Srpski glas 10. februar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 10. 2.2022. z Year XXX No.2487

Ve}

Borba za slobodu, qudska prava i decu

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Putinova doktrina

Strana 5

Za{to se Zapad pla{i da }e predsednik Rusije obnoviti sovjetsku imperiju?

Putopis

@IVOT JE DAO ANI KAREWINI I SRBIJI

Evo gde je grof Vronski ostavio svoje srce Malo je poznato da je junak slavnog romana Lava Tolstoja zaista postojao. ^uveni ruski kwi`evnik u ovom liku opisao je pukovnika Nikolaja Rajevskog, koji je imao 37 godina kad je poginuo u avgustu 1876. Strana 25 u Gorwem Adrovcu, izme|u Aleksinca i Ra`wa

Hit na ulicama ^ikaga

]evapi u somunu bra}e Milunovi} odu{evili Amerikance

Poznato je da u ^ikagu `ivi mnogo Srba, ali je mawe poznato da su u tom ameri~kom gradu najnoviji trend uli~ne hrane }evapi u somunu s lukom i kajmakom Strana 20

Strana 19

KARAJUKI]A BUNARI, NAJHLADNIJE SELO U SRBIJI

Kad temperatura padne na minus 30, ovde i drvo puca od mraza

Intervju nedeqe

Strana 5

FILIP FILIPOVI], NAJBOQI VATERPOLISTA SVETA

Kada do|u trenuci nepravde, te{ko je ukoliko ne proradi srpski inat

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

IZME\U DVA VIKENDA

VE[TAKIWA MUP PRONA\ENA MRTVA:

Hrkalovi} je progawala zbog slu~aja „Durmitor“ Dugogodi{wa radnica Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra MUP, molekularni biolog i DNK ve{tak Tamara K. (50) prona|ena je mrtva ispred zgrade u kojoj je stanovala u beogradskom nasequ Vo`dovac. Ona je posledwih nekoliko godina vodila pravnu borbu i poku{avala da se vrati na svoje staro mesto, s kog ju je po kazni udaqila biv{a dr`avna sekretarka MUP Dijana Hrkalovi}, nezadovoqna wenim DNK ve{ta~ewem u slu~aju "Durmitor", ali i svedo~ewem na su|ewu dvojici ozna~enih pripadnika "{kaqarskog klana". Tamara K. bila je jedan od najuglednijih stru~waka NKTC koja je svoju profesionalnost platila radnim mestom, nakon {to je ispitivala DNK tragove pro-

na|ene na pi{toqima ozna~enih pripadnika {kaqarskog klana, a koji su juna 2017. uhap{eni u novobeogradskom restoranu Durmitor. Slu~aj je od pompeznog hap{ewa, koje je trebalo da ubedi javnost u nepostoje}u borbu s organizovanim kriminalom, ubrzo spao na samo dvojicu optu`nih, Mitra Muratovi}a i Milo{a Nilovi}a zvanog Ruwo, i to zbog nelegalnog dr`awa oru`ja. Wihove DNK tragove upravo je NKTC prona{ao na dva zaplewena pi{toqa, {to je bilo navedeno i u optu`nici. Me|utim, kada je Tamara K. saslu{ana kao ve{tak na su|ewu, ona je izjavila da je prona|en DNK trag i tre}e osobe, {to je rezultiralo novom optu`nicom, na kojoj se na{ao i Mali{a Vu

~i}. Ovu optu`nicu, me|utim, Vi{i sud iz nekog razloga nikada nije potvrdio, ve} je nastavio s postoje}im postupkom koji je rezultirao osu|uju}om presudom za Muratovi}a i osloba|aju}om za Nilovi}a. Nakon {to je u sudnici iznela tvrdwe i o tre}em DNK tragu, Tamara K. je zajedno sa jo{ jednom svojom koleginicom iz laboratorije MUP udaqena i degradirana na ni`e radno mesto i to u Sektor za vanredne situacije i to u vreme kada je MUP kadrirala iskqu~ivo Dijana Hrkalovi}. Ovaj Sektor u koji se ide iskqu~ivo po kazni i zbog nepodobnosti, u policiji interno zovu "Depo za policijski otpad" i upravo je u wemu, ni kriva ni du`na, piosledwe

godine svoje karijere provela i Tamara K. Kako otkriva dobro obave{ten izvor, ona je na sve mogu}e na~ine poku{avala da se vrati u NKTC, a povela je i pravnu borbu kako bi se ispravila nepravda koja joj je u~iwena. "Verovala je da }e se situacija promeniti nakon odlaska Dijane Hrkalovi} i Neboj{e Stefanovi}a, pa se tako i Vulinu vi{e puta direktno obra}ala za pomo}. Na posledwi dopis koji je poslala wegovom kabinetu, dobila je odgovor u kome je, izme|u ostalog, bilo navedeno da u svemu {to navodi nema ni~eg spornog, ali da u NKTC nema mesta za wu i da }e ostati u "depou za otpad". ^itavu nepravdu koja joj je

Dijana Hrkalovi} u~iwena veoma te{ko je podnosila sve vreme, a posebno sada kada je definitivno shvatila da se zbogt etikete nikada ne}e vratiti na staro radno mesto", kazao je za Nova.rs dobro obave{ten izvor, napomiwu}i da je jutros prona|ena mrtva ispred svoje zgrade i da se sumwa da je izvr{ila samoubistvo.

Napredno: Uz AV troslojni toalet papir stigle i SNS ~arape

Ameri~ki vojnici stigli tik do Srbije Prve ameri~ke vojne trupe kojima se ja~aju savezni~ke snage NATO-a na isto~nom krilu stigle su u Rumuniju, izjavio je rumunski ministar odbrane Vasile Din~u. Din~u je novinarima rekao da se prvih 100 ameri~kih vojnika nalazi u Rumuniji i da se bave logistikom. "Stigli su Amerikanci. Vi{e od 100 specijalizovanih ameri~kih vojnika zajedno sa na{im specijalistima za logistiku se priprema, {to zna~i da ne}e pro}i mnogo vremena pre nego {to stigne ostatak trupa", izjavio je Din~u. Sjediwene Dr`ave {aqu skoro 3.000 dodatnih vojnika u Poqsku i Rumuniju kako bi, kako tvrde, za{titili isto~nu Evropu od potencijalnog prelivawa ukrajinske krize. Ameri~ki Pentagon je saop{tio da }e premestiti eskadrilu Strajker od oko 1.000 ameri~kih pripadnika iz Vilseka u Nema~koj u Rumuniju. U Poqsku su ameri~ke trupe ve} u subotu po~ele da pristi`u.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Posle kafe, ~okolade i toalet papira sa inicijalima predsednika Srbije i lidera SNS Aleksandra Vu~i}a, u igru su u{le i AV ~arape. Sve to je deo promotivnog materijala koji aktivisti napredwaka dele gra|anima. Kako se bli`e izbori, paleta pokolona je sve ve}a. S jedne strane predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} javno obe}ava i deli novac, a na terenu aktivisti dele poklone. Sistem je ve} razra|en i primewivan je ~ak i kada su organizovani izbori za mesne zajednice. SNS ~ak ni izbore za te pozicije nije hteo da prepusti slu~aju. U paketu koji se poklawa ima svega. Od kafe, preko ~okolada pa do toalet papira. Nedavno je naime otkriveno da se inicijali Aleksandra Vu~i}a pojavili i na toalet papiru proizvo|a~a iz Jagodine, uz opis: “Br`a, ja~a, boqa Srbija”. Na proizvodu, na ~ijoj predwoj strani se nalaze

inicijali predsednika Srbije, “AV”, stoji da je re~ o dvoslojnom toalet papiru od stoprocentne celuloze. Reklo bi se da je ovim posledwim predsednik uspe{no na{ao put i do toaleta gra|ana. U me|uvremenu je asortiman pro{iren i na sportske ~arape. Bele sa znakom AV.

ma {ta mi re~e?!

^ESTIT, DOBRONAMERAN I DOVOQNO STAR DA BUDE INTELIGENTAN „Potrebni su ~estiti i dobronamerni qudi da ga navedu da shvati koliki su otpadnici od nauke ti ~udaci koje on smatra nau~nicima. Mada je na polovini 4. decenije `ivota, on je vrlo inteligentan ~ovek" (Zoran Radovanovi}, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, o Novaku \okovi}u)

JO[ 100 EVRA ZA GOSPODU, NIJE ZBOG IZBORA...

SAWAM TITA I PARTIJU

„Za mlade qude, kojima je po~etkom februara ispla}ena pomo}, bi}e izdvojeno najmawe po jo{ sto evra do kraja maja, najkasnije po~etkom juna, svakako pre Vidovdana. Dakle, produ`i}emo taj rok sa 16 do nepunih 30 godina. To je jo{ oko 102 miliona evra koje }emo izdvojiti za mlade qude"

„O Temeqnom ugovoru sa SPC i popisu sa nacionalnim prebrojavawem mo`ete samo da sawate… Ne mo`e se uz gusle i uz diple"

(Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio da }e za mlade qude biti izdvojeno po najmawe jo{ sto evra do kraja maja)

MALO NEJASNA SMRTNOST „Ponekad mi je ào {to ovde smrtnost nije ve}a, jer bi sve bilo mnogo jasnije. Mislim, Boè mi oprosti, {to to kaèm" (Milanko [ekler, virusolog i veterinar)

(Dragiwa Vuksanovi} Stankovi}, poslanik Socijaldemokratske partije Crne Gore, posle pada Vlade Zdravka Krivokapi}a)

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija se u jednom danu zaduìla za 1,9 milijardi evra Daqa zaduìvawa Srbije – izme|u ostalog za servisirawe dugova „Srbijagasa“ i nastavak radova na putu Pojata-Preqina – stigla su na dnevni red Skup{tine. U jednom danu na ukupan dug doda}emo jo{ 1,9 milijardi evra. Na dnevnom redu vanredne sednice Skup{tine Srbje izme|u ostalog na{li su se predlozi ugovora o dodatnom zaduìvawu i garancijama koje Vlada Srbije daje javnim preduze}ima. Prema podacima objavqenim na portalu srpskog parlamenta, dràva se samo kod kineskih banki zaduìla ~ak 745 miliona evra! Jedan kredit Srbija uzima od Eksport-import banke. Ta pozajmqena sredstva bi se koristila za Projekat izgradwe brze saobra}ajnice na relaciji Novi Sad-Ruma, od strane „Fru{kogorskih koridora“. Drugi kredit Srbija uzima od "Kineske banke", ogranka iz Ma|arske. I tu se spisak ne zavr{ava. Dràva }e tako|e biti garant kredita koji JP Srbijagas uzima od nekoliko banaka. Re~ je o iznosu od ~ak 150 miliona evra. Dràva }e uzeti i projektni zajam od Banke za ravoj Saveta Evrope, za realizaciju Centra za obuku za dualno obrazovawe i to u iznosu od 20 miliona evra. Multilateralna agencija za garantovawe investicija bi}e jo{ jedan zajmodavac, a kredit od ~ak 400 miliona evra iskoristi}e se za finansirawe odre|enih gra|evinskih usluga od strane kompanije "Bechtel Enka UK Limited", kao i za potrebe privrednog dru{tva "Koridori Srbije", u vezi sa daqom izgradwom koridora autoputa E-761, deonice od Pojata do Preqine. Jo{ neki od milionskih zajmova koji }e biti odobreni u samo jednom danu, bi}e iskori{}eni za pre~i{}avawe otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema

Beograda, realizaciju programa ~vrstog otpada, kao i za realizaciju druge faze Programa za otpornost na klimatske promene i navodwavawe u Srbiji. Za{to dràva bira kineske banke? Prema re~ima ekonomiste Gorana Radosavqevi}a, kreditne kamate su trenutno svuda niske, pa tako kod Kineza iznose 2 do 3 odsto. "Ipak, zaduèwe kod Evropske investicione banke je 0,5 odsto, ~ak i niè od toga. Ako se pitate za{to se onda zaduùjemo u kineskim bankama, obja{wewe je jednostavno – ne postoji kontrola zaduìvawa, oni su spremni da daju novac za {ta god je potrebno", obja{wava Radosavqevi}. Kako na{ sagovornik navodi, drugi razlog za zaduìvawe u kineskim bankama su takozvani "robni krediti" jer davawem novca u~estvuju u direktnoj gradwi onoga {to je razlog pozajmice. "Sa ove strane, dràva dobija mogu}nost da ne mora da izlazi na tender, ne mora da po{tuje Bog zna kakve zakone,

provizija moè lako da se naplati i generalno je lako upravqati tim novcem – niko vas ne pita {ta sa wim radite", kaè Radosavqevi}. Za razliku od kineskih, kada se zaduùjete kod velikih svetskih insttitucija, proces je mnogo kompleksniji. Prema re~ima Radosavqevi}a, osim {to tada morate da idete na javne tendere, kontrole su kompleksnije. "Ovakvi krediti jesu jeftiniji, ali dràvi o~igledno ne odgovara da se ovako zaduùje", kaè Radosavqevi}, dodaju}i da se sada, za gotovo sve infrastrukturne projekte, zaduùje na istoku. Kako obja{wava, na zapadu se, osim kontrola potro{we kredita, zahtevaju i neki drugi uslovi, koji se uglavnom ti~u demokratije, a dràva o~igledno nije spremna da se time bavi. "Isto je kao kada se gra|ani odlu~uju za ke{ kredite, a ne neke druge. Kada uzimate ke{ kredit, ne pitaju vas ni{ta dokle god vra}ate dug", objasnio je za kraj Radosavqevi}.

O PREDIZBORNOM SPOTU NAPREDWAKA U KOJEM JE GLAVNI AKTER NAJBOQI SVETSKI TENISER

Novak nije tema, ve} Vu~i}evo kr{ewe Ustava Te{ko da postoji neko ko nije video promotivni spot Srpske napredne stranke sa Novakom \okovi}em u glavnoj ulozi, jer se na Jutjubu emituje na po~etku bilo kog video klipa kojeg pustite. Navija~i najboqeg svetskog tenisera sa razo~arawem komentari{u wegovu odluku da se pojavi u predizbornoj kampawi SNS-a, s obzirom da je godinama isticao kako je „apoliti~an“. Iz SNS-a nismo dobili odgovor da li su od \okovi}a traìli dozvolu da wegov sastanak sa predsednikom Srbije bude iskori{}en u predizborne svrhe napredwaka, me|utim, Novakov pravni tim niti on, nisu reagovali na ovaj video uradak, te se moè zakqu~iti da odobrewe postoji. \okovi} se sastao sa Aleksandrom Vu~i}em pro{le sedmice, razmenili su par kurtoaznih re~enica, teniser se predsedniku zahvalio na svemu {to je dràva poku{ala da u~ini za wega tokom boravka u Australijskom pritvoru, a snimak tog sastanka izreìran je i ugledao je svetlost

dana kao najja~i predizborni adut napredwaka. Politikolog Cvijetin Milivojevi} isti~e da u sastanku najboqeg svetskog tenisera sa predsednikom dr`ave ~iji je dr`avqin i ima diplomatski paso{, nema ni~eg spornog. Za na{eg sagovornika sporan je spot ali ne iz ugla ko se u wemu pojavquje, ve} {to je to, kako navodi, eklatantan primer kr{ewa Ustava, gde predsednik Srbije zloupotrebqava svoju funkciju prave}i marketing stranci na ~ijem je ~elu. Za to {to je spot ugledao svetlost dana Milivojevi} krivi pre svega Ustavni sud „koji dozvoqava

Vu~i}u da pet godina nesmetano kr{i Ustav“ ali i opoziciju „koja na tu ~iwenicu }uti, umesto da ostavka Vu~i}a na ~elu SNS-a bude uslov svih uslova za izlazak na izbore“. – Krivica Aleksandra Vu~i}a, predsednika SNS, jednaka je krivici ve}eg dela opozicije koji na oba oka `muri na ~iwenicu da predsednik Republike u funkciji predsednika stranke, fakti~ki pet godina kr{i Ustav u kome u ~lanu 115 pi{e da predsednik Republike ne mo`e da obavqa drugu javnu funkciju niti delatnost. Zatim, u Zakonu o spre~avawu korupcije, ~lanovi od 40 do

50 ure|uju oblast nespojivosti funkcije odnosno sukoba interesa, pi{e da je strogo zabraweno javnom funkcioneru da vr{i funkciju u politi~koj stranci – navodi Milivojevi}. On dodaje da je i Vu~i} svestan da kr{i Ustav i zakone, podse}aju}i da je do sada ~ak 14 puta najavqivao da }e se povu}i sa ~ela stranke. Sociolog Jovo Baki} smatra da je Novak \okovi} iskori{}en u predizborne svrhe SNS-a, ali da je na to i pristao. – @ao mi je {to se vrhunski sportista vaqa i kaqa u napredwa~kom politi~kom brlogu, naro~ito ako je to izazvano niskim materijalnim interesima jednog bogata{a, odnosno wegove porodice. Svakako }u i daqe biti wegov veliki navija~, ba{ kao {to sam navijao i za [api}a ili Udovi~i}a, a i danas visoko cenim to {to su ostvarili u bazenu, ma koliko ih kao qude prezirao. Dakle, treba strogo razdvajati sport i politiku, a naro~ito ne treba sebi od qudi stvarati idole – isti~e Baki}.

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

Vulin na buretu od 500 miliona evra Pi{e: Milenko Vasovi} Kaù da ministar policije nije smeo da ode u Vla{ki Do, upla{io se vla{ke magije, {ta li? Ume to da prostruji kroz telo, da najeì, i onda ~ovek skroz pobrqavi. Ina~e bi oti{ao da se slika sa buri}ima, u buri}e se razume, ali u bajalice... Ima vi{e od mesec dana – u Vla{kom Dolu, policija je otkrila pravo bogatstvo, 118 buradi po dvesta kilograma benzin-hlorida, hemikalije koja se koristi za pravqewe sinteti~kih droga. Bilo je tu i nekoliko stotina litara amfetamina, a zaplena je vrednija od onih pola tone kokaina me|u crnogorskim bananama. Oni koji se razumeju u „sintetiku“ tvrde da se u buri}ima nalazi sirovina dovoqna za 50 tona „spida“. Ina~e, „spid“ izaziva euforiju, otklawa umor i koriste ga vojnici ali, bogami, i mla|i svet. Nema veze {to razara nervni sistem, krvne sudove i tako to. Na ulici se vaqa za 10 evra po gramu, pa ra~unajte – potencijal od pola milijarde evra. Ogroman novac u tamo nekoj zabiti pored Poàrevca. S tolikim parama, daleko bilo, mogu da se kupe izbori, da se overi jo{ jedna Premijer liga, obezbedi struja za celu sezonu ili sagradi novi Beograd na vodi. A moè da se podigne i 20 spomenika Stefanu Nemawi. Kako je onda mogu}e da ~ovek koji se slika gde god vidi stabqiku marihuane, ne prepozna „kapitalca“ u Vla{kom Dolu. Za{to tetkin de~ko ne sazove novinare i ne obelodani taj veliki uspeh srpske policije, pod wegovim vo|stvom. Gde je zapelo? Pre nekoliko godina na pojedinim portalima pojavila se vest o zapleni velike koli~ine dizela u Smederevu. Jo{ je pisalo i da je privedena jedna gospo|a „{vercerka“. Potom vi{e nikada nije bilo re~i o tom gorivu, niti o gospo|i. Bi}e da je stvar legla kod novog vlasnika. Kakve veze ima {vercovani dizel i zaplena sirovine za narkotike? Sem simboli~ke, nikakve druge, i benzin-hlorid je prethodno bio oduzet od vlasnika pa se nekako opet pojavio u „prometu“. Doga|a se to u Srbiji. Kada je svojevremeno na vlasti bila crveno-crna koalicija, ne{to poput dana{wih koalicionih partnera, udbina droga je leàla u sefovima Komercijalne banke. Onda se desio Peti oktobar i kod „bankara“ je prona|eno 600 kilograma heroina. Vaqda ne}emo ~ekati oktobar da nam ministar saop{ti odakle ova sirovina za „spid“. Da li je to ista „roba“ koju je svojevremno dràva oduzela od nekog Zarubice, „kraqa amfetamina“? Oduzela pa ~uvala tamo gde je najnesigurnije - u policiji. Sve kao na filmu, ~uvari su „brisali pra{inu“ a buri}i se otkotrqaju starom vlasniku. Onda ih dràva opet oduzme pa po{aqe van Beograda, na uni{tewe. Ne vredi, vra`ji tovar se ne da uni{titi. Sem ako nije re~ o najstarijem modelu ekonomije, proda{ robu i ostane ti roba. Ministru o~igledno treba pomo}. Gledam ga - zabrinut, rastrzan, mora da brani Srbe od Mila, da juri atentatore, brine o ruskoj opoziciji, i sad jo{ i ovo. Mo`da bi najboqe bilo da se burad spoje sa marihuanom iz Jovawice, pa raspi{e tender za ~uvawe. Kakvo bi to nadmetawe bilo, potezale bi se sve mogu}e veze, radili bi kumovski telefoni i bratske preporuke. Velika je stvar, biti ~uvar dràvne droge u Srbiji. I nije dobro da zbog borbe za srpstvo i predizborne gu`ve, tolika burad pro|u nezapaèno.

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

SRPSKA POSLA

Kruna cara Du{ana sti`e u blizinu

STEFANA NEMAWE

Idealne replike kruna sredwovekovnih srpskih vladara, me|u kojima su i car Du{an i carica Jelena, bi}e predstavqene javnosti na novoj stalnoj postavci Istorijskog muzeja Srbije, nakon otvarawa muzejskog prostora u rekonstruisanoj zgradi nekada{we Glavne èlezni~ke stanice, kaè direktorka te ustanove kulture Du{ica Boji}. ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE U NOVOM ZDAWU KRAJEM 2023. GODINE Istorijski muzej Srbije o~ekuje da }e svoje prve posetioce u novom prostoru primiti krajem 2023. godine, kada bi trebalo da bude zavr{ena rekonstrukcija, sanacija i adaptacija zdawa Glavne èlezni~ke stanice u Beogradu, isti~e Du{ica Boji}. Krajem aprila }e biti zavr{ena projektna dokumentacija i idejno re{ewe za rekonstrukciju zgrade Glavne èlezni~ke stanice u Beogradu za potrebe Istorijskog muzeja Srbije. Prema re~ima Du{ice Boji}, u proteklih godinu dana Istorijski muzej Srbije je prikupqao projektnu dokumentaciju, u skladu sa zahtevima Gradskog zavoda za za{titu spomenika kulture, a do kraja aprila bi trebalo da budu zavr{ene sve administrativne procedure neophodne za raspisivawe javne nabavke za izvo|a~a radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji objekta nekada{we @elezni~ke stanice. „Ako sve bude teklo glatko, bez ikakvih problema, moèmo da kaèmo da bi jul mogao biti po~etak osnovnih radova. U me|uvremenu, Istorijski muzej Srbije poku{ava da ra{~isti drvenu oplatu, lamperiju, postavqene gipsane plafone, jer je zgrada,

od kada je bila stanica, imala vi{estruku namenu — tu su bile i kafane, i prodavnice, i bistroi, i mewa~nice i svako je mewao taj prostor po sopstvenom naho|ewu. Objektu treba potpuno promeniti namenu, a to je izuzetno zahtevan posao i veliki poduhvat“, ocewuje na{a sagovornica. U novom muzejskom prostoru nalazi}e se, pored izlo`benih sala, i depoi, kancelarije i prostorije za rad kustosa, odeqewa za konzervaciju i preparaciju, prostorije za tehni~ku slu`bu, edukativne radionice, muzejska prodavnica i biletarnica. SRPSKA ISTORIJA OD NEOLITA DO SAVREMENOG DOBA „Prvo {to }e biti otvoreno krajem 2023. godine jeste vestibil, odnosno centralna sala koja }e biti posve}ena srpskom sredwem veku. Potom }emo otvoriti i sve ostale sale, u kojima }emo prikazati postavke o rimskom periodu, kao i deo neolita, u okviru kojeg }emo predstaviti stare zanate, lov, ribolov, zemqoradwu, sto~arstvo, grn~arstvo, sve do novih zanata“, ka`e Du{ica Boji}. Istorijski muzej Srbije, kako napomiwe na{a sagovornica, ima izuzetno bogatu etnografsku zbirku, koja obuhvata sve delove centralne Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine. „Ima}emo posebne postavke u vezi s Kosovskom bitkom, Seobom Srba, delom turskog perioda, zatim postavku o oslobo|ewu Srbije, Kara|or|evi}ima i Obrenovi}ima, sve do 1940. godine. Jedan deo postavke }e biti posve}en i novijoj istoriji Srbije, a sve }emo to poku{ati da prika`emo i uz kori{}ewe savremenih tehno-

logija, odnosno kroz pro{irenu stvarnost“, obja{wava Du{ica Boji}. SRPSKI SREDWI VEK CENTRALNI DEO NOVE POSTAVKE POSVE]EN RA\AWU SRPSKE DR@AVE Posebno zanimqiv deo nove postavke Istorijskog muzeja Srbije }e biti onaj koji je posve}en sredwem veku. „Sada radimo idealne rekonstrukcije predmeta, jer postoji veoma malo svetovnih artefakata vezanih za taj period. Postavka }e obuhvatati prednemawi}ki period i ceo sredwovekovni period, uz idealne rekonstrukcije na osnovu vizuelnih prikaza i odre|ene artefakte koji su pronalaèni na lokalitetima na kojima su srpske dràve bile pre Nemawi}a“, navodi Du{ica Boji}. Stru~waci Istorijskog muzeja Srbije izra|uju idealne rekonstrukcije kruna srpskih sredwovekovnih vladara, po~ev od Mihaila Stonskog i kraqa Bodina, preko Nemawi}a, Jelene Anùjske, Uro{a Prvog, cara Du{ana i carice Jelene, despota Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a, sve do bana Tvrtka Kotromani}a. „Tri krune koje trenutno izra|ujemo, a to su krune Jelene Anùjske, cara Du{ana i carice Jelene, od jula }e mo}i da se vide na portalu Istorijskog muzeja Srbije, a gra|anima }e biti prikazane u okviru stalne postavke Muzeja, kada on bude bio otvoren. Izradi}emo i rekonstrukcije garderobe sredwovekovnih vladara, me|u kojima }e biti ode`de Mihaila Stonskog, malih prin~eva Dragutina i Milutina, wihovih roditeqa, Simonide, cara Du{ana i carice Jelene“, isti~e Du{ica Boji}. M. T.

SLOBODNI IZBORI

I sa k @IVETI

U SRBIJI  Jedan bi rekao ne{to pametno, ali mu se zaglavila misao pa ni tamo ni vamo. Na na{oj izbornoj listi bi}e sve same poznate i od danas ugledne li~nosti...  Na{ narod ima bogato iskustvo sa siroma{tvom.  Ono {to smo gra|anima obe}ali uo~i pro{lih izbora, obe}a}emo i uo~i ovih, jer tim koji pobe|uje ne treba mewati.  Vu~i} izvukao Xokera...

 Omikron je tako blag virus da qudi i ne osete kad umru.  - Moj rejting je ve}i od tvog. - Ajd stavi ga na sto ba{ da vidimo!  Jedan gra|anin je poku{ao da pro{vercuje po{tewe u Skup{tinu, ali je odmah otkriven i deportovan sa trajnom zabranom ulaska.  Raski}ujem jelke po ku}ama. Pozovite odmah!

 Idem danas na lekarski pregled. Doktoru sam poneo ~okoladu i dva litra dizela.

 Oni koji ka`u da za na{eg kandidata ni ro|ena majka ne bi glasala, treba da znaju da je majka to demantovala. Glasala bi, ali u drugom krugu.

 Otkad smo zapo~eli reforme sve nam je krenulo napred. Meni je, na primer, krenuo kamen iz bubrega.

 Kad pro|u pored crkve gra|ani se krste desnom rukom, a kad pro|u pored Skup{tine i levom i desnom.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako si strpqiv u jednom momentu qutwe, izbe}i }e{ sto dana tuge" „Ne obara se svako drvo prvim udarcem“ „Sa~ekajte no}, da biste rekli da je dan bio lep“ Narodne poslovice

„Bar pola svetske poezije je napisano zato {to neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi qubav“ Branko Miqkovi}

„Velika je nesre}a kad ~ovek ne zna {ta ho}e, a prava katastrofa kad ne zna {ta mo`e“ Jovan Du~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

PUTINOVA DOKTRINA:

Za{to se Zapad pla{i da }e predsednik ! O V O N Rusije obnoviti sovjetsku imperiju? Da je Sovjetski Savez bio sklon opstanku verovatno se ne bi ni raspao. A ipak, tri decenije nakon {to je 25. decembra 1991. crvena zastava s petokrakom, srpom i ~eki}em posledwi put skinuta s Kremqa, komunisti~ka imperija opet pla{i Zapad. Ili je to samo izgovor da se ponovo ne uva`e legitimni interesi Rusije i obe}awa data pre vi{e od 30 godina. Kao po komandi, usred ukrajinske krize i nakon {to je Moskva javno uputila zahtev Va{ingtonu i wemu pot~iwenim NATO saveznicima da prestanu s prete}im {irewem ka istoku, zapadni mediji glavnog toka krenuli su horski da opomiwu na staru opasnost s Istoka.

„ZLO CARSTVO“

Predsednik Rusije Vladimir Putin „poku{ava da vaskrsne ’zlo carstvo‘“, zastra{uje „Va{ington post“ one koji mu jo{ veruju. „Povratak imperije: Rusija, Ukrajina i duga senka Sovjetskog Saveza“, na sli~nom je tragu i londonski „Fajnen{el tajms“, dok magazin „Forin afers“ istovremeno pi{e o „Putinovoj doktrini“ ~iji se „osnovni element“ sastoji u „prisiqavawu Zapada da Rusiju tretira kao da je Sovjetski Savez, sila koja izaziva po{tovawe i strah“. A Radio Slobodna Evropa, kao u najhladnijim danima Hladnog rata, najavquje „prodor kroz zid ruske propagande“ s ciqem da „pruì objektivne i nepristrasne informacije“. „Slobodnu Evropu“, ina~e, finansira Kongres SAD, a osnovao ju je „Nacionalni komitet za slobodnu Evropu“, organizacija koju je pokrenuo prvi direktor CIA Alen Dals. Eto kako je slobodna ta ameri~ka Evropa. Elem, otkriva „Va{ington post“ samouverenim tonom paradràvne propagande, „ruski diktator i ne krije ono {to stvarno èli. Mogao bi za nacionalnu himnu da proglasi pesmu ’Bitlsa‘ ’Povratak u Sovjetski Savez‘. I zaista, pro{log meseca je ruska hokeja{ka reprezentacija nastupila u retro-dresovima sa izvezenim natpisom SSSR. A Putin je poslao vojsku u Kazahstan da ugu{i narodni ustanak, kao odjek êhoslova~ke 1968. i Ma|arske 1956... Putin ne pokazuje zainteresovanost da se vrati petogodi{wim planovima i racionisawu sledovawa mesa, ali on definitivno èli da vaskrsne sovjetsko carstvo“. „Sovjetski Savez umro je zasluènom smr}u. Ne smemo mirno da stojimo dok Putin poku{ava da oìvi ’zlu imperiju‘“, borbeno poru~uje „Va{ington post“, uz ocenu da „neki naivni zapadwaci shvataju Putina ozbiqno i sugeri{u da je zaista krivica NATO-a {to se Rusija pona{a tako ratoborno“ i tvrdwu da „ekspanzija NATO-a na istok, kao smrtna pretwa Rusiji, predstavqa wegov la`ni izgovor“ i „potpunu reviziju istorije“.

USMENA UVERAVAWA I PISANE GARANCIJE

Sopstvenim revizionizmom se na neprijatnu istoriju odnosa Sovjetskog Save-

za i NATO-a osvr}u i „Gardijan“ i „Wujork tajms“. Pa tako „Gardijan“ presu|uje da je „formalno neta~no“ da je NATO uo~i ujediwewa Nema~ke prevario Rusiju da se ne}e {iriti ka wenim granicama. Ovo stoga {to je „Rusija dobila usmena uveravawa o granicama ekspanzije NATO-a, ali ne i pisane garancije“, navodi „Gardijan“ i ukazuje da je, primera radi, tada{wi britanski premijer Xon Mejxor, na direktno pitawe o ulasku isto~noevropskih dr`ava u NATO, rekao da se „ni{ta nalik tome nikada ne}e dogoditi“. Dok „Wujork tajms“ nastoji da objasni kako se „u ukrajinskom konfliktu Putin oslawa na obe}awe koje zapravo nije postojalo“ — iako pritom priznaje da je, „prema deklasifikovanom memorandumu razgovora“ koji je u Moskvi vodio s liderom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorba~ovom 9. februara 1990, dr`avni sekretar SAD Xejms Bejker „ponudio ono {to je nazvao ’~eli~nim garancijama da se jurisdikcija i trupe NATO-a ne}e pomeriti ka istoku‘... ’Ne}e biti pro{irewa ni in~ ka istoku‘, rekao je Bejker Gorba~ovu jo{ tri puta tokom razgovora“. Istovetna uveravawa Moskva je dobila i od niza drugih zvani~nika NATO-a, pokazala su zvani~na dokumenta iz tog vremena sabrana u Nacionalnom bezbednosnom arhivu Univerziteta Xorx Va{ington. Koji otkriva i da je u isto to vreme

Pentagon tra`io da „vrata (ipak) ostanu od{krinuta“ za ulazak isto~noevropskih zemaqa u NATO.

