Srpski glas 11. novembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 11. 11.2021. z Year XXX No.2474 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

U crkvi Sv. Save u Kanberi proslavqena de~ija slava Sv. kraq Milutin

NAJTU@NIJA MIGRACIJA DECE U ISTORIJI AUSTRALIJE

Strana 17

Se}awe na „siro~ad Kraqevstva“ Pre ta~no 12 godina, 16. novembra 2009. godine, tada{wi australijski premijer Kevin Rad, se veoma emotivnim govorom izvinio nekada{woj deci, imigrantima iz Velike Britanije, koja su nasilno odvojena od svojih roditeqa, a mnoga i godinama zlostavqana na farmama u Australiji. U momentu izviwewa, u Australiji je `ivelo oko 7 hiqada `rtava politike prisilne imigracije, ina~ebez presedana u celom svetu. Ve}ina wih nikada vi{e nije videla svoje roditeqe, jer im je re~eno da su umrli

Strane 20 i 21

30 GODINA POSTOJAWA „SRPSKOG GLASA“ (8)

Srpski patrijarh, novinarski izazov i ~ast

Vrhunac postojawa Strana 18 jedinog srpskog nacionalnog lista Preminuo poznati u Australiji, poseta W.S. peva~ i veliki patrijarha PAVLA gospodin i intervju ekskluzivno za na{ Marinko Rokvi}. list. Se}awe na ^esto je gostovao „srpsku ku}u na u Australiji, kraju sveta“ gde se do~ekivalo i bio je jedan od ispra}alo na omiqenih peva~a zadovoqstvo gostiju i radost doma}ina na Petom kontinentu Strana 22 Pi{e: Slobodan Grba

^uvena ku}ica na steni na Drini postoji ve} decenijama i nalazi se na samoj granici izme|u Bosne i Srbije. Postala je simbol Bajine Ba{te i turisti iz celog sveta dolaze da je vide i da je slikaju sa obale, raspituju}i se kako bi mogli da u|u unutra, koliko to ko{ta i mogu li da je iznajme

Putopis

Strana 19

Ku}ica na Drini Operacija Lisabon

Strana 31

Marinko sa vlasnicom Srpskog glasa @ivanom Jovanovi} prilikom wegove zadwe posete Australiji 2018. godine

Fudbalska reprezentacija Srbije se okupqa za najva`niji me~ ove godine

2

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

IZME\U DVA VIKENDA

Na poligonu „Peskovi" kod Po`arevca po~ela zajedni~ka ve`ba specijalaca Vojske Srbije i Oru`anih snaga SAD Na poligonu „Peskovi" kod Po`arevca je zapo~elo izvo|ewe zajedni~ke obuke jedinica za specijalne operacije Vojske Srbije i Oru`anih snaga Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Kako se navodi u saop{tewu Vojske Srbije, ciq obuke je unapre|ewe borbene spremnosti i interoperabilnosti specijalnih snaga i razmena iskustava u izvo|ewu pojedinih segmenata specijalnih operacija.

Dodaje se da }e, tokom tronedeqnih ve`bovnih aktivnosti, pripadnici specijalnih snaga dveju zemaqa, uz podr{ku jedinica Ratnog vazduhoplovstva i

PVO Vojske Srbije, uve`bavati rad borbenih grupa u izvo|ewu vertikalnog manevra u protivteroristi~koj operaciji u ruralnoj sredini, pru`awe prve pomo}i i medicinsku evakuaciju, kao i taktike i procedure u borbi u urbanoj sredini. „Realizacija ove i sli~nih ve`bovnih aktivnosti sa oru`anim snagama najrazvijenih zemaqa sveta predstavqa potvrdu kvaliteta obuke u specijalnim jedinicama Vojske Srbije i doprinosi ja~awu vojne saradwe sa partnerskim dr`avama“, zakqu~uje se u saop{tewu VS.

VETERAN OVK UHAP[EN U SUBOTICI

DEJAN RISTI], DIREKTOR MUZEJA @RTAVA GENOCIDA:

Pao zbog {verca 50 kilograma Neprihvatqivo je da Beograd nema nikakvo javno obele`je posve}eno Jasenovcu Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, Uprave kriminalisti~ke policije, u saradwi sa PU Subotica, PU Vrawe i Odredom @andarmerije iz Ni{a, a po nalogu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Subotici, uhapsili su E. L. (45), zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

On se tereti da je krajem avgusta ove godine, zajedno sa D. I. (35), koji je ranije uhap{en, na Kosovu i Metohiji nabavio, pa kombijem prokrijum~ario u Vrawe 50 paketa sa oko 50 kilograma marihuane.

D. I. se tereti da je potom narkotike iznajmqenim kombijem prevezao u Suboticu, gde je i uhap{en.

Pretresom ku}e i ostalih prostorija koje koristi osumwi~eni E. L. prona|ena su tri automobila, ~etiri mobilna telefona, ve}i iznos novca u razli~itim valutama, kao i legitimacija Udru`ewa veterana OVK i album sa fotografijama osumwi~enog u uniformi OVK. E. L. odre|eno je zadr`avawe do 48 ~asova i on }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden Vi{em javnom tu`ila{tvu u Subotici.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Neprihvatqivo je da u glavnom gradu Srbije ne postoji nikakvo javno obele`je posve}eno jasenova~kim `rtvama, rekao je istori~ar Dejan Risti}, direktor Muzeja `rtava genocida, govore}i o inicijativi da leva obala Save ponese ime “Obala jasenova~kih `rtava”.

“Mi smo kao Muzej `rtava genocida bili konsultovani tokom izrade ove inicijative, na{i stru~waci su dali odre|ene sugestije”, rekao je Risti}.

On je kazao da je to najcelishodnije, navode}i da su do te obale “le{evi iz Jasenovca i sa ~itave teritorije genocidne NDH stizali Savom”.

Na pitawe da li je u planu da se obele`i i Staro sajmi{te, Risti} ka`e da je pro{le ne-

deqe Vlada Srbije osnovala Memorijalni centar Staro sajmi{te, koji }e “postepeno za`iveti u narednim nedeqama i mesecima”.

Muzej je ponudio logistiku da se memorijalni centar “postavi na noge”, obezbe|ena su sredstva i radovi na centralnoj kuli treba da po~nu krajem zime, a rekonstruisa}e se i italijanski paviqon, kazao je on.

“Dva objekta se rade naredne godine, i u narednih nekoliko godina ~itav kompleks }e biti rekonstruisan”, rekao je Risti}.

Isti~e i da je zakonom o osnivawu tog memorijalnog centra lokalitet Topovskih {upa tako|e za{ti}en i pripada memorijalnom centru.

“Vi{e niko ne}e mo}i da in-

terveni{e i radi bilo {ta neprimereno na lokalitetu memorijalnog centra Staro sajmi{te i lokalitetu Topovske {upe na autokomandi”, rekao je direktor Muzeja `rtava genocida.

Upitan za{to je bitno da znamo {ta se desilo u Jasenovcu, ka`e – zato {to se takva strahota mo`e ponoviti.

“I to se ponavqalo devedesetih godina, to se ponavqa, u mawem obimu ali sa istim karakteristikama, na Kosovu i Metohiji”, ka`e Risti}.

Isti~e da ova inicijativa “nipo{to” ne zna~i mr`wu prema drugima.

“Naprotiv. Ukoliko smo utemeqeni u znawu, mi odbacujemo svaku vrstu mr`we, stereotipa”, naveo je Risti}.

ma {ta mi re~e?!

Vakcina spre~ava pla}awe le~ewa, ili tako ne{to...

Premijerka bi morala ponovo u osnovnu {kolu, do tada, vodi dr`avu „Dok su ti bili na vlasti imali smo za 100 odsto mawu platu u zdravstvu" (Premijerka Srbije Ana Brnabi} kazala je na konferenciji za novinare posve}enoj godinu dana rada vlade kolike su plate u zdravstvu bile pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast)

„Mogli smo da uradimo tako da sve vakcinisane le~imo besplatno, ali nevakcinisane da le~imo besplatno samo do visine zdravstvenog doprinosa na godi{wem nivou. Nismo se setili toga, suvi{e smo ra~unali na svest gra|ana. To je sad ve} propalo kao ideja, ne mo`e vi{e u delo da se sprovede" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, primaju}i tre}u dozu kineske vakcine „Sinofarm")

Ko se ne vakcini{e, postaje mutant! „Korona virus stalno mutira i, ako se ne vakcini{e dovoqan broj qudi, stvori}e se takva varijanta virusa da ni vakcinisani ne}e vi{e biti za{ti}eni" (Mila Pauni}, epidemiolog u Studentskoj poliklinici)

Ni nadogradwa mozga, ne bi pomogla „Jednom me @eqko pitao a {ta posle Pinka…

Ja sam rekla – posle Pinka ni{ta {to se ti~e televizije, mo`e samo da do|e u obzir diplomatija…

Jer ja sam stvarno visokoobrazovana i jo{ }u da se nadogra|ujem, imam neke planove" (Voditeqka Jutarweg programa na TV Pink Jovana Jeremi})

IZME\U DVA VIKENDA Povodom vesti da je Crna Gora ukinula zabranu za 18 stranaca, me|u wima i sinu srpskog predsednika

Danilu Vu~i}u bio zabrawen ulaz od marta 2020. zbog veza sa bezbednosno interesantnim licima i kriminalnim strukturama Sin predsednika Republike mo`e ponovo da u|e u susednu nam dr`avu, mo`e da poseti stari grad u Budvi, da ode na Lov}en, u`iva na Adi Bojani, vozi se ~amcem po Skadarskom jezeru. Jedino mo`da ne bi trebalo da ode u Kotor.

Iz Uprave crnogorske policije saop{teno je da je revidirana lista stranaca kojima je zabrawen ulaz u tu zemqu, i da je sa we skinuto 18 osoba. Bez sumwe najzvu~nije ime je Danilo Vu~i}, sin predsednika Republike Srbije Aleksandra Vu~i}a, za koga se nije ni znalo da ga crnogorski bezbedwaci, koji sa~iwavaju listu nepo`eqnih, smatraju „bezbednosno interesantnom osobom“. Ovaj izraz koji se upotrebqava u Crnoj Gori pandan je srpskom „kontroverznom biznismenu“ – dakle, koristi se kada postoji jaka sumwa da je ta osoba ~lan neke kriminalne grupe ili bliska nekoj kriminalnoj grupi i bavi se sumwivim poslovima (ali nema dovoqno dokaza da bi bila procesuirana na sudu).

Pa kako se onda Danilo Vu~i} na{ao na crnogorskoj „crnoj listi nepo`eqnih“?

Na tom spisku su se na{li i neki qudi po politi~koj liniji, jer ih je prethodna crnogorska vlast smatrala opasnim upravo po politi~koj liniji, kao nosioce velikosrpske politike. Na`alost, ~ini se da se Danilo na toj listi nije na{ao ni zbog politike niti je to bila pakosna poruka wegovom ocu, predsedniku Republike. „Danilo Vu~i} je progla{en bezbedosno interesantnom osobom zbog bliskosti jednom kriminalnom klanu koji deluje i u Crnoj Gori i u Srbiji. U javnosti su se nekoliko puta pojavile slike gde je Danilo Vu~i} u dru{tvu nekih pripadnika tog klana i to nisu

Aleksandar Vu~i} sa sinom Danilom

VU^I]: NISAM NI ZNAO DA JE MOM SINU DANILU BIO ZABRAWEN ULAZAK U CRNU GORU Predsednik Srbije Aleksadndar Vu~i} izjavio je da "nije ni znao da je wegovom sinu Danilu bio zabrawen ulazak u Crnu Goru", kao i da nikada nije stiglo zvani~no obave{tewe o tome. videli samo gra|ani, ve} i bezbednosne slu`be i zbog toga je odlu~eno da se Danilo Vu~i} stavi na listu bezbednosno interesantnih osoba kojima je iz predostro`nosti zabrawen ulaz u tu dr`avu“, navodi dobro obave{teni izvor „Nove“ iz Crne Gore.

Na`alost, u pitawu nije politika. Pre }e biti da je Danilovo skidawe sa te liste stvar politike i dobre voqe nove crnogorske vlade, jer su sa liste skinuti i poslanik Vladimir \ukanovi}, Milica \ur|evi} iz „Zavetnika“, pa i peva~ Vlado Georgijev. Srpska javnost nije znala da je Danilo Vu~i} progla{en bezbednosno interesantnom osobom, a vaqda je to jedini sin predsednika neke evropske zemqe kome je zabrawen ulaz u neku dr`avu a da nije u pitawu politi~ko prepucavawe.

A po{to slika govori vi{e od hiqadu re~i, te{ko je racionalno objasniti niz „slu~ajnih“ susreta Danila Vu~i}a sa huliganima koji imaju podebeo policijski do-

sije, a neki su svojevremeno bili vrlo bliski ubijenom Aleksandru Stankovi}u i uhap{enima Veqku Belivuku i Marku Miqkovi}u. Da sve bude jo{ gore, na nekim slikama su sa Danilom Vu~i}em optu`eni za otmice, mu~ewe, saka}ewe i ubijawe qudi u ku}i strave u Ritopeku. Danilo Vu~i} je nekoliko puta fotografisan u dru{tvu Aleksandra Vidojevi}a, zvanog Aca Ro{avi, navija~a Partizana koji je nekada zauzimao visoko mesto u navija~koj grupi „Jawi~ari“ koju je vodio pokojni Aleksandar Stankovi} zvani Sale Mutavi, posle ~ije smrti tu grupu preuzimaju Veqko Belivuk i Marko Miqkovi} i „rebrendiraju“ je u ozlogla{ene „Principe“. Vidojevi} je i tu pri vrhu piramide.

Pona{awe o{te}enih i svedoka ne ~udi, jer posle objavqivawa slike Danila Vu~i}a i Aleksandra Vidojevi}a krenula je lavina izjava vlasti u kojima se to ozna~ava kao progawawe Danila Vu~i}a, dok je Aca Ro{avi prekr{ten u „nekog

mladi}a“. „Taj mladi} je navija~ Partizana. Oni su te ve~eri bili na dve strane. Moj sin je navijao za Zvezdu. Gledali su u kafi}u utakmicu. Ni{ta nisu uradili. Taj mladi} nikada nije gowen ni za kakvu drogu ni za bilo {ta. Nikada. Ni danas. Nikada. Gowen je za tu~e, dva puta, nikada pravosna`no osu|ivan“, izjavio je tim povodom Danilov otac, Aleksandar Vu~i}.

Posle te Vu~i}eve izjave Ro{avi }e najverovatnije i ostati neosu|van.

Ali, predsednik je mal~ice pogre{io. Vidojevi} ima i te kakvu predistoriju, jer je bio u prvoj ekipi Aleksandra Stankovi}a, zvanog Sale Mutavi koja je osvojila tribinu uz pomo} pojedinaca iz policije.

Samim tim {to se na{ao u dru{tvu takvih likova, Danilo je dospeo i u vidokrug crnogorske policije, jer se zabrana ulaska odnosi i na osobe koje su bliske jednom od dva zara}ena kotorska klana. Osim toga, zbog svojih drugara sa tribine, Danilo mo`e u o~ima suparni~kog klana postati legitimna meta. Pri svemu tome ne treba izgubiti iz vida da je srpska policija obilato logisti~ki, ali i na druge na~ine pomagala ekipu Veqe Nevoqe, koja je saveznik kava~kog klana.

I da se razjasni jedna stvar, Danilo Vu~i} mo`e da bude dete samo za svog oca Aleksandra i normalno je da }e mu zauvek biti dete, i kada bude imao 30 godina.

Za ostale koji upotrebqavaju re~ dete za Danila, kratko obja{wewe, formalno ravno detetom se smatra osoba do 14 godina, onda postaje maloletnik do 18. godine i punoletstva. Do 21 godine je mla|i punoletnik.

Danilo Vu~i} ima 24 godine, odavno vi{e nije ni dete, ve} ~ovek.

U Srbiju sti`e lek za koronavirus koji smawuje rizik od hospitalizacije i smrti za 89 odsto Srbija je prva zemqa u svetu koja }e imati novi eksperimentalni lek za le~ewe koronavirusa, koji je razvila ameri~ka kompanija „Fajzer”, a koji smawuje rizik od hospitalizacije i smrti kod pacijenata ~ije je zdravqe ve} ugro`eno za 89 odsto, najavio je ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar.

On je rekao da je upravo potpisan ugovor sa „Fajzerom” o distribuciji leka Srbiji, kao i da je Srbija tre}a u svetu koja ga je potpisala, a prva koja }e ga imati u upotrebi.

Lon~ar je objasnio da taj lek blokira enzim koji je potreban koronavirusu da bi se umno`avao, a rezultat toga je da se smawuje i smrtnost i hospitalizacija za 89 odsto.

Lon~ar ka`e da je vakcina, ipak, i daqe primarno oru`je u borbi sa virusom. „Mi se ne borimo za to da do|emo u fazu da se neko razboli pa da bi se le~io ve} se borimo za to da ne do|e uop{te do toga nego da se qudi vakcini{u i da ne do|u

uop{te u fazu da moraju da koriste bilo koji lek. A ovo je neka na{a odgovornost kao dr`ave i uspeh dr`ave koji smo obe}ali i koji ispuwavamo”, rekao je Lon~ar.

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

Mrtav Zukorli} ne treba Beogradu Pi{e: Milenko Vasovi} Ova garnitura na vlasti nikoga i ni{ta ne po{tuje. Pre nekoliko dana je sahrawen potpredsednik Narodne skup{tine Srbije, predsednik Odbora za nauku i obrazovawe, narodni poslanik i predsednik parlamentarne stranke Muamer Zukorli}, a da niko od predstavnika dr`ave nije oti{ao na xenazu. Niko! [ta je problem, {to Muamer nije va{, nije napredwak, nije socijalsta, {to je musliman, Bo{wak? Ili je Novi Pazar daleko pa niste stigli. A mo`da vas je bio strah da opet {aqete helikopter na tu stranu.

Povla~im re~eno, ako je bila `eqa porodice, a verujem da nije. Pre }e biti da je neko procenio kako mu to nije neophodno za rejting.

Da mrtav muftija ne mo`e doneti glasove i da je boqe dr`ati se po strani, da se ne iritiraju Zukorli}evi politi~ki protivnici.

Sakrili se licemeri iza telegrama sau~e{}a, iza, u wihovom slu~aju fraza, kako su izgubili saradnika i prijateqa. Pa, prijatequ se vaqda ide na sprovod. Sve i da vam nije bio prijateq Zukorli} je bio visoki dr`avni slu`benik. Ne znam prtokol, ali qudski ose}am da je na wegovom ispra}aju na pazarskom trgu morala biti dr`avna delegacija.

Bi}u konkretan, na sahranu potpredsedniku Skup{tine morao je oti}i wen predsednik ili wegov izaslanik. A mogao je i ministar prosvete, pa i predstavnik samog predsednika Srbije. Tako se po{tuje dr`ava, a u ovom slu~aju neguje prijateqstvo i dobri me|unacionalni odnosi. Nikako ne slawem huligana na fudbalske utakmice.

Imam utisak da je rahmetli Zukorli} Srbiju istinski do`ivqavao kao svoju dr`avu. I da je doprinosio smirivawu tenzija u Sanxaku.

Vi{e je on u~inio za sve nas od mnogih koji se u tu istu Srbiju kunu. ^ak i kada je nelegalno gradio zgradu fakulteta samo je pokazivao da savr{eno razume kako stvari funkcionu{u.

Muftija je bio ubedqiv i sugestivan govornik. Imao je dosta pristalica, te`io je, kako neko re~e na sahrani, da „Bo{waci budu po{tovani u svojoj dr`avi Srbiji“. I zbog toga su gotovo sve beogradske vlasti od wega zazirale.

Vlast je jedno a narod drugo, znam mnogo obi~nih qudi koji nisu muslimani, a koji su sa uva`avawem govorili o Zukorli}u. Wima je iskreno `ao zbog wegove prerane smrti.

Do`ivqavan je kao ~ovek od autoriteta i integriteta.

Li~no sam u`ivao u javnim nastupima pokojnog muftije. ^inilo mi se kad ga slu{am da bi trojica takvih mogla da izle~e bolesnu Srbiju.

Toliko mudrosti, znawa, energije i pragmatizma retko je na}i u jednoj osobi. Intelektualac kakvih je malo na ~itavom Balkanu. ^inilo mi se da je ponekad svesno gutao `abu da bi wegov glas stigao do naroda. Kako druga~ije tuma~iti wegove dolaske na televizije ~ije je programe prezirao. Svesno je ulazio u to blato, a li iz tog gliba wegove re~i su zvonile kao biseri.

Se}am se kada je u TV studiju odr`ao predavawe iz morala onoj razdeqak nesre}i. „Kako }e{ umreti ~ove~e. Kod nas ka`u poje{}e{ jorgan kad bude{ umirao. Neki gresi koji se naprave }e ti zapre~iti grlo“.

Razo~aran zaglupquju}im televizijskim sadr`ajima i razarawem dru{tvenih vrednosti tada je poru~io da sre}a stanuje u porodici, a ne pod la`nim studijskim svetlima. „U normalnoj Srbiji ima o~eva, majki koji ho}e da odgoje decu. Koji sawaju da budu fini, ~estiti qudi da rode, da rade… ostavimo jednu traku wima. Ovo ludilo }e da pro|e, ali }e uzeti veliki danak“.

Ko zna mo`da je i ovako po{tenije nego da je Da~i} na sahranu poslao nekakve langure, kebare, orli}e… Laka ti zemqa Muamere.

4

SRPSKA POSLA

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

Metro spaja dve livade, uni{tava izvori{te vode, a plati}e ga svi gra|ani Srbije Po~etna stanica metroa, na Maki{kom poqu?!

U skup{tini Beograda odr`ala se sednica na kojoj se razmatrao Predlog plana generalne regulacije {inskih sistema sa elementima detaqne razrade za prvu fazu linije metro sistema. U Skup{tini su oni koji odlu~uju o pitawu realizacije metroa u Beogradu, a ispred se okupilo vi{e opozicionih stranaka koje su odr`ale konferenciju za novinare i iskazale nezadovoqstvo povodom celokupnog projekta metroa.

Glasnogovornici ispred Skup{tine su predstavnici pokreta Dveri, Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i udru`ewa gra|ana „Bitka za Ko{utwak“.

Mila Popovi}, ispred Stranke slobode i pravde, ka`e da se projekat mora osporiti i obustaviti gradwa ukoliko po~ne, ali se pre toga vlast na izborima mora sru{iti.

Da podsetimo, obe}awe o izgradwi metroa u Beogradu dato je jo{ 4. decembra 1970. godine od strane tada{weg gradona~elnika Branka Pe{i}a.

Tako Beogra|ani ve} 52 godine ~ekaju na metro, do dana{weg dana odluke o usvajawu predloga.

- Danas bi se ve} vozili prvom linijom metroa - obja{wava Popovi} ispred Stranke slobode i prava, kako bi izgledalo da je prvi projekat realizovan i da nismo ~ekali osam godina na drugi, nelogi~nih putawa {inskog sistema i skupqi.

Popovi} isti~e da je 2012. godine usvojen projekat na kome su radili stru~waci i to glasovima svih odbornika, dok su ovaj dana{wi projekat radili politi~ari.

- SNS je osporio projekat iz 2012. godine i po~et je novi sa izmewenom trasom, ali i cenom.

Ona obja{wava da trasa ovog projekta „spaja dve livade“, dok je trasa osporenog iz 2012. prolazila kroz gusto naseqena mesta. „Napredwa~ki metro“, kako ga naziva, obilazi @elezni~ku stanicu i spaja dve linije na Savskom trgu, tako ga ~ine}i novim centrom. Popovi} opomiwe da je metro projektovala politika i da spaja Beograd na vodi, Luku i Ada Huju, i da tako daje investitorima zeleno svetlo za gradwu objekata, umesto da re{ava problem naroda.

Metro ne}e mo}i da koriste stanovnici Novog Beograda jer je iz projekta iz 2012. godine izbrisana stanica u Gandijevoj ulici. Tako|e, gradwa metroa ugro`ava naseqe Cerak vinograde i Labudovo brdo.

Projekat koji je danas na usvajawu ima trostruko ve}u cenu, tako da }e narod Srbije ko{tati 6,6 milijardi evra, dok je cena prethodnog projekta

trebala da bude 2,2 milijarde evra.

Za projekat iz 2012. godine grad Beograd je trebao da izdvoji 2,2 milijarde evra. Godine 2019. se spomiwe cifra od 4,6 milijardi evra, ispostavilo se za prve dve faze gradwe. Kona~no, sa tre}om fazom, projekat }e dosti}i cenu od oko 6 milijardi evra plus 500 miliona koji }e oti}i na dodatne studije.

Po{to ova cifra prema{uje godi{wi buxet grada Beograda i za pet puta, tro{kove }e finansirati i Vlada Srbije. To zna~i da }e izgradwu metroa pla}ati cela Srbija, ~ak i oni koji mo`da nikada ne}e posetiti prestonicu.

- Za razliku od projekta iz 2012. ovaj metro, koji su projektovali politi~ari, ne}e re{iti problem saobra}aja u Beogradu, ve} }e ugroziti vodoizvori{te Maki{. Ovi qudi ovde glasa}e da Beogra|ani ostanu bez pija}e vode. Odbornici su sau~esnici u pqa~ki gra|ana i vi{e ne mogu do danas da se kriju iza Vesi}a. Izgubili smo osam godina ne bi li ova vlast prona{la na~in da stavi u xep novac gra|ana i ovo }e pla}ati stanovnici cele Srbije, ne samo Beograda - izjavila je Popovi}.

- Jedina gora stvar od toga da Beograd nema metro je da ima {tetan i preskup metro - rekla je Mila Popovi}.

Marina Lipovac Tanaskovi} iz Narodne stranke dodaje da se prve dve linije metroa ukr{taju u Beogradu na vodi, zanemaruju Trg Republike i Slaviju, ~ime se radi na tome da Beograd na vodi bude centar grada.

- Ova linija nije u intresu Beograda i Beogra|ana. Na Maki{u }e osvanuti neki stambeni poslovni kompleksi, ukoliko se ne bude gradilo na Maki{u pada opravdanost ove linije metroa.

Ova vlast najavila je da je sveti dan za Beograd.

Narodna stranka smatra to crnim danom jer }e Beograd izgubiti svoje vodoizvori{te - ka`e Lipovac Tanaskovi}.

- Tra`imo da se povu~e plan detaqne regulacije {inskih sistema i naravno da sam protiv izgradwe u nasequ Cerak vinogradi. Evropski gradovi su pla}ali od 40 do 60 miliona evra po kilometru, a cena Vesi}evog metroa je 6 milijardi, {to je 150 miliona evra po kilometru ili tri puta vi{e - ka`e predstavnica Dveri Radmila Vasi}, dodaje: - Ovo je najskupqi i najluksuzniji metro koji je pritom pogre{an, sa pogre{nim trasama.

I

B S R i

@IVETI

U SRBIJI  Sino} su jedan horor film prekinuli da bi emitovali vesti. Taj deo bio je najboqi.

 Sednica o stawu javnog zdravqa u Srbiji prekinuta je zbog pu{-pauze.

 Mladoj politi~arki koja je za govornicom lupala gluposti danas se smeje cela Srbija.

A ve} sutra }e i da glasa za wu.

 Novine su jutros jednog gra|anina proglasile mrtvim, a on je ~itav dan dokazivao da je `iv, ~ime se grubo me{ao u ure|iva~ku politiku i slobodu {tampe.

 Proleteri svih zemaqa, ujedinite se. I kupite kilo teletine...  [ta smo im sve zaboravili.

Pa to je za pam}ewe!  Povoqno vr{imo ispirawe u{iju.

Poseban popust za dou{nike.  ^im neko ka`e da je ~ovek iz naroda, znajte da su kod wega narodne pare.  - Skinu}u ti zvezde s neba!

- Skini prvo stomak.

 Na vest da se uvodi avionska linija od Beograda do Ni{a jedan pita: - Je l' staje kod "Starog hrasta"?  Zajedni~ki kandidat opozicije za predsednika Srbije jo{ nije poznat.

Kasting je u toku.  Od iskopavawa litijuma zaradi}emo toliko novca da }emo ve{ta~ka plu}a mo}i da ugradimo kad ho}emo.

STRAH

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako kom{ijska ku}a gori, ti pazi na svoju" „Ne boj se smrti, nego zla `ivota“ „Ako ~ini{ dobro, ne udaraj u veliko zvono“ Narodne poslovice

„Kad nema{ doma}ina na selu, nema{ primer, nema{ uzor, nema{ na koga da se ugleda{, da li iz ponosa ili iz zavisti “ Nenad Jezdi}

„Kod Srba se nakon svake promene vlasti vreme broji iz po~etka“

Nele Karajli}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

I TO SE DESILO:

Bawaluka sre}na, Sarajevo o~ajava Rusija i Kina imale kqu~nu ulogu Na kompromis me|u velikim silama, ~lanicama Saveta bezbednosti UN, opre~no se gleda u centrima politi~ke mo}i u BiH. Dok iz Bawaluke sti`u optimisti~ni signali, politi~ko Sarajevo o~ajava, a Mostar deluje uzdr`ano, uz primesu zajedqivog zadovoqstva zbog toga {to

Umesto ga{ewa „genocidne“ Srpske ugasio se visoki predstavnik Iako su Rusija i Kina spre~ili gra|anina [mita da se obrati na sednici SB UN i tako, prakti~no, ~vrstim stavom ugasile funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, te{ko je pomisliti da Zapad ne}e jo{ „silovitije“ krenuti protiv Milorada Dodika i interesa Republike Srpske.

Jer, za to jo{ postoji pogodno tle - matrica koja jo{ ne izlazi iz kolektivne svesti u Srbiji i regionu je da }e na Balkanu na kraju sve biti onako kako Zapad oli~en u Americi i evroatlantskom bloku ka`e.

I koliko god realnost demantuje takve procese, neprekidno se u intelektualnim, medijskim, nau~nim, NVO i ostalim krugovima poja~ava kampawa da nas neminovno ~eka - ga{ewe „genocidne tvorevine“ Republike Srpske, ~lanstvo Kosova u UN, ulazak svih preostalih balkanskih zemaqa u NATO, proterivawa Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore, raskidawe srpskog partnerstva sa Rusijom...

A {ta imamo u realnosti?

La`na dr`ava Kosovo od samoprogla{ewa 2008. godine ne da ne uspeva da postane ~lanica UN, nego ju je proteklih godina otpriznalo 18 zemaqa.

Paradigma o genocidnoj Republici Srpskoj ne samo da je sru{ena u SB UN kad je Vitalij ^urkin drmnuo veto na britansku rezoluciju o srpskom genocidu, ve} je i me|unarodna komisija predvo|ena Gideonom Grajfom, (nagra|enim pro{le nedeqe Nema~koj) u opse`nom izve{taju utvrdila da genocida u Srebrenici nije bilo.

Republika Srpska ne samo da ne odustaje od dejtonskih ovla{}ewa ve} i komandant EUFORA pre neki dan priznaje da bi sve tri etni~ke zajednice u BiH mogle da imaju svoju vojsku ukoliko se one formiraju po zakonu.

Patrijarh Porfirije, uprkos javnih priprema da }e biti spre~en u „hegemonisti~kom naumu“, ipak dolazi na Cetiwe i ustoli~ava mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija...

Tako se i na Balkanu na delu vidi propast unipolarnog sveta oli~enog u ostvarewu iskqu~ivo NATO ciqeva.

Jer, od wihovih opipqivih rezultata, ostaje samo atak na kolektivnu svest da }e ipak na kraju sve biti kako Zapad „nacrta“.

Ho}e. Samo {to nije...

nema podr{ke mo}nih za stvarawe unitarne BiH. Naviknuta, izgleda, da joj me|unarodna zajednica ispuwava sve `eqe, bo{wa~ka politi~ka elita kao da se izgubila u vrtlogu svog neuspeha, pa neki weni radikalniji prvaci posle sednice SB UN ~ak tra`e i ukidawe ruske ambasade u Sarajevu!

