Srpski glas 10. novembar

Baka Vaska ostala do kraja uz svetiwusahrawena posledwa Srpkiwa u \akovici

Sahrawena Vasiqka Vaska

Peri} bila je jedna od ~etiri |akovi~ke starice koje ni po koju cenu nisu `elele da napuste svoj grad i hram

„Ima li koga?”, pita hodo~a snik koji je do{ao u hram Uspewa Presvete Bogorodice u \akovici. „Ima, bilo je i bi}e!”, odgova ra Vaska Peri} i smeje se. „Jeste, bilo i bi}e”, postao je wen stalni odgovor na pitawe: „Ima li vas?” Ju~e, nakon dvadeset godina, nije imao ko da ponovi tu re~enicu. Kosovski policajac, koji ~uva cr kvu, otvara te{ka drvena vrata i ka`e da bi kola sa VR registar skim oznakama mogla da ostanu i napoqu, a onda se predomi{qa i savetuje: „Boqe je da u|e{ unu tra”. Unutra je, na malom ostrvu punom cve}a, opelo i sahrana Va siqke Vaske Peri}. Vaska je jedna od ~etiri |akovi~ke starice koje ni po koju cenu nisu `elele da na puste svoj grad i hram.

„One su kvasac srpstva u \akovici”, govorio je mitropolit Amfilohije i izazivao podsmeh onih koji su smatrali da pre teruje i da ~etiri bakice, koje

obezbe|uju italijanski vojnici Kfora, ne mogu sa~uvati ni{ta. Me|utim, vrlo brzo se shvatilo da te nemo}ne starice u apso lutno neprijateqskom okru`ewu postaju simbol grada i hrama i da su, tako bespomo}ne, uspele da pre`ive i postanu predmet op{teg interesovawa. Wih ~eti ri su 1999. pobegle u svoju crkvu i zapo~ele podvig trpqewa. S obzirom na to da se mala crkva, sirotiwska zadu`bina Srba iz 16. veka, nalazi u srcu grada, one su sa~uvale taj grad i se}awe na jednu malu zajednicu koja se veko vima borila da opstane u urbanoj sredini.

„Imamo gde da do|emo”, vi{e od dvadeset godina govore ra seqeni \akovi~ani. Kamenova li su ih, napadali, zabrawivali dolaske, protestovali, podizali nivo op{te opasnosti, na Dragicu Ga{i} koja se 2021. vratila u svoj stan okomio se ~itav grad i zlu radost institucija. Sve je bilo uzalud, jer su ovi qudi imali kome i ~emu da do|u.

Poleksija Kastratovi} je biv{i prosvetni radnik, od rane mladosti ~vrsto povezana sa crkvom i predana molitvi. Za mona{ena je ovde i dobila ime

Teoktista, sada je igumanija i sa sestrom Joanikijom ispra}a Va sku. Belka Mijovi}, tiha i gospod stvena, ne~ujno je `ivela u ovom hramu i tu je sahrawena 2011. Nada Isailovi} je iz stare me tohijske porodice, nekada{wih trgovaca i vlasnika hotela, volela je cve}e, i svoj maju{ni geto ukra{avala sve do svog po sledweg trenutka kada je 2018. sahrawena me|u svojim cve}em, u svojoj ba{ti.

Vasiqka Vaska Peri} im se u tom cve}u pridru`ila. Ona je bila tipi~na metohijska `ena, naizgled tvrda na svaku bol i spremna da kratko i jezgrovito govori istinu i prijateqima i neprijateqima. Izgledala je kao osoba koja izgovara re~enice ne kim zaboravqenim jezikom.

„[to mi ne dovodite |ecu”, po navqala je svojim prijateqima. Izgledalo je da je deca najvi{e raduju. Ove ~etiri po svemu ra zli~ite starice spajala je qubav prema crkvi i gradu i one su se pretvorile u op{tu potrebu za obnovom, se}awem i `ivotom. One su odnele jo{ jednu pobedu, u potpunosti su pobedile strah. Kada su ih italijanski vojnici Kfora, borbenim vozilima eva

kuisali u Visoke De~ane, iza wih je u \akovici ostao samo pepeo i kolutovi bodqikave `ice koja ih je navodno ~uvala. U De~anima su, kako su govorile, imale sve, ali je svima bilo jasno da one `ele da se vrate nazad u \akovicu. „[ta }u crni kukavac s wom, zatrpa mi De~ane cve}em” `alio se, u {ali, de~anski kalu|er Danilo Kan di}. Crkva je obnovqena, starice su se vratile, a vladika Teodosi je je uzeo motiku i me|u ostacima {uta i nagorelog kamewa preko pao zemqu za novu ba{tu.

„Vaska je ovde, 1999. godine, pri{la crkvi Bo`ijoj. Ostala je pored svetiwe Bo`ije, na{av{i sebi drugi dom, a svojim prisu stvom zajedno sa svojim sestrama je ~inila da ova svetiwa `ivi. Kada je ova svetiwa stradala, one su stradale zajedno sa wom, kada se svetiwa obnavqala one su se radovale wenom vaskr

sewu”, rekao je ju~e u besedi na opelu episkop ra{ko-prizrenski Teodosije.

„Gde su ona deca iz \akovi ce”, pitao bi vladika Atanasije Jevti} i govorio o ~udu obnove i potrebi da svi budemo kao deca.

Protivno svakom strahu, u \akovicu sa raznih strana stiglo je tridesetak qudi. Nema nikog od wih koga ove starice iz savr{ene izolacije nisu do~ekale rado{}u, osmehom, verom da ni{ta nije izgubqeno. Vladika Teodosije je na opelu, ponovio da je Vaska Peri} imala du{u deteta.

„Svi se se}amo bake Vaske, koja je sa tolikom qubavqu gle dala na druge qude, bila je kao dete, nezlobivo. Umela je da voli druge, i svi su je voleli kao se stru. Ona je svoj `ivot vodila pripremaju}i se za ovaj ~as i za put u carstvo nebesko”, rekao je vladika Teodosije.

Papa Frawa spreman da organizuje sastanak Putina i Zelenskog u Vatikanu

Papa Frawa spreman je da u~estvuje u odr`avawu sastanka predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Vladimi ra Zelenskog u Vatikanu u ciqu re{avawa sukoba u Ukrajini, sa

op{tio je predsednik Svetske unije staroveraca Leonid Seva stjanov.

„Papa mi je potvrdio da je spreman da bude posrednik, spreman je da ustupi Vatikan kao platformu za pregovore – prvo izme|u Putina i Zelenskog“, pre cizirao je Sevastjanov.

Kako je objasnio, sastanak bi mogao da se organizuje u formi okruglog stola.

„Papa je spreman da bude mode rator. Predsednici mogu da raz govaraju o temama kao {to su, na primer, prekid vatre, neka vrsta razdvajawa trupa, a onda se mo`e razgovarati i o globalnim stva rima“, istakao je Sevastjanov.

Nakon takvog sastanka, doda je, papa predla`e da se odr`i konferencija o bezbednosti u Evropi u kojoj bi, pored ukrajin ske i ruske strane, u~estvovali i predstavnici SAD i evropskih zemaqa.

„Svi treba da se dogovore oko nekog novog oblika bezbednosti“, pojasnio je Sevastjanov.

On je podsetio da je portparol

Kremqa Dmitrij Peskov izjavio da Moskva pozdravqa predlog zvani~nog Pariza da se papa Frawa i ameri~ko rukovodstvo ukqu~e u pregovore o Ukrajini.

„Time je dato do znawa da papa tako|e odgovara Rusiji kao prego vara~. Trebalo bi da se krene sa nekim potezima, pre svega, vero vatno, sa ruske strane“, poru~io je Sevastjanov.

Predsednik Ukrajine Vladi mir Zelenski ranije je potpisao ukaz o stupawu na snagu odluke Saveta za nacionalnu bezbed nost i odbranu Ukrajine o nemogu}nosti vo|ewa pregovora sa predsednikom Rusije. Prethodno je Putin objavio da je Rusija spre mna za pregovore o Ukrajini i po zvao Kijev da odmah prekine sva borbena dejstva.

re~e?!

ONO [TO NIJE

„Najbitnija lekcija koju sam nau~io je da uvek treba biti qubazan prema svima bez obzira kroz kakvo iskustvo prolaze, jer nikad ne zna{ kroz {ta ta neka osoba prolazi. Ti samo uvek budi qubazan jer postoji ne{to, zna{ {to nazivamo Bogom, univerzumom, an|elima"

„Beograd je danas po kvalitetu vazduha me|u najboqima u Evropi. Ko{ava je u~inila svoje. Ne nasedajte na kampawe la`nih ekologa i polti~ara demagoga. Samo istina i ~iwenice"

(Najboqi srpski teniser Novak \okovi}, ~esto deli sa javno{}u lekcije koje nau~io tokom `ivota)

UVEDIMO SANKCIJE RUSIJI DA MIHAJLO ODE NA HARVARD

„Sveti Sava nije bio Srbin niti je bio velikosrbin, nije je rekao za sebe da je bio patrijarh ili pravoslavac, o tome govore samo qudi koji u~estvuju u izgradwi kulta „Sveti Sava“. On nije ono {to se u~i u {kolama, nije stvorio prosvetu, nije stvorio {kolski sistem, nije opismewavao narod, nije bio teolog.

On je bio hri{}anski nacionalista"

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Srbija je 31. oktobra bila u svetskom vrhu po zaga|enosti vazduha, dok se 5. novembra ta situacija potpuno promenila, a to je naveo gradski menaxer Beograda Miroslav ^u~kovi})

„Moj Mihajlo je u februaru aplicirao za Harvard, Stenford i jo{ tri univerziteta. Pro{ao je na svih pet. U aprilu je dobio mejl da je wegovo upisivawe odlo`eno. Sa svih pet univerziteta stigao isti mejl. Odbijen je jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji"

(Lider Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi})

(Dragan Veselinov, biv{i ministar poqoprivrede)

SVETI SAVA JE SVE

Ispra}aj odr`an uz besedu episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija

Stojkovi}: Vu~i} je pri~u o tablicama doveo na nivo oru`anog sukoba kako bi zaba{urio

potpisivawe sporazuma u Berlinu

Kada sagledamo sporazume koje je pot pisala Ana Brnabi} nedavno u Berlinu, kada pore|amo koje je sve institucije predsednik SNS predao u ruke kosovske vlasti, kada uvidimo da je vlasni{tvo nad javnim preduze}ima i zemqom na Kosovu prepu{teno kosovskim Alban cima, a sve to je uradila napredwa~ka vlast, onda je pitawe automobilskih tablica zaista kamen~i} problema, re kla je Biqana Stojkovi}, doktorka na uka, profesorka Biolo{kog fakulteta u Beogradu, u odgovoru na pitawe kako vidi kritiku predsednika Srbije da, za razliku od we, wemu jeste stalo "do op stanka Srba" na Kosovu.

„Nisam, naravno, gledala {ta je o svemu rekao Aleksandar Vu~i}, ali mogu da zamislim interpretaciju punu la`i i spinova. Ne mislim da su za stanovnike

biti maleni problem u odnosu na sve gore pobrojano“, istakla je Stojkovi}.

Kako je dodala, medijsko spinovawe, zastra{ivawe i dodatno zalu|ivawe naroda jeste na~in na koji radi Vu~i}.

„Da bi zaba{urio potpisivawe spo razuma u Berlinu, da bi potopio pi tawa o svemu {to jeste uradio, podigao je pri~u o tablicama na nivo oru`anog sukoba i nekakve dronove kao najve}u pretwu srpskoj dr`avi. Takva retorika je namewena wegovoj publici i podi zawu mr`we prema opoziciji. Rasturio je normalnost u Srbiji i zao{trio odnos prema svakoj analizi na koju svi imamo pravo. Vu~i}ev na~in vladawa je propa gandna manipulacija – opasna za svakog u opoziciji i svakoga ko kriti~ki misli, a odli~na za wega i wegovu kliku“, za kqu~ila je ona.

„Pora`avaju}i podaci – Beograd izgubio 25 odsto zelenila za 10 godina“

Beograd je izgubio oko 25 odsto zele nila u posledwih 10 godina, Novi Beo grad oko 20 procenata za 20 godina, i to su pora`avaju}i podaci, ka`e dr Ivan Simi} sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je glavni grad Srbije na evrop skom za~equ liste gradova sa najboqim uslovima za `ivot, dodao je.

Na nedavno objavqenoj listi gra dova sa najboqim uslovima za `ivot magazina Ekonomist, Beograd se na{ao na evropskom za~equ sa 69 poena, u dru{tvu sa Sofijom, Bakuom i Buku re{tom. Za{to se Beograd ovako nisko kotira i da li to ima i koliko veze sa klimatskim promenama?

„Naravno da, po{to klimatske pro mene idu ruku pod ruku sa ovim pro blemom. Posledice koje izazivaju klimatske promene su istovetne kao i posledice zaga|ewa vazduha. Zaga|ewe od termoelektrane znatno uti~e na kva litet vazduha a samim tim i na neku kli matsku perspektivu u Beogradu“, rekao je Simi}.

I to zaga|ewe se i bukvalno vidi s po ~etkom grejne sezone.

„Beograd se nisko kotira po tim kli matskim kriteri jumima jer se oslawa na energetski sistem koji je neodr`iv. To su energenti koji 70 posto poti~u od termoelektra na. Moramo da se dugoro~no postavimo prema tom problemu.

Da bi se videle promene potrebne su minimum dve decenije, pod uslovom da reagujemo sad. Ne mo`emo da ~eka mo, to su neke hitne mere, a mora i da se strate{ki deluje“, naglasio je Simi}.

Prema wegovim re~ima, ono {to bi hitno trebalo da se uradi ti~e se pla nova i regulative.

„Dosta je toga pomiwano u strategija ma, to su jako dobre mere koje su na{i stru~waci definisali, ali je osnovni problem {to su to mere koje nisu obave zne, to su vi{e preporuke i to spre~ava

da se te mere implementiraju. Te mere moraju da budu u domenu pravilnika koji mora da se primeni“, kazao je Simi}.

I dodaje:

„Bilo bi odli~no da se ti ure|aji koji se preporu~uju na nivou doma}in stava pretvore u ne{to {to je obaveza. Me|utim, nemogu}e je primorati nekog ko nema sredstava da ih uvede, ali tu su neke podsticajne mere koje mogu da se primene“.

Prvi rezultati popisa u Srbiji gori od najgorih predvi}awa, samo na jugu Srbije 40.000 qudi mawe nego pre 11 godina

Leskovac ostao

bez 18.000 stanovnika

Prema nedavno zavr{enom popisu, u Leskovcu trenutno `ivi 125.876 stanov nika, dok je prema popisu od pre deset godina tamo stanovalo 144.206 gra|a na, {to pokazuje da sada tamo `ivi ~ak 18.330 stanovnika mawe, odnosno, pri metan je pad za ~ak 12.7 odsto.

I broj doma}instava u tom gradu do`iveo je primetan pad, pa je tako pre jedanaest godina taj broj iznosio 43.603, dok je sada isti smawen i ~ini brojku od 41.119 doma}instava, pokazuju objavqe ni podaci iz ovog ju`nog grada Srbije. U Pirotu 13.5 odsto mawe qudi

Popis stanovni{tva uspe{no je i u roku zavr{en i na teritoriji grada Pi rota gde je popisano ukupno 50.099 lica, tako|e mawe nego 2011. godine kada je u tom gradu `ivelo 57.911 lica, pa je tako u ovom srpskom gradu primetan pad broja stanovnika za 13.5 odsto.

I u Vrawu osetan pad

Jo{ jedan srpski grad koji je uspeo

da od 1. do 31. oktobra prikupi podatke od svih svojih sugra|ana u okviru popi sa stanovni{tva jeste i Vrawe, a gde je, kako je izjavio na~elnik Gradske upra ve Du{an Aritanovi} popisano ukupno 74.274 stanovnika i 37.214 stanova, {to je vi{e od 99 odsto planiranog, istakao je on.

Pre samo jedanaest godina, odnosno, na osnovu popisa stanovni{tva iz 2011. godine, u Vrawu je `ivelo osetno vi{e stanovnika - 83.524, pa je i ovaj grad za bele`io negativniji rezultat, odnosno osipawe stanovni{tva i to za 10.2 od sto.

Ukoliko bismo sabrali ova tri,

ina~e ve}a srpska grada, oni zajedno imaju 12.3 odsto mawe stanovnika nego na popisu iz 2011. godine kada je pro stor wihove teritorije u pitawu. Realnost gora od predvi|awa demografa?

Da }e popis iz oktobra ove godine pokazati kako nas je sve mawe, pred vi|ali su i sami demografi pre samog po~etka anketirawa gra|ana, pa je tako demograf sa Instituta dru{tvenih na uka Ivan Marinkovi} izjavio da danas sve procene govore kako }e nas na pred stoje}em popisu biti 700.000 mawe nego 2011. godine.

Me|utim, ukoliko se na osnovu dosa da{wih rezultata iz pomenuta tri grada ta projekcija preslika na ~itavu Srbiju, te ukoliko bismo od brojke 7.186.862, koliko nas je zvani~no bilo na popisu iz 2011. godine, precrtali 12 odsto, na novom popisu bismo imali 862.000 mawe stanovnika ili ti 6.320.000 stanovnika, a {to bi pokazalo da je situacija ~ak i gora od predvi|awa demografa.

Kad je On oborio dron

Pi{e: Ranko Pivqanin

Ovo sa dronovima jeste idealno za sprdwu, sprdwa je, logi~no, i usledila, ali stvar je samo na prvi pogled sme{na. Ne u smislu da je na{a juna~ka vojska, na ~elu sa jo{ juna~ki jim Vrhovnim komandantom, oboriv{i neku samolete}u skalameriju iznad Ra{ke zaista spasila Srbiju (a tako je predstavqeno), pa je neprimereno sa tim se {aliti, ve} upravo zato {to je sistem koji nije za igru i poli ti~ko-propagandne smicalice upravo u te svr he (zlo)upotrebqen. A to ne da nije sme{no, ve} je isuvi{e ozbiqno da bi se na ra~un toga zbijali i vicevi, koliko god nadrealna situ acija bila inspirativna za {alu i komiku. Pod jedan, ako se i radi neka vojna operaci ja, sprovodi se u maksimalnoj diskreciji koju mo`e, a i ne mora, pratiti {turo saop{tewe Ministarstva odbrane i tu pri~i biva kraj. A u slu~aju „dron“, samo {to nismo imali direk tan prenos obarawa „neprijateqske leteli ce“ na Pinku (sa sve hedlajnom „Pad drona“), dignuti su „migovi 29“, predsednik danima trtqa o tome kao nekad o respiratorima i gasnim konektorima („Ja sam uni{tavao tu|e dronove…“) , tabloidi vri{te „Ovo je agre sija na suverenu zemqu“, „Ne}e nas pokoriti“, „Slede}i je naoru`ani dron“, „[iptari }e po slati dron za ubijawe“.., turski „barjaktari“ i iranski „{ahidi“ su na ~ekawu, terciraju razni Drecuni i Karani.

U svesti prose~nog konzumenta bezumne propagande na administrativnoj granici sa Kosovom samo {to nije buknuo rat, jedino se ne zna ko nas je napao i protiv koga ratujemo. Dakle, ovde je, u svrhu samopotvrde mani~ne omnipotentnosti jednog ~oveka, beksrupu lozno zloupotrebqena rovita bezbednosna situacija na jugu na{e zemqe, a zajedno sa wima i Vojska kao sistem koji, koliko god bio razvaqen Vulinima, Ga{i}ima, Stefa novi}ima, Vu~i}ima i Vu~evi}ima, makar po inerciji, ima minimum ozbiqnosti kada su ovakve stvari u pitawu i procene po kakvom zlu mogu da krenu stvari kada {arlatani dr`e prst na orozu.

Pod dva, nije bilo tako davno kada je je dan ovda{wi samodr`ac ozbiqno posva|an sa realno{}u, u razmaku od samo nekoliko godina, na{u Vojsku i narod gurnuo u dva rata koja smo platili brojnim qudskim `ivoti ma, izolacijom, me|unarodnom stigmatiza cijom, siroma{tvom i na kraju gubitkom 15 odsto teritorije. Ho}emo li to istim odgo vorima na kojima smo na ispitu oboreni sada na popravni?

Pod tri, sa kim to Srbija danas treba i mo`e da ratuje? Ako izuzmemo BiH, tako|e pod kontrolom Zapada, mi smo okru`eni zemqama koje su sve ~lanice NATO pakta i Srbija je posledwa zemqa u Evropi kojoj bi bilo kakav rat u koji bi u{la ili bila u wega uvu~ena mogao odgovarati. Jo{ jedan rat bi bio definitivan kraj ove dr`ave.

To ne zna~i da na{im vojnicima treba ski nuti uniforme i obu}i toge Dalaj Lame, ali ne treba okolo talambasati, preoravati projek tilima one Pasuqanske livade kad god Vu~i} nema neku drugu priliku da se slika, hvali ti se na sva usta da smo najve}a vojna sila u regionu, praviti spektakl od obarawa nekog komercijalnog drona (koji, mo`da, i jeste bio u {pijunskoj misiji, ali sumwam da mi imamo neku vojnu tajnu nepoznatu onima koje te taj ne zanimaju), razmahivati se okolo krilima polovnih „migova“ i tra`iti |avola koji nam ionako ~u~i za vratom. Danas oru`jem stvari mogu re{avati samo velike sile (na prime ru Rusije se videlo da ni wima te stvari ne idu od ruke), do~im ovi patrqci od dr`ava mogu samo da }ute u zaklonu i poku{aju da se oslawawu na pamet i savezni{tva. Nama izgleda, fali i jednog i drugog. Pamet smo oterali, a s kim bismo ne znamo. I hajde onda da pucamo na dronove, pa da pravimo viceve. Stvarno nije sme{no.

Kosova sve ovo mali problemi, ali sam sigurna da bi tablice svakako morale

Iznajmqivawe stanova u Beogradu skupo i Rusima

Kirije ve} skupih stanova u pore|ewu sa platama, u Beo gradu su dodatno sko~ile posle dolaska stranaca zbog ukrajin ske krize. Oni koji su odlu~ili da na tome izvuku svaki dinar i dobro zarade, stanove iznaj mquju, pre svega, dobrostoje}im dr`avqanima Rusije i Ukraji ne. Neki zbog toga ~ak otkazuju stanove dugogodi{wim stana rima.

Ruski dr`avqani koji se od po~etka rata u Ukrajini do seqavaju u Beograd te{ko nala ze stanove, ka`e Evgenije Ni kolajev iz Moskve, i isti~e da su cene rentirawa previsoke. U srpsku prestonicu, gde se prese lila firma za koju radi, plani rao je da do|e u novembru, ali, dodaje, jo{ nije uspeo da re{i stambeno pitawe.

“Veoma je te{ka situacija sa nala`ewem prostora za `ivot. Ne mogu da na|em ni{ta ispod 1.000 evra mese~no, a to nisu luksuzna mesta, ve} ~esto, mali prostori i studio stanovi”, ka`e Nikolajev.

Stanove tra`i i razgleda na internetu, preko oglasa i u Fejsbuk grupama, ali isti~e da potraga za funkcionalnim, a ne luksuznim prostorom, nije laka.

“Tra`im stan sa normalnim krevetom, ne kau~em i sli~no, kao i normalnom kuhiwom, ume sto }o{ka sa malim {poreti}em ili mikrotalasnom“, obja{wava on.

Navodi da cene upore|uje sa Moskvom, gde je nekoliko godina iznajmqivao jednosoban stan od 30 ili 40 kvadrata za 30.000 ru baqa, {to je pribli`no oko 480 evra. Ka`e da isti problem sa re{avawem stambenog pitawa

imaju wegove kolege i prija teqi.

„Na{a kompanija se prese lila u Beograd i imamo mnogo qudi. Mnoge moje kolege su se preselile tamo, ali to nisu samo IT kompanije, ve} i druge firme“, obja{wava Nikolajev.

Dodaje da mnogi jo{ poku{a vaju da dugoro~no re{e stambe no pitawe.

„Poznajem vi{e qudi koji tra`e stan. Moj prijateq je do veo porodicu, imaju malu decu. Pla}aju stan oko 1.200 evra mese~no, a morali su da plate {est meseci unapred. To nije ve liki stan, ima dve sobe“, ka`e Nikolajev.

Prise}a se da je i pre rata bio u Srbiji i da je tada situa cija bila neuporedivo druga~ija.

„Pre februara sam boravio u Beogradu. Ne se}am se ta~no kako se zvalo naseqe, ali je stan bio blizu pozori{ta, Na rodnog muzeja i velikog trga, a pla}ao sam ga 250 evra“, obja{wava Nikolajev.

U Srbiju je od po~etka rata do{lo vi{e od 100.000 ruskih dr`avqana, prema podaci ma Centra za za{titu i pomo} tra`iocima azila. Najvi{e prido{lica je u Beogradu, ali i drugim velikim gradovima po put Ni{a i Novog Sada, {to je zbog eksplozije tra`we dovelo do eksplozije cena.

Neki stanodavci to koriste pa tra`e mnogo ve}u mese~nu za kupninu, nego {to je realna vred nost, ka`e posrednik u prodaji i prometu nepokretnosti agencije City Expert Nikola ^obi}.

„Na`alost, situacija je takva da stanova za 200 i 300 evra go tovo da nema. Cene su dosta po rasle zbog priliva qudi iz ino stranstva, pre svega iz Rusije. Kada se stan i pojavi na oglasu, bukvalno se izda za jedan dan“, obja{wava ^obi}.

Dodaje da su cene porasle zbog mnogo ve}e potra`we za iznajmqivawem nekretnina, u odnosu na ponudu.

„Neki stanodavci to koriste, pa su podigli cene dosta iznad realnih, ali, opet i takvi sta novi pronalaze svoje zakupce, pre svega qude iz inostranstva“, isti~e ^obi} i dodaje da kada ne~ega nema na tr`i{tu, cene au tomatski rastu i da je pitawe re alne cene „pitawe svih pitawa“.

„Vi sada pristojan stan od 30 kvadrata, na pristojnoj lo kaciji, te{ko da mo`ete prona}i ispod 400 ili 500 evra na mese~nom nivou, {to ranije nije bio slu~aj. Ranije ste sli~an stan mogli da zakupite do 300 evra, a sada prona}i takav stan ispod 400 ili 500 evra nije mogu}e. Qudi ~uju – kom{ija je izdao za ovoliko, prijateq je izdao za ovoliko i onda na osnovu toga formiraju neke svo je cene“, navodi on.

Ka`e da je i u agenciji City Expert bilo takvih slu~aja, ali da je zadatak profesionalaca da stanodavce posavetuju koli ko nekretnina treba da ko{ta na mese~nom nivou.

„Opet, oni su vlasnici, i oni su ti koji na kraju daju zavr{nu re~ i odre|uju cenu zakupa“, isti~e ^obi}. M. T.

@IVETI U SRBIJI

 Slobodan je samo onaj ~ovek koji aplaudira kome ho}e, a ne kome mora.

 Zadu`ili smo se jo{ jednu milijardu, ~ime smo obezbedili da nas se praunuci se}aju i ~esto pomiwu.

Snima se nova verzija filma "Boj na Kosovu". Ovaj put pobe|ujemo sto posto!

 Zasedawe Skup{tine se vi{e puta odlagalo zbog nedostatka kvoruma. A nijednom zbog nedostatka pameti.

 Kad bi la`i imale te`inu politi~arima bi pukla ki~ma od tereta...

 Uz luda~ku ko{uqu svaka se kravata sla`e...

 Na vest da }e se uskoro napla}ivati ulaz u bogomoqe, jedan crkveni mi{ pita koliki je wegov deo.

 Televizijske kamere dodaju nekoliko kilograma. [teta {to ne dodaju i malo pameti...

 Dribling, presing, prekr{aj, la`wak... Tako ukratko izgledaju izbori za novog predsednika Fudbalskog saveza Srbije...

 [ovinisti se raduju pomerawu kazaqki unazad. Mrze}e se jedan sat du`e.

 Jedan uspe{ni srpski gastarbajter napustio je bogatu Nema~ku i vratio se u otaxbinu. Vreme i mesto sahrane bi}e naknadno objavqeni.

MUDRE MISLI I CITATI IZ

„Ciq nije uvek potrebno dosegnuti. Ciq ~esto slu`i samo kako bismo se usmerili ka ne~emu"

„Tu|e mane imamo pred o~ima, a na{e su iza le|a“

„Kakvu je ko decu sebi vaspitao, takvu }e i imati“

Narodne poslovice

SRPSKIH GLAVA

"Ali,

\or|e Bala{evi}

ja sam sawalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi ka`u da se ne zavaravam. Jer nemogu}e postaje mogu}e, ako dovoqno `eli{"

"U|i u moje o~i, pre nego {to ih sklopim, da te pod trepavicama ~uvam"

Kosovo bi u EU, a gde su evropski standardi

Re}i da Pri{tina mo`e da zadovoqi evropske kriterijume li~i na sarka sti~nu izjavu ili na neki lo{ vic, ili je mo`da poku{aj predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ispad ne duhovita, mi{qewe je Aleksandra Gaji}a povodom najave da }e tzv. Kosovo aplicirati za prijem u EU.

Kosovo se sprema da aplicira za prijem u Evropsku uniju i u tom pravcu podr{ku je dobilo i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je izjavila „da bez Kosova EU nije potpuna“.

LO[A [ALA

^iwenica da se za ~lanstvo u EU mo raju ispuniti ozbiqni standardi izgle da da u slu~aju Pri{tine ne va`i, jer te{ko da neko mo`e da ka`e da na tzv. Kosovu postoje stabilna demokratska vlast, vladavina prava, sloboda i funk cionalne institucije, po{tovawe mawi na, kao i da nema organizovanog krimina la i korupcije.

Koji su to standardi koji su „prepozna ti“ a po kojima Pri{tina ima predispo zicije da aplicira a kamoli postane deo EU? Da ne pomiwemo da Kosovo po me|u narodnom pravu uop{te i nije dr`ava… Aleksandar Gaji}, iz Instituta za evropske studije na sve ovo gleda kao na jednu „{alu“.

„Teritorija Kosova je sporna kao i wen subjektivitet, odnosno ona je deo Srbije po Rezoluciji 1244 UN SB i wiho vo politi~ko progla{ewe nezavisnosti koje su priznale neke ~lanice EU i sveta je suprotno Rezoluciji Ujediwenih naci ja. Ta teritorija i vlast su upitni, tako da ima sporni legitimitet i subjekti vitet u smislu dr`avnosti. Oni ne kon troli{u tu teritoriju to je protektorat, nemaju buxet, vojne snage, dakle ni{ta {to bi ih kvalifikovalo za dr`avu,“ obja{wava Gaji}.

NI „S“ OD STANDARDA

S druge strane, za ~lanstvo u EU de finitivno postoje kopenha{ki kriteri jumi koji su, podse}a Gaji}, uspostavqe ni jo{ 1993. godine. On dodaje da se ti kriterijumi dele u nekoliko grupa kao {to su uspostavqawe politi~kih pra va, stabilnost institucija, po{tovawe i prava mawina itd, a sve to tzv Kosovo ne ispuwava.

„Kosovo od svega ovoga ni{ta ne is puwava, a naro~ito ne ove osnovne po liti~ke kriterijume koji su vezani za demokratski sistem vladavine, po{to vawe quskih prava a pogotovu prava stanovni{tva koje je u broj~anom smislu mawe pre svega mislim na Srbe,“ napo miwe on.

Kako ka`e, niko normalan ne mo`e na ozbiqan na~in da shvati aplikaciju Ko sova za EU s obzirom da tamo{we vlasti ne zadovoqavaju ni osnovne kriterijume i standarde EU.

„Srbi nemaju bezbednost ni slobodu kretawa, sada sa ovom pompom oko ta blica ~ak ni kolektivnu a kamoli indi vidualnu. Nemaju ~ak ni ono {to im je EU garantovala Briselskim sporazumom - a to je ZSO. Tamo cveta korupcija, tamo jo{ uvek postoje fisovi (klanovi) gde se po tom plemenskom kriterijumu odlu~uje,“ isti~e na{ sagovornik.

UGRO@ENI I SRPSKI VERSKI OBJEKTI

Gaji} napomiwe da oni samo formal no imaju vi{epartijski sistem i neka zaratovana mesta u institucijama za mawine ali ko god je oti{ao i video srpske enklave, zna da se qudska prava ne po{tuju.

„Znamo situaciju da srpske verske objekte obezbe|uje me|unarodna vojna misija, pa Pri{tina poku{ava da uzurpi ra vlasni{tvo SPC-a kao {to je slu~aj

sa Visokim De~anima kojima ne `ele da vrate imovinu iako je to wihov sud pre sudio. Da ne govorimo o poku{ajima da srpske verske objekte prisvoje tako da ni po tom pitawu ne bi moglo da se govori da Pri{tina po{tuje bar ovaj segment,“ dodaje on.

