Od 2002. godine, Srbija obele`ava Dan dr`avnosti 15. i 16. februara, u znak se}awa na dva va`na istorijska datuma
Dru{tvo Nastavqeni studentski protesti {irom Srbije
Studenti iz Ni{a i Beograda krenuli pe{ice za Kragujevac, gde }e se u subotu sliti studenti i gra|ani iz cele Srbije na protestu "Sretnimo se na Sretewe"
Putopis Kam~atka
Poluostvo Kam~atka na ruskom Dalekom istoku isprepletano mre`om vulkana i gejzira jedno je od najdivnijih mesta na svetu
Strana 10
Strana 23
Strana 20
Strana 22
Strana 12
Entoni Elbanizi: Australija }e poku{ati da nagovori Ameriku da joj ne uvode carine
Vlada Australije }e nastojati da nagovori Ameriku da izuzmu Australiju iz grupe zemaqa kojima }e biti uvedene carine na izvoz aluminijuma i ~elika, izjavio je u australijskom parlamentu premijer te zemqe Entoni Elbanizi. Australijski ministar trgovine Don Farel poru~io je da australijski izvoz ~elika i aluminijuma u Ameriku obezbe|uje „dobro pla}ene ameri~ke poslove” i kqu~an je za zajedni~ke odbrambene interese, prenosi Rojters. Ministar odbrane Australije Ri~ard Marles sastao se u petak sa svojim ameri~kim kolegom Pitom Hegsetom u Va{ingtonu u vezi sa dogovorom za prvu isplatu od 500 miliona dolara za nabavku ameri~kih podmornica.
Ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio je da danas planira da objavi svoju odluku o carini u visini od 25 odsto na uvoz inostranog ~elika i aluminijuma u Ameriku.
U dvori{tu u Sidneju prona|ene
102 crvenotrbu{aste crne zmije
Australijski stru~waci za gmizavce zapaweni su otkri}em 102 zmije otrovnice na kompostu u dvori{tu u Sidneju.
Kori Kerevaro je rekao da je wegova kompanija prvobitno pozvana da spase "gomilu" zmija nakon {to je prijavqeno da je jedna ugrizla psa na imawu, preneo je BBC.
Kada je wegov kolega stigao, otkrio je 40 crvenotrbu{astih crnih zmija, od kojih su ~etiri okotile vi{e mladih kada ih je stavio u vre}u s namerom da ih ukloni.
Crnotrbu{aste crne zmije su jedna od naj~e{}ih otrovnih vrsta u Australiji, ali nisu izazvale nijedan smrtni slu~aj me|u qudima.
Pet odraslih i 97 beba zmija trenutno su u karantinu i bi}e pu{tene u nacionalni park kada nastupi hladnije vreme, prenosi tawug.
Kerevaro je rekao da je to rekordan ulov za qude koji se bave zmijama, koji obi~no ulove izme|u pet i 15 gmizavaca dnevno.
@enke crvenotrbu{astih crnih zmija ~esto se okupqaju u male grupe kada su spremne za okot, verovatno da bi se za{titile od predatora, ka`e Kerevaro.
Smatra se da je ova vrsta stidqiva, a ujedi, iako neuobi~ajeni, mogu izazvati oticawe, mu~ninu i dijareju.
Radujem se daqem
ja~awu na{eg partnerstva
Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp uputio je predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u ~estitku povodom predstoje}eg Dana dr`avnosti.
^estitka je u celini objavqena na Instagram profilu buducnostsrbijeav.
"Radujem se daqem ja~awu na{eg partnerstva, oslawaju}i se na sve sna`nije veze izme|u na{ih zemaqa, kako bismo zajedni~ki doprineli ve}oj bezbednosti i napretku gra|ana Srbije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Zadovoqan sam na{om sve intenzivnijom saradwom i novim mogu}nostima za obostrana ulagawa u va`ne sektore poput tehnologije i energetike.
Izuzetno cenimo zna~ajan doprinos Srbije me|unarodnoj bezbednosti, bilo da se radi o podr{ci narodu Ukrajine u odbrani od ruske agresije ili o doprino-
su Srbije u brojnim mirovnim misijama {irom sveta. U godini pred nama, radujem se zajedni~kim naporima na unapre|ewu stabilnosti i ekonomskog razvoja na Zapadnom Balkanu.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
punosti podr`avaju nastavak integracija Srbije u evroatlantski prostor, kao i wene napore u ciqu promovisawa mirnih i prosperitetnih odnosa sa susedima i partnerima u regionu“, navodi se u ~estitki ameri~kog predsednika.
TRAMP POMILOVAO RODA BLAGOJEVI]A, NEKADA[WEG GUVERNERA ILINOISA
Blagojevi}: Okon~ao je dugu i te{ku no}nu moru
Predsednik Sjediwenih
Dr`ava Donald Tramp pomilovao je biv{eg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevi}a, nekada{weg demokratu, koji je osu|en za korupciju. Blagojevi} isti~e da je veoma zahvalan predsedniku SAD
Biv{i guverner Ilinoisa Rod Blagojevi} smewen je sa funkcije guvernera Ilinoisa 2009. godine nakon {to je optu`en da
je poku{ao da proda ili razmeni mesto u Senatu koje je Barak Obama napustio po{to je pobedio na predsedni~kim izborima 2008. godine.
Donald Tramp je u Ovalnom kabinetu potpisao pomilovawe Blagojevi}u koji je 2011. po optu`bama osu|en za korupciju. Rekao je da je Blagojevi} pretrpeo "stra{nu nepravdu". Odslu`io je osam godina od 14-godi{we kazne.
Blagojevi} je izjavio da je veoma zahvalan predsedniku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donaldu Trampu, {to ga je pomilovao.
Zahvalio je Trampu za ukidawe kazne i istakao da nikada nije prekr{io zakon, navode}i da su optu`be bile politi~ki motivisane, pi{e Si-Bi-Es wuz. Kako je rekao, zahvalan je
Trampu {to je okon~ao wegov "dug" i "te{ku no}nu moru" od 2.986 dana provedenih u zatvoru.
Tramp je rekao da je Blagojevi} "bio `rtva lo{ih qudi" i da su poku{ali da od wega "naprave krivca".
Naglasio je da je Blagojevi}a pomilovo, jer smatra da je bio nepravedno osu|en, dodaju}i da je "dobar ~ovek" i da se wegova supruga borila "kao lav" da ga oslobodi.
Prethodno je Tramp, u prvom mandatu 2020. godine, ubla`io Blagojevi}u 14-godi{wu kaznu. Dr`avni Vrhovni sud oduzeo je Blagojevi}u advokatsku licencu, me|utim, rezultat pomilovawa ne mo`e da se poni{ti, saop{tila je Kancelarija tu`ioca za pomilovawe pri Sekretarijatu pravde.
Blagojevi}ev slu~aj je komplikovan zbog wegovog opoziva 2009. godine i smewivawa sa funkcije od strane dr`avnog Senata. Odlukom o opozivu mu je zabraweno obavqawe funkcije, a pro{le godine je savezni sudija odbacio Blagojevi}evu tu`bu u kojoj je tvrdio da je zabrana prekr{ila wegova i ustavna prava bira~a.
Tramp je u drugom mandatu ve} pomilovao vi{e od 1.500 qudi optu`enih u vezi sa upadom u Kapitol 6. januara 2021. godine. Prema propisima, pomilovawe obi~no uklawa zabranu odre|enih gra|anskih prava, ukqu~uju}i glasawe, ~lanstvo u poroti, kandidovawe za javnu funkciju, posedovawe oru`ja i zadr`avawe odre|enih dozvola, pi{e Glas Amerike.
Rod Blagojevi}
Tramp: Ukrajina bi jednog
dana mogla da bude ruska, `elimo svoj novac nazad
Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Ukrajina jednog dana mogla da bude ruska i ponovio da su Sjediwene Dr`ave ulo`ile u tu zemqu stotine milijardi dolara kao i da zauzvrat o~ekuje ukrajinske retke minerale.
"Mo`da }e biti sklopqen dogovor Rusije i Ukrajine, a mo`da i ne}e. Ukrajina bi jednog dana mogla da bude i ruska, a mo`da i ne", rekao je Tramp u intervjuu za ameri~ki Foks wuz.
Prema wegovim re~ima, Ukrajina ima neverovatno vrednu zemqu kada je re~ o retkim mineralima, nafti i gasu i SAD `eli da novac koji je Amerika ulo`ila u Ukrajinu bude siguran, imaju}i u vidu da je Va{ington, kako ka`e, potro{io stotine milijardi dolara u Ukrajini.
"@elimo taj novac nazad. Ja sam Ukrajini rekao da `elimo ekvivalent za taj ulo`eni novac i to u vidu retkih minerala vrednih 500 milijardi dolara, na {ta je Kijev, u su{tini, i pristao", rekao je Tramp.
Kako ka`e, da nije takvog dogovora, SAD bi ispale glupe.
RETKI MINERALI
Ukrajinski lider Vladimir Zelenski potvrdio je pro{le nedeqe da je otvoren za postizawe sporazuma o nalazi{tima litijuma, titanijuma i drugih metala u zemqi. Me|utim, on je insistirao da zapadne pristalice Ukrajine moraju prvo da pomognu da se ruske snage potisnu sa teritorija bogatih mineralima.
Pre eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine, zemqa je imala najve}e evropske rezerve titanijuma i litijuma.
Na listi retkih zemnih metala prona|enih u Ukrajini nalaze se i berilijum, mangan, galijum, uranijum, cirkonijum, grafit, apatit, fluorit i nikl.
Prema Forbsu, oko sedam biliona dolara ukupnog rudnog bogatstva Ukrajine nalazi se u wenim biv{im regionima Donbasa, Dowecku i Lugansku, koji su proglasili nezavisnost od Ukrajine 2014. nakon pu~a na Majdanu u Kijevu koji je podr`avao Zapad. Ve}ina ovih teritorija do{la je pod rusku kontrolu nakon {to su Doweck i Lugansk glasali za pridru`ivawe Rusiji 2022. godine.
BITKA ZA RESURSE
Ruski predsednik Vladimir Putin naveo je za{titu qudi u Donbasu kao kqu~ni razlog za pokretawe vojne operacije u Ukrajini. Resursi na ovim teritorijama su glavni faktor u podr{ci dr`ava ~lanica NATO Kijevu, rekao je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov u oktobru 2024. „Wihov diskurs se vrti oko teritorije i resursa koji su im potrebni u Americi“, rekao je on. „Na{a briga nisu teritorije, ve} qudi.
Izme|u 35 i 45 milijardi dolara ko{ta}e osiguravaju}e ku}e po`ar u Kaliforniji
Ameri~ka osiguravaju}a kompanija "Allstate Insurance" objavila je a }e isplatiti 1,1 milijardu dolara (1,65 milijardi evra) za {tete uzrokovane po`arima koji su u januaru zahvatili ju`nu Kaliforniju.
Iako je pomenuta isplata prili~no visoka, kompanija navodi da je uspela delimi~no da smawi gubitke povla~ewem sa tr`i{ta Kalifornije, preneo je Si-En-En).
Iznos koji ova kompanija treba da isplati ipak je mali deo ukupnih potra`ivawa od osigurawa posle januarskih po`ara u Kaliforniji, jer bi trebalo obe{tetiti vlasnike 16.600 nekretnina, a istra`iva~ka firma "Kor Loxik", koja prati tro{kove usled katastrofa poput po`ara i uragana, navodi da bi to moglo da ko{ta izme|u 35 i 45 milijardi dolara.
Mnoge osiguravaju}e kompanije, ukqu~uju}i i pomenutu, zbog sve ve}e opasnosti od {umskih po`ara u mnogim oblastima Kalifornije otkazuju polise vlasnicima ku}a, kojima na raspolagawu ostaju skupqe i ~esto ograni~ene alternative.
Kompanija "Allstate" je u ~etvrtom tromese~ju zabele`ila profit od 2,1 milijardu dolara (2,03 milijardi evra), {to je za 34 odsto vi{e u odnosu na godinu dana ranije, prenosi Sputwik.
Kako }e qudi izgledati za 1000 godina, prema nau~nicima
Zbog razvoja tehnologije, a mo`da i `ivota u svemiru, qudi u budu}nosti }e verovatno izgledati druga~ije, tvrde neki nau~nici. Od izmewene veli~ine mozga do promene visine i uvo|ewa modifikacija tela pomo}u elektronskih ure|aja, postoji nekoliko zanimqivih teorija o tome kako }e ~ovek evoluirati uz napredak tehnologije.
Lako je pretpostaviti da su qudi dostigli kona~nu fazu evolucije, posebno kada se izgled ~oveka danas uporedi sa izgledom dalekih predaka. Ipak, mnogi nau~nici veruju da je na{ trenutni izgled tek po~etak na{e evolucije, zato {to }e velika otkri}a u tehnologiji, budu}a svemirska putovawa i klimatske promene nastaviti da mewaju ne samo svet, ve} i ~ove~anstvo. Predvi|awa nau~nika kako }e se qudi izmeniti su "o`ivqena" pomo}u ve{ta~ke inteligencije, kori{}ewem programa za kreirawe slika Google ImageFX, a glavne karaktieristike budu} eg ~oveka za hiqadu godina mogu biti slede}e:
QUDI ]E BITI NI@I
U pro{losti, ono {to je pokretalo evoluciju su bili qudi koji su mogli du`e da `ive i imaju vi{e dece, te su tako prenosili svoje gene. Me|utim, zahvaquju}i savremenoj medicini, sve vi{e qudi `ivi dovoqno dugo da dobije decu, {to zna~i da neki drugi faktori odre|uju koji }e se geni ~e{}e prenositi. Neki nau~nici smatraju da bi upravo to moglo u~initi da qudi iz budu}nosti budu ni`i, jer neki stru~waci tvrde da su rana polna zrelost i ni`a visina povezane. Dakle, ako osobe koje ranije sazrevaju budu imale vi{e dece, wihovi geni mogu postati dominantni u populaciji.
QUDI MOGU BITI
PRIVLA^NIJI
U narednih 1.000 godina do} i }e do promena u karakteristikama i osobinama koje se smatraju privla~nim. Prose~an ~ovek bi mogao postati fizi~ki privla~niji, uspe{niji i inteligentniji - zahvaquju}i `enama. Drugim re~ima, prirodno stawe kod sisara jeste da `enke biraju partnere, ali u mnogim dru{tvima {irom sveta, mu{karci su preuzeli ulogu onih koji biraju i kontroli{u kako se ovakvi odnosi razvijaju. Sada ulazimo u svet u kojem `ene imaju vi{e prilika da same biraju mu{karce koji im se dopadaju, bilo zbog
inteligencije, uspeha, fizi~kog izgleda ili mi{i}avosti. Kako atraktivniji mu{karci budu uspe{nije prenosili svoje gene, ~ove~anstvo bi moglo postati "malo lep{e nego danas", tvrde nau~nici.
POBOQ[AWA POMO]U
TEHNOLOGIJE
Pitawe je da li }e se evolucija uop{te odvijati prirodnim putem, jer razvoj tehnologije mo`e pomo}i qudima da "biraju" na koji na~in }e evoluirati. Ve} sada postoji tehnologija koja omogu}ava precizno ure|ivawe gena (birawe visine ili pola), a iako ve}ina nau~nika danas smatra da je genetska manipulacija neeti~ka, budu}e generacije mo`da ne}e imati takav stav. Qudi bi ~ak mogli da preuzmu nove genetske osobine sa drugih vrsta u `ivotiwskom carstvu - na primer, mogu izabrati da sebi daju tamniju ko`u sa vi{im nivoima melanina kako bi se za{titili od UV zra~ewa. Brojni trendovi tako|e mogu uticati na izgled ~oveka i tehnologija mo`e omogu}iti nastanak tetova`a koje mewaju boju, razli~ite modifikacije tela, ugra|ewe elektronike u telo...
POGRBQENA LE\A I RETKA KOSA
Iako neki nau~nici tvrde da }e qudi postati atraktivniji, ima i onih koji smatraju da }e ~ovek biti pogrbqen i izgubiti mi{i}nu masu zbog ceodnevnog gledawa u ra~unar ili kori{} ewa telefona. Tako|e, qudi }e sve mawe spavati, {to }e tako|e negativno uticati na celokupno zdravqe.
Za 25 godina, neki nau~nici veruju da }e prose~an ~ovek imati hroni~ne bolove u le|ima, prore|enu kosu, opu{tenu ko`u, ote~ene noge, slabiji imunitet i crvene, umorne o~i. Me|utim, ove promene se ne bi desile na genetskom nivou jer ne bi bilo evolucione prednosti da se one prenesu daqe.
MOZAK MO@E
POSTATI MAWI
Dok bi tehnologija poboq{ala i pove}ala neke delove tela, drugi bi postali mawi - kao {to je mozak.
Kako kompjuteri sve ~e{}e preuzimaju re{avawe logi~kih zadataka, ali i neke dru{tvene aspekte `ivota, prednost velikog mozga se smawuje. Ovo se mo`e videti po `ivotiwama, jer one koje su pripitomqene imaju mawe mozgove od onih koje pre`ivqavaju u divqini. Ovce su izgubile 24 procenta svoje mo`dane mase nakon pripitomqavawa, za krave je 26 posto, a za pse se smawio za 30 odsto.
Ovo je potencijalno uznemiruju}a promena, jer mo`e zna~iti da }e ~ovek postati pasivniji i dozvoliti tehnoligiji da upravqa va`nim delovima wegovog `ivota.
@IVOT U SVEMIRU
Ako bi qudi zaista uspeli da `ive u svemiru, postoji mogu} nost da bi evoluirali tako da se prilagode novim uslovima, prenosi "Dejli mejl".
Qudska populacija Zemqe je veoma velika i raznolika, ali grupa koja bi se odselila u svemir verovatno ne bi bila toliko velika, tako da uspostavqawe odr`ive qudske populacije u drugom zvezdanom sistemu ne bi bilo lako.
Na Marsu bi qudi primili samo 66 odsto sun~eve svetlosti i 38 odsto gravitacione sile kojoj su izlo`eni na Zemqi, pa da bi se prilagodili, mo`da bi postali vi{i - razvili bi du`e ruke i noge kako bi se boqe kretali u niskoj gravitaciji.
Ovo mo`e biti realna mogu} nost, jer NASA ka`e da astronauti mogu porasti za oko tri procenta u prvih nekoliko dana u svemiru, dok im se ki~me iste`u pri maloj gravitaciji. Qudske o~i bi tako|e mogle da postanu ve}e i osetqivije, kako bi mogli da vide u mra~nim uslovima.
Turska: More se povuklo vi{e od 200 metarada li je to povezano s potresima na Santoriniju
Nakon serije potresa na Santoriniju, more u Izmiru i mnogim drugim mestima du` egejske obale povuklo se vi{e od 200 metara.
More se od 8. februara sve vi{e povla~ilo, da bi se danas u okrugu ^e{me i u luci Ala~ati povuklo vi{e od 300 metara, a vodostaj u okrugu Dikili i u Bodrumu opao je za vi{e od pola metra, za sobom ostaviv{i mnogo nasukanih ~amaca. Iako su se gra|ani uznemirili povezav{i ovu
pojavu sa zemqotresima na Santoriniju, stru~waci tvrde da se morska voda povukla zbog jakog severnog vetra i da je to prirodni proces.
Dr Mehmet ^avu{oglu, ~lan Radne grupe za `ivotnu sredinu, biodiverzitet i klimatske promene Turske akademije nauka (TUBA) i prof. dr Dogan Ja{ar izjavili su da se morska voda povukla zbog jakog severnog vetra koji dosti`e udare i do 60-70 kilometara na ~as.
KORENI DEMOGRAFSKOG SLOMA:
Porast broja samaca i pad nataliteta kao globalni fenomeni
Centralna demografska pri~a savremenog doba vi{e nije opadaju}a stopa ra|awa, ve} rastu}i broj samaca, {to je fundamentalnija promena u prirodi modernih dru{tava. Svet sa rastu}im brojem samaca nije nu`no boqi ili gori od onog sa parovima i porodicama. Me|utim, on je su{tinski druga~iji od sveta u kome smo `iveli donedavno, i to donosi gigantske ekonomske, politi~ke, odnosno dru{tvene izazove, za koje o~igledno nismo spremni.
Pi{e ugledni beogradski ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov magazin "Oko"
Starewe i smawewe broja stanovnika u skoro svakoj zemqi sveta (osim u Africi i ju`noj Aziji) je trend koji oblikuje na{u svakodnevicu. Me|utim, ~ini se da brojne analize koje se bave ekonomskim i politi~kim efektima „demografskog sloma“ imaju jednu slabost. Naime, u javnim debatama ili istra`ivawima implicitno se polazi od pretpostavke da je glavni ciq kome stremimo danas isti kao i {to je bio pre dve ili tri decenije – na}i na~ine (modalitete) da se parovi podstaknu da imaju vi{e dece. Stoga je za mnoge verovatno iznena|ewe da centralna demografska pri~a savremenog doba vi{e nije opadaju}a stopa ra|awa, ve} rastu}i broj samaca, {to je fundamentalnija promena u prirodi modernih dru{tava.
Pa`qiviji pogled na dostupne podatke ukazuje na taj potpuno novi izazov. Naime, studije pokazuju da najve}i deo pada broja ro|enih posledwih godina nije posledica s tim povezanih odluka parova, ve} zna~ajnog relativnog pada broja parova. Na primer, da su stope brakova (ukqu~uju}i i neven~ane parove) u SAD ili u mnogim drugim zemqama Zapada ostale konstantne tokom protekle dve decenije, ukupna stopa fertiliteta (prose~an broj dece po `eni staroj izme|u 15 i 49 godina) danas bi bila ~ak blago vi{a.
Trend je globalan. Od isto~ne Azije do SAD i zemaqa EU, preko Turske, Tunisa i Tajlanda do Latinske Amerike, pad broja parova je izra`eniji nego pad nataliteta. ^ak i u delovima podsaharske Afrike, sli~ni trendovi su u toku. ^iwenica da se ovo de{ava {irom sveta i prakti~no odjednom implicira na uzroke koji deluju preko granica (a ne na faktore specifi~ne za pojedine zemqe).
ULOGA MOBILNIH TELEFONA I DRU[TVENIH MRE@A Najva`niji egzogeni {ok je skoro eksponencijalni rast upotrebe savremenih mobilnih telefona i dru{tvenih mre`a. Naime, geografske razlike u porastu broja samaca uveliko prate upotrebu mobilnog interneta. Broj devojaka, odnosno `ena, koje su bez partnera se dramati~no pove}ao s pristupom socijalnim medijima, dominantno preko mobilnih telefona. Ono {to je, naravno, najva`nije je da se wihova „ra~unica“ u procewivawu potencijalnih partnera dramati~no izmenila. S tim povezano, brojne studije ukazuju da dru{tveni mediji olak{avaju {irewe liberalnih vrednosti, posebno me|u pripadnicama lep{eg pola, time podsti~u}i wihovu emancipaciju (pored ostalog i u sferi politike) i posledi~no povi{avaju}i
kriterijume pri izboru partnera.
Ovde je kqu~ni problem da je „pul“ ili „bazen“ iz koga se mo`e „izabrati“ po`eqni mu{karac ostao nepromewen, iako je zbog socijalnih medija on prividno dramati~no pro{iren. S tim povezano, zna~ajno pove}ano vreme za izbor partnera se na nivou ukupne populacije manifestuje kroz ozbiqan sistemski problem, a to je znatno mawe „romanti~nih veza“.
Verovatno nije iznena|uju}e da je (relativni) pad broja parova najdubqi u „ekstremno onlajn“ Evropi, isto~noj Aziji i Latinskoj Americi, dok su na za~equ Afrika i ju`na Azija, gde je pristup vebu ograni~eniji. Istina, druge kulturne razlike izme|u zemaqa i regiona uti~u na {irewu liberalnih ideala (na primer, sistem kasta podsti~e visoku stopu brakova, bez obzira na pristup medijima).
I druge studije ukazuju na povezanost emancipacije `ena (usled smawivawa nejednakosti u zaradama, ja~awa individualizma, poja~ane sekularizacije), sa padom stopa brakova. Neke nau~ne ana-
lize, me|utim, ukazuju da glavni razlog za{to `ene nemaju decu nisu karijera, `ivotni stil ili finansijska oskudica, ve} to {to jednostavno nisu na{le pravog partnera. Za razliku od dana{wih devojaka, wihove bake i prabake koje ne bi prona{le „idealnog ~oveka“ verovatno bi u jednom trenutku pristale da se udaju za „pogre{nog“ mu{karca – budu}i da je biti neudata bilo prete{ko breme (siroma{tva i dru{tvene osude).
Danas, iako u teoriji ne `ele da budu same i bez dece, `ene – ako ne nai|e „onaj pravi“ – to sebi mogu da priu{te. Paradoksalno je da pove}ana mogu}nost izbora neretko dovodi do toga da mnoge savremene `ene koje `ele decu – nemaju niti porodicu, niti decu. Dodatno, verovatno}a da }e par koji `ivi zajedno „raskinuti“ pre nego {to dobije novoro|en~e se dramati~no uve}ala. Na primer, jedna studija pokazuje da je u Finskoj danas ve}a {ansa da }e se momak i devojka koji `ive zajedno razdvojiti nego imati dete – o{tar preokret od istorijske norme ove zemqe.
Ista studija ukazuje na jo{ jedan zabriwavaju}i trend u Finskoj. Naime, pad u formirawu „romanti~nih odnosa“ je najstrmiji me|u siroma{nima, koji su daleko brojnija kategorija nego bogati. [TA MO@E DA SE URADI?
Naravno, sloboda izbora je kako }e ko provesti svoj `ivot, kao i sa kim ili bez koga. S tim povezano, nema sumwe da su mnogi „sre}ni samci“. Me|utim, podaci o usamqenosti i frustracijama s tim u vezi su obespokojavaju}i. Generalno, ako je osoba sama, postoji ve}a verovatno}a da }e se suo~iti sa klini~kom depresijom. Dodatno, na nivou op{te populacije sni`ena sposobnost pronala`ewa i partnera i odr`avawa romanti~ne veze mo`e se dovesti u vezu sa rastu}im brojem samaca.
Naime, u studiji koja je obuhvatala 7.000 u~esnika u 14 zemaqa, skoro polovina ispitanika je saop{tila da ima te{ko}e da zapo~ne i odr`ava veze. Ono {to dodatno obeshrabruje je da pomenuti problem izra`eniji me|u mla|im ispitanicima. Verovatno obja{wewe je da evolutivno razvijene sposobnosti da se na|e i zadr`i partner ne funkcioni{u dobro u savremenom dru{tvu (u kojem se `ivi na radikalno druga~iji na~in od onoga u kojem su obitavali na{i preci). Naime, uprkos kqu~noj ulozi ovih ve{tina u reprodukciji, na{e kognitivne sposobnosti su se razvile u drugom pravcu, te su adaptacije koje su bile funkcionalne za na{e pretke vremenom gubile na zna~aju.
Sve ukazuju da je problem s kojim se suo~avamo vi{eslojan, i da politike koje bi trebalo da ubla`e posledice pada populacije, pored ostalog, treba da se pozabave psiholo{kim problemima zna~ajnog dela stanovni{tva. Ono {to trenutno imamo na delu u mnogim dr`avama su razni finansijski podsticaji i druge pronatalitetne politike. Iako se ne mogu osporiti pozitivni efekti ovakvih mera, budu}i da one „rade“ protiv mnogo ja~ih socio-kulturnih sila wihov u~inak svodi se na blago ubla`avawe negativnog trenda.
^ini se da bi politike usmerene na olak{avawe formirawa „partnerskih odnosa“ mogle biti efikasnije od onih koje imaju za ciq da pomognu parovima da imaju bebe. Budu}i da je neudate `ene ili neo`ewene mu{karce te{ko motivisati da izmene svoja (visoka) o~ekivawa kada su slobodno odlu~ili da }e radije platiti cenu da to ne u~ine, zaista nije lako na}i pogodne stimulanse. S tim u vezi, indikativni su poku{aji Kine da putem raznih festivala na kojima se okupqaju ne`ewe i neudate devojke podstakne pove}awe broja brakova. Jedna od solucija mo`e biti i podr{ka samohranim majkama. Naime, mnoge `ene ne `ele da po svaku cenu ulaze u partnerski odnos, ali mnoge od wih bi da imaju decu pod odre|enim uslovima. Kako je biti samohrana majka i daqe socijalno stigmatizirano, ali i skupo, kreatori politike bi trebalo da na|u na~ine da boqe podr`e samohrane majke, kako bi pad nataliteta bio usporen. Na kraju, ne treba ideolo{ki suditi – svet sa rastu}im brojem samaca nije nu`no boqi ili gori od onog sa parovima i porodicama. Me|utim, on je su{tinski druga~iji od sveta u kome smo `iveli donedavno, a to donosi gigantske ekonomske, politi~ke, odnosno dru{tvene izazove za koje o~igledno nismo spremni.
Novi {ef Bele ku}e Donald Tramp ne prestaje da iznena|uje planetu. Posle ideje o iseqavawu Palestinaca iz Pojasa Gaze u susedne zemqe kako bi napravio "rivijeru Bliskog istoka", {to je nai{lo na osude svetskih lide-
dozvolimo Plaestincima ili qudima koji `ive u Gazi da se vrate ponovo tamo. Ne `elimo da Hamas opet do|e. Razmislite o tome kao o velikom sajtu za nekretnine, a SAD }e ga posedovati i mi }emo ga polako, bez `urbe, razvijati. Uskoro }emo doneti
ra, ameri~ki predsednik dolio je uqe na vatru. Sad ka`e da namerava da kupi enklavu!
- Posve}en sam kupovini i vlasni{tvu Gaze. [to se ti~e obnavqawa, taj posao mo`emo poveriti drugim dr`avama na Bliskom istoku, da izgrade wegove delove, drugi to mogu u~initi uz na{e pokroviteqstvo. Mislim da je velika gre{ka da
Taoci kao posle Holokausta
Nakon {to je video-snimke osloba|awa izraelskih talaca, Tramp je izjavio da gubi strpqewe kad je re~ o sporazumu o primirju izme|u Izraela i Hamasa. - Oslobo|eni Hamasovi taoci izgledaju kao da su pre`iveli Holokaust. Bili su u u`asnom stawu. Ne znam koliko jo{ mo`emo da izdr`imo - rekao je Tramp. Me|u taocima koje Hamas dr`i u Gazi je i srpski dr`avqanin Alon Ohel (23), ~ija je porodica objavila da je `iv, ali da mu je potrebna medicinska pomo}.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da nuklearni potencijal te zemqe mora biti u potpunosti iskori{}en za razvoj privrede i odbrane te zemqe.
„Jedinstveni potencijal doma}e nuklearne industrije mora biti u potpunosti iskori{} en za modernizaciju privrede i obezbe|ivawe odbrambene sposobnosti Ruske Federacije”, rekao je Putin.
Izjava predsednika Rusije deo je ~estitke koju je pomo}nik predsednika za nauku i obrazovawe Andrej Fursenko preneo u~esnicima skupa posve} enog predstoje}oj 80-godi{wici
stabilnost na Bliskom istoku - izjavio je Tramp novinarima na putu za Wu Orleans gde je prisustvovao finalu Superboula. Lider republikanaca je, istovremeno, istakao da Palestinci nemaju gde da se vrate jer je Gaza uni{tena tokom sukoba Izraela i Hamasa.
- To mesto je za ru{ewe koje }e biti izravnato i popravqeno - naveo je on, dodav{i da je otvoren za mogu}nost da pojedinim Palestinskim izbeglicama dozvoli ulazak u SAD.
Vo|a Hamasa u Pojasu Gaze Halil al Haja ocenio je da su planovi predsednika SAD "osu|eni na propast". Izat Al Ra{k, ~lan politi~kog biroa Hamasa, poru~io je da "Gaza nije imovina za prodaju i kupovinu":
- Ona je sastavni deo na{e okupirane palestinske zemqe, a Palestinci }e osujetiti planove za raseqavawe. Bavqewe palestinskim pitawem sa mentalitetom tragovca nekretninama je recept za neuspeh - rekao je on.
