Srpski glas 12. januar

MILORAD DODIK POVODOM SAOP[TEWA

EU I AMBASADE SAD:

Proslava Dana Republike i daqe }e biti 9. januara ma {ta ko pri~ao

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e proslava Dana Republike i daqe biti 9. januara ma {ta ko pri~ao. Dodik je komentari{u}i saop{tewe ambasade SAD povodom proslave 9. januara poru~io da u pres centrima ambasade SAD sede Bo{waci.

„I ja }u dati svoje saop{tewe kada SAD budu obele`avale 4. juli. Ne znam {ta je wihov problem. Ne znam {ta ho}e od nas? Da se odreknemo istorije? Na kraju krajeva, narod je na referendumu rekao da je to Dan Republike, a taj referendum ne mo`e da poni{ti nijedna ambasada. Kako mogu da propuste 1. mart koji Srbi ne obele`avaju? Dosta vi{e toga, ali mo`da da se opet vratim na po~etak, pi{ite {ta ho}ete, mi }emo i daqe obele`avati Dan Republike Srpske 9. januara“, rekao je Dodik.

Dodik ka`e da je ponosan {to se defile i proslava Dana Republike Srpske odr`ala u Isto~nom Sarajevu i da }e Srbi proslavqati 9. januar ma {ta ko pri~ao.

„Pokazalo se opravdanim {to smo obele`avawe Dana Republike Srpske fokusirali da Sve~ana akademija i prijem budu u Bawaluci, a ovaj defile je bio prilika da se poka`e okupqenost oko Republike Srpske. To je bila manifestacija, ne kako bi neki zli jezici rekli manifestacija samo policijske sposobnosti, {to izme|u ostalog i jeste, ali je sigurno i manifestacija mladosti. Ponosan sam {to se to ovde odr`alo. Mislim da }emo svake druge godine defile dr`ati u Bawaluci. Okupio se zna~ajan broj qudi. Video sam neke qude koji su do{li iz Bawaluke, Gradi{ke, Prijedora. Integralna ideja Srpske je `iva i va`na“, rekao je Dodik.

On poru~uje da Srpska nije trn u oku nekome, nego poriv za slobodom i da }e ona opstati, bez obzira na ono {to pri~aju kriti~ari.

„Pojedini politi~ari u Sarajevu poku{ali su da mewaju Srbe. Da mewamo datum i sli~no. Pa bi mi morali da mewamo sve datume koji su wima sumwivi. Nesumwivo je Republika Srpska formirana 9. januara. Ja sam toga svedok. Niko ni{ta druga~ije nije pri~ao osim toga da `ivimo u miru. Kriti~arima nije problem ni 9. januar, koliko im je problem godina. Moramo da promenimo narativ. Neka oni ostaju u svojim kritikama, a mi }emo obele`avati svoja dostignu}a. Republika Srpska investira zna~ajan novac u mnoge gradove. Sve je ovo na{ narod ostvario i na{a dr`ava Republika Srpska. Niko ne mo`e dovesti u pitawe 9. januar. Lak{e im je da se naviknu i da poni{te tu odluku suda. To je Dan Republike svidelo se to kome ili ne“, rekao je Dodik.

Qubomir Risti}, otac Svetislava Risti}a (18), ubijenog u pe}kom kafi}u "Panda",izjavio je da se ni 20 dana od posledweg zahteva za prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, porodicama ubijenih de~aka nije niko obratio iz predsednikovog kabineta. Roditeqi {est mladi}a ubijenih u kafi}u „Panda“ 1998. godine, ve} {est godina uzalud tra`e prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, koji je 2013. godine saop{tio da masakr u „Pandi“ nisu po~inili Albanci.

„Od 5. septembra 2017. godine vi{e od 10 puta smo se obratili kabinetu predsednika Srbije, tra`e}i razgovor s predsednikom Vu~i}em, me|utim, nijednom nam nije odgovoreno. Posledwi zahtev smo podneli 23. decembra pro{le godine“, rekao je Risti}.

On je dodao da su tako|e tra`ili od Tu`ila{tva za organizovani kriminal, gde je zapo~eta istraga, da Vu~i} bude saslu{an zbog saznawa koja je javno iznosio o zlo~inu u „Pandi“, ali da ni to nije prihva}eno. Risti} je dodao da }e porodice nastradalih de~aka morati da se organizuju i da preduzmu „dodatni napor“ kako bi „iskam~ili“ prijem kod predsednika Vu~i}a.

Lazar Obradovi}, otac ubijenog Ivana (15), rekao je da roditeqi od predsednika Srbije o~ekuju da im saop{ti sva saznawa s kojima raspola`e o „slu~aju ‘Panda'“.

„Dr`avne slu`be i Vu~i} znaju ko je naredio, organizovao i ubio decu u ‘Pandi’. Nedopustivo je da se istina skriva ve} vi{e od 24 godine i da predsednik Srbije odbija razgovor s nama”, istakao

je Obradovi}.

Roditeqi ubijene dece, posle 24 godine tragawa za istinom, ka`u da nemaju dilemu da je o masakru u „Pandi“ odlu~eno u vrhu dr`ave.

„Gospodine predsedni~e, vi znate i mi roditeqi znamo da je ubistvo na{ih sinova u kafi}u ‘Panda’ u Pe}i bilo dr`avna stvar o kojoj je odlu~eno u vrhu dr`ave. U pitawu je dr`avni terorizam par ekselans“, stoji u jednom od zahteva za prijem kod predsednika Vu~i}a, koji su roditeqi podneli 6. juna 2022. godine.

Porodice ubijenih de~aka smatraju da dr`ava poku{ava da sakrije sopstveni zlo~in.

Qubomir Risti} je naveo da su porodice ubijenih od 17. septembra 2017. godine „nebrojano“ puta tra`ile od Tu`ila{tva za organizovani kriminal (TOK) preduzimawe preostalih istra`nih radwi i sedam puta tra`ile prijem u tu`ila{tvu, ali da su svaki put odbijeni.

U kafi}u „Panda“, gde su se okupqali pe}ki gimnazijalci, 14. decembra 1998. dve maski-

rane osobe su rafalima iz automatskih pu{aka ubili Ivana Obradovi}a (15), Vukotu Gvozdenovi}a (16), Svetislava Risti}a (18), Zorana Stanojevi}a (18), Ivana Radevi}a (24) i Dragana Trifovi}a (18), te{ko su ranili Vlada Lon~arevi}a (18), a lak{e Mirsada [abovi}a (34) i Nikolu Rajovi}a (18).

Sve do 28. decembra 2013. porodice ubijenih mladi}a i javnost su bili uvereni da su taj zlo~in po~inili pripadnici tzv. Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK).

Me|utim, tada{wi prvi potpredsednik Vlade Srbije i {ef Biroa za koordinaciju slu`bi bezbednosti Aleksandar Vu~i}, u emisiji „Te{ka re~“ na TV Pink je rekao: „Zlo~in u ‘Pandi’ nisu po~inili Albanci kako smo to do sada verovali. Javnost }e biti zgro`ena kada se bude otkrila istina“. Vu~i} je kasnije rekao novinarima da je gotovo siguran da zna {ta se desilo u „Pandi“, ali da „ne postoje dokazi“ i da istra`ni organi Srbije ne mogu da se „ponose“ kako su sproveli istragu.

ma {ta mi re~e?!

R[UMOVA NOVOGODI[ WA ZAKLETVA

VEOMA DOBAR ^OVEK

„Posvetio bih ovu pobedu dvojici de~aka, Stefanu i Milo{u Stojanovi}u. Upucani su od strane nekih veoma lo{ih qudi danas kada je Badwe ve~e u Srbiji. Posve}ujem pobedu wima i svima u Srbiji `elim sre}an Bo`i}"

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Nemawa Nedovi}, ko{arka{ Crvene zvezde, pobedu nad Valensijom posvetio rawenim mladim Srbima sa Kosova i Metohije)

„Narode dragi, neka nam ova zdravica moja uo~i zagonetnog broja 2023 bude zakletva. Zakunimo se da }e po{tovati i ~uvati majku Zemqu, koja nam ra|a hranu i vodu. Zakunimo se da }emo po{tovati i ~uvati Oca nebeskog, koji nam daruje hrabrost i slobodu. Da po{tujemo i ~uvamo sebe i svoje. I qubav da nam se ti}i i roji. Da nam tu|ini kapu ne kroje i porod da nam se sve vi{e broji. U sre}i i miru da se borimo, da ne izneverimo svoje snove i sve {to `elimo da stvorimo ove zagonetne godine nove. Da nam sva ~eqad bude zdrava i da prag ku}ni ~uva radost. I da kom{iji `ivi krava i da caruje zagrqajnost. Zakunimo se i pretvorimo. @iveli"

(Podse}amo na novogodi{wu ~estitku koju je javnosti uputio pesnik Qubivoje R{umovi}. On je na RTS-ovom novogodi{wem programu ta~no u pono} uputio zdravicu)

„Ako je Bog u ne~emu bio pravedan prema Balkanu, to je {to je svakome dao dovoqno idiota. Ima ih na svakoj strani dovoqno koji su spremni da preduzmu akcije ili daju izjave koje nimalo ne koriste, nego samo {tete" (Profesor na Fakultetu politi~kih nauka i biv{i ambasador Srbije u Nema~koj Ivo Viskovi} govorio je o politi~arima na Balkanu)

U ^EMU JE BOG BIO PRAVEDAN PREMA BALKANU?

Aleksandar Vu~i} ve} {est godina izbegava da primi porodice ubijenih u Pe}i

Za Bo`i} raspet Hristos iznad Kosova i Metohije

Gde ste veliki borci za slobodu, demokratiju i qudska prava? Da li vam je neradni dan ba{ kada, ne}u re}i Albanci, nego demoni, pucaju na srpsku decu.

Gde ste veliki evropski izvoznici standarda, odmereni pregovara~i i otvara~i poglavqa?

Da li ste zatvorili radwu dok, ne}u re}i qudi, nego bezumne zveri izlaze iz automobila i ispaquju metke na decu koja nose badwe drvo i razdragano pevaju?

Gde ste veliki Zapadni promoteri tolerancije, ugla|eni ideolozi postmodernih NATO vrednosti civilizacije?

Da niste jo{ na novogodi{wem raspustu, pijani ili mamurni, kad }utite na, ne}u re}i teroriste, nego |avole koji na Badwi dan otvaraju vatru i ni{ane iz paklenih cevi na golobradu Srbadiju radosnu zbog Hristovog ro|ewa?

Nisu u petak, na putu kod [trpca na Kosovu i Metohiji, pogo|eni mecima samo maloletni Stefan Stojanovi} (11) i Milo{ Stojanovi} (21), iz sela Gotovu{e.

Nisu u tom trenutku u`asa, zla, satanskog nedela, po-

go|ena u {aku i rame samo ta dvojica delija koji ne mogu na Bo`i} za svojim skromnim trpezama da lome ~esnicu i da se raduju izvu~enoj pari.

Nisu u tom hororu na putu Brezovica – Uro{evac rafalima pogo|eni samo nasmejani Stefan i Milo{ koje je neko kod ku}e ~ekao da donesu badwe drvo i da uz prebranac i vru}u rakiju zapucketaju varnice u slavu Bo`jeg sina.

Streqana je na tom putu Zapadna civilizacija koja

se nekada nazivala hri{}anskom.

Overena je i preklana evroatlanska iluzija o modernom svetu kome bi trebalo da streme divqi i zaostali Srbi.

Pretvorena je u prah i pepeo la` o Evropi koja nam {iri ruke, koja nas sve ~eka, koja se {iroko osmehuje i daje nam novac, projekte, sistem bezgre{nih pravila koja potpuno zamewuju Bibliju.

Gde su danas laj~aci i eskobari, hilovi, pi~evi, vi-

ole, makroni, {olcevi? Gde su wihovi planovi, predlozi, spektakularne ideje, „dobronamerni“ sporazumi.

Gde su danas ti zapadni apostoli, analiti~ari i svi oni koji nas pozivaju da se dovedemo realnosti i da shvatimo da je dozvoqeno da se puca na srpsku decu.

Gde su slobodni i nezavisni mediji, gde su specijalne emisije, gde su vanredna ukqu~ewa, gde su hrabri, gde su istra`iva~i, gde su nagra|eni, gde su?

Gde su dobrosusedski odnosi, otvoreni Balkani, gde su sveobuhvatni dogovori, pravno obavezuju}i sporazumi?

Gde su normalizacije odnosa, zajedni~ke evropske budu}nosti,gde su me|unarodne snage koje ~uvaju gra|ane, gde je NATO sila iz Bondstila, gde su ambasade, gde su NVO juri{nici?

Nema nikoga tu na putu kod [trpca, na Badwi dan. Samo dva pogo|ena i rawena srpska deteta. I badwak ispao iz krvavih mladih ruku. Prekinuta pesma kur{umima.

I raspet Hristos iznad srpskog Kosova i Metohije. Na Badwi dan, ne na Veliki petak.

Fristajler je cela Srbija

Pi{e: Milenko Vasovi}

Vlasnike potonulog splava u Beogradu treba pustiti iz pritvora. Ako wihov objekat legalno ne postoji, kako nam nadle`ni sugeri{u, onda nema ni odgovornosti. [to bi „vo|a“ rekao - pa nisu ubili ~oveka.

Ne bi me ~udilo da odgovornost na kraju snose posetioci u novogodi{woj no}i. Jedino ne znam kako niko od wih nije priveden. [to nisu prvo proverili za koliko je splav registovan? Ali polako, nije iskqu~eno da za pet, {est godina gosti budu osu|eni za nemarno potapawe. I da nadoknade {tetu vlasnicima. Srbija brale.

Samo je u Srbiji mogu}e da ne{to {to svi vide ne postoji i da ono {to je o~igledno vlast ne prime}uje. Logi~no je da splavovi tonu tamo gde i diskoteke gore, gde qudi ginu sa vise}ih mostova, a vozovi iska~u iz {ina na dnevnom nivou. Postoji neka zakonomernost, samo je pitawe {ta je slede}e. I ko su nesre}nici. Nema dileme da li }e – ho}e.

Da su kojim slu~ajem kladionice izbacile kvote u kojoj dr`avi }e potonuti splav na do~eku Nove godine na koga biste se kladili – na Francusku, Austriju, Nema~ku? Ko bi jo{ bacao pare na wih kad ima sigurica. Ne tvrdim da je kod drugih tako ne{to nemogu}e, ali Beograd je zicer. Pogotovu {to Podgorica, Tirana i Pri{tina nemaju splavova. Ina~e, bila bi jaka konkurencija.

Ne mogu da se otmem utisku da su Udba i patriotske snage u ovom slu~aju potpuno omanule. Za{to se uop{te dozvoqava postavqawe splavova na Savi. Odakle ona dolazi – iz Hrvatske. Zar to nije dovoqan razlog da se smatra i proglasi neprijateqskom rekom. Ni{ta Sava Srbima dobrog ne mo`e doneti.

Pravo sa Svete Gore predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} stigao je na ispoved kod Jovane Jeremi}, voditeqke jutarweg programa na TV Pink. Produhovqen i pun mirno}e listao je dnevno-politi~ke doga|aje, analizirao izazove koji ~ekaju Srbiju, ponovo je pri~ao o sebi u tre}em licu, a uspeo je i da se osvrne na to kako je protekao do~ek Nove godine u prestonici.

Iako ve}i deo “eksluzivne” ispovedi predsednika Srbije, po povratku sa Hilandara, nije predstavqao ba{ neku ekskluzivu, ne mo`e se re}i da nismo ~uli ni{ta novo. Kao {to su prethodnim godinama padali rekordi u kilometrima autoputeva, izgra|enim fabrikama, stopi nezaposlenosti, rastu BDP-a, broju po{tenih i siroma{nih predstavnika vlasti po glavi stanovi{tva, tako je i u smiraj 2022. i na samom po~etku 2023. vlast ostvarila jo{ jedan rekord vredan pohvale – Beograd je posetio najve}i broj {pijuna u novijoj istoriji.

“Nemojte da smetnete sa uma, za Novu godinu i Bo`i} Beograd je bio kao Kazablanka. Rekord smo postigli, {pijuni su okupirali sve hotele. Privatne sme{taje ku}e, zgrade vile. U Beogradu to nije zabele`eno od Drugog svetskog rata pa do danas”, saop{tio nam je Vu~i}.

Ako je verovati predsedniku (a {to ne bismo, on je predsednik i uvek govori istinu), svi oni koji su ostvarili rekordan prihod uspeh duguju {pijunima iz celog sveta koji ~ak ni za Novu godinu

nisu mogli da izdr`e, a da ne ~uju {ta to sprema taj Vu~i} kome nikako ne mogu da u|u u glavu.

Mada, ako malo boqe razmislimo, po{teno je re}i da hotelijeri, vlasnici privatnog sme{taja i vlasnici vila rekordnu zaradu duguju upravo Vu~i}u zbog kog su {pijuni i stigli u Beograd.

Zato bi bilo najpo{tenije da se organizuju i da procenat od zarade ustupe ~oveku preko ~ijih su se le|a bukvalno preko no}i oparili.

A da li je narod razumeo – za{to su {pijuni “nalu|u no} u godini” proveli u Beogradu?

Tokom otvarawa du{e kod Jovane Jeremi}, predsednik je izostavio da ka`e zbog ~ega je “Beograd postao kao Kazablanka”, niti je govorio o tome kakve su mere preduzete kako bi se predupredile ne`eqene aktivnosti stranih tajnih slu`bi.

Zli jezici bi rekli da su {pijuni na-

merno do{li u glavni grad kako bi Vu~i} mogao da pri~a o wima, a ne o sunovratu wegove kosovske politike, porazima koje ni`e na me|unarodnom planu i udaqavawu Srbije od Evropske unije. Neki du{ebri`nici bi se ~ak usudili da ka`u da je sve ovo priprema terena i smi{qawe opravdawa za vra}awe Zakona o policiji u etar.

Oni najzlonamerniji bi pak samo rekli da je ovo jo{ jedna u nizu la`i {efa srpske dr`ave, ali wih ne}emo slu{ati, jer predsednik je poznat kao ~ovek koji retko, gotovo nikad, ne la`e narod.

Ono {to predsednik vrlo dobro zna to je da se na kraju ra~una samo zarada, a {pijuni su se, mora se priznati, dobro otvorili za Novu godinu i Bo`i}. Ostavili su svoj {pijunski novac ovde, a oti{li su praznih ruku, po{to nisu uspeli da u|u u Vu~i}evu glavu.

Upravo je to razlog zbog ~ega se u ugostiteqskim krugovima uveliko govori o tome da su {pijuni daleko boqi gosti od turista iz Bugarske koji su dolazili u Beograd samo da bi videli kako izgleda novogodi{wa rasveta (dodu{e, postoji i teorija da su {pijuni svih prethodnih godina bili preru{eni u bugarske turiste, da su zbog toga izmislili ovako glup povod za dolazak u prestonicu Srbije i da su tek sad otkrili svoje pravo lice).

Bilo kako bilo, hvala {pijunima na poseti! Ili {to bi predsednik rekao: „Do|ite nam opet i ostavite nam svoje pare“.

Splavove treba dizati na suvom. Tamo gde }e vlast da premesti i Stari most, sve na jedno mesto. To bi bila atrakcija i garantujem da nijedan ne bi potonuo. Ali dok tupava vlast to ukapira ima „dizginemo“ do posledweg.

Gledam fotografiju potonule grdosije – samo vrh viri iz vode. Ba{ kao u stvarnom `ivotu bogati vlastodr{ci su iznad povr{ine, a ostatak se davi u smogu, fekalijama, besparici… I strahu od novog dana.

Srbi su vaqda jedini evropski narod koji jo{ od Berlinskog kongresa tumara u potrazi za ure|enom dr`avom. I suprotno logici, sve su daqe od ciqa kako decenije i vekovi prolaze.

Policija umesto da ~uva narod od kriminalaca {titi kriminalce od naroda. Udba ne ~uva dr`avu nego organizuje {verc. Tu`ila{tvo prima platu za spavawe, a komunalci „nisu nadle`ni“. Pismeni i stru~ni odlaze, dok kupci diploma drmaju dr`avnim parama i javnim preduze}ima. Sve je izvrnuto kao rukav, a voda do{la do grla.

U [apcu, na primer, Deda mraz sedi kao posmatra~, a predsednik op{tine deli paketi}e i slika se. Nebitan detaq, ali govori o mentalnom sklopu. U Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture, tuku goste, glumce iz druge dr`ave. [ta tek re}i za onoga {to je potpisao da }e ambasadu iz Tel Aviva preseliti u Jerusalim pa se popi{manio.

I kao {to vlasnici nisu potonuli sa splavom tako i narod ne `eli da tone sa razvaqenom dr`avom. Be`e qudi, glavom bez obzira. Fristajler nije splav, to je sudbina.

Upucano srpsko dete

^UDNO OBRA]AWE PREDSEDNIKA SRBIJE GRA\ANIMA, KOJE PUNO GOVORI O STAWU WEGOVE PSIHE:

Prenaseqena planeta, Srbija se prazni

U danu kada je planeta proslavqala ro|ewe osmomilijarditog stanovnika, devoj~ice Vinis Mabansag, koja je svet ugledala u ranim jutarwim ~asovima 15. novembra u Manili, ~elnici regionalne kancelarije Populacionog fonda Ujediwenih nacija saop{tili su da }e Srbija do sredine veka izgubiti petinu svog stanovni{tva. Srbija je peta zemqa na svetu u kojoj se broj stanovnika smawuje najve}om brzinom – samo na osnovu negativnog prirodnog prira{taja na{a zemqa je izme|u dva popisa stanovni{tva izgubila pola miliona stanovnika. Zbog pandemije virusa korona, nikada u novijoj istoriji nismo imali toliko smawewe qudi za samo godinu dana kao protekle godine. Procene Republi~kog zavoda za statistiku govore da se u 2021. godini svakoga dana ra|alo svega 170 beba, a umiralo ~ak 374 osoba, zbog ~ega smo za samo 365 dana ostali bez grada veli~ine Zrewanina.

Surova statistika svedo~i da samo 32 od 233 dr`ave na svetu bele`e pad broja stanovnika, a svega 18 zemaqa ima negativan prirodni prira{taj. Od tih 18 dr`ava, samo 13 wih se suo~ava i sa negativnim prirodnim prira{tajem i sa migracijama, a me|u wima se nalazi i Srbija. Listu dr`ava u kojima se bele`i najdramati~niji pad stanovnika predvode Bugarska, Litvanija, Letonija i Ukrajina, a me|u deset zemaqa najvi{e pogo|enih depopulacijom nalaze se i Bosna i Hercegovina,

Hrvatska, Moldavija, Japan i Albanija.

Iako je pandemija zna~ajno uticala na statistiku mortaliteta, odlazak kovida 19 u istoriju svetskih epidemija sigurno ne}e zaustaviti proces depopulacije u Srbiji, jer se u na{oj zemqi od 1956. godine ne ra|a dovoqno dece za prostu reprodukciju nacije, a od 1992. godine bele`i se negativni prirodni prira{taj, tj. ve}i broj umrlih od ro|enih. Generacija `ena koja sada odlazi u porodili{te je za tre}inu mawa od generacije wihovih majki, a iz godine u godinu smawuje se broj `ena u fertilnom periodu – od 20. do 35. godine, {to jednostavno zna~i da nema ko da ra|a decu. Statistika tako|e svedo~i da }e deset odsto beba ro|enih danas za 25 godina napustiti Srbiju. Ako se nastave postoje}i demografski trendovi, u na{oj zemqi }e do 2050. godine `iveti svega ~etiri ili pet miliona qudi, a celokupno stanovni{tvo bi}e koncentrisano u Beogradu i Novom Sadu. Ne samo metafori~no, ve} i bukvalno. Procene govore da }e Beograd do sredine veka izgubiti 3,8 odsto stanovnika, ali }e Vojvodina ostati bez petine svojih `iteqa, a jugoisto~na Srbija bez 40 odsto stanovnika. Opuste}e i rubovi zapadne Srbije, kao i brojna planinska podru~ja. Dugoro~ne projekcije glase da }e 18 od 25 oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubiti vi{e od polovine svog stanovni{tva.

Podaci Republi~kog zavoda za statistiku govore da je u posledwih dvadeset godina u Srbi-

ji prose~na starost stanovni{tva porasla sa 40,2 na 43,5 godina. Istovremeno, udeo dece mla|e od 16 godina opao je sa 16,1 na 14,3 odsto u op{toj populaciji, dok je udeo starijih od 65 godina pove}an sa 16,6 na 21,3 odsto. To zna~i da je svaka peta osoba u na{oj zemqi starija od 65 godina, a tek svaka sedma mla|a od 16 godina. Negativni demografski trendovi uti~u i na smawewe broja radno aktivnog stanovni{tva sa 67,3 odsto na 64,4.

^elnici Populacionog fonda Ujediwenih nacija isti~u da je demografskoj ekspanziji planete pre svega kumovao „bebi-bum” u Aziji i Africi, a nosioci rasta svetskog stanovni{tva bi}e Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija. Sa druge strane, Stari kontinent iz demografski opravdanog razloga nosi ovaj naziv – ni u jednoj zemqi Evrope ne ra|a se dovoqno beba za prostu reprodukciju nacije.

Demografska statistika govori da prose~na starost stanovnika Evrope iznosi 41 godinu, dok je u podsaharskoj Africi samo 17. Mada su `ene u Nigeru svetske rekorderke po broju ro|ene dece (prose~na majka u ovoj afri~koj uzemqi rodi ~ak sedmoro dece), istra`ivawe britanske humanitarne organizacije „Spasimo decu” govori da je, u konkurenciji od 144 analizirane dr`ave sveta, ovo najgora zemqa za `ivot `ena. Naime, ~ak dve tre}ine devoj~ica u Nigeru stupi u brak pre punoletstva.

M. T.

@IVETI U SRBIJI

„Ako



Ovde sve~ano otvoren lift, onde sve~ano otvoren bankomat, tamo sve~ano otvoren semafor. Mi ne {tedimo na sve~anostima kad su kapitalni projekti u pitawu.

 Ruski rulet: ubaci{ jedan metak u burence sa {est mesta i zavrti{ - jednom mora da opali. Srpski rulet: u~lani{ se u {est partija odjednom i zastran~i{u jednoj mora da upali...



La` ispaqena iz televizora riko{etirala je i pogodila sve obli`we gledaoce.

 Tra`imo zadovoqnog i dobro pla}enog radnika koji bi poslu`io kao primer da kod nas ima mnogo zadovoqnih i dobro pla}enih radnika.

 Molimo penzionere da ovih dana ne prolaze pored pe~ewara. Miris prasetine i jagwetine mo`e da im izazove respiratornu infekciju u narodu poznatu kao glad.

 Narod se pokrenuo. Ode preko granice!

 Zemqa je okrugla, a Srbi su stalno saterani u }o{ak. Je li to ~udo prirode ili dru{tva?

 Mleveno meso je toliko skupo da ga penzioneri ne stavqaju ba{ u svaku sarmu. Za ru~ak organizuju lutriju: Svaka tre}a dobija!

 Dosta nam je zuluma stranih re~i i izraza.

 Ovde je vreme stalo. Da `ivot pro|e…

 Ima {ifru. Jo{ samo da ga zakqu~amo.

MUDRE MISLI I CITATI IZ

"

"

Nikolaj Velimirovi}

SRPSKIH GLAVA

"Sre}ni nikad ne razmi{qaju o sre}i. To je posao za nesre}ne. Svi primete sre}u u nesre}i, a o nesre}i u sre}i razmi{qaju samo blesavi. I iskusni..."

\or|e Bala{evi}

„Ne obara se svako drvo prvim udarcem"

„Ako `eli{ uhvatiti veliku ribu, baci veliku udicu“

si siroma{an, brini se za sebe; kad se obogati{, pobrini se za druge“ Narodne poslovice

U~ini dobro i zakopaj pod kamen, ono }e od kamena na~initi sebi jezik i objaviti se

SRE]NA SRPSKA NOVA GODINA!

Proslava Srpske Nove godine je u SFR Jugoslaviji poseban zna~aj po~ela da dobija posle Drugog svetskog rata, kada se poku{ao suzbiti zna~aj pravoslavnih praznika, pa se tako bunt pravoslavnog stanovni{tva usresredio na proslavu do tada mawe religijski popularne Nove godine.

Proslavqawe Srpske Nove godine koje je prema gregorijanskom kalendaru ozna~eno kao 1. januar nije oduvek bilo prisutno. Mnoge kulture su smenu godina obele`avale u prole}e ili jesen, pre nego {to {to je ustaqen obi~aj da se slavi 1. januara.

Julijanska Nova godina, poznata jo{ kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom. Iako nije zvani~na Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemqama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u isto~nim zemqama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji.

Zanimqivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, kao i u nekim delovima [kotske.

Ve}ina qudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se naj~e{}e naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, pa ~ak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod nas ona ima poseban zna~aj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su poku{avali da uzdrmaju srpski identitet.

Kraqevina SHS je 1919. godine usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi po~iwu da praznuju „svoju“ Srpsku Novu

godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pro~ulo da pravoslavna slavqa {tete privredi i trgovini u zemqi. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri frawevaca i zahtevi novope~enih bogata{a da se Bo`i} i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim danima, jo{ vi{e je izazvalo otpor kod Srba. Oni po~iwu da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, ~ak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila dr`avni praznik. Smatrali su je opozi cionim praznikom.

Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a ve} slede}ih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana,

bioskopa, restorana, hotela… Dr`avna propaganda da qudi treba da budu mawe Srbi, a vi{e Jugosloveni poku{ala je da potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabrawena, pa su ~ak i oni koji su ro|eni na ovaj datum bili sumwivi ako proslavqaju ro|endan.

