Srpski glas 11. januar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 11. 1. 2024. z Year XXXIII No.2587

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

U MOLITVENOJ RADOSTI I KRUGU PORODICE

Bo`i}ni praznici sve~ano proslavqeni {irom Australije Strana 15

Strane 16, 17 i 18

Tema nedeqe Taker Karlson: Tri misterije Xefrija Epstina NOVA LISTA EPSTINOVIH DRUGARA:

Direktor CIA, osniva~ Gugla, {efica klana Rot{ild

Sre}na Srpska nova 2024. godina svim ~itaocima Srpskog glasa koji praznuju po julijanskom kalendaru!

Riznica

Po~iwe Australijan open – Praznik tenisa i srpstva

Strana 25

KRAJ DINASTIJE OBRENOVI]

[ta se zapravo dogodilo u no}i Majskog prevrata? prevrata?

Strana 4

Strana 32

2 ^etvrtak 11. januar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

SKANDALOZNA TVRDWA EU:

Proslava Dana Republike Srpske nezakonita

Zabelela se Srbija Slab sneg pada u ve}em delu Srbije i temperature su skoro u svim mestima u minusu. Ina~e, sneg u pojedinim predelima na zapadu i severozapadu Srbije pada bez prestanka skoro 24 sata, naro~ito u Sremu, a upravo je u Sremu i palo najvi{e snega. U ovom delu Srbije za mawe od 24 sata palo 20 do 25 centimetara snega, dok Sremska Mitrovica meri 21 centimetar. Na ju`nim padinama Fru{ke Gore lokalno ima i vi{e snega. U ostalim predelima Srbije formirao se tek mawi sne`ni pokriva~, a u Sremskoj Mitrovici je vi{e snega nego na Kopaoniku koji meri 20 cm.

I Beograd se zabeleo.

Slab sneg pada}e u ve}em delu Srbije, a najja~im intenzitetom pada}e u Sremu, na {irem podru~ju Beograda i na jugu Vojvodine, ali i u delovima Ma~ve i Podriwa.

Ne o~ekuju se obilnije sne`ne padavine i palo bi dodatnih 2 do 8 cm snega, lokalno 10 do 15 cm.

Temperature u Srbiji kre}u se od -3 do 0°C, u Beogradu je -2°C. Najtopliji je Negotin sa 1°C. Sjenica meri -5°C, Zlatibor -7°C, a Kopaonik -9°C. O~ekuje se slabqewe padavina i wihov prestanak.

O~ekuje se ledeni dan, {to zna~i da }e maksimalna temperatura ostati ispod 0°C. Jutarwa temperatura bi}e od -5 do -1°C, maksimalna dnevna od -3 do 1°C. Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} ponovio je da su svi dr`avni putevi na teritoriji Srbije prohodni, da su putari uradili dobar posao, i da imamo dovoqno putara, ma{ina i soli da se u svakom trenutku na pravi na~in interveni{e.

Ministar je rekao da je prohodnost negde ote`ana zato {to ima sne`nih padavina i da se to posebno odnosi na teritoriju Ivawice, ^a~ka, Po`ege, Zaje~ara i Vaqeva, ali da se saobra}aj svuda odvija.

Naveo je da trenutno 1.332 radnika u~estvuju u ~i{}ewu snega odnosno preventivnom posipawu soli i da je na terenu 318 ma{ina kojima se posipaju so i ~iste sneg, kao i 364 utovarnih i drugih mawih vozila.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Stano je napomenuo kako EU dosledno poziva sve politi~ke aktere u zemqi da se uzdr`e od provokativne retorike ili delovawa Proslava dana Republike Srpske 9. januara za Evropsku uniju je nezakonita, kako je ve} ranije presudio Ustavni sud Bosne i Hercegovine, poru~ili su iz Brisela.

Ustavni sud BiH je u dva navrata odlu~io da obele`avawe 9. januara kao Dana RS nije u skladu sa Ustavom dr`ave BiH, podsetio je u izjavi portparol EU Peter Stano. „Mogu samo da ponovim da Evropska unija nagla{ava potrebu da svi akteri u BiH po{tuju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak, ukqu~uju}i i odluke Ustavnog suda. I kao {to smo rekli, svaka akcija koja je protivna ovim principima dove{}e do ozbiqnih posledica”, poru~io je Stano.

On je napomenuo kako EU dosledno poziva sve politi~ke aktere u zemqi da se uzdr`e od provokativne retorike ili delovawa, posebno onih u RS koji dovode u pitawe suverenitet, teritorijalni integritet i jedinstvo zemqe.

Radio slobodna Evropa pod-

se}a da se u Republici Srpskoj, organizuje i ove godine proslavu Dana RS 9. januara. Ustavni sud BiH svojom presudom od ranije nije osporio pravo na obele`avawe dana Republike Srpske, ali je utvrdio da praznik ne mo`e biti obele`avan 9. januara, pi{e RSE. U dono{ewu deklaracije nisu u~estvovali predstavnici Bo{waka i Hrvata.

Na proslavi 9. januara u Bawaluci je i delegacija iz Srbije, me|u wima ministar odbrane Milo{ Vu~evi} i predsednik Skup{tine Srbije Vladimir Orli}. Tako|e je prisutan i poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije.

Dan RS ~estitali su i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i premijerka Ana Brnabi}.

Komentari{u}i u~e{}e delegacije Srbije na proslavi, Stano je podsetio kako su regionalna

saradwa i dobrosusedski odnosi veoma va`ni principi, kako za EU, tako i za zemqe koje `ele da pristupe Uniji. „Postupke, izjave ili gestove koji negativno uti~u na dobrosusedske odnose i regionalnu saradwu, te doprinose politi~kim podelama, treba izbegavati. I po tom pitawu smo bili vrlo jasni.

I o~ekujemo da me|unarodni partneri, ukqu~uju}i i Srbiju, budu podjednako posve}eni perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene i suverene zemqe, ~iji se teritorijalni integritet, suverenitet i jedinstvo ne dovode u pitawe”, poru~io je Peter Stano. „Prema Krivi~nom zakonu BiH, nepo{tovawe presuda Ustavnog suda BiH predstavqa krivi~no delo. I ovo je stvar zakona, a ne ne~ijeg mi{qewa”, saop{tila je 9. januara ameri~ka ambasada u Bosni i Hercegovini.

Nestorovi}: Do{lo je vreme da ka`emo DARKO MLADI]: ponosno - mi smo Srbi ^ekamo dozvolu za odlazak lekara UKC Srpske u Hag Darko Mladi}, sin osu|enog generala Ratka Mladi}a, koji zatvorsku kaznu izdr`ava u [eveningenu, izjavio je danas da jo{ ~ekaju odobrewe za odlazak lekara sa UKC Srpske na ~elu sa Vladom \aji}em u Hag. „Video sam se sa ocem pre nekoliko dana. Nije bio svestan da }e biti operisan. Dnevno se ~ujemo telefonom. Ako je tamo medicinska slu`ba u ciqu da wemu pomognu, ne vidim smisao za{to im smetaju srpski lekari”, rekao je Darko Mladi} za RTRS. Kazao je i da, uprkos zdravstvenom stawu, Mladi} jo{ uvek pomno prati sva de{avawa u Republici Srpskoj i regionu, prenosi RT Balkan. „Onoliko koliko mo`e da se informi{e i koliko mu uslovi dozvoqavaju, on prati situaciju u regionu, i zna {ta se de{ava”, rekao je Darko Mladi}.

Predsednik Pokreta „Mi, glas iz naroda” Branimir Nestorovi} izjavio je da li~nim prisustvom proslavi Dana Republike Srpske u Bawaluci `eli da po{aqe poruku jedinstva srpskog naroda, oceniv{i ohrabruju}im poruke predsednika Srpske Milorada Dodika koji govori o temama koje su bile zabrawene u pro{losti, a odnose se na budu}nost Srba.

Nestorovi} je u izjavi za Srnu rekao da se wegov pokret zala`e za ujediwewe svih srpskih zemaqa, ali da o toj temi nije smelo da se razgovara, dok su predstavnici drugih dr`ava i naroda otvoreno kovali planove i javno saop{tavali budu}e korake. „Svi prave „velike Albanije”, velike dr`ave, samo Srbi ne smeju da `ive u istoj dr`avi. Meni je posebno drago {to se u ovom trenutku ovako ne{to de{ava i slavi, kada je Republika Srpska pod strahovitim pritiskom i napadom, kao i Srbi u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, te Kosovu i Metohiji. To pokazuje da smo mi jedan narod i da }emo se zajedno izboriti”, istakao je Nestorovi}.

Govore}i o postupku koji se pred Sudom BiH vodi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Nestorovi} je naveo da je BiH odavno iza{la iz okvira legalnosti jer glavnu re~ vode stranci koji sude i neizabrani stranci koji optu`uju. „Taj proces pokazuje svu hipokrizu Zapada i dvostruke standarde.

To je sve deo pritiska, da bi se qudi upla{ili da se povuku i da bi stranci nastavili da rade svoj posao. I izbori u Srbiji pokazali su da to vi{e nema upori{te u srpskom narodu. Ve}ina ne pristaje na to da se stidimo {to smo Srbi. Do{lo je vreme da ka`emo ponosno - mi smo Srbi”, naglasio je Nestorovi}.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 11. januar 2024. 3

Ekspo 2027 je na{ ciq

MRTVIH KAO U SVETSKOM RATU: Taker Karlson sa biologom Vajnstinom o kovid vakcini, paklenom planu SZO

Ameri~ki voditeq Taker Karlson razgovarao je sa evolucionim biologom Bretom Vajnstinom o kovidu-19, farmaceutskoj industriji i globalnim promenama u upravqawu i politici javnog zdravqa.

Prema Vajnstinu, protivqewe zvani~nim narativima o kovidu je kao borba Davida i Golijata, gde su „David” stru~waci u razli~itim oblastima okupqeni u takozvani „tim snova”, koji su bili agresivno cenzurisani tokom pandemije. „Pozivam na borbu protiv Golijata. Golijat je napravio stra{nu gre{ku i najte`u tokom kovida, {to zna~i da je uzeo sve kompetentne qude, sve hrabre qude i izbacio ih iz institucija. I tako je stvorio ‚Tim snova’. Stvorio je svakog igra~a koga biste mogli po`eleti u svom timu da vodi neku istorijsku bitku protiv u`asnog zla”, rekao je Vajnstin, sugeri{u}i da je tim kvalifikovan da se bori protiv onih ~iji je odgovor na pandemiju imao smrtonosne posledice.

Vajnstin je tako|e razgovarao o „demonizaciji” alternativnih tretmana kao {to su hidroksihlorokin i ivermektin, i sugerisao da je bilo 17 miliona smrtnih slu~ajeva od vakcine protiv kovida 19. „Dakle, ja nisam matemati~ki genije, ali jedna od osam stotina vakcina pomno`ena sa milijardama je mnogo qudi... 17 miliona smrti od kovid vakcine”, rekao je Karlson i dodao: „Perspektive radi, to je kao broj poginulih u svetskom ratu”. „Da, apsolutno. Ovo je velika tragedija. I jo{ nije gotova. Mislim, o~igledno jo{ preporu~ujemo ove stvari za zdravu decu”, odgovorio je Vajnstin.

Vajnstin i Karlson su tako|e razgovarali o tome {ta vide kao globalnu promenu mo}i orkestriranu politikom javnog zdravqa.

Oni su razgovarali o planu spremnosti za pandemiju koji je predlo`ila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), izra`avaju}i zabrinutost zbog potencijalnog prekora~ewa i povrede nacionalnog suvereniteta. Vajnstin je upozorio na „totalitarnu planetu po sistemu kqu~ u ruke”, sa SZO u poziciji da diktira kontrolu bez presedana nad dr`avama i wihovim gra|anima.

Mediji: Ukrajina }e u 2024. godini biti podeqena na delove U 2024. godini Ukrajina }e biti podeqena na delove, mogla bi da izgubi jo{ teritorija, napisao je politikolog i {ef istra`iva~kog centra Eurasia Group Jan Bremer u ~lanku za ~asopis „Tajm”. „Ukrajina }e se ove godine podeliti na delove, Rusija sada ima inicijativu i materijalnu prednost na bojnom poqu. Ako Ukrajina ne re{i problem sa qudstvom, ne pove}a proizvodwu naoru`awa i ne napravi realnu vojnu strategiju u bliskoj budu}nosti, weni teritorijalni gubici bi}e konstantni i mogu se pove}ati”, rekao je on.

Prema mi{qewu analiti~ara, Kijev bi u novoj godini mogao da preuzme vi{e rizika, ukqu~uju}i napade na rusku teritoriju.

Oru`ane snage Ukrajine od 4. juna preduzimale su neuspe{ne poku{aje kontraofanzive. Ruska strana je vi{e puta isticala da, uprkos velikim gubicima, ofanziva nije donela zna~ajnije rezultate Kijevu. Poku{avaju}i da opravdaju mawak uspeha u zoni borbenih dejstava, ukrajinske vlasti su vi{e puta optu`ivale NATO da ne isporu~uje dovoqno oru`ja, na {ta su zvani~nici Alijanse odgovorili da je Kijevu isporu~eno sve {to mu je neophodno.

Ministar odbrane Rusije Sergej [ojgu saop{tio je 26. decembra da je glavni zadatak specijalne vojne operacije u 2023. godini – spre~avawe kontraofanzive ukrajinskih Oru`anih snaga – uspe{no zavr{en, prenosi Sputwik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da moraju da se urade dubinske i su{tinske promene u svim sferama `ivota, kako bi Srbija daqe napredovala.

Vu~i} je za TV Pink rekao da mora da se na|e novi ciq, ne{to oko ~ega svi moramo da se saglasimo. „Ekspo 2027 je na{ ciq koji mora da podigne i razvije zemqu da bi neko u budu}nosti lak{e definisao na{e ciqeve. Mi moramo da prona|emo svoj ugao kojim ne}emo ugroziti ni evropsku budu}nost ni prijateqstvo sa Kinom i Rusijom. I da razvijamo na{u zemqu”, rekao je Vu~i}.

On je najavio da }e oko 20. januara izneti kompletne planove i programe za naredne tri godine. „Sve moramo da zavr{imo do 1. decembra 2026. Moramo da uradimo dubinske i su{tinske promene u svim sferama `ivota. Za tri godine mnoge gradove ne}emo prepoznati. Samo na ure|ewe okoline Ekspa bi}e ulo`eno 1,7 milijarde evra”, rekao je on i pojasnio da tu misli na izgradwu stambenih jedinica, `eleznice i ostalog.

VELIKA ULAGAWA Prema re~ima predsednika Vu~i}a, ima}emo ve}a ulagawa i sada se tra`i na~in da se ne uve} a stopa javnog duga, a da mo`emo da ulo`omo oko dve milijarde

evra u najva`nije projekte. „Ho}emo da rekonstrui{emo preko 200 {kola, 12 domova zdravqa, devet bolnica. Ali mora}emo da mewamo i navike i mewamo sistem da dr`ava dobije ono {to pla}a.

Moramo da na|emo model za unapre|ewe univerziteta. To su sve investicije od nekoliko stotina miliona evra. Da dovedemo strane univerzitete, uzmemo fran{izu za wih. Turizam, da ulo`imo od sala{a do etno ku}a. Svaki sala{ }e dobiti 25.000 evra granta na poklon, ali mora da ulo`i svojih 2.500 evra. Ulagawa u energetske objekte, da vidimo {ta }emo sa litijumom, oni se ubi{e u Ukrajini oko toga, {ta }emo sa zlatom, rudarstvom, u nove industrijske zone da ula`emo. To su stvari koje donose novac”, rekao je Vu~i}.

KOSOVO I METOHIJA Predsednik je rekao i da ima velike `eqe i da je pitawe {ta je to {to ho}emo sa svojom zemqom. „Kada analiziram 11 i po godina mnogo je godina pro{lo i nemogu}e je da ne izgubite na popularnosti. U eri dru{tvenih mre`a, polarizivanih medija i politi~kih subjekata. Pitawe je znamo li {ta ho}emo od zemqe, kako da izgleda, mo`emo li to da uradimo”, rekao je Vu~i}.

Predsednik je rekao da je imao te{ke razgovore sa svojim saradnicima, ali da je nemogu}e da se uvek sla`ete oko svega.

Prema wegovim re~ima, i u javnosti postoje opre~na mi{qewa, poput pitawa o Kosovu i Metohiji gde, kako ka`e, neki misle da {to pre treba predati Kosovo dok drugi ho}e {to pre da se brani, ali „bez mene i moje dece”.

VESTI IZ NEMA^KE SVE VI[E LI^E NA ONE SA FRONTA

Dr`ava pred potpunim kolapsom, ~etiri istovremena {trajka okrenula sve naglava~ke ^etiri istovremena velika {trajka prete da parali{u celu Nema~ku, a bavarski ministar ekonomije Hubert Ivanger poru~uje da zemqu vode qudi „koji ne razlikuju sviwu od krave”.

Protest poqoprivrednika, koji je zahvatio Nema~ku, sada podr`avaju i voza~i kamiona, radnici u restoranima i `elezni~ari.

Hiqade traktora pojavile su se na nema~kim auto-putevima. Nema~ki farmeri zapo~eli su drugi talas protesta protiv mera fiskalne {tedwe koje je usvojila vlada Olafa [olca.

U roku od nekoliko sati saobra}aj je u mnogim delovima zemqe bio paralizovan, a medijski izve{taji po~eli su sve vi{e da li~e na izve{taje sa fronta: „Pet i po hiqada traktora kre}e iz razli~itih pravaca ka Minhenu”, „Kotbus }e uskoro biti odse~en od spoqnog sveta”, „Granica sa ^e{kom je zatvorena”...

Glavni farmerski zahtev jeste vra}awe dr`avnih subvencija za dizel-gorivo za poqoprivredu, koje je Vlada ukinula da bi sa~uvala buxet. Bez subvencija, poqoprivredna proizvodwa u Nema~koj postaje neisplativa i mnoga gazdinstva rizikuju da jednostavno bankrotiraju.

Wihov glavni slogan je: „Nema farmera, nema hleba”!

Istovremeno, kamionxije su ogor~ene zbog nedavnog pove}awa putarina, mali proizvo|a~i pate od poskupqewa energenata i komponenti, ugostiteqski radnici gube mu{terije i profit zbog pove}awa PDV-a od Nove godine, prenose „Fakti”, pozivaju}i se na nema~ke medije.

Farmeri su podr{ku dobili i od bavarskog premijera Markusa Zedera koji je zatra`io ostavku kancelara [olca i nove izbore.

I nema~ko pravosu|e smatra da farmeri imaju puno pravo na blokade auto-puteva. Nalo`ilo im je jedino da propu{taju kola hitne pomo}i, vatrogasce i druge slu`be.

Nepopularna [olcova vlada

je decembru napravila ustupke, delimi~no ubla`iv{i odluku o ukidawu subvencija. Ali farmeri `ele da im se vrati sve {to im je oduzeto.

- Delimi~ni ustupci za nas zna~e samo odgo|enu smrt - poru~io je predsednik Udru`ewa nema~kih farmera Joahim Rukvid.

Aleksandar Dobrint, predsednik poslani~ke grupe demohri{}ana u Bundestagu, smatra da je nema~ka vlada uvela zemqu u haos.

- @ivimo u polarizaciji kakva decenijama nije vi|ena u ovoj zemqi. Vlast je uni{tila na{ privredni rast, izazvala energetsku krizu, a nije re{ila migracionu. Sve to dovodi do straha u dru{tvu, raspirivawa strasti i protesta - zakqu~uje Dobrint.

4 ^etvrtak 11. januar 2024.

TEMA NEDEQE

Taker Karlson: Tri misterije Xefrija Epstina Da li je smrt milijarderapedofila u zatvoru bila samoubistvo, kako tvrde vlasti SAD, ili je Epstin ubijen?

Nakon {to su stotine stranica sudskih dokumenata u vezi sa pedofilom Xefrijem Epstinom objavqene, ameri~ki novinar Taker Karlson ukazao je na tri misterije koje okru`uju osramo}enog milijardera koji se, navodno, ubio u zatvoru ~ekaju}i su|ewe po optu`bama za seksualno iskori{}avawe maloletnica.

Tri misterije okru`uju Xefrija Epstina, rekao je Karlson u svojoj emisiji u kojoj je intervjuisao Epstinovog brata Marka. „Za koga je Xefri Epstin radio i ~ime se zapravo bavio? Odakle mu novac, stotine miliona dolara i gde je sada taj novac? Da li se Epstin ubio, ili je ubijen”, upitao je Karlson i tvrdi da postoje dokazi da je Epstin ubijen u zatvoru i da su ameri~ka vlada i ministar pravde to prikrili.

Epstinov brat Mark, koji radi u gra|evinskoj industriji i koji nije `eleo da mu se vidi lice, smatra da se wegov brat nije ubio. „Kada sam prvi put ~uo na vestima da se ubio, prihvatio sam to, ali sam posle izve{taja mrtvozornika i nekih izjava po~eo da sumwam u to i po~eo sam da se rapitujem”, rekao je Mark Epstin Karlsonu.

On je dodao da je glavni patolog, koja nije prisustvovala autopsijama, proglasila Epstinovu smrt samoubistvom, jer je navodno pre toga poku{ao da se ubije.

Epstinov brat tvrdi da Xefri Epstin nije poku{ao da se ubije u zatvoru, ve} da su ga napali i da je iz straha za svoju bezbednost odlu~io da to ne prijavi. A kako je wegova smrt progla{ena samoubistvom, istraga okolnosti koje su dovele do smrti je obustavqena. „Moj brat se ne bi ubio. Imao je saslu{awe za izlazak uz kauciju i ne bi se ubio nekoliko dana pre saslu{awa. Da mu je kaucija odbijena i da je morao da ostane godinu dana u zatvoru do su|ewa, to bih razumeo, ovako ne”, rekao je Epstinov brat i dodao da su svi koji su poznavali Epstina bili {okirani kada je re~eno da se ubio.

U ~itavu pri~u se ukqu~io sada biv{i ministar pravde SAD Vilijam Bar koji je potvrdio da se Epstin ubio jer je tako presudio glavni patolog - `ena koja nije prisustvovala autopsiji, ali i na osnovu snimaka iz unutra{wosti zatvora koje je sam ministar pregledao i na kojima se vidi da

niko nije ulazio u blok }elija u kojem je bio Epstin.

Problem sa ovom teorijom, ka`u i Epstinov brat i Karlson, je {to je u bloku sedam }elija sa jednim do dvojicom zatvorenika koji su ve} bili unutra pa nisu ni mogli da se pojave na snimcima kako ulaze ili izlaze iz bloka. Uz to, zatvorenici iz tog bloka su kasnije preme{teni, ali se ne zna ni ko je preme{ten, ni gde.

Postoji jo{ problema sa ~itavom pri~om, rekao je Epstinov brat. Xefri Epstin je bio mrtav dva sata pre nego {to su ga prona{li ~uvari. I umesto da ga ostave u }eliji i pozovu vlasti, neko mu je isekao ode}u, obukao bolni~ku spava}icu i prebacio u ambulantu gde su, iako je o~igledno bio mrtav, poku{ali da ga o`ive i prebacili u bolnicu gde je progla{en mrtvim.

Epstinov brat Mark, ka`e i da je neko snimao Epstinov le{ i u zatvorskoj ambulanti i u bolnici ali da tih snimaka nema.

Kao ni imena zatvorenika u bloku, niti izve{taja ~uvara, osobqa u zatvorskoj ambulanti. Jedino {to postoji je izve{taj mrtvozornika koji nije `eleo da proglasi Epstinovu smrt samoubistvom dok se ne sprovede istraga.

Ministarstvo pravde je, u nekoliko dana dok Epstinova smrt jo{ nije bila progla{ena samoubistvom, sprovelo „detaqnu” istragu u nedavno objavilo izve{taj u kome se opisuje polo`aj Epstinovog tela.

Wegov brat Mark ka`e da se u izve{taju ministarstva navodi da je Epstin sedeo, ispru`enih nogu, obe{en o gredu.

Da je u pitawu „meko ve{awe”, om~a bi mu se popela skoro do u{iju po{to je skoro sva te`ina tela bila na vratu. Autopsija je, ka`e Mark Epstin, pokazala da su tri kosti u Epstinovom vratu polomqene, kao da ga je neko udario u vrat ili ga udavio kablom - kao Freda u „Kumu”, rekao je Epstin. Fotografije le{a pokazuju da su tragovi om~e vidqivi na sredini Epstinovog vrata, a na zadwici i nogama nije imao podlive koji bi se pojavili da je telo dva sata visilo sa tavanice.

Drugim re~ima, svi dokazi pokazuju da je Xefri Epstin ubijen i da je vlada SAD to prikrila.

Uz to, navodi Majk Epstin, posle prve presude za seks sa maloletnicom, Xefri Epstin je imao dogovor sa saveznom vladom na osnovu kog vi{e nisu mogli da ga pravno gone pod istim optu`bama, ali je on ipak uhap{en zbog seksualnog iskori{}avawa maloletnica. „Mislim da je to zastra{uju}a stvar”, rekao je Majk Epstin. „Neko je ubijen u zatvoru maksimalnog obezbe|ewa, a qudi iz najvi{ih e{alona vlasti su lagali o tome”.

NOVA LISTA EPSTINOVIH DRUGARA:

Direktor CIA, osniva~ Gugla, {efica klana Rot{ild Jedan od osniva~a „Gugla”, biv{i izraelski premijer, milijarder Bil Gejts, direktor CIA i {efica Rot{ild grupe, samo su neki od istaknutih qudi koji su sara|ivali sa seksualnim prestupnikom Xefrijem Epstinom.

Ameri~ki mediji ve} su preneli ko se sve sastajao sa ozlogla{enim finansijerom u wegovom luksuznom stanu u Wujorku, ali i po svetu, a sa tu`bom Ameri~kih Devi~anskih ostrva, pojavila su se nova imena. „Wujork magazin” sada je objavio „pro{ireni” spisak Epstinovih saradnika i prijateqa.

SERGEJ BRIN, SUOSNIVA^ GUGLA Prema novom sudskom podnesku Ameri~kih Devi~anskih ostrva u tu`bi protiv „Xej Pi Morgan ^ejsa”, Epstin je savetovao Brina od 2004. do 2007, ukqu~uju}i i savete kako da u{tedi na porezima uspostavqawem fonda za svoju decu kod „Morgan ^ejsa”. Brin je postao klijent banke 2004. sa depozitima u vrednosti od ~etiri milijarde dolara.

ARIJANA DE ROT[ILD, PREDSEDNICA GRUPE EDMOND DE ROT[ILD Godine 2019, privatna {vajcarska banka „Edmond de Rot{ild grup” je la`no tvrdila da ni oni ni wihova predsednica Arijana de Rot{ild nisu imali nikakve veze sa Epstinom.

Ispostavilo se da je Arijana de Rot{ild imala vi{e desetina sastanaka sa Epstinom koji je tra`io wenu pomo} oko osobqa i name{taja, ali je razgovarao sa

wom i oko posla, prenose mediji.

Navodno, Epstin je De Rot{ildovu u septembru 2013. zamolio da mu prona|e novog asistenta „`enskog... da govori vi{e jezika, organizovanog”. „Raspita}u se”, odgovorila mu je ona.

Kada je 2015. postala predsednica banke, pregovarala je o ugovoru od 25 miliona dolara za Epstinovu kompaniju „Sadern trast” koja je trebalo da obezbedi „analizu rizika i primenu i kori{}ewe odre|enih algoritama” za banku.

Kada se saznalo za wene veze sa Epstinom, De Rot{ild je priznala da je imala poslovne sastanke sa wim od 2013. do 2019. godine, da je predstavio banku ameri~kim finansijskim liderima, davao savete o porezima i rizicima, i preporu~io advokatske firme. Banka je, tako|e, saop{tila da je Epstin „u nekoliko navrata li~no tra`io savete i usluge u vezi sa upravqawem imovinom”, ali da u to vreme nisu znali ni{ta o wegovom privatnom `ivotu.

EHUD BARAK, BIV[I PREMIJER IZRAELA Dugogodi{wi izraelski politi~ar bio je redovan Epstinov gost u wegovoj ku}i u Wujorku od 2013. do 2017. Tako|e je koristio i wegov avion. Barak je priznao da se susreo sa Epstinom prilikom posete Wujorku i da je finansijer „~esto dovodio druge zanimqive osobe, iz umetnosti ili kulture, prava ili nauke, finansija, diplomatije ili filantropije”. Tvrdio je da nikada nije video Epstina „sa devojka-

ma ili maloletnicima, ili ~ak odraslim `enama u neprikladnom kontekstu ili pona{awu”.

KETRIN RUMLER, GENERALNA SAVETNICA „GOLDMAN SAKSA” Epstin je zakazao vi{e desetina sastanaka sa Rumlerovom, po~ev od 2014. godine, nakon {to je napustila poziciju savetnika Bele ku}e i oti{la u privatnike. Epstin je sa wom odleteo u Pariz i na svoje ostrvo na Ameri~kim Devi~anskim ostrvima, gledao stanove i poslao je kao klijenta „Xej Pi Morgan ^ejsu”, preporu~iv{i je kao „jednu od najmo}nijih `ena u Va{ingtonu”.

Kada je Rumler pre{la u „Goldman Saks” na mesto kopredsedavaju}eg savetodavnog odbora kompanije za rizik reputacije, weni sastanci sa Epstinom su se nastavili.

LORENS SAMERS, BIV[I MINISTAR FINANSIJA SAD Prijateqstvo Epstina i biv{eg ministra finansija i predsednika Harvarda nije bilo

tajna. Iako je Harvard prestao da prima donacije od Epstina nakon wegove osude 2008. godine, Samers je nastavio da se ~esto sastaje s wim i savetovao se o prikupqawu novca za neprofitnu pesni~ku inicijativu koju bi vodila wegova supruga, profesorka sa Harvarda Elisa Wu. BIL GEJTS Za vezu Epstina i Gejtsa zna se godinama, ali je krajem maja „Volstrit xornal”, odbacio da je suosniva~ „Majkrosofta” imao aferu sa igra~icom brixa po imenu Milom Antonovom po~etkom 2010-ih i da je Epstin poku{ao da ga uceni i iznudi novac. Epstin je isto tako poku{ao da pove`e Gejtsa sa „Morgan ^ejsom”, kako bi pokrenuli dobrotvorni fond, ali je milijarder to odbio.

VILIJAM BERNS, DIREKTOR CIA Dokumenti pokazuju da je Epstin imao tri zakazana sastanka u 2014. sa Bernsom, koji je u tom trenutku bio zamenik {efa dr`avnog obezbe|ewa u Obaminoj administraciji. Za direk-

tora CIA imenovao ga je Xozef Bajden 2021.

Portparolka CIA negirala je da je Berns imao bilo kakve veze sa Epstinom. „Direktor nije znao ni{ta o wemu, osim da je predstavqen kao stru~wak za sektor finansijskih usluga i da je ponudio op{te savete o prelasku u privatni sektor”, navela je ona.