Trampove namere je pozdravio izraelski premijer Bewamin Netanijahu.
doma}e nuklearne industrije. „Va`no je da se jedinstveni potencijal i zaista neiscrpne inovativne mogu}nosti nuklearne industrije danas u potpunosti iskoriste u ciqu modernizacije
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Sigurnost u svakom trenutku!
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
- Cele godine nam govore da nam je za "dan posle" potrebna Oslobodila~ka organizacija Palestine u Gazi. Predsednik Tramp je do{ao sa potpuno drugom vizijom, mnogo boqom za dr`avu Izrael... Ovo nam, tako|e, otvara mnoge mogu}nosti - rekao je Netanijahu po povratku iz ameri~ke prestonice.
Trampova ideja o promeni Pojasa Gaze iz korena otvorila je veliko pitawe da li je, gledaju}i s pravne strane, uop{te mogu}e da se wegov plan sprovede u delo. Tokom rata Izraela i Hamasa vi{e od 90 odsto stanovni{tva Gaze je moralo da se iseli iz svojih domova. Posle sporazuma o primirju, Palestinci su polako po~eli da se vra}aju ku}ama, ili onome {ta je od wih ostalo.
- Tramp je izuzetno neupu}en u me|unarodno pravo i zakon o okupaciji. Prisilno raseqavawe okupirane grupe je me|unarodni zlo~in i predstavqa etni~ko ~i{}ewe. Po zakonu ne postoji na~in na koji bi ameri~ki predsednik mogao da sprovede u
nacionalne privrede, obezbe|ivawa odbrambene sposobnosti i energetske bezbednosti zemqe i obuke savremenih, kvalifikovanih kadrova”, navodi se u ~estitki.
\uri}: Srbija uz Ohela
Ministar spoqnih poslova Srbije Marko \uri} uputio je apel me|unarodnoj javnosti kako bi srpski i izraelski dr`avqanin Alon Ohel koje Hamas dr`i kao taoca u Pojasu Gaze bio pu{ten na slobodu. - Kada je zarobqen, Alon nije bio pripadnik oru`anih snaga, ve} je re~ o mladi}u, pijanisti koji se sa svojim vr{wacima i prijateqima uputio na muzi~ki festival. On 493 dana nije video sunce, svoje najmilije. Alon bi ju~e, na slobodi, napunio 24 godine, ali, na`alost, on ovaj ro|endan provodi vezan, bez hrane i medicinske nege, iako je u zarobqeni{tvu i te{ko rawen - poru~io je \uri}.
delo pretwu raseqavawem Palestinaca sa wihove zemqe - izjavila je Nejvi Pilej, predsednica komisije UN koja vodi istragu o okupiranoj palestinskoj enklavi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da ameri~ke tarife na aluminijum i ~elik "ne}e ostati bez odgovora" i da }e izazvati "o{tre kontramere".
Reakcija iz Evropske unije usledila je posle izjave predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) Donalda Trampa da }e uvesti tarife na ~elik i aluminijum od 25 odsto.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da }e Evropska unija (EU) preduzeti mere kako bi za{titila svoje ekonomske interese.
"Tarife su porezi – lo{i za biznis, jo{ gori za potro{a~e", rekla je Fon der Lajenova i naglasila da }e neopravdane tarife na EU izazvati ~vrste proporcionalne kontramere.
Nema~ki kancelar Olaf [olc prethodno je istakao da }e EU reagovati jedinstveno ukoliko SAD ne ostave drugu opciju.
[olc je naglasio da trgovinski ratovi uvek ko{taju obe strane prosperiteta.
[ta zna~i pojava "Supertrampa" na svetskoj sceni
Novi Tramp, koga neki zovu i Supertramp, zna~ajno se razlikuje od Trampa u wegovom prvom mandatu. Tramp 2.0 je druga~iji i mnogo radikalniji. On se, u najkra}em, predstavqa kao apsolutni protivnik globalizma i liberalizma u svim sferama i oblastima `ivota.
Tramp je glasnogovornik, ili bi to hteo da bude, konzervativne Amerike, koja "`eli da se vrati svojim korenima".
U stvari, on je reakcija na Bajdena, Obamu, Klintona i Bu{a Mla|eg, a to je smer u kome su se SAD kretale posledwih decenija, koji je izgledao nepromewiv.
Krajem januara, novi ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio je izjavio: "Nije normalno da svet ima samo jednu, unipolarnu silu, to je patolo{ka pojava. To je proizvod kraja Hladnog rata, a sada smo u poziciji da se vratimo u multipolarnost sa nekoliko velikih sila, u razli~itim delovima sveta."
Ova izjava te{ko da je data slu~ajno. Ona je proizvod dugih debata u redovima trampista. SAD se sada, kroz usta wenog dr`avnog sekretara, odri~u unipolarnosti i te`e ka multipolarnosti.
[ta se zaista desilo sa Trampom i wegovim sledbenicima tokom ~etiri godine koje su proveli u opoziciji? Tokom prvog mandata, Donald Tramp je bio kolebqiv i ponekad neodlu~an. Sada ga, sa pravim cunamijem predsedni~kih izvr{nih nare|ewa, gledamo u sasvim novom i druga~ijem izdawu.
TRAMPOVA IDEOLOGIJA
Ono {to je Tramp uradio od dolaska na vlast u SAD je {okantno, prime}uje ruski geopoliti~ar Aleksandar Dugin u tekstu za RIA Novosti. Ima li Tramp uop{te bilo kakvu ideologiju? Ona se upravo uobli~ava pred na{im o~ima.
"I Tramp namerava da je primeni po svaku cenu", dodaje ruski geopoliti~ar.
Najpre, nastavqa Dugin, Tramp je postao dosledni protivnik globalizma, koji odbacuje bilo kakve nadnacionalne institucije tipa UN, SZO, Evropske unije itd:
"On smatra, poput klasi~nih politi~kih realista, da je najvi{i autoritet suverena nacionalna dr`ava, iznad koje ne postoji ni{ta. Upravo to je smisao wegovog slogana 'U~inimo Ameriku ponovo velikom' (MAGA). Prema wegovim re~ima, SAD su, pre svega, velika sila, koja u svetskoj politici mora da se pona{a kao punopravan subjekt, koji je zainteresovan iskqu~ivo za posti-
zawe sopstvenih ciqeva, radi za{tite sopstvenih vrednosti i interesa."
Drugim re~ima, Tramp nije internacionalista, on odbija da govori o bilo kakvim "univerzalnim vrednostima", "demokratiji" ili "qudskim pravima". Wegov apsolutni prioritet je Amerika, za{tita ameri~kih interesa, ~ak i ukoliko se to kosi sa interesima Kana|ana, Grenlan|ana ili Panamaca.
Uostalom, premijer Kanade Xastin Trudo je najavio ostavku, stanovnici Grenlanda se, izgleda, ne protive ovoj ideji, a predsednik Paname je izjavio da je spreman da pregovore sa Trampom i, za po~etak, otkazao je ~lanstvo svoje zemqe u kineskom projektu "Pojas i put". A to bi moglo da zna~i da je "zapadna hemisfera" zaista ameri~ka.
Kako dodaje ruski mislilac, "SAD nemaju druge ciqeve osim sopstvenog prosperiteta, i nijedan autoritet nema pravo da diktira Amerikancima {ta, kako i kada da rade, kako da se pona{aju, u {ta da veruju i ~emu da se klawaju".
RADIKALNO ODUSTAJAWE
OD BAJDENOVOG
GLOBALIZMA
Biv{i predsednik SAD Xozef Bajden je, posle niza politi~kih neuspeha, ve} potpuno zaboravqen, kao da nikad nije ni postojao. Vi{e nema ni USAID-a, a najavqeno je i ukidawe nekada{wih perjanica "slobodnog sveta": ga{ewe Radija slobodna Evropa i "Glasa Amerike". To je radikalno odustajawe od globalizma.
Kako podvla~i Dugin – Tramp, za razliku od Bajdenovih globalista, razmi{qa iskqu~ivo u terminima Amerike.
Uza sve to, on odbacuje i transrodnu ideologiju, ideologiju progresivizma i postmodernizma. Postoje, tvrdi Tramp, samo dva pola: mu{ki i `enski. On odbacuje i liberalnu cenzuru i otkazivawe kulture, kao i kajawe zato {to se neko rodio kao hri{}anin ili belac.
Ovaj vektor se do sada zasnivao na "liberalnom progresivizmu", koji je predvi|ao prelaz u "jedinstveni svet" pod svetskom vladom, uz ukidawe suvereniteta dr`ava, prema modelu moderne Evropske unije. Zbogom, frau Fon der Lajen i Evropskoj komisiji. @iveli Viktor Orban i Robert Fico. Stvari }e o~igledno, morati da se mewaju i u samoj Evropskoj uniji, koja ve} decenijama `ivi u senci Amerike.
Ilon Mask, Trampov najbli`i saradnik, nedavno je proklamovao slogan "U~inimo Evropu ponovo velikom" (MEGA), koji zna~i
ru{ewe evroglobalisti~kih
elita i dolazak na vlast desni~arskih populista, kao u Americi, odnosno, takozvanih evrotrampista.
Sada mo`emo re}i da su wegovi postupci nepovratni, zakqu~uje ruski mislilac, ali to jo{ nije svet prave multipolarnosti. To je samo svet "konzervativne Amerike", ameri~ka vizija sveta prema Trampu.
Tramp je krenuo da gradi "novi svetski poredak", koji treba da ostane ameri~ki, a sebe poredi sa "novim Avgustom", koji je ukinuo propadaju}u rimsku republiku kako bi izgradio Rimsko carstvo.
TRAMP JE OTPO^EO ERU
IGRE VELIKIH SILA
Zato je Tramp po~eo sa uni{tavawem me|unarodnih institucija, koje su simboli globalizma, poput SZO, USAID-a, pa ~ak i NATO-a. SAD u tom svetu treba da ostanu "blistavi grad na brdu", koga se drugi narodi boje i dive joj se.
Kako }e tako promewena Amerika, koja je odustala od globalizma, ubudu}e graditi odnose sa Rusijom? Rusija ne}e SAD ustupiti ni deli} svog suvereniteta, zakqu~uje Dugin, koji je, uostalom, ve} "odbranila pred napadom Kolektivnog zapada, a posle raskola na Zapada ona nema nijedan razloga da od wega odstupi. Ali, i Tramp ~ini to isto".
Drugim re~ima, ne}e biti nikakvog zamrzavawa konflikta u Ukrajini. Ruska Specijalna vojna operacija mora da ispuni sve zacrtane ciqeve. Kako javqaju RIA Novosti, sada se, posle neuspeha poku{aja oru`anih snaga kijevske hunte da izvedu ofanzivu u Kurskoj oblasti, jasno ocrtavaju konture ameri~kog plana za "mir u Ukrajini".
Osnova ovog predloga je da Moskva obustavi vojna dejstva i da prihvati evropske "mirovne trupe" u tampon zoni. Zauzvrat, SAD su spremne da uti~u na Kijev kako bi on prihvatio "ruske teritorijalne zahteve". Pored toga, Kijevu se obe}ava i budu}e ~lanstvo u EU.
U decembru 2021, SAD nisu htele da pregovaraju a, ako tada to nisu htele da urade na lak{i na~in, sada }e biti kako odlu~i Rusija. Zapravo, kako prime}uje Dugin, hteo on to ili ne, Tramp otvara eru velikih sila i na taj na~in doprinosi br`em uspostavqawu multipolarnog sveta. Zapravo, posle ere globalista, Tramp je, zakqu~uje Dugin, sada se u svetu otvaraju potpuno novi i neslu}eni horizonti, a to su horizonti istinske multipolarnosti.
TRAMP TVRDI DA JE RAZGOVARAO SA SIJEM: "Imamo dobar li~ni odnos"
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si \inpingom u jeku trgovinskog rata izme|u dve supersile.
"Da, razgovarao sam s wim, a razgovarao sam i sa wegovim qudima", rekao je Tramp za "Foks wuz", u intervjuu snimqenom pro{le a
emitovanom ove sedmice. "Wegovi qudi stalno dolaze. Imamo veoma dobar li~ni odnos."
Ameri~ki i kineski predsednik razgovarali su 17. januara, nekoliko dana pre Trampove inauguracije. Teme razgovora bili su trgovina, TikTok, fentanil i sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Pro{le nedeqe, Tramp je rekao da wegova administracija planira da razgovara sa Kinom, {to je pove}alo mogu}nost potencijalnog odlagawa carine od 10 odsto na sav uvoz iz Kine. Kao odgovor na carine, Peking je odgovorio nizom uvoznih da`bina na ameri~ku robu, ukqu~uju}i grani~nu taksu od 15 odsto na uvoz ugqa i te~nog prirodnog gasa. Peking je, tako|e, uveo carinu od 10 odsto na sirovu naftu, poqoprivredne ma{ine i automobile sa velikim motorima.
VLADAN
Vu~i} i Vu~evi} su su{tinski vodili projekat rekonstrukcije u Novom Sadu
Neposredno nakon ru{ewa nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu, koja je ubila 15 qudi, Vladan Kuzmanovi}, profesor i biv{i dekan Gra|evinskog fakulteta u Beogradu izjavio je da je „qut i frustriran“. Tri meseca posle te tragedije ka`e da je podjednako qut, ali vi{e nije frustriran.
„Ta tragedija, koja se na`alost desila, usmerila je energiju u jednom novom pravcu, ka boqem dru{tvu. Pokrenula se i sve nas iznenadila generacija za koju smo mislili da je nezainteresovana i apati~na, a sada tra`i boqu, pravedniju, ure|eniju dr`avu. To je jedino dobro {to je posle tragedije usledilo“, isti~e Kuzmanovi} i nagla{ava da vlast jo{ nije ispunila sve zahteve studenata.
n Analiziraju}i sa kolegama objavqenu dokumentaciju, zakqu~ili ste da se tragedija desila na prakti~no nelegalnom gradili{tu. Kako je to mogu}e?
- Kod nas je, eto, i to mogu}e, mada ne bi smelo da bude. Za taj projekat zadu`eni su Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo gra|evinarstva kao finansijer i Infrastruktura `eleznice Srbije kao investitor, a radovi su prijavqeni tek 16. oktobra, samo dve nedeqe pre nego {to se nadstre{nica sru{ila. I to je jo{ jedna potvrda da je dr`ava najnesavesniji investitor, da je vlastima jedino stalo da se posao zavr{i {to pre, bez obzira na kvalitet i po{tovawe procedura.
n Potvr|uju li to i mejlovi u kojima se navodi da je li~no Vu~i} tra`io da se radovi ubrzaju i da cela pruga bude zavr{ena pre kraja 2024, iako }e to ko{tati dodatnih 65 miliona evra?
- To pokazuje da je predsednik bio zainteresovan i involviran u ovaj slu~aj. Bio sam ~lan mnogih komisija za tehni~ki pregled objekata od dr`avnog zna~aja i uverio se da je uvek bilo pritisaka nekih ministara da se oni otvore {to pre, uo~i nekog izbora ili praznika. Ali, nikad nisu otvarani internim procedurama, bez zapisnika komisije za tehni~ki pregled koji potvr|uje da je objekat izgra|en u skladu sa odobrenim projektom, da je bezbedan i pogodan za upotrebu. Na`alost, u Novom Sadu toga nije bilo. Vlast je forsirala, jer je htela da u novom objektu ugosti ma|arskog premijera i o~ito je takav zahtev predsednika, preko ministra gra|evinarstva, predo~en svim izvo|a~ima i podizvo|a~ima. n Da li su u slu~aju nadstre{nice zatajili svi odgovorni u lancu, od resornog Ministarstva i Infrastrukture `eleznice, do firmi anga`ovanih za projektovawe, izvo|ewe i nadzor radova? I ko je u tom lancu vi{e, a ko mawe zatajio?
- Nesumwiva je odgovornost svih u tom lancu, a ko je i za {ta kriv trebalo bi da utvrdi sud, bez pritisaka izvr{ne vlasti. Po onome kako tu`ila{tvo vodi postupak, o~igledna je namera da se celokupna odgovornost prevali samo na in`ewere, dok formalno optu`eni, biv{i ministar Vesi}, wegova pomo}nica Anita Dimoski i v. d. direktora Inftastrukture Jelena Tanaskovi} imaju poseban tretman. Indikativno je i da su posle ostavke premijera Vu~evi}a svi ministri aktivniji nego pre pada Vlade. Jedino nigde nema Vesi}eve naslednice Aleksandre Sofronijevi}, dugogodi{we dr`avne sekretarke u Ministarstvu gra|evinarstva, ~ije imenovawe Skup{tina nije stigla ni da potvrdi. n Da li su u taj projekat bili ukqu~eni i qudi koji uop{te nisu ovla{}eni za to, poput Vu~i}eve dugogodi{we saradnice Nata{e Vuk{i} i {efa wegovog kabineta Ivice Koji}a?
- Ako su ta~ni navodi iz objavqenih mejlova, to samo potvr|uje da su ceo taj projekat su{tinski vodili doskora{wi premijer Vu~evi} i predsednik Vu~i}, a svi ostali u lancu izvr{avali wihova nare|ewa, na`alost zanemaruju}i ponekad i pravila struke i propisane procedure. n Vlast je u vi{e navrata tvrdila da je objavila svu dokumentaciju, prvi put 11. decembra, a posledwi 46 dana kasnije, 27. januara. Da li, ipak, jo{ ne{to nedostaje? I koliko je to va`no da bismo jednog dana saznali pravu istinu?
- Od oko 16.000 dokumenata, jo{ analiziramo nekoliko stotina objavqenih u posledwoj turi. Mnogi od wih odnose se na prugu i nemaju nikakve veze sa stani~nom zgradom, kao da je nekome ciq da svi dignu ruke i odustanu od daqe potrage u toj {umi. Pouzdano znamo da jo{ nedostaje obavezna saglasnost resornog Ministarstva i Infrastrukture `eleznice na izbor svih podizvo|a~a i dobavqa~a. Od oko 200, koliko ih je anga`ovano, saglasnost postoji za samo 68 podizvo|a~a, a za ostale jo{ ~ekamo da vidimo da li postoji ili ne. Nedostaju i okon~ane situacije za glavnog izvo|a~a i kineske podizvo|a~e. Pri tome, u tom lancu postoje ~ak tri kineske firme, a tek onda, ispod wih, na red dolazi prvi srpski podizvo|a~. Za{to su nam bile potrebne tri kineske firme, za{to nismo samo sa jednom sve ugovorili? U tom slu~aju tro{ak bi se smawio bar za 30, a mo`da i ~ak 50 odsto.
n Pa, mo`da je to i bio razlog za{to su sve tri anga`ovane, da se izvu~e {to vi{e novca?
- O~igledno jeste, drugog razloga nema. Zbog toga je i va`no da se objavi sva dokumentacija, da se istra`i i taj finansijski aspekt, da se vidi ko se i koliko ugradio i gde su te pare na kraju oti{le. Sve to mo`e se utvrditi ako se budu pratili tokovi novca.
n Iako je CIP vrednost svih radova na stanici procenio na 3,1 milion evra, samo sa firmom Starting sklopqena su dva ugovora od 7,1 milion, a Vesi} je rekao da je taj projekat ko{tao skoro 16 miliona. Da li je normalno da kona~na cena bude pet puta ve}a od procewene?
- Jo{ ne znamo kona~nu cenu, mo`da je ko{talo i vi{e od 16 miliona evra, jer nemamo okon~ane situacije, osim za Starting. Prilikom adaptacije mogu}e je da iskrsnu i radovi koje projektant nije planirao, ali nije ni normalno ni uobi~ajeno da se cena naknadno pove}a pet puta. Naprotiv, to je suprotno svemu {to u~imo studente i elementarnim pravilima struke. Kod nas je, na`alost, uobi~ajeno da politi~ar ka`e da }e ne{to ko{tati 200 miliona, a na kraju cena naraste i na 800 ili 900 miliona evra.
n Jeste li slu~ajno pomenuli te brojke, jer asociraju na nacionalni stadion, a dobar primer je i Moravski koridor,
ugovoren za 900 miliona, a ko{ta}e izme|u 2,2 i 2,5 milijardi evra?
- Ugovor sa konzorcijumom Behtel-Enka {tetan je po dr`avu. O tome imam neposredna saznawa, jer sam 15 godina bio ~lan Republi~ke revizione komisije, dok me sa nekolicinom kolega nisu izbacili. Upravo je Moravski koridor bio jedna od kapi koja je prelila ~a{u. n [ta vama govori podatak da je u Novom Sadu bilo anga`ovano 200 podizvo|a~a, me|u kojima su i firme osnovane posle ugovora sa kineskim izvo|a~ima CRIC i CCCC iz 2018? Zar nije uobi~ajeno da se na va`nim dr`avnim projektima anga`uju proverena preduze}a?
- Bilo bi logi~no da su za ove poslove anga`ovane renomirane firme, sa potrebnim kadrovskim i tehni~kim kapacitetima. Ali, umesto wih posao su dobile i neke tek osnovane, koje su se pre toga bavile internet trgovinom ili prawem tepiha, a onda naprasno promenile delatnost i odmah su anga`ovane na veoma zahtevnom projektu. Nije, tako|e, normalno da jednom gra|evinskom dozvolom bude pokriven ceo projekat – 108 kilometara pruge, 12 stani~nih zgrada i vi{e od 100 drugih objekata. Za to je odgovorno Ministarstvo gra|evinarstva i od toga kre}u svi problemi. Za ovakve objekte logi~no je da ima vi{e podizvo|a~a, ali nije logi~no da se za svaki posao formira lanac u kome su tri kineska i jo{ tri-~etiri doma}a podizvo|a~a. Time se vrednost radova dodatno uve}ava i zidaju cene, a kvalitet postaje sve upitniji. Nekome je to o~ito odgovaralo, jer {to je ve}a cena, ve}i je i procenat koji svaki podizvo|a~ uzima za sebe.
n Godinama ukazujete da se dr`ava ne konsultuje sa Univerzitetom pri dono{ewu zakona. [ta biste rekli da su vas pitali za mi{qewe o predlogu po kom }e svi objekti za Ekspo mo}i dve godine da se koriste i bez upotrebne dozvole? Kako vama deluje takav predlog samo dva i po meseca posle ru{ewa nadstre{nice u Novom Sadu?
- I ranije smo kao fakultet ili preko In`ewerske komore dostavqali predloge i mi{qewa na neke zakone, ali smo uvek nailazili na zid }utawa. A dopuna leks specijalisa za Ekspo je poku{aj da se po svaku cenu svi radovi za specijalizovanu izlo`bu zavr{e do 1. decembra 2026. Iako je u maju 2024, kad je Srbija izabrana za doma}ina, bilo jasno da za tri i po godine ne}e biti mogu}e uraditi sve {to je vlast naumila. Zato predlo`enim izmenama `ele da su{tinski zaobi|u neke procedure, {to }e negativno uticati na kvalitet radova i bezbednost tih objekata. Ako bih morao u jednoj re~i da ocenim leks specijalis za Ekspo, uveren sam da je to najgori zakon u istoriji Srbije, u urbanisti~kom, gra|evinskom, pravnom i finansijskom smislu.
n Vlast vam izgleda nije zaboravila ni to {to je Gra|evinski fakultet 2021. odbio da u~estvuje u projektu beogradskog metroa jer nisu uva`ene primedbe da on ne vodi nikuda a ko{ta}e previ{e para. [ta se u me|uvremenu promenilo, osim {to je cena prve linije pove}ana sa 1,8 na 3,8 milijardi evra, a rok za wen zavr{etak pomeren do 2030?
- Ta odluka usvojena je na sednici Nastavno-nau~nog ve}a uz samo pet glasova protiv, iako je i tada vlast poku{ala to da prika`e kao stav pojedinaca. I sada to poku{avaju, a uveren sam da ovoga puta ne bi bilo ni pet glasova protiv na{eg stava o tome {ta jo{ od dokumentacije za nadstre{nicu nedostaje. [to se metroa ti~e, fakultet smatra da prva linija mora da spoji stari grad i Novi Beograd, a druga linija mora da ide trasom koja }e maksimalno rasteretiti povr{inske vidove transporta, a to nikako nije trasa od Maki{a do Mirijeva. I ne iznena|uje me {to je cena toliko porasla, ali je problem {to se ne}e smawiti ni zaga|ewe, ni saobra}ajne gu`ve, niti }e se skratiti prose~no vreme putovawa, zato {to je ciq izgradwe da se pove}a vrednost gra|evinskog zemqi{ta du` budu}e linije metroa, od Maki{a, preko Beograda na vodi, Luke Beograd i Ada Huje, do Mirijeva. Naravno, fakultet podr`ava ideju da se izgradi metro, ali po meri gra|ana, a ne po meri privatnih investitora.
n Kao biv{eg dekana ne mogu a da vas ne pitam {ta mislite o Beogradu na vodi? Je li to projekat od nacionalnog zna~aja, kakvim vlast `eli da ga predstavi, ili privatni poduhvat jedne kompanije, bar formalno u ve}inskom stranom vlasni{tvu?
- Nesumwivo je to projekat privatne kompanije, ~iji je jedini interes {to ve}i profit. Za buxet i gra|ane Srbije to je apsolutno {tetan projekat. Uostalom, ar placa u centru Beograda je vi{e stotina hiqada evra, a zbog indeksa zauzetosti i izgra|enosti cena gra|evinskog zemqi{ta od hotela Bristol do Mosta na Adi jo{ je ve}a, izme|u 300.000 i 500.000 evra po aru. Da smo nekoj stranoj kompaniji prodali tih 177 hektara, koje je dr`ava besplatno ustupila za Beograd na vodi, u buxet je moglo da se slije izme|u 5,3 i 8,8 milijardi evra. To smo poklonili stranom investitoru a da gra|ani nemaju ba{ nikakvu korist od toga. Nije va`no da li se nekom Beograd na vodi svi|a ili ne, meni li~no se i ne svi|a, ali glavni je problem {to je dr`ava nekom privatniku poklonila milijarde evra vredno gra|evinsko zemqi{te, koje je mogla da proda. n To kao da nije bilo dovoqno, ve} je vlast u me|uvremenu re{ila da Xaredu Ku{neru, zetu Donalda Trampa, besplatno ustupi bombardovane zgrade General{taba za luksuzni stambeno-poslovni kompleks. Kako vi to do`ivqavate?
- To je jo{ jedan {tetan projekat za Srbiju i Beograd. Nastavno-nau~no ve}e Gra|evinskog fakulteta podr`alo je inicijativu Akademije in`ewerskih nauka i brojnih udru`ewa arhitekata da se i kompleks General{taba i Beogradski sajam za{tite kao spomenici kulture. Nemam nikakvu dilemu da na tom mestu ne bi smela da nikne nekakva Trampova kula.
n A kolike su {anse da Srbija u dogledno vreme postane ure|eno dru{tvo u kome }e se znati ko {ta radi, {to je i osnovni zahtev studentskih protesta?
- Oni su nam vratili nadu i veru da se stvari mogu promeniti. Bio bih najsre}niji ako bi wihovi zahtevi danas ili sutra bili ispuweni, jer bismo u tom slu~aju bili korak bli`e ure|enom dru{tvu.
U
[AQU UBICE I PRESTUPNIKE: SAD deportuju vi{e od
180 radikalnih islamistadr`avqana BiH
U Bosnu i Hercegovinu }e u narednih nekoliko meseci iz SAD biti deportovano vi{e od 180 dr`avqana BiH koji su se ogre{ili o pravosu|e te zemqe.
Me|u deportovanim u BiH ima radikalnih islamista, ubica i prestupnika. Prvih {est osoba koje sti`u su Aladin M., Xemal P., zatim H. E. [er, ro|en u Xedi u Saudijskoj Arabiji, a majka mu je iz BiH. On je osu|en u Va{ingtonu zbog posedovawa neregistrovanog oru`ja i oru`ja s kojeg je uklowen serijski broj. Na spisku su i Denis K., Sini{a E. i Muho A., pi{u sarajevski mediji.
Ina~e, od navedenih, Xemal P. je osu|en za ubistvo u Americi. Svi oni koji dolaze sa izdr`avawa kazni bi}e sprovedeni u zatvore u BiH.
Predsednik RS Milorad Dodik poru~io je da okoreli islamisti koji iz SAD eventualno budu deportovani u BiH ne}e mo}i biti raspore|eni po zatvorima u RS. Dodik je izrazio nadu da me|u onima koji }e biti vra}eni nema mnogo onih koji su bili zatvoreni u Gvantanamu, jer je re~ o okorelim islamistima.
- Moramo obezbediti da takvi, koji su zbog te ideologije i politi~kog islama bilo gde zatvoreni u Americi, ne mogu da budu raspore|eni po zatvorima u RS. Neka ih vode tamo, po svojim zatvorima a ne kod nas - istakao je Dodik. Slobodan @upqanin, dekan Fakulteta za bezbednosti u Bawaluci, ka`e da je veoma lo{a vest da u BiH sti`u stotine osoba sa kriminalnim dosijeima, ali je ve}i problem {to se u BiH poku{ala zata{kati informacija da te osobe sti`u.
- Pre izvesnog vremena SAD je obavestila BiH da }e deportovati wene gra|ane, institucije BiH su to poku{ale prikriti ali je sve palo u vodu kada je Amerika zvani~no objavila da po~iwe deportacija - isti~e @upqanin.
[ef Kluba delegata srpskog naroda u Domu naroda PS BiH i ~lan Zajedni~ke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH, Sredoje Novi} smatra da }e iz SAD biti deportovano mnogo vi{e lica sa koji su poreklom iz BiH od broja koji se sada pomiwe, i da }e me|u wima biti izvestan broj bezbednosno veoma aktivnih i interesantnih osoba.
- Nije neo~ekivano to {to je predsednik SAD pokrenuo ovo pitawe s obzirom na to da je i sa teritorije BiH ogroman broj qudi oti{ao u Ameriku sa la`nim dokumentima. Jedan broj wih se skrivao od krivi~nog progona, {to zbog kriminalnih dosijea, {to zbog ratnih zlo~ina - izjavio je Novi}.
Dodik: Istra`i}emo koga je i na koji na~in finansirao USAID
Lider SNSD i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da raspola`e informacijom da je 40.000 osoba primalo novac od USAID-a i ponovio da }e nadle`ne institucije Srpski ispitati koga je i na koji na~in finansirala ta agencija.
"Mi smo dali nalog policiji da se to istra`i. Treba dati podr{ku predsedniku SAD Donaldu Trampu koji je rekao da je to kriminalna organizacija", naveo je Dodik.
On je novinarima u Bawaluci rekao da je USAID imao i ulagawa u humanitarne organizacije, ali da su mnogo ve}a sredstva oti{la u nepoznate tokove i finansirawe NVO i Kristijana [mita.
"To je jedan ozbiqan lopovluk i kriminal. Znamo mi koji su novinari pla}eni i mediji kad su i koliko dobili novca i kako izgleda wihova ure|iva~ka politika", istakao je Dodik.
USAID je, kazao je Dodik, pla}ao Kristijana [mita, iako je jasno da on nije izabran u skladu sa me|unarodnim pravom.
"Nadle`ne institucije Republike Srpske }e proveriti koga je i na koji na~in finansirao USAID", kazao je predsednik Republike Srpske.
On je dodao da }e imovina Republike Srpske ostati wena {ta god da urade [mit i drugi, prete`no bo{wa~ki politi~ki faktori.
Dodik je rekao da je o~igledno da su mnogi nervozni oko svega toga, ali da imovina pripada entitetima i da }e tako biti.
"Mi }emo reafirmisati dono{ewe zakona o imovini Srpske bez obzira {ta i kako oni misle", poru~io je Dodik nakon sednica Izvr{nog komiteta i Predsedni{tva ove stranke.
VU^I] DOLAZI 13. FEBRUARA U DVODNEVNU POSETU REPUBLICI SRPSKOJ
Dodik je najavio i da }e predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} doputovati 13. februara u dvodnevnu posetu Republici Srpskoj, povodom obele`avawa
Sretewa, jednog od najve}ih praznika srpskog naroda. "Predsednik Vu~i} dolazi u Bawaluku. Nakon toga mi iz Republike Srpske putujemo u Srbiju i nastavqamo obele`avawe Sretewa. Sretewe je praznik koji je utvr|en i Deklaracijom sa svesrpskog Sabora", rekao je Dodik.