GEOPOLITI^KI IMPERATIV ZAPADA

Zna~i li to da Putin sad samo tra`i da Zapad ispuni ono {to je obe}ao Gorba~ovu pre vi{e od 30 godina? U ~emu se sastoji doktrina predsednika Rusije? I za{to zapadni mediji tvrde da on ho}e da o`ivi Sovjetski Savez? Ovo su pitawa o kojima su govorili profesor me|unarodnih odnosa Sr|an Peri{i} i urednik u dnevnom listu „Politika“ Bojan Bilbija. „Vladimir Putin je uspe{no sjedinio ruske sa sovjetskim tradicijama. A Hilari Klinton je jo{ 2011. godine rekla da }e

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sjediwene Dr`ave u~initi sve — i tu re~ je naglasila — da spre~e predsednika Rusije da obnovi Sovjetski Savez na bilo koji na~in“, skre}e pa`wu Bojan Bilbija. „U geopoliti~kim planovima Zapada odavno postoji imperativ da na prostoru Evroazije ne sme da postoji imperija koja

bi bila prepreka wegovoj globalnoj dominaciji — engleski geopoliti~ari jo{ od kraja 19. veka i otvoreno pi{u da se Rusima ne treba dozvoliti da {ire prostor svog politi~kog, ideolo{kog i kulturnog uticaja, ve} da ih treba izbaciti iz Evrope. Upravo tome slu`i i NATO“, opomiwe Sr|an Peri{i}. „Ti protivnici Rusije opa`aju da se na wenom ~elu nalazi garnitura koja, posle kolapsa Sovjetskog Saveza, ponovo uspostavqa uticaj Rusije na prostorima na kojima je on tradicionalno i postojao. Putin, naravno, ne obnavqa Sovjetski Savez, ali obnavqa tu imperiju u smislu mo}i i uticaja Rusije kao jedne specifi~ne civilizacije. Pa zato i vidimo integrativne procese koji su u toku, kako na ekonomskom poqu u vidu Evroazij-

SInce 1994

ske ekonomske unije, tako i u vojnom smislu u okviru ODKB-a, ~ije su snage nedavno uspe{no intervenisale u Kazahstanu prilikom suzbijawa oru`ane pobune. I to je ono ~ega se Zapad pla{i.“

BU\EWE MEDVEDA

„Vakuum bezbednosti u me|unarodnim odnosima ne postoji“, nagla{ava Bojan Bilbija. „Prazan prostor, nastao raspadom SSSR-a, popunili su Amerikanci i wihovi saveznici. Najpre u Isto~noj Evropi i na prostoru Centralne Azije, da bi potom krenuli da prodiru i u samu Rusiju preko ^e~enije i okolnih republika, s ciqem da do|e i do dezintegracije same Rusije; uostalom, nije bez razloga Putin u vi{e navrata napomenuo da je zatekao zemqu u stawu potpunog raspada kada je do{ao na weno ~elo. U proteklih dvadesetak godina, me|utim, ovi procesi su preokrenuti, jer je Rusija obnovila saradwu sa svojim najbli`im susedima, svesna da, ako ona nije tu, tu }e biti Amerikanci. A oni su ve} pokazali da svoje prisustvo ne koriste s miroqubivim namerama u odnosu na Rusiju — zato su svoja usmena obe}awa da ne}e biti {irewa NATO-a na istok odbili da stave na papir i time je postalo jasno kakvi su wihovi stvarni naumi. Od tada Rusija kupuje vreme kako bi dovoqno oja~ala da se tome suprotstavi. I stoga je situacija sada ovoliko napeta.“ „Zapad je smatrao da }e se, efektom domina, raspad Sovjetskog Saveza nastaviti u raspad Rusije. Me|utim, dogodilo se suprotno. Ba{ kao {to je upozoravao Xorx Kenan, tvorac hladnoratovske politike obuzdavawa Sovjetskog Saveza — svojim {irewem ka granicama Rusije NATO je probudio medveda. I danas vi{e nema snage da ga obuzdava, jer je Putin uspeo u onome {to je zapravo wegova doktrina, a to je ja~awe svih elemenata mo}i u Rusiji. I to je ono {to wegove protivnike najvi{e i mu~i“, zakqu~uje Sr|an Peri{i}. R. N.

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

FILIP FILIPOVI], srpski vaterpolista i najboqi vaterpolista sveta

NEMAWA RADULOVI]

Kada do|u neki trenuci nepravde, te{ko je ukoliko ne proradi srpski inat

Magi~ni violinista Ko je imao sre}e da posledweg dana januara u prvih pola sata na blagajni Beogradske filharmonije (BGF) kupi karte za koje se u redu ~ekalo od sabajle ili da wih do|e u prvim minutima onlajn prodaje, u petak uve~e u`ivo je u Beogradu slu{ao violinistu Nemawu Radulovi}a. Wegov tradicionalni fabruarski beogradski koncert, najavqen kao jedan od najudarnijih doga|aja u BGF, „pao“ je ta~no na 90. godi{wicu Velike dvorane Zadu`bije „Ilije M. Klarca“, mada u ove dve ku}e nemaju jedinstven pogled na vezu ova dva doga|aja. U i{~ekivawu muzi~ke magije, {to za beogradsku publiku predstavqa svaki susret sa Nemawom Radulovi}em, iz BGF saop{teno je da su dan pred koncert wegov dolazak na probu filharmoni~ari do~ekali sa velikim aplauzom, a poznati ruski dirigent Danijel Rajskin pozdravom: „Stigao je kraq Nemawa“, {to u najve}oj meri opisuje i odnos kolega muzi~ara prema ovom ~uvenom srpskom violinisti sa planetarno velikom izvo|a~kom karijerom, kog i Francuzi rado i ~esto svojataju. Muzi~ka „kombinacija“ – Nemawa Radulovi}, Rajskin i BGF ve} se 2016. oprobala na beogradskom muzi~kom podijumu.

Iako Nemawa svira na starim, ~uvenim instrumentima vrednim i po nekoliko miliona evra, tvrdi da to za magiju zvuka nije presudno – u svakoj prilici isti~e da je za wegov uspeh, ali i op{tu ìvotnu radost, najzaslu`nija porodica Prema stastikama BGF, „zlatnom de~ku“ srpske violine, sa statusom „pankera me|u klasi~arima“, ovo je bio osim nastup sa filharmoni~arima sa kojima je prvi put svirao kao 12-godi{wak pre ~etvrt veka. Nemawa Radulovi} pro{log oktobra proslavio je 36. ro|endan. Rodom je iz Ni{a, ~ijoj se muzi~koj tradiciji rado vra}a i na koncertima. [kolovao se u radnom gradu, na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, Visokoj {koli za muziku i pozori{te u Sarbrikenu, Pariskom konzervatorijumu…, rade}i sa pedagozima poput: Dejana Mihailovi}a, Xo{ue Ep{tajna, Jehudija Mewuhina, Patrisa Fontanaroze… Virtuoznim muzicirawem i avanturisti~kim programima, Radulovi} je za samo nekoliko godina planetarno osvojio svet klasi~ne muzike, a nedavno je potpisao ekskluzivni ugovor sa diskografskom ku}om Doj~ Gramofon, sa kojom od 2014. niè uspehe. Iza wega je gotovo ~etvorocifreni broj koncerata, poduà lista imena svetske klasike sa kojima sara|uje i nastupa, kao i presti`nih koncertnih dvorana u kojima svira. Od 2008. ima i svoj umetni~ki ansambl „\avoqi trileri“, ~iji su ~lanovi muzi~ari ~uveni po svom virtuoznom muzicirawu. Sa wima je 2015. obradovao Beogra|ane nezaboravnim koncertom na otvorenom u Studentskom parku koji je u srpskoj prestonici imao status otvorene borbe protiv „{unda“. Iako svira na starim, ~uvenim instrumentima vrednim i po nekoliko miliona evra, tvrdi da to za magiju zvuka nije presudno – u svakoj prilici isti~e da je za wegov uspeh, ali i op{tu ìvotnu radost, najzaslu`nija porodica. M. T.

Filip Filipovi}, aktuelni nosilac priznawa za najboqeg vaterpolistu sveta i Evrope, tokom karijere je sakupio toliko zlatnih medaqa sa srpskim nacionalnim timom da je potrebno vremena da se izdvoje samo one najva`nije, i pritom bi ostalo bar jo{ toliko. Dva olimpijska, {est evropskih i dva svetska zlata sa Srbijom, kao i tri titule Lige [ampiona na klupskom nivou, svedo~e da je u pitawu legenda ovog sporta. Pored blistave karijere, Filip je porodi~an ~ovek, otac dvoje dece i osoba u svakom smislu posve}ena mladima. Bilo to u domenu sporta ili ne~eg drugog, na{ as trudi se da li~nim primerom, iskustvom i znawem prenese mla|ima bar deo onoga {to ga ~ini istinskim {ampionom. Protekle godine, Filip je po tre}i put progla{en za najboqeg vaterpolistu planete u izboru Svetske federacije za vodene sportove (FINA), a ove po peti put i za najboqeg vaterpolistu Evrope prema sudu Evropske pliva~ke federacije (LEN). Iako se oprostio od reprezentativne kapice, potpisao je dvogodi{ni ugovor za gr~ki Olimpijakos. n Filipe, ~estitamo na osvojenim priznawima za najboqeg vaterpolistu Evrope po peti put, i za najboqeg vaterpolistu sveta po tre}i put. Svetsku nagradu si uzeo prvo 2011, zatim 2014. i kona~no, sada 2021. godine. To je ne{to {to niko osim tebe nije uspeo u ovoj deceniji. Kako se ose}a{? - Te nagrade, koliko god da su individualnog karaktera, vi{e posmatram kroz prizmu tima, kao priznawe timu. U ovom sportu, a pogotovo u ovoj ekipi ~iji sam deo od 2003. godine, ekipa je ta koja izdvoji pojedinca. Ako ikome treba da zahvalim, to su moji saigra~i i naravno porodica koja me je podr`avala i dosta se `rtvovala svih ovih godina. n Da li bi ovu nagradu, zajedno sa posledwim olimpijskim zlatom koje si uzeo u Tokiju, izdvojio kao krunu karijere? - Svakako. Na po~etku karijere to je bila jedna vrsta obavezuju}eg priznawa koja te tera da radi{ jo{ vi{e i daje ti signal da je to {to smo do sada radili bilo ba{ onako kako treba. A, evo sada, na kraju reprezentativne karijere, to nekako dolazi kao potvrda i kruna svih dosada{wih pobeda, poraza i trofeja koje smo osvojili. Da, za kraj reprezentativne karijere ovo apsolutno ima poseban zna~aj. n Osim priznawa koja si dobio kao vaterpolista, na posledwoj Olimpijadi imao si tu ~ast da nosi{ zastavu Srbije. To je, ipak, proznawe koje prevazilazi okvire samog vaterpola. Koliko ti je to zna~ilo?

- Ina~e sam dosta sujeveran i sa velikim delom na{e generacije, i naravno bliskih prijateqa, delim ta razmi{qawa. Znao sam za ideju jo{ godinu dana pre i nisam bio uop{te za to. n Za{to? - Zato {to postoji ta…. Ne mogu da kaèm maler… Uglavnom, ko god je nosio zastavu od 2004. pa nadaqe, nikada ni{ta nije osvojio. Pre toga je Vawa Grbi} nosio 2000. godine i uzeo je medaqu, ali od 2004. godine ta lo{a karma je pratila sve sportiste. Me|utim, nisam imao kud. Znao sam da je to zaista najve}e priznawe koje moè da se ukaè jednom sportisti, ~ast da predstavqa{ svoju zemqu na otvarawu Olimpijskih igara, najve}eg planetarnog sportskog takmi~ewa. Biti barjaktar ispred svih tih {ampiona i {ampionki. Nisam mogao da odbijem tako ne{to. n Koliko vremena posve}uje{ duhovnom ìvotu? - Ja jesam vernik, ali ne èlim mnogo da pri~am o tome. Vi{e sam posve}en delima i smatram da drugi treba o tebi da govore. Trudim se da se edukujem kontaktima sa qudima koji su zaista produhovqeni i u ~ijoj sam blizini imao ~ast da budem. Na taj na~in, poku{avam da se prbliìm crkvi i na{em narodu. Imao sam tu sre}u, posledwih par godina, da se upoznam i sa na{om sveto{}u patrijarhom. Imali smo do sada ve} nekoliko susreta. To su druèwa i neke stvari koje ostaju za ceo ìvot urezane. n Koliko se, prema tvom mi{qewu, mladi danas oslawaju na vrednosti za koje se zalaè crkva? - Smatram da omladina treba da se vrati par koraka unazad i da ne treba da zaboravi svoju veru. Verujem da cr-

Obrazovawe, pogotovo u mladim godinama, mora da bude prioritet u odnosu na sport n Pomiwao si da ti je ciq posle zavr{etka karijere da daqe unapredi{ svoje obrazovawe? - Da, to je jedan od glavnih planova. Nisam jo{ uvek diplomirao. Ostalo je jo{ zaista malo, ali to mora da se uradi. Nadam se da }u u narednom periodu zavr{iti. Kao {to jo{ nisam zavr{io karijeru, tako i dok ne diplomiram nisam zavr{io obrazovawe. Smatram da je to pod morawem, jer pored sportske karijere, neophodno je da se obrati pa`wa i na obrazovawe. To je moja poruka mladima. Obrazovawe, pogotovo u mladim godinama, mora da bude prioritet u odnosu na sport. Sa sportom uvek ne{to mo`e da se izjalovi, a znawe je ono koje ostaje zauvek.

kva mora da bude sastavni deo ne samo obrazovawa, ve} i svakodnevnog ìvota. Mislim da smo se dosta udaqili od pravog sistema vrednosti i da uz crkvu i ono {to proklamuje i sam patrijarh, omladina moè da se vrati na pravi put. Svesni smo de{avawa posledwih decenija i vidimo koliko se mlade` promenila u na~iwu razmi{qawa i samom pogledu na svet. n Koju ulogu u tome igra porodica? - Prvo i osnovno je porodica, koja se posledwih godina toliko izgubila. Trebalo bi da bude suprotno. Imao sam tu sre}u da porodica bude sve vreme uz mene i da osetim {ta je mo} familije i toga kada se drìmo zajedno. n Jednom prilikom si rekao da bi “kod na{eg naroda promenio sve i da ne bi promenio ni{ta”, ali si pritom istakao kako ti je posebno drag taj ~uveni srpski inat. Je li inat bio presudan za sve one preokrete i pobede uprkos te{kim okolnostima? - Da. Mislim da je i mene, ali i celu generaciju obeleìo taj inat. Vaspitani smo da moramo da imamo ne samo inat, nego i glavu, svest. Bez toga, kada do|u neki trenuci nepravde, te{ko je ukoliko ne proradi inat. Susretali smo se tokom karijere sa nepravdama, nesportskim gestovima ovakvim ili onakvim, ali kada proradi inat i kada se oseti ta energija izme|u nas, mislim da ne postoji ni jedna ekipa koja moè da bude ja~a. Srpski narod krasi taj inat, zato je te{ko i prevesti ga na drugi jezik. n Kad smo ve} kod nepravde, pretpostavqam da si ispratio kroz {ta je pro{ao Novak? -To nema veze nikakve sa sportom. Najàlije mi je {to je ~ovek koji je ovekove~en kao sportista bez mrqe u karijeri, neko ko se zalaè ne samo za sport nego i za sve svoje kolege i qude ina~e, da doìvi tako ne{to… Kada se dese ovakve situacije, shvatite da ste deo ne~ega {to nema veze sa tenisom, ne~ega {to je prevazi{lo okvire sportskog terena i poprili~no je zabriwavaju}e za budu}nost. Siguran sam da }e Novak svoju misiju nastaviti u svakom smislu i da }e postati ono {to mi svi ve} ose}amo. A ove stvari bi trebalo da budu ozbiqan alarm za neke druge qude. Politika i sport donekle treba da idu zajedno, ali mora da postoji granica. Ovog puta, pre|ene su sve crvene linije. Najbitnije mi je ono {to sam video i ~uo, a to je da je Novak psihi~ki dobro, da se oporavio. Za ovaj sportski deo ne sumwam ni jednog trenutka da }e to biti kako treba. n Misli{, dakle, da }e biti dovoqno inata u Novaku? - To je wegovo sredwe ime. R. N.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

PUTIN PORU^IO ZAPADU: Ako Ukrajina u|e u NATO i napadne Krim, da li vi `elite sukob sa Rusijom?

Kineski grad, ve}i od Beograda, u lokdaunu zbog kovida i Zimskih Olimpijskih igara

Kineski grad Bajse koji ima 3,5 miliona stanovnika stavqen je u lokdaun posle pojave slu~ajeva koronavirusa u vreme kada se u zemqi odràvaju Zimske Olimpijske igre. amo Stanovnici vi{e ne mogu da napuste grad a oni koji stanuju u takoivo-zvanim rizi~nim zonama, gde su detektovani slu~ajevi zaraze kovii oddom-19, ne smeju da napuste svoje domove, saop{tile su gradske vlasti. rkvu Grad koji se nalazi na stotinak kilometara od granice sa Vijetnaarh,mom ju~e je zabeleìo 44 slu~aja kovida lokalnog porekla. Tako|e je avizabeleèn jedan broj „uvezenih” slu~ajeva zaraze. Vlasti su navele da wihje organizovano testirawe stanovnika. de` Kina od po~etka epidemije vodi strategiju nula kovida koja se sai sa-stoji u tome da se sve u~ini da se ograni~i pojava novih slu~ajeva zaraze, kojih obi~no bude zabeleèno samo po nekoliko desetina dnevno. ca? Iako te cifre izgledaju male u odnosu na one koji se registruju u kojadrugim delovima sveta, one teraju vlasti da udvostru~e pa`wu posebila.no u trenutku kada se u Pekingu odràvaju Zimske Olimpijske igre do sam20. februara. Svi strani u~esnici ograni~eni su u svojevrsnom sanie uztarnom balonu odvojenom od ostatka glavnog grada. Grad Bajse nalazi ije ise na oko 2.500 kilometara od najblièg olimpijskog borili{ta.

a bi i da pridrag bio po? elu ani nat, do|u olio se ortvim, seti poude zato k. retta je

tom. i je qe u o za ude a se ste som, ortwaa }e kom svi alo ruge eba graene vi~ki tski a }e do-

R. N.

Ako Ukrajina bude ~lanica NATO i poku{a silom da vrati Krim, do}i }e do vojne konfrontacije izme|u Rusije i Alijanse, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zajedni~koj konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom. On je naveo da u doktrinarnim dokumentima Ukrajine stoji da je Rusija wen protivnik i da je mogu}e vratiti Krim vojnim putem. Rusiju i daqe poku{avaju da umire argumentacijom da je NATO ~isto odbrambeni savez, ali su se gra|ani mnogih zemaqa na sopstvenoj ko`i uverili koliko je to ta~no, rekao je Putin. To su Irak, Libija, Avganistan, a i velika vojna operacija protiv Beograda bez odobrewa Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga {to bi miroqubiva organizacija mogla da izvede, podsetio je ruski lider. On je kazao da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse ozna~ena kao protivnik. - Izme|u ostalog, ne mo`emo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO-a iz 2019. godine Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretwom i protivnikom. NATO nas je ozna~io kao protivnika. Pri ~emu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do na{ih granica", istakao je Putin.

Prema wegovim re~ima, NATO i wegove dràve ~lanice smatraju da je ispravno da Rusiju pone{to nau~e o tome gde i kako treba da raspore|uje oruàne snage i smatraju da je mogu}e zahtevati da se ne izvode planirani manevri i ve`be, a preme{tawe ruskih trupa na sopstvenoj teritoriji predstavqa se kao pretwa ruske invazije, u ovom slu~aju, na Ukrajinu. - Navodno, opasnost ose}aju i balti~ke zemqe i druge dràve - na{i susedi. Na osnovu ~ega, nije ba{ jasno. U svakom slu~aju, to se koristi kao teza u ciqu izgradwe neprijateqske politike prema Rusiji, konstatovao je Putin. On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije ignorisane. - Tokom razgovora nastavili smo da razmewujemo mi{qewa o ruskim predlozima upu}enim SAD i NATO-u o obezbe|ivawu dugoro~nih pravnih garancija bezbednosti, rekao je Putin i nabrojao zabrinutosti Moskve u ovoj oblasti. Prema wegovim re~ima, „centralne zabrinutosti su, naàlost, ignorisane u odgovorima dobijenim 26. januara od SAD i NATO“. Govore}i o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaè Minskih sporazuma.

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

REPUBLIKA SRPSKA

NAJVE]I POKOQ U JEDNOM DANU:

Obeleèno osam decenija od zlo~ina Usta{a nad 2.300 Srba u Drakuli}u Kod Spomen-kosturnice u bawalu~kom nasequ Drakuli} sluèn je pomen, poloèni su venci i cve}e za vi{e od 2.300 Srba, me|u kojima je bilo 551 dete, koje su usta{e pre 80 godina zverski ubile u ovom nasequ i u

selima Motike, [argovac i u rudniku Rakovac. U dokumentima, ~ak i onim iz usta{kih izvora tada{we Nezavisne Dr`ave Hrvatske, navedeno je da je zlo~in u ovim bawalu~kim naseqima bio najve}i pokoq u~iwen u samo jednom danu. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik najavio je da se priprema dokumetarno-igrani film o ovom usta{kom zlo~inu

nad Srbima, koji je po~iwen bez ijednog ispaqenog metka. - Moram da vas obavestima da je u toku razrada i priprema jednog dokumentarno-igranog filma koji bi trebalo da prika`e stravi~nost ovih doga|aja i da

to prenese mladim generacijama. Smatramo da je to najboqi mogu} i na~in - rekao je Dodik u Drakuli}u. On je dodao da }e to raditi profesionalci, da ima razli~itih interesa. Dodik je izrazio `aqewe {to zlo~inci nisu odgovarali, {to je komunisti~ki sistem, smatraju}i da treba da pomiri narode i nacije na prostoru biv{e Jugoslavije, bio spreman

da se odmakne od takvih zlo~ina i da se to ne procesuira. On je podsetio da je u pitawu

Sekire, noèvi... Pod komandom natporu~nika Josipa Mi{lova i fra Vjekoslava Filipovi}a iz takozvanog Tjelesnog zdruga Ante Paveli}a, usta{e iz Zagreba i Bawaluke ubijale su Srbe-sekirama, noèvima i krampovima. stra{an zlo~in na po~etku Drugog svetskog rata, {to ima jo{ stra{niju dimenziju jer potvr|uje da je to bilo smi{qeno, da je to usta{ki plan koji je podrazumevao jednu tre}inu pobiti, jednu raseliti, a jednu prevesti u drugu veru, {to su predano radili od samog po~etka. On kaè da je ~iwenica da su to po~inili qudi koji su tada ìveli u susedstvu ili zajedno sa Srbima, i da to jo{ zna~ajnije ukazuje na tragi~nost tog doga|aja. Istakao je da nije dovoqno samo se se}ati, ve} da je veoma va`no da mla|e generacije spoznaju na~in i okolnosti u kojima se sve to desilo, a smatra da se posledwih godina upravo na tome radi. R. N.

NA SVAKOM ZIDU PORUKE DVORAC KARA\OR\EVI]A U REPUBLICI SRPSKOJ: MR@WE PREMA SRBIMA: Pro{ao je burnu istoriju, a sada }e biti obnovqen Pripadnici na{eg naroda u Isto~nom Sarajevu sve ~e{}e se suo~avaju sa razli~itim provokacijama

Skrnavqewe spomen-obele`ja, uvredqivi grafiti i poruke mr`we, kao i provokacije sa zastavama ne{to su sa ~im se posledwih meseci suo~avaju stanovnici Isto~nog Sarajeva. Ni prva, ali ni posledwa u nizu tih provokacija bilo je skrnavqewe spomen-obele`ja posve}enog Ratku Mladi}u na Vracama u novembru pro{le godine kada je spomen-obele`je posuto belom farbom, zatim, ubrzo nakon toga, zelenom, da bi 8. januara ove godine bilo slupano. Vandali koji su oskrnavili plo~u su uhva}eni, ali odmah i pu{teni na slobodu. Ubrzo nakon toga je dvadeset~etvorogodi{wi S. M. iz sarajevske op{tine Novi Grad automobilom sa zastavom takozvane Armije BiH pro{ao kroz Isto~no Sarajevo. Iz policije isti~u da je S. M. uru~en prekr{ajni nalog zbog naru{avawa javnog reda i mira sva|om, vikom, te no{ewem ili isticawem simbola, slika, crteà ili tekstova nepristojnog, uvredqivog ili uznemiruju}eg sadràja. Za navedeni prekr{aj predvi|ena je nov~ana kazna od 100 do 300 KM. Posledwa u nizu provokacija iz federalnog Sarajeva su uvredqivi grafiti koji vre|aju stanovnike, ne samo Republike Srpske, nego i drugih naroda koji su se pojavili na vi{e mesta u Isto~nom Sarajevu. Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva, Qubi{a ]osi} kaè da je ovo ko zna koja po redu uvreda koju nam, posledwih meseci, {aqu stanovnici Sarajeva inspirisani, da li vlastitim razmi{qawem ili uticajem politi~kog Sarajeva. Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva poru~uje da su u Isto~no Sarajevo i Republiku Srpsku svi dobrodo{li, te da ove provokacije ne}e omesti razvoj Isto~nog Sarajeva i Republike Srpske.

Obnova devastiranog lova~kog dvorca kraqevske porodice Kara|or|evi} kod Han Pijeska u Republici Srpskoj po~e}e uskoro, a novac za prvu fazu radova je obezbe|en. Filip Kara|or|evi}, unuk posledweg kraqa Jugoslavije, Petra Drugog, posetio je Han Pijesak i razgovarao sa predstavnicima lokalne vlasti. Gradi}e se po projektu iz 2011. godine, po kome }e obnovqeni objekat izgledati onako, kako je izgledao 1922. kada su ga Kara|or|evi}i podigli. Radovi }e trajati tri godine u tri faze. Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} je rekao da je dinastija Kara|or|evi}a oduvek mnogo zna~ila narodu ovog kraja. „Pokazali smo to i time {to }emo 100 godina nakon wegove izgradwe pristupiti obnovi lova~kog dvorca, kojeg je ovde podigao kraq Aleksandar Ujediniteq, sin kraqa Petra Prvog Oslobodioca“, rekao je ]osi}. Drveni lova~ki dvorac Kara|or|evi}a, nekad impozantno i luksuzno opremqeno zdawe, danas je ru{evina. Nije to ni ~udo ako se zna {ta je ta gra|evina, za svojih prvih 100 godina postojawa, preturila preko glave. Devastirana je u dva rata, a dokraj~io ju je po`ar, koji je izbio 2005. godine. Princ Filip sa suprugom, princezom Danicom i sinom Stefanom, obi{ao je ru{evno zdawe, koje je od 1919. do 1922. gradio wegov pradeda, kraq Jugoslavije Aleksandar Kara|or|evi} Nekada{wi lova~ki dvorac Kara|or|evi}a izgra|en je na mestu koje je odabrao za svoj letwikovac jo{ austrougarski car Frawa Josif, ~iji su stru~waci utvrdili da se radi o prirodnoj vazdu{noj bawi, sa najvi{om koncentracijom ozona u Evropi. Me|utim, Prvi svetski rat omeo je te planove.

Nekada{wi izgled lova~kog dvorca Kara|or|evi}i su iskoristili austrougarske analize, i 1919. po~eli da grade letwi i lova~ki dvorac na tom mestu. U okviru dvorca nalazili su se i prvi teniski tereni u Kraqevini Jugoslaviji. Tokom Drugog svetskog rata, dvorac je pro{ao burnu istoriju. Prvo su wegovu okolinu bombardovali Nemci 1941, a posle okupacije ga i zaposeli. Kada su ~etnici A}ima Babi}a u avgustu 1941. oslobodili Han Pijesak, u dvorac su smestili vojnu bolnicu sve do januara 1942. Potom dvorac ponovo zauzimaju okupatori, potpuno ga pqa~kaju, a usta{e u wega sme{taju svoj {tab. U jesen 1943. zauzeli su ga partizani, a potom ga bombarduju nema~ki i usta{ki avioni, pa je potpuno izgoreo, jer je ve}im delom izgra|en od drveta. Posle rata je obnovqen i preimenovan u Titov dvorac. U toku rata u BiH devedesetih godina, dvorac je koristila Vojska Republike Srpske. Dvorac je izgoreo u po`aru koji je izbio u leto 2005. M. T.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

Izglasano nepoverewe Vladi, DPS slavi Poslanici crnogorskog parlamenta izglasali su nepoverewe Vladi Crne Gore na ~elu sa Zdravkom Krivokapi}em. Za nepoverewe Vladi glasala su 43 poslanika opozicije i koalicije Crno na bijelo. Prethodno nije pro{ao Vladin predlog za skra}ewe mandata Skup{tini, jer nije usvojen dnevni red sa tom ta~kom. Sednica o Vladinom predlogu o skra}ewu mandata Skup{tini po~ela je skoro pet sati nakon prvobitno zakazanog termina i trajala je samo nekoliko minuta. Odmah zatim odr`ana je sednica o predlogu opozicije i koalicije Crno na bijelo da se glasa o nepoverewu Vladi Zdravka Krivokapi}a. Poslanici u crnogorskom parlamentu nisu raspravqali o razre{ewu potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovi}a, nakon {to dnevni red nije dobio potrebnu podr{ku.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} izjavio je da zna da vi{e ne}e biti premijer jer je to dogovorio crnogorski predsednik Milo \ukanovi} sa delom vlasti. Ispred zgrade Skup{tine u Podgorici ponovo je odr`an protest sa kog je poslanicima poru~eno da, ukoliko ne bude ispo{tovana narodna voqa, protesti }e se nastaviti. R. N.

OGLASIO SE MILO:

Mi }emo se vratiti, u to nema sumwe Najve}i interes Crne Gore je da dobije odgovornu vlast i DPS }e pruìti podr{ku mawinskoj vladi – uz odre|ene razumne politi~ke uslove, kaè Milo \ukanovi}. "Podrà}emo svaku vladu koja }e da ~uva gra|anski i sekularni karakter Crne Gore, da unapre|uje multietni~ku demokratiju i da doprinosi dinami~nom ekonomskom razvoju, kako bi Crna Gora, kao demokratski i ekonomski razvijena zemqa, u bliskoj budu}nost bila deo Evropske unije", rekao je \ukanovi} u intervjuu ta "Doj~e vele". On ocewuje da se wegova zemqa sada nalazi "u procesu konsolidacije vlasti" i da je wen najve}i interes da {to pre dobije odgovornu vladu. \ukanovi} je podsetio da je wegova stranka, Demokratska partija socijalista (DPS), i nakon pro{logodi{wih izbora ponudila da podrì mawinsku vladu, smatraju}i da }e "biti veoma opasno za Crnu Goru ako vladaju}a koalicija bude tako zavisna od velikosrpskog nacionalizma". Dosada{wu vladu su ~inile tri koalicije od kojih je, ocewuje \ukanovi}, "jedna potpuno jasno profilisana velikosrpska koalicija i smatrali smo da }e, ako ona bude opredeqivala dràvnu politiku, to biti jako opasno za Crnu Goru". "Danas kaèmo: Spremni smo da pruìmo podr{ku mawinskoj vladi – dakle koalicijama koje su gra|anskog karaktera, koje èle da pomognu Crnoj Gori da ide ka Evropi – spremni smo da podrìmo tu vladu i u woj ne}emo u~estvovati. Trebalo je o~igledno ovakvih 14 meseci neuspe{nog iskustva da bi se sada vratili tom predlogu", kaè \ukanovi}. "Trebalo je vremena da se shvati da svaka promena ne zna~i i promenu na boqe. Promena moè biti i nagore. Crna Gora je sada pro{la jednu promenu nagore. Ali, to ne zna~i da se DPS po automatizmu vra}a na vlast, niti to zna~i da }e se vratiti ista kakva je oti{la sa vlasti. Vrlo smo pravilno razumeli poruku bira~a, ovih godinu dana smo jako radili na otklawawu slabosti, na reformama u partiji", kaè \ukanovi} i zakqu~uje: "Mislim da je Crna Gora nau~ila jo{ jednu lekciju i da }e sada, nakon ovog iskustva, pametnije odlu~ivati o svojoj budu}nosti." Govore}i o stranci kojoj je na ~elu, \ukanovi} je ocenio da je DPS u proteklih 14 meseci pokazala da moè odgovorno da se bavi politikom i iz opozicije. "Ja smatram da je zahvaquju}i nama, zahvaquju}i dràvotvornoj opoziciji, Crna Gora uspela da odoli ofanzivi Beograda. Mi smo posle 30. avgusta pro{li jednu jako agresivnu ofanzivu iz Beograda. Velikosrpski nacionalizam iz Beograda je shvatio da su pobedom wihovih miqenika otvorena vrata za novu aneksiju Crne Gore, ovog puta kroz projekat ’Srpskog sveta’. To se nije dogodilo zato {to smo imali dràvno-odgovornu opoziciju koju je predvodila DPS." A {to se ti~e planova Demokratske partije socijalista, \ukanovi} kaè: "Verujemo u sebe, reforme koje smo sproveli u partiji i mi }emo se vratiti, u to nema nikakve sumwe. Ho}e li to biti sad? Za godinu, dve, tri? Nema nikakve ùrbe… Ali pokazujemo odgovornost i iz opozicionih klupa."