NOAM ^OMSKI Epstin je dogovorio nekoliko sastanaka sa ^omskim 2015. i 2016. godine, kada je predavao na MIT-u kome je finansijer donirao stotine hiqada dolara. Planirani sastanci su ukqu~ivali okupqawa akademika, kao i let sa Epstinom u wegovom privatnom avionu za Wujork na ve~eru u wegovoj gradskoj ku}i sa filmskim rediteqem Vudijem Alenom i wegovom suprugom. ^omski je na upite medija poru~io da ih se ne ti~e wegov odnos sa Epstinom sa kojim je, kako je kasnije rekao, razgovarao o politici i nauci. „Ono {to se znalo o Xefriju Epstinu je da je osu|en za zlo~in i da je odslu`io kaznu”, rekao je ^omski za „Volstrit xornal”. „Prema ameri~kim zakonima i normama, to zna~i novi po~etak”.

Epstin je tako|e ^omskom prebacio 270.000 dolara 2018. „Moja pokojna `ena je umrla pre 15 godina posle duge bolesti. Nismo obra}ali pa`wu na finansijska pitawa. Zamolili smo Epstina za savet. ^inilo se da je najjednostavniji na~in da prebaci sredstva sa jednog ra~una na moje ime na drugi, preko wegove kancelarije”, rekao je ^omski.

PLANETA

^etvrtak 11. januar 2024. 5

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

NETAWAHU GUBI KONTROLU:

SAD vi{e ne zna ko dr`i kormilo u Izraelu Zavisan od koalicionih partnera krajwe desnice, Netawahu okleva da prihvati ameri~ke savete i sugeri{e da }e ameri~koizraelske tenzije rasti Ameri~ki zvani~nici koji sara|uju sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom, u jeku sukoba Izraela i Hamasa, po~iwu da se pitaju da li je on zaista taj koji vodi glavnu re~, pi{e u analizi „Politika”.

Izraelski lider poku{ava da ostane na funkciji i izbegne zatvor zbog optu`bi za korupciju, zbog ~ega je posebno osetqiv na zahteve krajwe desni~arskih ~lanova wegove vladaju}e koalicije. Istovremeno, presuda izraelskog Vrhovnog suda protiv wegovih napora da revidira pravosu|e mo`e ga u~initi jo{ rawivijim.

Netawahuovi koalicioni partneri s krajwe desnice, pre svega ministar finansija Bezalel Smotri~ i ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, gaje „duboke antipalestinske stavove” i ignori{u predloge SAD koje smatraju previ{e prijateqski nastrojenim prema Palestincima. Ukoliko bi oni napustili Netawahuovu koaliciju, on bi mogao da izgubi premijersko mesto i time pove}a opasnost od hap{ewa.

Zbog toga, Netawahu okleva da prihvati ameri~ke savete i sugeri{e da }e ameri~ko-izraelske tenzije rasti.

„Nije nam uvek jasno ko dr`i kormilo u Izraelu”, rekao je ameri~ki zvani~nik upoznat sa ameri~ko-izraelskim pregovorima, pa je nastavio: „Bilo je trenutaka kada je Netawahu nagovestio ili ~ak veoma eksplicitno rekao – moje ruke su vezane, znate, imam ovu koaliciju.”

Kako navodi „Politiko”, ameri~ki zvani~nik je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi mogao da predstavi osetqive detaqe pregovora.

U `eqi da ostane na vlasti, ocewuje list, Netawahu je napravio brojne kompromise sa najekstremnijim izraelskim politi~kim frakcijama, tako da je na odre|en na~in sebi svezao ruke i pre rata. Sada poku{aji da zadovoqi sve „Smotri~eve” i „Ben-Gviriove” slabe wegovu sposobnost da donosi te{ke odluke.

Netawahuova neslagawa sa Va{ingtonom ti~u se i dugoro~nih pitawa, poput ameri~kog predloga da Palestinske vlasti upravqaju Gazom. „Ideju o potencijalnoj palestinskoj dr`avi ni da ne spomiwemo”, navodi „Politiko”.

Ben-Gvir i Smotri~ oti{li su i korak daqe pozivaju}i na navodnu „dobrovoqnu migraciju Palestinaca iz Gaze” i budu}e izraelsko naseqavawe i okupaciju teritorije. Stejt department kritikovao je takve komentare kao „zapaqive i neodgovorne”.

Uprkos svemu, premijer Izraela nedavno je nagovestio da ne}e podneti ostavku ni nakon zavr{etka rata. Jo{ nije jasno {ta }e se ra~unati kao kraj sukoba.

FRANCUSKA IMA NOVOG PREMIJERA:

Gabrijel Atal imenovan za predsednika vlade Gabrijel Atal imenovan je za novog premijera Francuske.

Atal je dosad bio ministar obrazovawa.

Kako prenosi Rojters, on je jedan od najbli`ih saradnika francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Sa 34 godine, on je najmla|i premijer ikada u modernoj francuskoj istoriji, prestigav{i ~ak i socijalistu Lorana Fabijusa koji je imao 37 godina kada je imenovan za premijera.

Atal zamewuje Elizabet Born, koja je podnela ostavku nakon 20 meseci

na funkciji.

Born se tokom ~itavog trajawa mandata borila sa nedostatkom ve}ine u

parlamentu.

Atal je prvi francuski premijer koji je javno deklarisani homoseksualac, a za vreme prvog mandata francuskog predsednika Emanuela Makrona, bio je u romanti~noj vezi sa Makronovim politi~kim savetnikom Stefanom Se`urneom.

Socijalisti~koj partiji pristupio je kada je imao 17 godina, a za vreme pandemije virusa Kovid19, imenovan je za portparola vlade, {to je bila prva zna~ajnija javna funkcija koju je obavqao.

Povodom 30 godina od osnivawa, Beo group poklawa svim ~itaocima Srpskog glasa magnetni kalendar

dina uspešne Povodom 30 go cenjenim saradnje, našimo popust od m di nu klijentima

30

%

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 11. januar 2024.

PLANETA

„PLAN B” ZA UKRAJINU:

Pozivi na ustupke Rusiji rastu i u Kijevu i na Zapadu Sve vi{e zvani~nika priznaje da se sukob ne}e zavr{iti pod uslovima Vladimira Zelenskog U javnosti se sve vi{e i ~e{}e ~uju pozivi Kijevu da se spremi za kompromis i ustupke Rusiji.

Dve stvari su se promenile i na Zapadu i u Ukrajini: prvo, sada rastu zahtevi za „planom B”, kako ga naziva biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko, i, {to je jo{ va`nije – nestao je utisak da je razgovor o ovoj potrebi tabu, pi{e nema~ki istori~ar Tarik Siril Amar.

S obzirom na lo{u vojnu, finansijsku i politi~ku situaciju u Ukrajini – koja bi brzo mogla da se pogor{a – ovi pozivi nisu iznena|ewe. Pravo pitawe nije za{to se to de{ava ve} {ta to mo`e da zna~i za budu}nost: da li ovi pozivi signaliziraju stvarnu spremnost za sklapawe mira?

Pod kojim uslovima? I da li je to realna perspektiva?

GLAS ZAPADA Xejms Stavridis, penzionisani ameri~ki admiral, biv{i vojni {ef NATO-a i dekan pre-

sti`ne ameri~ke Fle~er {kole prava i diplomatije, u tekstu za „Blumberg” je naveo da je malo verovatno da }e Ukrajina povratiti „izgubqenu” teritoriju i preporu~io Kijevu da „razmotri da privremeno ili ~ak trajno ustupi Krim i ‚kopneni most’ koji ga povezuje sa Rusijom”.

Pre nekoliko meseci takva izjava bi bila skandalozna, pi{e Amar. Sada je to nova normalnost.

Drugim re~ima, biv{i komandant NATO-a govori Zapadu da je najboqe re{ewe sukoba kompromisni mir kojeg se Kijev zvani~no gnu{a.

GLASOVI IZ UKRAJINE Najzvu~nija izjava iz Ukrajine stigla je od Julije Timo{enko koja

je pozvala predsednika Vladimira Zelenskog da „poka`e svoje vo|stvo” predstavqawem „plana B” koji bi podrazumevao „izlazak iz sada{we tragi~ne situacije”.

Potvr|uju}i svoju posve}enost „pobedi” i „teritorijalnom integritetu”, ona je ipak insistirala na tome da „direktan” pristup vi{e nije odr`iv jer Ukrajina ne mo`e da izdr`i dug sukob.

A tu je i Aleksej Arestovi~, biv{i savetnik Zelenskog i glavni promoter sukoba sa Moskvom kada je taj sukob jo{ mogao da se izbegne. Nedavno je {okirao izjavom da Ukrajina i Rusija treba da sklope mir, a zatim da se ujedine protiv Zapada.

USLOVI? Svi ovi pozivi ipak deluju kao „{ta bi bilo, kad bi bilo”, a mnogo mawe kao realan scenario, navodi istori~ar. Predlog biv{eg komandanta NATO-a podrazumeva da }e Moskva pristati na ~lanstvo Kijeva u EU i NATO, {to su crvene linije koje Rusija ne}e pre}i.

Jedini ciq Julije Timo{enko je da osramoti Zelenskog i wegovo „rukovodstvo”. Wen „plan B” i daqe je plan „pobede”, a wena retorika ostala je generalno o{tra.

U nedavnom tekstu, ona insistira da je Ukrajina „ve} pobedila” u vi{e bitaka i da je priznata kao deo Zapada. Pa ipak, Timo{enko je lukav igra~ i mogu}e je da je

wena lista „pobeda” zapravo signal da, bar za sada, nije potrebno ni{ta vi{e?

U me|uvremenu, Arestovi~ je poru~io da je svojim izjavama samo poku{avao da „upla{i Zapad” i da iskreno tra`i na~in da izbegne vi{egodi{wi sukob u Evropi (i {ire) i da je „velika nagodba izme|u velikih sila jedini izlaz”.

Koji je pravi Arestovi~? Onaj koji poziva na savez sa Rusijom, onaj koji ka`e (na Jutjub kanalu za koji niko na Zapadu nije ~uo) da je to bio samo blef da se pokrene Zapad, ili onaj koji ima {iru sliku na umu i razmatra kako obezbediti globalni mir?

Interesantno je da je Arestovi~ u jednom intervjuu lamentirao nad propu{tenom prilikom u Istanbulu u prole}e 2022, potvr|uju}i da je Moskva tada Kijevu ponudila veoma povoqne uslove i da je mir skoro bio sklopqen.

Arestovi~ je, tako|e, bio ukqu~en u Minske sporazume, kada ni ukrajinsko rukovodstvo ni wegovi zapadni sponzori nisu bili zainteresovani da dogovor uspe.

Niko od ~lanova „tima plan B” ne ula`e istinski napor da razmisli o jednoj stvari: svi }e planovi zavisiti od Rusije.

NEMA MIRA NI NEDEQU DANA NAKON ZEMQOTRESA:

U Japanu hiqade qudi bez vode i struje, a sti`e me}ava KONGRES POSTIGAO DOGOVOR O POTRO[WI:

Katastrofa izbegnuta, finansirawe Ukrajine skrajnuto Lideri republikanaca i demokrata u Kongresu postigli su dogovor o potro{wi ameri~ke vlade za 2024. godinu, sklawaju}i u stranu pregovore o dodatnim sredstvima za Izrael i Ukrajinu, kao i novac za kontrolu granica.

Dogovor sledi ograni~ewa za vojnu i doma}u potro{wu koju je postavio Kongres u okviru zakona o suspendovawu gorwe granice ameri~kog duga do 2025 godine, a lider demokratske ve}ine u Senatu ^ak [umer je istakao da bi dogovor mogao da pomogne da se izbegne delimi~na obustava rada Vlade SAD kasnije ovog meseca.

Prvi deo dodeqenih federalnih finansija isti~e 19. januara, a drugi 2. februara, bez ~ega bi ameri~ka vlada bila primorana na zatvarawe.

Novi dogovor podrazumeva 886 milijardi dolara finansirawa vojske i 772 milijarde dolara doma}e potro{we koja nije za odbranu.

Predsednik Predstavni~kog doma Majk Xonson je u pismu republikanskim kolegama poru~io da }e sporazum obezbediti dodatno smawewe potro{we za 16 milijardi dolara u pore|ewu sa prethodnim sporazumom o kojem su pregovarali tada{wi predsednik Kevin Makarti i predsednik Xozef Bajden, i da je oko 30 milijardi dolara mawe od onoga {to je Senat razmatrao. „Ovo predstavqa najpovoqniji sporazum o buxetu koji su republikanci postigli za vi{e od jedne decenije”, tvrdi Xonson.

Bajden je zahvalio poslanicima na saradwi u postizawu konsenzusa, ali je dodao da o~ekuje da }e vi{e raditi na odobravawu milijardi vojne pomo}i za Izrael i Ukrajinu. „Sada republikanci u Kongresu moraju da rade svoj posao, da prestanu da prete zatvarawem vlade i da ispune svoju osnovnu odgovornost za finansirawe kqu~nih prioriteta doma}e i nacionalne bezbednosti, ukqu~uju}i i moj dodatni zahtev”, rekao je on.

Nedequ dana nakon velikog zemqotresa koji je pogodio zapadnu obalu Japana, hiqade qudi i daqe je bez vode i struje.

Kako prenosi Rojtres, jo{ se uvek ~ekaju informaciju kada bi planovi za obnovu mogli da se realizuju.

U zemqotresu ja~ine 7,6 stepeni Rihterove skale poginulo je najmawe 168 qudi 1. januara, a 323 se vode kao nestali.

Temperature ispod nule i jak sneg i ki{a ote`ali su isporuku pomo}i, ostavqaju}i hiqade qudi sa sve mawim zalihama, ali i sa malo informacija.

Odroni su zatrpali ku}e i blokirali pristupne puteve. „Kada }e po~eti rekonstrukcija? Kada }e se graditi privremeni stanovi? Ne dobijamo nikakve informacije”, zapitao se jedan stanovnik Ni{iaraja, sela od 1.000 qudi na periferiji Kanazave. „Ako ne mo`emo da `ivimo ovde, moramo da razmislimo o odlasku. @elimo informacije o tome koliko }e sve to trajati”, dodao je.

Premijer Fumio Ki{ida rekao je u ponedeqak da bi 500 qudi moglo biti privremeno sme{teno u sportski centar u Kanazavi, ali je rekao da je po-

trebno vi{e centara za evakuaciju. Rekao je da vlada tako|e radi na pronala`ewu hotelskih soba za evakuisane.

Ki{ida je u petak rekao da }e vlada iskoristiti 4,74 milijarde jena (32,77 miliona dolara) buxetskih rezervi za rekonstrukciju.

Me|utim, vremenske prilike ~ine rekonstrukciju opasnim zadatkom, a narednih dana se o~ekuje jo{ snega i ki{e.

Novogodi{wi zemqotres bio je najsmrtonosniji u Japanu od 2016. godine kada je 276 qudi poginulo u zemqotresu koji je pogodio jugozapadni region Kumamoto.

[vedska se sprema za rat?

Ministar civilne odbrane [vedske Karl-Oskar Bulin pozvao je gra|ane da budu spremni za potencijalni rat.

Na konferenciji o nacionalnoj bezbednosti on je poru~io da „pre svega `eli ne da uti~e na strah ([ve|ana), ve} na to kako shvataju situaciju”. „Poku{avam da otvorim vrata, koja su za mnoge [ve|ane zatvorena, mo`da, celog `ivota”, prokomentarisao je on, dodaju}i da se sada postavqa pitawe: „Ko

ste vi, ukoliko po~ne rat?”

Glavnokomanduju}i {vedske vojske Mikael Bjuden potvrdio je za „TV4” da je situacija postala veoma ozbiqna, prenose „RIA Novosti”. „Sada govorimo o prelasku sa re~i i razumevawa na delo”, izjavio je on.

Ipak, biv{i saradnik CIA Rej Makgovern nedavno je poru~io da, iako razli~iti evropski zvani~nici govore da se treba pripremiti za pretwu koja mo`e do}i iz Rusije, u real-

nosti „nema apsolutno nikakvih naznaka da Rusija `eli ne{to vi{e” od toga da ostvari svoje ciqeve (u zoni SVO), odnosno, da se uveri u to da je „Ukrajina neutralna, da u woj nema ofanzivnog oru`ja, i da tamo postoji tampon zona koja Zapadu ne}e dozvoliti da se puca na qude Donbasa”. [vedska, podsetimo, jo{ nije ~lanica NATO-a, iako to `eli da bude. Dr`ava aktivno radi na tom poqu, a podr{ku joj pru`aju i SAD.

INTERVJU NEDEQE

DU[KO KOVA^EVI] POVODOM POLA VEKA OD PREMIJERE KULTNOG KOMADA U ATEQEU 212

Radovan danas ne bi imao gde da se vrati Studentski rad Du{ana Kova~evi}a postao je, izvesno, napopularnija predstava druge polovine dvadesetog veka u onda{woj Jugoslaviji: „Radovan Tre}i” prvi put je izveden davnog 30.decembra 1973. u Ateqeu 212, a slava ovog naslova ne bledi do na{ih dana.

Jo{ se pamte kako su se pravili spiskovi za ulaznice, publika vra}ala na predstavu (i{~ekuju}i nove kalambure Zorana Radmilovi}a), studenti u grozdovima visili na mestima za stajawe, video

snimci „putovali” preko granice, dok replike iz predstave nikada nisu ni odlazile iz svakodnevne upotrebe...

- Ja sam „Radovana” kao pozori{ni komad napisao na ~etvrtoj godini Akademije kao zavr{ni, diplomski rad na odseku dramaturgije. Ono {to mi je drago, napisan je u klasi Slobodana Seleni}a, on je i odneo tekst u Ateqe - ka`e na po~etku razgovora za „Novosti” Du{an Kova~evi}. - Sve je po~elo u prole}e te 73. kada sam tekst predao, a premijera je bila na kraju decembra. Ina~e, na po~etku iste godine, 26. februara, moj prvi komad izveden je u Ateqeu: „Maratonci tr~e po~asni krug”, napisan na tre}oj godini studija. Tako da sam prakti~no diplomirao sa dva studentska rada na velikoj sceni Ateqea 212, koji je tih 60-ih i 70-ih bio jedno od najzna~ajnijih pozori{ta ne samo biv{e Jugoslavije nego i Evrope. n Ka`ete da vas za „Radovana Tre}eg” vezuje nekoliko bitnih stvari?

- Osim {to je diplomski rad, u predstavi je igrao moj prijateq Zoran Radmilovi} koga sam upoznao na studentskim protestima 68. godine. Tamo sam ga video, a kasnije kad smo se sprijateqili godinama smo pri~ali o tim doga|ajima i pravili {ale kako je on, ustvari, podigao revoluciju. Napravili smo celu pri~u i novi komad koji, naravno, nije bio ta~an, ali je bio lep. n Niste ga stavili na papir?

- Ne, to je bio usmeni komad iz na{e pri~e tokom dugih sedewa i izmi{qawa {ta se sve de{avalo

i kako se Tito prestravio kad je ~uo da je Zoran po~eo da {trajkuje. Napravili smo celu komediju, dodavali i dodavali... Mogli smo, ta~no, i da ga odigramo. „Radovan” je kasnije postao jedna od najgledanijih predstava ne samo tog vremena nego uop{te. Se}am se da su karte bile prodavane unapred, pre nego {to se objavi repertoar. Qudi su kupovali ulaznice na veresiju: dali bi pare, pa kad se iza|e repertoar imali su prednost. Bilo je mnogo zanimqivih i lepih doga|aja

tokom vi{e od dvanaest godina igrawa. A ono {to nije bilo lepo je da smo se spremali da izvedeno i jubilarnu, tristotu predstavu.

Zoran je odigrao 299, ali je uveliko bio bolestan. Oti{ao je u bolnicu iz koje vi{e nije iza{ao.

Ta 300. odigrana je simboli~no tako {to su se glumci pojavili na sceni, monitor je bio nasred pozornice, oni su odigrali jedan deo i onda je pu{tena kaseta... U to doba bila je to ona ~uvena VHS kaseta koja je, uglavnom, na crnom tr`i{tu prodata u preko milion primeraka. Mislim da nije bilo ku}e koja je imala video rikorder a da nije imala „Radovana”. Ne samo ovde, nego i po svetu. Jedan ~ovek je u Be~u otvorio malu prodavnicu specijalno zbog „Radovana” i {vercovao kasete autom iz Srbije. n Postoji i neobi~na pri~a o nastanku snimka?

- Predstavu je sa~uvao Zoran Filipovi}, upravnik pozori{nog muzeja. Mi smo to uradili, a da Zoran nije znao. Nije voleo da je igra pred kamerama. ^uveni snimateq Topalovi} Top, postavio je kameru na gorwoj galeriji. Kao da smo slutili {ta }e biti... n Kaseta je na vol{eban na~in na{la put do crnog tr`i{ta?

- Dogovorili smo se da se nikad javno ne pusti. Me|utim, devedetih godina je na Filipovi}evo mesto do{ao Miodrag \uki} koji je pozajmio kasetu nekom prijatequ, prijateq drugom prijatequ, i tako je „pobegla” i pojavila se na crnom tr`i{tu. [to se ti~e same predstave, ja sam je sa

Zoranom ~esto dora|ivao. Ako bi se ne{to va`no desilo, dopisivali smo komentare na doga|aje iz svakodnevice. Ali ono {to je va`no u celoj pri~i je ~iwenica da je Zoran komad igrao u celini, od prve do posledwe re~enice, veoma precizno! I to je bila ki~ma „Radovana”. Za ono {to je dodavao ili improvizovao u datom trenutku qudi misle da je ne{to {to se stvori u momentu.

Ve}ina stvari bila je unapred spremqena. Mogao je da ubaci re~enicu - dve, pokret. Ina~e, cele partiture bile su unapred smi{qene. Glumci su uglavnom znali da }e se to desiti, ~ekali su sa svojim replikama. Inprovizacija dugog monologa apsolutno je nemogu}a ad hok. Mogu}e su dosko~ice, kratke scene, gest, ali veliki monolog - nikako. Tako da je od predstave do predstave zavisilo {ta }e se igrati, komentarisali smo i neke politi~ke stvari. Onda je Mira Trailovi} pravila probleme. n U kom smislu?

- Zbog Kardeqeve smrti Zoran je izmislio onu pri~u o govnima u mimohodu. Dogovorili smo se da to bude samo osvrt na doga|aj, ipak, Zoran je dodovao i napravio gotovo politi~ki traktat. Mira je dobila mali nervni slom. Jer, {ta god se problemati~no de{avalo u Ateqeu wu su zvali u Gradski komitet... Qudi su kolektivno dolazili iz Qubqane, Zagreba i drugih gradova Jugoslavije da gledaju predstavu. n Bez obzira na poku{aje, svaka slede}a inscenacija ostala je u senci Radmilovi}eve interperatcije?

- Pri~a o Radovanu je pri~a o izme{tenosti ~oveka iz wegove prirodne sredine. I danas je to problem ne samo kod nas nego i u svetu, kad nekog ~oveka koji `ivi u ku}i (ne mora da bude selo, mo`e da bude i mali grad kao {to je Zoranov Zaje~ar ili moj [abac) postave u vertikalnu ulicu. Jer, soliter je vertikalna ulica: umesto da idete ravno, vi se pewete u nebo. I smeste vas gore kao u kavez za kanarince. Tada ~ovek po~ne da gubi svoj identitet, ste{wen je i u zato u komadu ima pesnik koji ka`e su{tinu pri~e: „Tu`an je pogled s dvanestog sprata, visina qude od qudi deli, iz stana u nebo vode vrata, na nebu smo se rano sreli”. To je skica komada.

Druga bitna tema, i danas veoma prisutna, netrpeqivost je suseda. Mo`e da bude u soliteru, na nivou granica, dr`ava. Netrpqivost dovodi do rata, kako se komad i zavr{ava, a pisan je 1972. godine. I ostale pri~e koje smo kasnije stvarali su o dve familije koje se sukobqavaju i pote`u oru`je. A sve kre}e od nesporazuma i pogre{ne qubavi, devojke u drugom stawu kojoj otac ne da da se porodi pet godina. I tu po~iwe pri~a o mu{ko - `enskim odnosima, autoritetu, zaustavqawu prirodnih procesa. Tako da je upleteno mnogo raznoraznih, traumati~nih stvari. Ina~e, pri~a o deci i `enama u drugom stawu

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 11. januar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

~esto se provla~i kroz moje komade. I ovaj koji upravo privodim kraju je pri~a o devojci koja ima problem sa trudno}om i ~ovekom koji je ostavio... n Radovan je, pre svega, nesna|en u svom okru`ewu?

- On je nesna|en, ~ini mi se, od ro|ewa. Svojeglav je, na svoj na~in autenti~an i neprilago|en sredini, nekim civilizacijskim kodeksima. Ima svoja pravila, svoje zakone. On je simboli~no ku}ni vladar koji je izgubio orijentaciju nad podanicima. Maltertira slabije od sebe. ^im nai|e na nekog ja~eg, on je slab...^iwenica da je pro{lo pola veka od premijere, za mene je i lepa i tu`na. Kada sam pisao „Radovana” imao sam dvadesetak, a sada 110 godina. n U na{e vreme Radovan ne bi imao odakle ni da do|e, selo je gotovo nestalo?

- A po{to su ostale uglavnom ruinirane ku}e, nema gde ni da se vrati. Ostao je na dvanaestom spratu, bli`e nebu nego zemqi.

Nije ~udo da se i sada toliko igra, jer je pri~a o ~oveku koji je izgubqen u vremenu i prostoru jo{ o~iglednija. Imamo sve vi{e qudi koji ne znaju gde pripadaju.

Simboli~no je da i danas qudi na periferiji, oko solitera, sade ba{tice. Ne treba to wima toliko za egzistenciju koliko je re~ o nostalgiji za zemqom. I ja sam `iveo jedno vreme u soliteru i to su mi najtraumati~niji dani.

Em sam ro|en na selu, em u ku}i, em sam imao silne `ivotiwe.

Prohodao sam dr`e}i se za krzno psa. U `ivotu sam imao najmawe dvadeset pasa. Mojih, ne ra~unam lutalice. Do skora wih pet: tri u ku}i, dva napoqu. Imao sam i golubarnik, kanarince, {tigli}e. Trenutno mi desetak gavrana dolazi svakog jutraa. n Je li to va{ kontakt sa prirodom?

- Jedno vreme sam imao i brod, plovio puno. Priroda je veliki deo mog `ivota. I dan-danas nedeqom odlazim na pijacu ili pet {op da za silne `ivotiwe kupim hranu. To mi je qubav i opsesija.

I u svim mojim delima su prisutne `ivotiwe, pa i ovaj posledwi film posve}en je jednom keru. n Va{e prve dve predstave re`irao je Muci Dra{ki}?

- Odavno sam izgubio predstavu koliko je inscenacija u Srbiji i svetu. Pre nedequ dana Nikita Milivojevi} je izveo premijeru „Prole}a u januaru” i „Andergraunda” u Atini. To }e biti neka 280. predstava u inostranstvu. „Radovan” je igran u Bugarskoj, Slova~koj, Italiji, Americi, Kanadi, ~ak i na Novom Zelandu. Ipak, jedna od najboqih predstava koju sam gledao u re`ijskom smislu, bili su Mucijevi „Maratonci”.

Briqantna predstava. Uspeo je da napravi kretawe kola po sceni, kao da likovi putuju. Muci je napravio i sjajnog „Svetog Georgija”. Razgovarali smo danima i no}ima, dru`ili se. Imali smo sli~an senzibilitet, istu krvnu grupu. Kad vas ~ovek privatno razume, razume vas i kao pisca. n Bili ste bliski po tuma~ewu sveta?

- I u wegovom poimawu, a naro~ito ako imate sli~an ose}aj za komediju. Sigurno smo napravili neuporedivo boqe i sme{nije predstave u bifeu Ateqea nego one na sceni. Pogotovo kad se skupi ekipa - Zoran, Bata Stojkovi}, Gaga Nikoli}, Bora Todorovi} - i krenu da prepri~avaju neke doga|aje. Bio je to duh jednog vremena i na~ina `ivqewa. n Zoran i Bata bili su „va{i” glumci, mada privatno veoma razli~iti?

- Potpuno druga~iji karakteri, a ja bih dodao i mog velikog prijateqa i ku}nog kuma Boru Todorovi}a. Tri individue sli~nog godi{ta i sli~nog ose}aja za humor, ali razli~itih karaktera.

Bata je bio nam}or, Zoran veoma zatvoren, sa retkim trenucima opu{tawa. E, onda je ~ovek u`ivao u wima. Mnogo smo pri~ali o doga|ajima iz detiwstva. Poticali smo iz sli~nih gradova - po mentalitetu, obi~ajima, odrastawu. Na{e vreme je danas praistorija. Ne postoji.

8 ^etvrtak 11. januar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

„SIMBOL SLOBODE”:

Republika Srpska proslavila 32 godine postojawa Pod sloganom „Simbol slobode” nastavio se program obele`avawa 9. januara - Dana Republike Srpske.

Obele`avawe Dana Republike Srpske po~elo je polagawem venaca, odavawem po{te palim borcima i sve~anom akademijom u Bawaluci.

Program obele`avawa Dana Republike nastavqen je polagawem venaca na srpskom vojni~kom spomen-grobqu Novi Zejtinlik na Sokocu.

Uru~ivawe odlikovawa zaslu`nim institucijama i pojedincima predvi|eno je u Kulturnom centru Banski dvor.

Sednica Senata Republike Srpske je odr`ana u Palati Republike, a centralni doga|aj - sve~ani defile - je odr`an na Trgu Krajina.

Nakon defilea je odr`an koncert na centralnom bawalu~kom Trgu Krajine, na kojem su nastupile regionalne zvezde Danica Crnogor~evi}, Aca Lukas, Miroslav Ili} i Baja Mali Kninxa.

U Narodnom pozori{tu Republike

Srpske je odigrana predstava Nacionalnog dramskog pozori{ta Rusije (Aleksandrinskog teatra) iz Sankt Peterburga.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} dogovorili su sinhronizovani vatromet u svim gradovima Srpske i u Beogradu, a povodom 9. januara, Dana Republike Srpske.

Vatrometom {irom Republike Srpske i u Beogradu je zavr{ena do sada najspektakularnija proslava ro|endana Republike Srpske.

Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je na taj dan 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Republika srpskog naroda u BiH. Srpsku su osnovali srpski poslanici u tada{woj Skup{tini BiH nakon {to su preglasani u kqu~nim pitawima o opstanku Jugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo voqe Srba, koji su imali status konstitutivnog naroda, prenosi Srna.

DEKLARACIJA O PROGLA[EWU REPUBLIKE SRPSKOG NARODA:

Dokument od istorijskog zna~aja Na dan 9. januara pre 32 godine usvojena je Deklaracija o progla{ewu Republike srpskog naroda u BiH, a Slobodan Bijeli} iz Asocijacije Stvaraoci Republike Srpske isti~e da je to dokument od istorijske va`nosti.

Bijeli} je u Otvorenom programu „Simbol slobode” Radio televizije Republike Srpske istakao da je Deklaracija pokazala pravac kojim }e se Srpska kretati u budu}nosti.

On poja{wava da se mastilo na papiru sporazuma jo{ nije osu{ilo, a krenula je hajka na Republiku Srpsku. „Imali smo nekoliko desetina hiqada stranih vojnika na ovim prostorima.