On podse}a da Srbima kao mawinskoj zajednici nije omogu}en organizovan po vratak raseqenih, niti povra}aj oduzete imovine, glasawe na izborima koji je ras pisala dr`ava Srbija. Kqu~ne brige ko sovskih Srba su politi~ka nestabilnost, migracije, bezbednost i korupcija.

„O kosovskoj privredi ne treba ni go voriti s obzirom da ne samo da nemaju privredu ve} vlada {verc, korupcija i gde se iz kriminalnih izvora pribavqa ju sredstva koja se na neki na~in kasnije ulivaju u buxet uz silne donacije koje do bijaju,“ isti~e on.

POTEZ ZA UNUTRA[WU UPOTREBU

Dragi{a Mija~i}, koordinator Rad ne grupe za Poglavqe 35 Nacionalnog konventa u EU najavqeno aplicirawe Pri{tine za kandidata za EU vidi kao ~isto politikanstvo nameweno za unu tra{wu upotrebu.

Od toga nema ni{ta, ka`e Mija~i} i podse}a da pet dr`ava EU ne priznaje tzv Kosovo, kao i da je Pri{tina daleko od ispuwavawa standarda, ali i da nema dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beo gradom.

Mija~i} napomiwe da je ~ak i proces vizne liberalizacije za Kosovo na du ga~kom {tapu.

„Oni ve} du`e vreme govore da `ele da apliciraju za ~lanstvo u EU i to pre odr`avawu Samita evropskih lidera, da kle u decembru, kako bi se wihova apli kacija uzela u razmatrawe,“ obja{wava sagovornik Sputwika.

Me|utim, nastavqa Mija~i}, to je vi{e jedan simboli~ni ~in koji je u skladu sa interesima wihove unutra{we politike.

„Dok ne bude progresa na planu dija loga sa Srbijom svakako da Pri{tina ne mo`e da ra~una da }e joj aplikacija biti prihva}ena, niti na ozbiqniji napredak u pregovorima sa EU,“ napomiwe on.

Poznato je, dodaje Mija~i}, da je prijem u EU veoma komplikovan proces, a pored toga potreban je i konsenzus svih 27 dr`a va EU po tom pitawu.

„To ukqu~ujue i pet dr`ava EU koje ne priznaju Kosovo i to u ovom trenutku, a bez rezultata dijaloga sa Beogradom, pro sto ne verujem da mo`e da se desi“, isti~e Mija~i}.

Na{ sagovornik podse}a da EU ima detaqan upitnik za potencijalne kandi date.

„To je dug proces a vidimo i kada je u pitawu vizna liberalizacija za Kosovo da to ne te~e glatko a kada je u pitawu ~lanstvo to je zaista na duga~kom {tapu,“ zakqu~uje na{ sagovornik. R. N.

LUKA BOJOVI]:

Kako se iz ugledne porodice sti`e

do Zemunskog klana

Vest da su {panske vlasti obavestile srp sku policiju da su se stekli uslovi da se Luka Bojovi} izru~i Srbiji trebalo bi primiti sa velikom rezervom. Izvor ove vesti isti je me diji koji je nedavno objavio da je ubijen Radi voj Zvicer, a obe se temeqe na nezvani~nim izvorima.

Bilo kako bilo, svaki pomen Bojovi}evog imena dovoqno je te`ak da uzburka srpsku medijsku `abokre~inu. Tome mo`e da zahvali, osim podebelom dosijeu, i krajwe neobi~noj biografiji za nekog ko se u jednom trenutku smatrao pretendentom na tron srpskog pod zemqa.

Za razliku od ve}ine svojih saradnika, Bojovi} nema opravdawe da je odrastao u okolnostima koje su ga oterale na pogre{nu stranu zakona. Otac mu je bio Vuk Bojovi}, dugogodi{wi upravnik beogradskog Zoo vrta

Luka Bojovi} je 2012. godine uhap{en u Valensiji, a osu|en je na 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Trenutno slu`i tu kaznu u [paniji. Za sada nema podataka da }e se to u skorije vreme promeniti...

i ~ovek ~ije je ime postalo sinonim za ovu in stituciju, a majka slikarka An|elka Bojovi}.

Ipak, Luka Bojovi} je navodno od najra nije dobi pokazivao sklonost ka upadawu u probleme, zbog ~ega ga je, opet navodno, otac poslao u Srpsku dobrovoqa~ku gardu. Plan je vaqda bio da vojni~ko okru`ewe Bojovi}a dovede u red, me|utim, ono {to je Ajaks za fudbal, to je Srpska dobrovoqa~ka garda za kriminal.

Pod svoje ga je uzeo @eqko Ra`natovi} Ar kan, ~ime je bila iscrtana daqa putawa Bojo vi}eve biografije. Nakon Arkanovog ubistva, priklonio se orbiti Zemunskog klana. Ipak, po svemu sude}i je bio isuvi{e daleko da ga ne poklopi uru{avawe klana koje je usledilo posle \in|i}evog ubistva.

Pri~a ka`e da je nakon „Sabqe“ Bojovi} preuzeo ono {to je od klana ostalo, napra viv{i grupu koja je poku{avala da popuni pra znine. Sretko Kalini}, ~ovek koji je ubijao za Zemunski klan je svojevremeno okrivio Bojo vi}a za jedanaest ubistava. Nije bio osu|en ni za jedno.

U tom periodu dolazi u sukob sa crnogor skom bra}om [aranovi}. Ono {to }e ubrzo prerasti u pravi rat klanova, po~elo je ne stankom Slobodana Radowi}a, kum~eta bra}e [aranovi} u Baru 2009. godine. U ratu koji je besneo godinama ubijeni su bra}a [aranovi} i wihov otac. S druge strane, likvidirani su Bojovi}ev ro|eni brat Nikola, ali i wegov advokat Dragoslav Ogwanovi}.

Luka Bojovi} je 2012. godine uhap{en u Va lensiji, a osu|en je na 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Trenutno slu`i tu kaznu u [paniji. Za sada nema podataka da }e se to u skorije vreme promeniti. M. T.

arhitekta,

Velimir izgradio Dubai iz zrna peska, ozeleneo ga i dobio nagradu za `ivotno delo!

Pre 30 godina je do{ao u Dubai koji nije imao nijedan semafor. Bila je to pustiwa za koju je malo koo znao gde se uop{te nalazi. Zajedno sa supru gom, Velimir je izgradio iz temeqa ovaj grad i od [eika dobio nagradu za `ivotno delo za ovaj poduhvat. Da nas sawa o Beogradu i Trebiwu a sve do~anstvo o tome kako je Dubai pesko vita mo~vara je zaista neprocewivo.

Zamislite Dubai.

Zatim iz ove mentalne slike uklo nite oblakodere, luksuzne fontane i zlato. Oduzmite i sva ve{ta~ka ostr va, jahte i najve}e tr`ne centre na svetu.

Dobi}ete prikaz sa kojim se pre ta~no 30 godina susreo Velimir Qubi brati}, pejza`ni arhitekta sa Balka na, koji ta~no toliko `ivi u Dubaiju.

- Pesak i ne{to malo zelenih po vr{ina - to sam jedino zatekao - ka`e Qubibrati}.

- Bila je jedna jedina traka za auto mobile, a svako malo biste morali da ~ekate na putu, da propustite kamilu.

Bez preterivawa mo`e da se ka`e da je on ~ovek koji je izgradio i ozele neo Dubai, a sa tim se sla`e i {eik Emirata.

Za izgradwu ovog dela sveta uru~io je srpskom arhitekti nagradu za `ivotno delo.

Kako je 1990. avionom nekada{we nacionalno avio-kompanije JAT za Novu godinu stizalo prase avionom iz Beograda i to sa jabukom u usti ma, kada je prvi put probao espreso u Dubaiju, ali i kada su po~ele da pri sti`u investicije iz sveta, prise}a se Qubibrati}.

Otkriva i kako izgleda raditi na Burx Kalifi, najvi{oj zgradi na sve tu, ali i ko je zaslu`an {to je jedan ~empres iz Dalmacije ve} 25 godina zelen usred Sredweg istoka.

- Supruga i ja smo `eleli da projek tujemo, ali smo se u tom trenutku u Be ogradu bavili - silnom papirologijom. Nismo tako zami{qali projektantski posao - ka`e arhitekta.

Malo ko je u Srbiji znao gde ta~no treba da ide, kada ga je prijateq po zvao da radi u Dubaiju.

- Svi su me pitali - gde ti to ide{, {ta je taj Dubai Kao da se karte sveta u tom periodu nisu a`urirale, niko nije znao ni {ta je, a kamoli gde je grad. Znali su najbli`e za Kuvajt.

Dubai je tada imao 300.000 stanov nika, a sada ima tri miliona.

- Nije postojao nijedan semafor u gradu. Ceo grad je bio jedan suk, {to je zapravo pijaca gde se nabavqa sve {to vam je potrebno. Danas je malo druga~ije, taj pijac je zamenio najve}i {oping centar na svetu - ka`e on.

Sa minus sedam su, naravno, slete

li na ‘zimskih’ 25 stepeni u Dubaiju.

- Prvi dan kada smo do{li, `ena i ja smo dobili da radimo projekat pej za`ne arhitekture Creek Side Parka - od 100 hektara. To je kao 12 beograd skih stadiona Crvene zvezde - ka`e on.

Samo na dva mesta u Dubaiju je 1990-ih mogao da se popije kapu}ino - u jednom pariskom kafeu i u jednoj gale riji.

- Jedva smo ~ekali let iz Beograda. Nije bilo ni mobilnog ni interneta. Posada JAT-a bi nam donosila na{e novine. Jedne Nove godine su na avion poslali prase, sa sve jabukom u ustima - prepri~ava on.

Ka`e da je, posle nekoliko godina, vi{e qudi sa Balkana krenulo za Du bai u potrazi za poslom.

- Koje god da je veseqe bilo, Bosan ci bi okrenuli prase.

Se}a se i jednog jedinog nema~kog paba sa to~enim pivom i kobasicama i to je to. Dubai je, ka`e, bio miran gradi} i nije se mnogo toga de{avalo.

Ovaj deo sveta je bio „skrajnut“ jer niko nije ulagao.

- Svi su naravno znali za Tita i Ju goslaviju“, ka`e Velimir.

Galeriju u starom delu Bastakije od 1979. godine vodi Britanka Alison Kolins, koju novinarka i arhitekta za ti~u i u danu razgovora.

- Ovaj dana{wi Dubai je kao duh. Ne postoji gotovo ni{ta od starog grada - ka`e Alison.

Koliko je Dubai nekada bio dru ga~iji Alison poku{ava da do~ara jed nom pri~om.

- Moj suprug je bio veterinar i sa hrawivao je pse u udaqenom delu gra da. Ta~no na tom mestu je danas Burx Kalifa, najpoznatija zgrada u gradu i druga najvi{a na svetu - dodaje ona.

Na po~etku je, ka`e Velimir, sve bilo jeftinije.

- To je bio jedan slobodan prostor u pustiwi. Dovoqno je bilo da izabe rete plac na kome `elite da gradite. Danas su to neverovatne cifre koje vi{e ne mogu da se zaustave - ka`e on.

Standardi za pejza`nu arhitekturu - nisu postojali, pa su Velimir i Sawa morali sami da ih napi{u, kombinuju}i ameri~ke i evropske.

Tako je sro~io vodi~ za lendskejp, {to bi zna~ilo sve ono {to je prisut no na ure|enim povr{inama - staze, klupe, de~ija i sportska igrali{ta, osvetqewe, staze za xogirawe, fon tane, sadnice…

Bra~ni par je po~eo da radi na ure|ewu grada kakav danas poznajemo, a koji godi{we poseti 15 miliona tu rista.

Velimir i Sawa su u Dubai oti{li sa skicama i lewirima, a prvo {to su

uradili

da naru~e crtane sto love za kancelarije i zaposle ~etiri tehni~ara. Posle ~etiri godine, biro je brojao 60 qudi.

Onda 1995. godine po~iwu prvi kompjuteri.

- Parkovi, saobra}ajnice, bilo je tu svega - bukvalno smo gradili sve iz temeqa. Ta~nije, iz peska - ka`e Qubibrati}.

Iako je nafta otkrivena jo{ 1966. godine, tek od 1995. su po~eli da se grade grandiozni objekti. Zatim je krenula i trgovina i Dubai je po~eo da snadbeva sve Emirate.

Od jedne glavne saobra}ajne trake, grad je „preko no}i“ dobio ~ak 12.

- Onda se to zakotrqalo. Krenu li su investori, novac je stizao iz svih krajeva sveta. Odjednom je grad `ivnuo i ceo svet se sjatio ovde. Iz Dalmacije sam za jedan park sam do terao i zasadio tri ~empresa, jedan je uspeo i ve} 25 godina `ivotari sasvim udobno u Dubaiju. S obzirom na vremenske uslove, nije tako visok kao u Dalmaciji. Ali je ipak zelen“, ponosan je on.

- Hiperprodukcija u izgradwi je krenula od 2001. godine. U jednom trenutku smo imali 12.000 radnika. Radilo se u dve smene. Mo`ete li da zamislite? ^ak i organizacija samo wihovog prevoza do gradili{ta je izi skivala svakodnevni dodatni naporka`e arhitekta.

U~estvovao je i kada se gradila u tom trenutku najve}a zgrada, najve}i tr`ni centar i najve}a fontana na svetu.

Bra~ni par je dobio dve nagrade za projektovawe parkova na Sredwem istoku 1995. i 1998. godine, a Velimir je 2019. godine nagra|en priznawem za `ivotno delo za projektovawe Dubaija.

Nagradu finansira {eik iz [arxe, grada Ujediwenih Arapskih Emirata koji je 15 minuta udaqen od Dubaija.

UNESKO je 1998. godine taj grad proglasio glavnim kulturnim centrom arapskog sveta, a ponovno priznawe je dobio 2014. godine kada je postao cen tar islamske kulture.

Velimiru je najdra`e {to su o do bitniku odlu~ivale i glasale kolege iz struke.

Iako je u~estvovao u projektovawu slobodnih povr{ina oko Burx Kali fe i radio projekte na 100 hektara, omiqeni projekat mu je mali park od dva hektara u kom su i deca sa invali ditetom dobila sopstveni kutak.

Pored velikih projekata za dr`a vu, radio je i za biznismene, bogata{e, ali i {eika.

Posle tri decenije na pesku, danas sawa da se vrati u Beograd, ali i u Tre biwe, gde je sagradio vikendicu.

je bilo

Ho}e li rusko bombardovawe slomiti voqu Ukrajinaca da ratuju

Ruske trupe ga|aju vitalnu infrastrukturu Ukrajine, {to omogu}ava smawewe potencijala oru`anih snaga Ukrajine, izjavio je mini star odbrane Rusije Sergej [ojgu. On je na sastanku u Ministarstvu od brane Rusije rekao da se istovremeno preduzimaju sveobuhvatne mere kako bi bilo spre~eno stradawe ukrajinskih gra|ana. Malo nakon te, stigla je vest da je Kijev ponovo dobio struju a time i snabdevawe vodom. I to samo ograni~eno jer na snazi ostaju reduk cije struje. U ruskom bombardovawu energetskog sistema Ukrajine do sada je uni{teno ili te{ko o{te}eno oko 30 odsto pogona za proi zvodwu i mre`e za distribuciju elektri~ne energije. Zbog toga je ~ak i `elezni~ki saobra}aj u vi{e navrata bio potpuno prekinut. Umesto elektri~nih lokomotiva, najva`niji, prvenstveno vojni transport, preuzele su dizel lokomotive kojih nema dovoqno.

Zbog toga se postavqa pitawe jesu li Rusi kona~no prona{li na~in da efikasno uti~u na ukrajinsku sposobnost za rat. Ciqawe energet skih postrojewa nanosi najve}u {tetu neprijatequ. To smo mi u Srbiji imali priliku da li~no vidimo 1999. godine kada je NATO ga|ao na{ energetski sistem

Sti~e se utisak da Vladimir Putin nije gre{io kada je govorio o specijalnoj vojnoj operaciji. Do napada na Ker~ki most i brodove Cr nomorske flote u Sevastopoqu pro{log vikenda, Rusi su delovawa ograni~avali na front i ciqeve u wegovoj zale|ini. Nakon toga, Moskva kao da je izgubila strpqewe da se igra Davida i Golijata. U ovom slu~aju jasno je ko je David a ko Golijat, koji je sasvim slu~ajno, druga svetska super sila.

Gura li Amerika Zelenskog da pregovara sa Putinom

Dok se ruske snage povla~e s desne obale Dwe pra kod Hersona i ukopavaju na levoj, a da se ne zna da li je to posledica nekog dogovora ili samo tak ti~ka varka u nameri da krenu u neo~ekivanu ofan zivu, u zapadnim medijima se sve ~e{}e pojavquju tvrdwe da je ukrajinski predsednik izlo`en priti sku na neku vrstu dogovora.

Dan posle iznenadne pro{lonedeqne posete savetnika za nacionalnu bezbednost ameri~kog predsednika Xejka Salivena Kijevu, „Va{ington post” je objavio da SAD „guraju Zelenskog da poka`e spremnost na pregovore s Putinom”. ^ak i ukrajin ski mediji procewuje da nikako ne mo`e biti slu~aj nost da se takva teza podudarila s posetom visokog ameri~kog zvani~nika i da je verovatno taj predlog iznet predsedniku. Sam Zelenski je pre nekoliko dana u svom ve~erwem obra}awu posebno naglasio da Rusija razgovara s drugim zemqama o spremnosti na pregovore.

Da neka vrsta razgovora o primirju ili mira ipak postoji zakqu~uje se i na osnovu Salivenovih re~i na konferenciji za medije u Kijevu, kada je re kao da SAD odbijaju da pregovaraju s Ruskom Federa cijom o uslovima pod kojima }e zadr`ati okupirane delove Ukrajine.

„Sami uslovi pod kojima su Rusi u principu spremni da vode dijalog su neprihvatqivi, po {to svi razgovori treba da po~nu s potpunom de okupacijom Ukrajine”, Zelenski je tada rekao da bi jedini uslov za postizawe mira moglo da bude obnavqawe Ukrajine u granicama iz 1991, a wegov {ef kabineta Andrij Jermak je dodao da bi Rusi ja morala da pla}a od{tetu i da Ukrajina dobije me|unarodne bezbednosne garancije. Ovo su svaka ko maksimalisti~ki zahtevi i jasno je da dogovor nije ostvarqiv u ovoj fazi.

Ali informacije „Va{ington posta” su samo potkrepile glasine neimenovanih izvora u zapad

noj {tampi da Rusija i SAD navodno pregovaraju o mogu}nosti sklapawa primirja. Prema tim izvori ma, Rusija bi zadr`ala kopneni koridor do Krima, ali bi zauzvrat napustila Herson. U tom svetlu se tuma~i i nedavna izjava komandanta Zdru`enih snaga, generala Sergeja Surovikina, da je situacija na tom pravcu te{ka i napeta i da ne iskqu~uje do no{ewe te{kih odluka.

Tuma~i se da je povla~ewe ruskih snaga s desne obale Dwepra posledica dogovora, a ne pretwe ukrajinskom ofanzivom. Ukoliko se takav kompro mis ne postigne ili propadne, Rusi su ukopani s tri linije odbrane na levoj strani i odatle mogu da krenu u ofanzivu.

Me|u evropskim liderima javno se za mir za la`e Emanuel Makron, ponavqaju}i da }e Zelenski na kraju morati da razgovara. Nema~ki zvani~nici se ne izja{wavaju javno, ali su zbog sveukupnog po lo`aja izazvanog ratom u Ukrajini najzainteresova nija evropska dr`ava da se ovaj rat zavr{i.

Na kraju, ni problemi sa ruterima „Starlinka”, ponovnim prekidima wihovog rada i zahtevima za pla}awe, {to stvara haos u ukrajinskoj vojsci –umnogome poma`e da Zelenski shvati da bi bez sa vezni~ke pomo}i poraz bio brz. U takvoj situaciji primirje bi za wega bilo spas.

Iznenadna poseta Xejka Salivana Volodimiru Zelenskom

Kijev

10. decembar 2020.novembar 2022.

Dodik: Britanci najve}i nacionalni i dr`avni neprijateqi Srbije i Srpske

Britanci su najve}i neprijateqi Srbije i Srp ske. Uz ambasadora SAD u BiH oni kontroli{u opo ziciju u Srpskoj, izjavio je predsednik RS Milorad Dodik.

"Li~no ne dr`im do wihovog stava, jer apriori znam da je negativan prema nama i zato veoma opre zno sa mnom otvaraju teme za razgovor", rekao je Do dik.

Dodik je istakao da je u proteklom periodu u Srp skoj mnogo stvari ura|eno dobro, a da nezadovoqna mawina stvara atmosferu koja uru{ava mi{qewe o tome.

"Ve} sam 20 godina na vlasti sa malim prekidom, a moja partija SNSD ima najve}u podr{ku", rekao je Dodik.

On je istakao da je uvek uz narod i da je to for mula za uspeh i da SNSD nikada ni{ta nije radio spekulativno, pa ni na posqedwim op{tim izbori ma u BiH.

"Potvrda ovoga jeste 50.000 qudi na mitingu SN SD-a u Bawaluci. To je meni dra`e od izborne po bede i nije zabele`en nikada toliki broj qudi na nekom skupu u Bawaluci", dodao je Dodik.

On je ponovio da se ambasade SAD i Velike Bri tanije u BiH upli}u u sve i da su uvijek su protiv

Srba, ne `ele da bude konsolidovan srpski nacio nalni korpus, niti da se ujedine Republika Srpska i Srbija.

"Potcewuju dr`avnu politiku Srba time {to ka`u Kosovo se mo`e odvojiti iz Srbije, a Srpska mora da nestane u tamnici koja se zova BiH", rekao je Dodik.

On je ponovio da je jasno rekao da treba vratiti ustavnu BiH, u suprotnom }e Republika Srpska, u ne kom trenutku, doneti odluku o samostalnosti.

PORODICA ZABRINUTA:

Zdravqe

generala Mladi}a jako komplikovano

@RTVE ORI]EVIH JURI[NIKA JO[ ^EKAJU PRAVDU:

Obele`eno tri decenije od stradawa 126 civila i boraca VRS

Na Glo|anskom brdu kod Zvornika, parastosom, polagawem cve}a i paqewem sve}a obele`eno je 30 godina od stradawa 126 boraca Voj ske Republike Srpske i civila koje su, na najbrutalniji na~in, umori li pripadnici Armije BiH.

Na mestu stradawa Srba, Ori}evi juri{nici ostavili su tragove. Qude su podizali na drva, vezivali, ispod wih palili vatru, a u{i zakucavali ekserima. Iza sebe uz ubijene su ostavili i bro{ure ver ske, islamske prirode. U vreme ekshumacije, neki od zvani~nika ta da{weg Unprofora su i{li tako daleko u be{~a{}u da su pitali kako su srpski predstavnici sigurni da su to srpske `rtve.

Se}awu na ovaj zlo~in pridru`io se i Besmrtni puk, sa fotografi jama poginulih boraca na Glo|anskom brdu, koji je iz Dowe Kamenice krenuo pe{ke do mesta stradawa srpskih vojnika i civila.

Parastos je slu`ilo mesno sve{tenstvo, a vence su polo`ile poro dice poginulih boraca, predstavnici bora~kih organizacija Zvornika i [ekovi}a, gradona~elnik Zvornika Zoran Stevanovi} i predstavni ci op{tina [ekovi}i i Osmaci, kao i Tre}eg pe{adijskog puka Vojske Republike Srpske, Policijske uprave Zvornik i pojedinci.

Savetnik ministra za bora~ko-invalidsku za{titu u Vladi Repu blike Srpske Stjepan Macanovi} rekao je da su pre 30 godina na ovom mestu mu~ki ubijeni pripadnici Vojske Republike Srpske i da za ovaj stra{an zlo~in jo{ niko nije odgovarao. Macanovi} je, izme|u ostalog, istakao da treba negovati i ba{tiniti tradiciju se}awa na poginule na Glo|anskom brdu i zbog budu}ih nara{taja i pokolewa, jer smo sve doci poku{aja prekrajawa istorije.

Predsednik Gradskog udru`ewa porodica zarobqenih i poginulih vojnika i nestalih civila Zvornik Milivoje Markovi} rekao je da je na Glo|anskom brdu po~iwen stra{an zlo~in, {to je dokumentovao i patolog dr Zoran Stankovi} koji je radio identifikaciju i patolo{ke nalaze.

Zdravstveno stawe genera la Ratka Mladi}a je i daqe jako komplikovano, ima dodat no slabqewe srca, a u ha{kom pritvoru ga je posjetio jedan srpski kardiolog koji ga je pregledao, rekao je generalov sin Darko Mladi}.

On je rekao da zdravstve no stawe generala Mladi}a u nekim dijelovima ima nekog poboq{awa, a u nekim nekog pogor{awa.

STUDENT GENERACIJE, A BEZ RADNOG MESTA:

Maja Mitrovi} iz Bratunca ve} sedam godina ne uspeva da se zaposli

– Uspjeli smo da kardiolog ode da ga vidi. Kardiolog je vidio to {to su mu pokazali, zna~i nisu nam i daqe dosta vili potrebnu dokumentaciju. Oni su mu dali samo na uvid. Mi o~ekujemo i daqe da nam oni dostave potrebne snimke – naveo je Darko Mladi}.

[to se ti~e zdravstvenog stawa generala Mladi}a, we gov sin isti~e da nakon posje te kardiologa ima malo boqi pregled {ta se desilo sa sr cem generala.

– General se u ovoj situaci ji dr`i dosta dobro, ali o~ito nije naivna situacija – rekao je Darko Mladi}.

On je naveo da ne mo`e da iznosi sve detaqe sa pregle da kardiologa, ali da general ima ve}e dodatno naglo sla bqewe srca, koje treba sad da se reguli{e.

Svaki dobar rezultat je utemeqen na kontinuiranom radu i zala gawu, ali je jo{ neizvesno da li }e se trud isplatiti i Maji Mitrovi}. No{ena vihorom rata, Maja je sa roditeqima i bratom 1996. do{la u Bratunac, gde je zavr{ila osnovnu, a u Srebrenici sredwu {kolu. Potom je upisala Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Isto~nom Sarajevu, te sa prosekom ocena 9,7 - diplomirala kao najboqi student u istoriji ove katedre. Na kraju je magistrirala poqoprivredne nauke i postala master poqoprivrede...

Ipak, puna torba diploma nije joj bila dovoqna da dobije {ansu. Da paradoks bude ve}i, u Bratuncu tvrde da strategiju razvoja baziraju na razvoju poqoprivrede, ali mesta za mlade stru~wake iz ove oblasti ne samo da nema, ve} se progla{avaju i za - suvi{ne. U op{tinskom Odeqewu za privredu i razvoj Maja je bila najpre sta`ista, pa samo stalni stru~ni saradnik - sa re{ewem na odre|eno vreme.

Onda je na~elnik Sr|an Ranki} raskinuo ugovor, pa se student ge neracije na{ao na ulici. Maja smatra da nije bila politi~ki podobna za Ranki}evu novoosnovanu stranku...

- Ipak, posle razgovora sa wim, ugovor je produ`en do kraja godine, ali je samo nekoliko dana kasnije usledio otkaz - tvrdi Maja Mitro vi}.

Na~elnik Ranki}, koji je u me|uvremenu opozvan, ali do kona~ne od luke CIK i daqe obavqa tu funkciju, uverava da nije bilo strana~kih uslovqavawa, ve} je morao postupiti po re{ewu inspekcije.

- O~ekujem da novi ~elnik Bratunca istra`iti sumwiva zapo{qa vawa. Jer, samo tako mo`emo spre~iti mlade da odlaze - ka`e zame nik na~elnika Op{tine Branislav Tri{i}.

U me|uvremenu, Maja je za `ivot zara|ivala kao pomo}ni kuvar u restoranima, orezivala vo}e, radila u poqoprivrednoj apoteci...

- Ne}u da idem odavde jer volim na{u Srpsku i `elim da se u woj doka`em. Prijavqujem se na sve konkurse, iako mi svi potvr|uju da je 90 odsto wih name{teno - zakqu~uje Maja Mitrovi}. M. T.

\ukanovi} vratio izmene zakona o predsedniku Skup{tini Crne Gore

Crnogorski predsednik Milo \ukanovi} nije potpisao izmeweni Zakon o predsedniku i vratio ga parlamentu na ponovno odlu~ivawe, saop{tio je savetnik za pravna pitawa Boris Bastijan~i}.

Izmeweni Zakono o predsedniku usvojen je na sednici parlamenta 2. novembra glasovima 41 poslanika, a na predlog Demokratskog fronta. Savetnik je saop{tio da je \ukanovi} sutra dan dobio ovaj zakon, analizirao je, kako je na veo, wegova sporna re{ewa i odlu~io da Zakon vrati na ponovno odlu~ivawe Skup{tini Crne Gore, preneli su podgori~ki mediji.

Dopis je dostavqen predsednici Skup{ti ne Danijeli \urovi} u kojem je, izme|u ostalog, ukazano da bi se potencijalnim progla{avawem ovog zakona, wegovim stupawem na snagu "nemi

novno otvorilo pitawe o~uvawa ustavnosti i zakonitosti, te pravne sigurnosti u politi~kom i pravnom sistemu dr`ave, pod okriqem me|u institucionalne nomotehni~ke kontaminacije i konfuzije ustavnih nadle`nosti najva`nijih dr`avnih organa, koji zasnivaju svoj legitimitet vlasti na voqi gra|ana iskazanoj kroz odvojene izborne procese odr`ane u odre|enim vremen skim intervalima po ustanovqenim i pouzdanim procedurama". R. N.

Nastavak su|ewa mitropolitu Joanikiju i sve{tenicima

U Nik{i}u je nastavqeno su|ewe biv{em vladiki bu dimqansko-nik{i}kom, aktu elnom mitropolitu crnogor sko-primorskom Joanikiju i osmorici nik{i}kih svet{e nika, okrivqenih za kr{ewe zdravstvenih mera o spre~a vawu {irewa zaraznih bolesti tokom litija odr`anih pre dve godine na praznik Svetog Vasi lija Ostro{kog.

Osim mitropolita Joani kija, okrivqeni su sve{te nici Slobodan Joki}, Dragan Kru{i}, Danilo Zirojevi}, Vasilije Brbori}, @eqko Ro jevi}, Ostoja Kne`evi}, Mirko Vukoti} i Nikola Marojevi}

Wima se na teret stavqa krivi~no delo nepostupawe po zdravstvenim propisima za suz

bijawe opasne zarazne bolesti za koje je predvi|ena nov~ana ili kazna zatvora do godinu. Tog 12. maja 2020. godine ta da{wi episko Joanikije i osta li su uhap{eni i zadr`ani 72 sata.

Litija nije bila planira na, a ni vladika Joanikije ni sve{tenici nisu pozvali narod koji se samoinicijativno oku pio u velikom broju pred sabor nom nik{i}kom crkvom, preneo je deo podgori~kih medija. S. G.

BLOKADA ZBOG BOLNICE:

Protest vi{e hiqada Novqana na prelazu Debeli brijeg

Blokadom grani~nog prelaza Debeli brijeg, prema susednoj Hrvatskoj u trajawu od pola sata, gra|ani Herceg Novog uputili su jo{ jednom poruku Vladi Crne Gore da na|e re{ewe za funkci onisawe ~uvene bolnice Meqi ne.

Solidarnost su pokazali od bornici lokalnog parlamenta, ~elnici op{tinske uprave, pen zioneri, zaposleni u bolnici Meqine i u drugim zdravstvenim ustanovama, novinskim preduze} ima, sportisti, bajkeri... Pred sednik Op{tine Stevan Kati} kazao je da neko poku{ava da Novqanima oduzme elementarno pravo na zdravstvenu za{titu i da to ne}e dozvoliti.

- U ovome smo mi jedno, slo`ni i vlast i opozicija i gra|ani. Herceg Novi je pokazao prvi put jednu slogu i jedinstvo. Poru~uje mo da danas nismo slu~ajno oda

brali grani~ni prelaz Debeli brijeg - kazao je Kati}. - Sa ovoga mesta poru~ujemo da ne}emo do zvoliti, ako se bolnica Meqine zatvori, nikome da pro|e niti je dan grani~ni prelaz kroz Herceg Novi.

Zaobilazi}e onda Herceg Novi na{iroko, kao {to su nas zaobilazili svih ovih 30 godina.

Va`no je da svi zajedno istra jemo u ovoj borbi, spasimo bol

nicu i na dnevnom nivou vr{imo pritiske - kazao je Kati}.

