Srpski glas 12. avgust

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 12.8.2021. z Year XXX No.2461

Ve}

ZAVR[ENE OLIMPIJSKE IGRE U TOKIJU:

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Zlatni vaterpolisti se vratili u Srbiju uz suze i pesmu 'A sad adio'

9medaqa

Truganini, posledwa Aborixinka Tasmanije

Internet spas ili zamka

@eqko Lemez, kamionxija iz Amerike

Severni pol

Strana 19

U qubavi najvi{e treba da tra`imo od sebe, ne od drugog Strana 6

Strana 17

SRBI U SVETU:

u Kada ka`emo Severni pol, obi~no su prve asocijacije Deda Mraz, irvasi i Eskimi. Imao sam retku ~ast da jedno vreme radim nedaleko od severnog polarnog kruga, kao jedan od malobrojnih Srba koji su imali priliku da vide ovaj ~udesni daleki deo sveta. Deda Mraza nisam sreo, severni jelen je doma}a `ivotiwa koja }e pojesti jabuku iz va{ih ruku, a Eskimi su samo jedan od 40 i vi{e naroda koji `ive na severu Rusije

iguman manastira Ribnica

profesor psihijatrije na Univerzitetu u Sidneju

Ono {to je zajedni~ko u svim zemqama sveta zara`enim koronom je neizvesnost sa kojom se qudi susre}u, a koja donosi strah, anksioznost i nelagodu.

U „lokdaunu“ se sve vi{e qudi bavi onlajn kockawem, pornografijom, igrawem igrica i kupovinom

Truganini je ro|ena oko 1812. godine. Kao i ostali pripadnici wenog naroda, i ona je bila `rtva nasiqa evropskih doseqenika. Beli qudi su joj ubili majku, sestru, strica i verenika, a wu su vi{e puta silovali. Od 1876. kad je umrla, pa sve do 1947. weno telo bilo je izlo`eno u muzeju u Hobartu.

Tek 1976, ta~no jedan vek nakon {to je Truganini umrla, Aborixini iz Tasmanije su kremirali wene posmrtne ostatke i posuli u blizini wenog doma, gde je wena napa}ena du{a kona~no na{la mir Strana 18

Arsenije Jovanovi},

dr Vladan Star~evi},

Strane 2, 31 i 32

Srbija osvojila

Putopis

EKSKLUZIVNO ZA „SRPSKI GLAS“,

@eqko sa suprugom Dankom, }erkom Ivanom i sinom Milanom

Od Aqaske do Meksika, @eqko i to je Amerika Strana 15 Kao dete ma{tao je da }e do}i u Ameriku, voziti kamion drumovima obe}ane zemqe, tu se o`eniti niskom crnom `enom iz Srbije, s wom ste}i potomstvo, i dobiti premiju na lotou.

Be{e to onih bezbri`nih, de~a~kih dana u Sarajevu, kad mu je rodni grad odisao bratstvom i jedinstvom i kad nisu postojali na{i i wihovi

2

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Vaterpolisti se vratili u Srbiju, uz suze i pesmu „A sad adio“

MATEMATI^KE PROGNOZE:

Najve}i broj zara`enih koronom krajem septembra Drasti~an skok broja novoobolelih od koronavirusa u posedwih nedequ dana je o~ekivan, Srbija je u{la u deo ~etvrtog talasa u kom brojevi naglo rastu i to }e trajati bar jo{ dve nedeqe, ka`e profesor informacionih tehnologija dr Petar Ko~ovi}. Dodaje da Gausova kriva, koju koristi za predvi|awe toka epidemije, pokazuje da }e aktuelni talas krajem septembra dosti}i maksimum i zavr{iti se krajem godine.

Dr Ko~ovi} ka`e da je ~etvrti talas epidemije kovida 19 u Srbiji po~eo 2. jula. Tog dana su bila registrovana 74 nova slu~aja zaraze, da bi broj postepeno rastao i do 31. jula stigao do 298.

“Gausova kriva, koja je simetri~na i ima oblik zvona, ima {est segmenata. Do kraja juna je ispuwen prvi segment u kom brojevi postepeno rastu, a sada se nalazimo u drugom u kom se de{ava nagli skok. Slede: tre}i segment u kom rast postaje sporiji, ~etvrti gde po~iwe sporo opadawe, peti koji karakteri{e nagli pad i {esti gde brojevi sve sporije padaju i talas nestaje”, obja{wava profesor.

Broj novih slu~ajeva zaraze 1. avgusta iznosi je 303, a narednih dana 386, 424, 487, 579, 564, 584, 457, 752 {to zna~i da je osam dana porastao 2,5 puta. Iako skokovi izgledaju dramati~no, dr Ko~ovi} ka`e da su oni, matemati~ki gledano, potpuno o~ekivani.

“Danas je 41. dan ~etvrtog talasa, u{li smo u drugi segment krive i ovakav rast mo`emo da o~ekujemo i naredne dve nedeqe. Dobro je {to su brojevi za sada mawi nego u istom delu tre}eg talasa, pa ne o~ekujem da }e biti do 8.000 obolelih na dnevnom nivou kao pro{li put”, obja{wava.

Preciznija predvi|awa }e, kako ka`e, imati tek nakon nedequ dana, ali matematika za sad pokazuje da broj novozara`enih u oog puta ne}e prema{iti 2.200.

“Narednih sedam dana dana }e odlu~ivati, potrebno mi je jo{ podataka iz drugog dela krive radi preciznijih prora~una. U Srbiji sad imamo masovne koncerte, okupqawa, dolazak turista, to je broj zara`enih koji ne mo`e ni matematikom da se predvidi”, obja{wava dr Ko~ovi}.

Vaterpolo reprezentacija Srbije vratila se iz Tokija nakon odbrawene zlatne medaqe na Olimpijskim igrama, a konferencija za medije postala je emotivna kada je Stefan Mitrovi} podstakao ceo tim da peva "A sad adio", {to je izmamilo suze reprezentativaca.

Stefan Mitrovi} je jedan od sedam igra~a kojima je finalni me~ protiv Gr~ke bio posledwi u reprezentaciji, pored Filipa Filipovi}a, Andrije Prlainovi}a, Du{ka i Gojka Pijetlovi}a, Milana Aleksi}a i Branislava Mitrovi}a. „Da}ete mi malo vremena da se smirim malo“, rekao je selektor reprezentacije Dejan Savi} nakon {to je do{lo vreme za pitawa novinara.

Filip Filipovi}, koji je progla{en za najvrednijeg igra~a takmi~ewa (MVP), istakao je da je on samo jedan od „13 veli~anstvenih“ i da je „velika privilegija“ biti ~lan i kapiten te ekipe. „Hvala ovim momcima {to smo verovali do kraja, hvala ovom ~oveku (Savi}u) {to je verovao u nas, {to nas je trpeo i potajno plakao i molio se da se sve zavr{i kao {to se zavr{ilo“, rekao je on.

Dodao je da je rezultat „vredeo svakog sekunda, svakog minuta treninga, maltretirawa, utakmica i onog {to se de{ava van terena, {to verovatno nikada ne}ete saznati“.

Golman reprezentacije Branislav Mitrovi} istakao je da je odbrana zlata na Olimpijskim igrama „najve}i uspeh u istoriji srpskog sporta“. „Hvala svima koji su nas podr`avali i bodrili. @ivela Srbija“, rekao je Mitrovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

najbitnije i onda smo nastavili u na{em ritmu do samog kraja. Bila je ta utakmica sa [panijom koju sam ja stvarno izuzetno emotivno do`iveo, jer velika nepravda mi je bila tokom celog me~a i mi smo se toliko ~upali i vadili, ne mogu da verujem da smo uspeli da dobijemo tu ekipu. Emocija koja je usledila nakon te utakmice usledila iz srca i du{e“.

Povodom te wegove reakcije koja je postala viralna, Mandi} je rekao: „Drago mi je da su qudi prepozali iskrenu emociju koja je do{la od mene kao sportiste koji je do`iveo nepravdu i bio kivan… Ta [panija nam je zadavala mnogo problema tokom svih godina i sve je kulminiralo i skupilo se u tom polufinalu“.

Ka`e i da je finale bilo druga~ije, da su igra~i bili pod utiskom te utakmice sa [panijom.

Usledila je, dodaje izuzetna ekipa Gr~ke koja je odigrala vrhunski i da su imali neizvesnu utakmicu do posledwa ~etiri minuta.

Ono {to je usledilo je – neverovatan uspeh. „Ovo je za Srbiju i treba da se slavi“, poru~io je Mandi}.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Zlatni vaterpolista Du{an Mandi} izjavio je da u timu nisu jo{ uvek svesni {ta su uradili za zemqu jer se sve odigralo jako brzo, a pripreme su, ka`e, bile duge i te{ke. „Presre}an sam… Najve}u pa`wu treba posvetiti ovoj sedmorici koji zavr{avaju karijeru u reprezentaciji i koji su toliko ~uda u~inili za ovu zemqu i reprezentaciju i od kojih sam ja nau~io sve i koji su mi bili starija bra}a. Tako da, hvala na svemu. Bila mi je ~ast da budem deo reprezrentacije – 10 godina sam uz wih, mnogo sam od nau~io od wih i {to se ti~e sporta i {to se ti~e `ivota, tako da – hvala im do neba“, rekao je Mandi}.

Na pitawe kako su u te{kim trenucima na Olimpijadi uspeli da izguraju do zlata, ka`e: „Olimpijske igre su duge, imali smo tu grupu smrti, kako su je zvali. Grupna faza slu`i da se pro|e u ~etvtfinale i da se podigne igra za upravo to ~etvrfinale koje je i najbitnija utakmica – a onda vi{e nema popravnog.

Tako, da mi smo na{e propuste prikazali u grupi, plasirali smo se u ~etvrtfinale, {to je

Alfa stru~wak „Onaj koji se nije vakcinisao, nemoj da ra~una da ako se zarazio deltom da }e to da bude bla`e. Ne}e.

Za wega ne}e.

Wima je sasvim svejedno da li su se zarazili alfa ili delta virusom, oni }e da prolaze kroz isti pakao" (Milanko [ekler, veterinar i virusolog)

Ko je ovde izgubqen?!

Zapu{ite nos

„Ne mo`emo ba{ svi sve da dobijemo. To bi zna~ilo da smo svi sve izgubili.

Ne mo`emo ni svi sve da izgubimo. Najboqe je da svi izgubimo mnogo, da bismo pone{to dobili. Sve drugo katastrofa je za sve nas"

„Iako }e gra|ani dim mo}i da vide u narednih nekoliko dana, uveravam ih da nema mesta za strah i paniku.

Preporuke stru~waka Zavoda za javno zdravqe su da dokle god gra|ani ose}aju miris dima da zatvore svoje prozore i ne izlaze bez preke potrebe napoqe"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije i predsednik SNS-a)

Pojavquje se i ona, ~im malo iza|e iz Novakove senke „Ja sam `elela da budem uspe{na `ena iz senke.

Ali nisam u senci u potpunosti" (Supruga najboqeg svetskog tenisera Jelena \okovi} o Novaku \okovi}u ka`e da je on, koji je ve} u{ao u istoriju, uvek `eleo da bude najboqi, dok je ona za sebe htela ne{to druga~ije)

(Gradona~elnik Beograda Zoran Radoji~i} oglasio se povodom po`ara na deponiji i preporu~io Beogra|anima {ta da rade ako ose}aju miris dima)

IZME\U DVA VIKENDA

[ta krije fascikla Neboj{e Stefanovi}a Mesecima se ve} ministar odbrane Neboj{a Stefanovi} nalazi na udaru svojih partijskih kolega zbog navodnih veza sa kriminalnim klanom Veqka Belivuka. Iako se optu`be ponavqaju iz dana u dan, Stefanovi} neometano nastavqa da koordini{e slu`bama bezbednosti i da vodi Ministarstvo odbrane, pa se s pravom postavqa pitawe {ta je to {to biv{eg ministra policije dr`i “iznad vode”.

Nekada najbli`i saradnik Aleksandra Vu~i}a i ~ovek od najve}eg poverewa

Sukob po~eo zbog konflikta Stefanovi}a sa Andrejem Vu~i}em Stojanovi} dodaje da je problem izme|u Vu~i}a i Stefanovi}a nastao zbog sukoba ministra odbrane sa bratom predsednika dr`ave, Andrejem Vu~i}em i kumom Nikolom Petrovi}em.

“Taj sukob je napravio razdor izme|u Aleksandra i Neboj{e. Stefanovi} sigurno ima odre|ene informacije koje su opasne i ja zbog toga ne verujem da }e Vu~i} ikad otvoreno udariti na wega. Ta~no se znaju granice i nijedan ne `eli da ih pre|e, jer znaju da bi u tom slu~aju obojica potonuli. Stefanovi} nije bio dostojan nijedne funkcije, ali je dolaskom na ~elo policije do{ao u posed saznawa koja direktno vode prema vrhu dr`ave, kad je u pitawu kriminalna aktivnost. To je ono {to najvi{e brine Vu~i}a i {to je odu`ilo Stefanovi}evo izop{tewe iz SNS i politike”, smatra Stojanovi}.

{efa srpske dr`ave, na pre~ac je postao, dodu{e ne svojom odlukom, strana~ki disdent i glavni krivac za bujawe kriminala u zemqi. [tavi{e, wegove partijske kolege se ne uste`u kad govore o vezama vrha vlasti i mafije, a naj~e{}e se svaka diskusija zavr{ava upirawem prstom u wegovom pravcu.

Za razliku od Vladimira \ukanovi}a i wemu sli~nih partijskih vojnika, ~iji je zadatak da po potrebi napadaju svakog ko je potencijalna pretwa monolitnom sistemu koji je uspostavila SNS, Vu~i} za sada ve{to izbegava otvarawe fronta i otvoreni sukob sa Stefanovi}em.

Za{to je to tako i da li ministar vojni ima “fasciklu” ~ijeg se otvarawa pla{e oni u vrhu dr`ave?

Ako pitate advokata Ivana Nini}a, to je gotovo sigurno. Prema wegovom mi{qewu, Stefanovi} bi najpre mogao da objasni detaqe saradwe vrha dr`ave sa klanom Veqka Belivuka, {to, kako ka`e, ne bi bilo prijatno mnogima koji ~ine vlast.

“On mo`e da objasni ko je u strukturi stvorio taj klan i za koga je Belivuk obavqao poslove. Stefanovi} mo`e da ka`e i ko ga je zadu`io za komunikaciju sa Belivukom i {ta je morao sve da ~ini u ime i za ra~un svoje stranke”, navodi Nini}.

Nini} dodaje da Stefanovi} ima odgovor i na pitawe ko su qudi iz policije, koji su mimo wega, imali obavezu da servisiraju potrebe Belivukovog

klana po nalogu nekog drugog.

“Mi vidimo da se on suzdr`ava od toga. On mo`e da odgovore na sva pitawa, ali mislim da to ne bi bilo dobro po one koji ga napadaju. Mimo Belivuka, Stefanovi} mo`e da objasni kako se izvla~io novac iz dr`avne kase, gde zavr{avaju pare od asfaltirawa puteva i kakve to ima veze sa Ujediwenim Arapskim Emiratima. Stefanovi} mo`e da ispri~a konkretne pojedinosti o slu~aju ‘Savamala’, kako su i{le transakcije oko Beograda na vodi, a verovatno zna i gde je nestalo dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doqevcu”, smatra Nini}.

Biv{i ~lan SNS i direktor Vojnobezbednosne agencije, Momir Stojanovi} za “Novu” ka`e da je od osnivawa stranke Stefanovi} bio najbli`i saradnik Aleksandra Vu~i}a.

“On je ~ak vi|en i kao wegov naslednik na ~elu stranke. Od samog osnivawa SNS, Stefanovi} je, preko Vu~i}a, upoznat pod kojim okolnostima, ~ijim uticajem i uz ~iju pomo} je osnovana stranka. On je slovio za ~oveka koji je na Vu~i}ev mig mogao da prikupi nekoliko stotina ~lanova, radi obele`vawa odre|enih doga|aja, stvarawa utiska masovnosti i ja~ine stranke”, opisuje Stojanovi}.

Branislav Tiodorovi}: Svi zdravstveni radnici moraju biti vakcinisani, vakcinacija nije stvar demokratije nego civilizacije

Dim sa neuga{ene deponije u Vin~i prekrio Beograd Dim sa deponije u Vin~i prekrio je ceo grad. Po`ar koji je izbio jo{ uvek nije uga{en. Neprijatan miris {iri se Beogradom.

Veliki deo Beograda prekriven je dimom, a mnogi sugra|ani `ale se na smrad u glavnom gradu Srbije. Prema aplikacijama za merewe kvaliteta vazduha, najlo{ije je u op{tinama Palilula, Stari grad i Vra~ar.

Gra|ani u Beogradu gu{e se od smrada, a dim je prekrio centar Beograda i Bor~u, veliki deo Novog Beograda i Zemuna, dok se gra|ani `ale na nesnosan smrad, nadle`ni iz gradske uprave tvrde da je po`ar pod kontrolom. „Ne mo`e da se di{e. Ovo nije normalno, neka qudi pogledaju kroz prozor samo kako izgleda Beograd“, `ali nam se Beogra|anka koju smo zatekli na Novom Beogradu.

Prema aplikaciji AirVisual, Beograd je trenutno 21. grad u svetu po zaga|enosti vazduha. Najlo{iji vazduh je na Paliluli, odnosno Ov~i, zatim sledi centar Beograda.

Dileme nema, zdravstveni radnici moraju biti svi vakcinisani, svi oni koji dolaze u kontakt sa pacijentima, rekao je za RTS epidemiolog Branislav Tiodorovi} i objasnio da vakcinacija nije stvar demokratije, nego civilizacije. Po svemu sude}i, u kovid bolnice najve}i broj obolelih dolazi iz Gr~ke i Hrvatske, ukazao je on i poru~io da je, zbog nepo{tovawa mera, potrebna rigoroznija kontrola.

Svi `ele da {kolska godina krene regularno, rekao je Tiodorovi}, ali je predo~io da "ne mo`emo da pritiskamo decu od 12 godina da se vakcini{u, a da nema zadovoqavaju}e rezultate kod odraslih".

"Prosvetni radnici moraju da shvate da treba sebe da za{tite i da }e tako da za{tite decu. Podstaknimo da deca nose maske, i svako insistirawe na masovnom testirawu je neizvodivo ne mo`emo to da radimo stalno", istakao je Tiodorovi}.

Govore}i o delta soju, on je konstatovao da nije za paniku, ali jeste za pa`wu.

"Ovo je posledwi trenutak za vakcinaciju, da prosvetni radnici obezbede uslove za normalan rad", naglasio je Tiodorovi}.

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 3

Skaj, skajp, skalp…

Pi{e: Ranko Pivqanin „Qudi, ja nemam pojma {ta je to skaj telefon, aplikacija.... Ja to nemam pojma, ja imam jedan telefon, mewam ga jednom u dve godine kada ga polomim. Ja sam pobrkao skajp – oni me sve ispravqali – ka`u skaj!“ Slu{aju}i Vu~i}a kako izgovara ove re~i, sa izrazom lica prepodobne kalu|erice i glume}i potpunu neobave{tenost, umalo mu nisam poverovao. Mo`da bi se to i desilo da nije prethodnog iskustva u kome istina jo{ nije vi|ena u wegovoj blizini, a ako bi se negde tu slu~ajno i zatekla bila bi zatrpana gomilom la`i da joj se ne zna ni traga ni bogaza.

Kako je mogu}e da ~ovek koji sve zna i u sve se razume na nivou eksperta, odjednom pojma nema o kriptovanoj komunikaciji koju su koristili mafija{i a koju je razbio ameri~ki FBI da bi se potom rasplelo mafija{ko klupko ~ija pre|a dopire do najvi{ih organa vlasti ove dr`ave u koju su se upleli poput pileta u ku~ine? O, da mu samo ide u prilog, Vu~i} bi nam i te kako demonstrirao kako ta aplikacija radi i li~no pred kamerama krekovao {ifre, kao {to je onomad lekare obu~avao upotrebi respiratora ili analizirao Belivukove mesarske radove, ali je sada procenio da mu je umesto ekspertize mnogo korisnije da se pravi lud, neobave{ten i me{a skaj sa skajpom. Nije wemu skaj nepoznanica, nego nije dometnuo ima li wega i wegovih i koliko u toj „nebeskoj“ komunikaciji.

Zato se pravi neve{t, wega u „neznawu“ dr`i strah od onoga {to mo`e isplivati pa se sve to mesecima zatrpava eksplicitnim slikama zlo~ina Belivukovog klana koji su postali dimna zavesa za upletenost vlasti u wihov nastanak, odgajawe i upotrebu – ~im se negde ta veza nagovesti odmah se doziraju novi radovi Belivukovog `ivota i prikqu~enija. Posle monstruoznih fotografija dekapitiranih tela i odse~enih udova, sad se otkriva i kako su silovali qude bilijarskim {tapom i kuglama, sutra }e isplivati ne{to novo i jo{ }e dugo trajati ovaj tabloidni inventar wihovih zlo~ina u svrhu skretawa pa`we i zaba{urivawa su{tine. Odse~ene glave se poturaju u svrhu odbrane sopstvenog skalpa. Kriminalci se brane pri~aju}i o pokroviteqstvu i vezama s qudima re`ima, ovi se od wih brane wihovim zlo~inima: da je negde nezavisnog sudstva brzo bi se ustanovilo ~iji su argumenti ja~i.

Vu~i} nema pojma o skaj telefonima, ali se zato odli~no razume u poligraf, naro~ito onaj za ~ijim komandama sedi brat wegovog {efa kabineta, pa se po stoti put nudi da ga prikqu~e na tu „spravu istine“ kako bi sa sebe skinuo sumwu u pogledu veza s organizovanim kriminalom, iako zna da poligrafsko testirawe nema validnost pred sudom. Kao {to, s obzirom da je studirao i diplomirao pravo, dobro zna da je krivi~na prijava koju su protiv wega i ministra policije podneli gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} i poslanik Pokreta socijalista \or|e Komlenski, pravni nonsens i ekvilibristika koja treba da onemogu}i eventualni pravi sudski proces, a, oba{ka, {to se mo`e kvalifikovati i kao krivi~no delo la`nog prijavqivawa.

Ho}e li, ako se doka`e Vu~i}eva nevinost, onda u zatvor Vu~evi} i Komlenski?

U sve se Vu~i} razume ili ne razume, ali samo onako kako wemu odgovora. Zato ima ironije sudbine ili vi{e pravde u ~iwenici da se ~ovek kojem je samo nebo granica o jadu zabavio s mobilnom aplikacijom koja nosi nebesko ime. Eh, taj skaj. A ja sam mislio da je to ono {to nam uvaquju na foteqama i trosedima umesto ko`e. A ~ije ko`e?

4

SRPSKA POSLA

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

Srbija le`i na vodi, a leti pola Srbije `edno Iako Srbija le`i na vodi, u mnogim mestima tokom leta su i daqe u~estale nesta{ice. Razlog je za~arani krug: nadle`ni tvrde da se pija}a voda nenamenski tro{i za zalivawe useva, dok poqoprivrednici ka`u da nemaju drugog izbora, jer sistem kanala za navodwavawe nije dovoqno funkcionalan.

S vodom kubure pre svega prigradska naseqa oko Beograda, Novog Sada, ^a~ak, Po`ega, Topola...

Zbog ~iwenice da Srbija spada me|u zemqe najbogatije vodnim resursima, gra|ani se pitaju kako je mogu}e da se svakoga leta suo~avamo sa nesta{icama vode u pojedinim gradovima. U Beogradskom vodovodu ka`u da je potro{wa u obodnim naseqima dva do tri puta ve}a u toku leta. Dobar broj sela je upu}en na poqoprivrednu proizvodwu od ~ega `ive, ali i dobar broj Beogra|ana na pijacama kupuje ono {to proizvedu u Slancima, Velikom Selu, Ritopeku, Zaklopa~i, Grockoj…

Stru~ni saradnik za saradwu sa predstavnicima medija i marketing u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“ Jelena Proni} ka`e da prestonica u kojoj `ivi vi{e od tre}ine stanovni{tva Srbije, ima stabilan sistem snabdevawa, nije bilo i ne}e biti nesta{ica vode, ni restrikcija. „Mi smo uspevali da u tropskim danima, a pet nedeqa nam je trajao tropski talas, {to se posledwi put desilo 2012. godine, ulo`imo sve napore, i izvori{ne, i distribucione, i proizvodne, da nigde ne do|e do prekida u vodosnabdevawu, osim ako nije u pitawu kvar na {ta ne mo`e da se uti~e i {to se de{ava tokom cele godine“, istakla je Proni}eva.

BEOGRADSKI VODOVOD STABILNO, PUNIM KAPACITETOM A to zna~i da se radi maksimalnim kapacitetom, da se proizvodi 6.700 litara vode u sekundi i da je popuwenost rezervoara 80 odsto, kao otprilike u zimskom periodu. Ona napomiwe da je re~ o pija}oj vodi koja je zakonom definisana kao voda namewena za pi}e, za odr`avawe li~ne higijene i za odr`avawe doma}instava.

Drugim re~ima, kada se voda iz Beogradskog vodovoda koristi za zalivawe ba{te, dvori{ta, vo}waka, puwewe bazena, re~ je o nenamenskom tro{ewu pija}e vode. Koja je onda alternativa prigradskih naseqa koja `ive od poqoprivrede i iznose proizvode na pijacu, ako voda iz sopstvenih bunara za zalivawe nije dovoqna? „U razvijenim evropskim zemqama poqoprivredno zemqi{te se nigde ne zaliva pija}om vodom. To je mogu}e ili iz bunarske vode, ili iz razvijenog sistema kanala za navodwavawe. U Vojvodini gde ima najvi{e useva, ne zalivaju ih pija}om vodom iz lokalnih vodova“, konstatuje na{a sagovornica.

MIMOHOD

UMESTO IZ KANALA, ZALIVAWE IZ VODOVODA S obzirom na stawe kanala za navodwavawe u Srbiji, ne ~udi kada poqoprivrednici nadomak gradova posegnu za pija}om vodom iz gradskog vodovoda. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u Republici Srbiji navodwavano je 52.400 hektara poqoprivrednih povr{ina. Kada se uzme u obzir da se u Srbiji koristi 3,4 miliona obradivog poqoprivrednog zemqi{ta, jasno je za{to smo na dnu evropske lestvice po tom pitawu.

Jo{ kada se tome doda podatak da Beograd ima jednu od najjeftinijih voda u Evropi, koja staje 59,46 dinara po kubnom metru, {to je vi{estruko jeftinije nego u Evropi, gde se stanovnicima nikako ne isplati da pija}u vodu koriste za druge namene, ne ~udi za{to se ona kod nas tro{i „nenamenski“.

HO]E LI JE BITI Opisuju}i stawe sa vodosnabdevawem u Beogradu, Proni}eva ka`e da je ono sigurno, a da se planira i pro{irewe kapaciteta vodovoda. „U planu gradskih vlasti je da do 2025. godine svi Beogra|ani sa svih op{tina piju vodu sa ~esme.

Jedan od najva`nijih projekata za to je izgradwa magistralnog cevovoda i distributivnih cevovoda u nasequ Le{tane, du`ine 7,5 kilometara, koji }e biti povezan na magistralni cevovod Maki{-Mladenovac“, isti~e ona, preciziraju}i da je vrednost investicije 205 miliona dinara.

U planu je, ka`e, i pro{irewe Maki{a. Trenutno je kapaciteta 4.000 litara vode u sekundi, {to zadovoqava trenutne potrebe oko dva miliona stanovnika. Nakon rekonstrukcije kapacitet proizvodwe vode }e porasti na 5.000 litara vode u sekundi, {to }e omogu}iti ne samo sigurnost u snabdevawu grada pitkom vodom, nego i da Beogradski vodovod mo`da preraste u regionalni. To zna~i da bi snabdevao {iri region grada Beograda.

KAPACITETI MAWI OD POTREBA Na pitawe zbog ~ega dolazi do restrikcija u nekim gradovima u Srbiji, ona ka`e da o tome zna samo iz medija, s obzirom na to da je lokalna zajednica nadle`na za vodosnabdevawe na svojoj teritoriji. „Koliko sam ja upoznata, kod wih postoji problem {to wihovi vodovodi ne mogu da proizvedu dovoqnu koli~inu vode koja bi zadovoqila potrebe stanovnika. Videla sam da u Topoli proizvode 30 litara vode u sekundi, a potreba je da proizvedu 45 litara“, ka`e Proni}eva.

Da li je tu bilo neracionalnog tro{ewa u letwe vreme ne zna, ali podse}a da je Ministarstvo poqoprivrede krenulo u posao rehabilitacije postoje}e kanalske mre`e i da tim objektima, po Zakonu o vodama, upravqaju „Srbijavode“.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Decu ~im se rode prvo nau~imo da tap{u i pesmicu "Ta{i, ta{i, tanana." Za uspeh u `ivotu tap{awe }e im najvi{e i biti potrebno...  Kad vlastima gori pod nogama na lice mesta br`e stignu analiti~ari nego vatrogasci...  Truju nam vodu, zemqu i vazduh. Ali {ta se to mene ti~e!  Jedna srpska porodica odlu~ila je da usvoji penzionera. O wemu }e brinuti kao o svom ro|enom, u zamenu za redovne prihode i pomo} dr`ave!  Istina u Srbiji je kao supa iz kesice.

Li~i na pravu, ali ve} sutradan mo`e da se baci.

 Iz Evrope poru~uju: - Da bismo i va{e `rtve uva`avali, moraju da imaju boqi marketing!  Ako vrbujete politi~ara, neka bude bar poslanik.

To je najboqi odnos cene i kvaliteta.  Ekonomija nam tako brzo raste da radnici svaki ~as ostanu kratkih rukava...  Strani investitor u Srbiji je kao razma`eni qubavnik.

Za~as se spakuje i ode.  Nekom istekne paso{, a nekom istekne mladost.

I jedni i drugi se namu~e u poku{aju da ih produ`e...  Situacija je kriti~na.

Sa svih strana opkoqeni smo prijateqima.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Proklet bio stomak koji se ne se}a hleba {to je jeo" „Kora~aj polako da se ne digne pra{ina“ „Usta se ponekad ~esto smeju, a da srce o tome ni{ta ne zna“ Narodne poslovice

„Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas ja~i, najboqe je daleko stajati“ Dositej Obradovi}

„Demokratija statisti~ki izjedna~uje glupost s razumom, a idiotima, samo ako ih je dovoqno, dopu{ta da upravqaju svetom“ Borislav Peki}

TEMA NEDEQE

CRVENI ALARM ZA ^OVE^ANSTVO: Objavqen NOVO! istorijski izve{taj o klimi Me|uvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) objavio je zna~ajan izve{taj koji su odobrili delegati 195 zemaqa. Ova analiza obavqena je po hitnom postupku, usled po`ara koji bukte po svetu, a zansovana je na 14.000 recenziranih studija o klimatskim promenama. Ono {to su zakqu~ili ne predstavqa iznena|ewe - ~ovek je uni{tio planetu i ona sada izgleda neprepoznatqivo kada se uporedi sa stawem od pre 500 godina.

Jedan od glavnih uzoraka po`ara jeste ogromno zaga|ewe ugqikom, te }e po wihovom mi{qewu, prag od dozvoqenih jedan i po stepen globalnog zagrevawa u narednih 100 godina, biti prekora~en ve} u narednih 15. „Ovaj izve{taj je provera realnosti“, rekla je Valerija Meson-Delmot, kopredsednica radne grupe panela koja ga i pripremala ovo istra`ivawe.

Sagorevawem fosilnih goriva i osloba|awem gasova koji zagrevaju Zemqu poput staklenika, qudi su zagrejali planetu za oko 1,1 stepen celzijusa.

Izve{taj pokazuje da je ovo dovelo do toplotnih talasa i jakih ki{a {irom sveta. Udeo tropskih ciklona sa velikom brzinom vetra je porastao. U mnogim regionima i su{e traju znatno vi{e od uobi~ajenog.

Od posledweg velikog izve{taja IPCC-a iz 2014. nau~nici su postali sve sigurniji da su klimatske promene prouzrokovale pojedina~ne po`are, poplave i oluje.

Za ovaj problem prema izve{taju postoji jednostavno re{ewe, prestanak sagorevawa fosilnih goriva. Ipak vlade dr`ava, preduze}a i pojedinci to ne ~ine dovoqno brzo. „Kada pogledam rezultate o klimatskim ekstremima, rekala bih da se nalazimo u klimatskoj krizi“, rekla je Sowa Seneviratne, nau~nica sa Instituta za atmosferske i klimatske nauke na ETH Cirih u [vajcarskoj i koautorka izve{taj. „Zaista imamo veliki problem“, dodale je.

KOLIKO BRZO KLIMATSKE PROMENE ZAGREVAJU SVET? Svetski lideri su se 2015. obavezali da }e zagrevawe do kraja veka ograni~iti na znatno ispod dva stepena, ondnosno na idealnih jedan i po stepen, usled globalnih napora da se izbegnu eskalacija katastrofe.

Ali oni umesto toga sprovode politiku koja je dovela do zagrevawa od ~ak 3 stepena Celzijusa.

Ukoliko ciq od jedan i po stepen bude dostignut u roku od nekoliko decenija, temperature bi se mogle da se „vrate u normalu“ do kraja veka.

Pored brze dekarbonizacije globalne ekonomije, to bi ukqu~ivalo uklawawe velkie koli~ine ugqen-dioksida iz atmosfere. Ali tehnologija koja bi to mogla da izvede je izuzetno skupa i ne postoji garancija da bi to zaista i omogu}ila. „Mnogo je lak{e izbe}i emisije sada, nego kada ugqenik bude bilo previ{e,

onda bismo morali da uklawamo dosta wegovih emisija iz atmosfere“, rekla je Malti Majhauzn, nau~nica sa Potsdamskog instituta za istra`ivawe klimatskih promena i koautorka izve{taj. „Ta cena je ve}a od mnogih dostupnih plodova koje danas imamo“, rekla je.

[TA ]E KLIMATSKE PROMENE DA U^INE PLANETI? [irom sveta ekstremne ki{e }e biti za sedam odsto ja~e svakim dodatnim stepenom globalnog zagrevawa. Uz to svet }e se suo~iti i sa mnogo novih ciklona i monsunskih ki{a u Aziji. „Sa svakim dodatnim pove}awem globalnog zagrevawa, promene ekstremno postaju sve ve}e“, napisali su autori izve{taja.

Jake ki{e koje su padale jednom u deceniji ve} su porasle za 30 odsto. Kada ta temperatura poraste za jo{ tri stepena, one }e biti dva do tri puta ~e{}e, a koli~ina vode na Planeti bi}e ve}a nego ikada. Su{e koje su se de{avale jednom u 10 godina, sada sa sobom ostavqaju uni{tene hektare obradivog poqoprivrednog zemqi{ta.

Toplotni talasi su ve} sada 2,8 puta verovatniji i za stepen topliji od onih pre industrijske revolucije, a u slede}ih

nekoliko godibna bi}e 9,4 puta verovatniji i 5 stepeni topliji.

Izve{taj predvi|a i to da }e toplotni talasi koji su se nekada de{avali na zemqi na svakih 50 godina, a sada }e ih biti i do 39 puta ve}i. „Izve{taj jasno izla`e dokaze o tome koliko je hitna akcija“, rekla je Veronika Iring, nau~nica iz nema~kog Vazdu{no-kosmi~kog centra i koautorka izve{taja.

ARKTIK ]E SE ISTOPITI U NAREDNIH 50 GODINA Neke od klimatskih promena }e potsta}i daqe zagrevawe. Prirodni ponori ugqenika u okeanima i na kopnu postaju mawe efikasni kako se planeta zagreva.

Vi{e temperature }e odmrznuti jo{ vi{e permafrosta, osloba|aju}i ogromne koli~ine metana u atmosferu i otopiti sneg

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 5

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h i ledeni pokriva~ koji odbija toplotu od planete. Arktik }e verovatno biti prakti~no bez morskog leda pre 2050. godine.

Zapo~eti su i neki procesi koji sada ne mogu tako lako da se zaustave. O~ekuje

se da }e nivo mora u ovom veku porasti za vi{e od pola metra, {to je ve} po~elo da obalne poplave ~ini ja~im i u~estalijim.

Nau~nici ka`u da neizvesnosti u na~inu na koji ledeni pokriva~i reaguju na za-

Topqewe gle~era na Antarktiku

SInce 1994

grevawe zna~e da se ne mogu iskqu~iti daleko gori ekstremi, te bi po wihovom mi{eqwu oni mogli da opadnu i za dva metra do 2100. godine i 5m do 2150. godine.

U IZVE[TAJU SE NE SPOMIWU FOSILNA GORIVA Najve}i izvori emisije staklene ba{te koji mewaju klimu su ugaq, nafta i gas.

Ali sa`etak izve{taja na 43 stranice za kreatore politike, dokument koji su prvo pripremili nau~nici, a zatim su ga redom odobrili delegati vlade, ne sadr`i re~i „fosilna goriva“.

Autori IPCC-a, pravdaju se time da ne smeju da komentari{u sam sastanak o odobrewu, koji je povjerqiv, ali da „u materijalu koji nau~nici pi{u, apsolutno se spomiwu fosilna goriva“, rekala je nau~nica Majhauzn. „^ak i ako smo mo`da izostavili neki izraz, izvanredno je postignu}e to {to }emo da kraju da imalo sporazum svih vlada.

Nijedna vlada na svetu sada ne mo`e da se okrene i ka`e da ne veruje u ono {to je IPCC napisao“, dodala je.

Izve{taj IPCC-a objavqen je uo~i klimatskog samita COP26 koji }e se odr`ati u novembru u Velikoj Britaniji. Svetski lideri }e na wemu da razgovaraju o re{ewima poput obe}awa da }e prestati sa sagorevawem ugqa do 2030. godine i ispuwavawa obe}awa bogatih zemaqa da }e siroma{nijima pla}ati 100 milijardi dolara godi{we za prilago|avawe klimatskim promenama do 2020. godine. Po tom pitawu jo{ uvek ni{ta nije u~iweno. „Izve{taj Radne skupine 1 IPCC-a je crveni alarm za ~ove~anstvo“, rekao je glavni sekretar UN-a Antonio Gutijere{. „Ako sada udru`imo snage, mo`emo da spre~imo klimatsku katastrofu. No, kako dana{wi izve{taj jasno pokazuje, nema vremena za odlagawe niti mesta za izgovore. Ra~unam na ~elnike vlada i sve zainteresovane strane da osiguraju uspeh COP26“, rekao je.

R. N.

6

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

u LI^NOST U @I@I

JOVANA PREKOVI]

Mentalna gromada

„Ubila~ki“ pogled, lice koje deluje zamrznuto i ne odaje raspolo`ewe. Tako je TV kamera zabele`ila karatistkiwu Jovanu Prekovi} tokom dana kad je zabele`ila {est pobeda na olimpijskom turniru, i tek kad je sudija proglasio pobednika u finalu, na wenom licu se videla eksplozija radosti. „Mentalna gromada“, konstatovali su mnogi posle pobede kojom je objedinila olimpijsku, svetsku i evropsku titulu, upore|uju}i je u tom smislu sa Novakom \okovi}em. ^iwenica da se bavi tzv. „malim sportom“ u~inila je da je na Igre oti{la a da je srpska javnost o woj vrlo malo znala. Iako je ve} bila prvak sveta i dvostruki prvak Evrope.

I vi{e su je projekcije stranih agencija videle blizu ili na olimpijskom tronu nego {to su to ~inili srpski mediji. Mo`da i zato {to je karate debitovao na Igrama, {to ovde ba{ nije najjasnija razlika u stilovima, {to se rejting kod nekih drugih srpskih sportista nije pokazao ba{ pouzdanim kao reper za medaqu.

Devojka ro|ena u [vajcarskoj 1996. sa starijom sestrom se ubrzo vratila u Aran|elovac kod babe i dede, po~ela je da trenira karate u vrti}u kad je imala pet godina. A {kolice ka-

^iwenica da se bavi tzv. „malim sportom“ u~inila je da je na Igre oti{la a da je srpska javnost o woj vrlo malo znala. Iako je ve} bila prvak sveta i dvostruki prvak Evrope... ratea dr`ala je Roksanda Atanasov, koja je i do dan-danas ostala wen trener.

Vrlo brzo pokazala je veliki talenat na takmi~ewima mla|ih kategorija, u wenom klubu „Kwaz Milo{“ radilo se veoma kvalitetno.

Prvu medaqu na {ampionatima Evrope osvojila je 2016. u Monpeqeu, gde je bila tre}a, a prvo zlato 2017. u Izmiru. Titulu najboqe na Starom kontinentu osvojila je i ove godine u Pore~u, a aktuelna {ampionka sveta postala je u Madridu 2018. godine.

Imala je veliki peh pred Evropsko prvenstvo u Beogradu, na kome nije nastupila zbog povrede koju je do`ivela neposredno pred takmi~ewe, pa je pratila takmi~ewe iz publike.

Vi{e puta je izjavila da karate ve`ba iz qubavi i da druga~ije to kod we ne bi funkcionisalo. Trenira dva puta dnevno, dan po~iwe ispijawem kafe, {to joj je ritual, voli da ~ita i gleda filmove.

Wen de~ko je karatista Aleksandar [estakov, tako|e osvaja~ medaqa na velikim takmi~ewima, tako je spojila dve qubavi.

Jovana je pitomac Vojne akademije Srbije, i pripadnica Sportske jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

I na kraju, na po~etak. Kada je postala svetska prvakiwa, Jovana je bila nesre}na. „Nisam shvatala {ta sam uradila i nisam mogla da se nosim sa tim. O~ekivawa stvaraju veliki pritisak, ja sam napravila mehanizam protiv toga. Ranije mi je bilo te`e, sada sam zrelija, pro{la sam dosta stvari {to se ti~e takmi~ewa. Nau~ila sam da kontroli{em pritisak i to }e verujem da presudi u bitnim momentima na Olimpijskim igrama“, rekla je pre odlaska u Tokio.

