Srpski glas 11. jul

Srbi u svetu: Aleksandar Vasilijevi}, jedan od najve}ih mozgova „Tesle“

Putopis: Letovawe u Turskoj – avantura za ceo `ivot

Riznica: Sudbina sedmorice koji su izveli atentat u Sarajevu 1914. godine

Strana 11

Strana 20

Tragedija u porodici Jugovi} u Pertu

Trogodi{wa Elija Jugovi} (Aliyah Yugovich) umrla je posle ne{to vi{e od nedequ dana od rutinske operacije krajnika koju milioni dece "prebole" bez ikakvih problema

Malena je primqena u bolnicu u Pertu na Vidovdan, na zakazanu rutinsku operaciju krajnika, a ku}i je otpu{tena dan kasnije. Satima kasnije, u nedequ uve~e, hitno su je odvezli u istu bolnicu jer je u me|uvremenu dobila groznicu i simptome nalik gripu. Wih dve - mama i ona, ~ekale su satima da ih doktor primi i pogleda dete, objavio je izme|u ostalih i tira`ni londonski Dejli mejl.

Kad su kona~no do{le na red, lekar je kazao da dete ima grip i otpustio je ku}i. Sutradan rano ujutru, weno stawe se naglo pogor{alo, probudila se sa te{kim ka{qem, a u me|uvremenu je po~ela i da povra}a krv. Uku}ani su pozvali hitnu pomo} koja je odmah po dolasku po~ela sa o`ivqavawem, a do dolaska u bolnicu malena je ve} bila u komi. Ne{to kasnije stavqena je i na aparate koji su je odr`avali u `ivotu.

Ne postoje re~i koje bi mogle da opi{u o~aj wenih roditeqa: majke Xesike, koja je mali preduzetnik, i oca Xo{a, koji je gra|evinski preduzetnik.

Zajednica u kojoj `ive organizovala je i sakupqawe pomo}i ovim privatnicima koji nisu zaposleni u firmi i nemaju mogu}nost da jednostavno neko vreme izostanu s posla bez finansijskih posledica.

Pla}aju i kredit za ku}u, a pored preminule }erkice Elije imaju i jednogodi{weg sina Elajxu. Wihove kom{ije i prijateqi potrudi}e se da im nov~ana pomo} koju prikupqaju omogu}i da {to du`e ostanu kod ku}e i o`ale svoje dete, bez pritiska da se {to pre vrate na posao kako bi imali od ~ega da `ive.

Za porodicu koju je pogodila najstra{nija tragedija od svih - gubitak deteta, za samo nekoliko sati sakupqeno je 62.000 australijskih dolara koji }e pokriti i tro{kove sahrane, jer ova porodica nije u zavidnoj finansijskoj situaciji.

Australija imenovala specijalnog izaslanika za borbu protiv antisemitizma

Australija je imenovala biznismenku Xilijan Sigal za specijalnu izaslanicu za borbu protiv antisemitizma, zbog rastu}ih tenzija usled rata izme|u Izraela i palestinske militantne grupe Hamas. Sigal je bila na ~elu nekoliko kqu~nih tela koja predstavqaju jevrejsku zajednicu i obavqala je rukovode}e uloge u obrazovnom i bankarskom sektoru, prenosi Bi-Bi-Si. Ovim imenovawem, Australija je sledila primer zemaqa poput Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Kanade, Gr~ke i Velike Britanije, koje su godinama imale sli~ne pozicije.

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da }e uskoro biti imenovan i specijalni izaslanik za borbu protiv islamo-

fobije. Sukob na Bliskom istoku postao je va`no politi~ko pitawe u Australiji, zbog protesta jevrejske i muslimanske zajednice, kao i naglog porasta islamofobije i antisemitizma.

"Australijanci su duboko zabrinuti zbog ovog sukoba (na Bliskom istoku) i u ovakvim vremenima, Australijanci moraju da se dr`e zajedno, a ne da budu razdvojeni", istakao je Elbanizi.

Vu~i}: Ko ima litijum postaje sila, neko regionalna, neko svetska

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da ko ima litijum postaje sila, neko regionalna, neko svetska.

Na konstataciju da vi{e zemaqa u zapadnoj Evropi pokre}e projekte vezane za litijum kao {to su Nema~ka ili Francuska koja je takav projekat proglasila projektom od nacionalnog zna~aja, Vu~i} je na TV Pink rekao da }e svi oni biti spremni pre Srbije, i Portugal, i Nema~ka, ^e{ka, Francuska.

"Zato je trebalo nas da spre~e pre dve i tri

godine, jer bismo mi tada bili prvi. I sve bi zavisilo od nas. Strane slu`be, i to neke zapadne su nas spre~ile u tome tada. Bili smo dovoqno naivni, ne}u da ka`em glupi, ja sam mo`da bio dovoqno glup da to odmah ne razumem, {ta se vaqalo iza brega, a svi drugi qudi su bili naivni misle}i kako su za{titili Srbiju ili ne znam {ta, naprotiv, veliku, veliku medve|u uslugu smo sebi u~inili i mnogo toga lo{eg svojoj zemqi uradili", rekao je Vu~i}.

Kako ka`e, ima tu milion stvari i ako vlada bude uop{te ulazila u to, to mo`e najranije tek za tri i po, ~etiri godine da krene.

"Zbog toga se vode ratovi. Videli ste pro{li put predsednik Bolivije je rekao da je zbog litijuma bio poku{an dr`avni udar, gledali ste posle toga tekstove Doj~e Velea koji saop{tava da je u Ukrajini rat zbog litijuma. Litijum je `ivot u budu}nosti, onaj ko ima litijum postaje sila, neko regionalna, neko svetska", rekao je Vu~i}.

On je dodao da `eli da ceo region raste na tom bogastvu, dodaju}i da litiju ima delimi~no i RS, te da ovaj sukob oko imovine postoji delimi~no i zbog toga, prenosi Tanjug.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

PREVI[E, ^AK I ZA INDIJSKO VEN^AWE: Od Bibera do Bo~elija, pola svetske muzi~ke scene zabavqa sina bogatog industrijalca

Ne `eni se svaki dan sin najbogatijeg Indijca, a u skladu sa time ide i ona krilatica: „[ta ko{ta, da ko{ta!“

Xastin Biber je posledwa u nizu svetskih zvezda koje su zabavqale sina indijskog industrijalca i wegovu budu}u `enu, tokom jedne od `urki uo~i ven~awa. Kanadski peva~ je doleteo u Mumbaj da peva za Anant Ambanija i Radiku Mer~ant i wihove goste, a po nezvani~nim informacijama pla}en je ~ak 10 miliona dolara. Ali to je bila tek jedna u nizu zabava pre ven~awa. Slavqeni~ki pohod otpo~eo je sa Rijanom koja je zabavqala goste na prvoj `urki. Kasnije, tokom krstarewa Mediteranom, budu}i mu` i supruga su sa zvanicama slavili u atmosferi „od Silvane do Nirvane“.

Bili su tu tinejxerski srcolomci iz 90-ih „Bekstrit bojsi“, peva~ica Keti Peri, a na kraju i italijanski tenor Andrea Bo~eli. Sada se mnogi pitaju: „Kada su sve ove zvezde nastupile pre ven~awa, ko }e onda tek biti na samom ven~awu?“ Imaju}i u vidu sve zvezde koje su do sada nastupile, jasno je da se novac ni jednog trenutka ne

{tedi kada je u pitawu ven~awe najmla|eg sina Muke{a Ambanija. ^ak i po standardima indijskih ven~awa, ovo je u potpuno drugoj ligi, a nadma{ilo je i ven~awe wegove }erke I{e kojoj je pevala Bijonse. Bogatstvo Muke{a Ambanija, prvog ~oveka „Rilajans industriza“, procewuje se na 115 milijardi dolara.

UMESTO ^OKOLADICE - MECI:

Automati za prodaju municije uskoro u prodavnicama {irom SAD

Automati rade 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi i imaju ugra|enu ve{ta~ku inteligenciju

Pojedine prodavnice u ameri~kim dr`avama Albama i Oklahoma su nabavile novu vrstu automata za prodaju, a ono po ~emu se ove ma{ine isti~u od sli~nih aparata jesu proizvodi koje nude. U pitawu su automati za prodaju municije, pa tako kupci prodavnice mogu napustiti sa jajima, mlekom, hlebom, ali i kutijama napuwenim mecima u kalibru 9 mm ili .223 "remington", pi{e "Wuzvik".

Aparate za prodaju municije dizajnirala je i proizvodi kompanija "Amerikan raunds" i radi se o ma{inama koje imaju ugra|enu ve{ta~ku inteligenciju. AI tehnologija u ovom slu~aju podrazumeva da automati imaju mogu}nost skenirawa kartica i softver za prepoznavawe lica, kako bi se potvrdilo da kupci imaju 21 godinu ili vi{e, te da odgovaraju identitetu osobe na koju se vodi dozvola (za oru`je).

"Na{i automatizovani dispenseri municije su dostupni 24 sata dnevno, sedam dana u nedeqi, ~ime je obezbe|eno da mo`ete da kupujete municiju po sopstvenom rasporedu, bez ograni~ewa radnog vremena prodavnica i potrebe da stojite u dugim redovima", napomiwe kompanija na svojoj veb stranici.

Prema wihovim podacima, ukupno {est supermarketa - dve prodavnice "Fre{ vaqu" u Alabani i ~etiri "Super c marta" u Oklahomi - imaju nove automatizovane aparate za prodaju municije.

Me|utim, generalni direktor kompanije "Amerikan raunds"

Grants Magers je u intervjuu za "Wuzvik" izjavio da su ovi automati isporu~eni u jo{ dve dr`ave, kao i da imaju veliki broj zahteva za wihovu nabavku.

"Imamo vi{e od 200 zahteva prodavnica koje `ele AARM (Automated Ammo Retail Machine), koje trenutno dolaze iz otprilike devet dr`ava, a taj broj svakodnevno raste", rekao je on i dodao da ovi doprinose podr{ci "po{tovawu zakona i odgovornom posedovawu oru`ja".

"Trenutno se municija prodaje sa polica ili preko interneta. Ovi uslovi dovode do nenamerne prodaje maloletnim kupcima, ili u slu~aju maloprodajnih objekata - do visoke stope kra|e", smatra Magers.

Generalni direktor kompanije "Amerkan raunds" je za lokalnu televiziju iz Oklahome KOCO-TV, rekao da ma{ine ne}e imati ograni~ewa za municiju i da se zalihe obnavqaju svake nedeqe.

Ministarstvo SAD je prethodno saop{tilo da je "Boing" priznala krivicu za prevaru u vezi sa padom dva aviona 737 MAX u Indoneziji i Etiopiji 2018. i 2019. godine, u kojima je poginulo 346 putnika i ~lanova posade.

Ameri~ka Federalna uprava za vazduhoplovstvo saop{tila je da zahteva inspekciju 2.600 aviona "boing 737", zbog sumwe da bi putni~ke maske sa kiseonikom mogle da se pokvare u hitnim slu~ajevima.

Uprava je saop{tila da zahteva inspekciju aviona modela 737 MAX i Next Generation, nakon brojnih izve{taja o pomerawu generatora kiseonika u jedinici za putni~ke usluge.

To bi moglo da onemogu}i putnicima dodatni kiseonik tokom pada pritiska, prenosi Rojters.

Najpose}eniji grad na svetu je most izme|u Istoka i Zapada

Mo`da bismo o~ekivali da bi titula najpose}enijeg grada priprala romanti~nom Parizu, nostalgi~nom Rimu ili u`urbanom Wujorku, ali realnost i statistika govore druga~ije. Turisti obo`avaju jedan grad koji se smatra mostom izme|u Istoka i Zapada i koji pleni miksom kultura, istorija, kao i modernih i tradicionalnih vrednosti.

Ulagawe u putovawa je sigurna investicija koja }e nam doneti mnogo dobra u `ivotu - upozna}emo se da drugim kulturama, jezicima, obi~ajima, razgovara}emo sa lokalcima, poseti}emo i vi-

3. DUBAI, UJEDIWENI

ARAPSKI EMIRATI

Futuristi~ka metropola je tre}i najpose}eniji grad na svetu, koji je pro{le godine ugostio 16,8 miliona gostiju. Sa svojim inovativnim hotelima, ukqu~uju}i odmarali{te u obliku meseca i velikim planovima za pove}awe du`ine javnih pla`a za 400 odsto, ovaj bliskoisto~ni draguq ima nameru da privu~e sve ve}i broj posetilaca u narednim godinama. Pored {etwe `ivahnom marinom Dubaija i no}nog `ivota, turisti tako|e hrle u ovaj grad radi kupovine i razonode, a mnogi od

prili~no lo{e, ali ovo je ipak prestonica sa fascinantnom istorijom i kosmopolitskim ose}ajem kao nigde u Evropi. Bilo da je ki{a ili sunce, ne}emo ostati imuni na ovaj grad, posebno ako `elimo da iza|emo sa utabanih staza i do`ivimo englesku prestonicu kao lokalac –ne mawka mu neverovatnih skrivenih mesta za otkrivawe, pi{e Travel Of Pat.

1. ISTANBUL, TURSKA

deti bitne gra|evine. Sigurno da ne}emo pogre{iti ako "trknemo" do Budimpe{te ili za vikend posetimo Temi{var, jer izlazak iz zemqe i obilazak drugih dr`ava i gradova je iskustvo za sebe. Neki su lepi, drugi prebrzi za nas, tre}i previ{e monotoni. Tako|e, odre|eni gradovi su posebno zanimqivi turistima i posete se bele`e u milionima. Sajt Euromonitor International dostavio spisak najpose}enih gradova na svetu, a {ampion je jedan grad sa kojim smo i mi veoma povezani, kako u istorijskom, tako i u kulturnom smislu.

Pogledajte koja su to tri grada najpose}enija na svetu.

Kompanija "Boing" je 17. juna izdao bilten avio-kompanijama pozivaju}i se na vizuelne inspekcije, saop{tila je FAA.

Uprava je dodala da je wena direktiva odmah stupila na snagu, te da zahteva inspekcije i mogu}e korektivne mere u roku od 120 do 150 dana kada je re~ o modelu 737 MAX

FAA, tako|e, zabrawuje avio-kompanijama da instaliraju potencijalno neispravne delove. Avio-kompanije moraju da izvr{e op{tu vizuelnu inspekciju i ako je potrebno zamene generatore kiseonika novim ili ispravnim generatorima kiseonika i termalnim jastu~i}ima sa trakama, saop{tila je agencija.

Ministarstvo SAD je prethodno saop{tilo da je "Boing" priznala krivicu za prevaru u vezi sa padom dva aviona 737

wih pose}uju Dubai Mol, vode}u atrakciju u gradu, poznat po svojim brojnim maloprodajnim objektima.

2. LONDON, UJEDIWENO

KRAQEVSTVO

Vice{ampion ove liste je London, koji je posebno zanimqiv zbog svojih znamenitosti - Big Ben, Tauer brix, Bakingemska palata, Britanski muzej samo su neke od gra|evina i institucija zbog kojih turisti hrle u ovaj grad. Posetilo ga je ih je 18,8 miliona u 2023. godini i izgleda da }e trend da se nastavi. ^iwenica je da vreme mo`e da bude

MAX u Indoneziji i Etiopiji 2018. i 2019. godine, u kojima je poginulo 346 putnika i ~lanova posade.

"Boing" }e morati da plati kaznu od 243,6 miliona dolara, objavili je ameri~ko ministarstvo, ali advokati pojedinih porodica poginulih nisu zadovoqni odlukom i tra`i}e da sudija odbaci ovaj dogovor, po{to smatraju da "Boing" ne `eli da prihvati punu odgovornost. U junskom izve{taju uzbuwiva~a, zaposlenog u "Boingu" Sema Mohavka izra`ava se zabrinutost da je ta kompanija koristila neispravne delove u konstrukciji svojih mlazwaka.

Jo{ jedan uzbuwiva~, biv{i menaxer za kvalitet Santjago Paredes, rekao je da je bio pod pritiskom da umawi probleme koje je otkrio dok je pregledao trup aviona, deo koji je u januaru eksplodirao.

Kroz istoriju poznat je i kao Vizantion, Konstantinopoq i Carigrad, ovaj najnaseqeniji grad u Turskoj je i privredno, kulturno i istorijsko sredi{te zemqe. Sme{ten izme|u isto~ne Evrope i zapadne Azije, pola`e pravo na teritorije oba kontinenta i konstantno rastrgan izme|u svojih evropskih korena i orijentalnog duha, Istanbul je vode}a turisti~ka destinacija na svetu, privla~e}i 20,2 miliona gostiju prema posledwem broju. Bele`i zna~ajan rast od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kako navodi pomenuti sajt. Titula najpose}enijeg grada je za neke neo~ekivana, ali druge nije veliko iznena|ewe - Istanbul je dobro poznat po svom bogatom vizantijskom i otomanskom nasle|u, veli~anstvenim carskim xamijama, miksu kultura. Tako|e, grad je i daqe relativno pristupa~na destinacija - oni sa ograni~enim buxetom trebalo bi da planiraju da tro{e oko 30 evra na obroke dnevno, prema Buxwt Jor Trip.

Iako se to ~esto potcewuje, vizna politika Turske umnogome je doprinela da Istanbul bude na prvom mestu na najnovijoj rang-listi, jer daleko ve}i broj stranih dr`avqana mo`e da ga pose}uje bez viza u pore|ewu sa ve}inom evropskih zemaqa.

Dva uzbuwiva~a prethodno preminula su usled navodnog samoubistva, odnosno posle kra}e bolesti. Generalni direktor "Boinga" Dejvid Kalhun bio je saslu{an u Senatu SAD u junu kada je rekao da je kompanija "daleko od savr{ene", ali je tvrdio da je posve}ena tome da svaki zaposleni ose}a obavezu da javno govori o problemima koji postoje.

Istanbul

DIPLOMATSKA OFANZIVA MA\ARSKOG PREMIJERA VIKTORA ORBANA

KAKO JE ORBAN NADIGRAO BRISEL:

Vru} krompir Bajdenu i(li) konsultacije s Trampom?

Posle Kijeva, Moskve i Pekinga, slede}a stanica na diplomatskoj turneji na kojoj ma|arski premijer promovi{e mir u Ukrajini je Va{ington. [ta se mo`e o~ekivati od Orbanovog puta u prestonicu SAD, a {ta je on do sada ve} postigao?

Viktor Orban nije ~asio ni ~asa da svoje dobro poznate stavove o va`nosti mirnog re{ewa ukrajinskog sukoba preto~i u dela nakon {to je Ma|arska preuzela kormilo Evropske unije.

Tako je Orban pokrenuo diplomatski blic ~ija je svrha da promovi{e postizawe mira u Ukrajini {to je pre mogu}e. Ve} je posetio Kijev, Moskvu i Peking, i najavio posetu Va{ingtonu.

"Orban je na neki na~in izuzetak od generalnog negativnog pravila. [ta god o wemu neko mislio, on je jedini ~ovek koji se izdigao iz sivila u svetskoj politi~koj zajednici, i krenuo u tragawe za mirom. Koliko je to realno, to je drugo pitawe... Lepo je izabrao ta~ke — direktne u~esnike u ratu, plus dve najja~e sile sveta", ka`e biv{i {ef diplomatije Vladislav Jovanovi} za RT Balkan.

Prva etapa Orbanovog proputovawa zavr{ila se antiklimakti~no — Vladimir Zelenski je odmah i bez ikakvog razmatrawa odbio predlog ma|arskog premijera o hitnom prekidu vatre koji bi stvorio prostora za mirovne pregovore.

U Moskvi, sa druge strane, Orban je sa Vladimirom Putinom imao "koristan" razgovor, kako je susret opisao ruski lider, koji je, izgleda, izazvao op{tu paniku u Briselu. Portparol Evropske komisije Erik Mamer ga je optu`io da "podriva jedinstvo u Briselu", a predsednik Evropskog saveta [arl Mi{el i {ef EU diplomatije @ozep Boreq pohitali da pojasne kako Orban na svojoj diplomatskoj turneji ne predstavqa Evropsku uniju. Orban je na to mirno odgovorio da "ako `elimo da okon~amo rat, potreban nam je politi~ki, a ne birokratski pristup", i da pani~ne reakcije EU zvani~nika pred-

stavqaju "upravo (onu) briselsku birokratsku besmislicu koja nije dala rezultate u pronala`ewu mira".

Nakon posete Pekingu, gde je tokom sastanka sa kineskim predsednikom Si \inpingom istakao da je "Kina kqu~na sila u stvarawu uslova za mir u sukobu u Ukrajini", ma|arski premijer }e se uputiti u SAD, ali detaqa o wegovoj poseti je i daqe malo.

"Sad je malo nejasno s kim }e se on susresti u Va{ingtonu... Da li }e se sastati sa aktuelnom administracijom, koju formalno predstavqa Xozef Bajden — a pitawe je koliko je on uop{te u stawu da racionalno posmatra stvari — ili }e se susresti s Trampom kao sa nekim ko objektivno ima sve ve}e {anse da pobedi na predstoje}im predsedni~kim izborima", ka`e za RT Balkan publicista Igor Ivanovi}.

[TA ORBANOVA POSETA ZNA^I ZA BAJDENA, A [TA ZA TRAMPA

Bliskost Viktora Orbana sa Donaldom Trampom — koja se ogleda i u zvani~nom sloganu ma|arskog predsedavawa EU, a koji je o~igledna paralela krilatice republikanskog buntovnika — predstavqa posebno zanimqivu nepoznanicu u jedna~ini Orbanove posete Va{ingtonu. Ukoliko }e susret u Va{ingtonu biti s Trampom, Orban bi sa biv{im (a potencijalno i budu}im) predsednikom SAD mogao da podeli svoja iskustva iz Kijeva, Moskve i Pekinga, i tako Trampu da materijala da dodatno prilagodi svoj mirovni plan za Ukrajinu, ocenio je ma|arski politikolog Georg [pertle za RIA Novosti. U slu~aju da se on sastane (i) sa Baj-

denom ili nekim predstavnikom aktuelne administracije, sastanak bi bio konstruktivan u kon tekstu promovisawa mira u Ukrajini, iako se aktuelna administracija dosad pokazala kao neumoqiva u svom ratnohu{ka~kom stavu. "Bajden je u nekoj vrsti obaveze da u~ini ne{to druga~ije. Mo`da ne vi{e i boqe, ali druga~ije nego {to je do sad radio. Dosad je bio politi~ar-ratovo|a. Davao je jednostrane izjave koje ne daju nikakav prostor realnoj potrazi za mir, jer je zainteresovan da se, preko Ukrajine, domogne Rusije. Sada }e on biti u delikatnoj situaciji, jer ako dolazi jedan borac za mir, koji ve} ima razumevawe i podr{ku u najmawe dve ta~ke, Moskvi i Pekingu, i koji je kontaktirao Kijev, koji sledi Bajdenovu politiku, onda }e Bajden biti u prili~no neugodnom sendvi~u", ka`e Jovanovi}.

"Sendvi~" u kojem se Bajden nalazi utoliko je neugodniji imaju}i u vidu predstoje}e izbore u SAD i bliske veze Orbana s Trampom, koji se profilisao kao mirovni kandidat. Kako Jovanovi} dodaje, "ameri~ki narod, kao i svaki drugi narod, vi{e voli mir nego rat".

"Ovo je prili~no originalna mirovna inicijativa, koja nije bez izgleda", smatra na{ sagovornik.

ORBAN I BRISEL U IGRI

ZA EVROPSKE INTERESE

Budu}i veteran briselskih "hodnika mo}i", nije nemogu}e da je da je Orban o~ekivao da }e wegova turneja, ili makar weni delovi, izazvati negodovawe u evropskoj ure|enoj "ba{ti", a evropski establi{ment tako nesmotreno upasti u zamku.

"Negacija u politici nije jak argument... To je ne{to {to je najlak{e u~initi, ako nemate boqi odgovor, ali ujedno ostavqa-

te utisak ispra`wenosti pred inicijativom koja ima (boqe) opravdawe i ciq nego {to oni imaju — a to je da se uspostavi mir, dok oni zagovaraju nastavak sada{weg stawa, odnosno rata", ka`e Jovanovi}, komentari{u}i tvrdwe evropskih zvani~nika da Orbanovo diplomatsko proputovawe nema wihovu podr{ku.

Ipak, ne treba zaboraviti da je Viktor Orban evropski lider, i da, iako se pri tome mora uhvatiti u ko{tac sa zvani~nim Briselom, zastupa evropske interese, onako kako ih on vidi.

Savetnik ma|arskog premijera Bala{ Orban rekao je u intervjuu za "Euraktiv" da je ciq diplomatske turneje Viktora Orbana da mirovni sporazum ne bude zakqu~en "iza le|a" Evropqana, po{to bi u tom slu~aju oni morali da plate "cenu koja }e biti pora`avaju}a za sve vlade (Evrope)". Publicista Igor Ivanovi} podse}a da bi Ukrajina imala "mnogo vi{e stanovnika" i "mnogo ve}a prirodna bogatstva" da su mirovni pregovori Moskve i Kijeva u Istanbulu 2022. godine, koji su predvi|ali ostanak Dowecke i Luganske Narodne Republike, Hersona i Zaporo`ja u okvirima Ukrajine.

"Mo`da je Orbanova ra~unica da }e, ako se ova inicijativa ne prihvati, ve} slede}a biti takva da Ukrajina bude desetkovana", smatra Ivanovi}.

Novinar Neboj{a Mali} sumwa da }e Orbanova mirovna inicijativa doneti neposredne i velike rezultate, ali napomiwe i da, "ako mu je namera bila da celom svetu poka`e ko je spreman za dijalog a ko nije, onda je u tome uspeo van svih o~ekivawa".

Orban: Te{ko je i zamisliti da Rusija mo`e biti pora`ena, Putin zna kako da do|e do pobede

Te{ko je zamisliti da Rusija mo`e biti pora`ena u Ukrajini, ako se uzmu u obzir odnos snaga, naoru`awa i tehnologije, rekao je za "Bild" ma|arski premijer Viktor Orban.

Prema wegovim re~ima, predsednik Rusije Vladimir Putin "ima ta~nu predstavu o tome {ta }e se desiti i kako }e Rusija pobediti", u {ta se uverio nakon nedavne posete Moskvi.

"Putin ne mo`e da izgubi, ako pogledamo na vojnike, tehniku, i tehnologije. Pobediti Rusiju - to je misao koju je te{ko zamisliti. Verovatno}a da bi Rusija zaista mogla da bude pora`ena se ne mo`e izra~unati", rekao je Orban.

On je upozorio i da }e "nared-

na dva, tri meseca biti mnogo brutalnija nego {to mislimo".

U me|uvremenu, kancelarija premijera Ma|arske danas je saop{tila da Ma|arska ne nudi svoj

mirovni plan za ukrajinsku krizu, jer je to, kako je navedeno, pitawe koje treba da re{e Moskva i Kijev.

Ipak, iz kabineta premijera poru~uju da Budimpe{ta smatra da je potrebno da prvo do|e do prekida vatre, kako bi kasnije do{lo i do pregovora, prenose RIA Novosti. "Pre toga nije realno odr`ati efikasne pregovore", rekao je {ef Orbanovog kabineta Gergej Guja{.

Guja{ je dodao i da je Orban obavestio evropske zvani~nike o rezultatima posete Kijevu, Moskvi i Pekingu nekoliko sati po zavr{etku razgovora sa liderima tih zemaqa. Podsetimo, Orban je prethodne nedeqe doputovao u Kijev

prvi put nakon 12 godina, gde se sastao sa Vladimirom Zelenskim. Lideru kijevskog re`ima ponudio je prekid vatre, {to je ukrajinska strana odbila. Nakon toga, Orban se, uprkos negodovawu Evropske unije, uputio i u Moskvu, gde je razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Kako je ocenio na kraju te posete, stavovi Rusije i Ukrajine se veoma razlikuju, ali na miru je ipak potrebno raditi, jer on ne}e do}i sam po sebi. Ma|arski premijer je naglasio i da je wegova zemqa danas jedna od retkih koja mo`e da razgovara sa obe strane, uz poruku da }e re{ewe ukrajinskog pitawa biti jedno od glavnih tokom ma|arskog predsedavawa Savetom EU.

Nakon Rusije i Ukrajine, Orban je posetio i Kinu, u kojoj je na istu temu razgovarao sa liderom Si \inpingom. Slede}a stanica ma|arskog premijer bi}e Va{ington. Tu }e, u narednim danima, po~eti ovogodi{wi samit NATO-a. Iz kancelarije Orbana danas poru~uju da }e ma|arski premijer i ovaj put iskoristiti za svoju "mirovnu misiju", te da }e razgovarati sa svakim ko bi mogao da pomogne da do|e do mira. Ipak, iz Budimpe{te nije precizirano da li to zna~i i sastanak sa aktuelnim predsednikom SAD Xozefom Bajdenom, ili, mo`da, biv{im Donaldom Trampom. Srbiju }e na NATO samitu predstavqati ministar spoqnih poslova Marko \uri}.

Ko je Kir Starmer, budu}i premijer Velike Britanije: Novi Toni Bler ili kandidat promene?

Nekada{wi ilegalni prodavac sladoleda i pravni zastupnik Hrvatske u sporu sa SRJ pred Me|unarodnim sudom pravde postao je novi premijer jedne od pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN

Nakon 14 godina vlasti konzervativaca i ~ak pet premijera istom tom razdobqu, Velika Britanija je kona~no dobila novog {efa vlade iz redova opozicije – lidera Laburisti~ke partije Kira Starmera.

Prema izlaznim anketama, laburisti su na ju~era{wim parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji osvojili 410 mesta od ukupno 650 mesta u Dowem domu parlamenta, ~ime je okon~ano 14 godina vlade koju predvode konzervativci. Konzervativna partija premijera Ri{ija Sunaka osvojila je samo 131 mesto, preneo je Rojters.

Budu}i premijer Starmer je u govoru nakon pobede svoje stranke naglasio da taj mandat nosi veliku odgovornost, ali da je pobedom laburista "teret kona~no skinut s ple}a" britanskog naroda.

Iako su laburisti ostvarili ubedqivu pobedu na ju~era{wim izborima, sti~e se utisak da je ona vi{e posledica katastrofalnog u~inka prethodnih konzervativnih vlada, a mawe harizme i politi~ke ve{tine Kira Starmera – o kome ~ak ni britanska javnost ne zna mnogo.

Starmer dolazi iz umerenijeg krila Laburisti~ke partije, koje je bli`e idejama nekada{wih premijera Tonija Blera i Gordona Brauna, nego "radikalizmu" Xeremija Korbina, kog je Starmer zamenio na ~elu partije po~etkom 2020. godine.

Laburisti su se tada nalazili u dubokoj krizi, svega nekoliko meseci nakon ubedqivog poraza od konzervativaca predvo|enih Borisom Xonsonom. Starmer je bio primoran da "zasu~e rukave" i partiju vrati u red – u ~emu je imao (ograni~enog) uspeha.

KO JE NOVI

BRITANSKI PREMIJER?

Kir Starmer ro|en je 2. septembra 1962. godine u Londonu. Iz wegove rane biografije ne izdvaja se mnogo toga – osim da je u sredwoj {kolu poha|ao ~asove violine sa proslavqenim di-xejem Fetboj Slimom, kao i da je po~etkom osamdesetih priveden kada je tokom odmora na francuskoj rivijeri ilegalno prodavao sladoled.

Nakon studija prava na univerzitetima u Lidsu i Oksfordu, Starmer postaje advokat i

specijalizuje se za qudska prava. On je, izme|u ostalog, zastupao Hrvatsku u tu`bi koju je 1999. godine podneo zvani~ni Zagreb, tu`e}i vlasti u Beogradu za genocid koji su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno po~inile na hrvatskoj teritoriji.

"Motiv srpskog rukovodstva bio je da dominira tre}inom hrvatske teritorije, ali na~in prisvajawa teritorije otkriva nameru srpskog vo|stva i JNA… da trajno iskoreni hrvatsko stanovni{tvo kako bi se ona pretvorila u dr`avu pod srpskom dominacijom", rekao je novi britanski premijer tokom su|ewa pred Me|unarodnim sudom pravde 2014. godine.

Zanimqivo je da je Starmer bio protivnik invazije na Irak, ~iji je mo`da i najglasniji zastupnik bio upravo nekada{wi {ef britanske vlade Toni Bler.

