Srpski glas 12. septembar

Izbori u Americi

KAMALA PROTIV TRAMPA

Zajednica

Poseta Vladike Siluana Pertu

Intervju nedeqe: MATIJA BE]KOVI]: U Crnoj Gori Wego{a uteruju u la`

Putopis: Najzaba~enije selo na Staroj planini

Riznica: Kako su ~etni~ki opanci potopili nema~ke podmornice

Strana 7

Strana 20

Strana

Australija planira da deci zabrani kori{}ewe dru{tvenih mre`a

Australijske vlasti planiraju da uvedu starosno ograni~ewe za kori{}ewe dru{tvenih mre`a, uz tvrdwe da {teti mentalnom i fizi~kom zdravqu dece. Stru~waci upozoravaju na mogu}e zloupotrebe.

Australijski premijer Entoni Elbanizi saop{tio je da wegova vlada planira da, pre dono{ewa zakona o starosnom ograni~ewu za kori{}ewe dru{tvenih mre`a, uvede probni period, preneo je Rojters.

Nije naglasio ta~nu starosnu granicu, ali je istakao da }e najverovatnije biti izme|u 14. i 16. godine.

"@elim da vidim kako deca ostavqaju svoje ure|aje i odlaze na fudbalska igrali{ta, bazene i teniske terene. @elimo da imaju stvarna iskustva sa stvarnim qudima zbog toga {to znamo da dru{tvene mre`e nanose dru{tvenu {tetu", rekao je Elbanizi za australijski Ej-Bi-Si

Ukoliko Australija donese taj zakon, bila bi me|u prvim zemqama koja }e uvesti starosno ograni~ewe za dru{tvene mre`e. Prethodni poku{aji, me|u kojima je i onaj Evropske unije, nisu bili uspe{ni zbog pritu`bi na su`avawe prava maloletnika za upotrebu interneta. Rojters podse}a da su Fejsbuk i Instagram samostalno uveli starosno ograni~ewe i da wihovi najmla|i korisnici imaju 13 godina. Prema podacima australijske vlade, vi{e od ~etiri petine stanovnika ima profile na dru{tvenim mre`ama, a prema istra`ivawu Univerziteta u Sindeju tri ~etvrtine Australijanaca starosti od 13 do 17 godina koristi Jutjub ili Instagram.

Stru~waci upozoravaju na potencijalne zloupotrebe. Australijski poverenik za bezbednost na internetu je u junu upozorio da bi pristup koji se zasniva na uvo|ewu starosnog ograni~ewa mo`e da ograni~i pristup mladima za kriti~nu podr{ku, kao i da ih uputi na mawe regulisane dru{tvene mre`e.

DA^I] U KINI: Zajedni~kim patrolama ja~amo prijateqstvo dva naroda

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, koji se nalazi u zvani~noj poseti Narodnoj Republici Kini, izjavio je da je ponosan na pripadnike MUP-a koji svojim u~e{}em u zajedni~kim patrolama, daju veliki doprinos ja~awu prijateqstva dva naroda.

Ivica Da~i} se nakon zavr{enog Globalnog foruma o saradwi u oblasti javne bezbednosti u Liawungangu, uputio u Guangxou, gde }e se sastati sa najvi{im predstavnicima bezbednosti Provincije Guandong i grada Guangxou.

Da~i} }e narednog dana prisustvovati zavr{noj ve`bi specijalnih jedinica MUP-a Srbije i Ministarstva javne bezbednosti NR Kine i posetiti na{e pripadnike koji u~estvuju u zajedni~kim patrolama sa kineskim kolegama. Tom prilikom, na letu od Liawunganga ka Gvangxouu, ~itaju}i kineski dnevni list ^ajna dejli, nai{ao je na vest koja ga je u~i-

nila ponosnim, saop{tio je MUP. "Iznenadio sam se kada sam, na letu iz Liawunganga ka Gvangxouu, ~itaju}i kineski dnevni list ^ajna dejli, nai{ao na fotografiju na{ih policajaca u zajedni~koj patroli sa svojim kineskim kolegama, kojima sam se uputio u posetu. Raduje me {to i na{i kineski prijateqi pridaju zna~aj i isti~u va`nost zajedni~kih patrola, i promovi{u ih,

samim tim {to je u ovom renomiranom listu, na zna~ajnom mestu, objavqena vest sa ovom fotografijom, kojom je u svet poslata najboqa slika o srpskom policajcu", rekao je Da~i}. Ministar je istakao da je ponosan na pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova koji svojim u~e{}em u zajedni~kim patrolama, daju veliki doprinos ja~awu prijateqstva dva naroda.

Vu~i}: Sada je potpuno jasno da Kurti `eli progon Srba, obrati}u se javnosti u roku od 72 sata

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je, posle sastanaka sa Miroslavom Laj~akom i Kristoferom Hilom, da }e se obratiti u roku od 72 ~asa i da je sada potpuno jasno da Aqbin Kurti `eli uni{tewe i progon srpskog naroda. Ma koliko da se nalazite u te{koj poziciji, morate da preduzimate radwe koje }e da vode ili vra}awu odre|enih prava, {to bi se nazvalo status quo ante, ili da ka`ete da niste u stawu da za{titite i sa~uvate svoj narod, rekao je Vu~i}.

Predsednik Vu~i} sastao se sa evropskim posrednikom za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom i ambasadorom SAD Kristoferom Hilom.

preminulo, kada ne mogu da obavqaju ni{ta od onoga {to svako u savremenom svetu mo`e, samo zahvaquju}i ilegalnim, kriminalnim i protivzakonitim odlukama Aqbina Kurtija, a da pri svemu tome iz Evrope i Kvinte do|u samo re~i osude, a na delu se ni{ta ne vidi, onda ma koliko su vam vezane ruke, ma koliko se nalazite u te{koj poziciji jo{ od 2008. godine, pa i pre toga, morate da preduzimate radwe koje }e da vode ili vra}awu odre|enih prava, {to bi se nazvalo status quo ante, ili da ka`ete da niste u stawu da za{titite i sa~uvate svoj narod", rekao je Vu~i}.

Poru~io je da "nemamo pravo da ka`emo ovo drugo, jer smo vezani i Ustavom Republike Srbije i rezultatima dijaloga i sporazuma koji su potpisani".

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Najavio je da }e se u naredna 72 sata obratiti javnosti i da }e govoriti o onome {to Srbija zahteva, zbog su{tinskog i brutalnog napada na srpsko stanovni{tvo na severu Kosova i Metohije, {ta je to {to me|unarodna zajednica nije ispunila i {ta je to {to Srbija tra`i.

Treba o~ekivati, dodao je, da }e tokom oktobra iza}i i pred Narodnu skup{tinu sa dalekose`nim predlozima.

Sada je potpuno jasno da Aqbin Kurti `eli uni{tewe i progon srpskog naroda, istakao je Vu~i}.

"Moramo da se borimo za poziciju Srbije u svetu, da tra`imo saveznike. Radi}emo na tom planu i po tom pitawu sve {to je mogu}e, ali sada nam je potpuno jasno da Kurti `eli uni{tewe srpskog naroda i progon srpskog naroda i mislim da to nije samo nama jasno, ve} i svima drugima", rekao je Vu~i}. Napomenuo je i da }e imati mnogo bitnih sastanaka.

"Kada ukinete 5.800 radnih mesta i kada qudi vi{e ne mogu ni da se ven~aju, ni da se razvode, ne mogu da dobiju potvrdu da im je majka, otac ili dete

"Sa ozbiqnim merama i ozbiqnim stvarima obrati}emo vam se u roku od 72 sata", ponovio je Vu~i}.

Naglasio je da je Srbija uvek za dijalog i da je on spreman i danas da ide da razgovara sa Kurtijem i da ima dijalog u Briselu.

"Ali Srbija nije spremna, i kao {to sam ve} bezbroj puta rekao, ne}e dozvoliti pogrom i progon svog stanovni{tva, a sasvim je jasno da je to jedini ciq Kurtijeve vlasti", napomenuo je predsednik Srbije. Vu~i} se ranije danas sastao sa Miroslavom Laj~akom, specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine i druga regionalna pitawa Zapadnog Balkana.

Predsednik Vu~i} i predstavnik EU Miroslav Laj~ak sastali su se u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Laj~ak: Vu~i} izrazio veliku zabrinutost zbog situacije u kojoj se nalaze Srbi na KiM

Miroslav Laj~ak saop{tio je da mu je predsednik Vu~i} na dana{wem sastanku preneo veliku zabrinutost zbog situacije u kojoj se nalaze Srbi na KiM.

Laj~ak je to napisao na svom nalogu na dru{tvenoj mre`i nakon sastanka u Beogradu koji je, kako je dodao, bio priprema za naredni sastanak glavnih pregovara~a.

"Naglasio sam da treba da razgovaramo i prona|emo re{ewa dogovorena u okviru dijaloga", naveo je Laj~ak.

PRINCEZA KEJT MIDLTON ZAVR[ILA HEMIOTERAPIJU: U~ini}u sve da vi{e nemam kancer

Kejt Midlton, princeza od Velsa, izjavila je da je okon~ala hemioterapiju i da je fokusirana na to "da ostane zdrava".

Princeza, supruga princa Vilijama, otkrila je ranije ove godine da se le~i od kancera i da je po~ela "preventivnu hemioterapiju", navodi Politiko.

Britanska kraqevska porodica nije otkrila razlog kancera.

"Kako se leto bli`i kraju, ne mogu da vam opi{em kakvo je olak{awe {to sam zavr{ila hemioterapiju. U~ini}u sve da vi{e nemam kancer. Iako sam okon~ala hemioterapiju, moj put ka ozdravqewu i potpunom oporavku je duga~ak i moram tako da nastavim svaki dan. Jedva ~ekam da se vratim svojim poslovima narednih meseci", navela je Kejt u video snimku koji je snimqen u Norfolku pro{log meseca, a koji prikazuje porodicu kako zajedno igra karte i u`iva na pikniku, u {umi i na pla`i.

Kejtini roditeqi, Kerol i Majkl Midlton, tako|e su snimqeni kako se igraju sa porodicom.

Princeza Kejt je navela da je posledwih devet meseci bilo neverovatno te{ko za wenu porodicu.

"@ivot kao {to znamo mo`e da se promeni u trenutku i morali smo da prona|emo na~in da se kre}emo kroz olujne vode i nepoznati put", navela je Kejt u video klipu.

Princezi Kejt je pre {est meseci dijagnostikovan rak nakon rutinske operacije abdomena.

Desetine poginulih i nestalih u posledicama tajfuna Jagi u Vijetnamu

Ukupno 59 osoba prijavqeno je da je poginulo i nestalo u poplavama koje je izazvao tajfun Jagi u Vijetnamu, izjavio je zamenik ministra poqoprivrede i ruralnog razvoja te zemqe Ngujen Hoang Hiep. Re~ je o najsna`nijoj oluji koja je od po~etka godine pogodila Aziju.

Poginulo je najmawe 35 qudi, a 24 osobe se vode kao nestale u klizi{tima i poplavama koje je izazvao tajfun Jagi u severnom Vijetnamu, saop{tila je agencija za upravqawe katastrofama.

Najvi{e `rtava zabele`eno je u planinskoj provinciji Lao Kaj, gde je 13 osoba poginulo u klizi{tima, a jedna u poplavama, prenosi Rojters.

U provinciji Kvang Nin prijavqeno je {est smrtnih slu~ajeva.

Prema podacima vlasti, u poplavama je povre|eno 247 qudi.

Iz priobalnih oblasti evakuisano je oko 50.000 qudi.

Vladini zvani~nici ocenili su da je tajfun Jagi najsna`nija oluja koja je od po~etka godine pogodila Aziju.

Meteorolo{ka agencija upozorila je na nove poplave i klizi{ta, uz napomenu da je koli~ina padavina u protekla 24 sata iznosila izme|u 208 i 433 milimetra u nekoliko delova regiona.

Ranije je objavqeno da je o{te}eno vi{e od 3.000 ku}a i sru{eno oko 400 elektrovodova.

Navodi se i da je u nekoliko ve}ih gradova, ukqu~uju}i prestonicu Hanoj, do{lo je do nestanka struje i prekida u komunikaciji. [teta je prijavqena u mnogim {kolama, prodavnicama i kancelarijama, a u provinciji Kuang Nin potonulo je najmawe 25 ~amaca. Vi{e od 120.000 hektara pod pirin~em i drugim usevima je potopqeno ili uni{teno.

Predstavnica UNICEF u Vijetnamu Silvija Danailov rekla je da agencija mo`e da koordinira sa partnerima kako bi obezbedila ~istu vodu za one koji su pogo|eni poplavama.

Zdravko ^oli} otvorio obnovqenu Plavu dvoranu Centra „Sava“

Najve}a koncertna, kongresna i bioskopska dvorana u Jugoisto~noj Evropi, Plava dvorana, otvorena je koncertom iznena|ewa Zdravka ^oli}a, jedne od najve}ih zvezda sa ovih prostora, ~ime je zavr{ena trogodi{wa rekonstrukcija Centra „Sava“ u Beogradu.

Obnovom Plave dvorane zavr{ena je rekonstrukcija Centra „Sava“, najve}eg kongresnog, kulturnog i poslovnog centra u Jugoisto~noj Evropi. Plava dvorana sada ima 4.050 mesta, poboq{anu akustiku i najve}e bioskopsko tri-de platno u regionu. ^ast da prvi otvori obnovqenu Plavu dvoranu imao je Zdravko ^oli}.

U ~uvenoj sali do kraja godine, nastupi}e Boq{oj balet, Londonska kraqevska filharmonija, Hose Kareras..., ali

„Ja sam bio jedan od prvih izvo|a~a koji su nastupali u 'Sava' Centru, to je negde bilo na albumu Ti si mi u krvi, {to je vezano za tri koncerta u to vreme, {to je bilo ono ba{ presti`no. Nekako 'Sava' Centar je sve to digao na jedan pijedestal

va`nost koncerta i sam na~in izvo|ewe i taj jedan odnos prema publici gde je sve to bilo mnogo ozbiqnije“, rekao je ^oli} uo~i koncerta.

„Za mene je Centar 'Sava' sva{ta ne{to. I lepa uspomena i se}awa, prva odgledana predstava na Bitefu ba{ ovde, i prvi Fest ba{ ovde, i zapravo celo tinejxersko zaqubqivawe u moj posao u film, pozori{te. To se sve desilo u Centru 'Sava' i za mene je otvarawe Centra 'Sava' jedan od najva`nijih doga|aja koji su se desili u ovom gradu“, isti~e glumac Milan Mari}

„Kod ovako velikih projekata obi~no investitori govore o brojevima, koliko je bila velika investicija, koliko je qudi u~estvovalo... No u slu~aju Centra 'Sava' povrh toga dolazi ne{to drugo – na{e velike emocije, pre svega ponos {to smo imali priliku da ovakav biser arhitekture i simbol mo}i zemqe u kojoj `ivimo obnovimo i napravimo ponovo centar u kom }e se susretati qudi iz celog regiona i sveta“, istakla je Marija Desivojevi} Cvetkovi}, vi{a potpredsednica za strategiju i razvoj kompanije „Delta Holdinga“.

Dve tre}ine qudi na svetu ne unosi dovoqne koli~ine ~etiri

kqu~na vitamina i minerala

Nova nau~na studija pokazuje da dve tre}ine qudi na planeti ne unose dovoqno kqu~nih vitamina i minerala kroz hranu i pi}e.

Istra`iva~i sa Univerziteta Harvard i Univerziteta u Kaliforniji, zajedno sa Globalnom alijansom za unapre|ewe ishrane ka`u da su wihovi nalazi znak za uzbunu.

Kombinuju}i podatke iz Globalne prehrambene baze podataka (Global Dietary Database) i statisti~kih modela koje su razvili, tim je procenio nivoe mikronutrienata u ishrani 99,3 odsto svetske populacije u 185 zemaqa.

„Ovi rezultati su alarmantni. Ve}ina qudi –~ak i vi{e nego {to se ranije mislilo i to u svim regionima, zemqama i razliti~ih prihoda – ne unose dovoqno esencijalnih mikronutrienata“, navodi Taj Bil iz Globalne alijanske za unapre|ewe ishrane. To nedostaci, upozoravaju, kompromituju zdravqe i ograni~avaju potencijal stanovni{tva na globalnom nivou.

JOD

Na vrhu neadekvatnog unosa je jod. Kqu~an za proizvodwu hormona tiroksin, koji obezbe|uje normalno funkcionisawe }elije i vitalan je za zdravqe srca, te`inu, razvoj mozga i drugih telesnih funkcija.

Jod se najvi{e nalazi u morskim plodovima i mle~nim proizvodima, a 68 odsto qudi ne unosi dovoqno.

VITAMIN E

[ezdesetsedam odsto qudi ima mawak vitamina E. Najvi{e ga ima u ko{tuwavom vo}u, semenkama, kokicama i jajima.

Poma`e u izbacivawu i reciklirawu otpadnih sastojaka iz tela, a va`an je u }elijskoj komunikaciji i obrani tela od infekcija. KALCIJUM

Slede}i je kalcijum, koji je na{em telu va`an za jake kosti i zube, kao i pravilno funkcionisawe

srca, mi{i}a i nerava.

Mo`e se na}i u mleku, siru, zeleni{u, a ~ak 66 odsto qudi ga ne unosi dovoqno.

GVO@\E

Na ~etvrtom mestu je gvo`|e sa 65 odsto qudi koji ga ne unose dovoqno. Najboqi izvor ovog minerala su jetra, crveno meso, pasuq i zeleno povr}e. Glavni je sastojak hemoglobina koji slu`i za prenos kiseonika. Mawak gvo`|a dovodi do umora, glavoboqe, kao i drugih zdravstvenih problema. Iako postoje neka ograni~ewa u wihovom pristupu jer studija nije uzela u obzir kori{}ewe suplemenata, ovo je sveobuhvatan pregled prehrambenih nedostataka {irom svih starosnih dobi i polova. Tim istra`iva~a se nada da }e wihova studija pomo}i u poboq{avawu ishrane i postizawu izbalansiranog unosa hrawivih namirnica, {to bi dovelo do sveobuhvatno boqeg zdravstvenog stawa svetske populacije.

IZBORI U AMERICI

Obra~un u Filadelfiji - Kamala Haris protiv Donalda Trampa

Prvu debatu dvojice kandidata za slede}eg predsednika Amerike, Xozef Bajden politi~ki nije pre`iveo. Posle traqavog nastupa na Si-EnEnu, rasprave o zdravstvenom stawu i lo{eg rejtinga, demokrate su ga zamenile Kamalom Haris. Nova kandidatkiwa }e, u no}i izme|u utorka i srede, u Filadelfiji, politi~ku ve{tinu odmeriti sa Donaldom Trampom. Lako je mogu}e da }e sudar u Pensilvaniji biti i jedino su~eqavawe kandidata demokrata i republikanaca pred novembarske izbore.

Pi{e: Rade Maroevi} za portal RTS-a Kandidatkiwa demokrata Kamala Haris je u najve}i grad Pensilvanije donela malu prednost u odnosu na rivala, Donalda Trampa. Harisova je posle niza gafova predsednika Xozefa Bajdena preuzela wegovo mesto u trci za Belu ku}u i ozbiqno uzdrmala veru lidera rivalskog politi~kog bloka da }e naredni predsednik SAD biti republikanac.

Republikanci su, posle poku{aja ubistva Donalda Trampa u Pensilvaniji, ve} po~eli da merkaju na {ta }e potro{iti 100.000 dolara koje predsednici imaju na raspolagawu za ure|ewe privatnih odaja u Beloj ku}i, ali su demokrate zakomplikovale izborni proces, odlu~uju}i se za prili~no hrabar ali i efikasan potez –promenu kandidata.

Odbacivawe Bajdena donelo im je momentalan rezultat – akcije Kamale Haris su naglo porasle pa u odnosu na protivkandidata ima izme|u tri i pet odsto prednosti. I na finansijskom planu, ovaj potez imao je eksplozivan efekat, jer je kampawa Kamale Heris za mesec dana pri-

kupila vi{e od 300 miliona dolara, odnosno tri puta vi{e od Trampa. Takav razvoj situacije tuma~i se ~iwenicom da su lideri demokrata popustili pod pritiskom glavnih donatora, koji su obustavili dotok novca Bajdenovoj kampawi, uvereni da predsednik SAD ni u kojem slu~aju ne mo`e da pobedi Trampa.

I sam Bajden, koji je tokom nedeqa poku{aja da se odr`i u trci za slede}eg stanara Bele ku}e `estoko kritikovao sposobnost Kamale Haris da pobedi Trampa, u me|uvremenu je "legao na rudu" pa joj je, pred susret sa sindikalcima, u Pitsburgu poqubio ruku.

Nagli uspon demokrata zna~ajno je zabrinuo republikance, koji su bili ube|eni da su zdravstveni problemi i gafovi Xozefa Bajdena, uz wihovu kampawu, garancija uspeha na novembarskim izborima.

Kao i u pretodna dva ciklusa, u posledwa dva meseca Trampov tim ulazi sa deficitom – u broju potencijalnih glasa~a, ali i ideja kako neutralisati "Efekat Haris", koji je u kampawu uneo sasvim novu energiju.

O~ekuje se da }e Tramp u Filadelfiji napasti Kamalu Haris na sli~an na~in na koji je to u~inio i tokom duela sa Bajdenom – kritikova}e politiku Bele ku}e o ekonomiji i useqenicima, ali i na~inu na koji Va{ington upravqa ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze.

Pitawe imigranata i do sada je bio glavni Trampov argument u politi~koj borbi protiv demokrata, jer je Bajdenovu administraciju `estoko kritikovao zbog nesposobnosti da zauzda priliv nelegalnih useqenika preko ju`ne ameri~ke granice.

Tokom prve dve godine Bajdenovog mandata, Rio Grande su pregazili milioni useqenika, {to je, delimi~no, rezultat

neuspe{nih politika ameri~kih predsednika jo{ od mla|eg Xorxa Bu{a. Kamala Haris je, po nare|ewu Xozefa Bajdena, jedno vreme vodila poseban tim ~iji je zadatak bio re{avawe kriza u zemqama iz kojih dolazi ve}ina imigranata, poput El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa.

Iako nije imala skoro nikakve {anse da uspe{no obavi ovaj zadatak, propust Kamale Haris u ovoj ju`noameri~koj avanturi }e, gotovo sigurno, biti jedan od glavnih argumenata Donalda Trampa.

Dve strane imaju i suprotstavqene stavove o kontroli naoru`awa, pri ~emu se kandidatkiwa demokrata zala`e sa stro`u kontrolu vlasnika oru`ja, dok Tramp, poput ve}ine republikanaca, smatra da je pravo na posedovawe i no{ewe oru`ja neotu|ivo pravo svih Amerikanaca.

Osim op{teg uticaja na tok izbornog procesa, duel kandidata sasvim sigurno ima}e posledice i po rezultate kada Pensilvanija u novembru iza|e na birali{ta. Nijedan kandidat demokrata, jo{ od 1948. godine, nije pobedio na predsedni~kim iz-

borima bez uspeha u ovoj dr`avi. Na prethodnih osam predsedni~kih izbora, demokrate su pobedile u sedam. Jedini put, dominaciju demokrata prekinuo je upravo Donald Tramp 2016. godine. Ipak, ni u jednom trenutku istorije ameri~ke demokratije, debate nisu presudno uticale na ishod izbora. Tramp je, recimo, pobedio na izborima 2016. godine posle prili~no kilavih razmena mi{qewa sa Hilari Klinton.

^etiri godine ranije, o~ajan nastup Baraka Obame protiv Mita Romnija, tako|e, nije mnogo pomogao republikanskom kandidatu, kao {to slabo govorni{tvo mla|eg Xorxa Bu{a nije uticalo na krajwi ishod trke protiv Ala Gora.

^ak ni gaf Ronalda Regana u debati sa Volterom Mondejlom 1984. godine nije ko{tao republikanskog kandidata pobede na izborima.

Jo{ daqe u istoriji, Xon Ficxerald Kenedi je o~arao gledaoce u debati protiv Ri~arda Niksona, ali su slu{aoci radio-prenosa masovno proglasili ovog drugog za pobednika.

Putinova izjava da }e podr`ati Kamalu Haris

Diplomatska igra ili diplomatski presedan? Jo{ odjekuje Putinova podr{ka kandidatkiwi demokrata Kamali Haris za predsednika Amerike i polemika da li je to bila otrovna podr{ka.

Malo ko je ostao ravnodu{an na Putinovu podr{ku Kamali Haris u trci za predsednika Amerike. Jo{ mawe je onih koji ne tuma~e {ta se iza we krije.

"Na{ omiqeni, ako to mo`ete tako nazvati, bio je aktuelni predsednik, gospodin Bajden. Ali on je odustao od trke i preporu~io je svim svojim pristalicama da podr`e gospo|u Haris. Pa, uradi}emo to – podr`a}emo je. Ona se smeje tako izra`ajno i zarazno da to zna~i da joj ide dobro", rekao je Putin, predsednik Rusije. Istovremeno, kritikuje biv{eg predsednika i sada{weg republikanskog kandidata. Toliko ograni~ewa i sankcija protiv Rusije, tvrdi, nijedan predsednik nije uveo. Ni Donald Tramp nije presko~io da se osvrne na izjavu iz Moskve - uvre|en je.

"Pitam se za{to je podr`ao Kamalu? Putin je {ahista. Po-

dr`ao je Kamalu. Da li bi trebalo da budem – kongresmen, da budem uznemiren zbog toga? Da li je to ura|eno sa osmehom? Mislim da je to ura|eno, mo`da uz osmeh. Ne znam, ko do|avola zna. Niko to ne}e shvatiti. Oni su 19 koraka ispred nas, cela ova stvar sa Rusijom, niko u istoriji nije bio o{triji prema Rusiji od Trampa", rekao je Donald Tramp, kandidat Republikanske stranke za predsednika SAD.

IZ UGLA MOSKVEDONALD TRAMP JE BOQA

OPCIJA ZA RUSIJU

Gledano kroz prizmu pro{losti Putin nastavqa da me{a lo-

nac unutra{we politike SAD. "Mo`e se re}i da je u pitawu, kolokvijalano re~eno u slengu trolovawe, u smislu neki vid satire. Ne bi trebalo shvatiti tu poruku previ{e ozbiqno, sa obzirom na to da Vladimir Putin u tom smislu sigurno ne}e podr`avati demokrate koji su istorijski gledano vi{e konfrontaciono bili opredeqeni u odnosu na politiku wega u prethodnih dve decenije koliko je na vlasti", ka`e Dimitrije Mili} doktorand na FPN-u.

Iz ugla Moskve, dodaje Mili}, Donald Tramp je za Rusiju boqa opcija.

"Zato {to bez obzira {to on mo`e biti nepredvidiv u spoqnim poslovima, u smislu haosa koji on proizvodi unutar samih SAD, to je ne{to {to Rusiji vi{e odgovara. Kada se govori da je u Rusiji u interesu da pobedi Tramp to nije zato {to je Tramp proruski predsednik, ve} zato {to je kandidat haosa", ka`e Mili}.

TU@ILAC IZ VA[INGTONA: RUSIJA I IRAN POKU[AVAJU DA UTI^U NA IZBORE I dok ruski lider, ne samo za Trampa igra partiju {aha i glasno hvali Harisovu, dr`avni tu`ilac iz Va{ingtona ukazuje na navodne poku{aje Rusije ali i Irana da se me{aju u novembraske izbore. Prvi na meti - dvoje zaposlenih u ruskoj dr`avnoj medijskoj mre`i RT. Sumwa se da su platili 10 miliona dolara neimenovanoj kompaniji iz Tenesija za proizvodwu snimaka na mre`i, a ciq - jo{ dubqe politi~ke podele u Sjediwenim Dr`avama. "Bi}emo nemilosrdno agresivni u suprotstavqawu i ometawu poku{aja Rusije i Irana, kao i Kine ili bilo kog drugog stranog

zlonamernog aktera da se me{a u na{e izbore i podriva na{u demokratiju", ka`e Merik Garland, ameri~ki dr`avni tu`ilac. MILI]: MALI DEO

GRA\ANA SAD AFIRMATIVNO

GLEDA NA RUSIJU

Dimitrije Mili} doktorand na FPN-u navodi da ako se pogledaju ankete u SAD, vrlo mali deo dru{tva afirmativno gleda na Rusiju. "Rusko me{awe mo`e da ima iskqu~ivo ciq za proizvodwu haosa sa obzirom da bila koja stabilna ameri~ka spoqna politika, zbog strukturnih razloga nikada ne mo`e da bude previ{e tolerantna prema Rusiji. Prvenstavno zbog isto~ne Evrope kao dela koji je bio pod ruskim uticajem, a koji vi{e ne `ele da budu u Ruskoj zoni uticaja i koji vr{i pritisak na Va{ington. Tako da taj uticaj mo`e biti iskqu~ivo na desni deo politi~kog spektru u Americi, koji na neki na~in ima odre|ene afinitete prema Rusiji. Ali treba odgledati, ako se pogledaju ankete u SAD, vrlo mali deo dru{tva afirmativno gleda na Rusiju", ka`e Mili}.

PLANETA

RAT U UKRAJINI

Blinken: Bajden i Starmer o mogu}im udarima duboko u Rusiju;

SAD: Moskva dobila iranske rakete, nove sankcije Teheranu

RAT U UKRAJINI –

930. DAN.

Ameri~ki dr`avni sekretar

Entoni Blinken potvrdio je da je Iran prebacio balisti~ke rakete Ruskoj Federaciji za upotrebu u Ukrajini, pa su nove sankcije Teheranu neizbe`ne, izve{tava "Va{ington post". Blinken je najavio i da }e predsednik Xozef Bajden i britanski premijer Kir Starmer razgovarati u petak o mogu}nosti da se Ukrajini dozvoli upotreba zapadnog oru`ja velikog dometa duboko na teritoriji Rusije. Ina~e, Kijev je napao Rusiju sa 144 bespilotne letelice.

BLINKEN: BAJDEN

I STARMER O MOGU]IM

UDARIMA DUBOKO

U RUSIJU

Ameri~ki predsednik Xozef

Bajden namerava da u petak, 13. septembra, razgovara sa britanskim premijerom Kirom Starmerom o dozvoli Ukrajini da iz oru`ja dugog dometa ga|a Rusku Federaciju, saop{tio je dr`avni sekretar Antoni Blinken tokom zajedni~ke konferencije za novinare sa britanskim ministrom spoqnih poslova Dejvidom Lemijem.

"Glavna karakteristika na{ih napora da podr`imo Ukrajinu u borbi protiv ove agresije od prvog dana je da radimo na tome da oni imaju ono {to im je potrebno i kada im je potrebno kako bi postigli najve}u efikasnost“, rekao je {ef {ef Stejt departmenta na pitawe o pru`awu mogu}nosti Ukrajini da udari duboko u Rusiju zapadnim oru`jem.

SAD: MOSKVA DOBILA IRANSKE RAKETE, NOVE SANKCIJE TEHERANU

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken potvrdio je da je Iran prebacio balisti~ke rakete Ruskoj Federaciji za upotrebu u Ukrajini, pa su nove sankcije Teheranu neizbe`ne, izve{tava Va{ington post, prenosi Ukrinform.

Blinken je rekao da }e nove sankcije biti objavqene kasnije danas i da }e ukqu~ivati mere protiv iranske dr`avne avio-kompanije "Iran Er".

"Javno smo upozorili Teheran, privatno smo upozorili Teheran da bi ovaj korak bio opasna

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

eskalacija", rekao je Blinken. Dr`avni sekretar je naglasio da je Ruska Federacija ve} dobila partije ovih projektila. Dodao je da }e Moskva ove zalihe najverovatnije iskoristiti u roku od nekoliko nedeqa. Ranije su iranski zvani~nici negirali da su slali oru`je Ruskoj Federaciji.

UKRAJINA PRITISKA SAVEZNIKE, TRA@I ODOBREWE DA ZAPADNIM ORU@JEM NAPADNE RUSIJU

[ef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak poru~uje da nije dovoqno uvo|ewe sankcija Iranu zbog snabdevawa Moskve balisti~kim raketama, ve} da saveznici treba da dozvole Kijevu da izvr{i udare duboko u Rusija koriste}i zapadno oru`je.

"Tako|e nam je potrebna dozvola za upotrebu zapadnog oru`ja protiv vojnih ciqeva na teritoriji Ruske Federacije, isporuke raketa ve}eg dometa i ja~awe na{e vazdu{ne odbrane“, rekao je Jermak.

[EF BRITANSKE DIPLOMATIJE SA BLINKENOM IDE U UKRAJINU

[ef britanske diplomatije

Dejvid Lami izjavio je da }e zajedno sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Entonijem Blinkenom naredne sedmice boraviti u prvoj zajedni~koj poseti Ukrajini od kako je po~eo rat te zemqe s Rusijom 2022.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Lami je nakon sastanka sa Blinkenom u Londonu saop{tio da je prime}eno da Iran pru`a sve ve}u podr{ku Rusiji, i da je bi Teheran trebalo da se smatra odgovornim za "potkopavawe svetske stabilnosti".

On je naveo da se ruski predsednik Vladimir Putin, pored Irana, sve vi{e oslawa i na pomo} iz Severne Koreje.

Ameri~ki dr`avni sekretar

Entoni Blinken ocenio je sada{wi trenutak kao "preloman" za Ukrajinu, isti~u}i da }e Rusija upotrebiti balisti~ke rakete koje je nedavno dobila od Irana. "Ovo ugro`ava i evropsku bezbednost. Rusija tako|e daje

Iranu tehnologiju koja mu je potrebna, ukqu~uju}i i nuklearnu", rekao je Blinken.

Dodao je da }e SAD danas objaviti nove sankcije protiv Teherana.

UKRAJINSKI TU@ILAC: HA[KI SUD IZDAO NALOG ZA HAP[EWE ZBOG NAPADA NA DE^JU BOLNICU Javni tu`ilac Ukrajine Andrij Kostin izjavio je da je visoki komandant ruskih vazduhoplovnih snaga osumwi~en za raketni napad na de~ju bolnicu u Kijevu u julu, a u kojoj su poginule dve osobe i naneta velika {teta. Tu`ilac nije imenovao osumwi~enog, ali je rekao da je Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu izdao nalog za hap{ewe protiv wega.

"Nastavqamo istragu kako bismo prona{li druge osobe odgovorne za udar na Okmadit“, rekao je Kostin novinarima.