Kako se verovalo da je re-

ligija „opijum za narod“ tako se te`ilo tome da se qudi otu|e od praznovawa bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Bo`i}a, Nove godine i Vaskrsa. ^inilo se sve da qudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 ~asa kako ne bi stigli nigde na do~ek. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je kri{om i iz inata proslavqaju u svojim domovima naj~e{}e.

Proslava Srpske Nove godine bila je zastupqenija u gradskim sredinama jer se na selima ve}i akcenat stavqao na proslavu Bo`i}a. Tek u posledwim godinama 20. veka ona se proslavqa masovnije. Od tada se organizuju do~eci po gradskim

trgovima, klubovima i restoranima.

Proslava nove godine je stari religijski, dru{tveni i kulturni doga|aj. Kao i mnogi drugi obi~aji, i ona je osavremewen paganski obi~aj koji poti~e iz prapostojbine starih Slovena, a kasnije su joj starosedeoci dodavali svoje obi~aje. Proslava Nove godine ima razli~ite forme, tradicionalne i one ~udne, ali zajedni~ko je to da qudima omogu}ava da se malo opuste i rasterete nakon duge i naporne godine. Ona predstavqa obnavqawe `ivota gotovo u svim tradicijama.

U na{im krajevima ona po~iwe da se slavi najverovatnije od 9. veka kada je ve}ina Ju`nih Slovena prihvatila hri{}anstvo. Srpski stari obi~aji su spoj staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno dovodi u vezu sa po~ecima proslave ovog praznika.

To je prvi dan meseca od koga poti~e i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog meseca. Kalende su nasle|ene iz rimskog kalendara i slavile su se {irom Evrope tokom sredweg veka. Vremenom, Koleda kao praznik po~ela je da ozna~ava i Bo`i}.

Proslavqawe Nove godine je nastalo od svetkovine ra|awa Sunca, a obi~aji su imali za ciq da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paqewa prskalica kao simbol novogodi{we vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Tokom istorije kako su se mewali religijski sistemi, mewali su se i kalendari, pa tako i datumi kada se proslavqa Nova godina. U Srbiju su se Nove godine do~ekivale i na Bo`i}, potom i na Mali Bo`i} ili praznik Sveti Vasilije, koji je danas poznat kao Srpska Nova godina.

M. T.

Dr`avi vi{e odgovaraju „namireni“ Kara|or|evi}i koji }e sedeti skr{tenih ruku

Bo`i} je praznik za porodicu, a moja poruka za prazni~ne dane je da se vratimo sebi, da radimo na odr`ivim zajednicama, da za{titimo potencijale na{e zemqe i da se vodimo istinom kako god gorka bila jer samo tako mo`emo raditi na re{avawu nagomilanih problema sa kojima se suo~avamo i kao suverena dr`ava i kao narod.

Voleo bih tako|e da se u ovim bo`i}nim praznicima osvrnemo na Kosovo i Metohiju, da se setimo na{eg naroda koji tamo `ivi – ka`e u razgovoru princ Filip Kara|or|evi}.

U bo`i}wem intervjuu princ Filip govori o stawu u Srbiji, KiM, iskustvu sa dr`avnim vlastima, Kraqevskom domu Kara|or|evi}, vezama sa evropskim dinastijama…

n U razgovoru pre godinu dana izjavili ste da „ose}ate potrebu i du`nost da aktivno u~estvujete u dru{tvu“, a ve} krajem pro{log aprila do{lo je do promene u naslednom redu Kraqevskog doma Kara|or|evi}. [ta to za Vas li~no zna~i, da li se i koliko time promenio Va{ odnos prema potrebi aktivnog u~e{}a u `ivotu Srbije?

– Smatram da je od izuzetnog zna~aja da budemo aktivni u dru{tvu i da se zala`emo za pitawa koje su od koristi svima nama. Tokom 2022. smo bili prisutni u dru{tvenom `ivotu na{e zemqe i pre ali i nakon promena u naslednom redu Kraqevskog doma. Tako }e i ostati. Iako je tendencija da se ne samo ime ve} i prisustvo Kara|or|evi}a sklawa iz javnog prostora, postoji veliki broj gra|ana koji `ele da ~uju i kojima je zna~ajno mi{qewe i stav nas mladih Kara|or|evi}a o mnogim dru{tvenim temama. Smatram svojom du`no{}u i obavezom da kada to procenim, iza|em u javnost sa stavom o odre|enoj temi, pitawu ili ~ak problemu sa kojim se suo~ava na{e dru{tvo.

n U javnosti je bilo dosta komentara o na~inu kako je „zamena“ na mestu princa-naslednika izvedena – izvan Srbije i dediwskih dvorova, bez Va{eg oca. Koliko se u praksi po{tuje „Protokol“ Kraqevskog doma koji je ustanovio kraq Petar Prvi Oslobodilac i koja su Va{a prava, du`nosti i obaveze kao prvog u naslednom redu po tom dvorskom „pravilniku“?

– Abdikacija mog starijeg brata princa Petra jeste bila iznena|ewe za {iru javnost, ali nije bila iznena|ewe za ~lanove na{e porodice. Petar nam je `equ za takvim svojim ~inom dugo najavqivao. S obzirom da je to bio wegov li~ni i suvereni ~in i odluka, wegova je bila i odluka da se to desi u Seviqi, gde ve} godinama `ivi. Na meni je bilo da ~ujem glas i ispo{tujem `equ svoga brata. To je ne{to {to i stare{ina Kraqevskog doma, a sada je to moj otac prestolonaslednik Aleksandar, mora da radi. Mora da ~uje glas svih

~lanova kraqevske porodice. To ve} godinama nije slu~aj i to mora da se promeni ukoliko zaista `elimo jedinstvo Doma Kara|or|evog, a ja vrlo pouzdano znam da to `ele gotovo svi ~lanovi kraqevske porodice koji gotovo da uop{te i nemaju komunikaciju sa Dvorom. Li~no sam stava da je dobro i neophodno sa~uvati i po{tovati porodi~ni pravilnik u delu koji ~uva tradiciju i kontinuitet porodice. Me|utim, ja kao princ naslednik i sin mog oca prestolonaslednika Aleksandra nemam uvid i nisam ukqu~en u sve ono u ~emu bih morao da u~estvujem, posebno u sagledavawu pravilnika i eventualnih segmenata koje treba osavremeniti jer su usled promene istorijskih okolnosti i duha vremena u kom `ivimo prevazi|eni ili ne doprinose jedinstvu i funkcionalnosti kraqevske porodice, kao ni boqem razumevawu kraqevske porodice u {iroj javnosti.

n Kraq Petar I zaslu`an je za oslobo|awe Kosova i Metohije u Prvom balkanskom ratu. Da li je utoliko vi{e du`nost Kara|or|evi}a da javno i aktivno ukazuju na sve probleme koji postoje u vezi sa KiM, ukqu~uju}i i politi~ke poteze svih u~esnika u problemu, modele re{ewa koji se name}u, za{titu gra|ana Srbije, SPC, verskog i kulturnog nasle|a ili je dovoqno samo to {to obilazite KiM i u izjavama daje podr{ku narodu?

– Apsolutno je moja du`nost i obaveza, kao princa naslednika dinastije Kara|or|evi}, da se aktivno ukqu~im i vi{e govorim o problemu u vezi sa secesijom KiM. Secesija ju`ne srpske pokrajine je jedan nepravedan akt i ~ist primer me|unarodnog nerazumevawa i nepravde velikih sila prema jednoj suverenoj dr`avi. Veoma ~esto o tom problemu govorim javno i na svakom mestu. Tako|e, `elim da dodam da kao Kara|or|evi}, pa i sada kao princ-naslednik ja nemam nikakvu zvani~nu ulogu u dr`avnoj politici. Jedino {to imam jeste autoritet titule koju nosim i koja se po{tuje u ~itavom svetu. Zato gde god da odem koristim priliku da, zbog svojih u~estalih poslovnih putovawa po Evropi i svetu, govorim o problemu sa kojim se na{ narod suo~ava na KiM. Svako moje putovawe je moja diplomatska misija. Tako|e, ono {to mogu jeste da budem prisutan me|u na{im narodom na KiM. Zato se trudim da sam ~esto me|u wima, da obilazimo na{e svetiwe. @elimo da pru`imo podr{ku na{em narodu na KiM kao {to su to radili moji preci.

n [ta mislite o promeni granica i koliko ste u toku – direktnim kontaktima ili posredno – sa me|unarodnim aspektom prvog i najva`nijeg nacionalnog i dr`avnog pitawa u Srbiji?

– To je jedno otvoreno pitawe koje nas sve boli. U razgovorima sa diplomatskim predstavnicima drugih dr`ava najvi{e

nagla{avam situaciju u kojoj na{ narod na KiM `ivi, a to je problem koji predstavqa vrlo nestabilnu i neizvesnu situaciju zbog koje na{ narod strepi, ote`ava se wihov polo`aj i opstanak na KiM. Veoma ~esto pri~amo o tom problemu i javno.

n Da li javnost u Srbiji trebalo ~e{}e da ~uje i {ta Kara|or|evi}i misle o ekonomiji, egzistencijalnoj ugro`enosti gra|ana, marginalizaciji kulture, kr{ewu qudskih prava, zloupotrebi medija i drugim problemima u Srbiji?

– Otkada sam se sa suprugom i sinom na Vidovdan 2020. doselio u Srbiju, kao gra|anin i deo na{eg dru{tva, smatram da je od velikog zna~aja da o svim ovim temama javno govorim. Podstaknut sam u odbrani na{e zemqe i wenih prirodnih resursa, isto kao {to `elim da uka`em na nepovoqnu ekolo{ku situaciju u gradovima Srbije. Vazduh i reke su nam zaga|eni i na to moramo obratiti pa`wu. Tako|e, Danica i ja se zala`emo za o~uvawe i za{titu na{eg kulturno-istorijskog nasle|a, protivimo se ru{ewu objekata od kulturno-istorijskog zna~aja i nastoja}emo da radimo na tome kao i da pru`amo nove ideje i odr`iva re{ewa. [to se ti~e ekonomije, ona je lo{a u celom svetu. Rat u Ukrajini je sa svojim posledicama ostavio delove sveta u kojima su deca gladna. Mislim da su veliki izazovi pred svima nama. Zato sam anga`ovan kada je u pitawu bitkoin, koji smatram neophodnom nadogradwom na{eg nasle|enog globalnog finansijskog sistema. Radim na projektima za digitalnu infrastrukturu koja je fokusirana na pro{irewe pristupa bitkoin tehnologiji, sa ciqem da obezbedi mogu}nost pojedincima, autonomnim regionima i suverenim nacijama da imaju koristi i budu deo slobodnog i otvorenog finansijskog sistema zasnovanog na bitkoinu. Svoje stavove, osim u obliku odgovora na novinarska pitawa u intervjuima, ~e{}e iznosim na svojim dru{tvenim mre`ama. Mediji u Srbiji jesu polarizovani, ali moram da ka`em da sam do sada imao sasvim dobru saradwu sa ve}inom medija.

n Imate li direktne kontakte sa predstavnicima aktuelne vlasti i da li dr`ava na bilo koja na~in „kontroli{e“ Kara|or|evi}e, pogotovo {to status Kraqevskog doma nije zakonski definisan?

– [to se ti~e direktnih kontakta sa predstavnicima vlasti – nemam ih. Osim kurtoaznih pozdrava prilikom susreta na nekom dru{tvenom doga|aju. Nije da nisam poku{ao da ostvarim neki vid komunikacije sa ciqem da svoju titulu stavim na raspolagawe i korist svojoj dr`avi, jer uz na{u diplomatsku aktivnost qudi {irom sveta na{u dinastiju izuzetno po{tuju. Srbija od mene kao Kara|or|evi}a mo`e imati samo koristi u svetu. Od 2001. kada smo dobili dr`avqanstvo i kada su

se Kara|or|evi}i vratili u Srbiju, nadle`ni su odlu~ili da se u`oj porodici Kara|or|evi} dodele diplomatski paso{i, zbog direktne veze i komunikacije pre svega sa na{om dijasporom, ali i diplomatskom aktivno{}u koja je bila ostvarena. Otkada smo se Danica i ja ven~ali i nakon Stefanovog ro|ewa, ~e{}e smo pozivani da prisustvujemo brojnim doga|ajima u organizaciji na{ih prijateqa i ro|aka iz drugih kraqevskih porodica, ali i tokom brojnih poslovnih putovawa na kojima dostojanstveno predstavimo na{u dr`avu i koji nam daju odli~nu priliku i za poja~anu diplomatsku aktivnost da kao prin~evski par predstavqamo Srbiju. Do{ao sam u situaciju da je meni i mojoj porodici istekla va`nost diplomatskog paso{a, ~iji produ`etak sam tra`io februara pro{le godine, a uputio sam zvani~an zahtev jo{ u junu Ministarstvu spoqnih poslova. Do dana{weg dana nisam dobio nikakav odgovor, ni od biv{eg, ni od aktuelnog ministra. To me je podstaklo da se zapitam da li je to }utawe rezultat toga {to nekome ne odgovara kontinuitet anga`ovawa moje supruge i mene, na{e misije predstavqawa Srbije u svetu onako kako to dolikuje, ali i to {to smo na strani naroda?

Imam utisak da dr`avi vi{e odgovaraju Kara|or|evi}i koji }e biti „namireni“ i koji }e sedeti skr{tenih ruku, gledati svoja posla i u`ivati u svojim privilegijama. Ja ne tra`im privilegije, ali tra`im da se status porodice Kara|or|evi} kao biv{e vladarske porodice u Srbiji re{i i defini{e zakonom kao {to je to u~iweno sa kraqevskim porodicama u svim dr`avama koje su do Drugog svetskog rata bile monarhije. To su uradile ~ak i sve dr`ave u na{em okru`ewu: Rumunija, Bugarska, Albanija i Crna Gora. Dvorski kompleks na Dediwu dat je na kori{}ewe mom ocu i ma}ehi, dr`ava iz buxeta izdvaja sredstva za odr`avawe dvorskog kompleksa, deo kompleksa se rentira za razne proslave kompanija, ali ~ak i spotova estradnih zvezda i jo{ mnogo toga {to uglavnom vidim na dru{tvenim mre`ama, i {to u meni stvara veliku neprijatnost jer su to objekti koje je od li~nih sredstava izgradio moj pradeda kraq Aleksandar I. Interesovao sam se kako funkcioni{e sve to, ali nikada nisam dobio odgovor. Moram da ka`em da mi se sve to nimalo ne svi|a, jer se tako uru{ava nivo i dostojanstvo tog istorijski va`nog spomenika kulture. Danica, Stefan i ja ne `ivimo na Dvoru, ne dobijamo subvencije iz dr`avnog buxeta i slobodno iznosimo svoje stavove. Podr`avamo Srbiju u svim na{im internacionalnim aktivnostima i brojnim intervjuima u kojima promovi{emo na{u zemqu. Cena toga je da ne mo`emo da obnovimo svoje diplomatske paso{e. Insistiram na zvani~nom odgovoru, jer to ukazuje na ~iwenicu da nam se uskra}uje na{e pravo, ali i da se Danica, Stefan i ja razlikujemo od drugih ~lanova porodice, ali i pastorke moga oca.

n Kako ste razumeli potrebu patrijarha srpskog Porfirija (Peri}a) da na rezawu slavskog kola~a u Dvoru na Svetog Andriju Prvozvanog javno uka`e na potrebu jedinstva kraqevske porodice?

– To je jedan odgovoran ~in duhovnog oca srpskog naroda, {to zapravo i jeste patrijarh srpski. Patrijarh Porfirije je tako|e dao blagoslov da ja zajedno sa svojom i drugim ~lanovima porodice Kara|or|evi} obele`im na{u slavu i prelomim slavski kola~ u Crkvi Svetog \or|a na Oplencu. Srbija je jedna od retkih dr`ava koja ima izvornu narodnu dinastiju i zaslu`uje da ta dinastija bude jedinstvena i slo`na. Kraqevska porodica mora biti jedinstvena i zbog toga ja ne `elim da stavqam probleme pod tepih, da stvaram la`nu sliku ve} `elim da Kara|or|evi}i budu funkcionalna i jedinstvena porodica jer samo tako mo`emo biti na korist na{oj dr`avi.

NATO daje oru`je, Ukrajinci `ivote

Uvidom u vrste i koli~ine oru`ja koje je do sada isporu~eno Ukrajini, name}e se utisak da su snage pod kontrolom Kijeva do sada izgubile sve od opreme sa kojom su u{le u rat. Pravo je ~udo da takav „va{ar” opreme uop{te mo`e da deluje u sastavu borbene celine.

Recimo, delovi za oklopne transportere M113, koji su kori{teni jo{ u Vijetnamskom ratu, lako su dostupni jer je to vozilo bilo u naoru`awu ve}ine NATO zemaqa. Ali, {ta raditi u slu~aju 35 jugoslovenskih oklopnih vozila pe{adije BVP 80, koje je Ukrajini isporu~ila Slovenija. Kada potro{e delove, da li }e ta vozila biti napu{tena. Isto pitawe va`i i za australijska vozila „bu{master”. ^ak i mirnodobsko odr`avawe toliko razli~ite opreme bila bi prava no}na mora ali, kada to pla}a neko drugi, {to bi se iko u Kijevu bavio tim pitawima. Va`no je samo da oprema i pare pristi`u i daqe. A ko i kada }e to da plati, vide}emo.

Australija je, recimo, Ukrajini poslala opremu vrednu najmawe 285 miliona dolara. Uz 34 pomenuta „bu{mastera”, tu je i 14 oklopnih trasportera M113, {est haubica kalibra 155 milimetara. Pu{ke, rakete...

Belgija je donirala 200 protivoklopnih raketa, pet hiqada pu{aka i mitraqeza, municiju, {lemove...

Uz oklopne trasnportere, haubice M777, 4500 raketnih lansera, 20.000 artiqerijskih zrna kalibra 155 milimetara, Kana-

da je u pomo} ukqu~ila i milion dolara za snimke komercijalnih satelita. Mo`da su zbog toga Ukrajinci bili uspe{ni u ga|awu mosta preko Dwepra, kod Hersona, ili su znali razme{taj aviona na aerodromu u Engelsu.

^E[KA PODR[KA

ZA MAWI RAT

Hrvatska pomo} ukqu~uje automatske pu{ke, mitraqeze i za{titnu opremu u vrednosti od 16,5 milina evra. Ali, zato je ^e{ka isporu~ila sredstva za jedan mawi rat. Uz tenkove T-72 i helikoptere Mi-24, na spisku je 4.000 minobaca~a, 30.000 pi{toqa... Danska je donirala protivbrodske rakete „harpun”, 2.700 protivoklopnih raketa i 300 „stingera” koji su pre isporuke Ukrajini morali da u Americi budu servisirani.

Estonija je poslala habice a Finska 2.500 juri{nih pu{aka, 150.000 metaka, 1.500 protivoklopnih raketa. Francuska je dala navo|ene protivoklopne sisteme MILAN i „cezar” haubice. Nema~ka se dugo dr`ala po strani ali i ona se priru`ila klubu donatora. Uz protivavionske oklopwake tipa „gepard”, „stingere” i vi{ecevne raketne lansere tu su i haubice, lasirni mostovi, vozila za izvla~ewe tehnike...

Gr~ka je uglavnom dala municiju, Irska pancire za vojnike, medicisku opremu a Italija „stingere”, lake pu{komitraqeze...Japan je donirao pancire, {lemove, civilna vozila. Le-

tonija je isporu~ila samohodne haubice kalibra 155 milimeta ra, „stingere” i helikoptere. Litvaanija je dala oklopne trasnportere M113, topove kalibra 105 milimetara, reparirane nema~ke samohodne haubice.

Luksemburg je poslao 102 protivoklopne rakete, xipove, {atore. Holandija je isporu~ila te{ku opremu koja ukqu~uje oklopna vozila, samohodne haubice ali i {lemove, pancire i snajperske pu{ke. I Severna Makedonija je obezbedila ne{to vojne pomo}i dok je Norve{ka „poklonila” sto raketa „mistral”, samohodne haubice M109, rakete „helfajer”, vi{ecevne raketne sisteme.

I Poqska je kao i ^e{ka poslala te{ko naoru`awe u znatnoj koli~ini. Prema nekim izvorima tu je vi{e od 200 tenkova T-72, prate}a municija, nekoliko diviziona samohodnih haubica 155 milimetara „kraba”. Pomo} iz Var{ave meri se stotinama miliona dolara.

Portugal je donirao pu{te G3 i {est protivpo`arnih helikoptera „kamov”. Rumija daje gorivo, {lemove, pancire, medicinsku opremu. Slova~ka je poslala raketni PVO sistem S-300, samohodne haubice. Slovenija je uz oklopne transportere dala 28 modernizovanih tenkova T-55, {lemove, municiju.

Na spisku donatora su i [panija i [vedska koji su donirali protivoklopne sisteme, medicinsku opremu, {lemove, pancire...

AMERIKA [AQE

SOVJETSKE HELIKOPTERE

Naravno da Velika Britanija i Amerika predwa~e, sa opremom vrednom milijarde dolara. Britanci nisu ostali jaki samo na verbalnoj podr{ci pa su poslali protioklopna oru`ja, radare, oklopna vozila, dronove koji mogu da podi`u te{ke terete, vi{ecevne baca~e raketa, PVO rakete i topove...

Amerikanci su na rati{te u Ukrajini poslali vi{e stotina haubica, nekoliko miliona artiqerijskih zrna, desetine lakih i te{kih dronova, protiv-artiqerijske radare, najmawe 38 HIMARS-a, 1600 „stingera”, 8500 „xavelina”. Zatim 20 helikoptera Mi-24, vi{e od 104 miliona metaka, vi{e stotina vozila, 4.200

precizno navo|enih artiqerijskih zrna, satelitske antene, 58 priobalnih i re~nih brodova, 45 prera|enih tenkova T-72. Najavqena je i isporuka baterije PVO sistema „patriot”, koja vredi vi{e od milijardu dolara. Amerika je od januara 2021. godine Ukrajini isporu~ila oru`je vredno vi{e od 20 milijardi dolara.

Na ovom spisku su predstavqeni samo zvani~ni podaci i predpostavqa se da je Ukrajini isporu~ena znatno ve}a koli~ina oru`ja i novca. Zbog toga konstatacija sa po~etka teksta, da je Kijev izgubio svo oru`je sa kojim je u{ao u rat, nije daleko od istine. Jedino se o qudskim gubicima ne govori. To je najstro`a tajna jer pitawe je da li bi Ukrajinci nastavili da se bore kada bi saznali koliko ih stvarno ko{ta rat.

Bolsonaro u bolnici, Lula ipak na vlasti, Brazil podeqen kao nikad

Neredi u Brazilu koji su kulminirali upadom sledbenika biv{eg predsednika Bolsonara u dr`avne institucije ne}e dovesti u pitawe opstanak novog predsednika Lule da Silve. Ipak to ne}e biti Lula kakvog su pri`eqkivali mnogi Brazilci, a posebno antiglobalisti~ki orijentisani qudi {irom sveta, smatra stru~wak za Latinsku Ameriku, dr Rajko Petrovi}.

U KINESKOJ POKRAJINI HENAN 90 ODSTO POPULACIJE ZARA@ENO KORONOM

Skoro 90 odsto populacije u tre}oj najmnogoqudnijoj pokrajini Kine Henanu zara`eno je virusom korone, saop{tio je direktor zdravstvene komisije za centralnu pokrajinu Henan Kan Kvan~engu. Kvan~engu je na konferenciji za novinare izjavio da je od 6. januara stopa zaraze u pokrajini Henan 89 odsto.

U Henanu `ivi 99,4 miliona qudi, {to zna~i da je oko 88,5 miliona sada verovatno zara`eno.

Brojke iz pokrajine Henan su u suprotnosti s podacima o kovidu koje objavquje vlada u Pekingu.

Prema podacima Pekinga od ukidawa politike nultog kovida u Kini u decembru pro{le godine zarazilo se samo 120 hiqada qudi, dok je 30 osoba preminulo.

Kina je 8. januara ubla`ila ograni~ewa na putovawa u zemqi i inostranstvu iako se {irom zemqe {iri talas novih infekcija.

Zvani~nici vlada EU su 4. januara izdali preporuku dr`avama ~lanicama da putnici koji lete iz Kine u EU treba da imaju negativan test na korona virus pre nego {to u|u u avion.

Nekoliko hiqada pristalice biv{eg predsednika Brazila @aira Bolsonara upalo je u zgradu Predsedni{tva, Nacionalnog kongresa i Vrhovnog suda u Braziliji, prestonici Brazila, u znak protesta protiv izborne pobede Lule de Silve koji je polo`io zakletvu 1. januara. Pozivali su

na vojnu intervenciju i sklawawe levi~ara Da Silve sa mesta predsednika, na koje je do{ao posle izborne pobede u oktobru pro{le godine u drugom krugu, tesnom ve}inom. Osvojio je 50.9 odsto glasova dok je dotada{wi predsednik Bolsonaro dobio 49,1 odsto.

Donedavno imali da je prvi put u istoriji u pet latinoameri~kih zemaqa na vlast do{la levica, tradicionalno antiva{ingtonski raspolo`ena – u Meksiku, Peruu, Kolumbiji, Argentini i Brazilu“, ka`e Petrovi}.

Kompanija Epl izvezla je iz Indije mobilne telefone ajfon, u periodu april - decembar, u vrednosti ve}oj od 2,5 milijardi dolara.

To je skoro duplo vi{e nego u celoj prethodnoj fiskalnoj godini (od aprila do aprila), objavio je Blumberg.

Rast isporuka iz Indije pokazuje da Epl i druge velike kompanije poku{avaju da prona|u alternative Kini za svoje operacije, kao i da se ameri~ki tehnolo{ki gigant sve vi{e udaqava od Kine zbog pove}avawa geopoliti~kih tenzija.

Dodik: Nema naroda kojem sud odre|uje kada je stvorena neka dr`ava

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je na sve~anoj akademiji u Bawaluci povodom Dana RS da nema naroda kojem sud odre|uje kada je stvorena neka dr`ava, istakav{i da Republika Srpska ro|ena 9. januara.

„Kada sam 1992. godine dizao ruku na odlukama prve Skup{tine Republike Srpske, ni sawao nisam da }u 31. godinu kasnije ovde govoriti. Dan kada smo sa ponosom doneli te{ku i neizvesnu odluku o formirawu Republike Srpske, jer drugog izbora nismo imali. Bili smo jedinstveni bez obzira na politi~ke partije, ideologije”, poru~io je Dodik.

On je dodao da je ponosan na generaciju politi~ara koja je stvorila Republiku Srpsku.

''Prihvatili su ulogu velikomu~enika, i danas neki od wih su u svetskim kazamatima. Oni su u programu objedinili srpski narod, a ujedno i pobegli od stradalni~kog, jer Republika Srpska je pobeda'', naglasio je Dodik.

Dodik je poru~io da Srbi nikada nisu prestali da se bore za slobodu.

''Da su Srbi htjeli BiH te 1992. Srba bi ovde bilo tek u malim postocima kao {to ih danas ima u FBiH'', rekao je Dodik.

Snaga Republike Srpske i Srbije je, kako je istakao, u voqi naroda.

''Svet se promenio i ni{ta vi{e nije isto. Ponosni smo na na{u istoriju, i voleo bih da nas je vi{e me|u `ivima. Jasenovac je `iva rana na{eg naroda'', rekao je Dodik.

„Republika 31. put slavi svoje postojawe, to je nesporno, bez obzira jer neki na{i prijateqi to ne vole, ali se ne mo`e zaustaviti. Pokazali smo za ovu 31 godinu da, u nekim na{im borbama koje nam

nisu bile na ruku, da su nam uzeli mnogo, ali nisu uzeli du{u”, rekao je Dodik na prijemu.

On je rekao da su u RS uvereni da }e se dosti}i krajwi ciq slobode.

„Znam da neki ne `ele RS, wima ne}u ni{ta da govorim, promeniti ih ne}u. Nema razloga da se stidimo na{e istorije, na{eg postojawa. Ja nisam ~ovek koji mrzi, nisam pakostan, ali se javi neki inat u mojoj du{i, samo da vas nekad nerviram”, poru~io je Dodik.

On je zahvalio prijateqima iz Evrope, a posebno dr`avi Srbiji i predsedniku Aleksandru Vu~i}u.

„Prirodno je da budemo zagledani u Srbiju, kao {to su Hrvati iz BiH u Hrvatsku, pa i Bo{waci u neke daleke istomi{qenike koji nisu ovde stacionirani... Po~iwemo da `ivimo na miran na~in. Neka svako ima svoju dr`avu, neka se organizuje kako on misli da treba da `ivi. RS ima svoje granice i nikada u istoriji do sada srpski narod nije bio definisan kao {to je to sada. A pitawe statusa? Videli smo kako to ide, bori}emo se. Neka `ivi Srbija i Republika Srpska, jer bez tog dvojca `ivota nema”, istakao je Dodik. R. N.

EU i SAD osudile odluku Dodika da odlikuje Putina

Evropska unija osu|uje odluku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da odlikuje ruskog lidera Vladimira Putina najvi{im odlikovawem republike - Ordenom Republike Srpske na ogrlici - za posebnu patriotsku brigu i qubav prema Republici Srpskoj i doprinos ja~awu rusko-srpske saradwe.

„Evropska unija osu|uje odluku gospodina Dodika da odlikuje Putina“, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu predstavnik spoqnopoliti~ke slu`be EU Peter Stano.

EU prima k znawu Dodikovu odluku i odredi}e naredne korake i radwe.

Ambasada SAD u BiH tako|e osudila je dodelu odlikovawa ruskom predsedniku.