On je istakao da se realizuju i sve druge ta~ke dokumenta usvojenog pro{log leta u Beogradu. "Radujemo se da oble`avamo sve praznike. Mi to i radimo ve} dugi niz godina", poru~io je Dodik, prenela je Srna.
Svesrpski sabor je juna pro{le godine odlu~io da Sretewe, 15. februar, Dan dr`avnosti Republike Srbije bude i Dan dr`avnosti Republike Srpske i da taj datum treba ujediweno i zajedni~ki proslavqati. To je bio 29. zakqu~ak donete Deklaracije Svesrpskog sabora.
Republika Srpska }e ove godine prvi put nizom manifestacija zvani~no proslaviti Sretewe kao
Dan dr`avnosti pod sloganom "Sabornost i ponos", koja odslikava osnovne vrednosti kao temeq dr`avnosti Republike Srpske, pozivaju}i na zajedni{tvo, jedinstvo i snagu, te nagla{avaju}i va`nost o~uvawa i ja~awa Srpske.
POMEN PUKOVNIKU
MILANU JOVI]U:
Zavi~aj slavi junaka
Milan Jovi} je veliki heroj, komandant, rodoqub, ali je pre svega jedna od najistaknutijih li~nosti koji je iznedrio podmajevi~ki kraj i wegova rodna i mila Dowa Trnova. Ovo je povodom 32 godine od pogibije ratnog komandanta Prve majevi~ke brigade Vojske Republike Srpske rekao na~elnik Ugqevika Dragan Gaji}.
- Milan Jovi} je simbol herojstva u ratu ali je i svjetionik mira, slobode i progresa na{eg grada, na{eg kraja i na{e Republike Srpske za koju je dao i svoj `ivot i svoje najboqe godine-rekao je Gaji}.
Uz znamewa i spomen-statuu podignutu pukovniku Jovi}u u ~ast i manifestacije "Jovi}evi dani", naglasio je Gaji} da Milana svi Ugqevi~ani ~uvaju u srcima jer je u najte`im trenucima imao hrabrosti, znawa i ume}a da bude u onom stroju koji nikad na popu{ta.
- I danas, najboqe }emo sa~uvati delo i zasluge pukovnika Jovi}a ako budemo marqivo, vredno, po{teno, ~asno i po`trvovano radili za prosperitet na{ih qudi i na{eg kraja i Republike Srpske. Samo tako }emo mo}i da se odu`imo i Milanu i svim na{im mu~enicima, wih ukupno 301 koji su dali `ivote za Republiku Srpsku i za onih 648 rawenih i sve u~esnike minulog otaxbinskog rata koje cenimo i po{tujemo-rekao je Gaji}.
Poru{ena spomenplo~a podignuta u znak se}awa na srpske civile i borce u Jela~i}ima
Spomen-plo~a u Jela~i}ima kod Kladwa podignuta u znak se}awa na srpske civile i borce iz tog sela koje su muslimani ubili 14. januara 1994. godine, na Mali Bo`i}, ponovo je oskrnavqena, rekao je predsednik Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji BiH \or|e Radanovi}.
On je istakao za Srnu da je spomenik do sada ru{en vi{e puta, a posledwi put pre dva meseca. Prema wegovim re~ima, ovo je poruka Srbima iz Jela~i}a da se ne vra}aju, da ne obnavqaju svoje ku}e i imawa, da ne dolaze ni za Zadu{nice da zapale sve}e za svoje pokojne.
Bo{waci iz Kladwa napali su selo Jela~i}e 14. januara 1994. godine u ranim jutarwim ~asovima i ubili 24 vojnika i civila, od kojih je najstariji imao 90 godina.
Spomen-plo~a za stradale srpske vojnike i civile podignuta je 2011. godine i do sada je vi{e puta oskrnavqena, a po~inioci nikad nisu prona|eni. Jela~i}i su jedno od 18 srpskih sela u op{tini Kladaw koja su u proteklom ratu sravwena sa zemqom. Od predratnih 300 stanovnika, u Jela~i}e se niko nije vratio, a u op{tinu Kladaw tek desetak starijih Srba.
Novak \okovi} sa Milojkom
Spaji}em o re{ewu problema na Svetom Stefanu
Najuspe{niji srpski teniser u svetu Novak \okovi}, koji je i globalni ambasador kompanije „Aman”, razgovarao je sa crnogorskim premijorom Milojkom Spaji}em s ciqem „skidawa katanca”
sa grad-hotela Sveti Stefan, koji je zatvoren od 2021. godine. \okovi} je za podgori~ke Vijesti rekao da je to bio glavni razlog wegovog boravka u Crnoj Gori i da mu je namera da iskoristi svoje ime i uticaj da bi ovaj problem bio re{en.
Sa Spaji}em je, ka`e, obavio inicijalni razgovor. Isti~e da pokusava da radi za „op{ti interes” Crne Gore i da se nada da }e solucija za re{ewe problema vrlo brzo biti 'na horizontu'“.
„Dobio sam na neki na~in zadu`ewe i molbu od svojih partnetra, 'Amana', ~iji sam ambasador na globalnom nivou, da poku{am na na{em jeziku da do|emo do re{ewa prihvatqivog za obe strane. Nisam ni na ~ijoj strani ovde, zapravo sam samo neko ko samo poku{ava da radi za op{ti interes Crne Gore. Kao neko ko poku{ava da ostane ‘Aman’, jer bilo bi mi jako `ao da se to ne razre{i i da ‘Aman’ ne bude vi{e u Crnoj Gori.
Nadam se da su ovi sastanci koje smo imali samo uvod i po~etak pronala`ewa
solucije i da }e ona biti vrlo brzo na horizontu”, naveo je \okovi}. Tu`no je, isti~e, {to je situacija sa Svetim Stefanom ve} ~etiri godine takva kakva jeste: „Na Svetom Stefanu sam se ven~ao 2014. godine, i to su zaista najlep{a se}awa iz Crne Gore za mene. I tu`no je stvarno iz moje perspektive da vidim da je ta situacija trenutno kakva jeste u posledwe ~etiri godine. Kada je sve to krenulo, zapravo kada se zatvorio Sveti Stefan, poku{avao sam da se informi{em za{to je sve to tako i da na neki na~in pomognem.
Eto, nisu se do sada stekli uslovi za to da ja na neki na~in iskoristim svoje ime, svoju poziciju i svoj uticaj da se do|e do razre{ewa”.
Podsetio j e da je globalni ambasador „Amana” od avgusta pro{le godine.„’Aman’ je svetski priznati broj jedan hotelijerski brend i lanac hotela na svetu. Mislim da su 2006. do{li u Crnu Goru, oni su povukli i dovukli mnoge strane investitore koji su kasnije ovde investirali, kroz Lu{ticu, Porto Montenegro, Porto Novi i tako daqe”, rekao je.
Kompanija „Adriatik propertis” koja je zakupac Svetog Stefana, gr~kog biznismena Petrosa Statisa, od 2021. dr`i zatvoren grad-hotel Sveti Stefan i vilu „Milo~er”, dok je obustavila izgradwu novog hotela „Kraqi~ina pla`a” od kada je zapo~eo arbitra`ni postupak.
Bez dogovora o na~inu funkcionisawa Kraqi~ine pla`e i staze izme|u we i spa-centra u Milo~erskom parku, hotelski operater „Aman” ne `eli da otvori nekada mondenski grad-hotel Sveti Stefan, jer navodno ne mogu da garantuju gostima bezbednost i privatnost.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
UHAP[ENA MAJKA (28) KOJA JE IZVR[ILA ^EDOMORSTVO: Bacila tek ro|enog sina u kantu za sme}e
Majka novoro|en~eta ~ije je telo prona|eno u kanti za sme}e u Bloku 9 u Podgorici, identifikovana je kao I.[. (28) iz Plu`ina, pi{u mediji u Crnoj Gori. - Policijski slu`benici su u kratkom roku, preduzeli niz policijsko – tu`ila~kih, operativnih, tehni~kih i procesnih aktivnosti koje su rezultirale locirawem lica mesta i dovo|ewem u vezu izvr{ioca ovog krivi~nog dela gde su policijski slu`benici izuzimawem tragova i sprovo|ewem opse`ne kriminalisti~ke obrade, kao izvr{ioca identifikovali I.[.(28) iz Plu`ina, nastawena u Podgorici, majku novoro|en~eta - navode u saop{tewu policije.
na teret.
- U saradwi sa Vi{im dr`avnim tu`ila{tvom preduzete su izvi|ajne mere i radwe, gde je u daqoj pravnoj kvalifikaciji po nalogu dr`avnog tu`ioca u Osnovnom dr`avnom tu`ila{tvu u Podgorici, I.[. li{ena slobode zbog sumwe da je izvr{ila krivi~no delo ubistvo deteta pri poro|aju – ~edomorstvo - navode u policiji.
Mrtvu bebu u kesi je prona{ao radnik “^isto}e” dok je obavqao svoj radni zadatak. U prvi mah je pomislio da je u pitawu lutka, ali ubrzo je shvatio da se radi i mrtvom tek ro|enom de~aku.
Telo bebe je u me|uvremenu poslato na obdukciju kako bi se utvrdilo ta~no vreme i uzrok smrti.
Utvr|uje se i ko je otac deteta kako bi policijski inspektori obavili i sa wim razgovor.
MILATOVI] POZVAO
Filip Kara|or|evi}, princ naslednik od Srbije i Jugoslavije, objavio je da je kraqevski dom Kara|or|evi} primio delegaciju iz Crne Gore.
„Imali smo veliko zadovoqstvo da u kabinetu Kraqa Aleksandra Prvog u Kraqevskom Dvoru u Beogradu primimo delegaciju Srpskog udru`ewa “Kara|or|e” iz Herceg Novog, iz mile nam Crne Gore“, napisao je Filip Kara|or|evi} u objavi na mre`i Iks.
„Za ovu priliku i svoju prvu posetu Dvoru bili su obu~eni u narodne no{we Srba iz Crne Gore i primorja, a predvodio ih je predsednik g. Predrag Vujnovi}, od koga
sam na poklon dobio tradicionalnu crnogorsku kapu.
Uvek nam je u`ivawe da se vidimo sa na{im narodom iz Crne Gore, da ~ujemo o wihovom `ivotu i osetimo posebnu kulturu i nesalomivi duh koji nose“, dodaje princ u objavi.
„Veoma smo vezani za Crnu Goru kao porodica, ne samo istorijski, ose}amo je delom svog bi}a.
Mi smo jedan narod koji je iznedrio svoje dr`ave kidaju}i lance ropstva i na ta dostignu}a i wihove prvake, treba da budemo ponosni, ~uvaju}i tekovine slobode i na{ bratski odnos“, poru~uje Filip Kara|or|evi}.
U fazi izvi|aja pregledan je i izuzet veliki broj video nadzora, prikupqena obave{tewa od ve}eg broja gra|ana, sprovedena su brojna ispitivawa, na osnovu ~ega su policijske aktivnosti usmerile slu`benike na locirawe stana koji koristi I.[. kao i lica mesta, kojom prilikom je izvr{en pretres i prona|eni predmeti koji se dovode direktno u vezu sa izvr{enim tragovima.
Osumwi~ena je podvrgnuta lekarskom pregledu na osnovu ~ega je potvr|eno izvr{ewe krivi~nog dela koje joj se stavqa
PRAVOSUDNE ORGANE DA RADE SVOJ POSAO: Mnoge stvari ne znamo kad je u pitawu \ukanovi}
Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} je rekao da je umesto "moralnih lekcija" Mila \ukanovi}a, wegovog prethodnika na toj funkciji, o~ekivao da }e da odgovara pred nadle`nim organima za nikad razja{weno bogatstvo wegove porodice.
"Pozivam nadle`ne organe da se malo vi{e bave tim pitawem", rekao je Milatovi} na konferenciji za medije u Vili Gorica, nakon sastanka sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem. Milatovi} je pozvao pravosudne organe da "kona~no rade svoj posao". "Mnoge stvari ne znamo kad je u pitawu \ukanovi}", rekao je on.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Kosovo se na{lo na politi~koj klackalici posle parlamentarnih izbora na kojima je stranka Samoopredeqewe premijera Aqbina Kurtija osvojila ubedqivo najvi{e glasova, ali nedovoqno da ponovo samostalno formira vladu.
Dosada{wa vladaju}a partija osvojila je 40,8 odsto glasova.
To bi moglo da zna~i oko 47 mandata u kosovskoj skup{tini koja ima ukupno 120 poslanika.
Dosada{wa opozicija, Demokratska partija Kosova (PDK) osvojila 22 odsto glasova, a Demokratski savez Kosova (LDK) 17 odsto, {to obema strankama mo`e doneti ne{to vi{e od 20 mandata.
Alijansa za budu}nost Kosova (AAK) i Nisma, koalicija Ramu{a Haradinaja i Fatmira Qimaja, nekada{wih komandanata Oslobodila~ke vojske Kosova, dobila je 7,4 odsto glasova.
Iako nije ni blizu rezultata od pre ~etiri godine, Aqbin Kurti najavquje da }e i tre}i put biti premijer Kosova.
„Prvi smo i to je potvrda dobrog i demokratskog upravqawa koje je zemqu vodilo napretku.
„Qudi su pobedili, Samoopredeqewe je pobedilo. Svima je jasno da oni koji su zavr{ili kao drugi i tre}i ne bi radili dobro kao mi", poru~io je Kurti pristalicama koje su slavile pobedu.
Za izbor vlade Kosova potrebno je vi{e od 60 mandata, a u parlamentu je po 10 poslani~kih mesta garantovano srpskoj zajednici i mawinama.
Srpska lista, koja ima podr{ku zvani~nog Beograda, saop{tila da je osvojila svih deset srpskih mandata.
To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, obrativ{i se preko Instagram naloga.
SLAVI I DOSADA[WA OPOZICIJA
Dok je Ramu{ Haradinaj, lider ~etvrtoplasirane Alijanse za budu}nost Kosova, poru~io slavodobitno da je „opozicija pobedila i da je spreman da u~estvuje u formirawu nove vlade", iz ostalih stranaka sti`u druga~ije poruke.
Qumir Abdixiku, lider Demokratskog saveza Kosova (LDK), ka`e da preuzima odgovornost za izborni rezultat.
„Iako smo zna~ajno uve}ali rezultat u odnosu na prethodne izbore, to za nas nije dovoqno.
„Po{to me bira~i ovoga puta nisu videli na mestu premijera, nemam ni{ta protiv ni da budemo deo opozicije u narednom sazivu Skup{tine Kosova", rekao je Abdixiku.
LDK, stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova, politi~ki lider kosovskih Albanaca u biv{oj
IZBORI NA KOSOVU:
Kurtijeva Pirova pobeda, niko nema ve}inu za premijerski mandat, Srpska lista osvojila svih 10 srpskih mandata
Jugoslaviji, pre ~etiri godine osvojila je skoro 13 odsto glasova.
Boqi rezultat u odnosu na 17 odsto na prethodnim izborima ostvarila je i PDK, stranka koju je osnovao Ha{im Ta~i, nekada{wi predsednik Kosova, ali se wen lider Memqi Krasni}i nije obra}ao u izbornoj no}i.
Kandidat za premijera PDK
Bedri Hamza izjavio je sutradan da su gra|ani na izborima glasali za opoziciju i poru~io da DPK ne}e formirati koaliciju sa Samoopredeqewem, koje je izgubilo veliki broj glasova.
„Aktuelni premijer je izbore predstavio kao referendum o sebi, ali ciq nije postigao.
„Tra`io je 500.000 glasova, ali ih nije dobio. Danas ve}ina gra|ana ne `eli da se nastavi ista vlast", rekao je Hamza, dodaju}i da }e „preduzeti korake da sprovedu voqu ve}ine".
PIROVA ILI
SIGURNA POBEDA
Posle 18 godina, ovo su bili prvi redovni parlamentarni izbori na Kosovu.
Politi~ki mirne ~etiri godine omogu}ilo je to {to je na prethodnim izborima 2021. Kurtijevo Samoopredeqewe osvojilo vi{e od 50 odsto glasova, pa je sa poslanicima mawina imalo stabilnu vlast.
Sada bi stvari mogle biti potpuno druga~ije.
Aqbin Kurti, koji je pre izbora rekao da ne `eli koaliciju ni sa jednom strankom, verovatno }e poku{ati da sa mawinskim poslanicima ponovo napravi vladu, dok }e opozicija nastojati da skupi potrebnu ve}inu za smenu vlasti.
Me|utim, i opozicione partije imaju dug istorijat me|usobnog neslagawa, te bi takvi savezi
NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE: Stiglo 117 novih policajaca – 79 Srba
Region Severa Kosova i Metohije dobio je skoro 120 novih policijskih slu`benika. Re~ je o novoj generaciji policajaca kojima su krajem pro{log meseca uru~ene diplome. Od ukupnog broja, 79 slu`benika je srpske nacionalnosti.
Novi policijski slu`benici stacionirani su 3. februara u op{tinama Severna Mitrovica, Zve~an, Zubin Potok i Leposavi}. U pitawu je 117 policajaca od kojih su 79 Srbi, 21 je Bo{wak, a ostatak ~ine druge nacionalnosti.
„Po~eli su da rade sa starijim slu`benicima, koji ih podu~avaju, ve`baju, realiziju praksu“, kazao je zamenik komandira KP regiona Sever, Veton Eq{ani.
Precizirao je da }e trening trajati godinu dana, te da on obuhvata rad u patroli, istrazi, saobra}aju.
Iako rade na Severu, Eq{ani obja{wava da ve}ina policajaca dolazi iz op{tina ju`no od Ibra.
Kosovska policija dobila je 24. januara 462 nova slu`benika. Re~ je o 61. generaciji slu`benika kojima su istog dana na ceremoniji u Pri{tini uru~ene diplome.
Srbi, pripadnici kosovske policije, nakon sastanka politi~kih i institucionalnih predstavnika Srba u Zve~anu, 5. novembra 2022. godine, skinuli su svoje uniforme, ~ime su simboli~no pokazali da izlaze iz kosovskih institucija.
mogli biti krhkog karaktera.
Ako rezultati ostanu takvi da Kurti dobije oko 47 mandata, uz deset glasova poslanika mawina i nekoliko „preleta~a", on }e sigurno formirati vladu, uveren je Nexmedin Spahiu, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Pri{tini.
Bez obzira na to {to je dobio oko deset odsto glasova mawe, to je ipak Kurtijeva „velika pobeda", ka`e on za BBC.
„Ako mu zafali samo nekoliko mandata, potkupi}e poslanike, za toliko malo ne}e ostati gladan.
Dragan Stoli}, koji je iz rodne Pri{tine izbegao u Gra~anicu 17. marta 2004. u vreme nasilnog proterivawa Srba i paqewa pravoslavnih crkava, {to su zvani~nici NATO poredili sa etni~kim ~i{}ewem ima svoje mi{qewe.
On ve} dve decenije `ivi u ovoj obli`woj op{tini sa ve}inski srpskim stanovni{tvom i ne o~ekuje da }e bilo koja vlada u Pri{tini u~initi ne{to dobro za nealbance.
„Od 1999. do sad nikakve promene nisu nastupile, traje nasiqe nad mawinskim zajednicama i srpskim narodom.
„Koja god vladaju}a ve}ina da bude u Pri{tini - isto je, samo drugo pakovawe, a ciq je raseqavawe Srba i otima~ina prostora", ka`e 68-godi{wak.
Za lo{ polo`aj Srba, odgovornost snose i sve srpske vlasti u posledwih ~etvrt veka.
„Beograd non-stop la`e sopstveni narod.
„Ka`u 'ne damo Kosovo', a dali ste me|unarodni pozivni broj, ka`e{ ne da{ dr`avu, a nezavisna carina, sudstvo, policija, vojska. Kosovo ima sve atribute dr`avnosti", isti~e Stoli}.
Izlazak Srba iz kosovske policije usledio je nakon suspenzije komandanta Kosovske Policije za Sever Kosova, koji je odbio da pripadnici policije na severu uru~uju opomene i oduzimaju vozila koja nemaju registarske oznake RKS.
Pre policajaca, ostavku je na mesto ministra podneo Goran Raki}, a zatim su predstavnici Srpske liste podneli ostavke na mesto poslanika u Skup{tini, a gradona~elnici na te funkcije u ~etiri op{tine na severu Kosova.
U [ILOVU KOD GWILANA U KOSOVSKOM POMORAVQU: U drvetu krst
U porodici Milo{a Zaki}a u [ilovu kod Gwilana u Kosovskom Pomoravqu po~etkom februara bilo je pravog iznena|ewa. Kada su spremali drva za ogrev na jednom prese~enom drvetu pojavio se krst.
Me{tani sela ka`u da sveta kosovska zemqa ra|a Svete plodove.
^esto se na KiM doga|a da se prilikom se~e drveta uka`e krst. Ovaj put je blagodat u porodici Zaki} iz [ilova. Krst je sila i slava, govore u [ilovu.
U PRILU@JU
KOD
VU^ITRNA
NA KIM Krma~a oprasila 25 prasi}a
U jednom vrednom srpskom doma}instvu u selu Prilu`je u op{tini Vu~itrn na centralnom Kosovu krma~a je oprasila neverovatnih 25 prasi}a. Nema ko u selu, od vi{e od 100 srpskih doma}instava, nije do{ao da vidi ovaj fenomen za koji niko nikad ovde, ali i na ~itavom Kosmetu, nije zabele`io.
Uzaludna proslava Kurtijevih bira~a: Kurti dobio najvi{e glasova, ali nedovoqno da ponovo samostalno formira vladu
Formira se Skup{tina u rasejawu
Qudi iz srpske dijaspore pokrenuli su inicijativu potpisivawa podr{ke studentima u Srbiji, ali i ideju o osnivawu Skup{tine u rasejawu za daqe pra}ewe situacije u na{oj zemqi.
„Mi smo skoro svi iza{li sa Beogradskog, Novosadskog, Pri{tinskog univerziteta i profesionalno smo se dokazali `ive}i u drugim zemqama. Na{e znawe i na{e iskustvo, zajedno sa na{om qubavqu prema zemqi matici, mo`e i mora da bude jo{ jedan u nizu pritisaka na vladaju}i re`im, kao i doprinos za demokratske promene u Srbiji“, navodi se u opisu inicijative.
Prvi javni korak je simboli~no glasawe ~etiri ta~ke.
Prvo glasawe je podr{ka rasejawa stu-
dentima i wihovim zahtevima.
Drugo glasawe je nepoverewe vladaju}em re`imu i Predsedniku Republike Srbije.
Tre}e glasawe je zahtev za oro~enom vladom nezavisnih stru~waka, sa zadatkom da se zaustavi korupcija i stvore uslovi za slobodne i ravnopravne izbore.
^etvrto glasawe je zahtev ka EU i SAD za obustavu podr{ke nedemokratskom re`imu.
Glasa se onlajn. Simboli~nim glasawem se, kako se navodi, iskazuje podr{ka demokratskim naporima u Srbiji i vr{i uticaj na javnost i u~esnike politi~kog `ivota.
Pokreta~i ove inicijative najavili su da }e nakon glasawa objaviti rezultate javnosti i pokrenuti daqe razgovore o ustanovqewu Skup{tine.
NA SPISKU 50 SRBA:
Tramp deportuje skoro 900 qudi iz biv{e Jugoslavije, evo kako stoje ostale zemqe!
U Americi se decenijama primewuju zakoni za hap{ewe i deportaciju prekr{ilaca imigracionih prava. Prema podacima Imigracione slu`be SAD iz januara ove godine, za deportaciju su odre|eni i dr`avqani zemaqa Zapadnog Balkana, bez obzira da li su u pritvoru ili na slobodi:
lll Bosna i Hercegovina – 185
lll Tzv. Kosovo – 118
lll Crna Gora – 68
lll Severna Makedonija – 341
lll Hrvatska – 126
lll Srbija – 50
lll Slovenija – 16
lll Iz Jugoslavije 845 osoba.
Brojke pokazuju da trenutno ima 1.445.549 stranih dr`avqana koji se nalaze na ICE-ovoj listi nepritvorenika i imaju kona~ne naloge za deportaciju.
U ovoj zemqi `ivi oko 51,5 miliona qudi koji nisu ro|eni u SAD. 3/4 wih je u Americi legalno, a 49 odsto su ameri~ki dr`avqani/ dr`avqani, 5 odsto ima studentsku, radnu ili diplomatsku vizu, dok je 27 odsto bez dokumenata, {to ~ini 13,7 miliona qudi bez dokumenata koji `ive u Sjediwenim Dr`avama.
Od preuzimawa du`nosti 20. januara, ameri~ki predsednik Donald Tramp intenzivira hap{ewa i deportacije migranata bez dozvole boravka, uprkos o{trim kritikama gra|anskih i organizacija za za{titu qudskih prava. Proglasio je vanredno stawe na granici Sjediwenih Dr`ava i Meksika.
Osim toga, ameri~ki Kongres doneo je stro`i zakon o migracijama pod nazivom „Lakes Riley Act“. Prema tom zakonu, migranti bez va`e}eg statusa boravka sada mogu da se zadr`e u imigracionim centrima ne samo zbog te{kih krivi~nih dela, ve} i zbog mawih prekr{aja, recimo zbog kra|e u prodavnici.
U prvoj nedeqi Trampovog drugog mandata uhap{eno je gotovo 2.400 migranata, a ameri~ka agencija ICE zadu`ena za granice otada svakodnevno objavquje nove podatke o hap{ewima. Navodno su hap{ewa usmerena prvenstveno na migrante s prethodnim krivi~nim presudama, pi{e Doj~e vele.
Pokreta~i Skup{tine u Rasejawu su slede}e osobe: Jelena Ivi} (Italija), Veqko @i`i} (Velika Britanija), Lazar Xami} (Velika Britanija), Sawa Jovi} (Ve-
SRBI IZ KANADE UZ TRAMPA:
(Velika Britanija), dr Aleksandar Novakovi} ([vajcarska).
Evo {ta ih je najvi{e razbesnelo!
Srbi iz Kanade ali i mnogi Kana|ani pozdravqaju predlog da zemqa postane 51. ameri~ka dr`ava, zato {to je Tramp protiv svih tema koje su ovde kqu~ne. Mnogima je dosta LGBT prava, `elimo stabilnu ekonomiju i bezbednost. Srbi ovde obo`avaju Trampa, pre svega zato {to su protiv Bajdenove politike koja nas je bombardovala, ali i zbog ekonomske krize.
Ovo za Sputwik ka`e Aleksandar Divac, Beogra|anin koji u Kanadi `ivi i radi posledwih trideset godina: „Naravno, ne verujem ba{ da je to mogu}e, ovo je ~ista Being Trump (biti Tramp) situacija, on samo proverava reakcije qudi, a one su zaista pozitivne. Ne zato {to Kana|ani `ele da budu Amerikanci, ve} zato {to su razo~arani Trudoom i liberalima“.
Ameri~ki predsednik svoj predlog da Kanada postane 51. savezna dr`ava, o kome je vi{e puta govorio, obrazlo`io je ~iwenicom da bi to dovelo do mnogo ni`ih poreza i boqe vojne za{ti}enosti Kana|ana, a sa druge strane, Amerika ne bi morala da daje milijarde dolara za subvencije Kanadi.
Tramp je ovaj predlog prvi put izneo po~etkom januara, nakon {to je Xastin Trudo podneo ostavku na funkciju premijera i lidera Liberalne stranke i rekao da bi “mnogi qudi u Kanadi voleli“ da ona postane 51. ameri~ka dr`ava.
Divac ka`e da je ova tema itekako okupirala apoliti~ne Kana|ane. U toj zemqi, ka`e, sve je mawe apoliti~nih, `ivot ih je naterao da razmi{qaju o politici. Naterao je i wega, iz unosnog posla kupovine i prodaje nekretnina, silom ekonomskih prilika, vratio se na po~etak, prvom poslu u dijaspori, renovirawu ku}a.
„Ni meni nije bilo ni va`no da glasam kad smo do{li ovde, ali od kad je Trudo do{ao na vlast, `ivot je toliko postao nesiguran {to se ti~e ekonomije, da smo svi fokusirani na politiku. ^itava kampawa je bazirana na transseksualcima, homoseksualcima i wihovim pravima. Zatim pravima drugih kultura, insistira se na
tome da qude koji dolaze moramo da ih prihvatimo ra{irenih ruku, iako je wihova kultura daleko od ovde tradicionalne, kanadske“.
Na{ sagovornik dodaje da se kanadsko dru{tvo podelilo, da su oni koji jo{ podr`avaju Trudoa ili super-bogati, pa im je svejedno ko vlada, ili su super-siroma{ni, pa ih dr`ava finansira. Me|utim, sredwa klasa trpi i odli~no prime}uje {ta se de{ava.
„Qudima se toliko smu~io taj fokus na transseksualcima i LGBT zajednici, zato toliko vole Trampa. Dopada im se {to iz inata ne}e da uradi neke stvari. Ako se danas prijavite za neki posao, pitaju vas ono {to je pre nekoliko godina bilo ilegalno, koje si rase, da li si ~lan neke ugro`ene LGBT grupe. To su im va`na pitawa, da ne bi bili optu`eni da su rasisti ili transfobi~ni, moraju da imaju odre|ene brojeve u firmama, formularima, qudima se to smu~ilo“, isti~e Divac. Fedor Vrba{ki stigao je pre 16 godina, tako|e u Toronto. U Kanadi je zavr{io sredwu {kolu, pro{le godine diplomirao, a sada radi kao hemijski in`ewer na gasnim turbinama. Dru`i se uglavnom sa Kana|anima, odnosno qudima koji su u tu zemqu stigli iz celog sveta. Oni su, ka`e, pomalo liberalniji od na{e dijaspore, ali i jedne i druge politika do pre nekoliko godina nije interesovala. Sada sve zanima, mnogi su ~uli i za Trampov predlog, „da postanu Amerikanci“. On dodaje da svi gledaju na SAD kao na mesto gde imaju vi{e mogu}nosti, svi su svesni da Kanada poprili~no zavisi od Amerike, posebno ekonomski, a sada se desio zanimqiv pre-
lomni momenat. „Dolazak Trampa na vlast poklopio se sa trendom koji se de{ava u Kanadi, a to je prelaz sa liberalnog na konzervativno. Verujem da }e Pjer Polijev koji je vo|a konzervativne partije sigurno pobediti i skloniti Xastina Trudoa sa vlasti. Konzervativni svet u Kanadi je mnogo mawe konzervativan nego {to je to ideologija Trampa, jer Kanada je veoma druga~ija od Amerike, po mnogo ~emu, a posebno po politici. Svakako, drago mi je da }e se te promene desiti i u Kanadi“, ka`e mladi kanadski in`ewer srpskog porekla.
Istog dana kada je Tramp ponovo predlo`io da Kanada postane 51. ameri~ka dr`ava, potpisao je izvr{nu naredbu o uvo|ewu carina na robu iz Kanade, Meksika i Kine. Trudo je odmah odgovorio najavom protivmera, da }e uvesti carine od 25 odsto na robu iz SAD.
„On ho}e da ide linijom „oko za oko“ sa Trampom, ali mi nemamo tu mo}. Obi~an narod su{tinski nije svestan {ta se de{ava, oni ne znaju {ta su tarife, misle, sad }e Amerikanci nama da plate. Ne, mi }emo da platimo, ekonomska situacija je lo{a, privatnici nemaju posla, svi osim mehani~ara. Prose~an stan u okolini Toronta je izme|u 550 i 600 hiqada dolara, a prose~na zarada izme|u 50 i 60 hiqada godi{we“, ilustruje Divac.
On dodaje da wegova porodica litar mleka pla}a tri dolara, da 200 dolara nedeqno tro{i na gorivo i da ne mo`e da zamisli kako }e `ivot izgledati sa taksama na vo}e, jer zima u Kanadi traje {est meseci.
lika Britanija), Sne`ana ]ur~i} (Gr~ka), dr Jovana Dikovi} ([vajcarska), dr Milo{ Stefanovi}
Zatvorske kazne za isticawe simbola mr`we ukqu~uju}i nacisti~ki pozdrav
Simboli mr`we ukqu~uju}i nacisti~ki pozdrav, kao i teroristi~ki prestupi bi}e u Australiji ka`wivi obaveznim zatvorskim kaznama u rasponu od jedne do {est godina, nakon {to je parlament Australije usvojio niz amandmana na zakone o zlo~inima iz mr`we.