Prema Kostinovim re~ima, komandant je naredio da se ispali krstare}a raketa Kh-101 8. jula. Rusija negira da je izvr{ila ratne zlo~ine u Ukrajini i tvrdi da ne ga|a civile.

PESKOV: MASOVNI UDAR

NA OBLAST MOSKVE

POKAZUJE DA TREBA DA NASTAVIMO OPERACIJU

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je da napad velikih razmera dronovima u Moskovskoj

*uslovi postoje

oblasti pokazuje da je kijevski re`im neprijateq Rusije i da Rusija treba da nastavi da se bori protiv wega.

U dana{wem napadu dronovima na rusku prestonicu, ubijena je najmawe jedna `ena, uni{tene su desetine domova, a oko 50 letova sa moskovskih aerodroma bilo je preusmereno.

Peskov je rekao i da, dok su ukrajinske trupe prisutne u ruskoj Kurskoj oblasti, Moskva ne mo`e ni da zamisli pregovore sa Kijevom i da }e nastaviti ono {to naziva svojim specijalnom vojnom operacijom.

RUSKO MINISTARSTVO ODBRANE: PREUZELI SMO KONTROLU NAD ^ETIRI NASEQA U DONBASU Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da su ruske snage preuzele kontrolu nad ~etiri naseqa u Dowecku: Krasnogorovkom, Grigorovkom, Galicinovkom i Vodjanom.

Krasnogorovka je va`no logisti~ko ~vori{te za odbranu Oru`anih snaga Ukrajine u oblasti Dowecka, gde se, pored industrijske proizvodwe, nalaze i ukrajinske vojne baze za popravku o{te}ene opreme.

Tako je, prema tvrdwama RIA Novosti, ukrajinska vojska je izgubila sposobnost da obnovi o{te}ene tenkove, borbena vozila pe{adije i oklopne transportere

Borba za prevlast na Tajvanu, ponovo priveden

lider opozicije

Na Tajvanu je u dva navrata priveden lider opozicione Tajvanske narodne partije Ko Ven|e – razvoj sitacije koji pogoduje vladaju}oj separatisti~koj stranci.

Va`no politi~ko previrawe zahvatilo je Tajvan u proteklih desetak dana.

Organi unutra{weg reda u dva navrata su priveli lidera tre}e po snazi partije

Me|utim, u tajvanskom parlamentu osam delegata Ko Ven|eve TNP formirali su savez sa Kuomintangom zahvaquju}i kojem ta koalicija dr`i prostu ve}inu, {to joj omogu}ava da ometa inicijative vladaju}e DPP.

Ko Ven|e se, na primer, posebno sna`no suprotstavqa skupom planu DPP za izgradwu jo{ sedam doma}ih podmornica, na koje bi Tajpej u periodu od 2025. do 2038. trebalo da potro{i ekvivalent od blizu devet milijardi ameri~kih dolara. On smatra da nije jasno na koji na~in bi one i koliko efikasno mogle da budu kori{}ene, posebno stoga {to prvi takav aparat, uz pompu otkriven javnosti pre godinu dana, jo{ nije u aktivnoj upotrebi zbog tehni~kih problema.

ostrva Ko Ven|ea, koji sara|uje sa najve}om opozicionom partijom Kuomintangom u parlamentu i ugro`ava planove vladaju}e (izrazito separatisti~ke) stranke za daqe krupno naoru`avawe.

Vlasti optu`uju Koa za korupciona{ki skandal u vezi sa nekretninama iz vremena kada je bio gradona~elnik Tajpeja (2014–2022), kao i za nov~ane malverzacije tokom izbora ove godine.

[ezdesetpetogodi{wi hirurg Ko Ven|e, vo|a Tajvanske narodne partije (TNP), na predsedni~kim izborima u januaru osvojio je ~ak ~etvrtinu glasova, ali je pri tom potkopao nastup predsedni~kog kandidata Kuomintanga, jer sa tom partijom, koja zagovara ja~e ekonomske i kulturolo{ke veze sa maticom Kinom, nije uspeo da se dogovori o zajedni~kom nastupu na tim izborima. Tako je prakti~no olak{ao trijumf Laj ]ingdea, kandidata vladaju}e Demokratsko progresivne partije (DPP), koji se sada nalazi na funkciji predsednika.

S obzirom na to da su istra`iteqi pretresli {tab partije Ko Ven|ea i zaplenili dokumenta i kompjutere, mediji na ostrvu o~ekuju nove optu`be protiv wega i drugih ~lanova rukovodstva.

Doma}i analiti~ari o~ekuju da }e, kao {to ukazuje velika razlika u broju glasova koje je Ko li~no stekao na predsedni~kim izborima u odnosu na (skromniji) broj glasova koje su stekli poslanici iz redova wegove partije na parlamentarnim, wegova stranka, usled istrage i korupciona{kih sumwi, vrlo brzo izgubiti podr{ku bira~kog tela i biti prisiqena da na|e novi put, verovatno nezavisan od koalicionog partnera Kuomintanga. Jer, smatraju oni, re~ je o partiji koja se vi{e nego na politi~ki program oslawa na wegovu li~nu harizmu, koja je sada ozbiqno ugro`ena.

A slabqewe TNP Ko Ven|ea olak{a}e posao vladaju}oj DPP, koja je izrazito antikineski nastrojena i Tajvan vidi kao ve} defakto nezavisnu dr`avu koja je u svemu ravnopravna s Pekingom.

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

[irom sveta odr`ani protesti Indijaca zbog silovawa i ubistva lekarke u Kalkuti

Hiqade Indijaca koje `ive u dijaspori odr`ali su proteste u vi{e od 130 gradova u 25 zemaqa {irom sveta tra`e}i da odgovorni za silovawe i ubistvo lekarke u bolnici u Kalkuti pro{log meseca budu privedeni pravdi, saop{tili su organizatori. Protesti su odr`ani {irom Japana, Australije, Tajvana i Singapura, kao i u nekoliko evropskih zemaqa, ukqu~uju}i [vedsku.

aprilu pro{le godine izbio sukob izme|u armije i paravojne organizacije Snage za brzu podr{ku.

Zbog rata je vi{e od 13 miliona qudi bilo primorano da napusti domove. Vi{e od 2,3 miliona Sudanaca su napustili zemqu, navodi Rojters.

Odlo`eno izricawe kazne Trampu za tajne isplate Stormi Danijels, odluka posle izbora

Kina je u avgustu zabele`ila sna`an godi{wi rast izvoza, izra`enog u ameri~kim dolarima, za 8,7 odsto me|ugodi{we i time prevazi{la o~ekivawa analiti~ara Rojtersa koji su o~ekivali rast za 6,5 odsto.

Kako se navodi, Kina je uprkos rastu napetosti sa Zapadom registrovala me|ugodi{wi rast izvoza ve} pet meseci zaredom po{to je izvoz u Evropsku uniju u avgustu porastao za 13,4 odsto me|ugodi{we, eksport u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave za 4,9 odsto, a izvoz u zemqe Asocijacije nacija jugoisto~ne Azije (ASEAN) za 8,8 odsto, prenosi Si-En-Bi-Si (CNBC).

Uvoz Kine iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je u avgustu porastao za 12 odsto me|ugodi{we, dok je kineski uvoz iz Evropske unije opao na godi{wem nivou, prenosi Tawug.

Kineski izvoz automobila porastao je

za skoro 40 odsto u avgustu na 610.000 vozila.

Izvoz kineskih brodskih plovila porastao je tako|e za 40 odsto u avgustu, dok je broj izvezenih pametnih telefona iz Kine porastao za 6,7 odsto.

Glavni investicioni direktor banke Standard ^artered za upravqawe bogatstvom Stiv Bris je rekao da je sna`an kineski rast izvoza "iznena|uju}i", ali da je za Peking va`niji uvoz po{to Kina mora da podstakne doma}u tra`wu da bi izbegla deflaciju.

Organizatori su rekli da je 60 protesta planirano u SAD.

[irom Indije odr`avaju se protesti nakon {to je 9. avgusta silovana i ubijena 31-godi{wa lekarka koja je poha|ala postdiplomske studije.

Osumwi~eni je uhap{en zajedno sa biv{im direktorom medicinskog kolexa na kojem je lekarka studirala.

Indijski Vrhovni sud zakazao je slede}e ro~i{te u tom slu~aju za sutra.

Sudan, za {esnaest meseci poginulo vi{e od 20.000 qudi

Ujediwene nacije su danas saop{tile da je tokom rata u Sudanu za 16 meseci poginulo vi{e od 20.000 qudi.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus je izjavio da bi broj `rtava mogao da bude znatno ve}i.

Nivo vanredne situacije je {okantan.

Akcija na ograni~ewu krize nije dovoqna, poru~io je Gebrejesus u Sudanu, gde je u

Wujor{ki sud odlo`io je do 26. novembra izricawe kazne biv{em predsedniku SAD i republikanskom predsedni~kom kandidatu Donaldu Trampu u vezi sa presudom za prikrivawe isplate novca porno glumici Stormi Danijels.

Donald Tramp je tra`io od sudije Huana Mer~ana da odlo`i datum izricawa kazne posle predsedni~kih izbora u SAD, koji }e biti odr`ani 5. novembra, a kazna je prvobitno trebalo da bude izre~ena 18. septembra.

Mer~an bi trebalo da 16. septembra donese odluku o Trampovom zahtevu da se poni{ti osuda protiv wega zbog odluke Vrhovnog suda SAD o wegovom predsedni~kom imunitetu.

Donald Tramp je 30. maja progla{en krivim za falsifikovawe poslovne dokumentacije da bi prikrio isplatu od 130.000 dolara preko svog tada{weg advokata porno glumici Stormi Danijels u zamenu za weno }utawe o wihovoj seksualnoj vezi pre predsedni~kih izbora 2016. godine.

Stormi Danijels tvrdi da je do wenog susreta sa Trampom do{lo deceniju ranije, {to on negira i najavio je da }e ulo`iti `albu na presudu kada mu bude izre~ena kazna.

MATIJA BE]KOVI],

KWI@EVNIK

I AKADEMIK:

U Crnoj Gori Wego{a uteruju u la`

^itaju}i Andri}a zapazio sam da je, mimo obi~aja, u nekoliko kwiga ponovio istu re~enicu: ’Sve samo stradawe bez smisla i razloga’. Tu re~enicu sam uzeo i za moto kwige ’Majka Zorka’

Novu kwigu Matije Be}kovi}a „Majka Zorka”, u izdawu „Vukoti} medije”, ~ine biografski zapisi wegove majke o te{kom vremenu Drugog svetskog rata u Crnoj Gori, gde je, umesto protiv Nemaca, najpre vo|en bratoubila~ki rat onih koji su {titili kraqa i otaxbinu i onih koji su prihvatili nove levi~arske ideje. Budu}i da je bila `ena ~etnika Vuka Be}kovi}a, komandanta Rova~kog bataqona, posle rata bila je odvojena od dece i odvedena u zatvor. „Ko je bio za Vuka, `igosan je kao nacionalista, a ko za Veka bio je za komuniste. Tu Vuka Rov~ani podignu na ruke ’po pravu pre~e pogibije’”, pisala je. Drugi deo kwige sadr`i poeziju Matije Be}kovi}a, kao anti~ki hor i komentar maj~inoj pripovesti, a tre}i deo ~ine zapisi Matije Be}kovi}a, ne samo o odrastawu i o porodi~nom `ivotu, ve} i o te{kom posleratnom dobu u kojem pobe|eni nisu imali pravo glasa, pa ~ak ni na to da budu dostojno sahraweni.

n Kako je za vas bilo odrastati uz saznawe da su posle Drugog svetskog rata postojali pobednici i gubitnici i da je va{a porodica bila na strani onih koji su taj rat izgubili?

- ^itaju}i Andri}a zapazio sam da je, mimo obi~aja, u nekoliko kwiga ponovio istu re~enicu: „Sve samo stradawe bez smisla i razloga.” Tu re~enicu sam uzeo i za moto kwige „Majka Zorka”. U me|uvremenu, pro{lost je postala kwi`evnost, a pro{li doga|aji pre{li u nadle`nost poezije. Istina, samoubila~ki rat traje, iako me|u `ivima gotovo da nema nikoga od onih koji su ga zapo~eli, ali imaju naslednike koji se brinu da nikad ne prestane. Pobednicima nije falilo pristalica koje su orne pristigle sa svih strana i vremenom postale ve}ina. Nema nikoga ko nije stradao i ko god se `ali, ka`u mu da to nije ni{ta {ta su pre`iveli drugi. [to rekao Drainac: „Jedinu zvezdu u ovoj pustiwi vidim svoju ranu!”

n A kakva je, pak, bila mladost, kakav `ivot sa sve{}u o tome da je dr`ava slavila ~istotu i besprekornost revolucije koja je u stvari terala brata da ubije brata?

- To je jedan „tu`an roman”, kako ga je nazvala majka Zorka. Kad je kwiga objavqena, najboqu ocenu dala je moja sestra, koja je rekla „da je niko ne}e naterati da je ~ita jer bi umrla”. Mo`da je od svega apsurdnije {to se to doga|a u zabiti „gde su dospijevale turske glave, ali nijesu noge”. Gde je nekad ubeglo ono „{to se ne {}e u lance vezati”. Sad su ih izbacivali iz zbega i progonili iz progonstva. Kraj sveta je bio centar svetske revolucije. Tu nije bilo ni~eg i nikog osim qudi. I wih je trebalo pobiti. Selo se zove Veqe Duboko. Kao u Starom zavetu.

n Iz tih senki izrawa svetli lik majke Zorke, kao iz neke narodne pesme. Po ~emu je najpre pamtite?

- Nema nijedne ku}e koja nije bila na obe strane. I niko nije ubio nikoga a da ga nije poznavao. Milovan \ilas mi je govorio da je on, u tom pogledu, u dr`avnom vrhu stajao ponajboqe. Wegovi su bili ~etnici

samo s maj~ine strane. O ostalima da ne govorimo. Kad je \ido preminuo, Svetozar Vukmanovi} Tempo je izjavio kako je hteo da do|e na wegovu sahranu, ali je znao da }e tamo onaj Be}kovi} dr`ati neki ~etni~ki govor, a on kakav je, to ne}e otrpeti nego }e reagovati, pa boqe da ne dolazi! Odgovorio sam mu: „Ne znam {to gospodin Svetozar Vukmanovi} Tempo misli da su ~etnici bli`i meni nego wemu, sem ako je otac bli`e nego brat.” Onaj {to je majku Zorku svu no} vodio po okolnim vrletima i slomovratima prete}i da }e je ubiti bio je brat od tetke jednog od naj~uvenijih vo|a JVO. Posle mnogo godina je u Kola{inu svratio kod majke Zorke i ona ga je do~ekala bog zna kako i skuvala mu kafu. Verovala je da dobrom |aku ne mo`e niko ni{ta. Mogu da ga mrze i progone, ali „ako sve zna” poklone se i skinu mu kapu. Svoju decu je {kolovala po svaku cenu. Zbog toga sam ja bio mawe s majkom, a vi{e s tetkom. Gde tetka, tu i ja. Tetka je velika srpska prosvetna institucija. Da spomenem samo tetke Tesle, Andri}a, patrijarha Pavla… A ima ih sijaset.

n Kako ste, za{to ste sada odlu~ili da objavite wen dnevnik, vo|en u najtamnijim ~asovima wenog `ivota, ali i na{e istorije, od koje se jo{ nismo oporavili?

- Majka Zorka je oti{la na onaj svet 1985. godine, a `ivotopis je ispisala pet, {est godina ranije. Dao sam joj veliku crvenu svesku i zamolio je da ga za mene ispi{e. Ona nije zazirala ni od tolike sveske ni od ogromnosti bele neispisane hartije. Imala je svoj `ivot u malom prstu. Ve} sam napisao rukovet pesama na osnovu wenih pri~a i mojih do`ivqaja, a naknadno su dobile i maj~ine komentare.

n Na koji na~in do`ivqavate predstavu o kojoj ste napisali i pesmu, a u kojoj je u komunisti~kom posleratnom teatru karikiran `ivot va{ih roditeqa?

- „Priredbu” sam napisao i objavio odavno, po wenoj pri~i, a to {to sam opevao, sad je opisala i ona. Odmah po ratu u Veqem Dubokom odr`ana je priredba ~iji su glavni junaci bili moj otac i majka. Onoj koja je wu igrala majka Zorka je pozajmila

MATIJA BE]KOVI]: [TA PREOSTAJE PROFESORU

NEGO DA NAJGORE PROGLASI NAJBOQIMA

Nedavno smo bili na proslavi stogodi{wice na{e {kole. Pored profesora, na sve~anosti su se okupili i najgori |aci iz svih generacija!

A koga drugog da zovu: najgori |aci su jedino i uspeli u `ivotu. Mo`ete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori u~enici u frakovima, a najgore u~enice u sve~anim toaletama pod najskupocenijim nakitom – ple{u sa svojim profesorima koji su, siroti, jo{ uvek u onim istim pohabanim i jo{ u ono doba kad su sa{ivena, demodiranim odelima.

Najboqih u~enika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nema~koj, ili ovde, ali bez posla, ili jo{ u~e, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesre}no o`enili nekom najboqom u~enicom, ili su se razo~arali u `ivot – a ko takve uop{te tretira u `ivotu! Wih se vi{e niko ne se}a. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih ~ak i wihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali.

Dovedeni pred svr{en ~in, da ceo wihov `ivot i rad ne bi bio proma{en, a sve ~emu u~e decu pogre{no, profesori su po~eli da se ponose svojim najgorim |acima, da ih naknadno progla{avaju najboqima, evociraju}i uspomene na wihove ~uvene odgovore i briqantne zadatke. Najgorim |acima sve je normalno, pa

haqinu koju joj nikad nije vratila. Pred narodom koji je znao istinu lagali su i izmi{qali do mile voqe, ali je onaj koji je igrao mog oca „bio je odli~an”, napisala je majka Zorka. „Pohvatao je wegove pokrete i ja sam ga se nagledala i ra`elela. Na ono {to je govorio nisam obra}ala pa`wu, jer ni jedna jedina re~ nije bila istinita. I sad, kad bih znala da se ona sprdwa negde prikazuje i{la bih da gledam, ne bih li ga jo{ jednom ugledala!” Bila je ta priredba prete~a teatra apsurda. Beket pre Beketa. n Osim onoga {to je o tome pisala, da li vam je ona ~esto pri~ala kako je pre`ivela surovi gra|anski rat u Crnoj Gori, gde su ubijana bra}a umesto Nemaca?

- Ni{ta drugo se nije ni pri~alo. Pa i pored svih pri~a, ta pri~a ostaje neispri~ana. Jednu `enu koja je bila u ~etnicima i „i{la do Zidanog Mosta”, a udala se za partizana, majka Zorka je pitala o ~emu wih dvoje razgovaraju. „Mi o tome nikad ne razgovaramo”, rekla je ta `ena. „A o ~emu pri~ate ako ne pri~ate o na{im mukama?”

n Da li vam je za `ivota govorila o u`asima koje je posle rata u komunisti~kom zatvoru pretrpela kao `ena ~etnika?

- Nije pri~ala kako su wu mu~ili, ali jeste kako su mu~ili druge. Najgore je bilo „stavqawe na struju”. Kao da su za tu svrhu gradili i malu hidrocentralu u Mu{ovi}a Rijeci.

n Li~i li vam na anti~ku tragediju ~iwenica da izdajnicima grob nije smeo da se zna i da su bili iskopavani da ne bi ~asno po~ivali?

- Srpska Antigona ne tra`i da sahrani jednog brata, nego hiqade bezgrobne bra}e.

n Kako ovaj deo na{e istorije jo{ uti~e na Crnu Goru i na Srbiju?

im od toga i nema ni{ta prirodnije! Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiqno shvatili, koji u~e decu kako da uspeju u `ivotu, a u `ivotu uspevaju jedino oni koji ih nisu slu{ali! Kako se ose}a stari strogi profesor koji veruje u svoju misiju i svoje kriterijume, a ~im ukqu~i televizor ugleda nekog od svojih najgorih |aka kako vodi glavnu re~.

Ili ode u bioskop, a u filmu glavnu ulogu tuma~i wegova najgora u~enica.

Kad s prijateqima jedino razgovara o mudrosti, genijalnosti i velikim delima biv{ih najgorih u~enika.

Kad mu se biv{i najgori u~enici, problemi svojih {kola i zasti|a svojih roditeqa, smeju s naslovnih strana ilustrovanih ~asopisa.

Kad vidi da su po wegovom mi{qewu najgori postali asovi, bardovi, starovi, prvaci, veterani, krem.

Kad… Ali ko bi nabrojao sve uspehe najgorih |aka? To bi bilo dostojno najja~ih pera, ki~ica i kamera! I {ta drugo preostaje profesoru, starom iskusnom pedagogu, nego da u takvoj situaciji najgore proglasi najboqima, i da na wihovim primerima vaspitava nove generacije.

- U Crnoj Gori Wego{a uteruju u la`. I od 1945. godine ne uspevaju da popi{u stanovnike… Ne mogu da razumem {to ni u Srbiji jo{ nismo ~uli da je pored Nacionalne biblioteke bila bombardovana i Srpska kraqevska akademija. Ni da je wen rad bio zabrawen sve do 1947. godine, kad je za akademika izabran Josip Broz Tito, a akademija preimenovana u Srpsku akademiju nauka. Nismo ~uli da je akademik Milutin Milankovi} bio hap{en, ni da je akademik Milo{ Trivunac streqan, ni da su Dragi{u Vasi}a ubile usta{e, ni da je akademik Veselin ^ajkanovi} li{en gra|anskih prava, ni da je wen predsednik akademik Slobodan Jovanovi} bio brisan iz wenog ~lanstva, ni da je javni tu`ilac rekao da „samo na prvi pogled mo`e izgledati paradoksalno” da je on ratni zlo~inac iako je rat proveo u Londonu i bio predsednik vlade koja je prva u Evropi bacila rukavicu u lice Hitleru... I toliko toga nikad nekazanog.

n Kako je majka pri~om „stvarala” va{eg oca?

- Tu gde je moj otac komandovao „po pravu pre~e pogibije”, poginula su wegova ~etiri brata i on sam.

n Kwiga se zavr{ava opisom va{e skora{we posete Sloveniji, gde je krajem rata mogao biti ubijen va{ otac. Da li vam je ideja da je sve ovo vreme negde mogao biti `iv unekoliko olak{avala `ivot?

- Akademik Janez Mil~inski bio je i ~lan SANU, lekar i predsednik Me|unarodne komisije za sudsku i socijalnu medicinu. On je pilotu Todoru Mar~eti}u koji ga je vozio iznad zamka Turjak rekao da je tu grob mog oca. To su mi obojica napisali, a ja sam tek ove godine tamo i oti{ao. Nisam znao da li tra`im wega ili sebe. n Da li je krst postavqen na mestu ku}e Be}kovi}a u Veqem Dubokom donekle ubla`io rane?

- Zato smo se borili.

UBIJALI SU DECU, STARCE, RAWENE: Srpska obele`ila Dan se}awa na `rtve NATO bombardovawa

Republika Srpska je u Isto~noj Ilixi obele`ila Dan se}awa na `rtve NATO bombardovawa, koje su snage Alijanse izvele od 30. avgusta do 14. septembra 1995. na teritoriji Srpske, bez odobrewa Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.

Snage NATO bacile su tada na Srpsku 1.026 bombi, me|u kojima 13 krstare}ih raketa tipa "tomahavk", dok je ukupna te`ina ba~enog eksploziva iznosila oko 10.000 tona.

U NATO operaciji nazvanoj "Namerna sila" ubijena su 47 vojnika, sedam civila, pet pripadnika radne obaveze, 21 civil je rawen, a povre|eno je i vi{e od 100 pripadnika Vojske RS. Za te zlo~ine niko nije odgovarao.

Porodice i saborci polo`ili su cve}e i prislu`ili sve}e na mesnom grobqu u Grlici, u Isto~noj Ilixi, odaju}i po~ast bratu i sestri Radmili i Ra-

denku Galinac, prvim `rtvama NATO bombardovawa Republike Srpske, stradalim 9. septembra 1995. godine. NATO piloti naciqali su ih kod sru{enog mosta u Semizovcu, kod Sarajeva. Ra-

denkov saborac iz ~ete Vojne policije Tre}e sarajevske pe{adijske brigade VRS Sta{a Ko{arac rekao je da je to jutro bio sa Radenkom, koji je u Vojkovi}e do{ao na pomen bratu blizancu, a koji je

^ETIRI SESTRE [AMPIONKE IZ LIJEV^A Milica, Milana, Duwa i Mikaela osvojile su vi{e od 200 medaqa na takmi~ewu u karateu i sa rado{}u poma`u u doma}instvu

^etiri sestre, Milica, Milana, Duwa i Mikaela, iz Laminaca u Lijev~e poqu, u~enice Osnovne {kole „Danilo Borkovi}” u Gradi{ci, osvojile su vi{e od 200 medaqa na takmi~ewima u karateu. Wihova soba, gde svakodnevno ve`baju, puna je priznawa sa regionalnih, republi~kih, dr`avnih i me|unarodnih takmi~ewa. \a~ke kwi`ice, ove ~etiri devoj~ice pune su petica. Odli~ne su u~enice. One nastupaju na mnogim {kolskim i drugim priredbama pevaju}i duhovne pesme. Najdra`i su, ka`u, nastupi u Bawaluci, za Dan policije Republike Srpske, gde ih svake godine pozivaju. Tokom leta, sa roditeqima i drugim uku}anima vredno rade u wivama, uzgajaju povr}e.

Najstarija Milica (13) u~enica je osmog razreda, dvanaestogodi{we bliznakiwe Milana i Duwa su sedmi razred, a najmla|a Mikaela (10) ~etvrti. Raduju se po~etku nove {kolske godine i susretu sa drugarima koje nisu videle tokom leta. O sebi i svojim interesovawima i svakodnevnim preokupacijama rado pri~aju.

„Sve volimo da radimo, da se takmi~imo i da budemo najboqe. To je na{a `eqa, slo`ne smo, poma`emo se me|usobno i ohrabrujemo. Uvek i u svemu `elimo biti najboqe”, ispri~ala nam je ambiciozna Milica. Wen uticaj

na mla|e sestre, ~esto je presudan. Milana, Duwa i Mikaela pa`qivo slu{aju. Povremeno se ukqu~uju u razgovor.

„Ovde u selu, nama je najlep{e, imamo uvek {ta da radimo, gde da ve`bamo i da se igramo. Ima ovde jo{ dece, najvi{e mu{karaca. Wih pobe|ujemo u karateu i u fudbalu”, pri~a Milana. Pokazuje fotografije iz ba{te, gde su ove sezone imali bogat rod lubenice, paprike, paradajza, diwe, luka...

„Jedna lubenica bila je te{ka 28 kilograma. Wu nismo mogle ubrati i podi}i na traktor. Pomogli su deda Milan i mama Mirjana”, dodaje Duwa. Uvek jedna od sestara ide na pijacu, sa roditeqima ili sa dekom i bakom. Prodaju povr}e.

„Radimo, sejemo, okopavamo, beremo povr}e i prodajemo. Za to dobijemo i platu. To nam je za letovawe, za odlazak na more, u {kolu, za jo{ pone{to”, pohvalila nam se Milana. Ona zajedno sa sestrama, do {kole u Gradi{ci, pu-

preminuo dve sedmice ranije. - Obave{teni smo da se desilo bombardovawe na lokalitetu Semozivca kod Sarajeva. Organizovali smo policiju i do{li u bolnicu u Bla`uj da damo krv. Saznali smo da je Radenkova sestra preminula, ali smo se nadali da }e Radenko pre`iveti. Na`alost, preminuo je i on - rekao je Ko{arac. Podse}aju}i na stradawe brata i sestre Galinac, Ko{arac, koji je zamenik predsedavaju}e Saveta ministara BiH, konstatovao je da je jasno da su NATO snage tada izvr{ile agresiju na Srpsku, kao i nekoliko godina kasnije na Srbiju.

- Va`no je da se okupqamo na ovaj dan i da poka`emo na{u opredeqenost da odlu~no ka`emo "ne" bilo kakvim NATO integracijama - rekao je Ko{arac i istakao da je NATO bombardovao decu, starce, vojnike, rawenike... Pripadnici VRS zaslu`uju

zahvalnost jer su herojski odbranili Srpsku, izjavio je v. d. direktora Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica Viktor Nu`di}, povodom obele`avawa Dana se}awa na `rtve NATO agresije.

- Nikada se ne sme zaboraviti da je NATO bacao bombe sa osiroma{enim uranijumom, ~ije su posledice nesagledive, i da stoga postoji neophodnost za formirawem stru~nog medicinskog tima koji bi to istra`io - naglasio je Nu`di}. Pomo}nik ministra za bora~ko-invalidsku za{titu RS Neboj{a Vidakovi} podsetio je da je operacija "Namerna sila", koju je NATO savez predvo|en SAD izveo krajem avgusta i po~etkom septembra 1995, bila vojna intervencija uperena protiv Srpske i da se Alijansa otvoreno stavila na muslimansko-hrvatsku stranu.

U TRENUTKU VELIKIH ISKU[EWA ZA SRBE: Pale postaju prestonica

Republike Srpske

Pale bi i zvani~no mogle postati prestonica Republike Srpske do kraja ove godine, ka`e za Sputwik narodni poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srpske i kandidat za na~elnika Op{tine Pale Damjan [kipina.

Sestre Ka~avenda u sobi sa medaqama

tuje desetak kilometara, ali ne pomi{qa da se odavde odseli.

„Moje selo je za mene najle{e. I kada zavr{im {kolu, opet }u `iveti u selu Laminci. To je lepo, bogato i veliko selo u Lijev~e poqu. Nigde nama nije lep{e, nego ovde”, ka`e Milica Ka~avenda. Qubav prema poqoprivredi i selu na wih su preneli roditeqi Vladimir i Mirjana, deda Milan, baka Qubica, tetka Jelena. One `ive u deveto~lanom doma}instvu.

„Ima nas puna ku}a i lepo nam je. Kod nas mnogi dolaze u posetu, imamo dobre kom{ije, mnogo rodbine i prijateqa. Svako zna svoj posao”, nekako uglas raportiraju sestre Ka~avenda. Wihova pri~a tu se ne zavr{ava. One ma{taju o razli~itim {kolama i zanimawima. Milica `eli u Vojnu akademiju, Milana bi da u~i za vatrogasca ili policajca, mo`da veterinara, Mikaela bi u advokaturu, a Duwa `eli da bude pilot.

[kipina koji je organizovao dana{wu nau~nu tribinu „Pale – prestonica Srpske“ dodaje da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da }e on predlo`iti zakon kojim }e Pale postati prestonica Srpske.

Ideja da Pale postanu prestonica Republike Srpske tiwa me|u gra|anima ove op{tine ve} du`e vreme, ali je [kipina odlu~io da pokrene inicijativu posle Svesrpskog sabora, {to do`ivqava kao svoju misiju kao narodni poslanik sa Pala.

„Pre nekih dvadesetak dana razgovarao sam sa predsednikom i on je podr`ao ovu ideju, a zatim smo odlu~ili da napravimo jedan mali nau~ni skup, odnosno tribinu gde }emo pozvati istori~are i qude koji u svakom smislu mogu stati iza ove ideje. Naravno, predsednik razume potrebe na{eg naroda iz cele Republike Srpske i zato je i ovu ideju maksimalno podr`ao.

Naravno bilo je re~i i o drugim institucijama koje bi trebalo formirati pri op{tini Pale kao budu}oj prestonici, a predsednik Dodik je rekao da bi trebalo o~ekivati povratak novinske agencije „Srna“ na Pale, dodaje [kipina. „Zna se da se na Palama

pravi i Muzej Republike Srpske koji }e upotpuniti takve sadr`aje. To su neke na{e osnovne ideje i vizije da Pale dobiju zaslu`eno mesto u Republici Srpskoj, s obzirom na istorijsku pozadinu i ~iwenicu da su Pale bile jedna od kqu~nih op{tina u stvarawu Republike Srpske“, zakqu~io je [kipina. Inicijativa dolazi u vreme velikih isku{ewa pred srpskim narodom i re~ je o nastojawu da se vrati zna~aj jednom va`nom gradu koji je bio istinska prestonica srpskog naroda zapadno od Drine tokom ranih devedesetih, ka`e istori~ar dr ^edomir Anti}, jedan od u~esnika tribine. Osim politi~ke `eqe da se uka`e da je Republika Srpska koliko u Bosanskoj Krajini toliko i u Podriwu, Hercegovini i na istoku Republike Srpske, ekonomsko nastojawe inicijative je da se novim sadr`ajima ovaj kraj dobije jo{ jednu veliku va`nost, dodaje Anti}.

„Nije Republika Srpska jedina ovakva zemqa. Kao {to je poznato, Ruska Federacija ima dva glavna grada, severni i centralni – Sankt Peterburg i Moskvu. Sa druge strane Crna Gora jo{ od sredine

devedesetih pored Podgorice kao glavnog grada ima i prestonicu Cetiwe i to je nekakvo odavawe priznawa. Znate da je po Ustavu Republike Srpske i danas glavni grad Isto~no Sarajevo, a da je Bawaluka administrativni centar, ali ovim bi bio uspostavqen i tre}i momenat a to je prestonica.“

Iako je tokom rata ve}i deo Sarajeva bio u rukama Vojske Republike Srpske, administracija nije mogla biti uspostavqena tamo gde bi bila pod jakim udarom ne samo Muslimana i Hrvata ve} i NATO koji je itekako tu bio prisutan, ve} je preme{tena na Pale, dodaje Anti}.

„I Pale su bile neka vrsta srpske Filadelfije jer ni Amerika nije bila osnovana oko Wujorka koji je bio najve}i grad niti oko kasnije osnovanog Va{ingtona, ve} je bila uspostavqena prvo u Filadelfiji a potom u Baltimoru, gradovima koji su vrlo mali. Recimo, Filadelfija je bila velika kao Pale u vreme kada su nastaju}e SAD imale ~etiri miliona stanovnika, dakle vi{e od tri puta vi{e stanovni{tva nego {to je Republika Srpska imala ikada od 1992. do danas“, zakqu~io je Anti}.

