Tre}i maj: Do detaqa planirao masakr na Vra~aru – Dete ubica kakvog svet ne pamti!
^etvrti maj: Monstrum tra`io `rtve i pucao u nepoznate – Majke zavijene u crno
Predsednik Vu~i}: Oduze}emo nelegalno oru`je, done}emo o{tre mere i promeniti dru{tvo
Intervju nedeqe:
DR BRANIMIR NESTOROVI], PEDIJATAR, PNEUMOLOG I ALERGOLOG, PROFESOR MEDICINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU
Treba nam veliki srpski
reset – lek za bolest
savremenog dru{tva je
vra}awe sebi
Tokom ceremonije
bilo i protesta i hap{ewa
protivnika
monarhije
Putopis: Lisabon – grad na sedam brda, okeanu i reci
re{imo na ne{to druga~iji na~in”, izjavio je Vu~i}.
„Jo{ nismo doneli sve mere, ali bi}u sasvim otvoren: Neko mora da se pona{a racionalno, to je posao dr`avnog rukovodstva. Za to smo birani, ne mo`ete uvek biti tu samo kada je ne{to lepo, ve} morate biti uz svoj narod i kada je najte`e. Naravno da je roditeqima, majkama pre svih, rodbini, najte`e”, poru~io je on.
Ali mi moramo, ne zaboravqaju}i nikada stravi~ne tragedije, `rtve i ne slave}i po~inioca ve} divnu, an|eosku decu i qude koji su zlo~inci pobili, da nastavimo da razmi{qamo kako da se te stvari nikada ne ponove, poru~io je on.
narednom periodu biti pove}an za 1.200.
„Ja se radujem {to }e policajac biti u {koli. Ovo re{ava i probleme vr{a~kog nasiqa, ne u potpunosti, ali }e u normalnim situacijama uticati mnogo, a pomo}i }e i u ekstremnim situacijama. Policija }e biti naoru`ani i spremni da upotrebe silu”, rekao je Vu~i}.
Predsednik je pojasnio da }e uvo|ewe {kolskih policajaca u svaku {kolu smawiti vr{a~ko nasiqe za „70 do 80 odsto”.
On je odbio ideju postavqawa KD vrata posvuda, ali je rekao da }e sa~ekati procenu stru~waka i da, ako je potrebno, Srbija ima dovoqno novca za KD vrata za svaku {kolu.
Predsednik je najavio da }e sutra uve~e govoriti o politici. „Ve~eras nema smisla, i formalno dan `alosti jo{ traje, a ta `alost nastavi}e se jo{ mesecima.”
On je rekao da su dani `alosti odlo`eni zato {to su ~ekane zvani~ne informacije, da se proglase smrti, odnosno zvani~no saop{tewe tu`ioca.
Vu~i} je dodao da je „toliko pogre{no” to {to su dan posle tragedije neki pozvali na proteste i dodao da se to ne radi „nigde u svetu.”
Predsednik je rekao da ne}e govoriti o ostavci ministra prosvete Branka Ru`i}a.
Ko ne bude predao oru`je u roku od mesec dana suo~i}e se sa o{trim kaznama, poru~io je predsednik Srbije Aleksanadar Vu~i} u obra}awu javnosti nakon velikih tragedija.
Nove mere su takve da mi od sutra oduzimamo nelegalno oru`je, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u Dnevniku RTS-a.
„Postoji rok od mesec dana da se bez posledica dostavi nelegalno oru`je i municija”, pojasnio je on. On je podsetio da su sli~ne mere ve} preduzimane, i da je broj cevi u Srbiji smawen za oko 200.000, dodav{i da }e nove mere nai}i na „velike otpore”.
Vu~i} je rekao da }e biti „zanimqivih politi~kih doga|aja do kraja maja”, ali da pre toga moramo da sa~uvamo mir i stabilnost.
Zadesila nas je stra{na tragedija, i jo{ jedanput izra`avam sau~e{}e porodicama ubijenih” u obe tragedije, rekao je predsednik.
„Ogromna tuga je ne{to {to ose}aju pre svega porodica i svi ostali u zemqi. Na{e je da iz te velike tragedije iza|emo ujediweno i da poku{amo neke probleme da
„Na dan tragedije sam rekao na konferenciji za novinare rekao da se pla{im ‚kopiket’ sindroma. To nam se dogodilo dan kasnije. Sad imam traume da se pla{im svakog dana, ali mislim da je to, bez obzira na broj psihopata, u svakom dru{tvu”, rekao je Vu~i}.
Napomenuo je da je bilo i dece i odraslih koji su pretili nasilnim delima.
Na{e je da izvu~emo zakqu~ke, dodao je on i rekao da u drugim zemqama politi~ari ka`u da su wihove molitve uz `rtve. „Mi smo kao dr`ava oti{li korak daqe i poku{ali da uradimo ne{to vi{e”, rekao je predsednik.
Predsednik je rekao da }e svi sa dozvolom biti kontrolisani najmawe jednom godi{we, i da se moraju javiti na kontrolu u okviru 48 sati od dobijawa poziva, {to }e va`iti i za lovce. „Mi time spre~avamo da oni koji su potpuno neura~unqivi u nekim trenucima po~ine ovakve zlo~ine”, rekao je predsednik.
„To su veoma hrabre odluke za jedno dru{tvo, i mi u tome moramo biti zajedno”, istakao je Vu~i}.
On je pojasnio da }e biti pove}an broj policajaca u {koli, kao i da }e wihov broj u
Osniva~: \or|e Marinkovi};
Vlasnik: @ivana Jovanovi};
Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Published By PGP Publishing Pty Ltd.
Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.
Veb sajt: www.srpskiglas.com.au
Email: info@srpskiglas.com.au
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Predsednik je zamolio qude da ne prijavquju la`ne incidente, kako ne bi bilo nepotrebnih pritisaka na ve} optere}enu policiju.
„Ne `elim o tome da govorim, razgovarao sam o tome sa wim telefonom, i sa Anom Brnabi}. Nastavi}emo da razgovaramo i do kraja meseca }emo preduzeti va`ne politi~ke korake”, najavio je on.
ZA MAWE OD 24 SATA PREDATO
1.500 KOMADA ORU@JA I VI[E OD 100 BOMBI
U Srbiji je po~ela predaja nelegalnog oru`ja, a Ministarstvo unutra{wih poslova je saop{tilo da je samo u toku jednog dana predato 1.500 komada oru`ja, 50.000 metaka, vi{e od 100 bombi, zoqa i drugog oru`ja.
Samo do 15 ~asova na teritoriji Srbije predato ne{to vi{e od 1.300 komada oru`ja, 45.600 komada minicije, kao i 83 eksplozivne naprave, rekao je potpukovnik policije Dejan Milojevi}.
Podsetio je da je na-
log izdao ministar unutra{wih poslova Bratislav Ga{i} i da }e poziv va`iti do 8. juna.
Prema re~ima Milojevi}a, procedura je jednostavna, svi koji ima-
ju nelegalno, ali i legalno oru`je, a koje ne `ele, mogu da ga predaju odlaskom u policijsku stanicu ili pozivom pa }e pripadnici policije do}i da ga preuzmu.
Advokat Toma Fila izjavio je da se niko od onih koji su bili na izdr`avawu kazne od 20 godina nije vratio „normalan i dobar”, odnosno „upotrebqiv za `ivot”.
Na pitawe ima li pravnog osnova da nikada ne iza|u na slobodu K.K. (13), po~inilac ubistava u O[ „Vladislav Ribnikar”, kao i U.B. (21), koji je ubio qude kod Mladenovca i Smedereva, Fila je objasnio da je K.K. krivi~no neodgovoran, dodaju}i da prema wemu mogu da budu primewene psihijatrijske mere, te da bude izolovan, ako se utvrdi da je neura~unqiv.
– U suprotnom ide ku}i, ali ja mislim da se to suprotno ne}e desiti”, rekao je Fila za Tawug. Govore}i o U. B. Fila precizira da on jo{ nema 21 godinu, te da ne zna kako bi on mogao da „ne iza|e nikada na slobodu”.
– Ali, ja znam mnogo qudi koji su dobili 20 godina umesto smrtne kazne. U moje vreme, to je bila najve}a kazna. Nijedan od wih se nije vratio normalan i dobar. Dobar – upotrebqiv za `ivot - rekao je Fila i dodao da su zbog toga uvedena savetovali{ta i sistem za rehabilitaciju.
Kako ka`e, nemogu}e je predvideti {ta }e se
de{avati nakon izdr`ane kazne i da bi ta osoba morala da izvr{i neko krivi~no delo da bi sud mogao da donese odgovaraju}u odluku.
Fila smatra i da je pove}awem broja policajaca u {kolama i na javnim mestima pove}ana bezbednost. – Taj policajac mora da bude aktivan unutra i da mu deca veruju, da se wemu `ale, kao {to idu od psihologa. Verujem da }e to biti dobro re{ewe – zakqu~io je Fila.
skih i doma}ih sli~nih zlo~ina za potrebe analize MUP-a Srbije bio je i publicista Dragan Xami}, koji je na tom zadatku bio anga`ovan u vreme dok je bio pripadnik Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ).
„U oba aktuelna slu~aja koji su se desili u Srbiji policija je profesionalno odradila svoj posao.
Beogradski advokat Goran Petronijevi} rekao je da su, po wegovom mi{qewu, zlo~in u O[ „Vladislav Ribnikar” i onaj u Mladenovcu me|usobno povezani i da je te{ko poverovati da su slu~ajnosti.
„Mislim da su svi ovi doga|aji me|usobno povezani i deo istrage bi trebalo usmeravati na razne kontakte koji su dvojica po~inilaca imala sa raznim osobama i dru{tvenim mre`ama”, rekao je Petronijevi} za Tawug i dodao je da te{ko poverovati da su slu~ajnosti u pitawu, kao i da se sve de{ava jer je medijska pa`wa posve}ena u tom pravcu.
Po wegovim re~ima, ovi zlo~ini izgledaju kao neko nadmetawe ko }e vi{e qudi ubiti i komentari na dru{tvenim mre`ama upu}uju na jednu vrstu dru{tvene anomalije i odsustva bilo kakvog ose}aja svih vrsta, ne samo empatije. Rekao je da }e istraga i vreme pokazati da su ove stvari me|usobno povezane i da }e , po wegovim re~ima, u me|uvremenu dogoditi druge stvari kojom }e se iskqu~iti ili potvrditi da su ili ne u me|usobnoj vezi.
Kolika je te`ina ovih zlo~ina ne samo za Srbiju, ve} za ceo regiona, po wegovom mi{qewu potvr|uje to {to su ~ak i zemqe iz regiona, koje nisu uvek prijateqski nastrojene prema Srbiji uputile izraze sau~e{}a.
Ministar prosvete Branko Ru`i} podneo je neopozivu ostavku predsednici Vlade Srbije Ani Brnabi}, re~eno je Tawugu u Ministarstvu prosvete.
U dopisu koji je poslao predsednici Vlade, Ru`i} je jo{ jednom ”u neizrecivom bolu izrazio najdubqe sau~e{}e najmilijima postradalih”, i dodao da mali an|eli po~ivaju u miru i da nam Bog pomogne da se ovako ne{to vi{e nikada ne ponovi.
„Dramati~ne slike doga|aja iz {kole, suze prolivene pri izjavqivawu sau~e{}a neute{nim roditeqima postradale dece do`ivotno }u nositi kao pe~at na du{i“, poru~io je Ru`i} u pismu premijerki.
U ve}ini slu~ajeva masakr traje od dva do pet minuta i zavr{ava se pre dolaska policije, strada vi{e od osam osoba u minuti, a izvr{ioci nose tri komada oru`ja. Ovo nije opis krvavog pira K. K. (13), izvr{enog u sredu u beogradskoj O[ „Vladislav Ribnikar”, ve} su to podaci iz ranije analize takozvanih poma-
[to se ti~e izvr{ilaca, na osnovu onoga {to nam je poznato, mogli bismo zakqu~iti da se uklapaju u profile pseudokomandosa, opsednutih oru`jem, ali i takozvanih vojnika osvetnika”, ka`e Xami} za beogradsku „Politiku”.
Mo`e se zakqu~iti, ka`e on, da su kod de~aka K. K. primarni moti-
min amok odnosi i na napade terorista koji pucaju na koga stignu, kao {to je to bilo u Parizu 2015. godine, posle ~ega je MUP Srbije pokrenuo izradu pomenute analize.
Ameri~ki FBI ima najve}e iskustvo sa ovakvim slu~ajevima i wihovi stru~waci su zakqu~ili da postoji pet faza u pripremi i izvo|ewu ovih napada. Prva faza je fantazirawe, misaoni proces, izvr{ilac zami{qa „osvetu” i da }e svi ~uti za wega i da }e ga pamtiti. Druga faza ve} prelazi u realnost, to je planirawe, moglo bi se re}i da su to bili trenuci kada je K. K. po~eo da crta planove napada i pravi spiskove `rtava pre nego {to je pre{ao
mnih ubistava, napravqene za potrebe MUP-a Srbije.
A u~enik koji je po~inio masakr savr{eno se uklapa u te podatke –zlo~in je trajao oko dva minuta (prvi poziv policiji iz {kole upu}en je u 8.40 ~asova, a sam izvr{ilac je pozvao broj 192 u 8.42 ~asova i rekao da je pobio u~enike i ~uvara), ubijeno je devet osoba, a kod sebe je imao tri vrste oru`ja – pi{toq „~e{ka zbrojovka {edou”, malokalibarski pi{toq „ruger”i Molotovqeve koktele koje nije stigao da aktivira.
Analize sli~nih slu~ajeva i izvr{ilaca u svetu ukazuju da su mnogi od wih opona{ali prethodnike, za {ta se koristi izraz „kopiket” (copycat). Dan posle masakra u {koli izvr{eno je nasumi~no masovno ubistvo na podru~ju Smedereva i Mladenovca, pri ~emu je ubijeno osmoro mladih, me|u kojima je bilo i maloletnika. Za ovaj zlo~in osumwi~en je U. B. (20), koji je tako|e imao tri vrste oru`ja – automatsku pu{ku i pi{toq koji je koristio prilikom krvavog pira, kao i ru~nu bombu kojom je pretio taksisti koga je oteo i terao ga da ga vozi prema Kragujevcu, gde je, sre}om, narednog jutra uhap{en.
Me|u onima koji su radili na prikupqawu i obradi prethodnih svet-
vi bili socijalne prirode, problem u odnosima s vr{wacima, a mo`da i psiholo{ke, o ~emu sud mogu dati samo stru~ni ve{taci.
„Sli~no va`i i za U. B., koji je policajcima kao motiv za zlo~in naveo ’omalova`avawe’. @eqa za osvetom, onako kako te situacije vide izvr{ioci, ~est je motiv ovih zlo~ina”, ka`e Xami}.
Situacije su dinami~ne i nepredvidive, izvr{ioci uglavnom ne `ale ni svoj `ivot, pregovori nisu posebno efikasni i sve su to razlozi zbog ~ega policija odmah po dolasku na popri{te zlo~ina mora i}i bez odlagawa direktno na izvr{ioca i onesposobiti ga, zakqu~ak je iz pomenute analize.
Ovakvi zlo~ini de{avaju se {irom sveta, a posebno su u~estali u SAD. Me|u policajcima {irom sveta prihva}en je termin amok ubistva, mada bi u na{oj terminologiji odgovaraju}i termin bio pomamna ubistva ili jednostavno ubila~ki pohod. Izraz amok poti~e od malajske re~i koja bi se mogla prevesti kao „luda~ki napadati”. U Maleziji su zabele`eni prvi slu~ajevi izvr{ilaca u stawu velike razdra`enosti, izme|u ostalog i zbog dejstva opijuma, koji su nasumi~no ubijali koga su stigli. Danas se ter-
u narednu fazu pripreme kada je napravio Molotovqeve koktele i uzeo pi{toqe. Zavr{ne faze su prilazak popri{tu zlo~ina i sam napad. „[to se ti~e samih situacija na koje policija nailazi, one mogu biti aktivne, kada izvr{ilac i daqe puca, ili pasivne, kada izvr{ilac vi{e ne dejstvuje. U slu~ajevima koji su nas potresli ovih dana situacije su bile pasivne i izvr{ioci su bez opirawa uhap{eni”, obja{wava Xami}.
Nema sumwe da su mnogi policajci MUP-a Srbije koji su intervenisali tog dana imali jasnu predstavu sa ~im se suo~avaju. Dobro naoru`ani i opremqeni bili su spremni da urade sve {to je neophodno da bi spre~ili daqe posledice. A uputstva su jasna: u ovakvim situacijama, ako je izvr{ilac i daqe aktivan, ide se odmah pravo na wega i, ako nema druge, onesposobi se upotrebom vatrenog oru`ja. U SAD su imali lo{a iskustva sa oklevawem u pojedinim takvim situacijama, desilo se u bar jednom slu~aju da je broj `rtava bio ve}i jer je policija bila neodlu~na, a ciq ovih zlo~inaca, bez obzora na to da li deluju samostalno ili su teroristi, jeste da pobiju {to vi{e qudi.
U oba aktuelna slu~aja koja su se desila u Srbiji, policija je profesionalno odradila svoj posao, ka`e publicista Dragan Xami}, biv{i pripadnik SAJ-aUbica iz Mladenovca Акција „Вихор”, 5. мај ове године
Kosta Kecmanovi} (13), koji je 3. maja ujutru ubio osmoro vr{waka i ~uvara u O[ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, najsurovije je dete masovni ubica u istoriji sveta. Me|u svim masovnim ubicama na svetu mla|im od 14 godina, {to je u Srbiji ina~e zakonska granica ispod kojeg dete ne mo`e da bude krivi~no odgovorno za zlo~in bez obzira na broj `rtava, niko nikad nije ubio toliko `rtava kao Kecmanovi}.
Tre}eg maja je u osnovnoj {koli “Vladislav Ribnikar” na Vra~aru do{lo do nezapam}enog zlo~ina kada je u~enik sedmog razreda Kosta Kecmanovi} doneo u {kolu o~evo oru`je.
Po dolasku u {kolu, ne{to pre 8.40 sati, ubio je ~uvara, ranio dve de`urne u~enice, a jednu ubio. Zatim se uputio ka u~ionici u kojoj je wegovo odeqewe VII-2 imalo ~as istorije. Tamo je upucao nastavnicu istorije Tatjanu Stevanovi}, pa zapucao na u~enike. Ubijeno je osmoro |aka i ~uvar {kole, dok je te{ko rawena nastavnica i nekoliko u~enika.
O tome da je u~enik imao unapred pripremqen plan na konferenciji za medije pri~ao je i Veselin Mili}, na~elnik Policijske uprave za grad Beograd, kao i predsednik dr`ave Aleksandar Vu~i} u vanrednom obra}awu gra|anima. Unapred pripremqen plan, lista “prioritetnih meta”, molotovqevi kokteli i dva o~eva pi{toqa – tako je Kosta Kecma-
novi} do detaqa osmislio krvavi pir koji Srbija ne pamti. Posle zlo~ina je sam pozvao policiju i rekao im kako je “psihopata”. Nije pokazao ni trunku kajawa.
Prema srpskom zakonu, dete koji nema punih 14 godina starosti nije krivi~no odgovorno bez obzira na te`inu zlo~ina i broj `rtava, {to je upravo slu~aj i u ovom masakru. Da ima 14 godina, Kecmanovi} bi u najgorem slu~aju po wega mogao da bude poslat u vaspitno-popravni dom. Ali po{to ima samo 13, sino} je predat radnicima Centra za socijalni rad.
Dakle, srpski zakon podvla~i crtu na 14 godina. Svi mla|i od toga spadaju u kategoriju dece, dok se oni od 14 do 18 godina smatraju maloletnicima. Kosta Kecmanovi} pravno spada u kategoriju deteta i to onog, na `alost, koje je od ju~e najsuroviji masovni ubica u svetskoj istoriji.
Na listi dece masovnih ubica
do 14 godina starosti, koja su za sobom ostavila najmawe ~etiri `rtve, dosad su se nalazila samo tri imena.
1) Kajl Alvud je 2019. ubio petoro ~lanova svoje porodice kada je podmetnuo po`ar u ku}i u Ilinoisu, u SAD. U to vreme imao je samo 9 godina.
2) Endrju Golden (11) je u dru{tvu sau~esnika Mi~ela Xonsona (13) 1998. godine u sredwoj {koli u Arkanzasu ubio ~etvoro u~enika i jednog nastavnika, a jo{ 10 ranio.
3) Brazilac Marselo Eduardo Bovo (13) je 2013. u Sao Paolu ubio ~etvoro qudi, posle ~ega se ubio. Na ovom spisku bi mogla da se na|e i Nemica Ida [el (13), koja je davne 1907. ubila {est beba u Minhenu. Ipak, ona je ubijala u du`em vremenskom periodu, pa vi{e spada u kategoriju serijskih ubica, nego masovnih.
Iako je svaki od ovih zlo~ina
Na{e usluge ukqu~uju:
l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa
l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)
l Trajno i palijativno zbriwavawe
l Kvalitetnu post-akutnu
i dugotrajnu negu
l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit
bio u`asan sam po sebi, svi oni po broju `rtava blede pred masakrom koji je u sredu po~inio Kosta Kecmanovi}. Ovaj 13-godi{wak je ubio devetoro: sedam devoj~ica, jednog de~aka i jednu odraslu osobu, {kolskog ~uvara. Dete-ubica kakvog svet ne pamti 65 godina Ina~e, posledwi masovni zlo~in ovih razmera koje je po~inio neko bar pribli`nog godi{ta kao Kecmanovi}, dogodio se pre ~ak 65 godina, u Sjediwenim Dr`avama.
Te 1968. godine je devoj~ica Karil En Fugejt, u trenutku zlo~ina godinu starija od Koste Kecmanovi}a, sa ubicom ^arlsom Starkvederom (19) u krvavom pohodu ubila
11 qudi. Posle hap{ewa je postala najmla|a `ena u istoriji SAD kojoj je su|eno i koja je osu|ena za najte`i oblik ubistva. Osu|ena je na do`ivotnu robiju, ali je iza{la na uslovnu slobodu 1976. godine.
Ipak, i ovaj jezivi zlo~in ne mo`e da se uporedi sa ju~era{wim masakrom u Beogradu, jer su ga zajedno po~inile dve osobe, dok je Kecmanovi} sve isplanirao, organizovao i sproveo sam.
Najsuroviji maloletnici
masovne ubice u istoriji
Ako se u obzir uzmu i druge masovne ubice stare od 14 do 18 godina, koje srpski zakon vodi pod kategorijom maloletnika, Kecmanovi} je i na toj listi jedan od najsurovijih.
Vi{e osoba od Kecmanovi}a ubio je 2009. godine Tim Kre~mer (17), kada je pucwava u sredwoj {koli u Nema~koj okon~ana sa 16 `rtava. Napada~ Kre~mer se ubio, a oru`je je tako|e bio uzeo od oca, kao i Kecmanovi}.
Jedan od onih koji tako|e vi{e spadaju u kategoriju serijskih ubica bio je Huan Fernando Hermosa Suarez iz Ekvadora, poznat kao Niwo del Teror. Suarez je sa 15 godina osnovao bandu koja je za samo ~etiri meseca ubila 8 taksista, 11 pripadnika gej populacije, jednog kamionxiju, wegovog poznanika i jo{ dve `rtve. Ukupno 22 osobe.
Xefri Xejms Vajz (16) je bio u~enik sredwe {kole Red Lejk u Minesoti, u SAD. On je 2005. ubio svog dedu i dedinog saputnika, pre nego {to je oti{ao u sredwu {kolu i ubio jo{ sedmoro qudi, ukupno devetoro. Posle zlo~ina se ubio.
Erik Borel (16) je bio sredwo{kolac koji je 1999. ubio svoju porodicu, a posle toga jo{ 12 osoba u jednom selu u Francuskoj. Iza sebe je ostavio ukupno 15 `rtava. I on se posle zlo~ina ubio.
Svima su nam u se}awu i masovna ubistva u {kolama u Sjediwenim Dr`avama. Ipak, medijski najpra}enija me|u wima po~inile su punoletne osobe. U Kolumbajnu se radilo o dvojici 18-godi{wakiwa, dok je masakr u osnovnoj {koli u Sendi Huku po~inio 20-godi{wi napada~.
Kosta Kecmanovi} (13) koji je pre 3. maja u osnovnoj {koli na Vra~aru ubio osam svojih vr{waka i ~uvara {kole Dragana Vlahovi}a, a ranio sedam osoba do detaqa je isplanirao stravi~no ubistvo, ali i kako da izbegne zatvor, pokazalo je ve{ta~ewe wegovog telefona. Kako je utvr|eno, de~ak je planirao masovno ubistvo mesec dana, a ono {to je pregledom wegovog telefona utvr|eno ledi krv u `ilama - svesno je po~inio ubistvo svojih vr{waka i ~uvara {kole jer je neposredno pred zlo~in na internetu pretra`ivao
Krivi~ni zakonik Srbije kako bi istra`io da li deca mogu krivi~no da odgovaraju. - Na osnovu wegove pretrage se zakqu~uje da je organizovao napad u {koli sada jer je znao da mu je ostalo malo vi{e od 2 meseca do 14. ro|endana i da mu je toliko vremena ostalo od krivi~ne neodgovornosti ukoliko po~ini zlo~in – pi{u „Novosti“. Na prvoj konferenciji za medije nakon zlo~~ina pokazan je i spisak koji su na{li u stanu de~aka ubice. Na wemu su ispisana imena u~enika koje je planirao da ubije. Osim toga, imao je i precizan plan {kole, sa iscrtanim ulazom i izlazom. Sve do sada utvr|eno u istrazi nezapam}ene tragedije pokazuje da je Kosta K. svesno i planski ubio svoje vr{wake i ~uvara {kole. Nije bio pod dejstvom alkohola, niti psihoaktivnih supstanci, a ono {to dodatno budi jezu jeste da se na ispitivawu u policiji pored toga {to nije pokazao trunku kajawa zbog u~iwenog zlodela, pona{ao bahato dok je pri~ao o `rtvama. Hiqade gra|ana {irom Srbije sino} je odalo po~ast ubijenoj deci i ~uvaru {kole. Sve}e su palili u Beogradu, Novom Sadu, Vaqevu, U`icu.
Osmostruki ubica iz Dubone kod Mladenovca Uro{ Bla`i} (20) nameravao je da krvavi pohod zapo~ne u centru sela Malo Ora{je, ali tamo kobne no}i nije zatekao nikoga, pi{ beogradske „Novosti”. U povratku je pro{ao pored grupe mladih na pikniku, pa je odlu~io da mu oni budu mete.
Iako su od masovnog ubistva u selima kod Smedereva i Mladenovca pro{la ve} sedam
U Malom Ora{ju sahrawena petorica mladi}a - `rtve krvavog pira Uro{a Bla`i}a. Na seoskom grobqu u Malom Ora{ju kod Smedereva sahraweno je pet `rtava masovnog ubistva po~iwenog u no}i izme|u ~etvrta i petka - Lazar Milovanovi}, Aleksandar Milovanovi}, Marko Mitrovi}, Nemawa Stevanovi} i Nikola Mili}.
U smederevskom tu`ila{tvu na saslu{awu Uro{a Bla`i}a, osumwi~eni je priznao krivicu da je usmrtio osmoro i ranio 14 mladih iz sela u okolini
Mladenovca i Smedereva. - Priznao je da je izvr{io masakr navode}i da je upotrebom automatske pu{ke i pi{toqa na tri lokacije na teritoriji Smedereva i Mladenovca pucao na vi{e lica koja su se nalazila u grupi, a koja nije poznavao, da bi zapla{io stanovni{tvo navedenih naseqenih mesta – prenosi beogradski „Blic”.
