Srpski glas 13. april

Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

Svim vernicima pravoslavne veroispovesti `elimo sre}an i blagosloven praznik Hristovog Vaskrsewa sa `eqom da predstoje}e praznike provedete u dobrom zdravqu, miru, qubavi i duhovnom blagostawu.

Intervju nedeqe DRAGUTIN DIM^EVSKI, POTPUKOVNIK VOJSKE SRBIJE

Klawam se

Pri~a o 92-godi{woj Neveni Kotur iz Perta, jednoj od posledwih pre`ivelih iz zloglasnog usta{kog logora smrti „Jasenovac“

Kako je `iveti u Kini i koliko je te{ko uklopiti se, otkriva nam teniski trener iz Srbije

KAKAV SU PROBLEM NAPRAVILI KENGURI

NA RELACIJI AUSTRALIJA – EU – SAD Australijanci godi{we

Sada{wa petorka BRIKS-a u~estvuje sa 31,5 odsto globalnog BDP-a, dok je udeo G7 pao na 30 procenata

Neizvesnost je vratila cenu zlata

iznad 2.000 dolara

Cene zlata su i daqe visoke, a plemeniti metal je ove nedeqe ponovo prema{io granicu od 2.000 dolara po unci (u petak je vrednost zlata po unci bilo 2.021 dolar). Zlato se ina~e smatra ne naro~ito isplativom, ali vrlo sigurnom investicijom i za{titom od inflacije u neizvesnim vremenima, a posebno mu idu u prilog sada{we prilike u Sjediwenim Dr`avama.

S jedne strane, tr`i{ta o~ekuju da }e ameri~ke Federalne rezerve (Fed) mawe agresivno podi}i kamatne stope zbog straha od recesije, ili da eventualno po~nu da ih sni`avaju, {to stvara uslove kada tra`wa za zlatom obi~no raste. S druge strane, Fed-ovo ubla`avawe kamatnih stopa moglo bi ponovo da podstakne inflaciju, {to bi jo{ jednom pove}alo privla~nost ulagawa u zlato. Tr`i{ta su o~igledno sve ove budu}e rizike ugradila u ve}u potra`wu, a samim tim i vi{e cene za plemeniti metal. Poskupqewu zlata je ove nedeqe doprinela i odluka OPEK-a da smawi koli~inu ispumpane nafte. Majski sastanak Federalnih rezervi tako }e biti presudan za budu}e kretawe cena `utog metala. Ukoliko bi ameri~ka centralna banka prestala da pove}ava kamatne stope zbog usporavawa lokalne ekonomije, cene zlata bi mogle da porastu na nivo do 2.075 dolara po unci, procewuju analiti~ari. Me|utim, ako Fed odlu~i da ponovo podigne kamatne stope za 25 baznih poena (3. maja) na osnovu povoqnijih podataka o zapo{qavawu u Sjediwenim Dr`avama, cene zlata }e verovatno ponovo pasti ispod 2.000 dolara po unci.

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Zemqe koje ~ine zajednicu BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju`na Afrika, po ukupnom u~e{}u dru{tvenog bruto proizvoda u svetskoj privredi pretekle su zemqe ~lanice G7, Kanadu, Francusku, Nema~ku, Italiju, Japan, Britaniju, SAD i EU. Sada{wa petorka BRIKS-a u~estvuje sa 31,5 odsto globalnog BDP-a, dok je udeo G7 pao na 30 procenata. Kako se o~ekuje udeo zemaqa BRIKS-a do 2030. godine pora{}e na vi{e od 50 odsto globalnog BDP-a. Uz to najavqeno pro{irewe ove zajednice sigurno }e uve}ati te procente.

Zemqe ~lanice G7 ~ine oko 10 odsto svetske populacije, dok s druge strane, samo Indija i Kina ~ine oko 35 odsto. Procenti u globalnom BDP-u do 2019. godine

bili su skoro izjedna~eni. ^lanice Grupe 7 ~inile su 31,5 odsto globalnog BDP-a, a BRIKS 30,7 odsto. Unutar samog BRIKS-a, dominira kineska privreda koja sama ~ini 17,6 odsto globalnog. Iza we je Indija sa sedam odsto, Rusija 3,1 odsto, Brazil 2,4 odsto i Ju`na Afrika (0,6 odsto) svetskog BDP-a. Osim toga BRIKS najavquje pro{irewe, Banglade{, Egipat i UAE su se ve} pridru`ili Novoj razvojnoj banci BRIKS-a, a brojne druge zemqe spremne su da u~ine isto. Me|utim, uskoro se mo`e o~ekivati novi potres narednih dana jer je i Meksiko

izrazio spremnost da pristupi BRIKS-u.

Ovaj potez bi mogao da izazove i reakciju SAD koje ne gledaju blagonaklono da wihov sused trguje po ne{to druga~ijim pravilima nego do sada. Kineski BDP zapravo je pretekao BDP SAD 2015. godine ako se uporede ekonomije u uslovima pariteta kupovine. Ovo }e dovesti do zna~ajnih globalnih promena, ba{ onako kako i kineski predsednik Si \inping izneo u opro{tajnim re~ima ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dok je odlazio iz Moskve posle wihovog pro{lonedeqnog samita.

[TA AMERIKANCI O^EKUJU OD UKRAJINSKE KONTRAOFANZIVE?

Rezultati kontraofanzive ukrajinske vojske bi}e skromni, i SAD sumwaju u sposobnost Kijeva da ostvari svoje ciqeve, pi{e Va{ington post, pozivaju}i se na procene ameri~kih obave{tajnih slu`bi sadr`ane u dokumentima koji su procurili na internet.

Ameri~ki medij navodi podatke iz dokumenta sa oznakom „strogo poverqivo”, koji je sastavqen po~etkom februara na osnovu informacija agenata i obave{tajnih slu`bi.

Dokument se odnosi na „nedostatke u formirawu snaga i podr{ke” ukrajinske vojske, kao i na verovatno}u da }e ukrajinska operacija dovesti samo do „skromnih teritorijalnih akvizicija”. Prema pisawu lista, u dokumentu se napomiwe da je strategija Ukrajine vra}awe teritorija na istoku pod svoju kontrolu, kao i u poku{aju presecawa „kopnenog mosta” ka Krimu. Me|utim, ameri~ke obave{tajne agencije veruju da }e oja~ana ruska odbrana, u kombinaciji sa „stalnim nedostacima Ukrajine u obuci i snabdevawu municijom, verovatno ote`ati napredovawe i pogor{ati gubitke tokom ofanzive”.

List se poziva i na neimenovane ameri~ke zvani~nike i pi{e da tajna procena Nacionalnog obave{tajnog saveta SAD predvi|a skromne rezultate budu}e ofanzive Oru`anih snaga Ukrajine. Izvori su za novine rekli da je ova procena nedavno predstavqena grupi pojedinaca u Kongresu. Prema ovoj prognozi, malo je verovatno da }e Ukrajina mo}i da

povrati toliko teritorije kao u jesen 2022. godine, prime}uje list.

Izdawe pi{e da su nekoliko nedeqa nakon pripreme dokumenta ameri~ki zvani~nici razgovarali sa „ukrajinskim liderima”, i da su nastojali da shvate da li se ofanzivne ambicije Kijeva poklapaju sa wegovim mogu}nostima. Do jedne razmene mi{qewa o ovom pitawu do{lo je sredinom marta tokom telefonskog razgovora u kojem su u~estvovali predsedavaju}i Zdru`enog general{taba Oru`anih snaga SAD general Mark Mili, ameri~ki sekretar odbrane Lojd Ostin, ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Xo Bajden, Xejk Saliven i wihove ukrajinske kolege.

Kijev: Otvoren konkurs za pilote F-16 iz celog sveta

Ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov pozvao je strane pilote F-16 da se pridru`e stranom legionu i da se bore na strani Kijeva. „Ako postoje piloti koji znaju kako da upravqaju F-16 i spremni su da u~estvuju (u borbi), Inostrani legion je spreman da im otvori vrata“, rekao je Reznikov,

preneli su ukrajinski mediji. Reznikov je ovo rekao u ukrajinsko-odeskom medija–centru na zajedni~kom brifingu sa svojim danskim kolegom Troelsom Lundom Poulsenom. [ef Ministarstva odbrane je posebno predlo`io da strani specijalisti koji su voqni i sposobni da servisiraju stranu vojnu opre-

mu, imaju odgovaraju}e dozvole i pristup dokumentima, do|u na posao u Ukrajinu. U me|uvremenu, Jurij Ignat, predstavnik komande Vazduhoplovstva oru`anih snaga Ukrajine, rekao je da }e Oru`ane snage Ukrajine vrlo brzo mo}i da oslobode okupirane teritorije ako dobiju ameri~ke lovce F-15 i F-16.

Nisu optimisti~ni, sumwaju u sposobnosti Kijeva

Uskrs - simbolika i obi~aji

Uskrs ili Vaskrs jedan je od najve}ih hri{}anskih praznika i zbog svoje su{tine izdvaja se od svih drugih dana. Obi~aji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda `ivota nad smr}u.

Dok je Bo`i} najradosniji dan u hri{}anstu jer je tada na svet do{ao Mesija (gr~ki: Hristos), Uskrs predstavqa samu sr` hri{}anstva a to je pobeda nad smr}u kroz `rtvovawe i patwu.

Kada se slavi Uskrs

Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedequ. Datum Uskrsa se odre|uje na osnovu lunarnog kalendara. Uskr{wa nedeqa se odre|uje kao nedeqa u sedmici punog meseca koji se javi nakon prole}ne ravnodnevice.

Po{to su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs nikada ne mo`e biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha. Ove godine (2023), po julijanskom kalendaru, obele`ava se 16. aprila, dok su vernici katoli~ke veroispovesti

Obi~aji za Uskrs

Razli~ite kulture su dodale i jo{ neke obi~aje za ovaj veliki dan.

l U Italiji se praznik slavi porodi~no uz bogatu trpezu na kojoj su obavezna jagwetina, torta paskvalina, slano jelo od spana}a i jaja.

l U Srbiji se, recimo, jagwetina jede na Uskrs samo ako je pre wega proslavqen \ur|evdan.

l U Francuskoj se posle obavezne porodi~ne uskr{we mise kre}e u lov na jaja koja je doma}ica ili neko od uku}ana rano ujutro ili no} pre praznika sakrio po ba{ti ili u ku}i. Za ovu priliku prave se i posebna ~okoladna jaja, koja predstavqaju nagradu pronalaza~u. Obi~aj lova na jaja ra{irio se iz Francuske i u druge evropske zemqe, kao i u Ameriku.

l Na Filipinima se specifi~nim ritualima obele`ava cela nedeqa pre Uskrsa, a obi~aji za Uskrs su i maskirawe mu{karaca u rimske vojnike koji mar{iraju ulicama, simuliraju}i povorku pre raspe}a. Maskirani mu{karci bi~uju sebe po le|ima, a nije redak slu~aj ni da se simulira raspe}e.

l Na Bermudskim ostrvima za Uskrs se pu{taju specijalno pravqeni papirni zmajevi koji simboli{u Hristovo raspe}e. Porodi~ni ru~ak je obavezan uz nezaobilazna jela kao {to su torta od bakalara i specijalno ume{ena peciva sa znakom krsta.

l Slova~ka i deo Ma|arske Uskrs proslavqaju i specifi~nim ritualom {ibawa vrbom ili polivawa vodom povorke devojaka ili `ena koje prolaze ulicama. Veruje se da je vrba simbol plodnosti, pa otuda ovi obi~aji za Uskrs, a `ene i devojke tom prilikom posmatra~ima, „mu~iteqima“, poklawaju ukra{eno jaje.

Svim zemqama je zajedni~ki obi~aj tucawe jajima, svojevrsno takmi~ewe u ~vrsto}i jaja. Onaj ~ije jaje ostaje celo za nagradu uzima protivnikovo jaje sa naprslom quskom.

praznik Hristovog vaskrsnu}a proslavili

9. aprila.

Pripreme za Uskrs

Kako Uskrs slavi uskrsnu}e kao jednu od najzna~ajnijih dogmi hri{}anstva, va`na je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najdu`i post i va`ni praznici.

Osam dana pre Uskrsa obele`ava se Lazareva subota, koja slavi ~udo Lazarevog uskrsnu}a, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji ~uva se}awe na dan kada je Isus Hrist sa u~enicima do{ao u Jerusalim.

Nedeqa pred Uskrs naziva se strasna nedeqa i svi dani ozna~eni su kao veliki, od ponedeqka do petka. Petak se smatra najtu`nijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.

Veliki petak je dan ti{ine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se slu`i samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukra{en sto pored oltara izla`e se pla{tanica, koja predstavqa Hristov grob. Celivawe pla{tanice traje do Uskrsa, a postoji i obi~aj da se vernici provla~e ispod stola zami{qaju}i `equ i mole}i se Bogu za ispuwewe.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahrawuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemqa u kojoj po~iva Isus”.

Bojewe jaja i proslava Uskrsa

U ~etvrtak i petak uo~i Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavqa prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvarawa novog `ivota. Poreklo obi~aja bojewa jaja ne mo`e se ta~no odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predawa.

Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsewa do{la u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravqaju}i ga re~ima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka `ivota, bilo je kori{}eno u mnogim kulturama i pre hri{}anstva.

Po svetom predawu, Isus je, prorekao svoje vaskrsnu}e tre}eg dana nakon smrti, a u~enicima je rekao da }e to znati jer }e na taj dan koko{ke nositi crvena jaja.

Postoji i predawe po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta dr`ala jedna `ena. Veruje se i da je u tada{wim razli~itim kulturama postojao obi~aj darivawa {arenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojewe jaja smatra se va`nom pripremom za obele`avawe ovog praznika, pa doma}ice tome pridaju veliki zna~aj. Prvo obojeno jaje naziva se „~uvarku}a” i ostavqa se na posebnom mestu u ku}i i ~uva se do slede}eg Uskrsa, jer se veruje da {titi doma}instvo.

Uskr{wi dan

Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a qudi se pozdravqaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodi~ni praznik i slavi se uz prisustvo svih uku}ana i obaveznu sve~anu trpezu koja ozna~ava i kraj ~etrdesetodnevnog posta.

U nekim delovima Srbije doma}ice

Praznici nakon Uskrsa vezani za vaskrsewe

Prvi ponedeqak u sedmici posle Uskrsa, naziva se i pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na grobqe i preminuli preci daruju se jajima koja se za ovu priliku boje dan ranije. ^etrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesewe Gospodwe, dan kada se Hrist jo{ jednom javio u~enicima i nao~igled wih uzneo na nebo. Niz uskr{wih praznika zavr{ava se Duhovima, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole, i ovaj praznik obele`ava se pedeseti dan posle Uskrsa.

Uskrs ili Vaskrs

Razlike u kori{}ewu izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava {ta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a obja{wewe za to le`i u na{oj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad va`e}i srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.

Re~i Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom kwi`evnom jeziku. U ruskoslovenskom bogoslu`ewu Vaskrs i sve re~i vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je po~etno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zameweno sa U, pa je tako nastala re~ Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku.

Dakle, ne}ete pogre{iti za koji god se oblik odlu~ite jer svi ravnopravno postoje u na{em jeziku.

spremaju posebne lepiwe u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovr`wak, koje se razmewuju sa prijateqima. Na uskr{we jutro deca se trqaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koje je potopqeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko taj dan do|e u ku}u dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je obi~aj koji

se zove „kupusawe gnezda” i podrazumeva da deca tra`e poklone koji uku}ani za wih ostavqaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz pri~u da ih je tu doneo Uskr{wi zeka, na isti na~in na koji ih za Bo`i} donosi Bo`i} Bata.

HRISTOS VOSKRESE!

VELIKI UVEK PRAVE VE[TA^KI BALANS NA NA[U [TETU

Za{to Srbija mora da bude kriva za sve

Srpski narod je uvek bio veran istini, obrazu i slobodi i to mu je bila zvezda vodiqa u svemu. Uvek je bio na pobedni~koj strani, jer uvek do|e istina do izra`aja, ali kroz velike `rtve. Tako je i danas. Srpski narod je uvek kriv zato {to smo se kao hri{}ani tako i ose}ali. Kroz vekove smo se za to borili i izborili. Ovako je za „Politiku” akademik Matija Be}kovi} na sebi svojstven na~in prokomentarisao za{to je velikim silama, ali i susednim narodima, srpski narod uvek i za sve kriv. ^ak i onda kada srpskog naroda u tim zemqama nema, ali ima „malignog” uticaja.

O ovoj temi je i pre nekoliko dana u vi{e navrata govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, koji je, bez vidqivog razloga, trn u oku politi~kim, ali i intelektualnim elitama u Zagrebu, Sarajevu i Podgorici, kao i „beogradskoj ~ar{iji”. Povod za upirawe prsta u Beograd bili su posledwi predsedni~ki izbori u Crnoj Gori, gde je Vu~i} optu`en da se me{a u izborni proces, iako je jedini lider u regionu koji ni re~ nije rekao o tim izborima. Predsednik Vu~i} ka`e da mu smeta i da je veoma opasno to {to se Srbija

Poku{avaju da poni{te autenti~ni istorijski

narativ o stradawu Srba i da slobodarski

i nepokoran narod, koji ne vodi osvaja~ke

ratove, prika`u

u obrnutom svetlu, ka`e srpski istori~ar

Dejan Risti}

uvek optu`uje da se me{a u tu|e unutra{we odnose, ~ak i kada to ne ~ini i kada }uti, i da se uvek pravi balans tako {to se Srbija optu`uje da je ne{to kriva.

„To je jedna mantra, a oni rade dve stvari. Prva stvar je ta da Srbija uvek mora da bude kriva, kao da smo otprilike pred Prvi svetski rat i oni su namerili da Srbiju okrive za sve. Kad god Srbija ima politiku ozbiqnosti, odgovornosti i politiku u kojoj ne mogu Srbiju da gaze i u kojoj nije slabija i apsolutna u svemu. Da li im se svi|a da ponavqaju stvari koje

je radio Bewamin Kalaj, uvek je ista mantra da su Srbi krivi. A drugi razlog veoma va`an jeste na~in da nateramo nove vlasti u Crnoj Gori da oni nikada ne smeju da pomisle da imaju dobre odnose sa Srbijom, jer }emo im mi uvek govoriti da su sluge Vu~i}a, Srbije i Kremqa, to vi{e nije suptilni, nego otvoreni pritisak pojedinih zapadnih slu`bi, medija i politi~ara. To su wihovi trikovi”, ka`e Vu~i}, za TV Pink.

Istori~ar Dejan Risti} navodi da je o~ito i da se ve} ~itav niz godina, ako ne i decenija, konstrui{e jedan pseudoistorijski narativ koji, kada je na{ region u pitawu, iskqu~ivo targetira Srbiju i srpski narod kao krivca apsolutno za sve i sva{ta. Za „Politiku” ka`e da se taj narativ konstrui{e od politi~kih elita i politi~kih centara na Zapadu i jednom delu na{eg regiona, pre svega zapadnim krajevima biv{e Jugoslavije.

„Oni time poku{avaju da naru{e, ometu i poni{te onaj autenti~ni istorijski narativ koji govori o stradawu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, o genocidu koji je po~iwen nad Srbima i pobedama koje je srpski narod izvojevao i u Prvom i

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

u Drugom svetskom ratu nad protivnicima kao deo savezni~ke koalicije. Jedan slobodarski i nepokoran narod, koji ne vodi osvaja~ke ratove, prikazan je u potpuno obrnutom svetlu. Kao potpuna kontrate`a onome {ta je istorijsko i ~iweni~no, to se sada prikazuje potpuno izvitopereno. I ti narativi se konstrui{u jo{ iz kasnih osamdesetih godina pro{log veka”, isti~e Dejan Risti}. Navodi da svi zajedno treba da ulo`imo puno napora i energije, i kao gra|ani i kao pripadnici srpskog naroda i dr`ave, da taj narativ koji je beskrajno opasan ne samo po nas ve} i po mir i stabilnost u regionu.

„To je paraistorijski narativ i potrebno je da ga polako uklawamo i demontiramo i afirmi{emo ono {to jesu istorijske ~iwenice. Da uka`emo na to da Srbija jeste ne samo sredi{wa dr`ava Balkana ve} i garant mira i stabilnosti prosperiteta balkanskog poluostrva, a ne remetila~ki faktor, kako to pojedini uticajni centri mo}i poku{avaju da konstrui{u i u svojoj javnosti i u svojim politi~kim ciqevima i strategijama. Tako da je pred nama nastavak te borbe, i u wu treba da se ukqu~imo svi, naoru`ani znawem i jedinstveni oko o~uvawa nacionalnih dr`avnih interesa i prioriteta”, nagla{ava v. d. Direktora Muzeja `rtava genocida. Iz nekih zapadnih krugova posledwih godina u opticaju je tvrdwa da je Srbija na pogre{noj strani istorije, a da je srpski narod, ~ak i kada mu se oduzimaju elementarna qudska prava, remetila~ki faktor. U diplomatskim krugovima u Briselu mo`e se ~uti da u toj crnobeloj slici o Srbima predwa~e oni politi~ari koji su svoju karijeru izgradili na antisrpskim narativima koja se temeqila i na porazu Srbije u medijskom ratu devedesetih godina. Zahvaquju}i vo|ewu izbalansirane politike prema susedima, Vu~i} je uspeo prili~no da promeni razmi{qawa kod nekih zapadnih politi~ara i da po~ne da skida

Antisrpska pomama

Koliko su pojedine zemqe politi~kog Zapada oti{le daleko u antisrpskoj pomami, najboqi primer je ono {to se dogodilo u doskora neutralnoj [vedskoj 2012. godine, gde je radio-voditeq stokholmskog Radija 1, Gert Filking, suspendovan jer je u`ivo u svojoj emisiji Srbe nazvao sviwama psihopatama i retardima. U wegovu odbranu stali su istaknuti novinari, organizacije i politi~ari koji podr`avaju ovaj govor mr`we i ~ak su tra`ili da se Radio 1 izvini Gertu zbog suspenzije! Poznati radio i televizijski voditeq i novinar Robert A{berg, ina~e glavni i odgovorni urednik lista „Ekspo”, u kolumni naslovqenoj „Sme{no preterane reakcije” poistovetio je Srbiju s nacisti~kom Nema~kom i narugao se protestu ambasadora Srbije u Stokholmu Du{ana Crnogor~evi}a.

stigmu s na{eg naroda i `eqe nekih atlantisti~kih krugova da Srbija ostane `rtvovana zemqa balkanske koride.

Karijerni diplomata Zoran Milivojevi} ka`e da Srbija ima jednu „genetsku falinku” zato {to se uvek dr`i svog interesa i `eli da uvek bude nezavisna i da promovi{e uvek ono {to je istina, a s druge strane podrazumeva slobodu. Za „Politiku” ka`e da se uvek time rukovodila, ali da su na{ region i istorijske okolnosti uvek bile druga~ije. Dodaje da su uvek veliki diktirali i poku{avali da promovi{u svoje interese u koje se, naj~e{}e, Srbija nije uklapala svojom `eqom za slobodom i da uvek bude svoja na svome.

„To je kqu~na stvar, biti svoj na svome. [titila je uvek svoje

ime i svoj obraz. Srpski narod je uvek bio veran istini, obrazu i slobodi i to mu je bila zvezda vodiqa u svemu. Tako je pri{ao i svetskim ratovima i bio je najve}a `rtva i u svetskim ratovima i u svim globalnim raskolima i svetskim suprotstavqawima na ovom prostoru gde `ivimo. Na kraju, uvek je bio na pobedni~koj strani, jer uvek do|e istina do izra`aja, ali kroz velike `rtve. Tako je i danas. Mi smo svoj na svome i kao uvek kroz istoriju, gleda svoj interes, istinu i ~ast”, ka`e Zoran Milivojevi}.

Navodi da su glavne srpske determinante u svom postupawu i pona{awu uvek nepromewive i danas. To su politi~ka nezavisnost i vojna neutralnost. Samo ta dva pojma dovoqno govore i to bode o~i i jednoj i drugoj strani. „I danas `elimo da budemo svoj na svome. Srbija `eli svoj evropski put i da brani sve ono {to je weno, a to su Kosovo i Metohija, bez rezerve i izuzetka. To je ne{to {to se ne uklapa u interese i zbog toga je Srbija prokazana i progawana. Svaki globalni sukob, nadmetawe velikih, a Balkan je takav prostor uvek dovodi Srbiju u istu situaciju, da mora da se brani. Kada se pogleda kroz istoriju, Srbija nikada nije bila agresivna. Uvek se branila na temequ istine i svog imena i prezimena i svoje zemqe i u toj odbrani, u poku{aju da se slomi i prikloni, nije postojala druga formula nego da se osu|uje za nepostoje}e i da se napada za neu~iweno i da poku{a da se slomi na onome {to je istina ili za {ta se zala`u”, isti~e Milivojevi}.

Podse}a na ultimatum pred Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, 1999. godine opet bombardovawe koje nije bilo ni~im izazvano, protiv svih normi i standarda. „Svi koji su je napadali i bombardovali ~inili su mimo me|unarodnog prava i zakona. Nije slu~ajno da je Srbija u pro{lom veku najvi{e bombardovana, ~ak i bez rata”, zakqu~uje Zoran Milivojevi}.

Da je iskusni diplomata u pravu, svedo~e i re~i nema~kog politi~ara i istori~ara Vinfrida Volfa, koji je 2019. godine u intervjuu za „Politiku” konstatovao da se „Srbija {irom Evrope predstavqa kao uzrok evropskih neda}a u posledwih 100 godina, sve sa ciqem da se rehabilituju velike sile za grehe iz pro{losti”. „Trebalo bi ukazati na kwigu ’Mese~ari’

Kristofera Klarka, u kojoj je Srbija progla{ena vinovnikom Velikog rata. Poku{ao je ~ak da na primeru bombardovawa SRJ doka`e da srpska ratobornost jo{ ugro`ava evropski mir”, ukazuje Volf.

Donald Tramp, biv{i predsednik Amerike

Predsednik Grant je prebrzo vozio ko~ije prestoni~kim ulicama pa ga je policija zaustavila i uhapsila. Dobio je nov~anu kaznu i odmah bio pu{ten. Pe{ke se vratio u Belu ku}u. Istorija stara vi{e od 150 godina svedo~i da Donald Tramp nije prvi uhap{eni ameri~ki predsednik, ali je jedini, biv{i ili aktuelni, protiv kog je podignuta optu`nica. Pre nekoliko dana predao se policiji i pred sudom u Wujorku izjasnio da nije kriv po 34 ta~ke optu`nice. [ta zna~i {to je nekada{wi ameri~ki lider ostavio otiske prstiju i anfas i profil u policiji? Da li se Amerika pretvorila u banana republiku i dr`avu tre}eg sveta, kao {to tvrde Trampovi podr`avaoci, ili je dokazala da je demokratija u kojoj „niko nije iznad zakona“, kao {to tvrdi druga strana? Kao i kad je i ina~e re~ o Trampu, istina je mo`da negde na sredini.

SIROTI MALI BOGATA[: Biv{i ameri~ki lider je optu`en da je prekr{io izborne zakone, krivotvorio poslovne ra~une i prikrivao zlo~in. Kako se navodi u 34 ta~ke, Tramp je u toku predizborne kampawe 2016. potkupio biv{u qubavnicu Stormi Danijels da bi ona }utala o wihovoj vanbra~noj vezi. Tu`ila{tvo treba da doka`e da je uplata 130.000 dolara na ra~un porno glumice bila neprijavqena donacija Trampovoj kampawi. Tu`ilac Alvin Breg ima zadatak da ubedi porotu da je republikanski kandidat maskirao transakciju tako {to je svotu prokwi`io kao poslovni izdatak „Organizacije Tramp“.

Privla~i pa`wu da je milijarder, o ~ijim se utajama poreza i drugim finansijskim malverzacijama decenijama govorilo, ozbiqnije zainteresovao dr`avne organe tek kad je u{ao u politiku. Odjednom je tu`iocima postalo jasno da je mnogo toga {to Tramp radi – kriminal.

U konzervativnom delu javnog mnewa podozrevaju lov na ve{tice i pretvarawe Amerike u neku od zemaqa u kojoj se hapse biv{i lideri i politi~ki protivnici. Foks wuz prime}uje „politi~ku ~istku“. Za glasa~e Donalda Trampa nema dvojbe da je on `rtveno jagwe. A kako milijarder i biv{i predsednik, i neko ko je i danas toliko privilegovan da tu`ioca sme da nazove „kriminalcem“, mo`e biti `rtva? Koja to `rtva zara|uje na sopstvenom hap{ewu i prikupqa milione dolara za kampawu? I otkad trampovci ne vole hap{ewe politi~kih protivnika? Tramp je 2016. obe}ao da }e uhapsiti Hilari Klinton. Posetioci su na wegovim mitinzima uzvikivali: „Zatvori je, zatvori je!“

AMNEZIJA DEMOKRATA: Na drugom polu veruju da je Trampa kona~no sustigla pravda. Amerika je izuzetna i po tome {to su svi, pa i biv{i lideri, jednaki pred zakonom, smatraju liberali.