Oglasila se ameri~ka ambasada povodom pada crnogorske vlade SAD o~ekuju da }e izabrani lideri Crne Gore, kroz dijalog i u skladu sa demokratskim procesima, raditi zajedno na formulisawu konstruktivnog puta napred za gra|ane Crne Gore, poru~uju iz ameri~ke ambasade u Podgorici. Iz ambasade su, povodom izglasavawa nepoverewa vladi premijera Zdravka Krivokapi}a, naglasili da }e SAD sara|ivati sa svakom demokratski formiranom vladom koja obezbe|uje napredak Crne Gore na evroatlantskom putu, ukqu~uju}i ubrzawe pristupawa EU, ja~awe ~lanstva u NATO i podr{ku zajedni~kim vrednostima „Promene vlada su obele`je parlamentarnih demokratija, dok je pravo na mirne demonstracije osnovno demokratsko pravo“, navode u ambasadi. Isti~u i da su spremni za saradwu sa vladaju}om ve}inom koja }e Crnu Goru voditi u smeru evropskih integracija, preneo je Tawug. Poslanici crnogorskog parlamenta izglasali su nepoverewe Vladi premijera Zdravka Krivokapi}a. Za smenu Vlade izjasnila su se 43 poslanika, dok ih je protiv bilo 11. Vlada Zdravka Krivokapi}a pala je ta~no 14 meseci nakon {to je izabrana 4. decembra 2020. godine.

URA i opozicija smenile Be~i}a, Demokrate pozvale na protest; Mila~i}: Borba tek po~iwe Poslanici Skup{tine Crne Gore smenili su dosada{weg predsednika Aleksu Be~i}a. Za smenu su glasala 43 poslanika, protiv je bilo 36, a Be~i} se uzdrào od glasawa. Razre{ewem Be~i}a u Skup{tini Crne Gore je prakti~no promovisana nova skup{tinska ve}ina, {to je u svom izlagawu priznao i Ervin Ibrahimovi} predsednik Bo{wa~ke stranke. Vi{e poslanika DF, Demokrata, Prave Crne Gore, Ujediwene Crne Gore saop{tili su da je ovo kra|a izborne voqe izraène 30. avgusta 2020. godine na parlamentarnim izborima. Demokrate su zbog smene Be~i}a pozvale narod na protest ispred Hrama Hristovog vaskrsewa u Podgorici. Be~i} je rekao u izlagawu pred glasawe da navodi iz predloga za wegovu smenu nisu utemeqeni i da je apsurdno traìti smenu prvog ~oveka parlamenta. On je poru~io da je ponosan na rezultate postignute dok je bio na ~elu Skup{tine Crne Gore. „Ponosan sam {to sam prvi izabrani javni funkcioner nakon istorijske pobede 30. avgusta. Vidimo se na sudu naroda, on se ne moè izbe}i“, zakqu~io je Be~i}. Poslanik Demokrata Momo Koprivica izjavio je tokom rasprave da je inicijativa za smenu pokrenuta zato {to se formira mawinska vlada,. „Sve je to prekrajawe izborne voqe… Narode, ustaj protiv izdajnika, protiv politi~ke korupcije", poru~io je Koprivica ispred Demokrata. I poslanik Prave Crne Gore Marko Mila~i} pozvao je gra|ane da se na miran i dostojanstven na~in pobune protiv, kako je rekao, politi~ke korupcije i izdaje. „Ako to ne uradimo, boqe da nas nema. Ovde se brane obraz, ~ast, Ustav. Brani se Crna Gora od izdaje“, poru~io je Mila~i}. Poslanik Demokratskog fronta Predrag Bulatovi} izjavio je da ne}e glasati za smenu Be~i}a. Poslanik GP Ura Milo{ Konatar rekao je da nova vlada mora sara|ivati sa svima pa i sa DPS-om iako se, kako je rekao, ta partija ne}e vratiti na vlast. Milan Kneèvi} iz Demokratskog fronta rekao je, ne{to ranije, da je ovaj politi~ki blok spreman da pregovara sa kolegama iz parlamentarne ve}ine i posle smene Be~i}a. Predlog za smenu Be~i}a stigao je iz opozicije, {to je deo politi~ke krize u Crnoj Gori koja je kulminirala krajem pro{le nedeqe smenom Vlade premijera Zdravka Krivokapi}a. S. G.

10 ^etvrtak 10. decembar februar 2022. ^etvrtak 10. 2020. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU DR PETAR PETKOVI}

Ku}a Xafera Deve mo`e biti samo Muzej se}awa na `rtve zlo~ina

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petkovi} povodom vesti da UNDP namerava da ulo`i novac u obnovu ku}e Xafera Deve, izjavio je, da je Srbija dosledno protiv poku{aja revizije istorije i veli~awa osvedo~enog saradnika nacisti~ke ideologije. „Srbija je dosledno protiv Kurtijevih poku{aja revizije istorije i relativizacije zlo~ina albanskih fa{ista u Drugom svetskom ratu. Ku}a nacisti~kog kolaboracioniste Xafera Deve, ako treba da bude pretvorena u javni prostor mo`e biti samo Muzej se}awa na `rtve zlo~ina SS divizije „Skenderbeg“ i drugih albanskih fa{isti~kih formacija na Kosovu i Metohiji“, objavio je na svom Tviter nalogu Petkovi}.

KOSOVO I METOHIJA

NEVEROVATNA BRUKA KOSOVSKOG MINISTARSTVA KULTURE, UNDP I EU NA KOSOVU

Obnavqaju ku}u poznatog nacisti~kog saradnika

Nacisti~ki saradnik Xafer Deva

z Xafer Deva je bio istaknuti nacisti~ki kolaboracionista Ku}a odlikovan od strane Hitlera Xafera Deve simbol z Ho}e li OUN i EU stradawa Srba, preispitati svoju odluku? Jevreja,

Kosovsko ministarstvo kulture, omladi- Albanaca... ne i sporta, Program Ujediwenih nacija za Isti izvori navode i da ga je Hitler odrazvoj (UNDP) i Kancelarija Evropske unije na Kosovu pro{le nedeqe, 2. februara, za- likovao 1944. godine ali ga i ozna~avaju kao po~eli su kako je navedeno na Fejsbuk stra- jednog od nalogodavaca ubistva vi{e od 80 nici UNDP „restauratorske radove na jed- gra|ana (Albanaca) Tirane zbog sumwe da su nom od najistaknutijih lokaliteta kultur- antifa{isti. Deva je tako|e poznat i po aktivnoj ulozi nog nasle|a u Mitrovici (ku}a se nalazi u centru ju`nog dela Kosovske Mitrovice, iza u regrutovawu boraca u ozlogla{enu SS dirobne ku}e Luks’’), ku}i Xafera Deve“, ina- vizuju „Skenderbeg“. ’’ Xafer Deva izbegao je su|ewe u Jugosla~e istaknutog nacisti~kog kolaboranta odviji jer se povukao zajedno sa pripadnicima likovanog od strane Hitlera. Za restauratorske radove je obezbe|eno Vermahta, grupe Armija E. Tre}i rajh ga je izvukao sa Balkana i on je pre`iveo Drugi ~ak 300.000 evra. Kako se daqe navodi „obnova }e biti svetski rat. Umro je u San Francisku 1978. obavqena u okviru projekta Evropske unije godine. Ovu ku}u trospratnicu su 1930. godine po(EU) koji doprinosi stabilnosti i miru (ICSP) finansiranog „Kulturno nasle|e kao po- digle austrijske arhitekte i radnici. Od kreta~ dijaloga me|u zajednicama i socijal- 1945. godine, pre{la je u op{tinsko vlasni{tvo grada a jedno vreme je objekat bio sine kohezije“. Xafer Deva (1904-1978) je bio kvislin- roti{te pa onda Dom zdravqa. Kada je podignuta bila je najve}a gra|evi{ki gradona~elnik Mitrovice i ministar unutra{wih poslova Albanije za vreme ne- na, ku}a u gradu i nalazi se na samo 80 metama~ke okupaciji, kako pi{u zvani~ni istori- ra od poznatog hotela ’’Jadran’’ u centru ju`nog dela Mitrovice. jski dokumenti. Muzej `rtava genocida iz Beograda osuTako|e i u obelodawenoj arhivi ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA) iz dio obnovu ku}e ratnog zlo~inca u MitroviLenglija naslovqenoj „Nazi War Crime Disclo- ci Muzej `rtava genocida pozvao je danas na sure Act“ navodi da je Deva u Beogradu, u leto 1943. dobio instrukcije Nema~ke vrhovne odustajawe od obnove ku}e Xafera Ibrahikomande za Balkan da oformi vladu koja }e ma Deve u Kosovskoj Mitrovici, oceniv{i da voditi ra~una da ciqevi Nema~ke ne budu je on ratni zlo~inac iz Drugog svetskog rata ometeni, a ve} oktobra iste godine postao je i da taj postupak sa pravom izaziva uznemirewe i zabrinutost javnosti. ministar unutra{wih poslova u Tirani.

Osvedo~eni ratni zlo~inac Vest da UNDP. EU o ministarstvo kulture Kosova nameravaju da obnove ku}u Xafera Deve, osvedo~enog saradnika nacisti~ke ideologije, ne~ega najmra~nijeg u istoriji qudske civilizacije, ~oveka o ~ijim zlo~ina~kim aktivnostima tokom Drugog svetskog rata svedo~e na hiqade arhivskih dokumenata i o ~emu je napisano mno{tvo stranica nau~ne literature, predstavqa detaq koji re~ito svedo~i o svojevrsnoj hipokriziji politike tzv. me|unarodne zajednice prema „kosovskom pitawu“, - smatra profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Vladan Virijevi}. Profesor Dr. Vladan Virijevi}

NEOBI^AN @IVOT MLADI]A DU[ANA OBRENOVI]A (24), IZ KOSOVSKE MITROVICE PREMIJER KOSOVA AQBIN KURTI:

Rodio se kao Sulejman, sada je Du{an

Visoki De~ani pod za{titom UNESKO - a i spomenik I kategorije

Nisam pre{ao u pravoslavqe, samo sam mu se vratio, - kaè danas Du{an koji je pre{ao u pravoslavnu veru Mladi} Du{an Obrenovi} (24), koji se rodio pod imenom Sulejman Muratovi}, ìvi u Kosovskoj Mitrovici i poti~e iz me{ovitog braka, a u pravoslavqe je pre{ao 2016. godine. „Ja nisam pre{ao, po{to su na{i preci bili pravoslavni, ja sam se samo vratio u veru mojih predaka“, kaè Du{an. Du{an redovno isti~e da je ponosan {to je Srbin. Du{an ispred Visokih De~ana

Du{an Obrenovi}

„Nije sramota biti siroma{an! Sramota je biti izdajnik, prevarant, lopov, diler, fukara, laòv..... Veliki mi je ponos i ~ast pred bogom {to sam pravi hri{}anin i Srbin u svojem rodnom gradu Kosovskoj Mitrovici i uvek }u takav biti, a nikad kao ne~ovek i profili kakve sam naveo gore! Nikada ne}emo biti isti, nikada! Slava bogu, slava Svetoj trojici i hvala za sve“, kaè Du{an. Du{an kaè da se otac i sestra nisu bunili zbog wegove odluke da promeni veru, dok majka nije bila odu{evqena. „Otac je, recimo, ateista. On meni nije branio, rekao mi je: ‘Sine, ako si ti tako odlu~io, to je tvoja stvar’. I ja, eto, uz Boìju pomo} 2016, 8. maj je bio, na Markovdan, krstio sam se u manastiru Bawska, kod oca Danila, igumana manastira“, precizira Du{an. Prezime je uzeo po dinastiji Obrenovi}, ime po caru Du{anu, a slavu Svetog Jovana. Ve}ina prijateqa iz Kosovske Mitrovice je prihvatila wegovu odluku, ali ima i sugra|ana kojima se to nije dopalo. „Ima nekih kojima smeta, neki tu iz grada, i dobacuju mi na ulici, ali ne obazirem se. Bog je taj koji }e da sudi svakome, ne obazirem se toliko na to. Ne mrzim ih“, pri~a Du{an.

U~ini}emo sve da sa~uvamo legitimna prava manastira Visoki De~ani Premijer kosovskih privremenih institucija Aqbin Kurti rekao je, u petak. 4. februara, da }e wegova vlada u~initi sve „da sa~uva legitimna prava manastira Visoki De~ani“, kao odgovor na pozive me|unarodne zajednice da po{tuje odluku Ustavnog suda iz 2016. godine, kojom je manastiru vra}eno vlasni{tvo nad 24 hektara zemqi{ta. „Svesni smo da se odluke Ustavnog suda moraju po{tovati, ali moramo voditi ra~una i o protivre~nostima koje su pratile zemqi{no pitawe oko manastira u istorijskom i pravnom smislu. Pre svega, sve ima svoje izvori{te u odluci Vlade Srbije 1997. godine“, kazao je Kurti na konferenciji za medije. Istakao je da „manastir Visoki De~ani nema samostalan pravni identitet jer pravno pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi“.

„Iznena|uju}e kako je manastiru priznato pravo stranke u postupku. Pitawe svojine nad zemqi{tem oko manastira nije re{avao nijedan relevantan sud, a Ustavni sud smatra da nije trebalo da donosi odluku, a da ne iskoristi sve druge zakonske nivoe“, kazao je on. Kako isti~e Visoki De~ani su „deo bogatog kulturnog mozaika Kosova“. „Na`alost, Srpska pravoslavna crkva je ta koju je Srbija vi{e puta zloupotrebqavala kao politi~ki instrument protiv Kosova i Albanaca“, naglasio je Kurti. Dva albanska preduze}a jo{ 2000. godine podnela, bez pravne osnove, zahteve za vlasni~ko pravo nad 24 hektara manastirske zemqe {to je EULEH - ov sudija krajem decembra 2012. godine odbio. I Vrhovni sud Kosova potvrdio je 16. maja 2016. godine da je zemqi{te manastirsko.

SRBI IZ HRVATSKE

Druèwe le~i rane Obiqeàvawe Svetog Save, zadwe januarske nedjeqe, u nedavno zavr{enoj crkvi Sv. Spiridona ûdotvorca u Petriwi, bilo je prilika da se jo{ jednom pokaè solidarnost prema stanovni{tvu potresom razorenog grada, ali i po{aqe poruka "Ostajemo ovdje jer volimo svoj dom". Doga|awe su svojim nastupom uveli~ale ~lanice zagreba~kog zbora Doma}i gosti pod vodstvom Jovane Luki} i u~esnice predstave "Jeèva ku}ica", ~lanice Biblioteke Zaharije Orfelin Srpskog kulturnog centra Vukovar, koje su do{le iz Vukovara na inicijativu saborske zastupnice Dragane Jeckov. Doga|aju prilikom kojeg je izveden i prigodni svetosavski recital uz podjelu paketi}a okupqenoj djeci, prisustvovalo je dosta mje{tana Petriwe i okolnih sela kojima je nova crkva duhovni dom. Jedan od wih je Jovan Jovan~evi}, kako kaè, ro|eni Petriwac koji je i pored svega ostao u svom stanu sa uru{enim zidovima. - Narod je ostao na svojim ogwi{tima, pogotovo mla|i qudi po selima. Nastojimo da se zahvalimo qudima koji su nam pomogli u vreme kad je bilo najteè. Izgleda da }e oko obnove biti jako te{ko, izme|u ostalog zbog zakonskih prepreka i dugog provo|ewa. Ali tako je bilo i prije potresa, kaè Jovan~evi} i dodaje da se ìvot barem u nekoj mjeri vratio u normalu. Razgovarali smo i s doma}inom, petriwskim parohom Sa{om Umi}evi}em koji obavqa svoju crkvenu i humanitarnu du`nost u ovim oteànim okolnostima. - Dakle, sve na {ta smo navikli i {to smo provodili u vreme Boì}a i Vaskrsa, sad nismo u mogu}nosti iz opravdanih razloga. Potres je u~inio svoje i potrebe su puno ve}e nego ranije kada se pomo} delila u vidu hrane i higijene, ali nije bilo potrebe za gra|evinskim materijalom i smje{tajem. Sad hrane toliko ne nedostaje, koliko nedostaje materijala i svega ostalog. Crkva je od prvog trenutka prisutna na terenu i tako }e biti dokle god Banija ne stane na noge. Preko Crkve smo dopremali kontejnere, gra|u i drugu pomo}, a patrijarh Porfirije koji ne moè biti stalno prisutan na Baniji i u Hrvatskoj, ~esto se raspituje o situaciji. Pomo} stiè preko sve{tenstva Mitropolije zagreba~ko -qubqanske, a pomaè i na{a Gorwokarlova~ka eparhija M. T. – pri~a u jednom dahu Umi}evi}.

^etvrtak 2020. 11 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

Solidarnost Srba iz Hrvatske koja traje punih dvadeset godina Kao i svake godine i ove je sa istoka Hrvatske Bogosloviji „Sveta tri Jerarha” u manastiru Krka upu}ena po{iqka mesa i mesnih prera|evina namewenih za prehranu u~enika i zaposlenih u ovoj ustanovi Ve} dvadeset godina op{tine i srpske organizacije sa istoka Hrvatske put manastira Krka i Bogoslovije „Sveta tri Jerarha” {aqu po{iqku u vidu mesa i mesnih prera|evina potrebnih za prehranu bogoslova i wihovih predava~a. To je lep primer brige za bli`wega i za na{u crkvu zahvaquju}i kojoj se ovoj duhovnoj instituciji srpskog naroda u Dalmaciji omogu}ava nesmetan rad. – Ovo je jubilarna godina i za Bogosloviju koja je 2001. godine obnovila rad i za ovu akciju koju organizuju na{e op{tine, Samostalna demokratska srpska stranka i niz drugih organizacija koje na ovom prostoru deluju i koja od tada traje evo ve} punih dvadeset godina. Veoma je va`no da jedni drugima poma`emo, a na{a Bogoslovija je jedna duhovna nit koja nas spaja i uliva nadu da na{ narod na prostoru Dalmacije mo`e da opstane na svojim vekovnim ogwi{tima. Mi smo

ovde mo`da u nekom malo boqem poloàju i to nas na neki na~in i obavezuje da ~uvamo tu na{u instituciju da ona bude svedok vere i narodnog predawa i da pomognemo u stvarawu novih kadrova sve{tenika koji }e kasnije biti narodni pastiri – rekao je vladika ose~kopoqski i barawski Heruvim koji je za Bogosloviju i manastir Krka i sam emotivno vezan jer je tamo proveo dobar deo svog duhovnog ìvota i rada. – Emocije su sveè i uvek se obnavqaju i smatram da je ova pomo} od velikog zna~aja ne samo u tom materijalnom smislu, nego i u smislu solidarnosti naroda ovog kraja sa na{om bra}om u Dalmaciji gde je stawe mnogo teè i gde je mnogo teè opstati. Lepo je znati da i na{i |aci i wihovi profesori kao i vladika Nikodim ovde imaju bra}u koji su im uvek spremni iza}i u susret u bilo kojim

Obnova Hrama Preobra`ewa Gospodweg u centru Zagreba U zemqotresu magnitude 5,4 stepeni koji je prije nepune dvije godine, 22. marta 2020, pogodio Zagreb i wegovu okolinu, te{ko je o{te}ena i Saborna crkva Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu. Katedralni hram zagreba~ko-qubqanskih mitropolita pretrpio je o{te}ewa i u zemqotresima na Baniji, krajem iste godine (28. i 29. decembra). Do sada su izvedeni osnovni za{titni radovi. Oko hrama

i u wemu postavqene su za{titne skele. Obijeni su slojevi maltera koji su pretili da nastave sa daqim uru{avawem, a slijedi i u~vr{}ivawe ugroène konstrukcije. Radovi na hramu su ve} neko vrijeme u toku, a od ponedjeqka, 7. februara, „crkva na Cvjetnom”, bi}e zatvorena za posjete i bogosluèwa. Liturgijski ìvot }e se, dok traju radovi, odvijati u gimnazijskoj kapeli na Svetom Duhu. S. G.

ìvotnim okolnostima. To i jeste su{tina, da svi budemo bra}a i jedni uz druge – istakao je vladika Heruvim. U ime Bogoslovije po{iqku je u mesari Bo|irkovi} u Borovu preuzeo iguman manastira Krka Sevastijan koji je i ovaj put u ime svih u~enika i u~iteqa izrazio svoju zahvalnost ovda{wem narodu na pomo}i koju nesebi~no pruà ve} dve decenije. – Nadamo se da }e ova saradwa trajati jo{ dugo godina. Hvala Bogu to i nas me|usobno zbliàva i pomaè da se vi|amo, sara|ujemo, da se radujemo jedni drugima. Uslovi rada su sada mo`da malo oteàni zbog pandemije, ali ve}ih problema nema. U~enici su zadovoqni i imaju sve {to im je potrebno, a ova pomo} koju dobijamo od na{ih op{tina ovde je zaista velika stvar i na tome smo zaista od srca zahvalni – rekao je iguman Sevastijan. R. N.

^etvrtak 10. februar decembar2022. 2020.

DRU[TVO

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

NASLE\E VITEZOVA TEMPLARA U SRBIJI

Manastir u Ba~u centar vitezova templara U centru Ba~a nalazi se fraweva~ki samostan kome su temeqe postavili pripadnici vite{ko – mona{kog reda, koji su se borili u krsta{kim ratovima. Templari Srbije ga pose}uju kao svoje svetili{te

Marko Lopu{ina templarske arhitekture. Фрањевачки манастир у Бачу

Vlada Srbije poslala je nedavno Centru za svetsko nasle|e u Parizu dokument „Nominacioni predeo Ba~a”, da bi se ova varo{ stavila na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasle|a. Taj kulturni predeo Ba~a deo je ju`nog obodnog prostora Panonske nizije, prirodno ome|en pre|a{wim i sada{wim tokom Dunava. U wemu se nalaze fraweva~ki manastir i tvr|ava. Istorija Ba~a po~iwe pre 8.000 godina jo{ u bronzano doba. U Budimpe{ti se ~uva ma~ iz tog perioda koji je na|en u okolini dana{weg Ba~a. Iskopine kod dana{weg Ba~a iz rimskog perioda pokazuju da je tu nekada bila ve}a rimska naseobina, koja je stradala usled nasrtaja varvara. Taj drevni grad je dao ime celoj regiji Ba~ka u Vojvodini. Ba~ je danas gradsko naseqe i sedi{te istoimene op{tine u Ju`noba~kom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 5.399 stanovnika. Predstavqa turisti~ku destinaciju, jer wegova istorija i tvr|ava privla~e putnike iz ~itavog sveta. - Interesantno je da }emo, ako Unesko za{titi kulturno nasle|e Ba~a, u svetsku istoriju upisati kao ba{tinu gra|evine od Rimskog carstva do danas. A posebno je va`no to {to je Ba~ jedan od najva`nijih centara Vitezova templara Srbije, pa }e tim biti sa~uvano i nasle|e vitezova za{titinika hri{}anstva i veruju}ih qudi u Isusa Hrista – otkrio nam je Milan Lajhner, jedan od beogradskih templara. Kao dokaze za svoje tvrdwe da je Ba~ centar srpskih ~uvara hri{}anstva i da ga Vitezovi templari Srbije pose}uju kao svoje svetili{te, ovaj moderni srpski templar nam nudi nau~ne dokaze, do kojih su do{le istori~arke Isidora Bjelica i Sne`ana Besermewi. - Prolazak vitezova templara pre deset vekova preko na{ih teritorija ostavio je ogromne tragove. Tada je ideja vite{tva na na{im prostorima u vidu tajnog organizovawa za`ivela preko pobratimstva. Tu ideju najvi{e su {irili devetorica bra}e templara, koji su osnovali svoj Red vitezova, a Srbi su se na wih posebno ugledali. Ne treba zaboraviti da su templari u svom pohodu odbrane hri{}anstva 1204. godine,

pored Carigrada osvojili i za{titili i veliki deo Svete Gore – tvrdi u svojoj studiji istori~arka Isidora Bjelica. Te templarske tragove u Ba~u je posebno istraìvala i Sneàna Besermewi, profesorka iz Novog Sada. Ona je napravila malu studiju o Ba~u. - U centru Ba~a nalazi se Fraweva~ki samostan, odnosno manastir, kome su temeqe postavili pripadnici vite{ko – mona{kog reda Vitezovi svetog Groba jerusalimskog, koji su se borili u krsta{kim ratovima 1169. godine. Ma|arski grof Moh imao je u posedu veliku povr{inu plodne zemqe u Ba~u, pa je deo te zemqe ustupio za izgradwu crkve Redu vitezova templara. Crkvu su u 12. veku podigli templari, jer je Ba~ bio centar krsta{a, koji su kretali na istok u Tre}i krsta{ki rat – tvrdi profesorka Sneàna Besermewi. Kompleks u Ba~u se sastoji od manastira sa crkvom i konakom. Zbog razli~itih faza u izradwi, kompleks karakteri{e vi{e umetni~kih stilova. Najstariji deo kompleksa predstavqa apsida izgra|ena u romanskom stilu od opeke i tesanika, uz koju se nalazi i masivan templarski zvonik. Jedini dokaz da su ovde boravili templari su zvonik i apsida. Manastirska crkva je izgra|ena u kasnoromani~kom i ranogoti~kom stilu. Kasnije, u svojim osvaja~kim pohodima Turci su fraweva~ki samostan delimi~no poru{ili, a toraw pretvorili u minaret. - Vitezovi iz reda Kanonika svetog Groba jerusalimskog, koji su podigli samostan, sagradili su i bolnicu u Ba~u. Bez obzira na to {to su pre svega bili ratnici, templari su mnogo doprineli Templarski krst na crkvi u Sremskoj Mitrovici

napretku evropske civilizacije. Oni su se prvi organizovano brinuli za bolesnike, osnivali prve bolnice, hodo~asni~ka svrati{ta, kao i prve hotele i banke - kaè fratar Josip iz Ba~a. TEMPLARI U PRAVOSLAVNOJ CRKVI I Koviqski manastir, tako|e, spada u red onih za koje se tvrdi da su ga pose}ivali templari. Prvobitno je na tom mestu podignuta bogomoqa, u koju su se doselili monasi iz @i~e. - Pored predawa o osnivawu manastira Koviq, za wega se vezuju mnoge zanimqivosti. Jedna od wih govori o boravku Antoana, Velikog Majstora iz Reda templara, koji se skrivao u ovom manastiru. Wegov boravak se desio u 16. veku. Kao dokaz se navodi krst sa raspe}em, koji se nalazi iznad ikonostasa. Taj centralni krst, na svakom od ~etiri kraja ima simbol zvezde sa osam krakova i ruòm u sredini, {to je jedan od simbola Reda templara – tvrdi Sneàna Besermewi, profesorka iz Novog Sada. Veroslav Ran~i} u svojoj kwizi „Robert, Lujka i kristalni kov~eg Aleksandra Makedonskog“ pi{e o boravku templara u manastiru Koviq, a kao dokaz navodi simbole templara, koji se nalazi na dverima, na ikonostasu, {to je u suprotnosti sa kanonom Srpske Pravoslavne crkve. - Ran~i} zatim, navodi fresku „Tajna ve~era“, koja se nalazi iznad oltara, po wemu to predstavqa pravu misteriju – pi{e prof. Besermewi. Sve{tenici nose epitrahiqe sa simbolima Templara i koriste parafinske sve}e. A u obredima Srpske pravoslavne crkve koriste se iskqu~ivo vo{tane. Toraw u porti manastira, izgra|en je po strogim pravilima

U ovom hramu Srpske pravo-

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192 Dana{wa manastirska crkva u Koviqu, gde je slu`bovao sada{wi partijarh srpski Porfirije, nastala je izme|u 1741. i 1749. godine, kao zadu`bina Petra Andrejevi}a iz Sremskih Karlovaca. Koviqsko bratstvo je za graditeqski uzor svog hrama izabralo Manasiju, jer je postojala nagla{ena potreba za se}awem na drevne srpske zadu`bine. Vitezovi templari Srbije tvrde i da je crkva svetog Stefana u Sremskoj Mitrovici, poznata kao “Mala crkva” - templarski hram. Ta~na godina podizawa se ne zna. Samo se pretpostavqa da je sada{wa crkva gra|ena na temeqima skromne bogomoqe iz ranog 17. veka. Novinar @ivan Negovanovi} je prvi izneo u javnost tezu da su crkvu sv. Stefana izgradili templari, jer postoji pretpostavka da je crkva sv. Stefana martirijum, na ~ijim temeqima je izgra|ena dana{wa crkva. - Kao prilog ovoj pretpostavci, navode se neki motivi na ikonostasu, jer su neponovqivi u svetskom slikarstvu, kao na primer prizor Vaskrsewa Hristova na drugom spratu ikonostasa, gde je Hristos prikazan kako drì a{ov u rukama, a ispred wega kle~i Marija Magdalena. Prilikom kopawa za staze oko crkve, prona|en je templarski krst, koji danas tamo stoji – kaè profesorka Sneàna Besermewi.

Srpski templari u Maloj crkvi

slavne crkve u Sremskoj Mitrovici po~etkom 21. milenijuma osnovana je prva templarska organizacija, kao udruèwe gra|ana pod nazivom Vitezovi teplari Srbije. Oni danas imaju vi{e od 200 ~lanova u Srbiji, ali ogranke svog bratstva imaju u evropskim pravoslavnim dràvama. I slavno rudni~ko selo Boqkovci, 22 kilometra od Gorweg Milanovca, krije do sada nerazja{wene templarske misterije. Vekovima postoji, tvrdi se, pouzdana veza ovog kraja sa tajnim Redom Vitezova Templara. Naime, crkva Svetog Nikole gra|ena je u ranom 18. veku na ru{evinama iskonske bogomoqe, koja je po legendi bila gra|ena u romani~kom stilu, ali be{e spaqena. Lokalni svedoci su potvrdili: u wene zidove, trotoar oko we, ugra|eni su kameni spomenici sa obli`weg grobqa. - Postoji pouzdana veza ovog kraja sa tajnim Redom vitezova templara, jer sve ~etiri strane zvonika, pod wegovim krovom i vrlo precizno stilizovani prozori, imaju oblik krsta u krugu – pri~a vajar Velibor Krsti} iz ovog kraja. Nad glavnim ulazom u crkvu je vrlo neobi~no isklesana ornamentika: levo glava ène, desno mu{ka sa osmehom, izme|u wih dva uzdignuta lava, me|u lavovima krstasti templarski ma~.

LEPA SRBIJA

^etvrtak10. 10.decembar februar 2022. ^etvrtak 2020. 13

@ENA ^UDO NAPRAVILA ROBOTE BLIZANCE:

Nastavnica odu{evqava Srbiju i region svojim inovcijama!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Nastavnica informatike i ra~unarstva iz Ivawice, Milkica Kosti} Zlati}, prva èna u Srbiji koja je napravila robota koji moè da asistira u nastavi, ponovo je odu{evila region. Kao {to je i obe}ala, robot Helga dobila je sestru bliznakiwu, pa je iz Milki~ine radionice, a sve uz pomo} |aka nastala i robot Lu. Smela inovatorka kaè da nakon {to su videli Helgu, mnogi su po~eli da cene wen rad, a podr{ka i moralna, ali i ekonomska od resornih institucija nije izostala.

“Prethodni robot izra|en je iz sopstevnog buxeta i uz puno odricawa. Ipak mnogi su razumeli i videli budu}nost u razvoju ve{ta~ke inteligencije. Dobila sam ogromnu podr{ku i to mi zaista daje elan da radim i stvaram jo{ vi{e”, rekla je Milkica. Zahvaquju}i sredstvima ministarstva za inovacije organizovala je {kolu za sve u~enike zainteresovane za nauku i tehniku i kroz radionice i veliku anga`ovanost sada je stigao i robot Lu.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

“Podse}a na Helgu, ali je ipak druga~iji. Sa wim }emo predstaviti Srbiju na me|unarodnom takmi~ewu u Zagrebu u maju. Veliku zahvalnost dugujem i Institutu za ve{ta~ku intelegenciju, kao i kabinetu ppredsednice Vlade, Ane Brnabi} od wih smo dobili izuzetnu podr{ku”, dodaje ova hrabra nastavnica. Milkica je i najboqi primer da kad se ne~emu maksimalno predate i uloìte mnogo qubavi, uspeh ne moè da izostane. Ulagala je sopstveni novac u skupu opremu, ali sve se na kraju isplatilo. Makismalno je posve}ena radu na inovacijama, ali i radu sa decom, a sve u ciqu da svojim |acima {to vi{e pribliì oblast ve{ta~ke inteligencije, koja je iz dana u dan sve mawa nepoznanicai “{pansko selo” za na{u decu. „Da bi se sve ovo ostvarilo trebalo je mnogo truda i rada, ostajalo se i po 13 sati u {koli, duè od {est meseci, da bi prven-

stveno Helga bila napravqena kako treba. Wom se upravqa na daqinu, kori{}ewem ve{ta~ke inteligencije i ve{ta~kih ~ula pomo}u Interfejsa. Pametna je onoliko koliko je mi stvaraoci napravimo. Isto je i sa wenom sestrom bliznakiwom“, kaè ova inovatorka. Smela nastavnica ve} 13 godina se bavi robotikom, a wen ciq je da za ovu oblast zainteresuje {to vi{e mali{ana. Helga je predstavqena u svim delovima Srbije gde je nai{la na odli~ne reakcije, a sada se Milkica sprema da sa svojim savremenim izumom i robotom Lu osvoji i region. „Sve {to isprogamirate u ve{ta~koj inteligenciji vi na licu mesta moète i videti. Jednostavno deca osete kako su isprogramila ili kroz programski kod uradili te funkcije, dok u obi~nom programirawu jednostavno ne moète osetiti taj va{ u~inak“, zakqu~ila je Milkica. M. T.

90 uuu DRAGAN NIKOLI] I ZORAN RADMILOVI] U PROBLEMU ZBOG JEDNOG SVE@WA KQU^EVA:

"E, sad }e da budu igre bez granica…" Legendardni glumci Zoran Radmilovi} i Dragan Nikoli} bili su dobri prijateqi. Dobro je poznata ona Nikoli}eva anegdota kada je hteo da iznenadi Radmilovi}a tokom izvo|ewa Radovana III, a ovaj se odmah dao u improviizaciju i pao u nesvest.