Posle tragedija koje su se dogodile u {koli „Vladislav Ribnikar” i u selima u okolini Mladenovca gotovo svi se pitamo kako nastaviti daqe. Psihijatar
Vladimir Diligenski ka`e za RTS da deca {to pre treba da se vrate na nastavu, skrenu misli i koncentri{u se na ne{to {to nije u vezi s tragedijama. Savetuje da {to pre treba da u|emo u kolote~inu svakodnevice. Poru~uje i da su sve naslovne strane pune, ali da ne treba da se pravi tolika pompa. U svakom dru{tvu postoje osobe, takozvane latentne, koje bi isto to uradile, mi to zovemo indukcija koja je veoma ~esta, dodaje Diligenski.
Profesor doktor Vladimir Diligenski navodi da kod qudi posle ova dva masakra prime}uje kolektivnu tugu, ali i bes za{to se to dogodilo.
„Ta deca su ne~ija i pot-
dana, jo{ se sklapa mozaik krvavog pohoda ubice iz sela Dubone.
Prema nezvani~nim, ali pouzdanim saznawima „Novosti”, Bla`i} se naoru`an automatskom pu{kom, pi{toqem i ru~nom bombom, u svom „mercedesu” iz Dubone prvo zaputio u susedno Malo Ora{je. Odvezao se do centra ovog sela gde se okupqaju me{tani. Na putu do tamo, pro{ao je pored grupe mladih, koji su pravili piknik kod spomenika u Ravnom gaju, na oko kilometar-dva od sela.
Kada je stigao u centar Malog Ora{ja, tamo nije zatekao nikoga. Da jeste, mogu}e je da bi jeziv scenario bio potpuno druga~iji. Okrenuo je automobil, i krenuo nazad ka Duboni. Zaustavio se pored okupqene dece kod spomenika, iza{ao iz vozila, naredio im da legnu na zemqu i osuo rafalnu paqbu po wima. Potom je seo u atomobil i nastavio ka Duboni. Tu je najpre pucao iz pi{toqa u nekoliko starijih qudi koji su popravqali ogradu. Zatim se dovezao do {kolskog dvori{ta gde je usmrtio mladog policajca i wegovu sestru, i jo{ jednog momka, i nasumice pucao po dvori{tu. Me{tani su ~uli dva rafala, jedan du`i i drugi ne{to kra}i.
Nakon {to je ubio osam i ranio 14 osoba, ostavio je svoj auto, i ukrao automobil „reno ispejs” u jednom dvori{tu u [ep{inu, kojim se odvezao do petqe na auto-putu kod Malog Po`arevca. Tu je zaustavio taksistu, koji je vozio trudnicu iz Smedereva. Uz pretwu bombom, sve troje nastavqaju put do Uba gde ostavqaju trudnicu, koja se, navodno, u ovo mesto i zaputila. Potom taksista vozi
puno saose}awe sa tim porodicama i tom decom dobro je saose}awe, jer zna~i da postoji empatija u ovom dru{tvu i da postoje neke zdrave porodice, da nije to oti{lo toliko daleko kao na Zapadu gde decu izbacuju sa 14, 15 godina, ‘idi, pa snalazi se sam, ja vi{e ne}u da te izdr`avam’”, dodaje Diligenski.
„Nama je iznena|uju}i po{to je prvi put, nikada se nije to tako desilo. U Americi ka`u da imaju 180 sli~nih od po~etka godine, zna~i da je to tamo rutinska pri~a. ^ak sam ~uo da wihova policija kada opkoli tako nekog masovnog ubicu, ne haje da ga ubije, nemaju taj kriterijum, vi{e se pla{e}i za svoje `ivote”, navodi Diligenski.
Usmeriti pa`wu na u~ewe i rad Nagla{ava da sada deca treba {to pre da se vrate na
osumwi~enog do sela Viwi{te kod Kragujevca, gde ga ostavqa.
Uhap{en je vi{e od osam sati nakon zlo~ina i velike potrage u kojoj je u~estvovalo vi{e od 600 pripadnika policije.
Informacije da je sve po~eo sva|om u Duboni i navodnim sukobom sa mladim policajcem nisu ta~ne. Te ve~eri nikakva sva|a se nije dogodila. Kao {to su „Novosti” ve} pisale, ubica je, navodno, `eleo da se osveti seqanima zbog omalova`avawa wega i wegove porodice. To je motiv koji se sada izdvaja kao najverovatniji. Svakako, to }e utvrditi istraga.
Prema saop{tewu tu`ila{tva, izjavio je da je pucao u nepoznate qude, jer je hteo da
zapla{i stanovni{tvo ovih sela. Automatska pu{ka kojom je Uro{ Bla`i} po~inio zlo~in jo{ nije prona|ena. On je tokom bekstva bacio pu{ku negde u {irem ataru sela Dubona.
- Prilikom pretresa osumwi~enog i prostorija koje je koristio prona|ena je ve}a koli~ina oru`ja i municije, dok je prilikom bekstva sa lica mesta, najpre ukrao tu|i automobil, a potom u blizini naplatne rampe „Mali Po`arevac” pretio bombom taksisti i putnici u taksi vozilu, koja je bila u drugom stawu, te naterao taksistu da ga odveze u Kragujevac gde je Bla`i} u toku jutra i prona|en u ku}i wegovog ujaka - ka`e izvor upoznat sa istragom.
nastavu i da skrenu misli i koncentri{u se na ne{to {to nije u vezi sa ovim tragedijama. Isti~e da su qudi, sem {to ose}aju tugu i bes, `eqni pravde.
„To je ogromna nepravda i jedan zlo~in koji ne mo`e ni~im da se opravda – za{to je to dotle stiglo? Kako se mo`e opravdati? Nikako se ne mo`e opravdati”, nagla{ava Diligenski.
Psihijatar savetuje da su normalan `ivotni kolosek, svakodnevica i kolote~ina koju nam svakodnevica pru`a lek za bespomo}nost koju kolektivno ose}amo.
„Drugo, deca vole da se dru`e, wima je su{tinska potreba da se dru`e i to im nikako ne spre~avati, jer na neki na~in oni tu elaboriraju to {to imaju i na|u najboqe re{ewe za svoje u~ewe i da se {to pre vrate u svoj kolosek”, isti~e Diligenski.
Tu`ni, besni i `eqni pravde – kako posle dva zlo~ina da nastavimo daqe
Istori~ar Predrag Markovi} isti~e da je u Drugom svetskom ratu, koji je trajao {est godina a u~estvovalo 110 miliona vojnika i 61 dr`ava, pobednik ceo svet, zato {to bismo u svetu u kome bi pobedio nacizam i mi i drugi narodi bili robovi.
Ocewuje da je stra{na simbolika to {to nema~ko oru`je danas opet gazi poqima Ukrajine.
svih nema~kih vojnika koji su poginuli palo je na Isto~nom frontu.
„Zna~i, ceo Zapadni front je jedna mala borba, deseti deo onoga {to se de{avalo u ratu Sovjetskog Saveza, u ratu protiv pre svega nacisti~ke Nema~ke”, navodi Markovi}.
Smatra da je negirawe Dana pobede donekle rehabilitacija tih raznih nacista i neonacista.
tno da se taj dan u mnogim zemqama slavi 8. maja da bi se, kako ka`e, izbegla ta veza s Rusijom.
[to se ti~e Jugoslavije, podse}a da se veliki broj pora`enih vojnika tada povla~io ka Austriji ne `ele}i da se preda partizanima, pla{e}i se od osvete do koje do{lo.
„Za nekoliko dana ide godi{wica Blajburga, mesta po
Me|utim, smatra da tu veliku odgovornost snosi i Rusija.
U senci rata na evropskom tlu, Evropa danas obele`ava Dan pobede nad fa{izmom u Drugom svetkom ratu i Dan Evrope – se}awem na Deklaraciju francuskog ministra spoqnih poslova Roberta [umana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvani~nim korakom u nastanku EU.
To {to u {tampi nema mnogo naslova o Danu Pobede i Danu Evrope prema re~ima Predraga Markovi}a govori o zbuwenosti na{e javnosti i o tome da se rat protiv Rusije seli u pro{lost.
„Zna~i, Zapad ne samo da `eli da pobedi Rusiju danas, nego ho}e da uni{ti uspomenu na najve}i doprinos Rusa i ostalih naroda Sovjetskog Saveza svetskoj istoriji, pobedi fa{izma i silama nacizma. Rusi, Ukrajinci, Belorusi i svi ostali narodi Sovjetskog Saveza su spasili svet od nacizma”, istakao je istori~ar.
To se sada, navodi, poni{tava ovim pre}utkivawem, a 90 odsto
A {to se ti~e Dana Evrope, to je ka`e, jedan lep doga|aj, ali to je jedan birokratski doga|aj i ta dva doga|aja ne mogu da se mere po zna~aju.
OTKAZAN „BESMRTNI PUK” –REALNOST RATA KVARI
PUTINOVO SLAVQE
Ukazuje da je u Ukrajini jedan stra{an bratoubila~ki rat koji ne mo`e da se pravda ni na koji na~in.
„Besmrtni puk je najdirqiviji obi~aj. To su veterani rata i wihovi potomci nose slike svojih predaka koji su se borili za slobodu ~ove~anstva. Meni je od vojne parade uvek bila milija ta parada qudi koji su ponosni na svoje pretke”, ocewuje istori~ar.
Dodaje da se u ruskom okru`ewu ponavqaju propagande koje su se ~ule za vreme Drugog svetskog rata protiv Rusije.
Podse}aju}i na 9. maj 1945. godine, isti~e da je Berlin pao nekoliko dana pre toga i da je interesan-
kome se simboli~no zovu te odmazde partizana uglavnom nad usta{ama, ali i nad belim Rusima, ~etnicima i tako daqe. Vide}emo sad koji }e nivo Hrvatska dati obele`avawu Blajburga po{to je on kao kontra Dan pobede. To je dan gde desni~arska Hrvatska slavi svoje `rtve koje su pale na strani fa{izma”, rekao je Markovi}.
U ratu koji je trajao {est godina u~estvovala je 61 dr`ava i 110 miliona vojnika.
„Pobednik je ceo svet, zato {to bismo u svetu u kome bi pobedio nacizam mi bili robovi. Beograd bi se zvao Princ Eugen [tat, a Srbi bi bili raseqeni iz ovih dolina oko Save i Dunava i saterani u planine. Poqaci bi bili robovi, ^esi, Rusi bi bili istrebqeni, Ukrajinci tako|e. Sa stanovi{ta nas, slovenskih naroda mi bismo bili skoro uni{teni da nije pora`ena nacisti~ka Nema~ka”, smatra Markovi}.
Ocewuje da je stra{na simbolika to {to nema~ko oru`je opet gazi poqima Ukrajine. Me|utim, smatra da tu veliku odgovornost snosi i Rusija.
„Naravno da Zapad sprema Ukrajinu kao neprijateqa jo{ od 2008, 2009. godine, ali Rusi su sada dali opravdawe i povod za op{ti rat protiv Rusije i to je veliki greh ruskog rukovodstva ne samo prema Ukrajini nego prema svom ruskom narodu. Sad je Rusija zaista ugro`ena kao dr`ava zbog tog nesre}nog lo{eg vo|enog rata”, isti~e istori~ar.
Ambasadori nekoliko dr`ava u Srbiji polo`ili su ju~e vence na
spomenik „Oslobodiocima Beograda” povodom Dana pobede. Vence su izme|u ostalih polo`ili ambasadori Poqske, Nema~ke, Francuske, Ukrajine, SAD.
Markovi} ukazuje da su venci polo`eni na spomenik „Crvenoarmejcu”.
„Ja sam video i ukrajinski i poqski venac na spomeniku Crvenoarmejcu. Sad se ja pitam {ta li su rekli kad su se sreli s ruskom delegacijom, po{to je zajedni~ki „Crvenoarmejac” na tom grobqu, interesantno imati i Ukrajince i Ruse. Svi su zajedno pali u borbi za oslobo|ewe Beograda”, istakao je Markovi}.
Lek za sve bolesti savremenog dru{tva koje su nastale kao proizvod digitalne ere, ali i wihovog namernog plasirawa radi promene svesti naroda, doktor Branimir Nestorovi} vidi u vra}awu na stare, tradicionalne vrednosti. Nezapam}eni u`asi koji su potresli Srbiju u proteklim danima nastavi}e da nam ispuwavaju svakodnevnicu ukoliko se ne vratimo sebi.
O~i dr Nestorovi}a, kao i celokupne doma}e javnosti, uprte su ovih dana u stravi~ne zlo~ine koji su iza sebe ostavili nekoliko brutalno ubijene dece i vi{e rawenih, o ~emu je poznati de~ji lekar govorio za srpski Sputwik sa Qubinkom Milin~i}.
On je ukazao na probleme koji u srpskom dru{tvu izazivaju odro|avawe i udaqavawe od mentaliteta svog naroda u ciqu prihvatawa vesternizacije, nakaradnom uticaju kriminogene podkulture koja sti`e iz Amerike, obespravqivawu prosvetnih radnika, gubitku autoriteta roditeqa nasuprot sve ve}ih prava deteta i suzbijawu nasiqa kod dece.
Nestorovi}, koji je ~itav radni vek proveo sa decom odbija tvrdwu da su ona lo{a. On veruje da se niko ne ra|a zao, ve} da pogubni uticaji koje na{a deca kao sun|eri upijaju iz okoline oblikuju wihove umove i usmeravaju ih na nasiqe, bezose}ajnost i neodgovornost.
Srpsko dru{tvo je tokom vekova prolazilo kroz mnoge i velike krize, ali su one bile posledica spoqa{wih napada, govori Nestorovi}. Do pre neki dan u srpskoj istoriji nije bilo primera da jedno trinaestogodi{we dete hladnokrvno poubija svoje vr{wake na na~in na koji je to ura|eno u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar“.
,,Ovo je jedan od najcrwih dana u istoriji Srbije. Nas su ubijale usta{e, Nemci, Amerikanci, ali da na{e dete ubija svoje vr{wake, to nije zabele`eno. Ja ne mogu da verujem da je on zao. Qudi se ne ra|aju zli. On je sigurno bio stra{no frustriran i wemu bi bio potreban jedan radni logor, dakle da ode negde gde }e najmawe desetak godina raditi pod kontrolom psihologa i psihijatara, nakon ~ega bi se odlu~ili daqi koraci.”
Statisti~ki gledano trinaestogodi{we masovne ubice skoro da i ne postoje. ^ak i u Americi gde se {kolska pucawa de{avaju maltene svakodnevno, wihovi izvr{ioci su stariji tinejxeri. Razlog tome je, obja{wava Nestorovi}, jednostavan i biolo{ke prirode – kod mu{karaca je testosteron hormon agresivnosti. Me|utim, u primeru trinaestogodi{weg K.K. to nije slu~aj. On spada u predpubertetsku decu, {to zna~i da nema hormon testosterona. Nestorovi} opomiwe da ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je bio pod dejstvom neke supstance.
Psihoterapija – zapadno pomodarstvo Budu}i da je u istoriji Srbije i Balkana ovakva tragedija nezabele`ena, dr Nestorovi} veruje da bi se slu~aju najboqe pristupilo ukoliko bi konzilijum lekara dugo i op{irno pri~ao sa ubicom, kako bi se do{lo do potpune istine. Policija, ka`e Nestorovi}, mo`e saznati samo podatke tehni~ke prirode poput nabavke oru`ja, ali ne mo`e
zaviriti u glavu de~aka koji je sam sebe opisao kao psihopatu.
Govore}i o psihopatama, Nestorovi} ih ocewuje kao izuzetno inteligentne i „normalne“ qude, ali odbacuje tvrdwe pojedinih da se po~inioc vi{estrukog ubistva odlu~io na zlo~in zbog takozvanog „sindroma genijalca“ koji podrazumeva prekomerno optere}ivawe deteta akademskim i drugim aktivnostima, u~ewu vi{e stranih jezika, muzi~kom {kolom ili sportom.
,,Psihopate su stra{no normalni qudi. Oni su jako inteligentni i znaju da se prikriju, ali u ovom slu~aju on se nije prikrivao, ve} je pozvao policiju i rekao „ja sam
Te generacije, obja{wava Nestorovi}, ne znaju {ta zna~i `rtva, {ta je patriotizam, to su generacije koje su odrasle na jednoj jedinoj vrednosti – visini cene i modelu telefona.
Po doktoru Nestorovi}u, ne preostaje nam previ{e opcija i on apeluje da toga postanemo svesni {to pre.
,,Mi imamo samo jedan put a to je da se vratimo unazad. Put napred vodi u propast, to ve} vidimo svi. Ili }emo da nastavimo na ovaj na~in i oti}i }emo u propast, ili }e ovo biti trenutak kad }e dru{tvo kao celina da ispita u kom }e pravcu da krene. Ako nastavimo ovim putem, ovakvi u`asi }e postati rutina i doga|a}e se svaki ~as.”
On veruje da Srbi, kao tradicionalan i patrijarhalan narod, moraju na}i sopstveni put i da nam ne}e trebati dugo da to u~inimo. Iz wegovog profesionalnog iskustva, 80 odsto gra|ana Srbije stoji ~vrsto na svojim nogama i zna koje vrednosti treba po{tovati, a ogroman broj qudi odlazi u crkve i manastire, osve{}uju}i kod sebe i kod svoje dece shvatawe du{e, patriotizma, qubavi...
,,Ja mislim da treba uvesti veronauku u {kolu. Ne mislim na ovu veronauku gde se napamet u~e neke stvari, to je dosadno, ve} mislim na u~ewe hri{}anskih vrednosti. Hri{}anske vrednosti su u stvari qudske vrednosti. Voleti drugog ~oveka, imati empatiju, pomagati drugima... To se pomalo zaboravilo”, zakqu~uje doktor Branimir Nestorovi} i kao lek za sve bolesti savremenog dru{tva propisuje vra}awe sebi i svojoj tradiciji.
psihopata“. Sa druge strane, prekomerno optere}ewe stvara anksioznost, napetost, ti qudi su nervozni, ne mogu da spavaju, skloni su perfekcionizmu... i to nije to. Psihopatija je mnogo dubqi poreme}aj li~nosti i ima nekoliko klasi~nih elemenata: narcisoidnost, makijevelizam... Me|utim, ni{ta od toga nije karakteristi~no za decu.”
Brojke pokazuju da ~ak 20 odsto qudi ima neku vrstu poreme}aja, ali u mnogim delovima sveta, pa i kod nas, sve {to je vezano za psihijatriju va`i za tabu temu. Ukoliko neko ide kod psihijatra, pretpostavka je da je lud. Sa druge strane, iako je potreba za psihi~kom podr{kom nikad ve}a, dobar deo dru{tva je do`ivqava na pogre{an na~in. Odlaskom kod psihologa ili psihijatra, sebe poku{avaju da predstave kao „intelektualnu li~nost“ i pripadnika vi{eg sloja dru{tva, obja{wava Nestorovi} i taj trend tako|e pripisuje Zapadu, koji je odlazak po psihi~ku pomo} pretvorio u pomodarstvo.
,,Amerikanci su izmislili psihijatre zato {to su usamqeni. Nemaju sa kim da popri~aju, nemaju kom{inicu da popiju kafu zajedno, pa pla}aju ~oveka da ih slu{a. On to, naravno, radi iz profesionalnih razloga.”
Spirala ludila
Nestorovi} beogradski i mladenova~ki masakr, iako deluju kao napadi „iznutra“, po dubqoj analizi ipak svrstava u atake spoqnog neprijateqa, perfidnije i vi{e karakteristi~ne za moderno ratovawe 21. veka. Umesto kasetnih bombi i osiroma{enog uranijuma, agresija se sada vr{i psiholo{ki, zadirawem u psihu najmla|ih. Uticaje koji sti`u spoqa naziva namernim i patolo{kim, a kao wihov izvor vidi zapadnu „nekrofilsku kulturu“ koja veli~a smrt.
,,Nije deo de~ije psihologije da ono planira ne{to {to je lo{e i tu se vidi uticaj ameri~kih filmova gde oni veli~aju kriminalce kao hiperinteligentne qude. Neki od wih jesu inteligentni, ali se sti~e utisak da su oni neka nadrasa i da je to {to oni rade potpuno u redu. Napravqen je taj obrazac pona{awa koji dosta dugo traje i ovo je, na `alost, moralo da se desi”, govori Nestorovi}, citiraju}i ^ehovqevu re~enicu da „ako se pu{ka nalazi u prvom ~inu, u tre}em }e morati da opali.”
Po wemu je ovo dru{tveno indukovano pona{awe, a mi se kao posledica wega nalazimo u „spirali potpunog ludila“ u kojem se samo ~eka da neko nekoga ubije. Ovo stawe nije otpo~elo samo od sebe ve} je deo detaqno i odavno isplaniranog metoda pod-
vrgavawa Zapadu i to je, ka`e Nestorovi}, deo modernog ratovawa.
,,Kriminalci su na Zapadu predmet obo`avawa zato {to su navodno borci protiv sistema. Zapadni ~ovek koji je stisnut sa svih strana kreditima, radnim vremenom, nau~en da slu{a... wemu je neko ko se bori protiv sistema, pqa~ka banke – idol. Jednostavno ne vidim za{to bi to trebalo da bude tako i kod nas.”
Te{ko je posle objasniti detetu da }e zavr{etkom {kole, ukoliko bude dobar |ak, i upisom na fakultet, pod uslovom da se izuzetno dobro zaposli, zara|ivati mese~no 1000 evra u najboqem slu~aju i da je to za wega boqe nego bavqewe kriminalom kojem }e isti iznos novca zaraditi za par dana ili ~ak sati. To je tako|e, ocewuje Nestorovi}, jedna od posledica promene svesti modernog ~oveka koji u `ivotu stremi iskqu~ivo akumulaciji kapitala i individualisti~kom na~inu `ivota koji podrazumeva samo trenutnu i li~nu satisfakciju, bez ose}aja ili saose}awa za drugog. Uni{tavawe vaspitno-obrazovnih
ustanova
[kole i fakulteti slu`ili su nekada kao vaspitno-obrazovne ustanove, podse}a dr Nestorovi}, ali smo u me|uvremeno prihvatili potpuno pogre{an sistem {kolstva. Ustanove su se pretvorile u obrazovne, a institucija vaspitawa je zabrawena. Nastavnicima su oduzete sve ingerencije, a |aci prema wima nemaju vi{e po{tovawa. To ne treba da ~udi, budu}i da je izbacivawe |aka iz {kole postalo prakti~no nemogu}e, niti je izvodqivo sankcionisati ih na neki drugi na~in. Sve je mawe onih koji `ele da rade u prosveti, {to zna~i da opada i kvalitet nastave, pa se postavqa pitawe u {ta su se pretvorile vaspitno-obrazovne ustanove kada deci vi{e ne pru`aju ni vaspitawe ni obrazovawe.
,,Prihvatili smo obrazovni sistem koji nije u na{em mentalitetu i potpuno smo upropastili {kolstvo od osnovne {kole pa do fakulteta i doktorata. Sloveni su narod koji voli autoritet. Mi nismo Zapadwaci gde je svako za sebe, individualista. Naravno da nije sve na Zapadu lo{e, ali za{to mi prihvatamo samo ono {to jeste? Prihvatamo zato {to su oni koji nam to name}u zapravo oni koji nas najvi{e mrze.”
Kao deo uvo|ewa zapadne „modernizacije“ koja je zapravo oru|e kori{}eno u ciqu uni{tavawa osnovne jedinice dru{tva – porodice, pored {kola koje vi{e ne pru`aju potrebna znawa |acima, i roditeqi se sve mawe bave svojom decom, prime}uje Nestorovi}. Radno vreme kod privatnika ne postoji, dok dr`avno od 9 do 5 onemogu}ava roditeqima da vi|aju svoju decu, a kamoli da ih vaspitavaju i provode vreme sa wima. Sport kao jedno od uto~i{ta za decu gde bi mogli da u~e o fer pleju, pravilima, disciplini i zdravom takmi~arskom duhu, razoren je tako|e. Umesto u~estvovawa, odmeravawa snaga, dru`ewa, sport je postao profesija i na~in dolaska do brze zarade.
,,Mi moramo da se resetujemo na fabri~ka pode{avawa kao telefon. Bi}e jako te{ko zato {to smo u me|uvremenu stvorili nekoliko generacija sasvim druga~ijih qudi.”
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da }e biti realizovan niz mera koje }e pomo}i u bezbednosti maloletnika u {kolama. To je izjavio na konferenciji za novinare posle
dik. On je najavio da }e veoma brzo biti uvedene mere zabrane u~enicima da nose mobilne telefone u {kole, posebno za vreme ~asova, kao i testirawa dece na opojne droge. Daqe je rekao
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upisao se u Kwigu `alosti u Generalnom konzulatu Srbije u Bawaluci, povodom ubistva osmoro u~enika i radnika obezbe|ewa u beogradskoj Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” u sredu ujutru.
- To je posledica savremenog na~ina `ivota - naveo je Dodik i dodao da u ovim danima tuge, saose}a sa porodicama poginulih i svim qudima u Srbiji.
U Srpskoj }e se raditi na vra}awu autoriteta nastavnicima, zabrani}e se upotreba mobilnih telefona tokom nastave, poja~a}e se anga`ovawe policije. Savet ministara BiH doneo je odluku o progla{ewu Dana `alosti u Bosni i Hercegovini u petak, 5. maja, zbog tragi~nih doga|aja u Beogradu
vanredne sednice Vlade Republike Srpske, na kojoj je petak progla{en za dan `alosti povodom tragedije u beogradskoj {koli „Vladislav Ribnikar”. Olako smo prihvatili vrednosti koje dolaze sa Zapada, a te vrednosti ne odra`avaju na{e dru{tvo u celini, konstatovao je Dodik.
„Autoritet nastavnika, u~iteqa moramo da vratimo na nivo drugog roditeqa”, rekao je Do-
da se na sednici vlade razgovaralo i o dodatnom obezbe|ewu {kolskih objekata, dodav{i da }e u narednih godinu dana svaka {kola koja nema ogradu biti ogra|ena, kao i da }e biti pove}an broj pripadnika MUP-a oko {kola. I u drugim delovima regiona, uz izraze solidarnosti sa gra|anima Srbije, najavquju se mere poboq{awa bezbednosti u {kolama. Sednica crnogorske
Poru~io je da svi zajedno moramo ~initi koliko mo`emo da se to vi{e ne de{ava i da obezbedimo stabilnost. U Kwigu `alosti prethodno su se upisali i srpski ~lan i predsedavaju}a Predstavni{tva BiH, @eqka Cvijanovi}, te mnogobrojni gra|ani.
vlade po~ela je minutom }utawa zbog tragedije koja se dogodila u beogradskoj {koli. Hrvatski predsednik Zoran Milanovi} izrazio je sau~e{}e predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u povodom tragedije i ocenio da je re~ o katastrofi. „Momak je o~ito imao plan. Neko ga je sprijateqio s oru`jem, nau~io kako da re{ava stvari. Izgleda da je imao visoku stopu uspe{nosti u eliminaciji qudskih `ivota. To se u~i, to nije nau~io s televizije”, rekao je Milanovi}.
U Isto~nom Sarajevu i Sarajevu je obele`ena 31 godina od zlo~ina koji su po~etkom maja 1992. godine u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici nad pripadnicima JNA po~inile paravojne muslimanske snage i radikalni islamisti kojima su komandovali predratni kriminalci. U mu~kom napadu na nedu`ne i nenaoru`ane vojnike 2. i 3. maja 1992. godine, koji su se, uz garancije mirovnih snaga UN, povla~ili iz Sarajeva, ubijena su 42 pripadnika JNA, od kojih su 32 bili Srbi. Raweno je wih 71 i zarobqeno vi{e od 200, od kojih su devetorica dan kasnije ubijena.
