje svetiwe i svoje vjernike.

POSJETA PATRIJARHA HERCEG NOVOM NAKON 49 GODINA “Patrijarh posje}uje jednu od svojih eparhija, {to je wegovo pravo i obaveza, i tu nema ni{ta neredovno. Sve ostalo mimo toga je politizacija tog doga|aja. Jer on obilazi eparhiju svoje crkve, isto kao {to premijer i pred sjednik dr`ave obilaze gradove i op{tine u svojoj dr`avi”, navo di Markovi}.Vladimir Pavi}evi}, savjet nik potpredsjednika Vlade Crne Gore u tehni~kom mandatu, oci jewuje da je posjeta patrijarha Porfirija Herceg Novom bila veoma uspje{na, isti~u}i da su gra|ani masovno pozdravili i patrijarha i mitropolita Joani kija.“O~igledno je da postoji jedna vrsta simfonije kada govorimo o odnosima izme|u najvi{ih cr kvenih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, a tu najkon kretnije mislim na izuzetan od nos koji imaju gospodin Porfi rije i gospodin Joanikije”, ka`e Pavi}evi}.Posebno potencira da je cr nogorski premijer Dritan Aba zovi}, organizuju}i ve~eru za visoke zvanice SPC u Herceg Novom, kao {to je i red, ukazao po{tovawe i najvi{im crkvenim velikodostojnicima najbrojnije vjerske zajednice u Crnoj Gori.

hranom

Ona je kazala da je prema posledwim informacijama 12 hrvat skih turista sme{teno u Op{toj bolnici na Cetiwu. RTCG navodi da su pacijenti u toj zdravstvenoj ustanovi sta bilnog zdravstvenog stawa i da }e uskoro biti pu{teni. I podgori~ki portal „Dan“ je u subotu uve~e javio, pozivaju}i se na izjavu Vujo{evi}eve, da se hotel pe~ati jer nema odobrewe za rad.Turisti koji su boravili u ovom hotelu sada su ve}inom sme{teni u hotelima u Slovenskoj pla`i, a tu je obavezu preuzelo crnogorsko Ministarstvo ekonomskog razvoja. Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne po slove uzela je uzorke iz kuhiwe i restorana hotela, pa bi nakon obrade trebalo da bude poznato na koji na~in i gde su se gosti otrovali.

Ona je istakla da je Turisti~koj inspekciji ovo osmi put u pro teklih nekoliko meseci da pe~ati budvanski hotel „Loza“, doda ju}i da je sedam puta pe~at skinut. „Skidawe pe~ata je krivi~no delo, zbog ~ega smo svaki put, pu tem Uprave policije obavestili nadle`nog tu`ioca koji je treba lo da vr{i daqe radwe“, rekla je Vujo{evi}eva.

Pedeset mali{ana sa KiM letuje besplatno u Budvi Op{tina Budva i or ganizacija "Mihoqski zbor" su i ove godine omogu}ili letovawe za pedeset mali{ana sa Kosova i Metohije koji }e osam dana boraviti u Budvi u Slovenskoj pla`i.Grupa od pedeset djece boravi u hotelu „Slovenska pla`a“ od pro{le subote, a doma} in im je, Milo Bo`ovi} predsjednik Op{tine Budva.Organizatori puta, pored Op{tine Budva, „Mihoqskog zbora“, je i op{tina Gra~anica koja je obezbijedila prevoz – zakqu~uje se u saop{tewe Slu`be protokola Op{tine Budva.

Patrijarh Porf irije predvodio litiju u Herceg Novom

^etvrtak 10. decembar 2020. 9^etvrtak 1. septembarCRNA GORA

U Prizrenu po~eo muzi~ki festival „Medimus“

VISOKI PREDSTAVNIK EU ZA SPOQNE POSLOVE \UZEP BOREQ:

"Wime smo uspeli da obezbedimo mir i stabilnost na prostoru Kosova i Metohije i sa~uvamo srpske li~ne karte za Srbe u ju`noj pokrajini, kako severno, tako i ju`no od Ibra. Zato mogu da ka`em da imamo zna~ajnu i va`nu vest", istakao je Petkovi} i saop{tewu za medije.Kakoje dodao to je od presudnog zna~aja za Srbe koji `ive na Kosovu."Uprkos svim preprekama i ucenama, uspeli smoda sa~uvamo srpska li~na dokumenta za na{ narod u pokrajini, pa samim tim sa~uvali smo i prisustvo dr`ave Srbije na tom prostoru. To zna~i da }e svaki gra|anin Srbije koji `ivi na Kosovu i Metohiji mo}i sa srpskom li~nom kartom slobodno da se kre}e. Svaki Srbin ju`no i severno od Ibra, bez izuzetka, }e mo}i sa svojom srpskom li~nom kartom normalno i bez problema da `ivi, radi, putuje i prelazi preko administrativnih prelaza", naglasio je Petkovi}. Kako je dodao, prethodnih nedeqa je vo|ena te{ka diplomatska borba na ~elu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em "A polaze}i od obaveze po{tovawa Sporazuma o slobodi kre tawa koji je 2011. potpisala biv{a vlast u Beogradu, a koji je Pri{tina poku{ala da iskoristi za ukidawe srpskih li~nih kara ta i posledi~no, ukidawe dr`ave Srbije sa KiM. To nismo dozvo lili, jer smo uspeli da sa~uvamo li~ne karte koje izdaje Republika Srbija za srpski narod koji ima prebivali{te na Kosovu i Metohi ji", dodao je Petkovi}. On je rekao i da ovim dogovorom Srbi sa Kosova ostaju "svoji na svome" i ne}e im biti potreban nikakav papir, dokaz ili dodatni dokument da mogu da `ive na svojim ogwi{tima.

Obezbedili smo mir, stabilnost i srpske li~ne karte na KiM

OD 20. AVGUSTA, NA PUTU ZVE^AN - LEPOSAVI] – JARIWE

Na deonici Zve~an – Leposavi} – Jariwe, u du`ini od 60 kilometara, Kfor je uspostavio pu nktove god Rudara gde su stacionirani vojnici po qskog Kfora, na skretawu za Zve~an, dok ispred Leposavi}a i 500 metara ispred prelaza Jariwe na punktovima su ameri~ki vojnici Kfora. Kod Dudinog kr{a, gde se novim putem iz severne Mitrovice ulazi na put za Zve~an i daqe za Ra{ku, kosovska policija je svojim vozilom blokirala put, a policajci voza~ima koje propu{taju da pro|u ovim putem savetuju da budu oprezni. To je ura|eno zbog nedavno velikog odrona kamena sa Dudinog kr{a. Situacija na severu Kosova je mirna. Komandant Kfora general-major Ferenc Kajari je u sredu 24. avgusta potvrdio posve}enost vojne mi rovne misije bezbednosti i slobodi kretawa za sve. Kfor je saop{tio da garantuje mir i bezbednost na severu Kosova kao i spremnost za komunikaciju, koordinaciju akcija i blisku me|uinstitucionalnu saradwu, u slu`bi mira i u odr`avawu javnog reda i bezbednosti za sve gra|ane Kosova. Kajari je sredinom avgusta izjavio da je situaci ja na severu Kosova mirna i da me|unarodne snage vi{e ne}e dozvoliti postavqawe barikada na pu tevima.Tako|e Kfor je zvani~no potvrdio da je na seve ru KiM uspostavio pet novih punktova na putevima, prema prelazima Jariwe i Brwak, kao i da imaju vi{e mobilnih patrola a da i iz vazduha helikop terima Kfor nadgleda svakodnevno situaciju. Na severu Kosova su primetne ~e{}e patrole Eulehovih vozila kao i vozila italijanskih kara biwera dok je i u glavnoj ulici srpskog dela Mitro vice sve ~e{}e vojnika Kfora u grupama. Kfor je, u ~etvrtak 25. avgusta, saop{tio da su komandanti regionalnih komandi u redovnom kon taktu sa svim glavnim sagovornicima, me|u kojima su i predstavnici Vojske Srbije. “Kfor odr`ava vidqiv i okretan stav na terenu i komandanti regionalnih komandi su u redovnom kontaktu sa svim glavnim sagovornicima, ukqu~uju}i i predstavnike Vojske Srbije”, objavio je Kfor na Tviteru, uz fotografiju sa sastanka od 25. avgusta. I

10 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. KOSOVO I METOHIJA

Niko nema pravo da dira srpske li~ne karte Srba sa KiM

Postignut dogovor o li~nim dokumentima izme|u Beograda i Pri{tine

Zahvaquju}i sna`nim diplomatskim napori ma predsednika Aleksandra Vu~i}a danas smo uspeli da dobijemo potrebne garancije EU i time postignemo dogovor koji se ti~e slobode kre tawa i srpskih dokumenata, poru~io je direktor Kancelarije za Kim Petar Petkovi}.

Predsednik Srpske liste Goran Raki} rekao je da ta stranka pozdravqa dogovor koji je posti gnut na ~elu sa predsednikom Srbije Aleksan drom Vu~i}em u vezi sa slobodom kretawa, a ko jim je pre svega sa~uvan mir, stabilnost i srpske li~ne karte na Kosovu.

ZUBIN POTOK – BRWAK Kfor na severu KiM na pet punktova

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Visoki predstavnik EU za spo qne poslove \uzep Boreq izja vio je, u subotu 27. avgusta, da ga veoma raduje postizawe dogovora o li~nim dokumentima izme|u Beograda i Pri{tine i istakao i odli~nu saradwu SAD i EU. "Sre}an sam {to mogu da sa op{tim da posle sastanka u Briselu i posle anga`mana u Pri{tini i Beogradu posledwih dana imamo sporazum o slobod nom kretawu izme|u predsednika Aleksandra Vu~i}a i premijera Aqbina Kurtija. Uz posredovawe EU, Srbija je pristala da ukloni dokumente za ulazak i izlazak za one sa kosovskim li~nim kartama i Kosovo da ne uvodi dokumente za ulazak i izlazak za one sa srp skim li~nim kartama. Kosovski Srbi, svi gra|ani }e mo}i slo bodno da se kre}u uz li~ne kar te", poru~io je. Boreq je naglasio da je EU za to dobila garancije od Kurtija. "Prona{li smo evropsko re{ewe koje poma`e putovawu izme|u Kosova i Srbije. To je u in teresu svih gra|ana Kosova i Sr bije. @elim da se zahvalim dvo jici lidera koji su ovo uradili. A posebno predsednika Vu~i}a koji je danas pokazao odgovornost i liderstvo. Prethodni dani su bili primer odli~ne prakti~ne saradwe izme|u EU i SAD, stoga `elim da zahvalim ameri~kim partnerima {to su pomogli u di jalogu. Hvala i Miroslavu Laj~a ku za odli~no obavqen posao“, rekao je BoreqBoreq.jedodao i da se mora prona}i re{ewe i za registarske tablice."Ali ovaj rad sa slobodom kretawa nije zavr{en. Jo{ uvek ima nekih problema. O~ekujem od dvojice lidera da poka`u pragmatizam i konstruktivnost u re{avawu problema sa registar skim tablicama. Mnogo puta sam rekao, u vreme rata u Ukrajini, sa izazovima sa kojima se EU su o~ava, nama u Evropi ne trebaju problemi, ne trebaju nam tenzije. Treba nam re{ewe, potrebno nam je re{ewe za zapadni Balkan. Po stoje neki problemi koji ostaju, moramo nastaviti da radimo na re{avawu.

"Ovaj dogovor je za Srbe koji `ive na KiM od neprocewivog zna~aja, jer na{ narod najboqe zna koliko neprospavanih no}i, brige i strepwe je za nama, kako }emo do~ekati taj 1. septembar, a on je ve} sutra, a ne znamo kakvi }e biti daqi potezi Pri{tine", rekao je Raki}Raki}.jenaglasio da mere Pri{tine, uz poja~ane tenzije na seve ru Kosova, zaista uznemiravaju srpski narod. On je podsetio i da su Srbi sa Kosova tra`ili i dobili garanci je predsednika Vu~i}a da ih niko ne}e proterivati sa ku}nog praga. "Danas svedo~imo da su na{a dr`ava i predsednik to ispunili. Nema sumwe da su pred nama brojni izazovi, a mi Srbi sa KiM po ru~ujemo da ne}emo dozvoliti ni ukidawe KM registarskih tabli ca dr`ave Srbije i nastavi}emo da pru`amo punu podr{ku na{em rukovodstvu u svim diplomatskim borbama koji nas o~ekujum pravs hodno da bi sa~uvali mir i stabilnost", zakqu~io je Raki}.

FESTIVAL MUZIKE OVE GODINE POSVE]EN SVETOM KRAQU STEFANU DE^ANSKOM Izlo`bom slika sa prethodnih festivala, u atrijumu crkve Svetog Spa sa u Prizrenu je u subotu uve~e, 27. avgusta, po~eo sedmi po redu festival „Medimus“.Sredwovekovni festi val muzike „Medimus“ ove godine posve}en je svetom kraqu Stefanu De~anskom. Na prvo ve~e otvarawa bilo je prisutno oko sto tinak gra|ana koji su bili znati`eqni i sa nestrpqewem o~ekivali po~etak festivala. Ovogodi{wi program Medimusa otvorio je direktpr Doma kultu re Gra~anica @ivojin Rako~evi}, koji je rekao da umetnost uvek na|e `ivotni put. - Na ovim fotografijama se zvuk, kamen i duh Prizrena pretvaraju u jedinstvenu sliku koja govori da umetnost nikada nije na gubitku, ona uvek na|e `ivotni put. Ne zna se ko je ve}i stvaralac, zaboravqena starica na zidinama hrama Svetog Spasa ili svetski zaboravqeni muzi~ar koji, izgleda, samo za wu izvodi svoju kompoziciju, rekao je na otvarawu ovog festivala @ivojin ako~evi}. Slikar El Gvojs koji je autor izlo`enih slika rekao je da ton vredi vi{e od hiqadu slika. „Uhvatim se u ko{tac da jedan mnogo superiorniji svet prakti~no na vrhu univerzuma poku{am da iznesem pred vas i predstavim jednim mnogo inferiornijim kao {to je vizuelni, fotografijom. Slika vredi hiqadu re~i, a ton vredi hiqadu slika, ako to znano i ako smo svesni toga vi{e }emo po{tovati i fo`ivqacati zon, muziku i harmoniju to nova i zvukova“, rekao je El Gvojsa.

Амерички Кфор на пунктu испред Лепосавића и Јариња Са фестивала у Призрену \uzep Boreq

DOKAZI SVE GOVORE Cveji} ka`e da }e se pred pre tresnim ve}em na}i rezultati oz biqnog ve{ta~ewa koji dokazuju za{to su optu`ena upravo ~etvo rica qudi koji su komandovali ovim delom operacije u kojoj je, na dva mesta, ubijeno trinaestoro qudi, me|u kojima i deca i jedna trudnica. Dokazi, ka`e, obja{wa vaju ko je odgovoran i kakvu je zlo~ina~ku nameru imao. „U optu`nici nema pilota, ali ima onih koji su pre svega znali na kakav ih zadatak {aqu, znali su gde ih {aqu i sa kojim naoru`awem. Bitno je znati da su migovi 21 u ta dva dana bili nao ru`ani, ne protiv oklopnim sred stvima, ve} raketama namewenim za uni{tewe `ive sile, filo vanim hiqadama sitnih gelera, koji su nameweni iskqu~ivo za uni{tavawe `ive sile. Ovi koji se javqaju u ime hrvatske dr`ave tvrde da su ga|ali vojne ciqeve. Nema ni jednog vojnog sredstva o{te}enog, niti ga je tamo bilo“, isti~e Cveji}.

SPROVEDEN GENOCIDNI CIQ „Ovim ubijawem sprovedena je direktiva vrhovnog komandan ta, tada predsednika Tu|mana, sa ~uvenog Brijunskog sastanka, gde je on rekao da se prvo Srbi ma obe}a miran `ivot, a u stva ri im se otvaraju koridori da idu i ciq je – da Srbi nestanu. Ne postoji re~enica koja boqe mo`e da objasni pojam genocida od te. Zato je jasno zbog ~ega sad ovolika frustracija i nervoza u Hrvatskoj. Genocidna namera je u toj Tu|manovoj re~enici, a ona je prakti~no naredba svima ispod wega“.Upitan kako misli da }e se optu`eni za ubistva civila bra niti, ako se uop{te budu branili, Cveji}„Postojeka`e;odre|ene indicije da je neki od ove ~etvorice ~ak spre man da do|e u Srbiju, da se odazo ve sudu. Za sada su to samo indi cije, pa ne bih daqe spekulisao, ali najpametniji me|u wima bi to i uradio. Drugi }e prakti~no biti osu|eni samo na kretawe po teritoriji Hrvatske i to ne samo oni, ve} jo{ jedan broj koji mo`e da bude zahva}en pro{irewem ili novom optu`nicom“. Cveji} ne iskqu~uje mogu}nost da se i Tu`ila{tvo Bosne i Hercegovine ukqu~i u ovaj slu~aj, s obzirom da su hrvatski avio ni u{li u vazdu{ni prostor te dr`ave i ubili civile na wenoj teritoriji. Upitan za{to se to do sada nije desilo, ka`e da Sarajevo ima isti problem koji je do sada imao Beograd.„Bosansko tu`ila{tvo je po ku{alo da u vi{e navrata od Hr vatske dobije dokaze, papire, da ih na neki na~in ukqu~i u proce suirawe ratnih zlo~ina – naila zili su na zid. Hrvatska dr`ava se pona{a kao suvereni vladar biv{eg prostora u ovom delu, progla{avaju}i sebe za `rtvu, {to im dobro uspeva, bar kod sop stvenog stanovni{tva. Zloupo trebqavaju svoj polo`aj u EU, za pritiske na dr`ave koje smatraju ni`im“, ka`e Cveji}.

Na{ sagovornik ka`e da tu` ba kasni 27 godina zato {to u Srbiji nije bilo politi~ke voqe da se ubice gone, ve} je, ka`e, i kod nas bespogovorno prihva}en narativ o ~istoti Oluje koji Hr vatska gura. On tvrdi da se i najvi{i dr`avni vrh prethodne vlasti svesno, uticajem me{ao u postup ke, tra`io da se ne procesuiraju ili osloba|aju Hrvati koji su se zatekli na na{em sudu, u {ta se, dodaje, li~no uverio rade}i na slu~aju Ov~ara. Ovome, ka`e, tre ba dodati uticaj raznih slu`bi, pre svega hrvatskih, na deo na{eg pravosu|a.„Politika u Srbiji sada nema ni `eqe, ni namere da se me{a u ove postupke, vidimo ovakve optu`nice i vide}emo ih jo{. Politika Hrvatske je zata{kati zlo~ine i sakriti izvr{ioce, a goniti po Srbiji sve {to jeste i nije krivo i samo {to vi{e, dr`ati narativ, mi smo se bra nili, `rtva ne mo`e da napravi krivi~no delo, {to je izrazito glupa teza, ali ona se servira i do sada je prolazila. Sad toga vi{e nema. Nica}e novi predme ti, Hrvatska sada ulazi u jednu spiralu koju ne mo`e da zausta vi“, zakqu~uje Cveji}.

@RTVE ISKQU^IVO CIVILI On dodaje da nije rawen niko vojno sposoban, da su ubijena i obogaqena deca i starije osobe, a sve i da je bilo vojnog ciqa, svaki od pilota du`an je da se uzdr`i od ga|awa vojnih ciqeva koji su civilimaokru`enikojibe`e.Na{sagovornik

dodaje da optu`nica otkriva i da kolona svakako nije bila u borbenom dej stvu i da se udaqavala od Hrvat ske, te da je ta ~iwenica tako|e va`na, sve i da su u koloni bili tenkovi, udaqavali su se od Hr vatske.

On na kraju razgovora podse}a da je jo{ mnogo zlo~ina jed nake te`ine za koje niko nije odgovarao, kao {to su ubistvo porodice Zec u Zagrebu, ubistvo civila u Gruborima, zlo~in na Koranskom mostu. Za sva zlode la po~inioci i naredbodavci su poznati. S. G. cesti“ pokazuju jezivu istinu

^etvrtak 10. decembar 2020. 11^etvrtak 1. septembarSRBI IZ HRVATSKE DENTALLIVERPOOLCENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi} Dugogodi{we svenajsavremenijiiskustvo,materijali,vrstestomatolo{kihusluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW Hrvatska gubi slu~aj Petro va~ka cesta na pravnom terenu, a gubi daleko vi{e zato {to po ku{ava da ga prebaci na teren politike. Ovaj slu~aj probudio je frustracije i nervozu u Hr vatskoj zato {to dokazuje geno cidne namere operacije Oluja. Optu`eni ne mogu da se brane, Hrvatska ih dr`i kao taoce, ali ne iskqu~ujem mogu}nost da neko i progovori.Ovakooptu`nicu koja je u Hr vatskoj izazvala bes, ali i pani ku, komentari{e advokat Alek sandar Cveji}, koji je do tan~ina upoznat sa predmetom i dodaje: „Ciq ga|awa izbegli~ke ko lone bio je da se unese dodatna doza straha terorom. Ovo je di rektan teror nad civilima. Sve sno i namerno ga|ani su civilni ciqevi da se ti qudi destimu li{u da ikada vi{e pomisle da se u Hrvatsku vrate, ~ime je do vr{en plan iz vremena HDH, tre}inu pokatoli~iti, tre}inu pobi ti, tre}inu proterati“.