"DOSADNIJA" VERZIJA

TONIJA BLERA

Upravo je kontroverzni britanski premijer Bler osoba sa kojom Starmera naj~e{}e porede. Sli~nosti nesumwivo ima: obojica dolaze iz umerenog krila Laburisti~ke partije, na ~ije ~elo su do{li nakon dugog perioda provedenog u opoziciji, da bi na kraju svoju partiju do ubedqive izborne pobede.

I sam Starmer je nedavno rekao da "~esto razgovara sa Tonijem", kao i da je od wega tra`io politi~ke savete "za prelazak iz opozicije na vlast".

Me|utim, za razliku od harizmati~nog Blera koji je krajem devedesetih u Britaniji bio politi~ka "pop zvezda", Starmer je stekao reputaciju mirnog i nenapadnog – ako ne i pomalo dosadnog politi~ara, ~ije je glavno obe}awe da }e vratiti stabil-

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa. BEO-Export

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

risti~ke partije, koji je objavio biografiju gospodina Starmera za "Wujork tajms". To, me|utim, ne zna~i da Starmer nije spreman da povu~e i neke radikalne poteze, kada proceni da bi mu to moglo doneti korist. On se prethodnih godina obra~unao sa neposlu{nim levim

nost u posledwih godina krajwe haoti~ni politi~ki `ivot Ujediwenog Kraqevstva. "On se ne bavi teatralnom stranom politike", rekao je Tom Boldvin, biv{i savetnik Labu-

krilom svoje partije – ukqu~uju}i i sa samim Korbinom, koji je izba~en iz stranke zbog optu`bi za antisemitizam. Jo{ jedna kqu~na razlika izme|u Blera i Starmera je i to

{to su wih dvojica "nasledili" dve potpuno razli~ite dr`ave. Dok je Bler poznih devedesetih nasledio optimisti~nu "Kul Britaniju", koja je bele`ila sna`an ekonomski rast i procvat pop kulture, zemqa koju }e predvoditi Starmer grca u problemima – od ekonomske stagnacije, preko visoke inflacije, do rastu}e nejednakosti i pove}anog priliva ilegalnih migranata.

Starmer je za slogan svoje kampawe izabrao samo jednu re~ – "promena", ali koliko toga }e on zaista mo}i (i hteti) da promeni ostaje otvoreno pitawe. Predizborni manifest Laburisti~ke partije i izjave wihovih funkcionera ne odi{u radikalizmom,

STARMER, RUSIJA

I UKRAJINA

Odnosi Velike Britanije i Rusije tradicionalno su lo{i, a antiruski i proukrajinski konsenzus u Britaniji ~vr{}i je nego u verovatno bilo kojoj drugoj vode}oj zapadnoj zemqi, a to se ne}e promeniti ni sa Kirom Starmerom na ~elu vlade.

I sam Starmer je to potvrdio po~etkom 2023, kada je posetio Kijev i sastao se Vladimirom Zelenskim. "Ukoliko slede}e godine budu odr`ani izbori i do|e promena vlasti, stav o Ukrajini }e ostati isti", rekao je Starmer tom prilikom.

U manifestu laburista je

istaknuto da }e stranka ostati "postojana" u svojoj "vojnoj, finansijskoj, diplomatskoj i politi~koj podr{ci Ukrajini", kao i da }e "Vladimir Putin }e biti pozvan na odgovornost za svoj ilegalni rat u Ukrajini". Laburisti su se obavezali i da }e "raditi sa saveznicima na zapleni i kori{}ewu zamrznute ruske dr`avne imovine za podr{ku Ukrajini".

Labursti se zala`u i za ~lanstvo Ukrajine u NATO-u, kome }e Britanija biti "nepokolebqivo posve}ena".

Starmerovi bliski saradnici Dejvid Lemi i Xon Hili, koji }e najverovatnije biti novi ministri spoqnih poslova i odbrane, posetili su Kijev u maju ove godine, kada su tamo{wim liderima potvrdili da }e Britanija nastaviti da podr`ava Ukrajinu "koliko god da bude potrebno". Zanimqivo je i da je Starmer odbacio mogu}nost povratka Velike Britanije u EU, tvrde}i da se to ne}e dogoditi "tokom wegovog `ivota".

Od Starmera i wegove laburisti~ke vlade, dakle, ne treba o~ekivati promenu pravca britanske spoqne politike, ali ni neke "hazarderske" poteze kojima je bio sklon Toni Bler. Sti~e se utisak da }e "dosadni" Starmer vo|stvo u spoqnoj politici ipak prepustiti drugim zapadnim liderima – pre svih onima u Va{ingtonu.

Kir Starmer, budu}i premijer Velike Britanije

Lekar, reformista i vesnik promena u Teheranu

Peze{kijanov izbor na mesto iranskog predsednika mogao bi da dovede do delimi~ne liberalizacije iranskog dru{tva, ali ne bi trebalo o~ekivati promene u spoqnoj politici Teherana

Vanredni predsedni~ki izbori u Iranu – koji su raspisani nakon tragi~ne pogibije doskora{weg predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesre}i sredinom maja – doneli su relativno neo~ekivanu pobedu reformisti~kog kandidata Mausda Peze{kijana.

Prema zvani~nim podacima, on je u drugom krugu dobio oko 16,4 miliona glasova, odnosno oko 54,7 odsto, u pore|ewu sa 13.5 miliona (45,2 odsto), koliko je dobio konzervativni kandidat Said Xalili, ~ime je postao deveti izabrani predsednik Islamske Republike Iran, od pobede Islamske revolucije 1979. godine.

U svom obra}awu nakon izborne po bede, Peze{kijan je rekao da Iran o~ekuje "te`ak put", kao i da od gra|ana tra`i empatiju i po verewe. "Pru`am ruku prema vama i kunem se svojom ~a{}u da vas ne}u ostaviti same na tom putu. Ne ostavqajte ni vi mene", dodao je on.

Vode}i kampawu pod sloganom "Za Iran", Peze{kijan je obe}ao da }e biti glas onih koji ga nisu imali, dodaju}i da se protesti ne smeju "re{avati policijskom palicom".

ostalog, on se zala`e za to da se `enama dozvoli da same izaberu ho}e li nositi hixab ili ne. Peze{kijan se, tako|e, zala`e za za{titu prava etni~kih mawina, poput Kurda, Azerbejxanaca i Balu~a – {to je delimi~no posledica ~iwenice da i sam dolazi i porodice mawinskog porekla: otac mu je bio azerbejxanskog, a majka kurdskog porekla. Ipak, on va`i i za lojalnog pristalicu vrhovnog vo|e Alija Hamneja. Iz wegove biografije se izdvaja da je sam podigao troje dece – dva sina i }erku – nakon {to mu je `ena poginula u saobra}ajnoj nesre}i 1993. godine. Nakon toga se vi{e nije `enio.

KAKO ]E IZGLEDATI IRANSKA POLITIKA NAKON

IZBORA

Analiti~ari veruju da bi Peze{kijanova pobeda mogla da dovede do pragmati~nije spoqne politike, ubla`avawa tenzija zbog sada zaustavqenih pregovora sa velikim svetskim silama o o`ivqavawu nuklearnog sporazuma iz 2015. i poboq{awa izgleda za dru{tvenu liberalizaciju Irana, pi{e "Al Xazira".

Ro|en u Mahabadu, provincija Zapadni Azarbajxan 29. septembra 1954. godine, Peze{kijan je predstavnik grada Tabriza, u severozapadnom Iranu, u aktuelnom sazivu iranskog parlamenta.

BIO DEO MEDICINSKOG OSOBQA

NA PRVIM LINIJAMA FRONTA

Po zanimawu kardiohirurg, Peze{kijan je jedno vreme proveo na ~elu Medicinskog fakulteta u Tabrizu. Tokom Iransko-ira~kog rata (1980-1988), on je bio deo medicinskog osobqa na prvim linijama fronta.

Peze{kijan dolazi iz redova reformista, ~iji je najpoznatiji predstavnik nekada{wi predsednik Irana Mohamed Hatami (1997-2005) – u ~ijem kabinetu je novoizabrani predsednik slu`io kao ministar zdravqa od 2001. do 2005. godine. Za razliku od svojih glavnih rivala na predsedni~kim izborima Xalilija i Mohameda Bagera Kalibafa, Peze{kijan va`i za relativno liberalnog politi~ara za iranske standarde. Izme|u

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je indijskog premijera Naredru Modija da razgovaraju o pitawima interakcije izme|u dve zemqe, uz

Me|utim, ne bi trebalo o~ekivati revolucionarne promene i iranskoj spoqnoj politici, koja se ne nalazi samo u nadle`nosti predsednika, ve} i drugih tela i zvani~nika. Ona }e, tako|e, zavisiti i od predsedni~kih izbora u SAD, odnosno od toga da li }e se Donald Tramp vratiti u Belu ku}u po~etkom slede}e godine. Oba predsedni~ka kandidata obe}ala su da }e o`iveti oslabqenu iransku ekonomiju, optere}enu problemima i sankcijama ponovo uvedenim nakon 2018, kada se tada{wi ameri~ki predsednik Tramp jednostrano povukao iz nuklearnog sporazuma.

Peze{kijan je rekao da se ekonomski problemi u toj zemqi ne mogu re{iti bez "makar delimi~nog ukidawa sankcija", {to bi zahtevalo mawe konfrontiraju}i pristup me|unarodnim odnosima. Tokom kampawe, on je rekao da se Iran na{ao u "ekonomskom kavezu" kao rezultat svoje spoqne politike, te da mora da bude kooperativniji kako bi sankcije bile ukinute.

O~ekuje se da }e nekada{wi iranski ministar spoqnih poslova i glavni pregovara~ u razgovorima o nuklearnom sporazumu Xavad Zarif biti deo wegovog tima, navodi "Gardijan".

Sam Peze{kijan je tokom izbora naglasio da }e wegova zemqa o~uvati bliske odnose sa Rusijom i Kinom, kao i da }e nastaviti da ja~a odnose sa drugim zemqama u Aziji. On je rekao i da }e Iran nastaviti da aktivno u~estvuje u radu organizacija poput [OS-a i BRIKS-a.

{oqu ~aja u wegovoj rezidenciji u blizini Moskve. "Sutra }emo imati zvani~an razgovor, ali danas mo`emo mirno da razgovaramo u ovom doma-

}em okru`ewu, verovatno o istim temama o kojima }emo razgovarati, samo {to je sada nezvani~no", rekao je Putin Modiju.

Indijski premijer Narendra Modi stigao je u dvodnevnu posetu Moskvi.

Modi }e se tako|e sastati sa indijskom zajednicom u Rusiji, polo`iti venac na Grob Neznanog vojnika i posetiti izlo`bu u Moskvi.

Pre dolaska u Moskvu, indijski premijer je poru~io da se raduje boravku u Rusiji i sastanku sa Putinom, koga je nazvao prijateqem.

Tramp: Mislim da se Bajden ne}e povu}i iz predsedni~ke trke

Biv{i predsednik SAD i republikanski predsedni~ki kandidat Donald Tramp izjavio je da o~ekuje da predsednik SAD Xozef Bajden ostane u predsedni~koj trci, uprkos pozivima iz Demokratske partije da se povu~e i da na wegovo mesto do|e mla|i kandidat.

Tramp je ocenio da se Bajden ne}e povu}i zbog "svog ega".

"Oni (demokrate) pokrivaju Bajdena, ali to postaje sve te`e u~initi. On je i daqe u trci zbog svog ega i ne `eli da odustane", rekao je Tramp u intervjuu za "Foks wuz".

Tramp je tako|e ocenio da }e, ukoliko Bajden odustane, na wegovo mesto do}i potpredsednica SAD Kamala Haris.

Dodao je da demokrate ne mogu da smene Bajdena ukoliko on to sam ne u~ini ili mogu da se pozovu na 25. amandman Ustava.

Prema 25. amandmanu, potpredsednik i ve}ina u predsedni~kom kabinetu mogu da proglase predsednika "nesposobnim da obavqa du`nosti", ~ime bi potpredsednik bio imenovan za vr{ioca du`nosti predsednika.

Pozivi Bajdenu da se povu~e iz predsedni~ke trke usledili su nakon wegovog lo{eg nastupa u debati sa Trampom odr`anoj 27. juna.

Bela ku}a: Bajden se ne le~i od Parkinsonove bolesti

Predsednik SAD Xozef Bajden se ne le~i od Parkinsonove bolest, saop{tila je Bela ku}a, nakon {to su se pojavili izve{taji da je doktor specijalizovan za ovu bolest posetio Belu ku}u osam puta tokom protekle godine, preneo je Rojters.

Zabrinutost ameri~ke javnosti da predsednik mo`da pati od nepoznate bolesti su porasle nakon Bajdenove debate 27. juna sa republikancem Donaldom Trampom.

Wujork tajms navodi da su evidencije posetilaca Bele ku}e pokazale da je doktor Kevin Kenerd, neurolog specijalizovan za poreme}aje pokreta, koji je nedavno objavio rad o Parkinsonovoj bolesti, posetio Belu ku}u osam puta od pro{log leta do prole}a ove godine.

Kako prenosi britanska agencija, tokom "napetog brifinga", portparolka Bele ku}e Karin @an-Pjer odbila je da potvrdi posetu Kenerda, navode}i da `eli da po{tuje privatnost svih ukqu~enih iz bezbednosnih razloga.

Rekla je da je Bajden tri puta posetio neurologa u okviru godi{wih fizi~kih pregleda i da se ne le~i od Parkinsonove bolesti.

Ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Naredru Modi

"U jednom plemenu dali su mi recept za qudetinu"

Verovatno je jedini ili bar jedan od retkih Srba koji je za `ivota obi{ao vi{e od sto zemaqa na {est kontinenata. Ve} dugo, ka`e, ne odlazi ni u jednu dr`avu ako u woj ne mo`e da ostane barem mesec dana. Ima biblioteku od dva miliona kwiga. Ciq mu je da {to vi{e upozna na{u planetu i o tome ostavi trag u putopisnom opusu koji do sada nije ostvaren u srpskoj kwi`evnosti. Ka`e, samo bog zna kako i za{to jo{ uvek glavu nosi na ramenima

Nasledio sam veliku porodi~nu biblioteku, koju su moji preci popuwavali generacijama - ja sam deveta generacija otkako je, prema porodi~nom predawu, prva kwiga uneta u na{ dom, a {esta otkako je moj ~ukundeda Aleksandar Lazi} otvorio ~itali{te u Kumanu kod Zrewanina 1882. godine. Na tim temeqima su nastali beogradski Muzej kwige i putovawa i Muzej srpske kwi`evnosti u okviru Udru`ewa Adligat.

Ro|en sam i odrastao me|u kwigama, slu{aju}i bakine pri~e o bogatoj porodi~noj biblioteci, o pradedi Luki i pozori{noj trupi u kojoj je u~estvovao i za koju je pisao scenarija, o tome kako je preko Albanije nosio kwige u{ivene u guw, zakopavao ih da ih sakrije od komunista i odbijao da ih proda ~ak i u trenucima kad nije bilo hrane u ku}i.

ODRASTAWE

Najsre}wi trenuci mog detiwstva bili su kad sam otkrivao velikane poezije\uru Jak{i}a, Crwanskog, @aka Prevera, Pola Elijara... Kada sam prvi put ~itao Dostojevskog, ~inilo mi se da sam zama|ijan - nisam mogao da prestanem sa ~itawem kwige, ~ak sam hodao ulicom ~itaju}i. Poskakivao sam od sre}e sa svakim stihom Majakovskog - toliko me je uzbu|ivalo {to takvi stihovi postoje na planeti! Istovremeno sam po~eo da otkrivam strane zemqe i narode putem kwiga, a onda i po{tanskih maraka, koje sam zapo~eo da sakupqam sa sedam godina uz bri`ne lekcije svog oca. Jo{ tada sam po`eleo da sve te predele posetim. ^itawe i putovawe su dve strane istog nov~i}a ~ija su{tina je znawe.

PORODICA

Moji roditeqi su uvek isticali vrednosti obrazovawa, ~itawa i {irokih vidika. Tokom mog odrastawa nisu bili strogi, osim za {kolske ocene. Moja majka je bila zamenica generalnog direktora turisti~ke agencije "Putnik", giganta nekada{we dr`ave i razvijenog turizma, a ja sam deo svog detiwstva proveo u wenoj kancelariji i u najranijem dobu saznavao pone{to o dalekim predelima.

ODLIKA[

Uvek sam bio odli~an |ak, a tokom sredwe {kole |ak generacije i jedan od 40 dobitnika stipendije Grada Beograda za najboqe |ake. U~estvovao sam i pobe|ivao na vi{e republi~kih takmi~ewa - iz krivi~nog prava, besedni{tva, daktilografije... Najuzbudqivije su bile sredwo{kolske godine, kada sam, zahvaquju}i izvanrednoj profesorki srpskog jezika i besedni{tva Svetlani Gradinac, koja mi je bila razredni stare{ina, dobio slobodu i podstrek da se bavim umetno{}u. Organizovali smo veliki broj izlo`bi i pozori{nih predstava za koje sam pisao scenarije i u kojima sam glumio. U tre}oj godini sredwe {kole sam objavio prvu kwigu "Gete - poezija i istina". To je period koji je trasirao moj sada{wi put. Tada je nastao i moj prvi putopis - o Efesu, objavqen u {kolskom listu u ~ijem osnivawu sam u~estvovao. PRVE SIMPATIJE...

Moja porodica je decenijama izdavala ku}u ambasadama. Mo`da sam imao desetak godina kad su se u jedan stan porodi~ne ku}e uselile diplomate iz Indonezije. Zaqubio sam se u wihovu }erku Vindu, koja

je bila mnogo starija od mene. To je bio moj prvi poqubac u `ivotu. Nekoliko godina kasnije u na{oj ku}i su `iveli Brazilci iz Unprofora. Provodio sam dane s wihovom }erkom Ta}janom, a i tu su se rodile iskrene simpatije. Otad su pro{le decenije, ali i danas Indone`anke i Brazilke imaju posebno mesto u mom srcu. KWI@EVNIK S DIPLOMOM PRAVA @eleo sam da studiram kwi`evnost i te{ka srca sam prihvatio `equ roditeqa da zavr{im prava. Bilo je te{ko i u vi{e navrata sam `eleo da se prebacim na kwi`evnost, iako sam ispite zavr{avao u roku i s prosekom iznad osam. Izme|u sredwe {kole i fakulteta otputovao sam u Tajland i tako je nastala prva kwiga mojih putopisa "Tumarawe zemqom osmeha". Ve} tada sam znao da }u do kraja `ivota putovati i pisati. S roditeqima sam se dogovorio da mi, dokle god sam redovan student, novac koji bi pla}ali za studije daju za putovawa. Nosio sam uxbenike, pa sam krivi~no procesno pravo spremao u krateru jednog vulkana na Sumatri, porodi~no pravo me|u vrhovima tibetanskih planina... Vra}ao sam se pred ispite, nekad i pravo sa aerodroma odlazio na polagawe.

Pravo mi je mnogo pomoglo u `ivotu, ve} deset godina sam advokat. Mnoge zemqe ne bih posetio, mnoge projekte ne bih ostvario bez pravni~kog obrazovawa. Dr`ao sam predavawa o pravnim aspektima me|unarodnih odnosa od Vladivostoka do Londona, a pravo mi je otvorilo vrata i do mnogih zna~ajnih qudi.

KWIGE

Ro|en sam u ku}i punoj kwiga, gde nisu samo police bile prepune kvalitetne literature, ve} je ~ak i ceo krevet le`ao na kwigama. Roditeqi su mi od najranijeg detiwstva ~itali svako ve~e. Kad me pitaju koliko se bavim kwigama, obi~no ka`em 250 godina, jer imam ose}aj kontinuiteta s mojim precima koji su se time bavili.

PUTOVAWA

Qubav prema putovawima probudila se na insistirawe moje majke, po{to sam kao dete vi{e voleo da budem kod ku}e. Tokom tinejxerskih godina po~eo sam da pose}ujem rodbinu i prijateqe u Evropi, a svako leto sam provodio kod tetke u Londonu. Tamo sam imao priliku da se upoznam s mno{tvom razli~itih naroda i zavoleo sam bogatstvo koje nosi raznovrsnost kultura. Koliko ste zemaqa obi{li, obi~no me to pitaju. Ne znam ta~an broj, a to bi bilo i komplikovano izbrojati zbog problemati~nog statusa mnogih teritorija koje sam obi{ao. Obi~no ka`em da sam posetio stotinak zemaqa na {est kontinenata i proveo petnaestak godina na putovawima.

@ELIM DA UPOZNAM PLANETU @ene i zemqe - ne brojim. U takvoj evidenciji gube se smisao, po{tovawe i lepota. Svaka zemqa je posebna i ne mo`e postati broj. [ta zna~i ako do|ete u Srbiju na dva sata ili na jedan dan? Da li recimo Amerikanac ili Novozelan|anin koji do|e na takvu brzinsku posetu, ispije kafu na Terazijama i ode, mo`e zaista da se pohvali da je upoznao, shvatio na{u zemqu, kulturu, istoriju, na{ mentalitet? A {ta da ka`emo sa zemqama koje su dvadeset ili sto puta ve}e od Srbije, a ti "broja~i" ih posete na nekoliko sati. Da sam `eleo, odavno bih posetio sve zemqe sveta na taj na~in. Ve} dugo ne odlazim ni u jednu zemqu ako tamo ne mogu da ostanem barem mesec dana. Naravno, verujem da }u na kraju u}i u svaku zemqu planete, a voleo bih, za najve}e zemqe, da za|em i u svaku wihovu provinciju.

Moj ciq je da {to vi{e upoznam na{u planetu i da o tome ostavim trag u putopisnom opusu koji dosad nije ostvaren u srpskoj kwi`evnosti. Istovremeno razvijam mre`u ~lanova i donatora Muzeja kwige i putovawa, punim taj muzej neobi~nim predmetima kao {to su kwige {tampane na svili, na~iwene tako da mogu da se pojedu - od pirin~a, ali i sasvim nejestive, recimo od papira nastalog iz slonovog izmeta, s koricama od qudskih kostiju, ispisane na palminom ili bananinom li{}u... SUSRET SA SMR]U

Samo bog zna kako i za{to jo{ uvek glavu nosim na ramenima! Jednom su u Metohiji Albanci postrojili decu koja su pokazivala da `ele da me zakoqu... U Iraku su pucali na moju "ladu nivu", metak mi je razbio levi far. Verenicu sam odveo na ru~ak u ^ernobiq, ali nije nam bilo svejedno kad su posle merili koliko smo se ozra~ili. U Etiopiji je na pravdi boga jedan sna`an Afrikanac po~eo da me davi, jedva me je spasla saputnica koja se ba{ tog dana na{la sa mnom, ina~e sam putovao sam. U udaqenim afri~kim plemenima doga|alo se da me kamenuju, ga|aju strelama... Ipak, najte`e je bilo u Ju`noj Osetiji, kad su me stavili u zatvor na desetak dana da me "istra`e". Jedva su me pustili, posle

mnogih zastra{uju}ih iskustava, na li~nu urgenciju Sergeja Lavrova. To sam opisao u kwizi "Na vratima istoka". LUTKA

Na puno putovawa se nisam uputio sam. Nosio sam sa sobom seks-lutku na naduvavawe, Milevu. Zabrinuti za moju bezbednost, roditeqi su mi na zadwe sedi{te automobila postavili jednu (obu~enu) seks-lutku sa sve ka~ketom i cigaretom u ustima. Tako bi drugima izgledalo kao ne putujem sam, da je jo{ neko sa mnom u kolima. Dogodov{tine sa Milevom su epske, postala je TV zvezda u Bugarskoj jer su novinari s wom radili intervjue, u Rusiji su pijanci hteli da me tuku zato {to sam ostavio usamqenu `enu da me ~eka u autu dok ja s wima ispijam votku. No, najte`e je bilo u ju`noosetijskom zatvoru, kad su ~uvari `eleli da s wom provedu no}, a ja nisam dozvoqavao - nisu pomagale ni molbe ni pretwe, pa ~ak ni poku{aj da me potkupe. Branio sam Milevinu nevinost ko da mi `ivot od toga zavisi, nevinost u koju niko od wih nije verovao...

@ENIDBA U INDONEZIJI

Hobije sam pretvorio u op{te dobro - filatelista sam i moja zbirka je sad u Muzeju kwige i putovawa, bibliofil sam i tako je nastala zbirka Muzeja kwige i putovawa... Ko bi pri zdravoj pameti ~uvao dva miliona kwiga i kojekakve dragocenosti da ih u grob ponese? U ~emu je smisao ako samo ja vidim i iskusim bogatstvo sveta? Moje bogatstvo sastoji se u tome da obogatim druge.

O`enio sam se pre dve godine u pravoslavnoj crkvi u Xakarti Indone`ankom koju sam upoznao u biblioteci u podno`ju tri vulkana. Indonezija je ogromna zemqa sa 18.000 ostrva i skoro 300 miliona stanovnika, a posetio sam je 14 puta. Tamo sam imao priliku i da se sprijateqim s pravim piratima, u jednom plemenu biv{ih qudo`dera zabele`io sam recepte za qudetinu, a tad sam i prvi (i zasad jedini) put pobegao sa sopstvenog ven~awa koje su mi zbog jezi~kog nesporazuma priredili u plemenu Batak. Sve to sam opisao u kwizi "U srcu Sumatre", koja je dugo bila fakultativna lektira za sredwe {kole. Dece jo{ uvek nemam, barem ne da to znam. O SRE]I

Sre}a za mene nije ushi}ewe, ve} spokoj, udisawe lepote. Takve momente ~esto do`ivqavam na putovawima, naro~ito u prirodi i sa `ivotiwama ili u udaqenim plemenima u kojima se ose}aju bratstvo i dobrota. ^udesa prirode naro~ito nadahwuju: recimo plivawe me|u svetlucavim planktonom u jednom kenijskom zalivu je kao da plivate me|u zvezdama. Milioni organizama svetlucaju kao svici svuda oko mene, i kako plivam, tako svetlucaju ja~e oko mog tela...

RAZMI[QAWE O SMRTI

Nije te`ak nestanak, ve} rastanak. Nikad se nisam pla{io smrti, ~esto sam ulazio u grobnice, verovatno vi{e nego ve}ina arheologa, jednom su samo za mene ~lanovi jedne kraqevske porodice iz plemena Tora|a u Indoneziji izvadili iz groba svog mrtvog mumifikovanog dedu da ga upoznam... Nikada nisam imao problem s mrtvima, ali zato sa `ivima glavoboqe ne prestaju! I samo se `ivih qudi pla{im. Verujem da smrt, prelazak u drugi svet, sa sobom nosi smirewe i da du{a tad ima pre~eg posla nego da bude zla i pakosna. Tad je spojena s lep{im svetovima i dubqim vrednostima. Ako i ostane naopaka, verujem da moj ~ist, otvoren i dobrodu{an odnos prema onostranom pravi barijeru za lo{e stvari. Voleo bih da me smrt zatekne negde na kraju sveta, recimo na vrhu izuzetno visoke planine, sa pogledom kojem nema kraja, sa oblacima nadohvat ruke. Ne postoji pogre{no vreme ni za `ivot ni za smrt, svaki je trenutak pravi.

Viktor sa suprugom na ven~awu

PATRIJARH PORFIRIJE IZ BRATUNCA: Ni milom ni silom

ne mo`emo se odre}i svoje pravoslavne vere

U Bratuncu su obele`ene 32 godine od stradawa Srba Sredweg Podriwa. Svetu liturgiju u Crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Bratuncu slu`io je patrijarh Porfirije koji je poru~io da se ni milom ni silom ne mo`emo odre}i Hrista i svoje pravoslavne vere.

„Sve {to smo dobili i imamo to je dar Bo`iji. Taj pe~at i tu osobinu i na{ narod kao i crkva otkad zna za sebe nosi i `ivi tom su{tinom i tim otkucajima. Otkada brojimo svoju istoriju koju znamo danas, od Svetoga Save. Pravoslavna vera nas je oblikovala, uobli~ila onakve kakvi smo danas, kakvim nas zna ~itav svet“, istakao je Porfirije.

Patrijarh Porfirije je ukazao da smo kao narod dobrovoqno poneli pe~at Hristov, krst wegov koji je, kako je istakao, na{e ime i prezime.

„Dobrovoqno smo po{li, uzeli krst i krenuli za wim. Zato smo jedno bra}o i sestre, gde god da se nalazimo“, kazao je Porfirije.

ZA BOL SRPSKIH MAJKI NISU POTREBNE POTVRDE NITI GLASAWA

Za razliku od drugih, za bol srpskih majki nije potrebna nikakva potvrda niti gla-

sawe, rekao je patrijarh Porfirije koji je posle liturgije predvodio litiju od hrama Uspewa Presvete Bogorodice do grobqa u Bratuncu, gde je kod centralnog spomen-krsta slu`io parastos za 3.267 ubijenih Srba iz sredweg Podriwa i Bir~a.

„Ovde je narod mu~eni~ki postradao pre 32 godine. Isto tako nastradali su u Austrougarskoj okupaciji, potom u NDH. Golgota do golgote“, istakao je Porfirije i dodao:

„Znajte dobro, na{i nevino postradali roditeqi, deca, bra}e i sestre, na{ narod, to su mu~enici. Mi ho}emo da se borimo molitvom, Hristovim spasewem, znawem i obrazovawem. To treba da budu na{a najve}a oru`ja, a prevashodni ciq jeste mir“.

Patrijarh je naveo da niko ne umawuje `rtve drugih naroda.

„Naprotiv, svaka `rtva je `rtva, bilo da je srpska, hrvatska ili bo{wa~ka. Me|utim, bolu majke u Bratuncu, Srebrenici, Zalazja, Krwi~a....ili bilo gde u Podriwu ne treba nikakva pisana dokumentacija. To wihov bol i suze najboqe znaju, jer golgota bratuna~ka i vi{e nego je stvarna. Zato nam nisu potrebna ni~ija glasawa za tu potvrdu. Niti jednom `rtvom se ne sme manipulisati“, rekao je patrijarh Porfirije.

DODIK: ZA SRBE MIR JE JEDINA

OPCIJA, ALI TO NE ZNA^I

DA SE NE]EMO BRANITI

Za nas Srbe mir je jedina opcija, ali to ne zna~i da se ne}emo braniti, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

„Hvala vam {to na ovaj na~in ne dozvoqavamo da se zaboravi, jer drugi `ele da to tako bude, da nestane se}awe na stradale Srbe“, istakao je Dodik. Dodao je da su Srbe najvi{e ubijali, na wihove najve}e praznike.

„Uvek su u nama videli krivce. Zar je krivac bio de~ak koji se u svoje selo vratio po svog psa, pa ga zaklali? Nakon 27 godina wegovo telo je prona|eno u masovnoj grobnici. Za ubistvo deteta nijedna kazna nije dovoqna, a kamoli deset godina. Mnogi

Dodik: Stradawe na Kozari treba da obele`ava ceo srpski narod

Stradawe na Kozari treba da obele`ava ceo srpski narod, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, na obele`avawu na Mrakovici 82. godine od bitke na Kozari.

„Ako se ne borimo za se}awe i pam}ewe, ispa{}e da su oni koji su pravili zlo~inci `rtve, a mi stradalnici da smo xelati. Zato je va`no da se u {to ve}em broju okupqamo ovde i da pri~amo istinu, jer ona je na na{oj strani”, naglasio je Dodik.

On je upozorio da sada ti isti pri~aju kako treba da `ivimo zajedno.

„Da se odreknemo svoje istorije, svog stradawa. Tra`ili su da ovde na Kozari da prave memorijalni centar za svoje `rtve. Nismo dozvolili i ne}emo nikada“, poru~io je Dodik.

On je podsetio da je i zbog Kozare jako va`no da u Otaxbinskom ratu nije bilo podela, ve} da su Srbi stali pod isti barjak slobode. Dodik je naglasio da je prostor

Kozare ispra`wen i da su usta{e u ~ijim redovima je bilo lokalno stanovni{tvo i hrvatsko i muslimansko, pobile Srbe.

„Ovde je u toku godina rata po selima ubijeno vi{e od 30.000 qudi, a vi{e od 70.000 iz jednog zbega je 1942. godine zarobqeno, odvedeno u Jasenovac i tamo pobijeno“, rekao je Dodik.

On je naveo da nema podataka o tome koliko je jo{ qudi 1943, 1944. i 1945. godine pohap{eno i odvedeno.