Jednom prilikom su se wih dvojica posle pono}i vra}ali u stan. Na soliteru nije bilo osvetqenog prozora. Pewu se uz stepenice, a Gaga krenuo da doprati drugara do samih vrata, za svaki slu~aj. Kada su stigli, Zoran izvadi veliki sve`aw kqu~eva, pogleda

ih bespomo}no i re~e Draganu: “E, sad }e da budu igre bez granica!” R. N. lll U slede}em broju: Kako je Mustafa Golubi} obe}ao kraqu Aleksandru da }e ga ubiti

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

AUSTRALIJA

Izbori na{i nasu{ni

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

U narednih godinu dana ima}emo izbore na federalnom nivou (maj 2022), i dr`avne izbore u Viktoriji (novembar 2022) i Novom Ju`nom Velsu (mart 2023). Uz du`no po{tovawe svim ostalim ~lanicama federacije bi}e ovo sasvim sigurno tri izbora koji mogu promeniti lice i nali~je Australije. Posebno }e

biti va`ni prvi naredni federalni izbori, koji se moraju odràti najkasnije do 21. maja. Bi}e to ujedno i prvi veliki test za koalicionu vladu Skota Morisona, nakon velikih poàra (2020) i vrlo kontraverzne dvogodi{we pandemijske politike. Ukoliko Morison preìvi ove izbore i ostane federalni prvi ministar i nakon maja, bi}e to siguran znak da mu Australijanci ~vrsto veruju i da podràvaju wegovu politiku. U protivnom ukoliko lider opozicije Entoni Albaneze osvoji potrebnu ve}inu, zna~i}e da je Morison mo`da ipak bio preblag u sprovo|ewu pandemijske politike. Laburisti su tokom teku}e pandemije vrlo ~esto kritikovali Morisonovu vladu da je previ{e tolerantna u sprovo|ewu nekih mera, {to se moè shvatiti samo kao znak da bi oni bili jo{ restriktivniji. Ukoliko i jedan i drugi lider ne dobije potrebnu ve}inu, bi}e to onda jo{ pouzdaniji znak da je pandemija iza nas i da Australijanci pamte sve. Posebno

bi trebalo da se gra|ani petomilionskog Melburna sete da su u nau~no neopravdanom lokdaunu proveli skoro devet dugih meseci od ukupno dvadeset. Neslavan rekord kakav nije i sigurno ne}e biti vi|en u modernoj svetskoj istoriji. Setimo se samo kako smo zbog ~etiri potvr|enih slu~ajeva korona virusa morali u strogi karantin, dok danas ni desetine hiqada novih dnevnih slu~ajeva ne predstavqa nikakav problem. Iako su se prvih godinu dana gra|ani Sidneja skoro pro{etali pandemijom, vlasti su im uterale strah u kosti ve} nakon samo par nedeqa pro{logodi{weg strogog lokdauna. Moj li~ni utisak je da su danas, iako su tri puta mawe vremena proveli u lokdaunu, gra|ani Sidneja postali daleko obazriviji kada su u pitawu restrikcije. Se}am se da u aprilu pro{le godine u ~itavom Sidneju i okolini skoro

da nisam mogao da vidim i jednog gra|anina sa maskom. Ovog januara to je potpuno drugi grad, neprepoznatqiv do te mere da mnogi qudi nose maske ~ak i na otvorenom na temperaturi od preko trideset stepeni. Sasvim logi~na posledica tromese~ne èstoke kampawe o opasnom virusu koji ubija sve ìvo i ne bira ni godi{te ni status. Setimo se samo ~uvenog poziva vlasti Novog Ju`nog Velsa sugra|anima da nikako ne razgovaraju sa kom{ijama ~ak ni preko ograde. Zato prinudna vakcinacija i nije bila mnogo diskutabilna u Sidneju. Gra|ani su jednostavno samo èleli da se {to pre spase virusa ili terora vlasti, ili mo`da i jednog i drugog. Posledwih dana Morisonu ni malo ne cvetaju ruè. Nakon politi~ke lakrdije i svetskog blama i skandala sa najboqim svetskim teniserom Novakom \okovi}em, Morisonu je znatno opao politi~ki rejting. Kriza sa testovima i enormni rast kovid slu~ajeva u decembru i

januaru sigurno je dodatno doprineo zna~ajnom gubitku poverewa gra|ana. Ipak, kulminaciju tog nezadovoqstva Morison }e verovatno osetiti tek nakon najnovijeg skandala sa tekstualnim poruka. Narodski re~eno, pravo dno dna za prvog ~oveka australijske federacije. Naime, biv{a premijerka Novog Ju`nog Velsa, Gledis Berexiklijan, je za svog strana~kog kolegu i prijateqa Morisona, u tekstualnoj poruci neimenovanom ministru napisala da je on: „jedna uàsna, uàsna osoba“! Ona je zatim u istoj poruci dodala: „da wega zanimaju samo politi~ki poeni a ne qudi“. Sve je to javno obelodaweno na nedavnom pres klubu u Kanberi. Svaki pristojan ~ovek bi nakon takve èstoke karakterne kvalifikacije od strane nekog prijateqa ili saradnika, bez obzira na funkciju koju obavqa, trebalo da stavi

prst na ~elo i da se zapita nad sobom. No, Morisonu to izgleda nimalo ne smeta, nakon {to je na samo par sekundi delovao osramo}eno, vrlo brzo se pribrao i nastavio da nesmetano obavqa svoju funkciju. Nije mu zasmetala ni kvalifikacija koju je izneo wegov najbliì saradnik i zamenik Barnabi Xojs koji je za wega u drugoj procureloj tekstualnoj poruci napisao da je: „Morison laòv i licemer“! Koliko }e sve ovo {to je re~eno od wegovih najbliìh saradnika imati uticaja na eventualni Morisonov poraz u maju, te{ko je re}i jer narod je ponekad kratke pameti. Ipak, jedno je sigurno: za posledwe tri godine probali smo skoro sve ali „izbori na{i nasu{ni“ su bili i osta}e na{a jedina nada, da kaèmo {ta mislimo o qudima koji bi trebalo da budu primer svima nama.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Sve vi{e povratnika, naro~ito mladih iz Australije, Kanade, SAD U oktobru 2021. zabeleèno je da se broj Srba u dijaspori umawio za 92.000 dràvqana u odnosu na isti period prethodne godine, a pozitivan trend povratka na{ih qudi iz inostranstva posebno je vidqiv u uzrastu mladih i visokoobrazovanih, ~iji povratak su, osim epidemije, ubrzale i dobre poslovne prilike u Srbiji. Aleksandar Jakovqevi} iz Programa za cirkularne migracije "Ta~ka povratka", osnovanog uo~i pandemije kovida 19, rekao je da se qudi najvi{e vra}aju iz Nema~ke, Austrije, [vajcarske, a beleì se trend zemaqa poput Australije, Kanade, SAD. "Tako da iz tih zemaqa u posledwe vreme imamo pove}ano interesovawe qudi koji se svakodnevno javqaju da vide kako mogu da se vrate u Srbiju", naglasio je Jakovqevi}. On je istakao da je epidemija korona virusa donela najve}e promene u oblasti migracije u zadwih deset godina. "Pandemija je ubrzala povratak u Srbiju, a osim we i poslovne prilike. Iskustvo na{ih povratnika je naj~e{}e pozitivno i oni vrlo brzo prona|u dobro zaposlewe i kvalitetan ìvot, i u mestima odakle su poreklom", naveo je Jakovqevi}. Ta~ka povratka komunicira sa vi{e hiqada mladih, putem programa direktne podr{ke, kao i sa penzionerima koji èle da se nakon zavr{etka radnog staà u inostranstvu, vrate u Srbiju.

Australija otvara granicu za strane turiste Australija }e od 21. februara u potpunosti ponovo otvoriti svoju granicu za sve vakcinisane koji imaju vizu, izjavio je australijski premijer Skot Morison. „Ako ste dvostruko vakcinisani, radujemo se {to }emo vam po`eleti dobrodo{licu u Australiju“, izjavio je Morison na konferenciji za medije u Kanberi. Ponovno otvarawe dolazi skoro dve godine nakon {to je Australija zatvorila svoju granicu za one koji nisu dr`avqani te zemqe u nastojawu da uspori {irewe virusa korona. Australija je zatvorila granicu u martu 2020. godine, ali je u decembru pro{le godine po~ela da dozvoqava kvalifikovanim migrantima, me|unarodnim studentima i „bekpekerima“ da u|u u zemqu. Relaksacija grani~nih pravila }e, kako ocewuje Rojters, biti veliki podsticaj za avio-kompanije, hotele i druge turisti~ke

kompanije, odnosno sektore koji su najvi{e pogo|eni blokadom i drugim strogim ograni~ewima. Najnovije vesti dovele su i do porasta akcija putni~kih kompanija i avio-prevoznika, pri ~emu su akcije „Kvantasa“ porasle za vi{e od pet procenata, a turoperatera „FlightCentre“ za vi{e od sedam odsto. Stroga grani~na kontrola i brza blokada pomogli su Australiji da zadrì broj zaraènih virusom korona na daleko nièm nivou od mnogih uporedivih zemaqa, ali su slu~ajevi posledwih nedeqa dostigli rekordne vrednosti podstaknuti omikron sojem koji se ubrzano {iri. Ipak, protekle nedeqe je do{lo do usporavawa broja dnevnih infekcija i bolni~kih slu~ajeva, a Australija ovih dana ima oko 23.000 novih infekcija, {to je najniì broj u ovoj godini i daleko od vrhunca od 150.000 koji je registrovan pre oko mesec dana.

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

PRI^AJ SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME! [arlot Belis me|u Avganistancima

Kad zakaè Novi Zeland, priska~u talibani „Re~eno mi je pre pet godina da ne}u mo}i da imam decu. Bila sam iznena|ena kada se to ~udo desilo”. To su re~i [arlot Belis, koje su nedavno prenele sve ve}e medijske ku}e sveta. Ova novinarka pro{le godine je prvi put dospela u ìù javnosti kad je na konferenciji za medije u Kabulu vo|i talibana postavila pitawe u vezi sa za{titom èna i dece. Ironi~no, ali tada nije mogla ni

U borbi za povratak ku}i trudna novinarka [arlot Belis je nai{la na razumevawe tamo gde se mo`da i najmawe nadala, ali i na mnoge prepreke na koje nije ra~unala da nasluti da }e upravo talibani pokazati vi{e razumevawa za wen slu~aj od wene mati~ne zemqe. Naime, ova tridesetpetogodi{wa Novozelan|anka nedavno je ponovo privukla pa`wu javnosti svojom borbom za povratak ku}i, na Novi Zeland, gde bi u martu trebalo da se porodi i na svet donese devoj~icu. [arlot Belis je radila kao dopisnik televizijske mreè Al Xazira sa sedi{tem u Dohi. Otkaz u ovoj televizijskoj ku}i dala je u novembru pro{le godine, ~im je saznala da je trudna, po{to je u Kataru nezakonito ostati u drugom stawu pre braka. Tada je ostala i bez posla i bez zdravstvenog osigurawa, pa je oti{la iz Katara. Wen partner, tako|e novinar, ali iz Belgije, koji ìvi i radi u Avganistanu posledwe dve godine, poku{ao je da joj obezbedi boravak u Belgiji. Po{to je postojala opasnost da dodatno iskomplikuje stvari jer je imala samo turisti~ku vizu, preostalo joj je jedino da se vrati u Avganistan i potraì pomo} od talibana. Tako su se ona i wen partner Xim Hajlbruk ponovo obreli u Avganistanu.

Talibani su prenebregli ~iwenicu da je trudna i neudata u jednoj {erijatskoj zemqi i ponudili za{titu woj i wenom partneru. [arlot je u me|uvremenu na sve na~ine poku{avala da organizuje povratak u domovinu. Kako bi zapo~ela proces povratka ku}i, poslala je svu dokumentaciju koju je imala kod sebe, ukupno 59 dokumenata. Da bi obezbedila sebi mesto za karantin u hotelu prilikom ulaska u zemqu, igrala je lutriju, ostaju}i budna do kasno u no} da proveri ima li dobitak, a onda ponovo poku{avala isti proces. Naàlost, weni poku{aji ostali su bezuspe{ni, a ve} je bila u poodmakloj trudno}i. Poku{ala je jo{ jednom da dobije vizu po hitnom postupku, jer uslovi u kojima su ona i wen partner ìveli u nisu bili ba{ najboqi, pogotovo kad je re~ o zdravstvenom tretmanu trudnice, ako se uzme u obzir da je zdravstveni sistem u Avganistanu gotovo pred kolapsom. Svet je tako ~uo za wenu pri~u. Pod pritiskom javnosti, vlasti Novog Zelanda odlu~ile su pre nekoliko dana da joj iza|u u susret. Garantovan joj je povratak u zemqu i obezbe|en karantin u hotelu. A ona je odlu~ila da javno istupi i poru~i vladi Novog Zelanda da bi trebalo da pomogne ènama koje se nalaze u istoj situaciji, rekav{i u intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si da wen advokat zastupa 30 èna koje se nalaze u istom poloàju, a kojima je, kao i woj, odbijen zahtev za ulazak u zemqu. Svet je doznao i da Novi Zeland u borbi protiv pandemije virusa korona primewuje drakonske restriktivne mere kako bi za{titio stanovni{tvo, naro~ito nakon posledweg talasa omikrona. Ova zemqa je odloìla liberalnije otvarawe granica, koje je ranije bilo najavqeno za kraj januara. Dok se ne otvore granice, hiqade Novozelan|ana koji su van zemqe u neizvesnosti i{~ekuju kada }e mo}i da se vrate ku}i. Karantin pri ulasku je obavezan, a zbog ograni~enih kapaciteta primewuje se sistem izvla~ewa lutrije, pa ko ima dovoqno sre}e – do}i }e pre ostalih. Mnogi od wih s nevericom se pitaju da li je ovo dobar odgovor na izazov pandemije i da li su Novozelan|ani van zemqe nepravedno tretirani kao potencijalna opasnost za javno zdravqe sunarodnika koji se nalaze u domovini. Jelica Bjelovi} Bujas, "Politika"

Nau~ili smo da je zdravqe najva`nije, ali i da je za zdravqe najblagotvorniji neobavezan razgovor, topao zagrqaj ili makar stisak ruke. Kada je u subotu po~eo upis u Srpsku {kolu Vuk Karaxi} St Albans de~iji smeh i graja preplavili su {kolsko dvori{te i ispunili na{a srca toplinom jer smo se u`eleli takvih prizora tokom protekle dve godine. [kola radi u tri kampusa, u Grinzborou, Xilongu i St Albansu. Tim qubaznih i nasmejanih nastavnica ve} tradicio-

Uro{

Katarina

Ana i Mona nalno do~ekuje u~enike kojima }e i ove {kolske godine prenositi svoje znawe i brinuti da se deca ose}aju bezbedno i sigurno u na{oj {koli. U Grinzborou i Xilongu za uspe{nu {kolsku godinu sa u~enicima su se pomolili otac êdomir i otac Petar. Otac Boro je uputio svoje pozdrave i molitve u~enicima i porodicama u St Albansu gde }e ih posetiti ve} u martu. Ako se jo{ uvek pitate za{to je na{a {kola posebna, otkri}emo vam nekoliko tajni. U na{oj {koli se deca upoznaju i druè, a neka od tih drugarstava traju ~itav ìvot i prerastaju u kumstva, a ra|aju se i qubavi. U~enici na{e {kole ostvaruju odli~ne rezultate na zavr{nom ispitu u dvanaestom razredu {to im omogu}ava upis èqenog fakulteta. U~ewe jezika pomaè deci u razvijawu mnogih ve{tina: boqe snalaèwe u prostoru, brè razmi{qawe, lak{e u~ewe, govorne ve{tine i ve{tine neophodne za dobro snalaèwe u dru{tvu. Sve ovo zajedno uti~e na ja~awe samopouzdawa i kvalitetan ìvot. Osim toga, Srbija je na{a domovina ili domovina na{ih roditeqa, baka i deka. To je jedna prelepa mala dràva u srcu Balkana koja je izrodila mnoge velikane kao {to su Sveti Sava, Vuk Karaxi}, Nikola Tesla, Pupin, Novak \okovi}, Mileva Mari}, Nikola Joki} i Desanka Maksimovi}. Ima ih mnogo vi{e i o svima wima }e u~enici na{e {kole u~iti kroz muziku, filmove, ~itawe ili izradu projekata. Oni }e kroz u~ewe srpskog jezika nau~iti da govore, ~itaju i pi{u, otkri}e bajkoviti svet srpske kwièvnosti, peva}e pesme uz koje odrastaju wihovi vr{waci i sunarodnici ne samo u Srbiji, ve} {irom sveta. Ako imaju interesovawe da nau~e ne{to {to nije u planu i programu, dovoqno je da izraze svoju èqu i bi}e im ispuwena.

Nata{a

Deco, velika i mala, vi koji pri~ate srpski i vi koji `elite da ga nau~ite, pozivamo vas da nam se pridru`ite u igri, u~ewu i o~uvawu srpskog jezika i kulture. Tatjana Georgievska

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 10. decembar februar 2022.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Borba za sl

SENATORKA KRISTINA KENELI POSETILA KABRAMATU

Laburisti poklawaju veliku pa`wu stanovnicima Zapadnog Sidneja Proteklog vikenda Kristina Keneli, ~elnica laburisti~ke stranke, senatorka u federalnom parlamentu Australije i ministarka za imigraciju u senci, sa svojim bliskim saradnicima i volonterima, u~inila je radnu posetu Kabramati, u izbornoj jedinici Fauler jednoj od ve}ih u jugozapadnom Sidneju, kako bi se izbliza upoznala sa svakodnevnim problemima kojima se suo~avaju ovda{wi gra|ani. Ona je provela vi{e ~asova na ulicama Kabramate u razgovoru sa obi~nim gra|anima o temama kao {to su plate, poskupqewa na svim nivoima, standard ìvota, neispuwena obe}ana data od vladaju}e koalicije, itd. Tako|e, senatorka Keneli je govorila o planovima laburisti~ke partije i projektima za poboq{awe ìvotnih uslova gra|ana Zapadnog Sidneja, vi{e mogu}nosti za one koji napu{taju {kolu, radnike koji èle da se prekvalifikuju ili usavr{avaju, efikasniji javni transport, boqim uslovima u {kolama, zdravstvenim ustanovama, itd. - Qudi u jugozapadnom i zapadnom Sidneju zasluùju boqu budu}nost, boqi ìvot za radne porodice, sigurna radna mesta, sigurnost na ulicama i javnim mestima, kao i puno toga. Iz razgovora sa lokalnim stanovni{tvom jasno je da se ve}ina qudi u okrugu Fauler ose}a umorno od osmogodi{we vlasti sada{we vlade i neispuwenih datih obe}awa, rekla je senatorka. Ona se zahvalila grupi wenih volontera iz redova Laburista koji su bili na ulicama Kabramate, kao i trudu prethodnog dana kada su obavili na stotine telefonskih razgovora i poziva u domove stanovnika okruga Fauler,

kako bi saznali vi{e o pitawima koja ih se ti~u sada na po~etku 2022. godine. Sli~ni radni sastanci bi}e i u drugim predgra|ima Zapadnog Sidneja. Bila je to idealna prilika Laburista da u direktnom kon-

taktu sa gra|anima ~uju wihova mi{qewa, `eqe, ideje, o~ekivawa. Me|u sagovornicima sentorke bilo je i ~lanova srpske zajednice. Tekst i foto: Joca Gajeskov

Milan Maksimovi} je poznat u Australiji i srpskoj zajednici po svom humanitarnom radu. Prvenstveno pomaè prognanim hri{}anima, ali je pruào pomo} i `rtvama poàra, penzionerima i `rtvama korona virusa. Milan je 2021. dobio medaqu gra|anina godine za svoj humanitarni rad u na{oj i {iroj australijskoj zajednici. Razgovarali smo sa Milanom o sada{woj situaciji i planovima oko osnivawa politi~ke stranke. n Kako i zbog ~ega ste do{li na ideju da osnujete stranku? - U ova te{ka vremena mnoge porodice su ostale bez posla i kroz moj humanirarni rad sam uvideo da velike partije i profesionalni politi~ari samo predstavqaju interese velikih kompanija. Mnogi qudi iz raznih zajednica, ukqu~uju}i advokate, pitali su me {ta da radimo u ovoj situaciji kad nam se oduzimaju osnovna prava da odlu~imo za na{e zdravqe i za posao. Pritisak na porodicu i na na{u decu se pove}ava svaki dan. Indirektno se koriste kompanije i {kole koje uvode obavezno vakcinisawe sa vi{e doza, koje oduzima mnogim qudima pravo na rad i {kolovawe i pove}ava rizik od medecinskih nuspojava. Nikad do sada nije zapam}en ve}i pritisak na na{u porodicu i na{u decu, zato sam odlu~io da osnujem stranku Poziv na Slobodu (“Call to Freedom Party”) ili skra}eno “Freedom Party”. Da na{a deca koja su na{a budu}nost budu za{ti}ena od ovog velikog zla - rekao nam je Milan Maksimovi}.

n Koje }e biti glavne ideje u programu Va{e partije? - Glavni program na{e partije je za{tita i sprovo|ewe australijskog ustava koji nam garantuje ravnopravnost i qudke slobode ali se ukida na nivoima dràva kao {to su Viktorija i NJV. Mi se zalaèmo za dono{ewe Zakona za Qudska prava na dràvnom i federalnom nivou. Zanimqivo je da je Australija potpisala oko 200 raznih poveqa za qudska prava sa raznim dràvama ali ih nije implementirala (na osnovu objave Univerziteta NJV). Mi se zalaèmo za pravo govora i objave informacija bez straha od progowewa. Svedoci smo da sve vi{e raznih platformi od novina, TV, radija, Fejsbuka, su kontrolisani od strane velikih kompanija i na{ glas se sve vi{e gubi. Za za{titu dece i porodica od obaveznih vakcina ili drugih testiranih i netestiranih medikamenata koji spre~avaju na{u decu da idu slobodno u {kolu i otimaju roditeqima hleb iz ruku. Ovo nas sve vi{e podse}a na vremena fa{izma gde je samo jedna grupa qudi odlu~ivala. Mi jo{ ìvimo u demokratiji i zadwi je ~as da se ukqu~imo i da se zajedno borimo za na{u decu. Na{a platforma se zalaè da svaki gra|anin uvek i u svako doba ima pristup zdravstvenoj za{titi kroz MEDICARE bez obzira da li je vakcinisan ili ne. Bolesnima se uvek mora pruìti pomo} bez obzira na bilo koje okolnosti. Ostalo su sve malodu{ne ucene. Sramota je {ta neki politi~ari danas pri~aju i prete nama i na{oj deci. Zalaè-

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak 10. 10.decembar februar 2022.

lobodu, qudska prava i decu

Milan sa porodicom

Milan sa suprugom i eпископom аустралијско-новозеландскиm Силуанom

Milan sa gradona~elnikom i zamenicom Ferfilda mo se za potpunu slobodu veroispovesti, da su crkve uvek otovorene. Ba{ u doba krize i pandemije crkve treba da budu otvorene. Kada qudi gube poslove ili kada smo zabrinuti i upla{eni onda najvi{e treba da idemo u crkvu da na|emo utehu i snagu. Samo |avolu smeta {to su crkve otvorene. I za vreme Turaka i fa{izma crkve su nam uvek davale najve}u snagu. Mi se zalaèmo da crkve uvek budu otvorene - kaè Milan n Po ~emu se program Va{e partije razlikuje od drugih? - Mi se razlikujemo od svih velikih i malih partija prvo po tome {to }e svi na{i kandidati da budu qudi iz zajednice koji se bore za humanirnu pomo} qudima. Mi smo protiv profesionalnih politi~ara koji nikad nisu imali pravi posao nego po 20-30 godina sede u parlamentu daleko od naroda. Na{i kandidati }e biti iz naroda i za narod. Porodi~ni qudi za porodice. Svi na{i kandidati }e morati da urade test sa decom i da se uradi provera wihovog rada u zajednici. Mi smo jedna od malobrojnih stranaka koja se bori protiv pedofila i u na{em programu traìmo da svaki roditeq moè da potraì u bilo kojoj policijskoj stanici registraciju svih pedofila i seksualnih kriminalaca koji ìve oko {kole koju wihova deca poha|aju. Sve ostale male i velike partije ovo izbegavaju. I mi smo jedinstvena stranka koja se bori da na{i kandidati mogu najvi{e da budu u parlementu 3 perioda kako bi dali drugim ~lanovima {ansu zbog prevencije od korupcije.

Svedoci smo da su ~ak i premijeri koji su preko 20-30 godina u parlamentu osumwi~eni za korupciju preko 100 miliona dolara. Svi treba da dobijemo {ansu da sluìmo u parlamentima. Na{i kandidati su prvenstveno porodi~ne osobe koje iako nisu izabrane, ve} rade za dobrobit na{e zajednice. Jedna od wih je g-|a Gordana Melanovi}. Gordana nam je mnogo pomogla u kampawi za podr{ku na{em dragom Novaku \okovi}u. Majke su najja~i borci i zato nam je mnogo drago da }e Gordana da bude jedan od kandidata. Par re~i o Gordani Melanovi} n Gospo|o Melanovi}, kaìte nam najpre par re~i o sebi. Odakle ste poreklom, kada ste do{li u Australiju i gde ìvite? - Poreklom sam iz jednog prelepog sela u brdima Sladaje kod Despotovca u centralnoj Srbji. Ne se}am se mnogo detiwstva pred dolazak u ovu, nekad be{e divnu, zemqu jer su roditeqi odlu~ili da otputuju u daleku Australiju 1975. kada sam imala samo 2 godine. Nedugo posle toga moja majka Boìca je ostala sama sa nas tri k}eri, ja sam bila najstarija. Imala sam 9 godina a sestre 7 i 1 godinu. Moja snaga u ìvotu poti~e od ove jake i pozitivne ène. Lepo je to vreme bilo. Se}am se kakvu smo slobodu imali. Mama, iako samohrana majka, imala je mnogo mogu}nosti. Mogla je da radi i tri posla ako je to htela, bez prepreka i bez ikakvih prinuda. Detiwstvo je bilo bezbri`no. Divno je se}ati se toga.

Milan sa porodicom i wegovim volonterima Trenutno ìvim u Kasuli sa decom i zaposlena sam u ovde najve}oj agenciji za nekretnine - rekla nam je g. Gordana Melanovi}. n Za{to ste odlu~ili da budete ~lan politi~ke stranke “Freedom Party”? - U vreme mog odrastawa verovali smo vladi kad je obe}avala da }e se brinuti o nama i na{oj lepoj i slobodnoj zemqi. Niko ne bi ni pomislio da nam se ovakva vremena pribliàvaju. Da }e nas virus, mandati, dràvna prisila, velika tehnolo{ka i medijska cenzura ikada sna}i. Ono {to najvi{e izvla~i borca iz mene je ~iwenica da nas èle zastra{iti i prisiliti decu na ovaj medicinski postupak ~ak i bez pristanka roditeqa. Zastra{uju}e je da su qudi po~eli da gledaju na slobodu

Гордана Мелановић

izbora kao sebi~nost. Ako postoji rizik mora postojati izbor. Osniva~ stranke Milan Maksimovi} i ja èlimo pomo}i vra}awu na{ih temeqnih prava unutar sistema. Ako me pitate za najve}i razlog zbog kojeg sam se pridruìla Slobodarskoj Stranci Australije to je mogu}nost da pomognem na{oj deci, unu~adi i budu}im generacijama da imaju slobodu kao {to sam je i ja nekada imala. Ako se ne borimo za wih sada i ne nau~imo ih {ta su to prave vrednosti, oni ne}e znati kako i za {ta da se bore. Isti~e nam vreme kao roditeqima da za{titimo svoju decu. n Za koju politi~ku platformu i za koje vrednosti se borite? - Kao majka najvi{e se zalaèm

za za{titu dece i porodice. Podràvam platformu “Freedom Party” koja se zalaè za obustavu svih restrikcija kao {to je to ve} ura|eno u Engleskoj, Finskoj i Danskoj. Tako|e se zalaèm za slobodu izbora vakcinisawa za decu i odrasle i protiv obaveznog vakcinisawa ili bilo koje medicinske procedure bez informisane odluke. n Na kojim izborima i za koje parlamentalno sedi{te se kandidujete? - Uskoro |e da bude “by election” u oblasti gde ìvim i radim i koja se zove Holsworthy i obuhvata Bangor, Barden Ridge, Casula, Chipping Norton, Cross Roads, Hammondville, Holsworthy, Liverpool, Liverpool Military Area, Lucas Heights, Lurnea, Moorebank, Pleasure Point, Prestons, Sandy Point, Voyager Point i Wattle Grove. U ovoj oblasti tako|e ìvi dosta srpskog naroda tako da se nadam dobrim rezultatima - kaè Gordana. n Kako moèmo da vas podrìmo? - Hvala {to ste mi dali prostor i vreme da podelim sa vama deo moje pri~e, mojih uverewa i na{e strana~ke politike i vrednosti. [irewe pozitivne energije i borba za uspostavqawe pravih vrednosti najve}a je pomo} za slobodnu budu}nost nas i na{e dece. Moète da nazovete kancelariju na{e partije na 02 8090 9393, da se u~lanite u na{u partiju ili da budete volonteri, da nam pomognete za izbore. Hvala vam mnogo na va{oj podr{ci - rekla nam je Gordana za kraj. S. G.

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

ZAJEDNICA

Ko je poznati australijski Srbin koji proziva pa brani Novaka? Australijski novinar srpskog porekla, Karl Stefanovi}, na{ao se u centru je pa`we nakon intervjua sa Kregom Tajlijem, direktorom Australijan opena. Tajli je proglasio ovogodi{wi Australijan open najboqim sportskim doga|ajem u istoriji tenisa, iako se sa dobar deo javnosti sa time ne sla`e. Publika u Melburnu je svoje mi{qewe o prvom ~oveku Tenis Australija pokazala i kada se on pojavio na terenu “Rod Lejver

arene“ kada ga je glasno izvi`dala. Pre svega mu je zamereno na haosu koji je nastao oko Novaka \okovi}a, kome nije dozvoqeno da brani titulu na prvom grend slemu godine, a kasnije je na tribinama bilo ~ak i zabraweno javno iskazivawe podr{ke srpskom teniseru. Australijski redari su sa tribina proterivali ~ak i qude koji su imali poruke “gde je [uai Peng“, kineska teniserka oko koje se nedavno podigla velika pra{ina kada je doslovno nestala sa lica zemqe. Uz Novaka \okovi}a, naknadno je deportovana i ^ehiwa Renata Vora~ova, a kako su kovid mere bile previ{e labave i te-

stirawa igra~a nije bilo, na {ta su se `alili i mnogi teniseri a pre svih Bernard Tomi}, na turniru su nastupali i neki korona pozitivni igra~i Dakle, mnogo je kontroverzi po kojima }e se turnir pamtiti, ali je Tajliju “sve bilo idealno“. Nije se protivio Karl Stefanovi} tim re~ima, ali je zatim Tajlija upitao "{ta mu zna~i zagrqaj Rafe Nadala" uz sumirawe svih afirmativnih utisaka o turniru.

Ina~e, Karl Stefanovi} je ro|en 1974. godine. Danas je jedan od najprepoznatqivijih TV lica u Australiji, a prema navodima stranih medija, otac mu je srpsko-nema~kog porekla. Prema davno objavqenim tekstovima u tamo{wim medijima, Stefanovi}ev deda je bio Srbin kojeg su Nemci tokom Drugog svetskog rata dr`ali zatvorenog. Wegova baka, Elizabet Henc, navodno je bila lokalna devojka koja je krijum~arila hranu zatvorenicima. Nakon zavr{etka rata, wih dvoje su uvideli da ne mogu da nastave `ivot ni u jednoj domovini, pa su odlu~ili da emigriraju u Australiju. Karl, me|utim, ne isti~e

~esto svoje srpsko poreklo. Wegov ro|eni brat, Piter Stefanovi}, tako|e je novinar, i on je pre nekoliko godina pokrenuo „polemiku“ o tome kako se wihovo prezime uop{te izgovara. - Ja imam jugoslovensko, nema~ko i britansko poreklo, nosim prezime Stefanovi}. Nazivali su me 'Indijancem' u {koli, ali sam ponosan na svoje poreklo - napisao je Karl u avgustu pro{le godine. Stefanovi} je studirao novinarstvo i diplomirao 1994. godine, ubrzo je po~eo da radi kao reporter za australijsku „WIN“ televiziju. Me|utim, wegova karijera je krenula uzlaznom putawom pri prelasku na „Nine Network“. Stefanovi}eve reportaè o poàrima 2001. i 2003. godine donele su mu priznawa i on je ubrzo postao voditeq jutarweg programa "Today“ na istoj televiziji. Karakteristi~an je po svom kristalno belom osmehu i „napadima smeha“ koje ima u programu uìvo. Wegov najpoznatiji intervju jeste onaj sa Dalaj Lamom, u kome je odlu~io da duhovnom vo|i ispri~a vic. Karl je novinske naslove punio i 2014. godine kada su svi svetski mediji preneli vest da je popularni voditeq nosio isto odelo godinu dana. Naime, on je odlu~io da izvede mali eksperiment. Videv{i kolikom pritisku je izloèna wegova koleginica sa kojom je vodio "Today“ emisiju, voditeq je, kako je rekao, shvatio da postoje dupli standardi kada su u pitawu modna o~ekivawa od mu{kih i ènskih televizijskih lica. Lisa Vilkinson je ~esto bila izloèna kritikama zbog odevnih kombinacija koje je nosila tokom emisije, dok je Karl bio po{te|en modnih saveta. Zbog toga je odlu~io da sprovede "eksperiment seksizma“, kako ga je sam nazvao, nose}i isto odelo 365 dana.