Povodom obele`avawa godi{wice jednog od najve}ih zlo~ina po~iwenih nad Srbima u Sarajevu, u Crkvi Svetog velikomu~enika Georgija u Isto~nom Sarajevu slu`en je parastos za sve stradale pripadnike JNA. Nakon toga u~esnici obele`avawa
oti{li su u Dobrovoqa~ku ulicu gde su, okru`eni jakim policijskim snagama, nakon mirne {etwe na mestu doga|aja zapalili sve}e i polo`ili cve}e.
„Do{la sam na ovaj dan da obele`im moju tugu, moju nevoqu. ^ekam pravdu, jedina mi je `eqa kao majci da pravda iza|e na videlo”, rekla je Bogdana Tomovi}, majka devetnaestogodi{weg vojnika Zdravka Tomovi}a, koji je ubijen prilikom napada na kolonu JNA.
Osim ~lanova porodica stradalih prisustvovali su i brojni zvani~nici Srpske, lokalnih zajednica i udru`ewa, a poru~eno je da Republika Srpska nikada ne}e zaboraviti svoje `rtve niti }e dozvoliti prekrajawe istorije.
„Sve dok svi u Sarajevu ne shvate da je po{tovawe `rtava dvosmerna ulica, a ne jednosmerna i da, ukoliko tra`i{ da se tvoje `rtve po{tuju, mora{ da po{tuje{
i tu|e”, kazao je u obra}awu novinarima predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}.
Za zlo~ine po~iwene u Dobrovoqa~koj (dana{woj Hamdije Kre{evqakovi}a) jo{ uvek niko nije odgovarao. Prvobitna istraga koja je vo|ena, protiv petnaestak osumwi~enih, obustavqena je 2012. godine. Pred Sudom BiH trenutno se vodi sudski postupak protiv Ejupa Gani}a, ~lana ratnog Predsedni{tva RBiH i jo{ devetorice nekada{wih bo{wa~kih vojnih i policijskih funkcionera. Sve wih optu`nica tereti da su „u okviru svojih funkcija i ovla{}ewa u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno s podre|enim, planirali, podstrekavali i izvr{ili napad na nebrawenu me{ovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u biv{oj JNA, pod pratwom mirovnih snaga UN”.
Vi{e od 74 odsto ispitanika u Republici Srpskoj smatra da su u nekim slu~ajevima napadi na novinare opravdani, {to predstavqa {okantnu promenu u stavovima javnosti. Samo godinu dana bilo je potrebno da se ovaj procenat uve}a za ~ak deset puta, pokazalo je istra`ivawe „Medijske slobode u BiH u 2023. godini”, koje je prezentovano u Bawaluci povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija.
Predsednik Kluba novinara Bawaluka Sini{a Vukeli} ka`e da je za 10 godina pri~e, analiza i istra`ivawa o~ekivao da }emo do sada napredovati i da }emo ove godine pri~ati o nekim drugim temama, poput transparentnosti vlasni{tva u medijima.
- Ovo pokazuje koliko se lako okrenu trendovi. Stvoren je ambijent u kojem novinari bukvalno strahuju za svoj `ivot. Ovo je crveni alarm i znak za uzbunu. Ne znam {ta treba da se desi da qudi shvate da im o glavi ne rade oni koji izve{tavaju. Neverovatno je da smo do{li u situaciju da u svom gradu i zemqu ne mo`emo raditi svoj posao - poru~io je Vukeli}.
LEKARA OP[TE PRAKSE
Posledice bi mogle biti nesagledive, jer su doktori porodi~ne medicine prva ruka spasa svim pacijentima, ali institucije malo ~ine da ih zadr`e u Bosni i Hercegovini. Podatak da jedan lekar brine o vi{e od 2.000 pacijenata dovoqno govori o tome koliko je situacija ozbiqna, prenosi portal Srpska info.
Samo je 746 lekara porodi~ne medicine u celoj Bosni i Hercegovini. Nastavi li se ovakav trend odlaska stru~nog osposobqenog medicinskog kadra, zdravstvene ustanove bi mogle biti pred kolapsom. Tako|e, ni mladi nisu zainteresovani za rad u mawim ambulantama, a neretko je te{ko do}i i do specijalizacije, prenosi ovaj portal.
Da je broj lekara i vi{e nego nedovoqan najboqe govori ~iwenica da umesto 35 pacijenata koliko bi trebali, porodi~ni lekari pregledaju i do 70 pacijenata.
izvr{enog zlo~ina”. Napad na kolonu JNA u Dobrovoqa~koj sarajevski mediji predstavqaju kao napad na „legitimnu vojnu metu”, {to je, kako navode, „bilo kqu~no za odbranu Sarajeva i BiH”.
Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} nakon inauguracije u Skup{tini Crne Gore, 20. maja priredi}e prijem zajedno sa suprugom Milenom u Vili Gorica. Na prijem su, prema nezvani~nim infor-
Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}
Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}, nakon inauguracije u Skup{tini Crne Gore zakazanoj za 20. maj, priredic}e prijem zajedno sa suprugom Milenom u Vili Gorica, objavili su crnogorski mediji. Na prijem su, prema nezvani~nim informacijama, pozvani predsednici dr`ava iz regiona, me|u kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
Medijska ku}a Adria TV dodaje da je to prvi zvani~ni poziv Vu~i}u da poseti Crnu Goru od kako je 2017. godine izabran za predsednika Srbije.
Aleksandar Vu~i} posledwi put boravio je u Crnoj Gori prisustvuju}i sahrani mitropolita Amfilohija 30. oktobra 2020. godine. Vu~i} je ranije sam izjavio da jedino u zvani~nu posetu nije do{ao u Crnu Goru, a u junu pro{le godine za Adria TV potvrdno je odgovorio da }e uskoro posetiti Crnu Goru.
macijama, pozvani predsednici dr`ava iz regiona, kao i predstavnici diplomatskog kora, politi~ki, dru{tveni, privredni i kulturni izaslanici.
Kao {to je i tokom predizborne kampawe govorio, Milatovi} je obe}ao da }e graditi dobrosusedske odnose sa ~elnicima svih zemaqa zapadnog Balkana. U tom duhu pozivnica za inauguracioni koktel upu}ena
„Svakako }u do}i u Crnu Goru, da li zvani~no ili privatno – to je druga stvar“, kazao je tada Vu~i}.
je predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, predsedniku Hrvatske Zoranu Milanovi}u, predsedniku Severne Makedonije Stevu Pendarovskom.
Ovo je opomena koja treba da izazove sveop{te pokajawe i zapitanost, da li smo mogli u~initi ne{to kao dru{tvo da se to ne dogodi, ukazao je mitropolit crnogorsko-primorski
Mitropolit Srpske pravoslavne crkve crnogorsko-primorski Joanikije slu`io je pomen u Cetiwskom manastiru za nevino postradale u~enike i radnika Osnovne {kole „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, te poru~io da su posledwi tragi~ni doga|aji u Srbiji opomena svima da obrate pa`wu na to kako `ive i vaspitavaju decu.
„Ova tragedija je i opomena da obratimo pa`wu na na{ ukupni `ivot, kako `ivimo i kojim putem idemo, a naro~ito kako decu u~imo i vaspitavamo”, poru~io je mitropolit Joanikije.
Mitropolit Joanikije naglasio je da je odgajawe i vaspitavawe dece i omladine jedna od najva`nijih odgovornosti u qudskom `ivotu.
„Ovo je opomena koja treba da izazove sveop{te pokajawe i sveop{tu zapitanost, da li smo mogli u~initi ne{to kao dru{tvo da se to ne dogodi, a sada kada se ve} dogodilo, da obratimo punu pa`wu da se takve u`asne stvari vi{e nikad ne dogode nikom i nigde”, naglasio je mitropolit Joanikije, prenose mediji.
Mitropolit Joanikije istakao je da se pomolio da Bog da snage o`alo{}enim porodicama da izdr`e u ovom te{kom bolu i gubicima.
„Pomolimo se Gospodu da du{e nevino postradalih primi u svoje `ivonosno naru~je i nastani ih u svom ve~nom i neprolaznom Carstvu”, poru~io je mitropolit Joanikije.
Vlada Crne Gore odlu~ila je da 7. maj, bude Dan `alosti na celoj teritoriji dr`ave, zbog tragi~nih doga|aja koji su se dogodili u Srbiji, saop{tio je predsednik tehni~ke vlade Dritan Abazovi}.
„Crna Gora je u ovim te{kim, tragi~nim trenucima uz Srbiju i wene gra|anke i gra|ane. Upu}ujemo sau~e{}e porodicama stradalih, a povre|enima `elimo {to br`i i lak{i oporavak”, napisao je Abazovi} na Tviteru.
Skup{tina op{tine Budva je usvojila Odluku o komunalnom redu prema kojoj se zabrawuje {etwa ulicama ili Starim gradom, u kupa}em kostimu ili bez delova ode}e a turisti i me{tani Budve koji ne budu po{tovali ovaj propis }e biti ka`weni nov~anim kaznama od 200 evra.
Prema ovoj odluci u kupa}em kostimu se mo`e boraviti samo u kupali{noj zoni.
Za po{tovawe odredbe nad le`na je Komunalna inspekcija i policija Op{tine Budva, pojasnio je na~elnik Milo{ Taji}. Usvajawem ove Odluke u lokalnom parlamentu, Budva se pridru`ila Splitu i Dubrovniku, koji su ve} uveli kazne za goli{ave turiste.
Goli{avi turisti za {etwu Stradunom i drugim delovima Dubrovnika komunalnim inspektorima }e platiti kazne od 130 evra. U Splitu je na snagu stupila nova odluka, u kojoj su za prekr{ioce propisane ve}e kazne od 150 evra.
i Metohija. Kosovo je Srbija sve dok Beograd ~uva Rezoluciju 1244.
NA SASTANKU U BRISELU BEOGRADA I PRI[TINE 2. MAJA O ZSO
I NESTALIM NA KIM U TOKU KONFLIKTA
U Briselu je usvojena
Deklaracija o nestalim osobama, uz izjavu koju je prilo`io predsednik Vu~i}, kojom se {titi dr`ava Srbija. - Nacrt statuta ZSO ima devet poglavqa i 67 ~lanova
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je posle sastanka u Briselu, na kojem se razgovaralo o formirawu Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom i nestalima u konfliktu 1999, u utorak 2. maja, da je jasno da Pri{tina ne `eli da ispuni obavezu o ZSO.
“Rekao bih da sam veoma zabrinut, jer po kqu~nom pitawu, pitawu formirawa ZSO, jasno je da Pri{tina ne `eli da ispuni obavezu. Meni je jasno, do{li smo do zida”, naveo je Vu~i}.
To je bilo jasno, prema wegovoj oceni, od trenutka kada
je predstavqan Nacrt statuta ZSO. “Kada su poku{avali da unize dve `ene koje su to ~itale, do wihove reakcije posle toga, koja je bila da je to za wih neprihvatqivo, iako se u svim ~lanovima Nacrta jasno poziva na prethodno dogovorene ~lanove”, rekao je Vu~i}. Napomenuo je da nema nijedne ta~ke u kojoj se spomiwe ne{to {to ve} nije potpisano.
Kada je re~ o situaciji posle, kako je rekao, sramnih izbora na severu KiM, 23. aprila, EU je iza{la sa svojim predlogom.
“Ja sam prihvatio, Pri{tina je odbila. Mislim da je veoma va`no da prevazi|emo tu situaciju“, istakao je Vu~i}.
Vu~i} je rekao da se nada da }e razgovori biti nastavqeni i da }e se do}i do nekih dogovora, a danas smo do{li do zida.
“Ili }e se prihvatiti ono {to je dogovoreno 2013. i 2015. ili je kraj svega. Ne `elim da govorim u ime EU,
Visoki predstavnik Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost @ozep Boreq izjavio je da je na sastanku u Briselu postignut “va`an, ali simboli~an” korak ka formirawu Zajednice srpskih op{tina, {to je, kako je naveo, jedna od dve dobre vesti sa tog sastanka, pored usvajawa Deklaracije o nestalim osobama.
Dodao je da su dve strane uprkos neslagawima, prihvatile da uskoro zapo~nu pregovore o ZSO.
“Upravqa~ki tim kosovskih Srba je kona~no stranama predstavio prvi nacrt o statutu ZSO, koji nije finalan, ve} polazna ta~ka. To je u skladu sa ~lanom 7 novog sporazuma. Ovaj nacrt predstavqa va`an deo sporazuma”, rekao je Boreq.
Pohvalio je usvajawe Deklaracije o nestalim osobama, rekav{i da je re~ o humanitarnom pitawu koje ne sme da se politizuje.
razumeli su u EU dovoqno. Nije moje da govorim u ime Boreqa i Laj~aka. Upozoravao sam da }e ovo da se dogodi od po~etka“, ka`e Vu~i}.
Kosovski tzv. premijer Aqbin Kurti objavio je na Tviteru svoju viziju statuta Zajednice srpskih op{tina, koja prema wegovoj zamisli treba da bude “neteritorijalan projekat” i da priznaje “ustavne karakteristike Kosova”.
Kurtijevim nacrtom predvi|a se i mogu}nost da se ZSO finansira iz buxeta vlade u Pri{tini, me|unarodnih organizacija, institucija tre}ih zemaqa i donacija, pored ostalog, kako stoji u dokumentu, i iz Beograda.
Kako Kurti navodi, sve to “mora da pro|e kroz procedure i propise ministarstva finansija Kosova”.
Iako ni{ta nije postignuto u vezi najva`nije ta~ke Briselskog sporazuma, formirawu Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom (ZSO) ipak usvojena je Deklaracija predsednika Vu~i}a i premijera Kurtija o nestalim licima tokom konflikta 1999. godine.
Strane u Deklaraciji se obavezuju da }e obezbediti potpun pristup pouzdanim i ta~nim informacijama, koje poma`u da se lociraju i identifikuju preostale nestale osobe u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine – to ukqu~uje bele{ke, nare|ewa, video/audio snimke i drugu dokumentaciju, ukqu~uju}i i onu sa statusom poverqivo u posedu obe strane, da }e staviti na raspolagawe svu dokumentacija od zna~aja za utvr|ivawe sudbine preostalih nestalih lica.....
Zemqe koje su priznale tzv. Kosovo
zgazile su sedam kqu~nih me|unarodnih dokumenata
kada su u pitawu dr`ave
Sve one zemqe koje su priznale Kosovo kao dr`avu i instalirale ambasade u Pri{tini to su uradile pravnim nasiqem, gaze}i sedam kqu~nih me|unarodnih dokumenata kada su pitawu dr`ave.
Sada te zemqe Zapada i Amerika tra`e od Srbije da na svojoj teritoriji, Kosovu i Metohiji, legalizuje to pravno nasiqe.
Srbija ne mo`e, nito ho}e da ozakoni bezvla{}e Zapada i Amerike i da na svojoj teritoriji prizna neku drugu dr`avu.
Takozvano nezavisno Kosovo je progla{eno ga`ewem: Poveqe OUN, ga`ewem Be~ke konenvecije o diplomatiji iz 1961 godine, ga`ewem Helsin{kog sporazuma od 1. avgusta 1975. godine, ga`ewem na~ela OEVS –a koja se zasnivaju na dekalogu (deset ta~aka) Helsin{kog sporazuma, ga`ewem posebne Odluke OEBS –a iz 1991. godine kojom se precizira da mawine u zemqama ~lanicanama OUN nemaju pravo na odcepqewe i samoopredeqewe, ga`ewem Ustava suverene dr`ave Srbije i ga`ewem va`e}e R – 1244 SB OUN.
To ga`ewe i nepo{tovawe me|unarodnog prava i sporazuma je tako o~igledno u odnosu na Srbiju da takvo pravno nasiqe ima sve elemente fa{izma.
Na svim svetskim univerzitetima od Kolumbija univerziteta, Harvarda, Prinstona, Kembrixa, Sorbone, Kaira, Tokija, Johanesburga, Pariza, Londona, Rima, Be~a, Berlina, Praga, Moskve, Hajdelberga, Jejla.... napisano je u uxbenicima i u~i se da je ‚’nasiqe bilo ono pravno ili fizi~ko, institucionalizovano oru|e u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kod fa{izma’’.
Tako pravno nasiqe Amerike i Zapada prema Srbiji posle 1999. godine se danono}no primewuje u praksi, dok se na drugoj strani Srbiji pripisuje krivica da je odgovorna {to po{tuje me|unarodno pravo, svoju teritoriju, svoj ustav i svoj narod i ne `eli otcepqewe svoje teritorije, Kosova i Metohije!
Dokle god postoji Rezolucija 1244 ona brani da Kosovo postane me|unarodno priznata dr`ava. Po ovom dokumentu, Kosovo je protektorat, {to je za Srbiju podjednako va`na odredba kao i ona da je sastavni deo Srbije. Uz to, Rezolucija 1244 ima dve va`ne karakteristike – trajnost i pravnu obaveznost, koji ne ide u prilog Pri{tini. R - 1244 u prvi plan stavqa wenu odredbu o teritorijalnoj celovitosti SR Jugoslavije, odnosno wene sukcesorke Srbije, u ~ijem je sastavu Kosovo
Druga dobra stvar u Rezoluciji 1244 je to {to ona, za razliku od svih drugih, nije doneta na godinu dana, nego trajno, ad infinitum, {to zna~i da mo`e biti ukinuta ili promewena samo uz saglasnost svih pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN, ili u dogovoru sa Srbijom.
Zapadu i Americi je poznato da nikada nijedna nacionalna mawina u Evropi nije dobila dr`avu. Ni Baskija, ni Katalonija, ni Korzika, ni Severna Irska, ni Kurdi.... Ba{ niko, jer im takvo pravo ne pripada. Niko nije dobio, samo se to desilo sa Kosovom, pravnim i fizi~kim nasiqem i po ditkatu Amerike i zemaqa Kvinte.
Prema svim me|unarodnim dokumetima pripadnici nacionalnih mawina imaju pravo u oblasti kulture, obrazovawa, a najvi{e {to mogu dobiti u jednoj zemqi je teritorijalna autonomija, uz uslov ako na to pristane ta zemqa.
Ono {to Srbiju kao ~lanicu OUN, (od 1. novembra 2000. godine), OEBS – a.... ~ini suverenom dr`avom je i to, da je Srbija u ~lanstvo OUN primqena kao posebna dr`ava u AVNOJ – evskim granicama i to na osnovu odluke Me|unarodne mirovne konferencije u Hagu 1991. godine.
^ak je Stejt depertment zvani~no zahtevao od Srbije da ona u svom pismenom zahtevu za prijem u OUN izri~ito naglasi da Ujediwenim nacijama pristupa u AVNOJ - evskim granicama, sa Kosovom i Metohijom kao wenim sastavnim delom.
Podsetimo da zemqe Zapada i Amerika gaze i Helsin{ki dogovor koji je diplomantski sporazum, kog su 1. avgusta 1975. godine u Helsinkiju potpisali najvi{i predstavnici svih evropskih dr`ava (osim Albanije, koja ga je ratifikovala tek u septembru 1991), te uz wih i predstavnici Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade.
U ta~ki 3. Hrl{inskog sporazuma se govori jasno o nepovredivosti granica evropskih dr`ava a u ta~ki 4. o nepovredivosti teritorijalnog integriteta evropskih dr`ava.
Apsolutni argumenti Srbije, da je Kosovo i Metohija sastavni wen deo, su i da Poveqa UN zabrawuje „pretwu ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bilo koje dr`ave“.
I na kraju Americi i Zapadu se mora re}i, onima koji `ele silom da skra}uju Srbiju, da Srbija neprikosnoveno po{tuje svoj Ustav Republike Srbije (usvojenog 2006. god.) izdvajaju}i deo preambule da je ,,Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i ~lan 8. koji glasi da je ,,teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeqiva“.
Ono {to je kqu~no u svemo uveom je da Srbija na svojoj teritoriji, Kosovu i Metohiji, ne mo`e niti `eli legalizovati bezakowe Zapada i Amerike.
Pre dve godine uru~ena mu je nagrada ”Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa mati~ne dr`ave i dijaspore
\or|e Mihailovi}, nekada{wi ~uvar srpskog vojni~kog grobqa Zejtinlik u Solunu napunio je 95. godina. Ro|en je 1. maja 1928. godine u Solunu. Prvi ~uvar grobqa bio je \or|ev deda, solunski dobrovoqac Savo Mihailovi}, Srbin iz Grbqa kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugo-
ve i saborce, a potom ih je ~uvao do svoje smrti 1928. godine.
Posle smrti i sam se pridru`io svojim saborcima, sahrawen je na Zejtinliku. Wega je nasledio \or|ev otac, \uro Mihailovi}, koji je tokom Drugog svetskog rata sa~uvao grobqe i wegove relikvije od nacisti~ke pqa~ke. Kad je \uro umro
Na Tviteru se pojavila pri~a o `ivotu i radu gastarbajtera, a za koju se ne zna ko je ta~no autor, ali je zbog sadr`aja postala viralna. Naime, u du`em nizu autor je naveo kako se sve {to se mukom stekne u zemqama EU, na`alost, nakon smrti roditeqa proda, po{to potomci retko odlu~uju da se vrate i nastave svoj `ivot u Srbiji.
1961. godine, bio je sahrawen uz oca na Zejtinliku, a du`nost ~uvara grobqa pripala je \or|u, posledwem mu{kom potomku iz loze Mihailovi}a.
Deda \or|e je o`ewen Grkiwom Fotini Mihailovi}. Pre dve godine uru~ena mu je nagrada „Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa mati~ne drzave i dijaspore. Svojevremeno je ispri~ao da qudi dolaze i pitaju
ga za{to je tako star jo{ uvek tu i nema naslednika.
„Zato {to ho}u da ovde bude ovde neki Mihailovi}. Prvi put koji pamtim je kada sam i{ao sa ocem po kocku za grobqe. To je moje grobqe, ja sam ro|en ovde
i tra`i}u da budem sahrawen ovde. Ceo `ivot sam proveo ovde”, ispri~ao je \or|e. Kao ~uvara na grobqu ~ika \or|a je u junu pro{le godine zamenio Krstimir Copas, po ocu Grk a po majci Srbin koji je odrastao i `iveo u Srbiji.
„Krene{ iz Srbije u potrazi za boqim `ivotom i skrasi{ se negde na zapadu. Pre polaska istrese{ svu qutinu na Srbiju zbog svog odlaska tek toliko da bi ti bilo lak{e da ode{. Tamo na zapadu skrasi{ se u nekom stanu od 40-50m2, prona|e{ posao 50 km daleko, ustaje{ u 05.00 vra}a{ se nazad u 17.00. Plata fina ali se ne mo`e puno tro{iti jer tu si da zaradi{ i da u{tedi{. Nema kafana, dru{tva, pe~ewa i dolazaka ku}i posle 23.00. U krevet se ide najkasnije u 21.00., godine lete a ti to ne primeti{ jer ti stawe na bankovnom ra~unu ka`e da si na pravom putu.
Vidi{ kako drugi grade u onoj Srbiji na koju si bio qut pa i ti za wima. Na zapadu radi{, u Srbiji gradi{, a kad gradi{ onda je para uvek malo pa se mora s vremena na vreme i vikendom radi-
ti. Plate po{teno, govora nema. Jedva ~eka{ 25 dana godi{weg da ode{ do domovine da zavr{i{ jo{ ne{to oko ku}e i dogovori{ s majstorima nove poslove. Godi{wi pro|e, mora{ nazad u 50m2 ali nije problem, naviklo se. Godine lete, ku}a u Srbiji sve ve}a i lep{a a tebe sve mawe u istoj. Ove godine ne}e{ nigde i}i, tro{ak je veliki a konto se taman ispraznio.
Deca vi{e u Srbiju i ne idu jer slabo koga tamo poznaju a i {ta }e u Srbiji kad su baba i deda umrli. I daqe vredno radi{ jer treba {ta imati kad se u penziju ode a i ta penzija vrlo brzo stigne, br`e nego {to si ikad mislio. Eto te kao penzionera nazad u Srbiju u svoju vilu da kona~no po~ne{ `iveti tim boqim i lep{im `ivotom ali te malo strah jer oseti{ da ne{to oko srca preska~e. Ostalo je jo{ nekoliko zdravstveno neizvesnih godina a na tebi starom teret odr`avawa 400m2 prelepe vile.
Misli{ onako da se ute{i{:” Kad nisam ja u`ivao, u`iva}e barem deca”. A deca, ve} odrasli poslovni qudi bez neke jake povezanosti sa Srbijom nemaju kud nego vilu staviti u oglase kada posahrawuju roditeqe... Tu se i zavr{ava pri~a o potrazi za boqim i lep{im `ivotom. Tamo negde na hladnom zapadu, negde u nekim Frankfurtima, Kopenhagenima, Briselima, Berlinima, Lucernima, Ofenbahima...... Osta}e vila kao uspomena na jednog tatu i mamu, a u vili novi vlasnik, onaj koji nije iz Srbije mrdnuo… „
Radio je kao skretni~ar na `eleznici, imao je redovnu platu, siguran posao do penzije, ali |avo mu nije dao mira. Hteo je u Ameriku, mislio je da dolari rastu na drve}u. Ostavio je sve i zaputio se u daleki svet.
„Na{ Sale se ne javqa danima. Sto poruka sam mu ostavio, al’ nema abera od wega. Da mu se nije {ta ru`no desilo, ne daj Bo`e”, na|oh poruku od Mire Grmaqa. Vest me zabrinu, Saleta Salka Sarajliju poznavao sam dugo, od mojih prvih dana u obe}anoj zemqi. Bio je retko ~estit ~ovek, jedan od starog kova, onih koje vi{e nema. Dobar k’o du{a, da ga na ‚qeb ma`e{, rekli bi u Bosni. Gledao je sagovornika u o~i i pri~ao sa istim po{tovawem sa svima, da l’ to bio gazda, {ef il’ tek prido{‚o upla{eni radnik. Za svakoga je imao vremena, razumevawa i lepu re~. I {to je najva`nije, moglo mu se verovati. Delio je sve {to je imao sa drugima, pola cigare, dva gutqaja rakije, ribqu konzervu...
„Ajd’ bolan, ima za sve. Gdje ~eqad nisu bijesna, ni ku}a nije tijesna”, govorio je Sale. A kad je jeo sve je pucalo od slasti. Gledaju}i ga i najsitiji bi ogladnio u trenu. Nije mu bilo ni{ta te{ko da radi i uvek se prvi javqao, bilo da je u pitawu ~i{}ewe sme}a oko kruga neki fini majstorski posao.
Jednom smo dizali te{ku drvenu oplatu. Mene, k’o neradnika il’ {to sam wegov zemqak odredi{e da „komandujem operacijom”. Na moja tri-~etiri, wih ~etvorica digo{e u zrak oplatu, pa po dogovoru pusti{e, da se na{ale sa Salkom. Osta’ jadni Sale sam u centru da se `rve sa teretom. Lelujao se desetak sekundi pod te{kim teretom dok mu kolena ne klecnu}e, pa pade na zemqu. Pado{e i ostala ~etvorica, al’ od smeha. Salku pu~e bruh. Ni tad’ se nije naqutio ni na kog’.
„I ovako mi je smet’o”, {alio se na svoj ra~un. Nekako smo skupili dovoqno dolara da Saleta „pokrpimo”. I opet je verovao qudima i prvi se ‚fatao svakog posla.