KQU^NE POZICIJE RUSIJE I KINE NA SB UN

Zahvaquju}i Rusiji i Kini, zapadne sile nisu bile kadre da usli{e `eqe Sarajeva da se takozvani visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Kristijan [mit pojavi pred najvi{im telom svetske organizacije i pro~ita svoj izve{taj, u kome optu`uje Republiku Srpsku i weno rukovodstvo za ru{ewe integriteta BiH. U dokumentu koji je Savet bezbednosti usvojio, me|utim, ne spomiwu se ni OHR niti Kristijan [mit, a wegova i sudbina kancelarije kojom rukovodi sada je neizvesna, smatraju sagovornici.

Za profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Isto~nom Sarajevu Radomira Luki}a, pri~a o Kristijanu [mitu i wegovoj budu}nosti na mestu visokog predstavnika jo{ nije zavr{ena. Luki} veruje da }e Nema~ka, poku{avaju}i da ostvari svoju viziju razvoja BiH, ulo`iti sve napore da wen izabranik ostane u Sarajevu. „Mislim da sledi jo{ dosta te{ke bor-

be, ali sigurno je da ~ak i ako misija OHR-a bude i daqe produ`ena, ona ne}e mo}i da bude u onom kapacitetu i sa onim potencijalima koji su bili, naravno, protivni pravu, jer nisu imali pravnog osnova, kao {to su bili do sada“, navodi on.

Sednica Saveta bezbednosti i ~iwenica da Kristijan [mit nije dobio priliku da podnese izve{taj bila je krupan udarac za zapadne zemqe, dodaje Luki}, a Rusija i Kina su svojim uravnote`enim stavom prema svim stranama u BiH u tome odigrale veliku ulogu.

Sli~no razmi{qa i politi~ki analiti~ar iz Bawaluke An|elko Kozomara - oko sudbine OHR-a dugo }e se lomiti kopqa i te{ko je poverovati da }e Zapad

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

LAKOĆA

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h pristati na ukidawe kancelarije visokog predstavnika. „Prvo, duga je procedura ukinuti kancelariju koja postoji 25 godina. Ne}e, dakle, biti brzog ukidawa, ali wena mo}, uticaj, sve ono {to su do sada radili, u svakom slu~aju je oslabilo do neprepoznatqivosti“, smatra Kozomara.

Za Milana Sitarskog, iz Centra za dru{tveno-politi~ka istra`ivawa iz Mo-

stara, neizvesnost sudbine OHR-a ogleda se u tome {to se Savet bezbednosti o tome uop{te nije izja{wavao, budu}i da u tom telu nema saglasnosti o legitimitetu ove institucije. „OHR nastavqa da deluje u jednom me|unarodnopravnom limbu, vakuumu. Mislim da }e sve zavisiti od fakti~kih odnosa snaga aktera na terenu u BiH, a i velikih sila. Mislim da }e se one izja{wavati od slu~aja do slu~aja, od konkretne situacije do konkretne situacije“, ka`e Sitarski.

STAWE U BIH OSTAJE ZATEGNUTO

Name}e se i pitawe kako }e de{avawa na Ist riveru uticati na unutra{wepoliti~ku situaciju u BiH. Kozomara smatra

SInce 1994

da }e se situacija i daqe uslo`wavati i ostati zategnuta; me|utim, incidenata {irih razmera ili oru`anog sukoba, prema wegovom mi{qewu, ne}e biti. „Treba poznavati mentalitet obi~nog ~oveka. Obi~ni gra|ani Bo{waci su veoma razo~arani u svoje rukovodstvo, sigurno im nije do rata i ne znam ko bi od bo{wa~kih politi~ara bilo koga mogao da pozove na mobilizaciju. Odazvao bi se veoma mali broj qudi - nema, dakle, te kriti~ne mase koja bi u BiH potegla za oru`jem“, obja{wava Kozomara, koji svoju tezu obrazla`e odsustvom zapadnih investicija u FBiH. Koju su to fabriku Amerikanci ili neka druga zapadna zemqa otvorili u Federaciji, ako vi{e vole Bo{wake od Srba, pita se on. „Poznato je da je iseqavawe iz BiH veliko, ali je mnogo ve}e iz Federacije, nego iz Republike Srpske“, isti~e Kozomara.

Prema Luki}evim re~ima, sednica Saveta bezbednosti pokazateq je da bo{wa~ka vizija denacionalizacije Srba i Hrvata u BiH ne mo`e da bude nastavqena, kao i wihova vizija centralizovane BiH i ukidawe federalisti~kih principa - naravno da tako ne{to u wihovim redovima izaziva nezadovoqstvo. „Nadam se da sledi period uravnote`enijeg odnosa, mada nisam ube|en da }e ovo bo{wa~ko politi~ko rukovodstvo odustati od svojih snova, svojih ideja i onoga {to je zacrtano u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovi}a, a to je islamska BiH, kada Bo{waci pre|u polovinu u udelu u stanovni{tvu BiH“, napomiwe Luki}.

Sasvim je izvesno da su velike sile na sednici postigle neku vrstu kompromisa.

Kakvu, vide}emo u budu}nosti, ka`e Kozomara. Luki} isti~e da je sednica Saveta bezbednosti protekla tako da su svi bili zadovoqni ne~im - SAD i wene saveznice produ`ewem mandata Eufora, Rusija i Kina odlukom da Kristijan [mit ne bude na sednici.

R. N.

6

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

u LI^NOST U @I@I

DEJAN MIJA^

Umetnik koji nam brani dostojanstvo Statut na{e najumnije nacionalne institucije koji je posle vi{edecenijskog pritiska javnosti kona~no promewen oktobra pro{le godine, otvorio je vrata Srpske akademije nauka i umetnosti i za filmske i pozori{ne rediteqe i vizuelne umetnike iz oblasti pro{irenih medija, ~ije je stvarala{tvo odavno postalo deo na{e najboqe kulturne ba{tine, ali im je to zvani~no priznato na Izbornoj skup{tini u sredu, 4. oktobra.

U novoformirano Odeqewe umetnosti SANU za dopisne ~lanove izabrani su filmski rediteq Slobodan [ijan, scenograf Miodrag Taba~ki, vajar Mr|an Baji} i pozori{ni rediteq Dejan Mija~, ~ije su predstave na mnogo na~ina obele`ile istoriju na{e pozori{ne umetnosti.

Veliki je i vi{ezna~ni opus koji danas nosi Mija~ev potpis – u jednoj od najprolaznijih i najneuhvatqivijih umetnosti ostavio je dubok trag kroz 174 predstave koje je re`irao.

U karijeri dugoj vi{e od {est decenija (ro|en je 1934), Mija~ je re`irao doma}a i svetska klasi~na dramska dela, a na planu wihovog tuma~ewa uveo je vrstu modernizma koji nikada nije bio nametqiv ili spoqa{ne pri-

Veliki je i vi{ezna~ni opus koji danas nosi Mija~ev potpis – u jednoj od najprolaznijih i najneuhvatqivijih umetnosti ostavio je dubok trag kroz 174 predstave koje je re`irao riode, zbog ~ega mu je do danas ostala odrednica da je svojim duhom “najmla|i rediteq” srpskog pozori{ta.

Preveliki bi bio spisak Mija~evih nezaboravnih predstava i po delima ^ehova, [ekspira, Moliijera, Biqane Srbqanovi}…, ali se u se}awu savremenika posebna izdvaja “Golubwa~a”. Radwa pri~e se odvija u Dalmatinskoj Zagori i to je pri~a o srpskim jamama iskopanim u 2. svetskom ratu.

“Golubwa~a” iz 1982, koju je Mija~ re`irao po tekstu Jovana Radulovi}a, ostale je upam}ena kao zabrawena predstava i jedna od najve}ih i najmu~nijih umetni~ko-politi~kih afera posttitovske Jugoslavije. Partijski komesari su smatrali da “Golubwa~a” razotkriva poodmakle krhotine na{eg bratstva i jedinstva, pa su Radulovi} i Mija~ kao “neprijateqi” dr`ave do`iveli nevi|eni “masakr” u javnosti.

Iako nikada nije bio politi~ki anga`ovan u neposrednom smislu, on je javnost oduvek do`ivqavao kao mogu}nost da komentari{e ono {to `ivimo, potvr|uju}i da umetnici i intelektualci imaju moralnu misiju da budu korektiv u svakom dru{tvu.

Mija~ev hrabri i ~estiti duh do danas je ostao jedna od onih retkih i toplih svetiqki koja u ovoj tami brani na{e toliko ve} pogubqeno gra|ansko i svako drugo dostojanstvo.

“Izabrao sam profesiju u kojoj sam imao, ne samo mogu}nost, nego i obavezu da saop{tavam ono {to mislim da je vredno nekome re}i. A bez te unutra{we slobode da se ne{to ka`e nema mogu}nosti za bilo kakvo op{tewe. Sada, kada sve saberem, shvatio sam da sam bio, na neki na~in, ~ovek koji nije mogao biti u odre|enim granicama. Mene nisu mogli da smeste u bilo ~iji {ablon”, govorio je Mija~.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

VLADIMIR TOLSTOJ, savetnik predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina

Putinu je va`no da Srbi znaju da je Rusija uz wih Vladimir Iqi~ Tolstoj, istaknuti pripadnik „srpske grane” ove ~uvene grofovske familije, ve} skoro punih deset godina savetuje predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimirovi~a Putina u pogledu kulture, umetnosti i ruskog jezika. Kao potomak „bele emigracije” iz Novog Be~eja, veoma je vezan za na{u zemqu, a u Srbiju je do{ao sa suprugom, uo~i 80. godi{wice masakra u [umaricama, da se pokloni `rtvama. ^ukununuk velikog ruskog kwi`evnika Lava Nikolajevi~a Tolstoja na ~elu je i Saveta za ruski jezik pri predsedniku Rusije, a tako|e je sekretar predsednikovog Saveta za kulturu i umetnost. n Da li se u Rusiji zna o srpskim `rtvama u Drugom svetskom ratu?

- Zna se. Rusija je i sama podnela ogromne `rtve, pa zato s velikim bolom do`ivqava takve doga|aje. n Kako vidite veze Rusije i Srbije? One su prili~no duboke, ali da li dovoqno znamo jedni o drugima?

- Postoji ono {to je na povr{ini – Rusi i Srbi su bra}a zanavek. To je ono {to ne mora ni da se dokazuje. Istorijski je vi{e puta bilo dokazano. U te{kim istorijskim momentima uvek smo bili rame uz rame, jedni uz druge. U Rusiji to znaju i veoma cene. n Ali mi stalno prolazimo kroz te{ke istorijske momente?

- Da, ta~no je. I Rusiju potresaju razne kataklizme, a i Srbija se nalazi u epicentru i ima posebnu ulogu na Balkanu. Postoje spoqni uticaji i poku{aji da posva|aju Rusiju i Srbiju i da ih razdvoje. Mnogima se na{a bliskost ne dopada. n Ima i onih koji tvrde da je Rusija neprijateq Srbije?

- Naravno, Rusiju zaista demonizuju. Postoji velika geopolitika kojoj se jaka Rusija ba{ ne dopada. Uspeli su da razdvoje i posva|aju Rusiju i bratsku Ukrajinu. n Razgovarate s predsednikom Putinom o Srbiji?

- Me|unarodna politi~ka pitawa nisu deo moje delatnosti, ali rado }u mu ispri~ati o ovom putovawu na slede}em sastanku. Govorio sam mu ranije o na{im srpskim korenima, razgovarali smo o tome. n Da li on zna mnogo o Srbiji?

- Ko je iz Rusije, ako ne Vladimir Vladimirovi~, pomogao ure|ewe srpskog Hrama Svetog Save. To je bila wegova inicijativa. On je dao nalog „Gaspromu” i drugim strukturama da pomognu zato {to je to jedan od najve}ih i zaista veli~anstvenih pravoslavnih hramova. n Svaki put kada dolazi u Srbiju, Putin pose}uje Hram Svetog Save. I

on, i Dmitrij Medvedev. Wima je to veoma va`no?

- Mislim da im je u du{i to va`no.

Taj odnos nije samo prema pravoslavnoj crkvi, ve} prema svim tradicionalnim veroispovestima. Posebno za Vladimira Vladimirovi~a znam koliko ozbiqno gleda na pravoslavne svetiwe, na neophodnost moralnih oslonaca i spona. Zato je za wega veoma va`no da Srbi znaju da je Rusija uz wih. n Kakav je wegov odnos prema kulturi, kakav ste utisak stekli u posledwih deset godina?

- Ako se ranije, dozvoli}u sebi da ka`em, vi{e orijentisao na konkretne li~nosti, ~ini mi se da danas taj pristup postaje sve vi{e sistemski. Potpisao je 2014. Ukaz o osnovama dr`avne kulturne politike. Formirana je posebna Predsedni~ka fondacija za podr{ku kulturnih inicijativa sa dosta ozbiqnim buxetom. On veoma dobro razume zna~aj kulture i wenog razvoja, zna~aj ruskog jezika kao faktora koji objediwuje ogromnu vi{ejezi~nu i vi{enacionalnu dr`avu.

Srbija je moja otaxbina n Poznate su va{e veze sa Srbijom, kao i va{eg brata od strica, Petra Tolstoja, koji je potpredsednik Dr`avne dume Rusije?

- Da, na{i o~evi su ro|ena bra}a, imamo istog dedu. Lav Tolstoj imao je trinaestoro dece. Tre}e dete bio je Iqa Qvovi~, koji je imao osmoro dece, od kojih su se dvojica, Iqa i Vladimir, na{li u Srbiji, u emigraciji posle Oktobarske revolucije.

Moj deda Vladimir, po kome sam dobio ime, do{ao je 1921. godine, radio je jedno vreme u Tetovu, gde mu se rodio i jedan sin. Lav Tolstoj je deda mog dede, to jest moj ~ukundeda po direktnoj mu{koj liniji. Iqa Iqi~, brat mog dede, dobio je sina, kasnijeg akademika slavistu Nikitu Iqi~a Tolstoja, koji se rodio u Vr{cu i tamo postoji ulica koja se zove po wemu. Druga dvojica Iqinih sinova su moj otac i wegov stariji brat Oleg, koji je bio poznati slikar. A wegov sin Petar Olegovi~ je sada potpredsednik Dr`avne dume. n Mo`e se re}i da je Srbija va{a druga domovina?

Na{i o~evi su govorili: „Na{a otaxbina je Rusija, zato {to su se na{i o~evi rodili u Rusiji, na{a domovina je Jugoslavija, Srbija, zato {to smo se mi rodili u Srbiji.” Mi smo se pak rodili u Sovjetskom Savezu – to je na{a domovina. A Srbija je na{a otaxbina, jer su na{i o~evi odavde.

n Ne samo Rusiju ve} i svet?

- Da, i svet. Zato postoji „Ruski svet”. n [ta se podrazumeva pod pojmom „ruski svet”?

- Ruski svet okupqa sve qude koji dele wegove ideale. Oni ne moraju biti etni~ki Rusi, ~ak ne moraju ni da znaju ruski jezik mada je naravno po`eqno. Najva`nije je da ovi qudi dele ideale, principe i tradicionalne vrednosti koji su za ruski svet veoma va`ni. Danas, u svetu koji se mewa, u kome se vrednosti dosta kolebaju i dolazi do pomerawa ovih granica, ruski svet poku{ava da o~uva kqu~ne globalne tradicionalne vrednosti. Svi koji dele te principe, koji to smatraju va`nim, deo su velikog ruskog sveta. n Podr{ka Rusije kqu~na je u pogledu odbrane na{ih interesa na Kosovu i Metohiji, pre svega u Ujediwenim nacijama. [ta obi~an ~ovek u Rusiji uop{te zna o Kosovu?

- Prosve}eniji Rusi znaju da je Kosovo teritorija na kojoj se nalaze srpske svetiwe, da je to iskonska srpska zemqa, da su Srbi potisnuti sa tih teritorija na brutalan na~in i da su wihova prava poga`ena. Ovo naravno nije pro{lo bez pokroviteqstva Zapada, pre svega SAD, koje su posredno, a nekad i direktno podr`avale albanske te`we i provokacije o mogu}em spajawu Albanije i Kosova. n Se}amo se 2015. godine, kada je Vladimir Putin nalo`io da se stavi veto na odluku SB UN o usvajawu britanske rezolucije o tome da su Srbi po~inili genocid. Da li je podjednako ~vrstih stavova i danas kada je re~ o Kosovu?

- On se ne mewa. To je ~ovek apsolutno ~vrstih principa i stavova i ne mewa ih zbog politi~kih situacija ili promena. Nesumwivo i danas ima iste stavove prema jedinstvenoj nedeqivoj Srbiji, o pripadnosti Kosova srpskim teritorijama. Koliko ja poznajem svog predsednika, on je potpuno dosledan u svojim stavovima. n ^itali ste kao dete „Politikin zabavnik”, gledali na{e filmove, slu{ali doma}u muziku?

Svake nedeqe sam dobijao „Zabavnik”, to je predivan list. Prijateqi na{eg detiwstva bili su Popaj, [iqa i svi junaci tih stripova. Mi smo znali i o pravcima tada{we savremene muzike: „Bijelo dugme”, „Vatreni poqubac”, pa Lepa Brena... Moj brat i ja smo pratili kulturni `ivot tada{we Jugoslavije, ~itali stripove o kaubojima i Indijancima, koji su delom bili u vezi sa divnim filmovima u kojima je igrao Gojko Miti}. Pratili smo najrazli~itija kulturna de{avawa.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

NUKLEARNA VAKCINA ZA KLIMATSKE PROMENE

Samo Kina gradi 16 novih nuklearnih reaktora

Vrtoglavi rast cena gasa i ambiciozni klimatski ciqevi da se emisija {tetnih gasova u narednih deset godina prepolovi, a do 2050. svede na nulu, dali su novi vetar u le|a elektri~noj energiji koja se dobija iz nuklearki. Mnogim svetskim liderima koji promovi{u zelenu energiju postaje sve jasnije da solarne elektrane i elektrane na vetar ne mogu u tako kratkom roku da nadomeste glad za ~istom energijom bez nuklearne fisije u mirnodopske svrhe.

Prema podacima Me|unarodne agencije za atomsku energiju, samo 10 odsto ukupne svetske elektri~ne energije danas dolazi iz 445 nuklearnih reaktora koji se nalaze u 32 zemqe i Tajvanu. Oni obezvet”.be|uju 2.553 teravat-~asa, {to je 30 odsto momelektri~ne energije s niskim karbonskim otiskom. Iako su u periodu od 2005. do koji2020. uga{ena 193 nuklearna reaktora, rajutrend je po~eo da se mewa. U toku ove gonidine u svetu se grade 54 nova atomska vnoreaktora, najvi{e u Kini (16) i Indiji (6) udizatim u Ju`noj Koreji (4). Rusija, Velika nal-Britanija, Ujediweni Arapski Emirati i veo-Turska predvode listu zemaqa koje grade wa, udva nova reaktora. do- Iako je na po~etku svog mandata Emanuuskiel Makron obe}ao da }e do 2035. smawiti glo-udeo nuklearne energije sa sada{wih 75 Sviodsto na 50 procenata, aktuelna energetrajuska kriza je promenila prioritete Jelia. sejske palate. Kako pi{e „Figaro”, frane u esa a u ~an vu?

Kosrppska tewinije ada, nenske spa-

ada se svae da i je nas

psoi ne ili iste ivoj kim svog an u

Uprkos curewu radioaktivnog materijala zbog havarija u nuklearnim centralama „Ostrvu tri miqe”, „^ernobiqu” i u „Fuku{imi”, koje su ostavile ko{marni trag u kolektivnoj svesti ~ove~anstva, globalna panika zbog klimatskih promena kao da je umawila strah od atomske energije cuski predsednik bi pre Bo`i}a trebalo da najavi izgradwu {est novih nuklearnih reaktora tipa EPR (tre}a generacija reaktora s vodom pod pritiskom).

Sli~ne najave o va`nosti uloge nuklearne energije u ciqu smawewa emisije ugqen-dioksida u atmosferu sti`u iz mnogih zemaqa od Kine i Belorusije, preko Indije, Ujediwenih Arapskih Emirata, Ma|arske, do SAD i Velike Britanije.

Vlada Borisa Xonsona nedavno je pristala da finansira izgradwu nove atom-

ske centrale kao deo nacionalne strategije dostizawa nulte emisije ugqen-dioksida. Kona~na odluka o lokaciji novog postrojewa bi}e doneta u 2022.

SAD imaju najve}i broj aktivnih nuklearnih reaktora na svetu – 93. Ipak, ameri~kim nuklearkama koje su pro{le godine obezbe|ivale oko 20 odsto struje ve} isti~e radni vek jer im je prose~na starost 39 godina. Posle havarije u elektrani na Ostrvu tri miqe 1979. godine u Pensilvaniji, entuzijazam za nuklearke zbog straha od mogu}e radijacije po~eo je da spla{wava. Iako je Wujorku obezbe|ivala ~etvrtinu struje, sada ve} biv{i guverner Endru Komo je krajem aprila ove godine zatvorio i drugi nuklearni reaktor u elektrani „Indijan point” na reci Hadson.

To je bio 39. atomski reaktor koji su Amerikanci do sada ugasili.

Budu}i da je u toku izgradwa samo dva nova reaktora u elektrani „Vogtl” u Xorxiji, postavqa se pitawe kako }e SAD ispuniti Bajdenovu agendu da do 2050. zatvore 10.000 elektrana {irom zemqe koje rade na fosilna goriva, uglavnom na gas.

Nema~ka je uz Italiju i Belgiju postala glavni promoter ga{ewa nuklearki u Evropskoj uniji. Posle havarije u japanskoj nuklearki „Fuku{ima” 2011. izazvane ka-

tastrofalnim zemqotresom, kancelarka Angela Merkel je ubrzala proces ga{ewa atomskih elektrana. Plan je da do kraja idu}e godine bude zatvoren i posledwi reaktor.

Prema izve{taju Me|unarodne agencije za atomsku energiju, u 13 ~lanica EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata elektri~ne energije, {to je 26 odsto ukupno proizvedene struje u uniji. A vi{e od polovine elektri~ne energije dobijene iz atomskih centrala u EU proizvodi samo jedna zemqa – Francuska. Pariz je zato uz podr{ku jo{ devet ~lanica EU (Bugarske, Hrvatske, Slovenije, ^e{ke, Slova~ke, Ma|arske, Poqske, Finske i Rumunije) zatra`io od Evropske komisije da se za nuklearnu energiju dodeli „zelena etiketa” zato {to nuklearke imaju karbonski otisak na nivou vetroparkova.

Uprkos visokoj ceni (izme|u {est i devet milijardi dolara za 1.100 megavata) i dugim rokovima za izgradwu nuklearki, direktor Me|unarodne atomske agencije Rafaele Marijan Grosi je na Konferenciji o klimatskim promenama u Glazgovu poru~io da nuklearna energija mo`e biti ~ak i efikasno sredstvo za postizawe veoma ambicioznih ciqeva koje su zemqe postavile kako bi smawile karbonski otisak.

Profesor emeritus fizike sa Univerziteta Oksford Vejd Alison u autorskom tekstu za magazin „Forin afers” pi{e da nuklearna energija nije „vakcina za klimatske promene”, ali da je va`na komponenta u procesu smawivawa emisije ugqen-dioksida, apeluju}i da se prestane sa zatvarawem nuklearnih elektrana.

Вратите се безбедно на сва места и свим људима које волите.

kin ove,

baveqi iqa znaene qusmo ugoma i vezi rao i~i-

R. N.

Викторијо, да бисте вратили све што волите и што вам недостаје, постоји нешто што сви ми можемо да учинимо – да се вакцинишемо. Закажите вакцинацију на coronavirus.vic.gov.au/serbian Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

YOUR

VACCINATION IS YOUR

TICKET

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

RAT NIJE OPCIJA, NI "S" OD SANKCIJA:

Posle sastanka Eskobara sa ~lanovima Predsedni{tva BiH tenzije su naizgled splasnule Posle prve runde "medijacije" zamenika pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Gabrijela Eskobara u Sarajevu, predstavnici sva tri naroda u Bosni i Hercegovini postigli su saglasnost oko samo jedne ta~ke - da rata ne sme i ne}e biti.

Kod svih ostalih tema strane su prakti~no ostale na istim pozicijama: lideri Bo{waka i Hrvata tra`ili su da predstavnici Republike Srpske odblokiraju rad zajedni~kih institucija, dok je Milorad Dodik, srpski ~lan Predsedni{tva BiH, rekao da ne odustaje od vra}awa nadle`nosti srpskom entitetu, ali ni od odluke o povla~ewu nadle`nosti na nivou BiH, za po~etak u oblasti vojske, poreza i pravosu|a.

Eskobar, koji je u Sarajevo stigao na talasu o{trih pretwi sankcijama Dodiku, ne{to druga~ije je interpretirao sadr`i-

Eskobar i Dodik na sastanku u Sarajevu Da rat nije opcija za re{avawe bilo kakvih pitawa u BiH i da svi procesi treba da budu politi~ki, bila je i kqu~na Dodikova poruka: - Najva`nije je da smo iskqu~ili mogu}nost bilo kakve ratne opcije u BiH, za koju nema nikakvog realnog osnova, ve} su to pokretali oni koji bi da prodube

DODIK: Republika Srpska }e ponovo imati vojsku Srpski ~lan Predsedni{tva BiH rekao je u intervjuu za Bi-BiSi da BiH po Ustavu nema Oru`ane snage i da je Dejtonski mirovni sporazum jasno dozvolio entitetima da imaju svoje vojske.

Na pitawe da li to zna~i da }e Republika Srpska formirati, odnosno vratiti svoju Vojsku, Dodik je rekao da je to weno ustavno pravo koje nikad nije ni ukinuto.

- Mi smo samo dali saglasnost za druga~iji na~in organizovawa vojnih snaga u BiH. Sada }emo povu}i tu saglasnost - istakao je Dodik.

On je rekao da te`i miru, stabilnosti i ustavnom pravu, te da }e Republika Srpska ostati deo BiH sa ovla{}ewima koja ima po Ustavu BiH. - Neke stvari koje su re~ene, nisu refleksija stvarnosti. Ne postoji vojska BiH na teritoriji Republike Srpske, nego Oru`ane snage u kojima su ve}ina Srbi. Nema potrebe da se blokiraju kasarne, kada 90 odsto pripadnika OS BiH u Republici Srpskoj su Srbi.

Tako|e bih naglasio da verujem u kapacitet EUFOR-a i da je wihov mandat produ`en odlukom UN-a - rekao je Dodik. nu razgovora sa srpskim ~lanom Predsedni{tva: - Imao sam produktivan razgovor sa Dodikom. Otvorena je mogu}nost da se povuku sve one odluke koje se odnose na prenos nadle`nosti da bismo mogli da nastavimo da radimo na ekonomskom razvoju. Najva`nija stvar o kojoj smo se dogovorili sa svima je da rata ne}e biti.

atmosferu nepoverewa. Eskobaru sam ponudio konkretne predloge. Rekao sam mu da svi oni koju zveckaju oru`jem u BiH treba da budu predmet brzih intervencija.

Protiv takvih treba da se usmere me|unarodne snage. Niko ne sme da upotrebqava oru`je protiv drugih. Tako|e, Srpska ne}e odustati od vra}awa nadle`nosti u vi{e oblasti.

Dodik je najavio i da }e Narodna skup{tina Srpske povu}i saglasnosti iz oblasti vojske, poreza i saglasnosti date Visokom sudskom tu`ila~kom ve}u, a u narednih {est meseci }e Vlada pripremiti i novo zakonodavstvo.

- Oru`ane snage BiH ne mogu da popune kvote predvi|ene za Hrvate i Srbe jer qudi ne}e da idu u tu vojsku, ne `elimo da umesto wih ulaze muslimani rekao je Dodik, i dodao da, kada je re~ o "Dejtonu", nema problema sa Eskobarom. - Oni to vide u nekoj drugoj formi, a mi u formi koja je vezana za stalno otimawe od Srpske, stalnu destabilizaciju RS. Upoznao sam Eskobara i sa tim da sam jedini ~lan Predsedni{tva BiH koji podr`ava inicijativu "Otvoreni Balkan", a da su Bo{waci ti koji ne veruju u taj proces i misle da je re~ o nekakvoj velikosrpskoj inicijativi.

Dodik tvrdi i da s Eskobarom nije "progovorio ni jednu jedinu re~ o sankcijama", kojima je ameri~ki diplomata pred put u BiH "mahao" neposlu{nim politi~arima iz RS. On je ukazao da se stalno pri~a o nekakvom wegovom bogatstvu, a da se u ameri~koj ambasadi u Sarajevu primaju regionalni lideri ispred kojih stoji predznak korupcije: - U Sarajevu se svi sre}u sa qudima koji imaju taj predznak.

Nemam nijednu presudu, niti se ijedan postupak vodi protiv mene.

R. N.

SR\AN (19) UMRO OD KORONE:

Otac mu se ubio, majka odmah potom preminula Mladi Sr|an Stojanovi} (19) u nedequ je preminuo nakon ~etiri dana boravka u bolnici i borbe sa koronom, a za wegovom tu`nom sudbinom pla~e celi region. Sr|an je odrastao u bawalu~kom nasequ [eher (Srpske Toplice), s bakom i mla|om sestrom.

On i wegova maloletna sestra pre nekoliko godina ostali su bez roditeqa i `iveli su sa bakom, kojoj je Sr|an predstavqao jedinu nadu.

– Otac mu se ubio kada je bio {esti razred. Bio je policajac, odvojio se u prostoriji i ubio se u privatnoj prostoriji. Malo posle toga umrla mu je majka od srca, a potom i deda. Ostali su samo on i mla|a sestra, sa bakom.

Na`alost, i baka i sestra tako|e imaju kovid.

Baka se trenutno nalazi u bolnici, a sestra sa kojom su wegovi drugovi u kontaktu je sme{tena kod tetke, prenosi portal Bawaluka.

– Baka je `ivela za wega. On je bio jedina nada i glava ku}e poslije svega {to se desilo tokom proteklih godina – kazali su wegovi drugovi za bawalu~ke medije.

Sr|anov drug je u potresnoj ispovesti ispri~ao da se mladi} borio kao lav. Radio je sve mogu}e poslove, od gra|evine preko poqoprivrede, a od skoro je po~eo da se sprema kako bi postao policajac kao wegov pokojni otac. Na`alost, sudbina nije dozvolila da se to desi.

S. G.

STREPE ZBOG NAJAVQENIH PADAVINA: Stanovni{tvo Sarajevsko-romanijske regije i daqe je u stawu pripravnosti Uprkos obilnoj ki{i koja je skoro tri dana neprekidno padala, stawe sa poplavama u Isto~nom Sarajevu dosta je stabilnije, ali jo{ uvek nema opu{tawa jer su za naredne dane najavqene velike koli~ine padavina. Pojedini delovi op{tina Isto~na Ilixa i Trnovo i daqe su pod vodom.

Na~elnik Op{tine Isto~na Ilixa Marinko Bo`ovi} ka`e da je situacija na teritoriji te op{tine stabilnija.

- Zahvalio bih svim privrednim kolektivima koji su iza{li u susret op{tini Isto~na Ilixa, op{tinskoj Civilnoj za{titi jer smo anga`ovali svu mehanizaciju koja je bila na raspolagawu. Sigurno je da bi {tete u vezi sa rekom @eleznicom i Kasindolskom rekom bile mnogo ve}e - rekao je Bo`ovi}.

Situacija u vezi sa poplavama na podru~ju op{tine Pale je stabilna, ali se prate de{avawa na terenu, dok su u op{tini Trnovo {tete od buji~nih poplava ogromne, i da }e vanredna situacija na snazi ostati do daqeg.

