Srpski Glas 12. decembar by SRPSKI GLAS

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 12. 12. 2024. YearXXXIIINo. 2635

KRAJ ASADOVOG RE@IMA

U SIRIJI

Razdragani sirijski pobuwenici skakali su oko ”migova” slave}i kraj vi{e od pola veka duge vladavine porodice Asad. Svega nekoliko sati kasnije, avioni i kaponiri u kojima su bili skriveni nestali su u plamenu i pra{ini koje su za sobom ostavile bombe izraelskih aviona. Iako je Jerusalim toplo pozdravio smenu vlasti u Damasku, Izrael nije `eleo da bilo {ta prepusti slu~aju

Australija:

u Sporazum o odbrani izme|u SAD, Ujediwenog Kraqevstva i Australije mogao bi da bude u opasnosti sa povratkom republikanca u Belu ku}u

Novo istraìvawe pokazuje visoke stope seksualnog uznemiravawa i napada na radnom mestu koje doìvqavaju ène migranti i izbeglice. Stru~waci kaù da postoji mnogo razloga za{to ova vrsta zlostavqawa ~esto ostaje neprijavqena

BRIQANTNI UM DE^AKA IZ BAWALUKE: Najboqi matemati~ar na svetu, divi se Tesli, pi{e pesme na ruskom

Putopis [ri Lankaposledwa zemqa ~aja

Riznica URO[ PREDI], ASKETA SA [TAFELAJEM: Wegove slike su vanvremenski ~uvari srpske istorije

Strana 7

Strana

Strana 4

Strana 23

Strane 12 i 13

Ovo je ovogodi{wa bo`i}na ~estitka kraqa ^arlsa

Kraq ^arls Tre}i i kraqica Kamila predstavili su svoju bo`i}nu ~estitku za 2024. nakon naporne godine u kojoj se britanski monarh borio protiv raka.

Kraqevski par je bio nasmejan dok je pozirao u ba{ti Bakingemske palate za fotografiju snimqenu u aprilu, pi{e na Instagramu kraqevske porodice.

Kraq ârls (76) je nosio sivo odelo, belu ko{uqu i plavu kravatu, dok je kraqica Kamila (77) nosila plavu haqinu dugih rukava. „@elimo vam sre}an Boì} i Novu godinu“, pi{e na kartici. Ova ~estitka dolazi devet meseci nakon {to je Bakingemska palata objavila da je ârlsu dijagnostikovan rak kada je pro{ao „rutinsku bolni~ku proceduru za benigno pove}awe prostate“.

U to vreme, wegovo veli~anstvo je odlagalo javne doga|aje po{to je zavr{io redovne tretmane.

U aprilu se ^arls vratio svojim kraqevskim du`nostima, zapo~ev{i mnoga javna pojavqivawa posetom Centru za le~ewe raka gde se sastao sa pacijentima i medicinskim osobqem.^arls i Kamila seli su na britanski presto u maju 2023. godine nakon smrti wegove majke, kraqice Elizabete Druge, u septembru 2022. godine.

^arlsova bitka protiv raka do{la je u isto vreme kao i dijagnoza karcinoma wegovoj snaji Kejt Midlton, koji je otkriven posle wene abdominalne operacije u januaru.

TRADICIJA BO@I]NE PORUKE

Boì}na poruka britanskog monarha je staja i formalna tradicija. Prvi takav govor odrào je kraq Xorx Peti 1932. godine putem radija. Ovaj obi~aj se zadrào i pro{irio na televizijske prenose i u vreme vladavine kraqice Elizabete Druge.

U novije vreme bo`i}ne ~estitke ~lanova kraqevske porodice se objavquju na wihovim zvani~nim profilima na dru{tvenim mre`ama.

Za razliku od bo`i}nih ~estitki, kraqevska porodica novogodi{we ~estitke tradicionalno {aqe samo prijateqima, saradnicima i odre|enim zvani~nicima. Ove ~estitke nisu javno dostupne.

Za razliku od drugih evropskih monarha ili lidera dr`ava (npr. predsednika Francuske), britanski monarh ne koristi Novu godinu kao priliku za zvani~no obra}awe narodu. To je prepu{teno premijeru ili drugim zvani~nicima, dok je fokus monarha uglavnom na Bo`i}u.

Vu~evi} i patrijarh Porf irije posetili Dodika u bolnici

Predsednik Vlade Milo{ Vu~evi} i patrijarh Porfirije posetili su predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji se oporavqa u bolnici u Beogradu nakon uspe{ne operacije.

"Zajedno sa Wegovom svetosti patrijarhom srpskim Porfirijem posetio sam predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji se oporavqa nakon operacije koja je uspe{no pro{la.

@elim mu da se brzo oporavi i da nastavimo daqe da radimo za dobrobit gra|ana na{e Srbije i Srpske", napisao je Vu~evi} na svom Instagram nalogu.

Direktor Op{te bolnice Medigrup u Beogradu Slavko Mati} izjavio je da je stawe predsednika Republike Srpske Milorada

Dodika stabilno i da se postoperativni tok odvija u skladu sa o~ekivanim.

"Pacijent se nalazi na Odeqewu i wegov oporavak se kontinuirano prati", rekao je doktor Mati} za Srnu nakon ju-

ISTORIJSKI REKORD U KINI:

tarwe vizite. Predsednik Republike Srpske operisan je u Beogradu, a kako su rekli lekari operativni zahvat na `elucu i jedwaku bio je komplikovan, ali je pro{ao uspe{no i sada sledi oporavak.

Prijavqeno 3.4 miliona kandidata za rad u dr`avnoj slu`bi

Broj kandidata za ispit za kinesku dr`avnu slu`bu

2025. godine dostigao je rekordan nivo, sa ~ak 3.4 miliona prijavqenih, a odnos konkurencije oborio je istorijski rekord

Suo~eni sa ekonomskom neizvesno{}u, polagawe javnih ispita i sta`irawe u karijeri postali su prvi izbor za kineske mlade qude.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Za mnoge mlade, dràvni slu`benici su postali prvi izbor za stabilnu karijeru, posebno u kontekstu ekonomske nesigurnosti i ogromnog pritiska na zapo{qavawe. Me|utim, iako rad u dràvnoj slu`bi moè da obezbedi stabilan prihod i sigurnost, moè dovesti do toga da mladi qudi izgube priliku da se rade sa privatnim kompanijama. Ispit za zapo{qavawe u kineskoj dràvnoj slu`bi 2025. zavr{en je 1. decembra, a broj regrutovawa i kandidata dostigao je rekordno visok nivo.

Prema zvani~nim podacima, nacionalni ispit planira da zaposli 39.700 radnih mesta, a broj kandidata koji su pro{li kvalifikacionu proveru dosti`e 3,416 miliona, sa odnosom konkurencije 86:1, {to odra`ava intenzitet ispita.

Prema izve{tajima kineskih zvani~nih medija Bejxing Dejli i ^ajna Wuz Servis, broj prijavqenih je ove godine pove}an za skoro 400.000 u odnosu na pro{lu godinu, dok je broj prijavqenih pove}an za samo 160. Ovo je prvi put od 2021. godine da je odnos nacionalnog ispita prema{io 80:1.

Prema izve{tajima kineskih medija, posebno je `estoka konkurencija za neke pozicije na ovogodi{wem javnom ispitu. Na primer, Odeqewe za vezu Kineskog dru{tva za stru~no obrazovawe regrutovalo je samo jednu osobu za poziciju „glavnog osobqa prvog nivoa i ni`e“, ali je privuklo 16.702 prijave. Pored toga, iz regionalne perspektive, Peking i Guangdong imaju najve}i broj qudi koji se prijavquju za javni ispit, oba prema{uju 250.000.

Najkonkurentniji region je Tibet, sa odnosom konkurencije od skoro 150 prema 1. Od 39.700 radnih mesta dràvnih slu`benika otvorenih ove godine, oko 26.700 radnih mesta planirano za zapo{qavawe novih diplomata, a ostalih 27.500 radnih mesta je dodeqeno osnovnim institucijama na nivou okruga i niè {to je skoro 70% broja regruta. Ovaj trend odraàva da su se politike zapo{qavawa posledwih godina vi{e fokusirale na prijem novih diplomata i ja~awe raspodele radnih mesta na bazi.

Tang Jingiuan, politi~ki ko-

mentator koji ìvi u dràvi Wujork, rekao je u intervjuu za VOA da je leèrnost kineske vlade u pogledu ispita u dràvnoj slu`bi zapravo ublaàvawe pritiska na zapo{qavawe mladih qudi, tako|e ima na umu stabilnost obezbediti vi{e radnih mesta u dràvnoj slu`bi radi smawewa ovih rizika.

Tang Jingjuan je tako|e napomenuo da iako plata dr`avnih slu`benika nije visoka, beneficije i mogu}nosti "stvarawa mo}i" unutar sistema navode neke qude da misle da su dr`avni slu`benici put koji vredi izabrati.

On je istakao da mladi vi{e ne te`e napredovawu u karijeri i li~nom razvoju, ve} tra`e osnovne garancije opstanka. On smatra da je ovaj fenomen rezultat ozbiqnog pogor{awa ekonomije.

@uang \ijaing, vanredni profesor Odseka za politi~ke nauke na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru izjavio je da biti dr`avni slu`benik i daqe nosi odre|ene rizike.

- Mo`da }e `eleti da dr`avni slu`benici pre|u na druge poslove i budu raspore|eni na veoma udaqena mesta. Postoje relativno veliki izazovi kada su u pitawu finansije i dugovi nekih lokalnih samouprava. - rekao je.

TRAMP O PRINCU VILIJAMU: "Veoma je zgodan", zaista izgleda sjajno

Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je, nakon {to se susreo sa princem Vilijamom u rezidenciji britanskog ambasadora u Parizu, da su imali "dobar" razgovor i da je princ "veoma zgodan".

-Neki qudi izgledaju boqe u`ivo. Izgledao je sjajno. Izgledao je zaista lepo, i to sam mu rekao, naveo je Tramp za Wujork post.

Tramp i princ Vilijam su tako|e u Parizu, gde su prisustvovali ceremoniji povodom otvarawa obnovqene katedrale Notr Dam, u subotu razgovarali o zdravqu britanskog kraqa ^arlsa Tre}eg i princeze od Velsa koji su se ove godine le~ili od raka.

-Pitao sam ga za wegovu suprugu i on je rekao da je dobro. I pitao sam ga za wegovog oca i wegov otac se bori, i voli svog oca, i voli svoju suprugu, rekao je Tramp.

Kensingtonska palata je ranije saop{tila da su Tramp i princ Vilijam razgovarali o nizu globalnih pitawa, a da su se fokusirali na va`nost specijalnih odnosa SAD-Velika Britanija.

ERIK TRAMP:

Moj otac namerava da u~ini Ameriku kripto

prestonicom sveta

Erik Tramp, izvr{ni direktor „Trampove organizacije“ i sin novoizabranog ameri~kog predsednika Donalda Trampa, izjavio je danas da wegov otac namerava da u~ini Ameriku kripto prestonicom sveta tokom svog drugog mandata u Beloj ku}i.

Erik Tramp je ukazao da bi razumne regulatorne smernice mogle da pomognu da SAD postane supersila u oblasti kriptovaluta.On je rekao u Abu Dabiju da je ve} du`e vreme veliki pristalica kriptovaluta, preneo je Si-En-Bi-Si.

Wegovi komentari dolaze ubrzo nakon {to se cena bitkoina, najve}e svetske kriptovalute, prvi put pove}ala iznad 100.000 dolara.

„Savremeni bankarski sistem je zastareo. Samo je pitawe vremena kada }e kriptovalute ne samo susti}i, ve} i zaista predwa~iti“, naveo je Erik Tramp.

On je rekao da }e ameri~ki milijarder Ilon Mask igrati veliku ulogu kada je u pitawu unapre|ivawe politike Bele ku}e, opisuju}i tehnolo{kog lidera milijardera kao savremenog Alberta Ajn{tajna.

Donald Tramp je imenovao Maska zajedno sa biznismenom Vivekom Ramasvamijem da vode novoosnovano Odeqewe za efikasnot vlade.

Tramp je nedavno najavio da namerava nominuje Pola Atkinsa za predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Fajnen{el tajms proglasio Kaleni} pijacu za jednu

od najboqih na svetu

Beogradska "Kaleni} pijaca" svrstana je me|u najboqe na svetu na rang listi uglednog britanskog Fajnen{el tajmsa.

Listu su napravili autori lista, a kako je navedeno Kaleni} pijaca je najpopularnija i najboqe snabdevena prehrambena pijaca u srpskoj prestonici.

"Sme{tena na Vra~aru u srcu grada, nazvana je po Vlajku Kaleni}u, koji je pre skoro jednog veka poklonio zemqi{te na kome je podignuta. Veliki izbor proizvoda, od doma}e destilovane rakije, kajmak sira i vo}a i povr}a do suhomesnatih proizvoda i za~ina, izloèn je na tezgama gde se prodavci i kupci cenkaju, {ale, pa ~ak i pevaju. Mnogi lokalni stanovnici mi kaù da mewaju svoje rute za pe{a~ewe samo da bi uìvali u prelepom mestu {arenih tezgi punih mirisnih proizvoda", navodi se u oceni lista.

Na listi se iz regiona na{le su se Zelena pijaca na Trebiwu (BiH) na kojoj se, navodi se, sir iz mehova pravi po tradicionalnoj recepturi iz 14. veka i na kojoj se mogu kupiti hercegova~ko vino, med, lekovito biqe i pr{uta, dubrova~ka lu~ka pijaca Gru`, za koju se navodi da na wu dola-

ze me{tani rano ujutru da kupe sve`u ribu direktno sa ~amaca sa okolnih ostrva kao i Zelena pijaca u Herceg Novom za koju se ka`e da nudi neobi~nu me{avinu visokokvalitetne kontinentalne i mediteranske hrane.

Na listi najboqih pijaca na{la se i pijaca San Migel u Madridu na kojima mogu da se na|u sve`a riba i morski plodovi, masline, sir, su{eno meso i vrhunski tapas, kao i Merkato del Kapo u Palermu za koju se navodi da je formirana tokom arapske dominacije na Siciliji, na kojoj rade nigerijski trgovci tekstilom, kao i ribari, a u ponudi su masline i sirevi. FT je me|u najboqe pijace na

Ameri~ki biznismen Ilon Mask za~u|en je izjavom predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da ni{ta ne zavisi od novoizabranog ameri~kog predsednika Donalda Trampa po pitawu poziva Ukrajini za ~lanstvo u NATO-u. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poru~io je da }e pozvati odlaze}eg predsednika SAD Xozefa Bajdena da razgovaraju o pitawu pozivawa Ukrajine u NATO.

Mask je na ovo reagovao smajlijem ~oveka s podignutom obrvom.

Podsetimo, Zelenski, koji se danas sastao sa kandidatom za novog nema~kog kancelara Fridrihom Mercom u Kijevu, ponovo je ispri~ao kako je ~lanstvo Kijeva u NATO zna~ajno kako za Ukrajinu tako i za Evropu i SAD.

Zelenski se, ina~e video sa Donaldom Trampom tokom posete Parizu, kada mu je novi predsednik SAD poru~io da je vreme da se sukob u Ukrajini okon~a ({to je Zelenski odbio), kao i da ne}e vi{e mo}i da ra~una na pomo} Va{ingtona "koliko god bude potrebno".

Tako|e, Zapad je, na ~elu sa Bajdenovom administracijom, vi{e puta ponovio da ~lanstvo Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi jo{ uvek nije na dnevnom redu pakta.

svetu svrstao i pijacu u Diònu, londonski âpel market u Islingtonu, pijacu u Los An|elesu, pijace u Lionu i Valensiji, Laguno fud na istoku Singapura. Na listi je i pariska Prezident Vilson pijaca koju je francuski Figaro nazvao najotmenijom pijacom i koju vole da pose}uju francuski kuvari i koja je specijalizovana za krompir, pe~urke i sveè za~insko biqe, a poznata je i po prodaji divqa~i. Me|u najboqima su i ribqa pijaca u Tokiju, pijaca na Velikom ostrvu na Havajima, pijace u Kopenhagenu, u Adelaideu, Renu, Atini, Sidneju, Meksiko sitiju, Livornu, wujor{kom Kvinsu i mnoge druge.

"PUTIN JE IZVEO RUSE IZ HAOSA"

Merkelova: On `eli da vrati Rusiji status velesile

Vra}awe statusa velike sile Rusiji glavni je politi~ki pravac ruskog lidera Vladimira Putina, izjavila je biv{a nema~ka kancelarka Angela Merkel, prenosi „Independent“.

- Putin je ~ovek koji je kao {ef dr`ave izveo Ruse iz haosa, iz vlasti oligarha, kao i ekonomije koja se bukvalno raspadala i vratio je u tr`i{ni kolosek. @eleo je da Rusiju ponovo pretvori u veliku silu - istakla je Merkelova.

Prema wenim re~ima, po~etak specijalne vojne operacije u Ukrajini direktno je vezan za taj zadatak.

Kako je navela, Putin je raspad Sovjetskog Saveza nazvao „najgorim doga|ajem pro{log veka“. Ranije je biv{a nema~ka kancelarka Angela Merkel u svojim memoarima govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz kwige objavili su nema~ki mediji. Kada je re~ o Putinu, priznala je da je na wu ostavio sna`an utisak wegov „ose}aj za pravdu“.

KRAJ ASADOVOG RE@IMA:

POLITI^KI PREVRAT U SIRIJI

Sirija – sre}na nova

2011. godina, ili sve miri{e na

jo{ jednu Libiju

Svi sirijski borbeni avioni i gro helikoptera uni{teno je u seriji udara, dok su istovremeno, izraelski specijalci zauzeli i tampon-zonu i vrh planine Hermon, ta~no 50 kilometara udaqen od sirijske prestonice.

Sa polo`aja na planini, na ~iji su vrh an|eli navodno sleteli po{to su prognani iz raja, izraelski komandanti posma-

Biv{i sirijski premijer rekao da je pristao da preda vlast novoj vladi

Biv{i sirijski premijer Mohamed al Xalali izjavio je da je pristao da preda vlast novoj vladi nacionalnog jedinstva.

Al Xalali je to rekao za televiziju Al Arabija, preneo je Rojters.

On je prethodno izjavio za RIA Novosti da se izjave opozicije koja je preuzela vlast u Siriji uglavnom poklapaju sa onim ~emu te`i odlaze}a sirijska vlada, koja je, kako je naveo, spremna na svaki mogu}i scenario.

"U ovom trenutku je usagla{ena potreba da se obezbedi nastavak funkcionisawa javnih slu`bi i komunalnih preduze}a. Spremni smo na svaki mogu}i scenario, a izjave opozicije se u velikoj meri poklapaju sa onim ~emu te`i na{ kabinet da bi obezbedio stabilnost u zemqi. Svi smo zainteresovani za to", rekao je Al Xalali.

Rusko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je ranije da je sirijski predsednik Ba{ar al Asad, nakon pregovora sa nizom u~esnika u sirijskom sukobu, odlu~io da podnese ostavku na svoju funkciju i da je napustio Siriju, daju}i uputstva za miran prenos vlasti, kao i da Rusija nije u~estvovala u pregovorima.

Asad i ~lanovi wegove porodice stigli su u Moskvu, a Rusija im je pru`ila azil iz humanitarnih razloga.

Pobuwenici protiv Asadove vlasti, koje predvodi islamisti~ka grupa Hajat Tahrir al [am, zauzeli su tokom protekle nedeqe ve}e gradove u Siriji, ukqu~uju}i i glavni grad Damask, nakon ~ega su proglasili pobedu.

trali su kolonu oklopnih vozila, koja je neometana, pri{la na svega dvadesetak kilometara od Damaska. Na obali, u luci Latakija, goreli su preostali brodovi sirijske ratne mornarice.

Nove sirijske i turske zastave vijorile su se i {irom Turske. Sirija, kakva je bila ta~no 54 godine, koliko je vladala porodica Asad prestala je da postoji. Obrisi nove Sirije, ~iju }e vlast formirati neobi~na koalicija nekih 25 razli~itih milicija, jo{ se, uprkos slavqima, zastavama i {enlu~ewu, i ne naziru. Zemqa u kojoj zidovi imaju u{i, kako su je stanovnici zvali tokom decenija vladavine jedne porodice, za svega nekoliko dana promenila je scenografiju politi~ke scene, jer su kako je Ba{ar el Asad odleteo put Moskve, nestali i veliki bilbordi sa wegovim likom i, najednom, qudi su prestali da se boje Muhabarata, kako su jednim imenom zvali sve sirijske tajne slu`be.

Ta~no 11 dana dana trajao je posledwi ~in Asadove vladavine, jer su wegovi protivnici, uz pomo} Turske i Izraela, prosto pregazili ve} ozbiqno demoralisanu vojsku i u{li u prestonicu. Kao i 2003. godine u Bagdadu, poru{ili su Asadove statue ozna~avaju}i kraj 14 godina dugog gra|anskog rata, od kojeg je iz zemqe utekla gotovo polovina stanovni{tva.

Preostalo stanovni{tvo se posakrivalo po ku}ama ili podelilo po etni~kom kqu~u, pa su u regionima u kojima suniti ~ine ve}inu zavladali islamisti iz Hajat Tahrir el [ama, nekada{weg El Nusra fronta, koja je godinama slovila za lokalnu podru`nicu Al Kaide. Naftna poqa su povremenu mewala vlasnike, pa su iz ruku Islamske dr`ave pre{la pod kontrolu kurdskih snaga koje podr`avaju Amerikanci.

Severozapadom zemqe vlada proturska Sirijska nacionalna armija, dok je ~ak i nejaki Jordan na{ao prostora da naoru`a svoje pulene. Ostatak dr`ave kontrolisale su Asadove snage, sve do trenutka kada je progla{eno primirje izme|u Izraela i Hezbolaha, kojim su Amerikanci i Francuzi poku{ali da zauzdaju godinu dana dug sukob dve strane, koji je pretio da se pro{iri na ~itav Bliski istok. Gotovo istovremeno kada su Izrael i Hezbolah proglasili pobede u jo{ jednom ratu, pripadnici Hajat Tahrir el [ama su iz Idliba krenuli u pohod na Damask i za svega 11 dana slomili otpor Asadovih snaga, oslabqenih godinama o{trih sankcija, korupcijom i izraelskim napadima koji su sistematski uni{tavali vojnu infrastrukturu.

Ve} u nedequ ujutro, sa aerodroma u Damasku poleteo je posledwi avion. U privatnoj letelici nalazio se predsednik Sirije Ba{ar el Asad, dok je wegov premijer Muhamad Gazi el Xalali pru`io ruku

pomirewa nadiru}oj armiji. "Verujemo da je Sirija dràva svih Sirijaca, normalna i sa dobrim odnosima sa susedima", rekao je premijer. Ispostavilo se da Asadova vojska sa~iwena od regruta nije imala preteranu èqu da se bori za o~igledno propali reìm, dok su, istovremeno, iz raznih gradova po~ele da stiù slike netom oslobo|enih zatvorenika.

Ustanici su, su{tinski, iskoristili ~iwenicu da su glavni Asadovi saveznici, Rusija, Hezbolah i Iran, bili zaokupqeni sasvim drugim problemima ili su jednostavno izgubili interes da ratuju u korist re`ima koji je svakako bio osu|en na propast.

Na Asadovo mesto, preko no}i, zaseo je Abu Muhamed el Xulani, nekada{wi pripadnik Al Kaide, koji je poput {panskog diktatora Fransiska Franka "rebrendirao" ideologiju i od radikalnog, muwevito, postao "pragmati~ni" islamista.

Protiv Asada borili su se i pripadnici "Islamske partije Turkistana" i "Brigade imigranata" (Liwa al-Muhajireen wal-Ansar). "Brigadu imigranata" ~ine mahom ~e~enski borci, koji su proteklih godina nakratko bili deo Islamske dr`ave, sve dok 2015. godine nisu sklopili savet sa El Nusra frontom i vremenom se utopili u Tahrir el [am, ili organizaciju za oslobo|ewe Levanta.

Borce "Islamske partije Turkistana" ~ine mahom Ujguri sa zapada Kine, za koje zapadne obave{tajne slu`be navode da su dobro organozovani i naoru`ani. Ove dve organizacije nalaze se na listama teroristi~kih organizacija u Kini i Rusiji. "Ja sam se promenio", rekao je Xulani, ali zapadni obave{tajni izvori tvrde da je "rebrendirawe" wegove organizacije vi{e kozmeti~ko nego su{tinsko. I sam Xulani je, pre dolaska u Siriju, bio deo Islamske dr`ave i blizak saradnik Abu Bakira el Bagdadija, zbog ~ega su Amerikanci wegovu glavu procenili na deset miliona dolara.

Sa 40.000 boraca na svojoj strani, predstavqa}e bez dileme, najmo}niju adresu budu}eg ure|ewa Sirije. Naspram wemu su milicije sa juga dr`ave, koje je potajno podr`avao Izrael.

Sve miri{e na Libiju, osim {to se usred rivalstva dve ustani~ke frakcije nalaze sirijski Alaviti – religijska grupa koja se otcepila od {iitizma. Decenijama predstavqani kao jezgro podr{ke Asadovom re`imu, wihova sudbina }e zna~ajno odrediti budu}nost Sirije, pre svega kao test discipline Xulanijevih boraca.

Napadi na Alavite mogli bi prouzrokovati novi talas izbeglica, nasuprot prili~no naivnim o~ekivawima Zapada da bi se, sada kada je nekada{wi komandant Islamske dr`ave zavladao Sirijom,

Sirija apelovala na UN da zaustave izraelsku agresiju

Sirija je apelovala na Savet bezbednosti Ujediwenih nacija i generalnog sekretara svetske organizacije Antonija Gutere{a da zaustave izraelsku agresiju na Siriju, izjavio je stalni predstavnik Sirije pri UN Kusaj al Dahak.

On je rekao novinarima u Wujorku da je Sirija uputila taj apel "po instrukcijama" aktuelne vlade da bi UN preuzele odgovornost za odr`avawe me|unarodnog mira i bezbednosti i zaustavqawe izraelskih napada na Siriju, ne dozvoqavaju}i Izraelu da iskoristi tranzicioni period u Siriji, prenele su RIA Novosti.

Al Dahak je naveo da ne mo`e da odgovori na pitawe o budu}nosti ruskih vojnih baza u Siriji, navode}i da nema informacije u vezi sa tim. Izrael je saop{tio ~lanicama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija da je preduzeo "ograni~ene i privremene mere" u demilitarizovanom pojasu koji se grani~i sa Sirijom radi suprotstavqawa svim pretwama, a posebno prema stanovnicima Golanske visoravni koju je okupirao Izrael. Danon je naveo da Izrael ostaje privr`en sporazumu iz 1974. godine o razdvajawu izraelskih i sirijskih snaga na Golanskoj visoravni.

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je prethodno da prisustvo izraelskih trupa na Golanskoj visoravni garantuje bezbednost i suverenitet Izraela i zahvalio novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu {to je "priznao suverenitet Izraela" na Golanu 2019. godine. "Golanska visoravan }e zauvek biti neodvojivi deo dràve Izrael", rekao je Netawahu, preneo je Tajms of Izrael. Netanijahu je rekao u nedequ da sporazum postignut ubrzo nakon Jom Kipurskog rata 1973. godine vi{e ne vaì jer su sirijske snage napustile svoje poloàje.

Netanijahu je naredio izraelskim odbrambenim snagama da zauzmu tampon zonu na Golanskoj visoravni.

mogli re{iti desetina hiqada Sirijaca ra{trkanih {irom sveta. Za sada, jedino je izvesno da "nova Sirija" ne}e biti deo koalicije koju je protiv Izraela, godinama gradio Teheran. Padom Asada prekinuta je i kopnena veza Irana sa Hezbolahom u Libanu, te daqe sa Hamasom u Pojasu Gaze. Kako }e u budu}nosti izgledati Sirija, niko sa sigurno{}u ne moè da predvidi, pre svega jer su u posledwih 48 ~asova zabeleèni ozbiqni sukobi izme|u ustani~kih grupa koje podràvaju Amerikanci i Turci. Iako je Ba{ar el Asad, u posledwi ~as izbegao sudbinu Muamera Gadafija, zemqa koju je napustio po~iwe opasno da li~i na Libiju.

Ko je pobedio u Siriji, Amerika, Turska ili je

tek otvorena

„Pandorina kutija“

Za mawe od dve nedeqe koalicija antivladinih snaga u Siriji koju predvodi Hajat Tahrir al [am zauzela je sve ve}e gradove u zemqi, ukqu~uju}i glavni grad Damask i zbacila 24-godi{wi re`im Ba{ara el Asada.

Asad je odleteo za Moskvu i napustio zemqu prethodno izdav{i uputstva za miran prenos vlasti.

Me|utim, sirijski ~vor nije raspetqan odlaskom Asada sa vlasti. Naprotiv, mnogi misle da je tek otvorena Pandorina kutija. Padom Asadovog re`ima pala je i glavna ujediwuju}a ideja za wegove neprijateqe koji danas razvla~e name{taj iz dr`avnih rezidencija.

Zbog toga mnogi analiti~ari nagla{avaju da }e vrlo brzo po~eti nova borba izme|u razli~itih militantnih frakcija koje su zajedno umar{irale u Damask.

Islamski militanti koje podr`ava Turska nastavqaju ofanzivu na grad Manbix koji dr`e Kurdi na severu Sirije. Izraelska vojska je umar{ira u Siriju i pro{irila tampon zonu na Golanskoj visoravni a bombardovala je skladi{ta oru`ja na jugu zemqe i u Damasku.

U ovom trenutku jo{ se ne zna ko }e sada i kako upravqati Sirijom, kao i kome }e i za{to koristiti pad Asadovog re`ima?

Biv{i terorista a sada{wi vo|a pobuwenika, Abu Muhammad al-Julani u izjavi za Si-En-En, rekao je da je pristalica jednog oblika kolektivne vlasti, takozvane {ure koja bi okupila nekoliko vojskovo|a i odredila sudbinu zemqe.

„Jo{ je te{ko govoriti o tome kako }e izgledati struktura nove Sirije. O~igledno je da }e se pobuwenici iz grupe Hajat Tahrir al [am po mnogo ~emu oslawati na institucije koje su nasledili od Asadovog re`ima. Oni jo{ ne razumeju u potpunosti kako }e da izgrade novi sistem upravqawa. Delimi~no }e se oslawati na Tursku, koja patronizuje ove pobuwenike, smatra Ruslan Sulejmanov, stru~wak za bliski istok, prenosi „Gazeta“

Na ulicama Damaska ovih dana obavqa se masovna pqa~ka, na ulicama se slavi poraz Ba{ara el Asada, protiv koga su se borili 13 godina.

Ipak, ve} neki me|u wima ve} shvataju da se rat tu nije zavr{io. To se ne odnosi samo na Kurde koji ve} vode pravi rat isto~no od Alepa, gde proturske snage nastoje da ovladaju tim provincijama.

Snage koje je Turska ujedinila u borbi protiv Asada jo{ se dr`e zajedno, ali ne}e oklevati da napadnu one za koje procene da ugro`avaju wihov interes.

Osim toga ne treba zaboraviti da su pobuwenici iz zatvora oslobodili nekoliko hiqada najokorelijih xihadista. Oni }e svakako tra`iti na~in da se nametnu kao lideri s obzirom na wihove uloge u stvarawu Islamske dr`ave. Prema ocenama analiti~ara ovo bi moglo da podstakne nove ratove na celom Bliskom istoku.

I sami „turski partneri“ izgleda da su ve} shvatili kakvog su „duha pustili iz boce“. Milioni obi~nih Sirijaca su ve} pohrlili na turske granice, shvataju}i da ih u „novoj Siriji“ ni{ta dobro ne ~eka. Ako te izbeglice iz Turske pohrle ka Evropi, mogao bi da se ponovi scenario i „seobi naroda“ koji smo gledali 2015. i 2016. godine.

Pobuwenici prave listu Asadovih zvani~nika koji se sumwi~e za ratne zlo~ine

Sirijska islamisti~ka pobuweni~ka organizacija Hajat Tahrir al-[am (HTS), koja je zauzela Damask, objavila je da priprema spisak zvani~nika iz vlade svrgnutog predsednika Ba{ara al Asada koji su odgovorni za torturu tokom wegove vladavine.

Oni }e tako|e ponuditi nagrade za informacije o oficirima sirijske vojske ume{anim u ratne zlo~ine, prenosi Bi-Bi-Si.

Lider HTS-a Abu Mohamed al Xaulani rekao je da }e objaviti imena odgovornih za torturu i tra`iti repatrijaciju za one koji su pobegli u druge zemqe, navodi britanski javni servis.

On je dodao da }e nagrade biti predvi|ene za informacije o visokim vojnim i bezbednosnim oficirima ume{anim u "ratne zlo~ine".

Dok se istrage o Asadovim pritvornim centrima nastavqaju, pobuwenici su sino} izvestili da su u bolni~koj mrtva~nici prona{li skoro 40 tela na kojima se vide tragovi torture, navodi Bi-Bi-Si.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

Luka{enko: Ne postoji protivotrov

za "ore{nik", imamo nekoliko desetina nuklearnih bojevih glava

Upozoravam neprijateqe da }e sti}i brzi odgovor u slu~aju ugro`avawa granica Belorusije, poru~io je beloruski predsednik

U Belorusiji postoji oko 30 lokacija na kojima bi mogao da bude raspore|en ruski najnoviji raketni sistem "ore{nik", izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko, napomenuv{i da je lanser za "ore{nik" napravqen u Belorusiji.

"Sada razmi{qamo gde da rasporedimo ovo oru`je... Imamo oko 30 takvih lokacija. Mi }emo izabrati, jer bi trebalo da postoji minimalna udaqenost do ciqeva. Postavi}emo i ga|ati", kazao je Luka{enko.

On je istakao da }e Rusija Belorusiji besplatno isporu~iti rakete za sistem "ore{nik" u drugoj polovini 2025. godine. Osim toga, Luka{enko je po-

tvrdio da se u Belorusiji nalazi nuklearno oru`je.