Novi zakoni su usvojeni nakon talasa antisemitskih napada koji su postali glavna tema debate u zemqi, a Vlada je ove amandmane opisala kao "najte`e zakone koje je Australija ikada imala protiv zlo~ina iz mr`we", preneo je Bi-Bi-Si. Prema amandmanima, isticawe simbola mr`we ili izvo|ewe nacisti~kog pozdrava od sada je ka`wivo sa najmawe godinu dana zatvora.
Ostale kazne ukqu~uju najmawe tri godine zatvora za finansirawe terorizma i {est godina za ~iwewe ili planirawe teroristi~kih akata.
Posledwih meseci bilo je nekoliko napada na jevrejske mete u Australiji.
"NEPRIHVATQIV
Pro{le nedeqe vlasti u Sidneju prona{le su karavan u kome se nalazio eksploziv i antisemitska poruka, a do otkri}a je do{lo samo nedequ dana nakon {to je zapaqen centar za brigu o deci u blizini jevrejske {kole i sinagoge u istom gradu.
RIZIK ZA VLADU":
U decembru je zapaqena sinagoga u Melburnu, dok su se u woj nalazili vernici, a u incidentu koji je izazvao zaprepa{}ewe {irom zemqe niko nije bio te`e povre|en.
Biv{i senator laburista Kim Kar kritikovao je tu stranku zbog dono{ewa aman-
Australija zabranila upotrebu kineske ve{ta~ke inteligencije
Australija je zabranila Dip Sik (Deep Seek) na svim ure|ajima u slu`benoj upotrebi zbog zabrinutosti da kineski startap ve{ta~ke inteligencije koji stoji iza wega predstavqa bezbednosni rizik, objavila je vlada.
Sekretar Ministarstva unutra{wih poslova izdao je obavezno uputstvo za sve vladine subjekte da "spre~e upotrebu ili instalaciju proizvoda, aplikacija i veb usluga Dip Sika i, gde se na|u, uklone sve postoje}e instance Dip Sik proizvoda, aplikacija i veb usluga sa svih sistema i ure|aja australijske vlade", navodi se u saop{tewu.
Ministar unutra{wih poslova Toni Berk rekao je da Dip Sik predstavqa "nepri-
hvatqiv rizik" za vladinu infrastrukturu i da je trenutna zabrana "za{tita nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa Australije", objavilo je nekoliko australijskih
Australijski politi~ar Ben Donkins legalno je promenio ime u Ostin
Dip Sikovog najnovijeg AI modela pro{log meseca – koji je, navodno, ko{tao samo deli} konkurentskih AI modela i zahtevao mawe sofisticirane ~ipove – pokrenuv{i pitawa u vezi s ogromnim investicijama Zapada u proizvo|a~e ~ipova i podatkovne centre.
Odluka Australije da zabrani Dip Sik usledila je nakon sli~ne akcije u Italiji, dok druge zemqe u Evropi i drugde tako|e istra`uju AI kompaniju.
Tajvan je ranije ove sedmice zabranio vladinim odeqewima kori{}ewe ove AI usluge.
medija.
Zabrana se ne odnosi na privatne ure|aje koje koriste gra|ani.
Tehnolo{ke deonice {irom sveta pale su nakon lansirawa
On je rekao da je to uradio iz protesta prema vladaju}oj Laburisti~koj partiji.
Ben, koji je nezavisan poslanik u australijskom parlamentu, sada se na sajtu te institucije zove i preziva Ostin
dmana na zakone o zlo~inima iz mr`we koji uvode obaveznu zatvorsku kaznu zbog, kako je rekao, "o~iglednog kr{ewa nacionalne platforme Laburisti~ke partije". Laburisti se protive obaveznim zatvorskim kaznama uz obrazlo`ewe da takve kazne ne smawuju kriminal, da podrivaju nezavisnost sudova i da su ~esto diskriminatorne u praksi.
Izvo|ewe nacisti~kih pozdrava i isticawe nacisti~kih simbola kao {to je kukasti krst zabraweno je u Australiji od januara 2024. godine, i ka`wivo je sa do godinu dana zatvora, {to je prema danas usvojenim amandmanima obavezna kazna.
"Ovde se ne radi o politici. Ovde se radi o tome da li australijski parlament veruje da je prihvatqivo zagovarati, pretiti ili vr{iti nasiqe protiv druge osobe zbog toga ko je ona, kome se moli ili koga voli", rekao je ministar unutra{wih poslova Toni Berk ju~e, dok su amandmani predstavqeni parlamentu.
AMERI^KI MINISTAR ODBRANE UGOSTIO AUSTRALIJSKOG KOLEGU Sa Australijom napravqen opasan dogovor, Kina je u opasnosti?
Ameri~ki ministar odbrane Pit Hegset po`eleo je dobrodo{licu australijskom ministru odbrane Ri~ardu Marlesu u Pentagonu, nakon {to je Australija izvr{ila prvu uplatu od 500 miliona dolara Sjediwenim Dr`avama u okviru sporazuma o nuklearnoj podmornici AUKUS koji ukqu~uje Va{ington, Kanberu i London.
- Provera je pro{la - na{alio se Hegset pred Marlesom i novinarima uo~i sastanka ministara odbrane.
Vlada australijskog premijera Entonija Elbanizija uvela je zabranu kineske aplikacije za dru{tvene mre`e TikTok pre dve godine, tako|e iz bezbednosnih razloga.
Tramp, a tako|e je i na Tviteru promenio ime.
"Pokrenuo sam politi~ki protest protiv tiranije i sistemske korupcije Laburisti~ke partije", napisao je on.
On je zatim napisao "Glasajte za rad i Drill baby Drill", ~ime ponavqa plan ameri~kog predsednika Donalda Trampa da pove}a eksploataciju nafte i gasa u SAD.
Ostin je tako|e objavio fotografiju na kojoj se vidi da je legalno promenio ime i prezime.
"@elim da budem kao Tramp, u smislu `elim da pozivan na borbu i bu|ewe protiv levi~arske gluposti", rekao je on.
Lider Laburisti~ke partije Roxer Kuk je ovaj potez poslanika nazvao "tra`ewem pa`we".
"Nisam siguran koliko ni`e mo`e da se spusti", rekao je Kuk.
Dr`avni izbori u Zapadnoj Australiji trebalo bi da se odr`e u martu, dok }e nacionalni biti odr`ani 17. maja.
Marles je rekao da je "snaga ameri~kog liderstva" u indo-pacifi~kom regionu "kriti~no va`na" za Australiju. On je dodao da je sporazum o podmornici AUKUS tako|e predstavqao pove}awe australijske potro{we za odbranu.
- Zaista razumemo va`nost izgradwe na{ih vojnih kapaciteta, ali da platimo svoj put - rekao je Marles Hegsetu.
Marles je bio prvi strani ministar odbrane kome je Hegset bio doma}in od wegove potvrde na tu funkciju.
Ameri~ki i australijski zvani~nici potvrdili su da je Australija platila 500 miliona dolara nakon razgovora izme|u Marlesa i Hegseta krajem pro{log meseca.
AUKUS predstavqa trilateralno partnerstvo koje su Australija, Ujediweno Kraqevstvo i SAD osnovale u septembru 2021. godine kako bi podr`ale "slobodan i otvoren Indo-Pacifik usred pove}ane kineske agresije."
Prva inicijativa pod AUKUS-om imala je za ciq ja~awe ameri~ke podmorni~ke industrijske baze kako bi Australija mogla da nabavi juri{ne podmornice na nuklearni pogon za Kraqevsku australijsku mornaricu. Tako|e, AUKUS donosi i pravilo o rotacionom prisustvu ameri~kih i britanskih nuklearnih podmornica u Australiji, pi{e Voice of America.
[ta je lunarna Nova godina i kako se slavi u Australiji?
„Lunarna Nova godina“, poznata i kao „Prole}ni festival“, postala je zna~ajan deo australijske kulture. Proslava je izuzetno popularna, a na~in proslave u Sidneju se smatra najmasovnijim van Azije.
Postoje ~etiri elementa novogodi{wih sve~anosti. Sedmica po~iwe malom godinom, danom se}awa i molitve,
ga~ak dr`avni praznik koji se poklapa sa proslavom lunarne Nove godine — to je vreme kada stotine miliona qudi putuje u svoje rodne gradove u Kini na porodi~na okupqawa.
Kako ka`e Tang, hrana je sastavni deo proslave lunarne Nove godine u Australiji, kao i u Kini.
„Proslavqam je sa svojom porodicom i prijateqima ovde u Kanberi i pripremam
nakon ~ega sledi do~ek Nove godine, dan ponovnog okupqawa i darivawa.
Dr Pan Vang, predava~ na odseku kineskih i azijskih studija na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa, obja{wava da Prole}ni festival traje petnaest dana, sve do Festivala lampiona.
"Lunarna Nova godina je po~etak lunarne kalendarske godine. Na osnovu ciklusa Meseca, a mo`e se nazvati i Kineska Nova godina ili Festival prole}a", ka`e ona.
„Proslavqa se u Kini i drugim isto~noazijskim zemqama poput Koreje, Vijetnama i Japana“, obja{wava dr Vang.
"Tako|e se slavi u Maleziji i Mongoliji, kao i me|u pripadnicima mnogih dijaspora {irom sveta."
"Lunarna Nova godina ima istoriju dugu do 4.000 godina, po~ev{i od dinastije Sja ili [ang" , dodaje dr Vang.
„PRILIKA DA SE NAU^I VI[E O KULTURAMA
JUGOISTO^NE I ISTO^NE AZIJE“
Dr Kai Zang radi u okviru Programa u~ewa savremenog kineskog jezika na Fakultetu za izu~avawe kultura, istorije i jezika na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.
Ona ka`e da su proslave Lunarne Nove godine u Australiji odli~na prilika za qude sa svih strana sveta da nau~e vi{e o kineskoj i kulturama jugoisto~ne i isto~ne Azije.
„To je kulturni doga|aj sa dugom istorijom i veoma bogatim, simboli~kim zna~ewima ugra|enim u wega“, ka`e ona.
"Lunarna Nova godina se slavi uz hranu, konzumirawe ribe, knedli, porodi~no okupqawe, ali i u dru{tvu sa prijateqima", obja{wava dr Vang.
„Crvena boja se smatra veoma sre}nom bojom. Ali osim {to vidite mnogo ukrasa crvene boje, tako|e je tradicija da Kinezi daju crvenu kovertu deci slave}i tako novu godinu i wihovo odrastawe.“
Ajris Tang je odrasla u Kini a preselila se u Australiju pre vi{e od 20 godina.
Ona ka`e da je glavna razlika izme|u proslava u Australiji i kontinentalnoj Kini to {to u wenoj domovini postoji du-
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki
dom ALGESTER LODGE
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
gomilu hrane. Na~in na koji mi to radimo je da sedimo za stolom i pravimo na stotine knedli pred novogodi{wu no}. Pravim vi{e nego {to je potrebno za jedan obrok, i mo`da }u ih zamrznuti za kasnije, da se mogu jesti tokom ostatka novogodi{wih proslava“, ka`e gospo|a Tang.
KINESKI TRADICIONALNI
KALENDAR
Iako se u savremenoj Kini koristi gregorijanski kalendar, tradicionalni kineski kalendar je tako|e u {irokoj upotrebi u Kini i me|u Kinezima u inostranstvu po{to navodi tradicionalne praznike, kao {to su lunarna Kineska Nova godina, Festival lampiona i ]ingming festival . Tako|e ima tradicionalnu kinesku nomenklaturu datuma u roku od godinu dana koju qudi koriste za odabir povoqnih dana za ven~awa, sahrane, preseqewe ili po~etak poslovnih projekata, obja{wava dr Pan Vang.
Kineski tradicionalni kalendar je lunarno-solarni. Formira se na kretawu Meseca i Sunca, tako da uzima u obzir i mese~evu putawu oko Zemqe i Zemqinu putawu oko Sunca. "U ovom kalendaru po~etak meseca je odre|en fazom Meseca. Dakle, kao i u ve}ini lunarnih kalendara, meseci traju ili 29 ili 30 dana, a po~etak godine odre|uje solarna godina", ka`e dr. Vang.
Varijacije tradicionalnog kineskog kalendara se koriste {irom isto~ne Azije.
Lunarna Nova godina mo`e pasti u januaru ili februaru svake godine.
FESTIVAL LAMPIONA
Proslava Lunarne Nove godine tradicionalno traje oko dve nedeqe, od Lunarne Nove godine do Festivala lampiona, koji se odr`ava petnaestog dana u lunarnoj godini, obja{wava dr Kai Zang.
Prema kineskom kalendaru, Festival lampiona se poklapa sa petnaestim danom prvog meseca.
„Zove se Festival lampiona jer postoji tradicija da porodice prave male fewere za svoju decu i bukvalno ih pale
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
„I ako pogledamo nazad u istoriju, u vreme dinastije Tang, tog dana se odr`avaju doga|aji velikih razmera.
„VREME DA SE ODA PO^AST PRECIMA"
Dr Krejg Smit je predava~ na prevodila~kim studijama, na Azijskom institutu na Univerzitetu Melburn.
Ve} nekoliko godina `ivi na Tajvanu i u Ju`noj Koreji i ima sjajne uspomene na proslave lunarne Nove godine.
Dr Smit ka`e da je Lunarna Nova godina u Ju`noj Koreji vreme za odavawe po{tovawa svojim precima, tradicija koju dele i druge kulture.
„Na Novu godinu, svi pripremaju obrok za svoje preminule pretke, odaju im po{tu i nude ih pi}em“, ka`e dr Smit.
ISTORIJA KOJA SE@E HIQADAMA GODINA UNAZAD
Dr Smit ka`e da mnogi elementi u tradicionalnim proslavama Lunarne Nove godine dolaze iz drugih zemaqa a ne samo iz Kine.
Na primer, to je slu~aj sa plesom lavova, koji se tradicionalno prikazuje tokom lunarnih novogodi{wih parada.
„Kada akademici analiziraju ovu tradiciju plesa lavova, oni se zapravo osvr}u hiqade godina unazad, a mi odavno znamo da su mnoge tradicije, religije, muzika, umetnost do{li u Kinu iz dela sveta koji bismo sad nazvali Zapad ili zemqe Cen-
tralne Azije, posebno iz delova sveta du` ~uvenog puta svile“, obja{wava dr Smit. Ova tradicija verovatno vu~e neke od svojih korena izvan Kine. Mnogi qudi su je povezali sa persijskim tradicijama na osnovu lingvisti~ke i istorijske analize. Godina kineskog zodijaka po~iwe i zavr{ava se lunarnom novom godinom. Svaku godinu u ponavqaju}em zodija~kom ciklusu od 12 godina predstavqa zodija~ka `ivotiwa, svaka sa svojim poznatim atributima. To su pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, kow, koza, majmun, petao, pas i sviwa. 2025. je godina zmije.
SBS na srpskom
Srpski festival Na
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Tradicionalni 12. Srpski festival u Sidneju odr`a}e se ovog vikenda (15-16 februar) u Tumbalong parku, u prelepom Darling Harboru. Festival srpske kulture i hrane jedan je od najve}ih te vrste u ~itavoj srpskoj dijaspori. Iako je bilo poku{aja ranije, ve} decenijama nijedan sli~an srpski festival nije uspeo da za`ivi ~ak ni u Americi ni u Evropi, gde `ivi mnogo vi{e Srba nego na Petom kontinentu. Ideja je ro|ena jo{ 2012. godine i potekla je od dugogodi{weg uspe{nog direktora Festivala srpskog filma Petra Kozline, koji je preminuo 2020. godine.
a to je `eqa da se Australijancima, ali i australijskim Srbima poka`e ne{to bitno iz srpskog nasle|a i kulture. Od samog po~etka u ceo projekat je ukqu~ena i dr`ava Srbija, preko Ambasade Republike Srbije i Generalnog konzulata u Sidneju, koji svesrdno poma`u manifestaciju. Ove godine doga|aj }e se simboli~no odr`ati ba{ na Dan dr`avnosti Srbije, {to je posebna prilika da se posetioci podsete na neke od najva`nijih datuma u srpskoj istoriji. Dan dr`avnosti nije samo se}awe na datum kada je Kara|or|e sa ustanicima podigao Prvi srpski ustanak 1804. godine, ve} i dan kada je 1835. Knez Milo{ Obrenovi} doneo Sretewski ustav, prvi moderni utav u srpskoj istoriji. Ovi datumi su najbitniji u politi~kom, kulturnom i istorijskom kalendaru moderne Srbije. Bi}e to i jedinstvena prilika da i predstavnici Republike Srbije proslave Sretewe - Dan dr`avnosti sa vi{e hiqada posetilaca ove manifestacije.
Srpski festival u Sidneju je od samog po~etka jedinstven po mnogo ~emu. U prvim godinama kroz festival je prolazilo i do
odr`avan 2021-22 godine iz razumqivih razloga. Deseti jubilarni Srpski festival odr`an je krajem aprila 2023. godine kada je nakog par godina restrikcija festival pokazao da }e opstati i da ne}e biti zaboravqen. Od samog po~etka festival vode mladi i uspe{ni qudi ali i nepopravqivi entuzijasti. Ove karakteristike organizatora su jednostavno neophodne da bi se festival odr`ao. Posledwih godina festival vode ko-direktori Mihailo Mijatovi} i Sandra Milisavqevi}. Naravno, oni su samo prvi me|u brojnim mladim volonterima, koji nesebi~no poma`u festival svojim `arom i entuzijazmom.
Srpski festival je uvek i prilika da se posetiocima predstave najboqe srpske folklorne i muzi~ke grupe iz ~itave Australije, od Perta, preko Adelejda i Melburna do Brizbejna. Na bini se tokom vikenda smewuju najlep{a srpska kola od najmla|ih igra~a do seniora... I naravno ne treba zaboraviti da osim volontera festival postoji i zahvaquju}i brojnim sponzorima, koji finansijski redovno doniraju ovu manifestaciju. To je veo-
Ve} po~etkom 2013. godine u Darling Harboru je odr`an prvi festival koji je ostavio sna`an utisak, iako iskreno nije mnogo ni obe}avao. Manifestacija je uspe{no realizovana pod palicom mladih qudi iz organicije SOYA, i uz svestranu podr{ku Eparhije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve. Tako je ostalo i do danas, jer bez mladih festival ovakve vrste ne bi ni imao mnogo smisla. Su{tina je do danas ostala ista,
desetak hiqada qudi. Jedinstveni doga|aj koji se odr`ava na veoma prometnom mestu u Sidneju, ima i tu prvilegiju i ~ast da svake godine privu~e i dobar deo posetilaca koji nisu australijski Srbi. To je veoma zna~ajno za promociju na{e kulture i srpske zajednice u celini. Zato je Srpski festival pored Festivala srpskog filma jedna od najva`nijih srpskih manifestacija u Australiji. Festival je opstao i za vreme korone, iako nije bio
prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
ma va`no jer je Srpski festival ne-profitna organizacija, koja ima za ciq samo da pokrije svoje tro{kove. Me|u sponzorima su uglavnom uspe{ni srpski biznismeni iz Sidneja i drugih gradova, koji `ele da se srpska zajednica u Australiji promovi{e na najboqi mogu}i na~in. Jedan od glavnih medijskih sponzora ovog festivala je od samog po~etka i Srpski glas. Na{im ~itaocima je dobro poznato da mi medijski poma`emo sve ne-profitne manifestacije ovakvog tipa {irom Australije. I to je samo na{ skromni doprinos jednom od najuspe{nijih projekata srpske zajednice u posledwoj deceniji. Zato ovog vikenda svi koji to mogu pravac Darling Harbor, ne}ete se pokajati, jer }ete u`ivati u jednom od najlep{ih festivala srpske kulture van Srbije.
Pi{e: Joca Gajeskov
U Ka{i}u (Dalmacija) se nalazi pravoslavna crkva Svetog Ilije sagra|ena 1872. godine, koja je te{ko o{te}ena tokom rata 1991-1995.
Crkva je obnovqena nesebi~nim prilozima qudi iz tih krajeva, ponajvi{e onih koji `ive u Australiji, Americi i u
KAMEROM
POZIV NA HUMANITARAN PIKNIK U ROSMORU
drugim krajevima sveta.
Srbi iz Ka{i}a i okoline koji `ive u Sidneju, kao i svi qudi dobre voqe pozivaju se na piknik 2. marta ove godine na crkvenom imawu u Rosmoru, gde }e se prikupqati nov~ana sredstva za crkvu Svetog Ilije. Pomenuta finansijska sredstva su potrebna za dodatno ure|ewe i adaptaciju pomenute svetiwe, konkretno za instalirawe rashladnih ure|aja, zamena stolarije, spoqa{wi radovi, farbawe, itd.
Piknik u Rosmoru po~iwe u 11 ~asova pre podne, ulaz i hrana besplatni, priprema se bogat kulturni i sportski program
PREPUN HRAM SVETOG
LUKE U LIVERPULU
ukqu~uju}i turnir u bo}awu, obezbe|ena muzika u`ivo a za
decu gumeni dvorac . Za gurmane posebna atrakcija
bi}e pe~eni vo na ra`wu, zatim pe~ena jagwetina i prasetina, kotli}i, meso ispod peke, }evapi i drugo, sve zaliveno dobrom kapqicom.
Va{ dolazak na piknik bi}e dragocen doprinos i pomo} tamo{woj parohiji.
Nadaleko je poznato da svake godine, ispred crkve, na dan 2. avgusta se odr`ava veliki narodni zbor u slavu proroka Sv. Ilije.
Organizatori piknika u Rosmoru o~ekuju vas na humanitarnom doga|aju za koji ve} vlada veliko interesovawe u srpskoj zajednici sidnejske metropole i {ire.
U nedequ, 9. februara, u prvoj pripremnoj nedeqi pred vaskr{wi post, na{a svetiwa u Liverpulu bila je prepuna vernika me|u kojima veliki broj dece i mladih.
Liturgiju je slu`io i vernike pri~estio prota Aleksandar Milutinovi}, a odgovarali pojci za pevnicom.
Toga dana Srpska pravoslavna crkva je obele`ila dan prenos mo{tiju Svetog Jovana Zlatoustog iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.
Sveti Jovan Zlatousti po{tuje se u celom hri{}anskom svetu. Vernici sa na{ih prostora jo{ ga nazivaju i "zlatnom trubom Pravoslavqa" zbog upornosti i `ara kojima je u svojim govorima qudima ukazivao na snagu i ispravnost hri{}anstva.
Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od naju~enijih svetiteqa, pa su mnogi vernici na taj dan, u ~ast ovog sveca, pro~itali neku wima dragu kwigu i zapalili sve}u.
Posle verskog dela ve}ina vernika prisustvovala je poslu`ewu u crkvenom domu koje su pripremile ~lanice liverpulskog Kola srpskih sestara.
Kao i ranijih godina pred po~etak nove {kolske godine, u~enici Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ pri Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramti, sve~ano su proslavili {kolsku slavu –Svetog Savu u nedequ 9. februara, u prisustvu brojnih vernika, roditeqa, baka i deka. Tom prilikom bila su uru~ena godi{wa priznawa za izuzetan uspeh i predanost u~ewu, i to Katarini Rujak i Teodori Hauzer, dok je posebnu nagradu ministra obrazovawa WV dobila Mila Kasaniti za odli~an uspeh u u~ewu srpskog jezika. Ovogodi{wi doma}ini {kolske slave bile su porodice Vidi} i Komazec, koje su pripremile bogatu slavsku trpezu. Tako|e, toga dana odre|eni su doma}ini za 2026. godinu, a to su
Aleksandra i Teodora Hauzer, i Natalija Ili} sa svojim roditeqima.
A da je u Kabramati bilo zaista sve~ano potvrdi}e prilo`ene fotografije.
odr`an tikulturni
odr`ava aru
popodne najpose}eniji festivalu razli~itih predstavqaju ciju, kao
ga|aju bija. puta ne Farera svojim dragi grupa burna. tako odraslih,
i Melburna
igrom
izazvale prisutnih. nastupa grama zaigraju
Ni{ku tili
pi}a festivalu balski
Beli dosta stivala porcije, lih
Ka{i} - Narodni zbor ispred obnovqenog hrama u slavu proroka Svetog Ilije
Pri~e{}e najmla|ih
Bogata besplatna trpeza qubavi
Verni narod u crkvenom domu
ZAJEDNICA
MULTIKULTURNI FESTIVAL U KANBERI
Ovog vikenda u Kanberi je odr`an tradicionalni Multikulturni festival, koji se odr`ava svake godine u februaru i traje tri dana, od petka popodne do nedequ nave~e, a najpose}eniji dan je subota. Na festivalu u~estvuje preko 170 razli~itih kultura. I sve one se predstavqaju kroz svoju tradiciju, kulturu, istoriju, umetnost, kao i hranu, pi}e, pesmu i igru. Na ovom velikom kulturnom doga|aju svake godine u~estvuje i Srbija. Wu su igrom i pesmom i ovog puta predstavile na{e folklorgrupe iz crkve Svetoga Save sa Farera u Kanberi. Tako|e su nas svojim dolaskom iznenadili na{i dragi gosti i prijateqi folklorna grupa Ben|ina akademija iz Melburna. Oni su doveli i mawu decu tako da je sa wima do{lo dosta i odraslih, roditeqa. Folklorne grupe iz Kanbere Melburna su svojim nastupima igrom i pesmom razgalile srca i izazvale veliko odu{evqewe svih prisutnih. Po zavr{etku wihovih nastupa i sama voditeqka programa pozvala je sve prisutne da zaigraju sa na{im folklora{ima Ni{ku Bawu, {to su mnogi prihvatili sa zadovoqstvom.
Za na{a tradicionalna jela i pi}a kao i svake godine na ovom festivalu pobrinuo se na{ fudbalski klub iz Kanbere “Srpski Beli Orlovi”. I oni su dobili dosta pohvala od posetiteqa festivala za ukusna jela i bogate porcije, kao i za pi}a. Pored Belih Orlova tu su bili i ”Marakana
Burek”. U ve~erwim satima ispred tezge na{eg fudbalskog kluba okupio se veliki broj na{eg srpskog naroda kao i na{e omladine, oni su igrali srpska kola i pevali pesme. Veliki broj qudi iz drugih zajednica su stajali sa strane gledali, slikali, snimali i aplauzima podr`avali srpske igra~e a dosta wih se hvatalo u kolo i probali da igraju i bili odu{evqeni a naro~ito mala deca - ka`u nije ba{ lako igrati kolo ali je super. Ovo je zaista jedan velik i lep festival, na kojem se mo`e videti mnogo multikulturnih razli~itosta ali i najboqi pokazateq da se mo`e `iveti zajedno u miru, bez
sva|a i napetosti. Sve etni~ke zajednice u Australiji su poprili~no zatvorene i jedini na~in da se dru`e sa drugim etni~kim zajednicama su ovakvi doga|aji.
I sama vlada Australije da bi pospe{ila multikulturizam organizuje i izdvaja dosta sredstava za ovakve festivale. Ovo je jedan od najve}ih i najpose}enijih festivala u Australiji i zato ako nekad budete u prilici i put vas nanese tih februarskih dana u Kanberu, do|ite na festival da se dru`imo i upoznamo, bi}e vam lepo.
Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}
Head Office: Unit 4/350 Main Road West
St. Albans VIC 3021
Phone: (03) 9356 4555
Email: serbian_sss@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
Branch Office: Shop 7/249-259 Lonsdale Street
Dandenong VIC 3175
Phone: (03) 9793 2100
Email: ssss_dandenong@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
Srpski socijalni servis i saradwa ink. organizuje
proslavu povodom Dana dr`avnosti
Republike Srbije - Sretewe
u subotu, 15. februara 2025. godine, sa po~etkom u 18 ~asova do 23 ~asa,
u crkvenoj sali Saborne crkve Sveta Trojica, na adresi 1 Noel St, Brunswick East VIC 3057 Okupqawe je finansirano iz buxeta Republike Srbije, Ministarstva spoqnih poslova Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu.
l Besplatna ve~era (pe~ewe, burek, kola~i i vo}e), bezalkoholno pi}e i u`ivo muzika.
l Do|ite da proslavimo jedan od najzna~ajnijih datuma u politi~kom, kulturnom i istorijskom kalendaru Majke Srbije. l Molimo potvrdite va{e prisustvo do 10. februara 2025. na broj 03 9356 4555. l Mesta su ograni~ena.
PROGRAM
18.00 Dobrodo{lica-Milan Puali}
18.30 Blagoslov O~ena{-protojereja-stavrofa Petar Damjanovi} i stare{ina sabornog hrama jerej Bogdan Mili}
18.35 Govor Milana Puali}a-o Dr`avnosti Republike Srbije-Sretewe
EKSKURZIJA U BAWU MORI
18. februara 2025. godine
Srpski socijalni servis i saradwa sa penzionerskim dru{tvom Kraq Petar i Nikola Tesla organizuje ekskurziju u Bawu Mori za svoje klijente, dobrovoqce, radnike, ~lanove, donatore i pokroviteqe.
RASPORED I DETAQI PUTA U BAWU MORI
Polazak: 18. (utorak) februara 2025. u 10.00 ~asova ispred Palm Plaza u Dandenongu, a za one koji `ive u zapadnim predgra|ima polazak je u 11.00 ~asova ispred na{e kancelarije u St. Albansu.
Povratak: 10. marta 2025. oko 18 ~asova.
Cena putovawa, sme{taj i 6 ve~era ko{ta samo, $1300.00 dolara po osobi. Ostale obroke, morate obezbediti sami, ima mogu}nosti da kuvate u Motelu. Broj mesta je ograni~en, uplatu je potrebno izvr{iti najkasnije do 14. februara 2025. godine.
DVA PRENO]I[TA, NA POLA PUTA, JEDNO U ODLASKU I JEDNO U POVRATKU. NAKNADNO BI]ETE OBAVE[TENI O MESTU.
Dolazak u Mori je slede}eg dana, 19. februara 2025. oko 18.00 ~asova.
Putovawe je mini autobusom i putni~kim kolima. Sme{taj je u sobama gde mogu da spavaju dva lica, bra~ni krevet za dva lica ,,Mori Spa Motor Inn” (Moree Spa Motor Inn). vlasnici @eqane i Milovana Miki Cikota i familija.
Morate nominovati va{eg partnera za sme{taj u sobi.
18.40 Izviwewe-Mila Hr`ewak
18.45 Uvod-peva~ka grupa Prelo 19.00 Ve~era
Uplatu od $ 1300.00 mo`ete izvr{iti u kancelarijama u St. Albansu i Dandenongu, mesta su ograni~ena. Kada imamo pun broj ne}emo primati uplate.
Oni koji imaju, opravdane razloge za ne odlazak, uplata }e biti vra}ena.
Namena putovawa je odmor u bawi Mori. U taj odmor ukqu~ene su i glavne aktivnosti: kupawe u toplim bazenima, obilazak grada Mori i okoline, prirodne lepote, pecawe i drugih znamenitosti u tom delu Australije.
CENA JE 1300.00 DOLARA U [TA JE UKQU^EN PREVOZ, 20 PRENO]I[TA I 6 VE^ERA-DVE U RESTORANU PO VA[EM IZBORU.
Dana 30. 01. 2025. Milan Puali} -direktor
Feqton (4)
GOSPODIN PREDSEDNIK
Pi{e: Marko Lopu{ina
Legenda o @eqku Ra`natovi}u je toliko sna`na i danas ~etvrt veka od wegovog ubistva u Beogradu da mnogi Srbi misle da Arkan nije mrtav
Kada se rat u Bosni i Hercegovini i rat sa Hrvatskom okon~ao Dejtonskim sporazumom 1995. godine @eqko Ra`natovi} skida uniformu komandanta Garde i svoj narodni lik @eqko Ra`natovi} gradi u Beogradu i u Pri{tini kao predsednik Stranke srpskog jedinstva. A za to mu je bilo potrebno da bude miran, obi~an i normalan gra|anin Srbije i Beograda. Na emotivnom planu tih devedesetih godina Ra`natovi} je sve vi{e odsustvovao u `ivotu svoje supruge Natalije Martinovi} i dece, dok je istovremeno jedan “cvetak zanovetak”, mlada peva~ica folk pesama Svetlana Veli~kovi} trpela zbog Arkana emotivni naboj.