Premijer RS Radovan Vi{kovi} je obi{ao poplavqena podru~ja na teritoriji grada Isto~no Sarajevo i odr`ao sastanak sa gradona~elnikom i na~elnicima {est op{tina u okviru grada Isto~no Sarajevo i predstavnicima civilne za{tite.

Ogromnu {tetu u polavama pretrpeo je Olimpijski centar "Jahorina", gde je o{te}en deo ski-staza, jezero Sko~ine i dowe jezero Poqice napuweno je peskom i muqom, a poplavqeni su i delovi puteva, dok su neki i neprohodni.

Iz Uprave Olimpijskog centra isti~u da se nadaju da ova {teta ne}e uticati na po~etak zimske turisti~ke sezone, te da Olimpijski centar ima 20 dana da sve sanira i spremno do~eka decembar.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

KQU^NI KORAK SRBIJE I CRNE GORE:

Ho}e li se pribli`iti dve najbli`e dr`ave Najva`nija poruka posete premijera Crne Gore Zdravka Krivokapi}a Beogradu je da je otpo~eo dijalog izme|u Beograda i Podgorice, jer je u odnosima dveju zemaqa isuvi{e toga natalo`eno, te otopqavawe odnosa ne}e i}i tako lako. Odnosi su u mnogo ~emu toksi~ni i treba postepeno da ozdravquju.

Ovako prvu zvani~nu posetu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapi}a ocewuje politi~ki analiti~ar Vladimir Dobrosavqevi}.

NAJVA@NIJE JE DA JE PO^EO DIJALOG

Prema wegovim re~ima, od Krivokapi}eve posete ne treba o~ekivati nikakve revolucionarne sporazume, potpisivawe nikakvih revolucionarnih agendi, izjava ili dokumenata, ali va`no je da su dve dr`ave koje imaju mnogo toga zajedni~kog otpo~ele dijalog.

Za Dobrosavqevi}evog kolegu \or|a Vukadinovi}a, nenormalno je da su srpsko-crnogorski odnosi hladniji sada, nego za vreme vlade Mila \ukanovi}a. Dobro je {to je dijalog pokrenut, dobro je {to su najavqeni novi susreti, kao {to je zajedni~ka sednica dveju vlada. Do sada je srpska vlada odr`avala zajedni~ke sednice sa ma|arskom ili bugarskom vladom, dok zajedni~kih sednica sa crnogorskom vladom jo{ nije bilo, ka`e Vukadinovi}. To govori da strane nameravaju da se smetwe na vezama otklone. „O~igledno je da su smetwe na vezama smetwe politi~ke prirode. Treba ih detektovati i treba ih otkloniti. Mislim

da je u ovom trenutku interes i Beograda i Podgorice da te smetwe budu otklowene i ja to pozdravqam, bez obzira {to mo`emo raspravqati ko je vi{e kriv ili mawe nevin i za{to je smetwi uop{te i bilo“, obja{wava Vukadinovi}.

Na opasku da otopqewe ili zahla|ewe odnosa izme|u balkanskih dr`ava kontroli{u zapadne velike sile, Dobrosavqevi} odgovara da u posledwa dva veka velike sile igraju zna~ajnu ulogu u balkanskim odnosima. Stranci su najva`nija nepoznata u svim politi~kim jedna~inama na na{im prostorima, tvrdi on. „Me|utim, pored toga {to u politici uvek uva`avate i vodite ra~una o interesima velikih, koji ovde imaju pakete akcija, postoji ~itav niz stvari koji u svemu tome ne bi trebalo da predstavqaju problem“, nagla{ava Dobrosavqevi}.

MNOGE SPORNE TA^KE MOGU SE RE[ITI BEZ UPLITAWA ZAPADA

Prema Dobrosavqevi}evim re~ima, interesi Srbije u Crnoj Gori odnose se na za{titu najmawe trideset odsto gra|ana Crne Gore koji se smatraju Srbima, za{titu ekonomskog interesa kao najzna~ajnijeg crnogorskog spoqnotrgovinskog partnera, kao i bezbednosno pitawe koje se odnosi na obra~un sa organizovanim kriminalom.

Tako|e, ostaje otvoreno pitawe ambasadora. Sve se to mo`e re{iti bez protivqewa Zapada, tvrdi na{ sagovornik. „Niko sa trunkom razuma nije pomislio da }e posle 30. avgusta 2020. mo}i da mewa spoqnopoliti~ki koncept Crne Gore. Bilo

je jasno da je balans snaga bio takav da niko ne}e tra`iti ni povla~ewe priznawa Kosova i Metohije, ni izlazak iz NATO-a ili ne{to sli~no. U svemu tome racionalno su se pona{ali i politi~ki predstavnici Srba u Crnoj Gori i Beogradu. Dakle, mimo velikih strate{kih pri~a, postoji ~itav niz stvari kojima treba da se posvetimo“, smatra Dobrosavqevi}.

Prema Vukadinovi}evim re~ima, pitawe razmene ambasadora trebalo bi da bude re{eno najkasnije na zajedni~koj sednici dveju vlada, najavqenoj za decembar. „Nema razloga da u Beogradu i Podgorici ne bude ambasadora; personalna re{ewa su tu mawe presudna. Ne mislim da treba zatezati sa bilo koje strane; naravno da to treba da bude osoba koja je elementarno prihvatqiva za zemqu doma}ina.

Ali jedno je taj personalni aspekt, a drugo je skandaloznost ~iwenice da ve} mesecima nema ambasadora, a slo`ili smo se, mada tu nema {ta da se sla`emo (to je kao dva i dva jednako ~etiri), da je re~ o dve

najbli`e zemqe, dva najbli`a naroda, a u velikoj meri je re~ ~ak i o jednom narodu“, ka`e Vukadinovi}.

Gra|ani Crne Gore sa velikom `eqom i nestrpqewem o~ekuju da srpsko-crnogorski odnosi krenu boqim putem, jer ne mogu biti gori od ovih kakvi su sada, ka`e biv{i ministar pravde u vladi SRJ Savo Markovi}, koji se javio iz Podgorice. „Za po~etak o~ekujemo otkravqivawe odnosa. Za po~etak ne treba o~ekivati ni{ta spektakularno, ali treba o~ekivati da }e do poboq{awa do}i, pre svega na poqu ekonomske saradwe, a onda i na politi~kom planu“, ka`e Markovi}.

Odnosi izme|u firmi, ro|aka, prijateqa sa jedne i druge strane granice puno su boqi nego odnosi izme|u aktuelnih vlasti dveju dr`ava, dodaje on i kada bi se politi~ki odnosi unapredili barem za jednu tre}inu u odnosu na odnose izme|u obi~nih qudi, crnogorski gra|ani bili bi zadovoqni, dodaje on.

R. N.

VLAST NE FUNKCIONI[E, REKONSTRUKCIJA NEMOGU]A, A NEMA NI PADA VLADE:

Crna Gora u pat poziciji Dritan Abazovi}:

NAJVE]I DEO STANOVNIШTVA U CRNOJ GORI SE OSE]A KAO SRBI Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazovi} izjavio je da se najve}i deo stanovni{tva Crne Gore izja{wava kao Srbi. „Znate kako, mnogi poku{avaju da nametnu uticaj u Crnoj Gori. Mnoge velike dr`ave to poku{avaju. Vi znate da su odnosi sa Srbijom najboqi i najve}i i da se najve}i broj, zna~ajan broj stanovni{tva ose}a Srbima“, istakao je Abazovi}. „Mnogi su pobornici SPC; to je wihovo pravo. Ja li~no `elim najboqe mogu}e odnose sa Srbijom, ali i sa na{im kom{ijama. Ako govorimo o ustavnim pravima, tu smo da ih branimo, a ako govorimo ko }e upravqati bezbednosnim sektorom, onda su to nadle`ni organi Crne Gore“, kazao je potpredsednik vlade Crne Gore.

Dan nakon {to je Demokratski front saop{tio da je inicijativa za rekonstrukciju Vlade za wih zavr{ena pri~a i da pokre}u inicijativu da se formira nova Vlada Crne Gore kako bi se prevazi{la institucionalna kriza, niko ne zna {ta }e taj savez preduzeti da pomenuta inicijativa ne zavr{i kao pregovori o rekonstrukciji Vlade.

Od 41 poslanika parlamentarne ve}ine, 38 ih je bilo za rekonstrukciju i tri poslanika URE, koja je branila stav da Vlada mora ostati ekspertska.

Predsednik SNP-a Vladimir Jokovi} kazao je da je ta partija za izbor nove Vlade Crne Gore. „Mislim da je ovo pregovarawe oko rekonstrukcije postoje}e Vlade izgubilo svaki smisao. Ti pregovori su li~ili na prebacivawe loptice sa jednog na drugog, kao i odgovornosti za neuspele razgovore.

Mi smo imali prve razgovore oko rekonstrukcije Vlade po~etkom prole}a, tada je premijer kazao da }e Vlada imati dva potpredsjednika i 16 ministara, slali smo na wegov zahtev predloge, biografije qudi za koje smo u partijama mislili da su stru~ni, ali se od toga odustalo. Nakon doga|aja na Cetiwu, tokom oktobra smo imali razgovore o rekonstrukciji Vlade.

Vlada je, kako je tada rekao premijer, trebalo da ima tri potpredsednika, 18 ministara, ali kao {to je poznato, ni{ta ni nakon tih razgovora nije konkretizovano.

Nekome nije odgovaralo da predstavnici politi~kih partija u|u u Vladu“, izjavio je Jokovi}.

On isti~e da je SNP za izbor nove Vlade u krugu 41 poslanika vladaju}e ve}ine. „Dobro je da je DF saop{tio da treba birati novu Vladu, vaqda }e to ne{to promijeniti, jer ovako ne vaqa. Za sada niko od nas ne zna kako }e biti rje{ewe i kako }emo do}i do izbora nove Vlade“, ka`e Jokovi}.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} poru~io je iz Beograda da podr`ava sve ono {to se dogovori 41 poslanik parlamentarne ve}ine.

Potpredsednik Vlade Dritan Abazovi} je ju~e kazao da onaj ko `eli da se formira nova Vlada, treba prvo da sru{i postoje}u.

Poslanik i lider Demosa Miodrag Leki} kazao je da }e analizirati novu situaciju, ali ima razumevawe za prekidawe statusa kvo koji ne funkcioni{e. „Ako je pokrenuta rekonstrukcija od strane premijera i zaustavqawe svega bez obja{wewa, sigurno je to zahtevalo neku reakciju. Sada se otvara jedan pro-

ces koji je promena statusa kvo, potencijalno kao i svaka promena mo`e biti boqa i gora, ali postoji {ansa da bude boqa. Iz iskustva i lekcija koje smo nau~ili za ovu godinu, ovo je mogu}a solucija da se na|e boqe re{ewe nego {to je status kvo, koji je svakodnevna konfuzija i proizvodwa problema i poklona opoziciji“, kazao je Leki}.

On ka`e da u slu~aju odustajawa od rekonstrukcije, ne treba iskqu~iti i neku novu vladu.

Iz Demokratske Crne Gore poru~ili su ju~e da je wihov stav da nema izbora prije 2024. godine i da mora da se po{tuje izborna voqa gra|ana. „Ne}emo prihvatiti vanredne parlamentarne izbore i ta~ka“, kazao je poslanik Demokrata Momo Koprivica na konferenciji za novinare u Skup{tini.

Sve ove izjave, uz jasno }utawe iz DF-a, pokazuju da se jo{ ne vidi izlaz iz pomenute krize vlasti u Crnoj Gori.

S. G.

10

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

KOSOVO I METOHIJA

ZBOG ^EGA JE BITNA TRAFOSTANICA VALA^ U NASEQU @ITKOVAC KOD ZVE^ANA NA SEVERU KIM

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} U nasequ @itkovac, dva kilometra severno od op{tine Zve~an, nalazi se glavna tafostanica Vala~ za snabdevawe strujom severa KiM koja je sagra|ena 1954. godine. Struja u Vala~ sti`e od HE Gazivode iz Zubinog Potoka ali i dalekovodima iz Srbije preko Novog Pazara. Trafostanica Vala~ pripada Javnom preduze}u “Elektromre`e Srbije”.

Energetika oblast je trebalo da bude predmet daqih briselskih pregovora, {to nije ispo{tovano najvi{e od strane Pri{tine ali i samog Brisela. Predlagano je da budu formirane dve }erke firme EPS-a kojima je trebalo da bude

Kfor poja~ao obilaske Vala~a I me{tani @itkovca su potvrdila da je u zadwih 15 – tak dana oko Vala~a bilo ~e{}ih patrila Kfora. Pripadnici KFOR-a intenzivno prikupqaju informacije obave{tajnog karaktera o trafostanici Vala~ koja se nalazi na podru~ju op{tine Zve~an.

Preko trafostanice Vala~ dostavqa se oko 80 odsto elektri~ne energije za sever Kosova.

Vala~ pripada Javnom preduze}u “Elektromre`e Srbije“ data licenca na Kosovu, a koje bi se bavile trgovinom i distribucijom elektri~ne energije.

Umesto toga Pri{tina je objavila da je samoprogla{eno Kosovo kona~no postalo energetski nezavisna time {to je istupila iz energetskog regulatornog bloka, decembra 2020. godine, koji ~ine Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija i sa Albanijom formirala zaseban energetsko regulatorni blok. A to zna~i da sada oni ubiraju naknadu od kori{}ewa mre`e prilikom tranzita struje kroz Kosovo i Albaniju.

“Kosovska elektromre`a” (KOSTT) je saop{tila da se po~etkom decembra 2020. godine Regionalna grupa za kontinentalnu Evropu ENTSO saglasila sa tim i precizirala da po~etak primene Sporazuma o povezivawu izme|u KOSTT-a i ENTSO-a otpo~ne 14. decembra 2020. godine.

Time je ju`ni deo Kosova i Metohije pod kontrolom elektromre`e Kosova i Tirane a severni pod Srbijom. Pri{tina `eli da objedini elektrosistem, kako bi mogla da napla}uje struju i tako inkasira sredstva u svoj buxet, zato je Vala~ bitan za wih.

Zbog svega toga sada su tenzije oko wihovog nasilnog zauzimawa Vala~a. Srbi u @itkovcu ali i na severu Kosova se pla{e nasilnih oru`anih akcija Pri{tine koja ne preza nasilnim putem da sprovode bezakowe.

Vala~ i Gazivode strate{ko va`ni Od kakvog su strate{kog zna~aja "Vala~", ali i jezero Gazivode, dovoqno govori podatak da bi u slu~aju da do|u u ruke Albanaca, oni kontrolisali snabdevawe strujom i vodom svih Srba na severu pokrajine.

Na drugoj strani i branu Gazivode i Trafostanicu Valaa~ izgradila je iskqu~ivo Srbija. Branu Gazivode izgradila kreditom Svetske banke od tada{wih (1972.g.) 45 miliona ameri~kih dolara.

Na osnovu saop{tewa od decembra 2020. godine, u sastavu "Elektromre`e Srbije", nalazi se HE Gazivode koja proizvodi 32 megavata (MV) elektri~ne energije. Nekih 20 kilometara daqe, u Zubinom Potoku je sistem "Gazivode".

Oko polovine struje namewene severu Kosova nastaje na tom mestu, a iz akumulacionog jezera vodom se snabdeva veliki deo Kosova.

Kad smo po~etkom novembra posetili @itkovac susretali smo qude koji nerado pri~aju o ovoj temi sa imenom i prezimenom ali se pla{e opravdano nasilnih akcija Pri{tine.

- Ovo je Srbija izgradila jo{ 1954. godine svojim sredstvima i to sada Pri{tina preti nasilno da zauzme ne{to {to nikad nije bilo weno niti je u Trafostanicu ikada ulo`ila dinar - ka`e revolrirani me{tanin @itkovca , samo sto metara udaqen od trafostanice.

Poku{ajem da upadne u "Vala~", Pri{tina bi prekr{ila i Va{ingtonski sporazum koji je potpisan septembra 2021. u Beloj ku}i. Naime, prema dogovoru koji je tada postignut, dve strane obavezale su se da }e sara|ivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovaraju}im telima ameri~ke vlade na izradi studije izvodqivosti za potrebe zajedni~kog upravqawa jezerom Gazivode.

Ju`ni deo KiM je pod kontrolom elektromre`e Kosova i Tirane a severni pod Srbijom. Pri{tina `eli da objedini elektrosistem, kako bi mogla da napla}uje struju i tako inkasira sredstva u svoj buxet, i zato je Vala~ bitan za wih Zauzimawe stanice Vala~ bilo bi istovremeno ne samo kr{ewe Briselskog sporazuma ve} i Rezolucije 12 44 SB UN.

Kako }e biti re{eno vlasni{tvo nad Gazivodama - u korist stanovnika Kosova ili?

Jedna od naj~e{}e spomiwanih stvari tokom dijaloga Beograda i Pri{tine je akumulaciono jezero Gazivode. O~ekuje se da }e re{ewe oko vlasni{tva nad tim postrojewem u budu}nosti odrediti odnose Srba i Albanaca.

Gazivode se prostiru na povr{ini od oko 12 kvadratnih kilometara. Ne{to vi{e od devet je na teritoriji Kosova, dok je ostatak u u`oj Srbiji. Jezero je glavni izvor vode gradovima poput Kosovske Mitrovice i Gra~anice, ali i Pri{tine i Vu~itrna. Predstavqa 70 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu.

“Kosovo u`iva u privilegijama koje ovaj sistem omogu}ava. I to se ne sme dovesti u pitawe. Ali, mora se dovesti u ravan da se o wemu razmi{qa racionalno kako bi se osigurao za daqu budu}nost. Ukoliko nema dogovora, ko bi mogao, pet ili deset vlada od sada, da Srbiju spre~i da iskoristi svoje vodne potencijale, na svojoj teritoriji. I da te emancipacijske te`we koje su nekad ostvarene ovom vodom, budu zauvek uni{tene zato {to nema vode”, ka`e Qubi{a Mija~i}, analiti~ar na poqu resursa `ivotne sredine.

Godi{wi priliv vode u jezero Gazivode je oko 400 miliona kubika. Ukoliko bi on pao na ispod 200 miliona, pred-

vi|awa su da bi ceo hidrolo{ki potencijal prestao da postoji. U me|unarodnom izve{taju iz 2007. godine oceweno je da ako bi se smawio priliv iz gorweg toka Ibra koji pripada Srbiji, Kosovo bi imalo elektri~ne energije za snabdevawe samo kqu~nih institucija, poput bolnica.

“Ne tvrdim da Srbija to treba da uradi. Ponajmawe `elim da se to uop{te dogodi. Ali, u odsustvu re{ewa, mo`ete li spre~iti interese, pa ~ak i finansijske interese nekih drugih dr`ava, nacija, investicionih banaka koji }e iskoristiti tamo gde je resurs dostupan. A on jeste dostupan u gorwem Ibru”, obja{wava Mija~i}.

Jezerom Gazivode upravqa srpsko javno preduze}e, dok hidrosistemom Ibar-Lepenac upravqaju i srpski i kosovski menaxment. Prvi se nalazi u Ju`noj Mitrovici, dok je drugi u Zubinom Potoku. Zanimqivo je da se ove dve kompanije me|usobno ne priznaju.

Jezero Gazivode se na{lo me|u stavkama dokumenata koje su Kosovo i Srbija potpisali u Va{ingtonu pre godinu dana. Ali, sada se dovodi u pitawe wegov zna~aj, s obzirom da je Tramp u me|uvremenu izgubio na izborima. Kosovo ve} koristi jezero i kao izvor vode i kao izvor energije.

Kako }e Srbija koristiti jezero Gazivode

ni politi~ki ni tehni~ki jo{ nije jasno.

Nenad Radosavqevi}, direktor RTV Mir iz Leposavi}a ka`e da stav oko jezera mora da bude jedinstven, najvi{e zbog vode i potreba svih stanovnika Kosova. „Tom vodom se snabdevaju i poqoprivredna dobra, a u termoelektrani se hlade turbine. Bez toga ne bi mogao da funkcioni{e elektro-energetski sistem na Kosovu”, rekao je Radosavqevi}.

Projekat Gazivode finansirala je Svetska banka kreditom od 45 miliona dolara, ali je ukupna cena poduhvata prema{ila 240 miliona dolara. Sve dugove Srbija je sukcesijom preuzela na sebe.

SRBI IZ HRVATSKE

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

- BiH ^etvrtak 10.

2020. 11 ^etvrtakSrbija 11. decembar novembar 2021. maksimalno 40 kilograma

PRVI PORA@AVAJU]I REZULTATI POPISA:

U Hrvatskoj `ivi samo 3,8 miliona qudi Nezvani~ni podaci nakon popisa stanovni{tva ukazuju da u Hrvatskoj `ivi svega 3,88 miliona qudi.

To je ~ak za 10 odsto mawe u odnosu na pro{li popis od pre deset godina.

Tako neverovatni pad broja stanovnika nisu predvi|ali ni najpesimisti~niji demografi, time da je zna~ajno mawe mladih qudi, dok raste broj staraca.

Sada{wi popis navodno nije precizno obradio ni broj gra|ana koji su oti{li u inostranstvo. Kako prvi rezultati ukazuju, ne{to je vi{e onih koji su se u Hrvatsku doselili iz zemaqa biv{e Jugoslavije.

Iz Hrvatske su u proteklih deset godina odlazili i Hrvati i Srbi, a razlog je pre svega ekonomska kriza i nemogu}nost dobijawa posla, te bezperspektivnost za mlade qude. A kako stvari

stoje, trend odlaska iz Hrvatske i pad nataliteta }e se nastaviti.

Precizni rezultati bi}e objavqeni krajem godine. Preostaje i analiza za{to je Hrvatsku popis stanovni{tva ko{tao gotovo dva puta vi{e od susedne Slovenije, koja i daqe ima dvostruko mawe qudi.

R. N.

BITELI] KRAJ SIWA:

Selo je `ivo dok ima ko da ga pamti Petnaestak kilometara severno od grada Siwa, podeqeno u dve katastarske celine, ali i na ve}insko hrvatsko i mawinsko srpsko stanovni{tvo, tek u tragovima nalik nekada{wem selu u kojem je, po re~ima me{tana, pre rata bujao `ivot, tako bi se danas, najkra}e mogao opisati Biteli}.

prirodi i miru proveli ostatak `ivota. Jedan od malobrojnih koji nije mogao bez svog sela, iako `ivot nekada ne mo`e ni porediti sa ovim danas, je Petar Bulovi}. Iskoristio je i on ovu jedinstvenu priliku, kako ka`e, da vidi malo sveta, prido{li narod koji se naj~e{}e okupi samo zbog dva povoda.

Malobrojno povratni~ko stanovni{tvo srpske nacionalnosti okupilo se oko pravoslavnog hrama posve}enog Pokrovu Presvete Bogorodice kako bi, ba{ kao i nekada, proslavili hramovnu slavu ali i iskoristili jedinstvenu priliku da se sastanu, vide, evociraju uspomene i obi|u grobqa usnulih predaka. Svetu Arhijerejsku liturgiju povodom slave hrama u Biteli}u, koji je u svim vremenima bio i ostao jedino mesto sabrawa i molitve vernom narodu ovoga kraja, slu`io je Wegovo Preosve{tentvo episkop dalmatinski Nikodim sa sve{tenstvom eparhije dalmatinske. Tom prilikom Vladika je pozdravio okupqene Biteli}ane ~estitaju}i im praznik te im zahvalio {to ni u ovim te{kim vremenima ne zaboravqaju svoje svetiwe i svoje pretke.

U Biteli}u danas `ivi uglavnom stanovni{tvo starije `ivotne dobi, koje se nakon rata povuklo iz Splita, Siwa, ili nekog od okolnih gradova, kako bi u

– Sastanemo se samo kad su sahrane ili neki ve}i praznik. Posledwih godina sahrane su bile u~estalije jer ovde danas `ivi ve}inom to starije, stara~ko stanovni{tvo. Mladih gotovo da i nema. Nema posla pa se qudi ne mogu ni vra}ati, nemaju od ~ega `iveti. Ali nije samo posao problem, mi smo pre rata bili boqe povezani sa gradom i imali smo sve uslove boqe nego danas. Danas nema ko da vam pri|e ako vam porodica nije sa vama, nemate sa ~im oti}i doktoru niti ima ko da vas odveze. Svako se bori kako zna i ume, bilo da ste Srbin ili Hrvat svejedno, jer mi svi ovde `ivimo tako da nas mu~e egzistencijalne a ne nacionalne brige – ka`e Petar, isti~u}i kako su i pre rata pravoslavci i katolici ovde `iveli zajedno, svako je gradio svoje ali po{tovao tu|e.

Ana Luni} koja je ro|ena i mladost provela u Biteli}u. Iako je `ivotni put odveo u Split, selo je ~esto obilazila sve dok joj je majka bila `iva.

– Tako to obi~no biva dana, dok su roditeqi `ivi uvek imate razlog i povod da dolazite.

Kad wih vi{e nema onda se i te prilike prorede, te{ko je ~oveku prihvatiti da nema vi{e onoga {to je nekada bilo, na {ta je navikao. Ono {to ja pamtim jeste jedno jako lepo razdobqe kojeg se uvek sa rado{}u i setom prise}am. Biteli} je i u pro{losti bio jedno multinacionalno selo, gde su pravoslavci i katolici `iveli zajedno, me|usobno se `enili i udavali, kumovali, dru`ili.

Omladina je bila jako aktivna, zajedno smo ovde poha|ali Osnovnu {kolu, pravili priredbe, organizovali seoska dru`ewa.

Mo`da smo, u odnosu na druge, bili nerazvijeno selo, ali smo imali tu osmogodi{wu {kolu, trgovinu, dobru povezanost sa gradom. Narod je bio vredan, bavili su se sto~arstvom i poqoprivredom, imali poqoprivredne strojeve, navodwavali zemqu koja je bivala rodna i plodna – prise}a se Ana Luni}.

Do maj~ine smrti dolazila je u selo bar jednom nedeqno, ali }e, kako sama isti~e, tih dolazaka u budu}nosti biti mawe. Ipak, hramovna slava i drugi ve}i praznici moraju ostati ne{to {to }e ovaj narod i daqe dr`ati na okupu, da znaju ko su, {ta su i gde pripadaju.

– Mesto gde smo se rodili i odrastali, porodica, rodni prag, uvek ~oveka vuku. To je neka spona koju odr`avate ma gde da vas `ivot odvede. Pre rata, pored Siwa i Velike Gospe, dernek, kako ga me{tani zovu, u Biteli}u bio je najve}i pravoslavni skup u ovom kraju. Nekada se ovom crkvenom portom nije moglo pro}i od naroda, niste mogli sa svakim da se pozdravite a vidite koliko nas je danas. Ipak ono {to me raduje jeste da jo{ uvek vidim i mladog sveta, porodica koje dolaze sa svojom decom, i to je neki da{ak nade da ipak nije sve nestalo i to je ono {to me veseli – zakqu~uje Luni}.

S. G.

Tri decenije od stradawa Srba iz isto~ne Bilogore Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubi{no poqe, zapo~ela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za ciq likvidirati ili protjerati Srbe sa podru~ja isto~ne Bilogore, smje{tenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu izme|u Bjelovara, Daruvara i Virovitice.

Narod isto~ne Bilogore, ocjeniv{i da malobrojne srpske snage, wih oko 400, ne}e mo}i dugo izdr`ati pritisak preko {est puta brojnijih hrvatskih formacija oja~anih tenkovima i dalekometnom artiqerijom, a pou~en istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih usta{e odvodili i ubijali u logorima Jadovno i Jasenovac, krenuo je u egzodus spa{avaju}i gole `ivote.

Toga i narednog dana, kompletno stanovni{tvo iz 23 i jedan broj `iteqa iz jo{ 15 sela, napustilo je to podru~je i u izbjegli~koj koloni, u kojoj se na{lo oko 4.000 qudi i preko 600 razli~itih vozila, pre{lo u Bosnu, u kojoj se jo{ nije ratovalo. Me|u wima je bilo i oko 250 pripadnika drugih nacionalnosti, Hrvata, ^eha, Ma|ara i Roma, dio wih u mje{ovitim brakovima sa Srbima.

Poslije povla~ewa Srba iz isto~ne Bilogore, uslijedila su ubistva preostalih stanovnika, pqa~ka, paqevine i minirawa ku}a, ukqu~uju}i i sela u kojima ranije nije ni bilo otpora. U najboqoj usta{koj tradiciji iz 1941., nastavqeno je ru{ewe i devastacija pravoslavnih hramova tako da su do temeqa izgorjele drvene crkve bilogorskog stila, jedinstveni spomenici kulture nulte kategorije pod za{titom UNESCO-a: hram sv. Dimitrija u Rastovcu, sagra|en prije 1700-te godine i Uspenije Presvete Bogorodice u Dowoj Ra{enici iz 1709. godine.

Na podru~ju isto~ne Bilogore, u ratu i pora}u, od 1991. do 1997. godine, koliko je do sada utvr|eno, `ivot je izgubilo 65 osoba, ve}inom srpske nacionalnosti i onih koji su bili u rodbinskim vezama sa srpskim porodicama. Od ukupnog broja stradalih 41 je civil, od kojih je 17 ubijeno prije akcije „Otkos-10“ tokom kampawe zastra{ivawa i zlostavqawa, te 23 pripadnika TO, dok su dvojica Srba, koji su ostali u hrvatskoj vojsci i policiji, likvidirani od strane “saboraca”. Od ukupnog broja `rtava jo{ se traga za posmrtnim ostacima 15 osoba.

Za navedene zlo~ine nad Srbima po~iwene u isto~noj Bilogori do sada je odgovarao samo Veqko Mari}, pripadnik ZNG iz Grubi{inog poqa, kojeg je Ve}e za ratne zlo~ine u Beogradu osudilo na kaznu zatvora od 12 godina zbog ratnog zlo~ina protiv civila zato {to je 31. oktobra 1991. godine u selu Rastovac, u op{tini Grubi{no Poqe, hicima iz vatrenog oru`ja ubio Petra Slijep~evi}a (1926) u porodi~noj ku}i.

Dok je Mari} u srpskim zatvorima izdr`avao kaznu, protiv wega je srpsko pravosu|e otvorilo jo{ jednu istragu zbog sumwe da je tokom septembra 1991. u Grubi{nom Poqu likvidirao Mi}u Vasiqevi}a i Vladimira Ku~eru, te mu~io Zvjezdana Ma~ka, svi Srbi. Iako istraga nije zavr{ena, Mari} je u junu 2015. godine iz Srbije transferisan u Hrvatsku. Prilikom transfera hrvatska strana se obavezala da }e nastaviti krivi~ni postupak protiv Mari}a zapo~et u Srbiji, ali do sada nema potvrde da preuzetu obavezu i ispuwava.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 11.

10. novembar decembar 2021.

2020.

U Srbiji se proizvodi najboqe pivo na svetu. Na najve}em takmi~ewu World Beer Awards u Londonu, u konkurenciji vi{e od 3000 piva iz 52 zemqe, beogradska kraft pivara Salto je sa Salto Stout pivom osvojila nagradu za najboqe pivo u ukupnom plasmanu cele kategorije crnih piva, dok je istoimeno pivo na prvom mestu i u kategoriji crnih piva sa dodatkom ovsenih pahuqica.

- Velika je ~ast pre svega na}i se u konkurenciji 52 zemqe i osvojiti prvo mesto. Veoma smo zadovoqni, jer su ove nagrade samo potvrda dugogodi{weg pa`qivog pristupa i posve}enosti u pronala`ewu novih ukusa piva. Srbija je pojavom kraft piva polako po~ela da mewa odnos prema ovom pi}u. U vreme kad smo mi po~iwali, gotovo je bilo nemogu}a misija prona}i druga~ija, zanimqivija piva koja nisu klasi~ni, industrijski lager. Nije lako napraviti ukus piva koji je druga~iji, da bude bez dodatnih aroma i za~ina, da nema puno alkohola, a opet da ima puno}u i da bude zanimqivo.