Onaj odozgo se nije puno trudio oko wega. I kao {to to biva, nikad dva dobra ne idu zajedno. Ru`an da te bog sa~uva. Malenog rasta sa krivim nogama, k’o da je bure jahao. Dva velika i razroka uveta li~ila su na gqive. I prvo bi se uo~ile na wemu. Sa nao~arima debelim k’o piksla, jedva je vidio kud’ ide. Al’ kad kora~a, ni Titov izvi|a~ mu nije bio ravan. Za wim bi ~ovek i u rat tr~’o.
„Sale koja te je muka doterala ovde,” upitah ga jednom.
„Do{‚o sam specijalnim zadatkom, da proqep{am rasu”, odgovori k’o iz topa.
Imao je on obi~aj da ka`e da je dobar prijateq u
tu|ini sve, vredniji od svih para i dobara. Na pauzama, izme|u obroka, slu{ali smo Saleta netremice. „Pravo ime mi je Salko, al` Sale mi je spas’lo `ivot. Bila su to zaje... vremena”.
I nije voleo da pri~a o tim vremenima. Uz pripaqenu cigaru, od koje se nije odvajao, besedio je o mladosti, `ivotu u predgra|u Sarajeva, velikoj qubavi Emini, socijalizmu gde mu je sve bilo potaman.
Radio je kao skretni~ar na `eleznici. Imao redovnu platu i zagarantovan posao do penzije, ali |avo mu nije dao mira. Ho}e Salko u Ameriku, pa to ti je. Sve mislio da ju je Kolumbo otkrio ba{ za wega, i da dolari rastu na drve}u. Ostavio je sve i jednog januarskog praskozorja zaputio se u daleki svet.
Samo ga je Emina ispratila na autobuskoj stanici na putu za aerodrom. Na rastanku obe}ao joj da je ne}e zaboraviti i da }e se vratiti da provedu starost zajedno. Otada je pro{lo vi{e od tri decenije, a on nikako da skupi dovoqno za avionsku kartu. Radio sve i sva{ta i sa svakim.
I skoro uvek su ga delile dve-tri plate od konaka ispod mosta.
Odlu~ih da potra`im dobrog zemu Saleta Salku Sarajliju.
Kad smo se zadwi put ~uli pomiwao je da `ivi blizu neke napu{tene katoli~ke crkve u Kensingtonu, severnom delu Filadelfije. Pomiwao je i da je jednom sedmi~no ~istio krug i punio „dumpster” u {koli gde nije bilo belog u~enika. Sa tih nekoliko {turih podataka, krenuh u sam u potragu za wim.
Bio je neradni dan u zemqi gde je rad sve. Svakog tre}eg ponedeqka u januaru gra|ani svih pedeset dr`ava Amerike odsustvuju sa posla da bi odali po~ast Martinu Luteru Kingu, sve{teniku iz Atlante, koji je dao `ivot za svoje ideale. Ovom hrabrom Afroamerikanacu otac je promenio ime u petoj godini, a on kad je porastao, `elio je da promeni svet.
U daqini su se nazirale konture „Brotherly love” nebodera, a mene je neka jeza podilazila.
@IVOT U AMERICI Ostavio je sve i sad mu je konak ispod mosta
Va{ington i Kijev imaju ozbiqan problem. Efikasnost vi{ecevnog raketnog sistema HIMARS je iznenada opala tokom prethodnih nekoliko meseci. U po~etku to je bila tajna, ali pri~a je upravo osvanula i u ameri~kim medijima. Jednostavno, HIMARS vi{e nije u stawu da precizno pogodi ciqeve i to ozbiqno uti~e na ukrajinske ratne planove. Zbog nemogu}nosti da neutrali{u kqu~ne ciqeve u dubini teritorije pod kontrolom ruskih snaga, Ukrajina je primorana da odlo`i po~etak ofanzive.
Precizna vatra HIMARS-a je pro{le godine naterala ruske snage da se povuku sa desne obale Dwepra i napuste Herson. U novogodi{woj no}i, rakete ispaqene iz HIMARS-a pogodile su {kolu u Makijivki. Prema ruskim izvorima, tada je nastradalo 89 vojnika dok je Ukrajina tvrdila da je poginulo 400 Rusa.
Ankete u Turskoj pred izbore: Erdogan iza Kili~daroglua
[ta se to dogodilo sa HIMARS-om koji je pro{le godine pomogao Ukrajini da konsoliduje snage i ~ak preuzme inicijativu u ratu koji je, tako re}i, bila izgubila. Su{tina je u tome {to je Rusija razvila sistem za ometawe „Globalnog sistema za pozicionirawe”. Takozvani xi-pi-es, omogu}ava operaterima HIMARS-a da uz pomo} podataka dobijenih putem satelita, hirur{ki precizno pogode ciqeve na daqinama od 80 kilometara.
ELEKTRONSKO RATOVAWE
Ameri~ke vojne strukture su potvrdile pri~u o umawenoj efikasnosti HIMARS-a, uz ogradu da nije jasno kako su to Rusi postigli. Poznato je da su ruske snage uspe{no obarale rakete spomenutog sistema, a po svemu sude}i, ovog puta su uspele da neutrali{u sistem za navo|ewe. U Pentagonu poku{avaju da shvate da li ruske kontramere pokrivaju {ira podru~ja ili brane samo ograni~ene delove teritorije, oko va`nih ciqeva. U Va{ingtonu ka`u da su Rusi od novembra znatno poja~ali snage za elektronsko ratovawe i da na terenu imaju dovoqno obu~enog osobqa. Znatno vi{e nego Ukrajinci, ukqu~uju}i tu i wihove zapadne savetnike.
Da je ratna sre}a promewiva, svedo~e i sve uspe{niji ruski napadi na dubinu ukrajinskog fronta. Po~etkom ovog meseca, Rusi su u zale|u ukrajinskih linija u Dowecku, u raketom napadu uni{tili `elezni~ku kompoziciju sa 200 tona municije. Kod Harkova su uni{tene zalihe municije 127. mehanizovane brigade, dok su u Pavlogradu u uni{tena dva diviziona PVO sistema S-300. Krajem aprila u napadu balisti~kom raketom „iskander” kod Dowecka su naneti ozbiqni gubici dobrovoqcima iz Gruzije koji se bore u ukrajinskim redovima...
Prema posledwim istra`ivawima javnog mwewa pred izbore u Turskoj, koji }e biti odr`ani 14. maja, glavni protivkandidat Rexepa Tajipa Erdogana za polo`aj predsednika Kemal Kili~daroglu ima podr{ku preko 50 odsto ispitanika. Za wega se, kako se navodi, u anketama od 7. maja, opredelilo 50,9 odsto ispitanika, a za Erdogana 45,4 odsto.
I prethodne ankete, sprovo|ene od razornog zemqotresa 6. februara, pokazuju da Kili~daroglu, kao predstavnik najve}eg dela turske opozicije, vodi u prvom krugu glasawa, prenose agencije.
Za wega se, kako se navodi, u anketama od 7. maja, opredelilo 50,9 odsto ispitanika, a za Erdogana 45,4 odsto.
Na izborima koji se smatraju jednim od najva`nijih u novijoj istoriji Turske, aktuelni predsednik Erdogan suo~ava se s najve}im politi~kim izazovom tokom svoje dvodecenijske vladavine.
Ako nijedan kandidat ne dobije vi{e od polovine glasova u prvom krugu, 28. maja su~eli}e se dva najboqe plasirana.
Ve}ina anketa za parlamentarne izbore pokazuje da je glavni opozicioni savez, Nacionalna alijansa, u prednosti ispred Narodnog saveza, koji predvodi Erdoganova AK partija.
Opoziciona predizborna koalicija ukqu~uje Kili~darogluov glavni opozicioni CHP, zatim isla-
misti~ku Felisiti partiju, Demokratsku partiju, kao i dve stranke koje su osnovali biv{i Erdoganovi saveznici – Deva i Budu}nost.
Tre}a po veli~ini stranka u parlamentu, prokurdska Narodna demokratska partija (HDP), osnovala je Savez rada i slobode sa nekoliko drugih levi~arskih partija.
Politi~ke opcije, koje izlaze na izbore, mogu da u|u u parlament ako presko~e cenzus od sedam odsto ukupnog broja glasova.
Ameri~ka dr`ava Teksas je rasporedila specijalne grani~ne snage koje }e biti usredsre|ene na kriti~ne ta~ke na kojima migranti poku{avaju ilegalno da u|u u Ameriku.
Guverner Teksasa Greg Abot naveo je danas da se pripadnici novih posebno obu~enih jedinica Nacionalne garde ukrcavaju u helikoptere radi raspore|ivawa.
Nakon {to su ukinuta stroga ograni~ewa protiv kovida na meksi~koj granici, pomenute jedinice bi}e raspore|ene na `ari{ta du` granice, kako bi presreli i odbili migrante, koji poku{avaju ilegalno da u|u u Teksas.
Navodi se da je sli~na taktika uspe{no kori{}ena u El Pasu pro{log decembra.
„U posledwih nekoliko dana, Nacionalna garda je identifikovala i suzbila porast ulazaka na prelazima u Braunsvilu, gradu gde je voza~ u nedequ uleteo u grupu migranata”, rekao je on. Dodao je da }e se elitni tim Nacionalne garde usredsrediti na takve poraste ulazaka, identifikovawe prelaza i wihovo zatvarawe.
Pripadnici tih jedinica ima}e pristup avionima, ~amcima, opremi za no}no osmatrawe...
Republikanski guverner `estoko je kritikovao odluku demokratskog predsednika Xozefa Bajdena s ciqem da okon~a politiku nazvanu Title 42 na osnovu koje je pored ostalog ameri~kim vlastima data mogu}nost da proteruju migrante u Meksiko.
U Moskvi je odr`ana vojna parada povodom 78. godi{wice pobede u Velikom otaxbinskom ratu. Paradi su pored ruskog predsednika Vladimira Putina, prisustvovali i lideri Belorusije, Kirgistana, Taxikistana, Uzbekistana, Jermenije i Kazahstana. Vojna parada na Crvenom trgu po~ela je izno{ewem dr`avne zastave Ruske Federacije i Zastave pobede - borbene zastave 150. Pe{adijske Idritske divizije, uz zvuke pesme „Sveti rat”.
Predsednik Putin je ~estitao gra|anima Rusije Dan pobede, isti~u}i da se civilizacija danas ponovo nalazi na prekretnici. „Protiv Rusije je pokrenut rat, ali mi smo pobedili terorizam, pa }emo se izboriti i sa ovim”, rekao je Putin na Paradi pobede na Crvenom trgu.
Istakao je da Rusija `eli mirnu i stabilnu budu}nost i da je svaka ideologija superiornosti neprihvatqiva. „Bitke koje su odlu~ivale sudbinu na{eg naroda uvek su bile svetiwa, ponosimo se onima koji u~estvuju u specijalnoj vojnoj operaciji”, rekao je Putin.
Predsednik je naglasio da Zapad vodi politiku kojom `eli da diktira svoja pravila, ali po sistemu pqa~ke i nasiqa.
„Wihov ciq, a tu nema ni~eg novog, jeste da ostvare kolaps i uni{tewe Rusije, precrtaju rezultate Drugog svetskog rata, kona~no razbiju sistem globalne bezbednosti i me|unarodnog prava i ugu{e sve suverene centre razvoja”, kazao je.
Putin je ocenio da protivnici Rusije nisu izvukli pouke iz doga|aja sredinom pro{log veka.
„Izgleda da su zaboravili do ~ega su dovela sumanute tvrdwe nacista o svetskoj
St. Sergius starački dom počinje
Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.
Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.
Lucy Naumov: 0402 055 661
email: LNaoumov@stsergius.org.au
Primamo sve koji se prijave.
dominaciji, zaboravili ko je pobedio ovo monstruozno totalno zlo, ko je stao kao zid za svoju rodnu zemqu i nije po{tedeo svoje `ivote za oslobo|ewe naroda Evropa”, poru~io je Vladimir Putin.
Ruski {ef dr`ave je podsetio da se u nekim zapadnim zemqama uni{tavaju spomenici sovjetskim vojnicima i stvara kult nacizma.
Prema wegovim re~ima, ovakva zloupotreba podviga i `rtava pobedni~ke gene-
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u Kijevu da je o pitawima odbrane, sankcija Rusiji i evropskim integracijama, razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Zelenski je istakao da o~ekuje da }e Evropska unija uskoro odobriti dodatne sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters. On je dodao da su trgovinska ograni~ewa koja su Ukrajini nametnuli weni isto~noevropski susedi „apsolutno neprihvatqiva” i da Kijev o~ekuje „sna`ne odluke” Evrope da ih ukine. Zelenski je ocenio ta ograni~ewa kao „o{tra i protekcionisti~ka” i rekao da idu na ruku Rusiji.
racije je „i zlo~in, otvoreni revan{izam onih koji su cini~no i otvoreno pripremali novu kampawu protiv Rusije, koja je okupila neonacisti~ku gamad iz svih krajeva svet za ovo.”
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
da po`rtvovadom slogom, ovom dan wima i majkama davati drTeodosije.
bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.
Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.
sima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.
mih investitora.
I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.
Pi{e: Sa{a
Jankovi}, Melburn
Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-
Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i
sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.
VIDE]E GA POLA SRBIJE:
Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!
Zaista je te{ko srediti misli i na}i prave re~i da bi opisali na{u bol i beskrajnu tugu zbog tragi~nih doga|aja u Srbiji. Crnim slovima osta}e zabele`eni 3. i 4. maj kada su dve masovne ubice zavili u crno najmawe 17 srpskih porodica. I nema te srpske majke koja nije osetila tu u`asnu bol
jedna od wih postala je dete heroj. Bila je to Ema Kobiqski, trinaestogodi{wa }erka poznatog odbojka{a, koja nije bila na spisku ubice i koja nije trebala biti ubijena ali je stradala `ele}i da za{titi svoje drugarice i drugove. Poginula je dok je poku{avala da ubici otme pi{toq. Pri~a o Emi, postala je legenda i primer da dobro mo`e pobediti zlo jer je wena smrt bila herojska. Po pri~ama pre`ivelih ona je spasila mnogo u~enika jer su neki za to vreme uspeli da umaknu ubici. Jedan od de~aka koji je trebao biti ubijen i koji je bio na spisku monstruma se spasao skokom kroz prozor. Srbija, nije spremna da prihvati ovakve zlo~ine. I nema tog normalnog dru{tva koje ih mo`e
Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.
Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli
sovne ubice {irom zemqe su jednostavno ostale bez sredstava za ubijawe. Pokazalo se da su ti radikalni potezi vlasti doneli rezultate veoma brzo i smawili broj ubistava {irom zemqe. Dr`ava ima obavezu da {titi svakog svog podanika, to je u osnovi svakog dru{tvenog ugovora, gde mi u zamenu za na{u sigurnost `rtvujemo neke druge prioritete. Od terorizma i masovnih ubica nemogu}e je za{tititi svakog gra|anina, ali je pametnom politikom mogu}e sve tragedije svesti na minimum. O tome najboqe govore uporedni statisti~ki podaci dr`ava gde je dr`awe i no{ewe oru`ja liberalno, od onih gde to nije slu~aj. U proseku u Srbiji godi{we bude ubijeno oko stotinak
}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.
akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da
privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego
I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin
Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-
skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-
voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.
- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.
Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.
bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.
ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?
}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.
nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena
Hiqade qudi okupilo se na protestu protiv budu}e baze podmornica na nuklearni pogon u Port Kembla u Novom Ju`nom Velsu, ~ija je izgradwa predvi|ena kao deo odbrambenog pakta AUKUS u vrednosti od 244,1 milijarde dolara postignutim sa SAD i Velikom Britanijom. Demonstranti su nosili transparente i zastave dok su hodali glavnom ulicom da bi izrazili protivqewe otvarawu baze u gradu sa oko 5.000 qudi, udaqenom 102 kilometra ju`no od Sidneja.
Procewuje se da je u protestu u~estvovalo izme|u 2.000 do 5.000 qudi. Druga po veli~ini luka za izvoz ugqa u dr`avi Novi Ju`ni Vels je lokacija koju je izabralo Ministarstvo odbrane za novu bazu podmornica, javila je dr`avna televizija ABC
Na osnovu ugovora, koji je objavqen u martu, Australija }e kupiti ameri~ke podmornice klase „virxinija” pre proizvodwe nove klase podmornica, u okviru zajedni~kog australijsko-britanskog prrojekta, do ranih 2040-ih.
spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.
itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve
Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima
– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim-
qudi. Za zemqu koja ima mawe od sedam miliona stanovnika to nije mali broj, ali dru{tvo nesvesno ve} decenijama ignori{e tu ~iwenicu. I sve dok ta ubistva bivaju samo delovi crne hronike ili statisti~ki podaci, stvari se ne}e promeniti. Problemi ~iji uzroci nisu nastali preko no}i, se ne}e ni re{iti preko no}i. Srbija mo`e i mora da u~i na primerima dr`ava koje su se izborile sa problemima masovnih ubistva. Jedan od takvih primera je i Australija, ~ije je dru{tvo smoglo snage da se izbori sa ko{marom i traumom koje vreme posle takvih tragedija
ma godina? Pogledajte samo koje-
ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe
men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od
Martin Brajant (28) je 28. aprila 1996. godine u{ao u kafi} na mestu istorijske kaznene kolonije u Port Arturu na Tasmaniji. Brajant je ru~ao pre nego {to je izvukao poluautomatsku pu{ku iz torbe i krenuo u ubijawe. Do trenutka kada je savladan slede}eg jutra, 35 qudi je bilo mrtvo, a 23 raweno.
Brajant je prvo ubio stariji par koji su bili vlasnici pansiona u gradu. Neki teoreti{u da su ubistva bila Brajantova odmazda za vlasnike koji su odbili da wegovom ocu prodaju pansion. Brajantov otac je kasnije izvr{io samoubistvo, a Brajant je govorio da je bio depresivan jer nije mogao da kupi imawe i da se zato ubio.
Zbog u`asnih vesti o tragediji u Beogradu otkazala je posledwa dva koncerta u Melburnu i Pertu
Peva~ica se trenutno nalazi na australijskoj turneji gde je oborila sve rekorde pose}enosti, ali je zbog u`asnih vesti o tragediji u Beogradu odlu~ila da posledwa dva koncerta - u Melburnu i Pertu otka`e, iako su bili nedeqama unapred rasprodati.
- Iako sam trenutno daleko fizi~ki, mislima sam neprekidno sa qudima koji pate u mojoj otaxbini. U`asne vesti o masakru su me jako pogodile. Duboko sam potresena ovom tragedijom. Nemam snage da pevam i zabavqam moju publiku ovde na petom kontinentu, a znam da je moja zemqa i moj narod u {oku i suzama - po~ela je Dragana i dodala:
- Sad nije vreme za pesmu. Dolazim ubrzo u Srbiju. Moje najiskrenije sau~e{}e i molitve upu}eni su porodicama poginule dece i radnika {kole - napisala je Dragana na Instagramu.
Nakon {to je brzo ubio 22 osobe, Brajant je oti{ao iz restorana na parking, gde je nastavio pucwavu, ubiv{i izme|u ostalih i voza~e dva autobusa, neke od wihovih putnika i majku i weno dvoje male dece. Na izlasku sa parkinga ubio je ~etiri osobe i odvezao se automobilom do obli`we benzinske pumpe, gde je upucao jednu `enu i uzeo mu{karca kao taoca, pre nego {to se vratio u pansion. Nakon 18-~asovnog sukoba sa policijom, Brajant je zapalio pansion, istr~ao napoqe i bio uhva}en. Taoca je ubio ne{to ranije.
Brajant se u po~etku izjasnio da nije kriv za 35 ubistava, ali je promenio izja{wavawe i osu|en je na do`ivotni zatvor, {to je najve}a kazna u Australiji. Kafi} i okolina
pretvoreni su u spomen obele`je. Brajan je postao najgori masovni ubica u istoriji Australije. „Svuda su bila tela. Do tada sam mislila da sam sve videla jer sam bila medicinska sestra, videla sam mrtve qude, krv. Ali ono {to sam videla unutra, niko osim mo`da vojnika ne bi znao kako
to izgleda”, rekla je svedok doga|aja Lin Bejvis. Australija se i ranije suo~ila sa masovnim pucwavama, ali je masakr u Port Arturu potresao naciju do sr`i. Kasnije je proceweno da Brajant, koji sada ima 55 godina i zatvoren je za ceo `ivot, ima IQ 11-godi{waka. Istra`iteqima je rekao da je oru`je kupio za ke{ kod lokalnog dilera oru`ja. Australijska vlada je kasnije uvela Nacionalni sporazum o vatrenom oru`ju - zakon koji je zabranio automatske i poluautomatske pu{ke, kao i sa~marice sa pumpom. U okviru {eme otkupa oru`ja {irom zemqe vlastima je predato vi{e od 640.000 komada oru`ja. Konzervativni australijski premijer Xon Hauard suo~io se sa politi~kim i javnim otporom zakonu. Posle samo tri meseca kao lider
zemqe, Hauard je nosio pancir dok se obra}ao masi od 3.000 qudi koja se protivila reformama.
„Zakoni su imali {iroku podr{ku javnosti, ali su se suo~ili sa `estokim protivqewem nekih ruralnih pristalica... jer su verovali da nepravedno pla}aju cenu za nedela drugih. Ova ogor~enost je pomogla usponu nove politi~ke stranke koja je o{tetila vladu na slede}im izborima”, rekao je Hauard. Hauard je istrajao na uvo|ewu zakona i pobedio na tim izborima i vodio je naciju vi{e od decenije. On smatra da su reforme kqu~ni deo svog nasle|a. Ubistva u vezi sa oru`jem su se smawila za 7,5 odsto godi{we nakon reformi, dok su samoubistva vezana za vatreno oru`je tako|e opala, prema jednoj australijskoj studiji.
”Nemam snage da pevam i zabavqam moju publiku”Martin Brajant Zapaqeni pansion danas
Udru`ewe Srba `rtava bosanskog gra|anskog rata 1992-96, proslavilo je 3. maja svoju krsnu slavu Svetog Nikolaja Srpskog, u hramu Svetog Nikolaja u sidnejskom Blektaunu. Obred osve}ewa `ita i se~ewa slavskog kola~a obavio je Episkop australijsko-novozelandski Siluan uz saslu`ewe paroha protonamesnika Nemawe Mr|enovi}a. Ovogodi{woj proslavi prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Australiji, Rade Stefanovi} sa suprugom.
U hramu je prisutne besedom pozdravio Vladika Siluan, a govorili su i predsednik ovog udru`ewa Mladen [uvailo, i ambasador Rade Stefanovi}.
O nastanku, zna~aju i aktivnostima Udru`ewa govorio je \or|o [uvailo.
U subotu, 6. maja, saborni hram Mitropolije australij sko – novozelandske u sid nejskoj Kabramati, sve~ano je proslavio Svetog Georgija svog za{titnika. Svetu ar hijerejsku liturgiju slu`io je episkop g. Siluan. Epi skop je tom prilikom pri~e stio mnogobrojne vernike, predvodio litiju oko hrama, osve{tao slavsko znamewe presekao slavski kola~. On je ~estitao slavu svim slavarima i parohijanima, na ~elu sa wihovim parohom sve{tenikom \urom \ur|evi}em, a zatim op{irno govorio o stradawima Sve tog \or|a i drugih mu~eni ka, koji su svoj ovozemaqski `ivot okon~ali u stra{nim mukama Hrista radi, kao o dana{wim aktuelnim te mama koje se ti~u crkve
Kao {to su u na{oj pro{losti mobe slu`ile za zajedni~ku dobrovoqnu gradwu prvenstveno seoskih crkava, tako se pro{le subote u crkvi Svete Trojice u Pertu okupio pozama{an broj dobrovoqaca, majstora za molerske radove, u nameri da okre~e crkvu. Srpska zajednica Perta ima veliki broj privatnika koji se bave molerskom poslom, koji je ovde velikim delom „rezervisan“
za imigrantske zajednice, prvenstveno ju`noevropsku.
Ovi privatni preduzima~i i zaposleni u molerskim firmama, za ure|ewe crkvene fasade odvojili su svoju pro{lu subotu, koja im je ina~e retko slobodna zbog velike potra`we za ovim radovima. Radove je izvodilo vi{e servisa koji slu`e za ovu vrstu posla i ovi dobro~initeqi su donirali sav pomo}ni materi-
jal i skele, a farbu je obezbedila firma Taubmans SM iz Osborn Parka koja je i ranije bila donator. Uz majstore su se kao podr{ka i pomo} na{li ~lanovi crkveno-{kolske uprave Sv.Trojice, pre svega predsednik Nikola [upqeglav, koji je ina~e sve organizovao. Novi rukovodilac parohijom Svete Trojice otac Goran Jov~i} je u crkvi obavqao ven~awe dvoje mladih iz na{e zajednice. Za to vreme
majstori su i crkvu obukli u novo belo ruho.
Crkva Svete Trojice je utemeqena najpre kao parohijski dom, zavr{en 1956. godine, a sve{tenik Petar Rado{, upokojen pre jedanaest godina, je obavqao slu`be za sve parohijane u susednoj crkvi. Bogoslu`ewa su se potom obavqala u ovom crkvenom domu od strane sve{tenika Dragoquba Petkovi}a ~ijim je nastojawem i
izgra|ena nova dine, a od 1973. Trojici, a Svetom Nakon ovog pomalo na za parohiju, od 1968. postavqen Ninkovi}, koji jedanaest godina. je crkva neko Blagoslovom postavqen je tar 1982. godine, ostao punih 40 po~etkom ove je postavqen Jov~i} koji je sve{tenoslu`ewu godina.
Ova godina Trojice zapo~ela imenovawem vom, omasovqewem planove za mnoge kva Svete Trojice i sve~anom ruhu paju}u hramovnu
saborni australijsidsve~ano Georgija arslu`io Epipri~evernike, hrama, i svim parohijanima, parohom \urop{irno Svemu~eniovozemaqski stra{nim i tei
dru{tva u kome `ivimo. Nakon svete liturgije stare{ina hrama sve{tenik \uro \ur|evi}, pozvao je prisutne vernike da prisustvuju slavskom ru~ku u crkvenoj sali, pripremqen od strane ov-
da{wih ~lanica Kola srpskih sestara. Ovo molitveno sabrawe je nastavqeno u prijatnom raspolo`ewu do kasnih popodnevnih ~asova.
Joca Gajeskov
nova crkva, osve}ena 1967. go1973. hram je posve}en Svetoj Svetom Savi hram u Hajgejtu. pomalo turbulentnog vremeparohiju, `ivot se normalizovao i postavqen je novi paroh, Rastko koji je rukovodio parohijom godina. Wegovim odlaskom vreme ostala bez paroha. tada{weg episkopa Petra sve{tenik Milorad Soakgodine, koji je u ovoj parohiji 40 godina i penzionisao se godine. Na wegovo mesto mladi sve{tenik Goran je pomagao ocu Miloradu u sve{tenoslu`ewu tokom posledwih par godina je, dakle, za crkvu Svete zapo~ela s pregr{}u novinanovog paroha, novom upraomasovqewem hora pri crkvi, a uz mnoge druge aktivnosti, crTrojice u Pertu sada u novom ruhu vr{i pripreme za nastuhramovnu slavu 4. juna.
