Srpski glas 12. maj by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 12. 5.2022. z Year XXXI No.2500

Ve}

Crkvena op{tina Sv. \or|e iz Sent Albansa proslavila svog za{titnika Sv. Georgija Velikomu~enika i Pobedonosca

Strana 15

SRPSKI SPORTSKI CENTAR BONIRIG Ve~era koja je odr`ana sedmog maja u velikoj sali Srpskog sportskog centra u Bonirigu imala je za ciq da se da doprinos razvoju Zapadnog Sidneja i detaqnije upoznavawe ~lanova srpske zajednice sa predstoje}im izborima

Strane 16 i 17

ZA BR@I RAZVOJ ZAPADNOG SIDNEJA Zgrada koja je tri puta izbegla svoj kraj Jednom simbol Novog Beograda, ali i tada{we „nove“ Jugoslavije, zgrada u kojoj je u vreme Tita bio sme{ten „organ“ koji se zvao „Centralni Komitet Saveza Komunista Jugoslavije“, po ~emu je ubrzo dobila svoje prvo ime (a kako je i danas zovu Beogra|ani) – „ce-ka“ (od skra}enice CK za Centralni Komitet), postala je u svojoj istoriji simbol jo{ dve faze u istoriji grada: stradawa Beograda 1999. godine i pretvarawa srpske prestonice u moderan evropski grad u na{e vreme

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Li~ni stav

KO SU KANDIDATI IZ SRBIJE ZA Strana 12 NOBELOVU NAGRADU Rusi su glavni predlaga~i na{ih umnih qudi za presti`nu nagradu, {to u vreme rata u Ukrajini, umawuje {anse na{im kandidatima

Maturant Stojkovi} ponosno o studijama na presti`nom kolexu Strana 13

JEDINI SAM SRBIN PRIMQEN NA STANFORD

Strana 18

Proslava \ur|evdana u Crnogorskom klubu „Wego{“ Strana 25

uuu Dana 7. maja 2022. u prostorijama Crnogorskog Kluba „Wego{“, sa po~etkom u 13 ~asova, proslavqen je \ur|evdan, Sv. Velikomu~enik Georgije, slava ovoga kluba. Sve{tenik Petar Damwanovi} iz crkve Sv. Trojica u Bransviku osvetio je slavski kola~, koji je zatim prelomqen sa doma}inom slave, doktorom Petrom Pje{ivcem i wegovom porodicom

IZME\U DVA VIKENDA

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

Umesto ~lanstva u EU, sad nude "evropsku politi~ku zajednicu" Francuski predsednik Emanuel Makron ima podr{ku Italije za stvarawe „evropske politi~ke zajednice”, koja bi zemqama Zapadnog Balkana, Ukrajini, Gruziji i Moldaviji omogu}ila da se ekonomski prikqu~e Evropskoj uniji ako po{tuju evropske vrednosti, pi{e francuski list Mond. Makron ima podr{ku italijanskog premijera Marija Dragija za predlog formirawa „evropske politi~ke zajednice”, kojom bi, kako ocewuje Mond, bila stvorena „Evropa u dve brzine”. To se poklapa s izjavom biv{eg italijanskog premijera Enrika Lete da je naro~ito nu`no otvoriti vrata pribli`avawu Uniji Ukrajine, koja je u ratu s Rusijom, kroz stvarawe „evropske konfederacije” u kojoj bi EU bile pridru`ene i zemqe Zapadnog Balkana, kao i Gruzija i Moldavija. Makronov predlog je dobio vidan odjek u javnosti i medijima u EU, ali se ukazuje i da je nema~ki kancelar Olaf

[olc, posle razgovora s francuskim predsednikom u Berlinu, ukazao da je to „veoma zanimqiva zamisao s obzirom na velike izazove” s kojima je Unija suo~ena. „Ali, to ne sme spre~iti ono {to smo zapo~eli, a to su zahtevi za ~lanstvo u EU na kojima dugo radimo sa zemqama Zapadnog Balkana”, dodao je [olc. Francuski mediji podse}aju da je evropsku konfederaciju jo{ 1989. predlo`io tada{wi predsednik Francuske Fransoa Miteran, ali da nije nai{ao na podr{ku, i navode da je Makron sada naglasio da je stvorena situacija u kojoj je nu`no da sve evropske zemqe „pokrenu istorijsko razmi{qawe o budu}nosti kontinenta”. Leta, generalni sekretar italijanske Demokratske partije i predsednik Instituta @ak Delor, navodi da prikqu~ivawe zemaqa Zapadnog Balkana i Ukrajine, Gruzije i Moldove Uniji naro~ito mo`e da ukloni razo~arawe i nezadovoqstvo zbog sporog napretka zapadnobalkanskih partnera na putu ka ~lanstvu u EU.

Va „M po ju

Makron je tokom govora u Evropskom parlamentu, ostavio mogu}nost da u „evropsku politi~ku zajednicu” budu ukqu~ene i dr`ave koje su napustile EU ili su odustale od ulaska, Velika Britanija i Island.

45 aviona, 4.600 vojnika: NATO na Balkanu ve`ba ako se rat prelije iz Ukrajine Velika vojna ve`ba u kojoj u~estvuje 4.600 pripadnika oruànih snaga SAD i saveznika po~iwe u ~etvrtak, 12. maja, na poligonu Krivolak u Severnoj Makedoniji, a ciq ve`be je da se provere NATO snage za slu~aj da se ukrajinska kriza prelije na prostor Balkana ili istok Evrope. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreà, ve`ba pod nazivom „Brzi odgovor 22“ po~iwe desantirawem oja~anog bataqona iz ameri~ke 173. padobranske brigade na Krivolak. U ve`bi }e osim ameri~kih vojnika u~estvovati i pripadnici oruànih snaga Severne Makedonije, Velike Britanije, Italije, Francuske, Crne Gore, Albanije i Gr~ke. „Senka rata u Ukrajini je sna`na i vi{e nema politi~kih eufemizama u obrazloèwima scenarija ve`bi. Jasno je da se radi o proveri NATO za slu~aj potrebe da se angaùje na prostoru Balkana ili na istoku“, navodi se u tekstu. Planiran je anga`man 45 aviona i helikoptera, oko 1.800 padobranaca i za{titu lova~ke avijacije.

Portal dodaje da je centralno mesto ve`be poligon Krivolak, jer je on ure|en za obuku u uslovima bliskim ratnim. Na tom prostoru osim desanta bi}e prikazana neposredna vazduhoplovna pod{rka. U~estvova}e ameri~ki juri{ni avioni A-10 iz Nacionalne garde Merilenda, a na aerodromu Petrovec stigli su i helikopteri ^inuk i Blek houk iz Amerike kao i Apa~ iz Velike Britanije. Ve`ba }e trajati do 20. maja

a predstavqa deo me|unarodne ve`be organizovane pod istim imenom ovog prole}a u regionu Arktika, Baltika i Balkana. 45 aviona, 4.600 vojnika: NATO na Balkanu ve`ba ako se rat prelije iz Ukrajine

UGLAVNOM HODAM, I TO KROZ @IVOT

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

radi o proveri NATO za slu~aj potrebe da se anga`uje na prostoru Balkana ili na istoku“, navodi se u tekstu. Planiran je anga`man 45 aviona i helikoptera, oko 1.800 padobranaca i za{titu lova~ke avijacije. Portal dodaje da je centralno mesto ve`be poligon Krivolak, jer je on ure|en za obuku u uslovima bliskim ratnim. Na tom prostoru osim desanta bi}e prikazana neposredna vazduhoplovna pod{rka. U~estvova}e ameri~ki juri{ni avioni A-10 iz Nacionalne garde Merilenda, a na aerodromu Petrovec stigli su i helikopteri ^inuk i Blek houk iz Amerike kao i Apa~ iz Velike Britanije. Ve`ba }e trajati do 20. maja a predstavqa deo me|unarodne ve`be organizovane pod istim imenom ovog prole}a u regionu Arktika, Baltika i Balkana.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Velika vojna ve`ba u kojoj u~estvuje oko 4.600 pripadnika oruànih snaga SAD i saveznika po~iwe u ~etvrtak, 12. maja, na poligonu Krivolak u Severnoj Makedoniji, a ciq ve`be je da se provere NATO snage za slu~aj da se ukrajinska kriza prelije na prostor Balkana ili istok Evrope. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreà, ve`ba pod nazivom „Brzi odgovor 22“ po~iwe desantirawem oja~anog bataqona iz ameri~ke 173. padobranske brigade na Krivolak. U ve`bi }e osim ameri~kih vojnika u~estvovati i pripadnici oruànih snaga Severne Makedonije, Velike Britanije, Italije, Francuske, Crne Gore, Albanije i Gr~ke. „Senka rata u Ukrajini je sna`na i vi{e nema politi~kih eufemizama u obrazloèwima scenarija ve`bi. Jasno je da se

NEPONI@ENI I NEUVRE\ENI „U Srbiji Nema~ku vi{e vole od Evropske unije – zato {to je jo{ Angela Merkel ozbiqno shvatala Srbiju. Verujemo da i od wenog naslednika, Olafa [olca, mo`emo dobiti isto po{tovawe i uva`avawe" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

„ôvek odrasta eti~ki i esteti~ki. Ne posve}ujem previ{e vremena ako se to posmatra kao nega. Uop{te ne spadam u te ène. S druge strane, volim da plivam, uglavnom hodam, i to kroz ìvot, izbegavam vo`wu automobilom, volim da se druìm s qudima, imam dugogodi{wa prijateqstva" (Glumica Tawa Bo{kovi} koja i u 68. godini izgleda odli~no, objasnila je koliko vremena posve}uje svom izgledu ali i osvrnula se na pona{awe mladih qudi)

OTI[AO SI, SARMAT PROBAO JESI „Jedan „Sarmat“ i to je to – Britansko ostrvo je postojalo, Britansko ostrvo vi{e ne postoji. Ozbiqan sam" (Aleksej @uravqov, poslanik Dume, o ruskoj interkontinentalnoj balisti~koj raketi)

NIKO NE MORA DA NAM PRI^A KOLIKO NAM JE DOBRO „Jedno vreme smo mawe i{li u kafane. Ne{to drugo nam je bilo va`nije i pre~e, ali kad smo se vratili u kafane vratili smo se samima sebi. Da nam je boqe nego {to nam je ranije bilo, ne treba niko da vam pri~a, samo svratite u neku beogradsku kafanu" (Direktor Turisti~ke organizacije Beograda Miodrag Popovi})

IZME\U DVA VIKENDA

Vaseqenska patrijar{ija priznala takozvanu „Makedonsku pravoslavnu crkvu“ kao kanonsku pod nazivom „Ohridska arhiepiskopija“, i sa jurisdikcijom na teritoriji Severne Makedonije Vaseqenska patrijar{ija priznala je crkvu u Severnoj Makedoniji kao kanonsku, prenose mediji u Skopqu. Kako se navodi u saop{tewu posle sednice Svetog Sinoda Vaseqenske patrijar{ije, Konstantinopoq priznaje naziv crkve u Severnoj Makedoniji kao "Ohridske", {to zna~i da je podru~je wene jurisdikcije samo u granicama teritorije te dr`ave. Kako je saop{tio Sveti sinod Vaseqenske patrijar{ije, kojim je predsedavao vaseqenski patrijarh Vartolomej, priznaje se crkvena jerarhija predvo|ena arhiepiskopom Stefanom za kanonsku i validnu u celom pravoslavnom svetu i uspostavqa se kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa wom i vernicima. Kako se navodi u saop{tewu, Konstantinopoq priznaje naziv ove Crkve kao „Ohridska arhiepiskopija“ ({to zna~i podru~je wene jurisdikcije samo u granicama teritorije dr`ave Severne Makedonije) i iskqu~uje upotreba termina makedonska kao i bilo koje izvedenice

Vaseqenski patrijarh Vartolomej iz tog termina). Srpskoj pravoslavnoj crkvi ostavqeno je pravo da reguli{e administrativna pitawa izme|u we i crkve Severne Makedonije u okviru kanonskog poretka i crkvene tradicije, navodi se u saop{tewu Vaseqenske patrijar{ije. Kako je saop{teno, „Sinod je detaqno razmotrio crkvenu molbu Skopqa, kao i molbu vlasti Severne Makedonije i na ovaj na~in iscelio ranu raskola sa pravoslavnom bra}om i sestrama“. Kako su objavili mediji iz Severne

Makedonije, nepriznata makedonska crkva poslala je molbu Vaseqenskoj patrijar{iji u aprilu 2018. godine i on je uzet u razmatrawe ve} u maju. U me|uvremenu je i dràvni vrh Severne Makedonije uputio nekoliko pisama i molbi patrijarhu Vartolomeju da se uvaì ta apelacija. Odluka Vaseqenske patrijar{ije ne zna~i da je nepriznata makedonska crkva dobila tomos za autokefalnost kojim se zvani~no reguli{e me|unarodno ime i status crkve, navode makedonski mediji, ve} predstavqa objavu da vernici i sve{tenici koji pripadaju toj crkvi nisu u raskolu i mogu da sluè zajedno sa sve{tenicima drugih pomesnih crkava. Za utvr|ivawe kona~nog statusa slede dodatni pregovori, navode makedonski mediji. Makedonski premijer Dimitar Kova~evski u ` zahvalio se vaseqenskom patrijarhu Vartolomeju jer je „napravio veliko delo i pokazao veliku pa`wu za jedan veliki pravoslavni narod“.

PAPA FRAWA REKAO ‘NEPRIJATNU ISTINU’:

Lajawe NATO-a pred vratima Rusije dovelo do rata u Ukrajini!

Sini{a Mali ekonomskim merama bukvalno gasi Srbiju - qudi trpe posledice kao da smo mi u ratu, a ne Ukrajina i Rusija. Srbija ima 3,5 puta ve}i rast cena hrane nego EU Predsednik Resornog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) za privredu i finansije Du{an Nikezi} ocenio je danas da ministar finansija Sini{a Mali ekonomskim merama "bukvalno gasi Srbiju, a qudi trpe posledice kao da je Srbija u ratu, a ne Ukrajina i Rusija". „Vre|ate sve qude u Srbiji kada se hvalite ekonomskim merama, po{to su one dovele do toga da je inflacija prose~nom radniku u pro{loj godini pojela 650 evra. Zemqa koja moè da prehrani pola Evrope ima 3,5 puta ve}i rast cena hrane nego EU“, naveo je Nikezi} u saop{tewu. Prema wegovim re~ima, ostvaruje se rekordan mawak u dràvnom buxetu i spoqnotrgovinski deficit, a Srbija, zemqa koja proizvodi struju iz sopstvenog ugqa i reka i decenijama je neto izvoznik, „izgubi milijardu evra zbog uvoza struje“. Nikezi} je naveo i da se "svako doma}instvo u Srbiji ve} deset godina zaduùjete 55 evra mese~no". "Qudi ne mogu da preìve od svojih primawa, pa prose~no doma}instvo bankama duguje preko 2.000 evra za najskupqe ke{ kredite", naveo je funkcioner SSP-a. On je napisao i da su uslovi za rad "toliko lo{i da 83 odsto radno sposobnog stanovni{tva èli da napusti zemqu, a 50.000 mladih svake godine to i u~ini".

Papa Frawa rekao je da je “lajawe NATO-a pred vratima Rusije” mo`da dovelo do invazije Vladimira Putina na Ukrajinu, pi{e Politiko. Papa je dodao da je ponudio da se sastane sa ruskim predsednikom u Moskvi. U intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera, papa Frawa se osvrnuo na agresiju Rusije na wenog suseda i rekao da, iako mo`da ne bi i{ao toliko daleko da kaè da je prisustvo NATO-a u obli`wim zemqama „isprovociralo” Moskvu, ali da je ono „mo`da olak{alo” odluku o invaziji. Papa je tako|e osudio „brutalnost” rata i uporedio ga sa gra|anskim ratom u Ruandi 1990-ih, koji je rezultirao genocidom nad Tutsi mawinom. Sveta stolica od sredine marta traì sastanak s Putinom u Moskvi, rekao je papa. „Naravno da nam je bio potreban vo|a Kremqa da odredi vremenski okvir sastanka. Jo{ nismo dobili nikakav odgovor i jo{ uvek poku{avamo, mada se bojim da Putin ne moè i ne èli da se odrì taj sastanak u ovom trenutku”. U intervjuu, papa je za sada iskqu~io odlazak u Kijev: „Prvo moram da idem u Moskvu, prvo moram da upoznam Putina”, kaè papa, a prenosi Politiko. Papa Frawa je rekao i da je otkazao sastanak sa patrijarhom Kirilom, poglavarom Ruske pravoslavne crkve i kqu~nim pobornikom Putina koji je opravdao rat. Od po~etka invazije na Ukrajinu, papa Frawa je u vi{e navrata kritikovao rusku invaziju, izbegavaju}i eksplicitno da imenuje Putina, u skladu sa spoqnom politikom Vatikana da drì otvorena vrata za mogu}i dijalog.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 3

Ru{ewe barake po Vu~i}evom receptu Pi{e: Milenko Vasovi} Jedan ~ovek se na Novom Beogradu polio benzinom i zapalio. Wegova nesre}na majka je iz o~aja sebe povredila kamenom, a oboje su potom odvezeni kolima Hitne pomo}i. Ova vest je u utorak objavqena u ve}ini medija u regionu. Bili su i naslovi kako prili~i: „Uàs u Srbiiji“ ili „Drama u Beogradu“. Taj uàs ovde nikoga nije posebno uznemirio. Niko se od gradskih ~elnika nije oglasio, Vesi}a je obuzeo slatki{, a gradona~elnika boli uvce. âk ni policija nije izdala saop{tewe. I {to bi, to je neka sirotiwa branila svoj dom, nekakvu baraku, neuglednu, dabome. Jer, barake druga~ije i ne mogu biti. Verovatno je tu, {to bi onaj rekao, bilo leglo pacova i zmija. Ne znam da li je baraka i wihovo vlasni{tvo ali, svejedno, dvoje qudi je tu ìvelo. Onda se pojavio Investitor. Svako ko u Beogradu provede vi{e od tri dana lako ukapira da su Investitori u srpskoj prestonici za{ti}ena vrsta, da je wima sve dozvoqeno i da se ni~ega ne pla{e. To su ~esto qudi sa sumwivim biografijama, sa problemati~nim poreklom novca i sa vezama u vrhu stranke, zna se koje. Spremni su da plate kome treba i koliko treba – i da zidaju. To je odoma}ena slika, a miri{e da je i u ovom slu~aju obrazac prekopiran. Jer, ko bi do{ao da ru{i baraku ako mu nije namignuto, ako nije dobio blagoslov od srebroqubaca i kriminalaca koji vode dràvu. Lokacija je atraktivna, preko puta Delta sitija, {to }e re}i da je i Investitor mo}an. I za{ti}en. I da wegovo ime verovatno ne}emo saznati. îni se da ima iskustvo, ali ne deluje kao legalista. Jer, zna se procedura za uvo|ewe u posed, a ona ne predvi|a da pojedinci ru{e tu|e barake. To je posao dràve koja je (vaqda zbog glasova) }utala dok je baraka gra|ena. U prestonici se masovno gradi, uglavnom prqavim novcem i ru{ewem svega i svakoga ko se pokaè kao smetwa. Zna se i tarifa za dozvole ili legalizaciju - nekoliko stotina evra po kvadratu. [iroko, ionako }e to platiti kupci. Beograd nisu uspeli da uni{te osvaja~i i okupatori, ali }e mu napredwaci do}i glave. Ru{ewe barake na Novom Beogradu samo je nastavak jednog ve}eg poduhvata - ru{ewa u Savamali koje je izvedeno posle izbora 24. aprila 2016. Jedina razlika je {to su Savamalu ru{ili no}u sa fantomkama, a ovde je Investitor stigao dawu, ba{ kako je Aleksandara Vu~i} govorio: „Ja bih do{ao bagerom u po bela dana“. I eto, Investitor je poslu{ao savet. Divan primer uru{avawa institucija i zakona. I ìvota. Nego, pitam se, {ta bi bilo da je kojim slu~ajem branilac barake umesto sebe polio Investitora benzinom, ko bi tada bio kriv. Se}ate li se penzionerke Coke sa Zvezdare. Ona je pre nekoliko godina pucala iz pi{toqa na Z. Trifunovi}a. Starica je bila ucewivana, branila ku}u i plac, a Investitor je zavr{io na grobqu. Ko poznaje stawe na Paliluli, Zvezdari, Zemunu... zna koliko je Investitora pritislo ove op{tine i koliko je divqe i nasilne gradwe. Bi}e jo{ vatre i pucwave. Tamo gde nema zakona i pravde, nesre}ni qudi se brane kako znaju i umeju.

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

SRPSKA POSLA

KOLIKO GRA\ANI OSE]AJU EKONOMSKI NAPREDAK:

PRITISCI

Srbija stiè bugarske i rumunske plate tek za 10 godina U Srbiji je za 10 godina prose~na plata porasla za 166 evra. Jula 2011. godine zarada je u proseku bila 384 evra, da bi jula pro{le godine dostigla 550 evra. Pre 10 godina smo u Srbiji imali ve}e zarade nego kom{ije u Rumuniji ili Bugarskoj, ali se situacija znatno promenila. Dok je u Srbiji leta 2011. plata bila 384, u Rumuniji je bila 38 evra mawe. Deceniju kasnije, Rumuni zara|uju u proseku 170 evra vi{e od Srba. Iako je u Srbiji rast plata ve}i od ve}ine zemaqa u regionu, znatno je mawi od rasta u susednim dràvama koje su deceniju i po u Evropskoj uniji – Rumuniji i Bugarskoj. Rast u Rumuniji je najve}i, prose~na zarada jula 2011. u ovoj zemqi bila je 346 evra, da bi deset godina kasnije dostigla nivo od 721 evra, {to je vi{e nego duplo. U Bugarskoj je rast prose~ne zarade na 84 odsto u istom ovom periodu, tako su pre 10 godina Bugari prose~no zara|ivali 353 evra, a pro{log leta zarade su im bile na 650 evra. Jedan od glavnih razloga zbog kog nam ove dve dràve kada se radi o rastu prose~nih plata „beè“ jeste nekoliko kriznih

@IVETI

U SRBIJI godina tokom perioda koji posmatramo, kaè ekonomista Mihail Arandarenko, onih tokom kojih se Srbija borila sa ekonomskom krizom. Bugarska i Rumunija su se izvukle iz krize i imale, kako kaè, 10 lepih, neprekinutih godina, a Srbija ih je imala pet, {to je „taman toliko“. „Kada smo rasli, rasli smo sli~no wima i kada su plate u pitawu i BDP, ali lo{ih godina je bilo jako puno. Jedino {to je dobro je {to se ne pove}ava taj razmak, ali ni ne smawuje se, zato {to te dràve rastu lepo“, isti~e profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Arandarenko napomiwe da kada se prave pore|ewa treba imati sve u vidu, da dosta zavisi i od toga koja se godina gleda, ali da je ~iwenica da Rumunija i Bugarska rastu brè, dobrim delom i zato {to su ~lanice EU zbog ~ega imaju i vi{e investicije {to iz EU fondova, {to kroz privatne investicije. On, me|utim, kako kaè, kada

NAJVE]I RAST PLATA U RUMUNIJI

U Sloveniji rast zarada u posledwoj deceniji je na 26,6 odsto, prose~nu platu iz 2011. koja je bila 987 evra popravili su na 1,250 evra koliko je bila pro{log jula. Od pomenutih dr`ava iz regiona Slovenija je ujedno i jedina zemqa u kojoj prose~ne zarade prelaze 1.000 evra, a osim u Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji, boqe prose~ne zarade nego u Srbiji imaju i u Hrvatskoj. U woj su zarade porasle za 31,4 odsto, 715 evra je bila jula 2011, a 940 jula pro{le godine. Lo{ije od Srbije iz okru`ewa u desetogodi{wem periodu su Severna Makedonija, BiH i Crna Gora, u kojoj je zarada ubedqivo najsporije rasla. Za 10 godina svega 11,3 odsto ili 54 evra su pro{log jula zara|ivali Crnogorci vi{e nego jula 2011. kada im je prosek plata bio 476 evra. U BiH se tokom posledwe decenije plata pove}ala za 90 evra ili ne{to vi{e od 21 odsto, dok je u Makedoniji tempo rasta prose~nih zarada sli~an onom u Srbiji, s tim {to Makedonci zara|uju mawe – pro{log jula prose~na plata kod wih bila je 463 evra, a deset godina ranije 333 evra.

poredi plate u obzir uzima jo{ neke parametre, pre svih zaposlenost. „Vi{e volim da gledam ono {to zovem platni fond po stanovniku, a to je umnoàk zaposlenosti i prose~ne plate. Ukupna zaposlenost iz koje se izra~una prose~na plata. Zato {to i u najgorim godinama moèmo da imamo rast prose~ne plate jer posao gube najlo{ije pla}eni, oni koji su na ugovorima na odre|eno, i onda imate rast plata i pad zaposlenosti u odre|enom sektoru“, kaè Arandarenko. Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaè da za tih 10 godina koje gledamo ekonomski rast Srbije nije bio tako spektakularan kao {to se govori. „Objektivno gledano, bruto dru{tveni proizvod po stanovniku rastao je brè u zemqama Bugarske i Rumunije nego u Srbiji i time su ekonomske mogu}nosti bile razli~ite. Ako ne rastete brzo ne moète brzo ni da pove}avate plate, ali i sva druga li~na primawa“, isti~e Bajec. On kaè da su Rumunija i Bugarska bez sumwe primqene navrat nanos u EU vi{e iz geopolti~kih razloga, a mawe zbog ~iwenice da su uspe{no savladale sva ona poglavqa na osnovu kojih se zemqa smatra podobnom da se pridruì. „Tada su one po~ele da dobijaju neuporedivo ve}u ekonomsku podr{ku, dok je Srbija koja je 2012. jedva postala kandidat i daqe dobijala mnogo skromniju pomo}. Nisu se te pare prelivale u plate, ali su se prelivale u rast privrede, infrastrukturu, lak{e su se povezivale sa trì{tima unutar EU, iskoristile su koristi ~lanstva“, napomiwe Bajec. M. T.

 Danas je Dan pobede nad fa{izmom. Da bi proslava bila autenti~nija vojne parade odr`avaju se {irom Evrope sa bojevom municijom.  Struja }e poskupeti 20 odsto, 30 odsto, 50 odsto... Ko daje vi{e?  Na{eg lidera sve~ano su do~ekali oni koje je doveo sa sobom.  Lo{ brak je kao lo{a pletenica. Tek kad do|e{ do kraja, shvati{ da je gre{ka bila na po~etku...  Od ~ega je umrla istina? Ekshumacija je pokazala da je otrovana propagandom.  Saveznici su nam nekad pomo} bacali iz aviona, a danas iz televizora...