Drago nam je {to sa novim ukusima pravimo male promene u dosada{wem na~inu razmi{qawa o pivu i kojima otvaramo novu epohu beskona~nog ista`ivawa u pivskim ukusima, ka`e Goran Milo{evi}, direktor kraft pivare Salto.

Na najpresti`nijem takmi-

U SRBIJI SE PROIZVODI NAJBOQE PIVO NA SVETU

Beogradska kraft pivara ostvarila izuzetan uspeh

~ewu na svetu bilo je vi{e od 200 sudija koji su degustirali na testu na kojem nisu znali koje pivo piju, ve} su samo imali uzorke piva koji su bili ozna~eni brojevima, davali su ocene i po zavr{etku je

tek mogao da se vidi ukupan broj bodova koje neki proizvod ostvari i na taj na~in se i rangirao.

Time je uspeh beogradske kraft pivare jo{ zna~ajniji. Salto Stout pivo lansirano je u februaru ove

godine, dok je razvijawe recepta trajalo oko dve godine.

- Nije jednostavno osmisliti novi ukus piva, to je proces koji zahteva odre|eno vreme i u kojem prototip prolazi kroz

nekoliko faza do one finalne, kad smo sigurni da smo proizveli ono {to nam je bila po~etna vizija. Veliki izazov bio je da osim ~etiri osnovna sastojka koji se nalaze u pivu, na{ novi ukus ne sadr`i dodatke poput vanile, ~okolade, kokosa. Utisci koje smo dobijali u razli~itim fazama pronala`ewa najboqeg ukusa, bili su potvrda da smo prona{li proizvod koji se izdvaja od drugih, potvr|uje Goran Milo{evi}.

Pivara Salto po~ela je sa radom 2015.godine u Beogradu i od tada kontinuirano ula`e u najsavremeniju opremu i neiscrpno tehnolo{ko znawe u ciqu pronala`ewa novih ukusa piva koji otvaraju nove vidike. U proizvodnom pogonu postoji kapacitet za proizvodwu na godi{wem nivou 600 000 litara piva, koja su dostupna {irom Srbije.

R. N.

EPIDEMIJA DIVQA, PREVI[E JE UMRLIH, A VAKCINACIJA JE NEDOVOQNA

Krizni {tab snosi najve}u odgovornost za tragediju U uslovima nedovoqne vakcinacije za tako ozbiqnu epidemiju sa kakvom se susre}emo, sa brojkama umrlih od 69 dnevno, {to je „izjedna~ewe“ zvani~nog crnog rekorda od 4. decembra pro{le godine, sa nedovoqno zdravstvenih radnika i sve ve}im brojem obolele dece, trudnica i mladih Srbija bi, ukoliko ne promeni protivepidemijske mere, mogla da se suo~i sa dugotrajnim talasom epidemije i nesagledivim posledicama.

Sagovornici, anesteziolog dr Rade Pani}, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i epidemiolog dr Predrag \uri}, sla`u se u oceni da epidemija izmi~e kontroli, dok ~lan Kriznog {taba dr Predrag Kon, u izjavi za televiziju Pink, tvrdi da „izlaza iz ove situacije nema bez vakcinacije“.

– Nama nije poznat realan broj umrlih od kovida od po~etka pandemije, pa ga je nemogu}e komentarisati, a verovatno da je i broj umrlih na dnevnom nivou vi{i od onog zvani~no saop{tenog. U svakom slu~aju, i ovako on ukazuje na ozbiqnost epidemiolo{ke situacije i rezultat je izostanka adekvatnih protivepidemijskih mera i pogre{nog oslawawa iskqu~ivo na vakcinaciju i dostupne bolni~ke kapacitete kao jedine mere, posebno u uslovima kada je obuhvat vakcinacijom posle gotovo godinu dana me|u najni`ima u Evropi, ka`e epidemiolog dr Predrag \uri} i podse}a da ne treba zaboraviti da ovakvo vi{emese~no optere}ewe pandemijom zna~ajno ote`ava prevenciju i le~ewe drugih bolesti.

Odavno su morale da budu uvedene o{trije mere, sla`e se dr Rade Pani}, ali na na~in da dru{tvo mo`e da funkcioni{e.

– Zabrana masovnih skupova, ograni~ewe broja osoba u zatvorenom prostoru, sve {to ve} postoji u merama treba prilagoditi u odnosu na broj obolelih i umrlih i strogo

OPASNI SMO ZA CEO SVET – Da se sve ovo ne bi de{avalo, neophodno je bilo jo{ pre vi{e od mesec dana uvesti stro`ije protivepidemiolo{ke mere, ili od leta uvoditi postepeno bla`e mere koje ne}e dovesti do velike eskalacije zara`avawa kao {to je sada slu~aj. [to je najgore, ovog trenutka nam sti`e delta plus soj. Mnogo smo neozbiqni, zakqu~uje dr Pani} i dodaje da je Srbija opasno podru~je za ceo svet, jer je idealna za {irewe ne`eqenih mutacija virusa, upravo zato {to imamo pola vakcinisanog stanovni{tva i epidemiju koja divqa.

primewivati. Ono {to predstavqa najve}i problem jeste velika optere}enost zdravstvenih ustanova, zbog toga mnogi nekovid pacijenti nemaju pristup le~ewu, tu je i veliki broj pacijenata sa te{kom klini~kom slikom a nema dovoqno mesta u jedinicama intenzivne nege, a jo{ ve}i problem u svemu tome je {to nema dovoqan broj izvr{ilaca u zdravstvu koji su obu~eni da le~e takve pacijente i rukuju sa ma{inama sa kojima se radi, komentari{e dr Rade Pani}.

I dok ~lan Kriznog {taba dr Predrag Kon poru~uje da dnevno me|u obolelima od korone bude 20 odsto dece, {kolskog i pred{kolskog uzrasta, dva puta vi{e nego {to se registruje preko {kolskih uprava, i da smirivawa situacije ne}e biti bez ozbiqnih restrikcija i desetodnevnog delimi~nog zatvarawa, dotle sagovornici ukazuju na propuste Kriznog {taba i nedoslednosti u sprovo|ewu protivepidemijskih mera.

– Krizni {tab o~igledno nema, niti je imao za ciq da upravqa odgovorom na pandemiju u interesu gra|ana, a ne vlasti, pa snosi najve}u odgovornost za trenutno stawe. Jedino {to bi se jo{, u uslovima razularene pandemije moglo u~initi, jeste priznati sve gre{ke i propuste koji su do sada u~iweni, prepustiti upravqawe odgovorom na pandemiju nekompromitovanim stru~wacima, koji }e svoj posao raditi bez pritiska vlasti, zatim uvesti dodatne i poja~ati postoje}e mere, prvenstveno one koje }e pove}ati obuhvat testirawa, omogu}iti besplatno testirawe na velikom broju punktova, pove}ati broj mesta na kojima gra|ani sa simptomima mogu da budu pregledani bez ~ekawa, intenzivno testirati i pratiti kontakte. Pored toga treba zabraniti do daqweg sva okupqawa, a sve poslodavci da omogu}e zaposlenima da rade od ku}e ili, ako je to nemogu}e, da budu vakcinisani, otvoriti veliki broj vakcinalnih punktova van zdravstvenih ustanova, uvesti obaveznu vakcinaciju zaposlenih u zdravstvu, prosveti, javnim slu`bama i preduze}ima, kao i sportista, precizno nabraja dr Predrag \uri}.

On misli da treba i prisiliti banke i javne slu`be da izna|u na~in da se izbegnu redovi pred wihovim poslovnicama i {alterima, i, kona~no, uvesti solidarni porez na imovinu banaka, svih korisnika dr`avnih

subvencija tokom posledwih 20 godina i svih onih ~ija imovina prelazi milion evra.

– Iz solidarnog poreza treba nadoknaditi gubitke preduzetnicima i malim i sredwim preduze}ima. Neophodno je sve mere sprovoditi konzistentno, a posebno ka`wavati zabranom politi~kog delovawa sve predstavnike vlasti i opozicije koji ne po{tuju mere uvek i svuda. Tako|e je nu`no odmah po~eti sa transparentnim prikazivawem svih bitnih podataka o pandemiji, pozitivni, oboleli, umrli, izle~eni prema naseqenom mestu, uzrastu, polu i kolektivu, kao i vakcinalnom statusu, strukturu testiranih i vakcinisanih, prema indikacijama i vrsti testa i vakcine, navodi jo{ \uri}.

Dr Rade Pani} ka`e da krivi~na prijava, koju je u ime Skup{tine slobodne Srbije podneo protiv predsednice Vlade i ministra zdravqa, zbog krivi~nog dela ugro`avawa zdravqa i `ivota gra|ana i zloupotrebu slu`bene du`nosti, vi{e nego jasno govori {ta sve nije ura|eno.

– Od nelegitimnog kriznog {taba, potom politi~ara koji ~ine ve}inu u ovom telu u odnosu na struku, do mewawa Zakona o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti tokom epidemije kako bi legalizovali Krizni {tab ~ime su priznali da su radili van zakona, to je apsolutno nedopustivo. Tra`ili smo zapisnike sa wihovih sednica, sumwam da postoje kao {to ne postoji ni odluka o formirawu Republi~ke stru~ne komisije za zarazne bolesti, {to zna~i da nisu ispo{tovani ni osnovni uslovi iz va`e}ih zakonskih akata.

M. T.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021. ^etvrtak 2020. 13

„BOMBONE OD SVIWA“:

Srpski ~varci po ukusu i kvalitetu jedinstveni u svetu Sa prvim hladnim danima srpski doma}ini ve} razmi{qaju kako da zagreju stomak. Zalihe qute {qivovice ve} su napravqene u septembru, a u novembru tovqenici idu na klawe, potpaquju se vatre na kojima se sprema jedinstven srpski delikates, za koji ~ak ni ne postoji prevod na svetske jezike. ^varci dominiraju skoro na svim slavskim trpezama, a ove bombone od sviwe mnogima su omiqeni izbor za doru~ak, ru~ak, ve~eru.

“Krajem novembra meseca kod mene u dvori{tu prava je `urka, jer cela ku}a sprema samo jedno, srpski ~varak. Dobra priprema,podrazumeva da bude dobra sviwska slanina, koja u sebi ima dosta mesa. Kada se ona ise~e i stavi u vreo kazan, tu se topi od sat ipo do dva i kasnije pretvara u melem za o~i i stomak. ^varci se potom dobro iscede pod presom, oni postaju suvi bez kalorija i glutena. To je ~ist protein, zdrav u svako doba godine”, kazao je Dragan Mosi} iz sela Pru`atovac kod Mladenovca.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Gregor Guberini} nosi nezvani~nu titulu „srpskog kraqa ~varaka“ Majstori za ovaj masan specijalitet ka`u da postoji tri vrste ~varaka. Onaj seqa~ki, krupni, pun masti, duvan-~varci, koji su skroz suvi, ali i oni sredwi, ne tako masni kao seqa~ki. Lekari vrlo ~esto savetuju da ne bi trebalo preterivati kad je wihovo konzumirawe u pitawu, ali vrlo ~esto se na{ narod oglu{uje o wihove dobronamerne savete.

“Ne pla{imo se za pritisak. U selu visok pritisak mo`ete dobiti samo ako jedete a ni{ta ne radite. U gradu dosta qudi je tako naviklo da `ivi, ali kod nas to ne mo`e da se desi. Na selu nema gospodina ve} samo radnici, koji izlaze u poqe rano ujutru, a ku}i se vra}aju kada se smrkne, a za to mu je potrebna snaga koju ~varak daje”, izjavio je kroz osmeh Dragan.

Potvrda da se ~varci najboqe prave ba{ u Srbiji stigla je pre nekoliko godina iz Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela. Na{i ~varci tada su stigli u prestonicu Evrope, pro{li crvenim tepihom i pobedili u elitnom dru{tvu proizvo|a~a hrane iz

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

celog sveta. Mi{elenove zvezdice za kvalitet dobila je jedna doma}a kompanija iz Mladenovca, a od tada wen vlasnik Gregor Guberini} nosi nezvani~nu titulu „srpskog kraqa ~varaka“. „To je bila odli~na polazna ta~ka da srpski ~varci krenu put Evrope, i da se na|u na inostranim trpezama. U wihovom pravqewu koristi se samo jedna sirovina

- slanina. Sa buta, ple}ki i le|a i nema nikakvog otpada. Na{ doma}i ~varak smo iscedili, pretvorili ga da bude hrskav, i u sebi nosi ve}i procenat proteina. Vremenom smo uveli odre|ene novine, napravili qute ~varke. Wima su dodati paprika, biber i beli luk. Ciq nam je da se koristi kao grickalica, poput kikirija“, ka`e Guberini}.

R. N.

76 uuu VLADIKA NIKOLAJ TESLI:

„Sila postoji i kad se ne vidi“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirovi}) bio je prijateq Nikole Tesle. Zvali su se imewacima. Pozove jednom Nikola Tesla vladiku Nikolaja da ga poseti u laboratoriji.

Do~ekao ga je lepo - ~im je otvorio vrata, hiqadu nekih to~kova stavio je u pokret.

- Imewa~e, {ta ti to uradi? Kakva je to sila? - pitao ga je vladika Nikolaj.

- Imewa~e ti si {kolovan ~ovek, vaqda zna{ {ta je to? - odgovori Tesla.

- [ta je to?

- Struja, imewa~e!

- Kad si tako veliki stru~wak za struju, reci mi da li }e tvoja nauka otkriti na~in da se ta sila struje vidi golim okom.

- Nikada - ka`e Tesla - dok je sveta i veka.

- Pa {to onda narod tra`i Boga da vidi? Sila postoji i kad se ne vidi - na to }e Sveti vladika Nikolaj.

Ja sam Srbin

Mada Nikola Tesla nije stekao zemaqsko blago u onoj mjeri kao {to je mogao da je bio iole ve}i materijalista, ipak je uvijek imao toliko da mo`e `ivjeti xentlmenski. Tako npr. ve} dug niz godina, takore}i decenijama, stanuje u najskupqem wujor{kom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboqim hotelima. Tako je 1892. godine, putuju}i u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde najodli~niji gosti svra}aju.

Portir, videv{i elegantnu xentlmensku pojavu, odmah je titulisao previsoko: - Klawam se, Ekselencijo!

- Moja je titula vi{a, upozori ga Tesla.

- Viso~anstvo? promuca portir.

- Jo{ vi{a, ka`e Tesla.

- Veli~anstvo? jedva izgovori portir.

- Jo{ vi{e, ka`e hladnokrvno Tesla.

- Tu ve} portir zanijemi, jer ve}e titule nije znao.

- Ja sam Srbin, rastuma~i mirno i dostojanstveno Tesla.

R. N. lll U slede}em broju: Mira i Sloba se sva|ali celu no}

E

14

AUSTRALIJA

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u Pi{e: vrtlogu najnovije politi~ke Sa{a Jankovi}, Melburn kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koSjajne vesti dolaze nam ove rita isu{enih staroplaninskih nedeqe iz Meltona, zapadnog reka. melburnskog predgra|a, koje ima Ana, vi{e iako od tako izgleda, ne ne{to 171.000 stanovakumulira politi~ki nika. Goran Kesi} je kapital izabran za za predstoje}e izboreove - da op{tine. ima takgradona~elnika }e savaqda svojombisaradnicom vuOnulogu, bila na na-i dosada{womizbornoj gradona~elnicom predwa~koj listi da Kati Majdlik, voditi Melton u narednih godinu dana. U minulih godinu dana on je veoma uspe{no, u te{kim uslovima pandemije, obavqao funkciju zamenika gradona~elnika. Goran je Srbin iz Like, ro|en u Zagrebu 1968. godine, koji se u Australiju doselio sa porodicom, pre vi{e od dve decenije. Ovo je jo{ jedan veliki uspeh politi~kih predstavnika srpskog porekla u posledwih godinu dana.

Tako smo na pro{logodi{wim lokalnim izborima u Viktoriji, u lokalnim strukturama vlasti dobili ~ak tri nova odbornika, dok je Goran tada izabran po drugi put za redom. Kasnije je prvi put u istoriji Australije, na ~elo jedne op{tine do{la odbornica srpskog porekla Ranka Ra{i}, kao gradona~elnica op{tine Brimbenk. Nakon samo godinu dana, u susednoj op{tini Melton velika ~ast i po{tovawe ukazano je jo{ jednom Srbinu.

Kesi}ev `ivotni put kao

Srbin na ~elu Meltona

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno Sjajne vesti ne}e biti na osnovu podr{ke ko-dolaze nam ove nedeqe iz Meltona, zapadnog melburnskog predgra|a, koje ima ne{to ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu vi{e ododra171.000 stanovnika. Goran Kesi} je |uje za oboje, odnosno za celu izabran za gradona~elnika ove op{tine stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

emigranta sa prostora Balkana nije bio nimalo lak. Kada je stigao u Australiju 1998. godine sa svojom suprugom i dvoje dece nije bukvalno poznavao nikog. Kao i ve}ina migranata, i on je sve po^etvrtak 22. jul 2021. ~eo od nule. Trebalo je izgradi-

11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ti novi `ivot koji ne}e nimalo li~iti na onaj prethodni. Goran je od po~etka imao jasnu viziju i nije gubio vreme. Zavr{io je strate{ke i me|unarodne studije na Dikin univerzitetu, a zatim i master me|unarodnih studija. Upornim i marqivim radom dokazao se u svojoj zajednici godinama rade}i u dr`avnim institucijama, gde je stekao poverewe svojih budu}ih glasa~a. Izme|u ostalog, on ve} godinama obavqa posao prevodioca srpskog i drugih slovenskih jezika, u zdravstvu i ostalim dr`avnim strukturama. On spada u red onih politi~ara koji znaju {ta ho}e, a sama ~iwenica da je na funkciju odbornika ponovo izabran dovoqno govori.

To svakako zna~i da su bira~i bili zadovoqni wegovim radom u prethodnom mandatu. Ova ~iwenica ga je potvrdila kao iskusnog politi~ara, koji odgovara svojim glasa~ima i dr`i zadatu re~. Priznawe su mu odali i ostali odbornici koji su mu ukazali veliko poverewe da u narednom periodu vodi op{tinu Melton. Goran se u ovu oblast doselio pre dvadeset godina, ta~nije u predgra|e Karolajn Springs, {to mu je pomoglo da vremenom shvati i razume probleme svojih sugra|ana. Wegovu brigu su vrlo brzo prepoznali i bira~i, ali i wegove kolege odbornici. Iako je dugogodi{wi ~lan Liberalne stranke, na izborima je iza{ao kao nezavi-

sni kandidat, a svoju politi~ku kampawu je finansirao iz svog xepa. Ina~e, Kesi} je aktivan u politici kao liberal vi{e od deset godina. Prvi put se kandidovao na izborima za parlament Viktorije 2010. godine, a zatim ponovo ~etiri godine kasnije.

Oba puta imao je zapa`en rezultat sa oko 30 odsto osvojenih glasova, ali tada nije uspeo da postane dr`avni poslanik. Nakon toga posvetio se lokalnim problemima i ubrzo odlu~io da se kandiduje za odbornika u izbornoj jedinici Kembrix. Svoju kampawu je odmah usmerio na zna~aj razvijawa infrastrukture, jer je uvideo koliki }e biti pritisak, nakon ubrzane izgradwe novih naseqa u Meltonu. On se posebno zala`e za uvo|ewe nove tehnologije u preradi sme}a, po ugledu na skandinavske zemqe, {to `eli da prvo isproba u svojoj op{tini.

Koliki je zna~aj ovog pro{lonedeqnog doga|aja za srpsku zajednicu ne treba posebno nagla{avati. Nesporna je ~iwenica da u ovom trenutku imamo dve velike melburnske op{tine gde su na ~elu Srbi. Ranka Ra{i} ve} godinu dana uspe{no vodi Brimbenk, op{tinu koja ima velike kapacitete razvoja za Melburn i Viktoriju. Naime, delom kroz ovu op{tinu }e u narednim godinama pro}i `elezni~ki link ka glavnom me|unarodnom aerodromu. Melton kao op{tina koja se grani~i se Brimbenkom, tako|e ima ogroman zna~aj u budu}em razvoju petomilionskog Melburna. Pre svega, zbog ~iwenice da je jedna od op{tina sa najve}im prira{tajem novih doseqenika. Upravo tu le`e ogromni potencijali Meltona, jer se op{tina {iri neverovatnom brzinom prema zapadu i severu.

Zato je izbor Kesi}a za gradona~elnika od velikog zna~aja, a priznawe koje mu je tim ~inom ukazano je nemerqivo u ovom trenutku. @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

Lepo nedeqno popodne na Zlatnoj obali U crkvenoj sali pri crkvi Uspewa Presvete Bogorodice na Zlatnoj obali jo{ jednom je organizovan prijatan nedeqni ru~ak, koji je ovaj put doniran od strane Udru`ewa penzionera pri ovoj Crkvenoj op{tini. Ru~ak je protekao u prijatnoj atmosferi, a u bogatoj trpezi, koja je poslu`ena nakon molitvenog sabrawa u Hramu, u`ivali su svi prisutni.

AUSTRALIJANCI PRIKUPQAJU PARE ZA POMO] SRPSKOM BEGUNCU:

Sakupili 30.000 dolara @ivotna pri~a Darka Desi}a, begunca iz australijskog zatvora koji se 29 godina krio od policije `ive}i potpuno normalan `ivot na pla`ama na severu Sidneja, osvojila je deo tamo{we javnosti, zbog ~ega je organizovano i prikupqawe novca za wega i do sada je sakupqeno ne{to vi{e od 30.000 dolara!

Javnost je za Darka Desi}a saznala nedavno, kada je oti{ao u policijsku stanicu u predgra|u Sidneja i predao se, rekav{i da je on begunac za kojim se traga 29 godina. Oni ne{to stariji, znaju ga iz perioda kada je, pre 29, avgusta 1992. godine, izveo spektakularno bekstvo iz zatvora, u kom se na{ao zbog prodaje marihuane.

Desi} je zbog droge bio osu|en na tri i po godine zatvora, ali je 18 meseci pre nego {to }e mu kazna iste}i, odlu~io da pobegne. Skloni{te je prona{ao na Sidnejskim pla`ama, gde je `iveo u tro{nom objektu. Izdr`avao se rade}i nadni~arske poslove, tako da bi mu plata uvek bila ispla}ena u gotovini, na ruke. Na taj na~in uspeo je da se godinama dr`i daleko ispod rada policije.

U me|uvremenu je stekao i prijateqe, a neki od wih bili su {okirani saznawem da je on zapravo begunac o kom se ~ak go-

Darko Desi} sa poternice, pre 29 godina

vori i u jednom dokumentarcu. Jedna od wegovih poznanica sa pla`e ispri~ala je da ga je pozvala na ru~ak i da su mu, ona i wen suprug, poklonili gitaru, {to ga je veoma obradovalo jer je i sam kazao da ga godinama niko nije pozvao na proslavu ili u ru~ak.

ZAJEDNICA GA JE PRIHVATILA Deo javnosti oti{ao je korak daqe – psihoterapeut Beli Hegins pokrenula je akciju prikupqawa novca na popularnom sajtu za donacije Go Found Me. U svom obrazlo`ewu Hegins obja{wava da najpre svako zaslu`uje drugu {ansu i da je mno-

gim zatvorenicima jako te{ko da se resocijalizuju nakon boravka iza re{etaka, a da je on to u~inio bez bilo ~ije pomo}i – prona{ao je dom, posao, zajednica ga je prihvatila i on se odli~no uklopio.

Kako se navodi, wena ideja je da mu prikupqenim sredstvima plate advokata, da mu pomognu da ponovo na|e posao i krov nad glavom i da se ponovo ukqu~u i zajednicu kao ravnopravan ~lan.

PREDAO SE ZBOG KORONE, OSU\EN NA JO[ DVA MESECA Desi} se australijskoj policiji predao jer je minulog leta Sidnej pogodila lo{a situacija sa korona virusom. Progla{en je „lokdaun“ i on je ostao bez posla i krova

na glavom. Nemaju}i kud, u{etao je jedne ve~eri u policijsku stanicu u predgra|u Sidneja i predstavio se. Policajci su ostali u {oku shvativ{i ko se na{ao pred wima.

Odmah je pritvoren i izveden pred sud gde mi je osu|en na jo{ dva meseca zatvora zbog bekstva, od maksimalnih 10 godina. Tada je saop{teno da postoji mogu}nost da }e Desi} biti izru~en svojoj zemqi, ali se wegov advokat tome usprotivio, obja{wavaju}i da Desi} strahuje da bi mogao snositi posledice jer nije odslu`io vojni rok u Jugoslaviji.

Tamo{wi mediji ga oslovqavaju sa „Jugosloven“ i nije precizirano iz koje jugoslovenske dr`ave je on.

S. G.

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2020.

2021.

POTRESNA SUDBINA JELICE MIHAILOVI]:

Kako je zavr{ila supruga generala Dra`e Mihailovi}a (2) Gestapou je bilo svejedno da li su zato~enice bile iz ~etni~kih ili partizanskih porodica, jer su im i jedni i drugi bili protivnici, pa su i preko wihovih porodica hteli s wima da se razra~unaju.

Jelica je s }erkom i Dra`inom sestrom i sestri~inom posle mesec dana preba~ena u takozvanu „tala~ku“ sobu, gde su bile zato~ene `ene visokih ~etni~kih oficira i partizana, svih koji su se borili protiv okupatora. ^im su dovo|ene u logor, uzimani su im otisci prstiju i pravqena osnovna biografija. S tom dokumentacijom zatvorenice i zatvorenici boravili su u logoru. One za koje dokumentacija nije pravqena, odmah su streqane.

Zato~eni su poslu`ili za ucenu, kako bi se wihovi mu`evi, o~evi, bra}a i ostali najbli`i srodnici, pod pretwom da }e im likvidirati porodice – predali!

Pod naznakom „Taoci“ Odeqewa specijalne policije Uprave grada Beograda, pod brojem II i rednim 1. zavedena je supruga Dra`e Mihailovi}a – Jelica, za koju se ovde navodi da je ro|ena 27. avgusta 1895. godine u Beogradu, od oca Jevrema Brankovi}a i majke Qubice ro|ene Kreclovi}, da je osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila u Beogradu, studirala prava, ali nije diplomirala. Da pored srpskog govori i nema~ki jezik. Pi{e i da je imala nadimak Lena.

Ista sprovodnica napravqena je i za Jeli~inu i Dra`inu }erku Gordanu, koja je datirana pod brojem 30. U woj se, pored op{tih podataka, kao i za majku, navodi da je ro|ena 12. februara 1926. godine i da je zavr{ila {esti razred gimnazije. Na narednoj strani, gde je tako|e dala otiske prstiju, svojeru~no je napisala: Ja sam u~enica {estog razreda gimnazije. A na slede}oj je wen li~ni opis: mala, sme|a, usta pravilna, zubi zdravi, osobenih znakova nema…

Odeqewe specijalne policije UGB na strani 33 istog dokumenta registruje i osnovne podatke o Jeli~inom i Dra`inom sinu Branku, za kojeg se navodi da je ro|en u Skopqu 22. aprila 1921. godine, da je zavr{io Vi{i te~ajni ispit i veliku maturu, adresa kao za majku i sestru Bregalni~ka 24, Beograd, s tim {to se za Branka u „Propratnici“ doslovno ka`e da je sin „Dra`e Mihailovi}a, uhap{en kao talac odmetnutog oficira“.

Za razliku od majke i sestre, Branko nije odveden u „tala~ku“ sobu, ve} se jedno vreme nalazio na drugom spratu logora Bawica, povremeno prebacivan od sobe 66 do 68, gde je bio zato~en i jedan broj onih koji nisu do~ekali slobodu. U tim sobama, gde nije bilo kreveta ve} nekakvih „pustekija“, nalazilo se i po 120 zatvorenika. Wima je dozvoqavano da u cik zore budu izvedeni do kupatila, potom dobiju hranu na hodniku, malo pro{etaju, pa opet natrag do prvog mraka. Bilo kakve fiziolo{ke potrebe tokom dana nisu

Porodi~na grobnica Mihailovi}a, a i Brankovi}a. Mo`da se jednog dana i Dra`ine kosti dostojno polo`e pored wegove Jelice dozvoqavane nijednom zato~eniku izvan sobe u kojoj su se nalazili, {to jasno svedo~i kakav je ovo bio kazamat.

Tragaju}i za dokumentima o sudbini Jelice Mihailovi}, Nedeqnik je do{ao do saznawa da je ona iz logora Bawica pu{tena ne{to pre svoje dece, ali ne na slobodu, nego je preba~ena u policijski pritvor, gde je bila do 18. novembra 1943. godine. Branko i Gordana su logor Bawica napustili 24. oktobra, ali ih majka nije prona{la ku}i, po{to je i ona nakon dvadesetak dana iza{la na slobodu. Jelica je ovo, kako stoji u Zapisniku policijskog agenta Borisa V. Ristovskog, koji je {tambiqem overio {ef Odseka tre}e policijske uprave 5. februara 1944, odmah prijavila nadle`nim vlastima u Beogradu.

U jesen iste godine u Beograd dolazi nema~ki general Herman Nojbahar za glavnokomanduju}eg diplomatu za Balkan, koji je poznat po tome {to je, uvidev{i da Nemci po~iwu da gube rat na isto~nom frontu, ukinuo do tada surovu odmazdu „sto za jednoga“!

Nedi}u i Qoti}u saop{tava da nije dobro da se ~ini ni odmazda nad decom onih koji su u {umi, pa i Dra`ina deca bivaju pu{tena iz logora. Branko i Gordana tajno se prebacuju na Ravnu goru. Gordanu su u selu Subjel ~uvali ~etnici, a Branko je u prole}e 1944. godine zavr{io Drugu klasu Ravnogorske akademije u selu Brai}i.

Dobija ~in potporu~nika i biva raspore|en u Kosjeri}ku brigadu.

Kasnije su oboje pali u ruke partizanima…

Poraz nacista Jelici ne donosi slobodu. Mu`a joj hapse. O Dra`i govore kao o krvolo~noj zveri. Montirano su|ewe traje, mr`wa vri. Streqaju Dragoquba Mihailovi}a, a da wegova `ena ne sme ni da pita gde je…

Posledwi put Jelica je svog mu`a videla u improvizovanoj sudnici vojnog suda na Top~ideru, nekoliko dana pre nego {to je sud izrekao smrtnu presudu komandantu Jugoslovenske vojske u otaxbini. Dozvoqeno joj je da do|e u sudnicu u kojoj nije bilo su|ewa i koja je odzvawala od povika „izdaja“, „na smrt“… Tu se oprostila od mu`a. S tom ranom `ivela je do 1970. godine.

Nekoliko meseci posle pogubqewa Dra`e Mihailovi}a, kod

wegove supruge Jelice do{ao je oficir OZNE i rekao joj: „Drugarice Jelice, ti nisi kriva za ono {to je radio tvoj mu`. Uostalom, tvoje dvoje dece bilo je u partizanima. Do{ao sam da se nagodimo.“ „Kako?“, zapitala je Jelica. „Da se Vi, javno, preko novina odreknete Dra`e i osudite sve wegove zlo~ine. Zauzvrat, dr`ava je spremna da vam za sve to dobro nagradi, obezbedi vam dobru egzistenciju do kraja `ivota!“ „Ma, kakva osuda“, uzvratila je Jelica. „Moj Dra`a je bio u pravu.

On nije nikakav zlo~inac, ve} je izvr{en najve}i zlo~in nad wim“, ostalo je zabele`eno u analima slu`be.

Nedugo posle ovoga Jelica je izgubila i posao.

Ipak, `ivot i prvenstveno deca nisu joj dali vremena ni da pati. Uspela je da se zaposli u banci kod \erma, gde je radila tri godine, a po obrazovawu je bila u~iteqica. Me|utim, kad su joj Branko i Gordana 1948. godine sprovedeni na Goli otok i Sveti Grgur, dobila je otkaz. Ostala je sama.