„Odluka Milorada Dodika da odlikuje Vladimira Putina, ~oveka koji je pokrenuo ni~im izazvanu invaziju na Ukrajinu koja je rezultirala smr}u hiqada civila i masovnim razarawem infrastrukture, je za osudu. To je odbacivawe vrednosti evroa-

tlantske zajednice i me|unarodnog poretka utemeqenog na pravilima“, saop{tila je Ambasada SAD na Tviteru.

Oni su dodali i da je odluka Dodika o obele`avawu „neustavnog dana Republike Srpske“, pogre{na.

ADELAIDE

Ovo je Republika Srpska, republika mira, okupqawa i slobode

Povicima "`ivela Srbija, Republika Srpska i srpski narod", predsednik Srpske Milorad Dodik zavr{io je obra}awe u~esnicima sve~anog defilea, koji je ove godine prvi put organizovan van Bawaluke, u Isto~nom Sarajevu i poru~io da bez Republike Srpske nema slobode, ni razvoja, ni, kako je kazao, na{eg opstanka na ovim prostorima.

Dodik je prisutne na po~etku obra}awa pozdravio s "Pomoz Bog junaci" i poru~io: "Ovo je Republika Srpska, republika mira, oku-

pqawa, republika slobode, koja je spremna da brani svoju slobodu i da u`iva u toj slobodi". On je naglasio da je Srpska dr`ava mira.

"Ponosan sam {to mogu da svjedo~im o Republici koja je pro{la kroz te`ak period. Srpska nikome ne prijeti", rekao je Dodik.

Dodik je istakao da je Republika Srpska nezaobilazan politi~ki faktor u bilo kojoj pri~i.

"Ponosan sam na Policiju Republike Srpske, koja danas ~uva red i mir, a najvi{e su zaslu`ni za stvarawe Srpske weni borci,

~iji su mnogi pripadnici ostali na braniku otaxbine", poru~io je Dodik.

On

ao najskupqe, a to je svojom krvqu.

"Okupimo se oko Republike Srpske, jer bez we nema `ivota za sve nas na ovim prostorima", rekao je Dodik.

Pozvao je narod da se okupe oko Republike Srpske, koja, poru~io je, ima pravo da bude integrisana i povezana prema me|unarodnom pravu sa Srbijom.

Sve~ani defile je zavr{en pesmom "Pukni zoro", a prethodilo je intonirawe himni Republike Srpske i Srbije. S. G.

VELI^ANSTVENO U PODGORICI:

Goreli badwaci, trobojke se visoko vijore

U

na lo`ewu badwaka.

Nakon liturgije po hri{}anskom obi~aju verni narod u Podgorici okupio se ispred Sabornog hrama na zajedni~kom lo`ewu badwaka. Hiqade Podgori~ana prisustvoalo je ovom doga|aju. Trobojke su se visoko vijorile.

A pre toga je bio veliki vatromet u ~ast Amfilohijevog ro|endana.

NAROD JO[ GAJI SE]AWE NA JUNAKE SA MOJKOVCA: Uprkos poku{ajima "zvani~nog

zaborava"

Crna Gora, ona istinska, narodna, uprkos neskrivenim poku{ajima ''zvani~nog zaborava'', i daqe pamti serdara Janka Vukoti}a i wegove junake sa Mojkovca.

Re~i komandanta Crnogorske sanxa~ke vojske divizijara Vukoti}a ''Nemojte se bojati junaci, ako budu krvavi badwaci'' kojima je sokolio svoje hrabre, izmrzle i izgladnele, junake, koji su na Badwi dan i Bo`i} 1916. godine na Mojkovcu sru{ili san Austrougarske imperije da uni{ti srpsku vojsku u povla~ewu, jo{ odzvawaju gorama mojkova~kim i ''stanuju'' u mislima wihovih ponositih potomaka, bez obzira {to ih je zvani~na Crna Gora dugo zaboravqaa i gotovo stidela. Me|utim, na svu sre}u, mnogo vi{e je onih koji na razne na~ine ~uvali i jo{ uvek ~uvaju se}awe na wih.

Na Bo`i}, ponovo je izveden - i ~uveni ''Mojkova~ki mar{'', od hrama Hristovog Ro`destva u Mojkovcu do Bojne wive. Bilo je godina kada je izvo|en i na -15, stepeni Celzijusa, ali Mojkov~ani nisu odustajali, se}aju}i se predaka koji su u proboju slomili moderno opremqenu i obu~enu austrijsku vojsku.

- Grejalo nas je se}awe na wih i wihovu qubav prema bra}i Srbima, za ~iji spas su `ivote davali, pri~ao je posle jednog od wih in`ewer iz Mojkovca Marinko Medojevi}, koji je bio u koloni koju organizuje NVO ''Mojkov~a-

ni'', koja je pred spomenikom, na kome pi{e ''Oni su pali da bi Srbija i Crna Gora `ivele - polo`ila venac.

- Kad na Bo`i} svi}e zora, srpstvo brani Crna Gora, slogan je ovog mar{a na ~ijem ~elu se pored portreta serdara Janka, nose crkvene zastave, crnogorski ratni barjaci i zvani~ne zastava Crne Gore, Srbije i Rusije.

Zanimqiva pri~a vezana je za spomenik, kome su pre desetak godine lokalne vlasti ''skinule'' krst, koji je potom predsednik Srpskog nacionalnog ve}a u Crnoj Gori Danilo Vuksanovi}, vratio gde je stajao. Zbog toga je bio i ka`wen od dr`ave...

Mitropolit crnogorsko-primorski, kao episkop budimqansko nik{i}ki, gospodin Joanikije, uprkos brojnim obavezama, nije propu{tao da u mojkova~kom hramu odslu`i parastos ratnicima, koji su postali besmrtnici u odsudnom juri{u, kada su bajoneti, ali i gole ruke odlu~ivali o pobedi ili porazu, koji se u Crnoj Gori uvek smatrao sramotom.

Crnogorska i srpska vojska vojevale su zajedno kao vojska jednog naroda, kao vojska dve srpske dr`ave koje se bore za oslobo|ewe i ujediwewe celog srpstva. Jedino ako tako razumemo tu ideju i odanost otaxbini, svojim precima, svojoj veri, mo`emo shvatiti wihove `rtve. Wihove `rtve svetle, jer je Mojkova~ka bitka vrh svih bitaka od Pqevaqa, Glasinca, Kara|or|evih {an~eva, Sjenice, ^akora, Ro`aja, Berana, sve se to objediwuje u tom razumevawu Mojkova~ke bitke, besedio je se}aju}i se junaka episkop Joanikije. R. N.

Isplivao do sada nevi|eni video-snimak Mila \ukanovi}a kad je bio veliki Srbin

"Da nije Milo \ukanovi} pomogao Vojsci Republike Srpske, ista na ~elu sa Ratkom Mladi}em ne bi oslobodila Srebrenicu i ne bi do{lo do zlo~ina u tom gradu", izjavio je nekada{wi bliski saradnik biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a i ministar pravde Mom~ilo Mandi}.

Tada{wi crnogorski premijer Milo \ukanovi} je, prema Mandi}evim tvrdwama, Vojsci Republike Srpske pomagao u naoru`awu i snabdevawu naftnim derivatima. Milova pomo} je bila spasonosna i odredila je delovawe Vojske RS nakon odbijawa Vens-Ovenovog plana i sankcija koje je tada{wa SRJ uvela prema Republici Srpskoj.

- Tada nam se ponudio Milo \ukanovi} koji je bio premijer Crne Gore da nam pomogne u naoru`awu, prevozu i kupovini naoru`awa iz Bugarske. Pored toga, pomogao je Vojsci Republike Srpske u snab-

devawu naftom za tenkove i sva oklopna vozila. Tim gorivom je Vojska osloba|ala Fo~u, Gora`de, Srebrenicu, ^ajni~e, Rudo i Gacko. Da nije toga bilo, nikada Vojska na ~elu sa Ratkom Mladi}am ne bi oslobodila Srebrenicu i ne bi do{lo do

zlo~ina u woj. Za to je on bio zaslu`an i mi smo mu bili zahvalni na tome, jer je Srbija tada napravila totalnu blokadu na Drini i Savi izme|u Srbije i BiH - kazao je Mandi}.

Podgorici se na Badwi dan okupilo na hiqade vernika ispred Sabornog hrama

Na Bo`i}, ponovo je izveden - i ~uveni ''Mojkova~ki mar{'', od hrama Hristovog Ro`destva u Mojkovcu do Bojne wive

Serdar Janko Vukoti}

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Vi{e hiqada qudi iz svih sredina na KiM, okupilo se u podne, u nedequ 8. januara, u [trpcu kako bi iskazali nezadovoqstvo zbog rawavawa Stefana i Milo{a Stojanovi}a, kao i napada na srpskog mladi}a u op{tini Klokot na Badwi dan.

Okupqeni gra|ani nosili su transparente sa natpisima: ,,Kosovska Kamenica je uz bra}u iz [trpca”, ,,Od Gorweg Kusca do [trpca kuca jedno srce”, ,,Kurti, decu ti ne}emo oprostiti!”,

Mi smo morali protestom da dignemo glas protiv pucwa na Stefana i Milo{a

,,Stefane, srce srpsko juna~ko!”, ,,Pucaw u Stefana i Milo{a je pucaw u srce Srbije!”, ” ,,Evropo, za {ta su na{a deca kriva?!” , ,,Vu~i}u, ~uvaj Srbe i mir” i druge…

Sa okupqenim narodom su bili politi~ki lideri Srba sa Kosova, predstavnici Srpske liste, predsednik Goran Raki}, potpredsednik Igor Simi}, ~lan Predsedni{tva Slavko Simi} i drugi, kao i predsednici srpskih op{tina.

Predsednik Srpske liste Goran Raki} izjavio je da su Srbe okupile juna~ke rane Stefana i Milo{a.

“Okupile su nas juna~ke rane

MANASTIR VISOKI DE^ANI

Hrvatski Kfor ~uva srpsku svetiwu

Od kraja pro{le 2022. godine manastir Visoki De~ani obezbe|uju vojnici hrvatskog Kfora.

Oni su stacionirani na tri punkta sa stalnim de`urstvom vojnika, prvom punktu pola kilometara ispred manastira, drugom punktu ispred ulaza u manastir i na tre}em punktu, sto metara uz reku i od drugog punkta.

Drugog dana nove 2023 godine posetili smo manastir a vojnici hravatskog Kfora ispred manastira su kazali da nema nikakvih problema {to se ti~e obezbe|ewa svetiwa .

I tog dana je bilo poseta vernika manastiru.

Misija Kfora saop{tila je 22. Juna 2021 godine da su se hrvatski vojnici pridru`ili regionalnoj komandi – Zapad, ~ime su postali deveta dr`ava u sastavu ove jedinice.

Kako je tada Kfor objavio, vojnici }e biti integrisani u kineti~ki bataqon, koji }e patrolirati na zapadu Kosova i Metohije i obezbe|ivati nadzirawe manastira Visoki De~ani.

Osim Hrvatske, u regionalnoj komandi Zapad su vojnici Severne Makedonije, Slovenije, Rumunije, Italije, Austrije, Poqske, [vajcarske i Turske.

Hrvatska u Kforu u~estvuje od 2009. godine i do sada je u toj operaciji bilo anga`ovano 1.358 pripadnika Hrvatske vojske

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

Kfor odgovorio da nema potrebe da se vrate srpske bezbednosne snage na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je Kfor u pa`qivo sastavqenom odgovoru rekao da nema potrebe za povratak srpskih bezbednosnih snaga na teritoriju KiM i to pozivaju}i se na Rezoluciju 1244. Svi smo znali i o~ekivali ovakav odgovor Kfora, ka`e Vu~i}. Vu~i} je rekao da je Kfor u svom pa`qivo sastavqenom pismenu upu}enom Vladi Srbije, koji je i on dobio, odgovorili da smatraju da nema potrebe za povratkom Vojske Srbije na teritoriju KiM, pritom se pozivaju}i na Rezoluciju 1244.

“Ali oni se nisu pozvali na deo Rezolucije, po{to nemaju pravo da odbiju taj zahtev. Oni su se pozvali na normativnu normu da ~uvaju red i poredak. Napravili su jo{ jednu gre{ku. Oni su nekada od poslu{ni~kih vlasti u Beogradu tra`ili da Milo{evi}a izru~e na Vidovdan, tako su i ovo uru~ili na Badwe ve~e. Uo~i Bo`i}a da dobijemo negativan odgovor, znamo da to nije slu~ajno”, rekao je Vu~i}.

Ako Stefan nije sagao glavu, ko sme od nas da posustane i da se preda. Na{a borba mirnim i demorkatskim putem je na~in da se borimo protiv Kurtija. Za to imamo podr{ku Aleksandra Vu~i}a”, rekao je Raki}.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevti} izjavio je da su se Srbi danas okupili na protestu, jer ih je muka naterala.

On je poru~io me|unarodnoj zajednici da je vreme da “urazumi” kosovskog premijera Aqbina Kurtija”.

Na prilazu [trpcu prisutno je vi{e patrola Kosovske policije i Kfora. Protest je protekao mirno.

Krvavi Bo`i} za Srbe na Kosovu i Metohiji

Zdravstveno stawe trojice srpskih mladi}a je stabilno

Po~etak nove 2023 godine i najradosniji hri{}anski praznik Ro|ewe Hristovo i Badwi dan na Kosovu i Metohiji protekli su u senci oru`anog napada na dvojicu srpskih de~aka u Gotovu{i, kraj [trpca, i brutalnog prebijawa tek stasalog srpskog mladi}a u Klokotu, selu u Kosovskom Pomoravqu.

Na Badwi dan, u petak 6. januara, Albanac A. K., pripadnik kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), bez ikakvog povoda otvorio je rafalnu paqbu iz vozila u pokretu na de~aka iz sela Gotovu{a u op{tini [trpce, Stefana Stojanovi}a (11) i wegovog ro|aka Milo{a Stojanovi}a (21) dok su se vra}ali iz se~e badwaka i zadao im te{ke telesne povrede. Samo pukom sre}om nisu smrtno stradali niti su `ivotno ugro`eni.

Prvobitno im je pomo} ukazana u domu zdravqa u [trpcu, a onda su kolima Hitne pomo}i transportovani u KBC Pri{tina s privremenim sedi{tem u Gra~anici, gde se i daqe nalaze na Hirur{koj klinici.

Dr Bratislav Lazi}, direktor KBC Pri{tina s izme{tenim sedi{tem u Gra~anici ka`e: - Stefan je zadobio prostrelnu ranu ramena i wemu je u bolnici izva|en metak, dok je wegov deset godina stariji ro|ak zadobio prostrelnu ranu {ake. Obojica su za sada stabilnog zdravstve-

Izvr{ilac oru`anog napada na srpskog de~aka i omladinca u Gotovu{i kod [trpca je Azem Kurtaj (33).

Re~ je o pripadniku tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga. Ina~e, radi se o sinu poginulog teroriste OVK Danu{a Kurtaja.

nog stawa, ali je rano da dajemo prognoze. Pod stalnim su nadzorom na{eg medicinskog osobqa. Osta}e do daqeg kod nas na hospitalizaciji, na Hirur{koj klinici.

Kosovska policija je privela osumwi~enog Albanca, a pucawe na dvojicu srpskih de~aka je okarakterisala kao „poku{aj ubistva”.

Samo dva i po sata posle pono}i, na Bo`i} u selu Klokot, u Kosovskom Pomoravqu, osmorica Albanaca su presrela i pretukla Stefana Tomi}a (18) i zadala mu te{ke telesne povrede oka, ruke, abdomena i nogu. Tomi} se vra}ao od tetke, gde je bio polo`ajnik, po{to je prethodno bio u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, na bo`i}nom bdewu.

Otac pretu~enog Stefana, Ivica Tomi}, ka`e da je wegov sin samo pukim slu~ajem izbegao najgori scenario, jer su se napada~i razbe`ali po{to je „neko pozvao policiju, koja ga je posle ukazane prve pomo}i u Vitini do sedam sati ujutru dr`ala kao da je on krivac, a ne oni koji su mogli da mi ubiju dete”.

Ina~e, Albin Kurti, {ef privremene kosovske vlade, nije dao dozvolu Petkovi}u da poseti rawene srpske de~ake u bolnici u Gra~anici. Petar Petkovi} je na Badwi dan bio u Zubinom Potoku, gde je ispred crkve paqen badwak, a na Bo`i} bio je polo`ajnik u porodici Sre}ka Sofronijevi}a, u Zve~anu, kojeg su pretpro{le godine pripadnici specijalnih jedinica policije Rosu mu~ki upucali s le|a u Rudaru.

Kosovska policija okvalifikovala je pucwavu u Gotovu{i kod [trpca, u kojoj su rawena srpski

Lep gest ko{arka{a Crvene zvezde Nemawe Nedovi}a

- Posveti}u ovu pobedu dvojici momaka iz Srbije Milo{u i Stefanu Stojanovi}u. Oni su upucani od lo{ih qudi danas i to na Badwe ve~e, rekao je ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Nedovi} posle pobede protiv Valensije u Evroligi (77:75).

„@elim ovu pobedu da posvetim wima. ^estitao bih Bo`i}ne praznike mom narodu, tako|e”, kazao je Nedovi}, koji je uo~i me~a iza{ao na teren sa majicom sa imenima Milo{a i Stefana Stojanovi}a.

de~ak i mladi}, kao „ubistvo u poku{aju”.

Napad su osudili i Beograd i Pri{tina, kao i predstavnici Euleksa, Oebsa, Evropskog parlamenta.

Ina~e, u op{tini [trpce `ivi oko 11.000 Srba u osam ~isto srpskih sela, i ~etiri me{ovita sela dok su ~etiri sela ove op{tine ~isto Albanska.

U ~isto srpskom selu Gotovu{a `ivi oko 1300 Srba.

Stefana i Milo{a iz [trpca ali i Stefana iz Klokota. Teror diktatorskog re`ima Aqbina

Kurtija se nastavqa. Kurti se toliko zaigrao misle}i da su Srbi sklonili barikade jer se pla{e.

U NOVOJ 2023. GODINI PO^ELI VELIKI NAPADI NA SRBE NA KIM

Albanac koji je pucao na srpsku decu je sin teroriste OVK

Badwe ve~e u Zagrebu

U ve~erwim satima na Badwi dan, u Sabornom hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu, vladika mar~anski Sava uz saslu`ewe sve{tenika i |akona Sabornog hrama slu`io je prazni~no Bo`i}no ve~erwe bogoslu`ewe.

„Hristos se nije rodio ni u svili i kadifi, niti u slavnom Rimu, drevnom Jerusalimu, ili nekom drugom velikom centru onda{wega svijeta, ve} u jednom od najmawih i najneznatnijih judejskih sela – u Vitlejemu gdje nije bilo mjesta za wega, pa se rodio u pe}ini, mra~noj i hladnoj. To nam govori da nema izabranog, unaprijed odabranog naroda niti ~ovjeka koji }e biti spa{en“, rekao je vladika Sava.

U bogoslu`ewu je u~estvovao veliki broj pravoslavnih vjernika Zagreba i okoline koji je ispu-

nio hram, portu i trg oko hrama.

„Neka Bo`i} bude praznik na{eg identiteta jer identitet svih nas je Hristos. I ako je na{ identitet ukorijewen u Wemu, onda nema mjesta bilo kojoj vrsti straha, bola, agonije ili patwe, jer znamo da Hristos dolazi i

Godina rekorda

Za Srpsko privredno dru{tvo Privrednik 2022. godina je bila uspe{nija od one koja joj je prethodila. I od mnogih prethodnih. Zna~ajno uspe{nija.

ske stipendije iz Fonda Ivana Vujnovi} sada iznose 200 evra. U vremenu neizvesnosti, poskupqewa, slabe socijalne osetqivosti, veliki je uspeh okupiti

ra|a se radi svakoga od nas, da nas obnovi, da nas iscijeli, da nas izmiri sa samima sobom, ali i sa Gospodom”, rekao je vladika Sava.

Vjernicima su podijeqeni badwaci, a dru`ewe je nastavqeno na Cvjetnom trgu pred crkvom.

Od kako je rad Privrednika obnovqen pre trideset godina, pro{le godine je Privrednik imao ubedqivo najvi{e petica u najvi{e {kola i na najvi{e razli~itih fakulteta {irom Hrvatske. Imao je najve}i broj stipendista od obnove rada

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

proteze/protetika

hirur{ko va|ewe umwaka

ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Najve}i uspeh, neuporedivi i neprevazi|eni jesu Privrednikovi stipendisti. Od kako je rad Privrednika obnovqen pre trideset godina, pro{le godine je Privrednik imao ubedqivo najvi{e petica u najvi{e {kola i na najvi{e razli~itih fakulteta {irom Hrvatske. Imao je najve}i broj stipendista od obnove rada. U {kolskoj/akademskoj godini 2022/23. stipendira se 120 u~enika i studenata. A pove}an je i iznos stipendija, u~eni~ke stipendije iz Fonda Vladimir Matijevi} sada iznose 80 evra, dok studentske stipendije iz istog fonda iznose 160 evra. Student-

brojne srpske organizacije i pojedince koji prepoznaju potencijal u ovim mladim qudima i pouzdanost u Privredniku koji ih sve okupqa i voqni su da ih podr`e. To je poverewe koje se svake godine iznova opravdava i zavre|uje.

Posledwih godina Privrednik intenzivno razvija informativnu delatnost. U velikom interesu ~italaca i jo{ uvek nedovoqno popuwenom medijskom prostoru kad je srpska zajednica u pitawu, vidimo najve}i podstrek i potrebu da se nastavi i poboq{ava dosada{wi rad. U 2022. godini iza{lo je ukupno 24 broja lista Privrednik koji je na

osam strana, dva puta mese~no, na }irilici, donosio tekstove koji se bave kulturnim, privrednim i socijalnim temama s naglaskom na polo`aj i ulogu srpske zajednice u Hrvatskoj. Informativni portal P-portal bele`i ve}i broj ~italaca, ve}i broj tekstova, dopisnika, rubrika… Ve}i broj realizovanih „projekata“. [ta to zna~i u vreme kad pod taj op{ti termin sva{ta mo`e da se svrsta? Zna~i da nije bilo u{u{kanosti po pitawu finansirawa, ve} da je svaka tematska celina kojom se redakcija bavila morala da bude detaqno osmi{qena i opravdana pred odre|enim telom koje je finasiralo. I zna~i da nije ponestalo motivacije i svesti o va`nosti zadatka. Svi „projekti“ su uspe{no realizovani i svi su opravdali o~ekivawa i obaveze pred institucijama Republike Hrvatske, Republike Srbije, Evropske unije. U sklopu portala u 2022. godini pokrenut je i internetski Radio Privrednik, prvi takav radio u srpskoj zajednici u Hrvatskoj. M. T.

Da~i}: Redefinisawe odnosa Beograda i Zagreba

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je da dijalog na ravnopravnoj osnovi uz me|usobno uva`avawe predstavqa put za re{avawe otvorenih pitawa izme|u Srbije i Hrvatske.

Da~i} je u Zagrebu na sve~anom bo`i}nom prijemu Srpskog narodnog ve}a rekao da je wegova poruka da dve dr`ave treba da probaju da prona|u zajedni~ki interes i onda kada ne misle isto. „Ne verujem da smo najmiliji jedni drugima, ali tu smo gde smo, moramo da `ivimo zajedno i onda da `ivimo u miru”, poru~io je Da~i}.

Na dan kada slavimo praznik Ro|ewa Gospoda i Spasa na{ega Isusa Hrista, u subotu 7. januara 2023. godine Wegovo Preosve{tenstvo Episkop gorwokarlova~ki gospodin Gerasim slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu u Karlovcu. Episkopu Gersimu saslu`ivalo je sve{tenstvo Sabornog hrama, protoprezviter-stavrofor Radoslav An|eli}, protoprezviter-stavrofor Milidrag Stokanovi}, protoprezviter Darko Dugowi}, prezviter Sa{a Lon~ina i proto|akon Neboj{a An|i}. Po zavr{etku Svete Liturgije Bo`i}nu poslanicu SPC pro~itao je protoprezviter-stavrofor Milidrag Stokanovi}, a prisutnima se obratio Episkop Gerasim ~estitaju}i praznik.

[irom Banije, koja pripada eparhiji gorwokarlova~koj, paqewem Badwaka i liturgijama obiqe`en je Badwi dan i ve~e, a nakon jutarwih bo`i}nih liturgija, danas vjernici slave najradosniji hri{}anski praznik - Bo`i}!

Mir Bo`iji – Hristos se rodi! S. G.

On

Da~i} je rekao da wegovo prisustvo u Zagrebu, osim {to {aqe poruku brige o Srbima u Hrvatrskoj, tako|e govori o potrebi razgovora i redefinisawa odnosa Beograda i Zagreba.

„Ne mislimo isto, ali moramo da razgovaramo i dogovaramo se. Zato smo i danas ovde na predlog predsednika Aleksandra Vu~i}a koji je zadu`io Tomislava @igmanova da zajedno sa Miloradom Pupovcem uz potpisivawe deklaracije o saradwi, na|emo adekvatne povode za o`ivqavawe konstruktivnog dijaloga”, rekao je Da~i}.

Prijemu, pored doma}ina predsednika SNV Milorada Pupovca, prisustvuju i hrvatski premijer Andrej Plenkovi}, ministri u Vladi Srbije Tawa Mi{~evi}, Tomislav @igmanov, kao i javne li~nosti iz obe dr`ave.

Badwe ve~e 2023. u Sabornom hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu

je istakao da je Srbija svesna da su neka otvorena pitawa ozbiqna i te{ka, odnosno da ne mogu da budu re{ena u kratkom roku, ali, kako je naveo, prepoznaje prostor i potrebu za unapre|ewe odnosa. „To je mogu}e samo kroz normalizaciju generalnog politi~kog narativa i dijaloga”, istakao je {ef srpke diplomatije na prijemu na kome je prisustvovao i hravtski premijer Andrej Plenkovi}.

Priznawe Kosova povuklo 27 dr`ava

Pi{e : Zoran Vla{kovi}

Danas od 193 dr`ava ~lanica OUN ~ak 106 zemaqa ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova, 84 nedovsmisleno priznaje, a tri dr`ave "nisu na~isto"

Semafor na Ist Riveru Organizacije Ujediwenih Nacija u Wujorku izgledao je ovako na dan po~etka 2023. godine kada

Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau i Centralnoafri~ka Republika. Pri{tina je poku{ala da progura informaciju da se Palau opet predomislio, ali to nije bilo ta~no

Devet dr`ava koje su povukle priznawa u toku 2022 i ranije - Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvine-

je u pitawu status tzv. Kosova, da ~ak 106 dr`ava ne priznaje nezavisnost Kosova, 84 nedvosmisleno priznaje a tri dr`ave ''nisu na~isto'', u takozvanom su fluidnom statusu: formalno priznaju Pri{tinu, ali vi{e ne glasaju u wenu korist.

Na spisku 18 dr`ava koje su do potpisivawa Va{ingtonskog sporazuma 4. septembra 2020. godine povukle priznavawe Kosova nalaze se:

Sijera Leone, Surinam, Togo, Gana, Nauru, Unija Komora, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Komonvelt

ja, Antigva i Barbuda, Maldivi, Sveta Lucija, ~ekamo desetu", rekao je Vu~i}.

Prema ovom pregledu vi{e od sedam milijardi qudi na planeti, od zvani~no evidentiranih osam milijardi polovinom 2022. godine, ne priznaje tzv. Kosovo dok mawe od milijardu qudi na planeti priznaje tzv. Kosovo.

Dve ~lanice SB OUN, Rusija i Kina ne priznaju tzv. Kosovo.

Od 27 zemaqa ~lanica Evropske Unije pet dr`ava ne priznaje tzv. Kosovo: [panija, Rumunija, Gr~ka, Kipar i Slova~ka.

MIRA JE MAJKA 15 DECE I BAKA 34 UNU^ADI:

Ako su deca najve}e bogatstvo, onda je Mira najbogatija `ena u Srbiji!

Mira je majka {estoro mu{ke i devetoro `enske dece, a osim petnaestoro sinova i }erki, ona ima jo{ i 34 unu~adi.

Najstariji sin Zoran ima 40 godina, a najmla|i sin 19. To je dar od Boga. Bilo je pote{ko}a, ali svaka trudno}a je bila lepa – ka`e ova majka.

Kako je bilo odgajati toliku decu ka`e, znaju samo ona i wen mu`, a da je bilo izazova – bilo ih je.

Najte`e nam je bilo kada nam se zadesio po`ar u stanu, to se dogodilo 2000. godine. Sada kada ~ujem sirene, nije mi dobro. Mogla je }erka Milica da mi strada tada, ali hvala Bogu nije. 1999. godine posetio nas je i patrijarh Pavle, rekao nam je tada da je svako dete blagoslov i da je na{a porodica jako bogata – ispri~ala je Mira.

Te{ko nam je palo i kada su se }erke udale, kad su oti{le od ku}e, ali svi se ~ujemo redovno, unuci me stalno zovu – ka`e ona.

Te{ko je zamisliti kako izgleda wihovo zajedni~ko okupqawe, sa toliko dece i unu~i}a na jednom mestu.

Sada se sre}emo kolektivno samo za slavu, te{ko nam je da se skupimo svi, ima nas mnogo – na{alila se Mira.

Uputila je i savet mladima.

Neka {ire svoju porodicu i da imaju {to vi{e dece. Ja sam zaista imala sre}e, svaki poro|aj mi je pro{ao uredno, nisam imala nikakvih pote{ko}a – rekla je Mira. R. N.

Tu`na vest za sve Srbe na planeti. U svom domu u Wu Hemp{iru, SAD, preminuo je ^arls (Du{an) Simi} (85), jedini Srbin dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju. Bilo je to 1990. godine a iza Simi}a je ostalo jo{ mnogo nagrada i blistavih poetskih dela, zbirki i kwiga.

