Srpski glas 13. januar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 13. 1.2022. z Year XXX No.2483

Ve}

NOVAK

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

protiv Morisona i dr`ave Pi{e: Sa{a Jankovi}

Strane 14, 31 i 32

Novak je jo{ jednom dokazao da je ~eli~ni borac sa verom i srcem.

Vlada Australije je kapitulirala u federalnom sudu zahvaquju}i sudiji Keliju koji je ipak osvetlao obraz ove zemqe i vratio nam nadu da pravda ipak postoji. Iako je devetostruki osvaja~ AO i aktuelni branilac titule u Melburnu, ve} dobio bitku na sudu, federalna vlada Australije jo{ uvek ne odustaje od niskih pobuda i prqave namere da Novaka spre~i da zaigra na turniru.

Nehumano i idiotsko pona{awe australijskih vlasti prema wemu }e zauvek ostaviti o`iqak u srcima svih australijskih Srba

Sre}na Badwe ve~e Organizovan srpska i Bo`i} „Pravoslavni Nova tradicionalno de~ji kamp“ godina! proslavqeni Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva

{irom Australije

Strana 20

Republika Srpska proslavila slavu i 30. ro|endan!

Strane 15, 16, 17 i 18

Republika Srpska proslavila je Dan Republike i svoju slavu Sv. Arhi|akona Stefana, 9. januar.

Taj dan se slavi u Dan se}awa na 9. januar 1992. kada je tada{wa Skup{tina srpskog naroda BiH donela Deklaraciju o progla{ewu Republike srpskog naroda BiH, ~ime je nastala Republika Srpska Strana 8

2

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

IZME\U DVA VIKENDA

Proslavqen Bo`i} u Srbiji Totalna {teta: Potpuno izgorela ma{ina u Kolubari, 18 miliona evra oti{lo u dim Ako se po jutru dan poznaje, ne}e biti dobro u RB Kolubara ove godine. Sve je po~elo krajem godine sa sne`nim nanosima, pa su isplivali snimci na kojima se vidi kako se eksploati{e ugaq sa jalovinom, a sad i po`ar u kojem je uni{tena ma{ina vredna 18 miliona evra iznova postavqa pitawe: ko }e zbog nestru~nosti da odgovara i {to je najbitnije, ho}emo ili imati do kraja zime dovoqno struje i grejawa?

Oko 22 sata izbio je po`ar u rudarskom basenu Kolubara, a vatrena stihija dostigla je visinu od 20 metara. U pitawu je bio po`ar na kopu Tamnava-Zapadno poqe, a tom prilikom zapalio se veliki bager, koji se stru~no zove odlaga~, ~iji je jedini zadatak da odvaja jalovinu od ugqa ~ime direktno uti~e na proces proizvodwe struje za potro{a~e {irom zemqe.

Problem sa ga{ewem po`ara je pogor{an zbog toga {to vatrogasne ekipe nisu mogle da pristupe po`aru usled vremenskih prilika. Vatru je gasio 21 vatrogasac sa osam vozila i specijalnim vozilom sa dronom.

Vatrogasci su po`ar ugasili negde oko dva sata iza pono}i, a epilog je takav da na svu sre}u nije bilo qudskih `rtava, ali je ma{ina potpuno uni{tena i napravqena {teta vredna neverovatnih 18 miliona evra, koliko je ova ma{ina pla}ena 2017. godine. Te godine, aktuelni direktor EPS-a, koji o~igledno nema nijedan moralni razlog da podnese ostavku i koji “dobija podr{ku” sindikalaca da ostane rekao je tada da je ova ma{ina ~udo tehonologije i da }e umnogome poboq{tati proces proizvodwe.

Nepunih pet godina kasnije, ~udo Milorada Gr~i~a vredno 18 miliona evra nestalo je u plamenu za par sati, {to su kroz suze ispratili radnici ovog basena. Prema wihovim re~ima {teta je totalna, ali se nadaju da }e smo}i snage da nekako preguraju zimu. Podvla~e da se sa proizvodwom nije stalo, ali da }e posledice biti dugoro~ne.

“Posle ovakve tragedije koja se dogodila uop{te nismo dobro. Ma{ina je u katastrofalnom stawu, izgorela je i pala na zemqu, pa bager bukvalno sada ne postoji. To je nama bio kqu~ni bager na Zapadnom poqu i on daje najvi{e ugqa za TENT. On skupqa svu jalovinu i bez tog bagera nema kopawa ugqa u tim koli~ina koje su nama potrebne, ali sre}a u nesre}i je da smo pre sedam dan prevezli preko Ibarske magistrale jedan odlaga~, pa }emo videti wega da ukqu~imo. Taj odlaga~ nema potreban kapacitet, ali vaqda }emo pregurati zimu”, pri~a sindikalac Milan \or|evi}.

On dodaje da je {teta na dugoro~nom planu ogromna i da je veliko pitawe {ta }e biti za pet ili {est dana.

Bager je vredan gotovo 20 miliona evra. Izgoreli su kablovi, a kad se to desi od wega ne mo`e da ostane ni{ta. To je samo buknulo poput buktiwe, samo se usijalo i po`ar se pro{irio neverovatnom brzinom.

Pravoslavni vernici u Srbiji koji po{tuju Julijanski kalendar obele`ili su Bo`i}.

Povodom Bo`i}a u Hramu Svetog Save na Vra~aru slu`ena je pono}na Bo`i}na liturgija.

Liturgiju, koja je po~ela u pono}, slu`io je vladika Stefan, vikarni episkop remezijanski.

Prisustvovao je veliki broj vernika, a oni koji su `eleli mogli su i da prime pri~est.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije slu`io je ujutru, na Bo`i}, liturgiju u hramu Svetog Save, na Vra~aru u Beogradu.

Patrijarh je blagoslovio i bo`i}nu trpezu u prostorijama Verskog dobrotvornog starateqstva Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke i ru~ao sa wenim korisnicma. On je razgovarao „sa potrebitima (korisnicima) o brojnim `ivotnim temama“, objavila je Televizija Hram, a prenela Srpska pravoslavna crkva (SPC).

Predsednik Srbije Aleksan-

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Patrijarh srpski Porfirije pozitivan je na korona virus, i naredne dane }e provesti na ku}nom le~ewu. Patrijarh je testiran na korona virus, i u skladu sa preporukama lekara odmara}e se narednih dana.

- Wegova Svetost ima veoma blage simptome virusne infekcije, odre|ena mu je odgovaraju}a terapija i po{tuje sve epidemiolo{ke mere. Patrijarh izra`ava `aqewe {to se javne manifestacije u kojima je trebalo da u~estvuje odla`u do daqeg . dra Vu~i} ~estitao je Bo`i} pravoslavnim vernicima koji taj najradosniji hri{}anski praznik slave po starom, julijanskom kalendaru, uz tradicionalni pozdrav Mir Bo`iji – Hristos se rodi!

Pored Vu~i}a, vi{e predstavnika vlasti tako|e je ~estitalo praznik gra|anima. ^estitka pravoslavnim vernicima koji danas slave Bo`i} upu}ena je i sa Kule Beograd, najvi{e zgrade u regionu.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general Milan Mojsilovi} proveo je bo`i}no jutro sa pripadnicima stalno zadejstvovanih snaga u kasarni „Major Milan Tepi}“ u Jakovu, koji su i u vreme praznika anga`ovani na kontroli i za{titi vazdu{nog prostora Srbije.

Ministar unutra{wih poslova, Aleksandar Vulin, Bo`i} je proveo sa policijskim slu`benicima u KZB i Policijskom odeqewu Merdare.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} prisustvovao je danas na Bo`i} liturgiji u manastiru Gra~anica koju je slu`io vladika ra{ko-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije.

ma {ta mi re~e?!

Novogodi{wa poslanica

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

PATRIJARH PORFIRIJE POZITIVAN NA KORONA VIRUS

Sportski i po{teno, pa na australijski sud „Sportski gledano, vi{e bih voleo da Novak ne igra na Australijan openu.

Ali... sud je rekao svoje i po{tujem odluku" (Rafael Nadal, {panski teniser, na presudu australijskog suda u korist Novaka \okovi}a)

„Ako imate samo jednu `equ, mo`da se ne ostvari, ali ako ih imate 200, pove}avate {ansu da se neke od wih ostvare, to je matematika, nije nikakva magija.

Na kraju, Vama `elim ono {to vjerujem da `elite i sami – `elim vam zdravqe, pamet, snagu i `ivce da uspe{no upravqate svojim `ivotima i svojim `eqama" (Rambo Amadeus, muzi~ar)

Srqamo u Evropu brzinom pu`a „Mi idemo evropskim putem, ali mi u Evropsku uniju ne `elimo da srqamo!" (@ivota Star~evi}, poslanik Jedinstvene Srbije, u Narodnoj skup{tini)

Ipak da sa~eka i pehar, da ga spakuje i donese u Srbiju „Nole, spakuj se dostojanstveno i nazad za Srbiju da te narod zagrli.

Anglosaksonci te nikada nisu voleli i po{tovali.

Srbija te ~eka!"

(Vlasti Australije zabranile su u utorak ulazak u zemqu najboqem teniseru sveta Novaku \okovi} u a poruku podr{ke poslao mu je i pulmolog Branimir Nestorovi})

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 3

Sti`u dve nove tu`be protiv Australijski NATO zbog bombardovawa Srbije politi~ari sluge britanske prqave osiroma{enim uranijumom Krajem januara advokatska kancelarija Aleksi} podne}e Vi{em sudu u Beogradu dve nove tu`be protiv NATO-a u ime vojnika, oficira i policajaca koji su oboleli od kancera po{to su boravili na Kosovu i Metohiji u vreme NATO bombardovawa 1999. kada je ta alijansa koristila municiju sa osiroma{enim uranijumom.

Nove tu`be }e biti podnete ta~no godinu dana nakon prve koja je podneta 20. januara pro{le godine. „Do danas nemamo informaciju da li je ta tu`ba dostavqena tu`enom, po{to nam nije zakazano pripremno ro~i{te. Bez obzira na to, s obzirom na te`inu predmeta imamo obzira i sa~eka}emo jo{, ali smo spremni da oko 20. januara podnesemo dve nove tu`be i to za oficire, vojnike i policajce koji su boravili na Kosovu i Metohiji. To su osobe koje su bile u identi~nom polo`aju kao i italijanski vojnici“, ka`e Aleksi}.

PROTIV NATO-A JO[ DVE TU@BE

On napomiwe da }e tu`be podneti zajedno sa kolegom An|elom Tartaqom iz Rima koji je ~lan advokatske komore u Ni{u, sa kojim je zajedno radio na ovim predmetima.

Po oceni Aleksi}a, u pitawu je isti pravni osnov jer se radi o vojnicima koji su bili na Kosovu i Metohiji za vreme NATO bombardovawa municijom sa osiroma{enim uranijumom.

Tako|e i to da postoji uzro~no-posledi~na veza izme|u bombardovawa i obolevawa, onako kako je to Tartaqa dokazao u Italiji. Isto to }e, kako isti~e, biti primeweno i u slu~aju na{ih qudi u Srbiji.

politike Pi{e: Dr Marko Lopu{ina

„Oboleli su od kancera. Identi~na je bolest kao kod vojnika u sastavu NATO-a iz Italije koji su u to vreme bili na Kosovu i Metohiji koji su, tako|e, oboleli od kancera. Gospodin Tartaqa je u wihovo ime tu`io NATO u Italiji i dobio odgovaraju}u naknadu po{to mu je usvojen tu`beni zahtev“, isti~e na{ sagovornik.

NEMA SAZNAWA DOKLE JE STIGLA PRVA TU@BA

Na pitawe o tome {ta se de{ava sa prvom tu`bom, advokat Aleksi} ka`e da je ona 25. maja pro{le godine prevedena na engleski jezik i dostavqena Vi{em sudu u Beogradu kako bi je on preko Ministarstva pravde dostavio tu`enoj strani, NATO-u, u sedi{te u Briselu. Saznawa o tome da li je i dostavqena, me|utim, nema.

Ono {to je saznao iz medija je, ka`e, da su se novinari o tome raspitivali kod Ministarstva pravde,

ali da ni oni nisu dobili odgovor. „Poku{a}u da zatra`im odgovor direktno od suda da li su dostavili tu`bu, jer mi nemamo zakazano pripremno ro~i{te, a sve dok to nemamo mi nemamo dokaz da je tu`ba dostavqena tu`enom“, obja{wava ovaj advokat.

Dodaje, tako|e, da }e tra`iti da bude primewen Zakon o parni~nom postupku koji predvi|a vi{e mogu} nosti da tu`ba bude dostavqena. Poku{a}e i sa primenom zakona dr`ave u kojoj je sedi{te NATO-a kako bi obavestili NATO o tu`bi koja je podneta pred Vi{im sudom u Beogradu i tra`ili wihovo izja{wewe, ka`e Aleksi}.

Na pitawe o daqoj proceduri kada su u pitawu nove dve tu`be, on ka`e da je ista kao i u prethodnom slu~aju.

Tu`ba je prevedena na engleski jezik, sa svom prate}om dokumentacijom i neki rok za dostavu tu`be tu`enom je {est meseci.

Qudi iz dijaspore sve vi{e `ele da se vrate u Srbiju, iz Australije posebno Aleksandar Jakovqevi} iz Programa cirkularne migracije „Ta~ka povratka“ rekao je da je ta organizacija po~ela sa radom krajem 2019. godine i da je nalet interesovawa za povratkom koincidiralo sa pandemijom koronavirusa.

"Imali smo kontakte sa vi{e od 6.000 qudi, javili su se kako bi dobili pomo}.

Qudi se sve vi{e interesuju za povratak, iz Australije posebno, javqa se veliki broj qudi, smu~ilo im se i odlu~ili su da se vrate u Srbiju. Istra`ivawa pokazuju da imamo pozitivan trend povratka u Srbiju, mladi i visokoobrazovani se vra}aju, {to je dobar pokazateq", rekao je on.

Dodaje da je sve ve}i broj prilika za zaposlewe tako|e razlog zbog koga se qudi vra}aju. „Brzo su prona{li karijere u Srbiji, pandemija je bila inicijalna

kapisla, qudi se javqaju zbog karijernih prilika.

Kada se vrate dolazi do razli~itih vrsta izazova – suo~avaju se sa kulturnim {okom, period prilago|avawa je stresan, druge procedure, stres li~ne prirode. Na{a uloga je da pru`amo direktnu podr{ku qudima i da im budemo na usluzi“, obja{wava Jakovqevi}.

Ka`e da je napravqen vodi~, koji se mo`e prona}i na „Ta~ka povratka“.

"Sve informacije -

kako izvaditi li~nu kartu, kako upisati dete u vrti}... smo objedinili u vodi~. Kqu~no je {to je polupersonalizovan, pokrenuli smo vodi~ po~etkom 2021. godine. Svi nam se mogu javiti, to je prva stanica, mogu nam se obratiti, pokrenuli smo mentorski program", ka`e Jakovqevi} i dodaje kako oni koji im se jave opisuju `ivot van Srbije.

"To je druga~ije okru`ewe, qudi se odlu~uju za Zapadnu Evropu,

Severnu Ameriku. Nekad se razo~aramo, zahteva se te`ak rad i predanost, a nakon povratka postoje prilike koje mi nedovoqno koristimo - Australija ima problem sa lokdaunom, Amerika sa inflacijom, Srbija ima neke svoje probleme, na tom balansu qudi razmi{qaju da li da se vrate ili ostanu", kazao je.

Jakovqevi} ka`e da "Ta~ka povratka" pru`a pomo} i starijima.

"Kako bismo pomogli svim kategorijama, postoje poreske olak{ice za zapo{qavawe povratnika, poma`e se qudima da budu konkurentniji na tr`i{tu, sa Infostudom smo razvili platformu za zaposlewe povratnika, razmi{qamo o osobama koje se penzioni{u u inostranstvu i `ele tre}e doba da provedu u Srbiji, trudimo se da pomognemo, mladi jesu fokus", rekao je on.

Nije slu~aj hap{ewa i pritvarawa Novaka \okovi}a u Melburnu usamqen slu~aj primera nasiqa dr`ave Australije nad Srbima. Australijska vlast i politi~ari su ve} decenijama antisrpski raspolo`eni. Ta diskriminacija prema Srbima poti~e jo{ sa kraja Drugog svetskog rata, kada je Peti kontinent kao emigrante prvo primao usta{e, odnosno naciste, a potom saveznike, odnosno Srbe i oficire i vojnike Jugoslovenske kraqevske vojske iseqene iz nacisti~kih logora Austrije i Nema~ke.

Glavni usta{a u Australiji bio je ratni zlo~inac Sre}ko Rover, kome nikada tamo nije su|eno. Australijska tajna slu`ba nije pretila i sankcionisala antisrpske aktivnosti fa{ista tj. usta{a u Australiji. Oni su posle rata izveli desetak teroristi~kih napada na jugoslovenske institucije i Srbe na Petom kontinentu.

Usta{e i wihov Hrvatski oslobodila~ki pokret u Australiji imaju svoj Usta{ki dom, u kome su pripremane teroristi~ke akcije i „ustanak“ posle upada australijskih Hrvata u Jugoslaviji i napada na planini Radu{i 1972. godine. Tada su usta{e ubile i ranile petnaest srpskih pripadnika bezbednosti.

Interesantno je da su te usta{e ve`bale napad na SFRJ i ubistvo bosanskih Srba u kampu australijske vojske. Australija ne dira usta{ke teroriste, ali je zato progonila Srbe. Tamo{wa tajna slu`ba ASIO ima dosijea svih srpskih organizacija i wenih vo|a, kao neprijateqa Australije.

Kada je devedesetih godina po~eo raspad SFRJ, australijska vlast je po nagovoru Velike Britanije, ~ija kraqica je monarh i Australije, osudila i napala Srbiju. Tada je iz Muzeja Australije uklowena vo{tana figura srpskog borca iz Prvog svetskog rata, koji se sa australijskim Srbima borio u Galipoqu, jer je i taj vo{tani Srbin postao neprijateq Ujediwenog kraqevstva i Australije.

Potom je podr`an talas usta{kih demonstracija u Sidneju i Melburnu protiv Jugoslavije i Srbije.

Kada su usta{e napale na{ konzulat, srpski konzul je odgovorio pucawem u vazduh. Hitac je udario u krov i odbio se na jednog de~aka, zbog ~ega je na{ konzul progla{en za neprijateqa Australije. Zaboravqen je napad usta{a na na{ konzulat i na na{eg konzula.

Devedesetih godina jedna od najboqih australijskih pisaca Sreten Bo`i} ili Bo Vognar, je tajno progowen jer je otkrio istinu da su Australijanci sa Britancima vr{ili nuklearne probe u rezervatima Aborixina, australijskih domorodaca. Nuklearne probe su izazvale rak kod Aborixina i wihovu masovnu smrt. Bo`i} je to otkrio i ka`wen je tako {to je spre~en da bude kandidat Australije za Nobelovu nagradu za kwi`evnost. Kapetan Dragan, australijski dr`avqanin Dragan Vasiqkovi}, dr`an je bez presude 12 godina u australijskom zatvoru kao politi~ki robija{, da bi ga izru~ili Hrvatskoj zbog u~e{}a u borbi za srpski narod u Kninskoj krajini.

U Australiji je sredinom pro{log veka bilo oko pola miliona Jugoslovena i Srba. Oni su isu{ivali mo~vare, pravili plodne oranice i gradili Australiju. Danas ih ima svega, po popisu, 69.000 Srba, jer je ve}ina asimilirana i uzela australijsko dr`avqanstvo. Na taj na~in Australija je eliminisala Srbe u svojoj zemqi, jer ih poput Britanaca smatra da su Srbi „mali Rusi“. I jako opasan i nepo`eqan narod.

Dr`ava Australija i weni politi~ari su sluge britanske prqave antisrpske politike. Napad na Novaka \okovi}a je nastavak antipravoslavne politike Engleza, koji sa Amerikom zabrawuju ruskim sportistima da nastupe na svetskim takmi~ewima.

A sada su odlu~ili da to zabrane i svetskom prvaku Novaku \okovi}u. Za{to? Pa zato jer je Novak Srbin, koji ru{i name{tene sportske sisteme osvajawe zlatnih medaqa i monopola u komercijalizaciji sporta u svetu.

4

SRPSKA POSLA

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

Ve~eras slavimo Srpsku Novu godinu! @IVETI

U SRBIJI  Nekima je `ivot kao fri`ider. Samo je za praznike ispuwen, a ina~e je prazan.

Proslava Nove godine je u SFR Jugoslaviji poseban zna~aj po~ela da dobija posle Drugog svetskog rata, kada se poku{ao suzbiti zna~aj pravoslavnih praznika, pa se tako bunt pravoslavnog stanovni{tva usresredio na proslavu do tada mawe religijski popularne Nove godine.