Pre vi{e od 30 godina, Tramp je zakupio celu stranu u „Wujork tajmsu“ da bi u svom proglasu zatra`io od dr`ave da pogubi hispano mladi}a i ~etvoricu crnih tinejxera koji su bili osumwi~eni za silovawe devojke u Central parku. Ispostavilo se da je petorka neosnovano osu|ena pa su svi pu{teni iz zatvora. Na vest o hap{ewu biv{eg predsednika, jedan iz petorke je zakqu~io: „Karma“.

A da li je Trampa stvarno sustigla karma? I za{to karma nema adresu i onih koji su radili isto {to i Tramp?

[anse da nekada{wi lider zavr{i iza re{etaka zbog Stormi Danijels gotovo da ne postoje. Nad glavom mu vise daleko ozbiqnije optu`nice: da je odneo klasifikovana dokumenta iz Zapadnog krila u Mar-o-Lago, podsti-

cao „pobunu“ 6. januara 2021. i tra`io da mu se u Xorxiju „prona|u glasovi“ sa izbora u novembru 2020. Jedan biv{i Trampov advokat smatra da je proces u Wujorku samo „pi{toq na vodu pre nego {to f-35 ispali raketu“, odnosno pre nego {to se otpe~ate ostale optu`nice. Ipak, sve je to na duga~kom {tapu i bez obja{wewa za{to za sli~ne stvari ne odgovara i neko ko se ne preziva Tramp. IZ ZATVORA U BELU KU]U: Bi}e te{ko podi}i optu`nicu protiv Trampa za nesavesno rukovawe poverqivim dokumentima, a da se optu`nica za isto delo ne podigne i protiv Xoa

Bajdena. I aktuelni predsednik je iz Avenije Pensilvanija iznosio dr`avne tajne, koje su zavr{avale i u gara`i wegove ku}e u Delaveru. Ni predsednikov sin Hanter Bajden nije polagao ra~une za trgovinu o~evim uticajem u Kini i Ukrajini. Protiv Bila Klintona nije podignuta optu`nica iako je i sam priznao da je lagao federalnim organima tokom afere s Monikom Luinski.

Tu`ilac tvrdi da je 130.000 dolara za Stormi Danijels bila donacija za kampawu jer je transakcija pomagala Trampovoj kandidaturi za predsednika. Pre nekoliko godina, demokrata Xon Edvards je optu`en za sli~nu stvar. Ipak, u wegovom slu~aju je presu|eno da nije prekr{io izborne zakone iako su donatori Edvardsovoj biv{oj qubavnici dali milion dolara samo da bi }utala tokom predizborne kampawe.

U pravu su i oni koji ka`u da niko ne sme da bude iznad zakona, pa ni biv{i predsednik, ali i oni kojima je sumwivo {to se s tom praksom po~elo ba{ od Trampa. Nemogu}e je pratiti de{avawa u Wujorku bez osvrta na politi~ki trenutak i ~iwenicu da je osu|eni ujedno i glavni takmac u trci za republikansku nominaciju. Nije potrebno da zaseda porota da bi se uvidelo da demokrate hvata panika od pomisli da }e Tramp, poput Granta, posle hap{ewa „od{etati“ u Belu ku}u.

BITKA ZA KO[ARE, HEROJSTVO ZA NEZABORAV

Pre 24 godine, 9. aprila , zapo~ela je Bitka za Ko{are. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 `ivota. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dubqe da prodre na Kosovo i Metohiju, {to je bio osnovni ciq napada.

Oko hiqadu i po pripadnika OVK uz podr{ku albanske artiqerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Ko{are na jugoslovensko-albanskoj granici.

Napad na frontu {irine nekoliko kilometara po~eo je rano ujutro 9. aprila 1999. godine. Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od \akovice i De~ana.

U tom trenutku na frontu je bilo ne{to vi{e od sto pripadnika grani~nih jedinica Vojske Jugoslavije (VJ). Zbog `estokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK ve}a pomo} nije mogla odmah da stigne.

Procena vojnog vrha bila je da }e kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se ve} nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pret-

DRAGUTIN DIM^EVSKI, potpukovnik Vojske Srbije

Klawam se senima junaka sa Ko{ara

Potpukovnik Dragutin Dim~evski, je 9. aprila, krenuo iz Ni{a u Bratmilovac kraj Leskovca u dom svog poginulog vojnika sa Ko{ara Miroslava Stojanovi}a. @alio mu se Miroslavov otac na drugog sina koji sa 50 i koju godinu jo{ ne}e da se `eni, pa da i on popri~a sa wim. Onda, ide za Kraqevo, pa za Novi Sad... U intervjuu za beogradske Novosti potpukovnik se se}a i otkriva Draganu Vuji~i}u kako je izgledala bitka na karauli Ko{are. Svaki deveti april od 2000. Dim~evskom je, iskren je, to najdu`i dan u godini. Od tada se klawa senima svojih mrtvih boraca sa Ko{ara, a tamo je zauvek ostalo wih 16 iz grani~nog bataqona tada{we VJ. Potpukovnik Dragutin je jedan od retkih stare{ina na{e vojske koji je na visovima Juni~kih planina, na izrawavanim kosama i vrta~ama Ko{ara, ostao svih 67 dana ofanzive OVK terorista, potpomognute NATO snagama iz agresije 1999. A vojnik Miroslav Stojanovi} koji ga je vojnim vozilo „pinc” dovezao na polo`aj iz \akovice, tog 9. aprila prvi je poginuo.

ipak je pro{lo bez ispaqenog metka.

- U krug karaule nismo mogli jer je na samom ulazu stajao traktor i po{to sam iza{ao iz vozila video sam i kratere od mina ispred popre~ene ma{ine. Ispostavilo se da je to bilo „vozilo” vodnika Tomislava Ra~i}a kojim se ovaj hrabri ~ovek ispeo iz Batu{e sa dvojicom svojih junaka, da pomogne grani~arima. Prise}a se potpukovnik Dim~e kako je odmah po dolasku otr~ao, sagiwu}i se od kur{uma, do kote „Glava” gde je vojska vodnika Sa{e Radojevi}a uveliko vodila boj:

- Obradovali su mi se kao ro|enom. Tad sam preuzeo komandu nad grani~nim bataqonom i nisam si{ao sa Ko{ara svih 67 dana. A bilo je gadnih dana. Da nisam bio oficir - plakao bih!

- Vojnik Stojanovi} nastradao je kada je sa majorom [qivan~aninom krenuo ka Batu{i da prihvati vojnike koje je komanda slala u pomo}. Na krivini ih je sa~ekala zaseda albanskih terorista koji su uspeli da se ubace na na{u teritoriju. [qivan~anin je ~udom samo rawen, a Miroslav je poginuo na licu mesta - govori Dim~evski.

postavke da }e glavni napad i}i preko Ko{ara nije bilo.

Taj deo teritorije bio je u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade koja je reorganizovala svoje jedinice, borila se sa teroristima OVK u Metohiji i stalno bila na udaru NATO-a, tako da od po~etka rata do 9. aprila nije uspela da se u potpunosti pripremi za zaustavqawe napada na Ko{arama.

Drugog dana bitke, OVK je zauzela karaulu Ko{are, {to su objavili svetski mediji. Me|utim, to nije bilo veliki uspeh jer je sama karaula okru`ena brdima i veoma nepovoqna za odbranu.

Posle pada karaule, stiglo je poja~awe od vi{e stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pe{adijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo ve}ih pomerawa do kraja rata.

Na vrhuncu borbi, Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoqcima i albanskim jedinicama, pet do {est hiqada.

Ciq napada~a – OVK, NATO-a i albanske vojske – bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izra`aja do{la tehnolo{ka prednost avijacije NATO-a.

Agresor je uspeo da zauzme teritoriju SRJ svega ~etiri kilometra u {irinu i u dubinu nekoliko stotina do hiqadu metara.

Bitka za Ko{are bila je jedna od najte`ih borbi u novijoj istoriji srpske vojske i postala je simbol odbrane otaxbine.

- Mo`da mi je to bio najve}i {ok - se}a se Dim~evski, danas 24 godine kasnije. - Na polo`aju sam bio tek nekoliko sati, pucalo se sa svih strana kada mi se preko „motorole” javio tada{wi komandat Du{ko [qivan~anin re~ima: „Dim~e, preuzmi, ja sam rawen, a tvoj voza~ je poginuo. Izre{etali su nas kad smo silazili pre Batu{e...” Posle sam ~uo {ta se se sve wima doga|alo.

Iz epopeje ratovawa na Ko{arama se}a se Dragutin i malih stvari koje su mu se, poput crva, uglavile u pam}ewe na taj Veliki petak 1999, zajedno sa mirisom baruta i mrtvim i rawenim vojnicima pogo|enim minobaca~ima, i sada ~ine jedinstvenu sliku generacijskog juna{tva.

- Negde osmog uve~e ~uli smo izve{taje sa karaule da se vide svetla i ~uje vojska sa druge strane. Ujutru, pre svitawa zazvonio je telefon u {tabu i javqeno je prvo da je napadnuta karaula Morina, a sekund kasnije i da je udar na Ko{are. Samo sam se zgledao sa komandantom Duletom i odlu~eno je da on ide na Morinu, a ja na Ko{are. Dobro se svega se}am.

Sa Dim~evskim u tovarnom delu „pinca” na karaulu su krenuli vojnici Nikola Ma~ak, Budimir [qivi} i Vladimir Bjelan. I vodnik Nikoli} je krenuo sa svoja tri vojnika za wima jer se oko albanskog sela Batu{a mogla o~ekivati zaseda. Tih 10 kilometara do karaule

Od „malih stvari” iz velikog boja od pre 24 godine ovaj Ni{lija, rodom iz juna~kog Kumanova, se}a se „lekcije” svog vojnika iz rova „da praznik Veliki petak i Uskrs mewaju datume a ne i dane u nedeqi”, a da \ur|evdan uvek pada na 6. maj. Obja{wava da mu kao karijernom oficiru i ratniku iz sukoba po~etkom devedesetih u Hrvatskoj te „verske lekcije” do 1999. nisu bile va`ne:

- Na Uskrs, tre}i dan boja, pred o~ima mi je poginuo vodnik Ivan Vasojevi} i wegova tri vojnika nekoliko stotina metara od na{ih polo`aja, dok se vojska vodnika Vladana Avramovi}a i Sa{e Radojevi}a odmarala posle 48 sati na rezervnom polo`aju. Krenuo sam ba{ ka Vasojevi}evim rovovima kad je po~eo da bije mitraqez nama pred noge. Oni ustado{e iz rova da vide da nije gre{ka i... pado{e.

Onda obja{wava: - Vod na{e vojne policije iz Vaqeva oti{ao je prethod-

- Komandovao sam sjajnim momcima, sjajnom vojskom - se}a se Dim~evski. - Moj vodnik Sa{a Radojevi} koji je zapovedao na predwem polo`aju na koti Glava tada je imao samo 19 godina. U wegov rov, na metar od wega, pala je baca~ka mina i bukvalno ga katapultirala. Kada sam dotr~ao, prvo sam video wegovu pu{ku svu izre{etanu od gelera i wega u nesvesti, ali nigde krvi. Kad se probudio i ~uo da sam rekao da mora da se vozi u bolnicu, samo je odmahnuo rukom i rekao: „Ne}u”. Ni{ta nije ~uo dva dana, ali wemu komanda nije bila potrebna da zna kako se brani Srbija.

no u pravcu kote [abanove livade odakle se oglasio taj mitraqez. Vasojevi} je mo`da pomislio da se na{i vra}aju. Umesto wih nailazila je grupa NATO-{iptarskih terorista, presvu~ena u srpske uniforme sa na{im vojnim oznakama i pod na{im {lemovima. To ih je prevarilo...

Bilo je stra{no na Ko{arama i uo~i \ur|evdana i na ovog „sveca”. Se}a se oficir kako je 4. maja, oko 18.30, poginuo vojnik Slavko Kruni} iz Kamenice kod Gorweg Milanovca. Ovog vojnika „sahranio je” tek 2003. Obja{wava Dim~evski i za{to ne mo`e da zaboravi \ur|evdan.

- Slavko nam je poginuo, tu ispred nas i nikako nismo mogli da izvu~emo telo. Nisu dali, poku{avali smo sto puta. I oni su ga pokupili sa boji{tagovori daqe Dim~evski. - Obavestili smo roditeqe, nisu verovali. Kada su tela razmewena po~etkom 2003. Kruni}evi nisu hteli da daju DNK - nadali su se da je `iv. Posle sam ~uo da su ih neki lagali da je Slavko u zarobqeni{tvu i da za pare mogu da ga izvuku. Sram da bude le{inare...

Kruni}evi otac i majka su na kraju, ipak pristali da upare svoj DNK sa sinovqevim. Pokazalo se poklapawe. Momak je ekshumiran ispod oznake N. N. sa Le{}a i prenet u rodno selo.

- Poginuo je ~etvrtog, a u wegovoj slu`benoj smrtovnici pisalo je {esti. Ja sam uverio roditeqe u pravi dan pogibije ba{ na sahrani. Otac Slavko mi je kazao: „Dobro je {to nije {estog. Makar Svetog \ur|a da nastavimo da obele`avamo...”

Se}a se potpukovnik mnogih stvari iz slu`be. Ka`e nam da predsednika Vu~i}a zna od jula 1998. kad je u Grani~ni bataqon u \akovici do{ao kao deo parlamentarne grupe. – Vu~i} je tra`io da ga odvedemo na dr`avnu granicu da se uveri kako sve izgleda. Slikali smo se na karauli Deva. I posle kada me je odlikovao. Prepoznao me je. Ja ga se se}am i po tome {to se ni tada nije pla{io.

Rojters: Optu`nica protiv Trampa podelila Amerikance i pove}ala mu {anse da dobije nominaciju

Optu`nica koju je sud na Menhetnu podigao protiv Trampa pokazala je duboke, strana~ke podele u ameri~koj javnosti

Tu`ba protiv biv{eg predsednika Donalda Trampa podelila je Amerikance, ali je pove}ala wegove {anse da dobije republikansku nominaciju za izbore 2024, pokazali su rezultati ankete koju su sproveli Rojters i Ipsos.

Anketa je sprovedena nakon {to su tu`ioci u Wujorku podigli optu`nicu protiv Trampa zbog falsifikovawa poslovnih kwiga.

Istra`ivawe je pokazalo da 49 odsto svih Amerikanaca smatra da je ispravno {to tu tu`ioci pokrenuli krivi~ni postupak protiv Trampa, prvi krivi~ni postupak protiv biv{eg ili aktuelnog ameri~kog predsednika.

Anketa je pokazala oko 84 odsto demokrata smatra da su optu`be opravdane, u pore|ewu sa samo 16 odsto republikanaca.

Oko 40 odsto republikanaca reklo je da je zbog toga ve}a verovatno}a da }e glasati za Trampa 2024. godine, dok je 12 odsto reklo da je mawe verovatno da }e ga podr`ati. Jo{ 38 odsto ka`e da optu`nica nema uticaja na wih.

Tramp sa velikom razlikom vodi u trci za kandidata republikanaca, a 58 odsto republikanaca ka`e da je on wihov omiqeni kandidat. To je vi{e u odnosu na 48 odsto u anketi koju je Rojters objavio pre podizawa optu`nice. Guverner Floride Ron DeSantis, koji jo{ nije u{ao u trku za nominaciju, na drugom je mestu po popularnosti, sa 21 odsto.

Dok su demokrate i republikanci duboko podeqeni po pitawu krivi~nog gowewa slu~aja, istra`ivawe je pokazalo da veliki broj anketiranih veruje da je Tramp organizovao isplate porno zvezdi Stormi Danijels i manekenki Karen Mekdugal kako ne bi pri~ale o aferama. Oko 73 odsto

Bela ku}a tra`i da zemqe ~lanice upla}uju vi{e novca za NATO

„Sa ameri~ke ta~ke gledi{ta, dva odsto trebalo bi da bude dowa, a ne gorwa granica”, ka`e ameri~ki dr`avni sekretar

Zemqe ~lanice NATO-a treba da pove}aju vojnu potro{wu i da tro{e vi{e od dva odsto BDP-a na odbranu, izjavio je ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken u intervjuu objavqenom za medijsku grupu „Funke”.

„Sa ameri~ke ta~ke gledi{ta, dva odsto trebalo bi da bude dowa, a ne gorwa granica”, rekao je Blinken.

On je istovremeno podsetio da od 2022. godine postoji novi strate{ki koncept NATO-a, koji odra`ava izazove na{eg vremena.

„Mi pru`amo vojnu podr{ku Ukrajini od po~etka rata. To je dovelo do ~iwenice da su zemqe NATO-a po~ele da smawuju sopstvene zalihe oru`ja. Ove praznine treba popuniti, obezbediti stabilan tempo odbrambene proizvodwe i potro{we za odbranu“, rekao je ameri~ki dr`avni sekretar.

Blinken je naglasio da Va{ington poku{ava da

obezbedi ispuwewe obaveza ve} preuzetih na samitu NATO-a u Velsu 2014. godine.

„U to vreme, ciq je bio da svaka zemqa izdvoji dva odsto svog BDP-a za odbranu“, objasnio je Blinken.

„Procewujem da }e oko dve tre}ine ~lanica NATO slede}e godine dosti}i ciq od dva odsto. Ovo je dobro, ali `elimo da svi to ostvare“, zakqu~io je on.

Za nas je va`no da svaki NATO saveznik ispuwava svoje obaveze iznad dva odsto“, naglasio je ameri~ki dr`avni sekretar.

Prema wegovim re~ima, samit NATO u julu u Viqnusu mora}e da odlu~i {ta je neophodno za budu}nost posle 2024. godine.

Makron: Strate{ka autonomija kqu~na da ne postanemo vazali

Bez strate{ke autonomije, Evropa rizikuje izlazak iz istorije, upozorava predsednik Francuske Emanuel Makron i ocewuje da Evropa mo`e da bude „tre}i pol” u odnosu na SAD i Kinu.

Emanuel Makron je, u intervjuu za Eho tokom dr`avne posete Kini, izjavio da Evropa predugo nije izgradila strate{ku autonomiju. „Danas je ideolo{ka bitka dobijena, ali sada moramo da primenimo ovu strategiju”, smatra fracuski predsednik.

„Zamka za Evropu bi bila da, kada uspe da razjasni svoju strate{ku poziciju, bude uhva}ena u poreme}aju sveta i krizama koje nisu na{e”, napomenuo je Makron.

Istakao je da se istorija ubrza-

va i da nam je paralelno potrebno i ubrzawe evropske ratne ekonomije.

Na pitawe {ta se mo`e o~ekivati od Kine u vezi sa Ukrajinom posle wegovog dijaloga sa predsednikom Si \inpingom, Makron je izjavio da misli da Kina ima isto zapa`awe da je danas vreme vojno.

„Ukrajinci pru`aju otpor i mi im poma`emo. Nije vreme za pregovore, ~ak i ako ih pripremimo. Ovo je svrha dijaloga sa Kinom: da se konsoliduju zajedni~ki pristupi”, istakao je Makron.

Prema wegovim re~ima, prvi je podr{ka principima Poveqe Ujediwenih nacija, drugi je jasan podsetnik na nuklearnu energiju „i na Kini je da povu~e posledice ~iwenice da je predsednik Putin

rasporedio nuklearno oru`je u Belorusiji, nekoliko dana nakon {to se obavezao da to ne}e u~initi”.

Tre}i je, navodi, veoma jasno podse}awe na humanitarno pravo i za{titu dece, a ~etvrti `eqa za dogovorenim i trajnim mirom.

„Napomiwem da je predsednik Si \inping govorio o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. Ali ne mo`e postojati evropska bezbednosna arhitektura sve dok u Evropi postoje invazione zemqe ili zamrznuti konflikti. Da li je Ukrajina prioritet kineske diplomatije? Mo`da nije. Ali ovaj dijalog omogu}ava da se ubla`e komentari koje smo ~uli o obliku samozadovoqstva Kine u odnosu na Rusiju”, zakqu~io je Makron.

ispitanih Amerikanaca veruje da je to slu~aj, ukqu~uju}i 55 odsto republikanaca.

Me|utim, 76 odsto republikanaca smatra da su istrage protiv Trampa politi~ki motivisane, u pore|ewu sa 34 odsto demokrata.

Oko 51 odsto svih ispitanika, ali samo 18 odsto republikanaca, smatra da bi optu`be trebalo da spre~e Trampa da se ponovo kandiduje za predsednika.

FALE RADNICI, RASTU CENE ENERGENATA

gubi ekonomsku mo}

Nema~ka gubi ekonomsku mo}, pored ostalog i zato {to ima problem sa sve starijim dru{tvom i nedovoqnim brojem radnika, a odustajawe od gasa, nafte i ugqa uti~e na rast cena energije, zakqu~ak je istra`ivawa minhenskog univerziteta.

Navodi se da se umesto najavqivane recesije o~ekuje mali privredni rast od 0,3 odsto, jer je zima bila blaga, a potro{wa energije mawa od o~ekivane, preneo je Doj~e Vele.

„Ekonomski pad u zimskoj polovini 2022/23. verovatno je bio mawi nego {to se strahovalo u jesen”, rekao je profesor na Ifo institutu za ekonomska istra`ivawa na Univerzitetu u Minhenu Timo Volmershojzer.

Ifo institut pripada grupi od ~etiri vode}a nema~ka ekonomska istra`iva~ka instituta koji dva puta godi{we za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja, a ovog prole}a pridru`io im se i jedan istra`iva~ki institut iz Austrije.

Wihova predvi|awa su va`na za procenu poreza, a samim tim i za kreirawe saveznog buxeta.

Volmershojzer napomiwe da industrija ima mnogo naruxbina, iako op{ti uslovi nisu povoqni za poslovawe.

„Trajni problemi sa isporukom poluproizvoda, ekstremni skokovi cena energenata i mawak radnika, smawili su proizvodne mogu}nosti nema~ke privrede i spre~ili sna`niji rast bruto doma}eg proizvoda”, nabraja minhenski profesor.

Stru~waci za 2024. godinu o~ekuju rast od 1,5 odsto, ali to je jo{ prili~no nesigurna procena, jer je mnogo nepoznanica i dodaju da geopoliti~ke napetosti ili niske temperature mogu u svakom trenutku ponovo da izazovu rast cena.

„Opasnost od nesta{ice gasa naredne zime jo{ uvek postoji”, ka`e Volmershojzer.

Poru~uje da sredworo~ne prognoze nisu ru`i~aste.

„Prema na{im procenama, prose~na stopa rasta nema~ke privrede bi}e tek oko pola odsto krajem decenije”, najavquje profesor.

DODIK RAZO^ARAN U EVROPSKU UNIJU

Sve im mawe verujem, Srpska }e sara|ivati sa Kinom u svim oblastima

„Republika Srpska }e sara|ivati sa Kinom u svim oblastima, jer sve mawe verujem u dobre namere kada je re~ o EU“, poru~io je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Sve vi{e verujem u to da mi treba jo{ `e{}e da defini{emo na{e interese i za wih se borimo do kraja. Ako ne mo`e sa EU, mo`e sa nekim drugim i meni je drago {to imamo velike kontakte i veliku saradwu sa kineskim kompanijama- rekao je Dodik. On je ukazao i na izjavu predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je tokom posete Pekingu rekao da se Evropa ne sme distancirati od Kine na ekonomskom planu.

„Za{to bismo je mi onda iskqu~ivali. Naravno da }emo mi sara|ivati sa Kinom i mislim da je ono {to radi presednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} u Kini dobar posao i ja se spremam u toku godine da odem u Kinu i da poku{amo razviti jo{ boqe odnose”, rekao je Dodik. On je naglasio da }e RS sara|ivati sa Kinom u svim oblastima. Mi }emo s wima sara|ivati u svim oblastima, investicionim, finansijskim i svim drugim, istakao je Dodik.

Predsednik RS je dodao da to govori da EU, koja je sebe ovde nametala, ograni~avala, ipak nije jedi-

na alternativa. To nas svakako raduje. Naravno, i daqe ostajemo onome {to ka`u na putu ka Evropi, ali o~igledno je da se taj put raspada {to se ti~e EU, tako da tu ne treba ni{ta ubrzavati. Ne treba im verovati, jer ono {to smo do sada gledali ba{ i nije ono {to je bilo neophodno nama, naveo je Dodik. Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} nalazi se u vi{ednevnoj poseti u Kini, gde }e se sastati sa predstavnicima kineskih kompanija, te posetiti sajam potro{a~kih proizvoda i predstaviti potencijale RS. S. G.

TENISKI SPEKTAKL U BAWA LUCI NA METI TAPKARO[A

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske identifikovali su do sada pet lica na podru~ju Srpske koja su putem interneta poku{ala da preprodaju karte za predstoje}i teniski turnir Iz MUP-a navode da su karte oduzete od ovih lica i da }e ih organizator turnira poni{titi. Broj oglasa za preprodaju karata za teniski turnir „Srpska open“ po znatno vi{im cenama od regularnih, a koji su objavqeni na sajtovima za prodaju, danas u poslepodnevnim ~asovima ne{to je mawi nego prethodnih dana.

Zanimqivo je da se vi{e ne mo`e prona}i ni {aqivi oglas u kome prodavac automobila za 19.000 maraka nudi karte za tre}i dan turnira uz koje, kako je naveo ide gratis „golf 7“. Cene karata kod tapkaro{a koji ne odustaju od prodaje i daqe variraju – najjeftinije su 100 KM, a najskupqe 800 maraka. Da li su neke od karata prodate tokom protekla dva dana, ili su preprodavci „uhva}eni“ ili su povukli ponude nakon {to su nadle`ni poru~ili da ne}e dozvoliti zloupotrebu i karata, za sada nije poznato. Naravno, najskupqe karte bile su one za subotu i nedequ, odnosno polufinalne i finalne dane turnira - za polufinale je ko{tala 51 i 60 KM, a za finale 68 i 77 KM. Mnogi su iskoristili brzu kupovinu, uzeli vi{e karata, pa se one sada preprodaju po visokim cenama.

SARAJEVO: Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan [mit, kojeg Republika Srpska ne priznaje, pozvao je nadle`ne institucije da „istra`e i procesuiraju sve slu~ajeve negirawa genocida“.

“U vezi s nedavnim izjavama predsednika RS Milorada Dodika, visoki predsednik Kristijan [mit je istakao da u civilizovanom dru{tvu nema mesta glorifikovawu ratnih zlo~ina i negirawu genocida. Samo iskren, istinit i odgovoran pristup doga|ajima iz pro{losti mo`e obezbediti budu}nost ispuwenu uzajamnim razumevawem i zajedni~kim prosperitetom za sve“. Navodi se i da je prema Krivi~nom zakonu BiH „negirawe genocida, po~iwenog 1995. godine u Srebrenici, krivi~no delo“.

^AK I DA MOGU, NEMAJU RA^UNICU DA JABUKE [AQU U RUSIJU

Jabuke s planta`a u Republici Srpskoj ~ekaju u hladwa~ama jer je nakon prestanka izvoza u Rusiju i plasman na doma}e tr`i{te ote`an, s obzirom da su rafovi preplavqeni uvoznim vo}em koje je jeftinije. Izvoz jabuke u Rusiju je nedavno ote`an nakon {to je ta zemqa donela uredbu da se subvencioni{u doma}e sadnice, ali i zabrani uvoz ako cena uvoznih jabuka bude dosta ni`a od doma}ih, poput onih iz Kine. Osim proizvo|a~e iz Srbije ovo poga|a i vo}are iz regiona.

- Sve se to i te kako odrazilo i na vo}are u na{oj zemqi – isti~e za „Glas Srpske” predsednik Udru`ewa vo}ara RS Dragoja Doj~inovi}. Uz to, kako je rekao, problem je i transport pa roba promeni kvalitet, zbog ~ega nemaju nikakvu ra~unicu od slawa jabuka u Rusiju.

„Sada jabuka ne ide u Rusiju, a imamo problem da je plasiramo i na na{e tr`i{te zbog jabuke iz Poqske, Italije, Srbije i Severne Makedonije. Ima}emo veliki problem ako dugoro~no izgubimo rusko tr`i{te”, rekao je Doj~inovi}. On ka`e da doma}i proizvo|a~i trenutno ne{to izvoze za arapske zemqe. Ovo se donekle poklapa i sa situacijom na tr`i{tu u Srbiji. Za na{e vo}are, sve do nedavno, rusko tr`i{te bilo je i daqe dominantno za izvoz, ali se situacija promenila jer su Rusi po~eli ja~e da {tite svoju proizvodwu jabuka. Ipak povoqnije je to {to je, do kraja januara, Srbija izvozila jabuke u 26 dr`ava, a najve}i plasman bio je u dr`ave van Evropske unije: u Rusku Federaciju smo izvezli od 72 do 75 odsto koli~ina, ali zna~ajnije koli~ine u Ujediwene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju. U prvih 11 meseci 2022. iz Srbije izvezeno jabuka u vrednosti od oko 100 miliona evra.

[mit tra`i procesuirawe Dodika zbog „negirawa genocida“

Milatovi}: Siguran sam da ne}u razo~arati gra|ane, prvo }u posetiti Brisel

Novoizabrani predsed nik Crne Gore Jakov Milatovi}, u ekskluzivnom intervjuu za Tawug, ka`e da je svestan odgovornosti i da je siguran da ne}e razo~arati gra|ane. Isti~e i da }e prva destinacija koju }e posetiti nakon {to stupi na du`nost biti Brisel. Kada je re~ o odnosima u regio nu, Milatovi} poru~uje: „Ima li i{ta normalnije nego da mi u zemqama Zapadnog Balkana imamo najboqe mogu}e odnose”. Smatra da je trzavica bilo dosta i da je evropska budu}nost Zapadnog Balkana „ono {to nas sve ~eka”.