DEVETNAESTOGODI[WI POMEN

Milica ]ur~i} Ro|ena 15. juna 1961. preminula 12. februara 2003. Draga na{a Milice, ima 19 godina od kad si nas napustila. Svaki dan si u na{im mislima. Puno nam nedostaje{. Tvoja mama Persida, otac Milo{, Miki, }erka Violeta, unuk Oska, }erka Malina, unuk Xulijan, sestra Milena, zet Tony, Natalija, Danijel, Alana, Milica, brat Milan, Jasmina, Zajn, Luka, Maja, i svi drugi koji te vole.

Ni u jednom momentu niko od kriti~ara ili obi~nih gledaoca nije primetio da se Stefanovi} nije presvukao i to je bio na~in da doka`e da postoji ozbiqna razlika izme|u na~ina na koji se tretiraju mu{ki i `enski voditeqi. Pro{le godine, kada je po~elo ve} sredinom septembra da se spekuli{e o Australijan openu, Karl je podgrevao negativnu atmosferu protiv Novaka. Gostovao mu je Nik Kirjos

ukqu~ewem, bilo je provokativnih upadica. - Mo`da da dozvolimo svima da do|u Nik, osim Novaku - rekao je Karl Stefanovi} tada. Nakon toga je wegova koleginica reagovala za~u|eno, Stefanovi} je prasnuo u smeh, kao i Kirjos, koji je imao, za wegove standarde, korektan odgovor o Novaku. - Svi znamo da ga ne volim, ali on donosi neku publiku ovde - rekao je Kirjos, {to je izazvalo odu{evqewe voditeqa.

CRVENA ZVEZDA IMA IMEWAKA U AUSTRALIJI:

Pert `eli da bude poznat kao i Beograd, da ima svetski brend!

I Australija ima svoj fudbalski klub Crvena zvezda! U gradu Pertu osnovan je kolektiv pod imenom "FC Red Star". Fuzijom dva tima ECU Jondalup i Nortern Redbeksi stvorena je australijska Crvena zvezda, koja }e imati mu{ku, ali i ènsku selekciju. Australijski mediji odmah su pomenuli srpsku Crvenu zvezdu, kao najve}i i najtrofejniji klub tog imena. Sam grb nove Crvene zvezde iz Perta je spoj grbova Crvene zvezde iz Beograda i Milana iz Italije. âk vi{e vu~e na stranu italijanskog kluba zbog oblika grba i crno-crvenih boja. Sajmon Hiks, generalni menaxer Red Stara, je objasnio da klub nema veze sa imewakom iz Srbije, ali ni komunizmom: - Hteli smo da ime bude zvu~no i druga~ije, da odaje utisak. Nekome }e se dopasti, nekome ne. Na{a ideja je bila da se pri~a o nama, a ono {to nas veè jeste crvena boja.

PUTOPIS Kada je pre neko jutro u meteorolo{koj stanici u Karajuki}a Bunarima, najhladnijem selu u Srbiji, izmereno minus 31,1 stepen, na planini Giqevi, desetak kilometara daqe, u borovim {umarcima oko sela, drvo je pucalo od mraza. Me{tani sela koja se naslawaju na Giqevu opisuju da je zvuk koji se s planine redovno ~uje za ovako ledenih no}i jak, se~e planinu, rezak, da podse}a na pucaw iz pu{ke ili kao kad se cepa led na jezeru. - Bezbroj puta sam ~uo taj zvuk! Prolomi se planinom, onda nastupi ti{ina, pa ponovo... I on zna~i da, bukvalno, u planini drvo puca od mraza, cepaju se stabla napola, da je strahovito hladno, da se treba sklawati, traìti zaklon {to pre. Tada ni vukovi ne izlaze na prtinu nego se sklawu, traè gde }e da se saviju, da do~ekaju zoru - pri~a Radoje Ku~ iz sela Doli}e, desetak kilometara od Karajuki}a Bunara. IDE I DO MINUS 40 STEPENI Kada na Pe{teru, obi~no krajem januara, temperatura padne na minus 30 ili ~ak minus 40 stepeni, a i to se de{avalo, onda je me{tanima glavna briga za stoku. - Ustanem tokom no}i po nekoliko puta da obi|em stoku, poranim ujutru, prvo u {talu, a tek onda loìm vatru u ku}i. Kad je ovako hladno, veruj, vi{e ra~una vodimo o stoci nego o nama, gledamo da je {tala u{u{kana, da je stoka sita, da im je suvo gde leè... Da je te{ko, te{ko je, ali ne kukamo, nego se borimo, navikli smo - kaè Ku~. Kad nai|u ledeni dani, a najvi{a dnevna temperatura ostane ne ispod nule, nego na minus 15 ili minus 20 stepeni, u Karajuki}a Bunarima, Uglu, Doli}ima, okolnim selima sve do Crvskog ili Draèvi}a na drugoj strani, me{tani su po ceo dan uglavnom u ku}i, napoqe ide samo ko mora, da nahrani stoku, da o~isti prtinu, da donese drva u ku}u. @ivot, me|utim, ne stane, pre|e se i do kom{iluka, i do susednog sela, dan a i no} ovde pro|u u druèwu, razgovorima... Okupe se me{tani i u ~uvenoj kafani „Dva jarana“ kod Blagoja Ku~a u centru Karajuki}a Bunara pa se tamo, uz vrelu furunu, pri~a o starim danima kada su snegovi i smetovi okolo po poqima bili duplo ve}i. - Vatra se u ku}i loì po ceo dan i no}, ali ni to ponekad nije dovoqno, nego se okupimo oko {poreta, koji se usija od loèwa. Ako zatreba da se upali motor na kolima - a ovde su uglavnom „lade nive“, one su se pokazale najboqe za ove uslove - sastavqamo vi{e akumulatora koje drìmo u ku}i kraj {poreta. Jo{ gore je kad se desi da danima temperatura ne prelazi minus 15 ili 20 stepeni, kao {to je bilo ne tako davno, oko Boì}a 2017. godine - pri~a Radoje Ku~. Ono {to u Karajuki}a Bunarima, selu na 30 kilometara ju`no od Sjenice, posebno pamte jeste da je krajem januara 2006. godine ovde u meteorolo{koj stanici u selu izmereno minus 39,6 stepeni. Pamti se i pri~a nekih od me{tana da su tada na termometrima ispred ku}a izmerili neverovatnih minus 41 stepen, {to je najnià ikada izmerena temperatura u Srbiji. SNEGOVI IZ PRO[LOG VEKA Mada, kaù u selu, ovi sada{wi snegovi, smetovi i mrazevi ne mogu se ni porediti sa onim {to je bilo pre 60, 80 ili 100 godina. Husnija Hasi}, tada 70-godi{wak, pri~ao mi je pre dvadesetak godina u selu o zimama kada je na Giqevi bio toliki sneg da su napred pu{tali volove da naprave prtinu, da probiju smetove, pa me{tani za wima i{li ka Sjenici. - Trebalo je sve to izdràti, a opet, izdràlo se. Neki drugi qudi mo`da i ne bi, mi ovde nekako smo druga~iji, prekaqeni, navikli na surove uslove ìvota - kaù u Karajuki}a Bunarima. - Danas je bio pazarni dan, pada sneg, duva vetar, prava me}ava, u pojedinim trenucima ne vidi se desetak metara, zapu{ilo kao {to ovde samo u februaru zna, a opet narod do{ao do centra sela, mawe zbog neke preke potrebe, ovde se qudi za zimu namire jo{ u oktobru, vi{e da se vide, ispri~aju - dodaje Radoje Ku~. Idealno vreme za ekstremno nisku tem-

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

KARAJUKI]A BUNARI

Ovako se `ivi u najhladnijem srpskom selu na minus 31, a ni vukovi ne izlaze napoqe!

peraturu u Karajuki}a Bunarima jeste kada iz Sibira u ove krajeve stigne ledeni talas, kada je no} vedra i tiha, tlo pod snegom, pa se hladan vazduh sa okolnih planina, sa Giqeve, @ilindara i Krsta~a spusti u kotlinu, gde se stvaraju tzv. jezera hladnog vazduha. Ovde dolazak prole}nih meseci ne zna~i i da je kraj ledenih dana. Tako je 1.

marta 2018. godine u Sjenici izmereno minus 23 stepena, a Fadil Mahmutovi} iz Meteorolo{ke stanice u Sjenici pomiwe da je minus 23 na Pe{teru bilo i 1. marta 1965. godine. - U junu 1987. godine na Pe{teru je, kao i u ~itavom ovom kraju, za no} palo 15 centimetara snega, a jul je jedini mesec u godini u kom na Pe{teru nisu zabele`ene sne`ne

padavine. Apsolutni rekord za april u ovom delu Srbije je minus 13 stepeni - stoji u podacima Meteorolo{ke stanice u Sjenici. Jo{ po ne~emu pe{terski kraj podse}a na daleke ruske, hladne predele. Desetine Pe{teraca doìvele su 100 i vi{e godina, Veran Ku~ iz Boqara na Pe{teru, na 15 kilometara od Karajuki}a Bunara, umro je nedavno u 104. godini, Dragana Martinovi} iz Jerebica kod Tutina preminula je 1996. godine u 121. godini. ZDRAVA HRANA, ZDRAVI QUDI - I toliki mrazevi verovatno su jedan od uslova za dug i zdrav ìvot. Mi ra~unamo da minus 30 ili minus 40 stepeni ne mogu da preìve ti virusi, bakterije, ledeni dani o~iste vazduh, nema zaga|ewa, zato ovde qudi i ìve tako dugo. Drugo, i hrana je veoma va`na, retko mi ovde jedemo one kupovne proizvode u kojima je ko zna {ta, ovde qudi ìve od ov~ijeg sira, kajmaka, od ov~ije steqe, pr{ute, sve jaka a zdrava hrana - kaè Radoje Ku~. Pre neku godinu, na putu od Krajuki}a Bunara ka Uglu, na jutarwoj ci~i, a na ekranu u kolima pisalo je da je napoqu minus 30 stepeni, sreo sam malog Semira, 12-godi{waka iz Ugla, iz ~uvene familije Huki}a. Po neverovatnoj hladno}i jahao je kowa, protutwao je ka {koli, pa sam jedva uspeo na tren da ga zaustavim. - Otoplilo jutros! Ju~e je bio mraz, jutros jedva minus 30 - {eretski je progovorio s le|a dorata, sav umotan u debeli vuneni {al, a onda nestao u oblaku sne`ne pra{ine dok se okolo bukvalno sve ledilo. Surovi vremenski uslovi bude ovde kod qudi nevi|enu humanost. Ovde, u Karajuki}a Bunarima, u Uglu, Doli}ima, Boqarima, nije nikakvo ~udo da se putniku namerniku, prolazniku ponudi ru~ak, konak, da se ugreje, pojede ne{to pre nego {to nastavi put... Radoje Ku~, koji decenijama radi kao po{tar na ovom delu visoravni, i daqe qudima po selima redovno nosi lekove, bra{no, so, {e}er, i to u „ladi nivi“, ranije i na ruskim motornim sankama marke „buran“ kada snega napada toliko da putevima okolo ne moè ni „niva“ da pro|e. Z. [.

SRBI U SVETU

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

Enciklopedija srpske dijaspore u centralnoj Evropi Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima u Evropi, iza{la je iz {tampe u izdawu "Slu`benog glasnika", Beograd. U kwizi na 450 strana autor, dr Marko Lopu{ina, pisac 16 kwiga o Srbima u rasejawu, smestio je aktiviste srpske dijaspore Starog kontinenta i srpske institucije u evropskim dràvama. Ovo je druga u seriji Enciklopedija srpske dijaspore, koja ima za ciq da neguje kulturu se}awa na na{ narod u rasejawu. Prvi tom Enciklopedije je bio o Srbima u prekomorskim zemqama. Ovaj drugi je o evropskim Srbima, a tre}i, posledwi tom Enciklopedije srpske dijaspore }e biti o srpskom narodu u balkanskim dràvama. Lopu{ina ve} je po~eo da pi{e posledwi tom o srpskom narodu u Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Gr~koj, Turskoj, Albaniji, Kipru i Sloveniji. Dr Marko Lopu{ina u Enciklopediji o evropskim Srbima pi{e da su, kako tvrdi kijevski istori~ar E. V. [i{kin, pravi preci Srba ìveli na ukrajinskoj zemqi u ranom sredwem veku. I to u zemqi Bojkiji, koja se nalazi na zapadu Ukrajine. U petom i {estom veku Stari Sloveni su potisnuti od isto~nih osvaja~a, prvo naselili podru~je izme|u Odre i Labe, zatim ê{ku, Moravsku, veliki deo dana{we Austrije, Panoniju i Balkansko poluostrvo. Istori~ari na tim evropskim prostorima prepoznaju Srbe Bojki, pa Raci, Kavkaske Srbe, Luì~ke Srbe i Srbe na Balkanskom poluostrvu. "Na prostoru dana{we Srbije i Balkana na{ narod se pomiwe 822. godine. Kada se to~ak istorije okrenuo, Srbi su po~eli da se vra}aju u prastari zavi~aj, na sever Evrope. Istori~ari beleè od Kosovskog boja 1389. godine osam velikih seoba Srba. Najvi{e je upam}ena seoba 60.000 Srba u Ugarsku, koju je vodio patrijarh Arsenije Tre}i ârnojevi} u leto 1690. godine. Ova ~etvrta seoba je trajala ~etrdesetak dana, a Srbi su naselili Ma|arsku, Austriju, Hrvatsku, Rumuniju, Sloveniju i do{li do ê{ke. U Rusiju i Ukrajinu formirali su dva grada-dràve: Novu Serbiju i Slavjano-Serbiju. Srbi koji su u ovom talasu preplavili

Evropu udarili su temeqe srpske zajednice, koja je u narednom periodu neprestano rasla", tvrdi dr Marko Lopu{ina. U Austrougarskom carstvu ìvelo je milion Srba. Tokom Prvog svetskog rata wih 100.000 je dezertiralo i prebeglo u Carsku Rusiju. Me|u ovim Srbima bilo je pripadnika na{eg naroda iz Bosne, Dalmacije i Crne Gore. Tako je carska Rusija opet postala veliko srpsko ote~estvo. U Velikom ratu su Srbi kao rawenici i izbeglice boravili i potom ìveli u Gr~koj, Italiji i Francuskoj. Drugi svetski rat je opet pokrenuo Srbe u seobe. Prvo su kao pripadnici Jugoslovenske kraqevske vojske zarobqeni i sme{tani u logorima {irom Nema~ke, Austrije, Ma|arske, Poqske, Skandinavije i Italije, a potom su kao antikomunisti beè}i od Titove Jugoslavije, iz oslobo|enih logora naseqavali i Veliku Britaniju, Francusku, [paniju, zemqe Beneluksa. "Tamo gde su Srbi kao iseqenici pustili korene i tamo gde je SFRJ potpisala ugovor o izvozu radne snage krenuo je sedmi talas na{ih qudi. Zemqa Starog kontinenta od {ezdesetih godina pro{log veka naseqavaju radnici na privremenom radu, koji su u me|uvremenu do 21. veka izrasli u prave evropske iseqenike. Samo u Nema~koj ima pola miliona na{ih qudi. Posle radnika u dràve EU su se iseqavali intelektualci, stru~waci, sportisti, umetnici i studenti. Na Starom kontinentu ima nas u 35 dràva

oko milion. Svojom pame}u i radom iseqeni Srbi su osvojili vrhove evropske privrede, umetnosti, kulture i sporta", tvrdi dr Lopu{ina. Podse}a nas da su na{i radnici na privremenom radu u Nema~koj izgradili ovu zemqu i uloìli rad vredan 60 milijardi evra. Izgra|ena je i Skandinavija naporom vrednim 30 milijardi evra. Posledwih decenija zemqe EU postale su stanica seoba radnika, stru~waka, studenata. Samo u Rusiji ima 80.000 na{ih radnika, gra|evinara, ali i studenata. "Najve}a koncentracija Srba iz svih otaxbinskih zemaqa i matice Srbije jeste u Austriji. Ima nas oko 300.000. Be~ je sa 189.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore. U wemu su se {kolovali i radili srpski intelektualci, pa je Be~ i centar srpske kulture. Vuk Karaxi} Stefanovi} je tipi~an primer Srbina koji je pola veka ìveo i radio u Evropi, ali se vratio u Srbiju", isti~e dr Marko Lopu{ina. Nagla{ava da Srbi samo u Ma|arskoj, ê{koj, Slova~koj i Rumuniji imaju status nacionalne mawine, a da u ostalim evropskim dràvama imaju status etni~ke grupe, {to oteàva wihov politi~ki poloàj. Ipak, i pored toga Srbi dominiraju u evropskoj dijaspori, jer imaju oko 100.000 toponima sa srpski imenima, stotinu svojih dilomatskih predstavni{tava i hramova SPC, oko hiqadu uglednih li~nosti. Me|u kojima su odrednicama u Enciklopediji obra|eni, na primer, Dejan Ili} iz Nema~ke, Mirko Latinovi} iz Rusije, Zoran Kalabi} iz Austrije, Stane Ribi~ iz Slova~ke, Filip i Madlena Cepter iz Monaka. "Ova kwiga je poku{aj da opi{em istoriju ìvota Srba nekad i sad severno od Balkana, gde je na{ narod na{ao svoje novo uto~i{te. Po{tuju}i izreku Vuka Stefanovi}a Karaxi}a: "Srbi - svi i svuda, ma gde bili!", potrudili sam se da zapi{em sve najzna~ajnije srpske institucije i li~nosti na prostoru centra Starog kontenenta, jer oni predstavqaju su{tinu bitisawa na{eg naroda u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti Evrope", kaè dr Marko Lopu{ina.

VA@NA INICIJATIVA:

Pokrenut sajt koji }e pomo}i dijaspori da glasa! Pokret Ne davimo Beograd i koalicija „Moramo“ pokrenuli su kampawu i sajt idijasporaglasa. rs, kako bi dr`avqanima Srbije koji `ive u inostranstvu pomogli da lak{e ostvare bira~ko pravo i pozvali ih da masovno glasaju na izborima najavqenim za 3. april, saop{teno je iz te koalicije.

„Kako je za otvarawe bira~kih mesta u dijaspori neophodno da se prijavi najmawe 100 bira~a na jednom bira~kom mestu, pokrenuli smo sajt Idijasporaglasa.rs gde }emo pravovremeno objavqivati sve neophodne informacije o tome kako se prijaviti za glasawe u inostranstvu radi ostvarivawa bira~kog prava“, navodi se u saop{tewu. Na onlajn sastanku odr`anom u ~etvrtak, 3. februara, kandidati koalicije Moramo na predstoje}im izborima Biqana Djordjevi} i Dobrica Veselinovi} odgovarali su na pitawa vi{e od 100 u~esnika debate iz inostranstva, a zakqu~eno je da je potrebno ve}e ukqu~ivawe dijaspore u dono{ewe odluka u zemqi i u politi~ki `ivot Srbije uop{te.

HIT NA ULICAMA ^IKAGA:

]evapi u somunu bra}e Milunovi} odu{evili Amerikance Poznato je da u îkagu ìvi mnogo Srba, ali je mawe poznato da su u tom ameri~kom gradu najnoviji trend uli~ne hrane }evapi u somunu s lukom i kajmakom. Reporter portala „îkago tribjuna“ Nik Kajndelsperger odu{evqen je tim sendvi~em i posebno somunom, pa kaè da je samo dràwe sendvi~a sa }evapima iz „Kioska Balkan Strit Fud“ malo ~udo. Sendvi~i su zapravo delo kuvara Nemawe Milunovi}a, koji je stekao iskustvo u ~ika{kom restoranu „Prajm i Provi`n“ i zatvorenoj pekari „Litl Gout“. On je s bratom Markom pokrenuo „Kiosk Balkan Strit Fud“ i na{ao se u op{toj ~ika{koj pomami za }evapima. Sve je po~elo od wihove ùdwe za hranom na kojoj su odrasli u Beogradu. Wihova porodica preselila se u SAD pre vi{e od 15 godina, a oni su sve ~e{}e pri~ali o }evapima na àru sa Balkana. „Stalno smo pri~ali o tome kako èlimo da otvorimo ne{to {to odgovara na{em poreklu“, rekao je Milunovi}. „Stalno sam govorio svom bratu: ’Mislim da }e (balkanska hrana) postati popularna u îkagu’“, rekao je Nemawa za "îkago tribjun“. Iako su bra}a èlela odmah da otvore restoran, odlu~ili su da prvo krenu sigurnim putem i isprobaju stvar sa „Ejvondejl Klaud Ki~en“, zajedni~kim kuhiwskom prostorom koji se koristi iskqu~ivo za preuzimawe i dostavu, koncept koji je postao popularan tokom pandemije. Reporter Nik Kajndelsperger kaè da je Nemawin somun najmek{a i najvazdu{astija verzija hleba koju je ikada probao. A ovaj kuvar dobar je u izradi testa i peciva, budu}i da je zavr{io francusku {kolu za pecivo u îkagu, a potom i „Pastri Akademi baj Amari Gi{on“ u Las Vegasu. Koja je tajna wegovog somuna? Puno vode – 80 grama vode na svakih 100 grama bra{na, zbog ~ega je testo neverovatno lepqivo. „Tako ga je te{ko oblikovati, ali ja to volim“, pri~ao je Milunovi}, obja{wavaju}i da se testo jako lepi, pa zahteva brzinu i predanost. [to se ti~e atraktivne {are, Nemawa je odlu~io da je doda u

posledwoj sekundi. „Samo sam hteo da stavim svoj potpis na taj hleb“, rekao je on. Kuvar je pa`qivo razmi{qao o svakoj komponenti sendvi~a. Za pripremu gove|ih }evapa kaè da se uglavnom pridràva originalne, jednostavne recepture. „Tradicionalni }evapi za~iweni su samo soqu, biberom i belim lukom. Koristim malo paprike, ali neki qudi je dodaju previ{e, zajedno sa drugim za~inima.” A tajna dobrih }evapa, kaè, jeste vreme. „Smesa mora da fermenti{e preko no}i u friìderu“, rekao je on. „Ne moète samo samleti govedinu i odmah je upotrebiti. Mora da se odmara najmawe 24 sata.” To, pi{e Nik, pomaè da se objasni neverovatna „skakutava“ tekstura }evapa iz tog kioska. Meso se ne raspada kada ga zagrizete ve} se spaja u izuzetno so~nu celinu. Uz opisan somun i }evape, sendvi~u (8,95 dolara za pet, a 14 dolara za deset) nije potrebno mnogo ulep{avawa. Hleb dobija kajmak, a zatim se napuni na kockice narezanim lukom, koji svakom zalogaju daje hrskav i o{tar {mek. Uz wega ide posuda ajvara, pi{e odu{evqeni Amerikanac. Isti somun koristi se i za sendvi~ sa prènom piletinom, koji je toliko veliki da se jedva moè podi}i jednom rukom. Uz hrskavu piletinu, Milunovi} dodaje hrskavu salatu od kupusa, kisele krastavce i urnebes, srpski premaz od feta sira i tucane paprike. Jo{ jedan hajlajt je so~ni sendvi~ s pe~enom jagwetinom. Da ne bi bio suv, kuvar narezano jagwe stavqa u soft od pe~ewa. Milunovi} se nada da }e uskoro napustiti „kuhiwu u oblaku“ i otvoriti restoran od cigle i maltera, ali ne zna kada }e to ta~no mo}i da ostvari. Najvi{e od svega èli da komunicira sa qudima koji uìvaju u jelima srpske kuhiwe.

AUSTRALIJA

Sin "Lovca na krokodile", za dlaku izbegao napad krokodila u zoovrtu u Kvinslendu Robert Klarens Irvin ima sklonost ka opasnostima, kao i wegov pokojni otac Stiv Irvin. Tako je u zoovrtu u Australiji, bio primoran da pobegne, po{to je krokodil, koga je hranio, jurnuo prema wemu. Stiv Irvin bio je poznat {irom sveta po na~inu na koji se ophodio sa divqim ìvotiwama, posebno krokodilima. Iz tog razloga je dobio nadimak „Lovac na krokodile". Ina~e, Stiv Irvin, preminuo je 2006.godine, kada ga je probola raà. Od wegove smrti, wegova porodica na razne na~ine odaje po~ast wegovom nasle|u. Robert Klarens Irvin je krenuo stopama svog oca, postao je ve{t u druèwu sa krokodilima. Robert Irvin bio je primoran da pobegne iz ogra|enog prostora po{to je ogroman krokodil nasrnuo na wega u zoolo{kom vrtu Australije. Na snimku, koji je podeqen po dru{tvenim mreàma, vidi se kako Robert traì od ~uvara zoolo{kog vrta da ne{to urade, po{to ga je krokodil po imenu Kasper napao. Ina~e video snimak nastao je kada je Robert

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Robert Klarens Irvin ima sklonost ka opasnostima, kao i wegov pokojni otac Stiv Irvin odlu~io da proveri da li je krokodil Kasper zadovoqan u novom stani{tu zoovrta u Kvinslendu. Krokodil te`ak 350 kg potpuno je ignorisao hranu koju mu je Robert ponudio i pojurio je ka wemu.Na snimku se vidi kako je Robert za dlaku pobegao od ~equsti krokodila.

Stiv Irvin, preminuo je 2006. godine, kada ga je probola ra`a

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

SPOR SAD I AUSTRALIJE OKO PRONALSKA BRODA XEJMSA KUKA:

Da li je prona|ena olupina zaista legendarni "Poduhvat"? Partnerstvo izme|u SAD i australijskih istra`iva~a koje traje 22 godine, a koje je sklopqeno kako bi se prona{ao brod Xejmsa Kuka – Poduhvat, potonulo je, s obzirom na objavu Australijskog pomorskog muzeja o otkri}u plovila. Izvr{ni direktor muzeja Kevin Samp{n objavio je da je brodolom koji se desio u vodama blizu ostrva Rod “bio posledwa destinacija jednog od najzna~ajnijih brodova u istoriji Australije”, prenosi Gardijan. Me|utim, wihov ameri~ki partner – Projekat pomorske arheologije ostrva Rod (Rimap)

– nazvao je tvrdwu o pronalasku Poduhvat prevremenom objavom, {to predstavqa razlog za poni{tewe ugovora. Iz muzeja su odgovorili da nisu poranili sa objavom, s obzirom na to da je Samp{n uveren u to da je brod koji su prona{li upravo Poduhvat. Kuk je ovim brodom krstario Ju`nim Pacifikom pre nego {to je do{ao do obale Australije 1770. godine. Poduhvat je kasnije potopqen u luci Harbor od strane britanske mornarice 1778. godine za vreme Ameri~kog rata za nezavisnost.

Od 1999. pomorski arheolozi su istraìvali nekoliko brodoloma koji su se desili za vreme 18. veka. Potvrdiv{i da se zaista radi o brodu Xejmsa Kuka, Samp{n je odao priznawe svojim ameri~kim kolegama za wihovu “privrènost istoriji”. Me|utim, u Rimapu tvrde da Xejms Kuk je ubijen na Havajima, prilikom svog tre}eg nema pouzdanih podataka koji bi nau~nog krstarewa, deset godina nakon {to je prva potvrdili autenti~nost broda flota stigla Australiju i oformila britansku koloniju kao i da postoji “mnogo neodgovorenih pitawa koja bi mogla da kakve odredbe. Sa nestrpqewem na metode o~uvawa prona|enih ugroze identifikaciju”. o~ekujemo proveru i diskusiju sa ostataka. “Kada istraìvawe bude go- kolegama iz SAD”. Brod je prevashodno nosio tovo, Rimap }e na svom vebsajtu Nekoliko detaqa na olupini ime Erl od Pembroka i bio je objaviti legitimne podatke. Ra- ubedili su arheologe da je pro- napravqen 1764. godine, ali je zumemo povezanost koju Austra- na|eni brod zaista Poduhvat, 1768. preimenovan i poslat na lijanci britanskog porekla ima- nakon {to su ih uporedili za nau~no krstarewe po Pacifiku ju sa brodom, ali na{ izve{taj }e planovima za izgradwu broda iz od strane Britanske kraqevske biti objavqen tek kada obavimo 18. veka. mornarice. detaqno istraìvawe koje ne}e “Posledwi delovi slagalice Poduhvat je kasnije prodat ukqu~ivati emocije”. jo{ uvek moraju da budu potvr|e- privatnim vlasnicima i ime mu Iz australijskog muzeja su ni, ali mogu sa sigurno{}u da je promeweno u Lord Sendvi~, odgovorili da wihovo otkri}e kaèm da je u pitawu Poduhvat”, a britanske snage su ga namerno nema nikakve veze sa emocijama, rekao je Samp{n, dodaju}i da je potopile 1778. godine za vreme ve} je bazirano na ~iwenicama, “ovo veoma zna~ajan istorijski Rata za nezavisnost. kao i da nisu ni na koji na~in momenat, ne samo za Australiju, Godinu dana kasnije, Kuk je prekr{ili odredbe ugovora. ve} i za Novi Zeland, Veliku ubijen na Havajima, prilikom “Mi smo pa`qivo pregledali Britaniju i SAD”. svog tre}eg nau~nog krstarewa, uslove ugovora koji smo potpiS obzirom na to da je samo deset godina nakon {to je prva sali sa ameri~kim kolegama i 15 odsto broda “preìvelo”, flota stigla Australiju i oforutvrdili smo da ne kr{imo ni- istraìva~i su sada fokusirani mila britansku koloniju.

ZAJEDNICA

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

POSLEDWI POZDRAV

BO[KO TE[ANOVI] Kum crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu

Bo`idar Stevi}

Ro|en 7.1. 1938. u Krupi na Vrbasu, Republika Srpska Preminuo 20. 1. 2022. u Beogradu

23. 11. 1941. Dev~a, Srbija – 26. 01. 2022. Sidnej

Opelo }e biti slu`eno u ~etvrtak 10. februara 2022. u 10 ~asova u crkvi Sv. Jovana Krstiteqa (20 Dale St. Dapto) Sahrana je na Srpskoj parceli (Lake Side, Kanahooka).

Opelo }e se odr`ati u petak, 11. februara u 12.00 ~asova u Sabornom hramu Sv. Velikomu~enika Georgija u Kabramati (348 Cabramatta Rd W, Cabramatta NSW 2166), a sahrana na grobqu u Rokvudu, Srpska parcela broj 3.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen i Carstvo Nebesko! O@ALO[]ENI: Porodica Te{anovi} i Crkveni odbor Sveti Jovan Krstiteq u Daptu.

POSLEDWI POZDRAV

(Za vi{e informacija pozvati Gordanu na 0404 074 144)

BO[KO TE[ANOVI]

Pamti}emo sve lepe trenutke provedene sa tobom. Napustio si nas tiho, pamti}emo te ve~no! Tvoj dragi lik }e ve~no ostati u na{im mislima. Tvoju qubav i dobrotu nikada ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru Bo`ijem, sa an|elima. O`alo{}eni: }erka Gordana, sin Gordon, snaja Irina, unuci Sebastijan, Zaharija i Mia, kao i ostala rodbina, kumovi i prijateqi u Srbiji i Australiji.

Posledwi pozdrav istaknutom ~lanu srpske zajednice u Australiji i velikom srpskom dobrotvoru uz veliku zahvalnost za sva dobro~instva prema srpskom narodu u otaxbini i dijaspori! Neka ti je ve~na slava i hvala! Porodici iskreno sau~e{}e! Redakcija Srpskog glasa.