Избеглице напуштају Хрватску 1995. године

TU@BA KASNI, ALI BORBA TEK PO^IWE

OTKRIVAMO ZA[TO JE VELIKA NERVOZA U HRVATSKOJ: Dokazi o „Petrova~koj

Plenkovi}: Optu`nica Srbije protiv hrvatskih pilota za nas ne postoji, Srbija je bila agresor Hrvatski premijer Andrej Plenkovi} rekao je da op tu`nica Srbije protiv hrvat skih pilota za ratne zlo~ine tokom akcije "Oluja" za Hrvat sku kao predmet ne postoji i da se taj stav ne}e mewati. „Nadle`nost Srbije u pred metima koji se ti~u navodnih ~iwewa krivi~nih dela na teritorijima drugih dr`ava od strane dr`avqana drugih dr`ava za nas je neprihvatqi va ve} godinama, to ne dola zi u obzir”, rekao je hrvatski premijer na Bledskom strate{kom forumu. Naveo je i da postoji me|unarodna instanca, biv{i ha{ki sud i da na{wi Rezidualni mehanizam i da stoga ne dolazi u obzir da Srbija „kao agresor u vremenu velikosrpskog re`ima Slobodana Milo{evi}a, koja je napala Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju" preten duje da bude dr`ava koja }e podizati optu`nice protiv hrvatskih pi lota "u vreme Domovinskog rata", prenosi Hina. Dodao je da Srbija „jako, jako dobro mora da se suo~i sa svojom pro{lo{}u i ulogom devedesetih godina". O eventualnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a biv{em usta{kom logoru Jasenovac Plenkovi} je rekao: „O tom potom". Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je ovog meseca optu`nicu pro tiv ~etvorice hrvatskih pilota kojom se terete za ratni zlo~in nad civilima tokom akcije "Oluja". Srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine optu`ilo je 31. marta pri padnike Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67), Zdenka Raduqa (69), @eqka Jeleni}a (69) i Danijela Borovi}a (64) da su 7. i 8. avgusta 1995. naredili raketirawe kolone izbeglica na Petrova~koj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada, koji se u to vreme zvao Bosanski Novi. U tim je napadima poginulo 13 osoba, od kojih {estoro dece, a po vre|ene su 24 osobe. S. G.

u Novac iz inostranstva dobi ja vi{e od milion `iteqa Srbi je. To je za oko 300.000 ve}i broj primalaca deviza nego {to ih je pro{le godine bilo zabele`e no u Registru doznaka. Radi se o evidenciji koju od 2020. godi ne vodi Narodna banka Srbije. Sude}i po ukupnom broju stanov nika Srbije, statisti~ki gleda no, svaki sedmi gra|anin Srbije ima svog "sponzora" iz dijaspo re. Prema posledwim raspo lo`ivim podacima centralne banke, tokom prvih {est meseci ove godine priliv po osnovu do znaka iznosio je oko 2,1 milijar du evra. Ako se ova suma raspo deli na oko milion primalaca, ispada da su u proseku primaoci iz Srbije dobili oko 2.000 evra za prvih pola godine. - Priliv za prvih {est me seci po osnovu doznaka ve}i je za 31,8 odsto u odnosu na sumu od 1.643,5 miliona evra - ili oko 1,6 milijardi evra, koliko je zabele`eno u prvoj polovini 2021. godine - ka`u u Narodnoj banci Srbije. - Skre}emo pa`wu na to da koristimo metodologiju

REALNO STI@E MNOGO VI[E NOVCA

Osim zbira svih korisnika doznaka i onih koji ih {aqu, wihov broj je verovatno i mnogo ve}i. Naime, Jedinstveni registar u koji se upisuju i primaoci i po{iqaoci sadr`i podatke o korisnici ma koji su koristili ovu platnu uslugu iskqu~ivo preko global nih servisa za brzi prenos novca, a ne i o nov~anim doznakama, li~nim transferima preko ra~una u bankama. Kako se tvrdi, stro go se vodi ra~una o za{titi podataka o li~nosti.

[AQE PARE NA MILION

platnog bilansa me|unarodnog monetarnog fonda, prema kojoj su doznake obuhva}ene kroz stavku koja se naziva li~ni transferi. Ona obuhvata - doznake radnika, penzije i druga socijalna pri mawa, pomo} i poklone iz ino stranstva, koja je upu}ena gra|a nima rezidentima. U jedinstvenom registru je do 17. avgusta 2022. godine bilo registrovano ta~no 1.116.053 ko risnika platne usluge nov~ane doznake koji su primili novac. S druge strane, 470.713 korisni ka je onih koji iz inostranstva {aquNajbrojnijidevize. darodavci su i daqe na{a dijaspora iz Ne ma~ke, koji ~ine vi{e od ~etvr tine svih koji {aqu novac iz inostranstva.-Naosnovu podataka o geo grafskoj strukturi doznaka za prvo tromese~je 2022. godine, vidi se da je struktura doznaka ostala stabilna i da je najvi{e doznaka do{lo iz Nema~ke - 26 procenata - ka`u u NBS. - Sledi [vajcarska sa 13 procenata, pa Austrija - 10 odsto i SAD - sedam procenata.Izcentralne banke obja{wa vaju da s obzirom na to da su podaci o geografskoj strukturi priliva doznaka trenutno do stupni za prvo tromese~je 2022. godine, jo{ ne mo`e da se pro ceni da li je od po~etka rata u Ukrajini pove}an priliv novca iz Rusije i Ukrajine. Ono {to sada vide je da se priliv doznaka iz Rusije i Ukra jine u prvom tromese~ju 2022. kretao na prose~nom pretpande mijskom nivou. M. T.

On obja{wava da je zbog toga planeta toplija, i da se samim tim o~ekuju prome ne vremenskih uslova, tako da }e se ovi klimatski uslovi, ekstremi, poplave i su{e, u na{em regionu samo nastaviti. - Zbog pove}anog broja negativnih vre menskih uslova, to se odra`ava na funk cionisawe dru{tva i na razne ekonomske sektore kao {to su poqoprivreda, ener getika... - ka`e on. Iako izgleda da na vremenske uslove ne mo`emo da uti~emo, struka ka`e da nije ba{ tako. Ono {to je sigurno da vi{e ne mo`emo vratiti na pre|a{we stawe, ali ono {to mo`emo jeste da ovu kata strofu zaustavimo na sada{wem nivou. Ipak to ne zavisi samo od jedne zemqe, ve} bi morao da se udru`i ceo svet. - Ono {to mo`emo da u~inimo da bi ovo zaustavili, je da se pridr`avamo Pariskog sporazuma, i ne samo mi ve} sve zemqe sveta koja su ga tako|e potpisale 2015. godine. One su dogovorile da }e do 2050. godine da prestanu da koriste fo silna goriva. Kada bi sve radile na tome da realizuju ono na {ta su se obavezale, onda bi smo ovaj proces zaustavili. na `alost trpeli bi jo{ malo ali su te po sledice ipak na ne{to {to bi mogli da se prilagodimo - ka`e klimatolog \ur|e vi}.On obja{wava da se Pariskim spo razumom o~ekuje da se porast globalne temperature zaustavi na dva stepena, a trenutno smo topliji za oko 1,2 stepena. Ako bi sve zemqe do 2050. godine presta le da emituju ugqen dioksid i da koriste fosilna goriva, onda bi se do tada zagre jali za od prilike jedan stepen i tako bi se zaustavili na granici na dva stepena. U tom slu~aju bi klimatske promene bile zaustavqene, smatra klimatolog. - Ne mo`emo vratiti na pre|e{we stawe ali mo`emo da zaustavimo. Zavi si samo koliki obim problema `elimo da imamo - ka`e klimatolog \ur|evi} i obja{wava da se ne vide konkretno da se sve zemqe sveta ovog sporazuma pridr`a vaju.Vodostaj je jedva upola od uobi~ajenog za avgust, mo}nu reku je po nekim evrop skim zemqama ponegde mogu}e i pregazi ti, a zbog tronedeqne obustave plovidbe na Dunavu u Bugarskoj na srpskim bar`ama "zarobqeni" su ugaq, gorivo, p{enica, ku kuruz i sirovine koje se koriste za proi zvodwu ve{ta~kog |ubriva. Na bar`ama ve} dvadesetak dana stoje srpski poqoprivredni proizvodi vredni ~ak milijardu evra. Samo kukuruza i p{e nice stoji u vrednosti od 750.000 evra, a veliki problem je i "zamrznuta" nafta koja je Dunavom krenula za Srbiju. Prema na{im informacijama, za robqeno je vi{e od 1.250.000 tona ugqa koji je krenuo za Srbiju, kao i 30.000 tona nafte i derivata nafte koja je bar`ana krenula iz Luke Konstanca. Na listi je i 750.000 tona p{enice i kukuruza iz starog roda koji su blokirani u izvozu. ^eka i 250.000 evra soje, ali i 300.000 tona sirovina koje se koriste u hemij skog industriji za proizvodwu ve{ta~kog |ubriva (fosfat, kalijum-hlorid, amo nijum-sulfat i urea), kao i 100.000 tona ve{ta~kog |ubriva za izvoz. Kako pri~a vi{i savetnik za vodni saobra}aj u PKS, MIlo{ Kosani}, protiv klime i vremena ne mo`e niko da se bori. - Sada svi tovare mawe koli~ine robe da bi mogli da pro|u kroz Bugarsku. Pro blem vodostaja nizvodno od \erdapa je trajan, mi imamo tu sre}u da imamo \er dap koji zaustavqa vodu, te uzvodno od wega nema problema, isti~e Kosani}. Ipak sve nizvodno od \erdapa pravi problem. R. N.

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. DRU[TVO

KAKO JE DO[LO DO PROBLEMA NA DUNAVU U Bugarskoj zaglavqene milijarde evra robe

DIJASPORA ADRESA: Svaki sedmi `iteq Srbije dobija novac iz inostranstva

Posledice toplotnog talasa i velike su{e koja je pogodila Evropu "isplivavaju" na videlo iz dana u dan. Veliki problem na Dunavu zbog abnormalnog opadawa vo dostaja preti da ozbiqno ugrozi srpsku privredu. Klimatolozi ka`u da je ovo nije iznena|ewe i da je bilo o~ekivano. Kako smo do{li do toga, da su nam na bar`ama "zarobqeni" su ugaq, gorivo, p{enica, kukuruz, kao i druge sirovine, {to je zadalo veliki udarac privredi, klimatolog Vladimir \ur|evi} obja{wa va: - To je bilo o~ekivano, tako da ovo nije iznena|ewe. Razlog su kontinuira ne emisije gasova sa efektom staklene ba{te, na prvom mestu ugqen dioksida od po~etka industrijske revolucije do da nas. Qudi su potro{ili mnogo fosilnih goriva, tako da je koncentracija ugqen di oksida danas u atmosferi 50 odsto ve}a nego {to je bila pre. A ugqen dioksid je drugi najva`niji gas sa efektom staklene ba{tine - ka`e \ur|evi}.

pretpanderata2022.doprounovcaseUkra2022. M. T.

119 HALID BE[LI]

Moju krv su naj~e{}e primale porodiqe, a bilo je mnogo bolesnih, povre|enih u sao bra}ajnim nesre}ama”, rekao je Glogi} koji je za svoj humanitarni rad dobio vi{e pri znawa, Zlatnih plaketa i zlatnu zna~ku. Se}a se jedne saobra}ajne nesre}e i te{ko povre|ene devojke. Imali su istu krvnu”Vra}aogrupu.sam se iz Turske, bio sam tamo kod familije, i vidim na autoputu bol ni~ke sanitete i policijska vozila. Za stao sam da vidim o ~emu se radi i ~ujem lekara koji ka`e da je pore|ena devojka koja ima 18 godina i da joj je krv hitno po trebna. Imamo istu krvnu grupu. Odmah sam rekao da ja `elim da doniram i tako je bilo”, govorio je Glogi} i naglasio da je sa tom devojkom i wenom porodicom dece nijama bio u kontaktu. Glogi}ev broj telefona nalazi se u Crvenom krstu, Odeqewu transfuzije i u brojnim humanitarnim organizacijama, pa su ga qudi redovno kontaktirali tra`e}i ovu vrstu pomo}i. Propisi Glogi}u sada zabrawuju da nastavi sa donirawem krvi.”U Srbiji krv mo`e{ da donira{ do 65. godine starosti, pa tako ja ve} dve godine ne mogu da se odazivam akcijama i pozi vima. Apelujem na nadle`ne da taj propis promene, da ukinu starosno ograni~ewe i da dozvole svima koji su zdravi da doni raju krv”, istakao je Glogi} te napomenuo da su dobrovoqni davaoci krvi i wegov sin, bra}a i bratanci. Iako je mnogo `ivota spasio, Glogi} se se}a i jedne mla|e `enske osobe koja je preminula.”Samojednu osobu nisam uspeo da spa sim, mnogo mi je `ao, mlada osoba, umrla je od karcinoma”, rekao je Kemal Glogi}. M. T.

Be{li} je govorio o anegdoti sa kole gom Goranom Bregovi}em, koja se dogodi la na snimawu fima "Karaula", u kome se slavni peva~ pojavquje kao muzi~ar u jed noj "Trebalokafani. je da snimim pesmu 'U meni je sen je' za film 'Armin' Ogwena Svili~i}a. Ja odem u studio Gorana Bregovi}a, do{ao sam da snimim novu pesmu. Kad oni pu{ta ju pesmu mog imewaka Halida Muslimovi}a 'Moj jarane, jarane, jarani smo mi', i ja ka`em {ta je ovo. Ka`e Goran rekao da to otpevamo. Pitam gde je Goran, ka`e oti{ao negde na Tajland gde li je bio, negde u Kini, ne znam. Zovnem ga preko telefona, on me zamoli ka`e: 'Joj, molim te, izvini, otpevaj to, nisam stigao da uradim. Spasavaj me.' A ja bio qut. Ka`em, ali ovo je Halidova pe sma, a on meni, oni ho}e da je ti peva{. I tako malo qut otpevam", rekao je Be{li}.

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 1. septembarLEPA SRBIJA

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius? Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u. Usluge koje nudimo Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti. [ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

starihzaDomnegulica

Novopazarac Kemal Glogi} (67) do sada je dobrovoqno donirao oko 50 lita ra svoje krvi. Ovaj dobrovoqni davalac krvi na taj na~in spasio je mnogo `ivota i na tu ~iwenicu je veoma ponosan. Sve je po~elo pre skoro {est decenija kada je wegova majka bila bolesna. ”Bio sam dete i zapamtio sam kada je moja majka bila bolesna. Lekari su rekli da joj je potrebna krv koju nismo mogli da prona|emo. Bili smo primorani da je ku pimo i moj otac je to uradio. To sam zapam tio. Jo{ tada sam odlu~io da }u svoju krv donirati kada god to mogu da uradim. I tako je sve po~elo”, pri~a Glogi}. Ovaj nekada{wi radnik Tekstilnog kombinata Ra{ka iz Novog Pazara krv je, zvani~no, donirao 104 puta. Taj broj je ve}i ali nisu sva dobrovoqna davawa upi sivana u kwi`icu evidencije. Ra~unica pokazuje da je donirao oko 50 litara ove dragocene”Dovoqnote~nosti.jeda se ka`e da sam dao preko stotinu puta. Prvi put sam to u~i nio kao vojnik u Skopqu 1974. godine. Te godine sam dva puta donirao krv. Bila je akcija, a ja sam se setio svoje majke kojoj je, kada sam bio dete, bila potrebna krv. Ni sam se dvoumio i odmah sam se prijavio”, kazao je Glogi} i dodao da je dobrovoqni davalac krvi 46 godina. Pauzu je napravio samo jedne godine kada je imao saobra}ajnu nesre}u i kada su mu lekari savetovali da neko vreme ne donira krv. ”Ni sam ne znam kako sam izdr`ao te godine… Qudi ne shvataju da su moja plu}a ispuwena, da sam najsre}niji ~ovek na svetu kada nekom doniram krv i kada ga kasnije sretnem i vidim da je `iv i zdrav.

Peva~ je rekao mu je ponu|eno da se i o wemu snimi film, ali on smatra da je to nepotrebno raditi dok je `iv. "Nudili su mi da o meni snime dokumentarni film. [ta }e mi to dok sam `iv. Posle kad ko bude hteo neka snima", rekao je Halid. R. N. lll U slede}em broju: Kako je grupa pu{ewe""Zabrawenodobilaime O NESPORAZUMU SA GORANOM BREGOVI]EM:uuu Brega pome{ao mene i mog imewaka Muslimovi}a

Novopazarac Kemal Glogi} donirao oko 50 litara krvi

Australija

Sa{aPi{e:Jankovi}, Melburn sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28

iFrancuskom,odbrambeneprodubqujevezesaNema~komBritanijom

potresa

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. AUSTRALIJA

Prema najnovijem istra`i vawu agencije „The Finder” naj mawe 145.000 vlasnika nekret nina {irom Australije, koje su trenutno pod hipotekom, }e biti prinu|eno da ih proda zbog na glog skoka kamata zadu`ivawa. Crvena linija bi mogla biti pre|ena ukoliko sada{wa ka mata bude pove}ana za samo tri procenata u narednih godinu dana. To prakti~no zna~i da }e vi{e od pola miliona Australi janaca (najmawe 551.000) biti su o~eno sa prinudnim napu{tawem svojih domova. Iako je re~ o ogro mnom broju nekretnina, to je ipak procentualno samo 5 odsto svih nekretnina u Australiji. Dodat nih 14 odsto vlasnika nekretni na pod hipotekom imalo bi oz biqan problem pla}awa svojih rata na vreme zbog naglog rasta tro{kova `ivota, pre svega zbog skoka cena hrane i energenata. Prema pomenutom istra`ivawu, samo jedna ~etvrtina vlasnika hipoteka ne bi imala nikakav problem otplate kredita, dok bi tri ~etvrtine ostalih du`nika na lak{i ili te`i na~in ite kako osetilo posledice budu}e krize. Ovakav eventualni razvoj doga|aja bi bez ikakve sumwe izazvao ogroman dru{tve ni i ekonomski potres, ukoliko dr`ava u me|uvremenu ne ponudi neko razumno re{ewe. Postavqa se samo pitawe kolike su re alne mogu}nosti dr`ave, ako je pitawu kriza svetskih razmera i ako bankovne kamate konstan tno rastu na globalnom nivou. Naravno, ukoliko `eli, vlada uvek ima na~ina da reaguje u pra vom trenutku, i samim tim mawe ili vi{e ubla`i posledice ovih potresa.Jedan drugi ugledni portal koji se bavi ekonomskim temama i nekretninama (Macrobusiness) predvi|a rekordni dramati~ni kolaps cena ku}a u Australiji. Portal navodi da }e u epicentru kolapsa biti Sidnej, koji je ve} iskusio pad cena od rekordnih 6,7 odsto za samo ~etiri meseca. Slede Melburn sa padom od 4,2 odsto i Brizbejn 3,8 procenata. Posledwi put ovako ne{to vi|e no je jo{ daleke 1983. godine, kada je Sidnej zabele`io sli~an pad cena ku}a. Ipak, ekonomska situacija od pre ~etiri deceni je bila je potpuno druga~ija, jer je visina tada{wih dugovawa bila neuporedivo mawa nego da nas. Jer mnogi su tada, pre svega zahvaquju}i toj ~iwenici, uspe li da se izbore sa dramati~nim rastom kamata tokom osamdese tih godina. Kako }e se situacija daqe razvijati najvi{e zavisi od narednih poteza Rezervne banke Australije (RBA). U tom pogledu sa ekonomske strane stvari su prili~no jasne. Jer ako referentna kamatna stopa pora ste na 3,6 procentnih poena do sredine 2023. godine, varijabil na kamatna stopa zadu`ivawa }e sko~iti na najmawe 7 odsto. Ekonomisti se sla`u da ukoli ko do ovoga do|e, Australija }e se suo~iti sa nevi|enom krizom tr`i{ta nekretnina. Kolokvi jalno re~eno bio bi to totalni kolaps tr`i{ta nezabele`en u istoriji Petog kontinenta. Lo gi~na posledica toga bila bi i ozbiqna dugogodi{wa recesija, koja bi uticala na sve ekonomske aktere, a ne samo na tr`i{te ne kretnina. I dok je pad cena ku}a pre ma svim prognozama gotovo izvestan u narednih godinu i po dana, posledwih nekoliko me seci alarmantan je rast cena iznajmqivawa nekretnina. U odnosu na isti period pro{le godine, cene iznajmqivawa ku}a porasle su za ~etvrtinu, {to je posebno osetqivo u situaci ji kada rastu i ostali `ivotni tro{kovi. U ovom trenutku sve evidentnija je i kriza koja zahva ta to tr`i{te, jer je potra`wa za iznajmqivawem znatno ve}a od aktuelne ponude. Na pri mer pro{le godine u maju u celoj zemqi, bilo je u ponudi vi{e od 62.000 nekretnina za izdavawe, dok je u ovom trenutku taj broj skoro prepolovqen. Posebno je te{ko prona}i odgovaraju}u ku}u u velikim gradovima poput Sid neja, Melburna ili Brizbejna. Prema nekim izve{tajima u po jedinim popularnim predgra|i ma u velikim gradovima, visina kirije porasla je i za 150 dola ra nedeqno, {to mnogi smatraju nelegalnim ako se uzmu u obzir prava stanara. Eksperti za ova pitawa predvi|aju da do pada cena ku}a i stanova za iznajmqi vawe ne}e do}i u skorije vreme. Jer da bi do toga do{lo, potreb no je prvo obuzdati inflaciju, {to je u ovom trenutku nemogu}a misija zbog divqawa cena osnovnih energenata na svetskom tr`i{tu. Australija bi vrlo te{ko pre`ivela eventualni kolaps tr`i{ta nekretnina, zato {to bi teret tog poreme}aja podelili pre svega pripadnici sredweg sloja, koji su redovno i najve}e `rtve svih ekonomskih i dru{tvenih potresa. Zato je potrebno da federalna vlada i Rezervna banka Australije, za jedno rade na {to bezbolnijem prevazila`ewu nadolaze}e i po svim parametrima gotovo ne izbe`ne krize tr`i{ta nekret nina.