 Kucamo na vrata zaboravqenih asova. Gde su i {ta rade kona~ni rezultati izbora...?  Od tenkovskih gusenica leptir ne biva...  Jedna èna preti svom suprugu da }e da se polije benzinom i zapali. - Uzmi od 95 oktana, taj ti je jeftiniji - savetuje je mu`.  Zakon o radu je kao dràvni praznik. Po{tuje ga samo ko mora.  Kakvu mi istoriju imamo. Pa to je nezapam}eno.  Na{ direktor u kancelariji drì ikonu jednog sveca i sliku predsednika svoje stranke. Sliku ~e{}e celiva...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Lewost tako polako kora~a, da je siroma{tvo brzo stigne“ „Svetu ne preti opasnost od qudi koji ~ine zlo nego od onih koji to dopu{taju“ „ Pravda je ~esto puta te`a qudima od nepravde“ Narodne poslovice

„Govore}i o drugima qudi puno ka`u o sebi. Samo treba pa`qivo znati slu{ati“ @arko Lau{evi}

„Ako se stalno prise}ate starih rana, time dajete mo} i kontrolu onome ko vas je povredio, ali ako mu oprostite, time presecate svaku vezu s wim“ Nik Vuji~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 5

OVO JE SUKOB CIVILIZACIJA:

Ukrajina je kqu~ za razumevawe Drugog svetskog rata

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

LAKOĆA

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

Ukrajinski nacisti u borbi protiv Rusa

Ukrajina nam daje odli~an uvid u to {ta se dogodilo u Drugom svetskom ratu i za to nam nisu potrebna tuma~ewa revizionisti~ki raspoloènih istori~ara iz Nema~ke, Velike Britanije ili SAD. Pitawe je da li je neprijateq zaista pobe|en. îni se da nije. Zlo mewa oblik, ali je ono tu. Ovako poku{aje ne samo zapadne istoriografije ve} ~itavog politi~kog Zapada da poni{ti ulogu Rusije u pobedi nad nacifa{izmom u Drugom svetskom ratu komentari{e istori~ar Milo{ Kovi}. Ono {to sada, iz ove istorijske perspektive mnogo boqe razumemo, ocewuje, jeste ~iwenica da je pohod Hitlerove Nema~ke na SSSR, ali i wenih saveznica, bio samo trenutak u dugom istorijskom kretawu zapadne Evrope na isto~nu Evropu, odnosno na Rusiju. „Sada je jasno da aktuelni napad na Rusku Federaciju predstavqa deo kretawa ~iji su sastavni delovi Hitlerov pohod iz 1941, pohod Vilhema Drugog i Franca Jozefa 1914, pohod na Krim zapadnih saveznika i Turaka 1854, ali i pohod Napoleona Bonaparte 1812. Samo ukoliko se vratimo u prethodnih 200 godina mi vidimo da se isti obrazac pod razli~itim ideolo{kim obrazloèwima ponavqa“, kaè Kovi} i dodaje da tako moèmo da se vratimo do 13. veka i odbrane Rusije od tevtonskih vitezova i {vedskih osvaja~a u vreme kneza Aleksandra Nevskog. Svetski silnici, kaè na{ sagovornik, vrlo ~esto padaju u isku{ewe da poveruju da je wima dato da pi{u istoriju ali istoriju, kaè, ne moè da promeni naknadno i{~itawe. Poku{aj da se `rtva proglasi za agresora, odnosno da ruski narod napadnut, gowen i uni{tavan 1941. bude naknadno progla{en za agresora u Drugom svetskom ratu, rezultat je, kaè, trenutne poli-

ti~ke zloupotrebe istorije. „Takva vrsta interpretacija traje toliki koliko traje sila intrepretatora, a kao {to vidimo sila politi~kog Zapada je na izmaku“. Retu{irawa istorije Drugog svetskog rata po~ela su onog ~asa, navodi Kovi}, kada je oru`je utihnulo 1945. Ona su se odvijala i u vreme propagandnog rata, za vreme Hladnog rata, ali u na{em vremenu ona se pro{iruju i produbquju, {to je bilo,

smatra, o~igledno 2014. kada je obeleàvana godi{wica od izbijawa Prvog svetskog rata. „O{tro oko istori~ara moè da uo~i politi~ku zloupotrebu i politi~ku instrumentalizaciju istorije i istorijske nauke. To je ono sa ~im se suo~avamo u reviziji pre svega istorije Prvog svetskog rata a sada i otvoreno istorije Drugog svetskog rata“. Iz ugla ruske vojne operacije u Ukrajini, razlozi mewawa istorije, kaè, postaju belodano jasni. „Potrebno je da razumemo da nacifa{izam nije nasle|e samo Nema~ke koja je 1945.

POSEJDON JE RUSKO ORU@JE SUDWEG DANA:

Zapad strahuje od 500 metara visokog nuklearnog cunamija! Ruska vojna industrija godinama je jedna od vode}ih i najprogresivnijih u toj bran{i, a shodno tome u arsenalu Rusije trenutno se nalazi jedno od najmo}nih oru`ja sveta – Posejdon 2M39. “Posejdon” je podvodno vozilo razaraju}e snage, sa nukleranim pogonom i nuklearnim oru`jem, napravqen sa sposobno{}u da neotkriven pre|e nekoliko hiqada kilometara pre detonacije nedaleko od neprijateqskih obala, izazivaju}i radioaktivni cunami. Ovo oru`je je upla{ilo Zapad, sasvim je jasno. Za razliku od raketa koje lete vazduhom i gde postoji barem nekakva {ansa da ih presretne protivraketna odbrana, protiv “posejdona” nema nikakve odbrane. Takva atomska torpeda, koja mogu da plove velikom brzinom po dubinama okeana, ne mo`e da otkrije radar koji bi to signalizirao svojoj odbrani. Pretpostavqa se da je ovo oru`je robotska mini-podmornica, napravqena u obliku topreda od titanijuma, sa brzinom od preko 100 kilometara na ~as. Maksimalni domet iznosi 10.000 kilometara, {to ~ini izvodqivim interkontinentalno ga|awe, i dubine od 1.000 metara. Duga je 24 metara, sa pre~nikom od oko 2 metra, a te`ine 100 tona.

SInce 1994

ka`wena oduzimawem teritorija niti Italije kojoj su tako|e oduzete teritorije. Treba znati da savezni~ke zemqe Hitlerove Nema~ke nisu tretirane kao osvaja~i nego kao wegove `rtve“. Na pitawe da li su se ruski i srpski istori~ari na pravi na~in suo~ili sa problemom kolaboracije i savezni{tva dela ukrajinskih politi~kih elita s nacizmom ili ulogom Hrvatske u Drugom svetskom ratu, Kovi} ka`e da je u vremenu kovawa bratstva naroda, pitawe kolaboracije ostavqeno po strani. „Za kolaboraciju sa nacizmom Ukrajina je nagra|ena teritorijom. Za kolaboraciju sa nacizmom i fa{izmom, Hrvatska je pro{irena teritorijama Dalmacije i Barawe. Kada neko nije ka`wen, on dolazi u isku{ewe da to ponovi. Sa tim se mi danas suo~avamo u Ukrajini“ Kroz Ukrajinu sada, ukazuje Kovi}, mi mnogo boqe razumemo da je glavni ciq Hitlera i wegovih saveznika na istoku Evrope bilo uni{tewe slovenskih naroda. „U prvi plan dolazi ta antislovenska odnosno antipravoslavna komponenta jer su glavni neprijateqi Hitlera u jugoisto~noj Evropi bili Srbi i Rusi. Danas sazreva svest o tome„ „U toku je velika {ahovska igra u kojoj se pomeraju trupe i pribli`avaju granicama Rusije. To smo videli 1812. i 1941. Putin je rekao da se ne}e ponoviti zabluda iz 1941. i gre{ka u proceni kada }e neprijateq udariti. To je su{tinska izjava u govoru ruskog predsednika. Rusija ne}e ~ekati i dozvoliti rizik da ~eka neprijateqa na prilazima Moskvi. Rusija je nau~ila lekciju 1812. i 1941. Trenutno prisustvujemo preventivnoj odbrani od agresije“. Tako|e, dodaje, moramo znati da sa Zapada prete ne samo oru`jem ve} potpunim prevratom u ne~emu {to su izvorne evropske vrednosti u koje Rusija i daqe veruje. „Ovo je rat za vrednosti. Ovo je zaista sukob civilizacija“. R. N.

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

DAIRO USUGA OTONIJEL:

Pred vratima doìvotne robije Jedan od najozlogla{enijih kolumbijskih narko-bosova Dairo Antonio Usuga poznat kao Otonijel izjasnio se da nije kriv po optu`bama za trgovinu kokainom na sudu u Wujorku nakon {to su ga kolumbijske vlasti pre neki dan izru~ile Sjediwenim Dràvama. Slede}e pojavqivawe pred sudom zakazano je za 2. jun. Sjediwene Ameri~ke Dràve terete Usugu i wegov Golf klan da su ilegalno uneli najmawe 73 tone kokaina u zemqu izme|u 2003. i 2012. On je bio „jedan od najopasnijih i najtraènijih narko-kingova na svetu“, rekao je novinarima u ~etvrtak Breon Pis, ameri~ki tuìlac isto~nog okruga Wujorka opisuju}i Usugu kao „vrhovnog vo|u“ Golf klana. „On je odgovoran za {verc ogromnih koli~ina kokaina, merenih u tonama. Zaradio je ogromne svote novca koje se mere milijardama, a ne milionima“, rekao je tuìlac na konferenciji za novinare. Sredinom ove nedeqe konvoj od pet blindiranih policijskih vozila ga je prevezao iz zatvora u prestonici Bogoti na vojni aero-

Prema podacima kolumbijskih vlasti, Otonijel je godi{we krijum~ario 180 do 200 tona kokaina sa svojim klanom. Vlasti navode da je odgovoran za smrt stotina pripadnika kolumbijskih snaga bezbednosti drom, gde je predat zvani~nicima ameri~ke Uprave za borbu protiv droga. U naranxastoj zatvorskoj ode}i sa lisicama na rukama pojavio se u saveznom sudu u Bruklinu. Usuga je optuèn za zlo~ina~ki poduhvat i me|unarodnu proizvodwu i distribuciju kokaina. Preti mu doìvotna robija ako bude osu|en. Potraga za Usugom trajala je deset godina pre nego je uhap{en pro{log oktobra na severozapadu Kolumbije nakon masovne vojne operacije. Ovaj 50-godi{wak je bio vo|a najve}e kolumbijske bande za krijum~arewe narkotika – Golf klan (nastao iz krajwe desni~arskog paravojnog pokreta poznatog kao Ujediwene snage samoodbrane Kolumbije koji je postao hibridna organizovana kriminalna paravojna grupa). Ova grupa je jedan od najve}ih distributera kokaina na svetu, odgovorna za nemilosrdne akte nasiqa nad nedu`nim civilima i organima za sprovo|ewe zakona. Usugino hap{ewe pro{le godine bio je jedan od najve}ih udaraca kolumbijskom {vercu droge od ubistva Pabla Eskobara 1993, kako su to opisivale kolumbijske vlasti. On je uhva}en u blizini granice sa Panamom nakon vojne operacije u kojoj je u~estvovalo 500 vojnika uz podr{ku 22 helikoptera. Usuga je 2009. optuèn u Sjediwenim Dràvama, koje su nudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do wegovog hap{ewa. Kolumbija je nudila nagradu od 800.000 dolara za informacije o Otonijelu. Prema podacima kolumbijskih vlasti, Otonijel je godi{we krijum~ario 180 do 200 tona kokaina sa svojim klanom. Vlasti navode da je odgovoran za smrt stotina pripadnika kolumbijskih snaga bezbednosti. M. T.

INTERVJU NEDEQE

QUBOMIR SIMOVI], uva`eni srpski akademik, pisac, pesnik

Ne bira Srbija izme|u Zapada i Rusije. Bira jedan ~ovek, koji nikoga u Srbiji niza{ta ne pita Akademik Qubomir Simovi} rekao je da }e od Vu~i}evog li~nog interesa, a ne od interesa dràve, zavisiti kome }e Srbija prikloniti u sukobu izme|u Zapada i Rusije. On je dodao da je aktuelni predsednik pobedio na izborima zahvaquju}i svakodnevnoj propagandi kojoj je narod izloèn, a ne zato {to su gra|ani “zadovoqni onim {to imaju”. Simovi} je govorio o nedavno odrànim izborima, o tome da li me|u aktuelnim opozicionarima vidi qude koji istinski mogu da ugroze vlast, ali i o trenutnoj me|unarodnoj poziciji Srbije. “Vu~i} drì otvorena sva vrata: zalaè se za ulazak u Evropsku uniju, ali u Vladi drì Vulina, koji ~uva vrata prema Putinovoj Rusiji. Na toj promaji se ne moè doveka stajati, a koja }e se vrata otvoriti, a koja zatvoriti, zavisi}e – ako se situacija u zemqi uskoro ne promeni – od wegovog li~nog interesa”. n Aktuelni predsednik Srbije odneo je ubedqivu pobedu na izborima u trci za prvog ~oveka dràve. Da li vam to govori da je ovaj narod zadovoqan ovim {to ima, ili je pak opijen propagandom? - Kaète da je wegova pobeda ubedqiva. Kako da ne bude kad je sve u wegovim rukama, kad mu je sve na raspolagawu? Sve, od friìdera, iz kojih spektakularno izlazi pred {okiranu publiku, do televizija, na kojima govori kad ho}e, koliko ho}e, i o ~emu ho}e? Opozicija, izloèna permanentnoj satanizaciji, marginalizovana je, i saterana u mi{ju rupu. A narod… Narod ne glasa za wega zato {to je “zadovoqan svim {to ima”, nego zato {to je od jutra do mraka izloèn propagandi, {to je kontrolisan i ucewen, i {to je lakoveran, {to veruje u wegovu pri~u da nam od Berlinskog kongresa nije bilo boqe, da je Srbija tigar u regionu, a da nas je on uveo u zlatno doba. n Verujete li, posle svega, da su ovde uop{te mogu}e promene koje }e podrazumevati da dràvom upravqaju sistem i institucije, a ne ~vrsta ruka vo|e? - Vu~i} ne krije da o sebi ima visoko mi{qewe. I ne propu{ta nijednu priliku da isti~e svoje velike zasluge. Na osnovu tog svog visokog mi{qewa o sebi i svojim zaslugama, on je prigrabio pravo da odlu~uje o svemu. Posle izbora, na pitawe novinara, on je izjavio: “Samo ja znam ko }e biti premijer”. Tim je rekao sve - i o sebi, i o dràvnim institucijama. n Kako vi uop{te obja{wavate tu na{u vi{edecenijsku te`wu da tragamo za vo|om?

- Ne bih rekao da tragamo za vo|om. Vo|e nam se name}u, a mi ih trpimo, sve dok nam ne prekipi. A kad nam prekipi, osvane 5. oktobar. Nevoqa je {to Petom oktobru nedostaje {esti i onda se `alosna pri~a ponavqa. n A koliko to {to ih trpimo mo`e da nas ko{ta u ovoj situaciji kad Srbija mora da bira izme|u Rusije i Zapada? - Ne bira Srbija. Bira jedan ~ovek, koji nikoga u Srbiji niza{ta ne pita. Je li ikoga pitao kad je obe}ao Trampu da }e na{u ambasadu iz Tel Aviva preseliti u Jerusalim? Da li je iko - premijerka, ministar inostranih poslova, Vlada, Skup{tina, predsednik Skup{tine - da li je iko znao da }e to Vu~i} obe}ati? Kad je po{ao u Va{ington, to verovatno nije znao ni Vu~i}, ali kad je seo u onu hoklicu pred Trampa… Neverovatno je kako, bar kod nas, neki qudi, koji imaju ambicije da

NEMA ÔVEKA KOJI SE NE PLA[I SMRTI n U va{oj pesmi „Ispovest o zmiji” poetski subjekt ubija zmiju, a istovremeno vidi svoj lik u wenim prestravqenim o~ima. Kako se ~ovek ogleda u strahu, da li strah nekada moè da bude i koristan? - Svako iskustvo, pa i strah, moè ~oveku da bude od koristi. Zavisi od toga ~ega se ~ovek pla{i i kako se brani od onoga ~ega se pla{i. Wego{ kaè: „Strah ìvotu kaqa obraz ~esto.” êsto, ali ne i uvek. Nekad ga zaustavqa da, u strahu od kazne, ili u strahu od sramote, ne u~ini neko zlo. Pa, sa~uvav{i se od kazne, sa~uva i obraz. Najopasniji su, ne samo po dru{tvo nego i po sebe, oni koji se ni~ega ne pla{e. Oni koji, okruèni odobravawem i pohvalama svojih evet-efendija, daju sebi pravo da sude i odlu~uju o svemu, bez obzira na to da li to pravo imaju ili nemaju. n Kao autor dela „îtawe slika”, u kojoj pi{ete o na{im slikarima, kako biste osmislili sliku koja bi se zvala „Srbija danas”? Nema ~oveka koji se ne pla{i smrti, ali mene u posledwe vreme sve vi{e progoni ne{to ~ega se pla{im vi{e od smrti. Pla{im se da }u umreti sa ovakvom Srbijom u o~ima.

upravqaju dràvom, da vode dràvu, shvataju dràvni suverenitet. Toma Nikoli} je u svoje vreme izjavi: “Ne bih imao ni{ta protiv da Srbija bude ruska gubernija!” To neverovatno shvatawe dràvnog suvereniteta nije nam smetalo da ga izaberemo za predsednika republike. Ali tim se ova pri~a ne zavr{ava. Kad je Putin boravio u Beogradu, Vu~i} mu se javno zahvalio: “Hvala vam {to nam ne branite da u|emo u Evropsku uniju”. Ne ~ini li vam se da to nije mnogo daleko od one Tomine izjave? n Mislite li da }e na kraju od li~nih simpatija jednog ~oveka zavisti kom }emo se carstvu prikloniti i gde }e na{a zemqa biti trajno pozicionirana? - [ta }e biti na kraju ne znam, ali o~igledno da je sve u rukama ~oveka koji se ne ustru~ava da svoj li~ni interes nametne kao dràvni. On drì otvorena sva vrata: zalaè se za ulazak u Evropsku uniju, ali u Vladi drì Vulina, koji ~uva vrata prema Putinovoj Rusiji. Na toj promaji se ne moè doveka stajati, a koja }e se vrata otvoriti, a koja zatvoriti, zavisi}e - ako se situacija u zemqi uskoro ne promeni - od wegovog li~nog interesa. n [ta ste, s druge strane, mogli da ~ujete od opozicije? Kako vi vidite ova me|usobna prepucavawa, koja su po~ela prakti~no odmah po zatvarawu birali{ta? - Naàlost, opozicija je bila, blago re~eno, neusagla{ena, katkad i konfuzna… Me|utim, nezavisno od izbora, ja sam s najvi{e pa`we i o~ekivawa pratio aktivnosti pokreta Ne davimo Beograd i proteste protiv otvarawa rudnika litijuma u Jadru. Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je zbornik pod naslovom “Projekat Jadar - {ta je poznato?”, u kom su objavqena izlagawa koja su o tome na nau~nom skupu izneli na{i najpozvaniji nau~nici. Me|utim, bez obzira na sve, Rio Tinto nastavqa da otkupquje imawa po Jadru, a Vu~i} nas ube|uje da }e se Loznica, zahvaquju}i rudniku litijuma, uzdi}i do nivoa îkaga, [angaja i Moskve! On mi{qewa i sudove nau~nika ne uzima u obzir, kao {to ih nije uzimao u obzir ni prilikom podizawa Beograda na vodi. n Sude}i po vi|enom, verujete li da me|u qudima koji ~ine aktuelnu opoziciju ima onih koji mogu da ozbiqno ugroze vlast? Ko su ti qudi? - Ne znam. Vreme je da se na politi~koj sceni pojavi nova generacija koja }e traìti re{ewa u institucijama, a ne u dogovorima sa ~ovekom koji misli da je alfa i omega. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 7

VELIKA PARADA POVODOM DANA POBEDE U MOSKVI: Vladimir Putin: Posle raspada SSSR-a SAD su poniàvale ceo svet i svoje satelite. Mi smo druga~ija zemqa. Pozivali smo na kompromis - nisu hteli da nas ~uju Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi da je tokom protekle godine bilo tenzija sa drugim evropskim zemqama i NATO-om kao i da je Rusija tada "pozivala Evropu da prona|e pravi~an kompromis". "Oni nisu hteli da nas ~uju i pripremali su krvni~ku operaciju u Donbasu", rekao je Putin i dodao da su u tom regionu ruske operacije sada fokusirane. "U Kijevu su govorili o mogu}em stvarawu nuklearnog oru`ja, a NATO je postao o~igledna egzistencijalna pretwa na{oj zemqi i na{im granicama. Sve nam je govorilo da je sukob sa neonacistima, sa banderovcima na koje su kladile SAD i wihovi kampawoni, bio neizbeàn", rekao je Putin „Videli smo kako se postavqa vojna infrastruktura, kako je NATO izvozio oru`je, opasnost je rasla iz dana u dan i Rusija je izvr{ila preventivni otpor agresiji. To je bilo jedino ispravno re{ewe koji je je bilo iznu|eno i koje je odluka suverene, sna`ne, samostalne dràve“, rekao je Putin. On je naglasio i da je „specijalna operacija u Ukrajini“, ono {to Kijev naziva invazijom – bila neophodna i „blagovremena“ mera. Kaè da je to bila „prava odluka“ nezavisne, jake, suverene zemqe. Putin je poru~io ruskim borcima da se sada bore za bezbednost Rusije. On je veteranima ~estitao dan „velike pobede“. Putin je rekao da je 9. maj 1945. godine zapisan kao trijumf sovjetskog naroda, trijumf wegove duhovne mo}i i jedinstva i da je Dan pobede blizak svakome u Rusiji, da ne postoji nijedna porodica koja nije stradala u Drugom svestkom ratu. On je naglasio da se Rusija uvek zalagala za sistem stvarawe "nedeqive bezbednosti koja je preko portrebna svim u~esnicima me|unarodne zajednice". Dodao je sa su SAD, posebno nakon raspada SSSR pona{ale ekskluzivno, poniàvaju}i ceo svet i svoje satelite. "Mi smo druga~ija zemqa, imamo drugi karakter, ne}emo se odre}i qubavi prema domovini, na{oj veri i tradiciji", rekao je ruski predsednik i dodao da su na zapadu hiqadugodi{we vrednosti odlu~ili da odbace. Putin je poru~io da se milicije u Donbasu i vojnici koji se bore u Ukrajini bore za otaxbinu i budu}nost, da u svetu ne bude mesta za, kako je rekao, "xelate i naciste". Ukazao je na {irewe rusofobije u svetu i "hvalospeve izdajnicima", kao i na negirawe hrabrosti poginulih za pobedu u Drugom svetskom ratu. On je dodao da su ameri~kim veteranima zabranili dolazak u Moskvu na sve~anost. "Ponosimo se va{om ulogom, po{tujemo sve savezni~ke vojske, i partizane i sve koji su uni{tili nacizam i fa{izam", rekao je Putin. Tokom govora Putin je pozvao sve okupqene na Crvenom trgu da "minutom }utawa odaju po~ast svim `rtvama koje su pale u pravdenom ratu za budu}nost Rusije". "Pogibija svakog na{eg vojnika velika je tragedija za sve nas, za porodice...", rekao je Putin i dodao da }e Rusija posebnu podr{ku pruàti deci poginulih i rawenih vojnika, za {ta je potpisao odgovaraju}u uredbu. "Ovde, na Crvenom trgu, rame uz rame stoje vojnici iz raznih oblasti na{e domovine, ukqu~uju}i i one koji su stigli iz Donbasa, iz zone vojnih aktivnosti", rekao je Putin i poru~io da su ruski vojnici zajedno u borbi u ~emu je "velika i nepokolebiva snaga na{eg multietni~kog naroda". "Danas {titite ono za {ta su ratovali na{i dedovi i pradedovi. Za na{e nasle-

nike. Odanost domovini glavna je vrednost, {titimo nezavisnost Rusije", kazao je Putin. Ukazao je i da su oni koji su pobedili nacizam primer hrabrosti za sve vekove i da su generacija pobednika. "Slava na{oj vojsci, slava Rusiji, za pobedu", uzviknuo je Putin, posle ~ega su vojnici na paradi uzvikivali "Ura, ura, ura".

Putin na paradi u Moskvi

Не можете да одете на гласање на дан одржавања избора?

Ако не можете да гласате у суботу, 21. маја, можда имате право да гласате раније. Према закону, сви аустралијски држављани од 18 година и старији морају да гласају. Дакле, ако не можете да одете на бирачко место на дан одржавања избора, можда имате право да: • гласате раније у центру за раније гласање, или • поднесете молбу за гласање поштом. Ако ћете на дан одржавања избора бити на путу, на послу или ван вашег изборног округа у коме сте уписани у бирачки списак, можете да гласате раније. На овим савезним изборима ће се примењивати различите безбедносне мере за заштиту од ковида-19. Могућности и право на раније гласање можете да проверите на aec.gov.au/early

Ваш глас ће обликовати Аустралију. За више информација, погледајте

aec.gov.au/translated 1300 720 147

Одобрио председник Изборне комисије (Electoral Commissioner), 10 Mort Street, Canberra. Authorised by the Electoral Commissioner, 10 Mort Street, Canberra.

REPUBLIKA SRPSKA

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

BAWALU^ANI SLAVILI OSLOBODILA^KU ISTORIJU:

Obeleèn Dan pobede nad fa{izmom Mar{om "Besmrtnog puka" u Bawaluci je obiqeèn 9. maj Dana pobjede nad fa{izmom. Predsjednik Republike Srpske @eqka Cvijanovi}eva je rekla da je Republika Srpska stvorena i odbrawena da se stradawa iz Drugog svjetskog rata nikada vi{e ne bi ponovila. – Dan kada je osnovana Republika Srpska jeste dan pobjede nad oìvjelim i nikada do kraja poraènim fa{izmom. Nismo im dozvolili da zavr{e ono {to su po~eli pet decenija ranije. Zahvaquju}i Republici Srpskoj ostali smo i opstali na svojim ogwi{tima. Na{a je obaveza da je ~uvamo i sa~uvamo za generacije koje dolaze. @elimo da wihova budu}nost bude mawe bremenita od na{e pro{losti. Da budu svoji na svome i da zajedno sa drugima ìve u miru i slobodi – istakla je Cvijanovi}eva. Srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je da je obiqeàvawe va`no za Republiku Srpsku, jer je srpski narod predvodio antifa{isti~ku borbu na prostoru biv{e Jugoslavije. On je ukazao na sombole stradawa srpskog naroda koji ne smiju biti zaboravqeni. – Jasenovac, Jadovno, Pag, Prebilovci… simboli su stradawa srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu, {to ne smije biti zaboravqeno – rekao je Dodik na obiqeàvawu Dana pobjede u Bawaluci.

Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} ukazao je na istorijske ~iwenice, prema kojima je jasno da je srpski narod imao kqu~nu ulogu u borbi za slobodu. – Ako sam Josip Broz na sastanku sa Vinstonom êr~ilom kaè da su u po~etku narodnooslobodila~ke borbe skoro najve}i dio pokreta bili pripadnici srpskog naroda, a i po zavr{etku narodnooslobodila~kog rata znamo da ih je bilo vi{e od 82 procenta, onda zaista su smije{ne, sulude i neozbiqne izjave nekih qudi koji kaù da oni imaju ve}i doprinos u borbi protiv fa{izma i wegovom slomu nego srpski narod – rekao je Vi{kovi}. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} govori da ovo nije bila borba samo za slobodu, nego za opstanak, jer je neko imao namjeru da istrijebi srpski narod. Kako dodaje, `rtva koju je srpski narod podnio u borbi protiv najve}eg zla u istoriji ~ovje~anstva je ogromna i ne dozvoqava nam da to zaboravimo.

– Zato ~uvajmo uspomenu na svakog pojedinca koji je ìvot izgubio u misiji za slobodu i mir i zato danas ovdje ponosno kora~a besmrtni puk. Znate koliko zlo je bilo prisutno, a dvostruki ar{ini prema narodima i danas pokazuju da je fa{izam pobije|en, ali nije nestao – naglasio je gradona~elnik. Dan pobjede nad fa{izmom je dan velike radosti i ponosa i dan solidarnosti ruskog i srpskog naroda i svih antifa{ista u BiH, izjavio je ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov. – Mi smo do{li tamo gdje smo morali do}i – u Berlin. Samo 12 godina nakon tog rata, razarawa gotovo polovine Sovjetskog saveza, mi smo prvi krenuli u svemir. Dana{wi dan je i dan velike tuge jer je izgubqeno 27 miliona sovjetskih ìvota, ali i dan upozorewa jer je vidqivo da neonacizam diè glavu. Mi }emo ostvariti sve na{e ciqeve i do}i tamo gdje moramo do}i – poru~io je Kalabuhov. R. N.

DODIKU BRANE DA SE KANDIDUJE NA IZBORIMA?