„Znao je Boga“: Potresan govor patrijarha Porfirija na sahrani Veqe Pavlovi}a Novinar Veqa Pavlovi} sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu, a opelo i posledwi pozdrav prijatequ odràli su patrijarh Porfirije i pisac Svetislav Basara. – Oàlo{}ena porodice, bra}o i sestre, i prijateqi, mi vernici znamo verom da ~ovek, koji ima svoj po~etak, jeste stvoren za smisao, za ve~nost, za ve~no postojawe – rekao je Wegova svetost patrijarh srpski Porfirije na opelu Veqi Pavlovi}u. Patrijarh je nastavio uz re~i da „stojimo kako bismo se pomolili za carstvo boìje za brata Vequ“: – îtava kultura, svo stvarala{tvo, kroz filozofiju, umetnost, nauku, jeste poku{aj ~ovekov da do|e do ta~ke smisla, da dodirne ono zbog ~ega postoji u svetu – da dodirne ve~nost. Znao je to Veqa. Znao je da je mogu}e pokidati granice koje dele istoriju od ve~nosti. Znao je a i tako ìveo da to moè svaki ~ovek, a naro~ito onaj koj ima ve}i dar. Znao je da smo stvo-

reni po slici i prilici Boìjoj. Znao je Boga. I zato je znao da kad je ~ovek svestan da ne moè sam, onda kroz kulturu, stvarala{tvo, civilizaciju postaje najmo}niji – onda kad u~ini unutarwu duhovni salto-mortale i baci se u naru~je Boga. Znao je to dragi, dobri, tihi, smerni, krotki, blag, bogoboja`qivi Veqa. Znao je Boga ne kao onoga koji nagra|uje i daje platu za na{ qudski, pravedni podvig, ne Boga koji je trgovac, koji po{to-poto ho}e da ispuwavamo neka pravila, a on nam daje pravednu platu. To sve u Bogu postoji, ali ako je Bog samo to, onda nije bio dovoqan ni Veqi, niti bilo kom drugom ~oveku. Sve to moè biti samo kroz istinsku i su{tinsku spoznaju Boga kao Boga qubavi. Veqa je poznavao Boga kao Boga qubavi. Otuda je Veqak mogao biti toliko smiren, {irok, dobar – kazao je patrijarh. Podsetio je da Bog svakog od nas poziva sebi kada zna da je najspremniji za taj susret, ma koliko to ~udno izgledalo:

- Sabrali smo se bra}o i sestre mo`da tu`ni {to se rastajemo od Veqe, ali moramo biti ispuweni utehom i nadom, jer Veqa se sad nalazi u naru~ju i zagrqaju Boga - poru~io je na kraju patrijarh Porfirije, dodav{i da }e se moliti za Vequ Pavlovi}a na svakom bogosluèwu. Uz zvuke Vje~naja pamjat i nakon molitve, nekrolog koji je napisao Svetislav Basara pro~itala je novinarka Smiqana Popov: "Ne znam kako }u bez Veqe piti kafu u Starbaksu, {etati... Veqa je posle 5. oktobra oslobodio Studio B, ali nikada za to nije traìo orden. Predahni sada Velimire", napisao je Basara, izme|u ostalog. U grob je poloèn uz pesmu "Stonsa" - "I Can't Get No Satisfaction". Podse}amo, brojne kolege i prijateqi do{li su na Novo grobqe da odaju posledwu po~ast jednom od najcewenijih srpskih novinara, Veqi Pavlovi}u. Svetislav Basara, Radmila

Lazi}, Aleksandar Timofejev, Cane i Anton iz Partibrejkersa, Zorica Tomi}, Bojan Sla~ala, Dijana Milo{evi}, Petar Jawatovi}, Vukica Mika~a samo su neke od li~nosti koje su u Crkvi Svetog Nikole na Novom grobqu izjavili sau~e{}e porodici. Ro|en 1953, Pavlovi} je bio jedan od najcewenijih srpskih novinara. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka, a 1978. po~iwe da radi na Studiju B, najpre kao honorarac, da bi potom dobio stalno zapo-

slewe. Samo pet godina kasnije postaje urednik kulturnog programa Radija Studija B. Wegove najpoznatije autorske emisije su: radio-magazin Kultura na raskr{}u, TV magazin Kulturni kalendar, nau~no-popularni TV magazin Kostakako, TV tok-{ou "Nivo 23", "Nivo politika", putopisne TV serije "Amerikanski Srbi", "Duhovnici", TV portreti urbanih heroja "Neza{ti}eni svedok". Preminuo je 2. februara u 69. godini.

LITERARNA STRANA

EMIR KUSTURICA

Smrt je neprovjerena glasina ôvjek je sklon zaboravu, a tehnika zaboravqawa, vremenom, postaje presudna qudska vje{tina. Kada zaborav, taj car, ne bi znao da zasjeni ostra{}ene misli i preda ih pameti na raspore|ivawe, mozak bi postao obi~an kontejner. Da li bi naredni dan uop{te mogao da po~ne bez zaborava? [ta bi bilo ako bismo patwu morali da pratimo kao neprekidnu emisiju iz sredi{ta na{e du{e i ako zaborav ne bi zasjenio te{ku istoriju na{eg ìvota, kao {to oblak prekrije Sunce? He bismo preìvjeli. lll Stvar sa krizama i ratom se promijenila, a zaborav je, vremenom, postao utjeha. Jer da nema zaborava, kako bi se ~ovjek navikao na perverzne ideje savremenog svijeta. Kako bi pristao, recimo, na ratovawe u ime humanosti. lll U vrijeme kada sam ja bio tinejxer, mladi su na glavnim trgovima Wujorka, Londona i Pariza ~ekali u redovima nove plo~e Bitlsa, Springstina, Dilana. Umjesto autorskih djela, danas tinejxeri ~ekaju I-phone number 4. Tu je, opet, zaborav od velike pomo}i. Zaturi{ Dilana u zaborav i lak{e ìvi{ sa istinom da je predmet u sredi{tu pa`we, a ne omiqeni junaci koji pjevaju o qubavi i slobodi i bore se protiv nepravde. Zaborav igra

odlu~uju}u ulogu u prihvatawu osnovnih zakona nau~ne kulture koja se sprema da arhetipsku kulturu arhivira u podrume muzeja. Ovi {to patentiraju I-phone nisu, naravno, stvorili svoju igra~ku zbog qudske sklonosti ka zaboravu, ali im je pomogla istina da ~ovjek zaboravqa i da u ~ekaonicama, gdje caruje zaborav, ima uvijek praznog prostora da se u wega nasele junaci koje je pregazilo vrijeme. Iako sam od onih koji vjeruju da je zaborav spasonosna formula opstanka, `elim da se odmaknem od savremenih stremqewa ka zaboravqawu. Danas

ruqa prati koko{iji model i pamti samo izme|u dva hrawewa. lll Dugo sam skupqao materijal za moj brod. Od trono{ca, kojeg je moj dedo napravio u Travniku da `ene sjede i piju kafu, izvadio sam drvenu nogu i od we napravio jarbol. Poslije je kom{inica Velinka sjela na wega, da pije sa majkom kafu i pala. Unezgodila se {to je zaradila masnicu na guzici i kazala: - Vidi{ moja Senka, kad iz bosanskog trono{ca izvadi{ jednu nogu, ode sve u pizdu materinu.

êtvrtak 2020. 23 êtvrtak10. 10.decembar februar 2022. lll Najboqi sud o mom ocu izrekla je moja majka: - Moj Murat je dobri~ina od ~ovjeka, on se predaje porocima da bi se odmorio od svoje dobrote. lll Gledao sam Maju }utke i mislio da je qubav ne{to kao kad prema tebi juri voz i kloparaju to~kovi, sve su ti bliì vagoni, a ti si vezan za prugu misli{ na onaj tren kad te wen pogled potopi u ose}awa koja izbri{u zvuk voza koji se pribliàva i bol ako te pregazi. A ti, najednom, postaje{ zbog te qubavi bezose}ajan. Niti {ta ~uje{, niti {ta vidi{. Tek kasnije se ispostavi da taj voz nije ni postojao, a da je stvar sa qubavqu velika tajna. Qubav je san.” lll I ti, u trenutku kada ~uje{ takvu vijest, malo umre{. Slabije ~uje{, ti{e govori{, postane{ ona uli~na svetiqka za koju nisi siguran kako uop{te daje ikakvo svjetlo. lll Nije bilo va`no koliko je ne{to te{ko palo na tvoju du{u. Va`no je da nisi sam nosio na le|ima taj teret. lll Smrt vam je, djeco, k’o ko{uqa, uvijek stoji blizu ~ovjeka. lll U Sarajevu su govorili za nas, kada su htjeli da nas uvrijede, u wemu se bori Hercegovac i ~ovjek. lll @enska qepota je najblià ta~ka izme|u qudskog roda i vje~nosti. Amarkord je za moje filmove zna~io ono {to je za svemir veliki prasak. lll Islam, katolicizam, pravoslavqe, ~ije su qubavi, kako je pisao Andri}, bile tako daleko, a mr`we tako blizu.

DANKO POPOVI]

Kwiga o Milutinu "Srbi su ti potrebni vi{e nego ikad, al de su, nema wi, ostali u sne`nim vejavicama. Pojela i' Albanija. Pa je l' tako? Ne ni~u qudi ko pe~urke. Laù oni koji kaù da je narod ko i trava kosi{ ga, a on se podmla|uje.. lll "Jaoj,da li }e ovo unuci i praunuci na{i i praunuci praunuka na{i' smeti da zaborave, da l' }e ovo biti opisano! lll Sinov~e, nisam ja ranije bio ovako pri~qiv. Ovde mi je govor omilio, ovde, u zatvoru. Ranije - poslovi, brige, ne daju glavu podi}i pa zaboravqa{ {ta je ju~e bilo, a sad, ceo ìvot ko na dlanu. Se}am se svega. lll Obu~em nove ~ak{ire, suknene, a ào mi. Posledwe su - dvoje sam u pro{lim ratovima pocepao. Guw ne}u da obla~im, nov je, i jedini - crkveni, staja}i, za{to da ga satirem o rovovima. A èna ko èna, ne àli ga, kaè: Milutine, moè se desiti, ne daj boè, da pogine{, pa neka se vidi da si bio doma}in ~ovek... lll Al woj ne vredi govoriti, naumila se pa ne da. Obla~i me ko da }u u narodnu pesmaricu - sve novo i najlep{e rpa na me. Nemoj, èno, preterivati - kaèm joj - samo dvoje ga}e i dvoje vunene ~arape stavi u torbu, to je ~oveku ratniku dovoqno. Ako nema sre}e, ne mogu mi ni ko`ne ~ak{ire pomo}i. lll Nisu sve [vabe opasne, sinko - re}i }e ona baba - opasan je [vaba koji govori na{ki.

lll Gledaj, Vasilije, preda se, ne osvr}i se, lak{e }e ti biti; ne gledaj okolo, vrdaj malo pogledom, nije bog ~oveku dao o~i da gleda sve {to se moè videti ne znam {ta bi drugo da mu kaèm, nije meni lak{e nego wemu, al ra~unam: ako gledam preda se, mawe }u nesre}e na{e videti. lll E ba{ dobro {to smo opet stradali za neku slovensku bra}u - mislim se, al }utim. Stalno nas s nekim bratime, pa na se prtimo {to nismo kadri poneti. Zar smo mi neka sila, mi treba jednom da pogledamo sami sebe i da se izmerimo pa da znamo koliki smo. I ~udi me da smo tako veliku slavu - ako je verovati da ona o Srbima kruì po svetu - olako utopili u beslovesnu vodurinu. Zar kruna i vlada nisu znale kaku vojsku imaju? [to su se stidele pred saveznicima, zar nisu mogle re}i da je win narod suvozeman i da ne ume da pliva?! lll Mu~i to, sinov~e. Pita{ se ko si i {ta si ti toj tvojoj dràvi, ko su joj i {ta su joj noliki qudi sto izgibo{e i u beslovesnoj vodurini se podavi{e. lll Samo, po{teno da kaèm, krivo mi. Primetio sam ja da nas seqake na{i {kolovani qudi mnogo potcewuju. I to ovi na{i, seqa~ki sinovi, oni {to su ju~e opanke izuli.Bogami, kaèm ti - oni sve ko da mi seqaci grok}emo ili ri~emo, ko da zdrave pameti ne moèmo imati ni kad se o na{oj koì radi. Eto i ti, sinov~e, stalno se ne{to mr{ti{, krivo ti {to ja ovako govorim. I ti zami{qa{

da bi ja mogo samo o orawu, kopawu i o stoci da ti kazujem. A ja, eto, o tome ne govorim. I ti misli{da ja pametujem, a ja ti ba{ govorim ono {to me pe~e i {to mi je sudbinu odredilo. Ne znam, sinov~e, je l' tako i u drugi naroda prema seqacima? I ne znam ~ime smo to mi srpski seqaci zasluìli. Ne znam da l' su drugde seqaci podneli i u~inili za svoj narod ne{to vi{e nego mi. Pa zar nam najve}i qudi nisu bili seqaci? Ko nam je ustanke i bune dizo i vodio, ko je dràvu stvaro, ~uvo i spasavo, ajde, ruku na srce. A Mladen meni opet: Ne vidi{, Milutine, preko planine. O}e re}i: ne vidi{ ti daqe od ko{are, tora i obora, ne vidi{ daqe od praga i ogwi{ta. A ne pomi{qa da je to mawe opasno, nego kad se zablene{ preko planine i gleda{ u nebesa, ne vidi{ svoga praga i {qemena i ne vidi{ da ti oxak ne dimi i da su ti se u vatri{tu zmije zalegle. E pa, u redu - kaèm ja Mladenu - ako ja ne vidim, neka vide oni koji treba i mora da vide; pre}i }e se i preko planine pa}e se videti ko je dokle mogo da vidi. lll Mi ovaj rat ne smemo da izgubimo, to tebi, Milutine, ne moè biti jasno, to su neka vi{a znawa. Kako, bre, ne smemo da izgubimo rat a smemo da izgubimo narod! - mislim se. Pa je l' tako, sinov~e? [ta ti zna~i da dobije{ rat a da satre{ narod?

Posle sam vido tu ra~unicu, al dockan. Do|e vreme, trebaju ti qudi, treba ti pamet, Srbi su ti potrebni vi{e nego ikad, al de su, nema wi, ostali u sne`nim vejavicama. Pojela i' Albanija. Pa je l' tako? Ne ni~u qudi ko pe~urke. La`u oni koji ka`u da je narod ko i trava - kosi{ ga, a on se podmla|uje. E pa ti vidi da l' sam ja u pravu, il nisam... Al dobro, idemo daqe.

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

FEQTON

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (11)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

10. februar

1258. - Mongoli su zauzeli Bagdad, tada{wi centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 qudi.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Veliko rivalstvo Andri}a i Krleè Od prvog susreta u salonu mlade i lepe Zagrep~anke Evgenije Gojmerac, negde oko 1910. godine, po~iwe poluvekovno literarno i ìvotno nadmetawe me|u ovom dvojicom tada jo{ samo pesnika i mladi}a. A po~elo je od toga ko }e prvi osvojiti srce zanosne tinejxerke, pa preko toga ko }e biti predvodnik i prvi pisac te nove, najslavnije i najboqe generacije pisaca ovih prostora i istog jezika - od tada do dana{wih dana - pa sve do trenutka ho}e li i ko }e prvi od wih dvojice dobiti Nobelovu nagradu za kwièvnost. Od tog vremena davno za~etog mladala~kog rivalstva oko devoja~kog srca, pa sve do Andri}eve smrti 1975. godine, trajalo je ve~no zaostajawe Krleè za Andri}em, sve ve}e i brè kako su godine prolazile. A najve}i razmak je napravqen u godinama i nakon Krleìne smrti: mrtav Andri} je mrtvom Krleì nedosti`no umakao za sva vremena. Jer, ni{ta tako precizno i nemilosrdno ne izvaga vrednost umetnicima kao vreme nakon wihove smrti. Rekosmo, Ivo Andri} je prvi put pretekao Krleù u trci za naklonost Evgenije Gojmerc: "najqep{i Bosanac" u tada{wem zagreba~kom javnom ìvotu, tih i smeran, otmen i delikatan, poeti~an i neàn, lako je pretekao, po ovim kriterijumima i u svemu drugom druga~ijeg, Krleù. @ensko srce je, kao u ovom slu~aju, ~esto vrlo ta~na ìvotna vaga. Godine pred wima su ih sve vi{e razdvajale, Krleà je politi~ki stalno i{ao ulevo a Andri} udesno, tako su u Kraqevini SHS proveli prvo poluvreme svoje kwièvne zrelosti: relativno pomirqivo, ali pritajeno ~ekaju}i trenutak kona~nog obra~una. On je do{ao sa nastankom druge Jugoslavije, pojavom Tita i Andri}evim prilaskom wemu, a kod kog je Krleà ve} bio zaseo uz desno koqeno. Od 1945. godine politika i ideologija vi{e nisu razdvajali Andri}a i Krleù, ve} samo kwièvnost, weni zakoni i vrednosti. Zato uticaj Broza

Miroslav Krleà i Ivo Andri} na kona~an ishod te utakmice nije mogao biti presudan. Prvi "veliki derbi" izme|u dva pisca odigran je tokom Drugog svetskog rata i u prvoj godini mira. Andri} rat provodi u okupiranom Beogradu, }uti i pi{e u potaji, a eksploziju u javnosti nove dràve izaziva sa dve stvari: pristupa komunistima i objavquje, za godinu dana - od kraja 1944. do kraja 1945. godine - tri romana: "Na Drini }uprija", "Travni~ka hronika" i "Gospo|ica". A Krleà Drugi svetski rat provodi u Zagrebu, koketiraju}i s Paveli}em i premi{qaju}i se ho}e li oti}i u partizane ili ne. Nije oti{ao, a kasnije govorio, kako "stra{no àli i pati {to nije". Milo{}u Brozovom, prvo mu je opro{teno a drugo zaboravqeno... i tako osedlan tom ve{ta~kom snagom izveden je Andri}u na megdan 17-19. novembra 1946. godine, kada je u Beogradu odràn Prvi kongres kwièvnika Jugoslavije, na kome je Ivo Andri} izabran za predsednika a Krleà za potpredsednika. Od tada pa zauvek Krleà je stalno drugi iza Andri}a: jedino on ne}e priznavati taj redosled, "isprati}e" i Andri}a i sebe na onaj svet ube|en da je on prvi! Novom Jugoslavijom je

potekao buran kwièvni ìvot, koga su predvodila ova dvojica pisaca. Andri} postaje komunisti~ki funkcioner na raznim poloàjima, uporno pi{e i jo{ upornije }uti na ~esta ogovarawa beogradske ~ar{ije {to se "p(r)odao crvenima". Iza zavese tih javnih doga|awa, od sredine pedesetih godina, po~iwe da se odvija dramati~na utakmica u predlagawu jugoslovenskog kandidata za Nobelovu nagradu, jer je novoj dràvi izuzetno bila potrebna ta svetska medaqa. Nominacije za Nobelovu nagradu za kwièvnost po~ele su 1958: paralelno su ~etiri naredne godine od strane Saveza kwièvnika Jugoslavije predlagani i Andri} i Krleà. U ~etvrtoj godini tog niza: 1961. Ivo Andri}, u izuzetno o{troj konkurenciji (Xon [tajnbek, Alberto Moravija...) dobija "Nobela". Krleà je jo{ tri puta znano i zvani~no u godinama 1963/1964/1965. predlagan, a potajno jo{ nekoliko puta sve do svoje smrti 1981. Krleà, i krug oko wega, su besno ogovarali Andri}a. Govorio je Krleà da je Ivo "folklorni, nièrazredni i lokalni pisac i da je nagradu dobio iz politi~kih razloga, da je uwkavi, vizantijski

LEPOSAVA O IVI Krleìna èna Bela (Leposava Kangrga), glumica, Li~anka i Srpkiwa, kojoj je Krleà po udaji za wega promenio ime, uz obrazloèwe da "ne moè èna takvog imena i prezimena da mene prati kroz ìvot" , jo{ teè je podnosila od svog muà Andri}evog "Nobela". Rodoqub ôlakovi} je u svom Dnevniku zapisao da mu je Bela 1962. g. doslovno rekla: "On, Andri} je pigmej prema Krleì. Napisao je dvije kwiìce nekakvih pri~ica a Krleà cijelu biblioteku!"

kmet, da ima vi{e velikih pisaca me|u onima koji nisu dobili 'Nobela' nego me|u onim koji jesu", gnezde}i tako sebi mesto makar na toj strani. Ali, vreme je ~inilo svoje. Tiraì i izdawa Andri}evih kwiga, kao i prevodi na mnoge jezike na svim kontinentima, bacili su definitivno u drugi plan i Krleù kao pisca i Zagreb kao administrativno-ideolo{ki kwièvni centar SFRJ. Na jedan simboli~an na~in to je potvr|eno upravo u Zagrebu. Godine 1970. u Zagrebu je uru~eno jedno posebno priznawe Andri}u: u akciji-anketi "Moj najdraì pisac", u kojoj je u~estvovalo vi{e od 40.000 sredwo{kolaca iz Hrvatske, daleko najvi{e glasova dobio je Andri}, opet je drugi bio Krleà a na korak iz wega Branko ]opi}. Andri} je brzo prohujao kroz sve jezike na svetu, ne samo zato {to je nobelovac, ve} {to je bio univerzalna literatura za celu Evropu i Ameriku. Andri} je svetski i duh i pisac, Krleà je i pisac i ograni~eni duh sredwe Evrope. Andri} je doktor filozofije, ~ovek izuzetne diplomatske karijere... govorio je, perfektno ili solidno, pet stranih jezika: nema~ki, latinski, italijanski, francuski i engleski. A Krleà je bio samo kadet (pod)oficirske austrougarske vojne {kole u Pe~uju, koju nije ni zavr{io. Znao je samo nema~ki i pomalo ma|arski jezik. A jedan poseban primer veoma upe~atqivo svedo~i o Krleìnom sku~enom duhu, najblaè re~eno. Wegov dugogodi{wi majordomus Enesbeg êngi}, i autor ogromne fotomonografije "Miroslav Krleà", ni na jednom jedinom mestu ne pomiwe Andri}a. Ne pomenuti ime apsolutno najve}eg pisca ovoga prostora i najbitnijeg umetnika s kojim se Krleà ogor~eno takmi~io celi ìvot, je samo mera ogromnog "Kompleksa Ive Andri}a", koji je Krleà u sebi nosio. lll U slede}em broju: Muslimani tvrde da se Andri} samo Srbima dodvoravao

1763. - Mirovnim ugovorom u Parizu zavr{en je Sedmogodi{wi rat, prvi oruàni sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i [panija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. [panija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadràla [leziju koju je preuzela od Austrije. 1837. - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, za~etnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najve}ih liri~ara svetske kwièvnosti ("Evgenije Owegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "Kapetanova k}i"). 1901. - U Be~u je umro srpski dràvnik Milan Obrenovi}, knez (1872-82), a potom kraq Srbije (1982-89). Tokom wegove vladavine Srbija je stekla me|unarodno priznawe na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i ~etiri okruga. Zakqu~io je s Be~om Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograni~ena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra. 1942. - Ameri~ki xez muzi~ar Glen Miler postao je prvi muzi~ar koji je dobio "zlatnu plo~u" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo". 1962. - Ameri~ki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao SSSR {pijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamewen za sovjetskog obave{tajca Rudolfa Abela. 1964. - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Xervis potonuo je razara~ "Vojaxer" i poginulo je vi{e od 80 mornara. 1996. - IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" u{ao je u istoriju {aha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom. 1997. - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz isto~nog dela grada koji su na hrvatsku stranu do{li da posete grobqe. Dve osobe su poginule, a 38 je raweno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon {to su Srbi bili prisiqeni da napuste grad, podeqen 1993. na muslimanski i hrvatski deo. 2005. - Severna Koreja je prvi put saop{tila da poseduje nuklearno oru`je i suspendovala svoje u~e{}e u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemqe. 2005. - Umro je Artur Miler, velikan ameri~kog pozori{ta. Pored ostalog napisao je "Smrt trgova~kog putnika", a wegova dela uglavnom su govorila o obi~nim qudima. 2014. - Umrla [irli Templ, najomiqenije dete Holivuda, koja je glumila u filmovima od tre}e godine. Gluma~ku karijeru je okon~ala sa 22 godine i posvetila se humanitarnom radu ("Bright Eyes", "Stand Up", "Cheer and Curly Top", "Heidi", "Little Princess"). 2018. - Na Zimskim olimpijskim igrama u Pjong~angu prvu put je nastupila ènska korejska reprezentacija u hokeju na ledu, sastavqena od hokeja{ica Ju`ne i Severne Koreje.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

@IVOT JE DAO ANI KAREWINI I SRBIJI:

Evo gde je grof Vronski ostavio svoje srce! Pukovnik Nikolaj Rajevski (u romanu grof Vronski) i Ana Karewina

Kaù da je najprevo|enija kwiga na svetu Biblija, a odmah posle we „Ana Karewina“ Malo je poznato da je junak slavnog romana Lava Tolstoja zaista postojao. ûveni ruski kwièvnik u ovom liku opisao je pukovnika Nikolaja Rajevskog, koji je imao 37 godina kad je poginuo u avgustu 1876. u Gorwem Adrovcu, izme|u Aleksinca i Ra`wa I oni koji nisu ~itali ovaj roman Lava Tolstoja znaju o ~emu je tu re~: pripadnica visokog ruskog dru{tva Ana Karewina, iako je udata i ima dete, upu{ta se u vezu sa plemi}em Vronskim i ra|a mu }erku. Ne mare}i za osudu okoline, ona putuje sa wim po Evropi, a potom se nastawuju na jednom imawu u Rusiji. Ali wihov odnos zapada u krizu. Ana izvr{ava samoubistvo bacawem pod voz, a Vronski, skrhan bolom zbog gubitka svoje jedine qubavi, prijavquje da u~estvuje u srpsko-turskom ratu. PRVI SRPSKO-TURSKI RAT Ali mawe je poznato da je Vronski zaista postojao, da je Tolstoj u ovom liku opisao pukovnika Nikolaja Rajevskog, koji je imao 37 godina kad je poginuo u leto 1876. u Gorwem Adrovcu, izme|u Aleksinca i Ra`wa. Prvi srpsko-turski rat vo|en je 1876. i 1877. izme|u Osmanskog carstva i Kneèvine Srbije, nakon ustanka Srba protiv turske vlasti u Hercegovini, koji je izbio 1875. Posle prvih sukoba sa turskom vojskom, Srbi su pretrpeli poraze na Ju`noj Moravi, kod \unisa i Deligrada. Ostalo je zapisano da su na aleksina~kom frontu Turci prevazilazili broj Srba i po petnaest puta, kao i da su bili boqe naoruàni. DVA BRATA Politi~ka situacija u svetu tada tako|e nije i{la naruku Srbima u ovom ratu. Smatraju}i Rusiju glavnim suparnikom interesa zapadnih sila na Balkanu, Evropa nije podràvala srpski otpor protiv Osmanske imperije. Svi zvani~ni pozivi srpske vlade i molbe da joj se uputi pomo} ostali su bez odgovora. Srbija je bila prepu{tena sopstvenim snagama. Ipak, opijeni idejom nacionalne slobode i jedinstva,

Na mestu gde je Rajevski izdahnuo, grofica Marija Rajevska, supruga Nikolajevog brata Mihaila, podigla je 1903. spomen-crkvu

na srpskoj strani su se borili i dobrovoqci Rusije. Wihov komandant bio je general êrwajev, a jedan od oficira bio je i Nikolaj Rajevski. Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski bio je unuk ~uvenog generala Nikolaja Rajevskog, koji se 1812. istakao u ratu protiv Napoleona. I wegov otac bio je general, koji je umro mlad, a brigu o wemu i mla|em bratu Mihailu preuzela je majka, ugledna i obrazovana èna iz loze ~uvenog hemi~ara Lomonosova. Nikolaj i Mihail su zavr{ili studije na Moskovskom univerzitetu (fizi~ko-matemati~ki fakultet), a Nikolaj je jo{ tokom studija pokazivao interesovawe za kwièvnost i istoriju slovenskih naroda (te~no je govorio francuski, nema~ki, engleski, razumeo srpski). Posle studija oba brata su bila na slu`bi u Gardijskom husarskom puku. Nikolaj Rajevski kao tridesetogodi{wak dobija ~in pukovnika, a zatim odlazi u Ta{kent, gde u~estvuje u ratnim operacijama (gde je i rawavan). Potom je bio upu}en u specijalnu misiju u Srbiju i Bosnu. Za ovo putovawe 1867. godine Rajevskog je odabrao li~no ruski car Aleksandar Drugi, instrukcije mu je dao ministar vojni Miqutin, a u Srbiji ga je prihvatio srpski ministar Blaznavac. Devet godina kasnije, prve godine srpsko-turskog rata Rajevski je u Srbiju do{ao kao dobrovoqac. Odmah se javio u {tab generala êrwajeva na Deligradu. êrwajev je jedno vreme na Rajevskog gledao sa podozrewem, boje}i se da mu ovaj sposoban oficir sa dobrim vezama na dvoru ne preuzme

komandu. Mo`da je to uticalo na doga|aje koji }e uslediti... GORWI ADROVAC Rajevski je, naime, na front prispeo po~etkom avgusta 1876. Samo dve nedeqe kasnije Turci su napali srpska utvr|ewa kod Gorweg Adrovca. Vladan \or|evi}, istori~ar i lekar kneza Milana Obrenovi}a, u~esnik ovog rata i ~ovek koji je li~no poznavao Rajevskog, zapisao je: - Bilo je podne oko 20. avgusta 1876. godine kada su Turci napali gorwoadrova~ka utvr|ewa. General êrwejev, Komarov i drugi {tabni oficiri bili su utu~eni jer je velika vojska Osmanlija krenula na Adrovac. Niko ni{ta nije govorio. Pukovnik Rajevski je ru~ao i stalno zadevao {ale. Se}ao se nekih sme{nih situacija u vojnom ìvotu, pa se i sam nad wima grohotom smejao, a do smeha nikome nije bilo. U tome stiè glasnik s Adrovca da je pozicija u velikoj opasnosti. Nemaju}i vojske pod rukom, general êrwejev okrete se prema Rajevskom, koga je odlu~io da kao moralnu i stru~nu podr{ku po{aqe u Gorwi Adrovac. - Pukovni~e, molim vas, pohitajte u Gorwi Adrovac, primite komandu i gledajte da odrìte poziciju samo oko sat vremena, a dotle }u vam poslati sveè trupe u pomo} - re~e êrwejev. - Vrlo rado - odgovori Rajevski, sko~i na kowa i u galopu odjuri preko wiva i vinograda, pravo u Gorwi Adrovac. Pet sati kasnije doneso{e êrwejevu jednu ceduqu u kojoj komandir baterije, poru~nik [amanovi}, pi{e: „Javqam pokorno da je pukovnik Rajevski ovoga ~asa poginuo blizu moje

baterije od neprijateqskog pu{~anog zrna koje ga je pogodilo u glavu. Wegovu sabqu, sahat, ordene, kesu s novcem i xepnu zapisnicu uzeo sam na ~uvawe do daqe naredbe.“ SAHRANA Telo pukovnika Rajevskog je prvo sahraweno u porti crkve Sveti Roman u \ unisu, a kasnije je do{la wegova majka i unajmila poseban parobrod kojim je telo preneto u Rusiju. A na mestu gde je Rajevski izdahnuo, grofica Marija Rajevska, supruga Nikolajevog brata Mihaila, podigla je 1903. spomen-crkvu. Zemqi{te za crkvu kupila je od seqaka kraqica Natalija, supruga Milana Obrenovi}a. Crkva u Gorwem Adrovcu, posve}ena Svetoj Trojici, istovetna je hramu u Ukrajini u kojem je Nikolaj Rajevski po ro|ewu kr{ten. Spoqa{nost je obojena tamnocrvenom i `utom bojom, pa je narod jo{ naziva i „{arenom crkvom“. Pored crkve je spomenik na kome pi{e: „Ruski pukovnik Nikola Rajevski, u borbi sa Turcima pogibe na ovom mestu 20. avgusta 1876. godine“. Du` staze od kapije porte do same crkve zasa|ene su lipe ~ije su sadnice pre vi{e od sto godina poslali ro|aci pukovnika Rajevskog iz sela Razumovska u kijevskoj oblasti u Ukrajini, gde je nesre}ni pukovnik sahrawen. Danas se wihove kro{we u visini dodiruju, ~ine}i osobeni slavoluk. Srce Nikolaja Rajevskog ostalo je u Srbiji. Sahraweno je u \unisu, na samom ulazu u dvori{te manastira Svetog Romana, s leve strane. Tu se nalaze humka i spomen-plo~a. M. T.

MO]NI VLADAR SRBIJE I VIZANTIJSKI ZET:

10 ~iwenica koje moramo da znamo o kraqu Milutinu 1. Stefan Milutin Nemawi} je ro|en oko 1253. godine, a preminuo je u u Nerodimqu, 29. oktobara 1321. godine. 2. Bio je mla|i sin Stefana Uro{a I i Jelene - u narodu poznate kao - An`ujska; otac Stefana De~anskog i deda Du{ana Silnog. 3. Postao je kraq nakon {to se sa prestola, nakon pada sa kowa, povukao wegov brat Dragutin, kasnije oblasni gospodar Srema. 4. U istoriji je ostao zapa}en i kao kraq koji je dao da se oslepi wegov sin Stefan De~anski. De~anski je, me|utim bio samo delimi~no oslepqen, a kasnije je sa suprugom Teodorom i dva sina, Du{anom i Du{icom, poslat u izgnanstvo u Carigrad. 5. Zvani~na titula kraqa Milutina od 1282. do 1321. godine glasila je STEFAN URO[, PO

Kraq Milutin bio je jedan od najzna~ajnijih vladara sredwovekovne Srbije MILOSTI BO@JOJ KRAQ I SAMODR@AC SVIH SRPSKIH ZEMAQA I POMORSKIH. Taj potpis

stoji i na wegovoj najzna~ajnijoj poveqi - Svetostefanskoj hrisovuqi, izdatoj manastiru Bawska.

6. Tokom vladavine kraqa Milutina do{lo je do razvoja rudarstva - {to je pove}alo i prihode koji su mu omogu}ili da ima jaku vojsku i da pla}a najamnike. Tako|e je, zahvaquju}i wegovim osvajawima, Srbija u to vreme izlazila na Carigradski drum, zahvaquju}i ~emu je oja~ala i trgovina. Sve to doprinelo je tome da sredwovekovna kraqevina Srbija, u to vreme, od drugorazredne monarhije preraste u jednu od najja~ih dr`ava na Balkanskom poluostrvu. 7. Podigao je i obnovio ve}i broj manastira i crkava me|u kojima se izdvajaju Bogorodica Qevi{ka, Gra~anica, Bogorodica Trojeru~ica u Skopqu, Staro Nagori~ane i Bawska (gra|ena po ugledu na Studenicu) i mana-

stirska crkva u Hilandaru na Svetoj gori. 8. Wegova vladavina je vreme renesanse Paleologa - koji su nakon pada Latinskog carstva, ponovo preuzeli Carigrad. U wegovo vreme delovali su talentovani slikari Astrapa i Eutihije, a razvijen je i novi narativni stil u slikarstvu. 9.@enio se pet puta i iz tih brakova je imao dva sina Stefana i Konstantina i dve }erke Anu (Nedu) i Caricu (Zoricu). 10. Posledwa `ena mu je bila Simonida, }erka vizantijskog cara Andronika II Paleologa. Simonida je na srpski dvor dovedena kao devoj~ica, ali ~iwenica da mu je vizantijski car za `enu dao svoju }erku - govori o Milutinovom uticaju. R. N.