„U nedequ smo imali istorijski va`an dan za Crnu Goru, smenili smo kona~no simbol jednog prethodnog re`ima koji je vladao Crnom Gorom u prethodnih trideset godina i otvorili vrata nove ere demokratskog i ekonomskog razvoja u zemqi“, rekao je Milatovi}.

Izazovi su veliki i treba, kako je rekao, pomiriti zemqu.

„Ja sam upravo i u nedequ ve~e rekao da je ovo pobeda pomirene Crne Gore, jer je gospodin \ukanovi} previ{e delio Crnu Goru, bespotrebno je delio i upravo na tim podelama i tako dugo vladao. Zato je prioritet u unutra{wem smislu na{e politike broj jedan pomirewe“, istakao je Milatovi}.

Prioritet u spoqnoj politici su evropske integracije, poru~io je Milatovi} i ocenio da }e u narednom petogodi{wem mandatu, zajedno sa Vladom Crne Gore, koja bi trebalo da bude kona~no politi~ki stabilna nakon vanrednih parlamentarnih izbora,

biti dobijena dodatna stabilnost koja }e biti neophodna da Crna Gora u|e u EU.

„I da onda nastavimo sve one reforme koje smo negde i zapo~eli, a ti~u se unapre|ewa `ivotnog standarda gra|ana i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije“, rekao je Milatovi}.

Na pitawe da li mo`e da obe}a gra|anima da ih ne}e razo~arati, Milatovi} je naveo da gra|ani ve} znaju moralna na~ela iza kojih stoji i sve vrednosti koje promovi{e.

„DOKLE GOD JE CIQ EU, TREBA UPOREDO RADITI I NA REGIONALNOJ SARADWI”

„Mislim da sam upravo i iz tih razloga dobio ovako visoku podr{ku gra|ana na koju sam mnogo ponosan, ali to je jedna velika odgovornost i upravo sa pozicije predsednika dr`ave `elim da budem i kohezivni faktor, ali i korektivni faktor, tako da sam siguran da ih ne}u razo~arati“, rekao je Milatovi}.

Odgovaraju}i na pitawe da li }e Crna Gora razmatrati odluku da se prikqu~i „Otvorenom Balkanu”, Milatovi} ka`e da je to ne{to ~ime treba da se pozabavi naredna vlada koja }e, ka`e, biti rezultat novog saziva Skup{tine Crne Gore.

„Moj politi~ki stav je tu vrlo jasan. I pre nego {to sam postao ministar u Vladi Crne Gore, sada politi~ar i predsednik Crne Gore, ja sam jako puno i u profesionalnom smislu radio na unapre|ewu regionalnih ekonomskih integracija Zapadnog Balkana i iz Evropske banke za obnovu i razvoj gde sam i radio“, rekao je Milatovi}.

Istakao je da se se}a da je tada i Milo \ukanovi} prisustvovao tim po~etnim sastancima gde se stvarao „Otvoreni Balkan“.

„On je u me|uvremenu promenio negde svoj politi~ki ton kada je u pitawu Otvoreni Balkan“, rekao je Milatovi} i ocenio da su regionalne ekonomske integracije neodvojivi deo evropskih integracija.

„Dok god mi budemo dr`ali za ciq punopravno ~lanstvo Crne Gore u EU treba uporedo i raditi na svemu ovome {to se ti~e unapre|ewa regionalne ekonomske saradwe“, nagla{ava Milatovi}.

Na pitawe o dolasku u Beograd i na koji na~in `eli da unapredi odnose sa Srbijom, Milatovi} podse}a da je naveo da }e wegova prva poseta biti Briselu, odakle }e poslati sna`nu poruku istinskog evropskog puta Crne Gore.

„[to se ti~e dobrosusedskih odnosa, ima li i{ta normalnije nego da mi u zemqama Zapadnog

[TA DA O^EKUJEMO POSLE PRVIH IZJAVA MILATOVI]A

Balkana imamo najboqe mogu}e odnose? Na`alost, nije tako bilo, ali ~ini mi se da i ova pobeda nad \ukanovi}em daje svima nama negde nadu da }emo u}i upravo u jednu novu eru dodatne stabilizacije dobrosusedskih odnosa u zemqama Zapadnog Balkana, jer upravo je to i ono {to gra|ani o~ekuju od Crne Gore i od nas”, rekao je Milatovi}.

Kako ka`e, smatra da je trzavica bilo dosta i da je evropska budu}nost Zapadnog Balkana „ono {to nas sve ~eka”.

„Regionalne ekonomske integracije, da li one koje su ve} tu kroz sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA ili one koje se odvijaju u

?

okviru ki{obrana Berlinskog procesa ili one koje su otpo~ele od samih zemaqa Zapadnog Balkana poput ‘Otvorenog Balkana’ sve ono {to ide u korist gra|ana i privrede u na{im zemqama je ne{to {to treba podr`ati i na ~emu treba aktivno i raditi“, rekao je Milatovi}.

Poru~io je i da je „|avo u detaqima i da sve to treba razraditi i pogledati”.

Milatovi} je rekao da ga raduju sve ~estitke koje je dobio, i od predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, ali i od hrvatskog predsednika Zorana Milanovi}a, a ~uo se, ka`e i sa brojim liderima. S. G.

Analiti~ari: Kraj antisrpske politike najva`niji je za Beograd

Uprkos stavovima o Kosovu i promeni agende prvih putovawa novoizabranog predsednika, analiti~ari ocewuju da }e ipak do}i do brze normalizacije odnosa dve zemqe

Izbor Jakova Milatovi}a za novog predsednika Crne Gore nai{ao je na pozitivne reakcije svuda u regionu, pa i u Srbiji, koja je tokom vi{egodi{we vladavine DPS i Mila \ukanovi}a bila optu`ivana za „velikosrpski nacionalizam“, a odnosi dve zemqe bili su u najmawu ruku ispod svakog nivoa. Otud i o~ekivawa na{e javnosti da }e se stvari, dolaskom novog predsednika, popraviti. S obzirom na prve izjave Milatovi}a o priznawu Kosova, te prvoj zemqi koju }e posetiti, stru~waci su analizirali kakve odnose mo`emo da o~ekujemo u budu}nosti. Milatovi} je, podsetimo, jasno kazao da nije „realno o~ekivati otpriznavawe Kosova“, a promenila se i wegova agenda poseta, pa je sada najavio da }e prvo oti}i u Brisel, a onda u Sloveniju. - Moje prvo putovawe }e biti u Brisel.

O~ekujem sna`nu podr{ku Hrvatske. Mislim da je imamo. O~ekujem i podr{ku Slovenije, mislim da i to imamo. Vrlo brzo i}i }u i u Qubqanu, kao putovawe nakon toga. Odazva}u se i da posetim Beograd - kazao je on.

Analiti~ar iz Beograda Dejan Vuk Stankovi} ka`e da je promena prioriteta poseta Milatovi}a logi~na jer je Crna Gora na evroatlantskom putu, ali da ne smemo da zaboravimo da je novoizabrani predsednik iz opcije Zdravka Krivokapi}a.

- Nema povla~ewa priznawa Kosova, nema ukidawa sankcija Rusiji. I ima oportunizma. Lak{e je oti}i u Qubqanu nego u Beograd. Postoje o~ekivawa normalizacije odnosa sa Srbijom, re{avawe pitawa statusa Srba u Crnoj Gori... Dok se u Qubqanu ide protokolarno i simboli~no da se doka`e posebnost EU. Ne zaboravimo da je Milatovi} iz Krivokapi}eve opcije, u{ao je u igru za predsednika Crne Gore jer nije mogao da u|e Milojko Spaji}, koji je bio Krivokapi}ev ministar finansija. Najve}e {anse za funkciju gradona~elnika Podgorice trenutno ima Milatovi}ev ~ovek, jer je on tre-

nutno pobednik. Za parlamentarne izbore bi}e natezawa, i to komplikovanih, jer je Milatovi} pobedio zato {to narod nije hteo Mila kao predsednika, a dobio je bezrezervnu podr{ku Demokratskog fronta - ka`e Stankovi}.

UVA@AVAWE PRAVA SRBA

Biv{i srpski diplomata Zoran Milivojevi} ka`e da se Srbija nikad nije me{ala u spoqnu politiku Crne Gore, a da je za nas najva`niji prestanak antisrpske politike. - Milatovi}evi prioriteti su evropske integracije, ali ne vidim razlog za{to bi to smetalo Beogradu, jer se i mi zala`emo za evropski put. Najva`nije je da srpski narod u Crnoj Gori vi{e ne bude diskriminisan, da wegova prava budu uva`ena i da dobije mesto koje zaslu`uje. Sa odlaskom \ukanovi}a s vlasti o~ekujem normalizaciju odnosa dve dr`ave i sada je najva`nije i da se na parlamentarnim izborima potvrdi onaj put kojim se krenulo 2020. godine, jer je \ukanovi} bio sto`er antisrpske politike - kazao je Milivojevi}. S. G.

NE^UVENA PRETWA KOSOVSKE POLICIJE SRPSKIM SPORTSKIM KLUBOVIMA, SPORTISTIMA I SPORTSKIM RADNICIMA

Dopis FS KiM kojim se zabrawuju utakmice i treninzi

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Ovo {to se de{ava na prostoru Kosova i Metohije, da se odvajaju deca srpske nacionalnosti, da im ne daju da se takmi~e i da treniraju je najve}i oblik diskriminacije od Drugog svetskog rata, izjavio je potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Branislav Nedimovi}

Takav antidemokratski i antisportski potez Evropa do sada nije do`ivela po{to je namera Pri{tine da ugasi srpske sportske klubove na Kosovu i Metohiji, samo iz razloga {to su srpski, Naime, Fudbalski savez KiM dobio je dopis od Kosovske policije, u ~etvrtak 6. aprila, u kome se navodi da se zabrawuje organizacija utakmica koje nisu pod patronatstvom sportskih saveza iz

Pri{tine, potvrdio je predsednik FS KiM Igor Uqarevi}.

- Policija nam je dolazila u ~etvrtak, 6. aprila, i zapretila privo|ewem organizatora utakmica i u~esnika na sportskim takmi~ewima, - ka`e Uqarevi}.

On navodi da su im ~ak zabranili i treninge. O svemu je obave{ten i FSS a tako|e }e se obratiti i dr`avnim organima Republike Srbije, u nameri da zajedno razmotre situaciju i dobiju savete u vezi re{avawa postoje}e situacije.

- Ovo je najve}i oblik diskriminacije. Iskreno mi }emo daqe postupati u dogovoru sa FSS. Odlo`ili smo ligu ovaog vikenda

dok ne vidimo {ta }emo i kako }emo. [to se ti~e mla|ih kategorija, nastavqaju da treniraju, makar za sada, - rekao je Uqarevi}. Ovakav potez Pri{tine ne~uven u spotskim savezima ~itavog sveta i kad se zna da ni ujednom dogovoru Beograda i Pri{tine nema ovakve odluke.

Na ovaj antisporski i antidemokratski potez Pri{tine reagovao je potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Branislav Nedimovi}.

- Ovo {to se de{ava na prostoru Kosova i Metohije, da se odvajaju deca srpske nacionalnosti, da im ne daju da se takmi~e i da treniraju je najve}i oblik dis-

kriminacije od Drugog svetskog rata, izjavio je on..

- Nikada u `ivotu nisam video ni{ta sli~no. Fudbalski savez Srbije kao krovna organizacija radi zajedno sa na{im Savezom na KIM i gospodinom Uqarevi}em, koji je na ~elu Saveza u Severnoj Mitrovici i zajedno sa dr`avom preduze}emo narednih dana neophodne korake. Na{ odgovor bi}e ~vrst i odlu~an, rekao je Nedimovi}.

Ovo je iza{lo iz okvira fudbala i sporta, svi sportovi su ugro`eni, svi qudi su ugro`eni i odgovor dr`ave bi}e jasan, dodao je on.

- Razgovarao sam sa gospodi-

nom Petkovi}em, direktorom Kancelarije za KIM i vide}ete, svi }emo zajedno preduzeti o{tre mere. Na{a dr`ava i na{ savez bi}e uvek uz na{e qude na KIM, uvek }e imati maksimalnu podr{ku. Kazao je Nedimovi}.

Nedimovi} isti~e da je sve {to se de{ava prosto neverovatno i da }e se FSS obratiti UEFA i FIFA.

- Znate da je bilo koji oblik diskriminacije jedan od najva`nijih postulata obe organizacije, na ~emu su i zasnovane i mislim da }e ovde biti ozbiqnih kazni i reakcija jer ovako ne mo`e da ostane, poru~io je Nedimovi}.

U Hagu, posle 25 godina od po~iwenih zlo~ina OVK na Kosovu 1998-2000. godine, 3. aprila po~elo su|ewe vo|ama nekada{we OVK

Su|ewe Ta~iju i ~elnicima OVK

u Tu`ila{tvo spremilo

312 svedoka protiv Ha{ima Ta~ija i da bi to moglo potrajati do 2025. godine u Biv{e vo|e OVK

odgovorne za 102 ubistva

Pred Specijalizovanim ve}ima sa sedi{tem u Hagu za zlo~ina OVK na Kosovu 1998-2000.godine, tu`ila{tvo je zavr{ilo sa izvo|ewem uvodnih re~i na po~etku su|ewa ~etvorici biv{ih vo|a tzv. OVK a zavr{eno je i saslu{awe ~etvorice vo|e OVK o izja{wavawu o optu`nici.

Osim prisilnog zatvarawa, tu`ila{tvo tvrdi da su ~etvorica optu`enih - Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Jakup Krasni}i i Rexep Seqimi, odgovorni za najmawe 102 ubistva.

Tu`ilac Xejms Pejs je rekao da se jo{ najmawe 20 ubijenih osoba i daqe vodi kao nestalo, da su zarobqenici dr`ani u jako lo{im uslovima, da su bili vezani lancima, da nisu dobijali hranu.

„Pritvori su na odre|enim lokacijama bili toliko lo{i da su neki mislili da im je smrt boqa opcija”, rekao je tu`ilac i napomenuo da su optu`eni sve to znali.

Tu`ilac Pejs je rekao da su zarobqenici bili premla}ivani ili fizi~ki zlostavqani, te da su neke od metoda mu~ewa bile udarawe palicama po telu, rezawe no`evima po telu, mu~ewe strujom, povre|ivawe vrelim voskom i druge.

Tu`ilac je izneo i podatak da su neki od

zarobqenika bili primoravani da kopaju sopstvene grobove i da su neki premla}ivani dok nisu izgubili svest. Naveo je da oni koji su pre`iveli torturu preko 25 godina `ive u patwi i zakqu~io da moraju da dobiju pravdu.

Pokazana je i mapa sa lokacijama na kojima su navodno dr`ani zatvorenici, a tu`ila{tvo je navelo da }e tokom sudskog procesa dokazati i kako su oni preme{tani iz zatvora u zatvor.

Tu`ilac Xejms Pejs rekao je da su me|u `rtvama bile osobe koje su se bavile {umarstvom, poqoprivredom, te novinari, nastavnici i drugi. On je naveo tri sela, u kojima su qudi dr`ani, a zatim neki od wih ubijeni. Re~ je o Lapu{niku, Zla{u i Kle~ki.

Advokat `rtava Sajmon Louz rekao je da 25 godina ranije nijedna od `rtava nije pomislila da }e do}i dan kada }e se sresti sa optu`enima u sudnici.

Louz je istakao da su `rtve iz srpske, romske i albanske zajednice, i da su pravoslavne, katoli~ke i muslimanske vere, odnosno da su oni „presek kosovskog dru{tva kakvo je bilo 1998. godine“.

„Svi su svrstani u jednu grupu, a ima ih najmawe 102. Svi su bili `rtve zlo~ina za koje nema opravdawa“, rekao je Louz. Kazao je da se `rtve iz albanske zajednice etiketiraju kao izadajnici.

Nekada{wi lider tzv. OVK Ha{im Ta~i obratio se,u utorak 4. aprila, sudu u Hagu, tvrde}i da „@uta ku}a“ nikada nije postojala, kao i da nije bilo trgovine organima.

Naveo je da o~ekuje da }e biti oslobo|en.

Kadri Veseqi je naveo da ne prihvata optu`nicu, kao i da se ne sla`e sa odlagawem su|ewa od dve godine, kao i da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice.

Rexep Seqimi je izjavio da razume optu`nicu i ostao pri prethodnoj izjavi da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nici. Krasni}i je naveo da nema veze ni sa jednom ta~kom optu`nice, kao i da razume optu`nicu takvu kakva je, ali se ne sla`e s wom i ne prihvata je.

Jakup Krasni}i, i posledwi od ha{ke ~etvorke sa Kosova negirao je, u sredu 5. aprila, odgovornost za zlo~ine koje mu tu`ila{tvo stavqa na teret, nazivaju}i optu`be klevetom. Kako je rekao, optu`nica ga je povredila vi{e nego tortura koju je li~no trpeo.

Специјалног суда у Хагу

Tu`ila{tvo, me|utim, tvrdi da su sva ~etvorica odgovorni za maltretirawe najmawe 407 i smrt najmawe 102 osobe, koje su zatvarane u nehumanim uslovima i da su sva ~etvorica optu`enih direktno odgovorni –jer su znali za zlo~ine, a nisu ih spre~ili niti su kaznili po~inioce nakon {to su saznali za iste.

Zastupnik oko 140 `rtava dodao je da pojedinci na Kosovu `rtve i daqe nazivaju „izdajnicima“.

Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Rexep Seqimi i Jakup Krasni}i uhap{eni su u novembru 2020. godine i preba~eni u pritvor u Hagu.

Tu`ila{tvo je ranije navelo da }e tokom ovog postupka biti ispitano 312 svedoka i da im je za to potrebno oko 545 radnih sati.

KOLIKO IZNOSI KAZNA

ZA VELI^AWE USTA[TVA U HRVATSKOJ?

Dugo se u Hrvatskoj ~ekalo i do~ekalo da se ozbiqno ka`wava pevawe usta{kih pesama, pozdrav „Za dom spremni” i svako glorifikovawe aveti pro{losti. Da nije bilo pritiska Evrope ko zna da li bi do{lo do promene zakona o javnom redu koji predvi|a drakonske kazne za isticawe simbola usta{tva ili nacizma.

Lupi}e po xepu svakog ko zapeva pesmu o usta{kim koqa~ima „Juri i Bobanu”, ili obu~e majicu na kojoj pi{e zloglasni pozdrav pod kojim su umirali qudi, Jevreji i Srbi u Jasenovcu. Ako je do sada kazna za usta{ke nostalgi~are iznosila 20 evra, sada }e biti 4.000. Pa, ko voli, neka izvoli. Ne}e biti po{te|eni ni mladi na fudbalskim stadionima koji uzvikuju poruke mr`we, jer }e kazne do 2.000 evra do}i na adrese wihovih roditeqa.

Uglavnom, {to je uradila Austrija, a mnogo pre Nema~ka, sada radi i Hrvatska. Visoke kazne za raspirivawe mr`we i svako podse}awe na vreme u`asa, na fantomsku tvorevinu NDH.

Da li je to prvi korak da se izmeni i kazneni zakon i da sankcije bude mnogo ozbiqnije, treba videti. Jevrejske i srpske organizacije, kao i antifa{isti, tra`e upravo to. Ali, ima jo{ mnogo posla. Treba izmeniti nazive ulica u mnogim hrvatskim gradovima nazvane po usta{kim zlo~incima i wihovim simpatizerima, povu}i uxbenike u {kolama koji promovi{u mr`wu, prestati sa dr`avnim finansirawem onih koji poku{avaju da falsifikuju istoriju.

A toga je i daqe napretek. Visoke kazne svakako su efikasne da spre~e defile splitskih crnoko{uqa{a koji se organizuje svake godine, da spre~e divqawe usta{kih simpatizera {i- rom zemqe, dosad bez posledica. I uz toleranciju i policije i sudstva. Korak daqe bio bi kada bi duh promena u{ao i u prosvetu da mladi qudi, napokon, steknu znawe {ta se doga|alo i kako su qudi ginuli od usta{kog no`a.

DA SE NE ZABORAVI: 31 GODINA OD SVIREPOG ZLO^INA NAD KUPRE[KIM SRBIMA

Linta: Potrebno je osnovati Memorijalni centar svih

srpskih `rtava na prostoru

biv{e Jugoslavije

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, podsetio je danas da se navr{ila 31 godina od svirepog zlo~ina Hrvatske vojske i hrvatskih paravojnih snaga nad 54 srpska civila sa podru~ja Kupresa. Najve}i broj wih je ubijen u periodu od 3. aprila, kada su jake hrvatske snage napale Kupres, i 10. aprila 1992. godine.

Za stradawe kupre{kih Srba, iako se znaju imena svih `rtava i imena vi{e od 100 u~esnika u wihovom ubijawu, jo{ niko nije

ka`wen, naveo je Linta u saop{tewu. Kako nagla{ava, vi{e od 150 Srba je odvedeno u logore po zapadnoj Hercegovini i Hrvatskoj u kojima su zverski mu~eni i pro{li pravu golgotu. Linta isti~e da je stradawe kupre{kih Srba jo{ jedan u nizu svirepih i monstruoznih zlo~ina po~iwenih nad srpskim narodom. Navodi da je tragi~na ~iwenica da su u Sarajevu, Zagrebu i zapadnom delu me|unarodne zajednice i daqe na sceni sramni poku{aji ignorisawa svakog zlo~ina nad Srbima. Pro{lo je skoro 28 godina od zavr{etka rata i daqe nema pravde za srpske `rtve. Me|utim, koliko god drugi umawivali i negirali srpske `rtve na{a je obaveza da ih se uvek sje}amo i da

nam budu opomena da zlo nikada ne spava, kazao je on. Linta smatra da Srbija treba da osnuje Memorijalni centar srpskih `rtava na prostoru biv{e Jugoslavije, s ciqem da se pokrene aktivna diplomatska, pravna i politi~ka borba za istinu o stradawu na{eg naroda devedesetih godina pro{log veka.

Mi{~evi}: Za EU integraciju Srbije va`na iskustva i znawe Hrvatske

Ministarka evropskih integracija Srbije Tawa Mi{~evi} je na konferenciji „Bileteralni odnosi Srbije i Hrvatske“, istakla da je za proces evropskih integracija na{e zemqe va`na pomo} Hrvatske, kroz prenos znawa i iskustava koja se ne ti~u samo pregovora o ~lanstvu u EU, ve} i pregovora o pristupawu [engen zoni, odnosno svim procesima u koje je Hrvatska „duboko zagazila“ ili zavr{ila. Na skupu o odnosima Srbije i Hrvatske Tawa Mi{~evi} je istakla da sem toga {to su nacionalne

mawine preuzele primat u aktivnostima na uspostavqawu boqih odnosa u tome ulogu ima i proces evropskih integracija. Ona je izrazila zadovoqstvo {to se vi{e ne govori samo o pitawima koja optere}uju odnose Srbije i Hrvatske, ve} o pronala`ewu procesa koji }e pomo}i unapre|ewu odnosa dve zemqe, u ~ijem je zajedni~kom interesu napredak, razvoj, stabilnost i sigurnost. Ministarka je navela i da bi bilo va`no da dobijemo institucionalnu podr{ku Centra izvrsnosti Ministarstva vawskih

poslova i evropskih integracijaspecijalizovanog centra koji je sakupio ekspertizu ne samo pravnog uskla|ivawa ve} i sprovo|ewa prava EU. Dodala je da su pitawa koja su deo na{eg pregovara~kog procesa drugi va`an segment u ulozi procesa evropskih integracija. „Nova metodologija zahteva da bilateralna pitawa postanu u velikoj meri re{ena pre stupawa dr`ave u ~lanstvo u EU, a va`no je i koncentrisati kqu~ne zamerke koje dr`ave ~lanice imaju u tom procesu“, navela je ona.

Adresa: Pan~i}eva br. 2, Medinske Livade (Lipova)

Ku}a povr{ine 250 m2

Plac 13 ari

Podrum sa gara`om 85m2

Napred velika terasa, pozadi mawa

i na spratu 2 mawe terase

Prizemqe: dnevna soba, trpezarija, kuhiwa i kupatilo

Sprat: 4 spava}e sobe i kupatilo

Ku}a se prodaje sa name{tajem

Cena 200.000 evra

Sve informacije: Nevenka i Miroslav Stefanovi}

Viber: +41-765-266-830

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (4)

VLADAR PLANETE ZEMQE

Vojni stru~waci tvrde da su pronalasci srpskog nau~nika toliko sudbonosni da uti~u na razvoj ~ove~anstva i ~itavog kosmosa

Pi{e: Marko Lopu{ina

- Srpski genije je danas popularan kao nau~nik jer svi problemi savremene civilizacije mogu biti re{eni primenom Teslinih tehnologija. Danas se i nau~nici i laici bave wegovim patentima i problemima koje je postavio u pro{lom veku. U Americi se gradi Teslina vazdu{na pumpa, kao ure|aj za stvarawe energije iz vetra. Wegovim imenom kr{ten je i automobil na elektri~ni pogon „Tesla drumska zvezda”, koji je napravqen u fabrici „Lotus”. Ameri~ka vojska je nedavno objavila da je uspe{no testirala novo oru`je koje su mnogi povezali sa „zracima smrti“ genijalnog izumiteqa. Sve to pokazuje da je Nikola Tesla i danas `iva pri~a - zakqu~uje Mladen Vujovi}, biv{i zamenik direktora Muzeja Nikola Tesla.

Na jednom od sajtova ameri~ke vojske 21. juna 2012. godine je objavqena vest o novom oru`ju plazmeni kanal indukovan laserom, skra}eno nazvanom LIPC, koje uni{tiva oklopna vozila, tenkove, neeksplodirane mine, verovatno i avione. U pitawu je zapravo ne{to poput baca~a muwa. Takozvani “baca~ muwa”, na kome Pentagon radi, umnogome podse}a na Teslin transformator, koji je nau~nik patentirao 1891. Wegovo jezgro je vazdu{no, a koristi se za proizvodwu visokog napona visoke frekvencije. Transformator je u po~etku kori{}en za eksperimente u proizvodwi muwa, istra`i-

vawu elektri~nog osvetqewa, be`i~ni prenos elektri~nih radio-signala i energije na daqinu. Namena oru`ja bi trebalo da bude uni{tavawe meta koje boqe provode elektricitet nego vazduh ili zemqa koji ih okru`uju. U pitawu su avioni, oklopna vozila ili neeksplodirane mine. Upravo je be`i~ni prenos elektriciteta i velikih koli~ina energije bilo je ne{to na ~emu je godinama radio Nikola Tesla. Vojni stru~waci tvrde da su pronalasci srpskog nau~nika toliko sudbonosni da uti~u na razvoj ~ove~anstva i ~itavog kosmosa.

MASONI IZ PITSBURGA

Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije {titi srpskog genija od raznih zloupotreba, afirmi{e Tesline ideje i pretvara ih u stvarnost. Trenutno najvi{e radi na projektu objediwewa dokumentacije srpskog genija za potrebe internet provajdera Gugla.

- Re~ je o nekoliko miliona informacija, koje }e biti postavqene na “Guglu”, a ~iji }e vlasnik biti Srbija.

Kako tvrdi predsednik Nikola Lon~ar, poreklom iz Zemuna, fondacija u Filadelfiji poseduje nekoliko retkih i vrednih skripti Nikole Tesle sa pronalascima iz oblasti radiografije i prenosa talasa preko svemira. Ima i nekoliko orginalnih medicinskih Teslinih ura|aja, ~iju funkcionalnost trenutno ispituju.

- Ovi medicinski ure|aji su radili po~etkom veka i imali jako mnogo uspeha u le~ewu, ali su jednostavno u 21. veku skloweni iz upotrebe i iz javnosti – obja{wava Nikola Lon~ar. ^lanovi kluba u ovom trenutku tragaju za projektima Teslinog {tita i Jonizovane energije, za koje veruju da su u posedu ameri~kih masona.

- Posle ga{ewa laboratorija Teslina dokumentacija je po-

hrawena u pet dr`ava na pet mesta. Tim poslovima su rukovodili masoni iz Pitsburga, sa kojima sam razgovarao. Oni tvrde da ne poseduju Teslina dokumenta o {titu i jonizaciji, ali su saglasni da samo

fondacije iz Filadelfije. Vlasti Wujorka su jako zainteresovane da se imovina Nikole Tesle sa~uva kao kulturna ba{tina SAD. Podr{ku toj ideji dali su ~lan Gradske skup{tine Mark Alesi,

kole Tesle u Wujorku i osnivawe muzeja u wegovu ~ast u pomo} je pozvao velike kompanije poput “J. P. Morgan”, “Gugla”, “Xeneral elektrika”, “Tesla motorsa” i “Kristijana Bejla”.

- Sam Tesla je svojevremeno govorio: „Budu}nost za koju radim pripada meni.” Potpuno sam sigurna da je na{a sada{wost - ta Teslina budu}nost – govori Lana A{anin, ameri~ka glumica i obo`avateqka srpskog genija.

