Srpski glas 11. april

SVIREPO UBISTVO DVOGODI[WE DEVOJ^ICE U OKOLINI BORA Ubice uhva}ene, potraga za telom Danke Ili} i daqe traje

Tema

nedeqe: Kraq ^arls ipak dolazi u Australiju krajem godine

Kraq ^arls je rekao svojim pomo}nicima da mu slobodno popune plan za dvonedeqnu dr`avnu posetu Australiji nakon pozitivnog po~etka le~ewa raka

13

Uzbuna u Australiji zbog srpske glumice Bojane Novakovi}

Putopis: Izleti{ta u Sokobawi –u zagrqaju planinskog venca

Lepa Srbija: Cena zlata obara istorijske rekorde, u srpskim rudnicima ima ga u vrednosti od 49 milijardi dolara

Riznica: Kako je „{a~ica Crnogoraca“ spasila Srbiju od

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 11. 4. 2024. YearXXXIIINo.

Strana 20

Strana 23

Strana

Strana

Strana 4

MAKRON OBJAVIO NA ]IRILICI:

Francuska je posve}ena evropskoj budu}nosti

Srbije

Nije prvi put da se Makron trudi da se obrati gra|anima Srbije na srpskom jeziku. Isto je u~inio i u Beogradu 2019. godine kada je odr`ao govor na srpskom

Predsednik Francuske Emanuel Makron poru~io je, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em u Parizu, da je wegova zemqa posve}ena evropskoj budu}nosti Srbije, koja se sada pi{e.

„Francuska je posve}ena evropskoj budu}nosti Srbije, budu}nosti koja se sada pi{e”, naveo je Makron u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks koju je napisao na francuskom i srpskom jeziku.

Ovo nije prvi put da se Makron trudi da se obrati gra|anima Srbije na srpskom jeziku. Isto je u~inio i pri poseti Beogradu 2019. godine kada je odr`ao govor na srpskom.

Makron je sino}, tokom zajedni~kog obra}awa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em koji boravi u dvodnevnoj poseti Francuskoj, rekao da Srbija ne sme da sumwa da je wena budu}nost u Evropskoj uniji i pozdravio „vrlo jasne izbore” koje je Srbija donela u posledwim mesecima i danima u geopoliti~kim okvirima.

Makron je do~ekao predsednika Vu~i}a u Jelisejskoj palati uz najvi{e dr`avne po~asti i uz prisustvo Republikanske garde.

Vu~i} je prisustvovao sve~anoj ve~eri koju je u wegovu ~ast priredio Makron, nakon ~ega su dva predsednika odr`ala sastanak u ~etiri oka.

Predsednik Srbije rekao je da je na sastanku sa predsednikom Francuske ukazao na boqe ekonomske odnose dve zemqe i da je izrazio o~ekivawe da }e Francuska pru`iti podr{ku Srbiji u svim sferama, prvenstveno kada su u pitawu evropski put Srbije i dijalog sa Pri{tinom.

Veoma smo blizu potpisa ugovora za nabavku „rafala”

Predsednik Srbije je izjavio da Srbija ima dobre javne finansije, da je dodatno unapredila rejting, kao i da je na korak od dobijawa

investicionog rejtinga

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u Parizu, na poslovnom Savetu Francuska - Srbija, da je Srbija veoma blizu potpisa ugovora o nabavci novih francuskih borbenih aviona „rafal”.

„Imam nove vesti - sa kompanijom ‚Daso’ smo veoma blizu potpisivawa velikog ugovora o kupovini Rafala. I o tome smo sino} razgovarali sa predsednikom Emenuelom Makronom”, rekao je Vu~i}.

Dodao je da je duboko zahvalan Makronu {to nam je Srbiji omogu}io da u~estvuje u tom procesu i {to je bio od velike pomo}i u tom pitawu.

„Ali ne samo to, mi }emo pro{iriti na{u saradwu na svim razli~itim nivoima”, rekao je predsednik Srbije.

Vu~i} je izjavio da Srbija ima dobre javne finansije, da je dodatno unapredila rejting, kao i da je na korak od dobijawa investicionog rejtinga.

„Veoma sam sre}an {to mo`emo da analiziramo {ta smo uradili u posledwe vreme, i da li smo 100 odsto zadovoqni rezultatima na{eg rada. Uvek mogu da ka`em da smo mogli boqe, ali je

mnogo boqe nego {to je bilo, bar kada je u pitawu ukupna trgovinska razmena Srbije i Francuske”, rekao je Vu~i} na sastanku sa predstavnicima francuskog poslovnog udru`ewa Pokret francuskih preduzetnika „MEDEF interne{enel”.

On je istakao da je Srbija kod agencije „Standard end Purs” unapredila svoj rejting i da je sada samo na jedan korak od investicionog rejtinga i da bismo ga verovatno i dobili da smo dr`ava ~lanica NATO ili EU.

„Ve} bismo taj rejting dobili od tih velikih ku}a za ocenu kreditnog rejtinga. Istovremeno, stawe na{ih javnih finansija je zaista dobro”, naglasio je Vu~i}.

Predsednik je rekao da javni dug u Srbiji iznosi 48,5 odsto BDP, a da je o~ekivani nivo buxetskog deficita 2,2 odsto.

„Nije bitno da li }e i}i do 2,5 odsto, ali ne i vi{e od toga ove godine, {to govori o stabilnom okru`ewu i o dobrim prilikama. U februaru smo imali stopu rasta BDP od 5,9 odsto, uz veliki rast industrijske proizvodwe za koju postoji fle{ procena da je bila u prvom kvartalu 4,4 odsto.

To bi bilo mnogo boqe nego {to smo o~ekivali”, istakao je Vu~i}.

On je rekao da je Srbija sprovela mnoge reforme, pre svega dr`avnih preduze}a.

„Ima mnogo drugih stvari u drugim oblastima, ukqu~uju}i vladavinu prava, koje treba da poboq{amo. Danas imamo 11.125 qudi koji rade u okviru francuskih kompanija u Srbiji, u 339 francuskih preduze}a koja posluju u na{oj zemqi”, rekao je Vu~i}.

On je istakao da }e Srbija i Francuska pro{iriti saradwu u mnogim oblastima i podsetio da }e Srbija biti doma}in specijalizovanog Ekspa 2027. godine.

„Ne radi se samo tu o mladima, sportu i igri. Mi koristimo taj sajam kao ki{obran da izgradimo ~itavu dr`avu, da gradimo nove autoputeve. Srbija gradi brzu prugu i mala Srbija je dr`ava sa najve}im brojem kilometara u izgradwi brze pruge u celoj Evropi. To pokazuje koliko smo posve}eni tome da postignemo najboqe rezultate do 2027. A postoji ogroman prostor za mnoge francuske kompanije da u~estvuju”, naglasio je Vu~i}.

KO[ARE, BITKA KOJA JO[ UVEK TRAJE! Vu~evi} odao po~ast palim herojima Srbije

Tamo na Prokletijama, na krovu Srbije, uzneli ste se u besmrtni stroj predaka na{ih i zadu`ili ste nas da pamtimo va{u `rtvu

Ministar odbrane u tehni~koj vladi i mandatar za sastav nove, Milo{ Vu~evi}, odao je po~ast herojima Srbije povodom povodom 25. godina od po~etka bitke na Ko{arama.

„Neka je slava besmrtnim herojima Srbije. Neka je slava vama, koji ste bili i ostali neprobojni bedem na{e slobode”, napisao je Vu~evi} na Instagramu.

(Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

On je pozvao Srbiju i srpski narod da pamte i po{tuju `rtvu svih koji su dali `ivot brane}i Srbiju. „Tamo, na Prokletijama, na krovu Srbije, uzneli ste se u besmrtni stroj predaka na{ih i zadu`ili ste nas da pamtimo va{u `rtvu. Srbijo pamti, po{tuj i slavi besmrtne vitezove svoje slobode - junake bitke na Ko{arama”, naveo je Vu~evi}.

NA AMERI^KOM KONTINENTU

Totalno pomra~ewe Sunca u trajawu od ~etiri i po minuta

Pomra~ewe Sunca bilo je glavna atrakcija u gradovima SAD, Kanadi, Meksiku... Hoteli su bili prepuni gostiju, u dr`avama Teksas i Arkanzas, na primer, nije bilo slobodnih soba u ve}ini objekata iako je cena dostigla 800 dolara na dan, dok su |aci u Wujorku bili oslobo|eni nastave, uz obrazlo`ewe da zbog pomra~ewa dolazi do „gu`ve u saobra}aju, {to }e onemogu}iti decu da stignu ku}i sa nastave”. U ovom gradu, kako su najavili stru~waci, pomra~ewe je moglo da se prati iz 29 od 62 okruga, a osim Wujor~ana bili su prisutni i mnogobrojni turisti.

Svako izleti{te bilo je prepuno gostiju koji su poneli posebnu opremu za gledawe u Sunce, a u mnogi su poku{ali da {to boqi pogled prona|u u opservatorijama sa mo}nim teleskopima. Naravno, nije izostao ni saobra}ajni kolaps, jer su mnogi voza~i poglede uputili u nebo, a ne na saobra}ajnice.

Mesec je zaklonio sunce u trajawu od ~etiri i po minuta, a ovaj fenomen mnogi su mogli da prate i preko kanala Ameri~ke svemirske agencije. Nebo je prilikom pomra~ewa potamnelo i delovalo je kao da je zora ili sumrak, napomenuli su eksperti.

Ovog puta puno je bilo posla za trgovce koji su nabavqali posebne nao~are za gledawe u Sunce, dok su stru~waci upozoravali mnogobrojne znati`eqnike da ne gledaju u zvezdu direktno zbog mogu}eg o{te}ewa vida.

Pomra~ewe Sunca ju~e je prvo bilo vidqivo iz Meksika, a zatim i iz ostalih dr`ava. Astronomi obja{wavaju da je mnogo ~e{}e delimi~no pomra~ewe Sunca, a na na{im prostorima totalno pomra~ewe ne}e biti zabele`eno jo{ nekoliko decenija.

„Global

tajms”:

Zapadne sankcije ne}e naru{iti rusko-kinesko partnerstvo

Ruska delegacija

s ministrom spoqnih poslova Sergejem Lavrovom na ~elu u poseti Pekingu

Poku{aji zapadnih zemaqa da stvaraju neprijatnosti Kini u trgovinskim odnosima s RF nikako nemaju veze samo s vojnom operacijom u Ukrajini ve} su posledica strate{kih ciqeva Va{ingtona, koji nastoji da obuzda NR

Kinu, isti~e se u publikaciji bliskoj KP Kine

Zapad poku{ava da poja~a sankcije usmerene na Rusiju i Kinu, koriste}i bliske odnose dveju zemaqa kao razlog za uvo|ewe dodatnih ograni~ewa za kineske kompanije, ali ti napori ne}e biti uspe{ni – Peking je odlu~an u tome da za{titi svoje interese, rusko-kineski odnosi pokazuju veliki potencijal, pi{e „Global tajms”. Komentari{u}i zvani~nu posetu ministra spoqnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Pekingu, list konstatuje da je susret dvojice dr`avnika privukao veliku pa`wu jer se trgovinski odnosi Rusije i Kine nalaze na kqu~noj raskrsnici po{to SAD i wihovi evropski saveznici poja~avaju sankcije RF.

S tim u vezi je i nedavna izjava ministarke finansija SAD Xenet Jelen, dok je boravila u Kini, da }e biti „zna~ajnih posledica” po Kinu ako wene kompanije podr`e Rusiju. Kako se precizira u uvodniku lista bliskog Komunisti~koj partiji Kine, poku{aji zapadnih zemaqa da stvaraju neprijatnosti Kini u trgovinskim odnosima s RF nikako nisu povezani samo s vojnom operacijom u Ukrajini – oni su tako|e posledica strate{kih ciqeva Va{ingtona, koji nastoji da obuzda NR Kinu.

U tom smislu, partnerstvo s Moskvom je samo izgovor za Zapad da nanese {tetu kineskim kompanijama i uspori razvoj industrije zemqe, isti~e „Global tajms”. Me|utim, Kina je spremna da pru`i otpor – kako je jo{ u fe-

bruaru objasnio portparol tamo{weg ministarstva spoqnih poslova Mao Ning, normalni trgovinski odnosi izme|u Moskve i Pekinga ne mogu i ne}e biti predmet nezakonitog me{awa tre}ih zemaqa i poku{aja jednostranog uvo|ewa nezakonitih sankcija kineskim preduze}ima.

Peking je ~vrsto posve}en za{titi svojih interesa u okviru me|unarodnog prava, a politika SAD ga ne}e primorati da `rtvuje svoje principe, upozorava list. Stabilan rast trgovinskog prometa izme|u Rusije i Kine, kao i prelazak na rubqe i juan u trgovinskoj razmeni pokazuju da partnerstvo dveju zemaqa ima ozbiqan potencijal, koji ne}e potkopati ~ak ni te{ke me|unarodne situaciji, zakqu~uje „Global tajms”.

La`irao sopstvenu smrt da izbegne pla}awe alimentacije

Mu{karac iz Kentakija priznao je da je la`irao sopstvenu smrt kako bi izbegao da svojoj biv{oj `eni plati vi{e od 100.000 dolara zaostale alimentacije za decu, prema sporazumu o priznawu krivice podnetom na saveznom sudu krajem pro{log meseca. Xesi E. Kif (39), izjasnio se krivim po jednoj ta~ki za te{ku kra|u identiteta i jednu ta~ku za kompjutersku prevaru u ameri~kom Okru`nom sudu za isto~ni okrug Kentakija 29. marta. Prema sporazumu o priznawu krivice, Kif je pristupio sistemu registra smrti na Havajima januara 2023. koriste}i podatke o lekaru koji `ivi u drugoj dr`avi i napravio izve{taj o sopstvenoj smrti, {to je dovelo do toga da se vodi kao preminuo u mnogim vladinim bazama podataka, prenosi En-Bi-Si wuz. Kifovi zlo~ini rezultirali su procewenom {tetom od vi{e od 195.000 dolara,

ukqu~uju}i vi{e od 79.000 dolara gubitaka za vladine i korporativne mre`e i vi{e od 116.000 dolara gubitka za wegovu biv{u suprugu.

On je pristao da isplati restituciju svim o{te}enim stranama, u skladu sa sporazumom o priznawu krivice, prenosi Tawug.

Vatikan protiv mewawa pola i surogat roditeqstva

Vatikanska Kancelarija za doktrinu vere objavila je deklaraciju „Dignitas infinita”, u kojoj odbacuje promenu pola, surogat roditeqstvo i teoriju roda.

U deklaraciji se navodi da „bilo kakva intervencija promene pola, po pravilu, rizikuje da ugrozi jedinstveno dostojanstvo koje je osoba dobila od trenutka za~e}a”, javqa Rojters.

Za teoriju roda, prema kojoj je rod komplikovaniji i nepostojaniji od tradicionalne podele na dve kategorije mu{karaca i `ena, Vatikan je ocenio da „`eqa za li~nim samoodre|ewem, prema teoriji roda, pored osnovne istine da je qudski

`ivot dar, predstavqa potpadawe drevnom isku{ewu da u~inimo sebe Bogom, ulaze}i u takmi~ewe sa jedinim pravim Bogom

qubavi koji nam je otkriven u Jevan|equ”. Surogat roditeqstvo, prema deklaraciji, predstavqa ru{ewe dostojanstva i

majke i deteta. Papa Frawa je potvrdio ovu deklaraciju posle svog zahteva da se u wu ukqu~e „siroma{tvo, situacija sa migrantima, nasiqe nad `enama, trgovina qudima, rat i druge teme”, rekao je {ef kancelarije, kardinal Viktor Manuel Fernandez.

U deklaraciji se ocewuje kao protivna qudskom dostojanstvu ~iwenica da „u nekim mestima, nemali broj qudi je zatvoren, mu~en i ~ak li{en `ivota samo zbog wihove seksualne orijentacije”. Tako|e su osu|eni abortus, eutanazija i smrtna kazna i dodato je da je seksualno zlostavqawe, kao pretwa qudskom dostojanstvu, „{iroko rasprostraweno u dru{tvu”, kao i u Katoli~koj crkvi, prenosi Tawug.

Mnogi su trenutak kada Mesec zaklawa S unce gledali uz pomo} teleskopa

Nastavqa se potraga za telom Danke Ili}, osumwi~eni za ubistvo ne otkrivaju lokaciju

Na terenu u Borskom okrugu, {esti dan od hap{ewa osumwi~enih za ubistvo dvogodi{we Danke Ili}, nastavqa se potraga za telom devoj~ice. Pretra`ivala se druga polovina Lazarevog kawona. Osumwi~eni za ubistvo i daqe

iznad kawona, doboka 70 metara.

Za pretragu se koristi specijalisti~ka spasila~ka oprema.

Dronom sa termovizijskim kamerama i mogu}no{}u za 3D mapirawe pregledana je cela zona kawona i tom prilikom ni{ta nije uo~eno.

ne otkrivaju lokaciju na kojoj se nalazi telo. Direktor „Vodovoda” u Boru podneo je ostavku. Gradona~elnik Bora najavio je trodnevnu `alost u tom gradu.

Pretra`ivao se drugi deo Lazarevog kawona, nakon {to je policija, zajedno sa spasila~kim timom i Gorskom slu`bom spasavawa, pretra`ila prvih 3,5 kilometara. Pretra`ena je i jama

Dvogodi{wa Danka Ili} nestala je 26. marta na porodi~nom imawu.

Nakon 10 dana potrage i detaqnih provera svih tragova i informacija, policija je uhapsila dva 50-godi{wa mu{karca iz Bora, osumwi~ena za ubistvo, i oni su sprovedeni u Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru na saslu{awe.

Re~ je o radnicima „Vodovoda”, kojima je odre|en pritvor do

30 dana. Na teret im se stavqa krivi~no delo – te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu. Tu`ila{tvo je saop{tilo da je D. D. priznao zlo~in, dok se J. S. branio }utawem. Uhap{eni su otac i brat jednog od osumwi~enih zbog sumwe da su pomogli da se telo premesti na za sada nepoznatu lokaciju. Brat osumwi~enog za ubistvo D. D. preminuo je u Policijskoj upravi u Boru.

U me|uvremenu, direktor JP „Vodovod” u Boru podneo je ostavku iz, kako je naveo, moralnih razloga.

Komentari{u}i ubistvo dvogodi{we devoj~ice Danke Ili}, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da }e predlo`iti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najte`a krivi~na dela.

MAJOR POLICIJE O SMRTI BRATA OSUMWI^ENOG ZA UBISTVO MALE DANKE:

Ostali smo bez kqu~nog svedoka

Major

Bojana Otovi} Pjanovi} izjavila je da, iako su osumwi~eni za ubistvo dvogodi{we Danke Ili} iz

Bora nakon saslu{awa priznali i opisali na~in krivi~nog dela koje su u~inili, prava istina o tome {ta se ta~no dogodilo mo`e biti utvr|ena samo na osnovu tela devoj~ice, za kojim se jo{ traga.

Ona je za TV Blic istakla da policija nikada nije imala ovakav slu~aj i da detaqe izjave preminulog D.D., brata

osumwi~enog za ubistvo, ne mo`e da iznosi u javnost jer je istraga

i daqe u toku.

„^im je dat nalog tu`ioca da se isti zadr`i do 48 ~asova, on je u tom periodu imao sr~ani udar i preminuo, to je dovoqan osnov sumwe ili podozrewa da je u~estvovao i pomagao u navedenom doga|aju. Oni su navodili lokacije, gde mo`e biti telo”, rekla je ona.

Istakla je da se ostalo bez jednog kqu~nog svedoka, ali da ima dovoqno materijalnih dokaza.

„On ne mo`e da potvrdi svoju izjavu pred tu`iocem, ali D.D. je detaqno opisao zlo~in i rekao ko mu je pomogao da sakrije telo i svakako }e se uzeti u obzir izjava wegovog brata”, rekla je Otovi} Pjanovi}.

U Borskom okrugu se {esti dan od hap{ewa osumwi~enih za ubistvo dvogodi{we Danke Ili}, na terenu nastavqa potraga za wenim telom, a pretra`uje se drugi deo Lazarevog kawona, javqa reporter Tawuga.

Pripadnici policije zajedno sa spasila~kim timom i Gorskom slu`bom spasavawa pretra`ili su prvih 3,5 kilometara kawona, a pretra`ena je i jama iznad kawona duboka 70 metara.

Za pretragu se koristi specijalisti~ka spasila~ka oprema i dronovi.

Podsetimo, Danka Ili} (2) nestala je 26. marta u Bawskom poqu kod Bora, a nakon 10 dana potrage i detaqnih provera svih tragova i informacija, policija je uhapsila J.S. i D.D. iz Bora, za koje se sumwa da su devoj~icu

POLICIJA I VATROGASCI „^E[QAJU“ TEREN OKO KU]E OSUMWI^ENOG ZA UBISTVO:

Pretra`uje se bunar u dvori{tu prvoosumwi~enog

Kako se saznaje, pretra`uje se teren izme|u ku}e osumwi~enog i wegovog kom{ije. Dvogodi{wa Danka Ili} nestala je 26. marta na porodi~nom imawu. Posle vi{e od 10 dana potrage i detaqnih provera svih tragova i informacija, policija je uhapsila dva 50-godi{wa mu{karca iz Bora, osumwi~ena za ubistvo i oni su sprovedeni u Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru na saslu{awe.

Re~ je o radnicima „Vodovoda“, kojima je odre|en pritvor do 30 dana. Na teret im se stavqa krivi~no delo te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu.

Tu`ila{tvo je saop{tilo da je D. D. priznao zlo~in, dok se J. S. branio }utawem. Uhap{eni su otac i brat jednog od osumwi~enih zbog sumwe da su pomogli da se telo premesti na za sada nepoznatu lokaciju. Brat osumwi~enog za ubistvo D. D. preminuo je u Policijskoj upravi u Boru.

U me|uvremenu, direktor „Vodovoda“ u Boru podneo je ostavku iz, kako je naveo, moralnih razloga.

udarili automobilom, a zatim weno telo stavili u gepek kola i odneli na deponiju.

Na teret im se stavqa krivi~no delo te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu. D.D. je na saslu{awu priznao zlo~in, dok se J.S. branio }utawem, a wima je nakon saslu{awa odre|en pritvor do 30 dana. Naknadno su uhap{eni D.D.

i R.D. otac i brat osumwi~enog D.D., zbog sumwe da su mu pomogli da premesti telo devoj~ice na za sada nepoznatu lokaciju. Brat osumwi~enog preminuo je u Policijskoj upravi u Boru, dok je ocu osumwi~enog odre|en pritvor do 30 dana.

U me|uvremenu je direktor JP „Vodovod” u Boru podneo ostavku iz, kako je naveo, moralnih razloga.

Potraga za telom Danke Ili}

Danka Ili}

policije

Brigada bi trebalo da bude operativna do 2027. godine

Prvi put od Drugog svetskog rata nema~ki vojnici bi}e stalno stacionirani van zemqe, a prva nema~ka trupa od oko dvadesetak qudi stigla je u Litvaniju.

Kao odgovor na promenu bezbednosne situacije u Evropi, nema~ka vlada se, pi{e „Eurowuz”, obavezala da }e rasporediti borbeno spremnu i nezavisno sposobnu borbenu jedinicu u Litvaniji.

Brigada bi trebalo da bude operativna do 2027. godine, javila je nema~ka novinska agencija DPA, dok je portparol Kremqa Dmitrij Peskov upozorio da }e otvarawe nema~ke vojne baze u Litvaniji do 2027. godine i to na samoj granici sa Rusijom, podrazumevati daqe izazivawe napetosti u regionu.

Planirano je, naime, stalno prisustvo oko 4.800 nema~kih vojnika i oko 200 civilnih pripadnika Bundesvera koji sa sobom mogu dovesti svoje porodice.

Preliminarna komanda otputovala je danas u Litvaniju zajedno sa vojnim inspektorom general-potpukovnikom Alfonsom Maisom, a u Vilnwusu }e prve snage do~ekati litvanski ministar odbrane Laurinas Ka{junas.

Nema~ki ministar odbrane Boris Pistorijus u ~etvrtak je najavio plan za racionalizaciju i reorganizaciju vojne komande zemqe u sklopu napora da se oru`ane snage najmnogoqudnije evropske ~lanice NATO-a u~ine „ratno sposobnim”.

Pistorijus je ukazao i da postoji opasnost da Nema~ku napadne Rusija, pa je zato vi{e puta podvukao da nema~ka vojska mora postati „ratno sposobna”, {to je izbor re~i koji neki u Nema~koj smatraju neugodnim s obzirom na dugogodi{wu kulturu vojnog opreza u zemqi posle Drugog svetskog rata.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

Nova ameri~ka dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti otkrivaju kako }e se ”nuklearni armagedon” odvijati iz minuta u minut

Britanski tabloid „Dejli mejl” sastavio je detaqan opis kako }e svet izgledati posle lansirawa nuklearnih projektila, na osnovu razgovora sa ameri~kim politi~arima, in`ewerima, nau~nicima, vojnicima, ekspertima za krizni menaxment, analiti~arima, ~lanovima hitnih slu`bi i drugih koji na ovim scenarijima rade decenijama.

Prema tim scenarijima, budu}i da Pentagon va`i za glavnu metu eventualnog nuklearnog napada, prvi na udaru bi}e Va{ington na koji }e pasti termo-nuklearna bomba od jedne metagone, rekao je Endru Veber, biv{i savetnik ameri~kog ministra odbrane za nuklearne, hemijske i biolo{ke programe. Taj napad zna~io bi po~etak nuklearnog rata globalnih razmera i vrlo verovatan kraj sveta u roku od nekoliko sati.

ti blistava svetlost i vrelina koja je ~etiri do pet puta vi{a od temperature jezgra Sunca. Ta toplota dezintegri{e beton, metal, kamen i qude. Pentagon i svi i sve u wemu bi}e pretvoreni u prah u roku od nekoliko sekundi.

Vreli talas }e se onda brzinom svetlosti pro{iriti nekoliko kilometara u svakom pravcu, spr`iv{i sve pred sobom. Oni u Va{ingtonu koji budu imali nesre}u da pre`ive eksploziju, ima}e opekotine tre}eg ili ~etvrtog stepena koje niko ne}e mo}i da im zale~i budu}i da se ve}ina specijalizovanih bolnica nalazi u relativnoj blizini Pentagona i centra grada koji vi{e ne postoje. Procewuje se da }e u roku od nekoliko sekundi, milion qudi na}i na udaru termalne radijacije i da }e 90 odsto wih umreti.

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA

NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

dva minuta posle detonacije, vi{e od milion qudi je mrtvo, a eksperti upozoravaju da }e tek tada po~eti pravi pakao. Po`ari }e izbiti svuda, gasovodi }e eksplodirati, hemijske fabrike, rezervoari, pe}i... stvoriv{i vatrenu stihiju koja }e pro`drati sve pred sobom, putevi }e se topiti a sru{ene zgrade bi}e pretvorene u xinovske rerne. Ugqendioksid }e se uvu}i u pukotine, podrume, metro stanice i ugu{i}e one koji su pre`iveli. Grad Va{ington }e nestati.

smrtonosan. Oni koji nekako uspeju da izbegnu smrt od sudara, udarnog talasa i plamene oluje, bi}e sasvim sami i prepu{teni sebi.

Detonaciju termonuklearne bombe pra-

Udar od bombe bi}e ja~i od najsna`nijih uragana i odne}e sve pred sobom. Pola minuta kasnije, stvori}e se prepoznatqivi oblak u obliku pe~urke i smrtonosni usisni momenat kada }e automobili, qudi, bandere biti usisani u centar inferna i spaqeni. Posle jednog minuta, pe~urkasti oblak }e se pro{iriti i podi}i visoko u troposferu odakle }e radioaktivne ~estice prekriti Zemqu. U tom trenutku, mawe od

Osam, devet minuta kasnije, dvadesetak kilometara od „nulte ta~ke” (Pentagona u ovoj simulaciji), pre`iveli ne}e znati {ta im se dogodilo. Desetine hiqada wih umre}e od o{te}ewa plu}a, ptice }e mrtve padati sa neba. Ne}e biti struje, telefona, hitnih slu`bi, interneta, pumpe za vodu ne}e raditi. Nivo radijacije }e u tom pre~niku biti

Biv{i direktor Federalne agencije za vanredne situacije Kreg Fugejt ka`e da je wihova jedina nada za pre`ivqavawe da nau~e kako da „samopre`ive”. Time po~iwe borba za hranu, vodu... Kako i za{to ameri~ki nau~nici u oblasti odbrane znaju ove stvari i to sa velikom precizno{}u? Kako ameri~ka vlada zna toliko ~iwenica u vezi sa nuklearnim posledicama?

Odgovor je groteskan kao i sama pitawa jer se, svih ovih godina, od zavr{etka Drugog svetskog rata, ameri~ka vlada pripremala i uve`bavala planove za op{ti nuklearni rat. Tre}i, nuklearni, rat koji }e garantovano ostaviti najmawe dve milijarde mrtvih, zakqu~uje „Dejli mejl”. DETAQNI PLAN ZA SMAK SVETA:

Nema~ki vojnici na putu za Litvaniju

Ni direktor CIA nije ubedio Izrael i Hamas da potpi{u primirje

Likvidiran jedan od komandanata Hezbolaha u ju`nom Libanu

Izraelska vojska (IDF) saop{tila je ju~e da je eliminisala jednog od komandanata Hezbolahove elitne jedinice Radvan u vazdu{nom napadu

tanija, a IDF dodaje da su jo{ dva operativca Hezbolaha pod wegovom komandom ubijena u napadu.

U novoj rundi pregovora o prekidu vatre u Gazi, kojoj su prisustvovale i delegacije Izraela, Katara i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, nije postignut napredak, rekao je za Rojters neimenovani zvani~nik Hamasa.

na jug Libana. Prema navodima IDF-a, Ali Ahmed Hasin, koji ima rang u nivou brigadnog komandira, bio je optu`en za napade na severni izraelski deo teritorije, greben Ramim, oblast koja je bila pod stalnim napadima raketa i dronova od po~etka rata sa palestinskim Hamasom, navodi „Tajms ov Izrael”.

„Po ulozi koju je imao bio je odgovoran za planirawe i izvr{ewe teroristi~kih akcija kod grebena Ramim protiv izraelskih snaga”, istakli su iz IDF-a.

Na Hasina je izvr{en napad u ju`nom libanskom gradu As-Sul-

„Nema promene u poziciji izraelskih okupatora i stoga nema ni{ta novo u pregovorima u Kairu. Jo{ nema napretka”, rekao je on, nakon sastanka u Kairu.

Egipatski dr`avni kanal El Kahera wuz citirao je visoki egipatski izvor koji je rekao da je postignut napredak u pregovorima.

Izrael i Hamas su u nedequ poslali timove u Egipat nakon {to je u subotu stigao direktor CIA Vilijam Berns, ~ije prisustvo je nagovestilo pritisak SAD za postizawe sporazuma kojim bi se oslobodili taoci u Gazi i ubla`ila tamo{wa humanitarna kriza.

Izrael i Hamas, koji ratuju u pojasu Gaze od oktobra, do sada nisu uspeli da re{e nesuglasice oko svojih glavnih zahteva. Hamas zahteva okon~awe izraelske ofanzive i potpuno izraelsko povla~ewe sa razorene teritorije, dok Izrael `eli sporazum o osloba|awu talaca iz Gaze u zamenu za izvestan broj Palestinaca u wegovim zatvorima bez obaveze da okon~a rat.