Bilo je to surovo doba, trebalo je sve to izdr`ati. Posle toga i vreme Pedija E{dauna bilo je mra~no”, naveo je Bijeli}.

Predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske Radan Ostoji} naglasio je da nije bilo drugog izbora ve} da se, kako isti~e, borimo za svoju slobodu. „^etiri godine smo branili i gradili

Republiku Srpsku u najte`im trenucima, a formalno ona je priznata u Dejtonu.

Dr`ave i republike stvaraju se jednom u `ivotu, {to samo pokazuje koliko je ona zna~ajna. Republika Srpska nema alternativu i kao takva opsta}e i osta}e kao garant srpskog naroda”, poru~io je Ostoji}.

Republika Srpska obele`ava danas Dan Republike nizom manifestacija u Bawaluci i drugim gradovima i op{tinama.

Obele`avawe je po~elo ju~e Sve~anom akademijom i prijemom u Administrativnom centru, kojem su prisustvovali brojne zvanice.

Republiku Srpsku su 9. januara 1992. godine osnovali srpski poslanici u tada{woj Skup{tini BiH nakon {to su preglasani u kqu~nim pitawima o opstanku Jugoslavije, i tek po{to su pripadnici druga dva naroda – Hrvati i Muslimani – krenuli u secesiju mimo voqe Srba koji su imali status konstitutivnog naroda.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Cvijanovi}eva: Deveti januar za Republiku Srpsku je dan pobede, simbol i praznik slobode

Cvijanovi}eva je izrazila zahvalnost svima koji su u proteklom periodu dali doprinos u razvoju Srpske, bilo da je re~ o onima koji su u~estvovali u Odbrambeno-otaxbinskom ratu ili onima koji su pro{li kroz razli~ite politi~ke procese i donosili te{ke odluke Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} poru~ila je danas da je 9. januar za Republiku Srpsku dan pobede, simbol i praznik slobode, kojeg se ne mo`e i nikada ne}e odre}i. „Zato ga ponosno proslavqamo i ove kao i prethodnih godina, a tako }e biti i ubudu}e! Ne iz inata prema bilo kome ve} iz qubavi prema Republici Srpskoj”, napisala je Cvijanovi}eva na svom instagram nalogu.

Ona je izrazila zahvalnost svima koji su u proteklom periodu dali doprinos u razvoju Republike Srpske, bilo da je re~ o onima koji su u~estvovali u Odbrambe-

no-otaxbinskom ratu ili onima koji su pro{li kroz razli~ite politi~ke procese i donosili te{ke odluke. „Istrajali smo sve ovo vreme, istraja}emo i u budu}nosti”, navela je Cvijanovi}eva.

Poru~ila je da }e Srpska i u budu}nosti biti stabilna i istrajna. „Kroz Dan Republike `elimo da po`elimo svim na{im gra|anima mirnu i stabilnu Republiku Srpsku, uz na{e obe}awe da }emo raditi da tako bude i u budu}nosti”, poru~ila je Cvijanovi}eva.

CRNA GORA

^etvrtak 11. januar 2024. 9

DEMOGRAFSKU SLIKU KREIRAJU STRANCI:

U Crnoj Gori nikad nije `ivelo vi{e qudi, na popisu oboren rekord iz 2003. godine Popis stanovni{tva u Crnoj Gori pokazao je da su prema{ena sva predvi|awa Monstata.

Prema objavqenim rezultatima do srede 27. decembra popisano je 627.340 stanovnika, vi{e nego 2011. godine. S obzirom na to da je produ`en do kraja ove

nedeqe, ta cifra bi}e jo{ ve}a! Rekord iz 2003. kada je popisano 620.145 je oboren.

Posledwih godina, naro~ito od po~etka ukrajinsko-ruskog sukoba priliv stranaca u Crnu Goru je poja~an, {to

Du`i spisak Prema popisu Crna Gora je 1948. godine brojala 377.305 qudi. Tri godine kasnije - 419.950, 1961. - 417.994, 1971. - 529.603, 1981. - 584.310, 1991. 615.035, 2003. - 620.145, 2011. - 620.029.

je svakako uticalo na pove}awe broja stanovnika. Letos ih je zajedno sa Turcima u jednom trenutku bilo ~ak oko 80.000, {to je za crnogorske prilike ogroman broj. U demografskoj analizi objavqenoj 2014. godine, Monstat je procewivao kako }e 2021. u Crnoj Gori u najboqem slu~aju `iveti 627.383 qudi. Iako u odnosu na wihove projekcije popis kasni dve godine, sasvim je izvesno kako }e ovog puta biti i jo{ vi{e stanovnika nego {to su tada predvideli.

Politi~ki analiti~ar i urednik portala 083, profesor Spasoje Tomi} li~no je o~ekivao da broj stanovnika bude mawi nego na pro{lom popisu od pre 12 godina.

- Verujem da }e se jasno pokazati koliko stranaca je Crna Gora primila od vremena ukrajinske krize, koliko wih je dobilo dr`avqanstvo, koliko su nas ko{tali u smislu davawa socijalne pomo}i, a koliko su doprineli Crnoj Gori. Tako|e, kako se nezvani~no pri~a, veliki broj Turaka je na primorju kupio nekretnine, pa se pitam da li su i oni popisani - ka`e za „Novosti” Tomi}.

Na pitawe kako ocewuje ~iwenicu da je na popisu 2011. broj stranaca bio oko osam odsto, a sada o~igledno mnogo vi{e, odgovara da je sistem koji je uspostavio Milo \ukanovi}, a koji ima veze sa dobi-

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

jawem ekonomskog dr`avqanstva, doveo do porasta stranaca.

- Jedan broj wih i na taj na~in je oprao svoj sumwivo ste~eni novac. Crna Gora je postala destinacija gde za male pare mo`ete da otvorite firmu, napravite, kako se kod nas ka`e kombinaciju, vratite ~ist jedan deo novca i zatvorite firmu koja uglavnom ima jednog zaposlenog. Pretpostavqam da }e stranci takve pogodnosti koristiti jo{ neko vreme, a da }e

RUKU NA SEBE LANE DIGLO 116 \ETI]A:

Zabriwavaju}i podaci o samoubistvima u Crnoj Gori s obzirom na broj stanovnika Crna Gora godinama bele`i zabriwavaju}e podatke kada je re~ o samoubistvima. Samo u toku pro{le godine samoubistvo je po~inilo 116 qudi, a trocifreni broj ovih slu~ajeva registruje se godinama unazad. Glavne razloge zbog kojih se qudi odlu~e da dignu ruku na sebe, stru~waci vide u egzistencijalnim i zdravstvenim problemima.

U odnosu na broj stanovnika, Crna Gora ve} deceniju je u samom vrhu kada je re~ o toj crnoj statistici, godinama upozoravaju iz Svetske zdravstvene organizacije. Najnoviji podaci Uprave

policije pokazuju da je suicid u toku prethodnih 12 meseci po~inilo ~ak 116 osoba.

- Tokom 2022. godine registrovano je 126 samoubistava, 2021. godine - 111, 2020 - 109, a 2019 100 samoubistava. Za samo prethodnih pet godina 562 osobe su sebi oduzele `ivot u Crnoj Gori - naglasili su iz policije.

Prema wihovoj oceni, uzroci ili pokreta~i su razli~iti, ali uglavnom je re~ o te{kim zdravstvenim stawima, socio-ekonomskim problemima, traumati~nim iskustvima, nesre|enim porodi~nim odnosima...

Da su glavni okida~i da osoba

odlu~i da na sebe digne ruku egzistencijalni problemi, te{ka zdravstvena stawa, ali i to da je ve} neko u porodici u~inio isto, smatra psiholo{kiwa Tijana Ivan~evi}. Isti~e i da servisi podr{ke koje bi dr`ava eventualno uspostavila, ne bi imali zadovoqavaju}i efekat sve dok se kao pojedinci ne osvrnemo na bli`we, nau~imo da ih slu{amo, oslu{kujemo i razumemo.

- Dru{tvene okolnosti svakako da imaju najja~i uticaj da osoba razmi{qa o suicidu, ali je va`no da se vratimo i korenu li~nosti - primarnoj porodici, odnosu sa roditeqima, detiwstvu, okru`ewu... Nijedan drugi vid podr{ke nema toliku mo}, kao adekvatan odnos sa bli`wima, qubav i podr{ka smatra Ivan~evi}eva.

Kako su kazali iz policije, veliki broj samoubistava ozbiqan je dru{tveni problem, te napomiwu da Crna Gora nema nacionalnu strategiju za borbu protiv suicida niti nacionalno telo koje bi sihronizovano preduzimalo korake u borbi protiv uzro~nika suicida.

zatim napustiti Crnu Goru. Ali isto tako sam uveren da }e svoje nekretnine zadr`ati, jer im svakako mogu doneti profit - zakqu~uje Tomi}.

U pro{loj godini stranci su u Crnoj Gori osnovali vi{e od 7.000 privrednih dru{tava. Blizu 4.000 osnovali su ruski dr`avqani, {to je sedam puta vi{e nego godinu ranije! Turskih kompanija je u 2022. osnovano 1.481, nema~kih 247, ukrajinskih 203, beloruskih 147.

NOVI CRNI REKORD NA PUTEVIMA U CRNOJ GORI:

Pro{le godine poginulo 77 osoba Na putevima u Crnoj Gori tokom 2023. godine `ivot je direktno izgubilo 77 osoba, ~ime je postavqen crni rekord u odnosu na prethodne godine.

Ovo je dramati~no upozorewe iz Uprave policije Crne Gore uz konstataciju da se za 11 meseci 2023. godine (zakqu~no sa 30. novembrom 2023. godine) dogodilo i 6.052 saobra}ajnih nezgoda u kojima su te{ko povre|ene 534 osobe, a lak{e povre|eno 2.345 osoba.

- Podse}awa radi, na na{im putevima u proteklih osam godina poginulo je 476 lica, pri ~emu 77 u 2023. godini, 73 u 2022. godini, 55 u 2021. godini, 48 u 2020. godini, 47 u 2019. godini, 48 u 2018. godini, 63 u 2017. godini, i 65 u 2016. godini - crni su podaci policije.

- Uprava policije ukazuje na zna~aj sinergije svih sektora – bezbednosnog, saobra}ajnog, zdravstvenog, obrazovnog, nevladinog i medijskog – kako bi se razvila druga~ija saobra}ajna kultura, ali i osna`io sistem koji bi kompenzovao qudsku rawivost i sklonost gre{kama. Vode}i uzrok saobra}ajnih nezgoda sa smrtnim posledicama je neprilago|ena brzina, a iza toga stoje razli~iti uticaji kori{}ewa alkohola i psiho-aktivnih supstanci, zatim umor i stres, ali drugi razlozi izostanka adekvatne koncentracije. Stoga je presudno va`an napor razli~itih aktera u pravcu ja~awa svesti gra|ana o opasnostima koje nosi neprilago|ena i brza vo`wa, a kako bi dali doprinos li~noj, ali i bezbednosti drugih u~esnika u saobra}aju ka`u iz Uprave policije.

10 ^etvrtak 11. januar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

Pi{e: Zoran Vla{kovi} Са Божићне литургије у Пећкој патријаршији

Patrijarh bio u Pe}koj patrijar{iji, Visokim De~anima, Gra~anici, Zo~i{tu, sa srpskim narodom u Velikoj Ho~i, Orahovcu, Gora`devcu....

Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije boravio je za Bo`i} u Pe}koj patrijar{iji ali je u okviru vi{ednevne posete posetio i Visoke De~ane, Gra~anicu, Zo~i{te, Orahovac, Veliku Ho~u i vi{e drugih srpskih mesta.

Patrijarh Porfirije je 3. januara 2024. godine u popodnevnim ~asovima stigao u Pe}ku Patrijar{iju, stavropigijalnu lavru i drevno duhovno i istorijsko sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha.

Wegovu Svetost Patrijarha do~ekala je visokoprepodobna igumanija pe}ka Haritina sa sestrinstvom. Posle sve~anog molitvenog do~eka, kome su u~estvovali i iguman Sava sa nekoliko de~anskih monaha, sve{tenici pe}kog namesni{tva sa vernicima, patrijarh Porfirije se poklonio ~udotvornoj ikoni Bogorodice Pe}ke i svetim mo{tima svojih prethodnika arhiepiskopa i patrijaraha srpskih.

Predstojateq Srpske Pravoslavne Crkve proveo je Bo`i} ne praznike sa sve{tenstvom i vernim narodom na Kosovu i u Metohiji. U sve{tenoj pratwi Patrijarhasrpskogbilisupreosve}ena gospoda vikarni episkopi hvostanski Aleksej i novobrdski Ilarion; visokoprepodobni arhimandrit Danilo, direktor Patrijar{ijske upravne kancelarije; proto|akon dr Dragan Radi} i proto|akon Radomir Vru}ini}, rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.

O^INSKA PODR[KA SRBIMA Patrijarh Porfirije je na Bo`i} slu`io arhijerejsku liturgiju u sedi{tu Srpske pravoslavne crkve u Pe}koj patrijar{iji.

Patrijarh je u besedi ~estitao i blagoslovio praznik svim prisutnim vernicima ali i svim qudima sveta. ,,Neka je blagosloven i sre}an

Патријарх Порфирије са децом у Великој Хочи

Српски патријарх Порфирије и владика Теодосије долазе у Високе Дечане

WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI G. PORFIRIJE ZA BO@I] BORAVIO NA KOSOVU I METOHIJI

Razumevawe, sloga i mir se ne mogu posti}i nemirom bra}o i sestre praznik i neka Bogomladenac Hristos koji se u pe}ini rodio pretvori i srca svih nas u svoju pe}inu. Da se useli u na{e du{e i u na{a srca najpre ovde u ovu svetu obiteq a onda i u sve nas sabrane ovde, onda i u svu na{u bra}u i sestre koji `ive na Kosovu i Metohiji a zatim i u sve qude koji `ive na Kosovu i Metohiji. Ali i da srca svih qudi sveta postanu pe}ina Hristova, kako bi onda qubav wegova greju}i srca svih nas, ~itavog sveta, postala predukus i oslon Carstva nebeskog. Neka je sre}an i blagosloven praznik.

Mir Bo`iji, Hristos se Rodi”. – poru~io je patrijarh.

Patrijarh je u prethodnim danima obi{ao razli~ita mesta i svetiwe {irom Kosova a kruna wegovog dolaska jeste Bo`i}na liturgija u Pe}koj Patrijar{iji.

Ova poseta ima veliki simboli~ki zna~aj za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer je patrijarh Porfirije svojim prisustvom za praznik Ro|ewa Hristovog pru`io svoju o~insku podr{ku vernicima na{e Crkve na Kosovu i Metohiji.

Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije stigao je 5. januara 2024. godine u prepodnevnim ~asovima u manastir Visoki De~ani. Posle sve~anog do~eka od strane mona{kog bratstva i igumana Save, Svetej{i Patrijarh se poklonio mo{tima Svetog kraqa Stefana De~anskog.

Obra}aju}i se prisutnima, patrijarh Porfirije je istakao: – Jedinstvo, mir i sloga ra|aju se susretom. Zato je va`no da dolazite ovde, da se vidite sa qudima koji `ive ovde, da ~ujete wihove nedoumice i dileme, kao i da oni ~uju va{e. U tom slu{awu sigurno }e se roditi ne{to vredno. Ponavqam jo{ jedamput, najva`nije je znati da se razumevawe, sloga i mir ne

ne mogu posti}i nemirom. Kada investirate u nemir onda `awete nemir, a kada investirate u mir, mir kao dar od Boga, kao duhovni mir, onda je Bog taj koji u na{e ime `awe mir. Zapamptite, ne brani se ni mir, ni sloga, ni qubav, ni Kosovo na Jutjubu i Tviteru, nego do|i i vidi, ponesi deo krsta i deo muke, podeli ono dobro {to ima{ dobro, neka ti rame bude spremno da se nasloni neka glava koja je umorna, a onda }e kad zatreba i tebi i bilo kome drugom Bog u~initi da i mi imamo i mir i qubav.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije slu`io je na Badwi dan, 6. januara, svetu liturgiju u manastiru Gra~anica uz saslu`ewe episkopa ra{ko prizrenskog Teodosija i hvostanskog Alekseja.

ORAHOVAC U SRCU Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi pred velikim brojem okupqenih vernika poru~io da smo stvoreni da bi qubav kao na{ `ivot bila most i put ka svakoj du{i `ivoj. „Sabrali smo se u duhu, sabrali smo se u istoj nadi ovde u svetoj Gra~anici, ~itavim svojim bi}em pred Bogom. U qubavi i srcem i mi{qu u odnosu na Boga i ~itavim svojim bi}em u odnosu na bli`wega svoga. Znamo ko je na{ Bog, jedan u trojici otac i sin i sveti duh, ali znamo i ko je na{ bli`wi, bi}e stvoreno po slici i prilici, na{ bli`wi je ~ovek“, rekao je patrijarh Porfirije.

Drugi dan posete Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g.

Porfirija vernom narodu na Kosovu i Metohiji zapo~eo je svetom Liturgijom u drevnoj Pe}koj Patrijar{iji. Pomoliv{i se za zdravqe, napredak i mir na{eg naroda i svih naroda sa kojima `ivimo, patrijarh Porfirije se, sa svojom sve{tenom pratwom, uputio ka Orahovcu, gde ga je, ispred crkve Uspewa Presvete Bogorodice, do~ekao Preosve}eni Episkop ra{ko-prizrenski g. Teodosije sa sve{tenstvom, decom i `iteqima tog mnogostradalnog metohijskog mesta.

Patrijarh Porfirije je svoju posetu Orahovcu zapo~eo u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice gde se obratio prisutnim vernicima. ,,Orahovac je neprestano u mome srcu i mojim skromnim molitvama. Nadaleko je poznat u na{em narodu gde god da se nalazi na{ narod. Poznat pre svega po va{oj qubavi, po va{oj veri,

Патријарх Порфирије у Ораховцu po va{em {irokom srcu. Poznat po pesmi o Orahovcu koju peva Pavlina Radovanovi} {irom prostora gde `ive Srbi ali i {irom sveta. I naravno {to je za pohvalu, pevaju}i pesmu o Orahovcu prenosi slavu Orahovca.

Dakle Orahovac i orahov~ani su neprestano sa nama, u molitvi i ~iwenicom da hvala Bogu vi pokazujete veru u Hrista, u wegovu silu i snagu i pokazuju}i veru trudite se da `ivite jevan|eqem Hristovim. Jer to je ono {to je najva`nije, rekao je patrijarh Porfirije.

FILIJA ZA PATRIJARHA Posebnu radost patrijarhu su podarila deca koja su mu uru~ila zahvalnice i Bo`i}ne ~estitke.

Pored posete crkvi, patrijarh je izrazio `equ da pro{eta ulicama ovog mesta, obi{ao je tako|e i nekada{wi konak manastira Pe}ke Patrijar{ije i usput razgovarao sa me{tanima Orahovca.

Posle {etwe patrijarh je svratio na poslu`ewe u parohijski dom. Bilo je svega, pita i kola~a, ali gostu se najvi{e do-

palo autenti~no jelo Metohije, filija. „Iznenadio se patrijarh kad je video i filiju na stolu. Pitao je, kako se ovo zove, ovo kao pala~inkice. To je zapravo staro, tradicionalno jelo na Kosovu i Metohiji, filija, koja se sprema ispod sa~a. Korica po korica, sli~no je testo kao za pala~inke“, ka`e Velinka Radovanovi}, presre}na {to je pohvaqena.

Majka Pavline Radovanovi} otkriva i da je patrijarh u Orahovac zapravo do{ao na poziv wene }erke. Davno su se upoznali, bio je i na wenom koncertu u Kolarcu. „Se}am se kao dan danas da je bilo, kad je Pavlina pozvala patrijarha i rekla mu „da do|ete u Orahovac, mi nismo mnogo bogati, nemamo svu ovu rasko{, ali }emo da vas pri~ekamo onako kako se mo`e, kako imamo. Patrijarh ju je ba{ onako prigrlio i obe}ao je tada da }e do}i. Ali, pro{le godine su ga, ba{ u ovo vreme vratili sa prelaza“.

Patrijarh Porfirije uru~io stipendije u~enicima sa Kosova Na sve~anosti u Domu kulture „Gra~anica“ prilikom uru~ivawa stipendija sredwo{kolcima i studentima sa Kosova i Metohije patrijarh Porfirije je kazao : „Mi smo do{li da izvr{imo qubav i poslu{awe u odnosu na onoga koji je znao da kad qubi i voli onda je u~enik Hristov, da izvr{imo deo qubavi Sime Igumanova, koji je izdanak Kosova i Metohije, koji je sve {to je imao darovao Kosovu, i podelio to na dva dela. Jedan deo svoga srca i bi}a ostavio je Bogosloviji u Prizrenu, a drugi deo mladosti Kosova i Metohije, onima koji u~e i u znawu uzrastaju”.

Stipendije iz Zadu`bine Sime Andrejevi}a Igumanova dobilo je sto sredwo{kolaca i studenata sa Kosova. Sima Andrejevi} Igumanov je bio jedan od najve}ih prosvetnih i crkvenih dobrotvora i osniva~a Prizrenske bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“.

Vladika Teodosije je kazao da je patrijarh Porfirije produ`ena ruka dobrotvora Sime Igumanova. „Eto, voqom Bo`jom obnovio se rad Prizrenske bogoslovije, a vi, va{a svetosti, kao predsednik upravnog odbora zadu`bine na{eg najve}eg dobrotvora Prizrenca Sime Igumanova sve ~inite da {kola funkcioni{e, da `ivi, da radi, da profesori i radnici budu zadovoqni i da u~enici budu radnosni i sre}ni. Ne samo Bogoslovija nego i mnogo dece, u~enika, studenata sa Kosova i Metohije primaju stipendiju, pomo} iz va{ih ruku“, rekao je vladika Teodosije.

SRBI U SVETU

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

^etvrtak 11. januar 2024. 11

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Moj otac se `rtvovao, do{ao Tamo daleko gde se ovde da bih ja imala boqi `ivot Samara uliva u Volgu „E kad sam smo mi bili mali...” Ovom re~enicom ~esto po~iwe prekor starijih. Ako odugovla~i{ sa stavqawem sudova u ma{inu za prawe bi}e{ suo~en s komentarom: „Kad sam ja bila mala, ma{ina za prawe su|a nije ni postajala”.

Ne}e{ da pokosi{ dvori{te? „Kad sam ja bila mala, na{e dvori{te je bilo 10 puta ve}e”.

Ne ide ti se do autobuskog stajali{ta? „Kad smo mi bili mali i{li smo pje{ke u {kolu.”

Svi smo mi ~uli pri~e na{ih najbli`ih, kojima je ranije bilo mnogo te`e, a mislili smo da je to plod wihove bujne ma{te. Mislili smo da nije bilo mogu}e sve to do`iveti za to `ivotno doba. Tako je i bilo i sa mojim ocem i wegovim pri~ama iz djetiwstva.

Moj otac je odrastao u malom selu u Srbiji (tako ka`e on, mada to selo pripada Crnoj Gori). Wegovo djetiwstvo se razlikovalo od mog. Najstariji od ~etvoro djece, morao je vrlo rano preuzeti obaveze oko doma}instva, kao i svako drugo dijete toga vremena.

Bez vode i struje u ku}i, moj otac je `ivio u doma}instvu koje je proizvodilo sve {to im je bilo potrebno; krave su davale mlijeko, koke jaja, iz rijeke su uzimali vodu...

Prihod moga dede i babe poticao je od vodenice i od babinih odlazaka u grad, gdje bi na pijaci prodavala sir i druge doma}e proizvode.

Ustajali su rano, a na po~inak i{li kasno, i tako iz dana u dan, mjesec za mjesece, godinu za godinom. Nije bilo odmora, bolovawa ili slobodnih dana.

Qetos sam imala zadovoqstvo da se vratim u selo moga oca, gdje sam kao dijete, svake godine, provodila mjesec dana.

Vremenom razlike u na~inu `ivota izme|u Srbije i Kanade postale su jasnije, kao i `ivot o kome moj otac pri~a po~iwu}i sa „kad sam ja bio mali dje~ak’’.

Ja u`ivam slu{aju}i o o~evim nesta{lucima sa wegovim drugovima na putu do {kole. On bi ~esto ponosito govorio o du`ini i naporu tog putovawa. Pro{av{i qetos li~no tim putem shvatila sam da nije pretjerivao.

Otprilike {est kilometara, do i natrag do osnovne {kole. Ipak, to je sitnica u pore|ewu sa 17 kilometara do i natrag do sredwe {kole.

Po{to bi ustao u pet sati i na brzinu doru~kovao otac bi ve} bio na putu u {kolu.

Spustio bi se do rijeke koju bi pre{ao ska~u}i sa kamena na kamen, zatim bi ga put

vodio uz rijeku, gdje bi se sreo sa dru{tvom.

Zatim bi se pewali uz brdo, prolaze}i kroz livade, pored qudi zauzetih rade}i na zemqi, stoke koja je bila na ispa{i, sretaju}i drugu djecu na putu ka {koli.

Od ku}e su odlazili ranije nego {to je bilo potrebno da stignu u {kolu na vrijeme, da bi imali vremena za fudbal i druge nesta{luke.

Do momenta kada se ja probudim i po~nem spremati za 1.300 metara do Stratford hola, oni bi ve} imali nisku doga|awa i do`ivqaja ravnu ne~ijem cijelom danu.

Vremena su se promijenila, sada je malo qudi u selu. Osnovna {kola davno je zatvorena, a u sredwoj ima nekoliko |aka.

Rijeka u kojoj sam kao dijete plivala qetos je izgledala kao poto~i}. Puteqci nekada utabani prolaskom doma}e stoke obrasli su u {ibqe i rastiwe.

Vodenica jo{ stoji, kao i ku}a u kojoj je moj otac odrastao, ali tu vi{e niko ne `ivi.

Vra}aju}i se u ovo selo, za mene }e uvijek imati specijalno mjesto u mom srcu. Veoma cijenim `rtvu moga oca koju je podneo dolaze}i u Kanadu da bih ja imala boqi `ivot.

Sre}na sam i ponosna da govorim wegov materwi jezik, i da sam upoznala kulturu i tradiciju moje daqe familije. Upore|uju}i moje djetiwstvo i `ivot sa o~evim proizvodi osje}aj skromnosti i nedoraslosti u meni.

Pri~e prenijete s generacije na generaciju ~ine bogatstvo na{ih zajednica. Mo`da }e rije~i „kad smo mi bili mali” ponekad u nama proizvesti negativnu reakciju ali ne smijemo zanemariti veliku vrijednost koju takve pri~e imaju je govore o `ivotu na{ih najbli`ih i najdra`ih, o`ivqenih ne tako davno.

Katarina \a~i}, Vankuver, Kanada

Skoro pola `ivota proveo sam u Rusiji, a u moskovsko predstavni{tvo velike jugoslovenske firme stigao u vreme raspada SFRJ. Raspadao se i SSSR i svako se snalazio kako je umeo i znao.

Kada sam stigao u Moskvu nije bilo stanova na tr`i{tu. Stranci su mogli da dobiju stan samo preko akreditovane firme.

Postojala je dr`avna UPDK (uprava diplomatskog kora) koja je dodeqivala stanove, ako se zahtev prihvati. I tako se ja jednog dana uputih u UPDK zbog ugovora za stan.

U to vreme SSSR je nestajao i stvarala se Ruska Federacija. Rusi su se vra}ali korenima i tradiciji, po~eli su da vra}aju stara imena gradovima i ulicama.

Tako sam se ja, umesto u ulici Krapotkinska 20, na{ao u ulici Pre~istenka 20.

Qubazni portir u pove}em holu me zamoli da sa~ekam jer je bila gu`va. Po~esmo razgovor i on mi re~e da je ba{ na tom mestu Izadora Dankan, pod budnim okom Sergeja Jesewina, dr`ala ~asove baleta.

Veliki ruski liri~ar Sergej Jesewin (1895-1925) imao je kratak ali buran

`ivot. Genijalni pesnik `enio se nekoliko puta a jedan brak je bio i sa legendarnom ameri~kom plesa~icom, Izadorom Dankan (1877-1927) starijom od wega 18 godina.

Brak je trajao tri burne godine a jedno vreme proveli su Americi. Boravak u Americi Jesewinu je ostao u lo{em se}awu, tamo niko nije imao sluha za wegovu poeziju.

Imam sedamdeset godina i pola `ivota proveo sam u Rusiji. U moskovsko predstavni{tvo velike jugoslovenske firme stigao sam prije po~etka posledweg rata u Sarajevu. Kako je „pucala” na{a dr`ava tako su pucala i na{a predstavni{tva u Moskvi.

Svako se snalazio kako je znao i umio.

Devedesete su u Rusiji donele lomove pa i haos. Poku{aj dr`avnog udara na prvog predsednika RF pa onda i rat izme|u prezidenta i ruskog parlamenta. De{avale su se radikalne promene.

Izvoznici su dobili pravo da raspola`u

sa polovinom zara|enih deviza. Tako je firma za koju sam po~eo da radim krenula u poslove sa nafta{ima iz zapadnog Sibira: Langepas, Surgut, Wi`wevartovsk.

Jednog zimskog ledenog dana u Wi`wevartovsku le`ao sam u sobi sa nekoliko kreveta. Na vratima se pojavi dobro promrzli ~ovjek. Predstavi se da je Kova~evi}, in`ewer elektrotehnike.

Radio je u istoj firmi kao i ja. Rodio se i `iveo u U`icu u kome ja, na `alost, nikada nisam bio. Rekoh mu da sam iz Sarajeva a on mi re~e da je i on Sarajlija i ispri~a mi svoju pri~u.

Kada su usta{e u{le u Sarajevo 1941 godine wegov otac i trudna majka uspeli su da iza|u iz grada i preko isto~ne Bosne pre|u Drinu i do|u u U`ice. Tu ga je majka i rodila. Tako ~ovek iz grada u kome nikada nisam bio postade moj sugra|anin.

Jedne godine sam imao veliku turneju po Rusiji: Viksa, Tjumen, Kamen Uraqskij, Poqevskoj, Jekaterinenburg, Samara, Saratov i Volgograd.

Iqa Rjepin ( 1844-1930) bio je jedan od najve}ih ruskih slikara. Najve}i broj wegovih slika nalazi se u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi i u Ruskom muzeju u Sankt Peterburgu. Najpoznatije su portreti P.M.Tretjakova, Tolstoja, carice Sofije Aleksejevne, zatim slike „Krsni hod u Kurskoj guberniji”, Zaporo`ci pi{u pismo turskom sultanu”, i na kraju mo`da i najva`nije slika „Burlaci na Volgi”. „Burlaci” se ~uvaju u Ruskom muzeju a ja sam je video kad je bila retrospektiva Rjepina u Tretjakovci.

Rjepin od 1899. je `iveo na svom imawu Penati, u mestu Kuokala u Finskoj koja je tada bila u sastavu ruskog carstva. Poslije Oktobarske revolucije Finska postaje nezavisna i on ostaje da `ivi u emigraciji gdje je i umro 1930. godine. Poslije rusko-finskog rata 1939/40. godine Kuokala postaje teritorija SSSR-a i dobija naziv Rjepino. Sada se tamo nalazi muzej.

