Srpski glas 12. oktobar0

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 12. 10. 2023. z Year XXXIII No.2574

Ve}

Ekskluzivni intervju sa Ambasadorom Republike Srbije u Australiji, Radetom Stefanovi}em

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Istorijsko glasawe na referendumu 14. oktobra {irom Australije

Strane 14 i 19

DAN ODLUKE ZA AUSTRALIJSKE ABORIXINE Tema nedeqe:

Rat u pojasu Gaze – Hamas protiv Izraela Strane 4 i 7

GDE JE NAJSKUPQA SRPSKA ZEMQA?

Wiva kao najsigurnija banka za ~uvawe kapitala Strana 22

Putopis: Strane 16 i 17

ULAGAWE DR@AVE SRBIJE U SVEST O NACIONALNOM IDENTITETU VAN SRBIJE JE IMPERATIV ZA NAS

Strana 20

Najlep{e crkve u Evropi – 5 verskih zdawa koja oduzimaju dah

2 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

Pucwava ispred tr`nog centra u Melburnu

MU[KARAC UBIJEN U SA^EKU[I, U AUTO ISPAQENO 12 HITACA

ZLATNI BICIKL ZA SAMO 408.000 DOLARA

Novo prevozno sredstvo u Dubaiju Me|unarodni sajam satova i nakita na Bliskom istoku bio je doma}in za vi{e od 500 doma}ih i me|unarodnih brendova iz celog sveta. Dubai je poznat po predmetima koji su opto~eni zlatom, po pozla}enim superautomobilima, pozla}enim zgradama. Ove godine na listu je dodat i zlatni bicikl.

Kompanija "Al Romaizan Gold and Jewellery", sa sedi{tem u Saudijskoj Arabiji na 52. Sajmu satova i nakita predstavila je zlatni bicikl ~ija vrednost je 408.000 dolara.

U Dubaiju gradu poznatom po sjaju i luksuzu zlatni bicikl je privukao mnogo pa`we. Ukra{en je pravim listovima zlata od 24 karata. „To je prilika bez premca za sve talente da poka`u svoje najnovije kreacije i inovacije posetiocima kojih je preko deset hiqada svake godine na ovom doga|aju. Ve}ina wih je u potrazi za najekskluzivnijim zlatnim dizajnom, nakitom, luksuznim satovima i savremenim modnim linijama iz celog sveta“, rekao je Saif Mohamed Al Midfa, izvr{ni direktor „Ekspo centra".

Kako je istakao Mohamed Abasi, direktor digitalne kompanije „Al Romaizan“, projekat izrade zlatnog bicikla trajao je oko {est meseci, a u timu je u~estvovalo 20 qudi.

Zlatni bicikl nije eksponat i ve} je dostupan na tr`i{tu u Dubaiju.

Jedan mu{karac je ubijen upucwavi ispred tr`nog centra na severu Melburna a policija veruje da je re~ o sa~eku{i.

Radnici Hitne pomo}i stigli su u tr`ni centar na Vindrok Aveju u Kregiburnu ne{to pre 15 ~asova po lokalnom vremenu posle poziva.

Na licu mesta su zatekli dva povre|ena mu{karca, od kojih je jedan preminuo, dok je drugi sa te{kim povredama preba~en u bolnicu.

Policija je obezbedila podru~je i u toku je uvi|aj, a sumwa se da je napad bio planiran.

Policija je morala da spre~i jednog mu{karca da do|e do mesta doga|aja dok su ga u`asnuti posmatra~i gledali. Na snimku sa lica mesta vidi se belo vozilo za koje se veruje da je mercedesov terenski automobil.

Prozor suvoza~a je izre{etan sa devet hitaca, sa jo{ tri

o~igledna traga od metka na {ofer{ajbni.

Singapur: dozvola za posedovawe kola za vi{e od 100.000 dolara

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Cena sertifikata za posedovawe velikog porodi~nog automobila u Singapuru iznosi rekordnih 106.619 dolara.

Gra|ani koji `ele da poseduju automobil moraju da imaju dozvolu za posedovawe da bi mogli da ga kupe. Sertifikati se prodaju na aukcijama svake dve nedeqe, a vlasti kontroli{u broj dozvola koji se izdaje. Sa porezima i uvoznim da`binama, sistem je od Singapura napravio najskupqu dr`avu na svetu za kupovinu automobila, pi{e Bi-Bi-Si. Sistem desetogodi{wih dozvola na posedovawe kola uveden je 1990. kao mera za smawivawe

gu`vi.

Postoje razli~ite vrste dozvola, i to za mawe automobile, motocikle i komercijalna vozila.

Cene su naro~ito sko~ile u periodu nakon pandemije, a od tada iz meseca u mesec posti`u nove rekorde.

Najmawa cena za dozvolu na posledwoj aukciji bila je 76.000 dolara, {to je skoro tri puta vi{e od 2020. godine. „Otvorena” kategorija, koja podrazumeva da ne postoje ograni~ewa na namene za koju }e vozilo biti kori{}eno, ko{ta vi{e od 110.000 dolara.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 3

Rako~evi}: Na Kosovu totalitarizam, po~eo obra~un sa srpskim jezikom

U zemqotresu u Avganistanu najmawe 2.400 poginulih Katastrofa je pro{le subote zadesila severozapadni avganistanski grad Herat i okolinu, a `rtve se jo{ broje.

Spasioci poku{avaju da izvuku pre`ivele i mrtve iz ru{evina, dva dana nakon {to su severozapadni grad Herat i okolinu pogodili najsmrtonosniji zemqotresi koji su potresli Avganistan posledwih godina.

Talibanska administracija saop{tila je da je najmawe 2.400 qudi poginulo, a mnogo vi{e povre|eno u prirodnoj katastrofi koja je bila me|u najrazornijim na svetu, nakon {to je u Turskoj i Siriji u zemqotresima poginulo 50.000 qudi.

"Operacija jo{ traje, jo{ uvek izvla~e qude iz ru{evina", rekao je za Rojters portparol guvernera Herata Nisar Ahmad Elijas, dodaju}i da je pogo|eno i vi{e desetina sela u okolini Herata.

Mnoge zgrade u gradu ostale su relativno netaknute, ali su sredwovekovni minareti wegovih ~uvenih xamija pretrpeli odre|ena o{te}ewa.

"Veliki broj ~lanova na{e porodice je stradao, ukqu~uju}i jednog od mojih sinova, a moj drugi sin je tako|e povre|en", rekao je jedan od `iteqa Mir Ahmed koga je Rojters zatekao u bolnici.

Okru`en planinama, Avganistan ima istoriju jakih zemqotresa, od kojih su se mnogi de{avali u neravnom regionu Hinduku{a koji se grani~i sa Pakistanom.

Pakistanski tim za potragu i spasavawe u pripravnosti je da pomogne u oblasti pogo|enoj katastrofom, a sprema se i da po{aqe hranu, lekove, {atore i }ebad.

Iran, ~ija je granica mawe od 90 kilometara od mesta najte`e pogo|ene oblasti, tako|e je obe}ao humanitarnu pomo}, saop{tila je talibanska administracija. Kineski Crveni krst ponudio nov~anu pomo}.

Na Kosovu je postalo potpuno prirodno da ukoliko izgovorite „Kosovo i Metohija“ ne}ete imati pristup institucijama i bi}ete odstraweni iz javnog `ivota, kazao je novinar i kwi`evnik @ivojin Rako~evi} nakon odluke Nezavisne komisije za medije (NKM) da zabrani emitovawe kanala Arena zbog, kako su naveli, preno{ewa video poruka iz Srbije u kojima se "veli~a doga|aj u Bawskoj".

Nekoliko dana pre zabrane emitovawa Arene, Upravni odbor Radio-televizije Kosova suspendovao je @eqka Tvrdi{i}a sa mesta direktora RTK2, kanala na srpskom jeziku, tako|e zbog izve{tavawa o doga|ajima u Bawskoj.

Rako~evi} isti~e da je na Kosovu "totalitarno dru{tvo koje po~iwe da se obra~unava sa jezikom". „Ovde je postalo potpuno prirodno da ako ka`ete 'Kosovo i Metohija' vi vi{e nemate pristup ni institucijama, ni bilo ~emu {to zna~i za va{ `ivot, dakle, vi ste odstraweni iz javnog `ivota. Sportske kanale na kojima se ne{to emituje u nekom formatu, elimini{ete svojoj publici, svojim gra|anima zabrawujete. U najgorim ideologijama to se radilo, ali je ipak postojala nekakva mogu}nost da se sa~uvate, da se spasavate“, rekao je Rako~evi} za Kosovo onlajn.

On isti~e da je situacija takva da kada jezik, re~i i simboli po~iwu da budu okida~ za drugu stranu i mehanizam da vas

elimini{e iz `ivota, shvatite da ste dostigli najvi{i stepen diskriminacije.

Podse}a da je Kosovo jedini evropski prostor bez {tampe, ukqu~uju}i i {tampu na srpskom jeziku. „Posle korone Albanci su prestali da {tampaju svoje novine, ja ne znam da li je sada ne{to pokrenuto, ali {to se nas

„Koga to zanima, kre}emo se prema svetloj budu}nosti, a u svetloj budu}nosti ne}e biti {tampe, svi }e vam re}i 'pa, Bo`e moj sve je sada u telefonu i sve se to mo`e pro~itati, me|utim, nije samo {tampa, kada smo mi u pitawu ne dolaze ni kwige. Po{tar u Pri{tini, naro~ito ako vidi neku kwigu na }irilici, potrudi}e se da

ti~e, {to se Srba ti~e, i kada je re~ o novinama na srpskom jeziku, to je sa ovim sankcijama jednostavno zavr{eno, {vercuju se neki primerci pojedinih novina, i tu povremeno ne{to do|e i vi to pro~itate, ali to su te prirodne `ivotne qudske navike koje su vam definitivno uskra}ene“, rekao je Rako~evi}.

Ukazivano je na taj problem, tvrdi Rako~evi}, svim me|unarodnim institucijama, me|utim, efekta i daqe nema.

ona zavr{i u korpi. Zato svima koji {aqu kwige na KiM ka`em da to ne rade, jer ne}e sti}i“, isti~e Rako~evi}.

Ciq svega toga je, ukazuje Rako~evi}, potpuno jasan. „To je taj prostor apsurda u kom su jezik, {tampa, mediji, profesionalizam postao okida~ i sredstvo u kome mi treba da se odreknemo i da se prilagodimo tu|oj slobodi, tu|em jeziku i tu|im simbolima“, zakqu~uje Rako~evi}.

Vu~i}: Radoi~i} ne mo`e biti izru~en, PROLE]E U JESEN - KAD MU VREME NIJE...

Na jugu Srbije vo}e Kosovo ne priznajemo kao dr`avu Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u intervjuu za Skaj wuz da nema govora o izru~ewu bilo koga, pa ni Milana Radoi~i}a Pri{tini, jer Beograd ne priznaje Kosovo kao dr`avu. Naglasio je da je Beograd u pregovorima pod pokroviteqstvom Evropske unije uvek bio konstruktivan i prihvatao sve predloge Brisela, dok Pri{tina tra`i samo priznawe i odbija da formira Zajednicu srpskih op{tina.

Na pitawe o tvrdwama Pri{tine da je navodno Beograd isplanirao de{avawa u Bawskoj, obezbedio grupi Srba naoru`awe, kao i o fotografijama kosovske policije na kojima se vidi da je ve} a koli~ina oru`ja koja je zaplewena proizvedena u Srbiji, odgovorio je da je uvek lak{e optu`iti Beograd.

Predsednik Srbije govorio je i o Milanu Radoi~i}u, kojeg su pri{tinske vlasti ozna~ile kao „vo|u teroristi~ke grupe”, a kojeg organi u Srbiji terete za vi{e krivi~nih dela u vezi sa de{avawima u Bawskoj 24. septembra ove godine.

Predsednik Srbije je potvrdno odgovorio na pitawe da li mu je Radoi~i} blizak saveznik. „Nema sumwe, bio je potpredsednik Srpske liste”, kazao je Vu~i}, dodav{i da ipak ne mo`e da ka`e da mu je bio prijateq. „On je optu`en. Bilo je to veliko, ogromno krivi~no delo”, naglasio je.

ponovo procvetalo

Aleksandar Vu~i} i Milan Radoi~i} Na pitawe za{to ne izru~i Radoi~i}a Pri{tini, Vu~i} je odgovorio pitawem: „Da li me zezate ili {ta?” „Pitam vas to zbog toga {to znate da ne mo`emo da izru~imo bilo koga Pri{tini, jer Kosovo ne priznajemo kao dr`avu”, rekao je i ponovio da je re~ o ozbiqnom krivi~nom delu. „Bilo je hiqade ozbiqnih krivi~nih dela i iako smo ~lanica UN, oni nisu nikog izru~ili Beogradu”, naveo je Vu~i}.

Govore}i o grupi Srba koja se u Bawskoj sukobila sa kosovskom policijom, Vu~i} je podvukao da su „ti qudi uglavnom proterani sa svojih pragova”.

Zbog neobi~no visokih temperatura priroda nije krenula u fazu mirovawa, pa su neke vo}ke na jugu Srbije ponovo procvetale. Novi cvetovi mogu iznuriti biqke, pa je verovatno da }e slede}e godine one imati slabiji rod i prinos, ka`e stru~wak za vo}arstvo ni{ke Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be Sre}ko Vuka{inovi}, a prenose „Ju`ne vesti”.

Stru~wak za vo}arstvo obja{wava da se retrovegetacija de{ava kada su jeseni tople, posebno kod onog vo}a kome je rano opalo li{}e ili nije bilo dobro za{ti}eno.

Uglavnom su to tre{wa, vi{wa, ko{ti~avo vo}e, posebno ono koje je imalo rano cvetawe. Tako|e, to je slu~aj sa vo}kama koje su lo{e tretirane.

Toplije vreme o~ekuje se u Srbiji i naredne nedeqe sa temperaturama i do 27 stepeni.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

TEMA NEDEQE

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

RAT U POJASU GAZE

Hamas protiv Izraela: Rat koji mo`e da zapali ~itav Bliski istok Ste`e se obru~ oko Pojasa Gaze – izraelski ministar odbrane naredio potpunu opsadu, Hamas otvoren za pregovore o primirju. Krvavi sukob Hamasa i izraelske vojske po~eo je iznenadnim napadom Hamasa na Izrael. Vi{e od hiqadu i {esto qudi je stradalo, a preko 5.000 je rawenih. Izraelski zvani~nici poru~uju da }e pobediti, a da }e se odgovor Hamasu pamtiti decenijama. Izraelska vojska saop{tila je da je mobilisano 300.000 vojnika. Ministar odbrane na-

Izrael je, bez sumwe, vojno nadmo}niji i od Hamasa i od Hezbolaha. Po vojnoj mo}i nalazi se me|u 20 sila sveta.

Prema podacima vojno-analiti~arskog portala "Global fajer pauer", Izrael ima 3.111.295 qudi koji mogu da slu`e vojsku.

Kada je re~ o vojnom osobqu, procewuje se da ih ima 646.000 od ~ega je 173.000 u aktivnoj slu`bi, rezervista ima 465.000 i 8.000 u paravojnim jedinicama. U vazduhoplovstvu imaju 89.000 qudi, u kopnenoj vojsci 200.000 a u mornarici 20.000.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

Pokret je zapo~eo kao izdanak Muslimanske bra}e u Egiptu i stvorio vojno krilo, Brigade Izedin al-Kasam, da bi vodio oru`anu borbu protiv Izraela sa ciqem osloba|awa istorijske Palestine.

Hamas ima dobro razvijenu vojnu strukturu sa, u vreme pisawa izve{taja 2009, 15.000 do 16.000 vrlo motivisanih boraca.

Prema podacima izraelskih snaga od pre nekoliko godina, organizacija ima oko 10.000 raketa ukqu~uju}i i projektile dugog do-

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Za{to je Mosad prespavao udar Hamasa na Izrael Ракета лансирана на Израел из Газе redio potpunu opsadu Pojasa Gaze – obustavqena isporuka hrane, vode, struje i goriva.

Izrael mo`da ima najve}u vojnu mo} na Bliskom istoku, ali ne treba potceniti motivisanost Hamasa i Hezbolaha.

Palestinske vlasti saop{tile su da je usled napada izraelskih snaga na Pojas Gaze ubijeno najmawe 700 Palestinaca. U saop{tewu palestinskog Ministarstva zdravqa navodi se da je povre|eno vi{e od 4.000 qudi, prenosi Al Xazira. Izraelsko Ministarstvo zdravqa je ranije saop{tilo da je u sukobima ubijeno vi{e od 900 Izraelaca, kao i da ih je vi{e od 2.600 povre|eno u napadima palestinske militantne grupe Hamas.

Palestinska grupa Hamas pokrenula je proteklog vikenda iznenadni napad iz Gaze na Izrael, {to je eskaliralo u sukob ozbiqnih razmera koji preti da se pretvori u regionalni rat.

Libanski Hezbolah pozdravio je napade i u znak "solidarnosti" sa Palestincima, pokrenuo napade na izraelske vojne polo`aje u spornim [iba farmama, pojasu zemqe na razme|i libansko-sirijske granice i Golanske visoravni koju kontroli{e Izrael.

Eskalacija nasiqa na Bliskom istoku nagnala je mnoge da se pitaju kolika je vojna mo} svake "strane" sukoba i ko bi na kraju mogao da prevlada?

Izrael ima ukupno 601 avion, od kojih je 481 spremno za borbena dejstva. Tenkova imaju 2.200 (spremnih 1.760), vozila 56.290 (spremnih 45.032), artiqerijskih sistema raznih vrsta 1250. Kada je re~ o plovilima koje koristi da presretne po{iqke oru`ja Palestincima, Izrael ima 67, s tim {to nema nosa~e aviona i helikoptera, razara~e ni fregate.

Izrael je lider u proizvodwi dronova jo{ od osamdesetih, ali se do skora u javnosti nije govorilo o ovoj grani vojne industrije zemqe. Nedavno se saznalo da u okviru odbrambenih snaga (IDF) postoji Eskadrila 161 poznata i kao "Crna zmija" koja upravqa najsavremenijim "hermes 450" odnosno "zik" dronovima koje koristi za ga|awe ciqeva u Gazi, Libanu i na Zapadnoj obali.

Izrael ima i Gvozdenu kupolu gotovo neprobojni protivraketni odbrambeni sistem.

Hamas je skra}enica za Islamski pokret otpora i na arapskom zna~i "revnost". Grupa politi~ki kontroli{e pojas Gaze, teritoriju od oko 365 kvadratnih kilometara koja je dom za vi{e od dva miliona qudi, ali je blokirana od strane Izraela.

Pokret Hamas osnovali su u Gazi 1987. imam {eik Ahmed Jasin i wegov pomo}nik Abdul Aziz al-Rantisi, ubrzo nakon po~etka prve Intifade, ustanka protiv izraelske okupacije palestinskih teritorija.

meta, ali i veliku flotu dronova. S obzirom da je samo u subotu Izrael zasut sa vi{e od 2.500 projektila mogu}e je da je taj broj daleko ve}i.

Procewuje se da Hezbolah ima "nekoliko hiqada" pristalica i vi{e stotina operativaca. Me|unarodni institut za strate{ke studije procewuje da libanska grupa ima izme|u 600 i 1.000 aktivnih boraca, sa poja~awem od 3.000 do 5.000 qudi i oko 10.000 rezervista.

Institut procewuje i da imaju 10.000–15.000 raketa, kao i hiqade protivtenkovskih projektila, koje ve{to koriste. Veruje se da imaju i oko 2.000 bespilotnih letelica.

Grupa nema avione sa posadom, tenkove ili oklopna vozila, ali imaju obu~enu, ve{tu, dobro organizovanu, visoko motivisanu pe{adiju koja je opremqena savremenim oru`jem iz arsenala Sirije, Irana i Narodne Republike Kine, i koja je veoma upoznata sa teritorijama na kojima se bori.

Hamas je otvoren za razgovore o mogu}em primirju sa Izraelom, po{to je „ostvario svoje ciqeve”, izjavio je visoki zvani~nik te palestinske militantne grupe Musa Abu Marzuk. On je u razgovoru za Al Xaziru da je Hamas otvoren za „sve politi~ke dijaloge”, na pitawe o tome da li je grupa spremna da razgovara o mogu}em prekidu vatre.

Da li su izraelski unutra{wi sukobi mo`da ubedili Hamas i wegove pristalice u Teheranu da je Izrael iznutra slab i rawiv i da je trenutak za napad?

Izraelske obave{tajne slu`be su zakazale, bile su sigurne u vlastite sposobnosti i taj ose}aj ih je izneverio. Izrael je ve} mesecima zahva}en unutra{wim politi~kim trvewima, protestima i sukobima, a Hamas je to smatrao znakom slabosti i odlu~io da napadne.

Krvavi teroristi~ki napad Hamasa u subotu bio je „11. septembar“ za Izrael, ne samo zbog opsesivne `eqe za osvetom, ve} i zbog neobja{wivog slepila koje mu je prethodilo.

Pravi propusti obave{tajnih slu`bi nisu samo posledica nedostatka informacija, ve} i neuspeha da se one ispravno protuma~e. Bes i mr`wa koji su pokretali Hamas i wegove pristalice bili su dobro poznati Izraelcima. Ono {to su potcenili je domi{qatost i tehni~ka pamet wihovih protivnika, pi{e „Va{ington post”.

Izraelci nisu verovali da }e neprijateq mo}i da deluje istovremeno u vazduhu, na moru i na kopnu. I o~igledno su potcenili sposobnost Hamasa i wegovih saveznika da ~uvaju tajne.

Obave{tajna elita je verovala da Netanijahu uni{tava Izrael iznutra svojim napadima na Vrhovni sud. Elita dr`avne bezbednosti je potpuno sekularna, `ivi u Tel Avivu i Haifi i slu{a Mocarta. I bila je duboko ogor~ena Bibijevim savezom sa ultraortodoksnim partijama, koje po pravilu ne slu`e vojsku i `ele potpuno druga~iji Izrael – mnogo religiozniji od onog koji su izgradile sada{we obave{tajne slu`be i wihovi prethodnici.

Mesecima pre nego {to su se militanti Hamasa probili iz svog kaveza u Gazi, izgledalo je da se Izrael raspada. Hiqade Izraelaca iza{lo je na ulice Tel Aviva u znak protesta protiv Netanijahuovog poku{aja da promeni ono {to su oni videli kao sam karakter dr`ave.

Da li je ovaj politi~ki haos podstakao napade u Gazi? Da li su unutra{wi sukobi u proteklih nekoliko meseci mo`da ubedili Hamas i wegove pristalice u Teheranu da je Izrael iznutra slab i verovatno rawiv i da je trenutak za napad.

PLANETA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 5

NAJGORE U POSLEDWIH 236 GODINA:

Kina, Saudijska Arabija, TROŠKOVI TRANSFERA $0* Japan rasprodaju DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS ameri~ke obveznice TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000 Na iznose preko $10,000 *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

Kriza na tr`i{tu obveznica SAD se produbquje. Stru~waci ukazuju da bi poraz mogao biti gori od svega {to pi{e u istorijskim kwigama.

Stratezi "Benk of Amerika" nedavno su objavili podatke o tr`i{tu obveznica SAD koji se`u sve do osnivawa nacije. I to pokazuje, ka`u, da nikada ranije nije bilo du`eg perioda gubitaka kao prethodne tri godine. Te{ko je, naravno, znati koliko su ta~ne brojke iz tih ranih postkolonijalnih godina i koliko ~esto se obveznicama moglo trgovati tokom rata 1812. godine, ali postoji ne{to uznemiruju}e u najgoroj statistici u posledwih 236 godina, pi{e "Blumberg".

To je dirqiv podsetnik na veli~inu bola koji se {iri kroz finansijski svet nakon inflacionog {oka i skoka kamatnih stopa za koji je malo ko o~ekivao da dolazi.

Udarac je bio dovoqno jak da ove godine sru{i banku "Silicijumske doline" i tri druge regionalne banke i gurne druge u krizu sve dok kreatori politike u Va{ingtonu nisu po`urili da ih podr`e. To tako|e nagla{ava zabrinutost koja brzo raste u nekim krugovima na Volstritu zbog sve nestabilnijeg stawa finansija ameri~ke vlade.

Ogromni deficiti izgledali su dobro kada su Federalne rezerve imale kamatne stope na nuli i kupovale desetine milijardi obveznica svake nedeqe, jer besplatan novac mo`e prikriti mnoge probleme. Me|utim, sa dana{wom stopom od 5%, matematika postaje nezgodna.

Vladin ra~un – i kao rezultat toga, ponuda obveznica koje treba da proda – se zbrajaju tako brzo da mo`e nadvladati ono {to se dugo smatralo nezasitnom tra`wom za najsigurnijom investicijom na svetu.

"Ima previ{e dugova", ka`e Ed Iardeni, dugogodi{wi ekonomista sa Volstrita.

I tako cena desetogodi{we dr`avne obveznice — kqu~nog merila za sve vrste tro{kova zadu`ivawa u privredi — pada, podi`u}i wen prinos na najvi{i nivo u posledwih 16 godina.

Investitori, drugim re~ima, zahtevaju popust za kupovinu duga, dinamiku koja

je uve}ana iznenadnim izlaskom Feda sa tr`i{ta. Kvantitativno ubla`avawe, poznat Fedov program kupovine obveznica, postalo je neodr`ivo kada su kreatori politike smatrali da je inflacija neprijateq broj 1 - samo je upumpalo previ{e novca u ve} pregrejanu ekonomiju.

Centralne banke u Brazilu, Kini, Japanu, Saudijskoj Arabiji prestale su da kupuju ameri~ke obveznice, a ~ak su krenuli i u direktnu prodaju.

Vakuum stvoren odlaskom centralnih banaka ponovo osna`uje tradicionalne snage u finansijama: banke, hex fondove, osigurava~e. Iardeni voli da ovu grupu naziva borcima, termin koji je uveo jo{ 1980-ih. Upravo sada, ka`e on, oni su se vratili da rade svoje, guraju}i cene obveznica nani`e i prinose navi{e, i {aqu}i upozorewe Va{ingtonu da obuzda deficit i inflaciju.

AMERIKA KUPUJE SOPSTVENI DUG

Iz Ministarstva finansija SAD su nedavno ve} preventivno najavili da }e, po~etkom 2024. godine, prvi put posle dve decenije, inicirati program otkupa dr`avnih obveznica (treasury buyback program).

Tako Ministarstvo finansija, kao emitent dr`avnih obveznica u ime Vlade SAD, sada namerava da podr`i tr`i{te na kome se trguje dr`avnim dugom, kako bi ga napravilo likvidnijim u slu~aju nekog {oka koji bi se mogao preliti na ostala tr`i{ta kapitala, jer je tr`i{te ameri~kog duga najve}e tr`i{te duga na svetu.

Drugim re~ima, koliko god se ~inilo ~udnim, Amerika namerava da kupuje sopstveni dug. I to iz straha da niko drugi to ne}e `eleti, {to bi dovelo do pada vrednosti dr`avnih obveznica SAD. Su{tinski razlog za ovaj najavqeni program otkupa le`i upravo u strahu da bi investitori mogli u jednom momentu mogli agresivnije da krenu sa prodajom tih vrednosnih papira iz svojih portfolija (u skladu sa trenutnom situacijom i {pekulacijom o kvalitetu ameri~kih dr`avnih obveznica nakon pri~e o prezadu`enosti SAD) i time izvr{e pritisak na cene tih obveznica u smislu obarawa wihove vrednosti.

Zato se javqa Ministarstvo finansija SAD, kao dodatni i ravnopravni u~esnik na tom tr`i{tu, koje je spremno da vr{i ot-

SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME!

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

kup ovih hartija od vrednosti u slu~aju da wihova ponuda bude ve}a od tra`we (a prognozira se da to lako mo`e da se dogodi), i time spre~i da wihova cena padne.

STRAH OD RECESIJE LEBDI NAD AMERIKOM

Ne radi se o tome da SAD ne pla}aju svoje dugove. Sporadi~na panika oko gorwe granice duga i rokova za finansirawe vlade su, barem za sada, samo to. Prava zabrinutost je da sprovo|ewem fiskalne politike koja toliko pove}ava prinose, Va{ington vr{i pritisak na kompanije i potro{a~e {irom Amerike. Gurnite prinose previsoko, prebrzo i ne{to u ekonomiji }e se slomiti.