Prilikom posete Zapadnom Balkanu 2012. generalni sekretar UN Ban Ki Mun je upoznat sa inicijativom da se 10. jul dan ro|ewa Nikole Tesle proglasi za Svetski dan nauke. U Zagrebu, gde je odr`an prijem, Ban Ki Mun je zaintrigiran inicijativom da jedan od najve}ih svetskih nau~nika postane simbol Ujediwenih nacija rekao:

spajawem sakrivene arhive Nikole Tesle mo`emo da do|emo da kompletiramo ova dva projekta. I da ih ustupimo nau~nicima na usavr{avawe i realizaciju – ka`e Nikola Lon~ar, koji je u~estvovao u Kanadu na nau~nom skupu “Teslina budu}nost”.

Stru~waci tvrde da je Nikola Tesla i u 21. veku najintigratniji svetski nau~nik, jer su za wega zainteresovane sve velike sile, a najvi{e SAD, Kina, Rusija, Japan.

- Postoje ~vrsti dokazi da je Nikola Tesla svojevremeno, Rusima i Kana|anima ustupio deo svojih otkri}a i bele{ke wegovih eksperimenata sa jonizacijom. Tesla je otkrio da jonizacijom mo`e da se stvori neverovatna energija, kojom mo`e da se vlada ~itavom planetom. Mi tragamo za tim dokumentima. Zbog toga mnogi u SAD za Nikolu Teslu tvrde da je i danas “svemo}ni vladar sveta”, – ka`e Majkl Pravica iz Va{ingtona.

Xejn Alkorn se ve} 17 godina bori za o~uvawe lika i dela Nikole Tesle. Za to je dobila specijalno priznawe Tesline nau~ne

gradski supervizor Mark Leskovac i senator Kenet Lavale.

- Kako je ovo jedina preostala Teslina laboratorija u svetu, mi smo sre}ni da to blago bude deo grada Wujorka – ka`e Mark Alesi.

SVETSKI DAN NAUKE

Amerikanci su u kampawi: „Izgradimo Muzej Nikole Tesle” za samotrideset dana sakupili neverovatnih 750.000 dolara. Heroj ovog uspeha je Metju Inman iz Sijetla, mladi obo`avalac srpskog genija. Od kada je pokrenuo akciju sakupqawa novca za kupovinu placa Tesline laboratorije u Wujorku, gde bi se gradio muzej, za samo prvih 20 sati sakupio je 400.000 dolara!

- Nikola Tesla je bio neopevani heroj istorije. Dao nam je toliko puno, a mi wemu tako malo. O tome svedo~i ~iwenica da u SAD ne postoji Teslin muzej. To treba ispraviti - smatra Metju Inman, koji je u ~uvenom magazinu „Forbs” objasnio za{to je pokrenuo ovu akciju. Inman je pokrenuo akciju za obnavqawe stare laboratorije Ni-

- Podr`avam inicijativu da Teslin ro|endan bude Svetski dan nauke. Potrebno je da se ta inicijativa po{aqe Ujediwenim narodima kao slu`beni prijedlog zemqe ~lanice UN - rekao je Ban Ki Mun. Ova izjava je prosle|ena Teslinom memorijalnom dru{tvu u Wujorku, koje je prvo 1982. godine poslalo predlog u Ujediwene nacije i UNESKO, kao odgovor na tu inicijativu koju je ovo dru{tvo kasnije vi{e puta obnavqalo.

- Mi smo u posledwih tri decenije ~etiri puta u UN i UNESKO slali predlog da Nikola Tesla postane planetarna li~nost i da kao jedan od najve}ih umova wegov ro|endan bude Svetski dan nauke. Posledwi oput na ovaj predlog slu`beno nam je odgovorio Kofi Anana, koji je 2002. godine bio generalni sekretar UN. Posle toga smo od UNESKO dobili informaciju da je ovaj inicijativa kod wih na razmatrawu – govorio mi je dr Qubo Vujovi}, prvi ~ovek Teslinog memorijalnog dru{tva u Wujorku. (Nastavi}e se)

Veliki izum Nikole Tesle, kojim je hteo da obezbedi be`i~ni prenos elektri~ne energije, je mogu}?

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Deset najboqih vikend destinacija u Srbiji (1)

Pribli`ava se leto u Srbiji i regionu. Mnogi australijski Srbi ve} pakuju kofere i spremaju se za vi{emese~ni odmor. Vreme na odmoru brzo proleti a mnogi `ele da za to vreme vide {to vi{e. U ovom broju vam donosimo prvih pet od deset najboqih vikend destinacija u Srbiji, prema izboru lista Politika i {ta vas ~eka ukoliko se odlu~ite da posetite neka od ovih mesta.

KOVA^ICA

Malo slova~ko selo u Banatu, poznato po naivnoj umetnosti i fabrici violina. Vrlo lako }ete sti}i iz Beograda do ove varo{ice, a osim galerija mo`ete da posetite centralne parkove, kao i doma}instva koja se bave etno turizmom. U Kova~ici ima i nekoliko zanimqivih restorana, a mo`ete da svarite i do susednih Debeqa~kih jezera. Osim ~arde na obali, ovo je

steci{te sporstkih ribolovaca pa u svako doba dana mo`ete da ~ujete zanimqive pri~e.

KOSMAJ

Kosmaj spada me|u na{e najni`e planine, prekriven je {umom i proplancima i odli~na je opcija za planinare po~etnike i sve qubiteqe {etwe po prirodi. Ima obele`ene staze i ure|ena mesta za piknik, gde mo`ete da provedete sjajne trenutke odmora, a u okolini ima i nekoliko proverenih gastronomskih bisera.

RAM

Na teritoriji op{tine Veliko Gradi{te nalazi se Ramska tvr|ava, jedno od nekoliko najzna~ajnijih spomenika kulture Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture Smederevo. Tu se nalazi malo selo, nekada poznato kao varo{, koje je ime dobilo po istoimenoj tvr|avi oko koje se formiralo i naseqe. Ima nagove{taja da je na ovom prostoru bilo praistorijsko naseqe, a izvesno je da je u Ramu boravio zloglasni Hunski vo|a Atila, poznatiji pod nadimkom Bi~ bo`iji.

VRA^EVGAJSKO JEZERO

Jedno od najlep{ih jezera sa ure|enom pla`om na 90 kilometara od Beograda. Jezero je bogato sadr`ajima za decu i omladinu, mogu}e je kampovawe, a pla`a je {uqunkovita. Opremqena je quqa{kama, klackalicama i toboganima. Jezero ima prose~nu dubino od dva metara, a najve}a izmerena dubina iznosi oko 3,5 metara. Jedinstvena osobenost Vra~evgajskog jezera je ostrvo. Predivno ure|eno sa prirodnim hladom velikog drve}a i ure|enim prilazima sa vode i kopna. Ovo ostrvo je oivi~eno pla`om sa suncobranima i le`aqkama. Tako|e na ovom jeze-

ru mogu u`ivati i qubiteqi ribolova.

VR[AC

Simbol Vr{ca koji krije bogatu istoriju, nalazi se na usponu od 300 metara, gde se dolazi stazom duga~kom pet kilometara. Vr{a~ki breg nije strm i ima samo blagih zakrivqewa tako da se asfaltiranom i lepo ure|enom stazom mo`ete sa jako malo napora popeti do vrha. Sa Vr{a~ke kule se vidi odli~an pogled na grad Vr{ac i okolinu. Mo`ete da se kupate u lokalnim bazenima, u`ivate u bogatoj gastronomskoj ponudi i raznovsnosti koji ovaj gradi} nudi. (Kraj u slede}em broju)

Kosmaj

Ram

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Svake godine uskr{wi i bo`i}wi praznici su i prilika da se osvrnemo oko nas, i zapitamo koliko zaista mo`emo pomo}i drugima. Prema podacima me|unarodnih humanitarnih organizacija, najmawe 345 miliona qudi {irom sveta se u ovom ~asu suo~ava sa gla|u i osnovnim nedostatkom hrane. Me|u wima su naravno i deca i to najvi{e u regionu takozvanog Afri~kog roga (Somalija,

Hri{}ansko srce

u velikom procentu u najrazvijenijim zemqama sveta. Direktor Organizacije za hranu i poqoprivredu pri Ujediwenim nacijama, @ak Diuf ka`e da bi problem gladnih nacija bio re{en sa samo 30 milijardi ameri~kih dolara. Paradoksalno, vrednost ba~ene hrane {irom sveta je ve}a od 100 milijardi dolara godi{we!

U Australiji se godi{we baci vi{e od dva i po miliona tona hrane, ili vi{e od 4 kilograma po doma}instvu nedeqno. Australijanci prose~no bace oko 20 odsto hrane koju kupe i proizvedu ili 140 kilograma po osobi godi{we. Koliko se ta~no baci hrane je te{ko zamisliti, ali neko je ~ak i tu ~iwenicu stavio u {iri kontekst. Verovali ili ne, koli~inski to je oko 450.000 punih kamiona za prevoz sme}a, koji kad bi se spojili jedan do drugog, bi bili

de da svakog dana moraju najmawe stotinak qudi da vrate na ulicu, jer nemaju dovoqno sme{tajnog kapaciteta. Ovi podaci }e postati jo{ gori kada se uzme u obzir nova stanarska kriza, uzrokovana ~iwenicom da zbog naglog rasta tro{kova `ivota i vrtoglavih kamatnih stopa sve vi{e qudi ostaje bez krova nad glavom. Dr`ava Viktorija ima mawi bruto dru{tveni proizvod ($76.357) od nacionalnog proseka ($83.678), dok su od we siroma{nije jedino Ju`na Australija ($68.777) i Tasmanija ($64.408). Sa druge strane Zapadna Australija ($136.577) je bogatija skoro duplo. Od 102.000 besku}nika {irom zemqe ~ak 37 odsto wih `ivi u Viktoriji. Taj podatak je od pro{le godine, ali nema sumwe da }e ta brojka zna~ajno rasti u narednim godinama. U ovom trenutku javni dug Viktori-

TIK TOK PONOVO NA UDARU

Vlada zabranila popularnu kinesku aplikaciju

Australijska vlada je pro{le nedeqe saop{tila da }e ukloniti aplikaciju Tiktok sa svih ure|aja u vlasni{tvu federalne vlade zbog zabrinutosti za bezbednost.

Ovaj najnoviji potez australijske vlade usmeren prema Kini, mogao bi da obnovi diplomatske tenzije izme|u Kanbere i Pekinga, koje su se smawile otkako je na ~elu australijske vlade lider laburista Entoni Elbanizi.

Glavni tu`ilac Mark Drajfus je rekao u saop{tewu da }e zabrana stupiti na snagu {to je pre mogu}e, dodaju}i da }e izuzeci biti mogu}i od slu~aja do slu~aja. Zvani~nici dru{tvene mre`e su poru~ili da su „zaista razo~arani“ odlukom fderalne vlade, dodav{i da je doneta „zbog politike, a ne zbog ~iwenica“.

Sve vi{e zemaqa delimi~no ili potpuno zabrawuje TikTok

je Li Hanter, generalni menaxer TikToka za Australiju i Novi Zeland.

Australija se ukidawem Tik-toka na vladinim telefonima pridru`ila Sjediwenim Dr`avama, Kanadi, Velikoj Britaniji i Novom Zelandu, koji su ranije uveli zabranu. Sli~ne zabrane ve} su najavile Francuska, Belgija i Evropska komisija.

Etiopija i Kenija), koji se ve} godinama suo~ava sa najgorom su{om u posledwih nekoliko decenija. Jedan stanovnik Kenije je jednom stranom novinaru rekao: „@ivot je te`ak. Nismo jeli ni{ta ve} 4 dana, ali uglavnom jedemo divqe plodove sa palminog drveta. Od toga pre`ivimo ali nas to ne mo`e spasiti.“ Naravno, ovo je samo jedna od stotine hiqada takvih pri~a iz Afrike i drugih delova sveta, gde je konstantni nedostatak hrane glavni uzrok prerane smrti miliona qudi. Globalna statistika je jo{ okrutnija. Prema podacima Ujediwenih nacija ~ak 870 miliona qudi {irom sveta nema dovoqno hrane, {to je oko 11 odsto ukupne populacije na Zemqi. Pretpostavqa se, da se godi{we baci najmawe milijardu i 300 miliona tona sve`e hrane {irom sveta, i to naravno

dovoqni da naprave trostruki most od Australije do Novog Zelanda! Sve ove zanimqive ali tu`ne ~iwenice stavqene u ekonomsku perspektivu za bogati Zapad zna~e samo vi{e posla za sve, i naravno vi{e poreza na sve te poslove proizvodwe vi{ka hrane. Jer Englezi bi rekli va`no je da se radi i da biznis funkcioni{e, a sve ostalo bi moglo da se stavi u kontekst neke kolateralne {tete. Naravno, ~iwenica da se u Australiji baca hrana ne zna~i da je svi Australijanci mogu priu{titi. Naprotiv, po rezultatima prethodnog popisa ~ak 7 odsto od ukupne populacije u Australiji nema krov nad glavom. I ne samo da oni nemaju svoju ku}u ili stan, ve} `ive u nekom privremenom sme{taju ili na otvorenom. Viktorijske humanitarne organizacije koje poma`u besku}nicima tvr-

je je ve}i nego li dug Kvinslenda i Novog Ju`nog Velsa zajedno. Razlozi za tu ~iwenicu su mawe vi{e poznati, a jedan od wih je i zvani~no najdu`i epidemiolo{ki lokdaun (263 dana) u svetu, koji je iskusio wen glavni grad Melburn. Na{a hri{}anska srca bi bila mo`da dovoqna da razumemo patwe gladnih {irom sveta, ili besku}nika kojih je sve vi{e i u na{em najbli`em okru`ewu. Zato bi trebali i da svi zajedno od ovog Uskrsa uradimo puno vi{e za one kojima je pomo} potrebna. Za po~etak bacajmo mawe hrane i po{aqimo vi{e tamo gde je nema dovoqno.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

„Ne postoji dokaz koji bi ukazao da TikTok na bilo koji na~in predstavqa bezbednosni rizik za Australijance i ne bi trebalo da bude tretiran druga~ije od drugih dru{tvenih mre`a“, rekao

TikTok (TikTok) i wegov kineski pandan Doujin (Douyin), je usluga video-hostinga u vlasni{tvu kineskog preduze}a BajtDens (Byte Dance). Sadr`i video-zapise koje objavquju korisnici, u trajawu od 3 sekunde do 10 minuta. Od samog pokretawa (2016), ove aplikacije su stekle globalnu popularnost. U oktobru 2020. prema{ili su dve milijarde mobilnih preuzimawa {irom sveta. „Morning Consult“ je proglasio TikTok tre}im brendom s najbr`im rastom tokom 2020. godine, posle platformi „Zoom“ i „Peacock“ „Cloudflare“ ga je rangirao kao najpopularniji veb-sajt 2021. godine, nadma{iv{i Google.com.

Vlada i stru~waci za divqe `ivotiwe ka`u da su neke vrste kengura toliko brojne, i da je potrebno redovno smawivati wihovu populaciju, kako bi se zemqa, druge autohtone vrste i same `ivotiwe za{titile od gladovawa tokom su{e.

Ali legalno ubijawe `ivotiwe koja je nacionalna ikona, razbesnelo je neke aktiviste, koji su godinama vodili kampawu za okon~awe prakse za koju ka`u da je okrutna i vo|ena komercijalnim interesima.

Prema vladinim programima, licencirani lovci ostvaruju velike zarade i za meso i za ko`u koengura, koje izvoze u oko 70 zemaqa, To je industrija vredna vi{e od 200 miliona dolara svake godine, podaci su Industrijskog udru`ewa Australije za kengure.

„^esto }e pobe}i kada mu je majka upucana, a onda su male {anse da strelac i wega upuca, te je prepu{ten gladi i predatorima. Cela ta slika je veoma ru`na“, rekao je Pirson.

INDUSTRIJA IMA SVOJE ODGOVORE

Denis King jedan od predstavnika industrijalaca koji se bave izvozom proizvoda od kengura ka`e da je realnost ipak druga~ija: „Kada bi ti aktivisti odvojili vreme da shvate i sagledaju {ta je realnost, videli bi da je ovo industrija kojom se veoma dobro upravqa i koja je veoma regulisana. Kenguri su divne `ivotiwe. Oni su nacionalna ikona ... ali vladini programi o~uvawa su na snazi da bi se obezbedio boqi ishod za wihovo blagostawe i zdravqe“.

Australijanci su izuzetno ponosni zbog ~iwenice da se kenguri nalaze na grbu Australije i repu aviona nacionalne avio-kompanije, ali svake godine dr`avne vlasti dozvoqavaju licenciranim lovcima da ih ubijaju, i to na milione

Ve} decenijama, ko`a kengura je materijal za proizvo|a~e vrhunskih fudbalskih kopa~ki zbog gipkosti i ja~ine materijala. Ali ovog meseca, ameri~ka sportska kompanija Najki i nema~ki rival Puma najavili su da postepeno ukidaju kengurovu ko`u u korist sinteti~kih alternativa.

Nijedna kompanija nije spomenula probleme prava `ivotiwa u svojim izjavama za {tampu u kojima su objavili odluku i nisu odgovorili na zahteve za daqi komentar. Ali za grupe koje se bore za prava `ivotiwa - to predstavqa rezultat i pobedu nakon godina lobirawa.

„Ovo je sjajan dan za kengure“, rekao je Mik Mekintajer iz kampawe „Kenguruz alajv“, koja je deo me|unarodne mre`e aktivista koji lobiraju za zabranu uvoza proizvoda od kengura u Evropsku uniju i SAD. Kampawa protiv proizvoda od kengura izazvala je frustraciju kod mnogih u Australiji, ne samo unutar vlade, ve} i me|u stru~wacima za divqe `ivotiwe koji ka`u da je licencirani, kontrolisani odstrel neophodan da bi populacije imale odr`iv broj i da bi se spre~ila patwa samih `ivotiwa kada se takmi~e sa stokom za oskudnu hranu i vodu.

KENGURI napravili problem na relaciji Australija - EU - SAD

Posledwih godina nisu ispuwene godi{we kvote, i ustreqeno je ~etiri odsto ukupnog broja jedinki, prema informacijama Odeqewa za klimatske promene, energetiku, `ivotnu sredinu i vode.

Odstrel no}u obavqaju licencirani lovci koji kengure zaslepe jakom svetlo{}u koju im upere direktno u o~i, pre nego {to ih ubiju. Potom se tela transportuju na preradu a proizvodi plasiraju na tr`i{te i izvoze.

Radford sa Univerziteta La Trob.

Od 60 vrsta kengura i valabija, samo {est je na listi za odstrel zarad dobijawa mesa za izvoz prema podacima iz Vlade, iako se u ve}ini dr`ava love samo ~etiri vrste: crveni kengur, isto~ni i zapadni sivi kengur i obi~ni valaru, mawi torbar.

KAMPAWA PROTIV

TRGOVINE KENGURIMA

Federalna vlada podr`ava argumente industrijalaca, {aqu}i najvi{e australijske zvani~nike u Va{ington pro{log meseca (SAD je me|u vode}im uvoznicima) na sastanke sa visokim zvani~nicima Ministarstva poqoprivrede SAD i Kancelarije ameri~kog trgovinskog predstavnika, kako bi ih ubedili u odr`ivost industrije i standarde dobrobiti `ivotiwa.

Generalni konzuli Australije u SAD tako|e su preneli istu poruku direktno zakonodavcima u Arizoni, Konektikatu, Wu Xerziju i Oregonu.

Proizvodi od kengura su tema pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini izme|u Australije i EU, a federalni ministar poqoprivrede Mari Vat ka`e da zvani~nici poku{avaju da pro{ire industriju na nova tr`i{ta, ukqu~uju}i Tajvan, Vijetnam i Tajland.

POSTOJI LI

DRUGI

NA^IN

Pro{le godine, po~ela je da se testira imunokontraceptivna vakcina koju je razvila ameri~ka vlada za kontrolu nekih divqih `ivotiwa, ukqu~uju}i jelene.

Do sada su date doze grupi od 60 `enki kengura u dva rezervata.

ABORIXINI IH LOVE ZBOG

HRANE, DANA[WI LOVCI RADI ZABAVE

Domoroda~ko stanovni{tvo ove zemqe nekada je lovilo kengure radi hrane, kao i dingoe, divqe pse ~iji je broj znatno smawen usled lova mamcem, hvatawem i pucawem.

Evropski britanski kolonizatori su tako|e izgradili nove brane i vodotoke za stoku, daju}i kengurima lak pristup vodi. Sada je su{a najve}i problem.

Zbog ogromnih podru~ja kojima se kre}u, kengure je te{ko prebrojati, ali svake godine, u tu svrhu, dr`avni zvani~nici sprovode istra`ivawa koriste}i helikoptere i avione, ponekad i terenska vozila. Zatim se odre|uju godi{we kvote, broj i vrsta jedinki koje se mogu ubiti. U nekim dr`avama to nije vi{e od 20 odsto, au Viktoriji je uvek mawe od 10 procenata.

Prema najnovijim vladinim podacima, 36,5 miliona kengura i valabija kre}e se kroz pet dr`ava – Novi Ju`ni Vels, Kvinslend, Viktoriju, Ju`nu Australiju i Zapadnu Australiju. Ove godine kvote u tim dr`avama dozvoqavaju da bude ubijeno oko pet miliona

Vlada tako|e postavqa nekomercijalne kvote kako bi licenciranim farmerima omogu}ilo da ubiju odre|eni broj kengura na svojim imawima, ali ti le{evi se ne evidentiraju.

NIJE PROBLEM SAMO

U OKRUTNOSTI NA^INA UBIJAWA

Osim okrutnosti pucawa u `ivotiwu, aktivisti osporavaju procene populacije i ka`u da ima dokaza koji sugeri{u da broj kengura zapravo opada, i da tvrdwe zvani~nika i stru~waka za divqe `ivotiwe nisu ta~ne.

„Mnogi od wih su zabrinuti za o~uvawe populacija kengura, ali nisu sve vrste pogodne za lov, odnosno prepradu“, rekao je

Mark Pirson, biv{i ~lan parlamenta Novog Ju`nog Velsa, koji predstavqa Partiju za pravdu `ivotiwa, odredio je sebi za zadatak da okon~a trgovinu ovim `ivotiwama.

Pokrenuo je istragu o „Zdravqu i dobrobiti kengura i drugih makropoda u Novom Ju`nom Velsu“.

U istrazi je saslu{ano vi{e od 400 podnesaka, ali su vlasti na kraju prihvatile samo dve od 23 preporuke – da bli`e sara|uje sa starosedela~kom zajednicom u vezi sa upravqawem populacijama kengura i da se pru`a vi{e informacija kako bi se javnost obrazovala o tome kako procewuje broj kengura i postavqa kvote za lov.

Kqu~ni kamen spoticawa je pitawe o tome - da li je populaciji kengura uop{te potrebno upravqawe. Stru~waci za divqe `ivotiwe ka`u da jeste, dok aktivisti poput Pirsona tvrde da bi se bez odstrela wihov broj samoregulisao, a sa odstrelom – na osnovu istra`ivawa – brojevi opadaju.

„Ako se wima pravilno upravqa, onda ne bismo videli dramati~ne padove brojnosti kengura u oblastima koje ~ak nisu ni posebno ruralno poqoprivredno zemqi{te“, rekao je Pirson.

U kampawi tako|e ukazuju na ubijawe mladun~adi koji su u torbama majki.

Bren Burkevic, konzervator flore i faune je rekao da se tokom vremena zvani~nici za divqe `ivotiwe nadaju da }e mawe kengura morati da bude odstreqeno - ali ne o~ekuje da }e vakcina ikada u potpunosti eliminisati potrebu za upravqawem brojnosti ovih `ivotiwa.

Prema mi{qewu Radforda, sa Univerziteta La Trob, „tamo gde postoji relativno mala, ali ograni~ena populacija, procedure sterilizacije su izvodqive, ali su veoma skupe. I ne}e zaista raditi u velikim razmerama“.

Rekao je i da je odgovor na ogroman broj kengura u Australiji - da ih Australijanci jedu vi{e: „Tako bismo imali mawe krava, zemqi{te bi bilo u mnogo boqem stawu“.

Pirson i Mekintajer koji vode kampawu za za{titu kengura, ka`u da ne}e odustati od poku{aja da ubede potro{a~e i kompanije da prestanu da ubijaju kengure. Ohrabreni potezima Najkija i Pume ka`u da vi{e nije prihvatqivo da veliki brendovi budu ukqu~eni u ovu industriju.

„O~ekujemo da }e drugi veliki brendovi prili~no brzo slediti wihov primer, jer je o~igledno da je tr`i{na prednost - biti eti~an“, zakqu~io je Mekintajer.

O 92-GODI[WOJ NEVENI KOTUR IZ PERTA, JEDNOJ OD POSLEDWIH PRE@IVELIH IZ ZLOGLASNOG USTA[KOG LOGORA SMRTI

Od Jasenovca do Perta

Nevena iz Jasenovca je kao desetogodi{wa devoj~ica odvedena u usta{ki logor, gde je pre`ivela zverstva i strahote Nezavisne Dr`ave Hrvatske. Nakon rata i oslobo|ewa vratila se u rodno mesto, gde je `ivela sve do 1992. i ponovnog bu|ewa fa{izma. Posledwih 15-ak godina `ivi u Pertu sa svojom porodicom

Susret sa Nevenom Kotur, jednom od posledwih pre`ivelih najstra{nije srpske a verovatno i svetske golgote - logora Jasenovac, bio je za (ko)autora ovih redova nesvakida{wi i dragocen, s dozom posebnog pijeteta i dubokog naklona te{kom bremenu sudbine deteta - logora{a. Pored toga, bio je to topli susret sa staricom majkom i bakom, koja nesumwivo zna tajnu `ivota. Upravo to izra`ava neobi~na blagost i lepota lica, iako ve} u desetoj deceniji `ivota. Bistrih o~iju, ali pogleda lako prevu~enog neznatnom nijansom strepwe, koja je i pored Nevenine prekaqenosti sudbinom nesumwivo ostala u svesti i se}awima na strah i stradawe nesagledivih mera. A mo`da se to javqa kod ve}ine nas u vremenu zalaska `ivotnog ciklusa, kada se vra}amo detiwstvu, ali je za ve}inu to naj~e{}e se}awe i vra}awe jedinom lepom i bezbri`nom periodu, dok se Nevena vra}a detiwstvu kao stradawu, vremenu kada joj je `ivot visio o koncu i bio ispuwen patwama.

RO\ENA U MESTU JASENOVAC

Ro|ena je 30. novembra 1931. godine kao Borovi} Nevena, od majke Spasenije (devoja~ko Pu|a) i oca Ilije, u mestu ~ije ime bi trebalo da asocira na razdraganu igru sun~evih zraka u li{}u jasenova, ali to ime asocira na najve}e stradawe ikada, na zloglasni logor Jasenovac.

Zaista, Jasenovac se takvim nije ~inio pred rat: savska lu~ka varo{ica, sa privredom i zanatstvom, gde su `iveli, naizgled slo`no, Srbi i Hrvati u otprilike podjednakoj srazmeri, ne{to Jevreja i drugih. Porodica Borovi} je imala petoro dece, dva sina i tri k}eri, godi{ta izme|u 1924. i 1938.

Logor u Jasenovcu je formiran 1941. godine od mawih okolnih logora – Krapje, Plesmo, Bro~ice (logor „[uma“), ali u tom periodu jasenova~ki Srbi uglavnom nisu bili dirani. Me|utim, prema svedo~ewu pre`ivelih Jasenov~ana, uo~i Markovdana, 8. maja 1942. inscenirano je ubistvo usta{a u ~ije su uniforme obu~eni ubijeni Jevreji. Optu`en je bio Gavro Borovi}, ro|ak Neveninih, koji je odmah ubijen na ku}nom pragu, a familija mu oterana u logor. Tog jutra dok su qudi jo{ spavali, usta{e su upadale u ku}e i redom isterivale i hapsile Srbe, a za prepoznavawe srpskih ku}a su koristile susede, prvenstveno usta{ku mlade`.

Nevena se s bratom Mladenom, starim oko tri godine, slu~ajno zatekla kod svoje tetke Dragiwe, udate u familiju \ilas, Jasenov~ana katoli~ke vere. Kad su usta{e upale i uhvatile decu, tetka je molila da ostave makar de~aka, ali su i wega odveli, a tetkin sin, tada gimnazijalac, nije bio kod ku}e. On je bio vrbovan u usta{e, ali je odbio da se javi, pa je kasnije pobegao u partizane. To je i Neveninu tetku ko{talo `ivota, ubrzo je odvedena u logor i ubijena, ali je makar wen sin pre`iveo rat, kao zaslu`ni oficir.

DETIWSTVO U LOGORU SMRTI

Nevenu i wenog brata zajedno s celom porodicom, i druge uhva}ene Jasenov~ane su najpre oterali u sabirni logor u Jasenovcu, zatim u logor Stara Gradi{ka, gde su vr{ili selekciju i odvajali decu od roditeqa, pa su tako

Jedna Nevenina humana tetka, iz sela Gorice kod Nove Gradi{ke, iz porodice Jeri} (i Batar), je nekako uspela da izvu~e osmoro dece iz Jastrebarskog i da ih smesti delom kod sebe, iako je i sama imala petoro neja~i, a deo je smestila po susedskim ku}ama, da slu`e. Me|u wima je bila i Nevena koja je tako i do~ekala kraj rata, slu`e}i u doma}instvu hrvatske porodice.

