Srpski glas 10. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 10.9.2020. z Year XXIX No.2413 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Nosilac liste Za budu}nost Crne Gore o mitingu podr{ke DPS, podelama u CG i odnosima sa Beogradom

Zdravko Krivokapi}:

Strana 17

Poseta botani~koj ba{ti u Kvinslendu

Ne}emo ponoviti gre{ke Srbije posle 5. oktobra

Strana 9

Trampova osveta Evropi Strana 5

Posle dva dana provedena u Beloj ku}i, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik vlade takozvanog Kosova Avdulah Hoti potpisali su, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, sporazum o unapre|ewu ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine. A najve}i dobitnik sporazuma je strana koja u razgovorima nije ni u~estvovala – Izrael

Sportski vremeplov:

Marijan Bene{

Tu`ni princ Srema: Sava [umanovi}, slikar

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva usta{a

Strana 20

Spektakl na otvarawu lige u bo}ama Dugo najavqivano takmi~ewe u bo}ama „Kup Mom~ila \uji}a“ po~elo je pro{log petka u Srpskom centru u Bonirigu

Strana 29

Bokser, {ampion Jugoslavije, {ampion Evrope

Imao je pesnice od ~elika i najtragi~niju sudbinu

Strana 31

^etvrtak 10. septembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Komersant: Moskva naknadno saznala detaqe Vu~i}eve posete SAD, detaqi za~udili

Upozorewe italijanskog pisca: \ukanovi} opasan sve dok kontroli{e ve}i deo policije \ukanovi} ostaje opasan sve dok uspeva da kontroli{e ve}i deo policije. Va`no je ostati hladan i kretati se postepeno, pre svega formirawem nove vlade, iskqu~ivawem DPS-a i uveravawem mawina da ne postoji opasnost od „velike Srbije“, zatim ukidawem Zakona o slobodi veroispovesti... Ovo je mi{qewe italijanskog pisca i autora kwige „Odbrana pravoslavqa u Crnoj Gori“ Stefana Vernolea povodom rezultata parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. „Verujem da se opozicione partije mogu izjasniti kao zadovoqne. To je prvi put da otac-gospodar dràve Milo \ukanovi} na ovako politi~ki jasan na~in gubi izbore, a samo glasawe ocrtava scenarije koji su donedavno bili apsolutno neo~ekivani“, kaè Vernole. Vernole pozdravqa potez lidera koalicije „Za budu}nost Crne Gore“ Zdravka Krivokapi}a, koji je najavquju}i kraj reìma odmah pozvao svoje pristalice na mir. Stefan Vernolea ukazuje da sve mere usmerene na brisawe srpskog identiteta i kulture u Crnoj Gori moraju da budu otkazane kao simboli~na nadoknada za progone pretrpqene posledwih decenija. „Va`no je ne nasedati na provokacije i izbegavati davawe \ukanovi}u izgovora za upotrebu nasiqa u ovom periodu. Uzor i sada mora da bude model mirnih verskih litija koje smo gledali posledwih meseci u Crnoj Gori. Proces promene iz doba u kojem dominiraju korupcija i prevara sada je zapo~et i ve}ina qudi ùdi za tim. Neophodno je odmah otvoriti i kanal dijaloga sa vladama Beograda i Moskve. Crna Gora je potencijalni draguq zbog svojih prirodnih resursa i geografskog poloàja i to ne zasluùje da bude rasprodato ostavqawem u rukama prethodne vladaju}e klase“, zakqu~uje Vernole.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Moskva je naknadno saznala detaqe posete predsednika Aleksandra Vu~i}a Va{ingtonu, a ti detaqi su izazvali ~u|ewe u ruskom rukovodstvu, pi{e moskovski dnevnik Komersant. List navodi da je Moskva sa ~u|ewem primila rezultate posete, kojoj je bio posve}en "sarkasti~ni" post portparolke ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marije Zaharove na dru{tvenim mre`ama. Dnevnik pi{e da su ~u|ewe izazvali ne samo snimci iz Va{ingtona, koliko rezultati posete srpskog predsednika koji se u Beloj ku}i sreo sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i sa premijerom Kosova Abdulahom Hotijem. "Potpisivawe ta~ke o uza-

o celom nizu ta~aka koje su u{le u taj sporazum, ukqu~uju}i preno{ewe ambasade u Jerusalim, priznavawe Hezbolaha za teroristi~ku organizaciju i zabranu kineskih tehnologija. Predsednik Vu~i} je informisao Moskvu o rezultatima posete u SAD. Ali tek posle posta Marije Zaharove", navodi Komersant.

Patrijarh Irinej: Jedini dogovor koji SPC prihvata jeste onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije Jedini dogovor koji Srpska pravoslavna crkva prihvata jeste onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije”, rekao je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, komentari{u}i pregovore koji su se prethodnih dana odvijali izme|u Beograda i Pri{tine. “To je apsolutno stav Crkve i tu se ni{ta nije promenilo. Jo{ }emo da vidimo u kom pravcu idu pregovori izme|u srpske i albanske strane, jo{ uvek se upoznajemo sa materijom”, rekao je za na{ portal poglavar SPC, dodaju}i da, ukoliko usledi poziv, oni }e se ukqu~iti u pregovore oko Kosova.

“Ako nas neko pozove i da nam priliku, mi }emo se ukqu~iti u razgovore oko Kosova. U suprotnom }emo svakako pratiti kako se odvija proces pregovora”, rekao je Irinej. Prema wegovim re~ima predstavnici SPC ~ekaju da ~uju kako glasi izvorni dogovor, te on li~no, kao i Crkva, podr`avaju ideju da se normalizuju odnosi izme|u Albanaca i Srba. “To bi bilo normalno. Neophodno je uspostaviti dobar odnos izme|u ta dva naroda”, poru~io je patrijarh Irinej.

ma {ta mi re~e?! Izviwewe {ampiona

Mo`da ipak malkice preteruje?!

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

„Pobeda u 1. svetskom ratu, ali uz stravi~ne `rtve. Ovaj uspeh Srbije i Vu~i}a u Va{ingtonu je jedan od najve}ih uspeha Srbije u posledwe 102 godine, od pobede 1918. Slobodno }u re}i, da je Vu~i} za Srbiju u~inio vi{e nego bilo ko drugi u posledwe 102 godine. Ne preterujem. @ivela Srbija!"

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Neboj{a Bakarec, poslanik SNS-a, o potpisivawu sporazuma u Beloj ku}i)

Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

jamnom priznavawu Kosova i Izraela u Vu~i}evom prisustvu u su{tini legalizuje aspiracije Pri{tine na samoopredeqewe. Ruske vlasti su, sude}i po svemu, upozoravale predsednika Srbije o posledicama nekih pozicija iz va{ingtonskog sporazuma". List navodi da u isto vreme "Beograd nije obavestio Moskvu

„Cela ova situacija me ~ini zaista tu`nim i praznim. Proverio sam kako se ose}a linijski sudija, i prema informacijama koje sam dobio, ose}a se dobro, hvala Bogu. Weno ime ne mogu da otkrijem zbog o~uvawa wene privatnosti. Jako mi je `ao {to sam joj naneo takav stres. Nije bilo namerno. Bilo je pogre{no. @elim da ovo neprijatno iskustvo, diskvalifikaciju sa turnira, pretvorim u va`nu `ivotnu lekciju, kako bih nastavio da rastem i razvijam se kao ~ovek, ali i teniser" (Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izvinio se zbog incidenta na US openu)

Ako ste se pitali kako izgleda pakao... „U paklu se svako ve~e gleda izborna no} na televiziji" (Marketin{ki stru~wak, kolumnista Voja @aneti}, pratio izbore u Crnoj Gori)

Tata se slu{a puno, mama se slu{a vi{e teta Angela se slu{a najvi{e „Merkel mi je rekla da je vreme, kako sti~em s ve vi{e iskustva, da mawe pokazujem emocije. Poku{a}u da je poslu{am" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o razgovoru sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. septembar 2020. 3

Srbija pristala da bude me|u zemqama gde }e se testirati kineska vakcina

Brat Tramp

Kineska nacionalna biotehnolo{ka grupa (CNBG) i „Sinovak biotehnolohija ltd“ saop{tili su da su se jo{ ~etiri zemqe sloìle da se u wima testira na qudima kineska vakcina protiv virusa korona u poznoj fazi. Srbija i Pakistan su me|u novim zemqama koje su pristale na ispitivawe vakcine u fazi 3 jer kineskim kompanijama treba {to vi{e podataka iz inostranstva za kona~no odobrewe potencijalnih vakcina, s obzirom da sve mawi broj obolelih ~ini Kinu nezadovoqavaju}im mestom za eksperimente, navodi Rojters. „Zeleno svetlo“ za masovnu upotrebu vakcine, kompanije }e dobiti ako dokaù da su lekovi bezbedni i dovoqno efikasni pomo}u podataka dobijenih testirawem na velikom broju slu~ajeva u fazi 3. Kina je dozvolila da se dve vrste vakcina CNBG-a i jedna „Sinovakova“ testiraju na ograni~enim grupama qudi izloènih riziku od infekcije, poput medicinskih radnika. U Srbiji }e se testirati obe vakcine CNBG-a, a u Pakistanu vakcina koju je razvila pekin{ka filijala u okviru programa testirawa na qudima u fazi 3, izjavio je potpredsednik CNBG-a Zang Juntao za Rojters.

Nije bilo lako bratu Siju u Pekingu, dok je gledao kako se wegov evropski brat Vu~i} pobratimi sa onim kaubojem Donaldom Trampom, a tek }emo videti koliku mu je goru{icu izazvala ta~ka sporazuma Beograda i Pri{tine kojom smo se obavezali da ne kupujemo 5G opremu od nepouzdanih dobavqa~a me|u kojima su mnogi prepoznali kineski Huavej.

O~ekuje se da }e u fazi 3 biti testirano oko 50.000 qudi u oko deset zemaqa, rekao je Zang. Ispitivawa su po~ela u Ujediwenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. „Strane zemqe nameravaju da naru~e 500 miliona doza CNBG-ove vakcine“, naveo je Zang. „Sinovakova“ vakcina „Korona vak“ testirana je u Brazilu i Indoneziji i dobila je odobrewe jo{ dve zemqe za testirawe u fazi 3, rekla je Helen Jang, vi{a direktorka za globalnu strategiju i razvoj poslovawa u „Sinovaku“. Ona je odbila da navede koje su to zemqe po{to su te informacije „jo{ uvek poverqive“.

Obradovi}: Tramp zloupotrebio Srbiju i Kosovo zarad drugih ciqeva Potpisivawe sporazuma Beograda i Pri{tine u Va{ingtonu poslu`ili su Trampu vi{e za druge strate{ke ciqeve nego za Zapadni Balkan, ka`e novinar Vuka{in Obradovi}. "Srbija i Kosovo su na ovim pregovorima upotrebqeni,

sunarodnika, nisam savim siguran koliko su oni va`an faktor za budu}e izbore i to se pokazalo i na ovom sastanku. Srbija i Kosovo su na ovim pregovorima upotrebqeni, da ne ka`em zloupotrebqeni, za neke druge ciqe-

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} vrlo brutalno odbio ta~ku 10, o priznavawu Kosova da ne ka`em zloupotrebqeni, za neke druge ciqeve, a to su Bliski istok, Kina, Rusija", dodaje. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i premijer Kosova Avdulah Hoti sastali su se u petak sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u wegovom kabinetu u Beloj ku}i, gde su, prema izvorima iz Bele ku}e, potpisani dogovoreni sporazumi. Dva dana posle potpisivawa sporazuma u Va{ingtonu, i daqe su brojne dileme u vezi sa tim ko je {ta potpisao, a ko {ta dobio. Da li je sastankom u Va{ingtonu Tramp `eleo da obezbedi glasove srpske i albanske dijaspore na predstoje}im izborima u SAD? "Uz du`no po{tovawe na{ih

ve koji su strate{ki va`ni za SAD vi{e nego Zapadni Balkan, a to je Bliski istok, Kina, Rusija", navodi Obradovi}. Kako je rekao, ovi sporazumi su poslu`ili pre svega Trampu, ali ne zbog toga {to }e pridobiti srpsku ili albansku zajednicu, ve} za mnoge duge strate{ke ciqeve koje Trampova administracija ima. Posebno iznena|ewe u sporazumu bilo je spomiwawe Izraela i ambasada u Jerusalimu. "Ne {to je to mene iznenadilo, nego je, sude}u po snimku, izgleda iznenadilo i predsednika Vu~i}a, i to se jasno i videlo po wegovom govoru tela, kada je pogledao dokument prili~no za~u|eno, ~ini mi se. Kakve je to rekacije u

svetu izazvalo, videlo se u reakciji Marije Zaharove koja je jednim degutantnim komentarom na Tviteru uporedila scenu filma Niske strasti i razgovora Vu~i}a i Trampa", kazao je Obradovi}. U Crnoj Gori "ni{ta nije gotovo" Komentari{u}i odràne izbore u Crnoj Gori i progla{ewe pobede opozicije, Obradovi} kaè da je jo{ u izbornoj no}i upozoravao na to da "jo{ ni{ta nije gotovo". "Ja sam od onih koji su u izbornoj no}i kada se javila jedna vrsta trijumfalizma, naro~ito me|u pristalicama opozicije upozoravao da jo{ ni{ta nije gotovo. Zbog toga, znate, kad je neko 30 godina na vlasti, iza wega stoje razne interesne strukture, to je mnogo ozbiqnija stvar od smene vlasti...To je sistem u kojem postoje qudi koji su bili uz \ukanovi}a 30 godina, za wih je to pitawe egzistencije, a kad kaèm qudi, mislim na strukture koje su ìvele na \ukanovi}evim pobedama", kazao je Obradovi}. Dodaje i da bi, sve i da \ukanovi} èli da se povu~e i napravi neki dogovor sa opozicijom, te struktre, navodi Obradovi}, ne}e dozvoliti mirnu tranziciju vlasti u Crnoj Gori. "\ukanovi} ima dve godine pred sobom, a ima}e dva zadatka - da sa~iva DPS, a onda i da iskoristi programske razlike u okviru opozicione kolacije i da eventualno iskoristi ta neslagawa da bi stvar preokrenuo u svoju korist", ocewuje Obradovi}.

Pi{e: Ranko Pivqanin

Sigurno je, koliko god stamen bio, i brat Putin grizao nokte zbog qubomore ( jo{ vi{e zbog energetskog otklona Srbije od Rusije), a brat Erdogan je, videv{i da }e Srbija ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva prebaciti u Jerusalim, u besu verovatno pocepao onaj sako {to je isti kao Vu~i}ev i sada sa imamima usagla{ava fatvu protiv balkanskog brata nevernika. Imale su svoje razloge za qutwu i sestra Merkel i sestra fon der Lajen kojima je Tramp ukrao junake za sopstveni rijaliti pa, ko zapete pu{ke, ~ekaju ovu dvojicu da ih o tome propitaju za koji dan u Briselu. Jedino je, vaqda, razumevawe imao brat Bin Zajed koji je tako|e nedavno morao da iza|e u susret Trampu, pa je normalizovao odnose Ujediwenih arapskih emirata i Izraela. Dobro, i brat Andrej, ali on je u ovoj bratskoj pri~i najmawe bitan. Kojoj i kakvoj bra}i se zamerio kosovski premijer Abdulah Hoti koji se obavezao na priznawe dr`ave Izraela i tretirawe pokreta Hezbolah kao teroristi~ke organizacije, tek }emo videti ali ti rodbinski odnosi se nas ne ti~u pa se wima ne}emo dubqe baviti, ali ho}emo i moramo pitawem {ta su to Vu~i} i Hoti radili u Va{ingtonu? Koliko smo obave{teni oni su tamo i{li da se, ovaj put uz ameri~ko posredovawe, bave normalizacijom (ekonomskih) odnosa Beograda i Pri{tine, nekakav sporazum sa tim naslovom je i potpisan, ali ispada da su srpski predsednik i kosovski premijer, pre svega, re{avali bliskoisto~no pitawe. Ne bi me iznenadilo da neko od ovih novinskih surogata (Alo, Informer, Srpski Telegraf) uskoro objavi kako je, zahvaquju}i predsedniku Vu~i}u, kona~no postignut mir na Bliskom istoku. Zeri i populi end ostale kohe i ditore }e, pretpostavqam, tu zaslugu pripisati Hotiju. Stvarno, {ta se to doga|alo u Beloj ku}i u ovih nekoliko septembarskih dana i kakav je to sporazum u kome se istovremeno pomiwu Merdare i Jerusalim, Gazivode i Hezbolah i

kako se to preko jednog ekonomskog sporazuma sa Beogradom Kosovo „priznava“ sa Izraelom, a Beograd „diverzifikuje svoje zalihe energije“ tako {to }e u tom pogledu mawe zavisiti od Rusije? Najjednostavniji odgovor jeste da je Donald Tramp „miriteqski poduhvat“ koji bi kao trebao da kona~no normalizuje odnose Srbije i wene otcepqene pokrajine, non{alantno ubacio u svoju izbornu agendu (ili obrnuto, svejedno) ne bi li poentirao na osetqivim globalnim problemima i neuralgijama: izbacio Kinu i Rusiju sa Balkana, to jest iz Evrope, jo{ malo zategao konopac sa Iranom i dodvorio se mo}nom jevrejskom lobiju u Americi koji ima ogroman uticaj i moè presudno da uti~e na ameri~ke izbore. Mogu}e da su mu, ako je na{ao za shodno da se interesuje, naknadno objasnili da su Srbija i Kosovo kom{iluk wegove tazbine. Za nas je mnogo bitnije koliko }e Vu~i}a, to jest Srbiju, ko{tati ova va{ingtonska papazjanija na koju je pristao i koja }e dovesti u pitawe odnose sa Evropom, Rusijom, Kinom i dobrim delom arapskog i nesvrstanog sveta. Ispada da smo trampili (~udne li terminolo{ke podudarnosti), koliko – toliko sigurne vrapce u ruci, za hirovitog i nepredvidivog ameri~kog goluba na grani koji nas samo moè iskoristiti i odbaciti. Nije slu~ajno jedan mudar ~ika rekao kako je od toga da bude{ neprijateq Amerike, jedino gore da bude{ wen prijateq. Dakle, ako je ovo po~etak strate{kog partnerstva Srbije i SAD, kako se poku{ava predstaviti, nismo mogli izabrati gori na~in i nezgodniji momenat za takvu vrstu diplomatskog zaokreta. Vezivati se za samo jednu opciju i kandidata u predve~erje ameri~kih predsedni~kih izbora jeste potez kockarskog pogorelca koji sve ètone stavqa na crno ili crveno, pa {ta mu bog, ta~nije onaj wegov rogati i repati antipod, da. Dodu{e, Vu~i}u ovo nije prvi put da na isti na~in hazardira kad je Amerika u pitawu. U pro{loj partiji sve je (pomiwala su se neka dva miliona dolara donacije Fondaciji familije Klinton) stavio na demokrate i Hilari Klinton i izgubio. Posle je bilo „Trampe, Srbine“. Ve} u novembru, pokaza}e se da li je opet oma{io ili }e se kuglica zaustaviti na wegovom poqu. Nadajmo se da }e ovaj put imati malo vi{e sre}e. Ko }e sad {tampati plakate „Bajdene, Srbine“.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 10. septembar 2020.

SRBE PREKRSTI, PA IH ISKORISTI!

Prava srpskog naroda zadwa rupa na svirali Evrope Name}u nam da budemo Bosanci, sankcioni{u nas ako se izjasnimo kao Srbi, zabrawuju }irilicu u Hrvatskoj, a veru u Crnoj Gori pod odlaze}im reìmom... S nebrojeno problema se suo~ava srpska dijaspora u regionu. Iako Srbija ispuwava evropske standarde prema svim mawinama, Srbi su ~esto zadwa rupa na svirali ili potpuno zanemareni. U nekim zemqama smo druga najve}a etni~ka zajednica, ali to ne zna~i da uìvamo ista prava, ~ak ni sli~na, kao i dràvqani te zemqe ili druge nacionalne mawine, jer nam taj status nije priznat ili nije dobro ure|en zakonom. Prava Srba – zadwa rupa na svirali Nedavno je predsednik Zajednice srpskih klubova u Be~u Luka Markovi} osudio inicijativu dru{tva „Bosanski akademici“ kojom bi Bosanci u Austriji postali nacionalna mawina, a koju je podràla partija Socijalna Austrija budu}nosti, isti~u}i da bi taj status trebalo da dobiju Turci i biv{i Jugosloveni. Srpsku zajednicu niko nije ni pitao da se izjasni o tome, iako je u toj zemqi nakon austrijske, najbrojnija, sa oko 300 hiqada qudi, od kojih pola ima austrijski, a druga polovina srpski paso{. „Problem je u tome {to neko ho}e da se deklari{e kao nacionalna mawina, a nas broji sa sobom u tu statistiku. Na osnovu nas dobijaju na masovnosti i onda traè prava. Time {to nas prekr{tavaju u neka nova imena, kao “biv{i Jugosloveni ili Bosanci”, ho}e da ispune ono {to èle“, istakao je Markovi}. Srbi u Austriji Ali, za razliku od zemaqa biv{e SFRJ, Srbi, iako u Austriji nisu nacionalna mawina, uìvaju sva prava kao Austrijanci. Tako da na{ sagovornik smatra da im poseban status i ne treba. Jedino {to bi u ovom trenutku traìli je da se srpski jezik uvrsti u {kole, a ako status mawine u me|uvremenu postane potreban, Markovi} kaè da }e ga traìti sami. „Jedina mawina koja je priznata u Austriji su Romi. Oni su priznati zbog svega {to je bilo u Drugom svetskom ratu, pruèna im je ruka zbog zlodela koja je wihov narod pretrpeo“, predo~ava Markovi} i dodaje da mawine u Austriji nemaju svoje predstavnike u parlamentu, kao {to je to slu~aj u Srbiji. S druge strane, ~lan Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar ôtri} smatra da je za Srbe u toj zemqi boqe da budu prepoznati kao nacionalna mawina, jer bi onda ta dràva bila u obavezi da wihove aktivnosti finansira redovno, umesto da za sredstva konkuri{u. Najgori status u Albaniji ôtri} se osvr}e i na situaciju u Albaniji, za koju kaè da je jedna od zemaqa u kojoj nacionalne mawine imaju najgori status, jer ne postoji zakon koji to reguli{e. To se odraàva i na Srbe, kojih ima izme|u 30 i 40 hiqada, prete`no na severu zemqe. Mawine u Albaniji svoje materwe jezike ne mogu da upotrebqavaju slu`beno ni pred dràvnim orga-

@IVETI

U SRBIJI

nima. Prava na informisawe i {kolovawe na materwem jeziku su uskra}ena, kao i ona koja mawinama pripadaju po evropskim i me|unarodnim poveqama, po~ev od mogu}nosti da se na popisima stanovni{tva tako izja{wavaju. „Svi oni su prilikom ro|ewa upisani kao Albanci. Ako se na popisu izjasne druga~ije, pla}aju velike nov~ane kazne. Imena su albanizovana, kako srpska, tako i drugih zajednica“, navodi ôtri} i dodaje da ni tamo mawine nemaju predstavnike u vlasti. Tri udruèwa u Albaniji okupqaju Srbe i sprovode na{e interese. Najzna~ajnije je „Mora~a-Rozafa“, koje uz pomo} Srbije poku{ava da organizuje kurseve srpskog jezika, obnovi crkveni ìvot, omogu}i deci da na{u zemqu obi|u, a starijima da se u woj le~e. [ta ko~i Srbe u Sloveniji Srbi su najbrojnija mawinska nacionalna zajednica i u Sloveniji. Prema zvani~nim podacima, u toj dràvi ìvi oko 75 hiqada Srba. Nezvani~no, taj broj je mnogo ve}i, pa se pretpostavqa da nas ima oko 150 hiqada. Prema navodima potpredsednika Nacionalnog saveta Srba Slovenije Danijela Igreca, srpska nacionalna zajednica vaì za najboqe integrisanu u toj zemqi. Mnogi weni pripadnici su ugledni ~lanovi slovena~kog dru{tva, uspe{ni politi~ari, nau~nici, poslovni qudi, umetnici, sportisti i akademici. Uprkos tome, Srbi ni u Sloveniji nemaju status priznate nacionalne mawine. Za razliku od Italijana, Ma|ara i Roma, kojih je znatno mawe, slovena~ki zakoni Srbima ne garantuju individualna i kolektivna prava, poput {kolovawa na srpskom jeziku, osnivawa sopstvenih medija ili politi~kih tela i imenovawa predstavnika u dràvnim institucijama. „Da bi Srbi u Sloveniji stekli isti status kao Slovenci u Srbiji, kojih je oko 10 puta mawe, neophodna je promena Ustava. Za tako ne{to u Sloveniji trenutno ne postoji politi~ka voqa. Zbog toga se mi, predstavnici Srba, ve} godinama borimo za usvajawe posebnog zakona, koji bi nam kao drugoj najve}oj etni~koj zajednici u zemqi priznao bar odre|ena kolektivna prava“, predo~ava nam Igrec. On napomiwe da je prvi strate{ki korak u tom pravcu na~iwen 2019, kada je, kao krovna organizacija srpske zajednice, osnovan Savez Srba Slovenije, ~iji je ciq objediwavawe svih srpskih dru{tava i koordinacija wihovog delovawa sa svrhom o~uvawa identiteta i poboq{awa poloàja na{eg naroda. M. T.

 @ali se politi~ar kolegi: - Iza{lo mi je neko ~udno crvenilo po licu. - Da nije, ne daj bo`e, stid?

 Televizor nam je kao mikrotalasna pe}. U wemu podgrevamo me|unacionalnu mr`wu.

 Izdajem prazan nov~anik. Odmah useqiv.

 Svetlo na kraju na{eg tunela pojeo je mrak...

 Oni koji govore istinu obmawuju javnost!

 Ceo svet izmi{qa vakcinu, pa je izmi{qamo i mi.

 Izgleda da nam je Narodna skup{tina zatvorena jer su se kom{ije `alile na buku i neprimeren re~nik posetilaca...

 Iz dana u dan doti~emo dno. Rudarski je to posao.

 Bolujete od nepravde? To se u Srbiji ne le~i. Jedan diktator je pao s vlasti. Sre}om, do~ekao se na svoj nov~anik, pa se nije ugruvao mnogo.  Prodajem hirur{ke maske i ostali {kolski pribor...

 Balkanski narodi su ratni zarobqenici. Jo{ `ive u davno zavr{enim ratovima...  Svaki na{ ~lan koji bude uhva}en u kra|i plati}e danak neiskustvu!  Na{i fudbaleri ~itav me~ nisu prelazili na polovinu protivnika, jer su se sve vreme dr`ali gesla "Tu|e ne}emo, svoje ne damo!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako ti neko ka`e da je glad boqa od sitosti, nemoj mu verovati“ „Boqe je neprijateqa zadr`ati van ku}e, nego ga terati iz ku}e“ „[to ne postigne{ vikom, posti}i }e{ }utawem“ Narodne poslovice

„Bog }e te uvek stavqati na razli~ita isku{ewa, ali nikad na ona kojima nisi dorastao“ Patrijarh Pavle

„Najsigurniji na~in da ~ovek propadne jeste da sebe shvata ozbiqno ili da sebi priznaje neku va`nost“ Aleksandar Tijani}

TEMA NEDEQE

Trampova osveta

^etvrtak 10. septembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

NUDA! PO NA SEB APRIL-JUNVažiPO do 30.06.2020.

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

EVROPI

u Posle dva dana provedena u Beloj ku}i, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik vlade takozvanog Kosova Avdulah Hoti potpisali su, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, sporazum o unapre|ewu ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine u A najve}i dobitnik sporazuma je strana koja u razgovorima nije ni u~estvovala – Izrael Ekonomski sporazum Beograda i Pri{ti- nije mnogo pomoglo.“ ne, postignut uz posredovawe Va{ingtona, S druge strane, napomiwe Adamovi}, naime, predvi|a i da obe strane proglase „Beograd je uspeo da izbegne zamku sklalibanski Hezbolah za teroristi~ku organi- pawa direktnog sporazuma s Pri{tinom“, zaciju, da Srbija svoju ambasadu u Izraea predvi|eni ulazak „Kosova“ u „mini lu prebaci u Jerusalim, i da „Koso[engen“ „predstavqa pozitivnu vo“, kao ve}inski muslimanska vest za Srbiju jer }e to pre sveteritorija, prizna jevrejsku ga olak{ati plasman na{e Bela ku}a je dràvu koja }e zauzvrat robe na toj teritoriji, {to postignuti sporazum priznati samoprogla{enu je za nas va`no zato {to se proglasila za „istorijski nezavisnost na{e ju`ne ponalazimo u superiornoj ekonapredak“ u odnosima nomskoj poziciji“. krajine. Beograda i Pri{tine STATUSNO PITAWE TRAMPOVI MOTIVI Srbija je sporazumom pre Bela ku}a je postignuti svega dobila to {to nije izgusporazum proglasila za „istobila onoliko koliko je mogla; starijski napredak“ u odnosima Beograda i Pri{tine, a to je, ocewuje tusno pitawe, koje se u prvom nacrtu sporazuma nalazilo u famoznoj ta~ki 10 u Aleksandar Pavi}, pre svega u~iweno „zbog obliku zahteva za uzajamnim priznawem, iz imixa samog Trampa ~iji svaki postupak mora da bude ocewen kao najboqi i istofinalne je verzije izba~eno. Da li je to dovoqno da se Beograd za- rijski. [to se nas ti~e, sporazum se moè dovoqi sadrìnom sporazuma? Za{to je shvatiti kao istorijski zato {to je ovog Donaldu Trampu bilo va`no da, u sred puta ameri~ki pristup prema Srbiji bio svoje predizborne kampawe, odvoji vreme druga~iji nego ranije; ovo stoga {to Tramp i energiju za sklapawe dogovora Beogra- ne ose}a obavezu da vodi onu klintonida i Pri{tine? I {ta o svemu tome misli sti~ku politiku koja je skrojila mapu BalEvropska unija? kana. Zato je i izostalo ozbiqnije insistiOvo su pitawa o kojima su govorili po- rawe na uzajamnom priznawu. Kao da su to litikolog Aleksandar Pavi} i istori~ar ostavili Evropskoj uniji a oni su se, da ne Sa{a Adamovi}. bi gubili vreme, fokusirali na ekonomska „Iako jeste iznena|ewe, prisustvo pitawa o kojima je lak{e posti}i dogovor. Izraela u postignutom sporazumu zapravo A to insistirawe na ekonomiji i Srbiji ne treba da nas ~udi jer je poznato koliko vi{e odgovara.“ su interesi ove dràve va`ni za adminiUkazuju}i da „nije iskqu~eno ni da }e straciju Donalda Trampa“, obja{wava Sa{a ovaj sporazum Tramp iskoristiti kao izgoAdamovi}. „O~igledan dobitak za Pri{ti- vor za budu}e povla~ewe ameri~ke vojske s nu, i gubitak za na{u stranu, predstavqa Kosmeta, {to je wegov sin Don junior i javpriznawe izraelsko priznawe samopro- no zatraìo“, Pavi} dodaje i da je „Tramp gla{ene kosovske nezavisnosti. Me|utim, sada imao jo{ jedan motiv, a to je osveta tu nezavisnost priznale su i ve}e sile od onim strukturama iz Evrope, iz Brisela i Izraela, od SAD nadaqe, pa to ipak Kosovu Berlina na prvom mestu, koje su izazvale

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h

SInce 1994

propast sastanka Vu~i}a i Ha{ima Ta~ija i Kina, polaze}i od sopstvenih interesa, koji je u Beloj ku}i trebalo da bude odràn ~vrsto stoje na stanovi{tu da je Kosovo deo Srbije u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta 27. juna.“ „Povratak Trampove administracije bezbednosti UN.“ u pregovara~ki proces olak{ava na{u LO[A STRANA SPORAZUMA borbu protiv nastojawa Berlina da nam Imaju}i to u vidu, nije te{ko zakqu~iti nametne me|usobno priznawe. Jer, od tada su, po na{e interese, u va{ingtonskom kvog zahteva su Tramp i wegov izaslanik sporazumu najnepovoqnije dve ta~ke koje se Ri~ard Grenel lako odustali, pokazuju}i implicitno odnose na reme}ewe na{e sada to pitawe ne smatraju toliko va`nim,“ radwe s Rusijom i Kinom; jedna govori o posmatra Sa{a Adamovi}. trebi za diversifikacijom u snabdevawu RAZJEDIWENI ZAPAD energentima, druga o zabrani za „nepouzda„Za razliku od Hilari Klinton ili Xoa ne dobavqa~e“ opreme za 5G mreù. Istini Bajdena, Tramp na Evropsku uniju ne gleda za voqu, treba primetiti i da u ovom konkao na partnera ve} kao na konkurenta, i tekstu ni Rusija ni Kina nisu spomenute to za Srbiju predstavqa veliku priliku eksplicitno, {to nam ostavqa prostor da ve} i zato {to automatski relaksira na{u tuma~ewa ovih odredbi budu kreativna, to poziciju na pregovorima u Briselu,“ prime- jest, uskla|ena s na{im interesima. }uje Aleksandar Pavi}. „Tako|e, po„Izostavqawem konkretnih stizawem ovog sporazuma Trampu meta“, kaè Aleksandar Pavi}, smo omogu}ili da postigne po„dobili smo prostor za bitku Za razliku od bedu koju je èleo, i nadam se oko tuma~ewa ovih odredHilari Klinton ili da je na{a strana umela to bi, i to je wihov najboqi da mu stavi do znawa kako bi deo. S druge strane, me|uXoa Bajdena, Tramp na nam se on za to revan{irao Evropsku uniju ne gleda kao tim, otvorena su i vrata u nekoj budu}oj prilici. Ba{ za jo{ ve}i pritisak, jer }e na partnera ve} kao na kao {to bi trebalo da iskou budu}nosti Amerikanci konkurenta ristimo i ovaj rivalitet koji je da se pozivaju na ovaj sporazum i da nam obja{wavaju {ta nastao u odnosima SAD i EU, koji to zapravo treba da zna~i. Tako|e, nesumwivo umawuje pritisak Zapada za izbalansiranost na{e spoqnopoliti~ke na na{u zemqu.“ „Za{to bi Trampova administracija pozicije nije dobro ni to {to smo zauzeli re{avala problem Kosmeta na na~in koji jednu – izraelsku – stranu u sporu na Blibi odgovarao Evropskoj uniji? Zar Trampu skom istoku. Time smo se zamerili Iranu, odgovara stabilna i prosperitetna Evrop- koji ne priznaje samoprogla{enu nezaviska unija koja na ekonomskom planu pravi snost Kosova, a posredno i Rusima i Kineprobleme Sjediwenim Dràvama? A imaju- zima koji s Iranom ~ine trougao nosilaca }i u vidu i kako se Grenel pona{ao na pozi- budu}eg evroazijskog spajawa. A pitawe je ciji ameri~kog ambasadora u Nema~koj, zai- {ta mi zauzvrat dobijamo od Izraela za sta je te{ko poverovati da sada{wa admi- ovoliku na{u velikodu{nost u odnosu na nistracija ima ijedan razlog da priska~e wegove interese.“ „Mo`da smo dobili upravo to {to u ovom u pomo} Evropskoj uniji povodom Kosova i Metohije“, saglasan je Sa{a Adamovi}, koji sporazumu nema uzajamnog priznawa Beoobja{wava: „Ova razjediwenost Zapada, grada i Pri{tine. Tim pre {to smo ba{ na uz relativno opadawe wegove mo}i usled ovom slu~aju mogli da vidimo koliki uticaj ja~awa Rusije i Kine, olak{ava i na{u bor- Izrael ima na politiku Sjediwenih Dràbu za odbranu Kosova. Tim pre {to i Rusija va,“ zakqu~uje Sa{a Adamovi}. R. N.