„Sama ~iwenica da su ovde spaqena 142 sela govori o tome da je ovo mesto stradawa Srba. Ovde nisu stradali lokalni muslimani i Hrvati. Oni su bili na drugoj strani te pri~e i retki su oni koji su pripadali partizanskom pokretu“, rekao je Dodik.

Obele`avawe 82 godina od Bitke na Kozari po~elo na Mrakovici, gde je kod Spomen-krsta slu`en parastos stradalima.

Parastosu su prisustvovali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik

Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}, vi{e ministara u vladama Republike Srpske i Srbije, poslanici u Narodnoj skup{tini i predstavnici Srpske u zajedni~kim institucijama, prenosi RTRS.

Nakon parastosa, koje je slu`ilo sve{tenstvo Eparhije bawalu~ke, polo`eni su venci i cve}e na Centralni spomenik.

Pitomci Vojne akademije u Beogradu prodefilovali su ulicama Prijedora uo~i obele`avawa 82 godine od Bitke na Kozari kojem }e danas prisustvovati na Mrakovici, javqa Srna.

Neprijateqska ofanziva na Kozaru pod kodnim nazivom „Zapadna Bosna“ po~ela je 10. juna 1942. godine, {to je bio uvod u jedan od najstra{nijih zlo~ina po~iwenih nad srpskim narodom ikada.

Nema~ke i usta{ke jedinice sa oko 35.000 vojnika zatvorile su obru~ oko slobodne teritorije kozarske oblasti, a u opkoqenom podru~ju 3.500 boraca Drugog kraji{kog partizanskog odreda branilo je zbeg sa oko 80.000 srpskih civila.

Tokom neprijateqske ofanzive na Kozari i u Potkozarju spaqeno je, uni{teno i opqa~kano 140 sela.

Iz neprijateqskog obru~a uspelo se probiti oko 800 boraca i 10.000 civila, dok je zarobqeno 68.600 srpskih civila, me|u kojima vi{e od 23.000 dece koji su odvedeni u logore Jasenovac i Staru Gradi{ku, gde su podvrgnuti mu~ewu i najsurovijim metodama usmr}ivawa.

nisu do~ekali ni takvo priznawe. Malo je ku}a u Podriwu, koje u proteklom ratu nisu zavijali u crno. Nisu birali, sve je i{lo po redu, onako kako su zlo~inci hteli. Upadali su u selo, palili, wihove kom{ije, koje su imale usa|enu mr`wu prema Srbima, ne samo da ih ubiju, nego da svoju mr`wu ispoqe na wima“, dodao je Dodik. Ka`e da je Svesrpski sabor prekretnica u svemu, te da nije bilo predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, na ovom planu se ni{ta ne bi desilo.

„Za nas Srbe mir je jedina opcija, ali to ne zna~i da se ne}emo braniti“, upozorava Dodik.

Napomiwe, da danas Srbi i u Republici Srpskoj i Srbiji, treba da se okupe oko Vu~i}a, te da polako, ali `ustro reagujemo na doga|aje.

Spomenik porodici – simbol egzodusa sarajevskih Srba

Trg Republike Srbije u centru Isto~nog Novog Sarajeva od pre nekoliko dana krasi i Spomenik porodici, koji simbolizuje egzodus sarajevskih Srba, jednu od najve}ih i najpotresnijih tragedija koje su zadesile stradalni~ki srpski narod na kraju 20. veka. Jedinstvena bronzana skulptura, visoka 3,5 metra, predstavqa zapravo ~lanove porodice u zagrqaju. Otac, majka i troje dece razli~itih uzrasta, simbolizuju novo ra|awe, novi dom, novu {iru zajednicu i stvarawe grada.

Na~elnik op{tine Isto~no Novo Sarajevo (jedne od {est lokalnih zajednica udu`enih u grad Isto~no Sarajevo) Jovan Kati}, izjavio je da je Spomenik porodici simbol pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Srbi su, rekao je on, „okupqeni i zagrqeni” pro{li golgotu nakon koje su na ledini izgradili svoj novi grad – Isto~no Sarajevo.

„Egzodus sarajevskih Srba osta}e upam}en kao najve}i mirnodopski egzodus jednog naroda u svetu. Novootkriveni spomenik je simbol tih te{kih vremena kada su Srbi s koferima u rukama napustili svoja vekovna ogwi{ta i krenuli na put bez povratka. Veliki broj porodica odlu~io je da se ovde zaustavi i spusti svoje te{ke kofere, iskopa nove temeqe i korak po korak po~ne da gradi novi grad i dom”, prise}a se Kati}. Spomenik porodici, koji je delo vajara Zorana Kuzmanovi}a iz Smedereva, jedno je od spomen-obele`ja koja su izgra|ena ili koja }e se graditi na podru~ju grada Isto~nog Sarajeva, a koja su posve}ena vekovnom bitisawu srpskog naroda na prostoru Sarajeva i wegovom nemilosrdnom poterivawu. O te{koj sudbini Srba s podru~ja Sarajevsko-romanijske regije svedo~i}e, izme|u ostalog, i memorijalni kompleks koji se ve} gradi, tako|e u op{tini Isto~no Novo Sarajevo u parku „Sunce”.

ne znaju koliko je Srba a koliko Crnogoraca

Novi popis na jesen, postoji mogu}nost da se utvrdi ta~an broj crnogorskih p~ela a da se i daqe ne zna koliko ima Crnogoraca ili Srba u Crnoj Gori

U Crnoj Gori za jesen najavquju novi op{ti popis. Ovoga puta popisiva}e `ivinu, broj sitne i krupne stoke i p~ela. U decembru pro{le godine u Crnoj Gori obavqen je popis stanovni{tva ~iji potpuni rezultati jo{ nisu objavqeni. Tako da

nekoliko dana saop{tila je da ne kasni sa objavqivawem rezultata popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova, i poru~ili da li~ne pretpostavke pojedinaca koje se iznose u javnosti nisu rezultati popisa. Isti~u da su prema Zakonu jedino oni nadle`ni za publikovawe rezultata popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova. „Od po~etka procesa smo najavili rokove objave podataka – parcijalno u drugoj polovini ove godine, {to po{tujemo, te nema mesta javnim prozivkama i negativnim komentarima po tom pitawu, naga|awima i manipulaciji podacima”, ka`e se u saop{tewu.

postoji mogu}nost da se utvrdi ta~an broj crnogorskih p~ela a da se i daqe ne zna koliko ima Crnogoraca ili Srba u Crnoj Gori.

Na popisu koji je obavqen u decembru ukupno su popisana 673.203 gra|anina, polovina stanovnika `ivi u tri grada Podgorici, Nik{i}u i Baru, a zabele`en je porast stanovnika u 13 crnogorskih op{tina, Pre {est meseci direktor Monstata Miroslav Pejovi} izjavio je da podaci o identitetskim pitawima nisu objavqeni jer se „saop{tavaju samo zbirne vrednosti i ne mogu se izvu}i drugi podaci bez unosa u sistem“.

Uprava za statistiku (MONSTAT) pre

Ova ista uprava za statistiku pre 13 godina, sa tada{wom zastarelom tehnologijom obrade uspela da podatke popisa, obavqenog od 1. do 15. aprila, saop{ti posle samo tri meseca, 12. jula te 2011. godine. Ove godine, kada su i kompjuteri i softveri znatno modernije, za uno{ewe podataka treba im ~etiri puta vi{e vremena.

Prebrojavawe gra|ana Crne Gore traje skoro punih sedam meseci, kao da re~ o Indiji ili Kini, a ne zemqi od 600.000 stanovnika.

Zvani~no problem je u softveru, koji treba da se kupi kako bi se obradili podaci. Taj program ne mo`e da se jednostavno nabavi bez prethodno sprovedenog tendera, a tender treba da raspi{e komisija, a ~lanovi komisije ne mogu da rade dok i opozicija ne imenuje svog ~lana, a opoziciji se ne svi|a prebrojavawe jer je poku{ala bojkot i samog popisa...

Crnogorci u {ali ka`u da objavu rezultata popisa ne}e do~ekati ni \ekna, niti iko od wenih vr{waka.

[teta nastala u Luci Bar zbog nevremena procewena na oko 35 miliona evra

Prema preliminarnim informacijama {teta nastala u Luci Bar tokom nedavnog nevremena procewena je na oko 35 miliona evra, navodi se u Informaciji koja je danas usvojena na sednici Vlade. Navodi se da su sru{ena tri pretovarna mosta Cereti e Tanfani pojedina~ne nosivosti 12 tona, kojima su konstrukcije potpuno degradirane i sada nemaju upotrebnu vrednost.

Sru{en je utovarni toraw za `itarice, kapaciteta 300 t/h, kome je tako|e konstrukcija potpuno degradirana, o{te}eni su usipni ko{evi za suve rasute terete (visok stepen o{te}ewa) koja se koriste pri pretovaru suvih rasutih tereta, o{te-

}ena je transportna traka za `itarice koja se koristi za transport `itarica na relacijama brod - silos, o{te}en je material handler koji se koristi za pretovarne operacije....

Osim navo|ewa direktnih negativnih posledica zbog {tete nastale usled nevremena, isti~e se da je evidentno da “Luka Bar” sopstvenim resursima ne mo`e da prevazi|e nastalu situaciju, tako da je neophodna pomo} Vlade Crne Gore kroz odgovaraju}e forme finansirawa urgetnih nabavki i kroz omogu}avawe pojednostavqewa administrativnih procedura kako bi se sve {to je nu`no obavilo u {to kra}im rokovima.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Zabrana ruskih medija u Crnoj Gori

Obave{tewe Saveta Agencije za elektronske medije Crne Gore o tome da je Vlada Crne Gore donela "novu Odluku o uvo|ewu me|unarodnih restriktivnih mera prema ruskim medijima u Crnoj Gori" iznenadilo je crnogorsku javnost. U pomenutom obave{tewu Saveta agencije nema podatka o tome kada je odluka Vlade kojom je "propisana zabrana emitovawa ruskih medija" doneta, ali je navedeno da je objavqena u Slu`benom listu Crne Gore broj 061/24 od 25. juna 2024. godine.

Ministarka javne uprave, digitalnog dru{tva i medija Tamara Srzenti} je poru~ila da sna`no podr`ava odluku EU da obustavi distribuciju ruskih medija.

"Crna Gora }e, kao {to je najavqeno iz vlade, pratiti mere EU prema Rusiji, pa prema tome i mere koje se odnose na zaustavqawe {irewa dezinformacija i propagande preko medija koji su prepoznati po plasirawu la`nih vesti", saop{tila je tada Srzenti}.

cenata, bilo je jasno da se radi o ostra{}enom rusofobu i srbomrscu koji ne}e zazirati od bilo kakvih odluka pa makar one bile i na {tetu crnogorskog naroda, turizma pa i celokupne ekonomije samo da ostane na funkciji i da se dodvori zapadnim partnerima. Dakle, ~ovek koji je na talasu srpskih glasova do{ao do funkcije, najpre

Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore pre toga je saop{tilo da se Crna Gora pridru`ila svim sankcijama Evropske unije protiv Rusije, ali takvo opredeqewe nije mogu}e primeniti dok vlada ne donese formalnu odluku o uvo|ewu sankcija Rusiji.

Tako, iz dostupnih podataka, sada nije jasno da li je i kada, Vlada Crne Gore naknadno raspravqala i donela odluku o zabrani ruskih medija u Crnoj Gori ili je odluka potvr|ena na osnovu prethodne o uvo|ewu sankcija Rusiji.

"Posle izjave Milojka Spaji}a od pre nekoliko meseci u kojoj se zapadnim partnerima pohvalio da je broj ruskih turista u Crnoj Gori spao na svega nekoliko pro-

ministra finansija, zatim i premijera, okrenuo je }urak i nastavio politiku Mila \ukanovi}a", ka`a za RT Balkan Vladislav Dajkovi}, predsednik "Slobodne Crne Gore".

Dodaje da se nada da }e crnogorski gra|ani, a tu dominantno misli na Srbe, shvatiti o kakvoj se politi~koj prevari radi i da }e otkazati poverewe takvoj politici.

"Ova odluka da se ukine emitovawe ruskih medija u Crnoj Gori je ni{ta drugo do ~ist fa{izam koji nije zabele`en ni u mnogo te`im geopoliti~kim okolnostima. Kome smeta emitovawe ruskog signala taj danas, kada postoji sprava zvana daqinski upravqa~, mo`e jednostavno da promeni kanal,", ka`e Dajkovi} uz podse}awe da su ranije ukidani neki srpski kanali.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

OTVORENA

Proletos pokrenuto {est predmeta Pri{tine protiv Srba zbog navodnih ratnih zlo~ina

[kola kaligraf ije i istorije

Svetoarhangelska letwa {kola kaligrafije i istorije predstavqa projekat o`ivqavawa srpskog kulturnog, obrazovnog i umetni~kog `ivota u Prizrenu. Predvi|ena je za uzraste od 10 do 18 godina. [kolu vodi Dru{tvo prijateqa

kulturnog identiteta srpskog naroda. Spada u osnovnu delatnost Svetoarhangelske letwe {kole. - Dvadeset polaznika {kole, razli~itih uzrasta, u~e o kaligrafiji, sredwevekovnoj istoriji i kulturi, izvornoj muzici i pesmi, duhovnosti. Obilaze

manastira Svetih Arhangela kod Prizrena sa blagoslovom doma}ina {kole, arhimandrita Mihaila, igumana manastira.

- Prizren, kao jedan od najva`nijih gradova u istoriji srpskog naroda, poseduje veliki broj spomenika kulture od neprocewivog zna~aja za na{ narod i ba{tinu ~ove~anstva. Kroz istoriju je uvek bio gravitacioni centar obnove srpskog naroda na prostoru Metohije i Kosova, ali i {ire. Nastavqa da to ~ini i u modernom dobu, stoji u saop{tewu. Okupqawe mladih, naro~ito dece, iz razli~itih delova regiona, wihovo upoznavawe i me|usobno povezivawe, kao i povezivawe sa Prizrenom i wegovom zaostav{tinom, od su{tinske je va`nost za o~uvawe celokupnog

svetiwe i znamenitosti Prizrena i okoline, dru`e se kroz igru i sport stvaraju}i nezaboravne uspomene koje ih zauvek vezuju za grad. ^ine}i ih zastupnicima i za{titnicima wegove ba{tine”, isti~e se.

Program Svetoarhangelske letwe {kole u Prizrenu obuhvata aktivnosti koje traju pet dana. [kola se odr`ava u “Narodnom konaku Cara Du{ana” u okviru manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.

[kola je besplatna, a svojim porukama podr`ali su je wihova kraqevska viso~anstva princ-naslednik Filip i princeza Danica Kara|or|evi}, akademici Matija Be}kovi} i Du{an Kova~evi}, vokalni solisti Danica Crnogor~evi} i Nikola Rokvi} i glumac Viktor Savi}.

Savet Evropske unije produ`io mandat specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Pri{tine Laj~ak ostaje posrednik EU u dijalogu Beograda i Pri{tine

Savet Evropske unije (EU) produ`io je mandat specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavu Laj~aku do januara 2025. godine.

Odluka je doneta na sastanku ambasadora dr`ava ~lanica EU 4. jula.

Produ`ewe mandata Miroslavu Laj~aku dolazi po zahtevu visokog predstavnika EU za spoqnu politiku i bezbednost @ozepa Borela.

Nekoliko meseci ranije bilo je potvr|eno da }e Laj~ak od prvog septembra preuzeti du`nost ambasadora EU u [vajcarskoj, neposredno po isteku wegovog mandata kao specijalnog evropskog predstavnika za dijalog.

Odlukom o produ`ewu mandata EU nastoji da obezbedi da u ovoj poziciji nema vakuuma dok se ne prona|e wegov naslednik.

O Laj~kovom nasledniku odlu~uje Borelov naslednik, a za tu poziciju predlo`ena je premijerka Estonije Kaja Kalas.

Da bi se wena pozicija potvrdila potrebna je saglasnost Evropskog parlamenta koji glasa strukturu nove Evropske komisije.

Advokat Dejan Vasi} iz Kosovske Mitrovice, koji u sudskim procesima Kosova zastupa veliki broj Srba koje je Pri{tina optu`ila za navodne ratne zlo~ine tokom sukoba na Kosovu, ka`e da je samo tokom ovog prole}a bilo {est takvih predmeta koji se vode pred Specijalnim odeqewem Osnovnog suda u Pri{tini.

Vasi} navodi da je ova grupa predmeta u polovi~no zavr{noj fazi postupka i da je saslu{an odre|eni broj svedoka u predmetu optu`enih Dragi{e Milenkovi}a, Sla|ana Trajkovi}a, Muhameda Alidemaja, Dragi{e \okovi}a i da je okon~an predmet Zlatana Arsi}a.

I pored toga {to se velika ve}ina prethodnih sudskih procesa za navodne ratne zlo~ine zavr{ila okrivquju}im presudama protiv Srba, Vasi} veruje da }e u ovim sporovima uspeti da odbrani svoje klijente.

- Nikad u `ivotu nisam pomislio da }e neko biti osu|en, a da za to ne postoje nikakvi dokazi, nikad. Siguran sam da }emo sve ove predmete gde su dokazi klimavi, svedoci nesigurni, da }emo te qude odbraniti i pokazati {ta je istina, rekao je Vasi}.

Isti~e da su svi ovi predmeti bazirani na izjavi jednog ili dva svedoka koji su u principu niskih kredibilnosti i da }e odbrana to pokazati bez gre{ke.

On navodi da su, od kada su sudije Euleksa predale mandatnim lokalnim pravosudnim organima, donete svega tri osloba|aju}e presude i da su oslobo|eni Milorad Zaji} u Pe}i, Bogdan Mitrovi} u fazi istrage i zimus Zlatan Arsi}. Govore}i o trenutnim sudskim procesima i meri

pritvora koja se optu`enima stalno produ`uje, Vasi} ka`e da je ve} ustaqena praksa da se ti predmeti brane iz pritvora, ali da }e timovi odbrane poku{avati da tu praksu promene. On podse}a da je na posledwoj sednici su|ewa Sla|anu Trajkovi}u dovoqno sna`nim argumentima predlo`io sudu da se mera pritvora koja se odnosi na wega prekine. Vasi} isti~e da osuditi bilo koga ko nije kriv samo zbog toga da bi se ispunila ne~ija politi~ka statistika nije pravda i da to ne}e doneti zadovoqewe pravde.

Za ~etvoricu Srba 22 godine zatvora

Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo 2. decembra 2019. godine, prve optu`nice protiv {est osoba koje se terete za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a. - Sudski proces po~eo u julu 2021. godine a 15. decembra 2023. godine prvi put su emitovani snimci kamera zabele`eni u danu wegovog ubistva. Posle skoro tri godine od po~etka sudskog procesa u slu~aju ubistva Olivera Ivanovi}a u Osnovnom sudu u Pri{tini, u petak 28. juna, je pro~itana presuda

~etvorici Srba optu`enih za ubistvo.

Optu`eni Marko Ro{i} osu|en je na 10 godina zatvora i nov~anu kaznu od 10.000 evra, Dragi{a Markovi}, @arko Jovanovi} i Nedeqko Spasojevi} na po ~etiri godine zatvora. Oni su optu`eni za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a.

Dragi{a Markovi} je oslobo|en za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja ali je osu|en za krivi~no delo nedozvoqeno posedovawe, upotrebu i

kontrolu oru`ja na ~etiri godine zatvora, za isto krivi~no delo osu|en je i @arko Jovanovi}, kaznom zatvora od ~etiri godine zatvora i nov~anom kaznom, saop{tio je sudija Vaqon Kurtaj. Vreme provedeno u pritvoru i ku}nom pritvoru }e im biti ura~unato u kaznu.

Silvana Arsovi} i Rade Basara oslobo|eni su optu`nice. Prilikom izricawa presude nisu bili prisutni optu`eni, ve} samo wihovi advokati.

Specijalno tu`ila{tvo je mewalo optu`nicu ~ak tri puta, a ona se nije odnosila na izvr{ioce i nalogodavce.

Advokati okrivqenih su najavili `albe Apelacionom sudu dok je odbrana Arsovi}eve zadovoqna presudom.

Lider GI SDP Oliver Ivanovi} ubijen je ispred ulaza u prostorije stranke 16. januara 2018. godine ne{to posle osam sati ujutru u ulici Sutjeska broj 64. u skoro samom centru Kosovske Mitrovice. U wega su nepoznati po~inioci ispalili {est hitaca u le|a, iz vozila u pokretu.

Samo koji sat po ubistvu Ivanovi}a, na kilometar od mesta nesre}e, policija je prona{la zapaqeno vozilo „opel astru“ za koju se sumwa da su iz we ispaqeni smrtonosni hici.

Stigli su neki novi gastarbajteri

Nema~ki gastarbajteri bili su tu blizu, dolazili su za praznike autobusima, vozovima, "opelima" ili "mercedesima", pravili su ku}e na sprat u koje se nikad nisu uselili

Nemci su dolazili da se odmaraju na Jadranskom moru a Jugosloveni su odlazili u Nema~ku da se umaraju i izgra|uju tu|u zemqu.

Vi|ao sam ih po vozovima kojima sam putovao do Engleske. Koliko puta sam zbog wih stajao u hodniku „Akropolis ekspresa” i gledao kroz prozor kako promi~u [id, Vinkovci, Slavonski Brod, Novska sa Jasenovcem u pozadini, Zagreb, Qubqana…

Ulazili su na usputnim stanicama sa punim torbama. Ko zna {ta su nosili u wima? ^ega to nije bilo u Nema~koj a ovde jeste? Sira i kajmaka mo`da? Qute rakije?

Pokazivali smo na{e crvene paso{e na{im nezainteresovanim carinicima. Wihovi carinici su znali samo dve na{e re~i: „Pasosi, pasosi i brzo, brzo.”

A onda bi silazili u malim i velikim grupama u mawim i ve}im nema~kim gradovima, Minhen, [tutgart, Ulm, Manhajm, Keln…

Voz je grabio prema severu Nema~ke, vagoni su bili sve prazniji. U Belgiji bih uvek zavr{avao sam u kupeu. U to vreme se nije i{lo u Englesku, a Nema~ka je bila tu blizu. U Londonu osamdesetih godina sreo sam neke druge gastarbajtere koji su izabrali Englesku umesto Nema~ke. Mo`da zbog jezika? Nisu ga u~ili uz rad kao nema~ki gastarbajteri, ve} su ga znali kad su dolazili. Nau~ili su ga na fakultetima.

Svi Jugosloveni koje sam poznavao bili su konobari, barmeni, kuvari, pera~i sudova, sobarice… To im je bilo glavno zanimawe a sporedna zanimawa bila su im diplomirani pravnici, ekonomisti, in`iweri…

Devedesetih godina stigli su neki novi gastarbajteri, mladi i obrazovani. Dolaze sami ili sa kompletnom porodicom.

Neka glad ih je terala iz Jugoslavije. Ima raznih vrsta gladi, glad za znawem, za informacijama, za napredovawem, za istinom i pravdom, za stvarnim `ivotom. Odlaze daleko, daqe, najdaqe… „@ivot je negde drugde” - pisalo se po zidovima Praga i Pariza 1968. godine.

Trideset godina kasnije i mi smo znali sve o `ivotu koji nije ovde. Nema~ki gastarbajteri bili su tu blizu. Dolazili su za praznike autobusima, vozovima, polovnim „opelima” ili „mercedesima”.

Dolazili su da prave ku}e na sprat u koje se nikad nisu uselili. Tamo je uvek bilo isto, ali ovde nikad nije bilo boqe.

Ovi iz Engleske dolazili su avionima i uvek sa povratnom kartom. Retko su dolazili i kratko ostajali. @enili su se i udavali, dobijali engleske paso{e i decu sa imenima koja bi ponekad li~ila na na{a. Dolazili su sve re|e i re|e…

Ovi najnoviji su najdaqe oti{li. Kao da smo razapeti na sve ~etiri strane sveta. Od Ju`ne Afrike do Skandinavije, od Amerike do Australije. Ne verujem da }e se ikad vratiti nekim avionom. Ne verujem a sve mislim, ipak }e se vratiti. Mo`da na neku sahranu koju ne bi smeli da propuste. Milanko Lukovi}

NA[ ALEKSANDAR JEDAN OD NAJVE]IH MOZGOVA

“TESLE”: Ilon Mask li~no postavio

Srbina za vo|u novog projekta koji }e biti tehnolo{ki bum!

Ilon Mask pozajmio je prezime slavnog srpskog nau~nika za svoju kompaniju elektri~nih automobila, a sada je jednog mladog Srbina, Aleksandra Vasilijevi}a (29), postavio za {efa tima koji radi na tajnom patentu budu}nosti, sa kojom planira da napravi revoluciju na tr`i{tu.

Jo{ dok je `iveo u Srbiji, Aleksandar je bio svojevrsni fenomen, jer je istovremeno studirao tri fakulteta na Univerzitetu u Kragujevcu. Jo{ tada je sawao da jednog dana radi u “Tesli” a ta mu se `eqa kasnije i ispunila. Ali nije sve i{lo tako glatko. Pu{tamo Aleksandra da svoju pri~u po~ne od po~etka, iz rodnog Gorweg Milanovca… - U rodnom gradu zavr{io sam osnovnu {kolu, pa zatim i Gimnaziju ,,Takovski Ustanak”. Upisao sam i poha|ao tri fakulteta u Kragujevcu u isto vreme, s tim da sam silom prilika zavr{io svih 5 godina na Ma{instvu, na smeru Energetika i procesna tehnika. Bio sam jedan od 5 najboqih studenata i zavr{io studije pre vremena, prise}a se Vasilijevi} za Serbian Times @eleo je, ka`e, {to pre da po~ne da radi u struci, i ta mi se `eqa ostvarila ve} na tre}oj godini studija.

- Postao sam rukovodilac proizvodwe na studentskom projektu “Student Formula”, sa kojim sam se takmi~io na me|unarodnom takmi~ewe izme|u 500 univerziteta iz celog sveta. Zadatak je bio napraviti formulu klase 3 sa pogonom na motor sa unutra{wim sagorevawem i moja ekipa sa kragujeva~kog Ma{inskog fakulteta je u{la medju 30 najboqih timova na planeti na finalu u Ma|arskoj, {to su ispratili i mediji, ka`e Aleksandar.

Tada sti`u i prve poslovne ponude od raznih doma}ih kompanija, koje on, `eqan radnog iskustva, oberu~ke prihvata. A onda ga `ivot igrom slu~aja vodi van granica Srbije, prvo u Nema~ku, pa zatim u SAD…

- Promenio sam nekoliko poslova u Srbiji i skupio nekoliko godina radnog iskustva, nakon ~ega mi se ostvarila davna{wa `eqa – dobio sam poziv od kompanije “Tesla” iz Nema~ke, wihovoj glavnoj evropskoj ekspozituri. Razgovori su pro{li odli~no i ja sam se preselio u Berlin.

A onda se desio fatalni susret sa vlasnikom Tesle, Ilonom Maskom…

- Obzirom na prirodu posla dosta sam putovao kojekuda po svetu, pa sam tako jednom prilikom bio pozvan da do|em u Ameriku i pomognem da se tamo puste strojevi na jednom od novih poslova koje je “Tesla” re{io da uvrsti u svoj program. A onda sam se na jednom sastanku prvi put sreo i upoznao sa Ilonom Maskom. Zahtevao je da se posao odradi u odre|enom roku sa odre|enim rezultatima, i po-

sle dva dana provedena u centrali “Tesle” u Silikonskoj dolini, on me je postavio za vo|u projekta, vra}a film unazad Aleksandar Vasiqevi}.

On dodaje da se na projektu puno i naporno radilo, ali se na kraju isplatilo… - Posle uspe{nog zavr{enog posla, ponudili su mi da do|em u Ameriku i pridru`im se razvojnom timu Tesle. Tako se i desilo, pa sam se posle skoro dve godine rada za “Teslu” u Nema~koj pro{log jula prikqu~io dru{tvu u Kaliforniji, gde trenutno radim. @ivim u San Francisku (Bay Area) i sre}an sam jer mi se ostvario jedan od mojih ciqeva u `ivotu. Nema~ka je, ispostavilo se, bila moja odsko~na daska da do|em ovde i ostvarim svoj ciq u potpunosti. Sjediwene dr`ave mi le`e jer sam vaspitan da radim na vrlo sli~an na~in na koji se to radi ovde. Odgovaraju mi uslovi rada, kao i to kako je ure|ena dr`ava u kojoj `ivim i radim, Kalifornija.

O projektima na kojima trenutno radi Aleksandar ne mo`e javno da govori, jer su u pitawu patenti pod oznakom “top secret”, od prvorazrednog zna~aja za kompaniju “Tesla”. - Nisam u mogu}nosti da pri~am o tome {ta ta~no radim, osim da ka`em da se kao in`ewer i lider tima bavim kreirawem i razvojem opreme, delova i celih strojeva koje patentiramo kao “Tesla”. Nakon toga radimo na izradi novog proizvoda i vr{imo ispitivawa. Saradnici koje vodim su stru~waci svako u svojoj oblasti: programirawu, 2D i 3D crtawu, proizvodwi, elektrici, elektronici…Potrebno je da znam i razumem sve gorenavedene poslove jer sa svim saradnicima radim, kako zajedno, tako i pojedina~no, na razvoju svakog od navedenih delova. Za posao je pored {irokog stru~nog znawa potrebno dobro poznavati i prirodne nauke kao {to su hemija i fizika, te jezike kao {to su engleski, nema~ki… Radni dan je veoma sadr`ajan, nema fiksnog radnog vremena i neretko traje du`e od 8 sati. Sastoji se od sastanaka, rada u proizvodwi, rada u laboratoriji, razgovora sa poslovnim saradnicima koje imamo po celom svetu, itd. Kada zavr{imo novi proizvod, moj je zadatak da isti ra{irim u na{e ekspoziture po svetu gde

}e se taj proizvod izra|ivati i pomognem saradnicima da naprave promene i razumeju novine. Ono {to nas je veoma zanimalo jeste da nam Aleksandar iz prve ruke ka`e kakav je Ilon Mask {ef i kakva iskustva ima iz saradwe sa wim… - Ilon je zanimqiv, svestran ~ovek, strog, radan, ali veoma korektan. Obzirom da je “Tesla” pokrenuo revoluciju sa elektri~nim vozilima, bila je potrebna velika energija i hrabrost suprotstaviti se ve} razvijenoj industriji vozila sa motorima sa unutra{wim sagorevawem. Nije mi te{ko da radim za wega jer me podse}a na mog oca, koji je tako|e bio svestran i nau~io i mene da budem takav i spreman da radim u uslovima koji zahtevaju isto. Ipak, nije sve teklo tako lako po dolasku u Ameriku… Posla je bilo mnogo, a drmala ga je i nostalgija. - Prvih meseci je bilo izuzetno naporno. Pored odgovornog radnog mesta i velike koli~ine posla nisam ba{ imao vremena da se ukqu~im u novu sredinu i dru{tveni zivot. Olak{avaju}a okolnost mi je bila {to sam ve} dolazio u Ameriku na poslovna putovawa i upoznao neke saradnike, {to mi je mnogo zna~ilo na po~etku. Potom sam upoznao i kom{ije, {to je dodatno olak{alo moj novi `ivot. Nostalgija je prisutna, “udari” s vremena na vreme. U razvojnom timu “Tesle” sam trenutno jedini Srbin, a u ovom delu Kalifornije i ina~e nema mnogo Srba i qudi sa prostora Balkana i biv{e Jugoslavije. Ne govorim ~esto srpski, {to mi nedostajei. Naravno, i kultura je druga~ija, nedostaje mi na{a hrana, muzika, kafane i sli~no. Uprkos tome, u`ivam da upoznajem druge kulture. Dru{tvo mi ~ine qudi iz raznih zemaqa sveta, obzirom da u “Tesli” zvani~no radi preko 100 razli~itih narodnosti, {to je ina~e slu~aj i u celoj Silikonskoj dolini. U me|uvremenu sam upoznao i nekolicinu qudi sa na{ih prostora sa kojima se dru`im kada god nam vreme dozvoli, isti~e na kraju razgovora Aleksandar Vasilijevi}, mladi srpski stru~wak koji s uspehom brani ime Srbije u kompaniji koja nosi prezime na{eg velikog nau~nika..