MOZAIK

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Uspe{no zavr{avate zapo~ete poslove. Me|utim, oblast finansija nije najboqe prikazana. U slu~aju da vas zanima uzimawe kredita, pozajmice, nala`ewe sponzora ne}ete imati sre}e tj. va{a potraga za finansijskom pomo}i ne}e uroditi plodom. Mo`ete o~ekivati susret sa biv{om qubavi. S obzirom da i daqe postoje emocije, dolazi do spontanog nastavka veze.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Va`ite za dobrog, razlo`nog saradnika, koji uvek ima razumevawa za druge. Dobri ste u komunikaciji, lako sklapate poslove, ali vas mu~e finansije. To je izvor velikih briga kod vas. Poku{avate da uzmete kredit, ali sada nije vreme za takve poteze. Vi ste po prirodi veoma posve}eni osobi do koje vam je stalo. Partner je toga svestan. Obratite pa`wu na urogenitalni sistem.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Budite oprezni u poslovima koje obavqate. Tako|e, Va{a okolina vam sada nije posebno naklowena. Stoga, originalne ideje, koje posedujete, zadrìte za sebe. U suprotnom, moète o~ekivati vrlo neprijatna iznena|ewa. Emocije prema partneru su vrlo ~vrste, èlite vezu koja je stabilna i u kojoj }ete napredovati. Zanima vas ozbiqan odnos. Zdravstveno moète biti vrlo osetqivi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Prili~no ste demotivisani i nezadovoqni situacijom. Finansije vas ponajvi{e brinu, jer su vrlo ograni~ene. Po~eli ste da sumwate u sebe. Ukoliko se bavite privatnim biznisom, mora}ete uvesti radikalne mere. Sada vam se dopada vi{e osoba i trenutno niste u stawu da donesete odluku s kim `elite trajniji odnos. Obratite pa`wu na ishranu. Izbacite masnu, brzu hranu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Strah od besparice }e vas vrlo mu~iti, a mogu vas iznenaditi i nenadani tro{kovi. Priliv novca, koji o~ekujete moè biti odloèn zbog platnog prometa. Pozitivno moè biti samo planirawe poslova u narednom periodu. Trenutno, niste zainteresovani za nove, stabilne veze. Sada vam prijaju neobavezni odnosi, koji ne iziskuju va{e stalno prisutvo. Budite oprezni, ~uvajte se preloma.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Strelci imaju vrlo optimisti~an stav prema poslu, obavezama. Odlikuje ih povr{nost, a da toga nisu svesni. [armantni su i dobro vode komunikaciju, ali ~esto prekidaju zapo~eto. Niste zaqubqeni, ali ni zainteresovani za ozbiqan odnos. Slobodu cenite iznad svega. Sada vam odgovara neobavezan odnos, ~ak i tajna veza. Dopada vam se osoba sa posla. Mu~i vas glavoboqa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) O~ekuje vas vrlo nepovoqan period ove nedeqe. Ma koliko se trudili ne dobijate rezultat. Zbog toga moète biti deprimirani. Nemojte sada ni{ta forsirati, jer }ete pogre{iti. Ukoliko ste u vezi, posvetite vi{e pa`we partneru. U suprotnom, moè se ose}ati prili~no zanemareno, pa }e se rado upustiti u tajnu vezu. Zdravstveno moète imati problema sa promenom pritiska.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Jar~evima je vrlo va`na sigurnost, stabilnost u finansijama. Kako ste odgovorni, nikada ne izlazite sa poslovnim predlogom, a da nemate i rezervni plan uz sebe. Ni{ta vas ne moè iznenaditi. Emotivno, sledi susret sa biv{om qubavi, spozna}ete da emocije nisu prestale. Sada ste vrlo osetqivi na hladno}u. Glava, kao i sinusi su vrlo nagla{eni. Moète imati problema sa koòm.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) O~ekujte zastoj u poslu. Mogu}i su mnogobrojni problemi, ali i re{ewe istih. Vrlo ste ambiciozni, ali kako ste svesni pote{ko}a koje vas mu~e, rado }ete prebaciti svoje obaveze nekom zemqanom znaku. Lavovi nisu zadovoqni u vezi. Svesni ste da ne}e potrajati i rado ulaze u flertove, tajne veze. Emocije nisu prisutne, a partner je vrlo razo~aran. Mogu}e su infekcije disajnih puteva.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) U ovoj nedeqi povedite ra~una o novcu, izbegavajte primamqive poslove, laku zaradu, finansijske transakcije, jer mo`ete biti prevareni. Verujete u pri~u i time mo`ete da uvu~ete i druge u problem. Ovo je odli~an period za qubav. Ukoliko ste u vezi, potpuno ste posve}eni partneru. Ukoliko ste slobodni, o~ekujte nova qubavna de{avawa. Skloni preterivawu, kako u hrani, tako i u pi}u.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Ukoliko imate neke poslovne obaveze vezane za zakonodavni sistem, nemojte se iznenaditi ako nai|ete na problem. Re{avawe ostavite za neki kasniji period. Poslovi koji su ranije zapo~eti sada kona~no mogu da se realizuju. Dobro funkcioni{ete sa partnerom, podr`ava vas u svakom pogledu. Zdravstveno, vrlo ste napeti, nervozni, {to donosi mawak sna, gubitak koncentracije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) O~ekujte vrlo uspe{nu radnu nedequ. Poslovi i radni susreti koji su bili odlo`eni, sada se mogu realizovati. Sa saradnicima ostvarujete odnos pun razumevawa, istih potreba, razmi{qawa, zajedni~kih ciqeva. Emotivno, skloni ste ma{tawu, ali niste spremni za ozbiqan odnos, nagiwete flertu, paralelnom odnosu. Pazite na zdravqe, mo`ete zaraditi neku prenosivu, polnu bolest.

Da bismo se rodili potrebno je: l 2 roditeqa l 4 dede i bake l 8 pradedova i prababa l 16 ~ukundedova i ~ukunbaba l 32 navrdedova i navrbaba l 64 kur|ela

l 128 kurdupa l 256 kurlebala l 512 sukurdova l 1.024 surdepa~a l 2048 par|upana l 4096 o`mikura

l 8192 Kurajbera l 16384 Sajkatava l 32768 Belih orlova Ukupno je tokom proteklih 15 generacija potrebno 32.768 pretka, a sve je to oko 500 godina pre nego {to smo ro|eni! Zastanite na trenutak i razmislite ... Koliko je samo ovde bilo sudbina, likova, ìvotnih pobeda i poraza. I koliko se qudi tek trebalo roditi a nije jer su im preci davali ìvote da bi drugi mogli ìveti. Trebali bismo ose}ati zahvalnost i qubav prema svim na{im precima, jer je svaki od wih u svakome od nas! Kad saberete sve faktore da se neko rodi matemati~ki je verovatnije da ne postoji, nego {to postoji. [tavi{e vrlo su male, gotovo nemogu}e {anse da si se ikad rodio." M. T.

OTI[AO JE PETAR TUTOVAC, ^OVEK KOJI JE SMISLIO PLAZMU:

Kako je nastao ~uveni keks koji je ulep{ao detiwstvo generacijama Petar Tutovac, jedan od tvoraca ~uvenog „Plazma“ keksa preminuo je pro{le nedeqe. Petra Tutovca je iz Hrvatske doveo Milo{ Reqin, na predlog tada{weg direktora Mom~ila Filipovi}a, osniva~a kompanije „Bambi“. - [ezdesetih godina pro{log veka krenuo u potragu za najboqim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me doveo do Milana, gde sam na velikoj reklami video “plazmon”. Taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlu~io da se ba-

vale potekle su od wega – prise}a se Petar. DOMA]ICA KAO DIPLOMSKI RAD Ali ono {to je zanimqivo jest da je upravo „Doma}ica“ bila wegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji. Taj keks je do`iveo razli~ite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina pro{log veka. Potom odlazi u Leskovac u fabriku „Toma Kosti}“, gde je napravio prve grisine u Jugoslavi-

vim samo tim keksom – govorio je Filipovi}. Dok je traìo podr{ku za izgradwu keksare u Poàrevcu, Filipovi} istovremeno traga i za stru~nim kadrom. Obra}a se Milo{u Reqinu, koji na preporuku dovodi Petra Tutovca iz Hrvatske. Upravo wegovo ime vezuje se za po~etak proizvodwe “plazma” keksa u Srbiji. Kada je do{ao, imao je diplomu majstora za proizvodwu keksa, koju je dobio na kursu u fabrici “Kra{”. Ubrzo je pokrenuta akcija za izbor imena fabrike u Poàrevcu. Naziv „Bambi“ su dali roditeqi i deca na tom konkursu. Nagrada je bilo porodi~no letovawe na moru. “Plazmi” je Filipovi} dao ime. OD PLETARA DO KEKSARA Tutavac je ro|en 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena. Kada je imao trinaest godina zavr{io je pletarski zanat u Opuzenu te je postao KV radnik pletar. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali mladi Petar se time nije zadovoqio. Godine 1949. preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika „Kra{“, gde su on i jo{ jedan polaznik izu~ili keksarski zanat. Zanimqivo je da je bio prvi {kolovani keksar u tada{woj Jugoslaviji. Zatim je oti{ao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u „Kra{u“. – „Kra{“ je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavqi-

ji, a ~ak su i italijanske kolege bile odu{evqeni wihovom kvalitetom. PLAZMA KAO VRHUNAC KARIJERE Kruna karijere Petra Tutavca dogodila se u Poàrevcu, u fabrici keksa „Bambi“. - Rade}i na proizvodwi de~jeg keksa sa sojinim bra{nom za {kolske kuhiwe, razmi{qao sam o novom proizvodu koji bi bio ne{to sasvim novo u pogledu sastojaka i ve}e nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznawima iz ameri~ke stru~ne literature, a usavr{avawem i izmenama u recepturi talijanskog keksa „Plazmon“ do{ao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom belan~evina ìvotiwskog i biqnog porekla. Tako je nastala „Plazma“, na kojoj su odrastale generacije – otkrio je Tutavac. TUTAVAC NI JEDAN SVOJ PROIZVOD NIJE PATENTIRAO - To su bila neka druga vremena, kada se znawe nije skrivalo nego se delilo. Sve {to sam radio, sve moje recepture i proizvodi, ra|eni su pod imenom „Bambi tehnologije“. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako ja~a dru{tvena snaga i ugled na{e zemqe na doma}em i svetskom trì{tu. Bila su to vremena kada su vaìla neka druga pravila i odnosi me|u qudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam sre}an ~ovek, govorio je Petar. R. N.

êtvrtak februar êtvrtak 10. 2020. 27 êtvrtak10. 10.decembar februar2022. 2022. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Hipoglikemija (nizak nivo {e}era u krvi) kod obolelih od {e}erne bolesti

Hipoglikemija, poznata i kao nizak nivo {e}era u krvi, javqa se kada su nivoi glukoze ({e}era) u krvi previ{e niski. Hipoglikemija je uobi~ajena kod osoba sa dijabetesom koje koriste insulin i kod nekih (ali ne svih) pacijenata koji koriste lekove koji se unose oralno. Nivo {e}era u krvi pada kada pacijent oboleo od dijabetesa uradi ne{to od slede}eg: zzz Unese previ{e insulina (ili oralnog leka koji dovodi do sekrecije insulina u organizmu) zzz Ne unese dovoqno hrane zzz Previ{e ve`ba bez uìne, ili pre ve`be smawi dozu insulina zzz êka suvi{e dugo izme|u obroka zzz Pije previ{e alkohola, iako i umerena koli~ina alkohola moè da pove}a rizik od hipoglikemije kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1

SIMPTOMI NISKOG NIVOA [E]ERA U KRVI

Simptomi niskih nivoa {e}era variraju od osobe do osobe i tokom vremena mogu da se mewaju. Kada nivo {e}era u krvi tek padne, pacijent:

DOMA]A KUJNA

Recept Testenina sa piletinom u sosu 400 gr testenine po izboru 400 - 500 gr pile}eg belog mesa bez ko`e i kostiju 100 gr pan~ete ili dimqenog vrata, {unke, ne{to sli~no 2 ka{ike bra{na 50 - 100 ml uqa 200 ml neutralne pavlake za kuvawe suvi za~in so i biber per{unov list

z Se znoji z Drhti z Ose}a glad z Ose}a anksioznost z Ako ni{ta ne preduzmete, simptomi }e postati ozbiqniji i to: z Ote`an hod z Slabost z Zamu}en vid z ^udno pona{awe i promene li~nosti z Zbuwenost z Gubitak svesti i napadi Ako je mogu}e, merewem nivoa {e}era u krvi treba da potvrdite da li je nizak. Nizak nivo {e}era u krvi generalno se defini{e koli~inom od 60 mg/dL (3.3 mmol/L) ili mawe.

Najboqi na~in da spre~ite pojavu niskog nivoa {e}era u krvi je ~esta kontrola i spremnost za brz tretman ako se javi. Vi i Va{ blizak prijateq ili ~lan porodice morate da nau~ite da prepoznate simptome i uvek treba da imate glukozne tablete, bombone ili druge ugqene hidrate koji se brzo apsorbuju pri ruci. Nizak nivo {e}era u krvi moè da bude zastra{uju} i neprijatan i normalno je da se pla{ite budu}ih epizoda. To moè da Vas navede da odràvate visoke nivoe {e}era, {to dugoro~no posmatrano vodi komplikacijama. Razgovor o strahu od niskog nivoa {e}era u krvi sa lekarom moè da pomogne. Pored toga, raspitajte se o edukaciji koja se odnosi na hipoglikemiju. Edukacija o svesnosti nivoa {e}era u krvi moè da poboq{a Va{u sposobnost da prepoznate rane simptome. Neke osobe obolele od dijabetesa pokazuju simptome niskog nivoa {e}era u krvi pri blago povi{enim nivoima. Ako je nivo {e}era u krvi duè vreme visok, mo`da }ete se ose}ati lo{e kada padne na 100 mg/dL (5.6 mmol/L).

z Neprime}ena hipoglikemija Neprime}ena hipoglikemija nastaje kada nemate po~etne simptome niskog nivoa {e}era u krvi. Zbog toga ne moète da delujete u po~etku i te{ki simptomi niskog {e}era, kao {to su gubitak svesti ili napadi, ~e{}e se javqaju. Neprime}ivawe niskog nivoa {e}era u krvi je vrlo ~esto, naro~ito kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1 vi{e od 5 do 10 godina. Hipoglikemija i neprime}ena hipoglikemija se ~e{}e javqaju kod osoba koje insulinom strogo kontroli{u nivoe {e}era u krvi (intenzivna terapija). Osobe koje unose prevelike koli~ine alkohola, koje su umorne ili koriste beta blokatore (koji se ~esto koriste za kontrolu visokog krvnog pritiska) mo`da ne}e primetiti simptome niskog nivoa {e}era u krvi, ili ih mo`da ne}e prepoznati. Neprime}ena hipoglikemija moè da se javi i kod osoba koje uzimaju odre|ene oralne lekove, naro~ito starije osobe sa bolestima bubrega ili srca. z No}na hipoglikemija - Nizak nivo {e}era u krvi tokom sna (no}na hipoglikemija) moè da poremeti san, ali naj~e{}e se ne primeti. No}na hipoglikemija je oblik neprime}ene hipoglikemije. Zato }ete, ako imate no}nu hipoglikemiju, teè primetiti simptome koji upozoravaju na potrebu za terapijom. No}na hipoglikemija moè da bude te{ka za dijagnozu i moè da pove}a rizik od neprimetne hipoglikemije u slede}ih 48 do 72 sata. S. G.

Smeh je lek i kada su u pitawu te{ke bolesti Smeh je lek za mnoge bolesti. Smawuje nivo hormona stresa, sniàva krvni pritisak, poboq{ava kapacitet plu}a i podmla|uje nas Smeh je efikasno i svima dostupno antistres sredstvo, prija i onima koji se smeju i onima koji nasmejane posmatraju. Stru~waci kaù da sto osmeha dnevno uti~e na organizam kao da smo vozili bicikl 15 minuta. Smeh ubrzava puls i pove}ava kapacitet plu}a. Vi{e smeha ~ini nas podmla|uje i prolep{ava. Smeju}i se ve`bamo mi{i}e lica i omogu}avamo boqu prokrvqenost, {to hrani koù lica i daje joj lep{u boju. Smeh

Priprema: Priprema: Piletinu iseckati na kockice, naliti 350 ml vode, dodati suvi za~in i ostaviti da provri. Kuvati 10 - 15 minuta, piletinu izvaditi, ocediti a dobijenu supicu procediti. Trebalo bi da ostane 300 ml. U {erpu ili dubqi tigaw uliti uqe pa dodati piletinu odmah da kasnije ne bi prskalo, ovako }e voda ispariti. Propr`iti piletinu, da porumeni pa dodati sitno iseckanu pan~etu, dimqeni vrat ili ne{to sli~no pa jo{ malo sve to propr`iti. Supi dodati bra{no, malo soli i bibera pa preliti preko pan~ete i piletine i me{ati. Kada se zgusne dodati neutralnu pavlaku i sve zajedno me{ati i ostaviti malo da vri (5 minuta ) pa dodati per{un i skloniti.

PREVENCIJA NISKOG NIVOA [E]ERA U KRVI

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Sladi} ili slatki koren veoma je lekovita i neobi~no dragocena biqka. Zahvaquju}i svom vrlo sloènom sastavu, deluje na organe za disawe i varewe, ja~a odbarambene sposobnosti organizma i popravqa raspoloèwe. Sladi} sadrì vi{e od 150 hemijskih jediwewa koja doprinose o~uvawu optimalnog zdravstvenog stawa kao {to su aminokiseline, beta-karoten, vitamini, ugqeni hidrati, masti, proteini. Analizama je utvr|eno da je glicirizinska kiselina, materija koja slatkom korenu daje snaàn sladak ukus, vi{e od 50 puta sla|a od saharoze. Slatki koren sadrì oko 10% glicirizinske kiseline, glicirizin, glikozu i druge komponente i zbog toga je sastojak mnogih lekova kao {to su sirup za ka{aq

smawuje nivo epinefrina i kortizola, hormona stresa, a dokazano je da posle desetominutnog smeha krvni pritisak pada za 10-20 mm. Smeh je i jedna od najboqih ve`bi za one koji imaju astmu i bronhitis jer poboq{ava kapacitet plu}a i nivo kiseonika u krvi. Posle petnaestominutnog smejawa u jutarwim ~asovima qudi se ose}aju sve`e ~itavog dana. Negativna emocionalna stawa slabe

odbrambenu sposobnost organizma, a pokazalo se da posle terapije smehom dolazi do pove}avawa imunoglobulin-A respiratornih puteva, za koje se veruje da {tite od nekih infektivnih bolesti. Smeh uzrokuje stvarawe enzima endorfina u na{em telu, koji predstavqa prirodno sredstvo protiv bola. Smeh je lek i kada su u pitawu te{ke bolesti. S G.

Le~ewe biqem Sladi} (Glycyrrhiza glabra ) ili lekovi za ~ir. Biqka sadrì i flavonske glikozide i etarsko uqe u tragovima. Od davnina se koristi za smirewe ka{qa i upale grla. Razlaè nagomilanu sluz i pospe{uje weno izbacivawe iz disajnih organa. âj od sladi}a se posebno preporu~uje osobama koje pate od upale jezika. Sladi} je jedno od najefikasnijih biqnih lekova kod upala èluda~ne sluzokoè, gastritisa i ~ira na èlucu i

dvanaestopala~nom crevu. Pome{an sa bokvicom, kantarionom i mati~wakom preporu~uje se svima koji pate od ~ira na èlucu. Spre~ava razmnoàvawe virusa i wihovo {irewe u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija ukqu~uju}i hepatitis, prehladu i grip (posebno u kombinaciji sa mati~wakom, zovom i klekom). Lekari, me|utim, upozoravaju na to da slatki koren treba umereno koristiti jer prekomerno konzumirawe moè dovesti do poja~anog izlu~ivawa kalijuma i zadràvawa natrijuma i vode u organizmu {to doprinosi pove}awu krvnog pritiska.

28 ^etvrtak 10. februar februar2022. 2022. decembar 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 STANOVNIK AZAWE

MALTA

JEDNO OD MAR[AL- NATRIJUM ORGAN ^ULA VIDA OVIH OSTRVA

STAWE SPRAVA ZA PRISTA- PODESITI ENGLESKI BEZ RATA GRAFI^KI CRTAWE VREME LICA SLIKAR, VRSTA RADNIK RAVNIH ITACIZMA EKSPLO- VILIJAM TKANINE, LINIJA ZIJE SOMOT

METAR NA KOJI NA^IN

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ORGANSKE KISELINE (HEM.) ZELENI KRISTALNI PRAH PRAVITI BUDALU OD NEKOGA

ZAPAD

SE^IVO (MN.) DUVAWE GUME PUMPOM

ENGLESKI RE@ISER, MAJKL AUTONOMNA POKRAJINA (SKR.) VESEQE

Sr Gl pski as

1. I 23. SLOVO AZBUKE

BELGIJA

PREKID RADNOG ODNOSA, OTPUST

NI U KOM PRAVCU, NIKUDA

24. I 11. SLOVO AZBUKE

RAZMEWIVATI STANOVNICI [TAJERSKE

ODBOJKA[KI KLUB PURGATIV

BIV[A AMERI^KA GLUMICA GARDNER

AD AKTA (SKR.) SLAGAWE STIHOVA U PESMI, SLIK RAJ KOD VRSTA STARIH SLOVENA TKANINE

TEMPERATURE OBLAST U KINI

VE[TAK U CIRKUSU OSTRVQE U TIHOM OKEANU

BAWA U BELGIJI A]IMA KRA]E ^INITI DA SE NEKO SMEJE NI[

DOZVOQEN BROJ PREKR[AJA U KO[ARCI

ZAJEDNICA MU@A I @ENE RUBIDIJUM AMERI^KI BOKSER NORTON

SRPSKA POP PEVA^ICA SA SLIKE OVE GODINE (SKR.) ^OVEK IA GR^KE MITOLOGIJE 28. I 20. SLOVO AZBUKE

OMLADINSKI KO[ARKA[KI KLUB

GLAVNI GRAD SENEGALA IRIDIJUM LEGLO OSA (MN.) VOLUMEN

Sr Gl pski as

STO^AR U JU@NOJ AMERICI

AMPER

GR^KO SLOVO DAMA U [AHU (SKR.)

^OVEK ZAPOSLEN U ZDRAVSTVU

ZAKONODAVNO TELO U NOB-U

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA INDUSTR. NEZASI- GRA\EVIN]ENIH SKOG UGQOVO- MATERIDONIKA JALA

KLANAC

IZLO@BA LUKSEMU ^AST BURG NEKOG UMETNIKA MALTA

BIV[I FUDBALER „CRVENE ZVEZDE“ FILM ORSONA VELSA

DEO, PAR^E PRITOKA UVA^KOG JEZERA

MA\ARSKI PESNIK, ENDRE

ISTOK

ZAPOVEDNIK ^ETE OD STO QUDI

TEMPERATURA

SLOVEFRANCUSKI @ENA SA NA^KI XEZ STANOVNIGLUMAC I KOJOM CI MUZI^AR ]I]ARIJE PEVA^ NEKO RAZSOS MONTAN GOVARA

POSTAVITI SE NA VIDNO MESTO POKLONI ZA USPOMENU ZELENA OMLADINA SRBIJE RUSKI PARLAMENT

INDIJANSKI [ATOR

GRADI] U BOKI KOTORSKOJ PLANINA U RS

TEMPO TU@NIM TONOM (MUZ.)

FRANC. PISAC DE MOPASAN STRANO @ENSKO IME

SRPSKI VIOLINISTA SA SLIKE LI^NA ZAMENICA

OBLAST U KINI

PODSTICATI NEKOGA DA BR@E RADI NEPER

GRADI] U HRVATSKOJ 10. I 5. SLOVO AZBUKE LEKOVITA BIQKA @ENE KOJE GOVORE EKAVICOM

TE@ITI KA NE^EMU KRIVI^NO DELO UZGAJIVA^ MASLINA

VLADAREV OGRTA^ GLUMAC RASEL FOLK PEVA^ IMAMOVI]

MEGA VRSTA ZGLOBA, SINOVIJALNI ZGLOB

NATRIJUM BARA, MO^VARA IZVR[NI ODBOR (SKR.) KILOTONA

SUSEDNA SLOVA AZBUKE

METAR

KELVIN NORVE[KA

SRPSKO MU[KO IME JUNA^KI SPEV, EP 9. I 7. SLOVO AZBUKE REOMIR

IKA ODMILA OBIM

Sr Gl pski as

SPRAVA ZA MEREWE VISINE ^OVEKA

1 2 3 4 5 6 7

NAUKA O MORALU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO M, AMINOKISELINE, Z, BAKAR ACETAT, AVA, OK, MEWATI, WUEL, O[TRICE, A], AP, T, RIMA, CIRKUSANT, SPA, BONUS, ZASMEJAVATI, TIJANA DAPÊVI], RB, OKK, MINOTAUR, DAKAR, GAUÔ, OSIWACI, ETA, ZDRAVSTVENI RADNIK Skandinavka 2: VODORAVNO L, ADI, KOMAD, ISTA]I SE, VIGVAM, ZOS, T, TIVAT, NEMAWA RADULOVI], GI, ON, PO@URIVATI, ILOK, JINAN, STREMITI, UVA, KAZNENO DELO, MASLINAR, KURT, DIARTROZA, NA, U], IO, GAVRIL, M, K, ZE, IKICA, ANTROPOMETAR Ukr{tenica: VODORAVNO POOÎM, PX, RIBA, OBA, DOTRAPATI, TJ, MIKROKAMERA, VESNA RIVAS, MTV, RKP, MOLERKA, IR, DISERTACIJA, A, MONTREAL, ÂM

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Onaj koji je usvojio dete - Devetnaesto i dvadesetdeveto slovo azbuke - Vodena ìvotiwa, 2. I jedan i drugi - Trapaju}i do}i, 3. To jest (skr.) - Vrsta minijaturne kamere, 4. Folk peva~ica i rijaliti u~esnica u mnogim rijalitijima - Muzi~ka televizija (skr.), 5. Rukopis (skr.) - @ena moler - Simbol iridijuma, 6. Peto i dvadesetdrugo slovo azbuke - Spis kojim se dobija nau~no zvawe, obi~no zvawe doktora, 7. Oznaka za amper - Veliki grad u Kanadi - Vrsta ~etinara, jela (turc.). USPRAVNO: 1. Dokument kojim se ne{to potvr|uje, 2. Gra|evina, 3. êtvrti i prvi vokal - Sportska prognoza (skr.) Oznaka za metar, 4. Dvadesetosmo slovo azbuke - Mnoìna (skr.) - Jedna nota, 5. Diktator i predsednik Ugande od 1971. do 1979. godine, 6. Vla`nost, 7. Akcioni film, 8. Proveravawe (mn.), 9. Glavni grad Indonezije, 10. Francuski matemati~ar i fizi~ar, Blez (1623-62), 11. Okvir za sliku - Simbol aktinijuma, 12. Tako|e, isto tako (lat.) - Deseto i dvadesetosmo slovo azbuke, 13. Kr~ma, gostionica (nem.), 14. Oznaka za ar - Srpsko mu{ko ime.

ZANIMQIVOSTI Poznati kao visoko inteligentne ìvotiwe koje ìve u ~oporima, vekovima ih prati glas da su divqi i opaki, a neretko su junaci mitova i legendi. Istina je da su vukovi izuzetno dru{tvene ìvotiwe koje se sna`no dru{tveno povezuju sa ~lanovima porodice i svog ~opora. Zapravo, vukovi posmatrani u divqini ~esto pokazuju razli~ite emocije jedni prema drugima poput naklonosti i qubavi. Delimo sa vama jo{ neke neverovatne ~iwenice koje ~ine ove veli~anstvene kopnene predatore jedinstvenim:

PRAVA QUBAV

Kada vukovi jednom prona|u svog qubavnog partnera, nastoje da ostanu zajedno i u dobru i u zlu, u zdravqu i bolesti, ~esto dok ih smrt ne rastavi. ôpor vukova se uglavnom sastoji od glavnog para – mu`jaka i ènke i wihovih potomaka. Iako se samo glavni par razmnoàva, svi ostali odrasli ~lanovi ~opora pomaù u odgoju i brizi o mladuncima i osiguravaju im preìvqavawe.

VUKOVI ]E DATI @IVOT JEDNI ZA DRUGE

Pored toga {to su monogamni i naj~e{}e ostaju sa jednim partnerom ceo `ivot, vukovi razvijaju tako sna`ne dru{tvene veze sa porodicom i voqenima, da je poznato da se `rtvuju za opstanak svog ~opora, odnosno porodice. Romeo i Julija im nisu ravni.

SVE JE U ZAVIJAWU

Mo`da najpoznatija karakteristika sivog vuka je wegovo prodorno zavijawe. Ono je prvenstveno alat za komunikaciju, kako

êtvrtak 2020. 29 êtvrtak10. 10.decembar februar 2022. maratonci i veoma su izdr`qivi lovci. Dobro su poznati po tome da mogu da prate svoj plen satima i duboko u no}. Vukovi su jako inteligentne ìvotiwe, sa izuzetno razvijenim ~ulima za sluh i miris, {to im omogu}ava efikasno pronalaèwe plena.

NEVEROVATNE ^IWENICE O VUKOVIMA

GLADAN KAO VUK

Iako va`e za opasne i pro`drqive, zapravo su veliki "romantici" izme|u pojedinca i ~opora, tako i izme|u razli~itih ~opora. Kada je re~ o teritoriji, zavijawe izme|u ~opora }e odrediti veli~inu i snagu razli~itih ~opora, na osnovu ~ega vukovi naj~e{}e donose odluku da li da napadnu ili da se povuku.

VUKOVI SU DUGA^KI I BRZI

Prose~na du`ina `enki je od 137 cm do 183 cm od nosa do repa, dok mu`jaci mogu narasti i do

BAKO, BAKO, KAKO IMA[ VELIKE RUKE!

Ako ste ikada videli pravi otisak vu~je {ape, to je dovoqno da se naje`ite, jer je prose~na veli~ina wihove {ape uporediva sa veli~inom qudske {ake, {irine 10 cm i du`ine 13 cm.

VU^JE KU]E

198 cm u du`inu. To je delimi~no razlog {to mogu da tr~e brzinom od 58 do 61 km na ~as na kratke staze, mada ukoliko ne jure plen, te`e da "krstare" laganijim tempom od oko 8 km na ~as.

^UDO ARHITEKTURE:

VUKOVI SU MARATONCI

Iako gore pomenuta brzina nije super brza za vrhunskog predatora (gepard mo`e dosti}i brzinu od 121km na ~as na kratke staze), vukovi su ultra-

Vi{e od 20 godina od izgradwe Eresundskog mosta-tunela Dansku prestonicu Kopenhagen i {vedski grad Malme povezuje jedinstven put osam kilometara dug most Eresund koji se na ve{ta~kom, Bibernom ostrvu, nastavqa u podvodni tunel. Eresundski most ili Eresundska veza je namewena za drumski (~etiri trake) i èlezni~ki saobra}aj (dva koloseka) i najduì je kombinovani most-tunel takve vrste u Evropi. Tako|e, most je najduì most na svetu koji prelazi dràvnu granicu. Ideja za spajawe dva kopna preko Eresundskog moreuza, postojala jo{ pre Drugog svetskog rata, uo~i kog je i odba~ena. Detaqno je prou~avana ponovo 1950-ih i 1960-ih godina od strana Vlada [vedske i Danske, ali je 1970-ih ponovo odba~ena zbog ekonomske situacije i zabrinutosti za prirodu i posledice koje bi izgradwa na wu mogla da ima. Kona~no, prema projektu danskog arhitekte Xorx K.S. Rotne ispred kompanije "COWI", gradwa je zapo~eta 1995. godine. Posledwi deo je ugra|en 1999. godine, a most-tunel je zvani~no otvoren 1. jula 2000. godine. Most se proteè od Malmea sve do ve{ta~kog ostrva Peberholm (ostrvo Biber koje je ime dobilo jer se nalazi odmah do prirodnog ostrva Saltholm, {to zna~i So), sme{tenog na sredini moreuza. Ovo ostrvo je napravqeno od materijala iskopanog sa morskog dna tokom gradwe mosta. Na tom ostrvu, most prelazi u tunel uku-

Ne ka`e se xabe "Gladan kao vuk"! Vukovi mogu da pojedu ogromne koli~ine hrane odjednom, ~ak do 9 kg za jedan obrok. Alfa mu`jak se jede prvi i poje{}e najvi{e mesa od svih ~lanova ~opora. Nakon wega, na red dolaze ostali ~lanovi, a zatim i drugi strvinari. Iako je ta pro`drqivost delimi~no zaslu`na za wihovu lo{u reputaciju, to je zapravo taktika pre`ivqavawa, jer vukovi nikad ne znaju kada }e imati slede}i obrok i ~esto pro|u i dani pre nego {to su u prilici da ponovo jedu.

pne du`ine ~etiri kilometra, od kojih se tri i po kilometra nalazi ispod povr{ine mora. Tunel ~ini ~ak pet mawih tunela,

Danas ve}ina vukova nastawuje {ume, mo~vare, {ikare, tundre, stepe, pa{wake, a `ive na do 3000 m nadmorske visine. @ive}i, love}i i igraju}i se u ~oporima kao vrlo dru{tvene `ivotiwe, ~esto prevaquju velike udaqenosti u toku dana, ponekad i preko 20 km.