Prvi put je Ceca videla Arkanovu sliku u jednom magazinu, i tada je ve} po`elela da se uda za wega jer je bila sigurna da je "ugledala ~oveka svog `ivota". @eqa da ga upozna uskoro joj se i ispunila. - Upoznao nas je Oliver Mandi} na jednom doga|aju. Po{to je tada kru`ila izmi{qena pri~a da me je Arkan o{i{ao, @eqko mi je rekao: "Jesi li ti ta zvezda koju ja redovno {i{am?" Bila sam istraumirana, upla{ena. U{eprtqala sam se! Nastavili smo da se vi|amo, a ja sam ga prva poqubila! U @eqka se nisam zaqubila zbog wegove mo}i, ve} u wega kao ~oveka, u wegove qudske kvalitete, karakterne osobine, fizi~ki izgled... Mene interesuje neko ko }e uspeti emotivno da me pokrene i da me usre}i, a ne koliko je mo}an i koliki mu je bankovni ra~un - izjavila je peva~ica jednom prilikom.
Tajili su svoju qubav. Vi|ali su se u wegovim kancelarijama kod bioskopa “Partizan” na beogradskoj `elezni~koj stanici. Kada je Svetlana zatrudnela odlu~ili su da se ven~aju. Wihova svadba odr`ana je 19. februara 1995. u Beogradu. Bio je to veliki doga|aj za glavni grad i Beogra|ane.
Crkveno ven~awe obavqeno je u crkvi Svetog Arhangela Gavrila. Peva~ica je nosila belu ven~anicu sa duga~kim {lepom, a komandant uniformu srpskog oficira sa velikim krstom oko vrata. Svetske medijske agencije, izme|u ostalih, CNN i BBC, pratili su Arkanovo ven~awe sa Cecom. Za wih je to bila srpska svadba veka u Beogradu.
Bra~ni par Ra`natovi} `iveo je u velikoj ku}i na Top~iderskom brdu kod stadiona “Crvene zvezde”. U decembru 1996. rodio se wihov sin Veqko Ra`natovi}, a dve godine kasnije, u maju 1998. godine wihova }erka Anastasija.
- Ja sam wega zvala Bucko, on mene Cecko. Nudio mi je sigurnost kakvu `ene vole. Hvalio se da sam ga uhvatila na slatki{e, kupuju}i mu ~okolade. Ne, Arkan je meni kupovao ~okolade. Upoznala sam jedno sasvim druga~ije bi}e od onog kako sam ga zami{qala. Arkan jeste strog, ali samo prema vojsci. Sasvim je druga~iji ~ovek u privatnom `ivotu, on je jedna dobrica - go-
vorila je svojevremeno Svetlana Ra`natovi}.
I dok je Ceca gajila svoju peva~ku karijeru, Arkan se upustio u fudbalski biznis. Postao je gospodin Predsednik. Vodio je FK “Pri{tina” i wegove navija~e, a potom je u Beogradu postao vlasnik “FK “Obili}”. Ra`natovi}, koji je u mladosti zavr{io sredwu i potom Vi{u ugostiteqsku {kolu, sada je diplomirao i na Vi{oj trenerskoj u Novom Sadu na temu "Priprema igra~a za utakmicu".
Od trenutka kada je zvani~no beogradski poslasti~ar po imenu @eqko Ra`natovi} Arkan, vlasnik FK "Obili}", do{ao u posed {ampionske titule 1997. godine i po~eo da `ari i pali u jugoslovenskom fudbalu, ugro`avaju}i monopol nekada vode}ih klubova, pre svega, “Partizana” i “Crvene zvezde”, za koju je oduvek navijao. - Re}i }u jednu istinu. Jugoslovenski fudbal uni{tili su “Crvena zvezda” i “Partizan”. Godinama su imali privilegije u fudbalskom su|ewu, da kupuju igra~e koje `ele - govorio je @eqko Ra`natovi}. Arkan je imao klub, a da se nikada nije aktivno bavio fudbalom.
Hrvati su pisali da je “Arkan srpski Bagzi Sigel, vo|a tifoza, najboqi prijateq svih perspektivnih kriminalaca, zet "nacionale", uzor omladine, reinkarnacija srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, poslanik, ministar, i napokon mag fudbalske taktike sa perspektivom da u|e u sportske uxbenike”.
Za Arkana se u balkanskim zemqama tvrdilo da mu je sedewe na klupi za rezervne igra~e “Obili}a” u stvari zaokru`ilo karijeru, jer je od kada zna za sebe bio neka vrsta "rezervnog igra~a" za sve prilike. Specifi~nom `ivotnom devizom sastojanoj u prostoj logici - ili me slu{aj ili }u ti j..... majku - stvorio je prakti~nu formulu za uspeh i strpqivo gradio harizmu `ive legende beogradskog asflata. Jugosloven-
ski dr~ni momci su ga iz samopo{tovawa i straha izme|u sebe zvali Glavowa. @eqko Ra`natovi} Arkan je doveden iz inostranstva kako bi napravio svoju navija~ku gardu. To je u~iweno iz dva razloga. Prvi – SPS i JUL nisu imali omladinu. Omladinu su imali Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq. @eqko je do{ao kao veliki navija~ “Crvene zvezde” da okupqa navija~e, postane wihov vo|a i da ih u~lawuje u SPS i JUL.
Zlobnici iz podzemqa tvrdili su da su Arkan i arkanovci “~istili” politi~ku scenu u Srbiji od novih idola omladine, koji su bili ~lanovi Vukove ili [e{eqove stranke. To nikada nije dokazano, niti je ikada u medijima takva teza obra|ivana.
Za{to ?
Tada krajem 20. i po~etkom 21. veka u Beogradu po~iwe medijsko predstavqawe qudi sa one strane zakona i wihovo pretvarawe u heroje. To nam se vratilo kroz tu idolatriju da su na{i mladi qudi, naro~ito oni koji su odrastali devedesetih, shvatili da je kriminal i `ivot sa mafijom najboqi biznis. Najboqe je po wima bilo biti s one strane zakona, da si o`ewen peva~icom, da ona pravi pare i da niko ne sme da ga pipne.
Pitawe je da li bi Ceca bila estradna diva da se nije udala za Arkana?
Svetlana Veli~kovi}, mlada pevaqka iz sela @itora|a ne bi bila to {to jeste –Ceca - da se nije udala za Arkana. Ta wihova svadba je bila najboqa medijska pri~a devedesetih godina na Balkanu. Crkva je pristala da se razvedeni ~ovek @eqko o`eni mladom devojkom Svetlanom. Pri~a se da je za to platio crkvi.
Arkan i Ceca su potom osnovali preduze}e “Ceca music”. [to je najva`nije Arkan je Cecu za{titio od nepravilnosti na estradi. Estrada je u to vreme bila nekontrolisani biznis.
Prodavale su se, na primer, Cecine
kasete po Nema~koj, tamo gde su `iveli i radili na{i gastarbajteri. Prodavali su ih uli~ni trgovci svega i sva~ega na tezgama u crkvenim portama i u sportskim halama, gde su odr`avani estradni koncerti. @eqko je znao da do|e i tim prodavcima kaseta ka`e: “To {to ste prodali Cecine kasete, te pare idu meni!”. Kad bi neko naru~io Cecinu pesmu u kafani, Arkan bi znao da ka`e: “E, sad to {to ti je Ceca pevala meni da plati{. " I niko nije smeo da ne poslu{a stra{nog Arkana.
Krajem devedesetih Interpol je Ra`natovi}a jo{ dr`ao na listi najtra`enijih li~nosti. Ova me|unarodna policija upozoravala je fudbalske {ampione Evrope da ne igraju me~eve sa FK “Obili}” u Beogradu, jer je wegov vlasnik “komandant Arkan”. Mnogi svetski velikani fudbala ustru~avali su se da li~no do|u Arkanu u goste.
Ameri~ka TV stanica za me|unarodni program CNN je oti{la korak daqe u otkrivawu “istine o Arkanu”. Reporterka Kristijana Amanpur uradila je polu~asovnu emisiju pod naslovom "Arkan", koja je u SAD najavqivana kao "dramati~no svedo~anstvo o jednoj nezavr{enoj epizodi rata na Balkanu". Odnosno o @eqku Ra`natovi}u koji se “nalazi na listi 12 najtra`enijih kriminalaca sa liste Interpola i ~ije su poternice za wim evidentirane u policijskim centralama 177 zemaqa”.
Kristijana Amanpur je povezala Slobodana Milo{evi}a i @eqka Ra`natovi} da bi izvela tezu “da su ratni zlo~ini Arkanovih paramilitarnih jedinica “Tigrova” protiv hrvatskog stanovni{tva u Vukovaru i Muslimana u Bijeqini bili, zapravo, u funkciji planirane dr`avne Milo{evi}eve politike koja se - kako je konstatovano tim povodom - vodila iz Beograda sa ciqem da se stvori etni~ki ~ist prostor za Veliku Srbiju”.
Dokazuju}i tezu da je Arkan bio samo komandant paravojne formacije srpskih vlasti, odnosno vojnik Slobodana Milo{evi}a, TV mre`a CNN pustila je u etar i izjavu Ri~arda Holbruka, koji je zvani~no @eqka Ra`natovi}a nazvao ubicom:
"Vi{e puta tokom dejtonskih pregovora upozoravao sam predsednika Milo{evi}a da na{e obave{tajne slu`be imaju dokaze da je @eqko Ra`natovi} ratni zlo~inac, kao i da odnosi koje on ima sa wim predstavqaju izazov wegovom me|unarodnom kredibilitetu. Milo{evi} je odbijao razgovor na tu temu... Arkan je ratni zlo~inac kome bi trebalo suditi u Hagu i nije mi jasno za{to protiv wega jo{ nije podignuta optu`nica" - izjavio je biv{i ameri~ki izaslanik Bila Klintona za biv{u Jugoslaviju u dokumentarnoj emisiji CNN o komandantu Srpske dobrovoqa~ke garde. @eqko Ra`natovi}, predsednik Stranke srpskog jedinstva odgovorio je 4. juna 1997. na te optu`be na konferenciji za novinare u Me|unarodnom pres centru. Ra`natovi} je do{ao u pratwi sina Mihajla, oficira Srpske dobrovoqa~ke garde, i \ovanija Di Stefana, biznismena koji se predstavio kao portparol Stranke srpskog jedinstva (SSJ) za inostranstvo. Kao dokaz svoje nevinosti, Ra`natovi} je podneo faksimil pisma koje je dobio od Kristijana Sartijea, portparola Tribunala, gde crno na belo pi{e da protiv wega nije podignuta optu`nica. Tom prilikom Ra`natovi} je, izme|u ostalog, rekao: - Optu`en sam, ali istovremeno i osu|en od CNN-a za navodne zlo~ine nad Hrvatima, muslimanima, pa i Srbima, bez prava na odbranu. Ova emisija je ura|ena amaterski, po nare|ewu, za kratko vreme. Pokazani su le{evi stradalih od bombardovawa, a ne od oru`ja. I{lo se na to da me SAD optu`e preko CNN-a. Ja sam od Kristijana [antijea iz OUN 27. maja dobio odgovor da se ime Ra`natovi} ne nalazi ni na jednoj listi okrivqenih za ratne zlo~ine. Kako sad CNN mene optu`uje kad OUN i Hag pismeno tvrde da mene nema na wihovoj listi. Ako CNN ima svoj zatvor, {to me ne zatvore? Ali da paze da Kristijana Amanpur ne bude slu~ajno sa mnom u zatvoru!
u slede}em
(Kraj
broju)
Svadba Svetlane Cece Veli~kovi} i @eqka Ra`natovi}a Arkana odr`ana je 19. februara 1995. u Beogradu
@eqko Ra`natovi} optu`en za ratne zlo~ine nikada nije izveden pred Me|unarodni krivi~ni sud. Likvidiran je sa dvojicom prijateqa u Beogradu 15. januara 2000. godine u foajeu hotela ”Interkontinental”
Kam~atka – poluostrvo na kraju sveta i zemqa vulkana, gejzira i medveda
Hodaju}i neraskr~enim prolazima i neutabanim stazama ledene, velike i mo}ne Rusije, na dalekom istoku sa~eka}e nas jedno ~udo u vidu poluostrva. Kao da postoji nezavisno od nama poznatog vremena i prostora. Prirodni izvori vrele vode stvorili su oko 120 gejzira, od kojih neki izbacuju vodene stubove ~ak i do 300 metara u visinu. Zbog svega navedenog, `iteqi ove prelepe zemqe prepune ekstremnih prilika i predela, nazivaju Kam~atku zemqom „vatre i leda“.
Poluostvo Kam~atka na ruskom Dalekom istoku isprepletano mre`om vulkana i gejzira jedno je od najdivnijih mesta na svetu. Kam~atka, ostrvo Karaginski i Komandirska ostrva sa~iwavaju Kam~atsku Pokrajinu, jednu od osam ruskih pokrajina, koji izme|u ostalih sa~iwavaju ruske federalne subjekte. U ovom kraju `ivi oko 402.500 stanovnika, od ~ega su ve}ina Rusi, ali ima i oko 13.000 Korjaka. Vi{e od pola stanovni{tva `ivi u mestima Petropavlovsk Kam~atski (192.028 stanovnika) i Jeqizovo (41.533).
Sve do 1990. poseta Kam~atki je strancima bila zabrawena, a gra|anima Rusije je trebala specijalna dozvola. Sada je Kam~atka otvorena za sve. Ovde }e vam se, kao retko gde na planeti, ~initi da otkrivate jedan sasvim nepoznat svet – doline i reke sa termalnim gejzirima, otvore vulkana duge po nekoliko kilometara i reqef koji se mewa posle svake vulkanske erupcije. Iako je Kam~atka otkrivena pre vi{e od 300 godina, o woj se do danas malo zna.
Ovu divnu zemqu otkrili su ruski kozaci pre vi{e od 300 godina, ali Rusi i danas o woj malo znaju. [to se ti~e stanovnika drugih zemaqa, ve}ina wih jednostavno nije ~ula ni{ta o Kam~atki. I ovo nije iznena|uju}e. U to vreme, kada je put do Kam~atke trajao vi{e od godinu dana, malo je bilo podvi`nika koji su bili spremni da odu na kraj sveta samo da bi o tome pri~ali drugim qudima. Izve{taji o retkim ekspedicijama stavqeni su u arhive, pojedina~ne geografske publikacije sakrivene su na policama biblioteka. Samo retki zapisi sa „kraja sveta“, mogli su da se prona|u u posebnim geografskim izdawima. Kam~atka je po veli~ini jednaka povr{ini Nema~ke, Austrije i [vajcarske zajedno i uvr{tena je na listu od 200 globalno zna~ajnih ekoregija koju je pripremio Svetski fond za divqe `ivotiwe. Vulkani, izvori i gejziri ove zemqe su jedinstveni prirodni i geografski fenomeni. Kombinacija ovako retkih pojava sa okolnim reqefom i vegetacijom stvara jedinstvene prirodne predele. Ali vulkani nisu jedino blago. Posebnost zemqe Kam~atke je posebnost trava, divqeg cve}a retke lepote, prozirnih jezera, naj~istijih planinskih vodopada i {uma. Samo na Kam~atki je sa~uvan jedinstveni fragment predglacijalnih ~etinarskih {uma – gaj graciozne jele. Na povr{ini od svega 19 hektara raste jela, kakve nema nigde na svetu.
Ovde mo`ete videti najvi{i vulkan Evroazije – Kqu~evskaja {opka, najve}eg mrkog medveda na svetu, reke sa naj~istijom vodom punom ribe, i jezera koja se pojavquju upravo u krateru vulkana i zadivquju svojim bojama.
Nijedna fotografija ne mo`e da do~ara svu lepotu svetski poznate fantasti~ne Doline gejzira ili lunarnih pejza`a vulkana Tolba~ik. Samo na Kam~atki je mogu}e spustiti se sa padina vulkana direktno u Tihi okean.
Za tri stotine godina, koliko je pro{lo od kada su ga otkrili ruski koza-
Svaki od vulkana Kam~atke je lep na svoj na~in. Na poluostrvu ih ima vi{e od tri stotine, a 29 ih je aktivnih. Vulkane Kam~atke UNESKO je uvrstio na svoju listu svetske prirodne ba{tine 1996. godine.
Turisti sa nevericom slu{aju kako `iteqi Petropavlovska Kam~atskog bez ikakvog straha govore o Korjakskom, Ava~inskom i Kozeqskom vulkanu koji se, kada je vedro, jasno vide iz svih delova glavnog grada poluostrva. Dva vulkana su jo{ uvek aktivna i povremeno „ka{qucaju” i „pu{e se“ na vrhovima, pa se u gradu osete blagi potresi.
ci, do poluostrva nije napravqen nijedan put: do Kam~atke se mo`e sti}i samo morskim ili vazdu{nim putem. Qudi odavde odlaze „na kopno” i vra}aju se „sa kopna”. Da, i sama Kam~atka je poput misteriozne zemqe koja se uzdigla iz okeanskih dubina i „privezala“ se za obalu pre stotinak hiqada godina. Ali, vezana za kopno, nikada se nije udala za wega.
Vulkani Kam~atke nisu toliko opasni: u se}awu qudi koji ovde `ive, nema toliko erupcija koje su mogle postati smrtonosne. Pa ipak, budu}i da ste blizu vulkana, te{ko je ubediti sebe da to nisu ni{ta drugo do geolo{ki objekti. Ti{ina pored vulkana je posebna ti{ina koja ispuwava du{u neshvatqivom kombinacijom strepwe i mira.
Na koju god stranu Kam~atke da krenete, morate se susresti sa tragovima medveda u snegu. Lov na medvede je povremeno dozvoqen za one najstrasnije lovce iz ~itavog sveta, ali to lova~ko zadovoqstvo koje traje desetak dana, ko{ta 9.000 dolara.
Na Kam~atki `ivi oko 15 hiqada mrkih medveda – ovo je 15 odsto medveda u Rusiji i 5 odsto svih medveda na svetu. Nema predela na na{oj planeti, gde se medvedi ose}aju tako lagodno, kao „svete krave“ u Indiji. Kao da znaju da su potpuno bezbedni od mnogih civilizacijskih neda}a, kojih, me|utim, nisu po{te|ena wihova sabra}a iz drugih delova sibirskih tajgi.
Veliki broj neverovatnih objekata ~uva rezervat prirode Kronotski, ali nijedan od wih ne mo`e se uporediti po svojoj jedinstvenosti sa Dolinom gejzira – neospornim svetskim ~udom, najdragocenijom prirodnom pojavom koju je ~ove~anstvo nasledilo.
Sada u Dolini ima vi{e od 15 velikih gejzira, postoje gejziri koji {iknu svakih 10-12 minuta, a postoje i oni koji eruptiraju svakih 4-5 sati. Oblaci pare, fontane kqu~ale vode, neverovatne boje padina po kojima te~e topla voda, zajedno sa bujnim zelenilom trava i drve}a, stvaraju o~aravaju}i spektakl.
Za Kam~atku se mo`e re}i da predstavqa izolovanu dr`avu na isto~noj ivici nepreglednog Sibira sa tri strane oivi~enu Tihim okeanom usidreno je poluostrvo Kam~atka.Wegovo kopno zajedno sa 56 Kurilskih ostrva toliko je daleko da ga ~ak i Rusi izbegavaju i pribojavaju ga se, a priroda koja ga krasi oduzima dah. Velika udaqenost od ostatka zemqe i surova klima (duge hladne zime i kratka o{tra leta sa izobiqem ki{e) koja vlada na Kam~atki uticala je da poluostrvo bude progla{eno najsurovijim delom velike Ruske dr`ave. Toliko je bilo nepopularno da se ~ak ni politi~ki zatvorenici nikada nisu slali onamo jer niko nije hteo da tamo `ivi i ~uva ih. Od malih nogu ruska deca su zastra{ivana Kam~atkom, a kada bi neko od wih zaslu`io kaznu u {koli bio bi poslat u posqedwu klupu dok bi ih drugari iz razreda nazivali „kam~acima“.
Petropavlovsk Kam~atski, najve}i grad na Kam~atki, sa oko 200.000 stanovnika
Dolina gejzira
Na Kam~atki ima vi{e od tri stotine vulkana, a 29 ih je aktivnih
Na Kam~atki `ivi oko 15 hiqada mrkih medveda
Netaknuto jezero, u grotlu vulkana
Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838
SLOVENA^KI MEDIJI PI[U:
Gra|ani iz Srbije
u posledwih nekoliko godina kupili vi{e od 4.000 nekretnina u Trstu!
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU
U Srbiji se ra|a sve mawe beba – pro{le godine istorijski minimum
MELBOURNE BRISBANE GEELONG
BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA)
U Srbiji je tokom pro{le godine ro|eno 60.813 beba, {to je 500 mawe nego prethodne godine. To je istorijski minimum, ka`u u Republi~kom zavodu za statistiku. Upozoravaju da svake godine postajemo sve starije dru{tvo.
Prvi pla~ pro{le godine za~uo se vi{e od 60.000 puta. Rekordna je bila 1950. godina, kada je ro|eno gotovo 200.000 beba. Sredinom 80-ih godina prvi put broj novoro|en~adi pao je ispod 100.000. Naredne decenije ovaj broj je nastavio da pada, do po~etka 2000-ih godina, kada je u Srbiji posledwi put do{lo do rasta broja beba, navodi RTS.
Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344 SYDNEY
„Ovo sada nije zna~ajan pad s obzirom na ~iwenicu da je razlika u broju `ena koje u~estvuju u reproduktivnom periodu 2023. u odnosu na 2022. godinu smawena za 17.000. Nama se osnova mnogo br`e smawuje nego {to je to pad broja `ivoro|enih. Starosna struktura stanovni{tva je poreme}ena, sve mawe ulazi generacija koja }e u jednom periodu predstavqati potencijal za ra|awe i rad“, navodi Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku.
SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
Dok srpski studenti ve} mesecima protestuju na ulicama, neke pristalice i saradnici predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a imaju druga~ije, mnogo sla|e brige, pi{e slovena~ki "Ve~er". Me|u wima je i biv{i ministar gra|evinarstva Goran Vesi} koji je, iako mu je pretila kazna do dvanaest godina zatvora, sada na slobodi i navodno se preselio u Trst u vilu vrednu 3,5 miliona evra, prenosi Ve~er.
Po svemu sude}i, kako prenosi Ve~er, Goran Vesi} nije jedini pripadnik srpske politi~ke elite koji je kupio ku}u u Trstu.
Jelena ]iri} Nikoli} sa portala Bebac ka`e da smawewe broja beba mo`e imati dugoro~ne posledice po ekonomski sistem.
„Posledice su uglavnom po ekonomski sistem. Mawi broj beba zna~i i mawi broj radnika, mawi broj poreskih obveznika, a samim tim ve}i broj izdr`avanih, odnosno starijih lica“, dodaje ]iri} Nikoli}eva.
Qudi sve kasnije donose odluku da osnuju porodicu. Statistika pokazuje da najvi{e `ena ra|a izme|u 30. i 34. godine.
„Mladi odla`u roditeqstvo zbog nesigurnosti — bilo da je u pitawu finansijska, politi~ka ili stambena nesigurnost. Nemaju mesto gde bi mogli da zasnivaju porodicu, to su neki od glavnih razloga. Drugi razlog jeste {to `elimo da osiguramo svoju karijeru, da zavr{imo {kolu, da zavr{imo fakultete, a nakon toga dobijemo posao koji bi nam omogu}io da izdr`avamo porodicu“, navodi ]iri} Nikoli}eva. I EVROPA PRED DEMOGRAFSKOM KRIZOM
Lo{a demografska situacija nije prisutna samo u Srbiji. Sa sli~nim problemom suo~avaju se gotovo sva savremena dru{tva.
„Cela Evropa se suo~ava sa tom ~iwenicom. Ta Evropa ipak poku{ava migracionom politikom delimi~no da ubla`i te negativne trendove, ali malo koja zemqa u Evropi ima pozitivan prirodni prira{taj“, ukazuje Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku.
Re{ewa, ka`u upu}eni, postoje kroz finansijski podsticaj dr`ave, koji nije presudan, ali je zna~ajan, kao i migracije.
„Tamo `ivi i Damir Zobenica, koji je tokom studentskih protesta tajno organizovao grupe qudi da glasno vre|aju opoziciju i suprotstavqaju se blokadama na protestima“, prenosi slovena~ki „Delo“ pisawe srpskih medija.
Kako daqe prenose, kriti~ari tvrde da elita prenosi imovinu sumwivog porekla u Italiju u turbulentnim vremenima tokom talasa protesta. Navodi se da se nekretnine kupuju i putem diplomatskih kontakata i registruju na imena ~lanova porodice.
Potpredsednica Srpske opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepi} nedavno je na dru{tvenoj mre`i „Iks“ poru~ila predsedniku Vu~i}u: „Ba{ si se pogubio @avucic ako misli{ da si Damira Zobenicu spasio tako {to si ga pustio da pobegne u Trst u svoju hacijendu! I povede i “brata” Sr|ana Kru`evi}a? I iznose ukradene pare?“. Srpskim novinarima, kako prenose ovi mediji, nije promaklo ni da je gradona~elnik Trsta Roberto Dipijaca po~etkom decembra pro{le godine do~ekao Maju Gojkovi}, koja je poznata kao Vu~i}eva bliska politi~ka saputnica iz vremena kada su zajedno bili ~lanovi Srpske ra-
dikalne stranke, a koja je, nakon brojnih istaknutih politi~kih funkcija, premijerka Vojvodine. Ona je, kako se navodi, oti{la u zvani~nu posetu Trstu „kako bi podstakla pribli`avawe Italije i Srbije na trgovinskom, poslovnom i politi~kom nivou u ciqu evropskih integracija“. Me|u politi~arima iz Vu~i}eve Srpske napredne stranke koji su kupili nekretnine u Trstu je i aktuelni gradona~elnik Beograda Aleksandar [api}. Balkanski istra`iva~ki medij BIRN je pre dve godine preneo da je 2018. godine, dok je bio predsednik op{tine Novi Beograd, politi~ar i nekada{wi vaterpolista kupio ve}u ku}u sa ba{tom i gara`om za 820.000
evra. Tada su istra`iva~ki mediji pisali i da [api} kupovinu imovine nije na vreme prijavio antikorupcijskom organu Srbije, {to je obavezno. Gradona~elnik Beograda je kriti~ki reagovao na te optu`be, tvrde}i da je stvar re{io ubrzo nakon kupovine, i tu`io ovaj portal za klevetu. Trst, ~iji je sastavni deo istorijski prisutna i brojnija srpska zajednica posledwih decenija, uvek je predstavqao „prirodnu kapiju“ odnosa Jugoslavije i Italije, a danas i Srbije i Italije, kako isti~u i srpski mediji. U gradu su gra|ani Srbije, kako se navodi, u posledwih nekoliko godina kupili vi{e od 4.000 nekretnina.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
I optu`eni za ru{ewe nadstre{nice Goran Vesi} se sku}io u Trstu
Vila gradona~elnika Beograda Aleksandra [api}a u Trstu
Sretewe – dan kad se sre}u zima i leto, istorija i dr`ava, senka i medved
Od 2002. godine, Srbija obele`ava Dan dr`avnosti 15. i 16. februara, u znak se}awa na dva va`na istorijska datuma.
Jedan je dan kada je na zboru u Ora{cu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a.
Drugi - dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvr|en prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kne`evine Srbije.
Iako se praznuju 15. i 16. februara, oba doga|aja su se desila na crkveni praznik Sretewe, po julijanskom kalendaru - 2. i 3. februara.
Julijanski kalendar je u 19. veku bio va`e}i kalendar u celoj dr`avi, a danas ga po{tuje samo Srpska pravoslavna crkva.
ZA[TO SU TI DOGA]AJI VA@NI?
Ustanak je ozna~avao „po~etak rata i sukob sa ogromnom imperijom, koji je nosio veliki rizik", ka`e istori~ar Milo{ Kovi}.
„Dono{ewe Sretewskog ustava je zna~ajno kao po~etak puta ka stvarawu demokratskog dru{tva i dr`ave", ka`e Kovi}.
Ako bi morao da se opredeli koji je od dva doga|aja istorijski va`niji, Kovi} bi rekao - 1804. godina.
„Tad su mnogo ozbiqnije stvari bile u igri. To je po~etak ratova za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, a i to je prvi takav ustanak na Balkanu", isti~e Kovi}.
Mada je to i posledica geografskog polo`aja - teritorija Srbije nalazila se na obodu Osmanskog carstva.
Kakav je wihov uticaj na modernu Srbiju?
Od Prvog srpskog ustanka pa tokom narednih 100 godina, Srbi su pro{li put koji su neke druge zemqe prolazile vekovima - osloba|awe od strane vlasti, a i izgradwa unutra{wih institucija - dr`ave, vojske, kulture.
KAKO JE SVE PO^ELO?
Povod za izbijawe Prvog srpskog ustanka bio je jawi~arski zulum nametnut u Beogradskom pa{aluku i se~a knezova - kada su Turci poubijali brojne ugledne gra|ane tada{we Srbije.
Pre`ivele narodne vo|e okupile su se u [umadiji, u Ora{cu na Sretewe 1804. godine, na mestu poznatom kao Mari}evi}a jaruga.
Posle sloma ustanka i nagodbe novog srpskog kneza Milo{a Obrenovi}a sa turskim vlastima, i samo pomiwawe Kara|or|evog imena ni pred wim ni pred Turcima nije bilo ba{ uputno, pisao je novinar Vremena Neboj{a Gruji~i}. Kara|or|e je ubijen po nare|ewu samog Milo{a, a wegova glava poslata sultanu u Istanbul.
„Zabele`eno je da je Prvi srpski ustanak potcewiva~ki nazivao 'Kara|or|evom razmiricom', a samog Crnog \or|a 'zveroobraznim vo|om'. Na pitawe ko je ubio Kara|or|a, Milo{ je znao da ka`e 'ubila ga suza narodna', aludiraju}i na ~iwenicu da je Kara|or|e u kriti~nom momentu Ustanka 1813. napustio zemqu", pi{e Gruji~i}.
I, zaista, nije sa~uvana pisana istorijska gra|a o Prvom srpskom ustanku.
Prvi pisani dokumenti o po~etku revolucije u Srbiji objavquju se tek krajem 19. veka, „i to daleko od Srbije i pod budnim Milo{evim okom".
„Knez je Vuku Karaxi}u pretio da }e ga goniti `kod svije evropejskije dvorova` ukoliko bi pohvalno pisao o Crnom \or|iju", pisao je Gruji~i}.
MODERNI LIBERALNI USTAV
„Stanislav Vinaver je rekao da je ustanak po~etak borbe za qudska prava, jer su oni branili `ivote, imovinu i ~ast od samovoqe dahija", navodi Kovi}.
Dahije su bili odmetnici od turskog sultana koje niko nije kontrolisao.
Kao va`an doprinos Kara|or|a napomiwe i davawe seqacima vlasni{tva nad malim posedima.
„Kara|or|e je podelio zemqu seqacima i to je Milo{evom potvrdom postala dr`ava slobodnih seqaka. U to vreme, u Americi i daqe postoji ropstvo, a u Rusiji je kmetski sistem", obja{wava Kovi}.
Sva ova prava bila su sadr`ana u Ustavu koji je donet na Sretewskoj skup{tini 1835.
Tvorac ovog dokumenta bio je novinar, politi~ar i diplomata Dimitrije Davidovi}. Pisao ga je po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Ovo je prvi srpski ustav - u wemu su izra`ene potrebe srpskog dru{tva: nacionalna emancipacija, razbijawe feudalnih ustanova i autokratske vladavine.
Ipak, takozvani Sretewski ustav izazvao je negodovawe velikih sila - Austrije, Turske i Rusije, zbog ~ega je ubrzo suspendovan.
KO JE BIO
DIMITRIJE DAVIDOVI]?