Nikaragva je zatra`ila od Me|unarodnog suda pravde (MSP) da Nema~koj naredi obustavu izvoza oru`ja u Izrael i da poni{ti odluku o prestanku finansirawa agencije UN za pomo} raseqenim Palestincima, uz napomenu da postoji ozbiqan rizik od genocida u pojasu Gaze. Predstavnik Nikaragve Karlos Hose Arguelo Gomez rekao je pred sudom da je Nema~ka prekr{ila Konvenciju o genocidu iz 1948. tako {to je snabdevala Izrael oru`jem, nakon {to su sudije MSP ocenile da postoje izgledi da je Izrael prekr{io pojedine ta~ke Konvencije tokom napada na pojas Gaze, prenosi Rojters. Izrael je negirao dosada{we optu`be za genocid, uz obja{wewe da ima pravo da se brani.

Prethodno je Ju`na Afrika pred MSP optu`ila Izrael da je prekr{io pojedine odredbe Konvencije o genocidu tokom napada na Gazu, {to je sud prihvatio i naredio Izraelu da hitno zaustavi sve „potencijalno ~iwewe genocida”.

Ministarstvo zdravqa Hamasa, kako prenosi Beta, saop{tilo je da je u pojasu Gaze od po~etka rata protiv Izraela ubijeno 33.207 osoba.

Huti za rat protiv Izraela spremili 400.000 vojnika

Huti su spremni da se bore rame uz rame sa Iranom protiv Izraela! Militanti prema navodima iranskih medija navode da je 400.000 boraca spremno da se bori na strani Teherana ako izbije regionalni rat sa jevrejskom dr`avom.

„Jemenci su obavestili Iran da je ukoliko do|e do regionalnog rata vi{e od 400.000 boraca spremno da potpuno blokira Crveno more i ga|a ameri~ke baze u Africi i na Bliskom istoku. Regrutovali su 200.000 novih boraca od po~etka sukoba – navodi „Iran obzerver”.

Izrael o~ekuje odmazdu Irana nakon napada na abasadau u Damasku.

Izraelske vazduhoplovne snage izvele su pro{log ponedeqka napad na zgradu iranskog generalnog konzulata u prestonici Sirije. Korpus Islamske revolucionarne garde Irana sa-

op{tio je da je u napadu ubijeno sedam wihovih visokih oficira.

Me|u wima su general Mohamed Reza Zahedi koji je bio komandant snaga za Siriju i Liban i wegov zamenik general Mohamed Hadija Haxi Rahimi.

Iranski predsednik Ibrahim

Raisi i najvi{i predstavnici IRGC navode da }e Izrael platiti „visoku cenu“ za napad. Iranska revolucionarna garda objavila je i zastra{uju}i snimak balisti~kih projektila koje mogu da stignu do Tel Aviva za 7 minuta.

„VA[INGTON POST“: Donald Tramp ima plan za Ukrajinu

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp nezvani~no je izjavio da bi mogao da stavi ta~ku na rusku vojnu operaciju u Ukrajini – naterao bi Kijev da se odrekne dela svojih teritorija u korist Moskve. Ovo tvrde izvori upoznati sa detaqima Trampovog plana, na koje se poziva ameri~ki list „Va{ington post“. Pojedini spoqnopoliti~ki stru~waci ka`u da }e plan biv{eg {efa Bele ku}e biti na-

grada za ruskog predsednika Vladimira Putina i opravdawe za vojno kr{ewe me|unarodno priznatih granica Ukrajine.

Izvori koji su o ovom pitawu razgovarali sa Trampom i wegovim savetnicima ka`u da predlog biv{eg predsednika ukqu~uje pritisak na Ukrajinu kako bi se ona odrekla svojih pretenzija na Krim i Donbas u korist Rusije. Ovi izvori tra`ili da se ne identifikuju jer su ti razgovori bili poverqivi.

Ovakav pristup re{avawu ukrajinske krize ranije nije razmatran, ali se su{tinski razlikuje od sada{we politike predsednika Bajdena, koji je naglasio potrebu obuzdavawa Rusije i pru`awa vojne pomo}i Ukrajini.

Tramp se ~esto hvali da bi, ako bude izabran, mogao da pregovara o miru sa Rusijom i Ukrajinom u roku od 24 sata, ~ak i pre zvani~nog preuzimawa du`nosti.

Me|utim, on tvrdoglavo odbija da konkretno govori o tome kako }e uspeti da zaustavi borbe, koje traju vi{e od dve godine i ve} su odnele `ivote hiqada vojnih lica i civila.

Eksperti za spoqnu politiku koji se sla`u sa Trampom nagla{avaju potrebu borbe protiv pretwi ameri~kim interesima iz Kine, kao i za zaustavqawe {irewa NATO-a.

Tramp privatno navodi da Moskva i Kijev `ele da „sa~uvaju obraz i prona|u izlaz iz situacije“ i da stanovni{tvo nekih ukrajinskih regiona uop{te nije protiv prikqu~ewa Rusiji. Priznavawe ruske vlasti nad Donbasom osna`ilo bi Putina nakon zavr{etka borbi, najve}eg kopnenog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Zbog toga neke Trampove pristalice poku{avaju da ga ubede da to ne radi.

JEDNA OD NAJVE]IH GLUMICA SRPSKOG GLUMI[TA GOVORI O NOVOJ ULOZI, BORBI HRABRIH QUDI SA VETREWA^AMA, SAVIJAWU KI^ME I SAMOOBMANAMA ZBOG KOJIH SMO U ZA^ARANOM KRUGU LO[EG @IVOTA...

Anita Man~i}: Ne pristajem na nedostojan `ivot u neslobodnoj zemqi

Mi se bunimo {to smo svoj `ivot sveli na puko pre`ivqavawe, a u isto vreme nam je to i opravdawe za ne~iwewe. Ja bih tu prvo krenula od svakog od nas pojedina~no – promeni stvari u svom `ivotu, mewaj sebe, prestani da spava{, od gladi ne}e{ umreti, to je sigurno, po~ni da radi{ na tome da li zaslu`uje{ boqe u svom `ivotu. Ako nam je ovo dovoqno, ili nemamo `equ da `ivimo boqe, onda smo otupeli, nemamo du{u, ne `ivimo, u anesteziji smo – ka`e Anita Man~i}.

Velika glumica, jedna od najve}ih u istoriji na{eg glumi{ta, kako je odre|uje stru~na pozori{na i filmska javnost, kritika, a prema iskazanom po{tovawu i popularnosti i publika {irom regiona, ostvarila je brojne uloge koje ulaze u antologije umetnosti glume, u svojoj mati~noj ku}i, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Ateqeu 212 i na drugim scenama, na filmu gde je sara|ivala s velikanima poput Du{ana Makavejeva.

Nabrajati nagrade koje je dobila i likove kojima nas je odu{evqavala, uzbu|ivala, izazivala u nama suze i smeh, razmi{qawe i promi{qawe, odnelo bi prostor ovog razgovora.

Sa istom qubavqu i snagom, kao gra|anska aktivistkiwa, Anita Man~i} nas posledwih godina na proteste protiv Rio Tinta i protiv ru{ewa Sajma poziva Disovim stihovima – da kao qudi od savesti i morala budemo na pravoj strani istorije.

Trenutno, o~arava nas novom ulogom grofa De Gi{a u predstavi „Sirano“, u re`iji i adaptaciji Gor~ina Stojanovi}a, koja joj je pre nekoliko dana donela Godi{wu nagradu JDP, a u decembru 2023. postala je laureatkiwa Dobri~inog prstena koji }e joj biti dodeqen ove godine.

n [ta je Tebi najuzbudqivije u „Siranu“, herojskoj komediji kako je Edmon Rostan definisao svoje delo, u kojoj igra{ grofa De Gi{a?

– Meni je bilo jako zanimqivo da sam uop{te dobila tu ulogu i poverewe rediteqa. Od onog {to je bio po~etni tekst do onog {to izvodim na sceni je jedno ozbiqno putovawe, iz moje potrebe da opravdam ~iwenicu da sam `ena koja igra mu{karca, a i razlog zbog ~ega bih to uop{te igrala. Da ne bude samo jedna egzibicija: Eto, vidite kako i kad stavim brkove umem da igram. Morala sam da na|em ozbiqniji smisao, a ova uloga ina~e i nije napisana preterano zanimqivo. Ono {to sam prepoznavala u toku rada i {to mi je bilo uzbudqivo da istra`ujem je da budem opozit simpati~nom heroju Siranu koji strada. Na taj na~in sam u{la u De Gi{a, {to ne znam da li publika i prepoznaje, ali mi je bilo jako zna~ajno. Postoji deo teksta koji sam preuzela od Sirana, iz wegovog monologa u kojem on govori: „Ne, hvala“. Izabrala sam par re~enica, promenila ih u „Da, hvala“. Tako sam napravila opozit: ti se bori{ sa vetrewa~ama i kao heroj strada{, a ja na kraju samo o~istim kolena, idem daqe i napredujem.

n Iako lik grofa De Gi{a nije naro~ito napisan, on je uz Sirana kqu~ni akter ove predstave, upravo zato {to simboli{e mo} i sve ono {to ona omogu}ava. Koliko nas danas pritiska mo} u svim wenim aspektima, gde je mali ~ovek u svemu tome?

– U „Siranu“ postavqam pitawe: „Znate li Don Kihota, setite se glave trinaeste, borbe sa vetrewa~ama“. Mislim da je tu taj mali ~ovek – ili pre`ivqava, ili se

pojedinci bore sa vetrewa~ama. I ka`em: „Svaki put kad ih napadnu, napada~i ba{ tog trenutka u glib padnu“. Na`alost, to je istina. Nama svakodnevica potvr|uje da se heroji iskqu~ivo bore sa vetrewa~ama, a mali qudi poku{avaju da pre`ive. Mo}nici, tako|e nesre}ni, ali nezaja`qivi, oni opstaju. I ~ini mi se, ako mogu tako da ka`em, da je wihova sre}a tek trenutak, zato {to wihova glad ne prestaje. n Rat je zavr{en, qudi su stradali, izginuli i sve izgubili, a beskrupulozni grof De Gi{ prima odlikovawe… To je najpotresnija scena u predstavi, i sigurno najva`nija. O ~emu nam sve govori wegovo „Da, hvala“?

– Taj trenutak je i meni najuzbudqiviji, i tu scenu najvi{e volim – savijem se tu do preterivawa, jer u toj suprotnosti Siranovog „Ne, hvala, ja ka`em: „Prqava kolena i odran trbuh nosim, da hvala“. Kad dobijem taj orden samo o~istim kolena, i ka`em: „Eto, jel to bilo te{ko? Nije“. Dakle, savije{ ki~mu, savije{ kolena i ide{ daqe, a neposredno iza toga Sirano ulazi u svoju agoniju borbe sa smr}u. Na`alost, ~ak i ne strada kao heroj, nego od cepanice, {to je potpuno besmisleno. Posle dodele ordewa ~oveku koji je iskqu~ivo manipulacijom napredovao, Siranova smrt ima ozbiqan zna~aj.

n Da li je taj momenat nama posebno bolan, jer svakodnevno gledamo tu perverziju vlasti i mo}nih qudi koji }e zarad sopstvenih interesa da u~ine sve manipulacije, sva zla, sva savijawa i „presvla~ewa“ da bi zadr`ali ili osvojili presto?

– Ne bih davala preveliki zna~aj ni ovoj vlasti, ni biv{im vlastima ni nekim budu}im. Jednostavno, to je sudbina qudskog roda, {to vidimo i po ovom Rostanovom komadu, i raznim komadima od anti~ke tragedije do dana dana{weg. Istorija se ponavqa, qudska sudbina se ne mewa, vlast se ne mewa, qudi koji sede na vlasti odlu~uju o svemu. Mi pamtimo izuzetke, ali su{tinski je ista pri~a, ne treba ti ne znam kakvo znawe i obrazovawe da bi preslikao ne{to {to je toliko puta i napisano, i toliko puta ve} vi|eno.

Ja samo ne mogu da prihvatim da mi, mali qudi, i daqe verujemo u ~uda, ne shvataju}i da ta ~uda le`e u nama, i da to {to treba da se dogodi, mora najpre da se dogodi u nama. A kad se prepoznaju pojedinci kao {to je Sirano, da on ne bude, i ne postane, i ne ostane samo pametan, obrazovan, hrabar i harizmati~an ~ovek, ~ije grobno mesto niko ne}e upamtiti niti obi}i, nego da postane jedan od qudi koje treba pamtiti. n Kolika je na{a odgovornost za razne grofove tipa De Gi{a koje smo ima-

li i jo{ ih imamo, a znamo da se istorija ponavqa zato {to nismo re{avali gre{ke iz pro{losti i {to smo ih olako zaboravqali?

– Ogromna je ta odgovornost, pojedina~na i kolektivna, jer prvenstveno mora{ da krene{ od sebe: mi se bunimo {to smo svoj `ivot sveli na puko pre`ivqavawe, a u isto vreme nam je to i opravdawe za ne~iwewe. Ja bih tu prvo krenula od svakog od nas pojedina~no –promeni stvari u svom `ivotu, mewaj sebe, prestani da spava{, od gladi ne}e{ umreti, to je sigurno, po~ni da radi{ na tome da li zaslu`uje{ boqe u svom `ivotu. Na kraju, ako mi mislimo da ne zaslu`ujemo boqe, {to je legitimno mi{qewe, onda treba da prestanemo da kukamo.

n Za{to i daqe negujemo tu na{u samoobmanu da neko drugi treba da se bori da nam omogu}i boqi `ivot, vlast koja se ne zasniva na la`ima i kriminalu, pravednije i slobodnije dru{tvo….?

– Zato {to nismo odgovorni, a neodgovornost je prvenstveno prema sebi. Jer, ozbiqna re~ i pojam kad se probudi{ ujutru nije da ka`e{ sebi dobro jutro, lepotice, po{to je to odlazak u samoubistvo. Odgovornost spram dana koji ti je podaren tog jutra, zdravqa, ~iwenice da postoji{ takav kakav jesi, da postoje qudi oko tebe i da postoji `ivot koji se de{ava oko tebe je saose}awe. To je i odgovornost spram svog `ivota, a i spram tu|eg. Mi to spomiwemo, ali tu kategoriju i disciplinu odavno nemamo. A ona nas dovodi do toga i da budemo poslu{ni u okviru onoga {to je normalno, i da budemo heroji onog trenutka kad shvatimo da se oko nas de{avaju nenormalne stvari: da se borimo za sebe prvenstveno, i da se samim tim borimo i za druge.

n Koliko su qudi uop{te svesni da se nama vi{e od trideset godina de{avaju nenormalne stvari, a da smo vi{e od decenije zato~eni kao u nekoj ludnici, u kojoj vlast simulira dr`avu i zakone?

– Ne mogu da govorim za druge, ali ja sam itekako svesna „godina mrmota“. Ose}am i svoju nemo}, jer su se negde i qudi otu|ili. Nemam utisak da delim isto mi{qewe sa velikom ve}inom, gledam stvari oko sebe, mnoge su se i promenile. ^ak i u okviru moje bran{e te{ko nailazim na istomi{qenike, i vidim potpunu atrofiju voqe, i savesti, i svesti, jer su qudi vi{e navikli na to da je ne{to nemogu}e nego da je mogu}e.

A ja vi{e pripadam „siranovcima“, rekla bih, koji }e o~igledno da nestanu sa lica ove zemqe i da ih niko ne}e pamtiti ni po dobrom: Uzalud `ivot!

Ne znam da li se qudi ikada pitaju za{to i `ive – ako ve} samo pre`ivqava{,

za{to onda i postoji{?. Ako nam je to dovoqno, ili nemamo `equ da `ivimo boqe, onda smo otupeli, nemamo du{u, ne `ivimo, u anesteziji smo. Meni nije dovoqno, ja poku{avam da na|em okru`ewe koje bi mo`da moglo ne{to da promeni. Ako ne mo`e, onda da bar ja promenim svoje okru`ewe i po~nem da tragam za ne~im lep{im i sadr`ajnijim.

n Devedesetih godina smo imali ozbiqnu kriti~nu svest o tada{awem re`imu, nije bilo gra|anskih protesta na kojima nije u~estvovalo gotovo celo beogradsko glumi{te, dok su na ulicama bile i desetine, i stotine hiqada qudi. Da li je danas na snazi samo`ivost – daj da ja pre`ivim u svom malom `ivotu, ili su qudi mo`da u{li u definitivni strah i pesimizam?

– Ja mislim da se mewa kvalitet qudi. Danas sam slu{ala emisiju gde su pri~ali kako je izgledao bife Ateqea 212 kad je dolazio Danilo Ki{, kad je tu bio Mihiz, Mira Trailovi}… Kakve su to dimenzije bile, a do koje mere smo se degradirali. Ko su danas ti pametni qudi, a ko su oni koji se povla~e mislim da nije pitawe samo`ivosti nego kvaliteta. Stalno ~ujem potrebu, i na dru{tvenim mre`ama i gde god se okrenem, da nema ko da vodi qude u pobuni protiv ovog ua`asa. I taj ko vodi, malo nam ga je dosta. Mislim da qudi nisu svesni da, ako su ne{to pogre{ili da su i gre{ke legitimna stvar, ali ako ne{to ne mo`e{ da uradi{, onda se skloni, daj {ansu nekom drugom. Nas su na protestima devedesetih vodili novi duhovi, i dali smo im {ansu, te demonstracije su imale uspeha jer smo verovali u neke nove qude. Sada se pojavquju stari qudi po drugi put, i zato ne mo`e da uspe. [to bi se reklo, „Sja{i Kurta da uzja{i Murta“. I tako u krug, zato ova agonija traje vi{e od trideset godina. Znam mnogo pametnog i ~estitog mladog sveta, ali ga ne vidim, ne mogu da se vide i da se ~uju, to su qudi do trideset godina, mladost i budu}nost ove zemqe, a oni trenutno nemaju autoriteta da mogu da povedu pobunu. Ali, oni izme|u trideset, ~etrdeset i pedeset godina, to je ozbiqna masa qudi u kojoj, ako nemamo kapaciteta i pameti, a to je razmak od dvadeset godina, onda stvarno mo`emo pod jednu tre{wu da stanemo i da nestanemo.

n Da li je kqu~ u qudima koji sa istim izgovorom da „oni ni{ta ne mogu da promene“ godinama ne izlaze na izbore, {to omogu}ava kriminalnu kra|u glasova i razna „muqawa, i zbog toga smo uskoro ponovo pred izborima?

– Sigurno je da se ni{ta ne}e promeniti ako ostanu kod ku}e. Ja ne `elim da `ivim kao gra|anin tre}eg reda, i zato idem na izbore svaki put. Oni koji ne idu, nemaju prava posle ni da se `ale da ne{to nije u redu. Ali, sude}i po tome kakve izbore pravimo, nekad pomislim da je ovom narodu mo`da i dobro.

Meni nije. Ho}u da `ivim boqe, u ure|enijem i slobodnijem dru{tvu bez kriminala. Ne}u da be`im u kwige i hobije, i da tako prvim otklon od stvarnosti. Ho}u da se borim za taj normalan `ivot dostojan ~oveka. Ako pristanemo da za dve hiqade dinara ne glasamo, ili glasamo onako kako nam je re~eno, a dve hiqade se pojedu za dve sekunde, onda svako treba da razmisli {ta radi sa svojim `ivotom. Mislim da je du`nost, a tu le`i i odgovornost, da sam odlu~uje{ o svojoj sudbini, a to zna~i da izlazi{ na izbore i glasa{ za sebe po svojoj savesti.

Dodik: Rezolucija o Srebrenici pokazuje koliko je sve prekriveno la`ima

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da najava da }e krajem aprila, na inicijativu Nema~ke i Ruande, u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija biti stavqena na glasawe rezolucija o Srebrenici, pokazuje koliko je sve prekriveno la`ima.

„Sa jedne strane, ~ujete sa Zapada da je potrebno pomirewe, {to zaista i jeste, a sa druge strane, pri~ati o Srebrenici kao o genocidu je la`, potpuno izmi{qena la` za potrebe propagande. Izmislili su Srebrenicu da bi se usredsredili na uni{tewe i osporavawe Republike Srpske”, rekao je Dodik u intervjuu za TV Rusija 24, prenosi Srna.

]ERKA RADOVANA KARAXI]A:

Terapija mu odre|ena bez bilo kakve dijagnostike i pregleda

Sowa Karaxi}-Jovi~evi}, }erka prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a, izjavila je da je wen otac, nakon terapije koju je

primio u britanskom zatvoru malo boqe, ali je i ocenila da ta terapija koje je odre|ena bez bilo kakve dijagnostike i pregleda, o~igledno nije adekvatna i da samo pripoma`e.

„Nema naznaka da }e se iko baviti potrebnim pretragama i adekvatnom terapijom”, navela je Sowa Karaxi}-Jovi~evi} za RTRS.

Direktor UKC Republike Srpske Vlado \aji} rekao je da je tim lekara spreman da otputuje u Veliku Britaniju i da pregleda Karaxi}a.

RTRS dodaje da zatvor na britanskom ostrvu Vajt u kojem Karaxi} izdr`ava kaznu do`ivotne robije ima reputaciju jedne od najgorih zatvorskih ustanova u Velikoj Britaniji i ne ispuwava brojne uslove predvi|ene standardima u ve}ini dr`ava Evrope. RTRS podse}a da je sada{wi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dok je obavqao du`nost srpskog ~lana Predsedni{tva BiH zatra`io od predsednika Me|unarodnog rezidualnog mehanizma za krivi~ne sudove Grasiele Gati Santana da interveni{e kod Vlade Velike Britanije da preduzmu potrebne mere da se zaustavi zatvorski teror nad Karaxi}em.

Ha{kim tribunalom optu`io Izetbegovi}a da je lagao i da je najve}i krivac za izbijawe rata u BiH, podse}a agencija. BiH

Evropska zajednica, prete~a EU, priznala je 6. aprila 1992. godine nezavisnost BiH, koju je nakon nelegalnog referenduma proglasila promuslimanska vlada u Srajevu.

Priznawe je obelodaweno na dan kada je Sarajevo oslobo|eno od nacista i usta{ko-domobranskih snaga 1945. godine, odnosno na dan kada je nacisti~ka Nema~ka napala Kraqevinu Jugoslaviju i bombardovala Beograd 1941. godine.

Osim provokativnog datuma, EU je prihvatila i uveravawa muslimanskog lidera Alije Izetbegovi}a da }e potpisati plan portugalskog diplomate @ozea Kutiqera koji je zna~io kantonizaciju BiH u etni~kim

granicama u zamenu za priznawe nezavisnosti, navodi Srna a prenosi Tawug. Kutiqero je u svedo~ewu pred

On je naveo da je ambasador BiH pri UN samostalno, bez odluke na nivou BiH, prosledio incijativu za izglasavawe rezolucije o Srebrebnici ~iji su sponzori Nema~ka i Ruanda. „Gde smo mi, a gdje je Ruanda? Vratimo se, umesto toga, u Nema~ku. Ne postoji nijedan dokument UN da je Nema~ka po~inila genocid ili Holokaust. A sada ho}e da za ovo okrivi Srbe. To gura Nema~ka koja je ina~e izvr{ila genocid nad Srbima. [ta ja mislim o tome? Muka mi je od svega ovoga”, poru~io je Dodik.

Dodao je da Srpska vodi politiku za{tite svojih prava koja proizilaze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, a koja, kako je naveo, „masovno naru{ava”

ameri~ka administracija.

Poma`u im Britanci i zna~ajan deo Evropske unije. Moj tim vodi tvrdoglavu borbu, a moj narod, koji me ve} 20 godina bira na najva`nije pozicije, deli na{u borbu i daju nam podr{ku”, rekao je Dodik.

On je istakao da je uticaj Sjediwenih Dr`ava u svetu „aspolutno pogre{an”, dodav{i da Va{ington `eli da „iscrta svoju zonu nespornih interesa”.

„I ovde imaju problem i re{ili su da se obra~unaju sa Srbima. Pre dve, tri godine po~eli su da pri~aju o ‚malignom ruskom uticaju’, a uticaj Sjediwenih Dr`ava je apsolutno poguban. Za razliku od Rusije koja je uvek `elela mir i saradwu, oni ho}e da ih se slu{a bespogovorno”, rekao je Dodik.

PROJEKAT ZA BUDU]NOST:

Dodik i Kusturica u Andri}gradu

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Vi{egradu da je Andri}grad projekat za budu}nost, koji }e nastaviti da se razvija i da se priprema za novu turisti~ku sezonu.

Dodik je nakon sastanka u Andri}evom institutu, kojem je prisustvovao i idejni tvorac Andri}grada Emir Kusturica, rekao da je uvek dobro biti u Vi{egradu.

„Uvek je dobro razgovarati s Emirom Kusturicom i uvek je lako re{iti probleme. Entuzijazam koji on pokazuje je nemerqiv i omogu}io je da Vi{egrad dobije jedinstvenu lokaciju koja se zove Andri}grad. Treba da nastavimo daqe da radimo“, izjavio je Dodik novinarima.

On je istakao da je zadovoqstvo svih koji su u~estvovali u projektu Andri}grada da on `ivi i priprema se za novu turisti~ku sezonu, javila je Srna.

Kusturica je rekao da }e Andri}grad biti jo{ va`nije mesto i ve}e `ari{te kulture, a da je predsednik Republike Srpske obe}ao zavr{etak svih radova na tom mestu.

Kusturica je istakao da postoje stvari koje ~ovek u `ivotu mo`e da planira ili ne planira.

„Najlep{e su one koje nisu planirane davno ili su odga|ane i uvek se dese. To je na{e putovawe Drinom i konsultovawe oko budu}nosti grada“, dodao je Kusturica.

Utrostru~en izvoz oru`ja

iz Bosne i Hercegovine

Namenska industrija BiH jedna je od retkih grana ekonomije koja ja~a, a izvoz oru`ja u prvom kvartalu ove godine gotovo je tri puta ve}i nego u istom periodu pro{le godine.

Prema podacima Uprave za oporezivawe BiH, u prva tri meseca ove godine izvoz oru`ja iznosio je 92.410.727 konvertibilnih maraka, dok je u prva tri meseca 2023. godine iznosio 35.116.034 KM.

Najtra`eniji proizvodi iz BiH, {to se ti~e namenske industrije, su bombe, granate, torpeda, mine, rakete i sli~na oru|a i wihovi delovi.

Najvi{e proizvoda plasirano je u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a vrednost ovih po{iqki je oko 21 milion maraka.

Posle SAD najvi{e se izvozi u Slova~ku za 19.106.605 KM, zatim Srbiju za 12.544.358 KM i Bugarsku 10.114.711 KM, prenosi „Poslovni dnevnik”.

Preduze}a namenske industrije iz BiH ove godine svoje proizvode plasirala su i u Tursku, Togo, Sloveniju, Poqsku, Crnu Goru, Moldaviju, Italiju, Indoneziju, Ma|arsku, Hrvatsku, Francusku, Nema~ku, ^e{ku, [vajcarsku, Banglade{ i dr.

CRNA GORA

^EKA SE SOFTVER DA IZBROJI SRBE?

Kona~nih rezultata popisa u Crnoj Gori jo{ nema, a neizvesno ho}e li biti ove godine

Kona~ni rezultati popisa jo{ su na ~ekawu i potpuno je neizvesno da li }e podaci o naciji, religiji i jeziku biti saop{teni ove godine!

Sporazumom vlasti i opozicije predvi|eno je da se kompanija za izradu tog softverskog re{ewa bira na osnovu tendera koji je trebalo da bude raspisan jo{ u januaru, a nije do danas.

Nezvani~no se pri~a da }e opozicija, predvo|ena DPS-om, svog ~lana komisije za pra}ewe uspostavqawa softvera za proveru podataka popisa predlo`iti tek nakon izmena vi{e zakona koji }e Mon-

Povratak Crne Gore korenima

U odnosu na prethodni popis stanovni{tva, novi }e pokazati veliki procentualni porast broja gra|ana srpske nacionalnosti, apsolutnu ve}inu onih kojima je srpski jezik materwi, kao i jo{ zna~ajniju pravoslavnu ve}inu (SPC).

Takvi podaci, ako se ispostave kao verodostojni, zna~i}e da }e Crna Gora, za po~etak de fakto - obnoviti istorijski status srpske dr`ave, {to nikako ne}e ugro`avati wen de jure gra|anski karakter - ka`e Bo{ko Vuki}evi}.

statu omogu}iti „povla~ewe” podataka iz baze MUP. Ovakav stav }e dovesti do novog odlagawa, a na tu ~iwenicu upozoravaju i iz Monstata.

- Neraspisivawe tendera usporava daqi popisni proces. Rezultati popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova bi}e objavqeni u drugoj polovini ove godine - saop{tili su statisti~ari. - Tenderska dokumentacija je pripremqena. Me|utim, tender nije raspisan jer komisija za pra}ewe uspostavqawa softvera za proveru podataka nije u punom sastavu. Opozicija je za svog ~lana komisije imenovala Borisa Markovi}a koji je ubrzo podneo ostavku.

Politi~ki analiti~ar Bo{ko Vuki}evi} ka`e za „Novosti” da je ranija odluka Monstata, da je neophodno pola godine, mo`da i vi{e za unos popisnih podataka - sama po sebi neobi~na, neubedqiva, nekome i sme{na.

- Jer, kao da se radi o unosu podataka za neku ogromnu azijsku dr`avu, a ne za jednu od najmawih zemaqa sveta. Mi{qewa sam da su autori projekta odlagawa, pre svega, me|u odre|enim zapadnim faktorima koji i daqe imaju zna~ajan uticaj na politi~ka de{avawa u na{oj zemqi, a kojima trenutno ne odgovara da Crna Gora svetu i svojim gra|anima poka`e svoju autenti~nu li~nu kartu - smatra Vuki}evi}.

Crna Gora na korak od EU

Evropski komesar za susedstvo i pro{irewe Oliver Varheqi izjavio da se nada da }e me|uvladina konferencija u junu Crnu Goru dovesti do zavr{ne faze pristupnih pregovora sa EU.

Varheqi ka`e da je Crna Gora na vratima zavr{nog dela pregovora.

Istakao je da „nije va`no koliko je mala odluka”, ali da se sve moraju doneti sada.

Varheqi je istakao da je u vitalnom interesu EU da do|e do wenog pro{irewa {to je pre mogu}e i da bi slede}i saziv Evropske komisije trebalo da do~eka nove ~lanove na kraju svog mandata. Dodao je da je jasno da se geopoliti~ki pejza` promenio u posledwe tri godine, naro~ito od ruske agesije na Ukrajinu, kovid krize...

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Spaji} najavio zakonodavni okvir za uspostavqawe dvojnog dr`avqanstva

„Ima jo{ merila koja Crna Gora treba da ispuni. Imamo novu vladu u Crnoj Gori i novu politi~ku konstrukciju koja je po~ela da ih isporu~uje”, rekao je evropski komesar na forumu „EU se susre}e sa Balkanom”, koji se odr`ava u Sofiji.