Ovu vest na dru{tvenim mre`ama objavio je wegov dugogodi{wi prijateq, uva`eni kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar, univerzitetski profesor Tomislav Longinovi}.

“Tako sam tu`an da ~ujem da je veliki poeta ^arli Simi}, mentor i prijateq, preselio u drugu dimenziju”, napisao je Longinovi} na Fejsbuku, u daqem tekstu citiraju}i jednu od Simi}evih pesama.

A wegove pesme su bile ne{to posebno, i svrstale su ga u red najve}ih pesnika na svetu. Prve pesme objavio je u svojoj 22. godini, ali je po povratku iz vojske, gde je proveo dve godine, spalio svoje rane radove i usledila je prva zbirka „[ta ka`e trava“ (1966), a potom i vi{e od 50 kwiga poezije i proze. Kritika ga je od samih po~etaka do~ekala sa pohvalama, a potom je nagra|en i brojnim priznawima, me|u kojima su i Pulicerova nagrada za pesme u prozi „Svet se ne zavr{ava“ (1990).

Objavio je i desetak kwiga prevoda poezije sa prostora biv{e Jugoslavije (od Pope, Lali}a i Miqkovi}a, preko Simovi}a i [alamuna do Aleksandra Ristovi}a i Radmile Lazi}) i dobitnik je Nagrade PEN-a za prevod (1980).

ODRASTAWE U

OKUPIRANOM BEOGRADU

U jednom skora{wem intervjuu, na pitawe na kom jeziku sawate?, odgovorio je: – Na engleskom jeziku, kojim govorim ve} 66 godina. Ne znam

kada sam prestao da sawam na srpskom, vaqda kad sam slu`io ameri~ku vojsku kao vojni policajac.

Intervju je ipak dao na srpskom jeziku “da proveri da li ga se jo{ se}a”.

^arls Simi} ro|en je u Beogradu 1938. godine kao Du{an Simi}. Wegovo detiwstvo obele`eno je odrastawem u okupiranom gradu, bombardovawima i ostalim ratnim strahotama, kao i poratnim te{kim godinama u kojima se nova vlast ~esto surovo obra~unavala sa neistomi{qenicima.

A jedan od takvih je bio i Du{anov otac.

RAZDVAJAWE PORODICE

I PONOVNO SPAJAWE

Simi}ev otac je po zavr{etku rata napustio Jugoslaviju, shvataju}i da komunisti~ka vlast ne nudi onu vrstu slobode kojoj je te`io. Odlazi u Italiju i zatim u SAD. Majka ostaje sa decom, Du{anom i wegovim bratom, i{~ekuju}i trenutak u kome }e mo}i da ponovo budu svi na okupu. Zemqu nisu mogli da napuste legalno zato {to nisu imali paso{e. Ilegalni izlazak bio je skop~an sa brojnim opasnostima i rizicima, tako da ova opcija nije bila u igri. Majka je u jednom navratu ~ak poku{ala da pe{ke pre|e granicu, ali je vra}ena nazad i provela je neko vreme u pritvoru. Preostalo im je samo ~ekawe.

Paso{e su dobili u leto 1953. godine. Simi}eva majka nije imala poverewa u vlasti i strahovala je da }e im pru`ena {ansa za odlazak izma}i. Uspela je da u istom danu kada je dobila paso{e spakuje najosnovnije stvari i da se sa sinovima ukrca na voz za Pariz.

„Igrao sam ko{arku sa drugovima u obli`wem dvori{tu, kada me majka pozvala da do|em. @eleo sam da jo{ igram, ali me ona bukvalno uvukla u ku}u. Bio sam qut. Zatvorila je vrata pokazala mi da }utim i rekla da kre}emo za Pariz iste ve~eri. Nisam smeo nikom da se javim, ni da se pozdravim sa drugovima“, prise}a se Simi} tog dana.

De~ak Du{an }e se u Beograd vratiti tek po~etkom osamdesetih godina kao ^arls, poznati pesnik.

BESKRAJNA GODINA

U PARIZU, DOLAZAK

U WUJORK, STVARAWE NOVOG DOMA

Proces dobijawa ameri~ke vize za nekoga ko sti`e iz komunisti~ke zemqe nije bio jednostavan ni kratkotrajan. Simi}i su proveli godinu dana ~ekaju}i trenutak u kome }e krenuti preko Atlantika. Teskobu emigrantskog `ivota mladom ^arlsu kompenzuju lepote Pariza i dani provedeni u francuskoj {koli. Susret sa delima velikana francuske poezije bio je podsticaj za Simi}evo otiskivawe na plovidbu poetskim beskrajem.

Kona~no, porodica je 1954. godne opet na okupu u Wujorku, zatim se sele za ^ikago. U narednim godinama ^arls Simi} }e tokom {kolovawa i kasnijih zaposlewa ~esto mewati mesto boravka. Mesto koje naziva domom prona{ao je u Strafordu, gde je od 1973. predavao Ameri~ku kwi`evnost i kreativno pisawe na Univerzitetu Wu Hemp{ir. M. T.

ME\U NAJSTARIJIM SRPSKIM SVETIWAMA:

U ovom manastiru krunisano je ~ak sedam Nemawi}a!

Svaki je u{ao na poseban ulaz koji je kasnije zazidan!

Jedna od najve}ih, ali i najstarijih srpskih svetiwa podignuta je u prvoj polovini 13. veka, a wen ktitor je prvi kraq iz loze Nemawi}a Stefan.

Me|utim, prema pri~ama koje se prenose sa koleno na koleno jo{ uvek postoji legenda prema kojoj je u izgradwi manastira @i~a velikog udela imao i Sveti Sava. Sve {to bi majstori tokom dana sazidali, preko no}i je bilo poru{eno. Tada se kraq Stefan obratio za pomo} svom bratu, koji se monasima

tri dana i tri no}i proveo u molitvi, kako bi gradwa bila uspe{na.

@i~a je specifi~na po svojoj crvenoj fasadi, veruje se i da je to ura|eno po zamisli Svetog Save, jer ti simbolizuje krv stradalnika za veru. Sada se ona zbog dotrajalosti obnavqa.

Dom za negu starih lica

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

stije Nemawi}a krunisano u ovom manastiru, a po narodnom predawu veruje se da je svaki kraq imao svoj ulaz. Samo bi on wime prolazio, a taj ulaz posle wegovog prolaska bi bivao zazidan”.

Novovekovni kraqevi Srbije, Aleksandar Obrenovi} i Petar I Kara|or|evi}, nakon krunisawa su miropomazani u @i~i, {to se smatra nadovezivawem na tradiciju Nemawi}a.

Glavna manastirska crkva, podignuta u ra{kom stilu, posve}ena je Vaznesewu Gospodwem, postala je uzor i ostala to kroz ~itav 13. vek, time je u istoriji ra{kog graditeqstva, kao zametak novog razdobqa, zauzela kqu~no mesto.

Kombinacija razli~itih slojeva kamena i cigli ~ine ulaz u obliku kule veoma interesantnim. Po~etkom posledwe

decenije 13. veka, manastir je stradao u napadu Tatara, da bi ga po~etkom 14. veka obnovio kraq Milutin.

je `enski mana-

ve} godinama vredno

preda-

Manastir @i~a je 1979. godine progla{en za spomenik kulture od izuzetnog zna~aja i nalazi se pod za{titom Republike Srbije. Na pe{a~koj stazi nalazi se i Manastirska prodavnica u kojoj se mogu na}i svi proizvodi manastira i veliki broj kwiga i ikona. R. N.

136 ZNAM ZA[TO TE NE VOLE NI SRBI NI HRVATI, RE^E MOKA ALEKSANDRU PETROVI]U: uuu

- Moja trenerska karijera je imala stvarala~ki put, a ne trofejni, jer nisam ostajao u klubovima za koje sam znao da }e biti prvaci i dr`ave i Evrope. Lo`io sam se na klubove koji se bore za opstanak, oni imaju du{u. Jer ako nisi trener Reala, Barselone, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Makabija, potpuno je svejedno da li si u Kraqevu, Vaqevu ili u \ironi i Toskani. Ja sam se opredeqivao za klubove gde je gorelo, bio sam taj neki vatrogasac i zbog toga sam izuzetno zadovoqan, ka`e Zoran Slavni}.

Slavni} je 1979. godine do{ao u [ibenik iz [panije da bude i igra~ i trener. ^uo je da Aca Petrovi}, koji je tada igrao u Ciboni, ima talentovanog mla|eg brata.

- Ka`em predsedniku kluba, daj mi Dra`ena da trenira s nama da vidim da li je talentovan kao brat mu. On ka`e, pa ima samo 14 i po godina. Kakve to ima veze? Ja ga dovedem u prvi tim i vidim da se radi o de~aku koji je manijak za ko{arku i da prakti~no mora da uspe.

- Sa Acom Petrovi}em sam uvek bio u odli~nim odnosima, ~ak i u [paniji kad

sam trenirao Huventud, a on Seviqu. U Hrvatskoj ga nisu posebno podr`avali. Rekao sam mu, ti si ubedqivo najboqi trener u Hrvatskoj, ali }e te ubiti sopstvena narcisoidnost, to te spre~ava da sve svoje potencijale doka`e{. On je voleo previ{e da isti~e da je Hrvat.

na smrt onemogu}ila da poka`e koliko je veliki bio i kao ~ovek.

Srbin koji se predstavqa kao Hrvat

Manastir @i~a sada

stir o kojem

i

no brinu monahiwe koje su ovde prona{le svoj dom. Zna~aj koji @i~a, kao simbol osnivawa srpske dr`ave, autonomije srpske crkve i nacionalnog identiteta ima u istoriji srpskog naroda, je nemerqiv. Veliki broj vernika iz svih delova sveta, svake godine obi|e ovu svetiwu.

Ani.) Te, znate

za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

VIDE]E GA POLA

sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

SVETO MESTO

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

SRBIJE:

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Pro{logodi{wa jedanaestodnevna drama u Melburnu, kada je najboqem srpskom teniseru i devetostrukom {ampionu Australijan opena Novaku \okovi}u dva puta ukinuta viza, bila je samo kulminacija jedne nevi|ene prethodne vi{emese~ne medijske hajke i brutalne satanizacije Novaka u australijskoj javnosti. Doga|aji koji su usledili nakon tog pravog svetskog medijskog {oka i Novakovog zadr`avawa na melburnskom aerodromu od pre ta~no godinu dana, su mawe ili vi{e svima poznati. Iskreno govore}i

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

jedne ere Novakovih nastupa na AO“. Mnogi su verovali da se veliki {ampion nikad vi{e ne}e pojaviti na terenima Melburn parka. Tu strepwu ose}ali su i brojni Novakovi navija~i na tlu Australije, uglavnom srpskog porekla koji su ~ak do`ivqavali i ozbiqne onlajn pretwe, tokom te jedanaestodnevne drame. Australijskim Srbima nije bilo nimalo lako, tokom dva sudska procesa koji su vo|eni pred federalnim sudom u slu~aju Novak, a ni kasnije kada je federalna vlada uspela da na kraju deportuje teniskog {ampiona. Podr{ka koju su Novakovi navija~i pru`ali na ulicama u Melburnu tokom sudskih procesa bila je iskrena i hrabra. \okovi} to nikad nije zaboravio i vi{e puta je to isticao u posledwih godinu dana. Jedna od retkih iskrenih podr{ka kolega, stigla je jedino od doma}eg tenisera Nika Kirjosa. Ni taj deo australijski mediji nisu voleli jer je

U Vukovaru:

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

Rita Panahi, biv{i direktor AO Pol Meknami... Bez obzira na te glasove koji su se ~uli i koji su pozivali na razum, biv{a vlast i „mejnstrim mediji“ bili su neumoqivi u nameri da se Novak protera iz Australije. U javnosti je putem tendecioznih onlajn anketa stvarana iluzija da je ogromna ve}ina stanovni{tva protiv Novakovog nastupa na AO 2022. Na kraju ne treba zaboraviti ni ~iwenicu da tada{wa laburisti~ka opozicija a sada{wa vlast nije podr`avala odluke federalne vlade u vezi sa ukidawem vize Novaku.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi

DAR OD SRCA ZA DECU ORAHOVCA

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine. – Hrvatske vlasti su se iznenadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Zakonu o pravu mawina, svaka nacionalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an

malo je ko o~ekivao da }e nakon te sramne deportacije velikog {ampiona i nehumanog pona{awa biv{e federalne australijske vlasti prema jednom sportisti, on ikad vi{e zaigrati na ~uvenoj Rod Lejver areni u Melburn parku. Ironi~no, upravo to mesto je jedna od wegovih najsvetijih arena gde je Novak apsolutni rekorder po broju osvajawa titula, daleko ispred australijskih legendi tenisa: Roda Lejvera i Roja Emersona. Australijski mediji (svi do jednog osim magazina „Spektejtor“ i pojedinih novinara televizije „Skaj Wuz“) nisu skrivali svoje odu{evqewe kada je Novak deportovan i na taj na~in fizi~ki spre~en da brani titulu. Tada je automatski nakon drugog ukidawa vize na snagu stupila i trogodi{wa zabrana ulaska u Australiju, {to su australijski mediji predstavqali kao „kraj

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi trebalo da budu zastupqeni u gradskim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema perspektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.

Odvojene {kole

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-

zastra{uju}a doma}a kampawa mr`we prema Novaku imala pre svega za ciq da ga predstavi kao „anti-vaksera“ i buntovnika, i kao neku realnu pretwu obi~nim Australijancima. Ipak osta}e upam}eno da se i mnogi poznati Australijanci nisu slagali sa onim {to je australijska vlada radila Novaku. Tada su svoj glas protiv federalne vlade tim povodom digli i mnogi senatori, poslanici, novinari, advokati... Jedan od prvih koji je pru`io podr{ku Novaku bio je tada{wi federalni poslanik i predsednik Australijske partije Kreg Keli koji se javno izvinio Srbima i Novaku za pona{awe wegove vlade. Podr{ku su mu pru`ili i ugledni senatori Aleks Entik (Anti}), Xerard Renik, Met Kanavan kao i poznati doma}i advokat Greg Barns, novinari Xejms Mekfirson, Rouvan Din,

SRBI IZ HRVATSKE

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde `ivimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

Stvari na doma}em politi~kom planu su se u me|uvremenu bitno promenile u maju pro{le godine, kada su biv{i federalni premijer Skot Morison i liberali katastrofalno izgubili izbore. Bez ikakve sumwe premijer Morison se mo`e okarakterisati kao mozak akcije protiv \okovi}a, koja je imala za ciq da u momentu kada je nakon ukidawa epidemiolo{kog karantina do{lo do eksplozije kovid slu~ajeva (vi{e od milion aktivnih po~etkom januara 2022. godine), tada doma}oj isfrustriranoj javnosti poka`e „da niko nije iznad zakona“. Tu su se kopqa neopravdano slomila na na{em {ampionu, koji se jednostavno na{ao na pogre{nom mestu u pogre{no vreme. Godinu dana kasnije i politi~ka i medijska klima je potpuno druga~ija. Zaokret je napravqen po~etkom jula pro{le godine kada je nova federalna vlada ukinula uslov da u zemqu mogu samo stranci koji su vakcinisani protiv kovida. Nakon toga ostala je jo{ trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu koja je Novaku ukinuta pre dva meseca ~ime je otklowena i posledwa prepreka da se on pojavi na AO. \okovi} je u Australiji jo{ od 26. decembra, a ve} 8. januara osvojio je turnir iz serije 250 u Adelejdu, pobediv{i Amerikanca Sebastijana Kordu sa 2:1 u setovima. Ve} na wegovim prvim nastupima u Adelejdu, nastala je prava pometwa na terenima i nezapam}eno interesovawe navija~a za wegove me~eve. ^ak i australijski mejnstrim mediji ve} konstatuju da mu podr{ku ne pru`aju samo australijski Srbi ve} i veliki broj Australijanaca. Doma}a medijska slika o Novaku bez sumwe je ozbiqno promewena u wegovu korist, tako da ga svi sada ve} u glas najavquju kao ozbiqnog a mo`da i jedinog ozbiqnog konkurenta za osvajawe AO. Za par dana na{ {ampion }e krenuti u pohod na svoju desetu Australijan open i dvadesetdrugu gren slem titulu. Bi}e to praznik za o~i, du{u i srce kakav australijski Srbi ~ekaju ve} pune dve godine.

Ovih prazni~nih dana iz dalekog Sidneja stigla je nov~ana donacija za decu u Orahovacu. Da im ulep{aju prazni~ne dane i unesu radost u wihove domove, da im makar na kratko odvrate pa`wu sa svakodnevnih problema sa kojima se susre}u srpska deca u Orahovcu na KiM, i ovog puta pobrinuo se prota \uro \ur|evi} iz crkve Sv. Velikomu~enika Georgija u sidnejskoj Kabramati. On je sa svojim prohijanima, od kojih su mnogi i sami pro{li kroz ratove i izbegli{tvo, prikupio vrednu nov~anu donaciju od 8.000 dolara i prosledio za decu u Orahovacu.

Pare je doneo otac Radivoj Pani} koji se nalazi u poseti Pe} koj Patrijar{iji a preuzeo ih je orahova~ki paroh Milan Stanojevi} i podelio deci, svako dete je dobilo po 90 evra.Paroh Milan sa decom mnogo se zahvalio prota \uri i wegovim parohijanima, po`eleo im sre}ne Bo`i}ne i svenastupaju}e srpske praznike kako wima tako i srpskom narodu {irom sveta i pozvao sve skupa da do|u da ih posete, da se upoznaju i da se dru`e.

ma

Na fotografiji deca Orahovca dr`e koverte sa novcem a paketi}e im je podelio predsednik op{tine Aleksandar Mici}, wih je obezbedila kancelarija za KiM, tako se desilo da oba dara stignu u isto vreme.

Zato dragi prijateqi {irom Australije ako i vi `elite da obradujete ovu decu ili bilo koje dete na na{oj Svetoj zemqi, uvek vam je na raspolagawu humanitarna organizacija ”Svi za Kosmet”. Wih i sve podatke o wima i na~inu uplate mo`ete na}i na Fejsbuk i Instagram stranicama a jo{ uvek traje akcija prikupqawa nov~anih sredstava za kupovinu paketi}a za decu na KiM.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije

Ja im iskreno od srca `elim da pare potro{e u zdravqu i da radost Hristovog ro|ewa unese sre}u i spokoj kako u sve na{e domove tako i wihove a na{em narodu na Kosovu i Metohiji podari mir i snagu za opstanak na vekovnim ogwi{tima! Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

i napornim radom poku{avaju da – Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavaPosle posete selima u okoli-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ranko Pivqanin

Iako je jo{ u fazi izgradwe, zbog velikog priliva vernika odlu~eno je da se upravo u wemu odr`e bogoslu`ewa, odluka koja se pokazala ispravnom.

Prazni~no je bilo na Tucindan, Badwi dan i sva tri dana pravoslavnog Bo`i}a.

Veliki broj vernika iz Liverpula i okoline pred Badwi dan obele`avaju praznik Tucindan, kada se priprema pe~enica za Bo`i}, a na Badwi dan i ve~e, kao i na prvi dan pravoslavnog Bo`i}a, ovda{wu svetiwu je posetilo vi{e stotina vernika.

Dan nakon proslave najradosnijeg hri{}anskog praznika, odnosno drugi dan Bo`i}a, na praznik Sabor Presvete Bogorodice, vernici su joj odali po~ast i zahvalnost {to je rodila Spasiteqa qudskog roda, a na tre}i dan kada slavimo Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana, mnogobrojni vernici i slavari su tako|e ispunili hram Svetog Luke.

Posebno treba naglasiti da su tokom prazni~nih dana me|u vernicima u Liverpulu, deca i mladi bili u velikom broju {to je za svaku pohvalu, a ve}ina wih se pri~estilo.

Ovda{wi sve{tenoslu`i-

teqi stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi} i prota Nenad \ura{inovi}, ~lanovi Upravnog odbora, Kolo srpskih sestara i radno osobqe, imali su pune ruke posla da sve protekne u najboqem redu, na ~emu im treba ~estitati.

Od ovog vikenda bogoslu`ewa se vra}aju u stari hram, kako bi se nastavili radovi u unutra{wosti novog.

Za ~itaoce Srpskog Glasa odabrali smo par fotografija koje }e bar donekle do~arati sve~anu ovogodi{wu bo`i}nu atmosferu u Liverpulu.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

^etvrtak 12. januar 2023.

16 ^etvrtak 10. decembar 2020.

RADOST HRISTOVOG RO\EWA ZASIJALA

[IROM AUSTRALIJE

Da narod na Petom kontinentu ne zaboravqa svoju veru i tradiciju mogli smo videti prethodnih dana kada su se reke pravoslavnih vernika slivale u srpske hramove {irom Australije sa `eqom da sa svojim narodom i u duhu pravoslavqa obele`e najradosniji dan Hristovog ro|ewa. U skoro svim hramovima u Australiji prethodnog dana je, na Badwi dan, nakon ve~erwe molitve izvr{eno osve}ewe i tradicionalno paqewe badwaka, a verni narod je sa svojom de~icom ispunio hramove kako bi ovaj praznik do~ekao u krugu porodice i svojih najmilijih.

Sve~ano je posebno bilo u Viktoriji gde je Vladika Siluan proveo bo`i}ne praznike na veliku ~ast i radost vernika.

Na Badwe ve~e Episkop Siluan je osvetio badwake u hramu Svetog Georgija u Sent Albansu.

Uo~i osve}ewa badwaka Veliko pove~erje, uz molitveno prisustvo Vladike Siluana, slu`ili su arhimandrit Petar, protojerej-stavrofor Miroslav Popovi}, protoje-

rej-stavrofor Borislav Petrovi} i proto|akoni Miodrag Tomi} i Petar Mraki}.

Bo`i}nu poslanicu Episkopa Siluana je pro~itao prisutnim arhimandrit Petar.

Tradicionalno, u ovom hramu, u kojem se na badwe ve~e okupi ogroman broj ver-

nika, Vladika je po tradiciji posle osve}ewa, nalagao badwake, i zasipao prisutne `itom, orasima, slatki{ima. Posle je dru`ewe vernika nastavqeno u Crkvenoj sali gde su se mnogi vernici zadr`ali sa svojim Vladikom u razgovoru i ~estitawu nastupaju}eg praznika.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju na praznik Ro`destva Hristovog u hramu Svete Trojice slu`io je Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan.

Episkopu su saslu`ivali arhimandrit Petar, protojerej-stavrofor Miroslav Popovi}, protojerej-stavrofor Petar Damwanovi}, i proto|akoni Miodrag Tomi} i Petar Mraki}.

Prisli`ivali su ~te~evi iz Arhijerejskog namesni{tva melburnskog.

ZASIJALA U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA

Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u najstarijem manastiru Srpske Pravoslavne Crkve na ovom kontinentu: manastiru Svetog Save u Ilejnu.

Episkopu je tradicionalno saslu`ivalo sve{tenstvo i sve{tenomona{tvo Arhijerejskog namesni{tva melburnskog, uz prislu`ewe ~et~eva ovog namesni{tva.

Episkop je pou~io verni narod, ~estitaju}i praznike, i besede}i o dana{wem prazniku i zna~aju Presvete Bogorodice u domostroju qudskog spasewa.

Po Svetoj liturgiji ^udotvorna Ikona Matere Bo`ije Ilajn-

ske litijski je pronesena Manastirskim imawem, a obnovqen je i drevni Manastirski zapis po, evo ve}, pedeseti put.

Pre povratka u hram Svetog Save, po ustaqenoj praksi, radi Wenog Maj~inskog blagoslova narod se poklonio i sa molitvom i svakom pobo`no{}u pro{ao ispod Wene Svete Ikone.

Po Svetoj liturgiji manastirsko bratstvo je priredilo trpezu qubavi za sve.

U dan u koji na{a Sveta Crkva proslavqa Onu koja je rodila Hrista, Presvetu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, Episkop australijsko-novozelandski G.

Srpsko kolo i za Aborixine!

u Sjajan odaziv lokalnih Srba i wihovih prijateqa, istorijska poseta visokog predstavnika aborixinske zajednice, tradicionalna srpska gostoqubivost u Simbolika – najmla|em gostu jedva da je {est meseci `ivota, najstariji proslavio 100. ro|endan u Predsednik SKK Goran Savi} uspeo za kratko vreme da vrati veru u srpsko zajedni{tvo u izuzetno te{kim uslovima

Kako stvoriti „ne{to skoro ni iz ~ega“, kako pomiriti nepomirqivo, privu}i od ranije razo~arane ~lanove srpske zajednice koja je u ve~itim povojima, predstaviti Srbe u najlep{em svetlu gostima nesrpskog porekla, izdejstvovati ~ak i prisustvo jedne od vode}ih li~nosti aborixinske zajednice, i sve to oslawaju}i se iskqu~ivo na vlastite snage, pitawa su na koja je upravo povodom velikog praznika Hristova ro|ewa prona{ao odgovor Goran Savi}, od nedavno predsednik SRPSKOG KULTURNOG CENTRA u Kernsu, na samom severu Kvinslenda i Australije.

Za izuzetno malu srpsku populaciju ~iwenica da je proslavi pravoslavnog Bo`i}a prisustvovalo gotovo stotinu gostiju, zna~i vi{e nego da je u nekom od velikih centara do{lo ~itavih hiqadu qudi. Gotovo pola Srba koji `ive u Kernsu na{lo se ove ve~eri, mo`emo slobodno re}i gotovo magi~ne, na istom mestu, tamo gde i pripadaju, pod krovom SRPSKOG KULTURNOG KLUBA, a Goran Savi} nastavio je da ispuwava obe}awe dato jo{ u svom inauguracionom govoru kada se prihvatio nimalo ugodne du`nosti predsednika kluba, nameravaju}i da ovoj srpskoj ku}i vrati

sve predznake srpskog i tako opravda samu su{tinu postojawa ovakve organizacije.

„Tradicionalne vrednosti kroz odanost porodici i svojoj zajednici posebno je va`no isticati ali i delom promovisati na ovako poseban dan kakav je proslava Hristova ro|ewa – Bo`i}! Proslaviti ovaj veliki hri{}anski praznik u dru{tvu najbli`ih i najdra`ih ciq je kome bi trebao da te`i svaki ~ovek koji dr`i do sebe, ali da qubav kao najlep{u nit koja povezuje sve na{e ose}aje pripadnosti srpskom narodu i pravoslavnoj veri ne ispoqava samo na ovako veliki praznik, ve} uvek!“ – rekao je, pored ostalog, predsednik Goran Savi}, obra}aju}i se prisutnima u sali SRPSKOG KULTURNOG CENTRA u Kernsu, za ovu priliku posebno lepo ukra{enoj.

Posebnu ~ast i privilegiju kakvu ne mogu da sebi priu{te ni mnogo ve}e i mo}nije zajednice, zahvaquju}i upornom radu ali i iskrenim ose}ajima po{tovawa i bliskosti prema lokalnoj aborixinskoj zajednici, imali su prisutni ~lanovi SKK i wihovi prijateqi dolaskom na wihovu proslavu Nevila REJSA, predsednika aborixinske zajednice i predstavnika plemenskih vo|a preostalih prastanovnika iz ovog dela Australije.

„Mnogo je sli~nosti izme|u Aborixina i Srba, posebno kada je re~ o skromnosti, odanosti porodici i odgovornosti prema najpre po{tovawu istorije svog naroda a onda i ~uvawu istorijskih uspomena i pouka kroz obrazovawe mladih.“ – rekao je, pored ostalog, u prigodnom obra}awu Nevil REJS. Da wegove re~i i iskrena poruka upu}ena svim Srbima Australije posredstvom ovih koji su imali retku ~ast da ga upoznaju ne}e ostati samo ona „lasta koja ne ~ini prole}e“, najre~itije govori ~iwenica da je mnogo prisutnih pokazalo veliko interesovawe za veliko i dragoceno znawe ovako visokog predstavnika aborixinske zajednice koji je bez svake sumwe postao zvezda ve~eri. Tokom cele ve~eri koja je pro{la u znaku srpske muzike, odli~nih jela, pi}a ali i igre, a sve pro`eto atmosferom iskrenosti i najpozitivnijih ose}awa, Nevil je bio u prilici da odgovara na brojna pitawa i otkrije svojim doma}inima bar ne{to od ogromne kulturne zaostav{tine prvih stanovnika Australije, konkretnije Gimuju Valubara Jidinxi zajednice. A kako je izgledalo kada se u srpsko kolo uhvatio i niko drugi do sin aborixinskog lidera Nevila Rejsa, mogu svodi~iti samo oni koji su ovom istorijskom ~inu i prisustvovali.

„Nastavi}emo da radimo na uspostavqawu te{wih veza sa Aborixinima i wihovom zajedni-

com, a ova proslava pravoslavnog Bo`i}a lep nam je putokaz kojim putem treba i mo`emo da idemo.“ – rekao nam je predsednik SKK Goran Savi}, o~ito prezadovoqan rezultatima organizacije koju je sam postavio i za ~iji je uspeh, zajedno sa svojom porodicom i prijateqima najodgovorniji. Rizik koji se ve} isplatio.

Koliko je proslava velikog hri{}anskog praznika me|u Srbima u Kernsu bila izuzetna, ne samo po odli~nom pe~ewu i sarmi, ve} kroz ono {to se mo`e nazvati su{tinskim kulturnim bogatstvom jednog naroda, dobilo je potvrdu i u zanimqivom slu~aju da se me|u gostima i sve-

docima ove proslave na{la beba @ana ~iji su roditeqi doputovali s wom ~ak iz Adelejda a koja jo{ nije proslavila ni prvi ro|endan, kao i najstariji gost, gospodin Nikola Vukalovi} koji je navr{io punih stotinu godina!