^etvrtak 10. septembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

MIOMIR KORA]

Srpski superarheolog Vest da je Ministarstvo kulture namenilo samo 700.000 dinara za istraìvawa na arheolo{kom lokalitetu Viminacijum izaziva ose}aj gor~ine. Tim arheologa na ~elu sa dr Miomirom Kora}em godinama nas iznena|uje va`nim otkri}ima, a od Viminacijuma je napravqen lokalitet koji zadovoqava sve svetske standarde. Dr Kora} sa svojim timom godinama radi na popularizaciji arheologije i upozorava javnost na va`nost ~uvawa i negovawa kulturnog nasle|a… – Sve {to bi se uloìlo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo na{li na Viminacijumu, koji bi svakako obogatili funduse i dràve i muzeja, prema tome mi smo uvek isplativa kategorija, izjavio je Kora} pre nekoliko dana. Kad se pro~ita ovakva izjava jednog od vode}ih srpskih arheologa, postavqa se pitawe imaju li oni koji su u ovoj dràvi zaduèni za vo|ewe i osmi{qawe kulturne politike i strategije u glavi ideju o tome {ta su istorija, kultura uop{te, a pogotovo koliko su va`ni za identitet naroda. Kad

U razvijenom svetu kome èlimo da pripadamo vrhunski arheolozi su zvezde. Po muzejima Britanije, Francuske, [panije pravi se biznis od vekovima kradenih i {vercovanih arheolo{kih eksponata, kolonijalne sile su pusto{ile sve {to su mogle, qudi stoje u dugim redovima da te eksponate vide wih slu{ate, ~ujete samo pri~u o tome koliko im je stalo do kulture. U razvijenom svetu kome èlimo da pripadamo vrhunski arheolozi su zvezde. Po muzejima Britanije, Francuske i Nema~ke i [panije pravi se biznis od vekovima kradenih i {vercovanih arheolo{kih eksponata, kolonijalne sile su pusto{ile sve {to su mogle, qudi stoje u kilometarskim redovima da te eksponate vide, a ova dràva nema novca da pomogne istraìvawa na{ih vrhunskih stru~waka koji su poput dr Kora}a ~itav ìvot posvetili ozbiqnom radu i istraìvawu na dobrobit celog dru{tva. To je kulturno blago Srbije koje pripada svim wenim gra|anima. Da bi se ono temeqno istraìlo potreban je novac i dràva mora da na|e. Miomir Kora} je ro|en 1951. u Gwilanu jer se tamo poslom zatekao wegov otac koji je bio oficir ali se bavio ekonomijom. Rastao je uz tri starije sestre, a osnovnu {kolu zavr{avao u Kragujevcu. Drugu gimnaziju i potom arheologiju zavr{io je u Beogradu na Filozofskom fakultetu, gde je i doktorirao 1996. On i supruga Ana, filolo{kiwa, postali su roditeqi prvi put jo{ na studijama. Imaju sina Vawu i }erku Ninu i unuke. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Bo`idar \urovi}, istaknuti pozori{ni rediteq, profesor glume na FSU

Ova vlast nema svest o svom neznawu Boìdar \urovi} (60) je diplomirao pozori{nu reìju na Pozori{noj akademiji u Pragu 1988. godine. Stalni je rediteq Narodnog pozori{ta u Beogradu, bio je direktor Drame, a potom i upravnik Narodnog pozori{ta. Od 2012. kada je, pre isteka mandata, smewen sa mesta upravnika, \urovi}u je do danas pre}utno zabrawen rediteqski rad iako su wegove predstave u red najdugove~nijih predstava Narodnog pozori{ta ("Zagonetne varijacije", "Tu{na nedeqa", "Sabirni centar", "Bal pod maskama"...). Redovni je profesor glume na Fakultetu savremenih umetnosti. Reìrao je u pozori{tima Praga, Beograda, Novog Sada, [apca, Kijeva, Kragujevca... i bio selektor i umetni~ki direktor nekoliko pozori{nih festivala u Srbiji. Bavi se i operskom i radio reìjom, i prevodi sa ~e{kog i slova~kog jezika. n Ako su za opstanak nacije od presudnog zna~aja obrazovawe, zdravstvo i kultura, kakvu budu}nost moè da o~ekuje na{a nacija? - Zdravstvo, obrazovawe i kultura su temeqi svake nacije, a i slika i prilika dràve. Dok ozbiqne i ure|ene dràve bri`qivo i posve}eno brinu, ulaù ogromna finansijska sredstva i tako modernizuju i unapre|uju pomenute segmente, mi nedopustivo malo ulaèmo u zdravstvo, edukaciju i standard na{ih lekara, uspe{no {tancujemo fakultetske diplome i doktorate, robujemo tradiciji, a ne prou~avamo je, dok kulturu smatramo nu`nim zlom i tako temeqno i studiozno potkopavamo temeqe nacije i dràve. Tako da je budu}nost nacije nevesela. n Ovom zemqom rukovode qudi sa sumwivim diplomama i falsifikovanim doktoratima. Kakve }e posledice, ti neobrazovani qudi, skloni prevarama, ostaviti po naredne generacije u Srbiji? - Dan kada je Tomislav Nikoli}, biv{i predsednik Srbije - koji bi trebalo da bude moralni uzor svakom gra|aninu - dobio falsifikovanu diplomu i neka`weno, bez zakonskih posledica nastavio da obavqa javnu funkciju, i ne samo u simboli~nom smislu se moè smatrati po~etkom kraja ozbiqnog {kolovawa i obrazovawa u na{oj zemqi. Sve, mnogobrojne la`ne diplome i mno{tvo sumwivih, i argumentovano i nedvosmisleno dokazano, plagijatorskih doktorata su prirodna posledica tog sramnog i, svakog moralnog ~oveka, nedostojnog ~ina. Danas - nakon te, o~ito, decenijski duge epidemije kojoj se ne nazire kraj i za koju ne traìmo „vakcinu“, a koja je dugoro~no znatno opasnija od postoje}e - retko koji javni funkcioner ima regularnu diplomu ste~enu na iole ozbiqnom uni-

verzitetu... Bizarna je ~iwenica da ima i onih nosioca javnih funkcija koji ~ak i ne znaju na kom su fakultetu diplomirali. n Kakvu poruku su poslali mla|im generacijama, ti qudi koji sa la`nim diplomama vode zemqu? - Mladim qudima, budu}im studentima aktuelna vlast, svesno ili nesvesno, pre}utno i nedvosmisleno {aqe poruku: zamenite indeks ~lanskim kartama, a birana diploma }e blagovremeno sti}i ili studirajte i emigrirajte. n Za{to smo dozvolili da nam ponavqa~i uni{tavaju budu}nost? - Neretko se pitamo da li svaki narod ima vlast koju zasluùje? Ho}u da verujem da mi zasluùjemo boqu vlast, ali mi se ~ini da je ovoj koalicionoj vlasti nekom ~udnom, nekom Bo`jom pravdom, s pravom dopalo da dovr{i proces, koji su zapo~eli wihovi politi~ki roditeqi, a za koji snose istorijsku odgovornost. Srpsko dru{tvo je podeqeno, iscrpqeno, apati~no, politi~ki zaga|eno i naglo ostarelo. Veliki broj mladih, {kolovanih i radno sposobnih qudi se glavom bez obzira razbeào po svetu… n Mnogi se vi{e nikada ne}e ni vratiti. - Cvet i budu}nost na{e zemqe sve mawe stanuje na ovoj adresi. Ostao je prazan prostor koji su popunili partijski vernici i "ponavqa~i". A oni su veoma skromnog obrazovawa i pameti, ali vrlo samouvereni, uporni, nezdravo ambiciozni, nezasiti vlasti i privilegija kojima se mo`da nisu ni nadali, a za koje misle da }e ve~no trajati.

@IVIMO U DUBOKO KORUMPIRANOM DRU[TVU n Koja Vas je kriminalna afera, u kojoj su upleteni predstavnici vlasti, najvi{e zgrozila i zaprepastila? - @ivimo u duboko korumpiranom dru{tvu, kome su kriminalne afere svojstvene i prirodne, i sami smo vremenom oguglali i na wih navikli. Jedna afera drugu sustiè, a mi se krstimo i levom i desnom rukom, neveruju}i da se pod okriqem dràve, mimo svakog zakona, no}u, nenajavqeno ru{e delovi grada, finansijski podsti~u i gaje plantaè droge, po niìm od proizvodnih cena prodaje naoruàwe probranim pojedincima, koji ga potom prodaju po znatno ve}im cenama, a, recimo „Kru{ik“ ide u bankrot. Do iznemoglosti moèmo nabrajati afere i finansijske malverzacije, a koliko li smo nepodop{tina i skandala zaboravili...

n Imaju li oni svest o svom neznawu? - Na na{u nesre}u oni nemaju svest o svom neznawu i nesposobnosti, a veoma su nemilosrdni prema onima koji znaju i umeju... Uàsni rezultati wihove vlasti su vidqivi golim okom, posledice }e dugo trajati, a istinske razmere te bahate i koruptivne vlasti }e se tek sagledati kada odu sa vlasti. Ostavi}e za sobom do sada nevi|enu pusto{. n Proteklih meseci se pokazalo da su interesi politike va`niji i od zdravqa qudi. Da li Vas je i koliko, zabolela neeti~nost pojedinih lekara iz Kriznog {taba? - Pandemija Covid-19 je savremena planetarna kuga kojoj ne znamo ni poreklo ni lek. Na{a vlast je, kako samo ona ume, nespremna, sa omalovaàvawem i potcewivawem do~ekala ovu nevidqivu i ìvotno opasnu po{ast. Ako je i{ta na ovom svetu sveto, onda bi trebalo da budu bolest i smrt. Naàlost, na{em sveznaju}em vlastodrìtequ je sveta samo wegova vlast pa je - po op{tem uverewu javnosti - zahvaquju}i neoprostivom podani{tvu odre|enih ~lanova kriznog {taba pandemiju zloupotrebio u politi~ke svrhe. Krizni {tab je s pravom izgubio poverewe gra|ana i wihove preporuke nisu imale, a ni sada nemaju, adekvatan odziv u dru{tvu. n Vlast se brutalno obra~unala s omladinom na nedavnim protestima. Me|utim, s kriminalcima i korupcijom u sopstvenim redovima nema nameru da se obra~una, zbog ~ega nam je i blokiran put ka EU. [ta ova vlast planira da napravi od Srbije? - Nesporno je da na{a zemqa nije istinski demokratska zemqa, da je zemqa u kojoj su obesmi{qene sve dràvne institucije i da je apsolutna vlast u rukama samo jednog ~oveka - Aleksandra Vu~i}a, predsednika Srbije, koji je mimo Ustava prigrabio i izvr{nu i zakonodavnu vlast, oteo dràvu od svog naroda i tako stvorio gotovo privatnu, autoritarnu dràvu prvoga reda. Takva dràva je daleko od nezaobilaznih principa evropske demokratije i Evropske unije. Me|unarodna zajednica i EU vidqivo zatvaraju vrata Srbiji, a zarad svojih politi~kih interesa diplomatski, poluotvorenih o~iju gledaju bezakowe, korupciju abnormalnih srazmera, {irewe straha i brutalno prebijawe nedu`nih gra|ana. Ovaj reìm nije u mogu}nosti da se obra~una sa sve ve}im kriminalom i korupcijom jer bi morao da se obra~una sa samim sobom. Nastavi}e sve è{}e da se obra~unava sa svojim aktivnim neistomi{qenicima, kojih je sve vi{e i vi{e. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. septembar 2020. 7

Broj zara`enih koronavirusom u svetu pre{ao je miliona qudi

Od po~etka pandemije do danas zara`eno je 27.005.196 qudi, od ~ega je najvi{e u SAD vi{e od 6,4 miliona. Do sada je preminulo 882.359 obolelih od posledice infekcije kovidom-19. Aktivnih slu~ajeva u svetu je ne{to vi{e od sedam miliona, a ukupno se do sada oporavilo 19.103.268 obolelih. Pored SAD, pandemija je najvi{e pogodila Bra-

zil i Indiju u kojima je obolelo vi{e od ~etiri miliona qudi. Rusija je i daqe ~etvrta u svetu i prva u Evropi po broju zara`enih koronavirusom.

Dobili sina i usvojili ~etvoro dece, posle par nedeqa stigle vesti: â&#x20AC;&#x17E;^estitamo, nosite ~etvorke!â&#x20AC;&#x153; Par iz SAD-a, Maksin i Xejk Jang imali su sina pre nego {to su odlu~ili da usvoje jo{ ~etvoro dece. Zatim je Maksin ostala trudna i nisu ni mogli da sawaju koliko }e wihova porodica imati ~lanova. Saznali su da }e dobiti ~etvorke, {to je ukupno devetoro dece mla|e od 10 godina. - Nisam mislila da bih mogla da zatrudnim, a da nije re~ o vantelesnoj oplodwi, kao {to je bio slu~aj s prvim sinom. Se}am se da sam Xejku poslala poruku jer sam bila u {oku - ispri~ala je Maksin. Iako su ih obradovale vesti, istovremeno su bili i vrlo zabrinuti. - Lekari su se zabrinuli za bebe, a mi za ostalu decu, jer je u sedmo~lanu porodicu do{lo jo{ ~etvoro dece- rekla je Maksin. Maksin je bebe rodila 31. jula ove godine, u 32. nedeqi trudno}e, pa su sve bebe na intenzivnoj nezi. Kad je par prvi put saznao za trudno}u,

Xejkova mama pokrenula je kampawu kako bi pomogla da se prikupi novac za ovu porodicu. Detaqno opisuju}i wihovo porodi~no putovawe, otkrila je kako je Maksin oduvek `elela da usvoji dete i sawala je o velikoj porodici sa usvojenom i biolo{kom decom. Wihova pri~a sa usvajawem zapo~ela je 2017. godine, godinu dana nakon ven~awa. - Usvojili su bra}u i sestre od 4, 2 i 11 meseci, a nakon nekoliko meseci, i wihovu novoro|enu sestru. Susreli su se s mnogim izazovima i problemima - napisala je Xejkova majka i dodala da je Maksin imala i nekoliko poba~aja, pre nego je ostala trudna sa sinom Henrijem u oktobru 2018. U decembru slede}e godine i slu`beno su usvojili svoje ~etvoro dece - samo nekoliko nedeqa pre nego {to su saznali da je Maksin ponovno trudna. ^etiri nedeqe od ro|ewa, novoro|en~ad su dobro, iako su i daqe u bolnici.

Slavni francuski glumac @erar Depardje se krstio u pravoslavnom hramu u Parizu Slavni francuski glumac i ruski dr`avqanin @erar Depardje primio je kr{tewe u pravoslavnu veru u hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu. "U na{em hramu u petak uve~e kr{ten je @erar Depardje", rekao je predstavnik hrama i naveo da su ceremoniji prisustvovali bliski prijateqi umetnika.

Predstavnik hrama odbio je da kaè koje je ime Depardje dobio na kr{tewu. "To je bio neo~ekivan doga|aj, ali veoma prijatan", rekao je on. Depardje (71) glumio je u 200 filmova, ukqu~uju}i i rusko-francuski film o Grigoriju Raspu}inu, igranom u pozori{tu. Dobitnik je brojnih nagrada, Zlatnog globusa, priznawa na Venecijanskom i Moskovskom me|unarodnom filmskom festivalu. Francuski glumac dobio je rusko dràvqanstvo u januaru 2013. godine, a predsednik Rusije Vladimir Putin objasnio je tada odluku o dodeqivawu glumcu ruskog dràvqanstva, zaslugama Depardjea ruskoj kulturi.

8 ^etvrtak 10. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 10.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

KORISTE MIGRANTE DA PROTERAJU SRBE:

Situacija se pogor{ala, Linta traì zatvarawe centra u Lipi Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra da bo{wa~ke vlasti u Sarajevu i Biha}u koriste migrante kao sredstvo da se proteraju malobrojni Srbi i otme wihova imovina. Situacija se dodatno pogor{ala kada je vlast u Biha}u u aprilu napravila migrantski kamp u srpskom selu Lipa, 30 kilometara od Biha}a, u kome se nalazi vi{e od 1.500 migranata koji su u stalnom pokretu, naveo je Linta u saop{tewu. On kaè da u srpskim povratni~kim selima na podru~ju Bosanskog Petrovca i Grahova migranti provaquju u ku}e i napadaju povratnike, policija ne ~ini ni{ta da za{titi Srbe i imovinu, a malobrojni Srbi su ugroèni i u op{tinama Sanski Most, Bosanska Krupa i Drvar. - Jedino pravo re{ewe za srpske povratnike u navedenim op{tinama jeste da se zatvori migra-

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

ntski centar Lipa, da se obezbedi kontrola kretawa migranata, da policija za{titi Srbe i wihovu imovinu i da vlast u Sarajevu po~ne da radi na povratku migranata u zemqe porijekla - naveo je Linta.

Kolo srpskih sestara u Ugqeviku dostojno ~uva tradiciju od 1903. godine Kad se samo malo vratimo u pro{lost, na davnu 1903. godinu kada je, na Veliku Gospojinu, na Kolarcu, prestonom srpskom gradu Beogradu, odràna Osniva~ka skup{tina udruèwa koje je kr{teno imenom „Kolo srpskih sestara“, koje je okupilo oko tri hiqade divnih èna, posve}enih svim srcem svome rodu, svojoj otaxbini i veri, shvatamo jo{ boqe koliki je zna~aj na{ih majki, sestara i baka bio i ostao u na{im ìvotima i u na{em dru{tvu, kaè Vasilije Peri}, na~elnik op{tine Ugqevik, ina~e

potpredsednik Eparhijskog upravnog odbora Eparhije SPC, o radu ove humanitarne i kulturne organizacije, koja je vredna i agilna, ponovo, i u RS i ugqevi~kom kraju. - Na{e majke su nas zadojile qubavqu, onom iskonskom koja se, koja se nigde ne mo`e da nau~i, ko-

ja se prenosi voqenom ~edu, iz dubine maj~inog srca. Ne kaè xabe sveti vladika Nikolaj Velimirovi} da je „majka bi}e najsli~nije Bogu“ - kaè Peri}. - Zato, danas, treba da se setimo i prve predsednice Kola srpskih sestara Savke Suboti}, velikog borca za nacionalna prava Srba u Vojvodini toga doba, ali i wenih prvih saradnica tada izabrane potpredsednice, Delfe Ivani}, i sekretarice Nade`de Petrovi}, koja je bila, ne samo slikarka i veliki humanitarac u Kolu srpskih sestrara, ve} i rodoqubiva div dama, koja je, kao dobrovoqac, zbriwavala srpske rawene junake u Prvom balkanskom ratu i na po~etku Velikog rata da bi, na kraju, umrla od posledica uslovima u kojima je delovala od tada{we neizle~ive bolesti. I ~iwenice, isti~e Peri}, „da je veliki Branislav Nu{i}, ~uveni pisac, komediograf kome i danas nema ravna, bio kum Kola srpskih sestara, svedo~i da su umne, dobre, pravdoqubive, rodoqubive Srpkiwe, jo{ od doba pre Majke Jevrosime do dana{wih dana bile i ostale stubovi i na{ih ogwi{ta i na{e otaxbine“. - I {to da ne budemo ponosni na ~iwenicu da je jedna od najomiqenijih svetica, za{titnica èna, Sveta Petka Paraskeva, kako je pisao na{ znameniti vladika Nikolaj Velimirovi}. S. G.

KRAJI[NIK I DAQE NA APARATIMA:

Wegov sin trenutno stabilno

Prvi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Mom~ilo Kraji{nik prikqu~en je na aparate za mehani~ku ventilaciju i sve daqe prognoze su neizvesne, izjavio je direktor Univerzitetskog klini~kog centra Republike Srpske Vlado \aji}. \aji} je rekao da je Kraji{nik hospitalizovan u Klinici intenzivne medicine za nehirur{ke grane zbog infekcije novim korona virusom i obostrane upale plu}a. Kraji{nik je 30. avgusta primqen na Kliniku intenzivne medicine UKC-a. Iz UKC-a su naveli da je zdravstveno stawe Kraji{nikovog sina Wego{a, koji je 3. septembra primqen u ovu zdravstenu ustanovu zbog virusa korona, trenutno stabilno. - Obavqene su sve neophodne dijagnosti~ke procedure, te se ordiniraju lekovi u skladu sa protokolima - naveli su iz UKC-a.

O@IVELO SELO FILIPA VI[WI]A:

Gorwa Trnova kod Ugqevika se razvija sve brè @ivopisno selo Gorwa Trnova, kod Ugqevika, mesto je kom je, za kilometar blià Loznica, u Srbiji, nego „mati~na“ op{tina, a ba{ je, vekovima, poznata {to su weni me{tani, sa Srbima iz Srbije, bili u rodbinskim vezama ili ne, ìveli kao najslo`nija bra}a. Tako je bilo kad se vojevalo od srpskih ustanaka, koje je sjajno opevao u pesmama, ~uveni narodni guslar i peva~, „srski Homer“, Filip Vi{wi}, ro|en ba{ u ovom selu, ina~e veliki prijateq, saradnik, saborac, Jadranina, iz Tr{i}a, iz lozni~kog kraja, Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, ova na{e pismenosti i kulture i sakupqa~a na{eg nacionalnog i

kulturnog blaga. Ostalo je je zabele`eno da je ~uveni Vuk prvi put kad je bio sa Filipom u wegovoj rodwoj Gorwoj

Trnovi primetio: - Ovde je sve gorwe, i vi{e, i lep{e, i zanimqiviji, pa nije ~udo, pobro, {to nam se, ov|e, i

ti takva qudina rodi. Filip je proslavio selo, me{tani su ga uvek slavili, u zvezde uzdizali, a to komunisti~ko doba nije bilo ba{ poèqno. Zato je selo, posledwe, u ovom delu RS i BiH dobilo i asfalt i druge dobrobiti savremenog ìvota. Goran Stevanovi}, predsednik Mesne zajednice, kaè da je selo po~elo da se razvija, uvo|ewem vi{epartijskog sistema, „a prosperitet je usledio od dolaska Vasilija Peri}a za ~elo op{tine Ugqevik, koju su decenijama dràli tvrdi i kruti komunisti, me|u kojima i oni koji su skoro bili precrtali ovo lepo mesto, selo vrednih, marqivih i pametnih qudi.

Zato na~elnika do~ekuju, kako kaè, kao doma}ina, a ne kao gosta, a na wegovu inicijatiju, upravo, zavr{ena je izgradwa potpornog zida i odvodnih kanala, posla vrednog oko 30 hiqada KM. - Svaki ve}i posao doprino je da qudi, ovde, ostanu da ìve kaè Peri}. - Ni{ta nema od pri~e i pri~awa, nego uspeh stiè kada zajedno zasu~emo rukave, {to redovno ~inimo, a ovda{wi qudi su se pokazali i vrednim i rodoqubivim i umnim, dostojni potomci na{eg Filipa. Klizi{te je ugroàvalo Dom kulture i spomenik Filipu Vi{wi}i i poginulim borcima odbrambenog rata. Sada vi{e nema brige.

krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

sta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

CRNA GORA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 10. septembar 2020. 9 maksimalno 40 kilograma

NOSILAC LISTE ZA BUDU]NOST CRNE GORE O MITINGU PODR[KE DPS, PODELAMA U CG I ODNOSIMA SA BEOGRADOM

Zdravko Krivokapi}: Ne}emo ponoviti gre{ke Srbije posle 5. oktobra

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Uprkos tome {to Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore i DPS-a, pred zapadnim diplomatama i medijima najavquje da }e prihvatiti narodnu voqu i predati vlast, konkretno ipak poku{ava da destabilizuje dru{tvo i na taj na~in sprije~i verifikaciju narodne voqe… – Lako je ~itqiv rukopis wegovih provokatora na Sjeveru, te u inscenirawu sukoba u Podgorici. Milo \ukanovi} je organizovao i dva mitinga, na kojima su ponovqene besmislice o ugroènosti Crne Gore, a sa posledweg mitinga upu}ene su i poruke mr`we, pjevale se, vjerovali ili ne, usta{ke pjesme. Ipak, Bogu hvala, nije bilo incidenata“, kaè Zdravko Krivokapi}, nosilac liste Za budu}nost Crne Gore, komentari{u}i miting koji su u nedequ organizovale pristalice DPS i predsednika Crne Gore. n Najavili ste {to skorije formirawe ekspertske vlade, ali mogu li se, ipak, tokom pregovora oko vlade dogoditi neki neo~ekivani obrti? – Ja vjerujem da su stvari u vezi sa formirawem nove vlade jasne. Verujem da }e na{i partneri iz Demokrata i URA odràti rije~. Stoga, neo~ekivane obrte bih u startu iskqu~io. Pred Crnom Gorom je veoma teàk period, jer se decenijama proma{ene ekonomske i razvojne politike DPS-a dodao globalni potres, pandemija virusa kovid 19. Crna Gora je prakti~no ostala bez turisti~ke sezone, a turizam u strukturi na{eg GDP iznosi oko 25 odsto, {to je najve}i udio u Evropi. Stoga, smatram da je jedna nadstrana~ka, vi ste je nazvali ekspertska vlada, u ovom momentu najboqe re{ewe, ne samo sa sa stanovi{ta kompromisa me|u politi~kim subjektima koji konstitui{u novu ve}inu, ve} i ozbiqnih izazova

koji su pred nama u narednih godinu, dvije. n Mogu li i mawine da budu deo budu}e vlade, obzirom da su se neke od wih ve} izjasnile da ne}e u~estvovati u Vladi koja je prosrpski orijentisana. Da li je ta~no da }e vlada biti prosrpski orijentisana i da ste pod uticajem Srbije? – Budu}a vlada je otvorena ne za neke, ve} za sve mawinske narode. U~e{}e wihovih predstavnika u novoj vladi smatram potrebnim. Vlada u kojoj }u ja u~estvovati moè da bude samo procrnogorska i posve}ena interesima dràve Crne Gore. Pri~e o velikom uticaju Srbije na budu}u vladu su budala{tine koje {iri odlaze}i reìm i poturaju wihovi analiti~ari. Stoga, li~no me iznena|uje da ste vi, kao ozbiqan list, takvim stvarima pridali zna~aja.

GA[EWE GENERATORA PODELA U CRNOJ GORI n Kako }ete pomiriti Crnu Goru zava|enu me|usobno i podeqenu, {to se videlo i na mitingu u Podgorici? – Kada ugasite generator podjela i razdora koji je instalirao DPS i u~inite napor da se Crna Gora gradi kao dr`ava u kojoj }e svi gra|ani, bez obzira na vjersku, nacionalnu i politi~ku pripadnost biti ravnopravni ~lanovi dru{tva, lako }e do}i do pomirewa Crne Gore. n Za kratko vreme postali ste najpopularniji ~ovek u Crnoj Gori. Koji je recept za uspeh? – U svemu {to sam radio u `ivotu trudio sam se da dam sve od sebe da postignem najboqi rezultat. Tako sam pristupio i politici.

n Da li }ete Vi biti novi premijer i odakle Vi u zrelim godinama u politici? – U politiku sam formalno u{ao nakon usvajawa Zakona o slobodi vjeroispovjesti. Sloì}u se sa Vama – u zrelim godinama – ali to ne vidim kao nedostatak. Veliki broj uspje{nih politi~ara u Evropi, na konkretan anga`man odlu~ila se tek nakon pune profesionalne i dru{tvene afirmacije. Narednih dana o~ekujem da }emo definisati osnovne kriterijume na kojima }e biti formirana nova vlada. To je preduslov da bi se daqe krenulo ka personalnim re{ewima. n Nameravate li da izvu~ete pouku iz pona{awa srpske opozicije koja je nakon 5. oktobra do{la na vlast na krilima nezadovoqstva naroda i uspela da izneveri ta o~ekivawa gra|ana? – Gra|ani Crne Gore, koji su vi{e od 30 godina ~ekali pad reìma imaju velika o~ekivawa od budu}e vlade. Ne samo na primjeru Srbije, ve} i druge zemqe u kojima se desilo sli~no. Treba izvu}i primjere i ne dozvoliti da se gre{ke, u specifi~nim uslovima Crne Gore, ponove. n Obzirom da odnosi Srbije i Crne Gore posledwih godina nisu na nekom zavidnom nivou, a DPS je ~esto optuìvao vlasti u Beogradu da se me{aju u unutra{wa pitawa suverene Crne Gore, da li }e ne{to mewati u budu}nosti prema Srbiji? – Ponovio bih ono {to sam vam rekao u prethodnom pitawu, optu`be o mije{awu Srbije u unutra{wa pitawa dràve Crne Gore su obi~ne budala{tine koje {iri odlaze}i reìm. Te{ko moète na}i jedan konkretan primjer koji bi potkrijepio ove tvrdwe, dok sa druge strane imate niz primjera mije{awa u unutra{wa pitawa dràve Srbije

od strane \ukanovi}evog reìma, po~ev od priznawa Kosova, pa do glasawa protiv interesa Srbije u vi{e me|unarodnih organizacija. Srbija i Crna Gora su dvije najbliè dràve, geografski, kulturolo{ki i istorijski. Na{i odnosi se moraju normalizovati i to je èqa velike ve}ine gra|ana Crne Gore. n Postoji li mogu}nost preispitivawa priznawa nezavisnosti Kosova , odnosno povla~ewa tog priznawa? – Pred novom vladom su ozbiqni izazovi. Sa jedne strane treba obezbijediti opstanak naroda i dràve u uslovima propale turisti~ke sezone, a sa druge po~eti demontaù sistema koji je decenijama drào Crnu Goru zarobqenom. Razumijem koliko je pitawe Kosova i Metohije va`no ne samo za gra|ane Srbije, ve} i za gra|ane Crne Gore. Podsjeti}u da je odlaze}i premijer Du{ko Markovi} prije nekoliko godina izjavio da je 85 odsto gra|ana Crne Gore bilo protiv priznawa ju`ne srpske pokrajine. Me|utim, pred novom vladom je mnogo va`nijih pitawa i razmatrawe povla~ewa priznawa Kosova za sada nije prioritet. Tako|e, nedavno potpisani sporazum u Va{ingtonu, wegova verifikacija i primjena ima}e svakako uticaj i na dràvnu politiku Crne Gore. n Posledwih godina odnosi sa Rusijom nisu bili na zavidnom nivou , mogu li se i tu o~ekivati neke promene? – Ruska Federacija, predstavqa na{u bratsku zemqu i velikog istorijskog prijateqa. Crnogorci gaje velike simpatije prema ruskom narodu. Kako pokazuju istraìvawa javnog mwewa ta osje}awa su ostala netaknuta uprkos agresivnoj antiruskoj poli-

tici aktuelnog reìma. Mi smo u obavezi da popravimo na{e politi~ke odnose sa Rusijom, kao i sa Srbijom, te intenziviramo i izgradimo nove mostove saradwe u ekonomskoj i kulturnoj sferi. Za nas bi bilo veoma va`no da se obnovi redovni avio-saobra}aj sa Rusijom i stvore uslovi za nesmetane posjete ruskih turista. n [ta }e biti prvi koraci vlade, ukoliko je formirate, da li }e to biti novi zakon o slobodi veroispovesti, ili }e to mo`da biti zakon o poreklu imovine? – Novi zakon o slobodi vjeroispovjesti, koji }e se donijeti aktivnim dijalogom i uz u~e{}e svih vjerskih zajednica je nesporan na{im budu}im koalicionim partnerima. Zakon o porijeklu imovine, koga smo obe}ali u predizbornoj kampawi tako|e. Prvi koraci vlade bi}e stvarawe uslova za opstanak naroda i dràve u narednom te{kom periodu i demontaà sistema koji je ovu zemqu zarobio. n S obzirom da Milu \ukanovi}u predsedni~ki mandat traje jo{ tri godine, postavqa se pitawe kako }e funkcionisati kohabitacija wega i nove vlade i postoji li mogu}nost da traìte vanredne predsedni~ke izbore? – Prioritet je izbor nove vlade. Milo \ukanovi} je doìvio izborni debakl. Lista koja je u nazivu nosila wegovo ime osvojila je svega 35 odsto glasova. Stoga, da je odgovoran politi~ar sam bi podnio ostavku, inicirao vanredne predsjedni~ke izbore i neposredno provjerio svoj politi~ki kredibilitet. Ipak, imaju}i u vidu wegovu politi~ku li~nost, takav rasplet ne o~ekujem. S. G.