To se desilo SVB jo{ pro{le zime, a Iardeni brine da }e se to sada ponoviti - i potencijalno uvu}i ekonomiju u bolnu recesiju u tom procesu.

"Pribli`ili smo se nivou gde bi ne{to moglo da se pokvari", ka`e Iardeni.

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

Kqu~ni nivo za wega: 5% na desetogodi{wu obveznicu. Nadma{ite to, ka`e on, i {anse za recesiju }e se zaista pove}ati. Pro{le nedeqe je prinos dostigao ~ak 4,89%. Samo dva meseca ranije kretao se oko 4%. Tokom pandemije iznosio je ~ak 0,3%.

Korporativne obveznice su tako|e oslabile, dok je dolar oja~ao u odnosu na ve}inu drugih valuta. ^ak je i nafta, koja je tokom celog leta uglavnom bila nepropusna za {ire ekonomske sile, pro{le nedeqe uvu~enauvrtlogtr`i{taobveznica,bele`e}i gubitke koji su prekinuli vi{emese~ni rast.

Ono {to ovaj trenutak ~ini jo{ {okantnijim za veterane Volstrita je to {to je poremetio vi{egodi{wu stabilnost na tr`i{tu obveznica koju je orkestrirao Fed. To komatozno stawe, u kojem su se referentni prinosi kretali oko 2% iz dana u dan, godinu za godinom, postalo je poznato kao nova normala.

SAD — i ve}i deo ostatka sveta — u{li su u eru niskog rasta i niske inflacije posle finansijske krize 2008, tako da su najni`e stope imale smisla. Malo ko na Volstritu je video mnogo toga {to bi to moglo da promeni, ~ak ni kada je pandemija pokrenula bujicu vladine potro{we.

Sada, kada se promene odvijaju tako radikalnom brzinom, mnogi finansijski stru~waci odjednom se pozivaju na sve vrste ekonomskih sila koje bi godinama mogle da odr`avaju visoke prinose: globalno zagrevawe, prelazak na zelenu energiju, deglobalizaciju, demografske promene i, naravno, stalno rastu}a ponuda dr`avnih obveznica.

Ekipa iz "Benk of Amerika" je iskopala jo{ jedan istorijski grumen da bi podvukla poentu: globalne kamatne stope tokom ovog perioda bile su najni`e u posledwih 5.000 godina.

"Blumberg" ukazuje da je na sceni svet u kome trgovci obveznicama, imaju mnogo ve}i glas, Fed ima mawi, a potro{a~i, korporativni rukovodioci i zakonodavci u Va{ingtonu moraju da se suo~e sa o{trom realno{}u - da je ameri~ki eksperiment sa besplatnim novcem zavr{en.

6 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

SE]AWA

35 GODINA OD IZBORA POSLEDWEG SOVJETSKOG PREDSEDNIKA

Posledwi sovjetski lider Mihail Gorba~ov: Vo|a koji je sahranio veliku zemqu Gorba~ova cene na Zapadu, ali je u ruskom narodu upam}en kao onaj ko je razbio "veliku zemqu" i izazvao stradawa miliona qudi.

Mihail Gorba~ov je 1. oktobra 1988. izabran za predsednika Prezidijuma Sovjetskog Saveza. Bio je to vrhunac wegove politi~ke karijere, posle koje }e uslediti pad. Politi~ka karijera Gorba~ova mo`da je mogla da bude blistava, ali se ubrzo

okon~ala: ta~no 25. decembra 1991, kada mu je, kao predsedniku SSSR-a, ukinuta funkcija jer se zemqa raspala. Jedna od posledica raspada su i ratovi koji su buknuli na biv{em sovjetskom prostoru.

Gorba~ov je pre toga, u avgustu 1991, podneo ostavku i na mesto {efa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza i zatra`io da Centralni komitet donese odluku o raspu{tawu partije, osnovane pre 93 godine,

koja je tada jo{ imala milionsko ~lanstvo.

Gorba~ov je danas, pre svega u ruskom narodu, upam}en kao onaj ko je razbio "veliku zemqu" i izazvao stradawa miliona qudi.

Razbijawe SSSR-a ozna~io je po~etak niza dramati~nih doga|aja, koji }e se okon~ati krvavim raspletom u Ukrajini.

Posledice reformi Gorba~ova Gorba~ov je stupio u KPSS u svojoj 21. godini. Od tada je wegova karijera brzo

Како да гласате да се ваш глас рачуна

РЕФЕРЕНДУМ | СУБОТА, 14. ОКТОБАР Гласање на референдуму је другачије од гласања на изборима.

1. Треба да попуните јeдан гласачки листић.

2. На гласачком листићу ће бити питање о предложеној промени Устава.

3. Да бисте гласали, упишите или ‘Yes’ ИЛИ ‘No’ на енглеском у квадратић на гласачком листићу. Сви држављани Аустралије од 18 година и старији морају да гласају. Ништа не брините ако погрешите. Само затражите нови гласачки листић и почните из почетка. Пример гласачког листића

Више информација ћете наћи на aec.gov.au/translated или позовите 1300 720 147 Одобрио Председник Изборне комисије, 10 Mort Street, Canberra, ACT Authorised by the Electoral Commissioner, 10 Mort Street, Canberra, ACT.

napredovala. Godine 1979, Gorba~ov je postao ~lan sovjetskog Politbiroa, gde je stekao naklonost Jurija Andropova, nekada{weg {efa KGB. Nakon smrti Konstantina ^erwenka, Gorba~ov je 1985. izabran za generalnog sekretara KPSS i postao je fakti~ki vladar Sovjetskog Saveza. Kada je stupio na funkciju, popularnost je stekao zahvaquju}i "perestrojki" i "glasnosti", ali se ta popularnost brzo istopila. Na primer, kada se 1996. Gorba~ov se kandidovao za predsednika Rusije, dobio je samo jedan odsto glasova.

Gorba~ovqeva "glasnost" dovela je do bu|ewa nacionalizma i antiruskih ose}awa u sovjetskim republikama. Zahtevi za ve}u nezavisnost od Moskve su postajali sve glasniji, posebno u balti~kim republikama: Estoniji, Litvaniji i Letoniji.

Nacionalisti~ka ose}awa su se pojavila i u Gruziji, Ukrajini, Jermeniji, Azerbejxanu... Gorba~ov je oslobodio snagu koja }e na kraju uni{titi Sovjetski Savez.

Na kraju Gorba~ov je podneo ostavku, a SSSR je zvani~no raspu{ten. Gorba~ov je danas generalno dobro ocewen na Zapadu, navodno zato {to je okon~ao Hladni rat. Ipak, u Rusiji, on ima reputaciju vo|e koji je prouzrokovao kolaps dr`ave, {to je izazvalo veliku ekonomsku bedu Rusije iz 90-ih.

Podani~ki odnos prema Zapadu U me|unarodnoj politici Gorba~ov je, pre svega, `eleo "poboq{awe odnosa sa Zapadom". U februaru 1988, Gorba~ov je objavio povla~ewe sovjetskih snaga iz Avganistana. Povla~ewe se zavr{ilo slede}e godine, ali se gra|anski rat u ovoj zemqi nastavio.

Dokumenti sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti u Arhivu nacionalne bezbednosti na Univerzitetu Xorx Va{ington pokazuju naivnost ili lakovernost Gorba~ova, koji, nakon raspu{tawa Var{avskog ugovora, nije tra`io nikakav pisani ni javni sporazum sa zapadnim dr`avama, pre svega sa SAD, o ne{irewu NATO-a na istok.

Po~ev od 1990. godine, Gorba~ov je dobijao samo usmena uveravawa od ameri~kih i evropskih lidera da se NATO ne}e {iriti na istok. "Ni jedan in~ prema istoku", rekao je tada ameri~ki dr`avni sekretar Xejms Bejker.

Sekretar Bejker je uveravao Gorba~ova da je, "ne samo za Sovjetski Savez, ve} i za druge evropske zemqe va`no da imaju garancije da se, ukoliko Sjediwene Dr`ave zadr`e svoje prisustvo u Nema~koj u okviru NATO-a, vojna jurisdikcija NATO ne}e {iriti na istok ni za milimetar".

Kona~no, ameri~ki predsednik Xorx Bu{ je 31. maja 1990. rekao Gorba~ovu: "Mi nemamo nameru, ~ak ni u svojim mislima, da na bilo koji na~in naudimo Sovjetskom Savezu. Zato se zala`emo za ujediwewe Nema~ke u NATO." [to se ti~e ukqu~ivawa isto~noevropskih zemaqa u NATO, britanski premijer Xon Mejxor je 1991. godine rekao Gorba~ovu: "Ni{ta od toga se ne}e dogoditi". Ali, dogodilo se.

PLANETA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 7

TRI DECENIJE OD TRAGI^NIH DOGA\AJA U RUSIJI

Kako je Jeqcin poslao tenkove na zgradu parlamenta u Moskvi Posledica je jedna od najve}ih tragedija u istoriji Moskve koja je dovela do velikog broja `rtava, a ruski nau~nik i politi~ki pisac Aleksandar Zinovjev je ovako opisao doga|aj: Akcija nezakonitog predsednika bila je fakti~ki akcija Zapada radi daqeg razarawa zemqe, ovog puta Rusije.

Na hiqade Moskovqana upiralo je tog jutra sa zaprepa{}ewem pogled u zgradu parlamenta Rusije. Tenkovi su bili na ulicama i ga|ali su, sistemati~no, zdawe Vrhovnog sovjeta. Ovaj doga|aj, zapisao je jedan od svedoka, simboli{e svr{etak istorije Rusije, koja se zavr{ava sramotno.

Sre}om, nije bilo tako.

Bio je to epilog ustavne krize iz 1993. godine koja je bila politi~ki obra~un izme|u predsednika Rusije Borisa Jeqcina i ruskog parlamenta, koji se na kraju pretvorio u oru`anu pobunu. Predsednik Boris Jeqcin 21. septembra 1993. odlu~io je da raspusti parlament - Kongres narodnih deputata i Vrhovni sovjet, iako kao predsednik Rusije nije imao ustavno ovla{}ewe da to uradi.

Parlament je Jeqcinove odluke proglasio za ni{tavne, smenio ga i proglasio potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vr{ioca du`nosti predsednika.

Situacija se dramati~no pogor{ala po~etkom oktobra. Demonstranti su 3. oktobra probili policijski kordon oko parlamenta, zauzeli kancelarije gradona~elnika Moskve i poku{ali da zauzmu televizijski toraw Ostankino. Vojnici odani Jeqcinu su potom tenkovima napali zgradu parlamenta, a sam napad je trajao vi{e od 10 ~asova. Do napada je do{lo po direktnom nare|ewu

predsednika Jeqcina, u ranim jutarwim satima 4. oktobra.

Na kraju je vojska zauzela zgradu Vrhovnog sovjeta i uhapsila vo|e pobune. Potpredsednik Ruckoj i lideri parlamenta, me|u kojima i predsednik Vrhovnog sovjeta Hazbulatov, predali su se vojsci.

Sukobi su se nastavili i slede}ih dana, ponegde prerastaju}i u prave uli~ne borbe. Posledica toga je tragedija koja je dovela do velikog broja `rtava u istoriji Moskve jo{ od vremena Oktobarske revolucije.

Prema procenama vlade, ubijeno je 187 osoba, a raweno 437.

Izvori opozicije procewuju broj `rtava na oko 2.000. Spisak poginulih, koji je objavila komisija Dume i koja nije gajila topla ose}awa prema Jeqcinovoj administraciji, je takav, da podatke koji "pove}avaju" broj smrtnih slu~ajeva na stotine mogu se klasifikovati samo kao urbana legenda.

OBRA^UN JEQCINA SA POSLANICIMA UZ APLAUZE SA ZAPADA Naravno, ustavna kriza imala je svoju predistoriju. Jedan od va`nih razloga za oru`anu pobunu bio je Jeqcinov "program ekonomskih reformi" zvanih "[ok-terapija", koji je stupio na

snagu 2. januara 1992, posle ~ega je usledio drasti~an rast cena.

Pove}ani su porezi, nastupila je duboka kreditna kriza, zbog ~ega su zatvorene mnoge fabrike.

Jeqcinove ekonomske reforme su izazvale dugotrajnu krizu i depresiju u Rusiji.

Zavr{na etapa krize zapo~ela je 21. septembra 1993. godine, kada je objavqen ukaz predsednika RF pod nazivom "O ustavnoj reformi Ruske Federacije u etapama". Wegova su{tina je bila u tome {to je predsednik `eleo da uzurpira vrhovnu vlast u zemqi, {to je onemogu}io delovawe zakonite vrhovne vlasti (Vrhovni sovjet) i prakti~no likvidirao Ustav.

Svi regioni Rusije su smatrali da je ukaz kriminalan, a Sibir je zapretio ekonomskom blokadom. Vo|eni su i pregovori kod patrijarha radi vra}awa na status od pre 21. septembra, ali strane nisu na{le zajedni~ki jezik pa su pregovori propali.

Nakon neuspelih pregovora Jeqcin je blokirao Vrhovni sovjet, a sve se de{avalo uz aplauze i odobravawe Zapada. Kako je, u svom u osvrtu na ove doga|aje, napisao ruski nau~nik i politi~ki pisac Aleksandar Zinovjev: "O~igledno da se Jeqcin bez odo-

brewa i saveta svojih zapadnih gospodara nikad ne bi odva`io na taj korak. Akcija nezakonitog predsednika bila je fakti~ki akcija Zapada radi daqeg razarawa zemqe, ovog puta Rusije."

Poslanici u Kongresu narodnih deputata i u Vrhovnom sovjetu su odbili da prihvate izmene predsedni~kih ovla{}ewa na na~in na koji je to zahtevao Jeqcin.

Kako nastavqa Zinovjev: "Opozicija je bila slaba i raspar~ana.

Nije imala jasan stav. Fakti~ki je sve vreme igrala kako joj svira predsedni~ki tim."

Pre toga su deputati, nagla{ava Zinovjev, "zna~ajno doprineli uspostavqawu potencijalno diktatorskog re`ima. Oni su donosili amandmane na Ustav, {ire}i ovla{}ewa predsednika i ograni~avaju}i ovla{}ewa predstavni~kih organa vlasti".

PREVARILI SU NAROD… Tokom septembra i oktobra '93, bilo je mnogo na~ina da se predsednik zakonito smeni; doga|aji su o~igledno mogli po}i i drugim smerom. "Ali svaki put bi ga spasli lideri opozicije Hazbulatov (predsednik Vrhovnog Sovjeta) i Ruckoj (potpredsednik Rusije).

Iako se predsednik ve} tada nije obazirao na predstavni~ku vlast,

ipak je opozicija bila spremna na ustupke, povla|uju}i wegovim diktatorskim ambicijama."

Prema Zinovjevu, lideri opozicije su fakti~ki bili figure kojima upravqa predsedni~ki tim. "Poneko od wih se, uo~i ovih doga|aja, jo{ zakliwao na vernost predsedniku." I svi su se nadali povratku u okru`ewe predsednika Jeqcina.

Lideri opozicije ve}inom su bili Jeqcinovi qudi, ali predsedni~ki tim ih je uporno pretvarao u neprijateqe. "Bili su mu potrebni upravo u tom svojstvu, kao pretwa", tvrdi Zinovjev. "Zato je svim sredstvima propagande opoziciji stvarana la`na reputacija fa{ista, nacional-socijalista, komunista..."

Zapravo, bila je pripremana "grandiozna provokacija po scenariju iz avgusta 1991, i to na visokom profesionalnom nivou," ali to je za Jeqcina i wegovo okru`ewe jednostavno bilo nedosti`no.

Na kraju, navedimo zakqu~ak ovog pisca: "Lideri opozicije su unapred znali da je ustanak osu|en na propast. Izdali su narod koji je u wih poverovao, podmetnuv{i najboqe sinove Rusije pred cevi. Prevarili su narod…"

Li{en prirodnih resursa, Pojas Gaze pati od hroni~ne nesta{ice vode i goriva. Nezaposlenost poga|a polovinu stanovni{tva.

Vi{e od dve tre}ine stanovni{tva zavisi od humanitarne pomo}i. Isti udeo `ivi ispod granice siroma{tva.

Od 2008. do 2021. godine

izraelska vojska ~etiri puta je napadala Gazu kako bi zaustavila Hamasove napade na Izrael, uni{tila mu infrastrukturu koja se koristila za te napade i ubila mu vo|e.

Novi rat izbio je u subotu nakon masovnog, iznenadnog Hamasova napada na Izrael, pi{e Telegraf.

RAT U IZRAELU

[ta je Pojas Gaze?

Pojas Gaze, popri{te novog rata sa Izraelom, palestinska je enklava u rukama islamisti~kog pokreta Hamasa koja se decenijama te{ko nosi sa nasiqem i siroma{tvom Na severu i istoku grani~i se sa Izraelom, na zapadu mu je Sredozemno more, a na jugu Egipat.

To je sku~ena teritorija od 360 kvadratnih kilometara, 41 kilometar dug i {irok od {est do 12 kilometara.

U Pojasu Gaze `ivi dva miliona Palestinaca, odnosno oko 6.000 stanovnika po kvadratnom kilometru, {to predstavqa jednu o teritorija sa najve}om gustinom naseqenosti na svetu.

Zahvaquju}i nalazi{tu Tel es-Sakan, otkrivenom 1998. go-

dine, arheolozi su potvrdili da je utvr|eni kanaanski grad bio kontinuirano naseqen od 3.200 do 2.000 pre nove ere u sada{wem Pojasu Gaze.

Nakon toga, Gaza je bila pod asirskom, vavilonskom, rimskom, arapskom i hri{}anskom dominacijom.

U 20. veku Gaza je do{la pod egipatsku upravu 1948. godine, ubrzo nakon progla{ewa Dr`ave Izrael. Teritoriju je zatim okupirao Izrael nakon arapsko-izraelskog rata 1967. godine.

Izrael se 12. septembra 2005. jednostrano povukao iz Pojasa Gaze, gde dve godine kasnije na vlast dolazi Hamas, islamisti~ki pokret koji Izrael i mnoge zapadne zemqe smatraju teroristi~kom organizacijom.

U junu 2006. Izrael je uveo kopnenu, vazdu{nu i pomorsku blo-

kadu enklave nakon otmice izraelskog vojnika koji je oslobo|en 2011. godine.

Jevrejska dr`ava je poja~ala blokadu u junu 2007. kada je Hamas iz Gaze proterao palestinsku vlast Mahmuda Abasa.

Jedini izlaz iz Gaze koji nije pod izraelskom kontrolom je grani~ni prelaz Rafah s Egiptom.

8 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

Sarajevo ne}e Srbina PE^EWE SA RA@WA JELA PO NARUXBI na ~elu vojske ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

Predsedni{tvo BiH odobrilo imenovawa generala i raspodelu pozicija u vojsci, ali opstrukcija Bo{waka zako~ila posao, pi{e beogradska „Politika“.

Na ~elo Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH (funkciju koja je pandan na~elniku gene-

Aleksandar Goganovi}, nisu imenovani pre svega zbog opstrukcija politi~kog Sarajeva. „Oni odugovla~e procedure imenovawa zato {to na ~elo Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH treba da do|e general iz reda srpskog naroda. Nova generalska struktura usvojena

И војска зазире од српских кадрова: касарна „Козара” у Бањалуци ral{taba) ovog puta treba da do|e general iz reda srpskog naroda. No, to name{tewe je toliko zasmetalo politi~kim elitama u Sarajevu da bezmalo dve godine blokiraju izbor kompletne generalske strukture u zajedni~koj vojsci.

Novi generali, pojasnio je zamenik ministra odbrane BiH

je u Predsedni{tvu BiH, ali generali jo{ nisu imenovani.

Kasnimo s tim procesom ve} godinu i po”, istakao je Goganovi}.

Srpski predstavnici u zajedni~kim organima najavili su da }e opstrukcije Sarajeva izazvati reakciju i odgovor Bawaluke. „Nijedna odluka iz domena odbrane na nivou BiH ne}e dobiti

zeleno svetlo nadle`nih institucija u Sarajevu dok ne bude imenovan novi generalski kor”, rekao je Goganovi} za „Glas Srpske”.

Na primer, na sednici Saveta ministara BiH pre nekoliko dana nije podr`an predlog da iz buxetske rezerve bude preba~eno 3,6 miliona konvertibilnih maraka (oko 1,8 miliona evra) Ministarstvu odbrane BiH. Goganovi} je pojasnio da je stav najvi{ih zvani~nika Srpske da sve dok ne budu imenovani novi generali u Zajedni~kom {tabu Oru`anih snaga BiH „povla~imo sve ta~ke dnevnog reda koje predla`e Ministarstvo odbrane, a koje idu na sednice Saveta ministara, Parlamenta i Predsedni{tva BiH”.

Srpski kadrovi u Oru`anim snagama usaglasili su sa srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH @eqkom Cvijanovi} i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom imena ~etiri generala koji }e biti iz srpskog naroda. Sada je potrebno da ministar odbrane Zukan Helez zaka`e sastanak sa zamenicima, kako bi se formalizovao predlog za imenovawe generala. Taj dokument onda ide na potvr|ivawe u Predsedni{tvo BiH, nakon ~ega ide daqe na potvrdu u Predstavni~ki i Dom naroda parlamenta BiH. Po planu strukture generalskog kora koji je odobrilo Predsedni{tvo BiH, pozicija na~elnika Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH – na kojoj

PH 0430 732 284 SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO[TIQA je trenutno Bo{wak – pripa{}e Srbima. Na mesto zamenika na~elnika [taba za operacije i [taba za resurse trebalo bi da do|e Bo{wak, odnosno Hrvat.

Pozicija komandanta Operativne komande trebalo bi da pripadne Hrvatima, dok na ~elo zamenika komandanta za operacije treba da do|e Srbin, a za zamenika komandanta za resurse Bo{wak. Komandant Komande za podr{ku trebalo bi da bude iz reda bo{wa~kog naroda, dok }e zamenici komandanta za resurse i operacije biti iz reda srpskog, odnosno

hrvatskog naroda. Komandant ^etvrte pe{adijske brigade trebalo bi da bude Hrvat, Pete pe{adijske brigade Bo{wak, a [este pe{adijske Srbin. Generalni inspektor Ministarstva odbrane je pozicija na kojoj ostaje Bo{wak. Vrhovnu komandu i kontrolu nad Oru`anim snagama BiH ima Predsedni{tvo BiH, koje u toj sferi odluke mora da donosi konsenzusom. Lanac komandovawa i kontrole nastavqa se do ministra odbrane BiH, zatim preko na~elnika Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH.

Dodik: Srpska je sposobna i spremna da brani svoj integritet i Ustav U pregovore sa EU mo`e da se u|e kada svi u BiH budu prihvatili dve stvari: da se odlu~uje bez stranaca i da Sarajevo ne vr{i opstrukcije u~e{}a Bawaluke u tom procesu, napisao je predsednik RS. Republika Srpska je sposobna i spremna da brani svoj integritet i Ustav, poru~io je u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks predsednik RS Milorad Dodik.

"Republika Srpska ima sve vi{e prijateqa u svetu koji razumeju na{u ustavnu poziciju u BiH i ne opravdavaju pritiske dela zapadnih zemaqa", istakao je Dodik.

On je podsetio da je, tokom pro{le nedeqe, imao sastanak sa ma|arskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpe{ti, na kojem je Orban izrazio spremnost da preuzme projekte u Republici Srpskoj koje je otkazala nema~ka vlada.

Dodik je istakao da je Srpska jo{ opredeqena za punopravno ~lanstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, {to je i pokazala, kako je napomenuo, podr{kom usvajawu zakona iz 14 kqu~nih prioriteta.

Me|utim, naveo je da u pregovore sa EU mo`e da se u|e kada svi u BiH budu prihvatili dve stvari.

"Prvo, da o svemu mo`emo odlu~ivati bez stranaca. Drugo, da se u praksi vidi kako je Sarajevo odustalo od opstrukcija u~e{}a Republike Srpske u procesu EU integracija u wenom punom kapacitetu", istakao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da antidejtonska BiH ide putem

raspada i ne slu`i nijednom narodu ni gra|anima u BiH, ve} je potrebna samo strancima da odr`avaju tenzije.

Dodik je podsetio da prema Aneksu 2 Dejtonskog sporazuma nije samo granica izme|u dve dr`ave - Republike Srpske i Federacije BiH od kojih je u Dejtonu nastala "Bosna i Hercegovina".

"To je takozvana 'dr`ava' ali bez odre|ewa {ta je po dr`avnoj strukturi. Najbli`a definicija te i takve BiH je da je

to entitet sa me|unarodno priznatim granicama i kao takva ~lanica Ujediwenih nacija. Neodre|enu 'BiH' ~ine Republika Srpska na 49 odsto teritorije predratne SR BiH i muslimansko-hrvatska federacija pod zvani~nim nazivom 'Federacija BiH' na 51 odsto teritorije.

Prema dejtonskom Ustavu BiH, Republika Srpska i Federacija BiH kao dve dr`ave unutar dejtonskog okvira, imaju svoje zakonodavne, izvr{ne, i sudske organe, svoje vojske i policije, svoje carine i svoje grani~ne slu`be, svoje poreze i svoje finansije iz kojih finansiraju ono minimalno i neophodno na nivou 'BiH' {to je propisano Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma kao Ustavom BiH", kazao je on.

Prema wegovim re~ima, dr`ava BiH po Dejtonskom sporazumu nema ni{ta, osim onoga {to joj dozvole i daju dva dr`avotvorna entiteta.

Dejtonska BiH ima samo tri organa – Predsedni{tvo, Ustavni sud i Centralnu banku, sa vrlo ograni~enim i ta~no pobrojanim nadle`nostima, smatra Dodik i navodi da sve

ostale nenavedene dr`avne nadle`nosti, funkcije i organi - pripadaju dvema dr`avama – Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Prema me|unarodnom pravu, ka`e predsednik RS, narod je nosilac suverenosti i iz toga izvire i suverenitet dr`ava.

"Deklaracijom od 9. januara 1992. godine, zasnovanoj na plebiscitu srpskog naroda od 9/10. novembra 1991. godine, srpski narod u BiH je osnovao svoju politi~ku i administrativnu jedinicu u tada{woj Socijalisti~koj Republici BiH kao jednoj od administrativno-politi~kih jedinica tada{we SFRJ. Kori{teno je pravo na samoopredjeqewe po tada va`e}em Ustavu SFR Jugoslavije u ~ijim osnovnim na~elima pi{e: Narodi Jugoslavije polaze}i od prava svakog naroda na samoopredjeqewe, ukqu~uju}i i pravo na otcepqewe, na osnovu svoje slobodno izra`ene voqe.

Dakle, re~ je o pravu naroda, (a ne i republika u sastavu SFRJ), da koristi svoje pravo na samoopredeqewe", podsetio je Dodik.

CRNA GORA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 9

Jedina zemqa na svetu gde se i le`awe isplati!

ZAVR[ENO TAKMI^EWE U LE@AWU POSLE 50 DANA Lidija i Filip izdr`ali najdu`e - on na kraju ispao xentlmen Takmi~ewe u le`awu u selu Brezna, kod Plu`ina u Crnoj Gori, zavr{eno je posle 50 dana. Do finala su dogurali Filip iz Mojkovca i Lidija iz Nik{i}a, a Filip je re{io da pobedu u izle`avawu prepusti Lidiji. Lidija Markovi} (23) je osvojila 1.000 evra, a weni roditeqi su dolazili svakog dana i nudili joj 1.000 evra samo da ustane. Ipak, ona je imala svoj motiv za pobedu na takmi~ewu u le`awu.

Lidija je kozmeti~arka iz Nik{i}a. - Do{la sam da u`ivam, da se odmorim. Trudim se da pobedim - rekla je ona ranije. Takmi~ewe u le`awu

Lidija Markovi} ima 23 godine, iz Nik{i}a je i kozmeti~arka je. Tokom takmi~ewa izjavila je za medije kako to sve uti~e na wu.

- Nije naporno uop{te. Nisam jo{ odmorila i ne planiram da ustanem. Ni{ta nije te{ko.