Mira Dragovi}Crnogorsko dru{tvo „Wego{“ iz Melburna pro{log vikenda je proslavilo svoju slavu, Sv. Velikomu~enika i Pobedonosca Georgija\ur|evdan. U prostorijama dru{tva u melburnskom predgra|u Preren okupili su se ~lanovi sa svojim porodicama, kao i mnogobrojni prijateqi dru{tva. Molitvu i ~in rezawa slavskog kola~a obavio je sve{tenik Petar Damwanovi} iz crkve Sv. Trojice u Branzviku. Doma}in ovogodi{we slave bio je profesor Marko Dumovi}, dok se Upravni odbor Crnogorskog dru{tva prihvatio za doma}ina slede}e godine. Zbog nemilih doga|aja koji su se dogodili prethodnih dana u Srbiji, otkazan je muzi~ki program. U prigodnom obra}awu i ~estitaju}i slavu dobrim doma}inima ~ule su se re~i zahvalnosti i blagodarnosti.
Pi{e: Marko Lopu{ina
Damir Hoxi} i wegov zet Adis Spahi}, koji nije imao krivi~ni dosije.
Tokom 2022. godine 26 `ena ubijeno je u porodi~nom nasiqu u Srbiji. Toplica Markovi} (42) iz sela Kru{ar kod ]uprije na Uskrs je ubio svoju biv{u devojku Ivanu S. (25) i wenu najboqu drugaricu Biqanu O. (18). Pucao im je u glavu, jer je Ivana odbila da se uda za wega!
Smrt izvr{ena vatrenim oru`jem u Srbiji je posledica vekovnog obo`avawa pi{toqa i revolvera, upotrebe u kriminalnim radwama i obra~unima, porodi~nom nasiqu i poku{ajima da se mecima le~e li~ne traume i frustracije
Osamnaest mrtvih qudi i dece u dve nedeqe u Srbiji potreslo je ne samo na{u zemqu, region ve} i svet. Dok sam boravio u Rimu italijanski mediji su izve{tavali o tome kako je “de~ak od 14 godina u Beogradu ubio svoje {kolske drugove, drugarice i ~uvara”.
Smrt izvr{ena vatrenim oru`jem u Srbiji posledwih godina, na`alost, poprimila je masovni karakter, jer je u mafija{kim obra~unima u Beogradu i okolini, {irom Srbije i Crne Gore, likvi-
U Srbiji postoji vi{e vrsta ubica – pojedina~nih, koji ubijaju uglavnom bli`we svoje i poznanike, profesionalni mafija{ki likvidatori, kao i pla}ene ubice, koje ubijaju vatrenim oru`jem po ceni od 3000 do 300.000 evra.
Kriminolozi i sociolozi tvrde da je nasilna smrt ve}eg broja qudi posledica vekovnog obo`avawa pi{toqa i revolvera, uzidizawa li~nosti delinkvenata na nivo javnih idola, upotrebe vatrenog oru`ja u kriminalnim radwama i obra~unima, porodi~nom nasiqu i poku{ajima da se mecima le~e li~ne traume i frustracije.
Na jednom televizijskom kanalu u Srbiji gledao sam muzi~ki sport u kome dve jako mlade devojke kradu o~ev pi{toq, wime prete popularnom peva~u sa estrade, pqa~kaju ga i odlaze u provod. Na drugom tv kanalu gledam biv{eg ubicu kako govorom mr`we i podmuklim udarcima “zavodi” svoje qubav-
Srbija je bila na petom mestu u Evropi po broju komada oru`ja po glavi stanovnika, a odmah za wom je Crna Gora. Milion `iteqa Srbije legalno poseduje oru`ja, a jo{ pola miliona ima ilegalne pi{toqe i revolvere. Godi{we se u Srbiji izvr{i oko 150 ubistava i te{kih rawavawe qudi. Vatreno oru`je se naj~e{}e koristi prilikom izvr{ewa ubistava, ~ak u 65 odsto slu~ajeva, a potom sledi hladno oru`je.
Danas i u Srbiji mladi qudi nose no`eve. Posledwih meseci izvr{eno je tridesetak napada, rawavawa i smrti no`evima. Kriminolozi tvrde da su i no`evi oru|e u le~ewu li~nih frustracija trauma i depresija nasiqem. I vatreno i hladno oru`je kod mladih qudi su sredstvo wihovog pokazivawa i dokazivawa.
Pi{toqi revolveri su javnoj upotrebi od devedesetih krijum~arskih i ratnih godina. Raspadom SFRJ raspali su se i vojska i policija, iz ~ijih magacina je odneta ogromna koli~ina oru`ja i municije. Govorilo se o ~ak 5 miliona komada. Najvi{e ih je uzeto u BiH odakle oru`ja ilegalno ulazi u Srbiju. I prodaje se zavisno od kvaliteta pi{toqa od 100 do 1000 evra po komadu. Jedno vreme su se prodavale i bombe po 50 evra komad.
U posledwih dvadeset godina dr`ava Srbija je provela tri akcije oduzimawa i dobrovoqnog predavawa ilegalnog oru`ja. Sakupqeno oko stotinu hiqada komada. Na`alost, slu~aj ubistva osmoro |aka i {kolskog ~uvara pokazao je da su i dva pi{toqa opasna. Za smrt nije va`no da li je oru`je legalno ili ilegalno ako postoji opasna namera wegove upotrebe.
Sa velikim bolom smo primili vest o nezapam}enoj tragediji koja se desila u jednoj osnovnoj {koli Srpske prestonice u kojoj su nedu`ni `ivoti izgubqeni, i mnoga srca u ove Vaskr{we dane bolno rawena. Neka Vaskrsli Gospod Hristos ozari Svojom svetlo{}u sve nas i podari nam Svoju utehu i snagu, naro~ito roditeqima, srodnicima, i prijateqima postradalih, kao i celom rodu Svetosavskom. Molimo se Vaskrslom Gospodu da podari ve~ni pokoj nevino postradalima, da se nikada ovako ne{to ne ponovi na Nemawinoj zemqi i nigde u svetu. Izra`avam svoje najdubqe sau~e{}e svima koje je zadesila ova tragedija.
Episkop Siluan
dirano 50 kriminalaca, wihovih saradnika i nedu`nih qudi. Klan Belivuka iz Beograda se sumwi~i za desetak likvidacija u srpskom podzemqu. U Srbiji su izvedene i neke likvidacije tokom obra~una dve crnogorske mafije – kava~kog i {kaqarskog klana iz Kotora. Nenad Kalu|erovi} osumwi~en je da je deo kriminalne grupe koja je u~estvovala u dvostrukom ubistvu, u oktobru 2020. godine i za wim tragaju pripadnici Specijalnog policijskog odeqewa (SPO). U Stawevi}a rupi tada su ubijeni pripadnik {kaqarskog klana
nice. Znam da je to televizijska fikcija, ali wima se u Srbiji deci {aqe poruka da je kriminal, posebno ubistvo “normalna stvar”. I da su ubice popularni qudi.
U atmosferi tolerancije prema kriminalu i nasilnicima, kada je u Aleju velikana sahrawuje stari delinkvent, kada se vatreno oru`je pokazuje na sve strane, vekovno obo`avawa pi{toqa i revolvera u na{im porodicama i ovakva pona{awa ~ini “normalnim”.
Prema podacima Svetskog populacionog foruma iz 2021,
Otac de~aka koji je pucao u {koli u Beogradu nije po propisima dr`ao svoje pi{toqe. U ku}i ili stanu pi{toqi i revolveri se dr`e bez {an`era i bez municije. Municija mora da se sakriva od drugih ~lanova porodice. Drugo na{im zakonima je zabraweo, da i kad imate dozovoqu za oru`je, da ga nosite na javnom mestu. Ministar unustra{wih poslova je dao nalog Direkciji policije da sprovede hitnu akciju kontrole svih izdatih oru`anih listova i provere da li vlasnici na bezbedan na~in dr`e oru`je.
Vlada Srbije zatra`ila je da MUP „hitno pripremi izmene i dopune Zakona o oru`ju i municiji”. Predsednik Srbije je izjavio da }e se pod hitno sprovesti nova akcija dobrovoqne predaje i oduzimawe pi{toqa i revolvera. Ova mera bi za 90 odsto smawila posedovawe legalnog i ilegalnog oru`ja, pre svega kratkih cevi.
Nakon tragi~nog gubitka `ivota u pucwavi u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” u Beogradu 3. maja 2023. godine, Vlada Srbije proglasila je trodnevnu dr`avnu `alost, od 5. do 7. maja 2023. godine. Ambasada Republike Srbije se zahvaquje na svim porukama podr{ke koje su dobili prethodnih dana.
Kwiga sau~e{}a je bila otvorena u Ambasadi Republike Srbije u Kanberi. Ipak, za one koji nisu bili u mogu}nosti da prisustvuju li~no, mogu se upisati u elektronsku kwigu sau~e{}a na linku: office.canberra@mfa.rs
Ceremonija krunisawa zavr{ena je re~ima prisutnih ”Neka Bog ~uva kraqa”, a krunisana je i wegova supruga Kamila, koja je tako dobila titulu kraqice
Pored kraqa ^arlsa Tre}eg krunisana je i wegova supruga Kamila, koja je tako dobila titulu kraqice. Agencija Rojters podsetila je da javnost nije o~ekivala da }e se ^arls ven~ati Kamilom, pogotovo nakon smrti wegove prve supruge Dajane 1997. godine. Uprkos tome, ^arls i Kamila su se ven~ali osam godina kasnije, i od tada ju je ve}ina britanske javnosti prihvatila. Dugogodi{wi kraqevski korespondent i autor kwige „Kraqica na{eg doba” Robert Hardman, naveo je da se kraq „u velikoj meri” oslawa na Kamilu. „Ona je wegova srodna du{a. Oni su tim, to morate biti”, rekao je on i dodao da je Kamila du`e bila u braku sa ^arlsom nego {to je to bila Dajana.
Ceremonija je odr`ana u prisustvu vi{e stotina zvanica, lidera dr`ava i poglavara drugih verskih zajednica, a desetine hiqada qudi su bile okupqene ispred palate kako bi pozdravile novi britanski kraqevski par. U samom ~inu u~estvovali su sin kraqa Vilijam i unuk Xorx. Me|u ~lanovima kraqevske porodice nije bilo mla|eg kraqevog sina princa Harija, ~ija supruga Megan Markl sa decom nije ni doputovala u London na ceremoniju. Me|u zvanicama je bila i Elena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika. Agencije su navele da je kineski predsednik Si \inping uputio ~estitku, a srpski presednik Aleksandar Vu~i} nije prisustvovao krunisawu zbog dana `alosti u Srbiji.
Kentberijski nadbiskup krunisao je 6. maja kraqa ^arlsa Tre}eg na ceremoniji u Londonu, spustiv{i na wegovu glavu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je kraq sedeo na prestolu iz 14. veka u Vestminsterskoj opatiji. Ceremonija je po~ela prepoznavawem, odnosno ~inom u kome se kraq predstavqa svim kardinalima, to jest kongregaciji, i u kome ga oni prepoznaju kao „nesumwivog kraqa”.
Krunisawe je obavqeno predstavqawem regalija – simbola kraqevske porodice poput krune, kugle i `ezla, koji simboli{u razli~ite aspekte slu`be i odgovornosti monarha, i stavqawem krune na glavu. Tako|e je obavqen ~in davawa zakletve i pomazawa, koje je izvr{eno iza paravana, jer se smatra najsvetijim delom ceremonije tokom kojeg kraq mora da bude skriven od pogleda. Nakon toga, svi prisutni u Vestminsterskoj opatiji uzviknuli su „Neka Bog ~uva kraqa”. U Londonu su na dan krunicawa bile zatvorene mnoge ulice, a red je ~uvalo 5.000 pripadnika oru`anih snaga, koji pripadaju vojsci, mornarici, RAF-u i snagama Komonvelta. Ipak, dogodio se mawi incident, kada je tokom krunisawa jedan
Londonska Metropoliten
policija saop{tila je da je uhapsila 52 osobe tokom ceremonije krunisawa kraqa ^arlsa Tre}eg. Oni su, kako se navodi u saop{tewu, privedeni zbog niza krivi~nih dela, ukqu~uju}i izazivawe sukoba i naru{avawe javnog reda i mira i zadr`ani su u pritvoru, prenosi Bi-bisi (BBC). Demonstranti i grupe za qudska prava kritikovale su policiju zbog hap{ewa antimonarhijskih demonstranata, a organiza-
cija Hjuman rajts vo~ je hap{ewe okarakterisala kao „ne{to {to biste o~ekivali da vidite u Moskvi, a ne u Londonu”.
Britanska policija uhapsila je, nekoliko sati pre krunisawa kraqa ^arlsa, vo|u antimonarhisti~ke organizacije „Republika” Grejema Smita, ukloniv{i ga iz mase od nekoliko stotina demonstranata koji su se okupili na trasi procesije u centru Londona. Prethodno je iz Republike saop{teno
da }e organizovati najve}i protest protiv britanskog monarha u modernoj istoriji. Glavni britanski antimonarhisti~ki pokret Republika najavio je ranije da }e se na dan krunisawa okupiti i pored statue kraqa ^arlsa Prvog, koji je pose~en 1649. godine, {to je dovelo do kratkotrajne republike.
Protesti su odr`ani i u Glazgovu u [kotskoj i Kardifu u Velsu, a na protestima su bili i natpisi: ‚’Ukinite monarhiju, nahranite narod’’, dok su na dru{tvenim mre`ama mnogi poredili krizu tro{kova `ivota u Britaniji sa pompom i rasko{i prikazanim na krunisawu. Londonska policija je upozorila da }e preduzeti mere ako demonstranti poku{aju da „ometaju u`ivawe i proslavu” tog dana i formirala krug oko grupe.
uznemireni kow, koji je bio deo kraqevske procesije, uleteo u publiku. Kako je preneo „Skaj wuz”, tom prilikom niko nije povre|en. Prethodno je jaka ki{a omela povorku kowa koje su jahali pripadnici vojnih i oru`anih snaga tokom parade.
Mediji izve{tavaju da je nacionalni emiter Bi-Bi-Si dozvolio Bakingemskoj palati da zabrani kori{}ewe odre|enih snimaka tokom izve{tavawa o krunisawu
Zanimqivo je i odluka da opera u Sidneju ne bude osvetqena povodom krunisawa kraqa ^arlsa zbog mera {tedwe. U Australiji, koja priznaje britansku krunu, uloga monarhije je kontroverzna. U zemqi je 1999. godine odr`an referendum o tome da li zemqa treba da postane republika, na kojem je 55 odsto glasa~a bilo protiv, dok novije ankete pokazuju razli~ite nivoe podr{ke toj ideji. Ipak, mnoge javne zgrade i spomenici u Australiji, ukqu~uju}i i zgradu parlamenta u glavnom gradu Kanberi, su bile osvetqene kraqevskom qubi~astom bojom u ~ast krunisawa.
kraqa, zbog ~ega se dovodi u pitawe nepristranost britanskog javnog servisa u odnosu na monarhiju. Bakingemska palata je poru~ila da se odre|eni materijali, koje joj je Bi-Bi-Si poslao, ne mogu koristiti tokom pokrivawa ceremonije krunisawa, naveo je „Gardijan”. Izve{tavawe o krunisawu nadgleda Kler Poplvel, koju je kraq ranije ove godine proglasio za komandanta Kraqevskog viktorijanskog reda u znak priznawa za wen rad na javnom servisu.
Glavni grad Portugala i najzapadnija evropska prestonica jedan je od gradova kome se posetioci najradije vra}aju. Osim bogate istorije, mno{tva znamenitosti, fascinantnih vidikovaca, interesantnih izleta Lisabon je poznat po gostoqubivosti, no}nom `ivotu i bogatoj gastronomskoj ponudi. Prose~na godi{wa temperatura od 17 stepeni ~ini ovaj grad drugom najtoplijom prestonicom Evrope posle Atine. U samom gradu `ivi oko 550 hiqada stanovnika, ali Lisabon sa prigradskim naseqima ima ~ak 2,9 miliona stanovnika, {to predstavqa oko 25% stanovni{tva dr`ave.
Ukoliko se ve} nalazite u Srbiji, Lisabon je samo ~etiri sata leta od Beograda, odakle imate redovnu avionsku liniju po vrlo pristupa~nim cenama. Mnogo je razloga da se ode na ovaj zapad Evrope, od prelepih gradova i arhitekture, vrlo prijatne klime, kupawa u Atlantskom okeanu i slu{awa fado muzike u`ivo.
Interesantno je da je aerodrom u Lisabonu udaqen samo {est kilometara od centra grada {to zna~i da se do bilo kog dela sti`e za dvadesetak minuta. Posetiocima je posebno interesantno {to avioni prilikom sletawa lete tik iznad stambenih zgrada.
Bilo koje doba godine da se izabere za posetu gre{ke nema. Zimi se temperatura retko spu{ta ispod 15 stepeni, s tim {to su zime vrlo ki{ovite. Prvo malo ja~e martovsko sunce izmami odmah qude na pla`e Atlantskog okeana i tako ostaje sve do po~etka novembra. Portugalci se ponose da imaju ~ak 60 pla`a s oznakom plave zastavice. Za samo 30 minuta od grada sti`e se na neke od pla`a. Lokalci }e vam preporu~iti da vidite Ka{kai{, mondensko letovali{te do koga se sti`e za pola sata i u kome i legendarni fudbaler Portugalac Kristijano Ronaldo pravi ku}u.
Leti mo`e biti prili~no toplo, ali tu je vetar koji duva s okeana i ~ini vru}inu podno{qivom. Portugal ima 300 sun~anih dana godi{we, poput ostalih mediteranskih prestonica.
Brdovit ali prekrasnih pogleda
Lisabon je izuzetno brdovit grad, tako da se za obilazak „nogama” treba i pripremiti, ali i pomu~iti. Kada vas uzanim i strmim ulicama vozi autobus, neizbe`na je misao da li su mu dobre ko~nice i kakve su voza~ke ve{tine voza~a. Upravo zbog te brdovitosti pogled je s mnogih odredi{ta izuzetan. Posebna atrakcija su stari tramvaji, `uta dvadesetosmica koja se zavla~i i u najbrdovitije delove grada i najuzanije uli~ice starog jezgra.
Ovaj grad nalazi se na u{}u reke Te`o, koja dolazi iz [panije i koja pravi deltu {iroku dva kilometra na u{}u u okean. Kada su leta su{na, a na Pirinejskom poluostrvu to je postalo uobi~ajeno, korito reke se smawuje pa prakti~no slana voda, samim tim i morske ribe „ulaze” u kopno.
Na u{}u reke Te`o napravqen je Spomenik otkri}ima, jer su odatle poznati pomorci krenuli u osvajawe Novog sveta.
Najzapadnija prestonica Evrope i najtopliji glavni grad, nalazi se na obali Atlantika i mesta gde se najdu`a reka Iberijskog poluostrva Te`o uliva u okean. Lisabon je sagra|en na sedam brda, tako da se kondicija za obilazak podrazumeva. Mada, zbog strmih ulica gradom }ete se kretati `i~arama i jednim liftom.
Po~nite obilazak od Baihe, oblasti koja je `ila kucavica, srce Lisabona i centar grada, a prote`e se od keja reke Te`o do glavnog bulevara Avenida de Liberdade. U ovoj oblasti su imena ulicama data po starim zanatlijama i trgovcima iz tih ulica.
[to je Parizu Ajfelova kula to je Lisabonu Santa Husta Elevator, koji je projektovao i sagradio {egrt Gustava Ajfela kako bi povezao centar grada Baihu i Bairo Alto, najvi{u ta~ku grada. Ova posebna atrakcija Lisabona duga~ka je 45 metara, a na vrhu je i kafi} iz kog imate pogled na trg Rosio, zamak Sao @or`e i reku Te`o.
[to je za Wujork Bruklinski most to je za Lisabon Most 25. april, koji je nadu`i vise}i most u Evropi i kada budete obilazili Belem, ne}ete ga proma{iti. Uz wega stoji i most Vasko de Gama, a oni uz reku Te`o daju poseban {mek Lisabonu. Dokovi Alkantra, koji su nekada slu`ili kao magacini, danas su pretvoreni u veliku marinu sa brojnim no}nim klubovima i restoranima, koji su zadr`ali autenti~nost nekada{wih vremena.
jedna je od najpose}enijih oblasti u Lisabonu zbog velikog broja monumentalnih znamenitosti koje se ovde nalaze i koje su sagra|ene nakon procvata Portugala za vreme doba otkri}a. Navodno je dobio ime od portugalske re~i za Vitlejem, a interesantno je da je belem i nacionalni kola~. Ne{to poput korpica od lisnatog testa sa slatkim puwewem od jaja i pavlake.
Spomenik je izgra|en 1960. godine. Reku premo{}uje i most Vaska da Game koji svojim izgledom podse}a na onaj u San Francisku. Nedaleko je i statua Hrista koja natkriquje grad i koja podse}a na onu u Rio de @aneiru.
Mnoge znamenitosti u Lisabonu treba posetiti. Me|u wima zamak Sao @or`e koji se nalazi na istoimenom brdu koje je tokom vekova bilo najbitnije mesto u gradu, i tu su u tvr|avi `iveli kraqevi. Republika je progla{ena 5. oktobra 1910. godine, tako da svi gradovi imaju Aveniju 5. oktobra {to srpskim turistima odmah pada u o~i.
Tu je i katedrala Santa Marija od Lisabona, najstarija crkva u gradu podignuta u 12. veku. S kamenim zidovima i dva impozantna torwa lisabonska katedrala vi{e li~i na kakvu tvr|avu, nego na crkvu.
^uvena portugalska arhitektura
Karakteristika portugalske arhitekture su dekorativne kerami~ke plo~ice koje se nalaze svuda na ku}ama, katedralama, palatama. Postoji i Nacionalni muzej plo~ica i to je jedan od najpose}enijih muzeja u Lisabonu gde su izlo`ene ukrasne plo~ice iz 15. veka.
Kvart Belem na desnoj strani reke Te`o
U ovom kvartu je i ~uveni @eronimos manastir, predivna gra|evina i simbol mo}i i bogatstva Portugala za vreme doba otkri}a. Treba se pohvaliti da je u ovom zaista lepom kraju i ambasada Srbije. Gradwa manastira zapo~eta je u ~ast moreplova~kog uspeha Vaska da Game, na mestu kapele gde se istra`iva~ s drugim ~lanovima svoje ekspedicije molio no} pre polaska na putovawe koje je promenilo tok evropske istorije. Upravo u ovom manastiru sahrawen je Vasko da Gama. Za svaku preporuku je i poseta Alfami, najstarijoj ~etvrti koja se prostire izme|u gradskog zamka i reke Te`o.
Cene u Lisabonu su vrlo pristupa~ne , a to va`i i za radwe, odnosno supermarkete i restorane. On va`i za jednu od jeftinijih prestonica Evrope, ali je inflacija uzela danak i tamo. J. R.
Ivo Andri}, srpski i jugoslovenski kwi`evnik, diplomata Kraqevine Jugoslavije, ~lan Srpske akademije naka i umetnosti, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1961. godine. Autor je ~uvenih romana: „Travni~ka hronika”, „Na Drini ]uprija”, „Gospo|ica”, „Prokleta avlija”, „Omer-pa{a Latas”... U svojim delima se uglavnom bavio opisivawem `ivota u Bosni za vreme osmanske vla sti. Dela Ive Andri}a su prevo|ena na vi{e od 50 jezika.
Nobelov komitet 1961. godine dodequje Andri}u Nobelovu nagradu za kwi`evnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine qudi tokom istorije svoje zemqe”. Besedom „O pri~i i pri~awu” se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznawu. Andri} je nov~anu nagradu od milion dolara dobijenu osvajawem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini. Josip Broz Tito se nije pridru`io sveop{tem slavqu u
Ivo se direktno i nedvosmisleno izja{wavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da ka`e, u „svojim zrelim godinama i ne od ju~e”. U svom pismu komesaru Srpske kwi`evne zadruge (1942) isti~e da je srpski pisac. Dok u svojim li~nim dokumentima, li~noj karti (1951), vojnoj kwi`ici (1951), partijskoj kwi`ici (1954), izvodima iz mati~ne kwige ro|enih i ven~anih, u rubrici „narodnost”, Ivo unosi „srpska”. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijawem da wegove pesme u|u u Antologiju hrvatske lirike, a zatim 1954. odbija da se u wegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla. Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-ameri~kog istori~ara MekNila koji pi{e da su roditeqi Ivine majke bili Srbi te Vojnovi}evo pismo svom bratu Luji u kome ka`e: „[aqem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katoli~ki Srbin iz Bosne, idealan mladi}, 26 god.”. Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijateqe i savremenike L. F. Edvardsa, koji u svom predgovoru prevodu kwige (1944) ka`e da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac, te stalnog sekretara [vedske kraqevske akademije Osterlinga, koji u svom govoru prilikom dodeqivawa Nobelove nagrade Ivi, isti~e da se on, kao mlad srpski student, prikqu~io nacionalnom revolucionarnom pokretu i da je bio progowen pa zatvoren 1914. na po~etku Prvog svetskog rata. Srpska kwi`evna kritika vidi Andri}a kao srpskog kwi`evnika srpskog me|uratnog modernizma 20. veka i kwi`evnika koji je izrastao iz srpske kwi`evne tradicije.
Jugoslaviji povodom Andri}evog osvajawa Nobelove nagrade, po{to je smatrao da je u~iwena nepravda Miroslavu Krle`i. Dobrica ]osi} bele`i da su na sve~anom ru~ku koji je Broz priredio povodom Andri}evog uspeha, teme razgovora bila zdrava hrana i `ivot, putovawe, kao i da je Andri} bio u{togqen, distanciran i da su se doma}ini i gosti rastali uz la`nu srda~nost.
Bio je ~lan Upravnog odbora Srpske kwi`evne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine. Andri} umire 13. marta 1975. godine na staroj Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Ono po ~emu se Andri} naro~ito isti~e u srpskoj kwi`evnosti, to su vanredne analize i psiholo{ka sagledavawa onih ~ovekovih stawa koja su u srpskoj kwi`evnosti, do wega, bila izvan zna~ajnih literarnih interesovawa. Wega najvi{e zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u ~oveku, koji je izvan doma{aja wegove svesti i voqe. Polaze}i od nekih savremenih postavki psiholo{ke nauke, Andri} je prikazao kako ti tajanstveni unutra{wi impulsi fatalno truju i optere}uju ~oveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivno{}u slikao dejstvo seksualnih nagona i ~ulnih percepcija na du{evni `ivot ~oveka. Zbog svega toga Andri} se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanaliti~ar u srpskoj kwi`evnosti. U sudbini svake li~nosti ovog na{eg pripoveda~a je i neka op{tija ideja, izvesna misao o `ivotu, ~oveku i wegovoj sre}i. Zato se za wegovu prozu s pravom ka`e da nosi u sebi obele`ja filozofskog realizma.
Andri} je i majstor i re~i i stila. Wegova proza je sa~uvala apsolutnu, kristalnu
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
jasnost izraza. On ne tra`i stilski efekat u neobi~noj metafori ili u nagla{enom izrazu. Skladna i jednostavna re~enica, uverqivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripoveda~kih slika ~ine da Andri}evo delo predstavqa naj-
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE
117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
suptilniju umetni~ku vrednost koju srpska kwi`evnost poseduje. Andri}evo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim me|unarodnim priznawem, oli~enim u Nobelovoj nagradi, ono danas `ivi i kao trajna svojina svetske literature.