10 ^etvrtak 10. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 10. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

HARADINAJ: Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

O~ekujem priznawe Vatikana Lider Alijanse za budu}nost Kosova Ramu{ Haradinaj kazao je da je Kosovo sporazumom u Va{ingtonu napravilo veliki korak napred. Kao i da se nada da }e nakon uzajamnog priznawa sa Izraelom, i Vatikan priznati pri{tinske institucije. Haradinaj je naveo i da o~ekuje da Evropska unija poka`e istu posve}enost i ozbiqnost, „kako bi se olak{ao proces priznavawa Kosova od svojih dr`ava“.

Ramu{ Haradinaj „Na{e molitve su tako|e upu}ene papi Frawi, sa nadom da }e uskoro Sveta stolica priznati na{e Kosovo kao nezavisnu i suverenu dràvu“, kaè Haradinaj. Sporazumima koje su potpisali Beograd i Pri{tina u Beloj ku}i dve strane su se obavezale da, izme|u ostalog, Kosovo ne}e traìti ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama u roku od godinu dana, dok Srbija u istom periodu ne}e slati zahteve dràvama ili me|unarodnim organizacijama da ne priznaju Kosovo, kao i da }e obustaviti kampawu za povla~ewe priznawa.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

[TA SE DOGOVORILO U BELOJ KU]I IZME\U BEOGRADA I PRI[TINE

Potpisan {iroki ekonomski sporazum Ameri~ki predsednik Donald Tramp, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i „premijer Kosova“ Avdulah Hoti potpisali su u petak, 4. septembra u Beloj ku}i ekonomski sporazum. Predstavnici Srbije i Kosova potpisali su svako po jedan zasebni sporazum, koji su u velikoj meri isti, ali se razlikuju u posledwoj ta~ki. Objavqen sporazum u celosti Srbija (Beograd) i Kosovo (Pri{tina) saglasili su da }e napredovati u ekonomskoj normalizaciji pristaju}i na slede}e: z Obe strane }e primeniti sporazum o autoputu Beograd-Pri{tina koji je prethodno potpisan 14. februara 2020. z Obe strane }e primeniti èlezni~ki sporazum Beograd-Pri{tina koji je prethodno potpisan 14. februara 2020. Pored toga, obe strane }e se obavezati na zajedni~ku studiju izvodqivosti o opcijama za povezivawe èlezni~ke infrastrukture Beograd-Pri{tina sa lukom na Jadranu. z Kosovo (Pri{tina) i Srbija (Beograd) sara|iva}e sa Ameri~kom korporacijom za me|unarodno finansirawe razvoja i EKSIM na memorandumima o razumevawu radi operacionalizacije slede}eg: - Autoput Mira - @elezni~ka veza izme|u Pri{tine i Merdara @elezni~ka veza izme|u Ni{a i Pri{tine Obezbe|ivawe finansija za podr{ku zajmova potrebnih za mala i sredwa preduze}a - Dodatni bilateralni projekti. - Stalno prisustvo Ameri~ke razvojne agencije u Beogradu, Srbija. z Obe strane }e otvoriti i operacionalizovati objekat zajedni~kog prelaza Merdare. z Obe strane }e se pridruìti „mini-{engenskoj zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019. godine, i u potpunosti iskoristiti wene beneficije. z Obe strane }e me|usobno priznati diplome i stru~ne uverewa. z Obe strane }e se sloìti da sara|uju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovaraju}im pravnim licima ameri~ke vlade na studiji izvodqivosti za potrebe deqewa jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevawa vodom i energijom. z Obe strane }e diverzifikovati svoje zalihe energije. z Obe strane }e zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporu~uju nepouzdani dobavqa~i u svojim komunikacionim mreàma. Tamo gde je takva oprema ve} prisutna, obe strane se obavezuju na blagovremeno uklawawe i druge napore za posredovawe. z Obe strane }e pove}ati avionski pregled putnika, me|usobnu razmenu informacija i u okviru {ire ameri~ke saradwe na Balkanu i obaveza}e se na tehnolo{ke nadogradwe za borbu protiv ilegalnih aktivnosti primenom i operacionalizacijom sistema za proveru i informisawe koje obezbje|uju SAD, ukqu~uju}i RIBE, APIS, ATS-G i SRTP. z Obe strane se obavezuju da }e {tititi i promovisati slobodu veroispovesti, ukqu~uju}i obnovqawe me|uverske komunikacije, za{titu verskih lokaliteta i sprovo|ewe

Sa potpisivawa ekonomskog sporazuma u Beloj ku}i sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta. z Obe strane se obavezuju da }e ubrzati napore na pronalaèwu i identifikovawu ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da }e identifikovati i primeniti dugoro~na, trajna re{ewa za izbeglice i interno raseqena lica. Obe strane se obavezuju da }e utvrditi kontakt osobu koja }e predvoditi ove napore u okviru svojih vladinih ministarstava i koordinisati izme|u Beograda i Pri{tine, i obezbedi}e godi{we aùrirawe broja re{enih i nere{enih slu~ajeva. z Obe strane }e sara|ivati sa 69 zemaqa koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi se zaloìle za dekriminalizaciju.

z Obe strane se obavezuju da }e u celini odrediti Hezbolah kao teroristi~ku organizaciju i u potpunosti sprovesti mere za ograni~avawe poslovawa i finansijskih aktivnosti Hezbolah u svojim jurisdikcijama. z Kosovo (Pri{tina) }e se sloìti da primeni jednogodi{wi moratorijum kojim se traì novo ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) saglasi}e se sa jednogodi{wim moratorijumom u kampawi za nepriznavawe i uzdrà}e se od formalnog ili neformalnog zahteva od bilo koje nacije ili me|unarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Pri{tinu) kao nezavisnu dràvu. Oba sporazuma o prestanku stupaju na snagu odmah. z Kosovo (Pri{tina) i Izrael se slaù da se me|usobno priznaju.

\URI]: Do{li smo sa papirima na koje cela Srbija mo`e da bude ponosna

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko \uri} kaè da je Beograd ju~e uspeo da do|e do situacije da po~ne da pregovara sa Pri{tinom, koja nije navikla da pregovara, „nego da im drugi zavr{e posao“. Marko \uri}, jedan od ~lanova delegacije Srbije koja je postigla sporazum u Va{ingtonu, rekao je da je zadovoqan i ponosan onim {to je potpisano. „Doneli smo u Srbiju ovim sporazumom tri i po milijarde dolara novih investicija u pruge, èleznice i puteve, nismo priznali nezavisnost Kosova {to je pri{tinska delegacija mesecima najavqivala kao ciq razgovora, za Gazivode smo obezbedili da elektri~na energija koju do sada nismo mogli da povla~imo u centralnu Srbiju - da moèmo da radimo studiju izvodqivosti da se i to radi“, naveo je \uri}. Vrlo je zna~ajno, kako je dodao, to {to je Pri{tina preuzela obavezu da se prikqu~i „mini [engen“ i {irom otvori vrata za srpsku robu i srpsko trì{te. Dodao je da Pri{tina preuzela obavezu da po{tuje sudske presude za manastire. Dodao je i da je otvarawe kancelarije ameri~ke razvojne agencije signal stranim investitorima. „Ovde je polazna ta~ka bila pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Mi

smo do{li sa papirima na koje cela Srbija moè da se ponosi“, istakao je \uri}. Predsednik Vu~i} je odoleo velikim pritiscima, kaè direktor Kancelarije za KiM. „Nije svejedno kada vam predsed- Marko \uri} nik Tramp i predstavnici najmo}nije sila sveta zahtevaju ne{to, kada vr{e pritisak“, ukazao je \uri}. „Uspeli smo da do|emo do situacije da po~nemo da pregovaramo sa Pri{tinom, a Pri{tina nije navikla da pregovara, nego da im drugi zavr{e posao. Ako ho}ete da ocenite sporazum, pogledajte reakcije Pri{tine i {ta kaù albanski politi~ari koji kaù da ovim nisu ostvareni ciqevi koji oni mesecima najavquju“, naveo je \uri}. Istakao je i da je mnogo „kockica“ moralo da se sklopi da se predsednik Srbije sastane sa predsednikom SAD, a da delegacija Pri{tine stoji pred vratima i da nema bilateralni sastanak.

Turska razo~arana odlukom Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu Tursko Ministarstvo spoqnih poslova osudilo je odluku samoprogla{ene republike Kosovo da otvori svoju ambasadu u gradu Jerusalimu, rekav{i da bi taj „razo~araju}i“ potez prekr{io me|unarodno pravo. „Iz objava predsednika Ha{ima Ta~ija, premijera Hotija i kosovske ministarke spoqnih poslova Melize HaradinajStubla na dru{tvenim medijima podrazumeva se da je, pored uzajamnog priznavawa Kosova i Izraela, Kosovo tako|e preuzelo obavezu da otvori ambasadu u Jerusalimu. Razo~aravaju}e je {to kosovske vlasti uop{te razmatraju takav korak, koji bi predstavqao o~igledno kr{ewe me|unarodnog prava”, navodi se u saop{tewu za {tampu. Podsetiv{i kako je upravo Turska bila me|u prvim zemqama koje su priznale

nezavisnost Kosova i kako je podr`avala priznavawe Kosova na me|unarodnoj sceni, u saop{tewu iz Ankare se navodi da takav proces ne treba nastavqati na kr{ewu me|unarodnog prava i patwi palestinskog naroda ~ija je zemqa okupirana. Brojne odluke UN navode kako je re{ewe bliskoisto~ne krize mogu}e jedino uspostavom nezavisne palestinske dr`ave na granicama iz 1967. godine i sa Isto~nim Jerusalemom kao glavnim gradom, zakqu~uje tursko Ministarstvo. Obostrano priznawe Izraela i tzv. Kosova i otvarawe kosovske ambasade u Jerusalimu predvi|eno je sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine koji su u petak u Va{ingtonu potpisali predsednik SAD Donald Tramp i kosovski premijer Avdulah Hoti.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 10. septembar 2020. 11

E U DOWEM KARINU S RETKIM POVRATNICIMA I „TURISTIMA“, KOJI SAMO LETI OBILAZE SVOJA IMAWA, NEKADA PORODI^NE KU]E, A SADA – VIKENDICE

Svega ima, samo nema qudi

Na tom podru~ju zaista imate sve. Od Velebita koji se, kao granica sjeverne Dalmacije, uzdiè iznad tog predjela, te Zrmawe koja prolazi kroz Bukovicu, pa sve do rijeke Kari{nice koja se ulijeva u Karinsko more. Za svega 25 minuta vo`we automobilom moète do}i do obale, odnosno, do Biograda i Pako{tana, mjesta koja se qeti pretvaraju u bu~ne turisti~ke oaze. Pola sata vo`we dijeli vas }i i od Zadra, centra ùpanije. No prije svega, osim zanimqivog geografskog poloàja, podru~je je to inikoje nudi – mir. ani- Unato~ tome, mjesta Dowi i graGorwi Karin, dobrim dijelom gotivdine su prazna, a zaìve tek preko qeta kada se ku}e napune onima da m sekoji tu imaju vikendice. Srbi tu rga-najvi{e dolaze preko qeta, ostae saju mjesec dana, a onda se vra}aju i zasvojim drugim domovima. I daqe lnogje vi{e onih koji dolaze povremeaci-no, nego onih koji su se vratili za pri-stalno. à-POVRATNICA NAKON VI[E naOD DVE DECENIJE Jedna od potowih je Ika Kukau davica, 81-godi{wakiwa koja se iz Stani{i}a u Vojvodini, preko programa UNHCR-a, nakon izbjegli{tva vratila u svoj zavi~aj u listopadu pro{le godine. Sada ìvi u Dowem Karinu. „Otkad sam do{la, dobro mi je ovdje. Ovo je moj rodni kraj, tu sam dobar dio ìvota ìvjela i radila. Kao mlada radila sam u Pridrazi, tu u Karinu, u poqima u Nadinskom blatu. Sve do rata radila sam i u manastiru, sa ~asnim sestrama“, pri~a Ika. U Stani{i}u je ìvjela s ne}akiwom, i sve do unazad par godina, bez problema radila u poqu. „Nikada kod doktora nisam i{la! Odnio me vrag ako jesam… [to }e mi? Jednog dana su nam eta do{li u ku}u, ne{to popisivati. ka- Pitali su me: ‘Ima{ li lijekova?’. Rekoh: ‘[to }e mi, ne treba meni da to!’“ , a SIMBOL DUHOVNOSTI ego I SVEDOK TRAJAWA da I PROPADAWA riIkina ku}a nalazi se u Dowem oji Karinu, koji, za razliku od Gorweg oji Karina, jo{ nema razvijenu vodoalo vodnu mreù. Osim infrastrukta- turnih razlika, ta se dva mjesta ija razlikuju i administrativno. Mjebi- sto Dowi Karin pripada Benkovcu, a Gorwi Karin – Obrovcu. Dva mjesta, koja se nalaze na desetak kilometara od Benkovca, dijeli rijeka Kari{nica koja se ulijeva u Karinsko more. Negdje na granici ta dva naseqa nalazi se i nekoliko poluuru{enih objekata koji su me|u lokalnim stanovni{tvom poznati kao „Desni~ine ku}e“. Rije~ je o vikendici koju je 50-ih godina izgradila obiteq Desnica iz Obrovca. U woj smo, na poluuru{enim zidovima, zabiqeìli i ostatke ikone koja je izra|ena po uzoru na ~uvenu fresku Belog an|ela iz manastira Mile{eva. Jedan od najbitnijih simbola pravoslavqa i duhovnosti me|u Srbima, ali i vrijedno kulturno naslije|e koje je pod Uneskovom za{titom, stoji tako izgrebano i i{arano na praznim zidovima ove oronule gra|evine

Baka Ika Kukavica ispred svoje ku}e Automobili sa beogradskim tablicama ~esto su na podru~ju Karinskog mora

Usta{ke poruke na zidovima uru{enih ku}a i svjedo~i da je nekada me|u tim istim zidovima bilo onih koji to naslije|e ba{tine. „Desni~ine ku}e“ sada su predmet spora na sudu. Nasqednici koji sada ìve u Londonu nedavno su se ukwiìli na tu zemqu, a s lokalnim vlastima se spore jer je na tom podru~ju nelegalno napravqen put. Prostor oko ku}e sada sluì kao parkirali{te. Na ve}ini automobila stoje tablice beogradskih registracija. Qude, koji se dolaze tu okupati, na zidovima propalog objekta do~ekuju usta{ki simboli te veliki grafit koji {aqe uvredqivu poruku – „Plaà za pse“. Unato~ tome, Srbi koji ovdje dolaze dobro se osje}aju. Kaù nam to kupa~i, me|u kojima je i Dragana Jovanovi}, 48- godi{wakiwa iz Beograda ~iji je djed iz Karina. „Dolazim tu od 1974. godine. Tokom rata nisam dolazila, i sad sam opet po~ela, od 2009. godine. Karin oboàvam. Deda je tu 67. godine napravio vikendicu i oduvek sam volela tu dolaziti. Karin je specifi~no mesto, navi{e mi se dopada priroda. More nije zaga|eno jer ovo je oduvek bio sto~arski kraj i u blizini nije bilo velikih fabrika. Tu imamo planinu, reku, more, buru…“, pri~a Dragana koja je na qetovawe u zavi~aj svoga djeda do{la sa svojom sestrom. NAJBOQE JE NA SVOME Unato~ prirodnim qepotama, u tom se kraju te{ko ìvi. Primjerice, stanovnici Doweg Karina, iako spadaju pod Benkovac, nemaju niti jednu autobusnu liniju koja bi ih povezala s tim gradom. Jedna je

to od stvari koje nam pri~a Rajko Kukavica, 67-godi{wak koji je 12 godina, od 2007. pa sve do lani, bio gradski vije}nik Samostalne demokratske srpske stranke i predsjednik Vije}a srpske nacionalne mawine Grada Benkovca. Kukavica se u Dowi Karin za stalno vratio 2003. godine. „Znao sam gdje dolazim i da tu nismo najpoèqniji, ali rekoh sebi: boqe da sam tu gdje me ne vole previ{e, nego tamo gdje me tek tako – trpe“, kaè Rajko. U vi{e od deset godina staà zalagao se za rje{avawe probleme Srba na benkova~kom podru~ju. Bilo ih je mnogo, a veliki dio wih jo{ uvijek nije rije{en. BEZ PERSPEKTIVE ZA MLADE Nemawa Dubroja do{ao je u Karin 2005. godine. Nakon zavr{etka gimnazije u Benkovcu, upisao se na Gra|evinski fakultet u Zagrebu. „Mislim da qudi ovdje nemaju perspektivu ve} èqu za odlaskom na podru~ja koja nude ambicioznije ìvote, a sam Karin je mjesto privla~nije za odmor i mir nego za uspje{nu karijeru“, kaè Nemawa. Kaè kako je odrastawe u Dowem Karinu bilo mirno upravo zbog nedostatka mladeì. „Karinu nedostaje qudi, osobito mladih. [to se ti~e povratka u Karin jo{ nisam donio neku promi{qenu odluku, ali ne bih èlio biti predaleko“, zakqu~uje Nemawa, koji je, poput drugih na{ih sugovornika, tako|er privrèn rodnom kraju. Karin Dowi i Gorwi mjesta su u kojima je prije rata vi{e od 90 posto ~inila srpska populacija. Prema zadwem popisu stanovni{tva iz 2011. godine, Dowi Karin ima 173 stanovnika, a Gorwi Karin 1104 stanovnika. Koliko qudi sada ìvi na tom podru~ju, pokazat }e novi popis koji }e se provesti 2021. godine, ali je sasvim izvjesno da }e te brojke biti zna~ajno mawe. S. G.

Srbi u Puli – ~uvawe identiteta na krajwem zapadu Hrvatske U Istri postoji veoma aktivna srpska zajednica, a dobar deo Srba ìvi u Puli. Svoj identitet neguju u okviru srpskih institucija kao i kroz Srpsku pravoslavnu crkvu. Sem morskom obalom i bogatom arhitekturom koja poti~e iz vremena starih Rimqana, ovaj grad poznat je i po mnogim kulturnim de{avawima. Neke od wih organizuje i tamo{wa srpska zajednica, a svakako najpoznatija manifestacija su Dani srpske kulture u Istri, a koju organizuje Zajednica Srba u Istri. – Ve} 30 godina sam u Zajednici. Ina~e sam iz Kraqeva, a u Pulu sam do{ao 1982. godine. @ivot Srba u Puli je sli~an kao i u ostatku Hrvatske. Te{ko se qudi zapo{qavaju, kako ve}inski narod, tako i ostali pripadnici nacionalnih mawina. Nedostaje radnih mesta pa qudi idu u inostranstvo, pogotovo mladi. Trudimo se da se ne asimiliramo nego da na{a zajednica opstane ovde i da Srbima pruàmo pomo} bilo koje vrste, pogotovo pravnu – pri~a o ìvotu Srba u Puli predsednik Zajednice Srba Istre Miomir Jeremi}. Srpska pravoslavna crkva je vaàn faktor na ovom podru~ju jer je mesto sabrawa srpskog naroda, pogotovo na velike praznike. Nekoliko minuta hoda od glavnog pulskog trga Portarata nalazi se gra|evina koja je klasifikovana kao spomenik kulture nulte kategorije Republike Hrvatske, nekada{wa ranohri{}anska gr~ka crkva, a sada crkva Svetog Nikole. Pulsku parohiju ~ine uglavnom Srbi koji su u ovaj istarski grad do{li {ezdesetih godina pro{log veka jer je Pula bila vojni grad, ali i industrijski centar zbog brodogradili{ta Uqanik. U Peroju danas postoji otprilike 50 porodica koji primaju sve{tenika i koji su izvorni potomci Perojaca iz sredine 17.veka. Prema popisu iz 2011. godine grad Pula broji 57.460 stanovnika, a Srbi su sa 6 odsto ili 3.454 stanovnika najve}a nacionalna mawina. M. T.

12 ^etvrtak 10. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 10.

DRU[TVO DRU[TVO

Manastir podignut pre Nemawi}a bio je sredi{te episkopije, arheolozi tu prona{li pravo blago Na brdu iznad reke Lim, pored lekovitih izvora tople vode sme{ten je manastir posve}en Svetom Nikoli Mirlikijskom koji se ubraja me|u najstarije srpske svetiwe u Ra{koj oblasti. Jo{ uvek nema ta~nih saznawa ko je i kad podigao ovu pravoslavnu bogomoqu, ali je sasvim sigurno da je ona postojala i pre vladarske loze Nemawi}a. „Manastirski kompleks ~ine tri crkve posve}ene Svetom Nikoli, Uspewu presvete Bogoridice i Svetom Iliji, {to se sre}e samo jo{ u Pe}koj patrijar{iji, koja ima ~etiri crkve. Obnavqali su ga kraq Uro{ Prvi i Stefan De~anski, a o wemu se starala i vlastelinska porodica Vojinovi}, bio je wihov mauzolej i imao je u svom sklopu bolnicu i {kolu“, rekao je iguman Teofil. Ova svetiwa poznata je i kao manastir Svetog Nikole u Dabru, a u hijerarhiji srpske crkve pripada joj peto mesto. Od samog svog nastanka, kroz vekove bio je duhovni centar Srba nastawenih u ovom kraju. „U wemu je 1219. Godine Sveti Sava uspostavio jednu od prvih episkopija osa-

mostaqene Srpske pravoslavne Crkve i za prvog episkopa postavio Hristofora, svog najboqeg u~enika iz Hilandara. Sama ~iwenica da je manastir Sveti Nikola bio centar Dabarske eparhije dovoqno govori o wegovom zna~aju u to doba. Me|u razlozima se pomiwe to {to je ovaj manastir iz prednemawi}kog doba, zatim i

to {to se nalazio u pograni~nim delu“, ka`e iguman Teofil. Manastir je bio i sredwovekovni centar pismenosti jer je ovde otkriven luksuzni pisarski srebrni pribor koji se sastoji od dva stila za pera i mastionice sa o~uvanim okamewenim mastilom. Pre ~etiri godine u sklopu arheolo{-

kih istraìvawa ispred oltara crkve Uspewa presvete Bogorodice otkriveno je 40 crkvenih predmeta od sdrebra i zlata. Stru~waci najvrednijim predmetima prona|enim u manastiru svakako smatraju ripide od pozla}enog srebra, koje je manastiru daravao Makarije Sokolovi}, prvi patrijarh 1557. godine obnovqene Pe}ke patrijar{ije. Kako se moè pro~itati u istorijskim spisima on je ~esto boravio u ovom manastiru zbog zdravqa, ali i zbog toga {to su se upravo na tom mestu re{avala bitna pitawa za tada{wu srpsku crkvu. Na Ilindan 1875. godine kod ovog manastira doneta je odluka da se organizuje op{tenarodni ustanak. Napravqen je dogovor o u~e{}u naroda Polimqa i starovla{kog kraja i utvr|eno je da ustanak po~ne na Veliku Gospojinu. Ustanici su poraèni, a Turci su tada manastir prvo pretvorili u magacin, a u porti su napravili kasarnu. Ipak, veruju}i narod nije odustao od svoje svetiwe, pa je manastir kasnije ponovo obnovqen.

[ta treba da znate o Jerusalimu pre otvarawa na{e ambasade

Ambasada Srbije u Tel Avivu

Srbija je postala prva evropska zemqa koja }e svoju ambasadu preseliti u Jerusalim i tako sledi primer SAD koje su to u~inile 2018. godine Srbija }e preseliti ambasadu u Jerusalim, dok }e Kosovo uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom. Ameri~ki predsednik Donald Tramp je na Tviteru napisao da o~ekuje da }e i druge islamske i arapske zemqe slediti primer Kosova, koji je u sklopu sporazuma prihvatio da prizna Izrael, a izraelski premijer Bewamin Netawahu je odmah javio se raduje {to }e Srbija prva evropska zemqa koja sledi primer SAD i {to }e Kosovo sa prete`no muslimanskim stanovni{tvom uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom. Otvarawe ameri~ke ambasade u Jerusalimu 2018. godine je izazvalo sna`nu osudu u svetu i poja~alo tenzije izme|u SAD i Irana. Preme{tawe srpske ambasade tako|e je izazvalo o{tre kritike, a mnogi isti~u da Srbija na taj na~in kr{i me|unarodni konsenzus prema kojem ambasade treba da budu u Tel Avivu. Ve}i deo me|unarodne zajednice ne priznaje zvani~no Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznawe mora biti deo re{ewa decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve dr`ave u kojem }e isto~ni Jerusalim biti glavni grad budu}e palestinske dr`ave. Jerusalim je prili~no komplikovan grad, a ovo su najva`nije stvari koje treba znati o wemu.

SVE JE POÊLO U TEL AVIVU Generalna skup{tina Ujediwenih Nacija donela je dvotre}inskom ve}inom 1947. plan podele Palestine na dve dràve, jevrejsku i arapsku, po kojem je Jerusalim „korpus separatum“ (zasebni legalni i politi~ki status razli~it od okruèwa, ali bez punog suvereniteta, i pod upravom UN). Jevreji su prihvatili plan, ali su ga Palestinski Arapi odbacili, traè}i celu zemqu za sebe i najavquju}i da }e se „Jevreji podaviti u moru“ (drugim re~ima, da }e po~initi etni~ko ~i{}ewe i genocid).

DIPLOMATSKI MANEVRI

Tako je po~eo rat u kom su se sve okolne arapske zemqe okomile na usamqeni Izrael, i iz koga je Izrael iza{ao kao veliki pobednik. Usput, okupirao je i anektirao mnoge teritorije koje su trebale da budu deo palestinske dr`ave, a Arapi su ili pobegli ili proterani (drugim re~ima, desilo im se ono {to su planirali za Jevreje).

^IJI JE JERUSALIM? Izrael je potom pripojio Zapadni Jerusalim, dok je Jordan okupirao Isto~ni. Par godina kasnije Izrael je objavio da je Jerusalim wegov nedeqivi deo, a Jordan je anektirao svoj sektor. Izraelu niko nije priznavao suverenitet na bilo kojim delom Svetog grada, dok su Jordanu na wihovom delu to priznavali Velika Britanija i Pakistan. [estodnevni rat 1967. doneo je ponovqeni ishod: sve arapske zemqe Bliskog istoka bile su protiv usamqenog Izraela, koji je pobedio i usput okupirao Golansku visoravan (deo Sirije), Sinajsko poluostrvo (deo Egipta) i ostatak Palestine koji je bio deo Jordana. Ukqu~uju}i i Isto~ni Jerusalim. Od tada na Zapadnoj obali grade jevrejska naseqa koja ceo svet vidi kao nelegalna, dok se u me|uvremenu Jordan formalno odrekao svih pretenzija ka tom tlu u korist budu}e palestinske dr`ave. Pozicija Ujediwenih nacija je takva

da oni vide Isto~ni Jerusalim kao okupiranu palestinsku teritoriju, i ne odustaju od toga da ~itav grad treba da bude prestonica i jedne i druge dr`ave. [to se Izraela ti~e, ~itav Jerusalim je wihov. Nakon [estodnevnog rata pro{irili su jurisdikciju na Isto~ni Jerusalim i obavestili UN da to nije aneksija ve} administrativna integracija, ali je Savet bezbednosti osudio ovaj potez. Jula 1980. Kneset je proglasio da je „Jerusalim, ~itav i ujediwen, prestonica Izraela“. Savez bezbednosti je i ovaj zakon proglasio ni{tavnim.

KO @IVI U JERUSALIMU? Jerusalim je najve}i grad u Izraelu i broji oko 900.000 stanovnika, odnosno oko 10 odsto ukupnog stanovni{tva Izraela. Jevreji ~ine oko 63 odsto stanovni{tva grada, a Palestinci oko 38 odsto. Iako se broj~ani odnos ove dve grupe mewao s godinama, stru~waci navode da su Jevreji najve}a verska zajednica u Jerusalimu posledwih 150 godina. Po{to je Izrael nakon [estodnevnog rata 1967. godine pro{irio jurisdikciju na Isto~ni Jerusalim, granice grada su pro{irene i na tom podru~ju su izgra|ena nova jevrejska naseqa, mada ~itav svet tu teritoriju smatra okupiranom. Sada oko 200.000 Izraelaca `ivi u tim naseqima, a Palestinaca je najmawe oko 320.000.

[ezdesetih i sedamdesetih godina, oko 18 stranih ambasada nalazilo se u Jerusalimu, a uglavnom su to bila predstavni{tva afri~kih i latinoameri~kih zemaqa. Me|u posledwima koje su napustile grad 2006. godine bile su Kostarika i El Salvador, kada su ambasade preba~ene u Tel Aviv. Ipak, posle otvarawa ameri~ke ambasade u Jerusalimu, odre|eni broj drugih zemaqa tako|e je odlu~io da vrati predstavni{tva u Jerusalim. Srbija je, ipak, prva evropska dr`ava koja je donela ovakvu odluku.

RAT BEZ KRAJA Samo dan po{to su SAD otvorile svoju ambasadu u Jerusalimu 2018, Palestinci su obele`ili 70. godi{wicu Nakbe, odnosno „katastrofe“; 1948. godine je stotine Palestinaca proterano iz svojih domova u dana{wi Izrael i postalo izbegli~ki narod. Do kraja 1949. godine, oko 40 palestinskih sela u oblasti Jerusalima je ispra`weno i ostalo bez svojih stanovnika. Oko 45.000 Palestinaca je izgubilo svoje domove na zapadnoj strani grada i mnogi od wih isti~u da „i danas `ive tu Nakbu“.