Prema wegovim re~ima, ste~ajni upravnik produ`io je rok za zatvarawe, kako bi dao dr`avi vremena da na|e re{ewe.

- To re{ewe tra`e od maja 2021. Ne zanima nas koja je vlada napravila gre{ku, a od ove sada u tehni~kom mandatu zahtevamo, jer vi{e vremena za ~ekawe ne mamo - poru~io je Kati}. M. T.

Srpska {kola "Vuk Karaxi}" Sent Albans

Srpska

Doma}ini slave, u~enici Mila Prokopi} i Milan Cukani}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite i da kontaktirate Tatjanu Georgievsku, direktora {kole, na telefon 0431 182 760 ili Nadu Te{i}, predsednicu [kolskog odbora na telefon 0452 641 411.

Uprava {kole

Formirawe vlasti u Podgorici na ~ekawu

Formirawe vlasti u Podgorici mora}e da ~eka odluku Ustavnog suda o `albama na izborni proces, pa }e do progla{ewa kona~nih rezultata na vlasti ostati dosada{wi gradona~elnik iz DPS.

To je saop{tio predsednik OIK-a Veselin Vuk~evi} i dodao da je sve u vezi sa izbornim rezultatima ura|e no u skladu sa Zakonom o izboru od bornika i poslanika.

Problem je, me|utim, {to Crna Gora nema funkcionalni Ustavni sud, odnosno nema kvorum za odlu~ivawe.

Ustavni sud Crne Gore nema kvorum za odlu~ivawe od 13. septem bra ove godine, kada je, penzionisawem sudije Miodraga Ili~kovi}a ostao sa svega troje, od sedam sudija.

DPS Mila \ukanovi}a je posle izbora 23. oktobra i daqe pojedi na~no najuticajnija stranka u Glavnom gradu Crne Gore, ali ne}e mo}i da formira vlast.

Vlast }e formirati novoformirani pokret Evropa sad sa stran kama pobednicama parlamentarnih izbora iz avgusta 2020. Jedan od lidera tog pokreta Jakov Milatovi} najavio je ju~e da }e vlast u Podgorici biti formirana do Dana oslobo|ewa grada, 19. decembra.

Mitropolit Joanikije

Srbi ne}e Kurtijev teror, ovo je Srbija

Oko 10.000 hiqada okupqenih Srba javno poru~ilo Pri{tini da ne `eli u kosovske institucije jer su antisrpske

U Severnoj Mitrovici, u ne dequ 6. novembra, je odr`an ve liki narodni skup Srba ~etiri srpske op{tine sa severa Kosova i Metohije zbog kosovskih insti tucija i Aqbina Kurtija koji ne ispuwavaju Briselski sporazum, wihovog antidemokratskog po na{awa i jednostranih odluka koje su usmerene na obespravqi vawu Srba.

Ceo grad je oki}en srpskim za stavama, a miting je po~eo intoni rawem himne Srbije "Bo`e prav de" uz nepreglednu reku Srba koji su do{li da ka`u ne i da im je dosta Kurtijevog terora.

Sa skupa je poru~eno da Srbi `ele samo mir i mir ali da Kur

tijev zulum vi{e ne}e trpeti. Vi{e od 10.000 Srba prisustvo valo je velikom narodnom mitin gu uz poruku Pri{tini da je sever Kosova i Metohije Srbija.

Goran Raki}, doju~era{wi mi nistar za povratak u kosovskoj vladi (Svi Srbi sa severa KiM napustili javno kosovske insitu cije predhodnog dana 5. novembra) podsetio na sve progone, brutal nu silu, maltretirawe, ga`ewe, otimawe zemqe Srbima i wiho vih imawa.

On je potom naglasio da mirne savesti stoji pred narodom danas i da je sada dosta, da je narod rekao Kurtiju da je dosta, ~oveku koji je pqunuo EU u lice.

- Nikome ne pretimo, `elimo samo mir i mir, samo ho}emo da se dogovoreno u Briselu i sprove de... i na kraju `elim da vam pre nesem srda~ne pozdrave na{eg predsednika Aleksandra Vu~i}a koji ne}e dozvoliti progon na{eg naroda... - rekao je Raki} da odav de nema nazad!

Igor Simi}, doju~era{wi po slanik u kosovskoj skup{tini, i potpredsednik Srpske liste rekao je u ime svih 10 srpskih poslanika, da su podneli ostav ke kao li~nu odluku i mirne savesti. Albanci ka`u da nema Srba na Kosmetu pa je zamolio da svi podignu zastave da se u Pri{tini vidi kolika Srba ima na Severu.

- Na{a ~ast, obraz i dostojan stvo, obaveza prema potomcima i precima nala`e nam da podnese mo ostavke jer 10 godina ~ekamo ZSO... a {ta smo dobili batine, militarizaciju Severa... - rekao je Simi}.

Simi} je rekao da su Srbi na Kosovu razo~arani i neadekvat nim reakcijama me|unarodne za jednice na poteze Pri{tine.

"EU u svojim anemi~nim sao p{tewima poziva Pri{tinu da formira ZSO", kazao je Simi}.

On je objasnio da ideja o na pu{tawu institucija nije od ju~e i da su i ranije predlagali pred

Aleksandru Vu~i}u da to urade.

Major policije Nenad \uri}, suspendovani komandir tzv. ko sovske policije je vratio unofr mu jer nije hteo Srbima da deli Kurtijeve ukore za nepromewene tablice.

- Slavni moj i napa}eni rode, stajati ispred vas nije samo veli ka ~ast ve} i privilegija koja se ogleda u delima na{ih predaka i o~ima na{e dece. Ja ispred sebe danas vidim najve}e poqe bo`u rova slavnih i najlep{e pupoqke sa tvrdim korenom usa|enim u zemqu, kazao je \uri}.

Qiqana Stevanovi} sudija je rekla da su svi srpski sudije i tu`ioci iza{li iz pravosudnog sistema tzv. Kosova jer vi{e nisu mogli da budu nemi svedoci i deo toga po{to je Briselski sporazum samo postao mrtvo slovo na papi ru dodav{i da su tolike godine

~ekali da se potpisano ispuni a to nisu do~ekali.

Okupqenima se obratio pro fesor dr Neboj{a Arsi} koji je podsetio da se mislilo da }e stu denti mo}i da nastave sa svojim redovnim planom i programom, ali da ovakvim razvojem doga|aja to nije mogu}e.

Protest je protekao mirno.

Uo~i mitinga, u nedequ pre podne su odr`ane sednice lokal nih skup{tina ~etiri op{tine na severu: Zubinog Potoka. Kosovske Mitrovice, Zve~ana i Leposavi}a gde su gradona~elnici i odbor nici podneli ostavke.

Na ovaj na~in, predstavnici ~etiri lokalne samouprave na severu Kosova krenuli su u spro vo|ewe odluka i zakqu~aka koji su doneti u subotu na zasedawu politi~kih i institucionalnih predstavnika Srba na Kosovu u Zve~anu.

[ta pi{e u odluci Srba da napuste sve kosovske institucije

Predstavnici Srba sa Severa Koso va i Metohije odlu~ili su na sastanku u Zve~anu, u subotu 5. novembra, da napuste sve privremene institucije na KiM. Predstavnici Srba napustili su pri vremenu vladu i skup{tinu Kosova, sud stvo i policiju, lokalne samouprave...

Sve odluke o napu{tawu kosovsko ih insitucija donete su jednoglasno i uz odobrewe velikim aplauzima. Na samom sastanku Srbi u kosovskoj policiji su skidawem uniforme kosovske policije iskazali neposlu{nost ovoj kosovskoj in stituciji.

Zakqu~ke sa sastanka predstavnika Srba sa Severa KiM prenosimo u celosti. „Mi, politi~ki i institucionalni predstavnici srpskog naroda sa severa Kosova i Metohije, nakon dana{weg sa stanka, jedinstveno smo doneli slede}e zakqu~ke:

1. Pri{tina konstantno ru{i Me|una rodno javno pravo i Briselski sporazum i mi Srbi sa Kosova i Metohije pozivamo Pri{tinu da se vrati po{tovawu Me|una rodnog javnog prava, Briselskog sporazu ma i svih drugih akata koji su zakqu~eni u okviru Dijaloga Beograda i Pri{tine, a koji se vodi na osnovu mandata Generalne skup{tine UN i uz posredovawe EU.

2. Srpski narod na Kosovu i Metohiji izlo`en je neprestanom i kontinuiranom teroru i svakovrsnom nasiqu institucija u Pri{tini i nezakonitim jednostranim aktima po~ev{i od nebrojenih kr{ewa slobode kretawa, nelegalnih i nasilnih upada specijalnih jedinica Rosu na sever Kosova i Metohije, izgradwe ~etiri nele galne albanske policijske baze u zelenoj zoni i na uzurpiranoj privatnoj imovini

snabdevawe lekovima Srba sa KiM, {to je pra}eno gotovo svakodnevnim napadima na na{ narod na KiM, na{e svetiwe i gro bove.

3. Upravo zbog na{e odlu~nosti da po{tujemo me|unarodno javno pravo i od branimo Briselski sporazum i sve ostale sporazume postignute u Dijalogu, odlu~i li smo da napustimo sve politi~ke insti tucije – Skup{tinu, Vladu i ~etiri op{ti ne na severu Kosova, ali i da napustimo u~e{}e i rad Srba u organima pravosu|a, policije na severu Kosova i svog admini strativnog osobqa u ~etiri op{tine na severu Kosova. Ove odluke o napu{tawu i suspenziji u institucijama ostaju na snazi sve do trenutka dok Pri{tina ne po~ne da po{tuje me|unarodno javno pravo i spora zume dogovorene u Briselu, {to konkret no zna~i:

Dok ne povu~e jednostrane i pro tivpravne odluke o preregistraciji ta blica

Dok ne formira ZSO u skladu sa Pr vim sporazumom i svim drugim sporazu mima koji su po ovom pitawu zakqu~eni u okviru Dijaloga, a na osnovama rada Upravqa~kog tima za izradu Nacrta Sta tuta Zajednice srpskih op{tina.

Mi Srbi sa Kosova i Metohije ne pre timo nikome, ve} se trudimo da sa~uva mo mir i stabilnost, kao i svoje pravo na dostojanstven i miran ostanak i opsta nak na svojim ogwi{tima. Zato zahteva mo da Pri{tina odmah po~ne da po{tuje me|unarodno pravo i sve sporazume koji su U Dijalogu zakqu~eni izme|u Beogra da i Pri{tine, a koje je garantovala i sama EU“, navodi se u zakqu~cima sa sa stanka.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

na{ih gra|ana, preko etni~ki motivisa nih sudskih progona zbog izgovorene re~i i politi~kog delovawa, zabrane prava

glasa na srpskim izborima i referendu mu, do poku{aja izazivawa humanitarne katastrofe uskra}ivawem vakcinacije i

Protestnom slupu protiv kosovskih institucija je prisustvovalo vi{e hiqada Srba

Gra|ani su sami obezbe|ivali protest

Srpski policajci skidaju uniformu kosovske policije

Poruke sa protesta

Pomozimo obnovu pravoslavnog hrama u Kninu

Knin je jedan od najstarijih gradova na podru~ju severne Dal macije. Veliki vizantijski car i istori~ar Konstantin Porfiro genit nedvosmisleno ga sme{ta u deveti vek pomiwu}i ga u svom delu De administrando imperio pod imenom Tenen. Grad je u svojoj istoriji do`iveo burne istorij ske promene {to je uticalo i na konfesionalnu strukturu, kako samog grada, tako i ~itavog kra ja. Upravo u tom gradu nalazi se jedna od najlep{ih pravoslavnih bogomoqa u Dalmaciji – Crkva Pokrova Presvete Bogorodice.

Zalagawem velikog vladike dalmatinskog Stefana Kne`e vi}a, hram je izgra|en u u`em gradskom centru, da bi ga ovaj istinski pregalac na wivi Gos podwoj osve{tao davne 1866. godine. Hram Pokrova Presve te Bogorodice kroz istoriju je

predstavqao uto~i{te knin skim Srbima, budio duhovnu sna gu da se nadvladaju sva `ivotna isku{ewa, sakupqao ih i oku pqao pod svojim svodovima u najte`im vremenima, bio svedok wihovog `ivota i opstanka onda kada je sve bilo lak{e biti nego pravoslavni Srbin.

Brojne generacije Kniwana u wemu su kr{tene i ven~ava ne, pred wegovim ikonostasom prvi put uputile svoje molitve Gospodu i ba{ tu, na tom mestu, mnogi od wih su prona{li utehu i spas za svoje ovozemaqske bri ge. Tako je bilo u pro{losti, tako je i danas. Koliko god da je pra voslavnih Srba u Kninu danas mawe no ranije, ovaj svetionik pravoslavqa i danas je mesto sabirawa i okupqawa, mesto naj radosnijih trenutaka i najsve~a nije proslave velikih praznika.

Koliko je hram bio potreban nama, toliko smo i mi potrebni wemu. Vremenske prilike, zub vremena i razli~iti uticaji do veli su do toga da je neophodno izvr{iti obnovu i sanaciju hra ma. Inicijativa za obnovu pokre nuta je pre izvesnog vremena, a blagoslovom episkopa dalma tinskog Nikodima dogovoreno je da se proces obnove odvija u ne koliko faza.

– Deo prve faze radova su geo mehani~ka ispitivawa da se pre cizno utvrdi stawe ispod samog

hrama. Potom bi se radio proje kat za za{titu crkve od oborin skih voda, jer ~ak ne postoji ni drena`ni kanal i to je ono {to je prioritetno. Radi se kameni pod i to je u zavr{noj fazi izvedbe. Nakon toga neophodno je zameni ti kompletnu stolariju, jer je po stoje}a odavno dotrajala i pu{ta vodu u samu unutra{wost. Hram je ogra|en `ivom ogradom koja ujed no zaklawa wegov dobar deo i nije prakti~na za odr`avawe, pa ne bi bilo lo{e da se ta ograda ukloni i da se na weno mesto po stavi za{titna ograda. Jo{ jedna od stvari koja se drugima mo`e ~initi suvi{na, ali nama ovde je neophodna jeste elektrifikaci ja zvona, jer mi u dosta slu~ajeva ~ak nemamo nekoga ko bi zvonima oglasio po~etak Bogoslu`ewa. Ako uzmete u obzir okolnosti u ovim na{im krajevima, posebno kada do|e zimski period pa mawe qudi dolazi u grad na Liturgiju, onda razumete za{to je to neop hodno. Unutra{wost hrama nije `ivopisana, ali to je ne{to {to iziskuje dosta novca i o ~emu jo{ uvek ne mo`emo ni razmi{qati. Svaki taj detaq, svaki korak zahteva dobro ura|en projekat, a tek nakon toga se mo`e po~eti sa radovima. Iako sve to izisku je mnogo materijalnih sredstava koje nemamo, ne smemo dozvoliti da nam crkva jo{ vi{e propada i zato smo odlu~ili da krene mo u sanaciju, veruju}i i uzdaju}i se u pomo} dobrih qudi, mole}i ih da zajedno sa nama u~estvu ju u o~uvawu ove na{e svetiwe, a na nama je da radimo, da ih o svemu informi{emo i da spisak prilo`nika za obnovu uredno i transparentno objavqujemo na na{im stranica – ka`e protoje rej Milorad \ekanovi}, paroh kninski i arhijerejski namesnik kninsko-splitski.

Ovim putem kninska parohi ja poziva sav verni narod, sve qude dobre voqe da se ukqu~e i pomognu obnovu hrama posve}enog Pokrovu Presvete Bogoro dice, u slavu Bo`iju i na ponos vascelom pravoslavnom rodu, jer koliko god pravoslavna zajedni ca u Kninu danas bila malobroj na, naizgled slaba i marginali zovana, ona i daqe predstavqa istinitost re~i Hristovih, koji je rekao: „Gde su dva ili tri sa brani u Ime Moje, onde sam i Ja me|u wima“. S. G.

Dobre vile kosovske doline

Kada je pre 10 godina osnova no udru`ewe @ene kosovske do line, sela op{tine Biskupija po malo ~emu su se razlikovala od drugih malih mesta u kontinen talnom delu Dalmacije. Danas je situacija sasvim druga~ija, a zaslu`ne za to su upravo ~la nice ovog udru`ewa koje svojim nepresu{nim idejama i trudom predstavqaju neoboriv dokaz da i mali ~ovek mo`e da napravi veliku promenu. Poput mnogih drugih povratnika i predsed nica ovog udru`ewa Radmila Beri} suo~ila se sa pote{ko}ama pri nala`ewu posla nakon {to se sa porodicom vratila na svoje ogwi{te. Iz tog problema rodila se ideja o organizaciji koja bi pomogla qudima u sli~noj situaciji, a kroz sve godine rada ta se ideja razvijala u mno{tvo projekata zahvaquju}i kojima u selima kosovske doline vi{e niko nije sam i nezbrinut.

Projekti „Za`eli“ i „Klub qe p{a starost“ nameweni su stari jim osobama kojima je, osim pomo}i u ku}i i kontrole zdravstve nog stawa, najpotrebnije dru{tvo i po koja lepa re~. Mnogi od wih `ive sami, dok su im najbli`i uglavnom van granica Hrvatske i znalo je pro}i po nekoliko

dana da ni sa kim ne prozbore re~. Uz pomo} gerontodoma}ica udru`ewa @ene kosovske doli ne wihova je svakodnevica sada mnogo lep{a i sigurnija, jer se one brinu za sve, od ku}nih po slova do dobrog raspolo`ewa.

U sedi{tu Udru`ewa u Bisku piji svakodnevno se organizuje dnevni boravak za starije osobe gde se oni u ugodnoj atmosferi rado sastaju, dru`e i prise}aju svoje mladosti. U okviru borav ka imaju obezbe|en topli obrok, medicinska sestra im redovno kontroli{e pritisak i {e}er u krvi, a organizuju se i razne ve` be i fizi~ke aktivnosti. Naj va`nije od svega, ovim dru`ewi ma nikada ne fali {ale i smeha, a kako baka Rosa ka`e, tu imaju

sve {to im treba. „Ovo dru`ewe meni je lijepo kao ovo sunce {to vani sja i ovo mihoqsko qeto. Ja sam vi{e nego zadovoqna i voqela bih da svako selo ovo ima“, ka`e ona uz osmeh. @ena kosovske doline svakodnevno iza|e 30-ak toplih obroka koji se dostavqaju ravno na ku}na vrata korisnika.

Udru`ewe trenutno broji 15 zaposlenih, a kroz mesec dana po~iwe novi krug projekta „Za `eli“ preko kog }e biti zaposle no jo{ 30 gerontodoma}ica. Na ovaj na~in oni su u velikoj meri doprineli re{avawu problema nezaposlenosti u op{tini Bi skupija, gde je pre osnivawa ovog udru`ewa bilo preko 70 nezapo slenih `ena.

Na novinarskom zadatku na Baniji 9. oktobra 1991. ubijena je ~etvoro~lana {aba~ka novi narska ekipa – Zoran Amixi} novinar RTS-a, Bora Petrovi} snimateq, Dejan Mili}evi} asi stent snimateqa i Sretan Ili} urednik Radio [apca. Za wihovu smrt jo{ niko nije odgovarao.

Voditeq Ogwen Amixi} ispri~ao je detaqe vezane za svog oca koji je tragi~no nastradao dok je izve{tavao sa rati{ta.

Naime, voditeq je istakao da je to je bila najve}a trauma u we govom `ivotu.

Devedesetih je sve oko teh nologije zahtevalo mnogo ve}e anga`ovawe, de{ava se haos u Jugoslaviji koji je sve zatekao i niko nije znao o ~emu se radi. Po {to je on radio u informativnom programu, pored svih ostalih

stvari, koje je imao profesio nalno da ide da snimi, da vidi {ta se de{ava, prilozi sa pozi cija. Tih meseci kod nas u stanu je bilo kao {tab. Bile su vojne ve`be, nismo imali mobilne te lefone, nisu znale porodice gde su wihovi ~lanovi, o~evi, bra}a, mu`evi... Onda je on koristio

kada ode da snimi da svakog od wih snimi kamerom, da poka`e porodici, da razmeni pismo, odr`ava kontakte tako da ne mogu da objasnim {ta je bilo kod nas. To je bio haos potpuni, ali on je bio fanatik za posao to je voleo i radio je. Ali to se i dan danas ne zna, ima hiqadu pri~a, to je bilo '91, kako se to desilo, ~ija je to krivica, na kom putu... O~igledno je on krenuo veruju}i da je to bezbedna ruta, ali da je wemu neko rekao, vidi verovat no je bezbedna, on bi tuda i{ao jer je verovatno `urio da ne{to radi sa ~itavom ekipom. Wih ~etvorica su bili i onda je tu bila zaseda gde su oni svi poubi jani, ukradena je wihova oprema pa je to posle kori{}eno u kon tra propagandi sa hrvatske stra ne tako da... - ispri~ao je Ogwen.

Srpski restorani, kutak otaxbine

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Van srpskih zemaqa u svetu postoji 360 srpskih kafi}a, kafana i restorana. Najvi{e ih je u SAD i [vedskoj, ali su ve}inom neprepoznatqivi jer ne nose svi srpska imena

Kad je nedavno Tamara iz Podgorice {etala Sijetlom nai{la je na restoran i no}ni klub sa nazivom „Sarajevo Lounge“. U{la je unutra i videla i srela Srbe iz Bosne, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Ameri ke i Kanade. Otkrila je da su vlasnici dva brata Suxi}i poreklom iz Sarajeva. Bili su bez posla, pa su izmislili sebi posao, otvorili su sarajevsku kafansku lo`u.

U Budimpe{ti ma|arski Srbi naj~e{}e pose}uju kafi} ”Tri Srbina” ("Három Szerb Kávéház”), koji se nalazi u centru grada u Srpskoj ulici. Krajem nedeqe u ovom kafeu svira srpsko - ma|arski bend “Ba baroga”. Uz ra`wi}e i srpsku pop muziku gosti se ose}aju kao da su u Srbiji. Srpski restorani u tu|ini su deo otaxbine i nose u sebi simbole zavi~aja. Da se ose}ate kao da ste u Beogradu, na stadionu “Rajko Miti}” i u fudbalskoj kafani u Tirani se pobrinuo Mileta Da{i}. Ovaj srpski pre duzetnik, koji je ro|en u Albaniji i koji go vori srpski, vatreni je navija~ crveno - be lih, pa je zato otvorio kafi} koji se zove “Crvena zvezda”.

I u britanskoj varo{i Fulam, koja je poznata po fudbalskom klubu i golgeteru Aleksandru Mitrovi}u, zvanom Mitrogol, postoji srpski kafanski kutak u resto ranu stranog imena “Fulham kitchen”. Tu su na }evape dolazili fudbaleri Nemawa Mati}, Aleksandar Mitrovi} i Luka Mi livojevi} sa porodicama. Kuvar je Srbin i suvlasnik.

Za Temi{var se pri~a da je srpski grad, jer u wemu `ivi preko 10.000 na{ih qudi. U centru se nalazi Eparhija temi{varska sa parohijskim domom, kao i nekolicina drugih srpskih zdawa, koja rumunska dr`a va ne `eli da nam vrati. Za nas posetio ce jedno od najlep{ih mesta u rumunskoj prestonici je restoran “Lojd”. U wemu se slu`e srpski pasuq i vojvo|anski gula{. Vlasnik je Javor Radovan~ev, rumunski Srbin, ro|en u slavnom selu Belobre{ka 1961. godine.

Preselio se u Temi{var 1971. godine, gde je zavr{io Srpsku gimnaziju i studije elektrotehnike (1986.). Radio je u dr`av noj administraciji kao inspektor gra|e vine i u industriji osam godina. Napustio je in`ewerstvo i 1992. godine okrenuo se trgovini. Glavni posao u preduze}u “Me tro Rumunija” mu je izvoz poqoprivrednih proizvoda u zemqe biv{e Jugoslavije, ukqu~uju}i i Srbiju i Crnu Goru. Prvi je krenuo da izvozi rumunske orahe u SFRJ. U Rumuniji je pri~ao da je crno vino „ote lo“ i afrodizijak. Izvozio preko 200 tona mese~no. Imao je fabriku „Plastik metro“ za proizvodwu granulata i folija. Wegov restoran „Loyd” na Trgu pobede, preko puta Mekdonaldsa i pored zgrade Nacionalnog teatra, predstavqa najelitnije mesto za izlazak i okupqawe Srba. Do~ekuje sve delegacije iz matice i dijaspore, koje do laze u Rumuniju i Temi{var. Gospodin Ja

vor je veliki Srbin, jer poma`e uvek kad mo`e rad srpske zajednice. Sponzor je redakcije „Temi{varski vesnik“ i KK “Te mi{var“. Poslovno sara|uje sa firmama iz Srbije. Ima dva sina. Branimir je menaxer u SAD, a Marko Radovan~ev je menaxer u sport - restoranu u „Juilus molu“ za mlade. Svi konobari Rumuni govore srpske u re storanu "Lojd“ u Temi{varu.

Ne zna se ta~no koliko ima Srba u Emi ratima i samom Dubaiju, pri~a se da ih je preko 15.000. Me|utim, od skoro najpozna tije srpsko mesto u ovoj svetskoj naftnoj prestonici je „Srpski burger“. Vlasnici su Milan i Stanko, poreklom iz Kragujev ca, koji su do{li u Emirate na privremeni rad. Milan radi kao umetnik u industriji zabave, a Stanko je kreator lepog `enskog i mu{kog tela u fitnes salonu.

U svetu van granica otaxbinskih ze maqa `ivi 2,5 miliona Srba u 159 dr`a va. Gledano statisti~ki, gotovo u svakoj od ovih zemaqa postoji srpski restoran, kafana ili kafi}. Srbi svoje omiqeno sa stajali{te uz pi}e i i}e imaju od Aqaske do Novog Zelanda. Na Aqasci radi srpski restoran “Moose-AKa’s”. Nalazi se u Naci onalnom parku Denali. U{ao je nedavno na

listu 25 najboqih restorana u SAD - u. Lo kal je poznat po srpskoj musaki. U Wujorku postoji restoran Vladimira Ocokoqi}a Coje, koji se zove “Kafana”, a tu je i Suza nin restoran sa nazivom “Selo”. To je prva srpsko - hrvatska gostionica u Americi.

Prema mojim istra`iva~kim podacima ima ih 360. Ve}inom nemaju srpska imena na ulaznim vratima, ali su prepoznatqivi po srpskoj kuhiwi. Za{titni znak kafi}a „Srpski burger“ u Dubaiju je quta, s lukom, za~iwena srpska pqeskavica.

Srpska istorija dijaspore otkriva da se na{i qudi u dalekom svetu naj~e{}e bave gra|evinskim, a potom ugosti teqskim poslovima. Jo{ pre pet vekova u Be~u je, na primer, otvorena prva srpska kafana sa narodnim imenom „Kod dobrog pasuqa“. U Ugarskoj je postojao restoran za Srbe sa bratskim imenom „Kod dva brata“. U prekomorskim zemqama u Kaliforniji su nicale birtije „rakija{ice“ za srpske radnike i rudare. Najpoznatiji srpski re storan „Kod Tane“, bio je u Los An|elesu, koji je okupqao holivudsku elitu na pasuq i {pricere. Vlasnik je bio Dobrivoje Ta nasijevi} poznatiji kao Den Tana, danas beogradski penzioner. U ^ikagu je nekad

Serbian club“ boema Miomira Radovanovi}a, potom i „Ska darlija“, i „Srpska zora“, ali su ovi resto rani nestali, kada su Srbi napustili ovaj grad.

Prema mojim podacima najvi{e srpskih restorana, kafana i kafi}a ima u SAD i [vedskoj. U Stokholmu su se Srbi, po red gra|evinarstva, ~esto bavili ugosti teqstvom. Imali su u gradu i okolini oko tridesetak restorana, picerija i kafi}a. ^ika Nikola Petrovi} je u Stokholmu jo{ sedamdesetih godina pro{log veka imao restoran “Zora”, a potom je Stamenko Kan di} dr`ao “Babilon”. A danas je Kandi} vlasnik restorana "Jakthornet" iza arene u Stokholmu, koji je u sklopu hipodroma i Teniskog saveza. Sa{a Smederevac je imao uspe{nu ugostiteqsku karijeru sa svojim restoranom “AB”.

Boro Petrovi} je na{ najpopularniji ugo stiteq u [vedskoj. Gospodin iz Moruma po sedovao je hotel „Walhalla" vredan 8 milio na kruna i dva kilometra najlep{e {vedske reke sa najboqim pastrmkama na svetu. Tu je na pecawe dolazio {vedski princ Karlo Filip, koji se Petrovi}u predstavqao kao gra|anin Alfred Svenoson.

Bawalu~anin Slavko Kresojevi}, vla snik je "Stiketa", najstarijeg restorana u Lundu. Drago Avramovi} iz Stokholma je biznis sa restoranom prepustio sinovima, a on se sa snajom bavi politikom u korist Srba.

Ohrabren uspehom restorana Petar Furunovi} je u {vedskoj prestonici posle picerije “Furellios” otvorio prvi veganski kafi}/restoran “Fasu Vego”. Skandinavci su ga odli~no prihvatili, jer im ovaj Sr bin iz Aran|elovca svakog dana priprema druga~iji jelovnik i hranu pravqenu od sve`eg povr}a i vo}a.

Najve}i broj srpskih ugostiteqskih objekata nosi strana imena, jer su formi rana i rade u tu|ini. U Melburnu postoji restoran „Mediteraneo“, ~iji je vlasnik Mile Popovi}. A u Lisabonu je restoran “100 maneiras”. U wegovom izlogu stoji ve liki srpski slavski kola~. Vlasnik je Qubomir Stani{i}, koji se se krajem deve desetih uselio kao izbeglica iz Sarajeva i u portugalskoj prestonici otvorio ovaj presti`ni restoran. O wegovoj kuhiwi objavqivale su reporta`u sve svetske te levizije.

Glavni grad srpske dijaspore Be~ ima restorane poznate po srpskom pe~ewu i vinu. „Semendriju“ vodi porodica Barni} iz Smedereva, a „La kolibu“ Du{an Jova novi} iz Bora. Be~ki restoran „Ni{ki me rak“ je vlasni{tvo Jugoslava Zlatkovi}a. Zahvaquju}i srpskim ugostiteqima lepo }ete se ose}ati i u na{im restoranima, kako god da se zovu, u Moskvi, Pekingu, Frankfurtu, Vi}enci, Danskoj, kod Bobija u „Dubrovniku“ i u drugim varo{ima, gde `ivi makar desetak Srba i Srpkiwa. Pri jatno vam bilo!

Kafana "Tri Srbina" u Budimpe{ti

Restoran "Srpska kafana" u Wujorku

Restoran Lojd u Temi{varu

Srpski restoran na Aqasci

U svojoj zemqi je svaki dan strahovao za goli `ivot, a onda je pobegao u Srbiju i zbog jedne stvari ka`e da je Srbija najboqe mesto na svetu

- [okiralo me je kad sam video da su u Srbiji ubistva vest. To je u mojoj zemqi toliko ~esto da bi verovatno bilo samo pomenuto negde u unutra{wosti novinaka`e Braden Volej, 28-godi{wi mladi} koji se preselio u Beograd iz "ekstremno nebezbedne" Ju`noafri~ke Republike.

U Beograd se preselio u martu 2022. godine po zavr{etku softverskog in`ewerstva u Kempton Parku. Sada radi kao programer za jednu IT firmu iz Ni{a. Prethodno je u Srbiju dolazio turisti~ki jer mu je najboqi drug sa fakulteta bio Srbin, ro|en u Ju`noafri~koj Republici.

- Kada sam do{ao ovde, nisam mogao da spavam nekoliko no}i jer ovde nema zi dova oko zgrade - dodaje on, obja{wavaju}i da su sve ku}e i zgrade u rodnom Bok sburgu opasane zidinama kao sredstvom za{tite od kriminalnih bandi. Pre}eno mi je no`em, a moj drug je izboden nasmrt Ju`noafri~ka Republika izuzetno je nebezbedna zemqa u kojoj je svaki izla zak na ulicu realna opasnost. Kriminal ne bande svakodnevno i na svakom }o{ku vrebaju obi~ne qude ne bi li ih opqa~ka li.

- Nasiqe je uzrokovano celokupnim lo{im stawem u dr`avi. Hroni~na korup cija, nizak nivo obrazovawa i nezaposle nost. Sve ovo zajedno pome{ano sa burnom pro{lo{}u doprinelo je ekstremnom nasiqu. Na primer, moj drug iz sredwe {kole izboden je nasmrt zbog mobilnog telefona koji i nije bio toliko skup.

Jednog dana, prve nedeqe fakulteta, Braden se tako|e na{ao na ivici smrti.