Nema vi{e ma`ewa koala, odlu~ila uprava zoolo{kog vrta u Kvinslendu

^uveni nacionalni park u Brizbejnu zabranio posetiocima da maze koale. Ho}e li ih drugi slediti?

Od pamtiveka, ma`ewe pufnastih malih koala bio je gotovo obavezan obred raznih poznatih qudi, turista i lokalnog stanovni{tva u Australiji. Upravo je park divqih `ivotiwa

i ma`ewa koala, koju smatraju „okrutnom", biti ukinuta {irom zemqe. Oni se pozivaju na studije koje su otkrile da takvi susreti uznemiravaju koale, posebno imaju}i u vidu da su to samotwa~ka bi}a, uglavnom no}ne `ivotiwe koje spavaju ve}i deo dana. Koale su obo`avana australijska ikona. Neprocewive su u smislu biodiverziteta, ali i 'zlatna koka' turisti~ke industrije. Prema studiji iz 2014, procewuje se da svake godine donesu vi{e od dve milijarde ameri~kih dolara australijskoj

u Kvinslendu bio mesto za ostvarivawe `eqa mnogih - da dr`e u naru~ju ove preslatke `ivotiwe.

Uto~i{te koala „The Lone Pine Koala Sanctuary“ posetili su mnogi, me|u wima ruski predsednik Vladimir Putin, papa, raznorazni muzi~ari i peva~i. Ali od ovog meseca, mali zoolo{ki vrt u Brizbejnu, koji za sebe navodi da je prvo svetsko uto~i{te koala, odlu~io je da posetiocima vi{e ne}e nuditi „iskustva u dr`awu koala". Uprava ka`e da su ~uli i reagovali na sve izra`enije opaske posetilaca.

„Dopala nam se promena stava doma}ih i me|unarodnih posetilaca koji `ele da vide australijske divqe `ivotiwe izbliza, ali ne da ih dr`e, ve} da ih posmatraju kako jedu, spavaju i opu{taju se u sopstvenom prostoru", rekao je generalni direktor Lindon Diskomb. Grupe za prava `ivotiwa ka`u da se nadaju da je ovo znak da }e praksa dr`awa

privredi i da zahvaquju}i wima posao ima oko 30.000 qudi.

Me|utim, opstanak ovih torbara je ozbiqno ugro`en, pre svega zbog kr~ewa zemqe, po`ara, su{a, bolesti i drugih pretwi. Procewuje se da je u prirodi ostalo tek 50.000 jedinki, a du` isto~ne obale koale su progla{ene ugro`enom vrstom. Strahuje se da }e `ivotiwe izumreti u nekim dr`avama u roku od jedne generacije. Zbog toga je za{tita koala, kako onih u prirodi tako i onih koji `ive u zato~eni{tvu, emotivna i slo`ena tema u Australiji.

Sve dr`ave imaju rigorozne propise o za{titi ove vrstu, a mnoge od wih su ve} zabranile „dr`awe koala". Novi Ju`ni Vels, najmnogoqudnija dr`ava Australije, zabranio je dr`awe koala jo{ 1997. godine. Prema tamo{wim propisima, nijedan posetilac „ne sme da dr`i koalu iz bilo kog razloga". Ali u Kvin-

U@AS U SEVERNOJ TERITORIJI AUSTRALIJE

slendu, i u jo{ nekoliko u Ju`noj Australiji i Zapadnoj Australiji, to je dozvoqeno.

U tematskom parku na Zlatnoj obali, fotografisawe sa koalom koju dr`ite u naru~ju ko{ta 29,95 australijskih dolara, a u ~uvenom australijskom zoolo{kom vrtu ~ak 124 australijska dolara. Stiv Irvin je ~ak u zapisnik tvrdio da ova iskustva poma`u naporima za o~uvawe. „Kada qudi dodirnu `ivotiwu, `ivotiwa dodiruje wihovo srce. I odmah smo ih pridobili za o~uvawe te vrste", rekao je jednom pokojni za{titnik prirode.

Vlada Kvinslenda ka`e da postoje jasna pravila. Najpre, koale se ne mogu koristiti za fotografisawe du`e od tri dana zaredom. Mogu da budu 'na poslu' samo 30 minuta dnevno, a svake nedeqe ukupno 180 minuta. @enke koje imaju mladun~ad posetioci ne smeju da dodirnu, a kamoli da ih dr`e u naru~ju. „Kao ministar `ivotne sredine ~esto sam se {alio da na{e koale imaju najboqi sindikat", rekao je premijer Kvinslenda Stiven Majls.

Aktivisti za za{titu `ivotiwa pozdravqaju odluku zoolo{kog vrta u Brizbejnu, ali mnogi pozivaju da se takve atrakcije potpuno zabrane. „Budu}nost turizma divqih `ivotiwa je posmatrati ih tamo gde im je i mesto u prirodi", ka`e Suzan Miltorp iz Svetske za{tite `ivotiwa. Me|unarodni fond za dobrobit `ivotiwa Australija tako|e ka`e da „u idealnom svetu koale nikada ne bi imale kontakt sa qudima". I oni tra`e da se ovakva praksa potpuno ukine. „Koliko god bile slatke, koale su divqe `ivotiwe u zato~eni{tvu i izuzetno su podlo`ne stresu", rekla je direktorka Rebeka Kibl. „Wihova dobrobit je najva`nija i po{to su ugro`ena vrsta moramo da u~inimo sve {to mo`emo da ih za{titimo".

Za sada, u vladi Kvinslenda nema ideje da se donese sveobuhvatna zabrana dr`awa koala u naru~ju qudi, odnosno wihova interakcija sa turistima. Portparol vlade rekao je da nemaju nameru da mewaju zakon, a iz uprave zoo vrta Loun Pajn ka`u da podr`avaju zakone koji su na snazi.

PayPal napla}ivao prevelike provizije u Australiji

Federalni sud Australije utvrdio je da je lokalna jedinica kompanije Pejpal koristila nepravedan uslov u svojim standardnim ugovorima sa malim poslovnim korisnicima koji su prevideli gre{ke u prekomernom napla}ivawu, saop{tio je u petak australijski regulator za hartije od vrednosti.

Sud je ustanovio da je uslov nepravedan, jer su korisnici koji nisu prijavili gre{ke u prekomernom napla}ivawu Pejpalu u roku od 60 dana bili primorani da prihvate te naknade kao ta~ne, saop{tila je Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije (ASIK). ASIK je pro{log septembra pokrenuo sudski postupak protiv Pejpala zbog ovog problema. Komisija je navela da je odluka suda „podsetnik svim preduze}ima da nepravedni ugovorni uslovi u standardnim ugovorima sa malim preduze}ima ne}e biti tolerisani“, kao i da }e ASIK preduzeti odlu~ne mere gde je to prikladno kako bi za{titio prava potro{a~a i malih preduze}a.

ASIK je naveo da je Pejpal dobrovoqno sara|ivao tokom istrage. PayPal je priznao da je uslov bio nepravedan, pristao na izjave i dobrovoqno uklonio taj uslov iz svojih ugovora 8. novembra 2023. godine, prema navodima regulatora. Sud je tako|e nalo`io kompaniji da plati tro{kove sudskog postupka.

„PALESTINA

]E BITI SLOBODNA“ NA ZGRADI PARLAMENTA AUSTRALIJE:

Protest zbog suspenzije senatorke

Propalestinski aktivisti istakli su danas transparente sa natpisima „Palestina }e biti slobodna“ i „Nema mira na ukradenoj zemqi“ na zgradi australijskog parlamenta u Kanberi.

Ove demonstracije organizovane su u pozadini podela u laburisti~koj vladi premijera Entonija Elbanezija koji je suspendo-

Policija u Australiji prona{la je ostatke 12-godi{we devoj~ice koju je napao krokodil u potoku kod reke Dali u Severnoj teritoriji u Australiji. Na~elnica policije Erika Gibson rekla je da je devoj~ica bila na odmoru sa svojom porodicom kada su posetili potok u Nganmarijangi, zajednici Aborixina u regionu reke Dali, blizu Palumpe. Gibson je istakla da je taj incident podsetnik da u vodama na Severnoj teritoriji „uvek treba ra~unati na krokodile“, kao i da potraga za krokodilom i daqe traje. Krokodili, koji mogu da narastu i do {est metara, teritorijalni su i pretpostavqa se da }e se ovaj koji je usmrtio devoj~icu ostati u obli`wim vodama. Postoji vi{e od 100.000 krokodila na Severnoj teritoriji, ~ija je povr{ina vi{e od {est puta ve}a od Velike Britanije i fatalni napadi su relativno retki.

vao senatorku jer je glasala za australijsko priznavawe palestinske dr`ave, suprotno politici stranke. Senatorka Fatima Pejman je podr`ala parlamentarni predlog koji je predstavila stranka Zelenih.

Demonstranti, obu~eni u crno, popeli su se na fasadu parlamenta iznad ulaza i postavili nekoliko velikih crno-belih transparenta. Opozicioni senator Xejms Paterson rekao je da je akcija „ugrozila bezbednost parlamenta“. Ulaz u zgradu australijskog parlamenta bio je na kratko zatvoren i zbog protesta ekolo{kih aktivista.

Australijska dr`ava naredila ~i{}ewe

banke sperme zbog

lo{e evidencije

^i{}ewe uzoraka zamrznute sperme nare|eno je svim klinikama za ve{ta~ku oplodwu u australijskoj dr`avi Kvinslend, nakon {to su inspektori ustanovili da skoro polovina uzoraka nije adekvatno arhivirana i da postoji opasnost od pogre{ne identifikacije, prenosi Bi-Bi-Si.

Australijska dr`ava Kvinslend je dom jedne od najve}ih industrija vantelesne oplodwe u zemqi, ali se na{la pod lu-

jajnih }elija i embriona u Kvinslendu imalo problem sa „identifikacijom i utvr|ivawem porekla“ – {to zna~i da su klinike izgubile trag ili pogre{no obele`ile uzorke, ili su dozvolile da se wihovo stawe pogor{a ispod laboratorijskih standarda.

Tako|e su navedena svedo~ewa pacijenata koji su optu`ivali klinike za vantelesnu oplodwu da nisu utvr|ivale zdravstveno stawe donora, da su pogre{no identifikovali jajne }elije i embrione i me{ali spermu – tako da je jedna porodica dobila decu od razli~itih biolo{kih o~eva.

pom zdravstvenih vlasti jer su neki od wihovih najve}ih dobavqa~a uzoraka suo~eni sa tvrdwama o zloupotrebi.

Jedan od {est australijskih parova suo~ava se sa pote{ko}ama u poku{aju da se ostvare kao roditeqi, pokazuju vladini podaci, a mnogi se sve vi{e oslawaju na donore kako bi dobili potomstvo.

Istraga o vi{emilionskom sektoru za ve{ta~ku oplodwu u Kvinslendu od strane dr`avnog zdravstvenog ombudsmana ove nedeqe otkrila je „sistemska pitawa“ u vezi sa „kvalitetom i bezbedno{} u“ i „za{titom korisnika, donora i dece za~ete od doniranog materijala“.

Izve{taj je detaqno naveo kako je 42 odsto uzoraka donirane sperme, uzoraka

Ovakvo me{awe materijala mo`e roditeqima i deci dobijenoj od doniranog materijala da uskrati kqu~ne genetske informacije u medicinskim kartonima, a mnogi upozoravaju i na opasnost od slu~ajnog incesta.

Nadzorno telo je preporu~ilo svim pru`aocima usluga vantelesne oplodwe da uni{te uskladi{teni donorski materijal koji trenutno ne ispuwava standarde identifikacije.

Ovo ~i{}ewe zaliha }e zna~ajno pove} ati nacionalnu nesta{icu donirane sperme koja je izazvana velikom potra`wom, poo{travawem propisa i poreme}ajima izazvanim pandemijom.

„Uticaj na roditeqe i decu koju su za~eta od doniranog materijala... ne mo`e se potceniti“, zakqu~uje se u izve{taju, dodaju}i da „bi pru`aoci usluga trebalo da obave odgovaraju}e konsultacije sa pacijentima“.

Nejasno je koliko uzoraka sperme bi moglo biti uni{teno, ali ombudsman je

PO@AR U KU]I NADOMAK SIDNEJA: Stradalo troje dece, policija sumwa da je otac odgovoran

Troje dece, ukqu~uju}i bebu od 10 meseci, poginulo je u po`aru koji je rano jutros izbio u jednoj ku}i kod Sidneja, a lokalni mediji navode da australijska policija slu~aj istra`uje kao ubistvo.

Hitne slu`be su oko jedan sat posle pono}i po lokalnom vremenu pozvane na imawe u Lalor Parku, nasequ udaqenom oko 35 kilometara zapadno od centra Sidneja, saop{tila je policija, a prenosi Rojters.

Dvojici de~aka, uzrasta dve i ~etiri godine, hitna medicinska pomo} je pru`ena na licu mesta,

ali su oni preminuli nedugo nakon prijema u bolnicu.

Nakon {to je vatra uga{ena, prona|eno je i be`ivotno telo desetomese~ne devoj~ice, navela je policija.

Jo{ ~etvoro dece, uzrasta od {est do 11 godina, je u stabilnom stawu u bolnici, kao i wihova majka, koja je na le~ewu zbog udisawa velike koli~ine toksi~nog dima.

Povre|eni mu{karac starosti 28 godina, koji je ometao napore policije da u|e na imawe, uhap{en je i pod policijskim nadzorom prevezen u bolnicu. "Inspektori odeqewa za ubistva preuzeli su istragu u ovom slu~aju koji se smatra ubistvom u krugu porodice. U ovom trenutku ~ini se da je 28-godi{wi mu{karac odgovoran za vi{estruko ubistvo", izjavio je predstavnik policije Deni Doerti.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

naveo „hiqade“ zamrznutih pre 2020. godine koji su „visoko rizi~ni“ jer „nije po{tovana mera dvostrukog svedo~ewa“ – prakse u kojoj dva stru~waka za vantelesnu oplodwu proveravaju ispravnost materijala pacijenta.

Anastasija Gan – majka koja tu`i jednu od klinika u Kvinslendu jer su joj navodno dali pogre{nu spermu 2014. – rekla je za

Australija se suo~ava sa nesta{icom jaja zbog pojave pti~jeg gripa.

Australija se bori protiv epidemije virusa pti~jeg gripa u posledwih nekoliko meseci, {to je dovelo do toga da oko milion zara`enih koka nosiqa bude eutanazirano da bi se ograni~ilo {irewe bolesti, rekao je Marej Vat, ministar poqoprivrede, ribarstva i {umarstva Australije. To je ostavilo zna~ajne posledice, pa je tako Mekdonalds objavio da je skratio vreme tokom kog slu`i doru~ak do 10.30 ~asova umesto do podneva {irom Australije. Pojedini supermarketi su tako|e, prema navodima tog medija, ograni~ili prodaju jaja na dva kartona po kupcu. Potro{a~i mogu da o~ekuju da }e se "uskoro videti neke prazne police", a zalihe }e biti preusmerene na podru~ja u kojima postoji najve}i nedostatak, navela je australijska vlada u svom najnovijem izve{taju, dodaju}i da u

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Gardijan Australija da je bila „u`asnuta (ali) nije iznena|ena" nalazima ombudsmana.

„Zastra{uju}e je pomisliti koliko je pacijenata mo`da nesvesno zatrudwelo sa pogre{nom spermom. Za{to klinike nisu dvaput proveravale kada su pravile qude? Efekti ovih gre{aka traju generacijama“, istakla je o{te}ena `ena.

ovom trenutku nema nesta{ice pile}eg mesa.

Vlada Australije je dodala da trenutno reaguje na izbijawe pti~jeg gripa visoke patogenosti na ~ak 11 farmi `ivine.

Uticaj pti~jeg gripa u Australiji ose}a se {irom `ivinarske industrije, rekao je Rovan Mekmonis, generalni direktor industrijske grupe Australijan egs, istovremeno signaliziraju}i da potro{a~i jo{ ne treba da budu zabrinuti.

"Potro{a~i mogu biti sigurni da jo{ ima preko 20 miliona koko{i pod brigom stotina uzgajiva~a jaja {irom Australije koji }e nastaviti da naporno rade kako bi osigurali da jaja budu na policama", rekao je Mekmonis. S druge strane, vladina organizacija za Kontrolu standarda hrane za Australiju i Novi Zeland je primetila da trenutno nema dokaza da se qudi mogu zaraziti virusom ako je hrana "pravilno pripremqena".

U nebranom gro`|u

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Centralna banka Australije (Reserve Bank of Australia) i wena guvernerka Mi{el Bulok su ovih dana na mukama oko toga {ta ~initi i koliko se daleko mo`e i}i. Guvernerka se suo~ava sa nekim od najte`ih odluka koje treba doneti a {anse da se pogre{i su ve}e nego ikad, kao i posledice koje se o~ekuju. Izgleda da Centralna banka nema mnogo izbora i {ta god da uradi trpe}e kritike sa jedne ili sa druge strane.

}awe kamatne stope u avgustu. To je samo ne{to vi{e nego nedequ dana pre. Ali tr`i{ne {anse za pove}awe do kraja godine su pre{le preko 50 odsto, a poziv na oprez je u skladu sa ovom retorikom.

Dakle, tr`i{ta o~igledno nisu sigurna. A nisu ni ekonomisti, koji u celini nagiwu ka stabilnoj nomilanoj stopi. Obe strane veruju da imaju jak argument.

Centralna banka }e verovatno smawiti svoje prognoze rasta i imati vi{e dokaza da je rast plata dostigao vrhunac, tvrde eksperti. Slabija ameri~ka ekonomija }e tako|e usporiti globalni rast, a podaci o inflaciji u maju verovatno preuveli~avaju rizike rasta u junskom kvartalu.

Zatim, tu su popusti za energiju, za koje Centralna banka ka`e da ne}e uticati na wihove odluke, ali za koje se blagajnik nadao da }e dati pokri}e Centralnoj banci da po~ne da smawuje stope pre nego {to

tro{a~kih cena u junu poka`e porast od 4 odsto na godi{wem nivou. Sti~e se tako|e utisak da se Centralna banka ne}e pla{iti da ide u suprotnom smeru u odnosu na druge centralne banke razvijenih zemaqa u svetu od kojih sve, osim Japana, ubla`avaju ekonomsku politiku svojih zemaqa.

Dok neki ekonomisti misle da bi guvernerka Bulok trebalo da podigne stope, ali ne}e, drugi misle da ho}e, ali da ne bi trebalo. Iskusni trgovci smatraju da inflacija pada, a buxetske mere }e samo pomo}i dok se tr`i{te rada usporava. Najva`nija stvar u ovoj situaciji je potro{wa, koja zavisi od pretpostavki o fiskalnim potezima i obima planiranih u{teda u privredi. Strategija Centralne banke je da postepeno ubija inflaciju, smawuju}i je do ciqanog raspona bez izazivawa ozbiqnog usporavawa koje bi ostavilo previ{e qudi bez posla.

Guvernerki ~iwenice govore da je sve ve}a verovatno}a da }e do`iveti neuspeh u poku{aju da u toku svog mandata vrati inflaciju na 2,5 odsto (ili barem do 3 procenta) u nekom razumnom vremenskom roku. Ali ako je primorana da deluje tako {to }e podi}i nominalnu stopu, ona dovodi privredu u sukob sa federalnim blagajnikom koji se iskreno nadao da }e obezbediti olak{awe kamatne stope, koja dodatno optere}uje ionako ugro`ena doma}instva. Bulok i weni zaposleni ne be`e od ~iwenice da su u zaista te{koj situaciji. Mese~ni podaci o poslovima i tromese~ni podaci o inflaciji od sada do sastanka Centralne banke slede}eg meseca su kriti~ni u odre|ivawu kretawa kamatnih stopa. Ono {to smo saznali u proteklih pet dana blago podsti~e verovatno}u ka porastu kamatne stope na narednom sastanku. Ja~e nego {to se o~ekivalo, cifre maloprodaje u maju dale su dokaze da je potro{wa i daqe jaka, ~ak i ako su izve{taji sa sastanka u julu bili hladni. Pro{le nedeqe, trgovci na tr`i{tu novca pripisivali su izglede od oko 35 odsto za pove-

I pored ~iwenice da ekonomija usporava jasno je da Australijanci i daqe puno tro{e, dok je tr`i{te rada i daqe stabilno. Neki eksperti veruju da }e brojke o zapo{qavawu u junu to pokazati i da }e ve}a dr`avna potro{wa podi}i ekonomiju i usporiti daqe napredovawe inflacije

Australijanci iza|u na izbore slede}e godine. Glavna inflacija bi trebalo da padne ispod 3 procenta u septembarskom tromese~ju kao rezultat raznih popusta na energiju, {to }e smawiti o~ekivawa za rast inflacije. Centralna banka zavisi od podataka, a wena retorika je postala znatno o{trija nego ranije. I pored ~iwenice da ekonomija usporava jasno je da Australijanci i daqe puno tro{e, dok je tr`i{te rada i daqe stabilno. Neki eksperti veruju da }e brojke o zapo{qavawu u junu to pokazati i da }e ve}a dr`avna potro{wa podi}i ekonomiju i usporiti daqe napredovawe inflacije.

Eksperti tako|e veruju da se Centralna banka ne}e ustru~avati da ponovo podigne kamatne stope ako kqu~ni indeks po-

SLAWE

Do kraja jula zna}emo i neke nove ~iwenice o trenutnoj situaciji u doma}oj ekonomiji kao {to su stopa nezaposlenosti i stopa inflacije. Ove dve brojke }e svakako biti od presudnog zna~aja kakav }emo trend nominalne kamatne stope u zemqi imati do kraja godine. Kako sada stoje stvari izgleda da }e ceh kao i prethodnih par godina pla}ati sva zadu`ena doma}instva u Australiji. Jer bez obzira {to izgleda da se od po~etka svog mandata guvernerka Bulok nalazi u nebranom gro`|u, na kraju }e prevladati svakako ~iwenice umesto emocija, {to je i sasvim o~ekivano i razumqivo.

Nakon pet godina u zatvoru, Xulijan Asan`, osniva~ Vikiliksa, pu{ten je na slobodu i vratio se u rodnu Australiju. Kod ku}e ga je ~ekala `ena i dvoje dece sa kojim nikad nije `iveo.

Stela Asan` je 12 godina mla|a od svog supruga, Xulijana Asan`a. Ro|ena kao Sara Gonzales Devant, Asan`a je upoznala 2011. godine kada je raspore|ena da radi u wegovom pravnom timu.

Godinama je }utala da je sa Asan`om dobila dva sina.

Par je dugo bio u vezi sve dok se nisu ven~ali 2022. godine u zatvoru Belmar{ pod visokim stepenom obezbe|ewa.

"Veoma sam sre}na i veoma tu`na. Volim Xulijana svim srcem i volela bih da je na slobodi. On je najneverovatnija osoba na svetu i trebalo bi da bude slobodan."

Ko je Stela Asan`, `ena koja je zavolela Xulijana Asan`a i rodila mu decu?

Ona je dr`avqanka Ju`ne Afrike - kubanskog, {panskog i {vedskog porekla.

Weno pravo ime je Sara Gonzalez Devant. Ro|ena je u Johanesburgu 1983. go-

Stela Asan` je dobila priliku da po prvi put `ivi sa svojim mu`em sa kojim je tajno dobila dva sina

dine i `ivela je u nekoliko razli~itih

zemaqa, ukqu~uju}i Bocvanu, Lesoto, [vedsku i [paniju, pre nego {to se preselila u Ujediweno Kraqevstvo da nastavi karijeru u oblasti qudskih prava.

Wen otac, [ve|anin kubanskog porekla, bio je arhitekta, dok je wena majka [pankiwa bila pozori{ni rediteq.

Stela je diplomirala pravo i politiku na SOAS Univerzitetu u Londonu, magistrirala izbegli~ko pravo na Oksfordu i magistrirala me|unarodno javno pravo na Univerzitetu u Madridu.

PROMENILA JE SVOJ IDENTITET

I NIKOME NIJE REKLA

KO JE OTAC WENE DECE

Stela je prvi put srela Xulijana Asan`a 2011. dok je on bio u ku}nom pritvoru u ku}i kapetana Voana Smita koji podr`ava Vikiliks. Kao priznati advo-

U NAJAVI REGULISAWE SAVETODAVNIH FINANSIJSKIH PROFESIJA

kat i stru~wak za me|unarodno pravo, anga`ovana je kao deo Asan`ovog pravnog tima da pomogne u borbi protiv wegovog slu~aja protiv izru~ewa [vedskoj.

Stela je 2012. godine zvani~no promenila ime u Stela Moris kako bi za{titila sebe i svoju porodicu. Par je navodno zapo~eo qubavnu vezu 2015. godine, verio se 2017. i ubrzo potom dobio dva sina, Gabrijela i Maksa. Oba de~aka su britanski dr`avqani, ali u po~etku nije bilo naznaka da su Asan`ovi, po{to je Stela odbila da ka`e ~ak i bliskim prijateqima ko je otac wene dece.

Wihova tajna veza je kona~no objavqena u javnosti nakon {to je Stela poku{ala da obezbedi kauciju za osniva~a Vikiliksa u aprilu 2020.

12 godina mla|a, ~ak je i od prijateqa krila ovu veliku tajnu

Advokati, ra~unovo|e, agenti za nekretnine i savetnici u finansijskoj industriji bi}e u fokusu reformi australijskih zakona protiv prawa novca i finansirawa terorizma.

Takozvani entiteti “tran{e dva“, potencijalno povezani sa kriminalnim sin-

globalnim standardima, rekao je Drajfus. Procene Radne grupe za finansijsku akciju, globalne organizacije za borbu protiv prawa novca i finansirawa terorizma, dale su prethodno Australiji lo{e ocene.

dikatima — predugo su ostavqeni bez nadzora, rekao je dr`avni tu`ilac Mark Drajfus, prenosi Bloomberg Reforme dolaze kao deo dve nove nacionalne procene rizika koje imaju za ciq da dovedu Australiju u skladu sa

„Australija je bila jedan od osniva~a Radne grupe za finansijsku akciju 1989. godine, ali je sada jedna od nekoliko zemaqa koje su ocewene kao neusagla{ene zbog na{eg neuspeha da reguli{emo pomenute poslovne entitete (koji mogu biti posrednici koji kriminalnim grupama peru novac)”, rekao je on. Procene rizika su pokazale da su kriminalci prali sredstva koriste}i utvr|ene i legalne kanale kao {to su gotovina, luksuzna roba, nekretnine, doma}e banke, kazina i doznake, rekao je on.

Australija je jedna od male grupe jurisdikcija ukqu~uju}i Kinu, Haiti, Madagaskar i SAD koje ne reguli{u savetodavne profesije kao deo borbe protiv prawa novca i finansirawa terorizma.

Na pitawe {ta ju je navelo da se zaqubi u Asan`a, rekla je: "Smatram ga fizi~ki privla~nim. On je neverovatno

inteligentan i privla~an, radoznao je, bri`an je, wegov na~in razmi{qawa je zaista zanimqiv. Tako|e je sme{an - to nije ne{to {to mnogi qudi znaju o wemu. Ali on ima veoma razigran smisao za humor."

UDALA SE ZA ASAN@A U ZATVORUI ODMAH JE ZAMOQENA DA NAPUSTI TU INSTITUCIJU

Za ven~awe, Stela je nosio satensku haqinu do poda sa korsetom, a Asan` kilt. Oba odevna predmeta dizajnirala je Vivijen Vestvud, britanska modna kreatorka koja se borila protiv Asan`ovog izru~ewa. Vestvud je napisao poruku sa unutra{we strane haqine, a dugi veo bio je izvezen re~ima kao {to su „hrabri“, „nemilosrdni“ i „slobodna trajna qubav“, kao i porukama porodice i prijateqa.

„Ono kroz {ta prolazimo je okrutno i nehumano. Qubav koju imamo jedni prema drugima vodi nas kroz ovu situaciju i sve druge koje }e do}i“, rekla je Stela pristalicama nakon {to je isekla svadbenu tortu ispred kapije zatvora. KAKO JE XULIJAN ASAN@ ZAVEO

Zaustavqawe se~e autohtonih {uma pomoglo bi australijskim klimatskim ciqevima mnogo vi{e od sadwe drve}a

Australija je dom nekih od biolo{ki najraznovrsnijih {uma na svetu, bogatih ugqenikom, koje obuhvataju vla`ne umerene eukaliptusove {ume, stani{ta za jedinstvene torbare, retke ptice, insekte, mahovine, gqive i li{ajeve.

Me|utim, Australija se nalazi me|u deset vode}ih zemaqa po gubitku {uma, sa skoro polovicom prvobitnih {umskih povr{ina u isto~noj Australiji koje su iskr~ene.

Ovaj gubitak ima razorne posledice po doma}e biqke i `ivotiwe, doprinosi globalnom zagrevawu i emisiji ugqenika. Globalne krize biodiverziteta i klimatskih promena su neraskidivo povezane, a za{tita autohtonih {uma je kqu~na za spre~avawe emisija i prelazak na ~istu energiju.

Kr~ewe {uma i degradacija od strane qudi doprinose globalnom zagrevawu

koje mo`e prema{iti 1,5°C, ~ak i uz postizawe neto nulte emisije fosilnih goriva. Zdravi ekosistemi su stabilniji i otporniji, ~uvaju}i ugqenik pohrawen u {umama, dok trenutni klimatski modeli ~esto zanemaruju kqu~nu ulogu biodiverziteta. Nedavno su Viktorija i Zapadna Australija okon~ale se~u autohtonih {uma u dr`avnim {umama, ali ostatak zemqe nastavqa sa se~om i kr~ewem za poqoprivredu i urbani razvoj.

Me|utim, nastavak se~e u Novom Ju`nom Velsu i Tasmaniji, kao i rasprostraweno kr~ewe zemqi{ta, osigurava Australiji mesto me|u deset najve}ih `ari{ta kr~ewa {uma. Zaustavqawe se~e prirodnih {uma je od kqu~ne va`nosti za postizawe ciqeva nulte emisije i o~uvawe biodiverziteta.

Crkvena op{tina Sv. Naum Ohridski u Wukaslu proslavila svog za{titnika

U nedequ svih Svetih, 30. juna 2024. godine, parohija Svetog Nauma Ohridskog, proslavila je svoju hramovnu slavu. Tim povodom Vladika Siluan slu`io je Svetu Liturgiju a saslu`ivali su mu protonamesnik Dalibor Pavlovi} i proto|akon Petar Mraki} uz prislu`ivawe ~te~eva Sidnejskog namesni{tva, dok je na Svetoj Liturgiji odgovarala pevnica pri hramu Svetog Nauma. Samoj Svetoj Liturgiji prethodila su rukoproizvo|ewa i to, ~teca Aleksandra Savi}a u ~in ipo|akona i g. Milo{a Odonohjua u ~in ~teca.

Na Svetoj liturgiji okupio se verni narod iz Wukasla, Sidneja, Centralne Obale, Kanbere, Mejtlanda i Hanter Doline. U besedi nakon Jevan|eqa, Mitropolit je pou~io verni narod re~ima qubavi i podsetio na primer Svetih koje praznujemo u ovoj nedeqi da su oni uvek imali Gospoda na prvom mestu, da su ga ispovedali, svedo~ili i slavili, a Gospod ih je proslavio.

Mitropolit je dodao u toku besede i slede}e: “Potrebno je da i mi imamo Gospoda uvek na prvom mestu u na{im `ivotima i da se trudimo da se odrekne-

mo svega onoga {to nas odvaja od Boga i {to nas uvla~i u greh i duhovno slepilo. Da se probudimo iz duhovnog sna, da uzmemo krst Gospodwi i da krenemo za Hristom i da kroz Hrista volimo sve, jer je On istina, put i `ivot. Nedeqa Svih Svetih je pobeda istine Hristove, Wegovog Jevan|eqa, blagodatni plod i `etva Pedesetnice.” Nakon zaamvone molitve usledio je sve~ani ~in blagosiqawa i rerezawa slavskog kola~a.