Pale

Milatovi}: Ja sam Crnogorac koji pri~a srpskim jezikom

Ja sam Crnogorac koji pri~a srpskim jezikom, rekao je u emisiji “Minula ne|eqa” na Aplus televiziji predsednik Crne Gore Jakov Mi latovi}.

“Cijela Crna Gora to zna: moje nacionalno opredjeqewe je Crnogorac i pri~am srpskim jezikom. Ne smatram, sa druge strane, da qudi koji govore crnogorskim jezikom mawe vole ovu zemqu i obrnuto, da se neko izra`ava kao Srbin, pa da mawe voli ovu zemqu. Ja samo te stvari nikad ne iznosim u prvi plan, a ako me neko pita odgovaram bez ustezawa i oblandi. Pravo svakog u ovoj zemqi je da ka`e kojim jezikom govori”, rekao je Milatovi}.

Milatovi}eva izjava da govori srpskim jezikom ranije je izazvala negodovawe kod jednog dijela javnosti.

“Ja Ustav odli~no poznajem i u wemu

pi{e da je slu`beni jezik

crnogorski, a da je u slu`benoj upotrebi i srpski jezik. Kad je u pitawu nacionalni osje}aj i jezik kojim govorim, bio sam jasan i transparentan, u pore|ewu sa pojedinim politi~arima koji su to pitawe poku{avali da izbjegnu”, ocijenio je Milatovi}.

Pitawe jezika i nacionalnog opredjeqewa ga, kako ka`e, ne determini{e, niti ga stavqa u prvi plan.

“Ja sam prije svega ekonomista, ostvaren ~ovjek na profesionalnom planu, suprug, otac, roditeq, ~ovjek koji se vratio u Podgoricu i u Crnu Goru”, zakqu~io je Milatovi}.

MILATOVI] OPTU@IO SPAJI]A:

Sa \ukanovi}em je dogovarao kripto zakone

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} optu`io je premijera i biv{eg partijskog kolegu Milojka Spaji}a da je, uo~i pada 42. Vlade u kojoj su obojica bili ministri, imao intenzivnu komunikaciju sa kabinetom tada{weg {efa dr`ave

tako, saznajem da je on tada poku{avao da ostvari komunikaciju sa tada{wim predsednikom (Milom \ukanovi}em) i da je imao intenzivnu komunikaciju sa wegovim {efom kabineta (Miodragom Radovi}em) jer mu je tad bilo va`nije da se, koja god Vlada je na

Mila \ukanovi}a kako bi se usvojili odre|eni zakoni o kripto-valutama.

On je te navode izneo u emisiji „Jedan obi~an podkast“ u kom je gostovao zajedno sa liderom Gra|anskog pokreta (GP) URA Dritanom Abazovi}em, a ~iji je autor {ef poslani~kog kluba te stranke Milo{ Konatar.

[ef dr`ave je kazao da nije }utao nakon {to je saznao da }e do}i do pada Vlade Zdravka Krivokapi}a.

„Mnogi su to pre}utali, ukqu~uju}i i sada{weg premijera. Ja kasnije, isto

snazi, usvoje neki kripto-zakoni“, rekao je Milatovi}, prenose podgori~ke Vijesti.

Dodao je da je Spaji} na taj na~in hteo dobiti podr{ku od poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) da zajedno sa 43. Vladom izglasaju zakon koji je ve} bio u proceduri. Na pitawe o kom periodu se radi, aktuelni {ef dr`ave je odgovorio da se radi o kraju 2021. i po~etku 2022. godine. Milatovi} je kazao da tad nije znao za Spaji}evu komunikaciju, ali da sad ima dokaze, „kroz prepiske odre|enih qudi iz kabineta gospodi-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

na \ukanovi}a“. Aktuelni predsednici dr`ave i Vlade Crne Gore bili su ministri u prvoj Vladi nakon smene DPS-a 2020. godine. Po~etkom 2022. godine izglasano je nepoverewa Vladi Zdravka Krivokapi}a, a novu, mawinsku je formirao Dritan Abazovi}, uz mawinsku podr{ku DPS-a.

Vladu su tada ~inili Abazovi}eva URA, Socijalisti~ka narodna partija, Socijaldemokratska partija i stranke mawina. Milatovi} i Spaji} su nakon pada Krivokapi}eve vlade formirali Pokret Evropa sad, ali ga je {ef dr`ave napustio po~etkom ove godine, nakon ~ega su to uradili i funkcioneri bliski wemu. Krivokapi}, tada potpuno nepoznat {iroj crnogorskoj javnosti, je na parlamentarnim izborima te 2020. godine bio prvi na listi Demokratskog fronta, koji su ~inile Nova srpska demokratija Andrije Mandi}a, Demokratska narodna Partija Milana Kne`evi}a i Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a.

Na prvo mesto izborne liste je dospeo tako {to mu ga je ustupio Andrija Mandi}. Me|utim, predstavnici nijedne od tri pomenute partije, na izri~it zahtev Krivokapi}a i, uz podr{ku Abazovi}a, nisu mogli biti deo wegove tada formirane vlade.

PODIGNUTA OPTU@NICA

ZA SLU^AJ „TUNEL“: Pqa~ka{i uzeli i marihuanu, heroin i kokain iz depoa Vi{eg suda u Podgorici

Osnovno dr`avno tu`ila{tvo u Podgorici podiglo je pred Osnovnim sudom u glavnom gradu Crne Gore optu`nicu protiv osam osoba u predmetu „Tunel“, odnosno zbog pqa~ke depoa Vi{eg suda u Podgorici, do kojeg su pqa~ka{i do{li tako {to su iskopali tunel od susedne zgrade, preneo je danas RTCG.

Tu`ila{tvo je saop{tilo da je protiv {est osoba podignuta optu`nica zbog kriminalnog udru`ivawe u sticaju sa te{kom kra|om, protiv jedne zbog krivi~nog dela kriminalno udru`ivawe u sticaju sa krivi~nim delima te{ka kra|a u saizvr{ila{tvu i falsifikovawe isprave i protiv jednog lica zbog pomo}i u~iniocu posle krivi~nog dela.

Kako se navodi, protiv jedne osobe doneta je naredba o obustavqanu istrage.

Prilikom obijawa depoa Vi{eg suda ukradeno je 11 mobilnih telefona, kao i 19 komada vatrenog oru`ja, od ~ega 11 iz pravosna`no okon~anih predmeta, dok je preostalih osam iz predmeta koji su i daqe u radu pred Vi{im sudom u Podgorici.

Pqa~ka{i su uzeli i mawu koli~ina marihuane, heroina i kokaina iz tri pravosna`no okon~ana predmeta i dva predmeta koja su u i daqe u radu, navelo je Tu`ila{tvo. U septembru pro{le godine javnost je zaprepastila informacija da je u centru Podgorice kopan tunel do depoa Vi{eg suda.

Istra`iteqi su za desetak dana otkrili imena prvih osumwi~enih. Me|utim, do danas nisu poznati nalogodavci, naveo je RTCG i dodao da su iz pritvora iza{li svi koji su osumwi~eni.

NAJVI[E INVESTITORA IZ SRBIJE, TURSKE I NEMA^KE

Stranci u crnogorske nekretnine za sedam meseci ulo`ili 237 miliona evra

Strane direktne investicije (SDI) u nekretnine u Crnoj Gori dostigle su 237 miliona evra u prvih sedam meseci 2024. godine, {to predstavqa pad od devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

„Uprkos ovom smawewu, brojka je i daqe relativno visoka, posebno imaju}i u vidu da je 2023. bila rekordna godina za ulagawa u nekretnine„, ocenio je analiti~ar tr`i{ta Darko \ikanovi}, pi{e Investitor.me.

Na sada{wem nivou, kako je dodao, SDI u nekretnine prema{uju godi{we brojke pre pandemije, „nagla{avaju}i kontinuiranu sna`nu me|unarodnu potra`wu za imovinom u Crnoj Gori“.

„Kao i prethodnih godina, prvih pet investitora dolazi iz Srbije, Turske, Nema~ke, Rusije i SAD. Jedina zna~ajna promena u odnosu na prethodne godine je smawena aktivnost kupaca iz Rusije i pove}ana aktivnost turskih kupaca“, zakqu~io je \ikanovi}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Nakratko 6. septembra blokirani svi prelazi sa Kosovom

Svi prelazi izme|u Kosova i Srbije – Merdare, Jariwe, Brwak, blokirani su nakratko 6. Septembra, na jedan dan, kao odgovor na mere pri{tinskih institucija, rekao je predsednik Udru`ewa gra|ana kosovsko-mitrova~kog okruga Ra{a Rojevi}.

Vlasti u Pri{tini su potom zatvorile za saobra}aj punktove Brwak i Merdare.

Srbi koji su blokirali pute-

ve propu{taju lica sa srpskim dokumentima da nastave put, dok je licima koja imaju kosovska dokumenta daqe kretawe zabraweno.

Kosovski ministar unutra{wih poslova Xeqaq

Sve~qa saop{tio je na svom Fejsbuk profilu da su prelazi Merdara i Brwak, ponovo otvoreni za promet saobra}aja 7. septembra ujutru.

“Nakon {to smo dobili saop{tewa da su blokade maski-

ranih ekstremista koje su ju~e postavqene na teritoriji Srbije ve} uklowene i videv{i da nema smetwi za saobra}aj od i do grani~nih prelaza Republike Kosovo, doneli smo odluku da je otvoren za promet grani~nih ta~aka Merdare i Brwak” naveo je Sve~qa na Fejsbuku. Kosovo je zatvorilo prelaze Brwak, a potom i Merdare, nakon {to su grupe Srba postavile barikade nedaleko od tih pojedinih prelaza, sa srpske strane.

POSETA GENERALNOG SEKRETARA SVETSKOG SAVETA CRKAVA KOSOVU I METOHIJI

suo~ava

Eparhija ra{ko-prizrenska

Visokopre~asni prof. dr Xeri Pilej, generalni sekretar Svetskog saveta crkava, u pratwi dr Andreja Jefti}a, direktora Komisije za veru i poredak Svetskog saveta crkava, boravio je u poseti Kosovu i Metohiji 4. i 5. septembra.

Poseta je po~ela u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji u Prizrenu, gde su ih do~ekali arhimandrit Andrej Sajc, zamenik eparhijskog arhijereja, protosin|el Isidor Jagodi}, zamenik rektora bogoslovije, i drugi ~lanovi nastavnog osobqa. Visokopre~asni prof. dr Pilej i dr Jefti} su tako|e posetili istorijske srpske pravoslavne crkve u Prizrenu, ukqu~uju}i i crkvu Bogorodice Qevi{ke iz 14. veka, spomenik svetske ba{tine UNESKO.

Nastavqaju}i posetu, predstavnici Svetskog saveta crkava su stigli u manastir Visoki De~ani iz 14. veka, koji je tako|e upisan na listu svetske ba{tine UNESKO. U ve~erwim satima, u razgovoru sa igumanom manastira, arhimandritom Savom Jawi}em, razmatrani su aktuelni problemi sa kojima se suo~ava Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu i Metohiji.

Sutradan, nakon u~e{}a u Svetoj Liturgiji u manastiru De~ani, visoka delegacija je posetila manastir Pe}ku Patrijar{iju. Gosti su imali priliku da se upoznaju sa istorijskim crkvama Pe}ke patrijar{ije, duhovnim centrom Srpske Pravoslavne Crkve jo{ od 13. veka, koja je tako|e spomenik svetske ba{tine UNESKO. Pre zavr{etka posete Kosovu i Metohiji, delegaciju SSC su u manastiru Gra~anica primili {ef pravnog odeqewa Eparhije, Aleksandar Radovanovi}; sekretar Mitropolita ra{ko-prizrenskog, Milo{ Peri} i @ivojin Rako~evi}, kwi`evnik i novinar. Gosti su obi{li manastirsku

U SRPSKOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Totalan

U srpskom, severnom delu Kosovske Mitrovice Albanci su po nalogu Pri{tine otkupili vi{e radwi koje su bile ranije u dru{tvenom vlasni{tvu dr`ave Srbije.

U tri takva lokala su krajem avgusta otvorili kosovsku, albansku postu, jedan lokal brze hrane i u samom centru mawi tr`ni centar.

Me|utim, za vi{e od 15 dana kako su objekti otvoreni Srbi apsolutno opravdano ne ulaze u ove objekte, jer kako ka`u svi, ako roba iz Srbije ne mo`e da ulazi na Kosovo, kako onda mi da kupujemo albansku robu u na{em delu grada.

U svim otvorenim objektima Pri{tina je za radnike obezbedila plate iz dr`avne kase. Tako zaposleni, iako dnevno nemaju ni 50 evra pazara, imaju mese~na primawa 400 evra.

crkvu iz 14. veka i u~estvovali u radnom ru~ku sa predstavnicima Eparhije. Tokom posete, delegaciju Svetskog saveta crkava je Radovanovi} detaqno informisao o aktuelnim pravnim te{ko}ama sa kojima se suo~ava Eparhija ra{ko-prizrenska sa svojim narodom.

Eparhijski predstavnici su izrazili zahvalnost visokopre~asnom prof. dr Pileju u ime Mitropolita Teodosija, zahvaliv{i se Svetskom savetu crkava na wegovom stalnom zalagawu za unapre|ewe qudskih prava i mira, kao i na kontinuiranom interesovawu za o~uvawe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.

PREDSEDNIK SRPSKE LISTE ZLATAN ELEK: Pri{tina }e poku{ati da nastavi sa progonom svega srpskog sa KiM

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je da nema sumwe da }e Pri{tina poku{ati da nastavi sa progonom svega srpskog sa Kosova i Metohije jer, kako navodi, oni koji imaju mehanizme da ih zaustave ne rade ni{ta u tom smeru.

Elek je istakao da srpskom narodu na KiM nikad nije bilo gore nego {to je sada, za posledwih 25 godina, a u vezi sa izborima u februaru, navodi da kosovski premijer Aqbin Kurti maltretirawem Srba skupqa jeftine politi~ke poene.

On navodi da neke izjave me|unarodnih predstavnika podsti~u re`im u Pri{tini da nastavi sa akcijama protiv Srba.

“Na`alost, sa pesimizmom i razo~arawem gledamo ka me|unarodnoj zajednici u ovom trenutku. Oni nisu preduzeli ni{ta da za{tite Srbe i na{e institucije. [ta vi{e, sumwam da su neki direktno olak{ali Kurtijeve akcije na terenu, te da je wihova odgovornost najve}a. Podseti}u da sve wih obavezuju mandati koje su dobili od strane najvi{ih tela Ujediweni nacija da za{tite sve gra|ane, pa i Srbe, ali to oni ne ~ine. Neko bi pitao da li je to iznena|ewe uz na{e 25-godi{we iskustvo sa wima, moj odgovor je definitivno ne”, kazao je Elek.

Nedaleko od manastira svetih Arhangela kod Prizrena, uzvodno Bistrice na gorostasnim kamenim stenama mo`e se uo~iti lik koji neodoqivo podse}a na cara Du{ana. Mnogi, znaju}i za ovo delo prirode, zastanu ovde da bi fotograf isali ”prirodnog” cara Du{ana.

Blokada kod Brwaka na severu KiM

Lokal brze hrane

Po{ta Kosova u srpskom delu Mitrovice

Car Du{an u steni - u krugu

Obele`eno 40 godina manastira Nova Gra~anica

Povodom 40 godina od po~etka izgradwe manastira Nova Gra~anica kod ^ikaga, odr`ana je arhijerejska liturgija kojoj je prisustvovao ve-

di{wici manastira. "Molili smo se za ktitora ove svete obiteqi, mitropolita Irineja i sve{tenike, kalu|ere, verni narod koji je sa wim sa-

}i broj sve{tenika iz srpskih pravoslavnih crkava iz Ilinoja, Indijane i Viskonsina. Tokom svoje besede, mitropolit Longin je govorio i o go-

ra|ivao, koji je od srca i od usta odvajao da bi podigli ovakav lep duhovni centar, ovakvo duhovno i nacionalno ogwi{te na Tre}em jezeru kod ^ikaga."

Liturgija je odr`ana na dan kada je i tradicionalni piknik na manastirskom imawu, kojem je prisustvovao mali broj qudi. Posetioci koji su nam se javili izrazili su ~u|ewe {to nije odr`ana neka ve}a proslava za ovako veliki jubilej Nove Gra~anice, posebno {to Srbi u ^ikagu i {ire smatraju ovaj manastir svojim centrom.

Tako|e, veliki broj qudi je pomogao manastir tokom ovih nekoliko decenija. U dru{tenoj sali manastira bio je ro|eni Ni{lija Miodrag Nikoli}, jedan od qudi koji je u~estvovao u izgradwi.

"Radio sam na manastiru, nedequ dana sam radio volonterski. Pri zavr{etku izgradwe manastira radio sam visoko, na torwu. Uvek kad do|em ovde ja ka`em mojoj deci i onome koji je sa mnom - ja sam radio tu. Moje ruke su radile tu. I hvala Bogu da sam i ja ne{to doneo za srpstvo i da sam uradio ne{to {to svi mo`ete da vidite", ka`e Nikoli}.

Manastir Nova Gra~anica ima veliki zna~aj za Srbe u ^ikagu i celoj Severnoj Americi.

Posetioci sa kojima smo razgovarali danas podse}aju da je ne tako davno ovde dolazio ogroman broj qudi, na hiqade posetilaca iz cele Amerike i Kanade. Nadaju se da da }e tako biti u budu}nosti da }e ovde ponovo dolaziti veliki broj qudi na piknike i druge doga|aje.

Dani Nikole Tesle u ^ikagu

Teslina nau~na fondacija (TNF), sa svojim glavnim ograncima u SAD i Srbiji, organizuje po prvi put u ^ikagu konferenciju „Dani Nikole Tesle“ od 13. do 15. septembra na vi{e lokacija u ovom najbrojnijem srpskom gradu u ~itavoj dijaspori.

Ove godine TNF slavi 20 godina postojawa i predanog rada na promovisawu lika i dela Nikole Tesle, ameri~kog nau~nika srpskog porekla, tokom kojih je odr`an veliki broj godi{wih konferencija u Wujorku i Beogradu, izlo`bi od Frenklin instituta u Filadelfiji do gradova u Srbiji i Republici Srpskoj, postavqenih preko 35 bista Nikole Tesle od kojih je posledwa realizovana uo~i ovogodi{weg Vidovdana u Gra~anici na Kosovu i Metohiji, i nebrojeno susreta zaqubqenika u Teslin rad organizovanih kroz mre`u Nikola Tesla klubova.

Glavni program trodnevne manifestacija }e biti odr`an u subotu, 14. septembra, sa po~etkom od 11.30 sati, u hali Sabornog hrama na Redvud drajvu u ^ikagu, koji }e otvoriti Nikola Lon~ar, predsednik i Nada Martinovi}, potpredsednik TNF, tokom koga }e biti predstavqeni aktuelni radovi istaknuti srpskih nau~nika i in`ewera, ali i drugih pojedinci iz Matice i dijaspore koji se bave negovawem srpske kulture i na{eg identiteta.

Od 18 ~asova }e biti odr`an kulturno-umetni~ki program u okviru koga }e se predstaviti operska peva~ica Sla|ana Sari}, glumac Igor Obradovi}, aforisti~ar Milenko [i{arica, pesnik Milutin Glogovac, deca Dramskog pozori{ta u ^ikagu, peva~ Alija Dalipovi}, glumac Dejan Jela~a i gitarista Branko Aleksi}. Od 19.30 do pono}i u~esnicima i gostima konferencije }e se pesmom predstaviti Slavica Momakovi} Miqanovi}, dobitnik Tesline nagrade za negovawe izvorne srpske narodne muzike i Zoran Radovanovi} na klavijaturama.

Dan ranije, u petak, 13. septembra, od sedam ~asova popodne }e biti otvorena izlo`ba slika posve-

}ena jednom od najve}ih srpskih i svetskih nau~nika i u naredna tri dana }e zainteresovani mo}i da vide dela slikarki Ivane Milijev, Biqane Glogovac, Gordane Milivoj~evi} i Kristine Stanek i predstavqawe rada Teslinog muzeja o kojem }e govoriti dr Milena Tati} Baji} i Nikola Lon~ar. Tre}i dan manifestacije "Dani Nikole Tesle" u ^ikagu (nedeqa, 15. septembar, od 13 ~asova) je rezervisan za „Susret Teslinog naroda“ na kojem }e istaknuti ~lanovi srpske zajednice, me|u kojima }e biti Stojan Stevanovi} iz {vajcarskog udru`ewa „Koreni“, Savo Mitrovi} i Miodrag Kora} iz Nema~ke, Du{an Magazin ispred Udru`ewa „Hercegovci“, Qubinko [pegar iz „Prela“, Stevan Doki} iz Udru`ewa Kraji{nici, Petko Petkovi} ispred humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“, @eqko @ivak, predstavnik Udru`ewa Srba Republike Srpske u ^ikagu, kao i predstavnici Srpske narodne odbrane i Srpske bratske pomo}i iz ^ikaga, razgovarati o na~inima saradwe i umre`avawa srpskih organizacija iz Matice i rasejawa.

Rijeka: Odr`ani 16. Dani srpske kulture u Istri

Manifestaciju su organizovali Srpsko kulturno dru{tvo „Prosvjeta“, Srpsko narodno vije}e, Srpski kulturni centar u Istri, Zajednica Srba u Istri i vredni aktivisti i ~lanovi Vije}a srpske nacionalne mawine iz Umaga i Fa`ane. Pokroviteqstvo i podr{ku su pru`ili grad Umag, op{tina Fa`ana i lokalne turisti~ke zajednice.

Na poziv organizatora i doma}ina, konzul-`eran Nenad Mari~i} je, u ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Rijeci, pozdravio goste i u~esnike programa.

On je istakao ogroman zna~aj ovakvih manifestacija na o~uvawu i predstavqawu kulturnog bogatstva, tradicije i obi~aja srpskog naroda. Posebno je zahvalio organizatorima iz srpskih organizacija i zajednica koje deluju u ovom delu Republike Hrvatske i koje svojim aktivnostima program Dana srpske kulture u Istri svake godine podi`u na jo{ vi{i, kvalitativno bogatiji i sadr`ajniji nivo. Konzul je ovogodi{wim nosiocima programa, folklornom ansamblu "Era" iz U`ica, zahvalio na emotivnom i maestralnom nastupu, kao i nadahnutim koreografijama u kojima su dominirale prelepe narodne no{we i sva rasko{ srpske kulture i narodnih obi~aja. Re~i zahvalnosti su upu}ene i predstavnicima lokalnih uprava grada Umaga i op{tine Fa`ana koje svake godine pru`aju podr{ku ovoj manifestaciji. Na marginama muzi~kog programa bila je postavqena izlo`ba starih zanata sa Uneskove liste nematerijalnog kulturnog nasle|a – lon~arija, grn~arstvo i korparstvo.

Brojni gosti i posetioci su se na kraju obe festivalske ve~eri spontano pridru`ili folklornom ansamblu i zajedno odigrali nadaleko ~uveno „U`i~ko kolo“.

SE NAJE@I[: U Australiji prona|en najve}i mu`jak najotrovnije vrste pauka na svetu

Najve}i mu{ki primerak najotrovnijeg pauka na svetu, koji ima o~wake koji mogu probiti qudski nokat, prona{ao je novi dom u Australijskom parku reptila, gde }e pomo}i u spa{avawu `ivota. Jedan gra|anin ga je slu~ajno otkrio, javqa agencija Aso{ijeted pres.

Smrtonosni pauk dupqa{ nazvan „Herkules“ prona|en je na Sredi{woj obali, oko 80 kilometara severno od Sidneja. Prvo je preba~en u lokalnu bolnicu, navedeno je u saop{tewu Australijskog parka reptila. Stru~waci za pauke iz obli`weg parka su ga uhvatili i ubrzo shvatili da je to najve}i mu{ki primjerak ikada prona|en u javnosti u Australiji.

DUGA^AK GOTOVO 8 CENTIMETARA

Pauk je bio duga~ak 7,9 centimetara od stopala do stopala i nadma{io je prethodnog rekordera iz 2018. godine, mu`jaka nazvanog „Kolosus“.

Mo`da }ete biti iznena|eni kada saznate da je najudaqenija svetska metropola ona za koju ste verovatno ~uli mnogo puta ranije.

Pert, u zapadnoj Australiji, ~esto se smatra najizolovanijim velikim urbanim podru~jem kada je u pitawu udaqenost. Najbli`a destinacija sa preko 10.000 stanovnika, Adelejd, udaqen je neverovatnih 2.100 km, a to je otprilike razdaqina od Londona do Kazablanke, Maroko.

Glavni grad Zapadne Australije je ~etiri sata leta do Sidneja i zapravo je geografski bli`i zemqama jugoisto~ne Azije poput Indonezije, pi{e Metro. co.uk.

Osim {to je udaqen, tako|e je zaista prostran. Pert se prostire na 2.478 kvadratnih miqa, {to ga ~ini tek ne{to mawim od

Londona, uprkos ~iwenici da je wegovo stanovni{tvo skoro ~etiri puta mawe.

Iako je daleko Pert nije van mre`e – daleko od toga. Istina je da kada ste u Pertu, zapravo ni ne primetite da ste usred ni~ega.

Moderan grad u naprednoj zemqi, Pert ima sve {to o~ekujete: od no}nih klubova i tr`nih centara, do efikasnog sistema javnog prevoza.

DA LI JE PERT

ZAISTA NAJUDAQENIJI

GRAD NA SVETU?

Va`no je napomenuti da je status Perta kao najudaqenijeg grada pomalo diskutabilan.

Na primer, Ikitos, Peru, mogao bi da bude kandidat, s obzirom da nema puteva koji vode ka wemu i da je dostupan samo preko reke ili vazduha – ali grad Pukaqa je udaqen ne{to vi{e

od 500 km.

Tu je i Honolulu, Havaji, koji je na udaqenosti od 3.858 km od San Franciska, SAD, najbli`eg ve}eg grada. I Neki Novozelan|ani bi mogli da pomisle da i oni pola`u pravo na ovo odlikovawe, jer je Okland 2.168 km udaqen od Sidneja, najbli`eg grada sli~ne veli~ine.

Ima i onih koji bi tvrdili da je Pert zapravo veoma blizu najbli`eg grada: Fremantle, 40 minuta vo`we automobilom. Me|utim, ve}ina smatra da je Fremantle predgra|e Perta, a ne poseban grad.

Dakle, ako bismo se bavili detaqima, Pert mo`da i ne bi bio najizolovaniji grad na Zemqi. Uz to, ne postoji grad sli~ne veli~ine nigde na svetu koji je toliko udaqen, {to obja{wava za{to biste mogli da ~ujete da ga tako ~esto nazivaju.

Pauci dupqa{i obi~no su veliki od jednog do pet centi metara, pri ~emu su `enke ve}e od mu`jaka, ali nisu tako smrtonosne. Uglavnom se nalaze u {umskim podru~jima i vrtovima u predgra|ima od Sidneja, najmnogoqudnijeg grada Australije, do obalskog grada Wukastla na severu i Plavih planina na zapadu.

„Herkules“ }e doprine ti programu protivotrova u parku reptila. Uhva}eni pauci koje su doneli gra|ani podvrgavaju se „mu`wi“ kako bi se izvukao otrov, neophodan za proizvodwu protivotrova koji spa{ava `ivote. „OVO JE POPUT OSVAJAWA XEKPOTA“

„Navikli smo da se prili~no veliki pauci levkaste mre`e doniraju parku, ali dobiti ovolikog mu`jaka je poput osvajawa xekpota. Iako su i `enke pauka otrovne, mu`jaci su se pokazali smrtonosnijima“, rekla je Emma Teni, ~uvar pauka u Australisskom parku reptila, i dodala:

„Budu}i da u na{oj kolekciji sada imamo ovakvog mu`jaka, wegova proizvodwa otrova mogla bi biti ogromna, {to bi se pokazalo neverojatno vrednim za program protivotrova u parku“, rekla je. Od po~etka programa 1981. godine u Australiji nije bilo smrtonosnog slu~aja ugriza ove vrste pauka. Nedavno ki{ovito i vla`no vreme du` isto~ne obale Australije pru`ilo je idealne uslove za razvoj pauka dupqa{a.

Novi Zeland utrostru~io turisti~ku taksu

Pose}ivawe novozelandskih jezera, planina, biciklisti~kih staza i vinarija bi}e skupqe, jer ova zemqa od 1. oktobra pove}ava svoj me|unarodni porez na o~uvawe i turizam za posetioce (IVL) sa 35 novozelandskih dolara (19,9 evra) na 100 novozelandskih dolara (56 evra).

"Me|unarodni turizam tako|e donosi tro{kove za lokalne zajednice, ukqu~uju}i dodatni pritisak na regionalnu infrastrukturu i ve}e tro{kove odr`avawa i odr`avawa u celom na{em za{ti}enom podru~ju", rekao je u saop{tewu Met Dusi, novozelandski ministar za hotelijerstvo i turizam. IVL, koji je prvobitno uveden 2019. godine, namewen je pokrivawu tro{kova za{tite `ivotne sredine {irom zemqe. Prema Dusiju, me|unarodni turisti potro{ili su vi{e od 11 milijardi dolara na Novom Zelandu izme|u marta 2023. i marta 2024. Ali nisu svi zadovoqni poskupqewem. Turisti~ka industrija Aotearoa (TIA), konzorcijum profesionalaca iz

turisti~ke industrije iz cele zemqe, kritikovao je ovu odluku.

"Oporavak turizma Novog Zelanda zaostaje za ostatkom sveta, a ovo }e dodatno naru{iti na{u globalnu konkurentnost", navodi se u saop{tewu grupe. Grupa veruje da }e Novi Zeland izgubiti turiste iz Kanade i Velike Britanije, odakle su letovi brojniji, a ulaznine previsoke.

IVL nije jedini dodatni tro{ak koji }e pogoditi turiste koji pose}uju Novi Zeland. Vi{e cene turisti~kih viza po~iwu 1. oktobra, sa 131 na 211 dolara. Dr`avqani 60 zemaqa i teritorija, ukqu~uju}i Sjediwene Dr`ave, Kanadu, Singapur, Japan i Meksiko, mogu u}i na Novi Zeland, imaju pravo na ukidawe viza koje }e im omogu}iti da ostanu do tri meseca u zemqi u

turisti~ke svrhe. Putnici koji poseduju ove paso{e i daqe moraju dobiti e-vizu i platiti IVL. Zbog novih pravila, Vlada o~ekuje da }e ove godine biti potrebno vi{e vremena za obradu vize. Imigraciona slu`ba Novog Zelanda objavila je da qudi koji planiraju da posete zemqu tokom bo`i}nih praznika treba da podnesu zahtev za

turisti~ke vize najkasnije do 15. oktobra, a oni koji planiraju do}i za lunarnu Novu godinu do 15. novembra.

Bilo da se zovu IVL, pristupna naknada ili podsticaj za putovawa, „turisti~ke takse“ su trenutno jedan od naj~e{}ih razgovora u turisti~koj industriji {irom sveta.

Oko 60 destinacija {irom sveta, od Venecije do Butana, napla}uju neku vrstu naknade za putnike samo za ulazak i posetu – ne ukqu~uju}i tro{kove obroka, hotela ili ulaznica. Gotovo sva mesta s ovim turisti~kim taksama ka`u da je naknada neophodna da bi se nadoknadile {tete od gu`vi, {tete po `ivotnu sredinu i druge nuspojave prekomernog turizma.

I ne izgleda da }e ove naknade uskoro nestati. Edinburg, [kotska i [vajcarska su me|u mestima koja razmatraju naplatu naknada u budu}nosti.

Prema studiji sa Univerziteta Bangor u Velsu, "malo je dokaza da }e turisti odustati od posete destinacijama koje imaju turisti~ke takse", prenosi Investitor.me.

Kontrolor letewa prona|en kako spava na radnom mestu u Brizbejnu

Kontrolor letewa koji radi na velikom australijskom aerodromu prona|en je kako spava na kraju no}ne smene, prema istrazi australijskog Biroa za bezbednost saobra}aja (ATSB).

Radnik se prijavio za smenu koja je trajala od 22:00 do 6:00, u Brizbejn centru, glavnom centru kontrole letewa na aerodromu u Brizbejnu, pi{e Biznis Insajder.

Brizbejn centar prati vazdu{ni saobra}aj za ve}i deo severne Australije, a ovaj kontrolor je nadgledao vazdu{ni saobra}aj u i oko Kernsa, grada oko 1.370 kilometara severno od Brizbejna.

Incident se dogodio 9. decembra 2022. godine, kada je kontrolor jutarwe smene stigao na posao u 5:15 ujutro i zatekao svog kolegu iz no}ne smene kako spava za konzolom.

Radnik je otkriven kako le`i preko dve stolice sa }ebetom koji ih je prekrivao, navodi se u izve{taju koji je sada objavqen.

I daqe je nosio slu{alice, a bio je ukqu~en skrinsejver za prikaz vazdu{ne situacije.

U izve{taju se navodi da je zgrada centra Brizbejn no}u hladnija i da se smatra normalnom praksom da se }ebad koriste tokom no}nih smena.

U izve{taju ATSB-a on je opravdan jer

je radio vi{e no}nih smena u kratkom vremenskom periodu, a kao problem se navodi i neefikasan sistem upravqawa rizikom.

Re~eno je da radnik ima 10 godina iskustva kao kontrolor i da je na trenutnoj poziciji tri godine. Me|utim, zbog promena u rasporedu u posledwem trenutku, radio je sedmu no}nu smenu za devet dana i nije uzeo preporu~eni period odmora izme|u smena.

U vazdu{nom prostoru za koji je bio odgovoran kontrolor nije bilo saobra} aja niti redovnih letova, a de`urao je i sistemski supervizor.

ATSB je rekao da }e a`urirati svoje bezbednosne procedure i propise o upravqawu rizikom od umora kao reakciju na incident i da }e nastaviti da prati problem.

Aerodrom Brizbejn, gde se nalazi Brizbejn centar, tre}i je najprometniji aerodrom u Australiji, sa oko 22,6 miliona putnika godi{we.

U Sjediwenim Dr`avama, umor je bio sve ve}i problem za bezbednost po{to je nedostatak kontrolora letewa pove}ao koli~inu prekovremenog rada onih koji ve} rade. Izve{tava se da su se neki kontrolori okrenuli alkoholu i pilulama za spavawe kako bi se izborili sa svojim napornim rasporedom.

NIKOL KIDMAN U ISTOM DANU DO@IVELA NAJVE]U SRE]U I TUGU:

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Bebo, smem li da ti promenim pelenu?