Da li je BiH mrtvac koji hoda? Skandalozna izjava Suada Arnautovi}a da }e odluka CIK-a o kandidaturi Milorada Dodika i Dragana ^ovi}a zavisiti od mi{qewa Kristijana [mita, izazvala je osudu javnosti, politi~kih aktera i intelektualaca. Predsjednik CIK-a Suad Arnautovi} je ranije izjavio da }e CIK odbiti ovjeru u~e{}a Dodika i

lidera HDZ-a BiH Dragana ôvi}a na izborima, ako Kristijan [mit kaè da kr{e Dejton i Ustav. Lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio je danas da u Sarajevu stalno razgovaraju o spre~avawu wegove kandidature, ali da }e, uprkos tome, biti kandidat za op{te izbore u BiH. – CIK BiH ne odlu~uje o kandidaturama i pri~a o ovome predsjednika CIK-a Suada Arnautovi}a nije wegova pamet. U Sarajevu stalno razgovaraju o spre~avawu moje kandidature i da bi to bio krah Republike Srpske – rekao je Dodik novinarima. On kaè da }e se i daqe boriti za Srpsku. Prof. dr Sr|a Trifkovi}, istori~ar i publicista isti~e da je sasvim jasno da CIK zastupa iskqu~ivo interese jedne zajednice, konkretno bo{wa~ke.

– To nije nikakvo nezavisno tijelo… to bi trebalo da bude iskqu~ivo tehni~ko tijelo, me|utim oni se pona{aju kao politi~ki motivisani akter. Posebno ima ironije u tome da se Aranutovi} poziva na [mitov navodni autoritet imaju}i u vidu nezakonite okolnosti pod kojima je sam [mit do{ao na svoj poloàj – izjavio je Trifkovi}. Poja{wava i to da bi u su{tini jedan neligitmni visoki predstavnik maltene potezom pera onemogu}io da se voqa naroda verifikuje na izborima. Prema rije~ima profesora Trifkovi}a ovo se moè okarakterisati kao ironi~ni oblik pona{awa takozvane Me|unarodne zajedncie koji o~igledno ima za ciq da se proizvedu unaprijed èqeni ishodi, a da se fingira demokratski proces koji }e dovesti do istih. Dodaje i to da se navodi Aranutovi}a, o zabrani kandidature Miloradu Dodiku i Draganu ôvi} u mogu smatrati kao udari na dva od tri konstituivna naroda BiH. – Ukoliko bi dva najpopularnija politi~ara me|u redovima dva od tri konstitutivna naroda u BiH bili sprije~eni da se kandiduju, onda bismo kona~no imali potvrdu da je BiH jedna farsa i mrtvac koji hoda i koji opstaje samo iskqu~ivo intervencijama svojih spoqnih mentora – zakqu~io je prof. dr Trifkovi}. Centralna izborna komisija BiH predstavqa ~istu politi~ku instituciju napravqenu tako da jedna politi~ka opcija moè da upravqa izbornim procesom, ocijenio je predsjednik HDZ BiH Dragan ôvi} i istakao da najnovija izjava predsjednika CIK-a Suada Arnautovi}a dovoqno govori {ta je namjera tih qudi. S. G.

Kakva je sudbina stranih trupa u BiH „Zapad sprema odgovor ako Rusija uloì veto na misiju Eufora (u BiH) ’Altea’”, izjavio je Entoni Blinken, ameri~ki dràvni sekretar, progovoriv{i javno o temi o kojoj se spekuli{e izvesno vreme, posebno od zao{travawa odnosa izme|u zapadnih zemaqa i Rusije zbog de{avawa u Ukrajini. Za razliku od saglasnosti za imenovawe Kristijana [mita kao visokog predstavnika u BiH, Rusija je pro{log novembra pristala na produèwe misije Eufora na godinu dana, ali je neizvesno da li }e se ta zemqa u Savetu bezbednosti UN u novembru ove godine saglasiti s produètkom misije Eufora. Bez podr{ke Moskve, evropske trupe ne mogu da obnove mandat. Da li to zna~i da }e BiH ostati bez nadzora stranih trupa ili zapadne zemqe ve} imaju rezervni plan na osnovu kog bi, kako se spekuli{e, u BiH mogle uputiti vojnike NATO-a, rade}i to formalno pod formatom Evropske unije? Profesor sa FPN-a u Bawaluci Milo{ [olaja kaè da je zasad preuraweno naga|ati da li }e se i na koji na~in produìti mandat stranih trupa, ali da je evidentno da je potreba za wihovim prisustvom u BiH prevazi|ena. Strane trupe u zemqi koja je uspostavqena Dejtonskim sporazumom prisutne su od zavr{etka rata. Eufor je 2004. preuzeo misiju od NATO-a. Donedavno je u BiH bilo stacionirano oko 600 stranih vojnika, a taj broj nedavno je pove}an za oko 500, zbog procene evropskih zemaqa da je potrebno „poja~ati predostro`nost”. R. N. Zavr{etak brze integracijske obuke za 500 novih vojnika Eufora u BiH

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 9

TOKOM MARKOVDANSKE LITIJE U PODGORICI:

Mitropolit Joanikije odlikovao porodicu pokojnog Halita \e~evi}a Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije odlikovao je arhijerejskom pohvalnicom porodicu pokojnog Halita \e~evi}a iz Podgorice. Odlikovawe \e~evi}ima je dodelio za vi{evekovno pam}ewe i generacijski trud u o~uvawu hri{}anskih svetiwa na wihovom imawu na mestu nekada{weg manastira u Podgorici, saop{teno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske, nakon Markovdanske litije, tokom koje se mitropolit re~ima blagodarnosti i po{tovawa obratio pre uru~ewa odlikovawa Mirsadu \e~evi}u. - Vi nastavqate blagoslovenu tradiciju va{ih predaka, ~uvate ovde temeqe drevne svetiwe i po{tujete. Zbog toga va{ dom i va{a porodica imate blagoslov i ve-

oma je uva`ena od svih `iteqa ovoga grada. Jer onaj koji po{tuje svetiwu ima blagoslov od Boga i po{tovawe od svih qudi. Neka vam Bog podari svakog dobra, pre svega zdravqa, sre}e, napretka u va{em domu i u va{oj porodici i ubudu}e i neka Bog pomene va{e pretke i va{eg ~estitog oca Halita koji se, nadamo se, preselio u boqi svet. Mi smo ovom prilikom odlu~ili za va{e dobro, za va{u ~estitost i qudskost i po{tovawe ove svetiwe da odlikujemo va{u porodicu i da Vama li~no uru~imo ovo odlikovawe - kazao je Mitropolit Joanikije Mirsadu \e~evi}u, koji je odlikovawe primio u ime porodice, u ~ije ime je po tridesetogodi{woj tradiciji do~ekao u~esnike Markovdanske litije. R. N.

Званични водич

за савезне изборе 2022. Zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i drugih krivi~nih dela, uhap{en predsednik Privrednog suda Blaò Jovani} i jo{ desetak osoba u vi{e gradova Predsednik Privrednog suda Crne Gore Blaò Jovani} i jo{ desetak osoba u vi{e crnogorskih gradova uhap{eni su po nalogu Specijalnog dràvnog tuìoca. Jovani} se sumwi~i da je organizator kriminalne grupe koja je prethodnih godina, zloupotrebom slu`benog poloàja i drugim krivi~nim delima, o{tetila dràvu za vi{e desetina miliona evra. Zavr{eni su pretresi prostorija Privrednog suda i wima je prisustvovao i sam Jovani}. Nakon pretresa wegove kancelarije uhap{en je.

Kneèvi} pozvao na ru{ewe mawinske vlade u Crnoj Gori Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Kneèvi}, pozvao je lidera Demokratske Crne Gore (DCG) Aleksu Be~i}a i lidere novoosnovanog politi~kog pokreta Evropa sad Milojka Spaji}a i Jakova Milatovi}a na zajedni~ko vaninstitucionalno delovawe protiv novoformirane vlade. U Crnoj Gori je uz podr{ku DPS Mila \ukanovi}a prekrajawem izborne voqe gra|ana 28. aprila formirana nova mawinska vlada u kojoj su i PG URA Dritana Abazovi}a i SNP Vladimira Jokovi}a, stranke koje su ~inile parlamentarnu ve}inu posle parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. Novu vladu formirale su i stranke koje na tim izborima nisu pre{le cenzus. „Bez obzira na politi~ke razlike, pozivam Spaji}a i Be~i}a. Da vi{e ne lajkujemo po Fejsbuku i tvitujemo i da sru{imo vladu. Ja sam spreman ve} sutra to da uradim”, kazao je Kneèvi}.

До сада сте већ требали да примите поштом примерак званичног водича за савезне изборе 2022. Преведене верзије можете да преузмете са aec.gov.au/translated. Водич садржи све информације које су вам потребне да би се ваш глас рачунао на дан одржавања избора, у суботу, 21. маја. Према закону, сви аустралијски држављани од 18 година и старији морају да гласају.

Ваш глас ће обликовати Аустралију. За више информација, погледајте

aec.gov.au/translated 1300 720 147

Одобрио председник Изборне комисије, 10 Mort Street, Canberra. Authorised by the Electoral Commissioner, 10 Mort Street, Canberra.

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

Општегорански сабор: Goranci su, iako okru`eni albanskim selima, sa~uvali svoj jezik, koji je me{avina srpskog i makedonskog jezika

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Горанке у колу у традиционалној ношњи

POSLE DVE GODINE NEOBELE@AVAWA \UR\EVDANA ZBOG KORONE, NA TRADICIONALNOM SABORU GORANACA U GORI 6. MAJA

Tradiciju ~uvaju sabor, no{wa, zurle i tupani Posle dve godine neodràvawa i prvog takvog prekida od 1945. godine, proteklog petka, 6. maja tradicionalno je opet obeleèn najve}i goranski praznik u Gori na [ar planini. Ova etni~ka zajednica, koja ukupno broji oko 50.000 pripadnika ima svoj jedinstven dan, stoèr - \ur|evdan, kada se najmasovije ukupe u svojoj postojbini, Gori, odakle ba{ svi po~ivaju. \uren kako Goranci nazivaju \ur|evdan, simbol je po~etka prole}a i mladosti, privu~e najve}i broj ove zajednice na sabor 6. maja. Nekoliko dana pred \ur|evdan, Goranci iz ~itave Evrope

narodno veseqe prepuno mlado{}u. SPOJ TRADICIJE I MODERNOG Zbog velike gu`ve desetine policajaca usmeravaju voza~e automobila presti`nih proizvo|a~a gde da se parkiraju na prostranoj poqani Vla{ki koja za \ur|evdan postaje pretesna. A kod Goranaca va`i i jedno pravilo, nikad se istim automobilom ne dolazi za \ur|evda!? Uvek sa novom i skupqom ma{inom. Presti` je ovde i znak raspoznavawa! Razapeti {atori, raspaqen ro{tiq, girosi, improvizovane prodavnice svakojakom robom, ringi{pili, kojekave igre

Лепота Горанског кола

kao pe~albari, hitaju u zavi~aj, u 19 razasutih sela od 1000 do 1700 metara nadmorske visine, podno gorostasnih, i u maju pod snegom, vrhova [ar planine. Nepisano je tradicionalno pravilo Goranaca u Gori, na krajwem jugu Kosova i Metohije, ''Gde god, gde si da si, za \uren u Gori da si'' decenijama se po{tuje i iz godine u godinu omasovquje. Tradiciju su najboqe prihvatili mladi. Tako je bilo i ovog \urena, posle dve godine neodr`avawa sabora zbog pandemije korona virusa. Automobili presti`nih proizvo|a~a i registarskih tablica iz ~itave Srbije, svih biv{ih jugoslovenskih republika i ~itave Evrope preplavili su pa{wake i livade na Vla{ki kod sela Vrani{te na 1200 metara nadmorske visine gde se odr`ava tradicionalno op{tegoransko saborovawe. Unaokolo vidqiva goranska sela utonula su u tek probu|eno zelenilo prostrane jo{ uvek snegom pro{arane [are. Sun~ano vreme je ulep{alo veliko

Пре почетка саборовања музичари су испробали зурле za zabavu - do~aravaju sliku pravog sabora koji sve vi{e poprima oblik va{ara. Na prostranoj ozeleneloj livadi saborovawa oivi~enoj belim brezama i ~etinarima, procvetalim rastiwem pod svodom plavog neba koje kao da je dotaklo vrhove [are, mnogo je kontrasti, starog tradicionalnog i onog modernog, savremenog. Tradicionalna goranska stara no{wa na `enama, devojkama i deci pri-

vla~i pa`wu radoznalih brojnih novinarskih ekipa ali i vojnika Kfora iz vi{e zemaqa koji su do{li ovde da budu deo veli~anstvenog okupqawa Goranaca. - Goranci ìve za ovaj dan kad se ovde sjate ba{ iz ~itavog sveta. Za \ur|evdan se vide ovde pa opet dogodine u isto vreme. I tako iz godine u godinu, decenijama. Za tri dana \ur|evdana se zaprosi redovno desetak devojaka pa se leti ovde, po tradiciji, obavqaju svadbe. Goranci tradiciju ne zaboravqaju a jedino nas brine ova kosovska situacija. Na saboru su prisutni mladi i stari ba{ iz svakog od 19 goranskih sela podno [are, – kaè Mursen Hiseni iz Vrani{ta , sela pored kojeg je najve}i goranski slavqeni~ki skup. ''ZA \UREN U GORI DA SI'' Na saboru na Vla{ki formira se i Korzo mladosti od centra saborovawa prema îsti, uzvi{ici iznad Vla{ke, kojim se kre}u momci i devojke, da budu vi|eni i vi|ene. Tu se sklapaju poznanstva, izri~u prve qubavi ali ~esto i sklapaju veridbe. U popodnevim satima kako dolikuje svakom velikom slavqu, ovde obaveznoj tradiciji, zurle i tupani su po~eli da prolamaju [ar planinu. U velikom kolu je i stotinak igra~a koji igraju po taktu mo}nih tupana, kako ovde nazivaju go~eve, a oko kola okupqa se najve}i broj saborlija. Kolo predvode prelepe devojke u tradicionalnoj goranskoj no{wi ali i one u najmodernijoj garderobi. Izobiqe mladosti, lepote, mode, veseqa i radosti u Gori za \ur|evdan koji je i simbol prole}a, radosti, ra|awa, rastanka sa zimom... Prolamala se [ara od zurli i tupana koji su odjekivali do prvog mraka a onda su se saborlije polako po~eli razilaziti. Stotine najmodernijih automobila je milelo put Draga{a, op{tinskog centra u Gori, i drugih goranskih sela unaokolo. Mladi su pe{ice krenuli veseli do tri kilometara udaqenog Draga{a. Drugog i tre}eg dana \ur|evdana sabori se odràvaju u Rap~i na Rabe~ke livade i Brodu na krajwem jugu Gore. Tradicionalno je takav redosled saborovawa za \ur|evdan u Gori. Iz godine u godinu! Decenijama.

u Vi{e od 5.000 Goranaca iz Gore, sa prostora biv{e Jugoslavije i Evrope okupilo se proteklog \ur|evdana na slavqe koje traje tri dana u \ur|evdan simbol prole}a, mladosti i rastanka sa zimom u Spoj tradicionalnog i modernog ali i presti` Са највише тачке се посматрао цео сабор

Goranci ìve u 31 selu i tri dràve Povr{ina op{tine Gora iznosi 385,5 kilometara kvadratnih. Na teritoriji Kosova i Metohije ima 19 goranskih sela: Ba}ka, Brod, Vrani{te, Globo~nica, Gorwa Rap~a, Gorwi Krstac, Dikance, Dowa Rap~a, Dowi Krstac, Draga{, Zli Potok, Kru{evo, Kukuqane, Qe{tane, Qubo{te, Mlike, Or~u{a, Rade{a i Restelica. I u {est {kola u op{tini Draga{ u Gori, ima 476 u~enika u osnovnim i 138 u sredwoj {koli koji nastavu poha|aju po nastavnom planu i programu dràve Srbije. U Makedoniji se nalaze tri goranska sela: Jelovjane, Urvi~ i Novo Selo. U Albaniji postoji devet goranska sela: [i{tec, Ore{ek, Crneqevo, Borje, Orgosta, Ko{ari{ta, Paki{a, Zapod i Ocikqe. Претесно је било и за аутомобиле

Горанска кола су најважнији део сабора

SRBI IZ HRVATSKE

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 11 maksimalno 40 kilograma

[trbac: U Barawi na ispitivawe privode ~itava srpska sela Hrvatska je do sada podigla 5.500 prijava za ratne zlo~ine protiv Srba, a od po~etka godine na meti je preostalo srpsko stanovni{tvo u Barawi, pri ~emu se koriste sve policijske i pravosudne strukture, pa se na ispitivawa privode i ~itava sela, rekao je Srni direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo [trbac. Direktor “Veritasa” u tom kontekstu posmatra i najnoviju vijest hrvatskih medija o krivi~noj prijavi protiv “12 srpskih teritorijalaca i policajaca” zbog “ratnog zlo~ina” u barawskom mjestu Karanac, gdje su navodno maltretirali mje{tane da bi “u wihove domove uselili osobe srpske nacionalnosti, uglavnom sa podru~ja zapadne Slavonije”. [trbac obja{wava da se hr-

vatske vlasti trude da drasti~no smawe broj Srba na podru~jima najve}e koncentracije srpskog stanovni{tva – Isto~ne Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, a zastra{ivawe krivi~nim procesima je najefikasniji na~in. Jedan od razloga je, kako navo-

di, da se Srbima onemogu}e prava, poput onog na dvojezi~nost, ali ima i drugih razloga, me|u kojima je i neprekidno podgrijevawe narativa o “mrskom srpskom agresoru”. “Jedan od na~ina je upravo udar na Barawu, jer je vezana za Srbiju, a ~im ima Srba, veze su ja~e. Druga stvar je konstanta u Hrvatskoj da se preko ovih sudskih procesa pothrawuje wihov narativ o agresiji, da je moderna hrvatska dr`ava nastala na domovinskom ratu i odbrani od mrskog agresora – a to su Srbija, JNA i lokalni Srbi”, navodi [trbac. [trbac navodi da policija privodi na ispitivawe “selo po selo”u Barawi, koja je multinacionalna sredina, a zastra{eni qudi “pri~aju i {to znaju i {to ne znaju”. S. G.

VANDALIZOVAN SRPSKI HRAM U HRVATSKOJ: Usta{ki simboli na velikoj svetiwi u Petriwi! U no}i izme|u 2. i 3. maja nepoznati po~inioci oskrnavili su Hram Svetog Spiridona ^udotvorca ispisivawem usta{kih simbola na ~ak tri mesta.

vi uvi|aj. Umi}evi} je napisao da je Hram Sv. Spiridona ^udotvorca u Petriwi po ko zna koji put bio meta vandalskog ~ina, prilikom

Na vratima, prozoru i zidu nedovr{enog pravoslavnog petriwskog Hrama Svetog Spiridona ^udotvorca, nepoznati po~inioci su u no}i izme|u 2. i 3. maja ispisali usta{ke simbole u vidu slova “U”. Javnost je o ovom govoru mr`we izvestio petriwski paroh Sa{a Umi}evi} koji je pozvao policiju da napra-

kojeg je oskrnavqen grafitima s usta{kim simbolima. -Ovaj slu~aj koji ima neskrivenu i direktnu poruku upu}enu pripadnicima srpske nacionalne zajednice prijavqen je nadle`noj policijskoj upravi u Petriwi, nakon ~ega su pripadnici ove organizacijske jedinice izvr{ili uvi|aj i sa~inili zapi-

snik o ovom nemilom doga|aju. Ostajemo u nadi da }e akteri ovog anticivilizacijskog ~ina biti prona|eni i procesuirani, kako bi se jasno poru~ilo da ovakvi i sli~ni ~inovi inspirisani mr`wom nisu ogledalo multietni~kog dru{tva u kojem ìvimo i nipo{to ne bi smeli postati pravilo pona{awa, poru~io je paroh Umi}evi}. O ovom slu~aju se oglasio i biv{i potpredsednik Vlade Boris Milo{evi} koji je kazao da Sa{a Umi}evi} vrata Hrama Svetog Spiridona ûdotvorca drì otvorenima svima te da veruje da }e tako i ostati. -Nema ~oveka na Baniji, Srbina ili Hrvata, da mu Sa{a nije pomogao kad mu se obratio. I pre potresa, a pogotovo posle, napisao je Milo{evi}. Izgradwa pravoslavne crkve u Petriwi po~ela je 2018. godine, a prva liturgija u ovom hramu sluèna je krajem 2021. godine. Prvi Hram Svetog Spiridona izgra|en je 1785. godine u strogom centru grada, ali usta{e su ga sru{ili 1941. godine. R. N.

SE]AWE NA BQESAK U OKU^ANIMA

"Dan koji boqe da nije nikad svanuo" U Hramu svetog Dimitrija u Oku~anima odr`ano je drugog maja molitveno se}awe na sve stradale u akciji Bqesak koja se odigrala od 1. do 4. maja 1995. godine. U

akciji koja je prethodila Oluji, a koja }e se desiti tri meseca kasnije, Hrvatska je napala i vojno zauzela prostor zapadne Slavonije oko Pakraca i Oku~ana koji je

do tada bio za{ti}ena zona UN-a u ratu sukobqenih strana. Sa tog prostora izbeglo je tada oko 15.000 stanovnika, a prema podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas iz Beograda, sa srpske strane je tokom Bqeska poginulo ili nestalo 283 osobe od kojih su wih 114 bili civili. Me|u `rtvama je bilo 56 èna, 75 osoba starijih od 60 godina te osmoro dece mla|ih od 14 godina. Hrvatska vojska je ~etvrtog maja u{la u Pakrac gde su odvojeni ène i deca od oko 1.500 mu{karaca koji su zarobqeni i odvedeni u sabirne centre u Vara`din, Bjelovar i Poègu. S. G.

Li~ka pesma u centru Zagreba Tesli u ~ast Proteklog vikenda je u Zagrebu odr`ano snimawe kratkog dokumentarnog filma, koji tematizira o~uvawe kulturnog i nacionalnog identiteta kroz pjesmu i igru. Za potrebe snimawa, mu{ka pjeva~ka grupa zagreba~kog pododbora Prosvjete izvela je nekoliko pjesama ispred spomenika Nikole Tesle u centru Zagreba. Nastup ispred Telinog spomenika izazvao je veliki interes i odu{evqewe Zagrep~ana i turista koji su se tu zatekli.

^etvrtak 12. 2022. 2020. 10. maj decembar

DRU[TVO

Li~ni stav

Ko su kandidati iz Srbije za Nobelovu nagradu uuu Rusi su glavni predlaga~i na{ih umnih qudi za presti`nu nagradu, {to u vreme rata u Ukrajini, umawuje {anse na{im kandidatima Pi{e: Marko Lopu{ina

Ruska akademija prirodnih nauka kandiduje ovih dana za nominaciju za Nobelovu nagradu za kwièvnost gospodina prof. dr. Mihaila Petra Vukasa, akademika i kwièvnika iz Geteborga i iz Beograda, jer veruje da je ”svojim kwièvnim radovima dotakao granice univerzalnog i poslao poruku istine celom ~ove~anstvu”. Moskovski univerzitet Lomonosov kandidovao je lani za Nobelovu nagradu profesora Marka Todorovi}a iz [apca, zbog ”unapre|ewa Periodnog sistema elemenata i zbog vi{e od 300 patenata iz oblasti ekologije”. I Veqko Milkovi}, jedan od najuspe{nijih srpskih akademika, ~iji su izumi uvr{teni u najva`nija svetska otkri}a, koja su od izuzetne efikasnosti i koriste se u preko 500 preduze}a {irom sveta je zvani~ni kandidat za Nobelovu nagradu iz oblasti mehanike. Ako se ovim podacima doda i ~iwenica da su i srpska stranka „Otpor” i Nata{a Kandi} predloèni za Nobelovu nagradu za mir, onda je jasno da Srbija nikad ranije nije imala ovako mnogo kandidata za Nobela. Istorija srpske kandidature za Nobelovu nagradu stara je 107 godina. Naime, Svetomir Nikolajevi}, intelektualac, ministar, premijer, rektor, profesor, pisac i politi~ar, humanista, nekada{wi gradona~elnik Beograda, jedan od najzna~ajnijih li~nosti u Srba, be{e prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu. Me|unarodni mirovni pokret 1915. godine predloìo je Nikolajevi}a za Nobelovu nagradu za mir. Srbija, pod Kra|or|evi}ima nije preduzela ni{ta kako bi podràla wegovu kandidaturu. I Svetomir, kog je znala cela Evropa kao mirotvorca, ostaje bez najpresti`nijeg svetskog priznawa. Te 1915. godine Nobelova nagrada za mir nije imala titulara, jer nije dodeqena. U me|uvremenu doìvotni predsednik druge Jugoslavije, mar{al Josip Broz Tito se nudio za ovu presti`nu nagradu, ali ga Britanci i Vatikan nisu podràli. Ivan Ivo Andri}, srpski pisac hrvatskog porekla, postao je

1961. godine dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost, koju mu je [vedska kraqevska akademija dodelila za delo "Na Drini }uprija", kao i za wegov wegov kwièvni rad. Kada je pola veka kasnije Dobrica ]osi}, najve}i srpski pisac modernog doba za kwièvnost pomiwan kao kandidat, ~ak je tri puta predlagan [ve|anima. I nakon zvani~nog predloga Beogradskog univerziteta 2011. godine ]osi} je odbio ovaj predlog re~ima: "Ja tu nagradu niti mogu da dobijem, niti bi trebalo da dobijem, niti me to interesuje!” Sli~an predlog Kraqevini [vedskoj i wenoj akademiji poslali su 2018. godine ~lanovi Srpskog kokusa ameri~kog Kongresa. Oni su za dobitnika Nobelove nagrade za mir predloìli Ivicu Da~i}a, tada{weg

Mihailo Vukas ministra spoqnih poslova Srbije, zbog doprinosa u pregovorima oko Kosova i Metohije. Potom je zavladala ti{ina i taj predlog je oti{ao u zaborav. Danas su u igri trojica srpskih kandidata – Mihailo Vukas, Marko Todorovi} i Veqko Milkovi}. Zajedni~ka crta im je {to su nau~nici i qudi u ozbiqnim godinama. Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i kwièvnik. Pi{e na (“Suza iz oka kanula, za{to”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i }irilicom, na {vedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, anglicizma, ma|arskog, bugarskog dijalekta... “Ja sam hirurg koji je drào hiqadu puta qudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko qudskih ìvota. Pedagog sam i mislilac,

koji svoje znawe nesebi~no deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac qudi u egzistencijalnoj nevoqi, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sa sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju ko`e, veroispovest, kulturnu tradiciju i obi~aje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Ro|en je 1939. godine u Ni{u u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univer-

Marko Todorovi} ziteta i iz Srbije je 1968. godine upu}en u [vedsku na specijalizaciju „de~je kardio - vaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiqadu operacija na qudskom srcu. Vukas je ~uvar srpske du{e u tu|ini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produì do sutra, poku{avao da svoju decu ro|enu u [vedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u ôveka i u Boga, nauku i veru. Pro{ao je kroz isku{ewa i patwe naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od rawavawa, bolove rawenika, koji kada traè pomo} prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodi~nim stolom sa osamnaest stolica i okruèn sa ~etiri doktora medicinskih nauka.