„SRPSKI KULTURNI KLUB sa velikom nadom i rado{}u gleda u 2023. i sve godine koje slede, jer smo odlu~ni da ja~awem veza unutar zajednice i promocijom srpskih tradicionalnih vrednosti ostvarimo puni smisao postojawa kluba.“ – rekao je na kraju u razgovoru za ~itaoce „SRPSKOG GLASA“ Goran Savi}, predsednik kluba.

SIJETL: Grad napretka i "Boinga"

"Boing" je okupio najboqe svetske avio-in`ewere, me|u kojima se posebno po va`nim projektima isti~u na{i stru~waci, zahvaquju}i ~emu ovde postoji mala, ali priznata srpska zajednica

Kad sletite na tek renovirani aerodrom „Takoma” u Sijetlu, brzo shvatite da ste stigli u budu}nost. Najdu`e pokretne stepenice, moderne umetni~ke instalacije na plafonu iznad prtqaga iza kojih su skrivene kamere, kao i simpati~ne afroameri~ke carinice koje vam se sme{e dok wihovi mali psi wu{kaju va{e kofere –deluju futuristi~ki. Izgubqeni prtqag brzo je prona|en… A dok se vozite potom ka centru grada zalivom Eliot na Pacifiku, ukoliko ste dolazili u ovaj grad, primetite koliko je „porastao”. „KOSMI^KA IGLA”

Iznad linija metalno sjajnih oblakodera uvek se promaqa toraw „Kosmi~ka igla”, simbol Sijetla. Ime je dobio jer se smatra da wegov srebrni vrh simboli{e korelaciju s kosmosom. Gra|en je po~etkom {ezdesetih godina kada su torwevi „zavladali” u arhitekturi, po zamisli Xona Grema i Edvarda Karlsona, kao pe{~ani sat s lete}im tawirom na vrhu, iza ~ijih staklenih prozora su vidikovac i restoran u kojem se okrenete za 360 stepeni u 47 minuta. U centru najve}eg grada dr`ave Va{ington otvoren je povodom Svetskog dana arhitekture 1962. godine. Vidikovac je futuristi~ki lebde}i disk s rotiraju}om platformom, s koje su sa 160 metara visine grad razgledali i predsednici Xon Kenedi i Ri~ard Nikson, a na kojoj je i Elvis Prisli snimao romanti~ne scene u ~ijoj kru`noj pozadini se prikazivao „film o Sijetlu”. S okeana i zaliva Eliot i Pjuxit saund pogled klizi i preko jezera Union na mostove, zatim jednu od najve}ih starih luka za promet s azijskim dr`avama koja je danas turisti~ka atrakcija. Zbog ove „razglednice”, uprkos vrlo ki{ovitoj zimi, svi koji i sada posete grad prvo hitaju na toraw.

S wega pogled pada i na drugi simbol Sijetla, Veliki to~ak u luci. Do wega se za 2,5 dolara sti`e autobusima, kao glavnim prevoznim sredstvom u gradu.

Grad je od morskih oluja i istorije sa~uvao „vodeni front”, kako zovu srce velegrada.

Znamenitosti „vodenog fronta” boqe se jo{ vide s Pacifika, s visine od 53,5 metara panoramskog Velikog to~ka napravqenog 2012. godine.

Gra|en po ugledu na Nebeski to~ak pored vodopada Nijagara i sli~ne u Ju`noj Karolini.

Veliki to~ak je najve}i turisti~ki to~ak na zapadnoj ameri~koj obali, a poseban je po tome {to je jedini iznad same vode, tihookeanskog zaliva Eliot. Iz 43 gondole – zatvorene kabine, pokretne u bilo koje doba godine, 300 posetilaca odjednom mo`e da se okrene u vazduhu za 12 minuta.

Pogled s druge strane pada i na neobi~nu obli`wu planinu Mon Rejnije, 4.300 metara visoki uga{eni vulkan, a danas gle~er ~iji vrh je i leti prekriven snegom, nazvan po ki{i koju donosi.

Sijetl je jedna od 15 najva`nijih ameri~kih metropola. Sedi{te brodarstva, potom vazduhoplovne industrije „Boing”, a danas i tehnolo{kog razvoja, sedi{te „Majkrosofta”, „Gugla” i „Amazona”, ali i poznate svetske muzike, nastao je 1851. na pla`i Alki pored Pacifika, tlu koje je pripadalo indijanskim plemenima 4.000 godina. Naziv je dobio po ~uvenom i po-

sledwem poglavici Sijetlu koji je napisao ameri~kom predsedniku jedno od najlep{ih pisama u istoriji. Na ponudu da Indijanci prodaju teritoriju u zamenu za rezervat, poru~uje da }e „kada posledwi crveni ~ovek nestane, duh wegovog naroda ostati u okolnim {umama”. Tako je i bilo: od zdravog ~etinarskog i javorovog drveta nastale su ku}e Sijetla, kroz ~ije uglav-

nom bele daske provejava duh jednostavnosti indijanske pro{losti Nekad tipi~an radni~ki grad, ~ije su klasne razlike opisane u kultnoj seriji „Frej`er”, me|utim, danas je jedna od najpopularnijih ameri~kih prestonica, s pe{a~kim turisti~kim uli~icama nadomak luke, koje sve vode do stare pijace „Pajk market”, glavne turisti~ke atrak-

cije, na kojoj osim {to mo`ete da popijete pivo u najstarijoj pivnici, u`ivate i u predstavama prodavaca ribe koji se za publiku dobacuju bakalarima.

Preko puta je i prvi u svetu otvoreni „Starbaks” iz 1971. godine. Gradskim stepenicama iz luke dolazite do Muzeja umetnosti u kojem su sabrana dela svih epoha i delova sveta. U wemu je i skulptura Veliki mi{ kao simbol fa{izma, jedno od najve}ih dela antifa{isti~ke poruke u svetu, a ispred zdawa je pokretna xinovska skulptura koja simboli{e radnika s ~eki}em u ruci.

Grad napretka i „Boinga” okupio je i najboqe svetske avio-in`ewere, me|u kojima se posebno po va`nim projektima isti~u na{i stru~waci, zahvaquju}i ~emu ovde postoji mala, ali priznata srpska zajednica. U „smaragdnom gradu”, kako ga zovu zbog o~uvanih severnoameri~kih {uma ~etinara, `ivi duh poglavice Sijetla. Sijetlani su odr`ali obe}awe, koje je bilo uslov poglavi~ine predaje kako bi spasao preostali narod, da }e „zemqu Indijanaca ~uvati kao svetiwu” u kojoj }e se „uvek ose}ati miris vetra, pro~i{}en popodnevnom ki{om i mirisom borovine”.

ZEMUN NA AUTOMOBILSKOJ TABLICI

Branko Laki} i wegova supruga Aleksandra pokazali su nam i obli`wa ribarska mesta – Kirklend na jezeru Va{ington i Edmonds lovi{te lososa. Na tablicama wihovih kola pi{e „Zemun”.

Vlada Karaku{evi}, sin na{eg poznatog karikaturiste Aleksandra Klasa, pokazao nam je tek zavr{en „Majkrosoftov” park vodopada u obli`wem Belvjuu, iznad ~ijeg gradili{ta su jo{ svetle}i crveni kranovi. Obele`eni, tako {tite pilote rekreativnih avion~i}a koji stalno nadle}u „grad na tri velike vode”. Igor U~akar, in`ewer i pilot istovremeno, provozao nas je jednim od wih preko zaliva Pjuxit do obli`weg ostrva San Huan, nedaleko od ostrva Kvimper i Port Taunzenda gde je sniman film „Oficir i xentlmen”. Na ostrvu smo pro{etali kroz malu luku Frajdej Harbor, omiqeno vikend-mesto Sijetlana u kojem se jo{ pravi doma}i sladoled koji se mo`e platiti samo „u ke{u” i gde postoji muzej indijanskih drvenih skulptura.

GRAD „NIRVANE”

I POP I ROK KULTURE

Od 1918. do pedesetih godina pro{log veka u gradu je razvijena xez scena u 20 no}nih klubova u Ulici Xekson, gde je danas Kineska ~etvrt. Tu su svoj muzi~ki san zapo~eli Rej ^arls i Kvinsi Xouns, ali je Sijetl i rodni grad Ximija Hendriksa ~iji spomenik je u centru, kao i rok stila granx gradske i potom svetske grupe „Nirvana”. U novije vreme grad je poznat i po indi rok i indi dens muzici, a istorijat scene mo`e da se vidi u EPM – Muzeju pop, rok i filmske kulture.

„ZLATNA GROZNICA”

Pionirski trg, na kom se i danas nalazi bista poglavice Sijetla, najstariji je sa~uvani deo grada u kojem je i prvi toraw „Smit”, a pod kojim je, danas muzej, stari grad koji je nestao u velikom po`aru 1889. godine. Prastare crne klizaqke, „singerica” i drvene {kolske klupe, prona|ene u iskopinama, svedo~anstva su o vremenu „zlatne groznice” kada je velika luka predstavqala „vrata ka Aqasci”. Nakon po`ara, centar grada su podigli nekoliko ulica iznad mora i po~eli da grade ku}e od kamena i cigle. Ulice na uzbrdici opasane su zidovima i povezane merdevinama, objasnio je vodi~ kroz podzemne hodnike Xejkob Minestri. „Tom izgradwom spre~ene su poplave, ali su mnogi Sijetlani izvr{ili 'neplanirano samoubistvo' pewu}i se merdevinama pripiti ka ku}i”. M. N.

Badwe ve~e u Svetonikolajevskom manastiru

Uo~i najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a, u petak {estog januara 2023. u Slobodnoj srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikola pri svetonikolajevskom manastiru u ju`nom Brizbejnu, wegovo preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq slobodne srpske pravoslavne crkve g. Hristifor, slu`io je veliko prazni~no pove~erje uz saslu`ewe visoko pre~asnog protojereja - stavrofora o. Zvonimira haxi Jovi}a. Po zavr{etku slu`be prisutni vernici prisustvovali su nalagawu badwaka, koje su obavili dugogodi{wi predsednik g. Ratomir Ne{i} i blagajnik Bratislav Varagi} u `eqi da ovaj stari obi~aj do tan~ina prenesu na mlade generacije koje stasavaju a jedan u nizu stasalih bio je Danilo Petrovi}. Nema sumwe da }e mladi Danilo Petrovi} nastaviti da qubomorno neguje sledi i ~uva srpsku tradiciju pou~en dugogodi{wim iskustvom g. Ne{i}a i Varagi}a. Nala`u}i badwak na vatru g. Ne{i} je raspirivao

la i razdragana deca raznih uzrasta znaju ~eprkaju}i po slami u potrazi za slatki{ima, orasima i naravno paricama. Ono {to mi zasigurno znamo je da je iz slame "sevnuo" i poneki zlatnik najverovatnije zaslugom g. Ne{i}a.

Vredno je napomenuti da su slu`bu dodatno ulep{ala svojim horskim pevawem deca ~lanovi de~ijeg hora Sv. Iraida sa svojim horovo|om g|om Ivanom Mali}. Deca su i ove godine izvela prigodnu Bo`i}nu predstavu koju je osmislila i uprili~ila g|a Mali}.

Nakon predstave usledila je bogata posna ve~era koja je protekla u miru, slozi i qubavi a qubav je pokreta~ svega dobrog lepog i plemenitog u ~oveku.

Mir i svetlost koja dolazi ra|awem Hristovim neka zauvek ostane u nama i svim qudima dobre voqe.

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

vatru izazivaju}i varnice i izgovaraju}i: "koliko iskrica, toliko parica" a koliko je parica bilo posuto i skriveno u slami prostrtoj po podu to samo vese-

Kina i Australija rade na poboq{awu trgovinskih odnosa

Kineski ambasador u Australiji Sjao ]an izjavio je da bi Peking mogao da ''obavesti'' kineske kompanije da podstaknu trgovinu izme|u te dve zemqe.

On je naveo da su australijski i kineski pregovara~i u @enevi razgovarali o tome da li Australija mo`e da odustane od `albi Svetskoj trgovinskoj organizaciji na kineske tarife na vino i je~am i da ih re{i bilateralno, {to bi, kako je rekao, bila "dobra ideja", prenosi Rojters.

- Kako se poboq{ava na{ odnos, kako razvijamo na{e veze, vrati}emo se normalizaciji odnosa - rekao je Sjao.

Diplomatski odnosi izme|u Kine i Australije se poboq{avaju nakon nekoliko godina nesuglasica, a australijska vlada nastoji da Kina, koja je najve}i trgovinski partner te zemqe, ukine nezvani~ne trgovinske blokade za desetak, navodi Rojters.

Agencija podse}a da je Kina nedavno odobrila trima dr`avnim preduze}ima i najve}em proizvo|a~u ~elika da ponovo uvoze ugaq iz Australije, tako {to je ukinula nezvani~nu zabranu na snazi od 2020, kada je Kanbera pozvala na istragu o poreklu virusa korona.

Australija je ranije uputila dve `albe Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv damping carina koje je Kina uvela na australijsko vino i je~am. Kako navodi britanska agencija, obnavqawe trgovine izme|u Kine i Australije zavisilo je od odluka kineskih kompanija, iako je kine-

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

ska vlada, kako se navodi, ''obave{tavala'' kompanije putem izjava i saop{tewa. - To smo ~inili kada smo imali lo{ odnos. Moramo re}i na{im kompanijama da imamo nekih politi~kih problema sa ovom ili onom zemqom, morate biti oprezni... Ali, kada do|e do poboq{awa odnosa, o tome tako|e obavestimo kompanije i narod Kine - rekao je ambasador Sjao.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Australija je najve}i proizvo|a~i litijuma na svetu

Litijum ima kqu~nu ulogu u pravqewu svih tipova litijum-jonskih baterija koje napajaju elektri~ne automobile i najvi{e se proizvodi u Australiji, ^ileu i Kini. Zbog te`we da se pre|e na elektri~na vozila, wegova proizvodwa posti`e nove rekorde u posledwih 25 godina.

Stotine qudi evakuisano zbog poplava u Zapadnoj

Australiji

Stotine qudi evakuisano je vojnim helikopterima iz zajednica u Kimberliju, u australijskoj saveznoj dr`avi Zapadna Australija, koje su odse~ene poplavama za koje su stru~waci rekli da se de{avaju "jednom u veku", saop{tio je ministar slu`be za hitne intervencije te savezne dr`ave Stiven Doson.

Poplave u Kimberliju, regionu veli~ine Kalifornije sa niskom gustinom naseqenosti, izazvao je tropski ciklon Eli koji je doneo jaku ki{u.

"Qudi u Kimberliju do`ivqavaju najgore poplave koje je Zapadna Australija imala u svojoj istoriji", saop{tio je Doson na konferenciji za medije u Pertu.

Kako je naveo, u nekim delovima su se poplavne vode protezale na oko 50 kilometara.

Me|u najte`e pogo|enim lokacijama je Ficroj Krosing, mesto sa oko 1.300 qudi u kome su se humanitarne zalihe transportovane vazdu{nim putem.

Do sada su {irom Kimberlija, gde oko 50 odsto stanovnika ~ine Aborixini, evakuisane 233 osobe, saop{tile su vlasti.

Avioni australijskih odbrambenih snaga (ADF) kori{}eni su za pomo} zajednicama, a vojni helikopteri tipa ^inuk pomagali su u evakuaciji stanovnika.

Australija je zemqa u kojoj se trenutno proizvodi 52 odsto litijuma u svetu.

Za razliku od ^ilea koji je drugi proizvo|a~ litijuma u svetu, gde se litijum dobija iz slanih rastvora, australijski litijum dolazi iz rudnika tvrdih stena koje sadr`e mineral spodumen.

Kina je tre}i po veli~ini proizvo|a~, ima sna`no upori{te u lancu snabdevawa litijumom.

Pored razvoja doma}ih rudnika, kineske kompanije su tokom posledwe decenije kupile nalazi{ta litijuma u vrednosti 5,6 milijardi dolara u ^ileu, Kanadi i Australiji.

Kina tako|e poseduje 60 odsto svetskog kapaciteta za preradu litijuma koji se koristi u proizvodwi baterija.

U svetu se ina~e proizvodi sve vi{e baterija i elektri~nih vozila. Zbog toga se predvi|a se da }e tra`wa za litijumom dosti}i 1,5 miliona tona litijum karbonata (LCE) do 2025. godine i preko tri miliona tona te sirovine do 2030. godine.

Pro{le 2021. godine u svetu je proizvedeno 540.000 tona litijum-karbonata, pa je potrebno da se u naredne dve godine ta proizvodwa treba utrostru~i, kao i da se pove}a skoro {est puta do 2030. godine.

Ipak, kako se dodaje, potrebno je od {est do vi{e od 15 godina da novi projekti eksploatacije litijuma postanu aktivni.

Zbog toga se predvi|a se da }e tr`i{te litijuma biti u deficitu u narednih nekoliko godina.

Sjediwene Dr`ave su proizvodile vi{e od jedne tre}ine globalne proizvodwe litijuma 1995. godine.

Od tada pa nadaqe do 2010, ^ile je preuzeo poziciju najve}eg proizvo|a~a, kada je proizvodwa litijuma u nalazi{tu Salar de Atacama do`ivela bum.

Kako se podse}a, re~ je o jed-

nom od najbogatijih nalazi{ta litijumske slane vode na svetu.

Globalna proizvodwa litijuma je prvi put prema{ila 100.000 tona 2021. godine, kada se u~etvorostru~ila u odnosu na 2010. godinu.

Trenutno je kako se obja{wava nagla{ena upotreba litijuma u proizvodwi elektri~nih baterija.

Me|utim, taj metal odnosno wegovo jediwewe litijum-karbonat se dosta koristi i u proizvodwi kerami~kog posu|a, jer mu pove}ava snagu i smawuje toplotnu eksplanziju.

Litijum se tako|e koristi i u proizvodwi stakla, kao i maziva za vozila, kao i u vazduhoplovstvu.

U Srbiji se u posledwe vreme dosta govori o eksploataciji litijuma tokom koje bi se koristila sumporna kislelina.

Algester Lodge

Danica Maksimovi}: Smejem se jer vrlo dobro poznajem tugu

Iako se bli`i sedamdesetom ro|endanu, glumicu Danicu Maksimovi} krasi energija osmogodi{wakiwe. Svemu {to radi pristupa punog srca. Bilo da u pozori{tu izvodi dvo~asovni mjuzikl, satima snima seriju ili film ili gaji biqke u dvori{tu, potpuno je predana i ne pristaje na mawe od savr{enog. Godinu za nama pamti}e po putovawu na Maldive, koje je sebi priu{tila za 69. ro|endan, a jo{ vi{e po prvoj profesionalnoj saradwi sa sinom, pozori{nim rediteqem Milo{em Loli}em, {to joj je, isti~e, dalo drugu dimenziju u `ivotu. I

PRO@IVELA SAM DESET @IVOTA

Rasko{ni talenat i energiju Danica Maksimovi} godinama nesebi~no deli s publikom, koja joj otpozdravqa gromkim aplauzima i darovima, a svojevremeno je zbog we preko okeana dopremqena retka vrsta orhideje.

- Sigurno sam pro`ivela deset `ivota, jer sam brzo `ivela. Volela sam da `ivim. Prolazila sam i kroz mawe lepe i kroz predivne, nezaboravne periode. Moji prvi filmovi, od "Hajduka", "Doroteja" i "Tesne ko`e" pa redom, bili su na Pulskom festivalu. Imala sam sre}e da igram sa najve}im glumcima na{ih prostora. Danas mladi glumci nemaju to, jer je prostor sve u`i. Stekla sam mnogo prijateqa i obo`avalaca, imam puno poklona od qudi koje ni ne poznajem. Sti`u mi na ku}nu adresu, na pozori{te u kome igram. Nema predstave na kojoj ne dobijem cve}e. Navikla sam na to, ali nisam oguglala.

daqe je vrlo aktivna pred kamerama, pa smo je gledali u serijama "Jedini izlaz", "Aleksandar od Jugoslavije", "Crna svadba", "Peva~ica", "Feliks", a tek }emo je videti u "Popadiji" kao Nensi, majku glavne junakiwe Dese. Novu godinu do~ekala je kod ku}e, pored oki}ene jelke i uz pucketawe vatre u kaminu, ali nekad je, priznaje, bilo druga~ije.

- Stalno sam me|u qudima i `elela sam da na miru izma{tam slede}u godinu. Mnogo toga ne mo`ete da predvidite, jer dolazi preko reda. Lepi poslovi, dru`ewa ili putovawa, sve to iskrsne. Kod mene nema nekog velikog plana, jer mislim da sitnice ~ine `ivot, a krupne stvari se dogode ili ne. Time se vodim u `ivotu, impulsivna sam, energi~na i ono {to naumim, to }e biti i to po momuz osmeh, ka`e Danica Maksimovi} i otkriva koje praznike pamti. - Odlazila sam na kultna mesta i tamo nastupala. U "Metropolu", "Interkontinentalu" i drugde, gde sam izvodila svoj kabare, uvek je bila ludnica, to su bila nezaboravna novogodi{wa slavqa. Srpsku novu godinu smo slavili i kad je bio komunizam, kri{om. Se}am se kako sam je sa Bajagom i instruktorima jednom slavila u "Taboru". Do{li su ~ak i policajci na vrata, jer su ~uli muziku, ali smo ih {armirali i animirali da slave sa nama.

Skoro sam pro~itala: kada se zavr{i na{e vreme na ovoj planeti, novac i materijalno ne}e biti va`ni, ali qubav, vreme i dobrota koje smo davali svim `ivim bi}ima - dakle i na{im `ivotiwama i biqkama, koje obo`avam i imam u dvori{tu - blista}e i `ive}e zauvek

U rodnom Danilovgradu sahrawen Zoran Kalezi}

Na grobqu u Danilovgradu sahrawen Zoran Kalezi}, koji je preminuo 4. januara 2023. u 73. godini. Na ispra}auj brojni po{tovaoci wegovog velikog dela. Opelo slu`ili sve{tenici Mitropolije crnogorsko-primorske.

Dva dana reka qudi slivala se ka odru Zorana Kalezi}a. Iako praznikBadwi dan, to nije omelo brojne wegove po{tovaoce da ga isprate do ve~nog kona~i{ta. U tu`noj koloni porodica, sve{tenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske koje je obavilo opelo, prijateqi sa muzi~ke scebne, predstavnici lokalne vlasti, svi oni koji su voleli Zorana i wegove pesme.

- Posledwih dana pitao se treba li da moli Boga da mu uzme `ivot koji se pretvorio u jednu patwu i nesvakida{we mu~ewe, ili da moli Boga da mu otvori vrata novoga `ivota. Nisam video nikoga da se tako hrabro dr`i i da sa takvom verom ide u ne{to ve}e - kazao je u opro{tajnom govoru sve{tenik Gojko Perovi}, ina~e li~ni prijateq Kalezi}a.

On je dodao da je Zoran imao dar od Boga ne samo da peva nego da to {to peva "iznese kao an|eo".

- U ove dane kada slavimo Hristovo ro|ewe, svetli onom istinom koju je Wego{ izrekao da su se pojedini qudi imali ra{ta i roditi. Pevao je na{ Zoran sa du{om.

Otac Gojko otkrio je koliko su Zoranu te{ko padali mr`wa i podele u Crnoj Gori koje nije mogao da razume.

- Ako je jedan ~ovek koji toliko o `ivotu zna i koji je toliko od Boga dobio, sa drugim qudima delio sre}u i radost, i ako on ka`e da ovu mr`wu ne razume, onda ta mr`wa nije dostojna pomena- naveo je Perovi}.

Istaknuti umetnik Zoran Kalezi} godinama je vodio bitku sa opakom bole{}u, koju je, na`alost, izgubio.

Tokom te borbe ~esto je pri~ao o najte`im danima svestan da mu je preostao jedini put ka carstvu nebeskom gde }e sa kumom Tomom Zdravkovi}em nastaviti da peva...

n Koje poruke inspiracije, qubavi i nade biste uputili publici za po~etak Nove godine?

- Veliko srce ima onaj koji ose}a kad je neko na mukama, i mislim da sam jedna od tih. Lako je biti uz ~oveka kad je sre}an, to je lepo i tu sre}u treba po{tovati, ali kada je ~ovek na mukama, kada je ozbiqno bolestan, onda treba da poka`ete da ste prijateq. Danas na prste jedne ruke mogu da izbrojim prijateqe kojima mogu da verujem, koji meni veruju i sa kojima sam ostala decenijama. To su rariteti, i zato ste ve} bogati ako imate vi{e od jednog prijateqa, koje treba ~uvati. Ako qude mogu da posavetujem - prilazite otvorenog srca, gledajte pravo u o~i. Kada sklonite pogled, to zna~i ili da nemate snage ili da se ogra|ujete. Mo`emo da se ogra|ujemo od ne~ega lo{eg, ali od dobrog nikako. Stvoreni smo da budemo bo`ja deca, bo`ja lica. n Kako da zaista to budemo u dana{we vreme? Da li vam i kako to polazi za rukom?

- Skoro sam pro~itala: kada se zavr{i na{e vreme na ovoj planeti, novac i materijalno ne}e biti va`ni, ali qubav, vreme i dobrota koje smo davali svim `ivim bi}ima - dakle i na{im `ivotiwama i

biqkama, koje obo`avam i imam u dvori{tu - blista}e i `ive}e zauvek. Volim citate koji me vrate na kolosek, koji mi daju nadu da postoji jo{ mnogo toga {to moramo da dosegnemo. Svesna sam svojih slabosti, ali sam svesna i svoje snage, i tako `ivim. Borac sam, i smejem se, jer vrlo dobro poznajem tugu. Mnogi bi jedva do~ekali da vide da sam tu`na i nemo}na, ali za mene se mo`e re}i sve osim toga. Svaki problem je re{iv, i idemo daqe. Moramo da se izdignemo. Padnem, kao feniks se dignem, i krenem daqe. To je moja deviza.

n Po{to volite da u radu i `ivotu iska~ete iz {ablona, koji to za~in dodajete da bi sve {to uradite nosilo va{ autorski pe~at?

- Svaki glumac nosi ne{to svoje - i lik i stas, i energiju i pe~at, i to se mora prepoznati. Ali ako glumac stalno igra na jednoj noti... Ni ja, koja sam iz te bran{e, ne mogu to da gledam, pa ka`em "Bo`e, ume li ne{to da promeni". Nau~ila sam da svaka uloga mo`e da se radi iz druge lage, iz razli~itih po~etnih pozicija. Imam i intuiciju da spoznam kako bi uloga trebalo da izgleda vizuelno. Smi{qam i govor i hod i kostim.

M. T.

NIKOLA KOQA PEJAKOVI]: PAZITE NA SVOGA AN\ELA I SLU[AJTE GA

Nekad bih voleo da se bavim samo jednim poslom, jer nije mogu}e biti u svakom trenutku koncentrisan na sve a da ne{to ne strada... Me|utim, navikao sam, i nekako guram... Tako `ivim ceo `ivot, radim na vi{e razbojaovako po~iwe razgovor rediteq, glumac, scenarista, muzi~ar i slikar, Nikola Koqa Pejakovi}.

Kultni autor, koji od sedme godine svira gitaru, kao i klavir i usnu harmoniku, smatra da je upravo muzika naj~istiji oblik emocije.

- Kao {to je melodrama kraqica `anrova, tako je i qubavna pesma ono {to dr`i pop muziku u `ivotu. Jedina prava pesma je pesma o qubavi. Prava qubav je uvek ona ve~na. Takvih je malo. Ve~nu qubav ose}ate prema svojoj deci i nekad, ako imate sre}e, i prema drugom bi}u. ^ista qubav je ona koja ide kroz Hrista i preko Hrista. Qubav nije emocija, ona je sastojak `ivog, nedeqivi deo onoga {to se zove Bo`ija tvorevina.

Budu}i da sredinom januara, u Beogradu, po~iwe snimawe posledweg dela wegove autorske, Bawalu~ke trilogije "Meso - Kosti - Ko`a", u re`iji Sa{e Hajdukovi}a, Koqa nam je otkrio i {ta to povezuje wegov rodni grad i na{u prestonicu.

- U toj pri~i, Beograd i Bawa Luku povezuje na{ glavni junak i prate}i wegovu pri~u, wegov

`ivot, snima}emo i u Beogradu. Ne bih vi{e da otkrivam, premijeru o~ekujemo na jesen 2023. Meni su ta dva grada - jedan grad. @ivim i ovde i tamo, i tamo i ovde.

Lik Oca Dragana, koga je na{ sagovornik do~arao u "Kostima", nije tipi~an pravoslavni sve{tenik kakve smo vi|ali u doma}im filmovima...

- Sve{teni~ki poziv je te`ak, odgovoran i vrlo specifi~an. Imao sam privilegiju da pratim iz velike blizine `ivot sve{tenika i to sam iskoristio u "Kostima". S druge strane, vrlo mi je va`no da se bulaji}evsko-komuwarski na~in prikazivawa pravoslavnih sve{tenika na filmu i televiziji prekine, i da se, bar u Srbiji, to ne radi vi{e na taj odvratan na~in.

Pesma "Ala je lep ovaj svet", za koju je Pejakovi} napisao muziku na stihove Jovana Jovanovi}a Zmaja, nalazi se na wegovom ~etvrtom albumu "4 Prsta". To je ujedno i naslovna numera filma "Ala je lep ovaj svet" i serije

"[etwa sa lavom", u kojoj Koqa igra lik an|ela Qubi{e, koji je za wega napisao Andrej [epetkovski.

- ^ovek, kad se krsti, dobija svoga an|ela ~uvara. On mu je na desnom ramenu. Pazite na svoga an|ela i slu{ajte ga. On vam `eli dobro i pru`i}e vam podr{ku na putu kroz mitarstva. Slu{ajte i qude koji vam `ele dobro, jer Gospod, ~esto, deluje kroz qude.