"Dovezao sam nuklearne bojeve glave. I to vi{e desetina. Mnogi pi{u: 'To je {ala, niko nije doneo ni{ta'. Dovezli smo ih. A to {to oni govore da je {ala, propustili su doga|aj. Nisu ni primetili kako smo ih dovezli ovde", ukazao je beloruski lider. Luka{enko je upozorio svoje neprijateqe da }e u slu~aju kr{ewa granica te zemqe, sti}i brz odgovor. "Ne}u da gledam da li je nuklearno oru`je ili neko drugo. Upotreba nuklearnog oru`ja je velika odgovornost. Posle Hiro{ime i Nagasakija, niko jo{

nije pritisnuo dugme za nuklearno oru`je", upozorio je on. Luka{enko je naglasio da ne postoji "protivotrov" za novi ruski raketni sistem "ore{nik", kao i da on ne mo`e biti oboren ili presretnut. "Ako imamo tako mo}no oru`je, na{i neprijateqi }e dobro razmisliti pre nego {to do|u kod nas sa tenkovima, koje Poqaci kupuju od Koreje do Amerike, i nekim drugim borbenim vozilima pe{adije. Odgovor }e biti ozbiqan", poru~io je lider Belorusije.

Prema wegovim re~ima, odluka da se "ore{nik" smesti u Belorusiju uzbudila je ceo svet.

Ko je Fridrih Merc, pilot-politi~ar koji bi mogao da postane novi nema~ki kancelar

Kada je u julu 2022. Fridrih Merc, lider Hri{}ansko-demokratske unije (CDU), do{ao na svadbu ministra finansija Kristijana Lindnera na ostrvu Silt u Severnom moru u svom privatnom avionu, dvomotorcu DA62 sa sve personalizovanim registarskim tablicama na{ao se na udaru `estokih kritika.

Opozicioni lider kritikovan je kako zbog razmetawa svojim bogatstvom, tako i zbog ignorisawa zabrinutosti zbog klimatske krize.

Merc se nije obazirao na kritike: "Koristim mawe goriva sa ovim malim avionom nego bilo koji slu`beni automobil u vlasni{tvu ~lana savezne vlade", rekao je i poru~io da }e zbog toga nastaviti da leti u svakoj prilici.

Lider CDU bi sada mogao da preuzme kontrolu nad kokpitom kao kancelar najve}e evropske ekonomije, budu}i da mu ankete daju zna~ajnu prednost na izborima raspisanim za 23. februar.

U zemqi u kojoj su drski prikazi bogatstva neobi~ni i nepopularni, wegova upotreba aviona – i imix privilegovane osobe – mogli bi da mu se obiju o glavu, navodi "Gardijan".

Merc je hri{}anski demokrata iz uxbenika na na~in na koji to nije bila posledwa konzervativna kancelarka Nema~ke Angela Merkel.

Za razliku od dva puta udate protestantkiwe bez dece koja je odrasla u komunisti~koj DDR, Merc (69) je katolik koji je 40 godina u braku. Ima decu i unu~i}e i

jo{ uvek `ivi u Brilonu, zapadnonema~kom gradu u kojem je ro|en.

Wihove putawe unutar CDU-a se tako|e razlikuju: Dok je Merkelova vodila stranku posle izbornog uspeha, Mercov rejting popularnosti unutar stranke ponekad je bio toliko lo{ da su razmi{qali o tome da ga izbace.

Me|utim, ovih dana se na wega gleda kao na viteza u sjajnom oklopu ~ije je vreme mo`da kona~no do{lo.

Poznato je da ga je Merkelova ga je gurnula u stranu kada je poku{ao da se probije u vrh stranke po~etkom 2000-ih. Vratio se tek godinama kasnije, kada je "Muti" napustila politi~ku scenu, nakon unosne karijere u investicionom bankarstvu, sa pilotskom licencom i bogatstvom od nekoliko miliona evra, da - kako to tvrde wegove pristalice - spasi stranku.

Skepticizam prema Mercu bio je ra{i-

ren, posebno me|u onima kojima se nije dopalo da ih vodi ~ovek koji je zgrnuo bogatstvo kao predsednik nadzornog odbora nema~ke podru`nice "Blekroka".

Kada je ponovo izabran za poslanika 2021. godine, trebalo mu je tri poku{aja da bude izabran za lidera stranke. Kona~no je uspeo i od januara 2022. je glavni nema~ki opozicioni lider i [olcova "no}na mora".

Dok se vlada Olafa [olca (neuspe{no) borila sa bezbrojnim izazovima, Merc je postao stru~wak za trqawe soli u rane bolesne "semafor" koalicije.

Prvi zadatak Merca - koji za sebe ka`e da je ambiciozan, ta~an, vredan i direktan (wegovi kriti~ari ka`u da se lako na|e uvre|en, nestrpqiv i arogantan) - bi}e da se predstavi bira~ima koji ga realno ne poznaju.

Merc je verovatno najpoznatiji po svom predlogu iz ranih 2000-ih da se nema~ka

poreska pravila drasti~no smawe - toliko da mogu da stanu na pole|inu podmeta~a za pivo. (Podmeta~ na kojem je ispisao politiku sada je sa~uvan u arhivi Nema~ke ku}e istorije u Bonu).

Merc je tako|e dospeo na naslovne strane zbog svojih komentara na ra~un imigranata koje je uporedio sa "turistima" koji u Nema~ku dolaze da "srede zube".

Takvi komentari, uz imix privilegovane osobe, doveli su do toga da ga mnogi do`ivqavaju kao "nema~kog Trampa".

Merc je rekao da je posve}en pridr`avawu strogih nema~kih pravila o smawewu duga, {to je pitawe zbog kog je i do{lo do raspada koalicije ranije ovog meseca. U kojoj meri }e on mo}i da upravqa bez reformisawa pravila kako bi se omogu}ilo vi{e zadu`ivawa za pokrivawe hitnih tro{kova (poput Ukrajine) ostaje da se vidi.

Merc je tako|e pristalica Ukrajine i insistira na tome da nema~ka podr{ka Kijevu ne}e nestati pod wegovim mandatom. Za razliku od [olca, on je rekao da }e podr`ati pove}awe kapaciteta Ukrajine za napad na rusku teritoriju, a tokom posete Kijevu obe}ao je Vladimiru Zelenskom rakete dugog dometa "taurus".

Wegov glavni izazov je ipak desni~arska Alternativa za Nema~ku (AfD), kojoj je popularnost porasla i koja je na drugom mestu u anketama posle konzervativne alijanse CDU/CSU i koja bi mogla da bude "mla|i" partner vladaju}e koalicije.

Merc je vi{e puta odbijao tu ideju, ali ima onih unutar stranke koji se zala`u za saradwu.

BRIQANTNI UM DE^AKA IZ BAWALUKE:

Najboqi matemati~ar na svetu, divi se Tesli,

pi{e pesme na ruskom

Nikola Savi} govori

pet jezika, niè medaqe iz raznih nauka, èli da u~ini svet boqim mestom za ìvot

Govori pet svetskih jezika, paralelno poha|a dve {kole - na ruskom i engleskom jeziku, svetski je velemajstor u matematici, najboqi je na svetu i na takmi~ewima iz drugih nauka... ^udo od deteta, mladi genije, briqantni um.

Sve su to epiteti koji opravdano stoje uz ime Nikole Savi}a, de~aka ro|enog u Bawaluci.

^etrnaestogodi{wak, kojem je Bawaluka nekada bila dom, nedavno je ku}i na Kipru, gde sada `ivi, doneo zlatnu medaqu sa Svetskog kupa iz matematike u Bangkoku. Nikola je na uspehe navikao, zlato u wegovim rukama je pravilo, a ne izuzetak. Pored zlata iz Bangkoka ove godine je u svoj orman pun zlatnih medaqa smestio jo{ dve: zlato u takmi~ewima iz matematike i nauke sa Me|unarodne olimpijade u Hagu.

Nikola za RT Balkan ka`e da je medaqa iz Bangkoka samo jedna u nizu, te da pravi, veliki uspesi tek slede.

"Medaqu iz Bangkoka sam doìveo kao jednu u nizu potvrda moga delovawa i mojih malih istraìvawa na poqu nauke. Ovo je tek po~etak i jedan od ciqeva koje sam zacrtao", kaè on.

Lepota takmi~ewa nije samo u osvajawu nagrada, divno je kada u`ivate u procesu, upoznajete nove qude i razmewujete iskustva, nastavqa Nikola.

"Volim da upoznajem qude iz raznih krajeva sveta, da se sa wima druìm, da razmewujem iskustva, jer prilikom svakog svetskog takmi~ewa, nama je omogu}eno da se druìmo i da razmewujemo iskustva sa na{im vr{wacima. Sam odlazak na takmi~ewe je veliki izazov, a zlatna nagrada je samo kruna onog ~emu sam teìo tokom svog {kolovawa. Posebno se radujem aplauzu kada primam nagradu", opisuje Nikola kako doìvqava uspeh.

POSEBNA QUBAV PREMA RUSIJI

Nikolini planovi su veliki, `eqe su mu besprekorne kao i on sam, ali jedna je posebna - da se u Moskvi, u Rusiji, ostvare svi wegovi snovi. Na dobrom je putu, jer poha|a i uskoro zavr{ava rusku {kolu. Te~no govori i pi{e na ruskom jeziku. I ne samo to, Nikola na ruskom pi{e i pesme. "Ruski jezik sam zavoleo kroz ruski folklor i tu je dala svoj doprinos Ruskiwa Natalija Avdonina, koja je vodila ruski folklor i ruske radionice na koje sam rado i{ao u Bawaluci. Bila je veoma posve}ena, nama deci i od we sam mnogo nau~io u pogledu dobrog izgovora ruskog jezika. Imao sam i veliku motivaciju jer je wena k}erka bila pribli`no mog uzrasta i zajedno smo nastupali na manifestacijama", pri~a Nikola.

Mo`e se re}i da je ovakvu qubav prema ruskom jeziku i kulturi, uzvratila i Rusija. Celi avgust Nikola je sa majkom pro-

veo na Pu{kinovom institutu u Moskvi. I tamo je bio najboqi.

"Kada smo ja i mama boravila ovo leto na Pu{kinovom institutu u Moskvi, bio sam u grupi najvi{eg nivoa, i rekli su da bi se po mom izgovoru moglo re}i da sam ro|en u Rusiji", pri~a ovaj de~ak.

Uz ruski, Nikola govori gr~ki, engleski, nema~ki i francuski jezik. Tako|e, ima HSK 1 iz kineskog jezika, koji je poha|ao dok je bio u Bawaluci.

Pitali smo ga koliko izu~avawe jezika i nekih drugih nauka doprinosi "treningu" mozga i razvoju wegovih matemati~kih ve{tina, ali i da li ima tajnu uspeha koju bi podelio sa nama.

"[to se ti~e matematike, ja posmatram svaki zadatak sa vi{e dimenzija i vi{e strana, pogled iz razli~itih perspektiva, tra`im neku me|usobnu povezanost. Na primer, ako vi vidite jedno drvo, ja gledam `ivotnu pri~u tog drveta i wegov zna~aj. Matematiku povezujem sa muzikom i wenim notama. Dok radim zadatke, muzika mi daje ideje i brzo dolazim do re{ewa, to je moj na~in na koji ja re{avam zadatke", govori Nikola.

@ELIM DA OD SVETA

NAPRAVIMO BOQE MESTO

Nikolini `ivotni ciqevi su veliki i plemeniti. @eleo bi, pri~a nam, da ovaj svet napravi boqim mestom za `ivot.

"Ma{tam da imam jedan tim za takmi~ewe, protiv drugih sli~nih nama, da odmerimo svoje snage, da putujemo po svetu, da imamo svoj avion, pilota, stjuardesu, da budemo mozak sveta i da donosimo napredak dobra ovome svetu. Nauka je tragawe za re{avawem svega {to nam se u `ivotu postavqa", istakao je talentovani de~ak.

Ako bismo tra`ili jednu re~ koja bi opisala {ta je Nikolu oblikovalo kroz `ivot ona bi glasila "qubav". Ako bismo pitali ko – dobili bismo odgovor – "majka".

"Ja sam od svakog preuzimao neku korisnu naviku, a posebno iz porodice, od dede disciplinu, `equ za organizacijom i redom, od tetke – apstraktno i otvoreno mi{qewe i ve{tine dinami~nog i modernog `ivota. Veliki uticaj je na mene imala baka. Od we sam nau~io biti direktan,

imati veliko samopouzdawe i postaviti sebe kao vo|u. Majka je moj za{titni znak, koju niko ni~im ne mo`e da zameni. Bez wene podr{ke ne bih postigao ovo {to sam postigao. Sa majkom sam, kad sam bio mali delio ekran ra~unara, sedeo u wenom krilu i pratio kako ona re{ava svoje zadatke", isti~e Nikola. Ona, kako nam je rekao, ~esto govori: "Nikola, ponosu moj."

"^itaju}i Teslu, video sam da je tako govorila i Teslina majka. Uzor mi je Nikola Tesla i od malih nogu poku{avam da proniknem u tajne wegovih otkri}a", navodi Nikola.

Slobodno vreme i slobodu Nikola ceni vi{e od svega. Wegov na~in u~ewa i zapitkivawa ranije je bunio ~ak i profesore. "[to se ti~e slobodnog vremena, sve moje vreme je slobodno, jer ja sam potpuno slobodan u svojim idejama. Mama je meni od malih nogu podarila tu slobodu i to je sigurno rezultat moga uspeha. U {kolu uvek sa sobom nosim, sitne papiri}e i oblikujem ih u geometrijska tela od kojih kasnije sa~iwavam inovacije. Ispo~etka, profesori su me posmatrali i dodatno mi postavqali pitawa. Kad su videli da sam uvek spreman, prihvatili su moju posebnost, ali i zazirali od mojih pitawa, na koja ~esto nisu imali odgovor. ^itam sve ~ega se dotaknem. Volim da ~itam rusku literaturu, a posebno rusku istoriju, koju veoma dobro poznajem. Na Pu{kinovom institutu su bili odu{evqeni kada su videli koliko dobro poznajem rusku istoriju", pri~a nam Nikola.

NIKOLINA MAJKA: "ON JE BO@JI DAR, U^IM GA DA PRE SVEGA BUDE DOBAR ^OVEK"

Nikola je bo`ji dar, u svakom smislu te re~i, ka`e Nikolina majka, profesorka Aleksandra Figurek, koja uskoro treba da brani svoju drugu doktorsku disertaciju. "Biti majka je bo`ji blagoslov, bi}e koje nosi u svojoj utrobi i ~ije srce kuca zajedno sa srcem majke, najboqe razume majka. Nikoline uspehe sam do`ivela kao bo`ji blagoslov. Planiram da, kada odbranim svoju drugu disertaciju, napi{em kwigu 'Kako odgajiti genijalca', koju }u nameniti svim majkama, a posebno onim ko-

jima je dato da podi`u svoju decu potpuno same. Dajem sve od sebe da Nikola postane prvo ~ovek, a tek onda nau~nik", ka`e Aleksandra za RT Balkan.

Aleksandra pri~a da se uvek trudila da Nikoline talente prati i da je ulagala nadqudske napore u tome. On je danas, kaè ona, glava ku}e, posebno u planirawu i ra~unawu tro{kova. "Kada je imao {est godina, predala sam mu celi ku}ni buxet na raspolagawe, celu svoju platu, ali i reìjske ra~une. On je to bri`no raspore|ivao i trudio, da se sve izmiri, a tek od onog {to je preostalo odlu~ivao je da se upotrebi za wegove èqe. Danas je postao odgovoran doma}in i potpuno preuzeo tu obavezu ekonomisawa, koja nije ba{ laka. Tako mu se izo{trio ose}aj za potrebu, gde nema mesta za nikakvu raskala{nost. Sada ja wega pitam o nabavci i najmawe sitnice. Mislim da sam ga u tom smislu, potpuno spremila za ìvot", kaè Aleksandra.

Majka pri~a da je Nikola od malih nogu bio qubopitqivo i radoznalo dete, imao je svoju laboratoriju i stalno je ne{to eksperimentisao, `ele}i da bude kao Nikola Tesla.

Aleksandra ka`e da je odlazak na Kipar iz Bawaluke bio "bo`ji prst" i velika {ansa za Nikolu. Pri~a da Nikola nije imao razumevawa i adekvatan tretman u Osnovnoj {koli "Branko ]opi}" koju je poha|ao u Bawaluci. Oni su se prema Nikoli odnosili u najmawu ruku neprihvatqivo, isti~e Aleksandra, i dodaje da se nada da }e takav sistem promeniti za dobrobit cele dr`ave.

"Vodila sam ga na konferencije i sva svoja nau~na istraìvawa. Tako smo do{li i na Kipar. Tu sam realizovala svoje postdoktorsko istraìvawe. Tu se desio wegov sre}ni po~etak i mi smo tu situaciju okrenuli na dobro. Uvek sam Nikolu u~ila, da i kada je te{ko i kada okolnosti nisu jednostavne, da uvek gleda napred. Mislim da upravo taj optimizam koji wega krasi je kqu~an za uspeh svakog deteta", pri~a Aleksandra. Tajnu svog uspeha nam nije odao samo Nikola. Wegovu majku smo pitali da nam poku{a preneti maj~inski "recept" kako odgajiti ovako uspe{no dete. Aleksandra pri~a da je Nikolu uvek u~ila da prvo neguje istinske i pravedne qudske vrednosti, pa tek onda sve drugo. "@ivot nije dobro nau~ena kwiga, niti najboqe izra|en matemati~ki zadatak. Genijalac je onaj koji je nau~en, da ne laè, da ne otima, da se ne prodaje, da nikog ne povredi, te sve one drevne iskonske osobine koje su bile neprikosnovene pre dve hiqade godina, hiqadu i danas, te koje }e biti do kraja sveta. Kqu~ uspeha je razgovarati sa detetom, slu{ati ga, pratiti wegove potrebe, posmatrati wegove o~i da li su sretne, jednostavno dati svu svoju pa`wu. Zapravo, u majci je kqu~", isti~e Nikolina majka.

Ona je dodala da na kraju èli da citira re~i prof. dr Mile Batali sa Sorbone, svetski priznatog psihologa i akademika, koja je rekla: "U borbi za ìvot, ulog je ìvot." "Svaka majka, koja to shvati, odgoji}e genijalca, na svoju radost, radost svoje porodice, dràve i dru{tva u celini", zakqu~uje Aleksandra.

Dodik: Ose}am se dobro

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da se ose}a dobro i izrazio zahvalnost svima koji mu {aqu poruke podr{ke uz `eqe za {to br`i oporavak, isti~u}i da mu to daje posebnu snagu za uspe{an oporavak.

Predsednik Srpske je rekao za Srnu da je posebnu zahvalnost uputio doktoru Predragu Pe{ku i wegovom timu, jer su izveli veoma komplikovan i zahtevan operativni zahvat, kao i medicinskom i tehni~kom osobqu.

On je zahvalio i najbli`im saradnicima - srpskom ~lanu i predsedavaju}oj Predsedni{tva BiH @eqki Cvijanovi}, premijeru Srpske Radovanu Vi{kovi}u, predsedniku Narodne skup{tine Srpske Nenadu Stevandi}u, poru~iv{i da je dobro i da }e se videti u nekim novim radnim pobedama.

Tako|e, izrazio je zahvalnost svim stranim dr`avnicima i diplomatama koji su poslali

poruke podr{ke i iskazali interesovawe za wegovo zdravstveno stawe, kao i predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, premijeru Srbije Milo{u Vu~evi}u, potpredsedniku Vlade Aleksandru Vulinu, ministru kulture Nikoli Selakovi}u, predsedniku HDZ-a Draganu ^ovi}u, gradona~elniku Qubqane Zoranu Jankovi}u, glumici Ivani @igon i ko{arka{u Peri Anti}u.

"Hvala svima koji su uz mene i pru`aju mi podr{ku", poru~io je predsednik Srpske.

Dodik je operisan u Beogradu, u privatnoj bolnici.

Operativni zahvat na `elucu i jedwaku bio je komplikovan, ali je pro{ao uspe{no, navodi Srna. Konzilijum lekara oglasi}e se sutra, nakon jutarwe vizite, sa novim informacijama u vezi sa zdravstvenim stawem Dodika.

U Federaciji BiH mira

nemaju ni mrtvi Srbi

Oskrnavqeno je ili u potpunosti uni{teno oko 1.000 srpskih grobaqa od ukupno 1.130

Na podru~ju dana{we Federacije BiH (FBiH), na kome je do po~etka posledwih ratnih sukoba u BiH `ivelo vi{e od 540.000 Srba, u protekle ne{to vi{e od tri decenije, oskrnavqeno je ili u potpunosti uni{teno oko 1.000 srpskih grobaqa, od ukupno 1.130 koliko ih ima. Od nacionalno i verski motivisanih napada tamo{wih vandala po{te|ena su samo malobrojna pravoslavna po~ivali{ta koja se nalaze na nekim izolovanim i udaqenim lokacijama.

I pre nekoliko dana na pravoslavnom grobqu u selu Tupkovi}i, zaseok Samarxi}i, u federalnoj op{tini @ivinice potpuno je uni{teno vi{e nadgrobnih spomenika. U predratno vreme u tom selu `ivela su 383 pripadnika srpske nacionalnosti. Trenutno `ive samo tri povratnika, koja su za medije izjavila da nakon skrnavqewa mesnog grobqa ose}aju pove}an strah.

U Odboru za za{titu prava Srba u FBiH napomiwu da meta

vandala u drugom entitetu nisu samo pravoslavna grobqa i verski objekti ve} po|ednako tako i srpski povratnici i wihova imovina, pa ~ak i saobra}ajni znakovi na kojima oni nazive mesta ispisane }irilicom precrtavaju sprejom. Takvih primera ima mnogo, ali ne i primera adekvatnog delovawa nadle`nih federalnih organa i institucija. Retki su slu~ajevi da su vandali , nakon izvr{enog krivi~nog dela, otkriveni, a kamoli i zakonski sankcionisani.

\or|e Radanovi}, predsednik pomenutog odbora za „Politiku”, ka`e da se u Federaciji BiH svake godine, ukqu~uju}i i ovu na izmaku, dogodi vi{e od 60 nacionalno i verski motivisanih napada na Srbe i wihovu imovinu. Krajwi ciq manifestovawa

La`ni premijer samoprogla{enog Kosova Aqbin Kurti je odr`ao sramotan govor u Sarajevu, na sesiji tzv. Asocijacije intelektualaca Krug 99 u Vije}nici.

U uvodnom dijelu obra}awa je napomenuo da je otkazan Samit lidera Zapadnog Balkana koji se trebao odr`ati u Neumu, ali da on nije mogao otkazati posjetu BiH.

mr`we na taj i takav na~in, napomiwe on, jeste zastra{ivawe i jasna poruka pravoslavnim Srbima koji `ive na podru~ju FBiH, a ima ih ne{to vi{e od 30.000, da i oni treba da idu sa svojih vekovnih ogwi{ta.

„Svedo~ili smo bezbroj puta do sada na koje sve na~ine su maltretirani Srbi koji su dolazili na, uglavnom, devastirana grobqa, na kojima po~ivaju wihovi najmiliji. I to je deo jednog osmi{qenog koncepta da se u FBiH zauvek uklone sva pravoslavna obele`ja i protera preostali deo srpskog naroda. Po mom mi{qewu taj koncept je samo deo velikobo{wa~ke politike kojoj je ciq da od BiH napravi bo{wakistan po uzoru na sli~ne muslimanske zemqe”, istakao je Radanovi}.

Stanivukovi}: Demonstracije protiv vlasti RS traja}e sve dok

se Bawaluci ne vrati novac

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} najavio je ispred palate predsednika Republike Srpske (RS) da }e protesti gradske administracije protiv republi~ke vlasti trajati sve dok Vlada RS ne povu~e Zakon o buxetskom sistemu, prema kojem gradovi sa vi{e od sto hiqada stanovnika dobiju mawe novca, u korist nerazvijenih i izrazito nerazvijenih op{tina. Na taj na~in bi Bawaluka, kako je rekao, ostala bez {est miliona konvertibilnih maraka (oko tri miliona evra).

Stanivukovi} je na protestu, na kojem se okupilo par stotina wegovih pristalica, rekao da }e prisustvovati sednici Saveza gradova i op{tina RS, koja je predlaga~ zakona, i tra`iti da se zakon povu~e. „Ako ne povuku zakon, pozivam sve gra|ane Bawaluke i RS da do|u ispred Narodne skup{tine RS, da im ne dozvolimo da Bawaluci i Bijeqini uzmu novac“, rekao je on okupqenima.

Najavio je da }e protestima ispred Narodne skup{tine prisustvovati poslanici opozicionih stranka, kao i na~elnici gradova i op{tina iz opozicionih stranaka, Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP).

Ako zakon ne bude povu~en, dodao je, gradska administracija }e nastaviti da iskqu~uje rasvetu republi~kim institucijama u Bawaluci, kao i da blokira parkinge pored wih.

Stanivukovi} je naveo je buxet predsednika RS Milorada Dodika za slede}u godinu uve}an za 21 milion maraka (10.7 miliona evra) i da }e iznositi ukupno 77 miliona KM (oko 40 miliona evra), dok se najve}im gradovima u RS, Bawaluci i Bijeqini `eli oduzeti deset miliona maraka (vi{e od pet miliona evra).

„Bawaluka }e ponovo svetleti samo ako povuku sporni zakon i daju nam novac koji nam sleduje“, zakqu~io je Stanivukovi}.

Obra}ao se na na{em jeziku, a govor je zapo~eo citirawem Alije Izetbegovi}a. – Sarajevo je od Pri{tine udaqeno mawe od {est sati, ali da bih do{ao, ja i moja delegacija morali smo pro}i kroz barijeru viznih restrikcija. Donosim pozdrave gra|ana Kosova, koji u BiH vide prijateqa. Mi dijelimo istoriju i imamo zajedni~ku, evropsku budu}nost. Zato smo jednostrano implementirali sporazum o

slobodi kretawa na osnovu li~nih karata, a {to smo postigli kroz Berlinski proces – rekao je Kurti. Naveo je da „Kosovo duguje BiH“. – BiH i Kosovo su povezani kroz bolnu i tragi~nu pro{lost. Na mnogo na~ina Kosovo duguje BiH. U BiH se NATO intervencija dogodila nakon ~etvrte godine rata, a na Kosovu nakon druge godine rata – rekao je.

Hrvatska uputila Crnoj Gori dokument

pun ucena i pritisaka

Izglasavawe rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Mauthauzenu i Dahau u parlamentu na Nemawinoj obali u Podgorici, susedna Hrvatska Crnogorcima ne mo`e da oprosti, ~ak ni po{to je odmah nakon toga, jo{ 25. jula, predsednika

tako|e u formi nonpejpera, da je Crna Gora predlo`ila formirawe radne grupe kako bi se nastavili razgovori o razgrani~ewu, dok su se povodom pitawa imena bazena u Kotoru "ogradili" jer je to "odluka tamo{we lokalne vlasti".

Skup{tine Crne Gore Andriju Mandi}a, vicepremijera Aleksu Be~i}a i poslanika Milana Kne`evi}a proglasila za persone non grata.

Sada je kroz nove ucene poja~ala pritisak na Crnu Goru, ne bi li, ako se zahtevi ne ispune, usporila wen put ka EU i to ba{ u trenutku kada se o~ekuje zatvarawe ~etiri pregovara~ka poglavqa do kraja godine.

Zvani~ni Zagreb je uputio izvr{noj vlasti u Podgorici "nonpejper" (neformalni diplomatski dokument) od 11 ta~aka traè}i re{avawe otvorenih pitawa koja naru{avaju odnose dveju dràva. "Novostima" je u vrhu vlasti nezvani~no potvr|eno da je kabinetu Milojka Spaji}a stigla "po{ta" iz kom{iluka puna novih zahteva. U toj diplomatskoj depe{i Hrvati navodno traè priznavawe "agresije" na Hrvatsku 1991. godine, promenu uxbenika istorije kako bi se u~ilo da su Hrvati starosedeoci Boke Kotorske, priznavawe hrvatskog jezika kao domicilnog, dopu{tawe hrvatskim slu`bama da istraùju osumwi~ene za ratne zlo~ine i kriminal na podru~ju Crne Gore... Smatraju da dve dràve treba da re{e i pitawe vlasni{tva nad {kolskim brodom "Jadran", razgrani~ewe na Prevlaci, pronalazak nestalih osoba kao i pitawe gradskog bazena u Kotoru koji je nazvan po biv{em vaterpolisti Zoranu Gop~evi}u, za kojeg Hrvatska tvrdi da je bio ~uvar u logoru "Moriw". U tom dokumentu koji Vlada Crne Gore jo{ drì daleko od o~iju gra|ana, navodno se isti~e da Hrvatska podràva put Podgorice ka Evropskoj uniji, ali pod uslovom da sve navedeno ispuni. U me|uvremenu je procurila informacija da su Ministarstvo spoqnih poslova i {ef diplomatije Ervin Ibrahimovi} (Bo{wa~ka stranka) odgovorili Zagrebu,

Zaboravili su susedi vreme Mila \ukanovi}a kada je tada{wi re`im poslao oficira Vojske Crne Gore u Knin na proslavu "Oluje", solidari{u}i se sa najve}im egzodusom jednog naroda, srpskog, u novijoj istoriji na tlu Evrope, ali i odluke da se ne sudi ratnim zlo~incima u logoru "Lora" kod Splita gde su na najsvirepiji na~in mu~eni i ubijeni vojnici JNA iz nik{i}ko-{avni~ke i barske grupe, wegovom izviwavawu zbog ratnih de{avawa u Dubrovniku...

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} opet je ponovio stav da su odnosi Crne Gore i Hrvatske nakon usvajawa rezolucije o Jasenovcu naru{eni, da to mo`e usporiti evropski put zemqe i da se nada promenama na politi~koj sceni.

- Naàlost, imali ste politi~ke aktere koji su govorili da ta rezolucija nije u na{em dràvnom interesu, a onda su podràli dono{ewe takve odluke. Nadam se da }emo imati promenu pona{awa na sceni u Crnoj Gori i da }emo imati aktere su{tinski posve}ene evropskom procesuporu~io je Milatovi}.

Politi~ki analiti~ar Igor Damjanovi} ka`e, za "Novosti", da "nonpejper" pokazuje da je posle osam decenija za politi~ku misao susedne dr`ave adekvatna ocena da su "Hrvati najhrabriji narod, ne zato {to se nikoga ne boje, ve} zato {to se ni~ega ne stide":

- Tu re~enicu je izgovorio Jovan Du~i}, na susretu srpskih i hrvatskih intelektualaca i politi~ara, koji je 1942. organizovao predsednik Ruzvelt u Beloj ku}i, osvr}u}i se na poku{aje prisutnih Hrvata da negiraju i minorizuju usta{ka zverstva i razmere zlo~ina NDH. I sada{wa Vlada Hrvatske deklarativno se odri~e kontinuiteta sa NDH, ali je i te kako osetqiva kada se o usta{ama lo{e govori, ~ak i u najbla`oj formi kao {to je to u rezoluciji Skup{tine Crne Gore.

Na{ sagovornik smatra da je dobro {to ovo gra|anima pokazuje svu izopa~enost i bizarnost briselske birokratije:

- Bez obzira na sve bizarnosti i gadosti nonpejpera, Hrvatska se su{tinski ne}e pitati da li }e Crna Gora postati deo EU. Od 27 zemaqa ~lanica, 24 se ni o jednom ozbiqnom pitawu su{tinski ni{ta ne pitaju. Odluke }e se donositi u Parizu i Berlinu, odnosno u Va{ingtonu, a nikako u Zagrebu.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Podgorica prepustila Tirani avio-saobra}aj

Ministarstvo saobra}aja posve}eno je poboq{awu avio-dostupnosti i saobra}ajne infrastrukture, ~ime se o~ekuje boqa povezanost Crne Gore sa svetom, kao i unapre|ewe ukupne ekonomije i turizma zemqe. Ovo ministarstvo aktivno radi na unapre|ewu avio-saobra}aja kako bi poboq{alo avio-dostupnost zemqe, ali i na realizaciji daqe izgradwe auto-puta Andrijevica–Boqare, saop{tila je ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi}, koja je preduzela niz koraka kako bi situaciju zna~ajno unapredila.

Nedavno je formirana posebna radna grupa za avio-dostupnost sa ciqem razmatrawa razli~itih modela za poboq{awe povezanosti Crne Gore sa drugim dr`avama. Ministarka je najavila dono{ewe podzakonskog akta kojim }e se definisati postupak progla{ewa linija u javnom interesu, kao i kriterijumi za obavqawe prevoza na tim linijama. Tako|e, planirano je izmeniti Zakon o vazdu{nom saobra}aju, jer trenutna zakonska regulativa ne obuhvata ovu oblast.

Ministarka je ukazala da je od promene vlasti 2020. godine sektor saobra}aja bio izlo`en sistemskom razarawu. Biv{a vlast, prema wenim re~ima, doprinela je

Aerodrom Tivat

smawewu avio-dostupnosti u korist konkurentskih aerodroma u regionu, posebno u Tirani.

„Godine 2019. imali smo 80 direktnih linija sa aerodroma Podgorica i Tivat, dok smo danas na 30. Umesto da pove}amo broj operacija, u~iweno je suprotno, {to je i{lo u korist aerodroma u Tirani”, kazao je na nedavnom zasedawu parlamenta poslanik Demokratske partije socijalista Nikola Rako~evi}.

Dodao je da je u ovoj godini 63.000 gra|ana Crne Gore letelo iz Tirane i pitao {ta MS planira da uradi kako bi privuklo loukost avio-kompanije (aviokompanije koje posluju po modelu niskih tro{kova) i druge prevoznike.

Koalicija ''Berane na prvom mestuPES-SNP'', zabele`ila je veli~anstvenu pobedu na vanrednim lokalnim izborima u Beranama osvojiv{i ~ak 13 mandata,odnosno 33,41 odsto glasova, a Socijalisti~ka narodna partija, kojoj je u novoj koaliciji osvojila sedam odborni~kih mandata, potvrdiv{i da je ubedqivo najjaa~a

partija u ovoj op{tini koja je wen pravi bastion. Koalicija Za budu}nost Crne Gore-NSD- DNP, UCG, PCG, ima} e u budu}oj skup{tini osam mandata, dok je lista DPS uspela da osvoji poverewe 1.887 bora~a i ima}e pet mandata, ~ime se nastavqa wen pad... Demokrate su osvojile ~etiri mandata, a Gra|anski pokret

''Zato {to volim Berane'' zavredio je 862 glasa {to}e mu doneti dva odborni~ka mandata, pa se mora re}i da je to zaista dobar rezultat, kao i Bo{wa~ke stranke koja }e tako|e imati dva odbornika. - Ovde smo po~eli na{e nove pobede - kazao je posle trijumfa nosilac liste PES-SNP ]ole Lutovac.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

ODGOVOR EPARHIJE RA[KO-PRIZRENSKE (SPC) POVODOM NAJNOVIJIH OPTU@BI U POJEDINIM KOSOVSKIM MEDIJIMA I NA DRU[TVENIM MRE@AMA

Crkva je kontinuirano pozivala

na mirno re{avawe svih problema na ovom prostoru

Eparhija ra{ko-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve sa velikom zabrinuto{}u prati neodgovorne i la`ne izjave pojedinih javnih li~nosti u kosovskom albanskom dru{tvu. Nedavna izjava Selima Pacolija, zvani~nika partije „Novi Savez Kosova“ i biv{eg zamenika gradona~elnika Pri{tine, da je SPC bila glavni organizator nasiqa nad Albancima uz poziv da Srbe treba etni~ki o~istiti sa Kosova, je jednako opasna kao i izjava,4. decembra, Geraku}ita Ku~ija iz instituta Oktopus na KLAN TV koji izra`ava mi{qewe da se u srpskim pravoslavnim crkvama skriva oru`je i treba postaviti pitawe kakvi qudi `ive tamo.