Srpski nau~nik dr Marko Todorovi} ima 72 godine. Kandidovan je za najva`nije i najpresti`nije svetsko priznawe iz oblasti hemije. @ivi na svom imawu u Trbu{cu kod [apca, gde ima laboratoriju u kojoj se bavi nau~nim radom. Wegove patente primewuju mnoge svetske kompanije. “Imao sam ponude od Kanade i Amerike do Brazila da predajem i bavim se nau~nim radom, ali sam odlu~io da ostanem ovde u svojoj zemqi. Pored nauke i tehnike, ~oveku su neophodni vera

Veqko Milkovi} u Boga i poverewe” – obja{wava Marko Todorovi}. Todorovi}ev san je da na svom imawu izgradi Hram nauke, gde }e dolaziti mladi stru~waci iz svih oblasti i unapre|ivati svoja znawa. “To }e biti moja zadu`bina, moja zaostav{tina onima koji `ele da se bave naukom. Ciq mi je i da objavim jo{ kwiga i nau~nih radova i otkrijem jo{ ne{to iz svoje oblasti. Ose}am da jo{ imam puno toga da uradim i da nisam jo{ sve rekao” – ka`e Todorovi}. Od Ruske akademije nauka nagra|en je zlatnom medaqom, a na mnogim univerzitetima {irom sveta koriste se moje verzije Periodnog sistema. Dobitnik je vi{e od 400 priznawa i 30 zlatnih medaqa za inovacije. Veqko Milkovi}, jedan je od najuspe{nijih srpskih akademika, ~iji su izumi uvr{teni

u najva`nija svetska otkri}a, ro|en je u Novom Sadu 1949. godine. Izumeo je samogrejnu ekolo{ku ku}u, solarnu zemunicu sa zemqanom za{titom i reflektuju}im povr{inama, pomo}u kojih se ostvaruje u{teda u grejawu i osvetqewu i brojne, kako ih on naziva, ekolo{ke inovacije. Wegov izumi zasnivaju se na spoznaji prednosti upotrebe dvostepenih mehani~kih oscilacija i pogonskog klatna. To wegovo otkri}e smatra se „novom mehanikom“ i moè da se koristi na milion na~ina. “Iako se to~ak smatra najve}im izumom ~ove~anstva i za osnovu napretka koji se dokazao kao dobar primer transporta i samim tim u{ao kao najboqe re{ewe i za turbine, elise, zup~anike i dosta drugih stvari, ja svojim tezama i u praksi dokazujem da je to pogre{no i da su oscilacije (prirodno kretawe) dosta efikasniji oblik okretawa i uz minimalna ulagawa moète dobiti besplatnu energiju. Uzmite primer ptica, koje osciluju krilima, ili ribe perajima” – kazuje akademik Veqko Milkovi}. Zalaè se za elektri~nu energiju u vidu gravitacije, jer je napravio prototipe koje je ponudio preko globalne internet prodavnice “Alibaba". Milkovi} je napisao 13 kwiga, koje su prevedene na nekoliko svetskih jezika i na osnovu kojih je snimqeno nekoliko igrano - dokumentarnih filmova. Za svoj vi{edecenijski rad, dobio je brojna priznawa u zemqi i inostranstvu. Ako dobiju Nobelovu nagradu za kwièvnost, odnosno za hemiju i za mehaniku, Vukas, Todorovi} i Milkovi} bili bi prvi pravoslavci kojima je to uspelo. Kako saznajem, sva trojica bi novac od Nobelove nagrade darivali za razvoj srpske nauke i posebno mladih nau~nika. Ali u ovom trenutku postoji jedna ozbiqan politi~ki problem Rusi su glavni predlaga~i na{ih umnih qudi za presti`nu nagradu, {to u vreme rata u Ukrajini i agresivne antiruske propagande zapadnih dràva, umawuje {anse ovim srpskim kandidatima da postanu nobelovci.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

MATURANT STOJKOVI] PONOSNO O STUDIJAMA NA PRESTI@NOM KOLEXU

Jedini sam Srbin primqen na Stanford

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Maturant Tre}e beogradske gimnazije Mihajlo Stojkovi} bi}e jedini Srbin na i}a,presti`nom ameri~kom Stanford unigo-verzitetu u Kaliforniji.

ekou sa ktuStandardizovani test (SAT) se ojih wu i moè polagati i u Americi i u dràh on vama {irom sveta. U SAD postoji sedam termina, a u drugim dràvama se e na uglavnom moè polagati pet puta goebe di{we. Test se sastoji iz dva dela: englesciTo skog i matematike. Engleski se deli vom na razumevawe pro~itanog teksta i isti pisawe i jezi~ki deo testa. Pisawe eseja je dodatni deo testa koji ne zahnaj- teva svaki fakultet. i za azao orta oqe Mihajlo je polaznik Centra za taise, lente "Beograd 2", sa kojim je osvojio tvadve zlatne i jednu srebrnu medaqu na aksi me|unarodnim takmi~ewima. Polao i znik je "Petnice", radio je istraìkrevawa u "Vin~i", stenfordskoj letwoj lik {koli. Sve to je doprinelo da dobije ulaindeks presti`nog univerziteta. atnu - Da nije bilo Centra za talenica, te "Beograd 2" i direktora Nikole ibe Srzenti}a, nikada ne bih uspeo, oni mik su veliki korak napred za studije u Americi - pri~a Mihajlo. - Nikola mi i~nu je pisao preporuku, a takmi~ewa na jer kojima sam u~estvovao znatno su mi poolak{ala upis. rnet lkoe su veth je dosvoj o je ino-

TEST

DVA ZLATA I SREBRO

On je dobio finansijsku pomo} univerziteta u punom iznosu od 88.000 dolara, koja pokriva godi{we tro{kove {kolarine, sme{taja i ishrane. O kakvom se uspehu radi govori i podatak da je za upis konkurisalo ~ak 56.000 sredwo{kolaca iz celog sveta. Upisna kvota je oko 2.000 bruco{a, od kojih je 1.800 mesta "rezervisano" za |ake iz SAD. Na{ gimnazijalac je u{ao u preostalih 200 najboqih me|u stranim studentima. Mihajlo kaè da nije jo{ siguran koje studije izabrati, jer je na ameri~kim univerzitetima druga~iji sistem {kolovawa. Odluku o studijama u Americi je doneo u prvoj godini gimnazije, a na to su uticale drugarice koje su ve} upisale Oksford. Ali, kako bi ispunio ciq, morao je da nau~i engleski. Prevodio je pesme na srpski, slu{ao nau~ne emisije, cesije. Aplicira se godinu dana ranije i pro{le godine u junu polagao je test. Kaè da je uspeh iz {kole veoma vaàn, ali se vrednuju i dodatne aktivnosti, kao i finansijsko stawe roditeqa. Ako su godi{wa primawa mawa od 65.000 dolara, moè se konkurisati za pun iznos finansijske pomo}i. - Trenutno me interesuje bioinèwering, ali ako shvatim da mi ne idu matematika i fizika, prebaci}u se na politi~ke nauke, sociologiju ili menaxment - kaè Mihajlo. - Standardizovani test je isti za sve studente. Pitawa iz matematike su lagana, nema puno logike, dok je engleski teàk. Od stranih studenata najvi{e ih je iz Indije i Kine.

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Akademci kojima je potrebna velika finansijska pomo} kao {to sam ja, rade u kampusu kao asistenti u istraìvawu, a zarada je 15 dolara po satu. Radno vreme je deset sati nedeqno. Pored polagawa SAT testa, kandidati {aqu i esej na jednu od {est zadatih tema ili slobodnu. Mihajlo je aplicirao sa istraìvawem o kockawu, koje je lane progla{eno najboqim radom iz sociologije u Evropi. Ali, pored toga, morao je da odgovori i na dodatna pitawa koja je Stanford univerzitet traìo, pet sa odgovorima do 50 re~i i tri sa najmawe 250 re~i. - Duì odgovori su bili na pitawa "Pismo budu}em cimeru", "[ta je va`no za tebe" i "[ta podsti~e tvoju intelektualnu radoznalost" - navodi Mihajlo.

103

uuu OBJA[WEWE NIKITE MIHALKOVA MOMI KAPORU I DANAS SE PREPRI^AVA:

adu heodorvi elo. bi U svom posledwem intervjuu da-Momo Kapor podelio je sa poke i{tovaocima wegovog lika i dela Alijednu anegdotu o susretu sa slavdnanim ruskim re`iserom Nikitom m -Mihalkov. {ih Jednom prilikom proslavqegra-ni ruski re`iser i na{ pisac ni igovorili su o razlici izme|u ndeIstoka i Zapada, a Nikita Miansehalkov objasnio ju je na fenomedanalan na~in.

Ovo je glavna razlika izme|u Rusa i Amerikanaca

“Jesi li ti primetio da nema

ameri~kog filma u kome ne pogine bar sto qudi, izre{eta ih neko, odlete u vazduh sa automobilom… Niko te qude ne o`ali, niti se zna ko im je majka, ni imaju li sestru. Niti kako se zovu. Svi izginu kao da to uop{te nije va`no. A pre 150 godina jedan student u Petrogradu ubio je jednu babu i o tome napi{e kwigu jedan pisac i onda se pi{u disertacije o tome da li je student imao

- Me|u kra}im pitawima su bila "Ako bi trebalo da svedo~im o nekom istorijskom doga|aju, koji bi to bio?". Odgovorio sam da li je Vuk Brankovi} stvarno izdao na Kosovu ili je to samo dodat element izdaje u dosta epskih pesama. Na pitawe ~emu se radujem na Stanfordu, napisao sam - predavawima profesora neurologije Roberta Sapolskog. Bilo je i pitawe {ta sam radio posledwa dva leta. Iako {kolska godina na Stanfordu po~iwe polovinom septembra, Mihajlo }e otputovati u avgustu kako bi se smestio i pripremio. Ka`e da je zauzet pripremama i nema vremena da razmi{qa puno kako }e se sna}i, ali nam otkriva da }e mu, osim porodice, najvi{e nedostajati drugarice Katarina i Vina, koje su mu puno pomogle u pripremama. M. T.

pravo da ubije babu ili nije. Eto, u tome je razlika izme|u nas i wih- Zapad misli kako da ìvi, a mi mislimo zbog ~ega ìvimo.” R. N. lll U slede}em broju: Zvezda je èlela Mocu Vukoti}a, ali Partizan je u porodici bio svetiwa

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

Sve je po propisu, samo bez pipawa... Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Koliki je ta~no bio obim korupcije za vreme jo{ uvek aktuelne pandemije korona virusa, verovatno nikad ne}emo u potpunosti saznati. Ipak sve je vi{e analiti~kih tekstova i istra`iva~kih TV emisija na tu temu ~ak i od strane takozvanih 'mejnstrim' medija. Naj-

noviji koji je objavila dràvna medijska ku}a „ABC“ o korupciona{kom skandalu decenije, ti~e se kompanije „Aspen Medikal“ (Aspen Medical) iz Kanbere. Naime, zahvaquju}i politi~kim vezama i korona virusu ova kompanija je dobila posao od federalne vlade vredan astronomskih milijardu i sto miliona dolara. U pitawu su naravno poslovi nabavke za{titne medicinske opreme i maski koje su kao {to znamo mesecima bile obavezne ~ak i na otvorenom prostoru. Posebno su interesantni detaqi poslovawa ove kompanije pre kovida. Tako je Aspen Medikal u finansijskoj 2018. i 2019. godini zabeleìo kombinovane gubitke od 7 miliona dolara, da bi samo u prvoj godini pandemije ostvario profit od ~ak 420 miliona dolara. Iako ova kompanija nije imala gotovo nikakvog prethodnog iskustva u velikim poslovima ovakve vrste wen ugovor sa vladom je bio za 500 miliona dolara ve}i od drugih dràvnih dobavqa~a u toj industriji. Da stvari budu jo{ gore Aspen Medikal je po tvrdwama „Sandejtajmsa“ ume{an i u neke

me|unarodne skandale i optuèn za „prawe novca“. Ovo je jo{ jedan èstoki udarac na vladu neposredno pred izbore, jer je preporuku za odabir ovog dobavqa~a napisao li~no odlaze}i federalni ministar zdravqa Greg Hant. Preporuka je napisana jo{ krajem februara 2020. godine kada ve}ina nas nije verovala {ta nas ~eka u naredne dve godine. Ministar Hant je putem saop{tewa odmah brè-boqe negirao bilo kakvu ume{anost u ovaj skandal, ali to nije mnogo pomoglo jer je „duh iz boce“ izgleda ve} pu{ten. Ono {to je tako|e veoma zanimqivo je da su sve kompanije koje su nabavqale medi-

cinsku opremu vezanu za borbu protiv korona virusa poslove dobijale iskqu~ivo bez tendera i javne licitacije. To je najboqi pokazateq da je ovo samo prvi u nizu skandala kojima }e se i mediji a nadam se i sudovi baviti u narednim godinama. Sve je bilo dobro osmi{qeno a javnosti servirana jeftina pri~a kako dr`ava nema vremena za tendere i da je va`no da se oprema za borbu protiv „nevidqivog neprijateqa“ {to pre pribavi. Upravo ta deviza je omogu}ila pojedinim anonimnim kompanijama sa politi~kim vezama u vladi da do|u do ogromnih ugovora bez ikakve poslovne konkurencije. Iako je sve do pojave korona virusa u Australiji po~etkom 2020. godine, tender bio zakonska obaveza za sve kompanije koje su `elele da posluju sa vladom ta je praksa iznenada suspendovana. Tom vladinom odlukom stvoren je neograni~eni prostor za mogu}ukorupciju i nekontrolisanu mo} visokih vladinih zvani~nika prilikom odabira dobavqa~a medicinske opreme. Koliko su ta~no australijski poreski obveznici oja|eni

zbog astronomskih i fingiranih ugovora za vreme korone te{ko da }emo ikad mo}i saznati. Jasno je i da su svaki od ovakvih ugovora verovatno debelo prekontrolisani od strane iskusnih advokatskih timova i eksperata kako bi sve izgledalo „~isto kao suza“. To {to su ugovori realno bili vredni nekoliko pa mo`da i desetak puta mawe sada je te{ko dokazati. Kompanija koja ume sa politi~arima uvek ide korak ispred zakona jer na papiru sve mora da izgleda besprekorno. Tako je verovatno bilo i u slu~aju Aspen Medikala. I Hant se zatim dodatno osigurao pa je odmah pribavio i mi{qewe „Austra-

lijske nacionalne revizorske kancelarije“ (Australian National Audit Office - ANAO), koja je samo konstatovala da je u ovom slu~aju sve bilo po zakonu. Kao u onom ~uvenom srpskom filmu legendarnog scenariste Du{ka Kova~evi}a i rediteqa Slobodana [ijana „Ko to tamo peva“, kada Pavle Vuisi} nakon uvida u ven~anicu nesta{nog zaqubqenog para samo konstatuje da je sve po propisu ali i upozorava „samo bez pipawa u autobusu“. Tako i ANAO zakqu~uje „da su postajale odre|ene nedosledne provere dobavqa~a kao i nedovoqno vo|ewe evidencije nabavke zaliha, ali da je ipak u velikoj meri sve bilo korektno“. Ipak bez obzira na ove ekspresne zakqu~ke vide}emo da li }e ovaj nevi|eni politi~ko-pandemijski skandal dobiti svoj epilog u narednim mesecima. Ili }e i ova,kao i mnoge afere pre ove, biti brzo zaboravqena i ostati bez ikakvih pravnih i politi~kih posledica. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

„Besmrtni puk“ odràn u Australiji Akcija „Besmrtnog puka“ odràna je u nedequ u Sidneju u Australiji, uprkos pretwama ukrajinske zajednice, saop{tila je ambasada Rusije u Australiji. „Akciji su se pridruìli sunarodnici iz drugih australijskih gradova. Centralnim ulicama Sidneja i Martin Plejsa

sovjetskog prostora i ipak sam dobila dozvolu na odr`avawe puka“, rekla je Trifonova. Ona je dodala da su u {etwi u~estvovali i Australijanci, policija u Sidneju je blokirala saobra}aj kako bi kolona pro{la, a bilo je dosta policije i du` ulica. U centru Sidneja u~esnici

pro{li su i zaposleni u Ambasadi Rusije i Generalnom konzulatu Rusije u Sidneju“, saop{tila je ambasada. Koordinator doga|aja Ksenija Trifonova saop{tila je da je u „Besmrtnom puku“ u~estvovalo oko sedamdeset qudi. Prema wenim re~ima, vlasti Sidneja su dozvolile odr`avawe ove akcije, iako su bile zabrinute, jer su organizatori dobijali pretwe i uvrede od ukrajinske zajednice u Australiji. „Smatram da ‘Besmrtni puk’ mo`e da ujedini narode post-

povorke su primetili zastavu pobede koji su postavili obi~ni Australijanci. U~esnici povorke poloìli su cve}e na spomenik palim borcima u Sidneju, a zatim je na jahti u sidnejskoj luci odràna proslava Dana pobede. „Besmrtni puk“ je svenarodna akcija koja se odràva u Rusiji i drugim zemqama radi ovekove~avawa se}awa na u~esnike i `rtve Drugog svetskog rata. Prvi put je odràn 9. maja 2012. godine u Tomsku na inicijativu lokalnih novinara, a 2013. postao je op{teruski.

C p S V i

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 15

Crkvena op{tina Sv. \or|e iz Sent Albansa proslavila svog za{titnika Sv. Georgija Velikomu~enika i Pobedonosca

Crkvena op{tina Sv. \or|e u Sent Albansu proslavila je svog molitvenika i za{titnika pred Gospodom, Sv. Velikomu~enika i Pobedonosca Georgija u nedequ, 8. maja. Stare{ina hrama o. Borislav Petrovi} sluìo je Sv. Liturgiju uz sasluèwe sve{tenika Mili}a Raki}a i |akona Nenada Vujasinovi}a iz Rokbenka, kao i u prisustvu velikog broja vernika ove parohije ali i gostiju iz drugih Crkvenih op{tina koji su se odazvali pozivu da uveli~aju ovo molitveno slavqe. Na kraju Sv. Liturgije u~iwen je trokratni ophod oko crkve, a zatim je prelomqen slavski kola~ i osve}eno ìto u slavu i ~ast Sv. Velikomu~enika Georgija. Doma}ica ovogodi{we slave g|a Rada Vojvodi} u~estvovala je u lomqewu slavskog kola~a, a ~etvrtina istog za narednu godinu predata je g|i @ivani Jovanovi}, vlasnici Srpskog glasa, koja je rado prihvatila radost i ~ast da bude doma}in slave u ovoj Crkvenoj op{tini slede}e godine. Nakon Sv. Liturgije vernici su pozvani u salu na slavski ru~ak i bogat muzi~ko – kultur-

ni program. Gosti su uìvali u muzi~kom nastupu Brace i Sima benda, koji su se trudili da svojim numerama razvesele prisutne, u ~emu su i uspeli. Vredne ~lanice Kola sestara pri ovoj Crkvenoj op{tini posluìle su bogat i ukusan slavski ru~ak, pa je uìvawe kao i uvek bilo na zavidnom nivou. Svi prisutni uìvali su najvi{e u zajedni~kom druèwu i razgovoru i bili radosni jer su se nakon dugog zatvarawa ponovo susreli sa svojim prijateqima i poznanicima iz srpske zajednice u Melburnu.

^etvrtak ^etvrtak 10. 12. decembar maj 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U SLICI I RE^I

MARKOVDAN U LIVERPULU U nedequ, 8. maja Srpska pravoslavna crkva i vernici sve~ano su proslavili {irom Australije praznik Markovdan, posve}en Svetom apostolu Marku, koji je uvr{ten u 70 svetih apostola Hristovih. On je najpre pratio Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa. Na molbu vernih rimskih hri{}ana, napisao je Jevan|eqe, koje je li~no Sveti Petar pregledao i potvrdio kao istinito.

Gosti

SRPSKI SPORTSKI CENTAR BONIRIG

Za br`i razvoj

Propovedao je Hristovu veru u Akvileju i Egiptu, sagradio mnoge crkve i postavqao sve{tenike. înio je mnoga ~udesa, pa mnogi tada poverova{e u Isusa Hrista i krsti{e se. Nastavio je put u Aleksandriju, gde je mnoge preveo u hri{}anstvo, zbog ~ega ga baci{e u tamnicu. U trenutku wegovog pogubqewa, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemqotres. Wegove svete mo{ti u 9. veku, prenete su u Veneciju, i najpre pokopane u du`devoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada {irom sveta poznatu Crkvu svetog Marka. Sveti Marko je ~esta krsna slava ali i slava pojedinih gradova i mesta. Toga dana, na ovaj vaàn hri{}anski praznik, u crkvi Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, posle bogosluèwa kojim su ~inodejstvovali prote Aleksandar Milutinovi} i Nenad \ura{inovi}, posluèn je zajedni~ki ru~ak za preko stotinu vernika. Lep i topao jesewi dan iskoristili su gra|evinari raznih profila da odrade va`ne poslove na novom hramu. Priloène fotografije }e najboqe do~arati sve~anu i radnu atmosferu u Liverpulu. Tekst i foto: Joca Gajeskov

Ve~era koja je odràna sedmog maja u velikoj sali Srpskog sportskog centra u Bonirigu imala je za ciq da se da doprinos razvoju Zapadnog Sidneja i za detaqnije upoznavawe ~lanova srpske zajednice sa predstoje}im izborima. Specijalni gosti bili su predstavnici stranke „One Nation Party“, g. Mark Latam (The Honourable Mark Latham MLC, Member of Upper House, NSW State Parliament), zatim g. Alan Xons (Alan Jones AO, Broadcaster) i kandidat za senatora Kolin Greg (Colin Gregg). Na samom po~etku odsvirana je australijska i srpska himna, a zatim je otac Rade Radan o~itao molitvu. Dobrodo{licu gostima poèleo je Jovan Pavasovi}, predsednik „Srpskih ~etnika u Australiji“. Govorili su Mark Latam i Alan Xons. Mark Latam je svoju pa`wu usredsredio na dana{wi obrazovni sistem. Govorio je o nedostatku nastavnika i onima koji ne mogu da se vrate na posao jer su odbili da prime vakcinu. Savetovao je roditeqima da prate rad dece u {koli i da iznose sve propuste. Govorio je i o brèm razvoju Zapadnog Sidneja, razvoju naseqa Baxeris Krik (Badgerys Creek) i izgradwi velikih naseqa koja su planirana. Kritikovao je i to {to vlada nije odredila ni mesto za novu bolnicu iako je predvi|eno naseqavawe velikog broja stanovnika u Zapadnom Sidneju. Kapacitet sada{wih bolnica nije dovoqan da primi sve sada{we i budu}e pacijente. Osvrnuo se i na nove uspehe Novaka \okovi}a. Mark Latam i wegova stranka }e se boriti da se poboq{a razvoj Za-

Столе и Црни Воз

Victorija Mccarthy (u sredini)

Извлачење награда на лутрији обавио је Mark Latham padnog Sidneja i da se otklone svi propusti {to }e svakako doprineti i boqem `ivotu ~lanova velike srpske zajednice. Alan Xons je tako|e govorio o \okovi}u i wegovom pravu da odlu~i {ta ide u wegovo telo. On je govorio i o tome da za-

kqu~avawe i no{ewe m dalo rezultate. Alan je re rodu treba vratiti izgubq bode i podr`ao Latama ka politi~ara. Viktorija M (Victoria Mccarthy)i Jovan P su kupili ulaznicu za ve~e

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Управа Српског центра

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 12. maj 2022.

Јован Павасовић

j Zapadnog Sidneja

maski nije ekao da naqene sloao mladog Mek Karti Pavasovi} eru sa Ala-

Михајло Мијатовић и Mark Latham Ђоко Грубишић са супругом и пријатељима

Jones и Младен Шуваило

Илија Глишић са сталним гостима центра nom Xonsom sa najvi{om ponudom u odnosu na ostale i platili je 5.000 australijskih dolara. Grk Peter Suleles (Peter Souleles) je platio ve~eru sa Markom Latamom 2.500 dolara. Goste je zabavqao poznati i ceweni orkestar u srpskoj zajednici, Sto-

О. Раде Радан и Peter Souleles le i Crni Voz. Izvu~ena je lutrija „Bonnyrigg Garden Centre Voucher“ u iznosu od 350 dolara, „Bonnyrigg Sports Club Voucher“ u vrednosti od 200 dolara i „Pocket gift – dinner for 2 at Restoran Dukat“, vrednosti od 200 dolara. Uprava Srpskog centra

Хелена Хелета, Alan Jones и Љиљана Масловарић

Шљивовица за госте

je u~inila sve da se gosti prijatno ose}aju. Hvala Srpskom centru, upravi, organizatorima, Jovanu Pavasovi}u i na{im dragim gostima iz „One National Party“, Marku Latamu, Alanu Xonsu i Kolinu Gregu. B. K.

Бранка Кесић и Alen Jones

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

Proslava \ur|evdana u Crnogorskom klubu „Wego{“

Dana 7. maja 2022. u prostorijama Crnogorskog Kluba „Wego{“, sa po~etkom u 13 ~asova, proslavqen je \ur|evdan, Sv. Velikomu~enik Georgije, slava ovoga kluba. Sve{tenik Petar Damwanovi} iz crkve Sv. Trojica u Bransviku osvetio je slavski kola~, koji je zatim prelomqen sa doma}inom slave, doktorom Petrom Pje{ivcem i wegovom porodicom. Kratkim obra}awem prisutne su pozdravili otac Petar ispred Srpske pravoslavne crkve, doktor Petar Pje{ivac kao doma}in slave i Du{an Cvijanovi} u

ime kluba Wego{. Pedesetak ~lanova kluba i gostiju su uìvali u podsje}awu na na{u pravoslavnu duhovnost i korijene, kroz tradicionalno Bogosluèwe i sje~ewe slavskog kola~a, kao i u razdraganoj deci koja se i na ovaj na~in napajaju na{om pravoslavnom srpskom i crnogorskom kulturom. Uz ìvu muziku i pjesme sa na{ih, balkanskih prostora, pedesetak ~lanova kluba i gosti su uìvali do kasnih popodnevnih sati, ne prestaju}i da igraju uz tradicionalna kola, starogradske pjesme, a kulminacija je naravno

bio pesma „\ur|evdan“ Bijelog Dugmeta. Dame su demonstrirale svoje igra~ke vje{tine i naravno energiju koja je bila na visokom nivou, a poneki ‘hrabri Crnogorac’ se prikqu~ivao da doprinese op{tem raspolo`ewu. Uz bogatu trpezu, zahvaquju}i porodici Pje{ivac, sa tradicionalnom sarmom, kao i velikim izborom doma} ih rakija i vina, svi prisutni su bili u izuzetnom raspolo`ewu koje je nastavqeno da kasno nave~e. Doma}in slave za slede}u 2023. je profesor Marko Dumovi} sa porodicom. Du{an Cvijanovi}

PUTOPIS Zbog ~ega su prvi Venecijanci odlu~ili da se nasele na te{ko pristupa~nom terenu i kako im je to po{lo za rukom? Je li Venecija od prvog dana i prvog iskopanog kanala osu|ena na propast? Gra|ewe Venecije jedna je od najfascinantnijijih pri~a o ìvotu u petom veku, a po~ela onako kako je za to vreme tipi~no - pri~om o ratu. Strah od varvara isterao je lokalno stanovni{tvo iz wegovih domova na kopnu, pa su Rimqani prona{li uto~i{te na ostrvima Tor~elo, Jezolo i Malamoko. Oni su napravili privremena naseqa, ali vremenom su ostrva u Venecijanskoj laguni postajala wihov trajni dom. Upravo u tom trenutku po~iwe istorija Venecije. Budu}i da su bila izolovana, venecijanska ostrva predstavqala su neosvojivo skloni{te. Dotada{wi stanovnici Padove, Akvileje, Treviza, anti~kog grada Altinuma i Konkordije ra{trkali su se na teritoriji koju je ~inilo ~ak 118 ostrva. Nakon {to je re{eno pitawe lokacije, novi Venecijanci suo~ili su s novim problemom: kako ovaj te{ko pristupa~an teren, blatwav i preplavqen teren pretvoriti u dom. Rani naseqenici najpre su isu{ili odre|ene delove lagune i iskopali kanale. Kako bi se obezbedila postojana podloga na kojoj bi kasnije mogli da grade ku}e, Venecijanci su u pe{~anu podlogu zabadali masivne drvene stubove i na wima re|ali drvene platforme, a onda i kamen. Kako se navodi u izvodima iz XVII veka, samo za izgradwu temeqa ~uvene crkve Santa Maria della Salute, kori{}eno je 1.106.657 drvenih stubova duga~kih po ~etiri metra, a ta stabla su dono{ena iz dana{we Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Vratimo se, ipak, na peti vek. Iako su mogli da koriste kamen ili metal kao nose}u konstrukciju grada, tada{wi stanovnici Venecije odabrali su drvo koje, iako je mawe izdr`qivo, opstaje pod vodom jer nije izloèno mikroorganizmima koji ìve iznad wene povr{ine i kojima je potreban kiseonik da bi opstali. Uz to, morska voda, soli i drugi minerali koji su do{li u kontakt s drvetom dodatno su ga o~vrsli. Ne postoji precizan odgovor na pitawe koliko su venecijanski kanali duboki jer ovaj podatak varira u zavisnosti od razli~itih faktora (poput plime i oseke), ali wihova dubina u proseku iznosi izme|u 1,5 i dva metra. Veliki kanal koji proti~e kroz samo srce Venecije znatno je dubqi, pa godi{we dostigne dubinu od pet metara, dok je kanal \udeka, koji razdvaja glavni deo grada od ostrva \udeka dubok izme|u 12 i 17 metara. Godinom osnivawa grad obi~no se smatra 421, osve}ewem Crkve Svetog Jakova (San Giacomo di Rialto), ta~no u podne 25. dana marta. Iako je poznat kao grad koji pluta, Veneciju bi pre trebalo nazvati gradom koji tone. Od trenutka kada je izgra|en, teìna objekata vr{i pritisak na muq ispod nose}e konkstrukcije. Tlo se sabija, voda istiska, a tu je i Acqua alta, jadranska plima ~iji se vrhunac odvija upravo u Veneciji, uglavnom izme|u jeseni i prole}a. Venecijanci su nau~ili da ìve s ovim fenomenom i relativno ~estim poplavama, ali klimatske promene i ~iwenica da grad polako tone pretwe su ~ije su senke neprestano nadvijene nad Venecijom. [tavi{e, istraìvawa su pokazala da

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 19

Uspon i pad Kraqice Jadrana: Kako je gra|ena Venecija i kako spre~iti da postane podvodni grad

Barijere koje ~uvaju Veneciju od potapawa

je grad na severu Jadrana blago isko{en prema istoku, a naruku mu ne ide ~iwenica da leì direktno iznad male tektonske plo~e poznate pod imenima Jadranska i Apulijska plo~a. Budu}i da je ona svojim najve}im delom ispod Apeninskih planina, Venecija i wena okolina postepeno "gube na visini". Kako je jednom studijom utvr|eno, ve} 22. vek mogao bi biti koban za Veneciju. O~ekuje se da }e Sredozemno more u tokom narednih sto godina porasti oko 140 centimetara usled efekta staklene ba{te i rasta temperature Zemqine atmosfere. Po nekim izvorima, 1900. godine Trg Svetog Marka je bio poplavqen desetak puta godi{we, dok se danas to dogodi oko sto puta, a sam grad potonuo je od tad za oko 20 centimetara. "To je grad koji se nalazi u visioni nivoa mora, {to zna~i da je veoma osetqiv na promene", napomenula je hemi~arka Karolin Fle~er iz Univerziteta Kembrix i dodala da }e, ukoliko se ni{ta ne preduzme, Venecija biti "nenaseqiva" do 2100. godine. Sre}om, za italijansku vladu ovaj grad je, kako je re~eno, prioritet. Pompezno najavqivane podvodne barijere Venecijanci jo{ uvek ne funkcioni{u. ûveni projekat MOSE (Modulo Sperimentale Elettromeccanico) pokrenut je s idejom da se, pri nadirawu vode s otvorenog mora usled plime, podvodnim branama zatvore tri dela lagune: kod Lida, Malamoka i Kjo|e. Ove pregradne barijere bile bi poloène na dnu Jadranskog mora i sadràle bi specijalne rezervoare. Kada bi se rezervoari napunili vazduhom, podizali bi se prema povr{ini i tako zatvarali prolaze, a kada bi se vazduh ispumpao iz depoa ovih pregrada, one bi se vratile na dno mora. Izgradwa brana je zapo~eta 2003. godine, a postavqeno je svih 78 planiranih, pa je pred stru~wacima ostalo jo{ da postignu da se sve barijere podignu istovremeno kad plimni talas prema{i 110 centimetara. Tokom prvih deset godina od po~etka gradwe, zavr{eno je 85 odsto projekta, ali zbog brojih odlagawa i tro{kova ne o~ekuje se da }e MOSE biti dovr{en krajem 2022. godine. "Planirane pokretne barijere mogle bi da omogu}e odbranu od poplava u narednih nekoliko decenija, ali more }e se s vremenom podi}i na nivo na kojem ~ak ni neprestana zatvarawa barijera ne}e mo}i da za{tite grad od poplava. Nije pitawe ho}e li se to dogoditi, ve} kada }e se dogoditi", isti~e se u izve{taju Uneska. R. N.