Gde je pokazala {ta je radila.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

ARSENIJE JOVANOVI], iguman manastira Ribnica, nekada{wi ostro{ki monah

U qubavi najvi{e treba da tra`imo od sebe, ne od drugog Iguman manastira Ribnica i ostro{ki monah Arsenije Jovanovi} nije obi~an monah, on je svestrana, vi{edimenzionalna, harizmati~na li~nost, pisac, uspe{an slikar, po profesiji stomatolog. On je pravoslavni u~iteq, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji dr`i duhovnu propoved na jedan specifi~an na~in, tako {to se prakti~no ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A wegova ispovest je toliko mo}na i pou~na jer je li~na i iskrena.

Iguman Asenije Jovanovi} osvrnuo se na najrasprostraweniju bolest savremenog dru{tva – depresiju i otkrio razlog zbog ~ega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari!

Brzina koju `ivimo i koja nam je nametnuta vodi, ka`e, na psihijatriju, kod dilera, u javnu ku}u ili u – restorane: "Za{to su na Zapadu qudi predebeli? Zato jer im je du{a beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizi~ku, ve} duhovnu, a ona ne mo`e da se utoli hranom u fast fudu."

Uzrok ovakvog stawa je, prema re~ima oca Arsenija, nedostatak qubavi.

"Nema qubavi. Dru{tvo odvla~i roditeqe van ku}e, preoptere}eni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez qubavi. Zato imamo epidemiju psihi~kih bolesti. Od lak{ih, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najte`ih stawa. To sve poti~e od uni{tavawe `ene koja gubi dva svoja najmo}nija oru`ja: `enstvenost i qupkost. Izgubiv{i kontakt sa Bogom i onim {to joj je Bogom dano takmi~i se sa mu{karcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu `ene, onda i devoj~ice, wihove }erke, postaju jo{ gore. Mu{ka deca po~iwu da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole `enski rod i to stvara ambijent nasiqa u kojima mu{karci maltretiraju `ene i decu. Gubi se svaka mera," ka`e otac Arsenije.

On obja{wava za{to se kopqa najvi{e lome oko omladine i za{to se i na globalnom niovu poku{ava perfidna kontrola mladih.

"Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je odr`avana tribina koja je zatvorena posle mog predavawa na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Za{to? Zato {to je omladina najzdraviji deo dru{tva. ^ovek sredwih godina je ucewen poslom, decom. Omladina je rastere}ena i mo`e da pokrene promene. Sistem to zna i ne `eli da se istina ~uje. Se}am se mog vremena. Vo|e najve}ih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od siste-

ma. Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko wih kontrolisao omladinu. Do|u klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, ka`u: "Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu", i ne bune se. Onda im jo{ ubace drogu i zavr{e posao."

Otac Arsenije ka`e da u ovom vremenu na{a pravoslavna crkva, odnosno sve{tenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.

"Mi i ne znamo {ta je to pravoslavqe. ^ak i mnogi na{i sve{tenici ne znaju kojom silom raspola`e pravoslavqe. Do|e im mlad ~ovek sa problemima, oni ga po{aqu na psihijatriju.

Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceqewa. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene do|e neki mlad ~ovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziolo{ki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao {to nas fiziolo{ki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se na{ duh, du{a i li~nost spremaju za novo ro|ewe.

Molitva mewa zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starewe. Pustiwaci su `iveli po 100-120 godina. Molitva je najboqi botoks," obja{wava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su ve} u Crkvi, nego kao onima koji su van we.

"Kada sam objavio kwigu "Bog i rokenrol" neki su mi zamerili. Pitali me ko }e to da ~ita. A mladi su je delili izme|u sebe, koliko wih se skinulo s droge posle moje kwige. Moramo da `ivimo u ovom vremenu, a ne u sredwem veku," konstatuje na{ sagovornik.

SAMI PRAVIMO PAKAO, A NE BOG Otac Arsenije obja{wava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suo~avamo i za `ivota, ali i kada na{e srce prestane da kuca.

"Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim `ivotom, zlim pomislima i delima uni{tavamo du{u, srce, um koji suo~avawe sa bo`anskom, nestvarnom svetlo{}u posle smrti do`ivqavaju kao mu~ewe i pakao. Kao {to se bolestan ~ovek sklawa od sunca, tako i bolesnoj du{i smeta i mu~i je svetlost bo`anske qubavi sa kojom se suo~ava posle smrti tela," ka`e otac Arsenije.

Ima, ka`e, i savremenih, obrazovanih sve{tenika, sposobnih da se urbanim mladim qudima obra}aju wihovim jezikom.

"Mora{ da zna{ o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti zna{ kroz {ta on prolazi.

Nedovoqno je samo da pri~a{ kako je Hristos vaskrsao," poja{wava monah Arsenije.

Arsenije je poznat po dugim propovedima, ali mu se narod ~esto obra}a, posebno u posledwe vreme, postavqaju}i razna pitawa o koroni, poreklu virusa, vakcinaciji…

– Svima govorim da bolest jeste prisutna i da treba da se ~uvaju, ali da ne prate medije u tolikoj meri. [to vi{e slu{amo vesti, vi{e smo zastra{eni, upla{eni, uznemireni… Ako je vladaju}oj strukturi i medijima koji su im produ`ena ruka stalo da pomognu narodu, da qudi budu zdravi, sna`ni, produktivni, nedepresivni, onda treba da prestanu sa ovolikim atakovawem na javnost neprekidnim bombardovawem informacijama o bolesti, i wihovim aktivnostima. Nemogu}e je da nisu svesni da to izaziva veliku uznemirenost kod qudi – poru~uje iguman.

Monah Arsenije dodaje da kada je ~ovek u strahu, sumwi, paranoji „vrlo ~esto i u o~ajawu“, razbole}e se i od kijavice, opa{}e mu imunitet, dobi}e dijabetes…

– Nejasno je da li vlast zaista brine o nama, kao {to ka`u, ili je ne{to drugo u pitawu. Jer sa ovakvim atakom na prose~nog ~oveka, wemu ne mo`e biti dobro. Postoje drugi na~ini da se gra|anima da do znawa da je situacija ozbiqna i da se treba paziti. Umerenije, bez dizawa panike. Onda }e se i qudi odgovornije pona{ati. Ovako vidimo da dolazi i do inata i rizi~nog pona{awa – ukazuje na{ sagovornik.

Lek za sve je qubav, poru~uje na kraju: "Qubav se, na`alost, sve vi{e poistove}uje sa pohotom. Qubav je kada volimo ~oveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga mewamo. Qubav je `rtva. U qubavi najvi{e treba da tra`imo od sebe, ne od drugog. Treba vi{e da razmi{qamo kako se odnosimo prema voqenoj osobi i ona }e ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voqenom osobom i sa decom i sa roditeqima, prijateqima. A, de{ava se suprotno. Tra`imo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono {to mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos izme|u dvoje qudi koji se vole, onda je qubav, po mom mi{qewum potpuna," poru~uje otac Arsenije.

M. T.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiHavgust 2020. ^etvrtak 10. -12. decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

Obele`eno 76 godina od nuklearnog napada na Hiro{imu Japan je obele`io 76. godi{wicu ameri~kog nuklearnog napada na Hiro{imu, {to je bio prvi takav napad u istoriji ~ove~anstva. Obele`avawe je ove godine bilo usred odr`avawa Olimpijskih igara u Japanu.

Od 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad, ~ime su ubrzale okon~awe Drugog svetskog rata, do kraja te godine u eksploziji i od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom stradalo je oko 140.000 qudi.

Posledwi pre`iveli nastavqaju da o`ivqavaju se}awe na napad na Hiro{imu i tri dana kasnije na Nagasaki, i to prenose na naredne generacije.

Od tog napada, nijedan ameri~ki predsednik nije posetio Hiro{imu do 2016. godine, kada je tada{wi predsednik SAD Barak Obama polo`io venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.

Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 po lokalnom vremenu sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali de~ak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemqe.

Procewuje se da je temperatura u sredi{tu eksplozije dostigla izme|u 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.

Bomba, te{ka oko ~etiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uni{tila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije po~ela je da pada „crna ki{a“ radioaktivnih ~estica.

Tri dana posle bombardovawa Hiro{ime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli ~ovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 qudi, posle ~ega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvani~no zavr{en dve nedeqe kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hiro{imi je `ivelo 350.000 qudi, od ~ega 40.000 vojnog osobqa. Danas taj grad ima oko 1,2 miliona stanovnika.

Prema nekim procenama, u napadima na Hiro{imu i Nagasaki stradalo je vi{e od 220.000 qudi.

Svake godine u Hiro{imu se uputi 10 miliona origamija `dralova, ptica koje u Japanu predstavqaju simbol dugove~nosti i besmrtnosti.

Kina se protiv delta soja bori merama kakve svet nije video Vuhan, glavni grad provincije Hubei u centralnoj Kini, opet je u svetskim vestima. Grad planira da testira svih 12 miliona stanovnika nakon {to je potvr|ena pojava delta soja. Lokalne vlasti su ozbiqno shvatile pojavu novih slu~ajeva, jer od pro{log maja Vuhan nije imao nijedan slu~aj infekcije korona virusom.

Li ]iang, zvani~nik Vuhana izjavio je da }e po~eti masovno testirawe „da bi se osigurala bezbednost svih u gradu i da bi se saznalo koliko ima zara`enih“.

Kako izve{tava CNN, mere koje Kina uvodi da „po svaku cenu“ za{titi svoje stanovni{tvo (karantini, masovna testirawa, zatvorene granice), mogu izgledati drasti~ne, ali su u velikoj meri efikasne.

Izuzev nekoliko izolovanih slu~ajeva infekcije u prethodnih godinu dana, `ivot u velikim gradovima vratio se u „normalu“.

Najgori po`ari u istoriji jugoisto~ne Evrope, u Americi vatra progutala gradi} Bukte najgori po`ari u istoriji u zemqama jugoisto~ne Evrope.

Ekstremne vru}ine, i od preko 40 stepeni, raspiruju po`are u Gr~koj, Turskoj, Makedoniji, Italiji... Hiqade qudi napustile su svoje domove u Gr~koj. Nije boqe ni na drugom kraju sveta, u Kaliforniji, tako|e bukti jedan od najve}ih po`ara u istoriji.

Hiqade qudi morale su da napuste domove u predgra|u Atine, a stotine su evakuisane brodovima s obli`weg ostrva Eubeje. ^etvrti dan traje borba s katastrofalnim {umskim po`arima u Gr~koj koje raspiruju sna`ni vetrovi i ekstremno visoke temperature, vi{e i od 40 stepeni celzijusa. „Ovo je najte`i dan do sada {to se ti~e vremenskih uslova

u posledwih 10 dana. Buknuli su brojni novi po`ari {irom zemqe. Trenutno imamo 56 po`ara s kojima se borimo“, izjavio je ministar civilne za{tite Gr~ke Nikos Hardalias.

Vi{e od 150 {umskih po`ara izbilo je {irom Gr~ke, ku}e su uni{tene, a desetine gradova i sela evakuisano. „Katastrofa. Vatra je stigla oko podneva uz vrtlo`ni vetar.

Spaqene su ku}e, puno `ivotiwa je izgorelo, ze~evi, ovce, psi, sve“, ka`e poqoprivrednik Marinos Anastopulos.

Vatra je zapretila i autoputu koji spaja dva najve}a gr~ka grada, Atinu i Solun.

U susednoj Turskoj, vlasti se bore s najgorim {umskim po`ari-

ma u istoriji te zemqe zbog kojih su evakuisane desetine hiqada qudi, a osmoro qudi je izgubilo `ivot. Po`ar se pribli`io termoelektrani na jugozapadu Tur-

ske i to samo dan nakon {to su vatrogasci stavili pod kontrolu po`ar koji je pretio drugoj termoelektrani.

U Severnoj Makedoniji pro-

gla{eno je vanredno stawe u trajawu od 30 dana zbog velikog broja po`ara. Dok su neki po`ari lokalizovani i stavqeni pod kontrolu, neprestano bukte nova `ari{ta. „Mnogo je tu dobrovoqaca, institucija, qudi iz raznih krajeva. Vojska je tako|e tu, i policija“, ka`e Goce, jedan dobrovoqac.

I na drugom kraju sveta, u Kaliforniji, po`ar Diksi fajer progutao je gradi} na severu te dr`ave, ~iji su stanovnici evakuisani nekoliko sati ranije.

Vatra ve} tri nedeqe pusto{i Kalifornijom zahvaquju}i visokoj temperaturi, su{i i neprekidnim vetrovima. Po`ar se sada pro{irio na vi{e od 110.000 hektara.

Kaqewe Ane Brnabi}

8

^etvrtak 5. avgust 2021.

10. .decembar 2020.

8 ^etvrtak 12 avgust 2021.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Potcenili su `estinu BAWALU^ANI PREPADNUTI POTRESIMA: Stanovnici najve}eg grada Republike Srpske reakcije jo{ u strahu od nedavnog podrhtavawa tla Srba

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qutim i odem, ali gde da be`im ulep{anih istina, gde su joj neki kad negde ide{ je~i od aplauza, pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne pqu{te poqupci, davi{ se u za- dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili grqajima, gutaju ti obe}awa ko Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori pilule pred spavawe, a Anu Br- kao da ka`e ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohnabi} si pustio na ulice Pirota `iiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakobez trunke izliva ne`nosti or- sima da plati cenu rada na tere- mih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo niganizovano spontanih obo`ava- nu i zaslu`i blagosiqawe svog u ulozi strana~ke laca. IKu}a umesto da je tamo la jak zemqotres 1969.vepa je po~ela da re{eta se tre- politi~kog patrona koji }e joj, malo lako agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, dete na zbog Gordana Uzelac ili nekoa sli~an toga i gra|ani burno se, ~ula se tutwava, ~a{e jer je to zareaguju wu nepoznat i mutan na visini zadatka, je ne- re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

- ka`e Swe`ana zveckaju, ovako zasreli Bawalu~aje ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, teren na koji ki dave`i kojizemqotres nemaju pre~a posCviji} Amuli}. ni opisuju koji AD, mo`da od la nego braneohrabrene po Staroj Ona poja{wava da se osetio ureke nedequ oko 23pla- bila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i Incka pitaju gluposti. rane i idealista u kada ste u kao epicen~asa.

Te gde su nestale na{e reke? poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog tralnoj zoni,fenomeonda se Epicentar je bio u meajdenovoj predsednica Te, {ta je saadministraciji, zakonom koji je obe- bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala obi~no javqa tutwava stu ^arda~ani 12 kilome}ao predsednik pre dve godine? du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da uz potres. tara odprora~unale, grada na Vrbasu. ogre{no „Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj onersku kampawu. I umesto da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no - Ovaj zemqotres Zemqotres je bio ja~iAni.) Te, znatesnagu li dasvog se ovde za sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanrecewuju}i spada u plitke i zato se ne 3,8 stepeni Rihterove i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina {to je uop{te po~eo da radi. jediduje{ taj strah verovatno neosnovan, jako osetio na velikoj poskale.

Proceweni pobedi{ postaje{ premijer olo`aja i potcewuju}i kojidiplomata samo kli- jer i upi{e na ivestitora intenzimini hi- ~lanovi Biv{i stranke britanski su SAD posve}ene Dejtonskomi i oko Bawaluke. tet u epicentralnoj bioseje maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{vr{ini vladu. drocentrala?

Te, znatezoni da je naveo da je Inckova zabrana sporazumu, ~iji je deo i RepubliKada sejeste govori o za{titi od pet do {est stepeni Merkaliestinu reakcije Srbali ui RS, Ana je tu gde ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada bila u skladu sa obrascem razvo- ka od Srpska, ali da ona je postavqena strah stvazemqotresa, ka`e da se jeve skale, naveli su u RHMZ. fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicunedeqa, i do`i- ran im se uTimoti ku}e i tako redom. ja doga|aja posledwih zbog politi~kih konsekvenmatra Les ni{ta ne mo`e za `ezlom kratko vreme na abalkonu kad jevela svoje vatreno, to jest vode- koji je miropomazao sopKako- Bio nemasam reka, otkud ova ukqu~uju}i Bajdenovo zemqotresi "quqaju"izvr{no oko Bawa- ci. uraditi. zadrmalo.

Br`e-boqe pobegao stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, i sve imenovawe KristijaNa- pitawe kakve }e biti poRazlogu ku}u zbog od kojeg je visoki je iz po~elo zemqotretamodobila gde se nalazistraha.

Znamo mi nare|ewe u luke, OnaOstanite je na gotovo i vlaBio jeato pad matriksa namorasam da se pitala sirota Ana, na [mita, ja~e figure od Incka, sledice Inckove odluke i odluredstavnik Valentin Incko som na Baniji kod Petriwe u Hr- dutei ifunkciju. ~ekajte daMe|utim, pro|e potres.

Kad Bawaluci kako nas je sravnilo sa funidealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav od- predwa~ke je misijauda ograni~i Srbe. parlamenta ametnuo zakongodine o zabrani vatskoj. se zavr{i ondaRepublike reagujete. one 1969. penziokcijom nije dobila i vlast, Srpjer je stvarnosti ponor surove real- ke govor krpeqima.

Da -jeka`e ovonegikon- ~ija „Poruka da su Cviji} SAD ipitawa wihovi vezi sakod op{tom situacijom awa genocida je taj {to AmeriSwe`ana Amuli}, Nikako ne i}i u lift, ner iz Bawaluke Veqko K. na- nosti onauostala onog koji jeistr~aseli bez je dirigovanih i ske ferencija za {tampu pa da se saveznici krajwi autoritet u Bo- i bezbedno{}u u Bosni i Herceanci misle da Srbi guraju Bosnu na~elnica Odeqewa za opservavati na balkone i stepenice.

NajU ^arda~anima, epicentru sni itorsku da }e seizmologiju oni odlu~itiRepubli~kog o sudbi- govini regionu, Les jeu kazao da a kolapsu i `eleka`u to dadaspre~e, boqei je da ostanete prostoriji zemqotresa, celo selo istakao je Les. zavoda su gde pro{lonedeqni doga|aji od-bi cenio je spavalo. danas istra`iva~ bri- ni zemqe”, hidrometeorolo{kog se ve} nalazite.

Trebalo nije pitawe wegovo govor Srba na poja~an ka`e da je ukakvo nedequjeregistrovan da znate u stanu gdepritisak, je nose}i ^im je zadrmalo svi smo po- Na anskog -Centra za geopolitike jedan zemqotres, a ne dva. zid daotvoren stanete ~in uz wega ili da se skakali.

Te{ko je bilo posle mi{qewe o zakqu~ima koje je odnosno prkosa. imoti Les, dodaju}i da su se za{to Parlament se u nedequRedesi- sklup~ate u oblik fetusa i pospati. pogre{no Potres je prora~unasru{io su|e po u petak- Ovo usvojio „Srbi su odbacili ovla{}eAD mo`da lo mo`e se o~ekivati svaki adan wakrijete ukoliko bi preddo{lo ku}i i slike na zidovima - ka`u publike Srpske u Bawaluci, OHR-a glavu i novog visokog e i potcenile `estinu reakcije u Bawaluci. nije ni{ta {to stavnika. do pucawa i lomqewa i tako me{tani ^arda~ana. se odbija pridr`avawe Srbi su pojedinaca, blokirali rba. voqnim prilozima skih godina i Ovo svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi ko- kojima nas treba iznenaditi.

Jeste tebilo dr`avu, }e te se~ine}i za{tititi - poja{wava {tostrane su je gra|ani primena Inckove odluke, koraki zabrane to {toisticali Bajinstitucija, javnihBosnu preduze}a „pravoslavne i„Razlog se saOno ju`ne izdi`e po- iprepoznavawa malo ja~e, ali ipak potres bli`e Swe`ana Cviji} Amuli}. objavama jeste i@i~e, ~iwenibritanskog Centra raspadu.

Sada SAD i wienova administracija veruje da istra`iva~ qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je nataj Usovivi{eu svojim Kraqeva, manastira spada u slabije.

Bawaluka je imaM. T. ca da se konstantno godinu dana je rekao da je to hovi- saveznici da uradimo odgovorbi guraju Bosnu kolapsu za Predstoji moraju nam da ci,geopolitike najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe,prema sredwovekovosvetqewe i neke mawe poslove na predvidqiv nadmorskoj visini nog grada Ibarske odgovor.od 1.375 re”, naveo je on. `eli daMagli~a poka`e ida se to kline- bio ure|ewu. nastojim O~ekujemda dashvatim i to bumetara.

Inicijator nosilac naMe|utim, od minulog vikendajeprepoz„Srbi nisu mogli dai dozvole esure, tolerisati”, naglasio Les u devidim zavr{eno kratkom roku. saNaovog projekta ~ija predstavnika je ideja nasta- da natqiv je po jo{ jednoj nesvaki- da odluka visokog {tauSAD i wihovi zjavi za Tawug. kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom Prema wegovim re~ima, te{ko stoji iz istog razloga zbog kojeg veznici mogu prakti~no da u~ine sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! izbe}i zakqu~ak da su se SAD, je SAD guraju - ne mogu da dozvole da nateraju Srbe da se povuku, Ovo monumentalno znamewe iz Kraqeva, a finasiran je is- da smo uspe{no okon~ali ovaj o`da ohrabrene od strane da spoqni akter blokira wihov kazao je Les. kao simbol Hristovih zemaq- kqu~ivo donacijama i dobro- zna~ajan, ali i ni malo lak pro„Oni ne mogu nasilno da ukloncka i idealista u Bajdenovoj krajwi ciq - nezavisnost”, rekao jekat - ka`e Milutin Vukosavqene Dodika ili bilo koga drugog, dministraciji, pogre{no pro- je Les. vi}, ~lan Odbora za postavqawe Incko je nesumwivo `eleo da jer u Bosni nema dovoqno straa~unale, precewuju}i snagu svog krsta na Stolovima. trupa zavrh to, Usovica a Evropqani to olo`aja i potcewuju}i `estinu u~ini ne{to kako bi ovo re{io nih Najvi{i planski „Kada pomislili, ipak suionako mogu}e brat ustane na brata i pre nego {tosmo napusti funkciju, neda bikako dopustili”, dodao eakcijeEpiskop Srba”. dizeldorfski i neje izabran bi se ovaj krst,jeu poru~io je u Pre- ov~ice i jagawci spaseni, onda otac na sina, i deca na roditeqe diplomata.

Tajma~ki biv{iGrigorije britanski diploma- rekao je Les, oceniv{i da „po- biv{i zavisnosti od vremenskih pribilovcima da se na tom svetom su opet do{li vukovi, quti i i da se toliko izbezume da postalika, video i sa okolnih planiNi{ta se ne mo`e posti}i poa je dodao da }e se jo{ videti, vremeni ~in laskawa Karaxi}u i mestu slavi pobeda nevinih i rasr|eni {to su wihova nedela nanuJastrepca, vukovi.

Kopaonika i Ruosna`ivawa opozicije li da ne iskqu~uje mogu}nost da Mladi}u te{ko da predstavqaju ku{ajem ~istih nad krvolo~nim i zlim. otkrivena i onda su wihove bele dnika, „Dapauvek i ~uvamo se. ~akpazimo i klasa sa Prokletija. je politi~ka (u Repue SAD morati da naprave kom- egzistencijalnu pretwu dr`avi”. jer U besedi tokom pomena u Hramu kosti minirali. I nije ni to bilo OnJer mo`e ~itava jedna }e podse}ati narednezajednica generaPrema wegovim re~ima, poblici Srpskoj) jedinstvena po romis ili odustanu.

Hristovog Vaskrsewa u Prebilov- dovoqno, nego su ih nastojali cije i ~itav narod daKraqeva upadne u da sujedan unaveo okolini pitawu, je Les. „Ako bude tako, to bi bilo u liti~ko rukovodstvo, ukqu~uju- ovom obmanu, srpske kako smo mi jednom, zanastale sre„Va{ington bi svetiwe, potencijalno kladu sa obrascem pona{awa }i Milorada Dodika, ne negira kqu~io je vladika Grigorije. dwovekovni manastiri @i~a i da sankcioni{e srpsko ajdenove administracije u ko- ~iwenice o onome {to se dogodi- mogaoVladika Grigorije, koji je o sa Studenica, ali }e i svedo~iti ali to bi pred- u m se preti drugima - bilo Ru- lo u Srebrenici, ~ak i ako odbi- rukovodstvo, sve{tenstvom izgradio hram stradawu vojnika srpske vojske veliku eskalaciju i iji zbog Ukrajine ili Nema~koj ja da upotrebi re~ genocid da to stavqalo Prebilovcima, je da Bog poginulih upravopo`eleo na Stolovima nosilo bi rizik”, istakao je on. bog Severnog toka II, a zatim opi{e. da da deca rastu i qudi se okuprilikom povla~ewa u Prvom On je kazao da Srbi, tako|e, Premanaratu. wegovom mi{qewu, ovla~i kada se shvati da ne pqaju ovom ogwi{tu naR.kome svetskom N. biblagodat morale Svetih da deluju same, o`e da se nametne svoj stav”, vide etiketu genocida kao SAD greje mu~eni~kih pretwu postojawu Republike jerkostiju.

Evropqani ne `ele da izaazao je Les. zovu veliku krizukod koja bi mogla On je zakqu~io da bi is- Srpske.

Prebilovci ^apqine simbol suSrbe stradawa srpskog nezanaroda „Ako se zaista radi o geno- navesti da proglase od mogao biti isti u Bosni, na tim a prostorima.

Rusija bi se aktivno stavqaju}i visokom predstav- cidnoj tvorevini, onda ona nema visnost, cima za 4.000 Srba iz tog stradalzatrpati ine~isto}om i sme}em, U tomsankcijama. selu su 1941. godina legitimitet mogla bi biti uki- aprotivila iku jo{ mawe mo}i, a Kristijana ni~kog mesta i dowepre Hercegovine pastira niotkuda. je Bog, naglasio je LesOnda i dodao dapa- stradale cele porodice. Usta{e S. G. mita „hendikepiranog” nego nuta”, koje su ubile usta{e, vladika stir dobri, u~inio da nakon svega su ubile i bacile u jamu u [urmanGrigorije je podsetio na pri~u Ive toga si|e ova crkva na te kosti i cima vi{e od 850 Prebilov~ana, Andri}a „Aska i Vuk“, kada je malo da ih vaskrsne i poka`e da stari najvi{e `ena i dece. Ovaj zlo~in jagwe iz pri~e igralo zanosno sve oliwali vuk mora da umre. je u biv{oj Jugoslaviji prikrivan, dok nisu do{li pastiri da je spaStari oliwali vuk, koji je u a 1961. godine jame u koje su bacasu od krvolo~nog vuka. ovom slu~aju simbol smrti, ovde ni Srbi su zabetonirane. „Pre devoj~icu 80 godina(4), u ovom Otkopavawe 13 jama po~elo vi{e od nema Nesre}nu koja jeselu, preminula to- {ta da tra`i. Smrt mala de~ica kao jagawci na ovim ovde vi{e nema nikakvog udela. je 1990. godine, a kosti vi{e od lotnog udara u automobilu u selu Dowa Piskavica livadama sa svojim majkama, o~eOve ov~ice su spa{ene i zato su 4.000 Srba 4. avgusta 1991. godine od Bawaluke, prona{la je majka koja je poku{ala i bakama radili su ili one svete a svevima na~ine da joj pomogne ali je, su na`alost, biloi zato su tako bele i su sahrawene pored hrama u Preigrali, ali vukovi nisu ~eka- ~iste, jer su se vi{e puta u svo- bilovcima. asno.seHitna pomo}, koja je brzo do{la, mogla je li da oni svoju igru zavr{e, nego joj krvi okupale, vi{e puta straTo mesto je spaqeno i u junu amo da konstatuje smrt. su sko~ili i na najkrvolo~niji dale i pokazale da vreme koje je 1992. godine, kada su tokom ofanPrema neznavi~nim informacijama, u vreme na~in ih ubili i onda su, da bi proteklo nije ni{ta stra{no ako zive „^agaq“ pripadnici HOS-a i ragedije majka, koja je ina~e u sedmom mesecu trudsakrili trag, bacili ih u jame, a na kraju do|e pastir dobri“, re- HVO-a upali u selo kada je i mio}e, pastira je u ku}iniotkuda“, uspavqivala mla|e dete kao (sina). rekao je vlanirana spomen-kosturnica. je vladika Grigorije.

Kao i svakog dana, devoj~ica je u to vreme po devoj~icu i tek tada je ona nije u kudika Grigorije.

Poshvatila povratkudaSrba u PrebiOnodlaje podsetio da i danas ila u ku}u babe i dede, koja je 50 metara udaqena }i roditeqa wenog supruga.

Krenula je da ju tra`i On je podsetio na to da su 40 qudi treba da idu sa sve{}u u lovce posle 2000. godine, ostaci d wihove. je pokoqa bilo i ovaj put, ali sesvet devoj~ica i koje zatekla ju je uvuautomobilu, bez znakova `ivota godinaTako nakon u Prebilovda su ovce idu me|u kostiju Prebilova~kih `rtava -su avodno iskrala oti{laida igra. kove, sa sve{}u pri~a izvor. cima „do{liipastiri“ iz se zloglada nije dovoqno ponovo sakupqeni i sahraweni u Iako u dvori{tu mali bazendas vodom Prvi rezultati ukazuju da seHrama devoj~ica snihjejama izvadiliimala kosti ubijenih budu i samo bezazleni, nego istrage obnovqenoj kripti Vaskresak,Prebilov~ana. u{la je u otkqu~ano vozilo u kome se igrala igrala u vozilu, je bilo parkirano na suncu. da budu i mudri, sa sve{}u da jekojesewa Hristovog.

R. N. preminula od toplotnog udara.

Koliko je ta~no provela u automobilu nije poznato,

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra VLADIKA GRIGORIJE U PREBILOVCIMA:

Pobedili nevini i ~isti nad krvolo~nim i zlim

ELO DETETA (4) PRONA[LA MAJKA:

Devoj~ica se iskrala i oti{la da se igra?

ZOVU [MITA UDAVERI: SKINE DRA@U: UJEDIWENI

u Bijeqini vo|i UzPostavqawe litiju u biste Bijeqini obele`en Ilindan

Ravnogorskog pokreta revolt boraca NOR Sve~anom liturgijom koju jeizazvalo slu`io episkop zvorni~ko-tuzlanski,

vladika Fotije, litijomantikroz varo{ i lomqewem slavskog kola~a, u ^lanovi Saveza MZ Jawa u Bijeqini obele`en Ilindan, slava crkvene op{tine i fa{ista i boraca jenarodmesne zajednice. nooslobodila~kog rata (SABNOR) Bosne i Hercegovine (BiH) osudili su postavqawe spomen-biste generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u u Bijeqini, na [irom Melburna i Viktorije trgu koji nosi ime po vo|i Ravnogorskog pokreta. Borislav Popovi} 0405200602 SABNOR "osu|uje svaku reviziju istorije i istorijskih ~iwenica i Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au veli~awe ratnih zlo~inaca kakav je bio Dra`a Mihailovi}".

Ina~e, bista komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini u Bijeqini je otkrivena u nedequ, 8. avgusta, na trgu na mestu gde je i ranije bilo obele`je posve}eno Mihailovi}u, ali je pre nekoliko godina ukradeno.

SABNOR BiH se nije zaustavio samo na osudi ovog ~ina, ve} je zatra`io od novog visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita da upotrebi svoja ovla{}ewa i skine bistu.

- U prilog tome pitamo ga javno dacrkve li je mogu}e dana{woj Nema~koj Ovo je 134 godina od postojawa SvetoguIlije u Jawi, i obeda neka lokalna zajednica svoj trg nazove po Adolfu Hitleru i na le`avawa slave ove parohije, na kojoj tradicionalno u~estvuju, powemu otkrije wegovu bistu. Za nas, antifa{iste BiH, izme|u wih nema red parohijana, i brojni gosti iz drugih mesta Semberije i Podriwa. razlike - poru~ili su iz SABNOR-a.

Slavi su prisustvovali i predsednik Skup{tine grada Bijeqine, Ina~e, Skup{tina grada Bijeqine, u martu ove godine usvojila je brojni odbornici, ministar saobra}aja RS, pomo}nik ministra za poodluku za gradwu spomenika generalu Mihailovi}u na trgu. Za odluku qoprivredu uspe{nidva privrednici iz regiona... je glasalo 28RS, odbornika, su bila protiv i jedan uzdr`an. Zahtev za Pantelija Mi}i} nastavio je dugogodi{we crkvenoSemberije" kumstvo popodizawe biste podnelo je "Udru`ewe ~etnika veterana i kojnog gradona~elnika Mi}e Mi}i}a, a kum Mesne zajednice, gradopro{lo je sve zakonom predvi|ene procedure. na~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi}, naglasio je da je kumstvo Aleksandar \ur|evi} predsednik Skup{tine grada Bijeqine ka`e u ovim krajevima oduvek bilo najve}a ~ast. da se trg u Bijeqini zove po generalu Dra`i Mihailovi}u ve} vi{e od Molimo sene navidi ovom svetom mestu, zajedno sabiste. sve{tenstvom, da 20- godina i da ni{ta sporno u postavqawu nas Sveti i daqe okupqa, iuda u zdravqu i slozi `ive i staroBista Ilija generala Mihailovi}a bronzi visoka je 80 centimetara, sedeoci i oni koji su tokom ostali bez krova nad glavom, a Ovo novi a delo je akademskog vajararata iz Bijeqine Zorana Jezdimirovi}a. zavi~aj prona{li u Jawi.

I generalov pored svihunuk neda}a, narod se nije odrekao obele`je je sve~ano otkrio Vojislav Mihailovi}. slave Svetog Ilije, i od srca im `elim, da jo{ dugo slave - poru~io

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

CRNA GORA

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 9

Crna Gora, prvi put nakon 16 godina, nije poslala svoje zvani~ne predstavnike na proslavu "Oluje" u Knin

ravo, otrosluneku urno e koopet odracelu Prema posledwim podacima Nacionalne turisti~ke organizacije, nego u Crnoj Gori boravi oko 167.000 gostiju, {to ~ini 85 odsto turisti~kog prometa iz 2019. godine. Najvi{e je gostiju iz regiona, me|u kojima ka na predwa~e turisti iz Srbije i BiH. visi Direktorica ove organizacije Ana Tripkovi} Markovi} ka`e da je rinoohrabruju}e to {to su namenski prihodi od turizma na nivou od 80 odadiosto u pore|ewu sa 2019. a bi Crna Gora, kako je rekla, ulazi u najja~i {pic turisti~ke sezone.

Prema posledwim podacima, Crna Gora je imala oko 167.000 gostiju. anin To je otprilike 85 odsto turisti~kog prometa iz 2019. godine. „Popuwenost hotelskog sme{taja je 99 odsto u odnosu na 2019. godinu, a popuwenost privatnog sme{taja je 83 odsto. Prema podacima stawa na dan, od petka je oko 38.000 gostiju boravilo u hotelima, dok je u privatnom sme{taju popuwenost bila oko 120.000 gostiju“, rekla je ona.

Najvi{e je gostiju iz regiona, me|u kojima predwa~e turisti iz Srbije i BiH. Govore}i o broju turista po op{tinama, Markovi}eva ka`e da je u apsolutnim iznosima Budva ta koja najvi{e u~estvuje u turisti~kom prometu. „A prema podacima od pro{log petka, to je bilo oko 54.000, na drugom mestu je Ulciw sa 43.000, zatim Herceg Novi sa otprilike 31.000 turista“, istakla je ona.

S. G.

CG ostvarila 85 odsto turisti~kog prometa iz 2019. godine

dan

Crna Gora, prvi put nakon 16 godina, nije poslala svoje zvani~ne predstavnike na proslavu "Oluje" u Knin, potvr|eno je iz Vlade. Da delegacija ne} e biti slata potvr|eno je iz Vlade i iz Ministarstava odbrane i spoqnih poslova.

Na proslavu „Oluje“ do sada je uglavnom slata vojna delegacija, a u Ministarstvu odbrane su kazali da ove godine to ne}e raditi. „Ministarstvo odbrane ne}e imati predstavnika na obele`avawu akcije ‘Oluja’“, saop{tili su iz tog ministarstva.

U Vladi je tako|e re~eno da ne}e slati delegaciju, a iz Ministarstva spoqnih poslova je nezvani~no re~eno da ambasador ne}e i}i na obele`avawe „Oluje“ i da je to prvi put nakon 16 godina da ne}e niko biti poslat.

Povodom 26 godina od obele`avawa akcije oluja i egzodusa Srba iz Krajine oglasio se dan ranije premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi}.

Najiskrenije `alim za nevino stradalim sa svojih ogwi{ta proteranim Srbima u „Oluji. Sve `rtve tragi~nih ratova iz 90-ih na prostoru nekada{we

S F R J moraju biti opomena da se nikada i nikome vi{e takvo zlo ne ponovi“, napisao je na svom Tviter nalogu. „Sve `rtve tragi~nih ratova iz 90-ih na prostoru nekada{we SFRJ moraju biti opomena da se nikada i nikome vi{e takvo zlo ne ponovi. Se}awe na `rtve „Oluje“ obavezuje nas da gradimo budu}nost u kojoj }e na{i potomci biti prijateqi i saradnici u izgradwi boqeg sveta. da se nikada i nikome ne ponovi“, napisao je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} povodom obele`avawa godi{wice akcije „Oluja“.

R. N.

Ustoli~ewe Joanikija 4. septembra na Cetiwu Ceremonija ustoli~ewa mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, u prisustvu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, bi}e odr`ana 4. septembra na Cetiwu, potvr|eno je u Patrijar{iji.

Joanikija }e u tron cetiwskih mitropolita uvesti patrijarh srpski Porfirije.

Podsetimo, Joanikije je za mitropolita crno-

gorsko-primorskog izabran 29. maja, {estog dana zasedawa Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, odr`anog u Hramu Svetog Save.

Joanikije je do tada bio episkop budimqansko-nik{i}ki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske od upokojewa mitropolita Amfilohija, 30. oktobra pro{le godine.

S. G.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ЗА COVID-19 ЛОКАЦИЈЕ НОВИХ СЛУЧАЈЕВА

nski, ~a, u ine i

ije

u

obeu, poiwa. qine, a po-

Постоје нова места изложености коронавирусу (Covid-19). Ако сте посетили било коју локацију током назначених датума и времена, морате да следите здравствене савете о тестирању и карантину. Вести о новим локацијима изложености коронавирусу се непрестано обнављају. Важно је редовно проверавати најновије информације на вебсајту. Проверите сва места изложености коронавирусу на coronavirus.vic.gov.au/exposure-sites

o poradotvo u

m, da taronovi ekao u~io

Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

10

KOSOVO I METOHIJA

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

U PRVOM POVRATNI^KOM SELU U METOHIJI

Zavr{en prvi „\edov sabor“ posve}en Mitropolitu Amfilohiju Са првог ''Ђедовог сабора''

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Митрополит Амфилохије Радовић

Manifestacija u znak se}awa na bla`enopo~iv{eg Mitropolita Amfilohija, jer je on svojim anga`ovawem i qubavqu prema Metohiji bio jedan od kqu~nih inicijatora povratka i opstanka Srba Wegovo visokopreosve{tenstvo izabrani Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije i Wegovo preosve{tenstvo Episkop ra{ko-prizrenski i kosovsko-metohijski g. Teodosije, uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva i molitveno u~e{}e vernog naroda, slu`ili su, u subotu 7. avgusta, Svetu arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog arhangela Gavrila u Osojanu kod Istoka, kojom je po~eo tre}i dan ,,\edovog sabora“ posve}enog bla`enopo~iv{em Mitropolitu Amfilohiju, kojim su Srbi iz ovog metohijskog mesta obele`ili dvadesetu godi{wicu povratka svojim ogwi{tima.

U toku Svete slu`be Bo`ije re~i dobrodo{lice nasledniku Mitropolita Amfilohija, Visokopreosve}enom izabranom Mitropolitu Joanikiiju, uputio je Preosve}eni vladika Teodosije.

Vladika Teodosije je zahvalio Mitropolitu Joanikiju {to je do{ao u Osojane da zajedno slu`e Svetu Liturgiju na jubilarni dan, dvadeset godina od povratka me{tana u ovo selo 2001. godine, i za svu qubav prema na{im svetiwama na Kosovu i Metohiji i

Поглед на Осојане

na{em napa}enom narodu koji istrajava u podvigu opstajawa na ovim svetim prostorima. ,,Hvala ti {to si produ`io bo`ansko deelo na{eg dragog Mitropolita bla`enog spomena Amfilohija, koji je pre dvadeset godina ovde slu`io Svetu liturgiju i ukrepio ovaj narod Bo`iji na nemogu}i podvig obnove, povratka i vaskrsewa ovoga sela i `ivota na ovim prostorima”, kazao je Preosve}eni vladika Teodosije blagodare}i svima sabranima u osojanskom hramu, igumanima, mona{tvu, monahiwama iz Pe}ke patrijar{ije i vernom narodu.

Re~ima arhipastirske besede obratio se i Visokopreosve}eni izabrani Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije koji je podsetiv{i na re~i Gospod Isusa Hrista: Ja sam svetlost svetu, ko ide za Mnom ne}e hoditi u tami, nego }e imati svetlost `ivota, rekao da nije dovoqno da imamo samo svetlost Sunca koje daje

kije i dana kada je u Osojane dolazio sa bla`enopi~iv{im Mitropolitom Amfilohijem, koji je u to vreme povratnicima, kako je kazao, mnogo pomogao, pre svega moralno, ali i na druga~iji na~in: “Bili ste u {atorima, gde ste se smrzavali do duboko u jesen. Sve vam je to bilo slatko jer ste bili svoji na svome na naslednoj Ученици из Осојана zemqi koju ste nasledili od svojih predaka, ali i Zemqi `ivot, nego nam je potrebpored grobova va{ih milih na jo{ Bo`ija svetlost- Hristova i dragih i ove Svetiwe koju ste svetlost: kasnije obnovili”, rekao je vla“Jer iako imamo ovo Sunce koje dika, izra`avaju}i blagodarnost nas greje, ako nemamo pravu veru svima koji su pomogli, posebno mi smo jo{ uvek u tami. A prava {panskim oficirima i vojnicima istinita vera je ta svetlost Hri- koji su iskreno podr`ali povrastova koja prosve}uje ceo svet tak raseqenih i izbeglih na svoja i koja nam daje da vidimo kojim ogwi{ta. putem treba da idemo”, besedio je Po wegovim re~ima najveizabrani Mitropolit Joanikije. }u snagu povratnicima je dalo to On je kazao da je na{ bla`eno- {to su se pouzdali u Gospoda. pi~iv{i Mitropolit Amfilohije “\edov sabor” po~eo je 5. avbio ~ovek Bo`ije i vidovdanske gusta, projekcijom dokumentarnog svetlosti, {to je i kazao svojim filma o povratku Srba u Osojane stihovima: Vidovdane moj o~iwi “Svitawe u Istoku”, autora Vlavide tobom vidim {to drugi ne dimira [u{aka, koji sadr`i i vide: govor Mitropolita Amfilohija Prisetio se vladika Joani- Srbima povratnicima, kao i fil-

ma ” Dostojan” koji govori o `ivotu, delu, i misiji Mitropolita Amfilohija.