Ro|en u Zemunu, tada{woj Habzbur{koj monarhiji, Davidovi} je oti{ao u Be~ na studije medicine. Ubrzo je, me|utim, odustao i zajedno sa Dimitrijem Fru{i}em pokrenuo Novine serbske 1813. godine.
List je izlazio narednih osam godina i danas se smatra zna~ajnim za razvoj srpskog novinarstva.
U Be~u je Davidovi} pokrenuo i kwi`evni list Zabavnik.
Pritisnut finansijskim problemima i ume{an u politi~ke razmirice, Davidovi} se 1821. godine vratio u Srbiju.
Imenovan je za sekretara kneza Milo{a Obrenovi}a, a izme|u 1830. i 1835. godine je kao diplomata u Cari-
gradu radio na re{ewu pitawa srpske autonomije.
Godine 1834. postao je pope~iteq - ministar, a godinu dana kasnije pi{e najvi{i dr`avni pravni akt.
Ali i Davidovi}a i ustav sa~ekala je ista sudbina.
Ustav je ukinut, a Davidovi} ubrzo smewen sa svih dr`avnih polo`aja.
Umro je u Smederevu 1838. godine.
Vest o wegovoj smrti nisu objavile „Novine serbske". Tada{wi urednik Dimitrije Isailovi} je tako odlu~io, pretpostavqa se, iz straha od kneza Milo{a.
[TA JE, IZME\U OSTALOG, PISALO U USTAVU?
l Serbija je nerazdjelno, i u pravqeniju svom nezavisimo Kwa`estvo po priznaniju Sultana MAHMUDA Drugoga, i Imperatora NIKOLAJA Prvoga.
l Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmaweg do najve}eg.
l Niko u Serbiji ne mo`e se ni goniti ni zatvoriti, razvje po propisu zakona, i ot zakone i prirodne vlasti.
l Niko u Serbiji da ne stoji vi{e ot tri dana u zatvoru, a da mu se ne javi krivica, za koju je zatvoren, i da se ne uzme na ispit.
l Niko u Serbiji ne mo`e kazwen biti, ve} po zakonu i po presudi nadle`noga suda.
l Komu se jedan put sudilo ve} za kakvu krivicu, pak je po presudi sudejskoj kazwen i otpu{ten, ili na|en da nije kriv, onomu nemo`ese po drugi put suditi za istu krivicu.
l Svakomu gra|aninu Srbskomu otvoren je put k svim ~inovima u Serbiji, kako se samo na|e, daje sposoban i dostojan k wima. Pri jednakoj sposobnosti predpostavqase Srbin stranomu.
l Svaki Srbin ima pravo birati na~in `ivqewa svog po svojoj voqi, samo koji nije na ob{tenarodnu {tetu.
l Kako rob stupi na Srbsku zemqu, ot onoga ~asa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u wu pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.
l Imawe svakog Srbina, bilo kakvo mu drago, jest neprikosnoveno. Ko se pokusi, dirnuti u tu|e dobro i imawe, ili prisvajati ga, ili okrwiti, onaj }e se smatrati za naru{iteqa ob{tenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i ot kud mu drago.
l Svaki Srbin du`an je pla}ati svake godine zakonom otre|eni danak, ot koga se nikoneoslobo|ava, i priticati k ob{tinskim potrebama pri gra|ewu mostova i kr~ewu drumov
l Nikakav ~inovnik ne smje voditi tr-
govine, il' raditi zanata sam i pod svojim imenom.
l Tako zakqu~eno i zakletvom sviju podpisani i sve Sretenske Skup{tine podtvr|eno uKragujevcu Tre}ega Fevruarija iqade osam stotina i trideset pete godine ot Ro`destva Hristova. Izvor: Sretewski ustav
BURNE OKRUGLE GODI[WICE Prvi srpski ustanak i Kara|or|e vratili su se na pozornicu tek sa povratkom Kara|or|evi}a na vlast - posle Majskog prevrata 1903. godine.
Tada je dinastija Obrenovi} svrgnuta sa vlasti ubistvom kraqa Aleksandra i kraqice Drage.
To se poklopilo sa proslavom stogodi{wice Prvog srpskog ustanka - koju }e obele`iti Kara|or|ev unuk na ~elu dr`ave - kraq Petar Kara|or|evi}.
I 150. godi{wica ustanka poklopila se sa burnim politi~kim de{avawima Obele`ena je neposredno nakon smene Milovana \ilasa, prvog disidenta Titove Jugoslavije, u januaru 1954. godine. U to vreme se na Kara|or|ev ustanak gledalo kroz prizmu komunizma - govorilo se o socijalnoj dimenziji Ustanka, o otporu okupatoru, o doga|aju koji je bio bur`oasko-demokratska revolucija, pisao je Gruji~i}.
Centralnoj sve~anoj akademiji su prisustvovali svi najvi{i partijski i dr`avni funkcioneri predvo|eni Josipom Brozom Titom, me|u kojima i potpredsednici SIV-a Edvard Kardeq i Aleksandar Rankovi}, kao i ~lanovi generaliteta i predstavnici Crkve.
Ta praksa nije u potpunosti izostala ni u 21. veku.
Dvestota godi{wica od po~etka Prvog srpskog ustanka organizovana je 2004. na najvi{em dr`avnom nivou, a u Odboru za proslavu sedeli su zajedno, izme|u ostalih, ideolo{ki udaqeni Dobrica ]osi} i Latinka Perovi}.
Imaju}i u vidu zna~aj ustava i Kara|or|eve bune, Kovi} smatra da je ovaj datum zgodno odabran za dr`avni praznik. „Sretewe je sre}no uzeto za praznik, ali nije jasno za{to je to nazvano Danom dr`avnosti kada je to po~etak oslobo|ewa naroda.
„Dr`avnost je nejasan pojam, a slobodasvi znaju {ta je. Kqu~na re~ bi tu trebalo da bude sloboda", zakqu~uje Kovi}.
[TA JE PRAZNIK SRETEWE?
Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretewe Gospodwe. Praznik se obele`ava 40 dana posle Bo`i}a u znak se}awa na doga|aj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram. U narodu postoji verovawe da se na Sretewe sre}u zima i leto. Ako tada osvane sun~an dan, a medvedi upla{eni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da }e zima potrajati jo{ {est nedeqa.
Dr`avne zastave ispred Narodne Skup{tine vijori se na dr`avni praznik i tokom zasedawa
Bista Dimitrija Davidovi}a u Zemunu
PRVI PUT U ISTORIJI:
Glumci pozori{ta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrewaninu obustavqaju rad i stupaju u sedmodnevni {trajk
Glumci pozori{ta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrewaninu doneli su odluku da obustave rade i stupe u sedmodnevni {trajk.
Gluma~ki ansambli beogradskih pozori{ta – Narodnog pozori{ta u Beogradu, Pozori{ta Ateqea 212, Beogradskog dramskog pozori{ta, Pozori{ta „Bo{ko Buha”, Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}”, Pozori{ta na Terazijama, Jugoslovenskog dramskog pozori{ta kao i Drama Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, zaposleni Pozori{ta mladih, Novi Sad, ve}ina kolektiva Novosadskog pozori{ta/ Újvidéki Színház, ansambl Narodnog pozori{ta Sombor i Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” u Zrewaninu jedinstveni su u stavu da je neophodno da obustave rad i u|u u sedmodnevni {trajk. Vest o sedmodnevnom {trajku u pozori{tima objavili su mnogi glumci.
„Po prvi put u istoriji srpskih pozori{ta odlu~ujemo se na ovakav ~in, prihvataju}i poziv studenata na borbu za rad institucija i odgovoran odnos prema sopstvenoj delatnosti, svesni da ve} decenijama prisustvujemo uru{avawu svih, pa i kulturnih institucija ovog dru{tva. Studenti su nas podsetili na odgovornost i ohrabrili na samoorganizovawe kako bismo, unutar svojih struka i institucija u kojima radimo, zapo~eli aktivno u~e{}e u kreirawu boqeg dru{tva“, navodi se u saop{tewu.
Dodaje se da izra`avaju punu solidarnost sa studentima i bezuslovno podr`avaju sve wihove zahteve.
„Wihova borba za pravdu, bezbednost, pravo na slobodno izra`avawe i dostojanstven `ivot je borba svih nas. Pru`amo apsolutnu podr{ku i svim gra|anima koji veruju da ova na{a zemqa mo`e biti sre}nije i pravednije mesto. Znamo da je na{a publika me|u wima. Pozori{te je `ivo samo onda kada je deo zajednice. Zato napu{tamo scenu i pridru`ujemo se onima koji tra`e promenu. Pozori{te je mesto istine, slobode i empatije, a mesecima ve}, istina, sloboda i empatija stoje na blokadama fakulteta i protestima {irom Srbije“, zakqu~uje se u saop{tewu koje Mihailovi} podelio na Instagramu.
Studenti iz
Ni{a i Beograda
krenuli
pe{ice za
Kragujevac,
gde }e se u subotu sliti studenti i gra|ani iz cele Srbije na protestu "Sretnimo se na Sretewe"
Neformalna grupa studenata iz Ni{a je krenula ka Kragujevcu, gde }e se susresti sa studentima iz cele Srbije. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu ispred Ministarstva prosvete odr`ali su javni ~as "Dr`imo vam lekciju-protest za obrazovawe".
Vi{e od 100 studenata ispred Farmaceutskog fakulteta u Beogradu krenulo je put dug 140 kilometara, ka Kragujevcu. Put }e trajati ~etiri dana.
Iva Stefanovi} sa Pravnog fakluteta, koja je ve} pe{a~ila od Beograda do Novog Sada, ka`e da je ovo ve}i izazov, ali i ve}e uzbu|ewe.
"Sre}ni smo, jedva ~ekamo da po~nemo sa {etwom", ka`e ona. Svi studenti imaju velike ran~eve i torbe. "Opremqeni smo, sre}a, torbe ne nosimo sa sobom. Imamo kombije koji su opremqeni i do~ekuju nas na
slede}em stajali{tu". "Sigurna sam da treba da verujemo u sebe i qude oko sebe i da }emo sto posto istrajati", poru~uje. Nenad Paunovi}, student FON-a ka`e da je spreman za put. "Pod euforijom sam... Meni je ovo zaista sve jako uzbudqivo. Mislim da je ovo zna~ajan veliki poduhvat za studente, a tako|e i
Studenti iz Ni{a pred polazak za Kragujevac
za gra|ane, jer su jako motivisani da nam pomognu, da nam donesu hranu, pi}e... Bi}e ovo jedno jako veliko uzbudqivo putovawe", ka`e Nenad. On o~ekuje da }e ka Kragujevcu krenuti dosta studenata. "Ne znam ta~nu brojku, ali mislim da ima oko 300 do 400 qudi".
STUDENTI IZ NI[A NA MINUS [EST KRENULI NA 150 KM DUG PUT: „MOTIV – DA DOBIJEMO ODGOVORE, O^EKUJEMO ODGOVORNOST“
Studenti iz Ni{a su na temperaturi od minus {est krenuli pe{ice u Kragujevac, gde }e u subotu biti odr`an veliki protest "Sretnimo se na Sretewe". Ka Kragujevcu su krenuli i Novosa|ani, koji su dan ranije po~eli trka~ku {tafetu, a iz Beograda }e {etwom nastaviti do svog ciqa, zajedno sa beogradskim kolegama.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) je kao manipulacije i „la`ne pri~e“ odbacila navode u pojedinim medijima i na dru{tvenim mre`ama da je nekada{wi patrijarh Pavle podr`ao „i u~estvovao“ u opozicionim protestima 1991. godine u Beogradu.
U saop{tewu SPC se ocewuje da je emitovawem skra}enog snimka wegovog govora u~esnicima protesta kod Terazijske ~esme 11. marta 1991. godine, „zloupotrebqena li~nost“ dugogodi{weg patrijarha „u nameri da se stvori smutwa u narodu“.
„Svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slu{ao wegove propovedi, ~itao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, na `alost, retke emisije koje su sa wim snimqene, zna da je bilo kakav pa i najbla`i politi~ki anga`man bio apsolutno nemogu} u wegovom slu~aju“, pi{e u saop{tewu.
Navodi se da je patrijarh Pavle bio „iskqu~ivo i samo
~ovek Jevan|eqa Hristovog“ i da je „svaka wegova re~ poticala iz Jevan|eqa i vodila k wemu“.
„Usled
pristalice opozicije i studenti razi|u, po{to je bio upozoren da postoji opasnost da se u~esnici
paralelnog prore`imskog skupa na U{}u spremaju da se sukobe s wima. Poglavar SPC je tada samo i jedino `eleo da spre~i da padne bratska krv, da udari Srbin na Srbina, i da se po ko zna koji put ponovi tragi~ni usud na{e uzajamno zava|ene nacionalne istorije“, pi{e u saop{tewu. SPC je navela da u „medijskim zloupotrebama“ re~i nekada{weg patrijarha „danas u~estvuju i oni koji su protiv wega intenzivno radili i u pro{losti, glasno, i naravno opet medijski, zahtevaju}i da on odstupi sa trona Svetog Save“. „Na kraju treba podsetiti i da je 1997. godine, posle tridesetodnevne blokade centra prestonice, patrijarh Pavle predvodio litiju koja je, prolaze}i kroz Kolar~evu ulicu, omogu}ila da na miran na~in, bez nasiqa i krvoproli}a, policijski kordon i opozicija, saglasno odstupe sa svojih pozicija i mesto ustupe litiji i molitvi za mir i jedinstvo naroda“, stoji u saop{tewu.
toga i vo|en time, patrijarh Pavle je na Terazije do{ao da apeluje i zamoli da se
Patrijarh Pavle na ~elu protesta 27. 1. 1997.
Studenti iz Beograda na putu od 140 kilometara do Kragujevca
BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (9)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
KAMUFLIRANE ZGRADE NACISTA U ARGENTINI:
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi} DOGODILO SE NA DANA[WI
U izve{taju Vazduhoplovne slu`be, koji je pripremio viceadmiral Luis Hulio Peres, objavqeno je da je nakon Peronovog pada, grupa Hrvatske zajednice poku{ala da opstane, i potra`ila uto~i{te u Boliviji i Paragvaju.
Viceadmiral je bio veoma dobro obave{ten o onome {to govori, uzev{i u obzir da je Paveli} 16. oktobra 1956. godine, nakon skandala zbog optu`bi koje su privukle medijsku pa`wu, a shodno tvrdwama MUP-a, tra`io potvrdu o sopstvenom uzornom gra|anskom `ivotu, da bi mogao putovati u Urugvaj, Paragvaj, Brazil i Boliviju.
Izve{taji Vazduhoplovne slu`be dokazuju da nisu verovali u Paveli}evu nevinost, kao ni u nevinost wegovih usta{kih sadrugova.
Oktobra 1956, glavni komandant i {ef Obave{tajne slu`be Nacionalne `andarmerije, Oskar ]avari, poslao je dopis direktoru za koordinaciju policijskih snaga, obave{tavaju}i ga o rezultatu istrage, u vezi sa dopisom 5 br. 391/56, povodom dokumenta koji je hrvatska zajednica putem Hrvatskog domobrana dostavila privremenom predsedniku nacije, a kojim su zahtevali objavqivawe izjave u kojoj se pori~e anga`ovawe i u~e{}e ove zajednice u aktivnostima biv{eg Nacionalnooslobodila~kog saveza i Peronovog svrgnutog re`ima. U navedenom dopisu ]avari je naveo da su u oktobru i novembru 1955, odre|ene novine objavile ~lanke u kojima se hrvatski vo|a Ante Paveli} i pripadnici Hrvatske zajednice pojavquju u dosluhu sa svrgnutim re`imom i povezuju sa teroristi~kim i zlo~ina~kim delovawem, optu`be od kojih su se Hrvati branili putem letaka i telegrama koji su uputili predsedniku.
Kratak zakqu~ak do kog je @andarmerija do{la u ovom dopisu, kao rezultat istrage - pritom nije iznela nijedan dokaz za navedene zakqu~ke - jeste da su razlike nastale na {tetu Hrvatske zajednice koju je zastupao Ante Paveli} poticale od istorijskih
Sabesednici Milo Krivokapi} i Blagoje Jovovi} 1954, Foto Iz kwige "Srpski heroj u vu~joj jazbini"
razmimoila`ewa nastalih u Evropi, kao posledica srpsko-hrvatsko-jugoslovenskog sukoba.
Nadaqe, u tom zakqu~ku stoji da se nijedna od optu`bi nametnutih Paveli}u nije mogla dokazati, i kona~no, da Hrvatska zajednica nije ni na koji na~in mogla biti povezana sa peronisti~kom vladom i biv{im Oslobodila~kim savezom.
Kona~no, i u kratkom roku, Hrvatski domobran je zahtevao da se putem dopisa izda obave{tewe koje bi ih oslobodilo brojnih optu`bi za terorizam za koji su ih u Argentini teretili, a po wihovom zahtevu je preko svog {efa Obave{tajne slu`be @andarmerija podnela jedan dopis koji je sadr`ao sve ta~ke koje je pomenuta hrvatska organizacija tra`ila da se objave. Zakqu~ak Nacionalne `andarmerije bio je potpuno isti kao i Vran~i}ev u pismu koje je 28. jula 1956. uputio predsedniku Republike, naro~ito zbog toga {to su na gotovo identi~an na~in izneli poreklo optu`bi protiv Hrvata. I Vran~i} i Nacionalna `andarmerija tvrdili su da su one proiza{le iz istorijskih mimoila`ewa izme|u Hrvata i Srba, zbog politi~kih osveta, nevezano za doga|aje u Republici Argentini, a kasnije su ovi razlozi preslikani u doma-
}u i me|unarodnu {tampu. Ovaj zakqu~ak podriva i omalova`ava ozbiqan rad i istragu lokalne i me|unarodne {tampe, rad kao {to je onaj biv{eg poslanika Santandera, u vezi sa teroristi~kim aktivnostima nacista u Argentini, pa ~ak i Istra`ne komisije o antiargentinskim aktivnostima za koje su nekoliko godina ranije, u junu 1941, u Domu narodnih poslanika tra`ili da se istra`e delovawa pojedina~nih osoba i institucija koje zastupaju ideologiju suprotnu republikanskoj u zemqi. Jo{ jednom, bezbednosni organ argentinske dr`ave kao da je bio podre|en nare|ewima Paveli}a i wegovih usta{a. Dana 11. decembra 2023. od argentinske Nacionalne `andarmerije zatra`ila sam informacije o tome da li u svom istorijskom arhivu imaju dosijee, presude, bele{ke, postupawa, dopise, poruke poslate preko teleprintera itd. u vezi sa Antom Paveli}em, iz perioda 1948-1957. godine. Namera je bila da se postupawa i istrage koje je obavila @andarmerija mogu pro~itati kako bi se mogao izvu}i zakqu~ak, kako je to u svom izve{taju od 1956. ona i uradila, obja{wavaju}i da su Paveli} i wegove usta{e bile nevine za sve optu`be koje su im se stavqale na teret u Argentini. Odgovor koji
OSLOBA\AWE ANTA PAVELI]A
Kao rezultat pritiska javnog mjewa, brojnih optu`bi i istraga koje je sprovela vlada argentinskog predsednika Aramburua, Antu Paveli}a je 1956. godine policija privela na nekoliko sati, a wegova ku}a u vrtnom gradu Lomas del Palomar je pretresena. Ovo je novinarima ispri~ala Paveli}eva }erka Vi{wa u jednoj od svojih izjava, u vreme atentata na wenog oca, aprila 1957. Uvi|aj je vodio kapetan Molinari, a po{to niko nije prona{ao dokaze, Paveli} je oslobo|en.
je Nacionalna `andarmerija dostavila, 21. decembra 2023, u Buenos Ajresu, bio je slede}i:
„U vezi sa Va{im zahtevom, stavqam Vam na znawe da je odgovaraju}im hijerarhijskim putem Uprava postupila u ciqu da Vas obavesti o navedenom pitawu, i to tako {to je izdala izve{taj u kom se u jednom wegovom delu navodi da 'nisu prona|eni zapisi u vezi sa izvr{enim proverama".
Vrtni grad Lomas del Palomar bio je projekat Eriha Zejena, na osnovu ideje koju je doneo iz Evrope, a koja se zasnivala na drugim vrtnim gradovima izgra|enim u Nema~koj i Engleskoj. Ovu ideju preuzeo je od Ebenezera Hauarda, koji je izgradio model predgra|a po~etkom veka. Prema Hauardu, to je morao biti idealan grad pogodan za razvoj pojedinca, u skladnoj ravnote`i izme|u prirode i urbanizacije.
Ba{ kao i model koji je Hauard kreirao, Zejen je osmislio vrtni grad Lomas del Palomar, zasnovan na jednom centralnom delu grada, sa kulturnim centrima i prodavnicama, koji bi imao uspostavqenu komunikaciju sa jezgrima stanovawa. Ovaj grad se razlikovao od svih drugih gradova velikog Buenos Ajresa, po visokom drve}u, dobro isplaniranim prodavnicama i trgovima, sa brvnarama u kalifornijskom stilu.
Wihovi bunkeri su bili vidqivi, a wihove ku}e su bile kamuflirane me|u ku}ama ostalih stanovnika. ^ini se da je slu~ajnost htela da, kao i u Hitlerovom {tabu, postoji vazdu{na baza u blizini Paveli}evog skloni{ta u Vrtnom gradu. Kako Zejen pri~a u svojim memoarima, vrtni grad Lomas del Palomar imao je sopstvene zalihe za snabdevawe, centralni objekat za snabdevawe vodom, pa ~ak i fabriku cigli za izgradwu ku}a.
l U slede}em broju: Skloni{ta ratnih zlo~inaca izbrisana sa mape, kao da nikada nisu postojala
1199. U Hilandaru umro Stefan Nemawa, rodona~elnik dinastije Nemawi}a, koja je vladala Srbijom 200 godina. Veliki `upan od 1166, postavio osnove dr`avne samostalnosti Srbije i wene politi~ke mo}i. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana, kasnije prvog srpskog kraqa Stefana Prvoven~anog, i zamona{io se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Miroto~ivog, prvog sveca iz loze Nemawi}a.
1668. Sporazumom iz Lisabona [panija priznala nezavisnost Portugala.
1787. Umro dubrova~ki matemati~ar, fizi~ar, astronom, filozof i diplomata Ru|er Bo{kovi}, osniva~ i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Opti~kog instituta francuske mornarice, jedan od najve}ih nau~nika svog doba.
1945. Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpe{tu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nema~kih vojnika.
1945. Ameri~ki i britanski avioni u Drugom svetskom ratu po~eli bombardovawe nema~kog grada Drezdena. Grad tokom dva dana bombardovawa razoren, a veruje se da je poginulo oko 135.000 qudi.
1974. Umro slikar Petar Lubarda, jedan od najzna~ajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika XX veka.
1975. Kiparski Turci u severnom delu ostrva, koje je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu dr`avu Kipar" i formirali ustavotvornu skup{tinu. Za prvog predsednika skup{tine izabran vo|a kiparskih Turaka Rauf Denkta{.
1991. Ameri~ki bombarderi razorili skloni{te u Bagdadu identifikovano kao vojni polo`aj, a u kom su civili potra`ili spas od napada iz vazduha. Prema ira~kim izvorima, poginulo oko 500 qudi, me|u wima velik broj dece i `ena.
1999. U Beogradu sahrawen Peko Dap~evi}, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio na~elnik General{taba Jugoslovenske narodne armije, dr`avni funkcioner i diplomata.
2000. Papa Jovan Pavle II zatra`io opro{taj za sve grehove Rimokatoli~ke crkve u pro{losti, ukqu~uju}i odnos prema Jevrejima i jereticima.
2001. Amerikanka En Bankroft i Norve`anka Liv Arnesen postale prve `ene koje su na skijama pre{le Antarktik. Wihovo putovawe od 2.700 kilometara trajalo 90 dana.
2012. Umro je dugogodi{wi novinar, urednik i voditeq Radio-televizije Srbije Miloje Mi}a Orlovi}, upam}en i kao prvi voditeq Dnevnika na toj televiziji. Bio je autor brojnih reporta`a, intervjua, radio i TV emisija.
2016. Umro je fudbaler Slobodan Santra~, najboqi strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala sa 1.301 postignutim golom.
Crkve brvnare, spomenik izgra|en
du{om naroda
Onako male, one su goleme za srpsku duhovnost, jer su izra`avale i budile nadu u obnovu nemawi}ke dr`ave sa svim onim ktitorskim velikim zdawima, kamenim crkvama, manastirima… Taj san o obnovi u temeqima je crkve brvnare.
Ovako fotograf Stanko Kosti} "razume" predmet svog dugogodi{weg istra`ivawa, crkve brvnare koje je, posle prostora Srbije na umetni~ki jedinstven na~in zabele`io i arhivirao i na teritoriji Republike Srpske. O tome svedo~i izlo`ba "Crkve brvnare Republike Srpske –~uvari duhovnog `ivota i narodne samosvesti" nedavno otvorena u Galeriji SANU.
DRAGOCENI
^UVARI TRADICIJE
Ova izlo`ba predstavqa nastavak serijala istra`ivawa o srpskom narodnom graditeqstvu i dokumentovawa crkava brvnara na tlu Srbije zapo~et postavkom "Crkve brvnare – ~uvati tradicije".
Fotograf Kosti} otkriva za Sputwik da se jo{ u ranom detiwstvu susreo sa ovim drvenim gra|evinama, u dolini Mlave gde je odrastao, ali i u selu Javorani kod Bawaluke, rodnom mestu wegove majke.
"U selu odakle je moja majka
nalazi se jedna od najstarijih crkava brvnara, moje prve impresije vezane su za wu. Tada je sve po~elo. Kroz istra`ivawe sam otkrio da su se te crkve gradile na teritoriji cele tada{we dr`ave, te da su oni svojevrsni ~uvari tra-
Stani{i}i: Manastir posve}en Svetom Nikoli Miriklijskom u okviru kojeg se nalazi krstionica koja predstavqa repliku Ruske pravoslavne crkve koja se nalazi na Aqasci
Sve do druge polovine 18. veka i po~etka epohe romantizma u evropskoj kulturi, srpska narodna kwi`evnost, umetnost i tradicija nalazile su se u senci i bile su prakti~no nepoznate ve}ini intelektualaca na Starom kontinentu. Me|utim, zahvaquju}i nema~kim stvaraocima kao {to su Jakob Grin i Johan Volfgang Gete, srpski narod je kona~no po~eo da privla~i pa`wu Zapada.
Jako dugo Balkan nije predstavqao va`nu temu u zapadnim intelektualnim krugovima, a o slovenskim narodima pod otomanskom vla{}u se znalo vrlo malo.
Tek sa usponom romantizma, kwi`evno-umetni~kog pravca nastalog iz novih ideala koji su karakterisali duh vremena u Evropi u drugoj polovini 18. veka, srpska narodna kwi`evnost i kultura dobijaju na zna~aju.
Romanti~arske ideje su slavile nacionalnu dr`avu, jezik, kulturu, istoriju i borbe za naci-
Crkva svetih apostola Petra i Pavla u Gorwim Pala~kovicama
dicije, kako sam ih i nazvao. One su budile nadu u obnovu slavne Nemawi}ke dr`ave koja je ostavila ktitorska velika zdawa. Zbog te nade su ove malene drvene crkve duhovno va`ne, a zanimqivo je sa fotografske strane to da su napravqene u tim bajkovitim mestima i da i danas zra~e nekom energijom. Skromne, malih gabarita, one na neki na~in duhovnost qudi podi`u na vi{i nivo. Kada u|ete u takvu crkvu, vi se na neki na~in osetite blizu Boga", prenosi svoje utiske Stanko Kosti}. On podse}a da su za vreme Osmanske vlasti Turci dozvoqavali samo izgradwu crkve koja ne sme da nadvisi xamiju i koja nema zvonike. Ali narod se dosetio pa ih je ~ak malo ukopavao u zemqu da bi bile vi{e, a ulaze je
Crkva prenosa mo{tiju Svetog Nikole u selu Jeli}ka. Po predawu izgradio ju je 1841. godine Jovo ^anak iz Prijedora, po nalogu timarskog kneza Radi{e
onalno oslobo|ewe, a romantizam kao umetni~ki pravac bio je okrenut drevnom, ‘primitivnom’ pesni{tvu koje nastaje kao prirodni izraz qudskog duha. Zahvaquju}i ovim idealima i velikim nema~kim stvaraocima kao {to su Jakob Grin i Johan Volfgang Gete, srpski narod je kona~no po~eo da privla~i pa`wu Zapada, koji se tada mo`da po prvi put zapitao: „Ko su ti Srbi i kakva je wihova kultura?“
Usmena narodna epska poezija pru`ila je Evropqanima mogu}nost da saznaju kakav je `ivot Srba, kakvi su na{i obi~aji i istorija, za {ta se na{ narod borio i kako je poimao ~ast, qubav i slobodu.
Prosvetiteqska misija Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, u kojoj je zabele`io poeziju onako kako ju je ~uo od narodnih peva~a i guslara, omugu}ila je Jakobu Grinu da razivije naklonost prema na{oj kulturi koju je entuzijasti~no prou~avao i predstavqao Zapadu.
Upravo preko Grina, koji je u
me|uvremenu nau~io i srpski jezik, na{e narodne pesme su dospele do Johana Volfganga Getea, jednog od najve}ih i najcewenijih umetnika svoga doba.
Gete je bio toliko impresioniran srpskom narodnom poezijom, da je rekao kako je po svojoj lepoti uporediva sa biblijskom Pesmom nad pesmama. Nema~ki umetnik naro~ito je voleo Hasanaginicu, koju je, izme|u ostalih pesama, preveo na Nema~ki.
Pored nema~kih romanti~ara, veliki doprinos popularnosti srpske narodne poezije dali su i Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, Tereza Jakob Tali, Johan Herder, Klod Foriel i Adam Mickjevi~.
Epske pesme nastale su kao rezultat narodnog stvarala{tva. One su preno{ene sa kolena na koleno i opevaju va`ne doga|aje, velike bitke i dela junaka. Nazvane su i mu{ke jer su ~ojstvo, juna{tvo i slavna pro{lost naj~e{}e bile glavne teme.
Dominantan stih je bio epski deseterac, a pri~a je bila di-
ostavqao malim da Turci ne mogu kowima u wu da u|u.
"Po narodnom predawu, Turci su dozvolili gradwu crkve, ali ako mo`e da se sazida za jedan dan ili jednu no}. Tako da je ta drvena bo`ja ku}a nastala iz porodi~ne ku}e koju su qudi jedino znali da sagrade. I gradili su je sklapaju}i je, kao lego kocke, za jedan dan ili jednu no} zajedni~kom snagom i ve{tinom. Zato to nisu obi~ne bogomoqe ve} crkve koje predstavqaju izlivenu du{u narodnog graditeqa koja je u wih utkana."
Na izlo`bi u Galeriji SANU predstavqene su crkve brvnare koje se nalaze na teritoriji tri eparhije i jedne mitropolije u Republici Srpskoj. Nekad ih je na ovom terenu bilo mnogo vi{e nego danas.
RUSI POKLONILI CRKVU
"Na teritoriji Bawalu~ke eparhije s po~etka dvadesetih godina pro{loga veka pobrojano je 85 takvih crkava, sada ih ima 30. Zanimqivo je da je jedna jedinica ruske armije koja je bila sme{tena na teritoriji Ugqevika radi razgrani~avawa strana u sukobu, za svoje potrebe napravila jednu divnu malu crkvu. Kad su oti{li tu su crkvu, poklonili zvorni~ko-tuzlanskoj eparhiji koja je pod jurisdikcijom srpske pravoslavne crkve", otkriva Kosti}.