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

THE ASSOCIATION OF SERBIAN VICTIMS OF THE BOSNIAN CIVIL WAR 1992-1996, AUSTRALIA

Krsna slava Sveti Nikolaj srpski Војно Милановић и Ђорђo Шувајло: Pреузимање славе за следећу годину

Млађен Шувајло

Udru`ewe srpskih logora{a Australije obele`ilo je tre}eg maja, po sedamnaesti put, svoju krsnu slavu u sali crkve Svetog Nikole u Blektaunu. Se~ewe slavskog kola~a obavio je na{ episkop Siluan sa sve{tenicima Nemawom Mr|enovi}em i Nikolom Bili}em. Bili su prisutni i arhimandrit Petar Radulovi}, o. Nikola Kova~evi}, Dra` Brkqa~ i Ilija Gli{i}. Doma}in slave bio je Vojno Milanovi}. Goste su pozdravili: Episkop Siluan, \or|o [uvajlo i Mladen [uvailo. Episkop Siluan je blagoslovio slavu

Млаden Шуваило уручује поклон о. Николи Ковачевићу

Гости из Волонгонга

Слава у сали

Владика Силуан чита молитву srpskih logora{a i rekao: - Sveti Nikolaj je onaj koji je bio blizak na{im logora{ima jer je osetio {ta zna~i patwa i batine i posmatra sva~ije srce i rane koje nosite. On poznaje i ono {to se naziva duhovno utamni~ewe koje je opasnije od onog fizi~kog. Upozorio je na opasnost tog tamni~ewa. Ali mi danas proslavqamo Hrista koji je razorio to stra{no duhovno tamni~ewe. Gospod nas poziva da se molimo za na{e pokojnike i da pobe|ujemo tu gor~inu koja zahvata ~oveka. Mi treba da oprostimo na{im neprijateqima. Va`no je da negujemo se}awe na ono {to je bilo da se ne bi ponovilo. Neka je blagosloveno ovo ve~e i neka Gospod podari rajsko naseqe onima koji postrada{e, zavr{io je na{ Episkop. U crkvenoj sali Episkop Siluan je o~itao molitvu i blagoslovio jelo i pi}e. Gostima se obratio \or|o [uvajlo, doma}in slave za slede}u godinu, rekav{i da Udruèwe slavi sedamnaestu slavu i da }e uz Boìju pomo} dogodine biti osamnaesta koja ozna~ava punoletstvo. Rekao je da je blaènopo~iv{i vladika Milutin dodelio slavu Udruèwu i da }e je slaviti dok su ìvi ali je poèleo da to nastave i deca svih prisutnih. On je tako|e rekao da je Slobodan Jakovqevi} osu|en za ratne doga|aje u Kravici 1993. te da mu je ponu|eno, nakon odleànih dve tre}ine kazne, da potpi{e

Славски колач и икона Светог Николаја названа Фочанка priznawe da je u Srebrenici bio genocid i da }e ga pustiti. On je to odbio po cenu slobode. Udruèwe je wegovoj porodici kupilo stan u Skelanima. U znak zahvalnosti Slobodan je poslao Udruèwu ikonu Sv. Vladike Nikolaja isklesanu u drvetu. U Udruèwu su je nazvali Fo~anka. Zahvalnice za u~e{}e u Boì}noj humanitarnoj akciji pomo}i socijalno najugroènijim porodicama pod nazivom “Dobrota se nalazi u srcima qudi” dobili su: Dra` Brkqa~, Mla|en [uvajlo i Udruèwe logora{a od Udruèwa multiple skleroze, Crkvene op{tine Nevesiwe i Crvenog krsta Nevesiwe. Udruèwe na{ih logora{a je prikupqalo i slalo pomo} u Republiku Srpsku onima koji su bili najugroèniji. Udruèwe je uru~ilo i prigodne poklone o. Nikoli Kova~evi}u iz crkve Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu.

Predsednik Udruèwa Mladen [uvailo je govorio o tome da Udruèwe radi na tome da okupi sve logora{e i dokaè istinu o stradawu logora{a i na{eg naroda u zadwem ratu. Zamolio je sve logora{e da im se pridruè, da ne zaboravimo {to smo doìveli i da ne zaboravimo na{e pretke. Prvi logora{ koncentracionog logora Silos u Tar~inu bio je doma}in slave Vojno Milanovi}. Najstariji logora{ Mla|en [uvajlo sada ima 91 godinu. Novica Aleksi} iza{ao je zadwi iz logora Silos. Bilo je to jo{ jedno druèwe sa dobrim i plemenitim qudima koji su pomogli mnogima koji su i daqe trpeli posledice rata. Predsednik udruèwa Mladen [uvailo je pozvao sve logora{e i wihove potomke da im se dogodine pridruè da po osamnaesti put proslave slavu Svetog Nikolaja, kako re~e, na weno punoletstvo. S. G.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

\ur|evdan sve~ano proslavqen i u Kabramati

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Saborni hram Mitropolije ANZ u Kabramati, sve~ano je proslavio svoga Nebesko gza{titnika - Svetog velikomu~enika Georgija. Episkop Siluan je na~alstvovao Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe sve{tenstva sabornog hrama. Sve~anoj liturgijskoj proslavi je prisustvovao i novi ambasador Republike Srbije za Australiju, Novi Zeland i Okeaniju, G. Rade Stefanovi} i brojni vernici na{e Svetosavske Crkve. Nakon Sv. Liturgije u~iwen je trokratni ophod oko hrama, a zatim je prelomqen

slavski kola~ i osve}eno slavsko `ito u slavu i ~ast Sv. Georgija, za{titnika ove Crkvene op{tine. Molitvena sve~anost nastavqena je slavskim ru~kom u crkvenoj sali kojem je prisustvovao veliki broj vernika, a koji su sa qubavqu pripremile ~lanice Kola srpskih sestara pri hramu Sv. \or|a. Tokom ru~ka goste su pozdravili Episkop Siluan, stare{ina hrama u Kabramati, protojerej – stavrofor \uro \ur|evi}, kao i ambasador Rade Stefanovi}. Ru~ak je na zadovoqstvo svih prisutnih protekao u prijatnoj i sve~anoj atmosferi.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

DRAGE USPOMENE NA LEGENDARNOG FRULA[A BRANKA [QIVOVCA

Ako se nekada ponovo budemo sreli… Nedavno je iznenada preminuo frula{ Branko [qivovac koji je u srpskoj zajednici {irom Australije uìvao ogromnu muzi~ku popularnost i s pravom se moè re}i zasluènu. Od oca Arsenija i majke Milice, ro|en je u bajkovitom selu Gorwa Crni{ava kod Trstenika. Osnovnu {kolu zavr{io je odli~nim uspehom a zatim upisao i zavr{io ma{inobravarski zanat. Bavio se radom u domenu svoje struke koju je sam odabrao a {to se muzike ti~e, muzika je odabrala wega i bila sastavni deo wegovog ìvota. Jo{ od ranog detiwstva zavoleo je frulu i nije se mirio sa tim da frula nestane iz muzi~ke tradicije srpskog seqaka. Svog seqa~kog porekla se nikada nije

Са ћерком Катом

Породица Шљивовац

Pрота Милун Костић, Бранко Шљивовац и ФГ Св. Тројица Брансвик postideo i po`eleo da bude neko ili ne{to drugo. Nakon vi{edecenijskog boravka u Australiji, vratio se u svoje rodno selo i bacio mu se kao u topli maj~in zagrqaj a odatle oti{ao u ve~nost, {to mu je oduvek i bila `eqa. Srpska zajednica {irom Australije pamti}e zvuke wegove ~arobne frule kojom je uveseqavao narod a vlasnica Srpskog Glasa @ivana Jovanovi} }e ga pamtiti i po “izlizanim” |onovima svojih cipela od neiscrpnog igrawa kola.

Brankov uro|eni talent za muziku omogu}io mu je da sa lako}om savlada svirawe na fruli do tan~ina. Ve{tinom i isprepletanim zvukom frule podse}ao je qude na selo, ovce i brda iznad potoka. U narodu je postojala percepcija i verovawe da je Branku [qivovcu na crtu mogao da stane jedino i samo Sava Jeremi}. Tokom boravka, `ivota i rada u Australiji beskrajno je u`ivao u svojim muzi~kim pustolovinama od Australije do Novog Zelanda. Pored u~e{}a u raznim

manifestacijama, sve~anostima i takmi~ewima, ono {to je vredno napomenuti, davao je i svoj nesebi~an muzi~ki doprinos folklornim grupama u sredinama u kojima se kretao. Crkva Sv.Trojica u Bransviku, Viktoriji je za wega bila od posebnog zna~aja sve do odlaska za London prote Miluna Kosti}a koji je ujedno bio i najmla|i prota u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a progla{en je protom 1983. Za protu Miluna Kosti}a se slobodno moè re}i da je u narodu bio najomiqeniji prota na Petom kontinentu, a bez sumwe i daqe. Branko [qivovac je protu Miluna izuzetno cenio i po{tovao. Branku [qivovcu slava nikada nije “udarala” u glavu i uvek je bio prizeman i skroman a koliko je bio talentovan, prepoznao je {ef velikog narodnog orkestra RTS–a Qubi{a Pavkovi} prilikom gostovawa u Lilidejlu, Viktoriji sa glumicom Oliverom Markovi}, jednom od najve}ih srpskih umetnica 20. veka. Brankova pronicqiva supruga do{la je na ideju da se gostovawe ovih vrhunskih umetnika nipo{to ne sme propustiti a da Branko sa wima ne odsvira bar jedno kolo samo ako ho}e. A ako ne}e, postojala je mogu}nost da se u porodi~nom domu vi{e ne}e zate}i ni jedna jedina frula jer bi sve zavr{ile neslavno u nekoj korpi za sme}e. U Brankovom slu~aju po onoj staroj: „te{ko je bilo naterati àbu u vodu“. Pridruìo se orkestru i kako je to samo on znao i umeo, maestralno zasvirao kolo i podigao sve na noge, stvorio euforiju a zauzvrat bio nagra|en burnim aplauzima odu{evqene publike. Po zavr{etku svirke, dok je silazio sa bine za wim je uùrbano, oslobodiv{i se harmonike, ùstrim koracima krenuo {ef orkestra Pavkovi} i sustigav{i ga, pruìo mu ruku i rukovao se sa wim. Tap{u}i [qivovca po ramenu sa osmehom divqewa izme|u ostalog rekao: “Prijatequ, pa ti fenomenalno svira{”. Re~i muzi~ke gromade poput Pavkovi}a, [qivovcu su zna~ile mnogo i nastavio je da radi ono {to voli i voleo je ono {to radi. Sa sigurno{}u se moè re}i da Pavkovi}evo mi{qewe dele i virtuoz na harmonici Zoran Rako~evi} iz Viktorije i da je to mi{qewe delio i vrsni i nezaboravni harmonika{ Sibin Stojanovi} koga se svi rado se}aju i sa kojima je [qivovac nastupao nebrojano puta. Pavkovi}evo mi{qewe bi zasigurno delio i nenadma{ni i neprevazi|eni harmonika{ Sini{a Xavi} iz Kvinslenda samo da je bio u prilici da upozna [qivovca. Svoj upe~atqiv trag Branko je ostavio ranih sedamdesetih u~e{}em u televizijskoj emisiji na

Из панчевачког шора Бранко и син Бора kanalu 9 koja je bila u potrazi za novim talentovanim licima „New faces“. Naziv emisije bio je „Pot of gold“ {to u prevodu zna~i „}up zlata“. Za takmi~ewe ga je samoinicijativno prijavila tada{wa devojka na{ta je on pristao. Ali ono {to se nije usudila da mu kaè je delovalo zastra{uju}e. U dvo~lanom ìriju nalazile su se dve istaknute televizijske li~nosti Don Lejni “zloglasni“ Bernard King koji je bio poznat po tome {to nije birao sredstva ni na~in na koji }e da izvre|a, potceni i ponizi u~esnike {to su samo neki od razloga zbog kojih su u~esnici odustajali od takmi~ewa. Pre nego {to je odustao od takmi~ewa, jedan mladi} je pred kamerama izjavio: “Ja odustajem od takmi~ewa zbog Bernarda Kinga” ali ne i pre nego {to se uputio ka stolu za kojim je sedeo King podigao veliki bokal pun vode i sasuo ga Kingu na glavu. Mladi} je zatim mirno napustio studio sa sve do gole koè mokrim Kingom. Mladoj takmi~arki King je od ukupnih 50 poena dodelio minus 5 uz komentar da je uzalud tro{ila i

bacala pare na ~asove pevawa i da je bilo boqe da ih je utro{ila na prijavu za Mis Australije. Boè, {ta li Branka ~eka i kud ba{ da naleti na Bernarda Kinga, obuzeta strepwom pomislila je u sebi Brankova devojka. Ono {to je usledilo bio je veliki preokret jer, od momenta kada je Branko uz pratwu svog i tv orkestra zasvirao „â~ak kolo“, ne samo da je Kingu izmamio osmeh, osvojio zavidan broj poena, nego je wegov nastup u „]upu zlata“ bio zlata vredan. Branko [qivovac je u ìvotu gradio i izgradio sebe koliko je to bilo mogu}e. Oènio se Jelenom Gube~ka, devojkom iz grada konkretno iz Pan~eva i ostvario se u ulozi oca dvoje fakultetski obrazovane i muzi~ki nadarene dece, sin za klarinet a }erka violinu. Preseliv{i se iz ovozemaqskog ìvota u rajsko naseqe bez obzira koliko svaka re~ o tome bolno u srce dira, on najverovatnije i tamo u svoju zlatom okovanu frulu svira…. Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 23

"Nikakav svjetski rat ne bi bio ravan tom pokoqu qudskog roda": Odlomak iz "Ostrva" Me{e Selimovi}a Srpska kwièvna scena moè se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ~ije stvarala{tvo doti~e ~itaoca kao Me{e Selimovi}a – toplina i neposrednost wegovih junaka i ~istota ose}awa koja izviru sa stranica ovih dela, ispri~anih takvom jednostavno{}u kakvu samo vrhunski majstor moè da postigne, diraju pravo u du{u i zauvek tu ostaju. „Dervi{ i smrt“, „Tvr|ava“ i „Ostrvo“ pravi su biseri ovog velikana. "Ostrvo", roman objavqen 1974. godine, saèto je izlagawe onoga {to je ve} re~eno u drugim navedenim, ali ni za trunku mawe potentno. Da se uverite, donosimo vam jedan odlomak i toplu preporuku da ovaj roman (ponovo) pro~itate {to pre: "[ta se to desilo sa rasisti~kom uzurpacijom prava koja su qudi sebi prisvojili - da na zemqi proglase svoju apsolutnu prevlast nad ìvotiwama? Oni su od wih u~inili svoje robove. Kowu ~ovje~anstvo ima da zahvali za sav napredak. Kravi za ishranu. A ipak ih to nije spasilo pokoqa. ôvjek je samovoqno odredio da ima prava da se hrani ìvotiwskim mesom, i ~itava jedna vrsta je osu|ena na pogibiju i na

àlostan ìvot po milosti qudskoj. Samo zato {to ìvotiwe nemaju snage da se suprotstave, {to ne mogu da uloè protest, {to nisu sposobne da se udruè i krenu protiv zajedni~kog neprijateqa-~ovjeka. Kakav bi to rat i pokoq bio kad bi se sve ìvotiwe okrenule protiv qudi! Sve ìvotiwe! Ma~ke, psi, kowi, krave, volovi, ovce, divqe zvijeri, ptice, vodozemci, bube, gu{teri, zmije! Nikakav svjetski rat, nikakva svjetska kataklizma ne bi bili ravni tom pokoqu qudskog roda. I niko ne bi imao pravo da digne glas pobune, jer

bi to bila osveta za hiqade godina vlasti ~ovjekove nad potpuno obespravqenim ìvotiwama. âk su ta prirodna prava toliko obezvrije|ena da bi bio prezrivo ismijan svako ko bi samo upitao qude: s kojim pravom osu|ujete na smrt i ponièwe ~itavu jednu vrstu? Zar zato {to ne pripada qudskoj rasi? Zar zato {to ìvi sa druga~ijim oblicima svijesti? Zar zato {to ne govori kao mi? U stvari, ogrije{iv{i se tako o pravdu u cjelini, qudi nikad ne}e biti u mogu}nosti da ostvare svoj dugo ù|eni humanitet, jer je on cjelovit: svaka

NA DANA[WI DAN Stari sat se pokvario. Tiho da ne remeti ritam vremena koje i daqe kapqe, za}utao. Niko nije ni primjetio kada je wegov tik-tak utihnuo, i kada je umornim kazaqkama trenutak jutra zarobio. Zamrzao. Zaledio. Niko se nije obazirao... Osim Tebe i Mene. Na{e je vrijeme mjerio.

Aleksandra Sa{a Jovanovi}

Aleksandra Sa{a Jovanovi} ro|ena je 29.01.1971. u Srebrenici. Prvu samostalnu zbirku poezije pod naslovom „Usudila sam se“ izdala je 2018. godine. Zatim slede zbirke pesama „Jedina ptico moga neba“ (2019.) i „Od onda do danas“ (2020.). Aleksandra `ivi i radi u Ni{u.

[aqive narodne pri~e

JUNI

POTEZALI GORU DA BI IM BILA BLI@A DRVA

Gdje }e{ se skriti od pogleda o~iju vremena, gdje od imena, stihova i pjesama. Gdje }e{ se skriti od osmijeha na kojem mi du{a jo{ stoji, kad juni na jasmin zamiri{e i prospe svoje ki{e po drumovima na kojima smo se sretali…

[to }emo qudi, Bog vi i bracka! - zavi~e knez seoski svojim seqanima, odrijesmo sebe i svoje ène donose}i iz one oja|ele gore daleke drva, otkad opusto{ismo sjeku}i po selu i okolo sela; nego hajte da se poslu{amo, da svaki sutra ko moè do|e i da donese ko go| ima uèta i konopa pa da onu goru opa{emo i svi slo`no potegnemo ne bismo li je kakogod primakli k selu. Dobro govori{, kneè, du{e mi! - povi~e pop, te oni tako i u~ine. Sutridan evo pod gorom mu{ko i ènsko, nadoveù konope, opkole goru i po~nu je potezati, no ni s mjesta. Narod povi~e: Ma {to ti, pope, stoji{ zaludu, spopala te groznica! [to se dajbudi ne moli{ Bogu da nam danas al' ikad pomogne? A zar ne ~ujete, ~udo vas grdilo, da se odrijeh mole}i, ali sve uzalud, jer je Bog moè biti sad u nekakvom vi{em poslu, ili je me|u vama pro{le no}i kogo| zgrje{io, te nam se o{teti jutros posao!

nepravda ga ru{i u potpunosti. A eto ovdje, na nekoj zaturenoj i nepoznatoj planini lijepog imena, ostvaruje se to ~udo postojawa pravde za sva ìva bi}a. Onda }e je biti i za sve qude. Trebalo bi sa~uvati tu ma ~iju slobodu, stvoriti od we instituciju, u interesu samih qudi, wihovog morala i wihove qudske cjelovitosti. Jer, ono {to nigdje vi{e ne postoji, sa~uvalo se ovdje kao ~udo, kao mogu}nost, kao op{ta nada, primjer za ugled, utjeha qudskom bezna|u i samozaturenosti, radosna zora velikog o~ekivawa. SLOBODA. Sad je oaza; posta}e kontinent. Sad je bizaran izuzetak; posta}e pravilo. Sad je ~udo; posta}e ~udo sve {to nije to. Ovo krdo slobodnih kowa, koji ìve o travi i rosi, koji udi{u slani vazduh s pu~ine, koji ne ìve u ome|enim rezervatima, ve} u potpunoj slobodi pod otvorenim nebom, sami sebi udes i sudbina, jednaki pod suncem i ki{om, jednako predati na milost obiqa trave i nemilost su{e, bez zavisti i mr`we, upu}eni jedni na druge, moglo bi biti zametak velike slobode kosmosa."

NEMIR [ta me je ovo jutros dotaklo pa cio dan ne znam kud' }u, pa sam "ni tamo, ni 'vamo". Da li mi je ovo od qudi i predjela kojima nikada ne ponestaje kamena. Ili mi je ovo od rima i taktova marokanskih pustiwa, i onog {apata Mjeseca nad wima. Ma da li mi je ovo od qeta i jula i gorskih bisera moje Bosne koja mi tutwi u prsima, i {to mi se ba{ sad tr~i po onim wenim, najmirisnijim na svijetu, livadama. Ili mi je sve ovo, ipak samo, zbog onog jednog jedinog bijelog oblaka koji je iza nas ostao, i koji se opet no}as usudio, da razlije po mojoj sobi djeli}e ti{ine preorane tobom…

PRED POLAZAK Ostavila sam ti dva zagrqaja pored kreveta, ako ti nekad zatreba utjeha, ako te, ne dao Bog, k'o mene izdaju o~i koje voli{, a niko ti se ne na|e rame da ti dodirne i bol s tobom da ispla~e. Ostavila sam ti grumen zemqe ispod jastuka da ga u letu do na{eg sawanog ostrva

raspe{ po okeanima. Mo`da }e iz wega izrasti morska trava, i biti skloni{te malim {arenim ribama. Ostavila sam ti komad moje du{e kraj prozora, ako nekada bude{ imao vremena i po`eli{ da ~uje{ kraj pri~e o vukovima, da ti ga u ti{ini no}i, napokon ispri~a…

FEQTON

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(4)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

Car Du{an

Car Lazar

@bunovi divqih ruà od traga~a za blagom krili su grob cara Du{ana Car Du{an je izabrao neobi~no mesto za podizawe glavne zadu`bine i grobnice, mali trouglasti komad tla pod strmom liticom u krivini klisure Bistrice. Tu se ve} nalazila drevna crkvica u ~iju je isceliteqsku mo} verovao. Tu su ga, kaè predawe, kao mladog vladara na samrti doneli wegovi gardisti, a mo} svetog mesta ga je vratila iz mrtvih. - Du{an je jo{ kao kraq, posle jedne vrlo te{ke i jedva prebolele bolesti u maju 1343. godine do{ao u Prizren da odredi mesto na kome }e podi}i svoju zadu`binu sa grobnicom - otkrio je Gruji}. - Za to mesto izabrao je staru ~udotvornu crkvicu Svetih arhan|ela u klisuri Bistrice pod kastelom Vi{egradom. Na svetom tlu gde se nalazila stara crkva Svetih arhan|ela Du{an gradi velelepan hram "vojvodama nebeskih sila" i "~udotvorcima". U hrisovuqi-darovnici on zahvaquje arhan|elu Mihailu koji je "silom mo}i svoje crkvu u~inio izvorom lekarstva" i arhan|elu Gavrilu "vesniku radosti". Zadu`bina sa glavnom crkvom Svetih arhan|ela, kapelom svetog Nikole, trpezarijom, }elijama, bolnicom i drugim prostorijama bila je po Gruji}evim prora~unima dovr{ena 1352. godine. - Letopisi i rodoslovi iz prve polovine 15. veka carevu zadu`binu nazivaju "Velikom crkvom". U karlova~kom i zagreba~kom rodoslovu o~uvana je zabele{ka jednog o~evica koji se toliko odu{evio wome da je naziva preslavnom i drì da joj "nema ni~ega ravnog pod suncem" - zapisuje istraìva~. Gruji} je umesto carske zadu`bine na terenu zatekao prostranu humku pokrivenu `bunovima divqih ruà izme|u kojih je {tr~alo kamewe i vrebale mnogobrojne rupe koje su za sobom ostavili traga~i za blagom. - Legende o sakrivenom blagu gonile su mnoge ruke tokom vekova da otkapaju i prekapaju pojedina mesta i da na~ine mnoga udubqewa po zatrpanim razvalinama i jo{ vi{e isitne zaostale odlomke bogate plasti~ne ornamentike u mramoru i delove izlomqenih fresaka - opisuje Gruji}. - Zadwi koji su to ~inili bili su Bugari za vreme okupacije 19151918. U takvom stawu zatekao sam ru{evine Svetih arhan|ela na Bistrici kod Prizrena, kad sam 28. maja 1927. godine iza{ao do wih da po~nem pripreme za sistematsko otkopavawe te velike i sjajne zadu`bine prvoga srpskog cara. Iskopavawa zapo~iwu 6. juna 1927. i na odu{evqewe nau~nika ubrzo iz zemqe izrawaju brojni delovi arhitekture i skulptura od mermera, a zatim i monumentalna podno`ja zidova centralnog hrama. U unutra{wosti crkve na|eno je mnogo izlomqenih delova ~uvenog mozai~kog poda, za koji su i zapadni putopisci navodili da mu nema ravnog na svetu.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

12. maj

1607. - Engleski avanturista Xejms Smit osnovao je prvo englesko naseqe na tlu Severne Amerike, koje je kasnije po wemu dobilo ime Xejmstaun. 1904. - Ro|en je ~ileanski pesnik Pablo Neruda. Bio je u~esnik [panskog gra|anskog rata, nakon kojeg se posvetio idealima socijalne pravde. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwièvnost 1971. ("Suton", "Dvadeset qubavnih i jedna o~ajna pesma", "[panija u srcu"). 1918. - Ro|en je ameri~ki inèwer Xulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel, 1953. kao prvi civil u SAD, osu|en na smrt i pogubqen zbog {pijunaè, uprkos kampawi {irom sveta da im bude po{te|en ìvot. 1925. - Vrhovni Sovjet SSSR-a usvojio je prvi sovjetski ustav.