- Napadnut sam i opqa~kan usred dana. Jedan kriminalac mi je dr`ao no` pod gr lom dok mi nije uzeo sav novac - obja{wa va Braden. On dodaje da nije pametno poku{ati odbraniti se, nego dopustiti kriminalnim bandama da vas opqa~kaju i puste `ive. Jedini na~in za{tite jeste da uvek budete na oprezu, svesni okoline, da ne odlazite na nepoznata mesta i ne izlazite sami no}u.

- [kole su tako|e pod ogradama. Ro diteqi odvode i dovoze decu. Bio sam zapawen kada sam video da deca u Srbiji sami pe{a~e do {kole i idu autobusom. Jedna {etwa Beogradom no}u bila je presudna

Pre dolaska u Srbiju prvi put 2018. godine, Braden nikada nije bio u ino

stranstvu. Neka zapadna evropska zemqa nikada nije bila opcija, jer je bio svestan da je proces imigracije dug, komplikovan i neizvestan.

U Srbiju se preselio pre osam mese ci. Gostoqubivi qudi, priroda i jedna {etwa bili su presudni.

- ^iwenica je da smo, uz sve razlike izme|u na{ih kultura, i daqe toliko sli~ni i nikada nisam ose}ao da sam u drugoj zemqi. Ovo u kombinaciji sa lepo tom prirode mesta koja sam posetio, isto rija mnogih gradova i sela podstakle su me da odlu~im da do|em. Ali, pre svega, prekretnica je bila kada sam jednom no}u {etao Beogradom, nikada pre nisam osetio taj mir i sigurnost.

Pre dolaska morao je da prona|e po sao i dobije radnu vizu. U periodu kada je hteo da aplicira za posao, nije bilo puno potra`we za wegovim ve{tinama, ali je jedne ve~eri imao sre}e.

- Tada sam video oglas na LinkedInu koji se potpuno poklapao sa mojim obra zovawem. Veoma je uobi~ajeno da poslo davci odbijaju strance zbog neophodne dokumentacije i vremena koje je potrebno da se sve sredi. Ali ja sam se obratio me naxmentu i rekao da sam zainteresovan za poziciju, ali da ne `elim da im odu zimam vreme. Pitao sam ih da li je ipak u redu da se prijavim, odgovorili su da slobodno mogu. Prijavio sam se, pro{ao dva intervjua i dobio posao - pri~a svoje iskustvo Braden.

Srbija je najboqe mesto na svetu za one koji vole dobru hranu Braden je posetio mnoga mesta u Srbi

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ji, u`ivaju}i u prirodi. Subotica, U`ice i tvr|ava Magli~ su mu posebno dragi.

- Po dolasku na vrh tvr|ave pru`ao se najlep{i pogled na okolne reke i planine, a sve vreme se pod vedrim plavim zimskim nebom na vetru vijorila zastava Srbije. Jednostavno re~eno, oduzimalo mi je dah. Posetio sam dosta mesta u Srbiji i te{ko je odabrati jedno jer su razli~iti. Ali, na primer, Subotica je neverovatno lepa, mirna i puna zelenila tokom leta. Tako|e, U`ice, iako ga Srbi slabo cene, smatrao sam da je {armantno i veoma jedinstveno sa svojim razli~itim arhitektonskim sti lovima i pogledom na planine.

Do sada je stekao mnogo prijateqa, isti~u}i da je to najvrednija i najlep{a stvar koja mu se desila u Srbiji.

- Veoma je te{ko ne ste}i prijateqe u

da pri~ate na srpskom – tada }e vas zvati legendom.

Braden u`iva u celokupnoj srpskoj kul turu – muzici i hrani. Ka`e da je Srbija najboqe mesto na svetu za one koji vole meso.

- Potpuno je nemogu}e izdvojiti jedno jelo. Ali na primer pqeskavica, }evapi, sarma, komplet lepiwe, pala~inke itd. Definitivno nije mesto za vegane i vegeta rijance, ali za mesojede jednostavno nema boqeg mesta na zemqi - zakqu~uje ovaj mladi}. M. T.

Vladimir Vawa Grbi} }e u jugoslo venskoj i svetskoj odbojci zauvek ostati upam}en kao olimpijski {ampion.

Legendarni odbojka{ se prisetio su sreta sa nekada{wim predsednikom SRJ. Wegov potez iz finala Olimpijskih igara u Sidneju se prepri~ava i 20 godi na kasnije, a sada je otkrio jednu vrlo za nimqivu anegdotu vezanu za nekada{weg predsednika SR Jugoslavije.

On je govorio o Slobodanu Milo{evi}u i doga|aju koji se zbio tokom 90-ih godi

na pro{log veka.

Grbi} je otkrio kako se svojevreme no verbalno suprotstavio nekada{wem predsedniku, a to se odigralo prilikom jednog prijema odbojka{ke reprezentacije Jugoslavije.

"Rekao sam mu (Milo{evi}u) da se na dam da }e biti mesta u diplomatiji za mene, da sam talentovan isto kao i on da manipuli{em qudima", otkrio je Grbi} u emisiji na "Sport klubu".

"Znam da su moji saigra~i koji su osta

jali u zemqi negodovali. "Jao, Vawa, da li je mogu}e, tebe boli uvo, ti ide{, a mi ostajemo ovde"".

Grbi} je bio upitan i kako je Milo{e vi} reagovao na te re~i.

"Nikako. Nije odreagovao. Samo je gle dao ove druge, slikali smo se i to je to", zakqu~io je Vawa Grbi}. R. N. lll U slede}em broju: Nada Top~agi} pogre{ila broj i pozvala Ivicu Da~i}a...

Srbiji. Svi su gostoqubivi i dru{tveni. Uvek prave planove da se vide jedni sa drugima i da ~uju {ta se de{ava kod tog nekog drugog. Mislim da vas Srbi brzo prihvate kao ~lana porodice. A sigurno }ete ostaviti dobar utisak ako poku{ate

nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

Veliki brat

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Australijsko-ameri~ki poli ti~ki i vojni odnosi su stariji od jednog veka. Jo{ 1908. godine, drugi australijski federalni premijer Alfred Dikin, je po zvao ameri~ku ratnu flotu (ta kozvani „Great White Fleet“) da prilikom planiranog obilaska sveta posete novoformiranu federaciju. To se i dogodilo, kada je flota sve~ano do~ekana u Sidneju, Melburnu i Elbaniju. Po nalogu ameri~kog predsedni ka Teodora Ruzvelta, ameri~ki

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

ameri~ki general Daglas Mek Artur, kao komandant save zni~kih snaga u Ju`nom i Zapad nom Pacifiku, morao da sa svo jom vojskom pobegne sa Filipina pred najezdom Japanaca. Ratni ameri~ki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt naredio je Mek Arturu da se hitno povu~e u Au straliju, koji je zatim u febru aru 1942. godine ve} stigao u Melburn. Tokom Drugog svetskog rata, mo`e se slobodno re}i, da je prvobitnu ranu uzajamnu saradwu zamenio gotovo vazal ni odnos Australije prema Ame rici. Uglavnom tokom 1942. i 1943. godine pristizali su ame ri~ki bombarderi na australij sko tlo, ~ija je prvobitna svrha bila da se odatle pribli`e Japancima i spreme za odlu~uju}e bitke na Pacifiku. Tada je i u vojnom i strate{kom smislu Australija dobrovoqno posta

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

na severu zemqe u vojnoj bazi Tindal (ju`no od Darvina) koja bi kao takva imala kqu~nu ulo gu u eventualnom budu}em vojnom sukobu Kine i Amerike. Pro{i rewe ve} postoje}e baze za do lazak bombardera, dve vojske vide kao neminovnu i u okviru eventualnih strate{kih ope racija usmerenih prema Kini. U isto vreme u toku je i nado gradwa postoje}e vojno-{pijun ske (satelitske) baze Pajn Gep, u blizini Alis Springsa. Narav no, svaki normalan Australija nac bi se slo`io da je odbrana zemqe od spoqnog neprijateqa imperativ svih imperativa, i da oko toga nema diskusije. Po stavqa se samo pitawe {ta ako ti isti bombarderi umesto za odbranu, ili eventualno odvra}awe budu iskori{}eni za na primer napad na Kinu. Situaci ja oko ostrva Tajvan mo`e svakog

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

„Ninxa“ je napustio sve da bi se borio protiv Rusa

Ranko Pivqanin

U Vukovaru:

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

ratni brodovi su imali za ciq da tada mirnodopski oplove ve}i deo sveta, i posebno ju`nu he misferu, kako bi ostatku sveta pokazali svoju grandioznu mo}. Bio je to prvi veliki perfor mans ameri~ke ratne mornarice. Ova Ruzveltova ideja se poka zala kao izuzetno vizionarska, {to je na neki na~in i ubrzalo ameri~ku globalnu dominaciju. [to se ti~e Australije, bilo je to prvi put u istoriji da je u we nim lukama uplovila neka stra na flota, i prva koja nije bila britanska. Simboli~no, moglo bi se re}i, da iako su tada bili samo u kratkoj poseti kao gosti, Amerikanci nisu oti{li iz Au stralije ni u narednih 114 godi na. Bila je to jedna istorijska prekretnica, koja je odredila i budu}nost same australijske federacije u ~itavom drama ti~nom 20. veku, i naravno u prve dve decenije ovog 21. veka.

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

Nakon tog malo poznatog, ali iniciranog doga|aja, au stralijsko-ameri~ki odnosi su bele`ili samo procvat, i sve ~vr{}u vojnu i politi~ku sa radwu, koja je nastavqena i u oba svetska rata. Saradwa je posebno u~vr{}ena tokom Dru gog svetskog rata. Tada je ~uveni

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

la de-fakto ameri~ka koloni ja. Nakon Drugog svetskog rata usledile su i brojne ratne avan ture po~ev{i od Koreje, preko Vijetnama, Zalivskog rata, Ira ka, Avganistana... I svuda na mig ili poziv i pod komandom Velikog brata. Vojna u~e{}a au stralijske vojske u gotovo svim ameri~kim ratnim avanturama u posledwih sedam decenija nisu nikad dovo|ena u pitawe. Po drazumeva se da je cena eventu alne odbrane od nekog spoqnog neprijateqa dovoqno visoka, da barem zahteva da se nijedna ameri~ka vojna akcija nikad ne preispituje. Jer Veliki i sta riji brat naravno ne mo`e ni kad da pogre{i. Ameri~ke vojne baze u Australiji su tako jo{ od kraja Drugog svetskog rata po stale konstanta na australij skom tlu, sa jedinom razlikom {to je opasnost od krvolo~nih Japanaca vrlo brzo zamewena sa stra{nim Kinezima.

Jedna od uznemiruju}ih vesti posledwih dana, bila je i ta da }e ameri~ki strate{ki ratni bombarderi „B-52“ sa nuklear nim projektilima biti poslati u Australiju. Naime, najmawe {est takvih aviona bi trebalo da bude dugoro~no raspore|eno

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite

Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Australijski snajperista Tre vor Kjeldal poznat kao "Ninxa" poginuo je u borbi protiv ruskih snaga u na frontu u Donbasu.

Kjeldal je u Ukrajinu do{ao ranije ove godine, a bio je veoma cewen i voqen me|u pripadnici ma trupa.

Ina~e, kada se pogledaju wegove objave na dru{tvenim mre`ama zakqu~uje se da je ve} bio rawen u julu, ali se na front vratio ve} u septembru,

Wegovi prijateqi nagla{a vaju da nije planirao da se vra}a u Australiju i da je `eleo da ostane u Ukrajini dok se rat ne zavr{i.

Veruje se da je slu`io u 49. bataqonu „Izbor Karpata“ ukra jinske vojske. ^vrsto je verovao da se situacija okre}e u korist Ukrajine i da }e ona iza}i kao

pobednik.

Wegovu smrt je potvrdilo ukrajinsko Ministarstvo spo qnih poslova i trgovine, koje ka`e da }e pru`iti pomo} oko sahrane wegovoj porodici.

Ina~e, pre Kjedala na frontu je poginuo i 23-godi{wi Xejms Greg iz Va{ingtona, koji je bez vojnog iskustva oti{ao na front. Navodno je samo spakovao stva ri, iskrao se iz ku}e i oti{ao u rat.

Greg se borio na prvoj liniji sa Me|unarodnom legijom u Ukra jini – koja se sastoji od stranaca i deluje pod komandom ukrajin skih oru`anih snaga.

Veruje se da je Greg poginuo na severoistoku Ukrajine kada su vojnici Me|unarodne legije bili pod artiqerijskom paqbom po sledwe nedeqe oktobra.

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

trenutka da eskalira, a nedav no je i aktuelni ameri~ki pred sednik Xo Bajden izjavio da }e Amerika navodno vojno braniti Tajvan ako ga Kina napadne. Do vo|ewe strate{kih bombardera u Australiju kao i niz drugih vojnih operacija se mo`e do vesti i u vezu sa tom izjavom. Amerikanci su zajedno sa au stralijskim trupama i u Koreji, i u Vijetnamu do`ivele te`ak poraz. Toj ~iwenici je posebno doprinela Kina i weno aktiv no u~e{}e u ovim regionalnim sukobima na strani Severne Koreje, i tada{weg Severnog Vijetnama. Mo`e li se Ameri ka nadati eventualno druga~i jem ishodu u toj iznu|enoj bitki za Tajvan, koji je bez obzira na okolnosti oduvek bio sastavni deo Kine. Za{to bi Australija u tom i takvom sukobu podr`ava la Ameriku, niko ne pita obi~ne Australijance, jer Veliki brat jednostavno nikad ne sme i ne mo`e da pogre{i. Tako je ba rem oduvek smatrala ovda{wa doma}a politi~ka elita.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

@SasaJankovic28 sasajankovic28

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srp

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn sasajankovic28

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

skih godina i svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca,

Australijski snajperista Trevor Kjeldal (u sredini)

Jugoslavija nije bila ideja mog pradede, kraqa Aleksandra, ve}

~itave srpske elite!

Marseqski atentat odigrao se tokom kraqeve zvani~ne po sete Francuskoj ispred Palate Burze, a atentator je bio Vlado ^ernozemski pripadnike make dosnke VMRO, a izvr{en je u sa radwi sa usta{ama.

Princ Filip 88 godina nakon atentata ka`e da je kao kraq Aleksandar I bio priznat jedan od najve}ih dr`avnika u na{oj isto riji koji je rame uz rame sa naro dom prolazio ratne strahote.

“Izvojevao je pobedu, a potom obnavqao i gradio dr`avu koja je u vreme wegove vladavine imala izuzetno po{tovawe u na me|una rodnom nivou, i to su ~iwenice. Danas postoje samo u Parizu i ulica Kraqa Petra I od Srbije, i spomenik kraqu Aleksandru I, tako da wegov uticaj mogu da po ku{aju da ospore samo oni koji nemaju svest o zna~aju Vite{kog kraqa”, odgovara princ upitan kako ocewuje sliku koja o Alek sandru I postoji u javnosti danas.

n [ta vama danas zna~i ide ja jugoslovenstva? Mogu li bal kanski narodi da prosperiraju bez me|usobne saradwe i po dr{ke?

– Projekat Jugoslavije nije bio ideja samo mog pradede Kraqa Aleksandra ve} je to bio zajedni~ki projekat cele elite tada{we Srbije. Danas niko ne mo`e da ospori grandioznost i veli~inu jednog vladara kao {to je bio vite{ki kraq Aleksandar I. Ne samo zbog toga {to su moj pradeda i wegova vizija prva `rtva fa{izma odnosno onoga {to }e unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, ve} i zbog toga {to se on okrivquje za poteze svojih neprijateqa. Ne samo on, nego koncept jugosloven stva uop{te.

Balkanski narodi moraju me|usobno da sara|uju i da se podr`avaju. Mislim da se narod me|usobno mnogo boqe razume i mnogo vi{e voli i po{tuje nego {to je dozvoqeno da se u javno sti vidi.

n Vi i Va{a supruga, prince za Danica, tra`ili ste od nad le`nih obja{wewe oko ru{ewa letwe vile kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a. Iz op{tine ka`u da ona nije sru{ena, ve} da je na delu obmawivawe jav nosti. Kako }ete na daqe delo vati u ovom slu~aju?

– Danica i ja se zala`emo za o~uvawe kulturno-istorijskog na sle|a Srbije. Ne postoji nikakvo opravdawe za ru{ewe objekata

u “Pre nego {to je stvorena Jugoslavija, regent Aleksandar je zajedno sa svojim ocem kraqem Petrom I udvostru~io teritoriju Srbije, oslobodio Kosovo i Metohiju i ukqu~io ga u Srbiju”, navodi princ Filip Kara|or|evi}, povodom godi{wice od ubistva kraqa Aleksandra I Ujediniteqa u Marseju 1934. godine

od kulturno-istorijskog zna~a ja kada postoji restauracija. Ru{ewe dela “Arkade” u parku Bukovi~ke bawe je naru{avawe na{eg identiteta. Smatram da nema doboqno jakih zakona koji bi spre~li zlo~in koji se svakod nevno de{ava na teritoriji cele Srbije, ali i Beograda gde posto je objekti od visokog kulturnog i istorijskog zna~aja koji se u po sledwe vreme na vrlo sumwive i pre svega nedopustive na~ine devastiraju i ru{e.

Nije kulturno-istorijsko na sle|e na{eg naroda privatno vlasni{tvo da se wime trguje i da se od wega pravi biznis. I ova tema ne}e pro}i zaboravqena, tome se mora stati na put i ja }u se li~no zauzeti za to, u komuni kaciji sam i sa ekspertima za ovu oblast i na me|unarodnom nivou i vrlo brzo }u informisati jav nost o daqim koracima. Ono {to je kulturno-istorijsko nasle|e jedne dr`ave pripada ~itavom narodu i ni{ta ne mo`e da se radi mimo narodne i mimo narod nog interesa n Za{to se podr`ali Mi lorada Dodika na izborima u Republici Srpskoj i kako gle date na auktuelna de{avawa i proteste gra|ana i opozicije? – Gospodin Dodik je samnom razgovarao u svojstvu srpskog ~lana predsedni{tva BiH sa kojim smo od dana na{eg pre seqewa u Srbiju imali dobru saradwu kao ni sa jednim zva ni~nikom na ovim prostorima jer je pokazao izuzetan senzi bilitet i `equ da pomogne u za{titi kulturno-istorijskog nasle|a dinastije Kara|or|e vi}, poput lova~ke vile Kraqa Aleksandra u Han Pjesku. U okvi ru tog razgovora po`eleo sam mu sre}u na izborima. [to se ti~e protesta opozicije, svako ima pravo na slobodno okupqawe i na takav vid izra`avawa svojih stavova, to je demokratsko pra vo gra|ana i va`no je da to pra vo ne bude uskra}eno, kao {to vidim i da nije.

n I u doma}oj politici Va{e se ime spomiwe. Povezivani ste sa Novim DSSom i POKSom, imate li kakve veze ima opozi cijom u Srbiji?

– Imam komunikaciju sa goto vo svim politi~kim struktura

ma u Srbiji. Kako sa pojedinim predstavnicima opozicije, tako i sa pojedinim predstavnicima vlasti. Meni podela na vlast i opoziciju nije zna~ajna, jer ja sam na strani naroda. Percepcija jav nosti da sam bli`i jednima ili drugima zavisi od toga koliko su vlast ili opozicija u datom tre nutku na strani naroda. Mislim da i jedni i drugi moraju mnogo vi{e da se okrenu obi~nom ~ove ku, da se vi{e bave svakodnev nim problemima gra|ana. Nemam problem da uputim kriti~ki stav prema svemu {to mislim da se radi na {tetu naroda. n I Va{ je otac tokom deve desetih opoziciono delovao, wegove su fotografije no{ene na demonstracijama, a javnost i Vas percipira kao nekog ko je opozicion u odnosu na vlast Aleksandra Vu~i}a, pa da li ste imali nekakve pritiske ili ponude od struktura vla sti zbog podr{ci raznim pro testima gra|ana?

– Moja odlu~nost i jasni sta vovi koje javno iznosim postali su ne{to zbog ~ega gra|ani `ele da ~uju moje mi{qewe i u tome se danas znatno razlikujem od svog oca. Na strani sam naroda, borim se za sve ono za {ta se bori sva ki gra|anin Srbije, i moj uticaj je van obru~a vlasti i opozicije i u tome ostajem dosledan. Nisam imao ni pritiske ni ponude. Gde god da se pojavimo, moja supruga i ja, do~ekani smo najsrda~nije i to nam daje dodatnu odgovornost i motiv da nastavimo da radimo u interesu svih nas. n Odnosi unutar va{e po rodice, pre svega Vas i Va{eg oca su interesantni i medi jima. Naru{ava li to ugled Kara|or|evi}a i postoje li izgledi da se ti odnosi u nekoj

bli`oj budu}nosti poprave ti odnosi?

– Po prirodi stvari zbog ge neracijske razlike moj otac i ja druga~ije gledamo na odre|ene dru{tveno-politi~ke tokove, u svojoj aktuelnosti ja jasno i javno iznosim svoje stavove. U na{oj kao i u svakoj drugoj porodici postoje odre|ena neslagawa, a siguran sam da je ~itavoj javnosti jasno {ta je koren na{ih nesugla sica.

Ne samo mojih nesuglasica, moja bra}a i ja delimo isto mi {qewe i meni je najva`nije da izme|u moje bra}e i mene vladaju qubav i jedinstvo. Nadam se da }e se u budu}nosti odnosi popra viti ali to zavisi iskqu~ivo od mog oca, koga volim i po{tujem i kao oca i kao stare{inu Kraqev skog doma. Ne mislim da sve to naru{ava ugled, ja ostajem dosle dan svom karakteru i svojim sta vovima, {to javnost prepoznaje.

n ^ak i da Srbija ove ne deqe postane monarhija, vi bi ste mesto kraqa morali da neko vreme sa~ekate, s obzirom da je Va{ otac prestolonasled nik. Prijaju li Vam onda komen tari da bi Vi trebalo {to pre da budete kraq?

– Pre svega, kao princ na slednik, ja nastojim da poma`em na{em narodu, da dam glas insti tucijama i pojedincima kojima je ona neophodna, da osvetlim pro bleme i sve ono za {ta kao narod moramo da se ujedinimo. Obila zim Srbiju, radim na wenoj pro mociji na me|unarodnom nivou, i zala`em se da se po{tuju zakoni i da se po{tuju gra|ani, ali i identitet naseg naroda. Ukoliko to podrazumeva da jednog dana ja preuzmem to breme, sa velikom odgovorno{}u }u to i u~initi.

FG „Morava“ godinu folklora

Folklorna grupa Morava je pro{le subote, 5. novembra u sali CO Sv. \or|e u Sent Albansu proslavila jo{ jednu go dinu uspe{nog igrawa i dru`ewa. Svojom zanosnom igrom i dobrim raspolo`ewem pro{etali su kroz Srbiju u rasko{nom {arenilu svojih tradicionalnih no{wi koje nikog nisu ostavile ravnodu{nim. Nastupalo je pet grupa od mali{ana pa do seniora, a svojim igrama i koreografijama predstavili su “Igre iz [umadije”, „Vla{ko nadigravawe”, “Igre iz Bosilegradskog kraji{ta”i mnoga druga kola, a najmla|i ~lanovi su predstavili “Hopa cupa“, „Kolu barski vez” i “Splet pesama Rumenka”. Trofejskoj publici predstavili su se i „Morava seniori“ sa „Igrama Kokowe{te“ i igrama iz Srbije. Na{i koreografi Marijana \uki} i Desanka Ogrizovi} su jako ponosni na svoj rad i sve ~lanove Morave. Bila je to sre}e i radosti i veliki ponos za srpsku zajednicu. Najve}i aplauz odneli su najmla|i ~lanovi Morave koji su svojom igrom rado{}u zasenili publiku. I ovoga puta profesionalnost i koreografija grupe ostavila je publiku bez daha, a za wima su ~vrsto stajali najbrojniji ~lanovi iz tre}e i ~etvrte grupe koji su pokazali veliku ve{tinu u izvo|ewu svojih igara.

Organizatori i doma}ini su i ovog puta pokazali divno gostoprimstvo {to svedo~i puna sala gostiju i pozitivni utisci. Sve prisutne su za bavqali Vedran i Aleks koji su kao i uvek bili na visini zadatka da naprave odli~nu atmosferu. Doma}ini su pripremili izvrsnu hra nu i nagradnu igru gde su gosti mogli da oku{aju igru na sre}u!

^ovek koji je `iveo u ranom neolitu na prostoru Vojvodine koristio je dugmad od {koqki, otkrivaju arheolozi sa lokali teta Gradi{te kod I|o{a. Na podu napu{tene ku}e nekome je ispalo dugme. Sigurno je dugo tra`io ovu dragocenost, pro na{li su je srpski arheolozi - sedam hiqada godina kasnije. Velika vest za nauku je i pore klo {koqke - dugmeta.

Naseqe u kome je dugme pro na|eno je ~udo urbanizma pra istorije, prostiralo se na ~ak 18 hektara, a datira iz vi{e perioda, sredweg i kasnog neo lita, ali i kasnog bronzanog i sa po~etka gvozdenog doba. Gotovo stotinu ku}a arheolozi istra`u ju godinama, a iznena|ewima nema kraja.

Ovog leta tim dr Miroslava Mari}a iz Balkanolo{kog insti tuta SANU radio je na dve ku}e. Radovali su se kada su shvatili da nisu gorele, {to je slu~aj sa ve}inom prethodnih. Ove ku}e su planski iseqene, ali je zbog toga iz wih skoro sve izneto.

VELIKA NOVINA –

VATRI[TE I DUGME

Ipak su dragocene, u jednoj su, umesto standardne pe}i u vin~anskim naseqima, u obliku potkovice, na{li otvoreno va tri{te kvadratnog oblika {to je velika novina. Druga je dugme koje je, kako ka`e Mari}, nalaz sezone.

"Izra|eno je se~ewem qu{tu re glicemeri {koqke, koja je prvo ugrubo ise~ena, a zatim finim gla~awem uobli~ena u kvadrat veli~ine "Kiki" bom bone. Zatim je izbu{ena rupa za

nit, verovatno klemenom alat kom od oklesanog kamena. To je zahtevalo vrlo veliku ve{tinu, taj materijal jeste tvrd, ali pod velikim pritiskom lako pukne", ka`e Mari}.

On obja{wava da su i na dru gim lokalitetima iz praistori je pronala`ena dugmad, ali od ove {koqke, nikada. Qudi iz doba neolita veoma su cenili {koqke, one su bile dragoce nost. Specifi~nu, drugu vrstu {koqke, "glicimeri spondilus" koristili su za izradu nakita.

PUT OD 900 KILOMETARA, KADA PUTA NEMA

Druga va`na ~iwenica, ovo otkri}e sa poda neolitske ku}e ne dokazuje samo ve{tinu i umet ni~ki dar qudi iz neolita. Ova {koqka nije iz reka Vojvodine, stigla je iz nekog toplog mora, najverovatnije sa juga, Meditera na, Jadranskog ili Egejskog mora.

"Ovde ih sigurno nema, ~ak ni u fosilnom obliku. Prili~no su velike, vrlo specifi~nog izgleda, dana{wa znawa iz ge ologije sigurno bi pokazala da ovde postoji le`i{te koje bi odgovaralo, ali ih nema. Sva kako, ovo je veoma specifi~an nalaz koji nam daje direktan dodir sa tim qudima od pre 7 hiqada godina, posledwa osoba koja je ovo dugme dotakla, dr`a la u rukama, `ivela je tada. Dugme joj je ispalo sa ode}e ili iz ruke i ostalo na podu te ku}e, dok ga mi nismo pokupili i stavili u kesicu sa nalazima da bi ga sutra prou~avali, pomo}u wega tra`ili analogije".

Arheolozima je ~iweni ca da je re~ o morskoj {koqki

va`na kao dokaz postojawa tr govine na velike daqine u to doba. Fascinira ~iwenica da je {koqka stigla sa udaqenog mora, da se na ovako velike daqine trgovalo u vreme kada ne postoje putevi, dvokolice, bilo kakva vu~na kola.

ALATKE OD VULKANSKE STENE

Drug vredan nalaz koji po tvr|uje ovu teoriju je opsidijan, specifi~na vulkanska stena, od nosno staklo, koje nastaje samo u odre|enim erupcijama, u speci fi~nim uslovima. U Evropi ga ima na nekoliko mesta, gr~ki je stizao sa ostva Melos, na istoku dolazi iz centralne Anadolije, dana{we Turske, a u na{e kra jeve stizao je iz jednog uga{enog vulkana na Karpatima.

Od wega su qudi neolita i ka snijih doba pravili alatke koje su bile jako cewene, razli~ite seka~e, no`i}e, struga~e. Trgo vina ovom ovom drugom drago ceno{}u na na{im prostorima trajala je bez prekida skoro dve hiqade godina.

"Znamo od ranije za trgovinu opsidijanom, vulkanskim sta klom, koje poti~e sa jednog na lazi{ta na granici Slova~ke i Ma|arske, to je uga{eni vulkan, u nekoj od erupcija to staklo je iz ba~eno i no{eno 900 kilometara do lokaliteta na kome radimo. Najverovatnije je stizalo Tisom, jer je ona na 30 kilometara od vulkana na severu Ma|arske, ali to govori o ~itavom sistemu tr govine koji je uspevao da prebaci ekskluzivnu sirovinu".

RU^AK OD [KOQKI

Tu nije bio kraj iznena|ewima ovogodi{weg istra`ivawa lo kaliteta. Napoqu, u dvori{tu, uz zid jedne od ku}a prona|en je "ru~ak od {koqki". Tako su ar heolozi nazvali savr{eno ured no slo`ene {koqke, smotujak je li~io na loptu za ragbi.

"Stavqane su jedna u dru gu, vi{e slojeva {koqki koje su stavqane otvorene jedna na drugu. Pretpostavqamo da su ostavqene kao sekundarna si rovina koja se ponovo koristi la, po{to su {koqke koristili

za vi{e stvari, izme|u ostalog, tucali su ih u prah i dodavali u glinu, sme{u za pravqewe posu da, po{to u sebi imaju dosta kar bonata, tako je posuda dobijala na izdr`qivosti", ka`e Mari} i dodaje da su na to bili primora ni, jer se na ovom prostoru mo`e prona}i samo pesak i glina.

On ne iskqu~uje mogu}nost da su slo`ene {koqke kori{}ene i kao pribor za jelo, kao ka{i ke ili su iz wih pili. Velike {koqke qudi praistorije kori stili su i kao posude za ~uvawe.

me{awu razli~itih kultura na ovom prostoru, nalazi keramike su potvrdili me{awe nekoli ko glavnih kultura tokom cele praistorije. U neolitu Star~e vo, koje je balkanski fenomen i Kere{, panonski fenomen ranog neolita. U kasnom na ovim pro stoima pro`imaju se vin~anska i potiska kultura.

"Neka vrsta su`ivota je si gurno postojala, to danas pro u~avamo na nivou ku}a, pojedi na~nih doma}instava. Daje nam potpuno novu sliku, jer uz nove

U velikoj meri su koristili vo dene resurse, na lokalitetu je prona|eno mno{tvo ribqih ko stiju.

UDAJA

U SUSEDNO SELO

Izuzetno va`an deo rada na ovom lokalitetu tek predstoji, re~ je o geneti~kim istra`i vawima. Prona|eno je sedam parcijalnih skeleta i kosti jedne osobe koje su u potpunosti sa~uvane.

"Skeleti su za sada obra|eni samo antropolo{ki, odre|en je pol, uzrast i starost tih qudi. Neki su imali tragove bolesti, neuhrawenosti. Plan je da se prona|u sredstva za genetske analize, da se vidi wihova srod nost, da li su direktni potomci iz vi{e generacija ili su to qudi iz vi{e populacija koje do laze i odlaze. Tako }emo saznati i da li je bilo udaja na stranu, u susedno mesto", ka`e Mari}.

Veliko istra`ivawe na Gradi{tu potvr|uje teoriju o

tehnologije mo`emo da analizi ramo hemijski sastav gline koju su koristili, da identifikujemo le`i{ta sa kojih su pravili po sude. Tako znamo i da li su uve zene, ili su pravqene lokalno", ka`e Mari}.

On na kraju razgovora dodaje da je dobro {to je ovaj lokali tet otkupqen sredinom 70- tih godina, niko ga ne ugro`ava. Projekat istra`ivawa ve} de vet godina zajedni~ki sprovode Me|uop{tinski zavod za za{ti tu spomenika kulture Subotica, Narodni muzej iz Kikinde i Bal kanolo{ki institut. Istra`i vawa se obavqaju sredstvima koja je odobrilo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Lokalitet ne}e biti konzer viran, jer je re~ o wivama, dra gocenosti prona|ene u jednom od prvih vojvo|anskih naseqa u istoriji ~ove~anstva bi}e pred stavqene u publikaciji, ali i na izlo`bi, prvo u kikindskom muzeju, a kasnije }e ih videti i ostatak Srbije. M. T.