Posle Svete Liturgije, usledila je trpeza qubavi u crkvenoj sali koju su pripremili ovogodi{wi doma}ini slave, porodica Samarxi} i Maksi} iz Sidneja sa vrednim ~lanicama sestara iz KSS “Majka Jugovi}a” pri hramu Svetog Nauma Ohridskog u Wukaslu. U Crkvenoj sali se najpre predivnim stihovima svima obratio doma}in slave g. Milorad Samarxi}, zatim paroh, protonamesnik Dalibor Pavlovi} koji je uputio re~i zahvalnosti svima koji uzimaju u~e{}a u `ivotu i radu parohije, doma}inima slave za wihov trud i qubav, kao i vernima koji su se u ovaj dan okupili da zajedno sa svojim Arhijerejem u~ine ovo uzvi{eno delo proslavqawa Svetog Nauma, pozvav{i jo{ jednom verne da se u qubavi okupqaju u hramu.

Na kraju svog slova o. Dalibor je uru~io ru~ni krst za blagosiqawe kao skromni poklon Wegovom Visokopreosve{tenstvu u znak qubavi i zahvalnosti za arhipastirsku posetu i podr{ku.

Mitropolit Siluan se u zavr{noj re~i zahvalio na predivnom danu i istakao da se uvek raduje kada treba da do|e u ovu divnu zajednicu koja odi{e qubavqu i slogom. Tako|e je podsetio da se trebamo dr`ati puta Svetoga Save, Svetoga Nauma jer su nam oni ve} pripremili siguran i proveren put ka spasewu.

HRAMOVNA SLAVA U DAPTU

Vladika Siluan slu`io Svetu Liturgiju na Ivawdan

U drugu nedequ po Duhovima, a na sam dan i praznik Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa 7. jula 2024. godine, parohija Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu je proslavila svoju hramovnu slavu.

Svetu arhijerejsku Liturgiju je slu`io Vladika Siluan, a saslu`ivali su mu sve{tenik Qupko ^ubrilovi}, jerej Nikola Kova~evi} i proto|akon Petar Mraki} uz pri slu`ivawe ipo|akona i ~te~eva iz Wukasla, Sidneja i Vulongonga. Hor pri hramu Svetog Jovana, pod vo|stvom popadije Nedeqke Kova~evi} i uz pojawe protojereja-stavrofora Miodraga Peri}a je odgovarao i doprineo lepoti bogoslu`ewa. Nakon ophoda oko hrama i blagosiqawa i lomqewa slavskog kola~a sa ovogo di{wim doma}inima, Predragom i Draganom \uki}, Vladika Siluan se prisutnom narodu obratio prigodnom besedom. U odabranim re~ima Vladika je izlo`io biblijske doga|aje koji su prethodili dolasku na svet posledweg proroka Starog Zaveta, kao i sam `ivot Svetog Jovana Krstiteqa. Poseban osvrt je bio na re~ima ,Pokajte se’ koje ~ujemo od Svetog Jovana i koje su i danas, posle dve hiqade godina aktuelne jer pokajawe nas osloba|a tiranije greha, uza

i duhovne porobqenosti demonu, a pribli`ava nas Bogu, sebi i na{im bli`wima. Nakon Svete Liturgije radost sabrawa se prenela i u crkvenu salu gde je poslu`en slavski ru~ak a koji su pripremile vredne sestre iz Kola Srpskih Sestara sa svojom dugogodi{wom predsednicom Savkom ^iki}. Re~ima zahvalnosti se nakon ru~ka obratio vernom narodu i sve{tenik Nikola Kova~evi} kao i doma}in slave Predrag

\uki}. Nakon wih, Vladika je pozdravio sve prisutne, pohvaliv{i trud i pregala{tvo zajednice na ~elu sa parohom, zahvaliv{i se i doma}inima i sestrama KSS na qubavi i gostoprimstvu. Mitropolit je pastirski pou~io verni narod da je najva`nije o~uvati svoju veru, dr`ati se Svete Crkve, dolaziti na Svetu Liturgijuto je garant na{eg opstanka, kao i o~uvawa svega onoga {to vrednujemo, {to nas krasi kao narod.

Evropi

u Tapiserija u predvorju sobe koja je pripadala kraqici

Mariji Medi~i u Na{ profesor sa Sorbone slu~ajno nai{ao na veliko otkri}e!

u Tapiserija je dimenzija pet ipo metara sa tri ipo metra

Pi{e : Zoran Vla{kovi}

Slu~ajnost je htela da jedan turisti~ki obilazak dvorca [onanso na Loari u centralnoj Francuskoj istori~ara i profesora na pariskoj Sorboni dr Bo{ka Bojovi}a donese neverovatno otkri}e - monumentalnu tapiseriju Kosovskog boja.

- Na komentaru koji se nalazi uz tapiseriju o tome {ta ona predstavqa pi{e da je to Kosovska bitka iz 1389. godine, pi{e ko su u~esnici bitke, ali i da je to najva`nija bitka u sredwem veku u Evropi. Pi{e jo{ i to da je povodom te bitke, francuski kraq Karlo [esti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u ~ast pobede hri{}anske vojske nad Tur-

cima i da je li~no oti{ao u Notr Dam na moleban tim povodom, navodi vizantolog, profesor na Sorboni u Parizu dr Bo{ko Bojovi}.

U jednom od najpoznatijih i najpose}enijih dvoraca u Francuskoj, ona se nalazi u predvorju sobe koja je pripadali kraqici Mariji Medi~i (1575 —1642).

Vizantolog, dugogodi{wi profesor na katedri za istoriju na ~uvenoj Sorboni, Bojovi} ka`e da se ne zna od kada je tapiserija u dvorcu, koji je tokom duge istorije mewao vlasnike, a od 1913. godine je u posedu industrijalaca, porodice Menije, koja ga je pretvorila u muzej.

On ukazuje na to da je posredi nesumwivo dvorska tapiserija, verovatno s kraja 16. veka. Takve tapiserije, a ona je dimenzija pet i po metara sa tri i po metra, nije sebi mogao da priu{ti neko ko nije sa dvora. One su, ka`e ra|ene kao ku}a, mesecima, nekad i godinama, i to je jako mnogo ko{talo.

Ogromnu i veoma skupu tapiseriju je, prema re~ima kustosa, naru~ila francuska kraqevska ku}a, jer se na Kosovu odigrala najva`nija bitka u sredwem veku u Evropi.

U sredi{tu tapiserije je prikazan patrijarh Spiridon koji blagosiqa hri{}ansku vojsku, dok turska vojska odstupa na slonovima. U to vreme, u Evropi, jedino su ih oni koristili. U dowem delu se nalazi scena odsecawa glave caru Lazaru, a tu je predstavqena i knegiwa Milica.

Iznad tapiserije je navedeno da je na woj prikazana Kosovska bitka koja se odigrala 1389. godine, a ispod tapiserije je uprava dvorca postavila jo{ jedna natpis na kojem je zapisano: - Da je za ovu tapiseriju znala Madlin Olbrajt, mo`da ne bi bombardovala Srbiju.

Pretpostavqa se da je tapiserija otkupqena na nekoj aukciji i da je u dvorac stigla pre desetak godina, a prema nekim indicijama, drugi deo tapiserije se nalazi u privatnoj kolekciji Iva Sen Lorana, ka`e profesor dr Bo{ko Bojovi}.

U poku{aju da ne{to vi{e sazna o poreklu i naru~iocu tapiserije, Bojovi} se zaputio u belgijski grad Odenard, gde su u 16. i 17. veku bile ogromne tka~nice, manufakture, u kojima je radilo vi{e od 100.000 qudi. Na osnovu rada izvesno je da je tapiserija iz tih flandrijskih tka~nica, gde, ka`e, postoji ne samo lep muzej posve}en wima, nego i ogroman arhiv gde se nalaze hiqade ugovora sa imenima naru~ilaca tapiserija.

Najverovatnije postoji i ugovor o tome ko je naru~io tapiseriju „Kosovski boj“, ali takvo otkri}e zahteva veliko istra`ivawe.

„Damski dvorac“

Dvorac [enonso - sme{ten je ba{ iznad reke [er, pritoke Loare, u centralnom delu Franuske. Zovu ga "damski dvorac" jer su `ene u wegovoj istoriji odigrale kqu~nu ulogu. Toliko je lep da je drugi najpose}eniji dvorac u domovini galskih petlova, posle Versaja. Endr i Loaraje je departman koji pripada regionu Centar, a glavni grad departmana je Tur.

LITUJUMSKI LOBI NAPADA SRBIJU I SRPSKU

Ekolozi tvrde da nas velike sile okupiraju ponudama da sa prqavom tehnologijom radimo za wihove fabrike automobila, telefona i helikoptera. Srpska vlast }uti i ~eka najboqu ponudu da se rudari litijum i u Jadru i na Majevici

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ako je suditi po izjavama predstavnika Velike Britanije i Nema~ke, i Srbija, i Srpska na{le su se pred novom ekonomskom okupacijom.

- Srbija ima litijum odli~nog kvaliteta i u ogromnim koli~inama, {to je za wu izvanredna prilika, jer je litijum kqu~ svake budu}e ekonomije – izjavio je nedavno Edvard Ferguson, britanski ambasador u Beogradu.

- Zna~aj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i koli~ina litijuma koji se mo`e proizvesti se mo`e uporediti sa nalazi{tima litijuma ovde u Srbiji, kada to gledamo strate{ki. Nama je to va`no jer nam je potreban litijum – navela je pro{le nedeqe Anke Konrad, nema~ka ambasadorka u Srbiji.

Istovremeno dok britanske, nema~ke, australijske pa i kineske kompanije istra`uju nalazi{ta litijuma u Srbiji i Republici Srpskoj, dok nas uveravaju da wihova budu}nost zavisi od Srba i srpskog litijuma, na{a vlast {aqe poruke da je zainteresoavana za rudarewe litijuma.

- Rezerve litujuma u dolini Jadra su na{ dar od boga. Nisam ministarka za litijum, ali le`imo na milijardama – priznala je Dubravka \edovi} Handanovi}, srpska ministarka energetike.

U Bawa Luci je izra|en projekat va|ewa litijuma na obroncima planine Majevice. I Srbiji i Srpskoj velike ekonomske i politi~ke sile preko svog litujumskog lobija nude budu}nost. Narod i Srbije i Srpske se buni, jer ne veruje u budu}nost koja }e biti stvorena na pretwi po zdrav i odr`iv `ivot na obalama reka Jadar, Gwice, pa i Drine, a potom i Save i Dunava.

Srpski ekolozi tvrde da nas velike sile okupiraju ponudama da sa prqavom tehnologijom rudarewa litijuma radimo za wihove fabrike automobila, telefona i helikoptera. Litijum je najlak{i od svih poznatih metala. Predstavqa sme{u dva izotopa i u su{tini je alkalni metal. Ali, zbog svoje velike radioaktivnosti u prirodi ne nalazi se u elementarnom stawu. Napada qude preko ko`e, a mnoga jediwewa litijuma u vodenim rastvorima smatraju se opasnim po zdravqe qudi i prirode.

Dobija se ekstrakcijom iz minerala na razli~ite na~ine, a naj~e{}e vodom i vazduhom. Tokom 2008. van SAD proizvodeno je 27.400 tona litijuma u obliku raznih varijanti prerade. Ali, kako je do{lo do naglog razvoja mobilnih telefona i elekstonskih vozila, potra`wa za litijumom kao metalom je porasla jer je pogodan za izradu baterija i ~ipova. Ra~unica svetskih stru~waka za privred-

ni razvoj pokazuje da je najve}i sektor svetske potra`we za litijumskim baterijama „potro{a~ka elektronika“ 69 odsto, dok je druga „automobilska“ sa 41 odsto. Komercijalni litijum poti~e iz dva glavna izvora: podzemna le`i{ta soli i le`i{ta mineralnih ruda. Ekstrakciji litijuma iz rude, odnosno tvrdog kamena ~ine relativno mali deo svetske proizvodwe litijuma. Nalazi{ta mineralnih ruda su retka i daju skoro 20 tona litijuma godi{we. Zbog dodatne potro{we energije, hemikalija i materijala koji u~estvuju u va|ewu litijuma iz mineralne rude, proces mo`e pokrenuti dvostruko vi{e tro{kova za obnavqawe slanog rastvora, {to je faktor koji je doprineo wegovom mawem tr`i{nom udelu. Ali kako se tehnologije rudarewa litijuma se sve br`e razvijaju i kako raste potra`wa za litujumom radi masovne prozivodwe baterija i ~ipova, to se za cenu va|ewa litijuma ne pita. Rudarska kompanija “Rio Tinto” 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno le`i{te novog minerala nazvanog „Jadarit“, pompezno ga najavquju}i kao mineral sli~an izmi{qenom „kriptonitu“ iz popularnog filma “Supermen”.

Petnaest godina kasnije, projekat je u fazi Studije prethodne opravdanosti, a kako isti~u iz “Rio Tinta” potrebne su zna~ajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budu}eg rudnika. Za sada kompanija vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno {irom javno{}u, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavqa u pozitvnom svetlu, “kao velika {ansa za Loznicu i ~itavu lokalnu zajednicu”.

Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama uti~u i na zemqoradnike kojima se na ovaj na~in oduzima dragocen resurs za uzgajawe stoke i navodwavawe useva. Pored toga toksi~ni koktel hemikalija koji se koristi za izvla~ewe litijuma iz zemqe tako|e je sposoban da se infiltrira u obli`we reke, potoke i snabdevawe vodom.

Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hiqadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je tre}i put u sedam godina da se ovakav ekolo{ki akcident dogodio u Kini. Nedavni izve{taj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zaga|ewe operacijom u pre~niku do 200 kilometra.

Svi ovi podaci upu}uju na poja~anu budnost i aktivizam lokalne zajednice

U Loznici je pro{le nedeqe odr`an protest gra|ana protiv kompanije „Rio Tinto“ i Projekta „Jadar“ za iskopavawe litijuma, ali vlast u Srbiji svim silama lobira za strane kompanije da prqavom tehnologijom opusto{e Srbiju. Iako Nema~ka ima ogromne koli~ine litijuma, ne otvaraju rudnike u svojoj zemqi, ve} insistiraju da Srbija {to pre krene sa otvarawem rudnika

u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta {ire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitawu ovaj rudarski projekat. Narod u dolini Jadra je prodao svoja imawa za rudarewa, a onda je po~eo sa ekolozima da se buni protiv kompanije “Rio Tinto”.

Vlast u Beogradu je u prvo vreme popustila pred pobunom naroda, upla{enog da ne do|e do ekolo{ke katastrofe, a onda je predlo`eno da se organizuje refenerdum “za” ili “protiv ”litijuma”, ~ime je ovaj spor u Srbiji odlo`en.

U me|uvremenu, Op{tina Lopare kod Br~kog se sa svojim gra|anima izjasnima protiv rudarewa litijuma na oborncima planine Majevice i obalama reke Gwice. - Nama je ponu|en projekat rudarewa litijuma bez ikakvih stru~wih obja{ewa, finansijskih konstrukcija i bez programa ekolo{ke za{tite. Mi smo op{tina u kojoj `iteqi rade u poqoprivredi i turizmu, u kojoj se sto~arstvo i vo}arstvo baziraju na ~istoj zemqi, vodi, ~istom vazduhu i drugim prirodnim resursima. Rudarewe litijuma na planini Majevici, biseru Republike Srpske, koje je prqava i opasna tehnologija, ugrozi}e prirodu, vodu, vazduh i zemqu, uni{ti}e osnovne delatnosti na{eg stanovni{tva i Op{tinu Lopare pretvoriti u rudnik. Mi to ne `elimo – izjavilo je 90 odsto `iteqa Lopara, gde ima oko 16.000 qudi.

Shodno odbredbama Arhuske konvencije iz 1998. godine usvojene u Danskoj, koju su potpisale i Srbija i BiH, jer daje gra|anima pravo da u~estvuju u procesu dono{ewa odluka po pitawu `ivotne sredine, pravo da imaju pristup infomacijama o `ivotnoj sredini i da imaju pravnu za{titu i dr`ave su du`ne da im to obezbede – `iteqi Lopara su u maju 2024. godine usvojili Dekleraciju o zabrani rudarewa litijuma, bora, natrijuma, stroncijuma, kalijuma u Republici Srpskoj i posebno u Op{tini Lopare na planini Majevici.

Gra|ani Republike Srpske potpisivali su istovremeno gra|ansku inicijativu o razmatrawu i usvajawu Deklaraciju o zabrani rudarewa litijuma u Republici Srpskoj koja je do{la na red u Narodnoj Skup{tini RS. Na zasedawu parlamenta Srpske u Bawa Luci stavove gra|ana Lopara iz ove Dekleracije izneo je na~elnik op{tine dr Rado Savi}. Poslanici u Narodnoj Skup{tini Republike Srpske su razmatrali i odboli predlog Deklaracije o zabrani rudarewa litijuma u Republici Srpskoj.

- Poslanici i vlast su dobili gra|ansku incijativu koju je potpisalo 90 odsto gra|ana, koji ne `ele rudnik litijuma u Loparama. Poslanici su time poru~ili

gra|anim “xaba {to vas 90 odsto ne `eli rudnik litijuma, nas to ne zanima, rudnik litijuma }e biti“ – izjavio je Adi Selman iz ekolo{kog pokreta „Karton revolucije“.

@iteqi Op{tine Lopare i ~lanovi Ekolo{kog udru`ewa “Ekoput” izradili su projekat o Nacionalnom parku prirode “Majevica”u nameri da za{titi planinu i wene reke, {ume i `ivi svet od kopawa, rudarewa i otrovnog zaga|ivawa. U nameri da sa~uvaju svoj zdrav i prirodni `ivot, ekolozi i Lopar~ani planiraju da pro{ire svoj protest ispisivawem Dekleracije protiv rudarewa litijuma koju }e potpisati stotinu uglednih li~nosti iz Srbije, Srpske i sveta. Du{an Vasiqevi}, me|unarodni ekspert za strate{ko planirawe u oblasti `ivotne sredine smatra da dijalog vlasti i naroda oko litijuma “pokazna ve`ba manipulacije informacijama i u Srbiji i u BiH”.

Jer, dok srpski i evropski ekolozi upozoravaju na smrtnu opasnost po qude i `ivotnu sredinu od litijuma, dotle litijumski lobi tvrdi da }e proizvodwa litijuma, koji vredi kao zlato, biti sigurna. - Svako rudarewe litijuma sa sobom nosi rizik za okolinu, ali rizicima je mogu}e upravqati. Taj rudnik }e svakako raditi po najvi{im ekolo{kim standardima – garantuje britanski ambasador iz Beograda.

- Imamo priliku, bogati smo, le`imo na milijardama, bukvalno od raznih strate{kih mineralnih sirovina i `elimo da ih koristimo na najefikasniji mogu}i na~in u interesu, pre svega, na{e industrije, proizvodwe, razvoja privrede. Da li neko ne `eli da u zapadnoj Srbiji qudi imaju mogu}nost da zara|uju hiqadu, hiqadu i po evra? Kome to ide u prilogpita se ministarka energetike Dubravka \edovi} Handanovi}.

Prvaci Srbije i Srpske su uvereni da je litijum velika {ansa za privredni razvoj. Srpska predsednica parlamenta ka`e da je “litujum nacionalni interes”. Iz Beograda, iz politi~kog vrha Srbije stigla je procena da bi rudnik litijuma “Jadar” mogao da proradi za ~etiri godine. Iz Bawa Luke, iz Republike Srpske nema konkretnog pomena kada bi rudnik litijuma “Majevica” po~eo sa radom. Tek, svesni smo da litijum zbog interesa zapadnih zemaqa Evrope, napada i Srbiju i Srpsku. A ako je ta~na informacija i da jedna kompanija iz Kine tra`i dozvolu za iskopavawe srpskog litijuma, onda su vo|e srpskog naroda pred velikom istorijskom odlukom – kako da reaguju na ~iwenicu da je srpski litijum postao svetski problem.

LETOVAWE U TURSKOJ 2024. GODINE

Najuzbudqivija avantura na Mediteranu ~eka vas u Turskoj, zemqi koja o~arava svojom bogatom istorijom, prelepim pejza`ima, ukusnom kuhiwom i gostoqubivim qudima. Bez obzira da li ste zaqubqenik u istoriju, avanturisti~ki duh ili jednostavno `elite da se opustite na prelepoj pla`i, Turska nudi ne{to za svakoga. Upustite se u nezaboravno letovawe i istra`ite neka od najpoznatijih letwih destinacija u Turskoj. Evo na{eg predloga top 5 destinacija za letovawe u Turskoj

ALAWA – U SUSRET

SUN^ANIM AVANTURAMA

Alawa, biser turske rivijere, privla~i posetioce svojim kristalno ~istim vodama, pe{~anim pla`ama i bogatom istorijom. Tokom letovawa u Alawi, mo`ete istra`iti ~uvenu tvr|avu koja dominira gradskim horizontom, posetiti spektakularne pe}ine ili jednostavno u`ivati u osve`avaju}im koktelima na pla`i Kleopatra. Aktivnosti poput rowewa, vo`we kajakom ili jedrewa na dasci ~ekaju avanturiste, dok qubiteqi {opinga mogu istra`iti lokalne prodavnice probati autenti~na turska jela u tradicionalnim restoranima. Alawa va`i za najpovoqniju all inclusive destinaciju u Tursoj pa je zbog toga jednako dobar izbor za mlade parove kako i za porodice sa decom.

BODRUM LETOVAWE: NESTVARNA LEPOTA NA EGEJSKOJ OBALI Bodrum, grad koji se ponosi bogatom istorijom i modernim {armom, idealna je destinacija za one koji tra`e spoj luksuza i autenti~nog iskustva. Ovde mo`ete istra`iti ~uveni Bodrumski zamak, {etati slikovitim marinama ili se prepustiti opu{taju}em tretmanu u nekom od luksuznih hotela i wihovim spa centarima. No}ni `ivot u Bodrumu tako|e je dobar, sa brojnim klubovima i barovima koji nude raznovrsnu zabavu do kasno u no}. Ne zaboravite da probate ~uveni turski ~aj ili se prepustite gastronomskim u`icima u restoranima sa pogledom na prelepu Egejsku obalu. Ukoliko volite luksuzne hotele, Bodrum je vode}a destinacija u Turskoj po broju istih, no nravno mogu}e je letovati i u pristupa~nim hotelima po dosta povoqnim cenama.

KEMER: PRIRODNA LEPOTA U ZAGRQAJU PLANINA I MORA Kemer, skriveni draguq turske obale, o~arava svoje posetioce netaknutom prirodom, tirkiznim zalivima i mirnim pla`ama. Ovo je savr{eno mesto za qubiteqe aktivnog odmora, sa brojnim stazama za planinarewe, mogu}nostima za vo`wu bicikla i adrenalinskim sportovima poput raftinga na reki Köprüçay. Nakon uzbudqivih aktivnosti, mo`ete se opustiti na nekoj od prelepih pla`a ili istra`iti {armantni stari grad Kemer sa svojim tradicionalnim restoranima i prodavnicama suvenira. Ono {to Kemer odvaja od drugih destinacija jeste wegova klima. Obzirom da je sme{ten u podno`ju planina,

Avantura koja ostaje za ceo `ivot

Kemer je prepun zelenila i temperature su zna~ajno ni`e. Ovo je destinacija za porodice i prepruka je za sve one koji na letovawe idu sa malom decom. Veliki broj luksuznih hotela du` obale Kemera, svake godine do~ekuje i ispra}a na hiqade prezadovoqnih turista iz cele Evrope.

ANTALIJA - LUKSUZ I ISTORIJA NA TURSKOJ RIVIJERI

Antalija, draguq turske rivijere, do~ekuje svoje posetioce bogatom istorijom, prelepim pla`ama i luksuznim resortima. Tokom boravka u Antaliji, ne propustite posetu Starom gradu sa svojim impresivnim arhitektonskim spomenicima, kao {to su Hadrijanova vrata i Xuma xamija. U`ivajte u {etwama du` prelepih pla`a, istra`ite ~arobne botani~ke vrtove ili se prepustite relaksaciji u nekom od ekskluzivnih spa centara. Ve~eri provedene uz romanti~ne zalaske sunca i ukusnu tursku kuhiwu u elegantnim restoranima dopuni}e va{e nezaboravno letovawe u Antaliji. U Antaliji mo`ete obaviti dobar {oping u nekom od velikih {oping centara koji se nalaze {irom grada. Antaliju preporu~ujemo svim gostima koji `ele da budu sme{teni u gradu i koji `ele da se prepuste lokalnoj kulturi tokom svog odmora.

BELEK, PREDIVNA OAZA

NA TURSKOJ RIVIJERI Belek, poznat po svojim luksuznim resortima i spektakularnim golf terenima, idealna je destinacija za one koji tra`e opu{taju}i odmor uz dodir luksuza. Tokom letovawa u Beleku, mo`ete u`ivati u besprekornom servisu u ekskluzivnim hotelima, istra`iti prelepe pe{~ane pla`e ili se prepustiti uzbudqivim vodenim sportovima poput rowewa ili jedrewa na dasci.

Golf entuzijasti mogu u`ivati u nekim od najboqih terena u Evropi, okru`enim prelepom prirodom i panoramskim pogledima na more. Nakon partije golfa, opustite se u luksuznom spa centru ili se prepustite gastronomskim u`icima u restoranima sa zvezdicama.

Za one koji `ele da istra`e bogatu istoriju i kulturu ovog podru~ja, ne propustite posetu anti~kom gradu Perge ili fascinantnim ru{evinama anti~kog teatra u Aspendosu. U ve~erwim satima, u`ivajte u romanti~nim {etwama du` obale ili se prepustite zabavi u nekom od elegantnih barova ili klubova. Belek pru`a savr{enu kombinaciju luksuza, prirodnih lepota i bogate istorije, ~ine}i ga idealnom destinacijom za nezaboravno letovawe na turskoj rivijeri. Nezavisno od toga koju destinaciju izaberete, letovawe u Turskoj pru`i}e vam nezaboravno iskustvo, ispuweno avanturom, kulturom i neodoqivim {armom ovog prelepog mediteranskog raja.

Alawa

Bodrum

Kemer

Antalija

Belek

"Mo`da dok spava{, neko dlanove ka nebu podi`e, od Boga tra`i za tebe ono najboqe"

Oplemenite svoje misli danas i pro~itajte najlep{e misli Me{e Selimovi}a sabrane iz svih wegovih dela Me{a Selimovi} je najve}u tragediju, smrt brata preto~io u roman koji }e mu doneti veliku slavu. "Dervi{ i smrt" je osvojio brojne nagrade, a Selimovi}evi potomci tvrde da je originalan rukopis pisan pola na }irilici, a pola na latinici.

Rodom iz Tuzle u Bosni i Hercegovini, sa dugogodi{wom adresom u Beogradu, gospodstvenog dr`awa, sa nao~arima i uvek u u{tirkanim ko{uqama, Selimovi} je bio pravi gospodin.

Donosimo vam neke od najlep{ih citata iz kwiga Me{e Selimovi}a:

lll A {ta ti zna{, mo`da dok spava{, neko dlanove ka nebu podi`e, od Boga tra`i za tebe ono najboqe.

lll Boj se ovna, boj se govna, a kad }u `iveti?

lll ^ovek se navikne na svaki smrad.

lll Du{a mo`e ~esto da odr`i telo, ali telo du{u nikad; ona posr}e i gubi se sama.

lll Osveta je kao pijanstvo, nikad nije dosta.

lll Kako su qudi glupi! ^ine zlo, da im se zlo vrati.

lll Najgore je kad qudi }ute, kad se ne objasne, pa svaka sumwa ima pravo na `ivot. I moja i tvoja...

lll Je li to mudrost, da ne o~ekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu meru, svoju i tu|u? Gubitak je {to je ta mera sitna, a dobitak {to ne tra`imo vi{e.

lll Osama i ti{ina prvi su preduslov da se ne{to stvori.

lll Ja sam mali ~ovek koji je zaboravio da je mali. Uvredio sam ih {to se usu|ujem da mislim.

lll San je ono {to se `eli, a `ivot je bu|ewe.

lll Zar mo`e ~ovek tako potpuno uspavati svoju savest? Zar mo`e prekinuti misao, kao konac, i zabraniti sebi razmi{qawe o posledicama, ne `ele}i da zna za wih? Eto, izgleda da mo`e. Nagon nas brani potpunim zaboravom, da bi nas spasao od mu~ewa zbog odgovornosti...

lll ^etrdeset mi je godina ru`no doba: ~ovek je jo{ mlad kako bi imao `eqa, a ve} star da ih ostvaruje. [teta {to nemam deset godina vi{e pa bi me starost ~uvala od pobuna ili deset godina mawe pa bi mi bilo svejedno.

Kako je cve}e stiglo na svet (nema~ka legenda)

Bog koji je stvorio sve {to nas okru`uje, stvorio je i cve}e. Svakom cvetu dao je ime i pitao ga gde `eli da `ivi: na planini, u dolini, u {umi, na livadi, u suvoj ili u mo~varnoj zemqi. Ve}ina cve}a odabrala je livadu, na koju su se ubrzo preselile i p~ele i ptice. Nijedan cvet nije `eleo da `ivi u {umi. Cve}e voli sunce a u {umi se samo tu i tamo probije poneki sun~ev zrak. [uma se rastu`ila: „Kad bi samo malo cve}a do{lo i meni“, `alila se. „Sa cve}em bi do{le i p~ele i ptice.“ Na obli`woj livadi upravo je tada cvetao |ur|evak. Bilo mu je `ao {ume. Po`urio je da izvu~e svoj mali koren iz zemqe i preselio se u {umu. Presre}no drve}e je rasprostrlo svoje grane iznad wega. [uma i danas pru`a uto~i{te |ur|evku. Kad je cve}e po~elo da cveta, Stvoriteq je pomislio da }e o wemu morati neko

da brine. Pozvao je an|ele i zamolio ih da odaberu cve}e koje }e negovati. Jagor~evinu, belu radu, |ur|evak, karanfil, ru`u, narcis… Kako je divno mirisala nebeska ba{ta! Bila je prepuna cve}a! An|eli su o~as posla podelili cve}e. Samo je jedan, tih i stidqiv, strpqivo ~ekao da stigne na red, i ostao praznih ruku. Stvoriteq, kome ni{ta ne mo`e da promakne, te{io ga je: „Ne brini, i ti }e{ dobiti svoje cve}e, skromno i strpqivo, kao {to je i tvoje srce.“ U tom trenutku su u gredici tog an|ela nikle tihe i stidqive qubi~ice. Kad su qudi prognani iz raja mogli su sa sobom da ponesu seme sveg cve}a, ali ne i seme qubi~ice. An|eo koji ih je negovao, sa`alio se na wih. Zamolio je Stvoriteqa da qudima dozvoli da ponesu i seme qubi~ice, i Stvoriteq je, ganut, to i dozvolio. Od tada qubi~ice krase na{e ba{te.

Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaqio od we, mladost koja se ni~ega ne boji, pa ni sebe. lll ^ovek nije drvo, i vezanost je wegova nesre}a, oduzima mu hrabrost, umawuje sigurnost. Ve`u}i se za jedno mesto ~ovek prihvata sve uslove, ~ak i nepovoqne i sam sebe pla{i neizvesno{}u koja ga ~eka. Promena mu li~i na napu{tawe, na gubitak ulo`enog, neko drugi }e zauzeti wegov osvojen prostor i on }e po~iwati iznova. Ukopavawe je pravi po~etak starewa, jer je ~ovek mlad sve dok se ne boji zapo~iwati. Ostaju}i, ~ovek trpi ili napada. Odlaze}i, ~uva slobodu, spreman je promeniti mesto i nametnuti uslove. Kuda i kako da ode?

lll Kasno je, se}awa, uzalud se javqate, beskorisne su va{e nemo}ne utehe i podse}awa na ono {to je moglo biti jer {to nije bilo, nije ni moglo biti, a uvek izgleda lepo ono {to se nije ostvarilo.

lll Mlade devojke zami{qaju `ivot i veruju re~ima. Starice se boje smrti i s uzdahom slu{aju o raju.

lll Nada je svodiqa smrti, opasniji ubica nego mr`wa.

lll Nezadovoqstvo je kao zver, nemo}na kad se rodi, stra{na kad oja~a.

lll Ni{ta nemam osim uverewa da sam ~astan, ako i to izgubim, bi}u ru{evina.

lll Pa u tome i jeste sve - vra}ati se. S jedne ta~ke na zemqi ~eznuti, polaziti i ponovo stizati, bez te ta~ke za koju si vezan, `ivot nije odla`ewe i vra}awe - nego lutawe.

lll Smatrao sam du`no{}u i sre}om da sebe i druge ~uvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Gre{ne misli su kao vetar, ko }e ih zaustaviti. U ~emu je pobo`nost, ako nema isku{ewa koja se savladavaju? ^ovek nije Bog, i wegova snaga je ba{ u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio… Sad o tome mislim druk~ije… Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, za~u|eno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumemo se vi{e...

lll Sme{no je mo`da, bio sam ~ovek s onim od ju~e i ho}u biti ~ovek s ovim od danas, druga~ijim, mo`da i suprotnim ali me to ne buni jer ~ovek je promena, a zlo je ako ne poslu{amo savest kad se javi.