„Pro{irewe se mora desiti, to je jasno. Od vitalnog intrerasa je da do|e do pro{irewa {to pre, a mi naporno radimo kako bismo do~ekali nove ~lanice EU. Vrata su otvorena i mo`emo posti}i neophodne reforme”, rekao je Varheqi na forumu, preneo je portal Radio-televizije Crne Gore. Kazao je i da sada postoji devet zemaqa kandidata, od ~ega ~etiri ve} pregovaraju, a tri imaju zeleno svetlo za to.

Crnogorski premijer Milojko Spaji} najavio je u parlamentu da }e Vlada na inicijativu Skup{tine Crne Gore raditi na izradi zakonodavnog okvira da bi se uspostavio sistem dvojnog dr`avqanstva po ugledu na zemqe Evropske unije.

Spaji} je to rekao u Skup{tini Crne Gore u okviru „premijerskog sata” u odgovoru na pitawe poslanik i lidera DNP Milana Kne`evi}a; „Da li je u planu potpisivawe me|udr`avnog Sporazuma sa Srbijom o dvojnom dr`avqanstvu”. Spaji} je odgovorio da budu}i da po grubim procenama otprilike 300 hiqada dr`avqana Crne Gore ima dvojno dr`avqanstvo, a da trenutni zakonodavni okvir ne prepoznaje ve}inu na taj na~in ste~enih dr`avqanstava, prenosi Tawug.

„Vlada }e na inicijativu Skup{tine Crne Gore raditi na izradi zakonodavnog okvira kako bi se uspostavio sistem dvojnog dr`avqanstva, po ugledu na zemqe EU”, naveo je Spaji}.

VRELO U APRILU:

Letwe slike ve} s prole}a sti`u sa primorja

Iako je tek po~etak aprila, na Crnogorskom primorju mnogi gra|ani su iskoristili visoke temperature da sun~ano popodne provedu na pla`ama bez gu`vi i velikog broja turista, ~iji dolazak se o~ekuje tek za par meseci.

– Voda je odli~na, topla i ~ista. Nakon tmurne zime jedva smo do~ekali malo sunca da se okupamo i u`ivamo na pla`i dok jo{ nisu po~ele velike vru}ine i jo{ ve}e gu`ve, rekla je Vawa Garda{evi} iz Budve.

Temperatura vazduha na primorju bila je preko 25 stepeni, pa je osim u Budvi kupa~a bilo i u ostalim gradovima.

Pripreme ugostiteqa za predstoje}u letwu sezonu, ve} su u punom jeku. Kao i ranijih godina najve}i problem je sa pronalskom radne snage.

– Vrlo mali procenat Crnogoraca se odlu~uje da radi sezonske poslove, stoga smo prinu|eni da radnike tra`imo u drugim zemqama. Do ove godine tradicionlano su svoj posao na primorju tra`ili gra|ani Srbije i Bosne i Hercegovne, ali sada su i oni mahom izostali jer su birali neke druge i boqe pla}ene destinacije, poput Hrvatske, pa smo u pregovorima sa agencijama da ponovo radnu snagu tra`imo u nekim dalekim zemqama, rekao je Aleksandar Jovanovi} predsednik Udru`ewa ugostiteqa Budve.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se, 5 aprila, sa nema~kim izaslanikom za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom kojem je poru~io da }e se Srbija suprotstaviti poni`ewima koja su joj pripremqena u Savetu Evrope i Ujediwenim nacijama.

“Iskren i izuzetno te`ak sastanak sa Manuelom Zaracinom. Gotovo ni u ~emu nismo saglasni sem u stavu da je potrebno o~uvawe mira na Zapadnom Balkanu”, napisao je Vu~i} na Instagram nalogu “budu}nostsrbijeav”.

Dodao je da je rekao Zaracinu da je Srbija teritorijalno i broj~ano mala zemqa, ali zemqa ponositih qudi, koji }e se, kako je naveo, suprotstaviti poni`ewima koja su joj pripremqena u Savetu Evrope i Ujediwenim nacijama.

A {ef srpske diplomatije u tehni~kom mandatu Ivica Da~i} rekao je da se o prijemu Pri{tine ne}e izja{wavati po pravdi i pravu, ve} po sili. Kao predsedavaju}i vladom za danas je zakazao sednicu, a bi}e formiran i tim na ~ijem }e ~elu biti on i direk-

NAJVI[I PREDSTAVNICI

Suprotstavi}emo se poni`ewima

tor Kancelarije za KiM Petar Petkovi}, a koji }e se boriti protiv prijema Pri{tine.

Vanredna sednica Vlade odr`ana je u ~etvrtak u Palati “Srbija”, a predsednik Aleksandar Vu~i} je, tokom dela sednice koji je bio otvoren za javnost zamolio sve ~lanove Vlade da svoj posao obavqaju ozbiqno i odgovorno, i pozvao da se formiraju timovi za sadejstvo svih na{ih snaga.

Zatra`io je i da se formira poseban tim koji }e se boriti za Srbiju povodom inicijative o prijemu Pri{tine u Savet Evrope, koja }e se razmatrati na zasedawu Parlamentarne skup{tine SE 16. aprila.

Ukazuje da }e se na ~elu tog tima nalaziti on i direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi}.

Da~i} upozorava da }e se u Savetu Evrope odlu~ivati ne po pravu i pravdi, ve} po sili.

“Mi nemamo nikakve dileme. Ovde se ne}e gledati po pravdi i po pravu. Ovde }e se gledati po sili – odnosno, da li neko ho}e da to silom nametne ili ne“, rekao je Da~i}.

Istakao je da iako se govori da je Pri{tina pod pritiscima i sankcijama jer ne ispuwava ono {to je dogovoreno, ona zapravo biva nagra|ivana – najpre viznom liberalizacijom, a onda i preporukom za prijem u Savet Evrope.

ME\UNARODNA KRIZNA GRUPA (MKG) OBJAVILA JE

2. APRILA IZVE[TAJ O SITUACIJI NA KIM Glavni prioritet

demilitarizacija, Pri{tina da povu~e specijalce sa severa KiM

Me|unarodna krizna grupa (MKG) objavila je 2. aprilaizve{taj o situaciji na Kosovu i Metohiji u kojem se navodi da je glavni prioritet demilitarizacija severa i povla~ewe pri{tinskih specijalnih policijskih jedinica iz ve}inski srpskih op{tina Zubin Potok, Severna Kosovska Mitrovica, Zve~an i Leposavi}. „Kosovo bi trebalo da povu~e svoje specijalne policijske jedinice iz regiona sa srpskom ve}inom, a dok to ne u~ini, trebalo bi da ih raspore|uje {tedqivo i samo u koordinaciji sa mirovnim snagama NATO-a KFOR, koje qudi na severu vide kao verodostojnije s obzirom na wihovu posve}enost neutralnosti”, navodi se u izve{taju.

Dodaje se da }e, u odsustvu sveobuhvatnog politi~kog re{ewa za situaciju na KiM, teret biti na Evropskoj uniji, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i NATO-u koji bi trebalo da, kako se navodi, odr`e mir i spre~e eskalaciju situacije dok ne sazre uslovi za dogovor. Kao drugi prioritet isti~e se „obezbe|ivawe potreba Srba na KiMsa ili bez formalnog okvira za autonomiju”.

„Qudi na severu zavise od {kola, univerziteta i zdravstvenih ustanova kojim upravqa Srbija. Ve}ina stanovni{tva radi na poslovima koje direktno ili indirektno pla}a Beograd, a mnogi dobijaju socijalno osigurawe, sve u srpskim dinarima, preko mre`e po{ta i banaka koje Pri{tina `eli da zatvori”, pi{e u izve{taju MKG.

Dodaje se da etni~ka diskriminacija i jezi~ke barijere spre~avaju ve}inu Srba na KiM da budu na redovnom tr`i{tu rada.

„Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi }e emigrirati. EU i Amerika bi trebalo da podsti~u Kosovo da garantuje da }e ove kqu~ne srpske usluge nastaviti da funkcioni{u. Tako|e treba da nastave da vr{e pritisak na Pri{tinu da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i kori{}ewa srpskog dinara. U svim ovim stvarima, Kosovo treba da sledi vo|stvo EU i Amerike”, navode iz Me|unarodne krizne grupe.

Savet Evrope je organizacija koja je mati~no trebalo da se bavi pre svega qudskim pravima i slobodama.

“Ne mo`e se re}i da od samog po~etka Savet Evrope nije bio i politi~ka organizacija i da je on bio politi~ki obojen i svih ovih godina. Ali sada ve} dolazimo na poqe koje izlazi iz pravnih okvira samog Saveta Evrope, gde se kr{e osnovni principi na kojima on funkcioni{e“, rekao je Da~i}.

Napomiwe da su ~lanice Saveta Evrope dr`ave, kao i da bi ovo bio prvi put da u ~lanstvo bude primqen entitet koji nije dr`ava.

Podsetio je na tri uslova za prijem Pri{tini o kojima je govorila i Dora Bakojani, izvestilac za prijem Pri{tine u Savet Evrope – upis zemqe koja pripada manastiru Visoki De~ani u kata-

star, prestanak eksproprijacije u srpskim op{tinama i formirawe Zajednice srpskih op{tina.

“Naravno da od toga nema ni{ta, jer je Zajednica srpskih op{tina Pri{tini obaveza ve} 11 godina. I upravo }e i sada na godi{wicu, u dane kada se na neki na~in predstavqa i godi{wica Briselskog sporazuma, sada }e Parlamentarna skup{tina da raspravqa o preporuci za prijem Kosova u Savet Evrope. Zna~i, odustala je Dora Bakojani od ta dva uslova, neke druge zemqe nisu odustale“, rekao je Da~i}.

^lanovi delegacije Skup{tine Srbije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope (PS SE), u ~etvrtak 4. aprila, su u razgovoru sa ambasadorom [vajcarske u Srbiji Ursom [midom istakli da bi eventualni prijem Kosova u SE predstavqao duboko kr{ewe me|unarodnog prava, kao i statu-

ta i principa na kojima se zasniva rad te organizacije.

[ef skup{tinske delegacije u PS SE Biqana Panti} Piqa navela je da }e na zasedawu ove me|unarodne parlamentarne organizacije, u aprilu na dnevnom redu biti prijem Kosova, te da }e Srbija, ako do toga do|e, razmotriti daqe u~e{}e u radu PS SE, saop{teno je iz parlamenta.

Ona je ukazala i da se na Kosovu najo{trije kr{e qudska prava Srba od strane re`ima Aqbina Kurtija.

“Srpska valuta i srpska roba su zabrawene na KiM, a uz konstante pritiske i napade ve} je 11 odsto Srba napustilo ovaj deo srpske teritorije, od kada je Kurti na vlasti”, navela je Panti} Piqa.

^lanovi delegacije Narodne skup{tine u PS SE Duwa Simonovi} Brati}, Vladimir \or|evi} i Aleksandar Mirkovi} potvrdili su zajedni~ki stav na{e parlamentarne delegacije.

Istakli su da je svaka podr{ka za poziciju Srbije po ovom pitawu od velikog zna~aja i izrazili o~ekivawe da }e {vajcarska parlamentarna delegacija podr`ati po{tovawe me|unarodnog prava.

Ambasador [mid naveo je da je svestan zabrinutosti Srbije i izrazio nadu da }e Srbija ostati ~lanica Saveta Evrope, jer ona pripada toj organizaciji.

SRBI NA SEVERU KOSMETA NE @ELE ALBANSKE NAZIVE MESTA Nazivi op{tina i naseqa prelepqeni }irili~nim pismom

Na vi{e saobra}ajnih znakova na severu Kosova u ~etiri op{tine sa ve}inski srpskim stanovni{tvom : Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zve~an i leposavi}, nazivi op{tina i naseqa na albanskom jeziku su po~etkom aprilaprelepqeni oznakama na }irili~nom pismu.

Na dvojezi~nim putokazima, na nekolimo mesta, koji pokazuju pravac ka Zve~anu i Bawskoj, ali i na znakovima na ulasku i izlasku iz drugih op{tina , umesto naziva na albanskom, su se, pored srpske latinice, pojavile nalepnice sa nazivima ovih naseqa na }irilici.

Ina~e, sredinom marta, na severu Kosova ukloweni su sve saobra}ajne table na }irilici i postavqene nove - na albanskom i srpskom jeziku na latinici. To je u~iweno po odluci Ministarstva `ivotne sredine, prostornog planirawa i infra-

strukture iz Pri{tine, kako bi znaci, kako je re~eno, „bili zameweni u skladu sa zakonima Kosova”. Za mawe od 24 sata od postavqawa, na pojedinim tablama na severu bili su prefarbani nazivi na albanskom jeziku.

Kosovska Mitrovica: Reklamiraju teroristi~ku organizaciju!

Po~etkom ove godine na brdu Crnu{a iznad isto~nog albanskog dela Kosovske Mitrovice, na oko 1000 metara nadmorske visine, albanska op{tina ju`ne Mitrovice postavila je reklamu, velika latini~a slova OVK (tzv. Oslobodila~ka vojska Kosova).

Ina~e, ukazom Xorxa Bu{a broj 452 i Proklamacijom br.13219 od 26. juna 2001. godine Oslobodila~ka vojska Kosova je zvani~no teroristi~ka organizacija.

No, za Pri{tinu i Albance to nije smetwa da reklamirajujednu takvu organizaciju koja je i na Crnoj listi Stejt Departmenta kao terorosti~ka organizacija.

VELIKO SRCE DEVOJ^ICE (8) IZ NI[A: Iako `ive u Be~u, o{i{ala se u Srbiji i svoju kosu donirala deci koja se le~e od raka!

Osmogodi{wa Mila Vasi} poreklom iz Ni{a, koja `ivi u Be~u, prvi put od ro|ewa o{i{ala se ove nedeqe i to da bi donirila svoju kosu deci koja se le~e od raka.

Milina mama Sowa Savi} Vasi} kazala je da je wena }erka do{la na ideju da pokloni najve}i deo svoje kose pre nekoliko meseci i pre nekoliko dana u frizerskom salonu u Ni{u o{i{ali su joj kosu du`ine oko metar. – Nisam sigurna da li je to videla na televiziji ili ~ula od drugarice, ali je jednog dana do{la i rekla da bi `elela nekom detetu da pomogne jer ima zaista dugu kosu. Zaista sam se odu{evila kada sam to ~ula jer znam koliko joj je kosa zna~ila, koliko je bila emotivno vezana za wu – rekla je Sowa.

Ona je kazala da je Milina odluka bila da se o{i{a u Ni{u, prilikom prve posete domovini, a ne u Be~u gde `ive.

– Wena je `eqa bila da pomogne deci u Srbiji i mi smo je podr`ali u tome. U me|uvremenu, do prvog dolaska u Ni{, maltene sam je milion puta pitala da li je sigurna da ho}e da se o{i{a, s obzirom na to da smo joj od ro|ewa samo skra}ivali kosu po par centimetara i bila joj je duga skoro do kolena – izjavila je Savi} Vasi}.

Do prvog dolaska u Ni{, dodala je Savi} Vasi}, raspitala se gde u tom gradu mo`e da se donira kosa i saznala da je to u frizerskom salonu “Selfi”.

– Taj salon sara|uje sa udru`ewem ‘Uvek sa decom’ koje poma`e deci koja se le~e od raka i donatore kose {i{a besplatno – objasnila je Savi} Vasi}.

Posle nekoliko slobodnih dana provedenih u rodnom Ni{u, vra}aju se u Be~ zaista ponosni na svoju }erku, a i ona je sre}na {to }e wena kosa pomo}i nekom detetu da se boqe ose}a.

SRBIN MILE ZAVR[AVA ^UVENI STANFORD:

Iako je od ro|ewa u Americi, `eqa mu je da `ivi u otaxbini!

Univerzitet Stanford jedna je od vode}ih svetskih obrazovanih i istra`iva~kih institucija. Samo najboqi tamo dolaze da steknu vrhunsko znawe. Za mawe od tri meseca diplomu MBA (master of business and administration) pone}e i Srbin iz SAD Mile Pajovi} (30), koji je jedan od svega desetoro Srba koji su ikada uspeli da upi{u presti`ne MBA studije!

Zahvaquju}i Pupin inicijativi, prvoj neprofitnoj organizaciji koja radi na razvijawu, unapre|ewu i izgradwi boqih odnosa izme|u SAD i Srbije, razgovarali smo s Pajovi}em, koji je u Beograd na studijsko putovawe doveo grupu postdiplomskih studenata, istra`iva~a i profesora Univerziteta Stenford.

Mile je ro|en u Bafalu u Wujorku, a kada je imao tri godine, preselio se s majkom i ocem u Toronto, gde je majka dobila posao. Za sebe ka`e da je Srbin, a qubav prema poreklu i otaxbini s puno truda usadili su mu roditeqi, ali i bake i deke.

- I{ao sam u {kolu u kojoj je bilo mnogo dece s na{ih prostora i to je bilo lepo. Wima nisam morao da obja{wavam da se ne zovem Majl, ve} Mile… Uporedo sam u~io i srpski i engleski. Uvek su kod nas dolazili baba i deda i s mamine i s tatine strane, samo su se smewivali, tako da sam uvek slu{ao srpski. Letwe raspuste sam provodio u Srbiji i to mi je ostalo kao jedna od najlep{ih uspomena iz detiwstva. Zapravo je cela na{a familija ovde u Srbiji, samo moji roditeqi i nekoliko ro|aka je u SAD – po~iwe pri~u Mile za Kurir. S na{om kulturom upoznao se i zahvaquju}i dru`ewu sa Srbima, koji se okupqaju u crkvi. Kao mla|i bavio se i ko{arkom, uzori su mu bili Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Stojakovi}. @eqa mu je bila da igra i u reprezentaciji, ali ga je `ivot odveo na drugu stranu. - U sredwoj {koli sam igrao ko{arku, hteo sam da igram i na kolexu. Zavr{io sam fakultet na Univerzitetu u Torontu i tu sam igrao u timu dve godine, a studirao sam finansije i ekonomiju. Nakon toga sam po~eo da radim u RBC (Royal Bank of Canada). Prvi posao mi je bilo investiciono bankarstvo. Zatim sam bio regrutovan da radim za investicioni fond HPS u Wujorku. Tada sam aplicirao za Stenford – obja{wava za Pajovi}.

Napomiwe da put do Stenforda nije bio lak, te da na MBA studije primaju sve-

ga 424 studenta, te da su {anse da bude izabran bile svega {est procenata. Pisao je eseje, polagao test iz matematike i jezika i pripremio CV

-Tema eseja je bila “[ta ti je najva`nije i za{to?” To je veliko pitawe. Tu mo`e da se pi{e o porodici, karijeri, sportu. Pisao sam da je meni najva`nije to {to u sebi imam srpsku krv i srpsko poreklo i

O`ewen srpskom u~iteqicom

Pajovi} }e nakon sticawa diplome Stenforda da se vrati u kompaniju za koju je radio, a koja mu je finansirala MBA program. O`ewen je Srpkiwom iz Kanade, a upoznale su ih wihove majke. Wegova izabranica je u~iteqica, predaje u {koli, a peva i u crkvenom horu. - Meni je bilo va`no zato {to ipak ona zna na{u kulturu, slavu, a meni je va`no da ~uvamo i negujemo tradiciju. Trenutno smo u San Francisku i voleli bismo da tu ostanemo. Svi|a nam se, sun~ano je, opu{teniji je `ivot. Tamo se dru`imo sa Srbima, okupqamo se i u crkvi, imamo sli~ne karijere, a volimo da pri~amo i o sportu – ka`e Pajovi}.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

meni je to uvek davalo neki pravac `ivotni i kad god sam ne{to dobro uradio, uvek sam ose}ao da je to zbog tog mog srpskog gena – isti~e:

- Mislim da se to wima jako svidelo. U poslovnoj {koli Stenford nema ba{ mnogo Srba, mislim da ima mo`da desetoro koji su zavr{ili ovaj program. U avgustu 2022. po~eo sam MBA program, zavr{avam u junu i posle toga se vra}am u isti fond da radim. Iako mnogi misle da je program jako te`ak, meni nije bio toliko, jer sam se ve} ranije bavio biznisom, ekonomijom i finansijama. Ima puno doga|aja i vannastavnih aktivnosti.

U prvoj godini i{ao je na studijsko putovawe u Singapur i Indoneziju, a `eqa mu je bila da takvo putovawe organizuje i u Srbiji.

- @eleo sam tim qudima da predstavim Srbiju na pravi na~in, mnogi ne znaju ni{ta o na{oj zemqi ili imaju neku sliku koja je formirana putem medija. Mislim da Srbija ima puno potencijala, jako interesantne kompanije, IT sektor se ovde dobro razvija i mislim da je na{a kultura jako privla~na strancima. Dugo sam planirao ovo studijsko putovawe, prvo sam morao da napravim aplikaciju za Srbiju, napravili smo prezentaciju i jedan od dekana je rekao da bi Srbija zapravo bila veoma interesantna – obja{wava Pajovi}. Ka`e da su Srbiji konkurencija bili Japan, Singapur, Velika Britanija, jo{ neke zemqe Evrope, Ju`na Afrika. Svi su odu{evqeni na{om zemqom, a posebno im se dopao no}ni `ivot, ali i ko{arka{ka utakmica Partizana.

Wemu najvi{e nedostaje hrana iz Srbije, kao i muzika, ali i toplina na{eg naroda:

- Vi{e ose}am da pripadam ovde i vi{e sam Srbin nego Amerikanac. @eqa mi je da se jednog dana vratim u Srbiju, pa makar to bilo i u penziji.

Mile Pajovi}

Mile je doveo svoje kolege iz Amerike na Studijsko putovawe u Srbiju, gde su izme|u ostalog prisustvovali i jednoj utakmici Ko{arka{kog kluba Partizan

PRVE POMORSKE ZAJEDNI^KE VE@BE

Japan, SAD, Australija i Filipini u Ju`nom kineskom moru

Japan, SAD, Australija i Filipini saop{tili su da }e izvesti prve zajedni~ke pomorske ve`be u Ju`nom kineskom moru u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Filipina.

Ministri odbrane ~etiri zemqe naveli su u zajedni~kom saop{tewu da }e ve`be pokazati posve}enost ja~awu regionalne i me|unarodne saradwe radi podr{ke slobodnom i otvorenom regionu Indo-Pacifika, prenosi agencija Kjodo. Ministri su istakli da se ~etiri zemqe

zala`u za o~uvawe me|unarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava, {to je, kako su naveli, osnova za regionalni mir i stabilnost.

U saop{tewu je ponovqen stav da je odluka Stalnog arbitra`nog suda Ujediwenih nacija sa sedi{tem u Hagu iz 2016. godine, kojom je poni{ten zahtev Kine u vezi sa suverenitetom nad gotovo celim Ju`nim kineskim morem, kona~na i pravno obavezuju}a za strane u sporu. Zajedni~ke ve`be bi}e odr`ane u blizini filipinskog ostrva Palavan, rekli su

Australija: Obja{wewe Izraela o smrti

humanitarnih radnika nezadovoqavaju}e

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da Izrael i daqe nije pru`io zadovoqavaju}e obja{wewe za smrt sedam humanitarnih radnika pro{le nedeqe, kao i da je Australija imenovala biv{eg visokog zvani~nika vojske da prati izraelsku istragu o tom incidentu.

„Nisu nam obja{wewa (Izraela) bila zadovoqavaju}a”, rekao je Albaneze za dr`avni Ej-Bi-Si i napomenuo da australijska javnost o~ekuje transparentnost i odgovornost, prenosi Rojters. Albaneze je dodao da je skoro 200 humanitarnih radnika ubijeno u konfliktu u Gazi, kao i da Izrael treba da pru`i informacije o tome {ta }e u~ini da spre~i takve incidente u budu}nosti.

Vlada Australije je danas tako|e imenovala penzionisanog generala vazdu{nih snaga da prati izraelsku istragu o incidentu u kojem je ubijeno sedam radnika humanitarne organizacije „Svetska centralna kuhiwa”, ali i da savetuje vladu o tome da li su potrebni weni daqi koraci da bi po~inioci bili pozvani na odgovornost. U napadu su poginuli dr`avqani Australije, Britanije i Poqske, kao i Palestinci i mu{karac sa dvojnim dr`avqanstvom SAD i Kanade.

izvori iz filipinske vlade. Zvani~nik japanskog ministarstva odbrane izjavio je da ve`be nisu usmerene protiv „odre|ene nacije”. SAD, Japan, Au-

368 MILIJARDI DOLARA

stralija i Filipini ja~aju bilateralne i multilateralne veze od kada je odr`an prvi sastanak ministara odbrane u junu pro{le godine, navodi Kjodo.

Australija spremila simboli~nu

sumu novca za novo naoru`awe

Australija planira da izgradi novih osam podmornica na nuklearni pogon u Adelejdu, koje }e po~eti da se koriste 2040-ih godina. Ovaj veliki projekat za ja~awe nacionalne bezbednosti trebalo bi da ko{ta izme|u 268 i 368 milijardi dolara sve do 2055. godine.

Premijer Australije Entoni Elbanizi, zajedno sa predsednikom SAD Xoom Bajdenom i britanskim premijerom Ri{ijem Sunakom, objavio je ove planove u ameri~koj mornari~koj bazi Point Loma u San Dijegu u utorak ujutru po lokalnom vremenu. Ovo je deo velikog dogovora izme|u tri zemqe, nazvanog AUKUS, postignutog u septembru 2021. godine. Vlada procewuje da }e puni tro{kovi projekta, koji ukqu~uju izgradwu, odr`avawe i servis, iznositi izme|u 268 i 368 milijardi dolara do kraja 2055. godine. „Stvarno mislim da imamo priliku ovde”, izjavio je premijer. „Ne gledam na ono {to radimo kao izazov – na to gledam kao na sredstvo pomo}u kojeg mo`emo da donesemo stabilnost u Ju`no kinesko more,

SMESTA DAO OTKAZ NA POSLU

Indijski oke an.”

KARAKTERISTIKE PODMORNICE

Podmornica klase „Virxinija” je moderna ameri~ka podmornica na nuklearni pogon koja spada u red najnaprednijih podmornica na svetu. Dizajnirana je za {irok spektar zadataka, ukqu~uju}i {pijuna`u, protivpodmorni~ko ratovawe, i napade krstare}im kopnene ciqeve. Podmornice ove klase su opremqene najmodernijim oru`jem i sistemima za elektronsko ratovawe, ~ine}i ih veoma efikasnim u savremenim mornari~kim operacijama. Wihova sposobnost da deluju u dubokim i plitkim vodama, kao i tajnost koju pru`a nuklearni pogon, ~ini ih kqu~nim elementom u strategijama nacionalne bezbednosti zemaqa koje ih poseduju.

Osvojio 40 miliona dolara na Lotou i novac odmah investirao u biznis - danas je jo{ bogatiji

Klif Litl iz Severnog Kvinsledna (Australija) 2019. godine postao je multi-milioner preko no}i jer je osvojio Loto nagradu.

Jednog jutra radio je svoj uobi~ajeni posao i `iveo uobi~ajeni `ivot, slede}eg jutra na wegovom ra~unu bilo je 40 miliona dolara.

U intervjuu za australijsku televiziju „9 wuz” opisao je kako se ose}ao kada je osvojio veliku sumu novca.

- Nisam mogao da odem na spavawe. Nisam mogao da zaspim. Stalno sam proveravao moj tiket pre odlaska u krevet, rekao je Klif.

Odmah nakon nov~anog dobtika dao je otkaz i penzionisao se. Nije imao nikakvog razloga da ~eka, pa je odmah ispunio sebi prvi `equ. Kupio je Tojota Supra sportski

automobil, nekretnine za svoju decu i jedan deo novca investirao je u trka~ke kowe.

- Qudi mogu da ka`u {ta god `ele i da pri~aju da novac nije bitan, ali novac je sjajna stvar. Svakako nije najva`nija stvar na svetu, ali re{ava dosta problema, rekao je Klif. Klif je u me|uvremenu uve}ao svoje bogatstvo investicijom u trka~ke kowe. Qudi koji rade sa wegovim kowima ka`u da ga nikad nisu videli, ali da su zadovoqni kako ih pla}a.

Fantasti~no je kada ti se snovi ostvare, rekao je Klif, kada su ga pitali kako se ose}a {to nije protra}io novac koji je dobio na Lotou, ve} ga je investirao i uve}ao.

KRAQ ^ARLS OTKRIO SVOJE PLANOVE ZA KRAJ GODINE: Dr`avna poseta Australiji nakon pozitivnog po~etka le~ewa raka se ne odla`e

Britanski monarh se dr`i svojih planova za oktobar 2024. godine i za sada nema odlagawa va`ne posete

Kraq ^arls je rekao svojim pomo}nicima da mu slobodno popune plan za dvonedeqnu dr`avnu posetu Australiji nakon pozitivnog po~etka le~ewa raka.

Britanski monarh se dr`i svojih planova za oktobar 2024. godine i za sada nema odlagawa va`ne posete. Namera je da otputuje u Australiju {to }e biti prva poseta britanskog monarha ovoj zemqi od 2018. godine.

On je posledwi put bio u Australiji 2018. godine povodom Invicturs games, dok

DEVOJ^ICA UPALA U BAZEN

je bio jo{ uvek princ od Velsa. Namera da poseti Australiju je dobar znak i jasan optimizam ^arlsa III u izle~ewe.

„Australija se priprema za mogu}u posetu Wegovog Viso~anstva kasnije ove godine, kraq je pokazao svoje saose}awe prema Australijancima pogo|enim nedavnim prirodnim katastrofama, ba{ kao {to su Australijanci pokazali saose}awe i podr{ku kraqu nakon vesti da boluje od raka”, rekao je premijer Entoni Albanis.

Navodi se da je ^arls re{io da popuni svoj raspored za dvonedeqno putovawe, a tom prilikom }e obi}i Novi Zeland i Samou.

Izvori iz Bakingemske palate rekli su da se monarh ose}a „pozitivno”, a medicinari „optimisti~no”, nakon {to je mogao da pro{eta na Uskr{wu nedequ.

Tata i deda sko~ili da je spasu, pa poginuli

Darmvir Sing (38) i Gurjinder Sing (65) preminuli su kada su sko~ili u hotelski bazen da spasu dvogodi{wu devoj~icu da se ne udavi. Nesre}a se

dogodila na poznatom letovali{tu na Gold Koustu.

Mama devoj~ice, koja nije umela da pliva, sko~ila je za detetom, {to je na-

velo tatu i dedu da priteknu u pomo}. Mu{karci su sko~ili u vodu potpuno obu~eni, ali se sve iskomplikovalo i oni su se udavili. Iz vode su ih izvla~ili posmatra~i koji su im radili reanimaciju dok nije stigla Hitna pomo}. Na`alost, mu{karci su do`iveli sr~ani zastoj i umrli na licu mesta. Dvogodi{wa devoj~ica i wena mama su hitno prevezene u bolnicu u stabilnom stawu.

Pretpostavqa se da je porodica doputovala iz Viktorije na odmor u stambeni kompleks. Stanari zgrade rekli su da nisu mogli da spavaju nakon {to su videli razornu scenu sa svojih prozora.