Ministar odbrane Austra lije Ri~ard Marls najavio je da }e raditi na produbqivawu od brambenih veza sa Francuskom, Nema~kom i Velikom Britanijom tokom posete tim zemqama, re kav{i da je rat u Ukrajini pove}ao zna~aj saradwe sa nacijama koje isto Posetamisle.ovim zemqama ujed no je i prvo putovawe ministra Marlsa otkako je Laburisti~ka partija levog centra preuzela vlast u Australiji, posle op{tih izbora u Marlsmaju.bitrebalo da se sasta ne sa kolegama tokom misije, za koju je vlada rekla da je prilika da poka`e posve}enost Austra lije ja~im evropskim odbrambe nim vezama. Kako je Vlada navela u saop{tewu, poseta Francuskoj pomogla bi da se "obnove i pono vo izgrade" bilateralni odnosi, nazvav{i Francusku jednim od "najstarijih i najsposobnijih par tnera Australije". U okviru posete Evro pi, Marls }e u~estvovati na okruglom stolu sa predstavni cima odbrambene industrije u Nema~koj, dok }e u Britaniji po setiti brodogradili{ta, navodi se u saop{tewu Vlade. "Na{ odnos sa Ujediwenim Kraqevstvom je i istorijski i obostrano koristan, i ogleda se u na{oj kontinuiranoj posve}eno sti AUKUS-u", rekao je Marles. Naveo je da wegova poseta Evropi dolazi u trenutku kada je rat u Ukrajini pokazao va`nost pove}awa saradwe sa partneri ma koji isto misle, kako u Evro pi tako i na Indo-Pacifiku. U junu, Marls je posetio Japan kako bi promovisao bilateral nu saradwu u oblasti odbrane u poku{aju da uravnote`i rastu}i vojni uticaj Kine u Aziji. Prema najnovijem istra`ivawu agencije "The Finder" najmawe 145.000 vlasnika nekretnina {irom Australije, koje su trenutno pod hipotekom, }e biti prinu|eno da ih proda zbog naglog skoka kamata zadu`ivawa. To prakti~no zna~i da }e vi{e od pola miliona Australijanaca (najmawe 551.000) biti suo~eno sa prinudnim napu{tawem svojih domova

Vreme

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 1. septembarZAJEDNICA

USPEWE PRESVETE BOGORODICE - VELIKA GOSPOJINA PROSLAVQENA U CRKVI SVETOG SAVE U KANBERI

U nedequ, 28. avgusta u crkvi Sv. Save na Fareru, proslavqena je slava Velika Gospojina - Uspewe Presvete Bogorodice. Svetu liturgiju slu`io je otac Ilija Dra gosavqevi}, uz saslu`ewe wegovih pomo}nika mlade generacije Srba, i kao uvek tu je bio u pratwi i crkveni hor. Na slu`bi ovog puta okupio se veliki broj na{eg ver nog naroda iz Kanbere i Kvimbijena. Bili su prisutni Ivana Isidorovi}, sekretar ambasade Srbije u Kanberi sa svojom poro dicom, kao i wegova Ekselencija ambasa dor Republike Srbije g. Rade Stefanovi} sa svojom porodicom. Po zavr{etku Svete Liturgije, pre se~en je slavski kola~ kojeg je za ovu go dinu pripremila sestra Tomislava Stoja novi} iz Kanbere sa svojom porodicom, a tre}inu kola~a za idu}u godinu preuzeo je Sretko Novakovi} iz Kvimbijena. Posle zavr{ene liturgije i se~ewa slavskog kola~a, svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde su na{e vredne doma}ice iz Kola srpskih sestara ”Kosovka devojka” pripre mile bogatu slavsku trpezu. Tako|e, bio je pripremqen mali kulturno - umetni~ki program kojeg su izveli ~lanovi folklor nih grupa iz crkve Svetog Save. Na kraju, otac Ilija se zahvalio svim prisutnim na prelepom dru`ewu i jo{ jednom,pozvao sve Srbe iz Kvimbijena, Kanbere i okol nih mesta da {to ~e{}e dolazimo u crkvu da se vidimo i da se vi{e dru`imo. Do slede}eg dru`ewa, da smo `ivi i zdravi i da nas sve ~uva dragi Bog! Grozdana Dragi~evi} - Todorinovi}

Ne stvarineva`nevreme`ivottro{iina

Slavski kola~ Narod u Sali

ODR@AN 9. OBROVA^KO-BUKOVA^KI

Stara narodna izreka ka`e: „Ka`i mi ko su ti prijateqi, da ti ka`em kakav si ~ovek“. Ne postoji ni{ta trajnije i dragocenije u `ivotima qudi od iskrenih i pravih prijateqa, a prava i trajna prija teqstva se zasnivaju na srodnosti du{a, uzajamnom po{tovawu i qubavi. Veoma je va`no da u `ivotu biramo svoje prijateqe, jer prijateqima se neretko nazivaju i oni koji se potajno iz dubine du{e prezi ru, osmehuju}i se jedni na druge osmesima u kojima suzbijaju izliv mr`we jedni prema drugima, takvi „prijateqi” su opsednuti uzajamnim hvalisawima, intrigama i Iskrenimla`ima.ipravim prijateqima kada nas ugleda ju lica zablistaju od sre}e pri svakom susretu. Kako je izgledao susret pravih prijateqa koji se sticajem `ivotnih okolnosti nisu videli 3 godine pa i 21, imali smo priliku da se uverimo nedavno gostuju}i u prelepom ambijentu nadaleko ~uvenog i pozna tog restorana „SANDRINO“ na zlatnoj obali suncem okupanog Kvinslenda. Praznik za o~i bio je susret dva stara drugara, legende sa muzi~ke estrade vir tuoza na harmonici Sini{e Xavi}a i vlasnice „Srp skog glasa“ @ivane Jovanovi}. Za @ivanu i „ Xavu” se ne bi ba{ moglo re}i da su po godinama ne{to naro~ito stari, ali ono {to se sa sigurno{}u mo`e re}i je da su dobri drugari u ~ijem prisustvu je bilo gotovo nemogu}e izboriti se i do}i do re~i… Ni{ta mawe zanimqiviji, bio nam je i susret nakon 21 godinu dve koleginice, to jest, nastavnice gimnazije, tuma~a i prevodioca g|e Rute Mileki} sa mla|om koleginicom Jelenom [qivovac. Upoznav{i ih obe, ono {to bi najadekvatnije u kratkim crtama opisalo wihov susret je da su u{i g|e Mileki} bile zavezane za Jelenin jezik. Gospo|u Rutu Mileki}, nastavnicu matematike, geografije i dugogodi{weg renomiranog tuma~a i prevodioca, prona{li smo u malom idili~nom i bajkovitom selu Imbil udaqe nom od Brizbejna 159 kilometara ili 2 sata vo`we drumskim saobra}ajem i na 52km udaqenosti, ta~ni je re~eno 40 minuta vo`we automobilom od najpo `eqnije turisti~ke destinacije Nuse (Noosa).

Ova osamdeset~etvorogodi{wa ~estita starica vi{e ne sawa dugo sawani san o `ivotu na selu, ona ga nakon odlaska u penziju `ivi. @ivot i penzioner ske dane provodi u`ivaju}i u blagodetima prirode, plavetnilu neba na ~istom vazduhu bave}i se uzga jawem cve}a, povr}a i lekovitog biqa i kako ka`e: svoje zdravqe odr`ava lekovitim biqem iz Bo`ije ba{te.Vitalnost u zlatnim godinama g|a Ruta Mileki} odr`ava tako|e bave}i se aktivnostima u kojima u`iva i koje podsti~u kvalitet wenog `ivota. Jed na od omiqenih aktivnosti je svakodnevna {etwa u {umi i `ustri hod uzbrdo na ~iji je vrh pristigla daleko br`e nego neki od nas sa tog „neslavnog” brda nizbrdo. Vodi ra~una o svom li~nom telesnom i duhovnom zdravqu, a hrani se uravnote`eno zdra vom hranom. Za starost ka`e da je to doba mudrosti, `ivotnog iskustva i nagomilanog znawa koje treba preneti na mla|e {to je ona u su{tini radila ce log `ivota. Weno najomiqenije preno{ewe znawa bilo je u avgustu daleke 2001. godine u vreme popi sa stanovni{tva (Census). Veliki broj tuma~a/pre vodilaca bio je anga`ovan za rad na multijezi~noj telefonskoj liniji u svrhu pru`awa pomo}i qudima sa svih prostora biv{e Jugoslavije kojima engleski jezik nije materwi. Poslovnoj ponudi, atraktivnoj i finansijski veoma unosnoj te{ko je bilo odoleti, a u opisu posla podrazumevao se i rad na kompjuteru. Smetnuv{i taj detaq s uma, prevodilac Jelena [qivovac se nakon potpisanog ugovora na{la u di lemi kako da prevazi|e tu prepreku, to jest, rad na kompjuteru jer informativna tehnologija u to vreme, nije bila u domenu wenog interesovawa. Pomisli la je u sebi: „Pa, s obzirom da sam daktilografiju u sredwoj {koli polo`ila vrlo dobrom ocenom, sna}i }u se ve} nekako… “. Da igrom sudbine tog avgusta 2001. na radnom mestu nije upoznala g|u Mileki}, ne bi se sna{la ba{ nikako… Gospo|a Ruta Mileki} vrsni pedagog i poznava lac informativne tehnologije saznav{i za dile mu u kojoj se nalazila koleginica ne oklevaju}i ni trena pru`ila je svoju bezuslovnu i bezgrani~nu stru~nu i moralnu podr{ku. Stru~na i moralna po dr{ka g|e Mileki} rezultirala je dodelom nov~ane nagrade Jeleni [qivovac i javnim priznawem za predwa~ewe u kampawi “Teletec International” a sve to zaslugom i na veliku radost i zadovoqstvo g|e Mileki}, koju Jelena od milo{te oslovqava sa „tet kica”.Uznak zahvalnosti Jelena je „tetkici” podarila priznawe koje ona qubomorno ~uva i rado se prise}a tog poznanstva i prijateqstva koje }e ostati za pisano u vremenu. Za one koji nisu nau~ili pravi smisao prijateqstva, mo`e se re}i da u `ivotu nisu nau~ili ni{ta. G|a Mileki} }e nesumwivo ostati u lepoj uspomeni svojih dragih prijateqa i svih onih koji su bili u prilici da je upoznaju. Budimo i mi ne~ija lepa uspomena koje }e se neko rado se}ati i ne tro{imo `ivot i vreme na neva`ne stvari. Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

U nedequ 28. avgusta, na Veli ku Gospojinu, na crkvenom imawu u Rosmoru kod Liverpula, odr`an je veliki narodni zbor ”9. Obro va~ko-Bukova~ki Sabor”, povodom manastirske slave “Velike Gos pojine” u manastiru Krupa, u Dal maciji, kod Obrovca. Ovom velikom godi{wem, a sada ve} i tradicionalnom okupqawu Srba iz Krajine za po~etom pre 9 godina u orga nizaciji zavi~ajnog Udru`ewa “Obrova~ko-Bukova~ki Sabor” iz

16 ^etvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICA^etvrtak 1. septembar 2022.

Sidneja, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Krajine ve} iz svih krajeva biv{e nam dr`ave, koje je `ivot odveo `irom sveta, pa i ovde u Austra liju. Bilo je lepo videti toliki broj qudi, {to zna~i da oni do laze ne samo radi tradicije oku pqawa i slavqewa, nego i zbog privr`enosti svojoj veri, svojoj crkvi, a posebno svom manastiru. Sabor je zapo~eo lomqewem Slavskog kola~a. ^asni Oci su osve{tali slavsko `ito, slavsku trpezu, presekli slavski kola~ i ~estitali Slavu doma}inima.

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 1. septembar 2022.ZAJEDNICA

Potom je Sabor otvorio sekretar Mi{o Gwatovi} koji se osvrnuo na ulogu i zna~aj na{eg najstarijeg i najzapadnijeg manastira s one strane Drine, manastira Krupe, kroz wegovu istoriju. Sagra|en je pre ne{to vi{e od 7 vekova ili ta~nije 1317. godine, za vreme blagorodne dinastije Nemawi}a i svetog kraqa Milutina. Drevna Krupa - taj biser pravoslavqa, je bio i ostao simbol srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim duhovnostvi~ajnusa~astnogkretarva.Dalmaciji,prostorimasevernodalmatinskimisvedokistorijeuevove}preko7vekoUnastavkusvogizlagawaseseosvrnuoinaradzavi~ajUdru`ewakojejeiosnovanouislavumanastiraKrupe,aciqemdaobnovimona{uzatradiciju,na{eobi~ajeiidatopoku{amopre

KUD Kara|or|e Dobitnici

kapa Vo na ra`wu

Dalmatinskazahvalnica

neti na na{e potomke ovde u ra sejawu, kako oni ne bi zaboravili svoje korene, svoje poreklo i time izgubili svoj nacionalni identi tet. Pored zavi~ajnog, Udru`ewe ima i humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim huma nitarnim akcijama i donacijama, kako u otaxbini tako i ovde. U ovom kratkom period Udru`ewe je doniralo preko 60.000 dolara. Dolazak na Bukova~ki Sabor za nas je ne{to {to se ne sme pro pustiti, jer to je mesto gde se gosti do~ekuju bratskom dobrodo{li com, starim bukova~kim obi~a jima i {irom otvorenih vrata. A sve to uz bogatu trpezu na kojoj su se na{li doma}i specijaliteti: jagwe}e i prase}e pe~ewe, doma}a pr{uta, }evapi, lova~ki ko tli}, kiseli kupus, doma}i ko la~i, a posebna atrakcija je pe~e ni vo na ra`wu ~iji je donator bila Dragana Karna iz lokala Echo Café Liverpul. Pored tople dobrodo{lice i zdravice, u~esnike je na bini sa~ekalo i znamewe iz starog kraja koje su Bukov~ani poneli u srcu i du{i: Ikona Presvete Bo gorodice, drvena stolica i stoci trono{ci, bukare za vino, litra, dvolitra, dami`ana, peka i ma{a, te narodna no{wa iz kraja, kao i crvena dalmatinska kapa. Organizacioni odbor je za dugogodi{wu uspe{nu saradwu, nesebi~nu pomo}i izuzetan do prinos u radu na{eg Udru`ewa, dodelio ZAHVALNICE slede}im ustanovama i pojedincima: - Crkva Sv. Luka Liverpul; Folklorna Akademija “Krug” na ~elu sa koreografom Goranom Ni koli}em; Pesnik Aca Tadi}; Zoran Golug – Golub’s Grocery; Dragana Karna - Echo Café Liverpul; Duka Luli} - Kolo srpskih sestara. Saborovawe je nastavqeno bogatim kulturno-zabavnim pro gramom uz nastup folklornih gru pa: Folklorne Akademije “Krug” i KUD “Kara|or|e” iz Liverpula, a u programu je prvi put u~e{}e uzeo i srpski glumac Sergej Ko`ul. Doma}in Slave je bio Mirko Pupovac, a slede}e jubilarne – desete, je Zoran Milanko. Na op{te zadovoqstvo svih pri sutnih zabavqali su nas na{i estradni muzi~ari Slav~e Dini} i Radmila Misi}. Iz Organizacionog Odbora poru~uju da su na radost i zado voqstvo svih nas neizmerno za hvalni svima koji su nesebi~no ulo`ili svoj trud i napor da ovo na{e saborovawe protekne uspe{no, kao i svim na{im prija teqima i gostima koji su nam svo jim dolaskom u~inili veliku ~ast i zadovoqstvo za pam}ewe. Svi ma wima Organizacioni Odbor se jo{ jednom zahvaquje uz veliki pozdrav: “Vidimo se dogodine”!!! A da je Sabor protekao sve~ano i veselo potvr|uju i prilo`ene fotografije… Tekst i foto: M. Gwatovi} Sekretar M. Gwatovi}

OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR Organizacioni Odbor

Feqton

Nemilosrdno ih je u ^ikagu ubio Bogoja Panajotovi}: Драгиша Кашиковић и Иванка Милошевић Богоја Панајотовић, конобар из Ниша Dogovarali likvidacije uz osmeh: Tito i Stane Dolanc

uuu Navr{ilo se 45 godina od kako su u ^ikagu ubijeni Dragi{a Ka{ikovi} i wegova pastorka devetogodi{wa Ivanka Milo{evi}. Srpska tajna policija, ali i FBI i danas skrivaju ubicu konobara poreklom iz Ni{a

Kako je Udba ubijala srpske emigrante (2)

18 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. DRU[TVO

Jedno je jasno, Josip Broz Tito i Slu` ba dr`avne bezbednosti ubili su 128 emi granata u svetu. Nisu mogli to da urade bez saglasnosti Nema~ke, Belgije, Francuske, SAD. Bio je to ~in me|unarodnog terorizma uz saglasnost zapadnih dr`ava. Pored taj ne policije Srbije, koja je nasledila dosi jea SDB SFRJ, i tajne slu`be SAD i evrop skih dr`ava skrivaju istinu o ubijawu jugoslovenskih emigranata po nare|ewe Josipa Broza Tita i wegovih naslednika. Tek na su|ewu za terorizam, koje je Ka vaja imao 1979. godine, pokazalo se da je Bogoja Panajotovi} bio policijski ~ovek. Doneo je magnetofonske snimke sa sednica SNO i SOPO i svedo~io je u korist FBI. Mile Radovanovi} je sumirao Panajotovi}evu karijeru u Americi i rekao Nikoli Kavaji:-Bogoja je do{ao u Francusku sa ju goslovenskim paso{em i uspeo da se pribli`i Andri Lon~ari}u u Parizu i zadobije wegovo poverewe. Andra mu je pomogao da do|e u Ameriku. Sa Lon~ari}evim preporukama on se povezao sa srp skim nacionalistima, a prvo sa Dragi{om Ka{ikovi}em, da u datom momentu omogu}i wegovo ubistvo od strane SDB. Svo ju delatnost {pijuna i agenta zavr{ava u slu`bi ameri~kog FBI, kome to nije sme talo kada je odlu~io da zatvori {est srp skih nacionalista, po naredbi ameri~kog Stejt Departmenta, jer su navodno plani rali te{ku osvetu za Dragi{ino ubistvo. Nikola Kavaja je zato tra`io da wego vi advokati ispitaju Bogoja Panajotovi}a. Advokat Majkl Moniko ga je direktno pitao:-Gospodine Panajotovi}u, jeste li vi pla}eni za pravi posao koji obavqate pro tiv ovih ~asnih qudi? - Ne, nikakav novac nisam dobio, osim FBI {to mi daje za izdr`avawe porodice, {to mislim da sam ve} rekao. - Zna~i vi ste iz idealizma radili za policiju?-Da!-Dali ste radili za jugoslovensku taj nu policiju Udbu? - Ja nikada nisam radio za Udbu. - Ovih {est qudi, kojima se sudi po tvo joj izjavi, da li su oni antikomunisti? - Da! Oni su antikomunisti! – odgovorio je Panajotovi}.-Kadjetako, za{to su oni vama smeta li?- Oni su smetali Jugoslaviji, jer su bili fanatici i zato se ja sa wima nisam slagao. Oni su planirali da likvidiraju predsednika Jugoslavije i da sru{e re`im u Jugoslaviji. Ja sam bio protiv toga, jer ja mislim da u Jugoslaviji ima i dobrih stva ri, koje je Tito omogu}io i dao narodu. Pre svega, tamo vlada bratstvo i jedinstvo, i nema vi{e mr`we me|u qudima. - Kroz dosada{we va{e svedo~ewe, ja ne ~uh da rekoste, makar i jednu pohvalnu re~ za ove qude. Za{to? - Ja nisam imao ni{ta povoqno da ka`em za wih, jer im ja nikada nisam pri padao – odgovorio je Panajotovi}. - Vi ste Bogoje, kum od Nikole @ivovi}a i svake ste godine dolazili kod wega na slavu i to sa `enom i decom? - To nije istina! – obrecnuo se Panajoto vi}.- Kako nije istina, kada ste 21. novem bra bili na slavi kod @ivovi}a i ~itavu slavu snimali magentofonom? - To je ta~no, ali tada sam radio za FBI – rekao je Panajotovi}, koji se trudio da se predstavi kao ameri~koj dr`avi i polici ji va`an ~ovek.

Ispitivawe

- Ko vam je name{tao trake za snimawe? - Agent Devenport, a uvek je bila prisut na i prevodilac Ksenija. Mikrofon su mi stavqali na grudni ko{, a magnetofon mi se nalazio zalepqen na le|ima. - Ti si te qude provocirao, kad si do bio nalog da snima{ wihove razgovore? –pitao ga je advokat Majkl Moniko. - Nisam ja wih provocirao, nego sam im postavqao pitawa, koja sam dobijao od FBI.-Vi ste ranije rekli da ste postali ~lan SOPO 1972. godine? - Jesam! Zakleo me pop Stoiqko Kaje vi}, na pi{toq, kamu i Sveto pismo, pred vi{e od dvadeset qudi. - Kako je glasila zakletva ako do|e do izdaje nekog od ~lanova? - Zakletva je predvi|ala smrtnu kaznu. - Tvrdili ste, ovde na sudu, da niste smeli da se javite ~ak ni telefonom tim ~lanovima organizacije, koji postavqaju te mine po Titovim predstavni{tvima u slobodnom svetu. - Da! Nisam smeo, jer me je ~ekao metak u potiqak.-Kakose sada ne pla{ite SOPO, da }e da te likvidira? - Dobio sam garanciju od FBI da }e me ~uvati! Bojao sam se da ne padnem u zatvor, pa sam re{io da je boqe da pozatvaram ove moje biv{e prijateqe. - Kad su agenti FBI drugi put do{li kod vas, vi si se odlu~ili da radite za wih? - Jesam, jer sam imao ~vrstu za{titu od dr`ave.-Iniste se vi{e pla{ili biv{ih pri jateqa?-Tomoji prijateqi nikada nisu bili. Advokat Moniko je zastao i pustio da Bogojevo }utawe govori o wegovom karak teru i istinitosti wegovih iskaza, a onda je nastavio:-Dalivam je Udba dala zadatak da se pribli`ite Nikoli @ivovi}u? - Na to pitawe ne}u da odgovorim. - Ja ho}u, gospodine, da mi na to pitawe odgovorite sa da, ili ne. - Ne! - Vi ste podigli ku}u u Ni{u! - To nije ta~no! – porekao je Bogoja Pa najotovi}.-Gospodine, to je ta~no, jer }e te~a va{e `ene da svedo~i, a on vas poznaje odli~no! - Pa {ta sa tim ima veze ovaj sud? - Vi ste za tu ku}u poslali u Ni{ 45.000 dolara. Ja `elim da poroti i sudu, objasni te odakle vama toliki novac? Vi radili kao moler, a uz to niste redovno radili. - Ja sam novac u{tedeo i poslao da mi se ku}a pravi u Ni{u! – re~e Panajotovi}. - Ali, vi imate i ovde u ^ikagu jo{ dve ku}e i to u odli~nom kraju. A u Americi ste samo desetak godina tj. od 1969. godine. Odakle novac za sve to? - Ja sam radio i {tedio, a u Americi ko tako radi mo`e sve da ima – slaga Pa najotovi}.Ovomre~enicom, advokat Moniko je zavr{io ispitivawe Bogoja Panajotovi}a, a ostavio sudiji i poroti, da razmi{qa ju koga ima ispred sebe. S druge strane tu`ioci su jedva do~ekali kraj Moniko vog ispitivawa, jer su vi{e puta skakali i podnosili prigovore, ometaju}i tako normalni tok ispitivawa. Publika je po vremeno reagovala na drugi na~in. ^uli su se povici: “Smrt Titovom agentu Bogoju Panajotovi}u!”Idu}egdana ispitivawe Bogoja Pa najotovi}a vodio je Kavajin drugi advokat Dejan Bra{i}. On se Bogoju obratio na en gleskom jeziku, mada je Srbin. Na su|ewu u Americi posle advokata Bra{i}a ispitivawe je preuzeo advokat Nikola Kosti}, poreklom Srbin iz Milvo kija, koji je zastupao Nikolu @ivovi}a i odli~no vladao srpskim jezikom. Kosti} iz Milvokija se se}a Bogoja Panajotovi}a kao ~oveka sredwe visine, nabijenog, {irokog lica i kratkih jakih ruku. Nigde nije radio, putovao je po Americi i Evro pi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slu~aj SOPO, Bo goja Panajotovi} se pojavio kao saradnik, a mo`da, ka`e advokat Nikola Kosti}, i agent FBI: - Bogoja Panajotovi} jeste bio sarad nik, a mo`da i agent FBI, ali nemam do kaza da je bio i saradnik Udbe. Mo`e se, me|utim, iz wegovog pona{awa, naro~ito kada je govorio za{titni~ki o jugosloven skom konzulu i radu konzulata u ^ikagu, zakqu~iti da je {titio i interese dr`ave Jugoslavije, pa i wene policije u Americi. Ja sam kao advokat imao priliku da razgo varam sa Panajotovi}em. Kao krunskog sve doka wega je FBI ~uvao u Kaliforniji. Sa wim su uvek bila dva agenta FBI. Sreli smo se 1978. godine u Xeksonvilu. Prisu tan je bio i tu`ilac Tom Salivan. Ja sam tra`io od Panajotovi}a slu`benu izjavu, jer sam na sudu branio wegovog kuma Niko lu @ivovi}a. Nisam je dobio. Posle toga niko od ameri~kih Srba nije vi{e video, niti bilo {ta ~uo o Bogoju Panajotovi}u, niti o wegovoj porodici. Jer, koliko znam on je bio poreklom iz Ni{a, bio je o`ewen i imao dvoje dece. Moj klijent Nikola @ivovi} bio je kum na kr{tewu te dece, ali ga je Bogoja Panajotovi} izdao! (Kraj)