Povodom prve izjave Selima Pacolija moèmo vrlo jasno da kaèmo da SPC na Kosovu i Metohiji nikada nije podràvala nasiqe i rat i {tavi{e bila je aktivno angaòvana protiv svakog vida oruànog sukoba o ~emu ima mnogo izjava u kontaktima sa brojnim me|unarodnim zvani~nicima koji su duboko cenili stav SPC i pose}ivali na{e manastire i insistirali na wihovoj za{titi. [tavi{e, u nekim manastirima, kao {to je manastir Visoki De~ani monasi su pruàli za{titu

albanskim civilima u toku oru`anog sukoba 1999. i organizovali humanitarnu pomo} sa pravoslavnom humanitarnom organizacijom IOCC iz SAD. [to se ti~e druge izjave Geraku}ija Ku~ija iz Instsituta Oktopus, re~ je o ve} vi{e puta ponavqanoj kleveti koja je plasirana pro{le godine preko britanske poslanice Ali{e Kerns, da se u na{im manastirima skriva oru`je. Ova tvrdwa je demantovana od strane KFOR-a, a Kosovska policija nikada nije potvrdila ni dokazala ovakve besmislene tvrdwe. U slu~aju tragi~nog incidenta kod manastira Bawske u jesen 2023. policija i EULEKS su potvrdili da je svo oru`je koje je na|eno na {irem prostoru manastira odba~eno kada se grupa naoru`anih Srba povla~ila preko manastira i privremeno boravila u objektu van manastirskih zidova. [irewe ovakvih la`nih informacija predstavqa deo kampawe neodgovornih lica iz kosovske javnosti koji podsti~u versku i etni~ku mr`wu jer svesno {ire neta~ne informacije koje nikada nije potvrdila ni kosovska vlada ni kosovska policija, a o ~emu su jako dobro obave{teni predstavnici KFOR-a, EULEKS-a i me|unarodni predstavnici.

POSLE O[TE]EWA KANALA IBAR – LEPENAC U VARAGAMA KOD

ZUBINOG POTOKA NA SEVERU KIM:

Direktor Hidroekonomskog preduze}a Ibar-Lepenac Faruk Mujka objavio je na Fejsbuku da je izgradwa zaobilaznog kanala Ibar-Lepenac u Varagama, kod Zubinog Poroka na severu KiM, zavr{ena 8. decembra nakon {to je kanal miniran 29. novembra u ve~erwim satima.

Zamenik kosovskog ministra za infrastrukturu Hisen Durmi{i najavio je da bi slede}e ne-

deqe trebalo da zapo~ne trajna sanacija kanala.

Regionalno preduze}e za vodosnabdevawe “Mitrovica” saop{tio je da po preporukama Instituta za javno zdravqe voda i daqe nije za pi}e i da }e o novim informacijama blagovremeno obavestiti javnost.

Regionalno preduze}e za vodosnabdevawe “Mitrovica” postavilo je cisterne sa vodom za pi}e u Severnoj Mitrovi-

NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA NA KIM

9. FEBRUARA 2025. GODINE U^ESTVUJU I SRBI Odluka Srba da u~estvuju na izborima na~in da se bore za svoje interese

Potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} ocenio je da je odluka Srba da u~estvuju na predstoje}im izborima na Kosovu normalna i da ne vidi drugi na~in na koji mogu da se bore za svoje interese u ju`noj pokrajini.

„Ne znam kako bi druga~ije mogli da se bore za svoje interese Srbi koji tamo ìve. Mi nikad nismo ni govorili o tome da Srbi ne treba da u~estvuju u politi~kom ìvotu, nego smo samo govorili o tome kakva je svrha u~estvovawa u politi~kom ìvotu ako Pri{tina ne po{tuje ni{ta {to smo se dogovorili, ako suspenduje sve one dogovore koje smo nekada imali“, rekao je Da~i}.

Kako je istakao, pitawe normalizacije odnosa Beograda i Pri{tine nikada nije bilo statusno pitawe, ve} je bilo pitawe regulisawa svakodnevnog `ivota, pa je iz tog razloga Srbija u tome u~estvovala.

S druge strane, kako je Da~i} ocenio, za kosovskog premijera Aqbina Kurtija sve je pitawe statusa i Kurti }e stalno i}i na zao{travawe odnosa.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevti} rekao je da je odluka da ta lista iza|e na izobre na KiM 9. februara jedina logi~na. Moramo da za{titimo prava srpskog naroda kroz institucije, poru~io je Jevti}.

“Kada vidimo napade na Srbe i incident u kosovskoj skup{tini, to je jasna poruka da nas Kurti ne `eli u institucijama. On je doveo neke Srbe koji sprovode wegovu politku”, naveo je Jevti}. Moramo da za{titimo prava i interese srpskog naroda kroz institucije, a da li }emo uvek biti u mogu}nosti da do kraja sprovedemo – to je pitawe, dodaje Jevti}. Naveo je da Srpska lista `eli da kroz institucije bude brana interesima srpskog naroda.

“U institucijama na mestima predvi|enim za srpske predstavnike moraju biti svi oni predstavnici koji imaju podr{ku gra|ana, a ne koje }e izabrati Kurti i zato smo izabrali put da budemo deo procesa u narednim parlamentarnim izborima”, isti~e Jevti}. Jevti} ka`e da situacija na KiM nikad nije bila te`a, od dolaska Aqbina Kurtija, koji je u~inio sve da protera Srbe, da se Srbi rasele, da se ose}aju nebezbedno, a ono {to Srpska lista o~ekuje je da unutar srpske zajednice odnesu pobedu i osvoje 10 mandata.

“Nadam se da }emo zajedno sa na{om dràvom posti}i ciqeve kao {to su boqi ìvot srpskog naroda i da vratimo stvari u normalne tokove, a izazova }e biti”, kaè potpredsednik Srpske liste.

ITALIJANSKI KFOR ODLAZI SA KIM

Turske trupe zamenile italijanske jedinice na Kosovu

ci, Zve~anu, Ju`noj Mitrovici, Vu~itrnu i Srbici.

- Ve} nedequ dana je pro{lo, a Pri{tina nije ponudila nijedan dokaz kojim bi potkrepila la`ne optu`be da je Beograd u~estvovao u napadu na Kanal Ibar Lepenac, saop{tio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}.

“Kurtijev plan da iskoristi diverziju na kanalu da bi doveo KBS i otu`io Beograd je propao. U nedostatku dokaza, Pri{tina se slu`i propagandom i politi~kim nasrtajima na zvani~ni Beograd” naveo je Petkovi}.

“Ne}e Kurtiju pro}i ni namera da za diverziju kanala optu`i Srpsku listu, ~ijim poslanicima je ~ak zabranio ulazak skup{tinu Pri{tine optu`uju}i ih za tzv. terorizam na kanalu. Celim doga|ajem Pri{tina se upetqala kao pile u ku~inu iz koje ne zna kako da iza|e” zakqu~uje se u saop{tewu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovi}a.

Turske trupe iz operativnih rezervnih snaga KFOR-a raspore|ene u okviru vojne misije na Kosovu, koju predvodi NATO, zamewuju italijanske jedinice koje odlaze iz pokrajine, saop{tio je u nedequ 8. decembra KFOR.

U saop{tewu se navodi da }e oko 350 pripadnika turske 65. mehanizovane pe{adijske brigade, zajedno sa trupama KFOR-a, sprovoditi niz aktivnosti i da }e biti anga`ovani za reagovawe u eventualnom naru{avawu bezbednosne situacije.

„KFOR ima odgovaraju}e resurse i dobro je pozicioniran da spre~i sve potencijalne rizike od eskalacije, kao i da se uhvati u ko{tac sa bilo kojim bezbednosnim scenarijem, u skladu sa svojim dugogodi{wim mandatom Ujediwenih nacija“, isti~e se u saop{tewu.

Dodaju da KFOR nastavqa da sprovodi svoj mandat zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine i da doprinosi bezbednom i sigurnom okru`ewu za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu, kao i slobodi kretawa u svakom trenutku i nepristrasno.

Cevima premo{}eno o{te}ewe kanala

Otvara se „Nikola Tesla“, sa najinovativnijim metodama

Srpska zajednica u ^ikagu je imala razloga za veliko slavqe! U sve~anoj sali crkve Svetog Nikole odr`ano je Donatorsko ve~e za pokretawe Nikola Tesla International School, nove srpske {kole u Americi koju }e ubudu}e poha|ati ne samo srpska, nego i deca drugih lokalnih zajednica.

Sve~anosti je prisustvao i svojom molitvom je otvorio vikarni vladika kostajni~ki Setrafim, a prisutan je bio i biv{i generalni konzul Srbije u îkagu, Damjan Jovi}, koji je sada na mestu dràvnog sekretara u Ministarstvu spoqnih poslova u Beogradu, aktuelni konzul èran Andrija Ze~evi}, kao i uvaèni predstavnici srpske zajednice iz îkaga i cele Amerike.

Ve~e je zapo~elo koktelom, a nastavqeno sve~anom ve~erom i prigodnim kulturno-umetni~kim programom, koji su vodili An|ela Markovi} i urednik Serbian Times Antonije Kova~evi}, a koji je svojim nastupima obele`io Folklorni ansambl „Oko sokolovo!“.

Skupu su se obratili i predstavnici {kole, te Milena Tati}-Baji}, predsednice lokalne Tesla nau~ne fondacije, kao i Kristofer Geti, gradona~elnik gradi}a Lajonsa, u kome se {kola nalazi.

Na pitawe po ~emu }e se „Nikola Tesla International School“ razlikovati od drugih {kola, Nikola Deli}, ~lan Upravnog odbora {kole, je rekao:

- Samo ime Nikole Tesle govori da ova {kola donosi inovacije i najboqe {to se ti~e obrazovawa za srpsku decu. @elimo da na{u decu obrazujemo u skladu sa najboqim svetskim standardima. Otud saradwa sa gospodinom Milutinom Nikoli}em i wegovom {kolom „Zvezdobrojci“ iz Beograda, koja je inkorporirala sve svetske metode i kurikulume. Na{ u~iteqi }e raditi sa wima, pro}i sve treninge, iskoristiti najboqe od najboqeg za na{u decu ovde u îkagu, izjavio je Deli}. Milutin Nikoli} iz {kole „Zvezdobrojci“ istakao je ~iwenicu da se ìvot i tehnologija mewaju velikom brzinom u posledwe vreme i da obrazovawe dece mora da isprati te promene i bude druga~ije od onog na koje smo navikli. – Mislim da smo na putu da napravimo najboqu {kolu na svetu. Zvezdobrojci u Beogradu postiù neverovatne uspehe, a mi poku{avamo da to podignemo na jo{ vi{i nivo ovde u {koli Nikola Tesla u îkagu. Ube|en sam da je to pravo re{ewe za sve porodice, srpske, ali i ameri~ke, zato {to se radi o re{ewima koja jo{ ne postoje na globalnom, svetskom nivou. Radi se o novom modelu {kole, novom na~inu {kolovawa i pripreme za dru{tvo koje ne znamo kakvo }e izgledati u budu}nosti jer se neprestano mewa i mi moramo spremiti decu za to. U prethodnih 20 godina dru{tvo se stra{no promenilo, a u slede}ih 20 }e te promene i}i jo{ brè, i o~ekuje se da }e 6-oro od 10-oro dece koja

danas idu u osnovnu {kolu raditi na poslovima koji danas uop{te ne postoje. Mi moramo da tu decu pripremimo ne samo grade}i wihov intelekt, ve} i grade}i wihovu ma{tu, emotivnu i socijalnu inteligenciju, zakqu~io je Nikoli}.

Za biv{eg konzula Damjana Jovi}a, koji je jedan od idejnih tvoraca Nikola Tesla Internacionalne [kole, ovo predstavqa ostvarewe sna: - Bili smo zajedno ovde kada smo sve to po~iwali i to je po zamisli bio mo`da i najve}i projekat koji je srpska dijaspora u Americi zapo~ela, i najve}i poduhvat jo{ od izgradwe manastira Nova Gra~anica. Posle nekoliko godina koje nisu bile najlak{e godine u poslovnom smislu za na{u dijasporu ovde, uprkos svemu, zahvaquju}i velikom trudu i `eqi, polako se i ti snovi na{e zajednice realizuju i postaju stvarnost. I nisam naravno `eleo to da propustim, pa sam specijalno za ovu priliku doputovao iz Beograda, naglasio je Jovi}.

Vladika Serafim bio je presre}an {to

na{a zajednica ulaè u obrazovawe dece, jer smatra da je to najzna~ajnija stvar: – Obrazovawe je temeq bi}a na{e dece i treba da otvorimo {kole na {to vi{e mesta, u {to vi{e parohija, gde god moèmo. Od najmawih nogu, od vrti}a pa nadaqe. Da nam se deca obrazuju u pravom duhu, jer lako se desi u dana{we vreme da, bez obzira na uzrast, da se na|u u takvom okruèwu gde im sve izgleda prihvatqivo i prihva}eno, i da jednostavno odlutaju u nekom smeru gde smo mi kao hri{}ani i pravoslavci uvek bili stranci. A ovde }e biti na svoji na svome, u svojoj ku}i. I kulturno, i dru{tveno, i ono {to je najva`nije – duhovno, poru~io je vladika Serafim.

U Sjediwenim dr`avama trenutno rade dve registrovane {kole koje u svom programu imaju srpski jezik, kulturu i istoriju, jednu u ^ikagu i drugu u Milvokiju, a osim Nikola Tesla Internacionalne {kole, za koju se na ovoj ve~eri prikupqao novac, u procesu verifikacije je i srpska {kola u San Diegu u Kaliforniji.

Srpska zajednica iz ^e{ke sada ve} tradicionalno, dvanaestu godinu zaredom, na icijativu Marine Perovi} prikupila je novac kako bi ~ak 240 mali{ana u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji dobili novogodi{we paketi}e. Tokom ove plemenite akcije, uz nesebi~nu podr{ku 96 donatora iz dijaspore, prikupqeno je 4800 evra i pripremqeni su sa puno qubavi paketi}i koji su poslati u Srbiju.

– U enklavama na Kosovu i Metohiji ìve deca koja nemaju privilegiju da sawaju velike snove jer se svakodnevno za osnovne uslove. Deca koja nemaju struju, slobodu kretawa, pa ~ak ni miran san, jer ih progone posledice rata. Na{a misija bila je da im pokaèmo da nisu sami, da ih neko vidi i brine o wima – kaè Marina za Novosti. Misija u~esnika u akciji bila je da prikupe neophodna sredstva i obezbede igra~ke, ode}u, obu}u i osnovne ìvotne potrep{tine za preko 240 dece.

– Ova akcija bila je podse}awe da smo zajedno ja~i, da granice nisu prepreke kada srce vodi, i da qubav i humanost ne poznaju razlike – ka`e Marina.

Ona dodaje da je zahvalna svakome ko je pomogao akciju, aposebno Ambasadi Republike Srbije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Paketi}i su upu}eni u manastir Draganac u Kosovsko – pomoravskom okrugu gde }e biti podeqeni paketi}i.

SRBIMA

OLAK[AN ODLAZAK U NEMA^KU:

Kvalif ikovani radnici mogu br`e do posla

Nema~ka – obe}ana zemqa, tako je shvataju ne samo qudi iz Srbije koji tamo `ive i rade godinama, nego i radnici iz regiona. A kako i ne bi, kada nema~ki poslodavci daju plate koje se mere hiqadama evra mese~no za deficitarna zanimawa koja su kod nas pla}ena trostruko mawe. Pritom, ona je u konstantnoj potrazi za radnicima sa Balkana, pa zato ~esto olak{ava uslove za boravak i rad na wenoj teritoriji, posebno otkad je uvela „kartu {ansi“.

Nema~ka je u junu ove godine uvela „kartu {ansi“ odnosno nova pravila koja kvalifikovanim radnicima sa Balkana znatno olak{avaju da br`e prona|u odgovaraju}i posao.

„Karta {ansi“ je dozvola boravka koja omogu}ava gra|anima zemaqa van Evropske unije da borave u Nema~koj do jedne godine kako bi prona{li posao.

Za razliku od {estomese~ne vize za traèwe posla, ova karta omogu}ava duì boravak i rad sa skra}enim radnim vremenom ili probne poslove (do 20 sati nedeqno). Odnosno, oni kojima je dodeqena karta, mogu da ìve u Nema~koj do godinu dana dok traè posao, umesto da zahtevaju od poslodavca da ih prethodno sponzori{e. Kartica tako|e omogu}ava qudima da legalno rade skra}eno radno vreme dok traè ne{to trajnije.

Karte {ansi funkcioni{u tako {to se radnicima dodequju bodovi po razli~itim kriterijumima, kao {to su znawe jezika, radno iskustvo, starost. Ona va`i za one sa najmawe dve godine stru~ne obuke ili univerzitetskom diplomom priznatom u zemqi u kojoj je kvalifikacija ste~ena. Tako|e je potrebno poznavawe nema~kog ili engleskog jezika.

Kandidati moraju pokazati dokaz o sposobnosti da pokriju tro{kove `ivota tokom tra`ewa posla, odnosno moraju mese~no imati najmawe 1.027 evra.

Kada se karta odobri, podnosilac zahteva mo`e da u|e u Nema~ku i tra`i posao do godinu dana, {to zna~i da vi{e ne mora da podnosi ugovor sa nema~kom kompanijom pre nego {to mu bude dozvoqeno

da u|e u Nema~ku da radi.

Ina~e, nova pravila su uvedena sa ciqem da se smawi birokratija i skrate procedure, a deo su sveobuhvatnog zakona koji ima za ciq da re{i nedostatak kvalifikovanih radnika u Nema~koj.

Na{i qudi koji ve} `ive u Nema~koj naj~e{}e se bave fizi~kim poslovima, pre svega gra|evinom, a veliki broj wih zaposlewe u zdravstvenim sistemima, kao {to su negovateqi, medicinski tehni~ari, fizioterapeuti, farmaceuti,a oti{ao je i veliki broj na{ih doktora.

Direktorka jedne srpske agencije za zapo{qavawe u Nema~koj Emina navela je ranije za Nova. rs da su medicinari godinama unazad bili me|u najtra`enijim profilima u Nema~koj, me|utim wih trenutno najmawe odlazi iz Srbije. Zapravo – gotovo svi koji su `eleli su i oti{li.

„Taj talas medicinskih radnika je ve} oti{ao, a onih koji èle da odu je jako malo. To su, zna~i, medicinske sestre, tehni~ari i doktori. Me|utim, u prethodnom periodu veoma traèni su fizioterapeuti i mislim da }e, kako se ~ini, wihova era tek sada do}i do izraàja. To nam pokazuju i na{i klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehni~ara“, rekla je ona.

Prema wenim re~ima, Nema~ka traì i varioce, elektri~are, molere i automehani~are koji su u Srbiji veoma deficitarni. Dok im Nemci daju i do 3.000 evra, kod nas ovi majstori zara|uju oko hiqadu evra. Oglasi koji su istaknuti na sajtu srpskih agencija za zapo{qavawe u Nema~koj pokazuju da tamo{wim firmama fale i profesionalni voza~i. Traène su i sprema~ice koje mogu dobro da zarade, a obezbe|en im je i sme{taj u hotelu u kom rade. Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osobqe za rad u kuhiwi i proizvodwi hrane, kao i radnici za odràvawe higijene objekta.

Ina~e, na{a sagovornica je objasnila da ~itavu proceduru zapo{qavawa u Nema~koj obavqa agencija, jer proces ume da bude komplikovan i dugo traje.

Zajedno u velikom obrazovnom poduhvatu: Milutin Nikoli} i Nikola Deli}

Po`ar u sinagogi u Melburnu

izgleda kao teroristi~ki ~in

Premijer Australije Entoni Elbaniz izjavio je da je po`ar, za koji se sumwa da je podmetnut u sinagogi u Melburnu, deluje kao teroristi~ki akt.

„Zverstva koja su se dogodila u sinagogi u Melburnu jasno su osmi{qena da stvaraju strah u zajednici, i iz moje li~ne perspektive time svakako ispuwavaju definiciju terorizma“, rekao je Elbaniz na konferenciji za novinare u Pertu, preneo je Rojters.

Policija traga za osobama za koje se sumwa da su namerno podmetnuli po`ar u sinagogi u Melburnu, u kome je jedna osoba

povre|ena a pri~iwena je velika materijalna {teta.

Elbaniz je to izjavio dan nakon {to je wegov izraelski kolega Bewamin Netawahu ocenio da je laburisti~ka vlada u Australiji motivisala taj zlo~in svojom antiizraelskom politikom.

Netawahu je rekao u subotu da poàr u sinagogi Adas Izrael, koji je izbio rano u petak, ne moè da se odvoji od „antiizraelskog duha“ koji sprovodi Elbanizijeva vlada levog centra, ~ija politika ukqu~uje i podr{ku nedavnog predloga u Ujediwenim nacijama koji podràva formirawe palestinske dràve.

Vlada Australije je saop{tila, negi-

Da li su radna mesta u Australiji bezbedna za migrantkiwe?

U Australiji je vi{e od polovine `ena sa privremenim vizama do`ivelo seksualno uznemiravawe na radnom mestu.

Prema nedavnom istra`ivawu Sindikata Novog Ju`nog Velsa, samo 25 odsto tih `ena prijavilo je zlostavqawe.

Istraìvali smo zbog ~ega ène migranti i izbeglice ne prijavquju takve slu~ajeve i gde leì odgovornost kada je u pitawu za{tita èna na poslu?

Najgore stawe je zabele`eno u gra|evinarstvu, sa 82 odsto `ena koje su bile seksualno uznemiravane na poslu. Slede ugostiteqstvo, maloprodaja, ba{tovanstvo i poslovi ~i{}ewa, a {efovi i menaxeri su me|u naj~e{}im po~iniocima.

Mnoge zaposlene `ene koje su prijavile uznemiravawe ka`wavane su maltretirawem, smawewem plata, pretwama deportacijom ili raskidom radnog odnosa.

Vo|a istraìva~kog tima, profesor Meri Sigrejv sa Univerziteta u Melburnu kaè da ène ose}aju i pritisak da zlostavqawe koje im se de{ava treba da izdrè iz raznih razloga. Govore}i o razlozima zbog kojih im je bio potreban odre|eni posao, ène su na prvom mestu isticale finansijsku sigurnost ili proces dobijawa stalnog boravka u zemqi. Ili su govorile, "treba da dobijem dràvqanstvo, pa zato moram da ostanem na tom poslu ili u takvim situacijama", obja{wava Meri Sigrejv.

Dok vlade, zajedno sa Komisijom za qudska prava Australije, donose zakone kako bi `ene bile bezbednije na poslu, profesor Sigrejv smatra da je reforma samo jedan deo re{ewa.

"Moramo imati sloènije na~ine razmi{qawa o razli~itim ènskim iskustvima sigurnosti, razli~ite na~ine razmi{qawa o podr{ci ènama i stvarawu sigurnosti oko ovoga." SBS

raju}i takve ocene, da je od kada je Elbaniz preuzeo du`nost u maju 2022. godine, obezbedila 25 miliona australijskih dolara za unapre|ewe bezbednosti na mestima na kojima se okupqaju Jevreji, ukqu~uju}i {kole, da su zabranili nacisti~ki pozdrav i preduzeli akcije pro-

tiv govora mr`we. Australija je do`ivela porast antisemitskih i islamofobi~nih incidenata od po~etka rata Izraela i Hamasa u Gazi u oktobru 2023. godine, a neke jevrejske grupe su ocenile da vlada povodom toga nije dovoqno reagovala.

Potraga za troje osumwi~enih

za podmetawe po`ara u sinagogi u predgra|u Melburna

Australijska policija tra`i tri osobe osumwi~ene za

podmetawe po`ara u sinagogi u predgra|u Melborna, koje je okarakterisano

kao teroristi~ki ~in, objavile su vlasti

Maskirane osobe podmetule su u petak po`ar u sinagogi Adas Izrael, u jugoisto~nom predgra|u Melburna, prema navodima policije.

Po`ar je na~inio znatnu {tetu ali nije bilo te`e povre|enih osoba.

"Policija je identifikovala troje osumwi~enih za kojim smo u potrazi", rekao je na konferenciji za novinare [ejn Paton, glavni komesar policije jugoisto~ne australijske dr`ave Viktorija.

On je rekao da je ostvaren znatan napredak u potrazi tokom vikenda.

Paton je dodao da su se zvani~nici savezne i lokalne policije kao i nacionalne obave{tajne agencije sastali danas i zakqu~ili da je po`ar "verovatno teroristi~ki ~in".

paqewa sinagoge osudio "nameran i nelegalan napad" i rekao da Australija ima "nula tolerancije" prema antisemitizmu kome "apsolutno nema mesta u Australiji".

On je objavio da se formira policijska jedinica zadu`ena za borbu protiv antisemitizma koji prema Albanezeu predstavqa "veliku pretwu" i koji je "u porastu".

Po`ar u sinagogi "Adas Izrael" predstavqa eskalaciju ciqanih napada u Australiji kojih ima od po~etka rata Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze pro{le godine. Automobili i zgrade su vandalizovani i zapaqivani {irom Australije u protestima povodom tog rata. Nova jedinica za borbu protiv antisemitizma }e biti

Vlade Australije. Ukazao je na vezu sa stavovima Kanbere prema Bliskom istoku u kontekstu rata Izraela protiv palestinskog islamisti~kog pokreta Hamas u pojasu Gaze.

"Na `alost taj gnusan ~in ne mo`e da se odvoji od antiizraelskih pogleda koji poti~u od laburisti~ke australijske vlade, ukqu~uju}i ne~uvenu odluku da glasa za rezoluciju UN koja poziva na brzo okon~awe 'izraelskog nedozvoqenog prisustva na okupiranim palestinskim teritorijama' " saop{tio je Netawahu.

Generalna skup{tina UN pro{log utorka izglasala je, sa 157 glasova za, ukqu~uju}i i Australiju, rezoluciju u kojoj se zahteva od Izraela da okon~a

"Na osnovu tih elemenata uveren sam da se radi o napadu, o teroristi~kom napadu na tu sinagogu", rekao je on. Policijska jedinica zadu`ena za borbu protiv terorizma u~estvuje u istrazi.

Australijski premijer Entoni Elbaniz odmah je posle

sastavqena od saveznih policajaca koji bi mogli biti raspore|eni na celokupnoj australijskoj teritoriji. Koncentrisa}e se na pretwe, nasiqe i mr`wu prema jevrejskoj zajednici.

Posle po`ara u petak izraelski premijer Izraela Bewamin Netawahu je paqewe sinagoge u Melburnu nazvao gnusnim zlo~inom i povezao ga s "antiizraelskim stavovima" same

koliko je mogu}e pre, "ilegalno prisustvo u Zapadnoj obali i u pojasu Gaze".

Australijska ministarka spoqnih poslova Peni Vong je branila glasawe i rekla da su weni sugra|ani slobodni da podr`e izraelsku politiku ili ne, dok je istovremeno ocenila kao neprihvatqive napade uperene protiv Jevreja u Australiji.

Da li }e Donald

Tramp ubiti AUKUS?

Sporazum o odbrani

izme|u SAD, Ujediwenog Kraqevstva i Australije mogao bi da bude u opasnosti sa povratkom republikanca u Belu ku}u

Iako novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nije javno komentarisao trilateralni sporazum vredan 369 milijardi dolara koji }e naslediti od Xozefa Bajdena, mnogi strahuju da bi pakt mogao da bude ugro`en.

AUKUS - nazvan po zemqama-~lanicama, Australiji, Ujediwenom Kraqevstvu i Sjediwenim Dr`avama - predvi|a da SAD dele tehnologiju sa svojim partnerima kako bi omogu}ile obema zemqama da izgrade nuklearne podmornice do 2040-ih.

Portal "Politiko" navodi, pozivaju-

}i se na izvore iz odbrambene industrije, da postoji ozbiqna zabrinutost britanske vlade da bi Tramp mogao da tra`i nove pregovore o sporazumu ili da promeni rokove.

Glavni razlog, navode izvori, je {to se od SAD o~ekuje da privremeno smawe sopstvenu pomorsku flotu kao deo sporazuma - ne{to {to bi Tramp mogao da protuma~i kao uvredu za svoju ideologiju "Amerika na prvom mestu".

Iako se London nada da }e se Tramp zalo`iti za vojni projekat koji je o~igledan, iako neizre~en, izazov Kini, strahuje se da }e kriza kapaciteta ameri~ke industrijske odbrane ipak odigrati odlu~uju}u ulogu.

Jednostavno re~eno, SAD trenutno ne mogu da naprave dovoqno podmornica ili vojne opreme za sopstvene potrebe, a kamoli da zadovoqe potrebe Australije, ka`u izvori. U svakom slu~aju, navodi "Politiko", Tramp }e brzo podeliti svoje razmi{qawe na ovu temu sa ostatkom sveta, zbog ~ega }e sve zainteresovane strane pomno pratiti dru{tvene mre`e.

OVOM PREDATORU JE POTREBNO SAMO 13 SEKUNDI DA VAS USMRTI

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Sidnej, Melburn, Brizbejn i Pert }e verovatno imati direktne letove za Istanbul

Australija je dom najsmrtonosnijih `ivotiwa na svetu, ali mo`da }e vas iznenaditi podatak o tome koje vrste `ivotiwa uzrokuju najve}i broj smrtnih slu~ajeva

Kowi i krave odgovorne su za vi{e smrtnih slu~ajeva nego ajkule i krokodili zajedno.

Iako ajkule, krokodili i drugi opasni predatori imaju zaslu`eno lo{ imix, oni nisu najve}a pretwa po qudski `ivot na ovom kontinentu.

Na listi najopasnijih `ivotiwa prema broju `rtava, zmije zauzimaju visoko mesto.

Jedna od najopasnijih zmija na svetu je Akantosis smrtonosni poskok, koji naseqava Australiju i Novu Gvineju.

Poznata je po svojoj brzini napada, jer joj je potrebno samo 13 sekundi da ubrizga smrtonosni otrov. Tako|e, filipinska kobra spada me|u najotrovnije kobre i ima sposobnost da ispqune otrov do 3 metra.

Ovaj otrov izaziva ozbiqne probleme sa srcem i disawem, a mo`e biti fatalan ako nije pru`ena odgovaraju}a medicinska pomo}.

Uprkos svemu navedenom, stvarna opasnost za qude u dalekoj zemqi poti~e od `ivotiwa koje ~esto sre}emo na farmama.

Tokom lansirawa svoje nove linije za Sidnej krajem novembra, izvr{ni direktor kompanije Turkish Airlines je rekao da }e neki od wegovih 15 aviona Airbas A350-1000 biti rekonfigurisani za neprekidne rute u Australiji.

Avion bi bio nova verzija MTOV od 322 tone. Konkretni detaqi (ta~an kapacitet, raspored, pu{tawe u upotrebu, ko-

liko }e aviona imati ovu „australijsku“ konfiguraciju, itd.) nisu poznati, ali }e verovatno biti oko 270 sedi{ta, pi{e portal Simple Flying

Sidnej, Melburn, Brizbejn i Pert }e verovatno imati direktne letove za Istanbul. Generalni direktor prevoznika je tako|e rekao da je planiran Okland. Ako se dogode letovi iz Oklanda (a to je veliko ako), to bi postala nova najduà non-stop ruta na svetu. âk i sa druga~ijim kapacitetom i premijum rasporedom, velika udaqenost }e verovatno zna~iti da ne}e nositi teret. Na osnovu Velikog kruga, nadma{io bi trenutnu najduù neprekidnu uslugu, Singapur-Wujork JFK, za oko 11 odsto. Prelazio bi 17.070 kilometara u oba smera. Tako|e bi bio duì od direktnih letova kompanije Kvantas Sidnej-London Hitrou (ako se dogode). Letovi kompanije Qatar Airways na relaciji Okland-Doha traju otprilike 16 sati i 30 minuta. Kao takvi, letovi OklandIstanbul mogli bi da traju i do 20 sati.

^ekaju}i Godoa...

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Vlasnici ku}a {irom Australije koji o~ajni~ki `ele izvesno olak{awe kamatnih stopa mora}e da sa~ekaju do 2025. godine, po{to je Rezervna banka Australije deveti put zaredom zadr`ala zvani~ne kamatne stope na istom nivou.

Nade Australijanaca u prebo`i}no smawewe kamatnih stopa su propale, iako bi vlasnici ku}a ipak mogli dobiti smawewe stopa ranije nego {to se o~ekivalo, po~etkom naredne godine.

Rezervna banka je i ovog puta zadr`ala zvani~nu stopu gotovine na 4,35 odsto nakon sastanka odbora po~etkom ove nedeqe,

Cene su aktuelne, ali tr`i{ta impliciraju otprilike 69 procenata {ansi za smawewe stope na prvom sastanku RBA 2025, sa smawewem u potpunosti tek do aprila slede}e godine, veruju analiti~ari.

U saop{tewu objavqenom nakon objave u utorak, odbor je ozna~io da je osnovna inflacija i daqe previsoka.

„Inflacija je zna~ajno pala od sredine 2022. godine, po{to su vi{e kamatne stope radile na pribli`avawu agregatne tra`we i ponude ravnote`i“, naveo je odbor RBA.

„Mere nose}e inflacije su oko 3,5 odsto, {to je jo{ uvek daleko od sredine od 2,5 odsto ciqane inflacije.“

Glavni ekonomista AMP [ejn Oliver rekao je da je osnovna inflacija u Australiji ostala iznad ciqa.