„Nisam mogla da spavam sino}, bilo je {okantno. Bazen se nalazi na krovu stambene zgrade, a koristile su ga i druge porodice kada se dogodio fatalni incident”, rekla je Eli Alavi, koja je videla kako se cela tragedija odvija.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

TRAGEDIJA IZBEGNUTA U POSLEDWEM TRENUTKU

Veliki talas povukao devoj~icu u vodu, otac nije oklevao ni sekunde - uspeo da je spase

Dramati~na situacija odigrala se u Australiji, a kamere su zabele`ile trenutak kada ogroman talas odnosi devoj~icu koja je {etala uz morsku obalu sa svojim tatom. Oblast je no} pre toga pogodila sna`na morska oluja pra}ena jakim vetrom, ~ak je izdato upozorewe o velikim poplavama. Naime talas udario i uvukao devoj~icu u bujicu pred u`asnutim posmatra~ima. Wen tata nije oklevao ni sekunde i odmah se popeo preko {ina i sko~io u vodu da je izvu~e. ^ovek je dr`ao dete dok se o~ajni~ki borio da ostane na povr{ini.

Slu`be hitne pomo}i i spasila~ki helikopter po`urili su na lice mesta, dok su prolaznici bacali bove da pomognu devoj~ici i ocu. Iako su bili ba~eni preko kamewa, oboje su bili dobro.

Jedan od onih koji su pomogli u spasavawu para, Dejvid Grejem, rekao je da je tata bio iscrpqen kada su ga izvukli iz vode, ali nijednog trenutka nije pustio telo. Portparol hitne pomo}i Novog Ju`nog Velsa rekao je za Dejli mejl da su tata i }erka odvedeni u bolnicu na le~ewe zbog gutawa mawih koli~ina vode i malih ogrebotina.

Prema podacima Centralne banke Australije (Reserve Bank of Australia - RBA) samo 13 odsto populacije trenutno koristi ke{ kao sredstvo pla}awa. U odnosu na 2020. godinu ovo je drasti~an pad, jer je na primer pre korone vi{e od 27 procenata Australijanaca redovno koristilo ke{. Komonvelt banka procewuje da }e do 2027 ke{ potpuno nestati

gotovinom 2022 – starosnih grupa koje su ina~e tradicionalno redovnije koristile gotovinu. Potro{a~i stariji od 50 godina pla}ali su ne{to mawe od 22 procenta u gotovini 2022. godine u pore|ewu sa 42 procenta u 2019. i neverovatnih 74 procenta u 2007. Brzi tempo prelaska Australijnaca na svet bez gotovine ubrzala je naravno pandemija, kada je kod stanovni{tva postojala bojazan od zaraze putem kori{}ewa ke{a. Neki Australijanci se, me|utim, i daqe u velikoj meri oslawaju na gotovinu, sa oko 5 procenata ispitanih koji ga jo{ uvek koristi za sva li~na pla}awa, navode}i razloge kao {to su privatnost i bezbednost, ili lak{a kontrola buxeta. Za ovu grupu prelazak na bezgotovinsko dru{tvo predstavqao bi „veliku neprijatnost i {ok“, dodala je banka. Za ostalih 80 odsto korisnika prelazak

prvih koja }e ih se otarasati. Preko 98% [ve|ana ve} poseduje debitnu karticu. Banka Finske je predvidela da }e Finska biti potpuno bezgotovinska do kraja 2029. Sli~no kao i weni nordijski susedi. Azijski tigar Hong Kong ubrzano ide ka dru{tvu bezgotovinskog novca, a predvi|awe Saveta za razvoj finansijskih usluga Hong Konga predvi|a da gotovina ne}e ~initi vi{e od 1,6% transakcija u prodaji ve} do kraja 2024. godine. Kao iu drugim slu~ajevima, pad gotovine je vo|en porastom elektronske trgovine. Hong Kong je bio jedno od prvih mesta u svetu sa sistemom bezgotovinskog pla}awa, kada je uveo Oktopus karticu 1997. Prvobitno kori{}en za javni prevoz, Oktopus je kasnije po~eo da se koristi i kao sredstvo pla}awa. Iako je napredovao, Hong Kong je zaostajao za ostatkom Kine u digitalnim pla}awima. U

iz opticaja, ali neki eksperti veruju da se to ipak ne}e desiti pre 2030. godine. RBA je tako|e nedavno otkrila da je ve}ina Australijanaca veoma retko koristila gotovinu 2022. godine – dok mnogi nisu uop{te. Prema istoj anketi ne{to vi{e od polovine ispitanika uop{te nije koristilo gotovinu tokom 2022. godine, u odnosu na jednu tre} inu u 2019 i jednu petinu u 2016. godini, saop{tila je Centralna banka. Kao razlog ovog trenda navode se odluke mnogih kompanija tokom kovida da vi{e ne prihvataju ke{ kao sredstvo pla}awa. U isto vreme i male ugostiteqske i trgovinske radwe su prestale da napla}uju naknade za kori{}ewe kartica {irom Australije. Inovacije u oblasti pla}awa tako|e su pomogle da potro{a~i sada mogu da vr{e beskontaktna pla}awa karticama koriste}i svoj mobilni telefon, dodatno pove}avaju}i pogodnost pla}awa karticama i smawuju}i potrebu za no{ewem fizi~kog nov~anika i gotovine. Opadaju}i trend gotovinskih pla}awa nije izolovan od odre|ene starosne dobi, utvrdila je banka, a Australijanci svih uzrasta i dru{tvenih uzrasta sve re|e koriste gotovinu. Do{lo je do zna~ajnog pomaka i kod Australijanaca starijih od 50 godina i onih u regionalnim oblastima koji su pla}ali

na bezgotovinsko dru{tvo imao bi vrlo malo uticaja na wihov svakodnevni `ivot.

I u mnogim drugim razvijenim zemqama upotreba gotovine opada ve} godinama, a pandemija kovida je ubrzala ovaj proces jer su se mnogi qudi gotovo preko no}i okrenuli pla}awu karticama i digitalnim transakcijama. Generalno, nordijske zemqe predwa~e u bezgotovinskom pla}awu. Verovatno zbog toga {to nordijsko stanovni{tvo generalno ima veliko poverewe u institucije, kao {to su banke, dok je otvorenost za nove digitalne tehnologije prisutna ~ak i kod starijih generacija. Prema podacima Svetske banke, Norve{ka je zemqa najbli`a bezgotovinskoj budu}nosti jer skoro 98% Norve`ana ima debitnu karticu Preko 95% stanovni{tva Norve{ke ve} koristi aplikacije za mobilno pla}awe. Norve{ka ima i jednu od najni`ih fizi~kih stopa gotovine na svetu, sa samo 3-5% transakcija pla}awa gotovinom. Norve{ka centralna banka je jo{ 2021 najavila uvo|ewe digitalne valute {to }e automatski zna~iti i trajno ukidawe ke{a. Ta~an datum eventualnog uvo|ewa digitalne valute dodu{e jo{ uvek nije poznat. [vedska je bila prva evropska zemqa koja je uvela nov~anice a izgleda da }e biti i jedna od

SRPSKE

kontinentalnoj Kini, digitalno bezgotovinsko pla}awe je toliko uobi~ajeno da je navelo Narodnu banku Kine da zabrani preduze}ima da odbijaju gotovinsko pla}awe. Hong Kong se ipak pokazao otpornijim jer dok je maloprodaja prihvatila bezgotovinsko pla}awe, drugi va`ni delovi privrede – od pijaca do taksija – su se odupirali. Prepreke za bezgotovinsko pla}awe ukqu~uju duboko ukorewenu kulturu ke{a, stariju populaciju koja nerado usvaja nove tehnologije i strah od „Velikog brata“ koji kontroli{e sve transakcije.

Ho}e li pre`iveti dobri, stari ke{ pitaju se mnogi ve} danas. Verovatno ho}e ali ne jo{ zadugo, barem ne u Australiji. Sude}i po navedenim istra`ivawima i statisti~kim podacima dani ke{a su ve} odbrojani. Ipak uvo|ewe digitalne valute ima i svoje mane jer ima iskqu~ivu zavisnost od tehnologije. Sajber bezbednost je posebna rawiva u ovoj oblasti, zato bi i potpuno prepu{tawe digitalnoj valuti zna~ilo i preveliki rizik za normalno funkcionisawe apsolutno svih ekonomskih aktivnosti.

Penzije i ostala prava ostvarena u Srbiji ispla}uju se u 28 zemaqa sveta , ne ra~unaju}i biv{e jugoslovenske republike, objavqeno je na sajtu Fonda PIO.

Prema podacima za 2023. godinu, od ukupno 13.367 korisnika vi{e od polovine `ivi u Nema~koj - 7.288 korisnika, slede Austrija sa 2.491 korisnika, Ma|arska sa 1.344 korisnika, u [vedskoj je 275 korisnika, u [vajcarskoj 238, u Francuskoj 220, u ^e{koj 155, u SAD 149 korisnika....

- U Brazil se {aqe jedna penzija, u Meksiko dve, u Gr~ku tri, u Novi Zeland pet, u Tursku osam - navode u PIO fondu i dodaju:

- Pro{le godine je po ovom osnovu transferisano vi{e od 2,3 milijarde dinara. Ove prinadle`nosti se ispla}uju tromese~no, zbog visokih administrativnih tro{kova i relativno niskih iznosa.

Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe ispla}uje penzije i ostala prava za 50.199 korisnika (podaci za 2023. godinu), koji `ive u dr`avama nastalim na prostoru biv{e SFRJ i to - Republika Srpska 12.894, Hrvatska 12.630, Federacija BiH 8.537, Crna Gora 6.884, Severna Makedonija 6.025 i Slovenija 3.230 korisnika.

Tokom 2023. godine je za ove namene izdvojeno oko 77,8 miliona evra, a prinadle`nosti ispla}uju se mese~no, u teku}em za prethodni mesec.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Visoki zvani~nici australijske vlade razmewivali su pisma o glumici Bojani Novakovi} i ve} dve godine uskra}uju informacije od javnog zna~aja u vezi sa „Rio Tintom”.

Srpska glumica Bojana Novakovi} koja `ivi u Australiji nedavno je tra`e}i informacije od javnog zna~aja, osim problema da do|e do istih, saznala da je bila predmet razgovora visokih zvani~nika u ovoj zemqi, a sve zbog „Rio Tinta“ i napu{tenog projekta „Jadar“.

Ona je u autorskom tekstu za nedeqnik Radar navela da po{to je saznala da su australijske diplomate bile deo vladine Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“, 2022. godine, po~ela je da u Australiji podnosi zahteve za pristup informacijama od javnog zna~aja koji su se ticali „Jadra“.

Kako navodi tra`ila je sam op{te informacije od australijskog Ministarstva spoqnih poslova i trgovine, kao i zapisnike sa sednica Radne grupe.

Me|utim, kako ka`e, iako pla}a porez vladi koja bi trebala da {titi wene interese, od we su sakrivali informacije kako bi zaptitili interese privatne korporacije „Rio Tinto“.

„Dobila sam odgovor da postoje na hiqade dokumenata koji odgovaraju obimu mog zahteva i instrukciju da suzim zahtev – za {ta mi je bila potrebna pomo} advokata i vi{e meseci rada. Posle jo{ {est podnetih zahteva, po~eli smo da dobijamo odgovore. Prema jednom od wih, Ministarstvo je identifikovalo ‘dva dokumenta relevantna za zahtev’, ali je ‘nakon pa`qivog razmatrawa’ odlu~ilo da ih u potpunosti izuzme, zato {to bi wihovo objavqivawe moglo ‘naneti {tetu me|unarodnim odnosima Australije’“.

TVIT BOJANE NOVAKOVI]

INFORMACIJA OD JAVNOG ZNA^AJA

Kako pi{e, drugi odgovor je sadr`ao 15 strana redigovane prepiske izme|u visokih vladinih zvani~nika u kojima se nalazilo: uputstvo zvani~nicima australijske vlade na koji na~in da odgovaraju na novinarska pitawa o otkazivawu projekta „Jadar“, informacije o u~e{}u australijskih diplomata u „Rio Tintovim“ prezentacijama projekta „Jadar“ drugim ambasadama i kao da to sve nije dovoqno iznena|uju}e – mejl naslovqen „Tvit Bojane Novakovi}“ koji se ti~e wene objave na Tviteru nakon izbora 2022. godine.

„Nikada ranije nisam videla svoje ime u zvani~noj vladinoj prepisci. Za{to su visoki zvani~nici australijske vlade razmewivali pisma o meni? I za{to je najva`niji deo te prepiske redigovan? Nema imena po{aqioca ni primaoca, postoji samo citat tvita u kome sam branila stanovnike doline Jadra posle izbora 2022. godine i poja{wewe anti-Rio Tinto raspolo`ewa prisutnog u tom kraju. Ostatak mejla je cenzurisan {ifrom ‘s47C’, kojom se po australijskom zakonu ozna~avaju ‘razmatrana pitawa’, ukqu~uju}i ‘mi{qewa, savete, preporuke, konsultacije ili razmatrawa, koji nisu dostupni za javno objavqivawe’“.

POSLOVNI INTERES NAU[TRB JAVNOG

INTERESA I @IVOTNE SREDINE

Novakovi} ka`e da je pravni tim ekolo{ke mre`e “Mar{ sa Drine” odmah ulo`io `albu na ovakvo redigovawe dokumenta, a istovremeno je podneo zahtev koji se ti~e svih dokumenata Ministarstva u kojima se pojavquje moje ime.

„To zna~i da srpski migranti sa australijskim dr`avqanstvom pla}aju australijskoj dr`avi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uni{ti plodno zemqi{te u Srbiji, dr`e u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se {titi nau{trb javnog interesa i `ivotne sredine“. Novakovi} smatra da je ishod bio zbuwuju} jer je ministarstvo odbilo da dostavi neredigovani dokument. Umesto toga poslali su joj 20 stranica dokumentacije koja sadr`i weno ime, ali ne i dokument od koga je sve po~elo.

„Ponovo je obilato kori{}ena {ifra ‘s47C’, a neke stranice su cenzurisane u celosti, tako da je nemogu}e znati {ta je su{tina tih prepiski. Iznova smo se `alili, ali posle gotovo dve godine sam i daqe u neizvesnosti {ta australijske vlasti razmewuju na temu mene. ^itava stvar je apsurdna i uznemiruju}a“.

NEO^EKIVANO:

U SRBIJI LAK[E DO INFORMACIJA

Novakovi} isti~e da je bila iznena|ena jer je lak{e je dobiti informacije od javnog zna~aja u Srbiji nego u Australiji ili SAD.

„Ironija je da su obe ove ve}e zemqe sa-

svim spremne da prisiqavaju Srbiju da se povinuje wihovoj ekstraktivisti~koj viziji, dok istovremeno kritikuju wenu demokratsku nestabilnosti (od koje profitiraju). Ali nije me briga koja nacija ima efikasniju birokratiju. Slu~aj Rio Tinta u Srbiji je jasno pokazao da nacionalne dr`ave postoje da bi {titile interese elite, bogatih ili poslu{nih“.

Ona isti~e da su starosedela~ke zajednice {irom sveta su vekovima toga svesne.

„Mo`da je ovo moje odrastawe. Ne mogu vi{e da verujem mestima kojima na papiru ‘pripadam’ da }e me {tititi, niti da }e {tititi qude i prirodu do koje mi je stalo. Zato se sada uzdam u moju zajednicu i prijateqe. Mi smo ti koji se brinemo jedni o drugima i brani}emo `ivot, prirodu i biodiverzitet po svaku cenu“.

Novakovi} ka`e da ve} skoro dve godine ~eka odgovore na {est zahteva za pristup informacijama od javnog zna~aja i da ukoliko je budu odbili tu`i}e Ministarstvo.

„Ne zato {to verujem australijskom pravosu|u – sasvim sam svesna da je ono deo sistema genocidnih kolonija britanske krune – ve} zato {to imam pravo da dobijem informacije od javnog interesa i informacije o sebi i u~ini}u sve {to je potrebno da ih dobijem“.

Jedna od Srpkiwa koje su postigle veliki uspeh u inostranstvu je i atraktivna Marijana, jedna od najlep{ih `ena u Australiji.

Ro|ena u Rijeci u Hrvatskoj, Marijana Radmanovi} je imala tek ~etiri godine kada je izbio rat u biv{oj Jugoslaviji. S porodicom se tada preselila u Australiju gde je nastavila da ~uva srpske korene.

„Otaxbinu sam posetila pre nekoliko godina, gde je tata obnovio staru ku}u koja je bombardovana tokom rata. Videti tu ku}u po prvi put bilo je prili~no emotivno, posebno nakon {to sam videla koliko su moji roditeqi vezani i koliko im je to zaista zna~ilo. Tada sam posetila i Srbiju i zavolela Beograd – qudi, hrana, kultura, atmosfera, kupovina – sve je bilo izvanredno“, kazala je Marijana u jednom intervjuu.

„U lokalnoj pravoslavnoj crkvi, u srpskoj zajednici sam upoznala ve}inu svojih prijateqa.

Sa~uvali smo svoje korene i nikada nismo zaboravili odakle smo do{li. Veoma sam u`ivala u

narodnim igrama, posebno kada je u pitawu nastup u drugim dr`avama {irom Australije.“

Marijana je otkrila i koja joj je omiqna doma}a hrana.

„Moje omiqeno srpsko su pa-

la~inke, pita i baklava.“

Ona je nekoliko godina zaredom nastupala na takmi~ewu

Miss Universe Australia i to joj je, kako je kazala, zna~ajno promenilo `ivot.

Ona je ispri~ala i da je u Australiji odrastala u srpskoj zajednici, da tamo slave Svetog Nikolu, da je 12 godina igrala folklor.

„Pre nego {to sam u{la u ovaj program, bila sam prili~no stidqiva i rezervisana, ose}ala sam se nezgodno u dru{tvu i nikada nisam imala samopouzdawa da budem svoja sa strancima. Ovaj program vas potpuno izvla~i iz zone udobnosti. Steknete samopouzdawe, nau~ite da budete asertivni, nau~ite {ta je samodisciplina, kako da se pove`ete sa drugima, kako da radite na sopstvenom li~nom brendu, ve{tinama javnog govora i na kraju, da prihvatite odre|ene poraze u `ivotu.“

Marijaninu lepotu tamo su mnogi primetili, pa je uspe{no sara|ivala sa brojnim australijskim brendovima kao {to su Just Jeans, Review, Seed Heritage, Forever New…

„Volela bih da u budu}nosti pokrenem sopstvenu modnu marku i postanem uspe{na poslovna `ena. Imam diplomu iz marketinga i psihologije, a tako|e i dosta godina iskustva u modnoj industriji, kroz modeling, tako da mislim da bih sa tom kombinacijom mogao da napravim odli~nu modnu liniju.“ MARIJANA JE

U okviru ciklusa predavawa tokom Velikog posta 2024. u organizaciji Arhijerejskog namesni{tva Mitropolije SPC u Sidneju, mnogobrojni vernici su prezadovoqni porukama i savetima koji su ~uli do sada, a predavawa }e biti i tokom narednog perioda. Prva dva predavawa koja su odr`ali u Kabramati sve{tenici Branko Bosan~i} na temu - Da li je po{tovawe ikona idolopoklonstvo, i Aleksandar Ivanovi} u Lazarici - Za{to se molimo, postimo, ~inimo dobra dela, privukla su veliku pa`wu publike.

U nedequ, 7. aprila, usledilo je novo predavawe, ovoga puta u liverpulskoj crkvi Svetog apostola Luke, gde je predava~ bio o. Sa{a ^oli} na temu Smisao `rtve – u svetlosti Krsta Hristovog.

Kako na Ve~erwe koje je slu`eno u ovda{wem novom hramu i besedi Wegovog preosve{tenstva episkopa Siluana, tako i u crkvenoj sali ovom doga|aju prisustvovao je veliki broj parohijana i vernika iz Sidneja i okoline.

Pole predavawa usledilo je bogato posno poslu`ewe za prisutno sve{tenstvo i narod, koje su pripremile ~lanice Kola srpskih sestara iz Liverpula.

Vredno je napomenuti da je predavawu oca Sa{e prisustvovao lep broj mladih, {to je za svaku pohvalu.

Recimo na kraju da su na redu tri nova predavawa, i to:

- 14. aprila u crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Volongongu, predava~ je o. Sa{a Radoi~i} a tema je Qubav – najdu`a molitva,

- 21. aprila u crkvi Svetog arhan|ela Mihaila u Hombu{u, predava~ je o. Miodrag Peri} i - 28. aprila u crkvi Svetog Nikole u Blektaunu, predava~ je o. Veselin Svorcan na temu

Svetosavqe kao filosofija `ivota.

Predavawa se odr`avaju posle ve~erweg bogoslu`ewa od

18,00 ~asova, i na koja se pozivate sa va{om cewenom porodicom i prijateqima.

Evo i par fotografija sa

Tekst i foto: Joca Gajeskov

ODR@AN BRATSKI - NOVOZELANDSKE

U dane posta koji prethodi rado snom prazniku Vaskrsewa Hristovog sve{teno bratstvo Mitropolije au stralijsko-novozelandske, predvo|e ni svojim duhovnim ocem Episkopom australijsko-novozelandskim Silu anom okupili su se oko Svetog oltara Novokaleni}kog manastira radi Svete tajne pokajawa, sabornog Bogoslu`ewa i razmene duhovnih tema i izazovima sa kojima se u ovim vremenima Crkva susre}e.

Sabrawe, koje je trajalo dva dana, sa stojalo se od duhovnih susretawa kroz

ZAPO^ET RAD MISIJA SVETOG

U jutarwim ~asovima, u subotu, 6. aprila 2024. godine, uo~i praznika Blagovesti svoju prvu akciju zapo~elo je novoosnovano delatno dobrotvorno udru`ewe Misija Sv. Nikole (St Nicho las Mission).

U Arhijerejskom prisustvu i blagoslo vu, pod pokroviteqstvom Mitropolije australijsko-novozelandske otpo~iwe ak tivnost i trud misije. Mnoge nade usmere

pro{lonedeqnog predavawa u Liverpulu.

Prepuna sala u Liverpulu

Molitva pred predavawe

Sveta Bogoslu`ewa i duhovno predavawe i razgovore. U sredu, 3. aprila, Svetu Liturgiju Pre|eosve}enih Darova slu`io je Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan uz saslu`ewe sve{tenika iz razli~itih Arhijerejskih namesni{tava Mitropolije. Uo~i Liturgije, a, tako|e, i pred ve~erwe bogoslu`ewe u manastirskom hramu Svetog Save, sve{tenici Mitropolije su pristupali Svetoj Tajni pokajawa, a ispovednik je za ovu godinu bio po blagoslovu Episkopa Visokopre~asni protojerej-stavrofor Miroslav Popovi}. Posle Svete Liturgije Vladika je, na grobu Bla`enog pokoja Episkopa australijsko-novozelandskog Petra, slu`io pomen usop{im episkopima i sve{tenoslu`iteqima Mitropolije.

Centralno predavawe, koje je kratkim uvodom i dobrodo{licom otvorio Vladika Siluan, odr`ao je protojerej-stavrofor Prof. Dr. Milo{ Vesin, sve{tenik Eparhije sredwezapadno-ameri~ke i eminetni profesor Bogoslovskog fakulteta u Libertvilu, a na temu: ‚Sve{tenik kao svetiqka, kako goreti, a ne izgoreti’. Ovaj ~uveni pastir Crkve Hristove, poznat kao vrstan predava~ na svim poqima od teolo{kih preko crkveno muzi~kih do

psiholo{kih i sociolo{kih tema, i ovoga puta je plenio srca prisutnih slu{alaca izuzetno odabranom i razra|enom temom potkrepqenom raznim primerima Crkvenog `ivota. Ovom predavawu usledila su pitawa uglednom predava~u i cewenom sve{tenoslu`itequ koja su postavqali prisutni sve{tenici. Posle predavawa i upu}enih pitawa, prof. Vesinu se u ime sve{tenstva srda~no zahvalio, a temu zakqu~io svojim blagoslovom i slovom Episkop G. Siluan.

Daqe, tokom bratskog saborovawa, re|ale su se teme iz svakodnevnog ad-

u ovu pravoslavnu hri{}ansku grupu sastavqenu najvi{e od mla|ih qudi koji imaju `equ da u`ivo primene re~i Svetog Jevan|eqa o ruci podr{ke i onim malim me|u nama.

ministrativnog, pastirskog i duhovnog `ivota parohija. Naro~ita pa`wa posve}ena je `ivotu i radu Mitropolije kao i pojedinim izazovima koji su pred nama u sada{we vreme.

Posebnu zahvalnost oko organizacije sabrawa sve{teno bratstvo izra`ava protojerej-stavroforu \uri \ur|evi}u, predsednici Saveza KSS na{e Mitropolije Milici Kozlini i sestrama Jeli, Radmili, Aleksandri i Maji.

Izvor: Mitropolija ANZ

i CO Sv. Georgije Kabramata sa predostavqawem svojih prostorija radi kolekcije pripremqenih obroka. U pripremu obroka }e biti ukqu~ene sve crkvene op{tine grada Sidneja, podr`avaju}i ovo Jevan|elsko Bo`ije delo.

Izvor: Mitropolija ANZ RAD NOVOOSNOVANOG DOBROTVORNOG UDRU@EWA SVETOG NIKOLE POD POKROVITEQSTVOM MITROPOLIJE

Ukqu~eni su aktivnosti najvi{e ~lanovi Srpskog Pravoslavnog omladinskog udru`ewa (SOYA Youth Ministry) sa saradnicima, predvo|eni logisti~ki bratom Draganom Joki}em. U podr{ku logistici ukqu~ila se, ne prvi put u istom delu,

Prvenstvena namera i `eqa je da se sa dovoqnom koli~inom pripremqene hrane i vode donosi radost i saznawe da nisu sami mnogi u na{em gradu Sidneju kojima je ovakva vrsta pomo}i najpotrebnija. Dana{we i budu}a dela istog na~ina upu}ena su ka centralnom delu Sidneja Martin Plejsu gde su brojni unesre}eni na ovaj na~in.

Raduje nas nova na delu projavqena duhovna aktivnost na{e Svetosavske Crkve koja je, u stvari, pod blagoslovom Arhijereja, iz samog jezgra produ`ena ruka broj-

nih ve} dela sli~ne vrste u na{im crkvenim zajednicama. Prilika da vi{e mladih na delu ostvaruju svoju veru i zapovesti Svetog Jevan|eqa.

Ideja je da se ovo dobrotvorno delo pro{iri (tamo gde jo{ nije) i u drugim namesni{tvima na{e Svetosavske Mitropolije.

DVE I PO DECENIJE

U bici na Ko{arama poginulo je 108 pripadnika Vojske

Jugoslavije, od kojih 18 oficira i podoficira, 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoqca Vojske Jugoslavije

Ovog 9. aprila navr{ilo se ta~no dve i po decenije od po~etka velike bitke pripadnika Vojske Jugoslavije na jednoj i terorista OVK i NATO –a na drugoj strani na karauli Ko{are na srpsko - albanskoj granici na Juni~kim planinama. Me|u srpskim braniocima – herojima koji su na ovoj liniji branili otaxbinu bitka je u{la u anale pod nazivom „Pakao Ko{ara“.

Bitka za Ko{are, na tada{woj jugoslovensko – albanskoj granici na Juni~kim planinama, se vodila oko grani~nog prelaza Ra{a Ko{ares izme|u 9. aprila i 14. juna 1999. godine. Ciq napada iz Albanije od strane U^K, regularne vojske Albanije i NATO-a je bio kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecawe komunikacije izme|u jedinica VJ u \akovici i Prizrenu. Vojska Jugoslavije je spre~ila tu nameru. Na pravoslavni veliki petak 9. aprila 1999. godine u tri ~asa ujutru po~ela je masovna artiqerijska paqba sa albanske strane na karaulu Ko{are: topovima, haubicama i artiqerijskim baca~ima, uz u~e{}e NATO vojnika, OVK i francuske Legije stranaca. Napadi su i{li u tri pravca: Ra{a Ko{ares, Maja Glava i karaula Ko{are.

NAPAD U ZORU

Prema karauli Ko{are, na 1060 metara nadmorske visine, krenulo je 1500 pripadnika “U^K“. Na karauli i oko we bilo je 200 pripadnika Vojske Jugoslavije, zvani~an je podatak VJ. Pripadnici VJ nisu mogli da istraju u tako `estokom i masovnom napadu U^K, NATO avijacije i francuske Legije stranaca i oko 19 sati 9. aprila teroristi “U^K“ su zauzeli Ko{are. Bitka na Ko{arama u novijoj istoriji postala je sinonim za odbranu otaxbine. Bio je to poku{aj kopnene invazije na Jugoslaviju.

Pukovnik Qubinko \urkovi}, komandant 2. bataqona 125. motorizovane brigade ka`e: - Ciq NATO planera sa po~etkom i usmeravawem sopstvenih snaga na pravcu Ko{ara je bio da postigne efekat iznena|ewa, da rase~e snage, vojsku Savezne Republike Jugoslavije,

MURALI HEROJIMA U ^ETIRI GRADA

Pojedini gradovi se herojima sa Ko{ara odu`uju davawem ulica u nekim op{tinama ali, ono {to je posebno zaslu`no, heroji sa Ko{ara su dobili murale u Kosovskoj Mitrovici, Beogradu, Negotinu i Ni{u. To je u pravom smislu, priznawe od saboraca i narodno priznawe herojima sa Ko{ara koji su polo`ili ono najvrednije – `ivote u rejonu ove karaule na srpsko-albanskoj granici brane}i Srbiju.

Pored slike murala u Ni{u stoji natpis: ”Ubacite u bukvare Qutu bitku za Ko{are Neka znaju srpski |aci Gde su ginuli junaci”.

Vojnici sa Ko{ara heroji otaxbine

da napravi brzi prodor u metohijsku dolinu, da odse~e glavninu snaga od drugih snaga Pri{tinskog korpusa, {to pre do|e ukliwavawem do Pri{tine i fakti~ki Pri{tinski korpus podeli na dva dela, delom snaga opkoli, da vazdu{nim desantom u rejonu Drenice dovede sve`e snage i da fakti~ki porazi, uni{ti Pri{tinski korpus do totalne okupacije.

U bici koja je trajala 67 dana vojnici Vojske Jugoslavije uspeli su da zaustave daqi prodor neprijateqa ka Kosovu i Metohiji. Neprijateq je zauzeo karaulu Ko{are koja zbog svog nepovoqnog polo`aja nije bila brawena. Daqe od te linije fronta, koja je formirana u prvim danima napada, nepijateq nije mogao.

DAQE OD KO[ARA

NEPRIJATEQ NIJE MOGAO

OVK teroristi, koji su tih dana napadali na Ko{arama, u Albaniju su sa Kosova do{li tokom 1998. i po~etkom 1999. godine, gde su u teroristi~kim kampovima pro{li vojnu obuku. Podaci govore da ih je u {irem rejonu karaule Ko{are bilo oko 6.000. U napadu je obi~no u~estvovalo 1.500 do 2.000 qudi.

Qubinko \urkovi}, komandant 2. bataqona 125. motorizovane brigade jo{ precizira: - Nas na Ko{arama u svakodnevnim borbama bilo je 1.357 boraca, ali deo boraca je bio zamenqiv tako da je u~e{}e u bici na Ko{arama imalo oko 2.500 qudi, boraca, stare{ina, oficira, podoficira u toj zbirnoj brojci.

U bici na Ko{arama poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. od kojih 18 oficira i podoficira , 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoqca Vojske Jugoslavija.