Pejakovi}a smo gledali i kao Grgu u seriji "Bunar", koja se bavi i temom narkomanije. Posete manastiru Koviq i razgovori sa tada{wim vladikom, a dana{wim patrijarhom Porfirijem, na{em sagovorniku pomogli su da prevazi|e svoje probleme sa alkoholom i drogom. Na pitawe da li je posle toga bio u isku{ewu, odgovara da su isku{ewa nu`na i da bez wih nema spasewa.

- Samo preko isku{ewa mi potvr|ujemo i ja~amo svoju veru, i samo preko isku{ewa dokazujemo da smo na strani dobrog, na strani Hrista. Bez isku{ewa niko se ne bi spasao, niti bi bilo mogu}e pokazati i dokazati svoju odluku, svoju nameru da `elimo da idemo pravoslavnim putem. Pravoslavna vera je lek za sve. To je Put, Istina i @ivot. Ne znam kako to druga~ije da ka`em. A dosadilo mi je da okoli{am. Narkomanija, kao i sve druge bolesti, ima duhovni koren. I to se mora le~iti tamo gde i kre}e - u du{i. R. N.

SADA SA KUMOM TOMOM PEVA NEBESKIM PROSTRANSTVIMA:

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 12. januar 2023. 23

Vodi~ kroz srpski mentalitet

Slavni Momo Kapor nas u svom zanimqivom tekstu vodi kroz srpski mentalitet koji se manifestuje u dane oko najradosnijeg hri{}anskog praznika - Bo`i}a

Radoznalog stranog putnika, koji se slu~ajno zatekne pred bo`i}ne praznike u Beogradu, svakako }e iznenaditi gomila hrastovih grana, koje poput kakve {ume prekrivaju beogradske pijace, odmah pokraj vitkih novogodi{wih jelki.

On sigurno ne zna da se Srbi od drugih hri{}anskih naroda, razlikuju po tome {to umesto jelki, na Badwe ve~e, u ku}u unose snop suvog hrastovog grawa obmotanog pri dnu slamom. To je Badwak, te{ko prevodiva re~ na druge jezike.

Beogra|ani, verovatno najtolerantniji narod na planeti, i bez nekog posebnog ekumenskog sabora, uspeli su da spoje nemogu}e: jelke i badwake.

Oni, naime, lakomisleno slave sve {to se na|e na kalendaru; i biv{e i dana{we dr`avne i verske praznike. Tako }e jelka Novu godinu do~ekati u sobi za dnevni boravak (zbog dece, koja ne poznaju stare obi~aje), a badwak }e biti unesen u kuhiwu (zbog dede i babe). Pogleda}e se, u prolazu, kroz od{krinuta vrata.

Neprikosnovene jelke, oki}ene skupocenim nakitom,

gledale su posledwih pola veka na badwake sa visine, kao na seqake koji donose sir u grad.

Badwaci su }utali i trpeli - pet stotina godina tajnog ula`ewa u srpske ku}e pod Turcima nau~ilo ih je istrajnosti i strpqewu. Posledwih pola veka bili su sa jelkama na ,,vi“.

Mada su poticali iz istih {uma, jelkama je kod badwaka smetala izvesna seqa~ka prostota i nagla{eno pravoslavqe.

Posle rata, za vreme diktature proleterijata, samo su najsmeliji i najdrskiji seqaci donosili badwake na beogradske pijace. Bilo ih je tako malo da se gotovo nisu ni prime}ivali od {ume jelki.

Usput, pritajena hajdu~ka priroda badwaka nikad nije pristajala na ki}ewe. Suvi, granati, mrki i ~vrsti, osta jali su ono {to su bili.

S druge strane, jelke bez obojenih kugli, srebrnih xirlandi, staniola, svilenih bombona, snega u spreju i ostalih ukrasa, samo su obi~na stabla. Badwaci su dovoqni sami sebi.

Ne zna se pouzdano ko je stariji - jelke ili badwaci, ali jelke su kroz istoriju uvek boqe prolazile i zauzimale vi{e polo`aje u dru{tvu.

Jelke su oduvek potkupqivale koga su stigle; ispod wihovih grana, naime, oduvek su se nalazili umotani

BRANISLAV

pokloni za uku}ane i goste. Siroti badwaci nisu imali nikome ni{ta da poklone, sem sebe samih.

Jelka i badwak se razlikuju i po tome kako zavr{avaju.

Sasu{enu jelku, koja na sve strane prosipa svoje uvele, bodqikave iglice, iznose iz ku}e na |ubri{te i za wom metu, zbog drugih stanara.

Badwak prkosno izgori, rasipaju}i na sve strane varnice, poput {umskog vatrometa. Posledwom varnicom hajdu~ki poku{a da zapali doma}inov }ilim.

NU[I]:

Posle Nove godine

BASNE:

Zlatna koka

Bio neki tvrdica, {krtica, stipsa, kirjawa, uh, u tri sela sli~nog nije bilo! Imao je taj koko{ku koja je svakoga dana nosila po jedno zlatno jaje, takvu je malo ko na svetu video, a nekmoli imao. Svane jutro – pu}! Zlatno jaje! Sutradan ujutro opet – pu}! Zlatno jaje! Tako danas, tako sutra i prekosutra, zlatnih jaja puna korpa, tvrdici melem za kirjawsku du{u.

Gledao je on to i mislio: “More, bi}e da je u toj koko{ki zlatni rudnik iznutra, za{to bih ja ~ekao po jaje na dan, kad mogu odjednom dobiti sve?!” Uzeo je no` i zaklao koko{ku da se tog silnog blaga dokopa, kad li unutra – {ipak! Ni{ta! Kako bi i bilo kad koka pravi jaje po jaje, ne dr`i ih u sebi sva gotova na gomili.

Sad gramzivac nije imao ni ono {to je dotle imao, pa se gorko kajao, ali kasno – mrtvu koku ne}e{ o`iveti, svejedno {to je zlatna. Petao je sve to ispod oka posmatrao, pa je kukuriknuo i celoj ba{ti objavio:

Gramzivcu glupak ro|eni je rod, Prebrzo ni{ta ne mo`e se ste}i, Namera takva ne donosi plod: Gubi{ i ono {to ima{ u vre}i!

Golub i mrav

Upao jedan mrav, siromah, u potok. Odmah je po~eo da se koprca i batrga, ali uzalud se kobeqao, nikako da se iskobeqa – za wega je poto~i} bio nepregledan okean. Ve} mu je pretila smrt od davqewa, kad li dolete jedan golub i stade na obalu da se napije vode. Ugledao je jadnoga mrava i bez predomi{qawa pru`io mu kqunom trav~icu. Mrav se zahvali golubu dobra srca i otide.

Nije daleko odmakao, kad ugleda nekakvu protuvu sa lukom i strelom, u nameri da sebi ustreli goluba za doru~ak. Nesre}ni golub nije ni{ta prime}ivao, pio je vodu na potoku, smrt se nadnosila na wega. Protuva je ne~ujno stavila strelu i napela luk, nani{anila, ali tada se mrav privukao odozdo i svom snagom bocnuo vajnoga lovca u bosu nogu. Jauknuo je on, a golub se na taj uzvik trgao i br`e od strele odleteo u nebo. Niko ga vi{e nije mogao dociqati.

Golub i mrav nikada se vi{e nisu sreli, ali svejedno, nikada se nisu zaboravili. Obojica su ~esto svojima govorili: Pomozi onom kog nevoqa svije, ne tra`i da se tvoja pomo} plati, znaj, u woj samoj nagrada se krije –dobro }e dobrim uvek da se vrati!

U postprazni~nom broju Politike od 2. januara 1910. godine slavni srpski komediograf Branislav Nu{i} je napisao tekst u rubrici "Iz beogradskog `ivota" pod nazivom "Posle Nove godine". Tekst "Posle Nove godine" potpisao je pseudonimom Ben Akiba koji je tih godina koristio kad se bavio novinarstvom. Evo tog teksta:

Re{io sam da priberem ta~ne podatke o tome: kako je ko do~ekao Novu godinu. Ali, izgleda da je to neobi~no te`ak posao. Trebalo bi mi puna godina rada i onda {ta }e mi svi ti podaci, kad }e posle godinu dana opet sti}i Nova godina.

Prema do sad pribranim podacima, izgleda da bi se samo generalan statisti~ki rezultat mogao izvesti. Tako, na primer, izgleda da je 40 odsto stanovni{tva beogradskog do~ekalo Novu godinu uz ~a{u vina od kojih polovina, kad je kucnulo 12 nisu nikako mogli da na|u usta svojih prijateqa sa kojima su se hteli, pri ~estitawu poqubiti.

Dvadeset odsto, me|utim, do~ekalo je Novu godinu dr`e}i karte u rukama. To su oni koji ho}e da vide sa kakvom }e sre}om do~ekati Novu godinu. Me|u ovima je bilo bar polovina koji su ta~no u 12 sati, kada je na Sabornoj crkvi otkucavalo 12, pqunulo u svoj xep i time pqunulo i na svoju sudbinu.

Trideset od sto beogradskog gra|anstva do~ekalo je Novu go-

dinu na zabavama i igrankama. I od ovih trideset odsto, bar je deset odsto, u momentu kad je na Sabornoj crkvi izbijala pono}, izjavqivalo qubav.

Za jednim od ovih “izjavqiva~a” ~ak sam ~uo ovu sitnicu. To je bilo na zabavi u “Gra|anskoj Kasini”. On se jo{ s ve~eri po~eo da

I tako bi bila u svemu ta~na statistika, to jest, znalo bi se tako gde je bilo svih sto odsto beogradskih stanovnika. I ja bih tu statistiku kao vrlo ta~nu i objavio, ali mi je jedan samo slu~aj grozno pokvario statistiku.

Ja imam obi~aj da o pono}i uo~i Nove godine iza|em na ulicu

vrzma oko jedne devojke i tri puta je poku{ao - dva puta pri valceru, a tre}i put pri kvadrilu - da joj izjavi qubav, ali nikako nije imao kura`i. Najzad, kad se ve} pribli`avala pono}, on se re{i da {to pre pristupi izjavi. Ako propadne, neka propadne u staroj godini, a ne da mu to bude prvi neuspeh u novoj godini. I taman je kazao prvu slatku re~ i taman je vinuo da ka`e {ta mu na srcu le`i, a na ckrvi izbi dvanaest, a wemu neko strpa u otvorena usta novogodi{wu krofnu i ne~iji se brkovi na|o{e na wegovim ustima. I tako gre{nik pola qubavi ispovedi pro{le godine, a druga polovina ostade vaqda za do godine.

^etrdeset odsto je, dakle, pilo, dvadeset odsto se kartalo, trideset odsto je bilo na zabavama, a ono resto od deset odsto je spavalo.

i da gledam nebo, i prvu ~estitku da primim od patrolxije. Volem da mi prvi ~estita neko ko je nevina du{a, a smatram da su za sad kod nas u Beogradu patrolxije najnevinije du{e.

Dakle, ta~no u pono} kad sam ja izi{ao da pogledam u nebo i potra`im patrolxiju, spazih jednog ~oveka bez pantalona kako juri ulicom. Gospode Bo`e, da li taj ~ovek juri kome da ~estita novu godinu, ili bega od nekoga koji wega juri da mu ~estita novu godinu?

Bio sam u groznoj nedoumici, naro~ito zato {to mi taj ~ovek prosto kvari statistiku. Ali, stvar mi je bila odmah jasna, kad sam malo zatim spazio uvre|enog mu`a gde sa jednom batinom juri za onim pola`enikom.

Bo`e moj, bo`e moj, kako to svaki na svoj na~in do~ekuje Novu godinu.

LEGENDA O ^E GEVARI JOŠ @IVI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

(11)

ERNESTO ^E GEVRA JE OSTAO NEPOKOLEBQIV KAO STENA:

Smrt je cena za slobodu, ~esto je ne do~ekaju oni koji su je zaslu`ili

Nije govorio, hrabro je podnosio udarce, bez roptawa. [to ga je renxer vi{e batinao, bio je odlu~niji da istraje. Podigao je glavu dok mu je krv iz nozdrva kapala na usne, prodorno {ibaju}i o~ima u kapetana. Granitna voqa koju je Prado video u wegovom pogledu bila je ja~a od svih udaraca i pretwi. Izvadio je pi{toq, tresu}i se.

„Ako nisam ubio onog tvog izdajnika, ubi}u tebe, Gevara! Tvoja gerila vi{e ne postoji, Perez ih je sve pobio! Trebalo je da te ubijem tamo u {umi, ali ni sad nije kasno! Ja sam te uhvatio, ja }u i da ti sudim – ja! – a ne ona kubanska pizda!“

„Prado! Prado!“, povikao je bolivijski ministar policije, stoje}i na ulazu. „Spusti pi{toq, jesi li poludeo? [ta umi{qa{ da si?“

„Kapetan ve} du`e vreme umi{qa da je vrhovna vlast, ministre“, rekao je Feliks smireno. „Pored toga {to ne po{tuje lanac komande, ne po{tuje ni vojni~ku etiku.

Nadaleko su poznate wegove `urke s domorotkiwama tokom trajawa kampawe. Izgleda da mu je um otupeo od viskija i seksa. No, ostavimo sad to. Slu{ajte me dobro, kapetane“, nastavio je imperativnim tonom. „Gevara je zlo~inac i zarobqenik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a vi ste upravo prekr{ili Konvenciju o ratnim zarobqenicima. To je za sud.“

„Mene na sud? Pa ja sam ga uhvatio, a ne CIA! Treba u dupe da me poqubite!“

„Dosta, Prado, dosta!“, prekinuo ga je Argedas sav crven u licu od jeda. „Da nisi ni re~ progovorio ...Pokupi qude i ve~eras krenite u Vaqegrande. No} je pred nama, novinari su opseli grad, narod je na ulicama. Ne smemo dozvoliti nikakve nemire! A vi, Felikse, ne zaboravite da ste na bolivijskoj zemqi, Gevara je na{!“

„Je l’ bar ne{to rekao?“,

upitao ga je ameri~ki agent.

Iskompromitovan pred ministrom policije, Prado je odmahnuo glavom, izlaze}i povre|ene sujete. Jo{ gore, osetio se pora`enim. Nije slomio zarobqenikov duh, ali zarobqenik jeste wegov svojim upornim }utawem.

„Lusio me je izdao, on je rekao ovom Kubancu, nema ko drugi! Moli}ete me jednog dana na kolenima!“, kipteo je dok je odlazio ka svom xipu napu{taju}i vojnu zonu u nepoznatom smeru.

„Vi ste, ministre, zaboravili da CIA ne podle`e ni va{im, niti bilo ~ijim zakonima“, nastavio je ameri~ki obave{tajac. „S druge strane, hteo sam da nau~im kapetana pameti, wegovo pona{awe je sramotno.“

„Prado jeste pomalo nastran i ima vojni~ke metode, ali je ~ovek od poverewa. Izviwavam se u wegovo ime. Ali sad imam pametnija posla nego da pri~am o nadle`nostima. Dugo sam ~ekao ovaj trenutak“, rekao je prilaze}i isprebijanom ^eu.

Ministar policije bio je

BOLIVIJSKA TORTURA

uzbu|en {to }e najzad upoznati ~oveka od koga strahuje i CIA. Uprkos situaciji, nije o~ekivao da }e ga zate}i u ovako te{kom stawu, ni nalik slici koju je stvorio razmi{qaju}i o wemu.

Ose}ao se pobedni~ki. Na ovaj zadatak gledao je patriotski. Nije mu padalo te{ko {to je tokom posledwih godinu dana vi{e boravio u ministarstvu i po pripremnim kampovima nego kod ku}e, dr`ava je uvek bila na prvom mestu.

Mo`da zato {to ga kod ku}e, posle toliko godina zajedni~kog `ivota, vi{e niko nije ni ~ekao. O tome nije `eleo ni da misli.

^e je sedeo pognute glave, oslu{kuju}i otkucaje „roleksa“, koji mu je Fidel poklonio nakon Revolucije. Nije mislio na bolove i astmu, iako mu je dim Argedasove cigarete nadra`ivao plu}a.

Wegove misli bile su upu}ene drugovima koji su pobijeni u tesnacu ]uro. Krivio je sebe za wihovu smrt, ali nije hteo da poka`e slabost pred neprijateqem.

Jaki udarci odjekivali su prizemqu{om. Isprovociran }utawem i saslu{awem koje nije dalo nikakav rezultat, kapetan Prado je izgubio `ivce, fizi~ki se obra~unavaju}i s vezanim Komandanteom. Opalio mu je dva {amara, pa jo{ dva u seriji, skupio je {aku u pesnicu, zariv{i mu je u stomak. Od siline udaraca telo se skupilo, ali je i daqe stajalo. To je Bolivijca dodatno ra`estilo, pa se tortura nastavila {utirawem u rebra sve dok se zatvorenik nije sru{io na pod.

„Smrt je ~esto cena za slobodu“, pomislio je. „Nekada je ne do~ekaju oni koji su je najvi{e zaslu`ili.“

Latinskoj Americi bili su potrebni napredni politi~ari koji }e i}i u korak sa svetom, i mi smo to shvatili. Bolivija je pokazala da je sposobna da bude predvodnik moderne Latinske Amerike.

To smo dokazali pro{le godine kad je Barijentos pobedio na prvim demokratskim izborima. Sve latinoameri~ke zemqe trebalo bi da se ugledaju na nas, a ne na Kastra i Aqendea.

Pogledaj gde te je to dovelo – u ovu rupu. Ti si sramota za ovaj kontinent i ne}emo ti dozvoliti da nas vrati{ u kolonijalno doba. Vreme Bolivara je pro{lost! To sam hteo da ti ka`em, ^e Gevara. Sigurno se pita{ {ta }emo s tobom. Zvani~no si mrtav, tako da se ovaj razgovor nije ni dogodio. Nezvani~no, da li te je KGB poslao ovde ili je to bila Kastrova ideja? Koliko sam obave{ten, niste bili ba{ u najboqim odnosima nakon tvoje posete Kini. Pustio te je niz vodu...“

Komandante je sve vreme }utao. Na re~i da ga je Kastro pustio niz vodu, prkosno je podigao glavu, sa `eqom da osmotri ~oveka koji se usudio da izgovori ne{to tako. Argedas je na trenutak pomislio da je ^e spreman za razgovor s wim, i obodren time ugasio je cigaretu.

Ministar je strpqivo ~ekao, veruju}i da }e dobiti nekakav odgovor. Pri{ao je i Feliks pomisliv{i da je spomiwawe Kastra provokacija koja }e uroditi plodom. Umesto odgovora, usledio je Komandanteov pogled od koga su obojica ustuknuli. Kao stena nepokolebqiv.

lll Kraj u slede}em broju: Uvek }e se na}i makar jedan ~ovek, makar jedna `ena, koji }e imati vere da se bore

januar

1519. - Umro je Maksimilijan I, nema~ki kraq od 1493. i rimsko-nema~ki car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nema~ki kraqevi odmah po svom izboru za kraqa uzimali carsku titulu. Tokom wegove vladavine Habsburgovci su `enidbenim vezama postali najmo}nija dinastija u Evropi.

1628. - Ro|en je francuski pisac [arl Pero, autor ~uvene zbirke bajki "Vilinske pri~e", koja sadr`i {irom sveta poznate bajke "Ma~ak u ~izmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".

1876. - Ro|en je ameri~ki pisac Xon Grifit, poznat kao Xek London, jedan od naj~itanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana me|u kojima su najpoznatiji "Zov divqine" i "Beli o~wak".

1899. - Ro|en je {vajcarski biohemi~ar Paul Herman Miler, koji se bavio istra`ivawem za{tite biqaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovawe DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.

1976. - Umrla je engleska kwi`evnica Agata Kristi, ~uvena autorka kriminalisti~kih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih pri~a, koje su prodate u dve milijarde primeraka {irom sveta i prevedene na vi{e od 50 jezika, a wena drama "Mi{olovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvo|ewa na londonskom Vest Endu.

1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saop{tio da je Komunisti~ka partija Rumunije stavqena van zakona.

1991. - Kongres SAD odobrio je predsedniku Xorxu Bu{u upotrebu vojne sile da bi prisilio ira~ku armiju da napusti Kuvajt.

1993. - Visoki komeserijat UN za izbeglice saop{tio je da je 1992. u svetu bilo vi{e od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica pove}an je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od ~ega je tri miliona raseqeno i izbeglo s teritorije biv{e Jugoslavije.

1996. - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedni~koj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemaqa posle Drugog svetskog rata.

1998. - Devetnaest evropskih dr`ava potpisalo je dokument o zabrani klonirawa qudskih bi}a.

1998. - U Beogradu je po~eo {trajk Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Prvi put u stogodi{woj istoriji javnog prevoza, na beogradske ulice nije iza{lo nijedno vozilo GSP. [trajk je trajao {est dana.

2010. - U razornom zemqotresu koji je pogodio Haiti poginulo je 316.000 qudi, oko 300.000 je povre|eno, a vi{e od milion qudi je ostalo bez ku}a.

2016. - U eksploziji u centru Istanbula poginulo je 10 turista iz Nema~ke. Za napad kod Teodosijevog obeliska, 25 metara od Plave xamije i nedaleko od Aje Sofije, najpopularnijih turisti~kih destinacija u gradu, osumwi~en je jedan Sirijac.

Streqani ^e Gevara je podse}ao na Hrista

Osam decenija od smrti Nikole Tesle, åoveka za koga vreme ne postoji

Na Bo`i} se navr{ilo 80 godina otkako je zauvek oti{ao jedan od najumnijih qudi koje ~ove~anstvo pamti. Veliki nau~nik i pronalaza~ Nikola Tesla (18561943) preminuo je 7. januara 1943. u sobi 3327 hotela "Wujorker" u kojoj je `iveo.

Imao je 87 godina i stotine patenata i pronalazaka koji su mu doneli slavu, ali ne i bogatstvo. Bio je siroma{an i u dugovima. Ali i osam decenije posle wegove smrti, sigurno je da je nau~nik koji se pomiwe svakog dana i genije koji i daqe okre}e svet.

Opelo je odr`ano 10. januara u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Kov~eg je bio prekriven ameri~kom i jugoslovenskom zastavom. Na ve~ni po~inak, po wegovoj `eqi, ispratila ga je muzika koja je svirala [ubertovu kompoziciju "Ave Marija" i "Tamo daleko". Pesmu "Tamo daleko", koja ga je podse}ala na Srbiju, odsvirao je wegov prijateq Zlatko Balakovi} u pratwi hora "Slovan". Teslu je ispratilo vi{e od 2.000 qudi, a u povorci su bili i dr`avnici, slavne li~nosti, nobelovci.

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatra`io od Useqeni~ke slu`be oduzimawe svih wegovih li~nih stvari i dokumenata, iako je bio ameri~ki dr`avqanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane SAD kontaktiralo sa FBI, a Teslina dokumenta progla{ena su vrhunskom tajnom. Wegov sestri} Sava Kosanovi} uspeo je da do|e do dela wegovih li~nih stvari i da ih prenese u Beograd.

Urna sa pepelom preneta je u Teslin muzej u Beogradu 1957. godine, a ovako je Tesla govorio o smrti.

"Smrt ne postoji, a samim tim saznawem, nestaje i strah od iste! I zapamtite: nijedan ~ovek koji je postojao nije umro.

Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i daqe. Tajna je u tome da se te svetlosne ~estice vrate u prvobitno stawe. Vra}awe u neku od prethodnih energija.

SOBA 3327

Posledwih deset godina `ivota Tesla je proveo u hotelu "Wujorker". Soba 3327 bila je spava}a, dok je u sobi 3328 radio. Novoizgra|eni hotel Tesla je izabrao zato {to je bio blizu wegove laboratorije na uglu 40. ulice i [este avenije. Danas taj deo Wujorka nosi ime Ugao Nikole Tesle. A, u hotelu "Wujorker" isti~u da skoro da nema dana da neko ne do|e i zatra`i da vidi sobu 3327 i 3328 na 33. spratu, gde je `iveo Tesla…

Ona je jedan od vidova Svetlosti u Du{i, ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, ve} radi dobra svih. Verujem da }e moja otkri}a u~initi qudima `ivot lak{im i sno{qivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost", ostalo je zapisano.

Nikola Tesla ro|en je u selu Smiqane u Lici, kao ~etvrto od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sve{tenika, i majke Georgine. Karijeru je po~eo u Mariboru kao pomo}ni in`ewer 1878, ali je te godine, zbog o~eve smrti, da bi mu ispunio

`equ, upisao fakultet u Pragu. Kasnije se zaposlio u Centralnom telefonskom uredu u Budimpe{ti, a potom u Edisonovom kontinentalnom dru{tvu u Parizu. U junu 1884. odlazi u SAD, gde ostaje do smrti.

- Za izumiteqsku `icu dugujem zahvalnost majci, ali ve`be koje mi je otac davao bile su veoma korisne - govorio je Tesla - Sadr`avale su mnogo zadataka, na primer poga|awe tu|ih misli, otkrivawe raznih gre{aka ili izraza, ponavqawe dugih re~enica i ra~unawe napamet. Te su mi dnevne ve`be oja~ale pam}ewe i razum. Bile su nesumwivo veoma korisne.

Tesla je jedan od najve}ih izumiteqa na poqu elektri~ne energije. Wegovi najzna~ajniji pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko poqe, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Otkrio je, tako|e, jedan od na~ina za generisawe visokofrekventne struje, dao zna~ajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapa`eni i wegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Tesla, i danas nedosti`an genije, zaslu`an je za 700 izuma od kojih je vi{e od 300 za{ti}eno u 27 zemaqa na pet konti-

ODAN SRPSTVU I PREKO MORA

Tesla je 1. juna 1892. doputovao u Beograd, prvi i jedini put. U srpsku prestonicu je do{ao na poziv \or|a Stanojevi}a, rektora Beogradskog univerziteta. Tada je odr`ao govor koji se i danas pamti:

"Svoju radost, koju ja ovoga trenutka ose}am, ja ne umem da vam iska`em, ali se radujem {to mogu ovom prilikom da pred vama, mila bra}o, izrazim svagda svoje najmilije zadovoqstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ni{ta vi{e. (...) I ako ima kakve slave i zasluge za ~ove~anstvo, da se pripi{e mome imenu, to ta po~ast vi{e pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz ~ije sam sredine ja ponikao. (...) Ja sam - kao {to vidite i ~ujete - ostao Srbin i preko mora (...)".

nenata. Po wemu je nazvana jedinica za merewe ja~ine magnetnog poqa. Wegova zaostav{tina upisana je 2003. godine u registar Uneska.

Dru`io se Tesla sa piscem Markom Tvenom i glumicom Sarom Bernar. Tven je obo`avao da boravi u wegovoj laboratoriji. A, Tesla je bio zanesen poezijom Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Tokom jedine posete Beogradu, 1892. godine, organizovan je banket wemu u ~ast. Tom doga|aju je prisustvovao i "~ika Jova" koji je napisao pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd". Zmaj je retko recitovao svoje pesme, ali ovog puta je napravio izuzetak. Tesla je bio istinski ganut. Narednih godina strastveno je prevodio Zmajeve stihove i objavqivao ih u Century Magazine, ~iji je urednik bio wegov prijateq Robert D@onson.

Tesla je nepresu{na inspiracija ne samo nau~nicima, ve} i piscima i drugim umetnicima. O wemu je napisano mnogo kwiga i snimqeno vi{e filmova. U "Presti`u" wegov lik tuma~i Dejvid Bouvi. R. N.

Jedino mesto u Srbiji gde su se “Bogu i narodu” zakliwali i knez Milo{ Obrenovi} i vo`d Kara|or|e jeste manastir Vra}ev{nica, koji se nalazi 20 kilometra od centra Gorweg Milanovca. Sme{ten u gustoj {umi i skriven od pogleda nije bio laka meta za Turke, pa su tu odrastala srpska mu{ka deca, kako ne bi bila odvedena u jawi~are.

“Vo`d Kara|or|e je 1812. godine ovde sazvao Skup{tinu na kojoj su objavqeni zakqu~ci Bukure{tanskog mira, a ~emu je prisustvovao i konzul Iveli}, izaslanik ruskog kraqa Aleksandra. Narodne vo|e dobile su orden, ~asni krst, a Kara|or|e lentu Svete Ane”, rekla je monahiwa koja u Vra}ev{nici boravi od 1956. godine i dodaje da se upravo u ovom manastiru ~esto re{avala sudbina srpskog naroda.

“Na veliki praznik, Cveti, knez Milo{ je ovde okupio vojsku,

svi su bili na no}noj liturgiji, vo|a se pri~estio i ranom zorom oti{li su u Takovo gde je polo`ena zakletva, a na \ur|evdan 1818. godine u ovom manastiru je Kragujevac progla{en za srpsku prestonicu, pri~a monahiwa istoriju ovog svetog mesta.

Manastir je podigao Radi~ Postupovi}, sin vojvode gru`anskog Milutina, 1428. godine. Svaki kutak odi{e mirom i spokojnom ti{inom, koju remeti samo `ubor reke i cvrkut ptica. Ka`u da je ovo bila druga ku}a dinastije Obrenovi}, ~iji ~lanovi su ovde bili ~esti gosti, a u dvori{tu se nalazi i grob Milo{eve majke, koja je kod Srba poznata kao baba Vi{wa.

“Pored babe Vi{we ovde su sahrawena i tri Milo{eva deteta, koja su umrla brzo nakon ro|ewa, Gavrilo, Marija i Ana. Turci su ~ak pet puta poku{ali da manastir opqa~kaju i spale, ali to im

nije uspelo. Knez Milo{ je 1856. godine obnovio manastir kakav je bio pod Radi~em”, ka`e monahiwa.