Ovde sam do{la da odmaram i stvarno u`ivam. Sino} smo posle pono}i proslavili hiqadu sati. Po~eo je 43. dan. Ne ose}am da toliko le`im. Ja nemam konkurenciju - rekla je ona.

Zanimqivo je da je Lidiji u jednom trenutku wena porodica nudila 1.000 evra koliko bi dobila pobedom samo da odustane.

- Ve} tri godine sam ~ekala ovo takmi~ewe, svaki put saznam kad se zavr{i. Ba{ mi bude krivo, a ove godine sam odlu~ila da ih pratim svaki dan, znala sam da se odr`ava krajem leta. Mislim da sam prva poslala poruku - ispri~ala je.

Pobednica - Lidija iz Nik{i}a

Takmi~ari u "akciji" u Crnoj Gori se zavr{ilo nakon 50 dana. Naime, Filip iz Mojkovca i Lidija iz Nik{i}a, koji su ostali do kraja, odlu~ili da zajedno stanu na tron ovog takmi~ewa, ali }e, kako se navodi, Filip xentlmenski prepustiti da medijsku pa`wu kao pobednica preuzme Lidija.

- U danima "osame" kada se du{a sama sa sobom suo~i, najdubqe se porazmisli o svemu.

Bilo je smeha, pla~a, molitvi...

Wih dvoje od ukupno dvadesetjedno su ispratili takmi~are iz Crne Gore, Rusije, Srbije i Ukrajine.

Oboje su odlu~ili da zajedno stanu na tron i slo`no uz poruku svim jugoslovenskim narodima i politi~arima poru~e da qubav i sloga re{avaju sve .

Filip kao pravi xentlmen prepu{ta medijsku pobjedu Lidiji stoji u objavi etno sela koje je organizovalo takmi~ewe.

Lidija Markovi} (23) kojoj je takmi~ewe u le`awu u Crnoj Gori donelo popularnost {irom regiona, nakon 45 dana le`awa, rekla je da je ona tek po~ela da se odmara, a na pitawe da li je neko, osim porodice i prijateqa, ~eka kad iza|e, ka`e da, i da je ona osoba vredna ~ekawa.

Kako je rekla, ona ima kozmeti~ki salon i ovo joj je super prilika da odmori.

- Napoqu me ~ekaju svi, ~eka me i salon. Zamisli koliko }e posla da bude kad iza|em, sad su svi ~uli za mene. Prijateqi mi {aqu i govore nemaoj da nas razo~ara{, ~ekamo te. Ja ustvari ovako testiram qude iz svog okru`ewa - ka`e Lidija.

Ona ka`e da joj le`awe danima nije dosadilo, ve} da su joj dosadile samo poruke pojedinih qudi.

Tek sam po~ela da odmaram - @elim ovde samo da u`i-

vam, ako mi verujete jo{ nisam odmorila, tek sad sad po~ela rekla je ona.

- Sve je dozvoqeno, samo moramo da le`imo. Na osam sati ustanemo, imamo pauzu 15 minuta. Prvu pauzu u 10 ujutru koristim za tu{irawe, drugu u 18 ~asova koristim za prawe kose, a onda se vra}am u krevet da su{im kosu. Sve uspem le`e}i.

Pauzu posle pono}i iskoristim za trenirawe. Tada koristim priliku da {to vi{e tr~im - rekla je Lidija kojoj je porodica nudila 1.000 evra da odustane.

- Porodica mi je bila najve}a podr{ka, ali sad ve} brinu za moje zdravqe i molili su me da odustanem", rekla je Lidija i dodala: - Rekla sam sebi da ne}u odustati jer nije poenta nagrada, ve} psiholo{ka igra. Otac mi je nudio 1.000 evra da odustanem, ali nije sve u novcu.

Zainatila sam se. Od 18. avgusta bilo je nas 21. Svima sam bila podr{ka, bilo mi je `ao kad su odustajali, ali posle ovoliko dana, mora neko da odustane. Ne smemo u sede}em polo`aju da budemo, to je diskvalifikacija. Dosta qudi je ispalo jer mahinalno sednu, zaborave da ne smeju", rekla je Lidija i otkrila kakvu scenu je pretrpela: "Imam fobiju od mi{eva, a dok smo bili pod Javorom, i{li su po meni. Tako da, kad tad nisam ustala, ne}u nikada - rekla je Lidija i dodala da "za wu nije istina da su Crnogorci lewi".

Organizator Mi}a Blagojevi} je posledwih dana takmi~ewa izjavio da su takmi~ari dobro i da su vreme provodili dru`e}i se, kao i da je glavni favorit bio momak iz Kru{evca.

- To je jako psiholo{ko takmi~ewe, a u~esnici su zanimqive li~nosti. Super su ekipa i tu }e ostati neka prijateqstva - rekao je on za AFP. Blagojevi} je ocenio da bi mo`da bilo i apsurdno da pobedi Kru{evqanin, jer bi uzeo titulu koja je do sada pripadala Crnogorcima.

Istakao je da takmi~ari koji su u~estvovali preporu~uju da svako treba bar jedan dan da le`i, da se ne pomera, da ostane sam sa sobom i razmisli o `ivotu.

- Takmi~ewe u izle`avawu je u`ivawe i nema te{kih pravila. To je neka vrsta preporoda - ka`e Blagojevi}.

Mo`e biti da je razlog pravilo koje je uvedeno pre par godina da se svakih osam sati mo`e oti}i u toalet na 10 minuta. Kako je rekao, ranijih godina to nije postojalo, ali je bilo opasno po zdravqe takmi~ara.

Blagojevi} ka`e da su svi iznena|eni time jer je prethodni rekord bio samo pet dana.

Ovo je dvanaesta godina kako se takmi~ewe ogranizuje, a Crna Gora je postala poznata po wemu u celom svetu.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Interpol raspisao poternicu za osumwi~enima u aferi "Tunel" u Crnoj Gori Policija i tu`ila{tvo jo{ nisu obelodanili ko je naru~io posao, kao ni ko je sve bio ukqu~en u organizaciju zahtevnog poduhvata.

Uprava crnogorske policije raspisala je me|unarodnu Interpolovu poternicu za ~etiri osobe iz Loznice za koje se veruje da su letos prokopali tunel u centru Podgorice kako bi se domogli depoa zgrade Vi{eg suda.

Interpolove poternice su raspisane za Milanom i Veqkom Markovi} em, Dejanom Jovanovi}em i Vladimirom Eri}em, prenose podgori~ke "Vijesti".

"Vijestima" je u Ministarstvu pravde saop{teno da su oni pro{log petka - 29. septembra dali saglasnost Upravi policije da preko Interpola raspi{e me|unarodne poternice za odbeglom grupom iz Srbije.

Saglasnost Ministarstva pravde data je samo dan nakon {to je Osnovni sud u Podgorici, po zahtevu tu`ioca Marka Mugo{e, odobrio odluku da se preko me|unarodnih policijskih kanala uputi potraga za onima koji se sumwi~e da su tokom avgusta i desetak dana septembra prokopali tajni prolaz od suterena zgrade do depoa Vi{eg suda.

Osnovno dr`avno tu`ila{tvo u Podgorici ~etvoricu begunaca iz Loznice, koji u Podgorici nisu imali prijavqeno prebivali{te, za sada tereti da su iz lagera suda odneli 15 pi{toqa i tri pu{ke, ali i deo spisa krivi~nih predmeta, koji su ~uvani u podrumu hrama crnogorskog pravosu|a.

U ovom predmetu pritvor je odre|en samo Podgori~aninu Predragu Miroti}u, za kojeg se sumwa da je kopa~ima iz Srbije pru`ao logisti~ku podr{ku tokom obavqawa posla.

Policija traga i za jednom ili ~ak i dve `enske osobe, ~ije su fotografije objavqene u medijima, zbog sumwe da su imale svoju ulogu u kriminalnom projektu.

Policija i tu`ila{tvo jo{ nisu obelodanili ko je naru~io posao, kao ni ko je sve bio ukqu~en u organizaciju zahtevnog poduhvata. ^lanovi te grupe terete se za kriminalno udru`ivawe, kra|u i spre~avawe dokazivawa za {ta se mo`e izre}i kazna zatvora od najmawe pet godina.

10 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

SPECIJALNE Posle nemilih doga|aja u Bawskoj kod Zve~ana na severu KiM JEDINICE KOSOVSKE POLICIJE 2. OKTOBRA SE POVUKLE IZ BAWSKE SA SEVERA KOSMETA

Prvi kontingent od 200 britanskih vojnika stigao na Kosovo radi Zamenila ih poja~awa misije KFOR-a Pi{e: Zoran Vla{kovi}

interventna policija

Jedinice specijalne kosovske policije, u ponedeqak 2. oktobra su se povukle iz naseqa Bawska, a wih su zamenili pripadnici interventne policije. Specijalne jedinice su se stacionirale u Bawskoj 24. septembra nakon oru`anog sukoba sa grupom naoru`anih Srba.

Pored policije, od 2. oktobra u Bawskoj se nalaze i pripadnici Vatrogasne jedinice.

Prvi kontingent od 200 britanskih vojnika stigao je 6. oktobra na Kosovo radi poja~awa misije KFOR-a na Kosovu.

Situacija u ovom bawskom i klimatskom nasequ sa 120 srpskih doma}instava i oko 400 stanovnika je i daqe napeta. Normalizovano je snabdevaw, dolazak i izlazak iz ovog mesta ali Srbi sa nepoverewem posmatraju kosovsku policiju.

Vojnici iz 1. bataqona Kraqevskog puka princeze od Velsa pridru`uju se britanskom kontingentu od 400 vojnika koji se ve} nalazi na Kosovu. Rumunska vlada je u utorak (3. oktobra) saop{tila da tako|e {aqe oko 100 dodatnih vojnika da podr`e KFOR. “Ovo raspore|ivawe je razborit korak da se osigura da KFOR ima snage koje su mu potrebne da ispuni svoj mandat UN-a za odr`avawe bezbednog i sigurnog okru`ewa i slobode kretawa za sve qude na Kosovu. Raspore|ivawe je zasnovano na zahtevu NATO-ovog vrhovnog komandanta savezni~kih snaga za Evropu i odobreno od strane saveznika u Severnoatlantskom savetu” navodi se u saop{tewu NATO-a.

Kako se navodi, do raspore|ivawa dodatnih snaga do{lo je nakon doga|aja na Kosovu 24. septembra i pove}anih tenzija u regionu.

NATO vodi mirovnu operaciju na Kosovu od 1999. godine u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. KFOR

se trenutno sastoji od preko 4.500 vojnika koje je doprinelo 27 NATO saveznika i partnera.

Nema~ka }e u aprilu slede}e godine poslati dodatnih 150 vojnika na Kosovo u okviru misije KFOR-a, saop{teno je 6. oktobra iz Ministarstva odbrane Nema~ke.

Na Kosovu je trenutno stacionirano oko 3.400 vojnika u ovkiru misije Kfora, od kojih je 71 nema~ki vojnik.

Odlaze}i komandant Kfora italijanski general Angelo Mikele Ristu}a izjavio je 6. oktobra da ta misija nastavqa svoju ulogu na terenu, s dodatnim trupama koje uskoro sti`u.

Naveo je da samo politi~ko re{ewe donosi mir.

“To je razlog iz koga KFOR u potpunosti podr`ava i nastavqa da obezbe|uje neophodni bezbednosni okvir za dijalog koji EU olak{ava u ciqu normalizacije odnosa izme|u Pri{tine i Beograda” naveo je” izjavio je Ristu}a na konferenciji za medije u Pri{tini.

General, kome uskoro isti~e mandat, procewuje da je situacija na KiM sada mirnija, nego pre nekoliko nedeqa i opisuje ovu godinu izazovnom u pogledu bezbednosne situacije.

“Situacija je postala slo`e-

na za upravqawe zbog niza faktora: nepoverewa me|u stranama, dugotrajnih i nere{enih pitawa, toksi~ne retorike i pristrasnih narativa”, rekao je general Ristu}a.

Ristu}a podse}a da je mandat KFOR-a jasan i ne ukqu~uje aktivnosti iz oblasti reda i zakona.

“To ostaje ekskuluzivno ovla{}ewe Policije Kosova, sa kojom su EULEKS i KFOR razvili koordinaciju, pona{aju}i se kao prvi, drugi i tre}i odgovorni.

U tom kontekstu, samo konstruktivni prilaz svih strana uz uzdr`avawe od zapaqive i kontraproduktivne retorike mo`e da pomogne da se stvore neophodni uslovi za trajnu sigurnost na Kosovu i {irom regiona na korist svih zajednica i budu}ih generacija. Mo`ete biti sigurni da }e KFOR nastaviti da ispuwava svoju ulogu u podr`avawu mira i stabilnosti na Kosovu i u {irem regionu”, dodao je Ristu}a.

Ristu}a je 27. komandant na ~elu NATO misije na Kosovu od juna 1999. godine, a 13. italijanski general, koji je obavqao ovu du`nost.

Ina~e, Turska }e od 10. oktobra preuzeti od Italije komandu nad snagama predvo|enim NATO-om na Kosovu i Metohiji.

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I MINISTAR SPOQNIH POSLOVA IVICA DA^I]:

Te`ak, ali korektan sastanak sa Berbok, va`no izbe}i dvostruke standarde Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je sastanak sa {eficom nema~ke diplomatije, 6. oktobra uTirani, bio te`ak, ali korektan, i da joj je ukazao da je va`no izbe}i dvostruke standarde u re{avawu pitawa KiM kao i da je posledwa eskalacija u pokrajini posledica neispuwavawa odredaba Briselskog sporazuma.

Ivica Da~i} je rekao da se u Tirani sastao sa nema~kom ministarkom spoqnih poslova Analenom Berbok koja je i

tra`ila da se sastanu.

“Sastanak je bio te`ak, ali

i korektan. Ja sam rekao da je potrebno paziti se dvostrukih

standarda, ali da je potrebno uva`avati sva~ije mi{qewe.

Mi smatramo da Kosovo nije nezavisna dr`ava”, rekao je Da~i} u Tirani gde je boravio na sastanku {efova diplomatija Berlinskog procesa.

Naglasio je da je Berbokova tokom sastanka ukazala na to da je krizu na KiM izazvalo nepo{tovawe Ohridskog sporazuma, ~iji je deo i Briselski sporazum i da smatra da Zajednica srpskih op{tina mora biti formirana.

“Mi smo ukazali da je pro-

blem u nepo{tovawu Briselskog sporazuma, u teroru koji se sprovodi nad srpskim narodom i pasivnosti me|unarodne zajednice da zaustavi Kurtija”, rekao je Da~i}.

On je istakao i da je upravo Srbija ta koja svih ovih godina upozorava da nepo{tovawe Briselskog sporazuma dovodi do eskalacije problema.

“To je glavni uzrok svih problema na KiM. Svima bi trebalo da bude jasno da je glavni pravac aktivnosti ispuwavawe onoga {to je dogovoreno.

SRBI U REGIONU

^etvrtak 12. oktobar 2023. 11

DA LI JE ]IRILICA ZABRAWENA U DALMACIJI?

Linta: Da~i} da uputi najo{triji protest Hrvatskoj Zahtev da Srpkiwa sa nadgrobnog spomenika ukloni }irili~na slova, protivi se Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava, i zbog toga Srbija mora da reaguje.

Hap{ewe Srba po izmi{qenim poternicama osmislio je hrvatski tu`ilac Hap{ewe Srba po izmi{qenim poternicama osmislio je hrvatski tu`ilac Mladen Baji}, a sada isti model primewuju pri{tinske vlasti s ciqem da se srpski narod, koji je branio otaxbinu od albanskih terorista i wihovih pokroviteqa iz NATO pakta, progoni i da mu se sudi, rekao je danas predsednik Udru`ewa boraca ratova od 1990. godine Crne Gore Radan Nikoli}.

On u izjavi za podgori~ku Adria tv., istakao da Srbe hapse da bi se otela wihova imovina na Kosovu i Metohiji. „Ve} imamo iskustvo na osnovu hrvatskih poternica. Hapse se qudi koji su bili pripadnici regularnih vojnih i policijskih snaga”, naveo je Nikoli}.

Kako ka`e, te qude, koji su pobegli {irom Evrope, hapse, isporu~uju… „To je jedan strah. To se radi u Hrvatskoj, a, na`alost, i u Crnoj Gori. Ovde Ministarstvo spoqnih poslova apsolutno nije odstupilo od politike Mila \ukanovi}a ni za zeru, a znamo {ta je ta politika – hap{ewe vojnika i stare{ina JNA”, naveo je Nikoli}.

Posledwa hap{ewa, ocewuje, ni{ta dobro ne}e doneti Crnoj Gori. „Bojim se eskalacije”, isti~e Nikoli}. Dodaje da je to teror nad srpskim narodom, koji se poku{ava pro{iriti i na Crnu Goru. „To je jedna katastrofa koja }e dovesti do novih sukoba i ovako, ako se nastavi, ima}emo rat koji se na`alost ovih dana desio na Kosovu* jer niko vi{e ne}e mo}i to da kontroli{e. Tu se mora zauzeti ~vrst stav i pozvati crnogorsko dr`avno tu`ila{tvo u Skup{tinu Crne Gore, saslu{ati ga na odborima, da se upozore na zakonito ~iwewe i da za{tite qude od su|ewa i podvala samo zato {to su bili vojnici JNA ili VJ, a mnogi to nisu bili, a opet se hapse”, navodi Nikoli}.

Crnogorska policija uhapsila je pro{le nedeqe I. B. (48) zbog sumwe da je 1999. godine po~inio ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji. To je tre}a osoba srpske nacionalnosti koja je uhap{ena u Crnoj Gori i koja ~eka ekstradiciju u takozvano Kosovo.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatra`io je da ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} uputi najo{triji protest ministru spoqnih poslova Hrvatske Gordanu Grli}u Radmanu zbog dopisa za uklawawe }irilice sa nadgrobnog spomenika u Dalmaciji.

Starijoj Srpkiwi koja je mu`evqevo ime na nadgrob-

menika {to je suprotno Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, Okvirnoj konvenciji za za{titu nacionalnih mawina i Ustavu Hrvatske.

Dopis je, kako navode, upu}en Srpkiwi u Poqici 12. septembra, nakon {to je podigla spomenik suprugu posle wegove smrti. Dat joj je rok od 15 dana da natpis promeni.

Navedena zakonska odredba, na koju se poziva Zdenko Koji}, tvrde iz Saveza Srba, a prenosi Tawug, mo`e se primeniti samo kada je u pitawu slu`bena upotreba srpskog jezika i }irilice.

je, neodvojivi deo `ivota i tradicije Srba u Hrvatskoj koja se u najve}oj meri ne po{tuje u praksi.

"Pravo na }irili~no pismo je ste~eno pravo, a ste~ena prava po Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih mawina i me|unarodnim konvencijama ne smeju da se dovode u pitawe. Potpuno je jasno i to potvr|uju brojne ~iwenice, da u slu~aju Poqica i {irom Hrvatske postoji namera da se izbri{u tragovi postojawa srpskog naroda koji je devedesetih godina pro{log veka do`iveo sistematsko etni~ko ~i{}ewe", navodi se u saop{tewu i dodaje da upravo zbog toga zna~ajan

nom spomeniku ispisala }irilicom, stigao je, naime, dopis lokalnog komunalnog preduze}a da mora da ukloni }irilicu sa spomenika jer u op{tini ne `ivi dovoqan broj Srba da bi mogla da koristi pismo nacionalne mawine.

Iz Saveza Srba iz regiona saop{tavaju da je ovo prvi put da jedan zvani~ni organ u Hrvatskoj tra`i uklawawe }irilice sa nadgrobnih spo-

U ovom slu~aju, grobnica je porodi~na stvar i pojedinac ima pravo da na nadgrobnom spomeniku napi{e ime i prezime }irilicom ili da se na porodi~noj ku}i postavi plo~a sa godinom kada je podignuta i imenom onog ko je sagradio napisanim na }irilici.

Takve stvari se, kako Linta tvrdi, ne mogu se regulisati Zakonom jer se radi o univerzalim qudskim pravima. ]irilica je, dodao

broj preostalih Srba u Hrvatskoj tekst na nadgrobnim spomenicima preminulih ~lanova porodice ispisuju latinicom da izbegnu probleme i neugodnosti.

Na popisu 1991. godine, Poqica je imala 1139 stanovnika, od ~ega 759 Hrvata (66,6 odsto), 272 Srbina (24 odsto), 15 Jugoslovena i 93 ostala (neopredeqena i nepoznata). U selu sada `ivi svega nekoliko srpskih porodica.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

KAKO JE MONSTRUM I RENTON FAMILY TRUST PEDOFIL IZ GOLD KOUSTA Aged Care Daje kvalitetnu 15 GODINA GLUMIO uslugu od 1970. godine SOCIJALNOG RADNIKA Stara~ki dom ALGESTER LODGE Niko godinama nije mogao da nasluti da }e iza maske mirnog i toplog mu{karca koji poma`e deci le`ati – monstrum.

Za wega su svi u gradu imali samo re~i hvale, a bio je opisivan kao divan ~ovek uvek spreman da pomogne deci.

Niko nije ni slutio da je Australijanac E{li Pol Grifit (45) zapravo monstrum koji je posledwih 15 godina silo-

Optu`en je za vi{e od 1.600 (!) krivi~nih dela - silovawe, nedoli~no postupawe s decom i za izradu i posedovawe materijala za iskori{}avawe dece, odnosno snimawe i distribuciju materijala na kojima je de~ja pornografija.

Grifita su prijavili qudi s kojima je bio blizak a do kojih su do{le prili~no pouzdane informacije o tome da

vao i seksualno zlostavqao devoj~ice {irom Gold Kousta.

Jedan od najgorih seksualnih prestupnika u istoriji (ne samo) Australije, po zanimawu socijalni radnik, optu`en je za silovawe 91 devoj~ice u raznim ustanovama za brigu o deci u Kvinslendu i Novom Ju`nom Velsu, prenosi australijski portal News korporacije.

Grifit je uhap{en 2022. godine ali tek sada su u Kvinslendu stupili na snagu novi zakoni o izve{tavawu o takvim nedelima, odnosno zakoni po kojima se mogu imenovati zlo~inci.

on {eruje po dark vebu pornografski materijal s decom. Samo u Kvinslendu protiv wega je podignuto 136 ta~aka optu`nice za silovawe, 604 optu`be za nedoli~no postupawe s detetom i 613 optu`bi za izradu materijala za iskori{}avawe dece!

Interesantno je da su policajci zadu`eni za “~e{qawe” dark veba Grifita primetili jo{ 2014. godine.

Od tada im je na radaru iako su ga znali samo pod la`nim imenom. Dok je on godinama unazad silovao i zlostavqao devoj~ice glume}i u stvarnom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

`ivotu nevina{ce i predivnog ~oveka, policija je poku{avala da mu u|e u trag.

Tek 2022. godine potkrala mu se velika gre{ka – pored toga {to je privatno rekao dvojici prijateqa da ima pornografski materijal s decom, a oni re{ili da to jednom ispri~aju policiji, nije vodio ra~una o tome kako snima i slika devoj~ice.

Policija je otkrila na jednom video snimku sa dark veba da je u pozadini snimawa devoj~ice centar za brigu o deci u Brizbejnu. Kockice su se slo`ile za nekoliko dana i Grifit je otkriven. Odmah je i uhap{en.

Nije se opirao. Klupko se odmotalo a otkriveno je i da je tokom boravka u Evropi pro{le decenije tako|e kao turista snimao decu, ~ak i na pla`ama!

Influenserka snimala kako skupqa |ubre pa ga nakon ga{ewa kamere ostavila na pla`i I dok mnogi qudi koriste dru{tvene mre`e da skrenu pa`wu dana{woj omladini da nije sve u lajku i da ne treba ba{ sve raditi za broj pregleda, tu je grupa qudi koja smatra upravo druga~ije i koja je zbog broja pregleda spremna na sve - {to je nedavno potvrdila i jedna influenserka, koja je svojim pona{awem zgrozila javnost.

Zapawuju}i video koji se pojavio na TikToku u kom se prikazuje influenserka koja skupqa |ubre sa pla`e, izazvao je bes na mre`ama kada se ispostavilo da se radi o la`noj brizi o `ivotnoj sredini jer je nakon zavr{etka snimawa sve po~i{}eno zapravo i ostavila na pla`i.

"Kako izgleda kada se la`no brine{ o `ivotnoj sredini" stoji u opisu ovog

TikTok videa. Na snimku se vidi kako plavokosa devojka skupqa sme}e i stavqa ga u crne kese za |ubre, dok je drugarica snima. Sve bi to bilo pohvalno, da sa strane nije snimala druga osoba, koja je pokazala pravu sliku stvari - da je ~i{}ewe pla`e zapravo ura|eno samo za kameru.

Nakon ~i{}ewa i skupqawa |ubreta u dve crne kese, plavu{a je zajedno sa drugaricom sve ostavila iza sebe i oti{la. I dok je `ena koja se slu~ajno na{la pored wih, poku{avala da ih dozove, one se nastavile svojim putem, {to daqe od pla`e.

"Hej, ostavili ste kese tamo... Radili ste ovo sa kesama samo zbog snimka?

Pretvarale ste se da da ~istite |ubre zbog lajka, kako vas nije sramota, posmatrala sam vas. Odvrat-

no", rekla je `ena koja ipak nije dobila odgovor od wih.

Iako se jo{ uvek ne zna o kojoj infulenserki je re~, radio voditeqka Dejana Karbone pogre{no je pove-

zana sa video snimkom, te se povodom toga oglasila, kako bi prekinula povezanost sa ovim doga|ajem. ^ovek koji je postavio video, dodatno se oglasio te

rekao da su pretwe smr}u i nivo mr`we koji se mo`e videti u komentarima ispod ovog snimka zabriwavaju}i i da moraju prestati.

Svakako, ko je influenser-

ka koja je ovo uradila, jo{ uvek nije poznato. A verujemo da sam snimak "~i{}ewa" pla`e nakon ove internet hajke, nikada ne}e ni izbaciti.

AUSTRALIJA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 13

Slike kraqa ^arlsa Tre}eg uskoro na australijskim kovanicama Najvi{i drveni neboder na svetu bi}e u Zapadnoj Australiji Zapadna Australija bi uskoro mogla postati dom za najvi{u drvenu gra|evinu na svetu, hibridni toraw visok 191,2 metra izgra|en od masivnog drveta.

Neboder, koji se trenutno zove zgrada C6, bi bio skoro duplo vi{i od trenutno najvi{e drveno-betonske hibridne zgradu na svetu, toraw Ascent u Milvokiju, Viskonsin, koji ima 25 spratova ili 86 metara. Projektanti ka`u da }e 42% predlo`enog torwa biti izgra|eno od drveta, sa stubovima i jezgrom od armiranog betona.

Toraw C6 }e kombinovati laminirane drvene grede sa ~eli~nim egzoskeletom koji }e da podr`i strukturu. Prema projektu, kula od 50 spratova

ima}e vi{e od 200 stanova. U wega }e biti ugra|eno 7.400 kubnih metara drveta od 600 stabala. „Ne mo`emo da uzgajamo beton, ovo je na{a prilika da izjavimo da nam je zaista stalo i do stambene krize koja je pred nama i do klimatske krize na kojoj kao industrija radimo vrlo malo“, rekao je direktor firme Grange Development, Xejms Dibl. Osim kori{}ewa drveta, plan ukqu~uje i zelene karakteristike kao {to su vrt na krovu, urbana farma i pristup za stanovnike 80 novih potpuno elektri~nih Tesla Model 3.

Filip Oldfild, vanredni profesor arhitekture sa Univerziteta Novog Ju`nog Velsa, rekao je da misli da, u pogledu `ivotne sredine, projekat ima „sna`ne akreditive“.

„Obi~no gradimo visoke zgrade od ~elika i betona. Cement je odgovoran za 8% svih emisija ugqenik dioksida. Dakle, zamenom betona i ~elika biomaterijalom kao {to je drvo, zna~ajno }e se smawiti uticaj zgrade na `ivotnu sredinu“, rekao je Oldfild. Me|utim, on je izrazio skepticizam u vezi sa nekim drugim tvrdwama projektanata. „Malo sam skepti~an u vezi sa idejom koju predstavqaju, a to je, da je neboder negativan na ugqenik. Jedini na~in na koji bi bio negativan je da zgrada skladi{ti vi{e ugqenika u drvetu nego {to ga osloba|aju drugi materijali. To je mo`da mogu}e, ali to }e uvek biti privremeno.