Zbog te{ke nema{tine Jelica je prodala ku}u Tihomiru Arsi}u, Dra`inom zemqaku i dalekom ro|aku. Nekoliko godina `ivela je u stan~i}u u Majke Jevrosime, a po~etkom pedesetih kupila je drugi kod podvo`waka u Cviji}evoj ulici.

Narednih dvadeset godina `ivela je potpuno povu~ena od sveta. Nije imala dr`avnu penziju, pa su je wene tri sestre pomagale. I deca su je pomagala, ali ipak, rat je ostavio veliki o`iqak na wihovim `ivotima.

Pod kro{wom starog kestena, mali, nekad beli, a od vremena posiveli spomenik na jednom beogradskom grobqu, retki je dokaz o postojawu Jelice Mihailovi}.

Tu je, kona~no, na{la mir. Na granitnoj plo~i, koju nije zaobi{ao zub vremena, samo krst i imena: Jelica, Branko i Zoran Mihailovi}, unuk |enerala Dra`e. Na pole|ini Jevrem, Borivoje i Qubica Brankovi}. Jeli~ini roditeqi i brat koji je u mladosti bio najboqi prijateq Dragoquba Mihailovi}a. Za spomenik malo ko zna, obilaze ga najbli`i i, kako je uvu~en pored jednog puteqka, retko ko ga i zapazi.

S. G. (Kraj)

NAJTU@NIJA MIGRACIJA DECE U IST

Se}awe n uuu Pre ta~no 12 godina, 16. novembra 2009. godine, tada{wi australijski premijer Kevin Rad, se veoma emotivnim govorom izvinio nekada{woj deci, imigrantima iz Velike Britanije, koja su, u do tada nezapam}enoj migracionoj {emi, nasilno odvojena od svojih roditeqa, a mnoga i godinama zlostavqana na farmama u Australiji. U momentu izviwewa, u Australiji je `ivelo oko 7 hiqada `rtava politike prisilne imigracije, ina~e, bez presedana u celom svetu. Ve}ina wih nikada vi{e nije videla svoje roditeqe, jer im je re~eno da su umrli

Фербриџ фарм - некадашња школа ужас

„@ao nam je, oprostite. @ tragedije, apsolutne tragedi nog detiwstva“ - rekao je tada{wi premijer Australije bra, pre ta~no 12 godina, uput izviwewe nekada{wim mali ma iz Velike Britanije, koji odvedeni u Australiju, dok w

Izviwewe i domoroda~koj deci Potresno izviwewe Australije deci Velike Britanije, mnogi su smatrali da se mo`e odnositi i na oko pola miliona australijskih domoroda~kih mali{ana, poznatih kao „Ukradena generacija“. Ova deca su, tako|e, bila izlo`ena zlostavqawu i zanemarivawu, u skladu sa starom politikom asimilacije, koja je trajala od 19. veka do kasnih 60-ih godina.

Premijer Rad se ina~e, godinu dana ranije, tako|e, izvinio i ovoj deci, na neobi~an na~in – svoj mandat je zapo~eo plesom starosedelaca Aborixina.

Tada je rekao da je odnos prema Aborixinima „velika mrqa na du{i Australije, koja se nikada ne}e ponoviti“.

- Izviwavamo se zbog zakona i politike biv{ih saziva parlamenta i vlada, koji su izazvali duboku tugu, patwu i gubitak australijskog domoroda~kog stanovni{tva – izjavio je Rad, na po~etku svog mandata.

Национално извињење бившег премијера Кевина Рада

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 11.

10. novembar decembar 2021.

2020. 17 ^etvrtak

TORIJI AUSTRALIJE

na „siro~ad Kraqevstva“

са

@alimo zbog ije izgubqeKevin Rad, e, 16. novemtiv{i javno im migrantii su nasilno wihovi rodi-

Празне колевке : Маргарет Хамфриз

teqi nikada nisu saznali ni{ta o sudДејвид Хил (десно) у парку bini svoje dece. посвећеном сирочади из Британије U ovom veoma emotivnom govoru pred zgradom parlamenta u do kraja `ivota. S dubokom sramotom Kanberi, u~estvovali su i ta gledamo unazad. Mnogi od vas su bili deca, kao odrasli qudi i zlostavqani na hladno}i, gladni, Godinama nakon {to je prisilna migracija `rtve politike prisilne prepla{eni, bez skloni{ta, bez „Kraqevske dece“ ukinuta, osnovane su mnoemigracije, koja se dogoikoga, apsolutno bez ikoga da mu ge organizacije koje su pomagale `rtvama da se dila u periodu od 1930. potr~ite u naru~je – izjavio je pre~uje wihova re~ i koje su obelodanile {ta su sve do 1970. godine, kada je mijer Rad, pred uplakanim skupom pre`iveli u zemqama u koje su odvedeni. Zbog toga ukinuta. pre dvanaest godina. je britanska vlada 2018. godine osnovala fond za Okupqeni u Kanberi Kako je tada rekao premijer, nov~ano obe{te}ewe `rtava ove sramne migraciosu plakali, dok se preovo nacionalno izviwewe zlone politike. Svaki odrastao ~ovek i nekada{wi mijer javno izviwavao. stavqanoj deci bi trebalo da bude migrant, koji je bio u tom momentu `iv, dobio je @rtve su stajale jedno uz prekretnica u istoriji Australije, nov~anu naknadu od 20.000 funti, odnosno oko drugo, dr`e}i se za ruke, kao i da }e nastojati da se donekle 36 hiqada australijskih dolara. Uslov je ba{ kao {to su ih nekada ~vrubla`i bol koja im je naneta. bio da su napustili Veliku Britaniju sto stiskali na brodovima koji sami, bez pratwe roditeqa, u periUNI[TENO DETIWSTVO su ih vodili u nepoznatu zemqu. odu prisilne migracije.

U okviru britanskog programa NA FERBRIX FARMI „Deca imigranti“, punih ~etrdeset godina trajala je ova najtu`nija migracija Vi{e od pola pristigle dece iz Vedece. Mnogi siroma{ni mali{ani, maa sve kao posledica zlostavqawa koji- like Britanije je zavr{ilo na jednoj od hom uzrasta od tri do ~etrnaest godina, ma su bili izlo`eni. Sve zajedno ih da- Ferbrix farmi, najve}i broj u Novom bili su poslati iz britanskog kraqevnas nazivaju „Siro~ad Kraqevstva“ ili Ju`nom Velsu, gde je oko 60 odsto wih stva u tada{we kolonije, dr`ave Komonbilo seksualno zlostavqano. „Zaboravqeni Australijanci”. velta, uglavnom u Australiju, Kanadu, U istrazi oko zlostavqawa dece - Vama kojima smo govorili da nemaNovi Zeland, Ju`noafri~ku Republiku te roditeqe, koji ste dovedeni u ovu migranata ukqu~io se i Dejvid Hil, nei Zimbabve. zemqu bez wihovog znawa ili pristan- kada{wi direktor u ABC korporaciji, BOL DO KRAJA @IVOTA ka, priznajemo da smo vas lagali, da smo a koji je 1959. godine, sa tada{wih 12 lagali va{e majke i o~eve i priznaje- godina doveden u Australiju, u okviru Ovom sramnom politikom, ukupno mo da smo vam naneli beskrajnu bol, britanskog migrantskog programa „Deca imigranti“.

150.000 dece je odrastalo odvojeno od O svom boravku u Ferbrix farmi svojih roditeqa, nikada ne saznav{i za napisao je i kwigu „Zaboravqena deca“. svoje poreklo i korene.

Prvi put, 2017. godine, je posetio svoGovorili su da su im roditeqi umrje rodno mesto Eseks, odakle je sa reke li, da }e u novoj zemqi `iveti lepo Temze isplovio brod za Australiju. Prii sre}no, ~ime su se oni i vodili. Nalikom posete rodnoj Britaniji bio je i u dali su se boqem `ivotu, ali je ve}iLondonu, gde je tada dostavio dokaze o na odrastala u mukotrpnim uslovima, zlostavqawu dece u Ferbrixu. u institucijama, rade}i te{ke posloUz wegovu podr{ku pro{le godine je ve na farmama. Neretko su deca zlootvoren de~ji park na mestu nekada{we stavqana, ~esto i seksualno. Misle}i {kole, koji sada ~uva se}awe na svu decu da nemaju nikog svog na ovom svetu, trkoja su pro{la golgotu na ovom mestu. peli su razne torture, o kojima su u poFerbrix farma, koja se smatrala poznim godinama govorili sa hrabro{}u, qoprivrednom {kolom za decu migrante koju su skupqali svih tih godina. Mnoga sagra|ena je 1938. i zatvorena je 1973. svedo~ewa potvr|uju da su neki od tih godine. U periodu od 35 godina, na ovoj pre`ivelih mali{ana danas te{ki infarmi je `ivelo oko 1.000 dece migravalidi, slepi ili gluvi, koji nisu bili nata iz Velike Britanije, uzrasta od sposobni da sami osnuju svoje porodice,

Od{teta za `rtve migracije

Prazne kolevke

Margaret Hamfris, socijalna radnica iz Engleske je 1986. godine dobila pismo od `ene iz Australije, koja je, veruju}i da je siro~e, tra`ila pomo} od we da joj prona|e rodni list, kako bi se mogla udati.

Klupko je tada po~elo da se odmotava a Hamfrisova je provela decenije posve}ene radu na dokazima o zlostavqawu dece u Australiji. Prvi put je, ve} 1987. godine skrenula pa`wu na istoriju prisilne migracije. Wen izve{taj „Prazne kolevke“ je objavqen 1994. godine, a po wemu je i snimqen film „Naranxe i sunce“ iz 2011. godine.

Hamfrisova je u martu 1993. godine odlikovana ordenom Australije, za svoj rad i doprinos istini o deci migrantima iz Velike Britanije.

~etiri do osamnaest godina, ~ije je detiwstvo uni{teno politikom migracije i zlostavqawem, kakvo Australija ne pamti.

Sawa Miri} - [aki}

18

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

ZAJEDNICA

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

„SRPSKI GLAS“ je godinama bio mnogo vi{e od novina, pa jo{ k tome, bio je srpska doma}inska ku}a na kraju sveta. Te{ko je nabrojiti sve poznate li~nosti koje su dolazile u Australiju a koje su upravo predstavnici „SRPSKOG GLASA“ do~ekali jo{ na aerodromu, ugostili, u~inili im prvi susret sa ovom zemqom prijatnijim i lep{im.

O tome }emo op{irnije u nekom od slede}ih nastavaka, za sada samo da napomenemo da je pisac ovih redova li~no do~ekao, pored ostalih, glumce Narodnog pozori{ta iz Beograda, u dva navrata kada su dolazili na australijsku turneju, zatim jednu od najve}ih zvezda srpskog glumi{ta Qiqanu Blagojevi}, ~uvenog peva~a, glumca, a napokon i pisca Neleta Karajli}a, velikog novinara a nesre}nog ambasadora u Australiji Milivoja Gli{i}a. Izdava~ „SRPSKOG GLASA“ \or|e Marinkovi} i urednik do~ekali su svojevremeno na aerodromu vladiku NIKANORA kada je prvi put do{ao u Melburn, isto kao kad je u Australiju doputovao i Savo [trbac, prvi ~ovek dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“. I tako bismo mogli da nabrajamo... „SRPSKI GLAS“ je, naravno, bio i na nezaboravnom do~eku W.S. patrijarha srpskog G. PAVLA za ~iju pojavu su vezana neka od najlep{ih i najupe~atqivijih se}awa koja zaslu`uju detaqniji opis i mnogo vi{e prostora od novinske strane. Patrijarh je u Australiju do{ao 2004. godine na poziv sada bla`enopo~iv{eg vladike MILUTINA, tada episkopa australijsko-novozelandskog. Bila je to poseta dugo o~ekivana, susret kojem su se radovali i `eqno ga o~ekivali svi Srbi, ne samo vernici SPC nego i svi dobronamerni svesni bezvremenske va`nosti dolaska tako uglednog i {irom sveta po{tovanog duhovnika. Na`alost, moralo se na}i i onih drugih.

Za rubriku „verovali ili ne“, otvoreno su se protiv patrijarhove posete izjasnili pojedinci me|u kojima je bilo i vi|enijih, a jedan od wih se ~ak usudio, vaqda po principu da „ono ~ega se pametan stidi, ...“, da napi{e i otvoreno pismo koje je „SRPSKI GLAS“ objavio jer da nije, ko bi nam poverovao da je tako ne{to zaista mogu}e! Do danas nije ostalo jasno {ta se tu stvarno dogodilo i {ta je bilo na umu ekipi de`urnih „genijalaca“, ali re}i da patrijarh, bilo koji a posebno PAVLE, „dolazi da bi prodao neke crkve“ nije bilo samo maloumno ve} i toliko neverovatno da te{ko da su i oni sami mogli da poveruju u tako ispaqenu glupost. ^udo kako mu nisu na{li kao greh {to je ro|en u selu Ku}anci, u Slavoniji, koja je sad kompletno pod hrvatskom kontrolom?

Patrijarh PAVLE, verovatno jedan od najomiqenijih Srba svih vremena, ~ovek duboke vere i sveta~kih manira, ipak je do{ao u Australiju, a uredniku „SRPSKOG GLASA“ desila se neverovatna epizoda ~ijim bi poukama bilo vredno da se neko posveti na sveobuhvatan i pa`qiv na~in. Kao i svaki put kad bo`anska sila posredstvom odabranog iskazuje svoju mo}, {aqe poruke,

Srpski patrijarh, novinarski izazov i åast komunicira dvosmerno. Nismo, naime, samo mi koji smo patrijarha do~ekali u Australiji ne{to nau~ili zahvaquju}i toj sre}noj okolnosti, nau~io je i on. Po povratku, kad su ga upitali kako je video Srbe u Australiji i {ta je wegov najupe~atqiviji utisak, na samo wemu svojstven na~in, sa`eo je u nekoliko re~i: “Sirotiwa, nemaju {ta da ostave svojoj deci osim – para!“ ^esto me|usobnu

rovatno likom najmaweg a zna~ajem najve}eg me|u nama. Urednik „SRPSKOG GLASA“ imao je privilegiju da bude u mini-busu sa vladikama u pratwi, sede}i pored JOVANA {umadijskog a ispred IRINEJA ni{kog, potoweg patrijarha. Pisac ovih redova nikad se nije ponosio svojim skromnim vrlinama i sposobnostima, ali je poneka znala i wega da pogodi. Tako je u retkoj situaciji,

Foto: Majkl Babi}

uuu Vrhunac postojawa jedinog srpskog nacionalnog lista u Australiji, poseta W.S. patrijarha PAVLA i intervju ekskluzivo za na{ list. Se}awe na „srpsku ku}u na kraju sveta“ gde se do~ekivalo i ispra}alo na zadovoqstvo gostiju i radost doma}ina isprepletenost nebeskog i ovozemaqskog i prizemnog ne prime}ujemo, ali kad se pojavi svojevrsni provodnik Bo`ije misli, postajemo svedoci onoga {to ina~e nevernici tako rado tuma~e kao „primitivizam i neobrazovanost, povodqivost“.

U nepreglednom nizu malih priloga za biografiju ~oveka koji je svojim `ivotom svedo~io veru, mo`da bi mogla da se na|e i kratka pri~a, do`ivqaj pisca ovih redova, unekoliko specifi~na s obzirom na isto takve okolnosti uo~i patrijarhove posete australijskim Srbima. Na{ bi narod rekao – „pametnom dosta“! Posle do~eka u Melburnu i dugo o~ekivanog trenutka kada se Wegova Svetost pojavio na posebnom izlazu aerodromskog terminala, dirigent velikog kombinovanog hora prof. Sawa Drqa~a dala je znak da bi kao nikad ranije veliki hol prerastao u srpsko svetili{te. Zaorila se pesma, pozdrav kakav se samo zamisliti mo`e, kanule su i suze! Na australijsko tlo stigao je najomiqeniji, najsmerniji, Bogu najbli`i od svih `ivih Srba. Lepo, divno, ali ni{ta neo~ekivano, zar ne?

Sutradan, me|utim, de{ava se detaq koji zaslu`uje mnogo vi{e pa`we nego {to bi se u prvom trenutku moglo i naslutiti.

Dok su patrijarha vozili u privatnom vozilu, mini-bus sa vladikama koje su do{le u pratwi prvog ~oveka SPC vozio je odmah iza na putu od Melburna prema Xilongu.

Ispred hrama „SV. NIKOLE“ napravqen je {palir dece i odraslih da bi do~ekali ve-

hodaju}i korak po korak sa vladikama a na nekoliko metara iza patrijarha, umesto da zverwa okolo bez smisla i ideje, pa`qivo posmatrao lica dece i qudi okupqenih pored staze kojom je patrijarh trebao da pro|e. I upravo me|u tim qudima ugleda lice jednog od najostra{}enijih protivnika patrijarhova dolaska u Australiju! Onog istog koji se nedequ-dve ranije odlu~io da i pismo napi{e „SRPSKOM GLASU“, ponavqaju}i niz besramnih tvrdwi na ra~un „sveca koji hoda“, kako se od milo{te zvalo patrijarha PAVLA. Naravno da nije u onoj gu`vi mogao ni da zamisli da je pomno pra}en svaki wegov pokret, gesta, treptaj oka.

I – {ta se moglo zapaziti? Ni traga onoj samouverenosti u grehu ~ija su{tina nije u svima prisutnoj sklonosti sagre{ewu kao op{toj kategoriji qudske nesavr{enosti, ve} u bahatosti koju je ipak mnogo lak{e izbe}i. Naravno, ako se `eli! Posebno kad je na sramotu, pa jo{ k tome javnu, i onoga ko se sramoti izla`e i wegovih istomi{qenika. Ali eto, sada se umi{qena veli~ina na{la gotovo o~i u o~i sa stvarnom veli~inom, sa predmetom najzna~ajnijeg od svih bezumnih `ivotnih projekata. Me|utim, umesto i najmaweg znaka odbijawa, protesta, kamoli mr`we, slika potpuno suprotna.

Kako je patrijarh prilazio, i on se prekrstio, nekako se smawio kao da `eli da bude {to neprimetniji, videlo se da ne{to ja~e lomi, sila koja ga vu~e ka zemqi, u jedini prirodan i logi~an polo`aj pred patrijar-

(8) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbli`avawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... hom PAVLOM – na kolena! Nezaboravno i do bola pou~no.

Koji dan kasnije dogodi}e se verovatno najuzvi{eniji trenutak postojawa „SRPSKOG GLASA“, jer da ni{ta nismo uradili za svoj narod prethodno i ni{ta posle, vredelo je postojati samo za taj dan i tog dana. Ekskluzivni intervju koji }e Wegova Svetost dati upravo jedinom srpskom nacionalnom listu u Australiji. I danas, posle toliko godina, `iva je uspomena na dan koji naizgled nije promenio ni{ta, ali je u~inio da posle ni{ta ne bude vi{e isto. Sa W. S. patrijarhom PAVLOM autor ovih redova sretao se nekoliko puta, po~ev od prijema u Patrijar{iji u Beogradu 1999. godine, sve se trude}i da se ne prepu{ta olako uticaju op{teg mi{qewa i na~ina na koji se velikog duhovnika cenilo u javnosti.

Preosve}eni vladika MILUTIN, i sam bla`enopo~iv{i, u~inio je sve da do|e do tog razgovora za na{ list, a i danas ose}am potrebu da se zahvalim inteligenciji na{eg omiqenog Tibija Flore koji je intervju snimao. Zato {to nije iskqu~io kameru kad bi to u~inio gotovo svaki snimateq, nego je nastavio da snima. Tako su re~i patrijarha PAVLA po isteku zvani~nog razgovora za novine ostale ve~no zabele`ene, a govorio je podu`e i vrlo nadahnuto, kao da je tek po~eo kada smo ve} zavr{ili. Ukqu~uju}i i glavnu poruku. Dok je stajao, patrijarh je spustio pogled na „SRPSKI GLAS“, izdawe kojim smo najavili wegov dolazak uz ve} pomenuti, nimalo inventivan, ali jedini primeren naslov – „SVETAC KOJI HODA“.

Gledao je svoju sliku i naslov, a onda me tiho upitao:“ Za{to ste to stavili? Znate li koliko ste preterali?“ „Va{a Svetosti, nije to na{a pamet,“ – odgovorio sam,“ a ako i jeste, samo onoliko koliko se s wom iskreno sla`emo. Tako misli na{ narod.“ Od}utao je... Sekund, dva, tri. A onda uz blag osmeh, jedva ~ujno, vi{e sebi negoli meni rekao: “Daleko sam ja od toga!“ Svakom monahu, pa i episkopu, a posebno patrijarhu, pohvalom se ote`ava put ka Spasewu i ve~nosti. Zato dobronamerni, a upoznati bar povr{no sa u~ewem Crkve i Svetih otaca, to ne ~ine. Osim ako je izazov specifi~an i suvi{e intenzivan, kao {to je tih dana bio na{. Patrijarh je oprostio, mi opra{tamo sebi jo{ uvek. Ne to {to smo uradili, nego nesposobnost da se zbog toga dovoqno iskreno i duboko pokajemo. I zato {to bismo ponovili greh.

Intervju je objavqen na sredwim stranama lista, a s ponosom mo`emo re}i da je najava na naslovnoj strani bila jedinstvena kao {to i dolikuje. Mo`da ni danas, posle toliko godina, ne mo`emo u potpunosti da shvatimo koliko smo zahvaquju}i patrijarhu PAVLU, bar na kratko, kro~ili hristolikom stazom ve~nosti?

PUTOPIS Svi znaju za ku}icu na Drini, ali jedna od misterija jeste kako izgleda wena unutra{wost, budu}i da su fotografije nakon renovirawa retko dostupne javnosti. ^uvena ku}ica na steni na Drini postoji ve} decenijama i nalazi se na samoj granici izme|u Bosne i Srbije. Postala je simbol Bajine Ba{te i turisti iz celog sveta dolaze da je vide i da je slikaju sa obale, raspituju}i se kako bi mogli da u|u unutra, koliko to ko{ta i mogu li da je iznajme. ^IJA JE SADA KU]ICA? Prvu ku}icu na steni sagradilo je nekoliko ~etrnaestogodi{wih de~aka iz Bajine Ba{te daleke 1968. godine. Od tada do danas, Drina je sedam puta nosila ku}icu, nakon ~ega su je me{tani svaki put iznova obnavqali. Posledwa "verzija" napravqena je 2011. godine i iste godine ova destinacija postala je svetski poznata, nakon {to je ~asopis "Nacionalna geografija" stavio fotografiju ku}ice na naslovnu stranu.

Jedan od najzaslu`nijih qudi koji su doprineli izgradwi svih sedam verzija ku}ice bio je Milija Mandi} zvani Gqiva, osniva~ Kajaka{kog i ronila~kog kluba "Drina", koji je preminuo 2017. godine. Nakon wegove smrti, ku}icu je preuzeo wegov prijateq i tako|e jedan od osniva~a, Mi{ko Savi} Zuzec.

"U ku}ici su oka~ene fotografije svih nas koji smo je osnovali i obnavqali. Bili smo samo grupa momaka iz Bajine Ba{te, plivali smo do stene, dru`ili se i trebao nam je zaklon od ki{e. Ru~no smo drva prenosili uzvodno i nanosili na stenu. Kada smo je sagradili, svaki dan smo bili tu i nismo `eleli da idemo ku}i. Svaki dan nas bude sedam, osam i uvek isto pitawe, {ta }emo da ponesemo, {ta }emo da jedemo, ko }e prvi do}i. Pravili smo ru~kove i imali ozidano ogwi{te. Sada, kada je pro{lo 53 godine, vidim da smo tu ostavili mladost", ka`e Mi{ko Zuzec.

Nakon {to je Mi{ko Zuzec preuzeo ku}icu 2017. godine, mnogo toga se promenilo. Sada u woj postoje pravila i ku}ni red, isto kao u svakoj drugoj privatnoj ku}i, ka`e on.

"Najpre je uvedena struja, tako {to je kabal prenet sa bandere preko reke. Struju je ustupio kom{ija, ali je ona u me|uvremenu iskqu~ena, jer se ispostavilo da to pravno nije dozvoqeno. Sna{li smo se tako {to smo postavili solarne panele, napravili kuhiwu, dogradili terasu, napravili toalet ispod ku}ice. Sada mo`emo da kuvamo kafu, a imamo fri`ider. Potrudili smo se da sve bude odra|eno kvalitetno i da ovo bude posledwa verzija ku}ice, koju voda ne}e odneti. To smo uradili moj prijateq @eqko i ja, dok su donacije dolazile iz inostranstva", ka`e Mi{ko.

NEMA ZAKONA NI PAPIRA Ku}ica je napravqena u biv{oj SFRJ i "pre`ivela" je sve strukture i dru{tvena ure|ewa. Sada smo do{li do toga da se nalazi na samoj granici Bosne i Srbije, ka`e on.

"Katastar po kome ona pripada Srbiji, va`io je u vreme SFRJ, kada smo bili jedna zemqa. Ku}ica je sada na dr`avnoj granici, prakti~no pograni~noj zoni. Ne postoji nikakav papir o vlasni{tvu nad wom zato {to na takvom mestu ne mo`e da se dobije gra|evinska dozvola. To jeste va`no pitawe, ali ku}ica je sada va`nija od svakog zakona. Ona je stekla ime, Bajina Ba{ta je postala svetski poznata po ku}ici. Papirologija je nebitna u ovoj situaciji i niko ne bi smeo da stavi {apu na ku}icu, osim nas koji smo je osnovali. Ja sam trenutno glavni i odgovorni, sve sam sproveo onako kako treba da funkcioni{e. Problem nam prave ispusti od kanalizacija, separacije i {ut koji se gomila na ovako lepom mestu. Sa gra|anima nemam nikakav problem i niko ne dolazi na ku}icu bez mog znawa", tvrdi Zuzec.

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

Ku}icu na Drini zna ceo svet, ali ovo su prvi snimci iznutra!

POSTOJAO TENDER KOJI JE POVU^EN Kako ka`e, nikada nije bilo ve}ih problema oko vlasni{tva i sve se re{avalo po dogovoru, jer pravno nije bilo mogu}e re{iti "zavrzlamu".

"Nemamo nikakve finansije niti korist od grada Bajine Ba{te, da bi ku}ica pripadala wima. Ne postoji ~ak nikakva tabla ili oznaka da prilazite ku}ici, iako je ona stavila Bajnu Ba{tu na turisti~ku kartu sveta. Pre vi{e od deset godina, pred gra|ewe posledwe verzije ku}ice, raspisan je tender za gradwu, bez na{eg znawa. Mi smo to ~uli i za sedam dana napravili novu, a oni su tender povukli. Sa kom{ijama iz Bosne nikada nismo imali takvih problema. Super se sla`emo i stalno se vi|amo, nikada nisu hteli da je prisvoje", ka`e Zuzec.

KAKO SE NASLE\UJE? Ku}ica se ne nasle|uje po rodbinskoj liniji, ve} po tome koliko znate da se brinete o woj, koliko je volite i odr`avate, ka`e Zuzec.

"Da bi neko bio vlasnik mora da zna sve o ku}ici, da vozi ~amac, da bude siguran na vodi, ima finansije i da je odr`ava. Mali je broj takvih qudi. Tako|e, mora da se poznaje problematika odr`avawa, jer dva puta godi{we ku}ica mora da se iseqava, to je postupak koji zahteva znawe i timski rad. Osim toga, mora stalno da se dolazi, da se vidi da ku}ica nije zapu{tena", ka`e on.

[TA KA@U BIV[I VLASNICI? Margareta Mandi} (23), }erka biv{eg vlasnika ku}ice, ka`e da je ku}ica opstala sve ove godine zahvaquju}i pre svega wenom ocu, ali da se sla`e sa sada{wim vlasnikom da pravo na ku}icu ne bi trebalo da bude nasledno.

"Celo detiwstvo dolazila sam sa ocem na ku}icu u slobodno vreme, da vozim kajak. Kajaka{i bi prevozili turiste do ku}ice i tada ona nikome nije zapravo pripadala, svi su imali pravo da do|u i da budu unutra. Nakon smrti mog oca, brat i ja nismo imali finansija niti mogu}nosti da wome bavimo, jer nemamo ~amac niti

sredstva za weno odr`avawe. Nadam se da }emo jednog dana, kada budemo stariji i finasijski ja~i, mo}i da doprinesemo ku}ici kao Mi{ko i da nastavimo tradiciju.

Sada ne bi bilo pravedno da je mi uzmemo, jer se on vi{e trudio i ulagao, a da nije tako, ku}ica ne bi postojala", ka`e Margareta.

ZA LOKALCE BESPLATNO, ZA TURISTE CENA PO DOGOVORU Ako neko `eli da vidi unutra{wost i da se provoza ~amcem do ku}ice, treba samo da me pozove i ja }u to omogu}iti, ka`e Mi{ko Zuzec.

"Za lokalce }e to uvek biti besplatno.

Mo`e da do|e ko kod ho}e, samo treba da me pozove da ga prevezem i vratim nazad.

Za turiste postoji ponuda, ali ne bih govorio o detaqe o tome, zato {to je cena po dogovoru. Izlazimo svima u susret maksimalno. Sve {to uzmem, ide na odr`avawe, jer je ku}ica jako zahtevna. Nema iznajmqivawa na dan ili dva jer to nije bezbedno, mo`ete da se okliznete, padnete u vodu, i ko je onda kriv? Morao bi da postoji neki ~uvar, ali to je sada nemogu}e. Ali, desi se da nekome ustupim ku}icu za prosidbe ili fotografije sa ven~awa, dovedem ih pa ih vratim nazad", ka`e Mi{ko Zuzec.

KINEZI MASOVNO DOLAZE S druge stane, za turiste koji do|u iz inostranstva postoje posebno organizovane ture. Najvi{e ima Kineza, dok je ove godine sve vi{e Indijaca, ka`e on.

"Igrom slu~aja imam li~nu vezu sa Kinom. Zajedno sa prijateqem napravili smo jedan promotivni film, koji smo plasirali u Kinu, pre sedam, osam godina. Interesovawe wihovih turista je krenulo dve, tri godine pre pandemije. Ja sam ih sprovodio do ku}ice i u saradwi sa restoranom za wih organizovao i ru~kove. @elim da cela pri~a bude oko dru`ewa, da qudi dolaze, pose}uju ku}icu u {to ve}em broju. Sve je u korist turizma. Sada je sezona gotova, stvari iz ku}e se sele, terasa se sklapa, po{to je sve na monta`u. Tako }e biti do slede}e sezone, kada idemo sve ispo~etka", ka`e on.

S. G.

20

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

ZAJEDNICA

De~ija slava Sv. kraq Milutin proslavqena u crkvi Sv. Save u Kanberi

U nedequ 7. novembra posle nekoliko meseci zatvarawa i restrikcija, folklorne grupe iz crkve Sv. Save sa Farera proslavile su svoju de~iju slavu Svetog kraqa Milutina. Ovo je slava na{e dece i na{ih folklornih grupa koja se proslavqa posledwih dvadesetak godina u Kanberi.

Svetu Arhijerejsku liturgiju slu`io je Episkop australijsko-novozelandski

gosp. Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva iz Kanbere i Sidneja. Liturgiji je prisustvovala predstavnica ambasade Srbije u Kanberi Ivana Isidorovi}, kao i na{ verni narod iz Kvimbijena i Kanbere, na`alost ne u velikom broju, zbog kovida-19 i restriktivnih mera koje su jo{ uvek na snazi. Posle zavr{etka Svete Arhijerejske liturgije na{i oci su pozvali decu i mlade da im se pridru`e i da skupa sa wima iseku slavski kola~, {to su oni prihvatili sa odu{evqewem.