Andri}evo delo mo`emo podeliti u nekoliko tematsko-`anrovskih celina. U prvoj fazi, koju obele`avaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andri}ev iskaz o svetu obojen je li~nim egzistencijalno-spiritualnim tragawem. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obele`ena je Andri}evim okretawem pripoveda~koj prozi i, na jezi~kom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po op{tem priznawu, u ve}ini pripovedaka Andri} je na{ao sebe, pa ta zrela faza spada u umetni~ki najproduktivnije, s ve}inom Andri}evih najcewenijih pri~a. Pisac nije bio sklon kwi`evnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasi~noj tradiciji realizma 19. veka, plasti~nim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razme|a istoka i zapada, natopqenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Tre}a faza obele`ena je obimnijim delima, romanima Na Drini }uprija, Travni~ka hronika, Gospo|ica i nedovr{enim delom Omerpa{a Latas, kao i romanom Prokleta avlija. Radwa ve}ine ovih dela je uglavnom sme{tena u Bosni, u wenu pro{lost ili u narativni spoj pro{losti i sada{wosti gde je pisac, na zasadama fraweva~kih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upe~atqiv svet „Orijenta u Evropi”. Pi{~evo se pripovedawe u navedenim delima odlikuje uverqivo do~aranom atmosferom, upe~atqivim opisima okoline i pona{awa i psiholo{kim ponirawem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejisti~ke proze i poznato i ~esto citirano delo, zbirku aforisti~kih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumwivo jedno od Andri}evih najvrednijih dela.
Da qubav ne poznaje granice dokaz je i pri~a Nine i Muhameda, koji se zbog we iz Kaira trajno preselio u Beograd.
Sve ~e{}e imamo prilike da vidimo primere me{ovitih veza i brakova, pa i strance koji se zbog qubavi dosele u na{u zemqu.
Upravo su jedan takav primer Beogra|anka Nina Panti} (28) i Egip}anin Muhamed Jehia [ika (31), koji su se upoznali, sprijateqili, zbli`ili i toliko zaqubili prilikom Nininog dvogodi{weg boravka u Kairu, da je on odlu~io da napusti svoju domovinu i do|e da `ivi sa wom u srpskoj prestonici.
Ubrzo su se ven~ali, [ika je postao srpski zet @ika koji obo`ava da slu{a narodnu muziku i da igra ~uveno “@ikino kolo”, a najboqa prijateqica mu je, verovali ili ne, Ninina baka Vojna sa kojom wih dvoje `ive.
Nina pri~ao tome kako je po~ela wihova qubavna pri~a i sa kakvim pote{ko}ama su se susreli kako bi dokazali i odbranili svoju qubav.
„ Moja porodica je bila uvek uz mene, mama mi veruje i stalno mi govori da zna kakvu }erku ima i da uop{te ne sumwa u moj izbor, tako da smo na neki na~in @ika i ja imali podr{ku od we. Me|utim, tata i brat bili su malo skepti~ni jer znate kako kod nas postoje predrasude, pogotovo za Arape. Ba{ u tom trenutku kada sam im rekla za @iku, kru`ile su pri~e o Egip}aninu koji je prevario Amerikanku, uzeo joj neke velike pare, i onda su malo brinuli. Ali bili su u fazonu ‘Zna{ {ta radi{, Nina’. Vi{e su bili zabrinuti jer ipak nisu bili jo{ ni videli ni upoznali ~oveka. Ali kad su pri~ali sa wim, bili su odu{evqeni. Sada ga svi obo`avaju, sa tatom ~ak i igra folklor, poma`e mu u ba{ti, sjajno se sla`u“, rekla je Nina za srpski portal Nova.
Nina i @ika su se poznavali pre nego {to su postali par, kada je boravila u Kairu tokom dvomese~ne razmene studenata. Ipak, tada se izme|u wih ni{ta nije dogodilo.
„Zavr{ila sam arapski jezik na Filolo{kom fakultetu i 2016.godine bila sam u Egiptu na razmeni studenata preko jedne studentske organizacije. Upoznala sam @iku na jednoj wihovoj poznatoj pijaci. Uo~ila
sam ga, pa sam rekla drugarici kako li~i na Bob Marlija. Video me je, upoznali smo se ‘}ao, }ao’ i to je bilo to. Posle nekoliko dana, sedeli smo u istom kafi}u, svako sa svojim prijateqima, nismo se dopali jedno drugom, nismo bili ne{to odu{evqeni, on je meni ~ak izgledao jako ozbiqno, ja sam tada ne{to bila glasna, drala sam se, on je mislio da sam neka luda~a, verujte“.
Potom su po~eli da se dopisuju kada je Nina, objaviv{i arapsku pesmu na dru{tvenim mre`ama, zainteresovala @iku otkud ona poznaje takve numere.
„Zanimalo ga je kako znam arapski, pa smo malo oko toga razgovarali. Od tada smo po~eli da s vremena na vreme po{aqemo jedno drugom ne{to oko arapskog, ali samo to, ni{ta vi{e. ^isto prijateqski. Tako smo ostali u kontaktu godinama. A onda sam ponovo oti{la u Kairo da pi{em blogove i kulturolo{ke pri~e o Egiptu, me|utim to je propalo zbog kovida, ali sam ostala da radim i da nau~im jezik. Tamo sam provela dve godine i tada smo se @ika i ja zaqubili. Nismo ni znali da je moja cimerka devojka wegovog druga i samo smo se igrom slu~aja videli i po~eli da se intenzivnije dru`imo i skontali smo da se dopadamo jedno drugom. Odlu~ili smo da budemo zajedno“.
@ikini roditeqi su bili jako sre}ni zbog izbora svog sina, a posebno {to je wegova mama odranije poznavala Ninu.
„Wegovu mamu sam upoznala pre nego {to smo @ika i ja po~eli da se zabavqamo. Ona je radila blizu nas i `elela je da upozna mene i moju cimerku. Ona je divna `ena, donosila nam je hranu jer je znala da smo same u drugoj dr`avi, a mi smo woj pravile srpska jela. Kada je ~ula da smo wen sin i ja zajedno, odu{evila se“.
[est meseci su Nina i @ika bili u qubavi na daqinu-ona je morala da se vrati u Beograd, a on je ostao u Kairu, ali ne dugo.
„@ika mi se pridru`io posle nekih {est-sedam meseci, bila sam presre}na zbog wegove odluke da do|e u Beograd i da `ivimo zajedno. Upoznao je moju porodicu, svi su mu se ba{ dopali, a posebno baka Vojna, sa
„Prvi ga je prekrstio moj deda kada su se upoznali. Deda ne ~uje dobro po{to je stariji i odmah ga je nazvao @ika, pritom pokazao mu je serijal @ikinu dinastiju, i @ika je rekao ‘Da, ja sam @ika“.
Mnogo mu se dopada Srbija jer, kako ka`e Nina, voli prirodu koje u Kairu gotovo nema. „Odu{evqen je Srbijom i prirodom jer u Egiptu nema puno zelenila, kad idemo u neki planinski kraj, on je odu{evqen i svi|a mu se {to je Srbija mala jer je mirna i nema velike gu`ve. Ba{ smo bili u Beloj Crkvi, pa se odu{evio kako qudi svuda idu biciklom, dok bi u Kairu morao da ide biciklom pet sati“.
Ovaj srpsko-egipatski par ~esto ide u Egipat, kako bi @ika posetio svoje. Plan im je, pri~a Nina, da za sada `ive u Srbiji. „Ako nam se pru`i prilika negde druge, okej, ali sad nam je plan Srbija, oboje bismo voleli da `ivimo u nekom prigradskom delu, voleli bismo da imamo ku}u. Dok smo bili kod mojih u ku}i, tata je malo u~io @iku po ba{ti da riqa i on se ba{ odu{evio time, pa je rekao da bi voleo da ima dvori{te sa ba{tom. Da je iz nekog razloga u Egiptu boqe, i{la bih tamo da `ivim. Ali ja sam navikla na mir i ti{inu, gu`va u Kairu mi ba{ te{ko pada, tako da ne bih i{la tamo, ako ne moram“, zakqu~ila je Nina.
Kad sam na kowu, ose}am kao da s wim osvajam svet. Bilo je potrebno vreme da se Soko navikne na nas iz porodice, u po~etku sam malo strahovala, ali smo posle zajedno u~ili jedno od drugog i postali nerazdvojni, ka`e Tara
Zlatibor – Dok su weni vr{waci uglavnom opsednuti mobilnim telefonima i dru{tvenim mre`ama, petnaestogodi{wa Tara Milinkovi} sa Zlatibora sna`no je privr`ena kowima i jahawu u prirodi. Od ranog detiwstva u`iva u tome ova u~enica osmog razreda ~ajetinske O[ „Dimitrije Tucovi}”, koja ni dve godine nije imala kada su je fotografisali dr`e}i je u sedlu na kowu. Sada u mladala~kim danima najlep{e joj je kad
osedla svog Sokola pa dugo ja{e mirisnim zlatiborskim livadama i stazama obraslim ~etinarima.
Tara ka`e da joj ovaj hobi donosi mnogo zadovoqstava i lepih trenutaka. – Slobodno vreme volim da provodim s kowima, to me ~ini sre}nom, ta qubav je neopisiva.
Kad sam na kowu, ose}am kao da s wim osvajam svet. Bilo je potrebno vreme da se Soko navikne na nas iz porodice, ispo~etka sam malo i strahovala, ali smo posle zajedno u~ili jedno od drugog i postali nerazdvojni. Kad ho}u da ga ja{em uvek ga prvo pomazim, i{~etkam, dam mu {argarepu, zatim stavqam uzde, sedlo i kre}emo na jahawe –kazuje Tara.
Arapski crni Soko, kupqen u ergeli Borike kod Rogatice, stigao je u porodicu Milinkovi} pre 12 godina i nalazi se na porodi~nom imawu nedaleko od turisti~kog centra prema Semegwevu. Tara je
qubav prema kowima nasledila od oca Bo`idara, koji joj je uz majku Gordanu najve}a podr{ka da se bavi onim {to voli.
– Ve}ina mojih vr{waka stalno je na telefonima, ponekad i ja, ali ovo me ipak vi{e privla~i. Mnogi iz moje generacije ne shvataju kako ja mogu toliko vremena da provodim s kowem i u jahawu. Protive se tome, ka`u da }e on da me povredi, da ima neprijatan miris i sli~no, a meni to ni{ta ne smeta. Ima i onih koji prihvataju ovo {to radim. Za mene je jahawe zdrav sport, krstarim lepim predelima i pri tome rade svi mi{i}i.
– Imala sam i padova, koji se pri jahawu de{avaju. Pre tri godine pala sam i slomila ruku, jednom i zadobila povredu glave. Ali nikada nisam razmi{qala da odustanem – nepokolebqiva je Tara.
Roditeqi su joj, dodaje, podr{ka u wenom hobiju, ali nije im
kojom se trenutno `ivimo. Ona je bolesna, pa se brinemo o woj. Qudi stalno govore kako smo @ika i ja srodne du{e, me|utim ja ka`em da su to zapravo baka i @ika. Wih dvoje su od prvog momenta toliko nekako bliski, ba{ su se skapirali odmah. @ika je ~ak nau~io i srpski, poprili~no dobro, zaista. Ovde je skoro dve godine i svi su ga prihvatili, a i on se navikao“.
Ven~ali su se pro{le godine u Egiptu, kada su oti{li u posetu wegovoj porodici.
„Na{i prijateqi iz Beograda su i{li na letovawe u Egipat i kad ve} svi idemo, re{ili smo da napravimo ven~awe. Moji roditeqi nisu bili, nisu mogli da se organizuju. Svakako, u braku se ni{ta nije promenilo, mi smo ionako dosta vremena provodili zajedno, tako da je najva`nija qubav koju gajimo jedno prema drugom“.
@ika onlajn predaje arapski jezik, a Nina engleski. U slobodno vreme putuju i obilaze Srbiju, a vole i da vreme provode sa prijateqima.
„I{li smo svuda, @ika obo`ava da jede ro{tiq, mada najvi{e voli na{a doma}a kuvana jela kao {to su boranija, pasuq, gra{ak… Oni i tamo u Kairu jedu prebranac kao i mi ovde, pa su vaqda navikli. Voli na{u muziku, a posebno kolce. On bukvalno radi uz kolo, najvi{e mu se dopada @ikino kolo“.
svejedno. Posebno majka brine kad }erka ja{e, zove je pre i posle jahawa da ~uje da li je dobro.
– Brinem, kako ne bih. Ali {ta }u kad Tara to voli, jaka je wena qubav. Pa je onda podr`avam. Pri tome, jahawe ~istom prirodom je zdravo, boqe nego da po ceo dan sedi u ku}i uz ra~unar i telefon –ka`e Tarina mama Gordana.
O tome koliko kow Soko zna~i
Tari Milinkovi} govori to {to
je wegov ro|endan proslavila uz ro|endansku tortu. Pro{le jeseni kupqeno joj je i jedno `drebe, a kupovina jo{ jednog kowa upravo je u pregovorima. Sve to s obzirom na Tarinu `arku `equ da u narednom periodu osnuje svoju ergelu i {kolu jahawa. Sada se nada da }e joj tog novog kowa kupiti wen dobri deda Bude, {to je on najavio vode}i je nedavno u ergelu Borike da vide novog qubimca. B. P.
Pedesetak preostalih stanovnika sela koji `ive na stazi ka „Vrelu”, jednom od najpoznatijih magnetnih poqa otkrivenih na planini, pripremaju se za goste. Staro rudarsko polusru{eno naseqe ~eka ulagawa.
Na padinama planine Rtaw iznad Sokobawe, za koju se mnogi pitaju da li je nekada bila piramida, prvih prole}nih dana mo`e da se vidi tek poneki zaqubqenik u ovu teoriju ili, pak, usamqeni biciklista. No, u sudaru „netaknutih” obronaka s izgradwom ne-
Jedinstveni, nenaseqeni planinski xin Rtaw sa sna`nom „ru`om vetrova” ima i svoj neo-bi~an cvet. Srpska ramonda ili cvet feniks, koji simboli{e `ilavost i neuni{tivost na{eg naroda, endemska je biqka centralnog Balkana koju je 1874. godine otkrio Josif Pan~i} na obroncima Rtwa. Ramonda serbica je, pi{e u nau~nim zapisima, ostatak suptropske flore Evrope i Mediterana, zato se navodi ~ak i da je afri~kog porekla. Sli~na je vrsti natalijina ramonda, ali se odvaja osobenostima: listovi su joj skupqeni u rozetu i elipti~no su rombi~ni. Karakteristi~no za wu je da iako se potpuno osu{i, mo`e ponovo da o`ivi i procveta.
davno nastalih i budu}ih spa-centara i hotela uskoro se o~ekuje da padi ne rudarskog naseqa napu{tenog {ezdesetih godina pro{loga veka budu pro{arane radoznalim turistima.
Jer Rtaw – za ~ije dimenzije Nau~noistra`iva~ki centar „Duh Rtwa” ve} decenijama tvrdi da su suvi{e pravilne i savr{ene da bi pripadale obi~noj planini, kao i da je ona geometrijski na istoj udaqenosti od zna~ajnih gradova piramidalnog sveta – ostao je enigma. Potkrepqena pri~ama stanovnika o povremenoj neobi~noj svetlosti i verovawem da su vrh Rtwa posetili vanzemaqci. ^ak i pri~ama da su neki qudi videli u`arene kugle iznad vrha, da su vanzemaqci Rtaw izabrali za svoj heliodrom, ~ija se vrata otvaraju kad je vrh u oblacima.
Posetioci `eqni misterije
Ujedno, do ju~e napu{teno i devastirano naseqe, nastalo kada je porodica Minh u ovom kraju po~etkom 20. veka osnovala rudnike, postaje s ovim pri~ama privla~no i ulaga~ima u savremeni turizam i posetiocima koji `ele da misteriju spoje s u`ivawem. Zasad, u predsezoni, sme{taj mo`e da se na|e i za {est do 12 evra po danu.
U susret tome, pedesetak preostalih stanovnika sela Rtaw koji `ive na stazi ka „Vrelu”, jednom od najpoznatijih magnetnih poqa merewima otkrivenim na Rtwu, po~eli su da se pripremaju za goste.
U doma}instvu Dragoti}a, inostranih penzionera kojima je }erka iz Austrije darovala ku}u na planini, ba{ta se uveliko ure|uje. Kum Miodrag Stamenkovi} iz Boqevca orezuje sasu{ene grane jabuke kako ne bi ugro`avale vo}ku u novom cvatu, dok doma}ica Radmila pravi rtawske likere od vo}a i hrani svoje i udomqene planinske pse. Visoki pritisak od kog
je bolovala, ka`e, na ovoj planini je nestao. Iz obli`weg Boqevca poreklom, suprug Krsta razvozi posetioce do staza do kojih xip mo`e da stigne, jer uspon na sam piramidalni i goli vrh izuzetno je te`ak.
U produ`etku staze zati~emo Petra Bodro`i}a kako kre~om {titi koru stabala {qive, jabuke, kru{ke. Deca su u Beogradu, on i supruga zaradili su penziju u Hrvatskoj i kako ovde druge trgovine nema, kao i ostali prave med, ~ajeve i rakiju za turiste koji pro|u. Slavica Risti} je najradnija. Ostala je sama, posle nedavne smrti supruga, pa joj, dok su deca u gradovima, nije te{ko da pravi liker s medom, da su{i ~aj od koprive koji je, kao i sirup dobar za krvnu sliku. Osim heklanih {ustikli, u wenom dvori{tu i ormaru letwe kuhiwe mogu se na}i i slatko od {argarepe, ali i od tikvica – s belim lukom za sni`ewe krvnog pritiska. Osim rtawskog ~aja, zvanog |ipikur zbog toga {to podsti~e metabolizam, preporu~uje ivu: „Trava iva ostavqa `iva”, stara je izreka u kraju. Naro~ito je pomogla onima koji se oporavqaju od te{kih bolesti, za koje ovde beru gorku hajdu~ku travu. ^ajevi su svi 300 dinara, likeri od 1.200 do 1.300, kao i med. Cene su jedinstvene. Doma}instvo Milovanovi} poznato je po tome {to odr`a-
va obli`we „Vrelo” uklawaju}i otpatke bahatih turista i ~iste}i „spomenik piramidi” koji su novodo{li hotelijeri obnovili. Rtaw-ski med, otkrivaju, prave s masla~kom, orasima i malim borovim {i{arkama da bi bio lek za bronhitis. Gazda Miodrag zvani Mile Bawac ka`e da ga je bawsko poreklo podstaklo da me|u prvima izdaje sobe s krevetima na sprat, zbog ~ega su i cene svakako ni`e nego u retkim, skoro obnovqenim rtawskim pansionima. Nedaleko od staze doma}ina, putem preko mosta i pored napu{tenih radni~kih zgrada, stigli smo do velelepne Gretine vile, koju su novi hotelijeri obnovili. Gretine ru`e
Supruga naslednika osniva~a rudnika Julijusa Minha, kao i on, vodila je brigu o ovom kraju i rudarima. Pretpostavqa se da se Julijus 1931. godine u vreme velike svetske krize ubio, po{to nije ispunio obe}awe radnicima da }e razmeniti ugaq za `ito i kukuruz. Jevrejka iz Austrije koju je kao bolni~arku upoznao u sanatorijumu dok se le~io od tuberkuloze, u znak se}awa na pokojnog mu`a podigla je kapelu na vrhu Rtwa na 1.565 metara nadmorske visine. Na`alost, kapelu su devedesetih dinamitom sru{ili „lovci” na dijamante, za koje se verovalo da su tu zakopani. Za izgradwu je utro{eno 1.000
~asova rada, kamewe su prenosili magarci, a gradili su je rudari. Kapela Svetom \or|u, od koje su ostali samo ostaci, osve}ena je 19. maja 1934. godine.
Veliku pa`wu Greta je posvetila ure|ewu naseqa. Napravila je park na 40 hektara, sa staklenom ba{tom, rozarijumom i ru`i~wakom u kojem je uzgajano 150 vrsta drve}a i raznog ukrasnog biqa. S putovawa je donosila sadnice. Du` koloseka kojim su prolazili vagoneti, posadila je vi{e od 3.000 sadnica, tako da se ugaq nije video od „koloseka {palira ru`a”. Zapam}ena je po dobro~instvu prema deci rudara. Pri~a se da je na{la uto~i{te u selu Ilino posle rata i prema jednoj verziji upravnik rudnika zabranio je rudarima da idu na wenu sahranu 1947. godine, premda je, prema drugoj, umrla pedesetih u bolnici u Boqevcu.
Gretino jezero o~istio je i „o`iveo” u wegovom specifi~nom zelenilu Dejan Milojevi}, koji s porodicom ovde provodi leta. ^i{}ewe dna jezera, ~ije betonske obode je podigla dr`avna vlast nakon rata, ali je decenijama bilo zapu{teno, zahtevalo je veliki posao. Danas u jezeru naseqenom ribom qudi se kupaju, a ovo mesto „Festivala etnomuzike i starih zanata” – odabrao je i Novak \okovi} za odmori{te na planini koju, ipak, niko ne `eli da vidi u budu}nosti kao natrpano letovali{te. S ~amca na jezeru vidi se na obronku i polusru{ena zgrada za koju tvrde da je planirana za Teslin centar i za „re{avawe” enigme zvane Rtaw – koji ~eka ulagawa u nova istra`ivawa. „U probijawe zatvorenih tunela” kako veruje mlada Ivana Mandi}, vodi~ iz Beograda, koja se odlu~ila za `ivot na Rtwu u kojem je, tvrdi za beogradsku „Politiku”, od brawa lekovitih trava do brojawa zvezda iz trave, mnogo nau~ila.
u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od
Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godin
330. - Rimski car Konstantin I Veliki proglasio je gr~ki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po wemu nazvan Konstantinopoq (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.
NAGOVE[TAJI
Prvog decembra 1918. regent Aleksandar je proglasio ujediwewe Srbije sa zemqama nezavisne Dr`ave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca sa dinastijom Kara|orevi}a na ~elu (Vidovdanskim ustavom od 28. juna 1921. zajedni~ka dr`ava }e se zvati Kraqevina umesto Kraqevstvo).
Ali ovaj istorijski ~in progla{ewa zajedni~ke dr`ave Ju`nih Slovena imao je i svoju mawe svetlu stranu. Na Jela~i}evom trgu u Zagrebu 5 decembra progovorilo je oru`je. To nije bilo slavqeni~ko pucawe, ve} pravi oru`ani okr{aj u kome je smrtno stradalo 15 a raweno 20 qudi.
Potpukovnik srpske vojske Du{an Simovi} (kasniji general i posle martovskog pu~a 1941. predsednik jugoslovenske vlade), koji je 1918. odre|en za delegata srpske vlade i Vrhovne komande kod Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu, uputio je Vrhovnoj komandi spske vojske alarmantnu depe{u u kojoj izve{tava da su delovi dva biv{a austrijska puka koja su bila sme{tena u kasarnama na Ilici, iza{la sa oru`jem iz kasarni i na Jela~i}evom trgu demonstrirala protiv kraqevine, uzvikuju}i „@ivela Republika“.
Simovi} javqa da se zbog toga „desio krvav sukob izme|u wih i trupa vernih Narodnom ve}u“ koje su bile sastavqene od odreda mornara iz Pule i pripadnika sokolske organizacije. Ve}i sukob su spre~ile
„na{e trupe“, posle ~ijeg dolaska su se vinovnici obra~una dali u beg, ali neki su ipak razoru`ani i pohap{eni. Simovi} na kraju depe{e ne krije svoju zabrinutost i moli da se „radi bezbednosti“ ceo sedmi puk srpske vojske odmah uputi u Zagreb.
Ali Simovi} u svojoj alarmantnoj depe{i ne navodi okolnosti pod kojima se sukob dogodio, pa izlazak iz kasarni naoru`anih pripadnika biv{e vojske deluje ~udno i zbuwuju}e. Me|utim, ni{ta nije slu~ajno. Tog dana u Zagrebu je Narodno vije}e SHS organizovalo proslavu ujediwewa. Gra|ani su od ranog jutra u organizaovanoj povorci prolazili centralnim gradskim ulicama, a u zagreba~koj katedrali je odr`ana misa u ~ast ujediwewa. Kao reakciju na ovu proslavu protivnici ujediwewa pozivaju biv{e austrijske vojnike da krenu na centralni gradski trg na kome su ve} bili manifestanti, me|u wima i pripadnici sokolske organizacije i mornari iz Pule,
tako|e naoru`ani. Posle parola protiv monarhije koje su izvikivali demonstranti do{lo je do sukoba o kojem Simovi} izve{tava. Tako je tragi~ni doga|aj na centralnom zagreba~kom trgu, samo pet dana posle sve~anog progla{ewa zajedni~ke dr`ave, nagovestio ono {to tu dr`avu tek ~eka – neizvesnu budu}nost koja }e se vremenom pretvoriti u nepomirqivi sukob.
Nije se pucalo samo u Hrvatskoj. Posle Podgori~ke skup{tine na kojoj su bjela{i odneli pobedu, protivni~ka strana, zelena{i, 6. januara 1919. organizuju oru`anu pobunu. Kako to obi~no biva u balkanskim obra~unima, kasnija tuma~ewa ovog „Bo`i}nog ustanka“ se kre}u u rasponu od „teroristi~kog ~ina potpomognutog od strane Italije“, do „oslobodila~ke borbe crnogorskog naroda protiv okupatora i tla~iteqa“. Tako }e ostati i u narednih sto godina, koje }e biti obele`ene raskolom me|u Crnogorcima i podelom ne bjela{e i zele-
na{e, na ~etnike i partizane, na Srbe i Montenegrine. Dva Balkanska rata i Prvi svetski rat doneli su Srbiji i Crnoj Gori velika razarawa i ogromne qudske gubitke. Iz rata je Srbija iza{la bez ~etvrtine svog stanovni{tva. U ratnim dejstvima je izgubila 370.000 vojnika, a u zemqi, zarobqeni~kim logorima i u internaciju `ivote je izgubilo jo{ 630.000 qudi. Velika epidemija pegavog tifusa u zimu 1914. proredila je bora~ki sastav i stanovni{tvo. Iz rata je iza{lo 240.000 invalida, a preko pola miliona dece je ostalo bez hraniteqa. Crna Gora je tako|e iz rata iza{la sa prore|enim stanovni{tvom, izgladnelim narodom i sa skoro deset hiqada interniranih gra|ana koje su okupacione vlasti dr`ale po logorima i kazamatima. Mobilisano stanovni{tvo jugoslovenskih zemaqa pod Austrougarskom ginulo je na frontovima u Galiciji i na Karpatima, na srpskom i crnogorskom frontu, na italijanskom rati{tu, u Rumuniji, na Solunskom frontu, a vlasti su nemilosrdno progonile Srbe i jugoslovenski orijentisane gra|ane. Broj izgubqenih `ivota u Prvom svetskom ratu me|u jugoslovenskim narodima u Austro-Ugarskoj procewuje se na blizu 300.000, tako da su svi jugoslovenski narodi udru`eni u novu dr`avu, iz rata iza{li sa velikim gubicima.
l U slede}em broju: Kraq ukida feudalizam u Hrvatskoj i Sloveniji
1896. - Ro|en je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzi~ke akademije u Beogradu. U te`wi ka oblikovawu nacionalnog izraza, spojio je elemente muzi~kog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzi~kom tehnikom („Simfonija orijenta”, „Haos”, „Heliofonija”, „Simfonijski ep”).
1904. - Ro|en je {panski nadrealisti~ki slikar Salvador Dali, jedan od najve}ih slikara 20. veka. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima {panskog re`isera Luisa Buwuela „Andaluzijski pas” i „Zlatno doba”.
1949. - Sijam je promenio ime u Tajland; Izrael je primqen u UN.
1973. - Uspostavqeni su diplomatski odnosi Savezne Republike Nema~ke i Demokratske Republike Nema~ke, ~ime je okon~ano razdobqe nepriznavawa DR Nema~ke kao suverene dr`ave.