Sve u svemu, mislim da je to odli~an korak napred“, rekao je on. „Moramo da gradimo mnogo vi{e na{ih zgrada od drveta“.

Vi{e od godinu dana nakon smrti britanske kraqice Elizabete Druge, lik britanskog kraqa ^arlsa Tre}eg uskoro } e se pojaviti na australijskim nov~i}ima, saop{tili su australijski zvani~nici.

Zlatni australijski dolar bi}e prvi sa likom novog britanskog monarha, koji je ujedno i

dolara u zlatu biti u opticaju.

Pomo}nik ministra finansija Australije Endrju Li izjavio je da vlada nije `elela da `uri sa tranzicijom novca nakon kraqi~ine smrti u septembru pro{le godine. „Svakako `elimo da {to pre nabavimo {to vi{e novih nov~i}a sa likom kraqa”, rekao je Li. Preostale apoene, kovanice od 5, 10, 20 i 50

{ef dr`ave Australije, rekao je izvr{ni direktor Kraqevske australijske kovnice Li Gordon i najavio da }e do Bo`i}a oko 10 miliona kovanica australijskog

centi plus nov~i} od 2 dolara, bi}e predstavqene sa kraqevim profilom, bez krune, tokom 2024. godine na osnovu potra`we banaka.

RADNICI U [EVRON KORPU NAJAVILI NASTAVAK [TRAJKA:

Pove}ava se rizik snabdevawa globalnog tr`i{ta gorivom Pretwe {trajkom uznemirile su globalna tr`i{ta prirodnog gasa u posledwem kvartalu

Radnici u postrojewima za te~ni prirodni gas (LNG) kompanije "[evron korp" najavili su nastavak {trajka, prete}i tako da poremete globalno snabdevawe ba{ kada se severna hemisfera pribli`ava zimskoj grejnoj sezoni. ^lanovi sindikata u "[evronovim" fabrikama "Gorgon" i "Vitstoun" glasali su za daqu obustavu rada nakon {to su pro{log meseca obustavili {trajk. Sindikati su u ponedeqak podneli novo sedmodnevno obave{tewe o {trajku zato {to kompanija nije finalizirala sporazum o platama i uslovima.

Postrojewa "Gorgon" i "Vitstoun" ~inila su oko 7 odsto globalne ponude te~nog gasa pro{le godine.

Obnovqeni {trajkovi o`ivqavaju rizik od prekida isporuke iz Australije - jednog od najve}ih svetskih izvoznika goriva - u kqu~no doba godine, naro~ito za Evropu koja se jo{ uvek oporavqa od pro{logodi{we energetske krize. Cene gasa su posledwih meseci porasle zbog zabrinutosti da bi moglo da do|e do prekida snabdevawa iz Australije.

I TR@I[TE EVROPE OSETQIVO Iako Evropa ne dobija gas direktno iz Australije, weno tr`i{te je osetqivo na mogu}e {okove u snabdevawu. Region zavisi od te~nog gasa koji }e zameniti ruski te~ni gas i morao bi da se takmi~i sa azijskim kupcima za gorivo koje se prevozi tankerima.

Evropske referentne cene su, posle najave nastavka {trajka, porasle za 0,8 odsto na 36,50 evra po megavat-satu na berzi u Amsterdamu.

14 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

Referendum – dan odluke

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Iznenadni rat i krvavi sukob Hamasa i Izraela, koji je po~eo proteklog vikenda, odneo je na hiqade nevinih `ivota civila, ali i stranaca koji su se u tom trenutku na{li na tom podru~ju.

Egzekucija civila i talaca od

{est decenija postojawa federacije, to jest sve do kraja pedesetih godina pro{log veka, vo|ena genocidna politika prema autohtonom stanovni{tvu, Aborixinima. Period segregacije i ugwetavawa nastavqen je tiho i posle tog perioda, odnosno i nakon istorijskog referenduma iz 1967. godine, kada je Aborixinima kona~no dodeqeno pravo glasa.

Prema najnovijim istra`ivawima javnog mwewa podr{ka „Glasu u parlamentu“ pala je ispod 50 odsto u svim dr`avama osim u Tasmaniji, dok je pre samo {est meseci bila iznad 60 odsto u ve}ini dr`ava. Nema sumwe, da su ti podaci iz marta i ohrabrili vladu premijera Entonija Elbanizia da raspi{e referendum na prole}e. [ta

ci istra`ivawa javnog mwewa tako|e pokazuju da je mnogo ve}a podr{ka „Glasu“ me|u mla|im bira~ima, kao i me|u onima sa vi{om {kolskom spremom. [to se podr{ke me|u mla|ima ispod 30 godina starosti ti~e, razume se da se oni mawe pla{e promena, i da su skloni novinama. Stariji Australijanci te`e prihvataju promene posebno ovakvog tipa gde se mora i}i ~ak i na promenu ustava kao najvi{eg pravnog akta.

To je bio i jedan od glavnih razloga neuspeha referenduma iz 1999. godine kada se glasalo za opstanak u monarhiji ili republiku. Tada je tako|e propu{tena jedna istorijska {ansa da se australijska federacija kona~no defini{e kao nezavisna i samostalna dr`ava.

REKLI SU O REFERENDUMU: Edi Bets, legendarni igra~ futija „Znam da Glas ne}e promeniti stvari preko no}i, ali mislim da zna~i otvarawe novog puta gde }emo biti ukqu~eni i ispo{tovani prilikom dono{ewa odluka o temama koje nas se ti~u.“ Noel Pirson „Jednostavno re~eno, ovo je najva`niji Glas koji }emo ikada imati.

Mi smo generacija koje kona~no ima priliku da re{i ovo pitawe.“

Rej~el Pekins „Yes23“ Ko-predsednik, Filmski rediteq i producent

strane militanata u pojasu Gaze bila je naravno glavna vest i u Australiji, {to je delimi~no stavilo predstoje}i istorijski referendum u drugi plan. Koliko }e sami rezultati referenduma biti istorijski zna}emo ve} za koji dan, ali je u ovom trenutku izvesno da kampawa „Yes23“ ne stoji ba{ najboqe, i da je mo`da propu{tena {ansa da se Australijancima objasni {ta je su{tina samog izja{wavawa. Ipak ne treba mnogo verovati anketama jer su u pro{losti ~esto znale i da pogre{e u procenama. Ve}a je verovatno}a da }e rezultat biti tesan, jer je za uspeh referenduma potrebno da se prosta ve}ina izjasni „za“ u najmawe 4 od 6 dr`ava, i tako|e prosta ve}ina na nivou cele federacije. Ti uslovi su vrlo zahtevni, i zato je za uspeh nekog referendumskog pitawa u Australiji potrebno mnogo energije i elana. ^ini se da ovog puta vlada nije bila dovoqno energi~na da oko tog va`nog pitawa stvori {iri konsenzus u dru{tvu. Ipak treba sa~ekati do subote, jer su iznena|ewa mogu}a s obzirom da je glasawe zakonski obavezno za sve Australijance. To prakti~no zna~i da mnogi jo{ nisu doneli svoje odluke, i da }e to u~initi mo`da i na dan samog glasawa. ^ak i najve}i „rasisti“ u Australiji (ako takvih jo{ uvek ima) slo`i}e se da je barem prvih

se u me|uvremenu dogodilo sa podr{kom i kako se desilo da je u samo nekoliko meseci toliko najavqivani referendum doveden u pitawe? Na to pitawe nije lako odgovoriti, ali je izvesno da je kampawa za „Ne“ u medijima prili~no poja~ana, i da su mnoge istaknute li~nosti u~estvovale u tome. Argumenti protiv „Glasa Aborixina u parlamentu“ su uglavnom traqavi, i nemaju ozbiqno upori{te u realnosti. ^ak i tvrdwa da }e to pitawe podeliti naciju ne stoji, jer se tako u isto vreme mo`e re}i da to pitawe mo`e i ujediniti naciju. I to pre svega oko preko potrebnog izviwewa i pokajawa nacije, kada je u pitawu na{ odnos prema prvim stanovnicima australijskog kontinenta. Naravno, podrazumeva se da nemamo svi isti odnos prema tom pitawu. Neki Australijanci smatraju da je to stvar pro{losti i da to pitawe ne treba ponovo potezati.

Iako se taj odnos iz pro{losti nikad javno nije ni razmatrao.

Odnos prema Aborixinima se uglavnom politi~ki eksploatisao onda kada je to bilo korisno pojedinim partijama, i to pre svega laburistima. Sa druge strane liberali i razni konzervativci su zazirali od toga koriste}i kontra-argumente tom pitawu za dobijawe svojih politi~kih poena. Najnoviji poda-

Australijanci tada to pitawe nisu tako razumeli, jer je preovladao strah da }e stvarawe republike doneti nestabilnost i te`i `ivot. Iako protivnici republike tada nisu imali nijedan racionalni argument, preovladalo je ipak iracionalno mi{qewe me|u glasa~ima da }e se to zaista i desiti. Kao da pitawe ekonomskog i `ivotnog standarda ima veze sa na~inom politi~kog ure|ewa. Jedan od tada bitnih faktora u prilogu monarhije bila je i ~iwenica da je tada bila `iva kraqica Elizabeta, koja je ipak odavala ose}aj jedinstva i stabilnosti.

Ovog puta stvari su mnogo ozbiqnije, jer se na predstoje}em referendumu za „Glas Aborixina“ treba suo~iti i sa negativnim i bolnim se}awima iz kolonijalne pro{losti. Referendum u subotu jeste i mo`e biti prilika da se kao nacija kona~no pokajemo i damo {ansu „Glasu“ i to ne samo glasu autohtonih naroda Australije, ve} i da damo {ansu jednoj druga~ijoj i novoj federaciji, koja }e prema tom veoma va`nom pitawu imati jedinstveni i nepodeqeni stav.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

„Priznavawe je ustvari prihvatawe Aborixina i Ostrvqana Toresovog moreuza kao prvih Australijanaca – starosedeoca koji imaju kulturu staru 65 hiqada godina.“ Din Perkin, direktor kampawe „Yes23“ „Ohrabrivawe lokalnih domoroda~kih naroda da u~estvuju u dono{ewu potrebnih odluka i promena za wihove zajednice }e stvoriti prakti~an uticaj. To je veoma dobra stvar za Australiju“

U FOKUSU

^etvrtak 12. oktobar 2023. 15

Zlatna Srbija Pi{e: Marko Lopu{ina

Na{a mala zemqa ima jedanaest svetskih i evropskih pravaka u devet sportova, pojedina~no i ekipno.

Pored atleti~ara, tenisera, ko{arka{ica i odbojka{ica, ~ak i na{i ribolovci su nosioci zlatne medaqe u pecawu Na FIA Evropskom takmi~ewu u poznavawu saobra}ajnih propisa, odr`anom u Baru od 22. do 25. septembra osnovci iz Srbije osvojili su prvo mesto u konkurenciji ~ak 20 zemaqa. Na{i zlatni osnovci Nena Bo`i}, Duwa Galik, Aleksa Vulin i Viktor Simeunovi} pokazali su najvi{e znawa i ve{tina u finalu nacionalnog takmi~ewa „[ta zna{ o saobra}aju?“. Stevan Mi}i} je na Svetskom prvenstvu u rvawu u septembru u Beogradu osvojio prvo rva~ko zlato slobodnim stilom.

Ovaj momak je ameri~ki Srbin.

Ro|en je 4. aprila 1996. u gradu Mejsa u ameri~koj dr`avi Arizoni kao prvo dete Stevana i Amerikanke Lori. O~evi roditeqi Stevan i Zagorka su se doselili u Sjediwene dr`ave pedesetih godina pro{log veka. Svoju zlatnu medaqu Stevan je poklonio svojoj baki iz Beograda, koja mu sprema sarmu i mnogo ga voli.

I na{i pecaro{i ~lanovi reprezentacije: Goran Radovi} Gica iz Ariqa, Nikola Markovi} iz Kraqeva, Vladan Mrku{i} iz Para}ina, Nemawa Damjanovi} iz Beograda, Ivan Pavlov iz Kovina, Nemawa Radovi} iz Ariqa, Bojan Raji} iz Kragujevca i @eqko Bogdanovi} iz ^a~ka sa trenerima Dejanom Radanovi}em iz Smedereva i Dejanom Arsi}em iz Trstenika, i selektorom Milanom Milosavqevi}em iz Kraqeva posle dva dana takmi~ewa u {panskom gradu Fajon na reci Ebru uspeli su da postanu po drugi put prvaci sveta u svetskom ribolovu. Oni su upecali zlatne medaqe na Svetskom prvenstvu u [paniji.

Na Svetskom prvenstvu u karateu za kadete (16-17 god.), juniore (18-20 god.) i seniore (+21 god.) srpski karatisti su osvojili {est medaqa. Tijana Bo{kovi}, Novak \okovi} i Ivana Vuleta su najboqi sportisti sveta u svojim disciplinama.

Basketa{i, veterani ko{arke, mladi fudbaleri su “zlatni momci”. A mlada Topi}ka isko-

Iva Ili}, svetska prvakiwa u poznavawu kineske kulture

[ampion sveta Stevan Mi}i} vala je zlatno na Atletskom prvenstvu sveta Evrope.

- Talenat i naporan rad kroz treninge i takmi~ewa doveli su nas do najvi{ih mesta na pobedni~kom postoqu. To su karakteristike svih srpskih sportista.

Publika i navija~i vide igru i rezultate, ali ne vide koliko napora, truda, izgarawa na{i momci i devojke daju na pripremama da bi ostvarili svoje snove da nose zlatne medaqe – otkrio je odbojka{ki trener Zoran Terzi}.

Iva Ili} je svetski prvak u poznavawu kineske istorije i jezika. Ova studentkiwa ~etvrte godine kineskog jezika Filolo{kog fakulteta u Beogradu, progla{ena je za svetskog prvaka u poznavawu Kine, kineskog jezika, kulture i istorije! Takmi~ewe, uprili~eno u najmnogoqudnijoj zemqi sveta, odr`ano je u organizaciji kineske vlade, Instituta Konfu~ije i Univerziteta. Studenti su se takmi~ili u poznavawu Kine, kineskog jezika, kulture i istorije, radi u~estvovawa na svet-

skom takmi~ewu u Kini, sa u~esnicima iz 139 zemaqa sveta i ukupno 158 takmi~ara, koji su pobednici i predstavnici svojih mati~nih zemaqa.

Ana iz Prijedora i An|ela iz Pe}i su {ampioni, najboqi

studenti svih fakulteta Austrije i Francuske. Trenutno mala, ali zlatna Srbija zemqa ima jedanaest svetskih i evropskih prvaka u devet sportova, pojedina~no i ekipno. Mi Srbi imamo i 19 svetskih prvaka u takmi~ewu u Ginisovim rekordima. Nemawa Bla`i} najboqe tapka loptu na svetu.

Imamo osam dobitnika najve}e filmske nagrade Oskar i petoro dobitnika Pulicerove nagrade. Napravili smo najve}u pqeskavicu tj. hamburger na planeti. Na{i strelci su zlatni, mladi ko{arka{i, vaterpolisti, i na{i paraplegi~ari su {ampioni, pa i na{i treneri, koji osvajaju svetska priznawa u sportskoj dijaspori.

Spisak prvaka sveta i Starog kontinenta srpskog porekla je dug i najboqi dokaz na{ih fizi~kih i umnih sposobnosti.

To mi je rekao Milan Mandari} ameri~ki biznismen srpskog porekla i va`no lice fudbalskog sporta u SAD, kao i trener ekipa iz britanske Premijer lige:

- Srpski sportisti i sportiskiwe su `ustri, vatreni borci, bez straha i mane. Imaju hajdu~ku narav, koja podrazumeva `equ za pobedom, na dostojanstven i sportski na~in. Na{e {kole sporta, na{i treneri su jako sposobni qudi, koji svake godine stvaraju nove generacije budu}ih pobednika i nosilaca zlatnih medaqa – ka`e Mandari}. On li~no je vodio do pobedni~kog trona FK “Olimpiju” iz Qubqane u kojoj je igralo nekoliko fudbalera srpskog porekla.

Najboqi srpski igra~ bilijara Aleksa Peceq plasirao se u finale US Opena u Atlantik Sitiju. Ovaj ~lan bilijar kluba Ra|evina iz Krupwa sawa zlatnu medaqu na svojim grudima.

Tome se nada i 44 srpskih sportista koji su izborili odlazak na slede}u olimpijadu u Parizu naredne godine. Vice{ampioni sveta u ko{arci upravo biju bitku za ulaz na Olimpijske igre i to protiv svetskog prvaka Nema~ke.

16 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

n Kako izgleda obrazovni program Ministarstva Republike Srbije za decu dijaspore?

- U~enici koji poha|aju na{e {kole po tom programu imaju tri predmeta. Prvi je Srpski jezik i kwi`evnost, drugi se zove Moja otaxbina Srbija koja je prakti~no spoj istorije i geografije Srbije, i tre}i je Osnovi kulture srpskog naroda, koji je kombinacija muzi~kog i likovnog obrazovawa i na{e narodne tradicije.

Po ovom programu {irom sveta u 19 zemaqa u~i vi{e od 8.000 u~enika od strane stotinak akreditovanih nastavnika.

Za Republiku Srbiju to je veoma va`no i mi finansijski pokrivamo ceo taj program od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, preko Evrope do Novog Zelanda. Srbija na taj na~in pokazuje brigu i koliko joj je stalo do o~uvawa srpskog jezika i identiteta na{eg naroda u dijaspori. Iskreno se nadam da }emo ve} od februara slede}e godine nakon Brizbejna, imati grupe u~enika i u Sidneju, Melburnu, Pertu i svim ve}im australijskim gradovima gde `ive Srbi. Uprave srpskih {kola u Australiji su u po~etku bile sumwi~ave, moram da priznam, da to mo`e uop{te da funkcioni{e, ali sada se sve vi{e {kola javqa za taj program. Republika Srbija ulagawem u decu dijaspore i u wihovo u~ewe srpskog jezika na taj na~in ula`e i u samu sebe i u svoju budu}nost. Ulagawe u tu svest o nacionalnom identitetu je ne{to najboqe {to dr`ava Srbija mo`e da uradi za Srbe van Srbije.

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA AMBASADOROM REPUBLI

n Koliko ste ve} gradova i dr`ava posetili do sada u Australiji gde `ive Srbi?

- Naravno, Sidnej je tu odmah blizu Kanbere i tamo idem ~esto. Boravio sam ve} slu`beno u Pertu, u Melburnu nekoliko puta, dva puta u Brizbejnu, u Vulongongu. Bio sam i u ~uvenom

Kuper Pidiju u Ju`noj Australiji. Prilikom svake od ovih poseta bio sam gost i neke od brojnih manifestacija koje organizuje srpska zajednica ovde {to je za mene li~no bila velika ~ast i privilegija. n Koliko su va`ni susreti sa uspe{nim Australijancima srpskog porekla za dr`avu Srbiju i da li imate takve kontakte?

- To je izuzetno va`no za nas a odr`avawe tih odnosa sa na{im qudima koji su ovde napravili karijere je i na{ prioritet. Pomenuo bih pre svega federalnog senatora srpskog porekla Aleksa Anti}a sa kojim sam se sreo nekoliko puta, i on je i potpredsednik Parlamentarne grupe prijateqstva Australije i Srbije. Sreo sam se i sa gospo|om Klarom Andri} iz Perta, koja je poslanica u parlamentu Zapadne Australije. Tako|e, imamo i dosta na{ih lokalnih odbornika {irom Australije sa kojima tako|e imam redovne kontakte.

Ulagawe dr`av o nacionalnom Srbije je imper Ambasador Republike Srbije u Kanberi Rade Stefanovi} izuzetno je aktivan u srpskoj zajednici {irom Australije. U intervjuu za Srpski glas, u razgovoru sa Sa{om Jankovi}em, ambasador nam otkriva na koje rezultate je wegov tim ponosan, i koje nove projekte mo`emo o~ekivati u bliskoj budu}nosti. Od wegovog dolaska u Australiju pre 18 meseci, potpisan je zna~ajan Sporazum o socijalnoj sigurnosti, formirana je Parlamentarna grupa prijateqstva Srbije i Australije u federalnom parlamentu, otvaraju se nove dopunske {kole srpskog jezika... n Vi ste do{li na mesto ambasadora u trenutku kada su odnosi dve dr`ave bili ozbiqno naru{eni zbog de{avawa oko ukidawa vize Novaku \okovi}u, i uop{te oko tretmana koji je on tada imao ovde. To je tako|e povredilo i emocije australijskih Srba. Me|utim, od va{eg dolaska u Australiju stvari su krenule naboqe, prvo je Novaku ukinuta zabrana dolaska a zatim je potpisan i dugo o~ekivani Sporazum o socijalnoj sigurnosti izme|u dve zemqe na kome se radilo desetak godina. Kako biste ocenili taj po~etak va{eg mandata?

- Da, to je zaista bilo tako. I to jeste bila kruna jednog dugogodi{weg rada ambasade i mojih prethodnih kolega na jednom va`nom pitawu kao {to je Sporazum o socijalnoj sigurnosti, koji u stvari reguli{e i pitawe penzija izme|u dve dr`ave. Sa duge strane trenutak u kom sam ja do{ao je bio nimalo prijatan, pre svega i zbog ~iwenice da su se ta de{avawa oko Novaka odrazila i na odnose dveju dr`ava. Posebno je bilo te{ko prevazi}i antagonizam i strah koji je tada zavladao u ~itavoj srpskoj zajednici u Australiji. Sre}om, sve je to brzo zaboravqeno nakon {to je nova federalna vlada dozvolila Novaku da ponovo zaigra na Rod Lejver areni. Kada sam se kao novopostavqeni srpski ambasador u Australiji u sijasetu razgovora u Ministarstvu za imigraciju Australije zalagao da se Novaku ukine trogodi{wa zabrana i dozvoli povratak u Australiju, tada je neka moja li~na `eqa bila da se ve} u januaru 2023. na|em na tribinama jo{ jednog Noletovog finala, {to se kasnije i dogodilo. Drago mi je ako sam svojim zalagawem kao ambasador delimi~no pomogao da se to pitawe re{i na najboqi na~in. Jer Novak \okovi} nije samo na{ najboqi sportista ikada i najboqi svetski teniser svih vremena ve} i na{ najve}i ambasador. n Mo`emo li da objasnimo {ta konkretno u praksi zna~i Sporazum o socijalnoj sigurnosti za gra|ane srpskog porekla ovde, i kada }e sporazum stupiti na snagu?

- Nakon vi{e od 10 godina priprema i pregovarawa sporazum je potpisan 20. januara ove godine. Pregovori su posebno intenzivirani za vreme korone putem video linkova, {to je pomoglo da ubrzamo wegovo potpisivawe. Republika Srbija je taj sporazum ratifikovala krajem aprila a 16. maja je i zvani~no stupio na

snagu. [to se ti~e australijskih vlasti, sporazum je u zavr{noj fazi ratifikacije pred saveznim parlamentom i ja o~ekujem da se to i desi u narednim nedeqama. Onog trenutka kada nas Australija i zvani~no obavesti o tome, sporazum }e za obe strane po~eti da va`i u roku od 3 meseca. To zna~i da }e nakon toga na{i qudi koji na primer `ele da se vrate u Srbiju i da tamo koriste australijsku penziju, mo}i i da spajaju sta` i da koriste onaj sta` koji im vi{e odgovara.

Do sada su na primer na{i qudi koji su `iveli u Srbiji a primali australijsku penziju morali da dolaze u Australiju jednom godi{we. Nakon stupawa na snagu ovog sporazuma to vi{e ne}e morati, i mo}i }e da australijsku penziju normalno koriste bez uslova. Za Srbiju }e to posebno biti va`no jer ima mnogo na{ih gra|ana koji su ovde proveli svoj radni vek, a `ele da se vrate da u Srbiji provedu svoje penzionerske dane. n [ta biste pored ova dva prioriteta koja ste naveli jo{ izdvojili kao va{a dostignu}a u ovih prvih 18 meseci mandata?

- Posebno bih `eleo da izdvojim formirawe Parlamentarne grupe prijateqstva Srbije i Australije ovde u federalnom parlamentu, {to se kona~no desilo ove godine u maju. Neke zemqe iz regiona i sa Balkana ve} odavno imaju te grupe a sada smo i mi to uspeli, {to je jako va`no za negovawe dobrih odnosa izme|u dve prijateqske zemqe. I jo{ jedan va`an prioritet i za ovu i slede}u godinu je formirawe dopunskih {kola na srpskom jeziku u kojima se nastava odvija po programima Ministarstva Republike Srbije i koje finansira Srbija. Uspeli smo ve} da u Brizbejnu ove godine u Ros Stritu formiramo tri grupe u~enika u {koli Sveti Sava. Tako|e, formirali smo tri grupe i u Oklendu, na Novom Zelandu, gde sam nedavno boravio u poseti srpskoj zajednici. Te {kole su dobile zvani~ne akreditacije od na{ih organa i nastavqamo daqe da osposobimo {to vi{e {kola {irom Australije. Ja sam

nedavno boravio u d Melburnu, gde sam po „Vuk Karaxi}“ koja j sovana za ovaj progra va`ne i srda~ne ra ove {kole i nadam ostvariti i bli`u priliku da roditeq ma te {kole ukratk gram Ministarstva i verujem da }e i { uskoro imati takozv program, {to }e pre s nicima te {kole. To }e ubudu}e u~enicim biti priznate i od srpskih obrazovnih i n Moj li~ni uti do{li u Australij puno aktivni u po Srbije sa srpskom ~esto nije bio slu Prisutni ste na sv ma ovde, koliko to - Za Srbiju je sara jednicom u dijaspori u Australiji od prv Srbija na zajednicu jedan most saradwe ve, i kao va`an ~ini na{ih sveukupnih b sa. Australija je ogr moje kolege iz amba se odazovemo svakom ce {to ~esto nije la ~ast i obaveza. Mi n da poka`emo i da Sr dijasporu i to su uv susreti, {to i na men no deluje. Drago mi j }aju i to je i za nas i da se jo{ vi{e trudi n Ve} ste dobro zajednicu u Austral strawena {irom ve bi bili va{i savet }em zbli`avawu s jom? I kako da se gl ce boqe ~uje u Aust - Mislim da je va

ZAJEDNICA

IKE SRBIJE U AUSTRALIJI, RADETOM STEFANOVI]EM

ve Srbije u svest identitetu van rativ za nas

dr`avi Viktoriji i osetio srpsku {kolu je tako|e zaintereram. Imao sam veoma azgovore sa upravom se da }emo uskoro saradwu. Imao sam qima i nastavniciko predstavim proRepublike Srbije, {kola „Vuk Karaxi}“ vani dupli-diploma svega koristiti u~eo prakti~no zna~i da ma te {kole diplome australijskih i od institucija. isak od kad ste vi ju je da ste zaista ovezivawu dr`ave m zajednicom {to u~aj u pro{losti. vim manifestacijazna~i Srbiji? adwa sa srpskom zai i konkretno ovde vorazrednog zna~aja. u ovde gleda kao na e izme|u dve dr`ailac za poboq{awe bilateralnih odnoromna dr`ava, i ja i asade se trudimo da m pozivu iz zajedniako, ali je to na{a i na taj na~in `elimo rbija misli na svoju vek topli i srda~ni ene izuzetno emotivje da i qudi to oseizuzetna motivacija imo u toj misiji. o upoznali srpsku liji, koja je rasproelike zemqe. Koji ti zajednici na vesa maticom Srbilas srpske zajednitraliji? a`no biti aktivan i

Амбасадор Стефановић са супругом Наталијом и ћеркама Евом и Нађом

ne odustajati od onoga {to zamislimo da mo`emo ostvariti. ^ini mi se i da nam nedostaje i malo vi{e te mla|e generacije Srba koji bi mogli biti vi{e ukqu~eni u organizacije zajednice. ^esto upoznam Australijance srpskog porekla sasvim slu~ajno a onda saznam da su oni veoma uspe{ni u svojim poslovima, i mnogi od wih su {efovi kabineta raznih ministara i tako daqe.