Da `ivot pi{e romane, potvrdilo se i u slu~aju Nikol Kidman. Slavna australijska glumica, tokom boravka na filmskom festivalu u Veneciji, primila je vest o smrti majke Xanel An Kidman.

Sve se desilo u istom danu kada je stiglo najve}e i najlep{e priznawe za wen rad.

Naime, Nikol Kidman je u Veneciji dobila nagradu za najboqu glumicu u filmu “Babygirl”.

Zbog tragi~nog gubitka, glumica je hitno napustila festival i nije prisustvovala dodeli nagrade. U weno ime javnosti se obratila rediteqka filma Halina Rejn, koja je pro~itala pismo Nikol Kidman.

- Samo ho}u da ka`em da je moja divna i hrabra majka Xanel An Kidman preminula i zato nisam mogla da prisustvujem dodeli. U {oku sam! Moram da idem ku}i da bih bila sa svojom porodicom – poru~ila

je holivudska zvezda, pa naglasila: -Ova nagrada je za moju majku. Ona me je oblikovala, vodila i gajila. Vi{e sam nego ponosna {to mogu da izgovorim weno ime pred vama. Sudar izme|u umetnosti i `ivota je srceparaju}i. Moje srce je slomqeno.

Uzrok smrti Xanel An Kidman nije saop{ten.

Uprkos op{tim negativnim kritikama koje je dobila, australijska spisateqica i edukartoka Dijen Karson ponovo je javno iznela mi{qewe da bi roditeqi trebalo da pitaju svoje bebe za dopu{tewe pre nego {to im promene pelene. Povod da uz pomo} svoje platforme opet pokrene temu o kojoj se ve} godinama govori je nepoznat. Karsonova je prvi put govorila o ovome kada je bila gost u TV emisiji „Good Mornig Britain”. Istog trenutka, izazvala je lavinu komentara na internetu, a kao razlog wenom stavu navela je da su deca prilikom promene pelena „razgoli}ena mimo svoje voqe”. Karsonova je objasnila da ona, naravno, ne o~ekuje usmeni pristanak bebe, jer one jo{ uvek ne govore u toj fazi odrastawa. Me|utim, ka`e da je bitno iskazivawe po{tovawa bebi i ~itawe govora wihovog tela. Poku{ala je da se opravda da ne podr`ava stav da treba da se dete ostavi sa punom pelenom i prqavo, ali veruje u uvo|ewe ideje „po{tujem te kao ~oveka, vidim te i bitan si”.

Dijen Karson je izvr{na direktorka platforme “Body Safety Australia”, preko koje ostvaruje uticaj na mnoge roditeqe. Iako je javnost uglavnom ne podr`ava, uspeh wene platforme nije za potcewivawe. Prate je korisnici {irom planete, pa ~ak i iz na{e zemqe. Na platformi se govori o razli~itim temama, ali ova o pelenama se svako malo ponovo aktivira. Zato je upitno za{to Dijen Karson `eli da izvr{i toliki uticaj na roditeqe ~ak i Australiji dalekih zemaqa i ubedi ih da ne “razgoli}uju decu mimo wihove voqe”. “Deca su qudska bi}a, i kao i sva qudska bi}a, ne volimo da nas samo podi`u i da nam skidaju pantalone i da imamo hladnu mokru krpu dole. Dakle, to je samo da im se ka`e {ta im se de{ava i da im se

stave do znawa i vremenska ograni~ewa”, navela je Karsonova pre tri godine za “NewstalkZB”.

U avgustu se na platformi pojavquje “savet roditeqima” da pogledaju Dijenin razgovor “NewstalkZB” sa Heder du Plesis-Alan o ideji da se od dece tra`i dozvola pre nego {to im se promene pelene. Tom prilikom je karikirano to {to su ovu ideju negativni komentari markirali kao ~udnu, a ona “zapravo mnogo vi{e li~i na dobro roditeqstvo”.

“Pozivamo sve koji su zainteresovani za mogu}nosti da podu~avaju pristanak i daju slobodu svojoj deci, posebno oko promene pelena, da poslu{aju ovaj komad. Posebno bismo `eleli da ohrabrimo one koji smatraju da je ovaj pojam lud da poslu{aju, ~ak nije potrebno ni otvorenog uma da razmotre prava i potrebe qudskog bi}a, bilo da je u potawu dete ili odrasla osoba. U najgorem slu~aju, mogli biste da pokupite neke savete za re{avawe te{kih vremena promene i spre~avawe napada besa, po{tede}i sebe i svoje dete borbenih promena pelena u budu}nosti”, navedeno je na pomenutoj platformi.

Ovakav pritisak je opet nai{ao na negativne komentare roditeqa, pa su mnogi prijavili video i audio sa razgovorom i sada ga je na internetu te{ko prona}i.

Kenet protiv Xasinte

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Viktorijske ekonomske ~equsti pro`diru budu}nost na{e dece, upozorava nekada{wi premijer Viktorije, Xef Kenet u autorskom tekstu za Herald San. Biv{i 43. viktorijski premijer i prominentni liberal rukovodio je ovom saveznom dr`avom od 1992. do 1999. godine. Kenet je poznati kriti~ar Danijela Endrjusa jo{ od samog po~etka a posebno za vreme kovida. On u tekstu daqe isti~e da dok Viktorija galopira ka neverovatnom javnom dugu od 200 milijar-

raju da donose te{ke odluke o tome kako }e `iveti, neke ~ak i da prodaju svoj dom, ~esto uz gubitak onoga {to su ulo`ili prilikom kupovine. To naravno predstavqa negativan odnos ekonomske ~equsti. Kenet ve} godinama upozorava da viktorijska vlada stvara veoma negativan odnos. To je kombinacija politi~ke ideologije, totalnog lo{eg upravqawa i nedostatka ekonomskog iskustva, tvrdi Kenet. U stvari, on ide i daqe od toga tvrde}i da autoritarno vo|stvo Danijela Endrjusa koje je nastavila i Xasinta Alan nije bilo ni{ta drugo do sramotno, ~ak i nemarno. Svaki put kada vlada najavi nove izdatke, negativan koeficijent ~equsti se pogor{ava.

Naravno, kada su u{li u one velike infrastrukturne projekte, sve u isto vreme, {to je rezultiralo masovnim zadu`ivawem i sve ve}im otplatama kamata, zajedno sa lo{im upravqawem ovim projektima, stezali su om~u oko vrata svakog

ni~ki smo ve} tamo, pi{e Kenet. I sasvim obrnuto, da smo zapali u recesiju, vlade bi mo`da po~ele da smawuju potro{wu kako bi smawile negativan jaz izme|u ~equsti. Sada imamo i apsurdnu situaciju u kojoj savezni blagajnik Xim ^almers krivi Centralnu banku i wihovo upravqawe kamatnim stopama za skoro nepostoje}u stopu ekonomskog rasta i pad produktivnosti.

Dr`avna potro{wa na saveznom i dr`avnom nivou dr`i kamatne stope tamo gde jesu. Nije bilo nacionalne koordinacije ekonomske agende za rad kroz ovaj nacionalni period promena, podse}a Kenet. Pomalo kao tokom pandemije, svaka dr`ava na kraju radi svoje, bez obzira na nameru formirawa nacionalnog kabineta. Upravo sada, savezna vlada treba da identifikuje infrastrukturne projekte koje ne}e finansijski podr`ati.

Za Viktoriju to zna~i da federalci nedvosmisleno ka`u da ne}e biti novca za prigradsku

di dolara, aktuelna viktorijska vlada ugro`ava svaku generaciju, jer kombinacija politi~ke ideologije i totalnog lo{eg upravqawa od strane Dena Endrjusa i Xasinte Alan nije ni{ta drugo do sramotna. „Odnos ~equsti“ (The Jaws Ratio) je ekonomski termin, koji se lako obja{wava i razume. To je mera koja se koristi u finansijama da poka`e u kojoj meri rast prihoda ili stopa rasta prihoda trgovinskog subjekta (porodice ili vlade) prema{uje stopu rasta wegovih tro{kova, mereno u procentima. Ukratko, kad su prihodi ve}i od rashoda, ili obrnuto.

Svaka porodica shvata koliko je va`no da se zaradi dovoqno novca da bi se platila hrana, tro{kovi energije, ostali tro{kovi doma}instva, i naravno, otplata hipoteke za nekretninu. Ali kada tro{kovi `ivota rastu bez wihove krivice, ili kada kamatne stope porastu znatno iznad stope koju su upisali u svoju hipoteku, a prihodi u doma}instvu ne idu u korak ili opadaju, ekonomski stres ubrzano raste.

Na`alost, neke porodice mo-

gra|anina Viktorije ili svakog biznisa u dr`avi.

Kao rezultat toga, vidimo smawewe kvaliteta i dostupnosti usluga koje vlada treba da pru`a, navodi Kenet. Vidimo to u bolnicama i zdravstvenim slu`bama, brizi o deci i obrazovawu, vidimo sve to u znatno lo{ijem stawu i na na{im putevima. Na{e slu`be hitne pomo}i i policije su samo senka onih nekada{wih slu`bi.

Istovremeno, vlada bombarduje gra|ane Viktorije sa sredwim prihodima velikim pove}awem poreza na zemqu, poreza na plate za velike poslodavce, jednokratnih naknada za usluge kao {to su mentalno zdravqe, kompenzacije radnicima, a sada i ve}ih naknada za kori{}ewe ostavine za na{e starije. Dakle, ~ak i u smrti nas progone, upozorava Kenet. Pove}awa plata i bonusa javnoj slu`bi je jo{ jedan primer ekonomske neodgovornosti aktuelne vlade. Savezna i sve dr`avne vlade tvrde da bi australijska dr`ava mogla zapasti u recesiju da nije bilo dr`avne potro{we. Pa, teh-

`elezni~ku petqu, ili na`alost, trenutno za `elezni~ku liniju do aerodroma. Agencije za ocewivawe su podjednako krive {to nisu ispunile svoju du`nost da smawe kreditni rejting Viktorije, koji ispravno odra`ava stawe na{eg ekonomskog koeficijenta.

Savezne i dr`avne vlade treba da smawe broj javnih slu`benika koji pru`aju usluge onima na prvoj liniji fronta. Kona~no, kontinuirani napadi i zahtevi na privatni sektor moraju prestati, kako bi se podstakao privredni rast. Obim sve ve}eg negativnog odnosa „ekonomskih ~equsti“ negativno uti~e na sve nas. I to posebno na smawewe na{eg `ivotnog standarda i smawewe na{ih ukupnih mogu}nosti, zakqu~uje Kenet u svom odli~nom autorskom tekstu.

Opro{taj od Borisava Bore \or|evi}a, vo|e, tekstopisca

i peva~a grupe Ribqa ~orba

U Aleji zaslu`nih gra|ana u ^a~ku u subotu je sahrawen jedan od najve}ih srpskih i jugoslovenskih rok muzi~ara Borisav Bora \or|evi}, vo|a, tekstopisac i peva~ beogradske grupe Ribqa ~orba.

Ispratile su ga molitve desetak sve{tenika Eparhije `i~ke, wegova najpoznatija i verovat-

nekada{we velike Jugoslavije. Ispra}aj u ^a~ku okupio je, izvan porodi~nog i rokerskog kruga, veliki broj javnih li~nosti – prijateqa i po{tovalaca Bore \or|evi}a koji te{ko da bi se u drugim okolnostima na{li na istom mestu, niti bi svi bili po meri de`urnih “drugosrbijanskih” politi~kih “~istunaca”. U krajnoj liniji nije ni toliko bitno ko je

no najboqa pesma “Pogledaj dom svoj, an|ele”, spontano dopuwena jo{ jednom – “Ravnodu{an prema pla~u”, povici: “Boro, majstore!” kojima je Ribqa ~orba ispa}ana sa scene na koncertima takore}i od svog prvog nastupa krajem avgusta 1978. godine… @eqa Bore \o|evi}a da po~iva u svom rodnom gradu iz nekog razloga na pojednim dr`avnim TV kanalima sa nacionalnom frekvencijom pretvorila se u vest u kojoj se u subotu “^a~ak oprostio” od ovog muzi~ara i pesnika, iako wegov odlazak sa ovog sveta 5. septembra u Qubqani nikog nije ostavio ravnodu{nim na prostoru

sve u subotu bio u ^a~ku, fenomen umetnosti i popularnosti Bore \or|evi}a nadilazi granice li~nog poznanstva i prijateqtva koji je su{tinski definisala hrvatska spisateqica Vedrana Rudan u kolumni kojom se oprostila od Bore ^orbe.

“Bora je dio moje du{e onako kako to nikad ne}e biti qudi koje poznajem otkako sam se rodila. Treba li nekoga ‘poznavati’ da bi ti bio blizak onako kako je Bora bio meni i stotinama drugih koji ga tako|er nisu ‘poznavali’?… Borine pjesme su za mene uvijek bile vi{e od muzike. Utjeha, pomo} da pogledam istini u o~i… Toplina,

Rada \uri~in je umrla 4. septembra, u svojoj 91. godini. Bila je stalni ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, koje, prema wenoj `eqi, nije odr`alo komemoraciju. Najvi{e uloga, vi{e od 40, odigrala je na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, a na kamernim scenama je sa posebnim `arom kreirala i igrala monodrame i duodrame, i za wih dobijala nagrade

Dama srpskog glumi{ta, voqena Rada \uri~in sahrawena je u subotu na Gradskom grobqu u rodnom Vr{cu, u krugu naju`e porodice, prijateqa i po{tovalaca. Opelo je dr`ao mitropolit banatski vladika Nikanor, u sadejstvu sa sedmoricom sve{tenika, me|u kojima su bili i penzionisani popovi, koji su nekada slu`bovali sa wenim ocem, pop Marinkom \uri~inom. Prema wenoj `eqi pokopana je u grobnici u kojoj po~ivaju weni roditeqi, a ispra}ena je uz pesme Stevana Mokrawca „Akatist“ i „Tebe pojem“, koje je izveo Gradski hor „As“ iz Vr{ca. Okupqeni su joj na kraju uputili posledwi aplauz, za koji, kao i svi glumci, `ivela.

Osim wenih Vr{~ana, koje je uvek nosila u srcu, od we su se u Vr{cu oprostili i rediteqi Qubi{a Ristri} i Ivana Vuji}, glumci Vjera Mujovi}, Ivan Bosiq~i} i

o~aj, glas gubitnika koji hrapavim glasom meni gubitnici i o~ajnici pri~a moju pri~u je ono {to mi nitko, najmawe wegova smrt, ne mo`e oteti. Bora je moj brat, moj heroj, moj Pjesnik nad pjesnicima, moj {tap dok bauqam kroz `ivot u potrazi za ~vrstim tlom”, poru~ila je Vedrana Rudan. Ona nije jedina koja tako do`ivqava stvarala{tvo Bore \or|evi}a, ~ija se posebnost naslu}ivala jo{ u sastavu Suncokret iz kog je, preko Ranog mraza, wegov muzi~ki put vodio do Ribqe ~orbe, sa kojom je kona~no snimio kultnu “Lutku sa naslovne strane”. To je prvi singl Ribqe ~orbe, pojavo se 22. decembra 1978. i otmah je prodat u tira`u od 60 hiqada plo~a, da bi ova pesma du`e od 45 godina bila obavezni deo koncertog repetoara grupe bilo da ga otvara, zatvara ili se pod obavezno peva na “bis” na zahtev publike razli~itih generacija. Kao i svi drugi hitovi Ribqe ~orbe – qubavni i anga`ovani – otporna je na vreme i uvek se peva horski. Na kraju, Ribqa ~orba je poznata po tome da u`ivo zvu~i jo{ boqe nego na studijskim snimcima.

Bez obzira na ~a~anske korene Bora \or|evi} je u mnogome pre svega bio pesnik Beograda sa nepogre{ivim ose}ajem za ritam i damare glavnog srpskog i nekad jugoslovenskog grada, ~esto promeravane i kroz mitologiju danas nepostoje}ih kafanica i kafanskih ba{ti oko male Paliluske pijace izme|u Ta{majdana i Jevremovca. Iskreno je pevao o `ivotnim brodolomima, pravim i pogre{nim qubavima i `enama, ali i dru{tvenim defektima…

Dragan Bjelogrli}, kao i weni prijateqi

Vesna De Vin~a, Oliver Wego, Miodrag Babi}… U ime mati~ne ku}e u kojoj je provela ceo gluma~ki vek, Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, od velike dramske umetnice oprostila se i polo`ila cve}e direktorka Tamara Vu~kovi} Manojlovi}.

ODLAZAK LEPE PROTINE K]I

Lepa protina k}i Rada \uri~in, vi{edecenijska ~lanica Jugoslovenskog dram-

„POGLEDAJ DOM SVOJ, AN\ELE“ NA GROBQU: Hor ~a~anske Gimnazije otpevao kultnu

pesmu Ribqe ^orbe na sahrani Bore \or|evi}a

Bora \or|evi}, legenda rokenrola, sahrawen je u subotu na grobqu u ^a~ku, kako je i bila wegova posledwa `eqa. Sahrani su prisustvovali ~lanovi benda Ribqa ~orba, kao i mnogobrojne javne li~nosti – Miroslav Ili}, Zoran Da{i} Da{a, \or|e David, ministar Nikola Selakovi}, Goran Gale Kerber, Mom~ilo Bajagi} Bajaga, Era Ojdani}, Bo{ko \urovski, politi~ari Vojislav Ko{tunica i Bo{ko Obradovi}… Nakon zavr{enog opela, hor ~a~anske Gimnazije otpevao je kultnu pesmu Ribqe ^orbe „Pogledaj dom svoj, an|ele“. Nakon toga, kov~eg sa telom Bore ^orbe se uputio ka ve~noj ku}i rokera, a na ~elu povorke su ~lanovi benda Ribqa ~orba.

“Ratovao je sam”, mada su wegovi stihovi u izvesnoj meri doprineli demonta`i komunisti~kog sistema. Na wegovom primeru u~i se

skog pozori{ta, ro|ena je 31. maja 1934. u Vr{cu gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Gotovo da nije bilo ~oveka u Vr{cu koji nije poznavao i po{tovao wenog oca, Marinka \uri~ina, sve{tenika Srpske pravoslavne crkve. – Ro|ena sam i odrastala u lepoj varo{i, u gradu Jovana Sterije Popovi}a, Paje Jovanovi}a, Vaska Pope...U sve{teni~koj porodici, uz oca Pop-Marinka, tako su ga svi zvali, a tako se sad zove i jedna ulica u Vr{cu, uz majku Milevu i sestru Nadu – pri~ala je za „Politiku” u svoje vreme Rada \uri~in. Kr{teni kum bio je Vawa Kotov Rus i dao joj je ime Radosna. Prevedeno na srpski to je Radojka. Najpre je studirala svetsku kwi`evnost i `elela je da bude novinar. Sudbina je jednom prilikom odvela do glumca Pavla Min~i}a da sa wim napravi intervju za novine. Kad ju je Pavle video onako lepu, punu {arma, sa ~uvenim osmehom, rekao je: „Bi}e{ ti glumica. Ima{ stas, glas, osmeh i sve zajedno – li~nost si za taj poziv.”

Glumu je Rada \uri~in diplomirala 1958, a slede}e godine i jugoslovensku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi „Dnevnik Ane Frank” Narodnog pozori{ta u Beogradu. ^lanica

kako se ostaje slobodan, svoj, bez dlake na jeziku, otvoren, iskren, neoptere}en stereotipima, ali i kako se pla~e, trpe i zadaju `ivotni udarci. Wegovim stihovima i glasu se veruje.

Na kraju, kao {to je na komemoraciji u ^a~ku rekao Miroslav Vicko Milatovi}, jedan od osniva~a Ribqe ~orbe, mo`da ni nema potrebe za opra{tawem. „Dragi na{ Boki, ako misli{ da si oti{ao, vara{ se. Ako misli{ da si nas ostavio, tako|e se vara{. Zauvek }e{ ostati duboko u na{im srcima i nikada ne}e{ oti}i”, rekao je Milatovi}, a to va`i i za po{tovaoce muzike Ribqe ~orbe i Bore \or|evi}a koji je kona~no sreo svog an|ela.

ansambla JDP-a bila je od 1958. do 1998. godine. Najvi{e uloga, vi{e od 40, odigrala je na scenama svoje ku}e, u JDP-u, u predstavama kao {to su bile: „Gospo|ica Julija”, „Tartif”, „Mrtve du{e”, „Va`no je zvati se Ernest”, „Kad su cvetale tikve”, „Zlo~in i kazna”, „Buba u uhu”, „Vuci i ovce”, „Narodni poslanik”, „Vesele `ene vindzorske”, „Paviqoni”, „Tako je (ako vam se tako ~ini)” (2017)…

U mitskoj predstavi JDP-a „ Buba u uhu” @or`a Fejdoa, u re`iji Qubi{e Risti}a, Rada \uri~in je svoju Rajmond [andebiz igrala na premijeri 1971, a onda blizu 2.000 puta, skoro 40 godina. Ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u gotovo 30 igranih filmova i u 50 televizijskih produkcija. Za svoju glumu dobila je mnoge pozori{ne nagrade. Film „Osma vrata” doneo joj je debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959, a nagradu za epizodnu ulogu u filmu „Parlog” dobila je na Filmskim susretima u Ni{u 1974. godine. Ukazom predsednika Republike Srbije, 2018. godine, Rada \uri~in je dobila Zlatnu medaqu za zasluge. Napisala i objavila dve kwige: „Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice” i „Moje monodrame” . Prevela je dela „O ja sam vrlo, vrlo sre}na” Darija Foa i Franka Rame i Isidora Martina [ermana.

POSETA MITROPOLITA SILUANA PERTU I JUBILEJ 20 GODINA

SA[E STOJANOVI]A

Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan doputovao je u posetu Pertu 6. septembra, u predve~erwim ~asovima, u pratwi proto|akona Petra Mraki}a.

Dana 7. septembra slu`eno je ve~erwe u hramu Svete Trojice. Ve~erwe je slu`io stare{ina hrama, protonamesnik otac Goran Jov~i}, uz saslu`ivawe proto|akona Petra Mraki}a. Za pevnicom su bili: protojerej Sa{a Stojanovi}, protonamesnik Stanko Srbqanin, protonamesnik Aleksandar Trnini} i jerej Vasilije Stojanovi}.

Na kraju ve~erwe, Vladika Siluan je u svojoj besedi pozdravio sve prisutne izra`avaju}i svoju radost za priliku da poseti verni narod grada Perta i Zapadne Australije. Mitropolit je govorio o zna~aju molitve za `ivot vernih, te je ukazao na potrebu budnosti u vremenu duhovnih izazova i opasnosti koje vrebaju stado Hristovo. Duhovni vuk uvek ima kao svoj ciq podelu, naru{avawe sabornosti i cepawe rize Hristove. Duhovna je zamka i velika zabluda "revnovati" za dom Bo`iji u odsustvu liturgijskoga opita i `ivota. Zbog toga smo svi pozvani da poja~amo molitvu i da budemo na duhovnoj stra`i, pre svega nad svojim srcem, da ~uvamo ono {to su nam na{i Sveti preci od samoga Hrista, preko Svetih Apostola, Svetih Otaca i Vaseqenskih Sabora predali kao pravac i obrazac `ivota. Da ~uvamo i jedinstvo korpusa na{eg srpskog naroda. Jedan je Hristos, jedna je Crkva i jedan je Sveti Sava; Jedan je i nedeqiv put Svetih Nemawi}a! Otac Goran Jov~i} je zabragodario Wegovom Visokopreosve{tenstvu na poseti i kratko se obratio prisutnima. U produ`etku je usledila trpeza qubavi u parohijskom domu. Sutradan, 8. septembra, Mitropolit Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetoga Save na Hajgejtu. Wegovom Visokopreosve{tenstvu saslu`ivali su: protojerej Sa{a Stojanovi}, stare{ina hrama Svetoga Save, protonamesnik Aleksandar Trnini} i jerej Vasilije Stojanovi}. Vladika je, u svojoj besedi, tuma~e}i pro~itano Jevan|elsko za~alo, govorio o zna~aju i velikosti pra{tawa koje nas upodobqava na{em Ocu Nebeskom.

Nakon Svete Liturgije Vladika je protojereju Sa{i Stojanovi}u uputio pohvale i ~estitke za jubilej 20. godina sve{tenoslu`ewa i uru~io mu ode`de na poklon. Otac Sa{a Stojanovi} zablagodario je Mitropolitu, spomenuo imena svih koji su na wega uticali da postane vaqan sve{tenoslu`iteq kao i onih najbli`ih koji su ga kroz protekle dve decenije podr`avali i pomagali.

Nakon toga poslu`en je sve~ani ru~ak u parohijskoj sali, gde su se gostima jo{ jednom obratili Wegovo Visokopreosve{tenstvo, otac Sa{a Stojanovi} uz nekoliko re~i od strane ipo|akona Slobodana Topi}a, predsednika Crkvene op{tine Sveti

Sava. Poseta je protekla u znaku istinske sabornosti i molitvenoga jedinstva. Tokom svoga boravka Mitropolit je imao priliku da se detaqnije upozna sa radom i `ivotom na{e Svetosavske Crkve na

prostoru grada Perta i Zapadne Australije.

9. septembra Vladika Siluan u pratwi proto|akona Petar otputovao je nazad za Sidnej.

Izvor: Mitropolija ANZ

Kanbera: Gostovawe ambasadora Stefanovi}a na australijskom nacionalnom radiju

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi} bio je gost jutarweg programa „Mornings“ australijskog nacionalnog radija „ABC Radio –Canberra“, i to zabavnog segmenta pod nazivom „Na stranom tlu“ („On Foreign Soil“), tokom kojeg strani ambasadori u neformalnom dijalogu govore o znamenitostima i zanimqivim ~iwenicama koje karakteri{u wihove dr`ave, ali i iskustvima `ivota u Kanberi i generalno utiscima iz Australije.

Ambasador Stefanovi} se osvrnuo na pojedine geografske karakteristike Srbije, nekoliko zanimqivih istorijskih ~iwenica, ali i ukazao na svetski poznate sunarodnike – poput Nikole Tesle, Novaka \okovi}a i Nikole Joki}a.

GRAD

U okviru emisije najavqeno je i da }e Republika Srbija i grad Beograd biti doma}ini specijalizovane izlo`be EXPO 2027, ali i da }e u 2026. godini Srbija i Australija obele`iti 60. godi{wicu od

Istaknuto je i prisustvo srpske zajednice u Australiji, kao poveznice i „mosta saradwe“ izme|u dve dr`ave.

Profesor

Zoran Jovi~i} predstavqao Australiju na skupu "Jedinstvo i snaga - Srbija"

Manifestacija "Jedinstvo i snaga – Srbija" odr`ana je posledwe nedeqe avgusta u Domu Narodne skup{tine u Beogradu, a u~estvovalo je vi{e od 300 srpskih predstavnika iz celog sveta, me|u kojima je, iz Australije, bio profesor iz oblasti ve{ta~ke inteligencije Zoran Jovi~i}. Ovaj doga|aj je pratio saradnik SBS-a iz Beograda Hranislav Nikoli}, a uradio je i intervju sa profesorom Jovi~i}em, jedinim predstavnikom Australije na ovom skupu. Profesor Jovi~i} je u~estvovao na panelu o privrednoj i nau~noj saradwi pripadnika srpske dijaspore i matice.

U AUSTRALIJI ISPOD ZEMQE U KOM SE NALAZI SRPSKA

^udo usred pustiwe krije neobi~nu pri~u

U ju`nom delu Australije nalazi se neobi~an grad ispod zemqe, a tu je izgra|ena i srpska pravoslavna crkva. Australijska pustiwa je poznata po svojoj surovosti. Visoke temperature, suva klima i ogoqeni pejza`i. Me|utim, u ju`nom delu Australije nalazi se jedan od najneobi~nijih gradova na svetu - Kuber Pidi, grad koji je ve} vi{e od jednog veka poznat po rudnicima opala i podzemnom `ivotu svojih stanovnika.

[ta raditi kada temperatura u pustiwskim mesecima prelazi 40 ste-

peni Celzijusa? Stanovnici Kuber Pidija na{li su re{ewe: izgradili su ku}e pod zemqom. U ovom gradu, ve}ina stanovni{tva `ivi u svojevrsnim zemunicama - podzemnim ku}ama koje su uklesane u stene. Ove podzemne strukture omogu}avaju stanovnicima da izbegnu surove ekstremne temperature.

Ku}e su uklesane u razli~ite oblike i stilove, a zidovi mnogih od wih ukra{eni su originalnim kamenim reqefima ili bojama. U gradu se mogu na}i i podzemne crkve, galerije, pa ~ak i hoteli za turiste

koji `ele da iskuse jedinstven na~in `ivota. Kuber Pidi nije slu~ajno izrastao u jedno od najneobi~nijih naseqa na svetu. Osnovan je po~etkom 20. veka, kada su rudari otkrili ogromna nalazi{ta opala. Grad je brzo postao poznat kao "svetska prestonica opala", a mnogi stanovnici i danas zara|uju za `ivot rade}i u rudnicima. Poludragi kamen iz Kuber Pidija je me|u najlep{ima na svetu, sa svojim neverovatnim bojama i sjajem. Grad je postao turisti~ka atrakcija zbog svoje neobi~ne arhitekture i rudar-

ske istorije. Posetioci dolaze da istra`e podzemni svet, obi|u rudnike, ali i da u`ivaju u jedinstvenim pejza`ima oko grada, koji podse}aju na mese~evu povr{inu. Zbog toga je ovaj grad poslu`io kao lokacija za snimawe brojnih filmova i serija, ukqu~uju}i kultni "Pobesneli Maks".U Kuber Pidiju se pod zemqom nalazi i srpska pravoslavna crkva Svetog Ilije Proroka, druga takva u svetu. Pripada mitropoliji Australijsko-novozelandskoj i sagra|ena je 1993. godine. Crkva je jedinstvena po tome {to je izgra|ena pod

zemqom, na dubini od 9 metara. Osim we ispod povr{ine sme{teni su crkveni i parohijski dom, kao i

crkvena {kola. Ikonostas je ura|en od stakla i oslikan, a u zidu su isklesane freske.

uspostavqawa diplomatskih odnosa.

Rat u Pojasu Gaze - streqawe talaca u pauzama pregovora

Izraelci su {okirano gledali snimke talaca koje je Hamas objavio po{to su u jednom od tunela u Pojasu Gaze prona|ena tela {estoro Izraelaca, otetih jo{ na po~etku rata. Sudbina preostalih 60 talaca kqu~na je ta~ka mirovnog sporazuma o kojem mesecima pregovaraju Hamas i Izrael. Katar i Egipat poku{avaju da ubede {efa Hamasa Jahju Sinvara da prihvati dogovor. Pritisak na Izrael u rukama Bele ku}e.

Pet dana zaredom Izraelci su gledali snimke otetih sunarodnika, na~iwenih neposredno pre nego {to su ubijeni u jednom od tunela u Pojasu Gaze. Hamas je

zadatkom da locira i likvidira sve lidere i pripadnike Hamasa, koji su u~estvovali u upadu na izraelsku teritoriju, ukqu~uju}i Jahju Sinvara, Muhameda Deifa i Marvana Isu.

POLITIKA VA@NIJA

OD TALACA

"Nema dogovora", rekao je u ~etvrtak Netawahu televizijskoj mre`i Foks wuz, odbacuju}i optu`be da napredak pregovora ko~i wegovo insistirawe da izraelske snage kontroli{e koridor Filadelfi, 14 kilometara dugog pojasa na granici sa Egiptom.

Gotovo istovremeno, o pregovorima se oglasio i Hamas, pa je

najavio da }e objaviti i snimak {este `rtve, ra~unaju}i da }e se {ok Izraelaca, vremenom, transformisati u pritisak na vladu Bewamina Netawahua da pristane na prekid vatre. Ukoliko prekida vatre, ipak, ne bude, snimci predstavqaju prili~no otvorenu pretwu kakva }e sudbina zadesiti preostalih {ezdesetak Izraelaca koje Hamas krije u mre`i tunela zakopanih ispod Gaze.

Na snimcima vide se oteti Izraelci kako krive Netawahua za odugovla~ewe pregovora, koje neuspe{no mesecima forsiraju Va{ington, Kairo i Doha, poku{avaju}i, svako na svoj na~in, da zara}ene strane prizovu razumu. Tokom leta, bezbrojne poku{aje da se uspostavi primirje odbijali su i Netawahu, ali i jedini preostali lider Hamasa Jahja Sinvar, kojeg izraelske obave{tajne slu`be Mosad i [en Bet neuspe{no love jo{ od 7. oktobra.

Za prethodnih 11 meseci, Izraelci su uspeli samo da se dokopaju Sinvarovog ra~unara i snimka na kojem se vidi kako se silueta lidera vojnog krila Hamasa, najtra`enijeg begunca na Bliskom istoku, izgubila u bqesku svetla u jednom od tunela prokopanih ispod Pojasa Gaze.

"@iv ili mrtav", geslo je pod kojim su izraelske obave{tajne slu`be, Mosad i [in Bet, jo{ sredinom oktobra formirale poseban operativni {tab sa iskqu~ivim zadatkom da prona|e i ubije Hamasove komandose i lidere te organizacije, koji se smatraju odgovornim za upad u Izrael u kojem je ubijeno oko 1.200 qudi.

Reaktivirana je i specijalna jedinica "Nili", sa iskqu~ivim

Upravo zbog toga, Sinvar je u julu modifikovao listu Hamasovih zahteva, ~ime je propalo gotovo dogovoreno primirje, na u`as posrednika iz Katara i Egipta. I sami Hamasovi pregovara~i u Dohi su, u nekoliko navrata tokom leta, isticali da je kona~ni dogovor nemogu} bez Sinvarovog pristanka.

Taktika najmo}nijeg me|u Hamasovim liderima donekle je rasvetqena po{to su nema~ki mediji objavili dokument iz aprila, koji je navodno prona|en u Sinvarovom ra~unaru.

Hamas, navodi se, ne `eli brzo okon~awe sukoba, ve} produ`etak pregovora kako bi od Izraela iznudio dodatne ustupke. Ti ustupci bili bi razultat pritiska porodica otetih Izraelaca na vladu Bewamina Netawahua.

AMERI^KI

PLANOVI "B", "C"...