U kawonu reke Bistrice, gra|eni su Arhangeli od 1343. do 1352. godine, sa grobnom crkvom cara Du{ana. Kroz vekove je manastir ru{en, paqen, kao {to je opqa~kan i u junu 1999. i u martovskom pogromu 2004. godine Ispod gomile {uta izronio je i poklopac sarkofaga. - Grobnica cara Du{ana na|ena je u jugozapadnom delu crkve, izra|ena je od lepo obra|enih plo~a modrikastoga i vi{wikastoga mramora - uzbu|eno je bele`io Gruji}. - Na zidu grobnice sa~uvani su ostaci konzola i pod wima osnove stubi}a od dekorativne konstrukcije nad grobom. Na dnu grobnice zatrpane iskidanim i polomqenim gra|evinskim i dekorativnim materijalom nalazila se druga mramorna plo~a. - Pod wom je pa`qivo pribrana hrpa kostiju, naro~ito pr{qenova od ki~me i rebara, potpuno belih, kao da su na suncu su{eni. To su nesumwivo ostaci tela velikoga cara Du{ana, koje je, posle razorewa i pqa~kawa manastira Svetih arhan|ela i careve grobnice neka pobo`na ruka sakupila i sklonila pod plo~u u grobnicu - zapisuje Gruji}. Nedaleko od skrivenih mo{tiju prona|en je jo{ jedan deo grobnice, koji se razlikovao od svih do tada vi|enih srpskih vladarskih sarkofaga. - Poklopac od beli~astog mramora bio je sa izvajanim visokim reqefom cara Du{ana, po zapadnom obi~aju, kome u sredwovekovnoj Srbiji nema drugog primera - zapisuje Gruji} u dnevniku. - Od tog reqefa otkopana su samo tri fragmenta. Jedan prikazuje gorwi deo desne ruke i grudi do pojasa, drugi desno stopalo i tre}i

STRADAO ZBOG ARHAN\ELA Du{anova zadu`bina je posle iskopavawa prof. Gruji}a bila zaboravqena sve do 1961. godine. Tada dr Slobodan Nenadovi} nastavqa istra`ivawe i pravi studiju u kojoj detaqno rekonstrui{e izgled Svetih arhan|ela. Ovo kapitalno delo trebalo je da bude wegova ulaznica za SANU, ali desilo se suprotno. Zbog te kwige i rada na istra`ivawu i obnavqawu delova kompleksa Svetih arhan|ela nikad nije primqen u akademiju!

1943. - Predajom nema~kog generala fon Arnima u Tunisu zavr{ene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. 1949. - Zvani~no je okon~ana sovjetska desetomese~na blokada Berlina tokom koje je grad snabdevan iz Savezne Republike Nema~ke vazdu{nim mostom. desnu {aku koja je leàla na grudima. U pro~equ grobnice, na zapadnom zidu, gde se obi~no nalazio portret ktitora uo~eno je neobi~no udubqewe. - Kako je izme|u ostalog otkopano i nekoliko dosta dobro o~uvanih fragmenata jedne careve maramorne statue, to je vrlo verovatno da je jo{ za Du{anova ìvota prilikom gradwe postavqena i u~vr{}ena bila careva mramorna statua u prirodnoj veli~ini - ~udio se Gruji}. - Ona je prikazivala cara Du{ana kao ktitora sa skiptrom u desnici i darovnom poveqom u levici. To je tako|e nova i osamqena pojava kod nas. Du{anova zadu`bina zadràla je svoj velelepni izgled tek ne{to vi{e od veka, od 1352. do 1455. godine. Turska stihija u junu 1455. prvo je sru{ila odbranu Novog Brda, vode}e evropske rudarske-metalur{ke metropole, a za wom pada i Prizren s kastelom Vi{egradom koji je {titio Svete arhan|ele. - Manastir je sa svojim dowim i gorwim gradom razoren i opqa~kan tako da je potpuno opusteo - opisuje Gruji}. On je bio na glavnom putu kojim je turska vojska od Novog Brda, Ka~anika i Sredske prolazila za Prizren i daqe za Metohiju i Bihor. Turci su opqa~kali i odneli ne samo sve dragocenosti koje su na{li po crkvi i manastiru, nego su razbili i grob cara Du{ana, opqa~kali ga i rasuli kosti careve. Razlupan je i raskidan mozaik-patos u crkvi da se pod wim traì skrivnica sa "carskim blagom". Zloglasni Sinan-pa{a, poznat po tome {to je spalio mo{ti Svetog Save, sru{io je do temeqa Du{anovu zadu`binu u 16. veku. Od materijala razru{ene crkve podigao je xamiju u Prizrenu. Na woj se i danas jasno vide ogromni monolitni stubovi i kubeta sa crkve, kao i kameni ukrasi kakvi u islamskoj arhitekturi ne postoje. lll U slede}em broju: Gruji} je organizovao domove u Srbiji za decu iz NDH koja su ostala bez roditeqa

1965. - Zapadna Nema~ka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemqe su prekinule odnose sa vladom u Bonu. 1988. - Svetska zdravstvena organizacija objavila je da u svetu ima vi{e od 34.000 obolelih od side. 1992. - Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedawu u Bawaluci donela odluku o formirawu Vojske Republike Srpske i osnivawu novinske agencije SRNA; nemo}ni da spre~e {irewe sukoba u Bosni, posmatra~i EZ napustili su Sarajevo. 1995. - Vlasnici "Rokfeler centra" u Wujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot. 1997. - Predsednik Rusije Boris Jeqcin i ~e~enski vo|a Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateqstava. 2008. - U Var{avi je umrla Irena Sendler, koja je tokom Drugog svetskog rata postala simbol nesebi~ne pomo}i Jevrejima u jeku holokausta. Ona je iz Var{avskog geta spasila sigurne smrti najmawe 2.500 jevrejske dece. 2008. - U jakom zemqotresu ja~ine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugozapadnu kinesku oblast Se~uan poginulo je ili nestalo vi{e od 87.000 qudi, me|u kojima i 5.335 |aka. 2013. - Papa Frawa je proglasio prve svece od kako je do{ao na ~elo Rimokatoli~ke crkve, kanonizuju}i oko 800 italijanskih mu~enika. 2015. - Slika "@ene Al`ira" {panskog slikara Pabla Pikasa prodata je na aukciji ameri~ke ku}e Kristi u Wujorku za 179 miliona dolara ~ime je postavila novi svetski rekord za najskupqe umetni~ko delo. 2019. - Novi predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski zapo~eo je petogodi{wi mandat sve~anom izjavom pred parlamentom.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 25

Zgrada koja je tri puta izbegla svoj kraj Jednom simbol Novog Beograda, ali i tada{we “nove” Jugoslavije, zgrada u kojoj je u vreme Tita bio sme{ten “organ” koji se zvao “Centralni Komitet Saveza komunista Jugoslavije”, po ~emu je ubrzo dobila svoje prvo ime (a kako je i danas zovu Beogra|ani) – “ce-ka” (od skra}enice CK za Centralni Komitet), postala je u svojoj istoriji simbol jo{ dve faze u istoriji grada: stradawa Beograda 1999. godine i pretvarawa srpske prestonice u moderan evropski grad u na{e vreme. Kada je re~ o tragediji od pre 23 godine, bilo je i drugih zgrada koje su tada pogo|ene i sa, naàlost, qudskim `rtvama, i mo`da na “CK” nije bila na~iwena najve}a {teta, kao {to nije bilo ni `rtava, ali slika, za na{e pojmove tada jo{ modernog solitera, koji eksplodira, gori, i iznad kog se uzdiè ogroman crni dim, bila je apokalipti~na. Ipak, ovaj soliter se pokazao mnogo izdr`qiviji nego {to se to moglo i pomisliti. Nisu samo rakete bile ispaqene ne bi li ga sravnile: to je pre wih naumio i antikomunisti~ki terorista Nikola Kavaja, a kada je od “CK” ostala samo konstrukcija, i investitor koji je zgradu kupio 2001. godine tako|e je nameravao da je sru{i i podigne novu. Ali, soliter je i to preìveo! Ru{ewe nije jednostavna ni jeftina stvar, a pokazalo se da }e konstrukcija iz 60-tih godina, zasuta sa sedam bombi u dva navrata, ipak izdràti, i u vremenu

1999. godina i NATO bombardovawe zgrade CK koje dolazi predstavqati ponovo jedan od najmodernijih gradskih nebodera. Posebno kada je nedavno tik uz ovo zdawe nikao skoro pa blizanac soliter, da poja~a i ulep{a panoramu ovog dela Beograda. Sva u staklu, fasada “U{}a 1”, kako se legendarna zgrada danas zove, od prvog dana svog postojawa nije nikako odavala utisak nezgrapne betonske gra|evine. Bila je ~ak rekorder u jednom trenutku po visini u Beogradu. Nakon rekonstrukcije postala je ~ak za dva sprata vi{a (skoro 6 metara) i nastavila svoj `ivot obu~ena u moderno ruho, pa se te{ko moglo zamisliti da je podizana jo{ po~etkom {ezdesetih godina. Osim CK-a, na Novom Beogradu je, sa izuzetkom Palate SIV-a (danas Palata Srbija), “kom{ijskih” solitera od prekoputa uli-

Oteti avion na aerodromu u Wujorku 20. juna 1979. godine: Ova letelica je trebalo da se u teroristi~kom aktu obru{i na Palatu CK

ce zvanih “6 Kaplara” i nedalekog Muzeja savremene umetnosti, malo toga tako reprezentativnog, va`nog i monumentalnog bilo izgra|eno tih {ezdesetih godina. Zato je ovaj soliter tako va`na ta~ka za Beograd. “U{}e” je odrednica razvoja modernog Beograda u dve faze, i ni nesre}ni i tragi~ni rat to nije mogao da uni{ti. Ono {to je zanimqivo to je da je, pored solitera, arhitekta Mihailo Jankovi} predvideo i jedan kru`ni paviqon sa konferencijskom dvoranom, ali taj deo objekta nikada nije izgra|en. Ideja Nikole Kavaje, srpskog imigranta i neprijateqa Tita i komunista, bila je – da se avionom zaleti u zgradu CK i tako uni{ti jezgro jugoslovenskih komunista. On je zaista u Americi upao u kabinu i oteo jedan putni~ki avion, “Boing 727”, 20. juna 1979. godine. Za~u|uju}a je okolnost da je hteo uni{ti CK upravo onako kako }e teroristi~ka Al Kaida uni{titi nebodere WTC u Wujorku dvadeset dve godine kasnije! Pute{estvije otetog aviona bilo je neobi~no – najpre je otmi~ar pustio putnike i veliki deo posade, zatim se uputio na prekookeanski let do Irske gde se predao policiji nakon ~ega zavr{ava na dugoj robiji u SAD.

Sa kulom bliznakiwom “U{}e” danas predstavqa glavni reper za snala`ewe u ovom delu Beograda: to su prvi soliteri na koje nailazite voze}i se iz starog ka novom delu Beograda, ponovo se

Iz krpeì tek umrlog srpskog vojnika, ispalo je neposlato pismo: „Draga majka Milosava, da ti se javim da sam zdrav, {to i vama èlim...” nek se pome{aju, da im se ne zna gazde. Medenice se poskidaju i, dok stoka po voqi birka, mlade` zaloì vatre, peva i podvriskuje da se ori dubrava. A no} kao rasawena. Trava miri{e nanom i mati~wakom, a {ake se zariju u vla`no korewe od duwice i graorice. Meku{a trava pokorno polegla, a u kose devojke zapleli se zvon~i} i krasuqak. Oko pune vedrice mleka i oko kr~aga vode ople}u se venci od mle~ike, |ur|evka i devesiqa. Kad nai|u na potoke ili bunare, bacaju vence u vodu radi wezinog zdravqa i sveìne. Sujeverne

planinke ~uvaju stada na pojatama da ih vra~are, tobo`, ne ukunu; da ne ukradu mleko sa vimena, te da se ovce ne izjalove. Prostiru obno} belu maramu po gorskoj travi, preko koje ne promine ni zver ni ~ovek, pa iscede iz we rosu u mleko, da ga zapoje i pripa{u. Ponegde starica zlo}udno prospe raskr{}em mekiwe, a u ~e~varu pre~eka cele no}i lakoverni ~ovek da nai|e gola ve{tica, da je uhvati u {ipkov prut. Cele te so~ne no}i kao da promi~u mrakom ~e`wive bajalice. Majke opasuju decu drenovinom, a sudove okite cve}em i gran~icama. Sve~eri jo{ potopqeni su u vodu za umivawe kopitwak, kaloper i ~eloper~in. Mlade su kri{om iznele u ba{ticu zdelu s mlekom, a sa malene crkve zabruje zvona na praznik i jutrewe. Ova pusta mora i ~udne krfske planine na{i su okovi. Ne ~usmo slavuja; ne na|osmo |ur|evskoga biqa. Mesto zelenila obesilo se crnilo o na{e domove. Onomad su

elegantno uklapaju}i u beogradsku panoramu, ovog puta 21. veka. A prolaznici upoznati sa neverovatnom sudbinom ove zgrade, mogu samo da ka`u – svaka joj ~ast! M. T. Dana{wi izgled zgrade CK, koja se danas zove "U{}e 1" dobio je i sestru bliznakiwu

\ur|evski uranak na Krfu 1916. Gde nas zate~e praznik mladosti i ~arolijskih du{evnih uzbu|ewa? Se}amo se Srbije: vo}e ve} obaralo i ponelo, nikla p{enica, olistali {evari. Busen nabrekao od sveìne, livade pro{arali quti} i ka}unak, a u gusti{u od divqe ruè i kupine zbrinuli gnezdo ùtogrude potravke i slavuji – pripoveda ~a~anski kwièvnik, diplomata i oficir Radoje Jankovi}, svedok \ur|evskog uranka na Krfu 1916. I veli, zbiraju}i se}awa malo docnije... Blagi obi~aji pomiwali su na{ narod na Krfu na stada i beri}et, na stare {ume i zelene suvati. Na Krfu nemamo bezlobnih vra~i i bajawa. Gruba ratna sila pokida ne`ne uze {to nas drè uza ìvot i prirodu. Ostala je nada u Boga i blago ose}awe na nekada{wi \ur|evdan. Se}amo se: jo{ uo~i praznika istera se stoka na livade. I mladeì jek}e srce. Pustila je stada,

U punom sjaju sedamdesetih

~itane molitve sahrawenima po Krfu. Ne misli, uran~e, da te je narod napustio! On }e ti se vratiti kad mu se sre}a osmehne. Na \ur|evo jutro obilazio je bolnice na ostrvu Vidu na~elnik {taba na{e Vrhovne komande na Krfu. U kapeli leàlo je nekoliko mrtvih vojnika. Pred {atorom stajala je gomilica wihove ode}e. Jedan francuski vojnik odabirao je ~ega ima u toj zaostav{tini. U blato je palo jedno neposlato vojni~ko pismo koje podiè sam |eneral Bojovi}. Glasilo je: „Draga majko Milosava, Da ti se javim da sam zdrav, {to i vama èlim, da mi odgo-

Bivak Srpske vojske na Krfu 1916.

vorite jeste li mogli kukuruze posijati i gde ste ji posijali i da mi odgovorite jesu li volovi omr{ali i za ostalu stoku i jeste li uzorali. Na{ao sam grob brata Milivoja, i jesu li se ovce ojagwile, i ima li gusenice. Sad primi pozdrav, majko Milosava, od mene i na{i kom{ija, i putovali smo majko morem i prili~no se pomu~ili po Albaniji, sad je sve dobro.” \eneral, u ime \ur|evskog uranka, nakida gran~ica borovine i polo`i po mrtvim mladi}ima, govore}i tiho: „Dobro je, sad je sve dobro, momci! Sad je sve dobro.” R. N.

MOZAIK

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Cele nedeqe }ete se na razne na~ine baviti pravnim i papirolo{kim poslovima. Ovakva dinamika }e vam nakratko smiriti misli s drugih problema i ubla`iti nervozu. QUBAV: Tempo koji je iza vas zahteva da zastanete i preispitate sebe da li je ova veza ono {to vi `elite. Ne prime}ujete da va{a voqena osoba, isto kao i vi, nije zadovoqna. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Ovih dana vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Prihvatite jer }e vam se ovaj posao dugoro~no veoma isplatiti. QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, sve gre{ke preuzimate na sebe. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer se mnogo toga nakupilo a vi ste precenili svoje strpqewe. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ovih dana izlazite iz rutine. Prepuni ste kreativne energije pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. QUBAV: Postajete prenaporni voqenoj osobi. Va{e sitne provokacije mogu biti okida~ za ozbiqnu sva|u. Kvalitetan i iskren razgovor mo`e razre{iti neke nesporazume koji vas navode da poverujete da se va{ qubavni odnos ohladio. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Ova nedeqa vam donosi razre{ewa, naro~ito ako ste imali nekih zaostalih tro{kova koje do sada niste ra{~istili. Kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo, prihvatite savet {efova. QUBAV: Ukoliko je va{a qubavna veza imala primesu tajanstvenosti, budite spremni na to da vam zvezde nisu naklowene i da svaka tajna mo`e biti otkrivena. ZDRAVQE: Prolazna malaksalost.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Niste u dobroj poziciji da sagledate sve mogu}nosti koje su va`ne za kona~nu odluku. Previ{e `elite a ne postoje prave mogu}nosti, morate se ne~eg odre}i. QUBAV: Voqena osoba vam ne daje dovoqno pa`we, a ona vam je u ovom periodu potrebna. U dnu srca jo{ ~uvate bolna iskustva iz pro{losti. Vra}awe u davno vreme nema smisla. ZDRAVQE: Goru{ica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Sabirate utiske o proteklom periodu. Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom inovacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. QUBAV: Previ{e ste se zatvorili pa vam zbog toga mo`e proma}i prilika da se voqenoj osobi dovoqno pribli`ite i otkrijete emocije koje su vam do sada bile nepoznate. Navedite partnera da potegne temu. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Neo~ekivane promene poremeti}e rutinu u svakodnevici. Bi}ete u prilici da jednom starom prijatequ pomognete ne{to u vezi sa poslom. QUBAV: Potreba za avanturom vas mo`e navesti na pogre{an korak. Provodi}ete vi{e vremena sa prijateqima va{eg partnera. Slobodni mogu upoznati neobi~nu osobu sa kojom ih ~eka dobar provod. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Pravi je trenutak da odbacite nekoliko stvari koje vam ve} neko vreme usporavaju rad. Ukoliko tra`ite posao, otvara se mogu}nost prihvatqivog prelaznog re{ewa. QUBAV: Posredstvom prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. Zbog nagla{ene promenqivosti raspolo`ewa poja~ano ste osetqivi.ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Va{a preduzimqivost i brzina optere}uje okolinu, ali vama donosi korist. Oslu{nite svoju ma{tu, jedna naizgled banalna ideja, dugoro~no mo`e biti pun pogodak za vas. QUBAV: Voqena osoba ima razumevawa kada je u pitawu va{a mrzovoqa. Previ{e zahtevate od svog partnera. Umesto toga, pru`ite mu malo podr{ke i ne`nosti. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Prihvatite ponu|ene kompromise ukoliko `elite da iskoristite veliku priliku da svoju kreativnost i ose}aj za estetiku dobro unov~ite. QUBAV: Prihvatate sve {to vam se poslovno nudi, zbog toga previ{e vremena provodite radno. Ukoliko ste slobodni, ovih dana je na pomolu zvani~no upoznavawe sa osobom za koju ste ~uli od ranije. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Vreme je za istraìvawe i u~ewe. Ova nedeqa moè biti povoqna za otpo~iwawe novog projekta. Ova prilika bi mogla prerasti u ìvotnu. QUBAV: Iako se mo`da ose}ate umorno, raspoloèwe }e se promeniti kada od partnera stigne predlog. Ne razmi{qajte previ{e o tome koliko bi vam ne{to prijalo, ne moète znati dok ne probate. ZDRAVQE: Mogu}e su povrede.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Otvaraju vam se {anse da kona~no dovr{ite zapo~ete projekte {to podrazumeva sklapawe povoqnog ugovora koji ve} dugo pripremate. Na pomolu je finansijski dobitak koji }e ublaìti napetost koja traje neko vreme. QUBAV: Usmereni ste na sebe i svoj optimizam, pa vam promenqivo raspoloèwe voqene osobe smeta. Suo~ite se sa problemom. ZDRAVQE: ûvajte se infekcija.

Beli An|eo

VEKOVIMA JE WEN DOM MANASTIR MILE[EVA:

Sve {to niste znali o ~udotvornoj fresci Beli An|eo! Manastir Mile{eva je jedna od najve}ih srpskih svetiwa, koja ~uva nadaleko poznatu fresku na kojoj se nalazi Beli An|eo. Naime, manastr je podigao Kraq Stefan Vladislav izme|u 1234. i 1235. godine. Postao je posebno poznat, kada je vladar 1237. ba{ tu preneo mo{ti Svetog Save, koje su potom spaqene 1595. godine po naredni Sinan pa{e. Ali, kako se neki tragovi nikad ne mogu izbrisati, i dan

da direktno u o~i bez obzira iz kog ugla ga posmatrate. Ovo remek delo sredwevekovne umetnosti pripada redu najlep{ih i najva`nijih evropskih slikarskih dostignu}a, a na svodovima mile{evskog manastira osvanula je u 13. veku. Na fresci je predstavqen arhangel Gavrilo ra{irenih krila, obu~en u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim `enama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo, u

Manastir Mile{eva

NA[A PAVLINA NASTUPILA U MOSKVI ZA DAN POBEDE:

Pevala sam s ponosom, ovo je poseban praznik za Ruse i Srbe! U centru Moskve 9. maja na centralnoj me|unarodnoj sceni “Besmrtnog puka” povodom obeleàvawa Dana pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu, pevala je Pavlina Radovanovi}, talentovana devoj~ica iz Orahovca sa Kosova i Metohije koja an|eoskim glasom ba{tini srpsku tradiciju svog kraja. Pavlina, koja se uìvo javila iz Moskve, isti~e da je ovaj prelepi grad pun crkava i svetiwa. - Svi|a mi se Moskva jer je narod gostoprimiv, a poziv da pevam povodom Dana pobede zna~i mi puno jer je to jedinstvena prilika da me ~uje cela Rusija, pa i svet ako je to mogu}e – isti~e Pavlina. Ova talentovana devoj~ica kaè da je pred nastup imala malu tremu, ali da je pevala sa ponosom, emocijama i strahopo{tovawem prema Rusiji koja joj je ukazala veliku ~ast. Kako isti~e, u Rusiji ostaje jo{ mesec dana i za to vreme }e odràti nekoliko koncerata na kojima }e pevati pesme iz svog rodnog kraja, ali i predstaviti Orahovac i obi~aje s Kosova i Metohije. - Pri~a}u o onome {to moj narod pritiska. Ovo

je i prilika da me ~uje cela Rusija jer je ovo poseban praznik za Ruse, ali i Srbe – ka`e Pavlina. Pavlina je za pravoslavnu Novu godinu imala humanitarni koncert u Bawaluci, a sva sredstva, oko 3.000 evra, je donirala za izradu freskopisa Crkve Uspewa Presvete Bogorodice u rodnom Orahovcu. - Bawaluka je za mene drugi dom i uvek mogu da se oslonim na ovaj grad i Bawalu~ane koji uvek pru`aju qubav prema qudima sa Kosova i Metohije – naglasila je Pavlina Radovanovi}. S. G.

danas se u ovoj svetiwi nalazi freska za koju se smatra da je najrealniji prikaz ovog svetiteqa! Freska svojom lepotom i savr{enom kompozicijom ve} decenijama impresionira zaqubqenike u slikarstvo i ikonografiju. Beli an|eo ne samo {to donosi potpuni sklad, odi{e beskrajnom verom i nadom i prenosi onu najva`niju poruku - poruku qubavi i mira, ve} i je naslikan tako da posetioca gle-

Freska je bila skrivena od o~iju javnosti sve do 20. veka. Naime, u 16. veku je preko we naslikana druga freska, a Beli an|eo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restaurirawa manastira

tom trenutku ve} mesto wegovog vaskrsnu}a. Deo je kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu". Kako je Beli an|eo je glasnik sveve~ne istine o Hristovom vaskrsewu, freska je postala sinonim za nadu, spasewe i ~uda. Upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala izme|u Starog kontinenta i Amerike sadr`ao je me|u kadrovima i mile{evsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropqana onima na drugom kraju sveta. A, kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat "paket qudskih dostignu}a" - bile su to slike ~ovekovog osvajawa Meseca, Kineskog zida i Belog an|ela... Verovalo se da }e, ako u svemiru uop{te postoje razumna bi}a, lik Belog An|ela protuma~iti kao poruku qubavi i razumevawa. M. T.

a iz

weedu ropa na ana-

ZRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 27

BORBA SA RAKOM JAJNIKA: Simptomi nekarakteristi~ni, redovni pregledi va`ni Svetski dan borbe protiv karcinoma jajnika, najsmrtonosnijeg ginekolo{kog kancera, obeleèn je u celom svetu. U Srbiji godi{we od ovog karcinoma oboli oko 800 èna, dok rak jajnika odnese vi{e od 450 ìvota. Svakog dana u Srbiji tri ène obole, a jedna umre od ove bolesti. U ciqu borbe protiv ove razo~aravaju}e statistike, va`no je {to ranije otkrivawe bolesti, pravovremeno reagovawe, pravovremena dijagnostika, optimalno le~ewe i, pre svega, svesnost simptoma. Selena Ribi} (27) iz udruèwa Progovori kaè da je jako va`no progovoriti o bilo ~emu, bilo kakvom problemu u ìvotu. "Odlu~ila sam da progovorim onog trentuka kada mi je opala kosa od hemioterapije i kad sam uhvatila sebe da se krijem po dvori{tu da me slu~ajno neko sa kapije ne bi video. Shvatila sam da ja takav ìvot ne mogu da ìvim i da borba koju vodim nije sramotna, da mi ne pi{e na ~elu, ali da èlim da pi{e i da èlim da progovorim, da ohrabrim ène koje prolaze kroz sli~no da moèmo daqe", rekla je ona. Prema wenim re~ima, simptomi su

Doma}a kujna

qen enih ako plazuje o, u

RECEPT

GURMANSKE PUWENE PAPRIKE SA SIROM POTREBNO JE:

n paprika smrznuta ovog 6 polovina cije n 250 gr sira, 2 jaja gro- n 2 ka{ike preprènog susama nik n 2 ka{ike griza va- n malo per{unovog lista ino- n malo mlevenog bibera n 4 ~ena belog luka sto- izdrobqenog rvi n 100 gr seckane {unke gna- n malo seckane slanine. ta i dro- PRIPREMA: kao Sir izdrobiti viqu{kom, ana dodati jaja, susam, griz, lat per{unov list, po èqi ml. va- biber, beli luk, seckanu skih {unku i sve izjednaiti. Papriku prese}i na pola ike Ki- po duìni i pore|ati u podmazan pleh. Na papriku rasporediti svebi- nadaev a odozgo rasporediti a~i- sitno seckanu suvu slaninu. Pe}i na 220 stepeni oko 30 umeM. T. minuta.

vrlo nekarakteristi~ni. "Kada se nabroje, uop{te ne podse}aju na bilo kakav rak ili ne{to tome sli~no. Uglavnom se radi o nadimawu stomaka, problemu sa apetitom, s druge strane, naglo gojewe ili gubitak kilaè... Ja sam imala najve}i problem sa bolom u be{ici koji me naveo da razmi{qam da nemam upalu be{ike, zatim sam razmi{qala {ta mi je sa èlucem, da nemam neki ~ir, u tom trenutku sam imala 24 godine i stvarno mi nije bilo jasno {ta se de{ava", kaè ona. Kaè da, nakon {to je pandemija malo popustila, prva ordinacija u koju je oti{la je bila ginekolo{ka. "Imala sam dobrog lekara koji je prepoznao o ~emu se radi, u stvari su tumor marker i ultrazvuk potvrdili da se ne{to ozbiqno de{ava. Bio je period korone, te{ko je bilo do}i do lekara, te{ko je bilo organizovati uop{te bilo kakve preglede, tako da sam imala sre}u da sam iz maweg mesta, gde smo mogli da do|emo na vreme do lekara", kaè. Imala je, dodaje, veliku podr{ku udruèwa koje ju je uputilo "kako, gde, kada, kome da se obrati".