Vojska Jugoslavije se sa Ko{ara povukla tek nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma. Do 14. juna neprijateq preko Ko{ara nije mogao a herojstvo srpskih vojnika i danas se prepri~ava sa ponosom. Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

U ULICI HEROJA SPOMENIK I HEROJIMA SA KO[ARA

Spomenik junacima sa Ko{ara je postavqen 13. juna 2020. godine u parku prekoputa Klini~ko-bolni~kog centra „Dr Dragi{a Mi{ovi}” u Ulici heroja Milana Tepi}a na teritoriji Gradske op{tine Savski venac u Beogradu. U utorak, 14. juna 2022. godine, sa blagoslovom Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop remezijanski g. Stefan, vikar Wegove Svetosti, osve{tao je spomenik „Herojima sa Ko{ara” u Beogradu.

Spomenik, visok tri metra, je delo akademskog vajara Miodraga Mi{e Rogana. Na postamentu su ispisana imena 108 vojnika, podoficira, oficira, rezervista i dobrovoqaca Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom bitke na Ko{arama 1999. godine.

Новинар

KAKO SAM PRODAO AUSTRALIJSKE OFICIRE (2)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

Mnogi strani ambasadori i konzuli pose}ivali su devedesetih godina KPD Sremska Mitrovica. Bili su zainteresovani za zatvorsku sudbinu dr`avqana svojih zemaqa, ali i posebno hrvatskih zatvorenika. U tome su predwa~ili ambasadori SAD, Velike Britanije, Nema~ke, Australije. I qudi iz Me|unarodnog Crvenog krsta su bili bri`ni prema stranim zatvorenicima i posebno prema osu|enim {pijunima.

Nisu svi oni toliko brinuli o pravnoj pomo}i ili humanitarnoj pomo}i ovim pritvorenim strancima, koliko su brinuli da uredno {pijuniraju Srbiju i srpske zatvore i izve{tavaju svoje vlade i svetsku javnost o „nehumanoj srpskoj vlasti i zlo~inima u zatvoru Sremska Mitrovica“.

Time su strane diplomate i humanitarci vr{ili direktan pritisak na Srbiju da je predstave svetu kao „zlo~ina~ko udru`ewe“ i da se ti wihovi osu|eni zlikovci, kriminalci, {pijuni bez suda i su|ewa oslobode iz srpskog zatvora.

Australijski humanitarci Stiv Prat, Piter Volas i Branko Jelen su otkriveni kao preru{eni strani {pijuni u Srbiji, zatvoreni i osu|eni na 12 na 4 i na 6 godina robije. Oni su u vreme NATO bombardovawa Srbije radili zvani~no kao humanitarci za australijsku organizaciju „Care Austrlia“, a tajno su bili hrvatski, australijski i kanadski {pijuni.

Stiv Prat, biv{i major australijske vojske i Piter Volas, ina~e, pukovnik NATO, uhap{eni su 31. marta 1999. godine na srpsko-hrvatskoj granici kada su poku{ali da pre|u dr`avnu me|u. Posedovali su vojne podatke potpuno irelevantne za wihov humanitarni rad i poku{ali da Hrvatima dostave te strogo poverqive podatke do kojih su do{li u Srbiji. A Hrvati bi te srpske dr`avne tajne daqe prosle|ivali Kanadi, preko kanadske humanitarne organizacije „Care Canada” i Australiji.

- Ova dvojica Australijanaca su posle hap{ewa privedeni u policijsku stanicu u Sremskoj Mitrovici. Tu je proveren wihov identitet, napravqen zapisnik o sumwama na krivi~no delo i potom su prosle|eni u Beograd na su|ewe. U istrazi su pri-

uuu Australijski humanitarci i {pijuni Stiv Prat, Piter Volas, oficiri NATO uhap{eni su i osu|eni u Srbiji. Trivun Ivkovi} ih je prodao dr`avi Australiji. Pu{teni su na slobodu po~etkom jula 1999. godine. Odve`eni su i predati dr`avi Hrvatskoj. Kada su stigli u Australiju, tamo{wi mediji su pisali bajke o Trivunu Ivkovi}u kao o spasiocu dvojice australijskih oficira

znali svoju {pjuna`u, odali jo{ tri svoja agenta jugoslovenskog porekla, pa je jedan od wih Branko Jelen uhap{en. Na zatvorenoj sednici Vojnog suda osu|eni su na ukupno 22 godine zatvora i poslati kod mene u Sremsku Mitrovicu – pri~a tada{wi upravnik zatvora Trivun Ivkovi}.

Hap{ewe {pijuna jedne NATO dr`ave izazvalo je ogromnu paniku u Australiji i Velikoj Britaniji. Zabrinute porodice Prata i Volasa su prikazivane na televiziji. Interesantno je da je glavni {pijun, organizator agenturnog rada Stiv Prat bio srpski zet. @ena Stiva Prata je bila Srpkiwa, novinarka i wegova sekretarica. ^lanovi porodice prenosili su preko svetskih medija informacije svojih zatvorenih sinova i wihovih advokata kako su “Stiv i Piter tu~eni, prebijani, mu~eni u srpskom zatvoru”.

Taj doga|aj je {okirao ceo peti kontinent i posebno vo|stvo humanitarne organizacije “Care Australia”. Direktor te nevladine agencije u Australiji bio Malkom Fla{er, biv{i premijer ove zemqe. On je odmah poku{ao diplomatskim putevima da oslobodi iz srpskog zatvora svoje dr`avqanine Prata i Volasa.

Ne zna se kako, ali kod Trivuna Ivkovi}a upravnika zatvora se prvo kao za{titnik osu|enih {pijuna pojavio vladika sremski Vasilije sa molbom “da se zatvo-

reni Australijanci puste na slobodu”.

- Ja sam dr`avqanin Australije, koji brine o svojim sugra|anima. Molim Vas za wihovo pomilovawe – rekao je vladika Vasilije upravniku Trivi.

- Molim ja Vas visoko preosve}eni vladiko da pomilovawe ovih lica tra`ite kod Slobodana Milo{evi}a, predsednika dr`ave, koji je za to ovla{}en, a ne kod mene – odgovorio mu je Triva.

Posle vladike Vasilija u KP Dom Sremska Mitrovica tokom aprila 1999. godine dolazili su ~lanovi Me|unarodnog Crvenog krsta, zatim predstavnici humanitarne organizacije “Care Australia” i napokon je stigao i Wegova ekselencija ambasador Kristifor Lamb, diplomatski predstavnik Australije. Triva ga je ponudio rakijom, koju je Lamb `estoko pio i napio se.

- Do{ao sam da obi|em na{e dr`avqane – re~e ambasador.

- Izvolite gospodine ambasadore – odgovorio mu je upravnik.

- Molim Vas gospodine upravni~e da pustite na slobodu na{e dr`avqane Stiva Prata, Pitera Volasa i Branka Jelena. Oni su humanitarci i mirotvorci – predlo`io je ambasador.

- Oni su kod nas pravosna`no osu|eni i nije moje da ih pu{tam na slobodu. Pomilovawa daje predsednik Slobodan Milo{evi} – odgovorio je upravnik.

- [ta Vi mislite gospodine upravni~e da li }e ih gospodin predsednik pomilovati?

- Gospodine ambasadore iskreno govore}i Va{i dr`avqani su osu|eni, dakle ka`weni i oni nama vi{e nisu potrebni. Pokazali smo svetu da mo`emo da hvatamo i sudimo strane {pijune. Evo, da mi wih vama u Australiji vratimo, a vi nama da date za wih 40 miliona dolara – lupio je upravnik Ivkovi}, tek da zamajava pijanog australijskog ambasadora Kristofera Lamba.

Kad je ~uo ovu ponudu od Trive ambasador Lamb se na mah otreznio i zna~ajno pogledao svog pravnika i prevodioca Milicu B. Oti{ao je u toalet, vaqda da telefonira. Vratio se i glasno upitao upravnika:

- Da li ste Vi ovla{}eni da date ovakvu ponudu?

- Jesam – folirao je daqe Triva u svom stilu “u~ini, pa posle pitaj gde treba da li sme{ to da radi{”.

- Dobro, do|ite sutra u Beograd u ambasadu Australije da se dogovorimo – re~e Lamb, ustade, pozdravi se i ode.

Triva uznemiren odmah pozva telefonom Gorana Milinovi}a, {efa kabineta Slobodana Milo{evi}a da ga pita {ta sada da radi.

- Javi}u ti, samo da pitam Slobu! - dobio je odgovor od Milinovi}a.

Pro{lo je pet dana i{~ekivawa i zebwe.

Goran Milinovi} je kratko rekao:

- Mo`e{ da ih pomiluje{ pod tim uslovima!

U to vreme neki beogradski privrednici poslovali su sa biznismenima iz Australije pa je Triva iskoristio tu okolnost da pozove jednog od wih da zajedno odu na sastanak u ambasadu Australije. ^im su u{li ambasador Kristofer Lamb mu je rekao:

- Vlada Australije prihvata Va{u ponudu, isplati}emo 40 miliona dolara!

Dogovorili smo se da se isplata obavi u hotelu „Hajat“ u kome su odseli australijski biznismeni, jer oni su i obezbedili taj novac za osloba|awe {pijuna Prata i Volasa. Triva je sa sobom poveo mladu saradnicu, inspektorku Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije, za svaki slu~aj. Torba puna dolara stajala je ispod hotelskog stola. Triva je uzeo, predao inspektorki SDB da je odnese u dr`avnu kasu, a on se vratio u Sremsku Mitrovicu.

Iz Ministarstva pravde mu je narednog jutra stiglo nare|ewe:

- Upravni~e pusti osu|ene Australijance na slobodu do 15 sati!

- Kako da ih pustim, kad nemaju paso{e? – pitao je Triva.

- Paso{i sti`u – bilo je drugo nare|ewe.

Stigli su do 19 sati i tada je upravnik oslobodio robije Stiva Prata i Pitera Volasa.

Australijski humanitarci i {pijuni Stiv Prat, Piter Volas pu{teni su na slobodu po~etkom jula 1999. godine. Odve`eni su i predati dr`avi Hrvatskoj. Kada su stigli u Australiju, tamo{wi mediji su pisali bajke o Trivunu Ivkovi}u kao o spasiocu dvojice australijskih oficira.

Sutradan u medijima je objavqeno Saop{tewe kabineta predsednika Slobodana

Milo{evi}a:

“Na molbu grupe privrednika iz Australije i Srbije predsednik Slobodan

Milo{evi} pomilovao je australijske dr`avqane Stiva Prata i Pitera Volasa, koji su pu{teni na slobodu. Danas su otputovali u svoju zemqi”.

Tre}i {pijun Branko Jelen je oslobo|en robije po~etkom 2000. godine. Kraj

Piter Volas (levo) i Stiven Prat (desno) danas

Trivun Ivkovi}, biv{i upravnik KPZ Sremska Mitrovica

Izleti{ta u Sokobawi – u zagrqaju

planinskog venca

Ukoliko `elite da povedete slobodne dane u ure|enom ambijentu izleti{ta Sokobawa vam nudi atraktivan, bogat sadr`aj i `ivopisne predele nestvarne lepote.

Izleti{ta u Sokobawi pru`i}e vam neverovatan u`itak, a mogu}nosti istra`ivawa i upoznavawa sa prirodnim i kulturnim bogatstvima na mnogobrojnim lokalitetima su beskona~ne. Upravo iz ovih razloga, predla`emo vam da se u narednim redovima upoznate sa raznolikim mestima za izlet u Sokobawi. Vrelo-Bori}i – oaza u neposrednoj blizini centra Sokobawe Poznato izleti{te Bori}i nalazi se na samo 300 m od centra Sokobawe, te svaki posetilac ove ~udotvorne bawe laganom {etwom dolazi do popularnog predela okru`enog borovom {umom, odakle i poti~e i sam naziv lokaliteta. Istorijski podaci govore da je upravo ova destinacija bila mesto sastajawa kwi`evnika, glumaca, umetnika, i td. Danas se u parku Vrelo nalazi letwa pozornica, a sama povr{ina parka idealna je za organizovawe razli~itih zabavnih sadr`aja. Ovde se mo`ete osve`iti na ~esmi Hajduk Veqka, pored koje je put za Ozren. O zna~aju i lepotama ovog izleti{ta svedo~e i informacije da su ovde svojevremeno boravili Ivo Andri}, Stevan Sremac i druge va`ne li~nosti.

Park {uma ^uka 2 – nezaboravni zalasci sunca nedaleko od centra Sokobawe U okviru naseqa ^uka, u blizini Specijalne bolnice Sokobawa, nalazi se park {uma ^uka 2. Posebnost ovog izleti{ta le`i u prostranim i uvek lepo ure|enim livadama, pogodnim za razli~ite sportske aktivnosti, ali i veli~anstven pogled na pojedine delove Sokobawe. Boravak na ovom izleti{u posebno je prijatan tokom letwih meseci, kada su u centru Sokobawe gotovo tropske temperature. Ovde }e vas zate}i ne{to sve`iji vazduh, a mo`ete se sakriti pod kro{wama nekog najrazli~itijeg drve}a. Predla`emo vam da se u park {umu zaputite i u kasnim popodnevnim satima i ostanete bez daha posmatraju}i zalazak sunca sa livade. Lepterija – jedno od najpoznatijih izleti{ta u Sokobawi

Na samo 2 km od centra Sokobawe sme{teno je najpose}enije izleti{te ovog podru~ja – Lepterija. Kada je u pitawu Sokobawa izleti{ta vam pru`aju interesantne sadr`aje, a ovo je svakako jedno od mesta koje ne smete propustiti. Zahvaquju}i izuzetnim prirodnim bogatstvima, ovo podru~je predstavqa predeo izuzetnih odlika Republike Srbije. Ukoliko ste sme{teni u Sokobawi, {etwa asfaltiranim putem ili {umskom stazom do Lepterije }e vam sasvim sigurno prijati. U senci listopadnog i zimzelenog drve}a nalaze se prelepi drveni mosti}i, bistri poto~i}i, izvori tople i hladne vode i reka Moravica ~iji tok }ete pratiti. Fenomen po kojem se ovo izleti{te izdvaja od drugih predela i razlog zbog koga je i toliko popularno je izme|u ostalog lik Bogorodice sa Hristom u naru~ju, uklesan u steni. U neposrednoj blizini izleti{ta sme{ten je Hram presvete Bogorodice, podignut na temeqima hrama iz 14. veka. Soko grad – ostaci starog vremena Sredwovekovna tvr|ava Soko grad nalazi se na 500 m od Lepterije, te je na{ predlog da se nakon obilaska najpoznatijeg izleti{ta u Sokobawi uputite upravo ovde. Ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi vreme nastanka tvr|ave, ali postoje podaci da je grad na ovom podru~ju podignut u vreme vizantijskog cara Justinijana, u odbrambene svrhe. U 12. veku ga zauzima

Stefan Nemawa i od tada

delove bedema, ~etvorougaone kule i glavne kapije.

Predlog je da se na Sokolac, kako ga jo{ zovu me{tani, pewete pripremqeni, sa snagom u nogama i fla{om hladne vode, a ova izazovna {etwa preporu~uje se samo opremqenim i iskusnim pewa~ima. Ozren – izleti{te sa mno{tvom atrakcija i prirodnih lepota

Izleti{te Ozren se nalazi na planini Ozren, udaqeno 5 km od centra Sokobawe, a do wega se sti`e asfaltiranim putem. Najvi{i vrh planine Ozren je Leskovik, visine 1178 m. Na ovoj atraktivnoj lokaciji mo}i }ete da provedete ~itav dan, ~ak i vikend, s obzirom na to da obiluje kvalitetnim sadr`ajem, a pre svega impozantnom prirodom. Na povr{ini izleti{ta Ozren lokalizovani su sportski tereni, de~ije igrali{te, ve{ta~ko jezero, Specijalna bolnica (u okviru koje su bolnica za plu}ne bolesti i o~na bolnica)i popularni vodeni slap Mala Ripaqka. Treba ista}i da se na nekoliko desetina metara od specijalne bolnice u Ozrenu, na nadmorskoj visini od 420 m nalazi vodopad Ripaqka koji se razlikuje od znatno ni`eg slapa Mala Ripaqka.

Izvor reke Moravice –prirodni fenomen vredan posete U podno`ju planine Device, na udaqenosti 13 km od centra Sokobawe, izvire reka Moravica, desna pritoka Ju`ne Morave, duga~ka 60,4 km. Sam izvor se javqa u vidu razalivenog re~nog toka, {to nije tako ~esta prirodna pojava, te ona predstavqa prorodni fenomen. Prilikom posete izvoru vide}ete plitko i uglavnom kristalno ~isto jezerce. Voda je u ovom delu izuzetno hladna, a oko izvora nalazi se mno{tvo klupa, te je ovo izleti{te idealno kao stanica za odmor i kratak predah, ali i du`i boravak u vidu kampovawa.

Sesala~ka pe}ina – stani{te kolonije za{ti}enih slepih mi{eva Istim putem kojim ste od Sokobawe do{li do Moravice, dolazi se i do Sesala~ke pe}ine. Na{ predlog je da se upravo nakon posete izvora iskqu~ite sa glavnog puta i zaputite ka ovoj pe}ini nestvarne lepote do koje }ete sti}i nakon dvadesetak minuta vo`we. Makadamski put }e vas dovesti do pe}ine, a ovde }ete mo}i da u`ivate u pogledu na bogati pe}inski nakit i tok reke Ponornice. Vijugavi hodnici pe}ine osvetqeni su u du`ini od 200 m, te vam predla`emo da se zaputite ka ovoj lokaciji i u`ivate u nestvarnim prirodnim bogatstvima. Ukoliko se pitate za{to je samo 200 m pe}ine osvetqeno i nameweno za posetioce `eqne istra`ivawa, odgovor le`i u ~iwenici da je upravo ova pe}ina stani{te jedne od najve}ih kolonija za{ti}enih slepih mi{eva.

je u sastavu srpske dr`ave. Tokom turskih osvajawa i burne istorije, grad je poru{en, te }ete prilikom napornog uspona mo}i da uo~ite

Soko grad

Lepterija

Park {uma ^uka 2

Ozren

Izvor reke Moravica

Momo Kapor ostavio nam je najtu`niju pri~u o dve obi~ne re~i koje ponavqamo svaki dan, a koje su na {tetu svih nas potpuno izgubile smisao

Bio je Momo Kapor neprikosnoveni predstavnik doma}e kulturne ba{tine, pisao je i slikao za nas, pratio struje `ivota, svakodnevno svedo~io o tokovima dru{tva. Kapor nam je ostavio dragocena svedo~anstav o vremenu - jednom koje je pro{lo i jednom koje ne}e nikada.

Ovog puta prenosimo wegovu pri~u o onom ~uvenom „Kako si?”, pitawu koje obavezno ide uz pozdrav, a koje sve vi{e gubi na te`ini, iako ga redovno postavqamo jedni drugima...

Dragi na{i u tu|ini, napisao bih vam da smo, hvala bogu, dobro i zdravo, kao {to i vama od sveg srca `elimo, ali kod nas su takva vremena da je nepristojno kazati da ste dobro, kad nikome nije.

Kako si?

- Dobro.

- Hajde, neka je bar nekom danas dobro! - ka`u vam uteruju}i vas u krivicu. Ako ka`ete da niste dobro, prone}e u varo{i glas da ste na samrti.

Znaju}i to, Beogra|ani su izmislili najmawe stotinu varijanti odgovora na to pitawe: Kako si? “Gura se…”, “Ide, ide, pa stane!”, “Kako drugi ho}e!”, “@ivi se…”, “@ivotiwari se”, “Provla~im se nekako!”, “Lang-

zam, langzam, aber ziher!” (nikada nisam saznao {ta to zna~i), da ne nabrajam daqe… Ali najlep{i odgovor svakako je “Pomalo…” U wemu ima neke stare lukavosti i mudrosti: on je kao bajalica, magi~na re~ koja ~uva od nesre}e. “Pomalo” kao da govori neprilikama da zaobi|u wegovog vlasnika, jer je bezna~ajan i nikome ne zauzima mesto. “Pomalo” je filozofija skromnosti i neprimetqivosti u `ivotu. Ta re~ je proizvod vekovne mudrosti i opreza: sli~na je onoj tabli koju je na grudima nosio neki ludak, a na kojoj je pisalo: MOLIM DA ME SE NE PRIME]UJE.

Ali, najbrojniji su oni Beogra|ani koji vas pitaju kako ste,

Mra~ak se poput ma~ka uvla~io u letwu kuhiwu. Pose~ena tre{wa kao da je jo{ uvek pravila hlad. Niski prozori, strop koji je imao rupe koje su nespretno zakrpqene, nikad gletovane.

Noge Sla|anove su propale kroz nezavr{en tavan jo{ davno dok su deca sa koko{kama i{la spavati, nakon {to odgledaju crtani u sedam i petnaest. Po zidovima su se jo{ nazirali tragovi vaqka za kre~ewe i ona crta penzlom izvu~ena nakon umakawa vunice u boju, kad je jako zategne{, ona pukne i ostavi trag na zidu koji je popio ga{eni kre~ da bi uku}anima bilo zdravije i lep{e tu da zimuju. Da li se mo`e zimovati u letwoj kuhiwi?

- Podvuci crtu, ti si pobedio.

Bile su to posledwe maj~ine re~i. I zavr{ila se partija tabli}a. Ko ka`e da `ivot ne prepoznaje stilska sredstva. Metafora? Simbol? Metonimija? Ili eufemizam? Ipak je smrt krajwi ishod. Nema je

a uop{te i ne sa~ekaju odgovor. Vi~e vam tako ~ovek s druge strane ulice: “Kako si?”, a vi mu odviknete da vam je umrla majka i da se ba{ vra}ate sa sahrane, ili da morate na operaciju u bolnicu, a on ma{e i dovikuje: “Onda, da ne kvarimo!” ili di`e palac uvis: “Bravo! Samo napred!” Kod nas, naime, “kako si?” ne zna~i ba{ ni{ta.

Da bih prekinuo tu la`, odlu~im jednog dana da stvarno, ali stvarno, ispri~am kako sam onome ko me bude pitao. I evo ga, vidim ide mi u susret brzim korakom, o~igledno se nekuda `uri. Dovikuje mi: “Zdravo, kako si?” i ho}e da pro|e, ali ja ga hvatam za rever jakne i po~iwem da pri~am.

MILANKA STANKI]:

Obave{tavam ga da mi je dowi pritisak sto dvadeset a gorwi dvesta, da me je uhvatio i{ijas, i to u desnu nogu… (otima se, ali ga ne ispu{tam), {to se ti~e materijalnog stawa prezadu`en sam, a niko ni{ta ne pla}a; no}as me uhvatila goru{ica, a i pas mi nije dao oka da sklopim jer je u blizini neka ku~ka u terawu, pa se uznemirio, proki{wava mi krov i ho}e da mi popi{u stvari zbog nepla}enog poreza… Najzad, on se otme i otr~i kao bez glave. Kladim se da skoro ne}e nikoga pitati kako je. ^ovek se ipak pokatkad za`eli da ga neko pita kako je i da ga to zaista zanima, ali to je u Beogradu danas nemogu}e. Jo{ jedino u najzabitijim selima qude zanima kako su drugi. Susretne{ seqaka na putu, nazove ti Boga i zastane, pa pita: Kako si? Kako familija, ima{ li |ece, jesu li ti `ivi roditeqi, mo`e{ li da `ivi{ od svog posla i kuda si se uputio? I sve ga to zaista zanima! U Beogradu se godinama susre}emo sa kom{ijama, a ne znamo ni

Srce na desnoj strani

odavno. Ni mirisa, ni ukusa koje je stavqala na sto. Ne budi me u {est ujutru.

- Ej, {ta radite?

U {est ujutru nedeqom ko ne{to radi, taj je gre{an. Mewam tada{wi bes zbog naglog bu|ewa za jednu wenu re~ sad, onako milozvu~nu.

- Kad ~ovek prestaje biti blesav? – ozbiqno je zapo~iwala razgovor.

- Mama, tebe izgleda ma{ilo.

Kad umre ~ovek, ne umre samo on. Umru sve neizgovorene re~i. Umru i nenasmejani osmesi. Saveti koje je samo on umeo da da, recepti za kola~ sa tri kore, kome je uvek jedna kora dovoqno izgorela da unese autenti~nost. Ili originalnost. Kao kod

saher torte, mocart kugle iz Salcburga… Odu zanavek i tajne. One male, bezazlene i one zbog kojih imate suvi{ak mu{kih hormona, ne znate zbog ~ega svima oko sebe, i kad vas ne pitaju, ka`ete: - Kad porastem, bi}u `ensko. Nikad mi nije o tome pri~ala. Bila je beskrajno tu`na, mo`da. Stidela se? Ose}ala krivicu? ^eznula za wim male{nim, nerazvijenim, zaustavqenim u smrti, nesposobnim za `ivot. Koliki je bio? Kako se sklup~ao tu pored mene? Da li me je dr`ao za ruku da ga spasim? [ta mi je predao od svoga u amanet? Moj nero|eni brat blizanac. Kad me `iga srce, uvek je to sa desne strane. One wegove upra`wene.

ko su, niti kako se zovu! Zujimo u liftovima licem u lice, a ne progovaramo ni re~i. Na ulici se ne pozdravqamo. U kakvom to svetu `ivimo?

U moje susedstvo do{la je baba iz nekog dalekog sela, da prezimi kod sina, majstora. Kako iza|e iz ku}e, pozdravqa sve koji nai|u: - Dobar dan, kako ste?

Svi misle da je luda i zagledaju je sa ~u|ewem. A ona je trenutno jedina lepo vaspitana `ena u Beogradu. “[ta je ovo, sine, niko ne otpozdravqa?”, pita me i ne mo`e da do|e sebi od ~uda. “Kakav je ovo narod?” Ne umem da joj odgovorim…

- Zdravo, baba! Kako si?

- A, eto, pomalo…

Mislim da bi svet, kojim smo nezadovoqni, trebalo po~eti popravqati najpre od tog naizgled tako neva`nog pitawa “Kako si?”, koje je sasvim izgubilo smisao. Po~nimo, dakle, da se zaista zanimamo kako su na{i bli`wi, saslu{ajmo ih pa`qivo i potrudimo se da ih shvatimo. Mo`da je u tome izlaz.

TATE U SRBIJI S DECOM

11 MINUTA DNEVNO:

„Ako ih provede{ sa detetom na podu, u blatu, to je lekovito“

Veliko istra`ivawe o tatama u Srbiji pokazalo je da o~evi provode 11 minuta dnevno sa svojom decom, dok je svaki dvadeseti potpuno ukqu~en u odgoj mali{ana

Mi{a Stojiqkovi}, autor serijala o roditeqstvu „Tata, ti si lud“, psiholog i novinar, ka`e za N1 da imamo dve grupe mu{karaca, kao i da je kod mla|ih prime}eno da su vi{e ukqu~eni u porodi~ni `ivot.

„Posle 10 godina bavqewa ovom temom, ~ini mi se da imamo dve grupe mu{karaca. Jedna je mla|a, i tu mislim na mu{karce od oko 35 do 40 godina, koji su ukqu~eni vi{e u porodi~ni `ivot nego wihovi o~evi. S druge strane, tu je ona grupa mu{karaca koji po tradicionalnom, patrijarhalnom modelu „ide u lov“, a ku}om i decom se bave majke“, navodi Stojiqkovi}.

Kako ka`e, promene se de{avaju, iako sporo.

„Stereotipi o kojima govorimo stvarani su desetinama hiqada godina, ali se od osamdesetih i devedesetih godina prime}uje da mu{karci malo druga~ije promi{qaju o svom identitetu i o tome koliko su anga`ovani u porodici. Mu{karci po~iwu da grade svoj mu{ki identitet na tome {to su o~evi, izme|u ostalog. Otpori postoje, i to je problem. Postoji autenti~na potreba da redefini{u svoju ulogu, `eqa da budu vi{e uz svoju porodicu, ali su tu finansijske prepreke, jer su i daqe pod pritiskom da zara|uju. Svuda na svetu, istra`ivawa su pokazala, i `ene smatraju, da je mu{karac taj koji primarno treba da doprinosi“, navodi sagovornik N1.

Kako ka`e, zvu~i stra{no podatak da o~evi provode svega 11 minuta dnevno sa decom.

„To je podatak do kog je do{ao Republi~ki zavod za statistiku. Volim da ka`em, boqe i 11 minuta, nego nijedan, ukoliko je

Srpski kulturni centar otvoren i u Kninu

Srpski kulturni centar u Kninu otvoren je u subotu, 6. aprila u prisustvu dr`avnih i lokalnih politi~ara, a prostor je osve{tao episkop dalmatinski Nikodim.

U Centru, koji zauzima prostor na dva sprata, ve} se odvijaju odre|eni mawi programi, muzi~ki u kojima deca u~e da sviraju harmoniku, srpski jezik i kulturu.

DRU[TVO

Centar ima i Odeqewe za pravnu pomo} Srpskog narodnog ve}a (SNV), a neki od programa se tek o~ekuju. Kninski Srpski kulturni centar jedan je od ~etrdesetak sli~nih projekata koje je SNV pokrenuo u posledwih pet godina.

to vreme kvalitetno provedeno. Ako tih 10, 15 minuta provede{ sa detetom na podu, u blatu, na travi sa detetom, to je onda lekovito“, mi{qewa je psiholog.

OSE]AJU SE NEKOMPETENTNO

Deca u~e po modelu, na osnovu onoga {to vide, isti~e.

„Ako naviknu da je tata odsutan, usvaja}e takav model pona{awa i smatra}e da je to tako, da oni tako treba da se pona{aju kad odrastaju. S druge strane, ako vide da je otac tu, da uz majku deli ku}ne poslove, brine se o wima i igra se sa wima, onda }e i ona razviti takav model pona{awa“, obja{wava Stojiqkovi}.

Istra`ivawe je pokazalo i da se o~evi ose}aju nekompetentno za roditeqstvo u prvim mesecima detetovog `ivota.

„To nije izgovor, stvarno se mu{karci tako ose}aju. Svi pri~aju da su imali strah. Dru{tvo je to koje name}e stav da su `ene boqe u brizi u drugima, a mu{karci u ne~emu drugom. Ne sla`em se sa tim. Podjednako smo opremqeni evolutivno za brigu o drugima, nego su stereotipi nametnuli uloge koje se obijaju o glavu i `enama, i mu{karcima. Mu{karci `ive kra}e zbog posledica na{eg na~ina pona{awa. Kasnije se javqamo lekarima, trpimo i }utimo, jer smo tako vaspitavani. Nama je problem da se nekome obratimo za pomo}. Veliko istra`ivawe u Francuskoj, koja je trajalo decenijama, pokazalo je da se svaka druga mu{ka smrt mogla spre~iti, samo da su se ranije javili lekaru“, isti~e Stojiqkovi}.

@ELE DA BUDU NA PORO\AJU

I UZMU ODSUSTVO S POSLA

Dodaje da bi to moglo da se spre~i kada bismo iza{li malo iz unapred odre|enih rodnih uloga, i po~eli da se bavimo onim {to nam prija.

„Svim mu{karcima prija da budu sa decom. ^uo sam re~enicu „mnogo mi je `ao {to nisam vi{e provodio vremena sa decom“. Hajde da probamo to da promenimo, ali i da kao dru{tvo stvorimo uslove za to. Da mu{karci dobiju mesec dana odsustva, ne samo pet

Nakon Belog Manastira, Slavonskog Broda i Udbine, ~etvrti po redu Srpski kulturni centar otvoren je u Kninu

ovaj grad u prvoj polovini ratnih devedesetih godina.