Upravo taj potencijal mladih qudi srpskog porekla bi na{a zajednica mogla boqe da iskoristi. Tako|e, to je izazov i za dr`avu Srbiju da se sa tim qudima bli`e pove`e i da to bude na obostranu korist i zadovoqstvo. Ima naravno dosta mla|ih qudi koji su veoma aktivni u zajednici ali mislim da to mo`e i boqe da se iskoristi. n Koji su budu}i planovi Ambasade na primer u narednih 18 meseci?

- Osim ovih konkretnih rezultata koje sam pomenuo, mi radimo i na pripremi bilateralnih poseta na visokom nivou na{ih zvani~nika, {to bi moglo da se dogodi u bliskoj budu}nosti. U proteklih nekoliko godina malo nas je i kovid usporio u tome, ali se nadam da }e se to uskoro promeniti i da }emo imati ~e{}e i redovne posete politi~kih predstavnika Srbije, {to bi ovde za na{e gra|ane imalo izuzetan zna~aj.

Godine 2026. Srbija i Australija }e obele`iti 60 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa, {to ja ve} vidim kao priliku za jednu posetu na{ih zvani~nika na visokom nivou. Mislim da }e ta ~iwenica te godine izdvojiti Srbiju i Australiju iz grupe dr`ava i da }e na{ bilateralni odnos postati jo{ ja~i i korisniji. Taj va`an jubilej }e sigurno dati jedan okvir i novi impuls na{e budu}e saradwe. n Vi spadate u red karijernih diplomata, a Australija je va{a prva diplomatska misija na mestu ambasadora. Kako se dogodilo da ste stigli ba{ ovde na drugi kraj sveta?

- Rekao bih da nije ni{ta slu~ajno i da sam ja birao Australiju ali i ona

mene. Jo{ dok sam bio na mojoj prethodnoj funkciji u Ministarstvu spoqnih poslova u Beogradu sticajem okolnosti sam po~eo rad na projektu izgradwe nove zgrade diplomatskog predstavni{tva u Kanberi, i tako je po~ela moja veza sa Australijom. To je bio ina~e prvi slu~aj da je Republika Srbija nakon raspada SFRJ po~ela da gradi jednu novu diplomatsku zgradu od temeqa. U po~etku je krenulo kroz {alu a vremenom se ispostavilo da sam zaista morao da do|em ovde da taj projekat, nadam se i zavr{im. Po~etkom ove godine smo dobili gra|evinsku dozvolu, a ve} u novembru o~ekujemo da krenemo i sa prvim radovima na tom projektu. I nadam se da }emo do velikog jubileja uspeti da novu zgradu i zavr{imo i uselimo se u woj. n Kako se vama i va{oj porodici dopada Australija? Jeste li uspeli da privatno i porodi~no obi|ete neka lepa mesta?

- Australija je ogromna i puna izazova {to se ti~e putovawa. Meni li~no geografska udaqenost od Srbije ne predstavqa neki problem i volim da putujem. Nedostaju mi porodica i prijateqi iz Srbije, ali mi i puno zna~i podr{ka i beskrajno razumevawe moje supruge Natalije i na{e dve }erke kojima je Australija tako|e draga i zanimqiva.

Naravno, nije lako ni deci jer svi moramo da se prilago|avamo na nove okolnosti, koje su ~esto potpuno druga~ije od onih na koje smo navikli, ali to je `ivot i sve ima svoju cenu. Te{ko je izdvojiti neka mesta jer su sva druga~ija i posebna. Dopao mi se naro~ito Kuper Pidi, Pert i Melburn a mi porodi~no posebno u`ivamo u okolini Sidneja i te prelepe obale, gde ~esto volimo da provodimo vikende. Mojoj supruzi i starijoj }erki se posebno dopada Melburn i raduju se svakom ponovnom dolasku u taj grad. Ja volim prirodu a posebno planinarewe i to me uvek opu{ta kad god imam vremena.

Sa{a Jankovi}

^etvrtak 12. oktobar 2023. 17

BIOGRAFIJA W.E. Rade Stefanovi} ro|en je 1978. godine u Beogradu. O`ewen je i otac dve devoj~ice. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine sa prose~nom ocenom 9,35, kao jedan od deset najboqih studenata u generaciji, a Diplomatsku akademiju MSP (Ministarstvo spoqnih poslova) zavr{io je u {kolskoj godini 2003/04, kao najboqi polaznik u generaciji, sa prose~nom ocenom 9,43.

Na funkciju izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Republike Srbije u Komonveltu Australija do{ao je u januaru 2022. godine.

Pre dolaska u Australiju g. Stefanovi} je stekao bogato poslovno iskustvo na slede}im funkcijama: pripravnik diplomatsko-konzularne struke u MSP SCG, ata{e u MSP RS -Direkciji za susedne zemqe, sekretar u Ambasadi SCG/RS u Zagrebu, prvi sekretar u MSP RS (Generalni sekretarijat), savetnik u Generalnom sekretarijatu, prvi savetnik (zamenik ambasadora) u Ambasadi RS u Qubqani (Republika Slovenija), ministar savetnik – zamenik generalnog sekretara MSP RS, ambasador u MSP – zamenik generalnog sekretara MSP itd. Pored interesovawa na poslovnom planu, od 1999. do 2004. godine bio je ko{arka{ki sudija u Ko{arka{kom savezu SCG/Srbije,~lan je planinarskog saveza Srbije, kao i predava~ na Diplomatskoj akademiji MSP RS Srbije. Govori engleski, nema~ki i slovena~ki jezik. n Jo{ pre desetak godina formirana je Australijsko-srpska privredna komora, od strane ovda{wih biznismena srpskog porekla. Ideja je bila da se putem te organizacije poboq{a i ubrza ekonomska saradwa dve dr`ave. Kako Srbija i weni organi mogu pomo}i taj razvoj?

- Kada su u pitawu ekonomski i trgovinski odnosi dveju dr`ava, rezultati su zaista skromni ~ak i za srpske standarde i tu

je potrebno jo{ mnogo da se radi da bi do{li do nekog ozbiqnog nivoa saradwe. Geografska udaqenost Srbije i Australije jeste najve}a prepreka na{e boqe saradwe ali ako pogledate statisti~ki vide}ete da u posledwih 5 godina postoji trend rasta na{e saradwe i to izuzetno ohrabruje. Postoji interesovawe pre svega srpskih privrednika koji bi ovde `eleli da izvoze i verujem da }e taj trend stalno rasti. Sa druge strane treba biti realan Srbija kao ekonomski partner nije preterano interesantna Australiji, jer je generalno ona vi{e okrenuta azijskom tr`i{tu koje joj je bli`e i zanimqivije. Ipak bez obzira na tu ~iwenicu mislim da Srbija ima {ta da ponudi u Australiji posebno u domenu usluga i na{ih informati~kih stru~waka, koji su veoma sposobni i konkurentni na tr`i{tu intelektualne radne snage. Pomenuo bih da je posle Rio Tinta od januara ove godine u Srbiju stigao i BHP Biliton, najve}a i najmo}nija rudarska kompanija sa sedi{tem u Melburnu. Sve to ide svojim tempom ali naravno ne mo`e ni{ta preko no}i.

18 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

OPRO[TAJ ALI NE ZADUGO Da se dobar glas daleko ~uje govori u prilog ~iwenica da kultni restoran Sandrino koji se nalazi na Gold Koustu u Kvinslendu, a u vlasni{tvu je mladog bra~nog para Nenada i Kasandre Miqkovi}, dugi niz godina pose}uje veliki broj turista sa svih kontinenata zemaqske kugle: Afrike, Azije, Evrope itd. Sandrino je tako|e omiqena i nezaobilazna destinacija za susrete i sastanke uglednih ~lanova srpske zajednice sa prostora {irom Australije poput zvezde sa estradnog neba harmonika{a Sini{e Xavi}a, biv{e vlasnice Srpskog glasa @ivane Jovanovi} i mno{tvo drugih istaknutih li~nosti.

Uz samopregorni rad i bezbroj li~nih samoodricawa ovaj mladi bra~ni par doprineo je uspe{nom poslovawu restorana {to je prevazi{lo sva wihova o~ekivawa te su stoga nedavno bili primorani na dono{ewe odluke o relokaciji i promenama. Nema sumwe da }e, s obzirom na optimizam i predanost poslu koji karakteri{u Nenada i Kasandru, ove promene dodatno pru`iti {ansu za usredsre|ivawe na ne{to daleko ve}e i jo{ boqe. Tim povodom, vlasnici su svojim cewenim gostima i posetiocima priredili "opro{tajno ve~e" u Sandrinu.

Da se neki qudi ne mire "olako" sa promenama bilo je vi{e nego o~igledno. Posmatraju}i pomno iz prikrajka goste, neki su beskrajno, veselo i razdragano u`ivali u pesmi, igri i suptilnim ritmovima muzi~kih veli~ina klavijaturiste Dragana Nikoli}a i bubwara Mende Dimoskog koji su i ovoga puta stvorili eufori~nu atmosferu i jo{ jednu u nizu prelepih uspomena sa provoda u Sandrinu.

Neki su za razliku od "veseqaka", ostali da sede za stolom uz "cara Lazara i caricu Milicu" i setnim pogledom upijali svaki detaq ovog malog toplog kutka u kome su se sklapala nova poznanstva i trajna prijateqstva, kako me|u na{im sunarodnicima, tako i sa qudima razli~itih nacionalnosti koji pronose dobar glas o Srbima, srpskoj kulturi i kulinarskim ume}ima i specijalitetima, delima vrednih ruku mladog i ambicioznog {efa Aleksa. Vo|eni `eqom za u`ivawem u ukusima i mirisima srpske tradicional-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ne kuhiwe uvek su se vra}ali i rado svra}ali i u Sandrino. Nekima je obraze "orosila" i po neka suza "izdajnica" koja se skotrqala niz lice. Sticao se utisak kao da niko nije `urio i `eleo da ide ku}i. Sandrino je za mnoge bio druga ku}a.

Sve u svemu, bilo je to jo{ jedno lepo i nezaboravno ve~e u Sandrinu.Do ponovnog susreta u bliskoj budu}nosti u nekom novom i daleko ve}em, Nenad i Kasandra }e najverovatnije sebi dati malo odu{ka i prepustiti se u`ivawu u dugo sawanom snu, skijawu na Zlatiboru, [vajcarskim alpima i ko zna jo{ gde… Radujemo se i mi i `elimo im i nadaqe mnogo uspeha na svim poqima wihovih delatnosti.

Do skorog vi|ewa, dovi|ewa.

Jelena Nedeqkovi}

REFERENDUM

^etvrtak 12. oktobar 2023. 19

Referendum za Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza Australijanci dolaze iz mnogih zemaqa, praktikuju mnoge religije i govore mnoge jezike. Narodi Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza su Prvi narodi Australije i `ive ovde vi{e od 65.000 godina. Ali, Ustav Australije ne priznaje wihov jedinstveni status. Zato }emo kasnije ove godine, mo}i putem referenduma da razmotrimo mogu}nost za promenu u na{em Ustavu. Svi Australijanci }e imati mogu}nost da priznaju narode Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza u na{em Ustavu preko Glasa, {to }e omogu}iti da se wihov glas ~uje o pitawima koja se odnose na wih.

[ta je Izjava iz Ulurua od srca?

Maja 2017. godine, vi{e od 250 Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza je objavilo Izjavu iz Ulurua od srca. U woj se od nas tra`i stvarawe boqe budu}nosti za celu Australiju i uno{ewe Glasa Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza u australijski Ustav.

[ta je Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza?

Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza je na~in na koji bi narodi Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza savetovali Vladu o zakonima i politikama koje se odnose na wih.

[ta je referendum?

Referendum je kada se od glasa~a tra`i da odgovore sa „da" ili „ne" na neko pitawe ili pitawa. Jedini na~in za promene australijskog Ustava je putem referenduma.

Ko mo`e da glasa na referendumu?

Na referendumu mogu da u~estvuju samo osobe koje su upisane u glasa~ki spisak. Glasawe na referendumu je obavezno za registrovane glasa~e.

Kako se glasa na referendumu?

Referendumi su kao izbori. Na dan

Referendum za Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza U subotu 14. oktobra }e se od australijskih glasa~a tra`iti da glasaju na referendumu. Referendum }e postaviti pitawe da li treba da postoji Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza u Parlamentu po Ustavu. Parlament je organ koji donosi zakone u Australiji.

Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza je na~in na koji bi narodi Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza savetovali Vladu o zakonima koji se odnose na wih. Upisivawe Glasa u Ustav }e zna~iti da }e Glas imati trajnu ulogu u davawu saveta Vladi po pitawima koja se odnose na Aborixine i Ostrvqane iz Toresovog Moreuza. Glas u Parlamenu }e biti prilika za Aborixine i Ostrvqane iz Toresovog Moreuza da budu Ustavom priznati, i da se wihova kultura prizna i slavi.

Aborixini i Ostrvqani iz Toresovog Moreuza ve} skoro 100 godina tra`e od Vlade da ih prizna. Aborixini i Ostrvqani iz Toresovog Moreuza najboqe poznaju svoje zajednice i svoju kulturu. Oni znaju najboqa re{ewa za izazove s kojima se suo~avaju wihove zajednice, koja mogu stvoriti pravednije, ravnopravnije iskustvo za narode Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza.

[ta }e Glas u Parlamentu u~initi?

Glas }e poslu{ati savete Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza o stvarima koje uti~u na wihove `ivote, kako bi Vlada mogla da donese boqe odluke koje se donose na Aborixine i Ostrvqane iz Toresovog Moreuza.

Ko }e predstavqati Glas u Parlamentu?

Glas }e biti grupa Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza iz svake dr`ave i teritorije, ukqu~uju}i udaqena podru~ja.

Predstavnike }e birati Aborixini i Ostrvqani iz Toresovog Moreuza u wihovoj lokalnoj oblasti.

Da li su Aborixini i Ostvrqani iz Toresovog Moreuza bili konsultovani u vezi sa Glasom u Parlamentu?

Hiqade Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza je dugi niz godina davao savete o tome za{to je Glas potreban i kako bi trebalo da funkcioni{e. Vi{e od 80% Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza podr`ava Glas u Parlamentu.

[ta ka`u pravni stru~waci?

Ustavni pravnici, uklu~uju}i one koji predstavqaju Saveznu Vladu, rekli su da je Glas pravno vaqan i da }e poboq{ati na{ pravni sistem.

Kako se dobija rezultat referenduma?

Da bi referendum bio uspe{an, potrebna je dvostruka ve}ina. To zna~i ve}ina glasova u najmawe ~etiri dr`ave i u celoj Australiji.

Kada }e se odr`ati referendum za Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza?

Referendum za Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza }e se odr`ati kasnije ove godine.

Koje pitawe }e biti postavqeno na referendumu za Glas Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza?

„Predlo`eni zakon: promena Ustava radi priznavawa Prvih naroda Australije uvo|ewem Glasa Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza. Da li prihvatate ovu predlo`enu promenu?"

[ta je Glas u Parlamentu?

Za{to Aborixini i Ostvrqani iz Toresovog Moreuza tra`e da imaju Glas u Parlamentu?

glasawa mo`ete da odete na glasa~ko mesto i da glasate putem glasa~kog listi}a.

Ko je sastavio ovaj informativni list?

Da li Glas mo`e da donosi zakone?

Ne. Glas ne}e imati mo} da donosi zakone. Samo }e davati savete o stvarima koje se ti~u Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza.

Koje pitawe }e postaviti referendum o Glasu Aborixina i Ostvrqana iz Toresovog Moreuza?

“Predlo`eni zakon: da se izmeni Ustav kako bi se priznali Aborixini i narodi ostrva Toresovog Moreuza Australije uspostavqawem Glasa Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza. Da li odobravate ovu izmenu?”

Kako se glasa na referendumu?

Referendumi su kao izbori. Dobi}ete glasa~ki listi} sa gorwim pitawem i treba}ete da napi{ete ‘YES’ (DA) ili ‘NO’ (NE) na engleskom da bi se va{ glas brojao. Ako upi{ete ‘YES’, to zna~i da se sla`ete da Aborixini i Ostrvqani iz Toresovog Moreuza treba da imaju svoj glas o stvarima koje direktno uti~u na wih.

[ta }e se desiti ako ve}ina qudi glasa YES (DA)?

Ako ve}ina qudi glasa Yes za Glas, Vlada }e se tada konsultovati sa Aborixinima i Ostrvqanima iz Toresovog Moreuza da se finalizuje tekst i usvoje relevantni zakoni za uspostavqawe Glasa.

[ta }e se desiti ako ve}ina qudi glasa NO (NE)?

Ako ve}ina qudi glasa ‘No’, ni{ta se ne}e promeniti. Problemi sa kojima se suo~avaju Aborixini i Ostrvqani iz Toresovog Moreuza }e se nastaviti. Glasawe ‘No’ zna~i da glasate ne za Glas, nema druge alternative za podru{ku Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza u ovom referendumu.

Ovaj informativni list su sastavili zajedni~kim naporima Life Without Barriers, Reconciliation Australia, SNAICC — National Voice for our children, the Yes Aliance i Polaron Language Services. Ovo partnerstvo je formirano kao pomo} za stvarawe dostupnih informacija o Glasu Aborixina i Ostrvqana iz Toresovog Moreuza.

Gde mogu dobiti vi{e informacija?

l The National lndigenous Australians Agency www.niaa.qov.au l SNAICC National Voice for our Children www.snaicc.orq.au l Reconciliation Australia www.reconciliation.orq.au l First Peoples Disability Network www. fpdn.orq.au l Life Without Barriers www.lwb.orq.au l Yes 23 www.yes23.com.au l Polaron www.polaron.com.au l Have Your Say www.haveyoursay.net

20 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

PUTOPIS

Najlep{e crkve u Evropi – 5 verskih zdawa koja oduzimaju dah Kao glavne znamenitosti jednog grada naj~e{}e se izdvajaju poznati dvorci, muzeji, zgrade parlamenta i crkve. Razli~ite crkve, katedrale, xamije i bazilike turiste fasciniraju svojim izgledom i impozantno{}u, ali i zbog toga {to one mnogo govore o istoriji nekog grada, pa i cele dr`ave. Predstavqamo vam najlep{e crkve u Evropi koje su ujedno i zna~ajne znamenitosti Rusije, Italije, Francuske i [panije.

Bazilika Svetog Petra, Vatikan, Italija

Crkva Hristovog Vaskrsewa, Sankt Peterburg, Rusija Crkva Hristovog Vaskersewa je ruska pravoslavna crkva u Sankt Petersburgu i jedna od glavnih i najpoznatijih znamenitosti ovog grada. Ova evropska crkva je podignuta 1883. godine na mestu gde je prethodno, dve godine ranije, ubijen ruski car i reformator Aleksandar II. Crkva je izgra|ena wemu u ~ast, a zbog ovog krvavog atentata koji su izvr{ili ~lanovi ruske revolucionarne teroristi~ke organizacije “Narodna voqa”, crkva se jo{ naziva i “Crkva prolivene krivi” ili “Crkva spasa na krvi”.

Sudbina ovog, kao i drugih ruskih zdawa, se mewao kroz istoriju. Ona nije oduvek bila velelepna, {arena i rasko{na kao danas. Boq{evici su ose}ali odbojnost prema svemu {to je u vezi sa Carskom Rusijom i hri{}anstvom, pa tako i prema ovoj crkvi; zato su je nakon Februarske revolucije opqa~kali i uni{tili. Crkva je zatim o{te}ena i tokom opsade Lewingrada, a tek 1970. godine zapo~eto je weno renovirawe. Od 1997. do danas, crkva se nije mnogo mewala i od tada predstavqa Nacionalni istorijski muzej Rusije.

Milanska katedrala, Italija Katedrala u Milanu (Duomo di Milano) ili ~uveni „Duomo“ je jo{ jedan prepoznatqiv primer gotskog stila.

Ovo je druga najve}a crkva u Italiji, odmah nakon Bazilike Svetog Petra u Rimu i druga po veli~ini goti~ka katedrala na na svetu. Milanska katedrala datira i 14. veka, kada je \an Galeano Viskonti naredio da se na mestu nekada{we bazilike Santa Maria Maggiore podigne nova, evropska crkva.

Iako je izgradwa zapo~eta jo{ u 14. veku, kona~ni izgled fasade je dobijen tek 1813. godine. ^etiri veka mukotrpnog rada, hiqade radnika i veliki broj detaqa, doprineli su tome da se milanska katedrala na|e na prvom mestu jo{ jedne liste: ona je najdu`e gra|ena katedrala na svetu.

Katedrala Duomo procewena je na 82 milijarde evra i nalazi se na listi najvrednijih gra|evina Evrope. Zajedni~ka te`ina svih statua na Duomu je 325.000 tona, dok je najvi{a ta~ka visoka 108 metara. Milanska katedrala o~arava turiste iz svih delova sveta, bez obzira na veru i to koliko se neko razume u umetnost i arhitekturu.

Bazilika Svetog Petra, Vatikan, Italija Kada vas put nanese u Rim, a “svi putevi vode u Rim”, trebalo bi da obi|ete i jednu od najva`nijih crkava katoli~anstva.

Bazilika Svetog Petra nije katedrala, ve} papina crkva i u woj se odr`avaju najzna~ajnije liturgije. Dana{wa bazilika nalazi se na mestu prethodne, ranohri{}anske bazilike koju je sagradio car Konstantin Veliki davne 326. godine.

Prema katoli~kom verovawu, ba{ na ovom mestu nalazi se grob Svetog Petra,

Crkva Hristovog Vaskrsewa, Sankt Peterburg, Rusija

Milanska katedrala, Italija

Bogorodi~ina crkva u Parizu, Francuska

Katedrala u Seviqi, [panija

koji je bio jedan od Isusovih apostola i prvi ekiskop Rima.

Nova bazilika izgra|ena je iznad groba Svetog Petra, wemu u ~ast i zbog toga se smatra jednim od najva`nijih hri{}anskih svetih mesta. Ona je tako|e i jedna od najve}ih crkava na svetu. Duga je 218 metara, a visoka 133 metra i zauzima povr{inu od 23 hiqade metara kvadratnih. Postoji pet ulaza u baziliku ali je turistima dozvoqen samo jedan – glavni i uz stroge mere bezbednosti. Odmah nakon ulaza, sa desne strane nalazi se Mikelan|elova statua La Pieta (Milosr|e) koju je umetnik isklesao sa svega 24 godine. U bazilici nalazi se i poznata Stolica (presto) Svetog Petra za koju se veruje da poti~e jo{ iz vremena kada je Sveti Petar bio episkop Rima.

Bogorodi~ina crkva u Parizu, Francuska Bogodorodi~ina crkva, poznatija kao Notr Dam, nalazi se u Parizu na reci Seni i posve}ena je Bogorodici Mariji. Katedrala Notr Dam (Na{a Dama) je gra|ena u goti~kom stilu i predstavqa jednu od najpoznatijih i najve}ih crkvi na svetu. Izgradwa katedrale zapo~eta je 1163. godine i trajala je sve do 1345. godine. U dva navrata, ova evropska crkva je bila uni{tena i o{te}ena: za vreme pobune Hugenota i tokom Francuske revolucije. Obnovi Notr Dama u velikoj meri je doprineo i poznati francuski pisac Viktor Igo, koji je svojim delom “Zvonar Bogorodi~ine crkve” pozvao svoje svoje savremenike da obnove katedralu.

Katedrala u Seviqi, [panija Katedrala u Seviqi je najve}a goti~ka katedrala na svetu, a tre}a po veli~ini katedrala na svetu. Katedrala je poznata i po tome {to je u woj sahrawen Kristofer Kolumbo.Delovi katedrale su zapravo ostaci maurske xamije, a kada je Ferdinand III Kastiqski osvojio Seviqu 1248. godine odmah je otpo~eo pokr{tavawe xamije. 1401. godine gradske vo|e su odlu~ile da o{te}ene delove stare katedrale u potpunosti sru{e i izgrade novu katedralu koja bi trebalo da po veli~ini i impozantnosti nadma{i sve postoje}e.

Zanimqivo je da je nakon izgradwe prestigla po veli~ini Aju Sofiju koja je titulu najve}e katedrale sveta, dr`ala vi{e od hiqadu godina. 1986. godine biva stavqena na Unesko listu Svetske ba{tine i postaje jedna od najpose}enijih atrakcija Andaluzije i cele [panije.

Katedrala u Seviqi ima najdu`i glavni brod (42 metara) u [paniji, i ~ak 80 kapela u kojima je mogu}e odr`ati 500 misa u jednom danu. Unutra{wost je toliko velika da mo`ete nestati u samo}i nekog ugla i prona}i mno{tvo vizuelnih lepota, od kraqevskih grobnica do gigantskih kqu~eva koji te`e pola tone srebra.

KWI@EVNOST

KAKO SU DRUGI PISCI GOVORILI O IVI ANDRI]U (3)

Zagonetka zvana Andri}

Ko je bio Ivo Andri}: 12 ^etvrtak 30. maj 2019.Se}awa Me{e Selimovi}a, DRU[TVO Zuke Xumhura, Milovana \ilasa, Miroslava Radoj~i}a...

MILO[ JEVTI] (1936) O IVI ANDRI]U: Sedamdesetih godina, sretnem jednog jutra u Pionirskom parku Andri}a – {eta...

Pri|em mu.

Pozdravqam ga, i polazim. Ne `elim da mu oduzimam vreme. Me|utim, on me pita: „@urite li?“ I da sam `urio, ne bih propustio priliku da budem sa Andri}em! „Ne `urim...“, odgovorim. „Da pro{etamo“, nastavqa Andri}.

Andri} tiho kora~a. I govori, isto tiho i polako.

I dok o~ekujem Andri}evu novu re~enicu, pri{ao nam je, nekako `urno i bu~no, jedan pisac, tada popularnih istorijskih romana. Otvara torbu, i pru`a Andri}u ove}u kwigu, mislim od nekih 500 strana. I ka`e: „Ovo je moj novi roman!“ Ivo Andri} otvara kwigu. ^ita posvetu. Onda, odmeri kwigu, kao da procewuje koliko je te{ka... ]uti. Pomi{qam da ih ostavim da razgovaraju.

Andri}, me|utim, re~e: „Rado bih pri~ao, ali imam ne{to va`no sa drugom Mi{om!“ Piscu istorijskih romana, ose}am, nije bilo milo. Ipak, pozdravqa se, i odlazi.

Andri} mi tada re~e: „Kada dobijete kwigu sa posvetom, uvek posvetu pro~itajte pred autorom. Kod ku}e pregledajte kwigu. Ako vam se u~ini da ima razloga, pro~itajte je.“ I daqe }utim.

Andri} nastavqa: „I ako vam se kwiga u~ini vrednom ili, barem, zanimqivom, napi{ite autoru pismo... Znate, qudi vole da dobiju – Andri}evo pismo!“ „A {ta biva ako kwiga ne zaslu`uje pismo?“, upadam.

Andri} se osmehnu, tako mi se u~inilo: „Tada autora, ako vam je poznat, pozovite telefonom. I recite mu da se kwiga dobro dr`i u ruci, da se lako ~ita, jer je slog krupan...

I na kraju recite da je naro~ito dobra – artija!“ „Artija?!“, ponovim. „Da, artija, a ne hartija!“, ka`e mi Andri}.

(2014)

„^udno je to interesovawe za pi{~ev `ivot“, govorio je Ivo Andri}. „Zar nisu dovoqne wegove kwige? Uostalom, neko zna i mo`e da pi{e o svom `ivotu, ja ne znam i ne mogu. Mada ni{ta nisam sakrio: sve je u mojim kwigama.“ O Andri}u, koji je nerado govorio o sebi i svom `ivotu, pri~ali su zato drugi. U nedavno objavqenoj kwizi „Ko je bio Andri}“, @aneta \uki} Peri{i} je sabrala zapise ~etrdesetak savremenika koji govore o svojim susretima sa ovim piscem, a iz wihovih razli~itih sudova, utisaka, ose} awa i iskustava, nude se mogu-

}i odgovori na „zagonetku zvanu Ivo Andri}“.

Kwiga Ko je bio Ivo Andri} predstavqa izbor autenti~nih se}awa na Ivu Andri}a iz ugla wegovih savremenika – {kolskih drugova, prijateqa, pisaca, diplomata, kolega, suseda, ro|aka, politi~ara, poznanika.