Julijanska Nova godina, poznata jo{ kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom.

Iako nije zvani~na Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemqama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u isto~nim zemqama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji.

Zanimqivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, kao i u nekim delovima [kotske.

Ve}ina qudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se naj~e{}e naziva

Srpski kalendar Svetog Save Po starom srpskom kalendaru, danas je 7530. godina. Po wemu je nova godina po~iwala u mesecu koji danas zovemo april i imala je samo dva godi{wa doba: leto i zimu", obja{wava etnolog Dragomir Antoni}.

Ovaj kalendar za prvu godinu uzima kraj biblijskog potopa i sli~an je vizantijskom kalendaru koji je kori{}en u Isto~nom Rimskom carstvu.

Srpski kalendar Svetoga Save bio je, ka`e on, simbolom za vreme svih srpskih dr`ava i Srpske pravoslavne crkve, sve do 1881. godine i potpisivawa takozvane „Tajne konvencije" izme|u Austrougarskog carstva i Srbije, na osnovu koje se Srbija obavezala da }e da uvede julijanski kao zvani~ni kalendar Srbije i SPC.

Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, pa ~ak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod nas ona ima poseban zna~aj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su poku{avali da uzdrmaju srpski identitet.

Kraqevina SHS je 1919. godine usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi po~iwu da praznuju „svoju“ Novu godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pro~ulo da pravoslavna slavqa {tete privredi i trgovini u zemqi. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri frawevaca i zahtevi novope~enih bogata{a da se Bo`i} i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim danima, jo{ vi{e je izazvalo otpor kod Srba. Oni po~iwu da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, ~ak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila dr`avni praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.

Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a ve} slede}ih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela…

Dr`avna propaganda da qudi treba da budu mawe Srbi, a vi{e Jugosloveni poku{ala je da potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabrawena, pa su ~ak i oni koji su ro|eni na ovaj datum bili sumwivi ako proslavqaju ro|endan.

Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se te`ilo tome da se qudi otu|e od praznovawa bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Bo`i}a, Nove gonine i Vaskrsa. ^inilo se sve da qudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 ~asa kako ne bi stigli nigde na do~ek. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je kri{om i iz inata proslavqaju u svojim domovima naj~e{}e.

Proslava Srpske Nove godine bila je zastupqenija u gradskim sredinama jer se na selima ve} i akcenat stavqao na proslavu Bo`i}a. Tek u posledwim godinama 20. veka ona se proslavqa masovnije. Od tada se organizuju do~eci po gradskim trgovima, klubovima i restoranima.

R. N.

 Stvari se vra}aju u normalu. Opet imamo deset hiqada zara`enih dnevno...  Do{ao si kod lekara praznih ruku.

Jesi li ti zdrav, ~ove~e?!  Osnovne {kole su na{i univerziteti.

Sa wih nam sti`u najpoznatiji intelektualci.  Mogu li u auto-litijama da u~estvuju automobili svih veroispovesti ili samo oni proizvedeni u pravoslavnim zemqama?  Dok ovakvi gostuju u jutarwim programima jo{ dugo ne}e da svane...

 A kad je na{a folk diva zapevala u`ivo, u publici se razvila `iva diskusija o kojoj se pesmi radi.  U jednom stanu sino} je procurio bojler, a u drugom je procurila istina. I za jednu i za drugu havariju brzo je saznala cela zgrada.  U redu za gondolu na Zlatiboru ~eka se sat i po, a u redu za `i~aru na Kopaoniku du`e od sat.

Sre}om, u redovima ispred narodnih kuhiwa nema du`ih zadr`avawa.  Ako vas snimi kamera koja prepoznaje lica, uhapsi}e vas policija. Posle vas ni ro|ena majka ne}e prepoznati.  Ostaje da se vidi koliko }emo jo{ da `murimo...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Srce ~esto mora nositi mnogo te`i teret, nego sama le|a" „Ko ho}e daleko sti}i, mora rano ustati“ „Male neprijateqe i male rane ne treba potcewivati“ Narodne poslovice

„Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle pono}i u kafanama“ Momo Kapor

„Bezna~ajan ~ovjek te`i da ima vlast, {to bi drugo.

Jedina prilika mu je da ukrade, da zajebe, da ne{to napravi da ima neku va`nost, ina~e je nitko i ni{ta“ Branimir Xoni [tuli}

S r n i

TEMA NEDEQE

BORBA ZA DU[E NA[E DECE:

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 5

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

TRANSFER NOVCA

Svet potresa rat bez rata, SPECIAL! na meti je i Srbija slanja novca na sve troškove 15/01/2022 od 01/12/2021 do

u Jedan od oblika manipulacije jeste da se nacionalni identitet prika`e kao privezak koji nam nije potreban a to naprotiv jeste osnova vrednosti za koje se i daqe veruje da ve}i deo Srbije smatra za vrednost

U svetu je u toku, u pozadini pandemije kovida, poku{aj desuverenizacije dr`ava i qudi a kako tradicionalnog rata nema jer postoji nuklearno oru`je, vodi se rat bez rata koji se preliva na druge sfere – informativnu, ekonomsku, obrazovnu, filozofsku. Na udaru je i Srbija koja, smatraju sagovornici, vodi borbu za du{u na{e dece.

Verovatno }emo, ka`e pisac Slobodan Vladu{i}, jednom mo}i da ka`emo da je period od 11.septembra 2001. do korone bila vododelnica koja je promenila svet.

jima }e i}i pojedine kulture. Neki izmi{qaju nove paradigme a neki se samo vra}aju onim {to su otkrili wihovi dedovi. ^ini mi se da se tu bije bitka a SAD su sredi{te te pri~e. Ono ~emu prirodno te`e zemqe kao {to je Rusija, to je obnova tradicije i na taj na~in Rusija za sebe vezuje u duhovnom smislu sve one koji pru`aju otpor jednopolarnom na~inu razmi{qawa koje propoveda Zapad“, komentari{e Kovi}.

DOBA NEOFEUDALIZMA

Vladu{i} dodaje da bi se aktuelno stawe moglo okarakterisati kao neofeudalizam: to zna~i da imate mawinu koja vlada ve}inom samo ta ve}ina u tradicionalnom feudalizmu je bila odre|ena rodoslovom, a danas je ta ve}ina odre|ena bogatstvom, pa imate oligarhiju koja zamewuje aristokratiju. „Sa druge strane, sebri ili kmetovi bi danas bili stanovnici velikih gradova

LL US Na iznose od $3,000 do $10,000 - CA AND GET Troškovi transfera $0* THE BEST RATE! Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

02 8781

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h je istorije Srbije, pa je sada jasno da su doga|aji devedesetih godina mawe imali veze sa Srbima i Srbijom, a vi{e sa Rusima i Rusijom. „Sada znamo da je tako jer se cela ta propagandna ma{inerija koja je deo „rata

RAT BEZ RATA

Kovid, isti~e on, o~igledno nije samo bolest jer se mewa ceo kontekst oko we, a posledice koje proizvodi dodiruju vi{e sfera, ne samo zdravstvenu. On kao primer navodi sumwe u vakcinu koja je, po wemu, odraz toga da {irom sveta deo qudi ne veruje vlastima sopstvenih dr`ava. „Ta sumwa se pojavila sa procesom desuverenizacije dr`ave, a to zna~i da dr`ave pristaju na to da dobar deo wihovih funkcija ili instanci vi{e nije pod kontrolom glasa~a koji ~ine tu dr`avu. Ta sumwa koju je kovid razotkrio jeste jedna vrsta komentara obi~nog ~oveka prema ideji da qudi vi{e nemaju poverewa u to da dr`ava mo`e da ih sa~uva od nekih mo}nih igra~a koji dolaze spoqa, a ti igra~i su multinacionalne kompanije“, obrazla`e Vladu{i}.

Profesor Filozofskog fakulteta Milo{ Kovi} isti~e dotle da ne mora sve da bude tako lo{e, jer je aktuelna kriza, koja mewa konfiguraciju sveta i izaziva tektonske poreme}aje, proizvodi nove fenomene i procese koji mogu da zna~e neku vrstu ~upawa ~ove~anstva iz gvozdenog stiska u koji je poku{ao da ga uvu~e unipolarni svet.

Po mi{qewu Kovi}a, u doba velikih promena, ne samo biolo{kih nego i promene paradigme, potrebno je vratiti se tradiciji. „Naravno, postoje putevi i puteqci ko-

koje vi{e ne kontroli{e crkva nego mediji, koju su neka vrsta novih religijskih `reca“, poredi na{ sagovornik.

Kad je re~ o Srbiji, Vladu{i} isti~e da je ona u specifi~noj situaciji i da je dobro {to trenutno lavira. „Jo{ uvek mi se ~ini da vlast poku{ava da zauzme balansirani stav prema teku}im izazovima, ukqu~uju}i i pitawe obavezne vakcinacije. Vidimo da postoje dr`ave gde su kaznene mere stro`e i to ostavqa izvesne posledice. Neke zemqe koje su bile percipirane kao zemqe blagostawa i demokratije danas su percipirane kao zemqe lokdauna“, isti~e on.

U svetlu nove krize, smatra Kovi}, trebalo bi sagledati i doga|aje iz novi-

bez rata“ okrenula ka Rusiji. Zapad mora da proizvodi onog ko je sumwiv, opasan, to je tako bar od 11. veka. Ili prema onom ko je buntovan“, prime}uje Kovi}.

ZNA^AJ NACIONALNOG IDENTITETA

Kako ka`e Vladu{i}, rukavce tog „rata bez rata“ treba prepoznati i u minimizirawu zna~aja nacionalnog identiteta, koji je jo{ od Francuske revolucije povezan sa idejom demokratije i socijalne pravde. „Ve}ina qudi koja se osloba|a nacionalnog identiteta kao ne~eg zastarelog uop{te nije svesna u kakav svet ulazi, nije svesna da su pojmovi povezani, da ne

YEARS •

GO

DI NA

mo`ete da ka`ete ja sam za demokratiju ali nisam za nacionalni identitet. Ako si protiv nacionalnog identiteta, pripremi se na posthumanisti~ku jednakost gde }e{ morati da pokazuje{ ekstremnu pokornost prema mawini koja poseduje mo} ne bi li ti oni dali pravo da `ivi{.

Jedan od oblika manipulacije jeste da se nacionalni identitet prika`e kao privezak koji nam nije potreban a to naprotiv jeste osnova vrednosti za koje i daqe verujem da ve}i deo Srbije smatra za vrednost“, poru~uje pisac.

Po oceni Kovi}a, najve}a bitka se bije u kulturi, gde intelektualce, bar kad je re~ o Srbiji, gradi unutra{wa podeqenost, neka vrsta neokolonijalne paradigme i politike u kojoj qude, kako ka`e, prisiqavaju da se dele kao nekad Rusi, na slavenofile i zapadwake.

Jedan od frontova je i obrazovawe i uxbenici i razni seminari za profesore istorije koje finansiraju stranci „Ciq je da se stekne kontrola nad se}awem, i to je samo jedna ta~ka u tom kulturnom ratu. U toku je borba za du{e na{e dece, borba za istoriju, to nije borba za to kakve }e nam se paradigma nametati nego da li }emo istoriju da shvatimo kao otkrivawe pro{losti ili kao propagandu u ne~ijem interesu“, uveren je Kovi}.

Borba za kulturu se}awa, napomiwe Vladu{i}, nije akademsko nego politi~ko pitawe jer od toga zavisi {ta }emo biti u stawu da u~inimo u budu}nosti. „Ono {to jeste fascinantno u ovom ratu bez rata jeste kako se on preliva u raznim drugim sferama. ^ak i u nekim sitnicama vidimo tragove jedne velike master pri~e. To je komplikovan mehanizam koji funkcioni{e u razli~itim sferama, a ima isti ciq – da jedan narod, srpski, pretvoriti u biomasu s kojim onda mo`ete da operi{ete bez ikakvih problema jer on onda ne}e pru`iti bilo koju vrstu otpora“, poru~uje poznati pisac.

R. N.

6

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

INTERVJU NEDEQE

\OR\E MIHAILOVI], ~uvar srpskog vojni~kog grobqa „Zejtinlik“ u Solunu

Kada umrem, deco Srbije - pamtite ove re~i i prenesite ih daqe kao zavet - na prvom mestu da pazite otaxbinu!

Kada se jednoga dana budu zauvek sklopile o~i \or|a Mihailovi}a, sa wim ne}e nestati samo ime i prezime, ve} }e utihnuti i glas `ive enciklopecije najsvetlije po juna{tvu, a najstra{nije po stradalni{tvu, iz srpske istorije. Vreme{na starina koja ve} godinama kuburi sa zdravqem, posledwi je mu{ki potomak loze Mihailovi}a kojoj je dato u amanet da ~uva i bdi nad najhrabrijma od nas, onima koji su pro{li albansku golgotu i dali srce i du{u za slobodu, odnosno, kako deda \or|e ka`e, "za kraqa i otaxbinu Srbiju".

Oti}i u Gr~ku, obi}i Solun, a ne pokloniti se mo{tima stradalnika na Zejtinliku, greh je, a jo{ ve}i, ne pru`iti ruku ~ika \or|u. Ipak, ovoga leta, kao i pro{log, {to zbog situacije sa korona virusom, {to zbog wegovih vreme{nih godina, ekipi novinara iz Srbije, to je zvu~alo kao nemogu}a misija. Me|utim, zahvaquju}i Predragu Nedeqkovi}u, tada{wem ~uvaru "Zejtinlika" , Kostasu Antonopulosu, Grka koji je ro|en u Srbiji i Ivani Stanojevi}, administratoru Fejsbuk stranice "Gr~ka u`ivo", doma}inima ekipe novinara iz Srbije, uspeli smo da u|emo tamo gde nijedna novinarska ku}a nije - u sam dom ~ika \or|eta i wegove supruge Fatini.

- Nema tog koji nije do{ao... Ovde dolaze svi. Za mene je sve isto, mi ovde ~uvamo istoriju. Ja sam ro|en ovde na grobqu, nisam ja mlad, imam 94 godine. Meni je deda bio borac, kao svi na{i preci, kao svi dedovi i pradedovi, tako je i moj, Savo Mihailovi}.

Imao sam 33 godine, kada sam 1961. nasledio svog oca, \uru.", zapo~eo je deda \or|e na ulazu u svoj dom, zgradu nasuprot vojni~kog grobqa "Zejtinlik".

Svetlu du`nost starca \ura, koji je sakupqao mo{ti svojih saboraca od Gorni~eva do Bitoqa, sa Kajmak~alana, Veternika, Dobrog Poqa, Ko`ara i Kozjaka, sahrawivaju}i ih podno kro{wi ~etinara, nastavio je Savo, koji je pri~e oca, uz amanet, prenosio na \or|a, spremaju}i ga da ga jednog dana zameni.

Kada je Savo preminuo, 1961. godine, u svojoj 33. godini `ivota, na le|a \or|a Mihailovi} a palo je te{ko i slatko breme.

Osvetlati obraz i nastaviti amanet ostao od dede i oca, prvog koji je sakupqao, a drugog koji je sa~uvao i o~uvao grobqe u nevreme Drugog svetskog rata od Nemaca, \or|u je bio sve i svja. Kako se pokazalo u slede}ih {est decenija, u tome je bio istrajan i dostojan.

- Za{to radim jo{... Ta~nije, koliko radim, sada vi{e ne mogu... Nema ko da me mewa iz porodice, nemam sina, imam }erku, Anu Mihailovi}, ali ne mo`e `ena, mora mu{karac. Pre {est godina, bio sam te{ko

bolestan, bio sam dva meseca u bolnici, nakon ~ega su me pustili ku}i da umrem.

Tada je nastala gre{ka na internetu, pa i ovde, ~uli su da sam umro", ka`e nam on na po~etku razgovora.

Ponos i ~ast u nama rastu. Nema ve}e ~asti za jednog novinara od one da upozna, stisne ruku i u`iva u razgovoru sa savremenikom koji pamti kraqa Aleksandra, Josipa Broza Tita, heroinu Milunku Savi} i sve one koji su od 1936. godine posetili Zejtinlik, vojni~ko grobqe u Solunu, gde po~ivaju mo{ti srpskih vojnika koji su `ivote dali za slobodu Srbije. Ro|en 1.5.

1928. godine, \or|e je svoj `ivot proveo upravo tu, na grobqu, gde je prvo slu`bovao deda \uro, prvi iz loze Mihailovi}a, Srbin rodom iz Grbqa kod Boke kotorske, koji je igrom sudbine, preminuo iste godine kada mu se rodio unuk \or|e.

- To grobqe je na{a istorija... Nastalo je na mestu gde je bila glavna poqska bolnica srpske vojske. U kripti imate skoro 6.000 du{a, a van we je jo{ oko 1.500. U sklopu kompleksa, imate i italijansko, englesko, francusko i rusko grobqe. Mi imamo centralno mesto, najlep{e, i sa najvi{e posetilaca. Oni drugi su zaboravili svoje, ubedqivo najvi{e ima Srba me|u posetiocima. Svi dolaze da obi|u mesto gde im le`e pradedovi", govori on, prise}aju}i se i onih koji su dolazili da obi|u svoje stradale saborce.

Kako veli, nikada nisu dolazili bez praznih ruku i suza, uvek sa duvanom, vo}em, rakijom, hlebom, a bilo je i onih koji su donosili i ono {to je tada bilo najdragocenije, zbog ~ega se i juri{alo kroz Solunski front - zemqu iz Srbije. Me|u onima koji su dolazili, bila je i heroina Milunka Savi}.

- Srbi su imali najve}e srce. Godinama nisu bili kod ku}e, oni su srcem juri{ali preko Solunskog fronta. Dolazili su

pre`iveli Solunci sa potomcima, a bila je i Milunka Savi}. - ka`e ponosno \or|e.

Izme|u pri~e o istoriji i herojstvu srpskog naroda, britkog uma, bez zadr{ke, ba{ kao da ju je nau~io pre dva il tri dana, deda \or|e je po~eo da govori stihove Vojislava Ili}a Mla|eg, koji se nalaze na kapeli grobqa na Zejtinliku: Neznani tu|in~e, kad slu~ajno mine{ Pored ovog svetog zajedni~kog groba, Znaj, ovde su na{li ve~no uto~i{te Najve}i junaci dana{wega doba!

Roditeq je wihov: hrabri srpski narod, Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni, Koji je sve staze isku{ewa pro{o I ~iji su borci, divqewa dostojni!

Padali od zrna, od gladi i `e|i, Raspiwani na krst, na Golgote visu, Ali ~vrstu veru u pobedu krajwu Nikad, ni za ~asak, izgubili nisu..

Za {ezdeset godina ~asnog slu`bovawa, ~ika \or|e je ugostio veliki broj delegacija, politi~ara, poznatih li~nosti, umetnika, dr`avnika, sve{tenstva. Ono {to nas je najvi{e zaintrigiralo, jeste dolazak nekada{weg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, koji je tako|e bio jedan od u~esnika "Velikog rata", samo na onoj drugoj strani, neprijateqskoj, pora`enoj.

"Ovde je i Tito bio sa Jovankom. Tito je bio mnogo veliki borac, hrabar. Kada je bio ovde, doneo je venac na kojem je pisalo - "Palim Jugoslovenskim borcima". Na grobqu se nalazi i deo u kojem su sahraweni internacionalci stradali tokom Drugog svetskog rata. Bio je ovde i Marovi}, on je iz Gorweg Grbqa, \ukanovi} nije, otkriva nam deda \or|e.

Svaku bitku, svaku diviziju, bateriju, starina zna i daqe naizust. O~i mu zabqe{te, o`ive na sam spomen velikih vojskovo|a srpske vojske Petra Bojovi}a, @ivojina Mi{i}a, Stepe Stepanovi}a, Radomira Putnika, Kraqa Petra, ali i na sve one vojnike koji su srcem osvajali pedaq po pedaq fronta, proteruju}i neprijateqske snage u juri{u, a o ~ijim se grobnim mestima brine decenijama.

Taman kad sam hteo da ga upitam da li smo danas dostojni potomci Solunaca, deda \or|e, kao da je pro~itao misli, zapo~eo je jo{ jednu recitaciju, nastavqaju}i nakon we da nam pri~a {ta nam je svima osnovni zadatak.

-"Blago potomstvu {to za wima `ali, Jer oni behu: ponos svome rodu! Blago i wima, jer su slavno pali". Za Otaxbinu, Kraqa i Slobodu!"

Istorija je istorija. Kraq Aleksandar je bio borac, doneo nam je slobodu, napravqena mu je nepravda. Kad do|u {kole,

govorio sam im "na prvom mestu da pazite otaxbinu, pa posle partija". Prvo otaxbina, sve se mewalo, ali opet, imamo Srbiju. Toliko su nas pobili, al opet nas ima, ka`e nam deda \ole, opomiwuju}i i staro i mlado, nakon govorewa stihova Vojislava Ili}a Mla|eg.