Selena Ribi} (27) kaè da je jako va`no progovoriti o bilo ~emu, bilo kakvom problemu u ìvotu "Mogu da kaèm da je sre}a pogledala da sam u realnom vremenu i brzo, jer sam mlada i lekari su ozbiqno shvatili moju situaciju, do{la do toga da se operi{em. A da je lako podneti - nije. ôvek dovede u pitawe svaku mo`da i neprospavanu no} koju je imao i svaki momenat u kome se nije posvetio svom zdravqu, podr{ka, upornost i to je sve {to moè", kaè ona. Danas je, isti~e, weno zdravqe odli~no. "Redovno idem na preglede, pratim

{ta se de{ava, oslu{kujem svoje telo vi{e nego ikada, isto tako znam da dam sebi odu{ka i da uìvam, najva`nije je da je sat postao godina, svaki sat je vaàn i svaki stres je mawe bitan nego {to je bio", kaè Ribi}. Isti~e da je potrebno da se dosta stvari promeni i medicini i tehnologiji da bi do pravog skrining testa za rak jajnika do{lo. "Upravo zato pri~amo o prevenciji, va`nosti redovnih pregleda, da ène treba da posmatraju sebe, oslu{kuju svoje telo, samim tim }e redovno i}i kod lekara, opet postoji {ansa da se otkrije u nekoj kasnijoj fazi, jer je postoji test, ali pregledima moè da se predupredi. Imamo izvanredne lekare koje cene u celom svetu, ujediwenim snagama moèmo da do|emo do toga da se ova bolest smawi", kaè. Test kao test i daqe ne postoji, kaè ona. "Upravo zato ultrazvuk, tumor markeri, pra}ewe simptoma, svest o tome kakvi simptomi dovode do raka jajnika. To nije rak grli}a materice gde imamo Papa test koji moè da ukaè da ima nekih promena, ovde radimo mi i ginekolozi, to je na{ skrining test za sada", kaè ona. M. T.

Namirnice koje podsti~u cirkulaciju Dobra cirkulacija je veoma va`na jer omogu}ava boqi transport kiseonika i hranqivih materija do tkiva va{eg tela, uklawa ugqen-dioksid i otpadne proizvode iz tkiva, a potrebna je za i odràvawe ìvota i unapre|ewe zdravqa svih telesnih tkiva. Iako je neophodno, ponekad krv ne te~e pravilno kroz telo, do toga moè do}i zbog faktora kao {to su pu{ewe, visok krvni pritisak, dijabetes i jo{ mnogo toga. Postoje na~ini da se pospe{i cirkulacija krvi. Neki od wih ukqu~uju istezawe, upravqawe stresom, ve`bawe i konzumirawa odre|ene hrane i pi}a. CVEKLA Uobi~ajena u mnogim "energetskim" napicima, cvekla je poznata po svojim energetkim svojstvima. Pove}ana energetska svojstva iz cvekle sadrè prirodne nitrate, prirodne hemikalije koje

se nalaze u zemqi{tu, vazduhu i vodi i koriste se kao aditiv za hranu za zaustavqawe rasta bakterija i za poboq{awe ukusa i boje hrane. Ovi nitrati pomaù u poboq{awu cirkulacije krvi kada se u telu pretvore u azot-oksid, {to pomaè da se krvni sudovi pro{ire. POVR]E SA BIQEM I ZAÎNIMA Onima koji èle da pospe{e cirkulaciju mogu da se usredsrede na "DASH" dijetu , jer je dizajnirana da snizi krvni pritisak i poboq{a cirkulaciju. Ova dijeta preporu~uje da jedete ~etiri do

Pista}i su odli~ni za lepotu i zdravqe. Oni reguli{u nivo lo{eg holesterola, ubrzavaju metabolizam i usporavaju starewe. Osim {to vaè za jednu od najpopularnijih zdravih grickalica, pista}i kriju jo{ mnogo toga zanimqivog. Legenda kaè da je kraqica od Sabe proglasila pista}e hranom koju smeju da jedu samo plemi}i. Smatralo se ilegalnim da obi~ni qudi sade ovo drvo. Stanovni{tvu je oduzimala sav urod da bi ga na dvoru bilo dovoqno. Iako sli~nosti ba{ i nema, i mango i pista}i dolaze iz iste porodice zimzelenog drve}a. Tokom 17. veka stabla pista}a bila su poznata u Ukrajini kao "smolasta stabla". Verovali su kako smola sa drveta pomaè u uklawawu neprijatnog mirisa iz usta, odno-

pet porcija povr}a dnevno. Povr}e je bogato hranqivim materijama i nema natrijuma, {to je uobi~ajeni faktor visokog krvnog pritiska i samim tim nezdrave cirkulacije krvi. Ako vam je potrebno da poboq{ate ukus koristite biqe i za~ine umesto soli. ORASI Bogati omega-3 masnim kiselinama, pokazalo se da orasi pomaù u smawewu krvnog pritiska {to moè pomo}i protoku krvi. Orasi su dobar izvor vitamina E, koji funkcioni{e kao antioksidans i moè da pomogne u funkciji endotela – oslo-

Pista}i sno da osve`ava dah. U mnogim zemqama, kao {to su Izrael i Rusija, ~uti pucawe quske pista}a je vrlo dobar znak. I na Bliskom istoku vole da ga ~uju jer najavquje sre}an doga|aj. Recimo, qubavni parovi stanu pored drveta i oslu{kuju. Ako ~uju krckawe, to im daje nadu da }e im veza biti sre}na. U Indiji se veruju da pista}i greju du{u i to doslovno. Tokom najhladnijih zimskih meseci qudi tamo polude za ovim plodom. Nazivaju ga "vru}im ora{astim plodom". Uvereni

ba|aju}i supstance koje kontroli{u vaskularnu relaksaciju i kontrakciju, kao i enzime koji kontroli{u zgru{avawe krvi, imunolo{ku funkciju i adheziju trombocita. VO]E BOGATO KALIJUMOM Jedna od preporuka "DASH" dijete je da jedete hranu bogatu kalijumom. Vo}e kao {to su urme, banane, bobi~asto vo}e i avokado sadrè veliku koli~inu kalijuma. MLE^NI PROIZVODI SA NISKIM SADR@AJEM MASTI Prema "DASH" dijeti kalcijum moè pomo}i u sniàvawu krvnog pritiska i poboq{awu cirkulacije. Konzumirawe tri porcije mle~nih proizvoda sa niskim sadràjem masti dnevno moè vam pomo}i da obezbedite kalcijum koji vam je potreban. Pod porcijom podrazumeva se jedna {oqa nemasnog mleka ili jogurta ili oko 40 grama nemasnog sira.

su da zagreva ~oveka iznutra ka spoqa. Veruje se da postoji ve} oko 9.000 godina. Stru~waci su uvereni da je jedno od najstarijih pre`ivelih vrsta drve}a na na{oj planeti. Pista}i su jedna od dve vrste ora{astih plodova koji se pomiwu u Bibliji. Ove plodove je iz Edenskog vrta Adam doneo sa sobom na zemqu. Druga pomenuta vrsta su bademi. Turska je otkrila kako radi na planovima proizvodwe goriva od quski pista}a. Zapravo, radilo bi se o prvom eko-gradu koji bi iz quski proizvodio plin, uglavnom metan.

28 ^etvrtak 12. decembar maj 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 12. I 25. SLOVO AZBUKE

NA[ TERETNI KROJA^ICA BIV[I BEZ (NEM.) FUDBALER, BROD MOTORA MIHAIL

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

PRVO SLOVO AZBUKE

UZVIK ^U\EWA

BIV[I ENGLESKI FUDBALER DIJAGONALA

GRAM POREDAK

JEDNA BOJA U KARTAMA

GONITI VI^U]I

VRSTA TOPOVSKE GRANATE (MN.)

LOMQAVA

ENERGIJA VRSTA PECIVA (FRANC.)

POGRE[AN (LAT.)

Sr Gl pski as

[KOLA (SKR.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

FUDBALSKI KLUB IZ MADRIDA BORAVAK U GOSTIMA

URAN ONI KOJI SE SVETE

MESTO U SLOVENIJI ALATKA ZA KOPAWE ZEMQE

BIV[I GLUMAC, DRAGOMIR BOJANI] TR[^AK POMEN ZA POKOJNE PAMET, INTELEKT

KELVIN

ODBOJKA[KI KLUB AMPER

RUMA

OGRANAK NEKE VRSTE

AMERCIJUM

NAGRISTI (O R\I) NASIP UZ REKU

AUSTRIJA PROVIDNI MATERIJAL ZA PROZORE STARIJI (SKR.) AZEMINA KRA]E

UBITI SVAKOG DESETOG RUBIDIJUM

METAR

ITALIBIQKA JANSKA GLUMICA SLANUTAK MARTINELI

ZAPAD

PRASTANOVNIK BALKANA

ITALIJANSKA GLUMICA, ORNELA

FERMENT REKA U FRANCUSKOJ

NESTALNA QUBAVNA VEZA, FLERT OKLOPQENI AUTOMOBIL KOWSKA SNAGA (SKR.)

LU^ANI GR^KO SLOVO 17. I 21. SLOVO AZBUKE KULON

IVAWICA VOLUMEN SUPROTNI VEZNIK

MALTA POND

KALIJUM

TAMNOPLAVI MINERAL DIJAMETAR

DEO @ENSKE ODE]E ZA SPAVAWE (MN.)

DEO PE]I NA LO@ UQE (MN.)

VRSTA PTICE POSEDNIK AUSTRIJA PEVA^ICE KAPITALA

14. I 18. SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 NEPER JAPANSKA SVEOBU- DETEKTIV AUSTRIJSKI AUTO- GIGATONA KOPNENA HVATNO, IZ FILMA, MIQA POTPUNO ELIOT MOBILIST JOHEN

MALA PUTNA TORBA ROMAN J. IGWAERBIJUM TOVI]A

NEZABORAVNA MELODIJA DEO RUKE

BIQKA IZ PORODICE GLAVO^IKA RODITI PRASI]E BIV[A AMERI^KA TENISERKA

VAQEVO OML. PLIV. KLUB (SKR.) ONO [TO JE TAKO (IZRAZ)

OBIM OHAJO

SENA, SENKA NORVE[KA

SRPSKO @ENSKO IME

CEZIJUM PRVI I DRUGI VOKAL UPRAVO, TO JEST

Sr Gl pski as

POND SLOVENA^KI XEZ MUZI^AR, SOS TAKSA, DA@BINA

KRAQ HUNA

^ILI, VEDRI

LITAR PORCELANSKA ZEMQA

KOJE JE DOBROG IZGLEDA DLAKE NA GLAVI

RENIJUM GR^KI BOG VINA (MIT.)

@ENA ULI^NA KASKADER PRODAVNIOKRUGLO CA NOVINA SLOVO

NEODIM GRAFI^KI RADNIK TV VODITEQKA SA SLIKE DELI IH SLOVO „Z“

NAIZGLED

^UVENO PARISKO POZORI[TE ISTOK

PISAC @IVOTOPISA VRSTA PAPAGAJA

GRAD U ITALIJI AMPER

KISEONIK VRSTA KOWSKOG HODA DODATAK UGOVORU (LAT.) LOZNICA

ORGANSKE KISELINE (HEM.) PROPELERI

Sr Gl pski as

TANTAL

1 2 3 4 5 6 7

VOZILO NA TRI TO^KA METAR

VELIKA DIZALICA PARKING

ODNOS BANKARSKIH KAMATA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SOMBOR

Skandinavka 1: VODORAVNO G, KR[, [NAJDERKA, FAL[, E, U, REAL, CERKNO, GIDRA, K, PARASTOS, OK, RU, PODVRSTA, A, AM, NAJESTI, ST, M, DESETKOVATI, PROLAZNA VEZA, ENZIM, BLINDIRANA KOLA, LU, K, M, IC, WS, LAZURIT, SPAVA]ICE, DOZATORI Skandinavka 2: VODORAVNO N, ^KAQ, EVERGRIN, VA, OPRASITI SE, OPK, O, SEN, CS, PRIRODNA STVAR, ATI, L, RE, LEPO, KASKADERKA, ND, NAOKO, LEA KI[, ODEON, ATRI, @IVOTOPISAC, O, AMINOKISELINE, ANEKS, ELISE, TRICIKL, KRAN, TA, KAMATNA STOPA, SO Ukr{tenica: VODORAVNO MAGI^NI KVADRAT, ED, KAIRAC, VESA, NIP, VRES, ^OPER, EROZIONA TERASA, LAZI], IPON, NOB, ATIK, SKITA^, RI, JOVO STANOJEVI]

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Vrsta enigmatskog zadatka, 2. Eduard kra}e - Stanovnik Kaira - Veselin kra}e, 3. Novinsko-izdava~ko preduze}e (skr.) - Vrsta biqke, vresak - Veliki motocikl (engl.), 4. Erozioni oblik reqefa, 5. Srpska tvvoditeqka, Marija - Poen u xudou i karateu - Narodnooslobodila~ka borba (skr.), 6. Rimski mecena, Tit Pomponije Skitnica, lutalica - Japanska kopnena miqa, 7. Na{ biv{i ko{arka{. USPRAVNO: 1. Kraq anti~ke Sparte, 2. Qutito (muz.), 3. Oznaka za gram - Obave{tewe da se negde do|e, 4. Izvr{ni komitet (skr.) - Biv{i brazilski fudbaler, 5. Na{ biv{i pliva~, Milorad - Simbol sumpora, 6. Grad u Nigeriji - Stariji (skr.), 7. Nauka o miru, 8. Mesar, 9. Tre}e i dvadasetsedmo slovo azbuke - Italijanski komi~ar (18981967), 10. Oznaka za amper - Milionski grad u Indiji, poznat pod imenom Madras, 11. Rasko{na palata - Argentinski revolucionar, Ernesto Gevara, 12. Vrsta goluba, repa{ - Oznaka za volumen, 13. Pomo}nici sudije (lat.), 14. Na{ ~uveni prorok, Mitar.

ZANIMQIVOSTI Dok se pribliàvao dvorcu u predgra|u Berlina, koja je sada bila pod sovijetskom okupacijom, feldmar{alu Vilhelmu Kajtelu i formalno su "sru{eni svi snovi" o velikoj pobedi i nacisti~koj Nema~koj. Bio je pozvan da stavi ta~ku na Vermaht. Iako su u èqi da se predaju zapadnim saveznicima potpisali predaju u Remsu 7. maja, Staqin je protestvovao. Traìo je da se prizna zasluga crvenoarmejcima i wihovom doprinosu. Znao je da Staqin èli potvrdu u samom centru nacisti~ke sile - u Berlinu, za wega je to imalo simboliku od koje nije hteo da odustane. Ceremonija u ~ast pobede protivnika, a u ~ast gubitni~ke ideologije u koju je verovao i u koju je bio upleten, je uprili~ena. Zakora~io je u {tab sovjetske vojske u Berlinu - Karlhostu. Sve je bilo spremno da on kao predstavnik Vermahta potpi{e zavr{ni tekst nema~ke bezuslovne predaje. Sa jedne strane on, a sa druge vrhovni komandant Crvene armije mar{al Georgij @ukov i predstavnik Saveznika mar{al Artur Teder. Generali Karlo Spatca i @an de Tasini bili su tu kao svedoci formalnog okon~awa jednog od najkrvavijih sukoba u qudskoj istoriji. Zakora~io je unutra. Znao je da je ovo samo neminovna formalnost i da mu smrtna presuda odavno visi nad glavom. Logori su oslobo|eni, qudi su po~eli da pri~aju... Dok su ga vodili ka stolu polako je skidao svoju kapu, i rukavicu sa desne ruke. Ugovor je bio spreman, svi su ~ekali. Uredno je odloìo svoj {tap i posegnuo za monoklom. Uzeo je naliv pero i potpisao englesku i rusku verziju teksta predaje. Sve je bilo okon~ano u tren oka. San o nacisti~koj Nema~koj i svi budu}i planovi su zauvek uga{eni, potpisao je propis o potpunom razoruàwu svih nema~kih vojnih snaga kao i wihovu predaju lokalnim savezni~kim vojnim komandantima. Ovaj datum 8. na 9. maj (zvani~no potpisan 8. maja, sporazum je zbog vremenske razlike ratifikovao mar{al @ukov tek 9. maja ispred Saveznika), osta}e upam}en u istoriji kao totalna

êtvrtak 10. decembar êtvrtak 12. maj 2020. 2022. 29 Javno ga je podràvao, a za svoju lojalnost je bio i bogato nagra|ivan - nakon invazije na Poqsku dobio je bonus od 100.000 rajhsmarka. Me|utim, taj ponizan stav vremenom mu je doneo prezir me|u kolegama vojnicima, koji su se utrkivali da mu nadenu {to domi{qatiji nadimak. Jedan od omiqenih bio je - "Lackeitel" igra re~i, spoj wegovog prezimena i nema~ke re~i za lakeja. Porazom od strane Saveznika zavr{io je na pogre{noj strani istorije. Tokom posledwih nedeqa rata pridruìo se kratkotrajnom Flezenbur{kom kabinetu koji je formirao admiral Karl Denic, koji ga je i kasnije i ovlastio da stavi ta~ku na Vermaht.

KO JE BIO VILHELM KAJTEL?

RATNI ZLO^INI

ôvek koji je potpisao bezuslovnu kapitulaciju nema~kih oruànih snaga kapitulacija. Iako su borbe u pojedinim delovima nastavile da se vode - kao npr u Jugoslaviji do 15. maja, ovo je formalni trenutak predaje. Dan pobede }e se obeleàvati {irom Evrope u narednim decenijama kao kona~ni pad i slom nacizma.

KO JE BIO VILHELM KAJTEL?

Ro|en 22. septembra, 1882. godine, u Dowoj Saksoniji u Nema~koj. U mladosti se pridru`io pruskoj vojsci, sa kojom je tokom Prvog svetskog rata stigao na Zapadni front, gde je te{ko rawen. Posle Versjaskog sporazuma i dogovora da se vojska Nema~ke

Staqin je smatrao da se vrhovna predaja mora potpisati pred svim zemqama koalicije i to u centru nacisti~ke mo}i Berlinu. Za tu ulogu odabran je Kajtel? ograni~i na 100.000 vojnika, prebacuju ga na kancelarijski posao. Za wega je to bio prelomni trenutak. Po~eo je tajno da planira i organizuje nema~ku vojsku {to je bilo kr{ewe Versajskog sporazuma.

Muwevito se pewao na lestvici vlasti. Za general-pukovnika je postavqen 1937. godine, a ve} naredne je postavqen za {efa Vrhovne komande oru`anih snaga - agencije koja je zamenila nema~ko Ministarstvo rata - koja je rukovodila vojskom, mornaricom i vazduhoplovstvom.

HITLEROV NAJLOJALNIJI VOJNIK?

Iako su mnogi pomislili da }e se neko jakog vojni~kog stava, poput Kajtela, suprostaviti Hitleru koji je zamenio wegov autoritet - on mu je ostao odan i lojalan sve do samoubistva.

Nedugo posle ovog istorijskog doga|aja, 13. maja 1945. godine, uhap{en je zajedno za ~lanovima Flenzbur{kog kabineta. Wegova uloga {efa vrhovne vojne komande bila je simboli~na. Uglavnom je stajao po strani i davao podr{ku pravim polugama vlasti. Sa druge strane, u~estvovao je u masovnim zverstvima i ratnim zlo~inima. Genocid nad zarobqenicima Tre}eg rajha je vr{io potpisuju}i brojne odredbe koje su bile u sprotnosti sa me|unarodnim pravom - ukqu~uju}i i "krivi~na nare|ewa". Tako|e, na teret mu je bila stavqena i odgovornost za ubijawe civila u Sovijetskom Savezu, kao i brutalno postupawe prema ratnim zarobqenicima na prinudnom radu.

ZLO^IN I KAZNA

Izveden je pred Me|unarodni sud u Nirnbergu, gde mu se sudilo zajedno sa drugim nacistima. Osu|en je za brojne zlo~ine, po svim ta~kama i obe{en 16. oktobra 1946. godine. Prkosan i do kraja uveren u ispravnost svojih ciqeva u smrt je oti{ao sa re~ima: "Pozivam Boga Svemogu}eg da se smiluje nema~kom narodu. Vi{e od dva miliona nema~kih vojnika oti{lo je u pogibiju za otaxbinu pre mene. Sada pratim svoje sinove - sve za Nema~ku." S. G.

STARORIMSKA TEHNOLOGIJA ODOLEVA VREMENU:

Kako je sloèni sistem akvadukta vodom snabdevao Rimsko carstvo? Nakon pada Rimskog carstva, qudskoj civilizaciji su bili potrebni vekovi da bi ovladala dostignu}ima drevnih Rimqana. Iako neka znawa nisu opstala ni u kakvom korisnom obliku, neka od wih su ostala trajno otelotvorena. Mo}ne ru{evine rimskih akvadukta, na primer, nastavile su da stoje {irom biv{eg carstva, zadivquju}i gra|ane celog sveta. Zajedno su nekada ~inili ogroman sistem za isporuku vode. ôve~anstvu je trebalo mnogo vremena da razume konstrukciju i funkciju akvadukta. GR^KI IZUM RASPROSTRAWEN U RIMU Starogr~ki inèweri su projektovali i sagradili prve akvadukte jo{ u {estom veku pre nove ere. Kanal, ~ije je korito bilo na~iweno od kamena, nosio je izvorsku vodu do drevne Atine, a Samos je napajao vodom akvadukt koji je urawao kroz tunel duì od jednog kilometra, {to dodatno govori o sloènosti sistema akvadukta. Ovi sistemi su se razvijali tokom helenisti~ke ere, a wihovi rimski naslednici su koristili lukove i hidrauli~ni beton, ali prvenstvena razlika je, pre svega,

bio sam broj i razmera akvadukta. Ve}ina rimskih gradova pija}om vodom se snabdevala putem mreè bunara ili lokalnih izvora, a akvadukti su dobrim delom bili luksuz, dizajnirani za snabdevawe kupatila, kitwastih fontana i domova rimske aristokratije. Zahvaquju}i ùdwom Starih Rimqana za luksuzom, nastao je veliki broj wihovih velikih dela. IZGRADWA AKVADUKTA Akvadukti bi se mogli podeliti u dve vrste prema na~inu konstrukcije. S jedne strane, postojali su akvadukti koji su se sastojali od ogromnih lukova, koji su se protezali nadaleko. Me|utim, rimski inèweri su ~e{}e gradili akvadukte pod zemqom, jer je ova varijanta bila ekonomi~nija i {titila je akvadukte od {tetnog dejstva prirode, kao {to je, na primer, erozija zemqi{ta. Pre izgradwe akvadukta, inèweri su procewivali kvalitet vode koja bi se koristila tako {to su ispitivali wenu prozirnost, protok i ukus. Tako|e su obra}ali pa`wu na zdravstveno stawe onih koji su je pili. Kad je gradwa bila odobrena, izra~unavala se ispravna putawa i nagib, kao i veli~ina i duìna vodovodnih

kanala. Fizi~ke poslove su obavqali robovi. Izgradwa akvadukta trajala je i po nekoliko godina, zbog ~ega je ona bila skupa, naro~ito ako su bili potrebni lukovi. Radi odràvawa i za{tite akvadukta, u Rimu je u jednom trenutku bilo angaòvano oko 700 qudi. Nacrti za akvadukt tako|e su obuhvatali i odràvawe. Na primer, do delova akvadukta ispod zemqe moglo je da se do|e kroz {ahte. Kada je bila potrebna neka ve}a popravka, inèweri su mogli da privremeno preusmere vodu kako bi se o{te}ewe saniralo. R. N.

SPORT

10. maj decembar ^etvrtak 12. 2022. 2020.

ZVEZDA MO@E DO 100 BODOVA Za odbranu pehara potrebna ~etiri poena

Crno-beli "kraq strelaca" nije zatresao samo Zvezdinu mreù Rikardo Gome{ – udarna igla Partizana i od subote uve~e rekorder Super lige po broju golova u jednoj sezoni! Fenomenalan dubinski pas Bibarsa Natha bio je inicijalna kapisla centarforu sa Zelenortskih Ostrva da zagor~a ìvot Vojvodini: sjuri se desnom stranom, fintira Stevanovi}a, stane i poigra se i sa drugim {toperom Kova~evi}evim, pomeri loptu udesno i „strelom”, uz pomo} leve stative, nadmudri Rockova. Parni vaqak je savladao Vojvodinu, vo|a navale se popeo na kotu 26. Za istoriju! Crno-bela „jedanaestica” na impresivan na~in nadma{ila je dostignu}a Aleksandra Pe{i}a (Crvena zvezda) iz 2017/18. i Milana Makari}a (Radnik) iz 2020/21, „zastalih” na 25 egzekucija i, za vjeki vjekov, uselio se u almanah posve}en kraqevima strelaca. U „modernoj” Srbiji, zaseo na presto! Rikardo Gome{ je u ovda{woj borbi za bodove tresao mreè ~ak 14 klubova: Proletera (2), Vo`dovca (2), Novog Pazara, Kolubare (2), ni{kog (3) i kragujeva~kog Radni~kog (2), Mladosti (2), Spartaka (2), Napretka (2), Radnika (2), TSC-a (2), Metalca, Vojvodine (2) i ûkari~kog, interesantno – nije samo jednog, poga|ate, Crvene zvezde?! Da jeste, na primer – u posledwem ve~itom derbiju, Partizan bi se sad sme{io sa ~ela tabele i bio bliì tituli, ovako... Me|utim, sportski direktor crno-belih Ivica Iliev nedavno je imao zanimqivu opservaciju „adresiranu” na Afrikanca, produkt skupih proma{aja protiv ûkari~kog i izostanka ~ak i ulaska u {ansu u okr{aju sa crveno-belima u kom{iluku: - Nikad me Rikardo ne iznervira! U~inio bi to da je postigao dva, tri gola u sezoni, ali kad nam je ve} doneo toliko radosti nije logi~no da svaqujemo krivicu na wega. Pa, doveo nas je do ove situacije! Centarfor ro|en 18. decembra 1991. u Praji u preostala dva prvenstvena kola (gostovawe Vo`dovcu i duel kod ku}e s Ni{lijama) ne bi smeo da se opu{ta, ina~e... slavu bi mogao da mu „preotme” sjajni ofanzivac Crvene zvezde Aleksandar Katai, trenutno, sa 23 pogotka na kontu. S. G.