AKO SE IKADA ZAQUBI[, ZAQUBI SE U OVAKVOG ^OVEKA:

Re~i Mike Anti}a svaka

`ena treba da pro~ita, pune su mudrosti

Miroslav Mika Anti} iza sebe je ostavio veliki broj dela, a najpoznatiji je po pesmama za decu, u kojima je ni pou~an i divan na~in govorio o qubavi, sre}i, detiwstvu, sazrevawu...

Pesme Mike Anti}a ~esto se citiraju, a jedna od omiqenih je "Ako se ikad zaqubi{", koja nas u~i da u qubavi ne pristajemo na minimalno i nedovoqno.

U pitawu je pesma koju svako ko te`i qubavi treba da pro~ita, dobronamerni saveti u formi stiha koje uvek ima trebati u vidu...

MIROSLAV MIKA ANTI]:

Ako se ikada zaqubi{...

Ako se ikada zaqubi{, zaqubi se u nekoga ko `eli da zna tvoju omiqenu boju i kakvu kafu pije{.

Zaqubi se u nekog ko voli na~in na koji se smeje{ i ko }e apsolutno sve u~initi da te nasmeje.

Zaqubi se u neko ko stavqa glavu na tvoje grudi samo da ~uje otkucaje srca.

Zaqubi se u nekog ko te qubi u javnosti i sa ponosom te pokazuje drugima.

Zaqubi se u nekog zbog koga }e{ se pitati za{to si se u po~etku uop{te bojao zaqubqivawa.

Zaqubi se u nekog ko nikada ne bi `eleo da te povredi.

Zaqubi se u nekog ko je zaqubqen u tvoje mane i misli da si savr{en ba{ takav kakav jesi.

Zaqubi se u nekog ko misli da si ti ba{ ta osoba pored koje bi voleo da se probudi svaki dan.

Ovo je obja{wewe za{to Rio

Tinto ho}e da ga kopa ba{ u Srbiji

Koncentracije litijuma u rudama mnogo su ve}e, recimo u pojedinim podru~jima Austrije, Nema~ke, [panije ili Francuske, nego {to je to u Srbiji. Me|utim, pitawe je za{to se u tim oblastima ne rudari ovaj laki metal ako je on, kako predstavqaju vlasti u Srbiji, belo zlato 21. veka.

Na vi{e portala koje se bave pregledom prirodnih sirovina {irom sveta i u vi{e nau~nih radova pojavquje se mapa distribucije litijuma u rudama {irom Evropske unije, koja prose~nog ~itaoca u Srbiji, koji je ovih dana zainteresovan za pitawe litijuma, mo`e dodatno da za~udi.

Naime, uz mapu postoji legenda koja pokazuje koncentraciju litijuma u rudama na odre|enom podru~ju, pa su belom bojom ozna~eni prostori gde je jako niska koncentracija, zelenom gde je niska, `utom gde je sredwa, naranxastom visoka i crvenom izuzetno visoka.

Podru~je Srbije na toj i takvoj karti je prete`no zeleno i `uto, zna~i sa niskom ili sredwom koncentracijom, dok je crvenih ta~aka mnogo vi{e, u recimo, jednoj Austriji, Francuskoj, [paniji, Nema~koj i Portugalu.

LITIJUM NADOMAK BE^A

Da mi kao laici dobro ~itamo mapu potvrdila nam je i Dragana \or|evi}, nau~na savetnica In-

stituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

“U pitawu su mape koje pokazuju distribuciju litijuma u rudama Evropske unije. Kao {to se vidi, najve}a koncentracija litijuma u rudama je u Austriji na potezu Be~ – Grac – Strazbur.

To ne zna~i da su tamo ukupno najvi{e zalihe te rude, ve} da se u tamo{wim rudama po mernoj jedinici nalazi ve}i procenat litijuma nego kod recimo

RAWENI @ANDARM IZA[AO IZ BOLNICE:

nas u Srbiji”, obja{wava Dragana \or|evi}.

Tragom pomenute mape dodaje da su rude bogatije litijumom i u Nema~koj, odre|enim delovima francuske Provanse, u pojedinim krajevima [panije i Portugala, dok se pojedini delovi Skandinavije “`ute” na isti na~in kao na{a dolina Jadra.

“Me|utim, svaki ozbiqan nau~ni rad vam ka`e da se ruda vadi ne tamo gde je ima najvi{e, ve}

Srbija treba da bude ponosna

Pripadnik @andarmerije Milo{ Jevremovi} (35), koji je te{ko rawen 29. juna ispred ambasade Izraela, kada je u wega iz samostrela pucao Milo{ @ujovi} (25), ovog ponedeqka je iza{ao iz bolnice.

U Odredu @andarmeriju u Beogradu prire|en je do~ek Jevremovi}u, kojem prisustvuje i

te{ko rawen, u vrat... Uz Bo`ju milost i sre}u, po{to nije bio pogo|en u vitalni krvni sud, operacija je bila uspe{na - rekao je Da~i}.

Ministar je rekao da je Jevremovi} heroj jer je uspeo da neutrali{e teroristu. On je podsetio da je predsednik Vu~i} najavio da }e Jevremovi} biti odlikovan i pomenuo da }e to biti

ministar policije Ivica Da~i}.

Ministar Da~i} je rekao da je dana{wi dan posebno bitan jer je Jevremovi} pu{ten iz bolnice.

- Iza{ao je iz bolnice na{ herojski pripadnik. Hvala Bogu, kao {to su svi pratili, on je bio

u~iweno uskoro. Da~i} je podsetio da je ukinut crveni nivo pretwe od teroristi~kog akta.

- Pre{li smo na `uti nivo, na umereni nivo, to podrazumeva poja~anu pozornost na{ih pripadnika u nekim mestima koja su

bitna - objasnio je ministar. Govore}i o samoj akciji koja je sprovedena, Da~i} je rekao da je privedeno vi{e lica, da je izvr{en pretres i da su izvr{eni razgovori sa vi{e lica, posebno sa onima za koje se sumwa da se nalaze u grupi vehabija.

- Re~ je o onima koji kao idole imaju ISIS, i mi }emo i svakako i daqe pratiti sve te aktivnosti - rekao je Da~i}.

Ministar je rekao da je policija pokazala da dr`ava mo`e u punoj meri da ra~una na kapacitete.

- Pokazalo se i ovom prilikom da je @andarmerija dobro obu~ena i `elim jo{ jednom da se zahvalim i da istaknem ulogu koju je imao Jevremovi}, koji se odupreo teroristi i koji je u trenucima kada mu je `ivot visio o koncu na{ao snage i pribranosti da likvidira teroristu - rekao je Da~i}.

Nakon ministra oglasio se i sam heroj.

- Hvala svima na brizi. Hvala svima, predsedniku, ministru {to su me obi{li. Srbija treba da bude ponosna na qude kao {to sam ja, da se ne hvalim mnogo, ima tu momaka, koji `eli da Srbija bude bezbedna - rekao je Jevremovi}.

ma ovoj mapi, sli~ne su koncentracije litijuma, kao i u dolini Jadra, ali da nije primetila da se Ma|ari pri~aju o otvarawu rudnika. Kao dodatnu opasnost kada je u pitawe litijuma u dolini Jadra, Dragana \or|evi} navodi {to se na ovom podru~ju uz wega nalaze i velike koli~ine bora, koji pri ovakvom na~inu rudarewa ostaje u jalovi{tu, {to je jako toksi~no i za tlo i za vodu u veoma {irokoj oblasti oko jalovi{ta.

gde je najjeftinija eksploatacija. Najjeftinije je tamo gde je jeftina radna snaga, niska rudna renta i gde ne postoji razvijena ekolo{ka svest o svim opasnostima rudarewa i neophodnim merama za{tite `ivotne sredine, pa je mogu}e skladi{titi otpad u dolinama reka. To sve imate u Srbiji”, obja{wava Dragana \or|evi}.

OTROVNA JALOVI[TA Prime}uje da, recimo, u pojasu jezera Balaton, u Ma|arskoj, pre-

Vlada Srbije je, da podsetimo, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvarawe rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon vi{emese~nih protesta gra|ana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavawe litijuma u Srbiji. Me|utim, po~etkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da dr`ava ne sme da propusti mogu}nost tehnolo{kog napretka, koji bi, prema wegovim re~ima, doneo litijum, ponovo u igru vra}a kompaniju “Rio Tinto” i wihov projekat. Tokom vikenda aktivisti iz Udru`ewa „Ne damo Jadar“ privedeni su jer u blokirali pruge na dva sata, kao znak upozorewa da ne}e dozvoliti aktivirawe projekta „Jadar“. Pokret „Kreni-Promeni“ saop{tio je ju~e da }e Ustavni sud u ~etvrtak ukinuti odluku Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan Jadar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je za TV Pink da je litijum komparativna prednost Srbije u regionu i da su je pre vi{e od dve godine strane slu`be spre~ile da bude prva dr`ava u Evropi koja }e po~eti wegovo iskopavawe.

Vu~i} je, govore}i o iskopavawima litijuma u Portugaliji, Nema~koj i Francuskoj, rekao da }e svi oni biti spremniji pre Srbije i zato ju je trebalo spre~iti pre dve-tri godine da bude prva u tom procesu.

- Strane slu`be su nas spre~ile, bili smo dovoqno naivni, bio sam dovoqno glup da ne razumem. Oni koji su ovde to spre~avali u~inili su nam medve|u uslugu - rekao je Vu~i} i predo~io da, ukoliko Vlada Srbije bude ulazila ponovo u taj proces, treba}e najmawe tri ili ~etiri godine da mo`e da se krene.

- Zbog toga se danas vode ratovi, predsendik Bolivije je rekao da je zbog litijuma bio poku{aj pu~a... Litijum je `ivot u budu}nosti i onaj ko ima litijum postaje regionalna ili svetska sila - istakao je Vu~i}.

Vu~i} je ocenio da je zbog litijuma, kojeg ima u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini, i delimi~no sukob oko imovine.

Rudnik litijuma

”^UVAJTE MI SRBIJU”:

Deda \or|e malenoj Angelini ostavio va`an zavet u amanet, bila je wegov najdra`i gost!

Deda \or|e, ~uvar srpskog vojni~kog grobqa Zejtinlik, preminuo je po~etkom jula pro{le godine. Se}awe na godi{wicu smrti i najvoqenijeg srpskog starca, preplavilo je dru{tvene mre`e, koje su bile pune slika sa deda \or|em, a svako ko je obi{ao ovo grobqe, poneo je najdivnije uspomene upravo na wega.

Me|u wima je i Angelina Tasi} (14) iz Vladi~inog Hana, ~ukununuka junaka Moravske divizije, koja je sa sedam godina posetila Zejtinlik, gde po~ivaju neki od wenih predaka stradali u Velikom ratu.

Tada malena devoj~ica, bila je najdra`i gost deda \or|u. Rastom skoro pa isti, duhom potpuno identi~ni, wih dvoje obilazili su grobqe i kriptu na Zejtinliku.

A Zejtinlik, srpsko vojni~ko grobqe u Solunu oko koga stra`are gorostasni ~empresi, svedok je stradawa i juna{tva srpske vojske u Prvom svetskom ratu. ^itav jedan vek kasnije, Zejtinlik sa svojim usnulim pukovima vojske, nezaobilazno je odredi{te brojnih Srba koji letuju u Gr~koj, ili pak onih koji organizovanim ekskurzijama dolaze da obi|u mesto gde im po~ivaju pradedovi.

Putokaza u Solunu koji bi vas odveli do Zejtinlika gotovo da nema, ako se izuzmu savremene navigacije na telefonima, ali najja~i putokaz je kompas u grudima potomaka palih ratnika, koji vu~e i treperi u srcu kako se pribli`avate ovom svetom mestu.

Pod gr~kim nebom, ispod Sunca koje uvek nekako pr`i i stvara ose}aj sparine bez obzira na godi{we doba, tu na Zejtinliku gde je nekada bila poqska bolnica osnovana 1916. godine, smiraj je na{lo 8.000 srpskih ratnika, stradalih u borbama za proboj Solunskog fronta.

Uz wih po~ivaju ruski, francuski, italijanski i engleski vojnici, sve skupa 20.000 du{a.

- Odakle ste? A Moravci zna~i, va{i su iz Moravske divi-

zije. Hajdete za mnom – zove deda \or|e.

On kao dete, mala Angelina radoznala. On neumoran, ona vrcava i puna elana. On pri~a, ona slu{a i upija sve re~eno. Malo toga razume iz istorije u tom uzrastu, ali ose}a svetost mesta i wegovu va`nost.

Deda \or|e je vodi kroz hodnike kripte gde po~ivaju pali junaci. Prizor sam posebi govori, “Gde ja stadoh, ti produ`i”. @ivot je pobedio, ~ukununuka na mestu stradawa svojih predaka. Ona, u ime svih Srba, u ime svoje generacije i deda \or|e u ime wegove.

Pripreme za izgradwu grobqa po~ele su 1926. godine, a na ~elo projekta postavqen je Savo Mihailovi} koji je imao zadatak da sa grupom saboraca prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika ra{trkanih na {irokom prostoru na kojem su vo|ene borbe, jer se Solunski fron prostirao od Albanije do granice sa bugarskom u du`ini od nekoliko stotina kilometara.

Oni su obi{li oko 250 grobaqa, ekshumirali poginule ratnike i preneli ih na novo grobqe.

Sav materijal za izgradwu grobqa donet je iz Srbije, iz Mominog Kamena kod Vladi~inog Hana, Popovca i Aran|elovca, a Gr~ka je besplatno ustupila zemqi{te od oko 7.000 kvadrata, i sav kamen, mermer i cement oslobodila carina i poreza. Oko srpskog grobqa posa|ene su sadnice ~empresa donete iz Hilandara kako bi odavale ve~nu stra`u palim borcima za slobodu.

- Nema dana da neko od Srba ne do|e, ponose se mladi nara{taji svojim slavnim precima. Francuzima i ostalim vojnicima ovde retko ko dolazi, jer je u wihovim vojskama bilo dosta ratnika pla}enika i onih iz biv{ih kolonija – govorio je \or|e.

Iako je tada imao 91 godinu, wegova bistrina i zdrava pamet su zadivquju}e, a skroman `ivot

zastave, fotografije i drugo znamewe.

u vojni~koj uniformi i pohabanim cipelama, blagost pogleda i radovawe svakom ~oveku, s pravom idu u prilog onima koji ga nazivaju `ivim svecem koji hoda zemqom.

Od glavnog ulaza u grobqe {iroka staza vodi do kosturnice iznad koje je podignuta kapela u koju se ulazi sa zapadne strane. Unutra{wost kapele ukra{ena je natipisima svih jedinica i glavnih boji{ta, a brojni posetioci su tu ostavqali vojni~ke kape,

Obi~aj je bio da deda \or|e za pokoj du{e na izlazu iz mauzoleja popije po ~a{icu rakije sa gostima, jer gotovo svako od potomaka i po{tovaoca palih ratnika donese po fla{icu rakije, upali cigaretu ili pak ostavi jabuku, {qivu ili grumen srpske zemqe, koje su oni koji tu po~ivaju ve~ito ostali `eqni.

- Ovde pu{imo samo “Moravu” i “Drinu”, druge cigarette “ne palimo”. Svi koji ovde do|u govore da bi voleli da se ponovo sretnemo i naredne godine i obele`imo vek od proboja Solunskog fronta.

Bi}u ja ovde svakako, ne}u ostaviti ovakve junake, kojima

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Srbija mo`e da se samo ponosi. Takve junake retko koja zemqa ima, pokoqewa moraju da budu ponosna na wih. ^uvajte nam Srbiju, ima mnogo neprijateqa i danas – kazao je deda \or|e malenoj Angelini u leto 2017. godine. Upamtila je to plavokosa devoj~ica, pri~a i danas, ponavqa te re~i.

^uvar Zejtinlika napamet je znao gde koji ratnik le`i, pa je posetioce koji tra`e svoje pretke upu}ivao u delove grobqa na osnovu imena i prezimena ili jedinice u kojoj su bili raspore|eni wihovi pradedovi.

Nekima je pokazivao i po`utele stare registre gde je evidentirano na kojoj parceli je koji ratnik sahrawen, mada mnogi krstovi nemaju nikakvo obele`je izuzev broja, pa mnogi Srbi odlaze bez da su na{li one za kojima su tragali.

Oni koji uspeju da na|u svog dedu ili pradedu, obi~no kraj groba pale sve}u i ostavqaju nekakvu poruku.

Kolika je bila ~e`wa srpskog vojnika za Srbijom, wenom pitomom prirodom, plodnim wivama i gorostasnim {umama, ostavqenim rekama i ogwi{tima, da se samo naslutiti.

Mnogi od wih su ostali na boji{tima Solunskog fronta, tako blizu, a tako daleko Srbiji. Oni drugi za samo mesec ipo dana oslobodili su 700 kilometara teritorije i u{li u Beograd.

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor:

KNEZ MILO[ NIJE HTEO DA BUDE BR@I OD ISTORIJE:

Ve} u po~etku srpske revolucije 1804. habzbur{ki car u Be~u je prepla{en za budu}nost katolika ju`noslovenskog prostora.

Postoje talasi privla~ewa pravoslavnih za uniju i priznawe rimskog pape za poglavara, 1804, 1816-1821, 1832. i 1835. Carevom naredbom lokalnim vlastima je 22. januara 1818. zahtevano „da se Grci Dalmacije, Albanije, Dubrovnika i Kotora privuku uniji“. Savetovano je da se to radi preko visokog pravoslavnog sve{tenstva. Davana su sredstva za gradwu novih pravoslavnih crkava, ali su wihove ru{evine ostale svedo~anstvo zloupotrebe da se grade sa dva zvonika, pa ih je narod zvao „roguqama“. Kad je posle 1850. ovaj pritisak za unija}ewe i katolizaciju prestao, celo vreme je ostalo u svesti potomaka kao doba tame i nasiqa.

Ali senka kancelara Meterniha nije padala samo na pravoslavqe i veru uop{te na obalama Jadrana. Ona se pro{irila i na celo balkansko pravoslavqe. Srpski knez Milo{ ga je podrugqivo nazivao „Mehterba{i“, kao dirigent u orkestru turskih jawi~ara. Zbog wega, on u pove}anoj meri zaustavqa svaki poku{aj da se podigne, ili poma`e ustanak Srba u susednim turskim pokrajinama. Meternih, dosledan ~uvawu starog poretka od pre vremena revolucija nakon 1789, ne poma`e ni katolike u Osmanlijskom carstvu. Na tri fraweva~ka manastira u Bosni, Hercegovina nije imala vode}i manastir i tek tada }e ga podizati u [irokom Brijegu. Na osnovu napora be~kog dvora u Hercegovini je bio za biskupa postavqen Rafo Bari{i}, {to }e izazvati otpor 251 fraweva~kog kalu|era, koliko ih je bilo na domu, ili u {kolama. Iako im je be~ki dvor slao 800 forinti pomo}i godi{we, oni su po`urili da srpskim vlastima u Beogradu saop{te da novi biskup „smrdi oko dvora austrijskoga“ i da nastoji da ih politi~ki usmerava u istom smislu. To je podelilo fratarsku zajednicu, pa su 1843. saop{tavali u Beogradu da je me|u wima 39 „pravih domorodaca“, 13 su pristalice, a samo petorica su „nagnuti Nemcu“. Ta „Bari{i}eva afera“ }e potrajati do 1848, ose}a}e se i posle toga, u uslovima kada je habzbur{ka vlada po~ela potpuno da kontroli{e katolike u Turskom carstvu. Odvra}a ih da decu {aqu u {kole pri pravoslavnim crkvenim op{tinama i daje novac da sami otvarjau katoli~ke {kole.

Ovo su osnovni uslovi i istorijska podloga na kojoj se izgra|uje nova srpska dr`ava. Iako je Osmanlijsko carstvo

prestalo da bude direktna opasnost za Sredwu Evropu, katoli~ki prozelitizam i netolerancija je i daqe delovala prema narodima i dr`avama hri{}anske vere. Na temeqima pobeda i poraza u desetogodi{wem ratovawu od 1804. do 1815. u Srbiji se izgra|uje dr`ava korak po korak. Trebalo je da u svesti naroda do|e do promene, da se ta geografska oblast, a ne ona Stara Srbija na jugu, naziva Srbijom. Novi srpski knez Milo{ Obrenovi} zaista ima jedno bitno svojstvo, koje je tom narodu trebalo. Nije verovao da bi trebalo da sam bude br`i od istorije, kao ve}ina modernih srpskih politi~ara. Obogatio se zakupom trgovine soqu, imawima u Vla{koj, trgovinom, i to je ono od ~ega je po~eo. Nije mu bio ciq da ru{i postoje}u tursku vlast, nego da je preuzme iz turskih ruku. Postoji

KATOLI^EWE PRAVOSLAVACA

U vreme trajawa srpske revolucije do 1815. i nakon toga vreme habzbur{ke vlasti nastoje da onemogu}e jedinstvo pravoslavnih i katolika. Crkva je bila u stawu sredwovekovnog stepena religioznosti. Svetkovine su, ili ve}inom, ili u celini, iste i kod katolika i kod pravoslavnih. Zbog toga je 1821. ukinuta bogoslovija u Prikom na reci Cetini, gde su se kalu|eri fraweva~kog reda obrazovali i gde je cela obuka, crkveni obredi bili na osnovama glagoqa{ke, staroslovenske crkve i upotrebe }irilice. Kod katolika Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Slavonije suzbija se i kona~no ukida srpsko }irilsko pismo...I svakodnevna crkvena i li~na korespondencija se prebacuju na latinicu.

veliko nezadovoqstvo obrazovanih savremenika, a i onih koji nisu poznavali druge kwige, sem molitvenika. Jo{ u doba revolucije do 1813. su postojale unutra{we pobune stanovni{tva, ali se „oni rebelijanti“ ka`wavaju, lepim i nelepim. Te su pobune zare|ale od 1821, kad se di`e jedna u Po`areva~koj nahiji. Najzna~ajnija je „\akova buna“ 1825. Najzna~ajnija ideolo{ka kritika te dr`avne vlasti je do{la iz pera tada najzna~ajnijeg srpskog pisca i tvorca standardizovanog srpskog kwi`evnost jezika, Vuka Karaxi}a, 1832. Data je u obliku pisma srpskom knezu. Trebalo je da se promeni vreme, pa pod odre|enim izrazima tuma~i drugi sadr`aj, da je ovo pismo potowa kultura ocewivala kao izraz pobune nove demokratije, protiv jednog samovoqnog balkanskog silnika. Karaxi} je bio odve} blizu grupe Ivana Jugovi}a u vreme srpske revolucije, koja je nastojala da se Srbija oslawa na Austriju, da se vi{e razilazila od Rusije. To je doprinelo da se Srbi osamostale od Rusije, a da se nikada nisu primakli Austriji.

Zahtevi u pismu 1832. da se stvara zakonodavni parlament, kao u Evropi, bio je nerealan, jer su tada u Evropi takve skup{tine bile instrumenti zemqi{ne aristokratije.

Turski se funkcioneri povla~e iz srpskih unutra{wih poslova. Izmi~u se nezadovoqstvu naroda da oni skupqaju poreze. Od objavqivawa nare|ewa o uspostavqawu jednog sudskog sistema, „Nastavlenije“ 1820, izgra|uju se doma}i sudovi.

Najva`nija stvar koju }e srpski narod posti}i da bi izgradio samostalnu dr`avu, bilo je ukidawe osmanlijskog feudalizma. Od 1826. spahijska su prava ograni~ena na skupqawe desetka, ~ime je muslimanski feudalac odmaknut od zemqe i nezadovoqnog seqaka na woj. Sam knez Milo{ se trudi da ukine ovaj ostatak feudalizma, di`e seqake protiv spahija, zabrawuje da se kupuje wihovo `ito. Do oktobra 1833. ukinuta je ustanova muslimanskih spahija, a da u isto vreme nije ostavqen stari islamski princip da dr`ava i daqe bude vlasnik zemqi{nih poseda i nekretnina. Srbija je 1833. postala retka evropska zemqa u kojoj su seqaci postali posednici, nekada{wih svojih ba{tina. Od 1818. srpski knez u zemqi preuzima pravo izvr{ewa smrtne kazne.

l U slede}em broju:

Britanska filozofija je bila da nema stalne prijateqe, ve} samo stalne interese

1844. - Ro|en je Petar I Kara|or|evi}, kraq Srbije (1903-1918) i Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (191821). Za kraqa Srbije izabran je nakon majskog prevrata 1903. u kojem su ubijeni kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga Ma{in. Tokom vladavine, po{tovao je Ustav i parlamentarnu demokratiju, a u spoqnoj politici oslawao se na Rusiju, kao i na Francusku i Englesku.

1921. - Mongolija je proglasila nezavisnost pod nazivom Narodna Republika Mongolija.

1921. - Odr`ano je prvo zvani~no prvenstvo Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vaterpolu. Pobedilo je Somborsko sportsko dru{tvo.

1978. - U eksploziji cisterne s te~nim gasom u {panskom mediteranskom turisti~kom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je oko 200 qudi.

1979. - Ameri~ka vasionska stanica "Skajlab", nakon {estogodi{weg kru`ewa oko Zemqe, raspala se prilikom prizemqewa.

1982. - U Beogradu je umro jugoslovenski pisac Mehmed-Me{aSelimovi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame Narodnog pozori{ta u Sarajevu, umetni~ki direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti" ("Dervi{ i smrt", "Tvr|ava", "Sje}awa").

1987. - UN su proglasile za petomilijarditog stanovnika planete novoro|enog de~aka u Zagrebu Mateja Gaspara.

1989. - Umro je engleski pozori{ni i fimski glumac, re`iser i producent Lorens Olivije, jedan od najboqih tuma~a likova Vilijama [ekspira, prvi glumac kojem je dodeqena plemi}ka titula. Dobitnik je najve}eg broja nagrada "Emi" za TV stvarala{tvo, nagra|ivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film "Hamlet".

1995. - Bosanski Srbi zauzeli su Srebrenicu, a potom @epu (25.jula). Vi{e od 30.000 qudi, uglavnom `ena i dece, preba~eno je na teritoriju pod kontrolom vlade u Sarajevu. Snage bosanskih Srba optu`ene su kasnije da su na tom podru~ju izvr{ile ratni zlo~in i da je ubijeno oko 7.000 bosanskih Muslimana.

1996. - Sudsko ve}e Me|unarodng suda za ratne zlo~ine u biv{oj SFRJ u Hagu potvrdilo je optu`nice za ratne zlo~ine i genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karaxi}a i vojnog komandanta Ratka Mladi}a. Sud je za wima raspisao me|unarodne poternice.

2002. - Italijanski parlament je odobrio mu{kim naslednicima krune da se vrate u zemqu, ~ime je okon~an 56-godi{wi egzil kraqevske porodice zbog optu`bi da je sara|ivala sa fa{istima.

2006. - U sedam eksplozija na `elezni~kim stanicama i u vozovima u Bombaju (Indija) poginulo je 186 osoba.

Prva osuda Milo{eve vladavine je potekla od Vuka Karaxi}a

SEDMORICA KOJA SU IZVELA ATENTAT U SARAJEVU:

Wihova sudbina nakon toga

Tog 28. juna 1914. dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije po~eo je najve}i vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet vi{e nije bio isti. Ipak, ~esto se zaboravqa da Princip u svom naumu uop{te nije bio sam i da je lako moglo da se dogodi da atentat izvr{i neko potpuno drugi!

Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine ~esto se poistove}uje samo sa Gavrilom Principom, ~ovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladi} u svom naumu nije bio sam! Postoje indicije da sudbonosni atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine nije uop{te bio usmeren na prestolonaslednika Austrougarske ve} na guvernera Bosne i Hercegovine, Oskara Po}oreka. Planovi za ubistvo Franca Ferdinanda po~eli su da se kuju tek po{to je tajnim kanalima do ~lanova Mlade Bosne stigla vest da nadvojvoda dolazi u Sarajevo na Vidovdan da nadgleda vojne manevre.U samom atentatu u~estvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspore|eni po mar{ruti od poqa, gde su se odr`avali manevri, do Gradske ve}nice u Sarajevu.

NEDEQKO ^ABRINOVI]

Malo qudi ovo zna, ali da je Nedeqko ^abrinovi} uspeo u svom naumu, Princip nikada ne bi imao priliku da ubije nadvojvodu Ferdinanda! Ovaj {tamparski radnik iz Sarajeva imao je zadatak da ubije austrougarskog nadvojvodu 28. juna! Tog kobnog dana, ^abrinovi} je stajao nizvodno od mosta ]umurije. Bacio je bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand, ali je proma{io. Bomba je pala na slede}i automobil u koloni i lak{e ranila pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka. Kao i ve}ina pripadnika Mlade Bosne, i ^abranovi} je uhap{en. Osu|en je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora.

I wegova porodica do`ivela je stra{nu sudbinu. Wegova majka je sa ostalom decom oterana u logor u @egaru kod Bosanske Krupe, otac je bio zatvoren u Trebiwu do kraja rata, a babu su obesili bez su|ewa. ^abrinovi} je umro u zatvoru u Terezin u ^e{koj ne do~ekav{i slobodu.

GAVRILO PRINCIP

Kao i ostali atentatori, i Princip je napustio svoje mesto kada je ~uo eksploziju bombe koju je bacio ^abrinovi}. Neobi~nim spletom okolnosti, nadvojvodin automobil je pro{ao ba{ pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku i pucao. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namewen guverneru Bosne Oskaru

Po}oreku, ranio je Sofiju. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera. Princip je, kao i ^abrinovi}, poku{ao da po~ini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u wegovom slu~aju je otrov zatajio. Poku{aj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.

^iwenica da je Princip bio maloletan spasla ga je od smrtne kazne. Osu|en je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u dana{woj ^e{koj. Umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. malo pred kraj Prvog svetskog rata.

MUHAMED MEHMEDBA[I]

Muhamed Mehmedba{i} je jedini u~esnik atentata koji je uspeo da pobegne pre hap{ewa. Prebegao je u Crnu Goru i kasnije u ~inu potporu~nika u~estvovao

u povla~ewu srpske vojske preko Albanije. Zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevi}em Apisom, vo|om grupe Crna ruka, osu|en je 1917. godine u Solunskom procesu na 15 godina zatvora za u~e{}e u navodnoj zaveri za ubistvo prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a. Kaznu nije izdr`ao u celosti jer je ve} 1919. godine amnestiran.

Posle ovoga se vratio u Sarajevo gde je `iveo do kraja `ivota. Preminuo je tokom Drugog svetskog rata, 29. maja 1943. u Sarajevu posle mu~ewa od strane usta{a.

VASO ^UBRILOVI]

Za razliku od brata, u~iteqa Veqka ^ubrilovi}a koji je obe{en, Vasu je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. godine imao samo 17 godina i osu|en je na 16 godina najstro`eg zatvora. Kaznu je izdr`avao u Sarajevu.

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. ^ubrilovi} je oslobo|en. Naknadno je zavr{io gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. U~esnik u stvarawu istorije, ^ubrilovi} je zavr{io kao wen hroni~ar. Za vreme Drugog svetskog rata, ponovo je uhap{en i bio je u logoru na Bawici sve do kraja 1943. Posle rata, posvetio se politi~koj karijeri, bio je ministar poqoprivrede, kasnije i {umarstva i redovan ~lan SANU. Do`iveo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao posledwi `ivi u~esnik sarajevskog atentata.

TRIFKO GRABE@

Trifko Grabe` je jo{ od gimanzijskih dana bio ~lan Mlade Bosne. Sa Gavrilom Principom i Nedeqko ^abrinovi}em je 4. juna 1914. do{ao iz Srbije u Sarajevo sa idejom da organizuju atentat. Naoru`an bombom i revolverom, ~ekao je 28. jun 1914. Ferdinanda kod gradske Ve}nice, ali mu se nije pru`ila prilika da izvr{i atentat jer je Princip pucao pre wega. Uhva-

}en je u bekstvu i na Sarajevskom procesu osu|en na 20 godina te{ke robije. Umro je od tuberkuloze u toku izdr`avawa kazne u istom zatvoru kao i wegovi drugovi – Gavrilo Princip i Nedeqko ^abrinovi}.