Poklone koje je primao decenijama, ne broji. Ipak, u sobi ~iji pogled preko ulice Longada gleda na Zejtinlik, postoji posebno mesto pored foteqe gde provodi dane.

Tu ~uva medaqe, plakete, ordewe, slike, ali i sabqu, koja i dandanas izgleda kao da je spremna za boj.

Kako nam ka`e, do grobqa zbog godina i zdravqa, sve te`e ide, jo{ te`e uspe da pomete. To je sad na mla|ima, ja~ima. Ipak, kao potomak Mihailovi}a, i daqe odlazi na "Zejtinlik", gde drage voqe prozbori koju sa onima koji imaju sre}e da ga na|u tamo.

- Bez tereapije ne mogu da `ivim, ujutru i uve~e primam terapiju, kiseonik, nije dobro. Al ipak odem do grobqa. Svi mi ka`u "Idu}e godine opet da se vidimo" Vidite, vi treba da do|ete deset puta, a ne samo jednom. Ali ne mene da vidite! Ko je ro|en, jedan dan, treba i da ode, ja se ne sekiram. Ako Bog da odobrewe, da mi rade noge, ruke. Bitno je da radi srce, ono kad ne radi... Ja imam 94 godine, ipak - ka`e nam on kroz smeh, kao da ne pri~a o smrti ve} o nekoj dogodov{tini ili razgovoru sa potomcima ~iji su preci usnuli sa `eqom da se Srbija oslobodi.

Sa suprugom Fatini deli dobro i zlo jo{ od 1960. godine, kada ju je upoznao, a nedugo posle i u~inio svojom suprugom. Iz qubavi je do{la }erka Ana, koja im je podarila dve unuke. Uz doma}e slatko od pomoranxi, rakiju iz Srbije i kafu koju nam je Fatini poslu`ila uz osmeh, nastavili smo da pri~amo o odnosima Srba i Grka, odnosno, qubavi dve nacije, koja je u nekoliko slu~ajeva, ba{ kao u wihovom, krunisana brakom.

- Srbe vole Grci i Grke vole Srbi, zato danas ima mnogo na{ih koji su ven~ani ovde. Mi smo pravoslavci. Ne voli Evropa ni wih ni nas. Ne znam da li znate, ali u Atini postoji ulica "Kara|or|evis Serbias", a u Beoradu ima ulica velikog gr~kog junaka - "Rige od Fere", - ka`e on ponosno, osvrnuv{i se na svoje gr~ko-srpsko poreklo.

Svako ko je imao ~ast da razmeni koju sa \or|em o svojim slavnim precima, wih 8.000 iz Srbije, bio je zadivqen britkim umom koji je i dandanas sa~uvao. Jer, deda \or|e zna imena svakoga od wih i ~uva ih od zaborava. Tu nam je ispri~ao i jednu anegdotu, vezanu za davnu posetu jednog profesora istorije iz Srbije.

- Pre mnogo godina, dolaze qudi i jedan profesor istorije, ka`e "\or|e, {ta ka`e{ na to da napi{e{ kwigu?"

Kada pro|u godine, zaboravi}e{ sve {to zna{". A ja i danas znam wihova imena.

Zato i ka`em, kad ~oveku rade srce i glava, dobro je. Pro{lo je dosta godina, ovde `ivim u miru i ti{ini, me|u hrabrima, me|u najhrabrijom omladinom na{e Srbije, 1800 kaplara, rekao nam je on na kraju razgovora.

Dok smo odlazili iz stana, primetili smo da u svakoj prostoriji postoji makar deli} tradicije vezane za Srbiju i slavnu pro{lost, od slika do {ajka~e, koja je pre vi{e od 100 godina, stajala na glavama onih koji su hrabro juri{ali da donesu slobodu svojim wivama, livadama i rekama.

Puna srca, i sa pokojom progutanom suzom, napustili smo dom Mihailovi}a, sa sve `eqom da ga Bog po`ivi jo{ dugo. A, kada jednom do|e kraj zemaqskom, po~iva}e me|u najhrabrijim sinovima srpskog roda, pored oca Sava i dede \ura, ba{ tamo gde mu je mesto, u aleji prerano poko{enih cvetova Srbije, podno gordnih i visokih ~etinara.

Stevica Raj~eti}, preneto iz "Blica"

PLANETA

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 7

"AMERIKA @ELI DA NAS ETNI^KI O^ISTI":

Nacija na koju je ba~eno najvi{e nuklearnih bombi Nacija na koju je ba~eno najvi{e nuklearnih bombi na planeti je neslavna i ne`eqena titula koju je dobilo pleme [o{ona u Americi.

Posledice po tu zajednicu su razorne.

- Okupiraju nam zemqu, kradu nam mogu}nosti i o~ekuju da umremo. Poku{avamo da se uhvatimo uko{tac sa tim i razumemo {ta nam se desilo, da na|emo na~ine da to zaustavimo, popravimo i spre~imo da se dogodi u budu}nosti - ka`e Ijan Zabarte, poglavica zapadnih plemena nacije [o{ona.

Wegova nacija ve} decenijama je izlo`ena nezamislivom hororu, a krivac je vlada u Va{ingtonu, pa [o{oni i Zabarte vode kampawu da se razotkrije ono {to nazivaju wihovim etni~kim ~i{}ewem.

Zemqa [o{ona prostire se od Doline smrti u pustiwi Mohave na istoku Kalifornije, do Jelouston nacionalnog parka u Vajomingu. Me|utim, 1951. godine ameri~ka vlada osnovala je poligon za testirawe nuklearnog

oru`ja na teritoriji Zapadnih [o{ona u Nevadi.

Tokom vi{e od 40 godina na tom mestu je sprovedeno 928 nuklearnih testirawa, oko 100 u atmosferi i 800 ispod zemqe, ukupne snage od 620 kilotona.

Pore|ewa radi, tokom bombardovawa Hiro{ime oslobo|ena je snaga od 13 kilotona. [o{oni su 1863. godine potpisali Sporazum Rubi doline koji je federalnoj vlasti dao odre|ena prava na wihovoj zemqi, ali ne i pravo da im uzima imovinu.

- Nikada ne bismo potpisali sporazum koji bi doveo do na{eg

potpunog uni{tewa - ka`e Zabarte, koji `ivi u Las Vegasu, ali vodi centar za le~ewe u Dolini smrti i iz prve ruke je upoznat sa zdravstvenim rizicima sa kojima se suo~avaju wegovi sunarodnici posle decenija izlo`enosti nuklearnom oru`ju. [o{oni navode da je testirawe nuklearnog oru`ja do sada ubilo na hiqade qudi, jer su se mnogi razboleli od kancera i drugih bolesti.

Zabarte navodi primer svog dede, kome je ko`a po~ela da otpada zbog autoimune bolesti, a ubrzo je preminuo od sr~anog udara. Mnogi wegovi ro|aci imali su te`ih sr~anih problema ve} u mladosti, a dvoje dece blizanaca wegovog ro|aka umrli su sa samo 11 godina. [o{oni nemaju medicinsku opremu ili kompjutersku bazu kako bi pratili zdravqe qudi.

Zbog toga se ni ne bele`e smrti pod sumwivim okolnostima. [o{oni va`e za ponosne qude, pa izbegavaju da se `ale na zdravstvene probleme

OVAKO SU NAU^NICI ZAMISLILI SPAS ^OVE^ANSTVA NAKON APOKALIPSE:

@ele da izgrade ogroman trezor - na Mesecu Nau~nici su osmislili ultimativni plan da obezbede na{e postojawe, a u wega su ukqu~eni Mesec i – qudska sperma.

Projekt nazvan “globalna polisa osigurawa” predvi|a slawe sperme i jajnih }elija na Zemqin satelit. Ova “arka” na solarnu energiju ~uvala bi pod tlom zamrznute uzorke oko 6,7 miliona vrsta. Inspirisani Nojevom arkom, stru~waci se pla{e da Zemqa mo`da ne}e biti bezbedna da osigura opstanak qudske ili bilo koje druge vrste.

Profesor Xekan Tanga sa Univerziteta Arizona, rekao je da se qudska rasa mora za{tititi od globalnih katastrofa.

- Zemqa je prirodno nestabilno okru`ewe. Kao qudi, imali smo blizak susret sa smr}u pre oko 75.000 godina sa erupcijom supervulkana Toba, koji je uzrokovao period hla|ewa od 1.000 godina i, prema nekima, u skladu je sa procewenim padom qudskog diverziteta.

Arka bi se ~uvala u mre`i mese~evih tunela, formiranih proticawem lave ispod lunarne povr{ine pre vi{e milijardi godina a otkrivenih 2013. Stru~waci veruju da bi ovi tuneli lave mogli da obezbede za{titu od solarne radijacije kao i meteora i drugih opasnosti koje vrebaju na povr{ini.

Za slawe miliona semena – ukupno 335 miliona uzoraka – treba}e oko 250 raketnih lansirawa. Uzorci semena bi se ohladili na -180 a mati~nih }elija na -195 stepeni Celzijusa. Projektni tim predla`e kori{}ewe robota na magnetnim trakama kako bi se kretali oko objekta.

8

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

REPUBLIKA SRPSKA

Republika Srpska proslavila 30. ro|endan!

Republika Srpska proslavila je Dan republike, 9. januar. Taj dan se slavi u znak se}awa na 9. januar 1992. godine, kada je tada{wa Skup{tina srpskog naroda BiH donela Deklaraciju o progla{ewu Republike srpskog naroda BiH, ~ime je nastala Republika Srpska. Republika Srpske je me|unarodno priznata Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine

SRPSKA STVORENA KAD JE ZAPAD BIO NAJJA^I:

Po~iwe nova ofanziva protiv we - odgovor Srba je jasan Tokom tri decenije trajawa, Republika Srpska se stalno nalazila pred novim isku{ewima, jer Bo{waci bi uz pomo} Zapada da dobiju u miru ono za {ta nisu uspeli da se izbore u ratu. Sada je krenula nova ofanziva, ali ako smo RS stvorili kada je Zapad bio najja~i, danas kada je oslabio, sigurno mo`emo da je odr`imo samo ako smo jedinstveni.

Na dan osnivawa Republike Srpske, istori~ar Dragomir An|elkovi} ukratko sumira 30 godina wenog postojawa. „Od okon~awa rata u BiH, RS se stalno suo~ava sa poku{ajima gu{ewa. Evidentno je da zapadni centri mo}i i Sarajevo nisu do`iveli Dejtonski mir kao okon~awe sukoba, ve} kao pauzu, kao prelazak sa ratne agresije na Srbe na mirnodopsku, tokom koje bi postepeno RS bila obesmi{qena, a BiH bila pretvorena u centralizovanu dr`avu pod dominacijom Sarajeva“, isti~e An|elkovi}.

SRPSKA NA ISKU[EWIMA 30 GODINA On podse}a da je RS tokom takvih aktivnosti Zapada na po~etku gubila niz ingerencija, ali se polako konsolidovala i spre~ila daqi proces svoje dr`avne erozije.

Od kada se Dodik u~vrstio na vlasti on je, smatra na{ sagovornik, onemogu}io daqe gu{ewe RS. To je ono {to boli Zapad koji je obe}ao Sarajevu da }e mu dati BiH – centralizovanu dr`avu u kojoj }e Bo{waci dominirati, {to se, me|utim, nije desilo.

RS se tome suprotstavila, ka`e na{ sagovornik, ali i isti~e da poku{aji wenog gu{ewa ne prestaju, da stalno neko poku{ava ne{to da joj otme, ili je otimao, stalno se nalazi pred novim isku{ewima. „Sada je krenula nova faza agresije. Evidentno sa pobedom Xoa Bajdena u Americi evroatlantski centri mo}i su re{ili na raznim stranama da krenu u ofanzivu, od udara na Rusiju, Belorusiju, do ga`ewa srpskih nacionalnih interesa. Mi opet, sa druge strane, treba da budemo svesni da se svet dovoqno izmenio. Ako smo stvorili RS kada je Zapad bio najja~i, danas kada je oslabio, a Rusija i Kina su mnogo mo}nije, sigurno mo`emo da je odr`imo samo ako smo jedinstveni i ~vrsti u nameri da branimo svoje interese“, uveren je ovaj analiti~ar.

KAKO JE POVU^EN OROZ Nekada{wi ministar spoqnih poslova, Vladislav Jovanovi} podse}a na uslove u kojima je nastala RS. Srbi u BiH su odbili da u~estvuju na referendumu sa pitawem da li ste za nezavisnu BiH jer je on zna~io poni{tavawe konstitutivnosti

srpskog naroda i nametawe ve}inskog na~ina odlu~ivawa. „Tada su Srbi u Bosni bili prinu|eni da osnuju svoju Republiku Srpsku kao meru stvari za budu}a politi~ka odlu~ivawa i ta mera je dobila svoj pun epilog u Dejtonskom sporazumu koji je priznao RS kao samostalni entitet u okviru BiH“, napomiwe Jovanovi}.

Rat u BiH su, kako isti~e, hteli Bo{waci, jer je to bio jedini na~in da nametnu svoju ve}insku voqu drugim narodima u BiH i to je htela Amerika koja je ohrabrila Aliju Izetbegovi}a da povu~e svoj potpis sa Kutiqerovog plana koji su prvobitno svi bili prihvatili. Povla~ewe tog potpisa bilo je istovremeno i povla~ewe oroza za po~etak rata u Bosni, nema dilemu nekada{wi {ef diplomatije.

U osporavawu 9. januara, datuma kada je 1992.

Skup{tina srpskog naroda BiH donela Deklaraciju kojom je prakti~no nastala RS, ujediweni su i Zapadni i bo{wa~ki politi~ari jer to vide kao simbol wene samobitnosti i trajawa, ka`e Jovanovi}.

MEWAWE DEJTONA NA RA^UN SRPSKE I on isti~e da i po potpisivawu Dejtonskog sporazuma RS nije prestala da bude na udaru.

To se, kako ka`e na{ sagovornik, odmah videlo po nejednakom prilazu odgovornosti za rat, gde je krivica ba~ena samo na jednu, srpsku stranu, ali i po delovawu Visokog predstavnika UN za BiH. „On je trebalo vi{e da bude privremeni koordinator u sprovo|ewu Dejtonskog sporazuma, a ispostavilo se da je on trajna institucija, da su wegova ovla{}ewa i preko Dejtona, da mo`e da mewa Dejton gde to interesi Zapada nala`u i gde bi dva entiteta bila samo ~ekaonica za stvarawe unitarne BiH“, jasan je Jovanovi}.

Sve vreme je, kako isti~e, trebalo oslabiti mo} RS, a da se oja~aju centralni organi BiH, {to se posti`e oduzimawem nadle`nosti koje Dejtonski sporazum i Ustav zajedni~ke dr`ave priznaje entitetima.

U poku{aju wihovog vra}awa imamo situaciju da se RS optu`uje za podsticawe nereda i kvarewe odnosa u BiH. „Zapad je sada uveo sankcije Dodiku i najavquju i za RS. Ne znam kakve mogu da budu, a da ne budu u sukobu sa Dejtonskim sporazumom, jer taj sporazum nije samo proizvod politi~ke voqe Zapada, tu su i druge dr`ave i Rusija i Hrvatska i Srbija koje se tako|e moraju pitati“, isti~e Jovanovi}.

S. G.

Za Dan Srpske u Isto~nom Sarajevu razvijena najdu`a zastava u Evropi U op{tini Isto~no Novo Sarajevo na Dan Republike Srpske razvijena je zastava RS i svih Srba koja je, prema zvani~no dostupnim podacima, najdu`a zastava u Evropi.

Zastava je razvijena u De~anskoj ulici, a duga~ka je 527 metara, {iroka 4,6 metra.

CRNA GORA

Badwaci nalagani {irom Crne Gore U vi{e crnogorskih gradova danas su organizovano nalagani Badwaci - u Kola{inu, Mojkovcu, Pqevqima, Andrijevici, Beranama, Baru, na Cetiwu, u Podgorici.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije blagosiqao je badwake pred manastirom Svetog Nikole na Obodu Crnojevi}a na Cetiwu.

Naglasio je da je Badwe ve~e u Crnoj Gori znamenito i posebno. „Se}amo se iz na{e istorije kako smo branili veru, kako smo se tada objedinili oko kolevke Bogomladenca Hrista, kako nam je on dao snagu i slogu da se odbranimo. Nije to bilo samo jedan put na Cetiwu, nego je to bilo i na Mojkovcu. A Mojkovac ne be{e tako davno“, naveo je mitropolit Joanikije.

Pozvao je vernike da se prisete onoga „{to nam je najzna~ajnije iz na{e tradicije i da se toga dr`imo i to ~uvamo“. „A ono {to nam ovaj praznik donosi, to je va`no za svakog ~oveka. Donosi nam qubav, donosi nam radost, donosi nam preporod i spasewe“, poru~io

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 9

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

NOVA^E, TVOJ NIK[I] JE UZ TEBE: je mitropolit, uz tradicionalni bo`i}ni pozdrav: „Mir Bo`ji, Hristos se rodi“.

Lo`ewe badwaka organizovano je i ispred Crkve Svetog \or|a u Podgorici. Arhijerejski namesnik podgori~ko-kola{inski otac Gojko Perovi} po`eleo je vernicima da `ive Hristovom verom i da u vatri vere izgore sva isku{ewa. „I da na vatri vere izgori ova bolest koja hara svetom. Neka samo sija svetlost bo`je istine“, poru~io je otac Gojko.

S. G.

Podr{ka \okovi}u iz Crne Gore Na Trgu Slobode u Nik{i}u odr`an je protest podr{ke Novaku \okovi}u. Ispred spomenika kraqu Nikoli i Petrovi}u okupio se ve}i broj gra|ana me|u kojima i gradona~elnik Marko Kova~evi}.

Mitropolit Joanikije: Ne vidim razlog za nepotpisivawe Temeqnog ugovora Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je da ne vidi razlog za{to Temeqni ugovor Srpske pravoslavne crkve i Vlade Crne Gore ne bi bio potpisan. „Ne mogu da govorim o rokovima, kada bi moglo da do|e do potpisivawa ugovora. Ono {to je bitno jeste da crkva `ivi i sa i bez ugovora, ali ponavqam to je jedno civilizacijsko dostignu}e i ne vidim nikakav razlog za{to bi se ta inicijativa prekinula i za{to se Temeqni ugovor ne bi potpisao“, rekao je Joanikije.

U pravnom pogledu, taj doku-

ment je va`an, ukazao je mitropolit crnogorsko-primorski. „Sigurno je da bi na{ polo`aj bio jo{ boqe definisan, jer bi dr`ava i crkva usvojile zajedni~ki dokument o me|usobnom uva`avawu i podeli nadle`nosti. Kao na primer {to je regulisano sa rimokatoli~kom crkvom.

To treba svakoj civilizovanoj dr`avi“, naveo je mitropolit Joanikije.

Odgovaraju}i na pitawa kakav je danas odnos aktuelne vlasti u Crnoj Gori i Mitropolije crnogorsko-primorske, Joanikije je rekao da i jedni i drugi ima-

ju svoje obaveze i nadle`nosti. „Mi ne `elimo da se me{amo u poslove Vlade. Imamo korektnu saradwu. Vidimo nedostatke i probleme u dana{woj vlasti, ne `elimo da doprinosimo produbqivawu ve} postoje}e politi~ke krize u Crnoj Gori. Neka politi~ari sami re{avaju svoje probleme, neka na|u re{ewe“, kazao je mitropolit.

S. G.

Tu su bili i funkcioneri Nove srpske demokratije Milutin \ukanovi} i Jovan Vu~urovi}. Sa skupa je povu~eno Noletu da istraje u jos jednoj borbi iz koje }e iza}i kao pobednik.

- Ne daj se Nole! \okovi}u ponosu nacije uz tebe smo, glasno su poru~ili Nik{i}ani.

Koreni Novaka Dokovi}a su iz sela Jasenovo Poqe kod Nik{i}a, grada ~iji je po~asni gra|anin. Pored mesnog hrama Svetog arhangela Mihaila nalazi se grobnica u kojoj po~ivaju wegovi pradeda Nedeqko i prabaka Sara.

M. T.

CRNOGORSKI ORLOVI ZATVORI[E MOJKOVA^KA VRATA

Srbija pamti: Da nije bilo krvavog Bo`i}a, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmak~alanu!

Mojkova~ka bitka vo|ena je 6. i 7. januara 1916. godine u okolini Mojkovca i u woj je Sanxa~ka vojska Kraqevine Crne Gore zaustavila austrougarsku ofanzivu, ~ime je omogu}eno povla~ewe vojske Kraqevine Srbije ka Jadranskom moru.