Drugog dana sabora odr`ano je kwi`evno ve~e i promocija me|unarodnog zbornika radova “Vera i misao u vrtlogu vremena”.

O zborniku, koji je posve}en Mitropolitu Amfilohiju i Episkopu Atanasiju, govorio je jedan od prire|iva~a Mikowa Kne`evi}.

Ve~e su stihovima ulep{ali pesnici: Novica Sovrli}, predsednik Kwi`evnog dru{tva Kosova i Metohije, Nenad Jero Radenkovi} i Ranko \inovi}, kao i guslar Rajo Vojinovi} iz Podgorice.

Eparhija ra{ko-prizrenska, op{tina Istok i Dom kulture Gra~anica ustanovili su ovu trodnevnu manifestaciju u znak se}awa na bla`enopo~iv{eg Mitropolita Amfilohija, jer je on svojim anga`ovawem i qubavqu prema Metohiji bio jedan od kqu~nih inicijatora povratka i opstanka Srba.

Osojane predstavqa jedan od retkih primera uspe{nog povratka Srba u Metohiju. U Osojansku dolinu se od 2001. godine vratilo oko 350 Srba, a u ovom selu danas `ivi i oko osamdesetoro dece.

HUMANOST JADRANKE VASI], DIREKTORICE O[ „DESANKA MAKSIMOVI]“ IZ KOSOVSKE KAMENICE

Jadrankino veliko srce Jadranka Vasi}, direktorica O[ “Desanka Maksimovi}” iz Kosovske Kamenice je, u petak 30. jula, na `iro ra~un uplatila hiqadu evra ili 118.000 dinara svojih li~nih sredstava za dov{etak Dnevnog centra “Podr`i me - 9. januar” u Kosovskoj Mitrovici, saop{tio je predsednik Odbora Republike Srpske za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov.

Дневни центар ''Подржи ме''

- Predivan gest i dokaz humanosti majke, direktorice i prie svega humanog ~oveka kojim je pokazala koliko ceni izgradwu ovog centra jedinstvenog na Kosovu i Metohiji, koliko podr`ava pomo} deci i mladima sa pote{ko}ama u razvoju i koliko ceni rad i projekte na{eg Odbora koji uskoro zavr{ava gradwu i gra|evinske radove i priprema centar za name{tawe, - ka`e Arlov.

Jadranka Vasi} se ovim humanim gestom stavila na listu od oko 150 donatora: institucija, gradova i op{tina, javnih i privatnih preduze}a, humanih qudi i listu oko 100 osnovnih i sredwih {kola ili oko 60.000 u~enika iz Republike Srpske koje }e stajati uokvirene u holu centra kao ikona i trajan dokaz humanosti, isti~e Arlov.

- Pre Jadranke pro{le godine uradila je sa istim iznosom i Ardijana Hoxi} zamenica gradona~elnika Kosovske Mitrovice. Hvala svim humanim qudima i donatorima koji su podr`ali izgradwu ovog centra, koji na taj na~in poma`u decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju, wihove porodice iz Udru`ewa roditeqa „Podr`i me“ iz Kosovske Mitrovice za koje

JADRANKI VASI] I „ZLATNO SUNCE“ Upravni odbor De~jeg kulturnog centra Beograd, na ~elu sa Miwom Subotom, i direktor De~jeg kulturnog centra Beograd, Dragan Mari}, doneli su odluku da plaketa „Zlatno sunce” za 2020. godinu bude uru~ena Jadranki Vasi}, direktorki O[ „Desanka Maksimovi}'' iz Kosovske Kamenice.

Tim De~jeg kulturnog centra Beograd ovim priznawem javno je pohvalilo rad direktorke O[ „Desanka Maksimovi}'' u Kasovskoj Kamenici, Jadranke Vasi}, i uru~ili joj plaketu za izuzetan doprinos razvoju de~je kreativnosti kroz {kolske i van{kolske aktivnosti u specifi~nim uslovima na Kosovu i Metohiji. gradimo centar, koji su prepoznali wihovu te`inu `ivota bez obzira ko su i kojoj vjeri pripadaju, rekao je Arlov.

Motiv Odbora je, kako navodi, jednostavan, pomo} za 164 deteta i mladih qudi i wihovih porodica da u centru na|u sve {to im nedostaje za wihovo razvijawe i izjedna~avawe sa svojim vr{wacima da tu na|u put i re{ewe napretka u `ivotu.

Јадранка Васић, директорица ОШ „Десанка Максимовић„ из Косовске Каменице Centar zavr{avamo nakon dve godine gradwe i svima smo zahvalni {to je skoro cela gradwa bila u doba pandemije.

Uskoro }e Dnevni centar „Podr`i me - 9. januar“, na{ humani manastir, biti mesto smeha i radosti ove kategorije dece kojima svi trebamo dati i posvetiti pa`wu i pozivamo sve da pomognu prema svojim mogu}nostima. Po~eli smo ga graditi za Preobra`ewe 2019. godine bez jednog evra, marke ili dinara. Zahvaquju}i humanosti u koju smo verovali vaskrsao je za ponos svima!, - poru~io je Arlov.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, itd. Za{to bih ja prihvatio da bi na{im ~itaocima pribli`ili kako u Vukovaru, tako i u celoj moje dete u vrti}u slu{a takve `ivot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj. stvari?! – pita na{ sagovornik. varu danas.

– Toga svakako ima. Neki Upravo ta propaganda, koja Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, po~iwe od vrti}a, nastavqa se ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju kasnije kroz osnovno, sredwe i ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku visoko obrazovawe, a u medijima se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, dobija kona~ni zamah. }irili}nih tabli u Vukovaru. da bi ubrzo posle toga po~eli – Ne pro|e nijedan dan da na Koliko je Srba u Vukovaru? da se izja{wavaju kao Hrvati – nekoj od televizija, ukqu~uju}i i Centralna manifestacija nema opro{taja ni sebi ni drugi- HRT, po Kraji{nicima.

Nikada se kao Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac. ne ~ujete ne{to o “srpskim povodomtabli Danau se}awa ma", napomenuo je Vu~i}. danas nije Kako prekrajala }irili~nih Vukovarunanasve Ipak, najve}i problem za Srbe agresorima”. smo to istorija", mi agreprognanekoja Srbe u voj-je nedostatak "Neka jeposla. ve~na slava `rtvama poru~io Vu~i}. koje stradale Srbi kaoimawina ~ini Iako bi tre- sori kada je ovde `ivimo stotinaOluje.

Srbija je majka, a ne ma}e"Ne treba ra~unati samo da }ekoje noj akciji "Oluja" 1995. godine, vi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u grad- ma godina? Pogledajte odr`ana je u zemunskom nasequ ha. Srbija pamti, `ivela Srbi- neko da se pokaje imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno su to najstarije vukovarske poroBusije. Predsednik Aleksandar ja", poru~io je na kraju svog obra- zbog zlo~ina nad Srbima" – Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, dice – ka`e nam sagovornik.

Vu~i} je rekao da ne treVu~i} poru~io je okupqenima da }awa predsednik Vu~i}. nadile kada se na popisuvolimo iz 2011.svojto nije slu~aj. me one Srbije koja Srpsko vojni~ko "Sramota ba ra~unati dagrobqe }emo dobiti pokazujemo koliko odine ispostavilo da u Vukova– Ako ste Srbin i tako se “Aleja” u Vukovaru izviwewe ili da }e neko da se narod i kako ne}emo da zabora- se stidela svojih kraji{kih ru 34,87 ~ine Daleko odzlo~ina pogledanad prolaznivimo odsto sve onopopulacije kroz {ta su na{iizja{wavate, izbeglica"vrlo te{ko }ete pokaje zbog Srbima.

Srbi.

Bio je to morali veliki {ok za na}i posao. toga veliki broj `ive ograde, Kraji{nici da pro|u.

Vu~i}Zbog je istakao da ga je sra- ka, skriveno "Za wih iza postoji jedna istiwih,Srpski s obzirom~lan na to da, prema Za- qudi napu{ta ovaj grad. i nalazi se srpsko vojni~ko predsedni{tva mota one Srbije koja Odlaze se stidela na - Srbi {tr~e, Srbi grobqe su neposlu{ni, Srbi su nepokolebqivi konu o pravu mawina, svaka naci- Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa “Aleja” u Vukovaru. i nepokorni, takvi nisu potrebonalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema perU ovom monumentalnom spoZemunsko naseqe Busije, u ni", rekaouspostavqenom je Vu~i}. tre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo kome gde jene mo`ete da men-parku, 1994. odr`ana centralna Ne}emo zaboraviti manifestacija Dana se}awa na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za `ivot – ispri~ali su godine, po~iva 26 poginulih srpkroz {ta na{i je jo{ od izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci.na prognane Srbe iz Hrvatske skih vojnika.su “Aleja” Kraji{nici morali radskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole 1995. godine na meti ekstremida pro|u i na wihovom jeziku – ka`e na{ Ono po ~emu je Vukovar ranije sta. Vi{e desetina puta spomeniPredsednik Srbije Aleksansagovornik. bio najpoznatiji u medijima jesu cidar su devastirani, oskrVu~i} rekaoajegrobqe okupqenima Danas, posle mnogobrojnih na- odvojene {kole za srpsku i hr- navqeno.

Po~inioci ni u jednom da pokazujemo koliko volimo silnih protesta, u Vukovaru je vatsku decu. Mediji su, pomalo slu~aju nisu prona|eni. svoj narod i kako ne}emo da zaboostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, Zbog sve negodovawa lokalnog ravimo ono kroz {ta su na{i rili~nim natpisom. ne navode}i prave razloge za hrvatskog stanovni{tva, grobqe Kraji{nici morali da pro|u.

"Kada promenilo se podse}amo egzoduDok su table vi{e simboli~an to. Kao glavni krivci su, po pra- je donekle prvobitni

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 11

SRBI IZ HRVATSKE

SE]AWE NA @RTVE "OLUJE"

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ni{ta ne tra`imo nego da Republika Srpska bude ono {to je ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo woj dato u Dejtonskom sporazumu Brdo. Za razliku od Vukovara, i {ta pi{e u ustavu Bosne i Hertamo je atmosfera druga~ija.

Sacegovine.

Oni su davno to nama obra}ajni znaci, kao i nazivi oteli, a mi `elimo da to imamo. malobrojnih koje posluju Ja mislim dafirmi je to legitiman poovde, neretko ispisani }iriliti~ki ciq",su istakao je Dodik. licom, dok se u kafanama pu{ta Dodik: Stradawe biblijskih razmera, prostori su muzika i slu`e pi}a izgde Srbije. `iveli Srbi su pusti je, saLokalno stanovni{tvo Srpski ~lan predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik poru~io je prisutnima da su se okupili da pamte stradawe biblijskih razmera, jo{ jedno u nizu koje se desilo Srbima sa tog prostora.

"Stradawe koje se mo`e i treba smatrati kona~nim re{ewem srpskog pitawa na prostoru hrvatskih dr`ava, u poznatoj ideologiji usta{ke Nezavisne dr`ave Hrvatske, koja je promovisala da jednu tre}inu treba pobiti, jednu raseliti i jednu prekrstiti", podsetio je Dodik.

Ukazao je da su danas proznav{i za dolazak novinara iz stori gde su `iveli Srbi pusti Beograda, regovai prazni.veoma "Tamosrda~no nisu dozvolilo, {to seda neko lio~igledno narodu nisre}no da se vrati bi izostvario glavnog grada interesusvoja Srbije imovinska druga jeprava", i za wihove naveoprobleme. je Dodik.

–UDosta qudi izdr`avnog Srbije i nevrha zna prisustvu Srbije i rukovodstva da Srbi `ive u VukovaruRepublii okoli-

ke Srpske, intonirane himne RS i Srbije - "Moja republika" i pre`ive.

"Bo`e pravde".

U zaboravu nema opro{taja ni sebi ni drugima

Bosne i Hercegovine Milorad svojih kraji{kih izbeglica, koja Dodik istakao je da je to bilo je zatvarala svoje puteve i drustradawe biblijskih razmera, move da ih drugi Srbi ne bi via da su prostori gde su `iveli deli, kao da ima potrebe da se Srbi pusti. Bog ne broji ~ijih je stidimo suza na{ih. `rtava vi{e, pred wim su sve "Nikada to vi{e ne sme da se `rtve iste, rekao je patrijarh ponovi", poru~io je predsednik.

Porfirije.

"Ne}u da se izviwavam, "Moramo da oprostimo, ho}u da razgovaramo u miru" ali to mo`emo samo Predsednik je istakao je poako pamtimo" nosan na ~iwenicu {to je u SrU Vukovaru je ostala jo{ samoda jednau zabora- biji stasala druga~ija politika Vu~i} je rekao tabla sa }irili~nim natpisom vu qudi `ive pognutih glava, i druga~ija generacija mladih pla{e}i se i sebe i drugih. qudi koji ho}e ponosno i uzdidokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, predstavqani Srbi, iako "Tek kada po~nu da pamte mogu gnuto da dr`e svoju srpsku glavu. bima,i da onose{to hrvatsku javnost istra`ivawa govore da ni hrvatusprave, mogu da se otvo"Ne}u da se izviwavam onima vi{ereboli jeste sa to sobom {to toliki roditeqi ne `ele da wihova i da `ive i drugimaskikoji su ubijali desetine i stotiudeobez u broju stanovnika Srbima deca poha|aju nastavu zajedno sa sumwe i straha. Mogu i da ne hiqada Srba, ho}u da razgoomogu}ava i brojna druga polisrpskom. oproste, i mo`emo i moramo da varamo sa wima u miru, ho}u da ti~ka prava. ali to mo`emo samo –~uvam Mi kao oprostimo, mir,nacionalna ali ne}u damawina gazimo po po{to u zaboravupo ubijenim Srbima, ne}una da svoj gazim zakonu imamo pravo –ako Zbogpamtimo, toga se sada maksimal-

no trude da na slede}em popisu bude {to mawe Srba. Prava je istina da je procenat Hrvata u Vukovaru mawi od onog koji se prikazuje, budu}i da se odre|eni broj pripadnika drugih mawina, iz razli~itih razloga, izjasnio kao Hrvati – rekao nam je ovaj Vukovarac.

Asimilacija Posebna tema o kojoj svi nera-

sa i etni~kog ~i{}ewa 250.000 Srba, mi podse}amo sebe na to ko smo i kuda idemo", poru~io je Vu~i}.

Istakao je da su u na{ identitet zauvek ugra|ene kolone na traktorima.

"Govorimo o onome identitetu u koji su ugra|eni ve~no i Jasenovac i Jadovno, i Prebilovci", rekao je predsednik.

"Ne}emo da }utimo, bori} emo se protiv nepravde" Dodik je poru~io da ne `eli nikakve sukobe, ali da RS ne `eli da odustane od svojih politi~kih prava i da ne `eli da izgled. Naime, 2002. godine svaka se ta prava uskra}uju na na~in na odkoji 26 nadgrobnih plo~a preure|ese to vidi ovih dana. na je "Mi takone}emo {to jeda sa}utimo wih skinuta i mi }estilizovana {ajka~a, jer nepravde je vukomo se boriti protiv varskim Hrvatima smetalo da u koju smo do`iveli i do`ivqawihovom gradu neko po~iva ispod vamo u kontinuitetu. Ho}emo sna`nu stabilnu Republiku, ove kape. iTako|e, poru{eni su

{kolski program za na{u decu. bedem i ograda sa uli~ne strane Danas je situacija takva da na{a radi izgradwe privatnih ku}a. deca i daqe u~e po hrvatskom Na`alost, srpski borci ni programu, ali im barem predaju danas ne mogu da po~ivaju sasrpski nastavnici. Takva je situ- svim u miru, s obzirom na to da acija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj i daqe preti nasilno fizi~ko {koli. Problem je propaganda izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom koja je prisutna od najranijeg imovinsko-pravnih odnosa. doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e Okolna sela o “srpskoj agresiji”, tra`e od wih Posle Vukovara, na{a ekipa Svima je jasno da rezultat popisa neda crtaju o{te}eni vodotoraw se uputila u okolna sela u koji-

''OLUJNA DEMOGRAFIJA'' PRAZNI SRPSKA SELA:

ni. A mi smo jo{ tu, i nikud ne planiramo da idemo. Ovde nema nekih velikih problema, ako izuzmemo ona de{avawa za Vaskrs – ka`e nam jedan od me{tana Borova, misle}i na incident kada su navija~i Dinama paradirali ulicama ovog sela skandiraju}i uvrede na ra~un Srba.

Stanovnici okoline Vukovara se uglavnom bave poqoprivredom

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da "Bog ne broji ~ijih je `rtava se svi snalazimo: vodi mali vi{e, pred wim neko su sve `rtve privatan biznis, neko se bavi poiste" qoprivredom…

Su{tinski, Patrijarh je poru~io da Bogmlane dih je ~ijih sve mawe, ali pre`ivqavabroji je `rtava vi{e, ~ijih je mawe i istakao da su pred Bomo – rekli su nam oni. gomPosle sve `rtve iste, zvaliuse oni posete selima okoliJovan, Jozo ili Jusuf. "Pamtimo stradale bli`we, ali ne zlopamtimo, osveta i mr`wa umawuju onoga koji su opsednuti wima", rekao je patrijarh.

"Mole}i se danas za stradale, za na{e bli`we, ne `elimo da zloupotrebqavaju}i `rtve produbqujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama se}awa", poru~io je patrijarh.

Patrijarh Porfirije: Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti Centralna dr`ana ceremonija po~ela je u Busijama. Na ni Vukovara, krenuli smo nazad po~etku obele`avawa opelo za ustradale Beograd,jesaodr`ao utiskompatrijarh da na{i sunarodnici Porfirije. u ovim krajevima samo poku{avaju da `ive normal"Ne smemo zaboraviti, ali no od svog po{tenog ali je da moramo oprostiti", rada, podsetio im to ne dozvoqava narativ koji poglavar SPC na poruku patrijarha Germana.

S. G.i je stvoren u hrvatskoj javnosti

me|u wihovim kom{ijama Hrvatima. Odre|eni politi~ki krugovi u Srbiji ~esto barataju frazom o “povratku u devedesete”, ali primere za takve optu`be u Srbiji sigurno ne}e na}i. Treba da odu samo 150 kilometara zapadnije od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i daqe “`ivi u devedesetim”.

S. G.

U Hrvatskoj nema mesta u kom srpskog stanovni{tva ima koliko pre devedesetih godina MAWE I U ZAGREBU

Iako je sada{wa hrvatska vlast, u kojoj su HDZ i SDSS koalicioni partneri, pokrenula projekte elektrifikacije srpskih sela i re{avawe vodovodne mre`e, uslovi za `ivot su i daqe krajwe lo{i. Isto je i u Slavoniji, na jugu Hrvatske, ali ni u Zagrebu nije mnogo boqa situacija, jer }e popis pokazati da je Srba mawe nego pre tridesetak i vi{e godina.

LO[E I NA BANIJI

Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru Spora obnova Banije posle posledweg zemqotresa jo{ vi{e je zakomplikovala `ivot preostalim Srbima, a mnogi strahuju da starci ne}e ni do`iveti da im se urede ku}e. @ivot u kontejnerima nije lak, pa je pitawe koliko }e i brojke sa popisa stanovni{tva, bar kada je re~ o Baniji, biti realne, jer treba o~ekivati da Srbe ~eka jo{ jedan egzodus sa ovih prostora.

}e doneti ni{ta osim potvrde saznawa da je ve}ina Srba proterana nakon "Oluje", da ih se malo vratilo, i da zbog krize mladi i daqe odlaze.

Ostali su starci, mnoga sela su potpuno napu{tena i realno je o~ekivati da }e u budu}nosti za Srbe biti jo{ te`a situacija.

Zagreba~ke "Novosti" donose detaqe podatke o "Olujnoj demografiji", koji pokazuju katastrofalno stawe u mestima u kojima su uvek u ve}ini `iveli Srbi.

Tako je u Korenici, koja se pre zvala Titova Korenica, `ivelo 88,5 odsto Srba i 2,8 odsto Hrvata, a pre desetak godina je 77,2 odsto bilo Hrvata i 19,8 odsto Srba.

Predvi|awa ukazuju da bi ih nakon ovog popisa stanovni{tva moglo da bude svega sedam odsto! Ovo malo {to je ostalo nema posla, a starci `ivotare i ne odlaze jer jednostavno nemaju kuda.

Isto je i u Dowem Lapcu, gde nije bilo lako ni sa povratkom Srba, a sada mladih gotovo da i nema. U okolnim mestima koja su sru{ena nakon "Oluje" vratilo se malo Srba i to ve}inom staraca.

Vojni} je jedno od mesta u kojem Srba danas ima daleko mawe nego ranije Po podacima koje donose "Novosti", 5.000 Srba ostalo svega 500. Sli~no je i u veliko srpsko selo nadomak Vukovara sli~no je i u Vojni}u, Sluwu Borovo, i Pla{kom, okolnim mestima gde je broj prepolovqen, gde su oterani Srbi morali da prodaju a negde je Srba i tri do pet puta mawe nego svoje ku}e u bescewe, a prepolovqen je i pre. U Kostajnici, koja se danas zove Hrbroj gra|ana srpske nacionalnosti. Ve}ina vatska Kostajnica broj Srba je smawen ~ak industrije ne radi, pogoni su napu{teni. U za trinaest puta i od uverqive ve}ine poVojni}u su Srbi i daqe u ve}ini, ali to je stali su mawina. Vrginmost se danas zove daleko od brojki koje su bile posle Drugog Gvozd, a broj Srba je znatno smawen, a tako svetskog rata, pa ~ak i posle Oluje. je i u Petriwi i Glini, gde je Srba tri puta Srbi iz tog kraja naj~e{}e odlaze na rad mawe nego pre desetak godina. Kao i u svim u Nema~ku, sve vi{e i u Irsku, a u wihove mestima gde su pre `iveli Srbi nema poku}e su posle "Oluje" naseqeni Hrvati iz sla, fabrike su napu{tene, poqoprivreda BiH. Najkriti~nije je u Sluwu gde je od oko ne obezbe|uje normalan `ivot.

R. N.

12

DRU[TVO

^etvrtak 12 avgust 2021.

10. .decembar 2020.

Srbija pred rizikom od bacawa vakcina Srbija trenutno ima oko 1,65 miliona neiskori{}enih vakcina protiv kovida 19, od kojih bi jedan deo mogao da propadne do kraja godine, s obzirom na kratak rok trajawa ve}ine cepiva.

Tako|e, ako se ugovori sa proizvo|a~ima, sa kojima je po izjavama zvani~nika dogovoreno 11 miliona doza, budu po{tovali, koli~ina neupotrebqenih vakcina samo }e se pove}ati, u situaciji kada je broj onih koji `ele da se vakcini{u nedeqama unazad izuzetno mali.

Sagovornici zato upozoravaju da je u narednom periodu potrebno mnogo boqe planirawe daqeg toga vakcinacije. Prema podacima koje je CINS dobio od Instituta Batut, u ovom trenutku dr`ava raspola`e sa oko 800.000 doza neiskori{}enih Sinofarm vakcina, oko 600.000 neupotrebqenih doza Fajzer-Biontek cepiva, oko 150.000 sputwik V, i oko 100.000 AstraZeneka vakcine.

Pri tome je rok upotrebe za Fajzer-Biontek vakcinu, AstraZeneku i sputwik V {est meseci, {to su podaci koji se mogu na}i ili na sajtovima proizvo|a~a ili regulatornih tela u dr`avama gde se ove vakcine koriste. Za Sinofarm je rok upotrebe od trenutka proizvodwe 24 meseca, {to je informacija koju je preneo Fajnen{el tajms u junu.

Za koji broj vakcina isti~e rok u naredna dva do tri meseca, pitawe je na koje nema odgovora od Vlade Srbije i Instituta Batut.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanovi} isti~e da mi ni ne znamo u kom trenutku su vakcine dopremqene u Srbiju – odmah nakon proizvodwe ili nekoliko nedeqa od kada su proizvedene, {to bitno skra}uje ina~e kratak rok za upotrebu u na{oj zemqi. On podse}a i na april ove godine kada su pozvani gra|ani iz regiona da prime AstraZeneku u Srbiji, jer je ovom cepivu isticao rok kroz par dana.

Kako ka`e, ako budemo u situaciji da odre|enim vakcinama istekne rok trajawa, one se moraju uni{titi po posebnim procedurama kao medicinski otpad, {to je proces koji tako|e ko{ta.

– ^iwenica da postoji toliko neiskori{}enih vakcina pokazuje da nismo dobro procenili ni koliko je gra|ana spremno da primi vakcinu a nismo ni uradili dovoqno da one koji se dvoume ubedimo da se vakcini{u, navodi prof. dr Radovanovi}. On stoga isti~e da je u narednom periodu potrebno mnogo boqe planirawe.

– Moramo znati i koliko je jo{ qudi spremno da se vakcini{e, kao i koliko bi gra|ana trebalo i `elelo da primi tre}u dozu. ^iwenica je, na

primer da 22 odsto onih koji su primili Sinofarm vakcinu nisu razvili antitela. Taj procenat je i ve}i me|u najstarijim osobama. Tako|e, kod Sinofarm vakcine antitela se kasnije javqaju ali i kra}e traju, tako da osobe koje su dobile Sinofarm u januaru sada ve} treba da budu dodatno za{ti}ene, dodaje Radovanovi}.

Da je u narednom periodu potrebno pa`qivo isplanirati dinamiku vakcinacije sla`e se i konsultant za javno zdravqe doktor Dragoslav Popovi}.

– Veoma je va`no da prvo ubrzamo vakcinaciju sa prve dve doze, potom da donesemo jasnu odluku kome }e se davati tre}a doza i da se jasno odredimo prema dosada{woj praksi vakcinacije stranih dr`avqana u Srbiji, isti~e dr Popovi}. Upitan kako smo do{li u situaciju da trenutno imamo preko 1,6 miliona neiskori{}enih vakcina, {to nije ina~e slu~aj samo u Srbiji, Popovi} ka`e da je tome doprinelo nekoliko razloga.

– Nepredvidivost tr`i{ta na samom po~etku dovela je do toga da jedan deo zemaqa ugovori vi{e doza nego {to je bilo potrebno. Vakcine su potom stizale odre|enom dinamikom, ali se de{avalo da se isporuke ne poklapaju sa potrebama, nastajale su rupe u snabdevawu, zbog ~ega su sklapani novi ugovori, i vakcine su se gomilale, obja{wava dr Popovi}.

Kao poseban problem on isti~e i ~iwenicu da je najve}i broj proizvo|a~a sklapao ugovore koji su ukqu~ivali klauzulu da se vakcine ne mogu donirati niti preprodavati.

– Proizvo|a~i su ovo tra`ili jer u slu~aju ustupawa vakcina drugoj zemqi oni ne mogu da garantuju ispravnost, po{to nisu nadzirali proces ~uvawa i transporta. Mi smo videli i jednu ogromnu netransparentnost u ugovorima izme|u proizvo|a~a i pojedinih zemaqa. I dok je na po~etku to moglo da se razume, sada kada se tr`i{te stabilizovalo tajnost ugovora je neopravdana – navodi dr Popovi}. M. T.

Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski, iznenada preminuo u 71. godini Miroslav Lazanski preminuo je u 71. godini u svom domu u Beogradu.

Miroslav Lazanski bio je srpski je pisac, novinar i vojnopoliti~ki komentator. Ro|en je u Karlovcu, 18. septembra 1950.

Od 2016. do 2019. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Na funkciju ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji imenovan je sredinom 2019. godine.

U Karlovcu je zavr{io osnovnu {kolu, u Trebiwu sredwu, a u Zagrebu pravni fakultet. Kao novinar je pisao za tamo{we listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. pre{ao je u Beograd i po~eo da pi{e za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Ve~erwe novosti, zagreba~ki Start, Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je sedam kwiga i autor je desetak televizijskih serijala.

Izve{tavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, ^e~eniji, Zairu, Libanu, iz ira~ko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustiwska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu i Metohiji, Libiji itd.

Intervjuisao je, izme|u ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Roxersa (oktobra 1982) i generala Xona Galvina (1990). Tako|e je intervjuisao mar{ala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (1982), komandanta Var{avskog pakta Viktora Kulikova (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza mar{ala Dmitrija Jazova (1988), komadanta ratne mornarice SSSR, admirala flote Vladimira ^ernavina, predsednika Sirije — mar{ala i vrhovnog komadanta Sirijske arapske armije — Ba{ara el Asada (2016), te jo{ tridesetak drugih ministara odbrane i na~elnika general{taba razli~itih armija {irom sveta.

Kolumnista je dnevnih novina Politika gde mahom pi{e o vojnim i geopoliti~kim temama.

Na izbornoj listi kandidata Srpske napredne stranke za poslanike u Skup{tini Srbije za izbore 2016, na{ao se u grupi nestrana~kih li~nosti na listi koju predvodi Aleksandar Vu~i}.

Imenovan je za ambasadora Srbije u Moskvi u julu 2019. godine i tada prestao da pi{e kolumne za „Politiku”.

Lazanski je preminuo u svom domu u Beogradu u 71. godini posledica sr~anog udara.

OVAKO IZGLEDA „KU]A VATERPOLA“ U SRBIJI:

Napu{teno i uru{eno „Na vas je Srbija ponosna“, „Zlato Srbije, „Vi ste na{i junaci“ … samo su neki od naslova kojima se svaki put isprate pobede na{ih vaterpolista. Uprkos tome {to je re~ o na{em najtrofejnijem ekipnom sportu, vaterpolisti do danas nisu dobili svoj nacionalni centar. Obe}an im je 2016.

Tada je kamen temeqac „lopatom“ udario biv{i vaterpolista a danas ministar sporta Vawa Udovi~i}, ali Centar ni nakon pet godina nije zavr{en.

Od 2016. do danas, vaterpolisti Srbije osvojili su dva olimpijska zlata i jedno evropsko. Sve to su uspeli i stigli, za razliku od dr`ave koja obe}ani i pla}eni vaterpolo centar jo{ nije zavr{ila.

Stawe na terenu izgleda tako da se ~ini i da nikad ne}e.

A sve je pre sad ve} pet godina izgledalo da bi moglo i to „da se desi“. Kamen temeqac na budu}u ku}u {ampiona polo`io je mi-

nistar sporta Vawa Udovi~i}, nekada vaterpolista, jedan od na{ih najboqih i najuspe{nijih.

Prema wegovim najavama projekat je trebalo da bude zavr{en u rekordnom roku, u istoj godini.

Biv{i vaterpolo reprezentativac i predsednik Odbora za sport Narodne stranke Danilo Ikodinovi} bio je u Vrwa~koj bawi. On obja{wava {ta je zatekao tamo. „Tamo nema nikoga, to je napu{teno gradili{te a bazen popucao. Ulo`eno je oko 2,5 miliona evra u taj centar i to je sad prakti~no ba~en novac, a to je novac svih gra|ana Srbije", obja{wava on.

Dodaje da je prema wegovoj proceni tu zavr{eno najvi{e 50 odsto radova i da se tu stalo. „Vaterpolo je na{ najtrofejniji ekipni sport i uprkos tome nema svoju ku}u. Svima su puna usta vaterpolista kada pobede i donesu medaqu, i onda to pro|e i

Ku}a vaterpola: Zapu{teno, spucalo, napu{teno… sve se zaboravi“, pri~a Ikodinovi}.

On navodi da vaterpolisti treba da imaju svoj trening centar. „Kad ima{ svoju ku}u iz we niko ne mo`e da te izbaci“, zakqu~uje Ikodinovi}.

Pre dve godine, lokalna samouprava Vrwa~ke bawe saop{tila je da je za zavr{etak izgradwe

Nacionalnog vaterpolo centra potrebno oko 4 miliona evra.

Tada je odlu~eno da se prvobitno predvi|ena povr{ina celog kompleksa sa 12.000 metara kvadratnih smawi na 10.000.

Grandiozno najavqivan projekat, kako ga je ministar Udovi~i} nazvao „ku}a novih {ampiona“ ne da nije zavr{en nego je napu{ten.

Nekoliko meseci kasnije, na

samom kraju 2019, ulagawe od 500 miliona evra u sportsku infrastrukturu najavio je i predsednik Aleksandar Vu~i}. Deo tih najavqenih planova kako su mediji preneli odnosio se i na zavr{etak izgradwe Nacionalnog vaterpolo centra u Vrwa~koj bawi.

Kako se mo`e danas videti, u planovima je i ostao.

N. R.

LEPA SRBIJA

^etvrtak avgust 2020.

2021. 13 ^etvrtak 10. 12. decembar

SRPSKA NAU^NICA VODI ^OVE^ANSTVO NA MARS:

Andrea }e nam pomo}i da odemo na „Crvenu planetu“!

Andrea Raj{i} bavi se naukom koja }e jednog dana prvoj qudskoj posadi koja kro~i na Mars olak{ati istorijsku misiju. Ona je devojka koja izu~ava planetarnu geologiju i trenutno je na doktorskim studijama na Uni-

sije “Mars Insajt” poplo~ala je marqivim radom i akademskim uspesima. Sve je po~elo u Petnici.

“U sredwoj {koli sam bila polaznica Istra`iva~ke stanice Petnica. Bila sam

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

verzitetu Curtin u Australiji – a tako|e je deo NASA misije “Mars Insajt”.

“Bavim se udarima meteorita i seizmi~kim zapisom koji izazivaju na Marsu.

Na osnovu tog seizmi~kog zapisa, mo`emo sva{ta da saznamo o povr{ini Marsa. Ja kontretno radim numeri~ko modelovawe tih impakata, po{to se na Marsu nalazi jedan seizmometar”, govori Andrea.

Ova briqantna nau~nica oduvek je znala ~ime `eli da se bavi – a svoj put do mi-

na seminaru geologije, gde sam saznala i za astronomiju. Upisala sam Rudarsko-geolo{ki fakultet gde sam zavr{ila osnovne i master studije. Kada je trebalo da biram doktorat, znala sam da `elim da se bavim planetarnom geologijom – spoj mog hobija, posmatra~ke astronomije, i onoga {to sam studirala”, ka`e Andrea.

Prekretnica u wenoj karijeri zapo~ela je jednom Fejsbuk objavom – wena starija prijateqica podelila je konkurs Univerzi-

teta Kurtis koji je nudio poziciju kakvu je pri`eqkivala. Andrea je uspela da je dobije, a ka`e da se zahvaquju}i obrazovawu ste~enom u Beogradu brzo uklopila.

Prvi qudski pohod na Crvenu planetu dogodi}e se za vreme Andreinog `ivota – u to je uverena. A dok prvi ~ovek ne kro~i na povr{inu Marsa, sva znawa koja prikupqa lender “Mars Insajt” su veoma dragocena.

“Prvi put imamo aktivan seizmometar na Marsu. Pomo}u seizmi~kih talasa mo`emo da saznamo vi{e o unutra{nosti Marsa – debqinu kore, veli~inu jezgra. S druge strane, svako istra`ivawe Marsa vodi

ka tome da sutra, kada po{aqemo posadu s qudima, znamo {ta da o~ekujemo”, ka`e Andrea.

Logi~no je bilo zapitati se da li bi mlada nau~nica pristala da bude deo najve}e avanture u modernoj istoriji ~ove~anstva.

“Apsolutno. Qudi ne razumeju koliko vremena je potrebno organizovati jednu misiju – Insajt je organizovan 30 godina.

Sasvim sam sigurna da onog trenutka kad se po{aqe posada, da }e to biti sasvim bezbedno. A i {ta }e{ vi{e od `ivota”, zakqu~uje Andrea Raj{i}.

M. T.

63 uuu

KAKO SU „SKUPQA^I PERJA“ ZAMALO OSTALI BEZ BEKIMA:

Rediteq je `eleo glumca koji zna da peva…, a onda mu je policajac zabranio da pro|e na set zbog izgleda

Film “Skupqa~i perja” stekao je kultni status u Jugoslaviji, bio 500je nominovan za Zlatnu palmu na fra-filmskom festivalu u Kanu, a niku se}awu qudi ostao je urezan na-na~in na koji je Bekim Fehmiu tudijima~io ulogu Belog Bore. {e- A malo je nedostajalo da ter-Fehmijua ne bude u toj ulozi.

Wegova supruga Branka Petri} i, uopisala je kako je tekao proces pripreme i koliko se Bekim raN. R.zo~arao kada je saznao da }e ulogu

tuma~iti neki ruski glumac umesto wega.

“Bekim, kakav je bio, kre}e punim gasom da se bavi ulogom. Uzima neki tamni kolor {ampon za kosu, kre}e da u~i romski jezik, pu{ta nokat na malom prstu. To je 1966. godine, film je premijeru imao 1967. I kad god ka`em – hajmo, Bekime, da iza|emo negde, da idemo tamo ili onamo, on sve odbija jer mora da se priprema”, rekla je Petri}eva. “Potpuno se

posvetio tome. Odjednom Sa{a javqa da Belog Boru treba da igra neko ko je dobar peva~ i da }e to biti ruski glumac, ~lan romskog pozori{ta u Moskvi.”

Ipak, posle pomirewa, Fehmiu se pojavio na setu.

Wegov izraz i kostim bili su toliko upe~atqivi i autenti~ni da ga je policija zamalo spre~ila da u~estvuje u sopstvenom snimawu.

“Snimali smo na autenti~nim

mestima, ve}inu uloga igrali su pravi Romi, uslovi su bili ~udni.

Bio sam odeven kao Rom, sa sve dugom, neurednom bradom. Malo sam zakasnio na po~etak snimawa, a milicioner koji je pravio red me|u okupqenim qudima nije mi dozvolio da pro|em do re`isera. Mislio je da sam jedan od onih koji posmatraju snimawe. Tek na intervenciju cele ekipe i snimateqa me je propustio i daqe me sumwi~avo posmatraju}i…”,

ispri~ao je Fehmiu, iste godine kada je film imao i svoju premijeru.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Tumba reagovao kada su fudbaleri "{vercovali" alkohol

14 ^etvrtak 5. avgust 2021.

14 ^etvrtak 5. avgust 2021.

10. .decembar 2020.

14 ^etvrtak 12 avgust 2021.

Rame za slobodu Popisi i druge pri~e Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ti du{a, Vu~i}u.

Ti kadGre{na negde ide{ je~i od aplauza, kad negdepoqupci, ide{ je~i od aplauza, pqu{te davi{ se u zapqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko grqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brpilule spavawe, a Anu Brnabi} sipred pustio na ulice Pirota nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti orbez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avaganizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta laca.

I umesto je tamo Gordana Uzelacdaili neko re{eta sli~an Gordana ilizasreli neko sli~an na visiniUzelac zadatka, je nena zasreli neki visini dave`izadatka, koji nemaju pre~ajeposki kojireke nemaju pre~a plaposla dave`i nego brane po Staroj la nego brane gluposti. reke po Staroj planini i pitaju nini pitaju gluposti.

Teigde su nestale na{e reke? gdeje su Te,Te {ta sa nestale zakonomna{e koji jereke? obeTe, je sa zakonom kojigodine? je obe}ao{ta predsednik pre dve }ao predsednik prese dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo neiskusnoj („Jo{ otelo se se neiskusnoj Ani.) ni{ta“, Te, znate li da ovde za Ani.) li otme da sededovina ovde za jedan Te, danznate qudima jedan danna qudima otme dedovina i upi{e ivestitora mini hiidrocentrala? upi{e na ivestitora Te, znate mini li dahise drocentrala?

Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada qudima ru{ei tako vodenice i upada im se u ku}e redom. im se u ku}e i tako Kako nema reka,redom. a otkud ova Kako{to nema a otkud ova bujica se reka, na mene sru~ila, bujica {to na mene sru~ila, mora da sesepitala sirota Ana, mora se pitala sirota Ana, dok jeda smi{qala kakav-takav oddok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo kongovor krpeqima.

Da pa je ovo ferencija za {tampu da sekonnaferencija za {tampu pa da se na-

}

ki i ne e li i ri Pi{e: i Pi{e: ohSa{a Jankovi}, Melburn -oSa{a Jankovi}, Melburn i-eku, Novi plan federalne vlade , an Novi plan federalne vlade na- Australije i Nacionalnog kai Nacionalnog kaPi{e:o izlasku - Australije bineta iz aktuelne sa sobom i nema nameru ni da je bineta o izlasku iz aktuelne Sa{a Jankovi}, Melburn sa sobom i nema nameru ni bi da da je zdravstvene krize, mogao e- zdravstvene ostavqa, nikrize, da je poklawa ni mogao biaada -e- ostavqa, ni da je ~uvenoj poklawa^er~ini se sumira u jednoj da je deli. se sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ijeIdeli. lovoj re~enici.

U britanskom ca da sa takvim baga`om „nesreSmatra se dabaga`om prvi„nesrepopis re~enici.

Uje britanskom a lovoj I sa takvim parlamentu 1940. godine da }ne politi~ke princeze“ i Vinprestanovni{tva u nekoj dr`avi parlamentu 1940. godine a }ne politi~ke princeze“ i Vinpreno ston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, odr`an jo{ pre {est koji hiqada goo ston ^er~il je izgovorio: „Mogu fikusa narod, n- dsednikovog a i ponuditi dobar deosamo ~lanstva SNS-a vam krv, znoj i - vam dina u starom Vavilonskom cara i dobar deo ~lanstva SNS-a ponuditi samo krv, znoj iu ko suze“. ba{ i Naravno, ne miri{e, Ana se na{la ne pravim nikao suze“. ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u stvu.