Nevenina majka i sestre su se zavr{etkom rata vratile s prinudnog rada, ali su majka i sestra Jelena umrle u bolniici u Novoj Gradi{ki 1945. godine od tuberkuloze, od koje su obolele u Nema~koj. Brat Nenad je kasnije u Zagrebu bio usvojen, ali se u Jasenovac vratio kao partizan 1945. godine.

PAD KRAJINE I DOLAZAK U PERT

Kada je pala Krajina godine 1995, a Srbija bila u velikoj izbegli~koj krizi, i sama pod sankcijama, nije pru`ala mnogo perspektive ovoj napa}enoj porodici, Gojko na poziv ro|aka, sa suprugom i decom odlazi u Zapadnu Australiju. Nakon dugogodi{weg procesa za dobijawe vize za Nevenu, 2008. godine doveo je i wu da bude uz porodicu. Do danas je porodica Kotur ostala u Pertu vredno i ~asno rade}i i {koluju}i se, a pored toga, Gojko je istaknuti ~lan i veliki dobrotvor srpske zajednice.

Jo{ su za Nevenu `ive slike

stradawa, tom stra`arki neko, na primer, bunaru da povra}awa slike tela le`ala izdahnuv{i nemo}i, gladi nije znalo Ovo stradawe izrazu “pakao Nevena imala retko put, pun preokreta je pre`ivela mnogi nisu. u Pertu okru`ena divne porodice, ku starost bavi – ose}awu

i Nevena i mali Mladen odvojeni od majke i starijih sestara, Anke i Jele. Wih tri su oterane na prinudni rad u Nema~ku.

Nevenin otac Ilija bio je sa ostalim srpskim mu{kim `ivqem iz Jasenovca i okoline interniran u sabirni Logor Zemun (Staro Sajmi{te) gde je izvr{ena selekcija. Deo qudi koji nisu bili sposobni za rad je vra}en u Jasenovac. Sposobni su oterani na prinudni rad u Norve{ku i ve}inom su tamo ostavili svoje `ivote, a me|u wima je bio i Nevenin otac. On je stradao ve} 1942. godine.

Nevena, Mladen i wihov stariji brat Nenad su deportovani u Zagreb, odakle je Nenad kasnije dat za slugu u jednu hrvatsku porodicu negde blizu Vara`dina, a Nevena i Mladen su preba~eni u Jastrebarsko. Jednom prilikom Nevena je u logoru izgubila iz vida svog malog brata Mladena, koji je tako nestao zauvek.

Nevena Borovi} je bila deo istorijskog osloba|awa Jastrebarskog, kada su partizani Osme korduna{ke divizije krajem avgusta 1942. godine oslobodili logor i poveli decu sobom. Me|utim, veliki deo dece, iznemogao od gladi, bolesti i u`asnih uslova u logoru, nije mogao da mar{ira daqe ka Kordunu, pa su ih partizani morali ostaviti, planiraju}i da ih sutradan prevezu na slobodnu teritoriju, ali nisu uspeli u tome. Nevena je bila me|u tom decom koje su usta{e sustigle i vratile ih u logor. U svakom slu~aju, prema istorijskim svedo~anstvima, tada je oslobo|eno 727 dece.

Zahvaquju}i anga`ovawu dobrotvorke Dijane Budisavqevi} hiqade dece je bilo spa{eno iz usta{kih logora. Anka, starija sestra Nevene i Mladena, je posle rata uzalud tra`ila wihovog nestalog brata, sve do 80-ih godina, dok je snaga nije izdala.

@IVOT POSLE STRAHOTA I BU\EWE ZLA

Nevena se 1953. godine udala za Mihaila Kotura iz Jasenovca s kojim je dobila sina Gojka, kao jedino dete. Gojko je odrastao u Jasenovcu, u kojem je nastavio `ivot i posle {kolovawa i zaposlewa osnovao porodicu i ostao uz roditeqe.. Me|utim, Nevenina najzad na|ena porodi~na sre}a posle skoro pola veka je ponovo do{la u pitawe. Devedesetih su se opet probudile sile zla, a masovno hrvatsko naoru`avawe unelo je strah i nemir u srpski narod u Hrvatskoj.

U roku od mesec dana, od polovine jula i delom avgusta 1991. godine de{avaju se velike promene u Neveninoj porodici. Nakon kr{tewa Gojkove dece - Ozrena (dve i po godine) i Ogwena (tri meseca), Nevena gubi supruga Mihaila, Gojko oca, a deca dedu. Svestan da istorija mo`e da se ponovi, Gojko odvodi porodicu u Obrenovac kod tetke Anke, Nevenine sestre. Povratkom u Jasenovac, Gojko zati~e samo zgari{te rodne ku}e, koja je eto, pre`ivela Drugi svetski rat, ali, nije uspela da pre`ivi 1991. godinu. Budu}i na taj na~in upozoren, Gojko dolaskom UNPROFOR-a 1992. odlu~uje da se pridru`i i pomogne porodici u Srbiji, kojoj s dvoje male dece nije bilo lako.

Невена Котур 2022.

и Михаило 1953.

Perta

pretwi i {ibawa prustra`arki u logoru kad se primer, usudi da pri|e se napije vode nakon povra}awa ili dizenterije, te tela mrtve dece koja su izdahnuv{i tokom sna od gladi i bolesti, jer se znalo ko }e do~ekati jutro. stradawe dece dolikuje samo “pakao na Zemqi”. Nevena Borovi} – Kotur je retko trnovit `ivotni preokreta i lomova, ali pre`ivela i izdra`ala {to nisu. Ona sada tiho `ivi okru`ena qubavqu svoje porodice, do~ekav{i dubostarost samo zahvaquju}i quose}awu koje je pro`ima

ceo `ivot, iako je imala opravdawe i za o~aj i bes.

Tako je ova tu`na pri~a, jedna od bezbrojnih ratnih istorija srpskih porodica, u stvari istinita pri~a o jo{ jednoj „Dari iz Jasenovca“, odnosno Neveni iz Jasenovca, koja je u logoru spa{avala svoga brata. Na`alost, nije

uspela da ga sa~uva pored sebe, pitaju}i se ceo `ivot da li je umro u logoru ili je negde odrastao usvojen, ne znaju}i svoje pravo ime i svoju pravu porodicu.

Mira Dragovi}, Gojko Kotur

NDH – JEDINA FA[ISTI^KA TVOREVINA SA SPECIJALIZOVANIM LOGORIMA ZA DECU

U takozvanoj Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj (1941-45) `ivot je izgubilo vi{e stotina hiqada qudi samo zato {to su bili Srbi, Jevreji, Romi ili antifa{isti. U svesti naroda, NDH }e, osim po najmonstruoznijim oblicima mu~ewa, ostati upam}ena i kao jedina fa{isti~ka tvorevina koja je imala specijalizovane logore za decu.

Desetog aprila 1941. godine, usta{e, grupa hrvatskih klero-nacionalista pod vo|stvom Ante Paveli}a, koja je ve} po~inila niz teroristi~kih napada protiv Kraqevine Jugoslavije, vratila se sa nacisti~kim snagama u Zagreb i uz wihovu pomo} uspostavila marionetsku dr`avu pod nazivom Nezavisna Dr`ava Hrvatska. Neke usta{e, poput Vjekoslava Maksa Luburi}a, ve} su imale jasne planove o istrebqewu „rasno ne~istog“ stanovni{tva, kako su ozna~avali Srbe, Jevreje i Rome.

U naredne ~etiri godine, kopiraju}i nacisti~ko rasisti~ko zakonodavstvo, ali i

stvaraju}i „lokalne rasisti~ke hijerarhije koje su se posebno odnosile na srpsko stanovni{tvo na prostoru NDH, usta{e su stvorile sistem koncentracionih i logora smrti, u kojima su na najbrutalniji na~in izrabqivali i fizi~ki uni{tavali srpsko, jevrejsko i romsko stanovni{tvo. Javnosti je najpoznatiji sistem koncen-

tracionih i logora smrti Jasenovac, u kom kona~an broj `rtava do danas nije popisan. Osim u Jasenovcu, velika stradawa bila su i u logorima u Staroj Gradi{ki, Sajmi{tu (koji je formalno bio u NDH, iako pod kontrolom Nemaca), u Gospi}u, na Pagu, pa u Jadovnu, logori Lobor, Lepoglava, Jastrebarsko i de~ji logor u

“Lazareva subota, dan uo~i praznika Cveti (Ulazak Hrista u Jerusalim), praznuje se ta~no osam dana pred Vaskrs. Posve}en je vaskrsewu Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos posle ~etiri dana vaskrsao iz mrtvih. Praznik je ustanovqen jo{ u IV veku u Jerusalimu.

Lazar se razboleo i preminuo, a prema tada{wim obi~ajima je polo`en u grob u pe}inu, koja je posle toga bila zatvorena kamenom. Pro{lo je ve} prili~no mnogo vremena i wegovo telo je po~elo da se raspada. Kad je Hristos do{ao da ga vaskrsne wegova sestra je konstatovala da se telo raspada, sugeri{u}i da je vaskrsewe nemogu}e. Me|utim, Isus je otvorio grob i na wegovu zapovest Lazar je ustao.

On je kasnije jo{ dugi niz godina upravqao je crkvom na Kipru, gde ga se qudi i danas se}aju i po{tuju ga.

Ovo je dan i de~je radosti, jer je, prema jevan|equ, Hristos polaze}i u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.

Црква Св. Тројице

Перту

Malaga - Pikasov zavi~aj okupan suncem

Malaga je najve}i grad u {panskom regionu Kosta Del Sol, ~ija istorija datira jo{ pre 3.000 godina. Osnovali su ga Feni~ani i jedan je od najstarijih gradova na svetu. Danas je to jedna od najpopularnijih turisti~kih destinacija u [paniji, kao savr{ena kombinacija prelepih pla`a, istorije, arheologije, `ivog no}nog `ivota i poznatih kulturnih atrakcija.

Sa vi{e od 300 sun~anih dana u godini, zbog savr{ene klime, ~ak i u zimskim mesecima, Malaga predstavqa jedan od najpoznatijih turisti~kih centara na Mediteranu. To je grad {irokih avenija s drvoredima palmi uz more, parkovima, vrtovima s fontanama i raznovrsnim tropskim rastiwem, prelepim pla`ama, intenzivnim no}nim `ivotom, muzejima i izvrsnim restoranima s ribqim specijalitetima. Posle Seviqe, drugi je po veli~ini grad u Andaluziji, demografski najgu{}e naseqen i geografsko je sredi{te Koste del Sol, turisti~ke zone s ukupno 160 kilometara obale. Okru`ena je planinskim vencima, a dve reke - Gvadalmendina i Gvadalorse, koje proti~u kroz grad, ulivaju se u Sredozemno more.

Malaga je idealno polazi{te za obilazak drugih zna~ajnih destinacija u Andaluziji (Ronda, Granada, Seviqa, Kordoba). Ukoliko se odlu~ite za odmor tokom letwih meseci, najlep{e pla`e su Malagueta, Sacaba, Pedregalejo i El Palo. Malagueta je najbli`a gradu i pru`a se du` Pikasove promenade. [qunkovita je i pe{~ana, po~iwe tik uz mol pored svetionika u luci. Mali restorani tzv. „~iringitosi” nude le`aqke, svla~ionice, kao i veliki izbor pi}a i hrane. Pla`a Sacaba se nalazi zapadno od grada i slovi kao vrlo tihu i mirnu. Pedregalejo je nekada{we ribarsko selo, a sada jedna od najpopularnijih pla`a u Malagi, sa mno{tvom barova i restorana du` obale. El Palo je najudaqenija od grada, a na woj se nalaze neki od najboqih ~iringitosa koji nude ukusnu ribu i morske plodove.

U ovom gradu se rodio ~uveni slikar Pablo Pikaso. Posve}ena su mu ~ak dva muzeja, od kojih je jedan wegova rodna ku}a. Muzej Pikaso je otvoren 2004. godine i jedna je od najve}ih atrakcija u ovom delu [panije. Sme{ten je u tradicionalnoj palati „Buenavista” u 12 prostorija stalne postavke, s brojnim slikama iz razli~itih perioda, kao i skicama i kerami~kim predmetima. Stalna postavka je sa~iwena od dela koja su donirali Pablova supruga i unuk. Nedaleko odatle nalazi se Pikasova rodna ku}a „Kaza Natal”, gde mo`ete da se upoznate s detiwstvom, ali i zavidnom kolekcijom grafika slavnog slikara. Trg Placa de la Merced, gde se ona nalazi, krasi i Pikasova skulptura u bronzi u prirodnoj veli~ini. Ukoliko ste u mogu}nosti, obilazak muzeja planirajte nedeqom popodne kada je ulaz slobodan. Ulaznice nedeqom ne}ete platiti ni prilikom obilaska Rimskog pozori{ta, Alkazabe i dvorca Gibralfaro - dva mavarska arhitektonska ~uda Malage. Ulaznica za Pikasov muzej ko{ta devet evra, a savet je da kupite zajedni~ku kartu za Alkazabu i Gibralfaro zamak, koja ko{ta {est evra.

ALKAZABA I GIBRALFARO, „LI^NA KARTA” GRADA

Tokom istorije Malaga je bila pod razli~itim kulturnim uticajima, a wena slavna pro{lost ostavila je traga najvi{e u istorijskom centru, posebno u okolini Alkazabe, nekada{we palate koja je pretvore-

Bронзана статуа посвећена славном сликару: Пикасо, мало већи од своје стварне величине, седи на мермерној клупи са нотесом и оловком. Статуа се налази у непосредној близини уметникове родне куће

jeni stazom uzbrdo, du` koje su posa|eni borovi i eukaliptusi. Alkazaba je podignuta na ostacima rimskog utvr|ewa za vreme Abd ar-Rahmana, emira iz Kordobe, u drugoj polovini osmog veka. Prvenstveno je slu`ila kao osmatra~nica za odbranu od pirata. Sultan iz Granade Badis al Ziri obnovio ju je polovinom 11. veka, dok je duple zidove koji povezuju palatu sa zamkom izgradio Jusuf iz dinastije Nasrida u 14. veku (dinastije koja je zaslu`na za izgradwu Alhambre u Granadi).

Zamak Gibralfaro nalazi se na vrhu brda i gleda na grad. Datira iz 10. veka, a wegovu sliku mo`ete videti na pe~atu i zastavi, kako grada Malage, tako i istoimene provincije. Izgradio ga je Abd ar-Rahman III, kalif iz Kordobe, i to na mestu gde je bio feni~anski svetionik. Xabel-faro (arapski i gr~ki) zna~i „brdo svetionika”. Sultan Granade Jusuf pro{irio ga je po~etkom 14. veka. Zamak je poznat po tromese~noj opsadi katoli~kih monarha Izabele i Ferdinanda, koja se zavr{ila tako {to su stanovnici predali utvr|ewe jer je zavladala glad.

Rimsko pozori{te, najstariji spomenik u Malagi, datira iz prvog veka pre na{e ere. Kori{}eno je sve do tre}eg veka, a onda napu{teno. Mavari su ga koristili kao skladi{te materijala u toku izgradwe Alkazabe, u ~ijem se podno`ju pozori{te i nalazi. S vremenom je zatrpano, te je tako ostalo skriveno punih pet vekova i ponovo prona|eno tek 1951. godine pri pripremawu terena za izgradwu ba{te ispred dana{weg Doma kulture.

SIJESTA, „PESKAITO FRITO”, FLAMENKO...

Malaga je i zna~ajna luka na Mediteranu, u koju svakog dana pristi`e mno{tvo kruzera iz celog sveta. U blizini luke nalazi se Paseo del Parque, impresivan park i jedna od najve}ih botani~kih riznica, ukra{en brojnim skulpturama i fontanama. To je i grad poznatih li~nosti. U Gradskom pozori{tu „Servantes” je Antonio Banderas prvi put kro~io na scenu, a me{tani ka`u da ga i daqe povremeno pose}uje.

na u fascinantan arheolo{ki muzej. Poti~e iz vremena vladavine Mavara. Izgra|ena je 1065. godine, a tri veka kasnije je renovirana i kori{}ena kao kraqevska rezidencija i vojna tvr|ava. Nalazi se u podno`ju brda Gibralfaro, na ~ijem vrhu je i istoimeni odbrambeni zamak. Palata i zamak su spo-

Lokalni stanovnici praktikuju dru`ewe posle ve~ere, te se nemojte iznenaditi ako vidite porodice kako piju pi}e na terasi s decom i u poznim satima. Zbog „sijeste”, vodite ra~una o radnom vremenu restorana i barova (obi~no otvaraju kuhiwe za ru~ak izme|u 12.30 i 13.30, a za ve~eru od 20.30 ~asova). Iako je odlazak na tapas ({pansko predjelo koje karakteri{u male porcije) u Malagi uzbudqivo iskustvo i na~in da se proba mnogo razli~itih jela, nemojte da naru~ujete previ{e tapasa. Malaga je posebno ~uvena po „peskaito frito” - malim komadima pr`ene ribe, poput sardine, lososa, koji se slu`i sa ~a{om hladnog belog vina. No}ni `ivot je na dobrom glasu, pa ne propustite da jedno ve~e provedete u nekom od poznatih flamenko klubova, gde je provod zagarantovan do ranih jutarwih ~asova. Sezona u gradu po~iwe tokom uskr{wih praznika, karakteristi~nih po masovnim procesijama u kojima se iznose na ulicu figure svetaca, od kojih je obavezna figura za{titnice grada - Virhen de la Viktorija. Tokom leta, kada u Malagi boravi najvi{e turista, organizuju se brojni festivali, od kojih je napoznatiji avgustovski va{ar (Feria de Malaga), kojim se obele`ava kraj mavarske vladavine. Ova proslava je karakteristi~na po tome {to se qudi obla~e u no{we u flamenko stilu, a slavqe se odr`ava na ulicama istorijskog centra grada, gde je uobi~ajeno piti alkoholno pi}e „fino” i igrati flamenko, tako|e - fino! S. G.

KAKO JE @IVETI U KINI?

Srbin koji `ivi u [en`enu otkriva koliko je zaista te{ko uklopiti se u najmnogoqudnijoj zemqi

[ta ga je prvo {okiralo kad je oti{ao tamo?

Mili Veqkovi} jedan je od onih koji svet vole da upoznaju istinski, ne kao turisti, ve} da osete svaki damar `ivota mesta u koje idu. Tako je on posle `ivota u desetak gradova od Italije do Amerike, sada ve} godinu i po dana u [en`enu u Kini. Tamo u svojoj {koli radi kao trener i profesor tenisa. Za srpski portal Novu je ispri~ao kako je `iveti u gradu od 14 miliona stanovnika i kako je navi}i se na kineski sistem `ivqewa gde je sve softverski, gde nema bak{i{a ni kusura, gde vozovi idu 300 na sat, nema redova na {alterima za pla}awe i gde i mladi i stari svaki dan po parkovima – ple{u. Prvi put je u Kini bio pre tri godine – oti{ao je nakratko da izvidi situaciju jer je tamo hteo da pokrene svoj biznis sa tenisom, da vidi kako je biti na Istoku posle Zapada. Kad se ceo svet zatvarao zbog korone, a Kina bila najnepo`eqnija destinacija, Mili je ba{ tada oti{ao tamo. Kona~no se u Kinu preselio pre godinu i po dana.

„@eleo sam da budem stanovnik Dalekog istoka jer sam uglavnom ceo `ivot nakon fakulteta proveo po inostranstvu na Zapadu. @iveo sam u mnogo zapadnih zemaqa, od Italije do Amerike, uspeo sam da osetim koji je to zajedni~ki imeniiteq i onda sam po`eleo da saznam istinu i o Dalekom istoku. A to se mo`e samo ako `ivi{ tamo, a ne kao turista.“

TELEFON KAO ^IP

A za{to ba{ [en`en?

„Zbog svoje klime ovaj grad ima puno teniskih {kola iz celog sveta i delovalo mi je idelano da se takmi~im na jednom velikom megdanu jer je ovde ve~ito leto. [en`en ima

oko 14 miliona stanovnika i na samom je jugu Kine na obali Ju`nokineskog mora. Jednim delom se grani~i sa Hongkongom, koji je kineski samo u administrativnom smislu. Wihov mentalitet je poprili~no zapadni, mada su sve to Kinezi“, ka`e Mili, kom od zgrade u kojoj `ivi treba pola sata da popije espreso u nekom kafi}u u Hongkongu.

U tom ogromnom gradu koji odavde deluje kao ko{nica Mili je nai{ao na prili~no neverovatne pojave, koje qudima sa ovih prostora mogu da deluju kao nau~na fantastika.

„Prvo u tome je organizacija i digitalizacija svega {to ti padne na pamet. Tvoj telefon sa tvojim kodom je sve. To je u stvari kao da it je onaj ~ip ugra|en. Pla}awa su toliko jednostavna, sve se de{ava u sekundi. Kada vidi{ veliki red, ima{ ose}aj da }e{ ~ekati sat vremena, a ono ~eka{ jedan minut. Prebacivawe para sa jednog ra~una na drugi tako|e se de{ava u sekundi. I podaci o testovima na koronu su automatski stizali na telefone, a ako bi se pojavio neko infici-

ran, momentalno bi do{la ekipa i totalno zablokirala tu zgradu ili blok. Ta brzina organizacije bukvalno li~i na holivudske filmove.“ Mili ka`e da ga je posebno {okiralo to {to je svaka ve}a zgrada ogra|ena i ima obezbe|ewe, odnosno portira, pa kad se sve sabere, ispostavqa se svaki grad ima na desetine hiqada portira.

NEMOGU]E

^ASTITI KONOBARA

„[okiralo me je i to {to se sve pla}a digitalno i ne postoji bak{i{. I ne postoji opcija da vam vrate kusur. Kad god sam `eleo da ~astim konobare, jurili su me i nisu dozvolili da platim vi{e. Dakle, to ne postoji – koliko ne{to ko{ta, toliko ko{ta i }ao. U decimalu.“

Slede}e {to ga je iznenadilo je wihova opu{tenost.

„Jako mi se dopada to {to ne postoji re~enica – ej vidi onog {ta radi. Qudi rade {ta im se prohte i niko im ne zamera niti obra}a pa`wu na wih. Nasred parka ple{u u grupama kao Lokice, i to dva puta dnevno,

OSTVARITI I @IVETI AMERI^KI SAN

Nina je bila zvani~no najlep{a `ena Evrope. Preselila se zatim u SAD gde je radila ~ak i na kamionu za selidbe, a sada `ivi svoj san!

@ivot Nine Jovanovi} najboqe ilustruje pri~u o ostvarawu ameri~kog sna. Ova lepotica iz Srbije pro{la je svoj put od trwa do zvezda u SAD i uspela da ostvari svoj san. Odluku da se preseli u Ameriku, Nina je donela bez mnogo razmi{qawa iako nikada nije sawala o `ivotu u Americi.

– Biv{i de~ko me je pitao da krenem sa wim i to je za sada moja najboqa `ivotna odluka. Od malena sam pri~ala da ~im budem zavr{ila {kolu ne}u vi{e `iveti u Srbiji, iako nisam znala gde bih. Tako se i desilo – po~iwe svoju pri~u Nina Jovanovi}, manekenka i najlep{a `ena Evrope 2019. godine.

Pobedila je na izboru za Mis Evrope 2019. godine. Kako ka`e, to je za wu jedan od lep{ih `ivotnih perioda. Pre toga, 2017. godina bila je na izboru za Mis Srbije, a 2018. na izboru za Mis Sveta.

U tim trenucima bilo je naporno i fizi~ki i psihi~ki, a sada sam zahvalna na prilici i uspomeni koju }u zauvek ponosno pamtiti. Posebno pripreme od mesec dana na Filipinima na izboru za Mis Sveta.

Strogi karantini, svakodnevni ~asovi hoda, dr`awa, pres konferencije. I tako tri godine za redom, uporedo sa sredwom {kolom. Tako|e, to iskustvo me je dodatno izgradilo u osobu kakva sam danas – obja{wava ona.

Kako ka`e, wen moto na takmi~ewima bio je “iskoristi svaku priliku koju ti `ivot pru`a”, toga se dr`ala i kada

je oti{la u obe}anu zemqu. Nije se libila nijednog posla, te je dan nakon {to je sletela po~ela je da radi u jednom od najve}ih restorana na Menhetnu kao hostesa.

– Nakon nekog vremena bila sam unapre|ena na poziciju menaxera hostesa. Kada su zatvorili restorane zbog pandemije, dva meseca sam sa tada{wim de~kom radila na kamionu za selidbe. Zatim sam prebe~ena u kancelariju iste kompanije i zakazivala selidbe i kreirala cene za iste. To je posao od 12 sati dnevno na telefonu sa raznim profilima qudi – ponosno govori {ta je sve radila.

Wena borba nije bila nimalo laka, samo tri meseca nakon {to je provela u Americi, nastupila je, pandemija korona virusa. Tako je Nina ostala bez posla, a da stvar bude gora, nikog nije poznavala u Wujorku.

U tom periodu sam se razi{la od de~ka sa kojim sam do{la tako da je psihi~ki trebalo sve to podneti i ne odustati, a tada Wujork nije bio grad koji me je odu{evqavao. Ovde u jednoj ulici mo`ete sresti qude iz svih zemaqa sveta, milione razli~itih uverewa i opredeqewa. Posebno jer ve}ina qudi nije sujetna kao kod nas i nemaju problem da vam se obrate iako se ne poznajete. Posle Wujorka vi{e vam ni{ta ne}e biti ~udno jer se naviknete na sve. Najve}e neprijatnosti do`ivela sam od strane na{ih qudi.

Wujork nije jedini grad u kom je `ivela, obrela se i u Los An|elesu. Pou~ena iskustvom ka`e da Amerika nije zemqa

ujutro oko osam sati i uve~e negde oko 20. I stari i mladi izlaze i oko svojih zgrada ili po parkovima i po platoima se rekreiraju. To je najnormalnija stvar, kao {to vi|amo grupe mladih da puste muziku i da izvode brejkdens, to je ovde kao dobar dan. Muzika na sve strane, svako ponese svoj portabl zvu~nik, pusti svoju muziku i igra, ple{e. Niko te ne gleda {ta radi{ i bukvalno ih ne interesuje, a to se meni tako dopada, time su me najvi{e kupili.“

SVE SE KUPUJE ONLAJN

JER JE JEFTINIJE

Ipak, ima stvari i koje mu se ne svi|aju. „Ne dopada se {to je ogroman broj qudi na elektri~nim mopedima i bukvalno su tretirani kao pe{aci i uglavnom voze trotoarom, koji su sre}om {iroki. To su 90 odsto kuriri koji rade dostavu i wih ima nebrojeno. Naru~ivawe svega je u abnormalno velikom procentu. Neverovatno je softverski re{eno i ako naru~ujete ne{to iz drugog dela Kine. Tako|e, onlajn kupovina je u velikoj meri jeftinija, a ponuda je takva da ima i pti~jeg mleka.“

A kad smo ve} kod hrane, ~ini se da Kinezi imaju poseban odnos prema woj.

„Wima je ru~ak svetiwa i to se de{ava izme|u 12 i 14 h i tada mogu i bombe da padaju – oni ho}e da ru~aju. Naravno da doru~kuju, ali ru~ak i ve~era su im rituali i obo`avaju to. Kao {to rekoh, `iveo sam u vi{e u 10 svetskih gradova, ali niko ni pribli`no nije tako posve}eno odan obredima ru~ka i ve~ere. Tako|e je neverovatno koliko puno naru~uju hranu i kako imaju dobar metabolizam. Jako je malo gojaznih, i kod odraslih i kod dece, posebno jer vrlo ozbiqno shvataju ~asove fizi~kog obrazovawa. Bukvalno kao vojnici rade ve`be i stvaraju navike.“

gde retko ko mo`e da ka`e da je “stao na svoje noge”. Mogu}nosti jesu neograni~ene, ali `ivot se preko no}i promeni, {to zakqu~ujemo i u wenom slu~aju.

– Kona~no sam posle tri godine nastavila da se bavim poslom koji volim. Jednostavno bilo je potrebno vreme da u|em u svet mode, ali sam sada i vi{e nego zadovoqna. Pro{log meseca radila sam svoj prvi wujor{ki Fe{n Vik {to je bilo ostvarewe jo{ jednog mog sna – govori Nina.

Kao i svi qudi, i Nina je imala periode slabosti i odustajawa. Nekoliko puta je pomislila da odustane od svega, me|utim nau~ila je da svaka borba nosi sa sobom lekciju.

– Nisam odustala zbog spleta okolnosti koji mi je govorio da sam na pravom mestu. Svesna sam da se ni{ta ne de{ava slu~ajno i bez dobrog razloga. Kqu~no je izvu}i pouku. Guraju me vera i `eqa da mogu vi{e i boqe od ve} postignutog. Verujem da ti `ivot stvarno da onoliko koliko mo`e{ da podnese{, zato i podnosim, zato mi i daje – ka`e Nina.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Jeftinim detektorom prona{ao grumen zlata vredan 240.000 dolara

Jedan Australijanac uz pomo} jeftinog detektora metala uspeo je da prona|e grumen te`ak 4,6 kg, koji sadr`i zlato vredno 240.000 dolara.