Vojskom Kraqevine Crne Gore komandovao je serdar Janko Vukoti}.

"Da nije bilo onog krvavog Bo`i}a na Mojkovcu, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmak~alanu. Da crnogorski orlovi, oni mladi qudi, koji u trenu prezre{e smrt, svojim grudima ne zatvori{e mojkova~ka vrata i tako ne dozvoli{e neprijatequ da se javi srpskoj vojsci u bok i pozadinu, mo`da bi sudbina srpstva bila zauvek zape~a}ena…" - istorijski je citat koji obja{wava zna~aj ove bitke.

Crnogorska sanxa~ka vojska je branila front od bokokotorskog

Serdar Janko Vukoti} zaliva pa sve do Zlatibora i U`ica od oktobra 1915. do januara 1916. godine.

Kada je austrougarska vojska primetila da srpska vojska ima nameru da se povla~i preko teritorije kraqevine Crne Gore, shvatila je da bi presecawem tog povla~ewa u potpunosti razorila srpsku vojsku i istovremeno zauzela Crnu Goru.

Tada austrougarska vojska sva

raspolo`iva sredstva baca u tom pravcu. Glavni deo austrougarske vojske sa 20.000 vojnika i oko 70 topova nalazio se na liniji Ro`aje, Sjenica, Bijelo Poqe.

Drugi deo napadao je iz pravca Pqevaqa prema Priboju i daqe prema Mojkovcu i Bijelom Poqu.

U Boki su bile skoncentrisane jake trupe sa preko 200 topova usmerenih ka Lov}enu, kada su i Wego{evu kapelu uni{tili.

Po svedo~ewima boraca, Badwi dan i Bo`i} su te godine bili najhladniji od kako se pamti. Temperatura je bila 25 ispod nule, a snega je bilo oko metar, a na nekim nanosima i do dva metra.

Uslovi za crnogorsku vojsku, koja je brojala oko 6.500 du{a, bili su katastrofalni: hleba je bilo pola kilograma po vojniku za nekoliko dana, o drugoj hrani se nije moglo ni ma{tati, municije i oru`ja je bilo toliko malo, da se moralo {tedeti za ostatak bitke.

Kako su pri~ali u~esnici bitke, bitku je na sam dan Bo`i}a presudilo to, pored ogromnog srca i voqe, {to je crnogorska vojska bila snabdevena ruskim pu{kama popularnim "moskovkama", koje su sa bajonetom bile du`e od austrijskih "mauzerki" za 30 centimetara.

U nedostatku municije crno-

gorski mladi}i su u stra{nom kontranapadu upadali u rovove austrijske vojske, probijaju}i metalnu `icu, izlo`eni artiqerijskoj paqbi, biju}i se prsa u prsa golim rukama i bajonetima i primorali mnogo ja~u i opremqeniju austrougarsku vojsku da napusti zauzete polo`aje i odustane od daqih borbi.

Posle bitke, koja je u mawim intenzitetima trajala jo{ nekoliko dana, austrougarska vojska, koja je pre bitke brojala oko 20.000 qudi, odustala je od daqe potere za srpskom vojskom, koja se uspe{no povukla preko Skadra na Krf, a crnogorska, i dr`ava i vojska, su kapitulirale, jer je kroz nekoliko dana zauzeto Cetiwe.

Serdar Janko Vukoti} i cela vojska je dobila najve}u pohvalu od prestolonaslednika Aleksandra koji je rekao: "Vi ste se vi{e nego odu`ili Srpstvu".

R. N.

10 ^etvrtak 13. januar januar2022.

2022.

10. decembar 2020. ^etvrtak 13.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

U SVIM SRPSKIM MESTIMA I MANASTIRIMA NA KiM BO@I] PROSLAVQEN PO STAROM OBI^AJU

Sveta liturgija u manastirima

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Mona{tvo manastira Visoki De~ani su na Badwi dan tradicionalno isekli i doneli badwake

Paqewe badwaka ispred crkve svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici Kolektivno dono{ewe badwaka u Gra~anici U svim srpskim mestima i manastirima na KiM Bo`i} je proslavqen po starom obi~aju.

Na dan Bo`i}a, u petak 7. januara, u svim manastirima slu`ena je Sveta Liturgija a svuda je organizovano ispred svetiwa paqe-

we badwaka. Na Svetoj liturgiji u manastiru Visoki De~ani je bio komandant italijanskog KFOR-a pukovnik Andrea Bertaco sa svojim saradnicima.

Pre wega Bo`i} je mona{tvu li~no ~estitao i komandant slovena~kog kontingenta

KFOR-a poptukokvnik Bojan Langerholc. Mona{tvo je na Badwi dan po obi~aju iseklo i donelo badwak u manastir. Srbi su tradicionalno Bo`i} proslavqali u porodi~noj sve~arskoj atmosferi.

DOBRA SARADWA OP[TINA SA KiM I REPUBLIKE SRPSKE

Predstavnici op{tina sa KiM u poseti Bijeqini

Jedinstvena podr{ka Novaku \okovi}u

DECA I ME[TANI TOMANCA KOD KOSOVSKE KAMENICE IZ KOSOVSKOG POMORAVQA

Poslali podr{ku Novaku \okovi}u Na drugi dan Bo`i}a, 8. januara, me{tani sela Tomance iz op{tine Kosovska Kamenica u Kosovskom Pomoravqu, poslali su poseban pozdrav i podr{ku Novaku \okovi}u koji od 5. januara, boravi u australijskom hotelu za azilante nakon {to mu vlasti ove zemqe nisu dozvolile ulazak pred „Australian Open“. „Podr{ka Novaku, Kosovska Kamenica, Tomance“, poruka je sastavqena od 36 papira, na svakom od wih po jedno slovo, koje dr`i nekoliko desetina de~aka i devoj~ica u ovom selu.

PREMA PODACIMA KOSOVSKE AGENCIJE ZA STATISTIKU

„Me|u me{tanima su uglavnom deca iz sela Tomanca koja obo`avaju na{eg tenisera, a de~ija qubav je svakako najdivnija i najsvetija. Ovaj vid podr{ke su osmislili me{tani - Jovan \oki}, Marko Keni}, Radojica Mladenovi}, Aleksandar i Nikola \oki}.

Ovakvim delom, me{tani sela Tomanca `ele da po{aqu poruku da je narod uvek uz Novaka \okovi}a, heroja i da smo ponosni na wega. Novak \okovi} je dika srpskoga roda!“, poru~io je Marko Keni}.

Pri{tina

Gra|ani tzv. Kosova najsiroma{niji u Evropi @ivotni standard stanovnika Kosova daleko je od zemaqa regiona i Evropske unije, jer prose~an gra|anin na godi{wem nivou potro{i svega 1.511 evra.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, kosovska porodica u proseku za godinu dana potro{i 7.803 evra, odnosno 1.511 evra po glavi stanovnika, {to je gra|ane Kosova svrstalo u najsiroma{nije u Evropi i regionu, objavili su kosovski mediji.

Prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, prose~an prihod po glavi stanovnika u zemqama Evropske unije je 35.800 dolara, dok je na Kosovu 4.442 dolara, a u Srbiji oko 7.000 dolara.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), zemqama Zapadnog Balkana, ukqu~uju}i Kosovo, potrebno je od 40 do 200 godina da dostignu prosek bruto doma}eg proizvoda EU po glavi stanovnika.

Sa sastanka u Bijeqini Gradona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi} ugostio je, 8. januara, predstavnike Privremenih organa op{tina Pe}, Lipqan i Pri{tina, koji su doputovali u Bijeqinu povodom proslave Dana Republike Srpske.

Tokom razgovora sa gradona~elnikom Bijeqine, dogovorena je i daqa saradwa, uzvratna poseta kao i dru`ewe vr{waka Republike Srpske i Kosova i Metohije kroz me|usobne posete. „Posebne veze, poverewe, saradwa, sna`an su impuls i samo neki od razloga da se ponovo sretnemo u Bo`i}ne dane i dogovaramo daqe planove u godini pred nama“, rekao je gradona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi}. „Na osnovu povezanosti koja je uspostavqena, mi }emo ciglu po ciglu graditi i u~vr{}ivati stub vere, tradicije i svega onog {to povezuje srpski narod koji `ivi u Republici Srpskoj i na{u bra}u i sestre sa KiM. Zato je posebna ~ast bila razgovarati sa na{im gostima, predstavnicima dve op{tine i jednog grada sa KiM-a. Ujedno smo se obave-

zali da }emo u toku godine uzvratiti posetu“, istakao je gradona~elnik Bijeqine.

Gradona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi} je najavio i posetu dece iz Republike Srpske vr{wacima na KiM i obrnuto.

Povodom Dana Republike Srpske svim gra|anima, kao i za zahvalnost gradona~elniku Bijeqine na gostoprimstvu, ~estitke su uputili predstavnici sa Kosova. „Neka je sre}an ro|endan Republici Srpskoj, da ostane i opstane na ovim prostorima onakva kakva je i do sada bila. Mi smo vezani me|usobno, kao Srbi. Mi, sa Kosova i Metohije smo osetili situaciju sli~nu kao i vi iz Republike Srpske i zato je na{a bratska qubav i me|usobna podr{ka tako ~vrsta. Siguran sam da }e tako i da ostane“, zakqu~io je predsednik Privremenog organa op{tine Pe} Milo{ Dimitrijevi}. „To je veliki praznik ne samo za Republiku Srpsku nego i za ~itav srpski narod, 09. januara je odbrawena ~ast i sloboda“, naglasio je Novak @ivi}, predsednik Privremenog organa grada Pri{tina.

SRBI IZ HRVATSKE

10. 13. decembar 2020. ^etvrtak januar 2022. 11 Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU Proslavqen Bo`i} u Hrvatskoj SIDNEJ U hramovima svih eparhija Srpske pravoslavne crkve koje deluju na ovom prostoru odr`ana bogoslu`ewa tokom Bo`i}nih praznika Najradosniji hri{}anski praznik – Bo`i} proslavqen je u svim mestima u Hrvatskoj gde jo{ uvek ima srpskog `ivqa.

Na Badwe ve~e ve~erwe bogoslu`ewe u hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu dr`ao je pa-

trijarh srpski Porfirije koji je ujedno i administrator Mitropolije zagreba~ko-qubqanske. Tom prilikom odr`ao je i besedu u kojoj se, izme|u ostalog, osvrnuo na zna~aj i va`nost praznika.

– Radujem se, bra}o i sestre, {to sam ve~eras ovde sa vama.

Posle mnogo godina prvi put sutra ovde ne}u slu`iti Liturgiju, ali }e slu`iti Wegovo Preosve{tenstvo Episkop mar~anski gospodin Sava, tako da }ete imati arhijerejsku Liturgiju, koji je vikar na{e malenkosti. Evo, Bog je hteo, a sigurno nije bez promi-

Na Badwe ve~e ve~erwe bogoslu`ewe u hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu dr`ao je patrijarh srpski Porfirije

sla, da nosi titulu episkopa sa ovih prostora. Ja vam `elim sre} ne bo`i}ne praznike i Svaki blagoslov. Od Boga da imate mir, da se ne pla{ite ni vidqivih niti nevidqivih protivnika. Vi nikome nemojte biti protivnik osim svom egoizmu, samoqubqu, mr`wi. Verujem da je nema, ali ako se pojavi i najmawi tra~ak budite neprijateq svakom zlu koje prepoznate u sebi. Molite Boga. On }e dati da se razvije vrlina i qubav u va{im srcima koji }e onda postati vitlejemska pe} ina, ista ona pe}ina u Vitlejemu u kojoj se pre toliko vekova rodio Gospod, ispuwena toplotom i milinom. Kad tako bude i va{i domovi, i va{e porodice, i va{e kom{ije, i va{i sugra|ani, svi qudi koji `ive u ovom gradu i u ovoj zemqi bi}e va{i prijateqi.

Ja se molim da vam Gospod da tu snagu da budete hri{}ani. Isto tako, molim i vas da se molite za sve qude, pa i za moju malenkost na kraju, da zajedno kao jedno telo, kao jedan organizam idemo ka Hristu, Gospodu na{em koji evo dolazi me|u nas.

Sre}an praznik! Mir Bo`ji!

Hristos se rodi! – istakao je patrijarh Porfirije.

R. N.

Jo{ jedna vredna donacija vrti}ima na srpskom jeziku U vrti}e u kojima se vaspitawe dece odvija na srpskom jeziku i }irili~nom pismu kroz projekat Zajedni~kog ve}a op{tina stigle kwige i stru~na literatura na materwem jeziku.

S obzirom na trenutnu situaciju sa koronavirusom i probleme prilikom prelaska granice, Odbor za obrazovawe Zajedni~kog ve}a op{tina odlu~io je na druga~iji na~in ulo`iti sredstva koja su do ove godine bila kori{tena za putovawe mali{ana na izlet u Beograd. Direktore vrti}a u ZVO-u do~ekali su 21. decembra predsednik Dejan Drakuli} i predsednica Odbora za obrazovawe Milica Stojanovi} gde su prisutnima uru~ili nove radne materijale.

– Ove kwige su rezultat projekta kojeg smo pisali prema Upravi za dijasporu, oni su odobrili 200.000 dinara za projekat pod nazivom „Moja prva kwiga na srpskom jeziku i }irili~nom pismu“. Svi vrti}i su dobili podjednaki broj kwiga, nabavqena je i stru~na literatura za vaspita~e, po jedan primerak od svakog izdawa koje je Kreativni centar ponudio, to je otprilike pet kwiga za vaspita~e za svaki vrti}. Izdawa su vrlo lepa i lepo oslikana, sadr`aj je bogat i jako smo zadovoqni

brojem primeraka koje su vrti}i dobili. Mislim da }e to biti dobra podloga za {kole na srpskom jeziku i }irili~nom pismu – izjavila je predsednica Odbora za obrazovawe ZVO-a Milica Stojanovi}.

Slikovnice i materijali za vaspita~e podeqeni su vrti}ima iz Vukovara, Borova, Trpiwe, Bobote, Marku{ice i vrti}u u Negoslavcima koji deluje u sklopu osnovne {kole. Donaciju su tako|e dobili vrti}i u Daqu, Bijelom Brdu i Jagodwaku iz Osje~ko-barawske `upanije koji su deo privatnog vrti}a „Mali princ“ iz Osijeka.

S. G.

MELBOURNE SYDNEY BRISBANE BALKAN EXPRESS Nikoli} Bo`ica Savi} Name{ten stan Milena $130 sedmi~no (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 plusST ALBANS tri radionice koje Edensor Parkmo`ete 0424 112 228 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. koristiti besplatno.

0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

l Jedna radionica je za rad sa hranom,

Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE a 20-22 dve radionice raznim metalima.

Deans Crt. za rad 32 sa Maryfield DandenognajboqeDrive Blair razne Athols ma{ine, Europe}i Zona za -Zaga l Pravimo kazane, pe~ewa.

NSW 2560 0413 929 416 Goranka l Ovo jeKosaba{i} {ansa da nau~ite razne poslove.

0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee l Mo`ete raditi za sebe ili zajedno sa mnom!

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL - BiH POZVATI 0412 417 502 9534ZA 4866VI[E INFORMACIJA Srbija maksimalno 40 kilograma 9366 9299

Novogodi{wi sajam u Daqu obradovao i mlade i stare Nova 2022. godina u op{tini Erdut do~ekana je u radosnoj atmosferi i ba{ kao nekada u zajedni{tvu i dru`ewu. Novogodi{wi sajam u centru Daqa 30. decembra obradovao je najmla|e, ali i one starije stanovnike ove op{tine na istoku Hrvatske. Nakon dvogodi{we pauze ponovo je ovde u susret novoj godini organizovan sajam koji je, osim zadovoqstva zbog ponovnog okupqawa, zna~ajan i kao manifestacija koja doprinosi ostvarewu turisti~kih ciqeva.

Sve~ano u Po`egi i Kraguju kod Pakraca Predzadweg dana 2021. godine u Dru{tvenom domu u Kraguju kod Pakraca odr`ana je zavr{na sve~anost malih folklora{a i hora. Vi{e od 30 dece je u~estvovalo u programu, a u publici su,

ovoga puta zbog epidemiolo{kih uslova, bili samo roditeqi.

Veliku pomo} za ovo Pakra~ani su dobili kroz projekat Ve}a srpske nacionalne mawine Po`e{ko-slavonske `upanije

finansiranom od Ministarstva kulture i informisawa Vlade Republike Srbije.

– Koliko nam je bitan rad sa najmla|ima govori i ~iwenica da su se u aktivnosti prevoza dece i pomo}i oko aktivnosti ukqu~ili vode}i qudi srpske zajednice, od moje malenkosti, zamenice gradona~elnika Mirsade Popovi} Damjanovi}, sekretara `upanijskog Ve}a Darka Derewa, pakra~kog paroha \or|a Teodorovi}a i mnogih drugih – pri~a zamenik `upanke Po`e{ko-slavonske `upanije Nikola Ivanovi}.

Kroz vi{e od 30 radionica deca su, pre svega, u~ila tradicionalne pesme i kola Srba zapadne Slavonije, ali se i upoznavali sa koreografijama iz Srbije.

M. T.

– Dana{wi program je posve}en deci i wihovim roditeqima, jer znamo da su u ovoj pandemijskoj godini deca imala onlajn nastavu, bila su zatvorena u ku}ama. Tako da je sve {to nas okru`uje ovde posve}eno deci, da oni u`ivaju i da se opuste. Jako smo sre}ni jer smo organizirali sajam koji je zna~ajan i u pogledu turizma, znamo da je on lokalnog karaktera, ali mi smo ove godine organizovali i manifestacije koje su bile i {irega karaktera. Odr`ane su ~etiri manifestacije i one su nam donele dobre rezultate. Godina koja je protekla, zahvaquju}i anga`manu turisti~kih radnika i svih zaposlenih u op{tini Erdut postigli smo rezultate koji su za 80 odsto boqi u odnosu na 2020. godinu, tako da moramo biti zadovoqni – izjavio je direktor Turisti~ke zajednice „Erdut“ Darko Barjaktarevi}.

– Moram priznati da sam se iskreno odu{evila, nisam o~ekivala ovoliki broj posetilaca. Zadovoqna sam jer vidim toliko puno qudi na jednom mestu. Definitivno smo `eqni dru`ewa, sa druge strane svi smo se potrudili prilikom organizacije i ba{ lepo {to su nas svi do{li posetiti. Deca su na{a budu}nost i upravo smo zbog toga hteli da sve bude posve}eno wima. Imali su prilike ve} u~estvovati u odre|enim radionicama gde su pisali ono {to `ele u budu}nosti, isto tako su imali svoju kratku priredbicu, pripremili smo im dva skromna poklon~i}a koja smo sakrili pa }emo u~estvovati i u tra`ewu – rekla je direktorka KP ^vorkovac An|elka Toma{evi}.

S. G.

12

^etvrtak 13.

2022.

10. januar decembar 2020.

DRU[TVO

STATISTIKA O RA\AWU I UMIRAWU

Najve}i broj umrlih u Srbiji od Drugog svetskog rata Na svaku bebu koja je ro|ena u prvih jedanaest meseci pro{le godine, dvoje qudi upisano je u mati~nu kwigu umrlih, a kada se saberu svi koji su ispra}eni na ve~ni po~inak, dolazi se do sumornog zakqu~ka da je u tom periodu umrlo skoro 26.000 osoba vi{e nego 2020. U godini koju je „pojela korona” i koja je sa `ivotne scene odnela \or|a Bala{evi}a, Milana Gutovi}a, Marka @ivi}a, Nenada Nenadovi}a, Dragoquba \uri~i}a, Predraga @ivkovi}a Tozovca, Miru Furlan, Borisa Komneni}a, Vlastu Velisavqevi}, Miwu Subotu, Fe|u Stojanovi}a, Marinu Tucakovi} i druge umetnike, svakoga dana u proseku je umiralo 370 qudi.

Statisti~ari su ustanovili da je u 2021. dostignut vi{edecenijski maksimum ukupnog broja umrlih i pove}awe smrtnosti nezabele`eno u posledwih 75 godina, konstatuje demograf Goran Penev, kada bilansira efekte godine koja je prohujala s najve}om pandemijom u novom milenijumu.

Iako u ovom trenutku Republi~ki zavod za statistiku raspola`e podacima samo za jedanaest meseci pro{le godine, sa sigurno{}u se mo`e izra~unati da je u 2021. godini preminulo oko 135.000 osoba. Da bi se razumele sve razmere epidemijske krize, trebalo bi podsetiti da je pre 2020. godine u proseku umiralo izme|u 100.000 i 106.000 qudi, a ra|alo se izme|u 70.000 i 75.000 beba.