Lopu{inaMarkoPi{e:

ubice

FRESKE REMEK DELA - Ta~na godina gradwe manastira se ne zna, pretpostavka je da se gradwa odnosi na {ezdesete godine 13. veka. Na ovom mestu, izvori{tu srpske sredwevekov ne dr`ave Nemawi}a, tre}i sin kraqa Stefana Prvoven~anog je iza sebe osta vio zadu`binu koja svojom veli~inom i lepotom nadma{uje sve dotada{we srp ske crkve. Freske manastira Sopo}ani su pravo remek-delo umetnosti, {to je mnogo godina kasnije Sopo}anima donelo svet sku slavu, - ka`e iguman manastira Sopo}aniFreskeTeoktist.ovog manastira oslikavali su najboqi majstori vizantijskog stila. On je doveo najboqe umetnike iz sveta Vi zanitijskog, iz Carigrada koji su na jedan reprezentativan nacin oslikali unutra swostNajpozantnijacrkve. freska je Uspewe sve te Bogorodice koja je, pre vi{e od pola veka, na svetskoj izlo`bi u Parizu 1961. godine progla{ena za najlep{u fresku u svetu ~itavog sredweg veka. Uspewe Bogorodi ce, zahvata 40 kvadratnih meta ra. Na woj je prikazan bol apo stola, arhijereja, jerusalimskih `ena, an|ela i Hrista zbog smrti Bogorodice.Freskaima veliku duhovnu va`nost za sve pravoslavne ver nike. Istori~ari ka`u da je kraq Uro{ I bio veliki zaqubqenik u umetnost.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 1. septembarPUTOPIS

NA LISTI UNESKO-A OD 1979. GODINE - Na fresci se vidi dvostruka per spektiva. An|eli okolo su mladi}i sa krilima i bakqama u ruci. Oni su kru pni i prema nama, posetiocu su okrenutu. Okrenuti su upravo prema Hristu. Hrist je centar obe perspektive. U centru je bo go~ovek Hristos koji u naru~ju dr`i bebu. Beba je simboli~ki prikaz bogorodi~ne du{e. Hristos okru`en an|elima izno si bogorodicnu du{u iz Jerusalima, iz Vitlejemskog vrta, u carstvo nebesko. –obja{wavaju fresku monasi Sopo}ana. Sopo}ani su jedan od najzna~ajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvr{}en na UNESKO - vu li stu svetske ba{tine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom Stari Ras i Sopo}ani. Tokom perioda osmanlijske vlasti, u XVII veku, manastir je zna~ajno stradao, a obnova manastira Sopo}ani je zapo~e ta tek nakon 1926.godine. Ponovno na seqavawe je po~elo pedesetih godina 20. veka kada ga je naselilo omawe se strinstvo, koje }e u wemu biti do 1996. godine. Od tada, manastir je mu{ki jer ga naseqavaju 10 monaha koji su pre{li iz manastira Crna Reka, a sestrinstvo se preselilo u manastir Gorio~ kod Istoka u Metohiji. - U na{em manastiru se nalaze tri para mo{tiju Svetih Kozme i Damjana. Prvi par su bra}a Rimski, drugi par je `iveo na podru~ju Turske i Libana i tre}i par bra}e Kozme i Damjana su `iveli u Siriji. Mo{ti Kozme i Damjana ovde su prenete 1999. godine iz manastira Zo~i{ta u Metohiji a 2008. godine jedan deo ovih mo{tiju je vra}en u Zo~i{te a je dan deo je kod nas. Na dan Svetih Vra~a, 14. jula, ovaj prostor je oslobo|en od Tu raka u Prvom Balkanskom ratu 1913. i od tada manastir slavi svete Vra~e – govo ri iguman Teoktist.

SvetiwaVREDNOSTIsanajlep{om svetskom freskom sredweg veka Ko po~iva u Sopo}anima Kraq Uro{ I, tre}i sin Stefana Prvoven~anog i unuk Stefana Nemawe, manastir Sopo}ane je sagradio kao svoj mauzolej, odnosno kao porodi~nu grob nicu. Osim Uro{a I, ovde su sahrawe ni i otac Stefan Prvove~ani, wegova majka kraqica Ana Dandolo (poreklom Mle~anka), arhiepiskop Joanikije I, prvi iguman manastira i knez \or|e, mla|i Vukanov sin, a Uro{ev brat od strica. Kraq Uro{ posle svoje smrti nije sahrawen u manastiru, jer ga je 1276. godine sa prestola zbacio najsta riji sin Dragutin, posle koga se kraq Uro{ I zamona{io u manastiru u Humu. Tek dolaskom na presto kraqa Mi lutina 1282.godine, telo

kraqa Uro{a je preba~eno u manastir Sopo}ane. Успење свете Богородице, најлепша фреска света средњег века Сопоћани у центру прве српске државе Посетиоца има иz целог света Улаз у манастир Сопоћани Игуман СопоћаниманастираТеоктист у манастирској библиотеци Манастир Сопоћани

Tekst i Zoranfotografije:Vla{kovi} u Freska Uspewe svete Bogorodice je 1961. godine na svetskoj izlo`bi u Parizu progla{ena za najlep{u svetsku fresku ~itavog sredweg veka u Manastir pose}uju qudi razli~itih vera a od 1979. godine je na Listi svetske kulturne ba{tine Nedaleko od izvora reke Ra{ke i 12 kilometara severno od Novog Pazara, u{u{kan podno {umovite planine nala zi se manastir Sopo}ani. To je zadu`bi na kraqa Uro{a Prvog, najmla|eg sina Stefana Prvoven~anog Nemawi}a. Manastir je dobio ime po izvoru pored koga je podignut (slovenski sopot zna~i izvor). Ba{ na mestu gde se otvara dolina reke Ra{ke, nedaleko od izvora, nalazi se manastir sa crkvom Sv.Trojice koju je u 13. veku podigao kraq Uro{ I tokom svoje vladavine od 1243 - 1276. godine. Manastir je u ogra|enim zidinama a novijeg datuma konaci sa prodavnicom i drugim prostorijama su sa leve strane od ulaza i van ogra|ene duhovne oaze.

U RA[KO PRIZRENSKOJ EPARHIJI MANASTIR SOPO]ANI IMA BLAGO NEPROCEWIVE

SRBIJA KAO JEDNA OD GLAVNIH TEMA NA ME\UNARODNOJ KONFERENCIJI O EVROPI I AUSTRALIJI NA UNIVERZITETU MONA[ U MELBURNU

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. ZAJEDNICA

Dvodnevna me|unarodna interdis ciplinarna konferencija u Melburnu u kongresnom centu univerziteta Mona{ iz Viktorije okupila je poznavaoce prava, politike, medija i nevladinog sektora. Izlagali su i predstavnici diplomatskog kora, ukqu~uju}i ambasadora Republike Srbije Radeta Stefanovi}a iz Kanbere, Fe|u Zlobeca iz Delegacije Evropske uni je pri Australiji (koji je otvorio konfe renciju), kao i generalnog konzula Velike Britanije u Viktoriji, Stivena Lajsata (Stephen Lysaght). Dr Remi Dejvison, profesor poli ti~ke ekonomije, je specijalnim gran tom „@an Monet“ iz fonda Evropske komisije (koji se zala`e za pribli`a vawe zemaqa Evropskoj uniji, kao i tre}ih zemaqa poput Australije) omo gu}io prisustvo u`ivo doma}ih i me|unarodnih stru~waka iz Ame rike i Portugalije kojima je bilo sve obezbe|eno, od avio karata, sme{taja do {irokog izbora hrane. Wima su se virtu elno prikqu~ile kolege iz Azerbejxana, Belgije, Italije, Kanade, Kine, Nema~ke, Novog Zelanda, Poqske, Velike Britani je iNevladinu[vajcarske. perspektivu humanitar nih agencija za qudska prava pru`ili su stru~waci za migracionu politiku iz Crvenog krsta i Saveta za izbeglice iz Australije, a osvrt na Pacifik pru`ila je koordinatorka „Dijaloga za azijsko - pa cifi~ki region, odbranu i diplomatiju“ (koja je dugo godina predsedavala „Austra lijskim institutom za me|unarodne odno se“ kao izvr{ni direktor na dr`avnom nivou).Akademska izlagawa je otvorila poli tikolog dr Nina Markovi} Kaze, iz imi gracione pravne firme “Solve Law”, kom parativnom studijom Albanije i Srbije o razmeni radne snage u domenu inicijative za “Otvoreni Balkan”. Od tema koje su se ticale Srbije, ambasador Stefanovi} je pru`io detaqan presek savremenih migracionih tokova u Srbiji, i prodis kutovao najnovije zakonodavne promene u okviru programa “Karta Serbika” ko jim se omogu}ava sticawe dr`avqanstva osobama srpskog porekla iz inostran stva. Zanimqiv je program predstavila direktorka pravne sekcije iz Evropske komisije, pod nazivom “Rezervni fond talenata Evropske unije” koji }e zva ni~no krenuti u opticaj sredinom slede}e godine. Wime }e se omogu}iti viso ko-kvalifikovanim gra|anima tre}ih zemaqa, poput Australije, boravak i rad unutar Evropske unije, ali }e dr`ave ~la nice same odre|ivati prioritetne eko nomske grane za boravak stranih stru~wa ka u okviru nacionalnih granica. To }e biti produbqivawe sada{weg viznog re`ima takozvane „plave karte“ Evropske unije.Rat u Ukrajini kao i polo`aj preko 7 miliona ukrajinskih izbeglica u zemqa ma poput Poqske, Rusije, Slovenije, Sr bije i Australije je tematski zaokupirao nekoliko panela. Jedan od najzanimqivijih radova pred stavio je dr Luis Everus a ticao se digita lizacije dr`avnih granica. Po izlo`enim podacima, futuristika je odavno pre{la prag normale. Evropska unija }e u sko roj budu}nosti imati istu bazu podataka za kriminalce kao i za turiste iz tre}ih zemaqa, dok }e neke od aplikacija za dobijawe dozvole ulaska u EU ocewivati kompjuterski programi umesto qudi. U do menu ve{ta~ke inteligencije se postavqa dosta nere{enih pitawa o qudskim pravi ma kao i za{titi li~nih podataka koji se svakim novim regulativnim potezom suzbi jaju u ime bezbednosti i nadzora qudskih tela, a vrlo skoro, i usled kompjuterskog ocewivawa izraza lica i grimasa qudi koji se prijavquju za ulazak. Program „i Border Ctrl“, koji je testiran od 2016. – 2019. godine u zemqama poput Gr~ke, Ma|arske, Letonije, Luksemburga, Poqske, [panije i Velike Britanije, je trenutno pred evropskim sudom ali uko liko dobije zeleno svetlo za {iru upo trebu doneo bi svojim kreatorima preko 120 milijardi evra prihoda, a borcima za qudska prava i privatnost gra|ana jo{ je dan poraz protiv ma{ina. Nina Markovi} Kaze

uslugu.

Savez Kola srpskih sestara Eparhije australijsko-novozelandske Slobodne srpske pravoslavne crkve je proslavio svoju nebesku za{titnicu Presvetu Bogo rodicu i praznik Wenog Uspewa kao svoju krsnu slavu. Doma}ica slave g|a Jelica Hard je predala ~etvrtinu slavskog ko la~a, kao zalog doma}instva za slede}u godinu, g|i Svetlani Luji}. Svi prisutni su se zatim okupili oko sve~ane slavske trpeze qubavi, koju su pripremile vred ne sestre Kola srpskih sestara Presveta Trojica pri Svetonikolajevskom mana stiru.

oblike nege.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Au stralijsko-novozelandski i predstojateq Slobodne srpske pravoslavne crkve g.g. Hristifor je blagoizvoleo da na praznik Uspewa Presvete Bogorodice, u Sabornom hramu Svetonikolajevskog manastira u Ju`nom Brizbenu, slu`i Svetu arhijerej sku liturgiju i da propoveda. Wegovom Preosve{tenstvu je saslu`ivao visoko pre~asni protojerej-stavrofor Zvonimir Jovi} paroh melburnski i administrator vodon{ki. Na Svetoj liturgiji je odgova rao hor Svetonikolajevskog manastira pod vo|stvom g|e Ivane Mali}.

okru`en

Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu Sme{ten je u {umi prelepim vrtom i pru`a razli~ite

SLOBODNA Velika proslavqenaGospojinauBrizbejnu

^etvrtak 10. decembar 2020. 21^etvrtak 1. septembarAUSTRALIJA [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 QUEENSLAND,ALGESTER,STREET,DALMENY 4115 (07) 3711 4711 RENTON FAMILY TRUST Aged Care Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godineAkotra`itesamostalan`ivotuzdodatnupomo}stara~kidom

VUDSTOK:

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. SVET POZNATIH

Od najve}eg rok koncerta koji je do tada odr`an na prosto ru biv{e Jugoslavije, "Bijelog dugmeta" kod Hajdu~ke ~esme u beogradskom parku Top~ider, pro{lo je 45 godina. Bila je nedeqa, 28. avgust 1977. kada se desio jedan od naj zna~ajnijih momenata ne samo u karijeri "Bijelog dugmeta", ve} i u istoriji rokenrola na prostoru biv{e SFRJ. Kao povod naveden je opro{taj Gorana Bregovi}a od publike, pred odlazak u vojsku u Ni{. Kao predgrupe je trebalo da nastupe "Tako", "Zdravo" i "Leb i sol". O broju posetilaca jugoslo venskog Vudstoka i daqe se spe kuli{e. "Ve~erwe novosti" su tada pisale da je bilo vi{e od 80.000 qudi. Sve je pro{lo bez problema iako je histerija pu blike u jednom trenutku toliko kulminirala, da koncert umalo nije bio prekinut. Evo i osvrta na taj istorijski koncert kod Hajdu~ke ~esme iz prve ruke. Rok publicista Peca Popovi}, koji je Goranu Bregovi}u dao ideju da se u Top~ider skom parku organizuje besplatni koncert, ovako ga se danas se}a: - Bilo je na toj pitomini se novite padine Ko{utwaka pre i posle mnogo doga|aja i konce rata, ali kada se ka`e Hajdu~ka ~esma misli se samo na jedan. Taj istorijski toponim pune ~etiri i po decenije mawe podrazumeva mesto ubistva Mihaila Obreno vi}a, a vi{e uskrsnu}e "Bijelog dugmeta". Usud ovog grada je da se na nekim mestima oduvek podmu klo puca i naglas peva. Uspomene umeju ponekad da budu ve}e od snova.Tako nekada{wa Paganka ka`e u Radio Beogradu: "Taj mi je doga|aj stvarno promenio `ivot". Ne samo woj, ve} mno gima. I meni. Prohuja ta~no 45 godina. A kao da je bilo ju~e... a bilo je u nedequ 28. avgusta 1977. Do{ao sam prvi... R. N.

JUGOSLOVENSKI

[TA ZVEZDE IMAJU OD [KOLE: Neke samo osam razreda osnovne Me|u slavnim peva~i ma i peva~icama ima onih koji nisu zavr{ili veli ke {kole jer su se rano posvetili karijeri. Pri mera radi, Aleksandra Prijovi} i Vesna Zmija nac napustile su sredwu {kolu i posvetile se pe vawu.Vesna Zmijanac nema zavr{enu sredwu {kolu, ali ima diplomu sa kursa daktilografije. Wena koleginica Aleksandra Prijovi} zavr{i la je samo tri razreda sredwe {kole, a jednom prilikom je obe}ala da }e kad-tad diplomirati. Pored Prije i Vesne, osnovnu {kolu imaju i Quba Ali~i}, Era Ojdani}, Zorica Markovi}, Zlata Petrovi}. [erif Kowevi} na pitawe koliko ima od {kole odgovara „dvanaest kilometara“, ali on tvrdi da je kasnije vanredno za vr{io sredwu ugostiteqsku. Na ovom spisku je i Hasan Dudi}, a dugo se pri~alo i da Dara Bubamara nema sredwe obrazovawe. Edita Aradinovi} ima samo osam razreda osnovne {kole. Na ime, ispisala iz Sredwe tehni~ke {kole za dizajn ko`e, koji je vremenom prestao da je zanima. Ima i onih peva~a koji imaju diplomu sredwe {kole. Indira Radi} je medicinska sestra, Halid Muslimovi} je metalo-strugar, Buba Miranovi} je babica. Vera Matovi} zavr{ila je u~iteqsku, a sredwu trgova~ku Dra gana Mirkovi} i Mira [kori}, dok je Seka Aleksi} frizerka po zanimawu.

U INAT SEVERINI: Igor na Milanovom ro|endanu

U medijima je odjeknu la vest da su se biv{i Se verinin mu` Igor Koji} i biv{i vanbra~ni mu` Milan Popovi} pomirili.

"Bijelo dugme"

@eqko Bebek i Goran Bregovi}, pre 45 godina Jelena \okovi}, supruga najboqeg tenisera na svetu, veoma je aktivna na dru{tvenim mre`ama. Ona ~esto sa pratiocima deli svoje stavove o zdravoj ishrani, deci, a ovoga puta, Jelena je pode lila status na temu roditeqstva. - Qudi vrlo ~esto ka`u da bi za svoju decu umrli, ako treba. Ali, da li biste za wih `ive li? Stvarno `iveli? Pravili boqe izbore. Bili boqi uzori. Ostavili lo{e navike. Brinuli o sebi fizi~ki i psihi~ki, ve`bali, zdravo se hranili, da biste `iveli pored wih dugo i sre}no? - pode lila je Deciona.nije potrebno da budete spremni da za wih umrete. Potrebno im je da za wih `ivite - objavila je Jelena stori na svom Instagram profilu. - Ve} dugo se borim da ka`em "izvinite" kada je potrebno i prihvatim kako nisam savr{ena. Otka ko sam krenula na duhovni put unutra{weg rasta, po~ela sam da shvatam koliko je va`no izviniti se - istakla je Jelena svojevremeno i otkrila kako je mnoge lekcije nau~ila na putu da postane boqa verzija sebe. - Moje shvatawe `ivota je kako smo ovde da bi smo bili qudi i pokazali to u svakoj ulozi koju preuzimamo. Kako postajemo mudriji i stariji, mo`da }emo boqe raditi stvari, ali }emo nasta viti da gre{imo. Trebalo bi da budemo otvoreni za nova iskustva celog `ivota. Presta}emo da pravimo gre{ke samo ako pre stanemo da poku{avamo nove stvari. Moramo pri hvatiti patwu i bol kao proces u~ewa. Najkorisni ja ve{tina koju }emo ikada nau~iti je izviniti se i u~iti iz sopstvenih gre{aka - zakqu~ila je Jelena.

"Deci nije potrebno da umrete za wih"

U medijima se spekuli salo da je Igor pozvao Mi lana na svoj ro|endan, a oni su sada fotografijom dokazali koliko se po {tuju i da je sve to istina. - Hvala Milanu {to je priredio iznena|ewe i doveo Aleksandra na moj ro|endan, taj dan je za mene bio pose ban. Aleksandar je predivno dete koje mnogo volim i sa kojim sam proveo prelepe godine, neke veze su prosto neraskidive. Svako ko je Aleksandrova porodica i moja je i svako ko je moja porodica i Aleksandrova je. Tako je sada, a tako }e biti i vazda. @iveli, napisao je Igor Koji}. - Igor je od mene za ro|endan dobio ikonu - otkrio je Milan. Razlozi wihovog dru`ewa kao i odluke da sve nesuglasice ostave po strani nisu poznati, a sumwe su podgrejali i najnovijim objavama na "Instagramu" gde je Igor objavio selfi sa porukom "Zima dolazi" da bi Milan samo nekoliko dana nakon toga objavio fotografiju sa ilustracijom putokaza za selo 'Popovi}i Koji}i' uz identi~ne re~i.