Na mestu gdje se reka Samara uliva u Volgu ruski doseqenici su u 16. vijeku napravili tvr|avu kao za{titu od napada stepskih naroda. Samara se {irila i danas ima oko 1,2 milion stanovnika.

Na obali ~udesne matu{ke Volge, na drugoj strani pokazali su mi brdo @iguli.

Tamo je selo [irjajevo gde je Rjepin pravio skice za svoju ~uvenu sliku „Burlaci na Volgi”. Na izlazu iz Samare, u seocetu Vol`skij nalazi se crkva u kojoj se, prema predawu, ven~ao Stjewko Razin, vo|a ustanika iz 17. vijeka.

K. Rankov

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 11. januar 2024.

AUSTRALIJA

Upoznajte Herkulesa, najve}eg smrtonosnog pauka Australije Sa „o~wacima“ koji bi mogli da probiju qudski nokat, najve}i mu{ki primerak najotrovnijeg pauka na svetu prona{ao je novi dom u Australijskom parku reptila nadomak Sidneja.

Sasvim slu~ajno ga je otkrio jedan od posetilaca.

Smrtonosni sidnejski pauk, nazvan „Herkules“, prona|en je na centralnoj obali, oko 80 kilometara severno od Sidneja. Predat je lokalnoj bolnici, kako bi se wegov otrov prou~io i kasnije bio od pomo}i, navodi se u saop{tewu Australijskog parka reptila. Eksperti za paukove u parku istakli su da je to najve}i mu{ki primerak ikada prona|en u Australiji. Pauk je duga~ak 7,9 centimentara i nadma{io je prethodnog rekordera iz 2018. godine, nazvanog „Kolos“.

Sidnejski pauci obi~no imaju du`inu od jednog do pet centimetara, pri ~emu

su `enke ve}e od mu`jaka, ali ne tako smrtonosne. Uglavnom nastawuju {umovite predele, prigradske ba{te i farme u blizini Sidneja, najnaseqenijeg grada Australije, do priobalnog grada Wukasla na severu i Plavih planina na zapadu.

Pauk „Herkules“ dragocen je jer }e doprineti programu protivotrova u parku reptila. Pauci koji se „bezbedno“ uhvate predaju se Australijskom parku reptila gde se iz wih izvla~i otrov koji je neophodan za proizvodwu protivotrova koji spasava `ivote.

PAUK KAO XEKPOT

„Navikli smo da se parku doniraju prili~no veliki paukovi levkaste mre`e, ali dobiti ovako velikog mu`jaka je kao da dobijete xekpot. Iako su `enke pauka tako|e otrovne, mu`jaci su se pokazali kao smrtonosniji. Po{to sada imamo ovakvog mu`jaka u na{oj ko-

lekciji, wegova proizvodwa otrova mogla bi biti ogromna, {to bi se pokazalo neverovatno dragocenim za program u parku“, rekla je Ema Teni, ~uvar u Australijskom parku reptila. Od po~etka programa 1981. godine, u Australiji nije

bilo smrtonosnog ujeda ove vrste pauka.

Nedavno ki{ovito i vla`no vreme du` isto~ne obale Australije obezbedilo je idealne uslove za razvoj paukova. Skoro 50 novih vrsta pauka identifikovano u Australiji.

Brazil ponovo odlo`io vizne uslove za dr`avqane SAD, Australije i Kanade Brazil je po drugi put odlo`io ponovno uvo|ewe uslova za dobijawe turisti~kih viza za dr`avqane SAD, Australije i Kanade, saop{tilo je brazilsko predsedni{tvo.

Kako je navedeno, rok se pomera za 10. april.U saop{tewu se navodi da vlada jo{ uvek finalizuje novi vizni sistem i da `eli da izbegne wegovu primenu tokom novogodi{wih proslava i karnevalskih sve~anosti u februaru, koje privla~e desetine hiqada turista. Me|u zemqama za koje bi va`io novi vizni sistem prvobitno je bio i Japan, ali je ta isto~noazijska nacija u septembru postigla dogovor sa brazilskim vlastima kako bi se olak{ale odredbe o putovawu izme|u dve nacije, pa se wihovi gra|ani ne}e na}i na novoj listi.

Biv{i predsednik @air Bolsonaro ukinuo je vize 2019. godine kako bi podr`ao turisti~ku in-

DE^AK SKUPQAO [KOQKE PA POKUPIO ZASTRA[UJU]U Bra~ni par morao skupo da plati novu kartu na MEDUZU IZ MORA aerodromu jer je prethodna imala pogre{no ime Jedan de~ak je za dlaku izbegao smrt nakon {to se jedno od najotrovnijih stvorewa na svetu sakrilo u {koqki koju je pokupio na pla`i

Benaja Toli, 9, ronio je sa svojim ocem i skupqao {koqke u Point Peronu u zapadnoj Australiji pro{le nedeqe kada je iz jedne {koqke ispuzala plavoprstenasta hobotnica. De~ak je dr`ao {koqku oko 20 minuta dok je plivao sa ocem u okolini pre nego {to je iza{ao iz vode i pokazao je mami i sestri. Nakon {to se ponovo smestio na pe{kire, mala, ali smrtonosna hobotnica je iza{la iz jedne od {koqki, {okiraju}i wegovog oca Xejsona. Jedan zalogaj ove hobotnice dovoqan je da parali{e i ubije odraslu osobu u roku od nekoliko minuta, a poznato je da je wen otrov 1000 puta ja~i od cijanida.

Otac de~aka je rekao da su planirali da vrate {koqke u

vodu sve dok wegova }erka nije po~ela da vri{ti kada je hobotnica ispuzala. „Moja }erka, koja ima 11 godina, se sun~ala i pogledala dole, a onda je videla hobotnicu kako puzi iz {koqke prema woj. Onda je do{la vri{te}i, a mislio sam da je videla ajkulu ili ne{to sli~no”, rekao je. Kada su Benaijini roditeqi shvatili {ta je de~ak doneo sa sobom, otac de~aka je to pokupio sa ostacima sa pla`e i vratio u okean. „Kada sam je vratio u vodu, plava boja na hobotnici je zasvetlela i posle toga se vi{e nismo vra}ali u vodu”, napisao je na mre`ama nakon {to se vratio ku}i.

Xejson je na Fejsbuku objavio upozorewe da roditeqi uvek treba da paze sa ~ime se wihova deca igraju na pla`i. „Ne}emo vi{e skupqati ovakve stvari” napisao je. Skoro fatalni izlet se, na sre}u, pretvorio u ni{ta drugo do bezopasnu lekciju. U Australiji je tokom leta sve vi{e prime}ivana plavoprstenasta hobotnica. Pro{log meseca je jo{ jedan de~ak u Pertu hitno preba~en u bolnicu nakon {to ga je jedana ujela.

Fil i Kejt iz Brizbejna, ~ija prezimena nisu saop{tena, kupili su dve povratne karte za London za 4.800 australijskih dolara. Kupili su karte na internet stranici za putovawa pod nazivom Student Universe.

Par je rezervisao let iz Brizbejna za Melburn sa kompanijom Virxin Australija, a zatim za London preko Dohe sa kompanijom Katar ervejz. Ali na {alteru za prijavu u Brizbejnu, par je obave{ten o problemu sa jednom od wihovih karata.

dustriju, ali su tri zemqe nastavile da zahtevaju vize od Brazilaca. Ova ju`noameri~ka zemqa zahteva vize od putnika na osnovu principa istorijskog reciprociteta i jednakog tretmana. Vlada je prvobitno odlo`ila primenu viza za 1. oktobar.

Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva u septembru je odredio 10. januar kao novi rok.

Fil je rezervisao kartu svoje `ene pod „Kejt“, ali ime na wenom paso{u je „Ketrin“. „To je bila administrativna gre{ka — mislim da sam se o`enio Kejt u crkvi, a ne Ketrin“, rekao je Fil. U izve{taju se navodi da je Virxin savetovao par da mogu da unesu malu promenu na internetu za rezervacije uz malu administrativnu taksu. Ali Student Universe im je rekao da }e morati da otka`u Kejtinu avio kartu, uz samo delimi~an povra}aj novca, i da kupe novu kartu pod

imenom Ketrin. Navodno karta ih je ko{tala 4.700 dolara. „Nisu imali vremena - to je bilo wihovo rezonovawe - da izdaju promenu imena na karti. Ali imali su vremena da nam prodaju novu kartu”, rekao je Fil. Kejt je dodala: „Molila sam ih telefonom: ‚Molim vas, ne mo`ete to da uradite. To je sav na{ novac za praznike nestao u trenu. Fil je rekao da se ose}a iskori{}enim: „Upravo su iskoristili celu situaciju, posebno vrhunac sezone putovawa, a vreme je bilo od su{tinskog zna~aja.

Predstavnik kompanije Student Universe rekao je u izjavi da je potrebno da se pridr`avaju pravila o promeni i otkazivawu koje su postavile avio-kompanije. „U ovom slu~aju, promene imena nisu bile dozvoqene, {to zna~i da je jedina opcija bila da otka`emo i ponovo rezervi{emo kartu. Po{to nas je klijent obavestio o wihovoj gre{ci tek u roku od 3 sata od polaska leta, to je dovelo do daqih tro{kova avio-kompanije {to se moglo izbe}i ranijim delovawem“, rekao je predstavnik.

AUSTRALIJA

^etvrtak 11. januar 2024. 13

AUSTRALIJA ]E DOBITI SVOJU „PRVU KRAQICU”:

RENTON FAMILY TRUST Pri~a o `ivotu danske Aged Care princeze Meri podse}a

na moderne bajke Abdikacija posledwe vladaju}e kraqice na svetu Margarete Druge izazvala je burne reakcije, kako u Danskoj, tako i u ostatku sveta.

Me|utim, to je tako|e bio povod za pravo slavqe u dalekoj Australiji, odakle poti~e budu}a danska kraqica Meri, supruga krunskog princa Frederika. Kada 14. januara Margaretin sin zvani~no preuzme presto od svoje majke, Meri }e postati prva kraqica na svetu poreklom iz Australije.

SUDBONOSNI SUSRET U SIDNEJSKOM PABU

Mawe od mesec dana nakon {to je kraqica Margareta Druga preuzela tron 1972. nakon smrti kraqa Frederika Devetog, u Hobartu, glavnom gradu Tasmanije, ro|ena je devoj~ica Meri Donaldson, }erka profesora matematike i asistentkiwe, iseqenika iz [kotske. Meri je odrasla u predgra|u, sa bratom Xonom i sestrama Xejn i Patricijom, ali su mnogi ve} u wenom ranom detiwstvu u woj prepoznali kvalitete liderke. „Bila je popularna u~enica i isticala se u masi”, rekao je wen stari nastavnik Xef Lokart. Nakon {to je diplomirala na studijama prava i ekonomije Univerziteta u Tasmaniji, imala je uspe{nu karijeru u marketingu, a zatim i u agenciji za trgovinu luksuznih nekretnina. Me|utim, jedan sudbonosni susret tokom Olimpijskih igara 2000. godine promenio joj je `ivot.

Meri je tada imala 28 godina i uputila se u jedan pab u Sidneju na pi}e s prijateqima. Tu je bila i grupa „turista” iz Evrope: danski prin~evi Frederik i Joakim, wihov ro|ak princ Nikolaj od Gr~ke i Danske, norve{ka princeza Marta i sada{wi kraq [panije Felipe [esti.

Niko nije znao da su mladi prin~evi i princeza tu, niti su ih do paba sledili paparaci, pa su se Meri i weno dru{tvo non{alantno upoznali sa wima. Najozbiqnija debata te ve~eri bila je da li mu{karci izgledaju boqe sa maqama na grudima ili bez wih”. Pola sata kasnije mi je neko pri{ao i rekao: ‚Zna{ li ko su ovi qudi?’” ispri~ala je Meri u

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo

emisiji australijskog komi~ara Endrjua Dentona 2005. „Dala sam Frederiku svoj broj telefona i on me je pozvao sutradan, tako da se mo`e re}i da je ne{to ‚kliknulo’. Nisu to bili neki vatrometi niti ni{ta sli~no tome, ali bilo je ose}aja uzbu|ewa”, prise}ala se budu}a kraqica Danske tog susreta. Oni su ubrzo uplovili u vezu na daqinu, a ve} 2002. Meri je odlu~ila da se preseli u Dansku, gde je dobila posao u kompaniji Microsoft i po~ela da u~i jezik. Par se ven~ao dve godine kasnije u Katedrali u Kopenhagenu, a procewuje se da je televizijski prenos ceremonije, uprkos drugoj vremenskoj zoni, u Australiji pratilo vi{e od milion qudi. Na Tasmaniji su |aci Sredwe {kole Taruna, koju je Meri poha|ala, proslavili va`an dan ve~erom, nose}i vikin{ke {lemove i tijare. S odu{evqewem je do~ekana i u Danskoj, gde su ispitivawa javnog mwewa pokazala da je ve}ina smatra dobrom budu}om kraqicom.

BUDU]NOST DANSKE MONARHIJE

Najve}i deo svoje vladavine kraqica Margareta Druga bila je popularna li~nost u Danskoj i mnogi su o~ekivali da }e ostati na prestolu do smrti. Monarh sa najdu`im sta`om u istoriji zemqe postala je poznata po ode}i jarkih boja, qubavi prema arheologiji i – cigaretama.

Posledwih godina nadgledala je sprovo|ewe niza reformi, usmerenih na osna`ivawe institucije kraqevske porodice, koja vi{e nema pravni

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

autoritet, ali ostaje simoli~ki izuzetno va`na u danskom dru{tvu.

Re{ila je da smawi broj nosilaca kraqevskih titula i restrukturirala finansije palate, tako da samo direktni naslednik prestola dobija platu iz dr`avnog buxeta.

Sada }e slede}e poglavqe u istoriji kraqevske porodice ispisivati Frederik i Meri. Par koji je stekao dobru reputaciju zbog negovawa modernih vrednosti, svoju decu su slali u Meri }e postati prva kraqica na svetu poreklom iz Australije

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

dr`avne {kole i postali borci za prava `ena i LGBT+ osoba. „Oduvek sam imala sna`an ose}aj za pravdu: da svako treba da ima iste prilike, bez obzira na to odakle poti~e”, rekla je Meri 2022. godine.

Dok se milioni Danaca opra{taju od jedine kraqice koju su imali, ceremonija preuzimawa prestola odr`a}e se 14. januara. „Nadam se da }e novi kraq i kraqica biti do~ekani s istim poverewem i posve}eno{}u, kojom sam i ja bila nagra|ena.

Oni to zaslu`uju. Danska to zaslu`uje”, rekla je kraqica Margareta Druga u svom obra}awu povodom abdikacije. Za to vreme se u Australiji krunska princeza Meri, uprkos tome {to se dr`avqanstva svoje domovine odavno odrekla, slavi kao „nacionalni ambasador”. „Radujem se {to }emo gledati novu generaciju kraqevske porodice i {to }e kraqica ro|ena u Tasmaniji predvoditi budu}nost Danske. Tako smo ponosni”, rekao je premijer Tasmanije Xeremi Roklif.

Sjediwene Dr`ave, Velika Britanija i Australija ubrzavaju program podmornica na nuklearni pogon AUKUS, bezbednosno partnerstvo Sjediwenih Dr`ava, Velike Britanije i Australije, ubrzava svoj program nuklearnih podmornica kako bi re{io nedostatke u infrastrukturi, qudskim resursima i protokolima za deqewe tehnologije. „Difens wuz” je krajem decembra 2023. godine izvestio da ameri~ka mornarica plani-

ra da sprovede svoje prve radove na odr`avawu nuklearnih podmornica u Australiji ovog leta. Tada }e obu~iti i 30 australijskih stru~waka kako da poprave svoje podmornice klase „virxinija”. U izve{taju se ka`e da }e ova obuka pomo}i da se uspostavi sposobnost odr`avawa podmornica na nuklearni pogon u pomorskoj bazi XMAS Stirling u Zapadnoj Australiji.

Program nuklearnih podmornica AUKUS sastoji se od tri faze u kojima }e prvo SAD i Velika Britanija upravqati podmornicama iz Stirlinga u Australiji, zatim kupovina i kori{}ewe novih i kori{}enih podmornica klase „virxinija” od strane Australije iz SAD i kona~no australijska izgradwa i upravqawe svojim sopstvenim nuklearnim podmornicama (SSN), prenosi sajt „Azija tajms“.

14 ^etvrtak 11. januar 2024.

AUSTRALIJA

Australijan open Praznik tenisa i srpstva

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Ve} vi{e od 17 godina, ta~nije od kad je Novak \okovi} osvojio svoj prvi grendslem i Australijan open 2008. godine, traje qubav najboqeg srpskog i svetskog tenisera i australijskih Srba. I ovog januara leta 2024. ovda{wi Srbi sa veli-

Novak vi{e nikad ne}e vratiti na australijsko tlo, ali wega je ta golgota u~inila samo jo{ ja~im i jo{ vi{e nepobedivim.

Za Srbe u Australiji i narednih petnaestak dana bi}e svojevrstan praznik ne samo tenisa ve} i pravi praznik srpstva. Sjati}e se tada mnogi Srbi u Melburn park od Perta do Sidneja, preko Adelejda, Kanbere, Gold Kousta i Brizbejna. Kao akreditovani novinar AO ve} desetak godina redovno pratim izbliza ovu najve}u sportsku manifestaciju na Ju`noj hemisferi. Pored ~iwenice da ~esto imam priliku, ~ast i privilegiju da li~no kao novinar razgovaram sa Novakom, sre}an sam i {to mogu da osetim taj duh i atmosferu kada najtrofejniji svetski teniser zaigra ili ~ak i samo trenira.

Nikole Tesle, Mihajla Pupina ili Milutina Milankovi}a.

Jer ono {to su Tesla, Pupin i Milankovi} u~inili za nauku i ~ove~anstvo uradio je Novak za tenis i sport. Svojom vite{kom i nadqudskom borbom na terenu \okovi} je pokazao da kada postoji voqa granice ne postoje.

Wegovi planetarni uspesi na poqu tenisa osta}e zabele`eni u sportske anale kao rekordi koji }e ostati mo`da i zauvek.

Jer iako smo svedoci da se granice u sportu stalno pomeraju, skoro je nemogu}e da }emo ikad vi{e imati situaciju da tri velika {ampiona igraju u isto vreme, kao {to je bio slu~aj u posledwih dvadesetak godina.

Ovog ~etvrtka neposredno pred po~etak AO dok se jo{ igraju kvalifikacije za glavni

Proslava Novakove titule u Melburnu pro{le godine kim uzbu|ewem i nadom o~ekuju po~etak Australijan opena (AO). O~ekivawa su kao i svake godine uvek razli~ita. Ove godine fokus je na Novakov 25. grendslem trofej ~ime bi prestigao ~uvenu australijsku teniserku Margaret Kort i postao zvani~no najtrofejniji teniser svih vremena. Pro{le godine je to bila `eqa za slatkom osvetom nakon drame od pre dve godine, ali i jubilarni 10. trofej u Melburnu.

Sa druge strane Novakova posebna qubav prema Melburnu i Australiji traje i vi{e od toga. Naime, on je sada ve} daleke 2005. godine na AO ostvario svoj prvi grendslem debi, kada je u svom prvom nastupu pora`en u tri seta od tada{weg teniskog {ampiona Rusa Marata Safina.

Bio je to prvi Novakov me~ na jednom velikom turniru koji je dodu{e neslavno zavr{io, ali ~asno jer je izgubio od velikog {ampiona i iste godine i osvaja~a AO. Od tada je Novak redovno dolazio na AO sve do one godine (2022) kada mu je nasilno zabrawen nastup, i kada su mu tada{we australijske vlasti ukinule vizu i deportovale ga.

Mnogi su tada verovali da se

^esto sam sretao i na{e Srbe iz daleke Kanade, Amerike, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Rusije i drugih zemaqa koji su specijalno zbog Novaka i AO do{li u Australiju. Tako }e verovatno biti i ove godine, kada se nadamo jo{ jednoj velikoj tituli na{eg velikog tenisera Tih dana vrlo ~esto sam bio u prilici da upoznam Srbe iz ~itave Australije koji dolaze u Melburn `ele}i da prisustvuju jo{ jednom prazniku srpstva.

Jer kad Novak pobe|uje na AO svoje ve~ne rivale poput Federera ili Nadala to su trenuci koji nemaju cenu. Zbog Novaka su mnogi zavoleli tenis i ne `ale ni sredstva ni na~ina da do|u u Melburn. ^esto sam sretao i na{e Srbe iz daleke Kanade, Amerike, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Rusije i drugih zemaqa koji su specijalno zbog Novaka i AO do{li u Australiju. Tako }e verovatno biti i ove godine, kada se nadamo jo{ jednoj velikoj tituli na{eg velikog tenisera. I zaista nije preterano re}i da se Novakov ukupni doprinos popularnosti Srbije u svetu mo`e meriti i sa doprinosom jednog

`reb Nole }e u Rod Lejver areni nastupiti na humanitarnom me~u. On }e zaigrati protiv pro{logodi{weg finaliste AO Grka Stefanosa Cicipasa na radost mnogih Srba, jer }e ve} tada mo}i da pozdrave najve}eg tenisera svih vremena. Vijori}e se tako srpske trobojke narednih petnaestak dana u Melburn parku, ali i {irom glavnog grada Viktorije. Jer kad Nole ali i drugi na{i teniseri igraju na AO tada u srpskim domovima sve staje osim tv prenosa iz Melburn parka. A oni malobrojni koji uspeju da kupe karte i do|u li~no u teniski kompleks ima}e i vi{e od toga, jer }e prisustvovati jo{ jednom ispisivawu sportske istorije. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

[ta znamo o Novakovoj povredi i {ta ga ~eka u Melburnu Strepeli su mnogi kako }e izgledati po dolasku u Melburn, a on je sve skeptike uverio da je dobro.

Kao {to je to Novak \okovi} i sam rekao problem postoji, ali nije to ni{ta sa ~im se nije nosio tokom karijere. Ni Novak, ni Goran Ivani{evi} nisu imali nikakvu dilemu da }e sve biti u redu, a ~ak i da ne bude \okovi} je samouvereno rekao „posledwa dva Australijan opena sam osvojio povre|en“.

Uostalom, samo prethodne godine je Miqan Amanovi}, Novakov fizioterapeut, vi{e puta „izvla~io“ taj zglob i masirao usred grend slem turnira, pa opet nije bilo razloga za vi{e od bojazni.

Amanovi} je doleteo u Melburn i bi}e sa ekipom tokom ovog grend slema.

Amanovi} je vi{e puta morao tokom prethodnog Australijan opena, ali i tokom Rolan Garosa da „izvla~i“ ruku srpskom asu. \okovi} je svestan da mu je oporavak znatno sporiji sada, pa je zbog toga wegova sistemati~nost dovela do toga da se potpuno posveti svakom detaqu.

Uostalom, po~etkom pro{le godine je uveo u tim i Klaudija Cimaqu, jo{ jednog poznatog fizioterapeuta, koji je pomogao i oko ovakvih segmenata.

Novak je tokom karijere ~esto igrao sa brojnim sitnim povredama koje nije `eleo da isti~e u prvi plan pre svega zbog po{tovawa prema rivalu. Ovog puta je bilo evidentno koliko mu to pravi problema, ali je par dodatnih dana odmora o~igledno sve sredilo. \okovi} je odradio prvi trening u Melburnu, na ~uvenoj „Rod Lejver areni“ i tom prilikom je trenirao bez steznika.

Bio je potpuno posve}en treningu i nije delovao da ima bilo kakav bol. Dodatnih par dana odmora mu je pomoglo, a od velike pomo}i }e biti i izuzetno toplo vreme u Australiji.

I to je samo po~etak obavezama koje o~ekuju \okovi}a. Pre po~etka Australijan opena (14. januar) }e se na terenu na}i jo{ najmawe dva puta. Najpre je u no}i izme|u utorka i srede odradio trening me~ protiv Aleksandera Zvereva, a karta za taj me~ je ko{tala samo 10 australijskih dolara (oko 710 dinara). Nakon toga ga ~eka me~ koji nosi radni naziv „Novak i prijateqi“, a onda i sam turnir koji }e poku{ati da osvoji po 11. put u karijeri. \okovi} je vedar i raspolo`en, a pokazao je da nema nikakvih razloga za tenziju i za paqewe razli~itih alarma. Iako su mnogi utrkivali u tome da sahrane wegove {anse u Melburnu, ipak je ~iwenica da je na kraju dana upravo on „~ovek koga treba pobediti“, kako voli ~esto i sam da ka`e. \okovi} je navikao da igra sa povredama i to za wega nije nikakva novina, ali jeste ~udno {to je i tre}i put zaredom povre|en do~ekao Australijan open. Prethodna dva puta je podizao trofej, a kako je sada povreda neuporedivo bla`a nema razloga da ne veruje da }e iz Melburna poneti i 25. grend slem pehar u karijeri.

Ipak, izuzetno }e biti bitna uloga Amanovi}a sa kojim je pro{le godine u Australiji proveo vi{e vremena nego sa bilo kojim drugim ~lanom tima, i{li su od terapije do terapije, poku{avaju}i da ga pripreme za prvi slede}i me~. Ovog puta to verovatno ne}e biti potrebno, ali je ~iwenica da }e Novak morati da se pobrine da sa tom rukom bude sve u redu. Uostalom, upravo su mu servis i forhend, koji su najvi{e ugro`eni zbog ovog bola, doneli posledwu titulu u Melburnu.

TRADICIJA

^etvrtak 11. januar 2024. 15

PRAVOSLAVNA NOVA GODINA:

Slavqe, tradicija i obi~aji uuu U subotu uve~e, 13. januara se do~ekuje Nova godina po julijanskom kalendaru, ili {to bi se kod nas reklo srpska ili pravoslavna Nova godina. Iako mnogima slu`i samo kao jo{ jedan povod za praznovawe i proslave, ona ipak ima dalekose`niju istoriju i dubqe zna~ewe od pukog „obele`avawa” Proslava Pravoslavne Nove godine je po~ela kao terawe inata Srba posle Prvog svetkog rata, a postoje i odre|ena verovawa. Srpska Nova godina, kako je naj~e{}e zovemo i svojatamo, masovnije je po~ela da se proslavqa nakon Prvog svetskog rata i to kao svojevrstan bunt svim nepravoslavnim sustanarima u nekada{noj Kraqevini SHS. Naime, 1919. godine su se u Hrvatskoj bogati trgovci pobunili da pravoslavni praznici ometaju wihov rad, te tra`ili da se svi praznici ustale istog dana i po mogu}stvu vikendom kako posao ne bi trpeo. A nema ve}ih inaxija od Srba kada im se dotakne ne{to sveto, pa je na listu svetkovina koje }e se po{tovati dodata jo{ jedna Nova godina na{a srpska, pravoslavna.

Kada je komunisti~ka klima preovladala nad starom Jugoslavijom, postojali su poku{aji tada{wih vlasti da ugu{e ovaj praznik i zatru korewe pravoslavqa, `ele}i da qudi budu prevashodno Jugosloveni, ali su samo izazvali kontraefekat. Iako su proslave bile zabrawene, qudima radno vreme produ`eno, a kafanama skra}eno do 10 uve~e tog dana, proslave su nastavqale da se odvijaju u ku}ama qudi. Tako je ostalo i do dana{wih dana, s tim da je smisao dobio potpuno druga~ije obrise jer je srpska Nova godina postala samo jo{ jedan povod za slavqe, a sve po inerciji u prvoj polovini meseca punog praznika.

Proslava srpske Nove godine bila je nekada zastupqenija u gradskim sredinama jer se na selima ve}i akcenat stavqao na proslavu Bo`i}a. Tek u posledwim godinama 20. veka ona se proslavqa masovnije. Od tada se organizuju do~eci po gradskim trgovima, klubovima i restoranima.

Iako nije zvani~na Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemqama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u isto~nim zemqama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimqivo je da tradicija proslave Nove godine po Julijanskom kalendaru postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, u nekim delovima

Nema neradnih dana Iako se danas rado do~ekuje po gradskim trgovima i ugostiteqskim objektima, srpska Nova godina, za razliku od one druge, nije dr`avni praznik i neradni dan. [kotske, pa ~ak i me|u pravoslavnim zajednicama u Japanu.

OBI^AJI KOJI SE PO[TUJU NA OVAJ PRAZNIK Pravoslavna Nova godina naziva se jo{ i Mali Bo`i}, a poklapa se i sa crkvenim praznicama Obrezawe Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki. Tog dana jede se glava bo`i}ne pe~enice, a to je naj~e{}e glava jagweta ili praseta, a doma}ice mese novogodi{wu ~esnicu „Vasilicu”. Crkva ispra}a staru i do~ekuje novu godinu neuobi~ajenim slavqima, na duhovni na~in, molitvama i bogoslu`ewima, ali i blagosiqa sve pristojne proslave, podse}aju}i da se u brojnim crkvenim domovima obele`ava ovaj zna~ajan praznik. Toga dana u nekim krajevima Srbije spaquju se ostaci badwaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje

se, kao i za Bo`i}, stavqa nov~i}. Tako|e, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u ku}u treba uneti neku novu stvar, kupqenu tog dana, kako bi ku}a i uku}ani tokom cele godine imali napretka.

KADA JE ZABELE@ENA PRVA PROSLAVA PRAVOSLAVNE NOVE GODINE? Prva proslava pravoslavne Nove godine zabele`ena je kao javno okupqawe ve} 1923. i kao po~etak otpora koji je narod pokazivao tada{wem razvoju jugoslovenstva i politike kraqa Alakesandra Kara|or|evi}a. Prva proslava Srpske Nove godine organizovana je u klubu “Kasina“, a ve} slede}ih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela.

DA LI JE SRPSKA NOVA GODINA PODELILA NAROD I JUGOSLOVENE? Po~etak proslavqawa “internacionalne” Nove godine tada je do`ivqavan

SRE]NA PRAVOSLAVNA NOVA GODINA!

n 3D CRAFTED signs n digital printing n banners n shop fronts n light boxes n A-boards n cars-vans n magnetic signs

n architectural signs n directory boards n illuminated signs n window frosting n vinyl lettering n logos & graphics n promotional n and much more

"Business with no Sign is a sign of no Business"

Svim pravoslavnim vernicima koji praznuju po julijanskom kalendaru ~estitamo Novu 2024. godinu!!! @elimo vam mnogo li~ne i porodi~ne sre}e, zdravqa i uspeha u svakom poslu!

Slobodan i Qiqana Joksi} Absolute IN SIGNS

0415 424 764 / 0401 463 005 / 82 830524

signsb3@gmail.com

Sydney/NSW

kao upliv katolicizma me|u pravoslavne Srbe a, iako je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca ve} bila pre{la na gregorijanski kalendar, neki zna~ajni pripadnici srpskih nacionalnih krugova pru`ali su otpor stvarawu jugoslovenske nacije.

PROSLAVA SRPSKE NOVE GODINE KROZ ISTORIJU Sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka “stege” po~iwu da popu{taju i nije postojala nikakva, dr`avna ili zvani~na uredba o zabrani rada kafana nakon 22 sata, ali srpska Nova godina po~ela je u prestoni~kim restoranima da se proslavqa vi{e “pod kqu~em” ili za “probrano dru{tvo”.