„Sa osnovnom ili smawenom prose~nom inflacijom od 3,5 odsto na godi{wem nivou, RBA ne `uri da smawi stope, pa smo na{e o~ekivano prvo smawewe stope pogurali do maja“, rekao je on.

„Me|utim, s obzirom na trend pada inflacije i slabiji rast od o~ekivanog, mislimo da bi RBA

Neuspeh Rezervne banke da reaguje brzo kada je inflacija sko~ila 2021. je razlog za{to su kamatne stope danas ve}e, pokazala je nova analiza.

RBA je zadr`ala zvani~nu stopu gotovine Australije na 4,35 odsto nakon sastanka u decembru, uz slede}u priliku da smawi stope tek u februaru 2024.

Prema uglednoj finansijskoj instituciji KPMG, mera~u pritiska inflacije, krivac je bila spora reakcija RBA, jer nije bila u stawu da ukloni vi{ak potra`we iz velikih paketa potro{we, ukqu~uju}i Xob Kiper i Houm Bilder, u okru`ewu nakon kovida.

KPMG je otkrio da su faktori potra`we doprineli u proseku 1,8 procentnih poena godi{woj glavnoj inflaciji tokom perioda izme|u juna 2021. i marta 2022. godine, {to ga ~ini odgovornim za ne{to mawe od polovine inflacije generisane u ~etiri kvartala koja su prethodila ciklusu kontrakcijske monetarne politike.

Glavni ekonomista KPMG-a Brendan Rin rekao je da cenu za prekomernu stimulaciju ekonomije kroz preterano prila-

ukazuju}i da smawena sredwa inflacija u Australiji ostaje iznad ciqanog raspona od 2 do 3 odsto.

Deveto uzastopno dr`awe nominalne kamatne stope je u velikoj meri o~ekivano od strane ve}ine ekonomista i tr`i{nih trgovaca, jer je prema ranijim anketama samo 9 odsto wih mislilo da }e do smawewa stopa ipak do}i ove nedeqe.

Glavni ekonomista Komonvelt banke Garet Eird rekao je da su komentari od utorka potvrdili wegove stavove o prevremenom smawewu stope 2025. godine, verovatno kada se odbor RBA ponovo sastane 17. i 18. februara.

„Na{a predvi|awa su da }e RBA po~eti da normalizuje gotovinsku stopu tek u februaru 2025. sa smawewem kamatne stope od 25 baznih poena“, rekao je Eird.

„Tra`imo ubla`avawe od 100 baznih poena tokom 2025. koje bi smawilo sada{wu stopu gotovine na 3,35 odsto.

trebalo da stope mawi ranije i da i daqe postoje velike {anse za februarsko smawewe.“

RBA je dr`ala zvani~nu nov~anu stopu Australije vi{om, uprkos usporavawu ukupne ekonomije jer Centralna banka nastoji da uravnote`i inflaciju, a da privredu ne odvede u recesiju.

Prema najnovijim podacima, Australijski BDP je porastao za samo 0,3 procenta za septembarski kvartal zahvaquju}i uglavnom vladinim infrastrukturnim projektima i popustima na energiju.

Ali doma}instva uglavnom tro{e mawe, a poslovna ulagawa su i daqe prigu{ena, dok BDP raste za negativnih 0,3 procenta po glavi stanovnika.

Najve}i odvratnik rasta bila je potro{wa elektri~ne energije i gasa zbog implementacije olak{ica za ra~une za energiju. Ovi popusti se u nacionalnim ra~unima tretiraju kao prelazak sa potro{we doma}instava na dr`avnu potro{wu.

Australian - West

godqivu fiskalnu i monetarnu politiku,Australijanciidanaspla}aju.

„Da je RBA reagovala ranije i podigla nov~anu stopu po~etkom ili sredinom 2021. godine, australijska ekonomija bi verovatno doìvela brì povratak inflacije na ciqne nivoe, ~ime bi se smawila finansijska optere}ewa koja trenutno trpe potro{a~i i preduze}a“, kaè ekonomista Rin.

Vlasnici australijskih hipoteka u proseku su u gorem polo`aju od najmawe 6.000 dolara godi{we, iako je Rezervna banka ostavila kamatne stope nepromewene tokom pro{le godine.

Od ove ~iwenice ve}ina du`nika ima malo vajde a o~ekivano smawewe kamatne stope svelo se na ono ~uveno ~ekawe Godoa... koji nikako da se pojavi.

Dru{tvene mre`e su za ne{to vi{e od jedne decenije pre{le put od stotina miliona do gotovo pet milijardi korisnika. Zapravo, najnovije statistike pokazuju da ~ak dve tre}ine ukupnog svetskog stanovni{tva koristi neku od dru{tvenih mre`a, dok velika ve}ina koristi wih dve ili vi{e.

Ovakvim brojkama je najvi{e doprinela mreà Facebook, koja je i najpopularnija, sa najmawe 3,2 milijarde aktivnih korisnika, te vi{e od ~etiri milijardi otvorenih naloga. Sledi Instagram, sa vi{e od dve milijarde te Whats App sa najmawe dve milijarde. Sve ove tri mreè su, zapravo, pod istim krovom jer imaju istog vlasnika – kompaniju Meta Treba re}i i da je posledwih godina dominacija ameri~kih mreà – Facebooka, You Tubea i Messengera ozbiqno uzdrmana sve ve}om popularno{}u wihovih kineskih konkurenata. Tik Tok je i daqe dru{tvena mreà sa najve}im rastom novih korisnika, a dnevno se otvori gotovo 50.000 novih naloga. Tik Tok je proizvod kompanije Byte Dance iz Hong Konga, koja ima i kinesku verziju ove aplikacije, pod imenom Douyin. Kombinovano, ove dve mreè dnevno privuku gotovo 700 miliona korisnika, dok imaju ukupno oko 1,5 milijardi otvorenih naloga. Tik Tok je naro~ito zanimqiv mladima – tinejxerima i populaciji do 25 godina, zbog svoje jednostavnosti i fokusa na kratke video klipove. Za razliku od You Tubea, Tik Tok ne zahteva znawe montaè videa i zvuka, niti video sadràje na ozbiqne teme. Svaki smartfon danas je dovoqno dobar za kreirawe Tik Tok sadràja. Unutar same aplikacije postoje i opcije za montaù videa, te dodavawe zvuka i zvu~nih efekata. To je i jedna od najve}ih prednosti Tik Toka. Poseduje i xinovsku bazu najrazli~itijih muzi~kih numera, kako lokalnih tako i svetskih izvo|a~a, koje se mogu koristiti uz video klipove korisnika.

Mre`a We Chat, tako|e, postaje sve popularniji van Kine i zemaqa Jugoisto~ne Azije. Ta mega aplikacija zapravo sadr`i i brojne druge opcije sem mogu}nosti komunikacije, kao {to je kupovina sa brojnih kineskih online robnih ku}a. Unutar Kine aplikacija se koristi prakti~no za sve – online pla}awa, kupovine, komunikaciju instant porukama, te ~ak i za bezgotovinsko slawe novca izme|u korisnika.

EPIDEMIJA ZAVISNOSTI

Sa ovakvom globalnom statistikom ne ~udi da brojne vlade {irom sveta, stru~waci i nau~ne institucije sve vi{e upozoravaju na epidemiju zavisnosti od dru{tvenih mre`a i online sadr`aja

Zakon o zabrani kori{tewa dru{tvenih mre`a za mla|e od 16 godina je (o~ekivano) odmah nai{ao na brojne osude, kako gra|ana Australije, tako i {ire globalne tehnolo{ke zajednice i stru~waka

uop{te. Ako neko, mo`da, nema naloge na Facebooku i Instagramu, vrlo verovatno koristi You Tube koji je postao svetska televizija. Analiti~ari su izra~unali da se na You Tube svakoga dana postavi vi{e od 500 sati novog sadr`aja, te da u praksi niko nikada ne}e mo}i da pogleda ve}inu (ili sve) You Tube sadr`aje. Za to bi bilo potrebno vi{e od 156 miliona sati ili oko 17.800 godina.

Na sve ovo treba dodati i veliki broj aplikacija za instant dopisivawe (instant messaging) koje su tokom godina, dodavawem brojnih opcija, postale sopstvene dru{tvene mreè. Tako je mreà Telegram po~ela kao aplikacija za sigurno dopisivawe izme|u dva korisnika (encrypted chat), ali je vremenom dobila opcije poput grupa i online zajednica, te svojevrsnih kanala za razmenu razli~itog sadràja.

Zbog svega navedenog, neke od vlada u svetu po~iwu sa dono{ewem i konkretnih zakona i propisa kako bi se smawila zavisnost od online sadr`aja u dru{tvu.

KRITIKE POTEZU AUSTRALIJE

Australija je u Parlamentu nedavno izglasala Zakon o online bezbednosti, koji bi u praksi trebalo da onemogu}i kori{}ewe dru{tvenih mre`a za korisnike mla|e od 16 godina na taj na~in {to bi tehnolo{ki giganti morali da prona|u na~ine i nove tehnologije za sigurnu verifikaciju uzrasta korisnika. Zakon predvi|a i velike kazne za mre`e i

aplikacije koje ne primene ovakve mere, ~ak i do zabrane rada.

Zakon je (o~ekivano) odmah nai{ao na brojne osude, kako gra|ana Australije, tako i {ire globalne tehnolo{ke zajednice i stru~waka. Naj~e{}e nazivan „spiskom lepih `eqa Australijske vlade“, kriti~ari isti~u da se takvim propisom zapravo poku{ava „prebacivawe odgovornosti“ na teren same tehnolo{ke zajednice i prawe ruku nadle`nih u Kanberi.

U praksi nije jasno ni na kakve se „razumne korake“ tehnolo{kih giganata misli u smislu verifikacije korisnika. Ve}ina dru{tvenih mreà ve} godinama zahteva tzv. 2FA autorizaciju i potvrdu naloga pri samom wihovom kreirawu (Two-Factor Authentication), koja naj~e{}e podrazumeva kori{}ewe jedinstvene email adrese i broja telefona, uz potvrdu jedinstvenim kodom putem SMS poruke. Veliki problem 2FA sistema je {to omogu}ava kori{}ewe jednog „autorizovanog“ naloga za stvarawe novih, bez daqe potvrde. Neki stru~waci predlaù i kori{}ewe tzv. li~ne tokenizacije (personal tokens), kao neke vrste „digitalnog sertifikata“ koji se vezuje za jedinstvenog korisnika, ure|aj i ta~no odre|ene mreè i aplikacije na wemu. Ipak, u praksi bi to zahtevalo drasti~nu promenu samog na~ina funkcionisawa mreà, verovatno i na globalnom nivou, te investicije u nove mreè i velike sisteme serverskih ra~unara.

KAKO ONEMOGU]ITI

PRISTUP MRE@AMA?

Aktivisti za qudska prava ukazuju i na ~iwenicu da bi, u idealnom slu~aju, tehnolo{ke kompanije morale da znaju ta~an identitet svih svojih korisnika na nekom podru~ju (ili celoj dr`avi), kako bi uspe{no mogle da onemogu}e pristup mla|ima od 16 godina. Veliko je pitawe i koliko smartfona, tableta i kompjutera u Australiji podr`ava „digitalno potpisivawe“, te da li sami korisnici (ili wihovi roditeqi) umeju da koriste ovakve softverske alate.

Spekuli{e se i da bi sami provajderi interneta u Australiji mogli da po~nu da koriste tzv. ograni~ewe usluga na osnovu lokacije (geofencing) kako bi na mestima gde se okupqaju maloletnici mogli da ograni~e pristup odre|enim aplikacijama, uslugama ili web stranicama. Uz sve to, i daqe nije jasno kako }e se (i koliko) ovaj zakon u praksi sprovoditi te kako }e se ograni~iti da osobe ispod 16 godina imaju pristup mre`ama sa ure|aja koji su registrovani (odobreni) na starije korisnike ili ~ak ~lanove wihovih porodica. Tako|e, danas su {iroko dostupne desetine VPN usluga (Virtual Private Network) koje su jeftine (naj~e{}e izme|u pet i 10 dolara mese~no) i omogu}avaju da se lokacija ure|aja na internetu prikazuje kao da dolazi iz neke druge zemqe, te da se samim tim u potpunosti zaobi|u sva ograni~ewa.

NI[TA NOVO

Aktivisti za privatnost podataka smatraju i da bi u slu~aju pune primene ovakvog zakona tehnolo{ke kompanije i internet provajderi morali da jednostavno nadziru celokupan sadràj prema svim dru{tvenim mreàma, kako bi bili u stawu da „prepoznaju“ ure|aje u vlasni{tvu maloletnika. Iako je proces usvajawa ovog zakona burno propra}en i u Australiji i u ostatku sveta, ve}ina wegovih odredbi zapravo nije ni{ta novo. I sami “Uslovi kori{}ewa” (Terms of Service) ve}ine dru{tvenih mreà navode da je zabraweno kori{}ewe mla|ima od 13 godina. Facebook ima i niz alata za roditeqe, kojima oni mogu da ograni~ene pristup odre|enim vrstama sadràja. Evropski zakon o za{titi podataka na Internetu (GDPR EU) ne dozvoqava da tehnolo{ke kompanije prikupqaju podatke za osobe mla|e od 16 godina bez znawa i odobrewa roditeqa ili starateqa. Sli~no je predvi|eno i u ameri~kom federalnom zakonu o za{titi dece na dru{tvenim mreàma (Protecting Kids on Social Media Act), koji je trenutno u proceduri u Ameri~kom kongresu.

Kebab za Ginisa pripremqen u Australiji

Restoran King Kebab House iz Kampbeltauna, u Novom Ju`nom Velsu, pripremio je 90 kilograma sirovog pile}eg i gove|eg mesa i 300 kilograma sirovog pomfrita kako bi nahranio posetioce festivala i oborio Ginisov svetski rekord. Zavr{ni kebab te`io je 300 kilograma i poslu`en je uz 250 kilograma pripremqenog pomfrita, ~ime je kompletirano ovo ogromno jelo.

Hrana je bila postavqena na stolove du`ine preko 90 metara, a ta masovna gozba, na kojoj je podeqeno 550 kilograma doner kebaba, bilo je dovoqno da se i zvani~no obori taj neobi~ni Ginisov rekord.

„Zajednica Kampbeltauna bila je izuzetno velikodu{na i podr`avala nas tokom godina, i smatrali smo da je ovo savr{en na~in da se zahvalimo i uzvratimo,“ rekao je vlasnik i operater King Kebab House-a Mevlana ^if~i za Ginisove svetske rekorde. „@eleli smo da stvorimo trenutak na koji bi Kampbeltaun bio ponosan, trenutak koji bi ujedinio sve i doveo priznawe na{em gradu na globalnom nivou.“

Ro|endanski “de~ko” zaokru`io

Starewe je nezaobilazan deo ìvota a koliko }emo dugo da poìvimo nau~nici i istraìteqi koji se bave istraìvawem dugove~nosti tvrde da oko 20 do 25 posto zavisi od na{e genetike a ostalo je uslovqeno na{im na~inom ìvota. Na{e ìvotne navike fizi~ka aktivnost, ishrana a mo`da i sre}a, mogle bi da budu formula dugove~nosti.

U svetu postoje “àri{ta” dugove~nosti takozvane “plave zone” u Japanu, Gr~koj, Italiji itd, gde ìve dugove~ni zdravi qudi u proseku od 85 ili vi{e godina. Na{oj ekipi nije bio neophodan odlazak i obilazak tih “plavih zona” gde ìve dugove~ni zdravi qudi jer takve smo qude prona{li i u suncem “okupanom” Kvinslandu. Nedavno smo bili u prilci i prisustvovali jubilarnoj proslavi stotog ro|endana jednog od dugove~nih qudi koji ìve u ovim predelima Australije i koji nam je tako|e bio idealni sagovornik na temu dugove~nosti. Slavqenik ~ika Mihajlo Hromi{, ro|en je u \ur|evu i tre}i je po redu od jedanaestoro dece svojih roditeqa. @ivot ga nije mazio i kao osamnaestogodi{wak preìveo je zarobqeni{tvo u logoru bavio se te{kim fizi~kim poslovima od kojih mu je posao sakupqa~ perja bio nekako “lagan kao perce”. Stara narodna izreka kaè: svaki po{ten posao je dobar posao i sve ono {to nas u ìvotu ne ubije, to nas oja~a. Vera u Boga i wegova promisao, bila je kako kaè ~ika Mihajlo, snaàn pokreta~ u wegovom ìvotu ulivala mu nadu, smirenost da istraje sa ~ime god da se u ìvotu suo~avao.

Vi{e od pola veka `iveo je u harmoni~nom i skladnom braku sa svojom suprugom Femkom sa kojom je dobio ~etvoro dece, tri }erke i

sina. Ponosan je deda osmoro unu~adi i dvanaestoro praunu~adi. Podr{ka porodice i bliskih prijateqa je ~ika Mihajlu od velike va`nosti i zna~aja jer se ose}a voqenim, uva`enim i cewenim. Qubomorno ~uva se}awa na upoznavawe sa svojim vi{edecenijskim prijateqima 86-godi{wom profesorkom Mileki}, i 96-godi{wim Gravara Brankom. Iako nema univerzalnog recepta kako

da doìvimo duboku starost iz razgovora sa ~ika Mihajlom i primera iz wegovog li~nog ìvota a tako|e i ìvota wegovih bliskih dugove~nih prijateqa ono {to nam je bilo fascinantno je da ovo troje qudi osim dugog ìvotnog veka 86, 96, i 100 godina dele neke zajedni~ke karakteristike kao {to je fizi~ka aktivnost, zdrava ishrana, povezanost sa porodicom i prijateqima {to

znatno uti~e na osloba|awe od stresa.

Poznata je ~iwenica da je stres glavni uzrok mnogih bolesti i na àlost sastavni je deo svakodnevnog ìvota, ~ak ni dugove~ni qudi nisu imuni na wega ali doìvqavaju ga i imaju svoje pristupe i na~ine pomo}u kojih ga se osloba|aju. Vera im pomaè da zadrè optimisti~ki duh i izbore se sa stresom. îka Mihajlo

U nedequ 01.12.2024- u sportskom centru (GOLD NETBALL CENTRE) Jolimont je odr`ano posledwe takmi~ewe u rvawu za 2024. godinu, koje je okupilo osam veoma sna`nih klubova koji su marqivo trenirali da bi se dokazali na takmi~ewu koje se zove UNITED for WRESTLING 2024.

Samo takmi~ewe je bilo ujedno i kvalifikaciono za nacionalni {ampionat koji }e se odr`ati u junu 2025.

Nastupilo je oko 80 takmi~ara koje je ukqu~ivalo juniore i seniore i imali smo prilike videti rva~e koji su nastupali na Commonwealth igrama 2022. u Birmingemu (Engleska) i na svijetskim {ampionatima.

Na{ klub Vukovi je nastupio

nakon gubitka svoje supruge ìvi sam, obavqa sve poslove u i van ku}e, kuva i priprema svoje obroke uz povremenu odmenu }erke Dace. Uìva u popodnevnim “dremkama” koje mu nimalo ne remete no}ni san. Hrani se zdravom ne ba{ iskqu~ivo hranom biqnog porekla, voli da “prezalogaji” po neki }evap. îka Mihajlov 96-godi{wi prijateq Branko se protiv stresa u ìvotu od kako zna za sebe, branio “naoruàn” gitarom i pesmom te je jednom prilikom izjavio:” kada ~ovek peva lep{e i boqe razmi{qa, zato qudi pevajte! sastavni deo wegovog ìvota su oduvek bile svakodnevne {etwe “majstorisawe” oko ku}e, dvori{ta i preskakawe konopca. Za razliku od wih dvojice, wihova nerazdvojna drugarica 86-godi{wa profesorka Mileki} pored ùstrog svakodnevnog hoda uìva u prirodi gaje}i povr}e i lekovito biqe a svoje zdravqe kaè, odràva lekovitim biqem iz Boìje ba{te i pri tom dodaje: ne tro{im ìvot i vreme na neva`ne stvari.

Za ~ika Mihajla bi se slobodno moglo re}i da poseduje snaàn ose}aj svrhe i svoje uloge u ìvotima svoje dece, porodice i qudi u okruèwu, krase ga vrline sposobnost i mo} da saose}a sa qudima u nevoqi a wegova dare`qivost u donirawu zna~ajnih nov~anih sredstava za pomo} qudima koji su ugroèni i kojima je pomo} neophodno potrebna, neretko privla~i medijsku pa`wu.

I za kraj, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da ~ika Mihajlu ~estitamo jubilarni 100. ro|endan uz srda~ne i iskrene èqe da i nadaqe ìvi ìvot u radosti, vesequ i bez bolesti NA MNOGAJA QETA!

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

"samo" sa 8 rva~a jer je ve}ina juniora bila povre|ena i bolesna. Svi na{i ~lanovi su se borili veoma hrabro, po`rtvovano i sa velikim srcem su pristupili svakom me~u. Posebna pa`wa je bila posve}ena juniorima izme|u 15 i 16 godina starosti jer se 2026. u Senegalu odr`avaju Olimpijske igre za juniore od 15 - 18 godina starosti. Svaki trener je bio posve}en svom rva~u i bilo je veoma uzbudqivo gledati me~eve juniora koji su dali sve od sebe da bi opravdali te`ak rad u klubovima kako bi se domogli juniorske olimpijade.

Na{i Vukovi su osvojili jednu bronzanu, tri srebrne i tri zlatne medaqe {to je za svaku pohvalu. Bilo je veliko zadovoqstvo meni kao trenera sjediti u }o{ku, daju-

}i instrukcije svojim rva~ima koji su uspje{no savladali sve svoje protivnike.

Veoma sam ponosan na svoje se niore i `elio bih pomenuti veli kog Antonia Lloyda koji je osvojio dve srebrne medaqe u kategorija ma 92kg i 97kg. Borio se vi{e nego hrabro malo je nedostajalo da osvoji zla to. Antonio ina~e radi kao security officer u jednoj od ustanova slu`be no (corrective service) i zato je od lu~io da se bavi borila~kim spor tom. Wegovo vrijeme dolazi. Slijede}i mladi} koji je bio na{ definitivno najboqi WOLF VUK na struwa~i je Andy Goessling koji je nastupio u 97 kilograma i osvojio je dve zlatne medaqe. Andy je u{ao u svaki me~ da savla

koji svoje seveliosvojio kategorijai zlasecurity slu`beodspor-

bio WOLFGoessling kilograma medaqe. savla-

da svakog protivnika tu{em i prosto je dominirao u svojoj kategoriji. Bilo je veliko zadovoqstvo gledati ga kako sa puno samopouzdawa i mirno}e savladava sve svoje protivnike. Ina~e je imao 4 me~a i rutinski je odradio sve svoje me~eve kako smo se i dogovorili. Andy ina~e radi kao FIFO u BHP BILLITON korporaciji.

Na kraju takmi~ewa kad je po~ela ceremonija dodeqivawa medaqa najboqim rva~ima ja sam kao trener poklonio svakom rva~u koji se takmi~io u Gr~ko-Rimskom stilu uramqenu sliku najve}eg i najdominatnijeg rva~a u istroriji Gr~ko-Rimskim stilom ~uvenog Aleksandra Karelina velikog prijateqa Srbije. Jadranko Te{anovi}, Pert

ZAJEDNICA

SR\AN JAPAN - PRI^E (SA ASFALTA)

Sr|an Stankovi}, Sr|an/Ser|o Japan je muzi~ar, pisac, umetnik iz Srbije, grada Kragujevca takozvanog srca [umadije.

Ovaj talentovani muzi~ar, multi-instrumentalista je nedavno izdao novi album pod nazivom Pri~e (sa asfalta), a uporedo pi{e duhovne i de~ije pesme. n Sr|ane, {ta bi mogli da ka`ete za ~itaoce Srpskog Glasa o va{em novom albumu i odakle dobijate inspiracijuza stvarawe?

SS: Kompozicije sa novog albuma su gradske pri~e, {to je tematika koja se provla~i kroz pesme, po{to sam ja ro|en u gradu i najve}i deo ìvota sam proveo u Beogradu, Kragujevcu, na putovawima koja su deo mog posla. Inspiracija je moj ìvot. Stvari koje su mi se de{avale u ìvotu, onda sam to stavio na papir, i pomo}u gitare i klavira napravio pesme i to sve snimio. Tako da {to se ti~e inspiracije to je svakodnevni ìvot, uvek se ne{to desi {to moè da se preto~i u pesmu kao iskustvo i da bude na raspolagawu drugim qudima da qudi ~uju i ne{to vide, doìve ili poistovete se sa tom mojom pesmom, tekstom. Mo`da su ne{to sli~no doìveli ili mogu da saznaju kroz tekst kako da ne doìve to, ili ako je pozitivno kako da idu ka tome da doìve to, neku sre}u, radost, neko pozitivno iskustvo. Album ima devet kompozicija, mojih autorskih. Imam svoju muzi~ku grupu i sviramo {irom Srbije.

n Kako ~itaoci Srpskog Glasa mogu da slu{aju va{ novi album?

SS: Mogu na platformama kao {to su JuTjub, Vimeo, Deili Mo{n i Saund Klaud. Iako moja muzika nije komercijalna, te{ko je sklapati ugovore sa velikim svetskim diskografima povodom toga, tako da za sada ostajemo na tim svima dostupnim platformama i servisima. Tu mogu svi da ~uju pesme. n Koji je muzi~ki `anr zastupqen na va{em albumu?

SS: Odli~no je to uvek prihva}eno. Svuda smo svirali sa bendom i po Vojvodini, i po jugu Srbije. Sa bendom sam u~estvovao na rok festivalima po Srbiji. Bend se zove ‘Ser|o Japan band’. Stari naziv benda je ‘Ri~ard tre}i’ kada sam ranije nastupao pod tim imenom. To je naziv iz nekih de~a~kih dana kada smo se bavili nekom muzikom tada aktuelnom, neki novi romantizam. Tako smo po~eli, a pre toga sam imao band

BOJE U ZVUCIMA

Tokom dana znoj i krv, a uve~e bi se okupili oko velike vatre; Sestra nosi haqinu od slonova~e, Crni ~ovek igra na dasci, A ja se pla{im da te nikada vi{e ne}u videti. Vatra baca velike iskre, Govorila si: Mogla sam da budem igra~ica... Slutio sam – ptice odlaze daleko, Da li se sve vra}aju ili samo one nesre}ne? One koje su ovde ponovo do{le da bi oplakivale zore koje se zlate iza maj~ine ku}e na uzvi{ici. Koliko mnogo su bistrije zore bile kada sam stajao pored ku}e u Zmaj-Jovinoj i gledao o~eve golubove kako se qube... Plava devoj~ica skoro sasvim bele kose, ~istog glasa, milovala je svoje kike sa ma{nicama, a ja jo{ nisam znao za zlo. Razgovarao sam sa svojim vojnicima i pravio utvr|ewe za odbranu od Indijanaca. Nikada nisam video stra{ilo. Psa sam krio ispod stepenica, On je bio topao i vodio me je na sankawe.

Oduvek sam znao muziku. I muzika je znala mene. Nisam imao potrebe mnogo da pri~am. Tako sam mogao, i jo{ mogu, da ka`e mpuno vi{e. Volim uskome{ano poqe `ita, tako uzbu|uju}e. I uvek, uvek nanovo sav ustreptim kada ~ujem re~ : MUZIKA.

AN\ELU MOM, ^UVARU

SS: U principu to je neki ‘kros over’ {to bi rekli. To je me{avina stilova, kao na primer bazi~ni rok, sa pop primesama, ali ima tu i xeza, fanki muzike pa ~ak i regea, i pomalo bluza u nekim tragovima. I tako to je me{avina nekih stilova, a opet na jedan na~in koji do sad nije mo`da tro{en na taj na~in, pa sam ja poku{ao da budem tu malo originalan i da pru`im ne{to da bi bilo to boqe i lep{e na moj na~in.

n Nedavno ste imali koncert u Domu Omladine u Kragujevcu. Kako je to proteklo, kako ste bili prihva}eni od strane publike?

koji se zvao ‘Vrela Krv’. Tu smo svirali hard rok. A onda smo se ukqu~ili malo u svetske tokove kasnije, i svirali malo {ire pravce i kombinaciju, xeza, roka, fankija, regeja itd. Moji prijateqi muzi~ari i ja smo `eleli da se oprobamo i u tim muzi~kim vodama, pa smo tako pro{irivali vidike, onda je to ostalo tako. Imam i nekoliko albuma sa jednim projektom koji sam ja organizovao, postavio sa bendom koji se zove ‘Stari Sloveni’. Drago nam je da je na{a muzika svuda prihva}ena {irom Srbije. Imamo neku svoju publiku koja to voli, prati i razume.

n Kojim umetni~kim pravcima se bavite van muzike?

SS: Izvan muzike bavim se pisawem kratkih pri~a i poezije. Planirao sam jednu kwigu sa cd-om za decu i jo{ jednu kwigu koja je za odrasle ~itaoce, ali ne mari i ako to deca ~itaju, zato {to su pesme duhovne, misaone, i rodoqubive. Kwigu sa duhovnom tematikom }e mo}i da ~itaju i deca od 7 godinai qudi do 107 godina.

Sr|an Stankovi} je otvoren za saradwu sa svim Srbima {irom dijaspore. Ako neko `eli da organizuje muzi~ku turneju Sr|ana Stakovi}a po Australiji, ili da u~estvujete u izdavawu wegovih zbirki pesama - de~ije ili duhovne poezije prikladne za sve Crkveno [kolske Op{tine , obratite se Sr|anu na slede}u email adresu: ortodox_japan@yahoo.com

Tekst: Biqana Leti} Foto: Arhiva Sr|an Japan

Znam, stoji{ tu pored mene An|ele moj I sramota me mojih misli, i re~i, dela.. Ali, ja sam samo putnik kroz pustu zemqu, samo treptaj u tvome oku, samo kapqa u moru ve~nosti, Zrno peska u Svemiru.. Izmoli za mene spasewe, Jer ja ne znam ni{ta kao malo dete, Gde da stanem Odakle da po~nem I za{to se sve mewa Odlazim nekuda Ja ne znam gde..? Nemoj plakati An|ele Zbog mene.. Nemoj.. Ostani mi s desne strane i oteraj aveti od nas Poslu{a}u re~i koje mi donosi{ Pogleda}u u ve~nost Tvojim o~ima.

GDE JE BIO NEKO

Poku{ao sam da pomirim dva ovna na brvnu. Nisam uspeo.. Probao sam da magarcu izvu~em u{i i nateram ga u kas, Ni{ta..!

Hajde, opet, rekoh, lisicu da poteram iz brloga U nameri da je uhvatim u klopku.. Izveo sam i dva pti~ara, Tu, pored mojih nogu, Re`e, lap}u jezicima, Samo ~ekaju da ih oslobodim lanca.. Pomislio sam, ako nahranim vuka Ne}e morati da otima, pusti, pqa~ka, sakati… Nije pomoglo.. Neko je ve} sve sredio, Neko te dr`i za noge i ruke.. Kad otvori{ usta.. govori umesto tebe..

Autor: Sr|an Stankovi} Japan

In`ewer geologije Zoran \aji}, koji je bio anga`ovan na rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, pozvan je u Osnovni sud u Novom Sadu kao svedok u vezi sa nesre}om koja se dogodila 1. novembra, javqa portal 021.rs.

Kako je rekao \aji}, on je pozvan da u novosadski Osnovni sud do|e u petak, 13. decembra, prenosi 021.

„Izjavqujem da }u se kao svedok pojaviti na sudu da iznesem svoje mi{qewe, na osnovu saznawa koje imam kao u~esnik u radovima tokom rekonstrukcije zgrade, da je za pad nadstre{nice i ubistvo 15 na{ih gra|ana kriva koruptivna kriminalna organizacija koja po~iwe od dr`avnog vrha, na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em i sau~esnicima Milo{em Vu~evi}em, Tomislavom Momirovi}em, Goranom Vesi}em, Majom Gojkovi} i mnogim drugima koji su u~estvovali u kriminalnom udru`ivawu radi sticawa materijalne dobiti na ra~un nestru~nih i nekvalitenih radova tokom rekonstrukcije zgrade @elezni~ke stanice, a koji su za posledicu imali ubistvo 15 na{ih gra|ana“, istakao je \aji}.

Dodao je da se nada da }e wegovo svedo~ewe doprineti da se ovakvi zlo~ini vi{e nikada ne ponove i „da }e u~esnici u zlo~ina~kom udruìvawu biti adekvatno ka`weni. \aji} je do marta 2023. godine radio kao konsultant Instituta CIP na rekonstrukciji zgrade @elezni~ke stanici. On je prvi stru~wak koji je bio angaòvan na ovom poslu i to samo dan nakon nesre}e, koji je otvoreno rekao da sada biv{i ministar gra|evinarstva Goran Vesi} ne govori istinu kada kaè da nadstre{nica nije rekonstruisana, odnosno da nije bilo radova na woj, i koji je poru~io da bi morao da podnese ostavku.

Ko je An|ela Jeremi}, studentkiwa iz Ni{a koja je zadivila Srbiju u Utisku nedeqe

Za emisiju Utisak nedeqe od 8. decembra ka`u da je bila najboqa ikad, izme|u ostalog, i zbog jedne mlade Ni{lijke.

Gosti Oqe Be}kovi} u najnovijem Utisku nedeqe bili su profesori Beogradskog univerziteta Milo Lompar i Jovo Baki} i studentkiwa iz Ni{a An|ela Jeremi}.

Bila je to dragocena prilika da na takav na~in ~ujemo mladost i pamet i An|ela je prosto zadivila Srbiju u ovoj emisiji.

Jedna An|elina izjava u Utisku nedeqe koja se sada citira glasi ovako:

„Predugo traje atmosfera nasiqa. U javnom govoru gledamo stvari koje su neprimerene. Svima nam je jasno da institucije ne rade svoj posao, gledamo nasiqe na ulicama nad studentima, profesorima i |acima, koji su deo dru{tva, i sad treba da }utimo, gledamo i posle da ka`emo da nisu hap{eni, udarani i pored svega {to se de{avalo. Sada je kqu~ni trenutak da niko ne mo`e da zatvori o~i. Problem je svuda oko nas“, istakla je ona.

Napomenula je i da se strah uvukao u sve, ali da ne}e ustuknuti.

ne znamo {ta mo`e da nas ~eka. Strah se pro{irio kao epidemija.“

Dotakla se i problema mladih obrazovanih qudi koji u ovoj dr`avi, po svemu sude}i, nisu po`eqni.