Da je ovaj manstir zaista kao drugi dom Obrenovi}a i ~uvar srpske istorije dokazuje i muzej u kom se nalaze autenti~ne stvari koje su koristili li~no knez Milo{ i wegovi potomci.

Tu je krevet kneza Milo{a, na wemu se nalazi grb Obrenovi}a koji je stigao sa rumunskog imawa i jastuci koje je li~no vezla kraqica Draga Ma{in.

Odmah pored nalazi se salon Aleksandra Obrenovi}a od kuvanog orahovog drveta koji su mu otac i majka kupili u Francuskoj, a iznad je je slika kneza Milo{a koju je naslikao li~no \ura Jak{i}. Me|utim, ono {to najvi{e privla~i pa`wu jeste ogledalo, koje je kraqica Natalija poklonila manastiru u znak zahvalnosti.

“Ona je ovde dolazila dok je u stomaku nosila kraqa Aleksandra, dobre me{tanke ovog kraja su ispod fijakera kojim je dolazila postavqale du{eke i jastuke – da se mali ne trucka. @elela je da im se odu`i i pru`i ~ast da se ogledaju u kraqevskom ogledalu”, rekla je monahiwa.

Manastir Vra}ev{nica je 1949. godine, blagoslovom Svetog vladike Nikolaja osnovan kao

`enski, a prva igumanija bila je mati Ana koja je svesrdno pomagala narodu. Ovde, u kawonu re~ice istog naziva kao i ova sveta ku}a, na kraju druma sve i daqe podse}a na sredwi vek. Monahiwe vredno rade i odr`avju manastir i imawe, sa kog proizvodi zavr{aaju na wihovoj trpezi. Gaje stoku, prave sir i kajmak, pa ~ak i mequ bra{no.

Predstavqena idealna rekonstrukcija krune despota Stefana

Lazarevi}a

Istorijski muzej Srbije pokrenuo je projekat izrade idealnih rekonstrukcija kruna, ode`di i obu}e iz prednemawi}kog, nemawi}kog i ponemawi}kog perioda, a filigranista Goran Ristovi} Pokimica napravio je rekonstrukciju krune despota Stefana Lazarevi}a na osnovu izgleda sa freske u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji.

Projekat je nastao po ideji i na inicijativu direktorke dr Du{ice Boji}, a izradi idealne rekonstrukcije krune despota Stefana prethodile su dvogodi{we konsultacije autora sa timom stru~waka koji su predvodili istori~arka prof. dr Smiqa Du{ani} i istori~ar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodi}.

Tokom tih konsultacija odlu~eno je da se idealna rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevi}a uradi na osnovu izgleda krune na wegovoj fresci u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji. Manasija je zadu`bina despota Stefana Lazarevi}a, zidana od 1407. do 1418. godine.

Goran Ristovi} naveo je da se o svakom detaqu temeqno se razmi{qalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti kamewa, na~inu obrade kamewa koji se primewivao u 15. veku.

KRUNA TE[KA VI[E OD

1,4 KILOGRAMA,

29

MOZAIK

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: - Oseti}ete povratak energije i stvari }e po~eti da se odvijaju napred. Sre}a je na va{oj strani, tako da ste kona~no do~ekali nedequ koja donosi promenu. QUBAV: O~ekujte qubav iz prijateqstva. Neko do koga vam je stalo prijateqski po~e}e da vam bude stalno u mislima. Vama je u ovom momentu va`nija prijateqska podr{ka nego emocije. ZDRAVQE: Boqe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Pripremite se za dinami~nija de{avawa na poslu. Ima}ete velike ambicije, ali }e vam se kvariti planovi. ^u}ete za mogu}nost napredovawa u karijeri. QUBAV: Dolazi do poboq{awa odnosa sa partnerom. Neko do koga vam je stalo kona~no }e zauzeti jasne stavove, pa }ete zna~i na ~emu ste. Ima}ete i zanimqive kontakte preko dru{tvenih mre`a. ZDRAVQE: Osetqiva plu}a.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

gravura, filigran, nitovawe, lotovawe, polirawe, pozlata, obrada kamena i fasovawe.

Kruna despota Stefana je

POSAO: Sav bes i nervoza }e nestati, ali }e vam nedostajati fokus. Neke stvari }e prestati da se odla`u. Bi}e vam te{ko da procenite jasnu sliku de{avawa, ali i da donesete ispravnu odluku. QUBAV: U periodu ste kada mo`ete vi{e da se provodite sa voqenom osobom. Ukoliko ste slobodni, jedan Ovan }e vam zapeti za oko. Lako pretvarate prijateqstvo u qubav. ZDRAVQE: Boqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Poja~ane ambicije, pa biste hteli mnogo toga preko no}i da ostvarite. U ovom periodu ste podlo`ni kritikama, pa imajte u vidu da neko prati va{e poteze. QUBAV: Neko sa kim ste nekada imali ne{to }e prestati da bude predmet va{eg razmi{qawa, pa }e i biti prilike da emotivno krenete napred. Privla~ne su vam osobe koje su komunikativne i ambiciozne. ZDRAVQE: Osetqivo.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ima}ete vi{e obaveza nego {to ste planirali. Ne treba da se nadate velikom novcu. O~ekujte pomak {to se ti~e pitawa stana. QUBAV: Venera ulazi u Vodoliju, pa }e vam prijati neobavezan flert i dopsivawe preko interneta. Vi{e }e vam prijati to nego realan susret koj nagove{tava ne{to ozbiqnije. Mogu} je susret sa razvedenom osobom. ZDRAVQE: Pazite na ishranu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Poku{avate da budete kreativni, ali lako posustajete jer vam je te{ko da ispo{tujete bilo kakve rokove. Kona~no }ete mo}i da uspostavite boqi odnos sa nadre|enim. QUBAV: Imate dobar odnos sa partnerom, ali ~esto i razmi{qate o osobi uz pro{losti. Tako|e, primi}ete poziv od osobe koju ste nekada voleli. Sve ~e{}e razmi{qate o ~lanu porodice. ZDRAVQE: Slabije.

pozla}enog srebra.

ra|ena dvostruko. Sa unutra{we strane je kovani lim, a sa spoqne je filigran. Oni su spojeni nitovawem, kao i uz primenu ostalih tehnika.

U pitawu je iskqu~ivo ru~ni rad.

Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana te{ka je 1434,37 grama, ima 3 opsidijana, 13 turmalina, 3 akvamarina, 3 granata, 4 ametista, 26 rubina, 29 safira, 69 bisera.

26

RUBINA,

SAFIRA I 69 BISERA

Izrada krune trajala je ~etiri meseca. Autor je koristio ~ak 13 tehnika prilikom wene izrade: vaqawe, isecawe, kovawe, tordirawe, granulacija, ru~na

Razlika izme|u originalne i idealne rekonstrukcije krune je u metalu koji je kori{}en za wenu izradu. Dok je originalna kruna najverovatnije bila napravqena od zlata ili glamskog srebra (srebro sa visokim procentom zlata u sebi), idealna rekonstrukcija napravqena je od

Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana ima i tamno zelenu, unutra{wu kapu, koja je ru~no izvezena krstoliko, sa malim listi}ima i dekoracijom od filigranske zvezde sa biserom na vrhu. Takva kapa se ne vidi na kruni despota Stefana na fresci u Manasiji. Krune otvorenog tipa, kakva je ova kruna despota Stefana, obi~no su imale unutra{we kape, pa je autor idealne rekonstrukcija Goran Pokimica odlu~io da i wegovo delo ima takvu kapu.

U OKVIRU PROJEKTA ISTORIJSKOG MUZEJA SRBIJE

PLANIRANA JE IZRADA

VI[E OD 20 KRUNA

Pored idealne rekonstrukcije krune despota Stefana, izra|ene su jo{ ~etiri idealne rekonstrukcije kruna. U pitawu su idealna rekonstrukcija krune kraqice Jelene An`ujske

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Preozbiqno ste shvatili sve probleme i natovarili sebi puno obaveza ve} na po~etku Nove godine. Novac koji je kasnio kona~no ima priliku da stigne. QUBAV: Venera u petom poqu ukazuje na vi{e provoda i zabave. Ima}ete puno poziva za zabave. Odnos sa partnerom }e biti boqi, naro~ito komunikacija. Ulazite u boqi period za po~etak nove romanse. ZDRAVQE: Boqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Telefon }e vam zvoniti non-stop, treba da iskoristite sopstvenu mo} ube|ivawa. Stvari na poslu po~iwu da se realizuju. Sve ono {to je stajalo u mestu ima}e {anse da se pokrene. QUBAV: Bi}e vam te{ko da razumete partnera, odnosno osobu koja vam se svi|a, jer }e imati veliki poriv za dru`ewem. Mogu}a su poznanstva preko intreneta. ZDRAVQE: Poboq{awe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Iznenadne, povoqne {anse koje mogu da vam pomognu u karijeri. Mo`ete da o~ekujete da dobijete kona~an odgovor o realizaciji nekog posla. QUBAV: Merkur je retrogradan, pa vam se javqaju stare qubavi. Venera u Vodoliji donosi vam flert preko poruka, a neko lako mo`e da vam izjavi qubav. Treba da budete oprezni u komunikaciji sa bliskim osobama. ZDRAVQE: Boqe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Na poslu dobijate obe}awa koja se jo{ uvek ne realizuju, tako da treba samo da budete strpqivi. Ima}ete potrebu da ula`ete novac, ali budite oprezni. QUBAV: Poznanstvo sa osobom koja je slobodnih shvatawa, mo`da previ{e za va{e pojmove shvatawa, ali }e vam biti zanimqiva. Mogu}e je poznanstvo sa razvedenom osobom. Li~no preispitivawe. ZDRAVQE: Dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Nekako vam sve deluje konfuzno i nepouzdano, kako i jeste, tako da je najboqe da ne donosite va`ne odluke u ovom periodu. QUBAV: Emotivno bu|ewe i vi{e strasti u odnosima. Ukoliko ste slobodni, Nova godina mora da vam donese zaqubqivawe. Bi}ete veoma privla~ni za osobe suprotnog pola, tako da }ete zavesti bilo koju osobu. ZDRAVQE: Psihosomatski problemi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Preko prijateqa o~ekujete neku uslugu u vezi sa novim poslom, ali sve ide sporije nego {to ste mislili. Imate prevelika o~ekivawa, a malo mogu}nosti da preko no}i ostvarite svoje snove. QUBAV: Stalno razmi{qate o osobi iz pro{losti. Niste sigurni da li je to prijateqski ili qubavni odnos. Potreban vam emotivni oslonac, a to trenutno nemate. ZDRAVQE: Dobro.

An|eo, koju su napravili Marsel i Simon ^ivqak, idealna rekonstrukcija krune carice Jelene, koju je napravila Jasminka Brkanovi}, i idealna rekonstrukcija krune kraqa Milutina i idealna rekonstrukcija krune cara Du{ana, koje je napravio Goran Ristovi}. Izrade svih kruna finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.

Prema pomenutom projektu Istorijskog muzeja Srbije plani-

rana je izrada vi{e od dvadeset kruna srpskih sredwovekovnih vladara i vladarki. Svi predmeti izra|eni u tom projektu bi}e izlo`eni u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekada{woj Glavnoj `elezni~koj stanici u Beogradu izgra|enoj 1884. godine. Sve~ano otvarawe nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije planirano je za kraj 2023. godine.

Kako da pobedite jutarwi umor?

Svaka osoba do`ivi ona jutra kada jednostavno ne mo`e da se oslobodi ose}aja tromosti i umora, pa ~ak i kada se prethodne no}i spavalo dovoqno.

U poku{aju da se oporave, mnogi od nas posegnu za {oqicom kafe. Ali, prekomerno konzumirawe kofeina mo`e da nas u~ini nervoznim i uznemirenim. Me|utim, postoje odre|ene strategije koje mo`ete da primenite kada vam je te{ko da ustanete iz kreveta i zapo~nete radni dan.

PRVO POPIJTE ^A[U VODE

Umor je klasi~an simptom dehidratacije, a ~ak i blaga dehidratacija mo`e da izazove ose}aj pospanosti. Popijte ~a{u vode odmah po ustajawu i na taj na~in se li{ite jutarweg umora.

ISTEGNITE SE

Postoji razlog za{to se ose}ate dobro kada se nakon bu|ewa rastegnete. Preko no}i, tokom

Doma}a kujna

REM sna, va{i mi{i}i su bukvalno paralizovani (atonija), a wihovo ponovno aktivirawe osloba|a endorfine koji stimuli{u energiju.

ISPRSKAJTE LICE VODOM

Ako ne `elite da se potpuno istu{irate, prskawe lica hladnom vodom, koje dovodi do stvarawa signala mozgu o promeni temeprature tela, a {to aktivira mehanizme za razbu|ivawe – dobar je trik da se otarasite jutarwe pospanosti i klonulosti.

DORU^KUJTE

Istra`ivawa ka`u da preskakawe prvog obroka mo`e negativno uticati na va{u energiju i sposobnost da ostanete fokusirani tokom dana. Ali, ako ve`bate ujutru, ne zaboravite da jedete posle treninga, a ne pre.

Ovakav redosled aktivnosti (trening-doru~ak) }e sagoreti vi{e kalorija, ubrzati va{ metabolizam i smawiti gastrointestinalne tegobe.

[to se ti~e izbora hrane, najboqa opcija su nemasni proteini, integralne `itarice, orasi i vo}e sa niskim sadr`ajem {e}era.

IZBEGAVAJTE [E]ER

DO RU^KA

Slatki proizvodi poput zasla|enih napitaka od kafe, peciva i `itarica za doru~ak mogu da dovedu do skokova i padova nivoa {e}era u krvi zbog ~ega mo`ete da se ose}ate iscrpqeno.

PIJTE MAWE KAFE

Iako kafa ima odre|ene pozitivne efekte na qudsko zdravqe, prekomerna konzumacija kafe u jutarwim satima mo`e indirektno da doprinese ose}aju pove}anog umora kasnije tokom dana.

VODITE RA^UNA

O HIGIJENI SPAVAWA

Dobra higijena sna podrazumijeva stvarawe idealnog konteksta za san: odr`avawe stalnog termina za spavawe, izbegavawe stimulansa i alkohola i vo|ewe ra~una o okru`ewu u kom spavate.

Ve}ina qudi najboqe spava u prostoriji koja je zamra~ena, nije previ{e natrpana stvarima, hladna je i u woj nema elektronskih ure|aja, niti bilo ~ega {to bi moglo da vas ometa.

ra na to gde se nalazite, poku{ajte da ne koristite ekrane najmawe sat vremena pre odlaska na spavawe.

Pored toga {to vas odr`avaju budnim i napetim, ve}ina televizora i pametnih telefona emituju plavo svetlo koje mo`e du`e da odr`ava va{ mozak u budnom stawu.

Ako slu{ate radio, muziku ili podkaste na va{em ure|aju, namestite tajmer kako biste bili sigurni da }e se ugasiti ~im utonete u san.

Sigurno ste ve} ~uli hvalisave pri~e uspe{nih preduzetnika i svetskih lidera o tome kako uspevaju da funkcioni{u samo sa ~etiri sata sna tokom no}i, ali istina je da ve}ina qudi sasvim sigurno to ne mo`e.

^ak i ako se ose}ate odmorno posle samo nekoliko sati dremawa, kumulativni efekat premalo sna mo`e da ostavi traga na va{e fizi~ko i mentalno zdravqe. S. G.

Kardiolog istakao jednu naviku koja ja~a srce

RECEPT

Ako vam je lekar savetovao da poradite na sni`avawu krvnog pritiska ili poboq{awu kardiovaskularnog zdravqa, mo`da ne znate odakle da po~nete. Nije lako re{iti se navika koje praktikujemo godinama bez razmi{qawa.

Ohrabruju}a vest je da se 90 odsto sr~anih bolesti mo`e da se spre~i ishranom i zdravim `ivotnim stilom. Kardiolog dr Kaustubh Dabhadkar ka`e da je kqu~ zdravog srca promi{qeno i postupno uvo|ewe dugotrajnih promena.

]UFTE U SOSU

OD POVR]A

POTREBNO JE:

n 600 gr me{anog mlevenog mesa n 1 +1 ka{i~ica suvog za~ina n pola ka{i~ice bibera, per{unovog lista, belog luka u granulama n mrvice hleba n 1 kesa povr}a za |uve~ n 500 ml paradajz soka n 1 mala glavica crnog luka n 100 ml uqa

PRIPREMA:

Mlevenom mesu dodati sve za~ine koje planirate da stavite, i mrvice hleba ili bademovo bra{no, i sve dobro izmesiti. Ako je masa suvkasta dodati malo vode pa opet izmesiti.

Vla`nim rukama oblikovati }ufte i pe}i na sredwoj vatri dok ne porumene.

Posebno izdinstati crni luk sa uqem i suvim za~inom, zatim dodati povr}e i naliti paradajz.

Doliti 200 ml vode i ostaviti da se kuva.

„To je efikasnije od poku{aja da odednom promenite celi svoj jelovnik ili na~in `ivota. Postoji jedna promena koja mo`e da napravi veliku razliku i pozitivno uti~e na zdravqe srca i uvek je prvu preporu~ujemo qudima. Kuvajte vi{e“, rekao je kardiolog.

Doktor tvrdi da kuvawe ima toliki uticaj jer smawuje koli~inu prera|ene hrane koju obi~no jedemo. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, 70 odsto natrijuma koji se konzumira dolazi iz prera|ene hrane ili obroka koje jedemo van ku}e.

Ovo je kqu~no jer je ishrana bogata natrijumom direktno povezana sa visokim krvnim pritiskom i lo{im kardiovaskularnim zdravqem.

Kada sami kuvate, mo`ete da kontroli{ete sve sastojke koji se koriste, ne samo so ve} i rafinisane ugqene hidrate, {e-

}er i zasi}ene masno}e.

„Ishrana bogata kalorijama, posebno zasi}enim mastima, transmastima i rafinisanim ugqenim hidratima, pove}ava nivo lo{ih masno}a u telu i nivo insulina. To pove}ava i talo`ewe holesterola u arterijama, {to dovodi do stvrdwavawa arterijama i stvarawa plaka u wima“, objasnio je doktor.

Prema wegovom mi{qewu, najgore namirnice za zdravqe srca su ~ips, sladoled i pi}a zasla|ena {e}erom.

Kada kuvate obroke kod ku}e, usredsredite se na hranu koja je dobar izvor vlakana i nezasi}enih masno}a i onu koja ima nizak glikemijski indeks. Osim navedenog, za zdravqe srca korisno je da ve`bate, smawite nivo stresa, dovoqno spavate i odr`avate dru{tvene kontakte.

Badem, hrana bogata hranqivim materijama

BELAN^EVINE: Ora{asti plodovi su generalno odli~an izvor veganskih proteina, a bademi su posebno bogati esencijalnim makronutrijentima. Jedna porcija badema (oko ~etvrt {oqe) obezbe|uje 6 grama proteina

VLAKNA: Vlakna poma`u u odr`avawu pravilnosti i zdravog varewa, a istovremeno deluju i kao probiotik, ili hrana za na{e crevne bakterije. Vlakna koja se nalaze u bademima tako|e poma`u da ostanemo siti du`e dok reguli{emo {e}er u krvi nakon jela.

su bogat izvor zdravih nezasi}enih masti, (sli~no maslinama i maslinovom uqu). Ovo, u kombinaciji sa sadr`ajem proteina badema, tako|e dovodi do poboq{ane sitosti. Osim toga, ove vrste masti su povezane sa poboq{anim nivoom holesterola i smawenom upalom u telu.

VITAMIN E: Jedan od vitamina rastvorqivih u mastima koji je sna`an antioksidans, poma`e u regulisawu slobodnih radikala u telu. Tako|e podr`ava zdravqe na{eg vida, reproduktivnog sistema i ko`e.

MAGNEZIJUM: Iako se obi~no koristi za pomo} pri spavawu ili problemima sa varewem, magnezijum igra ulogu u proizvodwi energije, kao i u funkciji mi{i}a i nerava.

BAKAR: Ovaj esencijalni mineral je od vitalnog zna~aja za telesne procese kao {to su metabolizam, apsorpcija gvo`|a, zdravqe imunog sistema, stvarawe crvenih krvnih zrnaca i formirawe kolagena za izgradwu zdravih kostiju i tkiva.

FOSFOR: Doprinosi zdravim kostima i zubima dok poma`e u pravilnom rastu i obnavqawu }elija u telu.

NEKA VAM SAN BUDE NA PRVOM MESTU

Bademi su odavno poznati kao hrana bogata hranqivim materijama i va`an deo ishrane za optimalno zdravqe.

ZDRAVE MASTI: Bademi

Skandinavka 1: VODORAVNO AVAN, LIZARAZU, PIKOFARAD, NAP, OD, GITARIJADA, T, VAL, C, TAMIL, ELI, A^, NINIVA, KONSTATOVATI, PAOK, ACO PEJOVI], TO, ALDAIR, DALARA, KAI[, ROSKO, LORIN BEKOL, T, IDEALI, LESKARI, PAR, Z, KVENTIN TARANTINO

Skandinavka 2: VODORAVNO

I, T, ID, DEJVI KROKET, OLT, PARADOKS, U, ER, A-DUR, SNI, K, MQACKAWE, OSVETA, LODE, RET, AW, STEFAN MILENKOVI], E, RADONIR SAVI], IRENA SPASI], S, STRINKA, TREMA, TEKSTURA, AVAR, NINATI SE, OTADA, ]S, I, I, STICAJ

Ukr{tenica: VODORAVNO

NATA[A NINKOVI], AU, KAMATAR, EMU, KSR, MARINER, EM, JV, MALA KOLA, RE, UAR, RITAM I BLUZ, ^J, PIJAVICA, @, ESMA, A, ARAN\EL

SrpskiGlas

- Jedno sazve`|e - Simbol renijuma. 5. Biv{e ime Egipta - Stil u xezu, 6. Dvadeset osmo i jedanaesto slovo azbuke - Prstenast crv koji si{e krv - Osmo slovo azbuke, 7. Pokojna makedonska folk peva~ica RexepovaOznaka za amper - Srpsko mu{ko ime.

USPRAVNO: 1. Pre tri dana, 2. Propusnica (nem.), 3. Oznaka za tonu - Oznaka za reomir - Oznaka za radijus - Oznaka za metar, 4. Atletski klub (skr.) - Oznaka za megaAuto-oznaka za Pan~evo, 5. Udarci {akom po licu, 6. Strano `ensko ime, 7. Pri~e (lat.), 8. Japanski revolucionar, Seiti (1892-1945), 9. Mesto u Srbiji kod Mionice, 10. Mala krela, 11. Simbol kiseonika - ^uveni modni kreator, Pako, 12. Auto-oznaka za Veneciju - Oznaka za litar - [esto slovo azbuke, 13. Roman Umberta Eka, 14. Zapu{ten stan - Auto-oznaka za Luksemburg.

iznenatrka~ice, (nem.)Kolunime sloazRexepova3. OzmegaStrarevolucionar, Makreator, [esstan

Za{to se Isus naziva Hristos?

^esto se mo`e ~uti da sve{tenici i teolozi za Isusa ka`u Hristos, me|utim mnogi ne znaju da poreklo ovog imena vu~e korene od apostola Pavla

Prilikom prou~avawa lika Isusa sa istorijske ta~ke gledi{ta, uvek se koristi wegovo pravo ime - Isus Nazare}anin, prema gradu u kom je odrastao, Nazaretu. Hristos ili Isus Hrist su termini koji pripadaju sferi teologije - jer je Hristots gr~ki izraz koji zna~i "Pomazanik" i koji je ~esto koristio apostol Pavle u svojim propovedima i jevan|eqima.

Iako je Pavle iz Tarisa imao jevrejske korene, on je odrastao u Kilikiji - koja se nalazi na jugoistoku dana{we Turske. U periodu kada je on ro|en, helenizovani deo Seleukidskog carstva je ve} 70 godina bio pod rimskom vla{}u. Drugim re~ima na mestu gde se spaja istok i zapad, zbog ~ega je ~esto nazivan i "apostolom neznabo`aca", a mnogi moderni istori~ari

„Stelantis“ }e praviti elektri~ne lete}e taksije

Me|unarodni konzorcijum proizvo|a~a automobila "Stelantis" najavio je na velikom sajmu elektronike CES u Las Vegasu da }e proizvoditi elektri~ne letelice koje je razvila ameri~ka kompanija "Ar~er", namewene za lete}i taksi.

„Stelantis“ ~iji su vode}i ~lanovi „Pe`o“ (Peugeot), „Sitroen“ (Citroen) i „Xip“ (Jeep), da}e do 150 miliona dolara „Ar~eru“ za wegovu letelicu za vertikalno poletawe i sletawe (eVTOL), za prevoz ~etiri putnika i pilota.

Nazvan „Midnajt“ (Midnight – Pono}), izgleda kao mali avion sa nekoliko rotora na krilima i namewen je za putovawa od oko 30 kilometara sa vremenom puwewa baterija od svega oko 10 minuta izme|u putovawa.

O~ekuje se da }e „Stelantis“ masovno proizvoditi taj mali avion-taksi, kao ekskluzivni ugovorni proizvo|a~, u „Ar~erovoj“ fabrici u Kovingtonu, u Xorxiji, na istoku SAD.

Povla~ewe iz proizvodwe automobila je „pitawe slobode mobilnosti“, rekao je novinarima {ef „Stelantisa“ Karlos Tavares.

„Stelantis“ je posve}en proizvodwi prevoznih sredstava koja su „bezbedna, ~ista i pristupa~na“ i partnerstvo sa „Ar~erom“ je deo te perspektive, objasnio je on.

Pored svoje stru~nosti za masovnu proizvodwu i 150 miliona dolara koji }e biti ispla}eni 2023. i 2024. pod uslovom da se postignu odre|eni ciqevi, „Stelantis“ planira da pove}a svoj udeo u kapitalu „Ar~era“ otkupom akcija na tr`i{tu.

To partnerstvo omogu}ava „Ar~eru“ da ubrza proizvodwu taksi-letelice, za koju se o~ekuje da po~ne krajem 2024.

O~ekuje se da }e ti mali avioni-taksiji najpre leteti izme|u Wujorka i aerodroma Wuark, a zatim u gradovima Los An|eles, Majami i San Francisko, gde „Junajted“ ima zna~ajno prisustvo.

U Francuskoj bi „Ar~erova“ letelica bila idealna za putovawa izme|u aerodroma Roasi, Orli i Bove. S. G.

Pomazanik i

taj na~in

kori{}en

Sam

valo se da kroz uqe, bo`anstvo {titi pomazanika i na taj na~in ga priznaje kao svog predstavnika na Zemqi. Iz ovog razloga, praksa je kori{}ena kako bi se potvrdio legitimitet sve{tenstva ili u slu~aju teokratskih monarhija - kraqa.

Miriopomazawe je spomiwano u Tori, kao postupak kojim su izraelski kraqevi dobijali dvostruku potvrdu svog legitimiteta od sve{tenika i od predstavnika svog plemena u ime Boga. S druge strane, pomazanik na hebrejskom dolazi od re~i "mesija", izraza koji nije bio ograni~en samo na kraqa. Jevrejska tradicija pripisuje ovu titulu svima onima za koje se veruje da su poslati od Boga, od patrijarha do persijskog cara Kira Velikog - koji je oslobodio Jevreje iz izgnanstva u Vavilonu i sponzorisao izgradwu Drugog hrama u Jerusalimu.

Vero-

Nakon {to je Gnej Pompej Veliki 63. godine p.n.e. pripojio Judeju Rimu, pojavilo se nekoliko osoba koje su za sebe tvrdile da su mesije. Istori~ar Flavije pomiwe wih devet, pored Jovana Krstiteqa i Isusa, kog su sledbenici smatrali posledwim mesijom prore~enim u Tori i onim koji }e doneti carstvo Bo`je na Zemqi. A kada je hri{}anstvo uspostavqeno kao organizovani kult, ovaj aspekt je postao osnovni stub za legitimitet verske mo}i. M. T.

Odakle Tutankamonu no` iz kosmosa?

Za nogu faraona Tutankamona bio je privezan "kosmi~ki" no`

Od kada je otkrivena netaknuta 6. novembra 1922. godine, grobnica de~aka-faraona Tutankamona nepresu{an je izvor pitawa, od kojih na mnoge nau~nici ne mogu da daju kona~an odgovor.

Oko 5000 predmeta prona|eno je u grobnici. Neka od pitawa u vezi sa tim predmetima postala su prave misterije koje kopkaju - ne samo arheologe - nego i stru~wake drugih oblasti. Kada je re~ o gvozednom no`u koji je bio privezan uz faraonovu nogu, zainteresovali su se i astronomi. Zbog ~ega? U zlatnom sarkofagu faraona Tutankamona otkriven je kosmi~ki bode`, iskovan od meteorskog gvo`|a. Odakle faraonu ovaj no`? Postoji nekoliko teorija o poreklu legure od koje je izra|en ovaj bode`.

Prvo treba napomenuti da je u to vreme bilo nemogu}e na}i gvo`|e na Zemqi i da }e proces dobijawa ovog metala biti otkriven vekovima kasnije. O tome koliko je bio vredan i zna~ajan govori i mesto na kome je prona|en, uz samog faraona.

Neki smatraju da je u pitawu ner|aju}i ~elik koji je mogu}e dobiti samo u vakuumskim uslovima. Ta teorija prili~no je neverovatna jer tada{wi Egip}ani nisu posedovali takvu tehnologiju.