I tada su Vavilonci popiNaravno, ne politi~ke pravim nikai kvo vrtlogu najnovije kampore|ewe izme|u ^er~ila i i kvo vrtlogu najnovije politi~ke kamsivali sve odmo`e stanovnika, preko pore|ewe izme|u ^er~ila i pawe u kojoj pro}i samo kao na{eg predsednika vlade Skota pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao doma}ih `ivotiwa, pa na ~akSkota i do vlade na na{eg bosa predsednika po trwu koje ni~e dnu koMorisona, jer su ni~e oni sli~ni koa evidencije bosa po trwu koje na dnu kokokilograma jerkoliko su staroplaninskih oni sli~ni na Morisona, rita isu{enih a meda rita isu{enih staroplaninskih likoili i slon i mi{.

Ono {to se putera svako od podanip- liko i mi{.

Ono {to se reka.i slon - ka reka. iz pomenutog plana jasno mo`e poseduje.

U plana Australiji jemo`e prvi a.

Ana, iako tako jasno izgleda, ne pomenutog . iz Ana, jeiako tako izgleda, ne videti da nas o~ekuje jo{mnomnomoderni popis stanovni{tva aakumulira politi~ki kapital za videti je da nas o~ekuje jo{ - akumulira politi~ki kapital za go vi{eneizvesnosti, neizvesnosti, novih „zaodr`an 1911. godine,- da tek deset predstoje}e izbore ima takvi{e novih „za-n- go predstoje}e izbore - da ima takkqu~avawa“ nastavka ekonomgodina nakon federaulogu, vaqda bibila bila na nanaiistvarawa nastavka ekonomeje kqu~avawa“ vuvuulogu, vaqda bi na skog propadawa.

Setio sam seda li predwa~koj izbornoj listi cije.

Popisi su zasebno odr`avaskog propadawa.

Setio sam se ii i predwa~koj izbornoj listi da jo{ jedne ~uvene re~enice leni jo{ tokom devetnaestog veka jo{ jedne ~uvene re~enice lebritanskogkolonijama premijera, ugendarnog svim tada{wim gendarnog britanskog premijera, koji je imao vrlo dobar smisao Britanske imperije ali ovaj iz koji je imao vrlo dobarjesmisao 1911. prvi koji je bio objediwen.

a

,a, ii

mo o ve e -u-a-rmo o vaj aj -o-ewe e

ki i uu -i-i-u.a.

-ava a -eii oo ke e ma a om m .

N.

Kaqewe Ane Kaqewe Ane Brnabi} Brnabi} AUSTRALIJA AUSTRALIJA AUSTRALIJA

za humor. Kad mu je jedna `ena za humor. Kad mu je jedna `ena jednom prilikom rekla: „Gospojednom prilikom rekla: „Gospodine, pijani ste“. Ona, On jezapravo, odgovoprivu~e glasa~e. dine, pijani ste“. Ona, On jezapravo, odgovoprivu~e glasa~e. rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja odra|uje darovani i ru`ni ve} potrorio: „Gospo|o, vi ste a ja odra|uje darovani iga,ve} potro}u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I ako kojim slu}u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni ako kojim slubi tomandat. bila iInajboqa skrivena ~ajem, zadr`i iliga, dobije neku Tada Australija imala blizu bi to jebila i najboqa skrivena ~ajem, zadr`i ili dobije neku poruka ovogfunkciju, „revolucionarnog“ drugu va`nu to sigurno ~etiriva`nu iovog po miliona stanovnika, poruka „revolucionarnog“ drugu to sigurno plana australijskih vlasti.koI ne}e biti nafunkciju, osnovu podr{ke a svibiti podaci su objavqeni skoro plana australijskih vlasti.

I ne}e na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet neko }e se sutra mo`da i otretri}egodine kasnije na zvani~nom ju sama zavrediti, ve} opet neko }e seonog sutra mo`da i otremilo{}u koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi na`alost milo{}u onog koji kampawu odradokumentu od 1.032 stranice.

Pozniti, ali }e mnogi na`alost |uje zaostati oboje, ru`ni. odnosno za celu zauvek |uje za oboje, odnosno zaizcelu stoji dosta zanimqivosti tog zauvek ostati ru`ni. stranku.

Wu ne bira narod, nego Vreme koje jebira predgodina, nama izglestranku.

Wu ne narod, nego popisa od pre 110 koje Vreme koje je pred nama izgleVu~i}. da da ne donosi mnogo nade, jer Vu~i}. je mo`da vrednomnogo pomenuti. da da ne rezultat donosi nade, Injer I da napredwaka na I da rezultat napredwaka na australijske vlasti uprkos toteresantan je podatak, dazavisi je tona australijske uprkos predstoje}imvlasti izborima predstoje}im zavisi talnom fijasku aktuelne straprimer ~ak 83,5izborima odsto od wenog anga`mana itada{wih doprinotalnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana i doprinotegije u borbi protiv pandemije, stanovnika bilo ro|eno na tlu sa,uzeo uzeo bihlepe lepe pare nakladiokladiotegije u borbi protiv pandemije, sa, bih pare na inici, daqeasrqaju srqaju dubqe u samoizosamoizoAustralije {todubqe je znatno vi{e \ilas i kompanija bi inici, daqe u ai \ilas i kompanija laciju bez ikakve vizije da bi se nego na primer danas.

Zanimqiodavno odustali od bojkota. laciju bez ikakve vizije da se odavnoiodustali od bojkota. kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin vo je i dazaustave. je oko 4.500 ispitanih kona~no Novi fedeRanko Pivqanin ralniplan plan predvi|a postepeno reklo da supredvi|a ro|eni napostepeno brodu to ralni otvarawe zemqe ka spoqnom jest na okeanu, dok ~ak vi{e od otvarawe zemqe ka spoqnom svetu tek kada procenat vakci30.000 tada{wih stanovnika svetu tek kada procenat vakciAustralije nije znalo da ka`e

PRODAJAIIUGRADWA UGRADWASVIH SVIHVRSTA VRSTA PRODAJA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKAIIPLO^A PLO^A NA NADGROBNIH NADGROBNIH SPOMENIKA SPOMENIKA I PLO^A NA NA TERITORIJIMELBURNA MELBURNAIIOKOLINE. OKOLINE. TERITORIJI TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. Dolazimo naku}nu ku}nu adresukako kako bivam vam Dolazimo Dolazimona na ku}nu adresu adresu kako bi bi vam olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali olak{alicelokupnu celokupnu proceduru. proceduru.

POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE POZOVITE MILANA MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 0432223099 NA NA TELEFON TELEFON 0432223099

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiokoline! okoline! [ira [ira teritorija Melburna okoline!

Kompletdokumentacija dokumentacija---dozvole dozvoleza zaugradwu ugradwu Komplet Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu

Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe po obi~ajima obi~ajima Srpske Srpske po Pravoslavne Pravoslavne Crkve Crkve [irom [irom Melburna Melburna ii Viktorije Viktorije Borislav Borislav Popovi} Popovi} 0405200602 0405200602 Email: Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au

qutim i odem, ali gde da be`im qutim i odem, ali da be`im pred narodom? [tagde }e re}i prepred narodom? }e fa{ista re}i predsednik, a tek[ta onaj dsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~eBo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde bekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“?

I ostade Ana na prko`iiite“?

I ostade Ana na tereprkosima da plati cenu rada sima da platiblagosiqawe cenu rada na terenu i zaslu`i svog nu i zaslu`i blagosiqawe politi~kog patrona koji }e svog joj, politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, kad ga nazovetidarane, mu se ispla~e, re}i „Sre}ne juna~e“. re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, Predsednica dakle, bila je za vikend uvlade, „privatno-pobila je za (vikend u „privatno-politi~koj“ {ta god to zna~ilo) liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim bi, vaqda, ustafunkcisitnim du{ama kojezapu{ila joj prebacuju du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu.

I umesto da onersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su sedi uputa sigurnosti sale gde su preko we disciplinovani preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo kli~lanovi stranke koji ne samo klimaju glavom i ni{ta pitaju, maju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox poona je i{etala re{ila da populi, naoslu{ne ulicu i vox do`ipuli, svoje i{etala na ulicu i do`ivela vatreno, to jest vodevela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. no kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa naBio je toidealizovane pad iz matriksa napredwa~ke slike predwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realstvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i nosti bez dirigovanih pitawa i

nisanih dostigne 70 odstoSRBIJE: uku- i hospitalizovanih, kao i rast VIDE]E GAPaPOLA POLA nisanih dostigne 70 odstoSRBIJE: uku- i hospitalizovanih, kao i rast VIDE]E GA pne populacije. ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer,

da odgovore da u gde ku}i govore ulep{anih istina, su joj neki engleski jezik. smo na ulep{anih istina, gde su ve} joj neki qudi sasuli u Zato lice konkretne popisu 2011. godine qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom„izgubili“ otvorili skoro 26.000 Srba {tootvorili kasniprobleme i pred wom vre}u iz koje je zapahnuo opori vre}u iz je zapahnuopopisa je ~ak ni koje organizatori vow korupcije, otima~ine iopori pohvow korupcije, otima~ine i pohnisu uspeli damo}nika nam precizno lepe lokalnih i lakolepeinvestitora. lokalnih mo}nika irezullakomih objasne.

Kao direktan mihI,investitora. naravno, da joj nije podatka bilo nitat tog statisti~kog I,lako naravno, da joj bilo nimalo u ulozi strana~ke veaustralijski Srbi sunije vrlo brzo malo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, izgubili mnoge beneficije koje dete nazaagitatorskom jer je to wu nepoznat izadatku, mutanu su do tada imali.

Na primer, jer je na to koji za wu nepoznat mutan teren je ba~ena kaoisu pobanovoj raspodeli dobili jeteren na koji je ba~ena kao ~aj obrnute logike. dan dan mawe programa SBSpobara~ajAna obrnute logike. je,jeziku. naime,Tako|e, kao redija naBrnabi} srpskom Brnabi} je,jenaime, kao redakAna primer politi~kog fenomefederalna vlada automatski dak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica korigovala i umawila pomo} na, prvo vlade, pa jepostala tek srpske ondapredsednica krenula da pripadnicima zajednivlade, podr{ku pa je tek bira~a. onda krenula da tra`i ce u vidu prevodilaca iObi~no drugih tra`iide podr{ku bira~a.

Obi~no stvar obrnuto: prvo se kanusluga.

Zato je vrlo va`no da stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako se svi australijski Srbi pradiduje{ i postaje{ ide{ na izbore, pa ako pobedi{ i vilno izjasne da su premijer popobedi{ postaje{ srpskog premijer i pravi{ vladu. rekla nezavisno od toga gde su pravi{ vladu.

Ana jeItujo{ gde va`nija jeste postavqena ro|eni. je ~iweAna je tusvemogu}eg gde jeste postavqena fermanom sultana nica da svi Srbi u Australiji fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopnavedu da u ku}i govore i srpkoji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. ski jezik jer je podatak vrlo stvene mo}i, a taj ne voqom Ona je na gotovo dobilanaroda. i vlazna~ajan za gotovo organizatore poje na dobila vladu iOna funkciju.

Me|utim, sa ifunpisa.

Potpuno pogre{nom anadu i funkciju.

Me|utim, sajer funkcijom nije dobila i vlast, je logijom iz popisa 2011. godine kcijom nije dobila vlast, jer je ona ostala kod onogikoji je seli ispostavilo se da u Australiji ona ostala kod onog koji je seli `ivi oko 28.000 qudi poreklom iz Jugoisto~ne Evrope. Tako je ispalo da ova grupanedosti`nih AustralijaPostavqawe Postavqawe nedosti`nih naca ne pripada jednom enticiqeva u `ivotuni mo`e ponekad ciqeva u `ivotu mo`e ponekad tetu naroda sa prostora biv{e imati pozitivne efekte, jer imati pozitivne efekte, jer Jugoslavije. onoda{to }e nas ~estoMe|utim, motivisati se }esigurno nas ~esto motivisati da se je je da se upravo ova trudimo i borimo vi{e. Ipak, s voqnim pojedinaca, trudimo prilozima i borimo vi{e.

Ipak, s novo-formirana nacionalna druge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, institucija, i druge stranejavnih slepo preduze}a verovawe da pripadnost izdvojila ba{ iz }e ti isti nedosti`ni ciqevii institucija, javnih preduze}a qudi dijaspore. }e tiizisti nedosti`ni ciqevi srpske zajednice u Australiji. qudi ostvareni iz dijaspore. biti u nekom krat- Predstoji da uradimo biti ostvareni u nekom kratPopis iz 2011. nam godine to jasno - roku Predstoji nam daizazvati uradimo kom mo`e samo osvetqewe i neke mawe poslove pokazuje i zato sada imamo jo{ kom roku mo`e samo izazvati osvetqewe iineke mawe poslove frustracije bolno suo~avawe na ure|ewu.

O~ekujem da i to bujednu priliku da tu nepravdu frustracije i bolno suo~avawe na ure|ewu.

O~ekujem da i to busa onom ~uvenom ^er~ilovom de u kratkom roku.

Naispravimo.

Zato je vrlo va`no sa zavr{eno onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Nare~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krda na pitawe porekla odgovore~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krovu Tada „obe}anu zemqu“ sta. mo}i da ko{tati ka`emo rimo da je}emo to samo i da ovu Tada „obe}anu zemqu“ ko{tati sta. }emo mo}isrpsko damo`e ka`emo pandemija niko `ivi ne da smogovorimo uspe{no ovaj uda ku}i iokon~ali srpski jezik. pandemija niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ovaj nasluti uali ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, i ni malo lak proSve do kraja avgusta bi}e mogunasluti u ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali i ni malo lak promi priznamo ili ne, ona jekat ka`e Milutin Vukosavqe}e popuniti formulare mito to--da da priznamo ili ne,onlajn onase se jekat ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno putem interneta.

Oni koji to mi ne vi}, ~lan Odbora za zauvek promenila ipostavqawe stvarno mi krsta na Stolovima. je da ovu urade dobi}e uskoro podsetnikrsta na Stolovima. je te{ko te{ko da zamislim zamislim ovu prepreNajvi{i vrh Usovica planski lepu zemqu na onaj „prekovid“ ke iNajvi{i pomo} koji vrh planski lepu zemquosobqa naUsovica onajpopisa „prekovid“ je izabran kako se ovaj krst, uu nivo.

Promenila se uovaj dije izabran kako bi se krst, }e im pomo}i dabi to urade putem nivo.

Promenila se u svim svim dizavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo verozavisnosti od vremenskih pri{tampanih formulara.

Ukolimenzijama aiono {to }emo verolika, video planivatno ostaviti nasle|e budulika, video isa sauuokolnih okolnih planiko bude i onih koji to odbiju, vatno ostaviti nasle|e na Jastrepca, Kopaonika iibuduRuna Jastrepca, Rugeneracijama su „krv, znoj s}im obzirom da Kopaonika je popis zakon}im generacijama su „krv, znoj dnika, pa ~ak i sa Prokletija. pa ~ak i sa Prokletija. idnika, suze“.

I to samo zahvaquju}i ski obavezan, wih o~ekuju mani suze“.

I to samo zahvaquju}i On naredne generaOn}e }epodse}ati podse}ati naredne generakratkovidoj polidatne kazne ii odnerazumnoj 222 dolara po kratkovidoj nerazumnoj policije da su u okolini Kraqeva cije da su u okolini Kraqeva tici wenih trenutnih vo|a, koji danu.

Naravno, apsolutno nema tici wenih trenutnih vo|a,srekoji nastale srpske svetiwe, nastale srpske svetiwe, sreopravdawa za to, jer dovoqno kao {to svi imali svizajedno zajednonisu nisu imali dovoqno dwovekovni manastiri @i~a ii dwovekovni manastiri @i~a sam pomenuo, popisi su stari hrabrosti da budu svohrabrosti da budu dostojni svoStudenica, ali }e idostojni svedo~iti o Studenica, ali }e i svedo~iti koliko i prve dr`ave na vojske svetuo jih funkcija. jih funkcija. stradawu vojnika srpske stradawu i potrebnivojnika su svimasrpske nama. vojske poginulih poginulih upravo upravo na na Stolovima Stolovima @SasaJankovic28 prilikom uu Prvom @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa povla~ewa Prvom @SasaJankovic28 sasajankovic28 svetskom ratu.

R. sasajankovic28 svetskom ratu.sasajankovic28 R.N. N.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

Povi{e Kraqeva Kraqeva podignut Povi{e podignut krst krst visok visok 33 33 metra metra

vlada ne garantuje da ne}e biti vlada ne garantuje da ne}e biti novih „lokdauna“, ali }e oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni navodno biti vrlo retki. U ovom vodno biti vrlo retki.

U ovom Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa kojaStolovi slu`i kao Planinski masiv koji se ju`ne strane izdi`e pogde susa ro|eni.

No, posmatrano iz trenutku zemqa koja slu`i kao primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, dana{weg ugla, manastira bio je to @i~e, jedan primer uspe{ne vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovvrlo skandalozni popis, vakkoji Izrael, koji je svoj program Mataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo parom nog grada i punom Ibarske klinije imao Magli~a za ciq da registruje i cinisawa zapo~eo parom nog grada Magli~a i punom Ibarske klijo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozprave starosedeoce Australije. jo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda stanovprepozima samo oko 9 miliona natqiv jeoko po jo{ jednoj nesvakiTako se mo`e do}i do zvani~nog ima samo 9 miliona stanovnatqiv jesu pojo{ jo{ jednoj nesvakinika oni na samom startu da{woj atrakciji pravoslavnom podatka da tada samo nika oni sujejo{ na-popisano samom startu da{woj atrakciji pravoslavnom obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33 metara! oko 30.000 Aborixina, iako se obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33 metara! sveOvo svoje gra|ane. Pa i je pored monumentalno znamewe opravdano procewuje da ih u to sveOvo svoje gra|ane. Pa znamewe i pored monumentalno te bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaqvreme bilo~iwenice, najmawe pet sedam te bitne dodosada je kao simbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano tek oko puta vi{e. Za{to su tada{wi zakompletno vakcinisano tek oko 59 odsto odsto ukupnog ukupnog stanovni{tva, konodavci `elelistanovni{tva, da umawe broj 59 nakon vi{e od 8 meseci trajawa starosedeoca i jedinih pravih nakon vi{e od 8 meseci trajawa programa.ove Ukoliko ~ak i Izrael Izrael vlasnika zemqe, mawe vi{e programa.

Ukoliko ~ak i jo{poznato. nije dostigao dostigao magi~nih 70 je Sudbinamagi~nih prvih stajo{ nije 70 odsto, koji su zacrtale austranovnika Australije je jedna poodsto, koji su zacrtale australijskepri~a vlasti, jasno je da da to to nesebna kojajasno zaslu`uje mnogo lijske vlasti, je ne}e uspeti uspeti ni Australija Australija barem vi{e novinskog prostora. barem Ipak, }e ni ne do do vrlo kraja pozitivan godine. Tako|e, Tako|e, ~ak jedan trend~ak je ne kraja godine. da se wihov broj u posledwim ni Velika Britanija koja ima ni Velika Britanija koja ima decenijama uve}ava pa vakcinu, je popis svoju „astra-zeneka“ „astra-zeneka“ vakcinu, svoju iz zabele`io oko do 2016. ovog godine trenutka nije uspela uspela do ovog trenutka nije 650.000 Aborixina {to je za 18 da kompletno vakcini{e vi{e da kompletno vakcini{e vi{e odsto vi{e nego 2011. od 57 odsto svog stanovni{tva. od 57 odsto svog stanovni{tva.

Na`alost, situacija nije Obe pomenute dr`ave dr`ave uu ovom ovom Obe pomenute sli~na sa australijskim trenutku imaju imaju rapidan rapidan rast rastSrnotrenutku nobima ~iji broj od pomenutog vih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak ~ak vih slu~ajeva zara`enih, pa popisa 2011. drasti~no opada.

Britanija je pre desetak dana Britanija je pre desetak dana imala ~ak 50.000 slu~ajeva zaimala ~ak 50.000 slu~ajeva zara`enih dnevno i ~ak stotinak ra`enih dnevno i ~ak stotinak skih godina i svojevrsni znak umrlih, {to ije svojevrsni po meni apsoskih godina znak prepoznavawa teZvani~no, prvije„pravoslavne Srbi na tluapsoAuumrlih, {to po meni lutno pora`avaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen jenakon na stralije registrovani suUsovijo{ u lutno pora`avaju}e tako ritorije“ kampawe postavqenvakcinacije. je na Usovi{iroke ci, najvi{em vrhu devetnaestom veku,ove i toplanine, za vre{iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em oveBritanci planine, Pa, iako sugroznice“ navrhu kratko na nadmorskoj od 1.375 me Pa,„zlatne iako su na visini kratko Britanci na nadmorskoj visiniu Viktoriod 1.375 ukinuli sve restrikcije sada metara.

Inicijator imu{karca, nosilac ji.

Bila su to ~etiri ukinuli sve restrikcije sada metara.

Inicijator inovo nosilac ve} najavquju mo`da „zaovog projekta je ideja nastaporeklom iz ~ija Kraqevine Srbive} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastakqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarje, ina~e kopa~a zlata, koji su kqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarjer jednostavno `eqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo svoju sre}u tra`ili u„Gvozdac“ oblasti jer jednostavno `eqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ nijeKraqeva, postignuto.

Postavqa se iz a finasiran isdana{weg Balarata.

Od je tada nijeKraqeva, postignuto.

Postavqa se iz a finasiran je isonda logi~no pitawe: ko je Mokqu~ivo donacijama i dobropa svelogi~no do donacijama popisa 2001. onda pitawe: je Mokqu~ivo ikogodine dobrorisonu dao informacije broj srpskih migranata se stalrisonu dao takve takve informacije da }emo mi dosti}i no uve}avao dostigav{i broj da }emo mi dosti}i 70 70 odsto odsto vakcinisanih do kraja ove godiod blizu 100.000.

No, nakon tog vakcinisanih do kraja ove godine, zemqu nakon toga. popisa, do tada relativno ne, ii otvoriti otvoriti zemqu nakonjasna toga.

Da uop{te uu Australiji pitawa su zatim po~ela da poDa li li neko neko uop{te Australiji nakon svega mo`e da zamisli staju sve komplikovanija {to je nakon svega mo`e da zamisli situaciju kada }emo i mi qude srpskog porekla prili~no situaciju kada }emo i mi nakon nakon masovne na zbuwivalo.

Posebno jeimati bilo nemasovne vakcinacije, vakcinacije, imati na hiqade novih slu~ajeva zara`ejasno kako }e se odgovori o mehiqade novih slu~ajeva zara`estu klasifikonih dnevno ii desetine umrlih nih ro|ewa dnevno kasnije desetine umrlih vati jer na{i qudi nisu ~esto od kovida?

No, verovatno od kovida? No, verovatno MoriMoridavali jasne odgovore su son premijeri imaju son ii dr`avni dr`avni premijerigde imaju ro|eni.

Bila je to direktna poneko „tajno re{ewe“ kojim }emo neko „tajno re{ewe“ kojim }emo sledica SFRJ mi izuzeti od mi biti biti raspada izuzeti biv{e od situacija situacija jer su se nazivi nekih balkansa kojima se danas suo~avaju sa kojima se danas suo~avaju na na skih dr`ava vi{e puta mewali primer primer Britanija Britanija ii Izrael Izrael ii umnoge samo desetak godina. Mnogi mnoge druge druge zemqe? zemqe? su ~ak mislili i da je va`no

Sr gr

SRBI U SVETU

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 15

"SVAKI ODLAZAK MI SVE TE@E PADA, ISPLA^EM SE KAO DERAN!"

Од Аљаске до Мексика, Жељко и то је Америка Kao dete ma{tao je da }e do}i u Ameriku, voziti kamion drumovima obe}ane zemqe, tu se o`eniti niskom crnom `enom iz Srbije, s wom ste}i potomstvo, i dobiti premiju na lotou. Be{e to onih bezbri`nih, de~a~kih dana u Sarajevu, kad mu je rodni grad odisao bratstvom i jedinstvom i kad nisu postojali na{i i wihovi.

Otada do danas @eqku Lemezu (49) ispunile su se tri od ~etiri `eqe. S tim {to je ostvarewu prve najvi{e kumovao rat, i nema{tina i duhovi pro{losti koji za wim osta{e.

Danas za wim ostaju kilometri, one hiqade koje prevali autoputevima izme|u obala dva okeana, pored gusto naseqenih metropola, zale|enih reka severa, indijanskih rezervata, preko prerija, pustiwa, ispod planinskih venaca. Koliko god Amerika velika bila, upoznao ju je celu. Kanadu tako|e. Dva puta je stizao do Aqaske. Nagledao se Amerike, ali nije svoje dece. @eqan ih je ostao.

U BEOGRAD, U POTRAGU SA SVOJIM PAR^ETOM SRE]E, PA U AMERIKU Kad pado{e potpisi na Dejtonski sporazum i sle`e se mirus baruta, @eqko se iz Sarajeva, tra`e}i svoje par~e sre}e oteto kraj Miqacke, preseli u Beograd. Za par godina, `ivotare}i od danas do sutra, {vercuju}i cigarete po prestoni~kim pijacama i be`e}i od inspektora, promenio je desetak podstanarskih adresa. Divio se izbeglim zemqacima, Sarajlijama koje rat protera u Beograd, a koji se raseli{e na sve strane svet. Pratio ih na aerodrom, potajno se nadaju}i da }e nekada poleteti i wegov avion.

- A onda sam preko jedne me|unarodne organizacije predao papire za SAD, Kanadu i Australiju. I, kao da su znali za moj san, Amerikanci su mi dali iseqeni~ku vizu. Juna 1998. moja tada{wa supruga i ja sleteli smo u Ajdaho. Kako sam iskora~io na ameri~ko tle rekao sam sebi: „Ja }u se vratiti“, - pri~a Sarajlija po ro|ewu, U`i~anin po adresi, Srbin i Amerikanac po dr`avqanstvu.

EVO I NISKE CRNKE IZ MA[TE Samo, nije znao gde }e se vratiti. U podeqeno Sarajevo gde mu osta{e najro|eni-

ji? Beograd koji upravo napusti jer mu ne ponudi situirano sutra? Bi}e ipak neko tre}e mesto. Odredila mu sudbina kad je sreo nisku crnku iz ma{te.

Neznawe engleskog jezika ko{talo ga je dobro pla}enog posla. Radio je u autoperionicama, raznosio brzu hranu, prevozio radnike, taksirao, na kraju kao trener u~io decu fudbalu. U me|uvremenu se i razveo i odlu~io da po~ne novi `ivot. Iz Ajdaha se preselio u susednu Nevadu. Grad koji `ivi 24 sata dnevno – kao stvoren za vedrog Sarajliju.

- U Las Vegasu je bilo mnogo Srba. Poput ve}ine na{ih radio sam kao taksista. Toliko ih je bilo da sam, ~ekaju}i putnike pred aerodromom i slu{aju}i srpski iz usta mojih kolega, imao utisak da sam u Srbiji.

Skoro sve Srpkiwe radile su u kockarnicama. Mla|e su slu`ile pi}e ili delile karte kockarima, a starije zara|ivale kao sobarice u hotelima kazina. Tu sam upoznao Danku, U`i~anku, - pamti Lemez.

DANKA...

A Danka niska, crna, ista kao iz de~a~kih snova. Oboje su radili do ~etiri sata iza pono}i, po zavr{enom poslu sastajali, u rane jutrawe sate rastajali.

Rodila se qubav kasnije krunisana brakom u srpskoj crkvi u Las Vegasu. Kao wen plod do{li su }erka Ivana i sin Milan.

Dva an|ela. @eqku se ispunila i druga `eqa.

I bogati Las Vegas 2008. uzdrmala je svetska ekonomska kriza. Grad skup, `ivi od turista a wih – malo. Utawi{e i pazari taksista i plate i bak{i{i radnika u kockarskoj industriji. Moralo se tra`iti re{ewe. Besparica potraja pa @eqko odlu~i da sebi usli{i i tre}u de~a~ku `equ. Kupio je kamion. On na putu, za volanom, Danka do ranog jutra na poslu. Kako deci priu{titi odrastawe uz roditeqe poslom zauzete?

- Rodila mi se ideja da ja ostanem u Americi i da zara|ujem za celu porodicu, a wih troje da se vrate u U`ice. Neka, mislio sam, deca nau~e gde su im koreni, ko su im ujaci, stri~evi i dedovi, odakle su, koju slavu slave. Govorio sam Danki: „Idite u U`ice, u Srbiji se lepo `ivi kada

ima{ novac“.

Novac je moja obaveza. Prihvatila je, pri~a @eqko.

Po wegovom kalendaru prole}e i jesen su doba koja tro{i na to~kovima, krstare}i Amerikom uzdu` i popreko, zima i leto vreme koje provodi u U`icu. Katkad skokne do Sarajeva da obi|e rodni grad i u wemu svoje.

- Kad stignem u Ameriku dva dana provedem u hotelu da bih se prilagodio vremenskoj razlici, a onda pravac na put. Imam svoj kamion, radim za jednu kompaniju u vlasni{tvu Srbina. Pro{ao sam Amerikom od Portlanda do Majamija i Finiksa do Bostona ko zna koliko puta. Nema metra ameri~kih autoputeva koje nisam pregazio za ovih deset godina. Ture sa istoka na zapad traju i po ~etiri dana u jednom pravcu, dozvoqeno je voziti 11 sati dnevno, odnosno pre}i 1.200 kilometara, - prenosi Lemez.

Na spomen zarade samo ~ukne u drvo.

Kamionxije, ka`e, u Americi nikada nisu boqe `ivele nego sada. Zara|uje se duplo vi{e nego pre epidemije korona virusa.

STALNO NA OPREZU, PREMOREN, USAMQEN [ta drugo da radi kamionxija prepu{ten sam sebi mesecima u tu|oj zemqi nego da razmi{qa. Stalno na oprezu, premoren, usamqen. Jedan kasni da mu utovari robu, drugi ga po`uruje, tre}i ~eka isporuku, gazdu samo ineresuje profit. Kad se na to nadove`u misli o porodici koja

je tamo daleko i ~eka ga...Te{ko, ba{ te{ko, xaba ti pare.

- Svaki dan smo u kontaktu. ^ak odavde poma`em sinu da uradi doma}i zadatak, ispir~amo se, ismejemo. Ali, to nije to. Telefonski razgovor, fotografija, video snimak ne mo`e da zameni ose}aj kad si kraj deteta, gleda{ ga kako odrasta, stavi{ ga u krilo, zagrli{, poqubi{, povede{ u park, na igrali{te. Sve i da od danas ponovo svi budemo zajedno nikada sebi ne mogu oprostiti {to sam propustio dobar deo wihovog detiwstva. Pare i do para. Kako vreme prolazi, svaki odlazak iz U`ica u Ameriku mi sve te`e pada.

Ispla~em se kao deran. Te{im se da ovo {to radim – radim zbog wih, ali opet novac ne mo`e da plati propu{tene dane i godine - iskren je.

Bo`e zdravqa, @eqko, Danka i wihova deca bi}e opet zajedno na du`i period.

Pak, Lemezi nisu od onih porodica koje planiraju trajni povratak u Srbiju. Barem ne u dogledno vreme.

- Za ~etiri godine, ako sve bude u redu, wih troje }e se vratiti u Las Vegas da deca krenu na kolex. Kada se i{koluju mogu da biraju da li }e ostati ovde ili se vratiti.

Po stare dane Danka i ja }emo se preseliti u U`ice, - pri~a @eqko.

Do tada mo`da mu se ispuni i ~etvrti san. Redovno igra loto. ^eka svoje brojeve.

I dan kad }e opet prigliti decu. Gde }e{ ve}e premije.

S. G.

Srbi i crkva Svetog Save – u ameri~kom gradu koji je do~ekao „prsten“ posle pola veka Ta~no pedeset godina je proteklo od trenutka kada je u Milvoki stigla posledwa titula prvaka NBA lige, a pola veka dug post prekinula je aktuelna generacija, donev{i trofej u grad koji se s razlogom mo`e nazvati i srpskim, bar kada je ko{arka u pitawu.

Lider tima koji se okitio {ampionskim prstewem je Janis Adetokumbo, gr~ki reprezentativac, pravoslavne veroispovesti, koji je u Milvoki stigao 2014. godine, sa statusom potpunog anonimusa i de~aka koji je svega nekoliko meseci ranije dobio zvani~na li~na dokumenta Gr~ke.

Godine su pro{le u vrednom redu i Milvoki se ponovo obradovao, kao i 1971. godine kada je osvojena prva titula u istoriji.

A, 22 godine ranije, u Milvo-

kiju je osnovana ko{arka{ka liga Srba u Milvokiju, sa timom Milvoki Srbi.

Natpis na dresovima govori sve za sebe – ime Svetog Save je

krasilo uniformu ekipe koju je osnovao potomak srpskih iseqenika Robert [u{war.

Prema dostupnim podacima, oko 1912. godine u Milvokiju je `ivelo oko 2.500 Srba, da bi taj broj u naredne ~etiri godine narastao na 6.000, {to mo`e da zna~i da se u tom periodu porodica [u{war, odnosno prilago|eno engleskom jeziku – Susnar, preselila u Visonsin iz Minesote.

O tome svedo~e i istorijske ~iwenice. „Ko{arka{ki turnir Srpske nacionalne federacije je jedno od najve}ih, ako ne i najve}e, okupqawe Srba iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade. Svake godine se organizuje trodnevno okupqawe uz zabavu i ko{arku.

Za vi{e od 70 godina postojawa, turnir je obele`je srpstva na

ovim prostorima“, navedeno je na zvani~noj prezentaciji.

Prva crkva, Svetog Save, ~iji natpis se nalazio na dresovima ko{arka{ke ekipe Milvoki Srbi, zapo~eta je u prvom godinama druge decenije 20. veka, a zavr{ena je 1958. godine.

Na prelazu iz pro{log u ovaj vek, otvorena je i {kola za decu pri crkvi, u gradu u kom `ive

hiqade potomaka, koji su bili i tema nau~nog rada, gde je navedeno da postoje ~etiri grupe – starosedeoci, novoprido{li, nedavno do{lo i ro|eni u SAD. „Kod prou~avawa Srba u Milvokiju veoma je bitno razumeti kako su oni heterogeni, ali istovremeno imaju i visok nivo jedinstva nacionalne kulture“, navedeno je u studiji Debore Pexet. M. T.

16

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

12. decembar avgust 2021.

Stefan Popovi} ro|en je i odrastao na kontinentu koji je najdaqi od Srbije, ali zemqu porekla svojih predaka ponosno nosi u srcu. Ovaj tridesetpetogodi{wi novinar, televizijski i radijski voditeq, uvek je voleo da pi{e, pa je diplomirao novinarstvo u Americi.

Srpska publika upoznala ga je kao jednog od voditeqa „Beovizije” pro{le godine, a poziv za ovaj {ou program zatekao ga je na Australijan openu, gde je uvek „najlu|i” navija~ Novaka \okovi}a. Stefan je o svom detiwstvu i zna~aju srpske kulturne ba{tine na Kosovu i Metohiji pri~ao u dokumentarnom filmu Borisa Malagurskog „Kosovo: Momenat u civilizaciji”. U popularnom filmu Darka Baji}a „Bi}emo prvaci sveta” i u drugoj sezoni serije „@igosani u reketu”, igrao je ko{arka{a.

Gledali smo ga i u ulozi voditeqa „Lude no}i”, a proteklih dana u emisiji „Olimpijsko popodne” na RTS 1, kako predstavqa razli~ite sportove.

- Uvek sam bio aktivan. Igrao sam ceo `ivot ko{arku, malo tenis i fudbal, a umem i da surfujem i plivam. Hteo sam da imam diplomu novinara jer sam `eleo da snimam reporta`e, radim intervjue i budem u medijima. Pri~am srpski, u~io sam japanski, `iveo sam i studirao u inostranstvu, putovao po svetu. U Australiji emisije izgledaju druga~ije nego ovde i sasvim je normalno da budu spojeni sport i zabava i da postoji zabavno-sportski program. Imam druga~iju {kolu i praksu ovog posla, {to nije ni boqe ni lo{ije, samo zahvaquju}i tome znam {ta mi prija. Posle „Beovizije” qudi su rekli da sam potpuno druga~iji od ostalih, {to je meni bilo prijatno iznena|ewe jer se nisam trudio da se razlikujem nego sam samo radio ono {to sam i u Australiji. Bilo mi je drago da qudi to `ele da vide - pri~a Stefan Popovi}. n Deo va{e razli~itosti jeste upravo srpski, koji nije „~ist”. Mnogima je bilo neobi~no {to voditeq Javnog servisa govori dijalektom.

- RTS je javni servis Srbije i trebalo bi da predstavqa Srbe iz svih krajeva ove zemqe, bilo da su iz Ni{a, Pirota, Kru{evca, Novog Sada... Tako rade i u Australiji i na Bi-Bi-Siju, gde nema samo engleskog kojim pri~a kraqica, nego se ~uju naglasci iz [kotske, Irske, Liverpula ili Londona.

Kada to gleda{, shvata{ da je najva`niji sadr`aj i da treba da postoji kvalitet. Tako je za sve u `ivotu. Niko nije morao mene da zove iz Australije znaju}i da mi srpski nije prvi, materwi jezik ve} engleski, da nikada nisam ovde `iveo, da mi je otac Ni{lija, a majka sa Kosova i Metohije. Ali su u RTS ipak rekli „za{to da ne” i to je velika stvar.

Mnogo volim da u~im i volim kada mi ka`u kako neku re~ boqe da izgovorim i {to mi ne govore da ne budem duhovit. I to je u redu, jer mogu da i daqe budem svoj i da napredujem. Ne `elim da gubim svoj identitet, uvek }u biti Stefan, Srbin iz Australije koji je tamo ro|en i `iveo ceo `ivot pre nego {to je do{ao ovde. n Osim srpskog i engleskog, govorite i japanski jezik. Kako je do{lo do toga?

- Po{to se {kola u koju sam i{ao zatvorila, u {estom razredu sam pre{ao u novu, ~iji je osniva~ Japanac. Prvi strani jezik koji je uveden bio je, naravno, japanski. Kasnije su ubacili italijanski, francuski i druge jezike, ali nisam mogao da biram niti da se prebacim, {to mi je `ao, jer sam hteo {panski ili italijanski i mislim da bih mnogo vi{e napredovao da sam wih u~io. Japanski je mnogo te`ak jezik koji ima tri pisma i mnogo vremena oduzima da nau~i{ kako se pi{e. Kada bih mogao samo da pri~am i koristim latinicu, bio bih najve}i udvara~ na japanskom jeziku. (smeh) I daqe koristim japanski, evo sad, u emisiji gde mogu da ubacim poneku re~. Do{ao sam iz Australije u Srbiju da bih govorio japanski i pratio Olimpijske igre u Tokiju. Ni{ta u mom `ivotu ne ide logi~no, ali je uvek zabavno. n [ta vam je jo{ zanimqivo i zna~ajno u emisiji „Olimpijsko popodne”?

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U dana{woj eri korone, koja je nela potpuno novu stvarnost, ne brine kako i kada }e se zavr{it gubqeni posao, zatvorene {kole, ni, dru{tvena izolovanost... sve t uti~e i na mentalno stawe qudi koja je odnela milione `ivota, os panici, a unela i novu dimenziju u iz oblasti psihijatrije. O posled i sa ~ime se qudi susre}u u vreme zivno za „Srpski Glas“, govori dr

PROFESIONALNA BIOG

NAVIJAM ZA SRBIJU SVIM SRCEM:

Voditeq RTS Stefan Popovi} o emisiji „Olimpijsko popodne”, rodnoj Australiji, japanskom jeziku, sportu...

- Volim da budem deo ovakve ekipe i emisije, a Dragana Kosjerina i Aleksandar Stojanovi} fenomenalno rade svoj posao. Voleo bih da kada qudi gledaju ne{to {to snimim ili radim, ako su imali te`ak dan na poslu, ili im je ne{to bilo naporno ili stresno, da bar mogu da ka`u da im je lak{e, jer su se opustili i jer im je bilo zabavno. Zbog qudi iz RTS koji su verovali u mene i `eleli da budem ovde, kao {to je Olivera Kova~evi}, du`an sam da dam sve od sebe i to mi je dodatna motivacija. Stalno gledam da pomeram svoje granice, naravno, da uvek budem korektan, da nikoga ne vre|am i da nikada ne popustim svoj standard. n Kad se ve} toliko potrudite i sve pobrojano uradite, a desi se neka gre{ka, kako idete daqe?

- Mislim da je Sini{a Mihailovi} rekao u nekom intervjuu „znate li ko je jedini ~ovek na svetu koji nije proma{io penal - taj koji nije ni {utirao”. Gre{ke se de{avaju u svakom poslu, ali moramo, naravno, da budemo oprezni i da se fokusiramo na ono {to radimo. Mislim da qudi znaju kada namere nisu lo{e i kada se nenamerno napravi lapsus ili gaf, i to je najva`nije. Ako neko proma{i {ut za pobedu i ekipa zato izgubi titulu, ne zna~i da nikada vi{e ne sme da {utira i da nikada ponovo ne}e imati {ut za pobedu. Trebalo bi da, ako napravi{ gre{ku, prizna{ da postoji problem i „gura{„ daqe i bude{ boqi. Jedino mogu da budem to {to jesam, jedino mogu da budem Stefan Popovi} i

NOVA AVANTURA OD JESENI n Snimate sada i novu emisiju koja }e od jeseni biti na RTS. O ~emu je re~?

- Emisija se zove „Avantura Srbija” i bi}e humanitarna trka tri tima koji }e se takmi~iti u bojama na{e zastave. Idemo svuda, od \erdapa i Blederije do Zlatibora i Uvca. Otud na{ slogan „Humanost na delu - kroz Srbiju celu!”. Bi}e to ujedno i prelepa razglednica na{e zemqe, koja }e nas u svakoj epizodi upoznati sa istorijom, kulturom i obi~ajima kroz uzbudqivo takmi~ewe, a sa ciqem da pomognemo srpskoj deci. Emisiju }emo voditi Du{an Radenkovi}, Stefan Bendi} i ja.

zato gledam da budem svoj. Ako ne{to ne bude kako treba, vi{e bih `eleo da bude tako jer sam se trudio da budem svoj, nego zbog toga {to sam poku{ao da budem neko ko nisam. n Pro{le godine, va{ performans u finalu Otvorenog prvenstva Australije u tenisu u Melburnu, kada ste se na me~u u pojavili u biciklisti~kom trikou u bojama srpske trobojke, obi{ao je ceo svet.