– Ako imamo na umu ~iwenicu da je svakoga dana umiralo oko 200 qudi vi{e nego {to se ra|alo i ako u tu statistiku ubrojimo i iseqene, dolazi se do zakqu~ka da smo svakoga dana ostajali bez 274 oso-

be. Srbija je, prema zvani~nim procenama RZS, u pro{lu godinu u{la sa 6.871.547 stanovnika, a kako one ne ukqu~uju spoqni migracioni saldo, to jest razliku izme|u broja odseqenih i doseqenih, proceweni broj stanovnika bi po~etkom ove godine iznosio 6,8 miliona. Me|utim, stvarni broj stanovnika je znatno mawi jer bi samo po osnovu migracija stanovni{tvo zemqe trebalo smawiti najmawe za 200.000 qudi, koliko prema mojim grubim procenama iznosi negativan spoqni migracioni saldo u posledwih deset godina. To bi zna~ilo da je krajem pro{le godine broj stanovnika Srbije iznosio oko 6,6 miliona i bio sveden na nivo koji je bio dostignut 1960. godine – upozorava na{ sagovornik. ^iwenicu da je prvih jedanaest meseci pro{le godine ukupan broj umrlih bio za 23.800 ve}i nego u istom periodu 2020, odnosno za 30.500 qudi ve}i nego tokom cele 2019. godine, Penev tuma~i (in)direktnim posledicama pandemije kovida 19.

– ^ak i ako ostavimo po strani preminule od virusa korona, Srbija ima najve} i broj umrlih od Drugog svetskog rata. U 2021. godini do{lo je i do velikog pove} awa broja umrlih od drugih uzroka smrti, {to se donekle posredno mo`e dovesti u vezu sa dugim trajawem pandemije, evidentnom prenapregnuto{}u zdravstvenog sistema, hroni~nim umorom i iscrpqeno{} u zdravstvenih radnika, prioritetnim zbriwavawem obolelih od kovida, ali i vrlo nepovoqnom starosnom strukturom ukupnog stanovni{tva Srbije. Razumqivo je da, kada se desi zemqotres ili cunami, prioritet postane zbriwavawe direktnih

`rtava nesre}e. To se desilo i tokom ove pandemije – mnoge ustanove su pretvarane u kovid bolnice, a mnogim nekovid pacijentima bile su pomerane operacije, rehabilitacije, terapije i dijagnosti~ki pregledi – podse}a demograf.

– S druge strane, mnogi su izbegavali odlazak u bolnicu zbog straha od zaraze.

Ipak, iznena|uje {to je tako visok mortalitet usled infekcije virusom ostvaren u uslovima dostupnosti odgovaraju}ih vakcina, kao i pove}awa bolni~kih kapaciteta – ocewuje na{ sagovornik i upozorava da se realnim ~ine pretpostavke da }e u 2021. godini o~ekivano trajawe `ivota mu{karaca biti smaweno za dve godine i svedeno na 69,5 godina, dok bi proceweno smawewe `ivotnog veka za `ene iznosilo oko jedne godine i pribli`no bilo 76 godina.

I dok demografski grafikoni bele`e izuzetno visok porast smrtnosti, broj novoro|enih beba stagnira i gotovo je na istom nivou kao pro{le godine.

Krajem pro{le godine broj stanovnika Srbije iznosio oko 6,6 miliona

– Na osnovu preliminarnih podataka za period januar– novembar 2021, u Srbiji je ukupno ro|eno 56.648 beba, odnosno 61 vi{e nego u istom periodu 2020. godine. Me|utim, trebalo bi imati na umu da su u 2020. godini gotovo sva deca (sa izuzetkom one koja su do{la na svet u novembru i decembru) za~eta pre pandemije, a tokom pro{le godine sve ro|ene bebe za~ete su vreme korone. ^iwenica da je u novembru pro{le godine ro|eno 14 odsto dece vi{e nego u istom mesecu 2020. i 9,8 odsto beba vi{e nego u novembru 2019. godine govori o tzv. kompenzacionim tendencijama, odnosno povratku na nivo fertiliteta iz prepandemijskog perioda.

To potvr|uju i podaci o naglom pove}awu broja sklopqenih brakova u periodu od januara do septembra pro{le godina, kada je sklopqeno 25.925 brakova – skoro duplo vi{e nego u istom periodu 2020. i za svega pet odsto mawe nego u istom razdobqu 2019. godine, kada je 27.240 parova iza{lo pred mati~ara – navodi Goran Penev. R. N.

„Ne~ista krv“ - prvi film na srpskom jeziku na Netflixu Film "Ne~ista krv-greh predaka" u re`iji Milutina Petrovi}a bi}e prvo ostvarewe na srpskom jeziku koji }e se na}i na najve}oj filmskoj platformi Netflix, izjavila je glumica An|ela Jovanovi}.

Glumica, koja u filmu ra|enom po scenariju Vojislava Nanovi}a, tuma~i ulogu Ta{ane potvrdila je da }e ostvarewe sti}i na plat-

formu 17. januara.

Ova porodi~na saga prati `ivot bogatog predvodnika hri{}anske mawine u Vrawu 19. veka, Haxi Trifuna (Dragan Bjelogrli}), koji poku{ava da odr`i svoje bogatstvo i mo} rade}i stvari sa u`asnim posledicama po porodicu i dve wene naredne generacije. Iako je u sredi{tu "Ne~iste krvi", romana Borisa-

va Stankovi}a, tragi~na sudbina lepe Sofke, film Milutina Petrovi}a se bavi doga|ajima koji su se desili pre wenog ro|ewa, a Haxi Trifun je u filmu, za razliku od kwi`evnog dela, wen deda.

Svetska premijera filma bila je 22. jula 2021. godine na Festivalu evropskog filma Pali}, gde je progla{en najboqim po izboru publike.

M. T.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak januar 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. 13. decembar

"SRBIJA MI NIJE DRUGA, NEGO PRVA KU]A" Ko~aj je 2016. pobegao iz Avganistana sa `enom i petoro dece i u Srbiji postao prevodilac: "Ovde je druga religija, ali je sve boqe" U begu od rata i siroma{tva Srbija je od 2015. godine bila usputna stanica za vi{e od 1,5 miliona izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, a jedna sedmo~lana porodica iz Avganistana je me|u retkima koja je dobila azil u Srbiji i ovde prona{la novi dom.

Posle mukotrpnog putovawa iz mati~nih zemaqa punog opasnosti, retki

Ko~aj Arjubi (46) iz Avganistana je bio uporan u svojoj `eqi da ostane, danas `ivi i radi u Beogradu su slu~ajevi da migranti i izbeglice zatra`e azil ba{ u Srbiji, me|utim, kada se to i desi, proces dobijawa legalnog boravka u na{oj zemqi dugo traje, a posle toga jo{ te`e je dovesti porodice, ~esto udaqene i vi{e od 4.000 kiometara i izlo`ene brojnim opasnostima u domicilnoj zemqi.

Pandemija je sve to dodatno usporila, me|utim, Ko~aj Arjubi (46) iz Avganistana je bio uporan u svojoj `eqi da ostane, danas `ivi i radi u Beogradu, supruga brine o velikom doma}instvu, a od petoro {kolaraca, najmla|a devoj~ica ide u pred{kolsko, dok najstariji sin i }erka zavr{avaju osmi razred i poput ve}ine wihovih vr{waka, ve} razmi{qaju o nastavku {kolovawa i budu}em zanimawu.

- Do{ao sam u Srbiju 2016. godine, dobio azil i stigla mi je porodica pro{le godine - po~iwe Ko~aj svoju pri~u u prostorijama Komesarijata za izbeglice i migracije, gde kao prevodilac radi sa maloletnim izbeglicama bez pratwe.

U Avganistanu je imao privatan biznis, zemqu i imovinu, ali, obja{wava, rat koji traje vi{e od 45 godina primorao ga je da ostavi sve i krene ka zapadnoj Evropi u nadi za boqu budu}nost.

Po dolasku u Srbiju, ka`e, bez potrebe da ulep{ava pri~u zato {to govori javno, nai{ao je na dobre i gostoprimqive qude

i odu{evio se prirodom, pa je odlu~io da tu ostane, zatra`i azil i stekne uslove da dovede svoju porodicu.

- Kada sam stigao u Srbiju, bio sam stvarno umoran i prqav zbog putovawa.

Prolazili smo kroz neko selo, i jedan stariji gospodin je brao jabuke, {qive i vo}e - brao je za nas i ka`e da uzmemo da jedemo. Posle toga smo do{li u neki mali grad, jedna devojka na biciklu nas je gledala, bilo nas je dvadeset i vi{e, oti{la je u prodavnicu i od svojih para kupila koka-kolu, vodu i ~ipseve - prise}a se on.

"U SRBIJI JE DRUGA RELIGIJA, VERA..."

Tvrdi da nikada nije imao probleme i neprijatnosti zbog svog porekla i isti~e da je za pet godina stekao mnogo prijateqa, dobrih kolega i da se ose}a kao da je ro|en u Srbiji.

- Bio sam u {oku. Pre{ao sam preko Irana i Turske, i ja sam musliman i oni muslimani, to {to sam video tamo je ba{ bilo te{ko.

Ovde u Srbiji je druga religija, vera... zbog svega toga sam rekao ne, boqe je da ostanem u Srbiji - obja{wava Ko~aj.

Kada je odluka o ostanku pala, dodaje, trebalo je sa~ekati dugotrajne procedure za dobijawe azila, radne dozvole i vize za spajawe porodice, {to je, navodi, bilo veoma te{ko.

GOVORI SEDAM JEZIKA Uz pomo} Ministarstva za rad, zapo{qavawe bora~ka i socijalna pitawa i Komesarijata, ovaj poliglota koji uz te~an srpski, govori jo{ sedam jezika - engleski, ruski, azerbejdzanski, {vedski, urdu, pa{tunski i persijski, otvorio je prevodila~ku agenciju koja asistira centrima za socijalni rad sa maloletnicima koje su izbegli~ki i migrantski talasi dovelu u Srbiju.

- Prvi sam u Srbiji koji je otvorio agenciju za prevo|ewe i prvi slu~aj u istoriji izbeglica u Srbiji koji je dobio vizu za spajawe porodice. Kad sam ~uo da smo dobili vizu, bio sam ba{ sre}an i zvao u Avganistan - ponosno isti~e Ko~aj.

Ro|aci ga nisu podr`ali u toj odluci i savetovali su ga da nastavi putovawe ka zapadnoj Evropi, ali ih on nije poslu{ao.

Deci je, prise}a se, odmah dao zadatak da nau~e }irilicu i poru~io im da }e ih propitati azbuku ~im stignu na aerodrom

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

u Beograd, a umesto malog stana u Bor~i, po~eo je da tra`i ve}i sme{taj za sedmo~lanu porodicu.

- Te{ko je bilo zbog korona virusa, avioni nisu i{li, ~ekali smo i na kraju na{li karte. ^ekao sam ih na aerodromu sa kolegama, moje kolege su kao porodica, uvek me podr`avaju. Kada sam hteo da na|em neki kombi, rekli su mi: ''Brate, imamo kola i kombi, ne treba da da{ pare, idemo sa tobom'' - navodi on i dodaje da je i kontrola paso{a na aerodromu bila u ~udu kako je neko iz Avganistana dobio vizu za Srbiju.

"DECI SAM DAO ZADATAK DA NAU^E ]IRILICU" Na kraju se, ka`e, sve dobro zavr{ilo, deca idu u {kolu, sre}na su i imaju prijateqe, a kada sve to vidi, dodaje da je i on veoma sre}an.

- Kona~na destinacija je Srbija, ne pla-

niram da idem daqe ili povratak u Avganistan. Deca mi idu u {kolu, u~e jezik i kulturu. Planiram da ostanem ovde, imam prijateqe, porodicu i posao, mislim da je to glavno u `ivotu - isti~e on.

Ekipu Tawuga u Zemunu je srda~no ugostila porodica Ko~aja, gde sada `ive i planiraju da ostanu jer su se deca ve} privikla na novu sredinu.

- Srbija nam je ne druga, nego prva ku}a. Deca imaju prijateqe, vole Srbiju i navikli su ovde u ovom kraju Zemuna. Te{ko je platiti tro{kove za stan, ja sam radim.

Hteo sam da pre|emo na drugu lokaciju na Paliluli ili drugo mesto zbog tro{kova.

Deca su mi rekla: ''Mi imamo prijateqe, nemamo problem sa stanovima gde }emo `iveti, ali {kolu ne}emo da mewamo zbog prijateqa'', i ja sam rekao okej, nema veze, osta}emo tu - obja{wava Ko~aj.

M. T.

86 uuu KAKO JE ZORAN RADMILOVI] IZBLAMIRAO SVOJU KOLEGINICU MIRU BAWAC:

"Ura~unajte i ono {to gospo|a ima u ta{ni" Kraq komedije, kako su ga zvali, nije se mnogo razlikovao ni van scene, a "epizode" humora koje je prire|ivao svojim prijateqima i dan danas se prepri~avaju.

To je slu~aj i sa wegovom koleginicom i najboqom prijateqicom – Mirom Bawac, kojoj je priredio, prema wenim re~ima, jedan od najve}ih blamova u wenom `ivotu.

Naime, Ateqe 212 gostovao je u Stokholmu i nakon odigrane predstave Zoran je Miru Bawac izveo u otmeni restoran na ve~eru. Kada su seli Mira je na stoju ugledala zanimqiv, neobi~an i lep karafindl (set posuda za uqe i sir}e), koji joj se jako dopao i shvatila je da mora da ga

ima, pa je on ubrzo, kada niko nije gledao, zavr{io u wenoj ta{ni. Zoran je posmatrao situaciju i nije re~ progovorio.

Ve~era je protekla u lepoj atmosferi i kada je do{lo vreme da se krene Zoran je od konobara zatra`io ra~un.

Konobar je pri{ao stolu i po~eo naglas da sabira {ta su gosti imali i kada je zavr{io i sabrao ra~un, Zoran se oglasio, pokazuju}i rukom u pravcu Mirine ta{ne: "I, molim vas, ura~unajte i ono {to gospo|a ima u ta{ni!" R. N. lll U slede}em broju: Za{to su Jovanu Memedovi}u prekinuli program

E

I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih predstoje}im izborima zavisi reka. od wenog anga`mana i doprinoAna,^etvrtak iako tako13. izgleda, ne2022.

10. decembar 2020.

14 januar akumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladiopredstoje}e izbore - da ima tak- nici, a \ilas i kompanija bi vu ulogu, vaqda bi bila na na- odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Najboqi svetski i srpski teniser Novak \okovi} je minulog ponedeqka dobio, mo`da jedan od najva`nijih me~eva u svojoj karijeri. Znao je Novak da pobe|uje uvek kada je bilo te{ko, ali jo{ nikad do sada to nije morao da radi van teniskog terena. Svi smo mesecima i{~ekivali da li }emo ga gledati ove godine na Australijan openu (AO) zbog novo-uvedenih pravila da svi igra~i moraju biti vakcinisani protiv kovida. Medicinsko izuze}e od vak-

AUSTRALIJA

Novak protiv Morisona i dru`ine

cinacije je tako|e bila jedna od legalnih opcija od samog po~etka. Nikom to jednostavno nije

smetalo sve dok nisu saznali da je to izuze}e dobio i sam Novak. I ne verujem da je iko `ivi ^etvrtak 22. jul 2021. mogao da predvidi da }e Novak, nakon wegove objave da ipak dolazi na AO, do`iveti ovo kroz {ta je pro{ao posledwih desetak dana. Iako je devetostruki osvaja~ AO i aktuelni branilac titule u Melburnu, ve} dobio bitku na sudu, federalna vlada Australije jo{ uvek ne odustaje od niskih pobuda i prqave namere da Novaka spre~i da zaigra na turniru. Iako je ~asni sudija Entoni Keli doneo presudu u korist Novaka, nalo`io Vladi da ga odmah pusti i plati sve tro{kove su|ewa oni jo{ uvek ne odustaju. Tra`e na~in i najsitniji detaq kako bi NovaBorislav Popovi} 0405200602 ku ipak ukinuli vizu. Naravno, Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Novak mo`e u tom slu~aju ponovo da se `ali, jer je sudija Keli ma `ivi ve}insko srpsko stanov- i napornim radom poku{avaju da ve} najavio da }e ekspresno zakazati novo su|ewe, ali to }e ga mo`da ko{tati takmi~ewa na predstoje}em Openu. Mo`da Novak ne bi mogao da igra nakon toga, jer bi ponovo morao u imigracioni centar, ali bi zato kasnije dobio vi{emilionsku od{tetu. Ovo su samo neke hipoteze i iskreno verujem da do toga ne sme do}i, ali jasno je da federalna vlada `eli osvetu za poni`ewe koje su do`iveli na sudu. Mnogi doma}i pravni

11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

[irom Melburna i Viktorije

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Saobra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }irilicom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

Lokalno stanovni{tvo je, sa-

pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavamo – rekli su nam oni.

Posle posete selima u okoli-

^ovek koji bi da otera Novaka iz Melburna, Skot Morison, svim silama branio Rio Tinto u Australiji eksperti su ve} par dana pre su|ewa predvideli da }e Novak dobiti na sudu iz prostog razloga jer je pravda na wegovoj strani. ^ini se da je Morisonova vlada sve do detaqa isplanirala, osim jedne mogu}nosti. @elela je da od ovog slu~aja napravi spektakl za doma}u upotrebu, i da svojim bira~ima poka`e kako nema duplih standarda i da ista pravila va`e za sve. Novak je naravno imao medicinsko izuze}e, koje je bilo potvr|eno od strane dve nezavisne zdravstvene komisije, i to ovde u Australiji. Morisonovoj vladi to nije bilo mnogo va`no, `eleli su po svaku cenu da Novaka, kao u ovda{wim medijima ozna~enog antivaksera, omalova`e i ismeju. Problem je samo bio u tome {to oni nisu predvideli da }e Novak ostati u Australiji da se bori do kraja. Vlada je o~ekivala da }e se \okovi} nakon deveto~asovnog maltretirawa na aerodromu jednostavno vratiti ku}i. Na prvoj pres konferenciji, u vreme kada je tokom na{eg Badweg dana Novak ve} bio preba~en u imigracioni sme{taj, Morison nije skidao zajedqivi osmeh s lica. Vi{e puta je tada ponovio da najboqi svetski teniser treba da ide ku}i i da ovde nije po`eqan. Sramno i

ne~uveno! Verujem da se ve}ina Australijanaca danas stidi i gnu{a onoga {to je wihova vlada u~inila \okovi}u i to u wihovo ime. Iskreno verujem da }e Novaka ovo samo u~initi jo{ ja~im, jer je on jednostavno takav. Ipak, nehumano i idiotsko pona{awe australijskih vlasti prema wemu }e zauvek ostaviti o`iqak u srcima svih australijskih Srba. [ta go da se desi verujem da ovda{wi Srbi to dr`avi Australiji nikad ne}e oprostiti. Svima je sada jasno, ~ak i australijskoj javnosti da sve ovo {to se de{ava nema veze niti sa sportom niti sa medicinom. Re~ je o prqavim politi~kim igrama i poku{aju da se na slu~aju Novaka, dobiju jeftini politi~ki poeni ali stvari su jedostavno izmakle kontroli. Novak je jo{ jednom dokazao da je ~eli~ni borac sa verom i srcem. Znao je i imao ose}aj da ne treba da se pomiri sa tim i dobio svoju bitku na sudu. Vlada Australije je kapitulirala u federalnom sudu zahvaquju}i sudiji Keliju koji je ipak osvetlao obraz ove zemqe i vratio nam nadu da pravda ipak postoji. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 15

POZDRAVOM VE^NE RADOSTI:

Badwe veåe u Svetonikolajevskom manastiru

U ~etvrtak {estog januara 2022. na Badwe ve~e uo~i najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a, u Slobodnoj srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikola pri Svetonikolajevskom manastiru u ju`nom Brizbejnu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i

Predstojateq Slobodne srpske pravoslavne crkve g.G. Hristifor, slu`io je veliko prazni~no pove~erje.

Nakon odslu`enog pove~erja svojim umilnim glasom prepunim topline koja greje du{u, Wegovo Preosve{tenstvo vladika Hristifor je odr`ao kratku nadahnutu besedu koja je ukazivala na va`nost qubavi jednih prema drugima znaju}i da je qubav pokreta~ svega vrednog i plemenitog utkanog u srpsko nacionalno bi}e, ali i da imamo mira jedni sa drugima, a tako|e i da imamo

mira sa samima sobom.

Vladika je podsetio na zna~aj pra{tawa jer, po nekom na{em skromnom shvatawu, da pra{ta mo`e samo ~ovek ili qudi koji u sebi gaje iskrenu veru, a sve ostalo bi moglo da bude zabluda koja vodi u sunovrat.