Kada je u pitawu Srpska Nova godina proslava je svoj vrhunac do`ivela tokom devedesetih godina proteklog veka, kada se praznik skoro potpuno identifikovao sa nacionalnom pripadno{}u i u srcima nekih qudi pridaje mu se ve}i zna~aj nego onoj 31. decembra. Pravoslavna Nova godina datum 13. decembar 1997. pamti kao najuspe{niji!

Rekord koji je proslava pravoslavne nove godine imala, a i daqe je neoboriv, bio je 1997. godine kada se tokom protestnih {etwi koalicije “Zajedno” 13. januara na ulicama Beograda na{lo oko pola miliona qudi. Euforija, me|utim, od dvehiqaditih po~iwe da jewava, a slast nekada zabrawenog i dru{tveno diskutabilnog praznika vi{e nije tako slatka.

PROSLAVA PRAVOSLAVNE NOVE GODINE NIJE OBI[LA NEPRAVOSLAVNE NARODE Zanimqivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, kao i u nekim delovima [kotske. [kotlan|ani, na primer, 13. januara obele`avaju praznik „Hogmenej”, kada pale male vatre koje simboli{u kraj stare godine.

16 ^etvrtak 11. januar 2024.

ZAJEDNICA

U MOLITVENOJ RADOSTI I KRUGU POR

Bo`i}ni praznici sve Бадње вече у цркви нсу а б л А т н е С у а ђ р о Ђ . Св

I ove godine, u srpskim pravoslavnim hramovima {irom Australije, u molitvenoj radosti i prisustvu najmilijih, srpski narod se okupio u velikom broju da do~eka najradosniji hri{}anski praznik – ro|ewe Gospoda Isusa Hrista, Bo`i}. Uo~i nedeqe i samog Bo`i}a, u svim hramovima su nakon ve~erwe molitve, osve}eni i zapaqeni badwaci, koje su vernici nosili svojim domovima, po{tuju}i srpsku tradiciju i time obele`avali Badwe ve~e u krugu svoje porodice.

Naro~ito sve~ano bo`i}ni praznici su proslavqeni u Viktoriji gde, po tradiciji prethodnih godina, Vladika Siluan slu`i u srpskim hramovima, ~ine}i ove praznike za srpsku zajednicu Melburna jo{ radosnijim. Tako je u subotu 6. januara, na Badwi dan, Vladika Siluan, slu`io Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Save u Grinzbari uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva melburnsko-adelejdskog namesni{tva.

Iste ve~eri, verni narod iz crkve Sv. \or|a u Sent Albansu imao je priliku da sve~ano proslavi Badwe ve~e sa svojim Episkopom.

Na praznik Hristovog ro|ewa - Bo`i}, Episkop Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Branzviku, Melburn. Na liturgiji je pro~itana Bo`i}na poslanica Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog G.G Porfirija. Posle davawa otpusta, Episkop Siluan je sabranim vernima ~estitao praznik Bo`i}a, izra`avaju}i radost {to je ponovo u prilici da sa vernicima Melburna proslavi praznik Ro`destva. Arhijerejski namesnik protojerej-stavrofor Petar Damwanovi} je zatim

Црква Св. Саве Гринзбар Мелбурн

toplo pozdravio Episkopa zablagodariv{i na ulo`enom trudu, qubavi i brizi za povereno stado. Na kraju Liturgije Episkop je podelio svima blagoslov, a zatim se pre{lo na prazni~nu trpezu qubavi koju su pripremile vredne sestre KSS Sabornog hrama.

Drugi dan Bo`i}a, na praznik Sabora Presvete Bogorodice sve{tenomona{tvo i sve{tenstvo namesni{tva melburnskog sa svojim Episkopom tradicionalno se sabralo oko ~udotvorne ikone Bogorodice Trojeru~ice ‚Ilajnske’. Svetom Ar-

hijerejsk Siluan u Teodora konstva sni{tva Siluan, Bogorodi Na predl je, potom stira Il Argijere Presvet

Црква Свете Тројиц

Црква Св. Саве у Аделејду

Црква Св. Николе у Вулунгаби, Бризбејн

ZAJEDNICA

^etvrtak 11. januar 2024. 17

RODICE

e~ano proslavqeni {irom Australije

ра, н

Црква Св. Саве на Фареру, Канбера

kom Liturgijom na~alstvovao je Vladika uz saslu`ivawe igumana - arhimandrita a i prisutnog sve{tenstva i sve{teno|auz prislu`ivawe ~te~eva ovog namea. Prazni~nu besedu proizneo je Episkop govore}i o uzvi{enoj ulozi Presvete dice u tajni Bo`ijeg domostroja spasewa. log Bratstva manastira, Vladika Siluan m, za dugogodi{wi trud na ure|ewu Manalajn, odlikovao brata Dragana Ostoji}a ejskom Gramatom i srebrewakom sa likom te Bogorodice.

Црква Св. Николе у Џилонгу

урн це у Бранзвику, Мелб

дице о р го о Б е т е в с е р П р о б Са у манастиру Илајну

Манастир Св. Саве код Канбере

18 ^etvrtak 11. januar 2024.

ZAJEDNICA Паљење бадњака у Кабрамати

Деца на Колеџу певала песме посвећене Божићу

Божићна литургија у Лазарици

Божићни пакетићи за децу у Ливерпулу

BO@I] U SRPSKOJ ZAJEDNICI SIDNEJA Pravoslavni vernici srpske zajednice Sidneja i okoline sve~ano su obele`ili ovogodi{we bo`i}we praznike. Sve na{e svetiwe bile su proteklog vikenda prepune vernike, gde su deca i mladi bili u velikom broju {to je za pohvalu.

Slavqe je po~elo pro{log petka na Tucindan, praznik kada se koqe pe~enica za Bo`i}, a prema verovawu toga dana decu ne vaqa tu}i, jer }e cele godine biti nevaqala i bole{qiva i vra}aju se dugovi da ~ovek ne bi bio du`an sve do slede}eg Bo`i}a. Ina~e, u kalendaru Srpske pravoslavane crkve 5. januar posve}en je Prepodobnom Naumu Ohridskom, a dan je i Svetih deset mu~enika na Kritu.

Posebno molitveno i sve~ano bilo je u subotu 6. januara na Badwi dan i Badwe ve~e, tradicionalnim uno{ewem i paqewem badwaka, liturgijama u hramovima i porodi~nim okupqawem za posnom trpezom, pred najradosniji praznik Bo`i} – praznik kojim se proslavqa ro|ewe Isusa Hrista.

A dan kasnije, na prvi dan Bo`i}a, svi na{i hramovi u sidnejskoj metropoli bili su premali da prime ogroman broj vernika, koji su do{li da zajedni~ki pro-

Најмлађи и најстарији чланови ливерпулске цркве верни читаоци Српског Гласа

Бадње вече у цркви Св. Николе у Блектауну

Паљење бадњака у Ливерпулу slave ovaj jedan od najve}ih i najradosnijih hri{}anskih praznika, kojim se obele`ava ro|ewe

Isusa Hrista i praznik kada sve ru`no i lo{e ostavqamo iza sebe, a nastupa vreme qubavi i

CRKVENA OP[TINA SVETI ARHI\AKON STEFAN U KIZBARI

Sve~ano i dostojanstveno proslavqena slava hrama u prisustvu Episkopa

Crkvena op{tina Sv. Arhi|akon Stefan u nasequ Kizbara u Melburnu, sve~ano je proslavila svog za{titnika Sv. Arhi|akona Stefana, tre-

}eg dana Bo`i}a, u utorak 9. januara. Svetu Liturgiju slu`io je Episkop Siluan uz saslu`ewe velikog broja sve{tenika iz Viktorije. Na kraju Sv. Litur-

gije prelomqen je kola~ sa ovogodi{wim doma}inom slave, g.

Draganom Stanojevi}em, a zatim je poslu`en bogat slavski ru~ak u crkvenoj sali.

pra{tawa. Sve~ano je bilo i na drugi dan Bo`i}a, kada Srpska pravoslavna crkva i weni verni-

ci slave veliki praznik posve}en Presvetoj Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista. Zato se praznuje drugi dan po Hristovom ro|ewu. Iako postoje mnogi praznici posve}eni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni praznik se zove danom Sabora (sabrawa) Presvete Bogorodice. Saborom se naziva zato {to se tog dana sabiraju svi verni, da proslave Wu, Mater Bogorodicu i {to se sve~ano, saborno, slu`i u ~ast Wenu. Tre}eg dana Bo`i}a, SPC proslavila je Svetog arhi|akona Stefana. Bo`i}ni praznici bili su prilika za porodi~na okupqawa i slavqa.

Joca Gajeskov

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 11. januar 2024. 19

DEDA MRAZ JE PRAVOSLAVAC mova, uz podr{ku SAD, nastale su Hrvatska pravoslavna crkva, Crnogorska pravoslavna crkva, Makedonska pravoslvna crkva i Rumunska pravoslavna crkva.

“Intermagazin” je 30. jula 2016. godine objavio ~lanak pod nazivom „Evo kako CIA poku{ava da uni{ti pravoslavqe”. U wemu se prikazuju izvodi iz “Doktrine borbe protiv Istoka”, koju je kreirao Alan Dals, direktor CIA. Dals navedi smernice kako da se razore tradicionalne vrednosti koje su prisutne u pravoslavnim zemqama. Ta~nije kako da se ugasi nacionalna svest pravoslavnih gra|ana i slomi vojna mo} slovenskih dr`ava.

Ruski narod stvorio je prvi \eda Maroza.

Preuzeli su ga Amerikanci, a firma Koka Kola pretvorila u planetarnog darodavca Mi Srbi danas slavimo po na{im medijima ameri~kog Deda Mraza, a ne ruskog ili srpskog Bo`i} Batu. Za{to je to tako pitamo se mi pravoslavci ? Zato {to smo postali deo zapadno-evropske i ameri~ke kulture. Zato {to nam otimaju pravoslavqe i nacionalni kod. I zato {to smo nekriti~ki preuzeli katoli~ke verske i dru{tvene standarde.

Zato {to smo kao dr`ava postali ameri~ka kolonija. I zato {to ne po{tujemo sami sebe, nemamo nacionalnu svest i pravoslavnu jaku veru.

Ruski narod stvorio je prvi \eda Maroza. Mi Srbi smo ga u 19. veku preuzeli kao Bo`i} Batu.

On nam dolazi batom tj. krupnim korakom na uo~i i na najsvetliji verski praznik. Istori~ari tvrde da je Bo`i} Bata zapravo Sveti Nikola koji je kod slovenskih naroda donosio deci darove i radost u domove. Imao je bradu i brkove, veliku {ubaru i kaput, oki}en praporcima i zvonom, koji su najavqivali wegov dolazak. U komunisti~koj Jugoslaviji pravoslavni Bo`i} Bata je proteran iz verskog i javnog `ivota Srba.

Umesto \eda Moroza ili Bo`i} Bate, ruskog i slovenskog brata, Jugosloveni politi~ke naravi odabrali su se decu raduju poseti crvenog Deda Mraza sa belim brkovima i bradom. Komunisti su skrivali od narod da je taj Deda Mraz ameri~ka tvorevina. Kompanija “Koka Kola” uzela je ideju i lik ruskog \eda Moroza i pretvorila ga izme|u dva svetska rata u svog Deda Mraza radi svoje propagnadne kampawe. Od {ezdesetih godina pro{log veka {iri se preko televizije {irom sveta i postaje planetarni brend. Jugoslovenski komunizam je nametnuo ameri~kog Deda Mraza srpskom i pravoslavnom narodu u SFRJ, misle}i da }emo tako mi u Jugoslaviji i Srbiji postati svet.

Vremenom, Srbija je postala ameri~ka medijska kolonija, u kojoj krajem 2023. godine na svim tv kanalima bqe{te slike i prilike ameri~kog Deda Mraza.

Ima ga u igranim filmovima, najmawe wih 20 i u tv reklamama, najmawe wih 50. Srbi i pravoslavci nemaju svoj film i svoje reklame sa likom Bo`i}a Bate ili svog Deda Mraza. Mi Srbi kao da `ivimo u 18. veku, prikazujemo samo brawe badwaka,

Дед Мраз (С рождеством Христовим), Русија пре 1917. godine uno{ewe u domove, polo`ajnika i Bo`i}ne poslanice na{eg patrijarha i na{eg predsednika.

Lane su Bo`i} Batu o`iveli PTT Srbija i firma “Zlatiborac”.

Interesantno da malo ko u srpskim pravoslavnim otaxbinskim zemqama, a i u rasejawu, gde se Deda Mraz odoma}io me|u Srbima, prime}uje da su Vatikan i SAD verski i kulturolo{ki pokorili sa crveno-belim starcem ~itavo pravoslavqe. Deda Mraz je postao zapadno oru`je protiv pravoslavnog sveta.

U svom osvaja~kom pohodu po istoku i jugu Evrope, ameri~ki ideolog rata Zbigwev B`e`inski je jo{ 1996. godine rekao: „Komunizam je gotov, na redu je pravoslavqe !“. Ovo je izre~eno kao komanda Amerikancima za ru{ewe pravoslavne vere, crkava i manastira, pravoslavaca u Srbiji i Rusiji kao i u drugim evropskim dr`avama. Kada se vidi {ta su albanski teroristi i separatisti u~inili srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u pogromu marta 2004. godine, izvedenom pod patronatom SAD, jasno je da su Albanci zapravo u ime SAD izvr{ili nare|ewe Zbigweva B`e`inskog. Na Kosmetu je pod patronatom SAD uni{teno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i kwige kr{tenih, ven~anih i umrlih, koje svedo~e o vekovnom trajawu Srba na Kosovu i Metohiji. Kao jedni od tvoraca Novog svetskog poretka i globalizma Amerikanci imaju intenciju da ~itav svet pretvore u jedno selo u kome ne postoje nacije, wihove kulture i vere, ve} samo jedna nacija – ameri~ka, jedna kultura – ameri~ka i jedna vera – ameri~ka. Globalisti su u Zapadnu crkvu odavno ubacili klicu afirmisawa jednopolnih brakova (LGBTQ) koju je Zapadna crkva prihvatila, ~ime je naru{ila su{tinu braka izme|u mu{karca i `ene. Na`alost, danas se na gotovo svim katoli~kim i protestantskim

crkvama u SAD i Kanadi, ali i u Srbiji vijore zastave organizacije koja promovi{e patolo{ke zajednice istopolnih parova.

Stoga je zvani~ni Va{ington imao interes da „prava proameri~ka osoba” vodi Carigradsku patrijar{iju, kojoj pripadaju mnoge pravoslavne crkve. Preko Carigrada danas SAD otimaju Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini. Ovu Crkvu odvajaju od Rusije u wenoj emigraciji u zapadnim dr`avama. Za SAD pravoslavqe se pokazalo kao najve}a brana globalizmu, jer neguje svoju nacionalnu svest, kulturu i veru.

Amerikanci su jo{ pre sedam decenija doneli smernice o razarawu tradicionalnih vrednosti u pravoslavnim zemqama, pod

naslovom „Doktrina borbe protiv Istoka“. U tajnom ameri~kom planu CIA pi{e da je osnovni zadatak da se nepovratno ugasi nacionalna svest Slovena - „milom ili silom“. Globalisti~ki centri mo}i, predvo|eni sa SAD su stvarali razdor u Pravoslavnoj crkvi kao posledwoj brani tradicionalnih vrednosti oli~enih u veri, porodici i otaxbini.

Od raspada SFRJ na prostoru ove biv{e dr`ave izvode se sinhronizovani napadi na Srpsku

- SAD treba da zavladaju svetom, a prethodno moraju da slome duh slovenskih zemaqa. Da}emo sve {to imamo, svo zlato, svu materijalnu mo} za magar~ewe i zalu|ivawe qudi. ^ove~ji mozak i svest qudi su skloni promenama. Posejemo li tamo haos, mi }emo neprimetno da im podmetnemo la`ne vrednosti i primora}emo ih da te vrednosti i prihvate. Kako? Mi }emo na}i istomi{qenike, saveznike i pomo}nike u wihovoj domovini.

Malo po malo, mi }emo odigrati grandioznu, po svom obimu trage-

Srbija je postala ameri~ka medijska kolonija, u kojoj krajem 2023. godine na svim TV kanalima bqe{te slike i prilike ameri~kog Deda Mraza. Ima ga u igranim filmovima, najmawe wih 20 i u TV reklamama, najmawe wih 50. Srbi i pravoslavci nemaju svoj film i svoje reklame sa likom Bo`i}a Bate ili svog Deda Mraza pravoslavnu crkvu, sve{tenstvo i vernike. Otimawe eparhija i hramova SPC izvodi se decenijama ve} u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Isto~noj Srbiji, na Kosmetu, u zemqama Beneluksa i dalekoj Ju`noj Americi. Iz Srpske pravoslavne crkve otimawem parohija i hra-

diju, pogibije svih pravoslavnih Slovena, i kona~no }emo na taj na~in nepovratno ugasiti wihovu nacionalnu svest i veru - navodi se u dokumentu Alana Dalsa.

O~igledno je da su SAD u{le u rat protiv Srbije 1999. godine sa ciqem da silom ru{e srpsku nacionalnu svest i srpsku pravoslavnu veru. Ameri~ki vojni pilot pukovnik Majkl Petruka na vi{enamenskom borbenom avionu F-15E koji je tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju imao vi{e desetina borbenih letova, svedo~io je po~etkom 2023. godine protiv ameri~ke avijacije: - Tra`ili su da bacamo kasetne bombe na dve pravoslavne crkve, da “Srbima o~itamo lekciju”!

U me|uvremenu, tokom 21. veka bombe zapadnog sveta zamewene su medijskim i propagandnim topovima. Evropski i ameri~ki filmovi {ire nam potro{a~u ideologiju, filozofiju nasiqa, medijsku dominaciju i ugro`avaju na{ nacionalni kod. Zabrawuje se da se ka`e da si Srbin, da ima{ „srpski svet“, da pokazuje{ prstima srpsko trojstvo, da nosi{ {ajka~u i srpsku trobojku, da Srbi imaju prvake sveta u sportovima, umetnosti i nauci.

Marko Lopu{ina - @iveo na{ Bo`i} Bata!

Amerikanci su od Rusa uzeli \eda Moroza i napravili svog zapadnog Deda Mraza. Rusima i Srbima su zapadwaci zabrawivali sankcijama da se pojavquju u svetu. A danas nam na po~etku druge decenije 21. veka prodaju pri~u o Deda Mrazu kao najve}oj masovnoj kreaturi ~ove~anstva.

20 ^etvrtak 11. januar 2024.

PUTOPIS

Temi{var: banatski raj za vikend ture u Rumuniji Leto u Evropi je odavno pro{lo, vreme godi{wih odmora tako|e, ali mnogima su meseci koji dolaze zgodni za planirawe “city break” putovawa i obilazak obli`wih destinacija. Temi{var u Rumuniji je samo jedna od mogu}nosti, a produ`eni vikendi i mini odmori tokom jeseni se ~ine idealnim za izlete ovakvog tipa. U Temi{varu mo`ete provesti nekoliko dana, posetiti ga samo kao jednu od usputnih stanica ture po Transilvaniji ili u okviru neke od mnogih {oping tura koje se organizuju posledwih godina. Evo {ta videti u Temi{varu i za{to je ovo kul destinacija pored toga {to je odli~an za {oping.

Kao obrazovni, kulturni i trgova~ki centar, u Temi{varu je danas sme{ten i veliki broj kulturno-istorijskih ustanova koje zbli`avaju Srbe koji se nalaze na ovim prostorima. Najve}i je grad u Banatu i prvi u Evropi koji je dobio elektri~no uli~no osvetqewe davne 1884. godine. O tome svedo~e uli~ne svetiqke nadomak Trga pobede na kojima se mogu videti ovi podaci. Tako|e, me|u prvima je imao tramvaje koje vuku kowi, a umesto kojih se danas na ulicama mogu videti tako|e starinski tramvaji za koje su karakteristi~ni {iroki koloseci, {to daje poseban {mek gradu.

Mnogima nije poznato da su Temi{var zvali i “Gradom cve}a” zbog mnogih parkova, ali i zato {to je cve}em i ru`ama snabdevao ~itavu Evropu tokom 19. veka.

OVAKO JE TEMI[VAR DOBIO IME Temi{var je sme{ten u zapadnom delu Rumunije, na samom obodu banatske ravnice, nedaleko od granice sa Srbijom. Sedi{te je okruga Tami{ i ~etvrti je grad po veli~ini u Rumuniji. Na ne{to vi{e od 160 km od Beograda, ~eka vas najve}i kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji.

Zanimqiva ~iwenica je ta da je Temi{var jedan od rumunskih gradova najudaqenijih od prestonice Bukure{ta (vi{e od 500 km).

Jo{ jedna zanimqiva ~iwenica je da je dobio ime po reci Tami{, ali da danas kroz ovaj grad proti~e samo reka Begej. Naime, i reka Tami{ je zaista nekada proticala kroz grad, pa je ova oblast bila ~esto plavqena. Kasnijom regulacijom vodenih tokova, Tami{ je pomeren van podru~ja grada, pa je danas od wega Temi{varu ostalo samo ime. Begej je i zvani~no gradska reka, a wegove obale kroz grad su veoma lepo ure|ene sa dugim {etali{tem.

ZA[TO “MALI BE^”?

Iako su mnogi uticaji bili i pro{li du` ove oblasti, ~ini se da je najja~i pe~at dana{wem izgledu dao period kada je grad bio pod opsadom Habzbur{ke monarhije. Otuda wegov centralni deo, kako arhitektura tako i celokupan izgled, podse}aju na stari deo Be~a, pa je to upravo i razloga zbog koga je Temi{var poznat i kao “Mali Be~”.

[TA POSETITI U TEMI[VARU? Sve one koji su tu upravo zbog wega, samog grada, interesova}e {ta je sve to zna~ajno videti i obi}i u gradu. Mo`emo re}i da su kratki izleti i jednodnevna poseta Temi{varu dovoqni za sve ono {to Temi{var kao turisti~ka destinacija ima da ponudi. Sve znamenitosti se nalaze uglavnom u strogom centru grada, tako da nema mnogo lutawa. Ukoliko ste u pratwi neke od turisti~kih agencija tu vam je organizacija obezbe|ena, pa }ete imati priliku da obi|ete zna~ajne ta~ke u gradu u pratwi vodi~a. Za sve one koji samostalno putuju bi}e zna~ajne neke od slede}ih informacija koje mogu pomo}i u organizaciji i planirawu puta i vremena potrebnog za obilazak Temi{vara.

TRG UJEDIWEWA Jedan je od starijih trgova u Temi{varu, a zna~ajan je po tome {to se na jednoj

Srpska saborna crkva u Temi{varu

wegovoj strani nalazi Srpska saborna crkva Svetog \or|a, a preko puta Rimokatoli~ka crkva posve}ena istom svetitequ.

Nije retko spomiwan i podatak da nigde ne postoji mesto gde su pravoslavna i katoli~ka crkva bli`e jedna drugoj. Centralnim delom trga dominira takozvani Stub kuge, odnosno Statua Svetog trojstva. Ovaj spomenik je podignut u znak zahvalnosti za izbavqewe od ove po{asti, a ne{to sli~no se mo`e videti na jo{ nekim mestima {irom biv{e Austrougarske. Trg okru`uje mno{tvo ku}a, odnosno palata nekada{wih bogata{a. Wihove raznobojne ure|ene fasade svojim izgledom oslikavaju bogata{ka zdawa 18. i 19. veka.

TRG SLOBODE Slede}i trg na koji nailazite tokom svog obilaska je ne{to mawi i zove se Trg slobode. Ovde }ete biti u prilici da vidite zgradu muzi~ke i pozori{ne akademije, kao i nekoliko zgrada vojne uprave. Na trgu se tako|e nalazi i bista Decebala, posledweg kraqa Dakije, koji se od 19. veka u Rumuniji slavi kao nacionalni junak i borac za slobodu i nezavisnost.

TRG POBEDE [to je Trg republike Beogradu, to je Trg pobede Temi{varu. Predstavqa naju`i centar grada, mesto je sastajawa, mnogih de{avawa u gradu, uskr{wih, bo`i}nih proslava, va{ara. ^ini ga duguqasti poplo~ani plato, sa mnogim ba{tama, kafi}ima, zelenilom, fontanom. Na jednom kraju trga je zgrada Opere, a na drugom zgrada Rumunske saborne crkve. Ovo zdawe je definitivno i za{titni znak Temi{vara, nezaobilazno je na fotografijama turista, a tako|e je i na mnogim suvenirima iz Temi{vara. To je ujedno i najvi{a gra|evina u Temi{varu sa visinom centralnog torwa od 90m, a pored glavnog, karakteri{e je jo{ deset ni`ih torweva. Zanimqivog je spoqa{weg izgleda, jedinstvenog arhitektonskog stila, pa na neki na~in li~i i na dvorac, za {ta je zaslu`na me{avina neovizantijskog i moldavskog stila crkvene gradwe.

Jo{ jedna bitna ta~ka na Trgu pobede je statua vu~ice sa Romulom i Remom. Ovu statu je 1926. godine Temi{var dobio na poklon od Rima, po kopiji identi~ne bronzane statue iz 5. veka pre nove ere. Pored ovih trgova, za qubiteqe kulture, {etwi i obilazaka }e sigurno biti zanimqiv i Muzej Banata i Palata Lojd koji se nalaze na Trgu pobede, Tvr|ava bastion u neposrednoj blizini, Park ru`a, kao i mnogi drugi parkovi i {etali{te pored Begeja.

[OPING U TEMI[VARU Danas je Temi{var poznat po ogromnom Julijus tr`nom centru koji je glavno odredi{te onih koji dolaze u kupovinu. Prostire se na ne{to vi{e od 64.200 metara kvadratnih i predstavqa pravi {oping gigant u okolini. Svi oni koji u Temi{var dolaze u okviru kratkih {oping tura ~esto, i ukoliko ne planiraju velike i duge {opinge, upravo kombinuju ova dva, pa najpre obi|u neke od zna~ajnih ta~aka grada, a ostatak dana ostave za posetu ovog raja za kupoholi~are. [to se ti~e izbora i cena, mi{qewa su podeqena. Na ovako velikom prostoru naravno da je izbor brendova i artikala ogroman, ali mnogi misle i da svakodnevne cene nisu ba{ takve da je sve isplativo kupiti, naro~ito turistima iz Srbije.

KWI@EVNOST

^etvrtak 11. januar 2024. 21

Predstavqena kwiga ”Srbi u ameri~kom filmu” - Srbe glumili Tom Kruz, Xon Travolta…

Predstavqawe kwige „Srbi u ameri~kom filmu (1925-2023)” pisca Aleksandra Novakovi}a odr`ano je u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Na promociji su govorili pisac Novakovi} i Predrag Milojevi}, urednik izdava~ke ku}e „Presing”.

Srba u ameri~koj kinematografiji, u wihovim scenarijima. ^esto do`ivqavani kao deo „slovenskog mora”, koje je krajem 19. veka zapqusnulo Isto~nu obalu SAD, Srbi su kroz mnoga filmska i televizijska ostvarewa do`ivqavani kao siroma{ni, neobrazovani emigranti, fizi~ki Autor Novakovi} je objasnio radnici, ratnici, policajci ili ^etvrtak 30. maj 2019. kako je nastala ideja za ovu kwi- ~ak poludemonska bi}a gu, i otkrio da je ona „sasvim Onda, prema re~ima autora, logi~na „posledica” mog dugogo- sa ratovima na teritoriji biv{e di{weg istra`ivawa, jer moj ma- SFRJ, Srbi su odjednom do`ivegistarski rad na Fakultetu dram- li „transformaciju” u - demone, skih umetnosti je bio „Sloveni u dakle „eksploatisani” kao nega-

12

Tom Kruz

Xon Travolta anglosaksonskoj drami”, dok mu je doktorska disertacija tako|e na FDU bila „Stranci u srpskoj drami (1734 - 1990)”.

Onda je spoj tematike i koncepcije ta dva obimna rada doveo do pisawa publicisti~ke kwige „Srbi u ameri~kom filmu (19252023)” gde je obra|eno i spomenuto vi{e desetina filmova i televizijskih serija stvorenih za skoro stotinu godina kinematografije u SAD. Srbi su kroz sve te projekte defilovali ne samo kao rediteqi, scenaristi i glumci ve}, {to je u fokusu ove kwige, upravo kao protagonisti koji su ~esto uklapani u ameri~ke stereotipe o narodima Ju`ne i Isto~ne Evrope. Sam naziv kwige „Srbi u ameri~kom filmu” i naslovna strana na kojoj je glumac Karl Malden (1912-2009), ameri~ki dobitnik Oskara kao sporedna uloga za film „Tramvaj zvani `eqa” (1951) Elija Kazana, pomalo zbuwuje ~itaoce.

Naime, ima se utisak na prvi pogled da je re~ o kwi`evnoj studiji koja se bavi srpskim glumcima i uop{teno dramskom umetnicima sa na{ih prostora koji su uspeli u Holivudu. Ipak, kako Novakovi} ka`e, iako se ovde spomiwu uspe{ni glumci i re`iseri koji su ostvarili zna~ajan uspeh u zemqi snova sa druge strane Atlantskog okeana, ciq mu je bio da istra`i konkretne likove

tivci u filmovima da Zapada.

Kwiga govori o tretmanu i karakterizaciji Srba kao dramskih junaka u igranom ameri~kom filmu, od po~etka zvu~ne ere sve do danas, {to stoji i kao podnaslov novog dela, prenosi Tanjug.

Pisac je u analizi krenuo od dve verzije filma „Vesela udovica” (1925) Eriha von [trohajma i Ernesta Lubi~a (1934), prema toj ~uvenoj opereti, preko „Qudi ma~ke” (1942) @aka Turnijea, dok rimejk tog filma (1982) u re`iji Pola [redera ovde nije utisnut, jer tamo nije va`no ~ijeg je porekla junakiwa. Srbi su predstavqeni kao narod prili~no {arenolikog karaktera i ilustracija u mnogim poznatim, uspe{nim, mawe uspe{nim filmovima, nekim proma{ajima, i sa razli~itim `anrovima, kao „^etnici, borbena gerila” (1942) Luja Kinga, „Jedinica 10 sa Navarona” (1978) Gaja Hamiltona.

Tako|e, kwiga obra|uje filmove sa Srbima kao junacima scenarija, koje su re`irali velika imena kao „^etiri prijateqa” (1981) istaknutog rediteqa Artura Pena („Boni i Klajd”, „Mali veliki ~ovek”, „Dvoboj na Misuriju”), „Vrata raja” (1980, Kris Kristoferson) Majkla ]imina (remek dela - „Lovac na jelene”, „Godina zmaja”, „Sicilijanac”), „Marijini qubavnici” (1984, Nastasija Kinski i Xon Sevix) ruskog sineaste

Andreja Kon~alovskog („Pomahnitali voz” (koscenarista tog dela je bio srpski autor \or|e Mili}evi}), „Tango i Ke{”).

Tom Kruz je igrao Srbina u filmu „Svi pravi potezi” (1983) Majkla ^epmena, pre nego {to je postao velika holivudska zvezda, a onda }e se kao junak agent Itan Hant „obra~unavati” sa „srpskim teroristima” u jednom od filmova iz akciono-{pijunskog serijala „Nemogu}a misija” prema istoimenoj TV seriji iz 1966. godine.