„Rekla bih da ima veze sa obrazovawem, sti~emo utisak da obrazovawe vi{e nije bitno jer su mladi i obrazovani pretwa, jer imaju svest i stavove i stoje iza wih, a u ovom dru{tvu mladi mogu biti tempirana bomba. To nije na{ hir, nego dokaz da razmi{qamo svojom glavom. Ne postoje argumenti, nekim qudima smetaju mladi i obrazovani qudi. Zato se karakteri{emo kao strani pla}enici“, rekla je ona.

kvijumima, ispitima i diplomama ako ne mo`emo da izra`avamo javno svoje mi{qewe bez negativnih posledica“, istakla je An|ela Jeremi} i dodala da studentima ni{ta ne}e zna~iti diplome jednog dana ako sada }ute.

An|ela tvrdi i da sad sve treba da stane da bi u nekom trenutku sve krenulo.

„Ovo nije hir nego poziv na normalnost, na povratak empatije i svih vrednosti koje smo mo`da i mi zaboravili, a i institucije.“

An|ela je studentkiwa Filozofskog fakulteta u Ni{u i budu}a je novinarka. Ona je ujedno savr{en predstavnik svih onih mladih i inteligentnih qudi koji daju nadu da vredi istrajati i verovati u boqe sutra.

KRVAVA RUKA U ARENI: Sna`na poruka grobara na me~u Partizan – PAO

Me|u nekoliko transparenata istaknutih u "Beogradskoj areni" pro{log ~etvrtka uve~e, jedan je posebno upe~atqiv.

Navija~i Partizana sa nivoa 400 poslali su sna`nu poruku isticawem krvave ruke, simbola `rtava tragedije na novosadskoj @elezni~koj stanici.

Krvava {aka postala je jedan od prepoznatqivih simbola serije protesta {irom Srbije na kojima se tra`i odgovornost za 15 `ivota izgubqenih u sekundi.

Me|u one koji insistiraju na otkrivawu i ka`wavawu odgovornih, pored gra|ana Novog Sada, u~enika i studenata, dela opozicije i gra|ana ostalih gradova {irom zemqe, ove ve~eri svrstali su se i navija~i crno-belih.

STUDENTI MEDICINE U NOVOM SADU

PISALI PROFESORIMA

„Ne}emo da }utimo dok na{a koleginica le`i na intenzivnoj bez nade da }e ikada vi{e u ruke uzeti svoje dete“

Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu uputili su otvoreno pismo svojim profesorima u kojem ih mole da ne ignori{u situaciju u kojoj se svi nalazimo i da ne okre}u le|a od onoga {to se de{ava na ulici, kada tuku studente samo zato {to su slobodno izrekli svoje mi{qewe.

„Nazvala bih ovo elementarnim strahom. Dugo se radilo na tome da se sve {to ima veze sa ose}awima skloni po strani u ovom dru{tvu. Nemojmo patiti zbog nesre}e, pa se dogodila i druga. Kad nekoga pretuku, pravi se da nisi video i onda kada razmislimo o tome {ta da se meni tako ne{to desilo, a da ne}e niko reagovati, strah se polako {iri. Ne ose}amo se bezbedno generalno, taj se ose}aj usadio u nas. Kada iza|emo iz ku}e, nismo bezbedni,

An|ela je u fokus javnosti do{la nedavno kada je sa svog fakulteta u Ni{u pozvala da se svi osvestimo i ne zaboravimo na ono najva`nije – qudskost.

„Mi ne znamo {ta da radimo. Jedina opcija je da budemo neka neformalna grupa da biste nas primetili. To smo mi i do{li smo da vam uìvo traìmo da osudite nasiqe nad studentima. Nedopustivo je da se ne ogla{avate povodom toga. Ovde nismo zbog politike, ve} zbog ìvota. Ne moèmo da brinemo o kolo-

Kako je istakla u Utisku nedeqe, u jednom trenutku je pomislila da ode iz zemqe, dobila je tu priliku i krenula sa ostvarivawem plana, ali onda se vratila i re{ila da ostane u Srbiji i tu gradi svoju budu}nost. Samo }e za tu normalnu budu}nost o~igledno prvo morati da se izbori.

Sre}om, ~ini se da ima veliku podr{ku, a dokaz za to su i tople re~i wenih sugra|ana koji su se javili u emisiju i An|elu dirnuli do suza.

„Morate razumeti ~iwenicu da za nas opcija ignorisawa i sigurna ~etiri zida vi{e ne postoji, odnosno nikada nisu ni postojali. Mi smo bili osu|eni da u ovom sistemu budemo ro|eni, da odrastamo, a sada u ovom momentu biramo kako }emo i da ostarimo. Ne moèmo da okrenemo le|a kada nas na ulici tuku, kada nam za svako razmi{qawe van kalupa prete, kada nam uzimaju budu}nost ponekad zatvorenim vratima, a sada i sru{enim èlezni~kim stanicama„, isti~u u otvorenom pismu svojim profesorima studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. U pismu objavqenom na dru{tvenoj mreì X daqe navode da se profesorima obra}aju ne samo kao budu}e kolege, ve} kao umorni, ali uporni i hrabri mladi qudi ~ije sutra zavisi od pasusa koje pi{u.

„Nismo birali svet u kojem obla~imo bele mantile i uzimamo svesno odgovornost humanosti u svoje ruke, a da pritom }utimo dok nam koleginica le`i na intenzivnoj nezi bez nade da ikada vi{e ponovo uzme svoje dete u ruke ili obu~e taj isti beli mantil na sebe. Dovoqan nam je teret savesti {to smo dopustili da do togf sivog, depresivnog paradoksa uop{te i do|e. Nismo bilarli svet u kojem }e apatija prodreti toliko duboko u sr` dru{tva da dopu{temo sebi da na moralnu klackalicu stavqamo sa jedne strane pravdu za `ivote kojih vi{e nema delom zbog neodgovornosti svih nas, a sa druge strane ispitne rokove i fondove ~asova“, upozoravaju akademci.

Isti~u da nisu birali svet u kojem }e iih upore|ivati sa fa{isti~kim grupama dok se pri punoj savesti izla`u represiji i opasnosti radi boqeg `ivota.

„Nismo ga birali i ~ija god odluka da je to sada ili nekada pre bila, nemamo vi{e izbora osim da ustanemo protiv we“, isti~e se u pismu i navodi da iza wega stoji vi{e od 1500 budu}ih zdravstvenih radnika. IN@EWER GEOLOGIJE ZORAN \AJI] ]E

In`ewer geologije Zoran \aji}

Studentkiwa iz Ni{a An|ela Jeremi}

Li~ni stav

BATINA IZ RAJA IZA[LA

Pi{e: Marko Lopu{ina

Dana{wa vlast kao u vreme

Milo{evi}a hapsi, maltretira i tu~e svoj narod. Ovog puta se koristi parafraza Slobine izreke: “Vas niko ne sme da bije – samo ja !”

Srbija je zemqa blagostawa. Narod ìvi u raju. Dodu{e neki qudi se bune, àle stradale na @elezni~koj stabnici u Novom Sadi, traè odgovornost i stiskaju vlast protestima, blokadama i {tajkovima na ulicama i fakultetima {irom Srbije. Vlast hapsi, maltretira i bije narod, kao onaj koji je àlio stradale |ake u {koli i sada one qude koji oplakuju javno stradale na voznoj stanici. Ova vrsta dràvnog nasiqa nad gra|anstvom otkriva mi pravo zna~ewe narodne izreke – batina je iz raja iza{la.

Nije ovo prvi put da beogradska vlast hapsi, maltretira i tu~e svoj narod. To vlast ~ini u Srbiji ve} osamdeset godina. Prisetimo se da su komunisti i partizani, kad su iz {uma stigli u Beograd, prvo pohapsili i pobili 105 uglednih Beogra|ana, da bi im oteli imovinu i uni{tili wihov dru{tveni i politi~ki ugled.

Josip Broz, najdu`i vladar nad srpskim narodom je potom Srbe terao na Goli otok i u druge kazamate, jer nisu hteli emotivno da se odvoje od Rusa, koji su nas oslobodili od hitlerovaca. Iza rata Tito je ubijao monarhiste u otaxbini i emigrante po svetu. Sa tajnom policijom progonio je pola miliona qudi kao “elemente” opasne po Partiju i Dr`avu. Nije hapsio i ubijao strane {pijune i teroriste, nego je Broz u vreme obaveznog otkupa, maltretirao i hapsio seqake {to nisu hranili wega i ostalu beogradsku elitu.

Kada su studenti Beogradskog univerziteta 1968. godine dobili batine od narodne milicije Tito im je rekao da su akademci u pravu, ali nije rekao da su policajci bili u krivu. Kada su albanski nacionalisti i {iptarski teroristi krenuli da ru{e Srbiju i otimaju pokrajinu, te iste 1968. godine i kasnije, Josip Broz je na wih kao na gra|ane Srbije poslao miliciju sa praznim pu{kama. Novi srpski vo`d Slobodan Milo{evi} je po Beogradu sa svojom policijom i prido{lim preobu~enim izbeglicama iz Hrvatske kao gradskim policajcima, hapsio i tukao studente koji su mu pi{taqkama poru~ivali da lo{e vlada i da je vreme da si|e sa trona. Pre toga je na Kosovu Poqu rekao srpskom narodu, kog su albanski nacionalisti tukli i ubijali, da “vas niko ne sme da bije”. Sloba potom nije za{titio ni kosmetske Srbe, ni pokrajinu. Izazvao je srpsko-{iptarski rat, bombarodovawe svog naroda avijacijom NATO i Kosmet je postao albanska dr`ava. Beogradska vlast nije u na{im bitkama i ratovima potukla hrvatske nacionaliste, albanske teroriste, slovena~ke {oviniste, bosanske fa{iste, ameri~ke

Sedamdeset ~etiri godine starog, deda Iliju Kosti}a tokom blokade suda u Novom Sadu policajci u civilu su uhapsili. U stanici policije tri policajca su ga o{amarili, potom udarili u glavu, a na kraju kolenom udarili u testise. Deda Ilija je zavr{io na operaciji, gde mu je uklowen jedan testis

{pijune i evropske neprijateqe, ali jeste tukla i pretukla sopstveni narod.

Danas se hvataju i batinaju studenti, starci, profesori, novinari koji ne govore ili ne pi{u kako im se naredi – svi koji misle druga~ije od vrha vlasti. Oni na vlasti {ire mr`wu, politi~ku netrpeqivost i nasiqe. Oni prete, i nare|uju da se srpski narod hapsi, da se maltretira, tu~e i tretira kao neprijateq.

To ~ini ministar policije, ali i ministarka prosvete, oni koji nisu direktno na vlasti, ali joj sluè zarad svojih politi~kih interesa i mo}i male stranke SPS, koja pada sve niè na izbornim listama. SPS je hapsio i tukao narod u vreme Milo{evi}a i Markovi}ke. Tada je dana{wi ministar policije bio portparol SPS-a, a danas je portparol SNS-a. Umesto da vodi ministarstvo sile i batine pametno i kreativno, taj ministar nam saop{tava kriminalne vesti na televizijama, jer ima samo tu priliku da se prikaè u javnosti kao ~uvar vlasti. Wegova ministarka preti nastavnicima i |acima, {to su odali po~ast stradalima. jer je i ona krenula u lov na svoj narod.

Potpredsednik Vlade Srbije kao ministar dovodi na ulicu uniformisane, ali i maskirane policajce, uli~are batina{e protiv uznemirenog naroda zbog stradawa 15 qudi na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, jer je neko rekao da je to oplakivawe `rtava i tra`ewe odgovornosti za smrt nedu`nih qudi - zbraweno da se radi. Toleri{e nasiqe policajaca, koji fingiraju „napad na slu`beno lice“, da bi opravdali batinawe na javnom mestu i pred tv kamerama. Prebijawe sopstvenog naroda nije sramota za beogradsku vlast, nego dika wenoj mo}i da tu~e kog ona ho}e. SNS i SPS su poslali i narod i opoziciju na ulice, onako kako je to uradio svojevremeno Sloba zajedno sa `enom Mirom na vlasti. To mi je objasnio biv{i ministar srpske policije Du{an Mihajlovi}: - Po{to je SPS sve uzeo iz Saveza komunista i iz Socijalisti~kog saveza radnog naroda, pa i iz Saveza socijalisti~ke omladine, sve zgrade, sve kancelarije, svu infrastrukturu, srpskoj opoziciji je i fakti~ki ostavqena samo ulica. Zato

se srpska opozicija i formirala politi~ki i kao institucionalna struktura na srpskim ulicama. A onaj ko je na ulici, ne mo`e biti ni{ta drugo do uli~ar i buka~. To je bio rezultat tragi~nih sukoba i nesporazuma izme|u Milo{evi}eve vlasti i srpske opozicije, kojoj sam pripadao, i zato sam dao ostavku u Vladi Srbije.

Takva situacija je, izgleda i danas. kada u Srbiji ne funkcioni{e parlament, ne rade kako treba dr`avne institucije, pa su narod i opozicija gurnuti na ulice. ^elnici srpske vlasti u Beogradu, pa javna i tajna policija odre|uju ko je dobar, a ko nije dobar gra|anin. Oni odre|uju koga treba samo zastra{iti, koga otkazom onemogu}iti, a koga uhapsiti i tu}i.

Vizir kroz koji danas vlast gleda na sopstveni narod je jako su`en, a pogled pogre{an. Kao i uslu~aju ubijenih |aka u beogradskoj {koli „Ribnikar“, tako i povodom stradalih u Novom Sadu, narod se buni protiv smrti i lo{eg i opasnog `ivota u Srbiji. A beogradska vlast to namerno prebacuje na politi~ki teren i govori da je taj bunt gola „borba za vlast“.

U vreme kada Srbiji preti blokada na svim univerzitetima i {trajkovima, beogradska vlast poziva mlade qude da se "ne sva|aju i tuku oko novca zarad ru{ewa vlasti". To je, govore upu}eni, svojevremeno tvrdila i tajna srpska vladarka na{ih ìvota i sudbina profesorka Mirjana Marekovi}, Slobina predsednikova èna. Srbijom se bune gra|ani zbog projekata, koji ugroàvaju wihove ìvote, od iskopavawa litijuma i firme Rio Tinto, preko ru{ewa zdawa sa kulturnim pedigreom, hotela „Jugoslavija“, zgrade General{taba, @elezni~kog starog mosta, do smrti odraslih i dece na javnim mestima i u dràvnim institucijama. Za posledwih godinu i po dana u Srbiji je u selima oko Mladenovca, u beogradskoj {koli, u Novom Sadu, na ibarskom drumu nehatom dràve ubijeno 38 gra|ana, odraslih i dece. Jedan drugi potpredsednik i ministar svoj narod progla{ava za strane agente samo zato jer poslovno sara|uju sa strancima. Kada vlast dobija novac iz inostranstva, ta lova je dobra i korisna za dràvu i vladaju}u koaliciju. A kada

nevladine organizacije na{ih gra|ana dobijaju dotacije iz inostranstva, novac i qudi su neprijateqi. NVO su strani agenti koje treba posebnim zakonom juriti i ka`wavati.

Vlast se ne odupire ameri~kim medijima koji u Beogradu predvode pobunu gra|ana protiv politi~kog vrha, koji love batina{e i kriminalce, i policajce, i napredwake ve} samo svojim gra|anima i stranim pla}enicima. Ti ameri~ki mediji, urednici, novinari i savetnici su legalno prijavqeni, legalno rade u Srbiji i legalno napadaju vlast. Amerikanci u Beogradu su glavno uto~i{te ugro`enih qudi i vo|a opozicije, jer ih na{i srpski mediji bojkotuju.

Politi~ka i dru{tvena situacija u Srbiji danas je jako slo`ena i neizvesna. Podela koja postoji izme|u vlasti i naroda se uve}ava, sa tendencijom da poprimi masovniji karakter. Ra~unaju}i da narod predvodi opozicija, {to nije uvek ta~no i {to je slabo efikasno, jer je opozicija slaba, vlast pazi da sama na uznemiri narod, posebno studente i {kolarce. Iz tog razloga vlast u Beogradu zanemaruje, namerno zaboravqa bunt i {trajkove na univerzitetima, pa i narodne proteste na ulicama i trgovima, sve u strahu da se ne omasove, dok istovremeno javno stvara i juri neprijateqe.

U tome joj pomaù mentalni nasilnici vlasti, ina~e, tvorci ru`nih “neprijateqskih” poruka preko dru{tvenih mreà, medijskih portala, koji nose imena redakcija uglednih novina, a nemaju velike veze sa tim glasilima. U takvim medijima Soro{, \ilas, [olak, Kurti su prozvani glavnim neprijateqima bez pravosudne prijave ili osude, makar samo kao prqava kletva. [ta da misli obi~an gra|anin Srbije – ko su i {ta nam rade Soro{, \ilas, [olak, Kurti – kad ih vlast i dràva ne hapsi, ne osu|uje i ne {aqe u zatvore?

Proizvodwa neprijateqa je relikt komunisti~ke Jugoslavije i komunisti~ke Srbije, koji se danas primewuje jer u vlasti sede neki presvu~eni komunisti. Wihove medijske poruke i politi~ke fraze su za dru{tvene i politi~ke prostake, za la`ne nacional-patriote, za qude koji ~ekaju pove}awe plata i penzija, a koje treba da odrade tako {to }e da progone te i takve neprijateqa beogradske vlasti. Na sceni je politi~ka paranoja, i pozicije, i opozicije, a narod koji èli istinski boqi ìvot, pa makar ga nazivali i raj – ne èli da zbog toga bude hap{en, mu~en i tu~en. Ne èli da bude nasumi~na `rtva politi~kog terora tajne slu`be BIA ili javne policije MUP-a Srbije ili partijskih batina{a. Dana{wa beogradska vlast kao u vreme Milo{evi}a hapsi, maltretira i tu~e svoj narod.

Blokada rada Narodne skup{tine Srbije u Beogradu, Pokrajinske skup{tine Vojvodine, suda i tu`ila{tva u Novom Sadu, radova na Starom savskom mostu i ~etiri univerziteta traju. Uz to traju fizi~ki okr{aji gra|ana i opozicije sa policijom, ali i sa batina{ima u crnom. Gra|ani u protestu navikavaju se na pendreke, palice, {lemove i {titove, na fantomke i na batine.

U kom }e se pravcu nastaviti daqa gra|anska borba za to da se odgovorni za tragediju u Novom Sadu kazne, nevini puste iz pritovora i zatvora, a sloboda i demokratija zavladaju Srbijom – niko ne zna. To je ono najgore {to se Srbiji i wenom narodu doga|a. Mi ne znamo kuda idemo – u propast ili u raj.

I jedan i drugi potpredsednik Vlade Srbije nas kao lauferi u ovoj opasnoj politi~koj drami svojim agresivnim pona{awima i predlozima i nare|ewima vra}aju u vreme Slobe i Mire, tri decenije unatrag kada je sila bila glavna politi~ka opcija vlasti. Tada je Sloba rekao, a wegov naslednik nastavio da `rtvuje sopstveni naroda zarad dva grama li~ne vlasti. Ovog puta se kao politi~ki motiv koristi parfraza Slobine izreke: - Vas niko ne sme da bije – samo ja !

Vlast u Srbiji koristi kriminalce da silom razbijaju proteste gra|ana

[ri Lanka - posledwa zemqa ~aja

Vo`wa na [ri Lanki je pravi pravcati do`ivqaj. Treba li da platim i dodatnu kartu za sav ovaj ringi{pil, dok tuk-tuk (tradicionalno vozilo) upravo leti ka nama u istoj traci - i tako stalno. U deli}u sekunde nas zaobilazi. Kao da se podvija pod to~kove autobusa i prosto nestane ispod.

Uglavnom se kre}emo kroz naseqena mesta. Sve vrvi od qudi, `ivota, prodavaca vo}a, monta`nih du}ana, a uli~ni merkantilizam cveta du` celog puta. Po~iwemo da se pewemo, usporavamo jo{ vi{e, a lakat krivine nagove{tavaju duga~ak uspon.

Kako se vozimo, mewa se i reqef kao i vegetacija prirodnog okru`ewa. Izlazimo iz zone palmi, bambusa, `utog peska i plave vode. Sve je mnogo bujnije i zelenije. Biom vegetacija kqu~a. Stigli smo u planinski deo, gde je samo pra{uma oko mene. Dole pri ambisu puca pogled na kedrove du` mo~varnog predela, a u daqini se vide i omawi vodopadi, ali se ne ~uju. Akacije raznih oblika i veli~ina {epure se svojom lepotom, dok epifitski oblici biqaka u dubini pra{ume vise jedni na drugima.

Kao rukom isklesano prirodno stewe i mali prirodni tuneli kroz koje prolazimo ostavqaju me bez daha, kao i podu`e trenutne senke koje otvaraju nove pejza`ne svetove, kako prolazimo kroz wih. Ceo ambijent nepregledne xungle po visoravnima sve se vi{e razvija, iz tunela u tunel. Kao da je sam Bog ovo konstruisao?! U stvari, i jeste, zar ne? Kako bih voleo sada da hodam ovom lepotom, a ne da se vozim i da se truckam. Nemo}an sam! Svaki ~as je na ni{anu neki novi vidikovac.

Iznenada stajemo i izlazimo iz autobusa. Guramo se u redu i slikamo mo} bujne vegetacije u daqini.

„Nikada ne}emo sti}i u Kendi, ako ovako nastavimo!”- dreknuh od sre}e dok ujedno vadim svoj selfi-{tap iz ranca za slikawe. Puca pogled na Sinharaju, veliki nacionalni park koji je pod za{titom Uneska. Cela biosfera [ri lanke sada je kao ptica na mom dlanu. U trenutku postajem wen gospodar. Ta nepregledna divqa pra{uma, kao i vulkansko brdo koje podse}a na nebeska vrata, pretvaraju me u roba. Kako tvistujem sa sobom po~iwem da shvatam za{to qudi na [ri Lanki tako specifi~no voze. Kako i ne bi, jer su ve} odavno poludeli od lepota i pejza`a netaknute prirode.

Stièmo u Kendi, grad sa oko 200.000. qudi, koji je sagra|en u kolonijalnom stilu. Kendi je sme{ten na 500 metara nadmorske visine. Okruèn breùqcima i pra{umom u dolini uz reku Mahaveli. Klima grada je sa godi{wim prosekom od 24°C osetno hladnija nego u niziji. Sveìni klime i relativno dobrom kvalitetu vazduha doprinosi i ve{ta~ko jezero Buganbara u samom centru grada. Izgradio ga je 1812. godine posledwi singale{ki kraq, nakon {to je Anuradapura bila prestonica, kada je zamewuje Polonaruva. Od 1592. do po~etka 19. veka Kendi je bio glavni grad ostrva, a samim tim i sedi{te kraqevske palate i Dalada Maligavaram zuba koji ~uva relikviju Bude. Iako su ga zauzeli Portugalci u 16. veku i Holan|ani u 17, Kendi je bio glavni grad zadweg singale{kog kraqevstva, koje se uspelo da se odupre brojnim poku{ajima osvajawa raznih kolonijalnih osvaja~a, sve dok ga 1815. godine kona~no nisu osvojili Britanci. Od tada, grad je zadrào svoju funkciju kao verski glavni grad [ri Lanke i ostaje grad hodo~a{}a, sledbenika Teravada Budizma. Napokon izlazimo iz autobusa kod samog jezera. Spontano sedam na jednu ogradu, tj. na rupi~aste bele ise~ene betonske blokove vrlo ~udnog oblika, koji podse}aju na veliki zub. Ubrzo uvi|am da cela ograda oko jezera, mnoge ku}e po okolnim brdima, omawe zgrade obiluju ovim arhitektonskim re{ewem, jer se pored samog jezera i nalazi hram Svete relikvije Budin zub, kojeg prvo obilazim. Kako se pribliàvam hramu, ~uju se molitveni glasovi sa razglasa i bubwevi u daqini. Sve o|ekuje, a qudi se nagomilavaju u redovima za ulazak u svetu gra|evinu. Polako po~iwe da mi raste adrenalin. Znam jo{ od ranije da se u budisti~ke hra-

move ne ulazi obuven, pa odla`em svoje ve} blatwave patike na improvizovanoj garderobi neposredno pred ulazak, gde vrlo kulturno dobijam i svoj broj. Povorka qudi i zanos je sve ve}i, sunce zalazi u daqini, a velelepni hram bele boje sa zlatnom kupolom po~iwe da svetli u no}i koja je jo{ mlada. Polako se kre-

Gradski majmuni su neodoqivi, ali oni su i vrsni lopovi, jer kradu sve {to

}em dok ulazim u ovo nestvarno sakralno zdawe. Na samom ulazu dobijam omawi oval sa cvetovima lotusa koji tako sve`e miri{u.

Qudi oko mene vidno su uzbu|eni. Hodo~asnici iz celog Budisti~kog sveta su ovde, kao i mnogobrojni turisti. Zapa`am da me|u hodo~asnicima ima i belaca, koji su u me|uvremenu pre{li na budizam i jasno se razlikuju od turista koji ve} uveliko {kqocaju svojim dosadnim aparatima. U hramu je dozvoqeno fotkawe, a i da nije, zna se epilog u mom slu~aju. Dok prolazim glavnu kapiju i ulazim u hram sve po~iwe da miri{e na vanilu i kokos, dobro poznat miris indijskih {tapi}a u vazduhu, ali se nigde ne vide u prostoru.

Hram je prepun qudi koji su u polutransu. Neki meditiraju, a ima i onih koji su ve} u nirvani. Hiqade cvetova lotusa raznih boja rasutih po svim odajama hrama. Mala, ali tako mo}na procesija je u toku. Kostimirani polunagi bubwari udaraju u ritmu filma Mali Buda, a ja se sve vi{e ose}am ponosno kao Kijano Rivs dok tra`im svoje prosvetqewe. Mnogo mo}no izgledaju zidovi od mermera i sandalovine u centralnom delu hrama koji su fizi~ki ogra|eni belim kqovama slonova. Okolo vijore {arene zastave budizma, sa centralnim statuama malog Bude u sredini. Nagi bubwari odeveni u {rilankansku narodwu no{wu udaraju u bubweve i sve ovo izgleda nadrealno i autenti~no. Po~iwem da ludim od sre}e i neke prejake energije. Vremeplov ma{ina se zahuktava, kao jedna velika scenografija za film. Realnost trenutka jasno govori da se ovo ipak stvarno de{ava. U meni budi vrlo neobi~ne i duboke ose}aje. Tragam i ja za svojom nekom darmom.

A Kendi je jedan zadivquju}e lep i u{u{kan gradi} sme{ten u kotlini pra{ume „posledwe zemqe ~aja“, kako neki starosedeoci zovu ovu dalekoisto~nu bisernu lepoticu. Svojom du{om, po malo i arhitekturom i istorijom podse}a na grad Kusko u Peruu, jer se u wemu isto tako nalazi taj DNK ovog naroda. Tipi~nim izgledom (pogotovo sa jezera) kada se malo pomerite u stranu, Kendi li~i na Herceg Novi. Tako dolazim do konstatacije da su kojim slu~ajem Kusko i Herceg Novi imali sina zvao bi se Kendi.

Dok gledam u kaskadne ku}ice i crepove neobi~no zakrivqenih krovova na~i~kanih u xungli tripujem da sam u bokeqskoj kaskadnoj lepotici. Iluziju mi naru{avaju vo`wa levom stranom, krici pra{ume i okolni majmuni sa grana, koji su vrlo umiqati, ali ovde na [ri Lanki i nisu ba{ miroqubivi. Izme|u ostalog, oni su i vrsni lopovi, jer kradu sve {to stignu. Ulaze u sobe u timovima. Mami ih hrana i sve se mora dobro zatvoriti pre nego se bilo gde iza|e. Budite uvereni da su neodoqivi. U celom Kendiju ima mnogo budisti~kih hramova, na svakom koraku. Sve ovo u sklopu sa nestvarnom prirodom ~ini Kendi jedinstvenim gradom na svetu.

Grad Kendi

Hram Svete relikvije Budin zub

[ri Lanka je jedan od najve}ih proizvo|a~a ~aja na svetu

Zelena brda okru`uju jezero Kendi

stignu

Predstavqena kwiga "Pisma embrionu"

Ne, nije bio za mene. Da jeste, ti bi bio ro|en, a ja bih bila debela mama sa vanglom kola~a i sre}na u qubavi. A ne uplakana rawena zvijer koja pi{e kwigu – pisma zamrznutom Embrionu, koga voli ve} ~etiri godine i ne uspijeva da na|e snage i na~ina da ga rodi. Ovo je samo deli} iz kwige „Pisma embrionu” autorke Jasne Kalu|erovi} koja je odlu~ila da svoju ìvotnu pri~u podeli sa hiqadama èna koje skoro svakodnevno postavqaju sebi sli~na pitawa. Kwiga je predstavqena 5. decembra u Biblioteci grada Beograda. Na prvi pogled, Kalu|erovi} eva iskazuje li~nu dilemu i borbu za maj~instvo, me|utim, ~itaju}i ispisana pisma, ~italac dolazi do jednog mnogo dubqeg uvida o izboru, ili boqe re}i, pravu na izbor ìvota.

S tim je saglasna i Olivera Vu~eti}

[afar, profesorka srpskog jezika i kwièvnosti, koja isti~e da motiv neostvarenog maj~instva poznaje brojne obrade u kwièvnosti koje seù jo{ od „Starog zaveta” i dodaje: „U Pismima embrionu Jasne Kalu|erovi}, obrada navedenog motiva pruà novi uvid, optere}en donekle istim eti~kim pitawima, ali sada kroz promi{qawe savremene ène u novonastaloj situaciji koju nosi savremeno doba. Autorka nam hrabro dozvoqava da pratimo mu~nu igru wene savesti zavr{iv{i je odgovorom na pitawe da li je u wenom slu~aju blagoslov ro|ewe ili nera|awe.”

Ispred izdava~ke ku}e „îgoja {tampa“ obratila direktorka Neva Saravija, koja je navela da se kwiga u osnovi bavi veoma va`nim moralnim pitawem. „Pisma Embrionu" je kwiga koja nas suo~ava s najintimnijim pitawima qudskog postojawa – pravom na ìvot, qubav i li~ni izbor. Kao izdava~ka ku}a, ponosni smo {to moèmo predstaviti delo koje hrabro preispituje granice emotivnih, moralnih i dru{tvenih dilema kroz dirqivu epistolarnu formu.

Autorka kwige navodi da je objavqeni dnevnik weno „iskupqewe” i dodaje: „Zatvaram krug. Vra}am svoj dug Univerzumu. Jeste da mi je trebalo pet godina da smognem snage da donesem pravu odluku, ali zato kroz kwigu imam priliku da olak{am drugima da donesu svoje prave odluke i da spomenem i tu|e zamrznute embrione. Mnogo ih je.“

I dok sam ~italac kwige nailazi na mnogobrojna pitawa, istovremeno mu se name}e nekoliko poruka, a glavna je da treba `iveti u skladu sa sopstvenim vrednostima, zarad postizawa unutra{weg mira kojem vodi, upravo razre{ewe dilema i dono{ewe odluka bez prevelikih kompromisa.

„Dugo sam razmi{qala o tome da li da kwigu objavim pod pseudonimom ili pod svojim imenom. Kad sam se odlu~ila da }u objaviti pod svojim imenom, neke |elove sam obrisala. Mislim da ~itaoci ta~no mogu da osjete koji dio je zamagqen i izostavqen. E sad, da li sam i pogrije{ila u procjeni, vrijeme }e pokazati“ – zakqu~ila je autorka.

Jasna Kalu|erovi} je ro|ena u Beogradu, 1978. godine, detiwstvo je provela u Nik{i}u u Crnoj Gori. Diplomirala je ra~unarstvo na Univerzitetu u Beogradu, gde ìvi i radi kao IT konsultant. Od 2015. do 2018. godine, u periodu dubokog li~nog preispitivawa i dono{ewa kqu~nih ìvotnih odluka, nastao je wen prva autobiografski roman „Pisma embrionu“ (îgoja {tampa 2024).

Citati iz kwige „Pisma embrionu“, Jasne Kalu|erovi}, ^igoja {tampa 2024. god:

]ao Pasuq~i}u, Nisam ti dugo pisala. Mislila sam na tebe ~esto. Tako, padne{ mi na pamet. Zamislim te tamo neg|e kako ~eka{, zamrznut i sam, a opet moj i voqen. Rije{ila sam da te ne ra|am sigurno do slede}eg jula i tako sam nekako i prestala da ti pi{em. Nema vi{e dileme da li treba da bude{ ro|en: treba. Da li znam kad i kako: ne znam. Stavqen si na freeze. Projekte tako stave na freeze kad ne znaju {ta }e s wima. Ne zamrznu ih stvarno kao tebe na niskoj temperaturi u zamrziva~u, ali odluku o wihovoj daqoj sudbini odloè za neke pametnije dane. Freeze. Kako to zvu~i nekako strano, engleski, ~udno. Mo`da ti i èli{ da bude{ ro|en, ali {ta da ti radim. Tako ti je. Treba to, ali ne znam kako, ne znam kad, ne znam da li moè i da li se uop{te isplati. U tom slu~aju, ~ak i najboqi menaxer moè se odlu~iti na freeze Nisi samo ti na freeze. I ja sam. Pojma nemam {ta ho}u od sebe, od qudi, od posla, od qubavi i od ìvota. Lutam i luwam izme|u ideja, predstava i pravaca. Mijewam ih svaki ~as. Sad je oktobar, a ja sam od juna promijenila sto planova. Htjela sam tebe da ra|am, pa nisam, pa sam htjela da budem preduzetnik, freelancer, pa sad opet ne}u, ma sva{ta ne{to.

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVI]:

Najve}i srpski pravoslavni mislilac, besednik i pesnik sa izuzetnim darom

Citati

Svako mo`e biti prorok… Onome {to zlo radi reci da }e zlo pro}i, a onome koji dobro ~ini da }e biti nagra|en, pa ne}e{ nikada pogre{iti, jer je to ve~ni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo neka`weno, niti dobro nenagra|eno.

Ne moè{ biti veliki ~ovek dokle god sebe smatra{ umrlim. Ne moè{ biti veliki ~ovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom poloàju u dru{tvu; prvo, dokle god ima{ strah ma od ~ega maweg od Boga; drugo, dokle god ima{ qubav prema ~emu mawem od Boga, i tre}e, dokle se god ne privikne{ smatrati svoju smrt ne~im biv{im, a ne ne~im budu}im.