O fotografskom ume}u koje je bilo potrebno da se na najboqi na~in "uhvati" deo onog {to isijavaju ovakvi objekti, wihovu lepotu, snagu, duhovnost, Stanko Kosti} ka`e da je koristio i razli~ite uglove, i doba dana. "Ako shvatite da je ta drvena mala crkva zaista izlivena du{a narodnog graditeqa, onda i vi pristupite svom poslu sa `eqom da na najboqi na~in prika`ete skladnost proporcija, ali i sva vidqiva dogra|ivawa, popravqawa. To je va}no jer tako shvatite veli~inu one narodne misli da krpe` dr`i ku}u: ta briga pokazana kroz stalno popravqawe i dogra|ivawe o~uvala je mnoge ove brvnare. Moja ideja je bila da crkvu predstavim posetiocu tako kao da se nalazi ili u woj ili u prostoru oko we, onako kako sam je ja video. A slikao sam ih u razli~ito doba dana. Ovde imate i no}ne crkve, recimo jednu staru crkvu slikao sam po veoma obla~nom vremenu, sivom, kako bih do~arao muku tog naroda koji je gradio. Neke su no}u slikane zato {to su se no}u te takozvane lete}e crkve prebacivale sa mesta na mesto, kad god je postojala opasnost da }e biti poru{ene. Zato ove gra|evine nisu samo verski objekti: one su simboli, spomenici i ~uvari na{ih vekovnih te`wi da se o~uvaju tradicija i na{e vrednosti."
nami~na, bez suvi{nih lirskih detaqa. Epske pesme su se tradicionalno pevale uz gusle, a narodni peva~i ~esto su dodavali osnovnom obliku pesme li~ni pe~at, ali tako da ne promene wegovu su{tinu. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su ove pesme preno{ene usmeno, guslari su predstavqali najva`nije ~uvare i tuma~e ovog kulturnog bogatstva i nasle|a. Zahvaquju}i peva~ima kao {to su Filip Vi{wi}, Te{an Podrugovi} i Starac Milija, Srbi danas kroz umetni~ku formu u~e o nacionalnim herojima kao {to
su knez Lazar, Kraqevi} Marko, Milo{ Obili}, car Du{an i drugi istorijski ili polu-mitski likovi.
Verbalna kreativnost srpskog naroda dovela je do toga da se pored epskih narodnih pesama razviju i narodne lirske pesme, pri~e, bajke, zagonetke, balade i legende koje su, uprkos ~iwenici da su Srbi vekovima bili bez svoje dr`ave, ostale sa~uvane u vidu na{eg bogatog kulturnog nasle|a koje je na neverovatan na~in izmaklo zaboravu i uvelo Srbiju u dru{tvo velikih evropskih kultura.
Autor izlo`be Stanko Kosti}
Vuk Stefanovi} Karaxi} i Filip Vi{wi}
Januar bio najtopliji u istoriji, iznena|ewe za nau~nike
Januar ove godine oborio je sve rekorde i postao najtopliji u istoriji merewa, {to je iznenadilo nau~nike {irom sveta. Ovaj ekstremni porast temperatura dogodio se uprkos klimatskom fenomenu La Niwa, koji obi~no doprinosi hla|ewu globalne klime. Otkri}a stru~waka ukazuju na zabriwavaju}i trend koji dodatno potvr|uje ubrzano zagrevawe planete.
Pro{li mesec je bio najtopliji januar u istoriji, saop{tila je Evropska slu`ba za klimatske promene "Kopernikus", uprkos o~ekivawima nau~nika da bi hladniji uslovi klimatskog fenomena La Niwa mogli da uspore rekordno globalno zagrevawe.
Prose~na temperatura pro{log meseca iznosila je 13,23 Celzijusa, {to je 0,79 stepeni iznad proseka za januar 1991-2020. godine, prenosi Independent.
Kako se navodi, januar 2025. bio je 1,75 stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Nau~nici su se nadali da }e pojava La Niwe usporiti rekordno globalno zagrevawe, ali je pro{log meseca oboren rekord za 0,1 stepen, navodi britanski list. El Niwo i La Niwa su dva klimatska fenomena u Tihom okeanu koji uti~u na vremenske prilike {irom sveta.
Pasati u Pacifiku uglavnom duvaju od istoka ka zapadu, zbog ~ega se topla voda kre}e ka zapadnom Pacifiku. El Niwo nastaje kada ovi vetrovi oslabe ili promene pravac, zbog ~ega je voda u isto~nom Pacifiku, kod obale Amerike, toplija nego ina~e. U periodima La Niwe, pasati od istoka prema zapadu postaju ja~i, pa se tople vode kre}u jo{ zapadnije, prema obalama Australije i jugoisto~ne Azije.
Zbog toga se hladna voda "uzdi`e" iz dubina okeana, ~ine}i temperaturu povr{ine mora u proseku ni`om, pogotovo u Americi. Ovi fenomeni se de{avaju periodi~no, na svake dve do sedam godina i obi~no traju devet do 12 meseci.
[TA JO[ GOVORE PODACI
Prose~na temperatura povr{ine mora izvan polarnih regiona iznosila 20,78 stepena, {to januar 2025. ~ini ~ini drugim najtoplijim januarom nakon pro{logodi{weg rekorda.
Temperature su bile ispod proseka u centralnom Pacifiku, ali su u isto~nom Pacifiku bile blizu ili iznad proseka, dok su temperature povr{ine mora bile neuobi~ajeno visoke u mnogim drugim okeanima i morima.
Prose~na temperatura kopna u Evropi iznosila je 1,8 stepeni, {to je za oko 2,51 stepeni vi{e od proseka za januar u periodu 1991-2020. godine, ~ime je ovo bio drugi najtopliji januar na kontinentu nakon 2020. godine.
Iako su temperature najvi{e odstupale od proseka na jugu i istoku Evrope, one su bile ispod proseka u Velikoj Britaniji i Irskoj, na Islandu, u severnoj Francuskoj i severnoj Skandinaviji.
REVOLUCIONARNI PROJEKAT!
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Sedmica pred vama donosi brojne izazove na poslu, ali i priliku za napredak. Va{a energija i odlu~nost bi}e kqu~ni za prevazila`ewe prepreka. Zauzeti Ovnovi mogu da o~ekuju dubqu povezanost s partnerom, dok slobodni imaju {ansu da upoznaju nekoga ko }e ih inspirisati. Zdravqe zahteva vi{e pa`we – izbegavajte stresne situacije i fokusirajte se na fizi~ku aktivnost.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa je idealna da se fokusirate na finansije. Promi{qene odluke mogle bi da vam donesu dugoro~nu stabilnost. O~ekujte povoqne poslove i dodatne zarade. U qubavi, zauzeti Bikovi treba da posvete vi{e vremena partneru, ose}a se zapostavqeno. Slobodni mogu da o~ekuju interesantno poznanstvo. Spremite se! Pripazite na ishranu i uvedite vi{e odmora u dnevnu rutinu.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Komunikacija }e biti va{ najja~i adut ove nedeqe. Na poslu }ete briqirati, ali pa`qivo birajte re~i, nepromi{qenost bi mogla da vas ko{ta. Qubavni `ivot donosi uzbu|ewa – zauzeti }e ra{~istiti nesporazume sa partnerom, dok slobodni bi mogli da o~ekuju zanimqiv flert. [to se zdravqa ti~e, va`no je da izbegavate preoptere}ewe i vi{e odmarate.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ove sedmice emocije }e igrati va`nu ulogu u va{em `ivotu. Na poslu se fokusirajte na timski rad i izbegavajte konflikte sa saradnicima. Zauzeti Rakovi mogu da o~ekuju podr{ku partnera u te{kim trenucima. Oslonite se na wega. Slobodni imaju priliku za sudbonosni susret, nemojte da je propustite. Zdravqe je stabilno, ali se potrudite da odr`avate balans izme|u posla i odmora.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Va{ nedeqni horoskop ka`e da }ete ove sedmice biti u centru pa`we. Profesionalni uspeh je mogu} ako se fokusirate na ciqeve. Qubavni `ivot je ove nedeqe veoma strastven – zauzeti Lavovi mogu da o~ekuju romanti~ne trenutke sa partnerom, dok slobodni privla~e poglede gde god da se pojave. Obratite pa`wu na zdravqe i potrudite se da budete vi{e fizi~ki aktivni.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Prakti~nost i analiti~ki pristup bi}e va{a prednost na poslu ove nedeqe. Zvezde vam savetuju da ne radite do iznemoglosti. U qubavi, zauzeti treba da rade na ja~awu poverewa. Konstruktivni razgovori sa partnerom }e pomo}i. Slobodnima se pru`a prilika da upoznaju nekoga kroz poslovne aktivnosti. Zdravqe je stabilno, ali se potrudite da uvedete vi{e vremena za opu{tawe.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Ove sedmice kqu~an izazov bi}e balansirawe izme|u obaveza i privatnog `ivota. Na poslu budite spremni na kompromis. Saslu{ajte {ta kolege imaju da vam ka`u. U qubavi, zauzeti mogu ra{~istiti nesporazume sa partnerom. Prodisa}ete i vi i onm! Slobodni treba da prate intuiciju. Ona }e vam re~i koga da se klonite! Obratite pa`wu na zdravqe – joga bi vam koristila.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
^eka vas intenzivna nedeqa puna promena, turbulencija, ali i razre{ewa sporova. Na poslu se oslonite na intuiciju i izbegavajte impulsivne odluke. [to se qubavi ti~e, ukoliko ste u vezi ili braku, o~ekuju vas dugi i intenzivni razgovori sa partnerom, a koji }e razre{iti neka va`na pitawa. Slobodni bi mogli da upoznaju nekoga ko }e ih privu}i. Usmerite se na ja~awe imuniteta.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Na poslu vas o~ekuju zanimqivi izazovi i mogu}nosti za u~ewe. Nije pogodan trenutak za lewost, mogli biste da imate dosta koristi od novonau~enih ve{tina. Zauzeti treba da izbegavaju nesporazume sa partnerom! Ponekad je najboqe ne{to i pre}utati. Slobodni bi mogli da o~ekuju neobi~an susret. Zdravqe je solidno, ali se potrudite da budete fizi~ki aktivniji.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Fokus na karijeru vam ove sedmice donosi plodonosne rezultate. Organizacija }e biti kqu~na za uspeh, ne prepu{tajte ni{ta slu~aju! U qubavi, zauzeti Jar~evi mogu da se nadaju mirnoj nedeqi, dok slobodni imaju priliku za nova poznanstva. Budite oprezni, ne misli vam dobro svako ko se tako predstavqa. Zdravqe je dobro, ali se potrudite da u`ivate u malim stvarima koje vas opu{taju.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Na poslu iskoristite prilike za inovacije, dopustite sebi da ra{irite krila i predstavite se u najboqem svetlu. [to se qubavi ti~e, ukoliko ste u vezi ili braku, o~ekujte da }ete u~vrstiti odnos sa partnerom. Za slobodne, qubavni `ivot donosi uzbu|ewa – mo`ete da o~ekujete vrlo neobi~no udvarawe koje }e vam se ba{ dopasti. ^uvajte energiju i izbegavajte preterivawa.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Nedeqni horoskop ka`e da je ova sedmica idealna za introspekciju i planirawe. Na poslu se oslonite na intuiciju i izbegavajte sukobe sa kolegama, posebno starijim. Mogli biste mnogo toga od wih da nau~ite, ne dozvolite da vas sujeta spre~i. Qubavni `ivot donosi mir za zauzete, dok slobodne o~ekuje zanimqiva komunikacija s osobom iz pro{losti. Zdravqe je stabilno.
Kineski graditeqi postigli su zna~ajan podvig po{to su prvi u svetu asfaltirali deonicu puta bez ijednog radnika anga`ovanog na tom poslu, ve} samo uz pomo} ma{ina-dronova.
Radi se o asfaltirawu 158 kilometara na deonici auto-puta Peking – Hongkong – Makao.
Izgradwa puteva odavno je radno intenzivan, slo`en i dugotrajan proces. Zahteva sinhronizovane napore velike radne snage i brojnih ma{ina koje rade zajedno na postavqawu asfalta, odgovaraju}e podloge, odr`avawu standarda.
Me|utim, revolucionarni projekat u Kini postavqa nove standarde za izgradwu puteva u~e{}em napredne autonomne tehnologije u radovima na putevima velikih razmera.
Me|u brojnim revolucionarnim elementima projekta je i fini{er SAP200C-10 koji je prvi u svetu uspeo
da postavi 19,25 metara {iroke deonice asfalta u jednom prolazu. Tradicionalno se asfaltni putevi pola`u u vi{e prolaza, {to zahteva stvarawe nekoliko spojeva izme|u svakog prolaza. Ti spojevi mogu biti slabe ta~ke u strukturi, {to mo`e dovesti do pukotina i drugih problema tokom vremena. Omogu}avaju}i fini{eru da pokrije tako veliko podru~je u jednom potezu, projekat ne samo da je ubrzao proces izgradwe, ve} je i smawio broj spojeva, poboq{avaju}i glatko}u i strukturalni integritet puta. Ovo postignu}e ozna~ava zna~ajan korak napred u tradicionalnoj gradwi asfalta, postavqaju}i nova merila za gradwu puteva {irom sveta. Bespilotno asfaltirawe smawilo je opasnost od bezbednosnih incidenata, ali i tro{kove rada, budu}i da je mawe radnika bilo potrebno za direktno upravqawe ma{inama, a ovaj projekat nudi model za budu}nost izgradwe pute-
Plakawe zbog studenata je kolektivni psiholo{ki odgovor, a solidarnost vra}a ose}aj mo}i
Vi{enedeqno plakawe, inicirano protestom studenata je fenomen koji trenutno traje u Srbiji. Stariji, mla|i, `ene, mu{karci, profesori, |aci, penzioneri, radnici. Dosta wih, ovih nedeqa svakodnevno pla~e, ali ovog puta nisu u pitawu ekskluzivno suze bola, ve} i one druge, osloba|aju}e, suze radosti, isplakane zbog solidarnosti i elana.
Psihoterapeutkiwa Ana Petrovi} ka`e da je tri meseca nakon po~etka studentskih protesta, te{ko na}i nekoga ko ih prati, a da se nije rasplakao bar jednom – „ili realnije, jednom dnevno“.
Petrovi} smatra da se nedeqe masovnog plakawa mogu se posmatrati kao kolektivni psiholo{ki odgovor na dugo i{~ekivanu nadu.
„Onu koju simbolizuje hrabra studentska borba, ponovo uspostavqeno poverewe i solidarnost me|u qudima koji zajedno kora~aju, kao i podsetnik da postoji deo dru{tva koji, ba{ kao i mi, te`i zdravijem sistemu. Studenti su nas kolektivno podsetili na to da `ivot ne mora biti sveden na puko pre`ivqavawe – i da smo, negde usput, normalizovali neke nedopustive stvari“, navodi Petrovi}eva.
Ovakve kolektivne reakcije
RECEPT
AVOKADO NAMAZ SA
TUWEVINOM
POTREBNO JE: n 1 zreo avokado n 1 konzerva tuwevine (u sopstvenom soku) n malo limunovog soka n 1 ~en belog luka n po ukusu so n po ukusu mlevenog crnog bibera n 1-2 ka{ike prepe~enog susama n nekoliko perca mladog luka
PRIPREMA:
Mesnati deo avokada ispasirajte viqu{kom, dodajte malo soli i bibera, a zatim i tuwevinu.
Sve dobro sjedinite viqu{kom, dodajte seckani beli luk, susam i limunov sok.
Nama`ite na kri{ke hleba, pospite malo susama i seckana perca mladog luka. Prijatno!
dovodi u vezu sa u okolnostima u kojima `ivimo, gde su osnovna prava, sigurnost i pravda dovedeni u pitawe, na{e telo i psiha registruju stawe opasnosti.
Kako navodi psiholog Du{an Juri}, ose}aj stalne ugro`enosti oblikuje na{ do`ivqaj stvarnosti, a situacije ~e{}e percipiramo kao pitawe `ivota i smrti. Te reakcije, kako navodi prati poja~ana reaktivnost ili, s druge strane, apatija, povla~ewe i ose}aj bespomo}nosti – stav da se ni{ta ne mo`e promeniti.
„@ivot u tom stawu nije razvoj, ve} puko pre`ivqavawe, a da je pad nadstre{nice na psiholo{kom nivou predstavqa kolektivnu traumu koja je u sekundi okinula i mnoge individualne teme“, ka`e Juri}.
SA NADSTRE[NICOM
PALA JE I ZA[TITNA
FASADA SVIH NAS
Kako ka`e, odjednom je pala za{titna fasada svih nas, te dok su jedni uti{avali ose}awa poku{ajem da relativizuju katastrofu, drugi su utehu prona{li u socijalnim obliku empatije, zajedni{tva.
„Mi svi ovo ose}amo, samo se razlikujemo u tome da li koristimo mehanizme poricawa i negacije jer se ni sekund ne smemo osetiti krivima ili nam je ose}aj neute{nosti poznat, pa su na{e pojedina~ne rawivosti po~ele da nas povezuju. Samim povezivawem mo`emo da se ose}amo zaista boqe“, ka`e Juri}. „TELO REGISTRUJE STAWE OPASNOSTI“
Govore}i o tome kako dolazi do ovakvih kolektivnih reakcija, Ana Petrovi} navodi da kada `ivimo u okolnostima u kojima su osnovna prava, sigurnost i pravda dovedeni u pitawe, a na{e telo i psiha registruju stawe opasnosti.
Ose}aj stalne ugro`enosti oblikuje do`ivqaj stvarnosti qudi, gde se situacije ~e{}e percipiraju kao pitawe `ivota i smrti.
Ona ka`e da psiholozi to nazivaju reakcijom na pretwu, u kojoj se smewuju borba, bekstvo, zamrzavawe ili povla|ivawe.
„Te reakcije, prate poja~ana reaktivnost ili s druge strane, apatija, povla~ewe i ose}aj bespomo}-
nosti – stav da se ni{ta ne mo`e promeniti. @ivot u tom stawu nije razvoj, ve} puko pre`ivqavawe“, isti~e Petrovi}.
S druge strane, Du{an Juri} ka`e da „mo}ne ne zanima bespomo}nost“, dok one koji smeju da je oslu{nu, mo} zanima samo ako je proizvod povezanosti. On ka`e da su podele u doba krize nu`ne i da se obi~no tada stvore sna`ne dihotomije dobrog i lo{eg, ispravnog i neispravnog.
„Kao da smo morali da podelimo svet na dobar i zao da bi on uop{te opstao. Me|utim, ono {to ~ini qude koji se bore za odgovornost, psiholo{ki bogatijim i kompleksnijim je hrabrost da se pove`u, sti~u me|usobno poverewe i tako ozdravquju i ja~aju dru{tveno tkivo. Mo`da smo sada svi malo „grani~ni“ jer previ{e ose}amo, ali su{tinski nismo jer nije do{lo do nemo}i da mislimo“, smatra Juri}.
On isti~e da su ovi studentski protesti zaista posebni, jer generalna odlika protesta je uklawewe individualnih razlika, ali i siticawe vrlo li~nih pri~a koje kolektiv prepoznaje.
SOLIDARNOST
NADVLADAVA STRAH, VRA]A
QUDIMA OSE]AJ MO]I
Ana Petrovi} navodi da psiholo{ki rad na ovim reakcijama mogu} tek kada qudi osete bezbednost u sada{wosti – na li~nom, me|uqudskom ili {irem dru{tvenom planu. Kada toga
KEQ JE PREPUN DOBRIH SASTOJAKA
Keq je jedna od najhranqivijih namirnica na planeti, {to zna~i da sadr`i mo}an nutricionisti~ki sastav. Samo jedna porcija zadovoqava vi{e od 100 odsto minimalnih dnevnih potreba za vitaminom C koji je od zna~aja za imunitet, kao i vi{e od 200 odsto minimalnih dnevnih potreba za vitaminom A. Pored toga, keq sadr`i i mawe koli~ine kqu~nih minerala, ukqu~uju}i kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, gvo`|e, bakar i fosfor. Tako|e, nudi vitamine B grupe, va`ne za energiju i neke omega-3 masne kiseline na biqnoj bazi, kao i biqne proteine.
nema, ose}aj opasnosti postaje hroni~an, a dugotrajna neizvesnost iscrpquje i ostavqa posledice na sve nas.
„Zbog toga je po woj, vra}awe ose}aja sigurnosti u zajednici kqu~an korak u wenom oporavku. A tamo gde ne mo`emo da prona|emo bezbednost u sistemu, pronalazimo je u solidarnosti – u podse}awu da smo u ovoj borbi jedni drugima redari. Solidarnost nadvladava strah, vra}a qudima ose}aj mo}i i postaje najja~i izvor kolektivne rezilijentnosti i nade“, navodi na{a sagovornica. Petrovi} ka`e da ovih dana pla~emo jer se, mo`da prvi put nakon dugo vremena, ose}amo bezbedno me|u qudima koji nas razumeju, jer zajedni{tvo nadvladava strah – kada qudi {etaju zajedno, }ute zajedno, zajedno tuguju za gubicima i zajedno pozivaju na pravdu, transparentnost i odgovornost.
Ka`e da neki pla~u od ponosa na hrabrost koju studenti pokazuju, na snagu koju ose}aju u svakom wihovom koraku.
„Pla~emo jer su nam studenti pokazali da smo, mo`da nesvesno, pristali da platimo svojim dostojanstvom i integritetom `ivot u Srbiji. Ovi momenti poma`u da se smawi ose}aj izolovanosti. U takvim trenucima, protesti prestaju da budu samo izraz otpora – oni postaju prostor u kome zacequjemo dru{tvene rane, prostor ponovnog povezivawa i
dokaz da su solidarnost i briga o drugima na{i najja~i saveznici u borbi protiv kolektivne traume“, dodaje ona.
SA SVAKOM SUZOM SMO HRABRIJI
„Sa svakom suzom smo hrabriji i paradoksalno smeliji da jo{ vi{e izdr`imo u borbi“, navodi Juri}.
„Tragedija se ne}e zaboraviti, a ovaj kolektivni empatokrati~ni maraton svedo~anstvo je i toga da na svoje teme ne treba da zaboravimo. Dobro je da smo li~no motivisani i to nas ne ~ini la`nim `rtvama, nego qudima koji saose}awem mogu da stvaraju dru{tvene pri~e koje imaju smisla i zdravog tkiva“, zakqu~uje Juri}.
„POSEBNO JE ZNA^AJNO [TO SU MU[KARCI
PO^ELI DA PLA^U JAVNO“
„Posebno je zna~ajno {to su i mu{karci po~eli da pla~u javno. To razbija duboko ukorewenu stigmu da je rawivost slabost, vra}a qudskost u prostor u kojem se dugo o~ekivalo }utawe i trpqewe, i pokazuje da svi, bez obzira na rod, imaju pravo da ose}aju, reaguju i budu podr`ani u svojim emocijama“, ka`e Petrovi}.
„Oporavak zajednice kroz proteste nije samo borba za promenu, ve} i stvarawe prostora u kojem ponovo u~imo da verujemo jedni drugima, gde ponovo nalazimo snagu u zajedni{tvu i dokazujemo da su uspe{ne solidarne akcije mogu}e“, zakqu~uje Ana Petrovi}.
ZNA^AJAN ZA ZDRAVQE KOSTIJU
Keq je glavni izvor vitamina K, jer samo jedna porcija sadr`i skoro 700 odsto potrebnog dnevnog unosa. Osim {to poma`e u zgru{avawu krvi, ovaj sastojak {titi kosti. Vitamin K je potreban za formirawe kostiju, a mawak ovog elementa povezan je sa pove}anim rizikom od preloma i osteoporozom.
SMIRUJE UPALE
Ovo povr}e je mo}an izvor antioksidanasa, za koje je poznato da deluju protivupalno, usporavaju starewe i razvoj bolesti. Antioksidansi se bore i sa oksidativnim stresom, koji se javqa kada postoji neravnote`a iz-
me|u proizvodwe slobodnih radikala koji o{te}uju }elije i sposobnosti tela da se suprotstavi wihovim {tetnim efektima.
KEQ [TITI SRCE
Dokazano je da sni`ava holesterol pove}avaju}i wegovo izlu~ivawe i spre~avaju}i wegovo ponovno apsorbovawe iz digestivnog trakta u krvotok.
UMAWUJE RIZIK OD RAKA
Kao ~lan porodice tzv. krstastog povr}a, gde spadaju i brokoli, karfiol, prokeq, kupus, keq sadr`i prirodna jediwewa koja poma`u u odbrani od raka. Ima sposobnost za{tite }elija od o{te}ewa i mutacija DNK.
Studenti se u svim gradovima Srbije do~ekuju isto - sa qubavqu i suzama
PARNA KUPATILA (TUR.)
[PANSKI TENISER RAFAEL
1. I 17. SLOVO AZBUKE
JEVREJ. DIJALEKT S NEM. I SLOV. PRIMESAMA
SKANDINAVKA UKR[TENICA
AUTO OZNAKANI[A ZAVR[NI DEO SKOKA
ZIDARSKI POMO]NIK SIMBOL AZOTA HIQADU KILOGRAMA SKITNICA, MANGUP DR@ATI ZDRAVICE, NAZDRAVQATI GLE, VIDI ZAMENAZA NOVAC, @ETON VRSTA LEKA
[TAMPARSKO SITO JEZERO U AUSTRAL. PATVORINE, FALSIFIKATI MESTO
VODORAVNO: 1. Imati privi|ewa, 2. Ratar za plugom - Neboder, 3. Borac s bikovima - [ekspirova drama, 4. Elektro motor (skr.) - Jesti ({atr.) - Reka u Austriji, 5. Folk peva~ Aca - Gubiti `ivot, 6. UkrasiIme francuske teniserke Korne, 7. Reka u [paniji - Vrsta divqe patke, jatarica - Prvi vokal, 8. Oznaka za tonu - Ime ~e{kog kompozitora Ziha - Gambija (skr.), 9. Zeqasta korovna biqka, aptovina - Rezultat rada, 10. Vrsta morskog raka - Ma~or, 11. Upravni odbor (skr.) - Vrsta minerala, titanov oksid - Nota solmizacije, 12. Staro ime Qubqane - Vrsta azijskog divqeg magarca, 13. Engleska peva~ica Tanita - Sredstvo podmi}ivawa, 14. Vozilo na elektri~ni pogon.
USPRAVNO: 1. Turisti~ki objekat - Male skulpture, 2. Etni~ka grupa na Balkanu, Cincari - Hiqaditi deo, 3. Starorimski ku}ni bog - Povr{ina odse~ka lopte - Stara mera za te`inu (mn.), 4. Nau~nik - Mali tavan, 5. Simbol ugqenika - Najve}a slovenska zemqa - Pra`iteq Potisja, 6. Mirisna lekovita biqka - Kru{ka sitna ploda - Mera za povr{inu, 7. Simbol nobelijuma - Agitator - Mu{ko ime, Tomislav, 8. Robovi u staroj Sparti, heloti - Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Oznaka za metar, 9. Odrpanac - Bez svedoka, u ~etiri oka, 10. Gr~ke bogiwe osvete (mit.) - [tedi{a u banci - Pokret, 11. Donositi tele na svet - Nakaze, rugobe (tur.), 12. Poruga, ironija - Engleski fudbaler Endi.
SOLITER, TORERO, OTELO, EM, WUPATI, IN, LUKAS, GINUTI, NAKITI, ALIZ, SIL, JATARA, A, T, OTAKAR, GAM, APTA, U^INAK, TRAVA[, MA^AK, UO, ANATAS, RE, EMONA, ONAGER, TIKARAM, MITO, ELEKTROMOBIL.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: HALUCINIRATI, ORA^,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
Rialda Kadri} se proslavila ulogom Marije u „Ludim godinama“, a evo ko je trebalo da glumi umesto we
Glumica Rialda Kadri} preminula je u 58. godini `ivota u Atini. Rialda se proslavila ulogom Marije u filmskom serijalu "@ikina dinastija". Naime, Kadri}eva je pomenutu ulogu dobila sa samo 13 godina u prvom delu ovog velikog i uspe{nog serijala. Ipak, malo je poznato da glumica umalo nije bila izabrana za ulogu Marije.
Rediteq Zoran ^ali} odlu~io je da glavne uloge podeli amaterima koji su bili deo dramske sekcije Radio Beograda.
Rialda Kadri} kasnije [ebek, u filmi Marija Pavlovi}-Todorovi}, imala je svega trinaest godina kada se pojavila ispred kamera i nije imala nikakvog iskustva na filmu.
Me|utim, malo je falilo da Rialda ne dobije ovu ulogu, jer je tada{woj glumici u usponu Sowi Savi} dato da upravo ona tuma~i ovaj lik. Zbog brojnih projekata na kojima je radila morala je da odbije glavnu ulogu, ali se pojavquje u filmu u nekoliko kadrova kao Bobina {kolska drugarica.
Snimqen je prvi film „Lude godine“ i rediteq je bio odlu~an da ne `eli da snima nastavke, ali usled ogromne popularnosti filma, desili su se i ostali nastavci.
GORAN BREGOVI] SE PRISETIO BIZARNE SITUACIJE
KOJOJ SU PRISUSTVOVALI ON I XEJ
„Izvadio je pi{toq i po~eo da puca, a onda se pojavio jedan sa buketom ru`a“
Goran Bregovi} pri~ao je o neprijatnosti koju je do`iveo u jednoj kafani.
Goran Bregovi} i Xej Ramadanovski svojevremeno su se provodili u jednoj kafani, kada je do{lo do pucwave. „Xej me je pozvao i rekao da ide ekipa sa Dor}ola u jednu kafanu na provod i da ho}e da po|em sa wima. Oti{li smo u tu kafanu gde je bilo puno profesionalnih peva~a. Bio je ba{ dobar provod. I sad, mi kako sedimo, gledamo u stepenice kojima se silazi u kafanu. Odjednom se pojavquje jedan u kupa}im ga}ama, vadi pi{toq iz ga}a i kre}e da puca. Puca u zvu~nike, puca u klavijature. I svi popada{e pod stolove. Jedini ja sedim“, pri~ao je Brega, prenosi „Mondo“.
Kada se sve zavr{ilo, qudi su izlazili ispod stolova.
„Ovi krenuli da izlaze ispod stolova, a jedan frajer sa buketom ru`a prilazi i pru`a buket peva~ici Mini, a jedan drugi vadi prsten i prosi je. Posle je sve krenulo u nekom drugom ritmu, krenulo ka svadbi. I niko nije policiju zvao. Posle su neki zamerili Xeju {to nije zvao onog tipa u ga}ama. Zaboravili su da ga pozovu u izlazak i on je do{ao da im objasni da to ne mo`e tako. Sutradan je on zvao da se izvini {to je to uradio“, istakao je muzi~ar.
QUBAVNA PRI^A MILICE I NEBOJ[E GLOGOVCA PO^ELA JE BAJKOVITO, A ONDA ZAVR[ENA TRAGI^NO: Delovao
Pro{le nedeqe navr{eno je sedam godina od smrti Neboj{e Glogovca, koji nas je prerano napustio nakon kratke i te{ke borbe sa rakom.
Neboj{ina supruga Milica tim povodom se oglasila na Fejsbuku, gde je objavila sliku sa jednog od protesta na kome je nosila transparent sa likom pokojnog supruga, a napisala je wegovu ~uvenu repliku iz filma „Nebeska udica“: „Zna{ ti kako se postaje pravi {ampion? Tako {to iza|e{ na ulicu kada je najpotrebnije i pobedi{“.
„Ne znam gde si, al' znam gde bi bio“, dodala je Milica u opisu objave.
Ovaj par je zapo~eo vezu 2014. godine, nakon {to se Neboj{a razveo od prve supruge Mine sa kojom je u 18-godi{wem braku dobio dva sina. Novinarku Milicu, tada [}epanovi}, upoznao je nakon premijere predstave „Hadersfild“ kada mu je pri{la da bi ga intervjuisala.
„U meni su se me{ali uzbu|ewe i strahopo{tovawe. Imala sam tremu, onu naivnu, dragocenu za mlade novinare. On je bio iznena|uju}e pristojan i koncentrisan. ^udila sam se: ‘Tako veliki glumac, a tako neposredan i drag'“, svedo~ila je Milica Glogovac.
Ubrzo su zapo~eli vezu, a kruna wihove qubavi je }erka Sun~ica koju su dobili 2016. godine. Tada se mnogo komentarisala Mili~ina odluka da }erku rodi kod ku}e, ta~nije u kadi.