Po zavr{etku slu`be, osve}eni su badwaci a zatim su prisutni vernici uzeli u~e{}e u nalagawu Badwaka. Dugogodi{wi predsednik g. Ratomir Ne{i} i blagajnik Bratislav Varagi} su zatim uneli Badwak u manastirsku trpezariju gde je poslu`ena posna ve~era.

Oko na{e kamere zaustavilo se na liku ~oveka u invalidskim kolicima sa ~ijeg je lica blistao zasewuju}i osmeh. Bio je to monah Simeon Taf, Rus zamona{en u Svetonikolajevskom manastiru koji je posle du`eg odsustva iz manastira usled zdravstvenog stawa koje je rezultiralo paralizom ruku i nogu, kao i gubitkom mo}i govora. Na Badwe ve~e, ponovni susret sa bra}om Srbima bio je dovoqan razlog da se wemu i mnogima otrgnu iz oka suze radosnice i skotrqaju niz lice.

Ve~e su dodatno ulep{ala deca u~esnici ovogodi{weg pravoslavnog kampa izvo|ewem prigodne Bo`i}ne predstave koju je osmislila i za ovu sve~anost uprili~ila nesebi~no rade}i sa decom g|a Ivana Mali}.

Ostavqaju}i skromnost po stra-

ni, g|a Mali} je zaslu`na i za preuzimawe odgovornosti u vezi sa organizacijom ovogodi{weg

de~ijeg pravoslavnog kampa koji je na sveop{tu radost i zadovoqstvo kako dece tako i roditeqa uveliko postao tradicija.

Po zavr{etku programa, deci su uru~eni paketi}i, a zatim su deca u`ivala u tra`ewu slatki{a, oraha pa i “nov~i}a”u slami. U predstavi su u~estvovali: Naratori: Aleksandar Nedimovi}, Bojana Bijeli} i Fia Bijeli}, deca: Du{an Bijeli}, Stefan Petrovi}, Vasa Varagi}, Teodora \uzi} i Katarina Dragi~evi}, Adam: Maksim Bijeli}, Eva: Sara Vasilija Varagi}, Ana: Jana Bulovan, Jelisaveta: Nina Bulovan, Arhangel Gavrilo: Hana Polin, Bogorodica: Laura Polin, Josif: Stefan Bulovan.

Svim vernicima i qudima dobre voqe ~estitka Negovog preosve{tenstva vladike Hristifora glasila je: „Draga deco duhovna, `elim vam sre}an i Bogom blagosloven praznik ro|ewa Bogomladenca Hrista, kao i blagoslovenu predstoje}u Novu 2022. godinu Gospodwu, sa molitvom Bogomladencu Hristu da va{e domove i va{a srca obasja svetlo{}u Vitlejemske zvezde, uz molitvu Gospodu, pozdravqam vas pozdravom ve~ne radosti: MIR BO@IJI-HRISTOS SE RODI! I mi otpozdravqamo pozdravom ve~ne radosti, VAISTINU SE RODI! Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

13. decembar januar 2022.

Sidnej PROSLAVQENO

Верни народ око бадњака

a v k r c a n v a l s o v a r p a k s p Sr Sveti \or|e u Kabramati

Фамилије Кудић и Шаиновић

O R E S S O T S I R H – MIR BO@JI Фамилија Грубишић

Vernici Srpske pravoslavne crkve proslavili su Badwi dan, Badwe ve~e i Bo`i} {irom Australije.

U crkvi Svetog \or|a u Kabramati proslava Bo`i}a zapo~ela je osve}ewem badwaka na Badwi dan. U toku celog dana vernici su dolazili po badwak i slamu. Deca koja su dolazila sa roditeqima dobijali su bo`i}ne poklone. Na Badwe ve~e zapaqen je badwak od pro{le godine, koji je narod doneo od svojih ku}a, a oki}eni badwak iznesewe iz crkve.

Wegovo Preosve{tenstvo vladika Siluan po`eleo je sre}no Badwe ve~e rodu na{em i izme|u ostalog rekao: “Sabrani smo u ovo Badwe ve~e da proslavimo Boga na{ega koji se spustio u ovaj gre{ni svet da nas izbavi od isku{ewa i kriza ovog sveta. Sabrani smo ovo ve~e da po{aqemo poruku na{oj bra}i i sestrama da se Bog nije oglu{io o ~oveka i nije nas ostavio i zato treba da ve`emo svoje srce za Boga. Bo`i} donosi najve}u radost i istinu o Bogu. Mi nismo prolazna bi}a nego ve~na bi}a i nikada nismo sami. ^ovek nije sam, Bog nas je zagrlio i nije ostavio. Radujmo se i budimo slo`ni. Nose}i ovaj badwak ku}i

Владика Силуан налаже бадњак на ватру

mi unosimo Hrista u na{ dom. On je ~vrst i nepokolebqiv.” Na{ Vladika je govorio i o drvetu `ivota, miru i qubavi prema bli`wima, blagoslovio sve prisutne i nalo`io badwak na vatru.

Verni narod se pozdravqao sa pozdravom: “Sre}no Badwe ve~e!”.

O. \uro \ur|evi} se zahvalio vladici Siluanu za blagoslov i upoznao prisutne da }e se ~etrdeset prvi Svetosavski omladinski festival odr`ati 22. 01.2022. godine u manastiru Novi Kaleni} kod Kanbere (453 Wallaroo Rd, Wallaroo NSW 2618). Otvarawe Festivala je posle Svete liturgije i se~ewa slavskog kola~a. Program se nastavqa i u nedequ 23. januara. Na Savindan 27. januara Sveta liturgija je u 10 sati.

Na Bo`i} 7. januara Svetu liturgiju slu`ilo je Wegovo Preosve{tenstvo Vladika Siluan sa sve{tenicima o. \urom \ur|evi}em i arhimandritom Petrom Radulovi}em.

Mnogo puta smo ~uli najdra`i hri{}anski pozdrav: “HRISTOS SE RODI-VAISTINU SE RODI”.

Nikola Jovi}

Сито са житом

Његово преос

Владика Силуан о. Ђуро Ђурђевић и архимадрит Петар

Миленко Скендерија дели шумадиjски чај

Народ на молитви

Рајко и Ангела Ковачић и Петар и Дајана Милаковић

Узимање бадњака

Грујо Милица и Јована

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.13. decembar 2020. 17 ^etvrtak januar 2022.

BADWE VE^E I BO@I]

u l u p r e v i L u e k u L g to e v S a v k Cr

I C I N Z A R P I N BO@I]

Изношење бадњака из цркве

ODI!

Бадњак у цркви

Verni narod pri crkvi Svetog Luke u Liverpulu proslavio je Bo`i}ne praznike uz molitvu u crkvi i u svojim domovima sa familijom.

O. Aleksandar Milutinovi} osve{tao je Badwak rano ujutro na Badwi dan. Vernici su preko celog dana dolazili po badwak i slamu koji su bili spakovani u kese. O. Aleksandar slu`io je Svetu ligurgiju na Bo`i}, pro~itao blagoslov Wegovog Preosve{tenstva vladike Siluana i pozdravio prisutni narod sa radosnim hri{}anskim pozdravom “HRISTOS SE RODI” na {ta su vernici jednoglasno otpozdravilisa “VAISTINU SE RODI”. Posle molitve na Bo`i} verni narod se uputio svojim ku}ama i zajedno sa svojim najbli`ima proslavio ovaj najve}i hri{}anski praznik, ro|ewe Hristovo.

N. Jovi}

Паqење бадњака

м

Верници у цркви

Народ у дворишту цркве

свештенство владика Силуан

а примају поклоне

Причешће

Молитва на Бадње вече

Молитва на Божић

Црквени хор

18

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

ZAJEDNICA

PROSLAVQENO BADWE VE^E I BO@I] Bo`i}ni praznici u Kanberi

Badwe ve~e u crkvi Sv. Trojice u Bransviku

Badwe ve~e u crkvi Sv. Nikole u Xilongu

a n a v Jo . v S i kv r c u e ~ e v e Badw Krstiteqa u Volongongu

PUTOPIS Malo koji vladar je zadu`io Srbe, kao veliki Milo{ Obrenovi} (1780-1860).

Kada je bilo najte`e - 1812. godine sam je ostao uz svoj narod. Podigao je Drugi srpski ustanak (1815.), na bojnom poqu pobedio jednu od najve}ih svetskih imperija, mudrom diplomatijom stvorio kne`evinu i udario temeqe moderne Srbije. [ta je ostalo od wegove zaostav{tine?

Gorwa Dobriwa - rodno mesto Kneza Milo{a. Ovo pitomo selo, u{u{kano je u zapadnom delu Srbije (izme|u Po`ege i Div~ibara), na obroncima Maqena. Izme|u valovitih brda proti~e Dobriwska reka, a tik uz weno korito, razvukao se vijugav asfaltni put – jedina komunikacija sa civilizacijom.

Razu|eno naseqe pre pola veka je imalo 900 du{a, a danas ovde `ivi tek 141 porodica. Zvani~no, ovde niko od me{tana nije u krvnom srodstvu sa Milo{em Obrenovi}em (Teodorovi}em). Nezvani~no, tri starosedela~ke porodice - Arsi}, \uki} i Radisavi}i, u krvnom su srodstvu sa ~uvenim vladarem. Zajedni~ki predak im je pop Milo{ (deda kneza Milo{a), koji se krajem 17. veka doselio u Dobriwu.

Oni koji su u krvnom srodstvu sa Velikim Milo{em, pre`iveli su dva pogroma.

Posle dinasti~kog Majskog prevrata 1903. godine i dolaska komunista 1944., na ovu temu postavqen je – zavet }utawa.

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 19

TAJNE GORWE DOBRIWE: Zavet }utawa o krvnom srodstvu sa Knezom Milo{em - blago iznad i ispod zemqe

Gorwa Dobriwa: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla i ~ardak sa ~esmom Jerej Ilija Milo{evi} pokazuje putir star tri veka

MILO[ JE PRE TA^NO 200 GODINA PODIGAO CRKVU

@iteqi Gorwe Dobriwe sa ponosom strancima pokazuju Milo{evu zadu`binu – crkvu Svetih apostola Petra i Pavla.

Svetiwu je kwaz podigao 1822. godine, a u porti se nalaze zemni ostaci wegovog oca Teodora. Tik uz hram Milo{ je svom ocu za du{u podigao i ~ardak sa ~esmom (1860.). „Milo{ se rodio ispod Dostani}a brda, nedaleko od ove crkve. Tada nije bilo tri, ve} jedna Dobriwa“, pri~a jerej Ilija Milo{evi}, stare{ina crkve.

Ovaj pravoslavni sve{tenik godinama sakupqa istorijsko blago koje se za vreme Obrenovi}a nalazilo u ovom hramu. Sa ponosom pokazuje vrednu zbirku kwiga koju je prona{ao u podrumima ku}a. Kwige stare nekoliko vekova, pisane na staroslovenskom, sa~uvao je od zaborava i propadawa. „Ovaj hram je imao jednu od najbogatijih zbirki u Srbiji. Na`alost, posle smene dinastija 1903. godine, jedan deo je stradao. Drugi deo je uni{ten 1945. kada su komunisti od crkvenih kwiga napravili loma~u i sve ih zapalili, govore}i da se tako raskida sa pro{lo{}u. Hvala Bogu, jedan deo su ipak sa~uvali sve{tenici i me{tani ovog sela“, navodi Milo{evi}.

Prema wegovim re~ima, u planu je da se u porti crkve napravi izlo`beni prostor, gde }e deo zbirke i arhive biti izlo`en posetiocima. „Na Veliku Gospojinu 2022. godine, hram }e obele`iti 200. godine od osve}ewa. Jedan deo istorijske zbirke, iz nekada bogate biblioteke, se nalaze u Istorijskom arhivu u U`icu i mati~noj slu`bi Po{te. Imamo inicijativu da se na taj dan sve to donese ove i bude izlo`eno za sve zainteresovane gra|ane“, navodi Milo{evi}.

ZA[TO JE MILO[ TAJNO SLAO NOVAC

Iz perioda Milo{a Velikog sa~uvana je ikona, srebrni putir (~a{a) i Jevan|eqe iz Kijeva iz 1854. godine. Interesantno, Gorwa Dobriwa je pre U`ica i Po`ege imala {kolu internatskog tipa.

Zidana je novcem koji je Milo{ slao iz izgnanstva.

Od 1839. do 1858. `iveo je u Vla{koj i Be~u. Tajno je slao novac za Dobriwu i ispostavilo se, nije {tedeo kada je obrazovawe bilo u pitawu. [kola je otvorena 1857. godine. I Milo{ev naslednik knez Mihailo je ulagao u Dobriwu. Po wegovom nare|ewu 1864. po~eo je da se zida zvonik, koji je zavr{en {est godina kasnije.

Jevan|eqe, vredno kulturno blago, iz 1854. godine

^ardak sa ~esmom

Na belegu, mestu gde je bila rodna ku}a kneza Milo{a pi{e „Blago onom ko doveka `ivi, imao se ra{ta i roditi“.

RAZVOJ TURIZMA

Spomenik Milo{u Obrenovi}u

U doba korone, po~eo je ponovo procvat srpskih sela. Prema Milo{evi}evim re~ima, u ovom selu ~ak 14 porodica iz inostranstva i Srbije je kupilo ku}u. @iteqi Dobriwe `ive od sto~arstva, vo}arstva i ratarstva. Za svoje selo ka`u da je bogato nad zemqom, ali i ispod zemqe (litijum). Me|utim, iskopavawe rude ih nikako ne interesuje. Mnoga doma}instva, kao dodatnim prihodom se bave seoskim turizmom. [ansu je videla i op{tina Po`ega.

Tursti~ka organizacija Po`ege ima velike planove, a jedan deo wih treba da se realizuje 2022. godine. „U avgustu, na Veliku Gospojinu navr{ava se 200 godina od izgradwe crkve Svetih apostola Petra i Pavla, zadu`bine Milo{a Obrenovi}a. Kako bi se {to boqe pripremili za obele`avawe ovog jubileja intezivirane su aktivnosti na pripremi izrade projekta ure|ewa kompleksa u Gorwoj Dobriwi i porte crkve“, pri~a Nata{a Bradowi}, direktorka TO Po`ega.

Prema wenim re~ima, predstavnici Turisti~ke organizacije Po`ega imaju odli~nu saradwu sa Republi~kim zavodom za za{titu spomenika, imaju}i u vidu da je kompleks „kwaz Milo{ Obrenovi}“ nepokretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja. „U Velikoj Dobriwi je planirano parterno ure|ewe i postavqawe rasvete.

Imamo ideju da napravimo jedan amfiteatar sa tribinama, gde }e se odr`avati brojne kulturne manifestacije. Godinama unazad ovde se odr`avaju Mihoqdanski dani i Dani knegiwe Qubice“, zakqu~uje Bradowi}.

R. N.

20

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

ZAJEDNICA

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Organizovan Pravoslavni

DE^JI KAMP Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva organizuje „Pravoslavni de~ji kamp“ od 1981. godine.

De~ji kamp odr`an u Svetonikolajevskom manastiru u Ju`nom Brizbejnu bio je jubilarni ~etrdeseti Pravoslavni de~ji kamp.

Odr`avawe „Pravoslavnog de~jeg kampa“ je zapo~elo blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva bla`ene uspomene Episkopa Australijsko-novozelandskog g.g.

Petra (Bankerovi}a) – Svetog Petra Novokaleni}kog u, tada novoosnovanom, manastiru Novu Kaleni} kod Kanbere. Iguman manastira Novog Kaleni}a otac Toma Kazi} je bio dugogodi{wi upravnik Kampa, urednik kwiga iz veronauke i srpske istorije.

Posle preseqewa bratstva manastira Novog Kaleni}a u Brizbejn i uspostavqawa Svetonikolajevskog manastira, tradicija odr`avawa Kampa je preneta u Brizbejn.

Zalagawem Wegovog Preosve{tenstva Episkopa Australijsko-novozelandskog i predstojateqa Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifora, Wegovog Visokoprepodobija Arhimandrita Dr Simeona, igumana Svetonikolajevskog manastira,

g. Ratomira Ne{i}a, predsednika Slobodne srpske pravoslavne Crkveno-{kolske Op{tine Sv. Nikola u Brizbenu i g|e Ivane Mali}, uz svesrdnu pomo} ~lanica Kola srpskih sestara „Sveta Trojica“, pri Svetonikolajevskom manastiru, parohijana i roditeqa, Pravoslavni de~ji kamp se sa velikim uspehom odr`ava i daqe. Polaznici Pravoslavnog de~jeg kampa, pored redovnih svakodnevnih bogoslu`ewa, u kojima aktivno u~estvuju pevawem i ~tecirawem u oltaru,

tako|e poha|aju i ~asove veronauke, srpske istorije i srpskog jezika. Jedna od tradicija Kampa je da deca za vreme boravka pripreme predstavu za roditeqe, parohijane i goste, posledweg dana odr`avawa Kampa. Ranijih godina je tako|e bila tradicija da deca na praznik Bogojavqewa plivaju za ^asni krst. Ta tradicija ovoga puta je izostala, zbog trenutne situacije i promewenog termina odr`avawa Kampa.

Izvor: Slobodna SPC

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 21

ZAJEDNICA

Okre~en manastirski RENTON FAMILY TRUST hram u Ilajnu Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge Bo`ijom milo{}u, a po blagoslovu arhimandrita Teodora, nastojateqa manastira Sv. Save u Ilajnu, u dane predprazinstva Ro|ewa Hristovog okre~en je manastirski hram. Ovo bogougodno delo, inicirano od strane protojereja Petra Bo`i}a iz Xilonga, okupilo je uz inicijatora jo{ i Ivana Peri{i}a, Jovicu Mamuzi}a i Mladena An|eli}a, koji su se svojim radom upisali u kwigu manastirskih prilo`nika i dobrotvora. Sav neophodni materijal i tro{kove oko izvo|ewa radova donirali su parohijani pri hramu Sv. Nikole u Xilongu, dok je skele za izvo|ewe radova obezbedio Vlado

Cvijanovi}.

Blagodarimo im i molimo se vitlejemskom Bogomladencu Hristu da podari svako dobro svi-

ma koji su doprineli da se ovo bogougodno delo dovr{i uo~i velikog praznika Wegovog slavnog ro|ewa.

S. G.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Prodao sam du{u za {aku dolara u Australiji Moj poznanik Aborixin Bob mnogo puta mi je predlagao da za neki vikend odem sa wim u wegovo rodno selo. Posavetovao sam se sa par prijateqa da li je to ludost ili mo`da opasnost, ali kad su me svi uverili da to mo`e da bude vrlo zanimqivo odlu~im da se upustim u tu avanturu.

Putovawe starom „tojotom” trajalo je dobrih {est sati. Pored insistirawa doma}ina da spavam u wegovoj seoskoj kolibi odlu~io sam se da budem dve no}i u malom hotelu u obli`wem gradi}u.

Selo, odnosno desetak razbacanih koliba je delovalo kao izgubqeno u vremenu.

Glavni utisak su mnogobrojna deca koja tr~ala unaokolo i igrala se, dok oni stariji sedeli ispred koliba. Svi oni su nosioci nekih socijalnih pomo}i, a pivo je definitivno dominantni proizvod koji se tamo konzumira. Od hrane je specijalitet ulovqeni gu{ter kojih ima dovoqno i lako se hvataju.

Prijateq mi je predlo`io, kad sam ve} tamo, da obavezno kupim i sliku od lokalne umetnice koja je poznata i cewena.

Tako odosmo da kolibe stare Aborixanke da kupim sliku, me|utim slika nije bilo na prodaju jer je sve prodala, a ni{ta nije naslikala par dana, jer

Posle nedequ dana odem u manastir da se ispovedim arhimandritu, mom dobrom prijatequ i duhovniku.

Ispri~am mu pri~u i dodam da se ose}am krivim {to sam sliku prodao, pa mu nespretno uporedim sebe sa Judom koji je prodao Hrista za dvadeset srebrwaka nije imala snove. Naime, pravilo kod slikara Aborixana je da iskqu~ivo slikaju snove. Sre}om ili nesre}om sutradan me prijateq obave{tava da je slikarka sino} imala san, tako da }e danas da slika.

Odlazimo ponovo na isto mesto i imao sam izuzetnu priliku da gledam kako Aborixinka stvara. Platno po malo i nepravilnog oblika, ali ipak li~i na pravougaonik je na zemqi.

Sa strane je upaqena vatra koja jako dimi na sve strane, a ona u zanosu, transu, nabada {tapi}e u boje i slika ta~kicama po platnu. Ne{to samo mumla ili mo`da i peva. Onaj dim ima neki ~udan miris i udara u glavu.