PUTOPIS

ASTANANaj~udniji glavni grad na svetu

Dvorac mira i pomirewa, 60 metara visoka piramida

Postoji ne{to fatamorgani~no oko ka zahstanskog glavnog grada Astane.

Iz ove "praznine" izvire masa ~udnih futuristi~kih struktura. Jedna od wih je Han [atir, tr`ni centar koji predstavqa najve}i {ator na svetu, prema ideji Nor mana Fostera. Foster je tako|e bio arhi tekta odgovoran za Dvorac mira i pomi rewa, 60 metara visoku piramidu. Tu su i Centralna koncertna dvorana, koja odozgo izgleda kao pupoqak cveta, cirkus u obli ku lete}eg tawira, predsedni~ka palata koja nalikuje Beloj ku}i i Bajterek, 100 metara visoki toraw koji podse}a na xi novsku lizalicu.

Ipak, do pre samo dvadesetak godina grad skoro da nije ni postojao.

Godine 1997. kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev premestio je glavni grad iz Almatija na jugoistoku zemqe u no voimenovanu Astanu (koja se ranije zvala Akmola), koja je do tada bila prazno par~e zemqe pokraj reke I{im, najpoznatije po nekada{wem logoru za `ene sovjetskih iz dajnika.

Danas, ovaj {tr~e}i, nau~nofanta sti~ni grad na horizontu donosi Kazahsta nu me|unarodna priznawa.

Nil Bilet, direktor i partner Buro Hapolda, konsultantske firme koja je par tnerski radila sa Fosterovim firmama na Han [atiru i Dvorcu mira, hvali napredna razmi{qawa lokalnih arhitekata.

"Oni zaista vole izazov i organizuju se tako da se suo~e sa wim na na~in koji je ve oma inspirativan", rekao je Nil i dodao: "Ovakvi projekti bi okupirali um mnogih vrhunskih izvo|a~a, a u Kazahstanu bi morali da se suo~e sa istim problemima, samo u mnogo surovijoj klimi."

Vremenske prilike u glavnom gradu zaista ~ine izgradwu komplikovanijom. Tokom zimskih meseci temperatura ume da padne i do -40 stepeni Celzijusa, ~ine}i Astanu drugim najhladnijim glavnim gra dom na svetu. Tokom leta, `iva u termo metru mo`e da se popne i do 30 stepeni Celzijusa.

Prema re~ima Xorxa Kelirisa, struk turalnog in`ewera Buro Hapolda, ove temperaturne varijacije su se pokazale po sebno intrigantnim tokom izgradwe Dvor ca mira.

"Morali smo da postavimo sistem koji osloba|a stres i dopu{ta strukturi da di{e", rekao je Keliris. Re{ewe do kojeg su do{li bilo je da pri~vrste jedan ugao piramide, a da ostale uglove postave na le`ajeve. Iako su uobi~ajeni na mostovi ma, takvi le`ajevi se do sada nisu kori stili na ~itavim zgradama.

"Su{tinski, ona je na rolerima", rekao je Keliris i dodao: "Zbog klime, objekat mora da bude futuristi~ki."

Iz daqine, arhitektura Astane deluje raznoliko, me|utim sna`ni kaza{ki mo tivi su protkani kroz svaki wen deo. Baj terek je napravqen prema lokalnom pre dawu o "Drvetu `ivota"; pri~a ima zlatno jaje, a na vrhu zgrade se nalazi zlatna sfera. Oblik Centralne koncertne dvora ne namerno podse}a na tradicionalni ka za{ki instrument, poznat kao dombra (na uzbekistanskom se taj instrument naziva dambura, a izgled neverovatno podse}a na tamburu).

Od kada je postala glavni grad, broj sta novnika Astane se vi{e nego duplirao, a danas ima vi{e od 1.200.000. Uprkos tome, urbani rast novih zgrada i daqe deluje prevelik. Centralna koncertna dvorana je jedna od najve}ih na svetu i prima 3.500 gledalaca, dok Astana Arena prima 30.000. Me|utim, prema re~ima [erika Ru

stambekova, lokalnog arhitekte, ovi pro jekti su u savr{enom dosluhu sa lokalnim na~inom razmi{qawa.

"Morate da razumete kaza{ku pro{lost kako biste stekli boqu sliku o na{em po gledu na svet. Mi smo nomadska civiliza cija koja se razvijala tokom hiqada godina na {irokom prostranstvu Evroazije. Slo bodan, brisani prostor je impresivniji ka za{kom mentalitetu nego sku~enost koja se mo`e na}i u mnogim evropskim centrima."

Bezbrojne arhitekte {irom sveta su imale svoj udeo u oblikovawu horizonta novog glavnog grada, ali jedini ~ovek koji je imao najve}i uticaj na transformaciju grada je predsednik Nazarbajev. Manfre di Nikoleti, ~ija je firma Studio Niko leti sa sedi{tem u Rimu, osmislila Cen tralnu koncertnu dvoranu, potvr|uje da je Nazarbajev veoma prakti~an kada je u pi tawu realizacija strukture.

"^esto se {alio kako je zgrada pravo ispred wegove rezidencije (predsedni~ke palate) i da je gra|evinsko zemqi{te - i mi naravno - uvek pod wegovom kontrolom."

Na nekoliko na~ina, Astana deluje kao projekat Nazarbajevove sujete. Na vrhu Bajtereka, koji je nastao iz nacrta koji je Nazarbajev sam uradio, posetioci mogu da dodirnu wegov pozla}eni otisak ruke, a svake godine, proslava godi{wice grada se poklapa sa wegovim ro|endanom.

Oni koji se ne sla`u sa re~enim, sma traju da Astana nije simbol Nazarbajevovog ega, ve} wegove ambicije za kaza{ku naci ju. Jedan od najve}ih pristalica Nazarba jeva nalazi se u pomalo nesvakida{woj formi Xonatana Ajtkena, biv{eg britan skog politi~ara, koji je izdao biografiju kazahstanskog predsednika, napisanu na osnovu 23-~asovnog li~nog intervjua i re trospektive dr`ave.

"Iako sam siguran da Nazarbajev ima veliki ego, u pitawu je vi{e ego koji ka`e 'volim svoju zemqu', nego onaj koji samo go vori 'ja'", rekao je Ajtken.

Ajtken izjedna~ava Nazarbajevov tip patronata sa onim koji je dominirao u XVIII veku u Evropi, naro~ito sa Lujem XIV

"Ba{ kao {to su Versaj i delovi Pari za nastali na osnovu vizije jednog ~oveka, tako je nastala i Astana", rekao je Ajtken.

Futuristi~ki dizajn prikazuje ka zahstansku ambiciju i `equ da se udaqi od sovjetskog nasle|a koje je poremetilo mnoge centralnoazijske nacije u okru`ewu.

"Arhitektura uvek predstavqa razvoj dr`ave, tehnologije i kulture", napomiwe Rustembakov i dodaje: "Astana se pozici onira kao centar Evroazije, mesto gde se spajaju istok i zapad, tako da je me{avina stilova sasvim prirodna." R. N.

Predsedni~ka palata

Ogromni tr`ni centar u obliku {atora

KINEZI VIDE SRBE:

Ilija `ivi u [angaju, a evo sa kakvim se reakcijama sreo kad pomene Srbiju!

Ilija Fonlamov, koji ve} nekoliko go dina `ivi u [angaju, ispri~ao je {ta Ki nezi misle o nama, i da li izme|u Kine i Srbije postoji to ~uveno “~eli~no pri jateqstvo”.

- Kinezi i te kako znaju o Srbiji! To je zakqu~ak koji mogu da izvedem iz svog li~nog iskustva tokom nekoliko godina `ivota ovde u Kini. Dodu{e, apropo ~ega ili kog domena znaju o Srbiji je drugi deo pri~e i svakako mnogo zanimqivija stra na medaqe. ^esto zavisno od generacije, na pomen Srbije, Kinezi pred sobom imaju pregr{t asocijacija, a naj~e{}e je to, ve rovali ili ne, na{ `enski odbojka{ki tim, po~iwe pri~u Ilija.

Kako dodaje, ne{to stariji Kinezi Sr biju pamte kao deo Jugoslavije i na`alost kroz prizmu bombardovawa, i gotovo da je nemogu}e na}i Kineza sredwih godina koji nije upoznat sa ~iwenicom da je u NATO agresiji meta bila kineska ambasada.

- Jednom prilikom od taksi voza~a imao sam prilike da ~ujem gotovo iden ti~ne detaqe o kojima u Srbiji diskutu jemo kada pri~amo o re`imu Slobodana Milo{evi}a i devedesetim, ta retorika me odu{evila, kao i dubina poznavawa detaqa o tako specifi~nom razdobqu u zemqi hiqadama kilometara daleko. Pored krize devedesetih, stariji Kine zi i daqe pamte Valtera, mada sebi sam kao zadatak dao malu misiju da poku{am da Srbiju odvojim od koncepcije posle ratne Jugoslavije koja je Kinezima jako bliska, jer toliko je toga {to bi ispred te asocijacije trebalo biti, i {to Kine ze kroz pri~u istinski odu{evi, a {to je samo i jedino Srbija. U tome mi jezik jako poma`e, a zatim i slike na{ih gradova,

crkava, manastira, tvr|ava, obja{wava Ilija.

Iako je Ilijino iskustvo pozitivno, a Ksenija nam je ispri~ala ne{to {to nam se nije dopalo, svakako da ne bismo smeli generalizovati stavove. Ipak, svakako je lepo ~uti da nas “tamo negde” do`ivqava ju pozitivno i ne me{aju sa Sirijom, Sibi rom i sli~no…

- Uvek rado poka`em slike na{e zemqe, ne `ele}i da sve ostane samo na re~ima. Mada, Kinezi jako vole da raz mene misli ukoliko stranac govori kine ski, pa tako nakon {to ka`em da sam iz Srbije, spremni su da dugo pri~aju o kva litetu igre na{ih odbojka{ica, \okovi}u koji je kineska srca osvojio kineskim i koji je ovde jako voqen. Kinezi su svesni da wihov jezik nije me|u najlak{ima za u~ewe, pa svaku izgovorenu re~ na kine skom iskreno cene. Kinezi su narod koji puno prati de{avawa u svetu, uvek }ete videti metroe pune putnika sa otvorenim novinskim portalima, pa ne ~udi {to jako dobro znaju da lociraju Srbiju, s toga ovde }ete retko ~uti “Srbija, ah, da da, ono u Rusiji, aludiraju}i na Sibir”.

VOLE KADA STRANCI PO[TUJU WIHOVU ZASTAVU

Kako obja{wava Ilija, svako ko je ikada otputovao u Kinu zna da je kineska zastava simbol nad simbolima u Narodnoj republici, i svako po{tovawe od strane stranaca dovodi do izuzetnih simpatija. Ko iska`e po{tovawe, sugurno da osta je upam}en kao neko ko po{tuje wihovu zemqu i dobija “pozitivnu ocenu”.

-Premda je kineska trgovina za Zapad nom Evropom i Sjediwenim Dr`avama neuporediva sa onom koju Srbija ima, na

licimaqudivide}ete taj pri jatan i prija teqski pogled kada dam odgo vor na pitawe o poreklu, te shvate da nisam Amerikanac ili Britanac. To je ono gde verujem mo`e da le`i jako ~vrst temeq za potencijalnu meku mo} koju ovde na Dalekom istoku mo`emo da izgradimo. Dru`ewe sa nekim od mojih poznanika, i sada ve} ne kim od prijateqa, gotovo uvek je po~iwao wihovim detaqnim istra`ivawem o Sr biji, pa bi me docnije obasipali videima i vestima svaki puta kada bi se u wima na{la Srbiji.

- A, verujte kinesko internet nebo preplavqeno je informacija o Srbiji, i dolaze}i iz Srbije ovde mi je otvorilo mnoga vrata koja na Zapadu verovatno ne bi, bar slede}i moje iskustvo. Kinezi su izuzetno srda~ni i topli qudi, uvek radi da pomognu, i jako dobri doma}ini, {to ih ~ini jako bliskim nama, premda svakako ne treba generalizovati ni u pozitivnom ni u negativnom domenu, ka`e Ilija.

@IVOT U KINI

Ilija Fonlamov se iz Srbije pre ne koliko godina odselio u daleku Kinu. Tokom ~itavog perioda radio je na sebi kako bi napredovao, te sada predaje i u bilingvalnom odeqewu na engleskom jeziku. Pre nekoliko dana iz {tampe je iza{ao i uxbenik namewen u~enicima bilingvalnih odeqewa, na kome je radio

ovaj mladi}.

Kako obja{wava, uxbenici obuhvataju {esti, sedmi i osmi razred osnovnog, u ovom slu~aju bilingvalnog obrazovawa za predmet nauka.

- To bi po analogiji na{eg {kolstva bio predmet koji skupa prou~ava biolo giju, fiziku i hemiju. Uxbenik je ra|en pod licencom {angajskog univerzite ta Ton|i. Moja saradnica na uxbeniku i ko-autor istog, [en Suli, je predava~ sa pomenutog univerziteta na departmanu za hemiju, i ona je bila zadu`ena za lekturu uxbenika, dela koji se odnosi na hemiju, i obja{wewa na kineskom jeziku. Sama svrha ova tri uxbenika je da pribli`i i mnogo detaqnije objasni svet nauke za {kolu vi{ih razreda osnovne {kole koji nastavu slu{aju paralelno na kineskom i engleskom jeziku. Uxbenici su trenutno u upotrebi u tri {kole, a budu}nost wihove upotrebe zavisi od politike i plana sa mog izdava~a, isti~e ponosno Ilija.

Trst: "Kara|or|eva zvezda tre}eg stepena" ocu Ra{ku Radovi}u

U subotu, 29. oktobra 2022. godine, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Trstu porga nizovana je sve~anost povodom uru~ewa "ara|or|eva zvezda tre}eg stepena" protojereju - sta vroforu, ocu Ra{ku Radovi}u, dugogodi{wem parohu hrama Sv. Spiridona ^udotvorca u Trstu.

Po~etkom ove godine, ge neralni konzul Ivana Sto jiqkovi} predlo`ila je pro tojereja-stavrofora, Ra{ka Radovi}a, paroha pri hramu Sv. Spiridona ^udotvorca u Trstu i arhijrejskog zamenika eparhije austrijsko-{vajcarske i itali jansko-malte{ke, kao kandidata za dodelu dr`avnih odlikovawa, koje svake godine na Dan dr`av nosti uru~uje predsednik Repu blike Srbije, Aleksandar Vu~i}.

Podr`ana od srpske dijaspore i prila`u}i bogatu biografiju oca Ra{ka Radovi}a, generalni konzul Stojiqkovi} je veoma ja sno predstavila zna~aj `ivotnog dela tr{}anskog prote, koji ne samo da je o~uvao i uve}ao srp sku parohiju u Trstu, ve} je bio inicijator i osniva~ svih danas postoje}ih pravoslavnih crkava i novih bogolsu`benih mesta na teritoriji Republike Italije: u Rimu, Milanu, Vi}enci, Udinama i Por}iji.

Prota je shvatao od samog po~etka da je wegov najva`niji zadatak da nastavi ono {to je Crkvena op{tina u Trstu ~ini la gotovo dva veka, kroz ~itavo

weno postojawe a to je da ~uva i neguje duhovni i kulturni iden titet i integritet (veru, jezik, pismo, duhovno i kulturno na le|e) male srpsko-pravoslavne zajednice a da je istovremeno na najboqi na~in integri{e u novu sredinu.

Pored ovih zasluga, prota Ra{ko se tri decenije svakod nevno aktivno zalagao i anga`o

vao za o~uvawe vere, tradicije i nacionalnog identiteta srpskog naroda na teritoriji Republike Italije i za to je dobio priznawe „Kara|or|eve zvezde tre}eg ste pena".

Generalni konzul Stojiqko vi} je imala ~ast da ovo odli kovawe uru~i u ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vu~i}a, i tim povodom je organi zovala, zajedno sa brojnim srp skim udru`ewima, veli~an stvenu sve~anost u prostorijama Generalnog konzulata u Trstu.

Ovom sve~anom ~inu je pri sustvovao i Episkop austrij sko-{vajcarski, vladika Andrej, koji se posebno zahvalio na ovoj inicijativi koja potvr|uje iskre nu saradwu dr`ave i crkve a na korist srpskog naroda. Vladika je istakao da je ovo istorijski va`an datum za SPC jer }e ostati zabele`en kao jedan od najsve

tlijih primera dobro izabranih predstavnika naroda koji }e biti podsticaj i vodiqa generacijama koje dolaze na va`ne dr`avne i duhovne funkcije.

U ime Srpske pravoslavne crkvene op{tine koja ima veoma dugu tradiciju i brine o zadu`bi ni Srba u gradu Trstu, govorio je predsednik SPCO Zlatimir Se lakovi} koji je potvrdio da je ovo istorijski momenat za bogato srp sko kulturno nasle|e jer mo`da vi{e nego ikada u prethodna dva veka potvr|uje me|usobno po{to vawe i dobre odnose, {to ja~a obe institucije kojima je zajedni~ki ciq negovawe pravoslavnog duha, tradicije i vere.

S obzirom na to da crkva i sve{tenstvo ne bi opstali bez vernog naroda, u ime ve}ine srp skih udru`ewa koja se okupqaju i sara|uju kroz Savez Srba u Ita liji, obratio se skupu predsed nik saveza, Du{an Aleksi} koji je podsetio na bogato `ivotno delo prote Ra{ka Radovi}a, koji ih je decenijama bodrio svojim primerom i molitvama, ali i o najboqem ikada odnosu General nog konzulata prema sopstvenoj dijaspori zbog ~ega se svi oni da nas okupqaju sa rado{}u i sa ose}ajem da dolaze u svoju ku}u.

Nakon ovoga je Jovan Soviq, koji je bio moderator programa, podsetio kada je osnovan prvi po~asni a potom i karijerni ge neralni konzulat u Trstu i koji je i koliki bio wegov zna~aj kroz

G.

vekove, a zatim je dao re~ gene ralnom konzulu Ivani Stojiqko vi} koja se jo{ jednom zahvalila svima prisutnima i podsetila na zna~aj okupqawa kako bi se oda lo priznawe sve{teniku koji je zasadio seme srpske pravoslavne vere po celoj Italiji, koje sada cveta i daje plodove.

Zatim je pozvala oca Ra{ka Radovi}a na binu i uru~ila mu, u ime predsednika Republike Sr bije, orden „Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena" u znak zahval nosti za sav trud, molitvu i qu bav koju je davao sopstvenom na rodu.

Protojerej - stavrofor, otac Ra{ko se vrlo emotivno svima zahvalio na priznawu koje mu je dato, kao i na veli~anstvenoj or ganizaciji i podsetio na sve one koji su pomogli na tom putu.

Oficijelni deo programa je zavr{en desetominutnim doku mentarnim filmom o biografiji prote Ra{ka i wegovim zna~aj nim susretima i aktivnostima, a nakon toga je usledio muzi~ki program SKUD „Pontes-Mostovi" ~iji su orkestar i peva~ka grupa izveli veliki broj srpskih tra dicionalnih pesama i na kraju odsvirali u`i~ko kolo.

Zahvaquju}i vrednim `enama i udru`ewima koja su pomogla organizaciju ovog veli~anstvenog skupa, na trpezi su se na{la sva tradicionalna srpska jela i pi}a a pesma i dru`ewe nastavqe ni su do kasno u no}. S. G.

Australija kao ameri~ki nosa~ aviona

uuu Australija }e, javqaju mediji u toj zemqi, u bli`oj budu}nosti prihvatiti ameri~ke strate{ke bombardere koji mogu da nose i nuklearne bombe, a koji bi pored projekcije ameri~ke vojne mo}i na ju`ni Pacifik i Indijski okean, mogli da se direktno ukqu~e i u eventualni oru`ani sukob na Tajvanu

Australijska nacionalna televizija Ej-Bi-Si, dostupna u celom regionu Azi ja-Pacifik, ove nedeqe je prikazala in trigantnu emisiju o intenzivirawu vojne saradwe Kanbere i Va{ingtona koja se

dr`ave na ju`noj polulopti `eqa da se raspr{e i tako bar delimi~no sa~uvaju ameri~ke snage stacionirane na ostrvi ma Guam, Okinava i drugde u zapadnom Pacifiku, koje se nalaze u dometu ~ak

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od

1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

odvija u sklopu nastojawa da se ograni~i {irewe kineskog vojno-politi~kog utica ja u Indijskom i Tihom okeanu, s posebnim osvrtom na Tajvan, koji se do`ivqava kao `ari{te koje bi moglo da se u bliskoj budu}nosti rasplamsa u veliki oru`ani sukob izme|u Kine sa jedne i Tajvana, SAD i wenih saveznika sa druge strane.

U emisiji televizija je otkrila da se u okolini grada Darvin na krajwem severu Australije vr{e radovi za prihvat {est ameri~kih strate{kih bombardera "B-52", koji mogu da nose i nuklearno oru`je.

Konkretno, novinari Ej-Bi-Sija izvestili su o tome da se u bazi austra lijske vojske Tindal grade hangari za sme{taj aviona, komandni centar, prosto rije za odr`avawe i skladi{ta i bunkeri za gorivo i municiju vredni oko milijar du i po dolara, te da }e zadatak ame ri~kih bombardera, pored patrolirawa ju`nim Pacifikom i Indijskim okeanom, biti pru`awe podr{ke ameri~koj vojsci u slu~aju oru`anog sukoba na Tajvanu, pod pretpostavkom da }e se SAD u taj eventu alni budu}i okr{aj ukqu~iti ne samo lo gisti~ki, obave{tajno i propagandno, ve} i direktno, u~e{}em u borbama.

Me|utim, to "otkri}e" na neki na~in zapravo nije ni{ta novo, bar ne za kine sku armiju i javnost, jer su tamo{wi vojni komentatori jo{ pre par godina, u vreme kada se desio niz diplomatskih incide nata izme|u Kanbere i Pekinga u kojem su dr`avqani obe zemqe bili hap{eni i proterivani zbog navodne {pijuna`e, govorili pred kamerama o mogu}nosti da kontinent-dr`ava postane odsko~na daska za ameri~ku avijaciju, jedna vrsta nepokretnog nosa~a aviona.

PREDNOSTI AUSTRALIJE

Ono {to jeste interesantan doprinos australijske televizije je objavqivawe ameri~ke vojne analize po kojoj je va`an razlog za razme{tawe bombardera "B-52" na teritoriju dvadesetpetomilionske

oko 2.500 raketa kra}eg, sredweg i dugog dometa u posedu Narodnooslobodila~ke armije Kine.

Odnosno, izme{tawem u Australiju ili rotirawem uz kori{}ewe vi{e lo kacija me|u kojima i Darvina, ameri~ki bombarderi bili bi stavqeni van do ma{aja najve}eg broja kineskih projekti la, zahvaquju}i ~emu bi mogli da izbegnu prvi iznenadni udar koji bi ih zahvatio dok su jo{ uvek na zemqi, dok bi s druge strane mogli da dosegnu Tajvan kada se jednom na|u u vazduhu.

Pozicionirawe u Australiji ne samo {to bi zna~ilo da su za wihovo uni{tewe potrebni skupi i retki projektili do meta preko 5.000 kilometara, ve} bi i protivraketna odbrana imala dovoqno vremena da reaguje na eventualni protiv ni~ki udar.

Tome treba dodati i to da bi staci onirawe te{kih bombardera u Darvinu ameri~kom vazduhoplovstvu omogu}ilo i ~e{}e prelete Ju`nog kineskog mora, od nosno, ometawe teritorijalnih ambicija Pekinga u tom vodnom prostranstvu, u ko jem su dogra|ivawima i pro{irivawima atola proteklih godina stvorena kine ska upori{ta sa prislu{nim stanicama, brodskim pristani{tima, pa i pistama.

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Ina~e, u Australiji se procewuje da bi, pored vazduhoplovne baze Tindal, u even tualni ameri~ki vojni sukob sa Kinom bila ukqu~ena i prislu{na baza "Pajn Gep" u blizini grada Alis Springs, u ko joj se nalaze sofisticirane, skupe antene koje omogu}avaju {pijunirawe satelit skih komunikacija i detekciju lansirawa raketa sa ogromne razdaqine.

Spekulacije o tom sukobu podgreva uverewe ameri~kih obave{tajnih i vojnih krugova, koje su, ~ini se, listom prihva tili i wihovi saveznici u azijsko-paci fi~kom regionu, da }e Narodna Republi ka Kina do isteka tre}eg i verovatno posledweg mandata predsednika Si \inpinga 2027. izvr{iti oru`ani napad na Tajvan, jer kineska vojska sada poseduje kapacitete i samopouzdawe za tako ne{to i jer je kineski lider u jednom od svojih obra}awa oficirima armiji sugerisao da se priprema kao da }e biti rata.

Uqe na vatru kolektivnog horor ma{tawa o slo`enom oru`anom sukobu u Isto~noj Aziji, u koji bi bili uvu~eni i ameri~ki saveznici Japan i Australija, dolile su izjave predsednika Xozefa Bajdena da }e wegova zemqa oru`jem bra niti Tajvan od eventualne kineske inter vencije.

VERNI TITULI REGIONALNOG AMERI^KOG [ERIFA

Sama Australija za vlade premijera Skota Morisona objavila je program dra sti~ne modernizacije i ja~awe armije koji ukqu~uje veliku kupovinu mo}nih podmor nica, raketa i podvodnih dronova, kao i daqu nabavku lovaca-bombardera pete generacije "F-35".

Samo kupovina osam podmornica na nu klearni pogon iz Velike Britanije i SAD,

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

u sklopu vojnog saveza AUKUS koji je Kan bera sklopila sa Londonom i Va{ingto nom pro{le godine, ko{ta}e australijske poreske obveznike najmawe 70 milijardi dolara, a vrlo mogu}e i vi{e od 100.

Tako|e, u posledwih desetak godina zemqa kengura je izdvojila ukupno blizu 17 milijardi dolara za nabavku 72 apara ta "F-35", ~ija bi isporuka trebalo da se okon~a 2024.

[tavi{e, u aprilu ove godine Moriso nova vlada je saop{tila da }e utro{iti tri i po milijarde australijskih dolara za kupovinu raketa vazduh-zemqa, pro tivbrodskih projektila i morskih mina, {to sve treba da joj omogu}i da na najbo qi na~in parira kineskim snagama i da se, ako zatreba, s visokim stepenom inte roperabilnosti ukqu~i u akcije ameri~ke vojske u Tihom i Indijskom okeanu.

Te izrazito ambiciozne kupovine ame ri~kog naoru`awa izraz su sna`ne `eqe politi~kih elita u Australiji da uprkos skokovitom rastu ekonomske i vojne mo}i Kine odr`e tradicionalnu ulogu svoje dr`ave kao najve}e sile u ju`nom Pacifi ku, odnosno, ekonomskog, politi~kog i voj nog pokroviteqa i za{titnika mno{tva malih ostrvskih nacija u tom regionu.

One se mogu shvatiti i kao trud, odno sno, nastojawe Kanbere da u skladu s ti tulom "regionalnog ameri~kog {erifa", koju joj je velikodu{no dodelio predsed nik SAD Xorx Bu{ mla|i po~etkom ovog veka kada su australijski vojnici na wegovo insistirawe u~estvovali u voj nim operacijama u Iraku i Avganistanu, u svom delu sveta zavr{ava vojnobezbed nosne poslove koji Va{ingtonu olak{a vaju obuzdavawe delovawa kineske mor narice i vazduhoplovstva i suzbijawe kineskog vojnog i politi~kog uticaja u Indo-Pacifiku.

Ratni brod australijske mornarice izlo`en u Sidneju

Australijski vojnici tokom odmora

10. decembar 2020.novembar 2022.

Porodica Rokvi} objavila baladu "Te no}i kad umrem" na godi{wicu smrti peva~a

Peva~ Nikola Rokvi} obja vio je ju~e na svom jutjub-kanalu pesmu "Te no}i kada umrem", po sledwu kompoziciju koju je wegov otac, peva~ narodne muzike Ma

~asova, ba{ na dan i u ~as kada je Marinko preminuo 2021. godine. Baladu sa stihovima "te no}i kada umrem, kad se stare qubavi vrate, te no}i nek me wenom pe

rinko Rokvi}, snimio nekoliko meseci pre smrti.

Simboli~no, premijerno je predstavqena 6. novembra u 11

smom isprate" napisao je Milo{ Mihajlovi}, kompozitor je Mi{a Mijatovi}, dok je za aran`man bio zadu`en Boban Prodanovi}.

- Legende nikada ne umiru - na pisao je Nikola u ime porodice Rokvi}, uz link pesme koju prati kola` fotografija iz Marinko vog privatnog `ivota i karijere. - Mo`da samo nekada od{etaju u druge svetove da i tamo odnesu qubav, radost, setu i iskrenu emociju. Sa ponosom najavqujem posledwu pesmu na{eg oca Ma rinka, pesmu koju je snimio par meseci pre nego {to je otkrio da je bolestan. Hvala ti na svemu i za sve! Volim te do ve~nosti. Podsetimo, Marinko Rokvi} bio je jedan od najpopularnijih i najtira`nijih jugoslovenskih i srpskih peva~a narodne muzike, ~iji su hitovi "Ti nisi do{la", "Snegovi beli opet veju", "Da volim drugu ne mogu", "Qubav stara srce para", "Potra`i}u o~i ne{to zelenije", "Sva|ali ce moja mala" ili "Skitnica" i danas rado slu{ani. Preminuo je lane, u 68. godini od raka pan kreasa, a sahrawen je pet dana kasnije na Novom be`anijskom grobqu u Beogradu.

M. T.

Ana Divac o roditeqima usvojene }erke Petre

Ana i Vlade Divac su ve} 32 godine u skladnom braku, a pored sinova Luke i Matije imaju i usvoje nu }erku Petru.

Supruga slavnog ko{arka{a sa kojim vodi za jedni~ki vodi i fondaciju "Divac" nije ranije govorila o biolo{kim roditeqima }erke koja sad ima ve} 23 godine. Nasuprot o~ekivawima mnogih da bi na wih bude quta {to su devoj~icu ostavili, Ana je ispri~ala da prema wima ima veliko po{tovawe.

- Kako mogu tako ne{to da im zamerim, to je izuzetna qubav i hrabrost s wihove strane, izabrali su to umesto da abortiraju, a mnoge `ene se danas odlu~uju na taj korak - rekla je Ana.

- Mogu da razumem da mnogim qudima to nije jasno, ali uvek ka`em, zamislite da vam je dete zameweno u porodili{tu, nikada ga ne biste dali. Jer, qubav je mnogo ja~a od krvne veze. [tavi{e, interesantno, u Americi smo putem pquva~ke radili test na genetiku i ispostavi lo se da je Petra ~ak i genetski povezana s nama. Vidite, ni{ta nije slu~ajno, iako je to najmawe va`no u odnosu na qubav.

- Bezgrani~no sam zahvalna wenim biolo{kim roditeqima koji nisu abortirali, ve} su pro{li kroz jednu takvu te{ko}u da daju dete na usvajawe.

JUBILEJ U "KOLARCU": Divna Qubojevi} i "Melodi" slave 30 godina rada

Peva~ica duhovne muzike Divna Qubojevi} i wen hor "Melodi" povodom 30 godina rada odr`a}e 24. novembra (od 20 ~asova) koncert nazvan "Pesma heruvi ma" u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu.

- Divna i "Melodi" }e slu{a oce provesti kroz vremensko i prostorno putovawe od 19. do 21. veka, izvode}i dela kompozitora klasi~ne muzike Rusije, Belorusije, Sr bije i Gr~ke - saop{teno je iz "Kolarca".

Nastup }e biti i vremeplov kroz tridesetogodi{wi rad hora i studija za duhovnu muziku "Melodi". Pored spoja tradicionalnih napeva u novim aran`manima i horskih kompozicija savremenih autora, posebna pa`wa nastupa bi}e posve}ena "Heruvimskoj pe smi". Gost koncerta je mu{ki ansambl "Sveti Jefrem" iz Budim pe{te, koji neguje gr~ku, rusku i ma|arsku vizantijsku muziku, pod rukovodstvom osniva~a i dirigenta Tamasa Bubna, a prvi put do laze u Srbiju.

„QUDI KOJI SU ME ODVRA]ALI OD ALKOHOLA

PRO[LI SU KAO BOSI PO TRWU“: Vesna Zmijanac priznala da je izgubila prijateqe zbog poroka

Peva~ica je otvoreno govo rila o porocima.