Mu{karac, koji je `eleo da ostane anoniman, grumen je otkrio u zlatnim poqima Viktorije koja

su u 19. veku bila centar zlatne groznice u Australiji, pi{e medijski servis BBC.

Daren Kamp, koji je procenio i kupio primerak, je rekao da je to najve}i grumen zlata koji je video u svojoj 43-godi{woj karijeri. „Bio sam zaprepa{}en… Tako

Zaspao na pla`i i {okirao se kad je otvorio o~i

KROKODIL UGRIZAO

se ne{to otkriva jednom u `ivotu“, kazao je.

Kamp je ispri~ao da nije previ{e razmi{qao kada je u wegovu radwu u{ao mu{karac koji je prona{ao zlato, upitav{i ga smatra li da grumen sadr`i zlato vredno oko 10.000 australijskih dolara. Odgovorio mu je da je vrednost puno ve}a i da iznosi 240.000 australijskih dolara. Naime, u grumenu te{kom 4,6 kg bilo je oko 2,6 kg zlata.

Kazao je da se sre}ni nalaza~ jako raduje {to }e tako veliku svotu novca potro{iti na svoju porodicu. Rekao mi je da }e wegova supruga biti presre}na.

I premda su ovakvi pronalasci retki, procewuje se da Australija ima najve}e svetske rezerve zlata, a mnogi najve}i grumeni na svetu prona|eni su upravo ovde u na{oj zemqi.

MU[KARCA NA PLA@I

Mu{karac (65) se odmarao u vre}i za spavawe na pla`i Wuel na krajwem severu Kvinslenda , pro{log utorka kada mu je pri{ao krokodil. Probudio se i na{ao licem u lice sa `ivotiwom koja ga je ugrizla za stopala, ali je uspeo da pobegne. Poznata pla`a Wuel (Newell Beach) se nalazi izme|u popularnog kvinslendskog letovali{ta Port Daglas i Deintri Nacionalnog parka (Daintreee National Park) koji se nalazi na Unesko-ovoj listi Svetske kulturne ba{tine.

Direktor lokalne pla`e Voren Faravej rekao je da su drugi qudi na pla`i dotr~ali kako bi pomogli ~oveku u trenutku jezivog susreta oko 21 sat. „Mu{karac je le`ao na pla`i ispod pokriva~a, kada mu je u jednom trenutku pri{ao krokodil i zgrabio ga za noge. Imao je puno sre}e, na pla`i je bilo jo{ qudi koji su mu prisko~ili u pomo} i odvezli ga u bolnicu. ^ovek je zadobio povrede od ugriza na obe noge, ali stawe nije bilo zabriwavaju}e, pa je kasnije tokom no}i otpu{ten iz bolnice“, rekao je on. Vlasnik kafi}a na pla`i Piter Kep ka`e da na tom podru~ju boravi veliki broj krokodila. Incident istra`uje preduze}e zadu`eno za parkove Kvinslenda i slu`ba za za{titu divqih `ivotiwa.

NATA[A ISPLANIRALA SVOJU SAHRANU

Ne}e niko plakati kad umrem

Glumica Nata{a Ninkovi} va`i za jednu od najuspe{nijih i najtalentovanijih srpskih glumica, ali o wenom privatnom `ivotu se malo zna. Nedavno je gostovala u jednoj televizijskoj emisiji, gde je otvorila du{u na brojne teme. Govorila je o detaqima svog privatnog `ivota, koji godinama uspe{no krije, ali i zanimqivostima i anegdotama iz svoje bogate karijere o kojima do sada nije pri~ala.

Ona se prisetila i svog prijateqa i kolege sa klase, pokojnog Neboj{e Glogovca.

– Najzahtevnije mi je bilo s Glogijem, jer je bio predirektan Hercegovac. Znao je da bude surov u tome i onda sam imala frku. Ali ne u radu, ve} kad me on gleda. Odmah je govorio direktno {ta misli, uvek sam imala frku od wegovog mi{qewa, ali u radu ne – istakla je glumica.

Lepa glumica u`iva u qubavi sa suprugom Neboj{om [arenac ve} skoro tri decenije, a sre}u su upotpunili blizanci Luka i Matija.

Ispovest Ninkovi}eve donela je i brojne neverovatne detaqe o porodici, ali i wenim `eqama:

– Svi su mu{karci oko mene, okru`ena sam tom mu{kom energijom. Treba imati samo puno energije, qubavi mi ne mawka. Ne nedostaje mi devoj~ica, volela bih da imam troje dece, i da i tre}e bude sin. Ne bih imala ni{ta protiv, samo je moja mama zbog toga tu`na. Ona ka`e da ja ne znam {ta zna~i ima-

ti }erku. Rekla sam joj jednom, po{to su te sahrane u Trebiwu jako tu`ne, da }u stvarno da potpi{em da, kad budem umrla, niko ne pla~e, nego da puste neku muziku koju sam volela, nek puste to - rekla je Nata{a.

– A ne da mi nabrajaju {ta sam sve radila, to ne… Samo muzika i da niko ne pla~e. A moja mama mi ka`e: „Kad nema{ }erku, ne boj se, ne}e imati ni ko da pla~e.“ Toliko smo se smejale tome. Bi}u i dobra svekrva, kad ja vidim da su moja deca sre}na, i ako je to wihov izbor, ja }u to da po{tujem. Moja qubav je sloboda, nije posesivnost – zakqu~ila je glumica.

Rado{a Baji}a zaustavila srpska policija, napisali mu kaznu, pa ga zamolili za zajedni~ku fotografiju!

Glumac Rado{ Baji} (69) je putem Instagram profila otkrio je da mu na Lazarevu subotu nije i{lo sve po planu. Naime, on je pri povratku iz ]i}evca hteo da pretekne jedan automobil dodaju}i gas, i tom prilikom policija ga je zaustavila.

- Danas, na Lazarevu subotu, vozim i izlazim iz ]i}evca, jedan ispred mene vozi i mrqavi, ja dodam gas i preteknem ga. Zakucam trojku u plavom - napisao je on, pa dodao:

- De~aci me zaustave! Vozio sam 61 km na sat. Odu{evili su se kad su videli ko je prekora~io brzinu. Qubazno, kulturno, i po PS-u su mi napisali kaznu. I na kraju, zajedni~ka fotografija za uspomenu i dugo se}awe. I tako - napisao je glumac i tako mo`emo primetiti da se sve ipak zavr{ilo kako treba.

KATARINA GRUJI] PRED AUSTRALIJSKU TURNEJU: Na neistinu i la` ne }utim

Pop - Folk zvezda Katarina Gruji} va`i za jednu od najzaposlenijih peva~ica kada su nastupi i terenski rad u pitawu, nema sumwe da na istim dolaze sve generacije. Pored toga {to radi punom parom na terenu i uskla|uje sa privatnim `ivotom i maj~instvom, Katarina ovih dana ulazi u studio i snima duetsku pesmu.

- Ne `elim da otkrivam jo{ uvek sa kim }e biti, ali bi}e pravo iznena|ewe. Pesma je u malo druga~ijem stilu i prava za leto - ka`e Ka}a na po~etku razgovora. Posle uskr{wih praznika Katarinu ~eka putovawe u Australiju.

- ^eka me australijska turneja i jako se radujem, iako se tu ne{to pisalo i spekulisalo, ali mene to zaista ne interesuje. Re{ila sam da na la` i neistinu ne }utim, pa }e u budu}e biti tako. Ono {to su nam organizacije javili da se ba{ tra`i karta vi{e ali ja im obe}avam ludu `urku i vrhunski provod - isti~e peva~ica.

HAOS NA SU\EWU ZBOG TOZOV^EVE IMOVINE:

Iako danas va`i za jednog od omiqenih peva~a ~ija je svaka pesma postala veliki hit, detiwstvo Sa{e Mati}a nije bilo nimalo lako. Gostuju}i u emisiji „Na terapiji sa Slavicom \uki} Dejanovi}” popularni peva~ otkrio je pravu istinu o odnosu sa bratom Dejanom, a potom se osvr-

od brata Dejana veoma te{ko palo.

– Dejan i ja smo u samom detiwstvu jako sli~ni bili i onda nas je posle vaqda `ivot odveo na razli~ite strane i to je bio jedini period `ivota gde sam ja da ka`em bio malo vi{e tu`an, da ne ka`em nesre}an – ka`e peva~

nuo na odnos sa roditeqima, ali i na trenutak koji mu je zauvek promenio `ivot.

– Ka`e Zoran, tata, hajde da slo`imo sad taj xemper, majicu i ja to uradim, a on „Ne vaqa”, ja onda sve ponovo – po~eo je pri~u Sa{a Mati} kome je razdvajawe

i dodaje: – Moj brat `ivi u Be~u sa familijom, karijera mu funkcioni{e odavde, ali oni `ive tamo – zakqu~io je Sa{a Mati}. Podse}awa radi, Sa{a i Dejan Mati} odrasli su u Drvaru, a za detiwstvo ih ve`u najlep{e uspomene.

– Ro|eni smo u Biha}u, odrasli smo u Drvaru. Mislim da smo imali najlep{e detiwstvo, uvek smo bili okru`eni dru{tvom. Bili smo omiqeni u dru{tvu. Roditeqi su nas tako usmeravali. Mi u stvari sve mo`emo, tako su nas roditeqi usmeravali. Ja smatram da smo imali najlep{e detiwstvo. Bio sam {aqivxija od malena. Kada smo upisali muzi~ku gimnaziju, trojica drugara su se pobili ko }e da sedi sa nama. Bili smo duhoviti – otkrio je peva~ jednom prilikom, pa dodao: - Roditeqi su `eleli da budemo pijaniste. Svirao sam klavir najboqe na svetu. Kad nave`bam to je bila interpretacija za visoku ocenu. Roditeqi su nas u~ili da budemo samostalni. Bili su stro`i nego {to je trebalo, ali to je boqe. Nije bilo {anse da se le`e uve~e, a da sam ja razbacao stvari. Znalo se gde se sla`e {ta, gde {ta ide. Imali smo ku}ni red koji smo po{tovali. Tata je radio po terenu, pa je 1989. oti{ao u [vajcarsku, nije bio tu. A kad je tu on nam sve poremeti. Ako smo navikli da spavamo u podne, kad on do|e ustaje se u 9. Kad do|e na odmor, na{e prvo pitawe je bilo ‘Kad odlazi{?’ – zakqu~io je.

Udovica tra`ila sve, a onda se ume{ali vanbra~ni sinovi

Postupak zavr{en nakon godinu i po dana.

Legendarni peva~ Predrag @ivkovi} Tozovac napustio nas je 6. apri la 2021. godine.

U me|uvremenu wegova porodica nije uspela da se dogovori oko raspodele imovine. Tozev~evi vanbra~ni sinovi su prvo poku{ali da se dogovore sa udovicom Emilijom, ali ona nije `elela da skalapa dogovor jer je sa pokojnim suprugom potpisala ugovor o izdr`avawu, kojim je dogovoreno da sva imovina woj pripada. Tad su sinovi pred sudom pokrenuli ostavinsku raspravu, nakon ~ega se ume{ao i sud.

Popisana je imovina pokojnog Tozovca i time je utvr|eno da je posedovao ku}u na Vo`dovcu, dva stana, dok je na bankovnom ra~unu imao nekoliko stotina hiqada evra u{te|evine.

Postupak, koji je trajao preko godinu i po dana, bio je veoma turbulentan.

Naime, Emilija nije odustajala od toga da sve woj pripada jer kako tvrdi, wegovi sinovi nisu bili u dobrim odnosima sa ocem.

Kako tvrdi izvor za pomenuti medij, Emilija je pred sudom rekla da stariji sin godinama `ivi u Americi, te se godinama ocu nije ni javqao, dok je mla|i Svetozar imao lo{ odnos sa peva~em. avodno, postupak je zavr{en odlukom da je Emiliji pripala ku}a na Vo`dovcu, jedan stan sinu Svetozaru, a sinu iz Amerike navodno drugi stan, koji je on ubrzo prodao. Osim toga, podeqen je i novac, dok su vredne umetni~ke slike ostale peva~evoj udovici jer je ona tvrdila da su slike wene.

SRCE JE ZAUVEK SLOMQENO

Sa{a Mati} kroz suze: „@ivot me je prerano odvojio od brata“

Stevanova neuzvra}ena qubav

STEVAN SREMAC (SENTA, 23. NOVEMBAR 1855 – SOKOBAWA, 25. AVGUST 1906)

Stevan Sremac je jedan od najzna~ajnijih predstavnika srpskog realizma. Pisac kultnih dela i ekranizovanih klasika kao {to su: „Pop ]ira i pop Spira“, „Zona Zamfirova“, „Ivkova slava“ i mnogih drugih dela svoj radni vek je proveo kao profesor. Bio je tradicionalista i idealista, qubiteq Servantesa i Gogoqa. Spada u najobrazovanije srpske pisce druge polovine 19. veka.

DETIWSTVO I AKADEMSKI PUT STEVANA SREMCA

Stevan Sremac je ro|en u zanatlijskoj porodici 23. novembra 1855. godine u Senti. Rano gubi oba roditeqa, pa brigu o wemu preuzima wegov ujak poznati kwi`evnik i akademik, Jovan \or|evi}. Odrastawe sa ujakom ostavqa dubok trag na Sremca u vidu priklawawa liberalizmu i poha|awa Velike {kole. Sremac prelazi u Beograd, tu 1874. godine zavr{ava Prvu beogradsku gimnaziju i upisuje se na istorijsko-filolo{ki odsek u Velikoj {koli. Sremac se jo{ kao student, dobrovoqno prijavquje i 1876. godine odlazi u rat za osloba|awe Jugoisto~ne Srbije i Ni{a od Turaka. Kada se 1878. godine vratio iz rata, diplomirao je na istorijsko-filolo{kom odseku u Velikoj {koli. Nakon diplomirawa, dok se spremao za profesora istorije, radio je kao praktikant u Ministarstvu finansija, da bi septembra iste godine bio postavqen za profesora tek otvorene gimnazije u Ni{u. U toj gimnaziji predavao je krasnopis, crtawe, nema~ki, moral, srpsku gramatiku, srpsku istoriju, op{tu istoriju i geografiju. Na tom polo`aju ostaje do 1881. godine kada biva preba~en u Pirot iz politi~kih razloga. Tamo se nije dugo zadr`ao, Ministarsvo prosvete ga je vratilo u Ni{ 1883. godine gde je sa ostalim profesori-

Voleo je anegdote

Spremaju}i se za rad kao profesor gimnazije, bio je i praktikant u Ministarstvu finansija. Postao je profesor u gimnazijama. Radio je u ovoj profesiji do kraja svog `ivota – u gradovima Pirot, Ni{ i Beograd u ju`noj Srbiji. Imao je blizak odnos sa u~enicima. Bio je ne`an i susretqiv prema wima. Wegov {arm, smisao za {alu, dobrota i jo{ bezbroj pozitivnih osobina stvorili su mu velik broj prijateqa. Bio je poznat po mnogim anegdotama. Bilo da su nastale u u~ionici, zbornici, kafani ili na ulici jednako su isticale vedar duh jednog ~oveka. Tako jedna od mnogih anegdota nastaje u {koli, na ~asu kada Sremac dr`i predavawe o istoriji evropskih naroda. Govorio je o izgradwi velikog nasipa na obali u Holandiji koji je tada gra|en da bi spre~io poplave. U tom ~asu, pala mu je na pamet inertnost srpskog naroda, pa je izjavio: „Da su to bili Srbi, ~ekali bi da im izrastu {krge pa bi plivali!“.

Nesre}na qubav

ma gimnazije radio na osnivawu pozori{ne dru`ine „Sin|eli}“. U Ni{u ostaje do 1892. godine kada se vra}a u Beograd i zapo~iwe svoj kwi`evni put.

Zastupawe liberalizma je od Sremca napravilo velikog konzervativca, zaqubqenika u pro{lost i idealizovawe nacionalne pro{losti, apsolutnog protivnika svega novog u politi~kom i dru{tvenom `ivotu. Profesorski ispit je polo`io 1890. godine nakon 11 godina rada u prosveti. Svoj radni vek proveo je kao profesor u gimnazijama u Ni{u, Pirotu i Beogradu.

KWI@EVNO RAZDOBQE

STEVANA SREMCA

Stevan Sremac je po~eo da pi{e u svojoj 33. godini. Hronike koje je pisao bile su besede u formi dijaloga u kojima se suprotstavqa slavna pro{lost i lo{a, nova sada{wost. Prva hronika koja je iza{la zvala se „Vladimir, kraq Dukqanski“ i izdata je pod Srem~evim pseudonimom „Sen}anin“. Sremac je mnogo voleo svoj rodni grad Sentu, ali nakon dolaska u Beograd, vi{e nikada nije posetio taj grad. Ne{to kasnije Sremac je svoje izdate hronike grupisao i izdao kao kwigu pod nazivom „Iz kwiga starostavnih“. U kojima se oseti pi{~eva `eqa i snovi o velikoj Srbiji. Realisti~nu prozu je po~eo da pi{e nakon povrataka u Beograd. Prva

realisti~ka pripovetka koju je Sremac napisao bila je „Bo`i}na pe~enica“(1893), nakon ~ega su usledile i „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“(1903), „Pop ]ira i pop Spira“(1898) i „Zona Zamfirova“(1906). Delo koje je Sremcu donelo veliku kwi`evnu slavu bilo je „Ivkova slava“, ono je imalo i svoju premijeru na sceni beogradskog pozori{ta nekoliko meseci nakon izlaska samog dela.

Srem~eva dela su vezana za tri relacije: Beograd-Ni{-Vojvodina. Period koji je proveo u Ni{u mu je poslu`io kao period prikupqawa materijala, posmatrao je i upijao okolinu i qude. Sremac je bio poznat kao „pisac sa bele`nicom“, wegova dela su realisti~na sa dozom humora u sebi. Po poznavawu doma}e i strane kwi`evnosti on spada u najobrazovanije pisce 19. veka u Srbiji. Kao pripoveda~ Sremac se poistove}ivao sa Jakovom Igwatovi}em. Dvojica pisaca su delili nekoliko istih interesovawa i negovali su sli~ne vrednosti poput konzervativnosti i tradicionalizma, idealizacije pro{losti i humora.

U nekim Srem~evim delima se mo`e primetiti borba izme|u dve strane pi{~eve li~nosti: Sremac politi~ar i gra|anin i Sremac pisac. Kao politi~ar Sremac je na strani konzervativnih ideja i na strani onih koji vladaju, negoduje sirotiwu i slobodnoumnost. Kao gra|anin je na strani starog i patrijahalnog, na strani vremena koje

Stevan Sremac je bio lep, {kolovan ~ovek, sa izgra|enom karijerom. San svake devojke. O wegovoj lepoti pisao je i kriti~ar Pavle Popovi}: „^elo {iroko, velike o~i, brkovi debqi, srpski, crni; lice vazda izbrijano. Kosa bri`qivo i originalno o~e{qana na razdeqak i na „larmu“. Stas sredwi, hod gospodski, bez `urbe; vitak, elasti~an i prav. Glas malo mutan, smeh sitan, pri ~emu su se videli beli o~uvani zubi…“ Ipak, Sremac je ostao ne`ewa. Tokom dve godine rada u Pirotu kao profesor u gimnaziji od avgusta 1881. do septembra 1883. godine, vezana je pri~a koja je ostavila trag na wegov `ivot. Tada se zaqubio u lepu Jelenu, k}er pirotskog sve{tenika Pantelije Pan~i}a. Jedne prilike je u ~asopisu objavio ~lanak kojim je napao Panteliju, ina~e mo}nog ~oveka, kako „`ari i pali Pirotom“. Zbog tok ~lanka sve{tenik Pantelija nije vi{e hteo da ~uje za wega, a kamoli da mu da svoju k}er. Svedo~anstva o wegovoj qubavi prema {esnaetogodi{woj Jeleni Pan~i} zasnovana su na wenim iskazima koje je dala u svojoj sedamdesetoj godini `ivota u~itequ ]iri Ran~i}u. Sremac nikada nije pri~ao o svojoj nesre}noj qubavi, ali se zna da je Jelena bila nesre}na u braku. Udala se za Josifa Kon~i}a, ekonoma bolnice. Deca su im rano pomrla, a Josif se propio i rasku}io sve {to su stekli, tako da su `iveli bedno od wene plate koju je zara|ivala rade}i kao babica.

se mewa i polako gasi. Dok kao pisac Stevan Sremac nadvladava sve ono drugo i stvara dela prave umetni~ke vrednosti. Wegova mo} zapa`awa i pretapawa vi|enog u dela nam je ostavila romane i pripovetke koji su neprocewivi.

U velikoj meri kao pripoveda~ oslawao se na dela Jakova Igwatovi}a. Poveznica im je qubav prema tradicionalnom, idealizacija pro{losti, qubav prema obi~nom svetu i neizostavni humor. Servantes i Gogoq predwa~e kao strani pisci koje je Sremac voleo da ~ita. Na wegov stil i kwi`evni pristup su uveliko uticala ova dva pisca. Voleo je i cenio engleske realisti~ke romane 18. i 19. veka. Realisti~an i o{tar posmatra~, isticao je promene kroz koje prolazi srpsko dru{tvo. Neke od wegovih pri~a koje se bave nekada{wim na~inom `ivota odi{u izra`enom nostalgijom. Wegovo prikazivawe patrijarhalnog sistema Srbije svoga vremena prikazuje humorom, ali nikad ismejavawem, osim kada ismejava svoje politi~ke protivnike. Srem~eve kratke pri~e otkrivaju wegovu qubav prema polako nestaju}em starom na~inu `ivota. Postoji tvrdwa da je Stevan Sremac jedini opisao tri regionalna tipa srpskoga dru{tva: beogradsko-varo{ki, vojvo|ansko-banatski i ju`nosrbijansko-ni{ki.

Primqen je u Srpsku akademiju nauka i umetnosti kao stalni ~lan februara 1906. godine. Uvr{ten je u 100 naijstaknutijih Srba svih vremena. Stevan Sremac je umro 25. avgusta 1906. godine u Sokobawi, u 51. godini posle kratke i iznenadne bolesti. S. G.

Jedan od pet prvih nastavnika Prve gimnazije u Ni{u, bio je Stevan Sremac, ~ije ime danas nosi gimnazija. Prva gimnazija u Ni{u po~ela je sa radom neposredno po oslobo|ewu grada od Turaka, s jeseni 1878. godine

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (12)

POD OKRIQEM PENTAGONA

Jo{ 2020. godine ministar spoqnih poslova Ruske Federacije, Sergej Lavrov, izjavio: „Ameri~ke biolo{ke laboratorije, stvorene pod okriqem Pentagona, nalaze se du` ruskih granica“. Iz svega toga se mo`e zakqu~iti da je Ruska Federacija o~igledno sve vreme imala stru~ne i nesumwive informacije u vezi aktivnosti biolaboratorija koje su sme{tene u blizini wene dr`avne teritorije.

ke“ oko postojawa biolaboratorija, kako u Gruziji tako i u Ukrajini, nisu bile samo za potrebe opravdavawa trenutnih ruskih akcija u svom neposrednom susedstvu, ve} ipak imaju svoj kontinuitet. Tako je 2017, u jednoj svojoj izjavi, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio „na postojawe velikog broja biolaboratorija pored ruskih granica“.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

AMERI^KE BIOLABORATORIJE DU@ GRANICE SA RUSIJOM:

Ve} na samom po~etku specijalne vojne operacije, pojavile su se informacije o postojawu biolaboratorija u Ukrajini, koje rade direktno pod pokroviteqstvom Ministarstva odbrane Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, odnosno Pentagona.

To pokroviteqstvo se ogledalo, pre svega, kroz realizaciju velikog broja zajedni~kih projekata, koji su predstavqali rezultat saradwe izme|u Ministarstva zdravqa Ukrajine i privatnih ameri~kih kompanija, koje su sve do jedne, ve} bile poznate kao renomirani i specijalizovani dobavqa~i i davaoci usluga za potrebe Ministarstva odbrane SAD. Takve podatke su izneli visoki predstavnici oru`anih snaga Ruske Federacije. Za sve one koji du`e prate ovu oblast, izneti podaci uop{te nisu bili veliko iznena|ewe, ve} naprotiv, sasvim o~ekivani.

Prvih dana septembra 2022, predstavnici Rusije najavili su da }e sve dokaze o postojawu biolo{kih laboratorija i wihovim nedozvoqenim aktivnostima, koje su navodno u direktnoj suprotnosti sa me|unarodnom Konvencijom o biolo{kom oru`ju, a ~iji su potpisnici i Ukrajina i SAD, biti predate na uvid odgovaraju}im stru~nim organima i komisijama Ujediwenih nacija.

Iz takve najave i postupka predstavnika Ruske Federacije, uznemirenost svetske javnosti oko postojawa biolabo-

ratorija u Ukrajini, ne}e prestati sve dok odgovaraju}a stru~na tela UN ne prou~e dostavqenu dokumentaciju i dokaze, i ne saop{te svoje ekspertsko mi{qewe.

Sasvim o~ekivano, za to vreme predstavnici SAD, o{tro demantuju sve ove informacije, tvrde}i da je to samo ruska propaganda, u kojoj nema ni trunke istine. Zapadni mediji, bar oni koji pripadaju „glavnom toku“ (eng. Main stream), u svojim analizama zakqu~uju da ruska propaganda plasirawem ovakvih informacija ima za ciq „opravdavawe ni~im izazvane ruske agresije na Ukrajinu“.

No, ~ini se, kako ove navodne ruske „baj-

Potpunoj „zabuni ili razja{wewu“ oko navodnog postojawa biolaboratorija u Ukrajini najvi{e je doprinela jedna nemu{ta izjava Viktorije Nuland, pomo}nice dr`avnog sekretara SAD za politi~ke poslove, data 08. marta 2022, kada je rekla da su „Sjediwene Ameri~ke Dr`ave preduzele sve da materijali iz biolaboratorija ne zavr{e u rukama Rusije“!

^ini se , da SAD polaze od svojih nekada{wih postupaka u ovoj oblasti, kada poku{avaju da optu`e Rusku Federaciju za izmi{qawe postojawa biolaboratorija, kako bi time opravdale napad i agresiju na Ukrajinu. Setimo se samo govora ameri~kog dr`avnog sekretara Kolina Pauela pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija, gde je govorio ~itavih 76 minuta. Tada je, o~igledno u sklopu priprema svetske javnosti za rat u Iraku, rekao da Sadam Husein poseduje biolo{ko oru`je za masovno uni{tewe, i da ga proizvodi u konvojima kamiona koji su neprekidno u pokretu („mobilne laboratorije“), a na kojima se nalaze hemijske i biolo{ke laboratorije. Zbog te neprekidne mobilnosti laboratorije, inspektori Ujediwenih nacija je ne mogu nikada otkriti! Tako|e je rekao da re`im Sadama Huseina poma`e me|unarodni terorizam i da namerava da do|e u posed nuklearnog oru`ja. Svoje tvrdwe je „potkrepio“ i odgovaraju}im ilustracijama na listovima hartije, pa ~ak i nekakvim „malim epruvetama“. Tada mi je delovao isto toliko ozbiqno i uverqivo kao {to mi deluje prodavac na buvqaku koji nudi „super o{tre, neuni{tive i ekstra kvalitetne kuhiwske no`eve, koji su nesalomivi, nikada se ne mogu istupiti jer se o{tre sami“, i to za samo 50 dinara! Ako im poverujete na re~ i kupite ih, ve} popodne, kada uzmete da ih isprobate kod ku}e, saznate da ste debelo namagar~eni.

Gospodin Kolin Paul je posle samo nekoliko godina od napu{tawa mesta ameri~kog dr`avnog sekretara, izjavio „da je taj govor ne{to najsramnije {to je u~inio u svojoj profesionalnoj karijeri“. Dobro, javno priznawe Kolina Pauela da je tada lagao, predstavqa svojevrsni ~in pokajawa, ali mene zanima {ta mo`e da izjavi u vezi nastalih posledica rata u Iraku, a one su: najmawe 650.000 mrtvih, {to ~ini oko 2,5% stanovnika dr`ave Irak!

uuu U slede}em broju: ”Biolo{ko” ratovawe primeweno je i u osvajawu ameri~kog kontinenta

1695. - Umro je francuski pesnik i basnopisac @an de Lafonten. Ogledao se u svim kwi`evnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju kwi`evnosti u{ao delom „Basne” u 12 kwiga. Godine 1684. izabran je za ~lana Francuske akademije.

1813. - Umro je vojskovo|a Mihail Kutuzov, kao vrhovni komandant ruske vojske zaslu`an za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja „Rat i mir”.

1869. - U Pan~evu je iza{ao prvi broj nedeqnika „Pan~evac”. U tom listu je objavqen prvi prevod „Komunisti~kog manifesta” na srpski. List je vi{e puta zabrawivan i obnavqan.

1898. - Marija Kiri Sklodovska otkrila je novi element koji je dobio naziv radijum. Ovim otkri}em postavqeni su temeqi nauke o radioaktivnosti.

1941. - Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945. - Sovjetske trupe pod mar{alom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Be~.