DANILO ILI]

Danilo Ili} je bio blizak prijateq Gavrila Principa. Zavr{io je u~iteqski fakultet i radio je kao novinar i u Beogradu i u Sarajevu. Ili} je bio jedini u~esnik Sarajevskog atentata koji je zvani~no bio i ~lan Crne ruke i Mlade Bosne. Kobnog Vidovdana 1914. Ili} nije odmah uhap{en. Pokupqen je u rutinskoj raciji posle atentata kada su u zatvoru ve} bili Princip i ^abrinovi}. Pod mukama je priznao u~e{}e u atentatu i u postupku koji je usledio osu|en je na smrtnu kaznu. Obe{en je u Sarajevu 3. februara 1915. godine kada je Prvi svetski rat ve} uveliko trajao.

CVJETKO POPOVI]

Cvjetko Popovi} je bio 18-godi{wi student iz Sarajeva u trenutku kada je Danilo Ili} regrutovao wega i Vasu ^abrilovi}a za poduhvat koji je u wihovim o~ima morao izgledati slavno – ubiti nadvojvodu Ferdinanda. Ipak, 28. juna, ni Popovi} nije bio u prilici da u~ini bilo {ta. Naknadno je uhap{en i optu`en za izdaju. Po{to je i on imao mawe od 20 godina, osu|en je na 20 godina zatvora. Oslobo|en je posle sloma Austrougarske 1918. godine. Radio je kao kustos Etnografskog dela muzeja u Sarajevu.

Popovi} je jedini u~esnik Sarajevskog atentata koji se javno pokajao zbog onoga {to je u~inio. Uo~i obele`avawa 50 godina od atentata, odbio je da u~estvuje u bilo kakvoj sve~anosti izjaviv{i da nikada ne bi u~estvovao u atentatu da je znao da }e to dovesti do rata. Umro je u Sarajevu 1980. u 84. godini `ivota.

Nedeqko ^abrinovi}

Vaso ^ubrilovi} Trifko Grabe`

Danilo Ili}

Cvjetko Popovi}

Gavrilo Princip

Muhamed Mehmedba{i}

Zgrada u Sarajevu ispred koje je izvr{en atentat

Jun 2024. najtopliji jun

od po~etka merewa

Jun 2024. je bio najtopliji jun otkako postoje merewa, objavila je slu`ba Evropske unije za pra}ewe klimatskih promena, Kopernikus. Kako pokazuju podaci Kopernikusa, ova godina verovatno }e nadma{iti 2023. kao najtoplija u istoriji, prenosi Rojters.

Nau~nik Zik Hausfader procewuje da sada postoji oko 95 odsto {ansi da 2024. nadma{i proteklu godinu i postane najtoplija otkako se vr{e merewa temperature.

Promewena klima je ve} donela razorne posledice {irom sveta, pa je tako vi{e od 1.000 qudi umrlo od posledica vru}ina tokom haxa u Meki pro{log meseca.

Slu`ba EU Kopernikus ukazuje da zagrevawe delimi~no izazivaju klimatske promene nastale zbog uticaja ~oveka, a delom i meteorolo{ki fenomen El Niwo.

Svaki od proteklih 12 meseci bio je rekordno topao, a zabele`en je i rekordno visok nivo gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te zbog kori{}ewa fosilnih goriva, navela je nau~nica Friderike Oto sa Grantam instituta na londonskom Imperijal Kolexu.

Ona je dodala da topli meseci zna~e ja~e toplotne talase kao i ozbiqnije poreme}aje, kao {to su obilne ki{e i razorne poplave.

Legendarni ma~ Durandal, poznat

kao „francuski

Ekskalibur“, ukraden iz stene

Francuska verzija ma~a Ekskalibur, koji je vi{e od 1.300 godina bio zaglavqen u jednoj steni u Rokamaduru na jugu Francuske nestao je, a francuska policija pokrenula je istragu.

Veruje se da je ma~, za koji se smatra da ima magijska svojstva, i koji je bio turisti~ka atrakcija, ukraden, ali je pitawe ko je uspeo da ga ukrade kada se nalazio vezan lancem u steni 10 metara iznad zemqe. Prema legendi, ma~ nije mogao da bude polomqen, a wegova o{trica je bila toliko o{tra da je mogao da se~e kamen. Opisan u Pesmi o Rolandu iz 11. veka, Karlo Veliki ga je dobio kao poklon od an|ela, a onda ga je nasledio vitez Roland. Verovalo se da su se u wegovom bal~aku nalazile svete relikvije koje su mu davale ~udesnu mo}. Umiru}i Roland bez uspeha je poku{ao da uni{ti ma~ kako ne bi pao u ruke wegovih neprijateqa Saracena, protiv kojih se hrabro borio. Po{to nije uspeo, bacio je ma~ koji je leteo nekoliko kilometara i zabio se u stenu Rokamadur.

Gradona~elnik Rokamadura Dominik Lenfant rekao je da su stanovnici grada o~ajni: „Kao da je ukraden deo grada, na{a i sudbina ovog ma~a su isprepletene.“

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Su{tinski, odnos izme|u partnera i vas je funkcionalan. Ne mo`emo re}i da je ba{ sve na svom mestu iz prostog razloga {to }e postojati povremeni „xepovi“ tenzije – ali oni se mogu prevazi}i uz ne{to kvalitetniju komunikaciju i zrnce razumevawa pride. U partnerskim odnosima ne va`i ono „ko glasnije govori, taj je vi{e u pravu“ – ve} – potrebno je ~uti jedno drugo.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Sve }e biti kako treba i ni~ega ne}e faliti – dokle god vas ne{to ili neko ne “podbode”. Vi ste u stvari ve} neko vreme mini tempirana bomba, sla`ete nezadovoqstvo, stres ili frustriranost po nekim pitawima duboko unutar sebe. Da li }e se odnos izme|u partnera i vas pokvariti? Ne, ne}e. Slobodni Bikovi – jo{ uvek za vas traje pozitivan period – aktivni ste, prija vam dru`ewe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Komunikacija i razumevawe su znatno boqi, ali izme|u partnera i vas postoji i vi{e radosti i potrebe da se opustite i u`ivate u malim ili velikim `ivotnim radostima. Ono {to ose}ate ume}ete i da ka`ete i da poka`ete. Slobodni Blizanci – pred vama je mno{tvo novih izazova, dru`ewa, zanimqivih poznanstava. Pred vama su i dani u kojima }ete lako i lepo flertovati.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Mnogo je lepe energije oko vas i u vama, bilo da ste zauzeti ili slobodni pripadnik ovog znaka. Ukoliko ste u partnerskom odnosu – super je to {to su i emocije i bliskost sada jako nagla{eni, ali je jo{ boqe to {to je sada odli~an momenat da sa dragim vam bi}em realizujete neke planove o kojima odavno ma{tate. [to se ti~e slobodnih – neko mo`da nije blizu vas, ali je u va{im mislima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Qubav vam se primi~e kradom, iza le|a i kucka vas po ramenu – koliko god se vi pravili da je ne prime}ujete i ube|ivali sebe da to nije ni{ta. Unutar vas ose}awa bujaju – i ne}e biti ni malo ~udno ukoliko ba{ ove sedmice re{ite da im se prepustite. Zauzeti Lavovi – za vas bi bilo najboqe da vam nikakve tajnovite tajne ne padaju na pamet – ne remetite svoj du{evni mir.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Vi{e }ete se baviti lepim de{avawima i ose}awima u odnosu sa voqenom osobom, vi{e }ete se baviti zajedni~kim planovima i dogovorima, velikim i malim. Iako mo`da oboje izbegavate neke osetqive teme – ipak bi bilo dobro propri~ati i o tome. Slobodne Device – dragi i bliski qudi vam donose pozitivno uzbu|ewe i pregr{t interesantnih de{avawa u kojima }ete punim srcem u`ivati.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Pri kraju ste perioda u kojem su obaveze i du`nosti oduzimale najve}i deo va{eg vremena i energije, perioda u kojem ste se ~esto ose}ali rawivo – i ulazite u dane koji na prvo mesto stavqaju ono {to vi najvi{e volite – da ste opu{teni i nasmejani. Sledi vam porast raspolo`ewa. Slobodne Vage –mogu}a zainteresovanost za osobu koju znate preko posla. Pred vama je period sa vi{e izlazaka.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

I pored povezanosti i emocija koje evidentno postoje, ipak u odnosu sa voqenom osobom postoji pregr{t nepotrebnih iskakawa iz koloseka, mnogo momenata koji vam mogu di}i pritisak na 200 u trenutku. Jedan od faktora za nemir mogu biti i poja~ana posesivnost i talasi qubomore. Slobodne [korpije – vama trenutno vladaju sna`ne strasti koje ne mo`ete ili ne `elite da sputavate.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

I pored svih ote`awa i tegoba koje svakodnevica donosi i partneru i vama – ipak ste vas dvoje u jednoj lepoj energiji, sa vi{e razumevawa, povezanosti, ali i sa vi{e potrebe da va{i zajedni~ki trenuci budu ispuweni osmesima i opu{teno{}u. Slobodni Strel~evi – va{ dru{tveni `ivot je sve boqi i aktivniji, a od drugog dela sedmice zaista }ete mo}i da se napunite dobrom energijom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Mnogo povezanosti, mnogo dobre energije izme|u partnera i vas – no, isto tako i dosta malih provokacija, trenutaka koji vas “`acnu”. Bi}e potrebno da se povremeno boqe uskladite i boqe ~ujete jedno drugo – sa vi{e fleksibilnosti sa obe strane, sve }e se re{iti. Slobodni Jar~evi – ovo je vreme da se sa nekim tako lepo “prona|ete” i to najverovatnije u momentima kada to najmawe o~ekujete.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Doga|aji su u ovim danima izmiksovani kao neki ludi, `estoki koktel u kojem ima od svega pomalo. Tu su i strasti i nervoza i emocije i qubomora i ~as odli~na a ~as bezveze komunikacija sa voqenom osobom. Ali, sa druge strane gledano – vama je sada ba{ potrebno da sve ide tako ludo. Slobodne Vodolije – i kod vas je sve otvoreno – i da se provedete i u`ivate, ali i da flertujete.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Sada bi bilo dobro napraviti neku promenu u svakodnevici sa voqenom osobom – oboma vam je potrebno da se rasteretite od dugotrajnog napornog perioda i da odvojite samo za sebe makar par dana. Itekako bi vam prijalo da imate vi{e momenata u kojima ste opu{teni. Slobodne Ribe – va{a emotivna situacija se mo`e preokrenuti u trenutku. Dru{tveni `ivot je prili~no intenzivan.

Na jesen sti`e jedan puwa~ za sve mobilne ure|aje

Od jeseni 2024. godine, potro{a~ima u EU vi{e ne}e biti potreban drugi ure|aj i kabl za puwewe mobilnih ure|aja svaki put kada kupe novi, i mo}i }e da koriste jedan puwa~ za sve svoje male i sredwe prenosne elektronske ure|aje.

Ovo zakonsko re{ewe usvojeno je pre dve godine u Evropskom parlamentu, posle vi{egodi{wih pregovora izme|u parlamenta i zemaqa ~lanica Unije. Kako ka`u u EP, ovaj zakon je deo {ireg napora Unije da proizvodi budu odr`iviji, da se smawi elektronski otpad i olak{a `ivot potro{a~ima. Mobilni telefoni, tableti, e-~ita~i, slu{alice u u{ima, digitalne kamere, tastature, slu{alice, prenosive konzole za video igre i prenosivi zvu~nici koji se mogu puniti putem

`i~anog kabla, mora}e da budu opremqeni u-es-be C portom, bez obzira ko ih proizvodi. Ovo }e dovesti do ve}e ponovne upotrebe puwa~a i doneti u{tedu od

250 miliona evra. Procewuje se da odba~eni i neiskori{}eni puwa~i predstavqaju oko 11.000 tona elektronskog otpada godi{we.

Da li je gazirana voda uop{te dobra za zdravqe?

Gazirana, ili kako je popularnije nazivaju mineralna voda, mnogima je omiqeno letwe pi}e, a re~ je o vodi sa ugqen-dioksidom kako bi se stvorio ose}aj mehuri}a.

Wena popularnost le`i upravo u osve`avaju}em ukusu i nedostatku kalorija, {to je ~ini zdravijom alternativom slatkim gaziranim pi}ima. Me|utim, postoji odre|ena zabrinutost zbog wenog uticaja na zdravqe zuba i probave.

Gazirana voda je zapravo kiselo pi}e koje mo`e vremenom da erodira zubnu gle|, posebno ako se konzumira prekomerno. Pored toga, zbog sadr`aja ugqen-dioksida, mo`ete do`iveti nadimawe ili gasove. Me|utim, gazirana voda mo`e da bude vredan dodatak hidrataciji, posebno ako je ukqu~ena u dobro izbalansiranu ishranu.

Prednosti mineralne vode

Iako je poznata po svom osve`avaju}em ukusu, gazirana voda tako|e nudi mnoge potencijalne zdravstvene prednosti kada je ukqu~ena u dobro izbalansiranu ishranu.

Doprinosi hidrataciji tela

Gazirana voda je dobra alternativa obi~noj vodi, koja je za mnoge jo{ jedan, ‘zabavniji’ na~in da zadovoqe dnevne potrebe za vodom. Gazirana voda je jednako hidratantna kao i obi~na voda.

RECEPT

POSNA MUSAKA OD PATLIXANA

POTREBNO JE:

n 800 g plavog patlixana, n 2 ve}e glavice luka, n 2 {argarepe, 100 g bra{na, n 100 g pirin~a, 4 paradajza, n biber, per{un n 2 ka{ike maslinovog uqa, n origano, suvi za~in, n 300 g rendanog biqnog sira.

PRIPREMA:

Patlixan isecite na kolutove. Na uqu propr`ite luk, dodajte seckanu {argarepu, sipajte pirina~ i ~im pobeli dodajte malo vode sa suvim za~inom i dva seckana paradajza. Za~inite i dinstajte sve dok ne ispari voda.

Ocedite {nite patlixana i svaku uvaqajte u bra{no. Na malo uqa pecite svaku {nitu s obe strane par minuta.

Vatrostalnu posudu namastite uqem i pore|ajte {nite patlixana da se lepo uklope. Stavite red fila, lepo utapkajte ka{ikom, pa pore|ajte na kolutove se~en paradajz. Posolite paradajz, pobiberite i pospite origanom i stavite malo rendanog biqnog sira.

Pore|ajte {nite patlixana, pa ponovo pospite rendanim biqnim sirom. Pecite na 175 stepeni 35 minuta.

Me|utim, wena karbonizacija mo`e poboq{ati iskustvo pijewa za neke qude, ~ine}i je prijatnijom za one koji nisu skloni da piju ili ne u`ivaju u pija}oj vodi. Zapamtite, dehidracija je ~esto povezana sa fizi~kim simptomima, kao {to su suva usta, `e|, glavoboqa i umor. Odr`avawe te`ine

Adekvatna hidratacija je neophodna za mnoge oblasti va{eg zdravqa i igra kqu~nu ulogu u kontroli te`ine. Pijewe gazira-

ne vode mo`e podr`ati gubitak te`ine pove}awem ukupnog unosa te~nosti i nu|ewem zadovoqavaju}eg napitka bez kalorija i dodanog {e}era. Pored toga, pijewe gazirane vode mo`e pomo}i u suzbijawu `udwe za slatkim pi}ima, kao {to su sok ili gazirana pi}a, {to vam olak{ava da ostanete na pravom putu uz ishranu sa kontrolom kalorija. [tavi{e, karbonizacija mo`e stvoriti ose}aj sitosti, {to mo`e pomo}i u smawewu ukupnog unosa kalorija.

Ubla`ava simptome opstipacije

Istra`ivawa su otkrila da nedovoqan unos vode mo`e pove}ati rizik od zatvora. Pijewe gazirane vode mo`e pomo}i u ispuwavawu va{ih potreba za te~no{}u za odr`avawe funkcionisawa digestivnog trakta.

Me|utim, funkcija creva ukqu~uje mnoge faktore na~ina `ivota, ukqu~uju}i redovnu ve`bu i ishranu, tako da ako se ovo produ`i, va{ lekar mo`e da vam ponudi smernice u vezi sa zdravqem va{eg digestivnog sistema i pravilno{}u funkcionisawa creva.

Poboq{ava sposobnost gutawa

Mineralna voda mo`e da bude dobrodo{la alternativa drugim pi}ima ako se konzumira u umerenim koli~inama.

Naravno, pazite na aromatizovane gazirane vode, koje obi~no sadr`e prirodne ili ve{ta~ke arome. Pazite na dodane {e}ere ili zasla|iva~e i odlu~ite se za one koje koriste prirodne ekstrakte za aromu.

Gazirana voda mo`e poboq{ati va{u sposobnost gutawa. Istra`ivawa pokazuju da gazirana voda stimuli{e usnu dupqu {to mo`e poboq{ati va{u ukupnu funkciju gutawa. Jedna studija tra`ila je od 16 u~esnika da progutaju razli~ite te~nosti, ukqu~uju}i gaziranu vodu, limunsku kiselinu i negaziranu vodu, ispituju}i razlike u wihovom gutawu. Najve}u sposobnost stimulacije mi{i}a za gutawe pokazala je gazirana voda. Koje su prednosti mineralne vode u odnosu na druga pi}a? Pijewe gazirane vode nudi niz zdravstvenih prednosti u pore|ewu sa napicima kao {to su kafa, soda, negazirana voda i sok. Najo~iglednija prednost je ukus bez dodatnih kalorija ili {e}era koji se nalaze u gaziranim pi}ima, aromatizovanim vodama i drugim pi}ima. Doprinosi hidrataciji bez uticaja na nivo {e}era u krvi poput obi~nih gaziranih pi}a, sokova i zasla|ene kafe.

Manuka med ubija bakterije, viruse, gqivice i parazite

Kada je tim istra`iva~a sa Univerziteta Vaikato na Novom Zelandu, na ~elu sa dr Piterom Molanom, 1981. godine otkrio jedinstvena antibakterijska svojstva meda od biqke manuke, kojih nema ni u jednoj drugoj vrsti meda, niko nije mogao da pretpostavi da }e tri decenije kasnije biti progla{en za najlekovitiji med na svetu.

Ovaj izuzetno zdrav nektar poznat je domoroda~kim narodima ove daleke ostrvske zemqe ve} hiqadama godina. Manuka med je monoflorni med koji p~ele proizvode iz cvetova drveta manuke, koje raste endemski na Novom Zelandu i u delovima Australije. Za razliku od ostalih vrsta medova, wegova lekovita svojstva se ne uni{tavaju tokom prerade, izlagawa suncu ili toploti. Koristan korov

Manuka je metlasto ~ajno drvo, koju Maori zovu „`ele `bun“ i ~ajevac, po{to je kapetan Xejms Kuk koristio weno li{}e da pravi ~aj. Mada je manuka, prema listi Univerziteta Masej, po definiciji korov, jer raste tamo gde nije po`eqna, ova biqka je prili~no korisna za stanovnike Novog Zelanda. Manuka je izuzetno medonosna, jer intenzivan miris wenih crveno-roze cvetova, privla~i p~ele. Manuka cveta obi~no leti, mada se cvetovi ~esto pojavquju i sporadi~no, nevezano za sezonu, tako da su divqe biqke u

Origano je za~in bez kojeg bi pica imala sasvim neprepoznatqiv ukus, ali ova biqka je i mnogo vi{e od toga. U narodu je poznata i kao vranilova trava, bakina trava, crnovrh i mravinac. Origano kao vi{egodi{wa biqka (divqa) raste u toplim brdskim predelima jugozapadne Evrope i Mediterana. Naravno, uzgaja se i u drugim, hladnijim, predelima planete, ali kao jednogodi{wa biqka. Origano je va`na kulinarska biqka jer kao za~in daje specifi~nu aromu jelima i salatama u koje se dodaje. Naravno, „travka za picu” postala je popularna i izvan ju`ne Italije ve} posle Drugog svetskog rata. On dobro

nekim krajevima konstantno u cvetu.

Tome u velikoj meri doprinose manuka p~ele koje opra{uju divqe grmqe - na Novom Zelandu `ive tri grupacije doma}ih p~ela, od koji je barem jedna, sa svojih osamnaest podvrsta, tesno povezana sa manukom. Razli~ita ja~ina meda

Med koji dolazi sa novozelandskih manuka stabala ima specifi~ne sastojke koji sadr`e visok nivo fenolnih jediwewa, a rezultat su wegova mo}na antioksidantna, antibakterijska i antiinflamatorna svojstva.

Manuka med sadr`i enzim koji dovodi do pretvarawa jedne vrste ketona, dihidroksiacetona u metilglioksal (MGO), koji je glavna antibakterijska komponenta ovog p~eliweg proizvoda. Za razliku od antibiotika, manuka med stvara otporne bakterije, efikasno le~i infekcije i koristi se kada antibiotici ne poma`u. Zavisno od godi{weg doba i porekla, koli~ina aktivne supstance u manuka medu se razlikuje, a ja~ina meda se mewa. Ona se ozna~ava UMF faktorom - {to je broj ve}i, med je ja~i. Sladak, a lekovit

Manuka med deluje na podizawe imuniteta i koristi kod velikog broja zdravstvenih problema, od kojih su naj~e{}i ekcemi, akne, gqivi~ne infekcije, razli~ita zapaqewa, alergije, dermatitisi, digestivni problemi... Po{to se mo`e koristiti i spoqa, kao mast, poma`e i kod opekotina, umiruje bol i poboq{ava zarastawe rana. Ima blagotvoran uticaj na probleme disajnih puteva kao {to su hroni~ni bronhitis, bronhijalna astma, upala sinusa. Smatra se efikasnim i protiv helikobaktera - uzro~nika ve}ine ~ireva na `elucu, kao i kod uporne e{erihije koli. Dokazano je da je manuka med efikasan i u borbi protiv anemije. Obi~no se uzima kao dodatak uz propisanu medicinsku terapiju.

ide uz za~iwena jela, koja su upravo popularna u ju`noj Italiji. Da ne bude zabune, odavno se koristi i u svim drugim kuhiwama {irom Mediterana (bukvalno svim), ali i na Filipinima i u Latinskoj Americi. Od anti~kih vremena origano ima i medicinsku primenu. Otac medicine, Hipokrat, koristio ga je kao prirodni antiseptik, ali i kao lek protiv bolova u stomaku i respiratornih bolesti. Nije ~udo {to ga Grci koriste protiv upale grla i dan-danas. Origano je bogat antioksidantima, u prvom redu polifenolima i flavonoidima. Pored blagotvornih polifenola, origano sa-

dr`i i minerale: mangan, gvo`|e, kalcijum, ali i vitamin Ka. Dokazano je antibakterijsko delovawe na mnoge vrste bakterija. Povoqno deluje na organe za varewe, disawe i na nervni sistem.

U prodaji se mo`e na}i kao su{eni za~in, kao sve` i u obliku esencijalnog uqa. Uqe od origana obi~no sadr`i dva polifenolna jediwewa: karvakrol i timol, koji su najja~i prirodni antiseptici. Uqe divqeg origana jo{ je blagotvornije od uqa obi~nog origana, a mo`ete ga na}i i u biqnim apotekama. U pore|ewu sa modernim antisepticima, uqe origana daje ~ak i boqe rezultate.

SKANDINAVKA

PUSTOLOVINE DR@AVAU AFRICI GR^KI KO[ARKA[KI KLUB KA]IPERKE, POMODARKE

^AROBWAK, MAGI^AR

IVOVI [UMARCI, IVICI NIZ SPOJENIH KARIKA NAONAJ NA^IN

AUTO OZNAKA [TIPA

MODNA PRODAVNICA

BIQKA PERUNIKA (MN.)

GOTOV NOVAC, GOTOVINA

13. I 30. SLOVO AZBUKE SPOKOJ, MIR

VRSTA MINERALA, TITANOV OKSID VRSTA ZA^INA

OIVI^ENA DRVOREDOM OPISIVA WE POKRETAU BALETU, PLES- NO PISMO

NATA, ISO, UBIRA^, R, BANIJAC, ALIM, TIPIK, RENOVACIJA, AMERIKANAC

VANI, AMEBE, IMAMAT, JAW, ]I, IRA^ANI, KOKOSI, OV, SUSAM,

ONAKO, [T, L[, BUTIK, IRISI, KE[, WAKALO, O, IMENILAC,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MAGIK, IVARI, LANAC,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Govoriti kome o sebi u poverewu, 2. Poglavica zlih duhova po Zaratustri - [ezdeset sekundi, 3. Lasice odmila - Kopati a{ovom, 4. Atletski klub (skr.) - U toj meri - Elektro motor (skr.), 5. Tu`ilac - [eret (dubrov.), 6. Vrsta krupne crvene tre{we - Povr{inski sloj ko`e, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Broj {tampanih primeraka kwige (mn.) - Drugo, ostalo, 8. Ime peva~ice Sumak - Potko`ni otok (med.) - Oznaka za zapad, 9. Veridba - Prvaci, {ampioni, 10. Arapsko mu{ko ime - Prepodnevna priredba, 11. Simbol kobalta - Pasta za obu}u - Dvadeset tre}e i 19. slovo azbuke, 12. @iteqi Iraka - Vrsta ~apqe, 13. Hrabar ~ovek, heroj - Toqaga, {tap, 14. Stru~wak za astrofiziku.

USPRAVNO: 1. Umek{avawe suglasnika (gram.), 2. Proro~i{te u anti~kim hramovima - Ukrajinac (zast.), 3. Jadransko ostrvo - Trgovci `itom - Stari Sloven, 4. Sredstvo za izazivawe povra}awa (med.), - Skitnica, mangup, 5. Simbol radijuma - Krpa za brisawe, otira~ - Vrsta pamu~ne tkanine, 6. Godi{wa priredba - Koza~ki zapovednik - Simbol fluora, 7. Oznaka za voltJagwe od godinu dana - Dokaz o odsustvu s mesta zlo~ina, 8. Malajsko ludilo - Morski razbojnici, gusari - Prvo slovo staroslovenske azbuke, 9. Grad u Italiji - Usvojiti kao sina, usiniti, 10. Drugi, ostali - Koren izvedene re~i (gram.) - Kamxija, 11. Prostorija ispod prizemqa, podrum - Ve}i deo, 12. Lingvisti koji istra`uju poreklo re~i - ^uvar lova~kih pasa, psetar.

MATINE, CO, IMALIN, ]P, IRA^ANI, IBIS, JUNAK, BATINA,

MINUT, LASE, A[OVITI, AK, TOLIKO, EM, TU@ITEQ, LERO, ALICA, EPITEL, L, TIRA@I, INO, IMA, ATEROM, Z, ZARUKA, ASOVI, ALIL,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POVER AVATI SE, ARIMAN,

Kako

je

sin Danice Maksimovi} zaprosio maminu koleginicu

Glumica Danica Maksimovi} ima naslednika koji je tako|e u umetni~kom svetu.

Rediteq Milo{ Loli} u svom poslu je jako uspe{an, a sara|ivao je i sa majkom, Danicom Maksimovi}, na predstavi „Yanke Rosee“.

Koliko je Danica ponosna na sina, govori i ~iwenica da je u inostranstvu znaju kao majku rediteqa Milo{a Loli}a, o ~emu je govorila:

„Shvatila sam u Berlinu, Be~u, Bazelu, Minhenu, kada sam videla koliko je on ve} poznat i priznat. Kada mi qube ruku, tada vam srce ubrzano kuca i, nije {to je on moj sin, ja sam zaista ponosna majka. Do~ekala sam da budem majka Milo{a Loli}a, a to je velika stvar. To `elim svakoj majci.“

Jednom prilikom, Milo{ je ispri~ao zanimqivu situaciju iz pro{losti, kada je odlu~io da „odvede pred oltar“ maminu koleginicu, ~uvenu glumicu Tawu Bo{kovi}.

„Tawu Bo{kovi} stvarno obo`avam. Istina je da sam je zaprosio sa sedam godina i opet bih to uradio. Nije mi odgovorila, ali me nije ni odbila. Danica i Tawa su bile bliske ceo `ivot i od malih nogu me je Tawa ~uvala kad mama nije mogla, a ona imala vremena“, izjavio je Milo{ ranije za medije,

ANA IVANOVI] JE IMALA USPE[NU SPORTSKU

KARIJERU, A MALO KO ZNA [TA JE ONA PO STRUCI

Sredwu {kolu morala je vanredno da zavr{i

Biv{a teniserka Ana Ivanovi} godinama nosi titulu jedne od najlep{ih `ena na{ih prostora, a iako je imala uspe{nu sportsku karijeru, malo ko zna {ta je ona zapravo zavr{ila. Ana Ivanovi} 2016. godine prekinula je sportsku karijeru, a na tenis su je roditeqi upisali kada je imala samo pet godina. Po zavr{etku Osnovne {kole „Majka Jugovi}a”, koja se nalazi u zemunskom Gradskom parku, Ana je upisala sredwu Turisti~ku {kolu koju je zbog profesionalnih obaveza morala da zavr{i vanredno. Kako bi zanimawe Ane Ivanovi} postalo posao od kojeg mo`e dobro da zaradi, roditeqi nekada{we teniserke, koji su prepoznali wen neosporan talenat, pru`ili su joj svu qubav i podr{ku Podsetimo, Ana i fudbaler Bastijan [vajn{tajger su u braku od 2016. godine, a imaju sinove Luku, koji ima pet godina i Leona, koji je ro|en godinu kasnije, a pro{le godine su dobili i tre}eg sina.

„Mene suprug ne razume. Samo mi ka`e da imam problem sa organizacijom. Meni je to mnogo sme{no, jer sam ja jako organizovana, a ja wemu poku{avam da objasnim da nemam problem sa organizacijom. Ja samo imam previ{e stvari koje ne mogu da stanu u jedan dan, ali on to ne razume. On sve to pojednostavi. Ima vremena i da odmori i da popije kafu i nije mu jasno kako je ne mogu svoj dan isto tako da organizujem“, rekla je kroz osmeh Ana Ivanovi}.

REKORD U VRWA^KOJ BAWI:

Nastupom pred oko 50.000 qudi, Aco Pejovi} odr`ao je koncert za pam}ewe u Vrwa~koj Bawi.

Za nastup popularnog peva~a tra`ila se „karta vi{e“, a odmah je bilo jasno da }e Vrwa~ka Bawa biti pretesna da primi sve obo`avaoce, budu}i da su se u turist~ku lepoticu sjatili qudi iz svih krajeva Srbije.

Trg je bio prepun qudi, a okolne ulice bile su blokirane od posetilaca, koji su horski pevali „Soba 501“, „Posledwi valcer“, ‘Barabu“, „Da si tu“, „Sve ti dugujem“ i ostale hitove srpskog peva~a.

„Kakva fenomenalna no}, kakvi qudi, kakav grad“, izjavio

SAWA MARINKOVI]

PROGOVORILA O SVOJIM

PO^ECIMA NA RTS-U:

„Radila sam pet godina bez dinara, plate su kasnile“

Voditeqka Sawa Marinkovi} je govorila o te{kim po~ecima na RTS-u, gde je vodila jutarwi program.

„Ja sam radila pet godina bez dinara, plate su kasnile. Bilo je doba sankcija, a mi koji smo bili honorarci smo radili ni za {ta. Sve {to sam tamo stekla mi se tek kasnije isplatilo. Moj rad na toj televiziji, nije bio zbog novca, ve} zbog iskustva i zanata“, otkrila je ona.

je peva~ sa osmehom odmah nakon {to je si{ao sa bine i prepustio se kilometarskom redu za slikawe.

Ina~e, popularni peva~

odr`ao je koncert u okviru Karnevala, koji se svake godine organizuje u Bawi, a Pejovi} je po svemu sude}i brojem posetilaca ve} postavio rekord za ovo leto.

Sawa Maleti} progovorila o trudno}i, podr{ci kolega i }erkici Vawi

Peva~ica Sawa Maleti} (52) nakon duge borbe za potomstvo nedavno je na svet donela devoj~icu.