1981. - Umro je popularni rege peva~ Bob Marli.
1997. - Superkompjuter kompanije IMB „Duboko plavo” pobedio je svetskog {ampiona u {ahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u me~u od {est partija.
2000. - Indija je do~ekala svog milijarditog stanovnika - u dr`avnoj bolnici Safdarjang u Wu Delhiju ro|ena je devoj~ica.
2002. - Umro je Xo Bonano poznat pod imenom „Xo Banana”, jedan od osniva~a ameri~ke mafije, koji nikada nije osu|ivan tokom desetina godina koliko se nalazio na ~elu „pet porodica” koje su se bavile organizovanim kriminalom.
2003. - Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Filip Vujanovi} izabran je za predsednika Crne Gore. Drugi predsedni~ki mandat osvojio je na izborima 6. aprila 2008, a ; tre}i 2013. godine.
2008. - Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji najvi{e glasova dobila je Koalicija za evropsku Srbiju - Boris Tadi}, koju predvodi Demokratska stranka.
2016. - Korupcija godi{we proguta vi{e od dva odsto ukupnog svetskog bogatstva, odnosno na mito se svake godine potro{i izme|u 1.500 i 2.000 milijardi dolara, navodi Me|unarodni monetarni fond (MMF).
Mnogima obilazak prestonice Srbije po~iwe i zavr{ava se u wenom jezgru i centralnoj beogradskoj ulici ~uvenoj Knez Mihailovoj. Vremenom je ova ulica ~iji se naziv nikada kroz istoriju nije mewao, postala i prava atrakcija za sve turiste ali i za Beogra|ane.
Pri~a o Knez Mihailovoj i okolini, po~ela je na Kalemegdanu, sa mesta na kome su 19. aprila 1867. turske vlasti predale kqu~eve grada, nakon ~ega Beograd ponovo
postaje srpski grad. „Za tada{wu Srbiju to je zna~ilo kona~no oslobo|ewe. Ovome je prethodila jedna intenzivna diplomatska delatnost kneza Mihaila Obrenovi}a“, navodi Bojana Ibrajter Gazibara, istori~arka umetnosti.
Ulica ~iji je plan 1867. izradio Emilijan Josimovi}, po knezu Mihailu nazvana je 1870. godine. Blok gra|anskih ku}a koji je u woj sagra|en 1870-ih simbolizuje prekid sa tradicionalnom balkanskom arhitekturom.
Uo~ava se stilski prelaz od romantizma ka renesansi, ali i akademi zam kojem se te`ilo u arhitek turi sa kraja 19. veka.
„Uz wu su gra|eni objekti koji zapravo predstavqaju evorpeizaciju Beograda i postala je jezgro oko koga se grad {irio i do danas je ostala jedna od najva`nijih ulica i kao takva je i prepoznata. Ona je prostorno kulturna istorijska celina od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju, pre-
vazilazi zna~aj Beograda u svom kulturolo{kom i kulturno istorijskom smislu“, dodaje Ibrajter Gazibara.
Ove godine navr{ava se i 200 godina od ro|ewa kneza Mihaila Obrenovi}a. Iako je relativno
kratko vladao, bio je progresavan vladar. Srpskom dru{tvu doneo je duh Zapada. Kako istori~ari ka`u, umeo je da prepozna `e| naroda za kulturom i obrazovawem, {to je rezultiralo podizawem Narodnog pozori{ta u Beogradu.
Ume{nom diplomatskom aktivno{}u knez Mihailo uspeo je 1867. godine da mirnim putem ostvari ono {to mnoge generacije Srba pre wega nisu uspele borbom - da oslobodi Srbiju i wene gradove od Turaka. Kao spomen na ovu veliku istorijsku prekretnicu sa~uvana je samo jedna fotografija na kojoj se vide turski vojnici pred odlazak iz Beograda.
Nakon vi{e godina pregovora i diplomatskih nastojawa, Srbija dobija samostalnost sredinom marta 1867. godine, kada je knezu Mihailu u Istanbulu turski sultan predao ferman o predaji preostalih utvr|enih gradova: Beograda, Smedereva, Soko, U`ica, [apca i Kladova. Ovaj dokument je sve~ano predstavqen na Kalemegdanu pre 151 godinu, ili ta~nije 19. aprila 1867. godine, kada su Srbi su kona~no proterali Turke s ovih prostora. Tu se vra}amo na pri~u sa po~etka, kada je Ali Riza-pa{a uru~io kqu~eve Beograda, i drugih va`nih gradova Srbije, knezu Mihailu, a sa Beogradske tvr|ave skinuta je turska zastava koja se puna ~etiri veka vijorila kao simbol vladavine Turske nad Srbijom. Srpska stra`a zamenila je tursku Turcima je bilo dozvoqeno da zadr`e samo Beograd, [abac, Smederevo i Kladovo, a wihov ponovni dolazak u srpske ruke zbio se na datum koji je, kako se ispostavilo, vi{estruko simboli~an po Beograd – {estog aprila (po starom kalendaru) 1867. godine.
Kqu~ Beograda je srpskom kne-
zu predao dotada{wi zapovednik grada, Ali Riza pa{a, na svilenom jastu~etu, prirediv{i veliku ceremoniju na Kalemegdanskoj tvr|avi. Turskim zastavama koje su se jo{ uvek vijorile sa zidina pridru`ile su se tad i srpske zastave, a okupqeni narod veselo je povikao: “Slobodni smo!”
Ceremonija oslobo|ewa grada obele`ena je topovskim pucwima, ~ije su razaraju}e zvuke Beogra|ani pamtili po ru{ewu i ubijawu, ali je tog 19. aprila topovska paqba sa kalemegdanskih zidina bila muzika za wihove u{i.
^inu primopredaje kqu~eva prisustvovali su srpski i turski izaslanici. U toku ceremonije pro~itan je carski ferman na srpskom i turskom jeziku, a kapetan Svetozar Gara{anin zamenio je turske stra`are srpskim vojnicima.
Najsve~aniji trenutak bio je kad se knez Mihailo popeo na kowa „belca” i ponosno odgalopi-
rao do konaka pa{e Ali Rize, gde mu je organizovana ~ast.
Sam doga|aj privukao je veliku pa`wu javnosti kako na Balkanu, tako i {ire. ^inilo se do tada da Beograd nikada ranije nije imao ve}u medijsku pa`wu tada{we evrospke {tampe. Kao ilustracija ovog va`nog simboli~nog i istorijskog doga|aja nastale su brojne grafike koje su prikazivale trenutak predaje kqu~eva grada knezu, ali malo je poznato da je ovaj veliki doga|aj ovekove~en i jednom fotografijom.
Autor fotografije nije sa sigurno{}u poznat. Zna se da je Anastas Jovanovi}, jedno vreme upravnik dvora kneza Mihaila bio ujedno i prvi dvorski fotograf u Srbiji, me|utim {turi podaci o fotografiji ne daju prostora da se autorstvo fotografije pripi{e wemu.
Fotografija prikazuje postrojene turske vojnike (nizame) unutar kapija Kalemegdana u trenutku ce-
remonije predaje kqu~eva grada, tako da se mo`e re}i da je ona ujedno i posledwi vizuelni prikaz pripadnika turske vlasti u Beogradu, odnosno Kne`evini Srbiji.
Treba napomenuti da beogradska tvr|ava tada jo{ uvek nije bila ni nalik dana{wem gradskom parku, koji je po{umqen tek nekoliko godina kasnije, za vreme vladavine kraqa Milana. Na pojavu kneza Mihaila koji je ta~no u deset sati stupio me|u okupqene, odeven u generalsku uniformu, ja{u}i na kowu i pra}en odredom gardista, narod je po~eo da kli~e.
Po pisawu onda{we {tampe toga dana, u deset sati pre podne, izvr{en je akt predaje gradova. Upara|ena srpska vojska u prisustvu mno{tva naroda stajala je izme|u varo{i i grada, nestrpqivo o~ekuju}i trenutak kada }e se pojaviti srpski u turski suvereni.
Nakon {to je knez stao pored posledweg turskog upravnika grada Ali Riza-pa{e, pro~itan je carski ferman na turskom a zatim i na srpskom jeziku. Pa{a je potom, na crvenom svilenom jastu~etu predao knezu kqu~eve grada, a sam ~in predaje pratila je kanonada dvadeset i jednog topa, nakon ~ega se na gradskim zidinama zaviorila srpska zastava a obavqena je i simboli~na smena turske i srpske stra`e.
Iste ve~eri, knez je priredio veliki bal u zgradi Gradske op{tine, a wegova ro|aka Anka Obrenovi} okitila je sve dame posebnim kamelijama, naru~enim iz Be~a. Oni koji nisu bili pozvani
na bal slavili su na gradskim ulicama, igraju}i kolo uz srpsku i tursku muziku, prvi put posle vekova zato~enosti, slobodno vijore}i srpske zastave.
Narednih dana oslobo|eni su [abac, Smederevo i Kladovo, ~ime je srpski narod ponovo po~eo da gaji nadu o potpuno nezavisnoj zemqi i proterivawu turskih okupatura. Turski vojnici ostali su na gradskim ulicama i tvr|avi jo{ mesec dana, dok je sultan Beograd kona~no napustio na leto, otploviv{i Dunavom, ispra}en radosnim poklicima naroda i pucwevima srpske vojske. Beograd je bio slobodan.
Na mestu na kom je pro~itan ferman sultana Abdul Azisa i gde je knez Mihailo primio kqu~eve grada od turskog zapovednika Ali pa{e Rize, povodom stogodi{wice doga|aja postavqeno je „Spomen-obele`je predaje kqu~eva” koje se nalazi sa desne strane od glavne staze na koju se stupa iz Knez Mihailove ulice.
Od tada pa do 1876. godine jedini vidqivi znak formalnog turskog sizerenstva nad Kne`evinom Srbijom bila je turska zastava na Kalemegdanu ali je i ona skinuta odmah po izbijawu Prvog srpsko-turskog rata. Dve godine kasnije Srbija je stekla punu me|unarodno-pravnu nezavnost i politi~ku samostalnost. Zaokru`en je va`an istorijski proces stvarawa dr`ave i zapo~et novi proces, osloba|awa ostalih srpskih zemaqa pod tu|inskom vla{}u.
Nakon {to se viqamovka na{la na prvom mestu najboqih alkoholnih pi}a na svetu, a pasuq dobio visoko 20. mesto najboqih ~orbi sveta, sada je i Kara|or|eva dobila svojih pet minuta slave.
Popularni sajt za hranu i pi}e Taste atlas sastavio je listu 10 najboqih kotleta na svetu, a ~uvena Kara|or|eva {nicla se na{la na desetom mestu.
Legenda o ~uvenoj Kara|or|evoj je mnogima poznata, iako jo{ ima onih koji ne znaju da taj specijalitet nije „staro srpsko jelo“. Napravio ga je upravo majstor Mi}a 1956. godine a svojevremeno je ispri~ao anegdotu o nastanku Kara|or|eve.
„Do{la mi je spikerka Radio Beograda, ja to nisam tad znao, ali ispostavilo se posle da je to bila Tamara Broz, Titova snaja. Ona je tra`ila ‘kijevski kotlet’. Ja nisam imao puter, a nisam imao ni pile}e meso, ali
ka`em: ’Mo`e’. I odlu~im da umesto putera stavim kajmak, umesto piletine teletinu. Napravim ja to i dam joj da proba, ona se odu{evila, ka`e: ‘Mnogo boqe nego kijevski’. E sad, prva kulinarska izlo`ba posle rata bila je u Moskvi, a druga u kafani Sunce, kod Doma omladine. I svako ko je izlagao morao je da da dva recepta. Stari kuvari su davali stara imena, a ja sam predstavio Kara|or|evu {niclu i Gru`ansku krompir ~orbu, to sam hteo da spomenem svoje mesto. I posle, kad sam i{ao po svetu, kad god treba da se da neko na{e jelo, ja sam davao i Kara|or|evu. @eleo sam da se to pro{iri.“
Posle je `eleo da se to i za{titi. Ne da bi nekom zabranio da pravi Kara|or|evu ili da bi dobio dinar od autorskog prava, isti~e. Receptura mu je bitna. Nije mu, ka`e, pravo {to kuvari danas, kad spremaju Kara|or|evu, ho}e da improvizuju i u wu ubace i kiseli krastavac, {unku…
„To nije korektno, jer strane specijalitete prave po originalnim receptima. A po originalnom receptu u Kara|or|evu ide samo kajmak. Kajmak se pravio samo u [umadiji i Hercegovini. Kara|or|e je ro|en u [umadiji, zato je ‘Kara|or|eva’. A servira se tako da {nicla predstavqa vojnika, onaj majonez {to se preliva, predstavqa lentu, a par~e limuna – to je Kara|or|eva zvezda“, obja{wava Stojanovi}.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
POSAO: Ovo je pravo vreme da se oslobodite svega {to vam nije potrebno. ^i{}ewe, kako u svom domu tako i na radnom mestu, stvori}e vam ambijent za realizaciju mnogih novih poslovnih projekata. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod velikim pritiskom, a to vam smeta. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu tenziju. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
POSAO: Okolnosti vas navode da donesete odluku koja vam se ne svi|a. Umor, koji vas ve} izvesno vreme mu~i, uzima svoj danak. Za svakodnevne poslove potrebno vam je vi{e truda nego uobi~ajeno. QUBAV: Na ovom poqu su mogu}e komplikacije. U pro{losti ste slavili malu pobedu kojom ste partneru jasno dali do znawa {ta `elite. Danas to dolazi na naplatu. ZDRAVQE: Melanholija.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
POSAO: Mogu}e je malo poboq{awe raspolo`ewa iako neki problemi jo{ postoje. Na vama je da sprovedete odluke koje se ne ti~u samo vas. QUBAV: Imate potrebu za promenama, ali niste sigurni {ta biste da mewate. Po{to kod vas, ~esto, sve ide u paketu, posao, novac i qubavni `ivot, svesni ste da ako ne{to konkretno preduzmete, sve stavqate na kocku. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
POSAO: Nestrpqivi ste jer ose}ate da su promene sve bli`e. I kao {to to obi~no biva, minuti vam postaju kao godine. Napetost vas remeti, neophodno je da prona|ete na~in da se relaksirate. QUBAV: Situacija nije sasvim stabilna. Imate puno planova i o~ekujete da ubrzo pokrenete neki od wih. Na`alost, sada vam ne sleduju krupniji pomaci na ovom poqu. ZDRAVQE: Smawite unos {e}era.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
POSAO: Oko vas je neprijatna atmosfera koju ste vi pokrenuli. ^ini vam se da vas okru`ewe iscrpquje, a zanemarujete to da i vi wih, svojim rigidnim stavom, optere}ujete. Ono {to sti`e do vas je srazmerno onom {to dajete. QUBAV: Imate {ansu da neke svoje `eqe, koje su do sada bile neostvarene, kona~no prezentujete i dobijete podr{ku voqene osobe. ZDRAVQE: Pazite se povreda.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
POSAO: Pred vama su izvesna neprijatna iskustava ukoliko budete poku{ali da idete pre~icom i uradite ne{to {to nije dozvoqeno. Va{ trud mo`e biti isplativ ukoliko sve unapred osmislite i disciplinovano istrajete u planu. QUBAV: Mogu} je zanimqiv susret sa osobom s kojom je qubavna veza nemogu}a. Prihvatite izazov ali dr`ite sve u tajnosti. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
POSAO: Previ{e o~ekujete od nekih dogovora. Rezultati nisu toliko va`ni, vi ste im dali na zna~aju. Ne tro{ite uludo re~i, naro~ito ako je prekoputa vas neko kome ne verujete. QUBAV: Va{e bezazleno koketirawe preti da vas uvu~e u vezu iz koje }ete se te{ko izvu}i. Ako `elite da izbegnete skandale, savladajte sebe i ne podle`ite isku{ewu. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
POSAO: Mu~e vas finansije, partnerski odnosi i dilema o nekakvom ulagawu. Od vas se o~ekuje da se prilagodite, a va{a reakcija je potreba da pobegnete. QUBAV: Sve vam je nekako dosadilo. Ne posustajte jer je ova faza prolazna. O~ekuje vas i primetan pad energije. Napetost mo`e prouzrokovati otvorene sukobe sa voqenom osobom ali i s prijateqima. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
POSAO: Ose}ate se nesigurno i neshva}eno. Pobeda je mogu}a uz veliku borbu ukoliko budete istrajni. Mnogi od vas }e u ovom periodu, na poslu, osetiti pove}anu tenziju. QUBAV: Vrtite se u krug. Re{ewe se nalazi ispred vas, ali vi se uporno dr`ite stare pri~e koja opravdava svu blokadu u kojoj ste se na{li. Voqena osoba donosi dragoceno re{ewe. ZDRAVQE: Glavoboqa.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
POSAO: Pred vama je zadatak koji }e vam pomo}i da savladate svoju nestrpqivost. Verujte sebi, ne obazirite se na to {ta drugi misle. Ne uslovqavajte svoje raspolo`ewe uspesima. QUBAV: Nije vam lako da kontroli{ete svoje nezadovoqstvo pa je u ovom periodu najboqe da izbegnete ozbiqne teme i da svaku provokaciju pre}utite. Svaka va{a re~ }e biti pogre{no shva}ena. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
POSAO: Predstoje vam va`ni poslovni razgovori. Iako ste potajno povla~ili neke poteze, va{ trud i zalagawe na radnom mestu ne}e pro}i neopa`eno. QUBAV: U isku{ewu ste da brzopleto donesete odluku koja vam ne bi donela pravo re{ewe. Idealno bi bilo kada biste, pre bilo kakvog konkretnog poteza, jo{ jednom dobro o svemu razmislili. Zna~ajan pad energije. ZDRAVQE: Problemi s varewem.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
POSAO: Proverite dokumenta, uslove putovawa kao i sredstva koja su vam potrebna. Previdi vam mogu zakomplikovati `ivot ove nedeqe. Koncentracija vam nije na zavidnom nivou. QUBAV: Razumevawe izme|u vas i voqene osobe je na zabriwavaju} e niskom nivou. Ignori{ete probleme pa vam ovih dana sledi neprijatno iznena|ewe. Priu{tite sebi malo slobodnog vremena. ZDRAVQE: Alergije.
KAKO JE IZGLEDALA CARSKA TRPEZA DU[ANA SILNOG U 14. VEKU
Srbija je dostigla svoj istorijski maksimum za vreme cara Du{ana (1331-1355) , a u okvirima tada{weg sveta bila je rastu}a sila ~ija ekspanzija nije dugo potrajala. On je zbog svojih osvajawa, ali i na~ina vladawa zaradio poznati nadimak Silni, a ~esto se i danas, toliko vekova kasnije, wegovo ime sa strahopo{tovawem spomiwe i me|u obi~nim stanovni{tvom. Zanimqivo je zaviriti u istoriju, u dvorane i odaje starih dvorova i saznati kako se to nekada `ivelo, {ta se jelo, pilo i {ta se vrednovalo.
Naravno, Srbi su nadaleko poznati kao veliki gurmani, a da li je tako bilo i u ta stara, slavna vremena carevine. Na kvali-
tetnu hranu i pi}e oduvek se polagalo dosta pa`we, pa je tako bilo i u vreme cara Stefana Du{ana Nemawi}a. Na wegovoj trpezi uglavnom se moglo na}i meso, kao i riba, a sa osvajawem novih teritorija pristizali su i raznorazni novi za~ini.
Ovo su samo neki karakteristi~ni recepti vlastele onog doba. [qive puwene kozijim sirom u slanini
Ima podataka da je ovo jelo bilo u upotrebi u Srbiji 1393. godine. Suve {qive se potope u vodu da omek{aju, izvade se, ocede i osu{e. Kada im se odstrane ko{tice, na wihovo mesto stave se orasi u komadima i kozji sir. Sve se obmota tawim {nitama sla-
nine i pe~e na `aru. Jelo se obi~no slu`ilo na komadi}ima p{eni~nog ili ra`anog, zape~enog hleba, pi{e list Istorijski zabavnik.
Posle Du{anovih osvajawa, Srbi su imali svoje solane u Albaniji i Gr~koj. Od ostalih za~ina, koristio se biber, maj~ina du{ica, hajdu~ka trava, metvica, a dopremani su {afran, cimet, miro|ija, karanfili}… Med je naj~e{}e zamewivao {e}er. Povr}e nije bilo “na ceni”. Zvalo se zeqe, a kada bi pomiwali “quto zeqe” mislili su na luk i rotkve. Tu i tamo, mogao je da se pojede crni i beli luk, kupus, zelena salata, rotkvice, masla~ak, blitva i dosta vrsta pe~uraka.
Najve}i broj medicinskih studija koje su ispitivale vezu izme|u kori{}ewa maslinovog uqa i zdravqa srca i krvnih sudova poti~e iz [panije. [panci proizvedu 45 odsto od ukupne svetske proizvodwe maslinovog uqa. Za wih se veruje i da su najdugove~niji narod.
Mediteranska dijeta, sve popularnija u celom svetu, za [pance nije mit ve} na~in `ivota. Jedna [pankiwa svela je sve studije u jednu jednostavnu re~enicu: Mediteranska dijeta, to je maslinovo uqe, povr}e, vo}e, riba, ne previ{e mesa, malo vina i u`ivawe u `ivotu, prijateqima i pre svega u sebi.
POTREBNO JE:
n 1 glavica crnog luka n 1 {argarepa, uqe n so, biber n po ukusu suvi biqni za~in n 1 ka{i~ica slatke za~inske paprike n 4 krompira n po ukusu sir}e n po potrebi voda.
PRIPREMA: Na zagrejanom uqu upr`iti sitno seckan crni luk, dodati rendanu {argarepu i izdinstati uz dolivawe vode. Kada smesa postane ka{asta, dodati slatku za~insku papriku, izme{ati, dodati oqu{ten, dobro opran i iseckan krompir, izme{ati, pa sipati vodu. Posoliti i pobiberiti po ukusu, dodati suvi biqniza~in, izme{ati, poklopiti i kuvati na laganoj vatri dok se krompir ne skuva. Na kraju dodati sir}e (po ukusu), izme{ati, skloniti sa vatre i poslu`iti.
Ovo je bila poruka zanimqivog predavawa dr Sowe Smiqi}, profesorke fiziologije i specijaliste interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koje je odr`ala na 8. Kongresu hipertenzije s me|unarodnim u~e{}em. Tema je bila uticaj mediteranske dijete na krvni pritisak.
– U preporukama Udru`ewa kardiologa iz 2018. u le~ewu hipertenzije zna~ajno mesto dobija modifikacija `ivotnih navika. Klasa jedan, zna~i najvi{i nivo preporuke da treba promeniti na~in ishrane da bi se lak{e regulisao krvni pritisak. Ve} 2021. nove preporuke u klasi jedan A zakqu~uju da na~in ishrane treba da bude mediteranska dijeta ili dijete koje su woj sli~ne, jer su brojne studije pokazale da mo`e da ima zna~ajnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti – navela je profesorka Smiqi}.
Podsetila je i da u svetu dominira nekih pet na~ina ishrane. U zapadnom na~inu ishrane, kome i mi pripadamo, dominira mnogo zasi}enih masti, prostih {e}era i soli, a u~estalost (prevalencija) pojave kardiovaskularnih bolesti je vrlo visoka i iznosi izme|u 11 i 15 procenata. Zatim se izdvaja mediteranska dijeta s mnogo vlakana, nezasi}enih masnih kiselina, polifenola, puno za~ina, malo soli. Kod we u~estalost da se oboli od srca iznosi izme|u 1,5 i 3,2 posto.
Kod kineskog na~ina ishrane prevalencija kardiovaskularnih bolesti je pet odsto, zbog ne{to ve}e koli~ine prostih {e}era u ishrani.
Kod indijskog i arapskog na~ina ishrane prevalencija se kre}e izme|u 7 i 12 odsto, jer qudi koji se tako hrane imaju periode zdravog na~ina ishrane i periode nakon posta kada unose
prevelike koli~ine prostih {e}era.
U jednoj studiji koja se bavila prevencijom kardiovaskularnih bolesti uz pomo} mediteranske dijete pra}ene su tri grupe pacijenata. Jedna grupa je koristila maslinovo uqe i to ~etiri ravne ka{ike, odnosno 50 mililitara, druga je imala 30 grama ora{astih plodova, 15 grama oraha i 15 grama le{nika ili badema, a kod tre}e, kontrolne grupe samo je smawen unos masti. Zakqu~ak studije bio je da je do boqe prevencije kardiovaskularnih bolesti do{lo u grupi koja je koristila maslinovo uqe i ora{aste plodove svakodnevno u ishrani, dok samo smawewe masti nije dalo dobre rezultate.
POVR]A I VO]A
Velika petogodi{wa studija pratila je oko 8.000 ispitanika, koji su imali odre|ene kardiovaskularne rizike, na primer pove}ani holesterol. Lekovi statini koje su pili nisu bili
dovoqni da vrednosti masno}a u krvi budu dobre. Zato su dobijali dva puta po dva grama dnevno me{avine omega tri polinezasi}enih masnih kiselina. Posle pet godina i kod ovih osoba je do{lo do smawewa triglicerida i LDL holesterola i smawen je broj akutnog infarkta miokarda.
– U preporukama iz 2021. navodi se da je potrebno unositi namirnice biqnog porekla. Najboqe je da to budu `itarice celog zrna, povr}e, vo}e, mahunarke i ora{asti plodovi. Preporu~uje se 200 grama vo}a i povr}a, podeqeno u dve porcije dnevno. Ameri~ka studija poku{ala je da utvrdi vezu izme|u unosa dijetnih vlakana i povi{enog krvnog pritiska i zakqu~ak je da dijetna vlakna od povr}a, ali ne i ona iz vo}a, mogu da imaju vezu s mawim rizikom od hipertenzije – navela je dr Smiqi}.
UPOZNAJTE POLIFENOLE
– Polifenoli su za zdravqe va`na jediwewa i svakog dana ih unosimo preko vo}a, povr-
}a, kafe, ~ajeva, crne ~okolade. Predstavqaju najsna`nije oksidanse. Nakon ~etiri meseca uzimawa maslinovog uqa, bogatog polifenolima, dolazi do popravqawa endotelne funkcije. [panske studije s desetinama hiqada ispitanika pokazale su da ve}a potro{wa maslinovog uqa jeste povezana s mawim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i mawim brojem mo`danih udara i da je optimalna koli~ina 30 mililitara dnevno. Zna~i, va`no je ne preterivati ni s koli~inama maslinovog uqa. Dva zna~aja polifenola su i kvercetin i katehin. Oni popravqaju disfunkciju endotela i imaju antizapaqenski efekat.
BLAGO U PARADAJZU
Likopen nije polifenol, ve} karotenoid, ali je tako|e deo mediteranske ishrane. Nalazi se u paradajzu i ima mnogo dobrih uticaja. U jednoj studiji ispitanici su uzimali 12 miligrama likopena tokom osam i vi{e nedeqa i to je dovelo do zna~ajno ni`eg krvnog pritiska.
Sni`avaju visoki holesterol
Istra`ivawa pokazuju da vlakna poma`u u regulaciji novoa holesterola, a urme su bogate vlaknima. U 100 grama urmi, nalazi se oko 7 grama vlakana. Urme sadr`e beta-glukan koji spre~ava apsorpciju holesterola iz hrane u telo.
Spe~avaju mo`dani udar
Mo`dani udar je jedan od vode-
}ih uzroka smrti u svetu, a urme ga mogu spre~iti zbog velike koli~ine kalijuma. Uzmete li 100 grama urmi, une}ete 20% preporu~ene dnevne doze kalijuma. Istra`ivawa pokazuju da visoki unos kalijuma smawuje rizik od mo`danog udara za 24%.