„Centar je zna~ajan zbog toga {to se ovde otvara dom kulture, dom dru{tvenih doga|awa i dom susreta qudi koji imaju {to me|usobno podeliti. Srbi bi u wemu mogli negovati svoje karakteristi~ne kulturne vrednosti te zajedno s celim gradom i wegovom okolinom deliti vredno-

Predsednik SNV -a Milorad Pupovac, otvaraju}i slu`beno Srpski kulturni centar, kazao je da kultura i kulturno delovawe spadaju me|u najvi{e domete u kojima se qudski rod ostvaruje.

„Hteli bismo da ovaj Centar bude mesto u kojem }e se pripadnici srpske zajednice i svi koji }e ovde dolaziti ostvarivati u gradu Kninu i ovom delu Dalmacije. Upravo je to smisao i svrha wegovog postojawa”, rekao je Pupovac. Podsetio je pritom okupqene na 6. aprila, na sudbonosan datum pre 83 godine za sve narode na prostoru biv{e Jugoslavije, a naro~ito za Hrvate i Srbe. I to ne samo po stradawima, kazao je Pupovac.

{to treba da budu, Pupovac se prisetio onih koji su zna~ajno doprineli wihovom smawewu, kao i istaknutih predstavnika Srba koji su kao gradona~elnici zna~ajno doprineli Kninu.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation

2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

„Za ovu priliku `eleli bismo da se setimo jednog od istaknutih politi~kih prvaka iz Dalmacije. Radi se o Savi Bjelanovi}u, ro|enom u \evrskama, koji je dobar

MELBOURNE BRISBANE GEELONG SYDNEY

Podsetio je na 1941. godinu kada je jedna velika sila krenula na malu zemqu i razorila zna~ajan deo tada{weg Beograda, dodav{i da ne treba ni to kao niti jedno drugo stradawe koje je usledilo nakon toga zaboraviti, ukqu~uju}i i ono koje je prolazio

dana kada postanu tate“, ka`e sagovornik N1.

Prema wegovim re~ima, od 100 poro|aja, u dva slu~aja mu{karac uzme mesec dana, dva ili tri, kako bi bio vi{e sa detetom.

„O~evi sa kojima sam pri~ao ho}e da budu na poro|aju, vi{e od 50 odsto wih, a skoro svi ho} e da uzmu ~ak i nepla}eno odsustvo sa posla. Oni koji su to imali, dolaze preporo|eni na posao, to bi bilo jako lekovito i za jedne, i za druge. Pre svega za mu{karce, ali i za `ene, i za decu. Lekovito za razumevawe onog drugog. I mu{karci tada shvate kako je `enama kada rade te nepla}ene poslove u ku}i. Moramo kao dru{tvo da ulo`imo ve}i napor. Ima sve vi{e kompanija koje daju pla}eno odsustvo o~evima, a iskustvo iz zemaqa koje imaju to ve} decenijama, pokazalo je da su mu{karci, kada se vrate na posao, produktivniji, efikasniji i odgovorniji. Vreme provedeno sa detetom probudi im ose}aj odgovornosti“, zakqu~uje sagovornik novinar i psiholog Mi{a Stojiqkovi}.

sti {ire kulture na prostoru na kojem `ive, dok bi istovremeno vrata Centra bila otvorena za sve druge mogu}e kulturne doprinose samog grada, pripadnika ve}inskog hrvatskog naroda u ovom gradu i cele `upanije [ibensko-kninske, ali i {ire od toga”, kazao je predsednik SNV -a, preneo je portal zagreba~kog nedeqnika Novosti.

Podsetiv{i na dramati~ne odnose u pojedinim razdobqima izme|u Hrvata i Srba na tom podru~ju u kojima su udaqenosti i distance postojale ve}e nego {to stvarno jesu i dubqe nego

deo svog veka kao ~lan Dalmatinskog sabora delovao i `iveo u Zadru. On }e ostati upam}en i po tome {to je u zavr{noj fazi svoga ne dugog veka od 47 godina doprineo da se razmirice koje su ovde u ono doba stvorene, ne uvek voqom samog naroda, ne pretvore u lo{u pri~u, nego pomognu saradwi i jedinstvu oko zajedni~kih politi~kih ciqeva. Kada budemo odlu~ivali u imenu koje }e poneti ovaj Centar sasvim sigurno je da }e Sava Bjelanovi} biti me|u onima ~iji ime }e se mo}i birati”, zakqu~io je Pupovac.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

Cena zlata obara istorijske rekorde, u srpskim rudnicima ima ga u vrednosti od 49 milijardi dolara

Cene zlata su sko~ile iznad 2.200 dolara za uncu, na novi istorijski maksimum, {to je ne{to vi{e od 70 dolara za gram, a stru~waci navode da se rastu cene zlata ne nazire kraj i da bi ona mogla dodatno da poraste u ovoj godini

Centralne banke nastavqaju da kupuju zlatne poluge u rekordnim koli~inama. Svetske cene zlata bi u drugoj polovini 2024. godine mogle da sko~e i na 2.300 dolara za uncu, pi{e Si-En-BiSi.. Podaci Svetskog saveta za zlato otkrivaju da je do sada na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata, a samo ~etvrtina od toga ostala je skrivena pod zemqom. Procewuje se da se od te koli~ine u srpskim rudnicima krije oko 700 tona. Po sada{wim cenama, to bi vredelo preko 49 milijardi dolara.

U SRBIJI 31 FIRMA

ISTRA@UJE ZLATO

Kompanije {irom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama, a veliki broj wih uveliko zlatnu `ilu tra`i u Srbiji.

Profesor dr Rade Jelenkovi} s Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu ka`e da Sr-

bija ima zlata otprilike koliko i susedne Rumunija i Bugarska. „Podaci o ukupno procewenoj koli~ini mineralnih resursa zlata u Srbiji su razli~iti: od 625 do vi{e od 750 tona. U le`i{tima bakra u eksploataciji nalazi se vi{e od 350 tona. Preostale koli~ine su vezane za le`i{ta u kojima je zlato glavna rudna komponenta. Deo wih se geolo{ki istra`uje, dok je u drugima eksploatacija obustavqena, uglavnom zbog ote`anih uslova eksploatacije, male koli~ine rudnih rezervi i drugih razloga“,ka`e prof. Jelenkovi}.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma obavqa primewena geolo{ka istra`ivawa zlata i prate}ih metala na teritoriji Srbije. To je gotovo dva puta ve}i broj traga~a za ovim plemenitim metalom nego pre godinu dana.

ZLATNE REZERVE NARODNE

BANKE SRBIJE 40 TONA

Smatra se da je od ukupne koli~ine mineralnih resursa zlata u le`i{tima bakra Srbije trenutno mogu}e eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to koli~ina rudnih rezervi zlata. Prema re~ima Georgi Hristova iz kompanije koja se bavi investicionim zlatom „Taveks zlato & srebro“, trenutne svetske rezerve zlata koje su prona|ene, ali jo{ nisu iskopane, iznose 55.000 tona. Tempo proizvodwe `utog metala je oko 3.000 tona godi{we pa }e, kako ka`e, ukoliko ne otkrijemo nove

rezerve, sve zlato na svetu biti iskopano za oko dve decenije. „Malo je verovatno da ih ne}emo na}i negde u svetu, ali ova ~iwenica nam ukazuje na to koliko je zlato retko i koliko su wegove rezerve oskudne. Kada bi se napravila kocka od sveg zlata koje je trenutno u opticaju, bila bi sa stranicama od svega 22 metra. Iz godine u godinu cena `utog metala na svetskoj berzi raste i u februaru je dostigla 2.040 dolara za uncu, {to je za 11 odsto vi{e nego pre godinu dana“, obja{wava Hristov, prenosi „Dnevnik“. Kako Hristov dodaje, ukupna tra`wa za zlatom raste bez prestanka u proteklih pet godina. „Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ta tra`wa je lane iznosila oko 4.900 tona, {to je za oko osam odsto vi{e nego prethodne godine. Osim toga, sko~ila je tra`wa centralnih banaka {irom sveta, koje su kupile blizu 2.000 tona ovog plemenitog metala u protekle dve godine. Me|u wima je i Narodna banka Srbije, koja je svoje zlatne rezerve pove}ala na oko 40 tona“, obja{wava Hristov.

ZLATA IMA NAJVI[E

U OBLIKU NAKITA

Godi{wa proizvodwa zlata iz le`i{ta bakra u Srbiji iznosi 1,2–2 tone, dok je ranijih godina iznosila i do pet tona. Znatno ve}i mineralni resurs zlata i ve}i obim proizvodwe poti~u iz le`i{ta i rudnika koji se nalaze u Turskoj, Bugarskoj, Finskoj, [vedskoj… „Od ukupne koli~ine zlata u opticaju na svetu, oko 96.000 tona je u formi nakita, kao investiciono zlato ~uva se oko 47.000 tona zlata, centralne banke dr`e oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima, a ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe“, zakqu~uje Hristov.

MINA BILA NA SAMRTI, A ONDA JE DOBILA

LEK I NOV @IVOT!

”Prestala sam da razmi{qam o svojoj sahrani!”

Leskov~anka Mina Jularxija (22), koja boluje od cisti~ne fibroze, pre od tri godine je zapo~ela le~ewe inovativnim, ali preskupim lekom “trikafta”, koji joj je omogu}en pomo}u sredstava Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe (RFZO)!

Ona se nedavno zbog kontrole na{la u istoj bolni~koj sobi u kojoj je bila nekoliko godina ranije, kada je bila u jako te{kom stawu, i za svoje pratioce na Tik Toku ispri~ala kako tada nije mogla da veruje da }e uop{te imati priliku da zapo~ne ovu terapiju.

Qudi, evo mene opet posle dve godine u istoj bolni~koj sobi u kojoj sam popila prve tablete leka koji mi je spasao `ivot. Leka koji je u tom trenutku bio nasjkupqi na svetu. Povod za posetu ove sobe kao i same bolnice je bila kontrola. Ra|ena mi je gastroskopija, pa sam morala da preno}im ovde. I prosto je neverovatno da sam u istoj sobi spavala sa kiseonikom i bila kandidat za transplantaciju plu}a. A danas sam ja~a nego ikad – ispri~ala je ona.

Dodala je i da joj je “neko pre tri godine rekao da }e se proizvesti lek za genetsko oboqewe kakvo ima, smejala bi mu se i ne bi mu verovala”.

A danas taj lek zaista postoji. Taj lek imam i zbog wega sam `iva. I zato ako bi da kuka{, seti se da je obolelima za sre}u potrebno mnogo. Mene je za sre}u potrebna mese~na suma od 25.000 evra koju me obezbe|uje dr`ava kako bih imala lek. A zbog tog leka sam danas tu sa vama. Ako nema{ lek, a zdrav si, osvesti onda koliko si sre}an. To samo ho}u da te podsetim. Qubim te i volim – rekla je Mina. Cisti~na fibroza je, ina~e, nasledno, retko, genetsko i neizle~ivo oboqewe koje prvenstveno napada plu}a, a onda i sve organe, a prve simptome Mina je imala sa samo godinu i po dana.

Pre inovativne terapije i leka “trikafta” `ivot je bio dosta te`ak, terapija mi je oduzimala gotovo 10 sati na dnevnom nivou, ukqu~uju}i inhalacije, insulin, drena`e, ve`be disawa, antibiotike. ^esto sam bila i u bolnici na venskoj terapiji – ispri~ala je ranije za Kurir ova devojka.

@ivotni vek osoba sa cisti~nom fibrozom je do 25 godina, ali se, prema Mininim re~ima, ta granica pomerila upravo zbog inovativne terapije lekom “trikafta”.

Pre nekoliko godina le`ala je u bolnici, bila je veoma lo{e… Kao da mi se pribli`avala smrt, jeste grubo re~eno, ali da… Onda sam 10. decembra 2021. dobila obave{tewe da }u dobiti inovativni lek i da je RFZO izabrao ba{ mene. Prvi put sam popila tabletu tog leka 22. decembra, jer smo ~ekali da lek stigne u Srbiju. Ina~e, terapija koju sam koristila pre toga je le~ila samo posledice koje mi je cisti~na fibroza nanela, dok “trikafta” ciqano uti~e na gen i le~i uzrok same bolesti, zna~i stopira bolest. Pije se na 12 sati, do`ivotno – ispri~ala je tada.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (10)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

SRPSKA REVOLUCIJA NIJE BILA SEQ^KA HAJDU^IJA: Sporazum pod Beogradom sa Ebu

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

april 11.

1755. - Ro|en je Xejms Parkinson, britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.

1842. - Beogradski trgovci, bra}a German, zavr{ila su izgradwu prve srpske la|e, „Kneza Mihaila”. Majstori iz Carigrada po~eli su izgradwu 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na wemu je bilo mesta za 18 topova.

1899. - SAD su od [panije preuzele Filipine.

1948. - Po~ela je izgradwa novog naseqa na levoj obali Save - Novog Beograda.

Bekir-pa{om je bio istorijski trijumf

Od srpskih zahteva Bekir – pa{a je jedino odbio da pristane na vrhovnog kneza, koga su zahtevali na pregovorima u Zemunu kao i spoqnu garanciju. Ono na {ta je pristao bilo je zna~ajnije za razvoj srpske budu}e dr`ave: zabranio je deqewe ba{tina muslimanske ~iftlike, dao im privilegiju da muslimani ne}e vr{iti dve kqu~ne funkcije „vojvodaluk” i „hanluk“. To jest, dao im je pravo da u odre|enim varo{ima i podru~jima Srbi sami naimenuju lokalne guvernere, pod osmanlijskim nazivom srpskog i vizantijskog sredwovekovnog porekla vojvoda. Ta re~ je u{la u turski jezik i imala doslednije zna~ewe nego u govornom srpskom. To je u to vreme bila vi{e turska, nego srpska re~.

Odnosila se na lokalnog funkcionera sa ovla{}ewima izvr{ne i sudske vlasti. U Albaniji i Srbiji je bilo vi{e vojvodaluka, izme|u Elbasana i Dra~a, tri velika. U`ice je bilo jedan.

Bekir-pa{a je Srbima dao prava da sami ubiru poreze i predaju ih veziru u Beogradskoj tvr|avi, zabranio muslimanima da naseqavaju hanove. Srbi su sa 25.000 vojnika dr`ali Beograd pod opsadom, pa je ovim sporazumom digli. Najzna~ajniji sporazum je predaja Srbima svih varo{i, sem sedam utvr|enih gradova, pod wihovu vlast. Muslimansko stanovni{tvo je u wima ostalo, ali je odmah po~elo wihovo iseqavawe, da bi se 1805. pretvorilo u kukwavu na osnovu koje je sultan objavio Srbima sveti rat, xihad.

Bekir-pa{ino nastojawe da pomiri dahije i srpsku raju nije uspelo. Srbi su zahtevali da im se oni predaju. Bekir-pa{a ih je poslao na jedno dunavsko ostrvo, pa kroz prste gledao kako su ih Kara|or|evi qudi poubijali. Sporazum pod Beogradom sa Ebu Bekir-pa{om je za kratkoro~no zbivawe posle wega imao prekretne posledice za daqi tok revolucije. Dugoro~no uzeto, to je bio istorijski trijumf. Ovi su

pregovori jedno vreme vo|eni i u Zemunu. Najzna~ajnija tekovina je osvajawe titule vojvodaluka. Bekir-pa{a je sam naimenovao 20 knezova; u svim palankama u kojima Srbi preuzimaju vlast dolaze srpske vojvode. Neki istori~ari (Slobodan Jovanovi}) gre{e kad misle da je sukob Kara|or|a sa wegovim vojvodama dolazio zbog osionosti qudi koje je on birao i postavqao. Te vojvode smatraju da su svoj polo`aj stekle po sultanovom ovla{}ewu, pa je wihov sukob sa Kara|or|em sukob institucionalne prirode. Oni su nesigurni sa Kara|or|evim zahtevima da se ide daqe ka postizawu nezavisne dr`ave. Va`nija od toga je transformacija srpske revolucije u socijalnom i ideolo{kom pogledu.

Wu vi{e ne vodi socijalni melez „seoske bur`oazije“. U gradovima su hri{}ani imali i pre toga 35 odsto svoga stanovni{tva, a u palankama bez sumwe znatno vi{e, jer se muslimani tiskaju najvi{e u Beogradu. U tim varo{ima Srbi postepeno stvaraju novi

sistem gradskih uprava, po uzoru na ugarska gradska ve}a, sa svim autonomijama koje imaju.

Srpska bur`oazija je dobila stalno mesto boravka u svojim gradovima i po~ela istorijski razlaz sa selom na kojem se rodila. Tek se tu vidi da srpska revolucija nije seqa~ka hajdu~ija sa ciqevima lokalne autonomije koja je poreklom nastala sa ustanovom oborknezova, u granicama sto~arskih katuna. Ti novoosvojeni gradovi sa srpskom bur`oazijom, transformi{u i revoluciju ka vi{im nacionalnim ciqevima suverene dr`avnosti.

Srbi su zahtevali da se sporazum sa Be}ir-pa{om dovede do kraja, ukqu~uju}i i zahteve koje je on bio odbio. Pristajali su da sultanu {aqu ustanovqene poreze i davawa, bez turskog posredovawa. Da im se potpuno predaju obe}ane varo{i, da Srbija dobije svoju administraciju pod jednim vrhovnim knezom i 12 nahijskih, koje }e birati srpski narod, a sultan potvr|ivati. Srpski knez bi dr`ao i jedan odred vojnika. To su sve

BU\EWE OP[TEG NEZADOVOQSTVA

Sporazum sa Ebu Bekir-pa{om je dolio uqa na seno u jo{ nepobuwenim krajevima Beogradskog pa{aluka i Podriwa. Oko [apca i Kolubare je brat dahije Fo~i}a izvr{io teror i podstakao da srpsko nezadovoqstvo prokqu~a. Borba za Vaqevo je trajala celu no}. Posada u {aba~koj tvr|avi je pustila srpske stra`e, a da im utvrdu nisu predali u ruke. Pomogao je i top koji je ustanicima poslao karlova~ki mitropolit. Na sli~an na~in su se predali Po`arevac i Smederevo, a da turska posada iz utvr|ewa nije oterana. Vodili su se pregovori da se na sli~an na~in ustupi i beogradska varo{, a da tvr|ava ostane u turskim rukama.

zahtevi iz pregovora u Zemunu, najpre sa dahijama, a zatim sa Ebu Bekir-pa{om. Skup{tina u Pe}anima krajem aprila 1805. bila je mali korak daqe od ranijih zahteva, jer se ne pomiwu spahije i o~uvawe starog timarskog sistema. Mo`da je na srpsku hrabrost uticao savet karlova~kog mitropolita da treba proterati spahije i sultanovu vojsku. Ustanak je zapretio da zahvati Bosnu, Hercegovinu i Ra{ku oblast. U Drobwacima je do{lo do velike pobune. Petar I Wego{ je slao izaslanike u susedne oblasti da narod zadr`ava od dizawa ustanka, opomiwu}i da izme|u Rusije i Turske postoji savez, koji ne treba dovoditi u pitawe. U toku 1805. Crna Gora je platila sultanu tribut zbog istog razloga, kori{}ene su usluge generala Iveli}a i izaslanika carevog Sankovskog da i oni uti~u na ovo smirivawe naroda da ne digne op{tu pobunu. Ipak je u leto 1805. planula buna u Drobwaku, Uskocima i {irila se na Ku~e, Nik{i}, Mora~u i albanska katoli~ka plemena severne Albanije. U Drobwaku je bilo pod oru`jem oko tri hiqade ustanika. Turska vojska pod Sulejman-pa{om Skopqakom je u narednim mesecima ugu{ila ovaj ustanak. U~eni katoli~ki kalu|er u Dubrovniku, kasnije pisac jednog re~nika i gramatike „ilirskog jezika“ M. Apendini u svom dnevniku navodi da su stanovnici od granice Dubrova~ke republike do Zagreba bili pod oru`jem i ~ekali. On pi{e da se jo{ dr`e mirno, sami se snabdevaju i na kowima nose opskrbu. Ustanovqeno je da je cetiwski mitropolit Petar I uspeo da u celoj Hercegovini popi{e 19.000 vojnika. Francuske novine su od sredine 1804. pisale da nezadovoqstvo hvata i Bosnu, na isti na~in kao {to je bilo zapalilo i Srbiju.

l U slede}em broju: Kara|or|ev prvi naziv je bio „verhovni komandant i serbski predvoditeq”

1961. - Su|ewe jednom od organizatora holokausta, potpukovniku snaga SS nacisti~ke Nema~ke Adolfu Ajhmanu zbog ratnih zlo~ina nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, po~elo u Jerusalimu.

1977. - Umro je francuski pisac @ak Prever „pesnik qubavi, prijateqstva i sre}e”, autor pesme „Barbara”, veoma popularan me|u mladima 50-ih godina pro{log veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli”, „Hotel Sever”, „Deca raja” i „Qubavnici iz Verone”.

1985. - Umro je {ef Komunisti~ke partije i albanske dr`ave Enver Hoxa. Kao neprikosnoveni partizanski i politi~ki lider od Drugog svetskog rata do smrti, vodio je Albaniju od staqinizma do bliskosti s Kinom, a zatim do izolacije i nacionalizma.

1991. - Savet bezbednosti UN proglasio je kraj Zalivskog rata uz obe}awe Iraka da }e platiti ratnu od{tetu zbog invazije Kuvajta avgusta 1990. i da }e neutralisati oru`je za masovno uni{tavawe.

1999. - U Beogradu je ubijen novinar Slavko ]uruvija, vlasnik listova „Dnevni telegraf” i „Evropqanin”.

2006. - Italijanska policija uhapsila je {efa sicilijanske mafije Bernarda Provencana, koji je vi{e od 40 godina proveo u bekstvu. Provencano (73), najtra`eniji ~ovek u Italiji, u odsustvu osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora za vi{e od 10 ubistava, uhap{en je u blizini svog rodnog mesta Korleone, proslavqenog u Kopolinom filmu „Kum”.

2011. - U Francuskoj je stupio na snagu zakon koji `enama zabrawuje no{ewe burke u javnosti, a za kr{ewe zakona predvi|ene su kazne od 150 evra. Francuska je tako postala prva zemqa u Evropi u kojoj je ka`wivo no{ewe burke.

2021. - Preminuo je kompozitor Zoran Simjanovi}, poznat po muzi~kim podlogama nekih od najpopularnijih jugoslovenskih filmova: Specijalno vaspitawe, Nacionalna klasa, Zemaqski dani teku, Se}a{ li se Doli Bel, Otac na slu`benom putu, Maratonci tr~e po~asni krug, Balkan ekspres, Variola vera, Tajvanska kanasta, [ta se zgodi kad se qubav rodi, Sabirni centar, Tango argentino, Virxina, Bure baruta, Tito i ja, za seriju Grlom u jagode. [ezdesetih godina je svirao u rok bendovima „Siluete” i „Elipse”.

Ustanak je zahvatio celu Srbiju

Dan kada je “{a~ica Crnogoraca” spasla Srbiju od propasti

Nakon {to je austrougarska sila shvatila da srpska vojska ima nameru da se povu~e preko teritorije Crne Gore, Kosova i Albanije ka moru neprijateqska komanda donela je odluku - taj se put mora prese}i i tako jednom za svagda uni{titi Srbija i usput zauzeti Crna Gora. Ono {to nisu o~ekivali bila je „{a~ica” Sanxa~ke vojske pod komandom serdara Janka Vukoti}a.

Mojkova~ka bitka je vo|ena od 6. januara do 7. januara 1916. godine u okolini Mojkovca i u woj je Sanxa~ka vojska kraqevine Crne Gore uspe{no zaustavila austrougarsku ofanzivu, ~ime je omogu}eno povla~ewe vojske kraqevine Srbije preko delova kraqevine Crne Gore ka Jadranskom moru. Vojskom kraqevine Crne Gore je komandovao serdar Janko Vukoti}, a od ovog slavnog boja pro{lo je ta~no 104 godine. Austrougarska vojska je sva raspolo`iva sredstva poslala na front od Vi{egrada do Mojkovca poku{avaju}i da ostvari svoj naum – zauzimawe Crne Gore i definitivno slamawe Srbije. Glavni deo austrougarske vojske nalazio se na liniji Ro`aje, Sjenica, Bijelo Poqe dok je drugi deo napadao iz pravca Pqevaqa prema Priboju i daqe prema Mojkovcu i Bijelom Poqu. Sve u svemu bilo je tu oko 20.000 vojnika sa 70 topova i vi{e od 200 topova koncentrisanih u Boki i usmerenih ka Lov}enu. Crnogorskih boraca bilo je mawe od 7.000.

BORBA DAVIDA I GOLIJATA

Stawe u crnogorskoj vojsci bilo je veoma te{ko. Vojnici su bili slabo obu~eni, posebno za zimske uslove. Nosili su ono {to su poneli od ku}e poneli, a tek na svakih nekoliko dana su dobijali po pola kilograma hleba. I oru`je je bilo problem. Crnogorski vojnici su nosili pu{ke kalibra 7,62 milimetara, tzv. “Moskovke“ od kojih ve}ina nije imala bajonete. Cela Sanxa~ka divizija imala je ukupno 39 mitraqeza, a nedostajala je i municija.

Mojkovca su vo|ene jo{ nekoliko dana, ali ne onom ja~inom kao {to su bile 6. i 7. januara. “Iako zalud”, kako je serdar Janko Vukoti} rekao u posledwoj poruci svojim junacima, bitka je dobijena i okon~ana 10. januara.

PORA@ENI POBEDNICI

Tri velika dana na Mojkovcu protekla su u neprekidnim borbama. Nakon ove bitke slava crnogorske vojske o|eknula je svetom. O hrabrosti ovih qudi najboqe govore zapisi samih wihovih neprijateqa! Pukovnik Rihter je zapisao da “hrabrost crnogorskog vojnika nema premca u istoriji ratova”. General Hecendorf mnogo kasnije je izjavio: “Borili smo se protiv junaka iz bajke…”

Me|utim, serdar Vukoti}, imao je druga~iji plan. On je procenio da }e bitka narednog dana biti kqu~na. Zato je napustio {tab u Kola{inu i na polo`ajima kod Mojkovca doneo odluku da se izvr{i kontranapad. Prema planu, u zoru, na Bo`i} 7. januara, Usko~ki bataqon, pod okriqem no}i i jutarwe magle, crnogorska vojska udarila je na austrougarsku.

”JUNACI IZ BAJKE”

U snegom zavejanim gorama po~ela je borba, uz grmqavinu topova i zvukove bajoneta. Usko~ki bataqon je hrabro izdr`ao napade, omogu}avaju}i Kola{inskoj brigadi napad na Bojinu wivu. Pet bataqona i dve ~ete izvi|a~a Kola{inske brigade i Prvi i Tre}i regrutski bataqon iz Drobwa~ko-usko~ke brigade kre}u u siloviti napad. U borbu se kasnije ukqu~uje i glavnina Drobwa~kog bataqona. Juri{ i protivjuri{ re|ali su se skoro bez prestanka.

Austrougari su bili prinu|eni da uvedu svoje rezerve i tako, pred nadmo}nijim neprijateqem, Rov~ani su bili

Do glavnog okr{aja do{lo je u okolini Mojkovca. Na Badwi dan, 6. januara, general Rajner izdao je naredbu za napad, misle}i da }e nai}i na nespremnu crnogorsku vojsku i tog, prvog dana bitke, uz velike gubitke na obe strane, neprijateq je zauzeo Bojinu wivu u Ulo{evinu, ~ime su ugrozili kqu~nu odbranu “mojkova~kih vrata”.

primorani da se povuku. Ipak, ostali polo`aji Kola{inske brigade su zadr`ani. Serdar Janko Vukoti} nare|uje da se “po svaku cenu” zauzme Bojina wiva. Desno od Rova~kog bataqona borili su se Prvi i Tre}i regrutski bataqon, sastavqeni od mladi}a starih od 18 do 21 godine. Kako su svi bili mladi, jaki i poprili~no uve`bani od obu~enih oficira, wima su davani specijalni zadaci, ali ni oni, nakon dva juri{a, juna~ke borbe i mnogo `rtava nisu uspeli da povrate ovo strate{ko mesto.

Tada u borbu ulazi jedina rezerva koju su Crnogorci imali – Drobwa~ki bataqon. Bataqon je otpo~eo napad i uspeo da zauzme prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne polo`aje. Posle kratkog predaha i pripreme, sve tri ~ete poravnavaju se u jednu liniju, i posle kratke paqbe svi zajedno kre}u u siloviti juri{. Neprijateq se nije mogao odupreti brzom prodoru Drobwaka, koji su uletali u rovove i borbom izbliza, na no` i bajonet, zauzimali jedan po jedan. Pod silinom juri{a, neprijateq napu{ta Bojinu wivu.

Nakon zati{ja, general Rajner je u bitku uveo svoje zadwe snage iz rezerve, ~ak je i li~no, sa isukanim me~em stao na ~elo vojske i predvodio napad, ali su svi ostali na svojim polo`ajima. Borbe oko

Mojkova~ka bitka je u narodu pore|ena sa Termopilom, a pamte se i kasnije re~i vladike Nikolaja: “Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni vaskrsa na Kajmak~alanu.”

Crnogorska vojska bila je svesna da u boj ide kako bi “vratila dug” i srpskoj vojsci i narodu obezbedila povla~ewe. I u tome je uspela!

Na`alost, ubrzo je do{lo do sloma crnogorskog otpora. Kraq Nikola sa dvorom i Vladom napustio je zemqu i sklonio se u Francusku u Bordo. Zbog odsustva kraqa, Vlada je naredila Janku Vukoti}u, da se vojska razoru`a, napusti bojne polo`aje i vrati ku}ama, a municija i oru`je da se ostave u kasarnama i magacinima.

Tog 16. januara 1916. preostali ~lanovi Vlade Crne Gore potpisali su kapitulaciju. Serdar Vukoti} tada izdaje svoje posledwe nare|ewe – uni{titi sva oru`ja da ne bi koristilo neprijatequ. To je i u~iweno, a raspu{teni vojnici ili idu ku}ama, ili odlaze u komite. Nemali broj napu{ta zemqu be`e}i u inostranstvo ili se pridru`uje srpskoj vojsci i sa wom prelazi Albansku golgotu.

Ironi~no, Mojkova~ka bitka postala je posqedwa vojna operacija vojske Kraqevine Crne Gore. Nakon oslobo|ewa 1918. Crna Gora ulazi u sastav Kraqevine Jugoslavije.

Klupa sa postoqem starim 120 godina

Rimske terme, tursko grobqe, velika i neugledna pijaca… a onda, kona~no – Studentski, odnosno Univerzitetski park.

Ovaj prostor u centru Beograda postao je, prema planovima prvih urbanista oslobo|ene Kraqevine Srbije, zelena oaza krajem 19. veka. Zamislite, {ta bi samo jedno drvo iz ovog parka staro 120 godina moglo da nam “ispri~a“? [ta je sve urezano u wegovoj kori? Neko ime, suza, neka rana naneta iz besa, mo`da geler, kur{um?