Vesna Zmijanac je iskreno go vorila o periodu kada je pila al kohol, prema wenim re~ima te{ko je podnosila kada su je drugi zbog toga kritikovali.

„Izgubila sam mnogo prijateqa u vreme kad sam pila. Bilo je qudi koji se nisu slagali s tim i nisu mi davali podr{ku, napro tiv. Svako ko mi je pri~ao ne{to za moje dobro pro{ao je kao bos po trwu jer nisam htela da slu{am. Mislila sam da sam najpamet nija i govorila sam: ‘Ma {ta ko meni ima da pri~a {ta }u da radim u `ivotu. Sva|ala sam se s prijateqima kad god bi mi skretali pa`wu na taj gadan porok'“, ka`e Vesna na po~etku.

Weni najbli`i qudi su joj pomogli i ukazali na problem koji ima.

„Nisam bila svesna toga {ta radim, a porok je sklawao qude od mene. Znala sam, kao mla|a, da budem vrlo bezobrazna, da bu dem svojeglava do te mere da sam mislila da je ceo svet protiv mene, a nije niko bio. Znate, retko }e neko da prizna da ima pro blem s nekim porokom. Obi~no nam na to uka`u qudi iz okru`ewa, pa se trgnemo ili ne“, dodala je.

Vesna je opisala i do koje mere je wena zavisnost i{la.

„Na kraju sam shvatila da moram da uzmem stvari u svoje ruke, da se okanem svega {to mi {teti da ne bih oti{la u provaliju. Onaj ko je opijate izmislio i napravio, taj sigurno mrzi ~oveka, mrzi sve qude i sebe samog. Naravno, nikad se nije de{avalo da popijem toliko da ne znam gde sam i {ta radim, ali i kad malo cugate vi{e puta nedeqno i to je neka vrsta zavisnosti“, rekla je ona.

To je prava roditeqska qubav, kada ne mo`ete da se brinete o svom detetu, ali smognete snage da ga date nekome ko mo`e - zakqu~ila je Ana. S. G.

Projekcija na Kuli Beograd u slavu }irilice i Vuka Karaxi}a

Povodom godi{wice ro|ewa Vuka Karaxi} (Tr{i}, 6. novembar 1787 - Be~, 7. februar 1864), na Kuli Beograd prikazana je animacija u ~ast ovog reformatora srpskog jezika, lingviste i prevodioca.

^uvena krilatica „Pi{i kao {to govori{, ~itaj kao {to je napi sano“, ispisana na vrhu Kule, podsetila nas je da je srpska }irilica jedno od najsavr{enijih pisama na svetu.

Zahvaquju}i Vukovim reformama, u srpski jezik je uveden fonet ski pravopis.

Predano je radio na gramatici, prikupqawu srpskih narodnih pe sama i uvo|ewu narodnog jezika u srpsku kwi`evnost.

Vukova reforma jezika zvani~no je prihva}ena 1868. godine.

Kula Beograd poznata je, izme|u ostalog, po savremenoj medijskoj fasadi, koja je integralni deo gra|evine i na kojoj se obele`avaju zna~ajni datumi i doga|aji.

Qubivoje R{umovi} proslavio 65 godina rada

Proslavqeni pesnik Qubivoje R{umovi} (84) proslavio je 65 godi na rada u dru{tvu dece, porodice, prijateqa u Sopotu u {koli koja nosi wegovo ime.

Kao {to je pre nekoliko nedeqa izjavio, pamti re~enicu Du{ka Ra dovi}a "Ne zna{ ti za koga pi{e{".

- Tu re~enicu Du{ka Radovi}a celog `ivota sam nosio u glavi i odgonetao {ta ona zna~i. Na kra ju sam shvatio da ja pi{em za sebe. Ta li~nost u nama spremna na igru, a igra je u osnovi svekolikog stvara la{tva zapravo je lekovita. Ona mi je i pomogla u krajwoj liniji da i dan danas kad `elim da se igram uzmem olovku i hartiju i pi{em pesme - rekao je Qubivoje R{umovi}. Legendarni R{um je stvorio bogato kwi`evno stvarala{tvo, bio je aktivan i na radiju, televiziji i pozori{tu.

- To je onaj koji napravio veliki r{um u na{oj de~joj kwi`evnosti - rekao je pesnik i akademik Matija Be}kovi}.

- Neprekidno spaja nespojivo, spaja i uli~ni govor i `ivot grada i usmenu tradiciju, prenosi bi}a usmene tradicije, aktuelizuje ih u savremenom svetu i kona~no pokazuje detetu da `ivot nije lak, ali da se u `ivotu treba boriti i treba verovati u sebe - rekla je prof. dr Zorana Opa~i} sa U~iteqskog fakulteta u Beogradu.

Nakon dva dana ~ekawa na jezeru, u samo}i planine, po ki{i i vetru, najzad je zagrizla. Dva dana odmora, bez telefona, nezadovoqnih mu{terija, odmorilo mu je du{u.

Borio se preko sat vremena i kada ju je najzad meredovom izvukao na blatwavu obalu, ostalo mu je samo da se prqavom rukom ~e{e po glavi. Imala je sigurno petnaest kila, borila se kao {aran i li~ila je na {arana, ali…

Presijavala se, ne kao liwak, ili pa strmka, sijala se kao da je od zlata.

„Ni{ta me ne gledaj, ja sam zlatna ri bica“, re~e, zaka{qa se i povrati deo jezera.

„Ribica?“

„Pa i ribice porastu, budalo, nego zna{ i sam kako ide daqe, ti me pusti{ pa ti ispunim tri `eqe.“

Legendi na{eg doba

U samom svitawu srpskog bu|ewa Nakon vekovnog uni{tavawa U selu nekom u srcu Srbije Za okr{aje neke budu}e Trenira Milunka ratne detaqe Da Srbiji donosi zahvalnost i medaqe

Trenira uporno spartanskim stilom Upornost donosi rezultate sjajne Preciznost i strpqewe ostvaruje silom Sposobna je posti}i navike trajne

A onda Srbija kre}e u rat Otaxbina tra`i dobrovoqce Za domovinu ona }e `ivot dat Preru{ena Miluna, svrsta se uz borce

Sada je Milun, mlad, lep i hrabar U ~eti svojoj najhrabrije dete Na boji{tu stra{nom pokazao dar U bacawu bombi na prave mete

U balkanskom ratu izabran je puk Nazvali ga “GVOZDENI”, jer je bio “VELIK” Stvarao je stalno pobede i slavu Tada se Milun prekalio u ”^ELIK”

^eli~ni borac od prave srpske krvi Ordewe je po~eo re|ati na grudi Iz pobede u pobedu puk je bio prvi Neprijatequ je morao s bombama da sudi

Jedne no}i nakon okr{ajne salve Raweni Milun nije bio mu{ko pa je Milunka tada postala simbol slave Te u svim okr{ajima sve od sebe daje

Prohuja{e balkanski ratovi kao hajka Srbi su stigli do ciqa i slave Vekovni san ostvaren kao bajka Sloboda narodu do{la je od prave * * *

Pro{ao je talas pobede i slave Sad Srbija posta Ugarima meta Borbe }e biti duge i krvave Jer Srbija na Balkanu skoro svakom smeta

Razlog za Veliki rat prozvali su Srbe Taj deo Balkana skoro svakom treba Sa svih strana krenula je vojska Srbija je od u`asa gorela do neba Srpska vojska, za sami po~etak Pobede je ra|ala, dobijala rat A od ‘’saveznika’’ - ‘’ni jedan hleb ni metak’’ Pa iscrpqeni i gladni idu u nepovrat

Kraq, vojska i narod povla~ewa radi Kroz gudure Balkana ka Jadranu kre}u Iscrpqeni i gladni u najve}oj nadi Sti`u najzad u Gr~ku za radost najve}u

Bolest hara vojskom, puna je bolnica Svakodnevno umire masa mladih qudi More je najzad postalo “plava grobnica” [ansa za oporavak sve se vi{e budi

IVAN MIJAILOVI]:

Ulov

On sede na paw i izbuqi se u ribeti nu.

„Uf, kakav ulov, pa zar sve ovo da po kvari glupom pri~om… Mo`da halucini ram, mada od ju~e nisam ni{ta pio…“

„Ajde, ajde, nemam ceo dan, {ta ‘o}e{, jahtu, auto, Bahami, smisli se, smrzo’ se u ovom blatu!“, re~e i pra}aknu perajem.

„A je l’ mo`e{ i{ijas da mi sredi{, boli me godinama, to bi voleoo…“

„Bi voleooo, al’ ne mo`’! Ja sam zlatna ribica, nisam ortoped! Samo uobi~ajno, kola, ku}e, lova, putovawa…“

Prekaqeni borci sa Milunkom na ~elu Hrabro su podneli oporavak te{ki I krenuli spremni da Srbiju celu O~iste od neprijateqa, samo vite{ki

Gvozdeni borci posta{e vitezovi Milunka posta heroj – od dobrovoqaca Otaxbino, kad treba, samo zovi Krv srpska vri u svakoga borca

* * *

Pro{le su godine i mra~ne i te{ke Srbija se oporavit’ tako brzo ne}e Veterani ratni iz borbe vite{ke Za opstanak imaju nevoqe jo{ ve}e

Milunka postala simbol pobede i slave Francuske vo|e s ponosom je tra`e Da u`iva tamo kao heroine prave I primerom svoji javnost da poma`e

U Parizu kad su sve~anosti sjajne Ratnih veterana iz Velikog rata Milunki je mesto uz vojne velikane I velika po~ast tamo joj je data

To je na{a stvarna Atena od zlata Legenda na{a uneta u pri~i Ponos srpski treba vratit’ iz inata Da se svaki Srbin wenom slavom di~i

Priroda }e ipak vratit’ weno mesto Novi most na Savi SAVI] bi se zvao S obe strane wen spomenik bio bi savr{enstvo Slavu wenu zauvek Beograd bi dao

Qudi bi dolazili u mnogo ve}em broju Turizam bi naglo po~eo da cveta Inspiracije za slobodu stvarali bi svoju SAVI] MOST bi bio poznat {irom sveta

Batri} Perezi}

„Ma {ta }e mi Bahami, sjebana mi le|a, ba{ }u tamo da u`ivam, kola ve} imam.“

„A lova za decu?“

„Ma deca ve} rade a pare bi ih samo iskvarile. Neka imamo dovoqno…“

„E, a neki mercedes, terenac“, po~ela je da pani~i videv{i da ustaje i da se hvata za dr{ku no`a za pojasom, „automa tik, pogon na ~etiri to~ka, ~uje{!“

„Previ{e elektronike, ko }e sa tim da iza|e na kraj, izvini, ali uskoro }e Nikoqdan, zna{, postimo na ribi…“, re~e kleknu pored ribe i dok ju je jednom rukom dr`ao za usta, nabi joj no` izme|u peraja, pravo u srce.

I dok se krv me{ala sa blatom, gledao je kako umire i kako joj se `ivot u o~ima gasi, ponovo u`ivaju}i u ti{ini bespu}a.

Zna se da je Gr~ka do zadwega dana Za srpsku vojsku bila VELIKA MATI Rawenike je uspe{no le~ila od rana Oni }e za slede}u borbu sve od sebe dati

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (2)

NAGON ZA SLOBODOM SNA@NIJI OD GLADI: Dezerterstvo je najgori oblik izdaje

Spavao je sklup~an pod no drveta, s ka~ketom preko ~ela, dopola umotan u indi jansko }ebe ispod koga je ste zao svoj karabin.

„Ko si ti?“

Trgnuo se, podigao glavu, stavqaju}i prste na obara~.

„Ko si ti?“, ponovio je glas.

„Ko je tamo? Stoj ili pu cam!“, povikao je odlu~no upe riv{i pu{~anu cev u mrak.

Odgovora nije bilo, osim odjeka wegovog glasa i {u{tawa {ume.

„Ko si ti?“, ~ulo se i tre}i put.

Obuzela ga je jeza od tog glasa.

„Stoj ili pucam!“

„Pa pucaj...“, rekao je glas. Odjeknuo je pucaw, za wim jo{ jedan.

„Sad si otkrio polo`aj, Ernestito.“

„Ko si ti?“, upitao je.

„Ja sam“, rekao je glas osobe koja se promaqala iz {ume.

„O~e... Ti?“

„Da,“, rekao je mu{karac u odelu s okruglim nao~ari ma. „Ili da te zovem Fuzer? Mo`da Ramon? Ili Fernan do?“

„Otkud ti to zna{?“

„Zna{ da znam sve. I {ta se zbilo, i {ta }e se zbiti, i kako }e se zbiti.“

„[ta ho}e{? Za{to si u {umi?“

„Za{to si lagao qude za ve~erom? Oni tumaraju po ovim gudurama vi{e zbog vere u tebe nego zbog ideje o slobo di. A ti ih vodi{ u smrt! [ta ovi neuki seqaci uop{te znaju o slobodi? Ni{ta. Ne maju pojma ni {ta je sloboda, ni kako se ona zadobija. Ideje o slobodi najlak{e je proda ti gladnim stomacima. Pa ti ni sam vi{e ne veruje{ u to. A uskoro ne}e ni oni, niti bilo ko... Tvoje ideje }e nestati, Ernestito... Kao i ti... Kao i ti...“

Probudilo ga je drmusawe. Preznojen, sko~io je na noge, pogledao okolo, mlataraju}i pu{kom kroz vazduh.

„Fernando! Fernando!“ „[ta se desilo?“, upitao

SA FIDELOM KRE]E NA KUBU

Ernesto ^e Gevara 11. aprila 1953. diplomira na Medicinskom fakul tetu u Buenos Ajresu. U decembru iste godine u Gvatemali sti~e prva re volucionarna iskustva i dobija nadimak ^e. Dve godine kasnije, avgusta 1955. upoznaje se s Fide lom Kastrom u ku}i Ku banke Marije Gonzales u Meksiko Sitiju. Sredi nom tog meseca ven~ava se sa Hildom Gadea, koju je upoznao u Gvatemali, a kum mu je Raul Kastro, Fidelov ro|eni brat. U martu naredne 1956. ra|a mu se }erka Hildite, a 25. novembra ^e Gevara ukrcava se s Fidelom i osamdeset pobuwenika na brod „Grandma“ i odlazi u osloba|awe Kube.

je jo{ bunovan.

„Kamba je nestao! Izgleda da je pobegao...“, rekao je ge rilac.

Na te re~i odmah se uspra vio, pogledao prema {umi i qutito rekao: „Nije pobegao nego dezer tirao, Markose. Pakuj stvari – mewamo polo`aj!“

Sjurio se ka grupi, objavquju}i pokret. Spako vali su se u najve}oj brzini, pokupiv{i pritom samo naj osnovnije stvari.

Brzo je pripalio lulu. Smirivao ga je ukus duvana uprkos smetwama koje mu je

pravio, impulsivno hodaju}i u malim razmacima.

Razmi{qao je o svom snu i Kambinom izdajstvu. Oca nije sawao ni onda kad mu je naj vi{e nedostajao, ~ak ni kad ga je osu|ivao zato {to ih je u poodmaklim godinama sve napustio i pobegao za drugom `enom. Zastao je, osvr}u}i se ka {umi. Bila je crna fleka u no}i.

„Ja sam svoj `ivot posve tio drugima, a ti?!“, govorio je u sebi. „Ostavio si majku, nas... I {ta ti zna{ o slobo di! A bi}e onako kako mora. Ah, Kamba, Kamba... Sino} si sedeo pored mene, ti si dobio posledwi zalogaj. Od svih qudi, za{to ba{ ti? “

To ose}awe ga je zabole lo, ali kao i uvek kad bi mu ne{to zadavalo bol u srcu, on bi to otrpeo u sebi. Nije imao vremena da se daqe prepu{ta takvim mislima, trebalo je brzo delati.

Sad je glavno bilo da od lu~i kojim putem }e nasta viti daqe. Neprijateq je verovatno blizu, trebalo bi ga zavarati, zato je najboqe da se krene najverovatnijim putem. Kroz tesnac ]uro. Ba{ to mo`e biti neo~ekivano.

„Odlu~no, samo odlu~no“, bodrio se. „Nije me briga ako padnem.“

Okrenuo se ka grupi. Upr kos gladi i neispavanosti, bili su spremni za novi juri{, za novi mar{. Video je toliko puta tu sliku i ba{ to bilo je presudno u borbi – na gon za slobodom sna`niji je od nagona za hranom. Ta misao mu je povratila duh, obodri la ga, naoru`ala.

„Znate {ta mislim o de zerterstvu. Najgori oblik iz daje, bra}o moja. Svako bira svoj put...

Kamba je izabrao svoj, mi imamo na{. Nemamo mnogo vremena. Delimo se u dve gru pe“, govorio je u dahu. „Jednu vodim ja, drugu }e Markos. Uju tru }emo se sastati na ulazu u tesnac ]uro, a onda }emo videti. Ulaz se nalazi pet kilometara zapadno odavde. Ne odvajajte se jedni od dru gih, dr`ite se le|a uz le|a. ^uvajte snagu, no}as }e mo`da biti borbe. Ima li pitawa?“

„[ta }emo jesti, Fernan do?“, upitao je gerilac.

„[ta }emo jesti? Slobodu, Euzebio“, rekao je odlu~no i krenuo. „Slobodu.“

Na te re~i gerilci su za boravili na glad i tre}i put za deset sati krenuli u mar{. Jo{ jednom je ^e svoju osmo~lanu grupu poveo dubqe u {umu. Kretali su se sporo u koloni, zbijeni jedan iza dru gog. Posledwih no}i mar{i rali su nebrojeno puta kako bi izbegli zasedu, ~esto nisu jeli po nekoliko dana.

Kao ma~eteros, Inti je kr~io put ma~etom, uglavnom ne znaju}i ta~no kuda ide, Eu zebio je bio na za~equ, i{ao je sporije i malo-pomalo za ostajao za grupom. Videv{i to, ^e se izdvojio iz kolone, pri{ao mu i pru`io mu ~uturu: „Popij, zavara}e ti glad, a malo }e te i ugrejati. Hladno je.“

Gerilac je prihvatio ~utu ru, otpijaju}i gutqaj.

„Ah, singani, najboqi drug“, rekao je Euzebio. „Ja sam svoj iskapio pre tri dana. Nisam mogao da izdr`im, quto me je morila `e|.“

„Razumem te potpuno“, na smejao se ^e. „Jaka, a pitka. ^ini ti se mo`e{ da je pije{ ceo dan, ali kad uhvati, ne zna{ gde se nalazi{... Vi{e volim crveno vino pome{ano s vodom.

lll U slede}em broju: Svet po~iva na socijalnim razlikama, jo{ od Kaina i Aveqa

novembar

1796. - Umrla je ruska carica Katarina II Alekse jevna (Katarina Velika). Na presto je do{la 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen wen mu` Petar III. Kao pobornik prosvetiteqskih ideja, ste kla je veliku popularnost. Uspe{no je ratovala protiv Poqske i Tur ske i pro{irila teritoriju Rusije. Za vreme wene vladavine ugu{en je seqa~ki ustanak pod vo|stvom donskog kozaka Jemeqana Pu ga~ova (1773-75).

1919. - Ro|en je ruski in`ewer Mihail (Ti mofejevi~) Kala{wikov, konstruktor auto matske pu{ke AK-47 ("kala{wikov").

1938. - Umro je dr`avnik i prvi predsed nik turske republike Mustafa Kemal-pa{a, poznat kao Ataturk ("otac svih Turaka"). Pod wegovim vo|stvom 1922. zba~en je posledwi sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je progla{e na republikom.

1975. - Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim je regu lisana granica izme|u dve zemqe. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Me|e Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tr{}anskog zaliva.

1982. - Umro je Leonid (Iqi~) Bre`wev, ge neralni sekretar Komunisti~ke partije i pred sednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smewen Nikita Hru{~ov. Zamenio ga je Jurij Andropov.

1989. - Po~elo je ru{ewe Berlinskog zida koji je 28 go dina bio simbol podele Evro pe posle Drugog svetskog rata i ideolo{ko-politi~ke i voj ne konfrontacije Istok-Za pad.

1997. - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeqcin i \ijang Cemin potpisali su deklara ciju kojom je okon~an dugogodi{wi pograni~ni spor dveju zemaqa.

2001. - Umro je ameri~ki pisac Ken Kesi koji je 1962. godine objavio ~uveni roman "Let iznad kukavi~jeg gnezda", koji je podr`avao po bunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi pokret 1960-tih godina.

2001. - ^lanovi Svetske trgovinske organi zacije (STO) formalno su prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.

2004. - Vlada Republike Srpske uputila je javno izviwewe porodicama Bo{waka strada lim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatu ju}i da se u Srebrenici desio "zlo~in velikog obima".

2011. - U Beogradu je umro pozori{ni i filmski ve likan, glumac Petar Kraq, dobitnik brojnih priznawa i ~etiri nagrade za `ivotno delo.

2014. - Ukupno 80,7 odsto, ili 1,6 miliona Katalonaca izjasnilo se za nezavisnost {panske pokrajine Katalonije na neobavezuju}em glasawu odr`anom uprkos pro tivqewu vlasti u Madridu.

2015. - Preminuo je Helmut [mit, nema~ki kancelar od 1974. do 1982. Kao ministar fi nansija od 1972. do 1974. uveo je mere kojima je u~vrstio nema~ku marku i oja~ao ekonomsku poziciju Nema~ke u svetu.

pisma sa

^e Gevara i Fidel Kastro

Kako je poåeo i {ta je doneo Prvi balkanski rat!

Prvi balkanski rat je po~eo 8. okto bra 1912, kada je Crna Gora objavila rat Turskoj. Trajao je ne{to mawe od osam meseci, ta~nije – do 30. maja 1913. godi ne. Taj rat vodile su Crna Gora, Srbija, Bugarska i Gr~ka (~lanice Balkanskog saveza) protiv Turske, za oslobo|ewe delova Balkanskog poluostrva koji su jo{ bili pod turskom vla{}u. Vi{e od petsto godina pre po~etka tog sukoba, Turci su osvojili Balkan. To je bio po~e tak veoma te{kog `ivota za hri{}ansko stanovni{tvo, koje je moralo da pla}a porez novim gospodarima, da odlazi na prinudni rad i da trpi stra{an teror. ^etiri veka kasnije, Balkanci su uspeli da oslobode jedan mali deo svojih teri torija i, uz dozvolu velikih sila, me|u kojima je bila i Turska, dobiju samostal nost. Me|utim, Turci su i daqe dr`ali pod svojom vla{}u ve}i deo Balkana. Osmansko carstvo je po~etkom XX veka znatno oslabilo. Kada su Turci iza{li pora`eni iz rata sa Italijom, balkan ske zemqe su shvatile to kao znak da je do{lo vreme da se neprijateq napokon protera sa Balkana. Kako bi bile {to ja~e, sklopqen je savez izme|u Srbije, Crne Gore, Bugarske i Gr~ke. Sve ~etiri zemqe bile su kraqevine i nekoliko decenija ranije uspele su da se delimi~no odvoje od Osmanskog carstva, tj. da dobiju zasebnu teritoriju. Taj rat je bio prilika i da se znatno pro{ire granice.

OSNIVAWE BALKANSKOG SAVEZA

Na prole}e 1912. godine, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Gr~ka osnivaju Balkanski savez (koji se raspao kada su se wegove ~lanice posva|ale oko podele terito rija osvojenih u Prvom balkanskom ratu). Navodno stvoren da ograni~i austrijsku mo} na Balkanu, taj vojni savez zapravo je stvoren na podstrek Rusije kako bi se Tur ci kona~no proterali sa Balkana. Austro ugarska i Francuska, koje su se pla{ile

ja~awa Srbije i ostalih ~lanica, bile su glavni protivnici tog saveza. Sve je bilo spremno za po~etak Prvog balkanskog rata, a smetao je jedino razdor koji je postojao izme|u Bugarske i Srbije, jer su obe dr`a ve `elele da pripoje Makedoniju svojoj te ritoriji.

Prvo je Crna Gora objavila rat Turskoj, 8. oktobra 1912, i istog dana napala turske polo`aje kod Skadra. Ostale zemqe su, pet dana kasnije, najpre postavile ultima tum, koji Turci, naravno, nisu prihvatili. Srbija i Bugarska su objavile rat Turskoj 17. oktobra, a dan kasnije to je u~inila i Gr~ka, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat.

Kako Balkanci, u principu, nisu ba{ slo`an narod, sli~no je bilo i u tom ratu, jer je svaka ~lanica, na neki na~in, ratovala zasebno i na posebnom frontu. Bugari i Srbi su se, jedino, udru`ili u Drugoj armiji i krenuli ka Stracinu, pod vo|stvom Stepe Stepanovi}a, ali su Buga ri redovno otkazivali poslu{nost i uvek ~ekali nare|ewa iz svoje vojne komande. Ipak, tokom rata }e se u jo{ nekoliko na vrata udru`ivati.

Svaka ~lanica Balkanskog saveza dej stvovala je u razli~itom pravcu. Srbija je imala `equ da se pro{iri na zapad, ali joj Austrougarska to nije dozvoqa vala, jer je samo nekoliko godina ranije pripojila Bosnu i Hercegovinu, pa je srp ska vojska krenula na jug. Prvi put posle vi{e od pet vekova Kosovo i Metohija je vra}eno Srbiji.

KUMANOVSKA BITKA

Bilo je to vreme u kojem je Srbija iznedri la neke od svojih najve}ih heroja: Radomira Putnika (na~elnik {taba Vrhovne koman de srpske vojske) i, tada wegovog pomo}nika, @ivojina Mi{i}a, Petra Bojovi}a (komandovao Prvom armijom, koja je krenu la ka Skopqu), Stepu Stepanovi}a (koman dovao Drugom armijom, koja je napredovala ka Stracinu), Bo`idara Jankovi}a (vodio

Tre}u armiju, koja je oslobodila Kosovo i Metohiju), kao i mnoge druge.

Bugari, koji su imali ubedqivo najbroj niju vojsku, dejstvovali su niz reku Tunxu ju`no od grada Jambola, zatim u pravcu Je drena i preko planine Strawe. Osim {to su imali veliku vojsku, Bugari su se mogli pohvaliti i dobrom opremom, a imali su ~ak i omawu mornaricu.

Za razliku od wih, gr~ka vojska je bila najslabija, ali je bila i vi{e nego bitna jer su se ostale saveznice oslonile na wenu jaku mornaricu. Budu}i da je osman ska vojska bila u mawini, Grci su imali da spre~e eventualna poja~awa koja su Turci ma mogla da stignu iz Azije. Oni su krenuli da zauzmu Jawinu i Epir, kao i da u~estvuju u zauzimawu Soluna.

I Crnogorci su imali malu vojsku, ali kako su va`ili za iskusne ratnike, znatno su doprineli u borbi. Pod vo|stvom kraqa Nikole, Crna Gora je napredovala ka Ska dru i dejstvovala u okolini Novog Pazara.

Jedan od glavnih doga|aja u Prvom bal kanskom ratu odigrao se 23. oktobra 1912, u blizini makedonskog grada Kumanova, pri zauzimawu lokacije Ov~e poqe. Taj doga|aj ostao je upam}en kao Kumanovska bitka. Prvoj srpskoj armiji pridru`ila se i Tre}a, koja je stigla iz oslobo|enog Kosova.

Turci su pod komandom Zeki Pa{e na pali 23. oktobra ujutru. Bitka je trajala do narednog dana po podne i zavr{ila se porazom osmanske vojske, koja je krenula da se povla~i prema Prilepu, gde }e se

LONDONSKI MIR

Prvi balkanski rat zavr{en je za kqu~ewem mira u Londonu (takozvani Londonski ugovor o miru), 30. maja 1913, pod budnim okom velikih sila. Srbija i Crna Gora dobile su neke povlastice, ali su morale i da se odreknu nekih svojih za sluga. Tako su Srbija i Crna Gora podelile Sanxak, ali im nije dozvoqeno da zauzmu teritoriju dana{we Albanije. Bugarska je dobila deo Trakije, a Gr~ka – Krit. Teri torija dana{we Makedonije ostala je pod znakom pitawa, ali na neki na~in pod srp skom upravom, {to je izazvalo veliko ne zadovoqstvo Bugara. Samo nekoliko dana kasnije, Bugarska }e zbog nezadovoqstva objaviti rat Srbiji, i to }e biti po~etak Drugog balkanskog rata. Turska je morala da se povu~e iz Evrope, ispod takozvane linije Enos–Midija, gde je otprilike i da nas teritorija te dr`ave.

Srbija je imala mogu}nost da osvoji jo{ ve}u teritoriju, ali se od te zamisli odustalo (u toj odluci u~estvovao je vojvo da Radomir Putnik) jer se znalo da }e se mnoge druge zemqe buniti, a pogotovo Au strougarska.

R. N.

Napadi `ivotiwa u Zoo vrtu – opasnost na Kalemegdanu

Za trinaestogodi{weg Pavla Pan~etovi}a 5. oktobar 1963. bio je strahovit dan.

Tog subotweg jutra u Zoo lo{kom vrtu suri medved mu je odgrizao desnu ruku. Kada je pro turio ruku kroz re{etke kako bi ga nahranio, `ivotiwa je {apom dohvatila mali{ana. Mi{ko, kako je bilo ime medvedu, je otki nuo Pavlu ruku gotovo do ramena.

De~ak je bio ~est gost Zoo lo{kog vrta i gotovo svakodnev no je obilazio svoje qubimce. ^esto je sa wima voleo i da se po igra, ali ga je u tu subotu to skupo ko{talo.

Odmah posle nesre}e pre ba~en je na Hirur{ku kliniku VMA. Iskidana desna ruka je mo rala da bude amputirana.

Suri medved bio je sme{ten u kavez sa `i~anom mre`om iznad ograde, koja je po oceni mnogih bila isuvi{e niska.

Tada{wi upravnik Zoolo{kog vrta Milorad Medenica, rekao je novinarima da je kobnog dana bilo vi{e od 7.000 posetilaca u vrtu i da je ~uvar prethodno ~ak dva puta opomenuo de~aka da ne gura ruke kroz re{etke.

– Samo {to se udaqio on je po

novo presko~io ogradu i po~eo da hrani medveda kikirikijem. Kada je zgrabio Pavla za ruku, ~uvar je dotr~ao i otrgao ga iz wegovih kanxi. Da nije bilo wega desilo bi se najgore – pri~ao je Medeni ca.

To je bio prvi nesre}an slu~aj u vrtu. Bar se tako tvrdilo u pr vom trenutku nakon nesre}e. Svu da su bile razapete re{etke i `ica, pa je, naprimer, kod majmu na i vukova u tom trenutku mogao da se provu~e samo prst.

– Imamo muke sa posetiocima. Poneke ~ovek ne mo`e nikako da

urazumi. Dosad se de{avalo da majmun ili vuk ujedu posetioca za prst, ali ~uvari ne mogu svuda da stignu. Kada je lep dan imamo i po 15.000 posetilaca, govorio je direktor Zoolo{kog vrta, po ku{avaju}i da smiri uznemirenu javnost.

Ipak, ubrzo }e se otkriti ne koliko stvari koje }e baciti novo svetlo na nemio doga|aj. Najpre, medved koji je Pavlu odgrizao ruku, bio je meso`der, a u Zoo lo{kom vrtu su ga tih dana hrani li samo ka~amakom.

Ali, jo{ je bilo stra{nije

novo otkri}e: ista `ivotiwa je prethodno ve} bila te{ko povre dila ruku jednom drugom posetio cu, ali se to zata{kalo. Nesre}ni ~ovek je upravi dao pismeno priznawe da je do povre|ivawa do{lo – wegovom krivicom.

Ubrzo su se u novinama pojavi li zahtevi da se postavi tabla ispred kaveza surog medveda Mi {ka na kojoj bi pisale sve nesre}e koje je ova zver izazvala. To bi, smatrali su inicijatori, bila najboqa opomena posetiocima.

Da je stradawe de~aka Pavla bilo “vrh ledenog brega” i da Zoolo{ki vrt nije bio pravilno strukturusan niti su posetioci bili bezbedni, pokaza}e se kada bude odjeknulo novo otkri}e.

Jer, svega nedequ dana ra nije od napada medveda na dete, ta~nije 29. septembra, jedan od lavova napao je mladi}a poseti oca, osamnaestogodi{waka Bla goja Pe{ovi}a iz Novog Beograda.

Wegova povreda je, prema re~ima de`urnog hirurga Zemun ske bolnice, bila lak{a, pa je sve pro{lo bez ikakve medijske pompe.

Naredna uzbuna desi}e se ta~no 10 godina kasnije kada }e

u ogra|eni prostor sa medvedima pasti sa terase restorana na Ka lemegdanu jedan od gostiju. Uspeo je da pre`ivi i bude izva|en na poqe, dodu{e sa te{kim povre dama.