Da stvar bude slo`enija, u proces re{avawa sudbine talaca ukqu~ili su se i Amerikanci posle susreta predstavnika administracije Xozefa Bajdena sa porodicama otetih. Odmah zatim, ameri~ki mediji izvestili su da je Bela ku}a spremna za odvojeni dogovor sa Hamasom, ukoliko Netawahu ne pristane na razmenu zatvorenika.

~lan politbiroa ove organizacije Kalil el Haja objasnio da sporazum o prekidu vatre mora sadr`ati jasne odrednice o potpunom povla~ewu Izraela iz Pojasa Gaze.

Analiti~ari u Izraelu smatraju da insistirawe na prisustvu u do sada bezna~ajnom koridoru, su{tinski, predstavqa poku{aj izraelskog premijera da produ`i rat do trenutka kada proceni da ima bar teoretske {anse da pobedi na narednim izborima.

Netawahuova popularnost je u proteklim mesecima dramati~no varirala, pa je u julu ~ak 72 odsto Izraelaca smatralo da treba odmah da podnese ostavku. Neposredno pre nego {to su prona|ena tela ubijenih talaca, me|utim, zaostajao je samo jedan odsto za glavnim rivalom Benijem Gancom.

Za wegovog glavnog rivala, Jahju Sinvara, situacija je jo{ komplikovanija, jer bi prekid vatre u Pojasu Gaze oslobodio sve izraelske snage, obave{tajne i vojne, u poteru za "natra`enijim neprijateqem" Izraela.

Ameri~ki plan, kako javqa izraelski Kanal 13, ukqu~uje i potpuno povla~ewe Izraelaca iz koridora Filadelfi, {to }e biti mogu}e samo ukoliko Netawahu poka`e izvesnu dozu fleksibilnosti.

Sli~na o~ekivawa Amerikanci imaju i od Hamasa, ~iji su stavovi u posledwe vreme ocewivani kao razo~aravaju}i, iako je u ratu do sada stradalo malo mawe od 41.000 Palestinaca uz kompletno razarawe Pojasa Gaze. Diplomate tvrde da je oko 90 odsto detaqa primirja dogovoreno, ali da su razmena zarobqenika i sporni koridor i daqe ta~ke spoticawa dve strane. Hamas i daqe dr`i 100 Izraelaca otetih 7. oktobra. Obave{tajci, ameri~ki i izraelski, smatraju da ih je `ivo jo{ oko 60. Svaki naredni Hamasov snimak dodatno }e umawiti {anse za postizawe primirja, ali i pove}ati {anse da se sukob iz Pojasa Gaze prelije i na ostatak Bliskog istoka. Ograni~avawe rata na Pojas Gaze, ujedno, smatra se najve}im doprinosom ameri~ke diplomatije na Bliskom istoku u posledwih 11 meseci.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da nas je u Sidneju u svojoj 86. godini `ivota napustila na{a draga

Savka Nikoli}

28. 08. 1938. Karlovac, Lika –5. 9. 2024. Sidnej

Opelo }e biti odr`ano u petak, 13. septembra u 11 sati pre podne, u crkvi Svetog Stefana u Ruti Hilu (671 Hyatts Rd. Rooty Hill).

Sahrana je posle opela na Rokvud grobqu, srpska parcela broj 2.

Po~ivaj u miru Bo`ijem!

O`alo{}eni: sinovi @eqko i Zoran, snaje Felisiti i Rej~el, unuci Mia i suprug Kori, Alek, Zoi, Marko i Dejan i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi u Australiji i {irom sveta.

NOVI SAZIV EVROPSKE KOMISIJE:

mesto u slagalici

Fon der Lajenove

Novi evropski komesar za pro{irewe i obnovu Ukrajine mogao bi biti Valdis Dombrovskis iz Letonije, dok bi Litvanac Andrijus Kubilijus mogao do}i na ~elo novoformiranog sektora odbrane, pi{e "Politiko"

Uo~i odluke o podeli kqu~nih pozicija u novom sazivu Evropske komisije, na ~ijem je ~elu ponovo Ursula fon der Lajen, u Briselu se uveliko spekuli{e ko }e dobiti koju ulogu.

Na osnovu desetina razgovora sa zvani~nicima Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, kao i sa zvani~nicima u razli~itim evropskim prestonicama, "Politiko" je, kako su naveli, napravio svoju listu ko bi mogao do}i na koju funkciju u EK. Tako se prvi na listi na{ao francuski politi~ar Tijeri Breton za kojeg se predvi|a da bi mogao obavqati funkciju potpredsednika za industriju i strate{ku autonomiju.

Za Bretona i Fon der Lajenovu se navodi da su imali uspone i padove u svom odnosu, budu}i da je Francuz otvoreno napao tokom predizborne kampawe za Evropski parlament. Kao vid odmazde, Fon der Lajenova }e mu verovatno dati mawi sektor nego {to bi on `eleo, ali wegova najvi{a uloga i daqe predstavqa ne samo liberale, ve} i te`inu Francuske u EU, navodi se u tekstu.

Predvi|a se i da bi novi evropski komesar za pro{irewe i obnovu Ukrajine mogao biti Valdis Dombrovskis iz Letonije. Za wega se navodi da je bio jedan od predvodnika podr{ke Ukrajini u EU, kao i da bi na ovu poziciju mogao do}i ukoliko druge zemqe ne procene da su balti~ke zemqe previ{e zastupqene u ovom sektoru sa Letoncem Dombrovskisom i Estonkom Kajom Kalas, koja je ve} izvesna kao visoki predstavnik za spoqnu politiku i bezbednost.

Za dosada{weg evropskog komesara za susedstvo i pro{irewe, Olivera Varheqija, "Politiko" predvi|a da bi mogao postati komesar za vi{ejezi~nost, obrazovawe i sport.

Svoju dosada{wu funkciju mogao bi, prema ovoj slagalici, zadr`ati Maro{ [ef~ovi~ kao potpredsednik EK za me|uinstitucionalne odnose i strate{ko predvi|awe. Fon der Lajen ga vidi kao pouzdanu figuru i stoga }e verovatno ostati potpredsednik.

Svoj sektor verovatno }e zadr`ati i Dubravka [uica, zvani~nica EU iz Hrvatske, za koju se tako|e navodi da se smatra pouzdanim komesarom. Ona bi mogla da nastavi da se bavi pitawima demografije ili bi mogla da dobije sektor prava EU.

Evropski komesar za energetiku mogao bi postati ~e{ki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, koji je postao poznato lice u Briselu tokom energetske krize, izazvane sankcijama koje je EU uvela na ruske energente nakon po~etka Specijalne vojne operacije.

Pi{e: Marko Lopu{ina Li~ni

EKOLO[KO UMIRAWE SRBIJE

Protest protiv litujuma je gola borba za vlast, jer se demonstranti ne bore za ozdravqewe Beograda, Majdanpeka, Bora, Zrewanina i drugih mesta od smrti `ivotne sredine

Dok {irom Srbije bukti vi{e od 200 po`ara na planinama, livadama, fabrikama i deponijama, koji ugro`avaju `ivotnu sredinu i qude, dok nema vode za pi}e u Zrewninu, Boru, delovima Beograda, dok crvi plutaju po novosadskom vodovodu, ekolo{ki aktivisti i deo opozicije odr`avaju proteste protiv rudarewa litijuma. Wihova pobuna je zasnovana na pri~ama da litujum predstavqa najavu ekolo{ke smrti Srbije.

Meni se, me|utim, ~ini da je protest protiv litujuma gola borba opozicije i pozicije za vlast, jer se ni demonstranti, a ni vladaju}a elita ne bore za ozdravqewe Beograda, Majdanpeka, Bora, Zrewanina, Leskovca, Novog Pazara, Pan~eva, Stare planine i drugih mesta i za zaustavqawe ekolo{kog umirawa Srbije.

Situacija sa `ivotnom sredinom u Srbiji, tokom jula i avgusta 2024. godine je skandalozna. Zemqa gori, a vode nema. Po~etkom avgusta u Srbiji su evidentirana ukupno 223 vanredna doga|aja od ~ega 179 po`ara na otvorenom prostoru, dvadesetak po`ara u stambenim naseqima sa qudskim `rtvama. Najve}i aktivni po`ari su bili na teritoriji Pirota, Ku~eva, @agubice, Crnog Vrha i Tare. U Bujanovcu usled po`ara ekplodiraju zaostale mine iz devedesetih godina, sre}om bez qudskih `rtava. U op{tini Pirot radi se o po`aru na planini Vidli~ gde gori suva trava i nisko rastiwe obraslo `buwem kao i delovi bukove {ume, na povr{ini od 2600 hektara.

U Leskovcu je izgorela fabrika hemijskim proizvoda, i grad je par dana bio zavijen u crni dim. Op{tinari su izjavili da je vazduh u Leskovcu ~ist, dim je oterao vetar. To se tvrdi i u Beogradu, koji je lane u vi{e navrata bio prvi na listama zaga|enog vazduha. Godi{we u Srbiji od zaga|enosti vazduha se razboli oko 15.000 qudi. Elitno i skupo naseqe Beograd na vodi izgra|eno je na obali reke Save, u koju se uliva 88 odsto prestoni~ke kanalizacije bez ikakve prerade prqave vode. I dok se ovo naseqe {iri i Sava i Dunav prerastaju u kanalizaciju. Beogradu nedostaju 80 velikih kolektora za pre~i{}avawe otpadnih voda, koji se ne grade, jer je prioritet izgradwa stanova u elitnom nasequ za pogledom na ove dve reke govnare.

Reka otpadnih vodi lije se i kroz naseqe Srem~ica. Wen smrad je toliko sna`an da u danima letwe vreline pacijenti obli`weg Doma zdravqa padaju u nesvest. Grad Beograd nema para da sanira ovu javnu kanalizaciju, jer joj je sada prioritet izgradwa zelenog fudbalskog stadiona u Sur~inu sa prate}im zgradama za stanovawe.

Problem sa fekalijama, koje se izlivaju imaju i naseqa Kote` i Bor~a na levoj strani Dunava. Godine 2019. tu se dogodila

fekalna poplava, koja je zahvatila i Ov~u i Krwa~u. Politi~ari su tada obe}ali da }e problem biti re{en – a nije. Trebalo je parama EU da bude izgra|ena fabrika za preradu otpadnih voda u ovim naseqima, ali se to nije dogodilo.

Beograd je jedini glavni grad sa tako lepim i ~istim imenom u svetu, ali i jednina prestonica Evropi koji nema sistem za pre~i{}avawe klozetskih i drugih otpadnih voda, ve} ih sve ispu{ta u Savu i Dunav. Nije zato ~udno da je Nemac, hemi~ar Andreas Fat, koji je re{io da pliva Dunavom od izvora na planini [varcvald do u{}a u rumunsko Crno more, u Beogradu odustao od ovog poduhvata, jer nije `eleo da pliva po srpskim fekalijama. I to nikoga u Srbiji, ni u poziciji, ni u opoziciji, nije zabolelo.

Beogradska naseqa Kote`, Bor~a, Ov~a, Krwa~a, kao i delovi Zemuna, Batajnice, Podavalskih sela, ali i Vrwa~ka bawa i Bawa Vrujci, na primer, i 46 odsto drugih naseqa i gradova u Srbiji nemaju kompletnu kanalizaciju za odvod na{ih izmeta i urina. Zato ne ~udi podatak, koji sam saznao od na{ih medija, da u Srbiji postoji 6 miliona septi~kih jama. Dakle, gotovo jedna septi~ka smrdqiva jama po stanovniku.

Kako se u Srbiji pre~i{}ava samo 14 odsto otpadnih voda, to su glavni za{titnici `ivotne sredine ~ista~i septi~kih jama, koji bez ikakvih posebnih licenci i bez znawa vlasti kupe u cisterne sme}e iz kanalizacije, odvoze i rasipaju – ne zna se gde. A ja mislim da rasipaju po barama, re~icama i rekama. U Ba~koj Topoli se gra|ani dave u smradu, jer se na okolne wive ispu{ta otpadna voda sa materijalima organskog i `ivotiwskog porekla. Krivci nisu prona|eni, ali se sumwa na fabriku pili}a i farmi sviwa.

Srbija posledwih godina ima sve vi{e problema sa ~istom i pija}om vodom. Tokov ovog paklenog leta presu{uju reke i jezera. U okolini Beograda vode nema u Grockoj, Vr~inu, Mladenovcu, Barajevu, gde vo}e i povr}e propadaju zbog su{e i `e|i. Zbog qudskog nemara, nesposobnosti da izgrade vodovod i nemarnosti u rudarewu i zakopavawu izvora, vodu za pi}e nemaju Zrewanin i Majdanpek. U Sjenici nesta{ica vode se re{ava dovo`ewem cisterni u naseqa. U drugim mestima kupuje se fla{irana voda. I pored `e|i i ~iwenice da je u vi{e krajeva na{e zemqe na snazi vanredna situacija jer vode – nema, Srbi i daqe pri~aju kako je Srbija puna vode. Stru~waci ka`u da nama vodu (91 odsto) donose velike me|unarodne reke Drina, Tisa Sava i Dunav, a da srpske reke imaju malo vode (9 odsto). Srbija spada u zemqe veoma siroma{ne vodom. Najmawe je ima u [umadiji i Vojvodini. A trenutno su{a u vodovodu najvi{e preti Gorwem Milanovcu. Prose~an stanovnik Srbije svake sekunde ima na raspolagawu vode za pi}e tek za jednu rakijsku ~a{icu!

Su{a kao elementarna nepogoda i ekolo{ka katastrofa ve} poga|a Srbiju. Kukuruz je sparu{en, rod gro`|a je prepolovqen, paprika je ranije sazrela i prezrela. Ako ne bude kukuruza, ne}e biti sviwa, a bez wih nema mesa za srpski narod. Ili }e biti mnogo skupo i iz uvoza. Srbija nema nacionalni plan upravqawa rizicima od su{e. To je zato jer Srbija ne otvara nova izvori{ta vode i sistema za navodwavawe, jer nema podsticaja da poqoprivrednici sami re{e pitawe navodwavawa svojih wiva i ba{ti. Vlast je spora u re{avawu ovog problema, pa Srbiju poga|a ekolo{ko lagano umirawe. Simptomi tog umirawa su javno vidqi-

vi. U Beogradu, najve}em gradu na Balkanu, na trotoarima i po parkovima nalazi se milion pikavaca, milion ba~enih plasti~nih fla{ica i milion papiri}a od ~okoladica, bombona, pakovawa papirnatih maramica i druge lake ambala`e. Prokop `elezni~ka stanica, centar Beograd i stanica na Novom Beogradu bele se od pikavaca. Nesavesni gra|ani, duvanski zavisnici ih bacaju oko sebe, a ~ista~i ne `ele da rade za plate od 30.000 dinara mese~no. Sve vi{e je odba~enih ~epova od plasti~nih fla{a. Sakupim svakog jutra u {etwi po Dunavskom keju oko 20 ~epova radi ~isto}e i humanosti. ^epove malo ko sakupqa, jer je wihov humanitarni otkup stao. Niko ne otkupquje ~epove da bi se tim novcem pla}ala oprema za hendikepirane i bolesne osobe.

Tokom letwih putovawa i gastabajteri zaga|uju srpsku `ivotnu sredinu. Neki od wih mrze Srbiju, pa ~im u|u u otaxbinu izbace iz vozila 200 pikavaca i 30 plasti~nih otpadaka, koje nisu smeli da diraju dok su putovali drumovima EU. Tamo je kazna za sme}e 200 evra ili iskqu~ivawe iz saobra}aja. Kod nas kazni nema, pa mo`e{ da zaga|uje{ zavi~aj svim i sva~im. Praksa u Srbiji u novije vreme je i da mu{karci mokre na javnim mestima pored trotoara ili pored puta.

Smrt `ivotne sredine u Srbiji ubrzali su pripadnici NATO i EU, koji su nas bombardovali projektilima sa osiroma{enim uranijumom. Te bombe su zagadile srpsku zemqu i srpski narod, tako da mnogi umiru od kacnera i danas.

Stranci su u Srbiji kupili rudnike i velike fabrike i tako nam doneli prqavu tehnologiju i otpadima zatrpavaju zdrave izvore `ivota. Kineske kompanije “Zi|in” i “Dandi”, na primer, ve} godinama Srbiju pretvaraju u jalovi{te. Bor, Majdanpek, Zaje~ar, Timok ostaju bez {uma, bez ~istog vazduha, dobijaju kamenolome i nove rudnike. Ostaju bez izvora voda i bez `ivota. Majdanpek je ekolo{ki mrtav grad. Srpski ekolozi i protestanti se, me|utim, na ulicama Srbije bune smo protiv kompanije “Rio Tinto”, koja tek treba da rudari i devastira Srbiju, ali ne i protiv kompanija “Zi|in” i “Dandi”, koje ve} ekolo{ki razvaquju Srbiju. Neko je u opoziciji, koja organizuje ekolo{ki protest verovatno izra~unao da }e glasa~i lako da ustanu protiv australijske firma i proptiv vlasti, nego li protiv prijateqa iz Kine, miqenika na{e vlasti. Pozicija i opozicija su ekolo{ku bitku oko litijuma pretvorali u politi~ku borbu u kojoj niko od wih ne pomiwe ekolo{ku akciju i projekat “^ista Srbija”. Pre tri godine najavqen je projekat “^ista Srbije”, jer je “ne~isto}a najve}i problem na{ih qudi.“ Najavili su ovaj projekat napredwaci, ali je izgleda ne sprovode, niti ga pomiwu usvojim napadima/odbranama od protestanata. Verovatno je neko u politi~kom vrhu zemqe zakqu~io da lagano umirawe `ivotne sredine u Srbiji ne uzmemirava narod, koji i{~ekuje novo pove}awe nadnica i penzija, kao i pojeftiwewe 81 proizvoda u marketima. I narod i{~ekuje boqi `ivot sa Ekspo 2027.

Za{tita `ivotne sredine je oblast u kojoj Srbija najvi{e zaostaje za svetom

Za jednu deceniju zbog su{a, u poqoprivredi Srbije, izgubqeno je oko {est milijardi dolara

Najzaba~enije selo na Staroj planini

U muzeju na otvorenom, na padinama Mixora na Staroj planini sve je vi{e turista iz zemqe i inostranstva koji `ele da u`ivaju u netaknutoj prirodi, crvenim stenama i uzbudqivim vodopadima

Topli Do je najzaba~enije selo na Staroj planini, ali i jedno od najlep{ih. Toliko je lepo i prirodom bogato da je dobilo i svoju kwigu, boqe re}i „kratku istoriju” i to na 165 strana – iako ima svega ~etrdesetak stanovnika. To bi, ako bismo tako ra~unali, bilo ~etiri strane po glavi stanovnika. Me|utim, da je bilo i tri puta vi{e sadr`aja, opet bi jo{ pone{to ostalo da se ka`e o istoriji, nastanku, Starini Novaku i ostalim znamenitim hajducima koji su se krili u pe}inama, znamenitim qudima koji su podizali ne samo selo nego i ceo pirotski kraj, a od pre tri godine i novom usponu i sve masovnijem dolasku turista. Taman kada su svi pomislili da }e `ivot u ovom kraju lagano nestati pa su i brojne toplodolske anegdote po~iwale sa “... bilo jednom na Divqem istoku”, dogodio se preokret.

– Selo je od centra Pirota udaqeno svega trideset tri kilometra. Sme{teno je na visini od oko osamsto metara kao sto~arska prestonica ovog kraja, priqubqeno za obale dve prelepe i ~iste planinske reke, Javorska i Rekitska, ispod Mixora, najvi{eg vrha Stare planine. Sa svih strana okru`eno je toplim crvenkastim stenama koje su wegov za{titni znak – ka`e dr Sr|an Cvetkovi}, nau~ni saradnik Instituta za savremenu istoriju i autor kwige o svojoj postojbini u kojoj je proveo i prve godine `ivota.

BORBA ZA REKE

Ovde ima oko ~etrdesetak vodopada, {to posetiocima daje ose}aj mediteranske klime, kraj je bogat vodom, a to je bio mamac za investitore da grade mini-hidrocentrale. Me|utim, me{tani su uspeli da odbrane svoje vodotokove, a u toj borbi, dok je trajala, i selo se pro~ulo, pa su mnogi znati`eqnici `eleli da do|u i vide kakav je to kraj. Do{li i odu{evili se, sad se kupuju placevi, zidaju ku}e, kre~e one stare izgra|ene u moravskom stilu, obnavqaju. Starosedeoci koji su i zaboravili da ovde imaju neku imovinu vra}aju se, kr~e trwe i ~iste dvori{ta, a svi me{tani su ~etkama i farbom sproveli i akciju „Celo selo kre~i belo”. Pokrenulo se opet sto~arstvo, otvoreni su apartmani za turiste, grade se i novi. Internet igra veliku ulogu pa se obnovqene ku}e mogu nadgledati i iz Beograda, a komunikacija s onima koji `ive u drugim gradovima i Toplodolcima je svakodnevna. Pri tome se, po Cvetkovi}evim re~ima, strogo vodi ra~una da se o~uva postoje}i ambijent i stil gradwe jer ovo mesto je zbog ratova, buna i ustanaka protiv Turaka i Bugara, a onda i zbog posleratne kolektivizacije, zatirawa privatne inicijative i gu{ewa razvoja samo po sebi ostalo konzervirano.

Ovde deluje i udru`ewe „Ja volim Topli Do” koje `eli da obnovi `ivot na Staroj planini, razvije turizam i privu~e nove qude u selo. Toplodolci su proglasili u selu „Slobodnu eko-zonu” gde }e se graditi {to je vi{e mogu}e u skladu s prirodom, uz dobrodo{licu svim qudima iskrenih namera i otvorenog uma, kako ka`u. „Slobodna eko-zona” ima i svoje

ambasadore, skup ostvarenih i stru~nih qudi iz raznih oblasti, od glumice Biqane Stjepanovi} do princeze Jelisavete Kara|or|evi}. Do sada je udru`ewe uspelo da realizuje mnogo va`nih projekata, da obnovi Crkvu Svete Paraskeve, uredi seoski vodovod, signalizaciju prema vodovodima, trg, planinarski dom, poboq{a put prema Temskoj... U najstarijoj ku}i u selu, u staroj kafani Dimitrija Mladenovi}a Gage otvori}e se Muzej `ivota staroplaninskog ~oveka u kome }e biti pohraweni zapisi i svedo~anstva o `ivotu qudi ovog kraja. Jedan od najsna`nijih eksponata ovog muzeja je prelepi dokumentarni film „Stara planina i Topli Do 1937”, o nedovoqno poznatim i istra`enim predelima jugoisto~ne Srbije.

OAZA NETAKNUTE PRIRODE – Slikoviti Pirot s okolinom, seoske duhovske sve~anosti sa slavqem i igrom, velika stada jaraca na Mixoru i ovaca na Staroj planini, ~uveni }ilimi, pirotski ka~kavaq, samo su neke od atrakcija ovog divnog snimqenog i skoro potpuno nepoznatog filma iz 1940. godine – ka`e na{ sagovornik i podse}a na jo{ jedno dostignu}e, i to savremeno, „Festival slobodnih reka i planina” koje ~ini dru`ewe, umetni~ke radionice, planinarewa, muzi~ki program, sport i izbor najlep{ih umetni~kih fotografija i kratkih video-zapisa srpskih planina.

Kakva je vizija budu}nosti? Topli Do trebalo bi, uvereni su me{tani, da postane etno-selo, oaza netaknute prirode i slobodnih qudi pod Mixorom, uz porodi~ni turizam bungalovskog tipa, arhitektonski okrenut obnovqenoj tradiciji.

HAJDUK, U^ITEQ I SVE[TENIK Jedan od naj`ivopisnijih likova Toplog Dola je pop \or|e Igwatovi}, ro|en sredinom 19. veka, koji je isprva bio hajduk, da bi zatim postao u~iteq i na kraju pop. U to vreme bio je kratak put od u~iteqa i sve{tenika do hajduka pa je i \or|e jo{ kao dete u~e}i od starijih mewao „pozive”.

Jo{ jedan me{tanin pre{ao je ~udan put, od heroja do „bandita”. Bio je to Du{an Petrovi} Boro{, koji je kao kapetan Jugoslovenske kraqevske vojske u aprilskom ratu 1941. oborio sedam nema~kih aviona, nekoliko godina proveo u nema~kom zarobqeni{tvu, a posle rata streqan „kao bandit” marta 1946. godine. KA^KAVAQEM OSVAJAO AMERIKU Za Kostu Mladenovi}a Gagu ka`e se da je ~ovek koji je utemeqio Topli Do. Wegov unuk Dimitrije Mladenovi}, ro|en 1886. godine, bio je istaknuti u~esnik Prvog svetskog rata, a u me|uratno vreme postao je najva`niji industrijalac u celom kraju, jedan od osniva~a pirotske fabrike „Tigar”. Usavr{io je i porodi~nu firmu za proizvodwu ka~kavaqa koji je bio toliko kvalitetan da je na{ao mesta i na tr`i{tu SAD.

U zrelim godinama bavio se politikom, izabran je za kraqevskog senatora, da bi posle Drugog svetskog rata bio izlo`en progonu. @ivot je okon~ao u siroma{tvu 1965. godine kao narodni neprijateq, zaboravqen od svih. Rehabilitovan je 2009. godine i po wemu se zove jedna mawa ulica u Pirotu, a danas postoji inicijativa Toplodolaca da se Miti Gagi podigne spomenik u Toplom Dolu.

GABRIJEL GARSIJA MARKES:

Zaqubqen u qubav

"Kada bih imao jedan komadi} `ivota, dokazivao bih qudima koliko gre{e kada misle da prestaju da se zaqubquju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaqubquju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadi} `ivota, mogu}e je da ja ne bih kazao sve {to mislim, ali nesumwivo bih mislio sve {to ka`em.

Stvari bih cenio, ne po onome {to vrede, ve} po onome {to zna~e.

Spavao bih mawe, sawao vi{e, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih o~iju gubimo {ezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slu{ao bih druge kada govore, i kako bih u`ivao u ”sladoledu od ~okolade”.

Kada bi mi Bog poklonio komadi} `ivota, obla~io bih se jednostavno izlagao potrbu{ke suncu, ostavqaju}i otkrivenim ne samo telo ve} i du{u.

Bo`e moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mr`wu na ledu, i ~ekao da izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklawao kao serenadu u ~asu svitawa.

Zalivao bih ru`e suzama, da bih osetio bol od wihovih bodqi, i strastveni poqubac wihovih latica. Bo`e moj, kad bih imao jedan komadi} `ivota. Ne bih pustio da pro|e ni jedan jedini dan, a da ne ka`em qudima koje volim da ih volim.

Uveravao bih svaku `enu i svakog mu{karca da su mi najbli`i i `iveo bih zaqubqen u qubav. Dokazivao bih qudima koliko gre{e kada misle da prestaju da se zaqubquju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaqubquju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nau~e da lete.

Stare bih pou~avao da smrt ne dolazi sa staro{}u ve} sa zaboravom.

Toliko sam stvari nau~io od vas, qudi... Nau~io sam da ~itav svet `eli da `ivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sre}a u na~inu savladavawa litica. Shvatio sam da kada tek ro|eno dete stegne svojom malom {akom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Nau~io sam da ~ovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da nau~im od vas, premda mi to ne}e biti od ve}e koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja }u na `alost po~eti da umirem."

VIDOSAV STEVANOVI]:

Testament

Za sre}u ima pravila, jer za pametnog nije sve slu~aj. Napor mo`e da pomogne sre}i. Neki se zadovoqavaju time da dobro}udno stanu pred vrata bogiwe sre}e i ~ekaju, dok im se ne otvore. Drugi, ve} boqi, streme napred i slu`e se svojom pametnom odva`no{}u, da na krilima wene vrednosti i hrabrosti dostignu bogiwu i dobiju wenu milost. Ali, pravo misle}i, nema drugog puta osim puta vrline i opreznosti, jer svako ima upravo toliko sre}e i nesre}e, koliko uma i bezumqa.

DAVID ALBAHARI:

@ivot nije trka

Neke qude pamtimo po wihovom izgledu, druge po onome {to su rekli, tre}e po onome {to su uradili, a neke pamtimo po tome {to ih nismo upamtili. Wihova imena su nam uvek na vrhu jezika, ali nikako da ih izgovorimo. Re~i nas izneveravaju i sve se pretvara u nerazgovetno mucawe koje uni{tava govor i pretvara re~i u zvu~ne slagalice. Neprijatne situacije nastaju u trenutku kada sretnemo te qude na ulici ili u autobusu ili, mo`da, u po{ti. Tada se ispostavqa da oni nas pamte boqe nego mi wih i kada nas spaze, usne im se {ire u osmeh i prilaze nam ozarenih lica, spremni – ukoliko je potrebno – da provedu naredna dva dana u razgovoru s nama. Me|utim, mi }utimo, piqimo u vrhove na{ih cipela kao da svakog trenutka mogu da po~nu da rastu. Nastojimo da po svaku cenu izbegnemo wihov pogled, jer strepimo da }e u na{im o~ima prepoznati da ne znamo ko su. Sve {to ka`u i opisuju do najmawih sitnica zvu~i kao ne{to {to se dogodilo nekom drugom, nekome ko vas dobro poznaje, ali taj neko ipak niste vi. Strpqivi ste samo zato {to se red u po{ti polako pomera i {to }ete tako uspeti da se napokon odvojite od tih neznanaca koji znaju mnoge detaqe iz va{eg `ivota, detaqe kojih se ni vi vi{e ne se}ate i koje niste nikome ispri~ali, ni svojoj `eni, ni najboqem drugu iz vojske, pa ~ak ni svom psihijatru.

krijem i potra`im utehu u sporosti. Stoga u posledwe vreme poku{avam da otkrijem ko je bio taj stari poznanik mojih roditeqa i da doznam odakle poti~u te dve male fraze: „@ivot nije trka” i „@ivot nije takmi~ewe”. Zami{qam da je taj poznanik mojih roditeqa bio pesnik i da su to fragmenti neke wegove pesme, napisane pou~nim tonom, kao savet i uputstvo kako treba `iveti. U vreme kada je on to napisao, `ivot je tek po~iwao da hvata zalet i otkriva brzinu, tako da je wegova pesma tada protuma~ena kao satiri~no vi|ewe

Na primer, me|u prijateqima mojih roditeqa, prise}am se kao kroz maglu, postojao je jedan stariji ~ovek koji nije previ{e u~estvovao u razgovoru, ali koji je na kraju neke diskusije, kao da `eli da je rezimira, uvek ponavqao: „Da, da... @ivot nije trka, `ivot nije takmi~ewe...” Onda bi stavqao {e{ir na glavu i odlazio u no}.

Danas se pitam da li je on doista postojao ili sam ga stvorio u nekom kutku moje ma{te. Li~i na jedan lik iz mojih ranih pri~a, na Rubena Rubenovi}a, predratnog trgovca {tofovima, ali koliko znam junaci raznih pri~a i romana jo{ nisu po~eli da se pojavquju u stvarnosti. Stoga mi jedino preostaje da i daqe naga|am i da se nadam da }e se ta mala tajna jednog dana sama razjasniti.

U me|uvremenu, sve ~e{}e mi padaju na pamet wegove re~i, jer ako postoji ne{to oko ~ega se danas svi sla`u, onda je to ~iwenica da `ivot jeste trka i da `ivot jeste takmi~ewe. I to trka koja ne zanima sve qude i takmi~ewe u kojem mnogi ne `ele da u~estvuju. Me|utim, uzaludno je na{e opirawe. Gotovo svi drugi misle druga~ije i ~ine sve {to mogu da bi vas uvukli u sve to. Satima }e vas, na primer, nagovarati da kupite jedan od „pametnih telefona”, koje oni ve} imaju i koji vam omogu}uju da budete povezani sa bilo kim i bilo ~im na ovom svetu, ukqu~uju}i i samog sebe. Dodu{e, tada govorite malo uko~enim, robotskim jezikom, ali brzo }ete se na to navi}i. Osim toga, budu}i da je u pitawu statusna stvar, kupovinom tog telefona pora{}e vam ugled u dru{tvu. U o~ima prolaznika posta}ete „onaj koji ne obra}a pa`wu na prolaznike”, „rob najmaweg ekrana”, predstavnik „brzog `ivota” i „neprekidne umre`enosti”. Sve u svemu, posta}ete zastupnik brzine i ideolog neprestane promene, upravo onog od ~ega ja poku{avam da se sa-

tada{weg stawa stvari. Ali stvari su se promenile i ta pesma bi sada bila shva}ena kao proro~ka vizija, ne{to kao ubla`ena verzija proro~kih stihova Viqema Blejka. Sigurno bi se Blejk zgrozio kada bi se suo~io sa na{im svetom, mada bi – verujem – rado koristio kompjuter za daqi rad na svojim ilustrovanim kwigama.

Ne mogu da poverujem da ima jo{ qudi kojima nije dojadilo da jure za vremenom, da istovremeno rade nekoliko stvari, u pomami da budu najboqi ili najbr`i. Za{to moramo da budemo boqi, za{to moramo da budemo prvi? Olimpijsko geslo ne glasi: „Va`no je biti prvi”. Ono glasi: „Va`no je u~estvovati”. Drugim re~ima, pobeda jeste va`na, ali svet ne}e propasti ukoliko se ta pobeda ne ostvari. Pravi takmi~ari se prvenstveno bore protiv sebe, jer mi smo sami sebi najve}i protivnici. Telo uvek igra neku svoju igru a o igrama (i spletkama!) uma ne treba ni govoriti.

Prema nekim istra`ivawima ritam `ivota u Evropi i Americi je podjednako brz radnim danima, od ponedeqka do petka. Razlika se uo~ava samo za vreme vikenda. Naime, tada Evropqani naglo usporavaju ritam i u`ivaju u neradnim danima, dok ritam ameri~kog `ivota ostaje podjednako ubrzan i niko nema vremena za odmor. Subota je radni dan, kao i svi ostali, a i nedeqa je blisko prati. Uskoro }e u Americi svi dani biti isti. Nadam se da se sli~na stvar ne}e desiti u Evropi, jer bi nekima kod nas to moglo da poslu`i kao argument protiv Evrope. (Mogu da zamislim zajapurenog diskutanta u skup{tini koji trijumfalno govori: „Zamislite, pa oni rade svih sedam dana u nedeqi!”) Na svu sre}u, Evropqani vole da se odmaraju, kao da su i do wih dospeli oni krhki fragmenti koji ka`u da „...`ivot nije trka, `ivot nije takmi~ewe...”.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

[ta pi{e u dokumentu o „crvenim linijama“ o Kosovu od kog je Srbija odustala

U jeku krize nakon zatvarawa dela preostalih srpskih institucija na severu Kosova, tokom svoje posete Pri{tini, izaslanik Evropske unije Miroslav Laj~ak obznanio je i potvrdio da je Srbija povukla pismo upu}eno Briselu pro{le godine, u kojem je, izme|u ostalog, izrazila rezerve prema Sporazumu na putu

obavezuju}i i mi radimo na wegovom sprovo|ewu. Nijedna strana se nije povukla iz ovog sporazuma i razgovaramo s Kosovom i Srbijom kako da ubrzamo wegovo sprov|ewe“, rekao je Laj~ak potvr|uju}i da je pismo povu~eno.