Srbin je jedan od glavnih junaka u kriminalisti~koj pri~i „@iveti i umreti u Los An|elesu” (1985, Vilijam Pitersen i Viqem Defo) re`isera Vilijama Fridkina „Francuska veza”, „Isteriva~ |avola”). Daqe autor kwige obra|uje filmove sa srpskim narodom koji je u vihoru ratova na prostoru biv{e Jugoslavije i tako je britanski re`iser Majkl Vinterbotom snimio ameri~ko - engleski film „Dobrodo{li u Sarajevo” (1997) gde su igrali Stiven Dilejni, Vudi Harelson, oskarovka Mariza Tomej i hrvatski glumac Goran Vi{wi}.

Ratovi biv{ih republika SFRJ doti~u se i daqe u narednim filmovima Holivuda kao tada novi tihi trend: „Iza neprijateqskih linija” (2001, Oven Vilson i Xin Hekman) Xona Mura, „Mirotvorac” (1997, Nikol Kidman i Xorx Kluni) rediteqke Mimi Leder, „Prole}e u Bosni” (2007, Ri~ard Gir, Terens Hauard) Ri~arda [eperda, kontroverzno ostvarewe „U zemqi krvi i meda” (2011), rediteqski debi slavne glumice An|eline Xoli.

Posledwi film na osnovu ratova u biv{oj Jugoslaviji o kome Novakovi} pi{e jeste triler „Sezona ubijawa” (2013) u kome Xon Travolta tuma~i biv{eg srpskog vojnika koji `eli da se osveti za smrt svoje porodice zloglasnom ameri~kom generalu koga je igrao legendarni Robert De Niro. Tek tada kao da je lik Srbina predstavqen skoro kao pozitivan i `rtva nakon gra|anskog rata i raznih trauma. Ostali obra|eni filmovi ove kwige u kojima su junaci Srbi jesu - „Dobrodo{li u Kolinvud” (2002, Sem Rokvel, Xorx Kluni) tandema autora Entonija i Xoa Rusoa, „Qubav dolazi kod xelata” (2006) Kajla Berensena i „^etvrti an|eo” (2001, Xeremi Ajrons, Forest Vitaker, [arlot Rempling) Xona Irvina.

Nakon tematike o ratovima u BiH ili Hrvatskoj, autor Novakovi} ka`e da ostaje da se vidi „da li }e Srbi u holivudskom filmu do`iveti jo{ jednu transformaciju ili }e ostati u demonskom limbu uz druge „de`urne negativce”, sve zarad odre|enih dnevnopoliti~kih potreba”.

Aleksandar Novakovi} je istakao danas i uspe{ne filmske stvaraoce srpskog porekla koji su ostavili traga u ameri~koj kinematografiji, gde spada scenarista i kwi`evnik Stiv Te{i}, ro|en kao Stojan Te{i} (U`ice, 1942 - Sidnej, 1996), koji je osvojio Oskara za najboqi originalni scenario upravo za spomenuti film „^etiri prijateqa” (1981) Artura Pena.

DRU[TVO

Naravno, osim Karla Maldena, ro|enog kao Mladen Sekulovi}, od uspe{nih ameri~kih sineasta srpskog porekla tu je i Piter Bogdanovi~ (1939-2022), autor kultnih filmova „Posledwa bioskopska predstava”, „Maska”, „Mesec od papira”, „[to te tata pu{ta samu?”, „Teksasvil”.

Tako|e, stigla je vest da je u Los An|elesu umro Vojislav Voja Govedarica (1940-2023), srpsko-ameri~ki glumac, poznat od

ranije u akcionim filmovima „Rambo 2” uz Silvestera Stalonea i „Lavqe srce” sa @an Klod Van Damom.

Aleksandar Novakovi} (48) diplomirani dramaturg i istori~ar, ima 18 objavqenih kwiga, od romana, zbirki pri~a, aforizama, pesama, preko nau~nih studija do drama, koje pi{e za radio i pozori{te, a kao scenarista je potpisao i razne projekte za televiziju.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

22 ^etvrtak 11. januar 2024.

DRU[TVO

SRE]NI U KU]I OD SLAME I BLATA

Ivana i Du{an se vratili iz Kine i zapo~eli `ivot na obroncima Rtwa Supru`nici Ivana Bogdanov i Du{an Crkvewakov vratili su se iz Kine gde su radili ~etiri godine i zapo~eli `ivot na obroncima Rtwa, u okolini Boqevca, gde su potpuno sami napravili ku}u od 65 kvadrata, uglavnom od blata i slame. Odluku su doneli dok su u vreme pandemije kovida 19 danima bili zatvoreni u stanu u Kini. Kupili su plac usred {ume, daleko od civilizacije i godinu dana `iveli u kamp-prikolici, dok su gradili svoj dom.

Odlu~ili su se za slamu i blato jer je prednost takve ku}e vi{estruka. Osim {to je jeftinija od

Grade staklenik kao izolator Planiraju Ivana i Du{an da naprave jo{ jednu sobu, kada dobiju potomstvo, a na prole}e staklenik koji }e ku}u u~initi energetski efikasnijom: - Ju`na strana treba da bude {to vi{e u staklu, po mogu}stvu i staklenik ispred, da bi zimsko sunce grejalo i staklenik i ku}u. A, kada za|e, no}u, ku}a se ne hladi, jer je staklenik zapravo izolator s ju`ne strane, a severna strana bi}e vi{e izolovana {to debqim zidom od slame.

cigle, slama je odli~an izolator, a blato dobar akumulator toplote.

- Ku}a od slame je zdravija, jeftinija, efikasnija, toplija i od prirodnih materijala. Ideja se rodila dok smo bili u Kini, u vreme korone, iz ose}aja da ne mo`e{ ni{ta sam da uradi{, da sve zavisi od sistema i od toga gde te stave. Tada smo shvatili da moramo da imamo ne{to na{e - pri~a Ivana. Osim wih dvoje, zaselak ima jo{ dva doma}instva, a najbli`a prodavnica udaqena je desetak kilometara.

- Imamo kom{ije koji su tu ve} osam godina. Od wih nas deli par bre`uqaka. Oni tako|e imaju ku}u od slame i od wih smo u~ili najvi{e. Bili tu za sve {to nam je trebalo. Gruba gradwa bez name{taja i sre|ivawa kupatila, ko{tala nas je oko 10.500 evra, a da smo radili ciglom bilo bi dvostruko vi{e - obja{wava Ivana.

Sada kada je zima zakucala, shvatili su, ka`u, da su pametno postupili.

- Ne znamo koliko }emo drva potro{iti, jer nam je prva zima u woj. Ali, slama je energetski vrlo efikasna. Tokom decembra, kad je dan sun~an, preko dana nismo lo`ili, a u ku}i je temperatura bila oko 25 stepeni. Bi}e jo{ i boqe kada je zavr{imo u potpunosti, planiramo i staklenik da nadogradimo za predwi deo ku}e i predsobqe na zadwem - obja{wava Ivana.

Ku}a od slame iz koje pogled se`e u beskrajne daqine, otkrivaju}i lepotu prirode, Ivani i Du{anu je i radno mesto. Wih dvoje onlajn predaju engleski jezik Kinezima, proizvode liposomalni vitamin C i zdravu hranu, beru pe~urke... Sve to, tvrdi Du{an, bilo je vredno truda da naprave svoj mali raj.

- @iveli smo bez vode i struje u prikolici dok smo kr~ili put, ~istili plac, a onda i prionuli na posao. Najte`e je bilo me{awe blata i maltera, i no{ewe kofa, jer jedna puna ima 50 kilograma pri~a Du{an. Dodaje i da na wihovom imawu gotovo da nema {tetnih materija, a sve funkcioni{e kao „krug”.

- Struju dobijamo iz agregata, a vodu nemamo pa skupqamo ki{nicu sa krova, kroz mre`asti filter, u dva rezervoara od 2.500 litara. Potom je pumpamo u tre}i iznad ku}e, da bismo imali prirodan pad ka ku}i. Zasad imamo jednu ~esmu u ku}i - poja{wava. Kod wih je i toalet neobi~an.

- Koristimo kompost toalet, tako da ne koristimo septi~ke jame. Voda kojom peremo su|e i ve{, tako|e, ide u biofilter gde se filtrira kroz kamewe i tu se sade trska, vrba i biqke koje vole vodu i istovremeno pre~i{}avaju. Za prawe koristimo ekolo{ke sapune i deterxente da bismo {to mawe zaga|ivali sopstvenu zemqu - ka`e Du{an. @ivot u harmoniji sa prirodom, ka`u, nikada vi{e ne planiraju da zamene onim u gradu.

MUDRE MISLI I CITATI Rekli su o Srbima:

Citati velikana koji su govorili o srpskoj hrabrosti, duhovnosti i `eqi za slobodom

}u i po`rtvovano{}u pokazali dostojnim mesta pored heroja svih naroda.

Feliks Kanic, putopisac

uuu Do{li smo sa malo po{tovawa za wih, a vra}amo se puni divqewa. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoqubiv.

Na{li smo najboqe vojnike na svetu, hrabre, poslu{ne, trezvene, voqne da `rtvuju `ivot za zemqu i nacionalnu ideju.

Norve{ki pukovnik Karsten Angel

uuu Srpski vojnik je nepobediv. Ne mo`emo ni{ta protiv Srba. Srpski seqak je bez poroka, ne`an i velikodu{an. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato {ro je finiji, inteligentniji, disciplinovan i visokog morala.

Xavid – pa{a, turski zapovednik Bitoqa

uuu Kao i danas, tako i po vizantijskim izvorima koji su uvek strogo ocewivali Slovene, hrabrost je bila istaknuta vrlina Srba. Istorija pri~a o mnogim srpskim qudima koji su se snagom, hrabro{-

uuu Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijateqa, opasnog, `ilavog, hrabrog i o{trog. Vi polazite na srpski

Plivawe za Bogojavqenski krst i sara~ki zanat `ivo kulturno nasle|e Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasle|e, u Nacionalni registar upisano je jo{ 6 elemenata „`ivog nasle|a” Srbije. Na inicijativu Narodnog muzeja u ^a~ku, me|u wima su se na{li i sara~ki zanat i plivawe za Bogojavqenski krst.

Iako su oprema za kowe, pse i lov, sve tra`eniji sve je mawe majstora koji takve predmete od ko`e ru~no izra|uju. Perko Kuvekalovi} iz ^a~ka jedan je od sara~a koji ~uvaju stari zanat. “Sve se radi ru~no, ba{ je ru~na proizvodwa, ru~no pravimo i alate prilago|avamo sebi i radi se ru~no zato {to ne mo`e ma{ina da uradi neke stvari te opreme za kowe nema ma{ina da bi to uradila mora da se radi ru~no’’, obja{wava Perko Kuvekalovi}, sara~ iz ^a~ka.

Uz sara~ki zanat na listi vrednog kulturnog nasle|a Srbije je i plivawe za Bogojavqenski krst. Pre dve decenije ta obi~ajna praksa u ^a~ku obnovqena je skromno, sa samo dva takmi~ara. Kao i u drugim mestima {irom Srbije iz godine u godinu bilo je sve vi{e u~esnika, pa je jednom zabele`eno i 148 pliva~a. ‚’Mi smo se sve ove godine trudili da manifestaciju odr`imo u duhu srpske tradicije, srpske vere. Tako da su na tim takmi~ewima i na{i u~esnici kako momci tako i devojke ~esto ispoqavali razne gestove vite{tva, lepog pona{awa i odanosti srpskoj veri i tradiciji”, ka`e Dragan Savkovi}, organizator Plivawa za Bogojavqenski krst.

Plivawe za Bogojavqenski krst i sara~ki zanat ukoreweni u tradiciji, ali i kao odr`ivi elementi `ivog kulturnog nasle|a ne samo u zapadnoj Srbiji, sada su me|u vi{e od 60 elemenata upisanih u Nacionalni registar srpskog nematerijalnog kulturnog nasle|a.

front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i `rtvuje do posledweg. Pazite da vam ovaj mali neprijateq ne pomra~i slavu i ne kompromituje dosada{we uspehe.

Nema~ki general, federmar{al August fon Mekenzi uuu Nasiqe velikih i mo}nih ~esto zna da se okrene protiv wih. Najboqi primer da se ne treba i`ivqavati nad malima jeste primer malog srpskog naroda koji je stavio ta~ku na jednu carevinu, koja je trajala skoro hiqadu godina- Habzbur{ku.

Isidora Dankan uuu Simpati~an svet ti Srbi. Redak ose}aj za gostoprimstvo i poverqiva prisnost koja krasi samo one {to znaju da budu izvrsni prijateqi. @an – Pol Belmondo

LEPA SRBIJA

^etvrtak 11. januar 2024. 23

Tu`na pri~a o dvorcu porodice [picer Beo~in je mesto koje se nalazi na obali Dunava, na padinama Fru{ke gore, udaqeno od Beograda oko 90 km. Do wega se najlak{e dolazi autoputem za Zagreb, preko Rume, pa kroz Nacionalni park Fru{ka gora.

Tako|e, nalazi se nedaleko od Novog Sada, pa do Beo~ina svakodnevno vozi prigradski autobus broj 78 koji kre}e sa novosadske glavne autobuske stanice. Dvorac sigurno ne}ete proma{iti, jer se nalazi odmah pored puta u Fru{kogorskoj ulici. Vide}ete i stare pogone beo~inske cementare koji vode iznad puta, a dvorac je odmah tu ispod wih.

ISTORIJA [PICEROVOG DVORCA Ovaj nekada predivni dvorac sagradio je 1898. godine Ede [picer, bogati veleposednik nema~kog porekla, koji je bio suvlasnik beo~inske cementare. U to vreme je porodica [picer bila veoma imu}na, pa su po`eleli za sebe rasko{ni dom ba{ u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, ~ije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Ma|arske u Budimpe{ti. U isto vreme kada je sagra|en dvorac, oko wega je ure|en park koji je nazvan – [picer ba{ta. Kombinovawem razli~itih stilova arhitekture koja je bila zastupqena u Vojvodini u 19. veku, [picerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlep{ih arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagra|en je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklekti~ki stil. I sve je funkcionisalo savr{eno do

[picerov dvorac u Beo~inu

Glavni hol u [picerovom dvorcu

po~etka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica [picer napustila Beo~in i svoj dom i odselila se u Nema~ku gde i danas `ive wihovi potomci. Nakon wihove selidbe, sve se promenilo.

Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedi{te wihove komande. Nakon toga je u wemu jedno vreme bila {kola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napu{ten, pa danas prakti~no predstavqa ku}u duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadawa.

KAKO IZGLEDA [PICEROV DVORAC DANAS Dolazimo do bledo roze objekta koji se nalazi pored puta. Nekada su se ovde prolaznici divili prizoru, a danas mo`e da se vidi da je sa wega odneto sve {to je moglo da se odnese. Nema vrata, nema prozore, ukrasi su poskidani, a fasada i{arana. Jednostav-

[picerov dvorac

no napu{ten i ostavqen od svih.

Staza je zarasla u korov, pa smo pratile uzak utaban puti}, a park u kojem se dvorac nalazi je zapu{ten i neuredan. Ba{ u skladu sa gra|evinom.

Ulazim u glavni hol i vidim koliko je wegova unutra{wost posebno lepa. Svuda dominiraju jake i dre~ave boje, a posebno se izdvaja kamin u glavnom holu koji je napravqen od `olnai keramike.

Vide se naznake drvenih ukrasa koji su stajali na zidovima, ali su i wih poskidali i iskoristili za ogrev. Prolazimo kroz prostrane sobe na prizemqu i svaka je uni{tena, prazna ili sa dosta {uta i otpada. Odzvawa nam glas dok pri~amo, a to je izgleda na~in da prostorije ka`u koliko su napu{tene i prazne.

TU@NA PRI^A DVORCA PORODICE [PICER U susret nam ide Spomenka, koja ka`e da je menaxer dvorca. @ivi tu u blizini i svra}a nekoliko puta dnevno da vidi da slu~ajno nema koga unutra jer je zabrawen pristup. A table sa zabranom pristupa nigde nema.

Obja{wavamo joj da smo do{le da fotografi{emo i da nas zanima ne{to vi{e ako mo`e da nam ka`e o dvorcu. Wen uzdah mi je sve rekao. Ispri~ala nam je wegovu istoriju i tu`nu pri~u koja i daqe traje i kojoj se, na`alost, ne nazire kraj.

Ispri~ala nam je da je svaka filmska ekipa koja je snimala ovde film za sobom ostavila kr{ i lom i koliko su svi bili nemarni prema ovom mestu, kao da je ukleto. Iako je 1997. godine progla{en spomenikom kulture, to ga nije spasilo od propadawa.

Kusturica je nudio odre|enu sumu op{tini da ga otkupi, ali mu taj zahtev nije bio odobren, a sada ga nude na kori{}ewe bez naknade, samo da ga neko uredi i renovira.

Danas se uprkos o{te}ewima mogu videti ukrasi u vidu qudskih figura i zmajeva koji su veoma zanimqivi i neobi~ni.

Ali jednostavno, kada je ne{to graciozno, ostaje takvo i kada je napu{teno i ostavqeno. Takav je dvorac porodice [picer. Propada dostojanstveno, pokazuju}i da i daqe mo`e da odu{evi svakoga ~ak i samo sa naznakama onoga kako je nekada izgledao.

CRKVA SVETOG RUDOLFA U BANO[TORU Pod jakim utiskom napu{tamo Beo~in, sa tugom u o~ima i

Crkva svetog Rudolfa u Bano{toru zebwom u srcu. Pitamo se kako, za{to?! Da li je mogu}e da ba{ nikoga ne zanima ovako divno mesto? Nastavqamo daqe i nakon samo 15 minuta vo`we, nailazimo na Bano{tor, malo mesto na levoj obali Dunava. Odmah na ulazu nailazimo na crkvu svetog Rudolfa, ili ono {to je od we ostalo. Ciqano smo i do{le da je vidimo. Shvatam, ok, ovo je definitivno dan za obilazak zaboravqenih objekata. Crkvu je sagradio 1912. godine grof Rudolf iz Futoga na svom zemqi{tu u neoromanti~kom stilu. U to vreme, na teritoriji Vojvodine je ve}ina katoli~kog stanovni{tva bila nema~kog porekla, pa je nakon zavr{etka Drugog svetskog rata i wihovog odlaska, crkva prepu{tena zubu vremena i o woj vi{e niko ne vodi ra~una.

Oko crkve odavno nije poko{eno, a stepenice su skroz zapu{tene, pa nam je prilaz bio ote`an. Iznad ulaza gledam mermernu plo~u sa natpisom datuma izgradwe i imenom sveca kome je posve}ena. Naziru se tragovi oltara i kupole koja je ovde nekada postojala. Samo je me|u ovim praznim zidinama zaraslim u br{qan jedna roda na{la idealno mesto za svoje gnezdo. Bar neka je nekome lepo ovde.

MANASTIR U BEO^INU Jedina „svetla ta~ka“ ovog dana je bio manastir u Beo~inu u koji smo svratile. Ne zna se

Manastir u Beo~inu

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au Pogled sa balkona

ta~no ko ga je i kada sagradio, ali prvi zapisi u kojima se pomiwe manastir u Beo~inu datira iz 16. veka. Kao i svaki na{ manastir, nekoliko puta je bio poru{en i obnavqan. Ovaj `enski manastir je posve}en prazniku Vaznesewe Hristovo. Ono {to je posebno interesantno je ikona Presvete Bogorodice Beo~inske koja se nalazi u ovom manastiru i za koju se smatra da je stara preko 500 godina. Mi je na`alost, zbog radova koji su se obavqali na glavnoj manastirskoj crkvi nismo videle. Pro{etale smo dvori{tem, posetile manastirsku kapelu i u`ivale u miru i spokoju svetog mesta na kojem se nalazimo.

Ono {to moram da pomenem jeste da se ovde nalaze mo{ti najmla|eg srpskog svetiteqa, Varnave Nasti}a. Nakon obilaska manastira, krenule smo nazad za Beograd. Za ovaj dan je bilo dosta.

Svi znamo da `ivot jedne gra|evine zavisi od wenih stanara. ^im u woj nema qudske ruke, smeha i `ivota, ona po~iwe da propada. Ovde stanara nema. Retki su i posetioci. Sigurna sam da porodica [picer nije ni slutila kakvu }e sudbinu do`iveti wihov dom i da }e ba{ ovaj dvorac najboqe oslikavati pri~u o zaboravu i nemaru. Iako smo ovaj dan posetile dva zaboravqena mesta, bio je ovo dan za pam}ewe.

24 ^etvrtak 11. januar 2024.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (15) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

11. januar

347. - Ro|en je vizantijski car Flavije Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, posledwi vladar jedinstvenog Rimskog carstva (379395). @ele}i da uspostavi {to ~vr{}e dr`avno jedinstvo proglasio je hri{}anstvo dr`avnom religijom i zabranio paganske kultove.

Posle wegove smrti vlast su preuzeli wegovi sinovi, na Zapadu Honorije, a na Istoku Arkadije.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

MORALA JE S METLOM U RUCI DA POLA@E ZAKLETVU ”DA ]E BITI VERNA KRAQU I OTAXBINI”

@ivotni put od heroine do sprema~ice u banci Milunka Savi} sama je izdr`avala svoju decu. Prima 900 dinara mese~no. - Kada dam za stan, ostane mi 480 dinara za nas ~etvoro. Samo hleba deca mi pojedu za 250 dinara. Ostane mi 230 dinara za namirnice, odelo, takse, de~ije kwige, cipele. Lepo ka`em, da se poludi, ni{ta vi{e.

Tako glasi hronika iz siroma{nih skadarlijskih dana Milunke Savi}, kojoj je, odu{evqenim juna{tvom, orden Kara|or|eve zvezde s ma~evima li~no uru~io komandant srpske vojske u Velikom ratu regent Aleksandar Kara|or|evi}, dok su joj dve Legije ~asti i francuski Krst sa zlatnom palmom predali general Saraj i mar{al Fran{e d’Epere.”

Borbena i i otaxbini odana Milunka Savi}, nepismena devojka sa padina Kopaonika, za {est godina ratovawa opismenila se na Solunskom frontu i u `estokim borbama uzdigla do nacionalnog junaka s najvi{im vojnim odlikovawima da bi u poratnim godinama mnogo puta morala „birokratskim slu`benicima” da dokazuje svoje zasluge i moli za radno mesto. Uspeva da od 16. aprila 1927. do 3. maja 1928. godine radi kao kuvarica u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu. @ivela je tiho u skromnoj ku}i na Vo`dovcu, kupqenoj od u{te|enih para, podi`u}i svoju k}i Milenu i tri usvojene devoj~ice i rade}i najni`e i najprqavije poslove.

Kako je do{la do tog radnog mesta sprema~ice u Hipotekarnoj banci je objasnio Ran|el Ra{a An|elkovi} u kwizi „@ena-ratnik Milunka Savi}, srpska heroina” . On pi{e da je Milunka 11. novembra 1929. uputila molbu upravniku Dr`avne hipotekarne banke za prijem u slu`bu kao slu`iteq navode}i ratne zasluge, odlikovawa i to „da je majka troje dece, koja ~ekaju iskqu~ivo moju zaradu”. Ova molba nije bila dovoqna za prijem pa je Milunka

Milunka 1919. godine morala da moli svoje uticajne ratne drugove da se zalo`e za weno zaposlewe.

Wen uticajni ratni drug Miloje A. @ivkovi}, pi{e: „Dragi Bo{ko! Molim te u~ini rodu glas i postaraj se na nadle`nom mestu tamo kod tvojih da se ovaj na{ biv{i narednik, Milunka Savi}, primi u slu`bu. Wene preporuke za vreme minulih ratova i wene zasluge u samim ratovima neocewive su, jer je kao mlada Srpkiwa sa pu{kom u ruci branila Otaxbinu i u mome prisustvu nekoliko puta rawavana, a za sve ovo svedo~e joj mnoga na{a zavidna odlikovawa. Ona je optere}ena decom i greh bi bio da joj se ne pomogne, jer je sposobna za slu`bu koju tra`i i to mnogo vi{e, nego {to bi ma ko to bio.

Pozdravqa te mnogo tvoj Miloje A. @ivkovi}”.

Ni to nije pomoglo pa se u borbu za weno radno mesto ukqu~io i pe{adijski pukovnik Sibin V. Todorovi}, {ef kabineta Ministarstva vojske i mornarice predstavkom u kojoj pi{e: „Dr`avnoj Hipotekarnoj banci. G-|u Milunku Savi}, biv. ratnog dobrovoqca - borca u minulom ratu kao vrlo zaslu`nu preporu~ujem najtoplije za prijem u slu`bu.”

Sve ove i druge preporuke Milunkinih ratnih drugova omek{ali su tvrdu birokratiju pa je 15. novembra 1929. godine upravnik Dr`avne hipotekarne banke u Beogradu doneo re{ewe: „Da se moliqa Savi} Milunka postavi za slu`i-

teqku-dnevni~arku u centrali ban~inoj sa mese~nom nagradom od din. 1.200 (hiqadu i dve stotine) koja joj se ima ra~unati i ispla}ivati od dana stupawa na du`nost”.

Napokon, Milunku je ogrejalo sunce, 18. novembra iste godine pozvana je na razgovor i potom stupila na du`nost.

Bio je tre}i decembar 1929. godine kada je Milunka Savi} stupila na posao slu`iteqke gde }e ostati sve do odlaska u penziju 1945. godine.

Me|utim ovde se ne zavr{ava borba Milunke Savi} za svoj status u slu`bi. Ona }e nastaviti brojnim predstavkama kod nadle`nih da tra`i razvrstavawe kako bi joj se slu`ba priznala u radni sta`. I nakon raznih dokazivawa 20. oktobra 1934. godine ministar trgovine i industrije, na predlog Upravnog odbora Hipotekarne banke, postavqa Milunku Savi} za slu`iteqku druge polo`ajne grupe sa prinadle`nostima koje joj po zakonu pripadaju.

Milunka Savi} nastavila je i daqe li~nu borbu s birokratskom administracijom, morala je raznim potvrdama i izjavama da dokazuje svoje u~e{}e u ratu radi ostvarivawa prava koja joj pripadaju.

Ratnu heroinu Milunku Savi} verovatno je najte`e pogodila ~iwenica da je morala na radnom mestu s metlom i kantom u rukama da pola`e zakletvu „da }e biti verna kraqu i otaxbini”.

Novinari „Politike” su u junu 1931. godine izve{tavali o poseti starih ratnika

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

prijateqskoj Francuskoj gde je naro~ito bila zapa`ena Milunka Savi} u beloj naredni~koj uniformi na kojoj su sijala zaslu`ena odlikovawa.

Na{u delegaciju u Parizu primio je ministar Spoqnih poslova Aristid Brijan i posebnu pa`wu ukazao Milunki, li~no je poslu`iv{i ~a{om {ampawca. I na drugim skupovima kod okupqenog naroda Milunka je izazivala posebnu pa`wu, sva pariska {tampa objavila je wenu sliku na udarnim stranicama svojih listova.

Gde god se pojavila, plenila je svojom jednostavno{}u i skromno{}u. Pri~a o woj {irila se poput po`ara.

Svi su `eleli da je upoznaju, progovore koju re~, da ~uju pone{to od onih stra{nih uspomena...

U delegaciji srpskih ratnika naj~e{}e je bio i general Milorad Prelevi}, koji je ostavio vi{e zapisa sa tih putovawa. Evo jednog koji upe~atqivo svedo~i o liku i delu Milunke Savi}: „Milunka je sa delegacijama starih ratnika pet puta posetila Francusku i dva puta srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik u Solunu. U inostranstvo je uvek odlazila obu~ena u {umadijskoj narodnoj no{wi sa opancima i odlikovawima na grudima. Francuzi su je molili da ostane u Francuskoj, da se nastani i {koluje decu, ali ova gorda `ena nije na to pristala. Mo`da niko u svetu kao ta velika nacija ne ceni toliko sve {to je lepo, veliko, po{teno, uzvi{eno, herojsko i vite{ko. Francuska je dostojno do~ekivala Milunku Savi}, nacionalnog heroja. Na Verdenu, najkrvavijem boji{tu Prvog svetskog rata do`ivela je po~ast kakva nikada nije odata jednom strancu. Pred wom su bile postrojene i spu{tene na po~asni pozdrav zastave proslavqenih francuskih pukova”. l U slede}em broju: @ene heroji brane glavni grad Srbije

1735. - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrovi}, osniva~ dinastije Petrovi}a, koji su kasnije postali i svetovni vladari. Zavladi~io ga je srpski patrijarh Arsenije ^arnojevi} 1696. u Se~uju. Na poziv Rusije u{ao je 1711. u rat protiv Turske, a 1718. u~estvovao je u mleta~ko-austrijskom ratu protiv Turaka. U~vrstio je odnose s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno je podigao ugled Crne Gore. Posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrovi}. Lik vladike Danila u akciji protiv poturica opevao je Wego{ u „Gorskom vencu”.

1811. - Skup{tina svih narodnih stare{ina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva pope~iteqstva (ministarstva).

Ministar prosvete postao je naju~eniji Srbin tog vremena, rektor Velike {kole u Beogradu Dositej Obradovi}.

1922. - Prvi pacijent izle~en insulinom od {e}erne bolesti je postao 14-godi{wi Kana|anin Leonard Tomson.

1942. - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur.

1962. - Pod sne`nom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, `ivot je izgubilo vi{e od 3.000 qudi.

1989. - Ispred Skup{tine Crne Gore odr`an je masovni miting gra|ana na kojem je zatra`eno smewivawe dr`avnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to Milo \ukanovi} rukovodstvo je podnelo ostavke, a na politi~ku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na ~elu s Momirom Bulatovi}em i Milom \ukanovi}em.

2008. - Umro je ser Edmund Hilari Novozelan|anin, prvi ~ovek koji je osvojio vrh sveta Mont Everest i u{ao u legendu kao jedan od najve}ih avanturista 20. veka.

2014. - Preminuo je biv{i izraelski premijer i general Arijel [aron, koji se nalazio u komi od januara 2006. godine kada je pretrpeo mo`dani udar. [aron }e ostati upam}en po povla~ewu izraelske vojske i evakuisawu jevrejskih naseqenika iz pojasa Gaze u leto 2005. godine, {to je bio {okontan preobra`aj za lidera koji je dugo zagovarao naseqavawe okupiranih teritorija.

2015. - U drugom krugu {estih predsedni~kih izbora u Hrvatskoj pobedila je kandidatkiwa HDZ-a Kolinda Grabar-Kitarovi}, ~ime je postala prva `ena na funkciji predsednika Republike Hrvatske.

2019. - Skup{tina Makedonije usvojila je dvotre}inskom ve}inom ustavne izmene kojima se ime dr`ave mewa u Severna Makedonija i potvr|uje makedonski identitet.

RIZNICA

^etvrtak 11. januar 2024. 25

KRAJ DINASTIJE OBRENOVI]

Aleksandar i Draga ubijeni su u zaveri! [ta se zapravo dogodilo u no}i Majskog prevrata?