Ne po`eli i{ta {to pripada bli`wem tvom. Jer, ~im si po`eleo, ve} si posejao seme zla u srcu i seme }e pasti i rasti, {iriti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje o~i i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvr{ni organ du{e. Ono {to du{a ho}e, telo mora i ono {to du{a ne}e, telo ne mora.

Kada bi ti ponudili zlatan pehar sa najboqim vinom i rekli: Pij, no znaj, na dnu je {korpija, da li bi pio?

U svakom peharu zemaqske stlasti nalazi se {korpija. Uz to, na`alost, ti pehari su toliko plitki da su {korpije jako blizu usana.

Vera ~ovekova nije drugo nego otvarawe vrata du{e i dopu{tewe Bogu da u|e!

Neka ti svi qudi koje sretne{, budu `ive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi. Zadr`avaj se mislima i qubavqu stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra zabra}u svoju.

Bogatstvo je dobro kad se mo`e u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu ~oveku stavi svoga sopstvenika u slu`bu.

Koje su dve zle stvari o kojima qudi najradije razgovaraju? Tu|i greh i svoja pobeda.

Ako si bogat samo onim, {to lopovi mogu ukrasti i moqci pojesti, sa ~im }e{ ostati akolopovi zbiqa ukradu, i moqci pojedu?

[to uì vidik, to ve}i nemir. [to {iri vidik, to mawi nemir. Naj{iri vidik, boànski mir. [to uì vidik, to ve}a cena sebi. [to {iri vidik, to mawa cena sebi. Naj{iri vidik, najmawa cena sebi. Kad bi ohola àba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost.

Ne prqaj onoga koji se po~eo prati nego mu pomozi da se opere.

Najve}e istine lak{e }e{ dokazati qudima `ivotom no re~ima. Zato i ne po~iwi govoriti o wima prvo jezikom, jer }e{ ih dovesti u sumwu.

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Za{to onda poneko zavidi zlome, kad je zlo ve}a bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest du{e.

Zalud je bure od najskupqeg drveta, ako se u wemu dr`i uskislo vino.

Zalud usta puna molitve ako je srce prazno…

[ta god da tka{, vezuj konce za nebo…

[to vi{e slasti, to je mawe slatko; {to vi{e gor~ine, to je mawe gorko.

Ako dawu tka{, a no}u osipa{, nikada ne}e{ satkati. Ako dawu zida{, a no}u ru{i{, nikadane}e{ sazidati. Ako se, dakle, moli{ Bogu, a ~ini{ ono {to je

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

zlo pred Bogom, nikada ne}e{ mo}i svoju du{u ni satkati ni sazidati.

Cela priroda li~i na jedan klavir, na kome su stvorewa u stvari dirke. Koje se god dirke ~ovek dotakne, ~uje eho svoje du{e.

U bogatstvu misli, kako }e{ s dostojanstvom snositi siroma{tinu. U sre}i misli, kako }e{ s dostojanstvom snositi nesre}u. Kada te qudi hvale misli, kako }e{ s dostojanstvom snositi wihove poruge.A celoga `ivota misli, kako }e{ s dostojanstvom umreti.

Qudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, jo{ mawe mogu vladati svojim jezikom.

Qudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, jo{ mawe mogu zavesti mir u dr`avi.

Qudi koji ne mogu videti svet u sebi, jo{ mawe mogu videti sebe u svetu.

Qudi koji ne mogu u~estvovati u tu|em bolu, jo{ mawe mogu u~estvovati u tu|oj radosti.

O tri predmeta ne `uri da govori{: o Bogu – dok ne utvrdi{ veru u Wega, o tu|em grehu – dok se ne seti{ svoga, i o sutra{wem danu – dok ne svane!

Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpo~et i zavr{en ìvot. Oxivi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan ~ovek s kojim }e{ èleti da se opet sastane{ kao s prijateqem i da ga bez stida pokaè{ vasioni.

Obrazovan je onaj koji ima obraza.

Jasna Kalu|erovi}, autorka kwige "Pisma embrionu"

VI[E OD 30 FAKULTETA U BLOKADI: Va`niji su ispiti o moralu, i FTN u

Novom Sadu izglasao blokadu

Vi{e od 30 dr`avnih fakulteta ~etiri univerziteta u Srbije zvani~no je u blokadi. Studenti tra`e objavqivawe kompletne dokumentacije o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, kao i ot-

krivawe odgovornih za napad na studente FDU. Akciji se pridru`io i PMF iz Ni{a, a studenti ovog fakulteta su akciju nazvali "~asom integriteta", dok su studenti Filozofskog u Beogradu rekli da se blokade

U isto vreme studenti Medicinskog fakulteta iza{li su na ulice i blokirali prostor ispred hrama Svetog Save

nastavqaju i da postoje va`niji ispiti od onih na nastavi - ispiti o moralu. Na FTN u Novom Sadu repoterki N1 otet telefon iz ruke dok je snimala u~esnike blokada. Plenum FTN u Novom Sadu izglasao je blokadu, a na isti fakultet dolazila je i policija. Kod Farmaceutskog je mu{karac u slu`benom vozilu naleteo na studente. U blokadu razmatra da u|e i Veterinarski fakultet.

Blokade su po~ele krajem novembra, nakon napada na studente FDU tokom odavawa po~asti na 15 minuta za 15 stradalih tokom pada nadstre{nice na @eleznu~koj stanici u Novom Sadu. Studente u blokadi su podr`ali pojedini profesori, aktivisti i politi~ke stranke, ali i gra|ani koji su im donosili hranu i pi}e. Tokom akcije ETF-a u Beogradu studenti su poru~ili da }e svakodnevne blokade biti obustavqene kada budu ispuweni svi zahtevi studenata. Dodao je i da su mogu}e radikalizacije akcija.

U Novom Sadu su aktivisti „Svi}e“ i „Stav“ organizovali protest ispred Skup{tine grada, gde su plo~nik institucije obojili u crveno. U trenutku kada su gra|ani prolazili pored prostorija SNS, pristalicama vladaju}e stranke su vikali „ubice“, a ovi su im odgovorili sa „usta{e“.

INCIDENT U NOVOM SADU: Policija upala na Fakultet tehni~kih nauka koji se pridru`io blokadama!

Policijski slu`benici policijske stanice Stari grad u{li su na Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, koji se pridru`io studentskim blokadama.

Kako se mo`e videti na snimcima sa dru{tvenih mre`a, na glavni ulaz fakulteta u{lo je petoro uniformisanih policijskih slu`benika.

Oni su studentima rekli da su do{li po pozivu, a kada su studenti od wih zatra`ili da se legitimi{u, oni su odgovorili da }e se predstaviti i legitimisati tamo gde treba i uputili su se stepeni{tem na sprat, gde se nalazi kancelari-

I studenti Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu u blokadi

ja dekana Fakulteta tehni~kih nauka.

Studenti koji blokiraju Fakultet tehni~kih nauka javqaju da je u jednom trenutku do{lo do incidenta u kom je biv{i student prodekan Marko Starovi} udario jednog od wih, javqa portal 021.

Studenti u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu ve} nedeqama blokiraju svoje fakultete.

Lavina koju je u Beogradu pokrenuo FDU ubrzo se pro{irila na vi{e od dvadeset fakulteta u prestonici, me|u kojima su i Filolo{ki, FPN, Hemijski, Fakultet za fizi~ku hemiju, Prirodno-matemati~ki. Far-

I poqoprivrednici stupaju u blokade – tra`e smenu Martinovi}a

i Vu~evi}a

Na sastanku vi{e udru`ewa poqoprivrednika zatra`eno je momentalno ukidawe, kako je navedeno, nelegalnih i nezakonitih odluka o pasivnom statusu gazdinstava pogo|enih poqoprivrednika i za petak najavqen po~etak blokada i protesta.

U saop{tewu sa skupa u Badovincima, poqoprivrednici zahtevaju smenu celokupnog Ministarstva poqoprivrede na ~elu s ministrom Aleksandrom Martinovi}em, skup{tinskog Odbora za poqoprivredu na ~elu s Marijanom Risti~evi}em i premijera Milo{a Vu~evi}a, koji je, kako se navodi, li~no garantovao sprovo|ewe sporazuma sa poqoprivrednicima.

Sastanku u Badovincima prisustvovala su udruèwa poqoprivrednika iz cele Srbije, me|u kojima su: Na{e mleko, Udruèwe za opstanak i spas sto~ara zapadne Srbije, Asocijacija 2022, Severni Banat – Kikinda, Inicijativa za opstanak poqoprivrednika Srbije, Udruèwe proizvo|a~a mleka [umadije i Pomoravqa, Banatska Crnica i Udruèwe NADIBAR.

Udruèwa Na{e mleko i Udruèwe za opstanak i spas sto~ara zapadne Srbije donela su odluku da u petak zapo~nu proteste i blokade, dok }e ostala udruèwa u naredna dva dana odlu~iti o svojim na~inima delovawa.

Dodaje se da poqoprivrednici izra`avaju punu podr{ku studentima i wihovim zahtevima, kao i svim nezadovoqnim gra|anima koji zahtevaju odgovornost vlade.

RASTE CENA, ALI NE I KILOMETRI:

Obilaznica oko Kragujevca umesto

265, ko{ta}e ~ak 342 miliona evra – za sada

maceutski, Pravni fakultet, ETF, Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Fakultet likovnih umetnosti, Ma{inski fakultet, Gra|evinski, Biolo{ki fakultet, Ekonomski, Geografski, DIF, FON, Arhitektonski, Filozofski, Fizi~ki, a u blokadu je stupio i prvi privatni fakultet – FSU.

U Novom Sadu, blokirani su Akademija umetnosti, Prirodno-matemati~ki, Pravni, Filozofski i Tehni~ki.

Studenti u Ni{u su blokirali Rektorat, Filolo{ki i Filozofski, a u Kragujevcu Rektorat, Filozofski, Filolo{ko-umetni~ki, Fakultet in`ewerskih nauka i Ekonomski.

Rokovi za gradwu severne obilaznice oko Kragujevca se jo{ i po{tuju, ali se mewa cena projekta. Umesto prvobitnih 265 miliona evra iz strategije za narednu godinu vidi se da }e sve ko{tati 342 miliona. Da li je tu kraj?

Nova cena od 342 miliona evra odnosi se na 2025, ali sa projekcijama do 2027. godine. A pre samo godinu dana, kada su radovi po~eli, cena za 22 kilometra severne obilaznice je bila za skoro 80 miliona evra mawa.

“Za 30 posto je porasla cena za nepunih 10 meseci. Problem je jo{ ve}i kada se zna da je grad Kragujevac sa dr`avom svojevremeno napravio brzu saobra}ajnicu koja povezuje Kragujevac sa Koridorom 10, pre nekih 12,13 godina i prema svedo~ewu qudi koji su u tome u~estvovali iz Preduze}a za izgradwu grada i qudi u tada{noj Gradskoj upravi, cena kilometra je tada ko{tala milion evra. A sada je cena na ovoj severnoj obilaznici 15,5 miliona evra po kilometru. Zna~i, 15 i po puta je ve}a”, ka`e Zoran Radovanovi}, dopisnik Radara. Nije najjasnije ~ime se, pored eventualnog poskupqewa materijala, jo{ obja{wava razlika izme|u planirane cene iz ugovora i trenutne revidirane.

Studenti Tehni~kih fakulteta u Beogradu blokirali su ceo prostor oko Vukovog spomenika

Policija na Fakultetu

KENDI AUSTRALIJU ZAMENILA PIROTOM:

Selidba u Srbiju joj je „najboqa odluka u `ivotu“, a evo

{ta posebno voli!

Naturalizovana Piro}anka Kendi Davison, ina~e ro|ena Australijanka, pre ~etiri godine se sa suprugom doselila u Pirot, ta~nije jedno obli`we selo na desetak minuta od grada, kupili su ku}u i po~eli svoj novi ìvot u sredini za koju kaù da ih apsolutno odu{evqava pa za svoju odluku o preseqewu tako daleko od svog doma u Australiji, kaù da je to najboqa odluka koju su doneli u posledwe vreme.

Kako Kendi kaè za ST, odluku da do|u u Pirot doneli su ne ba{ sasvim slu~ajno, jer ona ima neku daqu rodbinu u Pirotu pa je bila ranije, ali su jednostavno bili odu{evqeni mirnim ìvotom na selu, prelepom prirodom u okolini Pirota, sjajnom hranom koja je prirodna, neprocesuirana, zdrava, a sve se moè lako na}i na zelenoj pijaci.

Kendi ina~e ima krajwe zanimqiv hobi, izradu }ebadi se}awa. Re~ je o }ebadima, prostirkama, na koje Kendi veoma ume{no u{iva autenti~ne odevne predmete mali{ana, po~ev od benkica od samog ro|ewa, pa se tako na }ebadima koje ona pravi mo`e videti kako je dete raslo, uz osnovne podatke o imenu, datumu ro|ewa, kr{tewa…

- Ova }ebad imaju neverovatnu emotivnu vrednost, a najlep{e je {to ih radim iz hobija i ~istog zadovoqstva. Prvo }ebe koje sam uradila poklonila sam prijateqici koju sam prvu upoznala kada sam do{la ovde. Bila je potpuno odu{evqena, i tako je sve krenulo. Trenutno radim na }ebadima se}awa koja nameravam da poklonim mali{anima koji su na De~jem odeqewu pirotske bolnice, kako bi im ulep{ala predstoje}e praznike-ka`e Kendi. Po wenim re~ima, ovu jedinstvenu }ebad, ona pravi od komponenti koje su proizvedene lokalno, najve}im delom u Pirotu, a ono {to ba{ ne mo`e da na|e u Pirotu, naru~uje iz Beograda.

Ina~e, ono {to je najvi{e fascinira u Pirotu jeste hrana.

-Burek svi ovde vole, obo`avam i ja, mada to nije sjajno za liniju-pri~a kroz smeh Kendi.

-Sva hrana koja se ovde moè na}i je zdrava, neprocesuirana, zelena pijaca u Pirotu je neverovatna, toliko zdrave i sveè hrane da je to neverovatno. To me zaista fascinira, ali i qudi naravno, svi su sjajni, predusretqivi, dobre kom{ije, svi èle da pomognu. Neverovatno-pri~a Kendi za ST.

Zbog tragedije u Novom Sadu otkazan je do~ek Nove godine na Trgu u Subotici, a namewena sredstva bi}e usmerena ka mladima, saop{tila je suboti~ka Gradska uprava.

- Odlukom Gradona~elnika Subotice Stevana Baki}a, zbog stra{ne tragedije usled pada nadstre{nice u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 qudi, ovog 31. decembra ne}e biti novogodi{weg slavqa na suboti~kom Gradskom trgu – navodi se u saop{tewu.

Zbog otkazivawa novogodi{weg slavqa, sredstva opredeqena za do~ek Nove godine u Subotici, bi}e iskori{}ena za finansirawe talentovanih mladih Suboti~ana.

- Deo iznosa bi}e iskori{}en za studentske stipendije, ~ime }e biti omogu}eno da, pored ve} dodeqenih stotinu,

^ak 39 doktora nauka i 37 reprezentativaca dolazi iz ovog mesta!

Po broju doktora nauka i dràvnih reprezentativaca selo Gajdobra u Op{tini Ba~ka Palanka jedinstveni je fenomen na prostorima biv{e Jugoslavije. Iz wega poti~e 39 doktora nauka, od ~ega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforisti~ara. Dres sa dràvnim grbom nosilo je ~ak 37 ìteqa Gajdobre. Selo sa oko 2.600 stanovnika nema sredwu {kolu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegova~kih kolonista ponosno isti~u da nose wihovu bistrinu i gor{ta~ku ve{tinu, navodi RTS.

SJAJNI SPORTISTI

GAJDOBRE

„U Gajdobri postoji ne{to {to je onaj starogr~ki agon. Stalna potreba za nadmetawem, za postizawe vi{e ciqeva, za takmi~ewem, za uzdizawem, za uzrastawem u svojim oblastima“, navodi prof. dr Jovo Rado{, biv{i predsednik Karate saveza Jugoslavije.

Ta~no znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa ~ak i onih ~iji su roditeqi odavde.

„Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u ru-

kometu. [to se ti~e ko{arke, tu su najpoznatiji igra~i Mirko Mili}evi}, Nemawa Bjelica, Vladimir Lu~i}“, isti~e Stojan Dangubi}.

Decenijama posti`u poene za Srbiju, a tek ove godine dobi}e prvu sportsku halu.

„Da se posvetimo tome da otvorimo neku {kolu rukometa, da dovedemo sada{we i biv{e reprezentativce da malo rade sa decom“, ka`e Rajko Prodanovi}, biv{i reprezentativac Srbije u rukometu.

„NE RADI SAMO ONAJ KO NE]E“

U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapo{qavaju oko 1.200

qudi. Najve}a proizvodi 70 miliona ~arapa godi{we i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.

„Ne radi samo onaj ko ne}e. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta“, napomiwe Stojan Dangubi}.

U Gajdobri se jo{ pripoveda o starom zavi~aju, a obraz svakog doma pa`qivo se ~uva. „Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada“, isti~e Jovo Rado{.

Nema zna~ajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i daqe ra|a sokolove“, zakqu~uje RTS.

bude odobreno dodatnih 108 gradskih stipendija, za studente koji su kao rangirani na listi ostvarili 110 bodova u Odluci koju na predlog Komisije donosi gradona~elnik – ka`u u Gradskoj upravi. Deo sredstava bi}e iskori{}en i za podsticawe razvoja mladih talenata, te }e svih 272 u~enika i studenata koji su konkurisali i ispuwavaju uslove konkursa dobiti sredstva namewena usavr{avawu i razvoju svog talenta. Odluka o dodeli sredstava mladim talentima Grada Subotice time je dopuwena sa jo{ 172 mladih talenata. Svi oni koji po osnovu uspeha i rezultata ostvarenih na takmi~ewima ispuwavaju uslove a na{li su se ispod crte, dobi}e po 10 odnosno 15.000 dinara, dok }e ostali, koji su bodove ostvarili samo po osnovu uspeha, dobiti po 7.000 dinara.

110 ГОДИНА ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (18)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Istoriografija Mlade Bosne je dobar pokazateq koliko istorijska nauka nije imuna na uticaj politike. Mlada Bosna je postala, i do danas ostala, osetqiva tema.

Princip je postao idealno tipski primer pojedinca koji istovremeno predstavqa i teroristu i heroja borbe za oslobo|ewe. Ovakvi pojmovi bi trebalo da ostanu izvan nauke, ali wihova ~esta upotreba stoji kao opomena svim istraìva~ima koliko je Mlada Bosna, danas mo`da vi{e nego ikada ranije, politi~ki osetqiva tema. Slika Gavrila Principa neodvojivo je povezana sa sudbinom jugoslovenske dràve. Kada su Jugoslavije stvarane, Gavrilo Princip i Mlada Bosna su dobijali spomen-plo~e, dok je i tokom Drugog svetskog rata i za vreme ratova 1990ih rodna ku}a Gavrila Principa spaqena. Pojedinci koji su oblikovali sudbinu Balkana, Principa su okrivqivali za oba svetska rata, fa{izam i komunzam. Nakon ratova 1990-ih godina slika Mlade Bosne je u znatnoj meri promewena. Kada je razmi{qao o odnosu izme|u nauke i politike Maks Veber je insistirao da je neophodno postojawe manevarskog prostora, unutar koga bi se susrela sukobqena stanovi{ta, razli~ite perspektive i pristupi. Obeleàvawe jednog veka od izbijawa Prvog svetskog rata ponovo je pokrenulo diskusije o uzrocima sukoba, koje su vrlo brzo u{le i u neke narodne skup{tine. Tako su istorijske istine postale fenomen koji potvr|uju ili opovrgavaju skup{tinske ve}ine, deklarativne su i kona~ne.

U vreme obele`avawa stogodi{wice izbijawa Prvog svetskog rata, brojni istori~ari, intelektualci i politi~ari isticali su izuzetan zna~aj Prvog svetskog rata za evropsku istoriju XX veka. Kako su nekada{wi protivnici danas saveznici i zajedno ~ine okosnicu

1873. - U Srbiji je uveden dinar kao nov~ana jedinica, ~ime je otklowen monetarni haos i upotreba vi{e od 40 vrsta tu|eg metalnog novca - dukata, forinti, talira.

1894. - Japanske trupe su po~ele invaziju Koreje.

1896. - \uqielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao be`i~nu radiotelegrafiju.

1913. - Slika Leonarda da Vin~ija "Mona Liza" prona|ena je u Firenci, dve godine po{to je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".

1915. - Poleteo je prvi avion na~iwen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.

Stariji brat Jovo (levo) i Gavrilo Princip

Evropske unije, naglasak je bio na pomirewu i na lekcijama koje savremena Evropa mo`e izvu}i iz Velikog rata. Me|utim, ne samo u zemqama biv{e Jugoslavije, mogle su se ~uti i optu`be koje su se ticale opasnosti od „prekrajawa istorije“. Profesor istorije na Univerzitetu Kembrix Xon Kiger je u intervjuu za radio Slobodna Evropa istakao: „Meni se ~ini da su pojedine takve interpretacije, kojima se umawuje odgovornost Nema~ke, izmanipulisane ili instrumentalizovane od strane raznih grupacija u samoj Nema~koj koje iz politi~kih razloga `ele da oslobode svoju zemqu dela krivice“. Kiger je dodao i: „Neupitna je wena krivica za Drugi svetski rat, me|utim neki krugovi nastoje da relativizuju wenu odgovornost za Prvi svetski rat. Oni nastoje da konstrui{u tezu da nije bilo Prvog, onda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata. Stoga ako se umawi odgovornost Nema~ke za Prvi svetski rat, onda }e iz dana{we perspektive wena uloga u oba svetska rata izgledati druga~ije“. Kigerovi o{tri stavovi pokazuju da

@IVOT U BEOGRADU

se diskusije o reviziji istorije nisu pojavile samo u srpskoj javnosti.

Autor ovih redova nije bio uveren da je Prvi svetski rat i pitawe wegovih uzroka tema koja se i danas doti~e politi~kih elita u vode}im evropskim zemqama. Me|utim, imao je prilike da se razuveri. Jednom skupu mladih qudi iz ~itave Evrope posve}enom Prvom svetskom ratu i Evropi danas, kome sam prisustvovao, obratio se nema~ki ministar spoqnih poslova Frank Valter [tajnmajer. Velikom ratu i wegovim uzrocima posve}ene su stotine kwiga. Tom prilikom [tajnmajer je preporu~io mladima da ~itaju kwigu koja u Nema~koj ne vidi krivca za Prvi svetski rat, kwigu Kristofera Klarka „Mese~ari“. [tajnmajer je dodao da je radi boqe saradwe sa Nema~kom potrebno zaboraviti istoriju.

Ono {to je te{ko zaboraviti je upravo ta re~enica. Bio je 9. maj. Bilo je to u Nema~kom istorijskom muzeju u Berlinu.

Prvi svetski rat je zaista bio svetska revolucija, kako je to pronicqivo istakao

Mladobosanci koji su izbegli iz Bosne u Srbiju su imali mnogo vi{e naklonosti prema oficirima, nego prema politi~arima. Rado su na beogradskim ulicama skidali {e{ire herojima Balkanskih ratova, posebno pred "gvozdenim generalom" Mihajlom @ivkovi}em. Principov ìvot u Beogradu bio je lagodan. Mogao je da kaè {ta èli i nije postojao nikakav strah da }e biti uhap{en. Me|utim, Princip je ipak odlu~io da se vrati u Bosnu.

Toma{ Masarik. Carstva su nestajala, a nove dràve su nastajale. Ne~ije domovine su izgubqene i uni{tene, a ne~ije su stvorene. To je samo jo{ jedan od razloga zbog koga }e stavovi prema Principu i Mladoj Bosni biti dijametralno suprotni. Mlada Bosna i Gavrilo Princip stoje na po~etku sukoba koji je promenio toliko toga u evropskoj istoriji... Od starijeg brata Jove, Gavrilo je dobijao ~esto novac i bio je imu}niji od prose~nog bosanskog studenta. Jedan od Principovih drugova je zabeleìo kako su izgledali wihovi beogradski izlasci: „De{avalo se da u ve}oj grupi idemo do kasno u no} iz kafane u kafanu, gde je bilo muzike i pesme, bu~no se zabavqaju}i i prave}i po kafanama i ulici razne nesta{luke. Princip je ponekad po starom dobrom |a~kom obi~aju potro{io mese~no izdràvawe za nekoliko dana, pa je onda morao ìveti u oskudici dok drugo ne do|e“. Gotovo svake letwe ve~eri, park kod hotela „Palas“ u centru Beograda ispuwen je omladinom. Na istom mestu, pre ne{to vi{e od stotinu godina, Gavrilo Princip je prvi put do{ao na ideju da izvr{i atentat. Na sahrani velikog u~iteqa Jovana Skerli}a 15. maja 1914. godine, ispred bosanskih omladinaca Gavrilo Princip je nosio buket cve}a. Skerli}, koji je stalno poku{avao da umiri omladinu i odvra}ao je od nasiqa, preminuo je simboli~no onoga trenutka kada su mladobosanci ve} spremali atentat. Jelena Mili{i} sastala se sa Principom ve~e uo~i Vidovdana. Ona je bila Principova simpatija. Nakon Prvog svetskog rata prenela je istori~arima posledwe re~i koje joj je Princip uputio: „Zbogom, Jelena, mo`da se nikada vi{e ne}emo videti. Sutra }e biti velike gu`ve“. Nikada se vi{e nisu videli.

l Kraj

1915. - Ro|en je ameri~ki peva~ i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzi~kih hitova poput pesama "Stranci u no}i" i "Wujork, Wujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do ve~nosti".

1918. - Srpska vojska je po zavr{etku Prvog svetskog rata u{la u Zemun, ~ime je okon~ana dvovekovna vladavina Habsbur{ke monarhije u tom gradu.

1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skup{tina Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skup{tine, kojom je predsedavao hrvatski politi~ar Ivan Ribar, trajao je vi{e od {est meseci i okon~an je dono{ewem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

1958. - Umro je srpski pravnik i istori~ar Slobodan Jovanovi}, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraqevske akademije, najzna~ajniji srpski pravni pisac i teoreti~ar dr`ave u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osu|en na 20 godina zatvora na procesu Dra`i Mihailovi}u. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okru`nog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.

1958. - Umro je srpski matemati~ar, astronom i geofizi~ar Milutin Milankovi}, osniva~ katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomerawu Zemqinih polova. Napisao je vi{e od 700 monografija, studija, uxbenika i popularnih dela.

1992. - Na indone`anskim ostrvima Flores i Babi u zemqotresu je poginulo najmawe 2.200 qudi.

2005. - Ameri~ki predsednik Xorx Bu{ izjavio je da je oko 30.000 gra|ana Iraka poginulo u ratu u toj zemqi, od po~etka invazije 20. marta 2003. godine.

2008. - Umro Tasos Papadopulos, kiparski politi~ar i dr`avnik koji je u periodu kada je bio predsednik Kipra (2003-2008) odbacio plan Ujediwenih nacija za ponovno ujediwewe ovog ostrva podeqenog od 1974. na turski deo, na severu i gr~ki deo, na jugu.

2014. - Na zagreba~ki aerodrom Pleso sleteo je prvi avion iz Beograda posle 23 godine.

Knegiwa Milica – prva `ena na ~elu Srbije

Knegiwa Milica Hrebeqanovi},

Lazareva 55-godi{wa udovica, preuzela je vlast dok wen tad petnaestogodi{wi sin Stefan ne postane punoletan

Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je druga~ije. Preìvele je ~ekao teàk opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva èna, knegiwa Milica Hrebeqanovi}!

Naime, gubitak kneza Lazara Hrebeqanovi}a i wegove vojske doneo je nove sudbonosne dane – borbu `ena za spasavawe svega preostalog. Tako je prvi put u istoriji Srbije `ena do{la na upra`weno vladarsko mesto. Knegiwa Milica Hrebeqanovi}, Lazareva 55-godi{wa udovica, preuzela je vlast dok wen tad 15-go-

di{wi sin Stefan ne postane punoletan. Kako su brojni mu{karci izgubili svoje `ivote, brane}i granice svoje otaxbine, i mnoge druge `ene su tada, poput we, preu-

zele ulogu ~uvara porodice, potpuno zavijene u crno. Dok si neke obukle mona{ku rizu i `ivot posvetile Bogu. Knegiwa Milica ro|ena je oko 1335. godine, u vreme vladavine cara Du{ana, kao ~ukununuka Vukana Nemawi}a, najstarijeg sina velikog `upana Stefana Nemawe. Sa roditeqskog dvora odlazi na carski, gde se obrazuje. Tu, sa 18 godina, upoznaje Lazara Hrebeqanovi}a, sina carskog logoteta.

Potom uz blagoslov cara Du{ana i carice Jelene 1353. godine qubav dvoje mladih qudi krunisana je brakom. Imali su, ~ak, osmoro dece – pet k}eri: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina, Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je umro u ranom detiwstvu.

Milica je sa Lazarom, ve} osamostaqenim knezom Ra{ke s prestonicom u Kru{evcu, `ivela na dvoru ure|enom prema nemawi}koj tradiciji, ~iji zlatni vek traje do bitke na Kosovu.

Posle kosovskog gubitka bilo joj je ponu|eno da sa decom mir na|e u Dubrovniku, ali ona je ostala u opusto{enoj Srbiji i preuzela ostatke dràve svoga supruga. Pored brige o maloletnoj deci, posvetila se dràvnim poslovima. Sve {to je dotad proìvela uz supruga vladara knegiwa je primenila u vreme sudbonosnih odluka. Prvi put u istoriji

èna je do{la na vlast. Milica Hrebeqanovi}, Lazareva 55-godi{wa udovica, postala je ~uvar dràve, a ostale ène ulogu ~uvara porodice i naroda. Ni{ta vi{e nije bilo isto posle Kosovskog boja. I ranije uticajna u srpskom narodu, tri meseca nakon Kosovskog boja, pred opasno{}u od Ugara, knegiwa Milica se odlu~uje na savez sa dotad najve}im neprijateqima, Turcima. Uz primawe vazalnih obaveza, pla}awe danka i davawe vojske, dogovor je podrazumevao i li~nu `rtvu srpske vladarke, odlazak wene najmla|e }erke Olivere u Bajazitov harem. Milica je mudro upravqala Srbijom sve do Stefanovog punoletstva 1393. godine, kada ostavqa svetovno ime i postaje monahiwa Evgenija. Ipak, ostaje nezamenqiv savetnik mladog despota. Do kraja je stajala uz wega i pronalazila izlaze iz najteìh prilika. Bila je omiqena srpska vladarka. Qubav i po{tovawe prema woj narod je preneo i u pesme, a pisac wenog ìtija svedo~i: „Po lepoti i dobroti svojoj ona ne be{e samo èna nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko }e izre}i sva wena dela!“

Preminula je 11. novembra 1405. godine u manastiru Qubostiwi, svojoj zadu`bini, gde je i sahrawena.

„Moja biografija bi se mogla ispisati u nekoliko vrsta, jer moji su dani tekli obi~nim tokom `ivota obi~nih qudi“. Ovo su re~i kojima je daleke 1921. godine na{ veliki slikar Uro{ Predi} (1857 – 1953) zapo~eo svoju autobiografiju.

Decembarskog dana 1857. godine u zavejanom vojvo|anskom selu Orlovatu, nedaleko od Zrewanina, u porodici sve{tenika Petra Dobrovi}a rodilo se najmla|e dete kome dado{e ime Uro{. Od detiwstva je bio krhkog zdravqa. Kao ~etvorogodi{wak slu~ajno je ostao zakqu~an cele no}i u crkvi, te je zbog toga dobio nervnu groznicu. Osnovnu {kolu je zavr{io u svom selu, a gimnaziju u Pan~evu. Osnovna {kola ostala je obeleèna sklapawem prijateqstva sa budu}im velikim nau~nikom Mihailom Pupinom. Wih dvojica su ostali prijateqi do kraja ìvota. Nikada nisu zaboravili obale Tami{a koji povezuje wihova rodna sela. [kolovao se za slikara u Be~u i to kao stipendista Matice srpske, kod ~uvenog slikara Gripenkerla. Tokom studija dobio je Gundelovu nagradu za slikawe mu{kog modela u uqu. Nakon studija dvije godine je bio asistent na Umjetni~koj akademiji u Be~u, i radio u profesorovom ateqeu. Tih godina u prisustvu profesora Gripenkerla i arhitekte Hanzena izradio je 13 slika mitolo{ke sadrìne za friz Parlamenta u Be~u. Zbog porodi~nih obaveza, a mo`da i zbog qubavi prema rodnom kaju 1885. godine vratio se u rodno selo i naslikao niz slika iz seoskog ìvota. O wegovom intimnom ìvotu ne zna se mnogo. Brkovi, kratka, stilizovana brada i nao~ari

ozna~avali su wegovu pojavu. Krasile su ga urednost i elegancija. Kada bi slikao u ateqeu uvek bi preko odela nosio slikarski mantil. U Orlovatu je ostala pri~a o nesre}noj qubavi Uro{a Predi}a. ^etiri godine nakon povratka iz Be~a osetio je veliku qubav prema mladoj {esnaestogodi{wakniwi. Ona je bila Ana Nakarada. Veliku razliku u godinama nije mogao da toleri{e wezin otac \ura Nakarada, a ni majka Katarina. Zapisano da je bio veoma posve}en umetnosti i porodici, te da se nikada nije o`enio. Kada je wemu draga prijateqica Mila Hamdija umrla, pisao je dr Milanu Savi}u:

„Za weno ime vezan je jedan kratak san o sre}i u mojem `ivotu. Da se taj san ostvario, koliko bih sada bio nesre}an! Ovako, provodiv{i svoj vek u brizi i radu, bez ja~eg podstreka, u `abokre~ini usamqenog askete, sa~uvao sam se od sre}e i nesre}e..“

Uro{ Predi} nije vodio tako dinami~an i uzbudqiv `ivot kakav je vodio wegov ispisnik Paja Jovanovi} (1859 – 1957), ali je zato ~itav svoj dugove~an `ivot posvetio umetnosti i odgovornom, savesnom radu, te je svoj rad

kratko objasnio slede}im re~ima: „glavna karakteristika mojih radova savesnost“.

Prona|ena pisma koja su upu}ivali jedan drugom pokazuju da me|u wima nije vladalo rivalstvo i rezervisanost. Predi} je na pitawe Bana}anina Mihovila Tomandla, o tome {ta misli o Paji Jovanovi}u, kazao:

„On vam je, {to ka`u Ma|ari talpra esett, ili srpski, ma~ka koja uvek padne na ~etiri noge. On se snalazi u svakoj prilici. Nije genije, ali je odli~an poznavalac svih {kola i pravaca, a wegovi su radovi majstorski“.