Istra`iva~i sa Milanske politehnike, Univerziteta u Pizi, i Egipatskog muzeja u Kairu iskoristili su rendgensku fluorescentnu spektrometriju, neinvazivnu tehniku koja mo`e da otkrije molekulski sastav materijala, i utvrdili da o{trica no`a sadr`i visoki procenat nikla i tragove kobalta, fosfora i drugih retkih materijala koji sugeri{u da je prvobitmi materijal vanzemaqskog porekla.Sastav ma-

terijala je vrlo sli~an specifi~nim meteoritima u blizini Zemqe. Istra`iva~ica Daniela Komeli ka`e: "Utvr|eno je da jedan meteorit, nazvan Kharga, ima takav odnos nikla i kobalta kakav je otkriven u sastavu bode`a. Fragmenti meteorita su prona|eni 2000. godine u naslagama kre~waka u Mersa Matruhu, luci oko 250 km zapadno od Aleksandrije."

Toj teoriji u prilog ide ~iwenica da su Egip}ani gvo`|e nazivali "crni bakar s neba".

Ako bi ovo bilo ta~no, i ako je faraonski gvozdeni no` vanzemaqskog porekla - to je bi bilo najkompletnije obja{wewe kojim bi se potvrdila i eventualna kristalna struktura materijala koju je mogu}e dobiti samo u vakuumskim uslovima.

Dok se nau~nici ne usaglase misterije nastavqaju da se mno`e. R. N.

NINIVA, ALDAIR, IDEALI, TEKSTURA,

smatraju

da je upravo iz ovog razloga znao kako da prilagodi glavnu poruku hri{}anstva na na~in da je ~uje ceo anti~ki svet.

Kada je govorio ili pisao o Isusu, on ga je nazivao Hristos tj.

na

vr{io veliki uticaj na formirawe hri{}anstva. Ovaj termin je na kraju na{iroko usvojen u simboli~nom i religioznom smislu, dok je Isus u ovim krugovima

samo da bi se ozna~io ~ovek.

~in pomazawa uqem je predstavqao uobi~ajen obred u nekoliko drevnih civilizacija sa podru~ja Mediterana.

CRNI BAKAR S NEBA - MISTERIJA DREVNOG EGIPTA:

De~ak - faraon, Tutankamon

Da li je to u interesu NBA?

Joki} mo`e da uradi {to je uspeo samo jedan ~ovek u istoriji!

Prvi je u istoriji podigao "Majkl Xordan trofej", a iako mu fokus nije na tome da ga zadr`i u svom vlasni{tvu po onome {to pokazuje to bi moglo da se ponovi.

Kako to Nikola Joki} „sakriva“ MVP trofej od svih ostalih? Dovoqno je re}i da je ove godine ve} stigao do 10 tripl-dabl u~inaka (86 u karijeri), pa nema nikakve dileme da }e svi konkurenti morati ozbiqno da se preznoje da bi uspeli da ga ugroze.

Ni u jednom trenutku od po~etka sezone nije bio van Top 5 na MVP listi favorita, a odnedavno je opet broj jedan. I za razliku od prethodne dve sezone sada ima jo{ jedan veliki argument u trci za najboqeg u NBA (i budimo realni na svetu) – Denver je prvi tim Zapadne konferencije.

Upravo zbog toga se sve ~e{}e {u{ka da bi Joki} mogao da uradi ono {to je uspeo da uradi samo jedan ~ovek u istoriji NBA lige – da tri puta zaredom bude MVP. Pre wega je u tome uspeo samo legendarni Leri Bird, a

sve su ja~i glasovi da je u interesu NBA lige da se ovakva stvar opet desi.

Prvo zato {to je imixno za NBA sada sjajno da i ostatak sveta mo`e da se takmi~i sa Amerikancima. Prvi put bi se u istoriji desilo da nijedan ameri~ki igra~ pet puta zaredom ne stigne do MVP priznawa (dva puta Janis Adetokumbo, dva puta Joki} u ovom trenutku), a koliko to zvu~alo ~udno mnogi navode kao jedan od razloga za{to bi Joki}u mogli da daju nagradu i to {to je belac.

Sve ovo bi moglo da otvori vrata Joki}u koji nastavqa da bele`i vrhunske partije iz sedmice u sedmicu. Uostalom, upravo je on partijama uspeo da natera i nacionalne televizije da ~e{}e prenose Denver. To se kroz istoriju de{avalo izuzetno retko.

Ve} sada se za wega govori da je najboqi dodava~ me|u visokim igra~ima u istoriji, a samo mu 0,5 asistencija po susretu nedostaje da u proseku bele`i tripl-dabl

{to su kroz istoriju uspela da urade samo Oskar Robertson i Rasel Vestbruk.

Joki} je rekorder Denvera po mnogim parametrima, a sada je i centar sa najvi{e tripl-dabl u~inaka u istoriji. Veliki je uspeh barem u jednom segmentu prevazi}i le gendarnog Vilta ^emberlejna, a Joki} ga ugro`ava na nekoliko razli~itih poqa.

Upravo zbog ovakvih partija je ponovo prvi favorit za osva jawe MVP nagrade. Postigao je 28 poena uz 15 skokova i 10 asistencija, pogodio je 10 od 17 {uteva iz igre, te pogodio ~ak tri trojke u ~etiri poku{aja. Bio je ovo wegov 10. tripl-dabl ove sezone.

„On vidi stvari pre nego {to se dese“, najboqe je opisao wegovu igru Brus Braun koji je dodao 13 poena.

Kevin Lav, as Klivlenda, bio je odu{evqen rivalom.

„Joki} izgleda kao da je na putu da osvojio tre}u MVP nagradu“, poru~io je Lav i tako mu prakti~no dodeli MVP nagradu

POSLE PET GODINA NAPU[TA MARAKANU: Ispisao nove stranice istorije Crvene zvezde, pa odlazi kod Milojevi}a na Kipar

Zbogom

Nazire

I

\uro \ulio \eki}, ro|en je u Zagrebu pre 17 godina, ali nije imao dilemu pod ~ijom zastavom `eli da igra fudbal. ^lan je kadetske reprezentacije Srbije i potencijalno je re{ewe za dugogodi{wi goru}i problem desnog beka.

Iako je ro|en i odrastao u Hrvatskoj, \uro \ulio je postao deo srpskog tima i to zahvaquju}i nekada{wem selektoru kadeta Mirku Buwev~evi}u koji ga je primetio na turniru u Osijeku. „Nije bila te{ka odluka za

mene jer me niko iz Zagreba nije zvao da igram za Hrvatsku. Mislio sam da }e biti problema kada se objavi vest da igram za Srbiju, ali ni{ta. Ni u Beogradu, ni u Zagrebu“, rekao je \eki}.

ve, {to bi im u slu~aju dogovora dva kluba bila tre}a saradwa.

Podsetimo, Ben je bio kod Milojevi}a u Panioniosu kada su ispisali evropsku stranicu istorije gr~kog kluba, pa u Crvenoj zvezdi, a sada }e o~ito biti zajedno i u Apoelu.

Pregovori su u poodmakloj fazi, klubovi su blizu dogovora, a ovaj transfer mo`da bi mogao biti dobar za sve imaju}i u vidu da 33-godi{wi napada~ greje klupu na Marakani ove sezone, kao i to da mu isti~e ugovor na leto.

El Fardu Ben je u Zvezdi od 2017. godine, u~estvovao je u osvajawu svih pet uzastopnih titula. Pored wega to su ostvarili jo{ Milan Borjan, Milan Rodi} i Marko Gobeqi}.

S. G.

jer se ne de{ava da tako ne{to poru~i igra~ nedugo nakon zavr{enog susreta.

I to je zaista pokazateq da i me|u igra~ima postaje jasno ko bi trebalo da podigne MVP nagradu. Zapravo su dva najve}a protivkandidata u ovom trenutku tako|e Evropqani.

Janis Adetokumbo je posledwih mesec dana uglavnom bio prvi na toj listi favorita jer je Milvoki tre}i na Istoku sa 25 pobeda i 14 poraza (dve mawe od Bostona), a velika opasnost

za Joki}a mo`e da bude Luka Don~i}.

Slovenac ima maestralne partije i ~ini ono {to deluje nemogu}e. Uostalom imao je ~etiri partije zaredom na kojima je postigao 40 i vi{e poena, upisao je tripl-dabl sa 60 poena… Sve ovo i jo{ mnogo toga je u~inio Slovenac, ali }e odluka zavisiti od toga koje mesto bude zauzeo Dalas na kraju liga{kog dela sezone, ali i da li }e Luka biti potpuno zdrav da odigra ~itavu sezonu. N. R.

Iz mati~nog Velebita je pre devet godina stigao u mladu ekipu Dinama iz Zagreba, a od 2019. je deo Lokomotive i trenutnu nastupa za tim igra~a do 19 godina, iako ima tek 17.

„Igram svoju igru, treniram i `elim da se nametnem trenerima u Lokomotivi i selektorima Srbije. Hvala qudima iz Srbije koji su mi dali priliku, ali i porodici koja se mnogo ~ega odrekla da bih ja mogao da u`ivam u fudbalu“, istakao je \eki}. N. R.

Ronaldo }e u Saudijskoj Arabiji zaraditi vi{e od 400 miliona evra

Portugalski fudbaler Kristijano Ronaldo zaradi}e tokom svog dvoipogodi{weg ugovora sa Al Nasrom iz Saudijske Arabije vi{e od 400 miliona evra, od ~ega polovinu za promociju kandidature kraqevine za Svetsko prvenstvo 2030. godine.

Ronaldo }e dobiti 200 miliona evra u okviru ugovora sa AL Nasrom, a „jo{ 200 miliona” jer }e biti „ambasador” kandidature za SP koju Saudijska Arabija planira da podnese.

Dolazak biv{eg igra~a Man~ester junajteda, Real Madrida i Juventusa deo je `eqe kraqevstva da privu~e pa`wu na svoju kandidaturu.

Prema istom izvoru, dogovor su podr`ali ~lanovi kraqevske porodice, ukqu~uju}i prestolonaslednika i de fakto vladara, Mohameda Bin Salmana, koji poznat i po svojim inicijalima MBS.

- MBS i (wegova bra}a) Naif, Turki i Rakan, deca kraqa Salmana, su po~asni ~lanovi Al Nasra, iz vremena i pre nego {to je wihov otac postao kraq. @eleli su da obezbede prevlast svom klubu i da ga stave u centar pa`we. Najboqi na~in je da dovedu najboqeg igra~a sveta - naveo je izvor AFP-a.

Prema ovom izvoru, u upotrebu je stavqen suvereni fond konzervativne kraqevine, Javni investicioni fond (PIF).

- Al Nasr i ostali saudijski klubovi nemaju potrebna sredstva za takav ugovor. PIF je bio taj koji je garantovao isplatu. Saudijski dr`avni fond, koji sve vi{e ula`e i sport, kupio je pro{le godine engleski fudbalski klub Wukasl i finansira jednu od najve}ih golf turneja, LIV Golf.

Drugi izvor blizak Al Nasru potvrdio je da iza ugovora sa Ronaldom stoje prin~evi.

- Bra}a MBS su bila ti koji su predlo`ili posao i nastojali da ga zavr{e po svaku cenu. Svi su oni navija~i Al Nasra i `eleli su da doka`u da je wihov tim zaista internacionalan - dodao je taj izvor.

i hvala! Upravo ovo bi uskoro mogao da izgovori El Fardu Ben koji se posle pet godina nalazi na izlaznim vratima Marakane.

se novi klub komorskog fudbalera, a to je Apoel sa Kipra koji trenira Vladan Milojevi}.

upravo je Milojevi} inicijator dolaska Bena u wegove redo-

Preminuo Borislav Devi}, ~uveni srpski maratonac, dugopruga{ka ikona atletike

Napustio nas je ~uveni reprezentativac koji je preminuo samo dan pred 60. ro|endan

Tu`na vest stigla je u Srbiju iz Sidneja, gde je, u 59. godini, preminuo dugogodi{wi reprezentativac Jugoslavije, ~lan Zadra, Sarajeva, Crvene zvezde i Sokola iz Vrbasa, Borislav Devi}. ^uveni Bora preminuo je samo dan pred 60. ro|endan.

Moja rodna gruda

Silom mi smo oti{li, od svoje rodne ku}e, u krajeve tople i vru}e, srce se nije pitalo, {to je silom odluku donelo, da u daleke krajeve odselimo.

Majka me rodi stara u vatrenici, gde je vatra gorela, a zima vani besnela, kao da je slutila, {to je sudbina nudila, da napustimo svoja ognji{ta ro|ena.

Ni sanjala majka nije da }e i}i preko Okeana, obe}ana zemlja Amerika zvana. Rasejani bra}a i sestre {irom sveta, ja i sestra odosmo do petog Kontinenta.

^ini mi se da smo daleko, kao druga planeta, proredi se i na{a poseta. Patnja moja za rodnim krajem i dalje je silna, ali ovde imam }erku i sina.

Muku mu~im da jezik u~im, vidim da i to re{enje nije, mnogi nas problem mu~e, {to smo vi{e ovde, u mestu stojimo, da zamenim Australiju, sa rodnim mestom svojim.

Posledwi pozdrav dragom stricu Bori od Elvisa sa porodicom. ^uva}emo te u na{im srcima i spomiwati u na{im molitvama.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an pomen!

Borislav Devi} je bio atletski reprezentativac, ~lan ASK Zadar 1980-90, AK Sarajevo 1991-92, AK C.zvezda (Beograd) 1993-97 i AK Soko (Vrbas) 1998-00.

Bio je u~esnik Olimpijskih igara 1996 (maraton- 2:21:22 XLIX), Svetskog prvenstva 1995 (maraton- dnf), Svetskog prvenstva u krosu 1995 (140. mesto) i Svetskog prvenstva u polumaratonu (19981:05:14 LXXI i 1999- 1:06:32 LXV).

U~esnik Univerzijade 1987 (5km- 14:34,03 XI), Evropskog prvenstva 1994 (maraton- 2:14:41 XVI), Evropskog Prvenstva u dvorani 1987 (3km- 8:19,00 Q) i Evropskog prvenstva u krosu 1999 (53. mesto). Prvak Jugoslavije bio je 12 puta (10km, kros, polumaraton, maraton) i 2 puta kao junior. Rekorder Jugoslavije 2 puta (maraton) i 2 puta kao junior. Go-

Da vidim bra}u, svoju, dok su `ivi, dok su na broju. Staru majku vratiti ne mogu! Tu|ina ubija nam du{u i da imam sve {to nemam, moja rodna gruda, gde god da se kre}em sa mnom je svuda, moja rodna gruda.

Borislav Devi}

dine 2000. iselio se u Australiju, u Sidnej, gde je `iveo i radio kao amaterski trener.

Devi} je ro|en u Dalmaciji, u mestu Dowe Biqane, a po izbijawu rata, kada je do{ao iz Hrvatske u Beograd, u svoj stan primio ga je ~uveni atleti~ar Goran Rai~evi}, koji je posle poginuo u ratu na Kosovu. `

Zvezda jedina nepora`ena u evropskim ligama

Jedini klub bez poraza u elitnim evropskim ligama je Crvena zvezda. U 2023. bez neuspeha u prvenstvu u{li su Napoli i Panatinaikos, ali su upisali izgubqene me~eve. Prvo su Napolitanci morali da ~estitaju Interu, a zatim je prekju~e pao i tim Ivice Jovanovi}a, boqi u atinskom derbiju bio je AEK.

Crvena zvezda ima ambiciju da ponovi podvig iz sezone 2020/21, kad je titula osvojena bez poraza. Tada su crveno-beli upisali 108 bodova u Super ligi Srbije (35 trijumfa u prvenstvu i tri remija), uz gol-razliku 114:20.

Ove sezone Crvena zvezda ima u {ampionatu Srbije 17 pobeda i dva remija, popela je niz nepobedivosti u prvenstvenim me~evima na 43 utakmice. Prethodni put je izgubila 27. oktobra 2021. od Radnika u Surdulici. Od tada ima 39 pobeda i ~etiri remija. Takav u~inka doneo joj je preokret u {ampionskoj trci pro{le sezone i ubedqivu pred-

nost od deset bodova u odnosu na Partizan u aktuelnoj.

Ima Crvena zvezda motiv i da nastavi da kora~a ka rekordu svetskog fudbala po broju uzastopnih utakmica bez poraza na doma}em terenu. Trenutno je na 103 me~a u nizu, a rekorder je Real u periodu od 1957. do 1965. godine.

Kako bi pao rekord Reala, Crvena zvezda bi morala da ne izgubi u preostalih deset utakmica

kod ku}e u prvenstvu do kraja ove sezone i u narednoj da pobe|uje ili remizira u prvih devet.

Aktuelni niz traje od aprila 2017, pa Crvena zvezda dr`i i drugo i tre}e mesto na svetskoj listi po nizu nepobedivosti u prvenstvu na doma}em terenu. Serija od 96 me~eva trajala je od 29. avgusta 1998. do 7. avgusta 2004.

Trenutna serija Crvene zvezde od 103 utakmice sadr`i 94 pobede i devet remija. N. R.

Sa velikom tugom smo primili vest o upokojewu dugogodi{weg dopisnika Srpskog glasa, velikog sportiste i istaknutog ~lana srpske zajednice u Sidneju.

Neka mu je slava i hvala!

Iskreno sau~e{}e porodici od redakcije Srpskog glasa.

Scena koja srce para – Deki sa Mihinim sinovima odao po~ast legendarnoj „levici“

Dejan Stankovi} jo{ jednom

Mihajlovi}u

Ina~e, me~ u \enovi izme|u Sampdorije

bi}e posve} en dvojici preminulih asova doma}eg tima - Sini{i Mihajlovi}u i \anluki Vijaliju.

Igra~i }e na tradicionalnim plavim dresovima nositi wihova imena, a Stankovi} je pre me~a emotivno govorio o preminulim asovima.

„Ovo je veliki gubitak za porodice Mihajlovi} i Vijali, ali i za sve nas koji smo bili bliski sa wima. Zato }e danas biti puno emocija na stadionu, a mi }emo poku{ati da to preto~imo u snagu. Nadamo se da }e wih dvojica biti an|eli koji }e nas oja~ati“, istakao je Stankovi} uo~i utakmice.

Me|utim, ta `eqa Stankovi}a za sada nije usli{ena po{to je Napoli poveo od 19. minuta golom Osimena, a pre toga je Politano proma{io i jedanaesterac za goste. Na kraju je bilo 2:0 za Napoli.

je odao po~ast pokojnom prijatequ i kumu Sini{i

uo~i duela izme|u Sampdorije i Napolija u Seriji A. Deki je pre po~etka utakmice na teren iza{ao u pratwi Sini{inih sinova koji su dr`ali dresove sa brojem 11 i prezimenom.

i Napolija

Tri razloga zbog kojih je Novakov trijumf u Adelejdu va`an

Nova sezona je za Novaka \okovi}a po~ela odli~no. Drugog dana Bo`i}a postao je pobednik turnira u Adelejdu, i osvojio 92. titulu u karijeri, iako se tokom finala suo~io sa me~ loptama za rivala. Koliko je Novak mentalno jak dokazuje ~iwenica da je pre samo 12 meseci bio proteran iz zemqe u kojoj je sada podigao pehar.

Poslali su ga na sud gde je pobedio vlast, stavili su ga u imigracioni centar kao da je zatvorenik i na kraju mu rekli da spakuje kofere, napusti Australiju i ne pojavi se naredne tri godine u toj zemqi.

Me|utim, dobro se dobrim vra}a, ne samo u bajkama nego i u `ivotu, pa su se i u Australiji pojavili qudi kojima je pravda ispred nepravde i ukinuli zabranu ulaska u zemqu Novaku \okovi}u.

Nijednu ru`nu re~, nijednu zlonamernu izjavu, nijedan neprikladan gest nije prema Australijancima napravio Novak kada je proteran, a to nije u~inio ni kada je 12 meseci kasnije dobio priliku da ponovo igra u toj zemqi. Ne samo da je igrao nego je i osvojio turnir.

Ceremonija dodele trofeja po~ela je tako {to je predstavnik Aborixina o~istio trofej od zlih sila, {to se Novaku jako dopalo i na ~emu je zahvalan.

„Sjajan momenat {to smo imali blagoslov ovog trofeja, od strane naroda koji je hiqadama godina na ovoj teritoriji. Hvala {to prenosite kulturu i istoriju va{eg naroda tokom toliko godina. Vidimo se slede}e godine“, rekao je Novak.

Trijumf srpskog tenisera u Adelejdu va`an je iz mnogo razloga, a jedan od wih je upravo vezan i za povratak u Australiju.

MENTALNA GROMADA

Po dolasku u Australiju Novak nije `eleo da se ogla{ava odmah, pa se tako jedva saznalo da je srpski as stigao u Adelejd gde ga je ~ekala priprema pred prvi Grend slem u sezoni.

Sam povratak u zemqu iz koje je deportovan dovoqan je znak koliko je \okovi} mentalno jak i spreman da u svojoj glavi razbistri svaku misao. Me|utim, povratak nije bila jedina stavka sa kojom je Srbin morao da se nosi.

Najpre ga je u polufinalu protiv Danila Medvedeva zadesila povreda zadwe lo`e. U sedmom gemu prvog seta Novak je istegao taj deo noge, a na wegovom licu odmah se ocrtala bolna grimasa koja je ukazivala na to da nastavak duela sa biv{im brojem jedan ne}e biti lak.

Novak je me|utim prona{ao taktiku, video je da pritisak polako „meqe“ Medvedeva vi{e nego wegovi udarci i trudio se da poene osvaja {to br`e.

Uspeo je da je prebrodi i plasira se u finale koje je „na papiru“ trebalo da bude lako, ali bilo je sve osim toga. Sebastijan Korda je izuzetno talentovani teniser, ali mu fali iskustva za velike me~eve odnosno velike protivnike poput Novaka.

Koliko god je na trenutke igrao sjajno, dolazio je do momenata gde je koncentracija pucala, a to ga je skupo ko{talo. Novak je u prvom setu pre nego {to ga je izgubio uspeo da spasi ~ak {est set lopti.

U drugom setu Novak je spasao i me~ loptu, posle koje je uspeo da osvoji set u taj-brejku i preokrene rezultat u svoju korist.

Srpski teniser je u taj-brejku i prvog seta i na po~etku drugog seta igrao neprepoznatqivo lo{e. Pravio je gre{ke koje od wega godinama nismo vi|ali, udarao ramom reketa lopticu i bio pasivan na {ta tek nismo navikli.

Uprkos svemu Novak je uspeo da se vrati u svoj momentum, iako nervozan da odoli upornom protivniku u me~u koji je bio i psihi~ki i fizi~ki te`ak. Zbog me~eva kao {to je finale Adelejda se za Novaka ka`e da je mentalno najja~i ne samo teniser nego mo`da i sportista svih vremena.

POBEDA U SVLA^IONICI

Sebastijan Korda je 33. reket sveta i u karijeri koja je tek na po~etku 22-godi{wak ima jednu titulu. Koliko god da je talentovan i ima priliku da igra na velikim turnirima, pred prvi susret sa Novakom \okovi}em mladom Amerikancu sigurno nije bilo lako.

Finale Adelejda je jedan od idealnih primera za one me~eve koje su dobijeni jo{ „u svla~ionici“. Istina, daleko od toga da je

Novaku bilo lako, naprotiv imao je jako te`ak posao, ali je Korda u najva`nijim trenucima poklawao poene srpskom asu.

Sam Novak rekao je po zavr{etku me~a da je Sebastijan trebalo da pobedi i osvoji trofej, me|utim, Korda nije koristio {anse i Novakova „{irom otvorena vrata“.

„Dobro ve~e svima, nadam se da ste u`ivali u ovom {ouu ve~eras (u Australiji je ve~e). @elim da ka`em nekoliko re~i Sebu Kordi i wegovom timu, stra{an turnir. Mislim da moram da ka`em da si bio bli`i pobedi nego ja. Jedna ili dve lopte, nisi imao sre}u. Budu}nost je svetla za tebe, samo nastavi tako jer si izvanredan igra~", rekao je Novak.

Da je Korda pre Adelejda u biografiji imao upisan neki me~ protiv Novaka, ovaj susret verovatno bi pro{ao druga~ije. Koliko god da je svestan svog talenta Korda nije mogao da se oduzme utisku da je imao priliku da savlada jednog od najboqeg svih vremena, a sama pomisao na to kao da je upla{ila Amerikanca.

DOBAR ZNAK

ZA AUSTRALIJAN OPEN

Novak je osvajawem turnira u Adelejdu poslao jasan znak rivalima na Australijan openu pogotovo Rafaelu Nadalu, aktuelnom {ampionu prvog Grend slema u sezoni sa kojim se posle finala protiv Korde izjedna~io po broju osvojenih trofeja u karijeri.

Iako je na trenutke delovalo da Novak nema snage, da }e ga nervoza izbaciti iz takta i da vi{e nema tu sve`inu, srpski as jednim poenom ponovo je uspeo da demantuje i doka`e da su on i tenis jo{ uvek jedan od najlep{ih qubavnih romana.

Novak nije mogao da zamisli boqu uvertiru za Australijan open koji je osvajao rekordnih devet puta jer }e sada potpuno razigran, zagrejan i pun motivacije i samopouzdawa oti}i u Melburn.

U toku turnira u Adelejdu oglasio se Karlos Alkaras koji je objavio da ne}e igrati na prvom Grend slemu u sezoni, a to Novaku dodatno pove}ava motiv za Australiju jer ako podigne jubilarni deseti trofej na tom Grend slemu \okovi} se vra}a na prvo mesto ATP liste. N. R.

5 kqu~nih stvari koje je Novak saznao pred po~etak Australijan opena

Sjajan po~etak sezone.

Novak \okovi} je pokorio Adelejd i titulom je zapo~eo sezonu koja }e biti jedna od presudnih kada je pri~a o najboqem svih vremena u kojoj su on i Rafael Nadal glavni akteri.

Novak je rutinski igrao sve do finala, pobedio dva ozbiqna igra~a, a onda se na{ao na ivici ambisa, da bi kao i mnogo puta ranije uspeo da se izvu~e i na kraju podigne novi pehar u svojoj kolekciji.

Zbog toga mo`e da ka`e da je u Melburn stigao spreman kao nikad, a turnir u Adelejdu je otkrio pet stvari koje su u ovom trenutku bitne za \okovi}a.

1. Mo`e da izdr`i ekstremne vremenske uslove Novak \okovi} je relativno rutinski re{io pitawe pobednika u prva me~a na turniru koje je igrao po vru}inama u dnevnom terminu, ali Francuzi Konstantin Lestijen i Kventin Halis nisu dorasli rivali srpskom {ampionu. Zato je finale sa Sebastijanom Kordom bio pravi ispit.

Me~ je krenuo u dnevnim uslovima sa temperaturom preko 30 stepeni i ekstremnom vru}inom. Poznato je da Novak vru}ine i vetar ne mo`e da svari, ali je u ovom me~u uprkos problemima i povremenom gubitku daha, regularno parirao Kordi u prvom setu i ~ak u prvoj polovini bio boqi igra~. Na kraju je propustio priliku da set uzme u taj-brejku, ali je pokazao da mo`e da igra dobar tenis i u takvim uslovima.

2. Otvoren put do prvog mesta \okovi} je pobedom u Adelejdu popravio bodovni saldo i sada je blizu preuzimawa ~elnog lista ATP liste. Ukoliko osvoji titulu u Melburnu, Novak }e gotovo izvesno biti novi/stari broj jedan, a to bi samo mogao da mu poremeti Kasper Rud ukoliko ove nedeqe osvoji turnir na Novom Zelandu i potom stigne do finala Melburna. Mnogo toga }e biti jasnije i u ~etvrtak kada bude bio obavqen `reb pa }e ra~unica biti mnogo jasnija.

3. Velika podr{ka navija~a \okovi} je pre godinu dana iz Australije izba~en kao pas, a bes kompletne javnosti se obru{io na wega, iako je u zemqu stigao sa

va`e}om dokumentacijom. Zarad skupqawa jeftinih poena, politi~ari su ga iskoristili kao monetu za potkusurivawe i sproveli nevi|enu hajku u javnosti i visilo je nad glavom pitawe o do~eku nakon wegovog povratka.

Brojna srpska zajednica u Australiji, me|utim, pokazala je da je spremna da napravi paklenu atmosferu i da pru`i podr{ku srpskom teniseru. U Adelejdu je imao podr{ku kakvu nije imao ni u Beogradu, a za Melburn se najvaquje veliko prisustvo Srba koji }e na svaki na~in probati da do|u do karata.

4. Korak bli`e ka najboqem teniseru ikada

Titula u Adelajdu je \okovi}u bila 92. u karijeri ~ime se izjedna~io sa svojim najve}im rivalom Rafaelom Nadalom, pa }e wihova bitka u Melburnu biti jo{ uzbudqivija. Novak sada ima priliku da ga u Australiji prestigne, i da se istovremeno izjedna~i po broju grend slemova na 22 trofeja.

\okovi} do sada ima vi{e mastersa, boqi me|usobni skor i mnogo vi{e nedeqa na prvom mestu, i zato je trofej u Adelejdu sa kojim se prvi put izjedna~io sa Nadalom od velike va`nosti.

5. „Nabijawe kompleksa“ Medvedevu

Iako u posledwih godinu dana nije u idealnoj formi, Rus Danil Medvedev je defitnitivno najopasniji Novakov rival na prvom grend slemu. Medvedev ima dva uzastopna finala u Melburnu, obo`ava ovakvu vrstu podloge i dokazano zna da pobedi \okovi}a u velikim me~evima.

Zato je pobeda u Adelejdu izuzetno va`na, pogotovo {to je izvojevana rutinski. Nakon {to su vodili veliki rat na zavr{nom mastersu u rezultatski nebitnom me~u, ovakva pobeda je dodatno u~vrstila Novakovo samopouzdawa, pogotovo {to je ~etvrti u nizu i polako spira tragove bolnog poraza u finalu Wujorka pre vi{e od godinu dana. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 12. 1. 2023.