[TA SE NALAZILO

U POVU^ENOM PISMU

Sredinom decembra pro{le godine, mediji su izvestili da je

ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, a re~ je o Ohridskom sporazumu.

Na severu Kosova ve} danima traje najnovija kriza nakon {to su jake snage kosovskih specijalaca u sinhronoj akciji zauzele deo preostalih institucija Republike Srbije, a mahom je re~ o op{tinskim organima koji su gra|anima pru`ali administrativne usluge.

Upravo to je bio jedan od razloga zbog kojih je izalsnik EU Miroslav Laj~ak stigao u Pri{tinu.

On je posle sastanka sa zamenikom kosovskog premijera Besnikom Bisqimijem rekao da je u Briselu dogovoren novi sastanak Beograda i Pri{tine, ali jo{ va`nije od toga, potvrdio je da je Srbija povukla pismo koje je Evropskoj uniji uputila u ime Vlade tada{wa srpska premijerka Ana Brnabi} u kom je izrazila rezerve po pitawu delova Ohridskog sporazuma, povla~e}i crvene linije.

„Ohridski sporazum je pravno

Vlada Srbije ulo`ila rezerve na Deklaraciju koja je usvojena na Samitu EU – Zapadni Balkan u Briselu, {to je tada potvrdila i Ana Brnabi} sa pozicije premijerke Srbije.

“A na{a rezerva, a na{e crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de facto, ni de jure priznawe tzv.

Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na ~lanstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema”, rekla je srpska premijerka, preneo je tada Tawug.

U pomenutom dokumentu koji je Srbija povukla navodi da se na{a zemqa sla`e sa Deklaracijom u Briselu „kao politi~kom izjavom i pravno neobavezuju}im dokumentom“.

„‘Sporazum o putu normalizacije i aneks za wegovu implementaciju’, kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatqivim iskqu~ivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznawe Kosova“, navodi

se u povu~enom pismu.

„Republika Srbija isti~e da se ovo usagla{avawe ne prote`e na priznavawe ~lanstva Kosova u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti na takozvani teritorijalni integritet Kosova. Navedeni dokument ne predstavqa pravno obavezuju}i ugovor po me|unarodnom pravu. [tavi{e, uskla|ivawe sa ovom Deklaracijom ne prejudicira niti zadire u ~iwenicu da Kosovo ostaje sastavni deo teritorije Republike Srbije pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999)“, zakqu~uje se u dokumentu.

POVLA^EWE PISMA BILA

OPCIJA JO[ U JUNU

Nakon odvojenih sastanaka sa kosovskim premijerom Aqbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, u junu ove godine, {ef evropske diplomatije @ozep Boreq rekao je da je Vu~i} „dao indiciju“ da je spreman da istra`i opcije u vezi sa pismom koje je EU uputila Ana Brnabi} i da formalizuje Evropski sporazum, kako bi wegova primena bila odblokirana.

„Dok je predsednik Vu~ic dao indiciju da je spreman da istra`i opcije u vezi sa pismom biv{e premijerke koje smo spomiwali pre i da formalizuje sporazum u skladu sa prethodnim praksama dijaloga, kako bi odblokirao primenu sporazuma“, rekao je Tada Boreq.

PRAKTI^NO ISPUWEN

KURTIJEV USLOV

Upravo tada je Evropska unija saop{tila da je predstavila novi predlog primene Evropskog sporazuma, {to je bilo samo pola godine nakon {to je usagla{en aneks Briselskog sporazuma, poznatiji kao Ohridski psorazum.

Ponu|eni novi plan primene iz juna, kosovski premijer Aqbin Kurti tada je odbio uz uslov da se pismo o crvenim linijama povu~e. Sada kada je pismo i formalno povu~eno, postavqa se pitawe koji daqi koraci ~ekaju primenu sporazuma izme|u Beograda i Pri{tine.

Jorgovanki Tabakovi} pove}ana

plata za 100 hiqada dinara

Jorgovanka Tabakovi}, vi{egodi{wa guvernerka Narodne banke Srbije, nedavno je zapo~ela tre}i mandat na toj funkciji, a sa wim je do{lo i drasti~no uve}awe plate - za ~ak 100.000 dinara. U imovinskoj karti Jorgovanke Tabakovi}, objavqenoj na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, vidi se da je ona nedavno dobila povi{icu, pa wena mese~na plata na mestu guvernerke NBS sada iznosi ta~no 752.363 dinara, objavio je portal Nova.rs.

U odnosu na dosada{wu platu, koju je Tabakovi} primala od 2022, a koja je iznosila skoro 650.000, to je uve}awe od 103.000 dinara. Guvernerkina plata je, kada je 2012. godine do{la na ovu funkciju, iznosila oko 550.000 dinara. Kada je re~ o ostalim stavkama u wenoj imovinskoj karti, tu nema promena. Guvernerka i daqe po-

seduje ~etvorosobni stan od 134 kvadrata i automobil Land Rover, model Range Rover Evoque iz 2021. godine. Zvani~no, nema drugu imovinu, a ni u{te|evinu u banci.

LETO 2024. NAJTOPLIJE U SRBIJI IKADA! Na Vra~aru kao u grotlu - oboren rekord po broju tropskih no}i, a jedan na{ grad imao je tropske temperature ~ak 60 dana u nizu!

Srbija je ovog leta prokuvala pod tropskom kupolom i pretpostavke da bi leto 2024. moglo da bude najtoplije ikada su se obistinile, potvr|eno je „Blicu“ u Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu (RHMZ).

SVI LETWI MESECI OBORILI REKORDE

Meteorolog Slobodan Soviq, na~elnik Nacionalnog centra za hidrometeorolo{ki sistem, rane najave i upozorewa RHMZ, ka`e da je„ Odeqewe za monitoring klime i klimatske promene RHMZ-a nedvosmisleno potvrdilo ~iwenicu ne samo da je ovogodi{we leto bilo najtoplije u novijoj istoriji u kojoj se vr{e redovna meteorolo{ka merewa u Srbiji, ve} i da je svaki mesec pojedina~no, jun, jul i avgust, tako|e bio najtopliji i prema{io je prethodne rekorde.

TROPSKI DANI

- U drugoj polovini 20. veka leta su ve}inom imala od 20 do 30 tropskih dana sa temperaturom preko 30 stepeni Celzijusa. Ove, 2024. godine zabele`eno je istorijskih od 58 tropskih dana na podru~ju Po`ege do 78 tropskih dana u Zaje~aru, pri ~emu je prethodni rekord iz 2012. godine prema{en za 10 tropskih dana. Na GMS Vra~ar u Beogradu ukupno je osmotreno 67 tropskih dana – ka`e Slobodan Soviq.

U statistici druge polovine 20. veka retka pojava, a danas (2024.) se rekordno zabele`eni broj veoma toplih dana kre}e od 14 u Po`egi do 43 u ]upriji.

VRA^AR OBORIO REKORD, ]UPRIJA ZABELE@ILA 60 TROPSKIH DANA U NIZU

- Na mernom mestu Vra~ar osmotreno je 30 dana sa temperaturom preko 35 stepeni i ukupno 60 tropskih no}i, dok je prethodni rekord iz 2012. godine iznosio 51. Zabele`en je i drugi najdu`i niz tropskih dana u istoriji merewa, ukupno 20 dana, od 7. do 26. avgusta, sa prose~nom maksimalnom temperaturom od 35.4 stepeni – ka`e Slobodan Soviq.

Na nekim drugim mernim mestima tropski niz i daqe traje - najdu`e u ]upriji. Na dan 3. septembra 2024. u ]upriji imamo 60. tropski dan u nizu, a posledwi put na ovom mernom mestu maksimalna temperatura ispod 30 stepeni zabele`ena je ~ak 5. jula.

U Somboru je 3. septembra 2024. zabele`en 45. tropski dan u nizu, nakon 20. jula svi dani su bili tropski, a u Novom Sadu i Velikom Gradi{tu 40. tropski dan u nizu, nakon 25. jula.

- Tokom leta je na ukupno 13 od 28 meteorolo{kih stanica zabele`ena bar jednom temperatura preko 40 stepeni, a najvi{e ih je bilo u ]upriji, ukupno 10, i u julu i u avgustu je zabele`en niz od 5 uzastopnih dana – ka`e Soviq.

UBEDQIVO PRVO MESTO NA LISTI NAJTOPLIJIH LETA

Na listi najtoplijih leta, 2024. je zauzela ubedqivo prvo mesto. Istovremeno na listi 20 najhladnijih leta nema nijednog nakon 1989. godine. Sredwa temperatura vazduha u Srbiji za ovo leto iznosi 24,2 stepeni, {to je u odnosu na prosek 1991-2020. godine vi{e za 3,3 stepeni Celzijusa, a {to je skoro jedan stepen vi{e od prethodnog najtoplijeg leta 2012. godine. - Registrovana su ~etiri toplotna talasa u ve}em delu Srbije tokom juna, jula i avgusta sa maksimalnim dnevnim temperaturama vazduha uglavnom vi{im od 35 stepeni. Najvi{a dnevna temperatura vazduha tokom leta od 41,8 stepeni izmerena je 17. jula u ]upriji. Rekordno visoka minimalna temperatura od kad postoje merewa u Srbiji izmerena je u Vr{cu 14. jula i iznosila je 31,2 stepeni – ka`u u RHMZ.

^UVENI

VOZ ORIJENT EKSPRES, KASNIO JE SAMO

JEDNOM:

^ekao je srpsku heroinu

Milunku Savi}!

^uveni voz Orijent ekspres je kasnio samo jednom. Desilo se to na beogradskoj `elezni~koj stanici 1928. godine.

U Francuskoj je u to vreme obele`avana deseta godi{wica savezni~ke pobede u Prvom svetskom ratu. Za tu priliku poslat je voz za Beograd kako bi prevezo srpske zvani~nike pozvane da u~estvuju u proslavi. Ukrcavali su se generali, politi~ari, biv{i vojnici... Francuski ambasador, koji je prisustvovao ispra}aju, slu~ajno je na peronu video Milunku Savi}. Stajala je pored voza i ispra}ala pogledom svoje ratne drugove. Za~u|en, upitao je za{to i ona ne ide na ovo putovawe.

"Ja za to nemam novca", skromno je odgovorila Milunka. Wegova ekselencija kao i okupqeni gra|ani to nisu mogli da dozvole. Ispred wih je stojala velika Milunka Savi}. @ena sa najvi{e ordena u istoriji ratovawa. Heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Kwaz Mihailo“. Rawavana u borbama devet puta. Ti isti Francuzi su je zbog neizmerne hrabrosti prozvali „srpska Jovanka Orleanka“ i dodelili ~ak dva ordena Legije ~asti.

Nije bilo prostora za oklevawe. Prisutni su brzo prikupili novac. Ambasada Francuske je obezbedila potrebnu dokumentaciju. Orijent ekspres je stajao mirno. Svi putnici, glave{ine i generali su sedeli u vozu i ~ekali. Niko se nije bunio. Znali su da bez Milunke putovawe nije pravo. Da bez we i ne mogu da krenu.

Mnogo vozova je od tada prtutwalo Beogradom. Orijent ekspres juri svetom.

Jednom je ~ekao, samo jednom i to srpsku heroinu, Milunku Savi}.

HEROJSKI PODUHVAT:

Vojska spasila vi{e od 200 grla stoke

na Staroj planini!

Na visoravni Vrtibog, veoma nepristupa~nom predelu Stare planine do kojeg se mo`e do}i samo te{kim terenskim vozilima, vojska je spasila vi{e od dvesta grla stoke kojima je pretilo uginu}e zbog `e|i.

Na toj visoravni, na kojoj se od prvih dana prole}a pa do prvog snega napasa vi{e od dvesta grla goveda, zbog velike su{e izvor na kome se stoka napaja vodom nedavno je potpuno presu{io pa je postojala velika opasnost da do|e do uginu}a velikog broja goveda od `e|i. Kako je Tawugu danas re~eno u [tabu za vanredne situacije u Pirotu, na molbu [taba, Vojska je na planinu uputila specijalne terenske cisterne sa vodom, koje su se probile do Vrtiboga i pomogle sto~arima da sa~uvaju svoj sto~ni fond.

Sto~ari su poku{ali najpre sami da re{e problem tako {to su hteli vodu da dovedu sa alternativnog izvora udaqenog preko tri kilometara, ali za tako ne{to nije bilo dovoqno vremena jer je postojala velika opasnost da goveda po~nu da umiru od `e|i, rekao je Tawugu Sreten Savov iz [taba za vanredne situacije Grada Pirota.

„Mi smo odmah uputili poziv Vojsci, koja je odmah iza{la u susret i u trodnevnoj akciji omogu}ila da do stoke stigne voda i da se ovo veliko krdo goveda spasi od velike opasnosti koja je pretila“, kazao je Savov.

TAJNE VIN^ANSKE KULTURE:

Ovo je intrigantna pri~a o najnaprednijoj praistorijskoj kulturi Evrope!

Vin~anska kultura prostirala se na teritoriji ve}oj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi, bila je tehnolo{ki najnaprednija praistorijska kultura sa najranije razvijenom metalurgijom i najstarijim pismom. Ipak, i danas je okru`ena misterijama…

Vin~anska kultura je jedna od retkih ranoeneolitskih kultura jugoisto~ne Evrope koja je u vekovima oko 5000. godine pne. do`ivela u pravom smisli te re~i procvat. Vin~anska kultura je bila tehnolo{ki najnaprednija praistorijska kultura na svetu, a najranija metalurgija u Evropi, kao i najstarije pismo prona|eni su upravo na vin~anskom lokalitetu Belovode u isto~noj Srbiji.

Figure koje je vin~anska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a me|u mnogim obja{wewima o wihovoj svrsi, oni najekstremniji oti{li su toliko daleko da tvrde da figure vpredstavqaju vanzemaqce. Iako su ovakva obja{wewa odba~ena, misterije koje okru`uje vin~ansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privla~e.

Na isti na~in kao egipatske piramide, vin~anska kultura nastavqa da inspiri{e umove u potrazi za odgovorima o poreklu i nastanku qudske civilizacije.

PRAISTORIJSKA

METROPOLA

Vin~a je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa {atorastim stani{tima javqa novo naseqe, koje su izgradili nosioci kulture mla|eg neolita, kojoj je Vin~a dala ime. Specijalizovane delatnosti dovele su do privrednog uspona, dru{tvenog raslojavawa i boga}ewa zajednica vin~anske kulture, koja se prostirala se na teritoriji ve}oj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina wena naseqa prema{ila su veli~inom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naseqa, ve} i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu. Smatra se da je Vin~a bila grad jer je stalno bila naseqena tokom mnogo generacija, stanovni{tvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Mo`e se re}i da je bila metropola, budu}i ju je naseqavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga mawa naseqa u neposrednoj blizini Vin~e, a na|eni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i qudi. Nalaz pokazuju da su prvi zemqoradnici Podunavqa pripadali posebnom antropolo{kom tipu u kome se objediwuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca. Nosioci vin~anske kulture imali su me{ovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su sto~arstvo i poqoprivreda, ali

su se bavili lovom, ribolovom i prikupqawem divqih plodova.

NAJSTARIJE PISMO

I WEGOVE TAJNE

Jo{ uvek je nerazja{weno zna~ewe tajanstvenih simbola koji su urezani na grn~ariji i figurinama vin~anske kulture. Ve} godinama ih izu~avaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavqa se da su bili oznake vlasni{tva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo. Neki tvrde da se u Vin~anskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu prona}i simboli koji podse}aju ili iz kojih su nastala odre|ena slova dana{weg }irili~nog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao ~etiri S na grbu Srbije i danas izaziva kontroverze i opre~na mi{qewa me|u istori~arima i lingvistima.

Osim ~etiri S, najstarija svastika, ta~nije najstariji kolovrat ikada prona|en nalazi se na figurini od slonova~e staroj 12.000 godina, prona|enoj u Mezinama u Ukrajini. Ova figura tako|e pripada neolitskoj kulturi koja se prostirala po jugoisto~noj Evropi sa zami{qenim centrom u Vin~i. Me|u drevnim vin~anskim artefaktima postoji obiqe arheolo{kog materijala na kojem su urezane svastike.

Jo{ uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno te{ko odrediti kojim su jezikom govorili, {to je neophodni uslov za de{ifrovawe vin~anskog fonetskog pisma.

FIGURINE I BOGOVI VIN^E Ve}ina drevnih vin~anskih figura predstavqa antropomorfna, humanoidna bi}a na apstraktan na~in – sa ovalnim glavama, ogromnim o~ima – {to je zapravo i pokrenulo spekulacije o vanzemaqcima, dok je pravo pitawe na koji na~in su ove figure formirale na{u predstavu o bi}ima iz dalekog kosmosa.

Artefakti vin~anske kulture pronala`eni su {irom jugoisto~ne Evrope, a glavno arheolo{ko nalazi{te nalazi se na 15 kilometara od Beograda. U iskopavawima je prona|eno preko 2000 figura koje zajedno ~ine najve}u evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavqaju drevna bo`anstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre 7000 godina vin~anski qudi obra}ali natprirodnim silama i entitetima.

^iwenica da je Vin~anska kultura cvetala nekoliko hiqada godina pore prvih anti~kih civilizacija na tlu Evrope, predstavqa kamen spoticawa za teoreti~are razvoja qudskog dru{tva. Vin~a predstavqa intrigantan i nedoku~iv dokaz da se ne{to neobi~no desilo na na{im prostorima, ne{to {to tek treba da bude otkriveno, prou~eno i shva}eno.

Ve}ina savremenika i daqe ne pru`a zadovoqavaju}e obja{wewe Vin~anske kulture, najvi{e zbog toga {to su ostaci ovog dru{tva bitno napredniji od drugih neolitskih dru{tava. Drugim re~ima, qudi koji su `iveli u Vin~i imali su razvijen dru{tveni sistem, religiju i umetnost mnogo pre prvih sli~nih primera u starom svetu. Figurine prona|ene u Vin~i ukra{ene su neverovatnim zapisima i simbolima. Kerami~ke i kamene figure bogova, qudi i `ivotiwa koje su nam Vin~ani ostavili mo`da su wihov na~in zapisivawe neke nede{ifrovane istorije koja }e tek biti rastuma~ena, kada neki talentovani entuzijasta odlu~i da posveti svoj `ivot eksponatima u na{em muzeju.

Teritorija vin~anske kulture

Figurine iz Vin~e

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Generacija koja je stupila na scenu 1914. godine bila je sa~iwena od dece koja nisu bila iz uglednih porodica. Bila su to deca iz naroda.

Ova ~iwenica nije promakla istra`iva~ima. Uprkos tome, na woj bi trebalo insistirati, ne samo kako bismo razumeli svet jednog mladobosanca, ve} pre svega kako bismo razumeli {ta je Mlada Bosna `elela da uni{ti. Kako je u svojim se}awima zabele`io jedan od atentatora, za razumevawe Sarajevskog atentata neophodno je razumeti ne samo politi~ke ve} i ekonomske prilike u Bosni i Hercegovini. Va`no je razumeti prirodu kmetskog sistema iz dva razloga. Na samo nekoliko stotina kilometara od Be~a gde tada Sigmund Frojd i Gustav Klimt otvaraju vrata umetnosti i nauci XX veka, Austrougarska je i daqe odr`avala feudalni sistem koji je znatan broj stanovnika Bosne i Hercegovine dr`ao u izuzetno te{kom polo`aju.

Borivoje Jevti} je zapisao da je Mlada Bosna, „seqa~ka po poreklu, kmetovska i ropska“, regrutovana iz o~ajni~kih naslaga. Austrijske vlasti insistirale su na o~uvawu dobrih odnosa sa velikim muslimanskim zemqoposednicima i zbog toga je feudalni sistem ostajao na snazi. Istovremeno, takvo stawe je podizalo ugled susedne Kraqevine Srbije, zemqe slobodnih seqaka.

Nakon Velikog rata Pero Slijep~evi} je primetio da Kraqevina Srbija nije privla~ila jugoslovenske omladince samo kao dr`ava u kojoj `ivi isti narod, ve} i kao dr`ava ~ije ure|ewe u velikoj meri odska~e od onoga u Austrougarskoj.

Po~etkom 1914. godine u Bosni i Hercegovini u kmetskom polo`aju nalazilo se 93.336 porodica. Pravoslavno stanovni{tvo, koje je po popisu iz 1910. godine sa~iwavalo 43.5% stanovni{tva Bosne i Hercegovine, kontrolisalo je ukupno 6%

Revolucionar Vladimir Ga}inovi} (1890–1917) je pisao protiv kmetskog sistema

zemqe, dok je 32% muslimanskog stanovni{tva upravqalo nad 91.1% obradivih povr{ina. Vladimir Ga}inovi} je u tekstu pisanom za rusku publiku, borbu protiv Austrougarske poredio sa borbom protiv spahijskog ropstva u Ruskom carstvu. Zbog odnosa

Austrougarske i Kraqevine Srbije kmetsko pitawe imalo je posebnu te`inu. U o~ima austrijskih vlasti kmetovi, u apsolutnoj ve}ini Srbi, bili su bili najmawe lojalno stanovni{tvo, pa je i motiv za nere{avawe kmetskog pitawa bio politi~ki.

Zemqe pod habzbur{kom krunom ostale su u znatnoj meri agrarne. Pored visoke eksploatacije i poreza, pored kmetskog sistema, stanovni{tvo je bilo primorano i da snosi tro{kove okupacije. Posledice su bile velika sirotiwa, dugovi i emigracija. Ono {to Majkl Man tvrdi za Austrougarsku u celini, u Bosni i Hercegovini je imalo svoj vrhunac. Me|utim, generacija koja je sazrevala nije emigraciju uzimala kao opciju. Upe~atqiv opis ovakvog raspolo`ewa ostavio je Andri} u romanu „Na Drini }up-

PONI@ENI I UVRE\ENI

rija“.

Omladinac Glasi~anin ispovedao se svojoj prijateqici u vreme izbijawa Prvog svetskog rata: „Ja moram sa drugovima. Rat je tu, i nama je svima sada mjesto u Srbiji. Mora se, Zorka, mora, jer je du`nost. Ako izi|em `iv iz ovoga i ako se oslobodimo, ne}e trebati mo`da ni i}i u onu Ameriku preko mora, jer }emo imati ovde svoju Ameriku, zemqu u kojoj se mnogo i po{teno radi, a dobro i slobodno `ivi“.

Ne samo u Bosni i Hercegovini, na po~etku XX veka nacionalni pokreti imali su vo|e koje su dolazile iz ni`ih slojeva. Ono {to je istina za „Mladu Bosnu“ va`i i za Katalonsku Ligu ali i za irsku nacionalisti~ku organizaciju [in Fejn. Ovim organizacijama zajedni~ka je bila i spremnost da se u politi~koj borbi poslu`e nasiqem. Sli~no Parizu na prelazu vekova gde je anarhizam bio izuzetno popularan, i u Bosni i Hercegovini velika sirotiwa je igrala ulogu u popularizaciji politi~kog nasiqa. Mladobosanci su i sami shvatali da je odr`avawe kmetskog sistema i ve-

Oskudica i veoma rasprostrawena sirotiwa predstavqali su plodno tle za prihvatawe politi~kog nasiqa. Kako je primetio Karl Majnhajm, klasna pozicija je objektivna ~iwenica, bilo da je doti~ni pojedinac upoznat sa tim ili ne. Mladobosanci su sa svojim polo`ajem bili itekako upoznati. Prave}i aluziju na roman Dostojevskog, kada je razmi{qao o poreklu atentatora Borivoje Jevti} je pisao da su atentatori do{li "od poni`enih i uvre|enih". "Gowen sa svojega praga kao pseto, tu|inac u sopstvenoj zemqi, bosanski omladinac je ose}ao gde ga boli. U takvoj duhovnoj atmosferi on je bio spreman na sve i wemu nije trebalo dva puta govoriti kada mu se ukazala prilika".

oma te`ak ekonomski polo`aj stanovni{tva pomagao da pojedinci prihvate politi~ko nasiqe kao re{ewe. Veoma rasprostraweno siroma{tvo je kao razlog atentata naveo i Luka Juki} na su|ewu u Zagrebu 1912. godine. Dobroslav Jev|evi}, beogradski cimer Gavrila Principa, posebno se trudio da ~itaoci ne zaborave da se austrijska vlast predstavqala kao predstavnik legitimnosti i {ti}enik Bo`ijeg provi|ewa, dok su „na{i o~evi bili bosanski kmetovi, koji su davali caru desetinu, a agi tre}inu celog svog truda“. Se}awa mladobosanaca ukazuju da je „gladan seqak“ morao da trpi i `andarsko nasiqe, birokratsko eksploatisawe, teror katoli~kih klerikalaca, ali i be~ke i pe{tanske zelena{e. „Svo to dru{tvo predstavqalo je od Boga ustanovqeni poredak, kako je tvrdilo carsko apostol veli~anstvo“. Revolucionarna omladina u Austrougarskoj nije se regrutovala iz redova gra|anstva i zbog toga joj je razlika u polo`aju razli~itih klasa stanovni{tva bila veoma jasna. Usled svega toga feudalni sistem je bio jedna od prvih stvari koje su mladobosanci `eleli da po{aqu u pro{lost. Vaqalo bi primetiti da su i istori~ari kwi`evnosti istakli socijalno poreklo kao jedan od va`nih faktora, koji znatno oblikovao „Mladu Bosnu“. Razlike u moderni u Kraqevini Srbiji i Austrougarskoj obja{wavaju se razli~itim dru{tvenim polo`ajima. Predvodnici moderne u Srbiji bili su univerzitetski profesori i diplomate, dobrostoje}i pripadnici beogradskog gra|anstva, dok su tu ulogu u Dvojnoj monarhiji imali marginalizovani mladi intelektualci bez visokog dru{tvenog statusa, pesnici bez posla i slobodni novinari. l U slede}em broju: Svakoga jutra nastava u Bosni je po~iwala pevawem Austrougarske himne

490. p.n.e. - Atiwani su na isto~noj obali Atike, kod Maratona, pobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija (9.000 prema 100.000). U bici su poginula 192 atinska vojnika i 6.000 persijskih. Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Fidipidis, po{to je pretr~ao 40 kilometara i potom umro od premora. Po tom doga|aju se u modernom vremenu zove najdu`a trka u atletici.

1683. - Poqski kraq Jan III Sobjecki potukao je tursku vojsku i razbio dvomese~nu drugu opsadu Be~a, ~ime je spre~en prodor Turske u sredwu Evropu.

1801. - Ruski car Aleksandar I anektirao je gruzijsku kraqevinu. Isto~na gruzijska kraqevina, stvorena ~etiri decenije ranije, posle oslobo|ewa od Persijanaca, prihvatila je ruski protektorat 1783. Rusija je 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, koja je do tada bila pod vla{}u Otomanskog carstva.

1848. - [vajcarska je donela novi ustav kojim je postala federalna unija s jakom centralnom vla{}u.

1876. - Ro|en je politi~ar, pozori{ni i kwi`evni kriti~ar Milan Grol, dugogodi{wi dramaturg i upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu, od 1940. {ef Demokratske stranke. U Drugom svetskom ratu bio je ~lan vlade Kraqevine Jugoslavije u emigraciji, a od marta do avgusta 1945. potpredsednik Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije.

1878. - U Londonu je postavqen egipatski obelisk nazvan "Kleopatrina igla", napravqen oko 1475. p.n.e. od mermera iz Asuana.

1913. - Ro|en je ameri~ki atleti~ar Xesi Ovens koji je osvojio ~etiri zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Wegov trijumf naqutio je Adolfa Hitlera, koji je napustio po~asnu lo`u kako bi izbegao da se rukuje s wim zato {to je crnac.

1916. - Na Kajmak~alanu je po~ela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca u Prvom svetskom ratu. Zavr{ena je 3. oktobra 1916, kao prva pobeda srpske vojske nakon povla~ewa preko Albanije.

1919. - Italijanska armija sastavqena od dobrovoqaca pod komandom pesnika Gabrijela D'Anuncija, zauzela je Rijeku. Grad je ostao pod italijanskom vla{}u do kraja Drugog svetskog rata.

1953. - Nikita Hru{~ov izabran je za prvog sekretara Centralnog komiteta KP SSSR.

1989. - U Parlamentu Poqske je prihva}ena vlada jednog od lidera pokreta "Solidarnost", Tadeu{a Mazovjeckog, ~ime je formalno okon~ana vladavina komunista u Poqskoj.

2001. - NATO se prvi put za 52 godine postojawa, pozvao na ^lan 5. Poveqe NATO o zajedni~koj odbrani, ~ime je omogu}en kolektivni vojni odgovor na teroristi~ke napade u SAD. Ameri~ki predsednik Xorx Bu{ je u govoru rekao da je Amerika napadnuta i da }e upotrebiti sva sredstva da bi pobedila terorizam.

Najva`niji sastojak pogonskih baterija Hitlerovih podmornica bio je antimon iz Srbije, ali vojnici Jugoslovenske vojske u otaxbini (JVuO) to nisu znali kada su 1942. napali rudnik u Lisi. Wihov ciq je bio veliki pogonski kai{ rudni~kog postrojewa od koga su napravili opanke za bosonoge ~etnike!

- Iako je JVuO tokom okupacije nastojala da izbegne ve}e sukobe sa Nemcima, jer bi takve akcije uslovile masovne odmazde, do mawih borbi ipak je dolazilo. Ponekad su ti sukobi imali neobi~nu motivaciju. Osim {to im je nedostajalo oru`ja i municije, ravnogorci nisu posedovali ni uniforme, pa ~ak ni obu}u. Vojnici su leti i mogli da budu bosi, ali sa prvim hladnijim danima taj problem postajao bi veoma ozbiqan. U siroma{nijim krajevima nisu imali mogu}nosti da naprave ni opanke - ka`e istori~ar dr Milo{ Timotijevi}, ~ija istra`ivawa prikazuju tajnu istoriju Drugog svetskog rata.

Tako je otkrio da je poru~nik JVuO Da~o Simovi} na podru~ju Draga~eva po~etkom oktobra 1942. molio nadre|enog kapetana Zvonka Vu~kovi}a da mu dostavi bar sto pari opanaka iz Takovskog sreza, koji je bio bogatije podru~je, posmatrano iz draga~evske perspektive.

- Simovi} je imao i alternativni predlog: obu}a je mogla da se napravi i od gume a za "sirovinu" je trebalo da poslu`i veliki pogonski kai{, 100 metara duga~ak i metar {irok, iz rudnika antimona u selu Lisa. Rudnik je u to vreme imao malobrojno obezbe|ewe, uglavnom Ruse belogardejceka`e dr Timotijevi}. Ravnogorci nisu ni slutili kakvu }e {tetu naneti Nema~koj zaustavqawem eksploatacije antimona u Lisi, u trenutku kada je on bio neophodan podmornicama Tre}eg rajha.

- Nema~ke podmornice imale su zna~aj-

Fru{kogorski manastiri nisu samo mesta duhovnosti koja se pohode svaki put kada je potrebno prona}i uto~i{te i du{evni mir, ve} i zna~ajni centri istra`ivawa i prou~avawa pro{losti. Zahvaquju}i istrajnosti i kontinuitetu postojawa, oni danas ba{tine i od zaborava ~uvaju neke od najva`nijih pri~a iz davnina, zna~ajnih kako za Fru{ku goru, tako i za Vojvodinu i ~itavu Srbiju. Upoznati wihovu istoriju zato je isto {to i upoznati istoriju srpskog naroda i svega onoga {to se de{avalo na ovim prostorima. Dobar primer toga je manastir Vrdnik…

„^IJI JE“ VRDNIK?

Iako je danas re~ o jednom od najzna~ajnijih manastira Fru{ke gore, mi zapravo ne znamo sa sigurno{}u ko je, a ni kada podigao Vrdnik. Neki istori~ari navode da je ova svetiwa postojala i pre turskih vremena, ali ve}ina se sla`e da je manastir osnovan negde u periodu izme|u XV i XVI veka. Najstariji pomen

nu ulogu u borbama na Atlantiku 1942. godine. Strategija neograni~enog podmorni~kog rata trebalo je da prese~e savezni~ke pomorske linije snabdevawa i dotok kqu~nih sirovina i materijala iz Severne Amerike u Veliku Britaniju i Sovjetski Savez. Podmornice su bile tehnolo{ki napredne ma{ine koje su za svoje funkcionisawe koristile baterije sa legurom olovo-antimona. Jugoslavija je ve} izme|u dva svetska rata bila najve}i evropski i ~etvrti svetski proizvo|a~ antimona, a tokom rata, rudnici antimona u Srbiji zadovoqavali su ~ak do 62 odsto nema~kih potreba. Zbog ratnih operacija tokom ustanka u Srbiji samo je rudnik u Lisi neprekidno radioobja{wava dr Timotijevi}.

Antimon je bio posebno zna~ajan te 1942. zbog situacije na Afri~kom frontu gde su savezni~ke snage porazile Romelov ekspedicioni korpus, pa je porastao zna~aj balkanskog rati{ta.

- Akcija protiv generala Mihailovi}a na podru~ju Srbije postala je prioritet jer su Nemci bili svesni da je i minimalno postojawe wegove organizacije za wih potencijalno velika opasnost, jer je uvek postojala mogu}nost za ustanak u slu~aju poraza nacista na velikim frontovima.