JELENA \OKOVI] O RODITEQSTVU:

pre 45 kodkoncertodr`alogodinaHajdu~ke~esme

^etvrtak 10. decembar 2020. 23^etvrtak 1. septembar 2022. 23LITERARNA STRANA

Na po~etku svih staza i puteva, u osnovi same mi sli o wima, stoji o{tro i neizbrisivo urezana staza kojom sam prvi put slobodno prohodao. To je bilo u Vi{e gradu, na tvrdim, nepra vilnim, kao izglodanim putevima, gde je sve suvo i ~emerno, bez lepote, bez radosti, bez nade na ra dost, bez prava na nadu, gde neki gorak zalogaj, koji ~ovek nikad nije pojeo, poigrava u grlu sa svakim korakom, gde `ega i ve tar i sneg i ki{a jedu zemqu i seme u zemqi, a sve {to ipak nikne i rodi se, `igo{u i saviju i pognu toliko da bi ga, kad bi mogli, pobili drugim krajem u zemqu, samo da ga vrate u bezobli~je i tamu iz koje se otelo i niklo. To su bezbrojne staze koje kao konci i gajtani {araju brda i padine oko varo{i, uviru u beli drum ili nestaju pored vode i u zelenim vrbaci ma. Nagon qudi i `ivotiwa nacrtao je te puteve a nu`da ih ugazila. Tu se te{ko i polazi i ide i vra}a. Tu se sedi na kamenu i zaklawa pod drve tom, na suvu mestu ili u oskudnu hladu, radi odmo ra, radi molitve ili seqa~kog prebrajan ja paza ra. Na tim stazama koje vetar mete i ki{a pere a sunce oku`uje i rasku`uje, na kojima se sreta samo izmu~ena stoka i qudi }utqivi, tvrda lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o bogatstvu i lepoti sveta. Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio sre}an opoj nom sre}om do nesvestice, sre}an od svega onoga ~ega tu nema, ne mo`e da bude i nikad ne}e biti. I na svima drumovima i putevima kojima sam do cnije u `ivotu pro{ao, `iveo sam samo od te uboge sre}e, od svoje vi{egradske misli o bogatstvu i lepoti stvorenog sveta. Jer, ispod svih drumova zemqe stalno je tekla samo za mene vidqiva i osetna o{tra vi{e gradska staza, od dana kad sam je napustio pa do danas. U stvari, po woj sam ja odmeravao svoj korak i po de{avao hod. Celog veka me nije napu{tala. U trenucima kad me zamarao i trovao svet u kom sam po zlu slu~aju `iveo i ~udom se odr`avao u `ivotu, kad se mra~io vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobo`no prostirao preda se, kao vernik molitveni }ilim, tvrdu, ubogu, uzvi{enu vi{egrad sku stazu koja le~i svaki bol i potire svako stra dawe, jer ih sve sadr`i u sebi i sve redom nadvi suje. Tako, po nekoliko puta u danu, koriste}i svako zati{je u `ivotu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja sam prelazio po jedan deo toga puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako }u do kraja `ivota, nevi|eno i potajno, ipak pre}i su|enu du`inu vi{e gradske staze. A tada }e se sa koncem `ivota pre kinuti i ona. I izgubi}e se tamo gde zavr{avaju sve staze, gde nestaje puteva i bespu}a, gde nema vi{e hoda ni napora, gde }e se svi zemaqski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagoreti, kao iskra spasewa, u na{im o~ima koje se i same gase, jer su nas dovele do ciqa i istine. Petar Ko~i} (Stri~i}i kod Bawe Luke, 29. jun 1877. - Beograd, 27. avgust 1916.) bio je veliki srpski kwi`evnik i politi~ar. Smatra se jednim od prvih pisaca moder ne u srpskoj kwi`evnosti, ali i li~no{}u koja je svojim `ivotom i politi~kom delatno{}u postala uzor razli~itim politi~kim strujama u potowoj istoriji srpskog naroda. Petar Ko~i} bio je pisac srpskog nacionalnog ponosa. Ovaj narodni tribun i ne`ni liri~ar vi{e puta je bio hap{en i krivi~no gowen, jer se na wega gledalo kao na jednog od najsmelijih pod streka~a srpskog nacionalizma i kao ta kvog veoma opasnog bunxiju. Iza wega ostala su neka od najlep{ih srpskih pripovedaka, satira, pesama… a wegova Molitva ve~ni je vapaj borbe koju je ovaj veliki umetnik i ~ovek ne {tede}i dao porobqenom svom narodu. Ona gla si ovako: „Nesre}an si, Narode moj, bijedna si, Otaxbino moja! Znam ja i osje}am nevoqe tvoje i crni ~emer {to ti je stegao du{u tvoju. Znam ja to sve i osje}am, ali mi ne daju pjevati o sre}nim danima minula vre mena, ali mi ne daju kukati nad op{tim jadom tvojim, Narode moj zarobqeni i kukavna Otaxbino moja! Nemilosno me tjeraju s grobqa, {ibaju me stra{no i rije~i mi u grlu staju. Gro bovi ostaju neopojani rije~ima ~istijem, nepokapani suzama iskrenijem, a majke siwe neutje{ene utjehom blagom, pa se buni u qutoj srxbi i bo`je i qudsko srce, i mrtva se tijela u mrtva~koj odori di`u iz neoplakanih grobova i ogla{uje se je zivim jaukom i lelekom da du{a u ~ovjeku protre i premrzne.

IVO ANDRI]: Staze

DANI ISTINE, SLOBODE I OTAXBINE - U BAWALUCI OTVORENA MANIFESTACIJA "57. KO^I]EV ZBOR" Ko~i}eva Molitva za spas srpskog roda Petar Ko~i} na slici Jovana Bijeli}a NATA[A KASA[: Imenik U kutijama odlo`enih stvari u roditeqskoj ku}i, me|u reli kvijama mog detiwstva, nai{la sam na ~udnovat predmet, ovih dana zaboravqen. Nepotreban. Imenik. Crvena ko`a, kao neta knuta.Pla{ila sam se da otvorim te }utqive stranice, ali kad sam zapo~ela prelistavawe, i{la sam do kraja. Vremeplov se otvorio preda mnom, i crvoto~ina me je odvela dvadeset godina unazad. I{~itavaju}i imena zapisana po azbu~nom redu, po~ela su i se}awa da naviru. Kako sam nekad bila bliska sa qudima koje vi{e ni ne vi|am… Kako sam se nekad smejala sa onima koji vi{e nisu ni `ivi… U izbledlim slikama proteklih dana su o`ivele scene moje bezbri`nosti,na{eg blagoslovenog `ivota koji vi{e ne postoji. Velika crna zavesa nas deli. Za{to ste morali da odete? Za{to su toliki putevi zatvore ni? Mostovi sru{eni, a ruke prazne? Za{to vi{e ne pamtimo te lefonske brojeve? Kuda se osipa ona `ivotna svetlost, ozarewe kojim smo zra~ili iznutra? Za{to ne pozovemo sve iz starog ime nika, ve} }utimo, naizgled netaknuti i neozle|eni vremenom i patwama, poput starog, crvenog, usamqenog imenika? Mo`da zato {to potajno znamo da smo i mi duhovi iz wihovih tajnovitih sve{~ica? Mo`da zato {to stvari, onakve kakve su bile, najlep{e sjaje ba{ zbog toga {to su jo{ samo u pri~ama… Sa wih pozlata nikad ne spada.

O Bo`e moj veliki i silni i nedo sti`ni, daj mi jezik, daj mi krupne i gole me rije~i koje du{mani ne razumiju a narod razumije, da se ispla~em i izjadikujem nad crnim udesom svoga Naroda i Zemqe svo je. Pokloni mi rije~i, Gospode, krupne i zama{ne ko brda himalajska, silne i mo}ne ko nebeski gromovi, o{tre i jezive ko svjetlice bo`je, i tirjanima nerazumqive ko {to je nerazumqiva sfinga egipatska rodu ~ovje~anskom. Daj mi te rije~i i ob dari me, Gospode moj, tijem darom svojijem velikijem i milo{}u svojom neizmjernom, jer }e mi srce svenuti, jer }e mi se du{a od prevelike tuge i `alosti razgubati“! Molitva je {tampana prvi put u bawa lu~koj Otaxbini, I/1907, br. 3, u{la je i u Ko~i}evu zbirku pripovedaka “Jauci sa Zmijawa” (Zagreb 1910). Petar Ko~i} se rodio u selu Stri~i}i, u oblasti Zmijawe, 29. juna 1877. godi ne. Wegov otac, Jovan, bio je pravoslav ni sve{tenik, a majka Mara (devoja~ki Vulin)Odrastaodoma}ica.je u patrijarhalnoj poro di~noj zadruzi pod tutorstvom dede i babe nakon {to mu je majka Mara umrla, a otac Jovan se zamona{io. Osnovnu {kolu je zavr{io u manastiru Gomionica i srp sko-pravoslavnoj {koli u Bawoj Luci. Godine 1891. upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, ali je iz we izba~en 1895. te je {kolovawe nastavio u Prvoj beogradskoj gimnaziji.Studirao je na Be~kom univerzitetu od 1899. do 1904. godine, a nakon kratkog boravka u Beogradu bio je postavqen za profesora srpske gimnazije u Skopqu, odakle je bio otpu{ten nakon pisawa sa tiri~nog ~lanka, te se 1905. vratio u Sa rajevo. U Bosni i Hercegovini je zapo~eo politi~ku borbu za poboq{awe polo`aja srpskog stanovni{tva zala`u}i se poseb no za osloba|awe kmetova. Pisao je vatrene ~lanke protiv au strougarske uprave, u~estvovao u veli kom narodnom {trajku (1906) i radio na okupqawu srpskih snaga. Austrougarska vlast je u Ko~i}u videla veliku opasnost te je radila na suzbijawu wegove poli ti~ke delatnosti. Tri puta je bio hap{en i zatvaran zbog novinskih ~lanaka i kri tike vlasti. Ukupno je proveo dve godi ne u zatvoru i to ve}inom u samici, {to je negativno uticalo na wegovo du{evno zdravqe.UBawoj Luci je pokrenuo list Otax bina. Kao nacionalni i socijalni revo lucionar, Ko~i} je bio veoma omiqen u seqa~kim masama i kod napredne omla dine, pa je izabran i za poslanika Bo sansko-hercegova~kog sabora, ali je ovu funkciju napustio 1913. zbog pogor{awa zdravqa. Godine 1914. primqen je u du{evnu bolnicu u Beogradu (Doktorova kula), gde je do~ekao po~etak Prvog svet skog rata i gde je nakon dve godine premi nuo. Na taj na~in su se ispunile wegove proro~ke re~i koje je izgovorio izlaze}i iz tuzlanskog zatvora: „U ropstvu se rodih, u ropstvu `ivjeh i u ropstvu, vajme, umrijeh”. Pored toga {to se smatra jednim od prvih modernih pisaca srpske kwi`ev nosti, Ko~i} se smatra i prvim velikim srpskim piscem iz Bosne i Hercegovine, piscem koji je uveo bosanskog seqaka u srpsku kwi`evnost i piscem koji je o`i veo seosku Ko~i}evopripovetku.delodo`ivelo je veliku ~itanost jo{ za vreme autorovog `ivota. Wegove pripovetke izvr{ile su {irok uticaj na slede}u generaciju pisaca me|u kojima se posebno izdvaja uticaj koje su izvr{ile na stvarala{tvo Ive Andri}a. Politi~ka delatnost, prkos i ~eli~na nepokolebqivost stvorile su od Ko~i}a istorijsku figuru na ~ije su se nasle|e kroz potowu istoriju pozivale podjedna ko i desne i leve, srpske i jugoslovenske politi~keKo~i}evoideologije.imenosinekoliko {kola, ve liki broj ulica, kwi`evne nagrade Ko~i}evo pero i Ko~i}eva kwiga, Teatar fest i kulturna manifestacija Ko~i}ev zbor, dok se wegov lik nalazi na licu serije nov~anica od 100 konvertabilnih maraka i grbu Bawe Luke, gde se nalazi zajedno sa banom Svetislavom Milosavqevi}em. M. T.

2004. - U Beslanu u Se vernoj Osetiji (Rusija) grupa otmi~ara zauzela je {kolu i za taoce uzela u~enike, nastavnike i roditeqe. U trodnevnoj drami i akciji osloba|awa talaca stradalo je vi{e od 300 civila od toga 172 deteta, a vi{e od 1.200 osoba je povre|eno.

Umesto da tom poslanstvu bilo {ta odgovori na takvu drsku ucenu, bolesni srpski samodr`ac Stefan Nemawa II je tad zamolio brata Savu da on sa tim izaslanicima lo{ih vesti ode na ugar ski dvor i da tamo svojim diplomatskim darom kroz argumente zdravog razuma poku{a da urazumi kraqa Andra{a da se okani novog oru`anog sukoba sa Sr bijom. I prihvataju}i da to u~ini, Sava je tada sa Andra{evim poslanstvom oti{ao u Ugarsku.

Pi{e:

O specifi~nostima tih Savinih uspe{nih razgovora sa ugarskim kraqem ne postoji nikakav drugi istorijski po uzdani dokumenat, osim iskaza wegovih biografa Domentijana i Teodosija, koji ne propu{taju priliku da i u ovoj Savi noj diplomatskoj misiji prika`u kako je on to postigao svojim ~udesima. Prvo ta kvo ~udo koje obojica opisuju proizilazi iz Savine `eqe da na ugarskom dvoru usred veoma jake letwe `ege dobije malo leda da bi wime osve`io svoje pi}e. No po{to se tad ispostavilo da na dvoru nemaju leda, on se pred mno{tvom dvorjana pomolio Bogu i svojom moli tvom prizvao oluju sa gradom, {to je do te mere impresioniralo kraqa An dra{a da on svom visokom gostu obe}ava da }e odustati od agresije na Srbi ju. Teodosije ovde ide ~ak i daqe, navo de}i i da je tom prilikom kraq Andra{ bio toliko op~iwen Savinim duhovnim mo}ima da je pristao i da ga novo-osve}eni srpski arhiepiskop preobrati iz wegove katoli~ke vere u pravoslavnu, {to je tipi~an primer jedne istorijski neta~ne i besmislene izmi{qotine. Uzimaju}i u obzir sa koliko je pre govara~ke ve{tine i strpqewa Sava Nemawi} ulazio u sve svoje dotada{we diplomatske pregovore, mnogo je vero vatnije pretpostaviti da je on i ovaj put na Andra{evom ugarskom dvoru upo trebio brojnie razumne i logi~ne argu mente, sa kojima je ubedio kraqa da sve svoje budu}e ratni~ke pretenzije usmeri na susedne i istorijski ve} potvr|ene qute neprijateqe svoje zemqe, Austri ju i Mleta~ku republiku, umesto na tek formiranu balkansku Kraqevinu Srbi ju, koja mu nije bila nikakva pretwa. lll U slede}em broju: Sava je na svom putu obi{ao Jerusalim i druga sveta mesta MONA[TVO STEFANA PROVEN^ANOG Jo{ od `enidbe svoga starijeg sina Radoslava 1220. godine sa Anom, k}erkom epirskog despota Teodora I An|ela Komnina Duke, prvi srpski zvani~no prizna ti kraq Stefan Nemawa II Prvoven~ani je po~eo da mewa svoju dotle zapadno orijentisanu spoqnu politiku prema Mlecima i Rimu sa pribli`avawem Epiru, {to je i pove}ao po{to je 1224. godine epirski despot Teodor I An|el uspeo da zauzme Solun i da se te godine (ili mo`da dve godine kasnije) i on kruni{e za romejskog cara u nameri da se izjedna~i po rangu sa tada{wim nikejskim vlada rem, carom Teodorom Laskarisem. No kraq Stefan Nemawa II je u to vreme nasta vio da poboqeva i u toku 1228. godine wegovo zdravstveno stawe je bilo veoma lo{e, tako da je te jeseni zatra`io od brata Save da ga pre smrti zamona{i. uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti Sveti Sava kao svetovni diplomata (13)Nikola ^UDOTVORSTVAMorav~evi}SRPSKOG u Stefan Nemawa (sredina), Sveti Sava (levo), Stefan Prvoven~ani (desno) i Stefan De~anski (krajwe desno), izme|u 1309. i 1314.

Prizrenu:

24 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. FEQTON DOGODILO SE NA DANA[WI DAN septembar

1993. - U @enevi su propali pregovori o okon~awu 17-mese~nog rata u Bosni i Herce govini, po{to su predstavnici bosanskih Mu slimana odbacili mirovni plan me|unarod nih posrednika.

1159. - Umro je papa Adrijan IV, ro|en kao Nikolas Brejkspir, jedini Englez koji je bi ran za poglavara katoli~ke crkve. Izabran je 1154. 1715. - Umro je francuski kraq Luj XIV, na zvan "Kraq Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodi{wak, regentkiwa je bila wego va majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vr{io do svoje smrti (1661) kardinal Maza ren. Tokom wegove vladavine Francuska je po stala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutisti~ke monarhije. 1875. - Ro|en je ameri~ki pisac Edgar Rajs Barouz, po znat po seriji popularnih pu stolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika. 1923. - U zemqotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uni{tio Tokio, pogi nulo je najmawe 142.000 qudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova. 1939. - Nema~ka je bez objave rata napala Poqsku i time zapo~ela Drugi svetski rat, koji je trajao {est godina uz u~e{}e 61 zemqe. Poginulo je oko 50 miliona qudi, a raweno vi{e od 35 miliona. 1945. - Skup{tina Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, ~ime je us postavqena autonomna pokrajina Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast. 1961. - U Beogradu je po~ela Prva konferencija {efova dr`ava i vlada nesvrstanih zemaqa, kojoj su prisustvova li predstavnici 25 zemaqa i 40 antikolonijalnih i oslo bodila~kih pokreta. Posle {est dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavawa kao ne zavisnog vanblokovskog ~inioca.

2013. - Sporazum Srbije i EU o stabiliza ciji i pridru`ivawu (SSP) stupio je na snagu, osam godina od po~etka pregovora. Stupawem na snagu SSP Srbija je dobila status dr`ave pridru`ene EU.

Iako je Sava (po Teodosijevoj bele{ ci) pismeno najavio svome bratu vre me svog povratka u Srbiju, samodr`ac Stefan Nemawa II nije tada bio u mogu}nosti da ga na ju`noj srpskoj granici li~no do~eka, jer je bio ozbiqno bole stan, ali je sa grupom srpskih dvorskih dostojanstvenika tamo poslao i svoje sinove da sve~ano do~ekaju strica. Te odosije nadaqe opisuje da je Stefan bio do te mere slomqen bole{}u da ga je posluga na dvoru morala pridi}i iz posteqe da bi svoga mla|eg brata mo gao da zagrli i poqubi. A Savino li~no ube|ewe da }e wegove radosne vesti o dobitku autokefalnosti srpske crkve pomo}i da se bratovqevo lo{e fizi~ko stawe popravi, wegovi hagiografski opredeqeni `ivotopisci koriste da od tog doga|aja odmah ispredu i jo{ jedan primer ~udotvorstva kojim je Sava svo ga brata povukao sa samoga ruba wegovog opro{taja od `ivota. No ipak tu ostaje ~iwenica da je Savin povratak u Srbi ju sa osvojenim pravom na autokefalni polo`aj srpske pravoslavne crkve u isto~nom hri{}anstvu zna~ajno pomogao u tome da se Stefan Prvoven~ani pri digne iz posteqe i postepeno vrati svo jim kraqevskim du`nostima. Odmah potom Sava je energi~no pri stupio reorganizaciji crkvene uprave u zemqi u ~emu mu je morao sa svetovne strane pomagati i Stefan Nemawa II Prvoven~ani, po{to je implementacija srpske crkvene autokefalnosti dobrim delom bila i dr`avna stvar. Svoje nove pravoslavne episkopije Sava je tako postavio da je ~ak pet od wih bilo du` linije ve} postoje}ih ka toli~kih episkopija {irom Zete. No i pored toga {to je on tada te`io da uje dini srpski narod kroz pravoslavqe podre|eno jednodr`avnoj ideji svoga oca Stefana Nemawe, on je prema ka toli~koj crkvi unutar nove Kraqevine Srbije svoga brata Stefana Nemawe II bio veoma pa`qiv, tako da su svi weni tad postoje}i manastiri i dijeceze ostaliPo{tonetaknuti.seugarski kraq Andra{ II na lazio na krsta{kom pohodu u vreme kada je Stefan Prvoven~ani dobio krunu od pape, a po svom hitnom povratku u zemqu dugo bio zauzet sre|ivawem razli~i tih unutra{wih vlasteosko-gra|anskih sukoba u zemqi koji su uz mnogo hala buke najzad doveli do usvajawa Zlatne bule po kojoj je wegova vlast bila pri li~no ograni~ena, on je tek oko 1220. godine mogao da ponovo pripreti Srbiji slawem svoga poslanstva Stefanu Ne mawi II Prvoven~anom sa zahtevom da on ili prihvati da mu bude vazal kao {to je to bio i wegov brat Vukan na po~etku XIII veka, ili da primi na znawe da mu neizostavno predstoji novi oru`ani su kob sa Kraqevinom Ugarskom.

1969. - Grupa oficira s pukovnikom Moa merom Gadafijem na ~elu oborila je sa vlasti kraqa Libije Idriza I i proglasila republi ku.

1999. - UNHCR je saop{tio da je od juna, kada su okon~ani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku po krajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Al banaca izbeglih tokom vi{emese~nih sukoba.

ARHIEPISKOPA: Sava je svojom molitvom prizvao oluju sa gradom PRVI dokZvanice Freska iz crkve Bogorodice Qevi{ke

1.

2003. - Holandija je postala prva dr`ava na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj pro daji i ona se mo`e kupiti kao lek za bolesni ke od raka ili AIDS-a.

Vera stalno putuje u Gr~ku, Tursku i Bugarsku, podnosi izve{taje nema~koj slu`bi i Krausu, ali nastavqa da radi i sa Francuzima, jugoslovenskom slu`bom i komunistima.Svomqubavniku Vera obezbe|uje i kontakt sa Kostom Pe}ancem, ~etni~kim vojvodom i herojem prethodnih ratova. Operacija je nazvana „Hanibal“. Vera je sa Pe}ancem ostvarila kontakt preko \or|a Ro{a, zajedni~kog prijateqa i tako|e ratnog heroja. Napravqeni su dogovori i, godinu dana kasnije, Pe}anac sa Verom i Krausom odlazi u Sofiju gde se, februara 1941. sastaje sa rajhsmar{alom Hermanom Geringom i dobija 200.000 rajhsmaraka da se ne upu{ta u borbu sa nema~kom vojskom.