Takvu sre}u ne}e imati 22-go di{wi mladi} ~ije raskomadano telo je na|eno tako|e kod med veda prilikom jutarweg obila ska vrta od strane ~uvara u leto 2007. godine. Nakon pada sa zidi na me|u `ivotiwe usledio je smr tonosni napad. M. T.

nekoliko dana kasnije odigrati jo{ jedna velika bitka. Osim sukoba kod Prilepa i Kumanova, bitka kod Bitoqa (od 16. do 19. novembra 1912) jo{ je jedan zna~ajan do ga|aj u kojem je u~estvovala srpska vojska u tom ratu.

Blizanci, Goran i Zoran, pogi nuli su 29. oktobra 1994. godine.

Samo onaj ko ima blizance mo`e da razume tu sudbinsku, do`ivotnu vezanosti bra}e ro|e nog istog dana i sata.

A ovi blizanci, srpski junaci, su ne samo ro|eni, ve} su i poginu li istog dana, sata i minuta.

Goran i Zoran Oreq su bili zajedno u svemu, od samog po~et ka pa do zajedni~kog im kraja. Od ro|ewa u Slavonskom Brodu (odakle su morali da odu, u In|i ju, proterani od svojih sugra|ana Hrvata, u tre}em razredu gimna zije), preko vojnog roka u Sombo ru i Pri{tini, pa do odlaska, po komandnoj zapovesti, u vojsku Republike Srpske Krajine (kao instruktori za kori{tewe mino baca~a) i, zatim, u Bawaluku, gde su obu~avani za mla|e oficire…

A kada je zloglasni musliman sko-bo{wa~ki Peti korpus kre nuo na ovaj ponosni srpski grad, oni su po prvi put – opet zajedno –odbili nare|ewe (da ne u~estvuju u borbama, kao blizanci ili da se razdvoje) i oti{li na svoj po sledwi polo`aj, o~i u o~i sa ne prijateqem i smr}u.

Oni su, kao pripadnici [kol skog bataqona (Studentske bri gade), u~estvovali u bitkama za Biha}. Uhva}eni su `ivi i masa krirani.

Ostalo je i stra{no sve do~ewe jednog srpskog doktora iz vojnog saniteta, kako se „pre livala krv preko crkvenog praga“ hrama u koji su preneti pobijeni mladi}i.

Toliko je bilo mrtvih, da su wihova jo{ „sve`e stradala“ tela ispu{tala krv svuda po cr kvi i doslovno je natapala, kao na bojnom popri{tu.

Tog 29. oktobra 1994. su za jedno polo`ili `ivote na oltar srpske slobode i oti{li u legen du. Na{a „bra}a Jugovi}i“, kosov ski vitezovi sa krvavim bo`urom na grudima umesto ordena.

Imali su samo 20 godina.

Pa da ih se setimo i pomolimo se za spas wihove orlovske du{e!

Da nas ve~no inspiri{u na he rojski podvig u odbrani srpstva i na{e otaxbinske ~asti i slobo de! R. N.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Neo~ekivani tro{kovi vas izbacuju iz ravnote`e. Razmi{qate o tome na koji na~in da zakrpite crnu rupu koja se otvorila u va{em nov~aniku. QUBAV: Shvatate da vi{e nemate ni jedan miroqubiv na~in kojim biste voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. S jedne strane zami{qate da ste slobodni, a s druge, ideja o tome vas pla{i. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Okolnosti vas primoravaju da done sete odluku koja nije u skladu s va{om prirodom. Osim toga, izbegavajte tajnovite razgovore - pre ili kasnije, sve }e se na neprijatan na~in razot kriti. QUBAV: Za dru`ewe i prijatne razgovore nije neophodno da imate mnogo novca. Tenzira vas pona{awe voqene osobe koja je lo{eg raspolo`ewa i za vas neprijatna. ZDRAVQE: Vrtoglavice.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Precenili ste svoje mogu}nosti, pa hteli vi to ili ne, bi}ete prinu|eni da deo od govornosti prepustite bliskim saradnicima. QU BAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Ne budite nepravedni, pravi uzrok svega le`i u tome {to ve} dugo propu{tate da razgovorom razja snite nedoumice. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: O~ekujete podr{ku prijateqa jer ste svojim zalagawem i po`rtvovano{}u to zaslu`i li kod wih. Pred vama je mogu}e potpisivawe ugovora kojim }e va{a profesionalna karijera krenuti drugim smerom. QUBAV: Privla~i vas neko nov i trenutno poku{avate da sednete na dve stolice. Ne zale}ite se u nove qubavne avanture. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativ ni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Vi iz nekog razloga ose}ate da to nije dobro za vas. Savet: poslu{ajte svoju intuiciju, povucite se. QUBAV: Napadno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e da se zavr{i na neprija tan na~in. Prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. Otvara vam se {ansa da zapo~nete ne{to novo {to }e vam se vi{estru ko isplatiti. QUBAV: Na neki na~in ste zapo stavqeni. Bez obzira na to da li ste u vezi ili niste, ovih dana kao da vam je to poqe uspavano. Ovo je zati{je pred buru. ZDRAVQE: Alergije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Brzo razdvajate bitno od nebitnog, ali va{i saradnici nemaju kapacitet za takav tempo. To vas izlu|uje. Ako ne na|ete na~in da izbacite bes, on }e iza}i tamo gde ga najmawe o~ekujete. QUBAV: Neki kompromisi koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe. Zbuwu je vas voqena osoba, ~ini vam se kao da je to neko koga uop{te ne poznajete. ZDRAVQE: Goru{ica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ovih dana vam sti`e prihod na koji ste toliko dugo ~ekali da ste, na kraju, odustali. To je dovoqan razlog da se naoru`ate novom moti vacijom. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqe nom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe raz govora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. Bez obzira na neprijatnost, preuzmite inicijativu i ra{~istite stvari. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Za sada ste sve uradili kako je treba lo i nemate oko ~ega da se preispitujete. To je va{ stav i bez preteranog tenzirawa zavr{avate neke prijateqske odnose. QUBAV: Kod vas kad nema, onda nema ni~eg na qubavnom planu. A, kada se sve bude pokrenulo, ne}ete znati gde }ete pre. Potpu no vas je obuzelo romanti~no raspolo`ewe, na ne koliko strana. ZDRAVQE: Melanholija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Rastu vam samouverenost i optimizam, ali obaveze trpe jer niste dovoqno posve}eni. Mislima ste daleko jer unapred planirate aktiv nosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. QUBAV: Razmatrate neke situacije koje su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva zabrinutost i neraspolo`ewe voqene osobe. Nije pravo vreme za isku{ewa. ZDRAVQE: Problemi s kolenima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Zamisao koju ste imali, a koja se ti~e va{ih ambicija, preokretom postaje neizvodqiva. Razo~arani ste, a sve se dogodilo jer ste pome{a li posao i privatni `ivot. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas namerno provocira. Mo`e vam se desiti da u afek tu izgovorite i ne{to {to ste planirali da pre}utite. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ne insistirajte u diskusijama, ne stva rajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako ne poradite na smirivawu tenzije. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. Voqenoj osobi nije jasno va{e lo{e raspolo`ewe. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

Izrada krune trajala je {est meseci, {to svedo~i o slo`enosti i zahtevnosti tog posla i trudu ulo`e nom u wega. Autor je koristio ~ak 13 tehnika prilikom wene izrade

Istorijski muzej Srbije na ~elu sa di rektorkom dr Du{icom Boji} pokrenuo je projekat izrade replika kruna, ode`di i obu}e iz prednemawi}kog, nemawi}kog i

ponemawi}kog perioda. U okviru pomenu tog projekta filigranista Goran Ristovi} Pokimica iz Kraqeva napravio je repliku krune cara Du{ana na osnovu izgleda kru ne na fresci tog srpskog vladara u Mana stiru Lesnovo (Severna Makedonija).

Izradi replike krune cara Du{ana prethodile su dvogodi{we konsultacije autora sa timom stru~waka koji su predvo dili istori~arka prof. dr Smiqa Du{a ni} i istori~ar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodi}. Odlu~eno je da se replika krune cara Du{ana uradi na osnovu izgleda kru ne na wegovoj fresci iz Manastira Lesno va, zadu`bine despota Jovana Olivera, srpskog velika{a iz 14. veka.

Prema izjavi autora Gorana Ristovi}a, o svakom detaqu se temeqno razmi{qalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, do stupnosti kamewa, na~inu obrade kamewa koji se primewivao u 14. veku.

Izrada krune trajala je {est meseci, {to svedo~i o slo`enosti i zahtevnosti

tog posla i trudu ulo`enom u wega. Autor je koristio ~ak 13 tehnika prilikom wene izrade: vaqawe, isecawe, kovawe, tor dirawe, granulacija, ru~na gravura, fi ligran, nitovawe, lotovawe, polirawe, pozlata, obrada kamena i fasovawe. U pi tawu je iskqu~ivo ru~ni rad.

Replika krune cara Du{ana je te{ka 1694,81 gram, ima 14 uzgajanih rubina, 14 uzgajanih safira, 16 duguqastih rubina, 16 lapis lazulija, 12 ametista i 304 slatko vodna bisera.

Razlika izme|u originalne i replike krune je u metalu koji je kori{}en za wenu izradu. Dok je originalna kruna skoro si gurno bila napravqena od zlata, replika je napravqena od pozla}enog srebra.

Pored replike krune cara Du{ana, izra|ene su jo{ dve replike krune. U pi tawu su replika krune kraqice Jelene An`ujske An|eo i replika krune carice Jelene.

Prema pomenutom projektu Istorijskog

muzeja Srbije, planirana je izrada vi{e od dvadeset kruna srpskih sredwovekov nih vladara i vladarki, na primer krune kraqa Milutina, kraqa Tvrtka I Kotro mani}a i despota Stefana Lazarevi}a. Svi predmeti izra|eni u tom projektu bi}e izlo`eni u centralnom holu nove zgra de Istorijskog muzeja Srbije – nekada{woj Glavnoj `elezni~koj stanici u Beogradu izgra|enoj 1884. godine. Sve~ano otvarawe nove zgrade Istorijskog muzeja Srbij pla nirano je za kraj 2023. godine. M. T.

@ivot sa alchajmerom: kada majka pita }erku - ~ija si

U svetu od Alchajmerove bo lesti pati oko 47 miliona qudi, jedna od wih je i moja mama.

Posle deset godina od po stavqawa dijagnoze ostala su „ostrvca” pam}ewa u „moru” zabo rava. Ali wen vedri duh, i pro mu}urnost i daqe nam ulep{avaju dane

- Ko ti je majka, pita me.

- Pa ti.

- Nisam ti ja majka, nisam ja tako stara, odgovara uz osmeh trude}i se da prikrije da je zabo ravila.

Obja{wavam joj da je preminu la kraqica Elizabeta Druga u 97. godini `ivota.

- Ode mlada, konstatuje mama.

- Kako mlada?

Doma}a kujna

- Imala je lep i udoban `ivot, mogla je jo{ da po`ivi.

Da, lepo se nas dve ispri~amo, ali je to poput pisawa po pesku - dune vetar i posle par sekun di nigde ni slovca. Razgovor se naj~e{}e svodi na ponavqawe pi tawa u nedogled i kada ka`em, pa rekla sam ti ona uzvrati - {to ti je te{ko da ponovi{, jezik kosti nema. I ponovim.

Priznajem galamila sam na wu, qutila se, nisam mogla da prihvatim bolest, da shva tim. Ba{ je bilo te{ko, a onda mi je jedna divna doktorka iz Udru`ewa „Hleb `ivota” - koje se bavi podr{kom porodicama lica obolelih od demencije, putem te lefona rekla „Zamislite kako je woj ako mora ponovo da pita jer nije zapamtila, kako se ose}a jer ne zna ko su qudi oko we, gde je. Koliko mora da je upla{ena.”

Zamislila sam i ujela se za jezik - vi{e nisam povisila ton, naqutila se, prebacila… Moja drugarica, dr Zorica Minovi}, neuropsihijatar, dala mi je jo{ jedan lep savet - kada ka`e da ti nije majka, pitaj je za wenu }erku. Postavqawe pitawa mi je posao - ali ovo je bilo najboqe ikad po stavqeno pitawe:

RECEPT

MUSAKA SA PILE]IM BELIM MESOM

POTREBNO JE:

n 1,5 kg krompira n 500 g pile}eg belog mesa n 1 ve}i crni luk n 3 jaja, 400 ml jogurta n 100 g ka~kavaqa n 50 g parmezana n per{un, so, biber

PRIPREMA:

Piletinu operite i ise cite na kockice. Propr`ite sitno iseckan crni luk, kada dobije lepu boju, dodajte pile tinu, posolite, pobiberite, pa dinstajte oko 10 minuta.

Krompir oqu{tite, iseci te na kolutove . Prokuvajte ga par minuta, pa ih izvadite iz vode. Jaja umutite, ume{ajte jogurt i malo posolite. Pleh prema`ite s malo masno}e.

Prvo dno prekrijte polovi nom krompira, pa narendajte preko polovinu ka~kavaqa.

Preko toga stavite pileti nu, prelijte s polovinom sme se od jaja i jogurta i pospite s drugom polovinom ka~kavaqa.

Zatim, preko toga stavite ostatak krompira, pospite sa rendanom parmezanom i pre lijte s ostatkom smese od jaja i jogurta. Pecite na 180 stepeni oko 30 minuta.

„Zna{, moja }erka se zove Sla vica, ona brine o nama, jako je pa`qiva, bri`na…” Pokuqala je lavina re~i koje mi majka „pri zdravoj pameti” nikada izgovori la nije, a za kojim sam sve do tog trenutka ~eznula - deo patrijar halnog vaspitawa nije dopu{tao da poka`e emocije, da se deca ne bi razmazila. Voli muziku, de~ije emisije, `ivotiwe i tada je to neopisivo iskrena emocija. Seti se svog Alata - kowa na kome je jezdila, svoje Uzdane - jagweta koje je na cuclu hranila…

Moja draga Pauna mi je pomogla da do|em do doktorke Haxi Dra gane Mrakovi}, neuropsihijatra, koja je mami prepisala odgovara ju}u terapiju i `ivot produ`ila. Pre toga je bila na bensedinu koji

je zapravo samo pogor{avao weno stawe.

Nismo na vreme primetili. Zbog predrasuda da je zaborav nost normalna u poznim godi nama demenciju smo pripisali starosti, ali demencija je ne{to sasvim drugo - bolest, a ne deo uo bi~ajenog starewa.

Alchajmerova bolest postepe no smawuje sposobnost mozga da pravilno funkcioni{e, izaziva ju}i nepovratni gubitak pam}ewa, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru, kao i prome ne u pona{awu i na kraju gubitak sposobnosti za starawe o sebi.

Demencija ne bri{e samo se}awe, imena, lica, ona zna~i gubi tak li~nosti i funkcija koje se postepeno i neumitno gase. Ne staje pam}ewe, {to istovremeno zna~i i gubitak identiteta.

- Glavni faktor rizika za pojavu Alchajmerove bolesti, naj~e{}i tip demencije, jeste sta rost, ali i povi{eni holesterol i visok krvni pritisak, dijabe tes, metaboli~ki sindrom, dok je genetika uzro~nik gubitka pam}ewa u samo dva i po do pet odsto slu~ajeva - objasnila mi je svoje vremeno prof. dr Elka Stefano va, neurolog i osniva~ Centra za poreme}aje pam}ewa i demencije pri Klini~kom centru Srbije i dodala da mediteranska ishrana ne odla`e, ali poma`e da se us pori demencija.

Vo}e, povr}e, riba, maslino vo uqe, ~a{a vina smawuju rizik od Alchajmera. So~ivo, pasuq, mahune, gra{ak, ona hrana koja se kod nas smatra sirotiwskom, dragoceni su biqni proteini koji mogu da pomognu kod svih bolesti, pa i bolesti pam}ewa. I uz to po `eqna je redovna fizi~ka aktiv nost u sredwem `ivotnom dobu, ve`bawe od pola sata tri do pet puta nedeqno.

Ho}u li naslediti bolest pi tala sam doktore, sve sam zabo ravnija?

Problemi sa pam}ewem po

- Ko ti je majka, pita me.

- Pa ti.

- Nisam ti ja majka, nisam ja tako stara, odgovara uz osmeh trude}i se da prikrije da je zaboravila...

stoje u svim `ivotnim dobima. Preoptere}enost mozga obiqem novih informacija, koje sva kodnevno pristi`u, dovodi do zaboravnosti koja je svojstvena svim qudima. Svaki ~ovek se vi{e puta u toku nedeqe zapita gde je ostavio kqu~eve. Na kon centraciju i memoriju uti~e umor, stres i koli~ina sna. Stru~waci ka`u da ne treba da brinemo ako zaboravimo zbog ~ega smo do{li u kuhiwu, ili ako tra`imo auto po parkingu, jer ne mo`emo da se setimo gde smo ga parkirali. Za brigu ovog tipa nije ni gubqewe nao~ara, nov~anika i sli~nih predmeta, kao ni zaboravqawe ne~eg nebitnog {to je nekoliko dana ranije izrekao prijateq. Za pravo, zaboravqawe sitnih stva ri je na~in na koji se na{ mozak bori sa vi{kom informacija.

Me|u prvim signalima da ne{to nije u redu je kada osoba zaboravqa s kim je razgovarala telefonom, ko joj je bio u gosti ma, kada po~ne da zatura stvari zatim krene da optu`uje decu i ro|ake da je potkradaju, ili kre ne u prodavnicu i ne mo`e da se orijenti{e gde se nalazi. Ove pojave karakteri{u prvu fazu bolesti. U drugoj fazi oboqewa pacijenti ne mogu da kuvaju, zatim ne mogu da ~itaju novine, a pi sawe i ra~unawe im predstavqa problem. U tre}oj fazi, koja traje oko tri godine, vi{e ne mogu sami da funkcioni{u, ne mogu ni da se obla~e, da odlaze u toalet i odr`avaju li~nu higijenu.

Sumorno zvu~i da je kod dve tre}ine obolelih propu{tena pravovremena dijagnoza. Wih ni{ta ne boli. Oni samo polako,

tiho kopne ne tra`e}i pomo} jer nisu ni svesni da im je potrebna. Bli`wi vremenom po~nu da pri me}uju da je do{lo do promena u pona{awu i razmi{qawu - da osoba reaguje druga~ije nego pre i da pokazuje druga~ije pona{awe koje dovodi do sva|a i nerazu mevawa. Pre ispoqavawa jasnih znakova bolesti mo`e da pro|e vi{e godina.

Vi{e od polovine bolesnika se za pomo} javi tek na po~etku kraja, u drugom i tre}em stadijumu demencije. Sa pravom dijagnozom kasni se i zbog uverewa svih, pa i mnogih doktora, da je zaboravnost neminovni pratilac starosti.

Iskustva pokazuju da pravo vremeno i adekvatno zbriwavawe i pravilno odre|ivawe terapije i sprovo|ewe nege po odre|enim standardima mo`e u velikoj meri da uti~e na usporavawe progre sije osnovne bolesti i o~uvawe ukupnog kvaliteta `ivota de mentne osobe. Lekovi omogu}avaju dementnoj osobi da se sama umije, o~e{qa, jede… {to porodici sa obolelim ~lanom mnogo zna~i. Na `alost porodice obolelih su u svom svetu, daleko od informa cije, edukacije, pomo}i.

Istra`ivawe je pokazalo da 60 odsto dementnih osoba ne ko riste nijedno od garantovanih prava i usluga po osnovu bolesti. Svaki ~etvrti negovateq je zapo slen, a 39 odsto wih su stariji od 65 godina. Neophodna im je pomo} u vidu predaha od nekoliko sati svakog dana, da mogu da se posve te i sebi, svojim poslovima. Zbog ~iwenica da se dementne osobe najboqe ose}aju u svom domu. M. T.

Kesten sadr`i samo gram masti i mawe od 70 kalorija na 30 grama. Sadr`i i vita min C, {to ga ~ini posebnim plodom. Dnev na doza od 85 grama kestena sadr`i ~ak 45 odsto dnevnih potreba organizma za vita minom C.

Plod kestena bogat je folatima, {to je ina~e karakteristika zelenog lisnatog povr}a. U wemu }ete osim vitamina C pro na}i i vitamine B1, B2 i B6 i folnu kiseli nu. Ona je zaslu`na za formirawe crvenih krvnih zrnaca i za sintezu DNK. Ovo je hra na dobra za trudnice, jer spre~ava pojavu anomalija kod fetusa.

Jedu}i kestewe, u organizam }ete uneti i

va`ne materije poput vlakana, magnezijuma, bakra, mangana, kalcijuma, gvo`|a, cinka i kalijuma.

Konzumirawem kestena, vlakna }e pomo}i da se smawi nivo holesterola. Od keste na mo`e da se pravi i bra{no i pire, jer je, kao i le{nik i badem, bez glutena.

Ovaj plod mo`ete da jedete skuvan, pe~en, kao pire ili pripremqen u ~aju. U bilo kom

obliku, oseti}ete wegov zanimqiv ukus i dobiti sve nutritivne vrednosti. Kestewe je poznato po tome {to po ma`e kod probavnih i bubre`nih tego ba. ^aj od kestena poma`e kod simptoma astme i bronhitisa.

U kestenu se nalazi visok nivo mono-ne zasi}enih masti, kao {to su oleinska i pal mitinska. One {tite kardiovaskularni si stem i pomo}i }e, uz vlakna u kestenu, da se snizi nivo holesterola.

Kesten ima svojstvo da izbacuje vodu iz organizma, pa time poma`e kod bubre`nih i `eluda~nih tegoba. Pomo}i }e pri cirkula ciji i protoku hrane kroz creva, kao i vode.

Zbog svojih protivupalnih svojstava, ke sten je idealna namirnica za qude koji pate od artritisa i reume.

Skandinavka 1: VODORAVNO V, L, OJ, DI, JEZAVA, DENIS NAPAST, RASTAVA, TZV, @AN KEROL, E, U, MAURO RAVNI], SUTRADAN, IMI, NOO, ESEJISTIKA, ^AZ, OSTINATO, I, SADA, REPRESIVAN, LE@ERAN, MIRISATI NA BARUT, NO, ANETA, I]I NABOQE, AS

Skandinavka 2: VODORAVNO S, [MRK, LIGA[I, O, \, PJ, DAKLE, PAPRI[TE, CRNO ODELO, PS, MOTO-TRKE, KOP, CITRAT, NOVA, TEMEQNO, OPIS, KSAVER, NATAKNUTI, I, IN VINO VERITAS, ETEL, ZOEKIDA, O, I, KASABA, AUTO-DELOVI, MISIRAC

Ukr{tenica: VODORAVNO PONAOSOB, PD, VU, AKORD, MAKSIMUM, PREBRZ, BOEMIJA, RET, AVGUSTINA, ESIV, OP[TA TU^A, NAKLON, KIRASIR, OKA, VOJA MIRI]

brz - Bezbri`ni umetnici, boemi, 4. Stanovnik stare Recije - Strano `ensko ime, 5. Ugroifinski pade` - Tu~a u kojoj se ne zna ko koga udara, 6. Nagiwawe tela u znak pozdrava - Vojnik sa grudnim oklopom, 7. Stara mera za te`inu i zapreminu - Srpski glumac (1933-2019).

USPRAVNO: 1. Za~iweno paprikom, quto, 2. Okresana grana drveta, 3. Nauka o mi{qewu (gr~.), 4. Gradi} u Austriji kod Be~a - Vlasnik (skr.), 5. Grani~na reka izme|u Nema~ke i Poqske - Ovda{wi (skr.), 6. Simbol sumpora - Naprava za zvowewe, 7. Jedinica elektri~nog otpora - Grafi~ko preduze}e (skr.) - Oznaka za jug, 8. Baka po ruskom, 9. Kompletno `ensko odelo, 10. ^uvari lova~kih pasa, psari, 11. Srpsko mu{ko ime, 12. Znaci za oduzimawe, 13. Biv{i fudbaler „Partizana“, Budimir, 14. Ameri~ka glumica Turman - Simbol argona.

SLEDE]EG DANA, SUTRA MUSLIMANSKO @ENSKO IME OTROVNA ZEQASTA BIQKA

NATAKNUTI, AUTO-DELOVI, patonovaBezbri`ni Strano ne pozdrava te`inu OkreGraGrani~na 6. Jedinica Oz`ensko Srpsko fudbaTur-

Rimski centurion Longin, jedna je od protivre~nih figura hri{}anske istorije. Crkva, kako katoli~ka, tako i pravoslavna, smatra ga mu~enikom, iako je, prema predawu, upravo on zario kopqe u telo raspetog Isusa Hri sta.

U jevan|eqima po Marku i Jo vanu je re~eno da je to u~inio je dan od rimskih vojnika. Ime nije navedeno. Zbog ~ega onda taj ~in pripisuju Longinu?

Odgovor le`i u crkvenom pre dawu. U jednoj od ranih varijanti `itija sveca navodi se da je Lon gin zario kopqe u telo Spasi teqa. Longinove o~i, prekrivene kataraktom, poprskala je Hristo va krv i wegov vid se momental no izbistrio. Rimqanin je nakon toga poverovao u Hrista i uputio se u Kapadokiju da propoveda.

Razjareni Pontije Pilat nare dio je da se izdajnik pogubi. Cen turionu je odrubqena glava. Tako je i nastao paradoks: jedan od Isusovih neprijateqa je postao hri{}anski mu~enik.

U prvim vekovima posle Hri sta Longinovo kopqe je smatrano najva`nijom relikvijom, zajedno s trnovim vencem i pogrebnim po krovom. ^uvano je u Jerusalimu, a potom u Konstantinopoqu.

U 11. veku su na Bliski istok prodrli Turci Selxuci. Krsta{i su pojurili da spasavaju nepro cenqivo vredne svetiwe i tako su se mnogi artefakti na{li u Evropi. Lokalni manastiri, u `eqi da poja~aju svoj status, objavqivali su da se pojedine svetiwe ~uvaju upravo kod wih.

IMPERATORSKA SILA

Po Evropi se ra{irilo vero vawe, koje je popularno do danas u masovnoj kulturi, da kopqe da ruje bezgrani~nu snagu. To su ko ristili svetski vladari. Sveta Rimska imperija, najve}a dr`ava tog vremena, proglasila je sebe vlasnikom svetiwe.

VATIKAN KRIJE TAJNU:

Gde je nestalo poznato "oru`je stradawa Hristovog"

Sveti mu~enik Longin jedna je od protivre~nih figura hri{}anstva, kako u pravoslavnom, tako i u katoli~kom svetu. Kopqe koje je zario u telo raspetog Hrista do danas je predmet sporewa, a nau~nici ne mogu da odgovore na pitawe gde se znamenita relikvija krije

U riznici Be~kog dvorca od kraja 18. veka ~uva se ~eli~ni vrh kopqa. U se~ivo je udenut ekser – prema predawu, to je jedan od eksera kojima je Spasiteq priko van za krst.

Posle aneksije Austrije 1938. godine Adolf Hitler je naredio

da se relikvija sve~ano prenese u Ninberg. Tamo ju je firer pokazao kao simbol snage nove Nema~ke.

„Istori~ari oru`ja, ipak, nisu jednom iskazali sumwe: be~ko kopqe ne nalikuje onom kojim su proboli Hrista. Wegov oblik je vi{e podse}ao na one

koji su se koristili u sredwem veku“, tvrdi istori~ar Klim @ukov, stru~wak za sredwe vekovqe.

TAJNA VATIKANA

Podrazumeva se da tako zna~ajna svetiwa nije mogla da ne

privu~e i Rimokatoli~ku crkvu. Vatikan smatra da se Longinovo kopqe nalazi upravo u „Svetom gradu“.

Prema predawu, „oru`je stra dawa Hristovog“ pripadalo je im peratoru Konstantinu Velikom, a posle pada Vizantije turski sultan je 1492. godine relikviju poklonio papi Ino}entiju Osmom. Od tada, navodno, relikvija nije napu{tala Katedralu Svetog Petra. Vernici mogu da vide ar tefakt samo jednom godi{we, u petu nedequ Velikog posta.

„Nau~nicima je pristup za brawen. Vatikan odbija sve mo lbe. Ostaje samo da se naga|a“, navodi istori~ar Aleksej Judin.

Jedna od verzija pri~e vezana je za Jermeniju. U E~mijazdinskom manastiru, rezidenciji poglava ra jermenske crkve, prema lokal noj legendi, sredinom 1. veka ko pqe je doneo apostol Tadija koji je tu propovedao.

Ni tu nije dozvoqen pristup nau~nicima. Devedesetih godina pro{log veka verski poglavar svih Jermena Vazgen Prvi je na predlog da se proveri verodo stojnost relikvije izjavio: Crkvi to nije potrebno.

Posredno je to, ipak, u~iweno 2010. godine. Tim britanskih kri minologa je prou~avao drugu sve tiwu: Turinski pokrov. Prona{li su na platnu trag rane sli~ne onoj koja se spomiwe u Jevan|equ.

Rana je naneta posebnim vi dom kopqa, kakvo je bilo u na oru`awu rimskih legionara {irom imperije. Eksperti su ustanovili da je vrh kopqa koji se ~uva u Jermeniji zaista mo gao na pokrovu da ostavi sli~an trag. Poklapa se i {irina traga – 4,5 centimetara.

Radi potpune sigurnosti nau ~nici bi morali neposredno da analiziraju sam artefakt, {to je sada nemogu}e. To zna~i da je od gonetawe tajne najva`nije hri{}anske svetiwe jo{ daleko. M. T.

Ajkule nisu vrsta koja od sko ro pliva okeanima i morima na na{oj planeti, jer prema tvrdwa ma nau~nika postoje najmawe 450 miliona godina. Kada se uzme u obzir da su pre`ivele ~ak ~eti ri od "velikih pet" izumirawa, ukqu~uju}i i ono u kom su nesta li kopneni dinosaurusi na kraju krede, postavqa se pitawe koja je tajna wihovog uspeha?

Postoji nekoliko obja{wewa na osnovu kojih bi ajkule mogle po potrebi da prilagode svoja tela kako bi odgovorile na spo qne uslove. To im daje prednost u odnosu na druge organizme i omogu}ava da se brzo prilagode ekolo{koj ni{i koja se mewa pod uticajem klimatskih promena.

PROMENE U VELI^INI

Ajkule se smatraju bliskim ro|acima ra`a, ~iji ve}i deo skeleta je napravqen od hrska vice a ne od kosti. Neke od stu dija su potvrdile da ra`e imaju sposobnost da se prilagode pro menama koje su nastale kao po sledica porasta temperature.

Ispitivawem populacije ra`a koje `ive u blizini obala Sv. Lorens kod Kanade potvr|eno

je kako su uspele da se prilago de uslovima gde se temperatura u periodu od 7.000 godina pove}ala za 10 stepeni Celzijusovih, tako {to su za 45 odsto smawile veli~inu tela.

Mo`da ne deluje tako, ali u evolucionom smislu par hiqada godina je kratko vreme. Upra vo ovo je nau~nike navelo da

razmisle o mogu}nosti kako je promena u veli~ini posledica genetskog odgovora na spoqne uticaje.

Kristofer Lu, profesor bi ologije i direktor laboratori je za ajkule na Kalifornijskom dr`avnom Univerzitetu Long Bi~, obja{wava kako su neke ajku le jedinstvene po tome {to imaju

veoma velike genome. Utvr|eno je da oni sadr`e gene ~ija uloga je da im omogu}i podno{ewe kli matskih promena.

VOLE I SLATKO I SLANO

Pored toga, postoji i nekoli ko vrsta hrskavi~nih riba koje mogu da `ive i u slatkovodnom ali i slanom okru`ewu, {to je ogroman fiziolo{ki napor, a jedna od wih je i bik ajkula.

Tokom pro{losti, prili kom promena temperatura i to pqewa ledenih kapa, velika koli~ina slatke vode ulazila je u okeane. Uzev{i sve u obzir, direktor Floridskog programa za istra`ivawe ajkula Gavin Nejlor isti~e kako im je sve to omogu}ilo da opstanu. Pored toga, najboqi primer wihove prilagodqivosti jeste upravo to {to one `ive u dubokim oke anima, plitkim morima, pa ~ak i rekama, ali se tako|e i hrane planktonima, ribama, rakovima, u nekim slu~ajevima i kitovima.

Drugim re~ima, ako je neka teritorija ili izvor hrane ugro`en, a neka vrsta ajkule izumre, druge }e najverovatnije pre`iveti.

Jedna od studija iz 2018. go dine, koja se bavila sli~nom temom potvrdila je da se ajkule hrane mnogo raznovrsnije nego {to se do tada mislilo, a ova ka rakteristika im je omogu}ila da pre`ive u vremenima oskudice.