Eresundski most je jedan od najfascinantnijih mostova sveta, jer je u pitawu kombinacija mosta i (podvodnog) tunela, a za potrebe wegove izgradwe, napravqeno je i ~itavo ve{ta~ko ostrvo. Ujedno ovo je i najdu`i most na svetu ...

od kojih su ~etiri su namewena drumskom i `elezni~kom saobra}aju, dok je peti za evakuaciju.

Ovaj most godi{we pre|e preko 20 miliona qudi, a najvi{e onih koji `ive u [vedskoj a rade u Danskoj, i obrnuto.

SPORT

decembar2022. 2020. ^etvrtak 10. februar

Stanojevi}: Odrekao bih se finala Lige konferencije zbog titule Fudbaleri Partizana zavr{ili su sa pripremama u Turskoj i uskoro ih o~ekuju kqu~ne utakmice na po~etku prole}nog dela sezone. Ve} u tre}em kolu ih ~eka ve~iti derbi, a tu su i dueli sa ekipom Sparte iz Praga u Ligi konferencija. Za trenera Aleksandra Stanojeiv}a ne postoji dilema {ta je prioritet. „Za titulu bih se odrekao oba ostala takmi~ewa, nemam nikakvu dilemu. Ni{ta me u ìvotu ne interesuje osim titule. Da znam da }u igrati finale Lige konferencije ili da }u uzeti Kup Srbije, ne interesuje me uop{te. Titula je ne{to za {ta svi ovde ìvimo, svi di{emo za to i sva bismo dali za wu“, rekao je Stanojevi}. Zbog toga klub nije èleo da prodaje veliki broj igra~a, iako je bilo ponuda. Oti{ao je samo Aleksandar [}eki}, a i sami igra~i su èleli da se bore za titulu. "Imali smo izvanredne ponude za tri igra~a. Ne govorim o Milovanovi}u, ve} o Joji}u, Zdjelaru i Markovi}u. Odbili su ponude iako su imali mnogo boqe finansijske uslove nego ovde, trostruko ve}u zaradu u ozbiqnim ligama. Rekli su da èle da ostanu do juna, zavr{e zapo~eti posao i ja sam odu{evqen tom ~iwenicom. Ostale ponude koje ne mogu da se odbiju klub }e naravno prihvatiti, ali to je do ~elnika kluba.. Zvali su i Vuja~i}a, bilo je ponuda i za mene pre nego {to sam potpisao ugovor. Partizan uvek mnogo vi{e donese svima nama nego {to mi damo wemu. Svi mi smo dobili dobre

ponude, jer smo u Partizanu. Sre}an sam {to igra~i imaju èqu da ostanu, ali sam rekao ukoliko neko èli da ide, ako se tako ose}a, dugo je u klubu, nema nikakvih problema, samo neka tu odluku donese na vreme". Iako mnogi veruju da bi Partizan pobedom u derbiju re{io pitawe prvaka Srbije, trener Partizana ima drzga~ije vi|ewe. "Nije normalno da neko od timova bodove izgubi samo u ve~itom derbiju, nema {anse da se samo u derbijima ispuste bodovi. Smatram da mora da se izgubi neka utakmica. Imamo Surdulicu, Suboticu, Banovo brdo, Ni{ i derbi, pet te{kih gostovawa. Nemogu}e je da se negde ne desi ne{to. Kao {to ne verujem da rival moè da upi{e sve pobede na te{kim gostovawima i u te{kim utakmicama. Potom dolazi plejof. Smatram da je nemogu}e da se pobedi sve do kraja i da derbi

odlu~i. Ukoliko bude sve kako treba, ne}e se desiti. Imali smo neverovatan niz, a moglo je da se desi na dve, tri utakmice da izgubimo bodove, ~ak izgubimo od Proletera, odigramo nere{eno sa Kolubarom, ne pobedimo ûkari~ki... Sve to je blizu da se desi". Stanojevi} kaè da prednost od pet bodova ne predstavqa pritisak. "Imao bih ve}i pritisak da sam na minus pet. Onda bi zna~ilo da je sa svakom nere{enom ili porazom gotovo. Sre}an sam sa ovom vrstom pritiska, {to ipak ne zna~i da je kraj. Jedna nere{ena utakmica i ve} ste na tri, a imate i direktan duel. Nemam ni mawi, ni ve}i pritisak, u tom smislu. Breme je svakog dana sve ve}e kako vam se pribliàva kraj sezone. Kada postoji pritisak sre}an sam jer zna~i da to {to radimo vredi". S. G.

SRPSKI TRENERI NAJBOQI U EVROPI Treneri iz Srbije apsolutni su rekorderi starog kontinenta. Oni su u Evroligi svoje timove vodili ~ak 1604 puta, {to ih stavqa ispred ispred italijanskih (1476) i {panskih stru~waka (1415). Me|u 10 najboqih spadaju jo{ gr~ki, hrvatski, litvanski, turski, crnogorski, ameri~ki i francuski treneri.

Ukoliko pogledamo procenat pobeda, ispred na{ih stru~waka nalaze se nalaze se gr~ki treneri (57,8%), {panski (57%) i izraelski (57,2%). Na{i, me|u kojima spadaju @eqko Obradovi}, Duda Ivkovi}, Svetislav Pe{i}, Bo`idar Maqkovi}, nalaze se na 53,1% odsto pobeda. Kada su u pitawu pojedinci i broj utakmica u elitnom takmi~ewu, na samom vrhu nalazi se @eqko Obradovi}. Aktuelni {ef stru~nog {taba Partizana sedeo je na klupi ~ak 454 puta u okviru Evrolige, a zabele`io je 313 pobeda i 141 poraz. Ipak, treneri koji su iza wega, ukoliko gledamo ukupan broj me~eva, a imaju boqi procenat pobeda u elitnom takmi~ewu. To su Etore Mesina, ]avi Paskval, Pablo Laso, Dimitris Itudis. U Top 10 trenera sa najvi{e pobeda u Evroligi nalaze se jo{ i Du{ko Ivanovi}, Ergin Ataman, Dejvid Blat, Jorgos Barcokas i Duda Ivkovi}.

KAPITEN ZVEZDE SE OSVRNUO NA USPEHE SA KANADOM

Borjan: Najlep{e u karijeri

Crvena zvezda }e imati predstavnika na Mondijalu u Kataru! Milan Borjan je posle tri trijumfa minulih dana, protiv Hondurasa, SAD i El Salvadora, stigao sa Kanadom na prag velikog uspeha. Samo ~udo u posledwa tri kola moglo bi da ih spre~i da se plasiraju na {ampionat u Katar. Borjan je imao fantasti~ne dane i odbrane, nije primio gol za 270 minuta, a po povratku u Beograd objavom na Instagram profilu pokazao je koliko mu zna~i sve {to radi sa reprezentacijom. - Posledwih nekoliko meseci sa Kanadom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo bili su najlep{i trenuci u mojoj karijeri. Na{e istorijsko dostignu}e i na{ san ostvaruju se posle 36 godina. Malo je re}i da sam sre}an. Hvala sjajnim momcima koji vole na{u zemqu i koji nisu nikada odsutni iz reprezentacije. Veliko hvala selektoru Xonu Herdmanu {to je verovao u nas, hvala wegovim saradnicima i celoj Kanadi, svim navija~ima koji su nad bodrili od po~etka. Katar, sti`emo! – napisao je Borjan. U~e{}e na Mondijalu bi}e kruna uspe{ne Borjanove karijere. Mnogo je postigao sa Crvenom zvezdom, ali mondijalska pri~a zaista ima posebnu vrednost.

Motika: Kada je do{ao poziv Zvezde nisam razmi{qao "Imao sam nekoliko ponuda od klubova iz Evrope, ali kada je stigao poziv Crvene zvezde nisam razmi{qao i brzo sam se odlu~io da do|em", rekao je jedan od najtalentovanijih fudbalera u Evropi Nemawa Motika. "Jo{ od malih nogu sam zvezda{, to je sam nasledio od oca, a fudbalskog uzora vidim u Draganu Stojkovi}u Piksiju. Dolazim iz Bajerna koji je tako|e veliki klub, ali sada sam igra~ u Crvene zvezde, kluba koji je osvojio Kup {ampiona, koji stalno ide na trofeje i zahvalan sam na tome", rekao je Motika na zvani~noj promociji na stadionu Rajko Miti}. Ofanzivcu ro|enom u Berlinu 2003. godine, koji je potpisao ugovor na ~etiri godine sa Zvezdom, tek predstoji upoznavawe sa ekipom koja je sino} stigla sa priprema iz Antalije. Motika se podjednako dobro snalazi na svim ofanzivnim pozicijama iza napada~a. "Pre sam igrao "desetku", a u posledwe vreme sam uglavnom bio na levom krilu, mada jednako dobro mogu da igram i na desnoj strani". Zajedno sa Nemawom, u Crvenu zvezdu stigao je i wegov godinu dana mla|i brat Nikola. "Uvek smo zajedno, pa smo tako i ovaj fudbalski korak na~inili skupa. On je u omladincima ve} nekoliko nedeqa, pri~ao mi je sve najlep{e o klubu i o tome kako je prihva}en", poru~io je Motika. N. R.

TOP 10 NAJPRODAVANIJIH DRESOVA NA SVETU, IZNENA\EWE NA SAMOM VRHU Najve}i evropski klubovi zara|uju ozbiqne svote novca na prodaji svojih dresova, a evo kojih 10 je imalo najvi{e uspeha na trì{tu. Istraìvawa agencije Euromerika Sport Marketing, koja je i seritfikovani partner FIFA, donela su jedan mo`da pomalo i iznena|uju}i podatak, koji kaè da je dres Bajerna iz Minhena bio najprodavaniji u 2021. godini. Nema sumwe da je najve}i nema~ki tim vrlo popularan u sveru i da ima veliku bazu navija~a, ali iznena|uje podatak da su se Bavarci na ovoj listi na{li isped Real

Madrida, Barselone, Man~ester junajteda, Liverpula... Istra`ivawe pomenute agencije je pokazalo da je Bajern u godini za nama prodao pribli`no 3.250.000 dresova.

Samo jo{ jedan klub je uspeo da probije cifru od 3.000.000 prodatih dresova i to najtrofejniji klub sveta Real iz Madrida ( 3.050.000 ). Slede}i na listi je Liverpul (2.450.000), dok su svi ostali daleko iza i niko od wih ne prelazi ni cifru od 2.000.000. Slede}i je Man~ester junajted (1.950.000) koji uprkos tome {to posledwih sezona nema uspeha ni na doma}oj ni na me|unarodnoj sceni i daqe va`i za jedan od najpopularnijih timova sveta.

Juventus je jedini predstavnik Italije na ovoj listi sa 1.420.000 prodatih primeraka svoje opreme, dok je zanimqivo da u top 10 nema Milana i Intera. Slede Barselona sa (1.340.000) i aktuelni prvak Evrope ^elsi (1.310.000), dok je Borusija iz Dormuna de`i poziciju broj osam (1.222.000). Listu zakqu~uju PS@ (1.180.000) ~iju je prodaju dresova svakako podigao leto{wi dolazak Lionela Mesija, odnosno Man~ester siti sa 1.087.000. S. G.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 10.decembar februar 2022.

DA LI SE OVO JO[ NEKOME DESILO?!

Vlahovi} na svim naslovnicama u Italiji, zbog wega imamo "NOVI JUVE" U nedequ uve~e je Juventus pobedio Veronu na debiju Du{ana Vlahovi}a za "staru damu", Srbin je bio strelac {to ga je lansiralo na naslovne strane svih uticajnih sportskih listova "~izme". Dve stvari su u prvom planu u italijanskoj {tampi nakon pobede Juventusa od 2:0 nad Veronom, novi pogodak Vlahovi}a u Seriji A i skok Juventusa na tabeli. "Stara dama" se trenutno nalazi na ~etvrtoj poziciji, mestu koje vodi u Ligu {ampiona, mada petoplasirana Atalanta ima dva boda i utakmicu mawe. GAZETA DELO SPORT: @IVEO VLAHOVI]! Najpoznatiji italijanski, sportski list je na naslovnoj strani danas imao veliku fotografiju Du{ana Vlahovi}a koji slavi pogodak postignut u 13.

minutu utakmice protiv Verone. Klizao je na kolenima po travi Srbin, a pomenuti, doslovni prevod naslova ti~e se i trenera Juventusa. "Gazeta" je iskoristila re~ "allegria" koja kao takva zna~i radost, ali je i sli~na prezimenu trenera tima Alegrija - "Allegri". Uz to, velikim slovima iznad naslova stoji i: "Novi Juve je ve} ~etvrti". O~igledno je da je Vlahovi} novi predvodnik "stare dame", zbog ~ega je ~uvena "Gazeta" ve} nakon jedne utakmice tim nazvala "novi Juve". KORIJERE DELO SPORT: JUVEOVA NOVA SNAGA Ovaj list je uz veliku fotografiju dvojice strelaca Du{ana Vlahovi}a i Denisa Zakarije tokom proslave pogotka na naslovnici apostrofirao to da su posledwa poja~awa kluba ve}

po~ela da se dokazuju, te da su pogurala Alegrijev tim ka ciqu i mestu u Ligi {ampiona, te eventualnoj borbi za skudeto. - Januarske kupovine su odmah pogodile, Verona je lo{e pro{la na Alijancu. Vlahovi} i Zakarija za Alegrijev tim u zoni Lige {ampiona, pi{e "Korijere" jo{ na naslovnoj strani. Juve je blizu 90 miliona evra potro{io za kupovinu Vlahovi}a i Zakarije ovog prelaznog roka, ali su oba fudbalera ve} po~ela da se dokazuju. TUTOSPORT: JUVE, I TI SI TU I ovaj list je na naslovnici imao veliku fotografiju slavqa Du{ana Vlahovi}a u prvom planu, a i Denisa Zakarije iza Srbina. "Tutosport" se naslovom direktno dotakao napretka "stare dame" na tabeli, dok je u podna-

slovu, poput konkurencije, pisao o tome kako zimska poja~awa prave razliku: - Vlahovi} i Zakarija su pokrenuli crno-bele u trci za skudeto u januaru, odmah su pogodili, porazili Veronu i Alegrija doveli na ~etvrto mesto, pi{e na naslovnoj strani pomenutog lista.

Mane je {ampion i najboqi ~ovek fudbala – ~isti toalete i gradi bolnice Dok su igra~i Zvezde krajem 2018. jo{ u svla~ionici bili opijeni slavqem zbog velike pobede nad Liverpulom 2:0, u miks zoni su se re|ala naborana igra~a engleskog tima. Tamo vam do|e Virxil van Dajk namrgo|en kao da bi ubio ~oveka. Prolazi Mohamed Salah onako smoren, uglavnom odmahuje rukom i u nekom trenutku eto ti Manea. Nasmejan, opu{ten i bez problema zastaje da ostavi poneki autogram ili se fotografi{e s novinarima. To ne moè tako lako da se odglumi. Nije mu bio kraj sveta. Kad nekog sudbina mazi, ~esto moèmo samo da mu zavidimo, ali kada je taj neko lik kakav je Sadio Mane, onda se uglavnom divimo. Nije neobi~no da se u ludilu modernog doba od vrhunskih fudbalera koji milione ne mogu da pobroje ni na prstima obe ruke i noge o~ekujemo samo da budu - nadobudni. Popularnost i novac nose sa sobom odre|ena o~ekivana pona{awa kojima mnogi po~nu da robuju i onda se otu|uju od onih sa kojima su do ju~e terali loptu po ulici. Kupi{ skup Roleks, ok, dizajnersko odelo, idemo daqe, skup Lamborgini ~estitamo, uspeo si. Ili ne? Mane je neko ko je ~e{}e predmet vesti zbog toga {to ga mediji tamo gde je ìveo ili gde sad igra opisuju kao su{tu suprotnost od nadobudnog lika. U nedequ uve~e je taj de~ko ve} veliku karijeru zaokruìo penalom kojim je wegov Senegal postao prvak Afrike. Ako se opet za trenutak vratimo tri i po godine unazad u novembar 2018. Poraèni, a nasmejani Mane jo{ uvek nije bio prvak Engleske. Nije bio osvaja~ Lige {ampiona. Nije ni primirisao tituli prvaka Afrike. Danas ima sve to u svojoj biografiji i usput je jedan od najboqih igra~a u Premijer ligi. Sudbina je htela da u nedeqnom finalu pobedi prijateqa i saigra~a iz Liverpula Mohameda Salaha i da razbije jednu vrstu prokletstva senegalskog tima. Uvek neki dobri igra~i, nikad rezultati na Afri~kom kupu nacija. Uvek neko ~etvrto, peto mesto u proseku i to je to. Pre tri godine su Senegalci bili drugi, isti rezultat su imali i one 2002. godine kada su na Mundijalu u Japanu i Ju`noj Koreji {okirali svet pobedom nad Francuzima.

Od tada je pro{lo bezmalo 20 godina. Da im je neko tada rekao da }e tek za 20 godina jedan mali iz Bambalija da im donese titulu, a imali su igra~e poput Pape Diopa i Bube Diopa, El Ha|i Dijufa, Anrija Kamare, malo ko bi verovao. To je ono kad vas sudbina gleda sa mnogo naklonosti. Pitawe je samo kako }ete vi to da vratite qudima oko sebe. Bambali je selo od jedva dve hiqade qudi. U Africi, tom ogromnom kontinentu ima na stotine takvih sela i na hiqade

U TRANSU I DAKAR I PARIZ: Senegal burno slavio afri~ku titulu, predsednik proglasio praznik! Te{ko da je u 62 godine dugoj istoriji nezavisnog Senegala bilo sre}nijih dana od dva prethodna. Povod za op{tenarodno veseqe u zapadnoafri~koj dràvi i odluka predsednika Maki Sala da proglasi nacionalni praznik bilo je osvajawe prve titule {ampiona Crnog kontinenta. U nedeqnom velikom finalu odigranom u kamerunskoj prestonici Jaundeu izabranici selektora Alija Sisea ostvarili su pobedu nad Egiptom posle boqeg izvo|ewa penala 0:0 (4:2). - [ampioni Afrike. Kakva utakmica! Kakav tim! Uspeli ste. Predivan trenutak za na{ nacionalni ponos. êstitke na{im herojima - napisao je na "Tviteru" prvi ~ovek zemqe dodaju}i da }e naredne godine rad na ovaj praznik biti dodatno pla}en. Sre}u sa fudbalerima podelila je cela nacija. Ulice glavnog grada Dakara u pobedni~koj no}i bile su prepune, slavqe i veseqe trajalo je do najsitnijih sati, a pozitivna "ludnica" se preselila i na ulice Pariza gde ìvi veliki broj senegalskih doseqenika. Tamo{wa {tampa se ~ak na{alila kako su "trikolori" postali prva evropska zemqa sa peharom kupa Afri~kih nacija s obzirom na to da su ~ak sedam reprezentativaca iz startnih 11 ro|ena u Francuskoj.

klinaca koji igraju fudbal u pra{in~ini. [to bi se onda Mane razlikovao? Nema potrebe. Bio je jedan od wih. U glavi je i ostao, jer u suprotnom ne bi radio sve ono {to radi. Pomagao je porodici u poqopriprednim poslovima, kako bi mogao da se {koluje, a oni da se hrane. Dvadesetak godina kasnije, dok izlazi iz klupskog autobusa, nose}i telefon polomqenog ekrana (kao da je to nekakav greh jer ima koju hiqadu evra u xepu vi{ka), ~ini se da to nije zaboravio. "Za{to bih kupovao deset Ferarija, 20 dijamantskih satova ili dva aviona? [ta }e meni i ostatku sveta da donesu ti predmeti? Bio sam gladan, morao sam da radim u poqu. Preìveo sam te{ka vremena, igrao fudbal bosonog, nisam imao obrazovawe i mnoge druge stvari, ali danas onim {to imam, mogu da pomognem svom narodu", rekao je Mane jednom prilikom. To ipak ne zna~i da ga ne}ete videti u "Me~ki" G klase u AMG varijantu ili "Bentliju", niti da }e ba{ kao Ngolo Kante dolaziti na treninge u olupanom "Miniju". Ali, treba znati i da je sawao da postane fudbaler da bi nahranio svoju porodicu, a pre koju godinu je sa po 70 evra mese~no hranio druge siroma{ne iz svog regiona u Senegalu. Zanimqiv deo wegovog karaktera je ona upornost koju nema ve}ina fudbalera i zbog koje 99 posto wih propadne pre seniorske konkurencije. Manea je ujak ube|ivao kako nema para za treninge i ostalo jer, bez osu|ivawa, nije verovao u Sadiove snove. Ne moè niko da ga krivi, jer je verovatno}a stvarno mala. Kao kada bi neko rekao da @orù Vei nekada da }e postati najve}i afri~ki fudbaler 20. veka i osvaja~ Zlatne lopte. A Vea do{ao iz siroma{tva u Monroviji. Zamislite da je taj mali pre pedesetak godina rekao - jednog dana }u da budem predsednik Liberije? Ma saberi se, druè, ne budi lud. Ne, ne, budi. Tako je i sa Maneom. Pre ~etiri godine je poklonio nekoliko stotina dresova qudima iz svog sela da bi mogli da navijaju za wega u Ligi {ampiona. Naravno da su oberu~ke prihvatili. Ne

Mane je doneo titulu prvaka Afrike svom Senegalu zaboravite da su ti dresovi bar po 80, 100 evra. Kad se to pomnoì sa tristotinak nije malo. Mane je i pre tri godine dospeo u centar pa`we kada je donirao oko 350.000 dolara da bi se u wegovom selu izgradila {kola. Ono {to nije imao sam, probao je iz svog xepa i preko dobrotvornih akcija da ponudi drugima. Pro{le godine je udvostru~io taj ulog i dao je 700.000 dolara za izgradwu bolnice. Ne treba se zavaravati, nije to neka od onih modernih kao iz ameri~kh serija sa televizije, ali boqe i{ta nego ni{ta. Lokalcima pomaè kroz opremu i dresove na sli~an na~in kako to radi Nemawa Mati} sa Ubom, a uz to je sniman kako ~isti toalet u svojoj xamiji i odràva dobar odnos sa qudima iz svoje okoline. Tamo sada stasavaju neke nove generacije, ona iz koje je ponikao novope~eni {ampion Afrike je ve} sebe formirala, kako je ko mogao. Sadio Mane je u me~u sa Egiptom proma{io penal tokom me~a, bio je na putu da postane tragi~ar. Za samo dva, dva i po sata, pre{ao je put od onoga koga su navija~i u wegovoj zemqi mogli da psuju, do onoga koga bi svako u Senegalu podigao na le|a kao nacionalnog junaka. Kada je u petoj seriji penala {utirao u ugao kao da je najsigurniji na svetu u to {to radi, samo je potvrdio od ~ega je sazdan kao fudbaler. Ono {to ga zaista ~ini zvezdom, radi van terena, zbog ~ega malo ko moè da mu zavidi, a mnogi mogu samo da mu se dive. N. R.

Nadal potvrdio va`an turnir, ho}e da izjedna~i Novakov apsolutni Masters rekord THURSDAY  ^ETVRTAK 10. 2. 2022.

Tri Novakova senzacionalna povratka posle {okova, nepravdi i ludila Novak \okovi} je kroz karijeru morao da se nosi sa mnogim (ne)sportskim udarcima, a kao po pravilu je iz toga izlazio znatno ja~i. Kako je sam obja{wavao shvatio je da je bitno da mu "ko`a bude debela" kako bi se sa svim tim nosio. U tri prethodne situacije je Novak izlazio uzdignute glave, {to je posebno bitno pred ~etvrtu, najneobi~niju u karijeri. \okovi} je deportovan iz Australije nakon niza pravnih peripetija koje su zapravo bile posledica surove politi~ke igre koje je na kraju srpskog tenisera spre~ila da se takmi~i na prvom Grend slemu u sezoni. Tako je Novak ostao bez prilike da brani titulu u Melburnu i stigne do rekordne 10. titule. I daqe su i navija~i, ali i sam \okovi} osetqivi na sve ono {to se de{avalo tih dana u Melburnu. Novak je bio sme{ten u hotel „Park“, gde su sme{teni ilegalni migranti, a neki su tu zapravo i odrasli i proveli devet godina tu. Novak je dva puta morao na sud, morao da dokazuje da je imao validne papire za ulazak u zemqu (iako mu je viza bila odbijena). Na kraju je uklowen jer je proceweno da je bio pretwa po javno zdravqe Australijanaca. Ovo deluje potpuno apsurdno sada kada se zna da je Tali Gil, australijanska karling igra~ica, dobila priliku da se takmi~i na Zimskim olimpijskim igrama iako je pozitivna na koronavirus. Ipak, najboqi teniser dana{wice je najmawe tri puta uspevao da se podigne iz nokdauna. Uspevao je da ustane u trenutku kada su mnogi mislili da }e ga ovaj udarac potpuno smrviti. Sada ~etvrti put mora da ustane nakon deportacije, ba{ kao i u prethodna tri slu~aja.

UDARAC PRVI - VAVRINKA NAPRAVIO SENZACIJU Bez ikakve dileme najve}e iznena|ewe u svim od 31 finala grend slema koji je odigrao \okovi} bio je trijumf Stana Vavrinke u finalu Rolan Garosa 2015. godine. Novak je tada boqe otvorio susret, a onda je wegova igra potpuno neutralisana, pa je [vajcarac slavio sa 4:6, 6:4, 6:3, 6:4. Vavrinka je do{ao do druge

titule na Grend slemu, a i slede}u }e godinu dana kasnije osvojiti upravo protiv Novaka u finalu US Opena. Tada je Novak uspeo da savlada Rafaela Nadala, "kraqa {qake", u ~etvrtfinalu, da bi u finalu zakazao kao retko kad. Ipak, dobro je Novak nau~io pouke nakon ovog susreta. Od tog trenutka kre}e wegova dominacija. Osvojio je slede}a ~etiri Grend slema, zavr{no sa Rolan Garosom naredne godine, {to je bio wegov prvi trofej u Parizu u karijeri. Osvojio je takozvani "Novak Grend slem", dr`ao je sva ~etiri trofeja u svom posedu, ali ih nije osvojio u istoj kalendarskoj godini. Slavio je na sve tri podloge. Novak je uspeo da probije blokadu i kona~no osvoji dugo o~ekivani trofej na {qaci. Bio je to prvi put da je \okovi} uspeo da rekordima odgovori na te`ak trenutak. Ipak, Vavrinka i godinama kasnije govori o ovom trenutku. „Novak je bio jedan od ‘velike trojke’ s kojim sam najvi{e voleo da igra. Wegova igra mi je odgovarala, iako me je opobedio vi{e puta nego {to mogu da izbrojim. Znam da me pla{i, uglavnom na Grend slemu“, rekao je Vavrinka. "Pre revan{a u Australiji mnogo qudi je govorilo da dolazi jo{ jedan epski me~. Uspeo sam da do|em do petog seta i rekao sebi da }u ovog puta uspeti, ne}u dozvoliti da mi pobegne. Da je ovo moje vreme. To se i dogodilo, {to me je odvelo na nivo vi{e u karijeri". Novak je u karijeri 19 puta savladao [vajcarca, koji je uspeo da ga savlada u samo {est navrata.

UDARAC DRUGI LUDI TAJ-BREJK I KIKS PROTIV ITALIJANA Te 2018. godine je Novak \okovi} sa velikim ambicijama stigao na Rolan Garos. A onda je

doìveo jedan od najneo~ekivanijih poraza usred Pariza. Marko êkinato je u ~etvrtfinalu slavio sa 6:3, 7:6(4), 1:6, 7:6(11) i tako napravio pravu senzaciju. Tada se Novak vra}ao od povrede lakta koja ga je ve} neko vreme udaqila sa terena. înilo se da }e mnogo vremena pro}i pre nego {to }e se Srbin vratiti u formu. Pogotovo {to je izgubio ~etvrti set u jednom od najnapetijih taj-brejkova koje je odigrao u karijeri u trenutku kada su ga zvali "kraq taj-brejkova". Italijan je tako upisao pobedu karijere, nakon {to je u 1.805 dana upisao samo pet trijumfa. Naravno, nije dugo trebalo Novaku da uveri sve da gre{e. Osvojio tri vezane titule na Grend slemu i ponovo se vratio na prvo mesto ATP liste. Niko nije o~ekivao da }e Novak ovako dominantno pokazati svima da je spreman za povratak. U ta tri finala nije izgubio nijedan jedini set protiv Kevina Andresona, Huana Martina del Potra i Rafaela Nadala. Delovalo je da je apsolutno nedodirqiv i jo{ jednom potvrdio svima da ìve u deceniji u kojoj je \okovi} apsolutno dominantan.

UDARAC TRE]I - PRVI PRQAVI POTEZ I IZBACIVAWE "Povratak kraqa", "Feniks" kako god da `elite da odredite ostvarewe koje bi ispredalo pri~u o \okovi}u, nema sumwe da }e uvek posebno svetlo biti ba~eno na situaciju sa US Opena 2020. godine. Novak je tada izba~en nakon {to je nehotice, bez gledawa pogodio linijsku sudiju Lauru Klark. Ova dama je pala na zemqu kao da je neko udario stra{nom silinom. Uhvatila se za vrat i govorila da ne mo`e da do|e do daha zbog ~ega je bio i prekinut me~ \okovi}a i Pabla Karewa-Buste. Nakon {to se

Rafael Nadal potvrdio je u~e{}e na Mastersu u Indijan Velsu, koji se odràva od 8. do 20. marta. Turnir, koji se obi~no odràva izme|u Australijan opena i po~etka sezone na {qaci, pro{le godine je igran u oktobru zbog pandemije. To se preklapalo sa pauzom Nadala, zbog ~ega je bio primoran da presko~i turnir. Ove godine, me|utim, [panac èli da se vrati u Indijan Vels. "Za mene }e biti jo{ posebniji povratak ove godine nakon {to sam propustio turnir u oktobru pro{le godine. Vidimo se uskoro u teniskom i golf raju, Indijan Velsu," rekao je Nadal organizatorima turnira. [panac je na konferenciji za novinare pro{le nedeqe izjavio da }e odlu~iti o svom rasporedu u skladu sa svojim nivoom spreme. Pored Indijan Velsa, razmatrao je Akapulko Open (21-26. februar). Izvesno je da }e Akapulko propustiti kako bi se spremio za Indijan Vels. Masters u Indijan Velsu je turnir na kome je Rafael Nadal uìvao. [panac je tri puta osvojio titulu, a jednom je zavr{io kao vice{ampion. Jasno je da Nadal èli i da se izjedna~i sa Novakom, koji ima 37 Masters titula i apsolutni je rekorder, Rafa ima 36 titula. Ina~e, Novak ima pet titula Indijan Velsa.

Kon ostao pri stavu o Novakovoj vakcinaciji, prokomentarisao i deportaciju Na pitawe da prokomentari{e pona{awe australijskih vlasti prema Novaku \okovi}u, koji je deportovan, Kon je rekao da „nije ba{ u duhu me|unarodnog zdravstvenog pravilnika“ to {to ga nisu pustili u zemqu. „[to se vakcinacije ti~e, ostajem na tome. Jasno je {ta ja mislim, po{tujem {ta on misli. Ne razumem na koji na~in je mogao da bude javna zdravstvena opasnost. Jasno mi je {ta se desilo, a to {to se desilo po meni nije prihvatqivo“, rekao je Kon. Ina~e, tokom sudskog procesa protiv Novaka australijske vlasti su se pozvale i na stavove iz Srbije, uz posebno isticawe izjave Predraga Kona. „U \okovi}evoj rodnoj zemqi, gde se procewuje da je potpuno vakcinisano mawe od pola stanovnika Srbije protiv kovida, a \okovi}evi stavovi su bili kritikovani od strane Predraga Kona, epidemiologa koji je optuìo sportistu da stvara zabludu“, naveli su na sudu predstavnici Australije. Ovaj Fejsbuk status Predraga Kona postavqen je jo{ u aprilu 2020. godine, a tada je izazvao veliku buru i opre~ne stavove u Srbiji. Dr Kon morao je da objasni {ta je zapravo hteo da kaè. "Ja sam jedan od najvernijih \okovi}evih navija~a, jedan od najvatrenijih. Ovde sam ja na{em velemajstoru poèleo sve najboqe. Ali sam mu savetovao da o vakcinaciji ne govori. @ao mi je {to nisam imao prilike da imam uticaj na wega i objasnim mu da je imunizacija osnova zdravqa stanovni{ta", rekao je Kon. dugo ve}alo odlu~eno je da Novak bude diskvalifikovan, a ~ak je i supervizor si{ao na teren kako bi sa wim popri~ao o tome. To se de{ava u trenutku kada je Srbin bio ubedqivi favorit za osvajawe pehara jer u Wujorku nisu bili ni Rafael Nadal, ni Roxer Federer. Na kraju je Dominik Tim stigao do prve grend slem titule u karijeri. A onda se desilo ono {to je svima i te kako poznato. Novak je osvojio tri grend slem turnira od po~etka sezone. Australijan open, Rolan Garos i Vimbldon su opet bili u wegovom vlasni{tvu, a nije se desilo od 1969. godine i Roda Lejvera da neko osvoji prva tri turnira u sezoni. Malo je ne-

dostajalo da \okovi} osvoji i US Open, ali je tada bio zaustavqen od Danila Medvedeva. Uz to je 8. marta Novak zapo~eo 311. nedequ na vrhu ATP liste (sada stigao do 359 sedmica), po ~emu je postao najboqi u istoriji jer je do tada bio rekorder Roxer Federer sa 310. Sada je vreme da Novak po ~etvrti put uradi ono {to svi wega o~ekuju, iako ovog puta ima jo{ neobi~niju situaciju jer su sada podjednako bitni i rezultati na korona testirawu. \okovi} }e uskoro progovoriti o de{avawima u Australiji, ali i verovatno objasniti {ta planira da uradi do kraja sezone. N. R.