Sni`avaju visoki
krvni pritisak Ne postoji namirnica koja }e
magi~no sniziti krvni pritisak, ali suve urme mogu uravnote`iti ishranu {to }e pozitivno delovati na pritisak.
Spre~avaju bolesti srca Urme pogoduju zdravqu srca jer su bogate kalijumom, magnezijumom i vitaminom B6. Magnezijum opu{ta mi{i}e srca i krvne sudove {to poboq{ava cirkulaciju. Vitamin B6 uklawa homocistein,
aminokiselinu koja je povezana sa sr~anim oboqewima.
Le~e anemiju
Urme sadr`e male koli~ine gvo`|a {to poma`e qudima koji boluju od anemije. Iako urme imaju brojne zdravstvene pogodnosti, konzumirajte ih u ograni~enim koli~inama. Zbog visokog udela {e}era, mogu uzrokovati gojewe.
Srpska peva~ica Neda Ukraden, koja je ve} decenijama na javnoj sceni izgradila je zavidnu karijeru, a wene pesme su veliki hitovi. Ipak, numere „Zora je” je wena li~na karta.
Davne 1985. muziku za ovu pesmu napisao je \or|e Novkovi}. On je najpre `eleo da pesmu nazove „Milan labud”, ali Neda se upravo tada rastavila od supruga Milana, pa mu to nije dozvolila. Kako je Neda jednom prilikom ispri~ala u pisawu teksta u~estvovala je legendarna Marina Tucakovi}, koja je zahvaquju}i jednom, i jedinom, napisanom stihu „Suza je iz oka kanula”, navodno dobila preko 100 000 evra.
- Pesmu mi je napisao pokojni \or|e Novkovi} i nas dvoje smo se nekoliko puta posva|ali oko samog naslova pesme. Prvo smo je nazvali ‚Jovane, zora je’, pa ‚Milane, zora je’. Posledwa i kona~na verzija je ‚Zora je’. Na kraju sam pozvala Marinu Tucakovi} koja je napisala samo jedan stih, a to je: ‚Suza je iz oka kanula’. Woj je taj stih doneo vi{e od 100 hiqada evra, rekla je Neda svojevremeno.
Najnovija anketa agencije Ipsos pokazuje da je princeza od Velsa najomiqeniji ~lan porodice, a slede je princ Vilijam i kraqevi unuci.
U prvoj anketi otkako je kraqica Elizabeta Druga preminula, princeza od Velsa pretekla je princa Vilijama kao najpopularniji ~lan kraqevske porodice, sa 38 odsto glasova ispitanih. Na tre}em mestu po popularnosti su kraqevi unu~i}i, a na ~etvrtom kraqeva sestra, princeza Ana.
Kraq ^arls je peti najomiqeniji ~lan porodice, pri ~emu je za wega glasalo 20 odsto ispitanika. [esto mesto zauzeo je princ Hari, vojvoda od Saseksa, a sedmo princ Edvard, kraqev mla|i brat. Megan Markl, vojvotkiwa od Saseksa, bila je me|u najmawe popularnim ~lanovima porodice, zajedno sa kraqicom suprugom Kamilom. One su dobile glasove deset odsto anketiranih. Oko 18 odsto ispitanika je reklo da ne voli nijednog ~lana kraqevske porodice.
U anketi je u~estvovalo 4.000 Britanaca, a sprovedena je tokom marta i aprila.
Srpska glumica Sne`ana Savi} va`ila je za jednu od najlep{ih i najpo`eqnijih dama u nekada{woj Jugoslaviji. U popularnoj seriji „Boqi `ivot”, s kraja osamdesetih, svi pamte wenu scenu u kojoj se qubi sa Draganom Bjelogrli}em. Upravo wega se dotakla kada je odgovarala na pitawe koji kolega se najboqe qubi i otkrila malo poznate detaqe:
- Mnogo tra`ite od mene. Zavisi dokle ide{ i da li je pravi poqubac. Sa Bjelom sam se pravo qubila. Nije bio dogovor, otme se kontroli i on je takav ~ovek voli da glumi iskreno, vaqda… ne znam - rekla je svojevremeno za srpski portal „Blic“.
I Dragan Bjelogrli} je jednom prilikom pri~ao o poqupcu sa Lepom Brenom u filmu „Hajde da se volimo“, nala{avaju}i da nisu hteli da simuliraju:
- Po{to Brena nije imala glu-
ma~kog iskustva, ja sam joj rekao da sve radim realisti~no i da nema folirawa i da taj poqubac moramo da uradimo onako kako se to radi. Se}am se da je rediteq Stanko Crnobrwo vikao: ‚Stop,
stop, Breno lak{e malo’. Ozbiqno je shvatila tu ulogu jer je ozbiqan profesionalac i sve je radila 100 odsto, ali u film je na`alost u{la ona bla`a verzija poqupca, koja nije bila prava.
Hju Grant optu`uje tabloid San da mu je provalio u stan i prislu{kivao telefon
Poznati glumac svedo~io je na Vi{em sudu u Londonu u parnici koju je poveo protiv britanskog tabloida San, tvrde}i da su mu prislu{kivali fiksni telefon i hakovali govornu po{tu, samo da bi saznali detaqe o wegovom privatnom `ivotu.
Hju Grant je u svom svedo~ewu pred sudom izneo tvrdwu da je San opqa~kao wegov stan i stavio ure|aj za pra}ewe na wegov automobil, samo kako bi se dokopali informacija o wegovom privatnom `ivotu.
„Moja tu`ba se zasniva na saznawima da je San po~inio nezakonite radwe, ukqu~uju}i provale po naruxbini, provaqivawe i ulazak u privatni posed u ciqu pribavqawa privatnih informacija, tako {to su prislu{kivali fiksni telefon, hakovali telefon i anga`ovali privatne istra`iteqe da sprovedu sve ove i druge nezakonite postupke protiv mene“, naveo je Grant.
Grant tvrdi da je 2011. godine provaqeno u wegov stan u Londonu, da su ulazna vrata skinuta sa {arki, ali da ni{ta nije ukradeno. Dodaje da se slede}eg dana posle provale u Sanu pojavio ~lanak u kome je „detaqno opisana unutra{wost stana, ukqu~uju}i podatak da je bilo naznaka sva|e u doma}instvu“.
Grant tvrdi da u tom trenutku nije imao pojma ko je izvr{io pro-
valu: „Nisam imao dokaze da je ova provala izvr{ena ili naru~ena po nalogu {tampe, a kamoli Sana“.
Glumac je rekao da je parnicu pokrenuo po{to su mu prenete informacije koje su „prvi put pru`ile jasne dokaze da je San preduzimao nezakonite aktivnosti i direktno ciqao mene i moje saradnike“.
Dodao je i da ga iznena|uje {to je San izvr{io ovu provalu ba{ u trenutku kada se spremao da svedo~i u javnoj istrazi o eti~kim standardima u {tampi. „Naravno, sve je to meni bilo nepoznato u to vreme.”
Tako|e naveo je i da je tokom dvehiqaditih San anga`ovao privatne detektive da provale u dve nekretnine povezane sa wegovom filmskom produkcijskom kompanijom i wegovom biv{om devojkom, Liz Harli. Glumac tvrdi da su ove provale izvr{ene uz „znawe i odobrewe Rebeke Bruks koja je u to vreme bila urednica Sana“.
Tu`ba Hjua Granta se razmatra uporedo sa sli~nim parni~nim postupkom koji je pokrenuo i princ Hari. News Group Newspapers Ruperta Merdoka, mati~na kompanija Sana, pori~e sve optu`be i ka`e da wihov tabloid nikada nije preduzimao bilo kakve nezakonite
radwe. Portparol kompanije je naveo da: „San odlu~no odbacuje tvrdwe da je bilo kada nalo`io nekome da provali u ku}u Hjua Granta.“
Na sudu su tako|e iznete tvrdwe i o tome kako je San navodno do{ao do detaqa o Grantovom prvom detetu, uprkos tome {to se majka porodila pod la`nim imenom, upravo zato da bi tu informaciju sakrili od medija. Grant navodi da je tabloid saznao ime pod kojim je primqena u bolnicu zahvaquju}i „la`ima ili podmi}ivawu”.
Hju Grant je ve} postigao finansijsku nagodbu sa kompanijom „News Group Newspapers” po tu`bi iz 2012. godine zbog hakovawa telefona u sada ve} uga{enim novinama News of the World. Grant tvrdi da je tek 2022. saznao da je provala u wegov stan izvr{ena u ime tabloida San, nakon razgovora sa privatnim istra`iteqem Gevinom Barouzom.
Na treningu uo~i tre}eg me~a izme|u Denver nagetsa i Finiks sansa, srpski ko{arka{ Nikola Joki} govorio je o tragi~nom doga|aju koji je u sredu zadesio Beograd i Srbiju, a u kom su u pucwavi ubijeni |aci u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” na Vra~aru. „Mnogo mi je `ao zbog svega kroz {ta porodice stradalih prolaze. Vlada mi{qewe da se u Srbiji to ne doga|a, bio sam iznena|en {to se ne{to ovako desilo. Qudi, deca, svi imaju svoje probleme. Moramo da vodimo ra~una o svima. Ako neko nije dobro, pitaj ga da li je dobro ili ne, mo`da mo`e da bude od pomo}i”, rekao je Joki}.
Ko{arka{ Denvera Nikola Joki} odgurnuo je vlasnika Finiks Sansa Meta I{bija laktom i zaradio tehni~ku gre{ku tokom utakmice plejofa NBA lige.
Do incidenta je do{lo kad je Joki} `eleo {to pre da do|e do lopte koja je iza{la u aut, ali je vlasnik Sansa uzeo u ruke i tako poku{ao to da spre~i. Joki} je oteo loptu iz ruke I{biji, zatim ga i odgurnuo laktom, zbog ~ega mu je dodeqena tehni~ka gre{ka.
Joki} je posle incidenta sa vlasnikom Finiks Sansa Metom I{bijom rekao da wemu nije mesto na terenu i da je trebalo da bude izba~en.
Na Joki}evu stranu stao je i wegov trener Majk Meloun.
- Mislim da je ludo to {to je Nikola dobio tehni~ku gre{ku. Ide po loptu i neki navija~ je zadr`ava kao da `eli da bude deo utakmice - rekao je Meloun.
Nema suspenzije za Joki}a, ka`wen nov~ano sa 25.000 dolara
Nikola Joki} ne}e biti suspendovan zbog sukoba sa vlasnikom Finiksa Metom I{bijom i igra}e za Denver u petom me~u polufinala plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige, prenosi I-Es-Pi-En. Kako se navodi, Joki} }e platiti nov~anu kaznu od 25.000 dolara.
Nikola Joki} ne prestaje da dominira u najja~oj ko{arka{koj ligi na svetu! U utakmici protiv Feniksa srpski centar je upisao neverovatna 53 poena uz 11 asistencija i tako oborio li~ni rekord po broju postignutih poena na jednoj utakmici u NBA ligi. I da taj rekord bude jo{ sla|i, postao je igra~ sa najvi{e postignutih poena u dresu Denvera. Sada je prvi na listi strelaca u istoriji fran{ize i pretekao je Aleksa Ingli{a na ~elu.
Zaslu`eno smo stigli do polufinala. Zadar je kvalitetna ekipa i morali smo da ulo`imo maksimum da bismo stigli do ciqa, izjavio je trener ko{arka{a Crvene Zvezde Du{ko Ivanovi} posle pobede protiv hrvatskog tima (74:63) i plasmana u polufinale plej-ofa ABA lige.
„Imali smo periode dobre igre, ali i periode lo{e. Nedopustivo je da dozvolimo rivalu dvocifren broj ofanzivnih skokova. Kao trener razumem da se pojave problemi u napadu, da ekipa ne uspeva da stigne do otvorenih pozicija za {ut, da ima problema sa defanzivnom postavkom rivala, ali ne mogu da prihvatim da moja ekipa ne igra i ne daje sve od sebe u odbrani. Odbrana je oduvek bila i ostala kqu~ uspeha i na tome }emo raditi u periodu koji sledi”, rekao je Ivanovi} na konferenciji za medije. Zvezdu u polufinalu ~eka podgori~ka Budu}nost, koji su u drugom polufinalu pobedili beogradsku Megu.
Ko{arka{ Dalasa i slovena~ki reprezentativac Luka Don~i} plati}e sahrane ubijenih u masakru u beogradskoj Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar”, prenosi „I-Es-Pi-En”. - Zbog tragedije i izgubqenih de~ijih, nevinih `ivota moje srce je slomqeno! Moje misli su sa porodicama `rtava i celom nacijom. Moja fondacija, povodom ovog te{kog i nemilog doga|aja, pru`a podr{ku svim porodicama, u~enicima i nastavnicima osnovne {kole Vladislav Ribnikar - saop{tio je Don~i}.
KLADIONICA MORA DA ISPLATI MILIONSKU [TETU DANSKIM FUDBALERIMA
Samo Kristijan Eriksen dobija skoro 200.000 evra
Servis za onlajn kockawe i kla|ewe Bet365 mora da plati od{tetu danskim sportistima, ukqu~uju}i i fudbalskoj zvezdi Kristijanu Eriksenu, zbog kori{}ewa wihovih imena i fotografija na dru{tvenim mre`ama bez wihovog pristanka, presudio je danski sud u ponedeqak.
Vlasniku servisa za kla|ewe na mre`i Bet365 nalo`eno je da plati ~ak 4,7 miliona danskih kruna (697.000 dolara) sportistima, me|u kojima su badmintonista i olimpijski {ampion Viktor Akselsen, fud-
baler Milana Simon Kjaer i golman Nice Kasper [majhel.
Najve}u sumu od 1,45 miliona kruna dobio je vezista Man~ester junajteda Kristijan Eriksen, ~iji je imix, prema re~ima tu`ilaca, bio najvi{e kori{}en. Dok je Bet365 tvrdio da se wegovo kori{}ewe imena i slika treba smatrati ure|iva~kim sadr`ajem i stoga ne podle`e pla}awu, sud je umesto toga utvrdio da to predstavqa marketing za koji je neophodan pristanka osobe ~ije se fotografije koriste.
Fudbalski klub Crvena zvezda nije pora`en na posledwih 58 me~eva u Superligi Srbije, {to je novi rekord i najboqi rezultat u istoriji kluba.
„Crveno-beli” podse}aju da nisu izgubili utakmicu u doma}em {ampionatu 559 dana.
NAJVE]I PROMA[AJ MADRIDSKOG REALA PLANIRA DA ZAVR[I KARIJERU, WEGOVA PENZIJA ]E IH SKUPO KO[TATI
Eden Azar je 2019. godine stigao kao veliko poja~awe u madridski Real, koji ga je tada video kao naslednika Kristijana Ronalda. Dobio je wegovu sedmicu, platu od 31.000.000 evra godi{we, ali je po ne~emu ve} po dolasku uspeo da nadma{i Portugalca. Real ga je platio 115 miliona evra.
Toliko je novca sa ra~una kraqevskog kluba preba~eno na ^elsijev, a Belgijanac je postao do sada najskupqi igra~ u istoriji kluba sa Bernabeua. Osim toga, on je ujedno i najve}i Realov proma{aj u istoriji. Igra~ koji je za rekordan iznos stigao kao jedan od najboqih igra~a sveta nakon ~etiri godine prema specijalizovanom sajtu Transfermarkt sada vredi tek pet miliona evra.
I tu cifru te{ko da bi iko u ovom momentu izdvojio, po{to je Azar posledwe dve godine vi{e vremena proveo na tribinama zbog povreda ili klupi, a do sada je u Realu skupio tek 75 nastupa i za to vreme je postigao sedam golova i 12 puta asistirao.
Zbog ~iwenice da je ~esto kuburio sa kila`om, ogromne plate, ali i konstantnog odbijawa da ode iz kluba, navija~i Reala ga ne podnose. Kap koja je prelila ~a{u, jeste wegova poruka da mu ne pada na pamet da uprkos svemu ode iz kluba, te da }e odraditi do kraja ugovor koji va`i do slede}eg leta. Tako „Relevo” pi{e da on ne namerava zapravo vi{e da nastavqa karijeru, ve} samo `eli da odradi posledwu sezonu ugovora i uzme jo{ 30 miliona evra.
Kraqevski klub tra`i na~in da se rastereti wegovog ugovora, jer svakako da ne vide korist od igra~a koji je odigrao ove sezone svega devet utakmica i postigao jedan gol.
Sampdorija je porazom od Udinezea
(0:2) ~etiri kola pre kraja prvenstva izgubila sve {anse za opstanak u Seriji A. Stankovi} je u oktobru pro{le godine preuzeo Sampdoriju, ali je sa klubom iz \enove ostvario samo tri pobede, {est remija i ~ak 17 poraza. Sampdorija je posledwa na tabeli sa samo 17 bodova.
- Ose}am neverovatno razo~arawe i tugu. Poku{ali smo, dali smo sve od sebe. Klub zaslu`uje vi{e, nadam se da }e situacija da se re{i na najboqi mogu}i na~in. O svojoj budu}nosti u Sampdoriji ne mogu da pri~am, nije do mene. To su pitawa za neke druge. Ja sam dao svoj maksimum, a on nije bio dovoqan. Razo~aran sam, nemam re~i da opi{em kako se sada ose}am - rekao je Stankovi}.
Italijanski mediji navode da bi Sampdorija mogla da bude izba~ena u Seriju D zbog velikih finansijskih problema u kojima se klub nalazi.
Crvena zvezda je posledwi me~ u Superligi Srbije izgubila 27. oktobra 2021. godine od Radnika u Surdulici (1:2).
„Crveno-beli” su od tada zabele`ili 51 pobedu i sedam remija uz gol razliku 156:26.
Iz Zvezde podse}aju da je aktuelna generacija najranije osvojila titulu u istoriji kluba, prenosi Tawug.
„Osvojili smo {est uzastopnih prvaka dr`ave. Na{i fudbaleri su vrlo blizu da ovo bude i najubedqivija titula u istoriji kluba kada je re~ o bodovnoj razlici, a
niz od 111 me~eva bez poraza na Marakani u prvenstvu, jasno govori da je re~ o generaciji spremnoj da ru{i rekorde”, saop{teno je iz Crvene zvezde. „Crveno-beli” podse}aju da je najdu`i niz bez poraza u prvenstvu
dr`ala generacija Vladana Milojevi}a i on je trajao od 14. oktobra 2017. do 20. aprila 2019. godine, a iznosio je 57 me~eva. Crvena zvezda je ubedqivo prva na tabeli Super lige Srbije sa 92 boda.
NAJPOZNATIJI PROZOR OTVOREN JE DRUGI PUT ZA 30 GODINA, NAPOLI OSVOJIO TITULU
Napoli je osvojio prvu titulu od 1990. godine i ere Dijega Maradone, a pokojni Argentinac je centralna figura slavqa u gradu gde je tokom igra~ke karijere stekao status bo`anstva. Napuq izgleda kao veliki Maradonin muzej na otvorenom.
Wegovi murali i dresovi su svuda, kao i argentinske zastave. Grad sa mo`da najlu|om i najrazvijenijom navija~kom kulturom u celoj Evropi nikada nije zaboravio legendarnu desetorku koja mu je donela prve dve liga{ke titule u istoriji kluba i Kup UEFA.
Najpoznatije Maradonino svetili{te u Napuqu nalazi se u [panskoj ~etvrti u samom centru grada. Usred lavirinta uskih ulica nalazi se mali trg Largo Maradona, a tu je i veliki mural Argentinca naslikan nakon osvajawa drugog Skudeta 1990. godine.
Mural je nakon tri puna dana rada nacrtao lokalni slikar i tatto majstor, ali je tokom godina po~eo da propada, restauriran je 2016. i ubrzo je postao jedna od glavnih turisti~kih atrakcija u gradu. Maradonino lice nalazi se ta~no na prozoru na drugom spratu zgrade, za koju se vezuje zanimqiva urbana legenda.
Godinama je prozor bio zatvoren i govorilo se da }e biti otvoren tek kada Napoli ponovo bude prvak dr`ave. }iro, vlasnik stana na ~ijem je prozoru Maradonino lice, otkrio je da mu je kupatilo sa druge strane tog prozora
i da mu nije problem {to prozor mora uvek da dr`i zatvoren.
Ta~nije, dr`ao ga je zatvorenog do kraja pro{le godine. Iako Napoli tada jo{ nije bio {ampion, odlu~eno je da se otvori prozor usred slavqa argentinskih
navija~a nakon {to je Maradonina domovina osvojila svetsku titulu.
Napoli je pro{le nedeqe osvojio titulu u gostima od Udinezea, pa je prozor otvoren drugi put za trideset godina.
“Razo~aran sam i tu`an, dao sam svoj maksimum’’
Najboqi fudbaler sveta
Lionel Mesi dobitnik je presti`ne nagrade „Laureus” za najboqeg sportistu sveta u 2022. godini.
Mesi je tre}i put u karijeri dobio ovo priznawe, a postao je prvi sportista koji je dobio i ekipnu nagradu, budu}i da je za tim go-
dine progla{ena reprezentacija
Argentine, koju je u Kataru predvodio do tre}e svetske titule.
Za najboqu sportistkiwu progla{ena je Jamaj~anka [eli-En Frejzer-Prajs, koja je pro{le godine postala prva u istoriji sa pet zlatnih medaqa na Svetskim prvenstvima na 100 metara. Nagra|eni su i {panski teni-
Pojedini {panski mediji, me|u kojima prvi „El ^iringito”, objavili su da je Mesi dogovorio prelazak u Al Hilal iz Rijada.
Ubrzo, glasine su se pojavile i u francuskim i italijanskim medijima. „Mesi je dogovorio transfer, to je zavr{en posao. Ugovor je izuzetan. Ogroman je. Ostalo je da se samo jo{ dogovore oko par detaqa”, naveo je izvor „Frans presa” iz Saudijske Arabije, koji je insistirao na anonimnosti.
Izvor nije `eleo da ka`e o kom klubu se radi, ali francuski mediji tvrde da }e argentinski fudbaler nastaviti karijeru u Al Hilalu.
Mediji spekuli{u i koliko bi Mesi trebalo da zaradi u novom klubu. Francuski mediji navode da }e Argentinac zaraditi 300 miliona evra, a britanski tvrde se da }e Mesi za vi{egodi{wi ugovor da dobije 522 miliona funti.
Pari Sen @ermen je pre osam dana suspendovao Mesija na dve nedeqe, po{to je Argentinac bez dozvole kluba boravio sa porodicom u Saudijskoj Arabiji. Ipak, suspenzija je brzo ukinuta, pa }e Mesi mo}i da nastupi za PS@ u narednoj utakmici.
On ima ugovor sa klubom iz Pariza do 30. juna ove godine, a pored timova iz Saudijske Arabije, Mesijeve opcije su jo{ i Barselona i Inter Majami.
Srpski teniser Novak
\okovi} je prvi na ATP listi i 386. nedequ, ali ima samo pet bodova vi{e od Karlosa Alkaraza koji }e ga izvesno smeniti na ~elu tabele za dve nedeqe. \okovi} na najnovijoj ATP listi ima 6.775 bodova, 360 mawe u odnosu na prethodnu, jer zbog povrede lakta nije branio polufinale Madrida. Karlos Alkaraz je posle Barselone osvojio i Masters u Madridu i ima samo pet bodova mawe od Novaka \okovi}a - 6.770.
Po~eo je masters u Rimu, gde Srbin brani trofej i 1.000 bodova, a ako mladi [panac bude igrao, preote}e \okovi}u prvo mesto. Novak ne mo`e da zaradi nove poene, dok Karlosu svako kolo zna~i i novi napredak na ATP listi, po{to pro{le godine nije igrao u Rimu. Dovoqno }e mu biti da odigra samo jedan me~ u Rimu kako bi se vratio na tron. To prakti~no zna~i da }e Alkaraz za dve nedeqe postati najboji teniser planete.
Rus Danil Medvedev je ostao tre}i teniser sveta (5.330 bodova), potom slede Kasper Rud (5,165), Stefanos Cicipas (5.015), Andrej Rubqov (4.190) i Holger Rune (3.865), osmi na svetu je Janik Siner (3,525), na devetom mestu sad je Tejlor Fric (3.380), dok je u TOP 10 i Feliks O`e-Alijasim (3.235).
ser Karlos Alkaraz (napredak godine), fudbaler Man~ester junajteda Kristijan Eriksen (povratak godine), {vajcarska atleti~arka Katarina Debruner je najboqa u konkurenciji osoba sa invaliditetom, kao i Robert Levandovski i fudbalski klub Barselona za projekat pomo}i deci izbeglicama.
Selektor ko{arka{ke reprezentacije Australije Brajan Gorxijan uvrstio je Dantea Egzuma, Xoka Lendejla i Duopa Rita na spisak od 18 igra~a na koje }e ra~unati tokom priprema za Svetsko prvenstvo koje se odr`ava od 25. avgusta do 10. septembra u Japanu, Indoneziji i Filipinima.
Gorxijan je na {iri spisak uvrstio ~ak 10 igra~a iz NBA lige.
Osim NBA igra~a, uz ko{arka{a Partizana Egzuma i nekada{weg ~lana Crvene zvezde Rita, na spisku su jo{ i Sem Froling, Kris Golding, Nik Kej, Ton Maker, Vil Mekdauel-Vajt, i Kijanu Pinder.
Rafael Nadal je ove nedeqe na 14. mestu sa 2.535 bodova. Otkazao je u~e{}e na mastersu u Rimu, a ako ne bude igrao na Rolan Garosu, izgubi}e 2.000 bodova, jer brani trofej, pa mu sledi strmoglav pad na ATP listi.
Od srpskih igra~a Miomir Kecmanovi} je ove nedeqe 37. teniser sveta (1.055 bodova), pokvario je plasman za ~etiri mesta u odnosu na prethodnu nedequ, dok je Du{an Lajovi} nazadovao {est pozicija pa je sad na 46. mestu (924).
Na 62. poziciji je Laslo \ere (825) koji je napredovao osam mesta uprkos porazu u finalu ~elenxera u Kaqariju, a Filip Krajinovi} je nakon skoka od pet mesta 74. teniser sveta (741).
Kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije Vladimir Lu~i} ne}e igrati na {ampionatu sveta zbog povrede, izjavio je selektor Svetislav Pe{i}.
Pe{i} je za Sport klub rekao i da se nada kako }e Aleksa Avramovi} mo}i da zaigra na Mundobasketu.
„Nadam se da ne}e vi{e biti povreda, sledi zavr{nica klupske sezone. Poku{evski se vratio, trenira}e do po~etka jula, ~ekamo da vidimo kakva }e biti situacija sa Jovi}em. Tarla} i ja smo pri~ali sa Nikolom Joki}em. Vide}emo dokle }e da stigne u NBA plej-ofu, Nikola je zadovoqan u dr`avnom timu, `eli da igra, ali moramo da sa~ekamo malo. ^ekamo i Bogdanovi}a, koji se oporavqa od naporne sezone”, istakao je Pe{i}, javqa Tawug.
On je dodao da u ovom momentu ne}e zvati nekog stranca sa srpskim paso{em.
„Ako pozovem Pantera, onda }u morati i nekoga iz Zvezda, da ne bi bilo sukoba”, na{alio se Pe{i}.
„Ne vidim poja~awe za reprezentaciju u stranim igra~ima u ovom momentu, nadam se da nam ne}e biti potrebni inostrani igra~i u timu, ali ne iskqu~ujem mogu}nost da se to desi u periodu koji sledi”, poru~io je Pe{i}.