EKONOMSKI RASCEP Oko 76 odsto palestinskog stanovni{tva u Isto~nom Jerusalimu `ivi ispod granice siroma{tva, dok je me|u jevrejskim stanovni{tvom taj procenat 23 odsto. U arapskim podru~jima je prose~an mese~ni prihod po osobi ni`i ~ak 40 odsto od istog prihoda u jevrejskim oblastima. S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. septembar 2020. 13

ZA NEKOGA JE HAOTI^NO, A NAMA JE RUTINA Milena i Aleksandar iz Novog Sada imaju petoro dece, ovo je wihov kqu~ uspeha "Kad sam bila mala, pri~ala sam da `elim petoro dece. Moj otac dolazi iz porodice gde ih je petoro dece i jedna wegova sestra ima isto toliko. Al' uvek sam imala osmi{qena dva imena, jer nekako ~ak i kao

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

- Obaveze u ku}i se re{avaju u hodu, a trudimo se da deo osnovnih preuzimaju i klinci, u skladu sa svojim godinama. Imamo neizmernu sre}u da su nam roditeqi `ivi, podosta vitalni i u istom gradu,

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

dete prihvatite da je dvoje taj prihvatqiv broj." Pri~a Milena Kosti} (39) iz Novog Sada, koja je sa suprugom Aleksandrom ostvarila svoj san - da postane mama petoro dece. Wihovu petorku ~ine Katarina Lara (10), Nikolaj (8), Anastasija (6), Lav (4) i Irina (2). Ipak, otkriva nam da su prvobitno planirali troje dece. - Kako je ono tre}e bilo stvarno za sve pohvale, ohrabrili smo se da po`elimo i ~etvrto. Za peto se ~esto {alimo da ne znamo {ta nas je motivisalo - kroz osmeh pri~a Milena. Supruga je upoznala u gimnazijskoj klupi, ali, kako ka`e, nije re~ o sredwo{kolskoj romansi. - Qubav je do{la u stvari pravim upoznavawem pet godina po zavr{etku {kole. ^vrsto verujem da za sve postoji vreme i razlog. Posle pet godina zabavqawa, do{ao je brak, a zimus smo proslavili prvu deceniju braka - isti~e Milena. Smatra da roditeqi, bilo jednog ili petoro dece, moraju da funkcioni{u kao tim, te pomo} supruga ne izostaje.

te u situacijama stani-pani moèmo da se oslonimo na wih. Svakako, trudimo se da to budu ba{ posebne okolnosti i da nema zloupotrebe - kaè ona. Kako izgleda jedan wihov dan? - Haoti~no za nekog sa strane, verujem. Nama, jednostavno, svakodnevica. Kad startuje kolektiv, to obi~no zna~i da pre podne mogu da se posvetim obavezama koje imam, odrìm konsultacije, sastanke i sli~no. Posle podne je rezervisano za koordinisawe sa muèm izme|u dece i wihovih van{kolskih aktivnosti i ~esto iz ku}e iza|em oko pet, a vratim se oko osam. Ve~e, kad legnu, koristim da dovr{im ako imam zaostalo (a naj~e{}e ima) i pi{em tekstove - kaè Milena. Ranije joj se ~inilo da nema slobodnog vremena, ali je skupila hrabrost da prizna da u mnogim situacijama nije potraìla pomo} zbog one uobi~ajene roditeqske griè savesti. - S time se deset godina borim, kao verovatno i svaki roditeq. Al' roditeq treba da ima svoje li~ne granice i dete to treba da shvati. Uostalom, kakvi smo

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

wima uzor ako nikad ni{ta ne u~inimo za sebe? A deca najpre u~e posmatrawem nas, a mawe pri~om - podse}a na{a sagovornica. Isti~e da je najve}i izazov u velikim porodicama provo|ewe vremena sa svakim detetom pojedina~no. - Zatim, shvatawe i prihvatawe da se razlikuju karakterno i po temperamentu, i da {ablonsko vaspitawe ne mo`e (a i ne treba) svima wima da odgovara. Ono {to je meni bilo uo~qivo je {to sam tek vremenom shvatila potrebu za re|awem prioriteta, {to dnevnih, {to `ivotnih. Time mi se ~ini da tek sad, sa wih petoro,

~inim svoj dan efikasnijim no kad ih je bilo mawe - kaè ona. O tome {ta je najlep{e {to sa sobom nosi velika porodica, Milena isti~e da se deca brè u~e empatiji, a na kraju se sve svodi na jedno - puno srce qubavi, ne`nosti i ponosa. - Svako ima svoju meru. Nebitno da li je to jedno, dvoje, petoro. Volim da mislim da uvidom u na{u svakodnevicu, najvi{e na dru{tvenim mreàma, moèmo da prenesemo koliko se li~no ose}amo sre}nim osobama {to ih imamo toliko. Mo`da, stvarno mo`da, nekome i to bude inspiracija - poru~uje Milena. M. T.

16 uuu Kako je Bata @ivojinovi} uzeo nagradu Pavlu Vuisi}u:

Nepoznata pri~a o najve}em gluma~kom priznawu Pri~a o Pavlu Vuisi}u i nagradi koja nosi wegov ime i va`i za jednu od najpresti`nijih u svetu glume, krije i jednu malo poznatu anegdotu. Ta nagrada se, naime, pre nego {to je dobila ime po Vuisi}u nazivala “Slavica”, po prvom doma}em igranom filmu posle Drugog svetskog rata. Ustanovqena je jo{ 1981. godine, a od 1994. nosi ime Paje Vuisi}a. Pavlova supruga Mirjana Sula Vuisi} svojevremeno je

ispri~ala da Vuisi} deceniju ranije, kada je i sam postao

laureat tu nagradu nipo{to nije `eleo da primi.

Pavle Vuisi} i ^kaqa u ~uvenim "Kamionxijama"

Te{kom mukom se ta nagrada na{la u wegovom stanu. “Nije podnosio nagrade. Pisao im je da im ne padne na pamet da wemu dodele nagradu. Postoji ta pri~a da mu je Bata @ivojinovi} ‘uzeo Slavicu’. On je zahvalio i ostavio nagradu u Udru`ewu, a nagrada je nestala. A onda se, vaqda, otkrilo da je Bata @ivojinovi} uzeo ‘Slavicu’. Hteli su da je stave u sef da ne bi opet nestala, ali nisu imali dovoqno veliki sef. I onda su mene anga`ovali da je uzmem.

‘Pa kako ja da je uzmem ako on ne}e’, rekla sam im, ali su me nagovorili. Ja uzmem to, teglim ku}i tu prete{ku nagradu u cegeru i nisam znala {ta }u sa wom. I onda sam mu govorila da je ‘Slavica’ jako dobra stvar, da mi treba za noge kad kucam da mogu da odmorim noge. O}utao je na to i tako je ‘Slavica’ ostala”, rekla nam je Mirjana Vuisi}. R. N. lll U slede}em broju: Kako je pro{ao poku{aj mar{ala da slu{a Bijelo dugme

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

Kaqewe Ane Brnabi} Li~ni stav Brano Mi}unovi}, 14

^etvrtak 10. septembar 2020.

DRU[TVO

posledwi garant Milove vlasti IZBORI U CRNOJ GORI I SRPSKA Kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Brano Mi}unovi} nedavno je javno podrào Demokratsku partiju socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a pojaviv{i se na „Patriotskom skupu“ pristalica ove partije na Cetiwu. Naime, samo tri dana kasnije, u nedequ uve~e, 6. septembra, organizovan je jo{ jedan “Patriotski skup” na Trgu nezavisnosti u Podgorici, koji je, prema procenama policije, okupio oko 50.000 qudi. Naime, skup na Cetiwu bio je samo uvod u ono {to se kasnije de{avalo u Podgorici. Zvani~no jo{ nije saop{teno ko je organizator ovih skupova, ali se spekuli{e da iza wih stoji upravo Brano Mi}unovi}, ali i brojni kontroverzni biznismeni. Stoje oni qudi, koji su neometano obavqali svoje poslove, pa i one za koje se javnost u Crnoj Gori ve} decenijama pita kako nisu dospeli pod policijsku lupu, dok je dugih 30 godina vlast drào Milo \ukanovi}. Jedan od lidera Demokratskog fronta i pobedni~ke koalicije na parlamentarnim izborima, “Za budu}nost Crne Gore”, Milan Kneèvi}, za Nova.rs kaè da je bilo neophodno da Milo padne kako bi qudi poput Mi}unovi}a izbili na povr{inu. “Izgleda je bilo potrebno da Milo \ukanovi} padne na dno, da bi Brano Mi}unovi} isplivao na povr{inu. Toliko vole Crnu Goru da jo{ uvek ne znamo ko je formalni organizator ovog “patriotskog” piknika uz Tompsonove pesme, 30 evra za gorivo i po sendvi~ iz ‘Volija’. Zato se nedostatku Mila \ukanovi}a, na traktorima sliprivu~e Srba glasa~e. Ona, zapravo, sausobom i nema nameru ni da je qubiteqi kaju sa novim izbornog poraza, {to Mi}unovi} jeste odra|uje darovani svakako i ve} potroostavqa, ni ‘junacima’ da je poklawa a ni {eni mandat. I ga, kojim sluje deli. uda odevnoj kombinaciji reprezentacije Zimbabvea. A ako mo`da }e svima ~ajem, zadrì ili dobije neku sa takvim bagaòm bitiIjasnije kad po~nu da se„nesrerazotkrivaju tajni stomilionski ra~uni i drugu va`nu to sigurno }ne politi~ke princeze“na{eg i pre-propadawa, poslovi sivih eminencija ~ija funkciju, je Brano Mi}unovi} ne}emo`da biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Onda jedna od vode}ih personifikacija. u sendvi~ stave i kiju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a sele krastavce i majonez” kaè Kneèvi}. milo{}u onog razli~itim koji kampawu odraba{ miri{e, Ana se mediji na{la uu regionu Koijene Nik{i}anin koga nazivaju imeni|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamma, izme|u ostalih i „bogom i batinom“ svega na Balkanu? pawe u kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego Za neke, Brano Mi}unovi} je „ponos Crne Gore“ o ~emu svedo~i bosa po trwu koje ni~e na dnu ko- Vu~i}. irita stranica na Fejsbuku, koja nosi upravo ovaj naziv, dok je za druge I da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih kriminalac i “gospodar Crne Gore”, bez ~ijeg se odobrewa moè predstoje}im izborimanezavisi reka. zavr{iti nijedan ozbiqniji sivoj zoni. Naime, u Crnoj Gori wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda,posao ne uod postoji izreka „nema kraqa nema sebih o|elepe Brano pita”. sa,sad uzeo pare na kladioakumulira politi~ki kapital zaTita, I pored brojnih zvani~no nijeidokazano da bi je nici, nikada a \ilas kompanija predstoje}e izborespekulacija, - da ima takMi}unovi} bilo {ta do nauspe{an i pomalo misteriozan bizniodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi drugo bila na Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da smen.

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvaKao {to ve} svi znamo nedavlaca. I umesto da je tamo re{eta no su u Crnoj Gori parGordana Uzelac iliodràni neko sli~an lamentarni izborizasreli i ujediwena na visini zadatka, je neopozicija odnela pobedu. to ki daveìjekoji nemaju pre~a I posje zaista za pohvalu jer mislim la nego brane reke po Staroj plada jeikrajwe vreme bilo da se nini pitaju gluposti. tako i da diktator Te ne{to gde su desi nestale na{e reke? kao{ta {tojejesaMilo \ukanovi} poTe, zakonom koji je obesle predsednik trideset godina ode godine? sa vla}ao pre dve sti. Jer od onog trenutka kada je („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te,iznate li da se ovde za laìma prevarom odvojio Crnu jedan danSrbije qudima dedovina Goru od i otme napravio sebi i upi{e na ivestitora mini hiprivatnu dràvu Montenegro za drocentrala? Te, znate li{ta da se sve to vreme jedino dobro je qudima vodenice uradio u ru{e Montenegru, to ije upada da se im se uobogatio ku}e i tako redom. dobro on i wegovi najKakokako nema reka,tako a otkud ova bliì ro|aci i partijbujica {to se na mene sru~ila, ski drugovi. Meni je li~no jako mora da se pitala sirota Ana, drago {to se desila pobeda opodok je smi{qala kakav-takav odzicije, jer }e se Crna Gora opet govor krpeqima. Da je ovo konvratiti onoj staroj Wego{evoj C. ferencija za {tampu pa da se naGori i tradicionalnim vrednostima. Putem kojim je vodio \ukanovi}, to je bio put propasti, od samog odvajawa od Srbije, priznawa la`ne dràve Kosovo, ulazak u NATO, hrvatizacija i {iptarizacija i na kraju onaj nakaradni zakon o veroispoPlaninski masiv Stolovi kovestima i udar na SPC. Koliko ji se sa ju`ne strane izdiè pogod da je \ukanovi} lukav polivi{e Kraqeva, manastira @i~e, ti~ar ali ima jedna stvar koju Mataru{ke Bawe, sredwovekovnije shvatio a to je da je C. Goru nog grada Magli~a i Ibarske klistvorilo pravoslavqe da ona sure, od minulog vikendai prepozne moè opstati kao anti-pravonatqiv je po jo{ jednoj nesvakislavna zemqa. Ne}u daqe da vas da{woj atrakciji - pravoslavnom zamaram i pri~am o tome po{to krstu visokom ~ak 33 metara! je svima jasno sve. Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqOvde je moj li~ni stav o Dritanu Abazovi}u, lideru stranke ”Crno na bijelo”, o na{oj srpskoj opijenosti i silnim pohvalama na wegov ra~un. Svedoci smo da su se ovih dana sve dru{tvene mreè, mediji kako pisani tako i elektronski, u Srbiji, R. Srpskoj, C. Gori, usijali od pisawa i pri~a o ovom ~oveku. Da se razumemo, nemam ja ni{ta protiv wega kao jednog mladog obrazovanog ~oveka, jer ~itavom regionu trebaju mladi i novi qudi neoptere}eni pro{lo{}u, i daj Boè da sve bude tako kako on pri~a, jer sve wegove dosada{we izjave

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i deluju sasvim razumno. Ali ipak mislim da bi mi Srbi sa tim silnim pohvalama trebali malo stati na ko~nicu i sa~ekati, da se formira nova vlada u Crnoj Gori, da po~nu da rade, da ostvaruju rezultate u radu i da se uverimo da ovo {to Abazovi} pri~a skih godina pri~e. i svojevrsni znak nisu prazne Srbi toliko prepoznavawa „pravoslavne teidu i pretetuju sa pohvalama, ~ak ritorije“ postavqen je na Usovii Matija Be}kovi} re~e pre neki ci, najvi{em vrhu ove planine, dan kad bi Abazovi} do{ao u Bena nadmorskoj visini od 1.375 ograd, kako bi ga srpska omladimetara. Inicijator i nosilac na nosila na rukama. Ne bi wega ovog projekta ~ija je ideja nastasrpska omladina ni je bilo ko drula jo{ 2007. godine Planinargi nosio na rukama jer Srbi nesko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ maju razloga za tako ne{to. Koiz Kraqeva, a finasiran je isliko puta donacijama se na{ narodi zanosio kqu~ivo dobroi hvalio na{im politi~arima pa nisu nikoga nosili na rukama i naàlost za kratko vreme posle izbora i dolaska na vlast i neispuwewa skoro ni{ta od onog {to su obe}avali u predizbornoj kampawi, narod je postajao razo~aran.

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da traì podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli ~ovek koji se sa 19 godina ispisao iz pravoslavqa i pre{ao u islam. Kako su ga Srbi uzdizali, Ivane Srbine, brate Ivane, navija za Zvezdu. Evo vidite kako moè musliman i srpstvo, sutradan on kaè da Republiku Srpsku treba ukinuti, to nije revoqnim prilozima pojedinaca, kao ni Bakir Izetbegovi}. Ovainstitucija, javnih preduze}a i kvih primera naàlost imamo qudi iz dijaspore. na hiqade i hiqade i zato ne - Predstoji nam da uradimo treba toliko ùriti sa pohvaosvetqewe i neke mawe poslove lama, treba sa~ekati. Koliko na ure|ewu. O~ekujem da i to bugod da Abazovi} pri~a razumno i de zavr{eno u kratkom roku. Naono toga {to usledi}e je nama drago ~uti, ali kon i osve}ewe kripak kaè da se Srbija sta. Tada }emo mo}i da me{ala kaèmo i uticala na izbore u Crnoj Gori, da smo uspe{no okon~ali ovaj da C. Gora nije kompenzacija za zna~ajan, ali i ni malo lak proKosovo i Metohiju, da ne}e pojekat - kaè Milutini Vukosavqestati~lan nikakva Srpska Sparta. Da vi}, Odbora za postavqawe je sporazum iz Va{ingtona indikrsta na Stolovima. rektno priznawe KiM, i planski da u SrNajvi{i vrh Usovica je izabran kako bi se ovajjo{ krst, u biji i R. Srpskoj postoji uvek zavisnosti od vremenskih priratna retorika iz devedesetih. lika, i sa~itam okolnih planiI dokvideo sve ovo i gledam, na Jastrepca, Kopaonikakako i Rusamo jedno razmi{qam: je dnika, pa ~ak i sa Prokletija. na{ narod lakoveran i naivan. On }enarode podse}ati genera-u Zato moj naredne srpski, pamet cije su u okolini Kraqeva glavuda i qubav u srca prema sebi nastale srpskerodu, svetiwe, srei svom srpskom ne nasedajdwovekovni manastiri @i~a i te na ni~ije slatke pri~e, sa~eStudenica, ali }e i svedo~iti o kajte da vreme pokaè svoje. @istradawu vojnika srpske vojske vela Srbija i sve srpske zemqe! poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa Grozdana u Prvom Dragi~evi}-Todorinovi} svetskom ratu. R. N.

OPIJENOST DRITANOM ABAZOVI]EM

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Zato mislim da je prerano ovoliko hvaliti i uzdizati Abazovi}a. Nave{}u samo jedan nedavni primer velikih srpskih pohvala, kad je sestri} Ru`ice Soki}, Abdulah Numan - Ivan Trifunovi}, do{ao na ~elo islamske zajednice Srbije,

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

}

eki etne ili ori pohako-

nivetku, utan oba-

reomeica a da ~no kanako r i

ena ana sopoda. vlafuner je eli

^etvrtak ^etvrtak10. 10.septembar septembar 2020. 2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U susret lokalnim izborima z Uz sva uvaàvawa i po{tovawe mera vlade Viktorije, koje se donose za situaciju u kojoj smo se na{li od "kovida 19", susreli smo se sa velikim ìvotnim promenama. Ipak, u susret nam dolaze lokalni izbori, gde su nominovane kandidatkiwe iz na{e zajednice za op{tinu Brimbenk (Brimbank): Katarina Nikoli} i Ranka Ra{i} sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim bagaòm „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj moè pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

Ranka Ra{i}:

aca, a i

imo ove buNakremo ovaj proqeawe

Katarina Nikoli}:

Kandidatkiwa je stanovnik op{tine Brimbenk, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu, a potom je nastavila studije za medije i komunikacije i internacionalnu politiku na Univerzitetu Melburn. Na istom Univerzitetu je magistrirala Internacionalnu Politiku. Ste~enim sposobnostima i svojim znawem, Katarina `eli da pomogne i unapredi rad op{tine Brimbenk. Kandidat je na teritoriji Harvester Ward - Derrimut, Ardeer, Albion, Sunshine, Sunshine North, Sunshine West i Brooklyn. Svoju kandidaturu finansira samostalno. Glasawe za ski kandidate }e se obaviti putem po{te tokom oktobra. Hvala na podr{ci kandidatu iz na{e zajednice. st, u Odobreno: Katarina Nikoli}; PO BOX 286, Sunshine, Vic, 3020 prianiRuija. eraeva srea i ti o ske ima vom R. N.

Lokalni izbori se bliè pa sam ovom prilikom htela da vas obavestim da se kandidujem za op{tinu Brimbenk, na teritoriji Taylors Ward: Taylors Lakes, Keilor Downs, Keilor Lodge, Keilor North, Delahey, Sydenham i neki delovi Hillside. Ja sam jedna od kandidata za predstoje}e izbore. Iz Srbije sam do{la za Australiju sa porodicom u Melburn, u op{tinu Brimbenk, u kojoj i danas ìvim. Sa mojom kandidaturom èlim da poboq{am: programe za roditeqe sa malom decom i programe za mlade. @elim da obratim pa`wu na penzionere i wihove potrebe u ovoj op{tini. Jako je va`no da se pove}a usluga i pristupnost programa za mentalno zdravqe. Pandemija korona virusa je uticala na sve stanovnike op{tine, a najvi{e na privatne biznise. Po{to sam i sama vlasnica malog biznisa èlim da se zaloìm za podr{ku i pove}avawe lokalne ekonomije i zaposlenosti. Odobreno: Dawn Clark, 100/5 Kayak Course, Delahey, VIC, 3037

IMIGRACIONI AGENT DANIJELA STOJANOVI]:

Korisne informacije o uslovima ostanka Obavqawe sahrana ili dobijawa australijske vize po obi~ajima Srpske u vreme pandemije Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Korona virusa Borislav Popovi} 0405200602 Imigracioni agent Danijela StojanoEmail: info@slavicorthodoxfunerals.com.au vi} donosi na{im ~itaocima par vrednih informacija o uslovima ostanka ili dobijawa australijske vize u vreme pandemije Korona virusa. Danijela je u ovom poslu ve} 11 godina i ima kancelarije u Melburnu, Sidneju i Pertu, a u planu je otvarawe kancelarije i na Gold Koustu. Svakog petka u 20 ~asova na svom Fejsbuk profilu u`ivo odgovara na sva pitawa vezana za vize potrebne za ulazak u Australiju.

1. Turisti~ka viza

Svi oni koji su u Australiju do{li sa turisti~kim vizama mogu da produè boravak u zemqi pod uslovom da ispuwavaju uslove za slede}u vizu i da nemaju „condition 8503 koji zabrawuje produèwe boravka. Ipak, i sa turisti~kom vizom koja sadrì ovaj uslov postoji opcija da se ova oznaka izbri{e kako bi se viza mogla daqe produàvati.

2. 408 „COVID” viza

Ovo je viza za qude koji nemaju drugu opciju. Treba uzeti u obzir slede}e: z Qudi koji imaju tra`eno zanimawe

za vreme pandemije mogu aplicirati da rade. z Oni koji nemaju struku koja je tra`ena tako|e mogu aplicirati s tim da postoji {ansa da dobiju „condition 8503” i ne}e mo}i raditi na tu vizu

3. „Bridging Visa E” Moè se dobiti pravo na rad ukoliko pokaète da ste u finansijskoj krizi ali kad napustite dràvu velike su {anse da }e osoba imati 3 godine zabrane ulaska u zemqu. Nova informacija: Postoji 17 javno traènih zanimawa od ekonomskog zna~aja za dràvu i nosioci istih mogu do}i u Australiju bez obzira {to su granice zatvorene.

Australijski dràvqani koji èle da putuju na prostore biv{e Jugoslavije moraju da apliciraju za dozvolu jer su granice zatvorene. Podrazumeva se da isti moraju da imaju dobre razloge zbog kojih je neophodno da li~no budu u drugoj dràvi. Savetujemo sve one kojima viza isti~e u skorije vreme da se informi{u i ne rizikuju da ostanu u zemqi ilegalno ukoliko nisu u mogu}nosti da napuste dràvu na vreme. Qudi koji imaju roditeqe, partnere ili decu u Australiji ili van Australije ve} sada treba da se informi{u o na~inu dolaska jer procedure zahtevaju dosta vremena. Imigracioni agent Danijela Stojanovi} MARN: 0958278 Melbourne +31 8732 9781 83-85 Unitt Street, Melton, Vic Sydney +02 7966 4269 Level 32, 101 Miller Street, North Sydney, NSW Perth +08 Level 28, 140 St George Terrace, Perth, WA

16 êtvrtak 10. septembar 2020. êtvrtak septembar 16 êtvrtak 10. 5. mart 2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Vlado Radovanovi} AUTOBIOGRAFIJA: (3) ”OD ÔBANÊTA, [EGRTA I RATNIKA, DO ADVOKATA” Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine. U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995. Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice. Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine. U nekoliko narednih brojeva Srpski glas }e objaviti delove iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj ìvota

Drugi svjetski rat na Majevici Kada sam se zbog usta{ko-wema~ke okupacije Tuzle prevremeno vratio sa zanata ku}i, nekada vesela i raspjevana Majevica utonula je u muklu ti{inu i i{~ekivawe nekog zla. Po~ela su hap{ewa, sprovo|ewe u Tuzlu i Br~ko, prebijawa, zatvarawa a neki qudi su i nestali. U generalnom pretresu ku}a {irom Majevice oduzeto je ilegalno oru`je, a pod prijetwom smrti nare|ena je predaja zaostalog oru`ja biv{e jugoslovenske vojske. Kada je ‘oru`ni~ka postaja’ iz Lopara poslala poziv svim Srbima sa Majevice od 15 do 60 godina da do|u ‘na regrutaciju’, narod su na domaku Lopara presrela dva rezervna oficira jugoslovenske vojske, koji su se odmetnuli u {umu, i objasnili im prave namjere okupacione vlasti - slawe u logor i ubistva na savskom mostu u Br~kom. Narod se odmah vratio ku}i i po~eo da krije u pojatama i kolibama. U isto vrijeme su muslimani iz muslimanskih sela dobili oru`je od Paveli}a, sa obe}awem da }e postati begovi. Kada su lokalni Srbi saznali da muslimani spremaju napad na wihova sela, spontano su se okupili, nose}i najraznovrsnije hladno oru`je: kose, vile, roguqe, bajonete vezane za kolac, spremaju}i se da brane svoj ìvot i svoja ogwi{ta. Moj otac je iz {tale iskopao sakriveno oru`je: dva karabina, deset bombi i sanduk municije. Jedan karabin je zadrào za sebe, drugi je dao rezervnom naredniku \or|iju Tomi}u, a bombe su podijeqene najhrabrijim. Otac je u ùrbi u borbu oti{ao u bijeloj haqini, pa je majka, boje}i se da }e tako biti laka meta neprijatequ, poslala brata Stjepu, uz kojeg sam po{ao i ja, da mu odnese drugu odje}u. Brat me je spre~avao da idem sa wim, kao i majka i baka, ali ja sam istrajao, jer sam kao ~ar{ijsko dijete èlio da vidim rat uìvo. Ustanici su brzo zauzeli poloàje u srpskom selu Rasto{nici, koje je bilo napadnuto i gdje su po~ele da gore ku}e. Kada smo prilazili mjestu borbe, pucwava koja je dolazila sa poloàja fa{ista sjekla je grane sa bukava i

Vlado sa bra}om i sestrom

hrastova, a strahovita pra{ina se dizala sa druma gdje su padali meci. Bri`ni otac se naqutio kad je vidio da sam i ja do{ao na ovako opasno mjesto, ali je brzo morao da se vrati na poloàj gdje je vrlo uspje{no ga|ao neprijateqa. Brat i ja smo ostali sa narodom, koji je ~vrsto odlu~io da se bori do kraja, kao na Kosovu. Oni su se hrabro borili uprkos vrlo oskudnom naoruàwu, ali pla{e}i neprijateqe gromkim povicima ‘uraaa’ iz vi{e hiqada grla. U toj bici najbliè neprijatequ, na nepunih 200 metara, bio je hrabri Spasoje Peri}, zvani Ribi}, koji je najvi{e doprinio da se zaustavi neprijateqski napad. On je bio prvi ustanik u sjeveroisto~noj Bosni koji je opalio pu{ku, {to se la`no pripisuje drugima. Vrlo brzo je postao legenda me|u srpskim ustanicima, ali je iz skromnosti odbio zahtjeve mje{tana da bude vo|a ustanka. Me|utim, u svim borbama je bio me|u prvima na poloàju i wegov povik ‘Ovde Ribac!’ tjerao je fa{iste u bijeg. Pri kraju dana braniocima je ponestalo municije, ali pomo} je brzo stigla iz srpskih sela oko Tuzle i Zvornika, pa je uspje{no odbijen veliki napad neprijateqa iz pravca Zvornika i Sapne. Potom je nastalo zati{je, pa se moj otac, kao i ostali stariji seqani, povukao ku}i da obra|uje imawe i hrani porodicu, predaju}i oru`je mla|ima koji su se smjewivali na straàma. Usred vihora ustanka protiv okupatora na Majevici, ali i velikih me|unacionalnih sukoba, dogodila se mojoj porodici i meni veli-

ka tragedija - ubistvo mog oca. O~ev susjed, pijanica i kavgaxija, fizi~ki ‘herkules’, nanosio je {tetu na o~evoj wivi i fizi~ki mu prijetio, ~ak i da }e ga ubiti. Kad mu se jednom prilikom otac odlu~no suprotstavio, rekav{i da }e braniti svoj posjed i ìvot oru`jem, pokazuju}i na svoju lova~ku pu{ku oka~enu na granu, razbojnik se privremeno smirio. Kad je po~eo ustanak, susjed se formalno pridruìo ustanicima, ali nikada nije i{ao u borbu, nego se kin|urio oru`jem, pijan~io i bludni~io. Krajem 1941., sad ve} omasovqeni ustanici su hrabro branili srpska sela od usta{kih napada iz sela Koraja, ali je u ustani~kom protivnapadu bilo i odmazde nad nevinim qudima. Kada su vinovnici nudili mom ocu robu opqa~kanu od trgovaca koje je on kao lovac poznavao, on je rekao da oni nisu fa{isti i da }e pqa~ka{i kada se rat zavr{i odgovarati pred narodnim sudom. Kad je susjed razbojnik ~uo za to, ponio se kao odmetnik koji nikome ne odgovara, preuzeo ulogu i sudije i xelata i jedne ve~eri, sa uperenom cevi karabina, izveo oca iz ku}e, i pod vrbom pored Prelove rje~ice natjerao ga da sjedne i rekao „Ti àli{ Turke … i ja te osu|ujem na smrt.“ Mi uku}ani, koji smo svi i{li za wima, poku{ali smo da im pri|emo bliè, ali nas je razbojnik odbio pu{~anom cijevi, repetirao karabin sa dum-dum metkom i na mjestu ubio na{eg oca. „Joj moja |eco, moja sirotiwo“ bile su o~eve zadwe rije~i. Glasno naricawe ~itave porodice posle o~eve smrti odjekivalo je Majevicom… Ujutru je najhrabriji ustanik Spasoje Ribi} zaplakao kao dijete kad je u{ao u ku}u i stoje}i ispod o~evih nogu skinuo kapu, prekrstio se i rekao „Jao, jao… {to ubi ovakvog Srbina? Sti}i }e te kazna...“ Ubica je uskoro te{ko rawen u borbi protiv usta{a, u koju je oti{ao od srama, prezren od mje{tana zbog kukavi~luka. Pogo|en u stomak granatom iz usta{kog baca~a, patio se mjesec dana bez qekarske pomo}i i umro u velikim mukama. Komunisti su se u na{em kraju pojavili tek krajem 1941. godine, na Vukosavcima kod Lopara, na ~elu sa Cvijetinom Mijatovi}em - Majom. Mada jo{ dijete, ja sam se pridruìo ustanku i prvo obavqao kurirske poslove: prenosio poruke, nabavqao osnovne namirnice za ustanike, podsticao vi|enije Srbe na prikupqawe skrivenog oru`ja i municije i informacija o kretawu i namjerama fa{ista. Mali pi{toq, koji sam ponekad nosio, li~no mi je poklonio legendarni prvi ustanik Spasoje Peri} - Ribi}. Na okupirane teritorije sam i{ao sa la`nom propusnicom, u seqa~kom odijelu. Jednom prilikom mi je u centru Tuzle usta{ki starje{ina dugo provjeravao propusnicu i malo je trebalo da me uhapse i po{aqu u Jasenovac. Kao partizan sam stupio u Majevi~ki odred kojim je komandovao narodni heroj Jovo Radovanovi} - Jova{, ali ne pod uticajem komunista, ve} zbog pro-ruskog vaspitawa, kao i ve}ina Slovena. Vaspitan sam da je Rusija ‘matu{ka svih Slovena’, da nikada nije svoj ‘ma~’ uperila protiv nas, nego je uvijek bila na na{oj strani. Upravo u to vrijeme bila je zavr{ena Moskovska bitka, koja je bila prva savezni~ka pobjeda u Drugom svjetskom ratu. Kao borac sam 1942. godine u~estvovao u borbi protiv ‘Crne Legije’, usta{a Jure Franceti}a, koji su krenuli da pokore Majevicu. U jednodnevnoj borbi sa nadmo}nijim neprijateqem koji je krenuo od Zvornika ustanici su uspjeli ne samo da odbrane Majevicu, nego su krajem dana izvr{ili protivnapad, tjeraju}i neprijateqa do pred sam Zvornik. Kao mitraqezac i bomba{ u~estvovao sam u oslobo|ewu Bijeqine 1944. godine. Najve}e borbe smo vodili 1944. i 1945. protiv wema~ke grupacije ‘Jug’ koja se povla~ila preko Sarajeva, Vlasenice i dolinom Drine na zapad, pod komandom poznatog Hitlerovog feldmar{ala Aleksandra Lera, Austrijanca koji je komandovao bombardovawem Beograda 6. aprila 1941. godine. Ali, jedna od najopasnijih situacija po moj ìvot desila se ispred moje ku}e jedne jesewe ve~eri 1943. godine. Partizanska zasjeda, postavqena za nekog opasnog neprijateqa, gre{kom je otvorila mitraqesku vatru na mene sa 15-20 metara udaqenosti dok sam prelazio brvno, i ja sam se samo ~udom spasio skokom u vodu. U aprilu 1945. upu}en sam u tek formiranu podoficirsku trupnu {kolu u Sarajevu, koju sam zavr{io kao drugi u rangu, dobio ~in mla|eg vodnika i vratio se u jedinicu. Me|utim, krajem 1947. godine sam zatraìo demobilizaciju sa obrazloèwem da moram da budem bliè porodici jer se stariji brat aktivirao u vojsci. Kada je 1945. rat zavr{en javili su nam da je umro na{ brat Drago, koji je bio 1930. godi{te. Prehladio je desnu nogu i dobio tuberkulozu kosti. On je kao dijete ostao gluvo-nijem od posledica upale mozga, pa sam ja uz pomo} ruku vodio sa wim svakakve razgovore. Bio je najqep{i od svih nas. U slede}em broju: Mladost, zrelost, advokatski dani

Poset ba{ti ba{t

Ako je ~oveku potreban izgovor da ot negde i potraì svet pun spektakularni rodnih ~uda i neobi~nih qudi za kojima to i neumorno tragamo i mi, jedno od ti prona}i }e na zale|u sun~ane obale Kvi da, u mestu Maleni (Maleny). Ova prelepa va i bezbedna sredina odi{e seoskim, teqskim i kom{ijskim duhom {to je nesu ~ini pogodnom za porodi~ni ìvot i harmoni~no ìve qudi svih profesion profila, od zanatlija do vrhunskih inte alaca. U toj idili~noj sredini ìvi i jun {e pri~e, gospodin Frank [ip (Frank Sh Iz Malenija se pruà pogled na po planine Glas Haus (Glass House) koje s idealna lokacija za snimawe nekoliko tih filmova. Na ove planine su se dose li farmeri iz Evrope koji su sa sobom d fudbalsku loptu, te je stoga nogomet po do danas ostao, najomiqeniji sport lok stanovni{tva a fudbalska igrali{ta li su iskqu~ivo svojim sredstvima. Na putu do sun~ane obale i Malenija tavili smo se na kratko ispred proda me{ovite robe jer nam je pa`wu privuka nsparent sa natpisom: Prodajemo mleko mile! Upoznati sa ~iwenicom da se ar beduini zakliwu u lekovita svojstva ka mleka i wegove blagorodne mo}i a i nau tako|e tvrde da kamiqe mleko poseduje bakterijska svojstva, pomaè pri le~ew ma~nih i intestinalnih problema, umaw vo holesterola u krvi i ja~a imunitet, lili smo da u novonastaloj borbi protiv ne virusa i ja~awa imuniteta, kamiqe ne bi bilo na odmet. Ali, po{to su neki odrasli na kozijem ili kravqem mleku bili vi~ni da probaju kamiqe, odlu~il da mlekom od kamile ~astimo kolegini bornika zdrave ishrane i uop{te zdrav vota. Za kamiqe mleko se slobodno mo }i da je izuzetno skupo a mo`da je razlo osim {to poseduje lekovita svojstava, i ako je kamila „dobre voqe“, najvi{e {t je 7 litara mleka dnevno za razliku od pske krave koja daje izme|u 25 do 40 lit Dok je na{a novinarka uìvala u de ciji ovog „belog zlata“, to jest ispijala qe mleko, kod ostalih se stvorila neo

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Frank [ip sa reporterkom srpskog glasa i partnerkom Xenifer

ta botani~koj ti u Kvinslendu

tputuje ih pria ve~iih ~uda inslena zdra, prijaumwivo u kojoj nalnih elektunak nahipp). oznate su bile poznaeqavadoneli ostao i kalnog gradi-

a, zausavnice ao trao od karapski amiqeg u~nici e antiwu stowuje nipomisv koromleko od nas i nisu li smo icu, povog `io`e reog tome i to da to daje d evrotara. egustaa kamiodoqi-

êtvrtak 10. 17 êtvrtak 10.septembar septembar 2020. 17 êtvrtak 5. mart 2020. 2020.