Po zavr{etku se~ewa kola~a i uzimawa nafore, svim prisutnim obratio

se Episkop Siluan. On je pozvao na{ narod, na{e mlade roditeqe da svoju decu dovode u crkve, da igraju folklor, da se dru`e, da u~e na{ jezik, da u~e o na{oj veri, obi~ajima i kulturi.

I ovog puta su roditeqi na{e dece i omladine pripremili zaista bogat asortiman hrane, pi}a, kola~a i sve to su sami finansirali, da ih ne nabrajam ima ih dosta, a otac Branko Vasili} sve{tenik u crkvi Sv. Save sve ih je spomenuo i zahvalio im se u svom obra}awu.

Nastavak na 21. strani u

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

u Nastavak sa 20. strane Najmla|i ~lanovi folklorne grupe pripremili su mali program i odigrali par igara, a u~estvovale su i ~lanice sredwe i velike folklorne grupe Jovana Reqi} i Elena Mori}. Kao i uvek do sada mali{ani su odu{evili sve prisutne. Tako|e na{a deca su za svoj rad i trud nagra|ena medaqama a za to su pare odvojili wihovi roditeqi.

Bilo je zaista lepo, uz Bo`iju pomo} nadajmo se da }emo idu}e godine Sv. kraqa Milutina proslavqati u nekim boqim i normalnijim uslovima i da }emo se osloboditi ove po{asti u kojoj se ~itav svet nalazi ve} skoro dve godine.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

U Australiji vakcinisano 80 odsto starijih od 16 godina Australija je dostigla stopu vakcinacije od 80 odsto vakcinisanih gra|ana od 16 i vi{e godina, a premijer Skot Mori-

onalni napor", rekao je Morison u video objavi na Fejsbuku.

Dok je vakcinacija i daqe dobrovoqna

son je ocenio da je to veli~anstvena prekretnica u borbi protiv kovida-19.

"Jo{ jedna, veli~anstvena prekretnica za Australiju. To je ~etiri od pet (gra|ana vakcinisano) i, koliko je to dobro? Ovo je bio pravi australijski naci-

na saveznom nivou, australijske dr`ave i teritorije uvele su obavezne mere za mnoga zanimawa i radnike, a nevakcinisanima je zabraweno da u~estvuju u brojnim aktivnostima, ukqu~uju}i i izlaske u restorane ili odlazak na koncert.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

22

IN MEMORIAM

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

Tuga: Preminuo legendarni peva~ Marinko Rokvi} Peva~ Marinko Rokvi} preminuo je u 68. godini.

Peva~ je nedavno sme{ten u Klini~ki centar, a wegovo stawe proteklih dana je bilo kriti~no.

Porodica Marinka Rokvi}a objavila je zvani~no saop{tewe za javnost o detaqima wegove smrti, te je zamolila za razumevawe, kao i da }e informacije o sahrani biti naknadno saop{teni. „S velikom tugom obave{tavamo javnost da je na{ voqeni suprug, brat, otac i deda, Marinko Rokvi}, preminuo nakon te{ke borbe s kancerom pankreasa.

Porodica u ovom neizmernom te{kom trenutku moli da po{tujete wenu privatnost, stoji u zvani~nom saop{tewu.

Ro|en je 1954. godine u Bosanskom Petrovcu.

Po zavr{etku osnovne {kole do{ao je u Beograd, u `eqi da upi{e muzi~ku {kolu. Me|utim, sva mesta su bila popuwena, osim na odseku za klarinet, ali se Marinko ipak odlu~io za elektrotehni~ku {kolu i u~lanio se u kulturno-umetni~ko dru{tvo „Nikola Tesla“ u kom je pevao, prenosi RTS. Prvu plo~u snimio je 1974. godine. Tri godine kasnije na festivalu Ilixa stekao je popularnost sa pesmom Momak veseqak, a naredne je izveo jedan od hitova koji }e mu obele`iti karijeru – Zanela me svetla velikoga grada.

Ubrzo su do{li i hitovi Snegovi beli opet veju i Da volim drugu ne mogu, koja je dostigla tira` od 600.000 primeraka.

Rokvi} je tokom vi{edecenijske karijere otpevao veliki broj pesama, objavio 21 studijski album i stekao status jednoj od najboqih peva~a narodne muzike.

Skitnica, Sva|alice moja mala, Potra`i}u o~i zelenije, Polomio vetar grane, Jedina moja, Ti za qubav nisi ro|ena, Qubav stara srce para, Tri u jednoj, samo su neki od velikih hitova koje je Rokvi} otpevao.

MARINKO ROKVI] BI]E SAHRAWEN PORED OCA KOJI JE TRAGI^NO NASTRADAO

Wegov odlazak mu je najte`e pao u `ivotu: "Ubijen je na ku}nom pragu" Peva~ Marinko Rokvi} bi}e sahrawen u ~etvrtak, 11. novembra u crkvi Sv. Apostola Tome na Novom be`anijskom grobqu.

Marinko }e biti sahrawen na istom mestu gde i wegov otac, a malo ko zna da je otac Marinka Rokvi}a nastradao tokom rata u Bosni i Hercegovini, a jednom prilikom peva~ je otvorio du{u i priznao sve o gubitku.

- Najte`i trenutak u `ivotu mi je bio gubitak oca kada je Krajina pala. To se ne zaboravqa. Niko se nije nadao da }e se to izde{avati. Igra sudbine. Otac nije hteo da ode sa svog ogwi{ta, imao je 75 godina, nije u~estvovao u ratu, nikom ni{ta lo{e u~inio, pomagao je svima. Ubijen je na ku}nom pragu - rekao je Marinko u emisiji “Balkanskom ulicom”.

- Posle godinu i po dana tragawa, bilo je raznih pri~a, telefoni nisu radili, preko radio amatera sam stupio u vezu sa familijom i prijateqima, pitao da li je kod wih, tra`io ga. Pri~alo se, te u logoru je, te zarobqen. Molio sam se samo da je `iv. Ali na`alost posle godinu i po dana oti{li smo na prepoznavawe, bila je neka zajedni~ka grobnica. Preko ode}e smo saznali, bila je tu li~na karta. Nebitno je sad ko je to uradio. Mo`da sam i znao, ali je sada nebitno – rekao je peva~ tada.

MARINKO JE BIO VELIKI ZVEZDA[: Igrao je sa Piksijem, Zvezda se oprostila od wega!

Smrt Marinka Rokvi}a pogodila je sve qubiteqe muzike, ali i navija~e Crvene zvezde, ~iji je veliki navija~ bio estradni umetnik. On je svoju qubav ka crveno-belima redovno isticao.

Za sebe je uvek voleo da ka`e: - Ja sam zvezda{ ceo `ivot!

Marinko Rokvi} voleo je mnogo da igra fudbal, ~ak 15 godina bio je ~lan estradne reprezentacije Srbije.

Pohvalio se da je igrao futsal protiv selektora Srbije Dragana Stojkovi}a Piksija.

- Igrao sam protiv Piksija u balonu pre 15 godina. To je bilo zanimqivo videti, kod wega lopta, a ja ne smem ni da pri|em da ga napadnem jer znam da }u ispasti sme{an, rekao je Rokvi}.

Od Marinka se oprostila i wegova Crvena zvezda.

"TE[KO JE, SPASAO NAS JE OD SEBE"

Nikola Rokvi} na ivici suza o ocu Marinku: "Pokazao je ~ojstvo i juna{tvo" Marinkov sin, Nikola Rokvi}, obratio se medijima ispred porodi~ne ku}e na Ko{utwaku.

- [ta da vam ka`em, dali smo javno saop{tewe, kako bi se ose}ali. Te{ko nam je, nemam re~i. Iza{ao sam po{to se ispred, ne znam {ta bih rekao. Nadam se da razumete na{u tugu, bol, a i radost {to smo imali takvog oca koji nam je pokazao mnoge stvari, posebno u posledwih godinu dana u wegovoj borbi sa kancerom.

Pokazao je ~ojstvo i juna{tvo, spasao je nas od sebe i bio je veliki junak. Hvala na razumevawu - rekao je Nikola na ivici suza.

POSLEDWI POZDRAV Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u nedequ, 7. novembra 2021. godine u Mona{ bolnici, u 88-oj godini preminuo

Nedeqko (Ne|o) Vuka{inovi} iz mesta Rosedale ( Gippsland), rodom iz Koprivne (Modri~a, RS) Sahrana }e se obaviti u utorak, 16. novembra u 13 ~asova, a opelo }e biti obavqeno u anglikanskoj katedrali na adresi 149 Cunningham St., Sale 3850.

Duboko o`alo{}eni: supruga Olgica, }erka Olivera, unuci Xo{ua i Xejkob, unuka Lana, pastorak Slavi{a, pastorka Ru`ica, kao i rodbina i prijateqi u Australiji, Srbiji, Republici Srpskoj i {irom Bosne i Hercegovine.

Detaqne informacije mogu se dobiti od pogrebnog preduze}a: Barry & Annette Lett Funeral Directors Tel. 03 5143 1232

MARINKO ROKVI] PREMINUO NA RUKAMA SUPRUGE

Nije `eleo da ide u bolnicu, posledwe trenutke proveo kod ku}e uz porodicu Peva~ Marinko Rokvi} preminuo je u subotu, 6. novembra, u 68. godini, nakon borbe sa rakom pankreasa.

Kako se navodi, sa wim je sve do posledweg trenutka bila supruga Slavica.

Supruga Slavica uz Rokvi}a je bila do samog kraja. Ona je negovala Marinka u wihovom porodi~nom domu na Ko{utwaku, gde je on i umro u subotu.

Nije hteo da ga vode u bolnicu. Svestan da je te{ko oboleo i da mu se bli`i kraj, izrazio je `equ da umre kod ku}e, {to su wegovi najbli`i ispo{tovali.

Slavica je sa suprugom bila neprestano sve dok nije izdahnuo, a s obzirom da je ona po struci zdravstveni radnik, Marinko je imao najboqu negu u najte`im momentima.

Podsetimo, u novembru 2020. peva~ je hitno operisan, kako je tada saop{teno, zbog ciste u stomaku.

Me|utim, ve} tada je otkriveno da boluje od kancera pankreasa i da su prognoze za izle~ewe lo{e.

Rokvi} se borio i sa te{kom bakterijom koju je zadobio tokom le~ewa, {to je pogor{alo wegovo zdravstveno stawe, a kasnije i sa metastazama. Od prvog trenutka bio je spreman za borbu i nije klonio duhom, navodi izvor blizak porodici.

Marinko je primao hemoterapije, koje su u po~etku delovale, pa je polako po~eo da se vra}a svakodnevnim aktivnostima i ose}ao se dobro. Na`alost, nije mogao da se vrati muzici i nastupima jer je posle nekoliko meseci od operacije, dok su jo{ trajali oporavak i le~ewe, otkriveno da ima metastaze na drugim organima, pa je morao da se podvrgne novim, ja~im hemoterapijama. Za to vreme nije ga uop{te bilo u javnosti, a samo dva puta kratko se oglasio u medijima.

- Ja sam prele`ao koronu, dobro sam pro{ao, nisam imao te{ke simptome. Me|utim, posle korone mi se pojavila neka bakterija, koja mi je napala organizam. Nikako da pro|e, mesecima se borim s wom.

Nadam se da sad ide malo naboqe. Supruga je tu uz mene, sinovi tako|e - naveo je peva~ u posledwem razgovoru sa novinarima.

LITERARNA STRANA

ALEKSA \UKANOVI]

PAULO KOEQO

U pozori{tu

Pozori{te. Velika sala. Pred predstavu; zavesa je jo{ spu{tena, svetlo upaqeno.

Gun|awe, pri~a.

- Ah! Kakav znoj! Za{to ovi qudi noge ne peru?!

Malo daqe, de~ji glas: - Pozori{te… mama, kako je lepo ovde…

- Gde }e{ sa tim termosom, lu|a~e jedan! Stavi ga tu me|u noge!

U drugom redu: - Odrali su nas! Odrali! Dve hiqade za predstavu! Toliko nije ni u Moskovskom dr`avnom pozori{tu!

Malo daqe: - Maco, je li ovde blizu toalet?

- Za{to? Ve} ti se prisralo… pa ku}i si, nesre}o!

- [ta }u, kada sam jeo ono `ito…

U petom redu, osmo sedi{te. ^ovek zavla~i kri{om ruku u unutra{wi xep kaputa, vadi ~okaw mu~enice, pote`e nekoliko gutqaja, a onda daje `eni do sebe; ona tako|e pote`e.

Malo daqe, ~ovek sa neobi~no crnim brkovima (reklo bi se farbanim) razgovara mobilnim telefonom: - Jo{ nije po~elo, a ve} me boli tur. Hemoroidi poiskakali kao klikeri, {ta da ti pri~am… muka…

U lo`i jedna baba uporno kija. A, onda upono tra`i od razvodnika kapi za nos.

- Ne, gospo|o, nemamo.

- Kako, molim?

^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

Alhemi~ar

- Gospo|o, mi nismo apoteka. Ako vam nije dobro, iza|ite van.

- Ma nemojte!? Pa da neko od vas lezilebovi}a sedne na moje mesto i za moje ro|ene pare gleda ono {to sam ja platila! To ste smislili, je li! Jednu staru, nemo}nu i neza{ti}enu `enu da izvarate…

Razvodnici huk}u.

- Pu{taj film! Vi~e jedan grlati glas iz zadweg reda.

- ]uti, bog te ne ubio! ]u{ka ga laktom u rebra `ena do wega.

Zavesa se podi`e. Iza je veliki pano na kome krupnim slovima pi{e: “Molimo po{tovanu publiku da ne lepi `vake za sedi{ta i da se pona{a uqudno, {to zna~i da molimo qubaznu publiku da se u toku predstave ne izuva, tj. Uprava pozori{ta ne snosi odgovornost za va{e izgubqene cipele, isto va`i i za {e{i{re, {alove, torbe i tome sl. Hvala.”

Alhemi~ar uze kwigu koju je neko iz karavana poneo sa sobom.

Kwiga je bila bez korica, ali on je uspeo da utvrdi da je wen autor Oskar Vajld. Listaju}i kwigu nai{ao je na pri~u o Narcisu.

Alhemi~ar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladi}u koji je i{ao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru.

Toliko je bio op~iwen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.

Ali Oskar Vajld nije tako zavr{io ovu pri~u.

On je napisao da su, kada je Narcis umro, do{le {umske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u kr~ag slanih suza.

– Za{to pla~e{? – upita{e {umske nimfe.

– Pla~em za Narcisom – re~e jezero.

– Ah, nimalo nas ne ~udi {to pla~e{ zbog Narcisa – nastavi{e one. I pored toga {to smo mi sve stalno tr~ale za wim po {umi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra wegovu lepotu.

– Pa zar je Narcis bio lep? – upita jezero.

– A ko bi to od tebe mogao boqe da zna? – odgovori{e iznena|ene nimfe. – Na kraju krajeva, on se svakoga dana sa tvojih obala nagiwao nad tebe.

Jezero je za trenutak za}utalo. Najzad re~e: – Ja pla~em za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep.

Oplakujem Narcisa zato {to sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu wegovih o~iju da vidim odraz sopstvene lepote. „Lepe li pri~e“, re~e Alhemi~ar.

Pri~a o crnoj i beloj kutijici DESANKA MAKSIMOVI]

Na buri

Svu ve~er na pustom bregu neko stoji.

Pusti me, majko, da vidim da li je ~ovek ili bor.

Pusti me da vidim ko to svu ve~er gleda u na{ beli, skromni dvor.

Pusti me, majko, ne}e me umoriti hod: breg je blizu nam doma.

O, ja ose}am da mi je rod taj ~ovek ili bor {to svu ve~er blizu groma stoji i gleda u na{ dvor.

Vidi{ li, oblak crn, ogroman, zlokoban brod, nad wim plovi i smrt nosi?

O, majko, idi, ti ga bar zovi, neka se skloni u na{ dom taj ~ovek ili bor {to svu ve~er stoji i gleda u na{ beli skromni dvor.

Na pustom brdu on je sam, kao dete kad ruke skrsti nad bolom nekim prvi put.

Pusti me da tanki moji prsti meta budu burama zlim.

Pusti me, pusti, dobra majko, tako je potmuo i zao oblak {to vitla nad wim.

U jednoj dalekoj kineskoj provinciji `iveo je siroma{ni Kinez koji je svoj `ivot proveo rade}i najte`e poslove, ali i pored toga nije stekao nikakvo bogatstvo. Sve {to je imao bio je sin jedinac koga je neizmerno voleo. Ovaj siroma{ni ~ovek je ipak bio u~en pa je svog sina nau~io da ~ita i pi{e, uveo ga u svet kaligrafije i to je bilo svo blago koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.

Mladi} je dugo patio kraj o~eve posteqe, provode}i sa wim wegove posledwe dane.

Neposredno pre nego {to je izdahnuo, otac je izvadio dve kutijice: jednu crnu, a drugu belu i rekao sinu : „Na `alost sine ja nemam {ta drugo da ti ostavim sem ovih kutija. Zapamti – dobro ih ~uvaj. I zapamti ako ti jednoga dana bude bilo te{ko, mnogo te{ko u `ivotu, otvori belu kutijicu. Crnu }e{ otvoriti onda kada ti bude dobro i kada bude{ bio jako sre}an.“ Nakon o~eve smrti, mladi} je spakovao ne{to svojih stvari i one dve kutijice krenuv{i u svet da zaradi svoju porciju pirin~a. Radio je najte`e poslove, spavao na ulici… Posle par godina takvog `ivota, postao je jako umoran, nesre}an i bez ikakve nade u boqe sutra.

Onda su se dogodile i velike poplave, nastala je op{ta glad… Mladi} je bio potpuno bespomo}an, bez posla i hrane. Jednog jutra se probudio i video da mu je neko ukrao jedino {to je imao – zdelu za pirina~, pamu~nu ko{uqu i dva juana… U trenutku o~aja mladi} je re{io da se ubije… A onda je napipao maleni zave`qaj u{iven u porub pojasa – dve kutijice nasle|ene od oca.

Setio se tada o~evih re~i i otvorio je belu kutijicu. U woj nije bila ni~ega sem malene pirin~ana hartija. Mladi} je razmotao i video o~ev rukopis. Pisalo je : „Ovo }e pro}i !“

Shvativ{i ovo kao o~ev amanet, nije se ubio. Nastavio je daqe i uputio se u obli`wi gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seqaka koja nije mogla da u|e kroz gradsku kapiju, jer niko nije umeo da pro~ita {ta pi{e na velikoj tabli na samom ulazu. Mladi} je pri{ao, pro~itao im glasno {ta pi{e i kolona je pro{la. Pro{ao je i on.

Par dana nakon toga na{eg mladi}a je potra`io maleni stari Kinez. Rekao mu je da wegov gospodar tra`i pisar, a da je on ~uo od seqaka koji su nedavno do{li u grad da on zna da ~ita i pi{e.

Tako je mladi} dobio posao kod strogog plemenskog stare{ine. Radio je naporno i marqivo. Svima je pomagao. Strogi gradski stare{ina je bio pravedan ~ovek i dobro ga je nagra|ivao, a vrlo brzo mu je i dao deo u svojoj ku}i gde je mladi} po~eo da `ivi.

U godinama koje su usledile mladi} je kupio malo imawa i stekao znatno materijal-

no bogatstvo. Radio je sve vi{e umesto starog gradskog stare{ine koji mu je poverio ne samo svoje poslove, nego i svoju k}er koju je mladi} o`enio. Zajedno, u qubavi i slozi, wih dvoje su rodili mnogo dece. Mladi} je mnoge ve~eri provodio ispijaju}i ~aj u prostorijama svog prelepog doma, razgovaraju}i sa svojom voqenom ili u~e}i svoje sinove komplikovanim kineskim karakterima, ~itaju}i Konfu~ija i prvi put u `ivotu je bio savr{eno sre}an.

Jedne takve ve~eri, setio se celog svog `ivota koji je i{ao od najgore bede do kompletne sre}e. Setio se svih svojih o~aja, svoje `eqe da svojevremeno umre, setio se oca. Setio se tada i one druge kutije koju mu je otac dao…

Otvorio je crnu kutijicu. U woj je bio smotan komad pirin~anog papira. Razmotao je, a na wemu je o~evim rukopisom bilo zapisano: “I ovo }e pro}i.”

24

FEQTON

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (10)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Razbijawe jedinstva Mitropolije Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

U Crnoj Gori, kao i u drugim oblastima Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, Cetiwski manastir dr`ava je bila iznad Crkve, ski sabor) i drugi crkveni za nezavisno{}u Crne Gore. ideologija iznad vere, a poorgani sasvim jasno i izri~i- Tako, nedeqnik "Monitor", litika iznad prava. U takvim to izjasnili protiv ru{ewa koje se pojavio 1990. godine odnosima, nosioci dr`avpravoslavnog hrama na Lov- i koji je u to vreme otvoreno no-ideolo{ko-politi~ke mo}enu i nakon {to je Sveti zagovarao opciju tada najja~e }i nametali su ideju o moguarhijerejski sinod, krajem secesionisti~ke stranke Li}em osnivawu nekakve zaaprila 1969. godine, uputio beralnog saveza Crne Gore, sebne crkvene organizacije pismo predsedniku SFRJ gotovo u svakom broju imao je samo za podru~je Crne Gore, Josipu Brozu Titu, s molbom tekstove ili pisma ~italaca organizacije kojom bi se poda se "uzmu u za{titu prava i u kojima se zagovaralo osnitisnula Srpska pravoslavna svetiwe Srpske pravoslav- vawe autokefalne crkve kao crkva sa ovog svog organskog, ne crkve", patrijarh German poluge nezavisne dr`ave. kanonskog podru~ja. je pozvan, nekoliko dana kaNa osnovu takvog prezenTe i takve ideje nametane snije, 5. maja 1969. godine, na tovawa stavova, videlo se su i kori{}ene u svrhu evenrazgovor u Versku komisiju da su zahtevi za autokefaltualne ucene i mogu}eg suzbipri Saveznoj vladi. nost Crkve u Crnoj Gori prijawa uticaja Srpske pravoTada{wi predsednik ove marno politi~ko pitawe, u slavne crkve u Crnoj Gori. komisije Milo Jovi}evi} slu`bi dr`avne samostalTako, kada je vikar pazapretio je upravo time, re- nosti. I samo takvo poimawe trijarha srpskog, episkop kav{i da zbog "kampawe" pokazuje da crnogorski aubudimqanski Andrej, 13. nokoju Srpska pravoslavna cr- tokefalisti nisu dovoqno vembra 1959. godine oti{ao kva vodi da bi se spre~ilo upu}eni u `ivot, kanone i na razgovor sa predsedniru{ewe Wego{eve kapele na organizaciju Pravoslavne kom Narodne skup{tine NR Lov}enu (wenog hrama), "nije crkve, za koju su dr`avne Crne Gore Bla`om Jovanoviiskqu~eno da pitawe auto- granice irelevantne. Vera }em i predsednikom Verske kefalne crkve postane aktu- je stavqana u slu`bu polikomisije u ovoj republici elno i u Crnoj Gori". tike. Indifirentnost prema Milanom Vukasovi}em da isU vreme kada je po~eo pravoslavnoj veri pokazao je pita mogu}nosti povratka na raspad Jugoslavije, oglasile i sam tada{wi predsednik svoju du`nost progawanog i su se saparatne i secesioni- Liberalnog saveza Crne Gore politi~ki osu|enog mitroposti~ke snage i u Crnoj Gori. Slavko Perovi}, koji je za lita crnogorsko-primorskog Oni koji su se zalagali za sebe rekao da je ateista.

Arsenija (Bradvarevi}a), odvajawe Crne Gore od SrUsled takvih poku{aja da Vukasovi} je zapretio: "Ako bije i{li su i na razbijawe se naru{i jedinstvo Crkve na nam Sabor nametne Arsenija, jedinstva Crkve. Nametana podru~ju Crne Gore, sve{tenbi}e kao u Makedoniji." [to je ideja o osnivawu "auto- stvo Mitropolije crnogorzna~i - ako Sveti arhijerejkefalne crnogorske pra- sko-primorske izdaje sledeski sabor SPC bude insivoslavne crkve". Jer, kroz }e saop{tewe: stirao na povratku mitropote`wu za proklamovawem au"Sve{tenstvo Mitropolilita Arsenija na Cetiwe, da tokefalnosti Crkve u Crnoj je crnogorsko-primorske oba }e se i u ovoj jugoslovenskoj Gori, proklamovana je te`wa reda, sa svojim eparhijskim federalnoj jedinici krenuti putem kojim se i{lo u NR Makedoniji, tra`ewem crkvene autonomije, {to je kasnije Fizi~ki nasrtaji takozvanih autokefalista na Srpsku preraslo i u zahtev za autopravoslavnu crkvu u Crnoj Gori postali su uobi~ajena pokefalno{}u. java u Crnoj Gori, naro~ito na Cetiwu. Tako je, na dan slaZapretilo se Crkvi razve Cetiwskog manastira, koji proslavqa svog za{titnika bijawem wenog jedinstva na Svetog Petra Cetiwskog, 31. oktobra 1992. godine, dok je ovom podru~ju i kada se ona nakon liturgije rezan slavski kola~, grupa crnogorskih usprotivila ru{ewu Weobesnih mladi}a, bezbo`nika, kamenicama i drugim predgo{eve kapele na Lov}enu. metima porazbijala je prozore na crkvi i nasrnula na crNakon {to su se najvi{e crkvenu zastavu nad manastirom. kveno telo (Sveti arhijerej-

NAPAD NA SVETOG PETRA CETIWSKOG

arhijerejima, na molitvenom i bratskom saboru, odr`anom 17. septembra 1990. godine u manastiru Re`evi}i, donijelo je jednoglasnu odluku - da nepokolebqivo slijedi put Svetosavskog zavjeta i jedinstva Srpske pravoslavne crkve.

Osu|ujemo svaki poku{aj izvjesnih grupa i partija, koje nastoje da razbiju duhovno i kanonsko jedinstvo bi}a Srpske pravoslavne crkve u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

Mitropolija crnogorsko-primorska, kao neodvojivi dio Srpske pravoslavne crkve i bri`na majka, poziva svoja duhovna ~eda da sa~uvaju jedinstvo svoje crkve i tako ostanu vjerni amanetu svojih predaka, jer svaki poku{aj razbijawa jedinstva nije ni{ta drugo nego nastavak zavjere protiv srpstva i pravoslavqa."

Ispod ovog teksta bila su 33 potpisa.

Pobornici "autokefalne crnogorske pravoslavne crkve" obi~no su koristili va`ne doga|aje, kada se okupi veliki broj vernika, novinara i gostiju iz zemqe i sveta, da bi promovisali ono za {ta se zala`u.

Tako, prilikom centralne proslave 300-godi{wice Seobe Srba (1690) pri Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, 24. juna 1990. godine, grupa mladi}a prekinula je svetu arhijerejsku liturgiju na Cetiwu, protestuju}i protiv prisustva srpskih arhijereja. Tako|e, u prole}e slede}e 1991. godine, prilikom kr{tewa 200 Srba izbeglih iz Albanije, taj sve~ani ~in prekinuo je izvesni \iko \ikanovi}...

Povodom ovakvih doga|awa oglasilo se i sve{tenstvo Eparhije banatske, koje je izdalo saop{tewe s re~ima da je sastav crnogorstvuju{~ih autokefalista u najmawu ruku "neobi~an".

Jer su me|u wima pripadnici islamske i rimokatoli~ke vere, biv{i propali komunisti i penzioneri. "Vernika nema i nikada ih me|u wima nije ni bilo", ka`e se. lll U slede}em broju: Samozvani autokefalni poglavar

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

11. novembar

1331. - Umro je srpski kraq Stefan De~anski Nemawi}, sin kraqa Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premo} na Balkanu pobediv{i Bugare u bici kod Velbu`da 1330. S prestola ga je zbacio sin Du{an 1331. i dr`ao u zato~eni{tvu u Zve~anu, gde je umro pod nerazja{wenim okolnostima. Podigao je manastir De~ane, a wegova De~anska hrisovuqa dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika de~anskog vlastelinstva.

1405. - Umrla je srpska knegiwa Milica, `ena kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravqala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamona{ila i podigla manastir Qubostiwa, gde je sahrawena kao monahiwa Evgenija.

1821. - Ro|en je Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, jedan od najve}ih ruskih i svetskih kwi`evnika. Wegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije kwi`evno-teorijske, esteti~ke, psiholo{ke i filozofske studije i tuma~ewa. Uticao je na ukupnu evropsku i ameri~ku kwi`evnost ("Zlo~in i kazna", "Bra}a Karamazovi", "Bedni qudi", "Poni`eni i uvre|eni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").

1869. - Ro|en je Vitorio Emanuele III, italijanski kraq od 1900. do 1946, o`ewen Jelenom, }erkom crnogorskog kraqa Nikole I. Podr`ao je Musolinijev re`im i 1936. je progla{en carem Etiopije, a 1939. kraqem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadaju}i se da }e tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.

1918. - Kapitulacijom Nema~ke zavr{en je Prvi svetski rat u kojem je u~estvovalo 36 dr`ava. @ivot je izgubili oko 10 miliona qudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nema~ka morala da napusti sve okupirane zemqe na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u `elezni~kom vagonu u francuskom mestu Kompijew.

1971. - Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vra}eno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1975. - Progla{ena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Ago{tiwo Neto.

2000. - U zapaqenoj `i~ari u jednom tunelu ispod gle~era Kic{tajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijskim Alpima, `ivot je izgubilo 159 osoba.

2004. - U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na ~elu Palestinske oslobodila~ke organizacije (PLO) bio preko 30 godina.

2008. - Umrla je Nikica Marinovi}, prva mis SFRJ i prva Jugoslovenka koja se pojavila na takmi~ewu za izbor mis sveta 1966. na kome je osvojila titulu prve pratiqe i najlep{e Evropqanke.

2015. - Ustavni sud [panije suspendovao je rezoluciju katalonskog parlamenta kojim se pokre}e proces otcepqewa tog regiona od [panije, dok sud ne razmotri taj dokument.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

Dan u kome su {ine pre{le Savu Za nekada{wi Beograd, dana{wi dan, 5. novembar, i to onaj 1935. godine, bio je izuzetno veliki datum. Jer, tog dana prvi tramvaji krenuli su sa Terazija za - ni mawe ni vi{e nego - Zemun.

A Zemun nije bio ba{ blizu te 1935. godine.

Svega 17 godina ranije bio je deo druge dr`ave, Austrougarske carevine, i to vekovima, a izme|u beogradske obale Save i

Panorama nekada{weg predela izme|u Zemuna i Beograda, 1934. godine

Velelepni most je zvani~no pu{ten u saobra}aj 16. decembra 1934. godine, a ime je dobio u ~ast kraqa Aleksandra koji je dva meseca ranije ubijen u Marseju

Zemun, 5. novembar 1935. godine: Sve~ani do~ek prvog tramvaja iz Beograda u Glavnoj ulici Tramvaj je prolazio pored Narodne skup{tine (u pozadini Po{ta i crkva Svetog Marka)

Novi most, novi Sajam, novi tramvaj: Epoha u kojoj je Beograd krenuo da se razvija kao nikada ranije u svojoj istoriji. Za svega jednu deceniju u gradu su se desile tektonske promene posle kojih je po prvi put po~eo da ima formu jedne moderne evropske prestonice. Ovakav bum surovo }e prekinuti Hitlerovi bombarderi 6. aprila 1941.

prvih zemunskih ku}a prostirala se pe{~ara i mo~vara koju su ~esto plavile dunavske vode.

Jednostavno, iako je godinu dana ranije bio izgra|en novi velelepni most Kraqa Aleksandra, i tako se napravila direktna saobra}ajno-pe{a~ka veza, jedna nasle|ena barijera, i to vekovna, istorijska, je postojala i daqe. Trebalo je povezati dva mesta u jednu celinu, a javni gradski prevoz je bio najboqe re{ewe za to.

I tako se desila tramvajska linija broj 14: Beograd – Zemun.