- Ovo mi je bila prva godina da je Novak \okovi} igrao finale Australijan opena, a da nisam bio tamo. Iskreno, idem tamo da navijam i nije mi bio ciq da budem vi|en. Greota je da ne idem i da ga bodrim, ako ve} `ivim na 50 kilometara od stadiona i ako Nole igra, a znam da mu zna~i na{a podr{ka. Zato volim da budem tu, da vodim navijawe i da predstavim Srbiju na najboqi na~in. n [ta vas „tera” da bodrite nekog ko je na{?

- Mo`da patriotizam i to {to smo tamo toliko daleko od Srbije. Retko ko je bio, ali mahom qudi imaju nekog u Australiji. Nama mnogo zna~i kada su dolazile na{a ko{arka{ka reprezentacija, Ana Ivanovi}, Jelena Jankovi}, a jo{ se se}am kada sam pre skoro 20 godina gledao Crvenu Zvezdu u Melburnu. Srbin sam, iako sam ro|en u Australiji, i volim da navijam, {to nikad nije bilo forsirano, kao ni jezik. Drago mi je kad nas qudi vide i pitaju ne{to o Srbiji i mo`da zbog toga doputuju ovde. Po{tujem Australiju, ali imam jednu, moju reprezentaciju - srpsku.

Nema tu dileme. Kada su srpski i australijski vaterpolisti nedavno igrali, navijao sam za Srbiju svim srcem. Svako ima pravo da na|e ne{to {to ga ~ini sre}nim. n Jeste li sada sre}ni otkad `ivite u Srbiji?

- Jesam i ba{ mi je lepo. Imam dobro dru{tvo, prijateqe i rodbinu, a sa kolegama mogu da komuniciram i tokom emisije i posle, kao {to je slu~aj sa Draganom Kosjerinom ili Kristinom Radenkovi}. Nikad ne}u zaboraviti da }u uvek na neki na~in da budem stranac, ali pre nekoliko godina shvatio sam da to nije mana nego vrlina. Ali, volim {to se ovde sada ne ose}am kao stranac. Vozim se gradskim prevozom, {etam se i zahvalan sam i sre}an {to sam ovde. Uvek se iznova radujem Beogradu, Ni{u ili Para}inu, kao da sam sad do{ao iz Australije.

S. G.

Dr Vladan Star~evi} je zavr zaciju iz psihijatrije, magistrir u Beogradu. Istra`iva~ki rad, p i drugih neurotskih poreme}aja, u Americi. Od 1994. god. do 200 Odseka za neurotske poreme}a mentalno zdravqe, gde je razvio Od 2000. godine `ivi i radi u A psihijatrije na Univerzitetu u S }i profesor u Beogradu. [ef je triju bolnice Nepean u Sidneju. publikacija i dve kwige na srps straha i sedam drugih kwiga na e ha, hipohondriji i efektima dig zdravqe. Ameri~ka izdava~ka k godine objavila wegovu kwigu „S kroz klini~ku praksu“. (drugo izd

vi}, profesor psihijatrije na U zitetu u Sidneju. Pored posla koj se bavi, profesor ~esto svojim upla{enim pacijentima bude i kovid savetnik, kada im diskretno obja{wava {ta sve ova pandemija podrazumeva. n Moderno doba ne pamti ovakvu po{ast kao {to je Kovid -19 i restrikcije koju nosi sa sobom. Mo`e li se trenutna situacija i izolovanost qudi uporediti sa bilo kojim krizama u pro{losti?

- Tokom mog `ivotnog veka ovakve situacije nije bilo. Za sve nas situacija sa kovidom je potpuno nova, a najvi{e se istori mo`e porediti sa „[panskom grozn 1919. godine, koja je odnela milio tim, okolnosti su tada i sada dr takvo obiqe podataka o „[pansk {to imamo o aktuelnoj pandemiji rona mnogo br`e {iri sa jednog pore|ewu sa „[panskom groznico znica“ se pojavila ubrzo nakon Prv qudi su tek pre`iveli jednu kat

k

se ank

NAPADI PANIKE

Veliki broj qudi neretko pre de panike u ovakvim periodima kome sada `ivimo. Kako zapravo panike , obja{wava dr Star~evi - U ovakvim ekstremnim uslo qudi je neizbe`an. Napad panike bilo kada i bilo gde i to je sta gde osoba `eli istog momenta da ciju za koju smatra da je katastro da }e umreti, do`iveti sr~ani ud kontrolu nad sobom. Napad pani nekoliko minuta, ali qudima deluje kao ve~nost. Ukoliko se ku}e, i prvi put se de{ava, qudi tamo gde je najsigurnije, odn. ku to de{ava ve} nekoliko puta, o ju posebni mehanizmi kako do to Naj~e{}e je to izbegavawe situa {oping centri. Qude koji do`i panike treba uveriti im se ni{t no ne}e desiti i da nemaju razlo Ciq je da oni sami sebe ubede te`i deo u terapiji. Neki qudi mentalne snage da se izbore s mom, pa su za wih lekovi adekv – obja{wava dr Star~evi}.

e ~ove~anstvu doema osobe koja ne ti pandemija. Izkafi}i, restorato u velikoj meri i. Zarazna bolest stavila je qude u u radu stru~waka dicama pandemije e korone , eksklur Vladan Star~e-

GRAFIJA

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.12. decembar 2020. 17 ^etvrtak avgust 2021.

INTERNET - spas ili zamka

EKSKLUZIVNO ZA „SRPSKI GLAS“ dr Vladan Star~evi}, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Sidneju

r{io studije medicine, specijalirao i doktorirao na Univerzitetu posebno iz oblasti stawa straha zapo~eo je u Beogradu, a nastavio 00 god. nalazio se na mestu {efa aje Dnevne bolnice Instituta za o poseban program le~ewa straha.

Australiji, gde radi kao profesor Sidneju, a pre korone i kao gostujue Akademskog odeqewa za psihijaAutor je vi{e od 300 specijalnih skom jeziku koje se bave stawima engleskom jeziku o stawima stragitalnih tehnologja na mentalno ku}a Oxford University Press je 2005.

Stawa straha kod odraslih. Vodi~ dawe je objavqeno 2010. godine).

Univerjim

Ono {to je zajedni~ko u svim zemqama sveta zara`enim se nastavila, pa koronom je neizvesnost sa kojom tako hipoteti~ki, qudi susre}u, a koja donosi strah, qudi nisu bili toliko {okirani ksioznost i nelagodu. U„lokdaunu“ tom pandemijom kao {to su sada sa se sve vi{e qudi bavi onlajn koronom. Ipak je, u du`em periodu vekockawem, pornografijom, }ina zemaqa sveta bil u periodu prospeigrawem igrica riteta i mira. Bili smo i kupovinom uquqkani i mo`da veroe

ijski nicom“ iz one `ivota. Me|uruga~ije i nemamo koj groznici“, kao i. Znamo da se komesta na drugo u om. „[panska grovog svetskog rata, tastrofu i druga

e`ivqava napaa neizvesnosti u o izgleda napad i}. ovima strah kod e mo`e se javiti awe urgentnosti, a razre{i situaofalna i kobna, dar ili izgubiti ike obi~no traje koji to do`ive napad desi van i naj~e{}e be`e u}i. Ukoliko se onda se razvijaoga ne bi do{lo. acije, kao {to su ivqavaju napade ta katastrofaloga da se pla{e. u to, a to je najnemaju dovoqno sa ovim problevatnije re{ewe

vali da je vreme pandemija iza nas, pa nas je , iz tog razloga, korona vi{e {okirala i donela nam haos i paniku. Kada je re~ o mentalnom zdravqu, situaciju sa koronom posmatram kao jedan eksperiment, ba{ iz razloga {to ranije nije postojalo puno radova o takvim posledicama prethodnih pandemija, dok je od po~etka zaraze koronom objavqeno desetine hiqada stru~nih radova o razli~itim aspektima ove bolesti. n Kakva je situacija na globalnom nivou i koji narod najvi{e oseti posledice korone kada je re~ o wihovom psihi~kom stawu? На конгресу у Прагу

Др Владан Старчевић - Svaka zemqa ima svoje specifi~nosti i istra`ivawa o razli~itim posledicama korone.

Tako imamo istra`ivawa iz Finske, Banglade{a, Norve{ke, Ju`ne Afrike i brojnih drugih zemaqa i nastala su u razli~itim talasima, kad je bila najve}a stopa smrtnosti, na primer, ili kada je nastupilo zati{je, tako da nismo ba{ u stawu da realno sagledamo sva kroskulturolo{ka pore|ewa. Ono {to je sigurno je da se u svakoj zemqi javila neizvesnost, gde niko ne mo`e da planira sutra{wi dan i {to sigurno donosi stres, anksioznost i nelagodu kod svih qudi n Kako neizvesnost uti~e na mentalno zdravqe qudi?

- Od toga kako se qudi odnose prema neizvesnosti zavisi i kako }e se ovo te{ko podno{qivo stawe prevazi}i i da li }e neizvesnsst uticati na `ivot qudi. Pri tome mislim da se neko mo`e odati alkoholu, drogi, dok }e se drugi mo`da prekomerno posvetiti poslu. Neki qudi }e vi{e vremena provoditi na internetu u nedostatku dru{tvenih de{avawa ili konktakta sa drugim qudima. Tako }e kontakte tra`iti onlajn, i}i na pornografske sadr`aje ili se kockati putem interneta, {to je u ovom periodu definitivno u porastu. Ovo posledwe je posebno karakteristi~no za Australiju, gde qudi, ina~e, imaju problema sa kockawem. Jo{ jedan negativan oblik je previ{e vremena provedenog na onlajn igricama, gde osoba zanemaruje druge aspekte `ivota i obaveze a kao rezultat mogu se javiti npr. i naru{eni partnerski odnosi. n Koja kategorija qudi je najvi{e ugro`ena u ovom stresnom periodu i da li je pove}an broj pacijenata koji tra`e pomo} od Vas? - Svakodnevno se sre}em sa qudima koji tra`e pomo} a najvi{e su to osobe koje ve} imaju odre|enih zdravstvenih problema, kao {to je, na primer, opsesivno kompulsivni poreme}aj. To su qudi koji te{ko mogu da odrede standarde realnosti, kao npr. sa higijenom i ~isto}om i oni kompulsivno peru ruke tokom dana i na desetine puta. Za wih je ova situacija jako te{ka, i ~esto se wihovo stawe pogor{ava, jer sada kada svi moramo da se pona{amo kao {to oni to ~ine u normalnim uslovima, oni su zbuweni i pitaju se da li su dovoqne mere koje oni preduzimaju da se za{tite od infekcije, na primer i da li je distanca od metar i po dovoqna.

Slobodno mogu da ka`em da je sumwi~avost jedna od wihovih kqu~nih karakteristika , a u ovoj situaciji oni zapravo dobijaju potrvdu svojih sumwi i strahova da nigde i niko nije bezbedan. Za one koji su u prevelikom strahu, ja preporu~im da pove}aju

[TA JE SAJBERHONDRIJA? Svi smo ponekad u `ivotu potra`ili odgovore na pitawa iz oblasti medicine putem popularnog „dr Gugla“ i u normalnim `ivotnim uslovima. Potra`ivawe informacija o zdravqu putem interneta, koje dovodi do jo{ ve}eg straha ili nelagode, naziva se sajberhondrija. U dana{woj situaciji sajberhondrija je ~e{}a i sa sobom nosi odre|ene probleme.

Dr Star~evi} trenutno radi na istra`ivawu sajberhondrije u kontekstu pandemije korone, zajedno sa istra`iva~kim centrima iz [vajcarske i Italije.

- Na Internetu postoji obiqe informacija, teorija zavere, neproverenih podataka, koje mogu jo{ vi{e zbuniti qude i poja~ati strah od nekih bolesti, posebno kod qudi koji su osetqivi – ka`e dr Star~evi} dozu leka, da im olak{a situaciju, a sa drugima poku{avam da na|emo standarde realnosti sa kojima mogu da `ive a koji se uklapaju normalne okvire pona{awa. n Usled korone danas i deca `ive u neprirodnim uslovima, {koluju se od ku}e, ne odlaze na zabavna mesta i ne dru`e se sa svojim prijateqima. Koliko }e ova situacija uticati na wihovu psihu ?

- Ova situacija }e se verovatno negativno odraziti na de~ju psihu. Ono {to deca spontano u~e u kontaktu sa drugom decom je jedna kqu~na osobina-sposobnost saose}awa a to je empatija. Bojim se da }e neka deca u ovim uslovima postati bezose}ajna. Na primer, ispoqavawe qutwe, tuge ili drugih ose}awa, kada ih je drugo dete povredilo ne mo`e se nau~iti u ovim uslovima. Saose}awe i poverewe se ne mogu nau~iti u izolaciji ili preko interneta Sada su roditeqi pod velikim pritiskom da nadomeste koliko- toliko ono {to bi deca spontano mogla da nau~e u odnosu sa svojim vr{wacima, ~ak i igraju}i ulogu wihovih drugara.

Sawa Miri} - [aki}

18

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

ZAJEDNICA

U Pertu odr`an pomen `rtvama progona iz Krajine Pro{lonedeqne slu`be srpskih pravoslavnih hramova u zemqi matici i {irom sveta gde `ive na{i qudi, nesumwivo su bile posve}ene bolnoj uspomeni na tragediju progona Srba sa svojih vekovnih ogwi{ta iz Republike Srpske Krajine pre 26 godina, u zlo~ina~koj akciji oru`anih hrvatskih jedinica pod

nazivom „Oluja“. Svi srpski hramovi u Pertu su obele`ili ovaj tu`ni povod, a najpose}eniji je bio pomen i parastos stradalima odr`an u crkvi Svetog Save u Hajgejtu.

U Pertu `ivi nekoliko hiqada Srba iz Krajine i wihovih potomaka, od kojih je veliki broj onih koji su i sami bili u kolo-

Молебан за страдале

Пој за страдале, црквени хор

ni prognanika, koja je vi{e od nedequ dana putovala od Krajine do Srbije, u kojoj su nedu`ni civili bili ~ak i bombardovani od strane hrvatskih vazdu{nih snaga.

Ne treba posebno podse}ati da je u ovom zlo~ina~kom poduhvatu srpski nacionalni korpus do`iveo tragediju biblijskih razmera, kada je izgubio vekovne teritorije sa kojih je proterano vi{e od dvesta hiqada Srba i da niko nije odgovarao za ovaj egzodus, nezapam}en u istoriji ~ove~anstva. Put od svog praga do Srbije mnogi nisu okon~ali tokom „Oluje“ ubijeno je skoro dve hiqade qudi, a wih blizu 800 se jo{ uvek vode kao nestali. Ne treba zaboraviti ni one koji su sebi oduzeli `ivote, u bezna|u shvativ{i da su preko no}i ostali bez doma, bez poku}stva, li~nih stvari, bez posla, bez ~lanova porodice i prijateqa, poni`eni, o~ajni, prinu|eni da spavaju kojekuda, na otvorenom ili u kolektivnim sme{tajima.

Na`alost, mnogi se nisu mogli zadr`ati ni u Srbiji, koja je i sama u to vreme trpela veliku krizu, sankcije i potowe bombardovawe, pa su mnogi potra`ili novi dom daleko i od mati~ne zemqe i vekovnih ogwi{ta - Dalmacije, Like, Banije, Korduna i drugih delova biv{e Jugoslavije. Time se tako|e srpski narod velikim delom izlo`io nestanku u vidu gubitka osnova nacio-

Црква Св. Сава, Перт

nalnog identiteta i asimilacije u zemqama wihove emigracije, zaboravqaju}i jezik, kulturu i tradiciju svog naroda. Pogotovu to karakteri{e novije generacije, to jest one koji su emigrirali mladi ili su ro|eni u inostranstvu.

O svemu ovome i ~iwenicama va`nim za podse}awe govorio je u veoma emotivnoj i nadahnutoj besedi otac Sa{a Stojanovi}, stare{ina hrama Svetog Save u Pertu. Nakon redovne slu`be uprili~en je ~in parastosa za stradale. Izme|u ostalog, otac Sa{a je podsetio prisutne parohijane o istorijskim ~iwenicama koje su prethodile doga|aju, odnosno o vekovnom kontinuitetu `ivqewa Srba u podru~ju Srpske Krajine, o manastirima i crkvama koje svedo~e o autohtonom prisustvu pravoslavqa, odnosno Srpstva u tim krajevima. Podsetio je da su srpski Kraji{nici Vojne Krajine branili Evropu od osvaja~kih hordi, da bi na kraju do`iveli tako stra{an egzodus, kakav nije zapam}en u modernim vremenima, i to uz }utawe od strane svetskih mo}nika. Otac Sa{a je tako|e pomenuo te{ka

stradawa i u ostalim srpskim krajevima, ukqu~uju}i Zapadnu Slavoniju, Sarajevo, druge krajeve Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i srpske `rtve Srebrenice i okoline, koji su upravo stradali na pravoslavne praznike, {to je sobom nosilo poruku i zna~ewe etni~kog i verskog ~i{}ewa. Otac Sa{a je poru~io da je i zaborav vrsta stradawa, te je pozvao sve na{e qude, posebno kolege sve{tenike i sve druge, da svedo~e o istini i da je prenose onima koji su mawe upu}eni o stradawu srpskog naroda.

Nakon slu`be otac Sa{a Stojanovi} je pozvao prisutne u crkveni dom i obavestio da }e sredstva prikupqena povodom ove panihide biti poslata kao pomo} povratnicima u Krajinu.

U svakom slu~aju, na{im qudima tamo je svaka pomo} neophodna, po{to se ni dan danas, ~etvrt veka od ovog nezapam}enog egzodusa, nisu re{ila mnoga pitawa i problemi vezani za imovinu i prava povratnika i drugih Srba u Hrvatskoj, gde avet {ovinizma i usta{tva jo{ uvek lebdi nad svakodnevicom.

M. D.

Truganini, posledwa Aborixinka Tasmanije Po{to su Kolonijalna vlada i nau~nici iz belog sveta odlu~ili da Aborixini nisu pravi qudi, osu|enicima je bilo dozvoqeno da ih koqu i siluju i nikad niko nije odgovarao za po~iwena zverstva Truganini, najpoznatija Aborixinka iz Tasmanije, ro|ena je oko 1812. godine na ostrvu Bruni. Bila je }erka poglavice zvanog Magnana, a weno ime predstavqa re~ kojim je pleme opisivalo biqku sivu lobodu.

Truganini je `ivot provodila u~e}i kako da bude deo plemena, u potrazi za hranom i rade}i sve ono {to je ~inilo aborixinsku svakodnevicu. Me|utim, kako je uticaj britanske kolonizacije rastao, `ivot starosedelaca postajao je sve te`i.

Aborixini Tasmanije bili su qudi niskog rasta i sa malim procentom telesne masno}e. Ko`a im je bila crna, crvenkasto-braon nijanse, a kosa izrazito kovrxava. Procewuje se da su u Tasmaniju stigli pre 35.000 godina, dok ovo ostrvo jo{ nije bilo fizi~ki razdvojeno od Australije, a izolovani su bili najmawe 10.000 godina. Iako o wima postoji vrlo malo informacija u pojedinim delovima engleskih dokumenata, zna se da su bili dru{tvo koje se nije bavilo poqoprivredom i uzgajawem stoke, ve} iskqu~ivo lovom i skupqawem biqaka koje su nalazili po {umama i livadama, takozvani lovci-skupqa~i.

Godine 1803, na ostrvu je izgra|eno naseqe za britanske osu|enike. Oni su

Truganini, sedi prva s desne strane bili brutalni i i`ivqavali su se nad lokalnim stanovni{tvom. Po{to su Kolonijalna vlada i nau~nici iz belog sveta odlu~ili da Aborixini nisu pravi qudi, osu|enicima je bilo dozvoqeno da ih koqu i siluju i nikad niko nije odgovarao za po~iwena zverstva nad starosedeocima australijskog kontinenta u kampawi terora zvanoj Crni rat. Broj Aborixina na ostvrvu Bruni se od 1803. do 1830. smawio sa 5.000 na samo 75.

Kao i ostali pripadnici wenog naroda, i Truganini je bila `rtva nasiqa evropskih zatvorenika, mornara, lovaca

i drvose~a. Beli qudi ubili su joj majku, sestru, strica i verenika, a wu su vi{e puta tukli i silovali. Godine 1829. stavqena je pod nadzor Avgusta Robinsona koji je porobqavao sve starosedeoce koji su slobodno `iveli, a poznato je da je bila primorana da `ivi pod nadzorom kolonijalnih oficira do kraja svog `ivota. Do 1854. godine, ostalo je samo dvadesetak Aborixina iz Tasmanije. Mnogi od wih bili su `rtve brutalnog terora belog ~oveka, a neki su umrli od bolesti koje su Evropqani doneli sa sobom. Godine 1873, jedina pre`ivela Aborixinka, Truganini, preseqena je u tasmanijsku prestonicu Hobart.

Kad su shvatili da se tasmanijski Aborixini razlikuju od ostalih Aborixina, nau~nici su po svaku cenu `eleli da dobiju wihova tela radi prou~avawa.

Pla{e}i se da }e weno telo biti oskrnavqeno i izlo`eno u muzeju, Truganini se izjasnila da `eli da dobije pristojnu sahranu. Na`alost, wena `eqa je ignorisana i od 1876. kad je umrla, pa sve do 1947. weno telo bilo je izlo`eno u muzeju u Hobartu. Javnost se o{tro protivila tome i zahtevala da se weno telo vrati tamo gde pripada i dostojanstveno sahrani, me|utim ostaci posledwe ~istokrvne tasmanijske Aborixinke preme{teni su u skladi{te muzeja.

Godine 1976, ta~no jedan vek nakon {to je Truganini umrla, narod Palava, moderni Aborixini iz Tasmanije, zatra`ili su wene posmrtne ostatke koje su kremirali i posuli u blizini wenog doma, gde je wena napa}ena du{a kona~no na{la mir.

S. G.

PUTOPIS Kada ka`emo Severni pol, obi~no su prve asocijacije Deda Mraz, irvasi i Eskimi. Imao sam tu retku ~ast da jedno vreme radim nedaleko od severnog polarnog kruga, kao jedan od malobrojnih Srba, zapravo jedan od malobrojnih stranaca koji su imali priliku da vide ovaj ~udesni daleki deo sveta. Deda Mraza nisam sreo, severni jelen je doma}a `ivotiwa koja }e pojesti jabuku iz va{ih ruku, a Eskimi su samo jedan od 40 i vi{e naroda koji `ive na severu Rusije.

Ponudu za posao odmah sam prihvatio, jer Sever je na svoj na~in privla~an pa i romanti~an, i nesvakida{wi i za Ruse, a kamoli za strance. Do{ao sam kad je temperatura bila -35 stepeni Celzijusa, a ubrzo sam osetio i -50 stepeni. Sever je vrlo opasan, surov, ali izazovan. Ne mo`e{ da ga mrzi{, jer hladno}a zapravo prija. To ne mo`e ni da se opi{e. Leto je kratak i te`ak period godine kada je re~ o kretawu, jer je malo puteva kojim se kre-

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 19

SEVERNI POL I jelen koji `ivot zna~i

SRDA^NI I PROSTODU[NI, A OVO JE ZA WIH PRAVA UVREDA! Eskimi uvek fasciniraju, jer su dalek narod koji ima svoja pravila `ivqewa, pa je o Eskimima uvek interesantno saznavati neke nove stvari.

Ovo su zanimqivosti o ovom narodu koji nam izgleda srda~no i prostodu{no: l Iako ih svi nazivamo Eskimima, za wih je to uvreda. Oni sebe nazivaju Inuit, {to zna~i „qudi“. Inuit je mno`ina, a kada bismo `eleli da se obratimo pojedincu, rekli bismo Inuk. l Naziv Eskim poti~e od indijanske re~i „esquimantjik“ {to zna~i „oni koji jedu sirovo meso“. l Eskimski poqubac tj. kunik, jedna je od zanimqivijih ~iwenica kada je ovaj narod u pitawu. Ono {to mi smatramo trqawem noseva, zapravo je wu{ewe kose i obraza, i to je za wih veoma intiman ~in i izbegavaju da to rade u javnosti. l Iglo je eskimska zimska ku}a, izgra|ena od sne`nih i ledenih plo~a u obliku kupola povezanih tunelom. Za izgradwu je potrebno od 1 do 3 sata. Uz zidove se grade klupe, na zidovima ni{e za odlagawe poku}stva a na vrhu se ostavqaju otvori za ventilaciju. l Na svetu ih ima samo {ezdesetak hiqada. }emo, te{ko se di{e od vlage, vazduh je pun komaraca i mu{ica. Maksimalne temperature leti nisu visoke, 25 stepeni u proseku, ali to je tundra, mo~varno zemqi{te. Zimi je debqina leda na rekama i do tri metra, pa se reke obi~no koriste kao zimski putevi. Tamo gde se ne mo`e pro}i leti – ide se zimi.

Radovao sam se odlasku, jer sam mislio da }u napokon videti u`ivo egzoti~ne Eskime, a onda sam saznao da tamo `ivi ~ak vi{e od 40 naroda koje kao mawinske priznaje Ruska Federacija. Me|u wima su, osim Eskima, i Aleuti, Jakuti, Altajci, Komi, ^uk~i, Mansi, Nenci, Nanajci, Korjaci, Jukagiri. Kako mi je re~eno, ostalo je svega oko 50.000 pripadnika severnih naroda koji jo{ `ive po selima i naseobinama, na tradicionalni nomadski na~in. Nizak je natalitet, a i surovi uslovi `ivota uzimaju svoj danak, pa se mladi sele u gradove do kojih su do{li putevi, `eleznica, elektrika, topla i hladna voda, gas.

Radio sam u Jamalo-nenetskoj autonomnoj oblasti (jamal zna~i „kraj zemqe”) i

@ivopisne no{we su i lepe i tople, i isti~u se u belom okru`ewu

Novi Urengoj, {arene fasade protiv depresije imao priliku da sretnem Nence i Hante, narod za koji je karakteristi~na mongoloidna fizionomija: lice {iroko u predelu slepoo~nica, uske o~i, mali nos. Klima i na~in `ivota ostavqaju tragove na wihovim licima: u porodici koju sam upoznao, mislio sam da mu` i `ena imaju vi{e od 45 godina, a oni su imali 28 i 31. Na stolu je ~aj od trava koje su sakupili preko leta, ~orba od jelena, tanko narezano zamrznuto sirovo jelensko meso posuto morskom soqu i rendanim belim lukom i riba.

SUVENIRI OD ROGOVA Severni narodi praktikuju {amanizam, ali od 19. veka polako prelaze u pravoslavnu veru, pa sada ima i jednih i drugih, kao i ateista.

Obi~aj je, recimo, da kad devoj~ica napuni sedam godina i bude spremna za polazak u {kolu na poklon dobije okovratnik od lisice, a de~aci ne{to od lova~kog ili ribolova~kog pribora, naj~e{}e no` s

futrolom oblo`enom krznom jelena. Kada se rodi dete u porodici koja se pridr`ava tradicije, daruju mu jelena i {ator. [ator jer je to osnovna stvar koja ~oveku na severu mo`e da sa~uva `ivot, a jelen („onaj koji daje `ivot”) da se umno`i stado dok dete ne dostigne punoletstvo.

Severni jelen je tamo glavna doma}a `ivotiwa, a glavni izvor prihoda je „jelenovodstvo” (kao sto~arstvo kod nas), jer se od ove `ivotiwe dobija mleko, meso i krzno za ode}u i obu}u. Rogovi se tako|e prodaju u velikim gradovima, po{to se od wih prave skupoceni suveniri. U ovoj oblasti nalaze se najve}a krda severnih jelena u Rusiji.

Mu{karci idu u otvorenu tundru u lov na nekoliko meseci, ~ak i na ~itavu godinu i tada se kre}u na skijama, koje su du`e i {ire nego one za koje mi znamo, da ne bi propali kroz tanak led u toplijem periodu godine. Sa sobom nose {ator na ra-

sklapawe i furun~e, ogrev i osnovne namirnice i sve to voze na sankama koje vuku psi. Za razliku od na{ih lovaca koji idu u grupama, oni su „vukovi samotwaci”, upre`u sanke i odlaze sami, a kod ku}e ostavqaju `enu i decu.

Imao sam prilike da vidim i trke jelena, koje su odr`ane na Uskrs (poklapa se s na{im datumom). Trka je bila na zamrznutom jezeru, `ene su bile tu s decom da podr`e svoje mu{karce, da ih nahrane i napoje vru}im ~ajem. Bilo je neobi~no i koloritno, jer su svi bili u tradicionalnim kostimima. @ene su tamo odevene u neku vrstu mantila koji li~i na ogrta~ s rukavima iz dva dela, spoqa{weg i unutra{weg, bez zakop~avawa, i on dr`i dobro toplotu i lako se skida pri ulasku u {ator. Pravi se od jelenskog krzna, kao i obu}a, unti-~izme koje se prave iskqu~ivo od delova krzna s nogu jelena.

TMURNO VREME, VESELE FASADE Rusija se brine za svoje severne narode jer oni i{~ezavaju i zato dobijaju razli~ite povlastice i povoqnosti za {kolovawe dece, pri zapo{qavawu, pla}awu poreza, pokretawu biznisa. Za wih je bavqewe lovom i ribolovom besplatno, a narodima koji naseqavaju severno podru~je na obali Tihog okeana dozvoqen je i lov na kitove.

Svi oni imaju sopstvene dijalekte. Starosedeoci pri~aju na svom jeziku, {to sam primetio gostuju}i u jednoj porodici gde bakica uop{te nije znala ruski, ostali uglavnom odmah prelaze na ovaj jezik ukoliko ga i posetilac govori.

Kao i u nordijskim zemqama i ovde je mali broj sun~anih dana, vreme je sumorno, i zato su qudi povremeno depresivni. Da bi popravili raspolo`ewe i izborili se s depresijom, severwaci ukra{avaju ode}u i obu}u jarkim bojama, a fasade zgrada oblo`ene su plo~ama veselih boja.

Ivan \or|evi}

20

RIZNICA

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

Da li je Drugi svetski rat po~eo pucwima u Marseju, da li su kraq Aleksandar i Luj Bartu prve `rtve najve}eg vojnog sukoba u istoriji sveta, {ta je pre}utano na su|ewu po~iniocima atentata - neka su od pitawa koje postavqa film „Pucwi u Marseju“, ka`e scenarista i rediteq Gordan Mati}.

Wegov film je svetsku premijeru imao 5. avgusta, u okviru glavnog programa Filmskog festivala u Herceg Novom, baca novo svetlo na ubistvo kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a.

PRVA @RTVA DRUGOG SVETSKOG RATA Film „Pucwi u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili sau~esnici Vlade Georgijeva ^ernozemskog, glavnog atentatora na kraqa Aleksandra i ministra spoqnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tu`ioci, advokati, sudije, optu`eni i svedoci samog doga|aja u kome je atentator ^ernozemski, pripadnik VMRO, sa ~etiri metka na licu mesta likvidirao jugoslovenskog kraqa.

Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono {to je izostavqeno tokom su|ewa, ispri~ana je sudska drama najbli`a istini o samom su|ewu. „Film se bavi procesom su|ewa atentatoru na kraqa Aleksandra i wegovim pomaga~ima, optu`enima za doga|aj koji se odigrao 1936. godine. Scenario je nastao na osnovu pravih transkripta sa su|ewa“, ka`e rediteq Mati}.

On dodaje da }e, s obzirom da je javnosti malo poznato {ta se de{avalo na su|ewu, film otvoriti i neka nova pitawa za publiku. „To je pre svega pitawe da li je Drugi svetski rat po~eo pucwima u Marseju, da li su Luj Bartu i kraq Aleksandar od Jugoslavije bili wegove prve `rtve“, precizira Mati}.

KAD JE NAPISAN PLAN ZA RASPAD JUGOSLAVIJE Su|ewe atentatorima, prema wegovom mi{qewu, namerno ili slu~ajno potisnuto je u drugi plan. Otuda smatra da je mnogo va`nije ono {to je na tom su|ewu pre}utano od onog {to je tokom su|ewa iz-

Kraq Aleksandar i ministar spoqnih poslova Francuske Luj Bartu, neposredno pred atentat

„Pucwi u Marseju“

Potpuno novo svetlo na ubistvo kraqa Aleksandra govoreno. „[to smo vi{e ulazili u arhivsku gra|u sa ovog procesa, postalo je jasno da je ono {to nam se dogodilo devedesetih godina bilo poznato jo{ tada. Plamen gra|anskog rata koji smo nedavno pro`iveli tiwao je ve} tada kada su i optu`eni i francuska odbrana i wihovi zvani~nici izneli stavove po pitawu zajedni~ke dr`ave ju`nih Slovena. Ali nije imao ko da slu{a“, otkriva rediteq.

KOME JE SMETALA JUGOSLAVIJA Rediteq podse}a da su velika o~ekivawa bila da }e tokom su|ewa do}i do otkri}a ko zapravo stoji iza ubistva i da li su to trojica terorista Zvonimir Pospi{il, Mijo Kraq i Ivan Raji} optu`eni za sau~esni{tvo. Ali, promene koje su se de{avale u Evropi izme|u atentata i po~etka su|ewa, unele su ne samo nespokoj, nego i mogu}nost da ubice budu oslobo|ene, budu}i da je pozadina celog procesa tajnovita. „Kraq Aleksandar Kara|or|evi} bio

je svedok ujediwewa nekih zemaqa poput Italije, Francuske. Duboko verujem da mu je ideja ujediwewa slovenskih naroda po uzoru na velike zemqe bila na umu kada je nasledio oca, kraqa Petra. Me|utim, ujediwewe Slovena nije odgovaralo mnogim narodima, na{im susedima poput Bugarske, Ma|arske, Austrije. I time se, izme|u ostalog, bavi na{ film“, navodi rediteq.

On ka`e da pobeda kraqa Aleksandra u Prvom svetskom ratu ima za posledicu to da Ma|arska ostaje bez Vojvodine, Bugarska bez Makedonije, Austrija bez izlaska na more, zbog ~ega je srpski kraq imao mnogo politi~kih protivnika. „Vlado Georgijev ^ernozemski, atentator na kraqa Aleksandra, bio je profesionalni ubica. On jeste pripadao VMRO, ali nije bio ~ovek ideologije. Iza wega je u tom trenutku ve} bilo nekoliko ubistva za koje je prvobitno osu|en na smrtnu kaznu, a potom pomilovan u Sofiji. Bio je ubica profesionalac, ubijao je za novac.

[ta je, me|utim, pozadina ubistva srpskog kraqa — to mi poku{avamo da otkrijemo u filmu“, isti~e rediteq i podse}a da je kraq Aleksandar smetao i mnogim Srbima zbog politike popu{tawa Hrvatima. „Svi su znali da }e se atentat desiti. ^ak je i sam kraq znao da su atentatori u Marseju, {to je veoma ~udno. Tim ’saznawima‘ po~iwe na{ film“, nagla{ava Mati}.

NAKON ATENTATA PREVLADALE GRUPE SKLONE FA[IZMU I NACIZMU Ubistvo kraqa je jedan od najva`nijih doga|aja u srpskoj istoriji, a oko atentata kru`ile su mnoge pri~e i legende. Ono {to su fakti na kojima se, kako Mati} ka`e, zasniva scenario, jeste da su ubice stigle iz Ma|arske, da je od trojice atentatora kojima se sudilo jedan do`iveo Drugi svetski rat, da je Vlado Georgijev do{ao iz Italije, iako ova zemqa nigde tokom su|ewa nije pomenuta, da je Francuska tra`ila izru~ewe Anta Paveli}a i Eugena Kvaternika kao podstreka~e i organizatore ubistva, ali da ih Italija nikada nije izru~ila... „Velika je razlika izme|u 1934. kada se ubistvo desilo i su|ewa iz 1936. godine. Mesec dana pred atentat na Bijenalu u Veneciji prvi put su se upoznali Hitler i Musolini. Luj Bartu koji je bio faktor stabilnosti u Evropi, ~ovek ~ije su mi{qewe i Hitler i Staqin slu{ali, biva zamewen Pjerom Navalom, koji je kasnije progla{en za izdajnika Francuske zbog saradwe sa Hitlerom. Istorija je pokazala da su nakon atentata grupe sklonije fa{izmu i nacizmu prevladale“, tvrdi Mati} koji je, kako ka`e, sa velikom odgovorno{}u pristupio ovoj temi. „Teme zasnovane na istinitim doga|ajima imaju svoju armiju gledalaca, zbog toga ose}am ogromnu li~nu odgovornost.

Svestan sam da }e biti qudi koji se ne}e slo`iti sa mojim uglom gledawa, ali i oni moraju biti svesni da je ovo pre svega film.“ Svetsku premijeru film je imao 5. avgusta na filmskom festivalu u Herceg Novom, a pred publikom u Srbiji }e se na}i na Filmskim susretima u Ni{u. Planirano je da u srpske bioskope stigne u oktobru, na godi{wicu atentata.

M. T.

PRVI VITEZ SRBIJE:

Legenda o smrti despota Stefana Lazarevi}a Despot Stefan Lazarevi} bio je sin legendarnog kneza Lazara koji je poginuo u Kosovskom boju. Sa titulama kneza i despota vladao je Srbijom neposredno nakon Kosovske bitke.

Srbija se nakon Kosovskog boja 1389. godine na{la u veoma nezavidnom polo`aju - iako formalno nije izgubila, imala je ogromne materijalne i jo{ va`nije, qudske `rtve, a poginuo je i dobar deo vladarske elite. Vladalo je bezvla{}e i sveop{ti strah od najezde Turaka, a pre`ivela vlastela se povla~ila na svoje teritorije bez `eqe da brine o stanovni{tvu.

Tako se i dogodilo da Stefan Lazarevi}, sin kneza Lazara, iako maloletan, do|e na vlast.

Priznao je sultana kao vrhovnog vladara, postao vazal i nastojao da sa~uva narod.

Mladi Stefan se obavezao na slawe pomo}nih odreda otomanskom sultanu i pla}awe danka, ali i na to da se sa mla|im bratom Vukom i vi|enijom vlastelom, jednom godi{we pojavquje na sultanovom dvoru i potvr|uje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobi~ajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za `enu data,

stonicu.

Sve ove bitke o~eli~ile su mladog Stefana. Pro~uo se kao jedan od najve{tijih vitezova sredwovekovne Evrope. Bio je ~lan Vite{kog reda Zmaja, poznat i priznat u ~itavom svetu. Iz osniva~ke poveqe reda znamo da je upravo despot Stefan bio “prvi vitez”, a ~lanovi ovog reda bile su vode}e li~nosti tada{we Evrope.

Na unutra{wem planu despot Stefan je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za sna`ewe Srbije u politi~kom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.

Bio je veliki pokroviteq umetnosti i kulture pru`aju}i podr{ku i uto~i{te kako u~enim qudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemaqa koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a wegovo najzna~ajnije delo je “Slovo qubve” – Re~ o qubavi.

Despot Stefan Lazarevi} je iznenada preminuo u subotu,

Vladao je Srbijom u jednom od najte`ih perioda u wenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i va`io za najboqeg viteza i vojskovo|u, a wegova kwi`evna dela ga ~ine jednim od najve}ih srpskih kwi`evnika u sredwem veku

najmla|a }erka kneza Lazara i knegiwe Milice, Olivera, koju je, wen brat i novi knez, Stefan, li~no morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu. ^iwenicu da je morao da slu`i ~oveku odgovornom za smrt oca, Stefan je te{ko podnosio. Kao otomanski vazal, predvodio je srpske pomo}ne odrede u bitkama na Rovinama, kod Niko-

poqa i Angore. Posle bitke kod Angore 1402. je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota.

Mali me|u velikima, krajem 1403. bio je prinu|en da postane vazal i ma|arskom kraqu @igmundu. Ipak, u zamenu za to, Srbija je dobila svoj “beli grad” – Beograd je postao sastavni deo Srbije 1403. i Stefan Lazarevi} je u wega smestio svoju pre-

19. jula 1427. u 50. godini `ivota od posledica sr~anog udara kako danas smatra najve}i broj istori~ara. On je na povratku iz [umadije, gde je bio u svom letwem dvoru, zastao nedaleko od dana{weg Kragujevca, da bi se odmorio i ru~ao, posle ~ega je oti{ao u lov.

Tokom wega, dok je bio na kowu, despotu Stefanu je na rame sletela pti~ica – slavuj ili vrabac, ka`e pri~a. Izgledalo je, ka`e legenda, kao da mu ne{to {apu}e, i despot ju je ne`no uzeo u ruke i ne{to joj govorio.

U jednom trenutku, pti~ica je odletela, a ve} slede}eg trenutka Stefan Lazarevi} je pao sa kowa. O ovoj lepoj legendi pisala je u svojoj kwizi “Beogradski spomenarnik – Li~nosti u beogradskim spomenicima“ kwi`evnica Neda Kova~evi}.

Posle pada despot Stefan je prenet u svoj {ator u kome je i preminuo. Na mestu wegove smrti, wegov pratilac \ura| Zubrovi} je podigao mermerni stub sa natpisom, koji se danas nalazi u porti seoske crkve u Markova~kim Crkvinama kod Mladenovca.

R. N.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 21

Australija uvodi RENTON FAMILY TRUST zabranu izlaska iz zemqe Aged Care Daje kvalitetnu za svoje dr`avqane Australijancima koji `ive u inostranstvu bi}e zabraweno da napuste zemqu, jer je vlada pro{irila zabranu na granicama zbog kovid 19, potezom za koji neki stru~waci ka`u da nije u skladu sa ustavom.

Australijska vlada je pro{irila zabranu australijskim gra|anima da napu{taju zemqu tako da su wom obuhva}eni i oni koji `ive u drugim dr`avama.

Stru~wak za gra|ansko pravo sa Univerziteta u Kanberi Kim Ruben{tajn, smatra da ta odluka nepravedno uti~e na `ivot Australijance koji su multikulturalnog porekla i da bi mogla biti progla{ena neustavnom.