Vlasnik botani~ke ba{te Frank [ip

va èqa da umesto da joj se pridruìmo, „skoknemo“ do kraqa Ludviga, nema~kog restorana i utopimo svoj „kukavi~luk“ u pozama{noj krigli nema~kog piva, vinu ili {napsu. Poùrili smo zatim da {to pre stignemo do sun~ane obale to jest Malenija, gde nas je o~ekivao susret sa na{im turisti~kim vodi~em i sagovornikom Krisom, ~ovekom veselog i vedrog duha, punog smisla za humor i koji je u svako vreme spreman da pomogne, {to su odlike dobrog ~oveka. Kada je re~ o dobrim i velikim qudima, uputili smo se u ~uvenu botani~ku ba{tu u Maleniju, koja je nezaobilazna destinacija posetilaca ne samo iz Australije ve} iz celog sveta, gde nam je srda~an prijem i dobrodo{licu poèleo ~ovek velikog formata, vlasnik botani~ke ba{te, gospodin Frank [ip. Uprkos brojnim poslovnim obavezama i prezauzetosti, ovaj sasvim jednostavan ~ovek koji zra~i pozitivnom energijom, toplinom i ~ovekoqub-

qem proveo je sa nama i svojom partnerkom Xenifer nekoliko sati u obilasku botani~ke ba{te za tu priliku specijalno namewenim vozilom jer je bilo nemogu}e pe{ice obi}i 110 hektara poseda od kojih je 18 hektara botani~ke ba{te bilo pro{arano sa vi{e od 1000 razli~itih vrsta prekrasnog cve}a i rastiwa. Iz razgovora sa gospodinom Frankom do{li smo do saznawa da je do pre 6 godina celokupni prostor bio zanemaren, zapu{ten i zarastao u korov {to je li~ilo na àlostan prizor. Svojim samopregornim radom, zalagawem i ulagawima gospodin [ip je botani~ku ba{tu transformisao u pravi mali raj na zemqi, gde svakodnevno dolaze posetioci da upijaju mir i spokoj i uìvaju u rasko{i {arolikog cve}a, {umoru vodopada i mno{tvu zanimqivih sadràja. Gospodin [ip je pasionirani qubiteq prirode, ìvotiwa i ptica. Za ptice naro~ito, stvorio je veliki pregra|eni prostor u kome se nalazi oko 700 egzoti~nih ptica iz svih krajeva sveta. Na tim prostorima ptice slobodno lete i spu{taju se na ramena, ruke i glave posetilaca, neki pla{e}i ih se, dok su drugi potpuno i opu{teno uìvali u nesvakida{wem i nezaboravnom bliskom kontaktu i druèwu sa novoste~enim „pernatim“ prijateqima. Gospodin Frank nas je zatim odveo na „tajno“ mesto, za koje za sada znamo samo mi, i tamo otkrio detaqe veli~anstvenog projekta koji }e na sveop{tu radost posetilaca ugledati svetlost dana u bliskoj budu}nosti. Qudi koji svojom genijalno{}u stvaraju i ostavqaju iza sebe dobra i trajna dela, mogu se s pravom nazvati velikim qudima a ta dela }e i kada wih ne bude bilo, ostati da govore mnogo o wima. Zauzvrat, najve}a nagrada za sve {to je u ìvotu u~inio i ~ini, za Franka [ipa su vesela i sre}na lica posetilaca a pogotovo dece, za koju je osmislio ~arobni kutak ukra{en skulpturama junaka iz bajke u kome se deca bezbri`no zabavqaju i uìvaju. I za kraj, ne preostaje nam ni{a drugo osim da kaèmo da je gospodin Frank [ip ~ovek pun qubavi i dobrote i koji pleni svojim optimizmom, drugim re~ima: radi ono {to voli i voli ono {to radi. Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

18 ^etvrtak 10. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 10.

ZAJEDNICA DRU[TVO

Hramovna Slava i osve}ewe Parohijskog doma na Centralnoj Obali Srpski Glas ve} duì vremenski period obave{tava svoje ~itaoce da Misionarska parohija „Sabor Srba Svetiteqa“ na Centralnoj Obali, beleì vidan uspon u organizaciji i razvoju u posledwe tri godine. Sa postavqawem za paroha prote Dragana Sara~evi}a, do{lo je do pravog preporoda, kada je Vladika Siluan u ciqu unapre|ewa ìvota i rada parohije, preporu~io Parohijskom Savetu da se bogosluèwa odràvaju umesto jednom, dva puta u mesecu, kao i da se Sveta Liturgija i propisana bogosluèwa sluè na sve velike i zna~ajne praznike. Projekt obnove bogoslu`benog prostora i izgradwe Parohijskog doma, koga je Parohijski savet podneo na odobrewe Episkopu i Savetu Mitropolije, odobren je posle godi{we skup{tine 2018. godine, kada su planirani radovi i po~eli. Imali smo prilike da izve{tavamo o obnovi Svetog hrama i bogoslu`benog prostora. Sveti hram je u potpunosti obnovqen i osve}en krajem pro{le godine. Ovih dana se izgradwom parohijskog doma, sa neophodnim prostorijama i salom skromnih dimenzija, privodi kraju kompletna realizacija ovog velikog projekta Parohijskog Saveta. O~ekuje se da }e Parohijski dom skromne veli~ine, u potpunosti zadovoqiti potrebe ove Misionarske parohije. Svedoci smo da je se Parohijski savet izuzetno trudio u prethodnom periodu, zahvaquju}i ~emu su postigli prili~no zavidan uspeh. Tako }e ovih dana zavr{etkom radova na Parohijskom domu, biti kompletiran ceo predvi|en projekt. U toku radova, pored parohijana, ovoj maloj zajednici, pritekli su u pomo} svojim donacijama, mnogi prijateqi i biznismeni iz

Sidneja. Renovirawem bogoslu`benog prostora, parohija je dobila jo{ dve nove prostorije u kojima su sme{tene parohijska kancelarija i ostava pristojnih dimenzija. Na Parohijskom domu veliki deo planiranog posla je ve} obavqen. Fotografija u prilogu pokazuje da su postavqena i sva vrata, koja su u staklu. Kuriozitet ovog projekta jeste da }e cela sala izgledati kao jedna sun~ana dvorana, sa puno prirodne svetlosti. O tome nam prota Sara~evi} poja{wava: „Prilikom svake sve~anosti, bez obzira {to }emo se nalaziti u sali, ima}emo ose}aj kao da smo napoqu u prirodi. Zavr{etak radova se poklopio sa na{om hramovnom slavom, pa }emo ovo slavqe iskoristiti i za osve}ewe Parohijskog doma, kada }e nas ovoga puta, svojom kanonskom posetom udostojiti i preosve}eni Vladika Siluan.“ Pored ovog poja{wewa, upitali smo protu Sara~evi}a da nas u najkra}im crtama upozna sa predvi|enim programom Hramovne slave i osve}ewa novosagra|enog Parohijskog doma. - Proslava }e se odràti u subotu 12. septembra. Po~e}e u 10 ~asova, Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju }e sluìti Vladika Siluan uz sasluèwe prisutnog sve{tenstva sidnejskog namesni{tva. Na Liturgiji }e odgovarati hor Sabornog Hrama iz Kabramate, pod upravom Darije Gali}. Posle Svete Liturgije, vladika }e prvo osvetiti dve nove ikone na severnim i ju`nim dverima Ikonostasa, koje su kasnije postavqene. Ove ikone su poklon jednog od najve}ih na{ih izografa, g. Rada

Protojerej Dragan Sara~evi}

Sari}a iz Beograda, koji oslikava Kriptu Hrama Svetog Save. Posle sve~ane slavske litije, obavi}e se osve}ewe slavskog znamewa i se~ewe slavskog kola~a. Na kraju sve~anosti, vladika }e osvetiti novosagra|eni Parohijski dom. Imaju}i u vidu vanrednu situaciju vezanu za pandemiju, nismo smeli da rizikujemo, pa smo odustali od prvobitnog plana, da ove godine Hramovnu slavu prvi put proslavimo u novom parohijskom domu. I ovoga puta su nam u susret iza{la bra}a Grci, na{i neposredni susedi, tako da }emo u wihovoj crkvenoj Sali poslu`iti sve~ani Slavski ru~ak, gde }emo imati i dovoqno prostora da se prilagodimo merama koje je propisala vlada. Uputili smo pozive svim Crkvenim op{tinama sidnejskog na-

TE[KA SUDBINA ZORICE MILO[EVI] IZ IVAWICE

Maj~inska je tuga pregolema Da ìvot moè biti surov i nepravedan, na svojoj koì je itekako osetila Zorica Milo{evi}, majka iz Ivawice, koja se hrabro bori da opstane i preìvi sve neda}e koje su joj se de{avale i koje je jo{ prate. Po`rtvovana majka, koja je uvek ìvela samo za svoje sinove, izgubila je dve najteè bitke, svoja dva sina Gorana i Zorana, a sada bije jo{ jednu te{ku bitku da u ìvotu odrì svoje tre}e ~edo, 33 godi{weg Igora i da {to duè bude uz wega i pruì mu veru da }e jednoga dana, sve biti boqe. I sama bolesna, gubi snagu,ali ne i nadu da na ovom svetu ima i qudi koji bi joj pomogli da „stane na svoje noge“. - Od kako za sebe znam, samo me tuga i sirotiwa prate. Ro|ena sam kao prvo, nevoqeno dete, u zaba~enom selu ispod planine Javor. Putovala sam do {kole u oba pravca 14 kilometara. Kad do|em ku}i, pojedem par~e hleba i sira i radim dok se vidi, posle uz fewer u~im. Posle osnovne {kole htela sam daqe da se {kolujem, ali mi nisu dali, poslali me kod strica, gde sam nastavila da se patim, pro{la svakakvu torturu. Tu mi se rodio i prvi sin, a potom i drugi. Mla|i sin Zoran se razboleo sa 6 godina. Nije izdrào teàk meningitis, izgubih ga. Nigde nikoga da mi pomogne, moj prvi suprug je preminuo posle godinu dana braka - pri~a Zorica o svom te{kom ìvotu Wene muke su se nizale jedna za drugom. Sa 18 godina ìvota i drugi sin Goran se razboleo - leukemija ga je oborila. Nije ni Zorana prebolela, a po~ela je bor-

Majstori Jovan [tekovi} i Stanimir Jovanovi} mesni{tva, kao i svim na{im ~lanovima i parohijanima. Planirali smo da specijalnim zahvalnicama, koje }e li~no svakom pojedncu dodeliti vladika Siluan, odamo priznawe svima koji su dali svoj doprinos u realizaciji celog projekta, vezanog kako za renovirawe bogoslu`benog prostora, tako i za podizawe Parohijskog doma. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i Srpskom Glasu na a`urnosti u informisawu, kao i da pozovem sve verne i qude dobre voqe, koji `ele i imaju mogu}nosti da nam toga dana budu dragi gosti. S. G.

SVAKA POMO] JE DOBRODO[LA - Znam da je svuda u svetu sada te{ko zbog korone i da su mnogi qudi ostali bez posla, ali ako bi iko bio u mogu}nosti bilo kako i bilo koliko da nam pomogne, ja bih im do neba bila zahvalna nada se Zorica da }e qudi dobrog srca razumeti wenu muku. Svi koji su u mogu}nosti da pomognu ovoj napa}enoj majci i wenom sinu, ovo je wihiva adresa: Javorska 57, RS 32250 Ivawica. Kontakt telefon je 060/3244405 Wihov `iro ra~un je: 155-340018294405-22, IBAN RS35 155343118019978211. Za uplate u AUD: Kommerz bank AG Frankfurt Swift: COBADEFF

ba za wenog Gogija, kako su ga svi zvali. Novca nigde, a lekovi skupi. Zorica je grcala godinama kako bi Goranu obezbedila skupe spasonosne ampule leka. Doktori su davali Goranu sve po pet dana ìvota, ali je wegova voqa za ìvotom bila ja~a. Hrabrio je i majku i mla|eg brata Igora, koji se rodio u me|uvremenu. Napustio ih je posle tri i po godine te{ke borbe. - Moj voqeni Goran je umro sa posledwim re~ima: Volim te Zokac, ti si moja mila majka. Sekiram se zbog tebe i Igora, {ta }e biti sa vama kada nikoga nemate. Rekla sam mu neka bude kako Bog èli i oti{ao je Bogu. Ostali smo Igor i ja da ìvimo ìvot sa neprebolnim ranama - pri~a Zorica

SIROTIWO I BOGU SI TE[KA Samo {to je sahranila Gorana, bolest je ponovo zakucala na vrata wihovog tu`-

nog doma. Sin Igor je oboleo od skolioze, koja je brzo napredovala i operacija je bila neizbe`na. Zorici su doktori objasnili da je najboqe da se ugrade Titanijumski implantati i time }e problem re{iti. - Tako sam i uradila. Pozajmila sam tri hiqade evra na kamatu i operacija je ura|ena. Posle nekog vremena Igor je imao nesnosne bolove, zbog ~ega ga odvodim kod drugih lekara da ~ujem drugo mi{qewe i tu otkrivam, nakon magnetne rezonance, da su implantati od ner|aju}eg ~elika, da su se od{rafili i napravili veliko o{te}ewe. Igor je operisan po drugi put, ali ni to nije donelo olak{awe, bolest sve vi{e napreduje i Igor je sada invalid, noge ga ve} izdaju - pri~a Zorica. Igoru je potrebna i tre}a operacija, za koju je opet potrebno dosta novca, pregleda i odlazaka u Beograd. Zorica, koja je

radila 28 godina u firmi „Ina“ je ostala bez posla, a sada zbog korone, cela Ivawica je stala i nema gde da se obrati ni za posao, ni za pomo}. - Brinem se kako }emo Igor i ja pre`iveti. Sama sam bolesna, srce mi pliva u vodi, radi samo 35 odsto, jetra mi je stradala, imam cistu na bubregu, anginu pektoris, ne mogu ni da nabrojim {ta me je sve sna{lo. A sirotiwa i ~emer sve oko mene. Dugujemo i Bogu i narodu. Struju ho}e da nam iskqu~e, a zbog nemogu}nosti da pla}am grobna mesta prete mi da }e mi oba sina iz groba iskopati - zavr{ava Zorica svoju tu`nu pri~u. U staroj oronuloj ku}i, koja proki{wava na sve strane, svoju `ivotnu bitku nastavqaju sami Igor i Zorica, koji su jedno drugom jedina uteha i podr{ka u ovom te{kom vremenu. Sawa Miri} - [aki}

^etvrtak ^etvrtak10. 10.septembar septembar 2020. 2020. 19

PUTOPIS

U PRESTONICI SRPSKIH CRKAVA I MANASTIRA, PE]KOJ PATRIJAR[IJI

g o n v a sl k o d e v S A L U K SAHAT e tvr|ave

Vekovi i molitve u bodqikavoj `ici Na 70 kilometara dugom putu od Kosovske Mitrovice do Pe}i i drevnog trona srpskih episkopa i patrijarha u Metohiji, prestonice i majke srpskih crkava i manastira, Pe}ke patrijar{ije nema srpskih sela pored puta. Iako ima 40 - tak povratni~kih mesta u op{tinama Klina i Istok, kroz koje prolazi put za Pe}, sela su udaqenija od ovog puta. Nema ni putokaza za manastir ali najboqi orjentir gde po~iva svetiwa je na zapadu vidqiva kamenita Rugovska klisura pa se nije te{ko orjentisati i kako do}i do velike srpske svetiwe. Putokazi za manastir su ukloweni ili su na wima prefarbani natpisi ovog manastira, koji kada je gra|en, nije bilo Albanca u Metohiji. Uklawawe svega srpskog u Metohiji, ali i na ~itavom Kosmetu, traje decenijama a naro~ito od 1999. godine.

Danono}na za{tita

Srpska sakralna gra|evina u kojoj se najduè beleì i ~uva srpska istorija i vekovi danas boluje rawena u osami. Ispred ulaza u srpsku ogra|enu duhovnu oazu policija svakog legitimi{e ko ulazi u manastir. I sada je, po~ev od juna 1999. godine, Pe}ka patrijar{ija u bodqikavoj ìci i pod za{titom kosovske policije. Slovena~ki i italijanski Kfor su ~uvali svetiwu do 19. avgusta 2013. godine, kada je Kosovska policija preuzela ulogu za{tite manastira. Sklad ure|enog zelenila i cve}a pored zidina starih gra|evina unutar duhovne oaze o~aravaju. - Mi smo po~etkom marta zakqu~ali manastirsku kapiju i od tada nismo dozvolili nikome da u|e u portu manastira. Bogu hvala ni jedna od 18 monahiwa nije imala simptome koje izaziva koronavirus kaè je igumanija Haritina. - Liturgije se svakodnevno odràvaju. Svakodnevno ~itamo molitve za lekare koji se bore za na{e ìvote, kao i za sve obolele i u Srbiji i na celoj planeti. Moramo svi da budemo strpqivi i disciplinovani dok ne pro|e ova po{ast. Ja sam u Patrijar{iji ve} 60 godina i ove godine

Pe}ka patrijar{ija: Uvek u cve}u i zelenilu

vremena Beogradsk

Igumanija Haritina ispred zvonika u Pe}koj patrijar{iji

PATRIJARHU DVA MANDATA

prvi put je bilo da u Pe}koj patrijar{iji za Vaskrs nije bilo vernika, - kaè igumanija Haritina koja je na ovom mestu od 29. aprila 2018. godine. - U svojih 77 decenija postojawa patrijar{ija je bila mnogo puta pqa~ana, paqena i obnavqana. Zapamtila je ona, zajedno sa {am - dudom, koji je ovde zasadio Arhiepiskop Sava II uzev{i ga u Siriji na povratku iz Jerusalima, oko 1269. godine, mnogo istorije, zapamtila je i 45 krunisawa srpskih episkopa i patrijarha, se}a se i kada su okupatori zatvarali kowe u crkvi... i jo{ mnoga toga lo{eg ali i dobrog. Ona je srpski kamen temeqac istorije i ~uvar budu}nosti srpskog naroda - svedo~i istoriju igumanija Haritina u osmoj deceniji ìvota. Ro|ena je u selu Izbenice u op{tini Varvarin, Rasinskom okrugu. U Pe}koj Patrijar{iji je od 1962. godine. Na mestu gde se danas nalazi manastir Pe}ka patrijar{ija, je jo{ za ìvota Svetoga Save, osnovan metoh manastira @i~e. Arhiepiskop Arsenije, istorija svedo~i, naslednik Svetoga Save, podigao je na ovom mestu crkvu Svetih apostola, oko 1230. godine. Crkva je ìvopisana oko 1250. godine.

Korona zaustavila vernike

A o tome u kakvom se okru`ewu danas nalaze igumanija Haritina ka`e da i da-

Freske svedo~e vekove

z Od 13. jula 2006. godine drevni tron srpskih episkopa i patrijarha je na listi Svetske kulturne ba{tine UNESKO - a z Slovena~ki i italijanski Kfor su ~uvali svetiwu do 19. avgusta 2013. godine, kada je Kosovska policija, jedinica za obezbe|ewe objekata kulturnog i verskog nasle|a, preuzela ulogu obezbe|ewa manastira Poklon ruskog predsednika V .V. Putina: Ikona Hrista Spasiteqa iz 17. veka na{la je mesto u Dokumentacionom centru SPC u Pe}koj patrijar{iji

PODRE\ENOST PATRIJARHU Iako se nalazi na tlu Kosova i Metohije Pe}ka patrijar{ija nije u sastavu Ra{ko - prizrenske eparhije, ve} je direktno podre|ena patrijarhu u Beogradu. Patrijarhov vikar predstavqa i zastupa patrijarha u Pe}koj patrijar{iji i pred me|unarodnom zajednicoim na Kosovu i Metohiji. I danas u tituli poglavara Srpske pravoslavne crkve stoji da je arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko karlova~ki i patrijarh srpski. Patrijarh Irinej je ovde ustoli~en kao 45 srpski patrijarh 3. oktobra 2010. godine.

Sveti Jefrem je jedini srpski patrijarh u dva mandata 1375 - 1382. i 1388 - 1400. godine. Patrijarh Jefrem je poznati de~anski i patrijar{ijski isposnik i patrijarh koji je krunisao kneza Lazara za cara 1382. godine. Patrijarh Jefrem je pred polazak srpske vojske u Kosovsku bitku pri~estio kosovske junake u Samodre`i crkvi kod Vu~itrna.

Mo{ti Svetog patrijarha Jefrema koji je krunisao kneza Lazara i pri~estio u Samodre`i Kosovske junake

nas stari Pe}anci tajno daju priloge za svetiwu. Neki nas sretnu, pozdrave i kaù: „Mi smo stari Pe}anci. Ovo {to je do{lo, to nismo mi.“ - veli Haritina. Pri~a o revnosnim italijanskim vojnicima koji su ih ~uvali i marta 2004. godine sigurno za{titili. Pre deset godina iznad manastira, pored kojeg prolazi put za sela iza Rugovske klisure, je nadogra|en zid kao ja~i vid za{tite od nedobronamernika. Mona{ko sestrimstvo u Pe}koj patrijar{iji, sa prosekom od 75 godina, je najstarije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za wih, kako vele, najteè je to {to je malo vernika koji pose}uju maticu i prestonicu srpske crke, i da je tome svemu krivac novostvorena dràva Kosovo’’ i apsolutna nesigurnost ’’Srba u Metohiji. No, i u takvom okruèwu vernici dolaze a najvi{e je povratnika iz metohijskih op{tina Klina, Istok i Pe}, 40 - tak povratni~kih sela. - Moje srce ih zove i na{e mona{ke molitve ih prizivaju da se vrate na na{e Kosovo i Metohiju, da napune plodnu Metohiju. Svima nam je te{ko, ali lak{e }emo sve nevoqe prebroditi, kada smo zajedno. Da se zajedno izborimo za na{e svetiwe i zemqu otaca. Nad celim prostorom Kosova i Metohija je oreol, to je sveta zemqa, a metoh Hilandarski - jeste cela Metohija. Bilo bi dobro da bude opet velikih sabora koje je svetiwa okupqala... - govori Haritina. - U Pe}koj patrijar{iji je toliko duhovne i qudske veli~ine, koja je zaduìla ceo rod, koje nema nigde na svetu. Mi to ~uvamo i ~uvale smo svojim ìvotima. Pitam se ponekad, ko koga {titi, pre bih rekla da na{i sveti oci, koji ovde po~ivaju, {tite nas. I na{a Bogorodica pe}ka i Danilo Drugi, Arsenije prvi, i Sava Tre}i, arhiepiskop Nikodim, Makarije Sokolovi}… patrijarh Pajsije, patrijarh Jefrem… duga~ak je spisak znamenitih iz na{eg eoda, - veli Haritina. Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

RIZNICA

^etvrtak 10. septembar 2020.

TU@NI PRINC SREMA:

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva besmislenog zlo~ina usta{a i pored toga {to ga takva vrsta poslova nije zanimala, [umanovi} krajwe ozbiqno posvetio biznisu i da mu je to godilo. Zavi~aj je blagotvorno uticao na umetnika. Po~eo je da u~i engleski, poha|ao je ~asove igrawa, posetio izlo`bu francuskog slikarstva 19. veka, koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu i neprekidno slikao. Svoju veliku izlo`bu imao je u septembru 1939. godine na Novom univerzitetu u Beogradu na kojoj je izlo`io 410 slika i ona je do`ivela veliki uspeh. Jedno vreme je delovalo kao da }e se za umetnika na kraju imak sve dobro zavr{iti. A onda je do{ao rat…

Tog 30. avgusta 1942. u Sremskoj Mitrovici usta{e su streqale oko 150 [i|ana srpske nacionalnosti, me|u wima i 46-godi{weg slikara Savu [umanovi}a. Tako je tragi~no i napre~ac zavr{en `ivot svestranog slikara, neverovatno obrazovanog pojedinca i jednog od najve}ih me|uratnih umetnika Srbije.

Slikar ispred svog vremena

Sava [umanovi} ro|en je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao {umarski inèwer. Kada je imao ~etiri godine porodica se preselila u [id, grad za koji }e Sava ostati sudbinski vezan do kraja ìvota. Sava je odrastao u imu}nijoj gra|anskoj porodici onog vremena i, kako je bio jedinac, primio je najboqe mogu}e obrazovawe. Usprotivio se o~evoj èqi da Velika gospojina, 28. postane advokat i 1914. u Zagrebu upisao Vi{u {kolu imao mnogo razumevawa za avgust 1942. godine bio je tuàn za umjetnost i obrt. Wu mladog umetnika. Tu je je ~etiri godine kaza sedam dana i no}i dan u [idu. Oko 150 Srba, vi|enijih snije i zavr{io i od intenzivnog rada naqudi, ali i zanatlija i seqaka, vlasti NDH tada po~eo javno da slikao “Pijanu la|u”, izlaè svoja dela. delo koje je izloìo okupile su jo{ u 6 ujutru na gradskom trgu. Jeseni 1920. na salonu nezaviOdatle su utovarivani u kamione i odvo|eni Sava je oti{ao u snih polaù}i u Pariz i iznajmio wega velike nade nekuda u nepoznatom pravcu. Bio je to posledwi ateqe na Monparsamo da bi ga kriput da ih je iko od [i|ana video. Nakon nasu. U~iteq mu je ti~ari “do~ekali bio slavni Andre na no`”. Iscrpqen stra{nog mu~ewa, streqani su dva dana Lot, istaknuti likovradom, Sava je jako kasnije. Me|u wima se nalazio i veliki ni pedagog i kubista. te{ko podneo negatiMoè se opravdano revan prijem. srpski slikar - Sava [umanovi} }i da je ovaj slikarski jeUmoran od te{kih zik Sava [umanovi} doneo uslova ìvota, rada i lo{ih u Srbiju i da wegova dela ostakritika vratio se u [id 1928. i ju najreprezentativniji primer po~eo da slika sremske pejzaè. doma}eg kubisti~kog slikarstva. Wegovu samostalnu izlo`bu u BeBalkanska sredina nije bila ogradu kriti~ari su veoma pozispremna za ovaj novi talas umet- kakav je bio, iz protesta je po~eo tivno ocenili, a novac od prodaje nosti. Nakon povratka u domovi- da se potpisuje na svojim delima slika omogu}io mu je da ponovo nu, [umanovi}eva dela nai{la su francuskom transkripcijom. ode u Pariz gde su u ovom periodu Razo~aran, ponovo je oti{ao u nastale slike – “Luksembur{ki na veliku kritiku i odbacivawe javnosti, a on, mlad i ambiciozan Pariz, ali ni “grad svetlosti” nije park“, “Crveni }ilim“, “Most na

Umetnik bez groba i spomenika Seni“… Bio je to wegov posledwi boravak u gradu koji ga je znatnom delom oblikovao.

[id kao lek

Ponovo priteran uza zid, Sava se 1930. vratio na jedino mesto na kojem je znao da }e biti prihva}en – rodni [id. Bio je vidno slomqen, a zabele`eno je i da je po povratku jedno vreme boravio na beogradskoj klinici Dr Stankovi}a. Bolnica, sa svom dokumentacijom, potpuno je uni{tena u bombardovawu za vreme Drugog svetskog rata, te nisu sa~uvani podaci o [umanovi}evoj dijagnozi i le~ewu. Nakon toga, Sava [umanovi} sve vreme provodi u zavi~aju slikaju}i i trajno, osim aktova, svi wegovi motivi postaju [id i Srem. Otac mu umire 1937. godine i Sava preuzima vo|ewe porodi~nog imawa. Me{tani su pri~ali da se

Godine 1942. nakon kapitulacije Jugoslavije [id ulazi u sastav Nezavisne Dr`ave Hrvatske. ]irilica postaje zabraweno pismo, a Sada iz protesta nastavqa da slika, ali ne potpisuje svoja dela ve} samo ozna~ava godinu nastanka. U jednoj besmislenoj akciji, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, usta{e hapse oko 150 vi|enijih Srba iz [ida i kamionima odvode u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Pokupqen je i Sava [umanovi}. Doga|aji nakon toga nikada nisu do kraja rasvetqeni. Zna se da su uhap{eni mu~eni i nakon toga streqani, verovatno 30. avgusta, pa se ovaj datum uzima kao dan smrti slavnog slikara. Savu je naqivela majka. Do kraja `ivota nije uspela da prona|e posmrtne ostatke svog sina jedinca. Sava [umanovi} zauvek je ostao kraj svojih sugra|ana u masovnim grobnicama u Sremskoj Mitrovici i wegovo telo nikad nije identifikovano. M. T.

ZATO^NICI, SRPSKI VITEZOVI KOJE SMO POTPUNO ZABORAVILI:

Od wih su nastale turske Delije i poqski Husari, a Milo{ Obili} bio je jedan od wih O svakodnevnom ìvotu u sredwem veku na ovim prostorima se veoma malo zna. Dok su vite{ki turniri u zemqama Zapadne Evrope u{li u legende, a megdanxije koje su na wima osvajale slavu postali sastavni deo pesama i mitova, kod nas skoro da i nema pisanih tragova. Zato i ne ~udi {to su u zaborav oti{li i Zato~nici - srpski vitezovi. - Zato~nici su bili posebni vitezovi koji su se borili za slavu. Wih nije zanimalo ni bogatstvo, ni politi~ki ciqevi, ni za koga, a ni zbog ~ega se bore. Oni su èleli samo da dokaù da su najboqi pri~a Aleksandar Te{i}, kwièvnik i jedan od prvih koji su progovorili o ovom delu srpske tradicije. Re~ je o tradiciji staroj najmawe 6 vekova!

Najkra}e, zato~nici su bili srpski samuraji! Ne samo da su delili isti istorijski period ve} ih je bilo {irom sveta. U Nema~koj su se zvali Riteri, u Engleskoj êmpioni (odatle izraz „{ampion“), u Francuskoj [evalije Blan - beli vitez, u [paniji Kampeador… Ipak, naziv koji su ovi srpski zato~nici dobili u Turskoj mnogima je i danas poznat. - Kada su na{i zato~nici oti{li u slu`bu kod Turaka oni su im dali naziv Delije i taj termin se zadrào do dana{wih dana. Bili su veliki ratnici i proslavili su nas van granica Srbije, a mi smo im se oduìli tako {to smo ih zaboravili pri~a Te{i} ~ija se posledwa kwiga upravo zove „Vitez zato~nik“. Problem leì u tome, nagla{ava sagovornik, {to se srpski sredwovekovni izvori uglavnom svode na

crkvene spise u kojima nema pomena o zato~nicima. Neki konkretniji tragovi nalaze se u epskim narodnim pesmama. Najpoznatiji opis zato~nika dao je francuski putopisac iz 16. veka Nikola de Nikol koga je istori~ar Radovan Samarqi} preveo na srpski jezik. Na oko dve strane on je opisao ove neobi~ne srpske ratnike. - Zato~nici su nastali od klasni~nih megdanxija, koji su borbu shvatili kao profesiju. Wih je karakterisalo to da su bili vrsni borci koji su se kitili orlovim perjem. Me|utim, da bi to mogli da urade morali su u dvoboju da pobede 10 drugih, da budu najboqi - obja{wava Aleksandar Te{i}. Kada se srpska dr`ava raspala krajem 15. veka padom Smedereva, ve}ina zato~nika je pre{la u ilegalu i postali su

drumski razbojnici, pa su dobili naziv gusari. Oni su se tako ra{irili i stigli do Ugarske, ~ak i Poqske. - U Poqskoj su bili inspiracija za wihovu laku kowicu - legendarne husare. Ovo }e vam re}i svaki ozbiqniji istori~ar u toj zemqi. Gde god da odete na strane sajtove na kojima se raspravqa o Delijama i Husarima vide}ete da svi priznaju da oni vode poreklo sa na{ih prostora, da smo im mi bili uzor - obja{wava Te{i}. Kao i wihovo zanimawe, i imena ovih hrabrih srpskih boraca izgubqena su u istoriji. Ima indicija da je legendarni Milo{ Obili} bio jedan od wih. R. N.