Ova kwiga, koja hronolo{ki prati Andri}a od de~a~kih i mladala~kih dana, preko wegovih zrelih i profesionalno najuspe{nijih godina, pa sve do kona~nog kraja, ~ita se kao svojevrsni uzbudqiv biografski roman, sa stalnom promenom glasova i izmenama ta~ke gledi{ta

^etvrtak 12. oktobar 2023. 21 trenucima, vide samo mr`wu i gnev, kao apokalipti~ke zveri, a potomstvo, naprotiv, samo plodove snage i pokreta.“ Andri} je prihvatio promenu, jer je ona bila nebitna za wegovo shvatawe qudske sudbine, a mogla je ugroziti ono {to je najtrajnije i najvrednije bilo u wemu – wegov dar i wegovu umetnost. Za taj ustupak, ili ,,ustupak“, on je imao i razloga u svojoj „gre{noj“ pro{losti – u pripremawu ulaska Jugoslavije u Trojni pakt. No i za to je bilo razloga: druge su zbog sli~nih uloga sudili na dugogodi{we robije. Se}am se da je za vreme izlo`be o ratu, koju je na otvorenom prostoru na Kalemegdanu prirediAustralian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Organisation la Armija –Releif ako dobro pamtim, 1951. godine – Andri} zatra`io 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 da do|e kod mene. On ina~e nikada nije ni od koga, pogotovu od vlasti, ni{ta tra`io u odnosu na glavni objekat odnoniti i~im bio na dosadi. Tada, sno glavnu temu – IvuSYDNEY Andri}a.

MELBOURNE BRISBANE GEELONG ~im je seo, po~eo je uzbu|eno i gledaju}i u sto~i} izme|u BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} nas: (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 0584 ta izlo`ba...

EnterprisesMoja „Eto3814 vidite, MILOVAN \ILAS ST ALBANS Edensor Park 0424je 112tamo, 228 pri potpisivawu Rade slika 9367 5838 67 Kennedy Dr. Pa to0419 396 633 Trojnog pakta. razni qudi (1911-1995)9823 1401 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains svakojako tuma~e... Nezgodno, O 9793 IVI6210 ANDRI]U: danas, posle toliko vremena...“ Ras Trade Amira Tupkovi} Prvi putCrt.sam sreo Andri- I ADELAIDE 20-22 Deans 32 Maryfield ja sam bio obi{ao tu izlo`}a po~etkom godine, na bu:Euro Dandenog 1945.Drive Blair Athols Zona -Zaga Andri}, u fraku, povisoki ru~ku kod kwi`evnika NSWZogovi2560 416 bio0413 je 929 utoliko upadqiviji na Goranka Kosaba{i} }a. Utisci koje sam o0425 wemu tada uveli~anoj 358 539 0420 201 344slici jer je stajao po 33 Egan CI. Werribee dobio, kroz mnoge su- strani, u prvom planu. Doista su 0432 kasnije, 619 885 srete s wim, jedino su se po- padale primedbe: Pazi, Andri}, SAFEWAY TRAVEL puwavali.

Srbijato- nisu BiH ni znali... Pozvao mnogi 9534 4866 Andri} je bio odmeren,maksimalno suz- sam telefonom nadle`nog dru40 kilograma 9366 9299 dr`an, do te mere i tako pre- ga iz Politi~ke uprave Armije fiweno da je i prisutnima na- i dogovorio se s wim – dok je metao sli~no dr`awe. Ali u Andri} jo{ bio tu – da se slika wemu nije bilo ni~eg zlo}udog i ukloni. Andri}, kao posti|en, mra~nog. Nikada nisam od wega zahvalio se i odmah oprostio... ~uo pokudnu re~ o vladarima i Andri} je, mo`da, precewiministrima kojima je slu`io, vao – i ja dr`im da je precewimada o stawu i poretku kraqev- vao – opasnosti: on je vi{e bio ske dr`ave nije imao visoko potreban novoj vlasti, nego ona mi{qewe. Bio je preve} mudar wemu! Ali kad je ve} odredio a da ne bi uvideo zama{nost i svoje dr`awe, Andri}u ~estidugotrajnost revolucionarne tost nije dopu{tala ni tolicno promene. Nije li zapisao: „Tako odstupawa koliko mu je kasnije je ude{en ovaj svet da nas qu- svetska slava mogla zagarantobav i razum vode u stvarawu vati. Do`iveo je svoj vek s maboqeg reda, ali mr`wa i gnev skom lojalnosti i saradwe koju otklawaju zlo i nepravdu. Samo ni{ta nije moglo uznemiriti, mr`wa i gnev mogu da zbri{u ali ispod koje su se u beskraj granice trulih carevina, pome- granali gri`we, strahovi i o~are temeqe tro{nih ustanova... jawa?

Stoga se i de{ava da savremenici, u takvim istorijskim (1988)

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

22 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

DRU[TVO

GDE JE NAJSKUPQA SRPSKA ZEMQA:

Wiva kao najsigurnija banka za ~uvawe kapitala Prodaja ku}a, stanova, poslovnog prostora i gara`a pada od po~etka godine, a jedina vrsta nekretnina za koju je bila poja~ana tra`wa na tr`i{tu je poqoprivredno zemqi{te. Nedovoqna ponuda i velika potra`wa zato di`u cenu, pa je u posledwe tri godine hektar u proseku poskupeo sa 6.100 na 7.500 evra. Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ) cene se kre}u u {irokom rasponu od ispod 300 evra, pa sve do vi{e od 37.000 evra po hektaru, u zavisnosti od dela Srbije u kojem se wiva nalazi.Prema podacima RGZ najvi{e cene su bile na na teritoriji Ju`noba~kog okruga, a najni`e u Topli~kom okrugu. Najskupqe poqoprivredno zemqi{te u Srbiji u prvom polugodi{tu 2023. godine prometovano je u op{tini Vr{ac (KO Pavli{) po ceni od ~ak 1.850.496 evra.

Gordan Lemaji} vlasnik novosadske agencije "Solis nekretnine" ka`e za RT Balkan da su visoke cene samo izuzeci, a da se milionski iznosi dobijaju eventualno za oranice koje to vi{e ne}e biti, odnosno koje imaju potencijal da postanu gra|evinske parcele i koje se nalaze u blizini zna~ajnih saobra}ajnica. "Tamo gde se posti`e astronomska cena je uglavnom situacija da se zemqi{te ne kupuje za poqoprivrednu proizvodwu, nego za preina~ewe, ako je u blizini velikih gradova i prebacuje se u gra|evinsko. Realna cena poqoprivrednog zemqi{ta je ona koju kupac mo`e da obezbedi kroz poqoprivrednu proizvodwu, a to nisu neke astronomske cifre, gde se qudi bogate preko no}i. To je mukotrpan i svakodnevan rad",

Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ) cene poqoprivrednog zemqi{ta se kre}u u {irokom rasponu od ispod 300 evra, pa sve do vi{e od 37.000 evra po hektaru, u zavisnosti od dela Srbije u kojem se wiva nalazi obja{wava Lemaji}.On navodi da se cene u okolini Novog Sada uglavnom kre}u od 10.000 do 14.000 evra po hektaru i navodi primer da je najplodnija zemqa prodata za oko 35.000 evra.

Najvi{e wiva u prvoj polovini godine prodato je na teritoriji Zrewanina i Sombora. U proseku je najskupqi hektar zemqe bio u Novom Sadu sa 17.700 evra, Ba~koj Palanci (15.500) i Vrbasu (14.700). U top deset op{tina po cenama poqoprivrednog zemqi{ta su i Oxaci (13.350 evra), Ruma (13.200 evra), @abaq (12.700), Subotica (12.600), Kova~ica (11.650), Sombor (11.300) i Sremska Mitrovica (11.350). Na drugoj strani, najjeftiniji hektar zemqe

MUDRE MISLI I CITATI MISLI O SELU I SEQACIMA

Seqak je izraz koji se koristi za ~oveka koji `ivi na selu i bavi se poqoprivredom. Koristi se i kao naziv za nekoga ko je prost i neobrazovan. Seqaci su kroz istoriju u pravilu bili previ{e zauzeti svakodnevnim poslovima da bi imali slobodnog vremena za obrazovawe i razvoj visoke kulture. Zbog toga su bili mawe obrazovani, a zbog zaba~enosti sela u odnosu na gradove i mawe izlo`eni dostignu}ima masovne kulture. Kao krajwa posledica takvog stawa, razvio se kulturni stereotip seqaka kao neobrazovanih, primitivnih, konzervativnih i zatucanih osoba. Seqak nije samo poqoprivredni proizvo|a~ koji `ivi od svog rada na selu. Seqak je filosofija `ivota i rada i posledwa odbrana prirode od ludila savremenog, robotizovanog malogra|anina.

Pri~a o po{tenom seqaku Bio jednom jedan seqak koji je prodavao maslac pekaru. Jednoga dana, pekar posumwa u seqaka i odlu~i da izmeri maslac da vidi da li mu je seqak dao ta~no jedan

mogao se kupiti na teritoriji Zaje~ara, gde je u proseku ko{tao oko 1.500 evra, dok je u Aleksincu oko 1.700 evra - ~ak deset puta mawe nego u Vojvodini.

KO MO@E DA KUPI ZEMQU? On tvrdi da, osim {to nije ta~no da su cene poqoprivrednog zemqi{ta oti{le u nebo, nije ta~no ni da su neki tajkuni pokupovali srpsku zemqu i navodi podatak da je 95 odsto oranica i livada u vlasni{tvu malih i sredwih poqoprivrednih proizvo|a~a.

"Stranci ne mogu da se na~ude kako je na{a zemqa skupa i jeste skupqa nego u Bugarskoj, Rumuniji, mo`da ~ak i u Ma|arskoj. Razlog za to se`e u daleku istoriju, jer mi nismo `iveli u totalnom socijalizmu i komunizmu, kao {to je bio Var{avski pakt, ve} u 'mekom socijalizmu'. Seqaci nisu obespravqeni da im je sva zemqa oduzeta i na{a seqa~ka klasa nije izumrla. U amanet se uvek ostavqalo deci da zemqu ne prodaju ni za `ivu glavu. Zemqa je posledwe {to bi na{ seqak prodao i ne samo seqak, nego i gra|anin", smatra vlasnik agencije "Solis nekretnine". On napomiwe i da stranac ne mo`e da postane vlasnik zemqe - to mo`e samo fizi~ko lice sa srpskim dr`avqanstvom ili pravno lice osnovano na srpskoj teritoriji.

kilogram. Imao je {ta i videti – bilo je mawe maslaca nego {to mu je seqak rekao. Toliko se razbesneo da je tu`io seqaka.

Sudija upita seqaka da li koristi vagu za merewe. Seqak odgovori: „Po{tovani sudija, ja sam prost ~ovek. Ne koristiim ove moderne vage, ali imam jednostavan kantar.” Sudija ga onda upita da objasni kako meri maslac. Seqak odgovori: „Po{tovani sudija, mnogo pre nego {to je pekar po~eo da kupuje maslac od mene, ja sam svakoga dana kupovao kilo hleba od wega. Svakoga dana kada pekar donese hleb, ja ga stavim na jedan kraj kantara i odmerim mu ta~no toliko maslaca na drugoj strani. Ako je neko kriv, onda je to pekar.”

GRA\EVINSKO ZEMQI[TE NAJSKUPQE NA ZVEZDARI Cene prometovanog gra|evinskog zemqi{ta na teritoriji Srbije imaju {irok raspon koji je posebno izra`en kod gra|evinskog zemqi{ta namewenog za stambeno–poslovnu gradwu i kre}u se od 10 evra po aru do preko 84.000 evra za ar.Prema podacima RGZ, u prvoj polovini godine najskupqi ar je prodat na Zvezdari za ~ak 84.805 evra. Sledi ^ajetina sa 55.000 evra, pa Vo`dovac sa 33.200 evra.

U Novom Sadu je najskupqi ar prodat za 31.000 evra.

Vladimir Rafajlovi} smatra da cena zemqi{ta ne}e padati i da ko god da ga sada kupi na wemu ne}e izgubiti novac i napomiwe da to ne zna~i da je danas jeftino, nego da }e u budu}nosti biti sve skupqe. Prema podacima sa sajta 4zida kada je u pitawu prodaja placeva u Beogradu, popularne lokacije su Barajevo, Sopot, Palilula, Grocka, Mladenovac. Na Kosmaju se cene za gra|evinsko zemqi{te u proseku kre}u od 650 evra za ar do 2,5 evra, u Barajevu od 500 evra pa do 5 evra. U okolini Novog Sada raspon cena po aru ide od nekoliko hiqada do vi{e od 10 evra dok u Ni{u na primer cene se kre}u u proseku od 370 evra do 17 evra po aru.

uuu "Ne mo`ete ni zamisliti kakvim `ivotom oni tamo `ive. Kao pravi pravcati seqaci. Ustaju rano jer imaju mnogo posla, a le`u rano jer imaju tako malo za razmi{qati."

Oskar Vajld uuu "Odrasla sam na selu, gde su me {ibala sva ~etiri godi{wa doba. Povukla sam zdravqe i stabilnost iz te zemqe iz koje sam potekla. Qudi koji ne rade, a imaju snagu, prebrzo ostare." Mira Bawac uuu "Najsretniji je, bio kraq ili seqak, ko prona|e mir u svojoj ku}i." Gete uuu "Narodna je no{wa – kada seqakiwa ode u {umu i uprti na se breme drva, pa ga nosi ku}i da joj sve kosti {kripqu." Stanislav [imi}

LEPA SRBIJA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 23

Ovo su letos bila najpose}enija mesta u Srbiji Doma}i turisti, ovog avgusta, naj~e{}e su pose}ivali bawe, dok su strani i daqe odu{evqeni Beogradom, Novim Sadom, Suboticom i Ni{om, ka`u iz Turisti~ke organizacije Srbije.

Srbiju je u avgustu, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, posetilo 486.298 turista, od ~ega je doma}ih bilo 233.570, a stranih 252.728, preneo je Tanjug.

"Doma}e turiste najvi{e privla~e na{e bawe i ski centri, dok su inostrani turisti prvenstveno orijentisani na velike gradove Beograd, Novi Sad, Ni{ i Subotica, a zatim na ski centre. Na prvom mestu od bawa su Sokobawa i Vrwa~ka Bawa, dok su od ski centara uvek aktuelni Kopaonik i Zlatibor. Jedna od popularnijih bawa ove godine je Bawa Vrdnik koja bele`i veliki rast gostiju", ka`e Predrag Stani} iz Turisti~ke organizacije Srbije za RT Balkan. Stani} isti~e da "u zavisnosti od vrste turista (mladi, solo, porodice, poslovni) razlikuje se i razlog dolaska, odnosno obilaska odre|ene destinacije ili manifestacije. Pored prirodnih lepota Srbije, goste {irom sveta privla~e i srpski gastronomski specijaliteti. Retko ko mo`e da odoli pqeskavicama, }evapima, ra`wi}ima, Kara|or|evoj {nicli, mu}kalici, ajvaru, qutenici.

TURCI OBELE@ILI AVGUST

tereni, kao i zatvoreni i otvoreni bazeni. U woj se le~e skoro svi zdravstevni problemi vezani za digestivni trakt, kao i bolesti `u~ne kese. Tako|e, odlikuju je raznolika kulturna de{avawa kao {to su Lav fest, Vrwa~ki karneval i mnogi drugi. Najve}u pose}enost Vrwa~ka Bawa tokom godine bele`i za vreme Karnevala. Tada bawa gosti brojne turiste, kako doma}e, tako i iz inostranstva. Vrwa~ki Karneval je po pose}enosti odmah posle festivala Egzit i Gu~a. Veliki broj maskembala, festivala, izlo`bi, koncerata, pozori{nih predstava i sportskih de{avawa se organizuje u julu.

Sokobawa Sokobawa spada u vazdu{ne bawe, a veoma je pogodna za pacijente i osobe koje imaju problema sa respiratornim bolestima, bronhitisom, anemojom, kao i reumatizmom i i{ijasom. Na{ Nobelovac, Ivo Andri}, koji je za vreme Drugog svetskog rata `iveo i boravio u woj, zabele`io je svoje utiske o Sokobawi: "Ja ne znam ~ega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobawi radim celu godinu u Beogradu kao preporo|en. Ovde u Sokobawi, gledaju}i ovu rasko{ prirode, ovu lepotu svetlosti zemqe i neba, ~esto me obuzme neka neobja{wiva tuga ili zanos, pa sam tako opu{ten razmi{qao kako bi bilo lepo,

bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu".

Ni Branislav Nu{i} nije "ostao du`an" ovoj prirodnoj lepotici i wegove stihove ~esto citiramo: "Sokobawa, Soko grad do|e{ star, ode{ mlad".

VRWA^KA BAWA - URBANA BAWA

Kraqica bawskog turizma, kako je nezvani~no zovu, Vrwa~ka Bawa pripada Ra{kom okrugu, okru`ena je {umovitim obroncima planine Go~, a u woj se nalazi i 7 mineralnih izvora. Smatra se jednom od urbanijih bawa u Srbiji, a krase je {arenoliki parkovi, de~ji parki}i, sportski

Kada je re~ o zemqama iz kojih je dolazilo najvi{e turista, predwa~ila je Turska sa 29.049 posetilaca, na drugom mestu je Nema~ka, odakle je do{lo 21.220 turista, sledi Rumunija sa 18.457 i Bosna i Hercegovina sa 13.395 posetilaca, govore zvani~ni podaci.

SOKOBAWA - ANDRI]EVA I NU[I]EVA MIQENICA

Jedna od zvezda srpskog turizma, kako je navedeno, je iz Isto~ne Srbije. Sme{tena je izme|u planina Rtwa i Ozrena, a kroz wu proti~e reka Sokobawska Moravica.

Bawa Vrdnik

BAWA VRDNIK VAZDU[NA BAWA

U srcu Srema, na ju`nom delu Fru{ke Gore, koju krase lipove {ume i beskona~no duge staze za {etwu i ostale sportske aktivnosti, na samo pola sata od Novog Sada i sat vremena od Beograda, nalazi se Bawa Vrdnik.U{u{kana je u prelepom okru`ewu na prijatnoj nadmorskoj visini od 240 metara, a odlikuje je umereno-kontinentalna klima. Prednost ove klime i wena glavna odlika je stabilnost, kod we nema naglih i velikih promena ni u temperaturi ni u vazdu{nom pritisku, stoga je prikladna za svaki organizam. Sa preko 2 200 sun~anih dana godi{we, nedostatkom {ibaju}ih vetrova i vazdu{nih struja ova klima je idealna za bobravak u bilo koje doba godine. Vazduh Bawe Vrdnik je izuzetno ~ist i bogat ozonom, te je ona dobila i zvani~an status vazdu{ne bawe.

Pored Vrdni~ke kule koja datira jo{ iz doba starih Rimqana, lepotu Vrdnika krasi jo{ i istoimeni manastir, poznat i kao Mala Ravanica, u ~iju crkvu su 1811. godine preneti delovi mo{tiju kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Ukoliko patite od simptoma kao {to su bolovi u mi{i}ima, kostima ili zglobovima, ta~nije ako je va{ problem reumatizam, mo`da }e ova bawa biti pravo mesto za vas. Termalne vode Vrdnika, temperature preko trideset stepeni mogu znatno olak{ati va{e muke.

NEVEROVATAN PROJEKAT U NI[U:

Otkrivaju izgled junaka sa ^egra Prvi put u istoriji, javnost }e uskoro mo}i da sazna kako su izgledali srpski junaci ~ije lobawe vekovima stoje uzidane u spomenik ]ele-kula u Ni{u, kao svedok te{kog i stradalni~kog vremena za na{ narod.

Za 214 godina postojawa ovog spomenika, do sada se niko nije

bavio detaqnom i nau~nom analizom lobawa hrabrih ustanika uzidanih u wu. Zahvaquju}i istra`ivawu Narodnog muzeja i Dru{tvu za akademski razvoj koji realizuju projekat "Novo lice ]ele-kule", zapo~eta je antropolo{ka analiza, kao i digitalna trodimenzionalna rekonstrukcija lica svih lobawa uzidanih

SIN\ELI]EV EPSKI PODVIG Boj na ^egru koji se vodio 31. maja 1809, zavr{en je epskim podvigom vojvode Stevana Sin|eli}a koji je sa oko 3.000 svojih ustanika bio opkoqen od 25.000 Osmanlija.

On je iz kubure pucao u barutanu koja je eksplodirala. Poginuli su svi ustanici i vojvoda Sin|eli}, ali i vi{e od polovine osmanlijskih vojnika.

Potom je Hur{id-pa{a, turski zapovednik Ni{a, naredio da lobawe srpskih junaka uzidaju u ]ele-kulu. Spomenik je visok oko ~etiri metra, a 952 glave, koje su po pa{inoj naredbi odrane od ko`e i napuwene pamukom, bile su raspore|ene u 14 redova sa sve ~etiri strane.

u ovaj jedinstveni spomenik u svetu.

Prva faza ve} je pri kraju, a rezultati bi trebalo da otkriju ne{to vi{e o `ivotu u~esnika ~uvene ^egarske bitke 1809, ali i od kojih su bolesti bolovali i koliko su godina imali u trenutku smrti. Prema najavi ~lanova projektnog tima, prvi nau~ni rezultati bi}e gotovi slede}e godine na 215. godi{wicu bitke na ^egru. Na spomeniku iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tada{wa turska vlast u Srbiji izgradila od ukupno 952 lobawe - legendarnog vojvode Stevana Sin|eli}a i wegovih resavskih junaka i ustanika, danas ih je od propadawa i zuba vremena o~uvano 59, a rekonstrukciju su zapo~eli vrhunski strani i doma}i stru~waci. ^lanica projektnog tima Nata{a [arki}, doktor fizi~ke antropologije, navodi da }e sve lobawe koje su iole o~uvane dobiti svoju rekonstrukciju.

- Sazna}emo wihov uzrast i pol, ali i da li su imali neke bolesti, kakvo je bilo wihovo zdravstveno stawe, od ~ega su poginuli i da li postoje neke

Наташа Шаркић током истраживања povrede iz vremena pre bitke na ^egru. Ono {to nas mnogo ograni~ava i {to je bio tehni~ki aspekt koji smo morali tek sada da savladamo je {to nemamo celu lobawu, niti mo`etmo bilo {ta da pomeramo i diramo.

Koristila sam zubarska ogledalca da bih mogla da pri|em uzidanim delovima. Mnogo lobawa je prili~no uzidano, {to nam

Jedna od lobawa u ]ele-kuli

ne dozvoqava da vidimo unutra{wost zuba. Testirali smo prve modele i to izgleda izuzetno - otkriva [arki}eva. Prema planu rekonstrukcije projekat }e biti zavr{en najkasnije do kraja 2024. godine. Krajem maja obele`ava se 215 godina od slavne bitke za oslobo|ewe Ni{a u Prvom srpskom ustanku.

24 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(2)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

12. oktobar

1492. - [panski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta.

Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, wegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverewem da su stigli u Aziju.

1822. - Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

U DANIMA ODRASTAWA MILUNKA JE SAZNAVALA GORKU STVARNOST SRBA NA KOSOVU I METOHIJI

Bila je veoma jaka i ~vrsta za `ensko dete Milunka Savi}, nepismena ~obanica sa potkopaoni~kih livada, hrabra ratnica i nepogre{ivi bomba{ u balkanskim i Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine, ro|ena je 28. juna 1892. godine, po starom julijanskom kalendaru, u vrletnom zaseoku Koprivnici, nedaleko od sela Kova~i-Bare u okolini Jo{ani~ke Bawe u op{tini Ra{ka.

U kwigama ro|enih koje su se vodile u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Jo{ani~koj Bawi, zapisano je da je najstarija k}i seqaka Radenka i doma}ice Danice Savi}, ro|ena u mestu Kova~i-Bare, verovatno zbog toga {to je Koprivnica pripadala toj seoskoj Mesnoj zajednici. Kr{tewe prve radosti porodice Savi} obavqeno je po srpskom pravoslavnom obi~aju u pomenutoj crkvi 10. jula iste godine. Napredna novoro|ena beba, dobila je od kume Stanke, k}eri Joksima Bojovi}a iz sela Bare, ime Milunka.

U netaknutoj i bogomdanoj prirodi, Milunka je rasla i razvijala se brzo i zdravo. Od malena roditeqi su joj poveravali, isprva lak{e, a potom i sve slo`enije obaveze u ku}i i na imawu, jer je to u selu neminovno da bi se opstalo u te{kim uslovima. Milunka je kroz posao i obaveze upoznavala svet oko sebe, ja~ala i izrastala u stasitu i jaku devojku, vi~nu svim seoskim zadacima. Kao i u drugim seoskim ku}ama i Milunkin je prvi i najva`niji zadatak bio da brine o ovcama i sviwama, da ih ~uva i napasa, juri za govedima kojih je tako|e bilo.

O danima odrastawa Milunke zabele`eno je kazivawe najstarijeg `ivog potomka familije, @ivana Savi}a iz Dowe Trep~e kod ^a~aka. „...Milunka je kao i sva ostala seoska deca detiwstvo provela ~uvaju}i stoku ispod planine @eqin. U dugim letwim danima, gledaju}i od starijih, deca su smi{qala razne igre, kao {to su skok udaq, tr~awe uz planinu, bacawe kamena s ramena, vu~ewe konopca, ga|awe u biqegu, igra klisa... Milunka je bila veoma nesta{na, {to bi narod rekao - ma’nito dete. U~estvovala je u svim igrama zajedno s mu{karcima. Bila je veoma ~vrsta i jaka za `ensko dete.

Na konopac je sama mogla da odvu~e po dvoje-troje wih. U ga|awu je bila nepogre{iva i gotovo nikada nije proma{ivala. Mogla je najdaqe od svih da

baci kamen. Mogla je da ubaci kamen u najvi{e gnezdo na drvetu. Rvala se sa mu{karcima i ~esto pobe|ivala. Uvek je {titila slabije, pa se ~esto tukla i s ja~ima od sebe, da bi nekog za{titila. Stariji su ~esto govorili - onaj Radenkov ’ajduk, {teta {to nije mu{ko.”

Posle rata i Milunka se prise}ala svog detiwstva pa je znati`eqnim novinarima ispri~ala: „Mi, ~obani, smo se igrali raznih igara. Jedna od najomiqenijih bila je ga|awe u biqegu.

Uzeli bismo neki predmet, kamen ili {tap, zaboli ga u livadu i sa odre|ene daqine ga|ali kamewem. Omiqena zabava nam je bila da brzo ga|amo krqe i razne predmete {to ih je plahovita reka Ibar nosila. Skoro uvek sam pobe|ivala”.

Ve} odrasla devojka Milunka u dru`ewu sa vr{wacima na pa{wacima, prelima, seoskim zavetinama i va{arima upoznavala je i okolinu u kojoj je ro|ena i odrastala. Upijala je lepotu kraja kojom proti~e plahovita reka Ibar. Stasavaju}i u lepom, a vrletnom kraju, Milunka Savi} saznavala je i gorku stvarnost srpskog `ivqa u porobqenim krajevima Ra{ke oblasti, Kosova, Metohije i Stare Srbije.

Svakodnevno je slu{ala potresene pri~e izbeglica koji su zbog pqa~ke i pokoqa Arnauta i Turaka bekstvom

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

u Srbiju spasavali `ivu glavu. Ti doga|aji dodatno su optere}ivali wu i sve druge qude koji su se u surovim potkopaoni~kim selima borili za biolo{ki opstanak.

Iz tih skupina rodili su se ~etnici, kao organizovana narodna snaga za odbranu od turske najezde. Nosili su narodnu no{wu: sukneno odelo, opanke, {ubaru s metalnim grbom Kraqevine Srbije. Bili su razli~ito naoru`ani: revolver, pu{ka, bombe, kama, redenici sa municijom preko ramena.

U torbici - najnu`nija oprema i ne{to hrane.

Situaciju su dodatno komplikovale te`we susednih balkanskih dr`ava koje su i{le ka pripajawu Makedonije svojim teritorijama. U Sofiji je obrazovan Vrhovni makedonski komitet (vrhovisti), a u Gr~koj Mavide - s ciqem da se bore za prisajediwavawe Makedonije Bugarskoj, odnosno Gr~koj.