Za datum wenog polaska odabran je ba{ 5. novembar jer je to bio dan u kome su divizije srpske vojske pobedonosno u{le u Zemun 1918. godine, na kraju Prvog svetskog rata, i oslobodile ga od vekovne tu|inske vlasti. Iako je sa~uvao svoju etni~ku raznolikost, i najve}i deo svojih predratnih stanovnika, Zemun je tek tada od grani~ne karaule propale carevine postao deo prestonice nove jugoslovenske dr`ave.

Nije pro{lo mnogo, a prvobitna trasa 14-ice se malo promenila: umesto sve~anog polaska ispred Moskve, sa Terazija, za terminus je odabrana okretnica na “Trgu vojvode Mi{i}a“, danas i{~ezlom beogradskom toponimu, koji se nalazio na mestu sada{weg parki}a uz Narodnu skup{tinu, ka Vlajkovi}evoj.

Kada bi pre{la most, 14-ica je “taqigala” Beogradskim putem (dana{wim Bulevarom Nikole Tesle), sve do Glavne ulice u Zemunu i bioskopa “Central” gde je bio drugi terminus.

U leto 1940. gradi se i tramvajski depo na mestu gde je dana{wi park-kej, blizu sada{weg autobuskog polazi{ta.

Sru{en je posle Drugog svetskog rata kada je odlu~eno da se uredi {etali{te uz Dunav. Iste te, posledwe predratne godine, trasa 14-ice je do`ivela promenu i sa beogradske strane, pa je produ`ena ~ak do Novog grobqa, {to je ~inilo najdu`om linijom javnog prevoza u tada{wem Beogradu.

Prema nekim izvorima, ekspanzija tramvajskog saobra}aja u tom beogradskom “bumu” do 1941. godine donela je ideju da se jo{ neke linije uve`u sa “zemunskom” ali i da, po prvi put u istoriji Beograda, deo trase – ide podzemno, kroz centar! Time bi 14-ica u pravom smislu re~i postala zametak beogradskog metroa.

Na`alost, sve ove spektakularne planove grubo je prekinula nacisti~ka agresija na Kraqevinu Jugoslaviju i mu~na okupacija, posle koje vi{e ni{ta nije bilo isto.

U prvim danima rata, aprila 1941. godine, nakon {to je miniran i sru{en most Kraqa Aleksandra preko Save, nakon kapitulacije Kraqevine Jugoslavije u Zemunu je preostao izvestan broj tramvaja koji se vi{e nikada nisu obreli u Beogradu niti do{li do po~etne stanice sa te strane.

Umesto toga, nove usta{ke vlasti (Zemun je pripao zlo~i-

Sru{en most Kraqa Aleksandra preko Save, od strane Nemaca, nakon kapitulacije Kraqevine Jugoslavije

Tramvajska karta iz prvih dana NDH: Pla}awe je i daqe prikazano u dinarima dok ne bude u potpunosti uvedena nova usta{ka valuta, Paveli}eva kuna

Pontonski most nema~ke vojske, kojim se prelazilo iz Zemuna u Beograd i obratno

Most preko Save (Brankov most), izme|u Beograda i Novog Beograda (Zemuna), ponovo je napravqen i sve~ano je otvoren 1956. godine na~koj usta{koj dr`avi NDH prema Hitlerovim planovima za komadawe Srbije) od tih zaostalih kola uvode tramvajski saobra}aj i to – od zemunske Po{te do Sajmi{ta koje }e ubrzo postati mesto strahovite patwe i stradawa kad nacisti u wemu budu formirali logor smrti.

Ipak, taj tramvaj su koristili qudi iz Zemuna koji su i u to te{ko vreme imali neka posla u Beogradu: nakon {to bi ih dovezao do Sajmi{ta, iza{li bi tik uz ogradu logora i tu pe{ke prelazili pontonski most nema~ke vojske, pa bi ponovo u Kara|or|evoj ulazili u neki od tramvaja koji su radili u okupiranoj Nedi}evoj Srbiji. Ipak, tih putnika nije bilo mnogo.

Nakon {to je 1956. izgra|en novi most na mestu nekada{weg

poru{enog, ovog puta nazvan “Most bratstva i jedinstva”, uvedena je umesto tramvajske trolejbuska linija ali sa istim brojem – 14. U po~etku je imala identi~nu trasu kao predratna tramvajska, da bi koju godinu kasnije bila produ`ena do “Kowi~ke {kole” – ba{ onako kako je bilo planirano i za tramvaj pre Drugog svetskog rata.

Posebno je zanimqiva jo{ jedna podudarnost: upravo ovih dana treba da se donese novi “Plan generalne regulacije {inskih sistema” kojim je Grad Beograd predvideo pro{irewe tramvajskih linija i to – preko Dunava, novim mostom koji }e se graditi kod Ade Huje.

Ba{ kao {to je pre 86 godina tramvaj prvi put pre{ao Savu novim mostom.

M. T.

26

MOZAIK

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U narednim danima mogu}a je ponuda za partnerstvo sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam zvu~i sumwivo jer je sve suvi{e dobro da bi bilo stvarno. QUBAV: Vreme je da se prilagodite voqenoj osobi. Niste raspolo`eni za kompromise jer ih do`ivqavate kao poraz. I va{ partner ima svoje potrebe. ZDRAVQE: Proverite hormone.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Okolnosti vas primoravaju da donesete odluku za koju znate da mora da se dogodi, ali koje se istovremeno i pla{ite. Previ{e ozbiqno shvatate ovaj trenutak. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas namerno isku{ava. Mo`e vam se desiti da u afektu izgovorite i ne{to {to ste planirali da pre} utite. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne nedostaje vam koncentracija, ali obaveze ipak trpe jer niste dovoqno posve}eni onome {to trenutno radite. QUBAV: Kao i uvek, va{ najve}i problem je nestrpqewe. Jednostavno, vi vi{e ne mo`ete da ~ekate. Sre}na vest je da ne}ete jo{ dugo trpeti, promene sti`u u bliskoj budu}nosti, ali mogu biti neprijatne. Ne donosite prerane zakqu~ke. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. QUBAV: I u qubavi vas mu~i kolebawe. Ukoliko svoju tenziju budete usmerili na partnera, postoji velika {ansa da kriza eskalira.

Reakcija voqene osobe mo`e biti iznena|uju}e neprijatna. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Bespotrebno sami sebi kvarite raspolo`ewe jer se bavite qudskim odnosima koji su, za va{e poslovawe, nebitni. Mogu}i su neo~ekivani izdaci. QUBAV: Optere}eni ste analizom nekih situacija koja su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva neraspolo`ewe voqene osobe.

Nije vreme za isku{ewa. Mali nesporazum zbog mawka komunikacije. ZDRAVQE: Goru{ica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Posao se gomila, a vi se u tome sve slabije snalazite. Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. Be`awe dodatno produbquje problem i komplikuje odnose. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Precenili ste svoje mogu}nosti pa }ete, hteli vi to ili ne, biti prinu|eni da deo odgovornosti prepustite bliskim saradnicima. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog sukoba izme|u voqene osobe i vas.

Ne budite prestrogi jer oboje ste krivi. Propu{tate svaku priliku da kvalitetnim razgovorom razjasnite nedoumice. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mo`ete da ra~unate na podr{ku prijateqa jer ste u proteklom periodu svojim zalagawem i po`rtvovano{}u to zaslu`ili kod wih.

QUBAV: Ako zanemarite lo{e raspolo`ewe, shvati}ete da za dru`ewe i kvalitetne razgovore nije neophodna velika svota novca. Tenziju vam stvara pritisak voqene osobe koja je promenqivog raspolo`ewa. ZDRAVQE: Malaksalost.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Uhvatilo vas je veliko nestrpqewe, sve biste sad i odmah. Dok se tako bespotrebno tro{ite i nervirate, vreme prolazi, a ni{ta se ne posti`e. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. Voqenoj osobi nije jasno va{e promenqivo raspolo`ewe, ne zna kako da vam ugodi. ZDRAVQE: Alergije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Zamisao koju ste imali, a ti~e se va{ih ambicija, kona~no postaje jasna i izvodqiva. Zadovoqni ste, ali okolini mo`ete delovati previ{e arogantno. QUBAV: Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Kratak odmor i zajedni~ko putovawe osve`i}e vezu i podseti}e vas da ste, na prvom mestu, jedno drugom prijateqi. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Nedeqa po~iwe velikom tenzijom. S jedne strane, imate vama nadre|ene qude, a s druge, one koji su, po hijerarhiji, ispod vas i o~ekuju va{ potez. QUBAV: Ustupci koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe jer vam se ~ini da previ{e trpite. Zbuwuje vas voqena osoba, ~ini vam se kao da je to neko koga uop{te ne poznajete. ZDRAVQE: Problemi s grlom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: U susret vam dolaze mnogobrojne prilike i poznanstvo s mla|om osobom koja ima na~ina da vam profesionalno pomogne. QUBAV: Izme|u voqene osobe i vas vlada zati{je. Vama se ~ini da partner deluje sebi~no. Va{a romanti~nost trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na realan na~in. Ne gubite nadu, ovaj period je prolazan. ZDRAVQE: Prehlada.

[ta zna~e podignuta tri prsta Iako mnogi u Srbiji i na Balkanu smatraju da ovaj simbol predstavqa srpski nacionalizam, on je daleko od toga. „Tri prsta su definicija simbola vere. Tri prsta se kod hri{}ana odnose na postojawe svete trojice – oca, sina i svetoga duha”, obja{wava Acovi} i dodaje da se tri prsta koriste prilikom zakletve, zavetovawa, izra`avawa verovawa u sveto i nerazru{ivo trojstvo. „Kod katolika to nije toliko izra`eno jer koriste sve prste. Kod pravoslavaca ostala je praksa kori{}ewa tri prsta”, obja{wava.

Pitawe simbola na ovim prostorima odavno je bilo stavqeno van zakona, pa qudi ne znaju vi{e ta~no {ta to zna~i, ali izra`avaju pripadnost ne~em {to im je prepoznatqivo i do ~ega im je stalo i zbog ~ega di`u tri prsta, smatra Acovi}. „To je zakletva, nikada nikome nije palo na pamet da bi zakletva trebalo da se polo`i druga~ije nego sa tri prsta. Niko nije rekao da bi trebalo da se radi druga~ije”, pri~a on.

Kroz istoriju, tri prsta dobijala su druga~iju konotaciju, u zavisnosti od politi~ke situacije.

Pozdrav sa tri ra{irena prsta u Srbiji postao je popularan devedesetih godina i tada dobija naznake nacionalne obojenosti. Popularizovao ga je Vuk

Dra{kovi} tokom devetomartovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu, ali ga je jo{ i pre wega na prostoru Srpske Krajine koristio Jovan Ra{kovi}, osniva~ Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj. „Izbor Kara|or|a za vo|u Prvog ustanka prisutni srpski knezovi pozdravili su di`uci desnu ruku sa tri rastavqena prsta. Na slici Paje Jovanovi}a, i Milo{ Obrenovi} u Takovu poziva na ustanak sa uzdignuta i rastavqena tri prsta. Zato sam i ja 1990. na isti na~in, sa ra{irena tri prsta, pozvao pristalice Srpskog pokreta obnove na bunu protiv diktature Slobodana Milo{evi}a”, ispri~ao je Vuk Dra{kovi} i dodao da su tri prsta, kao vekovni simbol pobune i borbe za slobodu srpskog naroda, danas prerasla u nacionalni pozdrav.

R. N.

Za{to se ogroman krst pojavio na vetrometini iznad srpske svetiwe Manastir Mile{eva, velika lavra Svetog Save i Belog an|ela, povodom osam vekova postojawa dobio je va`no znamewe. ^asni krst te`ak gotovo ~etiri tone, visok 11 metara, postavqen je na brdu iznad svetiwe. Vladika mile{evski Atanasije otkriva za{to je ovo znamewe postavqeno ba{ na tom mestu.

Uz srpsku trobojku, koja se vijori sa vrha Titerovac na obron-

podse}ali na qubav bo`ju i na to sudbonosno istorijsko delo.

Krst ima oblik zagrqaja, Hristos {iri ruke, on nas i daqe grli", isti~e vladika mile{evski.

Osam vekova velike svetiwe On dodaje da se dugo razmi{qalo kako u uslovima epidemije i drugim te{ko}ama proslaviti osam vekova velike svetiwe. Zakqu~ili su da je najprirodnije qubav prema manasti-

Episkop mile{evski Atanasije

cima Zlatara, na oko 950 metara nadmorske visine, od sada je i ^asni krst, iznad manastira Mile{eva, sredwovekovne svetiwe iz prve polovine 13. veka. ^asni krst od ~etiri tone iznad Mile{eve Episkop mile{evski Atanasije otkriva da nije re~ o obi~nom brdu. Na obe strane reke Mile{evke i dan danas se nalaze isposnice, u wima su vekovima monasi posve}ivali molitve, razgovarali sa bogom.

"Oni su ba{ na tom mestu nastavili apostolsku slu`bu, kao i apostoli, ostavili sve od ovoga sveta i po{li za Hristom da bi sebe potpuno wemu posvetili. Dakle, vekovima je to brdo pretvarano u uzdarije Bogu, u qubavi. Taj prostor je sav mona{ki, manastir Mile{eva, hram Vaznesewa Gospodweg napuweni su molitvom, sveto{}u. Sva ta kotlina, sva taj prostor napuwen je molitvom i sveto{}u, sve je to uzdarje Bogu.

Bilo je prirodno da se kao plod svega toga, na toj vetrometini, na brdu, pojavi ovaj krst", ka`e vladika Atanasije.

On dodaje da krst nije bilo kakav znak, da se najva`niji, najsudbonosniji doga|aj u istoriji ~ove~anstva, dogodio na krstu, na wemu je Sin bo`ji pokazao svoju qubav prema nama, postao prisutan u `ivotu qudi.

"Prineo je sebe na `rtvu za nas, da bi nas popravio, ispravio, da bi pobedio na{e neprijateqe.

Pobedio je satanu, pobedio smrt, ohrabrio nas i priveo ocu nebeskom, o~istio nas od greha. Sve se to dogodilo na tom znaku. Krst Histov je izraz qubavi bo`ije i podsetnik na wu. Bog nas je udostojio da prinesemo ne{to kao na{e uzdarje, da uzvratimo tako {to }emo taj simbol napraviti od metala, da bi smo se neprestalno

ru izraziti postavqawem krsta koji }e podse}ati na qubav bo`ju i koji }e istovremeno biti plod qubavi.

"Hteli smo da posvedo~imo da zaista jesmo u qubavi bo`ijoj, da ima bo`ije sile u nama. Sazvali smo sve, one koji pripadaju crkvi, one koji su joj blizu sa ovog prostora i {ire, iz svih delova i `ivota Srbije. To i jeste priroda krsta i qubavi bo`ije, to je saborna sila, tako da je i sam na~in izrade krsta bio krstolik" isti~e.

Vladika je, ka`e, zahvalan Gospodu {to je sve koji su u~estvovali u ovom poduhvatu udostojio da u te{ko vreme budu na visini svog hri{}anskog imena. U ovom ni malo lakom poslu, prvo su pomogli pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova.

Tek }e da zasija Novo znamewe Mile{eve napravqeno je od ~elika, krst je presvu~en cinkom, svetle}e no}u.

Ostali su jo{ mawi dopunski radovi oko osvetqewa, a vladika Atanasije ka`e da }e i to uskoro biti zavr{eno.

"Najvi{e nas raduje upravo izgled krsta, on svetli, podse}a na ra{irene ruke Hristove koje svedo~e o Bo`joj qubavi. Kad gledamo uzbrdo gore, posmatramo kako {iri svetlost, veoma intimno do`ivaqavamo da bog grli ceo na{ grad, ne samo manastir, ve} i Prijepoqe i daqe, jer se i izdaleka vidi. Sre}ni smo, srce nam je na mestu, potpuno smo ube|eni da smo uradili ne{to bogougodno i ~ovekoqubivo".

Vladika dodaje da je bilo vi{e umetni~kih re{ewa izgleda krsta, ali da su se odlu~ili za ono koje je mogu}e videti u hramovima u Rusiji, ali i na{im svetiwama na Kosovu i Metohiji.

M. T.

ZDRAVQE ZRAVQE

^etvrtak ^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak11.

11.novembar novembar2021.

2021.

27

DOBAR I LO[ HOLESTEROL:

Koja je razlika?

Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiqno da vam naru{e zdravqe a mogu da budu i jedan od faktora rizika za nastanak ateroskleroze, infarkta i {loga, ili razvoj drugih bolesti srca i krvnih sudova. [ta uti~e na pojavu povi{enog holesterola?

- Na povi{en nivo ukupnog, kao i tzv. lo{eg holesterola uti~e genetika, na~in ishrane, gojaznost, slaba fizi~ka aktivnost i drugi faktori. Istovremeno, povi{en holesterol mo`e nastati i kao posledica drugih oboqewa: dijabetesa, hipotireoidizma, opstruktivnih bolesti jetre, o{te}ewa bubrega i sli~nih - obja{wavaju doktori.

Ko je dobar a ko lo{?

Lo{ holesterol u~estvuje u formirawu plaka, a samim tim i u pove}awu izbo~ine, odnosno su`ewa u krvnom sudu. Vi{ak lo{eg holesterola lepi se

DOMA]A KUJNA

Recept

Medeno srce POTREBNO JE:

1 ~a{a mleka ~a{a (od 2 dl) 1 ~a{a {e}era 0,75 ~a{e uqa 2 ~a{e bra{na 1 ka{i~ica sode bikarbone 1 ka{i~ica cimeta 2 ka{ike kakaoa 6 ka{ika xema 5 - 6 ka{ika 1 ka{ika meda (nije obavezno)

du` arterijskih zidova i brzo zapu{i arteriju i ote`e protok krvi, uzrokuju}i bol, infarkt ili mo`dani udar.

Koliko nije dobro kada je nivo lo{eg (LDL) holesterola povi{en, toliko je lo{ organizam i kada je nivo dobrog (HDL) holesterola ispod minimuma.

Uloga dobrog holesterola je potpuno suprotna, jer on ~isti arterije, odnosno odvla~i vi{ak {tetnog holesterola u jetru i tako ga elimini{e iz krvnih sudova u kojima bi u suprotnom doveo do ateroskleroze. Zbog toga se borimo da u organizmu imamo {to mawe lo{eg, a {to je mogu}e vi{e dobrog holesterola.

Koji simptomi ukazuju na problem povi{enog holesterola?

- Povi{en holesterol naj~e{}e ne prate nikakvi simptomi, pa se zbog toga uglavnom otkriva ili na redovnom sistematskom pregledu, ili {to je opasnije, tek posle otkrivawa nekog od kardiovaskularnih problema. Zato je jako

[ta se doga|a ako trpite veliku nu`du?

Odlazak u VC je prirodni proces ~i{}ewa organizma i upravo zbog toga ga nikako ne bi smeli odlagati. To se posebno odnosi na obavqawe velike nu`de.

Q Kada je najboqe vreme za obavqawe velike nu`de?

Za ve}inu qudi, najboqe i najzdravije vreme za odlazak u toalet je ujutro. Naime, tokom no}i na{ probavni sistem razgra|uje hranu koju smo pojeli tokom prethodnog dana, a koja je ujutro, kada se probudimo spremna na izlazak iz na{eg tela.

Q Koliko puta sedmi~no bi trebalo da obavqamo veliku nu`du?

Odlazak u toalet jednima je normalna i rutinska stvar, dok drugima predstavqa problem. Iako je jutarwe pra`wewe creva

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: 1. U jednu posudu stavite sve navedene sastojke sem xema i meda.

2. Sve dobro umutite mikserom.

3. Oko polovine smese sipajte u uqem podmazan i bra{nom posut pleh i pecite oko desetak minuta na 200 st. a zatim izvadite pleh, prema`ite xemom, pa preko sipajte ostatak smese. Vratite pleh u rernu i pecite jo{ tridesetak minuta(probajte ~a~kalicom i ako ostane suva, kola~ je pe~en).

4. PS. Ukoliko `elite, kola~ mo`ete preliti glazurom od ~okolade.

va`no {to je mogu}e vi{e pri~ati o zna~aju redovnih kontrola, kako bi se problem na vreme otkrio i u po~etnoj fazi vratio u normalne granice.

Ukoliko se ne le~i na adekvatan na~in, koje mogu biti posledice?

- Ako se ne le~i na pravi na~in vrednost holesterola se neprekidno pove}ava, pa arterije trpe, jer se zidovi krvnih sudova zadebqavaju.

Usled talo`ewa masnih naslaga wihov pre~nik se smawuje, pa se ~ak mo`e i potpuno zatvoriti kada dolazi do pojave mo`danog ili sr~anog udara.

Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiqno da naru{e zdravqe ili da budu jedan od brojnih rizika za nastanak ateroskleroze, optere}ewe srca, i razvoj bolesti srca i krvnih sudova.

Simptomi kao {to su bol u grudima, zamarawe, malaksalost i dr. obi~no se javqaju tek ako je plak suzio krvni sud za preko 50 procenata. Me|utim, veoma

je va`no napomenuti da su mawi plakovi tako|e izuzetno nestabilni.

Unutar svakog plaka nalazi se jezerce masti koje se sastoji od kristala holesterola, masnih kiselina i triglicerida. Svaki plak ima i ~ep odozgo.

Dovoqno je da se u toku dana iznervirate, pa da sredi{wi mi{i}ni sloj koronarnog krvnog suda gurne to jezerce, koje izvr{i pritisak na ~ep, ~ep iza|e i napravi se krater. Odmah zatim trombociti nai|u na taj krater, zatvore ga i tako dolazi do infarkta - upozoravaju doktori.

Kako spre~iti problem?

- Proces spre~avawa problema }e u mnogome zavisiti od veli~ine samog ateromatskog plaka. Ukoliko je bolest uznapredovala, interventna kardiologija postavqa stent koji ima zadatak da sabije plak i ponovo uspostavi protok krvi kroz krvne sudove, dok hirurg mo`e zaobi}i plak bajpasom. Mada je ishrana naj~e{}i krivac za povi{en holesterol, ispravqawe prehrambenih navika nije uvek dovoqno da se problem re{i. Ako analiza krvi, ipak, poka`e da dijete ne daju tako brzo rezultat, preporu~uje se upotreba statina koji stabilizuju plak. Ono {to je novo i {to bih posebno istakao je jedan dijetetski suplement. Arteroprotekt je potpuno prirodan preparat, jedinstven po tome {to u sebi sadr`i dve komponente: oktakosanol i vitamin K2-MK7.

Zajedni~kim delovawem ovih aktivnih sastojaka, Arteroprotekt na prirodan i siguran na~in, bez ne`eqenih efekata, ~isti arterije, sni`ava lo{ holesterol, pove}ava dobar holesterol, i spre~ava i smawuje kalcifikaciju.

S. G.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Biqka bqu{t je poviju{a, zeqasta biqka koja raste do 2-4 m visine, sa stabqikama koje se uvijaju u smeru kazaqke na satu.

Listovi su spiralno raspore|eni, u obliku srca, dugi do 10 cm i 8 cm {iroki, sa peteqkama do 5 cm du`ine. Biqka je dvodoma, sa zasebnim mu{kim i `enskim biqkama.

Cvetovi su pojedina~no neupadqivi, zelenkasto-`ute boje, 3-6 mm pre~nika, sa {est latica; mu{ki cvetovi su skupqeni u uske 5-10 cm racemozne cvasti, `enski cvetovi u kra}e klastere (grozdove). Plod je jarko crvena bobica, 1 cm u pre~niku. Wegova prili~no velika krtola je, kao i ostatak biqke, je otrovna.

Bqu{t lekovitost:

Prema sekundarnim izvorima, sve komponente biqke bqu{ta, ukqu~uju}i i krtole

najzdravije za organizam, oni koji to ne rade ne moraju biti zabrinuti.

Lekari obja{wavaju kako se uobi~ajenim smatra obavqawe velike nu`de jednom ili nekoliko puta dnevno.

Me|utim, ako to radite svaki drugi ili

tre}i dan, ne morate se zabriwavati, sve dok ne ose}ate fizi~ku neprijatnost. Ukoliko osetite simptome poput nadutosti i gr~eva i te`ine u stomaku, trebalo bi da potra`ite savet stru~waka.

Q Koji je najve}i problem kod obavqawa velike nu`de?

Problemi s probavom mogu se javiti kada poremetite dnevnu rutinu odlaska u toalet.

"U trenucima kada nemate vremena ili prilike da obavite nu`du pa je zbog toga odlo`ite, telo, koje vam je poslalo jasan signal da je spremno za pra`wewe creva, ulazi u stawe svojevrsnog malog {oka", obja{wavaju doktori i dodaju kako odlagawe nu`de mo`e dovesti i do brojnih nuspojava poput nadutosti, gasova, gr~eva pa ~ak i zatvora.

S. G.

Le~ewe biqem Bqu{t (koren) su otrovni zbog sadr`aja saponina. Zbog toga se biqka tipi~no ne koristi interno (za unutra{wu upotrebu). Me|utim, ona se koristi u vidu obloga za modrice i upalu zglobova. Pretpostavqa se da bqu{t treba lokalno koristiti sa oprezom, zbog tendencije da izazove bolne `uqeve.

Depoziti kalcijum oksalata i histamin u soku od bobica i rizomu, mogu doprineti iritaciji ko`e i kontaktnom dermatitisu usled upotrebe bqu{ta za spoqa{wu upotrebu. Uprkos ozbiqnim bezbednosnim problemima, qudi koriste bqu{t da izazovu

povra}awe. Bqu{t se tako|e primewuje direktno na ko`i (koristi se lokalno) za modrice, deformacije mi{i}a, i{ijas, kostoboqu, giht i reumatizam.

Koren bqu{ta mo`e da stimuli{e nervne zavr{etke "bu{ewem" ko`e sa sitnim kristalima, nalik na iglice.

Bqu{t za reumu:

Kako se koristi bqu{t za reumu? Bolno mesto se mo`e natrqati korenom bqu{ta, ili se koriste obloge od narendanog korena bqu{ta koji je bio potopqen 12 sati u alkoholu. Odmah nakon skidawa obloge ili nakon utrqavawa korena bqu{ta na bolno mesto na ko`i - doti~no mesto treba namazati ma{}u ili mlekom - kako se ne bi pojavila iritacija ko`e, u vidu plikova i rana.

28 ^etvrtak 11. novembar novembar2021.

2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 11.

ENIGMATIKA

MESTO ZA GRAD U PRVI DE^IJU ENGLESKOJ MITSKI ZABAVU LETA^

RAM U KOJI SE UPRE@U VOLOVI

ERBIJUM

@ENSKI PEVA^KI GLAS

U^ESNICI U SIWSKOJ ALCI

ISPOSNIK (GR^.)

BISKUPSTVO (GR^.)

Sr Gl pski as

VRSTA KOJI IMA INSEKTA, PLIVA^KI KLUB REP ZOQA

STANOVNIK NAZARETA

STARICA ODMILA SREDSTVO ZA USPAVQIVAWE

FILM MILO[A RADOVI]A KOJI NISU O[TRI

EGIPAT. BOGIWA NEBA URE\AJ ZA MEREWE NE^EGA

NAPAD, NAVALA

REOMIR AMERI^KA GLUMICA RAJDER DVORAC, ZAMAK (LAT.) NA TOM MESTU

VENECIJA 29. I 10.

SLOVO AZBUKE

AVANTURA ROMAN GORANA GOCI]A

RASCEPQENO MESTO, PUKOTINA

VRSTA BUBWA (MN.) 6. I 11. SLOVO AZBUKE

STAVQATI NA ISTAKNUTO MESTO

LI^NA ZAMENICA MESTO KOD QUBQANE

ITALIJANSKA PEVA^ICA ZAPAD

FABRIKA ZA PROIZVODWU SLADA

KOJI JE MALE TE@INE, LAK

JEDAN ZANAT

ISTOK

MLETA^KI DUKAT

ARGON

OTEGNUT TU@AN ZVUK

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 POZNATO RADNIK MAKEDON- KOJI VR[I SKO PIVO TARACAWE

29. SLOVO AZBUKE

ULTRAKRATKI TALASI (SKR.)

BARIJUM

OBRA\I- RUDARSKO USTANOVA ZA VATI MESTO U SME[TAJ ZEMQU BOSNI STARIH PLUGOM QUDI

MUZI^KI URE\AJ, TONOMAT SRPSKI POP MUZI^AR

SKUP QUDI NA JEDNOM MESTU

MERA ZA DRAGOCENOSTI PISKATI, PI[TATI

GR^KI BOG MRAKA STANOVNICA SREMA

PREMA

HRI[]ANIN U DOLINI NILA ZA^IWEN PAPRIKOM

GRAD NA URALU

GRAD I LUKA U IZRAELU KRCKAJU]I ZDROBITI RUDARSKI INSTITUT BIV[I KO[ARKA[ @EQKO

GLAVNI GRAD FRANCUSKE

FILMSKA ZVEZDA VITKI, TANKI

NA[ BIV[I RE^ENICE GLUMAC, IZ KURANA FEHMIU

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

@ENA KOJA PI[E SCENARIO OMOTA^, OVOJ

KAMEN (PESN.) STRUKA, ZANIMAWE

ONAJ KOJI VADI PESAK CELZIJUS

KULON NAELEKTRISANA ^ESTICA

[MINKA (ENGL.)

MESTO KOD VAQEVA PAN^EVO

Sr Gl pski as

DVA ISTA SLOVA JEDAN PREDLOG

STAVQATI PE^AT OD VOSKA NA NE[TO METAR

KOJE TITRA, TREPERAVO

Sr Gl pski as

28. SLOVO AZBUKE I TAKO DAQE

PRESIPATI TE^NOST

GRUPA OSTRVA U TIHOM OKEANU

1 2 3 4 5 6 7

LANTAN

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE NEMA^KI PISAC MAJ

I JEDAN I DRUGI

PRVI FILMSKI SNIMATEQ NA BALKANU

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

PROTIV AVIONSKA ZA[TITA GRUPA VINA PO@AREVAC LETOVALI[TE NA FLORIDI

VELIKA PLANA

JAPANSKA LUKA NA OSTRVU [IKOKU

NEZAVISAN

PRIKAZ U OP[TIM CRTAMA DR@AVA U AZIJI

[KORPIJA, AKREP

PALESTINSKA ORGANIZACIJA

GRAD U SRBIJI

GUST

FRANCUSKA GLUMICA, EMANUEL

VIZANSLAVNI JEDNA SRPSKI TIJSKI MA\ARSKI VOJNI^KA SA VOJSKOBOKSER KOMANDA GLUMAC SLIKE VO\A PAP

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

OBIM PREDLOG: UNUTRA PRONALAZAK

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO ZBIJEN, SOPRAN, ALKARI, ASKETA, BEAR, [EMA, PAZ, AKRAP, PO, BAKA, VP, MALI SVET, R, NUT, KASTEL, VE, PLO, MILUTIN KARAXI], RASCEP, PUSTOLOVINA, ISTURATI, TAPANI, ON, SLADARA, \ANA, NANINI, KOVA^KI ZANAT, LAGAN Skandinavka 2: VODORAVNO STICAJ, XUBOKS, KA, EREB, KARAT, ORSK, KOPT, AKA, PARIZ, RI, STAR, SCENARISTKIWA, KAM, PESKAR, ^, OBA, ZORICA BRUNCLIK, MEJKAP, C, PRETAKATI, OKEANIJA, RA@ANA, DD, TITRAVO, PE^ATITI, O, MILTON MANAKI, IZUM Ukr{tenica: VODORAVNO NO@I], POV, EPP, ANI, ROBOKAP, RR, RAVA, DUPSTI, OV, AKO, PU[KARNICA, MOJE, VIOLET, VK, C, IZ VEDRA NEBA, IDN, AKONTIRATI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Mali no` - Poverqivo (skr.) - Ekonomsko-propagandni program (skr.), 2. Francuska glumica @irardo - Film Pola Verhovena - Ratna rezerva (skr.), 3. Ostrvo u Jadranskom moru - Praviti udubinu u ~emu, dubiti - Ovda{wi (skr.), 4. Pogodbeni veznik Radionica za popravku pu{aka, 5. Koje pripada meni Qubi~asta boja (franc.) - Vesla~ki klub (skr.), 6. Oznaka za kulon - Naglo, iznenada (izraz), 7. Engleski politi~ar, Entoni - Uzimati akontaciju.