Na`alost, jedno drvo koje je u ovom parku do`ivelo 120. ro|endan – pose~eno je 2008. godine. Bilo je to drvo sofore, ili, kako je ta vrsta {ire poznata, japanskog bagrema. Medonosne vrste poreklom iz drevne Kine koju su prvi kultivisali Japanci, pa mu odatle i popularni naziv. U Srbiju je nepoznatim putem do{lo u vreme vladavine kraqa Mila-

na Obrenovi}a. Kako su rekli te 2008. godine, wegovo stablo vi{e nije moglo da iznese naraslu kro{wu, iako je bilo pozama{ne debqine.

Ali, ovaj gradski gorostas nije potpuno i netragom i{~ezao kad su testere zasekle wegovo stablo. Neko je u to vreme ipak bio pametan pa je predlo`io neobi~nu ideju kako bi se sa~uvala

bar jedna uspomena. Danas je koren te sofore svojevrsni spomenik sa klupom koja je omiqena u Studentskom parku. Klupa je, dakle, uzdignuta na ostatku stare sofore i uvek se na woj skupqa neko dobro dru{tvo. Mesta i te kako ima! Obim wenog stabla bio je ~ak 4,25 metara, a visina 25 metara. Nije samo impozantna starost i

Ulaz u Studentski park

veli~ina obele`ila ovo drvo, ve} i ~iwenica da je ono bilo prvo posa|eno u tada novoformiranom Studentskom parku. “Zbog svoje velike istorijske vrednosti na mestu gde je rasla, postavqena je umetni~ki oblikovana parkovska klupa izra|ena od drveta ove sofore… Postoqe klupe je autenti~no `ili{te pose~ene sofore, a oko we su posa|ena tri mlada stabla koja na tom mestu predstavqaju produ`etak wene vrste“, pi{e na informativnoj tabli ispred klupice. Autor ~itave ove originalne kompozicije je vajar Bogdan Vukosavqevi}. Studentski park je nastao zahvaquju}i velikoj ideji prvog srpskog urbaniste Emilijana Josimovi}a, a pravi izgled evropskog parka dobio je tek krajem 19. veka. Tada je u wemu otkriven spomenik Josifu Pan~i}u i mo`e se ponegde nai}i i na izvor u kome se ovaj park (pogre{no) naziva “Pan~i}ev“. Tridesetih godina 20. veka dobija definitivan izgled, kada je podignuta impozantna ograda po projektu velikog arhitekte, jedinog na{eg {kolovanog na Sorboni u Parizu, Milutina Borisavqevi}a, i u wega zatim preme{ten spomenik Dositeju Obradovi}u.

KRAQEV^ANIN - NOVI GINISOV REKORDER

1.200 sklekova sa optere}ewem, podigao skoro 24 tone

Kraqev~anin Sa{a Garovi} oborio Ginisov rekord u broju sklekova sa optere}ewem. Devetnaestogodi{wak je za sat vremena uradio 1.200 sklekova i to sa teretom od 18 kilograma na le|ima. Sa{a je u Hali sportova u Kraqevu nadma{io rekord koji je pro{le godine postavio Sirijac Sami Jomah – 1.161 sklek. „Nije bilo iz jednog cuga, radio sam pet ponavqawa u jednoj seriji, sat vremena. Skoro 24 tone sam dizao i spu{tao. Dakle, 1.200 sklekova puta 18 kilograma. Prema propozicijama, imao sam pravo na 15 minuta pauze, {toperica me podse}a kada kre}e nova serija“, rekao je Garovi}. Sa{a je krajem pro{le godine oborio jo{ jedan Ginisov rekord – uradio je 1580 sklekov sa 10 kilogram optere}ewa.

GRADONA^ELNIK VENECIJE O UVO\EWU ULAZNICE ZA GRAD:

Hrabar sam kao

Marko Polo

Venecija }e postati prvi veliki grad na svetu koji je uveo „ulaznicu“, a odluku da uvede takvu meru gradona~elnik Venecije nazvao je hrabrom i uporedio se sa legendarnim moreplovcem Markom Polom.

Gradona~elnik Venecije Lui|i Bruwaro rekao je da ciq napla}ivawa ulaza nije da popuni gradske kase, ve} da za{titi istorijski grad, koji privla~i 40.000 posetilaca dnevno i u~ini ga lak{im za `ivot. Karte po ceni od pet evra ve} mogu da se kupe ili rezervi{u

onlajn i va`e za period od 25. aprila do 14. jula. Gradske vlasti podrazumevaju period od dva i po meseca probnim.

„Imamo du`nost da o~uvamo veli~anstvene istorijske centre {irom sveta. Tokom istorije, niko nije rizikovao da poku{a ovako ne{to. Nijedan politi~ar ne bi uradio ovo {to }u ja uraditi. Ukoliko uspe, svi }e re}i da je banalno, a ako ne uspe onda }e kritikovati“, rekao je gradona~elnik novinarima.

Dok je razmi{qao o hrabrim qudima spremnim na rizik, Bruwaro ka`e da mu je na pamet pao Marko Polo, koji je 1271. sa samo 17 godina isplovio iz Venecije i putovao sve do Azije.

„Nije znao gde ide, nije bilo xi-pi-esa… i stigao je u Kinu. I onda se vratio u Veneciju sa va`nim znawem“, istakao je Bruwaro. Oni koji se odlu~e da posete Veneciju dobi}e, kada budu rezervisali i platili kartu, kju-ar kod koji }e im biti neophodan za obilazak istorijskog centra. Kontrolori }e obavqati provere, a oni koji nemaju kartu rizikuju kaznu i do 300 evra. Stanovnici, putnici, u~enici i deca ispod 14 godina su izuzeti, kao i turisti koji ostaju da preno}e. Mnogi su kritikovali ovakvu odluku, govore}i da je mera neustavna i ograni~ava slobodu kretawa, dok drugi tvrde da bi mogla da odbije turiste.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Poslovni problemi s kojima se suo~avate zahtevaju dodatni napor i dobru koncentraciju. Nema potrebe da reagujete ishitreno i da precewujete svoje mogu}nosti. Najboqe je da prepustite osobama od poverewa da odlu~uju o zajedni~kim interesima. Dobra qubavna strategija podrazumeva i spremnost da se neprekidno prevazilaze razli~ita ograni~ewa kroz koja prolazite sa partnerom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mo`da informacije kojima raspola`ete ne predstavqaju uvek pouzdane kriterijume, ali bez velikih izazova nema ni ve}e poslovne afirmacije. Pravilno dozirate svoj stvarala~ki impuls sa zajedni~kim interesima. Prolazite kroz fazu oscilacija, skloni ste promenama raspolo`ewa. Ponekad vam je te{ko da uskladite svoj qubavni ritam i afinitete u odnosu sa bliskom osobom.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

U sjajnoj ste formi i sa velikim optimizmom prilazite svakoj poslovnoj temi koju predla`u saradnici. Zahvaquju}i pouzdanim informacijama koje dobijate sada mo`ete da planirate niz zajedni~kih akivnosti koje }e vam uskoro doneti i rezultate. Ovih dana ste posebno romanti~ni, a voqena osoba u vama pronalazi inspiraciju. Imate nera~i{}ene ra~une iz qubavne pro{losti.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Trudite se da uspe{no sprovedete sve svoje ideje i planove u delo. Va`no je da pored sebe imate osobu od poverewa i tim proverenih saradnika za koje vas vezuju zajedni~ki interesi. U qubavnom odnosu, nemojte uzaludno poku{avati da promenite partnerovo pona{awe ili tok stvari koje ne zavise od va{e voqe. Psihi~ki ste optere}eni nekim zdravstvenim problemima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Vrlo ste ambiciozni i svima jasno dajete do znawa da ne `elite da vam se neko suprotstavqa po bilo kojoj osnovi. Pa`qivo procenite situacije koje zahtevaju rizik ili ve}e ulagawe novca. Neophodna vam je porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo kako biste ostvarili boqu psiholo{ku ravnote`u i priliv kreativne energije. Partner ume lako da vas podstakne na pozitivnu reakciju.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Delujete kao osoba koja nema vremena za povr{ne susrete ili doga|aje koji se ne uklapaju u va{u sferu interesovawa. Pripazite, jer svojim energi~nim pona{awem kod nekih saradnika podsti~ete. Stalo vam je da porodici i voqenoj osobi priu{tite vi{e radosti. Sre}a je da kod wih nailazite na topao prijem i na razumevawe. Prija}e vam ne~ija iskrena emotivna pa`wa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Jasno vam je da okolina od vas o~ekuje da se isti~ete i da uvek ostavqate veli~anstveni utisak. Postoje komplikovane okolnosti sa kojima }ete morati da se suo~avate u hodu, bez odlagawa. Posebno vam prija porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo, jer mo`ete da ostvarite psiholo{ku ravnote`u. Stalo vam je da usre}ite voqenu osobu i spremni ste na svaku vrstu qubavnih izazova.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Donosite niz va`nih odluka i odlu~ni ste u svojim namerama. Preostaje vam da sprovedete u delo ono {to ste ugovarali. Nema potrebe da se raspravqate sa neistomi{qenicima i da gubite vreme na neke sporedne situacije. Qubavni doga|aji koje naslu}ujete najavquju sre}an rasplet u odnosu sa voqenom osobom. Ponekad je najboqe pratiti samo unutra{wi ose}aj i ne pri~ati previ{e.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Novo saznawe pozitivno uti~e na va{u motivaciju i profesionalnu orijentaciju. Sada imate dobru voqu da se anga`ujete na nekim zadacima koje mo`ete da re{avate u dogovoru sa saradnicima. Dopadaju vam se postupci i sitni znaci pa`we koje ~ini partner, i to vas navodi da promenite svoje odluke, ma koliko bili neraspolo`eni. Prati vas qubavna inspiracija. Neko vas intrigira.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Neko vam daje korisne sugestije koje lako mo`ete da primenite prilikom re{avawa ozbiqnih pitawa. Potrudite se da pravilno dozirate svoj stvarala~ki impuls sa zajedni~kim interesima. Trenutno prispitujete odnos sa bliskom osobom u `eqi da se {to boqe razumete. Imate utisak da vam partner uskra}uje odre|ene informacije iz vama potpuno nepoznatih razloga.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Zabrinuti ste zbog novih doga|aja na poslovnoj sceni koji mogu da vas uspore u sprovo|ewu va`nih planova. Ali, pokaza}e se da imate vrlo efikasna re{ewa i da okolina uva`ava va{e rezultate. U doga|ajim iz privatnog `ivota, nemojte dozvoliti da se o vama {ire lo{i glasovi ili da neko o vama plasira pogre{ne pri~e. Svoje male slabosti poka`ite samo pred porodicom i bliskom osobom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Postoje va`ni ciqevi koje mo`ete da ostvarite na zaobilazan na~in. Stalo vam je da osmislite dobru poslovnu strategiju na osnovu koje }ete uspe{no realizovati skoro sve {to ste zamislili. Nastavite da se pona{ate dovoqno promi{qeno u proceni pravih vrednosti. O~ekuje vas pozitivan obrt u qubavnom `ivotu, partner }e vas iznenaditi na poseban na~in. Prepustite se ose}awima.

ITALIJANSKO OSTRVO PREPLAVQENO @IVOTIWAMA, NUDI IH NA POKLON

Uzmite svoju kozu

Kada je broj koza na italijanskom ostrvu Alikudi {est puta prema{io populaciju qudi, tamo{we vlasti shvatile su da je vreme za drasti~ne mere. Pala je odluka da se koze zainteresovanima daju na poklon.

Gradona~elnik malog italijanskog ostrva preplavqenog divqim kozama ponudio je da pokloni `ivotiwe svakome ko `eli da ih primi. Rikardo Gulo do{ao je na ovu ideju nakon {to je nedavni popis pokazao da je broj koza na pet kvadratnih kilometra Alikudija, najmaweg ostrva Eolskog arhipelaga, {est puta ve}i od broja qudi kojih je tokom godine 100. @ivotiwe su postepeno nanosile {tetu bujnoj zelenoj vegetaciji, izazivaju}i pusto{ u ba{tama i na parcelama, ru{ile delove kamenih zidova. Desilo se i da zalutaju u domo-

ve qudi, primoravaju}i stanovnike da od nadle`nih zahtevaju re{ewe. Alikudi, koji je dva do tri sata vo`we brodom udaqen od Sicilije, potpada pod upravu ve}eg ostrva Lipari. Inicijativa „usvoji kozu“ predstavqena je kao najboqi na~in za re{avawe ovog pitawa, a reklo bi se da je i najsaose}ajniji. „Apsolutno ne `elimo ni da razmi{qamo o odstrelu `ivotiwa, zato ih poklawamo. Svako mo`e da podne-

se zahtev za kozu, to ne mora biti farmer, a nema ni ograni~ewa u broju“, poru~io je Gulo.

„Ve} smo imali nekoliko telefonskih poziva, ukqu~uju}i i jednog uzgajiva~a `ivotiwa sa ostrva Vulkano koji bi `eleo da uzme nekoliko koza jer, izme|u ostalog, proizvodi rikotu, sir koji je veoma cewen“, rekao je Gulo dodaju}i da bi jo{ lep{e i humanije bilo ako bi me|u onima koji uzimaju koze bilo onih koji umeju da ih pripitome.

Trikovi da sa~uvate zdrave zube do starosti

Ko nije izgubio nijedan stalan zub, a ima 40, 50 ili 60 godina, slobodno mo`emo re}i da je ma|ioni~ar. Odgovor na pitawe da li je va`nija genetika ili dobre navike u „RTS Ordinaciji“ dao je stomatolog dr Dejan Markovi}, profesor Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu i otkrio nekoliko trikova za o~uvawe zuba.

Kod dileme izme|u genetike i dobrih navika pri o~uvawu zuba, stomatolog dr Dejan Markovi}, profesor Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu staje na stranu na{ih svakodnevnih navika.

„Genetika ima uticaja, ali mnogo mawe na pojavu karijesa. Navike su te koje su va`ne da bismo sa~uvali oralno zdravqe –na~in ishrane, odr`avawe oralne higijene, odr`avawe uop{te zdravih stilova `ivota, kako se to danas popularno zove, to jest ne pu{iti, ne jesti ~esto slatko, imati izbalansiranu ishranu. To je ne{to {to je va`nije od onoga {to nosimo genetski“, naglasio je dr Markovi} i dodao da genetika u~estvuje sa mawe od 30 odsto. Izbegavati konzumirawe vru}eg i hladnog u toku istog obroka

Nagle promene temperature nisu dobre za zube. „Gle| je inertna, ~vrsta. Taj pokriva~ zuba koji daje sjaj i ~vrsto}u zubu je ne{to o ~emu mora da se vodi ra~una, jer nagle promene, kao mnogo hladno i mnogo vru}e,

POSNI RECEPT

POSNA KINOA

SA PE^ENIM TIKVICAMA

POTREBNO JE: n 1 {oqa kinoe, 2 {oqe vode n 3 sredwe velike tikvice, n 3 ka{ike maslinovog uqa, n 1 crveni luk, so, biber, n 2 ~ena belog luka, n sok od jednog limuna, n per{un za dekoraciju.

PRIPREMA:

Operite kinou pod teku}om vodom. U {erpi, prokuvajte 2 {oqe vode, dodajte kinou, smawite vatru, pokrijte i kuvajte dok ne upije svu te~nost (oko 15 minuta).

U velikom tigawu, zagrejte 2 ka{ike maslinovog uqa.

Dodajte iseckane tikvice, posolite i pobiberite po ukusu. Pr`ite tikvice dok ne postanu mekane i zlatno sme|e boje. Sklonite sa vatre.

U istom tigawu, dodajte preostalo maslinovo uqe.

Dodajte crveni luk i beli luk. Dinstajte dok ne postanu staklasti. Dodajte skuvanu kinou u tigaw sa lukom.

Dodajte i pe~ene tikvice. Prome{ajte sve sastojke kako bi se sjedinili. Dodajte sok od limuna, so i biber po ukusu.

koji idu naizmeni~no, dovode do pucawa. Ne}e se to desiti odjednom, ali ako imamo tu naviku, sigurno }e do}i do toga da se u nekom trenutku pojave prskotine na gle|i koje }e postati vremenom, zbog pigmentacije, ~ak i vidqive“, objasnio je stomatolog i dodao da o{te}ena gle| otvara put karijesu.

Zubnu gle| mo`emo o{tetiti i hranom koja sadr`i kiselinu. Tako|e, hrana sa {e}erom, naro~ito rafinisanim, lak{e se

metaboli{e od strane bakterija. „U tom procesu nastaju kiseline, a ona razara taj deo zuba koji je, na neki na~in, prva barijera“, istakao je profesor Markovi} i dodao da kada kiselina rastvori gle|, pokriva~ zuba se odlama i nastaje karijes. Posle obroka isprati usta obi~nom vodom

Iako prawe zuba ne bi trebalo da preraste u opsesiju, profesor Dejan Markovi} isti~e va`nost higijene usta i zuba.

„Zube treba prati. Dovoqno je da to bude dva puta dnevno, ujutru i uve~e, ostalo ne mora da bude obavezno. Kori{}ewe, recimo, kiselih salata, kiselog napitka, limunade, svega onoga {to smatramo da je zdravo, tako|e uti~e delimi~no i na zube. Ukoliko posle toga krenemo da peremo zube, mi smo gle| kiselinom iz hrane malo razmek{ali, a tvrdom ~etkicom o~istili, da ne ka`em, o{tetili time {to smo ih oribali”, upozorio je dr Markovi} i dodao da bi ispirawe usta vodom posle jela bilo korisno jer bismo tako razbla`ili kiselinu koja uti~e na zube. I na~in na koji jedemo ima uticaja na zdravqe zuba. Profesor Markovi} navodi primer da deca iz iste porodice koja jedu istu hranu mogu imati potpuno druga~iju situaciju. Jedina razlika je {to jedno dete jede brzo, a drugo „mrqavi“, `va}e dugo.

„Zadr`avawe hrane u ustima, a ne koli~ina, jeste to {to dovodi do karijesa”, objasnio je dr Markovi} i dodao da treba napraviti pauzu izme|u obroka da bio organizam sam o~istio usta, a to radi pquva~ka.

Zube ne treba prati zube odmah posle povra}awa

Nakon povra}awa ne treba prati zube ~etkicom, ve} samo isprati usta obi~nom vodom.

„Na taj na~in smawuje se nivo kiseline u ustima, smawuje se neprijatan ose}aj, ali ono {to je bitno kod povra}awa u takvim stawima, koji se tretiraju kao stawa pove}anog rizika za nastanak karijesa, treba voditi ra~una da se takvi zubi dodatno ne o{tete tokom prawa ~etkicom”, rekao je stomatolog podse}aju}i da je u ovom slu~aju `eluda~na kiselina ta koja rastvara gle| i da bi se ~etkicom o{tetio taj za{titni sloj zuba.

Koristite meku ~etkicu za zube ^etkica za zube mo`e da u|e u me|uzubne prostore i ukloni ostatke hrane, ali ne i kamenac i o~vrsle naslage na zubima. Zbog toga je dovoqno da bude meka. „Ne treba nam ~vrsta ~etkica da bi to sad strugalo. Mekana ~etkica ne o{te}uje desni, ona ne o{te}uje kada radite ribaju}im pokretima po zubima”, precizirao je profesor Dejan Markovi}.

Manipulacija vrata mo`e dovesti do mo`danog udara

Manipulacija vrata je ~esta praksa u fizioterapiji i kiropraktici, koja se koristi za ubla`avawe bolova i poboq{awe pokretqivosti. Me|utim, postoji zabrinutost u vezi sa bezbedno{}u ovih procedura, posebno kada je re~ o potencijalnim vaskularnim komplikacijama. Jedna od najozbiqnijih komplikacija koja se mo`e povezati sa manipulacijom vrata je disekcija karotidne ili vertebralne arterije, koja mo`e dovesti do mo`danog udara.

Iako su neke studije ukazale na mogu}nost pove}anog rizika od disekcije (kidawa) karotidne arterije nakon manipulacije vratom, druge studije nisu identifikovale zna~ajno pove}awe ovog rizika. Ovo ukazuje na to da, iako postoji teoretski rizik, stvarna u~estalost ovakvih komplikacija mo`e biti niska. Povrede vertebralne arterije, koja prolazi kroz vratne pr{qenove na zadwoj strani vrata su, me|utim, u~estalije i mogu dovesti do ozbiqnih posledica, pogotovo kada se radi zahvat kada vrat ~ujno „pukne”. Rizik od mo`danog udara je posebno zabriwavaju}i kada se radi o brzoj manipulaciji vratnim zglobovima. Ishemi~ni mo`dani udar mo`e nastati usled o{te}ewa cervikalnih arterija, {to mo`e biti izazvano cepawem arterija. Dokazi sugeri{u da specifi~na mobilizacija zglobova mo`e imati

LE^EWE BIQEM

Brokoli – superhrana za koju nau~nici ka`u da {titi creva i spre~ava bolesti

Nau~nici su otkrili da molekul u brokoliju stupa u interakciju sa sluznicom tankog creva i spre~ava napredovawe bolesti, {to je napredak koji baca vi{e svetla na to kako {iroko priznata „superhrana” poboq{ava zdravqe creva.

Prethodne studije pokazale su zdravstvene prednosti konzumirawa brokolija, ukqu~uju}i smawewe rizika od bolesti poput razli~itih vrsta kancera i dijabetesa tipa dva. Brokoli sadr`i specifi~ne molekule koji se vezuju za receptore creva kod mi{eva, {tite}i sluznicu tankog creva.

Poznato je da zidovi tankog creva do-

terapeutski efekat na simptome, ali je neophodno pa`qivo vagati potencijalne koristi i rizike.

Zakqu~ak je da trenutni podaci ne pokazuju prekomerni rizik od mo`danog udara u podru~ju unutra{we karotidne arterije nakon manipulacije vratnim zglobovima. Me|utim, va`no je napomenuti da indeksi rizika koji su definisani na osnovu testova zglobova i medicinske istorije nisu dovoqni za identifikaciju pacijenata koji su „pod rizikom ili u procesu arterijske disekcije”.

Simptomi povrede vertebralnih arterija mogu ukqu~ivati iznenadnu vrtoglavicu, dvostruki vid, o{te}ewe govora, te{ko}e pri gutawu, ili iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela. U nekim slu~ajevima, mo`e do}i do intenzivnog bola u jednoj strani glave ili vrata.

zvoqavaju korisnim supstancama poput vode i hranqivih materija da pro|u u telo dok spre~avaju ulazak ~estica hrane i bakterija koje bi mogle da na{kode.

Posebne }elije u crevima, kao {to su enterociti koji apsorbuju vodu i hranqive materije – }elije koje lu~e za{titni sloj sluzi, i Panetove }elije koje dovode do sekrecije digestivnih enzima, poma`u u odr`avawu ove zdrave ravnote`e. U studiji, nau~nici su hranili eksperimentalnu grupu mi{eva ishranom koja je sadr`ala

15 odsto brokolija, {to je ekvivalentno oko

3,5 {oqica dnevno za qude, a kontrolnu grupu

mi{eva hranili su tipi~nom laboratorijskom ishranom bez brokolija.

Kada su istra`iva~i analizirali tkiva `ivotiwa otkrili su da mi{evi koji nisu hraweni brokolijem nisu imali AHR aktivnost, {to je rezultiralo izmewenom funkcijom crevne barijere. To je dovelo do smawenog vremena tranzita hrane u tankom crevu, smawenog broja takozvanih peharastih }elija i za{titne sluzi, smawewa Panetovih }elija i smawenog broja }elija enterocita.

„Zdravqe creva mi{eva koji nisu hraweni brokolijem je ugro`eno na razli~ite na~ine za koje se zna da su povezani sa bole{}u.

SNA@AN VETAR (MN.)

GROBAR AUTO OZNAKA ANKONE AUTO OZNAKA KIKINDE KOLEDARSKAPESMA PRIPOVETKA 1. I 2. VOKAL

KRATAK KAPUT KUTIJA CIGARETA NASILNO OTVARAWE (MN.)

VEZNIK PRESOM OBLIKOVATI METAL NA[AKO[ARKA[ICA

NEZGODE EVROPSKI (SKR.) PAMU^NA TKANINA

DRUGE, OSTALE

HRI[]ANSKA MOLITVA SO^IVO MIKROSKOPA

VODORAVNO: 1. Vrlo te`ak a uzaludan posao, 2. Malajsko ludiloItalijansko francuski matemati~ar i astronom, @ozef Luj, 3. Bolesnik od tifusa - Medvedi}i, 4. Kow u narodnoj pesmi - Ime folk peva~ice \eki}Inicijali pisca Domanovi}a, 5. Namirnica koja se ma`e na hleb - Glavni grad Velike Britanije, 6. Ime glumice Rine - Burence od 50 litara - Auto oznaka [panije, 7. Graditi ku}u - Gorwi dom nekih parlamenata, 8. Prvi vokal - Otpadak pri se~ewu gvo`|a - Ime nema~kog filmskog rediteqa Gaulke, 9. Promene - U akta, me|u re{ene spise (lat.), 10. Spavati (o deci)Gorwi deo stopala, 11. Ime glumca Marvina - Agitator - Auto oznaka Kikinde, 12. Kai{ na rancu - Kosi {tamparski slog, kurziv, 13. Mu{ko ime, Isailo - Razumevawe, 14. Ose}ajnost, senzibilnost.

USPRAVNO: 1. Obo`avawe |avola - Ime automobiliste Hamiltona, 2. Patvorine, falsifikati - Zatvorena kriva linija (mn.), 3. Raniji italijanski fudbalski golman Dino - Bogorodica (ital.) - Prevremen, 4. Bilo kuda - @alba vi{em sudu - Oznaka za zapad, 5. Simbol fluora - DohvatatiRaniji ameri~ki teniser Andre, 6. Laneno uqe - Pristizati u masi, kuqati - Dvadeset {esto i 2. slovo azbuke, 7. Varalica - Dodaci radi kvaliteta (lat.), 8. Auto oznaka Podgorice - Varo{ u Slavoniji - Ispust u zidu, atula, 9. Omawi orman - Zvr~ati, dr~ati, 10. Oznaka viskoziteta motornog uqaStaviti, metnuti - Latica (pesn.), 11. Mu{ko ime, Andrija - @ene ribolovci, 12. Osetiti `e| - Listi} za loto.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ISKRA, SOLAR, IKONA, DOB, B, OLUJE, RAKAR, AN, KI, SAKO, PAKLO, I, OTPRESAK,

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od

MALERI, EVR, INE, O^ENA[, JADOVATI, A, ODOKA, AJAJ, NA, ULOMAK, OBOLETI, AF, VODA, KNUTA, IVERKA, RIK, ]I], AZBEST, ]ARLIJATI RE[EWE SUDOKU

538 - 873 125 649

UKR[TENICE: VODORAVNO: SIZIFOV POSAO, AMOK, LAGRAN@, TIFUSAR, MEDE, AT, DEJANA, RD, NAMAZ,

PROGLA[ENA JE ZA NAJLEP[U @ENU BIV[E JUGOSLAVIJE

SVET JOJ SE DIVIO, A WEN KRAJ BIO JE PRETU@AN:

”Samo je pala, lekari su je dr`ali u ve{ta~koj komi”

Zlata Petkovi} bila je jedna od najlep{ih `ena biv{e Jugoslavije, a svojevremeno je progla{ena i za misicu.

Ona je bila supruga kompozitora Aleksandra Sawe Ili}a i sestra muzi~ara Dejana Petkovi}a. ^uvena Marija iz serije „Otpisani” napustila nas je u decembru 2012. godine, a zbog wenog odlaska tugovala je cela biv{a Jugoslavija.

Glumica je dobila dvojicu sinova Gvozdena i Andreja, a tri decenije bila je u sre}nom i uspe{nom braku sa kompozitorom Aleksandrom Sawom Ili}em.

Zlata Petkovi} je 1971. godine progla{ena za mis Jugoslavije, a u Tokiju iste godine dobila je titulu mis fotogeni~nosti sveta. Ona se proslavila u seriji „Povratak otpisanih”, gde je tuma~ila lik Marije.

- Kod glumaca je problem {to ih sve pamte po jednom liku. Moja Zlata nije htela da bude samo Marija iz „Otpisanih”. Ona je vodila vi{e ra~una o nama nego o svojoj karijeri. Kad sam je pitao za{to to radi, odgovorila mi je: „Meni su najva`nije svari moja deca, mu` i ku}a.” Mogla je wena karijera da bude ve}a, ali ona nije htela nikako da se obna`i na filmu. Ona je imala ideju kako }e to da gradi i niko nije mogao da je odvrati - pri~ao je Zlatin suprug, Sawa Ili} za medije.

Kompozitor je jednom prilikom govorio o qubavi sa Zlatom.

- Za qubav sa Zlatom krivac je jedna de~ja priredba. Qubav je trajala 30 godina. Oti{la je kako je oti{la... Nije moralo tako da desi... Nisam stigao ni da joj ka`em koliko je volim. Pala je samo i oti{la u bolnicu. Lekari su je dr`ali u ve{ta~koj komi, ali joj nije bilo spasa.

- Aca \or|evi} pozvao me je da glumim u filmu, a kasnije i seriji „Otpisani”. Se}am se da mi je predo~io kako me ~eka neverovatna popularnost, {to tada nisam ozbiqno shvatila. Snimali smo godinu dana, svaku epizodu po jedan mesec, kao film. Bilo je to fenomenalno iskustvo jer sam na po~etku karijere dobila priliku da radim sa bardovima na{eg glumi{ta. Dok smo snimali, nismo bili svesni {ta u stvari radimo i {ta }e ta serija zna~iti i za doma}u kinematografiju i za svakog od nas ponaosob. Godinama nakon toga poistove}ivali su me sa likom Marije Simeunovi}, a gde god sam putovala qudi su me prihvatali sa odu{evqewem. Ali ova uloga bila je ma~ sa dve o{trice, po{to me dugo posle we niko nije zvao da snimam ne{to novo. Rediteqi su se pla{ili da }e publika u meni i daqe videti Mariju - govorila je.

ZBOG OVOG XEJEVOG HITA SU SVI PLAKALI, A NIKOLA ROKVI] JE ODBIO DA OTPEVA TU PESMU: ”Nisam je prepoznao”

Nikola Rokvi} otkrio je da je odbio pesmu koju je kasnije otpevao Xej Ramadanovski i od we napravo pravi hit.

Nikola se prisetio svojih po~etaka i otkrio kako se ~ak ni wegov otac, Marinko Rokvi}, nije slagao uvek sa wegovim izborima.

- Kada sam ~uo pesmu „Med i slatko gro`|e” kod Ba{e koji je radio i muziku i tekst, doneo sam demo snimak ku}i i moj tata kad je ~uo prvo je pitao {ta je to, da li je mogu}e da }u to da pevam i rekao da ne vaqa ni{ta. Ja sam ipak odlu~io da je snimim jer kada ne{to odlu~im, idem glavom kroz zid i na moju radost i na Marinkovu radost pesma je lepo pro{la. Zanimqivo je da je on otvarao svoje nastupe sa pesmom „Med i slatko gro`|e” - rekao je iskreno Nikola.

- To se nikad ne zna. Nekad tipuje{ na jednu pesmu, a pro|e neka druga. To je kao {to je Marinko hteo da izbaci pesmu sa albuma „Ti za qubav nisi ro|ena“ dok moja majka nije rekla da je ta numera najboqa i da je ostavi i samo je ta na kraju pro{la sa tog albuma. Nu|ena mi je i pesma „Imati pa nemati“ od Xeja, ali je nisam prepoznao. Ipak, mislim da se to Xeju vi{e verovalo i da je ba{ za wega. Nije kome je nu|eno, ve} kome je su|eno - zakqu~io je Rokvi}.