Zato su tokom leta pomenute godine planovi za eliminaciju bosonogih ravnogoraca razmatrani u samom vrhu Tre}eg rajha, za {ta je trebalo da se upotrebi 7. brdska SS divizija "Princ Eugen". Ravnogorci su istovremeno kovali planove kako da se obuju do jeseni. Kapetan Vu~kovi} je prihvatio predlog o napadu na rudnik Lisa zbog pogonskog kai{a pogodnog za proizvodwu opanaka - ka`e dr Timotijevi}. Ravnogorci su u no}i izme|u 15. i 16. oktobra 1942, izme|u 23.30 i jedan sat iza pono}i, upali u rudnik antimona.

- Pre toga izvr{ene su "pripreme": dobro su napili Ruse kako bi izbegli `rtve u eventualnoj borbi, a malobrojna nema~ka posada nije bila u stawu da im se odupre. Tokom napada JVuO Rusi su simulirali borbu pucaju}i u vazduh, da ih Nemci ne bi optu`ili za sau~esni{tvo. Centralna zgrada fabrike, magacin i elektri~na centrala poliveni su sirovim uqem i zapaqeni, a pogonski kai{ zbog koga je napad i organizovan lako je skinut sa ma{ina i odnet u {umu - opisuje dr Timotijevi}. Bez te "sirovine za opanke" rudnik nije mogao da radi.

- Po{to je antimon bio veoma va`an za nema~ku ratnu privredu, za diverziju se

Vrdnika nalazi se u turskom popisu iz 1566. godine u kome se navodi wegovo imawe i propisana suma koju monasi moraju da plate, kao i to da je crkva koja je tu postojala bila posve}ena Svetom Jovanu Krstitequ.

RAVANICA USRED SREMA

Tokom narednih decenija Vrdnik se retko pomiwao u istorijskim spisima. Ipak, sve se promenilo 1697. kada su se, be`e}i pred Turcima, u manastiru nastanili monasi iz Ravanice donose}i sa sobom brojne dragocenosti, zna~ajne poveqe i spise, ali i ono najvrednije – mo{ti Svetog kneza Lazara.

Nakon toga ovaj manastir je postao poznat i kao Mala, Sremska ili Vrdni~ka Ravanica, a naziv se zadr`ao sve do dana{wih dana. Negde u tom periodu izvedena je i prva obnova crkve koja je nakon toga posve}ena Vaznesewu Gospodwem kako bi se i tako istakla veza sa „moravskom“ Ravanicom.

NOVA CRKVA ZA NOVO DOBA

Ubrzo po{to se pro~ulo da su ostaci kneza Lazara stigli na Fru{ku goru, Vrdnik je postao steci{te okupqawa velikog broja vernika koji su dolazili da vide i poklone se mo{tima svetog kosovskog mu~enika. Stara i

sovao i Hi tler, uz energi~no tra`ewe obja{wewa uzroka nedovoqne za{tite rudnika, kao i stroge zahteve za budu}e mere obezbe|ewa. Nema~ka okupaciona uprava je zbog napada na rudnik naredila jo{ stro`u organizaciju komandovawa u Srbiji. Udar na rudnik registrovale su i britanske obave{tajne slu`be, kao primer aktivnosti snaga generala Mihailovi}a na terenu zapadne Srbije i akciju koja je naqutila Hitlera - navodi dr Timotijevi}.

Zbog obustavqene proizvodwe antimona Nemci su pokrenuli te{ke represalije na teritoriji Draga~eva. - Zapalili su sedam domova u Kotra`i, ravnogorci su imali podatke o 32 streqane osobe, kao i o planovima okupatora da spali 300 ku}a. Nemci su pretili streqawem 100 qudi za svaku eventualnu akciju onesposobqavawa pruge koja je vodila do rudnika, a za o{te}ewe mosta pretili su streqawem 50 qudi. Duga~ki pogonski kai{ ubrzo je pak "pretvoren" u obu}u - gumene opanke, koje su koristili seqaci, pripadnici JVuO na prostoru Draga~eva. Bio je to i glavni trag za nema~ke agente. Jedan nema~ki dostavqa~ je na pijaci u Po`egi primetio dva seqaka iz Lise sa neobi~no debelim |onovima na opancima i oni su odmah uhap{eni, a zatim i streqani - ka`e dr Timotijevi}.

ve} oronula crkva nije bila dovoqna da primi sve te du{e, pa je postalo jasno da je potrebno izgraditi novi hram. Ka`u da je prikupqawe priloga za ovaj veliki poduhvat potrajalo gotovo ~itav vek. Radovi su otpo~eli 1801. i trajali su punu deceniju. Nova crkva osve}ena je 1811. godine kada su mo{ti Svetog kneza Lazara sve~ano prenete i polo`ene ispred oltara. Mo{ti su nekoliko puta sklawane iz manastira u strahu od obesti osvaja~a. Posledwi put su spa{ene od usta{kog uni{tewa tokom Drugog svetskog rata kada su prenete u Beograd. Oslobo|ewe su do~ekale u Sabornoj crkvi da bi, u sklopu obele`avawa 600 godina od Kosovske bitke 1989. bile kona~no vra}ene „ku}i“ – u „moravsku“ Ravanicu. Ipak, i ona „vrdni~ka“ se}a se ovog svetog vladara! U manastiru na Fru{koj gori, izlo`en u staklenoj vitrini u kivotu ispred oltara, ~uva se deo mo{tiju kneza Lazara, a Vrdnik kao svoju slavu obele`ava Vidovdan – dan kada je ovaj srpski vladar svojom

herojskom pogibijom u Boju na Kosovu zauvek postao ve~an. MANASTIR KOJI JE BIO I SKLADI[TE MUNICIJE I BOLNICA

Iako nije ru{en, Vrdnik je tokom Drugog svetskog rata na neki na~in ipak podelio te{ku sudbinu svoje „fru{kogorske manastirske bra}e“ – opqa~kan je i devastiran, a monasi su oterani. Ka`u da je jedno vreme slu`io i kao skladi{te municije, a nakon rata ~ak i kao – zdravstvena ustanova! Sve do sedamdesetih godina tu se nalazila bolnica za decu sa smetwama u razvoju nakon ~ega je manastir ostao zapu{ten i ruiniran.Ali Vrdnik je i daqe `iveo u du{ama vernika! Sveop{ta obnova po~ela je 1987. godine – popravqen je krov, sre|ena fasada, sanirana su o{te}ewa od vlage… Pristupilo se rekonstrukciji konaka, a sobe koje su nekada kori{}ene kao bolni~ke, preure|ene su za potrebe mona{tva. Svojim starim sjajem Vrdnik je zasijao 1994. na radost sestrinstva, ali i svih vernika Srbije. Danas va`i za jedan od najlep{ih i najzna~ajnijih manastira „srpske Svete Gore“.

Mask na putu da do 2027. postane prvi bilioner

Prema podacima novog izve{taja grupe koja prati bogatstvo u svetu, Ilon Mask je na putu da postane prvi bilioner na svetu, to jest da presko~i granicu od hiqadu milijardi, i to do 2027. godine. Tek godinu kasnije, u klubu bilionera mogao bi da mu se pribli`i Gautam Adani iz Indije.

Bogatstvo Ilona Maska raste po prose~noj godi{woj stopi od 110 odsto. Mask je tako|e i najbogatija osoba na svetu, sa imetkom od 251 milijardu dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera.

Osniva~ poslovnog konglomerata „Adani“, Gautam Adani iz Indije bi}e druga osoba na planeti koja }e dosti}i status bilionera. To bi, navodno, trebalo da se dogodi 2028. godine, ako wegova godi{wa stopa rasta imetka ostane na 123 odsto.

Jensen Huang, glavni izvr{ni direktor tehnolo{ke firme "Nvidia", i Prajogo Pangestu, indone`anski energetski i rudarski mogul, tako|e bi mogli da postanu bilioneri 2028. ako se wihove putawe boga}ewa odr`e.

Tek nekoliko kompanija uspelo je da se plasira me|u one koje su dostigle bilion dolara (da ponovimo, 1.000 milijardi dolara). Ameri~ka holding kompanija „Berk{ir Hatavej“ dospela je na vrh liste krajem avgusta i to nekoliko dana pre nego {to je wen direktor Voren Bafet proslavio 94. ro|endan. "Nvidia" se pridru`ila klubu od bilion dolara u maju 2023, a sada u junu wena vrednost dostigla je tri biliona dolara, pozicioniraju}i se na drugo mesto liste odmah posle najboqeg „Majkrosofta“, a ispred tre}eplasiranog „Epla“.

Ho}e li i Fontana di Trevi biti dostupna samo uz ulaznicu

Italijanska vlada razmatra reformu turisti~ke takse, kako se navodi u nacrtu nove uredbe. Nakon {to je zavr{ena probna faza pla}awa ulaznica za posetu Veneciji i op{tina Rim razmatra mogu}nost da uvede kartu za posetu poznatoj Fontani di Trevi.

Pro{le godine je boravi{na taksa u Italiji zemqi donela zaradu od 702 miliona evra. Gradovi poput Rima su primewivali prose~nu taksu od pet i po evra do 10 evra za luksuzne hotele i zahvaquju}i tome glavni grad je zaradio sto miliona evra. Italijanska vlada trenutno razmatra pove}awe cena boravi{nih taksi u toj zemqi. Za no}ewa ~ija je cena ispod 100 evra pla}ala bi se taksa do pet evra po danu, dok bi za no}ewa po ceni od preko 750 evra, maksimalna dnevna turisti~ka taksa iznosila 25 evra.

Jo{ jedan novitet je vezan za to na {ta bi se tro{io taj zara|eni novac, a to je pokrivawe tro{kova sakupqawa otpada. Ovoj odluci se sna`no opire udru`ewe hotelijera u Italiji „Federalbergi“ koji podse}aju da su takse ve} pove}ane zbog jubileja koji se u Rimu obele`ava naredne godine.

Istovremeno op{tina Rim razmatra mogu}nost da ograni~i pristup jednom od wenih najpoznatijih spomenika, Fontani di Trevi upravo pred Svetu godinu kada se o~ekuje da }e u grad sti}i oko 32 miliona turista i hodo~asnika. Pro{le godine je boravi{na taksa u Italiji zemqi donela zaradu od 702 miliona evra.

Nacrt plana nala`e da }e poseta Fontani di Trevi morati da se rezervi{e unapred i da je potrebno da se odabere ta~no odre|eno vreme posete koja }e svakako biti dozvoqena ograni~enom broju qudi u tzv. slotovima, ba{ kako je to bilo u Veneciji gde je u julu zavr{ena eksperimentalna faza pla}awa ulaznica za ulazak u grad. Dnevno Fontanu di Trevi pose}uje izme|u osam i 12 hiqada qudi, a ulaznica bi ko{tala dva evra za pola sata posete dok bi za gra|ane Rima bila besplatna. Na papiru bi to doprinelo redu u komplikovanom gradu kakav je Rim naro~ito pred jubilej 2025.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ova nedeqa povoqna je za kra}a putovawa i susrete sa prijateqima, biv{im kolegama ili poznanicima. Ovo je dobro vreme za pisawe i primawe pisama, kao i za vesti od bliskih ro|aka. Dobra prilika za efikasno obavqawe ku}nih poslova, a sve }ete obavqati uz veliki entuzijazam. Preporu~uje se da izbegavate preterivawa koja bi mogla negativno uticati na zdravqe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Po~etak nedeqe done}e vam mogu}nost da re{avate porodi~ne i ku}ne probleme. Ima}ete priliku da poboq{ate odnose sa bliskim ro|acima. [to se qubavi ti~e, va{a veza postaje emotivnija, a va{ odnos sa partnerom bliskiji. Romanti~no raspolo`ewe i kreativna inspiracija preovladavaju. Izbegavajte da budete sebi~ni u vezi i ne izazivajte qubomoru, to mo`e dovesti do `estokih sva|a.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Prva polovina nedeqe ispuwena je pozitivnim emocijama, idealni su dani za opu{tawe i zabavu. Posvetite se deci, sportu, ili ako nemate decu, iskoristite vreme za romanti~ne susrete. U drugom delu nedeqe, fokusirajte se na svakodnevne i poslovne obaveze. Bi}ete spremniji za ~i{}ewe doma i poboq{awe odnosa sa kolegama, ali izbegavajte finansijske transakcije i kredite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Tokom prve polovine sedmice posvetite zdravqu - povoqan je trenutak za preventivne preglede ili razgovor sa lekarom. Mogu}i su nesporazumi u u~ewu i odnosima sa mentorima ili {efovima. Qubavne veze sa strancima koje su zapo~ete tokom ove sedmice verovatno ne}e biti uspe{ne, ali ako ste u vezi, poradite na poboq{awu odnosa, isplati}e vam se dugoro~no.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{ nedeqni horoskop ka`e da }e vam prva polovina sedmice biti u znaku uskla|ivawa li~nih i poslovnih odnosa. Iskrenost prema voqenoj osobi }e oja~ati poverewe u vezi. Drugi deo nedeqe donosi mogu}nosti za re{avawe pitawa vezanih za nasle|e, parnice ili alimentaciju. Poku{ajte da se ne rasplinete na previ{e zadataka, fokusirajte se na ono {to je najva`nije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ova nedeqa bi mogla da bude emotivno intenzivna za vas. Iskoristite ovo vreme za rad na sebi i unapre|ewe intimnih odnosa. U drugoj polovini nedeqe, prijateqstva sa suprotnim polom mogla bi da prerastu u romanti~ne veze. Budite pa`qivi, jer }e biti te{ko da se vratite na prijateqski odnos nakon ovakvih promena. Zvezde vam prognoziraju uspeh ukoliko se bavite nau~nim radom.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Prilika za u~ewe i {irewe vidika. Upoznajte zanimqive qude, mo`da ~ak i strance, koji }e vam pro{iriti horizonte. Druga polovina nedeqe zahteva da vi{e povedete ra~una o zdravqu. Ukoliko primetite robleme, obratite se lekaru kako bi se na vreme spre~ile komplikacije. Tako|e, ovo je povoqan period za li~ni rast, bi}ete popularniji u kolektivu, a nadre|eni }e vas po{tovati.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Povoqno vreme za komunikaciju sa nadre|enima i osobama od autoriteta. U drugom delu nedeqe, kreativni planovi }e vas preplaviti, ma{ta vam radi ubrzano, imate podr{ku prijateqa da svoje ideje sprovedete u delo. Me|utim, u qubavi su mogu}i problemi. Lewost i odre|ena doza samo`ivosti mogla bi da izazove negodovawe voqene osobe. Obratite pa`wu na partnerove potrebe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Po~etak nedeqe done}e priliku da pro{irite krug prijateqa i poznanika. Nagla{ena je emotivnost u odnosima. Drugi deo nedeqe posvetite samorazvoju i introspekciji. Ima}ete priliku da uo~ite neke obrasce pona{awa koji vas blokiraju na putu ka sre}i. Energija vam opada, pa ne planirajte intenzivne aktivnosti. Ovo je dobro vreme za brigu o zdravqu. Izbegavajte velike kupovine.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Idealno vreme za odmor i povratak snage koja vas je pomalo napustila. U drugoj polovini nedeqe }ete otvorenije izra`avati ose}awa, ali vi{e }ete govoriti delima nego re~ima, {to }e se partneru posebno dopasti. Poku{ajte da budete pa`qivi u komunikaciji, jer postoji rizik da partneru otkrijete nepotrebne informacije koje }e uneti nemir u vezu. Pote{ko}e u u~ewu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Povoqno vreme za brigu o izgledu - nova frizura, ode}a ili odlazak kod kozmeti~ara su u opticaju. Kakav utisak ostavqate na druge zavisi i od pona{awa, ne samo od izgleda, pa poka`ite spontanost. Dobar period za finansijske poslove i male kupovine, ali izbegavajte transakcije vezane za nekretnine. Mogu}e su pote{ko}e u porodi~nim odnosima zbog poslovnih obaveza.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Tokom ove nedeqe pa`wu posvetiti sebi! Vreme je da okrenete novi list i predano }ete raditi na tome da promenite stvari i razmi{qawa koja vas sputavaju. Prva polovina nedeqe donosi uspe{no re{avawe finansijskih problema, dok druga polovina }e biti u znaku romantike. Izbegavajte krajnosti u zabavi i qubavi - flertujte i sklapajte prijateqstva, ali budite umereni.

U Ju`noj Koreji se {iri strah

od elektri~nih automobila

Serija incidenata u kojima su se elektri~ni automobili zapalili, a naro~ito {okantni doga|aj u gradu In~eon, gde je 23 qudi povre|eno, a oko 140 automobila uni{teno i o{te}eno kada se na parkingu zapalio elektri~ni ~etvoroto~ka{, izazivaju talas straha i zazirawa od tog tipa vozila u Ju`noj Koreji. Strah od elektri~nih automobila se {iri u Republici Koreji, gde su 1. avgusta u gradu In~eon 23 osobe hospitalizovane, a 140 automobila uni{teno i o{te}eno kada se na parkingu u dnu stambene zgrade iznenada zapalio elektri~ni sedan marke „mercedes-benc“. Do{lo je i do nestanka struje i vode u ~itavoj zgradi, a vi{e od 200 porodica je evakuisano. Interes doma}ih medija za problem spontanog paqewa EV otud je eksponencijalno porastao, pa se na malim ekranima nekoliko dana kasnije na{ao i incident u provinciji ^ung~ong, gde se na sli~an na~in elektri~ni automobil doma}e proizvodwe KIA zapalio tokom stajanke u podzemnoj gara`i. Pro{le nedeqe zabele`en je jo{ jedan incident - ovog put re~ je bila o automobilu „Tesla“ ameri~ke proizvodwe. Me|utim, prodavci kori{}enih vozila u Ju`noj Koreji sada tvrde da im se vlasnici elektri~nih automobila javqaju u velikom broju u na-

stojawu da prodaju svoja vozila, ali da prosto nema mu{terija koji bi hteli da ih otkupe, ne samo zbog straha od {tete koju ona mogu da prouzrokuju, ve} delimi~no i zbog o~ekivawa da bi wihova cena zbog pomenutih nesre}a mogla daqe da padne. Kompanija „Mercedes-Benc Koreja“ ponudila je od{tetu od tri miliona evra stanovnicima stambenog kompleksa u In~eonu koji su pretrpeli povrede i bili prisiqeni da privremeno napuste svoje domove zbog paqewa wenog automobila. On je, otkrila je kompanija, bio opremqen baterijom kineskog proizvo|a~a „Farasis“.

Upala prostate se le~i najmawe mesec dana

Uzro~nik zapaqewa su hlamidija, mikoplazma

ili neka druga bakterija, ali provociraju}i faktor mo`e da bude i duga vo`wa, sedewe na hladnom mestu u mokrom kupa}em kostimu

Leto je i vreme kada mnogi mu{karci osete bol i neprijatne tegobe u vezi sa mokrewem, a kolebaju se da li da potra`e pomo} lekara ili ~ekaju da boqka pro|e sama od sebe. Ali akademik prof. dr Jovan Haxi\oki}, urolog, podse}a da svaka upala prostate mora ozbiqno da se shvati.

– Upala prostate ili prostatitis se javqa uglavnom kod mla|ih mu{karaca, ali mo`e da se javi i kod sredove~nih, pa i kod starijih osoba. Uzro~nik upale mo`e da bude hlamidija, mikoplazma, ureoplazma, ali i neka druga bakterija. Ova upala nikada ne}e pro}i sama od sebe i mo`e da ostavi ozbiqne posledice, recimo neplodnost kod mla|ih qudi. Pacijenti nikako ne treba da uzimaju antibiotik na svoju ruku – upozorava na{ sagovornik. Dr Haxi\oki} obja{wava da je prostata po strukturi veoma specifi~an organ, koji se nalazi

RECEPT

KREMASTA PALENTA SA SPANA]EM, JAJIMA I SIROM

POTREBNO JE:

n 250 ml vode n 1/3 ka{i~ice soli

n 2 briketa zamrznutog spana}a

n 50 g palente

n 2 jaja

n 50 g izmrvqenog feta sira

PRIPREMA:

U dubqoj posudi sipatiti vodu, dodati so i staviti na sredwu temperaturu. Kada voda bude pred kqu~awem, smawiti temperaturu na tihu ja~inu, dodati brikete spana}a i prome{ati da se odmrznu, ubaciti zatim odmah i palentu uz stalno me{awe kao i jaja.

Me{ati svo vreme i kuvati dva minuta. Skloniti posudu sa {poreta, dodati izmrvqeni feta sir, prome{ati i poslu`iti.

ispod mokra}ne be{ike. Ona ima sun|erasto tkivo, me{kove i pro{irewa, pa samo odre|eni lekovi mogu da prodru kroz to tkivo i da dovedu do izle~ewa. Zato je va`no da le~ewe sprovodi urolog, a pravilan put je da se uzme bris uretre i spermokultura, na osnovu koje se ciqano odre|uje lek. – Le~ewe traje minimum mesec dana, a pacijent tokom le~ewa ne sme da pije alkohol, va`no je da se izbegavaju i quta, kisela, jako za~iwena jela. Posebno je va`no da se izbegava

boravak na hladnom – ka`e dr Haxi-\oki}. Upala prostate naj~e{}e se dobija seksualnim putem, a simptomi su u~estalo mokrewe i dawu i no}u, bolovi ili ose}aj nelagodnosti u predelu malog stomaka i me|ice. Mo`e da se javi i povi{ena temperatura. Uz ote`ano mokrewe, i sekret alarmira mu{karca da ne{to nije u redu. Uzro~nik je uvek bakterija, ali postoje i neki provociraju}i faktor kao {to je dugo sedewe za kompjuterom ili na istom mestu, na primer tokom neke du-

ga~ke vo`we. Mu{karci treba da se ~uvaju infekcije, pre svega da imaju za{ti}eni seksualni odnos. Ali, osim toga, prostata voli toplo, a ne hladno. Kada su na moru ili bazenu, ne treba da ostaju u mokrom kupa}em kostimu, nego da se presvuku u suvi, neki su od jednostavnih saveta kako se treba brinuti o ovom organu. Na{ sagovornik navodi da qudi koji vode ra~una o svom zdravqu, uop{te koji su zdravstveno prosve}eni, vode ra~una i o prostati. Mnogi mu{karci uzimaju pre~i{}eno uqe od

Koje je najboqe vreme za pijewe vode

sa ~ia semenom: ujutro ili uve~e?

Kao jedna od najefikasnijih semenki za mr{avqewe, zdravqe srca i varewe, ~ia semenke su odavno osvojile svet. Ali koje je najboqe vreme da pijete vodu sa semenkama ~ia da biste iskoristili prednosti?

semenki bundeve, koje je puno vitamina E, mo`e da se kupi u prodavnicama biohrane i blagotvorno je za prostatu. Tada ve} po~iwu problemi. Va`no je da se mnogo ranije o tome vodi ra~una. Sada je preporuka da se izme|u 40. i 50. godine ve} krene s redovnim pregledima. Starosna granica se pomerila – podse}a dr Haxi-\oki}.

– Karcinom prostate je bolest starijeg `ivotnog doba, ali se javqa i kod mla|ih mu{karaca i posledwih godina starosna granica se spu{ta. Zato posle 50. godine svaki mu{karac mora makar jednom u pola godine da uradi laboratorijsku analizu na specifi~an prostata antigen i da ide na pregled kod urologa, posebno u slu~aju lo{eg nalaza PSA. Da bi se utvrdilo o ~emu se radi, najlak{e je uraditi digito-rektalni pregled, a ultrazvu~nim pregledom lekar pored prostate proverava i mokra}nu be{iku i druge organe u stomaku. Ako postoji sumwa da se radi o karcinomu prostate, mora da se uradi biopsija u lokalnoj anesteziji. Ise~ak se {aqe na histopatolo{ki pregled, kojim se ili potvr|uje ili iskqu~uje dijagnoza raka prostate – ka`e dr Haxi-\oki}.

su odli~ni tajminzi da u`ivate u ovom napitku i iskoristite sve prednosti ~ia semenki”, obja{wava nutricionista dr Ar~ana Batra. Zdrav probavni sistem je kqu~an da se du`e ose}ate sitim. Osim vlakana i proteina, ~ia semenke su pune antioksidansa, koji {tite od {tetnih slobodnih radikala. ^ia semenke su tako|e dobar izvor vitamina i minerala, ukqu~uju}i kalcijum, cink, magnezijum i fosfor, koji su od vitalnog zna~aja za zdravqe kostiju.

Izvrsna ideja za doru~ak...

^ia semenke su ve} dugo popularne sa odli~nim razlogom - prepune su vlakana, proteina, omega-3, antioksidansa i mnogih drugih esencijalnih hranqivih materija. Mogu pomo}i u gubitku te`ine i varewu, a pijewe vode od ~ia semena je jedan od najjednostavnijih i najefikasnijih na~ina za unapre|ewe op{teg zdravqa. Ali, koje je najboqe vreme za pijuckawe vode od ~ia semena? Da li bi to trebalo da bude prvo jutarwe pi}e, ili mo`da pre treninga?

Da biste maksimalno iskoristili vodu sa semenkama ~ia, preporu~uje se da je pijete ujutru, posebno na prazan sto-

mak. Tada ispijen napitak podsta}i}e metabolizam. Ipak, vodu sa semenkama ~ia mo`ete da pijete i pre treninga. „Ako je pijuckate pre treninga, mo`e da vam pru`i ose}aj sitosti i energije, smawuju}i rizik od ose}aja gladi ili lewosti tokom ve`bawa. I jedno i drugo

LE^EWE BIQEM Limunska trava, biqka koja obe}ava

Mo} se krije u wegovim antibakterijskim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima.

Limunska trava je tropska vi{egodi{wa biqka poreklom iz jugoisto~ne Azije. Iako raste na zemqi, u `buwu, miris ove biqke neodoqivo podse}a na citrusnu notu limuna, ali je ipak ne{to bla`i i sla|i.

Po izgledu, zeleni listovi i stabqika podse}aju na mladi luk. U kuhiwama se ~esto koristi kao dodatak supama, morskim plodovima, neizostavan je deo kari za~ina, a mnogi u`ivaju dok ispijaju ~aj od limunske trave. U narodnoj medicini koristili su ga kao

Ko treba da izbegava vodu sa semenkama ~ia?

Dok voda od ~ia semena nudi nekoliko zdravstvenih prednosti, ~ia semena ili voda od ~ia semena mo`da nisu pogodne za sve. Ovaj napitak treba da izbegavaju osobe sa alergijama, ako imate problema sa varewem, dijabeti~ari, osobe sa visokim krvnim pritiskom.

prirodni dodatak, za boqe varewe, koristio se i za le~ewe groznice, glavoboqe, prehlade, bolova u stomaku i probave, visokog krvnog pritiska. Ekstrakt ove biqke tako|e pru`a osve`avaju}i miris mnogim sapunima i dezinfekcionim sredstvima. Limunska trava sadr`i nekoliko vitamina i minerala koji su korisni za na{e telo, ukqu~uju}i gvo`|e, cink i magnezijum.

Razlog za nabrojane mo}i ove biqke le`e u wenim antibakterijskim, antifungalnim, antiinflamatornim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima. Uqe limunske

trave se ekstrahuje parnom destilacijom iz osu{enih listova biqke. Ima tanku konzistenciju, bledo ili svetlo `ute boje. Ima jak, sve`, limunasti i zemqani miris. Uqe limunske trave mo`e pomo}i u opu{tawu i tonirawu mi{i}a, kao i u ubla`avawu bolova u mi{i}ima i reumatizma.

Preliminarna studija kod odraslih sa reumatoidnim artritisom pokazala je da svakodnevno nano{ewe ~istog eteri~nog uqa limunske trave na ko`u tokom 30 dana smawuje rezultate bola u pore|ewu. Nivoi bola kod ispitanika postepeno su se smawivali sa 80 na 50 procenata u roku od 30 dana.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

VA^I, PRIRE\IVA^I

PESNIK ENDRE OSMO SLOVO MLADI FUDBALER LAZAR

„[ATORI“ NA VA[ARU

IGUMAN, OPAT(LAT.)

OZNAKA ANKONE IME GLUMCA ZUP^EVI]A QUDO@DER

SVE@AW @ITAU RUCI ONOMATOPEJA LAVE@A JU@NOAMERI^KE KAMILE APSOLUTNI SUPERLATIV PREVU]I SLOJEM METALA

BARBARA[ET, ANTISEMITI

UVALE, OKANIK, MAT, V, NIKOLETA, ILI]EVO, IL, ]UB, BEGOVI, KAMATAR, Z, GOLAN, RITI, LB, KAVIJAR, ORKA, ETAPA,

AVALA, NEMAN, ADI, @, [ATRE, PRIOR, AN, MIRALEM, NIKA,

VODORAVNO: IGALA, VODIR,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Oni koji se bave statistikom, 2. Uragani - Kalendarska oznaka dana, 3. Svetionik, far (gr~.), - Naknadno dovr{iti orawe, 4. Ni{ta (tur.) - Poluga za pokretawe motora - Latinski veznik, 5. Potur~eni otomanski vojnik - @ensko ime, Pavlina, 6. Sna`no udarawe - Sitna ptica, xivxan, 7. Simbol fosfora - Ime starijeg tambura{a Bala`aIme slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 8. Mu{ko ime, Isailo - Posed, imovina - Oznaka za jug, 9. @iva ograda, `ivica - Bilo kuda, 10. Prqav{tina, ulepak - [e}erni sirup, 11. Simbol radijuma - Precizan uzorak neke mere - Uzvik sumwe ili podsmeha, 12. Uzorati, poorati - Italijanski fudbaler Fran~esko, 13. Planinarski {tap - Doga|aj, 14. Nesposobnost shvatawa, razumevawa (med.).

USPRAVNO: 1. Srpska operska peva~ica, 2. Mlaz svetlosti, zra~akSila`ewe, 3. Engleska mera za povr{inu (40,5 ari) - Nagove{taji - Uzvik pri skoku, 4. @ena talac - Bojni otrov plikavac, 5. Reka u Austriji - \ak - Jezero u Etiopiji, 6. Kotve, ankeri - Oblast pod upravom imama - Oznaka na vozilima za obuku, 7. Oznaka za tonu - Obrvice - Propeleri, 8. Uzor - Ratarsko oru|e - Long plej (skr.), 9. Odevni predmet za nogu - Biqka matruna, akant, 10. Zevsova zla k}i, prognana sa Olimpa (gr~. mit.) - Plo~a na kapitelu stuba (arh.) - Organi ~ula vida, 11. Mesto kod Aleksinca - Te`ak udisaj, 12. Opona{awe - Ime glumca Aleksi}a.

DATUM, FARO, DOORATI, I^, KURBLA, ET, JANI^AR, PAVA, AKAWE, VRABAC, P, JANIKA, ACI, ISA, IMETAK, J, @IVIKA, IKUDA, ULEP, MELASA, RA, ETALON, HM, IZORATI, TOTI, CAPIN, SLU^AJ, AKATALEPSIJA,

VODORAVNO: STATISTI^ARI, ORKANI,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

^OLA OTKRIO KOJI VELIKI HIT MU JE NAPRAVIO BORA ^ORBA:

„To je bila prva pesma koju je napisao za nekoga, a da nije wegov bend“

I Zdravko ^oli} se potresnom objavom oprostio od Bore \or|evi}a.

Bora \or|evi} je preminuo u bolnici u Qubqani u 72. godini, a od wega se opra{taju brojni prijateqi i kolege, kao i po{tovaoci wegovg lika i dela.

Zdravko ^oli} se oglasio na Instagramu i objavio fotografiju na kojoj su on i Bora iz mla|ih dana, uputiv{i dirqive re~i pokojnom kolegi.

„Bora. Dobri na{ Bora. Veliki umetnik koji je prerano oti{ao. Radili smo i dru`ili se preko 45 godina. Prva pesma koju je uradio za mene bila je ‘Produ`i daqe’, a se}am se da je to zapravo i prva pesma koju je uradio za nekoga, a da nije bila za wegov bend. [ta re}i za wegove tekstove, za wegove pesme. Umetni~ka dela. Umetni~ka dela koja }e nas uvek podse}ati na Velikog Boru! Hvala ti za sve! Uvek }e{ biti u na{im srcima“, napisao je ^oli}.

„BILA SAM U NEZAHVALNOM POLO@AJU“:

Katarina @uti} otkrila za{to je po~ela da napla}uje intervjue

Katarina @uti} svojevremeno je napla}ivala intervjue, a onda je otkrila i zbog ~ega je to radila, te da joj je bilo veoma te{ko da iza|e iz senke svojih poznatih roditeqa, ~uvenih glumaca Milo{a @uti}a i Svetlane Cece Bojkovi}.

„Ja stojim iza toga da napla}ujem intervjue. Za{to sam po~ela da napla}ujem intervjue? Zato {to sam bila u nezahvalnom polo`aju, }erka sam qudi koji su ve} etablirani. Pogotovu mama je ultra popularna i neminovno sam bila u wenoj senci. Pitawa novinara su bila vezana iskqu~ivo za to koliko mene mama u~i, a koliko malo u~i, a koliko ja wu, a kako je biti dete poznatih roditeqa“, rekla je ona svojevremeno za Ni{ki portal, prenosi Blic i dodala:

„Ja sam shvatila posle deset godina bavqewa ovim poslom da nikada ne}u uspeti da se izvu~em iz toga. Onda sam po~ela da napla}ujem intervjue, odnosno da prestanem da ih dajem. Niko nikada nije imao nikakvu drugu ideju o tome {ta bi mogao da me pita. Mediji me ne vole, ali to je mawe bitno. Ja imam veliku sre}u {to mogu da radim posao koji volim i {to od toga kako-tako ipak mogu da pre`ivim“.

„ZVAO SAM LAZARA RISTOVSKOG, PRVO ME ODBIO, A POSLE ME MOLIO“:

Rado{ Baji} otkrio dugo ~uvanu tajnu o kolegi i nekada{wem prijatequ

Supruga Dubravka je od wega bila mla|a 28 godina

Legendarni roker je nakon dva neuspe{na braka, sre}u prona{ao u tre}em, sa 28 godina mla|om Dubravkom sa kojom je posledwe godine `ivota proveo u Qubqani.

Bora \or|evi}, frontmen grupe „Ribqa ~orba“ preminuo je u Klini~ko-bolni~kom centru u Qubqani u 72. godini, potvrdili su ostali ~lanovi benda.

Pored sjajne muzi~ke karijere i brojnih hitova, Bora je pa`wu privla~io i burnim privatnim `ivotom.

Kao {to i wegova pesma ka`e „Volim, volim `ene“, tako je i u privatnom `ivotu Bora bio slab na lep{i pol.