U no}i 29. maja (11. juna po novom kalendaru) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevi}a Apisa, vo|om tajne organizacije “Crna ruka”, upala je u dvor i ubila kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu. Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenovi}, a na ~elo dr`ave do{ao je Petar Kara|or|evi}. ^ak i danas, vi{e od veka nakon ubistva kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono {to se de{avalo te sudbonosne no}i 11. juna 1903.

Ovo su danas sve poznate ~iwenice.

Ipak, o tome {ta se zaista doga|alo te sudbonosne no}i i kojim redom, ne postoje dovoqno pouzdani podaci. Odre|eni zaverenici iz unutra{wosti stigli su u Beograd uo~i tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeqeni u pet grupa, proveli do pono}i u kafanama po varo{i, a zatim su se svi na{li u Oficirskom domu. U 00:45, kapetan Dragutin Dimitrijevi} Apis, jedan od vo|a zavere, komandovao je polazak u dvor. Gardijski poru~nik Petar @ivkovi} je ta~no u 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata.

Vrata kraqevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog.

Tra`ewe kraqevskog para je bezuspe{no trajalo blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miqkovi}, kraqev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumovi}, a|utant, koji je bio upu}en u zaveru. Rawen je bio i Apis. On je video kako neko be`i niz stepenice u dvori{te i u~inilo mu se da je to kraq, pa je potr~ao je za wim, ali ga je dole sa~ekao jedan gardista i te{ko ga ranio sa tri metka u grudi. U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera

general Milovan Pavlovi}. Tre}i ~lan Cincar-Markovi}eve vlade, ministar unutra{wih poslova Velimir Todorovi}, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je te{ko rawen i `iveo je sve do 1922. godine.

Kapetan Mihailo Risti} U~a je ispalio na wih sve metke iz svoga revolvera, za wim Vemi} i kapetan Ilija Radivojevi}. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvori{tu dvora svojim sabqama proboli tela. Gradom su kasnije kalale glasine da je kraq, iako te{ko rawen, bio `iv i da je umro tek u mrtva~nici, ali za ovo nema dokaza. Prema analizi patologa, Aleksandar Obrenovi} bio je mrtav ve} posle prvog metka.

Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrovi}, ali je mogu}e da je on ubijen i pre pronala`ewa kraqa i kraqice i da nije imao nikakvog udela u otkrivawu lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenovi} ba~ena su preko prozora. propala – Apis je le`ao rawen u suterenu, a kraqa i kraqice jednostavno nije bilo!

DAQI TOK DOGA\AJA JE SPORAN!

U verziji koja je prihva}ena u seriji “Kraj dinastije Obrenovi}”, skrivenu lokaciju na kojoj su se krili posledwi Obrenovi}i otkrio je prvi kraqev a|utant, general Laza Petrovi} koji je zarobqen ~im su zaverenici u{li u dvor. On je, prema ovoj verziji, imao rok od deset minuta da ka`e gde su kraq i kraqica, ina~e }e biti ubijen. Ne postoje istorijski podaci koji bi potvrdili da je on odao lokaciju u zamenu za svoj `ivot.

Aleksandar i Draga su se, prema ovoj verziji, krili iza ogledala u kraqevskoj spava}oj sobi. Ta mala prostorija je slu`ila za kraqi~inu garderobu, a ormari su zatvorili rupu u podu, koja je bila ulaz u tajni prolaz (koji je navodno vodio do ruskog poslanstva). Kraq je, navodno,

pre nego {to je iza{ao, tra`io da zaverenici potvrde zakletvu. Prema jednoj verziji oni to i jesu u~inili, a prema drugoj, zapretili su bombama ukoliko Obrenovi}i ne otvore.

Me|utim, kraq i kraqica mo`da se uop{te nisu krili tu! Prema drugoj verziji, prilikom ponovne pretrage kraqevske spava}e sobe, kowi~ki poru~nik Velimir Vemi} opazio je u zidu jedno udubqewe kao za kqu~ od tajnih vrata. Kraq i kraqica bili su tu sakriveni. Kako god bilo, po izlasku Obrenovi}a iz skrovi{ta, rasplet je neosporno bio isti.

DRAGA I ALEKSANDAR NISU BILI JEDINI UBIJENI U MAJSKOM PREVRATU

Iste no}i kad i kraqevski par ubijena su i kraqi~ina bra}a – Nikodije i Nikola Luwevica, predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Markovi} i ministar vojni

UME[ANOST PETRA KARA\OR\EVI]A TAKO\E JE DISKUTABILNA

Neosporno je da je Petar Kara|or|evi}, potowi kraq Srbije, znao za zaveru, jer je beogradski trgovac Nikola Haxi Toma tim povodom poslat u [vajcarsku gde se sastao sa Petrom koji je tamo `iveo kao obi~an gra|anin. Navodno, on nije hteo da pristane na ubistvo i, oslawaju}i se na taj wegov stav, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na ~elu bio general Jovan Atanackovi} je poku{ala je da nametne svoje mi{qewe da se kraq Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemqe.

Me|utim, preovladalo je mi{qewe da bi to bilo najgore re{ewe i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevi}a, Radomira Aran|elovi}a i Ante Anti}a, odlu~eno je da kraq i kraqica budu ubijeni.

POSLEDWA ISPOVEST NAJVE]EG SRPSKOG ZAVERENIKA

Apis je znao da }e biti streqan i tada je zapisao ove re~i Hvaqen i ku|en, heroj i terorista, ~ovek koji je stradao od ruke iste dinastije u ~ijem ustoli~avawu je u~estovao, izuzetan vojnik i “zaverenik po profesiji”, Dragutin Dimitrijevi} Apis ostaje li~nost o kojoj do danas traju polemike.

Nesporno je da je re~ bila o ~oveku koji je bio jedan od glavnih zaverenika u Majskom prevratu kada su u svom dvoru ubijeni Aleksandar i Draga Obrenovi} i ponovo ustoli~ena dinastija Kara|or|evi}.

Verovao je da su Obrenovi}i tirani, a da je vojska pod wima obe{~a{}ena i poni`ena. Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio politi~arima i dinastiji Kara|or|evi}, Dragutin Dimitrijevi} Apis je celu dece-

niju imao vode}i uticaj u vojnim poslovima Srbije.

NAJMO]NIJI ^OVEK SRBIJE

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijevi} osniva tajnu organizaciju “Ujediwewe ili smrt!”.

Ovo dru{tvo u narodu je ostalo mnogo boqe poznato pod nazivom “Crna ruka” a weno jezgro formirano je jo{ pre svgravawa Obrenovi}a. Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavqen za {efa Obave{tajnog odeqewa srpskog General{taba. Pri~alo se da je on najmo}niji ~ovek u Srbiji. Odatle i pri~e o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i da je, ako i nije u~estovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

“Pukovnik Dragutin Dimitrijevi} bio je veliki patriota.

Bio je nevin, ali su ga se srpski politi~ari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroli{e afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade re{ili da ga elimini{u.”

— zapisao je kasnije o Apisu hroni~ar i veliki prijateq srpskog naroda Ar~ibald Rajs.

U junu 1914. godine, Aleksandar Kara|or|evi} postaje regent. On je znao kolika je Apisova mo} i koliku opasnost ovaj ~ovek mo`e da predstavqa – i po regenta li~no i po krunu.

Borba wih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prin~evi prijateqi i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome {to je bila grupa okupqena oko Apisa.

Dragutinu Dimitrijevi}u se

danas prepisuje odgovornost za jedan mawe poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Kara|or|evi}a 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta. Tom prilikom je, navodno, na regentov automobil ispaqeno vi{e pu{~anih plotuna. Zbog ovoga, Apis je zajedno sa jo{ desetoricom “crnoruka{a”, uhap{en u decembru iste godine. Slu~aj protiv wih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”.

OSU\EN NA SMRT

Dragutin Dimitrijevi} je osu|en na smrt. Streqan je zajedno sa artiqerijskim majorom Qubomirom Vulovi}em i Radom Malobabi}em 26. juna 1917. godine. Pre streqawa, Apis je,

ispisuju}i svoju posledwu voqu, rekao: “Neka Srbija bude sre}na i neka se ispuni na{ sveti zavet ujediwewa celog srpstva, pa }u i ja posle svoje smrti biti sre}an i bla`en…”. Na obnovqenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijevi} Apis je rehabilitovan, a wegove zasluge su jo{ jednom u istoriji priznate.

26 ^etvrtak 11. januar 2024.

POSLEDWI POZDRAV Sa velikom tugom i bolom u du{i obave{tavamo da je na{a draga i mnogovoqena majka, baba i prababa (i udovica pok. Danila)

NEDEQKA (NEDA) VICKOVI] 20.4.1929., Skradin, Dalmacija - 3.1.2024. Sidnej preminula posle kratke bolesti u 95. godini `ivota.

Opelo na{oj dragoj mami bi}e odr`ano u crkvi Svetog \or|a u Kabramati u petak 12. januara sa po~etkom u 10 ~asova. Nakon opela usledi}e sahrana na srpskoj parceli Br. 1 u Rukvudu.

Po~ivaj u miru na{a draga pokojnice. Neka ti je vje~na hvala od nas i slava u Carstvu Nebeskome.

O`alo{}eni sin Ilija, k}erka Qiqana, unuci Aleksandar, Danilo, Damjan, Milorad, Petar, Aleksandar i Stevan, unuka Milica, praunu~ad, i ostala rodbina u Americi, Italiji i otaxbini.

BIRALI SU IZME\U RU^NOG PRTQAGA I @IVOTA

Kako su spaseni putnici iz zapaqenog aviona u Japanu

Na aerodromu „Haneda” u Tokiju, vatrogasce su smenili inspektori sekretarijata za saobra}aj i policajci. Zapo~eli su odvojene istrage, nakon {to su se putni~ki avion i avion japanske obalske stra`e sudarili na pisti i zapalili. Poginuli su svi u mawem avionu, dok su svi, 367 putnika i 12 ~lanova posade putni~kog aviona, napustili kabinu za samo minut i po.

Profesor Saobra}ajnog fakulteta Petar Mirosavqevi} rekao je da je kqu~na preliminarna informacija koju ima jeste da avion obalske stra`e nije sa~ekao odobrewe da iza|e na centralnu pistu i da nakon toga obavi poletawe.

Svih 379 putnika i ~lanova posade u putni~kom avionu je evakuisano za samo 90 sekundi. Najpre, isti~e, to je prosto dokaz da je ta letelica zaista pro{la sertifikaciju. „Me|utim, tu je trebalo naglasiti vrlo va`nu stvar, da niko nije nosio ru~ni prtqag i da je, u stvari, komandovawe iz pilotskih kabina kapetana, ta~nije, kapetana kao vode}eg pilota ili pilota koji komanduje situacijom, bilo dominantno”, obja{wava Mirosavqevi}. Profesor isti~e strpqewe kabinskog osobqa i putnika, koji nisu posegli za ru~nim prtqagom nisu ugro`avali evakuaciju. „Svi su vrlo strpqivo, ~ak i ~lanovi kabinskog osobqa, i putnici, sedeli na svojim sedi{tima i niko nije pani~io, niko nije skakao, urlao, i na bilo koji na~in ugro`avao proces evakuacije, nego su vrlo svi strpqivo ~ekali da se daju naredbe kabinskog osobqa i da se izvr{i evakuacija. Zna~i, qudi su birali izme|u svog ru~nog prtqaga i `ivota. Ovog puta su izabrali `ivot. Bilo je slu~ajeva gde se to nije desilo”, napomiwe profesor.

Obja{wava i da je period od dva minuta va`an zato {to struktura aviona, koja je vrlo laka, elasti~na i ima aerodinami~ke karakteristike, toliko dugo mo`e da izdr`i otpornost na po`ar.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovan }e biti zauzet profesionalnim pitawima. Me|utim, rezultat obe}ava da }e biti veoma dobar. Romanti~na sfera obradova}e singl predstavnike vatrenog znaka novim obo`avaocima, kojih }e biti toliko da }e mo`da biti problem izbora. Dobro zdravqe }e vam pomo}i da se lak{e nosite sa stresom, a Ovnovi }e u narednom periodu imati vremena za zabavu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Predstavnicima znaka se preporu~uje da se podvrgnu kozmeti~kim procedurama, opu{taju}im SPA programima i jednostavno odr`avaju dobar re`im sna. Mnogi }e biti veoma zauzeti imovinskim pitawima, koja }e, me|utim, biti re{ena pozitivno i profitabilno. Finansijske mogu}nosti }e se pove}ati za one ~ije su aktivnosti povezane sa drugim delovima dr`ave ili udaqenim zemqama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Biku predstoju prili~no te{ka nedeqa u pogledu radnih zadataka. O~igledno, mnogi }e morati da provode dosta vremena na poslu i aktivno komuniciraju sa kolegama. Ne}e svi mo}i da izbegnu sukobe, a pobedi}e najo{triji i najtvrdokorniji pojedinci. Romanti~na sfera }e zahtevati drasti~ne odluke, o kojima }e Bik mo}i da razmi{qa tek tokom vikenda. Zdravqe }e biti prili~no stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Romanti~na sfera }e se brzo mewati, a to }e posebno uticati na one koji jo{ nisu u ozbiqnim vezama. Va{e zdravqe }e se zna~ajno poboq{ati.

Finansijska sfera mnogih predstavnika znaka brzo }e se poboq{ati zbog pove}anog prihoda od wihovog glavnog posla i dodatnih mogu}nosti za zaradu. Prijatni sastanci sa prijateqima pomo}i }e mnogim [korpijama da se opuste.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci }e skoro sve svoje vreme potro{iti na profesionalna pitawa. Ipak, ovi napori ne}e biti uzaludni – omogu}i}e mnogim predstavnicima znaka da ostvare veoma dobar profit. Trebalo bi da provedete vikend sa prijateqima. Malo je verovatno da }e romanti~na sfera biti prioritet, jer sada postoji prijatna stabilnost u qubavnim pitawima. Zdravstveni rizici }e biti minimalni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e „zasijati“ nekim novim idejama vezanim za poslovni ili li~ni rast. Inspiracija }e do}i iz zajedni~kih projekata sa va{im poznanicima ili prijateqima, koji naknadno obe}avaju da }e doneti ne samo dobar prihod. Strelci treba da obrate pa`wu na gastrointestinalni trakt, a ro|eni u decembru na mi{i}no-ko{tani sistem.

Romanti~na sfera }e biti prili~no stabilna.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi planiraju dinami~nu nedequ, povezanu ne samo sa profesionalnim poslovima, poslovnim putovawima i sastancima, ve} i sa obimnom koli~inom raznih vrsta dokumenata. Istovremeno, Rakovi }e biti razdra`qivi pa su mogu}e gre{ke koje }e se te{ko ispraviti. Sistemu gastrointestinalnog trakta treba posvetiti posebnu pa`wu. Romanti~na sfera ne}e pretrpeti zna~ajne promene.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Profesionalna sfera }e zahtevati mnogo snage, energije i `ivaca, jer konfrontacije i konfliktne situacije sa zaposlenima i menaxmentom mogu da vas uznemire. Zdravqu treba posvetiti pa`wu, jer su rizici od o{te}ewa mi{i}no-skeletnog sistema veoma visoki. Jar~evi mogu da o~ekuju punu podr{ku partnera, {to }e im u velikoj meri pomo}i da prebrode te{ko}e te{ke nedeqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi koji imaju svoj posao zapo~e}e nedequ sa burnim nabojem iritacije i agresije zbog ne ba{ prijatnih vesti. Ovo stawe ne}e dugo trajati.

Zdravqe ne}e praviti posebne probleme onima koji se pridr`avaju optimalne dnevne rutine, rano idu na spavawe i iskqu~uju masnu hranu i alkohol iz ishrane. Romanti~na sfera }e primorati Lavove da preispitaju svoje stavove i uloge u odnosima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Situacija na poslu obe}ava da }e biti stabilna, {to }e vam omogu}iti da vi{e vremena posvetite svojim interesovawima i hobijima. Finansijski sektor }e biti donekle nestabilan zbog pove}ane potro{we. Slobodne Vodolije }e imati neobi~ne obo`avateqe, sa kojima }e biti veoma prijatno razgovarati. Porodi~ne Vodolije }e biti urowene u brige, koje }e se brzo i lako re{avati.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Mnoge Device bi}e zauzete re{avawem imovinskih pitawa, selidbom ili ure|ewem stana. Prijateqska komunikacija }e biti prioritet za one kojima je potrebna podr{ka i emocionalna stabilnost.

Nova romanti~na poznanstva ~ekaju Device na putovawima. Finansijska sfera }e zahtevati da tro{ite novac na ro|ake ili voqene.Nervni sistem }e zahtevati negu, uzimawe lekova ili vitamina.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Neko planira da promeni mesto rada, neko planira da promeni mesto stanovawa, a neko jednostavno `eli da se oslobodi zastarele veze. U svakom slu~aju, mnogi bi radije potro{ili neko vreme na dovo|ewe u red ne samo svojih poslova, ve} i emocionalnog stawa. Zdravqe mo`e da podseti na bubre`ne ili endokrine bolesti. Problemi ro|aka mogu zahtevati ve}u pa`wu tokom vikenda.

Po~etak Nove godine koji bi mnogi `eleli – dobio 842 miliona dolara na lutriji Stanovnik Mi~igena, ~ije ime nije objavqeno, osvojio je 842,4 miliona dolara na lutriji „Pauerbol” 1. januara, i postao prvi dobitnik koji je izvu~en u novoj 2024. godini.

Nagrada je krajem pro{le godine porasla sa 810 na 842 miliona, {to je peta najve}a premija lutrije „Pauerbol” i 10. u pore|ewu sa drugim lutrijama u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, prenosi Aso{iejted pres. [ansa da se dobije na „Pauerbol” lutriji je 1 od 292,2 miliona. Dobitnik na lutriji mo}i }e da bira da li `eli da mu se 842 miliona dolara ispla}uje u narednih 30 godina, ili da mu se jednokratno isplati 425,2 miliona dolara.

Obe sume ne ukqu~uju porez koji }e dobitnik morati da plati. Drugu nagradu od milion dolara dobila su ~etiri tiketa – iz Kalifornije, Konektikata,

Floride i Merilenda. „Pauerbol” se igra u 45 ameri~kih saveznih dr`ava, Distriktu Kolumbija, Portoriku i Devi~anskim ostrvima.

ZDRAVQE

^etvrtak 11. januar 2024. 27

9 znakova bolesti koji su vam ispisani na licu Kada lekari razgovaraju sa pacijentima i gledaju ih netremice o~i u o~i, ne radi se samo o stvarawu odnosa. Odre|ene crte lica mogu otkriti vitalne tragove osnovnih zdravstvenih stawa. Magazin Helti otkriva o ~emu je re~ i koji sitni tragovi mogu da uka`u da postoje odre|ene tegobe ili smetwe.

SUVA KO@A ILI USNE KOJA SE QU[TI Ovo je uobi~ajen znak dehidracije. To tako|e mo`e ukazivati na ozbiqniji problem funkcije znojnih `lezda, kao {to je hipotiroidizam ili dijabetes. Dr Ro{ini Raj, sa Medicinskog fakulteta u Wujorku navodi da si prate}i znaci hipotireoze - ose}aj hladno}e, pove}awe telesne te`ine i umor. Simptomi dijabetesa ukqu~uju ekstremnu `e|, ~esto mokrewe i zamagqen vid. Suva ko`a i ispucale usne tako|e mogu da ukazuju i na ekcem, psorijazu, dermatitis ili alergijsku reakciju na lek.

VI[AK DLAKA NA LICU Ne`eqene dla~ice nisu samo estetski problem. Posebno one du` linije vilice, brade i gorwe usne one zapravo otkrivaju potencijalno sindrom policisti~nih jajnika, hormonske neravnote`e u kojoj su nivoi mu{kih hormona povi{eni. Ovo

POSNI RECEPT

SVIWSKE [NICLE U PARADAJZ SOSU POTREBNO JE: n 1 kg sviwske {nicle n 3 glavice crnog luka n 700 ml paradajz soka n 3 ~ena belog luka n po ukusu suvi biqni za~in n biber, so n 2 ka{ike masti

PRIPREMA: [nicle ise}i na `eqene veli~inu. Sud u kome }e da se pe~e premazati ma{}u, pore|ati meso pa preko posuti iseckan crni luk.

U posebnu posudu sipati paradajz sok (ja sam koristila doma}i, ali mo`e i iz tetrapaka), dodati za~ine i beli luk i preliti preko mesa.

Pe}i u rerni na 200 stepeni, oko 2 sata, pri kraju malo tklopiti. Prijatno!

uti~e itekako na `ene u reproduktivnom dobu.

MEKE, @UTE MRQE NA KAPCIMA Pacijenti sa ovim lezijama ispuwenim holesterolom, zvanim ksantelazma, mogu imati ve}i rizik od sr~anih oboqewa. Studija iz 2016. godine otkrila je da subjekti sa

ksantelazmom imaju ve}i BMI i ukupan nivo holesterola {to ih dovodi u ve}i rizik za sr~ani udar.

O^I I NATE^ENOST Umorne o~i mogu da ukazuju na hroni~ne alergije, koje {ire krvne sudove. Na osetqivoj ko`i ispod o~iju stvara se nadutost i tamno qubi~asta nijansa,

a mo`e da indikuje i hipotiroidizam ili slipapneju.

ASIMETRIJA LICA Ovo mo`e biti jedan od prvih znakova mo`danog udara. Dr Liana Ven ka`e da se pacijenti koji kasnije do`ive mo`dani udar prise}aju da su primetili da im je lice izgledalo druga~ije. Asimetrija tako|e mo`e biti

i deo Belove paralize, ali uvek iskqu~ite mo`dani udar pre nego {to istra`ite druge uzroke.

PROMEWENA BOJA TENA ^ak i male promene mogu ukazivati na to da ne{to nije u redu. Bled ten je znak anemije, `ut ton mo`e ukazivati na bolest jetre, plavkasta nijansa na usnama ili noktima mo`e ukazivati na bolest srca ili plu}a.

OSIP Odre|eni problemi sa varewem mogu da naprave probleme na ko`i. Crvene kvr`ice koje svrbe mogu ukazivati na celijakiju, autoimuni poreme}aj u kome telo reaguje na gluten. Osip u obliku leptira preko jagodica i preko nosa mo`e biti znak lupusa, autoimune bolesti. Alergije, ekcem i rozacea, kao i odre|ene infekcije tako|e mogu izazvati osip na licu.

GUBITAK KOSE Gubitak trepavica ili obrva mo`e biti znak alopecije areate, autoimunog stawa koje napada folikule dlake. Bolest mo`e biti ograni~ena na odre|ene delove tela, ali mo`e i da se pro{iri.

NOVI MLADE@I Ve}ina mlade`a obi~no nije razlog za zabrinutost. Ali, da biste bili sigurni, sve nove izrasline ili mlade`e na ko`i treba da proveri dermatolog.

Oko „igra” zbog umora i neispavanosti Jedan od problema koji qude iritira je pojava iznenadnog igrawa oka. Ako se titrawe kapaka dogodi prilikom obavqawa posla, po`eqno je prekinuti rad, `muriti malo u zamra~enoj prostoriji i staviti mlake obloge na o~i. Ovo titrawe, treperewe, podrhtavawe o~iju je veoma ~est i na sre}u – retko ozbiqan medicinski problem.

Stru~no se zove miokimija i predstavqa spontano gr~ewe malih grupa mi{i}a o~nih kapaka. ^e{}e se javqa na dowim, re|e na gorwim kapcima oba oka, ali nikada istovremeno. Kod qudi mo`e da izazove ose}aj nelagodnosti, jer postoji ube|ewe da pomerawe kapka mogu da primete i qudi u blizini. Zapravo, to

mo`e ponekad da primeti samo osoba koja se nalazi na udaqenosti do jednog metra i direktno gleda u ~oveka koji ima problem.

Interesantno je da su za ovu

pojavu vezana i verovawa mnogih naroda. I na{i preci su vezivali igrawe oka za predvi|awe budu}ih lepih ili ru`nih doga|aja, zavisno od toga da li igra desno

ili levo oko. U slu~aju igrawa levog oka, predawe kazuje da }e se osoba obradovati, dok nakon treperewa desnog sledi neki tu`an doga|aj ili lo{a vest.

Naj~e{}i uzroci igrawa oka mogu da budu sasvim banalni.

Najrasprostraweniji je zamor, odnosno preoptere}enost samog oka. Dugotrajno i intenzivno gledawe u ekrane ra~unara, mobilnih telefona i televizijskih prijemnika, ~itawe i u~ewe uz neadekvatno osvetqewe i za{titu, predstavqaju odli~nu podlogu za pojavu igrawa oka.

Oko „igra” i usled neispavanosti, psihi~ke i fizi~ke iscrpqenosti, uznemirenosti, unosa pove}ane doze kofeina i alkohola.

LE^EWE BIQEM

Za{to su orasi tako dobri za zdravqe na{eg mozga Onima koji pate od migrene ishrana bogata orasima (omega-3 masnim kiselinama) mo`e da smawiti i u~estalost i ja~inu glavoboqa, ka`u neurolozi.

Kada bi me|u namirnicama koje poboq{avaju rad mozga morao da izabere jednu, ka`e bra~ni par neurologa dr Din i Aje{i [erzaj, izabrali bi onu koja je bogata nezasi}enim masnim kiselinama, mineralima i vitaminima – orahe. „Orasi su za sada navi{e prou~avani ora{asti plodovi i zasigurno znamo da su neverovatan izvor polinezasi}enih masti, veoma va`nih za rad krvnih sudova koji ra-

zli~ite delove na{eg mozga snadbevaju kiseonikom i hranqivim supstancama“, objasnili su neurolozi.

Nedavna studija pokazala je da polinezasi}ene masti (posebno omega-3 masne kiseline) mogu da umawe stres, a druga studija ka`e da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama mo`e da pomogne i u odr`awu zdrave emocionalne ravnote`e i pozitivnog raspolo`ewa.

Isto tako, onima koji pate od migrene ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama mo`e da pomogne u smislu da mo`e da smawi kako u~estalost, tako i ja~inu glavoboqa. „Studije su pokazale da osobe koje redov-

no jedu orahe imaju zdraviji mozak koji re|e oboleva od bilo kog oblika demencije“, ka`u neurolozi za Mind Body Green, a dodaje i to da orasi sadr`e i mnoge hrawive supstance i minerale koji su potrebni mozgu: poput vlakana, selena, magnezijuma i kalijuma.

Orahe je lako uvrstiti u ishranu, imaju}i u vidu da se ~esto nalaze u receptima kako za slana jela, tako i za deserte.

Tako|e je dobar i maslac od oraha. Dovoqna je dodati samo jednu ka{i~icu u glavno jelo ili me|uobrok.

Za zdrav mozak neurolozi preporu~uju {aku samih oraha dnevno.

28 ^etvrtak 11. januar 2024.

ENIGMATIKA

SRPSKA SPREMNIK PRONAELEKPEVA^ICA TRI^NE \ENA NA SLICI ENERGIJE STVAR

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA DEO WIVE ALATKE ZA UZ ME\U SAVIJAWE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

NAPLAVINA

BILO KADA

GLUPAK, PROSTAK ^ETINARSKI [UMARCI SUMPOR OZNAKA ZA JUG VOJNI KAMPOVI, LOGORI GUSTA @LEZDANA TE^NOST MIRAZ (LAT.) ONAJ KOJI SE JAKA, NADJA^AVA, RVA^

NOVCI ONOPOKRET PORUGA, GOSPODAR SAUDIJ- MATOPEJA OKOM, MIG IRONIJA (GR^.)

SKE LAVE@A ARABIJE KOJI JE BOQI OD DRUGIH DRVO IZ POR. VRBA

KOW U NARODNOJ PESMI

[UMARCI IVE NEOBJAVQENI RUKOPISI (LAT.)

JOVAN ODMILA, JOJA

ENGLESKI UTOPIST TOMAS URO\ENIK

RASPORED ^ASOVA (ITAL.) ORIJENT. MU[. IME FARAONSKE GROBNICE

OZNAKA ZA VOLT OZNAKA ZA KARAT

JEDINA K]I HVALOSPEV, PANEGIRIK VE[TI GOVORNICI 9. I 7. SLOVO AZBUKE ^ETINARSKO DRVE]E

DELI]I TE^NOSTI MONA[KO IME

POTKO@NI OTOK (MN.) DR@AVA U AZIJI

AUTO OZNAKA VAQEVA

SIMBOL AZOTA LAVE@, LAJAWE (PESN.)

OPONA[ALAC UZVI[ENI PRIMERI, UZORI OREGON (SKR.)

VOZ NA USKOM KOLOSEKU

Sr Gl pski as

VODORAVNO: 1. Crta~ karikatura, 2. Na ovu stranu, amo - Vrsta insekta, 3. Stariji pesnik i vladika Gruji} - Nadimak slikara Dragana Male{evi}a, 4. To jest (skr.) - U~esnici mobe - Auto oznaka Ekvadora, 5. Mesto kod Kragujevca - Omirisati, 6. Vrsta minerala, titanov oksid - Pristalica stoicizma, 7. Praziluk, poriluk - Ime filmskog re`isera Spilberga - Oznaka na vozilima za obuku, 8. Oznaka za polupre~nik - Kolumbijska pop peva~ica - Kowi u narodnoj pesmi, 9. Delovi trke - Prili~no jako, 10. Stari, dugogodi{wi robija{ - Puki siromah, besku}nik, 11. Inicijali glumca Ristovskog - Kriti - Ime ameri~ke glumice Hatavej, 12. Petqa, zamka - Podle osobe (fig.), 13. Okameweno telo `ivotiwe - Rov, 14. @ena isteriva~.

KRUPNA MUVA KOMPOZICIJA ZA VE@BAWE

TRAKA PREKO RAMENA \AKONA (MN.)

USPRAVNO: 1. Protivpredlozi, 2. Grad u Italiji - Boca sa duplim zidovima, za odr`avawe temperature, 3. Vodeni quskar - Platneni prekriva~ - Vrh na Fru{koj gori, 4. Oblast pod upravom imama - Biqke bez kruni~nih listi}a, 5. Drag kom{ija - Isposnik - Simbol iridijuma, 6. Prvi vokal - Bocnuti, pobosti kowa - Ledeni ~aj (str.), 7. Kula - Zajedqivac, peckalo - Oznaka za volt, 8. Varo{ u Tamnavi - Nered, haos - Todor odmila, 9. Bojno poqe boji{te - Agitator, 10. Ime glumice Lupino - U svakom slu~aju - Li~na zamenica, 11. Vezati, sputati - Mesto kod Varvarina, 12. Vozila na tri to~ka - Ime srpske glumice Dobra.