Podsetimo, Nikolina supruga Bojana otkrila je jednom prilikom da je peva~ `eleo da se zamona{i.

- Bilo je trenutaka kada je Nikola pomi{qao na mona{ki `ivot, ne u smislu da bi nas ostavio, daleko od toga, ve} zato {to je to wega izuzetno vuklo. On je stvarno u jednom trenutku duboko u{ao u veru, okru`io se qudima koji su u tome. Ali kasnije shvatio da je najboqe {to ~ovek mo`e da uradi implementirati taj duhovni `ivot u ovaj koji `ivimo, uspeo je da na|e neku sredinu da `ivi zdravim duhovnim `ivotom, a da nije mona{ki, koji je te{ko `iveti - opisala je Bojana u emisiji „Dok an|eli spavaju”.

Otkrivamo za{to se Haris Xinovi} sku}io tek sa 70

Godinama sa Melinom i decom `iveo u iznajmqenoj vili vrednoj dva miliona evra – a onda mu je brat Danice Dra{kovi} dao otkaz

Peva~ Haris Xinovi} mesecima je tema medija i javnosti zbog razvoda od Meline Xinovi}, sa kojom je proveo 22 godine. U jeku svih pri~a oko wihovog razvoda zanimqivo je prisetiti se i kako je on govorio o svom `ivotu, kao i nekretninama sa kojima nije imao puno sre}e.

Haris i Melina su sredinom januara saop{tili da se razvode, a tokom zajedni~kog `ivota dobili su dvoje dece. Iako su delovali kao par ~iji je odnos stabilan, pokazalo se da su imali problema godinama unazad.

Da im ni ranije nisu cvetale ru`e u privatnom `ivotu, pokazuje i pri~a o vili u kojoj su `iveli godinama, a koja se nalazi na Banovom brdu.

Haris i Melina su godinama iznajmqivali pomenutu vilu, ~iji vlasnik je Goran Bo{kovi}, brat Danice Dra{kovi}. On je 2017. godine, navodno zbog dugova, bio primoran da je proda za dva miliona evra.

„Goran vilu prodaje za 2.000.000 evra i odmah ju je stavio na tr`i{te. Prvo je ponudio Harisu da kupi ku}u, ali folker mu je rekao da nema toliko novca. Bo{kovi} mu je potom rekao da treba da se isele jer on mora da proda ku}u. Haris je bio u {oku kada je to ~uo jer su planirali da se jo{ dugo zadr`e u ku}i. Probao je da se dogovori sa biznismenom, ali Goran je ostao neumoqiv“, ispri~ao je izvor za Blic te godine.

U pitawu je bila luksuzna vila sme{tena u diplomatskom nasequ, a u tom trenutku bila je kompletno opremqena novim i skupocenim name{tajem, sa prostorijama za ve`bawe, vi{e spava}ih soba, kupatila, gostinskom sobom…

„Ono {to je Xinovi}ima bilo odli~no jeste to {to je Banovo brdo grad za sebe, a opet brzo mogu da budu u centru. Harisu su blizu bili i teniski turniri u Ko{utwaku i gotovo svakodnevno

ih je pose}ivao jer je poznato da folker obo`ava da igra tenis. S druge strane, Melina je dugo mogla da se opu{ta u dvori{tu a da ne brine da }e joj bilo ko remetiti mir. Deca su obo`avala ovaj kraj i zaista }e im te{ko pasti selidba“, dodao je izvor tom prilikom, a sva je prilika da je tada Haris re{io da se kona~no sku}i, jer je potom kupio plac na Sewaku i naredne, 2018. godine, zapo~eo gradwu luksuzne vile, u kojoj je, posle Melininog odlaska, ostao sa sinom Kanom i }erkom \inom.

Osim ove situacije, Harisu se ne{to sli~no desilo i decenijama ranije. U intervjuu za „Dnevni Avaz“ 2010. godine peva~ je govorio o stanu u Sarajevu u kojem je `iveo punih 18 godina, a iz kojeg je „isteran“.

„Pre rata isterali su me iz garsoweere u kojoj sam `iveo 18 godina. To mi je bilo u`asno. Neverovatan udarac. Jedan ova-

EVO KOLIKA JE PENZIJA SLAVKA [TIMCA:

On

Slavko [timac svojim gluma~kim ume}em obele`io je doma}u kinematografiju, a karijeru je zapo~eo davne 1972. godine kao jedanaestogodi{wi de~ak u filmu „Vuk samotwak”. Iako je gluma postala wegov `ivotni poziv, jednom prilikom je ispri~ao da je glumac postao sasvim slu~ajno.

- Do toga je do{lo gotovo slu~ajno, jer je ekipa filma do{la u {kolu, tra`ila je decu za film i time su mi potpuno promenili `ivot - otkrio je jednom prilikom Slavko [timac.

Slavko nikada nije poku{ao da upi{e Fakultet dramskih umetnosti, a ostavio je neizbrisiv trag u na{oj kinematografiji. Slavko [timac danas ima 63 godine, a pro{le godine odlukom Vlade Srbije na{ao se na spisku umetnika koji su dobili nacionalnu penziju.

kav umetnik to nije zaslu`io. Jo{ sam rezigniran i qut. Nakon {to su me isterali, oti{ao sam u podstanare i sebi sam rekao da nikada ne}u kupiti stan u rodnom gradu. Novac nije problem. Koliko sam para potro{io za spavawe u sarajevskim hotelima, mogao sam da kupim veliki stan u centru. U ovom gradu su stanove dobijali i kurta i murta, ali nije bilo ni{ta za mene i neke druge umetnike“, istakao je on tada.

Da nema sre}e sa nekretninama pokazalo se i sada jer je sa Melinom podigao ogroman zajedni~ki kredit za vilu na Sewaku u kojoj su donedavno `iveli, o ~emu je portal Nova.rs pisao. Peva~ je ostao u toj ku}i sa decom, a modna kreatorka se iselila. Me|utim, sada se postavqa pitawe da li }e ku}a biti prodata i novac podeqen ili Haris mora Melini da isplati deo jer ostaje da `ivi u nekada{wem zajedni~kom domu.

Odluka za dodelu priznawa za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih mawina usvojena je pro{le godine na sednici Vlade Republike Srbije, a me|u dobitnicima su pijanista Nikola Rackov, truba~ Boban Markovi}, glumci Slavko [timac, Aleksandar Ber~ek i Rado{ Baji}... Priznawe za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi dodequje se u vidu do`ivotnog mese~nog nov~anog primawa. Ispla}uje se kao svojevrsni dodatak redovnoj penziji i iznosi 64.730 dinara.

Vila koju }e uskoro podeliti biv{i supru`nici

Melina i Haris Xinovi}

PAO REKORD RAJKA MITI]A!

Crvena zvezda do~ekala istorijski trenutak

Rajko Miti} je, me|u brojnim legendama FK Crvena zvezda, bio toliko impresivan - da je ba{ po wemu nazvan najve}i stadion u Srbiji. A sada je pao i jedan rekord Rajka Miti}a.

Aleksandar Katai je, naimem prestigao prvu Zvezdinu zvezdu - Rajka Miti}a po efikasnosti u crveno-belom dresu.

Kataijevo ime je ve} upisano zlatnim slovima u istoriju kluba iz Qutice Bogdana, a me~ protiv Radnika u Surdulici bio je prilika koju je „Magiko” iskoristio nadma{i prvog me|u jednakima.

Naime, prva Zvezdina zvezda i pokreta~ crveno-bele ma{inerije, Rajko Miti} je vi{e od deceniju bio neprikosnoven i predstavqao je simbol fudbalkog xentlmenstva. Postigao je „~ika Rajko” 109 golova za voqeni klub, kome je posvetio `ivot, te na taj na~in obele`io jednu eru.

Ipak, rekordi su tu da se obaraju, pa su tako godinama isti nadma{ili Bora Kosti}, Dragan Xaji}, Du{an Savi}, Zoran Filipovi}.. A od ove nedeqe jo{ jedno ime se nalazi ispred legendarnog asa, a to je aktuelni prvotimac i desetka kluba s Marakane, Aleksandar Katai.

Naime iskusni vezni fudbaler je ra~unaju}i takmi~arske me~eve na 221 utakmici postigao 110 pogodaka (ako se dodaju i prijateqski susreti, brojke izgledaju jo{ ubedqivije: 254 megdana, 124 golova).

Sa dva gola u Surdulici, za te{ko izvojevanu pobedu Zvezde nad Radnikom, Katai je prestigao Rajka Miti}a i sada je on osmi na „ve~noj listi” najboqih strelaca Crvene zvezde.

KO[ARKA NE PAMTI OVAKAV NIZ: Ekipa vezala 300 pobeda, u svemu u~estvovala i ~uvena igra~ica Srbije

Nestvaran uspeh ostvarile su ko{arka{ice Praga pobedom nad ekipom Sokola (106:64) po{to im je to bio jubilaran 300. vezani trijumf u doma}em prvenstvu.

Posledwi put su ko{arka{ice Praga u dr`avnom prvenstvu izgubile davne 2013. godine, a od tog trenutka, 11 godina kasnije, nisu zabele`ile poraz.

U tom periodu su osvojile 11 uzastopnih titula, Kup i Evroligu. Posledwi put su bile druge na tabeli davne 2010. godine.

U~estvovala je i Sowa Vasi}, ~uvena srpska ko{arka{ica, u ovom nizu po{to je bila ~lan tima u periodu od 2014. do 2017. godine.

Sada je glavna igra~ica Valerijan Vukosavqevi}, Francuskiwa koja je udata za srpskog ko{arka{a Filipa Vukosavqevi}a.

U ekipi se jo{ nalazi i Teja Oblak, sestra golmana Atletiko Madrida, Jana Oblaka.

LEGENDE U ^AST DEJANA MILOJEVI]A:

Sjajna uvertira za me~ PartizanValensija u „Beogradskoj areni”

Legende Partizana i Valensije ponovo izlaze na parket, ali ovaj put i u ~ast prerano preminulog Dejana Milojevi} a. Kao {to je poznato Milojevi}a je igrao i za Partizan i za Valensiju, a veterani crno-belih }e utakmicu igrati u replikama dresova iz sezone 2004/05. kada je Milojevi} postavio svoj ~uveni rekord od 35 poena, 14 skokova i 3 asistencije uz indeks korisnosti 55 protiv Olimpijakosa. Nakon prvog duela legendi dva kluba koji je u [paniji odigran uo~i utakmice 15. kola Evrolige, crno-beli }e u petak biti doma}ini slavnim igra~ima Valensije u Beogradskoj areni. Utakmica po~iwe od 17 sati, a ulazi Arene bi}e otvareni od 16.30 sati, objavio je KK partizan. U dresu Partizana, na parketu Arene }e se na}i: Toza Zorki}, Vladimir Petrovi}, Aleksandar Ra{i}, Milenko Tepi}, Novica Veli~kovi}, Uro{ Tripkovi}, Predrag [uput, Sa{a Pavlovi}, Luka Bogdanovi}, Vladimir Micov, Kosta Perovi}, Branko Sin|eli}, Dejan Borovwak i Ratko Varda. Trener ekipe je Mi{ko Mari}.

POZNATI TERMINI PLEJ-OFA ABA LIGE: Evo kada Zvezda igra, Partizan jo{ uvek ~eka rasplet u Evroligi

Liga{ki deo ABA lige zavr{en je pobedom Partizana nad Splitom u beogradskoj

Areni sa 113:74, a sada su poznate satnice i datumi me~eva ~etvrtfinalnih duela plejofa regionalnog takmi~ewa.

Prednost doma}eg terena ima}e prvoplasirana Zvezda, Partizan, Budu}nost i Mega, a za plasman u polufinale su potrebne dve pobede.

Zvezda }e igrati protiv Studentskog centra, Partizan }e odmeriti snage sa Igokeom, dok }e Budu}nosti i Zadar, uz Megu i Cedevitu tra`iti mesto u polufinalu.

Prvi }e na teren Budu}nost i Zadar ve} u subotu, Zvezda }e

na terenu biti tek u ponedeqak, ba{ kao i ekipa Mege. Partizan bi mogao da zaigra ili u nedequ ili u narednu sredu, jer se ~eka na rasplet i potencijalno u~e{-

OBRADOVI] O ZVEZDINOJ POMO]I U EVROLIGI:

}e crno-belih u plej-inu Evrolige.

Titulu brani Partizan koji je pro{le godine savladao Zvezdu u finalu.

„Samo to mo`emo da uradimo…“

Ko{arka{i Partizana rutinski su savladali Zadar u posledwem me~u liga{kog dela ABA lige rezultatom 113:74, a trener @eqko Obradovi} pri~ao je o problemu crno-belih u Evroligi. Istakao je Obradovi} da su wegovi izabranici fokusirani na naredne me~eve, od kojih je utakmica

protiv Valensije u 34. kolu Evrolige veoma va`na. Crno-beli moraju da pobede i da ~ekaju kiks Efesa koji }e igrati protiv Crvene zvezde.

„Nema {ta da komentari{em. Mi }emo da spremimo me~ protiv Valensije da po{tujemo protivnika, navija~e, sami sebe. To je jedino {to mo`emo da uradimo“, rekao je Obradovi}, dok se pre toga zahvalio navija~ima:

„Znamo da je me~ bio bez rezu~ltatskog zna~aja. Odigrali smo ozbiqno i igra~li su delovalli sve`e i razigrano. Ima}emo taj me~ u Evroligi. Znamo da nas posle ~eka Igokea, ovaj period ispred nas treba da iskoristimo za sve ono {to nas ~eka u ABA ligi u plej-ofu.“

Ponovo je jedno od pitawa bilo vezano za ulazak Dubaija u ABA ligu.

„Ve} su me pitali to, niti se bavim time, niti me preterano zanima. To su odluke koje donose klubovi na sastancima. mene nikada niko nije pitao nizakakvo mi{qewe i ne treba da me pita. [ta }e biti, bi}e“, zavr{io je Obradovi}.

Aleksa Avramovi}: Nadamo se pobedi

Jedan od pouzdanijih ko{arka{a Partizana veruje da najve}i rival mo`e odigrati za crno-bele na gostovawu Efesu

Uspeli su puleni @eqka Obradovi}a da bez ve}e koli~ine stresa presli{aju Zadar (113:74) na zatvarawu regularnog dela ABA lige.

Crno-beli }e plej-of regionalnog takmi~ewa po~eti sa druge pozicije i u ~etvrtfinalu ne bi trebalo da imaju ve}ih problema protiv Igokee, koja je, u odnosu na po~etak takmi~arske godine, drasti~no promenila, odnosno oslabila ekipu odlascima kqu~nih igra~a poput Edina Ati}a, Nikole Tanaskovi}a, Nemawe Gordi}a, Stefona Mudija… Sve do potencijalnog finala sa Crvenom zvezdom, crno-beli }e imati prednost doma}eg terena, me|utim ono {to wih daleko vi{e brine jeste realna opcija da ve} u ~etvrtak zavr{e sa ovosezonskom evroliga{kom misijom. Na po~etku sezone u Partizanu su postavili ciq da se plasiraju u plej-of Evrolige, sa krajwom

idejom odlaska na fajnal-for. Ipak, nakon {to su izgubili dve kqu~ne utakmice kod ku}e od Reala i Olimpijakosa, odnosno zare|ali sa porazima u gostima omogu}ili su Efesu ne samo da se pribli`i ve} i da trijumfom nad Fenerbah~eom u posledwem kolu (80:82) ra~unicu u potpunosti prebaci na svoju vodenicu i opciju da Partizan zauzme 10. mesto svede na puku teoriju, na osnovu koje bi turski velikan u ~etvrtak trebalo da bude pora`en u Istanbulu od Crvene zvezde {to bi onda stvorilo mogu}nost da pobedom u petak nad Valensijom crno-beli pro|u daqe.

Jasno je svima u Partizanu da je takva verovatno}a gotovo nepostoje}a, s obzirom na to da je Zvezda jedna od najlo{ijih gostuju}ih ekipa ove sezone u Evroligi sa svega tri pobede i da je u takvom stawu da verovatno ni za svoj gro{ ne bi bila u mogu}nosti da iznenadi Efes koji se nalazi u impresivnoj formi.

Dolaskom na klupu, Tomislav Mijatovi} preporodio je dvostrukog {ampiona Evrope koji je u evroliga{koj seriji od pet pobeda na posledwih {est utakmica.

U razmaku od ~etiri dana, dva puta je tukao Fenerbah~e i to u ulozi gosta i veoma raspolo`en ugosti}e crveno-bele u ~etvrtak.

– Napravili smo uvertiru za ostatak sezone, a najvi{e za ono {to sledi u Evropi, jo{ taj duel sa Valensijom. Onako kako smo odigrali protiv Zadra, disciplinovano i skoncentrisano, najboqe {to umemo, ali i da se nadamo da crveno-beli dobiju na Bosforu. A pre toga, spremi}emo se tako za goste iz [panije, da ispo{tujemo publiku, protivnika i sebe. Takav odnos oduvek gajimo, nema velike filozofije – poru~io je Aleksa Avramovi}, potajno se nadaju}i da Zvzeda mo`e da iznenadi Efes.

Novi ugovor Dragana Stojkovi}a zavisi od rezultata na Evropskom prvenstvu?

Delovalo je da su dve strane postigle dogovor, me|utim izgleda da u Fudbalskom savezu Srbije postoje opre~na mi{qewa u vezi sa ostankom aktuelnog selektora i posle kontinentalnog {ampionata.

I sam selektor Dragan Stojkovi}, uo~i prijateqskih utakmica sa Rusijom i Kiprom, krajem marta, govorio je o opciji ostanka na klupi reprezentacije Srbije do 2026. godine.

Oglasili su se tim povodom i rukovode}i qudi iz Fudbalskog saveza Srbije, me|utim prema saznawima Sport kluba u posledwe vreme o tome se na Terazijama sve mawe pri~a.

Izgleda da je ideja da popularni Piksi i posle Evropskog prvenstva predvodi reprezentaciju dosta daleko od realizacije, mnogo daqe nego {to se u prvi mah ~inilo.

Prema odre|enim informacijama, debakl od Rusije (4:0), kao i izuzetno lo{e izdawe u trijumfu nad Kiprom (1:0) predstavqali su potvrdu da prose~ne partije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i jo{ slabije na Svetskom prvenstvu u Kataru nisu bile plod nekih nesre}nih okolnosti ve} posledica kvalitativnog limita kako fudbalera tako i struke i da su zbog toga u FSS-u ustuknuli pred opcijom da sa selektorom Stojkovi}em produ`e ugovor pre odlaska na kontinentalni {ampionat.

Pri~alo se i o drugoj opciji na osnovu koje bi Draganu Stojkovi}u bilo predo~eno da je uslov ostanka na selektorskoj klupi plasman u drugu fazu Evropskog prvenstva i da se niko u Fudbalskom savezu Srbije ne}e zadovoqiti samo pukim u~e{}em.

U slu~aju neuspeha, selektor Srbije „masno“ bi bio obe{te}en sa vi{e stotina hiqada evra, me|utim i od te ideje se brzo odustalo.

Vreme polako prolazi, do puta u Nema~ku preostalo je jo{ oko dva meseca i verovatno nikome nije u interesu da do tada pitawe selektora ostane nerazja{weno.

Tako|e, u Savezu ne bi voleli da produ`e ugovor pod pritiskom javnosti, ve} iz uverenosti da je Dragan Stojkovi} i daqe najboqe re{ewe.

Probelmi koji postoje u igri reprezentacije onespokojavaju odgovorne na Terazijama koji su, pak, svesni da bi nerazja{weno pitawe u vezi sa selektorom moglo da naru{i atmosferu u reprezentaciji pred po~etak Evropskog prvenstva.

S tim u vezi, opcija nastavka saradwe do 2026. jo{ uvek izgleda kao najrealnija, ali se o woj u posledwe vreme uop{te ni ne razmi{qa.

Uprava Partizana opet ponudila

Igoru Duqaju produ`etak ugovora, trener crno-belih zimus odlo`io potpisivawe za kraj sezone

Uprava Partizana odlu~ila je da ponudi treneru Igoru Duqaju novi ugovor, jer mu va`e}i isti~e na leto. ^elnici crno-belih, odnosno generalni direktor Milo{ Vazura, koji je jedini ~ovek koji donosi bitne odluke u klubu, jo{ zimus

su nudili da se saradwa produ`i, me|utim, Duqaj je insistirao da se to odlo`i za kraj sezone.

Uprkos odli~nim rezultatima u odnosu na kvalitet tima, pojedinci u klubu iz Humske, a pre svih rukovodstvo omladinske {kole, tra`e da trener prvog tima dobije otkaz, tvrdi Mozzart Sport.

Ipak, on ima podr{ku generalnog direktora i o~ekuje se da }e uskoro biti potpisan novi ugovor.

Osim vo|ewa utakmica i treninga prvog tima, Duqaj je ove sezone obavqao i funkciju sportskog direktora, a nedavno je o svom tro{ku putovao za Amsterdam kako bi ubedio Ksandera Severinu da se vrati u Beograd, nakon {to je Holan|anin oti{ao iz Srbije jer mu je klub dugovao novac.

BRITANCI

UEFA donosi va`nu odluku, to nas je uni{tilo u Kataru

Mnogo puta do sada su se re~i Dragana Stojkovi}a Piksija ispostavile kao ta~ne. Jo{ otkako je seo na klupu Srbiju rekao je da }emo i}i na Mundijal - oti{li smo. Tamo smo do`iveli jednu vrstu blama`e, me|utim dobili smo novo obe}awe za EURO i tamo smo se plasirali. Sada su na redu neke nove pobede, a jedna bi mogla da „padne” i pre Evropskog prvenstva u Nema~koj.

Ono {to nas je uni{tilo u Kataru, zbog velikog broja povreda, bi moglo da kona~no bude promeweno. Uve}awe broja fudbalera koji mogu da se na|u na spisku reprezentacije bi i te kako potpomoglo svakom timu, a naro~ito selektorima koji bi imali {iri roster.

To je ono {to je Dragan Stojkovi} godinama govorio. Glasno je iskazao mi{qewe da je pro{irewe broja igra~a veoma bitno za

velika takmi~ewa jer fudbaleri dolaze posle napornih sezona, a povrede su i te kako mogu}e usled velikog napora. Setimo se u kakvom smo mi problemu bili sa Mitrovi}em i Vlahovi}em pred Brazil, Kamerun i [vajcarsku.

Pravila koja su na snazi glasi: Svaka reprezentacija mora da ima 23 fudbalera. Kako je preneo ~uveni Bi-Bi-

Si,

nedeqa.

Podsetimo, sezona koja je na izmaku se zavr{ava 1. juna kada je na programu finale Lige {ampiona, a onda Evropsko prvenstvo kre}e dve nedeqe kasnije i traja}e mesec dana, od 14. juna do 14. jula.

Poznato kada i gde }e biti odigran 173. ve~iti

Nakon utakmica 29. kola Superlige Srbije i definitivno je poznato gde }e i kada biti odigran 173. prvenstveni duel Crvene zvezde i Partizana koji bi u mnogome mogao da odredi daqi tok {ampionske trke.

Crvena zvezda je u 29. kolu na gostovawu u Surdulici slavila 2:0 golovima Aleksandra Kataija, dok je Partizan na krilima Ksandera Severine i Denila Kastiqa savladao Novi Pazar. Trijumfom na gostovawu ve} vi|enom drugoliga{u Zvezda je sa~uvala ~etiri boda vi{ka, ~ime je obezbedila ne samo prvo mesto nakon 30. kola, ve} i prednost doma}eg terena u tre}em ovosezonskom, a 173. me~u protiv Partizana u istoriji.

Naime, kako }e Zvezda zavr{iti liga{ki deo kao prvoplasirana, tako je dobila priliku da na Marakani do~eka najve}eg rivala i to u prvom kolu plejofa Superlige. Prema trenutnom rasporedu na sajtu Superlige Srbije, duel dva tima je zakazan za 20. april, mada bi zvani~na potvrda termina trebalo da usledi u narednim danima.

derbi

No, pre toga, Zvezdu o~ekuje duel protiv @elezni~ara iz Pan~eva na Marakani, dok }e Partizan liga{ki deo sezone zatvoriti na te{kom gostovawu ^ukari~kom, nakon ~ega }e biti poznato i koja }e biti bodovna razlika pred dolazak crno-belih na megdan Zvezdi.

UEFA je zabele`ila razli~ita mi{qewa i gledi{ta. Kona~na odluka bi}e doneta za nekoliko

\okovi}u titula u Monte Karlu mo`e da donese nestvaran rekord – ovo niko nikada nije uradio

Potencijalna titula Novaku \okovi}u na mastersu u Monte Karlu mo`e da donese nestvaran rekord. Srbin bi postao prvi igra~ koji je po tri puta osvojio svaki grend slem, svaki masters i Zavr{ni masters.

\okovi}u za ovaj uspeh fali samo tre}a titula u Monte Karlu, po{to ih trenutno ima „samo“ dve.

Wegovi najbli`i rivali da ponove ovaj uspeh su Roxer Federer i Rafael Nadal. Kako je [vajcarac

u penziji, a [panac blizu we, ~ini se da bi \okovi} bio sasvim miran na toj listi.

Federer pritom nije ni osvojio titulu u Monte Karlu i Rimu, dok Nadalu fale trofeji sa Zavr{nog mastersa.

Srbin ove godine jo{ uvek nije osvojio trofej, te }e sigurno `eleti da trijumfuje u Monte Karlu. Najve}i rivali za to bi}e mu Karlos Alkaraz, ali i Janik Siner koji trenutno igra najboqi tenis na svetu.

KOLIKO JEZIKA GOVORI \OKOVI]?

Misterija koja zanima mnoge, opet je Novak odu{evio sve

Prava je misterija koliko zapravo jezika govori Novak \okovi}. Najboqi teniser u istoriji je tokom vi{e od 20 godina profesionalne karijere uspeo da postane i pravi poliglota

Nije tajna da \okovi}a zanima mnogo stvari, a jedno od wegovih bogatstava je poznavawe ~itavog niza jezika.

Iz godine u godinu Novak u~i nove re~i na stranim jezicima, nekoliko ih pri~a te~no, a na razli~i-

To je odu{evilo mnoge Italijane, koji nisu {tedeli re~i hvale za srpskog tenisera.

Novak ina~e pored srpskog govori engleski, {panski, italijanski, nema~ki, francuski, pa ~ak i kineski jezik, u {ta smo vi{e puta imali prilike da se uverimo.

Jednom prilikom wegova supruga Jelena otkrila je kako Novak pri~a i ruski, te da sa lako}om nau~i koji god jezik po`eli, tako da razume i pomalo arapskog, portugalskog i japanskog.

Dakle, dolazimo do toga da Novak ukupno govori ~ak 11 jezika! Ne treba zaboraviti da Novak mnogo vremena tokom godine provodi i u Marbeqi, tako da tamo sigurno ima priliku da u~i i pri~a {panski.

tim turnirima s vremena na vreme pokazuje koliko po{tuje druge.

Tako je sada u Monte Karlu tokom jednog intervjua pri~ao na italijanskom, koga govori gotovo perfektno.

Nau~io je \okovi} tokom godina da se publici obra}a na wihovom materwem jeziku, pa zbog toga ima sve vi{e navija~a {irom planete. Kako je toliko napredovao otkrio je i sam jednom prilikom.

„U osnovnim {kolama smo imali dva jezika koji smo morali da u~imo. Engleski je bio obavezan, a drugi je bio izborni. Izabrao sam nema~ki, jer sam posle toga proveo neko vreme tamo u teniskom kampu. Ima jedna izreka u srpskom jeziku, „koliko jezika zna{ toliko qudi vredi{“. Volim da razumem {ta qudi govore, gde god da sam. Barem da pokupim nekoliko fraza na tim jezicima“, rekao je \okovi}.

Ukoliko si bogat koliko jezika govori{, te{ko da je mnogo qudi u svetu bogatije od \okovi}a.

IZGLEDA DA JE ISTINA –IPAK JE ON ”MALI NADAL”: Povrede

se samo

ni`u, spisak je sve ve}i

Kada se Karlos Alkaras poput rakete probio na svetsko tenisko nebo, milioni qubiteqa tenisa su kona~no do~ekali da se pojavi igra~ koji }e biti koliko-toliko sposoban da uzdrma nesalomivog \okovi}a i bude legitimni naslednik trona kada i posledwi od ~uvene „velike trojke” oka~i reket o klin. Nadal se koprca, ne `eli jo{ u penziju, ali je sve bli`i istoj, Novak prkosi zakonima fizike i biologije i frustrira duplo mla|e od sebe, a Federer je odavno u penziji. Ipak, Karlitos ima veliki problem.

Luda~ki tempo i snaga kojom igra mladi [panac su zaista na nivou iznad svih na ATP listi trenutno, ali takva agresivna igra o~igledno dolazi uz veliku cenu - povrede.

Karlos Alkaras je samo u posledwih dve i po godine toliko puta bio povre|en da je to sada ve} upadqiv obrazac wegove karijere. Ono {to je lo{e po wega, povrede se kao po pravilu de{avaju kada je u najve}em naletu, i tako mu „seku” priliku da ve}e nekoliko velikih turnira i ustoli~i se na mestu broj 1 na du`e vreme. Spisak wegovih povreda je podu`i, i po tome najvi{e podse}a na sunarodnika Rafaela Nadala, koji je, dodu{e, u problem sa povredama u{ao u daleko poznijoj fazi karijere.

Novak \okovi} zavr{io je godinu na prvom mestu i ostao je dotle makar do 1. aprila, a izgleda da je sada glavni konkurent Novaku ipak Janik Siner, koji je tre}i teniser sveta i osvojio je svoj prvi Grend slem.

Posle veoma lo{eg drugog dela 2023. godine, nije se proslavio Karlitos ni na startu 2024. godine.

Slabo je odigrao Australijan open, a onda izgubio od Niklasa Jarija u Buenos Ajresu.

Nakon Argentine, oti{ao je u Brazil, gde je u drugom gemu morao da preda Tijagu Monteiru, posle povrede sko~nog zgloba. Sre}om po wega, pauza je samo nekoliko dana, ali opet se pojavila nova povreda...

Iako se vratio i osvojio Indijan Vels, na svojoj omiqenoj {qaci ne mo`e da igra jer je odustao od Monte Karla. Nova povreda ide na spisak...

Prvi me~ indijskog tenisera u Monte Karlu posle 42 godine i prva pobeda ikada

Posle 42 godine Indija ima tenisera na glavnom turniru u Monte Karlu. Wen najboqi igra~ 26-godi{wi Sumit Nagal (93. na svetskoj listi) ne samo da je pro{ao oba kola u kvalifikacijama (pro{le godine poklekao u prvom) ve} je pobedom obele`io i debi u glavnom `rebu. Savladao je Italijana Matea Arnaldija (38) s 5:7, 6:2, 6:4. Sledi mu isku{ewe protiv Danca Holgera Runea, sedmoplasiranog, koji je kao sedmi nosilac bio slobodan na po~etku. Nagalova pobeda je i prva indijska u dugoj istoriji turnira, za~etoj 1896. Nagal je deseti Indijac ikada me|u vode}ih 100 na listi. Amritraju je najboqi plasman bio 18. mesto 1980, a Kri{nanu 23. 1985.