Sa samo 19 godina do{la je u Beograd posle propalog braka. U slede}ih nekoliko meseci Vera Pe{i}, leskova~ka lepotica, kako su je zvali, postala je ~etvorostruki tajni agent i odlu~ivala o tome ko }e biti streqan u Beogradu, sve vreme se kriju}i iza „sawala~kih o~iju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u woj sakriveno“, kako su savremenici govorili o woj

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 1. septembarRIZNICA

Prvi bal u Srbiji je prema istorijskim izvorima organizo vao knez Milo{ Obrenovi} 26. oktobra 1834. godine u Kragujev cu, a povod je bio proslava orde na koji mu je dodelio sultan. Detaqe o doga|aju koji je sma tran "evropejskom zabavom" zna mo zahvaquju}i tekstu koji su objavile kragujeva~ke "Novine srbske".Vi{e od 200 zvanica je pozva no u zgradu Narodnog suda, a me|u vi|enijim gostima su se na{li knez Milo{ i knegiwa Qubica sa ~lanovima porodice Obrenovi}. Izvori navode da je po~etak bala ozna~en pucwevima iz to pova, nakon ~ega su zvanice "u velelepnoj sve~anoj i svatovskoj ode}i" zakora~ili u ukra{eno i "buretom zapaqenog katrana" osvetqeno zdawe. Unutra ih je sa~ekala mu zi~ka "banda", koja je otvorila bal izvo|ewem pesme koja je na pravqena specijalno za tu prili ku, dok je orkestar bio predvo|en kapelnikom Josifom [lezin gerom. Do wegovog kraja gosti su mogli da igraju uz srpsko kolo, ali i narodne igre iz Bugarske, Nema~ke i Istori~ariVla{ke.navode da su se balovi odr`avali od 1834. godi ne do kraja prve Milo{eve vla davine - 1839. godine. Za organi zovawe ovakvih zgoda su birani i Gospodar Jevremov konak, ali i kwa`evskaIstori~arTipografija.Bori{a Radova novi} smatra da su se ovakve zabave odr`avale ~esto krajem prve Milo{eve vladavine, kada su pozivani velikodostojnici i ~inovnici, ali i u~eni Srbi i di plomatski predstavnici stranih dr`ava.Povod je uglavnom bio neki praznik ili jubilej koji je vaqa lo proslaviti uz tradicional ne i strane narodne igre. [to je predstavqalo izuzetnu priliku da se stanovnici u Kragujevcu upoznaju sa evropskim bontonom i modom, koju su donosili stranci. Neke od novina su izazvale i skandale, jer je prema moralnim normama tada{we varo{i bilo neprimereno igrati sa tu|im `enama. Istori~ar Radovanovi} navodi da je jedan od ovakvih pri mera bio i slu~aj supruge engle skog konzula Lojda Xorxa Hoxesa, koja je rado igrala popularne igre sa na{im mla|im ~inovnikom. Ovo je izazvalo povode za ogova rawa kod kragujeva~kih `ena i na Milo{evom dvoru. Posle Kragujevca, 1837. godine na red je do{ao i Beograd. Orga nizator je bio niko drugi do en gleski konzul Hoxes. Kada je tokom 1839. godine pre stonica iz Kragujevca preme{te na u Beograd, to wegove stanov nike nije spre~ilo da nastave sa zabavom. [kolovani qudi i stranci su u wega donosili nove navike, ali i posledwu evropsku modu, a novine su bele`ile da ve}ina wih nije bila po{te|ena varo{kih tra~eva, iako su tu|e `ene dr`ali na pristojnom od stojawu. M. T.

NOVO HAP[EWE Posle Martovskog pu~a 1941. vlasti nare|uju da Vera Pe{i} bude uhap{ena kao {pijun koji radi za ra~un Nemaca i preba~ena u zatvor u Lebanu. Ipak, Vera uspeva da se izmigoqi i odlazi u Sijarin sku bawu gde sa majkom do~ekuje aprilsko bombardovawe i po~etak rata. Ve} 14. aprila Kraus je vra}a u Beo grad i postavqa u centralu ozlogla{enog Gestapoa sa zadatkom da radi na suzbi jawu komunista i pra}ewe ~etnika, a po sebno u Leskova~kom kraju koji je dobro poznavala.Oktobra 1941. gubi se svaki trag majoru Krausu, a Vera zavr{ava u naru~ju genera la Paula Badera, komandanta okupirane Srbije, a paralelno se vi|a i sa Drago mirom Jovanovi}em, {efom Specijalne policije u Beogradu. Pored wih, bila je qubavnica i prvog ~oveka Gestapoa u Le skovcu, ali i Ratka Sotirovi}a, agenta Jugoslovenske vojne slu`be. U novembru 1942. Vera ulazi u qubav nu vezu sa Tanasijem Tasom Dini}em, no vopostavqenim ministrom unutra{wih poslova u vladi Milana Nedi}a. Isti taj Dini} }e 1945. biti streqan od strane OZNA-e, kao blizak saradnik britanskih obave{tajaca.Istegodine, Vera Pe{i} otkriva da ~etnici rade sa Britancima, a wen oba ve{tajni rad rezultirao je hvatawem, mu~ewem i streqawem po`areva~kog vo|e ~etnika Milana Kalabi}a. Ina~e, Vera je ranije bila u vezi sa Kalabi}em (naravno predstavila mu se la`nim ime nom) i ovaj wen postupak bio je zapravo osveta za doga|aje iz 1924. Naime, Kala bi} je tada, kao pripadnik @andarmerije, bio ume{an u ubistvo bra}e Miju{kovi} u Nik{i}u, koji su bili Verini ro|aci i akteri teroristi~kih akcija protiv jugo slovenskih vlasti.

SMRT STREQAWEM O smrti Vere Pe{i} postoji nekoliko verzija doga|aja, ali se sve zavr{avaju isto.Prema jednoj, u pu~u su zarobqeni Vera, wena majka An|a i \uri}. @ene su odmah streqane, dok je \uri} pobegao i pridru`io se komunistima. Druga verzija ka`e da su pobegli sve troje, ali da je Vera sa majkom uhva}ena nekoliko dana kasnije i zatim ubijena. Prema tre}oj pri~i, posle bekstva trojca, `ene su otkrivene nekoliko mese ci kasnije sasvim slu~ajno u okolini Med ve|e, a zatim su streqane. U svakom slu~aju, u vreme kada je streqana Vera je imala 25 godina, a wene posledwe re~i bile su molba da joj „meci ne nagrde lice“. Iza we ostala je samo jedna fotogra fija. (Kraj)

PRVI BAL U SRBIJI JE ORGANIZOVAO MILO[ OBRENOVI]: Zvanice je doåekala muziåka "banda", dok su novine pisale o skandalima После уласка Немаца у Београд, 1941. godine, разрушени град је постао централа Гестапоа Kragujevac

ODLU^IVALA O @IVOTU I SMRTI Na jedan mig Vere Pe{i} qudi u lo gorima Bawica, Jajinci, Sajmi{te… mo gli su biti likvidirani ili oslobo|eni. Veruje se da je veliki broj komunista iz zarobqeni{tva pu{ten zahvaquju}i Veri Pe{i}, ali i da su hiqade nacionalista i ~etnika bili ubijeni po wenom nalogu. Iz zatvora u Leskovcu je, 1943. izvukla 120 komunista samo na osnovu toga {to je tvrdila da su oni „oklevetani da su sa radnici NOP“. Sa druge strane i partizani su poku{a vali da od we doznaju {ta spremaju ~et nici i Nemci, a „sedewe na vi{e stoli ca“ dovelo je do toga da joj je glava bila ucewena od strane Britanaca na 300.000 funti.Vera je stalno bila na oprezu. Koristi la je la`na dokumenta, preru{avala se, a zahvaquju}i, malo sre}i, malo informa cijama, izbegla je nekoliko atentata. Ipak, u leto 1943. godine dolazi u Gorwu Jablanicu da prikupi podatke o delovawu stranih slu`bi na ovom prosto ru. Me|utim, ~etnici joj postavqaju zase du, hvataju je i sprovode u Gorski {tab 110 gde je osu|ena na smrt. Kako bi je sa~uvali, reagovali su i Nemci i general Nedi}, ministar Dini} i mnogi, mnogi drugi. S druge strane Vera je tra`ila samo jedno, da nasamo razgovara sa majorom Radoslavom \uri}em, poznati jim kao Kaplar Mi}a, koji je komandovao Gorskim {tabom 110. I razgovarali su. Celu no}. Izjutra presuda je bila suspendovana jer „sve do~ewe Vere Pe{i} posle rata mo`e do prineti razotkrivawu mnogih izdajnika i zlo~inaca“.Jasno,Vera je postala \uri}eva qu bavnica i brzo se re{ila konkurencije. Lekarku Mariolu Ber|ajevu prijavila je Gestapou koji ju je uhapsio kao Jevrejku i streqao, a sve je predstavqeno kao splet nesre}nih okolnosti. Paralelno, preuzimala je komandu nad \uri}em i uticala na smewivawe i po stavqawe komandanata brigada i korpu sa, pove}avaju}i mr`wu koju su prema woj gajili pripadnici vojske. Situacija je u jednom trenutku postala alarmantna do te mere da novembra 1943. general Dra`a Mihajlovi} {aqe depe{u \uri}u da re{i situaciju i ukloni Pe{i}evu iz {taba. Tako i bi. U narednih 7 meseci, Vera je za \uri}a operisala na teritoriji Kosova i Me tohije zavr{avaju}i razli~ite zadatke. Vaqa spomenuti da je \uri} bio spreman da prebegne u redove partizana i, kako }e se kasnije pokazati, bio je krtica Josipa Broza Tita u ~etni~kim redovima. Povratak Vere u [tab 1944. propra}en je negodovawem koje je preraslo u prevrat.

^ETVOROSTRUKI TAJNI AGENT: Vera Pe{i}, snajka u centru {pijunskih igara (2)

POSAO: Sti`u promene u ~ijoj ste realizaciji imali zna~ajnu ulogu. Strpqewe vam nije ja~a stra na. Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament. QUBAV: Iz nekog razlo ga voqenoj osobi je ovih dana potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija. Vi{ak tenzije utro{ite na fizi~ke aktivnosti. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

POSAO: Nepromi{qeni ste, bespotrebno kom plikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne komen tari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite ten ziju na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Hroni~an umor. l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredi te svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da bi ste se odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite.QUBAV: Nezado voqstvo na qubavnom planu. Uzrok le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgo vore koji su se zavr{avali nesporazumima. Budite strpqiviji. ZDRAVQE: Bolovi u kostima. l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Obuzima vas ideja da pokrenete pri vatan posao. Zategnuti odnosi s {efovima i lo{a atmosfera u okru`ewu mo`e da izdvoji ekipu qudi sa kojom je biznis mogu}.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Nazire se epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istra`ivawe i u~ewe. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi ra zlog takvog raspolo`ewa le`i u ~iwenici da vas mu~i neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opre delite i donesete pravu odluku kojom biste re{ili qubavne nedoumice. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Dobijate informaciju koja nosi puto kaz u kom smeru treba da se razvija va{a karijera. Puni ste energije i voqe, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uo bli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod takvim pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod kontrolom, a to je u suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu neoz biqnost. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade. l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Najve}a pqeskavica na svetu napravqena je u Leskovcu!

Pala prva klapa novog Zafranovi}evog f ilma o Jasenovcu

Na Ro{tiqijadi u Leskovcu oboren je svetski rekord. Na pravqena je najve}a pqeskavica na svetu koja te`i ~ak 67 kilo grama i 200 grama. “Ekipa restorana “Koliba” iz Leskovca uspe{no je pripremila i ispekla najve}u pqeskavicu na svetu na tracionalnom i memori jalnom takmi~ewu “Novica Stan kovi} – [apowa”. Ekipa u sasta vu Predrag Lazarevi}, Qubi{a \or|evi}, Ivica Zdravkovi} i Dragan Cvetkovi} pripremili su pqeskavicu od 67,2 kilogra ma, {to je za 200 grama vi{e od rekorda iz 2021. godine”, rekli su u turisti~koj organizacije Le skovac. Pre~nik pqeskavice na kon pe~ewa iznosio je 171 cm, a debqina je 2,4 cm. Takmi~ewe je odr`ano u pratwi orkestra Elvisa Bajra movi}a, prve trube “Gu~e 2022”. Prva Ro{tiqijada odr`ana je 10. oktobra 1990. godine, tra jala je dva dana, a na woj je u~e{}e uzelo 63 majstora ro{tiqa iz svih jugoslovenskih republika, Gr~ke, Italije, Francuske. Tom prilikom najve}u pqeskavicu je napravio Novica Stankovi} [apowa, po kome se danas zove ovo takmi~ewe u pravqewu naj ve}e pqeskavice na svetu. Ovaj rekord je zabele`en u Ginisovoj kwizi. M. T. Prva klapa filma "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)" pala je u mestu Slatina nadomak Kwa`evca, a rediteq Lordan Zafranovi} je rekao da snima univerzalnu pri~u o po bedi nad zlom koja mora biti razumqiva svima u Zafranovi}svetu. je rekao da posle pet godi na rada na finasirawu i problema tokom pretpripremnog perioda ose}a radost {to je kona~no po~eo snimawe filma za koga o~ekuje da "kvalitetom iza|e van okvira biv{eZafranovi}Jugoslavije".jerekao da }e "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)" biti "savremni film o svetu u kome danas `ivimo", a koji je "pun kontradicija, ratova, u`asa, izbeglica, gladi, {to nije obe}avalo 21. stole}e". Prema wegovim re~ima, "pri~a je sme{tena u 1942. godinu, ali korespondira sa vremenom u kome `ivimo". Autor filmova sa tematikom Drugog svetskog rata "Okupacija u 26 slika (1978) i "Pad Italije" (1981), kao i dokumentar ca "Krv i pepeo Jasenovca" (1983) je rekao da ne sme da se zaboravi zlo i strahovita tragedija "koja traje do dana{weg dana u kulturi se}awa". "Ali to nije dovoqno da bi se napravio dramati~an film koji }e korespondirati sa celim svetom i koji }e biti potpuno ja san onome iz Tokija, Pekinga, Beograda i Zagreba", naveo je Zafranovi}. Rediteq je dodao da "treba napraviti univerzalnu pri~u koaj }e da ka`e da je zlo ne{to {to treba spre~iti, se}i u kore nima, pogotovo Zafranovi}nacionalizam".jenaveodaje nacionali zam "na ovi prostorima stvorio tolike ne sre}e narodima koji su ga upotrebqavali kao oru`je - wima se navi{e vra}ao kao tragedija"."Filmima poruku nade, jer da pobe|uje zlo mi danas ne bi razgovarali ovde. Ci vilizacija poznaje dobro i ide daqe. Po koju ceniu i na~in vide}emo u ovom fil mu", rekao je Zafranovi}. Na poqu kod Slatine ekipa filma se u`urbano pripremala za dubl scene u ko joj grupa Nemaca i Usta{a puca na nedu`no stanovni{tvo. Iz rediteqske sobe su se ~ula uputstva kojima je Zafranovi} `eleo da scenu dotera do savr{enstva. Glumci su sa velikom disciplinom i posve}eno{}u svakim novim ponavqawe doveli kadar do onoga {to je Zafranovi} zamislio. Prvog dana u snimawu su u~e stvovali glumci Predrag Miki Manojlo vi}, Rade Mari~i}, Tanasije Caki}, Andre ja Nik~evi}, \or|e Nikoli}, Nikola Brun i drugi.Manojlovi} je rekao da su bazu scena rio svojevremeno napisali Arsen Dikli} (1922-1995) i Zafranovi}, a da je potom "scenario mewan, Lordan je radio na wemu i to vi{e nije taj scenario". "Ovo je izvrstan scenario. To je jako bitno. Te{ko bude da se od dobrih scena rija napravi lo{ film", dodao je Manojlo vi}.Prema wegovim re~ima, ciq je da "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)" izdr`i pro bu vremena, a ne da bude zaboravqen posle premijere, festivala i nagrada. R. N.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Situacija na poslu se mewa ali vi osta jete po strani. Za vas je to okida~, pa vas obuzimaju strahovi da li ste ne{to pogre{ili. Ne brinite, to {to vas niko ne proziva nije r|av znak, naprotiv. QUBAV: Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni i glasni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuz mite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo po`eqno da se koncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. Nije dobar trenutak za bilo kakve kona~ne odluke. ZDRAVQE: Alergije. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Krajwi je ~as da se opredelite, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili }ete ignorisati {ta drugi qudi govore. Finansijska situacija se stabilizuje. QUBAV: Koristite svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u odnosu. Ne zale}ite se jer mo`ete iza}i kao gubit nik. ZDRAVQE: Mali problemi sa plu}ima.

POSAO: Tra`ite na~in kako biste opravdali razloge zbog kojih se jo{ nalazite na mestu s koga su mnogi va{i saradnici odavno oti{li. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom `ivotu, ovih dana, su ne~ije la`i ili pre}utkivawa. Neizvesnost is hoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. Ne pecajte se na svaku provokaciju. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza. l RAK (22. 6. - 22. 7.)

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. MOZAIK

POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su ne ophodni. QUBAV: Okru`eni ste qudima koje pri vla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspolo`ewa mo`e vam se dogoditi da zaboravite na partnera i ~iwenicu ko je, zaista, uvek na va{oj strani. ZDRAVQE: Problemi s varewem. l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate svoju nestrpqivost, jednu od glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. Nerealno je da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Voqe na osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima dodatno destabilizuje, pa to preti da prelije ve} napuwenu ~a{u. Atmosfera jeste neprijatna, ali je i kratkotrajna. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

KAKO OPRATI VO]E I POVR]E OD PESTICIDA? Ve}ina pesticida zadr`ava se u kori, pa se svakako prepo ru~uje d ase svako povr}e i vo}e oqu{ti pre konzumirawa. Ako to nije opcija, onda koru obavezno operite obi~nom vodom, nikako deterxentom za su|e. Nivoi pesticida tako|e se mogu smawiti termi~kom obra dom hrane – kuvawem, pe~ewem, parewem.Lisnato povr}e poput zelene salate perite temeqno, list po list, kako biste uklonili {to vi{e eventualnih pesticida i {tetnih mikroba. Sir}e je korisno sredstvo za dezinfekciju i uklawawe pesti cida. Pome{ajte sir}e i vodu u odnosu 1:3 i u tu me{avinu poto pite vo}e i povr}e na nekoliko minuta, potom ga isperite to plomNamirnicevodom. mo`ete isprati i u me{avini tople vode i sode bikarbone, prirodnog sredstva za dezinfekciju i ~i{}ewe koje }e ukloniti deo pesticida.

Za{to neki qudi ne dobijaju kilograme bez obzira koliko jedu?

^ORBA OD SPANA]A I PIRIN^A

PRIPREMA: ^orba koja se lako pripre ma i veoma je zasitna. Spana} o~istiti, iseckati ga i staviti u {erpu sa vodom (oko 2l) da prokuva. Kad voda prokuva dodati pirina~ i smawiti tempera turu. Staviti dve ka{i~ice suvog biqnog za~ina i kuvati dok pirina~ ne omek{a. Kada omek{a, iseckati sitno crni luk, propr`iti ga na na uqu, dodati ka{iku bra{na i dodati jelu. Zatim dodati izgwe~eni beli luk i kuvati jo{ pet do 10 minuta. Po potrebi dodati so. Prijatno!

Ako ste u nedoumici koja namirnica bi mo gla da pomogne da sa~uvate zdravqe dva naj va`nija organa: mozga i srca - jedite gro`|e i ne}ete pogre{iti. Nije slu~ajno dobilo epitet - "hrana bo gova", jer se u punim zrnima nalaze vitamini A, B, C, minerali, folna kiselina, enzimi, proteini, kalcijum, magnezijum, kalijum, man gan, fosfor... Gro`|e pove}ava cirkulaciju krvi i tako se boqe ishrawuje mozak, {to poboq{ava i memoriju. Resveratrol, kojeg u ve}oj koli~ini ima u crnom gro`|u, neutra li{e slobodne radikale i plak u mozgu. Ovo polifenolno jediwewe pove}ava protok krvi prema mozgu za ~ak 200 odsto. Polifenoli u gro`|u umawuju rizik od kardiovaskularnih oboqewa jer se ve`u za slobodne radikale i smawuju naslage na krv nim sudovima ~ime se podsti~e zdravqe srca. ^uva kosti U gro`|u ima bakra, gvo`|a i mangana koji su potrebni za razvoj i ~vrsto}u kostiju. Redov no konzumirawe ovog vo}a mo`e da pomogne u spre~avawu slabosti kostiju, bolova u zglobovima i osteopo roze. Mangan je u organizmu neophodan i zbog pravilnog metabolizma, za izgradwu kostiju, vezivnog tkiva i stvarawe kolagena. Protiv umora ^esto je uzrok anemije koju prati i umor, mawak gvo`|a, pa bi porcija gro`|a mogla da pomogne da se ose}ate ~ilo. To va`i za crno gro`|e koje sadr`i gvo`|e i minerale va`ne za stvarawe crvenih krvnih zrnaca, ~ime se spre~ava anemija. Boqi vid Nau~nici su otkri li da su antioksidansi u gro`|u i do 50 puta ja~i nego u vitaminu E i 20 puta ja~i nego u vitaminu C, {to ovo vo}e ~ini mo}nim za{titnikom od o{te}ewa retine. Propadawe mre`wa~e i stvarawe `ute pege glavni su razlozi rapid nog propadawa vida, pa je i to razlog za{to {to ~e{}e treba jesti gro`|e.

Gro`|e - hrana Bogova

[tetnost pesticida i kako ih oprati sa vo}a i povr}a?

koji ve`baju vi{e od tri puta nedeqno.Uistra`ivawu je u~estvo valo 1.622 vitkih qudi, ne{to vi{e od 10.000 onih prose~ne telesne te`ine i skoro 2.000 oz biqno gojazniih pojedinaca. Prona{li su ~etiri nove ge netske regije povezane sa mr{a vo{}u. To, ka`u, obja{wava za {to dete vitkih roditeqa mo`e da ima jednaku gra|u tela kao i oni. Nau~nici su studiju objavi li u ~asopisu „PLOS Genetics“ Ovo je va`na i dobro spro vedena studija koja potvr|uje da je rana te{ka gojaznost ~esto genetski odre|ena i uverqivo pokazuje kako su vitki qudi ge netski razli~iti od ostatka po pulacije.„Me|utim, ve}ina gojaznosti u dana{we vreme je ste~ena u odraslom periodu `ivota i po vezana je sa sedila~kim na~inom `ivota i obilatoj dostupnosti hrane koja je bogata kalorijama“, rekao je Tom Sanders, profesor dijetetike na Kraqevskom ko lexu u Londonu. S. G.

POTREBNO JE: n 300 g spana}a n pola {oqe od 2 dl pirin~a n 1 glavica crnog luka n 2 ~ena belog luka n 1 ka{ika bra{na n so, suvi biqni za~in n oko 2l vode n uqe

Biti mr{av zapisano je u va{em DNK , tako da mnogi qudi mogu da ostanu vitki celog `ivo ta bez previ{e truda i odri cawa, ka`u nau~nici sa Univer zitetaNapraviliKembrix.su studiju na go tovo 14.000 qudi razli~itih kila`a, prou~ili su wihov DNK. Ka`u kako postoje geni koji ubr zavaju metabolizam ili poma`u u br`em sagorevawu masti, ili hranu ~ine neprivla~nom. Upravo takve gene prona{li su kod vi{e od 1.600 vitkih, zdravih u~esnika istra`ivawa. Kod ve}ine wih geni su zaslu`ni za to {to ih hrana ne zanima pre vi{e i jedu zapravo samo zato {toSmoraju.druge strane, oko 40 odsto mr{avijih qudi iz istra`ivawa reklo je da vole hranu i jedu {to `ele i u koli~inama koje im od govaraju, bez ustezawa. Nau~nici sada zanima {ta se doga|a u wihovim telima kada se prejedu i planiraju da naprave zasebnu studiju na tu temu. To bi moglo da rezultira pro nalaskom lekova koji opona{aju efekte gena „mr{avosti“ i pomo}i qudima da zadr`e te`inu u granicama normale“, rekao je Sa daf Faruki, profesor sa Insti tuta za metaboli~ku nauku pri Univerzitetu Kembrix. „Otkrili smo da neki vitki qudi nisu zainteresovani za hranu, a i to je zapisano u wiho vim genima. Drugi pak jedu koli ko `ele, vole da jedu i u`ivaju u hrani, ali se ne debqaju. On je dodao da je ovo istra`i vawe pokazalo da su mnogi vitki qudi takvi zahvaquju}i genima, a ne zato {to imaju sna`nu voqu i paze {ta jedu. Za svoje istra`ivawe su bi rali vitke qude koji nemaju po reme}aje ishrane, zdravi su i nisu nedavno bili na operativ nom zahvatu. Radilo se o qudima koji su prirodno mr{avi. U stu diji nisu mogli da u~estvju oni

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 1. septembarZDRAVQE

Osim toga, pesticidi mogu da prouzrokuju i: – alergije – neke vrste karcinoma – astmu – probleme sa hormonima – bolesti probavnog sistema – bolesti reproduktivnog si stemaOvogodi{we istra`ivawe neprofitne grupe „Environmental Working Group“ (EWG) iz SAD ot krila je da je najvi{e pesticida prona{la u slede}im namirni cama: jagode, spana}, keq i zeqe, nektarine, jabuke, gro`|e, pa prika, tre{we, breskve, kru{ke, celer i Najmaweparadajz.koli~ine pesti cida prona|ene su na avokadu, kukuruzu, ananasu, luku, papaji, gra{ku, {parglama, diwi, kivi ju, pe~urkama, mangu, lubenici i batatu.