AUSTRALIJA

Australijanci o~ekuju prve doze vakcine u januaru Australijske vlasti su najavile da o~ekuju prve koli~ine vakcine protiv kovida -19 u januaru. Premijer Skot Morison je obelodanio da je vlada postigla sporazum o proizvodwi dve vakcine sa kompanijom CSL Ltd . Prva je ona koju je razvila rivalska farmaceutska kompanija Astra Zeneca u saradwi sa Univerzitetom Oksford, a druga koju je u svojim laboratorijama samostalno razvila kompanija CSL Ltd u saradwi sa Univerzitetom Kvinslend. "Australiji je potrebno malo nade. Danas smo napravili zna~ajan iskorak u pravcu boqe za{tite zdravqa na{ih sugra|ana i borbe protiv korona virusa", izjavio je

Morison. Ministar zdravstva Greg Hant izjavio je da su tokom testirawa obe vakcine pokazale potencijal da omogu}e "dugogodi{wu za{titu". Premijer je izrazio o~ekivawe da }e kompanija CSL isporu~iti oko 3,8 miliona doza vakcine po licenci Astra Zenece, kao i da }e dr`ava nabavqati lekove od kompanije CSL ukoliko testirawa poka`u da su efikasni. Ukoliko obe vakcine pro|u sva klini~ka testirawa, Australija }e izdvojiti oko 1,7 milijardi australijskih dolara za ukupno 85 miliona doza, rekao je australijski premijer.

Melburn ostaje i daqe zakqu~an zbog koronavirusa Australijski zvani~nici produìli su strogu blokadu drugog najve}eg grada u zemqi Melburna za jo{ dve nedeqe, navode}i da novi slu~ajevi zaraze koronavirusom nisu opali dovoqno da spre~e novi skok. Prema ranijima najavama, stanovnici Melburnea trebalo je tokom pro{log vikenda da iza|u iz strogog {estonedeqnog karantina, ali }e ograni~ewa biti produèna. â&#x20AC;&#x153;Ako se prebrzo otvorimo, velika je verovatno}a da se zapravo uop{te ne otvorimo â&#x20AC;&#x201C; tek zapo~iwemo tre}i talasâ&#x20AC;&#x153;, rekao je premijer australijske dràve Viktorija Danijel Endrus. Tokom protesta 5. septembra zbog zakqu~avawa Melburna policija je optuìla jednog demonstranta za napad na policajca koji je dobio posekotine po glavi. Policija je saop{tila da je jo{ sedam osoba optuèno za kr{ewe mera ograni~ewa za suzbijawe {irewa COVID-19 na protestu u Svetili{tu se} awa i Albert Parku gde se okupilo oko 200 qudi. Policija je nov~ano kaznila vi{e od 160 demonstranata zbog kr{ewa

mera zakqu~avawa ili neno{ewa maski. Od posledica koronavirusa u Australiji je ukupno umrlo 73 obolelih. Deo Australije jo{ od jula ponovo je pod reìmom strogih mera karantina zbog naglog porasta broja obolelih od covida-19 u saveznoj dràvi Viktoriji. Zbog opasnosti da bi se epidemija mogla preliti u druge savezne dràve, koje za sada stoje puno boqe, vlasti su se 8. jula odlu~ile na uvo|ewe {estonedeqnih strogih mera u Melburnu i susednom Mi~el [ireu. Zatvarawe na {est nedeqa preporu~ili su

australijski stru~waci zato {to je to period koje pokriva tri ìvotna ciklusa virusa SARS-CoV-2, koji traje oko 14 dana. Taj period trebao bi da omogu}i da se pokrije vremensko zaostajawe izme|u trenutka izlagawa virusu i dobijawa pozitivnog nalaza testa. Nakon {to blaè mere zatvarawa nisu uspele da obuzdaju drugi talas, u Viktoriji je 2. avgusta progla{eno vanredno stawe, mere su postroène, a u Melburnu je ~ak uveden policijski ~as koji je na snazi od 20 sati uve~e do 5 ujutro. Stroge mere izme|u ostalog podrazumevaju da oko milion stanovnika Melburna mora da ostaje kod ku}e. Petomilionski glavni grad Viktorije, najmawe, ali najgu{}e naseqene dràve na istoku Australije, krenuo je u zatvarawe radwi, fabrika i drugih neesencijalnih poslova. Dràva }e osobama kojima je preporu~ena izolacija, a kojima je isteklo 14-dnevno bolovawe, isplatiti 1500 australijskih dolara. Donedavno, Australija je bila zna~ajno uspe{nija u upravqawu pandemijom od ve}ine zemaqa sveta.

^etvrtak 10. septembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Najve}i pad australijske ekonomije od tridesetih godina pro{log veka Australijska ekonomija pretrpela je najve}i kvartalni pad od Velike depresije zbog pandemije, a podaci koji su objavqeni potvr|uju da zemqa do`ivqava prvu recesiju u posledwih 28 godina.

sti procewuju da je trenutni pad najgori od 1930-ih godina kada je Australija postala jedna od najte`e pogo|enih zemaqa na svetu tokom velike ekonomske krize.

Ekonomija je u junu pala za sedam odsto, {to je najve}i privredni pad od 1959. godine otkako se vodi evidencija. Slede}i veliki pad od dva odsto zabele`en je u junu 1974. godine, ekonomi-

U kombinaciji sa mawim padom od 0,3 odsto u martovskom kvartalu, ispuwena je definicija tehni~ke recesije pad bruto nacionalnog dohotka tokom dva uzastopna kvartala.

22 ^etvrtak ^etvrtak 10. 10.septembar septembar2020. 2020. 22

SVET SVETPOZNATIH POZNATIH

@IKA JELI]:

Rokenrol ne moè da se zatre, koliko god se neko trudio Vi{e od pola veka ih ima. Trajniji su od svog toponima. Jednostavno, aksiom za rokenrol. Oni su „JU grupa“. Dragi, Petar i na{ sagovornik @ika Jeli}. Koji je recept za ovoliko trajawe benda? - Qubav, posve}enost, disciplina i naravno upornost. A moj ìvot je rokenrol - nikad predvidiv, slobodan i bez trke za parama. Da li ste se vi i grupa umorili? - Verovatno se ose}a neki lagani zamor, ali kada je re~ o koncertima, toga nema. Svaki na{ koncert kao da nam je prvi. Koje biste pesme izdvojili? - Najboqi odgovor na sve to bi dala publika, koja zajedno sa nama peva pesme koje su joj drage. Na primer „Crni leptir“, „ûdna {uma“, „Zlatna jabuka“, „Odlazim“, „Mornar“... Naravno tu je i splet pesama inspirisanih kosovskim melosom. Godi{wica osnivawa benda je 29. novembra. - U planu je bio veliki koncert, ali ne verujemo da }e ga biti zbog ove situacije sa koronom. Spremamo monografiju povodom pedeset godina grupe, izlo`bu fotografija na{ih posledwih pet godina, a snimqen je i film o nama. Za sada smo planirali mawi koncert zatvorenog tipa. Na{a proslava }e se pro{iriti na celu idu}u godinu. Ako Bog da, slede}eg leta bismo imali veliki koncert na otvorenom. Koliko vam je ovo doba korone bilo inspiracija za nove pesme? - Petar, Dragi i ja imali smo vremena da se posvetimo komponovawu. Sigurno }emo ovih pedeset godina rada obeleìti i novim kompozicijama. Nekada je rokenrol „igrala cela Jugoslavija“. - Tako kaè pesma Giletovog „Orgazma“. I dandanas stojim iza toga, samo {to se sada rokenrol igra po regionima. Rokenrol ne moè da se zatre, koliko god se neko trudio. Turbulentna su vremena. Da li ste nekad pomi{qali da promenite ime grupi? - Ma kakvi. Nije nam padalo na pamet. Uvek smo

BOJAN PERI]:

Kapetan i daqe putuje

se smejali i {alili na ra~un nekih qudi koji su to predlagali. Nikad nismo dovodili u pitawe naziv, i on ostaje dokle god grupa postoji. Poznati ste i kao bajker. U kakvoj su vezi motori i rokenrol? - U tesnoj. I rokenrol i motori povezuju se sa slobodom. Nikad tu vrstu slobode nisam osetio u automobilu. Posle na{eg razgovora sedam na motor i kre}em u rodno selo, [umarice kod Kraqeva. Tamo me ~eka brat Dragi. Postali ste i deda jednoj devoj~ici. - Jesam. Starija }erka Ana rodila je }erkicu Harli, a po{to mi se zet Australijanac preziva Grant, ta kombinacija lepo zvu~i. Tako|e i od mla|e }erke Tamare krajem oktobra o~ekujemo prinovu. S. G.

PO^AST PEVA^ICI U DOBOJU:

Ulica po Silvani Armenuli} Nove nazive dobile su tri ulice u Doboju, a jedna od wih po poznatoj peva~ici narodnih pesama Silvani Armenuli}, koja je tragi~no nastradala u saobra}ajnoj nesre}i 1976. godine Ulice u gradu na tri reke dobili su i nobelovac Ivo Andri} i Makedonac Goran Nikoli}, koji je u proteklom otaxbinskom ratu poginuo u odbrani Doboja. Inicijativa da jedna ulica bude nazvana po Silvani pokrenuta je u februaru od Socijalisti~ke partije u ovom gradu. Ozvani~io ju je u formi predloga prethodni gradona~elnik Doboja i sada{wi poslanik u Parlamentu BiH Obren Petrovi}. Ina~e, Silvana je ro|ena 1939. u Doboju kao Zilha Barjaktarevi}.

I {estu sezonu }e ~vrsto kora~ati kroz „Vojnu akademiju“. Ne samo zbog ove TV serije, Bojan Peri} je svrstan u stroj na{ih najpopularnijih mladih glumaca. Oba{ka i velikih partizanovaca. Objavqeno je da je zavr{en scenario za {esti nastavak „Akademije“. - Zasada ni{ta konkretno ne znam o tome. Ali mi je veoma drago da postoji interesovawe za jo{ jedan nastavak. Kako tuma~ite veliku gledanost ove serije? - Mlada publika je u woj prona{la sebe. Re~ je o stvarnim `ivotima i svakodnevnim problemima mladih qudi. Dugove~nost te serije bila je garantovana jo{ od prvih epizoda. To znam sada. Po~eli ste kao kadet, i dogurali do kapetana. Da li o~ekujete unapre|ewe i u novoj sezoni? - Pravo da vam ka`em, kako je krenulo, ja o~ekujem i vojnu penziju. Snimali ste i nove „Kamionxije“. - To je pogled na „Kamionxije“ iz dana{we perspektive, i o~ekujem da i ova serija bude veliki hit. Igrao sam malu ulogu, ali u velikim projektima ne postoje male uloge. Da li se se}ate Paje i Jareta, koje su tuma~ili Paja Vuisi} i ^kaqa? - Kako da ne? Bili su sjajni, kao i uvek, ali sam siguran da }e i wihovi naslednici, Nenad Jezdi} i Tihomir Stani}, ostaviti fantasti~an utisak. Igrali ste i u TV seriji „Drim tim“, fudbalskoj pri~i o ekipi sastavqenoj od jedanaest sinova. - I tu sam imao malu ulogu, ali meni veoma simpati~nu. Drago mi je {to me je Dejan Ze~evi} pozvao da u~estvujem, jer neizmerno volim fudbal. Veliki ste navija~ Partizana. [ta je sa crno-belim „drim timom“? - To {to im je sada nedostajalo, ne}e im faliti na slede}im utakmicama, nadam se. Bitno je da smo pro{li u narednu fazu kvalifikacija za Ligu Evrope. Te{ko je igrati bez vernih navija~a. - Sport bez publike je kao i pozori{te bez publike. Fudbal se ipak igra za navija~e, i nadam se da }e ovo {to pre pro}i, i da }e se publika vratiti na stadion. Volite da pose}ujete egzoti~na mesta u svetu. - Ovog leta nisam nigde bio, ali po~etkom godine, kada je sve ovo po~elo, bio sam na Karibima. Posle mnogo peripetija jedva sam se vratio u Beograd. Bio mi je otkazivan let za letom. M. T.

BRUKA U CENTRU BEOGRADA!

Ukradena spomen-plo~a Bate @ivojinovi}a!

„JAÎ SMO OD SRBIJE...“ Peva~ica Jadranka Barjaktarovi} na{la se na meti osuda skandalom koji je izazvala na Milovom nastupu u Podgorici. Na dru{tvenim mreàma se pojavio snimak na kojem ona pesmu Mitra Mitiri}a „Ne moè nam niko ni{ta“, otpevala sa izmewenim tekstom pa se holom gde je nastupala orilo „Ne moè nam niko ni{ta, ja~i smo od Srbije“. Nakon {to se snimak pojavio na dru{tvenim mreàma, nai{ao je na èstoku osudu, gde se izme|u ostalog apeluje da se Jadranki zabrane nastupi u Srbiji. Jadranka ina~e ve} godinama ìvi i radi na relaciji Srbija-Crna Gora, a javnosti je postala poznata kao takmi~arka muzi~kog takmi~ewa iz Srbije „Zvezde Granda“. Ovaj skandal upravo zbog svega toga je, na dru{tvenim mreàma, poprimio jo{ ve}e razmere u kojima se poru~uje peva~ici da seje mr`wu umesto da pesmom uvesaqava.

Jadranka Barjaktarovi} nastupom u Crnoj Gori izazvala burne reakcije i pozive da joj se zabrane nastupi u Srbiji

Sa zgrade u Mile{evskoj ulici na Vra~aru u Beogradu, u kojoj je odrasla i ìvela filmska legenda Velimir Bata @ivojinovi}, nepoznate osobe skinule su spomen-plo~u koja je tu postavqena pre tri godine u ~ast velikog glumca. Plo~u (ali i mural sa Batinim likom u blizini Beogradskog dramskog) je postavio Batin vi{edecenijski prijateq Radoslav Lale Vujadinovi} koji kaè da je tuàn i razo~aran zbog ovog doga|aja. - Stanujem u neposrednoj blizini i stalno prolazim tuda. Odmah sam primetio da je spomen-plo~a nestala. Ne znam kome je ona smetala? Ako ne po{tujemo svoje velikane, kako onda o~ekujemo da nas neko po{tuje - kaè Vujadinovi} koji je i autor kwige „Valter pre Valtera“. On obja{wava da su Batini roditeqi kupili stan u toj zgradi jo{ 1948. i prise}a se da su se kao klinci igrali ispred we.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. septembar 2020. 23

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV

Meku{ac JOVAN DU^I]

Povratak (Kad moj prah) Kad moj prah, Tvor~e, mirno pre|e U grumen gline u`e`ene, Tad ne}e vi{e biti me|e Izme|u tebe i izme| mene. Kad svr{i ropstvo dva na~ela Duha i tela, zla i dobra, Pa{}e tad uza svih po~ela U zadwoj berbi koju obrah. I postaju}i bezobli~an, Na povratku svom starom putu – Tebi }u biti opet sli~an, I prvom danu i minutu. Nose} u {aci pregr{t sunca, U zenicama neba komad, Si}i }e najzad sa vrhunca Taj astralni i ve~ni nomad! Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Gran~ica mirte zawihana Ne ostaviv{i nigde traga.

Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiqevnu. Trebalo je da joj platim. - Sedite, Julija Vasiqevna! – rekoh joj. – Dajte da se obra~unamo. Vama je novac,sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa ne}ete sami da traìte... Dogovorili smo se po trideset rubaqa mese~no. - Po ~etrdeset... - Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama pla}ao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca. - Dva meseca i pet dana... - Ta~no dva meseca. Tako kod mene pi{e. Zna~i, sleduje vam {ezdeset rubaqa. Oduzme se deset nedeqa, nedeqom niste s Koqom u~ili, nego samo {etali. I tri praznika. Julija Vasiqevna pocrvene i po~e da ~upka karner, ali ni re~i! - Tri praznika – prema tome, mawe dvanaest rubaqa. êtiri dana je Koqa bio bolestan i nije bilo ~asova. Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja èna vam je dozvolila da ne drìte ~asove po podne. Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, ~etrdeset jedna rubqa. Ta~no? Levo oko Julije Vasiqevne pocrvene i ovlaì se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zaka{qa, za{mrkta, ali ni re~i!... - Uo~i Nove godine razbili ste {oqu za ~aj s tawiri}em. Mawe dve rubqe. [oqa je skupqa, porodi~na je, bog s vama! [ta nam sve nije propalo! Zatim se zbog va{e nemarnosti Koqa popeo na drvo i iscepao kaputi}. Deset mawe. Zbog va{e nepa`we je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite ra~una. Zato primate platu. Prema tome, dakle, jo{ pet rubaqa mawe. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubaqa... - Nisam uzimala! - pro{aputa Juluja Vasiqevna. - Ali imam zapisano! - Pa neka. Dobro. - Kad se od ~etrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje ~etrnaest. Oba oka se napuni{e suzama. Na dugom lepom nosi}u pojavio se znoj. Jadna devoj~ica! - Uzela sam samo jednom – re~e ona drhtavim glasom. – Od va{e supruge uzela sam tri rubqe. Vi{e nisam uzimala.

- Jel? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! êtrnaest mawe tri, ostaje jedanaest. Evo vam va{ novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite! I ja joj dadoh jedanaest rubaqa. Ona ih uze i drhtavim prsti}ima gurne ih u xep. - Mersi – pro{apta. Sko~ih i po~eh da {etam po sobi. Obuzeo me bes. - Na ~emu mersi? - upitah. - Na novcu. - Pa ja sam vas pokrao, do |avola, opqa~kao! Ama, ukrao sam vam! Na ~emu onda mersi? - Na drugim mestima mi uop{te nisu pla}ali... - Nisu pla}ali? Pametno! Na{alio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Da}u vam svih va{ih osamdeset! Evo u koverti su spremqene za vas! Ali zar se moè biti takav pekmez? Za{to se ne bunite? Za{to }utite? Zar se na ovome svetu moè ìveti da se ne pokaù zubi? Zar se moè biti takav meku{ac. Ona se kiselo osmehnu i ja na wenom licu pro~itah: „Moè!“ Zamolio sam je za opro{taj zbog surove lekcije i dao joj, na weno veliko ~u|ewe, svih osamdeset. Boja`qivo se zahvalila i iza{la. Pogledah za wom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!”

RE^I SLAVNOG NOBELOVCA KOJE BI SVAKO TREBALO DA ^UJE:

Zaraziti nekog ~ekawem, to je najsigurniji na~in vladawa wime! Ivo Andri} je, vi{e nego drugi, ose}ao i razumeo pojam torture onih koji imaju mo} i vlast nad nemo}nima. O tome je umeo itekako slikovito, a opet jasno da pi{e. Zaraziti nekoga ~ekawem, pisao je Andri}, to je najsigurniji na~in vladawa wime, to zna~i u~initi ga nepokretnim i bezopasnim. Neka ove wegove misli budu nauk za generacije koje dolaze, kada ve} nama nisu. "I tako, prihvativ{i pre}utno uslove ìvota koje vam va{ neprijateq postavqa, ìvite kako on ho}e; upravo, i ne ìvite nego strpqivo ~ekate, sve dok se sav va{ ìvot, zajedno sa svim onim {to ste o~ekivali, ne pretvori u strpqewe i beskrajno ~ekawe, {to

zna~i da ste prihvatili rajinski na~in ìvota, a to je isto {to i put dobrovoqne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim ~ekawem koje vas odràva u ìvotu i polagano ubija. Uvenu}ete i nestati kao {to su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sli~an na~in. Nisu ni primetili da su sa puta istinskog ìvota neosetno preba~eni na mrtvi kolosek ~ekawa bez kraja i ciqa. Ne ose}aju to svoje ~ekawe kao teret ni kao ponièwe, jer su se i sami pretvorili u ~ekawe. Zaraziti nekog ~ekawem, to je najsigurniji na~in vladawa wime, to zna~i u~initi ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana ~ekawa tvr|a je od svakog zatvora i ja~a od najja~ih bukagija, jer se, sa mnogo sre}e i ve{tine, iz zatvora moè pobe}i i okova se moè ~ovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka. Sve {to jeste i {to znate, umete i moète, stavqeno je u slu`bu toga ~ekawa bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarewe. Jednima vek pro|e u mu~nom i uzaludnom ~ekawu, a drugi dobiju i bez najmaweg ~ekawa sve {to èle i ~emu se nadaju." Sloì}ete se da ove, mo`da te{ke re~i za ~uti, mogu primeniti na mnoge odnose i situacije u ìvotu i da "manipulacija" stalnog "~ekawa da se ne{to desi i promeni", a to isto se nikada ne de{ava, dok mi ~ekamo i ~ekamo...prili~no je frustriraju}a.

НАРОДНЕ ШАЉИВЕ ПРИЧЕ

Ako ste~e pamet, ne}e se oèniti Jedan otac htio da oèni sina vrlo mlada, no je htio da ~uje savjet od jednoga svog najmilijeg prijateqa, te po|e k wemu, i re~e mu: [ta bi ti sjetovao, moj po bogu brate, bih li oènio, ove jeseni mog jedinka sina? Ja, da sam tobom, - odgovori mu - ne bih ni jo{ za koju godinu, dok dajbudi ste~e malo vi{e snage, a i pameti. - Ti si ~ovjek lud; - odgovori mu otac - bolan, ja ga ba{ zato i ènim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin ste~e pameti, ne}e se nikad oèniti.

FEQTON

^etvrtak 10. septembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (8)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Ivan Popov je ~etni~ku komandu obave{tavao o ja~ini i pomerawu nema~kih trupa [ef kontraobave{tajne ~etni~ke grupe u Beogradu major Boà Rankovi} Dolovac je preko svoje agenture kontrolisao i privatni ìvot dr Ivana Popova. Imao je podatke i o wegovim vezama u inostranstvu. U arhivu Slu`be dràvne bezbednosti sa~uvan je Dolov~ev izve{taj o obave{tajnim aktivnostima dr Popova. - Sastanak sa svojim agentima Eskulap (pseudonim dr Ivana Popova) odràva u jednom stanu u Ulici kraqa Milutina broj 54, prvi sprat, telefon 29425. Ovde se dru{tvo zadràva i posle po~etka policijskog ~asa i produàva sa terevenkama uz obavezno u~e{}e èna, koje su po pravilu samo devojke, i to mla|e i lep{e. Stan je ranije pripadao Bogdanu Bodi Mihailovi}u, koga je Eskulap pre izvesnog vremena poslao u London. Ina~e, taj put Bode Mihailovi}a je jedan neuspeli poku{aj Eskulapa i Nemaca. Svako od wih imao je sa Bodom svoj plan koji je propao. Eskulap, prema jednoj verziji koju i sam protura, imao je nameru da preko Bode omogu}i izvesnu zlatnu transakciju za ra~un na{e organizacije, o ~emu je tobo` upoznat i na{ glavni {tab. U stvari, poznaju}i Eskulapova, pre bi se moglo poverovati da je iz cele te transakcije trebalo da on li~no iza|e kao najve}i korisnik, {to bi nesumwivo i bilo, jer je on veoma spretan i iskusan u takvim mahinacijama. Nemci su, me|utim, sa Bodom i wegovim odlaskom u Englesku imali nameru da ga, uzgredno, upotrebe kao svog obave{tajnog organa, a s druge strane, {to je bilo va`nije, i oni su hteli da poku{aju obezbe|ewe izvesne materijalne rezerve u Londonu za ra~un nekih visokih nema~kih li~nosti. Eskulap je to znao, pa je èleo da iz toga

Nema~ke okupacione trupe u Beogradu 1941. godine izvu~e sve {to bi se moglo, zbog ~ega je sa samim Bodom vodio razgovore u tom duhu i stvarao neki plan, ~ime je ovu stvar neobi~no zamrsio, da je najzad morala propasti u korist Engleza. Boda je, naime, preko Carigrada oti{ao za Kairo, gde je odmah prihva}en od strane Intelixens servisa i verno mu sluì za "kost i kvartir". Dolovac daqe u izve{taju iznosi pretpostavku da su brat Nade Suboti~ki i dr Milan [ija~ki, istaknuti ~etni~ki funkcioneri, dobili zadatak od dr Ivana Popova "da ga po svaku cenu dovedu i omogu}e mu li~ni kontakt sa î~om (Draòm Mihailovi}em), i da ga kod wega reklamiraju, mo`da i jo{ ne{to ... vide}emo". Samarxi}, hroni~ar ~etni~kog pokreta, kaè da je o {pijunskom radu dr Ivana Popova govorio i naslednik majora Boè Rankovi}a Dolovca, {ef obave{tajne slu`be komande ~etni~ke

grupe beogradskih korpusa, major Radomir Milinkovi} Xek, koji je tako|e odràvao {pijunsku vezu sa doktorom. Milinkovi} u svojoj izjavi o dr Ivanu Popovu tvrdi da je on u nema~ku obave{tajnu slu`bu u{ao preko me|unarodne masonerije, posredstvom nema~kog brodovlasnika iz Hamburga Jepsena. O {pijunskim podacima koje je dr Ivan Popov davao tokom 1944. godine Milinkovi}u, kada je sa wim bio povezan, u ovoj izjavi Milinkovi}a pi{e slede}e: "Po svome zaista visokom poloàju, sude}i po zvu~nosti titule, Popov je bio u mogu}nosti da daje vrlo dobre podatke, ali sve do neposredno pred sam svoj odlazak - odnosno bekstvo, on je izbegavao da pruì ne{to {to bi zbiqa bilo veliko u vojni~kom ili politi~kom pogledu ... Do wegovog odlaska iz zemqe Popovqevi podaci svodili su se na: obave{tavawa o trupnim transporti-

DOSTAVQAWE PODATAKA U LONDON

O saradwi Bo`e Rankovi}a Dolovca i dr Popova, major Radomir Milinkovi} je izjavio: "Dolovac se u svom kontraobave{tajnom radu u znatnoj meri oslawao na dr Ivana Popova Eskulapa, koji je jo{ imao pseudonime Lala i Hans. Dr Popov je u stvari bio u slu`bi Intelixens servisa, te je uspeo da zauzme jedno od rukovode}ih mesta nema~ke vojne obave{tajne slu`be. Popov je bio povezan i sa obave{tajnom slu`bom organizacije Dra`e Mihailovi}a u Beogradu, ali svakako samo zato da bi se ovom organizacijom, odnosno Vrhovnom komandom, koristio za dostavqawe podataka Intelixens servisu u London."

ma; psihoza u Nema~koj; stawe radni{tva; netrpeqivost izme|u vojnih vlasti - Vermahta i Gestapoa; dislokacije pojedinih va`nijih nema~kih trupa i ustanova, wihov stav, ja~ina i namena. Svi navedeni podaci dostavqani su najhitnije u Vrhovnu komandu Draè Mihailovi}a, odakle su specijalnom {ifrom oda{iqani radiotelegrafskim putem generalu Vilsonu, tada{wem savezni~kom komandantu za Sredozemqe i Bliski istok." Popov je uspe{no izbegavao hap{ewe Gestapoa, daqe navodi Milinkovi}, i kaè da je pre odlaska za Englesku dao podatke o "mreì nema~ke obave{tajne slu`be za Jugoistok sa naslonom na Tursku", kao i podatke o nema~kim {pijunskim slu`bama u Beogradu. U novembru 1943. godine Ivan Popov je poku{ao da preko Dolovca prenese Draì Mihailovi}u jednu poruku engleskog ministarstva spoqnih poslova. U izve{taju ~etni~kog komandanta Beograda Aleksandra Sa{e Mihailovi}a Draì o ovome kaè se da je Lala (jo{ jedan od {pijunskih pseudonima Ivana Popova) po povratku iz Nema~ke preneo Dolovcu slede}e saop{tewe: "Lala je prilikom svoga boravka u Parizu do{ao u vezu sa jednim ~lanom Forin ofisa. Ovaj mu je rekao da je èqa Forin ofisa da se iz Srbije upute autoritativni i na peru jaki qudi koji }e biti u stawu da brane ideju jugoslovenstva nasuprot velikosrpskoj ideji." U vezi s ovim projektom Sa{a Mihailovi} dostavqa Draì, dva dana kasnije, slede}e obave{tewe: "Izve{tavamo da je dr Popov stupio u vezu sa Forin ofisom preko organizacije Sili, koja je predstavnik masona u svetu." Do slawa ovih qudi u Englesku nije do{lo, jer se sa tim nije sloìla vrhovna ~etni~ka komanda i sam Draà Mihailovi}. lll U slede}em broju: Potraga Udbe za zlatom i ratnom arhivom |enerala Draè Mihailovi}a

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

10. septembar

1526. - Turski sultan Sulejman II Veli~anstveni, posle pobede nad Ma|arima na Moha~kom poqu, zauzeo je Budim koji je postao sedi{te Budimskog pa{aluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.

1906. - Iza{ao je prvi broj humoristi~ko-satiri~nog lista "[aba~ka ~ivija". List je izlazio do 1909. 1919. - U dvorcu Sen @ermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedni~kih sila u Prvom svetskom ratu i dràva naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale dràve me|u kojima i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabraweno da se ujedini sa Nema~kom. 1939. - Kanada je objavila rat Nema~koj, ~ime je sukob u Evropi prerastao u svetski rat. Kanadske jedinice su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu britanske armije. 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nema~ki grad. 1967. - Gra|ani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajawe Gibraltara [paniji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom. 1976. - U sudaru putni~kih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Briti{ ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 qudi u oba aviona. 1981. - Slika "Gernika" Pabla Pikasa vra}ena je u [paniju. Naslikana 1937, posle nacisti~kog bombardovawa baskijskog mesta Gernika u [panskom gra|anskom ratu, "Gernika" je od 1939. bila u Wujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vra}ena dok se u [paniji ponovo ne uspostavi demokratska dràva. 1995. - Tokom vazdu{ne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je, sa ameri~kog broda "Normandija" u Jadranskom moru, krstare}im raketama "tomahavk" po~eo da ga|a protivvazdu{na postrojewa u okolini Bawaluke. 2000. - U sukobima pristalica razli~itih politi~kih opcija tokom lokalnih izbora u Makedoniji raweno je nekoliko desetina qudi. Napetost izme|u etni~kih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u prole}e 2001. u sukobe koji su zemqu doveli na ivicu gra|anskog rata. 2003. - [vedska ministarka spoqnih poslova Ana Lind izbodena je noèm u trgova~kom centru u Stokholmu usled ~ega je preminula dan kasnije. Ubica Mijailo Mijailovi} osu|en je marta 2004. na doìvotnu robiju. Vi{i sud u Stokholmu preina~io je presudu i doneo odluku da je Mijailovi} mentalno bolestan i da ga treba uputiti na le~ewe. 2010. - Preminuo je jedan od velikana moderne glume Rade Markovi}. Na filmu je odigrao 81 ulogu, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama 62 uloge, u~estvovao je u 186 radio drame, a na pozori{nim scenama ostvario je ukupno 96 uloga.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Pokrajina uru~ila {kolsku opremu |acima u Vukovaru koji poha|aju nastavu na srpskom jeziku i }irili~nom pismu Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu uru~io je {kolsku opremu vrednu 3,4 miliona dinara u~enicima koji u Vukovarsko-srijemskoj i Osje~ko-barawskoj `upaniji poha|aju nastavu na srpskom jeziku i }irili~nom pismu.

Sredstvima Pokrajinske vlade, preko Fonda za pruàwe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, obezbe|ene su radne sveske svim osnovcima, kao i {kolske torbe za sve prvake koji }e u predstoje}oj {kolskoj godini poha|ati nastavu na srpskom jeziku i }iril~nom pismu. "âst mi je da vam danas poèlim uspe{nu i produktivnu {kolsku godinu, a posebno polaznicima prvih razreda koji u ovoj izazovnoj situaciji otvaraju jedno novo poglavqe. Na tom putu im èlim mnogo sre}e i radosti koje on sa sobom nosi", istakao je podsekretar Neboj{a Vojnovi} i naglasio da }e Pokrajinska vlada, kao i druge pokrajinske institucije, uvek biti oslonac i podr{ka srpkom narodu van granica mati~ne zemqe. Predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina Vukovar Sr|an Jeremi} zahvalio je na dosada{woj uspe{noj i kontinuiranoj saradwi i nesebi~noj podr{ci koju Pokrajinska vlada pruà srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj, jer bi, kako je istakao, opstanak i ostanak srpskog naroda na svojim ogwi{tima bez toga bio neostvariv i nemogu}. M. T.