1945. - Te{kim zapaqivim bombama ameri~ko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uni{tilo je veliki deo Tokija.

1963. - Ro|en je Gari Kasparov, ruski {ahista. U 23. godini je postao svetski {ampion, najmla|i u istoriji {aha. Titulu je preuzeo od zemqaka Anatolija Karpova.

1975. - Pripadnik hri{}anske milicije u predgra|u Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se po~etkom gra|anskog rata u Libanu.

1990. - Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr vi{e hiqada Poqaka 1940. u Katinskoj {umi.

1995. - Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u ^ernobiqu, u kojem je 1986. godine do{lo do te{kog kvara koji je izazvao gotovo kontinentalno radioaktivno zaga|ewe.

1997. - Papa Jovan Pavle II posetio je Sarajevo (BiH). Du` puta kojim je trebalo da pro|e wegova motorizovana kolona na|ene su sve`e postavqene mine.

2017. - Ameri~ke snage u Avganistanu upotrebile „najve}u nenuklearnu bombu” ga|aju}i polo`aj ekstremisti~ke organizacije Islamska dr`ava. Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo nazvalo je bombu „Masivno ubojito eksplozivno sredstvo”, a nazvana je i „Majka svih bombi”.

Kolin Pauel je javno priznao da je lagao o biolo{kom oru`ju u Iraku

Rusija ima konkretne dokaze o proizvodwi bio-oru`ja

677

Veliki datum istorije Srbije

i veliåanstveno delo zanavek

Bilo je potrebno da uz carstvo stoji i patrijar{ija, najve}a crkvena uz najve}u svetovnu vlast, a uz cara patrijarh koji bi izvr{io krunisawe

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Krunisawe cara Du{ana dogodilo se, pre 677 godina, 16. aprila 1346. godine, na Vaskrs u Skopqu. Krunisawu je prisustvovala sva srpska svetovna gospoda, a Du{ana je krunisao arhiepiskop Joanikije II

Srbija je postala carevina s punom ambicijom da zameni upola slomqenu Vizantiju. To kazuje i nova titula Du{anova, koja ga ozna~ava kao „cara Srbqem i Grkom“ i wegova izreka da mu je Bogorodica pomogla da „kraquje velikim i slavnim gradovima gr~kim i da bude nastavnik velikim i svetim carevima gr~kim“.

Postav{i car, Du{an je nagradio sve svoje va`nije saradnike. Kako se sam popeo u ~inu, po vizantijskom uzoru, tako je po istom obrascu unapredio i wih. Titulu despota, najvi{u posle carske, dobio je carev polubrat Simeon, zatim brat carice

Jelene Jovan Asen i Jovan Oliver, suprug Du{anove ma}ehe Marije, osniva~ manastira Lesnova kod Zletova u Makedoniji.

Za sve~ani ~in krunisawa, koje je trebalo da vidno, za sve vekove obele`i vrhunac mo}i srpske dr`ave. Bilo je potrebno da uz carstvo stoji i patrijar{ija, najve}a crkvena uz najve}u svetovnu vlast, a uz cara patrijarh koji bi izvr{io krunisawe. Nije se moglo ni misliti na carigradskog patrijarha, a na bugarskog za takav ~in u srpskoj dr`avi nije se htelo misliti. Za patrijarha srpskog Du{an je proglasio arhiepiskopa Joanikija, svog dobrog saradnika, koji je ranije bio logotet (vizantijsko zvawe koje kori{}eno za visoke ~inovnike, logotet u sredwevekovnoj Srbiji obavqao ulogu {efa dvorske kancelarije).

Pristanak za progla{ewe Srpske patrijar{ije dali su bugarski patrijarh,

svetogorski prota i autokefalni ohridski arhiepiskop. Proglas nije bio strogo kanonski nego vi{e izraz samovoqe i sopstvene snage.

Kada se govori o prvom srpskom caru,

Kosovska Mitrovica:

Srpska vojska na Uskrsu

treba pomenuti da jo{ od vladavine kraqa Milutina ima znakova koji anticipiraju ideju carstva u Srbiji. Period od Milutinovog osvajawa vizantijskih teritorija – posebno nakon 1299. godine, odonosno od Milutinove `enidbe sa Simonidom – pa do Du{anovog krunisawa za cara 1346. godine mo`e se smatrati periodom „ubrzanog pribli`avawa carstvu“.

Istori~ari umetnosti su odavno utvrdili da je Milutin u brojnim crkvama iz wegovog vremena oslikan u carskoj odori, sa krunama koje su nosili vasilevsi

O progla{ewu prvog srpskog cara 16. aprila 1346. godine, pre 123 godine, nastala je velika slikarska umetni~ka istorijska kompozicija, Pavla Paje Jovanovi}a (1859 – 1957 ) ‚’Krunisawe cara Du{ana’’ ili “Progla{ewe Du{anovog zakonika“. (Du{anov zakonik donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, odr`anom na Vaznesewe Gospodwe, 21. maja 1349. godine u Skopqu, i dopuwen je na saboru odr`anom 31. avgusta 1354. godine u Seru).

Slika Paje Jovanovi}a “Krunisawe cara Du{ana“ (667 H 436) je veli~anstveno

1913 u gradu na Ibru sa obaveznim uskr{wim jajima

Srpska vojska je oslobodila Kosovo od Turaka krajem 1912 godine i tada je stacionirana u brojnim gradovima juga Srbije i Kosova.

Srpska vojska je ostala u Kosovskoj Mitrovici u kasarnama na Bairu a praznovali su i prvi Uskrs u aprilu 1913. koletiv-

no i u oslobo|enom Kosovu posle toliko vekova pod turcima.

Ova fotografija sa Baira u Kosovskoj Mitrovici datira od tog aprila 1913 godine gde se vide pedantni srpski vojnici u uniformama i sa obaveznim uskr{wim jajima.

umetni~ko delo srpskog slikara ro|enog u Vr{cu. Ova velika slika se pojavquje i pod nazivom “Progla{ewe Du{anovog Zakonika “. Paja Jovanovi} je istorijski doga|aj Progla{ewa Du{anovog zakonika u Skopqu 1349. godine do~arao na pravi na~in, predstavqaju}i na slici i prvog srpskog arhiepiskopa Joanikija koji je postao prvi srpski patrijarh i koji je cara Du{ana krunisao za cara 1346. godine. Proglas Patrijar{ije i carsko krunisawe zavr{eni su odre|ivawem Pe}i za stolicu Patrijar{ije.

“Krunisawe cara Du{ana”, je istorijska kompozicija Paje Jovanovi}a ra|ena po naruxbini Kraqevine Srbije i za Svetsku izlo`bu u Parizu 1900. godine na kojoj je nagra|ena zlatnom medaqom. Slika predstavqa jedno od wegovih najpoznatijih dela, za koju on navodi da je wegova najlep{a kompozicija.

Karakteristi~no je da je Paja Jovanovi} na slici ta~no nazna~io 31 li~nost toga vremena koji si bili na krunisawu najmo}nijeg srpskog vladara. Slika se danas ~uva u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.

MOZAIK

Italijani odgovorili

Amerikancima: ni pomisao da je Mikelan|elov David pornografsko delo

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Povoqan period za aktivirawe posla. To mo`e biti pokretawe ne~eg {to }e funkcionisati na neobi~an na~in. Ipak, bilo bi dobro da budete i oprezni, naro~ito ukoliko baratate dokumentima i papirima. QUBAV: Ovih dana vam se pribli`avaju osobe koje vam nekako ne prili~e. Da li se radi o razlici u godinama ili bra~nom statusu, postoji velika prepreka. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Trenutno se nalazite na prekretnici. Potrebno je da donesete va`ne odluke, ali nijedno re{ewe nije vam po voqi. Nudi vam se partnerstvo koje nema obe}avaju}e karakteristike, ali vama je to neodoqivo privla~no. QUBAV: U`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Dobro se ose}ate pa s tom vibracijom privla~ite qude sli~nog profila. Priliv energije inicira ra|awe ideja ili pokretawe projekata u kojima biste vi igrali va`nu ulogu. Va`no je i da ostanete s obe noge na zemqi. QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je jako bitna, naro~ito kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima `ivotnu va`nost. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Mu~i vas razo~arawe. Shvatate da ste izlo`eni manipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali. Odvojite bitno od nebitnog i slo`ite sopstvene prioritete koji su jedino va`ni. QUBAV: Pritisak pod kojim se nalazite nije uzrokovan pona{awem partnera pa zbog toga budite obazrivi da ne napravite {tetu koju biste kasnije te{ko popravili. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Muzej u Firenci u kojem se nalazi Mikelan|elovo renesansno remek-delo David pozvao je roditeqe i u~enike {kole na Floridi da ih posete nakon {to su pritu`be roditeqa da je skulptura pornografsko delo, primorale direktorku da podnese ostavku.

Gradona~elnik Firence Dario Nardela je pozvao sada biv{u direktorku da ih poseti, kako bi joj li~no odao po~ast. Brkawe umetnosti sa pornografijom je „sme{no”, poru~io je Nardela.

Reakcija Italije pokazala je kako se ameri~ki kulturni ratovi ~esto percipiraju u Evropi, gde uprkos porastu desni~arskog raspolo`ewa i upravqawa, renesansa i wena remek-dela, ~ak i ona gola, generalno su bez kontroverzi, pi{e ameri~ki „Politiko”.

Odbor {kole u Talahasiju izvr{io je pritisak na direktorku Houp Karaskiqu da podnese ostavku pro{le nedeqe nakon {to je ilustracija Davida pokazana na ~asu likovnog u {estom razredu.

Jedan roditeq se odmah po`alio da je u pitawu „pornografija”, dok je nekoliko drugih zatra`ilo informacije o sadr`aju predavawa budu}i da {kola ima politiku koja zahteva da roditeqi budu unapred obave{teni o „kontroverznim” temama koje se predaju.

Sesili Holberg, direktorka Galerije del Akademija, gde je David izlo`en izrazila je ~u|ewe zbog kontroverze.

Re}i da je David pornografija zna~i zaista ne razumeti sadr`aj Biblije, ne razumeti zapadnu kulturu i ne razumeti renesansnu umetnost”, rekla je ona i pozvala direktorku, {kolski odbor, roditeqe i u~enike da vide „~istotu” statue.

Marla Stoun, {efica humanisti~kih studija na Ameri~koj akademiji u Rimu, rekla je da je incident na Floridi jo{ jedna epizoda u eskalaciji ameri~kih kulturnih ratova i postavila pitawe kako se statua mo`e smatrati toliko kontroverznom da zahteva prethodno upozorewe.

„Ono {to imamo je moralni krsta{ki rat protiv tela, seksualnosti i rodnog izra`avawa i nepoznavawe istorije”, navela je Stoun. „Ovde je re~ o strahu, strahu od lepote, razli~itosti i mogu}nosti koje su ugra|ene u umetnost”.

Mikelan|elo Buonaroti je izvajao Davida 1504, nakon {to ga je naru~ila katedrala u Firenci. Statua je eksponat Akademije i privla~i 1,7 miliona posetilaca svake godine u muzej. Popularna je kod ameri~kih turista koji vole da prave selfije pored we. S. G.

POSAO: Mnogo toga ste zapo~eli, na vi{e strana mawe projekte koji vam se, svaki za sebe, mnogo dopadaju. Ne posustajte, sve {to ste do sada uradili, u narednom }e se periodu isplatiti. QUBAV: Imate ose}aj da ne uspevate da doprete do voqene osobe. Kao da vam je to poqe uspavano. Ukoliko vam se ~ini da je ovo zati{je pred buru, u pravu ste. Savet, sa~ekajte povoqnije dane. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Nikako da stigne neko re{ewe od koga vam mnogo toga zavisi. Neki qudi su vam, verovatno, podgrejavali la`nu nadu. Naoru`ajte se strpqewem, uskoro sti`u promene a s tim i re{ewe situacije. QUBAV: Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite pa`wu i poklonite svoje slobodno vreme. Da biste ispunili svoju ulogu, neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. ZDRAVQE: Nesanica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Veliki potencijal koji }ete iskoristiti ukoliko prionete na posao i sve usputne provokacije pre}utite. Za{titu dobijate od osoba s kojima ste nekada radili. QUBAV: Ovde vam ba{ i ne cvetaju ru`e po{to u odnosu s voqenom osobom ve} neko vreme egzistira distanciranost. Nemate vremena da se posvetite tom problemu, ~ini vam se da imate pre~a posla. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sa svih strana ste pritisnuti, niste sigurni koji je to pravi trenutak kada bi trebalo da se zaustavite, podvu~ete crtu i saop{tite svima da je dosta. QUBAV: Odla`ete re{avawe problema pa vas nakupqeno nezadovoqstvo mu~i. Bez obzira na to {ta biste mogli da poku{ate, odgovor voqene osobe izostaje. Oni koji su slobodni treba da zadr`e takav status. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

POSAO: Krenule su zna~ajne promene koje se ti~u va{eg poslovawa. Pre nego {to se to realizuje do kraja, neophodno je da savladate neke nove ve{tine. Taj uslov koji vam je predo~en budi u vama uznemirenost. QUBAV: Ako svoju preosetqivost svedete na minimum, shvati}ete da niste sami i da je ono {to dobijate od voqenih sasvim dovoqno za va{e trenutne potrebe. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mogli biste da potpi{ete neki ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o novoj poslovnoj saradwi. Povedite ra~una, osoba koja predstavqa autoritet mo`e prevideti neke detaqe. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ovo je segment va{eg `ivota koji, ovih dana, ne cveta. To ne iznena|uje po{to se ve} neko vreme „gomila” neka te{ka energija i vi to ose}ate. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana, vi ste na optu`eni~koj klupi. U svetlu toga, radi preventive, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Dobro se ose}ate, raspolo`ewe raste. Ukoliko ste ~esto na to~kovima, budite oprezni, naro~ito za vikend. Postoji opasnost i od fizi~kih povreda pa u tom smislu budite pa`qivi, naro~ito na javnom mestu. QUBAV: Mo`da vam i nije sve potaman ali vi kao da niste spremni da bilo {ta preduzmete i svoj qubavni `ivot postavite onako kako vama najvi{e odgovara. ZDRAVQE: Vrtoglavica.

Simulator smrti pokazuje kako je to umreti

Po{to niko zaista ne zna kako je umreti jednom zauvek, australijski umetnik [on Gladvel napravio je simulaciju virtuelne stvarnosti (VR) koja u~esnicima daje uvid u zagrobni `ivot.

Simulacija je deo Gledvelove izlo`be pod nazivom „Prolaze}e elektri~ne oluje”, koja je predstavqena na festivalu kulture u Melburnu.

Qudi koji su ve} iskusili „simulator smrti” upozoravaju da to mo`e biti iskustvo koje izaziva anksioznost, a mogu}e i napad panike. Ona ukqu~uje iskustvo ~oveka koji je izvan tela i tako mo`e da gleda sebe kao mrvog. Do`ivqaj stimuli{u i vibriraju}i kreveti i beste`insko kretawe ka svemiru.

Nadziru se pojedinci koji prolaze kroz ovo iskustvo,

meri im se puls i mogu da odustanu u bilo kom trenutku. Osobqe je prisutno i mo`e da vas „izvu~e” ako postane previ{e uznemiruju}e.

Stanovnik Melburna Markus Kruk rekao je da „mo`e da se vidi ako bi iskustvo „virtuelne stvrarnosti“ izazvalo anksioznost i paniku”.

„Oni vam stave prst na monitor otkucaja srca i onda vam ka`u da podignete ruku ako vam je dosta i `elite da prestanete”, rekao je Kruk.

„Ono {to se de{ava je da le`ite, krevet vibrira, a vi ste mrtvi. Lekari su do{li. Vidite sebe a oni i poku{avaju da vas o`ive – ne ide. Onda lebdite pored wih u svemir i nastavqate daqe”, dodao je Kruk.

KOLIKO TRAJE QUTWA?

Potrebne su nam samo tri sekunde da se naqutimo, ali mnogo du`e da se smirimo

Bez obzira na to koliko mirno `ivite, sigurno }ete se s vremena na vreme ose}ati qutim

Studije su otkrile da `ene upravqaju besom druga~ije od mu{karaca. @ene od ranog detiwstva u~e da pona{awe u besu nije prihvatqiv na~in da se reaguje na stresna ose}awa jer se na to gleda kao na pona{awe koje nije `enstveno.

Ovo nau~eno pona{awe dovodi do toga da mnoge `ene potiskuju svoj bes u odraslom `ivotu, dok je mu{karcima oko wih „dozvoqeno“ da spoqa izraze svoju agresiju i bes. Suprotno popularnom verovawu, `ene do`ivqavaju bes jednako ~esto i sna`no kao i mu{karci.

KOLIKO TRAJE QUTWA?

Biti qut traje mnogo du`e u va{em telu nego {to mislite.

POSNI RECEPT

Kada ne{to izazove va{ bes, va{e telo gotovo odmah fizi~ki reaguje na stres. Va{ ceo nervni sistem postaje poja~an, ubrzavaju se otkucaji srca, krvni pritisak i proizvodwa hormona adrenalina.

- Na{em telu su potrebne tri sekunde da u|e u re`im qutwe, a u ovom stawu ostajemo otprilike 30 minuta svaki put kada smo besni tokom dana. Tako da, zapamtite da va{ odgovor na neko nezadovoqstvo od tri sekunde mo`da nije vredan 30-minutnog stresa koji va{e telo trpi nakon toga - obja{wava terapeut Patris

Daglas, prenosi magazin “The List”

USMERITE SVOJ BES

U PRODUKTIVNOST

Ipak, qutwa nije uvek lo{a stvar. Mo`e da bude i od pomo}

i kada va{e telo treba brzo da reaguje u vremenima krize i nelagodnosti. Tako|e, potiskivawe besa odr`ava va{e telo u

stawu stresa koji mo`e uticati na va{u sposobnost da pravilno

varite, spavate i borite se protiv infekcije.

Postoje na~ini da transformi{ete svoja ose}awa besa u ozbiqnu motivaciju. Bes nas puni energijom koja se mo`e iskoristiti za stvari koje smo odlagali.

Nau~iti da upravqate svojim besom tako|e zna~i da odlu~ite kada je qutwa zapravo prikladan odgovor. Neki qudi jednostavno nisu vredni va{eg vremena ili energije, a qutwa }e samo dodatno pogor{ati va{e probleme. U tim trenucima, u~ewe da otklonite bes mo`e dovesti do mirnijeg `ivota. Kada se qutwa ne ~ini kao produktivna opcija, stru~waci preporu~uju da dugo i duboko udahnete, praktikujete tehnike svesnosti i ponovo se fokusirate na sopstvene potrebe.

PET NEOPHODNIH OBROKA DA DO@IVITE STOTU

Japan je dr`ava najdugove~nijih qudi i trenutno u wemu `ivi 90.526 stogodi{waka. Taj broj posledwih decenija samo je porastao, a ono {to `iteqi Japana isti~u kao veoma va`no da dostignu ovu ~arobnu cifru je- pravilna ishrana.

Za japance hrana je lek i Asako Miuashita, nutricionista ka`e za CNBS, da je od malih nogu nau~ena da veruje da je za dugove~nost va`na pravilna ishrana. Ovih pet namirnica i obroka ona jede svakodnevno.

SUVE PUWENE PAPRIKE SA PIRIN^EM I ORASIMA

POTREBNO JE: n 10 komada suvih paprika, n 250g krupnije mlevenih oraha, n 100g pirin~a, so, biber, n 1 glavica crnog luka, n 1-2 ~ena belog luka, n suvi biqni za~in, n za~inska paprika, n 2 ka{ike bra{na.

PRIPREMA:

Suve paprike potopiti u vrelu da odstoje. U tigawu izdinstati crni luk. Dodati opran pirina~ prodinstati na kratko pa dodati krupnije mlevene orahe, dodati so, biber i za~insku papriku. Omek{ale paprike napuniti i zatvoriti sa tanko ise~enim kolutom krompira. Pore|ati u tepsiju. 2 ka{ike bra{na razmutiti u 500ml vode, dodati ka{iku aleve paprike i preliti preko paprika. Pe}i u rerni na 200 stepeni 25 minuta. Prijatno.

JAPANSKI SLATKI KROMPIR

Qubi~asti slatki krompir ~esto se jede kao me|uobrok ili desert. Bogat je zdravim ugqenim hidratima i antocijanima. Studije su tako|e pokazale da mogu da poboq{aju nivo {e}era u krvi i smawe rizik od kardiovaskularnih bolesti.

MISO SUPA

Miso supa je deo svakog obroka za Japance i oni smatraju da nikad nije lo{ trenutak da je

pojedete. Priprema se od sojine paste i gotova je za svega 15 minuta.

BELA ROTKVA

Korenasto povr}e popularno je u japanskoj kuhiwi i pru`a mno{tvo jedinstvenih zdravstvenih prednosti. Poznato je da bela rotkva poma`e u spre~avawu prehlade i ja~a imunolo{ki sustav. Jedna bela rotkva sadr`i 124 odsto dnevnog preporu~enog unosa vitamina C.

MORSKE ALGE

Morske alge su bogate va`nim mineralima poput gvo`|a, kalcijuma, folata i magnezijuma. Dodaju i vlakna ishrani, koja su va`na jer se povezuju sa smawenim rizikom od sr~anih bolesti, mo`danog udara, hipertenzije i dijabetesa tipa 2. Sadr`e i antioksidanse poput fukoksantina i fukoidana, koji imaju protivupalna svojstva, usporavaju starewe.

RIBA

Japanci svakodnevno unose proteine, posebno masnu ribu poput lososa i tune. Omega-3

masne kiseline u ribi mogu pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska i triglicerida.

Japanska kuhiwa obuhvata regionalnu i tradicionalnu hranu iz celog podru~ja Japana.Tradicionalna kuhiwa Japana (va{oku) je pre svega zasnovana na pirin~u sa miso supom i drugim jelima sa dosta sezonskih sastojaka. Prilozi su ~esto riba i kuvano povr}e u supi. Plodovi mora su uobi~ajena i ~esto se spremaju na `aru, ali se tako|e mogu spremati kao sirovo u obliku sa{imija ili su{ija. Plodovi mora i povr}e su tako|e mogu spremati u mekom testu kao tempura.

Ren je azijsko povr}e sa velikim listovima i belim korenom.

Wegovo li{}e se koristi za kiseqewe krastavaca, a od korena se pravi pikantni sos.

KORISNA SVOJSTVA

I PRIMENA

Ren je poznat kao prirodni antibiotik, po svojim svojstvima sli~an belom luku i |umbiru. To je zbog sadr`aja sinegrina, uqa

sa sna`nim antibakterijskim svojstvima koje daje hrenu dobro poznati slatki ukus.

Jo{ jedno od wegovih ~udesnih svojstava je analgetik: ren ~ini ~uda od bolova u mi{i}ima, pa se u narodnoj medicini od wega ~esto prave tinkture. Ren ima i dekongestivna svojstva, zbog ~ega se koristi tokom prehlade – mo`e pomo-

}i u uklawawu sluzi i pro~i{}avawu disajnih puteva. Kona~no, povr}e ima mo}na diureti~ka svojstva, tako da mo`e pomo}i kod otoka.

Pa, u kulinarstvu, ovaj koren se koristi kao poja~iva~ ukusa i sos za grickalice - samo narendan i pome{an sa paradajzom, belim lukom, crvenom paprikom ili se koristi u ~istom obliku.

KONTRAINDIKACIJE

Uprkos svim korisnim svojstvima, hren ima neke kontraindikacije. Na primer, ne bi trebalo da ga jedu oni koji pate od gastrointestinalnih bolesti i bolesti bubrega. Ne mo`ete ga uzimati tokom trudno}e i dojewa.

Da li ste znali koliko je ren zdrav?

SrpskiGlas

JAVQAWE PRI

SUSRETU (MN.)

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

SrpskiGlas

ONO [TO JE BITNO I GLAVNO U NE^EMU

VRSTA

ANTIPIRETIKA

DR@AVAU EVROPI

AGENCIJA ZAREGIONALNI RAZVOJ (SKR.)

DAN UO^I POSTA

OD TOG VREMENA

UZVIK ZA TERAWE MA^AKA NAPATITI SE

[PANSKI MODNI KREATOR OPUSTITI SE, OMLITAVITI SE SKORO, UMALO DEUTERIJUM MESTO U SLAVONIJI VE]I PLOVNI TOK

NEMAN, A@DAJA TIODA[IQASIGNALE IZVO\EWE POZORI[. KOMADA

KU]ICA ZAKAMPOVAWE

OROZ, OKIDA^

RADOSLAV ODMILA NEPER

NAZIV ILIJA ODMILA

SRPSKI MIZI^AR SASLIKE POKAZATI PROTIVQEWE

KUTIJAZA [TEDWU NOVCA (NEM.)

PESNIK IZ HRVATSKE, UJEVI]

SRPSKA TV VODITEQKA, VUKOTI]

NIJEDNOM, NIJEDARED

SRPSKA POP PEVA^ICA („ZABRAWENO“)

SrpskiGlas

NEBRASKA (SKR.)

LOVA^KO DRU[TVO

ALEKSINAC OPERA \UZEPEA VERDIJA

GLUMICA FRANI] GLAVNI GRAD MALTE

NAJJA^A KARTAU [PILU O^EVI

ZAVOD, USTANOVA JUG SRPSKA ODRI^NA RE^

SILOVITOST PROLAZAK PORED NEKOGA

PESNIK HALILOVI] BOG ZLAPO ZARATUSTRI ARTIQERIJSKO TEH. SLU@BA DELOVI MOLEKULA

VELIKA RIBARSKA MRE@A AMERI^KI GLUMAC, ^AK DAVATI NE^EMU ODRE\EN SMER BIZMUT

ATOMSKA TE@INA (SKR.)

SrpskiGlas

TRKANA DUGE STAZE U SKIJAWU U PRIRODI

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: SU[TINA, ASPIRIN, [PANIJA, ARR, NEB, POKLADE, OTAD, AL, PIS, ANA, NOVALIPA, POZDRAVI, ADUT, ALA, EMITOVATI, KAMP-KU]ICA, J, OBARA^, SILINA, RALE, IME, ENES, NAVODITI, ATS, BI, SKI-MARATON, AT, TASOTI, IKO, NI[A, EHOMETAR, SUVO, OMANUTI, XEMALUDIN, TAS.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: TARABUKA, ANIMATOR, MAKAZICE, ILITI, N, LIM, LEJA, ISA, IVON, TRPKOST, RITUALI, AKIN, UFO, DANA, ITD, E, KORAB, NAVARATI, KARPATIT, OLTARI]I.

TAWIRI] NAVAGI

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Makedonski narodni muzi~ki instrument, 2. Autor pokreta u crtanim filmovima, 3. Male makaze, 4. Du`i oblik veznika „ili“ - Oznaka za neper, 5. Tanka metalna plo~a - Mawi, uski komad obra|ene zemqe u vrtu, 6. Isidor odmila - Srpska TV voditeqka Jafali, 7. Oporost, 8. Obredi, ceremonije (lat.), 9. Nema~ki re`iser, Fatih - Engleska skra}enica za lete}e tawire, 10. Danica odmila - I tako daqe (skr.), 11. Oznaka za energiju - Srpska manekenka, Ivana, 12. Mnogo puta prevariti, 13. Mineral prona|en na Karpatima, 14. Mali oltar (mn.).

USPRAVNO: 1. Jedan od dravidskih naroda - Srpski fudbaler Kamberovi}, 2. Rad na pisawu anala - Ameri~ka avio-kompanija, 3. Portorikanski pop peva~ - Ba{ta, 4. [panski muzi~ar, Huan Karlos - Vi{e nego {to treba (izraz), 5. Saborna crkva, katedrala - Raspored ~asova (lat.), 6. Udru`ewe tekstilne industrije (skr.) - Postupno se razvijati (lat.), 7. Kulturno-omladinski centar (skr.) - Srpski glumac („Ulica lipa“), 8. Borac u areni (lat.) - Odre}i, otkazati.

RE[ENA MISTERIJA „VILINSKIH KRUGOVA” U AUSTRALIJSKIM PUSTIWAMA:

Kona~no se setili da pitaju Aborixine

Nau~nici su kona~no pitali australijske starosedeoce o ~emu se tu zapravo radi, a onda su dobili jednostavan odgovor

Misteriozne mrqe gole zemqe mogu se na}i {irom pustiwa u Australiji. Takozvani „vilinski krugovi“ su razli~iti delovi ~istog tla koji se nalaze u pustiwskoj travi. Diskusija {irom sveta pokrenuta je jo{ 1970-ih, kada su ih nau~nici prvi put snimili u pustiwi Namib u Ju`noj Africi. Nau~nici iz celog sveta slo`ili su se 2016. da su ta~ke u australijskom pejza`u uzrokovane biqkama spinifeksa koje se takmi~e za vodu i hranqive materije. Ali starosedeoci Australije su insistirali da se ovi krugovi pojavquju kao rezultat spinifeks termita koji se nalazi ispod zemqe. Nau~nici su sada priznali u studiji objavqenoj u „Nature Ecologi & Evolution” da su istra`iva~i „jedva uzeli u obzir

postoje}e znawe“ starosedelaca kada su iznosili ranije zakqu~ke.