Doma}a kujna RECEPT ^ak i niski nivoi pesticida deluju {tetno na qudski orga nizam redovnim konzumirawem kontaminiranih namirnica. Pesticidi su supstance he mijskog ili biolo{kog porekla koje se koriste u poqoprivredi za suzbijawe korova, insekata, raznih bolesti, griwa i drugih {tetnih organizama koji bi mo gli da na{tete usevima. Ostaci tih supstanci mogu da se na|u na namirnicama koje na lazimo na policama u radwama i mogu lo{e da uti~u na qudsko zdravqe. [TETNOST PESTICIDA Svetska zdravstvena orga nizacija (SZO) svake godine be le`i oko tri miliona trovawa prouzrokovanih pesticidima, a najvi{e u zemqama u razvoju. Jedno istra`ivawe je pokaza lo da je izlo`enost pesticidima povezana sa ve}im rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti, dok je analiza ~ak sedam studija pokazala da pesticidi mogu da pove}aju rizik za razvoj Alchaj merove bolesti.

USPRAVNO: 1. Rasa pasa, 2. Pse}i lave` - Pokojna ameri~ka glumica Gardner, 3. @ivahan poqski plesSimbol kiseonika, 4. Oznaka za reomir - Enigmatski klub (skr.) - Deveto i dvadesetprvo slovo azbuke, 5. ^ulni privid (gr~.), 6. ^as tamo, ~as ovamo (izraz), 7. Vojni~ki izve{taj, 8. Karijerist, lakta{ (nem.), 9. Osve`avati sobu vazduhom, 10. Vrsta eruptivne stene, liparit, 11. Engleski glumac, [on - Oznaka za amper - Sastavni veznik, 12. Oznaka za energiju - Azemina kra}e, 13. Oni koji imaju isto godina, 14. Vesla~ u kajaku.

28 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. ENIGMATIKA28 ^etvrtak 1. septembar 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 PREDLOGJEDAN STE,BUDALA-GLUPE STANOVNI-CASEWA SUMPOR DELOPROSTORIJAZASPAVAWEMILOVANAGLI[I]A PRITOKALEVASAVE ISTOK LOMQIVOLAKO SIBIRUVELIKAREKAU POPFOLKPEVA^SASLIKE NAMRGO-SEVER\ENOST PALADIJUM@ENSKAVUNENAMARAMA(POKR.) KELVINGOVE^EMU[KO DE@ME-KAST^OVEK POGONSKIREOMIRURE\AJAVIONA ENERGIJAVIKAWEIZSVEGGLASA,DERAWEAQKAV^OVEK ^ASOVNIK IZVR[ITIESKONTMENICE AKTINIJUMORGAN^ULASLUHA STANOVNIK PRISVOJNAZAMENICATOSKANE ^ITIRAZVLA-PO[IRINI ULAZAK U ULETAWELETU, ODMILAMAJKA RE@ISER,SRPSKIIVAN NIKSTANOV-NEKOGMESTASR^ANI,ODVA@NI AMERI^KIGLUMACMARFI NIOBIJUMMETAL,REDAKJEDAN NEVAQALEOSNOVNA[KOLA(SKR.)R\AVE, VODOMOPRANOPOLICU SEQA^KOVUNENOAMPERGRUBOPLATNO SLIKARRUSKIRJEPIN OPAK,DVAISTASLOVALO[ MERE TRI^NEOTPORZAELEK-STRUJE ONI LAKRDIJEPRAVEKOJI POZAJMQI-VATIKILOPOND(SKR.) PRAZILUKVRSTALUKA,LEGENDA AMERI^KIGLUMACESTEVEZ RASTIWAJEDINKARAZRED GLASANSMEHMETAR PIPNUTI,TAKNUTI ZDRAVKAFILM[OTRE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1: S,VODORAVNOOB,S,PD, TA]I,EMILIO,LAKRDIJA[I,UMIVENO,ME[TANIN,TOSKANAC,UVO,DERWAVA,DE@MEKAVKO,BIK,R,SAT,AQKAVAC,ESKONTOVATI,O[,OMI,A,CC,POR,ZAIMATI,BIQKA,KIKOT,BRA]APOMATERI Skandinavka 2: LL,VODORAVNONAKISEO, UE, DE, EVERT, KOMODOR, WAK, ZANIMACIJA, A, SANI MIAADRENALIN,PRECRTATI,ARMANI,P,E,BORISAVQEVI], EW, ESKIMSKA, A, RAG, DNO, KENTAUR, N, TIWALICA, AKAI, ZAPE^A]ENO, OR Ukr{tenica: PAPRAT,VODORAVNO[V, BEVK, UVO, KARTERI, RA, D, LEO MARTIN, [J, LAK KAO PERO, AWA, IVA, ZAOBILAZAK, CA, ZAMRETI, ACA, A, OSMOTRITI, I[ UTO^I[TE(IZRAZ) @ENSKOSTRANOIME (1953-2020)GLUMICASRPSKA AZBUKESLOVOPRVO ENGLESKAGLUMICA(„VOZA^“) KIFRANCUS-GLUMACIPEVA^,MONTAN NIKSTANOV-SEWA VREMENAPERIODVELIKI LOPATICAKOJOMSE^ISTIPLUG DVAISTASLOVA POMALO KANTAUTOR,SLOVENA^KIKISELKASTKISEO,TOMA@ U@ICE DESPOTO-VACRIMSKABOGIWAZANATA AM. SERKAKRISTENI-NEJASNOVI\EWENE^EGA MARKASTA-ROGKOM-PJUTERA[ALAIZABAVA PEVA^,MAGARE]IGLASOPERSKIBRA-NISLAV AMPERISTOK MANEKENKASRPSKAZAPADITVVODI-TEQKA (FRANC.)@ENSKIKU]NIOGRTA^ PRE[ARATI POVR[INA MEKANA ISE^AKIZREZ, BUBUQICA AMERI^KIGLUMAC,VOREN RUSIJIRUKAU LOPOV HORMONBUBRE@NENAD-@LEZDERIBQAJAJA[CA ITAL.ENERGIJAFUD-BALSKITRENERBEARCOT PEVA^ICAPOPFOLKSASLIKE 7. I AZBUKESLOVO17.DIDIM NAESKIMEODNOSIKOJASE AUSTRIJASRPSKAODRE^NARE^ MESTO U TANTALSTANUPAKI- DOWILOZNICAPOSUDEDEO BI]E MITOLO-GR^KEIZGIJE NEPERPOND KOJATIWASIJALICA28.SLOVOAZBUKE MUZI^KIHJAPANSKIPROIZ-VO\A^URE\AJA ZATVORENOPE^ATOM OREGON SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlasSrpskiGlasSrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1. [umska biqka bescvetnica - Trideseto i tre}e slovo azbuke - Slovena~ki pisac, France, 2. Organ ~ula sluha - Ku}i{te motora (mn.) - Simbol radijuma, 3. Dama u {ahu (skr.) - Stariji srpski pop peva~Slova iza „x“ i „i“, 4. Koji je male te`ine (izraz) - Srpska glumica Popovi}, 5. Srpska glumica [trqi} - Zaobila`ewe, 6. Simbol kalcijuma - Prestati `iveti, izumreti - Pop-folk peva~ Lukas, 7. Oznaka za ar - Posmatrawem ispitati - Uzvik za terawe `ivine.

EnigmatskiFrance,Tride-ra-peva~-Sr-Zao-`iveti,Pos-Pokojnaples-^ul-Voj-Osve`a-liparit,SastavniOni

Artemis I }e biti prvi inte grisani test Nasinih sistema za istra`ivawe dubokog svemira: svemirske letelice Orion, ra kete Space Launch Sistem (SLS) i zemaqskih sistema u svemirskom centru Kenedi u Kejp Kanavera lu na Floridi. Prva u nizu sve slo`enijih misija, Artemis I bi}e test letewa bez posade koji }e obezbediti osnovu za qudska istra`ivawa dubokog svemira. Tokom ovog leta, letelica }e lansirati najmo}niju raketu na svetu i leteti daqe nego {to je bilo koja letelica napravqena za qude ikada letela. Putova}e 450.616 km od Zemqe, hiqadama kilometara iza Meseca tokom mi sije koja }e trajati oko ~etiri do {est nedeqa. Orion }e ostati u svemiru du`e nego {to je to u~i nio bilo koji brod za astronaute bez pristajawa na svemirsku sta nicu i vratiti se ku}i br`e nego ikada"Ovoranije.jemisija koja }e zaista uraditi ono {to nije ura|eno i nau~iti nas ne{to {to do sada nije bilo poznato", rekao je Majk Sarafin, menaxer misije Arte mis I u sedi{tu Nase u Va{ingto nu.

^etvrtak 10. decembar 2020. 29^etvrtak 1. septembarZANIMQIVOSTI

Odlo`eno poletawe letelice na put oko Meseca odbrojavawe nastavqa. U skladu sa time po~elo je puwewe rezervoara rakete go rivom, ali se i daqe pomno prati meteorolo{ka situaci ja iznad Floride. Lansirawe se o~ekivalo u 14.33 sati pre ma sredweevropskom vremenu. Najmo}nija svemirska raketa trebalo je da poleti sa Kejp Ka naverala oko 14 i 30. Ipak zbog tehni~kih problema, poletawe odlo`eno za 2. septembar. Nasini tehni~ari primetili su pukotinu na tanku koji pove zuje rezervoare sa vodonikom i te~nim kiseonikom, a tako|e se proverava i spremnost motora broj 3. S. G.

AQKAVAC,EW,

Prelazak na hodawe na dve noge, umesto na ~etiri, va`an je trenutak u evoluciji na{e vrste, a drevni qudski predak hodao je na dve noge pre 7 miliona godina, pi{e magazin "Science Alert" iz glavnog grada Australije - Kan bere.Kako navodi novinar Dejvid Nild u svom ~lanku na ovu temu, to je zasnovano na detaqnoj ana lizi fosila butine (femur) i podlaktice (ulna) sa najstarije reprezentativne vrste ~ove~an stva - Sahelanthropus tchadensis.

ODBROJAVAWE JE PREKINUTO:

Nau~no istra`ivawe se za sniva na ranijoj studiji fosila lobawe iskopanog na istom mestu za koji se smatra da tako|e pripa da S. tchadensis - analiza lobawe je sugerisala da su ova stvorewa majmuna bila dvono`na, ali sada postoje znatno sveobuhvatniji do kazi.Fosili su nastali iz vremena kada su se qudi genetski odvoji li od {impanzi i bonoba (vrsta primata), koji su na{i najbli`i, jo{ uvek `ivi ro|aci, tako da je to kqu~na faza - i ona koja je ve} privukla mnogo nau~nika debate. Bilo je to pre izme|u {est i osam miliona godina. Ovi rani hominini su vero vatno `iveli u okru`ewu gde su bile {ume, palme i travwaci, pri ~emu su hodawe na dve noge i pewawe po drve}u bili idealna opcija za wih dok su tra`ili hra nu i"Ostajevodu. na kraju najjednostav nija hipoteza da je postkranijalna morfologija vrste Sahelantropusa indikativna za dvono`nost i da bi bilo koja druga hipoteza ima la mawu mo} obja{wewa za skup karakteristika predstavqenih materijalom iz ^ada", zakqu~uju istra`iva~i, a prenosi austra lijski magazin "Science Alert". S. G.

Uprkos jakim elektri~nim pra`wewima oblaka tokom vi kenda, Nasa je potvrdila da se

Ovi fosili su prvi put otkri veni u Toros-Menali u ^adu (Cen tralna Afrika) 2001. godine. Podvig hodawa na dve umesto na ~etiri noge je veoma zna~ajan, zbog ~ega nau~nici `ele da ta~no odrede kada se to dogodilo, tako da nova studija otkriva da se adaptacija odigrala pre 7 mili onaUgodina.istovreme, prema istra`i vawima nau~nika, verovatno je da su se ovi rani hominini prili~no pewali po drve}u koriste}i sva ~etiri kraka - kao {to biste o~e kivali da je vrsta napravila po stepeni prelazak sa ~etiri noge na dve Ovdenoge.predstavqamo postkra nijalne dokaze o lokomotornom pona{awu S. tchadensis, sa novim uvidima u dvono`nost u ranoj fazi evolucione istorije homi nina", pi{u istra`iva~i u svom objavqenom nau~nom radu. Post kranija predstavqa deo ili ceo skelet bez lobawe u zoologiji i paleontologiji.Upore|uju}i fosile butine i podlaktice sa ekvivalentnim kostima qudi, {impanzi i go rila, istra`iva~i su uspeli da shvate mehaniku na~ina na koji su kori{}eni i kako se ova vrsta kretala, te su je nazvali "loko motorniUkupnona~in".20razli~itih karak teristika fosilizovanih kostiju kori{}eno je da bi se utvrdilo da li je S. tchadensis hodao na dve ili ~etiri noge, {to zapravo ukqu~uje spoqa{wi oblik ostataka i unu tra{we strukture, procewene mi krotomografskim snimawem. Nau~nici istra`iva~i su za kqu~ili da je najverovatniji sce nario bio - "uobi~ajena dvono`a" sa nekim pewawem po drve}u. Tim nau~nika tako|e sugeri{e da postoji razlika izme|u na~ina na koji se ova vrsta pewala na dr ve~e u pore|ewu sa dana{wim go rilama i {impanzama: sa ~vrstim hvatawima ruku i nogu, umesto da se naslawaju na kosti ru~nih i no`nihZakrivqenostprstiju. i geometrijske osobine popre~nog preseka la katne kosti ukazuju na uobi~aje na pona{awa na drvetu, {to po drazumeva pewawe ili oprezno pewawe, pre nego na terestri~ko ~etvorono`je, pi{u istra`iva~i.

OKO MESECA Na putu od Zemqine orbite do Meseca, Orion }e pokretati servisni modul koji obezbe|u je Evropska svemirska agencija, koji }e snabdevati glavni po gonski sistem i snagu svemirske letelice. Orion }e pro}i kroz Van Alenove radijacijske pojase ve, proleteti pored satelitske konstelacije Globalnog pozicio nog sistema (GPS) i iznad komu nikacionih satelita u Zemqinoj orbiti. Da bi razgovarao sa kon trolom misije u Hjustonu, Orion }e pre}i sa Nasinog sistema sate lita za pra}ewe i prenos podata ka i komunicirati preko mre`e dubokog svemira. Odavde }e Ori on nastaviti da demonstrira svoj jedinstveni dizajn za navigaciju, komunikaciju i rad u okru`ewu dubokogPutovawesvemira.na Mesec }e tra jati nekoliko dana, tokom kojih }e in`eweri proceniti sisteme svemirske letelice i, po po trebi, ispraviti wenu putawu. Orion }e leteti oko 100 km iznad povr{ine Meseca, a zatim }e koristiti Mese~evu gravita cionu silu da pokrene Orion u novu duboku retrogradnu, ili suprotnu, orbitu oko 70.000 km od Meseca.Letelica }e ostati u toj orbi ti otprilike {est dana kako bi prikupila podatke i omogu}ila kontrolorima misije da procene performanse letelice. Tokom ovog perioda, Orion }e putovati u pravcu oko Meseca retrogradno od pravca u kome Mesec putuje oko Zemqe.

NAPU[TAWE ZEMQE SLS i Orion }e poleteti sa lansirnog kompleksa 39B u Na sinoj modernizovanoj svemirskoj luci u svemirskom centru Kenedi na Floridi. SLS raketa je diza jnirana za misije izvan orbite Zemqe, tako da nosi posadu ili teret na Mesec i daqe. Pokre nuta parom od pet segmentnih po ja~iva~a i ~etiri motora RS-25, raketa }e dosti}i period najve}e atmosferske sile za devede set sekundi. Nakon odbacivawa poja~iva~a, panela servisnih mo dula i sistema za prekid lansi rawa, motori jezgra }e se ugasiti i jezgro }e se odvojiti od svemir skeDokletelice.letelica pravi orbitu oko Zemqe, ona }e rasporediti svoje solarne nizove, a prela zna faza kriogenog pogona (ICPS) }e dati Orionu veliki pritisak potreban da napusti Zemqinu or bitu i putuje ka Mesecu. Odatle }e se Orion odvojiti od ICPS-a u roku od dva sata nakon lansi rawa. ICPS }e zatim rasporediti nekoliko malih satelita, pozna tih kao CubeSats, za izvo|ewe ne koliko eksperimenata i demon stracija tehnologije.

ODLO@ENO POLETAWE

Qudski predak hodao je na dve noge pre sedam miliona godina

Sve spremno za spektakl. Utisci nakon Svetskog prvenstva u vaterpolu jo{ se nisu slegli kako bi trebalo, a ve} su po ~ele pripreme za naredno veliko takmi~ewe. Dan po dan, i ono se primaklo, te }e vaterpolisti koji nastupaju za Srbiju zaigrati na turniru koji }e od 29. avgusta do 10. septembra biti odr`an u hrvat skomKakoSplitu.turnir u Dalmaciji dolazi ne{to vi{e od dva meseca posle Evropskog prvenstva u ma|ar

Pert ODR@ANO RVA^KO TAKMI^EWEKUP XORXA SAMIOSA

Kona~no je do{ao trenutak da gle damo Svetsko prvenstvo, a na{i od bojka{i `ele da jo{ jednom naprave ~udo.Srbija je jedna od selekcija koja bi mogla da iznenadi iz senke. Titulu {ampiona sveta brani}e selekcija Poqske, koja je pre ~etiri godine ve} uspela u toj nameri. Ekipa, koju je u me|uvremenu preuzeo velikan svetskog i srpskog sporta, Nikola Grbi}, bi}e u naju`em krugu kandidata za zlato i na ovom prvenstvu. Ne bi bilo iznena|ewe da Poqaci upi{u zlatni het-trik, {to je pre wih po{lo za rukom i Italiji (1990, 1994, 1998), ali i Brazilu (2002, 2006, 2010). Igraju bez natura lizovanog Kubanca Leona, ali odbojka{i Poqske sa pregr{t sjajnih igra~a i uz podr{ku publike mogli bi ponovo daleko da doguraju. Selektor odbojka{ke reprezentacije Srbije Igor Kolakovi} izjavio je danas da ceni selekciju Ukrajine, prvog protivnika na Svetskom prvenstvu, ali je istakao da }e u tom me~u sve zavisiti od we gove"Polakoekipe. se prilago|avamo prvenstvu, iako mi slim da smo mi ve} odavno u prvenstvu, jo{ kad smo po~eli pripreme na Kopaoniku. Treba da i u ovim posledwim danima zadr`imo taj entuzijazam i mo kojutivacijusmoima li sve vreme", re kao je Kolakovi}, prenosi Odbojka{ki savez Srbije. Odbojka{i Srbije }e na Svetskom prvenstvu igrati u Grupi A, u Katovicama, sa Portorikom, Tu nisom i PlasmanUkrajinom.udrugu fazu takmi~ewa izbori}e po dve prvoplasirane selekcije iz svih {est grupa i ~etiri najboqe tre}eplasirane ekipe, koje }e se plasirati u osminu finala. Svetsko prvenstvo za odbojka{e odigra}e se od 26. avgusta do 11. septembra u Qubqani, u Sloveni ji, i u Gqivicama i Katovicama, u Poqskoj.

skom Segedinu (od 20. juna do 3. jula), jasno je da je gotovo nemogu}e o~ekivati vrhunski vaterpolo, ali to ne zna~i da ne}e biti zanimqivo. Pre svega zbog reprezentacije Srbije, koja je u Ma|arskoj ostavila u najmawu ruku lo{ utisak (poraz od Hrvatske u ~etvrtfinalu, peto mesto je bilo slaba uteha), pa je za o~ekivati da }e "del fini" dati sve od sebe kako bi koliko-toliko vratili stari sjaj. ^ak 11 debitanata za Srbiju na Evropskom pr venstvu od 15 igra~a, lo{ rezultat u Svetskoj ligi i na Svetskom prvenstvu, ali i blaga zasi}enost qubiteqa ovog sporta zbog dva velika takmi~ewa u veoma kratkom vremenskom roku doveli su do toga da nema one uobi~ajene euforije, {to bi ve oma lako moglo da predstavqa upravo olak{ava ju}u okolnost, jer ekipa Dejana Savi}a nakon dugo vremena ne nosi breme favorita. Srbija }e se takmi~iti u grupi D, gde su tako|e selekcije Ma|arske, Izraela i Slovenije. I Ma|arska i Srbija }e imati ulogu favorita iz senke, najvi{e zbog tradicije, dok }e uloga onog pravog favorita pripasti [paniji. Nakon osvo jene titule prvaka sveta, [panci }e u Hrvatskoj poku{ati da zabele`e najve}i uspeh u istoriji i ne samo po prvi put osvoje zlatnu medaqu, ve} i da se popewu na krov "starog kontinenta", nakon {to su dosad tri puta osvojili srebro - posledwi put 2020.Prvagodine.zvezda je Felipe Perone ali }e gotovo svi qubiteqi igre u vodi pratiti nastup Alva ra Granadosa, jednog od najboqih igra~a Evrope koji }e naredne sezone igrati za Novi Beograd. Evropsko prvenstvo, ina~e 35. po redu, [pan ci }e do~ekati kao prvi favorit, a motiv vi{e predstavqa i to {to su jedina evropska vaterpo lo sila koja nema zlato sa Evropskog prvenstva. Prvi izaziva~i }e biti Italijani i doma}in, Hrvatska.No,uprkos svemu, o~i gotovo ~itave vaterpolo javnosti bi}e uperene u grupu D. Navikli su Ma|a ri i Srbi sa ukupno 47 medaqa sa {ampionata Evrope (25 Ma|arska, 22 Srbija ra~unaju}i i Ju goslaviju, od ~ega 13 zlatnih imaju Ma|ari a osam Srbija) qude na uspehe, a turnir u Splitu bi, upr kos tome {to i Ma|arska i Srbija imaju problema i sa povredama i sa smenom generacija (podse}amo, "DelfinI" su ostali bez {estorice legendi, uz povrede Lazi}a i Jak{i}a, te rovitog Mandi}a), nema dileme da }e dati i posledwi atom snage da ne iznevere tradiciju. N. R.