^etvrtak 10. septembar 2020. 25

10 DU@NOSTI SRPSKIH \AKA IZ 1910. GODINE:

Deca su se vaspitavala da, pre svega, budu dobri qudi Deset du`nosti |aka objavqene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine. Pred po~etak {kolske godine trebalo ih je sve upamtiti, i {to je najva`nije usvojiti i primeniti. îtaju}i ove zapovesti ne moèmo da se ne zapitamo gde je nestalo vaspitawe duha, ~ove~nosti i plemenitosti u srpskim {kolama?! Prenosimo vam svih 10 du`nosti srpskih |aka: 1. [kola je mala dràva: Budi dobar gra|anin u toj svojoj dràvi, pa da {to vaqano uradi{ za svoju veliku otaxbinu. 2. Pomisli, da ima{ primati veliko nasle|e, i budi zahvalan svima plemenitima, koji su ti ga zave{tali, svima velikim qudima, koji su radom svoga ìvota stvorili i za tebe neprolazne stvari. 3. Nau~i se u malome biti veran, da jednom bude{ mogao biti u velikome; u~i se stoqwem redu, koji }e ti pomo}i za unu-

tarwu vaqanost. 4. Te`i za istinito{}u; nemoj samo po formi da ispuwava{ svoje du`nosti i ne budi zadovoqan spoqnim uspehom. Nemoj u~iti drugima za qubav, nego misli na sebe samog i {ta bi ti hteo da vredi{. 5. Nemoj lagati, ni kao robovi, koji nemaju smelosti za istinu, ni kao pritvorice, koji ho}e da se izviju u visinu, niti kao varalice u re~ima, koji pozajmqeno izdaju za svoje. Tako isto ne sme{ biti dvoli~an: da se izdaje{ za smirenoga pred svojim roditeqima, a drzak i neuqudan pred svojim u~iteqima i drugovima. 6. Budi dobar drug me|u svojim parwacima, pouzdan i veran; ali ne dopu{taj nijednom drugu, koji je gori od tebe, da tobom ovlada. Ne staraj se, da druge u u~ewu preti~e{ samo iz ta{tog ~astoqubqa, ali pazi, da sve uradi{, {to tvoja snaga od tebe tra`i. 7. Ne zloupotrebqavaj svoju ja~inu pre-

ma slabima i ne budi ohol prema si}u{nima; znaj, da se ve} i u mladim godinama moè dati dokaza o velikom srcu. 8. Gledaj, da bude{ vaqan i u svima mla|anim igrama i da ostane{ ~io i veseo kroz sve mlado doba tvoje. Qubi prirodu sa svima stvorewima i ne daj da ti ikakav sobni rad pomuti uìvawe u tome. 9. Ne kloni duhom, ako si {to pogre{io i morao kaznu otrpeti; otpo~ni ~ilo snova, pa }e{ brzo mo}i utrti sve tragove minuloga. Ne daj da se nepoverewe useli u tebe i ne misli ni{ta zlo o tvojim nastavnicima; naprotiv, budi vazda ube|en, da su oni samo tvoji prijateqi. 10. îni {to dobro dragovoqno pored tvoga obaveznog rada, da bi i docnije spadao me| one, {to sami sebi postavqaju ciqeve, a ne me|u polu robove, koji rade samo {to im se naloì.

[TA LI ]E LIJEPA NA[A RE]I NA OVO?

Hrvatska polisa osigurawa iz 1909. godine na }irilici U Zagrebu se po~etkom 20. veka pisalo }irilicom. Mnogi natpisi u samom gradu su bili ispisani }irilicom, mada je Zagreb bio sastavni deo Austrougarske monarhije. Nakon reforme srpskog prosvetiteqa Vuka Karaxi}a kada je narodni jezik standardizovan i uveden kao kwièvni, srpski jezik i }irili~no pismo su postali ujedno i jezik i pismo Hrvata. Qudevit Gaj je otvoreno, kao i mnogi drugi, ilirski jezik smatrao srpskim: „Ta n. p. sav svet znade i priznaje, da smo mi kwièvnost ilirsku podigli i uveli, nu nama jo{ niti izdaleka nije na um palo ikada tvarditi, da to nije serbski ve} ilirski jezik, pa~e ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu {to mi Hervati s bratjom Serbqima sada jedan kwièvni jezik imamo.

TIHOMIR STANI]:

U Pe}koj patrijar{iji sam po~eo da pi{em }irilicom Proslavqeni glumac Tihomir Stani} otkrio nam je da je na Kosovo prvi put do{ao tek 1995. godine, kada je snimao seriju “Kraj dinastije Obrenovi}”, sa svojom partnerkom u filmu glumicom Qiqanom Blagojevi}. “Ose}awe nekog stida i fascinacija u Pe}koj patrijar{iji, u De~anima, to je na mene delovalo tako ~udno. Na primer desilo se ba{ u Pe}koj patrijar{iji, deca su nas ~ekala da delimo autograme i Qiqa mi ka`e - {ta se ti folira{, otkad ti pi{e{ }irilicom? Ja ka`em, molim! Tada sam po~eo da pi{em }irilicu, i dan danas se potpisujem i pi{em }irilicom, ali ba{ tu podsvesno uop{te nisam znao, nisam to namerno uradio. E od tada sam bio mnogo puta i od tada deci pri~am o Kosovu”, rekao je Stani}.

MOZAIK

^etvrtak 10. septembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: U obavezi ste da re{avate situacije kojima se, do sada, niste bavili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak i preterano zatrpavawe poslom. QUBAV: Prija vam intima s voqenom osobom. Ipak, istovremeno vas vu~e izazov da izvan svog privatnog ambijenta ne propustite nijedan dru{tveni doga|aj na koji ste pozvani. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Vreme je za prakti~ne aktivnosti i nove ideje koje odmah mo`ete da sprovedete u delo. Na radnom mestu trpite pritisak s kojim se, zasad, uspe{no nosite. QUBAV: Skloni ste da du`e vreme provodite u samo}i. Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in neobi~na. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mo`e biti prezahtevno za va{u psihu, pa i to preti da rezultira nekontrolisanim izlivom besa kojem ste, ovih dana, skloni. QUBAV: Imate ose}aj da ne{to u va{oj vezi nije u redu. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u avanturi koja je, osim {to je strastvena, istovremeno i kratkotrajna. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Mnogima }e ovaj period doneti unapre|ewe kojim }e se ponositi. Ipak, ukoliko brzopleto postupite mo`ete napraviti pogre{an izbor i time propustiti sve {to vam se nudi. QUBAV: Nepovoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot ovih dana nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s partnerom, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da je re~ o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza kojom biste deo svog tereta prebacili na osobe sa kojima sara|ujete. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko mana koje ste te{ko prevazilazili. Zna~ajno puwewe qubavnih baterija koje }e vam biti potrebne u narednom periodu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde su osobe koje su u situaciji da o vama odlu~uju. QUBAV: Pravi je trenutak za ulep{avawe, mada iz vas i bez toga sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. Finansijska pitawa vas optere}uju. Na tom poqu nema drugog re{ewa nego da strpqivo sa~ekate da se ovaj naporan period zavr{i. QUBAV: Na poqu qubavi odvija se te{ka borba. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, a i druga strana se sli~no pona{a. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izloèni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: U izgledu je sukob oko zajedni~kih finansija. Voqena osoba moè burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Istovremeno, va{ dru{tveni ìvot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti. Ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne u budu}nosti. QUBAV: Razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustrira pa je, ukoliko se ne zaustavite na vreme, mogu}a sva|a koju }ete kasnije te{ko prevazi}i. ZDRAVQE: Bronhitis.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Zbuweni ste jer izostaje podr{ka na koju ste ra~unali. Osim toga, ukoliko ovih dana krenete na put budite spremni na komplikacije. QUBAV: Osetqivi ste na lo{e raspoloèwe u bliskom okruèwu, pa to moè proizvesti prolaznu napetost. Ubrzo tenzija slabi, harmonija se uspostavqa, pa moète da pa`wu usmerite na druge aktivnosti. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Puni ste energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. Mo`ete dobiti priznawe, u znak pa`we za va{ pre|a{wi trud. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: U ìvot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali pazite da ih svojom potrebom da ih zadivite ne odbijete od sebe. Vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Okruùju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima je i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i. Izvesni su tajni razgovori, dopisivawa, ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Problemi sa èlucem.

ROSA DABI] (1937 - 2020) Ro|ena 18. februara 1937. u Roànstvu, âjetina, Srbija. Preminula 23. avgusta 2020. u Melburnu. Sahrana }e se obaviti u Alin Potoku, âjetina, Srbija. Draga nano i majko, ve~no }e{ ìveti u na{im srcima. Oàlo{}eni: Unuci Marko, Ivana, Tijana i Nenad, }erka Rada, sin Tomislav i ostala rodbina. Laka ti zemqa i ve~na pamjat.

Orkestar "[korpioni"

NA PUTU KROZ SRBIJU

Truba me|u {qivama Najveseliji bera~i {qiva u bla~kom kraju sa trubom su obi{li svet

U nezvani~noj prestonici {qive – Blacu, tamo gde je na po-

Sini{a Demirovi}

vr{ini od preko 6000 hektara zasa|eno preko 2,5 miliona stabala {qiva, berba ovog vo}a u punom je jeku. A upravo ova berba osta}e upam}ena po najveselijim bera~ima koje je bla~ki kraj ikada imao. Me{tane sela Popove kraj

Perica Kamberovi}

Blaca iznenada je po~eo da budi zvuk trube. A to nije bila bilo ~ija truba... To je bila truba velikih majstora ovog instrumenta koji su postali kolateralna {teta korone. Truba je wihov ìvot, za wu se ìvi i od we se ìvi. Zahvaquju}i ovom instrumentu obi{li su svet, ali usled pandemije izazvane korona virusom, truba je prestala da im donosi zaradu pa su do iste poku{ali da do|u me|u {qivama bla~kog kraja. Trube orkestra [korpioni iz Vladi~inog Hana za~ule su se me|u dva i po miliona stabala {qiva bla~kog kraja. Po prvi put u ulozi bera~a {qiva, truba~i su postali najveseliji bera~i ovog vo}a. Wihov dan po~iwe i zavr{ava se sa trubom sa kojom su po{li i u berbu {qiva. - Svirali smo sa Goranom Bre-

Orkestar "[korpioni" u berbi {qiva govi}em, Sawom Ili}em i Balkanikom, Sini{i Mihajlovi}u na svadbi, isti~e {ef orkestra [korpioni, Sini{a Demirovi} koji je igrao i jednu od uloga u filmu Gu~a. - Zima ide, svirke su stale, pa smo trenutno ovde u potrazi za zaradom do{li da beremo {qive, saznajemo od Sini{e Demirovi}a koji isti~e da su se u berbi {qiva odli~no sna{li. Neuporedivo je pri~ati da li je truba ili {qiva ta koja im je donela ve}u zaradu, ali lepo je videti kako izgleda jedan radni dan sa wima. Uz pesmu i zvuke trube koja lepo zvu~i i me|u {qivama. A kada se radni dan u berbi {qiva zavr{i oni uzimaju svoje instrumente i uve`bavaju nove i stare numere sa kojima }e ponovo krenuti „na put oko sveta“ kada ova pandemija pro|e.

Me|u wima smo upoznali i mladog i veoma talentovanog truba~a Pericu Kamberovi}a koji je zavr{io muzi~ku {kolu, paralelno i sredwu medicinsku u Vrawu a koji ima dva velika ciqa – da postane najboqi truba~ a u isto vreme i doktor jer mu je `eqa da upi{e medicinski fakultet. - Velika je qubav prema trubi, isti~e ovaj mladi i perspektivni truba~ kojeg smo tako|e upoznali u berbi {qiva u bla~kom kraju. Ako ni po ~emu drugom, ovogodi{wa berba {qiva u bla~kom kraju osta}e upam}ena po tome {to su me|u bera~ima bila velika truba~ka imena ~uvenog orkestra [korpioni iz Vladi~inog Hana. Mi im `elimo da {to pre nastave tamo gde su sa trubom stali i da ovi veliki umetnici ponovo sa trubom obi|u svet. Tekst i foto: Gorica [egovi}

ZDRAVQE IZME\U DVA VIKENDA Razlozi zbog zbog kojih kojih Razlozi treba treba da da znate znate svoju svoju krvnu krvnu grupu grupu Krvna grupa je nasledna i nepromenqiva karakteristika qudi. Ona moè da uti~e na ceo va{ ìvot, ali mnogi qudi ipak ne znaju koja su krvna grupa. Za{to bi to trebalo da se promeni, odnosno za{to bi trebalo da znate koja ste krvna grupa, otkrivamo vam u nastavku. z Krvna grupa daje dubqi uvid u va{u genetiku Poznavawe krvne grupe moè da vam pomogne u razumevawu toga kako va{e telo reaguje na odre|enu hranu, moè da vam otkrije kojim bolestima ste skloni, kako reagujete na stres, kako starite i jo{ mnogo toga. z Krvna grupa pomaè u odre|ivawu najzdravijeg na~ina ishrane Antigeni (molekuli koji podsti~u stvarawe antitela, odnosno imunu reakciju u organizmu) va{e krvne grupe ne nalaze se samo u krvi. Oni su ra{ireni po celom organizmu, naro~ito u delovima tela koji su u interakciji s okolinom. To ukqu~uje probavni sistem, od usta do debelog creva, kao i disajne puteve i plu}a.

DOMA]A KUJNA

Da li se de{ava da vam je stalno previ{e toplo iako brojke na termometru pokazuju da temperatura i nije ba{ visoka? Ili danima malo jedete a ipak dobijate na teìni? Mo`da vas prati ose}aj konstantnog umora uz ~este promene u nivou energije i raspoloèwa? A mo`da je situacija obrnuta: dinami~ni ste (i previ{e), sr~ani puls vam je konstantno ubrzan, jedete i vi{e nego obilno, a gubite na teìni? Bilo kako bilo, ovo su samo neki od znakova koji govore da je vreme da proverite u kakvom je stawu va{a {titna `lezda.

[ta je {titna `lezda?

[titna `lezda (tiroida, {titasta `lezda) je najve}a `lezda sa unutra{wim lu~ewem (endokrina `lezda) u qudskom organizmu. Kod zdravih osoba wena te`ina je izme|u 20 i 40 grama. Nalazi se na predwoj strani vrata i po svom obliku podse}a na leptira i pokre}e se pri gutawu.

Hormoni {titne `lezde

[titna `lezda lu~i dva hormona: tiroksin (T4) i tironin (T3) koji reguli{u }elijski metabolizam - proces u kojem dolazi do modifikacije hemijskih jediwewa u }elijama. Moè se re}i da rad svake }elije u na{em organizmu zavisi upravo od ovih hormona a samim tim i od pravilnog rada {titne `lezde. Lepeza delovawa hormona {titne `lezde je zaista {iroka: Uti~u na rast i sazrevawe tela, pove}avaju osnovnu potro{wu kiseonika, kontroli{u telesnu temperaturu. Imaju i kqu~nu ulogu u razvoju nervnog sistema, podsti~u budnost, pove}avaju osetqivost na razli~ite stimulanse, uti~u na ose}aj gladi, pam}ewe i sposobnost u~ewa, kao i na emocionalnu ravnoteù. Hormoni {titne `lezde imaju va`nu ulogu i u funkcionisawu reproduktivnih organa mu{karaca i èna, kao i na odràvawe trudno}e… I to nije sve - ali dovoqno da vam do~aramo kolika je va`nost pravilnog rada {titne `lezde.

A kada {titna `lezda ne radi" kako treba… " Kada se rad ovako suptilne

Posni recept

Pile}i paprika{ sa krompirom Potrebno je: 1 pile 1 kg krompira 1 dl uqa 1 {argarepa 1 paradajz 1 ka{i~ina paradajza iz tube 2 glavice crnog luka 1 paprika aleva paprika per{unov list mleveni biber so

`lezde poremeti, nastaju poreme}aji koji imaju negativan uticaja na kompletan organizam. Uzroci poreme}aja rada {titne `lezde su razli~iti, ~esto bez poznatog uzroka, pa }emo se u nastavku teksta baviti nekim od naj~e{}ih oboqewa i stawa. z Hipertireoza - Ubrzan rad {titne `lezde Hipertireoza je stawe uzrokovano veoma visokim nivoom hormona {titne `lezde u krvotoku. U tom slu~aju, `lezda je naj~e{}e cela uve}ana, a oboleli se àle na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojewe celog tela i dlanova, kao i lupawe i preskakawe srca. Krvni pritisak je blago povi{en, javqa se gubitak teìne uz pove}an apetit i u~estalo pra`wewe creva. êsto je prisutna i slabost mi{i}a i oteàno disawe. Kod èna se javqa poreme}aj menstrualnog ciklusa, koà je

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati. Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve paprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Postoji nekoliko vrsta so~iva, a najlekovitije je ono crveno. Wena zrnca bogata su vitalnim hrawivim sastojcima poput proteina, ugqenih hidrata i vlakana, kao i vitaminima i mineralima kao {to su magnezijum, gvo`|e, cink, folat, fosfor, kalijum, bakar i vitamini grupe B. Ova ìtarica se preporu~uje svima onima koji poku{avaju da skinu kilograme, jer jedna ka{ika sadrì svega 14 kalorija, a osim toga, bogata je vlaknima i povoqno uti~e na metabolizam i ubrazava proces varewa i daje ose}aj sitosti. So~ivo }e vam pomo}i kada je u pitawu prevencija, ali i le~ewe mnogih ~estih bolesti dana{wice: Sniàva holesterol, ~uva zdravqe srca i smawuje rizik od kardiovaskularnih

^etvrtak ^etvrtak10. 10.septembar septembar2020. 2020. 27 27

[TITNA @LEZDA

STRES I [TITNA @LEZDA Kada je re~ o bilo kojoj vrsti oboqewa, a posebno kada se radi o {titnoj `lezdi, stres predstavqa faktor koji moè ozbiqno ugroziti wen rad. Ve}ina qudi danas ìvi izuzetno brzim tempom ìvota i ne posve}uje dovoqno pa`we sebi i svom zdravqu. Zato je vrlo va`no da pored mnogobrojnih poslovnih i privatnih obaveza, odvojiti vreme za dovoqno kvalitetnog sna i za opu{tawe.

Kako nas {titi i {ta kada posustane topla i vla`na, kosa tanka, prore|ena i sklona opadawu. Nekada je prisutno podrhtavawe prstiju i jezika. Hipertireoza (ubrzan rad {titne `lezde) se moè javiti u bilo kom ìvotnom dobu, ali naj~e{}e se javqa kod èna izme|u 20 i 50 godina. Posledwih godina prime}en je porast broja obolelih i me|u mu{karcima. Ima vi{e razlog zbog kojih moè nastati poja~ano izlu~ivawe hormona {titne `lezde. Recimo, jedan od uzroka moè biti ~vori} ili vi{e ~vori}a u samoj {titnoj `lezdi koji stimuli{u stvarawe ve}e koli~ine hormona. Ovaj vi{ak hormona uti~e na ostale `lezde i organe i dovodi do gore spomenutih simptoma. z Hipotireoza - Usporen rad {titne `lezde Iako se hipotireoza javqa kod velikog broja qudi, veoma ~esto pro|e nedijagnostifikovana. Za razliku od hipertireoze, hipotireoza predstavqa sistemski poreme}aj izazvan smawewem/nedostatkom tireoidnih hormona. Gotovo pet posto svetske populacije pati od hipotireoze i to uglavnom ène starosti od 35. do 50. godine. Usporen rad {titne `lezde moè da bude izazvan atrofijom

Ha{imoto

Posledwih decenija sve ~e{}e se dijagnostifikuje Ha{imoto tireoiditis. [ta se krije iza ove egzoti~ne" dijagnoze? Ni{ta drugo do jedan "poseban vid oboqewa {titne `lezde gde tiroida mo`e biti pove}ana, a hipotireoza napreduje sporo, godinama, jer se funkcionalna podru~ja u samoj {titnoj `lezdi postepeno uni{tavaju. Ukoliko usporen rad {titne `lezde ostane neprepoznat du`i vremenski period, imuni sistem }e biti u disbalansu, pa postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti. Ina~e, ovo oboqewe - Ha{imoto tireoditis - je dobilo ime po japanskom lekaru i nau~niku Hakaru Ha{imotou koji ga je prvi

{titne `lezde, koja moè biti rezultat hroni~nog limfocitnog tireoiditisa (Hashimoto tireoiditis). Drugi uzrok hipotireoze nastaje posle le~ewa hipertireoze radioaktivnim jodom ili usled hirur{kih zahvata otklawawa dela {titne `lezde, ili uzimawa lekova koji uti~u na metabolizam joda. Osoba sa sniènom funkcijom {titne `lezde ima sniènu telesnu temperaturu, spore pokrete, snièn puls, sporo varewe, usporen govor, sporo razmi{qawe, lo{e pam}ewe i lo{e raspoloèwe… U velikom broju slu~ajeva nema jasno izraènih simptoma. U ranom stadijumu javqaju se napetost, nervoza, nesanica, dok su u odmaklom prisutni umor, malaksalost, promuklost, opstipacija, pove}ana telesna teìna uz smawen apetit, smaweno znojewe. Oboleli su spori, podbulog lica bez mimike, bledoù}kaste boje koè, hladne i perutave koè, grube kose, hrapavog glasa, oteklih ruku i nogu. I hipertireoza i hipotireoza se dijagnostikuju ciqanom analizom krvi na osnovu ~ijih nalaza se otkriva prekomerno ili pak nedovoqno lu~ewe odre|enih hormona {titne `lezde. S. G. opisao 1912. godine. Sama bolest ima pet faza od kojih prve dve gotovo da ne mogu da se primete. Tek u tre}em, subklini~kom stadijumu, {titna `lezda polako po~iwe da gubi sposobnost sinteze hormona. U ~etvrtom stadijumu ve}i deo {titne `lezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju zna~ajan pad proizvodwe hormona T3 i T4. Tek u ovoj fazi naj~e{}e se dijagnostikuje Ha{imoto tireoiditis i tada po~iwe le~ewe. U petom stadijumu javqaju se i druge autoimune bolesti kao {to su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza itd. Ha{imoto ~esto uzrokuje i anemiju, nisku temperaturu tela, nizak puls i usporen rad srca.

Le~ewe biqem So~ivo bolesti, stabilizuje nivo {e}era u krvi, efikasno protiv anemije, blagotvorno deluje na bubrege i mokra}ni sistem i izbacuje toksine. Da bi telo pravilno funkcionisalo potrebno je s vremena na vreme uraditi detoks i osloboditi se nakupqenih toksina. So~ivo je vrlo mo}no i kada se radi o izbacivawu {tetnih materija i o~uvawu

zdravqa bubrega. Redovnom primenom se drasti~no smawuje rizik od bubre`nih bolesti. Pored navedenog, so~ivo je posebno cewena namirnica, jer: zzz pomaè protiv nadimawa i gr~eva zzz prirodni je laksativ zzz daje vitalnost i energiju zzz uti~e pozitivno na imunolo{ki sastav zzz pomaè u iska{qavawu zzz pove}ava proizvodwu maj~inog mleka zzz neguje i pro~i{}ava koù zzz ima nizak glikemijski indeks

28 ^etvrtak 10. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA IZME\U ZDRAVQE DVA VIKENDA

NEPER

AMERI^KI GLUMAC, ALEK

KRIPTON

GRAD NA POSLATI ISTOKU NA VI[E UKRAJINE MESTA

VELIKA FRANREKA U CUSKA SIBIRU PEVA^ICA, ISPOSNISILVI CI (GR^.)

DOTRAJALA STVAR, STARUDIJA

SRPSKA GLUMICA

^UVAR KRAVA

NEMA^KI PISAC, ERIH MARIJA

RA[IRIVAWE ^AR[AVA AMPER

STANOVNIK PORTORIKA BELGIJA

POND

Sr Gl pski as

NEMA^KI BIV[I BIV[I SRPSKO MAWI FUDBALSKI AMERI^KI NEMA^KI @ENSKO VARNICA GRAD, TRENER, ATLETI^AR, FUDBALER, IME VARO[ICA FOGTS XESI FILIP

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 TERAWE INATA

PODVR]I SE HIRUR[KOM ZAHVATU

BILO KO REKA KOJA VIJUGA TAMAN KOLIKO TREBA (NEM.) FR. PEVA^, MONTAN

REOMIR BILIJARSKI [TAP, TAK

SRPSKI RE@ISER, NA SLICI POVR[INA

TUNIS

VRSTA MORSKE RIBE

TIPKA, DIRKA VOLUMEN

Sr Gl pski as

NAPASAWE STOKE

VESNA ODMILA

VIJATI NEKOG SPU[TAWE NIVOA MORA

FR. RE@ISERKA, VARDA OTPACI OD DRVETA PRVI SRPSKI PATRIJARH OBMANA, VARKA

OBIM

AUSTRIJA MESTO U ISTRI KOD PAZINA RE^NI I MORSKI QUSKAR

PO^ETAK TRKE

Doma}a kujna

Skandinavka 1: VODORAVNO P, BOLDVIN, KR, OB, IKO, EVA RAS, KRAVAR, KNAP, REMARK, RAZASTIRAWE, TN, GORAN MARKOVI], R, ISPA[A, TASTER, VEKI, VITLATI, AWES, O, JOANIKIJE, A, START, AVA, @T, ER, SIRENE, OMI, KIRK, AMARILIS, AKT, SKICIRAWE

8, I 22. SLOVO AZBUKE ITALIJAN. PEVA^ICA ]INKVETI

GLUMICA GARDNER EMILI, KRA]E

ZVU^NA NAPRAVA (MN.) MORSKI GREBEN

ERBIJUM

MERE ZA OTPOR EL. STRUJE IRIDIJUM UKRASNA ZEQASTA BIQKA SEVER

AMERI^KI GLUMAC, DAGLAS ZVANI^NI DOKUMENT

PRAVQEWE SKICE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 DE^JI VOJNIK PESNIK, NAORU@AN KRIPTON JOVAN AUTOMAJOVANOVI] TOM

KOJI OKVIR ONAJ VAJA U ZA SLIKU PLASTICI

AMPER

PAR^E TKANINE KOJOM SE NE[TO KRPI

MINERAL KRA\A, DODAVATI 14. SLOVO PRONA\EN KAO OTIMA^I- DOPUNU U PUSTIAZBUKE NA WI NE^EMU ATAKAMI

28. I 3. SLOVO AZBUKE

GLAVNI SAVEZNA GRAD AMERI^KA GVINEJE DR@AVA

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE ARGON SO HLOROVODONI^NE KISELINE

VELIKA ZIDNA SLIKA (FRANC.)

recept

PRISVOJNA ZAMENICA BIV[A @ENA MARLONA BRANDA

SULUDA, LUDA VRSTA PTICE PEVA^ICE

LAGANA ^ORBA

ASTATIN

VREMENPOTREBNO SKI PRILOG

NOBELI-JUM KOJI IMA UKUS [E]ERA KALAJ

JE:

n 3 krompira,

PSE]I LAVE@ LI^NA ZAMENICA

n 1GDE {argarepa, LOKACIJA NEKO BORAVI, n BORAVI[TE 200 g boranije, VRSTA UKUSNOG VO]A

n malo gra{ka, crni luk, ~ena belog luka, n 3 supene ka{ike uqa, IZAZVATI NEKOGA n malo origana, ATANASIFRANC. JE, KRA]E n soli po ukusu, GLUMAC, ALEN n ka{i~ica aleveISPUNITI paprike

SRPSKI LEGENDARNI GLUMAC, @IGON

n1 PRAVILA PONA[AWA n2 GRA\ANA

BIZMUT

PRIPREMA:

ju. Na ugr

Sr Gl pski as

ORU@ANE SNAGE, VOJSKA

1 2 3 4 5 6 7

TERET

ISKRCAVAWE ROBE GRAD U KINI SLOVAKIWA (POKR.) RIBONUKLEINSKA KISELINA

BALON VAZDUHOM SVEDOK NA VEN^AWU

UZICAOqu{tite ZA i iseckajte VEZIVAWE GA]A (TUR.) krompir, {argarepu i boraniNEVERNIK (TUR.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

TANTAL RADIJUM

NOVA VARO[

PREVI[E VELIK INICIJALI PISCA ANDRI]A

INVALIDI IZ RATA JUG SRPSKI POP PEVA^

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

TRAGEDIJA AMERI^KI KISELINE SRPSKI VILIJAMA GLUMAC, PESNIK, (HEM.) [EKSPIRA BRUS MILAN

Skandinavka 2: VODORAVNO ZAKRPA, PQA^KA, MURAL, AR, TVOJ, AT, MAHNITA, NO, JO[, SLADAK, AV, MESTO BORAVKA, JAVNI RED I MIR, ATA, ^IKATI, ISTOVAR, BI, NADUVATI, TOTICA, U^KUR, TA, PREVELIK, KAUR, RATNI INVALID, ARMIJA, IVANKO ROSI] Ukr{tenica: VODORAVNO PRVI SVETSKI RAT, RIO, KARAKALA, O, OLT, OTOMAN, GRM, GAS, LIZALICA, B, R[, LAKIRATI, TO, E, PERAJARI, ERL, SU[TINA, I, SRNA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Veliki sukob naroda u 20. veku, 2. Reka ({pan.) - Staro-rimski car - Simbol kiseonika, 3. Leva pritoka Dunava u Rumuniji - Vrsta leàja (tur.) - @bun, 4. Plin - Vrsta de~je poslastice - Auto-oznaka za Belgiju, 5. Dvadeseto i trideseto slovo azbuke - Mazati lakom - Pokazna zamenica, 6. Oznaka za energiju - Morske ìvotiwe sa perajima Engleska plemi}ka titula, 7. Bitna osobina ne~ega - Sastavni veznik - @enka srnda}a. USPRAVNO: 1. Napredak (lat.), 2. Insekt s rilicom, rili~ar - Simbol urana, 3. Australijska glumica, Naomi - Devetnaesto i trideseto slovo azbuke, 4. Tre}i vokal - Letewe, 5. Brazilski fudbalski trener, Luis Felipe, 6. Papska dràva u Rimu, 7. Razarawe tla (lat.), 8. Srpska manekenka Paunovi}, 9. Brojne matemati~ke veli~ine, 10. Nameravati, smerati, 11. Auto-oznaka za Izrael - Oznaka za kiri - Simbol sumpora, 12. Mr{av kow, kquse - Simbol erbijuma, 13. Oznaka za amper - Oznaka za reomir - Bodqa, 14. Vrsta igre na sre}u.

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020. 29

ORLOVI BLEDI PROTIV TURSKE:

Zreli su za remont Tanko je ovo. Nemamo igru. Bilo je mnogo lo{e. Ne moèmo gol da damo. ]uti, dobro je... izvukosmo se. Ako je neko u va{em okruèwu imao druga~iji komentar od pomenutih, a zanimalo ga je {ta je bilo na utakmici Srbija - Turska (0:0), onda taj nije gledao isti me~. Fudbalska reprezentacija je u me~u bez golova drugom kola Lige nacija remizirala sa rivalom sa kojim tradicionalno dobro uzlazi na kraj. Ali splet okolnosti i o~igledno lo{ih stvari u~inio je da na ovoj utakmici "orlovi" otkinu samo bod. Paradoksalno, sla|i bod... Jer, igrali smo od 27. minuta bez raspoloènog, ali povre|enog Lazovi}a, sa prose~nim Ga}inovi}em. Igrali smo od 50. minuta bez opravdano iskqu~enog kapitena Kolarova, koji }e imati pravo da nastupa protiv Norve{ke. Na kraju samo bod u me~u bez golova, u kojem beloruski sudija nije video penal nad Tadi}em i na me~u u kojem se kao na

tacni videlo da su se na{i s loptom dru`ili tek u Staroj Pazovi na okupqawu. - Ima detaqa u na{oj igri o kojima }emo morati debelo da se zamislimo. Potrebno je da se u igri preuzme mnogo vi{e odgovornosti, da sve linije tima funkcioni{u mnogo boqe. Moderni fudbal je jasan. Napad po~iwe od dobre odbrane i obrnuto - vi{e nego samokriti~an je bio Du{an Tadi} koji je od 50. minuta i iskqu~ewa Kolarova poneo kapitensku traku oko ruke. Uspeo je selektor Qubi{a Tumbakovi} mo`da dan pre utakmice da zavara trag kada je na zvani~nu konferenciju za novinare doveo standarnog prvog golmana Marka Dmitrovi}a, a u nedequ uve~e me|u stative stavio nesigurnog Predraga Rajkovi}a. Ideja da se prome{aju karte, da Nemawa Radowi} po~ne duel sa Turcima, da "klinci" Pavlovi} i Milenkovi} budu stubovi odbrane, pokazala

se kao dobra, jer pomenuta trojica su jo{ i dobro radila svoj posao. Ali u veznom redu i u {picu napada je - {kripalo. Ne moè Mitrovi} sve, treba po{teno re}i. Ali ne moè ni sam. - Upozoravali smo na ~iwenicu da ova grupa igra~a nema dovoqno treninga u nogama. Nismo primili gol posle duè vremena, naàlost, nismo ga ni dali. Na{ kona~ni ciq je dobra igra i pobeda u Oslu protiv Norve{ke 8. oktobra - najavquje selektor Qubi{a Tumbakovi}. Do 8. oktobra i duela godine protiv Norveàna ostalo je ta~no jo{ mesec dana. Tumbakovi} je video svoj tim sada i slede}i put vide}e ih tada, kada }e pred wim i ekipom biti ogroman ulog. Bi}e wegova selekcija do tada mo`da i remontovana, ali bi}e i Norveàni, koji su na startu Lige nacija razo~arali kod ku}e protiv Austrijanaca (1:2).