Ruben{tajn je rekla i da je australijska vlada zbog kovid-19 svojim gra|anima postavila neka od najo{trijih ograni~ewa na svetu.

Trenutno je wenim dr`avqanima i stalnim stanovnicima zabrawen izlazak iz zemqe i oni moraju podneti zahtev za izuze}e koje se mo`e odobriti, izme|u ostalog, zbog posla, studirawa ili humanitarnih razloga.

Ministar zdravqa Greg Hant je 1. avgusta izmenio zakonodavni instrument koji je uveo zabranu putovawa u inostranstvo i dodatno poo{trio pravila za australijske

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

dr`avqane ili stalne stanovnike.

Tako }e od 11. avgusta ~ak i australijski dr`avqani koji obi~no imaju prebivali{te u drugoj zemqi morati da podnesu zahtev za izuze}e da napuste zemqu, koji bi im se mogao odbiti.

Ministarstvo za spoqne poslove defini{e nekoga kao „obi~nog rezidenta u drugoj zemqi” ako je u posledwih 12 do 24 meseca vi{e vremena proveo van Australije nego u dr`avi.

Gra|ani Australije koji `ele da se vrate u zemqu i daqe moraju da se prijavquju, pridr`avaju mera predvi|enih za dolazak i pla}aju vlastiti hotelski karantin, a samo australijski dr`avqani i stalni stanovnici prema va`e}im merama mogu u}i u Australiju.

Australijanci o{tetili sobe, pa se ponapijali u avionu za Sidnej U Olimpijskom selu ostalo vi{e polomqenih kreveta i rupe u zidovima, a na letu ku}i fudbaleri i ragbisti organizovali divqu `urku s mnogo alkohola. Pokrenuta istraga i "veseqake" ~ekaju kazne Australijski sportisti bele`e istorijske uspehe na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Me|utim, senku na uspehe sportista u pojedina~noj konkurenciji, bacili su reprezentativci Australije u pojedinim kolektivnim sportovima, koji se pritom nisu proslavili na Igrama u Tokiju. Naime, Olimpijski komitet Australije (AOC)

je objavio da su neki ~lanovi tima pri~inili materijalnu {tetu u sobama u Olimpijskom selu, a zatim su se fudbaleri i ragbisti ponapijali i pravili nered u avionu na povratku ku}i.

Kako se navodi, neimenovani ~lanovi olimpijske ekspedicije su polomili i o{tetili vi{e kreveta u Olimpijskom selu, a u nekim sobama su napravqene rupe u zidovima. AOC je ipak odlu~io da ne pokre}e disciplinski postupak, "nakon {to su se oni izvinili za napravqenu {tetu". „Neki od ovih mladih qudi su napravili gre{ke i za sobom ostavili sobe u neprihvatqivom stawu“, rekao je {ef Olimpijske misije Australije Jan ^esterman.

On je, me|utim, naglasio da {teta nije velika i da "nije bio ba{ veliki problem

polomiti kartonske krevete". „Moram da naglasim da su sobe o{te}ene, ali nisu demolirane. Sve {to se dogodilo je deo vekovima stare "kwige", po kojoj dobra, mlada osoba u prvom poglavqu napravi gre{ku, u drugom je ta ista mlada osoba puna kajawa, a u tre}em poglavqu nau~i iz sopstvenih gre{aka i postane boqi ~ovek“, rekao je ^esterman, ne `ele}i da imenuje one koji su napravili {tetu u Olimpijskom selu.

Fudbaleri i ragbisti su ipak malo druga~iji slu~aj. Wihovo ludovawe na letu japanskog avio-prevoznika bi}e predmet istrage mati~nih saveza, koji }e odlu~ivati o eventualnim kaznama.

Izvr{ni direktor AOC Met Kerol je ve} obavio razgovore s ~elnicima Fudbalske federacije Australije i Ragbi savez Australije, i obavestio ih da su se pojedini reprezentativci pod dejstvom alkohola pona{ali "krajwe neprihvatqivo" u avionu, u kojem je pored ostalih putnika bilo i ukupno 49 sportista. Kako je rekao jedan od putnika, grupa australijskih sportista je "pila tokom celog puta i nisu nosili obavezne maske na licima". „Iako nismo dobili zvani~nu `albu od japanske avio-kompanije, prijavqeno nam je neprihvatqivo pona{awe pojedinaca i odmah sam ovaj problem izneo ~elnicima fudbalske i ragbi federacije. Krajwe je razo~aravaju}e da su se sportisti tako pona{ali i funkcioneri wihovih saveza su se iskreno izvinili celom olimpijskom timu Australije. Oni }e sada preduzeti odgovaraju}e mere protiv po~inilaca i izvesti}e nas o tome“, rekao je Kerol u zvani~nom saop{tewu.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJA SE SUO^AVA SA PRO[LO[]U:

Nude po 51.000 evra Aborixinima kao od{tetu za segregaciju Vlasti u Kanberi su saop{tile da }e ponuditi naknadu {tete od ukupno po 82.000 australijskih dolara (51.000 evra) pripadnicima starosedela~kog stanovni{tva koji su kao deca nasilno odvo|eni iz svojih porodica bez i predavani novim porodicama belaca.

Zbog sve ve}ih kritika i prakse Aborixina da tra`e kompenzaciju na sudu, vlasti su donele odluku da svako ko je bio `rtva te prakse dobije 75.000 australijskih dolara za {tetu koja im je pri~iwena prisilnim odvo|ewem bez pristanka biolo{kih roditeqa i dodatnih 7.000 dolara zbog emocionalne traume.

Vi{e od 100.000 dece autohtonih Aborixina odvedeno je iz wihovih porodica i zajednica izme|u ranih 1900ih i oko 1970. godine, {to je biv{i premijer Kevin Rad 2008. godine opisao kao “veliku mrqu na du{i nacije” tokom formalnog izviwewa takozvanoj "ukradenoj generaciji" .

- Ovo je dugoo~ekivani korak, priznavawe veze izme|u zaceqivawa rana, dostojanstva i zdravqa i dobrobiti pripadnika ukradenih generacija, wihovih porodica i zajednica - poru~io je premijer Skot Morison u parlamentu.

Plan od{tete odnosi se na sve `ive Aborixine koji su odvojeni od svojih porodica u trenutku kada su bili mla|i od 18 godina i `iveli na Teritoriji au-

stralijskog glavnog grada i Severnoj teritoriji, a ve}ina drugih australijskih dr`ava sprovodi svoj plan od{tete domoroda~kom stanovni{tvu.

Domorada~ke zajednice su pozdravile potez vlade, ali smatraju da jo{ puno toga treba da se u~ini, posebno na ekonomskom planu i obrazovawu.

U Australiji, s 26 miliona stanovnika, `ivi oko 700.000 Aborixina koji prema zvani~nim istra`ivawima zaostaju gotovo po svakom ekonomskom i dru{tvenom pokazatequ.

22

SVET POZNATIH

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

Mima Karaxi}: Imam problem s pame}u Milutin Mima Karaxi} glumac je sa svojevrsnom karijerom koja traje ve} decenijama, ali i jedan od najpoznatijih ne`ewa, te ga mediji redovno stavqaju pred oltar.

Glumac je govorio o svojoj karijeri i poslovnim obavezama za koje ka`e da ih je ovih dana previ{e.

- Ne znam ni sam {ta sve snimam. Snimam preko dana „Junake na{eg doba“, a uve~e „Dinastiju. Ne znam gde udaram glavom. n Kako izdr`ite taj tempo?

- Ne znam, tako me sad zaka~ilo. Uskoro idem na Kor~ulu i Hvar, a od 20. sam na Brionima, tamo radimo predstavu „Let iznad kukavi~jeg gnijezda“, 26. ili 27. avgusta bi trebalo da bude premijera. n Dakle, ne planirate dolazak na Sarajevo Film Festival?

- Ne, ne dolazim ove godine na SFF, nema teorije. Ne}u nijednog glumca o~ima da vidim sada. Mo`da kada zavr{im snimawa. Snimam ve} dva meseca svaki dan. Radio sam na seriji „Junaci na{eg doba“, radio sam „Besu“ i „Dinastiju“. Stvarno sam ~ak i preterao. n Kako Vam je na snimawu „Junaka na{eg doba“? Kako je i raditi sa Sini{om Pavi}em, ~ovekom koji nam je dao toliko likova posledwih decenija?

- Jeste. [ta da ka`em... Sini{a Pavi} je `iva legenda, pisac na{ih najve}ih serijala. I ovo je jedna serija sa velikom i sjajnom gluma~kom ekipom.

Mislim da }e ovo biti i te kako gledana serija, to je ono {to je wima bitno. A nama je bitno da lepo sara|ujemo i da dobro radimo. Fino je. n Ko su onda junaci na{eg doba?

- Junaci na{eg doba su poprili~no proma{eni qudi. Mislim, qudi koji nas okru`uju, da li je to gradona~elnik, da li je to vlasnik kafane, da li je to seqak sa pijace, dok se setim svih tih, predsednik nekog upravnog odbora... To su sve qudi koji nas okru`uju. A, Boga mi, svi ti qudi su pomalo prevareni, a pomalo prevaranti. Tako `ive u dana{we vrijeme i snalaze se svi kako ko mo`e. To je ono {to je Sini{ino. Uvek ima tu kritiku trenutnog dru{tva i ne~ega {to `ivimo. n Da, uvek je sli~na, a opet toliko razli~ita tematika.

- Jeste. Dobro ste rekli. Uvek su gluma~ke ekipe odli~ne, kao i rediteqska. A {to se ti~e „Bese“, {to sam sada radio, odnosno nastavak „Bese“, gde ja igram ba{ jednu veliku ulogu. I to je sjajna serija, sjajan je bio prvi serijal kao i gluma~ka ekipa.

Re~ je o jednoj visokobuxetnoj seriji, barem za na{e prilike, na ~vrstim nogama tre}a serija koju radim jeste „Dinastija“. To je po~elo skoro. Snimao sam to zadwi mesec. To je ona „Dinastija“ {to je bila ameri~ka, sada je „Dinastija“ koja se de{ava kod nas i u na{em okru`ewu. To je otprilike, dodu{e u Beogradu, ali i svuda naokolo. Ja igram Voltera ili Veselina, lika koji je... Ma hajde, da ne pri~am sada puno o wemu, ali dobar je lik. Veliko je snimawe.

Ne bih da nabrajam ekipu po{to je iz celog regiona, ima puno dobrih glumaca. Vi{e je rediteqa, vi{e svega. To je {to se mog posla ti~e. n A rad s bratom Milanom?

- Spremam ne{to s Milanom, ono {to je meni najbitnije, {to bi se reklo. Milan i ja radimo svoj projekat. „Kalkanski krugovi“ je sjajna serija i to }emo nastaviti. Radimo sad jednu komediju poput „Gor~ila“ samo {to je ~etiri puta `e{}a. Radi}emo i predstavu u Zvezdara teatru, to je ve} u pripremama. [to se mojih poslova ti~e, ne bih vi{e na tu temu. Ja sada pri~am, a vi ne morate ni postavqati pitawa. Mnogo sam radio. Uskoro }u u Dubrovnik, na Kor~ulu i Hvar. Ove godine preska~em Crnu Goru. Tamo }u da budem sve do 20. avgusta kada }u da pre|em na Brione i da radimo predstavu kod [erbexije. [to se drugog ti~e, hvala, dobro sam, {to i vama `elim. n Zna~i niste zdravstveno optere}eni?

- Nemam nekih zdravstvenih problema. Ja nikad nisam imao zdravstvenih problema, uvijek sam imao problema s pame}u, a tu nema pomo}i. Nema doktora za pamet. To me mu~i. A sve ostalo nije problem. n Mediji vas stalno `ene. Smetaju li Vam naslovi poput „Mima stao pred oltar“?

- Nisam, nisam ni blizu `enidbe, moram da priznam. To su stvari koje se dese preko no}i. Ne mogu ja sad re}i: „Ja }u slede}e godine to i to“ ili „Ne}u“. To nema nikakve veze s mozgom. n Toliko godina karijere je iza vas, toliko odigranih uloga...

- Ovo prvo {to ste rekli je najta~nije. Poslije toliko uloga, snimqenih filmova, serija, drama, predstava... Igrao sam razne likove, igrao sam ono {to sam po`eleo i ono ~ega bi se rado odrekao.

Ne{to sam i propustio da odigram, ne{to sam igrao {to nije ni trebalo da prihvatim. To je nekako sve za jedan gluma~ki opus. Snimio sam vi{e od 70 filmova i blizu 60 serija, odigrao vi{e od 90 premijera u pozori{tu, to je za tri gluma~ka `ivota. Ne bih danas da ka`em: „Pa, znate, ja bih izdvojio...“. Ne mogu ja to. To je kao da mi ka`ete: „Hajde navedite jednog kolegu koji Vam ne{to zna~i u `ivotu“. Pa ne, ima wih na desetine koji mi zna~e. I ja ovaj `ivot ne bih `ivio da nema wih. Tako sam ga vezao. To je jako te{ko.

M. T.

Tajnu nadimka Bore Todorovi}a malo ko zna, glumac je mrzeo da ga ovako zovu Legendarni glumac Bora Todorovi} napustio nas je 7. jula 2014. godine.

Bez obzira na to da li ga volite kao Jakovqevi}a u "Balkanskom {pijunu", Pika u "Balkan Ekspresu" ili \enku u "Maratoncima", sve wegove replike se i daqe sa istim `arom citiraju.

Mnogi su ga upamtili i kao brata Mire Stupice i oca Sr|ana @ike Todorovi}a, ali i kao velikog navija~a Partizana. Me|utim malo ko je znao za wegov nadimak koji je dobio jo{ u detiwstvu i pri~u koju je stalno poku{avao da "zata{ka".

Kako je jednom prilikom otkrio nije voleo taj nadimak, ali nikao nije mogao da pobegne od wega.

- Ujeo me komarac i na ~elu mi se pojavila ~voruga. A kako mi pra{ina, u koju sam stalno upadao, igraju}i klikere i krajcarice, nije prijala, ta ~voruga nikako da nestane. Deca me prozva{e najpre ^voruga, pa onda od milo{te, malo ne`nije ^voka - ispri~ao je slavni glumac decenijama kasnije.

Nadimak mu nije prijao ali, kako to obi~no biva, nije mogao ni da ga se otrese.

- Bora ^voka, to ime kao da se zalepilo za mene. Gde god bih do{ao - nadimak se za mnom pojavqivao, a hteo sam da ga zaboravim: u vojsci, u Hrvatskom narodnom kazali{tu… Ali, uvek do|e neko ko me zna po nadimku, ka`e pred nepoznatima: 'Zdravo,

^voko… Tu si, ^voko… - pri~ao je Bora dodav{i da mu se ~inilo da je taj nadimak ve} postao neodvojivi deo wegove li~nosti.

Pa ipak, ispostavilo se da je bez razloga brinuo… Jednom kada je postao zvezda, nadimak je pao u zaborav i za wega su do kraja znali samo najbli`i glum~evi prijateqi.

S. G.

PREMINUO NOVICA NEGOVANOVI]:

Kolege se opra{taju od ~uvenog harmonika{a

Harmonika{ Novica Negovanovi} preminuo je u 76. godini `ivota. Brojne kolege se opra{taju od wega na dru{tvenim mre`ama, a me|u prvima je to u~inio Aleksandar Sofronijevi}. Negovanovi} je preminuo u kovid bolnici u Kru{evcu.

- Jutros rano smo izgubili velikana srpske harmonike, pesme, kolegu, druga, brata ali i oca i na{eg deku ~ika Novicu Negovanovi}a. Du{a me boli dok ovo pi{em, ne `elim da verujem da te nema vi{e. Odmori du{u dobri moj Nole neka ti je ve~na slava i putuj sa an|elima. Volimo te, slu{amo, pomiwemo i sviramo zauvek dok nas ima! - poru~io je Sofronijevi}.

Novica Negovanovi} ro|en je 1945. godine u Adranima kod Kraqeva. Wegov muzi~ki talenat dolazi do izra`aja jo{ u petoj godini `ivota. Odrastao je u muzi~koj porodici, otac i stric svirali su harmoniku i od tada po~iwe wegovo interesovawe za ovaj instrument. Bio je toliko talentovan da je wegov prvi nastup bio ve} u prvom razredu osnovne {kole. Sa stricem i ocem svirao je na mnogim veseqima.

U to vreme organizovana su op{tinska takmi~ewa na kojima je u~estvovao, i na mnogima je pobe|ivao. Pevao je i svirao po svim okolnim mestima, a na repertoaru je imao veliki broj pesama. U svom vi{edecenijskom, plodnom stvarala~kom opusu, opevav{i {umadijski, gru`anski i pomoravski kraj, posebno svoje Kraqevo i Ibar, napisao je brojne hitove me|u kojima su „Kada umoran budem pao“, „Jedna reka u mom kraju“, „Selo moje kraj Morave“, „Te~e reka, te~e Gru`a“, „Imam o~i neposlu{ne“ i mnoge druge.

Godine 1966, godina bila je prekretnica u `ivotu Novice Negovanovi}a. Ta godina obele`ila je wegovu karijeru. Na takmi~ewu harmonika{a u Soko Bawi dva puta osvaja prvo mesto, kao solista i kao duet harmonika sa Draganom Mati}em @ili}em. Tu je poneo titulu prve harmonike Jugoslavije.

U godinama izme|u 1970. i 1980. Novica Negovanovi} je bio me|u najpopularnijim jugoslovenskim harmonika{ima nekom svojom novom orijentacijom koja nije bila ni sledovawe puta Mije Krwevca, niti podr`avawe Jovici Petkovi}u. Wegove izvrsne interpretacije svojih kola (me|u kojima treba naro~ito ista}i „Pericino kolo“) delovale su tako sve`e i moderno da je za sobom povukao veliki broj mladih harmonika{a. Bio je na putu da postane harmonika{ka velesila, ali tada se odrekao solisti~ke karijere harmonika{a, a vi{e se eksponirao kao peva~ i stvaralac novih pesama.

Deset godina Novica je radio kao glavni muzi~ki urednik u Produkciji gramofonskih plo~a i muzi~kih kaseta „Jugodisk“ u Beogradu. Od 1989. do 2003. godine Novica je `iveo i radio u Americi. U svojoj dugogodi{woj karijeri u~estvovao je na mnogim festivalima, turnejama, koncertima i humanitarnim koncertima, kako u zemqi tako i u inostranstvu.

Na dru{tvenim mre`ama od Negovanovi}a se izrazima sau~e{}a porodici i porukama opra{taju brojne kolege, prijateqi, poznanici, po{tovaoci, wegovi Kraqev~ani…

R. N.

ON JE NAPISAO "JANI^ARA" ZA CUNETA: Novica Negovanovi} komponovao je jednu od najpotresnijih pesama na{e muzike

Tu`na vest o smrti peva~a pogodila je mnoge, a wegove pesme osta}e da `ive. Ono {to je malo poznato je da je ~uvena pesma "Jani~ar" koju je pevao pokojni Cune Gojkovi} upravo pesma Novice Negovanovi}a o kojoj je svojevremeno govorio.

- "Jani~ar" je pesma na koju sam ponosan, a imao sam stra{nih muka oko wenog izdavawa. Trebalo je ja da je snimim pa sam odbijen, trebalo je [aban da je snimi pa je odbijen, sa istim obrazlo`ewem da je "nepodobna". Na kraju je Cune uspeo da je snimi za Jugodisk. Cune me bez trunke sujete anga`ovao kao producenta pa je, se}am se, bilo paqewa crvenih lampica u studiju, naro~ito na Cunetovim gorwim lagama i otvorenim vokalima.

Tako sam uz briqantan tekst Radomira Vasiqevi}a i aran`man Dragana Kne`evi}a komponovao pesmu svog `ivota - s ponosom je pri~ao Novica Negovanovi}.

- Kad je "Jani~ar" za`iveo, organizovali smo sve~ani koncert Jugodiskovih zvezda u Sava centru 1987. ^ekaju}i red za svoj nastup posle Cunetovog izvo|ewa, pri|e mi Tozovac i re~e: "Zna{ {ta Nole, komponovao si jednu istorijski potresnu pesmu". To je otprilike trebalo da zna~i da je pesma lepa, ali se ne}e slu{ati. Ja sam na to odgovorio Tozi, onako kraqeva~ki: "Pozdravio te Mile {to ide Lajkova~kom prugom i pu{i duvan".

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 23

RADOJE DOMANOVI]

Razmi{qawe jednog obi~nog srpskog vola Da je Radoje Domanovi} i danas gotovo jednako aktuelan kao i pre stotinak godina svedo~i pripovetka “Razmi{qawe jednog obi~nog srpskog vola”. Na sebi svojstven na~in, britkog jezika i veoma hrabro, Radoje Domanovi} opisuje srpski mentalitet i na{u vlast.

Tvorac srpske satiri~ne pripovetke pi{e na beskompromisan i provokativan na~in, te gorku istinu uvija u smeh, koji je ovde zagarantovan.

Raznih ~uda biva u svetu, a na{a je zemqa, kao {to mnogi vele, plodna ~udima u tolikoj meri da ve} vi{e i ~uda nisu ~uda.

Kod nas ima qudi sa vrlo velikim polo`ajima koji ni{ta ne misle, a u naknadu za to, ili mo`da iz drugih razloga, po~eo je razmi{qati jedan obi~an seqa~ki vo, koji se ni{ta ne razlikuje od ostalih srpskih volova. Bog }e znati {ta je bilo da se taj genijalni brav odva`i na tako drsko preduze}e - mi{qewe, jer se dosad dokazalo da se od tog nesre}nog zanata u Srbiji samo moglo imati {tete.

Hajde, recimo, da on jadnik, u svojoj naivnosti, i ne zna da se u wegovoj postojbini ne rentira taj zanat, te mu to ne}emo pripisivati u naro~itu gra|ansku kura`, ali, ipak, ostaje zagonetno {to ba{ vo da misli, kad on niti je bira~, ni odbornik, ni kmet, niti ga je ko izabrao u kakvoj volujskoj skup{tini za poslanika, ili ~ak (ako je u godinama) za senatora, a ako je gre{nik sawao da u kakvoj volujskoj zemqi bude ministar, onda bi, naprotiv, trebalo da se ve`ba kako }e {to mawe misliti, kao {to to ~ine odli~ni ministri u nekim sre}nim zemqama, mada na{a zemqa i tu nema sre}e. Na kraju krajeva, {ta se nas ti~e {to je vo u Srbiji preduzeo napu{ten zanat od qudi, a mo`e biti da je ba{ po~eo misliti po nekom prirodnom nagonu.

Pa kakav je to vo? Obi~an vo koji ima, {to rekla zoologija, glavu, trup i udove, sve kao ostali volovi; vu~e kola, pase travu, li`e so, pre`iva i ri~e. Zove se Sivowa.

Evo kad je po~eo misliti.

Jednog dana wegov gazda uko{ka u kola wega i wegovog druga Galowu, natovari na kola neke pokradene vrqike i otera u grad da proda. Prodao gazda vrqike jo{ ~im je nai{ao na prve gradske ku}e, uzeo pare, isko{ka Sivowu i wegovog druga, zaka~i lanac kojim su vezani za jarmewa~u, baci pred wih razdre{en snop {a{e, pa veseo u|e u jednu malu me’anicu da se potkrepi, kao ~ovek, s kojom rakijom. U varo{i je bila neka sve~anost, pa qudi, `ene, deca, prolaze sa sviju strana. Galowa, koji je i ina~e me|u volovima poznat kao priglup, nije posmatrao ni{ta, ve} sa svom ozbiqno{}u pristupi ru~ku, najede se dobro, muknu malo od zadovoqstva, pa onda prile`e, i uz slatko dremawe po~e pre`ivati. Ni{ta ga se ne ti~u raznovrsni qudi koji mimo wega vrve na sve strane. On mirno drema i pre`iva. ([teta te nije ~ovek, kako ima dispozicije za visoku karijeru.) Ali Sivowa ni da okusi. Wegov sawala~ki pogled i tu`an izraz lica govorili su na prvi pogled da je to mislilac i ne`na, upe~atqiva du{a. Prolaze mimo wega qudi, Srbi, ponosni na svoju svetlu pro{lost, svoje ime, na narodnost, a taj ponos se oli~ava na wihovom krutom dr`awu i hodu. Sivowa je to posmatrao, pa mu, tek, du{u obuze tuga, bol silne nepravde, i on ne moga{e podle}i tako jakom, iznenadnom i silnom ose}awu, ve} riknu tu`no, bolno, a u o~ima mu se zavrte{e suze. I Sivowa od sil-

nog bola po~e misliti: - ^ime se ponosi moj gazda i ostali wegovi sugra|ani, Srbi? Za{to toliko di`u glave i s naduvenom gordo{}u i prezrewem gledaju na moj rod?… Ponose se otaxbinom, ponose se time {to im je milostiva sudbina dodelila da se rode ovde u Srbiji. Pa i mene je majka otelila ovde u Srbiji, i ne samo da je ovo otaxbina moja i oca moga, ve} su i moji stari kao i wihovi, svi zajedno, pre{li u ove krajeve jo{ iz stare slovenske postojbine. Pa niko od nas volova ne ose}a{e ponos zbog toga, ve} smo se mi uvek ponosili time koji vi{e tereta uzbrdo mo`e povu}i, a nijedan vo do danas ne re~e nekom {vapskom volu: „[ta ti ho}e{, ja sam srpski vo, moja je otaxbina ponosna zemqa Srbija, tu su se otelili svi moji stari, tu su, u ovoj zemqi, i grobovi predaka mojih.”

Bo`e sa~uvaj, time se mi nikad nismo ponosili, to nam ni na um nije padalo, a eto se oni i time ponose. ^udni qudi!

Pri takvim mislima vo tu`no zavrte glavom, zazvoni medenica o wegovom vratu i krcnu jaram. Galowa otvori o~i, pogleda druga, pa muknu: - Ti se opet tvojski ludira{! Jedi, budalo, te se goj, vidi{ da ti se rebra broje; da je dobro misliti, to qudi ne bi ostavili nama volovima. Ta nas sre}a ne bi sna{la!

Sivowa pogleda svoga druga sa sa`aqewem, okrete glavu od wega i udubi se daqe u svoje misli.

- Ponose se svetlom pro{lo{}u. Imaju Kosovo poqe, Kosovsku bitku. ^udna ~uda, pa zar i moji stari nisu jo{ i tada vukli vojsci ‘ranu i ratne potrebe; da nas nije bilo, taj bi posao morali raditi sami qudi. Imaju ustanak na Turke. To je velika, plemenita stvar, ali ko je tu bio. Zar su dizali ustanak ovi naduveni {upqoglavci {to se ovako ne rade}i ni{ta {epure pored mene s ponosom, kao da je to wihova zasluga. Eto, da uzmem za primer samo moga gazdu. I on se ponosi i hvali{e ustankom, a naro~ito time {to je wegov praded kao redak junak poginuo u ratu za oslobo|ewe. Pa zar je to wegova zasluga?

Wegov praded je imao prava da se ponosi, ali on ne; wegov je praded poginuo da bi moj gazda, kao wegov potomak, mogao biti slobodan.

I on je slobodan, ali {ta radi u toj slobodi? Ukrade tu|e vrqike, sedne i on na kola, pa ja vu~em i wega i vrqike, a on na kolima spava. Sad je prodao vrqike, pije rakiju, ne radi ni{ta i ponosi se svetlom pro{lo{}u. A koliko je u ustanku mojih starih poklano da se borci hrane, pa zar nisu i moji stari, u to vreme, vukli ratne potrebe, topove, hranu, xebanu, pa nama ipak ne pada na um da se kitimo wihovim zaslugama, jer mi se nismo izmenili, mi i danas vr{imo svoju du`nost kao god i na{i stari {to su je savesno i trpeqivo vr{ili.

Ponose se patwama svojih predaka, petstogodi{wim robovawem. Moj rod pati otkad postoji, pamtimo mi i dandawi i robujemo, pa mi

to nikad ne udarismo na velika zvona. Ka`u, Turci ih mu~ili, klali, udarali na koqe, pa i moje su stare klali i Srbi i Turci, pekli, i na kakve nas jo{ muke nisu udarali.

Ponose se verom, a ne veruju ni u {ta. [to sam ja kriv i moj ceo rod {to nas ne primaju u hri{}ane.

Vera im ka`e „ne ukradi”, a eto moj gazda krade i pije za te novce {to je od kra|e dobio. Vera im nala`e da ~ine dobro bli`wem svome, n oni jedan drugom samo zlo ~ine. Kod wih je najboqi ~ovek, koga smatraju za primer vrline, ako samo ne ~ini zla, a ve}, razume se, da niko i ne pomi{qa da zahteva od koga da, sem toga {to nikome zla ne ~ini, u~ini i dobro. I eto na {ta su spali da su im primeri vrlina ravni svakoj beskorisnoj stvari, koje samo nikom zla ne ~ine.

Vo duboko uzdahnu i wegov uzdah podi`e ~ak pra{inu s puta.

- Pa zar onda - produ`i on daqe svoje tu`ne misli - nismo ja i moj rod boqi u tome od sviju wih? Ja nisam nikoga ubio, nikog ogovorio, nikom ni{ta nisam ukrao, nisam nikog otpustio iz dr`avne slu`be ni kriva ni du`na, nisam napravio deficit u dr`avnoj kasi, nisam la`no bankrotirao, nisam nikad okivao i apsio nevine qude, nisam oklevetao svoje drugove, nisam izneverio svoje volovsko na~elo, nisam la`no svedo~io, nisam nikad bio ministar i ~inio zla zemqi, a sem toga {to nisam zla ~inio, ~inim dobra i onima koji meni zla ~ine. Majka me otelila, pa su mi odmah zli qudi i mleko maj~ino oduzimali.

Bog je travu tek vaqda stvorio za nas volove, a ne za qude, pa nam i wu otimaju. I mi, ipak, pored tolikih udarawa, vu~emo qudima kola, oremo im i hranimo ih hlebom. Pa, ipak, niko ne priznaje te na{e zasluge za otaxbinu…

- Ako je do posta, lepo, wima, qudima, vera ka`e da poste sve poste, a oni ni to malo posta ne}e da izdr`e, a ja i ceo moj rod postimo celog svoga veka, otkad nas od sise maj~ine odbiju.

Vo obori glavu i kao da se ne{to zabrinu, di`e opet glavu navi{e, {mrknu qutito na nos i izgleda{e kao da se ne~ega va`nog prise}a, pa ga to mu~i; najednom muknu radosno: - A, sad znam, mora to biti? - i produ`i misli: - To je dakle: ponose se slobodom i gra|anskim pravima. O tome moram ozbiqno razmisliti. Misli, misli, ali ne ide nikako. - U ~emu su ta wihova prava? Ako im policija naredi da glasaju, oni glasaju, a to toliko mogli bismo i mi muknuti: „Zaaa!”. A ako im ne naredi, ne smeju da glasaju, ni da se me{aju u politiku isto kao i mi. Trpe i oni apsu i udarce ~esto ni krivi ni du`ni. Mi bar riknemo i manemo repom, a oni ni toliko gra|anske kura`i nemaju.

Utom izii|e gazda iz me’ane. Pijan, preple}e nogama, pomutio o~ima, izgovara neke nerazumqive re~i i, krivudaju}i, po|e kolima.

- Eto na{to je taj ponosni potomak upotrebio slobodu, koju su mu krvqu preci izvojevali. Ajde, moj je gazda pijan i krade, ali na {ta su je drugi upotrebili? Samo da ne rade ni{ta i da se ponose pro{lo{}u i zaslugama svojih starih, u kojima oni nemaju nikakva udela ni koliko ja. A mi volovi ostali smo isto tako vredni i korisni rad nici kao {to su na{i stari bili. Volovi smo, to jeste, ali se ipak mo`emo ponositi svojim mu~nim dana{wim radom i zaslugama.

Vo duboko uzdahnu, i spremi vrat za jaram.

OLIVER VEQKOVI]

Duboko usamqen ~ovek Duboko usamqen ~ovek nekada je imao `enu. @ena nije bila dobra. Mo`da oboje nisu bili dobri. Imali su dva sina.

Pio je oduvek, vikao na `enu, podizao ruku.

Otu|io se od sveta i svoju usamqenost jo{ vi{e produbio. Sazidao je ku}u van grada, obra|ivao ba{tu, gajio `ivinu. Jednog dana je i to oterao psovkom jer nije znao {ta }e sa sobom, kako da utoli `e| da bude ~ovek od koristi.

Da li zbog duboke usamqenosti ili velikog nezadovoqstva wegovo srce se razbolelo.

Mo`da je srce `elelo vi{e a dobijalo mawe? Mogu}e da je samo wegovo srce znalo koliko su svi gre{ili oko duboko usamqenog ~oveka.

Mo`da srce nije umelo da se izrazi, nije razumelo, pa je tugovalo. Wegovo nije nikada shvatilo za{to sinove tera od sebe i da li su znali da nakon toga tone toliko duboko da se davi, on, kapetan broda?

I ose}alo je da se usamqenost mo`e pregaziti samo kada su mu sinovi bili tu.

Pamtio je dane kada bi ga sinovi pose}ivali uz nadu da se razmaci izme|u poseta smawe. Radovao im se, stalo mu je do wih, toliko vaqda mora da su znali. I nikako nije shvatao otkuda te sva|e i psovke koje ih razdvajaju.

A nije bilo uvek tako. Pamtio je sebe kako se smeje, {ali, peva. Pomu}enog vida pitao je ~a{icu rakije: Gde sve to nestade? Kako sam postao duboko usamqen? Ko me je ovakvim napravio?

Vremenom dani izme|u sinovqevih poseta prestali su da se broje.

Jednom, kada ih je o~ekivao da do|u, `eqa da sedamdeset {estogodi{wi starac bude od koristi natera ga da iza|e u ba{tu. Sinovi bi uvek zanovetali da sr~ani bolesnik ne treba da radi.

Bol je prostrujala kroz levu ruku. Poku{aj da se izvije samo je pomogao da sklizne uz glatku koru drveta. Gledao je u otvorenu kapiju.

Treba da do|u, opsovao je duboko usamqeni ~ovek i psovka be{e posledwa stvar koju je ~uo u svojoj glavi.

24

FEQTON

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (17) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Mladi kraq Milan Obrenovi} pravi zaokret prema Austrougarskoj Sudbinska (i)storija kraqa Milana i kraqice Natalije se`e u doba, kad se kne`evi} Milo{ (sin Jevrema Obrenovi}a, sinovac kwaza Milo{a, otac kraqa Milana, deda posledweg kraqa iz te dinastije Aleksandra ubijenog 1903) u egzilu u Moldaviji `eni plemkiwom, bojarkom Marijom Katarxi.

Tamo im se ra|a sin Milan, kasniji kraq, odatle je i Natalija Ke{ko, Milanova supruga.

Kne`evi} Milo{ je ro|en 1829. u [apcu. Najboqe ga opisuje Milivoje J. Maleni} u kwizi "Jedan Obrenovi} - biografska slika iz istorije Doma Obrenovi}a" (Beograd, 1900). Kne`evi} je {kolovan u vojnim {kolama Rusije, Austrije, Ma|arske, Pruske, Belgije, Engleske.

Nema dokaza da je bio mason. On je na masonski filantropski na~in delovao tokom {kolovawa u Pe{ti, Be~u i Berlinu, kao du{a i uzor panslovenske inteligencije. Stricu kwazu Milo{u pridru`io se 1851. u Here{tiju, gde po~iwe romansu sa bojarkom Elenom Marijom Katarxi, koja se zavr{ava brakom, a 1854. ro|en im je i sin Milan, kasniji prvi kraq Srbije posle Nemawi}a.

Politi~ki zna~aj kne`evi}a Milo{a raste u Srbiji. Kad je 11. decembra 1858.

Skup{tina pozvala kwaza Milo{a da se vrati na tron, kwaz mu veli:"Spremaj se, sine, sa mnom u Srbiju"! Maleni} pi{e: "Privr`enicima kneza Mihaila kne`evi} Milo{ smeta, intriga se`e dotle da ga ostareli kwaz ostavqa u Rumuniji. - Za mene je ovo smrt, ja ne mogu pre`iveti, jadovao je kne`evi} Milo{ i naglo oboleo od tuberkuloze". Kwaz ga vra}a u Srbiju na Sretewe 1860. ali kne`evi}u su dani odbrojani.

Ubrzo kwaz umire, za wim kne`evi}, u osvit Aran|elovdana - na rukama kneza Mihaila.

Posle ubistva kneza Mihaila 1868. skup{tina je za vladara proglasila kneza Milana, tad 14-godi{waka.

Na predlog generala i mi-

Kraq Milan Obrenovi}, prvi kraq Srbije posle krune Nemawi}a nistra Milivoja Petrovi}a Blaznavca, protivnika i kwaza Milo{a i Mihaila! ^lanstvo Blaznavca kod masona je diskutabilno, iako je "~ovek" Tome Vu~i}a Peri{i}a, majstora intriga.

Kako je knez Milan maloletan, Vlada imenuje namesni{tvo u sastavu: Blaznavac (!) Jovan Risti} i Jovan Gavrilovi}. U politi~kim krugovima, postupak Blaznavca i ortaka - dovo|ewe maloletnog kneza na tron da mu oni budu tutori - kvalifikovan je kao dr`avni udar.

Trojici namesnika, evropske lo`e, izuzev austrijskih, otkazuju naklonost.

"Postoje indicije da je Blaznavac bio povezan sa dve austrijske vojne lo`e.

Dok je rad civilnih lo`a ~esto prekidan, lo`e vojnog sastava, naro~ito blizu granica sa Turcima i Slovenima, radile su, neke i mimo masonskih pravila"- deo je izjave ve} navo|enih arhivista u Italiji.

Risti} je bio u~esnik vi{e tajnih politi~kih pregovora i intriga sa sudbonosnim ishodom.

Rusiju quti Namesni{tvo tog sastava, jer u wemu nisu

Ilija Gara{anin i Jovan Marinovi}, da spre~e rad Namesni{tva u korist Austrije, koja je imala podr{ku Turske!

Da ubla`i taj neuspeh, ruski car oktobra 1871. u Petrograd zove maloletnog kneza Milana i proklamuje, da je on pod za{titom Rusije! Kao punoletan, Milan 1872. od Namesni{tva preuzima vlast, Blaznavac postaje premijer i ministar odbrane, Risti} ministar inostranih dela.

Od smrti Blaznavca godinu posle, Risti} je premijer. U hronikama pi{e: "knez Milan se nije me{ao u vladarski posao, izuzev oko pitawa odbrane. Samostalni vladar postao je padom Risti}eve vlade 3. novembra 1873.

Pravio je visoke dr`avne tro{kove".

U vreme kad su vlast kontrolisali Blaznavac i Risti}, Milan izneverava Rusiju i pokazuje privr`enost Austriji. Godinu posle boravi u Be~u, Parizu... Ima indicija, da je tad u Be~u iniciran u masoneriju, dok neki tvrde da je to bilo u Londonu.

Verovatnije: postao je mason u Be~u pa u egzilu afilovan u londonsku lo`u. Afilijacija je regularni otpust, usled

BE^KI KONGRES UVOD U VELIKI RAT Paragrafi sporazuma Berlinskog kongresa, ~iji koautori su tajne diplomatije Britanije, Nema~ke i Austrije, ispisani su pod motom "sveevropski trajni mir". Ali on nije bio mogu} prekompozicijom Balkana i davawem uprave nad BiH Austriji. Sporazum nije pogodovao ni Italiji, koja je tra`ila vi{e teritorija, ~ak i one koje su bile izvan wenih dosega kao sile. Svoje teritorijalne aspiracije ubrzava i Nema~ka. Tako }e odluke Be~kog kongresa postati izvor novih napetosti izme|u velesila, koje }e ih dovesti od oba balkanska i Prvog svetskog, odnosno Velikog rata.

promene mesta boravka i prijem u lo`u u drugom gradu, ili dr`avi.

Me|utim, masonerija na kontinentu, prema wemu je sve podozrivija. Za prvog kraqa Srbije posle Nemawi}a, Milan je krunisan 22. februara 1882. U Srbiji se nastavila politi~ka kriza, sva|e liberala i radikala, i naravno dvora i sa jednima i sa drugima.

Hercegova~ki ustanak 1875. i oba srpsko-turska rata, ostavili su trajne posledice po Srbiju. Velesile su Milanu, tada jo{ knezu, rekle da ne}e imati spoqne saveznike. Najvi{e ga odvra}a Austrija, ~iji je interesni miqenik, jer sa Turskom pravi sporazume protiv Rusije i Britanije i vreba priliku da prigrabi Bosnu i Hercegovinu pod izgovorom "uprave na odre|eno vreme". Rusija Milanu uzvra}a sklopiv{i sa Austrijom tajni Rajh{tatski sporazum, kojim joj ustupa Bosnu i Hercegovinu! Kada je srpska tajna diplomatija saznala za taj katastrofalni sporazum, shva}eno je kome su pogodovala oba srpsko-turska rata.

Rusija je sa Turskom 3. marta 1878. sklopila Sanstefanski mirovni sporazum na {tetu Srbije i, u korist Velike Bugarske, podr`ala zahteve Bugara da im se da Ni{ki okrug, Prizren, Pri{tina i Ohrid. To Milana jo{ vi{e ve`e za Austriju, od koje }e se posle u strogoj tajnosti udaqavati i pribli`avati britanskoj masonerijibila ukqu~ena u te pregovore.

Sanstefanski sporazum nije sproveden, jer ga brzo bri{e Berlinski kongres od 13. juna do 13. jula 1878. Berlinskim kongresom, kne`evine Srbija i Crna Gora sti~u nezavisnost! Ali, u~iwena je i te{ka nepravda, Bosna i Hercegovina data je Austriji na tobo`wu upravu, koja }e se 1908. pretvoriti u austrijsku aneksiju BiH.! lll U slede}em broju: Od kneza do kraqa Srbije, mason prave, potpune i priznate lo`e

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

12. avgust

1687. - Austrijska i ma|arska vojska pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog pobedila je u odlu~uju}oj bici kod Moha~a tursku vojsku Mohameda IV. 1848. - Umro je engleski in`ewer i pronalaza~ Xorx Stivenson. Razvio je i unapredio konstrukciju parne lokomotive, a wegova lokomotiva "Rokit" vukla je 1825. prvi putni~ki voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Wukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1898. - Potpisivawem protokola, kojim je [panija ustupila SAD-u Kubu i Portoriko, zavr{en je [pansko-ameri~ki rat. SAD su istovremeno anektirale Havaje.