Na pitawe oca, {ta }e da radi kada mu u starosti izneveri oko i zadrhti ruka, Uro{ Predi} je kratko odgovorio: „Ni{ta! Onda ne marim da `ivim“.

Na sre}u, bogiwa Parka Antropos mu je podarila dug `ivot ispuwen savesnim radom, te }e u dubokoj starosti mirne savesti re}i: „Radio sam dosta i uvek savesno i imam satisfakciju da sam izvr{io svoju du`nost“.

Umetnikove o~i su umele da fiksiraju svaki detaq, koji su ponekad u slikawu bili od presudnog zna~aja. Nije slu~ajno slika „Nadurena devoj~ica“ Uro{a Predi}a dobila 1879. presti`nu Gundlovu nagradu be~ke likovne Akademije za najboqi studentski rad. Od tada nizali su se pravi slikarski „biseri“ de~jih portreta, studija i kompozicija iz svakodnevnog ìvota, u kojima je Predi} uneo ne samo emocije, nego i misaonost, {aqu}i time jasnu poruku da ìvoti tih malenih bi}a zavre|uju punu pa`wu i po{tovawe odraslih. [to krhog zdravqa, povu~enosti i verovawa da zbog de~a~ke bolesti ne}e dugo ìveti, a {to zbog posve}enosti umetnosti,

Predi} se nikada nije ènio. Ali jedne ve~eri tokom ratne 1914. godine, na vrata umetnikovog beogradskog ateqea zakucala je nepoznata mlada èna, koja je iz zavi~aja do{la u grad da potraì uto~i{te od ratnih neda}a i stradawa. Predi} je primio u svoj dom, ne traè}i nikakvu protivuslugu. Videv{i da je do{la u ateqe ~oveka koji nije bio samo veliki umetnik, ve} i iskreni ~ovekoqubac, predloìla je da je ovekove~i na platnu. Gledaju}i to mladoliko lice i prelepo telo, naslikao je akt koji je nazvao „@ena sa zelenim velom”. Uz nekoliko wemu najdraìh slika, i ova mu je do kraja ìvota krasila ateqe. Ozbiqne i li~ne teme sre}u se na slikama „Kosovka devojka“, „Hercegova~ki begunci“, „Devojka

na studencu“, „Pod dudom“, „Vesela bra}a, àlosna im majka“, „Siro~e na grobu“ i druge. Slike „Hercegova~ki begunci“ i „Siro~e na maj~inom grobu“ otkupio je Mihailo Pupin na izlo`bi u Parizu 1889. godine i poklonio ih Narodnom muzeju u Beogradu. Nije èlio da zavr{e u privatnom vlasni{tvu nekog kupca, jer je smatrao da su od kapitalnog zna~aja za Srbiju. Umro je 1953. godine u Beogradu, u svojoj 96. godini, kao najstariji srpski slikar. Prema sopstvenoj èqi sahrawen je Orlovatu. I u dubokoj starosti bio je pun radne energije i vedrine. Nekoliko meseci pre smrti peo se na stolicu da re|a neke slike u svom ateqeu, pao je i tom prilikom se povredio (polomio nogu), od toga se nikada nije potpuno oporavio i ubrzo je umro.

Jedna od najprepoznatqivijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture „Kosovka devojka“

Uro{ Predi}, „Siro~e na maj~inom grobu“, 1888. godina

Uro{ Predi}

KAKO @IVE RUSKI NAU^NICI NA ANTARKTIKU I KOJA JE WIHOVA MISIJA

"Napoqu je -80, a mi smo u ~arapama"

Surovi klimatski uslovi

Sibira ruskim nau~nicima nisu bili dovoqno ekstremni, pa se wih nekolicina zaputila na suprotan kraj zemqe, na Antarktik. Tamo oni imaju jako va`nu misiju, a dok tra`e ono po {ta su do{li, opisuju i kako izgleda `ivot na samom jugu Zemqe.

Ruska antarkti~ka stanica "Vostok", koja je sve~ano otvorena po~etkom 2024. godine, sada radi punom parom, a `ivot u wenom zimskom kompleksu buja kao u prole}e, iako su temperature napoqu daleko od prole}nih. Ovih dana termometri pokazuju vrednosti od oko -80 stepeni Celzijusa, {to je uobi~ajena temperatura za ovo doba godine kada je u pitawu Antarktik.

KAKO IZGLEDA

@IVOT ISTRA@IVA^A

NA "VOSTOKU"

Novi zimski kompleks "Vostoka" sa~iwen je od 5 razli~itih modula, tako da se pod istim krovom nalaze i nau~ne laboratorije i teretana i stambeni objekti, pa ~ak i staklenik, u kome zaposleni mogu da uzgajaju povr}e i zeleni{ za sopstvene potrebe. U kompleksu postoji ~ak i medicinski blok sa operacionom salom, hiberbari~nom komorom, stomatolo{kim i rendgen kabinetom.

Slobodno vreme istraìva~i mogu da provode igraju}i bilijar u posebnim prostorijama ili gledaju}i filmove u velikoj "bioskopskoj" sali. Na stanici "Vostok" istovremeno moè da boravi do 15 istraìva~a tokom zimskog perioda, kada su uslovi ekstremniji i kada je stanica izolovana skoro 9 meseci od civilizacije, dok je broj nau~nika koji mogu ìveti tu tokom leta maksimalno 35.

"Unutra je toplo i jako komforno, po kompleksu {etamo u ~arapama iako je napoqu -80 stepeni", naveo je jedan od nau~nika za ruski portal Komsomoqskaja pravda. Iako su uslovi krajwe ekstremni, istra`iva~i imaju u kompleksu i stalnu internet konekciju, tako da uvek mogu da budu u toku sa najnovijim de{avawima u zemqi i svetu, kao i kontaktu sa najbli`ima.

ISTRA@IVA^I "VOSTOKA" IMAJU

JAKO VA@NU MISIJU

Jedan od najva`nijih zadataka koji imaju istra`iva~i "Vostoka" jeste istra`ivawe

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Na poslu vas o~ekuju dinami~ni doga|aji, posebno u drugoj polovini nedeqe kada }ete imati priliku da se doka`ete. Ipak, budite oprezni s rizi~nim poduhvatima koje predla`u kolege. Zauzeti Ovnovi treba da izbegavaju opsesivne misli koje mogu uneti napetost u vezu, dok slobodni mogu da o~ekuju zanimqiva poznanstva, ali uz oprez. Pravo je vreme za fizi~ku aktivnost i korekciju ishrane.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Prva polovina nedeqe donosi dosta samoanalize i `equ za radom na unutra{wem miru. Zauzeti Bikovi }e imati priliku da unaprede odnos sa partnerom kroz zajedni~ko planirawe, dok slobodni }e najverovatnije imati neobi~ne susrete. Budite oprezni sa novcem – izbegavajte neproverene ponude. Zdravstveno, klonite se stresa i posvetite se odmoru i relaksaciji.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

istoimenog jezera, koje se milionima godina krije ispod ledenog pokriva~a Antarktika. Tokom ove misije nau~nici }e tertirati i najnoviju tegnologiju koja }e im pomo}i da se "uvuku" ispod leta i prikupe informacije o tajanstvenom jezeru. Zatim }e se ti podaci detaqno analizirati narednih 18 godina!

Ali to nije jedini razlog za{to je osnovana ova polarna stanica - pred ruskim nau~nicima stoji jo{ jedan, ni{ta mawe va`an ciq, a to je da prona|u drevni led. Do sada su istra`iva~i prona{li uzorke leda stare najvi{e milion i po godina, ali su stru~waci mi{qewa da na Aktarktiku postoje i mnogo stariji uzorci, koji tek treba da se lociraju.

"Zahvaquju}i "Vostoku" nau~nici }e mo}i da istra`uju drevno jezero i prirodno okru`ewe

Antarktika u komfornim uslovima, a u realizaciju ovog projekta dr`ava je investirala ne{to vi{e od 8,3 milijarde rubaqa (ne{to vi{e od 80 miliona evra), {to je oko 70 procenata ukupnog buxeta projekta", istakao je ruski ministar prirodnih resursa i ekologije, Aleksandar Kozlov.

GABARITI "VOSTOKA"

IZNENA\UJU

Danas Ruska Federacija ima najve}e predstavni{tvo na Antarktiku - ~ak deset istra`iva~kih stanica. Polovina wih rade tokom cele godine, dok su preostalih pet sezonskog karaktera. Ve}ina stanica se nalazi na obali, a "Vostok" je jedina koja je sme{tena u centru kontinenta i u blizini Ju`nog pola Zemqe.

Gabariti "Vostoka" su zaista zadivquju}i: du`ina kompleksa iznosi ~ak 140 metara, {irina - 13,5 metara, dok maksimalna visina u odre|enim wenim delovima dosti`e i 17,5 metara. Pet modula koji ~ine ovaj kompleks sme{teni su na povr{ini od ukupno ne{to vi{e od 1.911 kvadratnih metara.

Kako bi temperatura u stanici bila adekvatna za `ivot i rad, zidovi "Vostoka" su izolovani posebnom termoizolacijom, ~ija debqina iznosi izme|u 80 i 100 centimetara. Upravo zahvaquju}i tome iako je napoqu -80 stepeni Celzijusa temperatura unutra varira oko 25. podeqka na skali, pa nau~nici unutra mogu borave u obi~noj garderobi i ~arapama.

Na profesionalnom planu, ova nedeqa donosi izazove i prepreke, ali pa`qivo planirawe }e vam pomo}i da ih prevazi|ete. Slobodni Blizanci }e dosta razmi{qati o pro{losti kako bi razjasnili neka ose}awa, dok zauzeti treba da budu otvoreniji prema partneru. Finansije zahtevaju mudre odluke – izbegavajte nepromi{qene tro{kove. Posvetite se mentalnom zdravqu i opu{tawu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Fokus na finansijama }e dominirati tokom ove nedeqe. Izbegavajte crne misli i usmerite se na aktivnosti koje donose konkretne rezultate. Slobodni Rakovi mogu se iznenada na}i u dru{tvu zanimqivih qudi, dok zauzeti u`ivaju u mirnim trenucima s partnerom. Druga polovina nedeqe povoqna je za putovawa i u~ewe. Zdravstveno, unosite dovoqno vitamina i te~nosti.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{e komunikacione ve{tine su na vrhuncu, {to }e vam pomo}i u poslovnim pregovorima. U qubavi, zauzeti Lavovi treba da izbegavaju nesporazume sa partnerom, dok slobodni {armom i samopouzdawem privla~e kao magnet. Finansije }e biti stabilne, a ova nedeqa donosi mogu}nost zna~ajnijih dobitaka. Odr`avajte ravnote`u izme|u rada i odmora za o~uvawe energije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Promene u doma}em okru`ewu ili me|u ~lanovima porodice mogli bi da unesu nemir. Na poslu budite precizni i izbegavajte konflikte. Slobodne Device imaju priliku za novo poznanstvo, dok zauzete ja~aju odnose kroz zajedni~ke aktivnosti. Finansijski, obratite pa`wu na sitne tro{kove. Zdravstveno, kra}e {etwe i boravak na sve`em vazduhu donose olak{awe.

Dorotine magi~ne cipelice prodate za 28 miliona dolara, {to ih je u~inilo najskupqim filmskim predmetom prodatim na aukciji.

Par crvenih cipela jedan je od ~etiri preostala para iz kultnog filma ^arobwak iz Oza iz 1939. godine, u kom ih je nosila Xudi Garland i koje su jednom i ukradene iz muzeja gde su ~uvane, prenosi rts.rs. Nadmetawe za par crvenih cipela po~elo je od 1,55 miliona dolara, a prvobitno su procewene da }e biti prodate za vi{e od tri miliona dolara.

Aukcijska ku}a „Heritix“ saop{tila je da su cipele pre{le procewenu sumu u prvim sekundama nadmetawa, kao i da nijedan drugi par rubin crvenih cipela nisu ni pri{le rekordnom iznosu.

Jedan par prodat je 2000. go-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Kreativnost vam je na visokom nivou, {to mo`ete da iskoristite za unapre|ewe posla. Imate podr{ku porodice, u svim sferama `ivota. U qubavi, slobodne Vage mogu upoznati osobu koja deli wihove interese, dok zauzeti ja~aju odnose kroz iskrene razgovore. Finansijski, ova nedeqa je pogodna za ve}e kupovine. Obratite pa`wu na balans izme|u posla i odmora radi o~uvawa energije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a produktivnost na poslu bi}e na zavidnom nivou, ali izbegavajte preoptere}ewe. Slobodne [korpije mogu privu}i pa`wu kroz svoj {arm, dok zauzeti u`ivaju u kvalitetnijem vremenu s partnerom. Bi}ete zadovoqni nekim zavr{enim poslom. Finansijski, budite oprezni s nepotrebnim tro{kovima. Redovna fizi~ka aktivnost i zdrava ishrana pomo}i }e vam da se ose}ate boqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Qubavni odnosi su ove nedeqe u fokusu. Zauzeti Strel~evi treba da otvoreno razgovaraju s partnerom, dok slobodni razmatraju {ta `ele u budu}im vezama. Na poslu vas o~ekuju prilike za dodatnu zaradu. Pazite na buxet, izbegavajte impulsivne kupovine. Oduprite se sni`ewima! Posvetite se mentalnom zdravqu i prona|ite vremena za opu{tawe. Mogu}i problemi sa o~ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Uspesi na poslu vam donose zadovoqstvo, ali ne zaboravite da je va`no i da se propisno odmorite. Zauzeti Jar~evi bi mogli da oja~aju vezu kroz iskrene razgovore, dok slobodni treba da budu otvoreni za nova poznanstva. Finansije su stabilne, ali nije lo{e da razmislite o {tedwi za dugoro~ne planove. Zdravqe je dobro, ali je va`no da se posvetite fizi~koj aktivnosti.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Prva polovina nedeqe povoqna je za pro{irivawe znawa i re{avawe porodi~nih pitawa. Slobodne Vodolije mogu privu}i pa`wu nekoga sli~nih interesovawa, dok zauzeti uìvaju u kvalitetnom vremenu s partnerom. Zadovoqni ste podr{kom porodice. Finansijski, budite oprezni s ulagawima. Redovne ve`be i zdrav na~in ìvota u~ini}e ~uda za va{e raspoloèwe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ukoliko ste usredsre|eni na posao i ciqeve, ostvari}ete rezultate. Ali postoji i caka - ne bi trebalo da zanemarujete potrebe drugih. Slobodne Ribe bi mogle da zapo~nu romanti~an odnos, dok zauzeti ja~aju vezu kroz me|usobno razumevawe. Finansijski, druga polovina nedeqe donosi stabilnost i potencijal za zaradu. Posvetite se relaksaciji i ja~awu imuniteta.

dine za 666.000 dolara. Stiven Spilberg i Leonardo Dikaprio su jo{ jedan par kupili za dva miliona dolara 2000. godine i donirali ga muzeju Akademije za film u Los An|elesu. Cipelice nisu jedini predmet iz ^arobwaka iz Oza koji je prodat – {e{ir zle ve{tice dostigao je 2,9 miliona dolara.

Na vrednost crvenih cipelica svakako je uticala i ~iwenica da su 2005. godine ukradene iz Muzeja „Xudi Garland“ u Grand Rapidsu u Minesoti. Sedamdesetsedmogodi{wi Teri Xon Martin ~eki}em je razbio vitrinu i zgrabio ih. Tek su 13 godina kasnije prona|ene kada je FBI dobio dojavu.

Od dijabetesa do anemije

Stalan ose}aj hladno}e nije samo neprijatan, ve} moè da bude znak nekog oboqewa. Pojedinim osobama moè da bude hladnije nego drugima i to bez o~iglednog razloga. Me|utim, ako stalno ose}aju hladno}u, to moè da ukaè na osnovni medicinski problem, kao {to su hipotireoza, anemija ili lo{a cirkulacija.

Normalno je da se ose}a hladno}a tokom zimskih perioda i ni`ih temperatura, ali ako je taj ose}aj konstantan, uzrok mogu biti neka od slede}ih zdravstvenih razloga.

ANOREKSIJA NERVOZA

Anoreksija nervoza, poreme}aj ishrane, ~esto uzrokuje osetqivost na hladno}u. Osobe sa anoreksijom nervozom imaju izraèni strah od dobijawa na teìni i iskrivqenu percepciju sopstvenog tela. Zbog toga mogu da primewuju ekstremne metode mr{avqewa, poput prekomernih dijeta i ve`bawa. Gubitak telesne teìne i mi{i}a ~ine osobe sa anoreksijom nervozom osetqivijim na niske temperature.

Ostali simptomi anoreksije nervoze su:

l Depresija

l Suve usne

l Suva, `uta ko`a

POSNI RECEPT

POSNA MUSAKA SA [AMPIWONIMA

POTREBNO

JE:

n 500 g {ampiwona, n 4 krompira, 2 crna luka, n 1 ~en belog luka, n 1 {oqa sojinog mleka, n 2 ka{ike bra{na, n 2 ka{ike biqnog uqa, n so i biber po ukusu, n 1 ka{i~ica timijana, n 1 ka{ika maslinovog uqa.

PRIPREMA:

Zagrejte maslinovo uqe i propr`ite crni luk, a zatim dodajte {ampiwone i beli luk. Pr`ite dok ne ispari sva te~nost, a {ampiwoni postanu zlatasti. Dodajte so, biber i timijan.

U nauqenu posudu za pe~ewe, slo`ite red krompira, pa sloj pr`enih {ampiwona. Ponovite postupak dok ne potro{ite sve sastojke.

U mawoj {erpi zagrejte biqno uqe, dodajte bra{no i kratko propr`ite, zatim polako dodajte sojino mleko me{aju}i dok ne dobijete gust sos. Prelijte preko musake. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 40 minuta, dok krompir ne omek{a i musaka ne dobije zlatastu boju.

l Problemi sa pam}ewem

l Te{ko}a u razmi{qawu

l Gubitak ko{tane mase

BETA BLOKATORI

Lekovi iz grupe beta blokatora, poput metoprolola, mogu da uti~u na koli~inu krvi koja sti`e do ruku i nogu, ~ine}i ih hladnim. Ovi lekovi usporavaju rad srca, poboq{avaju protok krvi i smawuju krvni pritisak.

POREME]AJI

[E]ERA U KRVI

Periferna neuropatija, koja o{te}uje nervne zavr{etke u rukama i nogama, je komplikacija nele~enog visokog {e}era u krvi.

Kada nastane periferna neuropatija, dolazi do utrnulosti i ponekad bola u rukama i nogama. Po{to su ti nervi odgovorni za slawe poruka mozgu u vezi sa ose}ajem temperature, ruke i noge mogu da budu hladne.

Hipoglikemija, ili nizak nivo {e}era u krvi, mo`e da izazove drhtavicu. Osobe sa dijabetesom mogu da razviju hipoglikemiju ako uzmu previsoke doze insulina ili ako ne unose dovoqno ugqenih hidrata.

Ostali uzroci hipoglikemije su:

l Neuravnote`ena ishrana

l Predugo gladovawe

l Menstruacija

Osobe sa hipoglikemijom mogu tako|e da imaju zamu}en vid, konfuziju i slabost.

DEHIDRACIJA

Nemogu}nost da se osoba zagreje mo`e da bude znak nedovoqnog unosa vode. Voda, koja poma`e u regulaciji telesne temperature, ~ini vi{e od dve tre}ine telesne mase.

Kada je osoba dobro hidrirana, voda zadr`ava toplotu i polako je otpu{ta, odr`avaju}i telesnu temperaturu u udobnoj zoni. U slu~aju nedovoqne hidriranosti, telo je osetqivije na ekstremne temperature.

Pored ose}aja hladno}e, drugi simptomi dehidracije su:

l Konfuzija

l Tamna boja urina

l Vrtoglavica

l Suve usta i ko`a l Mawe znojewa i mokrewa nego obi~no

l Umor

POBOQ[AVA

KRVNI PRITISAK

Cvekla moè da pomogne u sniàvawu krvnog pritiska. Istraìva~i veruju da je to zbog sadràja velike koli~ine nitrata koje cvekla prirodno sadrì, a koje telo pretvara u azot-oksid.

Ovo jediwewe pro{iruje krvne sudove, {to poboq{ava protok krvi i sni`ava krvni pritisak. U nedavnoj studiji, istra`iva~i su u~esnicima dali 70 ml soka od cvekle bogatog nitratima

HIPOTIREOZA

Stalni ose}aj hladno}e je ~est simptom hipotireoze, {to zna~i da {titasta `lezda ne lu~i dovoqan nivo hormona {titaste `lezde.

Metabolizam se usporava bez odgovaraju}eg nivoa hormona {titaste `lezde, spre~avaju}i telo da generi{e dovoqno toplote.

Ostali simptomi hipotireoze su:

l Suva kosa i ko`a

l Gubitak kose ili prore|ivawe iste

l Te`e ili neredovne menstruacije

l Neobja{wiv gubitak te`ine

ANEMIJA USLED

NEDOSTATKA GVO@\A

Anemija usled nedostatka gvo`|a jedan je od naj~e{}ih uzroka stalnog ose}aja hladno}e.

Gvo`|e poma`e crvenim krvnim zrncima da prenose kiseonik kroz telo kako bi proizvodili toplotu. Nizak nivo gvo`|a mo`e da uspori funkciju {titaste `lezde, {to dovodi do hipotireoze i izaziva ose}aj hladno}e.

Ostali simptomi anemije usled nedostatka gvo`|a su:

l Krhki nokti

l Te{ko}e u koncentraciji

l Bledilo ko`e

l Kratak dah

NEDOSTATAK SNA

Nedostatak sna ozbiqno uti~e na nervni sistem, {to moè da promeni funkcionisawe sistema koji reguli{u telesnu temperaturu. Istraìvawa su pokazala da nedostatak sna moè negativno da uti~e na metabolizam. Metabo-

li~ka disfunkcija mo`e da dovede do ose}aja hladno}e.

NISKA TELESNA TE@INA

Niska telesna te`ina - koju ameri~ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) defini{u kao indeks telesne mase (BMI) mawi od 18,5 - mo`e da uzrokuje ose}aj hladno}e.

Nizak BMI moè da ukaè na postojawe mawe masnog tkiva, {to moè da dovede do toga da telo proizvodi mawe toplote.

Niska telesna teìna moè da zna~i i mawak mi{i}ne mase, {to tako|e moè da doprinese ose}aju hladno}e. Mi{i}na masa pomaè u odràvawu telesne temperature stvarawem toplote.

LO[A CIRKULACIJA

Problem sa cirkulacijom koji spre~ava da krv dospe do ekstremiteta mo`e da bude uzrok ako su ruke i noge hladne, dok ostatak tela ostaje topao.

Na primer, Rejnoova bolest uzrokuje privremeno su`ewe krvnih sudova u rukama i nogama pri hladnom vremenu.

Bolesti srca i pu{ewe tako|e mogu da uzrokuju probleme sa cirkulacijom. Bolesti srca ote`avaju efikasno pumpawe srca, a pu{ewe su`ava krvne sudove.

PERIFERNA

ARTERIJSKA BOLEST

Periferna arterijska bolest (PAD) nastaje kada se masne supstance nakupqaju u perifernim arterijama, koje prenose krv od srca do ostatka tela. Kao rezultat toga, periferne arterije se su`avaju, smawuju}i protok krvi.

LE^EWE BIQEM

Cvekla ~uva jetru, srce i sni`ava krvni pritisak

Nedostatak protoka krvi mo`e da smawi telesnu temperaturu. Osobe sa PAD-om obi~no ose}aju hladno}u u jednoj nozi vi{e u odnosu na drugu.

Ostali simptomi PAD-a ukqu~uju:

l Plavi~asta, bleda ko`a l Impotencija, obi~no kod mu{karaca sa dijabetesom

l Bolni, uko~eni mi{i}i nogu koji mogu da postanu te{ki ili utrnuti pri pewawu stepenicama ili hodawu

l Slab rast kose na nogama i noktiju na nogama

l Rane na dowim ekstremitetima koje se ne le~e

l Slab puls u stopalima ili nogama

NEDOSTATAK

VITAMINA B12

Preporu~en dnevni unos vitamina B12 iznosi oko 2,4 mikrograma za prose~nog odraslog ~oveka, dok nedostatak ovog vitamina mo`e da izazove anemiju, zbog ~ega osoba ose}a hladno}u.

Ostali simptomi nedostatka vitamina B12 su:

l Desni koje krvare

l Zatvor ili dijareja

l Umor

l Razdra`qivost

l Gubitak apetita

l Bleda ko`a

l Kratak dah, naro~ito pri fizi~koj aktivnosti

l Ote~eni, crveni jezik Ako se ne le~i, nedostatak vitamina B12 mo`e da izazove neravnote`u, uko~enost ruku ili nogu, probleme sa koncentracijom i druge simptome.

i placebo sok osiroma{en nitratima. Krvni pritisak se u prvoj grupi smawio za 5,2 mm `ive vi{e od onih u placebo grupi nakon samo 30 minuta. Me|utim, efekat koncentrovanog soka od cvekle je splasnuo u roku od 24 sata.

SMAWUJE UPALE

Cvekla je bogata gvo`|em, su{tinskom komponentom crvenih krvnih zrnaca. Bez gvo`|a, crvena krvna zrnca ne mogu da prenose kiseonik po telu. Qudi koji imaju nizak nivo gvo`|a ponekad

mogu da razviju stawe koje se zove anemija zbog nedostatka gvo`|a, a dodavawe gvo`|a u ishranu mo`e da smawiti rizik od ovog stawa.

[TITI JETRU Sok od cvekle sadr`i antioksidante, vitamin A, vitamin B-6 i gvo`|e. Ova jediwewa poma`u u za{titi jetre od upale i oksidativnog stresa, dok istovremeno pove}avaju wenu sposobnost uklawawa toksina iz tela. Nedavna studija ura|ena na pacovima sa povredom jetre otkrila

je da su glodari koji su primali ekstrakt cvekle imali minimalno o{te}ewe jetre u pore|ewu sa kontrolnim pacovima. PODI@E ATLETSKE PERFORMANSE

Odre|ena jediwewa u soku od cvekle, kao {to su nitrati i betalaini, mogu da poboq{aju atletske performanse. Nitrati mogu da pove}aju atletsku efikasnost osobe pove}awem protoka krvi i kiseonika u mi{i}ima.

ZEMQA „IZLAZE]EG“ SUNCA

PRVI VOKAL LI^NA ZAMENICA QUBAVNI PESNICI

AMERI^KA PEVA^ICA I GLUMICA

STRASNOST, PO@UDNOST

TO^AK (LAT.)

KOSI [TAMPARSKI SLOG, KURZIV

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SUDSKO VE^E

TONA STARA GR^KA MERAZA TE@INU TRS VINOVE LOZE NARODNA BANKA (SKR.) AERODROM KRAJ PARIZA NAZIV ZA ZASTAVIN AUTO, KEC (@ARG.) IME ODBOJKA[ICE BO[KOVI]

KRETI ZEMQA ILIRA

MAST RAZGOVOR IZME\U DVALICA OZNAKAZA PRE^NIK CEVI

DOBRO, ALOD IZLO@ENI PREDMET

VATI AUTO OZNAKA ANKONA POTKO@NI OTOK (MN.) EPISKOPSKI NAMESNIK NEVOQNICA, MU^ENICA HODATI VEZNIK UTI[ATI JAKI VOJNI NAPADI

ZEMQANI SUD

TOMA[EVI] NA[AMUZ. POPGRUPA POMAGALO ZADOZIRAWE SVEDOK NA VEN^AWU

RUDA TI[INA, SPOKOJ OZNAKAZA TONU

PRE^NIK

PAPAGA (MN.)

MITARITI SE.

STI[ATI, ]UP, JELENA, DOZATOR, R, KANA, AGORA, URANIT, MIR,

ITALIK, LOJ, FI, ALODIJA, OCENITI, AN, VIKAR, JADA, I,

IF, RM, JAPAN, A, ONI, [ER, T, EROTI^NOST, ROTA, OBRTI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MARKO, ASTAT, RASTA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Mesta s kojih se osmatra (voj.), 2. Plavo}a - Onomatopeja laveà, 3. Raniji ira~ki dràvnik Husein - Suprotnost, protivre~nost, 4. Eventualno (skr.) - Naziv kwige - Inicijali peva~ice Novakovi}, 5. Naturist - Vrsta hrasta, qutik, 6. Polumajmun sa MadagaskaraUvale izme|u bregova, 7. Oznaka za polupre~nik - Vi{i katoli~ki sve{tenik, kanonik - @alost, tuga, 8. Oznaka islandske krune - Vredan ~ovek, pregalac - Veznik, 9. Stalak u crkvi za kwige i ikone - Stare{ina sela, 10. Uè - Utvr|ena cena, 11. Dvadeset ~etvrto i 8. slovo azbuke - Kowi (gr~.) - Obrazovni centar (skr.), 12. Rudarski baseni - Grubi, hrapavi, 13. Italijanski ko{arka{ki klub iz Varezea - Zve~awe, 14. Pristalica revizionizma.

USPRAVNO: 1. Obmawiva~i, prevaranti - Glasnik, skorote~a, 2. Ptica peva~ica - Ja~awe, 3. Oznaka za Madagaskar - Ranija ameri~ka plesa~ica Isidora - Engleski fudbaler Anderson, 4. Zlikovac, nitkov, avanica - Pisaqke, olovke (zast.), 5. Ime pisca Mana - Crkvena pesma - Oznaka za zapad, 6. Inicijali glumice Soki} - Stepen - Italijanski filmski re`iser Dino, 7. Koralno ostrvo - Dometnuti, dopuniti - Doma}e gove~e, 8. ^as (skr.) - Poplave, povodwi - Iznos na nov~anici, 9. Vrsta kita - Tesnaci (pokr.), 10. Vrsta vrbe (mn.) - @iteqi Qiga - Planina u Irskoj, 11. Staklast sloj, gle| - Vlast i zvawe efora (gr~.), 12. Propovedawe ideja iz evan|eqa.

REVIZIONISTA.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OSMATRA^NICA, PLAVOST, AVAV, SADAM, OPREKA, EV, NASLOV, LN, NUDIST, TAQIG, AJAJ, UDOLINE, R, NATPOP, @AL, ISK, RADI[A, I, NALOWA, KNEZ, KANAP, TARIFA, U@, PARIPI, OC, REVIRI, OPORI, IWIS, ZVECKAJ,

SrpskiGlas

^ETIRI

GODINE BEZ XEJA: Dobro}udni mangup s dor}olske kaldrme nije zaboravqen

Navr{ilo se ta~no ~etiri godine od smrti Xeja Ramadanovskog. Peva~ je nakon naglog sr~anog zastoja preminuo u 57. godini. Vest o smrti voqenog peva~a potresla je wegovu publiku, ali i ostatak javnosti, koja se i danas se}a svog Dor}olca.

Peva~, ~iji su hitovi obele`ili decenije provedene na muzi~koj sceni, ostavio je za sobom neizbrisiv trag, ali i porodicu koja se i daqe bori s bolom.

Sa biv{om suprugom Nadom, Xej je dobio dve }erke, Anu i Mariju, koje ~uvaju uspomenu na oca kroz pri~e i anegdote koje su obele`ile zajedni~ki `ivot.

Wegova mla|a }erka, Marija, ~esto javno deli emocije o odlasku wenog oca, nagla{avaju}i koliko joj Xej svakodnevno nedostaje.

- Ustajem i le`em s mislima o wemu. U svakom trenutku mi nedostaje, svaki dan. Kada bih mogla da vratim vreme, volela bih da provodim jo{ vi{e vremena s wim i da mu svakodnevno pokazujem koliko ga volim - izjavila je Marija.

Podsetimo, Xej je ro|en u mnogobrojnoj porodici u Beogradu, a detiwstvo je proveo u Skenderbegovoj ulici na Dor}olu. Wegov `ivot bio je ispuwen izazovima, odrastao je u te{kim uslovima, a nakon razvoda svojih roditeqa deo detiwstva `iveo je sa bakom. Usledili su problemi s maloletni~kom delinkvencijom, te je mladost proveo u domovima za vaspitawe dece i omladine.

Wegova muzi~ka karijera zapo~ela je skromno, a proslavio se zahvaquju}i saradwi s Marinom Tucakovi}. Pesma „Zar ja da ti bri{em suze” donela mu je drugo mesto na festivalu MESAM 1987. godine, a wegove balade ubrzo su postale hitovi {irom Jugoslavije.

Iako se navr{ilo ~etiri godine od smrti Xeja Ramadanovskog, wegova pesma i daqe `ivi, a publika }e ga zauvek pamtiti kao umetnika koji je obele`io jednu eru.

„PROVOKATOR“ ZORAN KESI] DO[AO ISPRED PRAVNOG FAKULTETA I OBRATIO SE STUDENTIMA

„Po{ten, }elav i nabildovan narod ne mo`e da pro|e“

Tokom blokada ulica u centru Beograda u sklopu akcije "Zastani, Srbijo" gra|anima je pruìo podr{ku i voditeq Zoran Kesi}. Kesi} se pridruìo gra|anima kod Pravnog fakulteta, a onda ih i nasmejao imitacijom onih koji traè da se gra|ani pomere jer imaju „neodlo`ne obaveze“.

„Baba bolesna 85 godine stara, na poro|aj ide èna, blizance ~eka. Dajte, pomerite se zbog ène. Baba na poro|aj… sram te bilo. Samo ako moè da pro|e èna? Na sahranu idem, pas mi je bolestan i trudan je… [ta jo{? Dokle da stojite tu, ne moè narod po{ten da ide na posao. Po{ten, }elav, nabildovan… Ko da u~ite ne{to“, nasmejao je Kesi} okupqene naj~e{}im izgovorima zbog kojih „slu~ajni prolaznici“ traè prekid blokade.

AN\ELKA STEVI] @UGI] PROGOVORILA O VASPITAWU NASLEDNIKA „Ne le~im

dete na Guglu nego idem kod pedijatra“:

Glumica An|elka Stevi} @ugi} ima dvoje dece, sina Jak{u i }erku ^arnu.

An|elka Stevi} @ugi} retko govori o privatnom `ivotu, ali se nedavno osvrnula na to kako gaji decu.

Naime, ona je istakla da se ne oslawa na savete sa Gugla, nego da tra`i pomo~ stru~waka za {ta god je potrebno.