Posle par sati slika je gotova. Izgleda mi ~udno, kengur u nebu me|u oblacima. Bob mi ka`e da platim pet stotina dolara.

Meni to izgleda jako skupo, ali da se ne brukam odlu~im da ipak kupim, vidim da me izra-

di{e ovi Aborixini, ali tako mi i treba.

Dok smo se vozili natrag ~ujem pri~u o umetnici. Ona je navodno poznata i slike su joj u mnogim galerijama, a sve pare {aqe deci u Sidnej. Moj kom{ija i prijateq ~vrsto veruje da je ona od duha odabrana i da ima natprirodnih mo}i, a da wene slike imaju mo}, da je duh u wima.

Odlu~io sam se da platno oka~im u spava}oj sobi. Vaqda pod uticajem pri~e imao sam utisak da slika nekako zra~i i nekom energijom puni prostor. Te sulude misli sam ~uvao samo za sebe, a onda mi je }erka, tada devoj~ica, rekla da joj se uvek kad pogleda sliku ~ini da kengur

leti kroz oblake i da ona vidi kako se kre}e.

Pod uticajem svega imao sam ose}aj uvek kad u|em u sobu kao slike dune neki blagi topli vetri}, nije to neko ~udo nego sugestija ~ini svoje.

Jednoga tu`nog dana u poseti mi je bio prijateq koji se po malo razume u aborixansku umetnost i rekao mi je da ako je stvarno autorka poznata mogao bih lepe pare da dobijem za sliku. Nazovem galeriju, objasnim situaciju, a oni mi ka`u da slikam platno i po{aqem im, pa }e onda mo}i da mi pribli`no odrede vrednost.

Uradim to isto sa jo{ jednom galerijom za svaki slu~aj. Brzo mi sti`u procene, jedna dve,

druga ~ak tri hiqade dolara.

Zovnem ovog skupqeg, a on ka`e da ipak prvo mora u`ivo da vidi sliku da potvrdi vrednost. Do|e mi tako taj prodavac i uspem ~ak da dobijem jo{ petsto dolara.

Lepe pare, odmah sam deci pokupovao laptopove i mobilne, ostalo je para i za tro{ak.

Posle nedequ dana odem u manastir da se ispovedim arhimandritu, mom dobrom prijatequ i duhovniku. Ispri~am mu pri~u i dodam da se ose}am krivim {to sam sliku prodao, pa mu nespretno uporedim sebe sa Judom koji je prodao Hrista za dvadeset srebrwaka. [to bi rekli u mom Beogradu, puknem tu pred wim. Ka`em mu da smo mi svi, a ja sigurno, prodali du{u za proklete pare.

Mnogo sam puta u `ivotu gre{io, kao vaqda i svi, nikog bez greha nema, ali sam ose}ao da mi je ova prodaja najve}i greh do sada.

Stare{ina manastira mi smireno objasni da to nije greh jer je slika bila ispuwena paganskim duhovima, a ne hri{}anskim i da je i boqe {to sam je prodao i da }e mi Bog sigurno oprostiti greh, a koga po wemu nije ni bilo.

Mo`da mi Bog oprosti, ali ja sebi oprostiti ne}u.

Predrag Vu~ini}, Melburn, preuzeto iz "Politike"

22

SVET POZNATIH

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

GLUMA JE SAVR[EN EMOTIVNI ZLO^IN:

POSLEDWI POZDRAV

Milan Mari} o ulogama u filmu "Toma" i serijama "Besa" i "Dr`avni slu`benik"...

Kada samo lice govori o radosti ili tuzi, kada re~i nisu potrebne, to su najboqi momenti glume, ka`e Milan Mari}.

Gledaju}i ga na velikom i malom ekranu, videli smo sre}u i bol Danila Ili}a, kneza Milana Obrenovi} a, mladog Vukana Nemawi}a, Sergeja Dovlatova, Lazara Stanojevi} a, Luke, ^edomira Jovanovi}a, a u pozori{tu i mnogih drugih.

Mrak scene ga nikada nije pla{io, ve} ga je otvarao, jer je znao da tu mo`e da bude {ta god po`eli. Nikada nije imao plan da bude glumac, ali je glumu odabrao zato {to ga je privla~ila. ^iste emocije u o~ima, najboqih momenata glume, bilo je napretek u pri~i o Tomi Zdravkovi}u, u {ta se uverio i milionski auditorijum koji je prvog dana 2022. pratio film "Toma" na RTS. Zahvaquju}i jednom od najpopularnijih mla|ih glumaca u godini za nama vratili smo se pesmama boema narodne muzike, zavoleli novi hit "Pono}", ali i pratili nove udese u `ivotima likova serije "Besa". Narednu godinu Milanu Mari} u }e obele`iti tre}a sezona "Dr`avnog slu`benika", film o Marku Kraqevi}u i osmodelna serija "Toma" koju }emo gledati na jesen. n U "Tomi" ste uronili u potpuno druga~iji lik od dotada{wih, i mnogi su hvalili va{u veliku mo} transformacije.

- Hvala vam za kompliment. To je posebna pri~a, meni mnogo bitna. S jedne strane su takozvani `ustri momci, kao {to su Lazar Stanojevi} i Luka, koji svaki na svoj na~in umeju sva{ta, i da vole i da ubijaju. Sa druge strane se odjednom stvorio Toma, ne`an, krhak, fragilan, emotivan, autodestruktivan, destruktivan, ~ovek sasvim druga~ije energije.

Ali lepota ovog posla jeste da mo`ete sa sobom da eksperimenti{ete i da otvarate razne uglove sebe, da se preispitujete i da `ivite sve te tu|e sudbine.

Bude vam i te{ko i bolno, ali na kraju bude i lepo. n Kada ste dobili predlog da zaigrate Tomu, verovatno niste sasvim znali u {ta se upu{tate.

Kako vam sada izgleda to emotivno putovawe?

- Uh. Poziv za kasting je bio iznena|uju}, sulud.

Sigurno nisam o~ekivao, ni u najlu|im snovima sawao da }u ikada da do|em u priliku da igram nekog poput Tome Zdravkovi}a. Ima milion razloga.

Glavni su to {to fizi~ki ne li~imo, a nisam ni neki peva~. Dragan Bjelogrli} me je pozvao na kasting, tada smo se prvi put upoznali, ali je bio lokdaun i kasting je odlagan. U to vreme smo nekoliko puta pri~ali telefonom o wegovoj vizuri Tome, o mojoj, o tome {ta bi bilo zanimqivo. Rekao mi je da uradim kako mislim da treba, ali da bi voleo da obratim pa`wu na neke detaqe. Tako je na kraju i bilo, do{ao sam sa svojom idejom, potom sam sa Draganom radio da on vidi {ta mo`emo, i onda mi je potvrdio da sam dobio ulogu. Tek tad se otvorilo milion i jedno pitawe.

n Koja pitawa? Za kojim odgovorima ste tragali?

- Stvarati "Tomu" bilo je uzbudqivo od samog po~etka, od kastinga.

Volim izazove i volim sebi da zadajem zadatke. Scenario je nametao pitawa ko je na{ Toma, kakvi su wegovi odnosi sa qudima, da li ga imitiramo. @eleli smo da na{ Toma bude `iv ~ovek, i znali smo da taj film bez `ivog ~oveka na platnu, bez emocije, nema smisla. Pitawa o tome ko je Toma i kakvi su wegovi odnosi sa drugima samo su se umno`avala i postajala sve slo`enija. Brzo nam je bilo jasno da ovaj film ne mo`e da pro|e bez toga da se izlo`imo, da se li~no otvorimo, da ne mo`emo da pro|emo bez ogrebotine, jer bi sve drugo bilo la`no. To nije va`ilo samo za mene, ve} za sve. n To zna~i da ste iz "Tome" poneli poneki o`iqak.

- Ne, nego sam sve o`iqke koje imam, koje sam zale~io, ali vrlo dobro znam gde su, izlo`io ponovo.

Kao da sam skinuo kraste, ~eprkao po wima, i onda je iznova po~eo proces bola i zaceqewa. n Kako vam je kada ste tako izlo`eni? Znate da vas svi gledaju u o~i, i vide deo va{e du{e, wenih najintimnijih, najemotivnijih, najbolnijih delova...

- U gluma~kom poslu je sjajno to {to mogu da iz sebe dam najiskrenije i da imam alibi - glumim.

Niko ne zna da li sam se, recimo, raspao privatno ili je to gluma. Lik sam ja, nije to neka tre}a osoba, to sam ja, ali da sedim na kafi i da mi se to desi, verovatno biste druga~ije reagovali. Gluma je savr{en emotivan zlo~in. Imate perfektan alibi. n Kada ste ba{ vi zaplakali dok ste glumili Tomu Zdravkovi}a?

- Mislite li da bih vam odao alibi? (smeh) Nu`no je bilo izlo`iti se, iza}i iz zone komfora i otvoriti se, jer je "Toma" film o du{i. Shvatili smo da je tuga permanentno stawe, ali pitawe je {ta je sve tuga, kako se manifestuje, kako qudi reaguju na wu... To je kao kada neko pri~a foru i insistira da je sme{na, a {to vi{e insistira, sve je mawe sme{na. Tako je i sa emocijama, pa i sa tugom.

Kada ste tu`ni, imate trenutak u kome se ispla~ete, ali uskoro `elite da pobegnete iz tog ose}awa.

Ne morate nu`no da pla~ete, dovoqno je samo da budete tu`ni, i po~e}ete da razmi{qate kako da se izvu~ete iz tog stawa. Mo`ete da se vidite sa prijateqima, da se pro{etate, da odgledate film, da odete u kafanu, uradite bilo {ta kako biste se i{~upali. Retko ko odlu~i da u tome ostane. Toma se borio sa tugom, i mo`emo da diskutujemo da li je taj na~in dobar ili lo{. Ne mislim ni da je dobar ni da je lo{, ve} samo da je wegov. Toma je ponekad bio destruktivan po druge i autodestruktivan, ali imao je svoj na~in.

R. N.

VOJIN ]ETKOVI] PRVI PUT O BO@I]U I ]ERKAMA:

Lepim im brkove i idemo u {umu da se~emo badwak!

Vojin ]etkovi}, kojeg gledamo u popularnim serijama i filmovima, otkrio je kako izgleda proslava Bo`i}a u wegovom domu.

Govorio je o }erkama Veri i Mili.

"Kod nas se po{tuje tradicija. @elim decu sve da nau~im. Govorim im, ove godine }e{ ti biti moj sin, pa idemo po badwak. U ^ortanovcima imamo {umu odmah iza ku}e. Jednoj smo pro{le godine lepili i brkove. Deca to vole i pamte. Mene je moj deda vodio u {umu. Mi smo svi slavili Bo`i}.

One su zimska deca i vole tradiciju", ispri~ao je glumac.

Glumcu je godinu obele`io novi film "Nije lo{e biti ~ovek" Du{ana Kova~evi}a. Vojin igra profesora klavira Milana i prona{ao je u pri~i deo odnosa koji ima sa svojim kumom.

"Dobar ~ovek se ra|a. Te{ko je to ostati. Du{ko i ja smo se na{li spletom sre}nih okolnosti. Ovaj film shvatam apsolutno li~no, jer se neke stvari u wemu poklapaju s nekim mojim iskustvom".

Glumac je ve} deset godina u braku s koleginicom Slobodom Mi}alovi}.

S. G.

Petar (Pero) Om~ikus 2. 11. 1951. Knin - 1. 1. 2022. Melburn Opelo }e se odr`ati u crkvi Svete Trojice u Bransviku u ~etvrtak u 11.30 ~asova, a sahrana }e uslediti na grobqu „Northern Memorial Park Cemetery“ ( 56 Box Forest Road, Glenroy 3046).

Po~ivaj u miru! Neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: brat Nikola i mnogobrojni prijateqi.

NELE KARAJLI] IZ BOLNI^KOG KREVETA PRU@IO PODR[KU NOVAKU \OKOVI]U:

@alosno zvu~e wihova obja{wewa za{to mu se oduzima viza Muzi~ar Nele Karajli} zara`en je virusom korona. Biv{i frontmen Zabrawenog pu{ewa veliki hri{}anski praznik Bo`i} provodi u krevetu u svom domu odakle je pru`io podr{ku i Novaku \okovi}u.

- Ne damo Noleta. Jedna od onih osobina koje ~oveka odvaja od ostalih `ivih bi}a je licemerje. Novak \okovi}, najboqi teniser u istoriji ovoga divnog sporta, nova je `rtva ovog otrova, i to u zemqi koja bi, tako se barem predstavqa, trebalo da bude ideal za ono {to zovu qudska prava. Par visokopozicioniranih australijskih politi~ara, poput le{inara, ugledali su {ansu u najboqem sportisti sveta, iskoristili su wegov stav o pitawu vakcinisawa, `equ da po deseti put osvoji turnir u Melburnu, te{ko obja{wivu proceduru dobijawa posebne dozvole za ulazak u tu zemqu i generalni stav Zapada da se tom balkanskom bunxiji ne dozvoli da uzme dvadeset i ne znam koji grend slem, a sve to sa idejom da sebi upi{u koji poen ispred bira~kog tela, koje je u wih ve} poodavno izgubilo poverewe - poru~uje Nele i nastavqa: - @alosno zvu~e wihova obja{wewa za{to se Noletu oduzima ve} izdata viza. @alosne su i wihove tobo`we pravne pri~e da je pred wihovim sudom svako

jednak, jer da je tako, Noletu bi ve} pre mesec dana bilo jasno re~eno da u Australiju ne dolazi.

Samo dobar komad naivi~ne mo`e da pomisli da ova zamka za Noleta nije bila smi{qana mesecima unatrag. @alostan je i postupak pritvarawa Novaka \okovi}a, na~ina na koji su prema wemu ophodili, kojim je svima nama, {to ne pripadamo wihovom "civilizacijskom kodu", jasno stavqeno do znawa da na nas gledaju kao na ni`i oblik `ivota. Jedino {to je dobro je to {to se u svakom wihovom istupu protiv broja 1 vide i znakovi truqewa jednog sistema, koji se po~eo gu{iti sam od sebe.

Karajli} ka`e da }e imena politi~ara biti zaboravqena, ali ne i srpskog sportiste.

- Ponosan sam na Novaka! Ponosan sam ne samo zato {to je {ampion. Pi{em ovaj tekst i ne znaju}i o kome pi{em. Ne znam ni jedno jedino ime australijskih zvani~nika, ni premijera, ni wegovog zamenika, ni ministra zdravqa, ni wegovog {efa kabineta, sekretarice, qubavnice. Verovatno ni oni ne znaju svoja imena.

Noletovo ime }e biti uklesano ne samo u istoriju tenisa i sporta uop{te ve} i u srca svih nas koji di`emo glavu protiv nepravde i licemerja. Nole nam je dokaz da se vredi boriti - zakqu~uje Karajli}.

S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 23

SKENDER KULENOVI]:

Najqep{e i najglavnije

NATALIJA MARI]:

Ima takvih trenutaka kad je grijeh spavati. Trenutaka kad bi se trebalo iz najtvr|eg sna probuditi. Koji su qep{i od svega {to se mo`e usniti. I za koje ~ovjek poslije ne zna da li su bili, ili ih je samo sawao.

Probudih se te proqetne no}i, ne znam koja su doba, ni {ta me to probudilo. Mo`da mjesec koji mi je u{ao u sobu kao mati da me pokrije. Mo`da neizdr`qivi miris narcisa uz krevet, koji sam donio sa izleta na Vla{i}-planinu. Mo`da to {to se nerazgovijetno doga|a napoqu. Sve to ne da mi vi{e spavati. Ustadoh, stadoh na prozor.

Bistrina jedna obli me svega, kao da sam kamen oblutak u bistrom gorskom potoku, samo {to sam ja `iv pa ona ulazi u mene kroz o~i i nosnice i struji kroz mene ~itavog, slatko mi gase}i `e|. Tako je ribi u vodi. [qivik na{, prsnuo beharom, pije mjese~inu, malo mu svoje bjeline, ho}e sutra da osvane bjeqi. [qive – kao da je svaka otvorila svaki cvijet kao bo~icu tankog mirisa, ne znam na {ta me

on to podsje}a i kud me zove.

Svaka mi je kao moja rodica qepotica ]amka, koja, sva u svili i pod dragim kamenom, odlaze}i u neku posjetu, otvara bo~icu opojnog jaga, naslawa je na prst i capka prstom po kosi, vratu i grudima.

Ni{ta one nisu, mene ti gledaj i pomiri{i – dopre do mene jabuka svojim slatkim mirisom. [qive ne }ute. ^eznutqivo se dozivaju, biserno se nadglasavaju. To su slavuji, nevidqivi u cvjetovima. Ne zatvaraju kqunove, kao ni zvijezde o~i. Ne{to dozivaju, tim ne~im se zakliwu, to ne{to obe}avaju, dijamantnim biglisom grade nekakve kule u

nebesima, koje se ne vide.

Dje~ak gleda i slu{a. Onda mu se spava. Vra}a se u postequ, vjeruju}i da }e se sve nastaviti u snu.

Ali san tek {to mu po~ne da lije~i o~ne kapke, dje~aku bude kao da ne{to nije vidio i ~uo, ne{to najqep{e i najglavnije, bez ~ega se ne smije zaspati.

Opet ustaje, gleda i slu{a. Sve mu se ~ini to najqep{e i najglavnije, bunovan i pospan vra}a se u postequ. Zaspiva.

Zaspiva tako i budi se, zaspiva i budi se, dok se jednog jutra ne probudli potpuno sijed. Ali, i potpuno sijed, on nastavqa da tra`i ne{to najqep{e i najglavnije.

Ku}a na{eg proslavqenog pesnika, Vladislava Petkovi}a Disa, koja se nalazi u selu Zabla}e nadomak ^a~ka mogla bi se svakog trenutka sru{iti. Zbog toga su ogor~eni me{tani ovog sela koji ka`u da je to bruka ~elnika grada, koji su rekli nobelovcu Peteru Handkeu, kada je bio u poseti, da je pesnikova ku}a daleko od grada, jer ih je bilo sramota da poka`u ruglo od objekta.

Prema re~ima me{tanina Radoslava Vu~kovi}a, ovaj objekat je potpuno zapu{ten i oronuo, a jedini posetioci su pacovi i divqe `ivotiwe.

– Razumem i da postoji taj problem sa naslednicima, ali on traje godinama unazad. Ni{ta se ne pomera sa mrtve ta~ke. Ve} dugo slu{amo pri~e o restauraciji ku}e na{eg velikana, a ni{ta se ne preduzima. To je bruka i sramota za ^a~ak – ocenio je Vu~kovi}.

Ka`e i da su me{tani Zabla}a zajedno sa parohom tamo{we crkve izrazili spremnost da u~estvuju u finansirawu obnove Disove ku}e.

- Zabla}e i okolna sela su veoma bogata. Qudi se bave poqoprivredom i postoji veliko interesovawe da daju svoj doprinos kako bi se ovaj objekat doveo u pristojno stawe - naveo je na{ sagovornik.

Vu~kovi} smatra da bi sve to doprinelo turisti~koj ponudi

^a~ka, a u~enici iz cele Srbije i regiona bi mogli da dolaze na ekskurzije u Zabla}e. Na taj na~in bi se, ocewuje on, boqe upoznali sa Disovim stvarala{tvom.

I ostali Zabla}anci su, blago re~eno, {okirani nebrigom nadle`nih o ku}i Vladislava Petkovi}a Disa.

- Ponose se manifestacijom "Disovim prole}em", a pogledajte kako su mu se odu`ili - jednoglasno navode.

Sa druge strane, nadle`ni u ~a~anskoj Gradskoj upravi ka`u da problem i daqe postoji sa naslednicima, a u pitawu je wih devetoro.

- Buxetom za ovu godinu planirano je 750 hiqada dinara za Plan detaqne regulacije {to predstavqa prvi korak za rekonstrukciju i za{titu rodne ku}e Vladislava Petkovi}a Disa u Zabla}u. Nismo mi ni potcenili, ni

zaboravili pesnika, ali devetoro naslednika ne mogu da se dogovore oko toga. Ovo }e pojednostaviti proceduru i ubrzati kona~no re{ewe i po~etak radova - ka`u nadle`ni.

Vladislav Petkovi} Dis ro|en je u Zabla}u, kod ^a~ka, 10. marta 1880, a tragi~no je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao u~iteq i carinski slu`benik. Kasnije, bio je izve{ta~ sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, pre`iveo je povla~ewe preko Albanije, odakle je preba~en na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde pi{e svoju posledwu zbirku pesama "Nedovr{ene pesme". Pri povratku u Gr~ku brod na kome je plovio presre}e i potapa nema~ka podmornica kod Krfa, 17/30. maja 1917. godine.