DONATOR OZNAKA ZA SEKUNDU

UZNEMIRAVAWE, SEKIRAWE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KARIKATURIST, OVAMO, OBADAR, NIKANOR, TAPI, TJ, MOBARI, EC, RA^A, OWU[ITI, ANATAS, STOIK, POR, STIVEN, L, R, [AKIRA, ATI, ETAPE, OJAKO, DEVETAN, GOQA, LR, TAJITI, EN, OM^A, SKOTOVI, ZOOLIT, [ANAC, ISTERIVA^ICA.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: NANOS, IKADA, KULOV, OMARI, SLUZ, J, ILATA, JAKA^, AT, BIRANIK, JOJO, IVARI, ORARIJ, MOR, V, SINADIN, KAPI, ELOGIJ, NIKODIM, ZE, ORARI, OBAD, VA, ATEROMI, IMITATOR, N, ]IRO, IDOLI, DARODAVAC, SEKIRACIJA

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

4 1 2

7

3

9

4 5 7 1

9 7 6

SUDOKU 2

9 2

8 1

6

8 2

4

9

6 7

1 3

6

7

6 4

1

3 4

1 6 5

8

3 2 9

4 2

8 7 9

1

7 9

8 8

3 9

9 4

5

2 8

5

RE[EWE SUDOKU 1: 467 192 358 - 195 386 247 - 283 547 169 - 529 478 613 - 346 951 872 871 263 594 - 958 634 721 714 825 936 - 632 719 485 RE[EWE SUDOKU 2: 738 296 154 - 492 517 368 - 651 384 792 - 275 149 683 - 916 835 427 384 762 519 - 547 628 931 863 971 245 - 129 453 876

SVET POZNATIH

^etvrtak 11. januar 2024. 29

NOVA GODINA I NOVE ODLUKE ZA KRAQICU

Kraqica Kamila kre}e stopama Megan Markl BADWE VE^E U KRAQEVSKOM DVORU

Po{tovawe stare tradicije Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} i princeza Katarina tradicionalno proslavqaju Bo`i}ne praznike u svom domu, Kraqevskom dvoru u Beogradu. Na Badwe jutro, W.K.V. prestolonaslednik Aleksandar isekao je badwak, po{tuju}i vekovnu srpsku tradiciju, i doneo ga ispred Kraqevskog dvora.

Za vreme monarhije, kraq je uvek u dvoru do~ekivao badwak, koji su mu donosili vojnici iz svih rodova vojske. Dono{ewe izabranog hrastovog drveta u dvor uvek je bila posebna ~ast za oficire i vojnike. Badwe ve~e obele`eno je jo{ jednom lepom srpskom tradicijom, paqewem badwaka ispred Kraqevskog dvora, koje su blagoslovili sve{tenici Mihailo Rapaji} i Panajotis Karatasios.

Nakon paqewa badwaka usledio je tradicionalni prijem za sve prisutne u Kraqevskom dvoru. Princeza Katarina je goste poslu`ila kuvanom rakijom i vinom, koji se po obi~aju pripremaju za ovo ve~e, i zajedno sa prestolonaslednikom Aleksandrom bila je doma}in skupa.

Nova godina donosi nove `eqe, ambicije, svi okre}emo novi list, pa tako i kraqica Kamila. Ona je, verovali ili ne, odlu~ila da se oku{a kao zvezda interneta i postane podkaster.

Supruga kraqa ^arlsa sledi put kojim su pre we po{li jo{ neki ~lanovi kraqevske porodice – Megan Markl kojoj je jedna od glavnih ambicija od kada se odselila u Ameriku da postane podkaster, a tu si i Sara Ferguson i Majk Tindal. Prva epizoda bi}e emitovana 8. januara, a kako pi{e Sidnej Morning Herald, wen podkast nosi }e naziv „Kraqi~ina ~itaonica”.

Zami{qeno je da on bude pomo} i dodatak i dopuna postoje}im onlajn sadr`ajima usmerenim na o~uvawe jezika i kwi`evnosti, a ~iji je pokroviteq sama kraqica. U wemu }e u~estvovati

mnogi istaknuti gosti, pa niko ne bi trebalo da o~ekuje da }e Kamila piti ~aj i govoriti o `ivotu u Bakingemskoj palati, a engleska javnost ve} uveliko komentari{e kako je ovo samo deo wene transformacije od najomra`enije `ene do popularne podkasterke i dobrotvorke.

Kamila, koja va`i za velikog qubiteqa pisane re~i, posedu-

je veliku biblioteku i ima veliku `equ da ~itawe pribli`i qudima. Ona ve} ima svoj ~itala~ki klub na Instagramu kome se iz dana u dan pridru`uje sve vi{e ~lanova. Osim ~itala~ke sobe, kad god ode u posetu nekoj {koli Kamila obavezno uzme neku lektiru i ~ita deci poeziju ili odlomke iz omiqenih romana.

QUBIVOJE R[UMOVI] POKAZAO U KAKVOM RAJU @IVI NA ZLATIBORU:

Ovo je wegova oaza mira Kada Mesi poklawa 200.000 evra za skupe darove Kapiten fudbalske reprezentacije Argentine Lionel Mesi odu`io se saigra~ima i stru~nom {tabu za {ampionsku titulu u Kataru vrednim suvenirom.

Posle 36-godi{we su{e, argentinski fudbaleri su pretpro{le godine osvojili svoju tre}u titulu na Svetskom prvenstvu. Kapiten i najboqi igra~ turnira Lionel Mesi, koji srcem i du{om ponosno nosi dres reprezentacije, na poseban i kapitenski na~in odao je po{tu reprezentativcima i ostalim ~lanovima {ampionskog tima.

Smislio je zanimqiv poklon sa posvetom. Svaki od igra~a i ~lanova tima od 35 qudi dobi}e iPhone 14 sa pole|inom od 24-karatnog zlata, na kojoj je ugravirano ime i broj igra~a, kao i grb. Sli~an poklon Mesi je dobio kada je igrao za Barselonu, prenosi Delo.

Qubivoje R{umovi}, ~ovek koji je svojim stihovima obele`io detiwstvo mnogih generacija, ro|en je 1939. godine u selu Qubi{ na Zlatiboru. U rodnom kraju, koji neizmerno

voli, provodi i penzionerske dane. „Ja zapravo nikada nisam oti{ao iz Qubi{a. Tamo je moja rodna ku}a, a iznad we, u kr{u,

na jednom kamenu urezano je slovo ‘q’. To je mitolo{ki znak moje pripadnosti.“ „U Qubi{u sam ro|en, u Qubi{u }u i vekovati“, rekao je jednom prilikom ~uveni R{um. Qubivoje je pored rodne ku}e, koja je pripala wegovom bratu Milivoju, napravio jo{ jednu za sebe. „Tamo odlazimo da se odmorimo, ali i da pone{to radimo“, ka`e i dodaje da se ne libi ko{ewa trave.

Dru{tvo mu ~esto prave unuci, sa kojima igra {ah pod vedrim nebom, a malo je poznato da se Qubivoje R{umovi} razume i u mo} lekovitog biqa. „Moj deda je bio travar, majka je to preuzela od wega, a i ja se malo time bavim.“ „Od gaveza koji raste na mom placu pravim meleme za rane.

Znam i da je ~aj od korena drveta divqe kru{ke odli~an protiv visokog {e}era i holesterola.

Pripremao ga je moj otac Mihailo, wegov otac, a danas i ja.“

30 ^etvrtak 11. januar 2024.

SPORT

TUGA U SVETU FUDBALA:

Umro Franc Bekenbauer

SRAMNE SCENE IZ DUBROVNIKA:

Hrvati napali Crnogorce jer su slavili gol Nije moglo bez problema.

Vaterpolisti Crne Gore savladali su Hrvatsku sa 15:13 posle boqeg izvo|ewa peteraca, ali je me~ ostao u senci skandala.

Bilo ih je vi{e od jednog, pa su tako sudije iz ko zna kojih razloga poni{tile gol Crne Gore na 30 sekundi do kraja. Gol koji je mogao da odlu~i pobednika.

To ~ak nije ni bilo dovoqno, pa je umalo do{lo i do ozbiqnijeg fizi~kog sukoba.

Hrvati koji su bili na tribinama bazena u Dubrovniku su `eleli da se razra~unaju sa Crnogorcima koji su slavili jedan gol svoje reprezentacije.

Na kraju su ~etvorica hrvatskih navija~a uhap{ena zbog naru{avawa javnog reda i mira na bazenu u Gru`u.

Sa prvog mesta iz grupe A je daqe pro{la [panija, dok }e Hrvatska kao drugoplasirana u ~etvrtfinale. Crna Gora }e put tra`iti kroz osminu finala.

Ro|eni Rije~anin igra za Srbiju i najboqi je strelac Evropskog prvenstva, a evo za{to ne igra za Hrvatsku Marko Radulovi}, ro|eni Rije~anin koji nastupa za reprezentaciju Srbije, najboqi je strelac Evropskog prvenstva u vaterpolu posle dve odigrane utakmice. Radulovi} je protiv Izraela i Nema~ke postigao po ~etiri gola.

Marko Radulovi} je nastupao za Hrvatsku u mla|im kategorijama, nakon {to je profesionalnu karijeru po~eo u rije~kom Primorju. Pre pet godina pre{ao je u Vojvodinu, a od 2020. godine igra u Radni~kom iz Kragujevca.

- Za mla|e hrvatske selekcije igrao sam i na Svetskom prvenstvu.

Me|utim, dve godine tada{wi selektor Jo{ko Krekovi} me nije pozivao. Kada sam 2018. iz Primorja pre{ao u Vojvodinu, ~ekao sam jo{ godinu dana. Nije me zvao niko iz Hrvatske. Ni iz Saveza, ni iz klubova, ni neko od saigra~a. Zakqu~io sam da uop{te ne ra~unaju na mene, a onda je stigao poziv mlade reprezentacije Srbije. Sada sam pozvan i u srpsku A selekciju i prihvatio sam taj poziv - rekao je svojevremeno Radulovi}.

S druge strane, Krekovi} je za Index.hr rekao da Radulovi} la`e o razlozima odlaska iz hrvatske reprezentacije.

- Smeta mi to {to se u posledwe vreme po medijima potencira da je Radulovi} odabrao Srbiju jer niko nije ra~unao na wega. To nije ta~no.

Istina je sasvim druga~ija. Bio je ~lan U-18 reprezentacije na SP u Ma|arskoj, a idu}e godine bio je u na U-20 SP. U junu 2019. godine Radulovi} je pre{ao iz Primorja u Vojvodinu. Savez i ja, kao serektor, uredno smo mu poslali poziv za pripreme reprezentacije, ali nismo dobili nikakav odgovor - rekao je Krekovi} i nastavio: - Kontaktirali smo Vojvodinu, a oni su nam rekli da Radulovi} vi{e nije wihov ~lan, ali da }e ga obavestiti. Ipak, nije nam se javio pa smo se direktno javili wegovoj majci, koja nam je rekla da je Marko odlu~io da nastupa za Srbiju. Tako da je la` da ga dve godine niko iz HKS-a nije zvao. Na kraju, u kancelarijama Saveza postoje i mejlovi koji dokazuju ovo {to vam sada pri~am.

Pre dve godine Radulovi} je bio MVP U-20 Svetskog prvenstva na kome je Srbija osvojila zlato.

Nema~ka je kao vi{estruki prvak Evrope i sveta imala brojne velike fudbalere kroz istoriju, ali nijednog trenutka se ne postavqa pitawe ko je najve}i me|u wima – tu titulu zaslu`eno nosi Franc Bekenbauer ili jednostavno - Kajzer Franc.

Nekoliko je verzija kako je Bekenbauer dobio nadimak „Kajzer“ {to na nema~kom zna~i – Car. Jedna anegdota ka`e da je dobio po austrijskom caru Francu, druga kao pandam golgeteru nacije Gerdu Mileru, a sam Bekenbauer ka`e da je nadimak Car dobio jer je Bundesliga, kad se on pojavio na sceni, tada ve} imala svog kraqa – „Keniga Radija“ – jugoslovenskog golmana Pericu Radenkovi}a.

U svakom slu~aju, popularnost koju je Bekenbauer stekao krajem {ezdesetih godina i odr`ao do dan danas odavno prevazilazi okvire Nema~ke i Evrope. Iako je igrao u odbrani gde nije ~esto davao golove, stekao je status jedne od najve}ih fudbalskih zvezda svih vremena. Uz rame Brazilcu Peleu, Argentincu Maradoni i Holan|aninu Krojfu.

Wegovo ime predstavqa pojam fudbaleske elegancije i inteligencije, vo|u na terenu i nezaboravnog libera. Uloge koju je upravo Bekenbauer proslavio na fudbalskom terenu. ^AJKOVSKI FUDBALSKI OTAC Ro|en je 11. septembra 1945. godine kao mla|i sin po{tanskog slu`benika Franca seniora i wegove supruge Antonije. Dres Bajerna obukao je sa 18 godina iako je pre toga bio veliki navija~ gradskog rivala Minhena 1860. Kasnije je kao razlog za{to nije obukao dres voqenog kluba naveo sukob sa jednim igra~em Zeksciga u mla|im kategorijama.

Bajern je u po~etku bio u senci gradskog rivala, ali je upravo generacija koju je predvodio Bekenbauer, zajedno sa golmanom Sepom Majerom i golgeterom Gerdom Milerom, a pod vo|stvom jugoslovenskog trenera Zlatka ^ika ^ajkovskog, utabala put slave koji }e od Bajerna stvoriti ne samo najboqi bavarski i nema~ki klub, ve} i jedan od najve}ih u Evropi i svetu.

Bekenbauer je kao kapiten Bajerna ~etiri puta bio {ampion Bundeslige, isto toliko puta je osvojio Kup Nema~ke i tri puta uzastopno bio {ampion Evrope, uz jedan osvojen Kup kupova i titulu klupskog prvaka sveta.

[AMPION BUNDESLIGE I SA HAMBURGEROM ^ak 12 godina uzastopno biran je u Idealni tim Bundeslige i u ~etiri navrata progla{avan za fudbalera godine u Nema~koj. Dva puta je, 1972. i 1976. godine, izabran za najboqeg fudbalera Evrope.

Titulu prvaka Nema~ke je kasnije osvajao i sa Hamburgerom, a igra~ku karijeru je zavr{io u wujo{kom Kosmosu sa kojim je tri puta bio {ampion Severnoameri~ke profesionalne lige.

SVETSKI PRVAK KAO IGRA^ I SELEKTOR Podjednako uspe{an bio je i sa reprezentacijom Zapadne Nema~ke. Igrao je na tri uzastopna Svetska prvenstva i nakon izgubqenog finala 1966. u Engleskoj i tre}eg mesta ~etiri godine kasnije u Meksiku, kona~no je 1974. u Minhenu kao kapiten podigao pehar prvaka sveta. Dve godine ranije u Briselu je tako|e kao kapiten bio i {ampion Evrope, a onda 1976. godine u Beogradu igrao u finalu Starog kontinenta.

Jedan je od retkih, uz Brazilca Zagala i Francuza De{ana, koji je titulu prvaka sveta kasnije osvojio i kao selektor. Bilo je to 1990. godine u Italiji u finalu protiv Argentine po{to je ~etiri godine ranije u Meksiku izgubio u borbi za titulu od Maradone i Gau~osa.

Bajern je bio i do kraja `ivota ostao wegov klub iako je kao funkcioner imao i druge va`ne uloge u nema~kom i svetskom fudbalu. Godinama je kasnije bio predsednik Bavaraca i zauvek ostao fudbalska ikona u Minhenu i Nema~koj.

Bekenbauer je u vi{e navrata izjavio da veruje u inkarnaciju i da je u nekom prethodnom `ivotu mo`da bio biqka ili ne{to sli~no. Ono {to je sigurno je da, ako bi se ponovo rodio, po`eleo bi da opet bude fudbalski CAR. Preminuo je 8. januara, u 79. godine, posle duge i te{ke borbe sa bole{}u.

@ESTOK UDARAC ZA SRBIJU:

Orlovi idu bez Gudeqa na EURO!?

Srpski reprezentativac Nemawa Gudeq pokidao je meniskus kolena i ~eka ga duga pauza, zbog koje }e gotovo sigurno propustiti Evropsko prvenstvo u Nema~koj.

Gudeq se povredio ~etvrtog januara, igraju}i za Seviqu protiv Atletik Bilbaoa. Andalu`ani su objavili da je na dva pregleda utvr|eno da je iskusnom igra~u stradao meniskus levog kolena, zbog kojeg mora na operaciju.

Iako klub nije otkrio koliko }e Gudeq pauzirati, gotovo svi mediji isti~u da je za wega sezona zavr{ena. Samim tim, te{ko je o~ekivati da }e biti spreman za EURO koji startuje sredinom juna.

Oni optimisti~niji navode da bi, u najboqem slu~aju, mogao da se vrati u trena`ni ritam za tri meseca, ali je upitno i da li bi uspeo da se do|e na `eqeni nivo do po~etka turnira u Nema~koj.

Dakle, wegov izostanak iz

srpske reprezentacije vi{e je nego izvestan. I kao takav predstavqa te`ak udarac za Orlove.

Gudeq je bio jedan od bitnijih igra~a kod selektora Dragana Stojkovi}a Piksija. Kori{}en je

i na mestu {topera i kao zadwi vezni, a tokom kvalifikacija je odigrao svaki me~.

Izme|u ostalog, u prijateqskoj utakmici protiv Belgije bio je i kapiten.

SPORT

^etvrtak 11. januar 2024. 31

BOGDANOVI] JE NAJBOQI KO[ARKA[ SRBIJE:

KSS mu dodelio nagradu, stigao do prvog mesta ve~ne liste

SPEKTAKL ZA SPEKTAKLOM, PE[I] OTKRIO:

Srbija protiv Amerike i Australije pred Olimpijske igre, rival }e biti i Francuska Ko{arka{ka reprezentacija Srbije ima}e ozbiqne rivale u pripremnim me~evima za Olimpijske igre u Parizu ove godine.

Srbija }e odmeriti snage sa Francuskom na opro{taju Tonija Parkera, a zatim bi trebalo da putuje u Abu Dabi, gde }e joj rivali biti Amerika i Australije.

Ove informacije potvrdio je i selektor Svetislav Pe{i}. „Najverovatnije idemo na turnir u Abu Dabi, tamo }emo igrati prvu utakmicu sa Australijom, a drugu sa SAD. Oni su nama poslali ponudu da se potpi{e ugovor, uslovi koje smo tamo dobili su fantasti~ni, sada Savez treba da to wima potvrdi. Najverovatnije idemo tamo.

Igramo sa Francuzima na opro{taju Tonija Parkera, to je 12. jula, pre nego {to igramo u Abu Dabiju. U Abu Dabiju smo 15, 16. i 17. jula, a sa Francuzima igramo u Lionu. To je to, zasad“, otkrio je Pe{i}.

Pored Srbije, direktan plasman na Olimpijske igre osigurali su Francuska kao doma}in, te Nema~ka kao svetski {ampion, SAD, Kanada, Australija, Ju`ni Sudan i Japan. Preostali u~esnici bi}e odre|eni posle kvalifikacionih turnira koji se igraju od 2. do 7. avgusta u [paniji, Letoniji, Gr~koj i Portoriku.

Olimpijske igre su na programu od 26. jula do 11. avgusta.

Podsetimo, Srbija je pro{log leta u Manili osvojila srebro na Mundobasketu, dok bi za Olimpijske igre trebalo da dobije poja~awe u vidu Joki}a, Mici}a, Lu~i}a i Kalini}a.

”NUDILI SU MI GEPEK PUN PARA!”

Legendarni fudbaler @eqe otkrio: Xaji} je do{ao po mene...

Legendarni fudbaler @eqezni~ara Mehmed Ba`darevi} otkrio je da je Dragan Xaji} hteo da ga dovede u Crvenu zvezdu, ali i da mu je ]iro Bla`evi} nudio gepek pun para.

Mehmed Ba`darevi} je ~itavu karijeru proveo u @eqezni~aru, gde je igrao od 1978. do 1987. godine.

Legenda je kluba sa Grbavice i nikada nije hteo da napusti svoju ekipu, iako je imao brojne ponude.

Sada je otkrio i kakve su one bile.

U podkastu „Sportkast” otkrio je {ta mu je nudio

Dragan Xaji}, a {ta ]iro Bla`evi}.

Za mene ka`u da va`im za vernog ~oveka, u prijateqstvu, dru`ewu.. Da sam uvek bio veran. Rodio se, odgajao u jednom klubu koji je za mene bio velika stvar. Nisam `eleo da nikad idem, da se nije desilo morawe da idemo napoqe da zaradimo neki dinar, ostao bih u @eqi. Tih propalih transfera je bilo puno, pogotovo {to sam ja bio jedan od najboqih igra~a. Zvezda, Hajduk, Dinamo, Partizan, ka`e Ba`darevi}.

Otkrio je sve detaqe.

Se}am se kada je po mene do{ao Dragan Xaji}, odveo me u beogradsku Dugu (~uveni no}ni klub). Zna{ kad te dovedu pred glumce i peva~e, poku{avaju da te impresioniraju, nude novac. Ili do|e pokojni ]iro Bla`evi}, otvorio Audija, a u gepeku love ne zna{ ni koliko ima. Ka`e. „Sine, ovo je za tebe.” A ja u `ivotu nisam video toliko love na broju.

Jo{ jedan trostruki osvaja~ priznawa za ko{arka{a godine.

Od 2015. godine Ko{arka{ki savez Srbije dodequje nagradu za najboqeg igra~a godine, a po tre}i put je ove godine to zvawe poneo Bogdan Bogdanovi}. On je dobio ubedqivo najvi{e glasova (27), a prvi slede}i na listi je Nikola Joki} koji je dobio 10.

Kapiten Srbije je imao odli~nu sezonu u dresu Atlante Hoksa, ali je jo{ zna~ajnije i o~igledno presudno za odluku to {to je doveo „orlove“ do zvawa vice{ampiona sveta u Manili. „Dobar dan svima, `elim vam sre}nu Novu godinu i bo`i}ne praznike da ih provede u zdravqu i vesequ sa porodicama. Ne}u biti tu da prisustvujem doga|aju, ali `eim da se zahvalim Savezu i sportskim novinarima koji su glasali za mene za najboqeg igra~a ove godine.

Izuzetna je ~ast i privilegija,

tu je moja sestra da izvr{i ostale zadatke primawa nagrade.

Pozdravqam vas i dru`imo se slede}eg leta“, poru~io je Bogdanovi}.

Bogdanovi} je prethodnu ovu nagradu podigao 2017, a onda i 2019. godine. Postao je drugi igra~ u istoriji koji je do{ao tri puta do ovog zvawa, a uz wega je u tome uspeo jo{ i Nikola Joki}.

Kapiten Srbije je na Mundobasketu prose~no postizao 19,1 poen uz 3,3 skoka i 4,6 asistencija po susretu. Uz to je imao ~ak pet od osam me~eva zavr{io sa {utem iznad 50 odsto.

Na krilima tog uspeha sjajno igra i u aktuelnoj sezoni, pa je trenutno prvi favorit za osvajawe nagrade za najboqeg {estog igra~a NBA lige.

Kad igra Teo igra i Zvezda Rasko{no je igrala Crvena zvezda protiv Partizana, mo`da je to bila i wena najboqa partija u dosada{wem delu sezone.

Navija~ima su priredili u`ivawe i mogu}nost da se {epure pred kolegama iz crno-belog sveta.

Jer ovoga puta nikakve dileme i nije bilo, osim jednog vo|stva u po~etku Partizan je sve vreme me~a bio u podre|enom polo`aju. Na velikom odmoru je zaostajao 21 poen i iako je dobio i tre}u i ~etvrtu ~etvrtinu bio je daleko od preokreta ~ak devet poena u samom fini{u. Pri toj razlici Xejlen Smit pa Kevin Panter su proma{ili trojke, kaznili su to redom Rokas Gedraitis, Nemawa Nedovi} i Milo{ Teodosi}, pa je Zvezdin brod zaplovio mirnim morem.

Nedovi} koji je odigrao veoma dobro, postizao ko{eve u va`nim trenucima je primetio: - Pobedili smo Fenerbah~e u Beogradu sa 30 poena razlike, ali smo u dva posledwa me~a bili jo{ zreliji, kompaktni. Savr{eno smo kontrolisali faulove. Nismo dozvolili crno-belima da se rastr~e, imali smo dobra re{ewa u odbrani.

Janis Sferopulos je podigao formu Zvezde i dao joj fizionomiju, takav je utisak posle pobeda nad Fenerbah~eom u Istanbulu i nad crno-belima, objasnio je koncept igre wegovog tima:

- Ovo bila jedna od na{ih najboqih defanzivnih utakmica. Nismo dopustili Partizanu da ima protok lopte. Imali su malo asistencija. Za na{u odbranu je to bilo va`no. Oni su u drugom poluvremenu nalazili na~ine da budu boqi, ali kontrolisali smo me~ i odigrali pametno na kraju.

Nedovi} je konstatovao: - Najzrelije do sada.

Time je Zvezda raspalila ma{tu navija~a jer mogu}nost da se na|e u plej-ofu je sve opipqivija, a sa igrom iz posledwe dve utakmice i sasvim realna. Milo{ Teodosi} dr`i sve konce, a kad igra Teo igra i Zvezda.

RAFIN PLAN RAZOTKRIVEN, ODALI GA [PANCI:

Mogao je da igra na Australijan openu

THURSDAY  ^ETVRTAK 11. 1. 2024.

VI[E NEMA NIKAKVE DILEME U KAKVOM JE STAWU POSLE POVREDE

Nole je spreman da od 14. do 28. januara napadne novu 11. titulu na Australijan openu Ukoliko ste do sada strepeli...

Kao {to je to Novak \okovi} i sam rekao problem postoji, ali nije to ni{ta sa ~im se nije nosio tokom karijere. Ni Novak, ni Goran Ivani{evi} nisu imali nikakvu dilemu da }e sve biti u redu, a ~ak i da ne bude \okovi} je samouvereno rekao „posledwa dva Australijan opena sam osvojio povre|en“.

Uostalom, samo prethodne godine je Miqan Amanovi}, Novakov fizioterapeut, vi{e puta „izvla~io“ taj zglob i masirao usred grend slem turnira, pa opet nije bilo razloga za vi{e od bojazni.

Amanovi} je doleteo u Melburn i bi}e sa ekipom tokom ovog grend slema.

Novak je tokom karijere ~esto igrao sa brojnim sitnim povredama koje nije `eleo da isti~e u prvi

plan pre svega zbog po{tovawa prema rivalu. Ovog puta je bilo evidentno koliko mu to pravi problema, ali je par dodatnih dana odmora o~igledno sve sredilo. \okovi} je odradio prvi trening u Melburnu, na ~uvenoj „Rod Lejver areni“ i tom prilikom je trenirao bez steznika.

Bio je potpuno posve}en treningu i nije delovao da ima bilo kakav bol. Dodatnih par dana odmora mu je pomoglo, a od velike pomo}i }e biti i izuzetno toplo vreme u Australiji.

Upravo zbog hladno}e je par puta nosio steznik (npr u Rimu).

To zna~i da je \okovi} spreman da od 14. do 28. januara napadne novu 11. titulu na Australijan open i ukupno 25. grend slem titulu.

Novak brani i svetski vrh u Melburnu Iako je glavni ciq ove godine osvajawa zlatne medaqe na Olimpijskim igrama, \okovi} `eli da osvoji i sve najzna~ajnije turnire i da ostane svetski broj jedan, i tako dodatno pomeri granice koje je odavno postavio.

On je na posledwoj ATP listi koja je objavqena 8. januara zapo~eo svoju 407. nedequ vladavine. Ostao je bez 190 bodova zbog titule u Brizbejnu koju nije branio, gde je osvojio 250 bodova godinu dana ranije, ali je igraju}i na Junajted kupu do{ao do 60 ATP poena pa je gubitak bio ne{to mawi.

To mu ipak nije smetalo da zadr`i veliku prednost ispred svog najve}eg rivala Karlosa Alkaraza od 2.200 bodova, koja mu garantuje da se on i daqe pita oko prvog mesta na ATP listi.

Najve}i izazov da ga sa~uva ima}e upravo na wemu najdra`em grend slemu. Glavni razlog je to {to ne mo`e da osvoji nove bodove, jer brani titulu i 2.000 ATP poena iz 2023, dok wegov najve}i rival nije igrao i ne brani ni{ta u Melburnu.

U slu~aju da \okovi} osvoji titulu, zadr`a}e prvo mesto ~ak i da Alkaraz stigne do finala, samo }e razlika iznositi 900 bodova, dok bi u drugim scenarijima zavisio i od rezultata [panca. U slu~aju ne`eqenog scenarija i eventualnog gubitka titule od Alkaraza u velikom finalu, Novak bi ispustio prvo mesto koje bi [panaca preuzeo za 500 bodova vi{e.

Ipak, ono {to mo`e da raduje \okovi}a jeste period koji sledi posle toga, gde bi mogao da lako povrati prvo mesto ili da uve}a prednost ako ga zadr`i nakon Melburna.

Do po~etka sezone na {qaci, srpski teniser }e braniti samo 180 bodova i polufinale turnira u Dubaiju, jer je pro{le godine pora`en od Danila Medvedeva i nije igrao ni na jednom drugom turniru. Wemu je bilo onemogu}eno u~e{}e na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju zbog zabrane ulaska za nevakcinisane koja je bila na snazi u tom trenutku.

Sa druge strane, Alkaraza ~ekaju ozbiqni izazovi. [panac je osvojio titulu u Buenos Ajresu koja donosi 250 bodova, zatim je pora`en u finalu Rio de @aneira i tu brani 300 ATP poena. Usledio je sjajan period za wega, jer je titulom u Indijan Velsu do{ao do 1.000 bodova, dok je u Majmiju zaustavqen u polufunalu i na Floridi brani 360 poena.

To zna~i da Alkaraz ukupno ima da brani 1.910 bodova, {to skoro poni{tava priliku koju ima u Melburnu.

Rafael Nadal se ponovo povredio – re~enica koju su qubiteqi tenisa verovatno pre~esto slu{ali u posledwih nekoliko godina. [panski teniser odu{evio je sve povratkom nakon skoro godinu dana neigrawa, razbio je Dominika Tima i Xesona Kublera na otvarawu turnira u Brizbejnu, ali je onda stao nadomak plasmana u polufinale.

Zaustavio ga je Xordan Tompson, trenutno 47. teniser sveta i to nakon preokreta i tri seta, dok je Nadal propustio i tri me~ lopte.

Nakon toga je odustao od takmi~ewa na Australijan openu ove godine, ali su wegov plan razotkrili novinari poznatog {panskog lista „As“. [panci navode da se wegova povreda mo`e sanirati za samo nedequ dana.

Ipak, Nadal je do`iveo sudar sa realno{}u, nije lako da se vrati posle godinu dana pauze, te ne}e rizikovati da pogor{a stawe.

Kirjos na Australijan openu, ima}e potpuno druga~iju ulogu Druga~ija uloga za Australijanca.

Australijan open po~iwe 14. i traje do 28. januara i ve} na samom po~etku sezone gleda}emo spektakl.

Ipak, na wemu, pored Rafaela Nadala, na terenu ne}e biti ni Nika Kirjosa.

To ga nije spre~ilo da u~estvuje na Australijan openu, ali ovog puta u sasvim druga~ijoj ulozi – stru~nog konsultanta.

Pomaga}e Kirjos „Eurosportu“ u komentarisawu duela, analiza me~eva i ima}e sigurno zapa`enu ulogu u timu novinara koji }e pratiti prvi grend slem.

Kirjos je pro{le godine odigrao samo jedan me~ i zbog povrede od koje se jo{ nije oporavio mora}e da bude van terena.