1914. - Po~ela je Cerska bitka, zavr{ena 20. avgusta pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu.

1925. - Ro|eni su britanski blizanci Noris i Ros Mekverter, koji su osnovali Ginisovu kwigu rekorda. Rosa je 1975. ubio pripadnik Irske republikanske armije.

1944. - Proradio je prvi naftovod pod morem kojim je ispod Laman{a nafta isporu~ivana savezni~kim snagama u Francuskoj. Kroz naftovod je dnevno prolazilo 700 tona nafte.

1955. - Umro je nema~ki pisac Tomas Man, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1929. Po dolasku nacista na vlast u Nema~koj 1933. emigrirao je u [vajcarsku, a 1939. u SAD ("^arobni breg", "Budenbrokovi", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji").

1960. - SAD su lansirale prvi komunikacijski satelit "Eho I".

1984. - U Los An|elesu su zavr{ene 23. Olimpijske igre na kojima je u~estvovalo 140 zemaqa. Reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je sedam zlatnih medaqa, ~etiri srebrne i sedam bronzanih.

1985. - U avionskoj nesre} i "Boinga 747" japanske kompanije "Jal" na planini Osutaka u blizini Tokija, pre`ivelo je samo ~etvoro od 524 putnika i ~lanova posade.

1992. - SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o stvarawu jedinstvene zone slobodne trgovine, ~ime je stvoren najve}i svetski trgovinski blok.

2000. - U Barencovom moru je potonula ruska nuklearna podmornica Kursk, nakon dve eksplozije prouzrokovane kvarom. U ovoj nesre}i poginulo je svih 118 ~lanova posade.

2015. - U Evropskoj uniji se godi{we baci 22 miliona tona hrane koja mo`e da se konzumira, a u tome predwa~i Velika Britanija.

2016. - Preminuo je slikar Qubomir Quba Popovi}, ~ija se dela nalaze u presti`nim galerijama, muzejima i kolekcijama {irom sveta. @ivotni i radni vek proveo je na relaciji Vaqevo, Beograd, Pariz.

2018 - Ameri~ka svemirska agencija NASA lansirala je sondu "Parker" koja bi trebalo da pri|e na {est miliona kilometara od povr{ine Sunca, bli`e nego bilo koja poslata letelica.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 25

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Borba protiv srpskog identiteta

Hrvati i Slovenci }irilicu nikad nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopisti~ke magle, olako odricali svog kulturnog nasle|a POD VLA[]U GERMANSTVA Svi koji su se bavili istorijom Srbije pod austro-nema~kom okupacijom (19151918) znaju da su okupatori zabranili upotrebu }irilice, i da je latinica bila zvani~no pismo. Deca su u {kolama sve predmete, osim pravoslavne veronauke, u~ila latinicom. O~ito je, naravno, da je borba protiv }irilice, u stvari, bila borba protiv srpskog identiteta.

Tek je oslobo|ewe 1918. }irilicu vratilo Srbima; ali, nesre}no jugoslovenstvo nastavilo je da "benevolentno" name}e latinicu, {to kroz pri~u o "troimenom narodu", {to kroz pri~u o bratstvu - jedinstvu. Hrvati i Slovenci }irilicu NIKAD nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopisti~ke ru`i~aste magle u svojim glavama, olako odricali svog kulturnog nasle|a.

NDH PROTIV ]IRILICE A onda je progla{ena usta{ka Nezavisna Dr`ava Hrvatska, ~ija je Zakonska odredba o zabrani }irilice bila vrlo kratka: wen ~lan prvi je glasio: "Na podru~ju Nezavisne Dr`ave Hrvatske zabrawuje se upotreba }irilice". Bio je tek 25. april, usta{e se jo{ nisu u~vrstile, a akt je donet. Ovaj akt potpisao je Ante Paveli} li~no, dok je ministar unutra{wih poslova NDH, Andrija Artukovi}, potpisao "Provedbenu naredbu", u kojoj je stajalo: "Zabrawena je svaka upotreba }irilice na cijelom podru~ju Nezavisne Dr`ave

Hrvatske. To se naro~ito odnosi na cijelo poslovawe dr`avnih i samoupravnih tijela, na urede javnog poretka, na trgova~ke i wima sli~ne kwige i dopisivawe i sve javne napise.

Prema tome nare|ujem: da se na cijelom podru~ju Nezavisne Dr`ave Hrvatske odmah obustavi svaka upotreba }irilice u javnom i privatnom `ivotu. Svako {tampawe ma kakvih kwiga }irilicom je zabraweno. Svi javni napisi pisani }irilicom imaju se neodvla~no, a najkasnije u roku od tri dana skinuti". Kazna je bila 10. 000 dinara (jo{ nisu uveli kunu) ili mesec dana zatvora. Dakle, pre nego {to su po~eli da koqu pravoslavne Srbe, usta{e su zaklale }irilicu.

OD BROZA DO "POSTJUGOSLOVENSKOG PROSTORA" Koliko je }irilica smetala u doba brozomore? Jasno je, naravno: dovoqno je, u kwizi "Svetac i magle" Pera Simi}a, videti dokument koji se nalazi u Arhivu J. B. Tita, o izlo`bi Mili}a od Ma~ve, s po~etka {ezdesetih godina, u Beogradu, gde se naro~it naglasak stavqa na katalog objavqen }irilicom, i veli~awe }irilice: titoisti su od }irilice be`ali kao |avo od krsta, smatraju}i je sr~ikom srpske samoistovetnosti.

I ratovi s kraja pro{log veka bili su, izme|u ostalog, ratovi protiv }irilice. Tako su Hrvati, u "lijepoj wihovoj", uni{tili na desetine hiqada }irili~nih kwiga u svojim javnim biblioteka-

ma (o tome postoji kwiga Ante Le{aje), {to su u~inili i Arbanasi, posle "svoje" NATO pobede 1999. godine. U bibliotekama Srbije ne samo da nisu uni{tavane latini~ne kwige, nego su kwige i Slovenaca, i Hrvata, i Arbanasa, ostale u svojim policama. I dobro je {to je tako. Da je druga~ije, bili bismo neko drugi, a ne Srbi.

CRNA GORA NEKAD I SAD U ludilu dukqanoidstva, montenegrinska vlast pqunula je na }irilicu i weni lingvisti~ki veleumi uveli su latinicu sa tri "crnogorska" znaka, tek da se zna ko je i za{to napustio nauku i si{ao ne sa "brdah", nego s pameti. A pre sto pet godina, ~etrnaest u~iteqa iz Bjelopavli}a je robijalo jer nisu hteli da u~e decu, po KundK nare|ewu, latinicom, nego su okupatoru podneli ostavke sa ovim re~ima: "]irilica je srpska istorija - arterija, aorta srpskog nacionalizma, a mi smo spremni da budemo srpski u~iteqi i ne}emo da budemo anacionalni.

Da bismo ostali dosledni pozivu srpskog u~iteqa u Crnoj Gori, ~ast nam je izvijestiti komandu da sa ovim podnosimo ostavku na svoju dosada{wu du`nost."

Naravno, u svakom, pa i u tom ludilu ima sistema. Velika Britanija je, ~im se Azerbejxan odvojio od Rusije posle raspada SSSR, podstakla nove vlastodr{ce da ukinu }irilicu koja je bila zvani~no azerbejxansko pismo, prilago|eno wihovom jeziku, i da pre|e na tursku latinicu,

koju stariji qudi ni dan-danas ne umeju da ~itaju kako treba.

VLADIKA NIKOLAJ O ]IRILICI I nije ~udo {to su srbomrsci ratovali protiv }irilice. Vladika Nikolaj, u svom ~lanku, "Sveta ]irilica" ka`e: "Sveto je ono {to su Sveti qudi stvorili. ]irilicu su stvorili Sveta Bra}a Kiril i Metodije. ]irilicom se slu`e danas samo pravoslavni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari.

Jedno se dobro mora priznati ruskim komunistima, {to su zadr`ali }irilicu. Nekada su se svi slovenski narodi slu`ili samo }irilicom. Ali je Rimska crkva, kroz dugu i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoli~enim Slovenima, da bi ih ve}ma odvojila od pravoslavnih. Ali ono {to ni komunisti nisu u~inili u Rusiji, ~ine sada neka srpska gospoda, pi{u latinicom, izdaju listove i kwige latinicom. Pa ~ak i neki sve{tenici {tampaju svoje biltene latinicom. Prosto, ne znaju {ta rade. Oni ne znaju, da odbaciti }irilicu, zna~i odbaciti polovinu Pravoslavqa. I odvojiti se od sve srpske pismenosti iz pro{losti.

I trampiti boqe za gore. I uvrediti Svete Apostole Slovenske Kirila i Metodija.

I ogor~iti do krvi srpski narod. I navu}i prokletstvo od Svetoga Save. Ne, ako Boga znate, gospodo srpska; ako ste i u~eni, budite pametni." Pa ipak, glas vladike Nikolaja ostao je glas vapiju}eg u pustiwi. Do kada, ostaje da se vidi. prof. dr Vladimir Dimitrijevi}

MO@E LI EVROPA DA PRITISNE QUBQANU:

Srbima u Sloveniji ne priznaju ni jezik ni status mawine Nadamo se da }e slovena~ke vlasti sada imati vi{e sluha kada im je Evropa ponovo uputila preporuku da priznaju srpski kao tradicionalni mawinski jezik, ka`e predsednik Saveza Srba Slovenije Vladimir Kokanovi}.

Komitet eksperata Evropske poveqe o regionalnim ili mawinskim jezicima Saveta Evrope, u izve{taju usvojenom po~etkom jula pozvao je da se hrvatski, nema~ki i srpski, koji su tradicionalno prisutni u nekoliko podru~ja Slovenije, priznaju kao tradicionalni mawinski jezici.

QUBQANA NE DA SRBIMA MAWINSKA PRAVA „Ovo sada ne predstavqa nikakvu obavezu i ne verujem da }e se o ovome ne{to ozbiqnije debatovati u budu}em periodu,

ali svakako je dobro da se o toj temi sve vi{e razgovara u javnosti. Savez Srba u Sloveniji intenzivno godinama govori i o statusu nacionalne mawine i o regulativi koja se ti~e popisa stanovni{tva, koja sada ne daje mogu}nost da se izjasnimo po verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Mi smo podneli inicijativu, ~ekamo odgovor, nadamo se da }e biti pozitivan i kada je u pitawu jezik dugo se zala`emo za wegovo o~uvawe, o~uvawe tradicije i kulture i srpskog jezika i }irili~nog pisma,“ ka`e Kokanovi}.

Zbog toga su, podse}a on, pro{le godine sproveli projekat uvo|ewa srpskog jezika kao dopunske nastave u {kole {to je trenutno jedino i mogu}e, za {ta se prijavilo 1500 dece u Sloveniji. U septembru }e biti sprove-

den novi upisni rok za dopunsku nastavu srpskog jezika i on je uveren da }e odziv biti veliki.

NE ZNA SE NI KOLIKO IMA SRBA On isti~e da su Srbi i Slovenci dva vi{evekovna prijateqska naroda, da su Srbi u Sloveniju do{li jo{ u 15. veku u Belu Krajinu i da su, kako isti~e, autohtoni narod, ~iji jezik Slovenci u dobroj meri prepoznaju. Zbog toga veruje da }e slovena~ke vlasti ovu preporuku u nekom trenutku i usvojiti.

Na pitawe koliko ima Srba u Sloveniji, on napomiwe da je posledwi zvani~ni podatak jo{ iz 2002. godine kada se na popisu pokazalo da su, posle Slovenaca, Srbi bili najbrojnija etni~ka zajednica. Prema analizi Saveza Srba Slovenije, u ovom momentu ima ih vi{e od 100.000, ka`e

Kokanovi}. On isti~e da je to impozantna cifra za dr`avu koja broji dva miliona stanovnika.

Na pitawe {ta bi konkretno zna~ilo priznavawe srpskog jezika kao tradicionalno mawinskog u prakti~nom smislu, na{ sagovornik ka`e da bi wegova upotreba bila mogu}a po~ev od {kola, do slovena~ke privrede. „To bi u dobroj meri relaksiralo slovena~ku privredu budu}i da veliki broj radnika iz Srbije dolazi na rad u Sloveniju i oni, naravno, kada do|u ne mogu perfektno da znaju slovena~ki jezik. Uvo|ewe srpskog jezika

kao tradicionalnog mawinskog bi pomoglo privrednu delatnost, a svakako bi i relaksiralo `ivot najbrojnijoj etni~koj zajednici u Sloveniji“, smatra Kokanovi}.

Kokanovi} podse}a i da ogroman broj slovena~kih turista vrlo rado pose}uje Srbiju i slu`e se srpskim jezikom. Napomiwe i da, iako ne moraju, Slovenci u Sloveniji ~esto koriste srpski jezik u razgovoru sa Srbima iako oni u najve}oj meri govore slovena~ki. To tako|e govori o tome da treba ozbiqno uzeti u obzir preporuku Saveta Evrope.

M. T.

26

MOZAIK

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Vreme je da napravite rekapitulaciju svega {to je ura|eno. Ako ste pritajeno povla~ili neke poteze, budite svesni da va{ trud na radnom mestu nije pro{ao neopa`eno. QUBAV: Oslawate se na partnera, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Svesni ste da ste skloni previdima.

Da biste izbegli komplikacije, ukqu~ite u svoj rad saradnike i napravite plan kolektivnog rada.

O~ekuje vas neplanirani tro{ak. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok tome. Mo`da ste u bili previ{e opu{teni jer ste qubav prihvatili kao ne{to {to je izvesno. ZDRAVQE: Malaksalost.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Pred vama su zna~ajne oscilcije s finansijama. Podr{ku mo`ete prona}i u krugu poslovnih saradnika koji su vam postali i prijateqi. U`ivate u primetnom prilivu energije koja vam je nedostajala. QUBAV: Veza od koje ste mnogo o~ekivali postaje naporna. Voqena osoba vi{e nije raspolo`ena kao ranije, iako deluje da ona vas vi{e voli nego vi wu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Na pragu ste promene kojom se jedna faza va{eg `ivota zavr{ava. Ipak, prelazak na novo ne}e sti}i preko no}i. Pred vama je kontakt s osobom koja vam u `ivot donosi dobre prilike.

QUBAV: S jedne strane `udite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga pored sebe. Ne dozvolite da vas melanholi~no raspolo`ewe navede na ishitrene poteze.ZDRAVQE: Gastritis.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ne tro{ite vreme na strahove ve} razmi{qajte konstruktivno i poslu{ajte ono {to du{a poku{ava da vam ka`e. Re{ewe vam se nalazi ispred nosa, ali vi uporno igrate na sigurnu kartu koja vam ne donosi rezultate. QUBAV: Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati spektakularne rezultate, pa zbog toga usporite tempo i izbegnite ube|ivawa. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Okru`eni ste nesporazumima i sukobima. Najpametnije je da izbegavate situacije u kojima donosite odluke. Ako ste u~esnik u saobra}aju, naoru`ajte se strpqewem jer }ete svuda kasniti.

QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, odgovornost za sve preuzimate na sebe. Mo`ete upasti u sukob s voqenom osobom jer lo{e procewujete situaciju. ZDRAVQE: Nesanica.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Svesni ste da ste na pragu velikih promena koje }e vam doneti nove {anse i posebnu satisfakciju koju ste pri`eqkivali. QUBAV: Glavna qubavna tema su pro{la vremena, neiskrenosti ili pre}utkivawa, bilo da su va{e ili voqene osobe. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje mo`ete da se ose}ate ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Alergija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Iako biste radije da prona|ete zaobilazan put do zarade, za vas je boqe da se oslonite iskqu~ivo na svoje sposobnosti, jer vas uspeh ~eka jedino na taj na~in. QUBAV: Intrigira vas neko nov i ovih dana poku{avate da se usredsredite na to. Ne zale}ite se u nove emotivne pustolovine, naro~ito ako jo{ niste ra{~istili s nekim iz pro{losti. ZDRAVQE: Premor.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Slabo se snalazite u haosu u kojem ste se na{li. Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Prekontroli{ite finansije jer su u izgledu neprijatnosti u vidu kazni ili opomena o zaostalim dugovawima. QUBAV: Ukoliko ne budete kontrolisali velike emotivne oscilacije, obi~an razgovor mo`e prerasti u sukob posle koga nema povratka. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Izbegavajte ulagawa i finansijske transakcije jer mo`ete biti `rtva prevare. Sa svih strana vam isporu~uju ra~une - proverite svaki, jer su neki od wih pogre{ni. QUBAV: Svesni ste da jedna faza qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Mo`da va{e oklevawe dolazi iz preozbiqnog stava o `ivotu i qubavnim odnosima uop{te. ZDRAVQE: Nervoza.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Nije vam lako da se obuzdate, ali najboqe je da }utite. Potrebna vam je promena i svesni ste da je blizu. Strahovi vam ne dozvoqavaju da napravite prve korake iako imate ideje. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona pote`e ozbiqne teme. Skloni ste preuveli~avawu svega, pa i problema. ZDRAVQE: Pazite se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Nakon preraspodele zadu`ewa, sti`e vam neo~ekivani podsticaj od strane osobe koja vam do sada nije bila prijateqski naklowena.

QUBAV: Pod velikom ste tenzijom pa vam sve mo`e delovati previ{e mra~no. Savet je da se ne upu{tate ni u kakve diskusije ili rasprave s voqenom osobom. Pazite {ta i kome pri~ate ili poveravate. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

ZA[TO NAS NE[TO KO[TA KAO KAJGANA SVETOG PETRA?

Evo {ta zna~i ~uvena izreka nastala iz naroda Postoji nekoliko anegdota kako je nastao ovaj izraz, koji i dan danas upotrebqavamo da bismo ozna~ili ne{to kao veoma skupo ili kada ho}emo da ka`emo da smo za ne{to platili visoku cenu.

Jedno od tuma~ewa polazi od pretpostavke da se radi o kajgani koja je skupo ko{tala svetog Petra, o ~emu svedo~i i jedna narodna pri~a, koju je preto~io u stihove Jovan Jovanovi} Zmaj.

U wegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana svetog Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da ku{aju qude.

Uz to, „Hristos ku{a jo{ i Petra svog”. Jedne ve~eri zano}ili su u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala nejake dece. Ona ih lepo do~eka i ponudi im kajganu za ve~eru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozoriv{i svog Petra: „Ne zalo`i ve~erice wene, ve~erice deci zgotovqene”. Petar kome je bilo dosta gladovawa, ne poslu{a Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom ~asu okameni tako da je nije mogao jesti.

Slede}eg jutra Isus izrekne Petru te{ku pokoru: „Ja }u daqe, ti ostani ov|e. Okrst prosi, pa joj |ecu hrani, dok se vratim da ih zdrave na|em.”

I tako je sveti Petar hodao od ku}e do ku}e prose}i i hrane}i decu sirote Rajke. A kad se Isus

vrati i upita: „Je l’ sve dobro, pa da te opra{tam?”, Petar mu, satrven i izmo`den, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.”

Po drugoj verziji ove pri~e, sveti Petar je dobio velike batine od nekog doma}ina, u ~ijoj je ku}i zano}io zajedno s Hristom, zato {to je, ne pitaju}i ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.

S. G.

„^UJTE SRBI! ^UVAJTE SE SEBE“:

Godi{wica smrti Ar~ibalda Rajsa, velikog prijateqa srpskog naroda 8. avgusta 1929. godine, prestalo je da kuca srce, ~uvenog {vajcarskog kriminologa, forenzi~ara, humaniste i doktora Ar~ibalda Rajsa.

Bes zbog poraza u ~uvenoj Cerskoj bici, kaznene ekspedicije austrougarskog generala Oskara Po}oreka ispoqile su nad nedu`nim stanovni{tvom, ~ine}i stra{na zlodela o kojima se u tada ugla|enoj Evropi nije znalo.

Iz tog razloga, srpska vlada poziva doktora Rodolfa Ar~ibalda Rajsa, kao poznatog nau~nika i kriminalisti~kog stru~waka iz neutralne zemqe da istra`i i utvrdi kr{ewe me|unarodnih konvencija, zlo~ine okupatora i wegovih saradnika.

SRBIJA TREBA JEDNOG ISKRENOG PRIJATEQA „Srbija treba jednog iskrenog prijateqa koji zna posmatrati“, bile su re~i koje je Rajsu umesto dobrodo{lice uputio Nikola Pa{i}, kada je septembra 1914. sa grupom {vajcarskih lekara, dobrovoqaca, stigao u ratom zahva}enu Srbiju. „Oti|ite na front, otvorite o~i i u{i i onda ka`ite svetu {ta ste videli i ~uli“, bilo je sve {to mu je rekao predsednik srpske vlade.

Poslu{ao je re~i srpskog diplomate. Pisao je. Bele`io.

Fotografisao zlodela koja su ~inili carski vojnici nad srpskim stanovni{tvom koje su u evropskim krugovima nazivali varvarima. Iako je znao da zbog toga ne}e biti omiqen u svojoj domovini, slao je u svet slike o stradawu Srba, vo|en ube|ewem da mora da govori istinu i samo istinu.

Rajsovi izve{taji i ~lanci u listovima neutralnih zemaqa i Francuske imali su odli~an prijem kod ~italaca i {irok odjek u javnom mwewu, jer ih je pisao ugledni nau~nik i profesor Univerziteta iz neutralne zemqe.

To je imalo presudan uticaj za probijawe informativne blokade Srbije.

Dok je sa jedne strane bio zaprepa{}en nedelima okupatora, sa druge je bio iznena|en humanim odnosom koje je srpski vojnik pokazivao nad zarobqenim austrougarskim vojnicima. „Koliko sam puta u toku rata gledao kako dovode zarobqene neprijateqske vojnike iznurene od gladi, i umesto da te qude, koji su im spalili ku}e i masakrirali `ene i decu zlostavqaju, srpski vojnici bi se smilovali nad wihovom sudbinom i davali im posledwe par~e hleba iz xepa“, govorio je Rajs.

Mo`da upravo iz tog razloga, wegova naklonost i po{tovawe prema srpskom seqaku i vojni-

ku je svakim danom bivalo sve sna`nije. Kao dobrovoqac, sa srpskom vojskom pro`ivqava golgotu povla~ewa preko Albanije, da bi nakon oporavka na{e vojske na Krfu, sa vojnicima Moravske

divizije u~estvovao i u proboju Solunskog fronta.

SRBIJI PRIVR@EN DO KRAJA @IVOTA Po zavr{etku Velikog rata odlu~uje da napusti univerzitetsku karijeru i vilu u [vajcarskoj, grade}i na Top~ideru ku}u u moravskom stilu koju naziva vila „Dobro poqe“, u znak se}awa na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu. „Sawao sam o kakvoj maloj seqa~koj ku}ici nedaleko od Beograda, gde bih provodio ve~eri sa drugovima sa kojima sam se upoznao na Miletinoj kosi, na Rovovskoj kosi, na Ma~kovom kamenu, na ^ukama i drugim mestima“, naveo je u pismu upu}enom ~uvenom vojskovo|i @ivojinu Mi{i}u 1919. godine.

Dve godine kasnije dobija plac na Top~ideru, gde od sopstvenog novca gradi vilu. „San mi se ostvario“, zapisao je.

U toj ku}i, koja je samo nosila naziv vila, a zapravo bila skromna prizemna ku}a, 8. avgusta 1929. godine u 4.30 prestalo je da kuca srce velikog prijateqa srpskog naroda. Uzrok smrti bio je mo`dani udar kao posledica `u~ne sva|e sa prvim kom{ijom, biv{im ministrom Milanom Kapetanovi}em koji ga je, prema nekim svedo~ewima, opsovao.

Dan kasnije wegovo telo je preneseno u Op{tu dr`avnu bolnicu, gde mu je, prema posledwoj `eqi, srce izva|eno i odneseno je u urni na Kajmak~alan, gde je sahraweno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.

Na urni, koja je polomqena od strane bugarskih vojnika u Drugom svetskom ratu, pisalo je: „Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmak~alana zlatno srce spava, prijateq Srba iz najte`ih dana, junak Pravde, Istine i Prava, [vajcarca Rajsa, kom' nek je slava“.

Sahrawen je sa generalskim po~astima i po pravoslavnom obredu. 10. avgusta, na top~iderskom grobqu.

R. N.

^etvrtak avgust ^etvrtak 10.12. decembar 2020. ^etvrtak 12. avgust2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Ishrana u skladu s godinama

PEDESETE

z Kako starimo, na{e telo se mewa, a sa wim i apetit za raznim vrstama hrane z Organizm u odre|ene starosti potrebne su posebne namirnice kako bi pravilno funkcionisao z Stru~waci otkrivaju pravila ishrane za svaku deceniju `ivota

Kosti postaju tawe i podlo`nije povredama.

Pove}ava se rizik od sr~anih problema, osteoporoze i raka. Va`no je da dr`ite nivo holesterola i pritisak pod kontrolom.

SAVET: Jedite vi{e vlakana Ishrana bogata razgradqivim vlaknima sni`ava nivo holesterola, pa zato jedite mnogo `itarica, vo}a i povr}a.

Dokazano je da beli luk sadr`i {est sastojaka koji spre~avaju stvarawe holesterola u jetri. Isti efekat imaju pasuq, {argarepa, paprika, paradajz i maslinovo uqe. Ako imate problema sa pritiskom, izbegavajte so i slanu hranu, a unosite vi{e namirnica bogatih kalijumom, kao {to su banane i suvo vo}e.

- Kalijum poma`e neutralizaciji {tetnih efekata koje izaziva so.

DVADESETE

Iako se nalazite na vrhuncu fizi~kog zdravqa, to ne zna~i da treba svoje telo da uzimate zdravo za gotovo - nemojte preterivati sa alkoholom, preskakati obroke i provoditi no}i bez sna.

SAVET: Jedite vi{e sira Intenzivan rast kostiju koji je zapo~et u tinejxerskom dobu nastavqa se i u dvadesetim godinama, pa je zato va`no da unosite dovoqno kalcijuma. Preporu~ena koli~ina iznosi 700 miligrama dnevno, koje }ete obezbediti ako popijete dve ~a{e mleka ili pojedete 100 grama ~edar sira, ka`u nutricionisti.

- Pripremite zdrav doru~ak, kao {to je kajgana ili ovsene pahuqice.

Propu{tawe doru~ka je okida~ za nezdrave navike u ishrani.

Nemojte se ugledati na slavne li~nosti i wihove dijete, koje su uglavnom {tetne za organizam.

TRIDESETE

@onglirate sa karijerom, partnerom, malom decom, tako da, uprkos najboqim namerama, ne mo`ete da na|ete vremena za pripremu zdravog obroka. ^esto ste

DOMA]A KUJNA

Recept

Milk {nite POTREBNO JE: 2 gotove kakao kore 300 gr kisele pavlake 100 gr meda 500 ml slatke pavlake (

zasladjene ) 10 gr `elatina ( 1 kesica ) 6 ka{ika vode mleko za premazivawe kora

Priprema: Obe kore natopiti sa po malo mleka. @elatin potopiti u vodu. Pome{ati pavlaku i med i `icom izraditi. Sipati slatku pavlaku pa i wu izme{ati.

Otopiti `elatin, mo`ete na na~in kako je prikazano u videu ili na neki svoj. @elatinu dodati dve ka{ike fila i sjediniti. Sad tu masu istresti nazad u fil i sve izraditi `icom. Ostaviti 10 - 15 minuta.

Za to vreme spremiti kalup ili pleh i u wega prebaciti koru sa folijom. Naliti celo fil i preklopiti drugom korom. Krajeve folije prebaciti preko, da kola~ zadr`i formu. Ne stiskati.

Staviti u fri`ider da se stegne, najboqe preko no}i.

Odli~na varijanta je sat vremena u friz, a onda 2 - 3h u fri`ider.

neispavani i jedete hranu u hodu.

SAVET: Jedite vi{e suvih kajsija Kada ste umorni, ne pose`ite za la`nom energijom koju }e vam pru`iti kafa ili koka-kola, jer }e efekat biti samo privremen. Umesto toga, probajte suve kajsije ili jabuke, koje osloba|aju energiju sporije od ve{ta~kih {e}era.

Ako tokom dana osetite potrebu za grickalicama izme|u glavnih obroka, zamenite ~ips i grisine ora{astim plodovima - u~ini}ete ne{to dobro za sebe, a iz svoju decu, koja veoma rano usvajaju navike u ishrani i rukovode se primerom roditeqa. Mlade `ene koje poku{avaju da zatrudne treba da unose hranu bogatu folnom kiselinom, kao {to je spana}, blitva i so~ivo.

^ETRDESETE

Metabolizam mu{karaca i `ena u ~etrdesetim godinama je oko deset odsto sporiji nego u tridesetim, {to zna~i da

Sedewe pred ra~unarom mo`e da uzrokuje depresiju, jer su qudi tada usamqeni i vreme provode u zatvorenom prostoru.

Ovo tvrde nau~nici sa Fakulteta nauka i tehnologije u Misuriju i nagla{avaju da je jedan od simptoma depresije upravo odbijawe pojedinca da se „odlepi“ od kompjutera. Istra`ivawe je obuhvatilo 216 studenata i pratilo wihovu upotrebu ra~unara putem specijalnih programa, koji je otkrivao wihove navike za ra~unarom i stranice koje naj~e{}e pose}uju.

Rezultati su pokazali da studenti kod kojih su ustanovqeni simptomi depresije, vreme provode u neprestanom virtuelnom }askawu, ali nemaju

mnogo lak{e mo`ete nakupiti ne`eqene kilograme i tako pove}ati rizik od dijabetesa i sr~anih problema. @ene }e tako|e iskusiti hormonske promene, koje dovode do neredovnog menstrualnog ciklusa.

SAVET: Jedite vi{e mesa Varirawe nivoa hormona izaziva promene u menstrualnom ciklusu, koje ~esto mogu uzrokovati anemiju. Nedostatak gvo`|a ~ini osobu neotpornom, letargi~nom i nesposobnom da se koncentri{e, ali to se mo`e nadoknaditi putem ishrane: - Jedite crveno meso tri do ~etiri puta nedeqno, u kombinaciji sa hranom bogatom vitaminom C, koji }e pospe{iti apsorpciju gvo`|a.

Hormonalni disbalans mo`ete regulisati pomo}u soje, so~iva i lanenog semena - u Aziji, gde je ishrana zasnovana na ovim vrstama hrane, od talasa toplote pati samo 14 odsto `ena, dok na zapadu taj broj prema{uje 80 odsto.

[EZDESETE (I VI[E)

Metabolizam u ovom `ivotnom dobu mo`e biti i do 40 odsto sporiji nego u dvadesetim godinama, tako da se znatno pove}avaju rizici od prekomerne te`ine i raka.

SAVET: Jedite vi{e probiotika Stariji qudi su ~esto primorani da piju lekove i antibiotike, koji mogu uni{titi korisne bakterije u crevnoj flori i tako dovesti do dijareje i infekcije debelog creva. Zato je va`no da svakog dana unosite probiotike koji }e podi}i imunitet i za{tititi organizam od zaraznih bolesti. Tako|e je neophodno da pijete velike koli~ine vode i ~aja, kako ne biste dehidrirali.

Izbegavajte prera|evine od mesa, kao {to su kobasice, salame i vir{le, jer wihov unos pove}ava rizik od raka debelog creva.

S. G.

Ako ste umorni i celo telo vas boli, nedostaje vam vitamin D

Ra~unar uzrokuje depresiju strpqewa da to rade sa jednom ili dve osobe, ve} na svakih nekoliko sekundi ili minuta mewaju sagovornika, a non-stop kontroli{u i svoju elektronsku po{tu.

Problemi sa koncentracijom i pa`wom su ~esti pratioci depresije, nagla{avaju stru~waci.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Za umirewe `ivaca, za ubla`avawe bolova, za otklawawe nadutosti, za ~i{}ewe krvi, per{un predstavqa odli~no re{ewe.

Lekari narodne medicine preporu~uju ga i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboqewa mokra}nih puteva, dijabetesa, upale o~iju, uboda, pa ~ak i impotencije. Poznato je i da se grickawem per{una uklawa neprijatan miris iz usta, a od ove biqke koristi se sve - i listovi, i koren i seme.

Per{un nije otkri}e savremenog ~oveka, za wega su znali jo{ stari Grci i Rimqani, koji su verovali da ako grickaju per{un mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.

Biqka se prenosila sa kontinenta na kontinent, i u svakoj zemqi postajala neizostavni deo kuhiwe. Danas je kulinari naj~e{}e koriste zbog prijatnog mirisa i lepe

Ako se budite umorni i slomqeni, va{em organizmu verovatno nedostaje vitamin do kojeg je najte`e do}i prirodnim putem, osim ako slu~ajno ne `ivite u nekoj oblasti koja je stalno pod suncem.

Vitamin D, poznat i kao vitamin sunca", potpoma`e rast kosti" ju, igra ulogu u rastu }elija, ubla`avawu upala i poboq{awu neuromuskularnih funkcija.

Nau~nici tvrde da vitamin D uti~e na brojne funkcije u qudskom organizmu, od ubla`avawa respiratornih infekcija i pove}awa plodnosti, do smawewa rizika od raka dojki, pa ~ak i ubla`avawa simptoma multiple skleroze.

Na{e telo stvara vitamin D kada se izla`e sun~evim zracima, ali kako nam vremenske prilike ne idu uvek na ruku, pa u tome naj~e{}e u`ivamo samo od aprila do oktobra, mo`e se dogoditi da nam nedostaje ovaj dragoceni vitamin.

Gojazni qudi su u rizi~noj grupi jer masti rastvaraju vitamin D, kao i trudnice koje su tako|e izlo`ene riziku jer bebe pove}avaju potrebu za vitaminima.

Kako da znate da li vam nedostaje vitamin D? Ako sumwate da imate problem nedostatka vitamina D na osnovu uo~enih simptoma kao {to su konstantan umor ili ose}aj da vas celo telo boli", izvadite krv. "

Le~ewe biqem Per{un

petroselinum hortense zelene boje koja svakom jelu daje poseban vizuelan izgled.

Per{un nema visoku kalori~nu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, {to ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica.

Posle {ipka i borovnice, per{unov list sadr`i najvi{e vitamina C. U zavidnim koli~inama ima i provitamina A, vitamina B grupe, me|u kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma va`an za stvarawe crvenih krvnih zrnaca. [to se ti~e minerala, najvi{e

ima gvo`|a, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...

Li{}e per{una najboqe je uzimati u sve`em stawu, jer se jedino tako odr`avaju sva wegova svojstva. Ne vaqa ga su{iti i konzervirati, ali zato mo`e da se zamrzne. Po{to nije zahtevna biqka, mo`e da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa ~ak i u sobi. Per{unov list naro~ito je delotvoran kao sredstvo za podsticawe izlu~ivawa {tetnih materija iz organizma.

Povoqno uti~e na cirkulaciju i sr~ane tegobe. Eteri~na uqa per{una stimuli{u funkciju materice, pove}avaju koli~inu mokra}e, smawuju infekciju urinarnog trakta i uni{tavaju bakterije.

28 ^etvrtak 12..decembar avgust 2021.

10.

2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 8. SLOVO AZBUKE GRUJA ODMILA

AMPER

FRANCUSKO @ENSKO IME MORSKI MU[KO GREBEN GOVE^E

SVIRATI RUSKA U STA- TELEGRAF. KATU AGENCIJA

SRPSKI @DREBE ARAPSKOG REVOLUCIONAR KOWA (1913-1990)

TURSKA

BIV[I (LAT.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

JEDAN SPORT

RADNIK NA RADU U DRUGOJ DR@AVI @ENA POZNAVALAC TAKTIKE VOJNI ZAPOVEDNIK

RAZRED 17. SLOVO AZBUKE

GOTOV NOVAC, GOTOVINA STANOVNIK MOSTARA

SINGULAR (SKR.) VELIKI PUTNI^KI AVION (MN.) ATLETSKI KLUB NAJVI[I VRH RUSKI ZLATIBORA POLITI^AR MIKOJAN

GRAD U ENGLESKOJ SRPSKO MU[KO IME

BELGIJA BIV. PRVAK SVETA U [AHU, VILHELM

NOTAR, BELE@NIK (MN.) SUPROTNI VEZNIK

PERUANSKA PEVA^ICA, SUMAK

VRSTA SINTETI^KE TKANINE ZVU^NI SUGLASNIK (LAT.) 30. I 4. SLOVO AZBUKE

STARIJA SLIKARKA IZ HRVATSKE DUJ[IN RIBAR

DETEKTIV IZ FILMA, NES

^LAN NEKOG VE]A

16. I 11.

SLOVO AZBUKE

OBARA^ NA PU[CI

PRASTARO 28. I 12.

SLOVO AZBUKE AMERI^KA GLUMICA, VERONIKA VESELIN KRA]E

ONI KOJI [TRAJKUJU ALUMINIJUM

FRANCUSKA GLUMICA @IRARDO

REOMIR

SRPSKI FUDBALSKI TRENER SA SLIKE UPRAVO, TAMAN

ISTOK JAPANSKO OSTRVO

STAROSEMITSKI BOG ZEMQE (MIT.)

VRSTA UDARCA U TENISU BARIJUM

RUSKI PISAC LEONOV

VRSTA KUBANSKOG RUMA METAR

STARI SLOVEN

MA\ARSKO @ENSKO IME AUSTRIJA

SRPSKI GLUMAC, SLAVKO

NEVREDNO UMETNI^KO DELO (NEM.)

IVANKA ODMILA

SEVER

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 BELGIJSKI DNEVNI LIST PRODAVAC ENGLESKI U DRO- [AHISTA, GERIJI XON

JEDNA DEO MORA SEVER INDU- VITI^ASTA KOJI STRIJSKA ZAGRADA ZALAZI U VOLUMEN BIQKA KOPNO

REOMIR KRAQ IZ KOMEDIJE ALFREDA @ARIJA

MESTO KOD GU^E OBAVESTITI NEKOGA ENERGIJA RIBQA O NE^EMU JAJA[CA

POSTATI VODEN VRSTA KAFE PLOVILA SA TRI TRUPA

EKATERINA KRA]E

KOW KOJI SE JA[E SKUP INSEKATA @ENE IZ PANONSKE NIZIJE

ULIZICE

Sr Gl pski as MESTO U SRBIJI KOD BRUSA

DEO AMERI^KI QUDSKOG GLUMAC, LICA KOSTNER

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as OMLADINSKI BOKSERSKI KLUB (SKR.)

VREMENSKI PERIOD

POGLAVAR KATOLI^KE CRKVE VELIKA VOJNI^KA GLAVA, ZNA^KA GLAVURDA NA KAPI

GRAM NEMA^KI GLUMAC, EMIL

TRAG DIVQA^I (FRANC.)

30. I 26.

SLOVO AZBUKE EVENTUALNO (SKR.)

LAKI RUSKI AVION STATIV

SMEDEPRIPADREVO NIK SKITSKOG AKONTACINARODA JA (FRANC.)

LUTKA U POZORI[TU 30. I 22. SLOVO AZBUKE

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE MAJKA ODMILA LI^NA ZAMENICA JAK EKSPLOZIV, TROTIL

FRANCUSKI PESNIK, CARA AMPER

FILM @IKE MITROVI]A IZ 1982. GOD. METAR

OBLAST OKO JU@NOG POLA IRIDIJUM POQSKI FILOZOF, ROMAN ISTOK

Sr Gl pski as

ARHEOLO[KI LOKALITET U NI[U VRSTA RISA

1 2 3 4 5 6 7

OBIM URANIJUM AD AKTA (SKR.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

VRSTA MORSKE RIBE

Skandinavka 1: VODORAVNO @, GASTARBAJTER, R, TAKTI^ARKA, WUKASL, KE[, SG, JOKSIM, AK, B, IMA, NOTARO[I, CATA, SONANT, DREVNO, ANI, [TRAJKA^I, LEJK, DRAGAN STOJKOVI], I, BAAL, RITERN, LEONID, ANT, BAKARDI, ESTIKA, [TIMAC, S, ICANA, KI^ Skandinavka 2: VODORAVNO S, R, RAZVODNITI SE, EKA, ARABIKA, POLTRONI, ROJ, ALIR, G, PAPA, AVIJETKA, [H, SD, MARIONETA, OBK, NATA[A NINKOVI], DRENOVA, TRISTAN, TI, SAVAMALA, ANTARKTIK, MEDIJANA, INGARDEN, O, KANADSKI RIS, AA, TUW Ukr{tenica: VODORAVNO KULUK, IL, KRSTA, STEFAN NEMAWA, M, ARU, LASTAR, MPA, MOK, ISTORI^ARI, A[I, STANKOVI], KAPETAN KUK, LIM, SK, KONTESA, A]A

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Radna obaveza u feudalizmu Auto-oznaka za Izrael - Srpsko mu{ko ime, 2. Osniva~ dinastije Nemawi}a - Oznaka za metar, 3. Ostrvo kod Nove Gvineje - Mladi izra{taj na lozi - Megapaskal (skr.), 4. Me|unarodni olimpijski komitet (skr.) - Profesori istorije, 5. Vrsta `ute okerske boje - Srpski pisac, Borisav, 6. Engleski moreplovac, Xems - Tanka metalna plo~a, 7. Sportski klub (skr.) Knegiwa, grofica (ital.) - A}ima kra}e.

USPRAVNO: 1. [vajcarski fudbalski klub, 2. Ono {to se utro{i, izdatak, 3. Starogr~ki filozof, 4. Susedna slova azbuke - Enigmatski klub (skr.), 5. Jedan Jupiterov satelit, 6. Mesto za stanovawe, nastamba, 7. Jelo spremqeno na brzinu, 8. Stanovnice Letonije, 9. Engleski fudbaler Ra{ford, 10. Vrsta ju`noameri~kog plesa, 11. Dvadeseto i sedamnaesto slovo azbuke - Dvadeset osmo i tre}e slovo azbuke, 12. Mesto u Srbiji kod Kraqeva, 13. Oznaka za tonu - Srpski leksikograf i doktor za engleski jezik, Tvrtko, 14. Marka kozmeti~kih preparata - Simbol mazurijuma.