U{la je Crvena zvezda u ciqnu ravninu i navija~i su po~eli da odbrojavaju do odbrane titule. Bez muke je savladan ni{ki Radni~ki na Marakani (4:1), imaju}i u vidu dosada{we rezultate i evidentnu razliku u kvalitetu ~udo bi predstavqalo da lider ne osvoji minimum ~etiri boda u me~evima sa Napretkom i Vo`dovcem. Crvena zvezda ima priliku da u drugoj uzastopnoj sezoni potpi{e „bodovnu stotku”. Ukoliko pobedi u Kru{evcu i Zmajeve na svom terenu u posledwa dva kola, do}i }e Stankovi}ev tim do okruglo 100 poena. To bi bio ukras, a za titulu je dovoqno i 98, ali na Marakani `ele da trijumfuju i na najboqi na~in do|u do novog trofeja. Pro{le sezone je ova generacija Crvene zvezde postavila apsolutni rekord jugoslovenskog fudbala po broju bodova u jednoj sezoni. Osvojila je 108, nadma{ila dostignu}e od 105 ekipe koju je Slavoqub Muslin trenirao u sezoni 1999/2000. Tada se igralo 40 kola. Za razliku od pro{le sezone Crvena zvezda, najverovatnije, ne}e prebaciti i kotu od 100 golova. U dosada{wih 35 kola zatresla je mre`u 91 put, nije realno da protiv Napretka i Vo`dovca do|e do devet pogodaka. U minulom {ampionatu igrana je utakmica vi{e nego u ovom, zbog u~e{}a 20 klubova u ligi upisano je 38 kola. Od 91 gola u dosada{wem delu {ampionata najvi{e je postigao Aleksandar Katai (23) i nema sumwe da }e wemu pripasti klupski trofej u ~ast Bore Kosti}a, nagrada je ustanovqena od pro{le sezone i dodequje se najboqem strelcu ekipe. Katai je iskoristio penal protiv Radni~kog i do{ao do 23. pogotka u prvenstvu, ima priliku da izjedna~i ili obori klupski rekord Aleksandra Pe{i}a po broju golova u jednom {ampionatu u periodu od raspada SFRJ do danas. Sada{wi {pic turskog Karagumruka imao je u takmi~arskoj 2017/18. 25 {uteva bez odbrane golmana. Katai je ove sezone u Super ligi Srbije odigrao 29 utakmica i na tim me~evima dao 23 gola

i upisao 12 asistencija. Ukupno ima 29 pogodaka kad se doda i {est na evropskoj sceni. Nikada ranije nije bio tako efikasan. Igra Katai najefikasniju sezonu u karijeri, a to se odnosi i na Ivani}a. Odli~ni vezista je do{ao 16. pogotka u prvenstvu, ima ih vi{e od 20 od po~etka ove takmi~arske godine i ~ini sjajan tandem sa liderom ekipe. Ben je ovog prole}a drasti~no popravio efikasnost, ima 13 golova u prvenstvu. Iza wega su se smestili Pavkov i Ohi, Norve`anin je iza{ao iz tunela i prvi put tresao mre`u posle 20. marta. Pogodio je dva puta protiv Radni~kog iznudio penal i bio junak pobede. Pre gostovawa u Kru{evcu, zakazanog za nedequ 15. maj od 18.30 ~asova, Crvena zvezda ima obavezu u polufinalu Kupa Srbije protiv Novog Pazara u Beogradu. O~ekuje se da Ohi povede napad, mada nije iskqu~eno ni da Stankovi} zaigra sa dva {pica od starta. U dobroj je poziciji Crvena zvezda da odbranu duplu krunu, ali svaka od preostalih utakmica bi}e jako va`na i sudbonosna. Partizan je u prvenstvu samo dva boda iza i Stankovi}eva ekipa nema luksuz da izgubi nijedan me~ do kraja sezone. N. R.

Dobri}: Gotovo da nema nikog ko nije bio povre|en, sledi te`ak me~ sa Cedevitom Zvezda je spremna za plej-of ABAlige. Ko{arka{ Crvene zvezde Ogwen Dobri} rekao je da je wegova ekipa uz sve probleme koje je imala odradila sjajan posao u dosada{wem toku sezone, ali je istakao da ono najva`nije tek sledi.

„Liga{ki deo sezone je bio vrlo zahtevan i te`ak. Posebno u okolnostima i situacijama u kojima smo se mi nalazili. Tu mislim na brojne povrede sa kojima smo u{li u sezonu, ukqu~uju}i i mene, kasnije problemi sa koronom, nemogu}nost da treniramo zajedno kao tim, {to nismo mogli da uradimo skoro do zavr{etka regularnog dela sezone“, rekao je Dobri}. On je istakao da su crveno-beli neke vrlo va`ne utakmice u ABA ligi i Evroligi igrali i bez ~etvorice-petorice igra~a.

"Gotovo da nema nikoga ko nije bio povre|en ove sezone. Zbog svega toga, smatram da smo odradili dobar posao tokom 26 kola regionalne lige i u Evroligi tako|e, ali ono najva`nije tek sledi", rekao je Dobri}. Crveno-beli su posledwu utakmicu odigrali 23. aprila protiv Igokee, a prvu utakmicu polufinala ABA lige, koja se igra na dve pobede, igraju u ~etvrtak protiv ekipe Cedevita Olimpije. "Jeste malo duà pauza, ali iskoristili smo je da se odmorimo, poku{avamo da se oporavimo od povreda, neke nisu lake, treniramo i pripremamo se za ono {to sledi, a to je ekipa Cedevita Olimpije", rekao je Dobri}. Crveno-beli su se, kako je naveo Dobri}, tokom 26 kola regionalnog takmi~ewa borili za prvo mesto na tabeli i prednost doma}eg terena i istakao da sada to moraju da iskoriste. "êka nas te{ka utakmica, ali sa na{im navija~ima u ovakvim situacijama je uvek lak{e... Kre} e plej-of, utakmice za trofeje, trenutak kada su nam potrebne pune tribine i podr{ka da krenemo dobro i pobedom u ovu zavr{nicu. Mislim da im posebna pozivnica za ~etvrtak nije potrebna, znaju {ta im je ~initi", rekao je Dobri}. Prvi me~ polufinalne serije igra se u ~etvrtak od 19.00 u hali "Aleksandar Nikoli}", dok je druga utakmica na programu 16. maja od 18.30 u dvorani "Stoìce".

Zoran Terzi} zvani~no na klupi Rusije Zoran Terzi}, nekada{wi trener ènske odbojka{ke reprezentacije Srbije, zvani~no je postao novi trener ènske odbojka{ke reprezentacije Rusije. Ruski mediji su krajem marta obelodanili kako je Terzi} ostao bez ugovora sa Rusijom zbog rata u Ukrajini, ali ipak mesec dana kasnije na{ trofejni stru~wak zvani~no je dobio priliku da sedne na klupu Rusije. To je potrvrdio Aleksandar Jaremenko, generalni sekretar ruskog odbojka{kog Saveza. "[to se ti~e selektora ènskog tima sve je vrlo jasno. Uspeli smo da potpi{emo ugovor sa Zoranom Terzi}em. On je, uprkos te{kim vremenima, pun entuzijazma. Ve} je traìo da mu se dostave planovi, da sastavi listu kandidatkiwa. Savez i novi selektor svesni su da je potrebno vreme kako bi se tim podigao na noge. Bi}e to svakako interesantno iskustvo za sve nas", rekao je Jaremenko. Terzi} }e i pored ovoga ostati na klupi Fenerbah~ea, koji predvodi od 2018. godine. Zoran Terzi} je sa Srbijom za 20 godina osvojio 20 medaqa na najve}im odbojka{kim takmi~ewima. N. R.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 12. maj 2020. 2022. 31

\okovi} izgubio bitku, u Rimu test mo`e li da dobije rat Posle Monte Karla i Beograda, Novak je i Madrid morao da napusti bez trofeja. Ovog puta ipak je delovao kao igra~ koji }e biti spreman do Grend slema u Parizu. Novak \okovi} je posle velike borbe do`iveo poraz u polufinalu mastersa u Madridu od Karlosa Alkaraza rezultatom 6:7, 7:5, 7:6, {to je opet bila jo{ jedna u nizu velikih pobeda talentovanog [panca, usput na putu ka tituli. Posle vi{e od tri i po sata, \okovi} je morao da ~estita rivalu, ali za razliku od prethodnih turnira iz ove godine, mnogo je vi{e razloga za zadovoqstvo nego za brigu. Kada se podvu~e crta, ni sam \okovi} nije bio nezadovoqan posle me~a. "Defintivno sam igrao dobar tenis. Mislim da je to najboqe {to sam igrao ove godine. Verovatno kad me pro|e razo~arewe zbog poraza, tad }u mo}i da izvu~em mnogo pozitivnih stvari iz ove nedeqe", istakao je srpski teniser. I upravo je u ovim re~ima svetski broj jedan najboqe sumirao svoj nastup na {panskoj {qaci koju je zbog nekorektne publike bio sklon da izbegava kada god je bilo mogu}e prethodnih godina. Sada su mu bili neophodni me~evi, pa je odluka da do|e u {pansku prestonicu bila laka,

a vrlo verovatno ba{ ona koja mu je trebala. Problemi sa kojima se suo~io na prethodnim nastupima i koji su izazvali veliku zabrinutost, sada nisu bili prisutuni. Daleko od toga da je \okovi} izgledao idealno, ali je po prvi put delovalo da je na pravom putu. Na turnirima u Monte Karlu i Beogradu, doìveo je neprijatne poraze nakon {to se u potpunosti raspadao u tre}em setu. Ni protiv Alehandra Davidovi~a Fokine na startu mastersa u Kneèvini ni protiv Andreja Rubqova u Beogradu, nije postojao u odlu~uju}em setu i izgledao je kao izduvan balon. Ono {to mu je bila prednost nad rivalima, da ih lomi u dugim i iscrpquju}im me~evima, sada je postala wegova Ahilova peta. Pri~alo se o nedostatku me~eva, misterioznoj bolesti, a ni sam Novak nije ostavaqao utisak poverewa. Zato je u Madridu bila potpuno druga pri~a. S Alkarazom je vodio pravi rat na terenu. Strahovite razmene, èstok tempo i najboqi tenis u zavr{nici me~a ~ija je duìna bila dostojna grend slemova, pokazateq su da je Novakova fizi~ka kriza pro{lost. S obzirom na to da mu treba {to vi{e me~eva kako bi spremno do~e-

kao Rolan Garos, izazov koji mu je Alkaraz bacio u lice bio mu je preko potreban. Pored fizi~ke spreme, raduje jo{ jedan detaq. Novak je sjajno servirao od po~etka me~a i dozvolio je samo dva brejka rivalu, od kojih jedan u prvom servis gemu dok se nije zagrejao. Sjajno je kombinovao i raznovrsno servirao i naro~ito kada je bio u te{kim trenucima, servisom je uspevao da se vadi iz problema. U ovoj fazi karijere je to od velikog zna~aja, a s obzirom na to da se mu~io sa po~etnim udarcem prethodnih nedeqa, izdawe protiv Alkaraza mo`e samo da raduje. Ima razloga i za brigu, mada pou~eni iskustvom ne preteranih. Novakov ritern je bio dosta ispod standarda na koje nas je navikao i zbog ~ega ga smatraju najboqim u istoriji. Treba re}i i da mu je ovo bio prvi susret sa Alkarazom

u karijeri, pa je i to moglo da ima uticaj kao faktor iznena|ewa, ali }e Novak definitivno morati boqe. "Wegov kik servis ima ovde ogromnu visinu i bilo je stra{no te{ko da se sna|em sa takvim lopticama, po{to sa te strane nisam dobro ose}ao svoj ritern. Servirao je sa mnogo kika da bi sebi stvorio {to boqu poziciju", priznao je \okovi} posle me~a. I prethodne godine je \okovi} podizao formu ba{ u ovom periodu. Posle slabog izdawa u Beogradu je presko~io Madrid, a u Rimu odigrao finale. S titulom na Serbia Openu oti{ao je u Pariz i potom ispisao istoriju osvojiv{i svoju drugu titulu na Rolan Garosu. Rim koji se igra od 8. do 15 maja je slede}a stanica. Pa neka se istorija ponovi. N. R.

Put „anonimusa“ od 120. mesta i titule u Hrvatskoj, do ru{ewa Novaka i Nadala [panski teniser Karlos Alkaraz dobio je krila posle me~eva sa Rafaelom Nadalom i Novakom \okovi}em. Ono {to je do pre godinu dana zvu~alo nezamislivo, sada je postalo stvarnost i sve nas je uhvatilo napre~ac. Posle vi{e od 15 godina hegemonije trojice najboqih igra~a svih vremena, ume{ao se i ~etvrti koji je spreman da pokida taj lanac dominacije. Bio je tu i Endi Mari jedno kratko vreme, ali je Britanac uvek bio vi{e rad nego ose}aj, a Alkaraz deluje da ima ba{ sve. Ose}aj, "glavu", snagu, pritom je svestan da mora stalno da radi da ne bi stagnirao. Ako se po jutru dan poznaje... Ok, sad je ve} kasno da ka`emo: Nova~e, Rafa, pazite se. Wih je Alkaraz arhivirao ve} u Madridu, pobedio je Nadala u ~etvrtfinalu u tri seta, Novaka u polufinalu tako|e u tri seta, a onda je "pro`drao" za ru~ak Zvereva za sat vremena. Kad se desi ovako ne{to, logi~no pitawe je - otkud bre ovaj iza{ao sad? I mo`e da se doda "odjednom", zato {to je pre samo godinu dana Alkaraz bio van stotinu najboqih na planeti. U vreme kad je lani debitovao na turniru u Madridu, bio je 120. teniser. Nije ni ~udo {to tinejxer iz Mursije, koji je 19. ro|endan proslavio petog maja, nije nikome bio na radaru. Svoj meteorski uspon po~eo je pre dve godine kada se vrzmao oko 500. mesta na ATP listi. Tada je bio maloletnik za

koga niko nije ~uo, lani je bio klinac za koga je malo ko ~uo, a danas ve} svi znaju za wega. Od epiteta "princa" {panskog tenisa, do hrabrih, mo`da i suludih predvi|awa da }e biti najboqi svih vremena (da, bilo je i stru~waka koji ve} sada to tvrde), Alkaraz je pro{ao veoma kratak put. Kao {to je u prethodnih mesec dana pre{ao put od igra~a koji nije mislio da }e mo}i da osvoji Rolan Garos, do onog koji ho}e da ga osvoji. "Mislim da sam spreman da osvojim Grend slem. To je moj ovogodi{wi ciq, poku{a}u da osvojim svoj prvi trofej. Radim na tome, vide}emo {ta }e se doga|ati", rekao je Alkaraz posle titule u Madridu. Podloge mu nisu bitne. Pobedio je u Majamiju na mastersu, ~ekirao beton. Pobedio Novaka i Nadala na {qaci Madrida ~ekirao i crvenu podlogu. U oba slu~aja je imao "brdo" vinera, a ako je protiv Novaka prebacio brojku 30, onda znamo da je re~ o nekom posebnom. Drop {ot, puca koliko je dobar, kretawe, brz kao muwa, promena ritma - mo`e, servis bije preko 220 na sat. Fali mo`da samo ritern. Sve to je bilo u nagove{tajima lani kad je gubio i od Talona Grikspora u Monpeqeu, Marka Trungelitija u Gran Kanariji 2, ali i od Emila Rusuvuorija, Haimea Munara i ostalih. Jan-Lenard [truf ga je izbacio u tre}em kolu Rolan Garosa, Danil Medvedev u drugoj rundi Vimbldona, ali od tada kre}e

"ono pravo". Filip Krajinovi} i Ri{ar Gaske nisu mogli da mu uzmu meru u Umagu, gde je Alkaraz do{ao do prve titule. To je bilo sredinom jula pro{le godine. Kiksnuo je [panac u Kicbilu od Aleksandera Erlera, koji }e, ako Alkaraz ovako nastavi kao sada - tu pobedu prepri~avati unucima. Austrijanac je Alkaraza dobio kao 337. igra~ planete. Danas su potpuno razli~ita liga, iako je i Erler u me|uvremenu uspeo da se progura do najboqih 100. Karlos je stao u ~etvrtfinalu US Opena, jer je morao

da se povu~e i preda Feliksu Oè-Alijasimu, a do kraja godine je slavio jo{ na "nekst xen finalu". Ove godine }e verovatno igrati na onom Zavr{nom mastersu namewenom "krupnim ribama". Iskoristio je pravi trenutak kada Novak ne moè da igra na polovini najve}ih turnira, a Nadal nije u punom naponu snage da moè da re|a masterse iz nedeqe u nedequ i do izraàja je do{ao wegov kvalitet. Sada mu povratka nazad nema, zna to i sam, a za igra~a koji ima Nadalov mentalitet, povratak ne}e biti ni mogu}. Jeste on postao jedini koji

je pobedio Novaka i Nadala na istom turniru na {qaci, najmla|i iza Nadala koji je do{ao do 50 pobeda u karijeri, najmla|i koji je pobe|ivao svetskog broja 1, jo{ otkako je Nadal pobedio Federera pre 17 godina, najmla|i koji je u isto toliko godina stigao do Top 10. Sve i sva{ta je zaista poobarao Alkaraz od rekorda i malo {ta mo`e da mu stane na put, osim sopstvene glave i naravno - onih koje je u Madridu jednom sru{io. A ako jednom pobedite Novaka ili Nadala, dobili ste borbu, ali ne i rat. Bar ne dok oni ne ka`u da je kraj. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 12. 5. 2022.

Dragan Stojkovi} Piksi:

Mi smo vrhunski rok bend koji sawa polufinale Mundijala Peta Zvezdina zvezda zasijala je u punom sjaju i u reprezentaciji. Zapravo, nastavio je stopama koje je odavno uklesao u dràvni tim kao igra~. Sada to ~ini u ulozi glavnokomanduju}eg s klupe, a zvezdu i na tom poslu ve} je utisnuo, kao holivudske face {to ostave na Bulevaru slavnih. Pro|e, eto, godina i ne{to vi{e, sa Piksijem na klupi “orlova”. Iako euforija zbog plasmana na Mundijal jo{ nije pro{la, pra{ina se sleè i vreme je da se saberu utisci. I da saznamo {ta jo{ moèmo od “orlova” i Piksija da o~ekujemo. Mo`da i neko novo ~udo, za{to da ne? Re{ili smo da krenemo od onog {to nas najpre o~ekuje. Isku{ewa u Ligi nacija, i to ~etiri samo u junu. n Gostujemo Norve{koj i [vedskoj, a slede}eg meseca igramo i dva me~a protiv Slovenije. Da li su utakmice u tom takmi~ewu, kako narod kaè, samo puko hvatawe zaleta za ono najva`nije - Mundijal? - Pa, sude}i po komentarima, ispada da su ta ~etiri me~a svojevrsno zagrevawe za Svetsko prvenstvo, ali mi ne gledamo tako. U pitawu je ozbiqno takmi~ewe, u ozbiqnoj grupi. Naravno, svaka utakmica koju }emo odigrati pre Mundijala zna~i}e nam u svakom smislu. I da vidimo kako u datom momentu izgledamo i da u hodu ispravqamo ne{to ukoliko bude bilo potrebno. Dakle, sa najve}om ozbiqno{}u pristupamo Ligi nacija - kaè Piksi. n Dokle moèmo da dobacimo na Svetskom prvenstvu? - Nisam vidovwak. Nikada se nisam bavio prognozama. Tu sam tanak. Ono {to mogu sa sigurno{}u da tvrdim, u}i }emo u najve}e takmi~ewe motivisani do daske. Verujem da je do sada na{ narod ukapirao na{u posve}enost. Uostalom, o tome svedo~e dela. Rezultat je jedino merilo uspeha. Imali smo ga, zar ne? n Grupa je te{ka, tu su [vajcarska, Kamerun i fudbalski monstrumi iz Brazila? - Okej, Brazilci su sinonim fudbala, odvajkada. âst wima i wihovom izvanrednom timu. Me|utim, tu bih se zaustavio. Hajde da govorimo o nama. O na{im momcima, koji su izgurali kvalifikacije na maestralan

na~in. Mnogo su uradili u prethodnih godinu dana. Plasman na Mundijal bio je, naravno, jagoda na vrhu torte. A, znate {ta je jo{ va`nije? Pa, to {to smo pobedili jednu od najve}ih reprezentacija planete. I to na wihovom terenu. I to onda kada je bilo jedino bitno. U posledwem kvalifikacinom kolu, kada nas je samo pobeda vodila na {ampionat. I mi to lepo ostvarimo, rekao bih {mekerski, i obradujemo naciju. Dakle, ispunili smo dvostruki bitan ciq. Overili plasman na Mundijal i skinuli kona~no jedan veliki skalp. Ja sam, brate, zadovoqan. n Kaù qudi da moramo da se revan{iramo [vajcarskoj, sa kojom igramo posledwi me~ u grupi, zarad poraza i wihovog prizemnog proslavqawa golova na pro{lom Mundijalu? - Uop{te ne gledam na tu utakmicu kao na revan{, kao neko ne{to tu duguje. Ne, mi dugujemo sebi i Srbiji da se prikaèmo u pravom svetlu i, ako se kockice poklope, daj boè ostvarimo pobedu. Igra}emo i protiv wih - kao i do sada. Zna~i, o~ekujmo lep fudbal, onakav kakav i gajimo. Za gol vi{e, ako vam je draè. Ina~e, posledwa utakmica u grupi uglavnom ume da bude i kqu~na. Ali, to ne mora da zna~i da }e biti u na{em slu~aju. Imamo mi dva me~a pre tog, Brazil, pa Kamerun. n [ta biste voleli da ostvarite u Kataru? - Ciq je da pro|emo grupu. Verujem duboko da to moèmo da ostvarimo. A, ne{to vi{e? Super ako do|e do toga... Ja recimo sawam polufinale. Video sam da i predsednik Srbije prièqkuje isto. Voleo bih da ponovo obradujemo na{ narod. Ose}amo promenu klime i te kako, {to se ti~e reprezentacije. Neki novi vetrovi duvaju, podse}a sve na neka lepa vremena kada smo svi, {to se dràvnog tima ti~e,

Joki} je opet MVP NBA lige! bili na istom zadatku. @elim da to negujemo i o~uvamo. I da bude jo{ boqe. Preduslov za uspeh je dobra atmosfera i pozitivno okruèwe. Vidi se i po reprezentativcima promena, ose}am iskrenu radost kada se okupimo zarad nekog ciqa. n [turi ste {to se ti~e rivala u Kataru, a oni vas hvale? - Ne traìte od mene da hvalim protivnike. Imam ja va`nija posla, na primer, da govorimo lepo o na{im igra~ima. Koji su to zasluìli. U svoje dvori{te. Neka druge razmi{qaju o nama. I neka nas slobodno hvale, ne gre{e zbog toga sigurno (smeh). n [ta, bre, eventualni... Ta va{a re~enica pustila je duboko korewe u narodu, ~uje se na svakom }o{ku? - Drago mi je i ~esto sam nasmejan zbog toga. Simpati~no mi je stvarno {to je ta moja spontana izjava postala svojevrna parola. Nema tu neke tajne. Ja volim da pobedim, pogotovo za svoj narod. zar u fudbalu postoji ve}a svetiwa od dràvnog tima? Eto, ta neka dobra energija po~ela je da se preliva i u drugim pravcima. Pogledajte fantasti~an uspeh na{ih fudbalerki. Pobeda nad silnom Nema~kom je ne{to {to se de{ava jednom u dvadeset, tridest godina, ako se uop{te i desi. I tim trijumfom devojke do|u na prag plasmana na Svetsko prvenstvo, na kome nikada nisu bile. n Pobedni~ka poruka za kraj? - Qudi moraju da shvate da je svetlo uvek na kraju tunela, a da svaki pojedinac mora da se potrudi da do wega do|e {to je pre mogu}e. Vreme neumitno prolazi, ono je kao pesak, curi brzo i mora{ da bude{ uvek spreman na sve, pogotovo na nadogradwu sopstvene li~nosti. I da sa verom gleda{ napred. Na taj na~in crnilo i stagnirawe nemaju {ansi protiv tebe - zakqu~io je Piksi. S. G.

Ono {to svi odavno znamo, sada je i ozvani~eno - Nikola Joki} opet je MVP NBA lige! Posle Janisa Adetokumba, koji je bio MVP 2018. i 2019. godine, Joki} je drugi Evropqanin koji je postao najkorisniji igra~ liga{kog dela dva puta uzastopno. Joki} je tako nadma{io i Dirka Novickog koji je bio jednom MVP, 2007. godine, tre}i je i stranac sa dva MVP trona posle Stiva Ne{a, koji je dominirao 2005. i 2006. godine kao igra~ Finiksa. Velika je ovo ~ast i za Denver koji je u{ao u dru{tvo timova koji imaju dva MVP priznawa, a tu su Atlanta (kao Sent Luis Hoks dodu{e), zatim Juta, Klivlend, Majami i Oklahoma. Boston ima 10 titula, Lejkersi osam, Filadelfija i îkago po {est, Milvoki pet, Hjuston ~etiri, Sparsi, Finisk i Voriorsi po tri. Veliki je ovo dan i za Denver i za Joki}a, koji je izvukao maksimum iz Nagitsa u godini koju su obeleìle povrede Portera Xuniora i Mareja. Prakti~no je sam na le|ima Joki} nosio celu ekipu, nadma{io je Xoela Embida (Filadelfija) i Janisa Adetokumba (Milvoki). Nikola je imao najboqi kontinuitet, najboqe brojke, najve}u ravnoteù i raznovrsnost u svim statisti~kim parametrima, od poena, skokova i asistencija do blokada, defanzivnog u~inka, uticaja na ekipu... Podsetimo, Nikola je ranije tokom sezone uspeo da postane jedini igra~ u istoriji lige sa preba~enih 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija u sezoni. Svoj tim je vodio do {estog mesta Zapada, dok je prose~no beleìo 27 poena, 14 skokova i osam asistencija, te bio 200 minuta duè na parketu od Embida, glavnog konkurenta. Ono {to je novo, jeste ceremonija. Joki}u je pro{le godine samo uru~en trofej na utakmici, nije se odràvala ceremonija zbog pandemije, ostalo je samo da se utvrdi letwi datum.

MILOJEVI] PRI^AO AMERIKANCIMA O JOKI]U I OSTAVIO IH U NEVERICI

"Bio je gojazan, nije mogao ni jedan sklek da uradi..." Nikola Joki} ima za sobom jo{ jednu odli~nu NBA sezonu, a zbog partija koje je u dresu Denvera pruìo, drugi put uzastopno dobio je MVP nagradu. Wegov biv{i trener iz Mege, Dejan Milojevi}, kod kog je Somborac stekao afirmaciju, a koji sada radi kao pomo}nik u stru~nom {tabu Stiva Kera u Golden Stejtu bio je gost Denvera, a tom prilikom je otkrio kako je prvi put ~uo za Nikolu. - Vlasnik kluba gde sam radio je za wega ~uo u novinama. îtao je izve{taj iz juniorske lige i video je da postiè po 30 poena... Kada smo shvatili da je ve`bao tri ili ~etiri puta nedeqno, a ne svakodnevno i da je u pitawu krupan i malo gojazniji momak i kada je do{ao kod mene video sam talenat, ali sam rekao vlasniku da treba da mu damo jedan mesec da odmori, samo da bi mogao da igra na profesionalnom nivou. Nije mogao da odradi sklek. Pla{io sam se da }e ga stariji povrediti. Mesec dana je radio samo sa trenerom, posle toga sam ga stavqao u igru, rekao je Milojevi}. Kaè da svi treba da budu ponosni {to nas Joki} predstavqa u takvom svetlu u svetu. - Veliki je zbog svega. U Srbiji imamo dva velika kluba - Partizan i Zvezdu. Nije igrao za wih. Za{to je to va`no? Zato {to ako zaigrate za jedan od wih, druga polovina Srbije vas ne voli. Do{ao je iz Mege i zato ga gotovo svi vole. Kada dolazite iz male zemqe sa 7.000.000 qudi, mada smo dobri u ko{arci, i budete tako uspe{ni... Moèmo da budemo ponosni na wega... N. R.