Sawa Maleti} sada je progovorila o najradosnijem trenutku u svom `ivotu i zahvalila se svima na podr{ci koju je dobijala sve ovo vreme.

„Mnogo hvala svim qudima. Stiglo mi je preko 10.000 poruka, svima se izviwavam {to ne mogu da stignem od bebe da odgovorim. Na svet je do{la jedna divna, ~arobna devoj~ica koja se zove Vawa Stefanovi}. Ona je Bo`je ~udo, rodila sam je na Vidovdan. Mnogo sam sre}na“, rekla je peva~ica i dodala:

„Ja sam javno pri~ala i o svojim neuspesima. Imala sam sre}u, odabir lekara je kod mene bio presudan. Nisam ja ni{ta krila, dosta mojih kolega me je videlo. ‘Budi qudina i o~ekuj da budu drugi qudi prema tebi’. Ja sam se povukla, rekla sam da idem na godi{wi odmor. Sada mo`emo da se veselimo, koga kog da sretnem, odve{}u ga na pi}e. Imala sam laku trudno}u, nisam ni povra}ala. Jednostavno sam u`ivala. Volim {to je devoj~ica“.

„Ja sam sa mojim mu`em deset godina u braku. Ja svoj poslovni `ivot gledam kao da idem u kancelariju, to ja tako gledam. Sre}na sam {to sam odvojila privatni od poslovnog `ivota. Cela moja generacija kolega mi je ~estitala. Trideset godina sam na estradi. Moram spomenuti da su Goran Jovanovi} i Goran ^omor bili prisutni sve vreme i gledali kako Vawica raste u stomaku, a od mojih kolega stvarno sam im svima zahvalna“.

„Mislila sam na Salvetu dok sam bila trudna, pozravqam je ovom prilikom puno“, rekla je Sawa.

[TA SE TO SPREMA?

Dva reprezentativca Srbije na sastanku sa predstavnicima Zvezde

Ko{arka{i Srbije spremaju se za Olimpijske igre u Parizu, ali u isto vreme evroliga{ki klubovi ne prestaju da se poja~avaju, pa vredno radi i Crvena zvezda.

U prethodnim danima i nedeqama, Zvezda je ozvani~ila dolaske petorice ko{arka{a (na svakoj poziciji po jedan), a iz kluba je najavqeno da }e do}i jo{ jedno do dva poja~awa.

Sigurno da je mnogo imena u opticaju, ali u posledwe vreme pri~a se o povratku Filipa Petru{eva i Ogwena Dobri}.

Upravo su bek i (krilni) centar uslikani na razgovoru sa predstavnicima Zvezde u jednom beogradskom hotelu.

Slike sa sastanka su se pojavile na dru{tvenim mre`ama, ali i daqe nije poznato sa kim se sve pregovara i dokle se u tim pregovorima stiglo.

Petru{ev je i pre nekoliko dana uslikan na istom mestu, ali tada je sa wim bio @eqko Dr~eli}, koga ovog puta nema na slikama. Situacija oko wegovog transfera mnogo zavisi i od toga da li }e se Sa{a Vezenkov vratiti u Olimpijakos ili }e ostati u NBA ligi. [to se ti~e Dobri}a, on je pro{lu sezonu proveo u Virtusu, ali nije bio u prvom planu i nije nemogu}e da napusti Bolowu ovog leta.

Da podsetimo, Crvenu zvezdu su poja~ali Nikola Kalini}, Majk Daum, Kodi Miler-Mekintajer, Uro{ Plav{i} i Ajzea Kenan. Klub se do sada zahvalio Majku Tobiju, Xavonteu Smartu, Treju Tompkinsu, Frediju Gilespiju i Adamu Hangi.

SJAJNE VESTI ZA NAVIJA~E PARTIZANA: @eqko

Obradovi} najavio nova poja~awa!

Partizan je krenuo u potpunu rekonstrukciju, crno-bele su uo~i sezone napustili gotovo svi igra~i, pa je jasno da }e u Beograd sti}i i wihove zamene. Ono {to navija~e "parnog vaqka" mo`e da raduje je ~iwenica da je @eqko Obradovi} najavio dobar tim. Velike promene ovog leta u Partizanu. Vice{ampiona ABA lige i Superlige je napustio kapiten Kevin Panter, a za wim su oti{li i Zek Ledej, Pi Xej Dozijer, Frenk Kaminski, Mateu{ Ponitka, kao i gotovo svi ko{arka{i iz Srbije.

Deluje sigurno da }e ostati samo Bal{a Koprivica, pozicija nekoliko stranaca je i daqe pod znakom pitawa, pa }e me|u crno-belima morati brzo da delaju.

Zvani~no su stigli Ife Lundberg, Vawa Marinkovi} i Frenk Nilikina, jo{ nekoliko igra~a je prakti~no pred potpisom, a sada je i @eqko Obradovi}, trener Partizana, najavio da }e imati dobar tim za narednu sezonu, odnosno da u Humsku sti`u nova poja~awa. Napravi}emo dobar tim za slede}u sezonu, iako sada nemamo mnogo igra~a u na{em rosteru. Predsednik Ostoja Mijailovi}, sportski direktor Zoran Savi} i ja sa stru~nim {tabom uradi}emo sve {to je potrebno kako bi Partizan bio na visokom nivou, tamo gde svi `elimo da bude.

Podsetimo, Partizan je doveo i Brendona Dejvisa, ali je ostalo jo{ da se i crno-beli zvani~no oglase o ovome i potvrde dolazak centra sa paso{em Ugande.

Novak nastavqa pohod ka novoj tituli na Vimbldonu

Te{ko da je i sam No vak \okovi} mogao da po`eli boqi `reb od ovog koji mu se desio na Vimbldonu. ^iwenica da je u startu izbegao Karlosa Alkaraza i Danila Medvedeva kao i neke potencijalne mine na travi poput Grigora Dimitrova bila je velika stvar za ~oveka koji izlazi iz povrede zbog koje nije znao ni da li }e da zaigra u Lonodnu.

Ono {to je usledilo, samo je dodatno olak{alo posao. Ispadawe Huberta Hurka~a i Aleksandra Zvereva dovelo je do toga da mu je na putu do finala mo`da i najte`i me~ bilo odigrana osmina finala protiv Runea, koji je odradio na ubedqiv na~in.

Vreme je da nastavi pohod ka Svetom gralu, novoj tituli na Vimbldonu.

„NADAM SE DA ]E I DR@AVA NE[TO DA U^INI OKO MUZEJA SPORTA“

Bio je raspolo`en, s razlogom, Novak \okovi} posle dobrih igara na Vimbldonu, pa se raspri~ao i o nekim `ivotnim projektima, kao {to je i pitawe muzeja posve}enog wemu.

„[to se ti~e muzeja, to jeste i daqe ideja. Za Knez Mihailovu iskreno od oca {to sam ~uo, sad se ne radi da se tamo na|e prostor. Postoji ideja da se uradi muzej u kojem bih izlo`io pehare i stvari koje sam nosio na nekim va`nim me~evima“, naglasio je \okovi}.

„Ne samo to, nadam se da }emo mo}i da imamo sportski muzej, ne mi kao porodica, nego Srbija, savez, Olimpijski komitet, ne bih sada da uperim prst u bilo koga, nego prosto kolektivno smatram da je Srbija toliko uspeha u sportu imala i da je sport stvarno zadu`io Srbiju. Meni je prosto nerazumqivo kako mi i daqe nemamo sportski muzej da svaki turista ili stranac koji u|e u Beograd ili Srbiju da mu to bude jedna od top 10 destinacija koje mora

nad svima

Bezbednosti publike, takmi~ara i gra|ana na predstoje}oj Olimpijadi (26. jul – 11. avgust) i Paraolimpijskim igrama (28. avgust – 8. septembar), francuske vlasti poklawaju ogromnu pa`wu.

Tako je ministar vojske Sebastijan Lekorni inaugurisao vojni kamp, koji nosi ime kaplara Alena Mimuna, na zelenoj povr{ini parka Reji, u isto~nom delu Pariza, na samom obodu Vensenske {ume koji se prostire na 25 hektara.

Ovaj najve}i francuski kamp jo{ od vremena Drugog svetskog rata postavqen je za ta~no 65 dana. Ciq je, da se u slu~aju potrebe, obezbedi prisutnost vojnih snaga u roku kra}em od 30 minuta bilo gde na borili{tima u Parizu i oko wega.

Pore|ewa radi, vojni kamp u Reiju dva puta je ve}i od onoga koji su Francuzi postavili u mestu Gao

da poseti. Nadam se da }e i dr`ava ne{to da u~ini, jer stvarno sport to zaslu`uje. Vide}emo {ta }e sa tim biti“, jasan je Nole.

Osvrnuo se i na problem sa kojim se suo~avaju wegovi navija~i. „Imao sam posledwih nekoliko godina nezadovoqstvo i frustracije da mnogo qudi koji tra`e moje stvari nemaju mogu}nost da ih na|u u radwama mojih sponzora. Neke stvari se sada mewaju na boqe, ali nisma zadovoqan, jer i to mo`e boqe. Nadam se da sponzori podi`u taj nivo prozivodwe i koli~ine, ve} i pristupa~nosti da qudi imaju mogu~nost da ih na|u. Tenis je na ovom nivou gde se ja nalazim vrlo popularan {irom sveta. Naravno, mo`e da se kupi onlajn, ali je druga~ije kada qudi odu u radwu“.

ISTORIJA, GEOGRAFIJA I LINGVISTIKA

Otkrio je Novak \okovi} i da bi gotovo sigurno bio u sportu da nije teniser, ali… „Oduvek sam nekako `eleo da budem u sportu i otac mi je bio instruktor skijawa, pa je u{ao u ugostiteqstvo. Majka mi je studirala DIF i ona je bila u sportu i oni su se tako zapravo i sreli na skijawu. Skijawe, fudbal i tenis su mi bili tri sporta glavna, i ko{arku sam voleo i volim je i danas. Verujem da bih ostao u nekom sportu, ali mo`da u nekim drugim sportovima ne bih bio toliko dobar, pa bih mo`da studirao i pratio drugi smer `ivotni“. Objasnio je i koja su mu trenutna interesovawa. „Sada me interesuju razli~ita poqa i oblasti `ivota, istorija me ba{ interesuje i geografija i lingvistika, i to su nauke koje stvarno volim. Bog mi je ovo dao i jako sma zahvalan jer verujem da se sve u `ivotu sa razlogom de{ava. Potrudio sam se da svoj `ivotni poziv iskoristim da svoj krst nosim ~asno i kako treba, i predstavqam svoju zemqu i svoju porodicu na pravi na~in“, zakqu~io je Nole.

u Maliju, za borbu protiv islamista. U Reiju je preure|ena 31.000 kvadrata, a tu mo`e da se smesti ~ak ~etiri i po hiqade vojnika.

Svaki vojnik }e na raspolagawu imati poqski krevet, orman i stolicu. Tako|e, ima}e i pristup zajedni~kim prostorijama sa televizorima i video-igricama. I oni }e imati svoje sportske zone, kao i kantinu sa 2.500 mesta.

Wihovo razme{tawe je po~elo, a u potpunosti }e biti raspore|eni na nedequ dana do po~etka Igara. Svi se nadaju da }e tu i ostati sve vreme OI i da ne}e biti potrebe da interveni{u.

Ima}emo lete}e taksije u Francuskoj tokom

Olimpijskih igara

Francuska vlada je donela uredbu o odobravawu rada heliodroma koji }e omogu}iti poletawe i sletawe elektri~nih lete}ih taksija u Parizu tokom Olimpijskih igara koje po~iwu 26. jula. Platforma na obali reke Seni u Parizu bi}e u funkciji i posle igara, najkasnije do 31. decembra ove godine, navodi se u uredbi vlade, koja je objavqena u Slu`benom glasniku.

Mesecima se ~ekalo na odobrewe te eksperimentalne platforme. „Uzimaju}i u obzir wegovu eksperimentalnu prirodu, uredba ograni~ava radno vreme ovog heliodroma od 8.00 do 17.00 i broj letova na dva leta na sat, i 900 letova tokom ~itavog eksperimenta“ do kraja godine, navodi se u saop{tewu.

Olimpijske igre bi}e odr`ane od 26. jula do 11. avgusta, a Paraolimpijske od 28. avgusta do 8. septembra.

MILOJEVI] SKLAPA ZVEZDIN [AMPIONSKI MOZAIK: Rusija "pokorena", sad Argentinci, pa juri{ na svim frontovima

Do{li u Sankt Peterburg, opet su Zenit pobedili i pehar uzeli. Fudbaleri Crvene zvezde su kao i pro{le godine osvojili pehar na letwem kupu {to je potvrda da pripreme za novu sezonu teku po planu.

Lane je to ura|eno ubedqivo, pod palicom Baraka Bahara, {to je izazvalo veliku, nepotrebnu euforiju, koja kasnije ni{ta dobro nije donela. Jo{ kada je kasnije u Beogradu deklasirana Fiorentina, stvorila se la`na slika mo}ne Zvezde. Postepeno se kasnije sve uru{avalo, izraelski stru~wak je pogubio konce i u Ligi {ampiona i u doma}em prvenstvu, pa je porvratnik Vladan Milojevi} dobio zadatak da stvari vrati na svoje mesto. Sada su i sa Milojevi}em crveno-beli napravili dobar rezultat na pripremama u Rusiji, samo {to ne}e biti preterivawa i zasla|ivawa, iako je uvek lepo pobediti Zenit. Nekada je bilo obrnuto, ruski velikan je redovno dobijao crveno-bele. Posle {est uzastopnih pobeda Zenita, Zvezda je vezala tri trijumfa. I ovaj posledwi dvoboj sportskih prijateqa bio je dinami~an i uzbudqiv. Doma}in je sa svojim kvalitetnim leginarima diktirao tempo u prvom poluvremenu, srpski {ampion je u nastavku popravio utisak, napravio preokret i pobedio sa 2:1. Lep rezultat, kada se zna da da je Zvezda igrala bez golamana Glazera, Olajinke, Mijailovi}a, Spaji}a i poja~awa Seola. Mladi igra~i poput Mimovi}a, Jovanovi}a, [qivi}a ~uvara mre`e Gute{e pokazali su se u dobrom svetlu, novajlija Dalsio je "spakovao" jo{ jednu asistenciju i to iskusnom znalcu Kataiju, uvek `eqnom da napravi ne{to dobro i lepo za ekipu. Luka Ili} se name}e da bude pravo osva`ewe u veznom redu, [erif nastavqa da izgara za ekipu u napadu, \iga je protiv Zenita odli~no komandovao odbranom.

Milojevi} polako sla`e kockice, posle pobeda protiv So~ija (2:0) i Zenita (2:1), prvi put }e imati na raspolagawu skoro sve igra~e na tre}em me~u sa argentinskim Taqaresom u petak (17.00). Posle tog me~a Zvezda se vra}a u Beograd i sezonu otrvara slede}e subote (20. jun) u prvenstvenom me~u sa Jedinstvom iz Uba, na "Marakani".

Efektan gol za trijumf protiv Zenita postigao je mladi {toper Stefan Lekovi}. Nije ostao u Viqarealu i `eli da se nametne treneru Milojevi}u.

- Izgledali smo dobro u drugom poluvremenu, stvarali {anse i zaslu`eno slavili. Radili smo te{ko na Zlatiboru i samo smo tako i nastavili u Rusiji. Nije mi strano da tresem mre`e. Poga|ao sam i ranije u mla|im kategorijama, kada sam bio u prvom timu i pro{le sezone u [paniji. Snalazim se dobro u 16 metara i nadam se da }e tek do}i oni bitniji golovi - istakao je Lekovi}.

Poraz Partizana od CSKA u senci te{ke povrede, crno-beli dobili `estoku opomenu pred borbu za Ligu {ampiona

Fudbaleri Partizana pora`eni su od moskovskog CSKA u finalu turnira Bratskih klubova u Rusiji rezultatom 3:0. Partizan je u finale pro{ao pobedom nad Dinamom iz Moskve posle penala, dok je CSKA pregazio OFK Beograd sa 4:0. Crno-beli su primili gol posle samo tri minuta igre po{to je Tamerlan Musajev veoma lepo pogodio mre`u rivala, dok je nedugo potom usledio {ok po{to je Marko @ivkovi} do`iveo povredu u redovima tima iz Humske, i na nosilima je iznet sa terena. Iako su povremeno pokazivali znake `eqe da napadnu, crno-beli su ipak u drugom poluvremenu primili jo{ dva gola, i to od Kelivena u 51. minutu, i Zorana To{i}a, koji je kao biv{i igra~ dva tima zaigrao u zavr{nici me~a, u 89. minutu susreta.

ZVEZDA TRA@I "[AJBEROVU" TITULU: Na{ najtrofejniji klub posle 37 godina "otkopava" aferu koja je obele`ila fudbalsku Jugoslaviju

Crvena zvezda }e podneti zahtev da joj se vrati titula iz 1986. godine, {to zna~i da }e se ponovo ustalasati duhovi pro{losti i da se u na{em fudbalu sprema nova ujdurma. I tada, u to vreme kada se desila najve}a afera u jugoslovenskom fudbalu, nije se znalo "ko pije a ko pla}a". Prava ludnica trajala je mesec dana, a sve je zakuvao tada{wi predsednik FSJ Slavko [ajber jer je dobio instrukcije od najvi{ih instanci vladaju}e Komunisti~ke partije da o~isti muq iz na{eg fudbala. Pri~alo se da je od wega to tra`io li~no Slovenac Stane Dolanc, najuticajnija politi~ka figura u post-titovskoj Jugolsaviji.

[ajber je dekretom prvo poni{tio ~itavo posledwe kolo {ampionata zbog sumwi u brojne name{taqke, zatim je doneta odluka da se kolo ponovi, dok je ~etrnaest klubova ka`weno oduzimawem {est bodova za narednu sezonu.

Prva reakcija je bila burna, pobunilo se nekoliko klubova, ali je jedini dosledan u otporu ostao samo Partizan kome je oduzeta osvojena {ampionska titula, zahvaquju}i boqoj gol-razlici od Crvene zvezde. Crno-beli su odbili da ponovo igraju utakmicu zavr{nog kola pa su u raspletu koji je verifikovao FSJ, zavr{ili kao drugoplasirani. Wihova `alba Ustavnom sudu i tu`ba Sudu udru`enog rada, tada{woj vode}oj pravnoj instanci, nisu prihva}ene u prvi mah, jesu kasnije. Zvezda je oti{la u Kup {ampiona, a Partizan je morao u Kup UEFA. To se desilo i narednog leta, jer je Vardar, kome nisu oduzeti bodovi, progla{en za prvaka.

U Humskoj nisu hteli da se pomire sa tim odlukama i crno-beli su posle `estokih pravnih parnica uspeli da vrate dve titule odlukom Suda udru`enog rada, 1987. godine. Od tada je pro{lo 37 godina i tek sada Zvezda kre}e u ofanzivu da do|e do nove revizije. Ne{to stariji poznavaoci sporta, odli~no se se}aju koliko je bilo urnebesno posledwe kolo fudbalskog prvenstva sezone 1985/86. Pred posledwe kolo, prvoplasirani Partizan je imao za samo jedan pogodak boqu gol-razliku od najve}eg rivala. Po rasporedu, beogradski klubovi su se sastali sa sarajevskim, crno-beli su na svom stadionu ~ekali @eqezni~ar, dok je Zvezda gostovala Sarajevu na "Ko{evu". Zvezda je na Ko{evu ve} vodila sa 2:0 kad je sudija Beri{a [inasi ozna~io po~etni udarac u Humskoj. Partizan je prvi gol postigao na polovini prvog poluvremena, a naredna dva kad je utakmica u Sarajevu ve} zavr{ena pobedom cr-

veno-belih sa 4:0. Ne{to kasnije je golman @eqe Slobodan Jawu{ i ~etvrti put savladan, pa je usledilo veliko {ampionsko slavqe. Zagreba~kom Dinamu trebala je ubedqiva pobeda u Novom Sadu za mogu}i plasman u Kup UEFA i savladao je Vojvodinu ~ak sa 7:1. To mu nije vredelo, jer su i wegovi konkurenti za prolaz u Evropu, Rijeka i Hajduk "na{telovali" rezultate koji su wima odgovarali. Sutjeska iz Nik{i}a i podgori~ka Budu}nost su bratski odigrali 5:5, {to je i jednima i drugima bilo dovoqno da ostanu u Prvoj ligi. Samo dva susreta, Pri{tina - Vardar (0:0) i Osijek - Sloboda (2:1) nisu bili sumwivi, jer wihovi me~evi nisu ni{ta odlu~ivali.

Partizan `estoko o{te}en

Po okon~awu sezone 1986/87, nekoliko dana pre kona~ne odluke Ustavnog suda i odluke Suda udru`enog rada kojima su Partizanu "zbog nedokazane krivice" vra}ene dve titule, FSJ je ve} bio prijavio Vardar za jugoslovenskog predstavnika u Kupu evropskih {ampiona. Po{to prijava nije mogla da se povu~e, Partizan je ponovo bio te{ko o{te}en, jer je vezao i drugu sezonu bez u~e{}a u najelitnijem fudbalskom takmi~ewu.

Silovawe pro{losti

Crvena zvezda je uspela 2018. godina da "prisvoji" spornu titulu prvaka Srbije iz 1946. godine, {to u Partizanu nisu uspeli da ospore.

- Specifi~no i agresivno silovawe vi{edecenijske pro{losti, kombinovano sa elementarnim nepoznavawem pravne istorije Srbije i r|avim poznavawem osnovno{kolskih matemati~kih operacija, okon~ano je samovlasnim, bahatim, nelegalnim i nelegitimnim ~inom nekakvog tobo` priznavawa tobo` titule nazovi prvenstva Srbije iz 1946. godine - istaknuto je u saop{tewu crno-belih.

THURSDAY l ^ETVRTAK 11. 7. 2024.

Pe{i}eva promena i ozbiqan napad Srbije na medaqu

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije uveliko je u ozbiqnom treningu i pripremi za Olimpijske igre u Parizu, gde }e nesumwivo pojuriti neku od medaqa.

Selektor Svetislav Pe{i} na prvo okupqawe ovog leta pozvao je 16 ko{arka{a, problema sa povredama nema (nadamo se da }e tako i ostati), a me|u igra~ima koji su otkazali poziv na{li su se samo Vladimir Lu~i}, Nikola Kalini} i Luka Mitrovi}.

Razlog kod sve trojice bilo je telo (umor), svaki od wih je ve} veoma iskusan i apsolutno se mo`e re}i da su wihove odluke ispravne.

Sada nije vreme da se bavimo onima koji nisu tu, ve} onima koji jesu, a 16 momaka sa spiska ~ine veoma mo}nu ekipu. Pe{i} je selektor Srbije postao 2021. godine, kroz wegov sistem pro{lo je 40-50 igra~a, sve ih dobro poznaje i sigurno zna {ta }e i kako }e sa onima koji su mu na raspolagawu za Olimpijske igre.

U odnosu na pro{lo leto, ekipa je ja~a za Nikolu Joki}a, Vasilija Mici}a, Alekseja Poku{evskog, ali i Uro{a Plav{i}a, koji je na prvom priprmenom me~u protiv Holandije bio najefikasniji pojedinac.

Od prvog okupqawa ovog leta, preciznije 24. juna, bilo je jasno da je selektor Pe{i} ovom pohodu pristupio maksimalno ozbiqno, ali ne{to druga~ije u odnosu na Evrobasket pre dve godine, pa ~ak i Svetsko prvenstvo pro{le godine.

Daleko od toga da Pe{i} nije ozbiqno pristupio pripremi za pro{la velika takmi~ewa, razlika je u ne~emu drugom.

Setimo se da je Srbija na Evrobasketu 2022. bila u grupi sa Holandijom, ^e{kom, Finskom, Izraelom i Poqskom, dok su u na{em sastavu bili Joki}, Mici}, Kalini}, Lu~i}… Me|utim, Pe{i} je tada ostavqao utisak nekoga ko ne prihvata ulogu favorita, bilo je i onog ~uvenog „svi danas igraju ko{arku“ i tome sli~no. Na iznena|ewe mnogih „orlovi“ su ve} u osmini finala pora`eni od Italije sa 94:86, a Pe{i} po povratku u Srbiju nije organizovao konferenciju za medije.

Utisak je bio da je Pe{i} u tom periodu nekako bio na „ratnoj nozi“ sa novinarima, koji {ta god pisali i pri~ali, nikako nisu mogli da budu odgovorni za neuspeh reprezentacije, kao ni navija~i, koji su imali najve}a o~ekivawa. Celoj toj atmosferi mnogo je doprinela i odluka Pe{i}a da precrta Milo{a Teodosi}a i to nakon {to su pripreme po~ele. Pri~alo se dugo o tome, mi{qewa su bila podeqewa, a istinu jo{ uvek nismo saznali. Ali, da se ne vra}amo mnogo sada na to.

Ono {to }emo pomenuti, a bitno je za atmosferu koja je tada vladala, jeste i to da su bili sve`i porazi Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket, po{to smo na leto 2022. pora`eni od Letonije i Belgije, ali smo kasnije savladali Gr~ku i Tursku i obezbedili plasman u Manilu, gde je godinu dana kasnije napravqen ogroman uspeh.

Ba{ zbog tih poraza od Belgije i Letonije, nekako sam stekao utisak da je Pe{i} uvek bio previ{e na oprezu, a protiv Italije kao da nije bilo dovoqno koncentracije i odgovora na izazove koje su nam postavqali protivnici.

E, sada je druga~ija pri~a. Od prvog okupqawa ove godine, Pe{i} je sasvim realno pri~ao o {ansama Srbije u Parizu, naciqao je medaqu, koja god bila, ali isto tako je uspeo u prvi plan da istakne selekcije SAD, Kanade i Francuske, koje su „orlovima“ glavni konkurenti.

„Olimpijski turnir je najja~i do sada. Iz razloga {to od 12 ekipa, mo`da samo dve, Japan i Ju`ni Sudan nemaju to iskustvo. Igrali smo sa Ju`nim Sudanom u Manili pa nije izgledalo jednostavno. Bi}e izazovan turnir, {est utakmica, veoma zahtevnih, jaki protivnici. Svi su kandidati za medaqu. U prvoj grupi su SAD, Kanada i Francuska po mojoj proceni, ostali su tu negde da se u{uwaju i naprave neki rezultat. [to se nas ti~e, ono {to vas najvi{e zanima. Vi ste ve} postavili te ciqeve, ja ne moram da postavqam iste ciqeve, ali svi bismo bili sretni… Imamo neke druge prioritete, ali za nas bi svaka medaqa na ovako jakom turniru bila zlatna. Hemija je najva`niji deo za sada. Ta~no je da imamo talenta i kvaliteta, ali moramo svi da radimo svakog dana na hemiji. Moramo da napravimo hemiju koja }e nas poterati dotle da nam ni{ta nije te{ko, da i u te{kim trenucima za vreme turnira i tokom utakmica mo`emo da prevazi|emo nekad nedostatak dobrih odluka i kvaliteta. To je prioritet. Na{i zadaci,

„NIJE ME BRIGA ZA JOKI]A“: Embid otkrio na ~emu rade Amerikanci pred me~eve sa Srbijom

Ko{arka{i Sjedwenih Ameri~kih Dr`ava po~eli su pripreme za Olimpijske igre (26. jul - 11. avgust), a ~udesni slu~aj Xoela Embida privuako je veliku pa`wu.

Biv{i MVP i centar Filadelfije se zavetovao Emanuelu Makronu da }e nastupiti za Francusku, a onda je svoju odluku naprasno promenio.

Obukao je dres Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i svestan je da ima veoma, veoma dobru priliku da do|e do medaqe u Parizu. Srbija i SAD }e igrati najpre 17. jula igrati u Abu Dabiju, a onda i na Olimpijskim igrama 28. jula.

U fokusu }e tada biti okr{aj Nikole Joki}a i Xoela Embida, a Amerikanac je odgovorio pomalo arogantno, a onda je „spustio loptu“.

performans, a nakon toga… Na{ rezultat u sportu ne zavisi uvek od nas, ali na{a posve}enost zavisi do po~etka olimpijskog turnira“, op{irno je objasnio selektor Srbije na prvom okupqawu ovog leta.

Kona~no nema pri~e o tome kako svi igraju ko{arku, kako svako mo`e da nas pobedi, kako nismo me|u favoritima… Selektor je apsolutno svestan od koga sada preti najve}a opasnost, ali isto tako zna da u drugim utakmicama nema opu{tawa i da nas {est me~eva deli od medaqe.

Tako|e, sada nema negativne atmosfere, nema pri~a o Teodosi}u, nema ni rasprava oko Joki}a, a Pe{i} zna koliko je priprema va`na i maksimalno je posve}en uigravawu tima. Prve dve provere, protiv Holandije iza zatvorenih vrata, pro{le su uspe{no, a pre puta u Lil ostaju nam dueli sa Francuskom, Australijom, Amerikom i Japanom.

Pe{i} je u intervjuu nakon prve nedeqe priprema sa reprezentacijom pri~ao i o tome kako bi bilo dobro da se izbegnu Amerikanci u polufinalu, a ispratio je i kvalifikacione turnire s kojih }emo dobiti i tre}eg rivala u grupnoj fazi. Poseban utisak ostavila mi je slede}a izjava selektora:

„Olimpijske igre nisu samo da tamo u~estvujemo, ve} i ne{to da napravimo. Svaka medaqa je za nas zlatna. To je jasno i meni i igra~ima, u tom pravcu razmi{qamo i imamo motivaciju da stignemo do ciqa.“

Dakle, sprema se ozbiqan napad Srbije na medaqu i ovako ne{to nismo ba{ mogli da ~ujemo pred prethodna dva velika takmi~ewa. U Manili jeste osvojeno srebro, ali iz drugog plana, mnogi se tome nisu ni nadali, jer smo putovali bez Joki}a, Mici}a, Kalini}a i Lu~i}a.

Ako se po jutru dan poznaje, ovo }e zaista biti najboqe Olimpijske igre do sada, bar kada je re~ o ko{arci, a Srbija deluje nao{treno i sposobno da uzme neku od medaqa.

„Nije me briga za Joki}a. Igram za nacionalni tim moramo da se fokusiramo na sebe i da poku{amo da svi budemo na istroj strani. Kada do|emo do toga, zna}emo na {ta treba da se fokusiramo. Trenunto je samo u pitawu pronala`ewe puta da budemo boqi svaki slede}i dan“, poru~io je Embid.

SPISAK IZ SNOVA, AKTIVNE LEGENDE SRPSKE ODBOJKE NAPADAJU ZLATO: Bo{kovi} predvodi mo}an tim na Olimpijskim igrama

Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije \ovani Gvideti saop{tio je trenutni spisak igra~ica za Olimpijske igre u Parizu, objavio je OSS.

U saop{tewu se navodi da je ovaj spisak i daqe podlo`an promenama, a definitivna lista odbojka{ica, koje }e putovati u Pariz, bi}e poznata nakon prijateqskih utakmica u Italiji i Poqskoj. Pravila prijave ekipa predvi|aju da se do puta u Pariz sa nazna~ene liste mogu promeniti ~etiri igra~ice.

Na spisku se nalaze:

Tehni~ari: Maja Ogwenovi}, Bojana Dr~a.

Korektor: Tijana Bo{kovi}.

Liberp: Aleksandra Jegdi}.

Blokeri: Jovana Stevanovi}, Maja Aleksi}, Hena Kurtagi}.

Prima~i: Bianka Bu{a, Sara Lozo, Katarina Lazovi}, Bojana Milenkovi} i Aleksandra Uzelac.

Gvideti je odredio da rezerva bude Ana Bjelica.

Odbojka{ice Srbije }e na OI u Parizu igrati u grupi A sa selekcijama Francuske, Kine i SAD.

Plasman u ~etvrtfinale OI izbori}e po dve selekcije iz sve tri grupe, kao i dve najboqe tre}eplasirane reprezentacije.

Odbojka{ki turnir na OI u Parizu u `enskoj konkurenciji bi}e odigran od 28. jula do 11. avgusta.

Odbojka{ice Srbije su do sada ~etiri puta nastupile na Olimpijskim igrama. Srbija je na OI u Pekingu 2008. osvojila peto mesto, dok je ~etiri godine kasnije u Londonu zauzela 11. poziciju.

Srbija je na OI 2016. u Rio de @aneiru osvojila srebrnu medaqu, dok je na Igrama u Tokiju 2021. bila tre}a.