„Zajedni~ki `ivot sa wim bio je tako zabavan. Na prvu loptu delovao je robusno, malo grubqe, a kada sam ga zaista upoznala, shvatila sam koliko je meka du{a. U to sam se zaqubila. Od svega je pravio poeziju. Voleo je da peva, da pu{ta muziku i ~esto smo plesali po ku}i. Se}am se, bila sam u drugom stawu i termin mi je ve} bio pro{ao. Stomak mi je bio toliko veliki da nismo mogli da se zagrlimo dok smo igrali. Zagrlio me je nekako sa strane i Sun~ici, koju smo ~ekali, zapevao pesmu Tome Zdravkovi}a „Evo, ve} je jesen, a tebe jo{ nema, sigurno si negde novog tatu srela”. Mnogo smo se smejali zajedno.“
LEPA BRENA JE TREBALO DA NAS PREDSTAVQA NA EVROVIZIJI
Lepa Brena bila je kandidat na izboru za „Pesmu Evrovizije“ 1983. godine sa pesmom „Sitnije, Cile, sitnije“, me|utim sve je po{lo po zlu.
Tada je cela dr`ava bila uz male ekrane i ~ekala ko }e predstavqati Jugoslaviju na presti`nom takmi~ewu. Svi su o~ekivali da }e Brena oti}i u Minhen, a onda je do{lo do totalnog preokreta, pa je izbor pao na izvesnog Danijela sa pesmom „Xuli“. Tada se oglasio i Kornelije Kova~, kompozitor pesme „Sitnije, Cile, sitnije“.
„Naravno da sam se odlu~io za Lepu Brenu zato {to je ona u ovom trenutku pravi hit. Za{to da krijem: koristio sam se i lukavstvom, a ne samo znawem i
talentom, ne bi li kona~no na „Evroviziju“ oti{la na{a pesma koja }e makar malo zainteresovati Evropu“, rekao je Kornelije Kova~ i dodao: „A verujte, ube|en sam da Lepa Brena sa ovom mojom kompozicijom ne bi pro{la nezapa`eno. Samo, posle dana{we generalne probe, sve mi se ~ini da }e u Minhen putovati Daniel. Moj poku{aj samo je eksperiment za koji vi{e nisam siguran da }e uspeti… I nije uspeo.“
Privatnim vezama, uglavnom putem telefona u Novi Sad pristizale su vesti prema kojima je naklonost ve}ine `irija sme{tenih u na{im TV centrima bila na strani mladog Daniela, pi{e Jugopapir. Lepa Brena je tada eliminisa-
Me|utim, velika qubav bila je kratkog daha. Neboj{a je ve} 2017. godine saznao za te{ku dijagnozu, poku{ao je da se le~i u klinici u Nema~koj, ali nisu imali dobre prognoze i on je preminuo posle svega par meseci.
„Ja sam sebi pomagala tako {to sam dozoqavala da osetim sve {to me spotakne, jer to je op{ta konfuzija vrlo intenzivnih emocija svih vrsta. Ako mi se pla~e, ispla~em se, ako sam mnogo tu`na – pustim i to, ako mi se de{avaju misli koje su mra~ne, i wih dozvolim. Jednostavno ispo{tujem svaku emociju i mislim da je to najzdraviji na~in tretirawa bilo ~ega, na taj na~in sebe le~i{“, rekla je Milica za Nova. rs i dodala:
„Bio je pre svega veliki ~ovek, pa odatle i veliki glumac. Qudi su nekako prepoznavali wegovu iskrenost i autenti~nost. U neposrednom kontaktu bio je beskrajno {armantan. [meker, tu nema {ta, i umeo je tako da `ivi i tako da glumi. Sve {to je radio, radio je beskrajno lako, kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da to mo`e svako, a a naravno da ne mo`e. Koliko je obo`avao svako drugo bi}e, svakog drugog ~oveka, toliko je bio otvoren u emocijama. To je stvar koju sam od wega nau~ila.“
Milica isti~e da je bilo vrlo zabavno `iveti sa glumcem, kao i da je pored velike qubavi izme|u wih postojalo i veliko po{tovawe.
„On se fizi~ki mewao, kada se pripremao za velike uloge. Uvek je bilo jako zabavno s wim. Nekad
smo zajedno ~itali tekst, ve`bali replike, sve je bilo u`ivawe… Kad ga prati{ dok tako sav ushi}en sprema ulogu, to mi je bilo fascinantno. Dok je spremao Hamleta kako je samo u{ao u lik tog princa, smr{ao zbog te uloge, podmladio se… Ali to je to kad neko `ivi ono {to radi i daje se bez zadr{ke. U svemu. U poslu, u odnosu sa qudima, sve je bilo kroz emociju. To ne mo`e svako. To je ono {to dobre razlikuje od najboqih, a on je definitno bio najboqi. I moju qubav i po{tovawe }e uvek imati, kao moj partner, mu`, Sun~icin otac, kao glumac, kao Neboj{a. On je najboqi ~ovek kojeg sam ikada srela i tu nema {ta.“
Milica je bila velika podr{ka suprugu tokom borbe sa te{kim oblikom raka, te je mesecima bila pored wega i poku{avala da mu olak{a posledwe dane.
„Noge su mu bile dosta nate~ene, stomak mu je bio nate~en, to je bila metastaza na jetri, tako da je jetra bila ogromna. I primio je drugu terapiju tog dana, to je bio ~etvrtak, i oporavio se negde oko sedam sati uve~e. [alio se sa suprugom, ona je `ivela kod wega, ja sam bio tu popodne i oti{ao sam ku}i, ali ona je ostala i {alili su se ne{to na neki ra~un. Negde oko dva sata mu je pozlilo, do{la je lekarka koja je u Pan~evu bila de`urna, poku{ala je reanimaciju, me|utim, nije uspela. To je bio petak i u subotu, devetog, je sahrawen“, ispri~ao je Milovan Glogovac, Neboj{in otac, u emisiji ‘Oko magazin‘ na RTS-u.
na od strane `irija koji je `eleo da poka`e „da nisu seqaci“, da znaju {ta je moderna muzika.
Danima se pesma „Sitnije, Cile, sitnije“ nije skidala sa radio-programa, a gotovo svi su `alili {to u Minhen nije otputovala Lepa Brena.
Peva~ica je na kraju shvatila da je sve bilo name{teno ali je }utala i bila ponosna na sebe. „Dobila sam silne poene, ba{ one koje sam pri`eqkivala. Ali ne od `irija, ve} od naroda.Moj poraz se pretvorio u slavqe. Po reagovawu qudi, shvatila sam da se mnogo toga u muzici radi protiv voqe naroda. Mo`da nije dobro {to }u sada re}i: ti, koji su glasali protiv mene, a mo`da su do ju~e bili seqaci, provincijalci, najednom su se
osetili va`nim kriti~arima pa su po~eli da se ulaguju nekakvim evropskim kriterijumima. Maltene, Brena }e obrukati ovu na-
ciju, nismo mi ovde u Jugoslaviji seqaci, pa da wu {aqemo u svet – da nas ona zastupa!“, govorila je tada Brena.
Neboj{a Glogovac i supruga Milica
OVO SU CENE KARATA ZA F4 EVROLIGE, SPEKTAKL KOM SE NADAJU SVI
Od 60 do skoro 4.000 evra!
Organizatori zavr{nog turnira Evrolige otkrili su cene karata za zavr{ni turnir 2025. godine.
Finalni turnir Evrolige 2025. godine odr`a}e se u Abu Dabiju, {to }e biti prvi put da Bliski istok bude doma}in ovog presti`nog sportskog doga|aja.
Karte }e biti dostupne za kupovinu od 26. februara, a cene se kre}u od 57,25 evra po utakmici (229 evra za sve utakmice) za mesta u gorwim sektorima iza ko{a, do 949,75 evra po utakmici (3.799 evra ukupno) za luksuzna mesta u prvom redu pored terena.
Doma}in ovog spektakla bi}e moderna Etihad Arena, sme{tena u popularnom zabavnom kompleksu na ostrvu Jas u Abu Dabiju, sa kapacitetom od 12.000 gledalaca.
Polufinalni me~evi zakazani su za petak, 23. maj, sa po~etkom u 19:00 i 22:00 po lokalnom vremenu (16:00 i 19:00 po sredwoevropskom vremenu - CET).
Utakmica za tre}e mesto i finale bi}e odigrani u nedequ, 25. maj, u 18:00 i 21:00 po lokalnom vremenu (15:00 i 18:00 CET).
NEMAWA
VIDI]: JEDAN ^OVEK NE MO@E
DA PROMENI DR@AVU u fudbal nemamo poverewe 25 godina, tu se prepli}u kriminal, politika, huligani…
Nemawa Vidi}, biv{i srpski fudbaler, pri~ao je o sportskim i dru{tvenim temama pred studentima na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Posle veoma uspe{ne igra~ke karijere, Vidi} je odlu~io da se obrazuje i {koluje, hteo je da postane i predsednik Fudbalskog saveza Srbije, ali su ga drugi u tome spre~ili, iako je imao ideju, viziju, ve} oformqen tim…
„Bio sam dugo u inostranstvu. Kulturolo{ki su to razli~ite zemqe, hteo sam iskustvo i znawe da primenim ovde. Volim Srbiju, mo`emo neke stvari da popravimo. Kad sam bio fudbaler nisam hteo mnogo da pri~am, ali kad sam zavr{io karijeru osetio sam potrebu. Nisam bio zadovoqan dok sam bio reprezentativac. Hteo sam da ponudim re{ewe, neke qude koji su ostvareni. Oni su mi verovali, prihvatili su da budu deo Izvr{nog odbora, to su qudi koji imaju stav i karakter, prihvaliti su da budu deo mog tima, da mewaju na{u sferu, koja je jedna od najprqavijih u na{em dru{tvu. Tu se prepli}u kriminal, politika, huligani…“, rekao je Vidi}. Veruje da }e ipak do}i do promena u Fudbalskom savezu Srbije, samo je pitawe kada.
„Sport je taj koji razvija snagu karaktera, tu su disciplina, rad, vidi{ efekat kad radi{. Samo radom i kvalitetom mo`e{ do}i do uspeha. Borba je nu|ewe re{ewa. Nije lagan posao u FSS, situacija }e se mewati u budu}nosti. Drugi qudi }e do}i, ali oni moraju da budu karakterni, da bi se slika promenila“, istakao je slavni srpski fudbaler.
Iako klupski i reprezentativni fudbal u Srbiji s vremena na vreme upi{u neke dobre rezultate, celokupna slika ba{ i nije dobra.
„Mi u fudbal nemamo poverewe posledwih 25 godina. Kad je bio Radomir Anti} osetio se naboj patriotizma, poverewe, ali to je kratko trajalo. Jedan ~ovek ne mo`e da promeni fudbal i dr`avu, nama treba sistem i {kolovani qudi. Ne mo`e na primer sportista da bude predsednik. On se nije {kolovao za to. Mora struka da radi u struci“, objasnio je Vidi}.
Bitna uloga u sistemu nosi i veliku odgovornost, ali wu ne `ele svi da prihvate. Vidi} je tokom karijere bio neko ko se nije pla{io odgovornosti, nastupao je s velikim uspehom na najve}oj fudbalskoj sceni, te je sada studente jo{ jednom podr`ao u borbi i ponovo ohrabrio.
„Bili su talentovaniji fudbaleri od mene, ali nije bilo hrabrosti. I me|u vama studentima ima onih koji imaju sve desetke, ali ne `ele sutra da preuzmu odgovornost. Oni koji su spremni da preuzmu ulogu u sistemu – idu napred. Vi treba da se borite, ni{ta vam niko ne}e dati. Ja vas podr`avam 100 odsto u tome, uvek }u biti uz vas“, podvukao je biv{i fudbaler.
Svetislav Pe{i} objavio {iri spisak Srbije, osmorica igra~a ve~itih na wemu
Selektor mu{ke seniorske reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} objavio je {iri spisak od 24 igra~a koji konkuri{u za dvome~ tre}eg „prozora“ FIBA kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. godine.
Srbija je ve} obezbedila u~e{}e na Evrobasketu iako kvalifikacije jo{ uvek nisu zavr{ene.
Okupqawe reprezentacije zakazano je za 17. februar u Beogradu, kada }e i po~eti treninzi nacionalnog tima.
Srbija u petak 21. februara u prvom kolu tre}eg „prozora“ gostuje Finskoj u gradu Espu od 17.30 sati, dok 24. februara od 20.00 ~asova u beogradskoj dvorani „Aleksandar Nikoli}“ do~ekuje Gruziju.
Osmorica igra~a ve~itih rivala, odnosno Partizana i Crvene zvezde, nalazi se na {irem spisku.
Na {irem spisku selektora Pe{i}a su: Aleksa Avramovi}
(CSKA), Stefan Jovi} (Valensija), Du{an Risti} (Elan [alon), Nikola Milutinov (Olimpijakos), Uro{ Trifunovi} (Tofa{), Marko Guduri} (Fenerbah~e), Du{an Besla} (Avtodor), Uro{ Plav{i} (Be{ikta{), Aleksa Radanov (Legija), Bori{a Simani} (Igokea), Stefan Lazarevi} (FMP), Mihailo Petrovi} (Mega), Filip Jovi} (Mega), Bo-
PARTIZAN PRESEKAO!
Evo koji stranci su otpali iz borbe
za trofej u Ni{u, a koji talenti idu
KK Partizan odredio je spisak stranih igra~a koji }e nastupati na Kupu Radivoja Kora}a u Ni{u. Bilo je dilema zbog broja stranaca, @eqko Obradovi} je doneo odluku o kona~nom spisku. Na turnir idu talenti Danilovi}, Isailovi} i [ekularac, zatim stranci Tajrik Xons, Karlik Xons, Sterling Braun i Dvejn Vo{ington. Nema Brendona Dejvisa, Ifea Lundberga, Franka Nilikine, Isaka Bonge i Ajzee Majka.
Partizan startuje u ~etvrtak u 18 ~asova protiv Vojvodine. Ukr{ta se u polufinalu sa boqim iz Mega - Dunav, taj me~ igra se u ~etvrtak u 20.45. U sredu se igraju me~evi Crvena zvezda - Borac (18.00) i Spartak - FMP (20.45).
U ponedeqak je Partizan napravio uvertiru za turnir, protiv Zadra sa 100:75. @eqko Obradovi} je govorio o zadatku da precrta ~ak petoricu stranaca zbog ograni~ewa. Bilo je re~i i o potezu Tajrika Xonsa.
Mi smo pravili ovaj tim razmi{qaju}i o dve najbitnije lige, a to je Evroliga i ABA liga. Odluku }emo doneti na osnovu onoga {to nas ~ega, a to je prvo me~ protiv Vojvodine. Daqe od toga ne razmi{qamo - rekao je Obradovi}.
Ko{arka{ki klub Crvena zvezda Meridianbet objavio je spisak igra~a koji }e nastupati na Kupu Radivoja Kora}a u Ni{u.
Joanis Sferopulos saop{tio je na koje igra~e }e ra~unati. Trener srpskog {ampiona je izabrao Ajzeu Kenana, Jaga dos Santosa, Kodi Milera Mekintajera i Xoela Bolomboja. Na spisku putnika za Ni{ se nalazi i mladi Andrej Kosti}, dok su van licenciranih igra~a ostali Rokas Gedraitis i Xon Braun.
Crveno-beli takmi~ewe na Kupu Radivoja Kora}a po~iwu u sredu, kada }e od 18 ~asova igrati me~ protiv Borca.
Pobednik tog me~a }e u polufinalu igrati sa boqim iz duela Spartak Subotica – FMP, koji se igra od 20.45.
U ~etvrtak su na programu utakmice Partizan – Vojvodina od 18 ~asova i Mega – Dunav od 20.45. Crvena zvezda Meridianbet je pred put u Ni{ izgubila u ponedeqak od ekipe Budu}nosti u ABA ligi - i to posle produ`etka.
Bila je te{ka utakmica, nismo dobro po~eli, igrali smo boqe u nastavku, dali smo maksimum na kraju. Imali smo {ansu da pobedimo. Utakmica je oti{la u produ`etak, oni su bili sve`iji, dali su neke te{ke poene i pobedili su.
IGRA^I KK CRVENA ZVEZDA ZA KUP: Kodi Miler Mekintajer, Ajzea Kenan, Milo{ Teodosi}, Dejan Davidovac, Luka Mitrovi}, Nikola Kalini}, Ogwen Dobri}, Xoel Bolomboj, Filip Petru{ev, Nemawa Nedovi}, Andrej Kosti}, Jago dos Santos.
„Da sam dao gol, ne
bi do{lo do rata u Jugoslaviji“
Faruk Haxibegi}, proslavqeni biv{i jugoslovenski fudbaler, osvrnuo se na Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. godine. Jugoslavija se tada plasirala u ~etvrtfinale gde je igrala protiv Argentine. Nije bilo golova, pa je utakmice oti{la u jedanaesterce, a jedan je proma{io upravo Haxibegi}.
Argentina je slavila sa 3:2 u penal seriji. „Da nije bilo rata, bili bismo prvaci na slede}em Svetskom prvenstvu u SAD 1994. To ka`em sa punim uverewem i rekao bih to pred Bogom i narodom“, rekao je Faruk Haxibegi}.
Smatra da, da je iskoristio kqu~ni penal, ne bi do{lo do gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji koji je po~eo 1991. godine.
„Da sam dao gol, ube|en sam da bismo pro{li u polufinale, ne zvu~i pretenciozno, ali mislim da kasnije ne bi bilo rata“, rekao je Haxibegi}, koji je nastupao u Sarajevu, klubu iz rodnog grada, Betisu, So{ou i Tuluzu.
Jugoslavija je eliminisana po{to su, pored Haxibegi}a, penale proma{ili i Dragoqub Brnovi} i Dragan Stojkovi} Piksi, sada{wi selektor reprezentacije Srbije. Precizni su bili Dejan Savi}evi} i Robert Prosine~ki.
Argentina je u finalu ovog Svetskog prvenstva pora`ena od Zapadne Nema~ke rezultatom 1:0.
KRISTIJANO NE GAZI DATU RE^: Ronaldo doneo odluku o
nastavku karijere
Kristijano Ronaldo navodno je postigao dogovor o produ`ewu ugovora sa saudijskim klubom Al-Nasr za jo{ godinu dana, do juna 2026. Ovu informaciju je za agenciju AFP izneo jedan od zvani~nika kluba, koji je `eleo da ostane anoniman do zvani~nog saop{tewa. Izvor je naveo da su obe strane postigle dogovor o produ`ewu ugovora, ali da jo{ nije do{lo do potpisivawa.
Ronaldo je pro{le nedeqe napunio 40 godina, a wegov aktuelni ugovor isti~e u junu ove godine. Petostruki osvaja~ Zlatne lopte je u avgustu pro{le godine izjavio da planira da ostane u Al Nasru do kraja profesionalne karijere, koja bi mogla da se zavr{i za dve ili tri godine.
- Najverovatnije }e se to desiti u Al Nasru, timu koji me ~ini sre}nim i gde se ose}am dobro, rekao je Ronaldo pro{log leta. Portugalac je stigao u Saudijsku Arabiju 2023. godine iz Man~ester junajteda. Jedan od najboqih fudbalera svih vremena za Al Nasr je odigrao 90 takmi~arskih utakmica, postigav{i 82 gola.
Katastrofalne vesti za Sinera i nove optu`be – Italijanu se ne pi{e dobro
Janik Siner je po~etkom 2025. godine nastavio tamo gde je stao pro{le sezone, ali je slavqe utihnulo nakon najnovije reakcije ~elnika Svetske antidoping agencije (WADA). Vitold Bawka, predsednik WADA, govorio je za poqsku sajt „RZ“ o slu~aju Ige [vjontek i janika Sinera. „Ovo su dva razli~ita slu~aja koje je nemogu}e porediti. I supstance (klostebol kod Sinera, trimetazidin kod [vjontek), i okolnosti su druga~ije. Napravili smo odluke nakon {to smo pregledali mi{qewa spoqnih eksperata. Procedura koju je VADA uradila je ista kao u svakom drugom disciplinskom slu~aju.“
Potom je konkretno govorio o Sineru:
„Profesionalni sportista je odgovoran za dela svog tima, i ovo je osnova anti-dopinga. Sa druge strane, trag TMZ-a u leku koji je sadr`ao melatonin, kao {to je bio slu~aj kod [vjontek, je jedna stvar, dok je steroid u supstanci koju je koristio najbli`i saradnik totalno druga stvar“, rekao je Bawka.
Ukratko – potvrdio je stav WADA da je Siner apsolutno odgovoran za to {to je klostebol zavr{io u wegovom organizmu.
Saslu{awe od strane Suda za sportsku arbitra`u (CAS) je zakazano za 16. i 17. april, nakon ~ega bi trebalo da bude poznata kona~na sudbina italijanskog tenisera, kada je u pitawu doping-afera. WADA je u svojoj `albi tra`ila da Siner bude ka`wen izme|u jedne i dve godine zabrane igrawa.
A s obzirom na to da WADA ne odstupa od stava da je Siner kriv, ~ini se da se Italijanu ne pi{e dobro, kada je u pitawu kona~an ishod.
Ovo je drugi ozbiqan udarac za Sinera u kratkom periodu.
Zvezda mo`e do titule ve} u martu, bio bi to istorijski scenario
Deluje da je ova sezona u Superligi Srbije bila
re{ena i pre nego {to je po~ela, a kako sada stvari stoje Crvena zvezda bi zvani~no
mogla da postane {ampion Srbije i pre plej-ofa
Zaista to deluje nestvarno, ali tako je. Crvena zvezda nakon 22 kola ima 21 pobedu i jedan remi, {to donosi bodovni saldo od 64 poena.
Prvi pratilac Zvezde jeste „ve~iti“ rival Partizan koji ima 43 boda, {to zna~i da za crveno-belima zaostaje 21 bod.
Kako se u plej-ofu mo`e osvojiti upravo 21 bod iz sedam utakmica, ra~unica postaje jasna i Zvezda ta~no zna {ta treba da uradi kako bi uspela i pre doigravawa da podigne trofej.
Zvezdi je za titulu matemati~ki potrebno, bez gledawa ka drugim rivalima, da u narednih osam kola pobedi sedam me~eva i ne izgubi od Partizana u ve~itom derbiju.
Sa tim {to je u ovu ra~unicu ura~unato i da }e Partizan do kraja liga{kog dela sezone pobediti sve rivale, te vrlo lako mo`e da se dogodi da Zvezda bude imala pravo i na neki kiks do kraja.
Me~evi posledweg 30. kola Superlige Srbije igra}e se 5. aprila, dok }e 29. kolo biti na programu 29. marta i ve} tada je mogu}e da }e navija~i crveno-belih slaviti titulu.
[to se ti~e rasporeda mo`e se re}i slobodno da Partizan
ima znatno te`i zadatak od Zvezde. Crno-bele u narednom kolu o~ekuje okr{aj protiv petoplasiranog OFK Beograda, nakon ~ega }e igrati upravo sa Zvezdom. Sledi okr{aj sa ekipom Mladosti iz Lu~ana koja je tre}a na tabeli Superlige, dok }e u naredna dva susreta imati protivnike iz doweg dela tabele – Tekstilac (15. mesto) i Novi Pazar (10. mesto).
Sezonu }e Partizan zavr{iti sa prakti~no tri najte`a zadatka. U 28. kolu }e gostovati ekipi ^ukari~kog, nakon ~ega }e u Humskoj do~ekati ekipu TSC-a u 29. kolu, dok }e za kraj igrati protiv Radni~kog u Kragujevcu. Nimalo lak raspored za crno-bele koji }e igrati ~ak pet me~eva sa ekipama koje se trenutno nalaze u plej-of zoni, a tu svakako mo`emo da ra~unamo i TSC koji je trenutno deveti, ali se o~ekuje da se na|e u prvih osam do kraja sezone.
Zvezda sa druge strane ima ~etiri me~a sa plej-of ekipama, od kojih je jedan susret sa Radni~kim iz Ni{a koji se upravo sa TSC-om bori za to osmo mesto
koje vodi u doigravawe.
Ekipa trenera Vladana Milojevi}a prvo ide na noge Napretku u Kru{evcu, zatim do~ekuje Partizan na Marakani. Slede me~evi sa @elezni~arom, IMT-om i Radni~kim iz Ni{a. U posledwih tri kola igra}e sa Spartakom, Vojvodinom i OFK Beogradom.
Zbog ~ega je razlika izme|u ve~itih rivala ovoliko velika, pretpostavqamo da znate, ali iako ne znate veoma je lako zakqu~iti.
Vidite ga svaki dan, iako to ne}ete, i ba{ kao nekada{wi vrh Partizana „davi“ svoj narod.
Zvezda je i u sezoni 2016/17 bila blizu ovakvog podviga. Pod vo|stvom trenera Miodraga Grofa Bo`ovi}a, crveno-beli su pred plej-of imali 28 bodova prednosti, ali ih je tada{wi sistem podele bodova spre~io da matemati~ki osiguraju titulu pre zavr{ne faze.
Osim juri{a na rekordno rano osvajawe titule, Crvena zvezda ciqa i na {ampionat bez poraza. To su u srpskom fudbalu uspeli samo Partizan i Obili}.
THURSDAY l ^ETVRTAK 13. 2. 2025.
PARTIZAN SPREMA KO[ARKA[KI SPEKTAKL U AUSTRALIJI:
Po~ele pripreme za turnir
Predstavnici
ko{arka{kih klubova Partizan i Panatinaikos stigli su u Melburn, gde }e sa najvi{im funkcionerima tamo{we lige razgovarati o organizaciji turnira "Pavlos Janakopulos"
Planira se da srpski i gr~ki klub pred po~etak naredne sezone, u septembru, u Melburnu i Sidneju odigraju dve utakmice u okviru tradicionalnog turnira koji se do sada odr`avao iskqu~ivo u Gr~koj.
I Partizan i Panatinaikos su ranije najavili mogu}nost da Australija bude slede}a destinacija ko{arka{kog spektakla dva trofejna kluba i redovnih u~esnika Evrolige. Ovu mogu}nost je krajem pro{le godine potvrdio i tada{wi i predsednik Partizana Ostoja Mijailovi}.
„SRAMOTIM
Sada se oglasio i {ef Australijske ko{arka{ke lige (NBL) Nikola Milivojevi} koji je izrazio zadovoqstvo {to }e tamo{wa liga{ka organizacija biti doma}in takvim evropskim klubovima i {to je doma}in predstavnicima Partizana i Panatinaikosa. "Imati predstavnike najve}ih svetskih timova u Australiji je ~ast i neverovatno uzbudqivo. Perspektiva da se turnir Pavlos Janakopulos odr`i u Sidneju ili Melburnu je ne{to veoma va`no za NBL i Australiju. Done}e vi{e ko{arke svetske klase i
privu}i posetioce iz celog sveta, ja~aju}i kulturne i sportske veze Evrope i Australije", rekao je Milivojevi}.
Zvani~ni sajt lige saop{tio je da su predstavnici Partizana i Panatinaikosa 7. februara stigli u Melburn, a poseti}e i Sidnej.
Tokom obilaska i razgovora sa najvi{im ko{arka{kim funkcionerima lige i Saveza, upozna}e se sa mogu}nostima koje nude ova dva grada za organizaciju velikih me~eva. Tri strane veruju da je ovo samo po~etak vi{egodi{we saradwe.
SEBE KAKO SE PONA[AM“: \okovi} otkrio za{to ovo radi, iskreno odvratio na pitawe koje mu svi postavqaju
Kraj nije ni blizu.
Najve}i teniser svih vremena nema nameru da stane, ali se uprkos tome suo~ava sa ogromnim brojem pitawa
Novak \okovi} se trenutno nalazi u fazi priprema za predstoje}i turnir u Dohi od 17. do 22. maja, a tim povodom je govorio o tome kako ga percipiraju na terenu.
Svestan je da ta slika nije uvek idealna.
Otkrio je \okovi} zbog ~ega i daqe igra tenis. Osim velike qubavi, tu je i jo{ pone{to.
„Prevashodno je to zbog qubavi prema tenisu, prema sportu. Kao drugo, ima i toga {to ja mislim da se kroz tenis najvi{e razvijam kao osoba, koliko god to ~udno zvu~alo, ali na teniskom terenu tokom me~a ja pro|em mali milion emocija – {to onih najlep{ih, {to onih najgorih, i sumwi, i kritika, i ekstaze, za-
dovoqstva, qutne, besa, svega ostalog…“ Svestan je kako ga vide na terenu. „I u tih nekoliko sati se ponekad ~ak i sramotim sebe kroz {ta prolazim i kako se pona{am, sa druge strane kakve mi se misli pojavqujju. U svakom slu~aju sam ponosan {to kroz sve to mogu da pro|em na qudski i sportski na~in i da pru`im ruku protivniku, bez obzira na to dobio ili izgubio. Mislim da su to vrednosti koje sport {aqe i zbog ~ega se qudi poistovje}uju sa sportistima. Posebno u individualnom sportu, gde mora{ prvo
POSLE RAZNIH PROBLEMA:
Novak \okovi}
dobio mural u Melburnu
Srpskom teniseru Novaku \okovi}u ukazan je ~in po{tovawa u Melburnu, uprkos svim turbulencijama koje je imao u Australiji proteklih godina.
Novak \okovi} je tokom svoje karijere najvi{e uspeha ostvario upravo u Australiji, osvajao je Ausralijan open ~ak 10 puta, ali ne mo`e se re}i da ga samo lepe uspomene ve`u za ovu dr`avu. Ve} na{iroko je poznata drama koju je trenutno {esti teniser planete do`iveo tokom 2022. godine, kada je bio deportovan iz zemqe i kada mu je bilo zabraweno u~estvovawe na turniru, uprkos specijalnom izuze}a sa kojim je doputovao u Australiju. \okovi} je govorio i o uslovima u hotelu za imigrante u kojem je boravio tokom ~itavog haosa u Australiji 2022. godine.
Neprijatnosti u Australiji je bilo i ove godine za rekordera po broju grend slemova.
Najpre sa novinarom televizijske stanice „Najn“ Toni Xonsom, koji je na neprikladan na~in komentarisao \okovi}eve navija~e iz Srbije, zbog ~ega je na kraju uputio izviwewe.
Ni zavr{etak turnira nije mogao da pro|e mirno, po{to je \okovi} izvi`dan sa tribina prilikom odlaska sa terena, po{to je predao polufinalni me~ Aleksanderu Zverevu.
Me|utim, ovakve situacije ~esto bace u „senku“ koliko je jedan od najboqih sportista svih vremena voqen svuda u svetu, pa tako i u samom Melburnu.
Na dru{tvenim mre`ama je isplivalo umetni~ko delo u Melburnu posve}eno Novaku \okovi}u.
Umetnik pod imenom Xarod Gre~ je naslikao mural sa Novakovim likom u delu grada „Hosier Lane“ u Melburnu. Novak \okovi} se vra}a na teren 17. februara na turniru u Dohi.
PRVI PUT U ISTORIJI:
da pobedi{ sebe da bi pobedio onog preko puta mre`e. To su sve te `ivotne lekcije kroz koje prolazim, a drugo, stvarno osje}am da mojim profesionalnim bavqewem tenisa i daqe inspiri{em mla|e generacija da uzmu ruket, ne samo kod nas, nego i u svetu. To je ono {to me pokre}e, stvarno mi daje snagu, privilegovana pozicija i status koji imam. Ja bih sad volio da svi igraju tenis, ali bio bih zadovoqan da se bave bilo kojim sportom, sa ili bez lopte, jer aktivnost je kqu~na, za zdravqe i za sve ostalo, od najmla|ih nogu“, poru~io je \okovi}
Utakmica regularnog dela sezone ameri~kog fudbala NFL odigra}e se 2026. godine u Melburnu i to }e biti prvi put da se igra u Australiji, u sklopu me|unarodne popularizacije sporta.
Utakmica }e se igrati na stadionu Melburn Kriket Graund kapaciteta 100.000 gledalaca, a jedna od ekipa bi}e Los An|eles Rams, rekao je direktor me|unarodnih aktivnosti NFL Piter O'Rajli. Druga ekipa bi}e naknadno odre|ena. Utakmice NFL ve} su igrane u Londonu, Minhenu, Sao Paolu, Meksiko sitiju i Torontu. Slede}e sezone van SAD utakmice NFL igra}e se u Londonu, Berlinu i u Madridu.