USPRAVNO: 1. Breme (mn.), 2. Na onaj na~in - Dama u {ahu (skr.), 3. Srpski vojvoda Mi{i}, 4. Sastavni veznik - Oznaka za amper - Evropska zajednica (skr.), 5. Dvadesettre}e i dvadeseto slovo azbuke - Oznaka za pond Auto-oznaka za Vaqevo, 6. Od najranijeg vremena, 7. Najvi{i moralni ciq kod Japanaca, 8. Kokice (engl), 9. So oksalne kiseline, 10. Vru}i, `arki, 11. Ba~var, ka~ar (nem.), 12. Oznaka za energiju - Tre}i vokal - Simbol barijuma, 13. Cvetawe biqaka, 14. Pobednik u takmi~ewu - Deseto slovo azbuke.

ZANIMQIVOSTI Pompeja je anti~ki grad osnovan u 6. veku pre nove ere koji je sme{ten na jugu Apeninskog poluostrva, u blizini dana{weg Napuqa u Italiji. U svojoj 700 godina dugoj istoriji ovaj grad su naseqavali razni narodi, a Rimqani su se tu nastanili 80. godine p.n.e. Pompeja je ostala poznata u istoriji po tome {to je potpuno nestala u erupciji vulkana Vezuv 24. avgusta 79. godine. Nakon ovog nesre}nog doga|aja, grad je vekovima bio izgubqen, prekriven sa vi{e od 10 metara pepela i blata i kao takvog niko nije bio u prilici da ga mewa, {to nam daje mogu}nost da posetimo autenti~ni rimski grad iz 1. veka nove ere, sa prili~no dobro o~uvanim ulicama i gra|evinama.

VULKAN, VEZUV PO^EO JE DA ISPU[TA VISOKI PLAMEN Deo gra|ana Pompeje, ~iji je ukupan broj, veruje se, bio oko 20.000, nije obra}ao pa`wu na brojna upozorewa koja im je slao vulkan Vezuv jer su verovali da je davno uga{en. Kako su ve} navikli na sitne potrese i dim koji izlazi iz vulkana, nisu ozbiqno shvatili ni kad su po~etkom jula 79. godine bunari u gradu po~eli da presu{uju. Me|utim, tog 24. avgusta, ba{ kad je obele`avan dan posve}en rimskom bogu vatre, Vulkanu, Vezuv je po~eo da ispu{ta visoki plamen i Pompeju su ubrzo prekrili gusti oblaci dima. Tom doga|aju svedo~io je i rimski senator Plinije Mla|i koji je svom prijatequ Tacitu pisao da je ta~no u podne crni oblak iz Vezuva pokrio sunce i dan pretvorio u no} i da je na Pompeju padalo kamewe i ru{ilo zgrade. Plinije Mla|i jo{ navodi da su qudi {titili

^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021. sterija sve do 1748. godine kad su zapo~eta arheolo{ka iskopavawa. U to doba otkrivene su brojne gra|evine sa zidnim slikama koje su {okirale tada{wu Evropu jer su se na wima nalazili erotski motivi, neprihvatqivi stanovnicima Starog kontinenta u osamnaestom veku.

Freske sa eksplicitnim sadr`ajem ubrzo su ponovo prekrivene, ali su kasnije ipak ugledale svetlost dana. Godine 1860. radovima na iskopavawu prikqu~uje se i arheolog \uzepe Fjoreli koji je, primetiv{i ispod pepela {upqine sa qudskim ostacima, do{ao na ideju da se one pa`qivo ispune gipsom. Na taj na~in dobijeni su verni otisci gra|ana Pompeje koji nam prikazuju posledwe trenutke ovih qudi na ~ijim licima se vidi iznena|ewe i strah zbog iznenadnog doga|aja koji }e ih odvesti ravno u smrt.

Pompeja: grad u kom je vreme stalo

Oni koji nisu uspeli da napuste Pompeju u avgustu 79. godine, bili su osu|eni na smrt. Tela ovih nesre}nika, koja su nakon nekog vremena postala samo kosti, ~ekala su 1.700 godina da budu otkrivena i ispri~aju pri~u o posledwim trenucima svog `ivota koji je ugu{en u najve}oj agoniji

glave od kamewa jastucima i da se ~uo vrisak `ena, pla~ dece i vika mu{karaca koji su poku{avali da dozovu svoje najmilije.

Veruje se da je erupcija trajala tri dana i da je, prema najnovijim istra`ivawima, poginulo oko 2.000 qudi.

1748. GODINE SU ZAPO^ETA ARHEOLO[KA ISKOPAVAWA

Anti~ki grad koji je zadesila nesre}na sudbina, ostao je mi-

TELA QUDI, QUBIMACA, HRANE, PRONA\ENA SU ZAMRZNUTA U SVOJIM POSLEDWIM TRENUCIMA

Kad su skoro dva veka kasnije obnovqena iskopavawa, arheolozi su nai{li na grad potpuno zamrznut u vremenu. Ostaci hleba jo{ uvek su se nalazili u pe}nici, tela mu{karaca, `ena, dece i qubimaca prona|ena su zamrznuta u svojim posledwim trenucima, a ostaci obroka su verovatno pali sa stola usled potresa i ostali vekovima na istom mestu. Ova zapawuju}a otkri}a omogu}ila su nau~nicima da u potpunosti otkriju kakav `ivot su stari Rimqani vodili u Pompeji – {ta su jeli, ~ime su se bavili, u kakvim ku}ama su `iveli.

Wihovo veli~anstvo - carski pingvini April. Na Antarktiku }e uskoro nastupiti zima. Nepregledna kolona ovih ptica dostojanstveno hoda i dok `uti ukrasi oko u{iju i sjaj rasko{nog perja odaju utisak carske povorke, iza povr{nosti izgleda krije se jedan mu~eni~ki `ivot. Kolona odraslih pingvina, starijih od tri godine, krenula je na dug put prema dubokoj unutra{wosti ledene plo~e na kojoj }e izle}i svoja jaja. Treba pre}i ponekad i sto kilometara, kre}u}i se po ledu uz vetrove i nanose, kako bi se prona{lo idealno mesto za mladunce, zakloweno ledenim grebenom od vetra, ali daleko od mora i hrane.

Jedina su vrsta pingvina koja se razmno`ava tokom antarkti~ke zime i verovatno jedine `ivotiwe koje mladunce gaje u tako surovim uslovima, kakvih nema ni na jednom drugom kraju planete, na temperaturi koja mo`e dosti}i i -90 stepeni Celzijusa. Ova `rtva nije uzaludna. Wihovo mladun~e treba da stane na svoje noge i osamostali se do po~etka leta kada }e `ivot biti zna~ajno lak{i. Kada kolonija, u kojoj mo`e biti i do hiqadu jedinki, stigne na odredi{te, nastupa period udvarawa za koje nema mnogo vremena. Jedni drugima se klawaju glavama kao na kakvom carskom balu, a nakon odabira partnera ostaju sa wim ~itave sezone, {to se u `ivotiwskom svetu smatra verno{}u i odano{}u premda }e najverovatnije slede}e godine mladun~e dobiti sa nekim drugim.

Po~etkom zime `enka izle`e jaje, po pravilu uvek jedno i u odnosu na veli~inu majke veoma malo. Nakon dugog mar{a, meseci provedenih bez hrane i poro|aja,

Zbog svog uspravnog i elegantnog dr`awa, visine koju nijedna vrsta pingvina ne mo`e da dosegne, podignute glave, ali i lepote kojom kao da se ponose, dobili su naziv carski pingvini. Wihovo carstvo nalazi se na Antarktiku i pluta morem. Sami ga nikada ne bi napustili, ali se ipak desi da poneki pingvin zaluta van ovih granica, ali i da bude odveden u zato~eni{tvo u kome `ivot mo`e biti prijatniji, ali ne tako carski majka je iscrpela sve svoje zalihe energije i ukoliko odmah ne krene po hranu ne}e pre`iveti. Ova ptica bez gnezda kojoj je led jedina podloga, jaje mora da prebaci ocu. Ali, veoma pa`qivo. Polako ispu{ta jaje na led i ne`no ga gura prema mu`jaku paze}i na svaki pokret. Ovo ~ine sve majke

u koloniji gotovo u isto vreme, pa potresno izgledaju prizori sa mno{tvom slupanih jaja koja su u istom trenutku zale|ena, a `ivot iz wih nestaje. Ona koja imaju sre}u da pre`ive preuzima mu`jak, jedan me|u najboqim o~evima u `ivotiwskom svetu, i sme{ta ga pod svoju ko`u, u neku vrstu tor-

be, prekrivenu perjem gde }e mu biti toplo.

Jaje }e dva meseca biti za{ti}eno od zime dok otac balansira na vrhovima svojih stopala kako bi ga sa~uvao. Majka u grupi drugih `enki to vreme provodi na putu ka moru, a zatim rone}i u potrazi za hranom. Za to vreme o~evi su pripijeni jedni uz druge kako bi sa~uvali toplotu. Zima je i nedeqama vlada potpuni mrak. Vetrovi dosti`u brzinu od ~ak 144 kilometara na ~as, temperatura je ekstremno niska, pa se grupa o~eva pona{a kao jedan ogroman organizam kako bi pre`ivela. Pingvini na krajevima su izlo`eniji vetru pa postepeno zamewuju mesta tako da niko ne ostaje sve vreme na vetrometini ve} povremeno prelazi u sredinu. Sve se to de{ava jako sporo, energija je dragocena, hladno je a o~evi mesecima nisu jeli.

Avgust je i grupa majki sti`e na odredi{te. Povratak je veoma bu~an, sa mno{tvom razli~itih glasova i zvukova pa izgleda kao da se ~itava kolonija raduje ponovnom susretu. U stvari, carski pingvini jedni druge identifikuju pomo}u karakteristi~nih zvukova i na ovaj na~in majka pronalazi bez gre{ke svoju porodicu. Kona~no su na okupu i ovo je jedan od retkih radosnih trenutaka u wihovom carskom `ivotu. Uskoro }e otac morati da krene u lov na hranu i tako }e se roditeqi smewivati jo{ nekoliko puta sve dok mladunci ne budu mogli da ostanu sami. Nakon nekoliko smena, roditeqi zajedno odlaze prema moru i ostavqaju grupu od nekoliko hiqada mladunaca da se skupqeni {tite i greju ~ekaju}i hranu.

30

10. novembar decembar 2021.

2020. ^etvrtak 11.

SPORT

DAN KOJI SU SVI ^EKALI:

Novak \okovi}, najnovija ATP lista i svetski rekordi za pam}ewe!

NOVAKA NAJVI[E USRE]ILA DECA:

Prvi put su me gledali zajedno Najboqi teniser planete Novak \okovi} istakao je kao poseban trenutak to {to su wegova deca, Stefan i Tara, po prvi put zajedno gledala me~.

Novak je u finalu mastersa u Parizu pobedio Danila Medvedeva, podigao je {estu titulu pariskog turnira i ukupno rekordnu 37. iz serije 1000. „Nedeqa puna blagoslova. Oba deteta po prvi put me zajedno gledaju ceo me~. I to kakav me~. Velika borba sa izvanrednom atmosferom na tribinama. Tokom cele nedeqe sam ose}ao puno podr{ke i ta energija me je nosila do trofeja. Hvala mom timu na trudu da se ostvari jo{ jedan veliki uspeh. Radujem se da donesem jo{ jedno ‘drvo’ u {umu gde ovaj vuk spava“, napisao je \okovi}.

Ako se setimo, Novaku je mnogo zna~ilo kada mu je sin Stefan prvi put bio na me~u, jo{ pre tri godine na Vimbldonu.

I tada, Stefan je mogao da prisustvuje tek po zavr{etku finala sa Kevinom Andersonom. Dodu{e, Novakovi klinci su bili na tribinama i u Beogradu, ali je ovo najve}i turnir na kom su zajedno.

Novak \okovi} je bio i ostao najboqi teniser dana{wice. A i svih vremena. Najnovija ATP lista samo delimi~no to potvr|uje.

Podsetimo najpre, Novak \okovi} je pobedio Danila Medvedeva u finalu mastersa u Parizu, i to u spektakularnom duelu dvojice vode}ih tenisera na svetskom rangirawu.

Bilo je tu prave sportske drame, vo|stva Rusa, velikog preokreta Srbina, istinskih bravura... \okovi} je pritom postao novi svetski rekorder po titulama sa turnira iz "serije 1000", po ~emu je dosad delio prvo mesto sa Rafaelom Nadalom, ali sada samostalno vlada.

Ovog ponedeqka je, u zvani~noj formi, oboren jo{ jedan teniski rekord: \okovi} je postao igra~ sa najvi{e sezona koje je okon~ao kao najboqi na svetu, ~ime je nadma{io podvig svog teniskog idola iz detiwstva.

Ali, nije tu bio kraj Noletovom ispisivawu teniske istorije.

On je postao tek tre}i u istoriji belog sporta koji je u istoj sezoni osvojio i Rolan Garos i pariski masters ({to nikada nije uspeo da uradi "vladar" Rolan Garosa Rafael Nadal).

Pre Srbina to je po{lo za rukom jednom Rumunu (Ilie Nastasa - 1973. godine) i jednom Amerikancu (biv{em Noletovom treneru Andreu Agasiju, 1999. godine).

Ove sezone Nole je bez premca i po teniskim preokretima.

Niko nije, poput wega, ~ak 14 pobeda ostvario nakon {to je izgubio prvi set, a upravo je \okovi} to u~inio u 2021. godini. [to je posebno interesantno, na taj na~in je re{io {est od svojih posledwih osam me~eva koje je zavr{io trijumfalno.

Kada je o ATP listi re~, Novak \okovi} i daqe nema nikakav problem na woj - zapo~eo je ~ak 346. sedmicu vladavine i time samo uve}ao svoj rekordni u~inak po tome.

Daleko iza wega su ostala ostvarewa Federera (310 sedmica), Pita Samprasa (286), Ivana Lendla (270), Ximija Konorsa (268), a o Rafaelu Nadalu da i ne govorimo vi{e u ovoj pri~i o najboqem na svetu (209 nedeqa na vrhu ATP liste).

N. R.

Stefan Markovi} potpisao za Zvezdu!

Stefan Markovi} od ponedeqka uve~e novo je poja~awe KK Crvena zvezda.

Klub sa Malog Kalemegdana objavio je u kasnim satima da je iskusni plejmejker i trofejni reprezentativac Srbije potpisao ugovor do kraja sezone 2022/2023.

Crvena zvezda }e mu biti 10. klub u izuzetno bogatoj karijeri.

Prve korake napravio je u ekipi Atlas, a onda ~etiri sezone nastupao za Hemofarm.

Igrao je za ekipe Benetona,

Valensije, Malage, Banvita, Zenita, Himkija i Virtusa sa kojim

je pro{le sezone vratio titulu prvaka Italije u Bolowu nakon dve decenije.

Bio je standardni reprezentativac Srbije jo{ u mla|im kategorijama (zlatna medaqa na SP za igra~e do 19 godina 2007.), a sa seniorskim timom osvajao je srebro na Olimpijskim igrama u Riju, srebro na Svetskom prvenstvu u [paniji, i srebro na Evrobasketu u Poqskoj.

Markovi} se odmah nakon lekarskih pregleda prikqu~uje timu Crvene zvezde.

SRBIJA ZADALA DOMA]I ZADATAK:

Zavr{eno Svetsko prvenstvo u boksu Zavr{eno je Svetsko prvenstvo u boksu koje se odr`alo u "[tark areni".

I sada kada je ceo svet upao u magnovewe usled pandemije virusa korona, Srbija je u~inila sveda se `ivot pod na{im nebeskim svodom nastavi u skladu i ritmu koji je va`io pre ove po{asti koja je pokorila planetu 2020. godine.

Kroz srpsku prestonicu u okviru 21. po redu Svetskog {ampionata u boksu za mu{karce prodefilovalo je 670 boksera, ukupno 1390 aktera plemenite ve{tine, ra~unaju}i trenere, ~lanove stru~nih {tabova i delegacije svih selekcija koje su stigle sa svih strana meridijana. Na ~elu organizacionog odbora svetske smotre boksa bio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i}, a na{ glavni grad postao je jedina metropola na planeti kojaje dva puta u istoriji bila organizator i doma}in ovog takmi~ewa, prvi put 1978. i sada ponovo nakon 43 godine. Oboren je rekord sa u~e{}em 101 dr`ave na ovom takmi~ewu, koje je od 24. oktobra do 6. novembra pisalo nove stranice istorije ovog sporta u srpskoj sportskoj lepotici, beogradskoj Areni, uz prenos na TV stanicama u 89 dr`ava sveta.

Svetsko prvenstvo u olimpijskom boksu za mu{karce 2021. obele`ili su noviteti, kao i rekordi. Od toga da je ovo bilo najmasovije Prvenstvo sveta ikada u boksu, do toga da je organizovano u modernom formatu, po standardima Olimpijskih igara.

Prvi put bokseri su dobili finansijske nagrade (100.000 dolara za prvo mesto, 50.000 dolara za drugo mesto, 25.000 dolara tre}eplasirani). Medaqe su bile od ~istog zlata, ~istog srebra i bronze. Srpskom boksu ostalo je sedam ringova, 100 xakova, 1000 bokserskih rukavica za razvoj {kole boksa.

Istorija svetskog boksa dobila je novog rekordera u liku i delu Kubanca Hulia Cesara La Kruza Perace koji je u Beogradu do{ao do petog svetskog zlata, uz dva olimpijska koja je osvojio u Riu i Tokiju.

Gosti ovog {ampionata koje je startovalo spektakularnom ceremonijom otvarawa, sa defileom svih zastava dr`ava u~esnica, do sada nevi|enim scenskim nastupom u Areni, na kraju i koncertima doma}ih i svetskih muzi~kih zvezda, bili su i ambasadori ovog {ampionata: legedarni Roj Xons Junior koji je zapravo Majkl Xordan svetskog boksa kada se sagledaju svi rezultati koje je ostvario u wegovoj karijeri, srpski glumac i producent Milo{ Bikovi}, Said Taghmaui francusko-ameri~ki glumac, scenarista i holivudska zvezda, zaqubqenik u plemenitu ve{tinu, biv{i {ampion sveta u boksu Roberto Kamareqo, Nemac Henri Maske biv{i vi{estruki {ampion sveta, eks Ju legende boksa od Vardara pa do Triglava... Takmi~ewe je u 90 odsto finansirano od strane glavnog sponzora AIBA, kompanije Gasprom.

Srbija je nakon 26 godina posta osvojila medaqu na Svetskom {ampionatu u boksu. U srcu na{eg Beograda istorijsku medaqu i prvu u istoriji samostalne Srbije iskovao je 23- godi{wi Vladimir Miron~ikov, bronzu u kategoriji do 80 kilograma.

Finalne dane obele`ile su pune tribiune Arene, spektakularna slika obi{la je ceo svet. Srbija je svoju misiju ispunila na na najvi{em mogu}em nivou i zadala doma}i zadatak svim narednim organizatorima ovog doga|aja. Na kraju posledweg finalnog dana kapiten mu{ke boks selekcije Srbije Vladan Babi} predao je zastavu AIBA narednom organizatoru, Ta{kentu (Uzbekistan).

Od po~etka organizacije svetskog {ampionata u boksu dogodio se potpuni procvat boksa na na{im prostorima. Bokserske sale su ponovo pune, po~ele su da se omasovqavaju najmla|ima.

Zavr{etkom Svetskog prvenstva u boksu 2021. boks u Srbiji ne}e stati, naprotiv kre}e u nove pohode, kre}e izgradwa Nacionalnog trening centra {to }e ovaj sport kod nas vinuti u sam svetski vrh u budu}nosti. Na{i reprezentatvci su ve} okrenuti ka onom {to sledi u narednoj godini, Evropskom {ampionatu, kao i kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu.

S. G.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak 10.

11. decembar novembar 2021.

OPERACIJA LISABON:

Fudbalska reprezentacija Srbije se okupqa za najva`niji me~ ove godine Po~elo je, po~elo. Okupqawem u Sportskom centru u Staroj Pazovi "orlovi" po~iwu pripreme za najva`niji poduhvat ove godine - me~ odluke sa Portugalijom u Lisabonu, 14. novembra, za odlazak na SP u Kataru 2022.

Uvertira je bila vatrena i obe}avaju}a.

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} je prilikom objavqivawa spiska igra~a obe}ao da }e na{i reprezentativci napasti Ronalda i drugove, da }e igrati moderan i

NEIZVESNI KOSTI] I LAZOVI] Na`alost, ne mo`e bez problema.

Postoji opasnost da selektor Srbije Dragan Stojkovi} ne}e mo}i da ra~una na dvojicu va`nih igra~a, odnosno krilnih napada~a u me~u sa Portugalijom.

Filipa Kosti}a mu~i Ahilova tetiva i on nije ni igrao posledwe dve utakmice za Frankfurt, a zbog povrede ni Darko Lazovi} nije nastupao za Veronu protiv Napolija.

ofanzivan fudbal i da }e na prvom mestu i}i na pobedu, koja nam garantuje plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru.

U taj Piksijev optimizam niko vi{e ne sumwa, wegovim dolaskom na{a reprezentacija je dobila krila koja dugo, dugo nije imala.

U ovom ciklusu Srbija je bila hrabra, otresita, sna`na i ubedqiva. Navija~i su joj se vratili i ponovo joj veruju. ^ak i ukoliko ne uspe u Portugaliji u nedequ da ispuni ciq, utisak je da imamo kvalitet da se na Mundijal plasiramo kroz bara`.

Samo {to Piksi tako ne razmi{qa, svoje pulene ve} je dobro nao{trio da razmi{qaju samo o trijumfu u Lisabonu.

Sve nas raduje to {to su na{i najja~i aduti u vrhunskoj formi. Prvi strelac "orlova" Aleksandar Mitrovi} re{eta kao nikad pre, ve} je postigao 20 pogodaka u ^empion{ipu na 17 utakmica. Po{to imamo hrabrog selektora, znamo da on uveliko razmi{qa o taktici da sa dvojicom napada~a napadne Portugaliju, jer je i mladi

ZASTOJ POSLE 48 UTAKMICA:

Prvi put od 2019. godine Partizan nije dao gol na svom terenu Stao je "vaqak" kad je izgledalo da je to skoro pa nemogu}e. Ne samo da crno-beli nisu osvojili tri "upisana" boda protiv Proletera na svom stadionu u nedequ uve~e ve} je Stanojevi} ev tim prvi put u dosada{wem toku Superlige "pucao }orcima" i utakmicu zavr{io bez postignutog gola.

Uspeh novosadskog kluba dodatno dobija na te`ini kada se uzmu u obzir dosada{wi me|usobni dueli dva tima. Partizan i Proleter su u okviru Superlige odmerili snage osam puta u ~etiri prethodne sezone, svaki put su slavili crno-beli uz gol-razliku 21:2. U nedequ uve~e je Partizan uputio ~ak 18 {uteva ka golu Petri}a, imao i najboqu priliku u fudbalu (penal), ali je mre`a gostiju ostala za~arana.

O kakvom se iznena|ewu radi dovoqno govori podatak kada se Partizanu prethodno "omaklo" da na svom stadionu u Superligi ne zatrese mre`u protivnika. Posledwi put smo bili svedoci takvog epiloga jo{ 6. marta 2019, kada je ni{ki Radni~ki odneo iz Humske sva tri boda - 0:1. Od tada pa do nedeqe uve~e Partizan je znao da kiksne, izgubi i sva tri boda protiv Napretka decembra iste godine (2:3), ali je na svakoj od 48 utakmica uspevao da postigne barem jedan gol.

Od povratka Aleksandra Stanojevi}a na klupu Partizana u septembru pro{le godine, "vaqak" je u golgeterskom smislu zavr{io utakmicu sa po~etnim saldom jo{ u pet navrata pored nedeqne nule sa Proleterom. Tri puta se to dogodilo u Superligi (Radni~ki 1:0, Crvena zvezda 1:0, Mladost Lu~ani 1:0), jednom u Kupu Srbije (Crvena zvezda 0:0) i jednom u Evropi (Gent 0:1).

Partizanu je do odlaska na zimsku pauzu ostalo jo{ pet superliga{kih utakmica, od ~ega tri na doma}em terenu. Po zavr{etku reprezentativnih obaveza 20. novembra u Humsku sti`e Vojvodina, a sedam dana kasnije sledi gostovawe Vo`dovcu. Zatim u crno-belo fudbalsko zdawe sti`e Novi Pazar (5. decembar), pa sledi gostovawe Metalcu (11. decembar) i posledwe kolo u 2021. protiv Kolubare u Humskoj 15. decembra. [ef struke Aleksandar Stanojevi} je igra~ima dao voqno do petka, kada se bez reprezentativaca nastavqa rad na ispravqawu gre{aka iz posledwih nekoliko utakmica, koje su nedvosmisleno pokazale da je "vaqak" daleko od stra{ne ma{ine koja je na po~etku sezone mlela sve pred sobom.

S. G.

Du{an Vlahovi} ove sezone "eksplodirao" u Fiorentini. Veliki majstor Du{an Tadi} opet "razbija" sa Ajaksom i u Ligi {ampiona i u Holandiji, Sergej Milinkovi}-Savi} u dobroj formi igra u Laciju...

Pre me~a odluke Srbija }e odigrati 11. novembra u Beogradu prijateqski susret sa Katarom, koga smo u prvom duelu pobedili sa 4:0. Tog dana Irci }e u na{oj grupi ugostiti Portugalce i ukoliko ih iznenade i pobede, nama }e u Lisabonu igrati i remi

da kao prvi idemo direktno na SP. Da podsetimo, na spisku selektora Dragana Stojkovi}a nalaze se golmani: Rajkovi}, Dmitrovi}, Svilar, Vawa Milinkovi}-Savi}; odbrana: Pavlovi}, Veqkovi}, S. Mitrovi}, Spaji}, Nastasi}, Milenkovi}; sredina: Gudeq, Luki}, Maksimovi}, Ra~i}, Gruji}, Sergej Milinkovi}-Savi}, Lazovi}, Mladenovi}, Risti}, Radowi}, Kosti}, \uri~i}, @ivkovi}, Tadi} i napada~i: A. Mitrovi}, Vlahovi}, Jovi}. N. R.

DRAGOVI] SVESTAN VA@NOSTI POBEDE:

Da smo izgubili u Novom Sadu - ode titula!

Kolo sre}e se okrenulo, pa vratilo na Zvezdinu stranu. Maleri su se re|ali i izre|ali, tmurni oblaci su se razi{li i sunce je ogrejalo {ampiona.

Rano iskqu~ewe Degeneka, pa nespretno primqen pogodak u duelu sa Midtjilandom (0:1), kulminiralo je baksuzlukom u Novom Sadu kada je {toper crveno-belih Aleksandar Dragovi} postigao auto gol. Vojvodina je vodila na poluvremenu, a odbrana titule nikada kao pre nije visila o tawem koncu...

Me|utim, fudbal je opet re`irao neki svoj film i pokazao kako se u ovom sportu nad sportovima sve brzo okrene. Zvezda je u drugom poluvremenu napravila preokret, junak je bio ba{ Dragovi}, strelac za trijumf. I to nije bilo sve.

Vrhunac zvezda{ke radosti desio se nakon novosadskog slavqa, kada je Partizan neo~ekivano kiksnuo protiv Proletera. Prednost se smawila, trka zao{trila i sve one pri~e koje se na "Marakani" mesecima ponavqaju kako Zvezda ima ubedqivo najboqi i najja~i tim u Srbiji - sada mogu mnogo la{ke da se doka`u.

- Dosta te{ka utakmica za nas, primili smo gol mojom gre{kom, pa smo dosta nervozno zavr{ili poluvreme jer smo znali da ako izgubimo protiv Vojvodine ispadamo iz trke za titulu. Na polu-

vremenu smo se u svla~ionici dogovorili da }emo dati sve od sebe da okrenemo rezultat i pobedimo, i hvala bogu pogledao nas je, i preokrenuli smo - rekao je Dragovi}, kome je ovo bio tre}i pogodak u crveno-belom dresu.

Pogodak je predosetio saigra~ Slavoqub Srni}...

- Znali smo koliko je te{ka utakmica pred nama i koliko bi nam ova pobeda zna~ila. Hteo sam da otr~im kod navija~a da proslavim pogodak, ali mi je Srni} rekao pre me~a da posti`em gol, pa sam morao sa wim i da ga proslavim. Rekao sam ve} da sam spreman i da igram napada~a ako je to potrebno, tako da mi nije problem i da budem strelac kada je to bitno. Bog gleda sve dobro {to radim, pa mi na ovakve na~ine vra}a za moj trud - emotivno je do`iveo Dragovi} trijumf u Novom Sadu.

N. R.

ZBOG SRBINA U [OKU! Du{an Vlahovi} odbio transfer od 80 miliona u Premijer ligu Du{an Vlahovi} je opet u centru pa`we italijanskih medija.

Srpski golgeter, koji se posledwih mesec dana povezuje sa selidbom u novi klub, jer je odbio da produ`i saradwu s Fiorentinom, jo{ uvek nije doneo odluku gde }e da pre|e, ali je izgleda odlu~io - gde ne}e.

Iako postoji ozbiqna ponuda iz Premijer lige.

O toj "engleskoj zbrci" italijanski mediji pi{u ovako: - Du{an Vlahovi} }e verovatno odbiti da pre|e u Arsenal u januaru.

Vlahovi} (21) ne}e produ`iti saradwu sa Fiorentinom, koja isti~e u junu 2023. godine.

Direktor Fiorentine Xo Ba-

rone ne `eli da odbaci mogu}nost da napada~a proda sada u januaru, a mnogi veliki klubovi, ukqu~uju}i Juventus, Inter, Arsenal i Totenhem, dovo|eni su u vezu sa wegovim potpisom.

"Tobxije" su postigle na~e-

lan dogovor sa Fiorentinom o 80 miliona vrednom transferu Srbina u januaru, ali Vlahovi} i wegov menaxer `ele da sa~ekaju druge opcije i spremni su da odbiju ponudu koja je stigla iz severnog Londona.

Du{an Vlahovi} je ove sezone odigrao 12 me~eva za Fiorentinu u Seriji A i postigao osam golova, na jednom me~u Kupa dvaput je bio strelac, dok je ove jeseni, na dva posledwa me~a za Srbiju, u tri navrata matirao suparni~ke golmane. Zato se sa pravom od wega velike stvari o~ekuju i u nedequ u Lisabonu, kada "orlovi" protiv {ampiona Evrope Portugalaca igraju me~ za direktan plasman na Svetsko prvenstvo.

S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 11. 11. 2021.

Adelejd: Proslava FK Beograd za 2021. ФК Београд је изборио пласман у Националну Премијер Лигу Јужне Аустралије за сезону 2022. Прослава је одржана у суботу 6. октобра у сали цркве Свети Сава у Килкенију. Фото: Топлица Милетић

Председник клуба Андрија Поповић

Резерве, nајбољи igra~ Дарио Фабрето, fer plej igra~ Xaj Паладино S leva на десно, tim ispod 18 godina: Најбољи стрелац Тејлор Фостер, fer plej igra~ Александар Банђак, nајбољи igra~ Милош Карановић

Dejan Hercegovac, najboqi igra~ drugog tima

Председница ФК Београд Вера Ђуричковић (црвена хаљина) и тренер Себ Миленkовић са играчицама

Tренер Дамијан Мори, капитен Чахин Нуџаим и најбољи стрелац Кајл Мархам