„Sa decom o svemu treba razgovarati otvoreno, to je moj stav, prilago|eno wihovom uzrastu i zrelosti. Kad ne znam kako da se ponesem, ja pitam stru~waka na tu temu, ne le~im dete na Guglu, nego idem kod pedijatra. Kad mislim da ne znam kako da objasnim neku strahotnu situaciju kao {to je bio Ribnikar i Novi Sad, ja se ne libim da pozovem de~jeg psihologa da mi pomogne kako da se informi{em kako dete sprovesti kroz jako puno u`asa. Mislim da je u redu obratiti se stru~nim licima“, rekla je ona.

„Sabijem dva litra dnevno“

Anica Dobra napunila je pre nekoliko meseci 61 godinu i kako su mnogi primetili, glumica se godinama ne mewa.

Za dobar izgled Anice Dobre zaslu`an je napitak zbog kojeg izgleda poput devojke.

„Pet puta godi{we pijem ~aj od sve`eg |umbira, a kada snimam, on je obavezan svakog dana. U veliki termos ubacim malo limuna ili meda, i u svakom trenutku je pored mene. Obi~no ‘sabijem’ dva litra„, otkrila je ona.

Glavna uloga |umbira u smawewu kilaè jeste u regulisawu probave. \umbir je bogat proteinima i vlaknima koji olak{avaju proces varewa, a dodatno podsti~e proizvodwu ù~i, {to potpomaè razgradwu masnih naslaga.

Kako se priprema ~aj od |umbira?

1. Stavite oqu{teni |umbir (2 komada od 5 cm debqine) u pola litra provrele vode i kuvajte ga na laganoj vatri 20 minuta.

2. âj procedite i po èqi dodajte med i limun. Pijte ~esto ovaj melem za èludac i creva, va{a probava }e vam biti zahvalna, a nadutost uzrokovana brzim i prekomernim jedewem }e biti smawena.

U mesecu borbe protiv raka dojke desila se premijera predstave „Sedam sati sun~eve svetlosti“. Kako je istakao Ivan Ivanovi}, problemi koje donosi ova opaka bolest tema je koja provejava kroz ovu predstavu, te je pitao glumice da li je ova ~iwe-

nica u~inila predstavu zna~ajnijom.

„Va`no je da se publika prepozna u ovome {to mi radimo, i to na neki, eventualno, duhovit na~in koji podrazumeva i emotivnost, a ne samo smeh, neke dirqive trenutke i nekako je prosto mo`da lak{e da se ~ovek suo~i sa tom temom kroz to da se to de{ava i wima, de{ava se i ovom i onom. Va`no je da nekako do|emo do katarze, kao {to je ova predstava za nas terapija, to smo vi{e puta shvatili“, rekla je Anica,

LEPA BRENA HITNO OPERISANA U ZAGREBU, OTKAZANI NASTUPI:

Odr`ala

tri od sedam rasprodatih koncerata u Areni

Lepa Brena do`ivela je nezgodu na 3. koncertu u Zagrebu, zbog ~ega je hitno operisana.

Tokom nezgode, Lepoj Breni je polomqena kost na nozi. Zbog toga se otkazuju naredni koncerti u zagreba~koj Areni.

Ona je nakon koncerta hospitalizovana i operisana.

Podsetimo, Lepa Brena je trebalo da odr`i sedam koncerata u Zagrebu u Areni.

- Peva}emo u zagreba~koj Areni dokle god ih budemo punili.

Lepa Brena rasprodala je sedam koncerata u zagreba~koj Areni, a tim povodom je pri~ala i o pitawu finansija. Istakla je da nije razmi{qala o tome da bude "rekorderka" najve}e dvorane u Hrvatskoj, nakon {to je wena snajka Aleksandra Prijovi} odr`ala pet koncerata.

"Iskreno, mislim da je vreme da se ja takmi~im sa nekim ili sa samom sobom, pro{lo. Mislim da je do{lo vreme u`ivawa u celom poslu. Nisam bila svesna da }u

da pevam u Rumuniji pred 60.000 qudi 1985. godine. Da }u pet godina kasnije pevati pred 120.000 qudi u Sofiji na stadionu Vasil Levski. Da }u da sletim helikopterom. Mislila sam da su to samo prazne pri~e. Pevala sam u beogradskom Domu sindikata 31 koncert zaredom. U Splitu nastupala tri puta u jednom danu. Takmi~ewe je zapravo deplasirano za mene i moje godine i to nekako ne idu. Prepu{tam to mladima i neka postavqaju rekorde, a nas starije pustite da u`ivamo", rekla je Brena, a potom odgovorila i na pitawe "koliko }e joj bankovni ra~un biti debqi".

"Pitawe pru`awa jednog kvalitetnog koncerta, danas je produkcijski jako skupa pri~a. Danas je organizacija svakog koncerta preko 200.000, 300.000 evra. Ja mogu iza}i i sa pozitivnom nulom. Mo`da su tre}i ili ~etvrti koncert oni koji se isplate, ali mene to, u ovoj poziciji, ne zanima", rekla je Brena.

MILI] VUKA[INOVI] OTKRIO KAKO SE OSE]A NAKON AMPUTACIJE:

„^ekam da mi stigne nova noga“

Roker Mili} Vuka{inovi} nedavno je iza{ao iz bolnice nakon {to mu je amputirana noga.

Mili} Vuka{inovi} se sada oglasio i rekao da ga ~eka oporavak u bawi, ali i da nije klonuo duhom uprkos svemu.

„êkam da mi stigne nova noga i, kad ja budem nave`bao pokrete, niko ne}e znati da je ve{ta~ka. êkam da se sve to sredi. Napisa}u esej o svojoj nozi koja je oti{la, sva{ta sam sa wom proìveo. Napisa}u koji su to sve momenti bili, {ta sam sve odradio i uspeo. Potpuno sam zadovoqan ~ovek uprkos svemu. Svestan sam toga da je moj ìvot bogat. Doìveo sam, {to se kaè, ispuwenost u svakom smislu“, rekao je on.

„Ne govorim samo o muzici. Hvala svim qudima koji su mi po`eleli sve najboqe. Mnogo mi to zna~i“, dodao je Mili}.

^ESTITALO

MU POLA EVROPE, RASPAMETIO ZVEZDA[E, A WEMU JE SAMO ONA BITNA

„Celu karijeru pri~am `eni da `elim ovde da igram“

Xon Braun postao je i zvani~no ko{arka{ Crvene zvezde, a to je izazvalo pravu eksploziju reakcija na dru{tvenim mre`ama.

Sam je podelio vi{e od 15 storija koji govore o wegovom novom anga`manu, a me|u wima su bila i ~etiri igra~a Monaka.

To najboqe govori koliko je Braun omiqen me|u saigra~ima i {ta bi mogao da donese Crvenoj zvezdi. Pre svega da defanzivno zakqu~a reket i da obebezdi mnogo, mnogo vi{e ukradenih lopti.

Wegova najve}a podr{ka je supruga Brea koja je doktorka.

Braun nije skrivao odu{evqewe {to je za Zvezdom potpisao ugovor na 1+1 godinu, a sam isti~e da je ovo za wega bukvalno ostvarewe ciqa koji je sebi zacrtao. Nije mu samo bitno {to }e opet igrati sa Ajzeom Kenanom kao u Uniksu.

„Pored Kenana. Ne, ~ove~e. Pri~ao sam sa suprugom tokom cele karijere da èlim da igram ovde, za ve}u publiku. Ho}u kao Zvezdin igra~ da osetim podr{ku sjajnih navija~a. Nikada nisam osetio kako je igrati za ovako velike navija~e koji se drè zajedno, èlim da osetim to“, rekao je za „Meridian sport“.

Koliko mu to zna~i najboqe pokazuje jedan video snimak.

Istakao je da dolazi sa 98 odsto spremnosti, te da jedva ~eka da deli parket sa Milo{em Teodosi}em.

„Teo je legenda, znam wegov mentalitet. Igrao sam protiv wega kada je bio u Virtusu i ‘prodao’ mi je nekoliko dodavawa. Potrudi}emo se da dobro sara|ujemo i pobe|ujemo, znate, treba mi nekoliko dodavawa.“

Ko je Xon Braun?

Xon Braun, nekada{wi ko{arka{ Monaka, Uniksa i Virtusa, i po mnogima jedan od najboqih defanzivaca posledwih godina u Evroligi, i zvani~no je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom.

Braun je na Mali Kalemegdan stigao nakon dve sezone u dresu Monaka, sa kojim je dva puta osvojio titulu u Francuskoj, dok je ujedno progla{en i za najboqeg denfazivca {ampionata ove zemqe.

Ipak, po zavr{etku sezone 2023/2024 Braun je u septembru 2024. godine postao slobodan agent nakon {to je povredio rame.

Kako je navedeno u Monaku, Braun je prvobitno trebalo da bude van parketa do januara 2025. godine. Ipak, pro{ao je medicinske preglede, pa je potpisan ugovor na 1+1 godinu.

Ipak, testovi su pokazali da je sjajni ko{arka{ zale~io povredu, pa }e pomo}i crveno-belima u nastavku borbe za plasman u plej-of.

OGLASIO SE FUDBALSKI SAVEZ SRBIJE POVODOM SPORNE 1986. GODINE Partizanu se oduzima titula i ide u ruke Zvezde?

Odlukom Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu 29. jula 1987. poni{tene su odluke Fudbalskog saveza Jugoslavije koje su uticale na ishod sezona 1985/86. i 1986/87. Crvenoj zvezdi i Vardaru su naknadno oduzete titule {ampiona i pripisane su Partizanu.

Bilo je to vreme ~uvenih „[ajberovih mera“, nazvanih tako po Slavku [ajberu, predsedniku FSJ, koji je imao hrabrosti da klubovima baci u lice rukavicu istine i obnaroduje da je ve}ina utakmica posledweg kola sezone 1985/86. name{tena. Usledilo je ponavqawe kola, odbijawe Partizana da iza|e na teren, ka`wavawe deset klubova oduzimawem bodova za slede}u sezonu i sudski proces koji je sve poni{tio i pretumbao tabele za dva prvenstva.

Ekipa Partizana postala je {ampion, a posle prera~unavawa bodova titula je pripala Crvenoj zvezdi, da bi 1987. godine titula ipak bila vra}ena Partizanu. Ni tu nije bio kraj, FK Crvena zvezda podneo je u julu ove godine zahtev za vra}awe {ampionske titule iz 1986. godine.

A sada se oglasio i FSS povodom celog slu~aja:

- Titula iz 1986. nije tema organa FSS, o tome moè da odlu~i samo UEFA. U posledwe vreme u sredstvima javnog informisawa pojavquju se razli~ite dezinformacije u vezi sa aktivnostima u Fudbalskom savezu Srbije, od kojih su nedavno neke demantovane. Nova u nizu je dezinformacija da se formira Komisija za pravna pitawa kako bi se odlu~ivalo o statusu titule {ampiona Jugoslavije iz 1986. Ovo pitawe nije za organe FSS i su{tina tog pitawa je takva da o wemu moè da odlu~i samo UEFA. Molimo sredstva javnog informisawa da bez ustru~avawa i u bilo kojem trenutku kontaktiraju medija slu`bu ili portparola Saveza koji }e pruìti validne odgovore na teme koje su objektivne i realne u odnosu na funkcionisawe FSS - stoji u saop{tewu FSS.

KATASTROFALNE

VESTI ZA DENVER: Vezane mu ruke, Joki} ima samo

jednu opciju za spas sezone

[ta mogu Denver Nagetsi da ponude kako bi uspeli da naprave pravi trejd? Pa, ne ba{ mnogo.

Denver se ozbiqno mu~i na po~etku nove sezone NBA lige sa 12-10, pa je sve ve}e pitawe da li neko mo`e da pomogne Nikoli Joki}u (dok ga „zaboravqaju“ pri dodeli nagrada).

Nagetsi se nalaze u slepoj ulici i ne{to hitno mora da se promeni. U ovakvim situacijama ~esto strada trener, ali se, za sada, ni ne pomi{qa da bi Majkl Meloun mogao da dobije otkaz. Sada je pitawe kako mo`e da se unapredi sastav Denvera.

„Ozbiqno su izazvani, kada su u pitawu draft pikovi nalaze se na dnu“, po~eo je pri~u analiti~ar ESPN.

I zaista Denver nema nijednog pika prve runde na predstoje}em NBA draftu i samo jednog pika druge runde.

Nagetsi su limitirani kada je u pitawu mogu}nost trejda. Tu imaju prakti~no samo jednog igra~a – Majkla Portera Xuniora koji ima ugovor do 2027. godine i prose~no zara|uje 38,8 miliona dolara.

Dakle, neophodno je napraviti pravi paket u kom bi Portera poslali negde, a pitawe je ko je spreman da preuzme taj rizik u ovom trenutku.

Sve ovo mora hitno da se uradi da ne bi bile protra}ene najboqe godine Nikole Joki}a. Joki} u novim patikama sa etno simbolima od po~etka sezone nema igra~a na kog bi mogao da se osloni u trenutku kada wemu ne ide. Povrede Xamala Mareja, Majkl Porter Xuniora, pa i Eron Gordona uspavale su Den-

ver koji je trenutno sedmi tim Zapadne konferencije (primera radi prethodnu sezonu su stalno bili na prvom ili drugom mestu) i sa u~inkom od 12-10. Joki} poku{ava sve {to moè, ~ak i kada to ukqu~uje da postigne stvari koje su pre toga vi|ene dva puta u istoriji NBA ligi. U dve utakmice zaredom postigao je 45 i vi{e poena, 10 i vi{e skokova te pet i vi{e asistencije. Pre wega su to uradili samo ~ovek rekord Vilt êmberlejn i Elxin Bejlor. Eto sa kakvim veli~inama se sada poredi \okovi}. Joki} samo u decembru prose~no beleì 39 poena, 15 skokova i devet asistencija, brutalne partije i verovatno sada predstavqa najdominantnijeg centra jo{ od perioda [ekila O’Nila na po~etku veka. I to u momentima dok se govori kako nije zavr{io u Partizanu. SA I BEZ JOKI]A Joki} je svoje najboqe godine dao, ali }e ih i tek dati Denveru. Nagetsi imaju jo{ ~etiri ili pet sezona, a ne smeju propustiti istorijsku {ansu da Joki} sa saigra~ima napravi dinastiju (da osvoje tri i vi{e titula). Jedno-

stavno sa wim na parketu je tim prvi u gotovo svim ofanzivnim statistikama, a bez wega od 28. do 30. mesta u NBA ligi.

BARKLI BESAN NA DENVER Najboqe o tome govori ono {to je nedavno rekao ^arls Barkli, ~ovek kog je zauvek obele`io to {to nikada nije uspeo da osvoji NBA prsten. Ako neko zna koliko to boli onda je to on, a nekada najve}i kriti~ar Joki}a, sada o wemu govori u najpozitivnijem mogu}em tonu.

„Re}i }u ovo o Denveru. Nadam se da }e napraviti trejd, jer ovako }e protra}iti Xokerovu karijeru. Ne mo`ete to da uradite, on je najboqi igra~ na svetu. Postanite pohlepni!“, poru~io je Barkli.

Neki smatraju da je slaba karika Majkl Meloun. Zamera mu se {to od dolaska Joki}a u ligu nije uspeo da prona|e na~in kako da igra kada wega nema na parketu. Wegovo odsustvo i sedawe na klupu je iz sezone u sezonu sve ve}i problem za Nagetse koji mu neprestano daju dodatne obaveze. Da li to zna~i da je vreme da do|e do promene trenera? To je jedna od mogu}nosti.

Ko{arka{i Crvene zvezde savladali su Cibonu rezultatom 88:78 u 11. kolu ABA lige. Crvena zvezda je nastavila poteru za Partizanom i sada ima devet pobeda i dva poraza. S druge strane, Cibona ima dve pobede i devet poraza.

Zvezda je do{la do prednosti u ranoj fazi utakmice zahvaquju}i Ogwenu Dobri}u.

Blistao je srpski reprezentativac i od uvodnih 10 poena svoje ekipe, postigao je svih 10. Kasnije su se razigrali i Jago dos Santos i Majk Daum, dok je Kodi Miler-Mekintajer tokom ~itave utakmice vodi Zvezdu, kao i Dobri}. Imala je ekipa trenera Janisa Sferopulosa i 20 poena prednosti, ali je Cibona u dru-

gom poluvremenu u vi{e navrata uspevala da se spusti i na jednocifreni minus. Ipak, Dobri} i Jago su imali odgovor na sve poku{aje protivnika da se potpuno vrati. Najefikasniji u pobedni~kom taboru bio je Dobri} sa 27 poena. Kod gostiju, najvi{e se istakao Luka [amani} koji je upisao 20 poena.

Crvena zvezda – Cibona 68:59 (24:15, 20:15, 24:29, 20:19) Dvorana: Beogradska arena. Crvena zvezda: Miler Mekintajer 14, Kenan 3, Davidovac 0, Mitrovi} 13, Lazi} 3, Kalini} 0, Dobri} 27, Daum 7, Giedraitis 2, Plav{i} 4, Nedovi} 3, Jago 11 Cibona: Vukovi} 0, Ro~ak 16, Radov~i} 8, Perasovi} 0, Skori} 2, Bundovi} 5, Majcuni} 14, [amani} 20, Bart 2, Katanovi} 4, Rogi} 4. CRVENO-BELI VODILI 20 RAZLIKE, PA UMALO DO[LO

Evo koliko }e Partizan morati da plati zbog trenera bez licence –stotine hiqada su u pitawu

Uprava fudbalskog kluba Partizan po svemu sude}i pru`i} e {ansu doskora{wem vr{iocu du`nosti trenera Marku Jovanovi}u, ali }e za to najverovatnije morati da plati Fudbalskom savezu Srbije.

Jovanovi}, naime, nema potrebnu licencu koja je propisana Propozicijama takmi~ewa za prvenstvo Superlige Srbije u fudbalu za takmi~arsku sezonu 2024/2025, {to zna~i da je na klupi Partizana kao trener mogao da sedi na dva me~a.

Nakon {to je ta dva me~a odradio (Partizan savladao Radni~ki iz Ni{a sa 3:1 i @elezni~ar iz Pan~eva sa 1:0), crno-beli su do{li u situaciju da ili tra`e durgo re{ewe, ili plate kaznu a Jovanovi} ostane na klupi.

Kako }e Jovanovi} ostati na klupi tima iz Humske, to zna~i da }e u kasu Fudbalskog saveza Srbije Partizan morati da plati nakon svakog me~a.

Kazne zapre}ene za ovaj prekr{aj kre}u se od 100.000 pa sve do 1.500.000 dinara, a visina zavisi od okolnosti vezane za slu~aj.

NEMCI

UDARILI NA SRBIJU ZBOG TRETMANA

NAVIJA^A, TRA@I HITNU REAKCIJU UEFA

„Skidali i `ene do gole ko`e“

Izvr{ni direktor [tutgarta Aleksander Verle tvrdi da su u Srbiji poni`avali nema~ke navija~e prilikom posete Srbiji.

Crvena zvezda je demolirala [tutgart sa 5:1 u petom kolu Lige {ampiona, a o~igledno u Nema~koj sada `ele da adresiraju na druge, nefudbalske probleme.

Verle je ovako opisao kako je izgledao odnos prema navija~ima.

„Na{i navija~i su do Srbije putovali u mawim autobusima.

Kada su do{li na granicu sa Srbijom, policija ih je odvojila sa strane, a zatim previ{e detaqno pregledala svakog od wih. Posebno su nepotrebno detaqno pregledali navija~e i navija~ice. Mu{karci i `ene su skidani potpuno do gole ko`e, pa su tako goli stajali tokom pregleda samo zato {to su navija~i, iako je bilo jasno da od wih nema nikakve pretwe“, poru~io je Verle.

Uz to tvrdi da mnogi nisu ni mogli da do|u na me~.

„Wih oko 700 vra}eno je s granice natrag u Nema~ku, a da nisu dobili obja{wewe za{to jer u tim detaqnim pregledima nije prona|eno ni{ta {to bi opravdalo takvu odluku.“

Istakao je i da su sami navija~i na susretu imali probleme.

„Na{i navija~i zadr`ani su na tribini za gostuju}e navija~e vi{e od dva sata nakon utakmice. Za to vreme nisu smeli oti}i na WC ili kupiti i{ta za jelo i pi}e. To je neprihvatqivo. Obavestili smo UEFA o svemu“, poru~io je Verle.

O~igledno je ideja da se sada pri~a o nekim nefudbalskim stvarima.

HRVATI ZGROZILI SVET: Masovno prebijaju [kote po Zagrebu!

Jeziva de{avawa u Zagrebu su razlog {to je Hrvatska jedna od glavnih tema u evropskim medijima.

Naime, kako je saop{tio fudbalski klub Glazglov Seltik, doga|aju se brojna prebijawa wegovih navija~a u glavnom gradu Hrvatske.

Zagreb je popri{te utakmice Lige {ampiona u kojoj ve~eras igraju doma}i Dinamo i Seltik, a upravo su "kelti" saop{tili javnosti da sti`u sve brojniji izve{taji o povre|enim pristalicama {kotskog kluba koji su do{li u grad-doma}in ovog me~a.

Po svoj prilici posle divqa~kog napada od strane zagreba~kih Bed blu bojsa, navija~a Dinama, jednom [kotu lekari bore za `ivot, ali to, na`alost, nije jedina lo{a vest.

- Na`alost, svesni smo brojnih incidenata u kojima su Seltikovi navija~i bili meta u Zagrebu. Poku{avamo da stupimo u kontakt s tim navija~ima kako bismo im pru`ili maksimalnu podr{ku. Navija~e pozivamo da budu na oprezu - navodi se, pored ostalog, u saop{tewu FK Glazgov Seltik.

Saop{tewe {kotskog fudbalskog giganta sastoji se i iz dodatnih informacija za pristalice "kelta". Tako im se saop{tava da je pametno da ranije do|u na stadion, ali se upozoravaju "da ne nose klupska obele`ja" (po gradu).

Zvezda je jesewi {ampion Superlige Srbije

Crvena zvezda je do{la do titule jeseweg {ampiona Superlige Srbije nakon pobede protiv Tekstilca rezultatom 6:0.

Zvezda je savladala Tekstilac u Beogradu u 18. kolu Superlige Srbije i na taj na~in obezbedila titulu jeseweg {ampiona. Izabranici trenera Vladana Milojevi}a su krunisali sjajan jesewi deo takmi~ewa ve} po~etkom decembra.

U dosada{wem delu sezone crveno-beli su odigrali 17 utakmica i zabele`ili 16 pobeda i jedan nere{en rezultat.

Prvotimci Crvene zvezde su ujedno i najefikasnija ekipa prvenstva sa 55 postignutih golova, dok smo primili najmawe, ukupno devet.

Sa osvojenih 49 bodova Zvezda je obezbedila titulu jeseweg {ampiona, budu}i da se prvi pratilac, ve~iti rival nalazi na drugom mestu sa osvojena 34 boda na odigranih 16 utakmica.

SAVO SE PRVI PUT OGLASIO O ODLASKU IZ PARTIZANA, OTKRIO POZADINU SLU^AJA KERKEZ:

„Nije mi bilo

Savo Milo{evi}, sada ve} biv{i trener Partizana, otkrio je {ta se krije iza wegove odluke da napusti crno-bele.

Milo{evi} je u Humsku stigao umesto Aleksandra Stanojevi}a i za dva meseca uspeo da konsoliduje crno-bele koji su do tog trenutka igrali katastrofalno.

No, uprkos tome {to za dva meseca nije do`iveo poraz i {to je Partizan uspeo da do|e do drugog mesta na tabeli, Milo{evi} je ipak napustio Partizan.

A sada je odlu~io da otkrije {ta se krije iza te odluke: „Ja verujem da se videlo dosta toga za dva meseca, rezultatski je vidqivo da smo napravili pomak, ne mo`ete da bele`ite dobre rezultate, a da igrate lo{e. Na{ razgovor koji je trajao vi{e sati, ali re}i }u vam su{tinu. Problem je bio Marko Kerkez, koji je sticajem okolonosti u{ao u posledwih pola sata me~a. Odluka kluba je bila posle te utakmice da ne mogu da ra~unam na Kerkeza na slede}im utakmicama zbog na~ina na koji je doveden, a u pitawu je i pret-

re~eno…“

hodna uprava i neka odre|ena grupa navija~a koja je radila na tome, ja to ne znam. Nova uprava i ja nismo u~estvovali u tome. Ja sam pitao pre dva meseca na koje igra~e mogu da ra~unam, nisam dobio negativan odgovor za Kerkeza. Generalni plan je bio da re{imo najve}e plate pet {et igra~a i da istovremeno po~nemo sa podmla|ivawem tima“, rekao je Milo{evi}.

Potom je nastavio:

„Ovo je bilo ne{to {to se desilo instant, ja potpuno razumem strategiju kluba, mnogo qudi se mewa, razumem ideju kluba da

raskrsti sa stvarima u pro{losti, nisam se sloìo sa tajmingom i na~inom. Ja bih trebalo da u|em u svla~ionicu i saop{tim to Kerkezu da na wega ne mogu da ra~unam, to ru{i moj integritet. Poblem koji se desio, to saop{tewe koje smo zajedni~ki napravili, jeste jedina istina“, istakao je u emisiji „Podne“ na televiziji „Una“. Milo{evi} je istakao i da se Kerkez izborio za svoje mesto: „Problem je jasan, ja bih hteo da razjasnim, ne poznajem malog Marka. On se izborio da bude na klupi. Svojim radom i kvalitetom zasluìo je da u|e. Moje odluke se odnose na kvalitet i rad igra~a, ne zalazim u to ko je i kako dovo|en. Moj posao je da obezbedim {to boqu ekipu. To {to je se Kerkez izborio jeste wegovim zalagawem. Ja nisam imao srca da kaèm tom momku da vi{e nije u konkurenciji i to preko no}i. Imamo neke crvene linije, preko kojih ne moè da se ide. Ako ne èli{ sebe da za{titi{ bi}e{ potro{na roba“, istakao je zakqu~io je Milo{evi}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 12. 12. 2024.

ZA[TO JE NOVAK IZABRAO BA[ OVAKAV PO^ETAK?

Posle 15 godina se vra}a u Brizbejn i ve} stigla neo~ekivana poruka

Novak \okovi} je ranije najavio da }e sezonu po~eti u prvoj sedmici, a sada je potvrdio da }e igrati na turniru u Brizbejnu (serija 250) od 29. decembra od 5. januara. To je jasan pokazateq ozbiqnosti sa kojom ulazi u predstoje}u sezonu u kojoj `eli da napadne nove rekorde i da uve}a saldo.

ZA[TO BA[ BRIZBEJN?

Druga opcija je bila da nastupi u Hongkongu, gde se istovremeno odr`ava turnir, ali je o~ekivano izabrao da odmah doleti

\okovi} ima dovoqno motiva da ponovo ulo`i veliki trud da se „pobije“ za najve}e trofeje, te su to potkrepqivali time {to je oti{ao na trku Formule 1 u Dohi, na finale Kopa Libertadores u Argentini (pre opro{taja Huana Martina del Potra) ili odmor na Maldivima…

Sada su oni koji su ga osporavali shvatili da `eli da napadne sam vrh. Jo{ jednom, a posledwa odluka govori koliko je spreman da se posveti tome. Upravo je u Brizbejnu trebalo da

Najboqi teniser svih vremena se vra}a na jedini turnir na kom nikad nije uspeo da upi{e pobedu. Posle 15 godina }e mo}i da i to re{i

u daleku Australiju. Kasnije }e imati jo{ sedam dana da iz Brizbejna krene put Melburna, gde 12. januara po~iwe Australijan open.

Dakle, ovaj turnir je zamislio kao svojevrsnu generalnu probu. Vide}e u kakvoj je formi u odnosu na ostale igra~e, ali }e mu i pomo}i da „skine r|u“, kako to voli da ka`e, jer je posledwi takmi~arski me~ odigrao jo{ 13. oktobra u finalu mastersa u [angaju.

Nakon toga je odlu~io da uzme ne{to du`i odmor i da se gotovo potpuno iskqu~i iz tenisa. Iako su mnogi sumwali da li

Red

prvi put na delu vidimo saradwu \okovi}a i Marija i kako }e to u praksi funkcionisati, ipak ubrzo je usledila informacija britanskih medija da Endija tamo ne}e biti. To }e biti poseban „sastojak“ u novoj sezoni. IGRAO JEDNOM I IZGUBIO – ODMAH

Zanimqivo je da je ve} jednom igrao u Brizbejnu na turniru iz ATP serije 250, dodu{e u me|uvremenu je na tom terenu igrao me~eve u dresu reprezentacije u okviru ATP kupa, i tada je te 2009. godine eliminisan u prvoj rundi. To je u~inilo Brizbejn speci-

NOSI UNIFORMU I PUCA IZ AUTOMATSKE PU[KE:

Bila je tre}a teniserka sveta, a sad zavr{ila na frontu:

fi~nim turnirom na kom \okovi} nije upisao nijednu pobedu u karijeri. Barem ne do sada. Pre 15 godina je boqi od wega bio Ernest Gulbis, tada 53. igra~ sveta, sa 6:4, 6:4.

Ovog puta Novak dolazi za zvawem najboqeg svih vremena ({to sada mnogi koriste kao argument za svakakve napade) i sigurno je da }e imati ogromnu podr{ku srpske dijaspore, jer ogroman broj Srba `ivi u Australiji, a u Brizbejnu i okolini `ivi najmawe 10.000 Srba.

KO GA ^EKA U BRIZBEJNU? \okovi} je tako osudio sebe da potencijalno Novu godinu do~eka na samom terenu, {to mu ne bi bio prvi put, jer mu se to desilo kada je igrao za Srbiju u Junajted kupu, ali je to i pokazateq da je re{en da svima po{aqe jasnu poruku da u Australiju dolazi po 25. grend slem titulu.

U Brizbejnu }e imati sve samo ne lak zadatak, jer su mnogi vode}i teniseri izabrali da ba{ ovde zapo~nu sezonu.

Za sada su turnir prijavili Grigor Dimitrov, Holger Rune, Frensis Tijafo, Sebastijan Korda, Aleksej Popirin i dvojica igra~a koji koriste za{ti}eni rejting – Nik Kirjos i Mateo Beretini.

Izuzetno jak turnir za jedan iz serije 250, {to je o~ekivano, jer je po~etak sezone i mnogi `ele da provere gde se u ovom trenutku nalaze u odnosu na konkurenciju.

NAJAVA SEZONE IZ SNOVA?

Posledwi put kada je igrao turnir pre Australijan opena imao je nestvarnu sezonu. Te 2023. je osvojio Adelejd, a onda jo{ {est titula. Australijan open, Rolan Garos, igrao je finale Vimbldona i podigao trofej na US Openu, mastersima u Parizu i Sinsinatiju, te na Zavr{nom mastersu u Torinu. Vratio se na broj 1 i sru{io rekord [tefi Graf po broju nedeqa na prvom mestu i po broju grend slem titula.

I daqe je aktivna igra~ica, a slobodno vreme je odlu~ila da provede - u rovu sa vojnicima.

Ukrajinka Elina Svitolina je jedna od najve}ih teniskih zvezda dana{wice, a odlu~ila je da pauzu izme|u dve sezone provede u rovu u blizini Harkiva.

Kada god joj to obaveze dopu{taju ona odlazi u otaxbinu i bori se protiv ruske agresije.

Ovog puta je odlu~ila da podeli fotografije iz posledwe posete.

„Harkiv ima posebno mesto u mom srcu. Grad koji je pru`io ose}aj pravog doma kada sam ovde zapo~iwala svoju profesionalnu karijeru s 12 godina. Grad koji nastavqa da pru`a toplinu i za{titu tokom velikog rata.

Ako me pitate, gde nalazim motivaciju za borbu na sportskim borili{tima? Ovo je moja zemqa, moj narod, moj Harkov i na{i heroji“, poru~ila je Svitolina u emotivnoj objavi na Instagramu. Ona je i na Vimbldonu govorila o stra{nom stawu u Ukrajini.

Podelila je nekoliko fotografija na kojima se vidi da ve`ba pucawe iz automatske pu{ke i bazuke.

Najboqi plasman u karijeri je imala 2017. godine kada je bila tre}a na planeti. Osvojila je 17 titula i tri puta stigla do polufinala grend slema (dva puta Vimbldona).

IMA 18 GODINA I VISOK JE 236 CM: U vrti}u ve} bio xin, a igrao je za Real Madrid

Kanadski ko{arka{ Olivije Riju postao je pravi hit u Americi po{to ima samo 18 godina i ve} je visok 236 centimetara.

Pro{le godine se upisao Riju u Ginisovu kwigu rekorda kao najvi{i tinejxer na svetu – sa 17 godina bio je visok 231 centimetar.

Sada igra kolex ko{arku u Americi i nastupa za Florida Gejtose u Gejnsvilu.

Ukoliko ostvari svoj san o odlasku u NBA ligu, posta}e i najvi{i ko{arka{ koji je ikada u woj igrao.

On je ve} u vrti}u bio visok preko 150 cm, a sa 12 godina je imao verovali ili ne, ~ak 213. Sa 13 godina potpisao je za Real Madrid, a od pro{le godine trenira na Floridi i sprema se za NBA.

Bul predao krunu, Formula 1 ima novog {ampiona!

Zavr{ena je i posledwa trka Formule 1 u 2024. godini, ona za Veliku nagradu Abu Dabija, posle koje je Meklaren krunisan kao {ampion u konkurenciji konstruktora. Sa druge strane, od ranije je ve} poznato da je ~etvrtu uzastopnu titulu u konkurenciji voza~a osvojio Maks Ver{tapen, ~lan Red Bula, pa tako tek tre}i put u 21.

veku imamo situaciju da {ampion sveta ne dolazi iz bolida koji je osvojio pehar u timskoj konkurenciji.

Zasluge za to {to je Meklaren na kraju krunisan titulom najboqeg tima u 2024. godini idu pre svega Landu Norisu, koji je pobedio na trci sa Veliku nagradu Abu Dabija.

Britanac je prvi pro{ao kroz ciq, ispred Ferarijevog tandema koji Karlos Sainc – [arl Lekler. Me|utim, italijanskoj ekipi ni dva ~oveka na podijumu nisu bila dovoqna da do|e do titule u konkurenciji konstruktora, po{to je Noris bio br`i. Na kraju, Meklaren je do prve titule jo{ od 1998. godine do{ao sa 14 bodova vi{e u odnosu na Ferari.