O lo{em izdawu protiv Turske pri~aju zasad samo akteri. Verovali ili ne, kontaktirana su dvojica biv{ih selektora Srbije i dvojica fudbalskih trenerskih veterana koji bi imali {ta da ka`u. Po{tuju}i wihov lik i delo i ne otkrivaju}i wihov identitet, sa `aqewem vam

prenosimo wihove, skoro "prekopirane" izjave: - Nemojte mene. Imam sva{ta da ka`em, ali mislim da ne bi bilo u redu u ovom trenutku. Do neke boqe prilike i mo`da do pobede u Oslu. Tada }e verovatno u redu da stoje svi oni koji }e da nas hvale. N. R.

Sportski vremeplov Marijan Bene{, bokser. [ampion Jugoslavije, {ampion Evrope. Najopasniji ~ovek u dr`avi

Imao je pesnice od ~elika i najtragi~niju sudbinu!

Godina je 1973. U studio Jugoslovenske Radio Televizije (JRT) ulazi omawi, brz, pomalo nervozan, atletski gra|en tip sa zulufima, karakteristi~nim za Balkan tog perioda. Posle par re~i razmewenih sa organizatorima i najave ~uvene Milene Dravi}, izlazi na pozornicu na kojoj ga ~ekaju Dragan Nikoli}, Marko Markovi} i Dragan UR, Nikitovi}. Marijan Bene{, bokser. [ampion Jugoslavije, {ampion Evrope. Najopasniji ~ovek A, u dràvi. Pesnice od ~elika, voqa od ~elika, o~i od ~elika. Crnim, prodornim pogledom meri prelepu Milenu, dok joj recituje pesmu. Pesmu koju je sam napisao, jednu od mnogih u koje je utkao svoju prelepu balkansku du{u. Donose mu flautu, daje mu je u ruke Dragan Nikoli}. Uzima je i svira rutinski neku laganu u izvedbi koje se ne bi postideo AN, melodiju, ni majstor na ovom instrumentu. Publika je uzbu|ena, kao i cela jugoslovenska nacija, koja gleda odu{evqeno. Ponosni su na svog Ponosni su na svoju dràvu, u , {ampiona. kojoj bokserski {ampioni {armiraju, pi{u divne pesme i sviraju flautu. Nekih 47 godina kasnije, vremena su se promenila, a najve}a promena je {to Marijana vi{e nema me|u nama. Na dan 4. septembra pre dve godine, Marijan Bene{ (67) je preminuo u svojoj kuStauna-}i u Bawa Luci i oti{ao zauvek u legendu. staOsta}e samo pri~a o wemu, a ta pri~a para to idu{u... eni- Sad imamo 6 ili 7 dràva, mo`da i cema -lih 8, ko kako broji, bokseri nam nisu vi{e Sas-u svetskom vrhu, daleko smo od toga, a pesme pi{u samo "luzeri". Naravno, u "pesme" ne ubrajamo ovo |ubre koje nam kvari decu ri-ve} ~etvrt veka. Nakon 46 godina, "opasni De-momci" ne pi{u pesme, nego ubijaju, siluju, ete-ucewuju, iznu|uju... Neki u|u i u poneki riPap-jaliti. ane- A svi ti "opasni momci" usrali bi se u Na-ga}e, bukvalno, kada bi stali na crtu Maria zajanu Bene{u, na "ferku". Svi Zemunci, [ijaer-ni, Arkani, Kristijani, Gi{ke... Tri klase je qa,to ispod Marijana, kad je re~ o ume}u borbe. Deset klasa ispod kad je re~ o ~ojstvu.

Marijan, sa svojih 67 godina, pobe|en je ~ovek. Nema jedno oko, te{ko je povre|en posle saobra}ajne nesre}e, oni koji je najvi{e voleo nestali su na tragi~an na~in, ono {to je najvi{e voleo, ta ~arobna Jugoslavija, ubijena je i silovana. Svi su ga izdali, ba{ kao i zemqu u kojoj je bio idol, uzor. Marijan Bene{ je ro|en u Beogradu 11.06.1951. godine, od oca Josipa Bene{a i majke Marije Vuki}, prosvetnih radnika. Voleo je muziku, vredno je ve`bao flautu i klavir. Uporedo je trenirao boks. Ve} kao mladi} udarao je jako. Mnogo jako. "Umesto pesnica ima pegle", govorili su. Boksuje za "Slaviju" iz Bawaluke. Bio je prvak Mediterana, Balkana, Jugoslavije, Evrope... Slava, mo}, a onda tragedija, niotkuda. Oboqeva od ùtice, karijera mu je zavr{ena, kaù lekari. Svi "prijateqi" ga ostavqaju. Kome treba biv{i bokser? Svakome drugome bi ovde bio kraj, ali ne i Marijanu. Najja~e srce na Balkanu pobe|uje bolest i vra}a se boksu, ja~i nego ikad. Odlazi u profesionalce. Re|a pobedu za pobedom, nokaut za nokautom. Nema brèg, opasnijeg, è{}eg. Pla{e ga se. Ne zna {ta zna~i "nazad". Ide i udara dok ne

pogodi u bradu. Postaje profesionalni prvak Evrope! Alen Delon ga zove, ho}e da mu bude menaxer! Marijan ne}e. Voli svoju Bawaluku, voli svoju zemqu. Tamo napoqu bokseri ne sviraju flautu i ne pi{u pesme. Tamo su roba, ma{ine za pravqewe para. ôvek iz Jugoslavije to ne razume. On razume ìvot, drugove, kafanu... Ne razume prodaju du{e. Sr~anost u ringu ga, me|utim, ko{ta mnogo. Ne zna nazad, nale}e na pesnice. Oko mu je te{ko povre|eno, stradalo je. Ide na operaciju. Ne vidi, a opet boksuje. Poluslep. Posle par godina, ponovo isti protivnik, Tores, koji mu je te{ko povredio oko. Opet ga udara palcem, u isto oko. Marijan je izgubio vid u ringu, u {estoj rundi. Izgubio je oko, zauvek. Ali morao je da dobije ovaj me~. U paklenom bolu, izubijao je protivnika i pobedio. Krio je od sveta da ne vidi na jedno oko. Borio se i daqe, ve{to je krio svoj nedostatak. Lomio je 26 kostiju u ringu. Od udaraca su mu uni{tene glasne ìce. Ali to je bilo ni{ta u pore|ewu sa paklom koji ga je ~ekao van ringa. - Ja sam Hrvat, i Bosanac, i Srbin - govorio je Bene{. Do{ao je rat, i prodali su ga, uni{tili su ga Srbi, Bosanci i Hrvati. Sve biv{i Jugosloveni, koji su se preko no}i pretvorili u ove koje smo pomenuli. Marijan je ostao Jugosloven, zato je i najebao. - Ja sam ~ovekoqubac, volim qude. Nacionalnost me ne interesuje - govorio je Marijan i pisao sebi presudu koja ga je ~ekala u vremenu ludila. Za Hrvate je postao "~etnik", za Srbe je bio "usta{a". Vodili su ga da kopa rovove za vojsku republike Srpske, posle su ga odveli u logor. Proteran je iz Bawaluke, svog grada, jer nije bio Srbin. Ivicu, ro|enog brata kojeg je voleo vi{e od sebe, ubili su mu 1992. godine. Telo Ivice Bene{a nikada nije prona|eno. Bra}a Antun Bene{ i Josip Bene{ umiru

od tuge za bratom Ivicom. Kakve zveri ubijaju druge zato {to su druge vere, ili zato {to nemaju veru? Ostao je samo brat Marijan, slep, nem i tuàn dokle pogled jednog oka seè. - Ja sve velike Srbe i velike Hrvate nazivam fa{istima - govorio je posle Bene{. Zaradio je u karijeri 6 miliona maraka. Sve je potro{io. Na gluposti, na pametne stvari, ali najvi{e pomaù}i drugima. Sve je potro{io. Kad je ostao bez para, niko nije hteo da mu pomogne. Jer kome treba slepi i nemi bokser koji svira flautu i pi{e pesme? Jednom se u svom kafi}u u Bawaluci potukao 12 puta za jedan dan. Dolazili su Bosanci da se biju jer Bosanci su Bosanci. Naravno, dobijali su uredno po tintari. Nije prvak Evrope {ala. A posle zajedno na pivo. - Upoznao sam Tita. I ponosan sam na to - govori. Kad su ga predstavili Josipu Brozu, mar{al je rekao: “A ti si onaj mali {to onako opasno bije?” Bene{, mangup, mu je uzvratio: “Niste ni vi, druè Tito, mnogo vi{i.” A Tito da umre od smeha. Bene{, simbol biv{e dràve i wenog raspada. Bokser, najja~i, vitez koji pi{e pesme i svira na flauti. Ubijen u pojam, izdan, prevaren. Kad je po~eo rat, de{avalo se da mu do|e olo{, stavi pi{toq na glavu i pita ga "ko je sad ja~i, a?" Kakva slika. Puzavci, qigavci, qudska àbokre~ina do~ekala je svojih pet minuta, pa je krenula da le~i komplekse na vi{em genu, na boqem od sebe. Krmad, gomila krmadi, na lava. - Re{avao sam to bene{ovski - otkriva Marijan. U prevodu, ko god je to uradio, dobio je {tos u glavu, nemilosrdno i brzo. I potres mozga, slomqeno ne{to, i sve {to ide s tim. Pesnica {ampiona uvek je brà od prsta olo{a na obara~u. Ovako kako je Marijan radio, tako }e se i u na{im ìvotima desiti. Vide}ete. Jer mora. N. R.

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020.

Одушевљење у Бониригу након Kадрићевог еврогола

Честитке Питерсону након водећег гола

Kadri}eva magija za novu pobedu u Jedan bod je delio Bele orlove iz Boniriga i Spartanse iz Blektauna na tabeli Druge premijer lige (NPL 2) i u najavi je bio neizvestan me~. Me|utim efikasnost Pitersona i Kadri}a doneli su rutinsku pobedu od 2:0 srpskom timu Prekid sezona, te skra}eni format takmi~ewa od samo 10 prvenstvenih kola, imali su udela u tome da Orlovi izgube kontinuitet otkako se od jula liga nastavila. Tako je u pretpro{lom kolu na{ tim odigrao najlo{iju partiju i do`iveo poraz od Xetsa. Me|utim, pro{le subote prikazali su jednu od najlep{ih fudbalskih predstava vi|enih u Bonirigu u posledwe vreme. Bez oklevawa nakon desetak minuta igre Orlovi su umalo poveli kada je Eron Piterson pogodio pre~ku. Isti igra~ je ubrzo imao jo{ jednu {ansu kada je glavom iz neposredne blizine poslao loptu preko pre~ke.

Potom je usledio jo{ jedan talas napada orlova. Ejdn Taouilijev {ut je bio izblokiran, a Piterson je odbitak poslao po zemqi, ali ipak nedovoqno jako da bi savladao golmana Spartansa. U 25. minutu napada~ Blektauna izbio je pred golmana Hronopoluosa. Me|utim, bek Robert Eremugo sustigao je protivni~kog fudbalera nakon velike jurwave i izbio loptu u posledwem trenutku. Ovaj po`rtvovan start mladog fudbalera dodatno je podigao samopouzdawe na{eg tima. Terensku inicijativu Orlovi su krunisali golom u 28. minutu. Asmir Kadri} je nabacio sa de-

ROBERT EREMUGO POTPISAO DVOGODI[WI UGOVOR Rezervista (igra~ tima ispod 20 godina) Robert Eremugo u drugom kolu teku}e sezone protiv Tigrova zamenio je povre|enog Xeka Kjupersa. Nakon prili~no nesigurnog debija i nekoliko utakmica privikavawa, mladi bek je naprosto briqirao na me~evima sa Rejdersima, Wukaslom, a vrhunac je bila Eremugova fenomenalna partija pro{le subote protiv Потпис је пао: Роберт Еремуго са Blektauna. Wegov naтренером Вејном О'Салiвеном predak prepoznao je stru~ni {tab Orlova i pro{log vikenda i ponudio mladom defanzivcu prvi preofesionalan ugovor. Tako }e Eremugo braniti boje Boniriga do 2022, {to svakako uliva samopouzdawe za sve poklonike srpskog kluba. sne strane, a Piterson glavom pogodio mre`u gostiju i doveo na{ tim u vo|stvo od 1:0. Ritam u prvom poluvremenu se nastavio uz {anse na obe strane. U 32. minutu Hronopoluos je odbranio {ut glavom iz neposredne blizine. Sa druge strane Miler je uposlio Taouilija, koji {utira kroz noge protivni~kog igra~a, golman Blektaun blokira {ut, a odbijenu loptu Piterson silovito {aqe na tribine. Na izmaku poluvremena, gosti su iz jo{ jedne prilike glavom

poslali loptu preko na{eg gola. Drugo poluvreme u potpunosti je pripalo na{em timu, dok Spartansi nisu uputili niti jedan {ut u okvir gola. Asmir Kadri} je tokom cele ve~eri briqirao, a svoju dominantu partiju krunisao je prelepim golom u 52. minitu. Kadri} je sa desne strane Blektaunovog gola, na nekih 25 metara uputio neodbrawiv udarac u gorwi levi ugao nemo}nog golmana tima iz Blektauna. Usledila je ekstaza i slavqe na stadionu u Bonirigu i veliko slavqe Kadri}a i sa-

TABELA NAKON 8. KOLA 1. Central koust (ak.)

8 5

1 17

2. Severni Tigrovi FK

8 5

2 16

3. Spirit FK

7 5

2 15

4. Bonirig Beli orlovi 7 4

2 13

5. Blektaun Spartans

7 2

2 9

6. St Xorx FK

7 2

2 9

7. SD Rejders

8 2

4 8

8. St Xorx Siti

8 2

4 7

9. Wukastl Xets (ak.)

6 2

5 6

10.Hakoa Sidnej

7 1

3 5

11.Hils junajted

6 1

4 4

REZULTATI 8. KOLA NPL 2 NOVOG JU@NOG VELSA Beli orlovi - Blektaun Spartans Hakoa - St Xorx siti SD Rejders - Central Koust (akademija) Spirit - Wukastl Xets (akademija) St Xorx - Tigrovi

igra~a. U 65. Minutu Piterson je propustio izgledanu {ansu da povisi vo|stvo na{eg tima. Pet minuta pre kraja me~a Kadri} je po ko zna koji put odu{evio publiku u Centru kada ja primio loptu od Pitersona, pa ga uposlio povratnim pasom. Piterson ipak nije uspeo da realizuje ovu predivnu akciju i ostalo je 2:0. Slede}e subote Bonirig gostuje kod Hils junajteda. Utakmica se igra na Lili Homs stadionu u Blektaunu sa po~etkom u 19 ~asova nave~e. S. G.

Kapitenova podr{ka mladom Eremugu

Детаљ са суботњег меча

Славље након Дивљановићевог гола

2:0 2:1 1:3 2:1 0:3

Лука Гулић гестикулише да је само лакша повреда у питању

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020. 31

Spektakl na otvarawu lige u bo}ama

Фокус на свако ваљање Ерупција одушевљења након Допуђевог победоносног поена

TABELA NAKON 1. KOLA

''Буковица'' са тимском јакном

Dugo najavqivano takmi~ewe u bo}ama ''Kup Mom~ila \uji}a'' napokon je po~elo pro{log petka u Centru u Bonirigu. Vredni pro-organizatori tokom popodneva ovi-~istili su bo}a~ke terene, ne bi inu-li tereni bili potpuno spremni o koza dugo o~ekivane me~eve. Ki{a ku ukoja se obru{ila na Zapadani u odSidnej u popodnevnim satima rat-umalo da nije pokvarila otvanijerawe turnira. Me|utim, pozitivivnuna energija i entuzijazam koji su vladali me|u igra~ima kao da su go-oterali oblake i taman u pet poUta-podne ki{a je prestala i omogu}iomsla da se prvo kolo ipak odigra. ~et- Najavqen derbi izme|u JanS. G.kovi} Stojana i Krajine Ekspres

REZULTATI 1. KOLA

1. SV. ILIJA KA[I]

1 1 0

20 3

2. BUKOVICA

1 1 0

3. BRKAJLIJE

1 1 0

4. BURA

1 1 0

5. JANKOVI] STOJAN 1 1 0

6. DINARA

0 0 0

7. RSK STABAW

0 0 0

8. JOJA

1 0 0

-3 0

9. KRAJINA EKSPRES

1 0 0

-1 0

10.GAGI]I

1 0 0

-4 0

11.HAJDUK VEQKO

1 0 0

-9 0

12.ZEMUNIK GORWI

1 0 0 -20 0

u potpunosti je ispunio o~ekivawa. Ovo je bila visokokvalitetna partija bo}awa. To je bio me~ u kojem nije bilo prostora ni za najmawu gre{ku. Najboqi primer su bila izbijawa Branislava Lacmanovi}a, koji jednostavno nije znao da proma{i. Lacmanovi}eva Krajina Ekspres je imala vo|stvo od 20:13 i trebao joj je samo 'punat' (bod), da okon~aju me~. Me|utim, tada je usledila prava drama. Nakon nekoliko razmena strana Jankovi} Stojan je 'punat po punat' stigao do 17 poena. Uvaqali su puleni Pe|e Dopu|a jo{ jedan punat, a do tada besprekorni Lacmanovi} iz dva poku{aja nije uspeo da izbi-

Jankovi} Stojan - Krajina Ekspres Sv. Ilija Ka{i} - Zemunik Gorwi Brkajlije - Gagi}i Bukovica - Hajduk Veqko Bura - Joja Dinara- RSK Stabaw

21:20 21:1 21:17 21:12 21:18 12*:6

11/9/20 PETAK - DRUGO KOLO TEREN ''MOM^ILA \UJI]A'' 17:30 Dinara – Gagi}i 18:30 Jankovi} Stojan – Zemunik 19:30 Bura – Hajduk Veqko 20:30 Sv. Ilija Ka{i} - Brkajlije

TEREN ''KRAJINA''

17:00 Bukovica - RSK Stabaw 18:00 Krajina Ekspres - Joja

je bo}u. U tim momentima ekipa Jankovi} Stojana imala je ~etiri bo}e u ruci. Dereta je uvaqao dva puta i izjedna~io na 20:20. Tada je na scenu stupio Predrag Dopu|, koji je proma{io prvo vaqawe. Me|utim, sa zadwom bo}om uvaqao je milimetarski precizno za 21:20 i oteo pobedu iz naru~ja Krajine. Usledila je erupcija slavqa i ~estitke Krajine. Slu~ajnim posetiocima scene slavqe delovale su kao da se nalaze na fudbalskim terenima, a ne na bu}a~kom igrali{tu gde

Orlovi nadomak duple titule Pro{le srede pobe|eni su ferfildski PATS-i sa 4:2, nakon gr~evite borbe. Zatim u nedequ na red je do{ao duel sa Bulsima, jo{ jednom ekipom iz susednog

Жесток Дуел Зорана Колунџића и Милорада Чубрила са играчем Булса

Ferfilda. Najboqi igra~ Premijer lige, Milenko Divqanovi} u prvih pola sata igre u dva navrata zatresao je mre`u Bulsa. Nakon vo|stva od 2:0 i dominacije na

Детаљ са меча Крајина Експрес и Јанковић Стојан

terenu, stekao se dojam da je utakmica re{ena. Me|utim, golgeter Divqanovi} pred kraj poluvremena neoprezno i bez ikakve potrebe dobio prvi, a zatim i drugi `uti karton i napuustio Славен Милић je teren. Terenska пробија кроз Булсе nadmo} na terenu dala je vetar u le|a Bulsima. Me|utim, spretna realizacija Alekse donela je Orlovima vo|stvo od 3:0. Me|utim tek tada je krenula bura na terenu. Gosti iz Ferfilda igrali su agresivno, sevali su kartoni na sve strane. Jedan neoprezan start napada~a

Детаљ са отварања турнира obi~no vlada mirna atmosfera. Ostatak ve~eri je protekao u povremenim prekidima zbog ki{e. Od ostalih me~eva vaqa ista}i pobedu iskusnih ''Brkajlija'' protiv najmla|e ekipe na turniru ''Gagi}a'' od 21:17. Ekipa ''Sv. Ilija Ka{i}'' demolirala je ekipu ''Zemunika'', koja se o~igledno navikavala na uvete pokislog terena. Radovan Stegwai} je pri rezultatu od 18:18, preciznim iz-

Sidnejski Orlovi (FC Eagles Sydney) na pragu su osvajawa prvenstva Premijer lige Bulsa umalo da nije ozbiqnije povredio srpskog golmana Du{ka Lavrwu. Naime, igra~ Bulsa 'ostavio' je kopa~ku na grudima Lavrwe, ostala je ogrebotina i oba igra~a su dobila po `uti karton. Bulsov igra~ zbog grubog faula, a Lavrwa zvog protesta. Gosti su do kraja uspeli da smawe na 3:1, {to je i bio kona~an rezultat. Jo{ nekoliko varnica na kraju me~a, ali po sre}u za oba tima sve je pro{lo bez suspenzija i kazni. Dvostrukim pobedama protiv ferfildskih ekipa Orlovi su se izdvojili na vrhu tabele i sad aimaju ~etiri boda prednosti nad drugoplasiranim Kondorsima. Vaqa napomenuti da je i Rezer-

bijawem doneo ekipi ''Bure'' tri velika boda protiv ekipe ''Joje.'' Jedini me~ koji nije zavr{en je duel izme|u Dinare i RSK Stabwa. Zbog ki{e me~ je prekinut pri rezultatu 12:6 za Dinaru. Turnir se nastavqa slede}eg petka i ako je suditi po drami vi|enoj u prvom kolu, poklonike bo}awa tek o~ekuju nova uzbu|ewa narednih sedmica na terenima u Bonirigu. S. G.

DISTRIKT PREMIJER LIGA - TABELA 1. FK Orlovi Sidnej

14 9 3 2 20 30

2. Vestern Kondors

14 7 5 2 13 26

3. Kemps Krik jtd.

13 7 4 2 13 25

4. Liverpul Olimpik

16 6 7 3

5. FK Bosi Liverpul

15 6 3 6 -8 21

6. Ferfild PATS

14 4 7 3

7. Sidnej junajted jun.

15 2 7 6 -10 13

8. Ferfild Buls

15 2 8 5 -12 13

9. FK Beograd

14 2 4 8 -7 10

10. Murbenks Sports

14 1 4 9 -15 6

vni tim Orlova remijem sa Bulsima ostao u igri da osvoji svoj rang takmi~ewa na kraju regularnog dela prvenstva, jer su nakon remija od 1:1 ostali na bod mawe od lidera Bulsa. Me|utim po{to Orlovi imaju utakmicu mawe, pred wima je velika {ansa da u preostala ~etiri me~a obezbede osvajawe regularnog dela prvenstva. S. G.

Povreda Kataija za veliku Zvezdinu brigu THURSDAY  ^ETVRTAK 10. 9. 2020.

VELIKI \OKOVI]EV PRIJATEQ O DISKVALIFIKACIJI:

Sve je po pravilima, izbacili bi bilo koga, pa i Federera i Nadala Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Nenad Zimowi} izneo je svoje mi{qewe o diskvalifikaciji Novaka \okovi} a na Ju-Es openu. Kao neko ko se nalazi na ATP turu ve} vi{e decenija mo`da je Ziki prava adresa za razgovor na temu incident na Ju-Es openu. Veliki \okovi}ev prijateq ka`e da je sve ura|eno po pravilima. Iako mnogi ne misle tako, Zimowi} tvrdi da bi bio izba~en bilo ko! n Kako komentari{ete Nova-

kovo izbacivawe sa turnira? - Najve}e nezadovoqstvo i razo~arewe su kod Novaka. Sticaj lo{ih okolnosti, nesre}a, namestilo se da se tako dogodi. On nije udario jako, ali je pogodio u grlo. Ona nije gledala, nije se sklonila, a da jeste mo`da bi dobio samo opomenu'', po~iwe pri~u Zimowi}. n Da li je morala ba{ diskvalifikacija, zar ne postoji neka bla`a kazna? - To je odluka supervizora. On nije imao drugu opciju osim dis-

AUSTRALIJSKI NOVINAR:

Novak }e pristigli vagon kritika uzeti kao gorivo ka svom ciqu i preticawu Federera Novak \okovi} je u~inio sve da bude na Ju Es openu ove godine, a na Grend slemu u Wujorku je kao zahvalnost dobio diskvalifikaciju. Po pravilima opravdanu, po okolnostima diskutabilnu. Jedan od onih koji se posle ovog doga|aja posvetio razmatrawu svega {to je prethodilo i {to se moè destiti bio je australijski novinar Fil Luton. On pi{e da su \okovi}evu „opsesija sobom i narcisoidnost dugo bili ma~ sa dve o{trice“, ali napomiwe i da je “odnos prema wemu spoqa, hranio ono unutar wega“. - Umesto da vidi nekoga koga doìvqavaju kao sportsko "trinaesto prase", koje o~ajni~ki èli da ga prihvate i van sportskog terena, on vidi modernog xina sa jednim fokusom, koji je uspeo uprkos konstantnim kritikama - pi{e Luton. Novinar brani srpskog tenisera da nije lo{a osoba i tvrdi da je ova wegova situacija na Ju Es openu savr{ena metafora za 2020. godinu. Od marta do sada Novak \okovi} se na{ao na meti zbog javnosti zbog organizovawa Adrija tura u Beogradu i Zadru, kada su se gostuju}i teniseri, pa na kraju i on i wegova supruga, zarazili virusom korona. Pre toga je ume{an u pri~u oko vakcinacije, a sada mu se dogodila i diskvalifikacija sa prvog Grend slema organizovanog uprkos pandemiji. \okovi} se posle odstrawivawa sa turnira odmah izvinio zbog incidenta, a Luton staje u wegovu odbranu tvrde}i da je briga za sudiju bila iskrena i da to pokazuje reakcija odmah posle pogotka. - \okovi}a gledaju kao "lo{eg momka", {to se posmatra kao jedan od razloga za wegov izlazak iz Udruèwa tenisera ~iji je bio predsednik. Mekinro kaè "da je pritisak po~eo da dopire do Novaka i vide}emo kako }e to podneti". - Istina je da }e to podneti bez da trepne i sve }e to pretvoriti u svoju prednost. \okovi} }e nesumwivo iskoristiti taj pristigli vagon kritika kao gorivo na putu ka svom ciqu da prestigne rekord Roxera Federera sa 20 Grend slem titula. Kada se to desi, a ho}e, \okovi} }e mo}i da odgovori svojim anti-fanovima samo pokazivawem na ve~nu listu, to je najbrì odgovor - zakqu~io je Luton.

kvalifikacije. Pravilo je striktno i vaì za sve, ve} je bilo takvih slu~ajeva'', dodaje nekada najboqi dubl teniser sveta. n A {ta je sa Novakovom namerom? Bilo je slu~ajno, zar nije to moglo da ublaì kaznu? - Niko ne pita da li je ili nije bilo namerno. Henmana su izbacili sa Vimbldona iako je Englez, zato {to je pogodio devoj~icu koja skupqa lopte. Nema milosti. Turniru ne ide u prilog da diskvalifikuje dobrog igra~a, ali druga opcija nije postojala'', kaè selektor srpskog Dejvis kup tima. Zimowi} tvrdi da se situacije kao {to je Novakova de{avaju bez obzira na poreklo, plasman i ostale sitnice koje mnogi vide kao {ansu da se promene pravila. - Desilo se Agasiju, kada je psovao. Mekinro je izba~en na Australijan Openu. To su igra~i koji su bili najboqi na svetu''. n Kako se sada ose}a \okovi}? - ôvek shvati kakve su posledice kada mu se to desi. Glupa situacija. Kraj prvog seta, nije iskoristio tri set lopte, pretrpeo brejk, povredio ruku... Frustracija se gomilala i desilo se ne{to glupo'', zakqu~uje Zimowi}. n Za Novaka se zna da je mentalno jak, kako }e ovo uticati na karijeru? - Uspevao je da na razne probleme i nepravde odgovori kako treba. Verujem da }e i sada na}i na~in da bude ja~i. dobro je reagovao u poruci koju je poslao'', kaè iskusni teniser.

Crveno-beli zavr{ili mini-pripreme u Sremu, peh na kraju pokvario svima raspoloèwe Povreda Aleksandra Kataija, na pretposledwem treningu pred povratak u Beograd iz Srema, pokvarila je svima raspoloèwe u Crvenoj zvezdi. Najboqi igra~ ekipe osetio je bol u nozi, snimak je pokazao da je potrebno mirovawe od nekoliko dana i izvesno je da ne}e u petak igrati protiv ûkari~kog. U Crvenoj zvezdi se nadaju da }e Katai biti spreman za sudar sa Omonijom 16. septembra, ali wegovo u~e{}e je pod upitnikom. Ve}e su {anse da se na|e na terenu, me|utim, sve do po~etka naredne sedmice ~eka}e se detaqnija procena. [ampion }e biti drasti~no oslabqen u narednom kolu prvenstva Srbije, na te{kom gostovawu ûkari~kom, ali u ovom trenutku je najbitnije da Ben i Katai budu spremni za presudnu utakmicu kvalifikacija, vrednu plasmana u grupnu fazu UEFA takmi~ewa.

Lola Smiqani}: Sale Stanojevi} je spreman na sve Najva`nije nam je da osvojimo titulu – ne brine Lolu minus {est u odnosu na Crvenu zvezdu Milan Smiqani} je uz golmana Vladimira Stojkovi}a i Lazara Markovi}a igra~ koga je novi {ef stru~nog {taba Aleksandar Stanojevi} trenirao u prvom mandatu u Partizanu, od polovine aprila 2010. do kraja 2011. Popularni Lola nije sada u prvom planu i formi kao pre deset godina kad se vratio iz inostranstva u Humsku, ali svakako je kompetentan da prokomentari{e dolazak novog trenera i savetuje saigra~e kako da se pona{aju kod Stanojevi}a. – Znam da je novi {ef spreman na sve, kakav je i {ta traì. Ima igra~a, wima }e biti potrebno malo vremena da shvate {ta èli od nas. Vidim da su svi moji saigra~i èqni rada i da slu{aju trenera. U ovom momentu nam je preko potrebno da svi budemo kao jedan – smatra Smiqani}. Te{ko je napraviti paralelu izme|u 2010. i 2020. Prvi Stanojevi}ev dolazak na klupu crno-belih obeleìo je skok na prvo mesto posle samo dva kola, kasnije i ulazak u Ligu {ampiona. Parni vaqak je trenutno u nezahvalnoj poziciji u prvenstvu jer je za {est kola napravio {est bodova minusa. Jedini saveznik Partizana je vreme. – Mnogo pomiwana 2010. bila je jedna od najuspe{nijih godina u istoriji Partizana. Vidi se dosta novina u radu Stanojevi}a. Rekao sam saigra~ima da on insistira da ga igra~i po{tuju, {to mi stariji znamo, ~ak je to pre{lo u strahopo{tovawe. Nas trojica èlimo da pokaèmo ostalima da bi trebalo da ispo{tuju sve {efove zahteve... n I za kraj, mo`da i najbitnije pitawe. Da li bi svi, ali ba{ svi, bili ovako ka`weni? - Da, 100 odsto. Nema tu govora,

i Rafael Nadal i Roxer Federer bi bili diskvalifikovani'', tvrdi Nenad Zimowi}. N. R.

FEDERER I NADAL SLAVE IZBACIVAWE \OKOVI]A:

Reakcija dvojice tenisera postala hit na dru{tvenim mreàma [okantno izbacivawe Novaka \okovi}a sa Ju-Es opena u ~etvrtom kolu zato {to je udario lopticu u besu i nenamerno u vrat pogodio linijsku sudiju, tema je dana u svetu, pa tako i na dru{tvenim mreàma. Wima, osim fotografija sudije, ta~nije wenog zaprepa{}enog izraza lica dominiraju snimci i posebno jedan GIF na kojem su nasmejani Rafael Nadal i Roxer Federer. Aluzija je jasna; wih dvojica imaju najvi{e razloga za slavqe zato {to \okovi} ostaje bez savr{ene prilike da im se pribliì na prva dva mesta po broju osvojenih gren slemova.

Federer (39) ih ima 20, Nadal (34) je na 19, a \okovi} (33) je ovom diskvalifikacijom ostao na 17 najve}ih turnira. Nije to jedini razlog za{to je ovaj snimka hit. Trojka najve}ih nedavno se podelila na \okovi}a sa jedne te Nadala i Federera sa druge strane. \okovi} je osnovao novu uniju profesionalnih igra~a, kao konkurentsku Savetu igra~a koji je pod ATP-om. Nadal i Federer su odbili da mu se pridru`e i kritikovali su ovu podelu koje je \okovi} inicirao.