„Aborixini su nam rekli da ove pravilne kru`ne {are golih pejza`a zauzimaju spinifeks termiti. Videli smo sli~nosti izme|u obrazaca u umetnosti Aborixina

i pogleda iz vazduha na tlo i prona{li slike koje imaju duboke i slo`ene pri~e o aktivnostima termita i predaka termita“, rekla je dr Fiona Vol{, jedna od nau~nica koja je u~estvovala u studiji.

„Vilinske krugove“ su u pro{losti

Devoj~icu napao dingo na ostrvu Frejzer

Devoj~ica je povre|ena i preba~ena u bolnicu kada je napao divqi australijski pas dingo na popularnom ostrvu Frejzer, koje se nalazi nedaleko od obale San{ajn Kousta u Kvinslendu.

Dete osnovno{kolskog uzrasta je plivalo kada je divqi pas dingo „poku{ao da je zgrabi i navodno je dr`ao pod vodom nekoliko sekundi”, saop{tili su spasioci sa ostrva.

^lanovi wene porodice su uspeli da je oslobode od `ivotiwe, ali je od ujeda zadobila povrede glave i prsta.

Hitna pomo} je zbrinula devoj~icu na licu mesta pre nego {to

je preba~ena u bolnicu u stabilnom stawu.

Slu`ba za nacionalne parkove i divqe `ivotiwe Kvinslenda (QPWS) saop{tila je da veruje

da je devoj~ica plivala u plitkoj vodi, kada je dingo pri{ao s le|a i zgrabio je za glavu.

Veruje se da je `ivotiwa neozna~eni mu`jak, a renxeri istra`uju incident, navela je slu`ba u saop{tewu.

Ostrvo Frejzer u Kvinslendu, koje domoroci Aborixini zovu K-gan, {to zna~i „raj”, najve}e je pe{~ano ostrvo na svetu i popularna turisti~ka destinacija sa statusom svetske ba{tine, ali je i dom za oko 200 divqih pasa.

Dingo je za{ti}ena vrsta u nacionalnim parkovima australijske dr`ave Kvinslend i u aborixinskim rezervatima.

Neobi~no jaka polarna svetlost privla~i lovce na auroru australis

Polarna svetlost, koja nastaje kao posledica eksplozije Sun~evih pega i solarnih oluja, je ove godine u Australiji i na Novom Zelandu mnogo vidqivija nego prethodnih godina, {to privla~i lovce na ovaj prirodni fenomen koji satima voze kroz no} da bi uhvatili idealni snimak aurore australis.

„Posledwih nekoliko nedeqa smo videli stvarno dobru polarnu svetlost”, rekao je astronom i direktor novozelandskog muzeja Otago Jan Grifin, prenosi Gardijan.

Xejms O’Di sa Ju`nog ostrva Novog Zelanda tvrdi da je lov na polarnu svetlost „avantura”, koja postaje „malo i zavisnost, zato {to uvek pratite gde }e se slede} i put pojaviti polarna svetlost.”

On i wegovi prijateqi koriste aplikacije koje ih upozoravaju na mogu}e datume kada }e polarna svetlost biti vidqiva i tra`e dobra mesta za fotografisawe gde je nebo bez oblaka. Kada podignete fotoaparat i uslikate boje polarne svetlosti, osetite „strahopo{tovawe”, tvrdi O’Di. Aurora australis se obi~no

mnogo boqe vidi sa Ju`nog ostrva Novog Zelanda, ali u posledwe vreme su svetla bila toliko jaka da su se videla i iz Oklanda sa Severnog ostrva.

Polarna svetlost na severu Zemqe je poznata pod nazivom aurora borelis, a kada se pojavi na Ju`nom polu, naziva se aurora australis.

koristili autohtoni Australijanci kao na~in za pronala`ewe izvora hrane.

Stare{ina Martua naroda Gledis Bidu je rekla: „Ovo sam nau~ila od svojih predaka i sama sam to videla mnogo puta. Okupili smo se i jeli Varturnume (lete}e termite) koji su doleteli iz Linijija.” Nau~nici su istra`ivali podru~ja u regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji, kao i zakrpe u Wuhejvenu, u Viktoriji. Dr Vol{ je dodala: „Ovo je pru`ilo alternativni nau~ni dokaz dominantnoj me|unarodnoj teoriji koja obja{wava fenomen „vilinskih krugova“ u Australiji.“

„Karakteristike termitnih plo~nika koji zadr`avaju vodu bile su nepoznate nau~nicima sve dok nismo prepoznali tragove u pri~ama na{ih kolega Aborixina i umetnosti Aborixina. Aborixini su neprekidno `iveli na ovom kontinentu najmawe 65.000 godina i wihovo znawe je kqu~no za poboq{awe upravqawa ekosistemom i za razumevawe i brigu o australijskoj pustiwi“, zakqu~ila je ona.

]ufte od mamutanovo jelo na meniju

Australijska kompanija Vau (VAU) je napravila neobi~an korak i odlu~ila da pravi }ufte od mamuta, odnosno od mesa iz laboratorije napravqenog po genetskoj sekvenci odavno izumrlih `ivotiwa.

Novo jelo predstavqeno je u muzeju nauke u Amstedamu pred 1. april, pa su se mnogi pitali da li je re~ o prvoaprilskoj {ali?

„Ne, ovo nije {ala. Ovo je prava inovacija”, kazao je osniva~ kompanije Vau, Tim Nouksmit.

Meso }e se praviti u laboratoriji od `ivotiwskih }elija. Bi}e upotrebqene ve} poznate genetske informacije o mamutu, doda}e se informacije iz gena wegovog najbli`eg `ivog ro|aka - afri~kog slona - i sve to biti uba~eno u }eliju ovce, obja{wava Nouksmit.

]elije }e biti multiplikovane dok ih ne bude dovoqno da naprave }uftu.

Stru~waci ka`u da je tehnologija u proizvodwi mesa uznapredovala i da mo`e pozitivno da uti~e na o~uvawe `ivotne sredine prilikom proizvodwe hrane.

Ali, ne o~ekuje se da }e ovo jelo biti brzo dostupno u restoranima {irom sveta. Do sada je jedino Singapur odobrio konzumirawe mesa proizvedenog u laboratoriji. Ekscentri~na kompanija Vau se nada da }e prvu }uftu prodati ba{ tamo. ]ufta od mamuta predstavqena u Amsterdamu ipak nije bila za jelo, ve} da samo pokrene debatu o budu}nosti proizvodwe ve{ta~kog mesa.

Serin Kel iz organizacije Institut za dobru hranu, koja promovi{e ishranu baziranu na biqkama i alternativama mesu, ka`e da se nada da }e ovaj projekat podsta}i konzumirawe hrane koja mawe {teti `ivotnoj sredini, umawuje klimatske promene i daje uslove za druga~iji uzgoj `ivotiwa.

Prezentacija }ufte od mamuta u muzeju nauke u Amsterdamu

NOVAK NE @ALI ZA AMERIKOM: „Ko zna za{to je to dobro“

Novak \okovi} je ove nedeqe po~eo sezonu na {qaci u Monte Karlu, gde je pro{le godine eliminisan ve} u drugom kolu. Srpski as se nada boqem rezultatu jer je ovu sezonu otvorio boqe nego pro{lu kada mu nije bilo dozvoqeno da igra na Australijan openu, dok na to {to nije igrao u Americi gleda kao na prednost. Od po~etka sezone Novak \okovi} odigrao je tri turnira, osvojio je dve titule i odigrao jedno finale, a iako to nije veliki broj turnira situacija je dalkeo boqa nego pro{le godine kada prvi reket sveta nije mogao da igra ni u Australiji ni u Americi.

„Od Vimbldona pro{le godine nekako sam prona{ao i sebe na terenu. Prona{ao sam i tu igru i neki kontinuitet. Titula osvojena pro{le godine na Vimbldonu je mo`da i jedna od najva`nijih u mojoj karijeri s obzirom na situacije i okolnosti koje sam do`iveo po~etkom pro{le godine. Nisam potom putovao u Ameriku, ali sam krenuo zaista sa izvanrednim partijama u Tel Avivu, Kazahstanu, Parizu, Torinu. Po~etak ove godine je bio izuzetno dobar u Australiji, po{to je osvojena istorijska titula. Odsko~na daska je Australija koja je uvek bila za mene najboqi mogu}i po~etak godine“, rekao

\OR\E \OKOVI] O TURNIRU „SRPSKA OPEN”: Igra}e se vrhunski tenis, konkurencija }e biti veoma jaka

Predstoje}eg vikenda po~iwe teniski spektakl „Srpska open”, turnira iz ATP 250 kategorije, koji }e biti odr`an od 16. do 23. aprila i koji }ete mo}i da pratite na RTS-u. „Srbija open” se privremeno seli u Bawaluku, na period od godinu dana, sa ciqem da teniski centar „Novak” u Beogradu tokom tog perioda izvr{i unapre|ewa i tako ispuni neophodne uslove za aplicirawe za licencu i eventualno doma}instvo ATP turnira iz serije 500. O predstoje}em turniru za RTS govorio je \or|e \okovi}, direktor turnira „Srbija open”.

\or|e \okovi} je naglasio da su organizatori u zavr{noj fazi priprema pred otvarawe turnira i naglasio da je jedan od velikih izazova bilo i kratko vreme koje su imali za sve poslove.

“U zavr{noj smo fazi priprema pred otvarawe turnira. Bilo je vrlo te{ko ovako ne{to organizovati za samo pet meseci, ali smo uspeli uz veliku pomo} grada Bawaluke i Republike Srpske. Svi su stali iza ovog turnira i mnogo sam im zahvalan {to su pomogli da poka`emo i ATP-u da je apsolutno sve mogu}e uz prave qude i pravu organizaciju“, rekao je \or|e \okovi}.

Direktor turnira je govorio i o zna~aju ove manifestacije, kao i dosada{wih turnira, kako za afirmaciju tenisa na ovim prostorima tako i gradova Bawaluke i Beograda koji aplicira za doma}instvo ATP turnira iz serije 500.

“Imamo visoke standarde i trudimo se da svake godine napredujemo, a idemo ka toj licenci 500. Iz tog razloga sve {to radimo, radimo na najvi{em mogu}em nivou“, dodaje \okovi}.

I ove godine lista u~esnika na turniru je veoma bogata, a uz najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a, uz sve na{e tenisere u~e{}e su potvrdili i mnogi proslavqeni igra~i poput Vavrinke, Rubqova, Borne ]ori}a.

Prokomentarisao je i dosada{we igre i specifi~nu formu svog brata Novaka konstatuju}i da o~ekuje da }e na predstoje}em turniru u Monte Karlu sigurno pru`iti maksimum i sigurno do}i do zavr{nice turnira.

“Smatram da je na Balkanu tenis veoma popularan i treba da ima nekoliko turnira. Eto imamo turnire u Umagu, Beogradu i sada u Bawaluci i vide}emo da li mo`emo da ukqu~imo jo{ jedan grad i da poka`emo da smo adekvatna teniska publika i opravdamo ovo poverewe koje nam je ATP dao“, zakqu~io je \or|e \okovi}.

je \okovi} za „Sportklub“.

Mesec dana je imao Novak da se pripremi za sezonu na {qaci jer je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i daqe zabrawen ulazak nevakcinisanim strancima pa nije mogao da igra u Indijan Velsu i Majamiju.

„Nisam oti{ao u Ameriku, ali ko zna za{to je to dobro. Imao sam malo vi{e vremena da se uigravam, treniram na ovoj podlozi koja je veoma zahtevna. Nisam imao u posledwih nekoliko godina dobre po~etke sezone na {qaci. I ovo je obi~no prvi turnir koji se igra i odmah masters hiqadu. Moram od po~etka da skoncentrisano iza|em na teren sa ogromnim intenzite-

tom {to nije uvek lako, jer se igra na potpuno druga~ijoj podlozi u odnosu na posledwih sedam, osam, devet meseci. Nadam se boqem po~etku nego prethodne tri“, istakao je Novak.

Srpski as je u proteklom periodu nosio zavoj na ruci, me|utim

rekao je da nema razloga za brigu i da je sve u najboqem redu.

„Sve je ok sa rukom. Uvek postoje neke minorne stvari tokom dana se de{avaju. To je na nivou profesionalnog sporta ne{to {to je potpuno o~ekivano“, zakqu~io je \okovi}.

DU[AN VLAHOVI] NA UDARU KRITIKA

Srpski fudbaler Vlahovi} je u Juventus stigao kao veliko poja~awe, ali samo godinu i po dana kasnije - na udaru je velikih kritika.

Vlahovi} je ove sezone na 31 utakmici dao, za wega ali i ambicije torinskog giganta - skromnih, 11 golova, pa ne samo da se spomiwe kao neko ko bi mogao prvi da napusti Juve od velikih zvezda koje su u posledwe vreme u taj slavni klub stigle, ve} ga ne mali broj navija~a „stare dame” o{tro kritikuje.

Ne poma`u tu ni apeli onih malo mawe ostra{}enih, koji ukazuju da statistika 11/31 stvarno nije za pohvalu ako nekog smatraju vrhunskim napada~em, ali dodaju tome da je Srbin dao ~ak devet golova na posledwih osam reprezentativnih nastupa, te da nije problem u wemu, ve} u treneru kluba, Masimilijanu Alegriju, koji nije stvorio sistem u kome bi Vlahovi}evi talentiBilo kako bilo, lavina kritika, neretko i vulgarnih, sru~ila se na na{eg golgetera, a onda je on re{io - da se skloni sa dru{tvenih mre`a.

Ta~nije, kako javqa „Korijere delo sport” - obrisao je svoj nalog na Instagramu. - Du{an Vlahovi} se izolovao, izbirsav{i svoj nalog na Instagramu tokom vikenda. Ovaj fudbaler je nervozan zbog aktuelne forme i ovime je `eleo da ukloni od sebe sve {to bi ga ometalo. Ne{to sli~no je uradio tokom nastupa za Fiorentinu, kada je tako|e nai{ao jedan „su{ni period” u wegovom golgeterskom nizu - pi{e „Korijere delo sport”.

Gde bi Du{an Vlahovi} mogao da nastavi karijeru?

Za ~lana „orlova” je torinski gigant pre 13 meseci platio skoro 80 miliona evra, ali kako ta saradwa nije donela onoliko plodova koliko su ~lanovi uprave Juventusa pri`eqkivali, „voqni su da

saslu{aju ponude”.

Wukasl junajted je jedan od glavnih kandidata da Vlahovi}a dovede u predstoje}em letwem prelaznom roku, ali kao oni koji prate situaciju pomiwu se jo{ i Bajern Minhen, ^elsi, Man~ester junajted i Pari Sen @ermen. Svi ti klubovi tra`e poja~awa na mestu golgetera i „tro{kovi nabavke {pica za wih nisu problem”, {to bi znali~io da Juventus mo`da padne u isku{ewe da proda Vlahovi}a na leto 2023. iako to nije bio plan kada je pro{le zime anga`ovan. Jedan od najpopularnijih sajtova posve}enih Wukaslu, „WukaslBlog” isti~e i da bi „dovo|ewe Vlahovi}a bila velika stvar za klub, koji je zainteresovan da na leto dovede novog napada~a, iako bi cela pri~a propala ukoliko se ne izbori plasman u Ligu {ampiona”. Na tabeli Premijer lige Wukasl je trenutno tre}i, sa 56 bodova. Toliko ima i ~etvrtoplasirani Man~ester junajted, koji je na posledwoj poziciji koja vodi u Ligu {ampiona, a za vratom im im di{e Totenhem koji je prikupio 53, ali uz utakmicu vi{e.

Za 48 minuta na terenu zaradio 28 miliona evra

FIFA je naredila Lidsu da isplati 28 miliona evra francuskom fudbaleru @anu-Kevinu Augustinu.

Augustin je stigao na pozajmicu iz Lajpciga u januaru 2020. godine. Lids se tada obavezao da }e da otkupi wegov ugovor ako se vrati u Premijer ligu.

Lids je u{ao u najja~u englesku ligu, ali ugovor nije otkupio. Pre dve godine Lajpcig je tu`io engleski klub i presudom FIFA-e dobio

oko 20 miliona evra.

Tu nije bio kraj problemima

Lidsa, jer je klub tu`io i fud-

baler. Augustin je od FIFA-e zatra`io da mu Lids isplati kompletan petogodi{wi ugovor koji je trebalo da potpi{e u junu 2020. godine. Sada je svetska ku}a fudbala presudila u wegovu korist, a Lids se `alio na ovu presudu Sudu za arbitra`u u sportu.

Augustin je za Lids odigrao samo tri utakmice i sakupio 48 minuta. Karijeru je po~eo u PS@-u, iz kojeg je 2017. godine oti{ao u Lajpcig. Od pro{le godine je u Bazelu.

Zvezda nadigrala ~vrste Kragujev~ane i stigla na korak od

titule

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

Crvena zvezda je savladala

Radni~ki iz Kragujevca sa 2:0 (1:0) u me~u posledweg 30. kola Superlige Srbije. Sledi plej-of u kome }e u~estvovati oba ve~era{wa rivala.

udarac na gol, iznenadio je ~uvara mre`e rivala, ali se lopta odbila od stative. Na wu je van kaznenog prostora naleteo Vigo i fantasti~nim udarcem matirao Mladenovi}a.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

iz kontranapada. Jedinu kakvu-takvu priliku imali su sredinom prvog dela igre, ali je nisu iskoristili.

Do kraja prvog dela igre stvoreno je jo{ nekoliko proluprilika pred golom gostiju, ali nije bilo promene rezultata.

zahvatio Ivanovi}, ali je bio neprecizan.

Dobru priliku crveno-beli su propustili nakon kornera sa desne strane, koji je izveo Kangva. Katai je bio dobro postavqen, ali je wegov poku{aj glavom zavr{io

kraj desne stative.

Crvena zvezda je udvostru~ila prednost u 78. minutu. Mitrovi} je dobio loptu na desnoj strani uleteo je u kazneni prostor i preciznim udarcem savladao golmana gostiju.

Doma}in je opravdao ulogu favorita na ovom me~u. Zvezda je dominirala, stvarala {anse i postigla dva gola. Kragujev~ani su se uglavnom gr~evito branili, stvorili su par prilika iz kontranapada, ali je izostala realizacija. Kragujev~ani su ranije obezbedili plej-of.

Crveno-beli su odmah preuzeli inicijativu, gosti su se uglavnom branili. Posle nekoliko minuta igre doma}in je postigao gol.

Crvena zvezda je povela u {estom minutu. Slobodan udarac iskosa sa leve strane izveo je Kangva. Odlu~io se za direktan

Doma}in je nastavio sa inicijativom, re|ale su se prilike pred golo Kragujev~ana, koji su se gr~evito brenili i retko su imali priliku da pre|u na deo terena koji pripada Zvezdi.

Deset minuta nakon prvog gola Katai je primio sjajn pas u kaznenom prostoru, na{ao se sam ispred golmana Kragujev~ana, ali je wegov udarac zavr{io pored stative.

Zvezda je pretila iz svih pozicija, uglavnom po bokovima, ali nisu bili retki ni prodori kroz sredinu. Tako da je obrana gostiju konstantno bila pod pritiskom.

Kragujev~ani su ~ekali svoju {ansu

Ista slika i u drugompoluvremenu. Crveno-beli su nastavili dominaciju. Iz takve igre stvoreno je jo{ nekoliko prilika pred golom gostiju, ali je golman Mladenovi} bio na visini zadatka.

Kako je vreme odmicalo crveno-beli su umirili tempo. Strpqivo su organizovali napad, dr`ali loptu u nogama, ali nisu stvarali previ{e prilika pred golom rivala.

Prvu priliku u nastavku Radni~ki je imao sredinom drugog poluvremena. Nakon centar{ta posle prekida sa desne strane u kaznenom prostoru loptu je nogom

Mesi pred povratkom u Barselonu

Predsednik Barselone \oan Laporta razgovarao je sa Horheom Mesijem, koji je otac i menaxer fudbalera Pari Sen @ermena Lionela Mesija, o mogu}nosti povratka argentinskog reprezentativca u katalonski klub, prenose {panski mediji.

Lionel Mesi je bio ~lan Barselone od 2000. do 2021. godine, a onda je zbog te{ke finansijske sitacije u kojoj se na{ao katalonski klub odlu~io da nastavi karijeru u PS@-u.

Mesi ima ugovor sa {ampionom Francuske do kraja sezone,

ali jo{ nije prihvatio ponudu za produ`ewe saradwe.

Mundo deportivo navodi da se Mesijev otac sastao sa Laportom pre nekoliko nedeqa u Barseloni.

- Horhe Mesi je upoznao Laportu sa uslovima ugovora, koji bi wegov sin potpisao sa Barselonom. Tako|e, Leo Mesi `eli da li~no razgovara sa Laportom, a onda }e doneti kona~nu odluku. Jedina prepreka za ovaj transfer je te{ka finansijska situacija u kojoj se nalazi Barselona. Mesi je pre dve godine iz tog razloga napustio ekipu sa ‚Nou Kampa’. Me|utim, rukovodstvo Barselone aktivno radi na re{avawu tih problema, po{to `eli da Mesi ponovo sa kapitenskom trakom oko ruke predvodi katalonski klub - navodi se u tekstu Mundo deportiva.

PARTIZAN GAZI SVE REDOM

Ko{arka{i Partizana

ostvarili su novu pobedu u ABA ligi. Crno-beli su bili boqi od Igokee sa 89:74 (33:25, 17:19, 18:13, 21:17) i tako nastavili krupnim krupnim koracima da gaze ka prvoj poziciji u liga{kom delu nadmetawa, a ovo im je bio 14. uzastopni trijumf na Jadranu.

@eqko Obradovi} ni na ovoj utakmici nije mogao da ra~una na Matijasa Lesora koji }e od narednog kola biti u ekipi. Osetio se izostanak Francuza,

Navija~i Partizana oborili jo{ jedan rekord

KO[ARKA U SRBIJI SVE POPULARNIJA

JOKI]EV DENVER ^EKA PROTIVNIKA U PLEJ-OFU

ali to nije uticalo na rezultat.

Navija~e je posebno obradovala ~iwenica da se u tim vratio Bal{a Koprivica i to posle 98 dana. Dobio je mladi centar priliku da igra ne{to vi{e od dva minuta. Videlo se da mu treba jo{ vremena da uhvati pravi takmi~arski ritam. [to se utakmice ti~e, doma}i su je odli~no otvorili. [ut je sjajno funkcionisao, {to pokazuje i broj datih poena u prvom kvartalu - 33:25. Ipak, gosti se nijednog momenta nisu predavali, pa su na odmor oti{li sa {est poena minusa - 50:44.

Izabranici Vladimira Jovanovi}a su fantasti~no otvorili drugo poluvreme. Napravili su seriju 0:8 i do{li do vo|stva 50:52. Partizan je u ovom kvartalu poentirao tek posle skoro tri minuta preko Zeka Ledeja. Od tog momenta crno-beli su stegli odbranu i rivalu do kraja tre}eg perioda dozvolili samo pet poena.

Doma}i su ve} na startu posledwe deonice oti{li na do tada maksimalnih +12 - 72:60 i ve} tada je postalo jasno da od iznena|ewa u Beogradu ne}e biti ni{ta.

Aleksa Avramovi} je eksplodirao u ~etvrtoj ~etvrtini. Plejmejker crno-belih vezao je 12 poema, imao je dva zakucavawa u kontri, dve pogo|ene trojke, a bio je na visini zadatka i u odbrani sa nekoliko veoma dobrih reakcija.

Liga{ki deo NBA sezone napokon se dokotrqao do kraja, slede plej-in utakmice za sedmo i osmo mesto po konferencijama, nakon kojih }e Nikola Joki} i wegov Denver dobiti protivnika u prvoj rundi. Srpski superstar presko~io je posledwi me~ sa Sakramentom, budu}i da su Nagetsi ranije osigurali lidersku poziciju na Zapadu. Na po~etku dugog puta ka tituli sasta}e se sa timom koji se preko plej-in turnira domogne osmog mesta. Pobednik me~a sedmoplasiranih Lejkersa i osmoplasirane Minesote dobi}e „broj 7” u plej-ofu, pora`eni igra za „osmicu” sa pobednikom duela devetog Wu Orleansa i desete Oklahome. Svakako je po`eqno izbe}i Lebrona Xejmsa i wegove Lejkerse u prvom kolu, tako da }e fanovi Denvera navijati za „jezera{e” u me~u sa „vukovima” iz Minesote. Na Istoku }e se u plejinu sastati Majami i Atlanta na{eg Bogdana Bogdanovi}a u direktnoj borbi za sedmo mesto, pora`eni }e imati priliku za osmo protiv boqeg iz duela devetog Toronta i desetog ^ikaga.

Za sada su poznata dva plej-of para u svakoj konferenciji. Na Zapadu }emo gledati plej-of seriju na ~etiri pobede tre}eg Sakramenta i aktuelnog {ampiona Golden Stejta kao {estog, kao i bitku ~etvrtog Finiksa i petih Los An|eles Klipersa. Na Istoku, Xoel Embid i wegova Filadelfija sa tre}eg mesta idu na {esti Bruklin, ~etvrti Klivlend na peti Wujork.

Posledwu no} uvodnog dela sezone obele`ile su tenzije i fizi~ki sukobi saigra~a, {to se zaista retko vi|a. Na klupi Minesote do{lo je do o{tre rasprave Rudija Gobera i Kajla Andersona, francuski centar odgurnuo je saigra~a, ali su ostali spre~ili eskalaciju. Skoro identi~na situacija dogodila se na klupi Klipersa, akteri su bili Mejson Plamli i Bouns Hajlend.

Kada se podvu~e crta ispod 82 liga{ke utakmice, osta}e `al zbog toga {to Joki} nije uspeo da ukrasi fantasti~nu sezonu prose~nim tripl-dabl u~inkom - 24,5 poena, 11,8 skokova i 9,8 asistencija. Nedostajalo mu je prose~no 0,2 dodavawa da se pridru`i Raselu Vestbruku i Oskaru Robertsonu kao jedinim igra~ima kojima je to po{lo za rukom.

Zvawe najboqeg strelca pripalo je centru Filadelfije Xoelu Embidu (33,1) i glavnom kandidatu za MVP trofej uvodnog dela sezone, prvi asistent je wegov saigra~ Xejms Harden (10,7), dok je najboqi skaka~ lige litvanski centar u timu Sakramenta Domantas Sabonis (12,3).

NBA liga najgledanija u istoriji

Partizan je pobedio Igokeu u 25. kolu ABA lige, a navija~i crno-belih jo{ jednom su dobrano ispunili „Arenu“.

Na ovoj utakmici na tribinama najve}e dvorane u Srbiji bilo je prisutno 11.187 pristalica, {to je veoma dobra borjka za me~eve regionalnog takmi~ewa.

Kada se saberu sve utakmice koje je tim @eqka Obradovi}a odigrao kao doma}in, ekipu je sa tribina u liga{kom delu bodrilo 98.130 gledalaca. To je apsolutni rekord po poseti u jednoj sezoni ABA lige.

„Grobari“ su prethodno oborili i rekord po broju gledalaca na jednoj utakmici na Jadranu i to na me~u protiv Crvene zvezde, kada je u „Areni” bilo prisutno 17.124 navija~a.

Partizan u petak igra posledwi me~ u Evroligi u liga{kom delu. U Beograd sti`e Panatinaikos i o~ekuje se veliki broj qudi. Tada bi trebalo preba~ena cifra od 300.000 navija~a u jednoj sezoni u me~evima na doma}em parketu u elitnom klupskom ko{arka{kom takmi~ewu.

Najefikasniji u pobedni~koj ekipi bio je Aleksa Avramovi} sa 15 poena i on je bio jedini dvocifren. Wega je pratio Tristan Vuk~evi} sa devet. Na drugoj strani najboqi je bio Stefan \or|evi} sa 18 poena i 10 skokova, isti broj poena postigao je i Nenad Neranxi}.

Partizan je i daqe lider na tabeli sa u~inkom 22-2, dok je Igokea na 11. poziciji sa 9-15. Crno-beli do kraja imaju jo{ dva gostovawa, ekipama Zadra i Budu}nosti, a tim iz Lakta{a do~ekuje Studentski Centar i ide Mornaru.

„Parni vaqak” u petak o~ekuje utakmica posledweg 34. kola Evrolige protiv Panatinakosa i tada }e biti poznato sa koje pozicije }e u Top 8.

Regularni deo NBA lige u sezoni 2022./23. privukao je vi{e od 22 miliona gledalaca u dvorane u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Kanadi. To je novi rekord najkvalitetnije ko{arka{ke lige na svetu po pose}enosti.

Prema zvani~nim podacima NBA lige, regularnu sezoni koja je zavr{ena u nedequ gledalo je ta~no 22.234.502 qudi. Prethodni rekord od 22.124.559 gledalaca datirao je iz sezone 2017./18.

Prose~na pose}enost je prvi put prema{ila granicu od 18.000 gledalaca po utakmici (18.077), a popuwenost je dostigla nivo od neverovatnih 97 posto.

Liga je objavila je da je 791 utakmica bila rasprodata, ~ime je tako|e postavqen novi rekord (760 utakmica u sezoni 2018. – 19).

Sezona se nastavqa plej-inom od utorka do petka, pre po~etka plej ofa u subotu.

„Grobari“ u`ivali, prvo mesto pred plej-of ABA lige sve izvesnije