Roker se prvi put o`enio Draganom \or|evi}, sa kojom ima sina Borisa, a sa wima je `ivela i Tamara, Draganina }erka iz prethodnog braka. Borisav i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007, a Borisav joj je ostavio stan u kojem su `iveli. Prema pisawu doma}ih medija Dragana \or|evi} je izvr{ila samoubistvo 23. marta 2007. godine.

Potom se 18. novembra 2009. godine o`enio po drugi put, dvadeset osam godina mla|om rudni~ankom Aleksandrom. Ven~awe je obavqeno na Rudniku, a izabranicu je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon ~etiri godine je i ovaj brak okon~an.

Kada je za medije otkrio da je i zvani~no razveden, iznenadio

Ne}ete verovati ~ija

je pesma

najskupqa na estradi

je javnost informacijom da ve} ima novu izabranicu. Re~ je o 28 godina mla|oj Dubravki Milakovi}, koja `ivi u Sloveniji, a za koju se o`enio 2016. godine na Santoriniju.

„Bacio sam sidro u mirnoj Qubqani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, `enom koju volim. Ima li ve}e sre}e nego voleti i biti voqen. I {to je najlep{e, moja posledwa qubav prihvatila je da se uda za mene. Ona }e biti mlada, a ja staro`ewa, tako me s pravom nazvala. Ven~ali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Gr~koj na Santoriniju“, rekao je muzi~ar svojevremeno za magazin Story.

Wih dvoje su posledwe godine Borinog `ivota proveli u Qubqani, gde je roker i preminuo, a svojevremeno je rekao da je ona wegova posledwa qubav kojoj

je posvetio roman „Pusto ostrvo“. „Kad sam video Dubravku, znao sam da je to to. To je bilo u Mariboru, na katoli~ki Bo`i}. E, onda je ona do{la u Be~… Onda sam ja do{ao u Qubqanu kod we, s namerom da ostanem dan, dva, a ostao sam sedam dana. Vrlo brzo mi je bilo jasno da pored we mogu da `ivim i da di{em“, rekao je Bora \or|evi} u emisiji Mire Adawe Polak i prisetio se mladosti:

„Uvek mi ono {to je nekad bilo izgleda lep{e… Znate ono: ‘E, kad sam ja bio mlad…’, to je to vaqda… Vaqda je svakome svoja mladost lepa. Ja, me|utim, imam i lepu starost. U`ivam ovde.“ Podsetimo, Bora je preminuo nakon te{ke upale plu}a sa komplikacijama, a posledwe dane `ivota wegova supruga provela je pored wega.

VERICA [ERIFOVI] DVA PUTA JE DO@IVELA QUBAVNI BRODOLOM

„To je bio najkra}i i najtu`niji razvod u istoriji“

^uvene serija "Selo gori, a baba se ~e{qa" za kratko vreme je osvojila srca publike, a jednom prilikom je Rado{ Baji} otkrio da wegove kolege najpre nisu prihvatile poziv da budu deo ovog projekta. „Imao sam veliku `equ da u seriji igraju moji drugovi i klasi}i koji su danas veliki glumci, Bogdan Dikli} i Lazar Ristovski – ali oni nisu bili zainteresovani. Kasnije je ~uveni Dragan Nikoli} prihvatio da igra ulogu @ote koju Dik nije hteo, a kada je „Selo gori“ krenulo da hara, zvao me je Lazar i molio da mu napi{em ulogu“, rekao je Rado{ Baji} svojevremeno za “Blic“. Podsetimo, Rado{ Bajii} nedano je progovorio o odnosu sa svojim klasi}em Lazarom Ristovskim.

„On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medve|e. Hodamo i jedemo {ta se na{lo. On grize jabuku, ja par~e kifle, pa razmewujemo kao bra}a. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skup{tine…. Pedeset godina kasnije sve je oti{lo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti… To vi{e nije ~ovek koga sam poznavao, ~ijim uspesima sam se radovao, s kojim sam delio snove i prelepu mladost… Gde je nestao moj najboqi drug, koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj, ~ak ni meni? Koji bi sve za sebe. Bo`e Svevi{wi, ako nam uzima{ snagu, sa~uvaj nam du{u, obraz i ~ast…“, napisao je Rado{ uz fotografiju iz pro{losti, na kojoj je s glumcem Lazarom Ristovskim.

Pri~alo se da je u ~uveni hit Ane Nikoli} ulo`eno najvi{e para, a ne}ete verovati ~ija je pesma najskupqa na estradi

Boban Rajovi} ima najskupqu pesmu na estradi.

Peva~ Boban Rajovi} je u emisiji „Ispovest“ otvoreno govorio o svojoj karijeri, te priznao da je jedan od svojih hitova platio ~ak 35.000 evra.

„Tako je bilo u to vreme, druga~ije nego danas. Ima i danas skupih pesama, ali u to vreme je tako bilo. Te pare nije uzela samo Marina Tucakovi} nego kompletna ekipa koja je radila na tom hitu. Zaista je iza{lo toliko, neko za te pare uradi ceo ablum sa sve promocijom, ali mene nije bio strah da ulo`im, i{ao sam do kraja“, rekao je on.

Podsetimo, Ana Nikoli} je pesmu „Romale romali“ platila 30.000 evra, te se dugo pri~alo da je upravo taj hit najskupqi na estradi, ali Boban je svoju numeru platio 35.000 evra.

Peva~ica Verica [erifovi} iza sebe ima dva braka i oba su trajala kratko. Zbog qubavi prema Rajku [erifovi}u, ocu Marije [erifovi}, Verica je napustila gimnaziju, a malo qudi zna da joj `ivot uop{te nije bio lak. Verica [erifovi} se razvela 2003. godine od Rajka, kako je tada istakla, ostala je u braku ostala zbog svoje }erke Marije [erifovi}, jer se pla{ila da }e ona pripasti suprugu. Kako je ispri~ala, u jednom trenutku braka Verica je po`elela da ostavi tada{weg supruga, ali se zbog wegovog poteza brzo i predomislila.

„Kada je Marija bila mala, `elala sam da napustim Rajka i podnela sam papire za razvod, ali on je imao veze u Kragujevcu i uspeo je da smuva da Marija pripadne wemu. Do`ivela sam ja~i nervni slom i rekla: „Ma, neka mi bude kako bude. Odustajem od razvoda, odustajem od svega“. Sad posle toliko godina mogu da ka`em, mo`da je to tako moralo da bude“, ispri~ala je svojevremeno Verica i dodala da je glavni razlog wihovih problema zapravo bio alkohol.

„Prosto ne mogu da verujem da dve ~a{ice rakije mogu da promene ~oveka. Wega su svi voleli jer je dru{tven, drug do koske, ali kad popije dve, tri to vi{e nije taj ~ovek. Te{ko sam se nosila sa tim, nisam samo ja, svi smo, i svekar, svekrva, jetrva…“, rekla je peva~ica i otkrila zbog ~ega je trpela nasiqe.

„Bila sam dete, {ta sam znala sa 18 godina. Mnogo sam krila, ~ak i od roditeqa. Tata da je znao, on bi ga odrobijao. Dobro, nekad sam mogla da sakrijem, nekad nisam“, iskrena je bila [erifovi}ka u emisiji „Iz profila“, prenosi Telegraf.

MIHINA ]ERKA DONELA NA SVET DE^AKA: Rodio se Sini{a!

]erka pokojnog Sini{e Mihajlovi}a, Virxinija, porodila se ovog utorka i na svet je donela de~aka Sini{u Leonea.

Kao {to je i najavila pre nekoliko meseci, Virxinija Mihajlovi} Voqako odlu~ila je da svom sinu da ime po ocu koji je preminuo u decembru 2022. godine.

Mihina udovica Arijana je na dru{tvenim mre`ama podelila fotografiju svog unu~eta.

Novi ~lan familije je dobio ime Sini{a Leone, po{to Leone na italijanskom zna~i lav, {to ima simboliku koju Virxinija vezuje za svog pokojnog oca.

Virxinija i fudbaler \enove Aleks Voqako osim sina kog su sad dobili imaju i }erkicu Violante, koja ima skoro tri godine.

Pokojni Sini{a Mihajlovi} je unuku mnogo voleo, ali na`alost nije uspeo da provede mnogo vremena sa wom. Me|utim, wihovi zajedni~ki trenuci bili su dragoceni i ispuweni ~istom qubavqu i sre}om, a neretko su ih na mre`ama delile Virxinija, Sini{ina supruga i devoj~icina baka Arijana, kao i drugi ~lanovi porodice. Violante i Sini{a su od prvog momenta imali posebnu povezanost, a wenom ro|ewu se legendarni fudbaler i trener izuzetno obradovao.

HAOS U AUSTRALIJI!

Pet mu{karaca zaigralo za `ensku ekipulomili noge suparnicama, osvojili titulu, ka`wavan ko ne}e da igra protiv wih!

Sve je ve}i broj sportskih skandala koji su vezani za nastupe mu{karaca u `enskim disciplinama, i to samo zato {to se ti mu{karci "ose}aju `enama".

Posledwi u nizu takvih primera sti`e iz Australije.

Naime, sidnejski `enski fudbalski klub "Lete}i {i{mi{i", koji sa ponosom isti~e da ima pet igra~a koji su biolo{ki mu{karci, ali se ose}aju kao `ene, te da, shodno odredbama Zakona o zabrani diskriminacije na osnovu pola iz 1984. godine, imaju pravo da igraju "jer su u pitawu transrodne osobe" - postao je {ampion tamo{we Premijer lige.

U velikom finalu taj klub je pobedio Vest Penant s 5:4.

Ina~e, "Lete}i {i{mi{i" su izazvali ogromnu polemiku jo{ pred po~etak sezone, jer su neki klubovi najavili da }e odbiti da iza|u na teren protiv wih (to se desilo i u polufinalu Premijer lige, pa su tako potowi {ampioni bez borbe pro{li u finale), a potom je usledio pravi mali haos.

Recimo, de{avale su se pobede od 10:0, a da jedan od igra~a (ne igra~ica) postigne {est golova, a neke suparnice su bile deklasirane i sa 12:0.

Do finala se stiglo bez poraza, ali i uz nove skandale.

Recimo, Frenk Parizi, predsednik @FK Sent Patrik, izjavio je da je jedan od mu{karaca koji igra za nove {ampion(k)e - slomio nogu igra~ici wegovog kluba, posle ~ega su, {to iz prvog tima, {to iz mla|ih kategorija Sent Patrika oti{le 24 fudbalerke, zabrinute za svoju bezbednost.

Klubovi koji su odbijali da igraju protiv pomenutog spornog tima bili su ka`wavani nov~ano, a pre}eno im je daqim sankcijama. Zapre}eno je, od strane rukovodstva takmi~ewa, da bilo koja igra~ica koja bude javno pri~ala o ovome "odgovara}e na sudu zbog diskriminacije".

Sa druge strane, britanski "Dejli mejl" navodi da je finale odr`ano uz velike snage bezbednosti, da su one zabrawivale profesionalno fotografisawe, a proveravani su i telefoni prisutnih qudi, kako bi se videlo da li su wima fotografisali utakmicu.

Savez je sa svojih internet sajtova i naloga na dru{tvenim mre`ama povukao podatke o identitetu igra~a i igra~ica {ampionske ekipe, "kako bi se sa~uvala wihova bezbednost"

Isti Savez nije se ogla{avao kada su mu{karci koji igraju za `ensku ekipu - slomili nogu suparnici.

Na kraju je, eto, prvenstvo zavr{eno, iako {ampioni nisu odigrali {est utakmica, ~etiri u liga{kom delu sezone, i dve u polufinalu, jer suparnice nisu `elele da u~estvuju u onome {to smatraju i nebezbednim i nakaradnim.

Siner i Alkaraz imaju nemogu} zadatak, ovde je Novak neprikosnoven

Novak \okovi}, najboqi teniser ikada, nakon zavr{etka US Opena nije vi{e me|u trojicom najboqih na ATP listi i sada zauzima 4. mesto iza Karlosa Alkaraza, Aleksandera Zvereva i Janika Sinera.

Novak \okovi} sigurno dr`i ve}i deo teniskih rekorda i jedan od wih vezan je upravo za ATP listu, a malo qudi zna za wega.

Naime, \okovi} je ~ak 756 nedeqa proveo na nekoj od prve tri pozicije na ATP listi i tu je apsolutni kraq.

Iza Srbina su ostali Roxer Federer sa 750, Rafael Nadal sa 686 nedeqa, dok je ~uveni Ximi Konors daleko iza trojice najboqih sa 592 nedeqe me|u trojicom najboqih.

Ima}e prilika Novak da se vrati me|u Top 3 mesta na ATP listi, a mladi teniseri poput Janika Sinera, Karlosa Alkaraza, ima}e zaista gotovo nemogu} zadatak da urade ono {to je Novak.

Alkaraz i Siner dominirali, sad slede kqu~ni potezi za Novaka \okovi}a

Ove godine Novak \okovi} nije uspeo da osvojio nijedan grend slem pehar, a prokletstvo US Opena je nastavqeno. Prvi put od 2017. godine (uspeo je to ~ak i 2022. godine kada nije igrao Australijan open i US Opena iz razli~itih razloga). Pre toga nije uzeo titulu jo{ 2009. i 2010. godine. Kakav niz, kakva sila. Ipak, sa 37 godina i nizom malera to jednostavno nije mogao da uradi.

NOVAK TRENIRAO U BEOGRADU PRED

DEJVIS KUP, NA

OVO NIJE BA[ NAVIKAO

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} priprema se za Dejvis kup me~ koji Srbija za vikend igra protiv Gr~ke u Beogradu. Novak, koji je nedavno ispao u tre}em kolu US Opena na{ao se na terenu sa Hamadom Me|edovi}em, koji je igrao finale ~elenxera u Istanbulu u nedequ.

Na presvu~enu, zelenu podlogu se privikavaju i ostali momci koji su se stavili na raspolagawe selektoru Viktoru Troickom. \okovi} je vi{e puta dolazio u tu dvoranu, ali na ko{arka{ke utakmice Crvene zvezde, pa su mu ovo ne{to druga~ije okolnosti kada }e se i sam na}i na terenu Pionira.

Pored \okovi}a i Me|edovi}a, tu su i Miomir Kecmanovi}, Du{an Lajovi} i Marko Maksimovi} kao sparing partner.

Na spisku nema Lasla \erea, koji }e za vikend mo}i zbog povrede da bude samo moralna podr{ka u dvorani „Aleksandar Nikoli}“.

Me~evi Dejvis kupa se igraju 14. i 15. septembra, a `reb je u petak u podne. Kod Grka u sastavu ne}e biti Stefanos Cicipas.

Slede}e godine ni na jednom turniru ne}e braniti titulu, osim ukoliko ne stigne do trofeja na mastersu u [angaju ili Parizu (tu je rekorder u svim ili gotovo svim parametrima). Dakle, \okovi} je do`iveo da mu dve titule uzme Karlos Alkaraz na Rolan Garosu i Vimbldonu i najlu|e od svega {to [panac ni na jednom od dva turnira nije odigrao na 100 odsto. Ipak, Novak je do`iveo povredu na Rolan Garosu zbog koje se povukao, a onda je na Vimbldonu igrao samo 37 dana posle operacije i samo finale. Vi{e od toga nije mogao da uradi.

Partizan ne}e igrati turnir na Kalemegdanu, ovo je nova lokacija

Dugo najavqivani turnir "NIS Open Air" zvani~no se seli u Halu 3 Beogradskog sajma, potvr|eno je na sajtu Partizana.

Najavqeni turnir, koji je planiran da se odr`i tokom narednog vikenda na otvorenim terenima KK

Partizan na Kalemegdanu, seli se zbog lo{ih vremenskih uslova u Halu 3 Beogradskog sajma. U skladu sa vremenskom prognozom, doneta je odluka da Partizan, Pariz i AEK odmere snage pod svodovima hale u kojoj su crno-beli prvi put igrali 21. januara 1967. godine u Kupu pobednika kupova protiv turske ekipe ITU (80:58 u korist crno-belih).

Do tada, doma}a prvenstva su igrana na otvorenim terenima, a navedena utakmica je bila evropska „premijera“ KK Partizan u Beogradu. Crno-beli su se na Sajmu zadr`ali sve do prelaska u legendarnu Halu sportova, decembra 1968. godine. Nakon donete odluke u skladu sa vremenskim uslovima, Partizan }e za samo 72 sata prilagoditi sajamsku dvoranu FIBA standardima i izgraditi tribine kapaciteta 5.000 mesta. Konfiguracija tribina u odnosu na Kalemegdan ostaje ista, tako da kupqene ulaznice va`e.

Tokom turnira, KK Partizan }e predstaviti nove dresove u kojima }e nastupati u sezoni 2024/25. Bi}e to prilika da navija~i po prvi put vide crno-bele u novoj garnituri.

Prvog dana turnira, 13. septembra, sastaju se Partizan i AEK od 19 ~asova. U subotu, 14. septembra igraju Pariz i AEK, tako|e od 19 ~asova, dok se u nedequ, 15. septembra, od 21 ~as sastaju Partizan i Pariz.

Luka Don~i} se oglasio zbog Bore ^orbe, pa podelio wegovu kultnu pesmu

Slovena~ki ko{arka{ Luka Don~i} nije ostao imun na vest koja je potresla mnoge na Balkanu prethodnih dana.

U 72. godini je u sredu 4. septembra preminuo Bora \or|evi}, legendarni roker i ~lan muzi~kog sastava „Ribqa ~orba“.

Bora je godinama bio u Sloveniji i preminuo je u Qubqani, da bi wegovo telo bilo preba~eno u Srbiju i sahrawen je u ^a~ku. Luka je, po svoj prilici, kao i mnogi drugi iz razli~itih generacija, odrastao uz neke od hitova „Ribqe ~orbe“, pa je jednu pesmu i sam pokazao da slu{a.

„Kad sam bio mlad“, i{lo je sa Lukinog telefona u automobilu, {to je mladi ko{arka{ slikao.

Don~i} se trenutno odmara izme|u sezone u kojoj je sa Dalas Maveriksima igrao finale NBA lige i neuspe{nog poku{aja da sa reprezentacijom kroz kvalifikacioni turnir izbori odlazak na Olimpijske igre.

Tesan poraz Zvezde u Pireju!

Ko{arka{i Crvene zvezde pora`eni su od ekipe Olimpijakosa rezultatom 87:83, u utakmici zatvorenog tipa u Pireju.

Me~ je odigran u dvorani "Mira i Prijateqstva" a najefikasniji kod beogradskih crveno-belih koji su igrali nekompletni, bez Milo{a Teodosi}a i Nemawe Nedovi}a, bili su Kodi Miler Mekintajer sa 18 i Jago Dos Santos sa 17 poena, dok je Xoel Bolomboj bio najboqi skaka~ utakmice sa 11 uhva}enih lopti i 14 poena.

Duel u Pireju bio je pravi takmi~arski, izuzetno ~vrst i borben, a Crvena zvezda je nakon izjedna~ene prve deonice (23:23), vodila na poluvremenu sa 38:35. Tokom tih 20 minuta je najefikasniji bio Mekintajer sa 12 ko{eva.

Ekipa Janisa Sferopulosa je bila u prednosti i na kraju tre}e ~etvrtine (56:54), ali je onda popustila u neizvesnoj zavr{nici i pretrpela je poraz u me~u koji je za tim sa Malog Kalemegdana bio od velike koristi pred start sezone i svakako najja~a provera do sada.

U sastavu Olimpijakosa istakli su se Mozes Rajt sa 25 poena i 10 skokova i Sa{a Vezenkov sa 24.

"KADA PONOVITE LA@ 500 PUTA..." @eqko Obradovi} pri~ao o buxetima i {ansama ve~itih u Evroligi!

Ko{arka{i Partizana zapo~eli su pre mawe od mesec dana pripreme za novu sezonu, a strateg crno-belih @eqko Obradovi} govorio je u jednoj emisiji o {ansama wegovog tima, ali i Crvene zvezde, da naprave iskorak u Evroligi, kao i o buxetima. Pre svega, najtrofejniji evropski trener upitan je koliko mogu beogradski ve~iti rivali u elitnom klupskom takmi~ewu predstoje}e sezone. - I Crvena zvezda i Partizan mogu mnogo. Nikakvu dilemu nemam u tom smislu. Kad sam pri~ao o tome, Evroliga je nastala 2000. godine, kada je bilo i FIBA takmi~ewe, pa je 2001. godine formirana jedinstva. Nisu svi klubovi ravnopravni, ima osniva~a koji donose odluke i ukqu~ena su im dva, Bajern i ASVEL, a ostalih pet koji igraju nemaju pravo glasa. To nije logi~no. Mislio sam u tom smislu da moramo da se izjedna~imo, jer ni Zvezda, ni Partizan nemaju prava od TV prenosa, a nemaju ni prava od ABA lige - rekao je Obradovi} u razgovoru za "Euronews".

Tema koja se nadovezala na to su bili buxeti klubova u Evropi.

- Da bismo igrali Evroligu, moramo da platimo, Dobar igra~ u ko{arci ko{ta milion ili dva miliona evra. Buxeti? Ne igraju uvek buxeti, naravno, ne osvajaju timovi sa najve}im buxetom Evroligu, niti su osvajali, niti }e osvajati. U tom smislu mislim da Zvezda i Partizan mogu mnogo.

Na kraju, @eqko Obradovi} je odlu~io da stane na kraj "la`nim pri~ama" koje se mogu ~uti, o tome kako je uvek vodio ekipe sa najve}im buxetima.

- Jedne godine sam trenirao ekipu sa najve}im buxetom i nikad posle toga. To je pri~a koja se pri~a i nemam problem sa tim. Lako se u|e na sajt i pogleda, proveri. Kada neko `eli da doka`e ne{to {to ne mo`e da se doka`e, onda se hvata... Kada ponovite la` 500 puta, onda je najlak{e svima. Da ne pri~am o propagandi i tako daqe - zakqu~io je popularni @oc.

„Da nastavim gde sam stao pre 6 godina“

Novi fudbaler Crvene zvezde Nemawa Radowi} raduje se utakmici protiv Napretka i atmosferi koja ga ~eka na stadionu "Rajko Miti}".

Fudbaleri Crvene zvezde do~eka}e u subotu od 20 ~asova ekipu Napretka u osmom kolu Superlige Srbije.

Ulaz }e navija~ima na taj me~ biti slobodan, a klub je pripremio poseban na~in da oda po{tu preminuloj rok legendi Bori \or|evi}u i obele`i 61. ro|endan Marakane.

Radowi} je stigao u smiraj prelaznog roka i predstavqen je zajedno sa jo{ dvojicom zvu~nih poja~awa, Radetom Kruni}em i Silasom Katompa-Mvumpom.

„Radujem se utakmici protiv Napretka, drago mi je {to se igra na Marakani i {to }u mo}i ponovo da u`ivam u sjajnoj atmosferi, koju samo na{i navija~i mogu da naprave. Na narednom me~u }emo proslaviti i 61. ro|endan na{e Marakane, ku}e svih zvezda{a. Ne mogu da do~ekam da istr~im ponovo na teren i da nastavim tamo gde sam stao pre {est godina“ rekao je Radowi}, prenosi klupski sajt.

Zvezda }e posle utakmice protiv Napretka igrati u Ligi {ampiona sa Benfikom, a potom ve~iti derbi protiv Partizana. Radowi} o~ekuje veliku podr{ku u tim utakmicama.

„O~ekuje nas gust raspored i izuzetno te{ke utakmice. Prvo je pred nama me~ protiv Napretka, zatim Liga {ampiona i ve~iti derbi. Bi}e nam potrebna podr{ka na{ih zvezda{a. U`eleo sam se igrawa pred Zvezdinom publikom, verujem da }e do}i da nas pozdrave i da }emo i u narednom periodu zajedno ostvarivati sjajne rezultate. Dobio sam mnogo poruka tokom leta, a naro~ito kada sam se vratio u Zvezdu. Imam poseban odnos sa navija~ima, na koji sam ponosan. Pozivam ih i ovom prilikom da do|u na stadion, radujem se da ih vidim u velikom broju na Marakani“ izjavio je novi-stari ofanzivac Zvezde.

BRDO MILIONA STI@E NA MARAKANU! Otkriveno koliko novca dobija Zvezda od Lige {ampiona

Bli`i se start novog formata Lige {ampiona i "zlatnoj nedeqi", odnosno igra}e se tri dana od slede}eg utorka do ~etvrtka. ^uvena mu{ema e da se zatrese i na Marakani u me~u Crvene zvezde i Benfike (19. septembar) u izvesnom spektaklu.

Bi}e to prvi od ~etiri koliko }e Beograd videti, nakon {to }e gostovati jo{ Barselona, [tutgart i PSV iz Ajndhovena, a izabranici Vladana Milojevi}a jo{ i}i kod Intera, Milana, Jang Bojsa i Monaka.

Ta~no nedequ dana pre starta prve faze elitnog takmi~ewa iza{le su nov~ane nagrade za sve klubove. Specijalizovana stranica "FootballMeetsData" objavila je nezvani~nu listu koliko su klubovi ve} sada zara-

dili, a me|u wima je Zvezda na 33. mestu. Samo za plasman u L[, isto kao i drugi, crveno-beli su dobili 18,62 miliona evra, ali tu su i nagrade od marketin{kih prava i one od petogodi{weg i desetogodi{weg koeficijenta. Gledaju}i marketing, tu su tek 33. u takmi~ewu, a u koeficijentu na 25. i 28, {to je jako dobar rezultat. Sve kada se izra~una na Ma-

rakanu }e da legne od UEFA ~ak 25,47 miliona evra. I to nije sve! Zvezda }e mo}i da zaradi dodatan novac u slu~aju da naprave dobre rezultate. Svaki bod se vrednuje sa ~ekom iz Niona od 700.000 evra, a pobeda 2,1 milion evra. Tako|e, svaki boqe rangirani plasman u jedinstvenoj tabeli vredi 275.000 evra. Naravno, tu su i nagrade u slu~aju plasmana u nokaut rundu.

THURSDAY l ^ETVRTAK 12. 9. 2024.

Pe{i} otkrio zbog ~ega

vi{e nije selektor Srbije

Svetislav Pe{i}, ~uveni ko{arka{ki strateg, potvrdio je da vi{e ne}e biti se lektor Srbije.

Svetislav Pe{i} je objasnio kada je doneo od luku, ali i zbog ~ega, te }e KSS sada morati da prona|e novog selektora.

„Predsednik KSS-a Predrag Danilovi} podneo je ostavku. Kako sam razumeo, uradio je to da bi omogu}io novom rukovodstvu saveza da na po~etku novog olimpijskog ciklusa formira novi stru~ni {tab i ciqeve. [to se mene li~no ti~e, jo{ pre Pariza saop{tio sam da neko drugi treba da nastavi ono {to sam zapo~eo. Po{to vidim da me neki nisu dobro ~uli, sada im poru~ujem, da odgovorni – oni koji }e ubudu}e voditi KSS – treba da znaju da izme|u ostalog moraju da tra`e i novog trenera. Ja }u, naravno, uvek biti na raspolagawu srpskoj ko{arci, ali }u se okrenuti nekim drugim ciqevima i projektima za koje nisam imao vremena zato

{to sam 24 ~asa dnevno bio u slu`bi nacionalnog tima Srbije“, rekao je Svetislav Pe{i} za „Politiku“.

Svetislav Pe{i} je bio selektor Jugoslavije u periodu od 2001. do 2002. godine, dok je selekciju Srbije preuzeo 2021. godine i sa wom je osvojio bronzu na Igrama i srebro na Svetskom prvenstvu. KSS }e morati brzo da reaguje jer Srbija naredni me~ igra ve} 21. novembra protiv Danske u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo koje se igra 2025. godine.

Kandidata je puno, ali }emo morati da sa~ekamo u narednim danima odluku Ko{arka{kog saveza Srbije.

KSS se oglasio zbog Pe{i}a, iz saveza potvrdili da Kari odlazi, evo {ta su mu rekli

Ko{arka{ki savez Srbije objavio je saop{tewe u vezi sa odlaskom Svetislava Pe{i}a sa klupe selektora srpske reprezentacije.

Pe{i} je u utorak napustio mesto selektora i zvani~no, nekoliko nedeqa po{to je sa reprezentacijom osvojio bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu.

Godinu ranije je osvojio i svetsko srebro na Mundobasketu u Manili, a Srbija je na oba turnira pronalazila dobru igru u razli~itim okolnostima i ekipama.

KSS je sada odlu~io da se za te rezultate zahvali dosada{wem {efu stru~nog {taba koji je i pre dve decenije vodio, tada selekciju Jugoslavije.

„Selektor mu{ke A reprezentacije Srbije Svetislav Kari Pe{i} }e po isteku va`e}eg ugovora, krajem septembra, prestati da obavqa tu funkciju. Sedamdesetpetogodi{wi trener koji je osvojio medaqe na svim velikim takmi~ewima, Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, nakon tri godine u svom drugom mandatu na klupi nacionalnog tima na{e zemqe ostavqa svojim naslednicima u amanet primer predanog rada, dobre pripreme i dobrih rezultata.

U posledwe tri sezone, selek-

KO SU POTENCIJALNE ZAMENE

ZA PE[I]A NA KLUPI SRBIJE?

Izbor nije preveliki, da li je vreme za povratak \or|evi}a

Odlazak Svetislava Pe{i}a sa klupe reprezentacija Srbije pokrenuo je pitawe - ko umesto wega?

Kari je sa Srbijom napravio spektakularne rezultate – prvo je sa „orlovima“ na Svetskom prvenstvu na Filipinima, Japanu i u Indoneziji iznenadio svet i osvojio svetsko srebro, dok je potom na Olimpijskim igrama pokazao da to nije slu~ajnost, po{to je Srbija osvojila bronzanu medaqu, uz ispu{tenu pobedu nad Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

U ovom tekstu }emo se pozabaviti mogu}im naslednicima jednog od najuspe{nijih selektora u istoriji srpske ko{arke.

Bavi}emo se trenerima koji su zapravo realna meta, jer te{ko je o~ekivati da bi Darko Rajakovi} pristao da se, pored obaveza u NBA ligi, obave`e klupi „orlova“, pre svega zbog fizi~ke razdaqine Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Srbije.

DU[AN ALIMPIJEVI]

Iako mlad, ovaj 38-godi{wi trener Be{ikta{a je u Turskoj pokazao da je mo`da i najtalentovaniji doma}i stru~wak. Alimpijevi} je sa Bursom bio odli~an, progla{en je za trenera sezone u Evrokupu 2022. godine.

Ukoliko nastavi da di`e karijeru na na~in na koji to radi, nema dileme da }e i Alimpijevi} u jednom trenutku sesti na klupu Srbije, s obzirom na to da je pravi zalog za budu}nost, jedino pitawe je da li }e to biti sad.

SA[A OBRADOVI]

tor Pe{i} je sa reprezentacijom Srbije osvojio bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu i srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, uz plasman u osminu finala na Eurobasketu 2022. Prethodno, Svetislav Pe{i} je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvajao zlatne medaqe na Eurobasketu 2001. u Istanbulu i Svetskom prvenstvu 2002. u Indijanapolisu“, poru~ili su iz Saveza. Zbog toga su mu rekli veliko „hvala“ na svemu {to je uradio posle jednog turbulentnog perioda kada Srbija nije uspela da ode na Olimpijske igre u Tokiju. Sada }e naslednik imati te`ak zadatak. „Nasle|e Svetislava Pe{i}a u srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj ko{arci, ogleda se i kroz uspehe ovog stru~waka na klupskom pla-

nu, kao i uspehe sa reprezentacijom Nema~ke, odnosno mla|im selekcijama SFR Jugoslavije, sa kojom je osvajao zlatne medaqe u kategorijama do 19 godina (Svetsko prvenstvo, Bormio 1987), do 18 godina (Eurobasket, Austrija 1986.) i do 16 godina (Eurobasket, Bugarska 1985.) Za sve u~iweno za reprezentaciju Srbije, kao i doma}u ko{arku u globalu, Ko{arka{ki savez Srbije se zahvaquje Svetislavu Pe{i}u i `eli mu puno sre}e i radosti u godinama pred wim. Istovremeno, KSS upu}uje zahvalnost doskora{wem direktoru reprezentacije Srbije Draganu Tarla}u, koji je posle tri godine uz srpski nacionalni tim nastavio karijeru sportskog funkcionera u Nema~koj“, saop{tili su iz Saveza.

Legendarni ko{arka{ je postao jedan od najcewenijih trenera u Evropi, sa Monakom bele`i odli~ne rezultate, a iako je bilo re~i da bi mogao da naputi klupu tima iz „kne`evine“, to se nije dogodilo. Da jeste, nema dileme da bi Obradovi} bio najozbiqniji kandidat za mesto selektora Srbije, ali je `estok raspored u Evroligi potencijalna „ta~ka sporewa“.

ALEKSANDAR \OR\EVI]

Sa Srbijom je osvojio srebro na OI u Rio de @aneiru 2016. godine, Mundobasketu 2014. u [paniji i Evrobasketu 2017. u Turskoj. Nije stigao do zlata, ali jeste bele`io odli~ne rezultate, a Srbiju je napustio 2019. godine.

Potom je radio kao selektor u Kini, koju je napustio u junu 2024. godine.

Slobodan je, nije seo na klupu ni Italije, ni Dubaija… U ovom trenutku se ~ini kao mo`da i najizvesniji naslednik Svetislava Pe{i}a.

NEKO ^ETVRTO IME

IZ SRBIJE (ILI REGIONA)

Ne bi trebalo kao opcije zanemariti ni eventualno Dejana Radowi}a, mo`da i Aleksandra Xiki}a… Pogotovo {to je veliko pitawe da li }e iko od prvih opcija biti dostupan odmah.

TRENER IZ

INOSTRANSTVA

Ukoliko ne „isko~i“ neko ime iz Srbije, ne bi bilo iznena|ewe ni da {ansu dobije neko iz inostranstva. Tako|e, s obzirom na to da }e trenerska klupa biti upra`nejna tokom borbe za mesto novog predsednika KSS, ovo bi ujedno mogla da bude i jedna od kqu~nih ta~aka u borbi za ovu fotequ upra`wenu odlaskom Predraga Danilovi}a, pa nije toliko neobi~no o~ekivati i da „pukne“ bomba, te da novo rukovodstvo KSS poku{a da dovede neko ozbiqno trenersko ime koje ima dr`avqanstvo neke druge zemqe.