DA LI ]E PRE@IVETI

NAJVE]EG PREDATORA?

Me|utim, ostaje pitawe da li }e ajkule pre`iveti ~oveka. Na u~nici isti~u da su ajkule mo`da bile u stawu da se izbore sa kli matskim promenama u pro{losti, ali da je wihov najve}i izazov danas prekomerni ribolov. Pored wega, tu su i efekti za ga|ewa, koji direktno uti~u na wihova stani{ta.

Uloga ajkula u celokupnom ekosistemu svetskih okeana ne sme se potcewivati, one su pre svega vrhunski predatori ~ija uloga je regulisawe populaci ja organizama koji se nalaze u ni`im delovima lanca ishrane. Ukoliko do|e do smawewa broja predatora, to direktno uti~e na ostatak ekosistema, {to posle di~no mo`e izazvati mnoge dru ge probleme.

[ta bre eventualno, mi moramo da pro|emo grupu u Kataru

Za vikend je bilo ta~no go dinu dana od, sada ve} kultne izjave selektora Srbije, koji je verovao u prolaz i kada mnogi od nas nisu.

Le`ernost kojom je izgovo rena re~enica tokom okupqawa „orlova“ nekoliko dana pred put u Lisabon, novembra 2021. posta la je jedna od onih koje se pamte jer su Du{an Tadi}, Aleksandar Mitrovi} i ostali pokazali da ni Portugal nije bauk.

Sa 2:1 u 90. minutu su odveli Srbiju na Mundijal, godinu dana pre po~etka Svetskog prvenstva, koje je sada za mawe od dve ne deqe.

„Da l’ je to sudbina ili ko zna {ta li je“, pita se Bajaga izme|u ostalog u svojoj ~uvenoj pesmi, koju osnovci na malim maturama pevaju kao da se nikad vi{e u `ivotu ne}e videti.

Posle Mundijala u Rusiji 2018, mnogo Srba je postavilo isto ovo pitawe kada su videli `reb i grupu G za Svetsko u Ka taru.

Srbija, Brazil, [vajcarska i stativa! Umesto Kostarike, do|e Kamerun. Ne mo`e ba{ sve da se poklopi, pa nije to loto.

„Kad god se sretnemo, uvek se zalije“, tako|e ka`e Bajaga u svojoj pesmi. Te{ko je da }emo se, posle onakvog raspleta Svetskog pre ~etiri godine, drugarski za livati sa [vajcarcima.

Ako se me|usobno ne budemo „zalivali“ uvredama i sve osta ne u domenu sporta, bi}e ideal no. Pa ko bude boqi, neka pobe di.

\erdan [a}iri i Granit Xaka su pokazali da sa „sajxija ma“ imaju kulturolo{ke veze kao i prose~an Srbin s Avganista nom, pa ipak, oni su kao pra}kom poobarali „orlove“ u Rusiji.

Sada je, mo`da ba{, sudbin ski, vreme da se [vajcarcima naplate neki ra~uni, kod kojih je cenu podigao i sudija Feliks Brih, kog svi dobro pamtimo.

Okolnosti su pre ~etiri go dine bile druga~ije. „[BB KBB“ ostalo je pitawe da je Slavoqub Muslin ostao selektor umesto Mladena Krstaji}a, te da nije bilo te vrste turbulencija pred Mundijal 2018.

To pitawe nikad ne}e dobiti svoj odgovor, bar ne u ovoj stvar nosti koju `ivimo, pa zato mora mo da gledamo napred i to kako }emo 24. novembra iza}i na kraj s Brazilom na stadionu „Lusa il“, kako }emo 28. novembra da izgorimo kako bismo pobedili Kamerun na „Al Xanubu“ i drugog decembra [vajcarsku na „Stadi onu 974“ u Dohi.

Koji dan unazad se pisalo da }e Kamerun mo`da biti izba~en sa Mundijala zbog problema sa sponzorima i dresovima, a da je Tite selektor Brazila tra`io od svojih igra~a da la`iraju po vrede da bi bili sve`i za prven

stvo.

Ali, to neka bude pri~a za novinske naslove ili „zeleni sto“, po{to se ovde bavimo fudba lom.

Moramo da vidi mo i {ta su im jake, a {ta slabe strane i na bar desetak minuta u|emo u ko`u Dragana Stojkovi}a Piksija.

SRBIJA:

Dugo, ve} dugo ~ekamo da na cionalni tim pro|e u nokaut fazu Mundijala. ^ak 24 godine i to ba{ od onda kada je dana{wi selektor Dragan Stojkovi} Pik si – bio igra~.

Dejstvovao je tada u timu Ju goslavije, dao je i gol Nema~koj kada je cela nacija egzaltirano navijala dok su „plavi“ vodili 2:0. Na`alost, odbitak od Si ni{e Mihajlovi}a i onda gol glavom Olivera Birofa posla li su nas na Holandiju, umesto na Meksiko, a sa Holan|anima svi znamo {ta se desilo.

minuta protiv [vajcarske sve vredno pomena.

Danas, mawe ili vi{e, pozna to je da se u Piksijevom timu mno go toga vrti oko Du{ana Tadi}a, ali da ima momaka koji znaju da isko~e kada treba.

Ako se setimo samo me~a sa Portugalom u Beogradu, kada je Nemawa Radowi} u{ao kao re zerva i pravio dar-mar na de

21. novembar - 18. decembar

mo`e da bude samo plus.

Filip Kosti} je za vi kend namestio dva gola za Juventus u pobedi nad Inte rom, a kad se seti mo kako je odigrao protiv Barselone u dresu Ajntrahta pro{le sezone u Ligi Evrope, ~ini se da mu prijaju ba{ te velike utakmice.

Vawa Milinko vi}-Savi} i Predrag Raj kovi} }e biti pretendenti za to mesto na golu, u odbrani mo`e da bude problema i tu ge neralno ima nesigurnosti, ali }e se Strahiwa Pavlovi}, Niko la Milenkovi} (tako|e strelac za vikend), Milo{ Veqkovi}, mo`da Stefan Mitrovi} i osta li truditi da pokrpe rupe.

Le|a }e im po svoj prilici ~uvati as Torina Sa{a Luki}, dok }e jedna od uzdanica u kre aciji svakako biti Sergej Milin kovi}-Savi}, koji je i ove sezone na{iroko hvaqen kao jedan od najboqih vezista Evrope.

Piksijevim timom su defi lovali i Ivan Ili} i Andrija @ivkovi} i Sr|an Babi} u sko rije vreme, a najboqe je {to je svako od wih, nezavisno od ime na i uloge u klubu, spreman da se podredi reprezentaciji pod Piksijevim autoritetom.

Samo ako se stave u stranu neda}e i sukobi kojima smo ne davno svedo~ili u Fudbalskom savezu Srbije, to mo`e da bude recept za uspeh i ravnawe nekih starih ra~una.

BRAZIL:

^uvena Mijatova pre~ka nika ko da prestane da se trese, samo zato {to na{ nacionalni tim nije napravio iskorak vredan zaborava te pre~ke, jer je ipak bila re~ o me~u osmine finala, a ne o Ba|ovom penalu iz finala Mundijala.

Dotle smo imali dva ~etvrta mesta (1930. i 1962), jedno peto 1990. i posle toga jednu osminu finala gde je na{ nacionalni tim izgubio od Holandije 1:2.

Presko~ili Japan i Ju`nu Ko reju, u Nema~koj je Srbija i Crna Gora do`ivela debakl u „grupi smrti“ i poraz od Argentine 6:0, pa onda u Ju`noj Africi i nesre}u zbog proma{aja Milo{a Kra si}a i gola Tima Kejhila, posle pobede nad Nema~kom.

U Brazilu nije bilo „orlova“, pa smo tamo mogli da gledamo Mesijeve suze posle gola Marija Gecea, dok je u Rusiji bomba Ko larova iz slobodwaka protiv Kostarike i prvih pet, deset

snom krilu u drugom poluvreme nu, onda postaje jasno na {ta se misli.

Srbija je po prikazanom u po sledwe vreme, drugi favorit za prolaz daqe iz ove jake grupe u kojoj sa [vajcarcima imamo lo{e uspomene.

Pet, mo`da deset minuta smo ih u Rusiji pritiskali i razbi jali igrom, dali gol, a onda se ugasili i po~eli da se `alimo na Briha {to nije svirao ~ist penal na Mitrovi}u.

Ovog puta je ekipa zrelija, ima druga~ijeg selektora i boqu timsku hemiju. Pitawe je ho}e li mo}i i Du{an Vlahovi} da igra, koliko }e Tadi} mo}i da osta vi iza sebe neka lo{a izdawa i kritike iz dresa Ajaksa, dok Aleksandar Mitrovi} samo tre ba da nastavi gde je stao i u timu Srbije i u Fulamu.

Mo`e se raspravqati, ali deluje kao da je Mitar tako|e u formi `ivota, {to svakako

Ako ste nekad slu{ali nekog starijeg kako pri~a, mo`da ste ~uli i frazu: „Mi igramo sli~no kao Brazilci, zato sa wima bude nere{eno“.

I ovo je mo`da nekad i va`i lo, ali ve} dugo ne mo`e da bude daqe od istine. Uvek }e od dve stotinak miliona qudi koliko imaju, mo}i da proberu neke „de rane“ koji }e imati ono {to su komentatori nekad zvali „vic“ u

RASPORED ME^EVA GRUPE G:

1. kolo (24.11.2022)

l 11.00 [vajcarska – Ka merun (stadion Al Xanub, Al Vakra)

l 20.00 Brazil – Srbija (stadion Lusail, Lusail)

2. kolo (28.11.2022)

l 11.00 Kamerun – Srbija (stadion Al Xanub, Al Vakra)

l 17.00 Brazil – [vajcar ska (Stadion 974, Doha)

3. kolo (02.12.2022)

l 20.00 Srbija – [vajcar ska (Stadion 974, Doha)

l 20.00 Kamerun – Brazil (stadion Lusail, Lusail)

nogama.

Kad tome dodate i discipli nu koja se danas tra`i, onda Bra zil stvarno mo`e da bude lagano sme{ten u u`u grupu favorita za Mundijal.

Brazilci su pet puta osvaja li „bogiwu“ i posledwi put su to uradili jo{ 2002. Japan i Ju`na Koreja su wima ono {to je nama u ko{arci Indijanapolis i nema sumwe da }e posle bolnih isku stava hteti iskupqewe.

Nejmar }e za tri meseca napu niti 31 godinu i pitawe je koli ko }e biti oran i spreman da igra i za ~etiri godine.

Wegova karijera je obele`ena tom stigmom velikih o~ekivawa, pore|ewa sa Peleom i sli~no, a onda i jednako velikih razo~a rawa i padova.

^esto je van terena pri vla~io pa`wu koliko i na tere nu, a onda je ove godine promenio pesmu i odmor prekinuo ranije da bi se pripremao sa PS@-om i kako bi {to boqi do~ekao borbu za trofej u Kataru, {to svakako nije dobar nagove{taj za Srbiju i ostale protivnike u grupi.

Nije dobro ni to {to je 2014. iz bolnice gledao poni`avawe u Belo Horizonteu, kada je Ne

Nastavak na 31. strani u

ma~ka rasturila Brazil sa 7:1, kao ni to {to je 2018. tim „sele seaa“ zavr{io porazom u ~etvrt finalu od Belgije 1:2, kad je Fernandiwo nesvesno ~astio ri vala jedan gol smestvi{i loptu u svoju mre`u.

Gabrijel @ezus verovatno igra u formi `ivota, rade}i u Arsenalu ono za{ta nije dobio prostor u Man~ester sitiju, Vi nisijus @unior je sada mnogo zreliji, ni{ta mawe ni Rodri go.

Gabrijel Martineli je ta ko|e jedan od razloga za{to Ar senal igra dobro ove sezone i za{to dr`i ~elo tabele u Pre mijer ligi, a tu je i Rafiwa iz Barselone kao deo tog mladog jezgra ekipe.

U igri su i Bruno Gimarae{, vezista Wukasla, zatim Antoni iz Man~ester junajteda za dej stvo po krilu i Ri{arlison iz napada Totenhema.

wegovih rivala iz grupe mo`e da dobije.

[VAJCARSKA:

Da ni sa [vajcarskom nema {ale pokazuje i to {to su ve} godinama redovni na Mundijali ma. Ovaj u Kataru im je peti zare dom, 15. su na rang listi FIFA i davno je zaboravqen onaj wihov mundijalski post izme|u 1970. i 1990. godine.

Osim toga, stizali su do osmine finala tri od ~etiri puta u prethodnim godinama, ali nisu i{li daqe od osmine finala.

Bili su i tri puta u ~etvrt finalima, ali posledwi put jo{ 1954. I nadamo se da ne}e ni ovog puta ponoviti taj uspeh.

[tavi{e, sa Brazilom „na muwenim“ maksimalno, pitawe je kako }e [vajcarci uspeti da se nose, a tek treba da vidimo i kako }e iza}i na kraj sa Srbijom

ako ne na suv kvalitet, onda na `equ da bi se ispravile neke „krive Drine“.

KAMERUN:

Kamerunci su pro{li one dane kad su u svom timu imali igra~a kakav je Samjuel Eto, ali se i daqe tu na|u neke poneko oz biqno fudbalsko ime.

Rigobert Song je pre dese tak dana odredio spisak od 26 igra~a za predstoje}e prijateq ske me~eve sa Jamajkom i Pana mom i birao je doma}e igra~e.

U predve~erje Mundijala se to pravdalo ~iwenicom da stru~ni {tab ve} zna kako igraju momci iz profesionalnih liga u Evro pi i da ako ve} mora da povede i doma}e, ho}e da ih vidi na delu.

Realno, neki od igra~a poput @oela Matipa iz Liverpula su mawe ili vi{e stalno pod sve tlima reflektora, samo {to je Matip davnih dana „digao ruke“ od reprezentacije.

Matip je jedini svoj gol na Mu ndijalima (i jedini Kamerunov 2014) dao ba{ Brazilu pre osam godina, dok }e Karl Toko Ekam bi i Erik Maksiman ^upo-Moting ovog puta imati priliku da ura de vi{e od toga.

Kamerunci su propustili Mundijal u Rusiji, zavr{ili su skorije tre}i na Afri~kom kupu nacija, ali su protiv Al`ira na putu do Katara pokazali da se

ne}e predavati.

Obezbedili su plasman u re van{u i u dodatnom vremenu, {to zna~i da ni oni ne}e dozvoliti da budu „za raskusuravawe“.

Andre Onana na golu svakako za tako ne{to ne}e biti raspo lo`en. Dvadeset{estogodi{wi golman Intera iz Milana je mo` da u nedequ primio dva gola od Juventusa, ali mu verovatno ne}e prijati ako recimo Kosti} na mesti jo{ neki gol na me~u Srbi je i Kameruna.

Defanzivci }e morati da sa~uvaju Vensana Abubakara, tridesetogodi{weg ofanziv ca koji bi tre}i put trebalo da zaigra na Mundijalu, mada se u posledwe vreme nije bogzna kako nadavao golova u Al Rijadu.

Toko Ekambi zna da stvori sebi prostor i napada po dubini, pa da pravi probleme kada Ka

merun igra kontre, a uz to ima i dobar {ut.

U sredini dejstvuje Andre Za mbo Anguisa, dok Abubakara po potrebi mewa dobro poznato ime na ovim prostorima, Leandre Ta vamba.

Za srce odbrane zadu`eni @an-[arl Kasteleto iz Nanta i Mi{el Ngadeu iz Genta. Suma sumarum, Kamerunci su daleko od ekipe koja je nekad bila ~etvrt finalista Mundijala 1990. sa Ro`eom Milom, ali }e probati da zagor~aju `ivot svim favori tima u grupi.

Navija~i Srbije se nadaju da to Piksi ne}e dozvoliti, pa da }emo mo}i da mu „ukrademo“ re~i, preformuli{emo kultnu izjavu s po~etka teksta i ka`emo tamo po~etkom decembra: „[ta bre eventualno, moramo da pro|emo grupu u Kataru“. N. R.

Australija na petom uzastopnom Svetskom prvenstvu, u Kataru kao kod ku}e

Svi imaju 25 godina ili mawe i svi su nabrijani da po mognu Nejmaru i domognu se tro feja, {to je Tite i spomenuo u jednom razgovoru sa novinarima u avgustu.

Me|utim, rekao je tada i jednu stvar koja je znala da se osveti Brazilu ba{ protiv Belgije.

Tite ka`e da }e protivni ci morati da se fokusiraju na odbranu, {to je pokazao sa pet ofanzivaca u demonstrirawu sile protiv Tunisa (5:1) i Gane (3:0).

Me|utim, to }e, kao kod gola Kevina de Brujnea u Rusiji, otvoriti prostor za kontru ri vala.

Pitawe je kako }e na to re agovati Piksijev tim, za kog znamo da voli da ba{tini napa da~ki fudbal.

Mora}e dobro da razmisli jer je i Ronaldo, legendarni „Zuba“ pre mesec dana rekao da smatra kako Nejmar sada ima najboqu podr{ku i najve}i kvalitet u ekipi koji je imao od kada je postao repre zentativac u seniorskoj konku renciji.

Idu i Kazemiro i Fabiwo i Lukas Paketa, pa }e oni biti za du`eni za sredinu terena.

Da ne bude zabune, odbranu ne}e biti lako pro}i jer }e se u woj na}i Bremer, Markiwos, Eder Militao, Tijago Silva, Dani Alve{ i na golu Alison i Ederson izme|u ostalih. Oz biqna odbrana, ali je akcenat vi{e na napadu.

Paklen, ne zna~i i nepobe div tim Brazila koji vi{e ima da izgubi nego {to bilo ko od

boqom od one pre ~etiri godine.

Istina je da i „sajxije“ imaju svoj takmi~arski identitet, pa su na Evropskom prvenstvu 2020. ispali tek u ~etvrtfinalu, prethodno {okirav{i Francu sku posle 3:3.

Ne odustaju, borbeni su i to smo osetili na svojoj ko`i kada je Du{ko To{i} mogao samo da s le|a gleda [a}irija dok ovaj istr~ava kontru u 90. minutu i daje gol Vladimiru Stojkovi}u za krah Srbije u Rusiji.

[a}iri se opet raduje {to }e igrati ~etvrti Mundijal i ~eka ga sa mnogo samopouzdawa jer je wegov nacionalni tim u prethodne tri utakmice pobe dio ^e{ku (2:1), [paniju (2:1) i Portugal (1:0) u Ligi nacija, dok je kvalifikacije za Mundijal zavr{io bez poraza ispred Ita lije.

Bril Embolo je pokazao svoju snagu i brzinu u napadu jo{ na Evru, Remo Frojler ve{tinu i snala`qivost kod gola ^esima, a Haris Seferovi} koliko opa san mo`e da bude kao rezerva, zato {to ne zna za re~ „predaja“.

Kevin Mbabu dobro poznaje Aleksandra Mitrovi}a iz dresa Fulama, a Denis Zakarija je pre nekoliko dana dao gol za ^elsi u me~u sa Dinamom iz Zagreba.

\ibril Sou je pro{le sezone sara|ivao sa Kosti}em u Ajntra htu, a dobro je poznat i Silvan Vidmer, ni{ta mawe ni, sada povre|eni Jan Zomer, kao i Fa bijen [er koji brani boje Wuka sla.

Dakle, [vajcarci su daleko od tima koji se treba potcewi vati, ali su i onaj protiv kog Sr bija ima vi{e motiva da dobije,

Fudbalskoj selekciji Australije takmi~ewe u Kataru bi}e peto uzastopno Svetsko prvenstvo, a do wega su do{li posle interkontinentalnih kvalifikacija.

U finalnom me~u bili su boqi od Perua posle izvo|ewa jedanaesteraca (5:4), a me~ je obele`io rezervni golman Endrju Redmejn.

Wega je selektor Grem Arnold ubacio u igru u posledwim trenucima produ`etka, a tokom izvo|ewa penala nervirao je rivale plesom po gol-liniji, da bi na kraju odbranom u {estoj seri ji Redmejn odveo Australiju u Katar.

Australija je 80 odsto svojih me~eva u kvali fikacijama za takmi~ewe u Kataru igrala na go stovawu. Strogi zakoni u vezi pandemije korona virusa doveli su do toga da Australija vi{e od dve godine nije bila doma}in.

Kvalifikacije su zapo~eli jo{ u septembru 2019. godine, a zavr{ili ih u junu ove godine u Kataru.

Austalija je ve} upoznala Katar, gde su ostali nepora`eni u ~etiri me~a kvalifikacija i gde su od 2008. godine dobili 10 utakmica, tri puta odigrali nere{eno i samo dva puta izgubili.

Prvi me~ na Svetskom prvenstvu igraju protiv aktuelnog prvaka Francuske, 22. novembra. Pro tiv Francuske su zapo~eli i takmi~ewe u Rusiji pre ~etiri godine, kada su pora`eni rezultatom 2:1.

Zatim ih ~eka duel sa Tunisom, a posledwi me~ Grupe D igraju protiv Danske, jo{ jednog riva la sa Svetskog prvenstva u Rusiji.

Australijski fudbaleri su ra{trkani po li gama na ~etiri kontinenta, tako da su duga puto vawa sastavni deo `ivota.

Odr`avawe 13 kvalifikacionih utakmica na Bliskom istoku, uglavnom u Kuvajtu, smawilo je vreme putovawa za ve}inu igra~a iz Evrope i Azije i omogu}ilo da kvalitetnije provedu vreme na okupqawu.

Australija je ostvarila 13 pobeda, ukqu~uju}i 11 uzastopnih, uz ~etiri remija u 20 me~eva kva lifikacija za Katar.

Porazi od Japana i poraz od Saudijske Arabije u Xedi ko{tali su Australiju direktnog plasma na u Katar, primoravaju}i je da igra interkonti nentalni bara`.

^etiri godine nakon {to je vodio Ju`nu Koreju do iznena|uju}eg polufinala Svetskog prvenstva na doma}em terenu, Holan|anin Gus Hidink je pomogao Australiji da se plasira u nokaut fazu Svetskog prvenstva u Nema~koj 2006. godine.

Grupu su pro{li pobedom nad Japanom i re mijem sa Hrvatskom, a ispred wih je bio Brazil. Pora`eni su u osmini finala od kasnijeg svet skog prvaka Italije sa 1:0, nakon spornog penala u nadoknadi vremena.

To je najboqi rezultat Australije na svet skim prvenstvima. U posledwa dva izdawa nisu dobili ni jednu utakmicu. Selektor Arnold je u septembru pozvao Hidinka da mu bude asistent za prijateqske me~eve protiv Novog Zelanda.

Arnold je za prvi prijateqski me~ protiv No vog Zelanda (1:0) u tim stavio nekoliko vetera na, ukqu~uju}i i kapitena, golmana Metjua Rajana koji brani za Kopenhagen.

U drugom me~u u kojem je tako|e ostvarena po beda (2:0), u igru su u{li mla|i igra~i, a me|u wima i 18-godi{wi napada~ Garang Kuol.

Wegovi nastupi u izabranom timu australij ske lige protiv Barselone i igrawe za reprezen taciju privukli su dosta pa`we.

Biv{i australijski reprezentativac Robi Slejter rekao je da bi Kuol mogao da bude „iks faktor“, zbog ~ega bi selektoru bilo te{ko da ga ne izabere za Svetsko prvenstvo.

Kuol je ro|en u Egiptu, a wegovi roditeqi su iz Sudana. Trenutno igra za Sentral Kost Mari nerse.

„Svaki put kada dotakne loptu, u~ini da se ne{to dogodi. Dete je zanimqivo. To svi mogu da vide. Svi bruje“, rekao je Slejter.

Pe{i} otkrio: Bez trojice iz Evrolige, ~etiri velika poja~awa za me~ sa Turskom

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{ke re prezentacije Srbije, je prvi put izla{ao pred medije jo{ od eliminacijesa Evropskog prven stva.

Ovo je bilo prvo obra}awe selekto ra pred srpskim novinarima od poraza na Evropskom prvenstvu od Italije.

Podsetimo, nakon izgubqene utakmice od Italije, Pe{i} se nije vratio sa timom u Beograd, ve} se javnosti o neuspehu na {am pionatu Starog kontinenta, obratio pismom koje je osvanulo na sajtu Ko{arka{kog saveza Srbije.

„Nema velikih novosti, osim {to je ovo druga runda. U na{oj grupi su nam poznati protivnici. Dosta dobro smo po~eli rundu sa dve pobede pro tiv Gr~ke i Tursku, za razliku od prve gde nam nisu priznati rezultati Slova~ke. To je vrlo va`no re}i jer je u drugoj grupi koja je i{la nama, Beloru sija koja je pobedila u grupi koja ukr{ta sa nama nije priznat i to je dodatni peh. Ono {to je mnogo va`nije jesu utakmice pred nama. Nema nikakvih izgovora niti postoje opravdawa, ali je va`no da od mene ~ujete da smo kroz kvalifikacije pro{li kroz naporan proces. Zavr{ili smo sa Gr~kom i Turskom u avgustu sa 31 igra~em i sada posti`emo apsolutni rekord po{to }e pro}i 38 igra~a kroz kvalifikacije. Ne postoji kontinuitet za razliku od ekipa sa kojim igramo koje po na{im procena ma ne pripadaju prvoj grupi najboqih ko{arka{kih nacija. Govorio sam i ranije da se razlika izme|u sila i mawih zemaqa smawila. Dobili smo te{ke protivnike, znam da }ete se malo nasmejati, ali mi to ne smeta. Dobili smo najte`e protivnike u smislu Belgije i Letonije. Nisu to {ampioni, ali imaju kontinuitet i internacionalce po ~itavoj Evropi. Radilo se o ekipama koje su boqe od nas. Na{a ko{arka je boqa, ali su te ekipe igrale u kompletnom sastavu, a mi smo pravili ekipu koja nije zavisila od na{ih `eqa iako su svi ti momci dali apsolutni maksimum“.

On je otkrio koga nema na spisku. „Pro{li smo zahtevan proces, a ja imam pregled na koje igra~e mo`e da se ra~una sada kao i do Olimpijskih igara u Parizu, ako se kvalifujemo. Moram re}i da mi za to nismo krivi i da je odnos u evropskoj ko{arci katastrofalan. O tome mo`e

kwiga da se napi{e. Do{li smo u situaciju da ne mo`emo ni za ovaj prozor da ra~unamo na ve~inu igra~a od letos. Imali smo odli~ne razgovora sa Zvezdom i Partizanom koji su nam iza{li u su sret iako igraju Evroligu. [panski klubovi ne}e dozvoliti najverovatnije svojim igra~ima. Basko nija i Barselona najverovatnije ne}e pustiti Ma rinkovi}a i Kalini}a. O~ekujemo da Vasa dobije dozvolu, kao i Guduri}. Isto va`i i za Lu~i}a i Jaramaza. Imali smo odli~ne razgovora sa pred stavnicima na{ih klubova, dogovorili smo se da uzmemo po tri igra~a iz svake ekipe. Postojala je potreba da pozovemo mladog Topi}a koji je proje kat Crvene zvezde, re~ je o veoma talentovanom igra~u koji }e prvi put biti u procesu treninga. Na`alost ne}emo mo}i da ra~unamo na Koprivicu, nemogu}e je pozvati nekog drugog jer je do 31. bio rok. Nedovi} je zamolio da presko~i jer jo{ uvek nije spreman. Dobri} je tu, ali se povredio, me|u tim povreda nije ozbiqna danas }e mirovati pa }emo videti“.

On je odgovarao i na pitawa za{to An|u{i} nije igrao na Evrobasketu.

„Dobro, razli~iti su kriterijumi i ukusi, moja prva procena i zadatak je da odredim ko }e biti pozvan, a ko ne. Ekipa je bila po kriterijumima koje sam odredio. An|u{i} je dobar, iskusan igra~ i zato je sada tu“.

S. G.

RUNE ODU[EVIO \OKOVI]EVE NAVIJA^E NA DRU[TVENIM MRE@AMA:

"Nikada ti ovo ne}u zaboraviti"

Holger Rune iz dana u dan odu{evqava na~inom na koji se po na{a prema najboqim teniserima sveta.

Holger Rune, 19-godi{wi Danac, u finalu mastersa u Parizu je pobedio Novaka \okovi}a i tako stigao do najve}e titule u ka rijeri. Rune je nekoliko puta isticao da je Nole jedan od wegovih idola i da mu je uvek i pravo zadovoqstvo da treniraju zajedno.

- Novak je neverovatan igra~, ali poku{avao sam da ga nateram da odigra svaki udarac i uspeo je da mi napravi brejk. Ipak, iz dr`ao sam i pobedio - rekao je Rune.

Na ceremoniji koja je usledila posle velikog finala u Gradu svetlosti, Holger, koji }e putovati u Torino na zavr{ni Masters kao prva zamena, najpre je ~estitao Noletu ~ime je pokazao koliko po{tovawa ima prema velikom {ampionu. Jednom od najve}ih u istoriji belog sporta.

- Novaka sam gledao kao klinac i divio mu su. Jedan od mojih omiqenih igra~a i zadovoqstvo mi je da sada delim teren sa to bom. Nova~e, tebi i tvom timu `elim sve najboqe u ostatku sezone - rekao je tada Rune.

Ali se nije na ovim pohvalama samo zadr`ao. Naime, ispod No vakovog posta na Instagramu, u kojem je Srbin ~estitao rivalu na pobedi, Rune je napisao:

- Hvala ti {to si me sa~ekao ra{irenih ruku i olak{ao mu tu tranziciju iz juniorskog u seniorski tenis. Nikada ti to ne}u za boraviti. Veliki si {ampion.

Gest za po{tovawe, nema {ta.

Ina~e, Noleta ~eka jo{ samo jedan izazov do kraja sezone - za vr{ni Masters u Torinu koji traje od 13. do 20. novembra.

Pro{le godine, Srbin je u Torinu u~e{}e zavr{io u polufina lu u kojem je izgubio od aktuelnog {ampiona Aleksandra Zvereva.

- Sigurno }u oti}i nekoliko dana ranije u Torino kako bih se aklimatizovao na sve uslove koji vladaju tamo. Torino je na ve likoj nadmorskoj visini i mora}u dobro da serviram - istakao je Novak.

Ono {to je zabrinulo navija~e osmog tenisera sveta je {to je fizioterapeut morao da mu pru`a pomo} u finaluprotiv Holgera Runea. Ipak, Nole nije hteo mnogo da pri~a na tu temu.

- Sve je u redu. Normalno je da kada igrate dan za danom ose tite mala zatezawa, ali nisam se povredio. Borio sam se do po sledweg momenta. Jednostavno, nije mi bilo su|eno - istakao je Novak \okovi}.

Ostao je jo{ jedan turnir do kraja! Neka Nole na trijumfalan na~in zavr{i sezonu koja je po svim parametrima bila naj~udnija i najburnija u wegovoj karijeri. Ali da se ne vra}amo na ono {to je bilo, ima vremena za rekapitulaciju.

Kada se \okovi} vrati sa peharom iz Torina.

Crvena zvezda je jesewi {am pion! Posle ispadawa iz Evrope na "Marakani" je lako savlada la lu~ansku Mladost – 2:0 (1:0) i dva kola pre kraja potvrdila

prvo mesto u prvom delu Super lige Srbije. U maglovitoj atmosferi pred svega nekoliko hiqada gledala cam, strelci su bili Aleksandar

Katai u 13. i Mirko Ivani} u 77. minutu, posle ~ega je tim Milo{a Milojevi}a oti{ao na 10 bodova razlike u odnosu na Partizan, koji tek treba da igra u Ba~koj Topoli.

Crveno-beli su u laganom ri tmu, bez prevelikog tro{ewa, lako upisali nova tri boda i vratili se na pobedni~ki kolo sek, s koga su ispali u Monaku, ali ne i u doma}em prvenstvu jer su vezali deveti trijumf u nizu.

Crvena zvezda ve} u sredu gostuje ^ukari~kom na Banovom brdu, a potom i u Surdulici Rad niku, ~ime zatvara seriju te{kih gostovawa, ali i jesewi deo u kome se okitila jesewom titu lom.

Ovaj self i je posle Novakovog poraza od tinejxera postao viralan, podelio ga i \okovi}

Rune je svoj trofej zaslu`io, a dru{tve nim mre`ama je po ~ela da kru`i foto grafija koju je Rune napravio pre nekoli ko godina sa Novakom. Ovaj selfi je postao viralan, pa nije mogao da zaobi|e ni srpskog tenisera koji je fo tografiju iskoristio da jo{ jednom ~estita Holgeru.

„^estitam Holgere tebi i tvom timu. Kao i uvek, hvala i Parizu na neverovatnom iskustvu“, napisao je Novak i podelio tri foto grafije od kojih je jedna selfi sa Runeom kao de~akom.