„Delfini“ nikada ne smeju da se otpi{u, podmla|ena Srbija napada medaqu

Rva~ki savez Zapadne Australije je veoma uspe{no organizovao takmi~ewe Kup Xorxa Samiosa za 2022. go dinu. Takmi~ewe je odr`ano 21. avgusta u centru Mira buka Herb Graham uz u~e{}e od preko 80 rva~a koje je ukqu~ivalo juniore i seni ore. U~estvovalo je 7 klu bova a na{ klub 'Vukovi' je u~estvovao sa najbrojnijim timom od 32 rva~a. Kup Xorxa Samiosa je jed no od najelitnijih rva~kih takmi~ewa u Australi jii posve}eno je gospodi nu Xorxu Samiosu (ina~e gr~kog porekla) koji je bio jedan od pionira rvawa u Zapadnoj Australiji i koji je bio menaxer Olimpij skog tima Australije 1968. u Meksiku. Tako|e, imali smo i rva~e iz Kvinslenda i samo takmi~ewe je bilo otvoreno da se registruje svako ko zna rvawe. Kup Xorxa Samiosa 2022. je ujedno bio i kvalifika ciono takmi~ewe za naci onalni {ampionat Austra lije za juniore koji }e se odr`ati 22. oktobra 2022. u Novom Ju`nom Velsu. Rva~ki klub Vukovi iz Perta je opet dominirao i imamo velike {anse da osvojimo po 7. put titulu najboqeg kluba u Zapadnoj Australiji. Vukovi su vero vatno i najbrojniji rva~ki klub u Australiji i Okea niji, koji ima 40 registrova nih ~lanova koji se takmi~e redovno za medaqe i za re putaciju.Na{klub je osvojio 17 zlatnih medaqa, 7 srebrnih i 4 bronzane medaqe. Boje na{eg kluba su branila i na{a srpska deca, a to su: Lazar [}eki}, Bojana Podi ni} i Nikola Korxik. Lazar [}eki} je nastupio veoma hrabro, osvojio je ~etvrto mesto. Wegova kategorija je bila jedna od najte`ih i na{ [VR]O se borio veo ma hrabro prave}i poene i malo mu je nedostajalo da osvoji medaqu. Slede}i put }e biti Na{aboqe.Bojana (Kriket) uvek nasmejana i vedrog duha je osvojila vi{e nego zaslu`eno zlatnu medaqu, a zvezda dana je bio na{ Ni kola Korxik koga svi vole u klubu i zovu NIKO, koji je kao ma{i na rvao i mleo svoje protivnike. Osvojio je zlatnu medaqu i re van{irao se svom protivniku koga trenira ameri~ki trener, tako {to ga je deklasirao na struwa~i. Na{ Niko je bio fantasti~an i imao je ogromnu podr{ku publike i svojih roditeqa. Svi smo bili jako[tosretni.seti~e Vukova seniora, oni su odradili posao maestral no, na{ veliki rva{ iz Estonije Taniel Piskopel (67kg) je pobe dio veoma lako svoje protivnike i ima {anse da ide na Olimpij ske igre 2024. Predivni su bili i moji studenti seniori iz Indije koji su osvojili tri zlatne medaqe i jednu bronzu. Nav Sing je osvojio zlatnu medaqu do 77kg (gr~ko-rimski stil) a zvezda dana je bio GURPRIT SING koji je osvojio zlatnu medaqe u kategorija ma do 92 i 97kg. On je ina~e indijski {ampion koji je do{ao u na{ klub i veoma je sretan na{im treninzima i`eli da nastupi na Igrama Komonvelta 2026. @elim da se puno zahvalim i treneru Sa{i koji je veoma pro fesionalno radio svoj posao i bez wega bi bilo veoma te{ko. JadrankoTe{anovi} Nikola Korxik Bojana

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.1. septembar 2022. SPORT

Odbojka{i `ele da naprave ~udo iz drugog plana na Svetskom prvenstvu

GurpritPodini}Sing

Zvezda je saznala rivale za grupnu fazu Ligu Evrope. Crveno-beli }e se takmi~iti u grupi H, a ima}e izuzetno te`ak za datak.Po ocenama mnogih Zvezda je dobila najte`eg rivala iz drugog {e{ira jer }e morati da odmeri snage sa Monakom. ^ini se i da je dobila ja~eg rivala iz ~etvrtog nego iz tre}eg {e{ira. Iz ~etvrtog {e{ira nije mogao da do|e te`i rival, pa }e Zvezda igrati dva susreta sa Trabzonom, aktuelnim {ampionom Turske. Naj kra}e gostovawe Zvezdi bi}e put u Budimpe{tu i megdan sa Ferencva ro{em.Grupna faza po~iwe 8. septembra, a zavr{ava se 3. novembra za kad je zakazano posledwe, {esto kolo. Fudbaleri Crvene zvezde obezbedili su plasman u Ligu Evrope nakon {to su pora`eni od Makabija sa 5:4 u kvalifikacijama za Ligu {ampiona.Nakonodigranih svih me~eva kvalifikacija za Ligu Evrope, pozna ta su 32 tima koja }e se ove sezone takmi~iti u drugom po ja~ini evrop skom klupskom takmi~ewu. Pored Zvezde su se u prvom {e{iru nalazili i Roma, Man~ester junajted, Arsenal, Lacio, Braga, Dinamo Kijev i Olimpijakos, koji je na penale izbacio Apolon. Partizan dobio stra{ne rivale na `rebu

Osta}e zauvek zapam}en u istoriji srpskog fudbala. Legendarni golman Partizana Milutin [o{ki} preminuo je u 84. godini `ivota saop{tio je klub. [o{ki} se smatra najboqim golmanom Partizana svih vre mena i jednim od najboqih u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala.Fudbal je po~eo trenirati sa 11 godina u Crvenoj zvezdi, u kojoj je igrao oko pola godine, ali je zbog sitnog nesporazuma sa doma}inom stadionaodlu~io da karijeru nastavi u Partizanu gde je i proveo ve}i deo svoje karijere. Uskoro je [o{ki} postao omladinski reprezentativac Jugo slavije, kapiten i najboqi pojedinac Partizanovog juniorskog tima koji je osvojio dve titule prvaka dr`ave. Ubrzo je postao i standardni prvotimac „crno-belih“, za koje je odigrao ukupno 387 utakmica tokom karijere. Dobrim igrama u Partizanu je postao i reprezentativni gol man. Na golu reprezentacije je nasledio Vladimira Bearu. Za reprezentaciju Jugoslavije je ukupno odigrao 50 utakmica. Prvo veliko takmi~ewe [o{ki}a sa reprezentacijom je bilo Evropsko prvenstvo 1960. na kome je osvojena srebrna medaqa nakon pobede u polufinalu nad doma}inom Francuskom od 5:4 i poraza od Sovjetskog Saveza u finalu sa 2:1 nakon produ`etaka. Te iste godine [o{ki} je sa reprezentacijom osvojio zlat nu medaqu na Olimpijskim igrama u Rimu. U finalu je pobe|ena Danska sa 3:1. Na Svetskom prvenstvu 1962. u ^ileu Jugoslavija je osvojila ~etvrto mesto nakon poraza od ^ehoslova~ke 3:1 u polufinalu i ^ilea 1:0 u utakmici za tre}e mesto. [o{ki} je do`iveo veliko priznawe kada je pozvan u „tim sveta“ na utakmicu Engleska- Ostatak sveta koja se igrala na "Vembliju“ 1965. Tako se na{ao me|u najboqim fudbalerima tog vremena.[ezdesetih godina „Partizanove bebe“ su do te mere bile nadmo}ne u prvenstvu da su u pet sezona ~etiri puta bili {am pioni, od toga tri puta zaredom. Osvajawem titule {ampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu evropskih {ampiona. Tada{we Partizanove bebe, predvo|ene trenerom Matekalom predstavqale su ozbiqnog rivala bilo kom tada{wem evrop skom klubu, a crno-beli su zaigrali u velikom finalu Kupa {am piona, kada je nepremostiva prepreka bio Real Madrid u pobedi od 2:1.Kada su se stekli uslovi za odlazak u inostranstvo [o{ki} je odlu~io da prihvati ponudu zapadnonema~kog Kelna. U novom klubu je imao status prvog golmana i dobre finansijske uslove.

Najte`i rival, {ampion Turske i kom{ije sti`u u Beograd

Trener koji za dve i po godine uzme tri titule {ampiona i dva nacionalna kupa, a pritom i dva puta do~eka prole}e u Evropi mo rao bi se smatrati uspe{nim. Pa ~ak i u Srbiji, i u Crvenoj zvezdi. Trener koji tri puta u kvali fikacijama za Ligu {ampiona (koja donosi i jare i velike pare) ispada od ekipa koje su po mnogim kriterijumima slabije od wegove, mogao bi se smatrati neuspe{nim, posebno ako je plasman u elitu i „strate{ki“ i „finansijski“ odre|en kao ciq. ^ak i u Srbiji, a posebno u Crvenoj zvezdi. Dejan Stankovi} je ostavkom na mesto trenera fudbalera Crvene zvezde posle eliminacije od Ma kabija iz Haife u obzir verovat no uzeo ovo drugo, na neki na~in je to i potvrdio, uz izno{ewe svojih moralnih i emotivnih razloga. Reklo bi se, korektno i po {teno, neko ko je imao najve}a ovla{}ewa preuzima i najve}u odgovornost.Isvebi ovo bilo skoro nor malno, ~ak i kad je Srbija u pi tawu, da se odmah posle ostavke nije otvorila „pri~a“ zbog ~ega je Stankovi} oti{ao, ili jasnije –ko ga je „oterao“. Na prvoj utakmici posle za mene trenera najvatreniji navi ja~i su iza{li sa transparentom „Jedan je Stankovi} Dejan“, ali i jo{ jednim ~iji sadr`aj nije za novine, a prepri~ano glasi da dru{tvene mre`e vi{e u Zvezdi ne}e smewivati trenere. U prevodu: navija~i koji dola ze na stadion su `eleli da osta ne, a „tastatura navija~i“ su ga toliko ocrnili, i posle prve uta kmice u Haifi, a posle revan{a jo{Bilovi{e.bi naivno zakqu~iti da je to ba{ tako, posebno u Srbiji gde obi~no budu}e vreme osvetli onoKakogod,pro{lo. Dejan Stankovi} (Mi ster, kako je navodno sam tra`io da ga igra~i zovu) je u svom prvom samostalnom trenerskom poslu osvojio sve {to je bilo realno, ispunio je, ~ak i prevazi{ao o~e kivawa.Sdruge strane, na dru{tve nim mre`ama i u komentarima po forumima provla~ile su se za ove dve i po godine mnoge „nezva ni~ne“ pri~e. Da se trener sukobio jo{ ono mad sa Degenekom, pa posle i sa Kangom, pri~a o sva|i sa Borjanom koja je posle izgla|ena bila je i u mejnstrim medijima. A novi „tra~“ te vrste je netr peqivost sa Ohijem, te je navodno zbog toga veliko poja~awe iz Nor ve{ke bilo zakucano za klupu. „Zameralo“ mu se i pona{awe na terenu, na~in obla~ewa i re torika, u smislu da je ispod nivoa kluba u kom radi. Pa ~ak i da je ve}a igra~ka legenda Intera, nego Crvene zvezde u kojoj je odi grao „samo“ 85 utakmica. Dejan Stankovi} je ro|en u Be ogradu 1978, vi{e od 20 godina je u braku sa Anom A}imovi} sa ko jom ima tri sina. Sva trojica se bave fudbalom. N. R. je smetalo „tastatura navija~ima“ u vezi sa Dejanom Stankovi}em?

^etvrtak 10. decembar 2020. 31^etvrtak 1. septembarSPORT

MISTER I MRE@E: [ta

VELIKA

Dobrim igrama je stekao po{tovawe saigra~a i navija~a. Me|u tim, uskoro je usledio te`ak lom noge koji je prouzrokovao dugu pauzu i ugrozio nastavak karijere. [o{ki} se ipak vratio aktiv nom igrawu fudbala, ali ga je novi lom noge kona~no primorao da prekine karijeru. Po zavr{etku igra~ke karijere je zavr{io vi{u trenersku {kolu. Nakon toga je postao trener OFK Beograda u kom je ostao 5 godina Potom je preuzeo Kikindu koju je vodio u Drugoj save znoj ligi. Zatim se vratio u Partizan da bude jedan od pomo}nih trenera. Radio je zajedno sa Milutinovi}em i Bjekovi}em. U to vrijeme Partizan je imao nekoliko kvalitetnih golmana kao {to suFahrudin Omerovi}, Ranko Stoji} i Rade Zalad. Nakon {to je Bora Milutinovi} 1993. postao selektor repre zentacije Sjediwenih Dr`ava postavio je [o{ki}a za trenera golmana. Na toj funkciji je [o{ki} ostao i nakon odlaska Milu tinovi}a sve do 2006. Za to vreme Amerikanci su u~estvovali na ~etiri Svetska prvenstva i imali nekoliko kvalitetnih golma na kao {to su Bred Fridel, Kejsi Keler i Tim Hauard. S. G.

Crno-beli dobili su rivale u grupnoj fazi Lige konferencije. Fudbaleri Partizana obezbe dili su mesto u Ligi konferenci ja, a u tre}em po snazi evropskom takmi~ewu ~ekali su rivale iz prvogIpak,{e{ira.„parni vaqak“ je dobio na `rebu dva kluba iz „liga pe tice“. Crno-beli su dobili jednog od dva najte`a rivala u drugom {e{iru, jer }e u Humskoj gostova ti Keln.Ni{ta lak{i zadatak nije bio ni iz tre}eg {e{ira jer }e u Be ograd do}i Nica, ~etvorostruki prvak Francuske (dodu{e tokom 50-ih), ali i klub za koji sada igraju Kasper [majhel, Pepe koji je stigao iz Arsenala. Eron Rem si je vezista kluba, dok je Kepren Tiram, sin legendarnog {topera Lilijana, wegova desna ruka u veznoj liniji. Iz ~etvrtog {e{i ra je stigao Slova~ko, koji pred stavqa ubedqivo najslabiji klub oveGrupagrupe.E: Partizan, Keln, Nica, Slova~ko.

MilutinPreminuoTUGA:legendarni[o{ki}

PAKLENI @REB ZA ZVEZDU:

Videli smo tek deo mo}ne Srbije.Ko{arka{i Srbije odradili su veliki posao u kvalifika cijama za Mundobasket naredne godine, po{to su u ~etiri dana savladali dva kvalitetna ri vala – Gr~ku i Tursku.Protiv Gr~ke vi|en je pravi spektakl u „Areni“, bilo je ne izvesno sve do samog kraja, ali je Srbija nakon produ`et ka odnela pobedu sa 100:94. Selektor Svetislav Pe{i} nije bio zadovoqan svim se gmentima u igri, a posebno je istakao lo{u odbranu od gr~ke tranzicije.JanisAdetokumbo jeste po stigao 40 poena, odbrana Srbije nije bila ba{ najagresivnija i najkompaktnija, ali se u napa du igralo pre svega pametno. Lopta je i{la na Nikolu Joki}a svaki put kada je trebalo, a on je imao 29 poena, uz osam sko kova i {est asistencija. Bilo je primetno da je imao i {est izgubqenih lopti, ali da on nije povukao ekipu kada je bilo kqu~no, pitawe je kako bi se utakmica zavr{ila. Treba pohvaliti i Ogwena Jaramaza, koji je odmenio Vasi lija Mici}a, a zapa`ene role imali su i Vladimir Lu~i} (14 poena) i Nikola Milutinov (12).

N. R. MI SE PITAMO NA EVROBASKETU trebaalijeSrbijasila,tekda poka`e mo} Dva Mici}MVP-a,iJoki}, u pozadini Kurixa 30. 09. 2020. - 02. 10. 2022. Домаћин: ФК Београд, Adelejd 33. KARA\OR\EV KUP PO REDU

THURSDAY  ^ETVRTAK 1. 9. 2022.

KAPITENU NE SMETA DA BUDE "@RTVA" Vladimir Lu~i} nije bez ra zloga izabran za kapitena, {to je sada i pokazao. Protiv oba riva la u kvalifikacijama imao je za pa`enu napada~ku rolu, oba puta je bio dvocifren, ali se nijednom nije {tedeo u odbrani. Bio je agresivan od prvog do posledweg minuta na parketu, a nije imao malu minuta`u. Pro tiv Gr~ke je sebe nagradio feno menalnom rampom nad Tajlerom Dorsijem u posledwem minutu produ`etka, a protiv Turske se bez razmi{qawa "`rtvovao" i napustio parket sa pet li~nih gre{aka.Mo`da nisu svi faulovi bili pametni, ali su bili posledica agresivnosti i `eqe. Nije Lu~i} stavqao svoj napada~ki u~inak u prvi plan, nije mu bilo najbinti je da bude {to efikasniji, ve} je samo razmi{qao o pobedi i {ta mo`e da uradi u datom trenutku.

"GUD DIFENS" Pe{i}evi izabranici iza{li su na teren u Istanbulu vidno motivisani da brzo re{e pitawe pobednika i poka`u da se lo{a odbrana kao protiv Gr~ke ne}e tako ~esto ponavqati.

Turska je tokom prve deonice postigla samo 11 poena, a niko od wenih zvezda nije mogao da se razigra. Srpski reprezentativ ci su bili agresivni i discipli novani, stizalo se sve sa stra ne pomo}i, pa Turci nisu imali kako da do|u do ko{a. Uz to, nisu mogli da pote`u ni mnogo {uteva za tri poena, jer im je ta mogu}nost uglavnom bila adekvatno zatvorena.Itokom drugog perioda, Sr bija je pokazala defanzivni kva litet koji se od we o~ekuje. Ono {to je tako|e bilo primetno je znatno boqa odbrana u tranzi ciji, {to je bio problem protiv Gr~ke.Iako je izme|u me~eva sa Gr~kom i Turskom pro{lo svega dva dana, Pe{i} je znao da obja sni {ta mu smeta i {ta mora da se popravi, {to je sada i imple mentirano.

KALINI] UVEK SME Vi{e puta je Pe{i} u po sledwih nekoliko meseci isti cao kako mu je Nikola Kalini} jedan od, ako ne i najbitniji igra~ u reprezentaciji.Krilniigra~ Barselone opravdao je poverewe koje mu je dato na najboqi mogu}i na~in. Mo`da Kalini} nije uvek najbo qi u napadu, mo`da se de{ava da proma{i nekoliko puta zaredom ili ne donese neke prave odluke, ali uvek je spreman da re{i uta kmicu.Turci su se tokom drugog po luvremena vratili iz dubokog minuta, uspeli su i da izjedna~e na 72:72, ali je tada Kalini} po stigao mo`da i najva`niji ko{ na utakmici.Nakon lepe akcije Srbije, ostao je sam u }o{ku i "pocepao" mre`icu, iako je pre toga dva puta zaredom proma{io trojku. I za kraj prvog poluvremena je Kalini} pogodio sa vi{e od pola terena u posledwoj sekundi, te je pokazao da mu ne smeta kada je lopta u wegovim rukama kao "vru} krompir" i kada mora da re{i na pad kada je gusto.

JOKI] - KLASA ZA SEBE Ve} u pripremnim utakmicama mogli smo da vidimo da je Joki} bez ikakve sumwe glavni igra~ Srbije ovog leta, a sada je protiv dve kvalitetne reprezentacije samo dokazao svoju klasu i potvr dioVe}dominaciju.smopisali o tome {ta je Joki} radio protiv Gr~ke, we gov "flamingos {ut" je obi{ao ~itav svet, a prvo poluvreme pro tiv Turske moglo bi se nazvati ko{arka{kom poezijom. Bez mnogo muke i bez ijednog poku{aja i pogotka za tri, Joki} je prvo poluvreme okon~ao sa 19 poena. Mu~io je visoke igra~e Turske, koji nisu mogli da pro na|u re{ewe za wega. U drugom poluvremenu je vi{e bio na pa uzi nego na parketu, {to nam se zamalo nije obilo o glavu. Srp ski centar je na kraju morao da u|e, popravio je svoj napada~ki u~inak za jo{ pet poena, a bio je izuzetno skoncentirasan do kraja, pa je u posledwem minutu istr~ao kontru i popravio Kali ni}ev proma{aj.

VASA JO[ NIJE NA MAKSIMUMU Sve navija~e Srbije je na me~u sa Gr~kom zabrinula povreda Mici}a, koja je zapravo izgleda la gore nego {to stvarno jeste. Uspeo je brzo srpski plejmejker da se oporavi i ve} je protiv Tur ske bio u sastavu na odu{evqewe mnogih.Iako pored Joki}a va`i za najve}u zvezdu u ekipi, Mici} ni na jednom od pomenuta dva susre ta nije bio dvocifren. Bez obzira na to, Srbija je sla vila, "dobila" Jaramaza kao "be kap" plejmejkera, a Vasina forma mo`e da ide samo uzlaznom pu tawom na Evrobasketu. Mici} je neko ko }e sigurno diktirati ritam srpskog napada na Evrobasketu, a wegova "ek splozija" poena se tek o~ekuje.

POHOD NA ZLATO Srbija je pokazala da je i defanzivno i ofanzivno izuzet no potentna ekipa, sa dva glavna igra~a - Joki}em i Mici}em. Sa wima dvojicom na parketu te{ko da igra u napadu mo`e da za{kripi, ali ne}e oni sami do neti medaqu. To mo`e da uradi samo tim. Ukoliko odbrana bude zategnuta kao u prvih 20 minuta me~a sa Turskom, a {ut za tri di gnut na zadovoqavaju}i procenat, Srbija }e bez sumwe biti u borbi za (zlatnu) medaqu. Ono {to raduje je ~iwenica da je sve u na{im rukama ili {to bi se u narodu reklo "mi se pitamo".