I,

W

K,

SPORT

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 29

"@UTA KU]A" MO@E, MLADI] NEPO@EQAN

Pazarci provocirali, na povike druge strane prekinut me~ Partizan je pobedio, a fudbalska igra je po ko zna koji put pora`ena na gradskom stadionu u Novom Pazaru.

Vru}e gostovawe u gradu kraj Jo{anice se kao po nepisanom pravilu pretvara u u`areno, a izuzetak nije bio ni nedeqni duel koji i pored izostanka takmi~arske neizvesnosti nije pro{ao bez haosa, prekida i mu~nih scena.

Iskustva iz bliske i daqe pro{losti su ukazivala na to da crno-bele ne}e u Novom Pazaru do~ekati osmesi i prijateqska atmosfera, ali za razliku od nekih ranijih prilika, doma}in je sada na prve ozbiqnije znake "kontre" re{io da svoju uvre|enost prezentira napu{tawem terena. Prakti~no od prvog minuta je bilo jasno da pristalice Novog Pazara ne}e odustati od svog standardnog repertoara uvreda na ra~un dr`ave u kojoj `ive, a sve to je bilo garnirano bacawem raznih predmeta u pravcu klupe crno-belih.

Znali su treneri beogradskog kluba prethodnih

godina da napuste taj stadion potpuno ispquvani i poni`eni, poput Marka Nikoli}a i Vladimira Vermezovi}a, a i Aleksandar Stanojevi} je s vremena na vreme morao da koristi razne ve{tine kako bi izbegao predmete koji su leteli ka wemu sa zapadne tribine.

Zvani~na lica su u ve}ini takvih situacija poku{avala da za`mure, kako ne bi dodatno dolili uqe na vatru, ali je i pored toga sudija Milo{ Milanovi} u tri navrata prekidao utakmicu posle povika "Naser Ori}", "@uta ku}a", "Kosovo je pored Srbije". Klicawe Ratku Mladi}u sa druge strane stadiona je bilo dovoqno da doma}ini zauzmu o{tar kurs i zaprete da ne}e nastaviti utakmicu dok "grobari" ne napuste stadion.

Ru`no, haoti~no, ~ak i tu`no. Partizan je upisao novu ubedqivu pobedu, ali bu|ewe Sume, majstorija Natha i minijature Uro{evi}a i Rikarda su ne{to {to nigde nije bilo centralna tema posle utakmice. Niti }e biti ovih dana...

S. G.

SAVI] O PARTIZANOVOM TIMU: Nije jo{ gotov, {ampion se ne postaje u avgustu Zoran Savi}, sportski direktor Partizana ka`e da se ne}e sakrivati iza imena i prezimena @eqka Obradovi}a i upozorio je da dobri potpisi ne zna~e dobar tim.

Partizan je za novu sezonu anga`ovao @eqka Obradovi}a, koji sti`e u svoj klub posle skoro tri decenije od najve}eg uspeha i osvajawa titule prvaka Evrope.

Savi} je u me|uvremenu bio zauzet dovo|ewem i nekoliko zvu~nih poja~awa, od kojih je posledwe Alen Smailagi}, dosada{wi igra~ Golden Stejt Voriorsa. „Videli smo, oduvek koliko je {ampiona bilo tokom avgusta meseca. Sigurno je najbitnije da se ekipa {to pre okupi i da krenemo punom parom, jer }e sezona da bude zahtevna. Bitno je da se radujemo na kraju sezone, a ne sada“, rekao je Savi}.

Dodaje i da je zadovoqan onim {to je u~iweno do sada… „Jesam, s obzirom na to kako je zavr{ena pro{la sezona i da smo jako kasno po~eli sa gradwom no-

u va~ kod kal roski nka ro-

Ono Sudan mba, ije, mezbuto u ekar-

vog tima, jer smo trenera doveli pred kraj juna. Da smo to ranije zavr{ili mo`da bismo ve} imali kompletiranu ekipu. Me|utim, sa~eka}emo jo{ malo da kompletiramo tim“, ka`e Savi}.

Osvrnuo se i na opro{taj Novice Veli~kovi}a, koji je nedavno rekao da se opra{ta od Partizana i da zavr{ava profesionalnu karijeru.

Klub ga je ispo{tovao organizovawem utakmice protiv Anadolu Efesa, aktuelnog prvaka Evrope u ko{arci. „Sigurno da je zaslu`io. Partizan treba da bude primer kako

se odnosi prema biv{im igra~ima. Samim tim, Novica je zadu`io Partizan po pona{awu i svemu, ponikao je ovde. I zaslu`io je da mu do|e prvak Evrope. Hvala i Efesu {to su pristali da do|u.

Promenili su kalendar da bi mogli da budu ovde, mislim da }e to biti i dobra prezentacija ekipe, ali i da vidimo na{e mogu}nosti.

Ideja je da igramo jake turnire, u Istanbulu, proitv Efesa, u Atini, protiv najja~ih ekipa pa da vidimo gde se nalazimo“.

Savi} je naveo i da posle dolaska Alekse Avramovi}a, Kevina Pantera, Zeka Lideja, Rodionsa Kurucsa, Dalasa Mura i spomenutog Smailagi}a.

Me|utim, svestan je i da sve mora da se poklopi da bi taj sastavqeni tim funkcionisao. „To sam i ranije rekao, jedna stvar je potpisati igra~e, a druga napraviti tim. Doveli smo najboqeg trenera u Evropi, ali ne}emo da se krijemo iza wegovog imena. Moramo da napravimo dobru ekipu i tim poput familije, zakqu~io je Savi}.

S. G.

Luk Ivanovi} na treningu Kvinslenda

Brizbejn leti na srpskim krilima Mladi Luk Ivanovi} iz Sidneja pre{ao u redove ekipe iz Kvinslenda i pridru`io se jednom od najbr`ih fudbalera dana{wice Nikoli Mileusni}u. Milo{ Ninkovi} ostao jedini Srbin u redovima Sidneja U elitnoj australijskoj A ligi se zahuktava prelazni rok, a ve} ina klubova je proteklih dana po~ela pripreme za novu sezonu koja startuje 29. oktobra. Naro~ito zanimqiv je u~inak Brizbejn Roura na transfer pijaci, po{to je klub iz Kvinslenda odlu~io da anga`uje dvojicu bo~nih napada~a srpskog porekla, s namerom da pokrene u pro{lom {ampionatu prili~no jalovu ofanizvnu liniju svog tima.

Brizbejn je najpre doveo Nikolu Mileusni}a (28) iz danskog Randersa, a zatim je anga`ovao i 21-godi{weg Luka Ivanovi}a, koji je u prethodne dve i po godine osvojio dve titule {ampiona sa ekipom Sidneja (2019. i 2020). Talentovani napada~, koji igra na poziciji desnog krila, zatra`io je i dobio raskid ugovor s petostrukim {ampionima Australije, po{to nije bio zadovoqan skromnom minuta`om u pro{lom prvenstvu, kao i saznawem da ni u novoj sezoni ne bi imao zagarantovano mesto u startnoj postavi nebesko-plavih. Milo{ Ninkovi} je tako ostao jedini Srbin u timu Sidneja. „Uzbu|en sam {to sam postao ~lan velikog kluba kao {to je Brizbejn Rour. Razgovarao sam s trenerom Vorenom Munom i od wega dobio jasne smernice kako on `eli da Brizbejn igra u narednoj sezoni. Mogu da ka`em da to definitivno odgovara mom stilu igre, jer ja volim direktnu igru, volim da driblam i posti`em golove“, rekao je Ivanovi}, koji je ponikao u juniorskom timu Belih orlova iz sidnejskog predgra|a Bonirig.

Drugi Srbin koji }e u novoj sezoni igrati u {picu Brizbejna je Nikola Mileusni}. On je u Australiji stekao reputaciju najbr`eg fudbalera A lige, po{to je tokom 2020. u dresu Adelajd Junajteda u vi{e navrata bele`io sprintove br`e od 36 kilometara na sat (li~ni rekord 36,2 km/h). Pore|ewa radi, prema zvani~nim podacima najbr`i fudbaleri sveta su Alfonso Dejvis iz Bajerna i A{raf Hakimi iz Intera koji su postizali maksimalnu brzinu od 36,5 km/h, dok je Kilijan Mbape iz PS@ tr~ao 36,1 km/h.

Mileusni} je ro|en 1993. u porodici srpskih emigranata u Adelajdu, a fudbalski je stasao u Beogradu, najstarijem srpskom klubu na prostorima Australije. Profesionalnu karijeru zapo~eo je tek sa 23 godine, jer je `eleo da najpre obezbedi diplomu magistra naftnog in`eweringa.

Kao igra~ na turbo pogon bio je nezamenqiv u dresu Adelajd Junajteda tokom tri sezone i pomogao je klubu iz Ju`ne Australije da osvoji dva nacionalna kupa. U pro{loj sezoni isti uspeh je ponovio u Danskoj sa Randersom, ali nije obnovio ugovor ve} je odlu~io da se vrati u Australiju, ovaj put u redove Brizbejna.

Bi}e zanimqivo kako }e u novom {ampionatu A lige funkcionisati napad Brizbejna sa dva brzonoga Srbina po bokovima - Mileusni} levo, a Ivanovi} desno. Ostaje da se vidi da li }e ovaj tandem biti dovoqno jak zalog Roura da {ampionsku titulu posle osam godina vrati u glavni grad Kvinslenda.

FOTOGRAFIJA ZA NEVERICU:

Leo Mesi sa svim svojim trofejima iz Barselone Lionel Mesi je nakon vi{e od dve decenije napustio Barselonu, a koliko je uspe{na bila wegova karijera u katalonskom gigatnu pokazuje jedna fotografija.

Mesi je sa Barselonom osvojio ~etiri titule prvaka Evrope, deset titula {ampiona [pa-

nije, sedam trofeja namewenih najboqem timu Kupa kraqa, tri titule na Svetskom prvenstvu za klubove, tri evropska Superkupa, kao i osam trofeja u Superkupu [panije.

To ukupno daje zbir od 35 trofeja, {to je samo po sebi impozantno.

A kada se sjajni Argentinac na{ao u istoj prostoriji sa wima, zabele`ena je fotografija koja u su{tini dovoqno govori o nasle|u koje za wim ostaje u ekipi sa Nou kamp stadiona.

Mesi karijeru nastavqa u Pari Sen @ermenu.

S. G.

30

SPORT

10. .decembar 2020. ^etvrtak 12 avgust 2021.

NOVAK I US OPEN

Sve o povratku na mesto diskvalifikacije Novak \okovi} arhivirao je Olimpijske igre, sledi operacija "US Open", jo{ jedna bolna ta~ka karijere mora da se ispravi. \okovi} je pro{le godine {okantno diskvalifikovan zbog nesmotrenog poteza i poga|awa sudije Laure Klark.

Slu~ajno je pogodio stariju gospo|u koja je bila linijski sudija i koja nije ni gledala gde leti loptica.

Tako je pogo|ena u vrat i dugo se hvatala za grlo, zbog ~ega Novaku nije bilo spasa, morao je da ode u svla~ionicu u duelu protiv Pabla Karewa Buste, pri rezultatu 6:5 za [panca, u ~etvr-

tom kolu.

Put do titule otvoren je Dominiku Timu, Austrijanac je do{ao do svog jedinog Grend slema u karijeri, a od tog US Opena, Novak nije izgubio nijedan me~ na Grend slemovima.

Otvorio je 2021. godinu dominantno, osvojio je Australijan open, pa Rolan Garos i Vimbldon, sada je na 20 titula, koliko imaju Nadal i Federer.

Sada ima dva motiva „do neba“, da pokori Wujork posle diskvalifikacije, i da do|e do rekordne 21. titule Grend slema.

Ironija je da je na posledwa

~etiri Grend slema samo Laura Klark uspela da osujeti Novaka na putu do titule, sada }e imati tenisku konkurenciju.

Ipak, Rafael Nadal se nije proslavio na po~etku sezone na betonu, iako je sve podredio tome u `eqi da tempira formu za US Open.

Ispao je ve} u osmini finala Va{ingtona, od 14. nosioca Harisa, pa se potvrdilo da }e morati dobro da zapne ako `eli da do|e prvi do 21. Grend slema.

RAFA STRAHUJE, ROXER ODUSTAJE Rafa je propustio Vimbldon

„@ivojinovi} ko~io Novaka, napravio nam je pakao od `ivota“ Sr|an \okovi} opisao je trnoviti put Novaka \okovi}a do zvezda, jer je malo nedostajalo da ne bude finansiran. \okovi} senior opisao je anegdotu iz 1999. godine, kada je do{lo do finansijskih problema.

Sr|an \okovi} tra`io je nekog ko bi investirao u Novaka, stupio je i u kontakt sa Bobom @ivojinovi}em.

Na pitawe voditeqa: „koliko ih je usporila re~enica, kada je neko iz na{eg okru`ewa rekao da je Novaka takav i da ima oca koji je lud“, Sr|an je opisao {ta se desilo. „Ne `elim da krijem, ja sam o tome stalno govorio. Prestao sam o tome da govorim, ali kada si me ve} pitao ko je, to je na{ proslavqeni teniser, Slobodan Boba @ivojinovi}. Novak je bio u kampu kod Nikole Pili}a i taj kamp je ko{tao mnogo u to vreme, nekoliko hiqada maraka koje mi nismo imali. Nismo mogli da zaradimo od svog posla, koji smo imali. Stupio sam u kontakt sa Cepterovim direktorom u Beogradu, pa sam povezao Nikolu Pili}a sa wim.

Nikola je zakazao sastanak kod Milana Jankovi}a, vlasnika te kompanije, oti{ao je sa suprugom u Monako i objasnio mu o ~emu se radi.“

Sr|an je naveo i kako je sve izgledalo. „Novak je tada imao 14, ve} je bio prvak Evrope, u dublu, ekipno i pojedina~no, u svim kategorijama. Objasnio mu je da je Novak veliki talenat, da }e biti dobar igra~ i Jankovi} je rekao da }e podr`ati to, iako ne bude uspeo, da }e ga svakako podr`ati i da }e stati iza wegovog boravka u akademiji. Nikola se vratio u Minhen i onda mi to ispri~ao, a ja sam bio presre}an, kao i ~itava porodica“.

Noletov otac objasnio je kako je do{lo do problema… „Nakon nekoliko dana me je pozvao i rekao da od toga nema ni{ta, zato {to je Jankovi} pozvao Bobu @ivojinovi}a, a on mu je rekao da Novak ima bolesno srce, bolesnu petu i da mu je tata nemogu} za saradwu, a nije poznavao ni tatu, ni Novaka. To mu je odgovorio zato {to ga je ovaj pitao odakle sada Novak, kada sam ti dao nekoliko stotina hiqada maraka da napravi{ klub u Beogradu, po{to je on uzeo ~etiri najtalentovanija klinca, me|u kojima nije bio Novak, a onda je on izgovorio to {to je izgovorio i naredne tri godine nam napravio pakao od `ivota“, poru~io je Sr|an \okovi}.

i Olimpijske igre, samo da bi se spremio za beton, a u intervjuu za zvani~ni sajt US Opena, potvrdio je da Novaka vidi kao prvog favorita. „Pa, ve} je osvojio tri titule ovde. Dakle, kada osvojite tri, mo`ete osvojiti ~etiri, bez sumwe, zar ne? Igra}e na tvrdom terenu, verovatno najboqa podloga za wega. Pa za{to da ne?

Naravno, bi}e to i te{ko, bi}e tu drugi momci koji `ele da osvoje posledwi slem u sezoni.

Ali, da, naravno da je jedan od jasnih favorita, verovatno najve}i. Ove godine postigao je ne{to, pa, neverovatno. Hajde da vidimo. Ne znam. Definitivno verujem da on to mo`e, bez sumwe“, rekao je Rafa.

Sa druge strane, Roxer Federer sve vi{e i vi{e otkazuje.

Odustao je od Toronta i Sinsinatija, problemi sa kolenom su prejaki, nije igrao ni na Olimpijskim igrama, na Vimbldonu je ispao u ~etvrtfinalu, proslavio je i jubilarni 40. ro|endan.

Odigrao je samo 13 me~eva u 2021. godini i nema lak put, ukoliko `eli da priredi senzaciju, a realno je i da odustane od US Opena.

IGRE PRO\U, DANILOVI] NIKAD:

Ni da zucne, a bruka jo{ boli U pro{lu subotu smo bili svedoci me~a za bronzu koji igraju dve selekcije sa po „jednim i po igra~em“, me~a u kom se nadigravaju Don~i} i Mils i u kom bi Slovenci do{li do medaqe da je premoreni i prebijeni as Dalasa pored sebe imao bar jo{ jednog igra~a iznad nivoa Evrokupa.

Dizao je Don~i} saigra~e kvalitativno, jedan @iga Dimec je u pojedinim trenucima Igara delovao kao igra~ dostojan NBA lige, sve zahvaquju}i neverovatnoj timskoj energiji i „kidawu“ za svoju zemqu.

A mi? Ostaje da se hvalimo trojicom MVP-ja, od kojih se jedan nije udostojio da po{aqe SMS selektoru, a kada do|e kao pred Kinu, ne udostoji se da se obrati svojim navija~ima.

Nije tako davno bila utakmica protiv Litvanije u krcatoj

Areni, na koju je Joki} do{ao sa solidnim vi{kom kilograma, sa koje je oti{ao bez re~i, zaboraviv{i da ne daje izjavu medijima, koje ni ne mora da voli, ve} na-

vija~ima koji su napunili tribine da bi ga kona~no videli.

Ipak, ono nau~eno u Americi, ne va`i u Srbiji. Tako je mogu}e i da u reprezentativnom hotelu stariji brat izigrava telohraniteqa, sam igra~ mo`e da se vrati u Srbiju sa priprema kad mu se prohte, a u re{avawu ovih problema Danilovi} nije bio glasan kao posle fijaska u Kini.

Predrag Danilovi} je bez potrebe `ustro odr`ao konferenciju za medije posle 5. mesta u Kini, gde je selekcija SAD do{la sa sastavom nedostojnim medaqe. Srbija se nije proslavila, situacija sa Nikolom Milutinovim potvrdila je da ne{to ozbiqno ne {tima u igra~kom kadru. „Ne bih nazvao ovo debaklom, negde smo pogre{ili, ne znam jo{ gde, vide}emo… Mi smo kao sa-

vez du`ni da obezbedimo najboqe uslove za trenirawe i najboqe trenere. Ako mislite da }ete posva|ati mene i Saleta, mene i Toma{evi}a onda – }orak“, rekao je Danilovi}.

Izgleda da Danilovi} i daqe ne zna gde smo pogre{ili, negde sigurno jesmo, jer nismo oti{li u Tokio, a svi preduslovi za to stvoreni su doma}instvom u kvalifikacijama.

Neverovatno je da predsednik Saveza i igra~ka legenda kakav je Danilovi} nema kapacitet da jasno i glasno u javnosti stane iza Koko{kova, pozove ili prozove Joki}a, napravi ambijent u kom }e se napasti Olimpijske igre, ostalo je na tome da molimo Boga da neki Pajola ne bude raspolo`en protiv nas.

Neverovatno je i da su zrelim, ozbiqnim igra~ima vrhun-

Ovaj put, US Open igra}e se pred punim tribinama, dozvoqen je pun kapacitet i to je potvr|eno 21. jula.

Novak ima priliku da postane tre}i teniser sa kalendarskim slemom posle Roda Lejvera 1969. i Dona Baxa 1938. godine, a turnir se odr`ava od 30. avgusta do 12. septembra.

KO VREBA [ANSU? Dominik Tim pod znakom pitawa je zbog povrede, ali Novak mora biti oprezan i sa Danilom Medvedevim, kome je beton omiqena podloga i na kom je do{ao do finala Australijan opena ove godine.

Stefanos Cicipas ima motiv vi{e zbog poraza na Rolan Garosu u finalu, a Aleksandar Zverev do{ao je do samopouzdawa koje mu je nedostajalo.

To je u~inio pobediv{i Novaka u Tokiju, iz senke }e pretiti jo{ Andrej Rubqov i Mateo Beretini, koji ima odli~nu sezonu i koji se dokazao na Vimbldonu ove godine.

Italijan je odustao od Tokija i ima}e sve`inu potrebnu za nastup u Americi.

S. G.

Sve se slomilo na Igoru Koko{kovu, iako je krivica za odmor tokom Olimpijskih igara kolektivna. Ipak, sa vrha, sti`e samo }utwa ske klase ipak neophodne `ocovsko-karijevske metode bu~nog fenirawa face kako bi se malo motivisali za jednu Italiju bez Galinarija.

Poklonili smo Italiji igre i priliku da daleko doguraju, {to su i u~inili.

Ako ono u Kini nije bio debakl, onda je pitawe {ta je ono {to smo videli protiv Italije.

Danilovi} jo{ nije odlu~io da nam ka`e.

N. R.

SPORT

^etvrtak 10. 12. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 31

Sebi} o supruzi Alini, sre}nom ka~ketu i potezu za Bobanu Milenko Sebi} je 2. avgusta u{ao u legendu. U izuzetnoj konkurenciji uspeo je da stigne do bronzane medaqe u „kraqevskoj disciplini“ (malokalibarska pu{ka trostav, 50 metara), a onda ~itavoj Srbiji otkrije ko je on zapravo.

Momak ro|en u Trsteniku, veliki gospodin i profesionalac, ima pri~u za film. „Upucao“ je bronzanu medaqu, a onda izveo najemotivniji momenat Igara u Tokiju. Izvadio je fotografiju Bobane Veli~kovi} Mom~ilovi} koja nas je napustila pre godinu dana i posvetio joj odli~je. Kada god pri~a o woj,

igre“.

Otkrio je i kako sve izgleda „iza kulisa“ Igara i sa ~im su sada sve morali da se nose sportisti. „Prevoz je bio u po~etku katastrofa. Kada se napuni autobus, samo ti ka`u slede}i je u osam.

Kako, ~ove~e, pa `urim na trening. To je bilo dok su bili neobavezni treninzi, posle je moralo, qudi su se bunili, pa onda napune i taj autobus. Imali smo aplikacije za kretawe. Imamo grupu olimpijci i wih nekoliko je poslalo sliku kako pokazuju da su ih izbrisali. Bila je jedna za kontakt, koja nije proradila,

Ven~awe u trenerkama Rusije i Srbije: Milenko Sebi} sa suprugom Alinom uvek mu zasijaju o~i i napune se suzama. „Ja to nisam nikom rekao, planirao sam to, ali sam terao sam sebe. To mi je bila dodatna motivacija. Gledam osnovni me~ i par puta mi se ukqu~ilo u glavi: ‘Ajde, mora{’. Kad sam u{ao u finale rekao sam: ^ove~e, sad ti je najboqa prilika za to’. Ve~e pre toga sam od{tampao sliku, oti{ao sam u selo i tra`io da mi urade sliku na papairu. Japanci mi ka`u ‘Only PDF’ („Samo PDF“), molio sam Japanku i na kraju mi uradi. Stavio sam je u fasciklu i kada sam do{ao tamo rekao sam ‘Qudi, ja moram ne{to da uradim’. Nisam nikom rekao o ~emu se radi, nisam hteo nikog da optere}ujem, to je bila moja `eqa. Ose}ao sam da tako treba da uradim. Kao da je bila tu, osetio sam olak{awe, oti{la je tako da se nismo ni videli…

Bilo je EP i posle toga je krenula korona, treninzi, samo haos“, po~eo je Sebi} razgovor.

Kada je zavr{io finale, selektor Dragan Donevi} mu je saop{tio da se plasirao na Svetski kup, a wihov razgovor otkriva koliko imaju sjajan odnos. „Nisam ni znao da je finale Svetskog kupa u Bakuu za dva meseca. Planirao sam da ne pipnem pu{ku dva meseca, kad dolazi Donevi} i ka`e: ‘Plasirao si se za finale Svetskog kupa’. Rekao sam da ho}u i odmah kre}emo.

Sada nam je period do Pariza kra}i, slede}e godine po~iwu da se jure kvote za Olimpijske

i druga za zdravqe. Ako ne popuni{ ‘O~u’ do 11 sati, telefon kre}e da pi{ti. Ta prva kwiga pravila je bila ogromna“.

Najve}a zvezda Igara bio je definitivno Novak \okovi} (4. mesto u singlu i miks dublu), a po nekim procenama napravio je oko 5.000 selfija u Tokiju. Sebi} je potvrdio da su od \okovi}a mnogo nau~ili. „Wemu je stalno tako, gde god da se pojavi svuda je ludilo. Imponuje mu to, trudio se da ispo{tuje. I{ao je u restoran, u teretanu, sedeo ispred zgrade, hteo je da ispo{tuje sve te qude, i to mu pravi poene. On je u razgovorima prenosio iskustva, kako sve pre`ivqava psihi~ki, odatle mo`e{ da izvu~e{ toliko toga. Jedan od najve}i svih vremena je sa tobom, lepo je da ose}a{ va`nost i veli~inu Srbije.

Pitaju me: ‘Odakle si?’. Ka`em: ‘Serbia’. Oni ponove: ‘Sirija?’, sledi poja{wewe: „Nou, nou, Serbia. Novak \okovi}“. I onda shvate: ‘Aaaaaa, Serbia’.

Pojasnio je i kako je izgledalo dru`ewe u Olimpijskom selu. „Korona mi je pomogla da se dodatno boqe spremim. Uzeo sam kvotu u disciplini za koju ka`u da nisam konkurentan. Rekao sam sebi: ‘Idem da u`ivam u pucawu’.

Tamo je dru`ewe bilo fenomenalno. Fantasti~ni profesionalci i qudi, skidam im kapu.

Svi smo se dru`ili, na na{em spratu su bili vaterpolisti, ko{arka{ice i odbojka{ice, pa smo svi bili tu. Dobio sam neke

slike da su pratili moj finalni me~, ba{ mi je bilo drago“.

Za bronzanog olimpijca va`i da je najve}i radnik me|u strelcima i da po pravilu uvek ispuca vi{e metaka od svih ostalih. „Provodim najvi{e vremena na streli{tu i koristim najvi{e metaka. Meni je me~ 120 metaka, plus proba do 200. Ako mislite na takmi~ewu da izvedete to maksimalno, morate da ga|ate barem duplo ili bar da ponovite jo{ jedan stav. To je minimum 300 metaka po treningu, ga|am toliko jer mi se to pokazalo kao dobra stvar. Moram da radim i treniram da bih imao sigurnost.

Kada kvalitetno treniram ne idem na sre}u. Za mene je sre}a kada ne treniram 3-4 dana, pa na takmi~ewu odradim solidan rezultat. Ako treniram znam da }e biti rezultat. Nisam od onih koji ne treniraju, pa naprave dobar rezultat“.

Sa~uvao je tajnu kako se priprema i {ta zapravo zna~i „ruska {kola“ uz nezaobilazan ogroman osmeh. „To ne mogu da ti odam. To su wihovi sistemi treninga, psiholo{ki, takti~ki i tehni~ki. To je druga~iji pristup u odnosu na nas, ali ni{ta spektakularno“.

Zato nam je otkrio kakva je bila prva reakcija supruge Aline i govorio o specifi~nom ven~awu. „Supruga je bila ba{ odu{evqena jer zna koliko je bilo te{ko sve ovo. Koliko smo se i namu~ili u pripremama i ovo je do{lo kao opu{taju}e za telo i mozak. Sa suprugom sam se upoznao na takmi~ewu i kasnije po~eli da se zabavqamo. Kad smo re{ili da se uzmemo, bila je zamisao da se uzmemo u trenerkama. Ona ruskoj, a ja srpskoj.

Kad smo stigli tamo, mati~ar nas gleda ~udno, svi sre|eni, mi u trenerkama. ‘Da niste pogre{ili sobu?’, pitao nas je mati~ar.

Kada smo objasnili rekao je: ‘Super, dobra je fora’. Bilo je to veoma originalno“.

Tek postaje svestan koliko je odu{evio sve u Srbiji. „Svakog dana po{aqem ko zna koliko poruka, ne sti`em da odgovorim svim qudima, a `elim to da uradim“.

Mnogima je za oko zapao ka~ket koji je Sebi} nosio u finalu. Ve} godinama ga nosi na velikim takmi~ewima i smatra ga talijom. „Taj model ka~keta nosim ba{ dugo. Ovaj iz Tokija sam poklonio Olimpijskom komitetu za muzej.

Razm{iqao sam {ta da dam, jer posle velikih takmi~ewa ostavimo suvenir. Otvorim torbu i prvo stoji ka~ket. ‘Pa, to je to.

Kupi}u isti za Pariz. Dobro je ura|en i grb’, pomislim. Na{ao sam ga kod nas gde se prodaju suveniri pre nekoliko godina. Posle nisam nigde mogao da ga na|em, a moj je ve} bio gotov.

Ulazimo jednom u prodavnicu, na akciji vidim taj ka~ket i odmaj ka`em: ‘Daj mi’. Uzeo sam jedan crveni i tamnoplavi“, zavr{io je pri~u Sebi}.

N. R.

Srbija uzela bronzu, pa dobila najboqeg basketa{a planete Srpski basketa{ Aleksandar Ratkov postao je od ponedeqka najboqi na svetskoj rang listi 3H3 na kojoj je zamenio Letonca Naurisa Miezisa.

Miezis je nedavno sa svojom reprezentacijom osvojio Olimpijske igre u Tokiju, ali je izgubio bodove iz 2019. pre pandemije koronavirusa, pa je wegova vladavina na vrhu potrajala samo nekoliko meseci, od prvog aprila 2021. do sada.

Iza 29-godi{weg Ratkova, osvaja~a bronzane medaqe u Tokiju, nalazi se Mihailo Vasi}, tako|e bronzani srpski basketa{, dok je Miezis tre}i.

Dobri ulazi, pametna dodavawa, pouzdan {ut uz kombinaciju kvaliteta u odbrani i napadu ~ine Ratkova trenutno najboqim, mada iz FIBA tvrde da je ponekad ostajao u senci drugih ozbiqnih basketa{a iz svoje zemqe.

Ratkov je bio drugi u skokovima, prvi u procentu {uta s unutra{wih pozicija (ra~unaju se oni koji su odigrali bar deset utakmica) i bio je peti igra~ na pro{logodi{woj svetskoj turi.

Bio je kqu~ni igra~ u pohodu na Doha masters za svoj tim Liman, kada je u ~etiri me~a ubacio 28 poena. U Tokiju je {utirao sa 70 odsto preciznosti iznutra, a ubacio je 38 poena.

Pukla „bomba“, Don~i} potpisao i u{ao u istoriju NBA lige Luka Don~i} i Dalas Maveriksi dogovorili su se o nastavku saradwe, a slovena~ki ko{arka{ dobio je ugovor kojim je u{ao u istoriju NBA lige.

Kako je rekao wegov agent Bil Dafi u izjavi datoj ESPN, Don~i} je dobio takozvani supermaks ugovor od 207 miliona dolara na pet godina, ~ime je postao rekorder lige kada je u pitawu produ`etak ugovora sa igra~em koji je imao aktivan ruki ugovor.

On bi, prema informacijama iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, trebalo ugovor da potpi{e ovih dana, nakon ~ega }e odr`ati i konferenciju za medije. „Ovo je ispuwewe sna. Ko{arka mi je dala toliko mnogo, i odvela me na toliko neverovatnih mesta. Po~astvovan sam i uzbu|en jer }u ostati u Dalasu kao deo Maveriksa, i zahvaqujem navija~ima na podr{ci“, rekao je Don~i} u izjavi koju je preneo ovaj ameri~ki portal.

Slovenac je, uz Kevina Durenta, jedini ko{arka{ koji je uspeo da vi{e od jednom bude izabran u idealnu petorku NBA lige u istoriji takmi~ewa. U svom dosada{wem toku karijere, Don~i} je u NBA ligi bele`io 25,7 poena, 8,4 skoka i 7,7 asistencija po utakmici u liga{kom delu, dok je u plej-ofu imao 33,5 poena, 8,8 skokova i 9,5 asistencija po me~u.

Don~i}a je Dalas odabrao kao tre}eg pika na draftu 2018. godine kao vladaju}eg MVP-ja Evrolige, a po dolasku u NBA Slovenac je prvo izabran za rukija sezone, da bi potom usledila i priznawa u vidu izbora u idealnu petorku {ampionata.

THURSDAY  ^ETVRTAK 12. 8. 2021.

Odbojka{ice su evropske i svetske {ampionke, i osvaja~ice olimpijske bronze, vaterpolisti su dvostruki uzastopni olimpijski prvaci i apsolutni vladari planete. Svedoci smo dve verovatno najboqeg generacije u istoriji srpskog sporta, u 21. veku sigurno.

Silno su `elele finale, nisu uspele preko nadmo}nih Amerikanki, potowih {ampionki, ali su zaslu`ile da se s osmesima vrate u Beograd.

Za odmor ne}e imati ni najmawe vremena, jer ih Evropsko prvenstvo ~eka iza }o{ka i to pred doma}om publikom u Beogradu. Druga je pri~a koliko je nehumano to {to }e u mesec i po dana odigrati dva velika takmi~ewa.

To su na svojoj ko`i najboqe osetile ko{arka{ice, pa su posle osvajawa evropskog zlata zauzele ~etvrto mesto u Tokiju, vidno iscrpqewe i bez snage da se domognu postoqa.

Zato su odbojka{ice nastavile ~udesan niz osvajawa medaqa po~ev{i od 2015. i sa svakog takmi~ewa su se vratile s odli~jem.

Pre {est godina su izabranice Zorana Terzi}a bile bronzane na EP, usledilo je srebro na Olimpijskim igrama u Riju (2016) i onda tri uzastopna zlata. Osvojile su ~udesne devojke Evropsko prvenstvo 2017. i 2019. godine, a izme|u dva EP pokorile si i planetu 2018.

Sjajna serija zaokru`ena je bronzom u Tokiju, za koju je selektor Terzi} rekao da je mo`da i najva`nija medaqa ove generacije koje }e se pamtiti kao jedna od najuspe{nijih, ako ne i najuspe{nija u istoriji srpskog `enskog sporta.

Mnoge su najavile opro{taj upravo na {ampionatu u Beogradu, poput Milene Ra{i} i Maje Ogwenovi}, s tim {to je legendarni diza~ najavila mogu}nost

odlagawa penzije do OI u Parizu 2024. Ipak, izvesno je da }e posle Evropskog prvenstva te{ko ova ekipa opet igrati u istom sastavu… „Ovo je jedna od na{ih najva`nijih medaqa. Veoma sam ponosan {to vodim ovu ekipu.

Ovo je ogroman rezultat. Odnos devojaka prema wihovom poslu, pona{awe u Olimpijskom selu, utakmici ili bilo gde drugo, zaslu`uje ne pohvale, nego je to ne{to {to treba zapisati i pokazati drugim ekipama da u~e kako se pona{a jedna sportska ekipa“, rekao je Zoran Terzi} po osvajawu olimpijske bronze u Japanu.

Wegove re~i dobijaju dodatnu potvrdu i kroz slede}e podatke – odbojka{ice su jedina reprezentacija u `enskom kolektivnom srpskom sportu koja je uzela dve medaqe na Igrama, samo su one bile svetske prvakiwe otkako se takmi~imo pod imenom Srbija i samo su one bile tri puta evrop-

Dominacija odbojka{ica i vaterpolista od koje prolazi jeza! ske {ampionke.

Bianka Bu{a, Mina Popovi}, Sla|ana Mirkovi}, Brankica Mihajlovi}, Maja Ogwenovi}, Ana Bjelica, Maja Aleksi}, Milena Ra{i}, Silvija Popovi}, Tijana Bo{kovi}, Bojana Milenkovi}, Jelena Blagojevi}. Devojke koje ~ine generaciju za pam}ewe, koliko im zna~i uspeh svedo~e suze i ~ista emocija Maje i Tijane. [to bi rekao Terzi}, pona{awe i rezultati kao primer drugima. Za primer su, naravno, i vaterpolisti.

Kakvi asovi, kakvi {ampioni, te{ko da }emo skoro u bilo kom sportu imati takvu ekipu istinskih legendi. Du{an Mandi}, Nikola Dedovi}, Sava Ran|elovi}, \or|e Lazi}, Du{ko Pijetlovi}, Strahiwa Ra{ovi}, Milan Aleksi}, Nikola Jak{i}, Filip Filipovi}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, Branislav Mitrovi}.

Vaterpolisti su jedina reprezentacija koja se od 2000. sa Igara uvek vra}ala s medaqom, ujedno i jedina koja je uvek od 2000. u~estvovala na OI. Qudi su odbranili olimpijsko zlato, to je pre wih uspela reprezentacija SFRJ 1984. (Los An|eles) i 1988. (Seul), dok su Ma|ari jedini tri puta zaredom bili olimpijski {ampioni.

Pri~amo o ekipi koju je kao kapiten predvodio Filip Filipovi}, `iva legenda srpskog vaterpola, osvaja~ 35 reprezentativnih medaqa. Vi{e nego zaslu`eno ga ~eka reprezentativna penzija.

I ne samo wega, ve} jo{ {estoricu ~lanova generacije o kojoj }e se tek pri~ati. Kapicu nacionalnog tima vi{e ne}e nositi Andrija Prlainovi}, Gojko i Du{ko Pijetlovi}, Stefan i Branislav Mitrovi}, i Milan Aleksi}.

Vaterpolisti su definitivno najuspe{nija kolektivna ekipa u ovom veku, ako ne i daqe u pro{lost.

Osvojili su sve, ali ba{ sve {to je moglo da se osvoji, pa je i selektor Dejan Savi} doktorirao na temu vo|ewa nacionalnog tima.

Ipak, u vaterpolu se nekako uvek pojave pravi naslednici, tako je bilo i kada su igrali Igor Milanovi}, Aleksandar [api}, Vladimir Vujasinovi}, sada{wi selektor Savi}, @ivko Goci}, Slobodan Niki}, kao i mnogi velikani pre wih. „Nije moglo boqe nego da se ova generacija oprosti na ovaj na~in. Kao {to su Goci} i Niki} uradili u Riju, tako smo sada i mi, potrajali smo jo{ pet godina.

Onaj ‘debeli ~ovek’ zna {ta radi, uradio je to evo ve} drugi put.

Wemu stvarno kapa dole, naklon do poda, ono {to on ima u glavi niko od nas ni u najgorim snovima ne bi mogao da zamisli“, zahvalio se Filipovi} selektoru Dejanu Savi}u na specifi~an na~in. [to bi se reklo, dok je nama Dejana Savi}a za kormilom, ne treba da brinemo za budu}nost srpskog vaterpola. Sigurno da u wegovoj glavi ima jo{ magije za medaqu.

N. R.

Da smo Jugoslavija na Olimpijskim igrama bismo bili 7. na svetu sa 25 medaqa Sportisti sa Balkana, ali i ~itava javnost u`iva u velikim sportskim nadmetawima. Neretko se pojavquju paralele kako zemqe od tri, ~etiri ili sedam miliona stanovnika dominiraju u razli~itim sportovima. Ipak, kako bi izgledao saldo medaqa kada se saberu odli~ja svih dr`ava biv{e Jugoslavije?

Spu{tena je zavesa na Igra u Tokiju, posledweg dana su SAD pretekle Kinu na vrhu sa 39 zlata, jednim vi{e od selekcije koja je gotovo sve vreme bila na ~elu. Na kraju, Amerikanci su pored 39 najsjajnijih odli~ja imali i 41 srebro, i 33 bronzi (ukupno 113), dok su Kinezi zavr{ili sa jo{ 32 srebra i 18 bronzi za ukupno 88 medaqa.

Od zemaqa biv{e Jugoslavije najboqe je plasirana Hrvatska na 26. mestu sa tri zlatne medaqe, tri srebrne i dve bronzane (ukupno osam).

Tek dve pozicije iza je Srbija sa istim brojem zlata, jednim srebrom i ~ak pet bronzi, pa iako ukupno imamo odli~je vi{e od kom{ija, Hrvati su ispred zbog srebra vi{e, jer se najpre gleda broj medaqa prema zna~aju, a ne ukupan.

Na 31. mestu je Slovenija tako|e sa tri zlata, jednim srebrom i jednom bronzom.

Srbija se okitila sa rekordnih devet medaqa, {to je jedna vi{e u odnosu na Igre u Riju 2016. godine.

Karatistkiwa Jovana Prekovi} je donela zlato, ba{ kao i nekoliko dana ranije u tekvondou Milica Mandi}, i ujedno postala prva na{a olimpijka sa dva zlata. Za kraj su vaterpolisti odbranili olimpijski tron, dok je jedino srebro osvojio Damir Mikec (ujedno i prva medaqa u Tokiju) u streqa{tvu.

Do bronze su redom dolazili Tijana Bogdanovi} (tekvondo), basketa{i, Milenko Sebi} (streqa{tvo), Zurab Datuna{vili (rvawe) i posledweg dana odbojka{ice.

Tzv Kosovo je osvojilo dve zlatne medaqe u Tokiju i zauzelo 42. poziciju, dok je Severna Makedonija (77) stigla do istorijskog srebra. Bosna i Hercergovina i Crna Gora nisu uspele da osvoje medaqe.

Kada se podvu~e crta za sve jugonostalgi~are dr`ava bi osvojila ukupno 25 medaqa, od ~ega 11 zlatnih, {to zna~i da bi bila na sedmom mestu liste najboqih u~esnika, jer se uvek prvo gledaju zlatna odli~ja, a sedma je Holandija sa 10 zlata.

Nekada{wa dr`ava bi imala 11 zlatnih medaqa, {est srebrnih i osam bronzanih, pa bi ispred we na li-

sti bile samo Australija, Ruski olimpijski komitet, Velika Britanija, Japan, Kina i SAD. Bio bi ovo i najboqi nastup Jugoslavije na Igrama svih vremena, jer je najboqi rezultat imala 1984. u Los An|elesu kada je stigla do 18 medaqa od ~ega sedam zlatnih, ~etiri srebrne i sedam bronzanih.

Ruku na srce broj sportova se pove}avao u svakom novom ciklusu, logi~no i broj takmi~ara samim tim. U Los An|elesu je bio 21 sport, dok je do Tokija taj broj stigao do 33. Otud i ve}i broj medaqa nego ikada ranije. N. R.