Sredinom septembra 1903. godine u Beogradu je, pak, osnovana Srpska revolucionarna ~etni~ka organizacija, ~iji je ciq bilo formirawe, obu~avawe i opremawe qudstva za ~etni~ke jedinice i akcije na teritoriji Stare Srbije. Na ~elu te organizacije bio je Centralni revolucionarni odbor, koji su sa~iwavali akademici, profesori, lekari, oficiri, dr`avni savetnici...

Wihov zadatak bio je stvarawe materijalnih i finansijskih uslova za prikupqawe, obu~avawe i otpremawe qudstva u ~etni~kim jedinicama. U Vrawu, Ni{u, Leskovcu, Kragujevcu i jo{ nekim mestima osnovani su odbori za ~etni~ku akciju. Prva srpska ~etni~ka ~eta osnovana je 11. juna 1903. u Beogradu na predlog dr Milorada Go|evca, na~elnika Saniteta beogradske op{tine, i uz znatnu nov~anu pomo} rodoqubivih gra|ana iz raznih krajeva Srbije, me|u kojima se isticao poznati beogradski trgovac Luka ]elovi} Trebiwac. ^eta je istog meseca preba~ena u Staru Srbiju.

Srpska vlada je tajno ali uporno podsticala i pomagala stvarawe ~etni~kih dobrovoqa~kih odreda u Srbiji i wihovo ubacivawe na teritoriju Stare Srbije i dela Vardarske Makedonije. Na ~elu tih odreda bili su srpski oficiri „u ostavci”, me|u kojima je bio i Vojin Popovi} - vojvoda Vuk. l U slede}em broju: Devojka pod imenom Milun postaje bomba{

1865. - Ro|en je srpski nau~nik, geograf Jovan Cviji}, osniva~ antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog dru{tva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraqevske akademije od 1921. do smrti i po~asni doktor vi{e inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) ("Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe", "Balkanska pitawa", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemaqa").

1897. - U Beograd su iz Be~a preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, reformatora srpskog jezika, i sahraweni u porti Saborne crkve.

1918. - Uz zvuke kompozicije "Mar{ na Drinu" u oslobo|eni Ni{ u Prvom svetskom ratu umar{irala je Drinska divizija srpske vojske.

1935. - Ro|en je italijanski operski peva~ Lu~ano Pavaroti. Karijeru svetske operske zvezde po~eo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" \akoma Pu~inija.

1942. - U bici na pacifi~kom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili wihovo nadirawe ka Australiji.

1960. - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skup{tini UN, qutiti sovjetski lider Nikita Hru{~ov skinuo je cipelu i tresnuo wome o sto nekoliko puta.

1964. - U orbitu oko Zemqe lansiran je sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica sa vi{e~lanom posadom.

1984. - Tokom godi{we konferencije Konzervativne partije u hotelu "Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Ta~er, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet qudi je poginulo, a 30 raweno.

1996. - Umro je francuski teniser Rene Lakost (Lacoste), posledwi od "~etiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka. Osniva~ je ~uvene kompanije za proizvodwu sportske opreme.

1999. - UN su simboli~no proglasile za {estomilijarditog stanovnika Zemqe bebu ro|enu u Sarajevu. Majci novoro|enog de~aka uru~ena je srebrna medaqa mira UN. 2013. - Umro je Jovan Risti} Rica, pozori{ni, filmski i TV rediteq, urednik TV Beograd, osniva~ i predsednik Udru`ewa scenskih umetnika Srbije.

RIZNICA

^etvrtak 12. oktobar 2023. 25

BESEDA VLADIKE NIKOLAJA KOJA JE POSTIDELA ENGLEZE

“Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati dug” Nikolaj Velimirovi} bio je episkop ohridski i `i~ki, istaknuti srpski teolog i novokanonizovani srpski svetiteq kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i @i~ki. Osim ovoga, re~ je bila i o izuzetno nadarenom govorniku, zbog ~ega je jo{ za `ivota nazivan “Novi Zlatousti”.

Nakon stra{nog stradawa i povla~ewa preko Albanije srpska vojska se oporavila na Krfu i u etapama po~ela da odlazi na Solunski front i tamo nastavqa borbu za oslobo|ewe otaxbine.

Shvataju}i potrebu da se o Srbiji i wenom egzodusu govori u svetu i tako prikupi pomo}, 1915. godine vlada je u Ameriku i Evropu poslala svog najboqeg govornika - jednog episkopa… Bio je to Nikolaj Velimirovi}. On je po Americi, i zatim Engleskoj, dr`ao brojna predavawa - u crkvama, univerzitetima, hotelima… gde god mu se ukazala prilika da govori o Srbiji i ujediwewu Ju`noslovenskih naroda. Vladika je u svom pohodu bio veoma uspe{an. Osim {to je Srbiji po~ela da dolazi pomo} sa Zapada, veliki broj dobrovoqaca iz Amerike krenuo je na Solunski front kako bi se prikqu~io ratu.

Wegova upornost i istrajnost izazvala je divqewe kod Saveznika. Engleske vojskovo|e govorile su da je “otac Nikolaj bio tre}a armija” za srpsku i jugoslovensku stvar.Tokom tih, ratnih godina, Nikolaj Velimirovi} je pomagao i grupu na{ih studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao, a naro~ito je zapam}ena ostala beseda koju je vladika odr`ao na Vidovdan 1916. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu gde se, zahvaquju}i nadbiskupu kenterberijskom, obratio kraqu Xorxu Petom i brojnim uglednim Englezima.

Evo te besede: “Do{ao sam iz Srbije, iz evropske pono}i. Tamo nigde ni zra~ka svetlosti.

Sva je svetlost pobegla sa zemqe na nebo i jedino nam odozgo svetli. Pa ipak, mi nejaki u svemu, sada ovako, jaki smo u nadi i veri, u skoro svanu}e dana. Zahvalan sam

lordu Arhiepiskopu kenterberijskom, koji mi je omogu}io da na sveti Vidovdan, ovog leta Gospodweg 1916. godine, u ovoj prekrasnoj crkvi Svetog Pavla, pred wegovim Viso~anstvom kraqem Xorxem Petim i najuglednijim Englezima mogu da vam se obratim.

Gospodo i prijateqi! Ceo dan ju~e proveo sam razgledaju}i ovaj veli~anstveni hram, koji je ponos Engleske i hri{}anstva. Ja sam video da je on sagra|en od najskupocenijeg materijala, donesenog iz raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Video sam da je sagra|en od granita i mermera koje su ispirali talasi stotine mora i okeana. I da je ukra{en zlatom i dragim kamewem, donetim iz najskupocenijih rudnika Evrope i Azije. I uverio sam se da se ovaj hram s pravom ubraja u jedno od arhitektonskih ~uda sveta.

No, gospodo i prijateqi! Ja dolazim iz

jedne male zemqe na Balkanu u kojoj ima jedan hram, i ve}i, i lep{i, i vredniji, i svetiji od ovog hrama. Taj hram se nalazi u srpskom gradu Ni{u i zove se ]ELE KULA. Taj hram je sazidan od lobawa i kostiju mog naroda. Naroda koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru, na ju`noj kapiji Evrope. A kad bi sve lobawe i kosti bile uzidane, mogao bi se podi}i hram trista metara visok, toliko {irok i duga~ak, i svaki Srbin bi dana, mogao podi}i ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga kom{ije, moga prijateqa, kuma. Pet vekova Srbija lobawama i kostima svojim brani Evropu da bi ona `ivela sre}no. Mi smo tupili na{im kostima turske sabqe i obarali divqe horde, koje su srqale kao planinski vihor na Evropu. I to, ne za jednu deceniju, niti za jedno stole}e, nego za sva ona stole}a koja le`e izme|u Rafaela i [irera. Za sva ona bela i crvena stole-

}a u kojima je Evropa vr{ila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog `ivota. Re~ju, kada je Evropa vr{ila smelo korigovawe, i bogova i qudi iz pro{losti, i kada je prolazila kroz jedno ~istili{te, telesno i duhovno.

Mi smo, kao strpqivi robovi, mi smo se klali sa neprijateqima wenim, brane}i ulaz u to ~istili{te. I drugom re~ju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda wena, `iva i neprobojna ograda, divqe trwe oko pitome ru`e. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Poqu na branik hri{}anske Evrope, i dao `ivot za odbranu hri{}anske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta mawe.

Gde su? Izginuli brane}i Evropu.Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug“.

KAKO JE ^UVENI SRPSKI VOJSKOVO\A PUTNIK DOBIO SVOJE NEOBI^NO PREZIME Radomir Putnik je tokom svoje bogate vojni~ke karijere bio dva puta na~elnik Glavnog general{taba, pet puta Ministar vojni i na~elnik [taba Vrhovne komande Vojske Kraqevine Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu i svakako jedan od najve}ih vojnih stratega u istoriji na{eg naroda. O wegovoj karijeri zna se mnogo, ali je poreklo wegovog prezimena mawe poznato.

Radomir Putnik ro|en je 24. januara 1847. godine u Kragujevcu. Wegov otac Dimitrije ro|en je u Beloj Crkvi kao sin jedinac i bio je u~iteq. Iz Banata se preselio u Kragujevac, gde je bio poznat kao najboqi u~iteq u osnovnoj {koli. Majka mu se zvala Marija, i kao i wegov otac, rodila se u Beloj Crkvi. Putnik je imao dva bra-

ta i dve sestre.

O ovom slavnom srpskom vojskovo|i iz balkanskih i Prvog svetskog rata mnogo se zna i mnogo je pisano. Ipak, poreklo neobi~nog prezimena vojvodine porodice – Putnik, mawe je poznato.Pri~a ka`e da je prezime Putnik Radomirova porodica dobila u vreme kada su se wihovi preci, ta~nije deda Arsenije, doselili sa Kosova u Banat, u Belu Crkvu. Verovatno su zbog ~iwenice da su “doputovali” i dobili prezime, mada o tome postoji i jedna, koloritnija pri~a. Naime, ka`u da je, kada su dedu Radomira Putnika Arsenija, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, de~ak odgovorio da je on “putnik u nepoznatom pravcu”. Tako je Arsenije postao prvi Putnik, a prezime se posle prenosilo sa generacije na generaciju sve do vojvode Radomira Putnika.

26 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Prvi svemirski hotel }e se otvoriti ve} 2027. godine Tek {to je NASA objavila vest da }e ve} 2040. godine po~eti naseqavawe Meseca, a potom i Marsa, iz daleke Amerike sti`e jo{ jedna "kosmi~ka vest" - 2027. godine se planira otvarawe prvog svemirskog hotela.

Re~ odmor obi~no asocira na netaknutu prirodu, duge ski staze ili kilometarske pe{~ane pla`e (ko {ta voli) i tematske parkove za mali{ane. Ipak, ma koliko se na{e vizije odmora razlikovale od ~oveka do ~oveka, sasvim je izvesno da skoro nikome od nas ne bi palo na pamet da kada ~uje re~ "odmor" posmisli na kosmos. Ako je verovati stru~wacima, i to }e se promeniti, i to ve} 2027. godine!

PRVI KOMERCIJALNI SVEMIRSKI HOTEL ]E PRIMATI 280 GOSTIJU Iza ambicioznog projekta prvog svemirskog hotela u istoriji stoji kompanija Orbital Asembli Korporej{n, a kako se na wihovom sajtu navodi, izgradwa nesvakida{weg sme{taja planirana je za 2026. godinu. Prve goste objekat bi trebalo da primi ve} naredne, 2027. godine. U hotel }e mo}i da se smesti ~ak 280 gostiju koje }e uslu`ivati 112 ~lanova posade, dok }e se na samom objektu povr{ine 50.000 kvadratnih metara postojati i ve{ta~ka gravitacija, kako bi se turisti ose}ali ba{ kao na Zemqi.

SPA CENTAR, BIOSKOP I TRADICIONALNA SVEMIRSKA HRANA Ono {to }e ovaj hotel izdvajati od ostalih (kao da nije dovoqno to {to se nalazi u kosmosu) je i wegova svemirska hrana, koja }e se gostima slu`iti na tradicionalan na~in, u zale|enom i dehidriranom obliku, ali ipak tako da bude ukusna i maksimalno hranqiva. Postoje navodi i da }e gosti mo}i da u`ivaju i u potpuno veganskim obrocima, zahvaquju}i organizaciji PETA koja je apelovala da se ne diskrimini{u turisti koji u svojoj ishrani ne koriste meso i druge namirnice `ivotiwskog porekla. Tako|e, na najve}oj svemirskoj tvorevini ikada, pored restorana i bara postoja}e i SPA centar, bioskop i teretana, kako turistima ne bi bilo dosadno i kako ne bi izgubili kondiciju.

CENA - PRAVA SITNICA: 5 MILIONA ZA 3 DANA BORAVKA Za sve koji se pitaju koliko bi ovakvo zadovoqstvo moglo ko{tati, imamo (za sada) ne tako sjajne vesti: rezervacija trodnevnog boravka u hotelu iznosi vrtoglavih pet miliona dolara. Me|utim, tim koji stoji iza ovog projekta veoma je optimisti~an, a kako navode, putovawe i boravak u wihovom hotelu }e u budu}nosti ko{tati koliko i krstarewe brodom ili putovawe u Diznilend. Za sve koji jo{ uvek ne planiraju da svoj odmor provedu izvan Zemqine orbite, NASA je pokrenula striming platformu na kojoj se u realnom vremenu mogu pratiti de{avawa u kosmosu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Iskreni saveti dobrih qudi pomo}i }e vam da prebrodite ovaj pomalo dosadan qubavni period. Mnogi }e posegnuti za prakti~nom kwigom u kojoj }e prona}i niz korisnih uputstava za privatni `ivot. POSAO: Mogu}a je ve}a materijalna dobit, koja }e vas osna`iti i podsta}i da radite jo{ predanije. Prona|ite na~ine da nagradite druge oko sebe. ZDRAVQE: Oja~ajte imunitet.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: ^ini}e vam se da nije pravo vreme za qubav. Bi}ete u pravu, ali i ovi dani mogu doneti neki razvoj ako defini{ete svoja qubavna o~ekivawa. Ispitajte se malo dubqe. POSAO: Oni koji su se po{teno preispitali znaju {ta da rade i i}i }e u tom pravcu.

Oni koji nisu razmi{qali o sebi verovatno }e se suo~iti sa posledicama svojih ambicija.

ZDRAVQE: Budite qubazniji prema qudima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Neki Bikovi mogu pro}i kroz isku{ewe tajne erotske qubavne veze ili sakriti svoju naklonost prema nekome jer tako odre|uju pravila pona{awa. POSAO: Imate sve otvoreniji put za profesionalni razvoj.

Za neke }e se to pokazati kao boqe povezivawe i saradwa sa qudima iz struke ili sa strancima. Bi}e i onih koji }e zbog posla malo putovati. ZDRAVQE: ^uvajte energiju.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Va{ privatni `ivot ovih dana vrti}e se oko va{ih prijateqa. Va{a voqena osoba bi to mogla da zameri i ose}a se zanemareno. POSAO: Da biste poboq{ali ono {to radite, morate se otvoriti i vi{e sara|ivati sa drugima. Stav da je neko dominantan nije dobar, pogotovo ne kada tako mislite o sebi. Radite na sopstvenoj analizi i sve }e biti jasnije. ZDRAVQE: Bez promena.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Pred vama su dani dobrih, ali ne i velikih qubavnih prilika. Neophodno je primeniti i samokontrolu jer }ete povremeno neadekvatno reagovati. POSAO: Usledi}e podr{ka drugih za ono {to radite, ali sa wom }e do}i i potreba da se malo pravite va`nim.

Nema potrebe za tim. Boqe samo radite i pustite da vas drugi hvale. Tako }e sve biti verodostojnije. ZDRAVQE: Dobro zdravqe..

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: ^ini}e se da vam qubav za milimetar izmi~e iz ruku. To }e vas naqutiti i rastu`iti. Treba da shvatite da nije sve u va{em u~inku, ve} da i druga strana ima neka prava. POSAO: Nekima }e biti ponu|eno da vode celu stvar i mogli bi u tome vi{e nego dobro. Zato ne oklevajte, ve} iskoristite priliku koja je pred vama. Saberite se na vreme. ZDRAVQE: Vodite ra~una o vidu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Ovih dana prati}e vas lepe qubavne prilike. Koristite ih da u`ivate ili da nekome izrazite svoju qubav. Ako vam je dosadno, pomozite nekome. POSAO: Mnoge poslove }ete zavr{iti. Pripremate se za neku novotariju. Bi}e i onih koji }e raditi od ku}e i u tome }e na}i vi{e smisla od rada u kancelariji. ZDRAVQE: Prona|ite pet minuta mira svakog dana samo za sebe. Stabilno.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Ima}ete dobar vetar u le|a kada je qubav u pitawu. Mnoga vrata }e vam se otvoriti lak{e nego ina~e, bi}ete pozvani na zanimqiva dru`ewa i jo{ zanimqivija mesta. POSAO: Saradwa sa istaknutim ili uticajnim qudima polako dolazi do izra`aja. Bi}ete va`na figura u celoj igri. Zato nemojte biti previ{e skromni. Budite ono {to jeste. ZDRAVQE: Osetqiv vam je `eludac.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Bi}ete zanimqivi drugima, zavodqivi, {armantni i elokventni. Sve su to osobine koje mo`ete koristiti za sklapawe prijatnih poznanstava, a mo`da i za ne{to vi{e. POSAO: Ambicije imate na dnevnom redu. Nova o~ekivawa su na pomolu, ali za wihovu realizaciju bi}e potrebno postaviti nove temeqe. ZDRAVQE: Idite na sunce i u prirodu. Mogu}a prehlada, ja~ajte imunitet.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: U svom domu }ete se ose}ati najboqe, a ako je pored vas voqena osoba, jo{ boqe. Oni koji su i daqe sami, vi{e }e vremena provoditi u dru{tvu, ali pritom se ~ini da wihova ma{ta nema granica. POSAO: Da biste poboq{ali ono {to radite, morate vi{e sara|ivati sa drugima. Stav da je neko dar od Boga nije dobar, pogotovo kada tako mislite o sebi. ZDRAVQE: Idite na izlet.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Ako `elite nekoga da osvojite, budite diskretniji. Ukoliko ste u vezi, pre}uta}ete partnerovu kritiku. Idite korak po korak i rezultati }e biti trajniji. POSAO: @eleli biste da poka`ete {ta znate, ali ose}ate da jo{ nije vreme da poka`ete sve svoje adute. U pravu ste. Neke stvari }e ispasti boqe ako sa~ekate. Zato ih za sada ostavite skrivene. ZDRAVQE: Dobrog ste zdravqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Shvati}ete da su i mali koraci dovoqni da doprete do ne~ijeg srca. Tako }ete diskretno osvajati. A onda kada se poka`u rezultati, drugoj strani }e postati jasno da ste vi osoba koju je tra`ila. POSAO: Mo`da vam se ~ini da ste pod pritiskom sa svih strana, a zapravo su to izazovi na koje treba odgovoriti da biste ostvarili boqe poslovne rezultate. ZDRAVQE: U`ivajte u `ivotu.

Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju pao na prvom ispitu iz hemije Profesor sa Masa~usetskog instituta tehnologije (MIT) Mungi Bavendi i ko-dobitnik ovogodi{we Nobelove nagrade za hemiju za pomo} u razvoju "kvantnih ta~aka" kao student pao je na svom prvom ispitu iz hemije i rekao da ga je to iskustvo umalo "uni{tilo".

Ovaj 62-godi{wak tunisko-francuskog porekla briqirao je u nauci tokom cele sredwe {kole, bez mnogo muke.

Ali kada je stigao na Univerzitet Harvard kao student kasnih 1970-ih, do~ekalo ga je, prema sopstvenom priznawu, grubo bu|ewe, prenosi "Sajens Alert".

"Navikao sam da ne moram da u~im za ispite", rekao je on

novinarima, dodaju}i da je bio zapla{en kako ogromnom veli~inom sale tako i strogo}om profesora.

"Gledao sam prvo pitawe i nisam mogao da ga shvatim, a

isto tako ni drugo. Na kraju sam dobio 20 od 100, najni`u ocenu u celom razredu. Pomislio sam: 'O moj Bo`e, ovo je moj kraj, {ta ja radim ovde?'", rekao je Bavendi novinarima. Iako je vo-

leo hemiju, kako ka`e, shvatio je da nije nau~io ve{tinu pripreme za ispite, ne{to {to je ubrzo po~eo da ispravqa. Wegova poruka mladima je jednostavna: "Ustrajte" i ne dozvolite da vas neuspesi "uni{te".

"Lako je moglo da me uni{ti, moje prvo iskustvo sa F, najni`om ocenom u mom razredu do sada", dodao je on.

Kvantne ta~ke su nano~estice koje su tako male da wihova svojstva, ukqu~uju}i boju, kontroli{e kvantna mehanika.

Iako ih nije otkrio, Bavendi je napravio revoluciju u tehnikama kako bi ih proizveo sa precizno{}u i u velikim razmerama, otvaraju}i put wihovoj dana{woj primeni.

ZDRAVQE

^etvrtak 12. oktobar 2023. 27

Pokreti oka otkrivaju Alchajmerovu bolest Nau~nici koji prou~avaju Alchajmerovu bolest nadaju se da }e, pra}ewem aparata koje snima kretawa oka, mo}i da uo~e rani upozoravaju}i signal za tu bolest. Pokreti oka mogu da otkriju tajne o zdravqu na{eg mozga i poreme}ajima kojima je podlo`an. Penzionerka Sju Staford je zdrava i toliko aktivna da je svoj o{tar pogled i britak mozak stavila na uvid nau~nicima.

Sju je jedna od mnogih koja je pomogla nau~nicima na univerzitetu u Lankasteru da razviju kompjuterski softver za aparat za pra}ewe oka koji pokazuje na koji na~in volonteri razmi{qaju.

Tekst na ekranu daje joj smernice koje treba da prati i da se koncentri{e na video ili razli~ito obojene ta~ke koje se pojavquju i nestaju pred wenim o~ima.

Osetqive kamere prate svaki pokret i wena pozicija je izbalansirana da bi rezultati mogli precizno da se izmere. Istra`ivawe sprovode doktori Trevor Kraford i Tomas Vilkokson koji veruju da wihova dosada{wa otkri}a zna~e

RECEPT

GRA[AK SA PILETINOM POTREBNO JE: n 400 g gra{ka n po ukusu pile}e meso n 1 glavica crnog luka n 2 {argarepe, 2 krompira n suvi biqni za~in, so n 1 ka{ika bra{na n 1 ka{i~ica crvene mlevene paprike

PRIPREMA: Na malo masno}e na tihoj vatri, izdinstati naseckani luk oko 5 minuta.

Potom dodati {argarepu naseckanu po `eqi i dinstati jo{ 5 minuta. Dodati pile}e meso i sve zajedno dinstati jo{ desetak minuta. Nakon toga dodati smrznuti gra{ak ili sve`, krompir, pa nastaviti dinstawe jo{ desetak minuta. Kada je povr}e i meso omek{alo, dodati ka{iku bra{na, suvi biqni za~in i crvenu mlevenu papriku.

Prome{ati i naliti oko 1 l vode, prome{ati i vratiti na ringlu, te kuvati oko pola sata. U zavisnosti da li volite gu{}e ili re|e dodati jo{ vode u toku kuvawa.

Kretawa oka mogu da uka`u na mnoge tajne o zdravqu na{eg mozga i poreme}ajima kojima je podlo`an, smatraju nau~nici da su spremni za klini~ka ispitivawa. „Kada se stimulator pojavi

na ekranu u~esnici se usmeravaju na to jer imaju precizna uputstva povezana sa tim zelenim

krugom. Da bi sproveli svesnu kontrolu nad pokretima oka da pogleda u drugom smeru, posti`u napor jer se zahteva neka vrsta kognitivne kontrole {to je izvr{na funkcija, a qudi sa Alchajmerovom bolesti su mawe spremni da prate uputstva”, zakqu~io je ovaj nau~nik. Kroford ka`e da su ranije studije pokazale da pacijenti sa Alchajmerovom bole{}u imaju okularne motorne markere ili o{te}ewe vida {to ih razlikuje od pacijenata koji imaju druge oblike demencije. „Na primer, kada vozimo, mnogo stvari se doga|a i veoma je va`no da mo`emo da usmerimo na{u pa`wu na to gde `elimo da idemo i da ignori{emo informacije koje nas ometaju, a na{ na~in usmeren je na tu mogu}nost”, naveo je Tomas Vilkokson.

Kroford ka`e da rani rezultati, koji nisu potvr|eni, pokazuju da mo`e da se napravi razlika izme|u Alchajmerove bolesti i

sli~nih vaskularnih oblika demencije. Studija bi trebalo to da potvrdi, a tim istra`iva~a veruje da bi stvarawem posebnog testa mogla da se razvije rana dijagnoza Alchajmerove bolesti.

Lekovi se testiraju {irom sveta, a lekari veruju da bi rano otkrivawe moglo zna~ajno da uti~e na usporavawe bolesti. Oni pozivaju volontere da se prijave za testirawe. „Bavim se muzikom, pevam u tri hora i sviram ukulele, a trudim se da sviram i gitaru i mislim da to veoma poma`e.

U~e{}e u studiji je veoma dobro za moje mentalno i fizi~ko zdravqe”, ocenila je Sju Staford. Posle testova, nau~nici mogu da prate kakve su rezultate postigli wihovi volonteri, proveravaju}i ta~ke na video-snimku koji gledaju. Lekari i nau~nici nadaju se da }e privu}i vi{e pacijenata da direktno u~estvuju u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Dijabeti~ari, pa`qivo sa suvim vo}em Osu{eno vo}e poma`e zdravqu zuba i desni, a zbog visokog sadr`aja polifenola dobro uti~e na pra`wewe creva

Da bi imali vo}a tokom ~itave godine, na{i preci su ga su{ili. U ovim krajevima i danas se najvi{e su{e {qive, a u drugim delovima sveta: gro`|e, smokve, borovnice, urme, jabuke, kru{ke, brusnice, aronija, kajsija...

Suvo vo}e nastaje su{ewem tehnolo{ki zrelog vo}a prirodnim putem – dejstvom sunca i vetra, ili uz pomo} ma{ina-su{ara koje izvla~e vodu iz sve`ih plodova, ~ime se obezbe|uje du`e ~uvawe.

Vo}e koje je osu{eno treba da ima boju, miris i ukus karakteristi~an za plodove od kojeg je nastalo. Danas se najvi{e su{i gro`|e, sa udelom od 50 odsto svih vrsta suvog vo}a. Zbog maweg sadr`aja vode (od 16 do

25 odsto) i {e}era, suvo vo}e je energetski znatno ja~e od sirovog, pa ga je potrebno opreznije koristiti, naro~ito kada je re~ o gojaznim osobama. Tako|e, suvo vo}e sadr`i mnogo vi{e mineralnih materija i dijetalnih vlakana pa se u nekim slu~ajevima i preporu~uje kao boqe re{ewe od sve`eg (na primer kod opstipacije). Suvo vo}e se

du`e i vari. Jedino nije pogodno u ishrani osoba sa dijabetesom jer uglavnom ima umeren ili visok glikemijski indeks.

Suvo vo}e, me|utim, potpoma`e zdravqu zuba i desni, inhibicijom bakterija koje se nalaze u ustima. Zbog visokog sadr`aja polifenola, potpoma`e zdravqu kostiju, {to naro~ito va`i za suve {qive. Dobro uti~e

na pra`wewe creva, pre svega zahvaquju}i visokom sadr`aju vlakana, i rastvorqivih i nerastvorqivih. U odnosu na sve`e, osu{eni proizvodi su dobri jer su laki za pakovawe pa su idealni za u`ine na poslu. Suvo vo}e dobra je alternativa slatki{ima i grickalicama koje obi~no jedemo, a neuporedivo je zdravije.

LE^EWE BIQEM

Pet namirnica koje spu{taju holesterol Pe~eni bademi Samo {aka badema sadr`i ~ak 9 grama mononezasi}enih masti, koje poma`u smawewu lo{eg holesterola, dok istovremeno pove}avaju dobar holesterol. Odabir badema umesto krofne, ~ipsa ili pereca za dva me|uobroka dnevno mo`e smawiti „lo{“ holesterol za gotovo 10 odsto.

Avokado Prema istra`ivawu iz Meksika, `ene i mu{karci koji su sedam dana zaredom jeli po jedan avokado smawili su ukupni holesterol za 17 odsto.

Ovo vo}e bogato mastima tako|e sadr`i beta-sitosterol, koji poma`e u smawewu holesterola.

Paradajz – sve`, su{en na suncu i u sosu Konzumirawe sedam ili vi{e porcija paradajza nedeqno smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 30 odsto, pokazalo je nedavno istra`ivawe koje su sproveli lekari iz bolnice Brigham and Women’s u Bostonu na vi{e od 35.000 `ena. [ta je to {to ~ini paradajz zdravim za srce?

Mo`da su to antioksidans likopen ili

izvanredne koli~ine vitamina C, kalijuma i vlakana.

Pastrmka Kada je u pitawu riba bogata omega-3 masnim kiselinama, pastrmka je kraq.

Poma`e smawewu rizika od opasnih nepravilnosti u radu sr~anog ritma, smawuju lo{ holesterol, smiruju upale i ~ak mogu odvratiti aterosklerozu i stvarawe krvnih ugru{aka.

Ovas Betaglukan, rastvorqiva vlakna koja se nalaze u ovsu, deluju kao sun|er, koji skupqa `u~ne kiseline bogate holesterolom i izbacuje ih.

28 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

ENIGMATIKA

SVET POZNATIH

^etvrtak 12. oktobar 2023. 29

SVE ZBOG SKANDALA U PORODICI I DOSTOJANSTVA KRAQICE:

Testamenti Elizabete Druge i princa Filipa bi}e otvoreni tek za 90 godina Testamenti pokojne kraqice Elizabete II, koja je preminula 8. septembra 2022. godine i wenog supruga, princa Filipa, koji je preminuo godinu dana pre we, bi}e otvoreni tek za 90 godina.

Kako je to jednom rekao Vi{i sud, testamenti treba da ostanu tajna najmawe devet decenija kako bi se za{titilo "dostojanstvo" kraqice i bliskih ~lanova wene porodice. Ve} vi{e od jednog veka, obi~aj je da se nakon smrti starijeg ~lana kraqevske porodice podnosi zahtev predsedniku porodi~nog odeqewa Vi{eg suda da se zape~ati wihov testament. To zna~i da testamenti starijih ~lanova kraqevske porodice nisu otvoreni za javnu inspekciju na na~in na koji bi obi~an testament bio.

S ovim obi~ajem je po~elo pre Velikog rata, kada je brat kraqice Marije preminuo od upale plu}a 1910. godine kada je imao 39 godina. Princ Frensis od Teka je bio poznat kao `enskaro{ i kockar, a svoje cewene porodi~ne draguqe poznate kao Kembrix smaragdi, zave{tao je svojoj qubavnici Elen Konstans, grofici od Kilmorija.Postojala je i sumwa da je princ Frensis bio otac Eleninog vanbra~nog deteta. Princeza Meri je otkupila draguqe od grofice i nosila ih kasnije na krunisawu svog

testamentima - ka`e ser Endru i dodaje: „Postoji potreba da se poboq{a za{tita koja se pru`a zaista privatnim aspektima `ivota ove ograni~ene grupe pojedinaca kako bi se odr`alo dostojanstvo Suverena i bliskih ~lanova wene porodice.“ Sudija je rekao da je u javnom interesu da on jasno stavi do znawa da nije video, niti mu je bilo {ta re~eno o sadr`aju Filipovog testamenta, osim datuma wegovog izvr{ewa i identiteta imenovanog izvr{ioca.

PRE 16 GODINA ZAHTEV DA SE OTPE^ATI TESTAMENT PRINCEZE MARGARET JE ODBIJEN

mu`a Xorxa V 1911. godine, a te iste smaragde nosile su kasnije i kraqica Elizabeta II i princeza Dajana. U strahu od skandala, kraqica Marija je zape~atila testament i od tada je krenula ta tradicija.

U KRAQEVSKOM SEFU SE NALAZI 30 KOVERATA

Kako je rekao ser Endrju Mekfarlejn, predsednik Odeqewa za porodice

Visokog suda, on je ~uvar sefa u kome se nalazi 30 koverata, a svaka zadr`i zape~a}enu oporuku preminulog ~lana pordice. On je rekao da je najranija koverta ozna~ena kao da sadr`i testament princa Fraesisa od Teka, a najnoviji dodaci su testamenti pokojne kraqice majke i princeze Margaret, kraqi~ine sestre.

- Smatrao sam da je, zbog ustavnog polo`aja suverena, prikladno imati posebnu praksu u vezi sa kraqevskim

Mark Poter je kao tada{wi predsednik porodi~nog odeqawa 2007. godine odbio na primer zahtev Roberta Endrua Brauna da se otpe~ate testamenti kraqice majke i princeze Margaret. Gospodin Braun je tvrdio da je vanbra~no dete princeze Margaret i tvrdio je da je imao interes da otpe~ati i pregleda testamente kako bi utvrdio tu tvrdwu.Me|utim, sud nije prihvatio wegovu tu`bu isti~u}i da je ovo neprijatno i da predstavqa zloupoterbu postupka.

Ispovest Dejvida Bekama o najte`im trenucima u karijeri Govore}i o svom `ivotu i karijeri, Bekam, koji ima 48 godina, osvrnuo se i na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. godine, koje je za wega bilo traumati~no iskustvo.

Dejvid je na scenu stupio kao 17-godi{wi mladi vezni igra~ Man~ester Junajteda, brzo stekav{i reputaciju zlatnog de~ka fudbala i jednog od najtalentovanijih igra~a svoje generacije.

Ipak, wegova karijera je bila ugro`ena kada je optu`en za ispadawe Engleske sa Svetskog prvenstva 1998. godine, nakon {to je napao Dijega Simeonea, {to je pokrenulo dugotrajnu kampawu mr`we i zlostavqawa od strane navija~a.

Razmi{qaju}i o tom turbulentnom periodu, koji je Dejvid do`iveo sa samo 23 godine, sportista je priznao da je bio „slomqen” i da nije mogao ni da jede ni spava, dok je wegova supruga Viktorija (49) otkrila je da je patio od klini~ke depresije i da ga je to iskustvo „slomilo”. Dejvid se u seriji se}a da se pred gomilom podrugqivih gledalaca i negativnih medijskih napisa ose}ao „veoma rawivo i usamqeno” kada se vratio u Veliku Britaniju. Wegov otac Ted se se}a da je Dejvid bio “potresen” kada ga je sreo, rekav{i da je mlada sportska zvezda tada pao u wegov zagrqaj i rekao: „Izneverio sam sve”.

Ve~e pre utakmice na tom

U novoj Netf liksovoj dokumentarnoj seriji, emotivni Dejvid Bekam je prvi put progovorio o svojim bitkama sa mentalnim zdravqem, trenucima sa ven~awa sa Viktorijom koji nikada ranije nisu vi|eni i otkrio svoje strahove za sina Bruklina, dok je razmatrao svoju tridesetogodi{wu fudbalsku karijeru Svetskom prvenstvu, Dejvid je saznao da je Viktorija trudna sa wihovim prvencem i nakon {to je sleteo u Englesku da vidi roditeqe, odmah je poleteo za Wujork kako bi proveo vreme sa svojom verenicom - koja je tada bila na turneji po Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama sa grupom Spajs Girls.

“Se}am se da nisam ba{ shvatala koliko je ozbiqno, jer znate, nikada nisam bila zaqubqena u fudbal”, priznala je Viktorija, i dodala: “Bekam je, kada je do{ao kod mene u Ameriku, ose}ao da je izneverio sebe, saigra~e, svoju zemqu, navija~e, mene - ose}ao je da je izneverio sve. Ali, kada je bio sa nama Spajs Girls, bili smo za{ti}eni, qudi nisu mogli da nam pri|u, bili smo u{u{kani”.

Emotivno se prise}aju}i reakcija koje je dobio, Dejvid priznaje:

„Mislim da nikada nisam pri~ao o tome, jer ne mogu. Te{ko mi je da govorim o onome kroz {ta sam pro{ao, jer je bilo toliko ekstremno. Cela zemqa me je mrzela”. Opisuju}i stra{no zlostavqawe, koje je postalo toliko lo{e da nije mogao da ode u toalet bez nadzora zbog straha od napada na putu, Bekam nastavqa: „Gde god da sam i{ao, svakodnevno sam bio zlostavqan.

Hodati ulicom i videti qude kako vas gledaju na odre|eni na~in, pquju vas, vre|aju, unose vam se u lice i govore stvari koje su govorili, to je bilo te{ko. Nisam jeo, nisam spavao, bio sam slomqen”.

30 ^etvrtak 12. oktobar 2023.

SIMANI] OTKRIO KADA SE VRA]A NA PARKET:

„Oporavak ide odli~no…“

Srpski ko{arka{ Bori{a Simani} podelio je utiske kada bi mogao da se vrati radu na parketu. ^ovek koga je nacija zavolela posle velike `rtve podnete na Mundobasketu u Manili, kada je posle me~a s Ju`nim Sudanom ostao bez bubrega, do{ao je da gleda Crvenu zvezdu protiv Asvela u Areni.

Bori{a je u Manili bio i `ivotno ugro`en zbog udarca koji je zadobio od Nunija Omota i sre}om posledice nisu bile te`e, pa je podelio utiske. „Odli~no, odli~an je ose}aj biti me|u ‘delijama’ na utakmici.

Moj oporavak ide stvarno odli~no, analize su dobre i nadam se da }u uskoro krenuti da treniram“, kazao je Simani}.

Otkrio nam je i kako ide oporavak i da se za dva meseca o~ekuje da }e mo`da po~eti da radi sa loptom. „Za neka dva meseca treba da vidimo kako bubreg reaguje na napor i ako sve bude u redu mogu da krenem sa radom. Oko Nove godine? Recimo. A na terenu, ne znam. Jo{ uvek nije sigurno, ali… bitno da analize budu kako treba“.

Prokomentarisao je kao neverovatno i to {to se opet na{ao uz Novaka \okovi}a, koji je do{ao da gleda Zvezdu, nekoliko nedeqa nakon {to su zajedno bili i na balkonu ispred Skup{tine Beograda.

TRKA ZA ISTORIJU:

Na maratonu u ^ikagu oboren svetski rekord i istr~ana najbr`a trka ikada!

Na tradicionalnom maratonu koji je odr`an u ^ikagu ostvaren je svetski rekord, oboreni rekordi staze u trci koja }e velikim slovima biti upisana u istoriju.

Svaka kategorija ^ika{kog maratona do`ivela je rekordni trenutak u trci, a pored toga trku je istr~ao i milioniti takmi~ar.

Kelvin Kiptum je u nedequ zavr{io svoj prvi ameri~ki maraton tako {to je oborio svetski rekord. Kenijski trka~ napravio je ogroman uspeh u svom debiju na maratonu u ^ikagu i zavr{io sa zvani~nim vremenom 2:00:35, nadma{iv{i svetski rekord od 2:01:09, koji je postavio Eliud Kip~oge.

“Svetski rekord mi nije bio na umu… ali znao sam da }u jednog dana biti svetski rekorder”, rekao je Kiptum na ciqu i dodao da je “veoma sre}an”.

Kiptum je pobedio na Londonskom maratonu 2023. u svojoj tek drugoj maratonskoj trci i umalo oborio svetski rekord u to vreme.

Zavr{io je tu trku za 2:01:25, samo 16 sekundi mawe od Kip~ogeovog svetskog rekorda.

Holan|anka Sifan Hasan nastavila je svoju zadivquju}u dominaciju u maratonskom tr~awu na svom debiju u SAD i ^ikagu, postavqaju}i rekord staze i zavr{iv{i sa drugim najbr`im `enskim maratonskim vremenom ikada zabele`enim.

Hasan je nadma{ila dvostrukog branioca titule Rut ^epngeti~ i preuzela vo|stvo u `enskom maratonu.

“Tako sam zahvalna. Tako sam sre}na”, rekla je Hasan na ciqu.

Sifan Hasan je debitovala na maratonu u Londonu pro{log aprila i pobedila sa nacionalnim rekordom, uprkos tome {to se dva puta zaustavila da bi se istegnula. Bez zaustavqawa na stazi u ^ikagu, Hasan je zavr{ila sa zvani~nim vremenom 2:13:44, nadma{iv{i rekord staze od 2:14:04, koji je postavila Brigid Kosgei 2019. godine i koji je u to vreme bio svetski rekord.

SPORT

ANTOLOGIJSKA PARTIJA ZVEZDE

Pobedom od 43 razlike ponovqen klupski rekord u ABA ligi Ko{arka{i Crvene zvezde pobedili su Cedevitu Olimpiju 94:51 u me~u drugog kola ABA lige, odigranom u "[tark areni".

Tamo gde su krenuli protiv Asvela, crveno-beli su nastavili protiv Cedevite Olimpije.

Mo`da nije sportski, ali se zaista radi o poni`ewu.

Rekordna pobeda kluba sa Malog Kalemegdana u me|usobnim duelima, kao i jedna od najubedqivijih u istoriji regionalnog takmi~ewa.

Zvezda je 2015. u pobedi nad Slonokom 90:47 postavila najvi{i standard {to se ti~e razlike u svojim me~evima, sada su ga sustigli.

Doma}in je pokazao apsolutnu dominaciju nad rivalom u kom jo{ sve kockice nisu sklopqene.

Napada~ki je krenulo sa dve trojke Gerdajtisa. Na wega se nastavio Tobi egzekucijama iz reketa na asistencije bekova, osam poena za slovena~kog reprezentativca u prvoj deonici.

Nemawa Nedovi} se rano raspucao i zavr{io prvo poluvreme sa 12 poena. Uz wega se razmahao i [abaz Nejpir sa tri torjke u prvom poluvremenu i dodatnih {est poena na startu tre}e deonice.

Odbrana je bila na visokom

nivou, Cedevita Olimpija nije mogla da se sastavi tokom svojih poseda.

Zvezda je prvo poluvreme zavr{ila sa {utem za tri 8/15, a okon~ali su sa 14/35. Procenat bi bio i boqi da Jago dos Santos nije upisao tek jedan pogodak iz 11 poku{aja sa distance.

O~ekivano su se svi igra~i upisali u strelce, a predwa~io je Nemawa Nedovi} sa 17 poena, pratio ga je Nejpriz sa 15 poena, pet asistencija i pet ukradenih lopti. Majk Tobi je upisao 13 poe-

na i osam skokova.

Kod Cedevite Olimpije je Amadu So bio jedini raspolo`en sa 19 poena.

Druga pobeda za Crvenu zvezdu u ABA ligi, gosti iz Qubqane su na 1-1.

Timu Du{ka Ivanovi}a slede dav gostovawa, prvo je evroliga{ko kod @algirisa u Kaunasu, pa Borcu u ^a~ku.

Cedevita Olimpija ima na rasporedu dva duela kod ku}e, Huventud u Evrokupu, zatim Split.

Amerikanka Simon Bajls postala je najtrofejnija gimnasti~arka u istoriji Reprezentacija gimnasti~arki Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava osvojila je zlatnu medaqu u ekipnom vi{eboju na Svetskom prvenstvu u Antverpenu. Tim je predvodila Simon Bajls koja je do{la do 20. zlatne medaqe na svetskim prvenstvima.

Proslavqena gimnasti~arka Simon Bajls je ujedno oborila rekord i po broju medaqa na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima na kojima je osvojila ukupno 33 medaqe.

Time je uspela da nadma{i i legendarnu sovjetsku gimnasti~arku Larisu Latiwinu, ali ona i daqe dr`i rekord po broju medaqa osvojenih na Olimpijskim igrama jer ih ~ak 18 puta osvajala.

Partizan "nemilosrdan" protiv Krke za drugu pobedu u sezoni Ko{arka{ki Partizana slavili su 96:56 protiv Krke na gostuju}em parketu hale "Leon [tukeq" u drugom kolu ABA lige.

Nakon lo{e igre u prvom kolu Evrolige protiv Makabija u Tel Avivu, prvak ABA lige je u Novom Mestu bio potpuno fokusiran i spreman da poka`e svoje najboqe svetlo.

Obradovi} je ~ak "prome{ao karte" sa Avramovi}em, Smaialagi}em i Vuk~evi}em u startnih pet, odmoriv{i svoje nosioce.

Odbrana Partizana je primila tek 22 poena na poluvremenu.

Ve} sredinom druge deonice su gosti iz Beograda do{li do dvocifrene razlike i ona je samo rasla do kraja me~a. U jednom trenutku je bilo ~ak plus 41 za crno-bele.

Aleksa Avramovi} je bio prvi strelac Partizana sa 15 poena, od ~ega 13 u prvom poluvremenu. Bal{a Koprivica ga je pratio sa 12 poena, a dvocifren je bio i Pi Xej Dou`er sa 11 poena.

Miha Cerkvenik i Xarijus Hamilton su sa po 16 poena bili najraspolo`eniji kod Krke.

Partizan posle dva kola ima dve pobede, a Krka je na 1-1.

Crno-belima sledi gostovawe kod Asvela u Evroligi, pa susret sa Cibonom u regionalnom takmi~ewu.

SPORT

^etvrtak 12. oktobar 2023. 31

Piksi: Vlahovi} propu{ta Ma|arsku i Crnu Goru, potrebni su mi ratnici SRBIN IZ JANG BOJSA:

Svi u porodici su zvezda{i, nadam se da se ne qute {to sam dao gol Momak ~iji su roditeqi iz Aleksandrovca ostvario je san i zaigrao na najve}em srpskom stadionu o kojem je u pro{losti mnogo slu{ao.

Filip Ugrini}, vezni fudbaler Jang Bojsa, otkrio je novinarima da je bio veliki navija~ Crvene zvezde i da }e do kraja `ivota pamtiti duel sa crveno-belima u Ligi {ampiona. [ampion Srbije odigrao je nere{eno 2:2 (1:0) sa Jang Bojsom u utakmici u kojoj je prvo imao prednost, a onda i jurio zaostatak u fini{u.

"Specijalan dan za mene, porodica mi je bila tu, tako da mi se ostvario san", po~eo je Ugrini}. "^uo sam mnogo o 'Marakani'. Kao {to sam rekao, otac mi je veliki zvezda{, ja sam pre bio zvezda{, tako da sam se mnogo radovao kad su izvu~eni u na{u grupu. Trenutak koji nikada ne}u zaboraviti u `ivotu."

Ugrini} je 1999. godine ro|en u Lucernu u [vajcarskoj, od pro{le sezone je me|u "mladim momcima" i nada se da mu porodica ne}e zameriti dobar nastup i gol u Beogradu.

"Ne i trebalo. Iako su zvezda{i, mislim da su ipak malo navijali i za mene. Na kraju, rezultat je 2:2 i okej, obe strane su zadovoqne."

Istakao je da ne misli da je odigrao previ{e dobro jer je delimi~no kriv za prvi pogodak Zvezde, dok za duel u Bernu o~ekuje malo druga~iji odnos snaga.

"Bi}e druga~ija utakmica. Na ve{ta~koj travi, svaki klub koji do|e u Bern ima malo problema. Bi}e interesantna utakmica, videlo se da je sli~an nivo kvaliteta.

Va`na utakmica za obe ekipe."

Kratko je prokomentarisao i igru crveno-belih.

"O~ekivali smo ovakvu Zvezdu. Imali smo plan, nije bio lo{ plan, a na kraju je rezultat 2:2", zakqu~io je Ugrini} i dodao da ima `equ da igra za reprezentaciju Srbije.

Ferstapen u Kataru potvrdio {ampionsku titulu u F1 Holan|anin Maks Ferstapen pobedio je na trci za Veliku nagradu Katara, ~ime je potvrdio tre}u {ampionsku titulu u Formula 1 {ampionatu.

Trijumfom u Kataru, voza~ Red Bula stigao je do 14. pobede u sezoni, a ukupno 49. u karijeri.

Ferstapen u generalnom poretku ima 433 boda, ispred Pereza sa 225 i Hamiltona sa 194.

Naredna trka vozi se za deset dana u Ostinu za Veliku nagradu SAD.

Fudbalska reprezentacija Srbije okupila se u ponedeqak uo~i kqu~nih utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Nema~koj 2024. godine.

"Orlove" u subotu o~ekuje gostovawe u Ma|arskoj u Budimpe{ti, dok }e narednog utorka ugostiti Crnu Goru u Beogradu.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi imao je i lo{e vesti za nacionalni tim na konferenciji za medije, otkriv{i da zbog povrede ne}e mo}i da ra~una na Du{ana Vlahovi}a. "[to se ti~e zdravstvenog biltena, Vlahovi} je otpao sa spiska i nije u konkurenciji za tim. Ima bolove u dowem delu le|a. Imali smo tu informaciju jo{ pro{le nedeqe, bio sam u kontaktu sa wim, kao i na{ doktor", objavio je selektor i kazao je da je Darko Lazovi} tako|e imao problema sa povredom.

"Razmi{qam ve} mesec dana o ovoj utakmici, sva moja koncentracija je usmerena na taj me~. Da li mewa planove ili ne, morate da bude svesni da nijedan selektor ne voli kada su mu igra~i povre|e-

ni. Tako je bilo u Bugarskoj, kada su trojica bila povre|ena {to je bilo negativno po nas i to morate da prihvatite na kraju. U trenutku kada Vlahovi} nije igrao za Juventus naravno da sam kao trener bio zabrinut, onda pro|e jedna, druga nedeqa i shvatio sam da ga nemam.

Naravno da nam je `ao {to nije sa nama, vrhunski napada~, i wegove povrede brinu jer je mlad igra~ a ima probleme sa le|ima, preponama... Nije normalno, ali moramo da prihvatimo da je to tako", rekao je Stojkovi}.

Selektor Srbije je uveren da }e se wegova ekipa plasirati na drugo uzastopno veliko takmi~ewe.

"Da}emo sve od sebe da iz utakmice u utakmicu budemo {to boqi. Nemamo dilemu, ulazimo u zavr{nu fazu i finale kvalifikacija, i ovo je od neverovatne va`nosti za nas. Mi odlu~ujemo o na{oj sudbini i ovo je prvi put od kada sam ja selektor da meni ne trebaju fudbaleri, ve} ratnici. Ne da bi ratovali, ve} bili mentalno jaki", rekao je selektor Stojkovi}.

Forbs: Rus najpla}eniji hokeja{ u Americi Napada~ Va{ington Kepitalsa Aleksandar Ove~kin na{ao se na vrhu liste najpla}enijih igra~a Nacionalne hokeja{ke lige (NHL) u sezoni 2023/24 prema specijalizovanom finansijskom ~asopisu "Forbs".

Ove~kinov prihod u predstoje}oj sezoni bi}e 17,5 miliona evra.

Rus }e dobiti 12,5 miliona po ugovoru, a jo{ pet miliona }e zaraditi kroz razne zagarantovane bonuse.

Ove~kin ima 38 godina i trostruki je svetski {ampion.

Ruski hokeja{ je na drugom mestu na ukupnoj listi strelaca u istoriji NHL sa 822 gola. Ispred wega se nalazi rekorder Vejn Grecki koji je tokom svoje karijere postigao 894 gola.

THURSDAY  ^ETVRTAK 12. 10. 2023.

KIRJOS O \OKOVI]U:

Novak najboqi teniser svih vremena – ne cene ga dovoqno Stevan Tasi} - nova nada

ko{arke u Australiji

Mladi ko{arka{ Stevan Tasi} ima samo 13 godina i ve} je ponos srpske zajednice u Viktoriji. Stevan je mladi Srbin koji je deo prvog tima ispod 14 godina u ko{arka{kom klubu Dandenong Rangers u Viktoriji. Ovaj mladi perspektivni momak ve} sada je visok preko 190 cm i predstavqa veliku nadu srpske zajednice u Melburnu i {ire.

Sa svojim timom, Stevan je 29. septembra osvojio titulu u Australijskom prvenstvu za ko{arka{e do 14 godina, gde je u finalnoj utakmici briqirao i dao najvi{e pooena za svoj tim. Stevanovi Dandenong Rangers-i su ove sezone osvojili i prvenstvo Viktorije u svojoj kategoriji i time progla{eni za najboqi nepora`eni tim ispod 14 godina jer su u teku}oj sezoni osvojili sve titule.

Kao nagradu za svoj veliki rad i uspeh ove sezone, Stevan Tasi} je dobio i MVP medaqu, i u doma}em klubu je krajem zimske sezone igrao i u timu do 16 godina. Stevan ima veliku podr{ku svojih najbli`ih, pa je na utakmici Stevana bodrilo oko 40-ak Srba {to je sigurno doprinelo wegovoj igri i velikom uspehu. Sigurni da Stevanovo vreme tek dolazi i da }e se tek pisati o wemu, `elimo mu mnogo sre}e i uspeha u wegovoj karijeri.

Iako je do pre skoro dve godine Nik Kirjos bio jedan od ve}ih „neprijateqa” Novaka \okovi}a, otkad se ta situacija promenila Australijanac koristi svaku priliku da istakne koliko po{tuje srpskog asa. Posle osvojenog 24.

Grend slema u karijeri \okovi} je za Kirjosa definitivno najboqi teniser svih vremena.

Nik Kirjos, australijski teniser, bio je gost u „Tajson podkastu”, a jedna od tema bio je i Novak \okovi}. Iako u jednom periodu nisu imali dobar odnos, to se promenilo, a danas je Australijanac i jedan od najve}ih obo`avateqa srpskog asa {to dokazuju i re~i kojima ga je opisao tokom gostovawa. „Mislim da je \okovi} najboqih svih vremena. Ima 24 slema i mislim da }e uzeti jo{ nekoliko, to je {a{avo. Mislim da ne ga ne cene koliko bi trebalo. Na Turu je skoro 20 godina, dopada mi se ta dugove~nost”, rekao je Kirjos o \okovi}u.

Osim toga {to je Novak na po~etku karijere pokazivao vanserijski talenat kako bi se nadogradio kao igra~ i postizao sve rekorde i osvajao titule bilo je potrebno da unapredi fizi~ku snagu. „Zato je tim bitan, da ima{ fizioterapeuta koji putuje sa tobom, da se pobrine{ i da ima{ neki rad u teretani. Te{ko je jer ima dana kada teniski me~ mo`e da traja i pet sati. Igrao sam me~eve koji su trajali skoro pet sati. Fizi~ki ste u redu, ali mentalno ste iscrpqeni. I to treba uraditi sedam puta da bi se osvojio grend slem. To je jedna od najte`ih stvari da se urade”, zakqu~io je Australijanac.

Kirjos je o Novaku promenio mi{qewe pred Australijan open pro{le godine kada je o{tro osudio svoju zemqu zbog pona{awa i deportacije srpskog asa. Tada je javno stao uz Novaka koji mu je bio izuzetno zahvalan, a posle toga Kirjos je shvatio da se i sam divi najboqem teniseru sveta.

Australijanac je ove sezone zbog povrede odigrao samo jedan turnir i pitawe je kada }e ponovo na teren.

DOKTOR OTKRIVA U KAKVOM JE STAWU NADAL:

Rafa radi sve {to mo`e, vrati}e se jo{ jednom! [panski teniser gotovo da nije igrao ove sezone, po{to se povredio tokom me~a drugog kola Australijan opena. Zbog problema sa kukom je Nadal odlu~io da napravi pauzu do naredne godine, tokom koje bi mogao da se oprosti od tenisa.

Vratio se Rafa treninzima, pa su se navija~i zapitali kada }e ga kona~no videti na takmi~ewima.

- Nadal je mentalno sna`an. Jaka je li~nost, {to je i pokazao tokom svih prethodnih godina. To je jedna od wegovih vrlina – rekao je wegov lekar Ruis Kotoro.

- Ali kada imate takvu povredu i vidite da ne mo`ete, morate na operaciju. Te{ka je situacija.

Doktor smatra da }e {panski teniser biti konkurentan po povratku na teren.

- Mi smo sebi postavili ovaj rok od pet meseci posle operacije jer je va`no da sportista ima ciq da podstakne voqu za borbom i oporavkom.

Nadalov ciq je da se takmi~ewima vrati na Australijan openu.