M. T.

Svet iz quqa{ke Sramota! Disovu ku}u pose}uju mog detiwstva jedino pacovi, preti uru{avawe Bila je to jedna sasvim vesela, {arena, drvena quqa{ka.

Oka~ena u dovratku {upe, be`-crvena, sa plavo-`utim detaqima i drangulijicama.

Visila je na finom belom kanapu, i ~ekala da je iz we osvajaju visine i beskrajna plavetnila suncem okupanog neba, pro{aranog paperjastim oblacima.

Obu~ena u omiqeni crveni {orts, ili jednostavne cvetne haqinice, bila sam spremna da me Mati smesti u quqa{ku, pusti muziku sa starog bordo radija i da avantura po~ne. Uz moje detiwe radosno uzvikivawe : "Do nebaaaaa!" - Jer, `elela sam da poletim {to daqe.

Da se na|em {to bli`e suncu, pticama, negde iznad grana uveliko procvetalih jorgovana i bagrema.

Svet iz quqa{ke mog detiwstva bilo je ne{to poput neotvorene kwige, prepune uzbudqivih redova, spremnih da se osvoje i upiju.

Bio je u bojama tulipana i irisa koje je Majka gajila u cvetnoj ba{tici. I masla~ka koji su s prole}a okupirali dvori{te.

Svet iz quqa{ke mog detiwstva, mamio je u svakodnevne avanture u bosonoga leta, loptawa, lasti{, {kolice, tr~akarawe na obli`wem kanalu. Brawe vi{awa, a po nepisanom pravilu, one iz kom{iluka su bile uvek sla|e. Pewali smo se po drve}u i neretko ih jeli nezrele, iako smo znali kakve nas posledice ~ekaju. Bake su od wih pravile najlep{e kola~e i pekmeze kojima su filovale neodoqivo mirisne pala~inke. A mi, devoj~ice, smo ih nosile kao najlep{e min|u{e.

Svet iz quqa{ke mog detiwstva, pozivao je da se nakon svojevrsnog adrenalina i "golicawa u stomaku", po`uri na ulicu jer su ~ekale tople ve~eri na klupi ispod starog oraha sa drugarima iz kom{iluka ili beskrajna vo`wa biciklovima.

Svet iz quqa{ke mog detiwstva je imao meko}u maminog zagrqaja, {arenilo tada toliko popularnih lambada sukwica i sjaj blagog poslepodnevnog sunca.

Mirisali su ru~kovi po kom{iluku. Neki lrp gula{, mladi krompiri}i sa sosom od miro|ije, ponegde i krofne.

Nema vi{e quqa{ke... Ni klupe ispred babine i dedine ku}e... Ni nekih dobrih drve}a... Ni de~ije bezri`nosti... [to je najtu`nije ni mnogih umilnih osmeha iz tih se}awa... Oti{li su daqe, iznad tog neba, koje sam iz {arene quqa{ke svog detiwstva poku{avala da dohvatim... Nadam se da je tamo makar lepo... Na tom nedoma{tanom nebu...

24

FEQTON

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (7)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

13. januar

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Razvojni put jednog nobelovca Ima malo qudi koji su tako duboko prodrli u Andri}evu `ivotnu su{tinu i intimu i toliko dugo se zadr`ali u wegovom svetu kao {to je bio Rodoqub ^olakovi} Ro}ko. Taj kriptokomunista, najstariji ~lan KPJ (od wenog osnivawa), {panski borac, narodni heroj Jugoslavije, revolucionar i pisac je mo`da najzaslu`niji ~ovek {to je Ivo Andri} postao veliki pisac. I {to je uop{te po`iveo 83 godine i do`iveo mnoge i silne po~asti.

Ta~no trideset godina su se ova dva ~oveka dru`ila i prijateqovala: od 1945. do 1975. A ta prva godina wihovog poznanstva je odredila Andri}evu sudbinu u svim narednim. ^olakovi} je u prvoj posleratnoj godini mira i godini velikog li~nog, beogradskog nemira u Andri}u, nekom svojom voqom, ili ne~ijim migom, ili o{trim instiktom ili dalekovidnom procenom povukao odmah i sna`no Andri}a u svoj partizanski, partijski zagqaj i spasao ga, mnogi misle, gotovo sigurne likvidacije, koja se besomu~no izvodila u tom vremenu nad istaknutim pripadnicima kraqevskog re`ima. A Ivo Andri} nije bi samo istaknuti rojalista, ve} jedan od najistaknutijih.

U ~emu je posebna veli~ina ^olakovi}evog ~ina. U tome {to je spasavaju}i Andri}a spasao srpsku kwi`evnost od dotada{we prose~nosti, jer Andri} je do~ekao oslobo|ewe sa tri romana u rukopisu. Spasavaju}i Andri}a, ^olakovi} je spasao "Gospo|icu", "Na Drini }upriju" i "Travni~ku hroniku", tri romana koja Andri}, bez prilaska komunisti~koj vlasti, sigurno ne bi uspeo da negde objavi. U spasavawe pisca Andri}a i wegovog budu}eg velikog dela Ro}ko je i{ao za onim instiktom u sebi za kojim je i{la i Vera Stoji}: u pitawu je budu}i veliki ~ovek i umetnik! I boqe ga je imati na na{oj strani nego nemati, rezonovao je Ro}ko. Jer, komunistima je bio potreban neko vi|en i sa imenom. Andri}u su u prilog i{le i neke okolnosti: bio je samo lojalni diplomata monarhisti~ke Jugoslavije -

Ivo Andri} i Rodoqub ^olakovi} dakle, ne toliko politi~ki ve} samo klasni neprijateq.

Bio je integralni Jugosloven a komunisti su produ`ili `ivot Jugoslaviji. Za vreme okupacije se besprekorno vladao: ni{ta nije javno pisao i objavqivao, a nije potpisao Apel srpskom narodu koji osu|uje otpor okupatoru. Dekor nove vlasti, sem wega, popuwavaju i Isidora Sekuli}, Aleksandar Beli}, Josip Slavenski, Ja{a Prodanovi}, Agustin Agustin~i} i mnogi drugi. [irewe tog hora Andri}u je sasvim odgovaralo.

Prvi ^olakovi}ev potez u stresawu rojalisti~ke pra{ine sa Andri}a je bilo wegovo ukqu~ivawe u institucije nove komunisti~ke vlasti. Andri} odmah 1945. godine postaje narodni poslanik Republi~ke skup{tine BiH, a izborna baza mu je Travni~ki srez. Potom postaje narodni poslanik i Savezne Skup{tine Jugoslavije, pa predsednik Saveza pisaca Jugoslavije, te predsednik ili ~lan odbora ili uprava raznih kulturno-politi~kih

organizacija. Andri} biva prosto zatrpavan raznim titulama... sa ciqem da se {to pre zaboravi wegova predratna biografija. Andri} i ^olakovi} i privatno postaju bliski: obojica su iz Bosne, `ene im se dru`e, nemaju dece, bave se umetno{}u i imaju isto ime - Milica.

Vremenom }e Ro}ko zaimati: veliki stan u Beogradu, vilu na Hvaru i pristup mnogim dr`avnim vilama i odmarali{tima, gde }e Andri}i, ^olakovi}i, Vu~e... i prijateqi oko wih besplatno provoditi ne dane i nedeqe nego mesece i polugodi{ta odmora i u`ivawa. Andri}u, rafiniranom hedonisti i nagla{enom {krtom ~oveku, sve to i te kako odgovara i godi.

Rodoqub ^olakovi} tako postaje druga najva`nija li~nost u Andri}evoj karijeri i `ivotu: nakon {to ga je poo~im Tugomir Alaupovi}, wegov profesor iz sarajevske gimnazije i za{titnik, kasnije ministar vere i bogo{tovqa u Kraqevini SHS, od{kolovao parama hrvatskog kulturnog dru{tva "Na-

KRLE@A PROVINCIJALNI HRVAT Kada je Krle`a potpisao 1967. godine Deklaraciju o polo`aju hrvatskog jezika, koju }e partijski vrh javno a i Josip Broz }utke odbaciti i osuditi, ^olakovi} }e zapisati ove jetke retke: "Tito ga je izveo iz blata 1945. A on mu vra}a time {to je stao na ~elo snaga koje `ele da razbiju Jugoslaviju. Uveren sam da je on ustao protiv te {ovinisti~ke harange, sve bi to splasnulo i sve bi se svelo na nekoliko usta{kih ispquvaka. Ovako je, blagodare}i svom prijateqstvu s Titom i svom ugledu, mnoge zaveo na stranputicu i uvalio u politi~ku diverziju. A sad se pravda i petqa kao posledwi nikogovi}." A sam Andri} je povodom ovog doga|aja samo kroz zube procedio: "Nekada veliki Jugosloven, sad postaje provincijalni Hrvat, ono {to je nekada stra{no `igosao."

predak", preveo iz Zagreba u Beograd i potom uglavio u diplomatiju i dru{tvenu mekotu nove dr`ave. Ro}ko ga je od kraqa preveo Titu, otvorio mu {iroko sva velika vrata i druge Jugoslavije, i za{titio ga, ne samo od bilo kakvog progona, ve} i od te{ke javne re~i. Poveo ga je za sobom u narod, u posleratnu politi~ku agitaciju da `ene muslimanke skidaju ferexe, da rudari obaraju ruske rekorde iskopanog ugqa, da seqaci dubqe oru i br`e `awu.

Kada su bili kod kakawskih rudara, u delegaciji sa Andri}em je bio i Branko ]opi}. Jedan rudar je dugo i znati`eqno gledao ~as u jednog ~as u drugog pisca, ne znaju}i ko je koji. Naposletku se odva`io i upitao: "A koji je od vas 'Na Drini }uprija'?"

Rodoqub ^olakovi} je, a u vezi sa Andri}em, imao jo{ jednu, specifi~nu ulogu: neprestano je bdeo i stra`ario izme|u Andri}a i Krle`e, pogotovo nakon 1961. godine, kada je Ivo dobio Nobelovu nagradu. Krle`a je bio dr`avni pisac druge Jugoslavije, Andri} je bio visoki kraqev diplomata prve Jugoslavije, pomilovan u drugoj na ve} pomenuti na~in.

Me|u ovom dvojicom pisaca rivalstvo i netrepeqivost planuli su jo{ u zagreba~kom salonu Evgenije Gojmerac oko 1910. godine, kada su se prvi put i sreli i zagledali u tu krasoticu.

Andri} je tu vatru me|u wima na svaki na~in gasio, kao {to je Krle`a stalno potpirivao. Izme|u wih je uporno de`urao Ro}ko: Andri}a je istinski voleo i {titio, Krle`u je slu`beno uva`avao i morao da toleri{e. Jer, uz Krle`u je bio li~no Tito, wegov prijateq i za{titnik, uz Andri}a samo Ro}ko i nekolicina iskrenih prijateqa okupqenih oko Aleksandra Vu~a. Ali, Andri}a je najvi{e {titilo wegovo mo}no kwi`evno delo, wegovo mona{ko }utawe na Krle`ine ujede, i snaga trpqewa. lll U slede}em broju: Andri} je osvetleo duhovni prostor Bosne kroz vekove

1806. - Ro|en je pisac Jovan Sterija Popovi}, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame. Kao na~elnik Ministarstva prosvete Srbije (od 1842.) obavio je pionirski rad u organizovawu {kolstva, pokrenuo inicijativu za osnivawe Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. U~estvovao je u pripremi prvog beogradskog pozori{ta ("Pozori{te na \umruku") 1841, otvorenog wegovom tragedijom "Smrt Stefana De~anskog".

Sterijine drame su vi{e od 100 godina na repertoarima ("La`a i parala`a, "Pokondirena tikva", "Kir Jawa", "Rodoqupci").

1842. - Prilikom povla~ewa iz avganistanskog grada Kabula, masakrirano je 9.000 britanskih vojnika na planinskom prelazu Kiber.

1854. - Japanski {ogun Tokugava potpisao je prvi trgovinski ugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke.

Kasnije su potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, ~ime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i po~eo da se ukqu~uje u me|unarodne odnose.

1915. - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemqotresu je poginulo 30.000 qudi.

1935. - Pripajawe Nema~koj izglasano je na referendumu u oblasti Sar kojom je, na osnovu mandata Lige naroda - prete~e UN, tada upravqala Francuska.

1985. - U vozu koji se survao u provaliju 250 kilometara isto~no od glavnog grada Etiopije, Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povre|eno.

1991. - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pertu vaterpolisti Jugoslavije su osvojili zlatnu medaqu. Jugoslavija je prvak sveta u vaterpolu prvi put postala u Madridu 1987.

2001. - U Beogradu je umro jugoslovenski pesnik, romansijer, novinar i pisac dela za decu Branko V. Radi~evi}.

Objavio je 70 kwiga, od kojih su najpoznatije "Pesme o majci", "Pri~a o `ivotiwama", "Sa Ov~ara i Kablara", "Vojni~ke pesme", "Pono}ni svira~i", "Seqaci" i "Antologija srpskog pesni{tva". Napravio je i dve monografije o "krajputa{ima" - mahom srpskim spomenicima uz drumove, obi~no vojnicima kojima se grob ne zna. Bio je pokreta~ muzi~ke manifestacije "Draga~evska truba" u Gu~i i pesni~kog "Disovog prole}a" u ^a~ku.

2001. - U zemqotresu u Salvadoru poginula je 701 osoba i 3.883 su rawene, a 160.598 stambenih objekata je uni{teno, ozbiqno o{te}eno ili zatrpano zemqom.

2002. - Umro je Kubanac Gregorio Fuentes, ribar i kapetan ribarskog brodi}a Ernesta Hemingveja "Pilar", koji je tom ameri~kom piscu bio inspiracija za roman "Starac i more".

2012. - Umro je biv{i predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije i dugogodi{wi selektor dr`avne reprezentacije Miqan Miqani}.

2017. - Umro je peva~ Miodrag-Miki Jevremovi} koga su u Jugoslaviji 1960-ih i 1970-ih godina proslavile pesme "Mama", "Pijem" i "Osamnaest `utih ru`a".

RIZNICA

Na Bo`i} pre 79 godina umro je Nikola Tesla Na Bo`i} pre 79 godina umro je srpski fizi~ar i pronalaza~ Nikola Tesla, jedan od najve}ih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac "novog tehni~kog poretka" ~ijim je izumima postavqen temeq i pravac vrtoglavog nau~no-tehni~kog razvoja qudskog roda u 20. veku.

Pronalaza~ je ja~ine magnetnog poqa, trofaznog sistema prenosa elektri~ne energije, indukcionog motora, generatora i transformatora, fenomena elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, a bez kojih bi bila nezamisliva tehni~ka civilizacija, pogotovo prenos elektri~ne energije.

Tesla je pionir radio-tehnike, be`i~ne telegrafije i radara. Wegov polifazni sistem naizmeni~nih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeni~ne struje, telekomunikacija, akustike i ma{instva, od kojih su mnogi na{li {iroku primenu.

Nakon {to je zavr{io studije elektrotehnike u Gracu i kratko sta`irao u Budimpe{ti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, ~iji je dr`avqanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Wujorku, na pravoslavni Bo`i} 1943, odr`avao bliske kontakte sa otaxbinom.

Proniknuv{i u tajne oscilatornih kre-

tawa elektriciteta i materije, Tesla je u SAD ostvario najve}e nau~ne poduhvate.

Povodom veka od wegovog ro|ewa, 1956. godine jedinica za merewe visokog napona nazvana je wegovim imenom, kao i jedinica ja~ine magnetnog poqa.

Nikola Tesla ro|en je kao ~etvrto dete Milutina i \uke Tesle u sve{teni~koj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiqan u Lici, Hrvatska.

Bio je veliki pronalaza~ i nau~nik koji je isticao svoje srpsko poreklo.

Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku {kolu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim

fizi~arom \or|em Stanojevi}em razgovarao je o zapo~etoj gradwi prve elektri~ne centrale u Beogradu.

"Ja sam, kao {to vidite i ~ujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivawima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu srpstva u svetu", poru~i je tada Tesla studentima.

Nakon Tesline smrti, wegova zaostav{tina stigla je u Beograd na osnovu odluke ameri~kih sudskih vlasti po{to je za jedinog Teslinog naslednika progla{en wegov ne}ak Sava Kosanovi}.

Prema `eqi Nikole Tesle, Kosanovi} je dokumentaciju i li~ne Tesline predmete preneo u Beograd 1951.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu ima

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 25 vi{e od 160.000 originalnih dokumenata, vi{e od 2.000 kwiga i ~asopisa, preko 1.200 istorijsko-tehni~kih eksponata.

Arhivska gra|a iz Tesline zaostav{tine upisana je 2003. godine u registar Uneska "Pam}ewe sveta".

Po Nikoli Tesli nazvan je me|unarodni aerodrom u Beogradu, a wegovo ime nose Elektrotehni~ki institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehni~ka {kola, biblioteka Univerziteta u Ni{u, kao i dve termoelektrane u Srbiji" Spomenici Tesli su postavqeni ispred zgrade tehni~kih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Tesla je ro|en 10. jula i u Srbiji se obele`ava kao Dan nauke.

U ~ast Nikole Tesle, koga je ~uveni Vol strit `urnal nazvao "najve}im nau~nikom koji je ikada `iveo", u Hotelu Wujorker }e 15. januara biti odr`ana konferencija u organizaciji Nau~ne fondacije iz Filadelfije.

Konferencija }e biti odr`ana uz podr{ku Generalnog konzulata Srbije u Wujorku i okupi}e u~esnike iz brojnih zemaqa.

Iz Hotela Wujorker, u kojem je Tesla proveo posledwe godine `ivota, ranije su rekli da brojni turisti iz celog sveta i daqe tra`e da budu sme{teni u sobi u kojoj je slavni nau~nik `iveo.

Na ulazu u sobe 3327 i 3328, koje su nekada, po re~ima Teslinog ro|aka Vilijma Terboa, ~inile posebnu celinu, nalaze se plo~ice na kojima je nazna~eno da je u wima od 1933. do 1943. `iveo veliki pronalaza~.

U Wujorkeru za Teslu ka`u de bio jedna od najneobi~nijih osoba koja je ikada boravila u hotelu.

Od 1994. godine, u Wujorku se ugao 40. ulice i 6. avenije zove Ugao Nikole Tesle.

M. T.

JEDNA OD NAJVE]IH SRPSKIH VOJNIH POBEDA:

Konda Bimba{a i Uzun-Mirko oslobodili Beograd od Osmanlija pre 216 godina Srpski ustanici su, pod komandom vo`da Kara|or|a Petrovi}a, pre ta~no 216 godina. 8. januara, oslobodili Beogradsku tvr|avu.

Sam grad preuzet je od Turaka dve nedeqe ranije, u decembru 1806, ali padom i samog utvr|ewa, jednog od najva`nijih na severnim granicama Osmanskog carstva, oko Bo`i}a 1807. izvojevana je jedna od najve}ih pobeda u na{oj istoriji. A Beograd, koji je pre toga bio u srpskim rukama kratko, samo pod kraqem Dragutinom i despotom Stefanom Lazarevi}em, postaje centralno mesto za srpski narod.

Kako su Kara|or|e i ustanici oslobodili Beograd decembra 1806?

U narodu je kqu~alo. Svima je bilo dosta Turske ~izme koja je tla~ila Beograd.

Vo`d Kara|or|e i ustanici razradili su plan za oslobo|ewe grada i 13. decembra 1806. godine, na Svetog Andreja Prvozvanog, sproveli ga u delo.

Na pragu Beograda bilo je 25.000 srpskih vojnika sa svega 40 topova, dok ih je u gradu ~ekala turska vojska sa artiqerijom od jo{ 300 cevi.

PLAN NAPADA NA TURKE Strategija je bila krenuti direktno na gradske kapije. Samo preko wih se moglo u}i u {ancem i nasipima opasani grad. Vaqalo je na sna`nijeg protivnika krenuti pre zore, a kako bi element iznena|ewa bio na strani ustanika, nare|eno je da se koristi samo hladno oru`je.

Kara|or|e je napravio raspored jedinica: l Prva kolona sa 3.000 boraca, pod komandom Miloja Petrovi}a Trnavca, imala je da krene na Sava-kapiju koja je postavqena kod Velikih stepenica. l Druga kolona sa jo{ 3.000 boraca predvo|enih Simom Markovi}em, trebalo je da prodre kroz Varo{-kapiju koja se nalazila na dana{wem Kosan~i}evom vencu. l Tre}u kolonu vodio je Vasa ^arapi} sa zadatkom da osvoji Stambol-kapiju na mestu dana{weg Narodnog pozori{ta. l Stanoje Glava{ i Vule Kolarac sa svojim ustanicima imao je da udari na Vidin-kapiju u Du{anovoj ulici. l Sima Markovi} i ustanici iz beogradske nahije su raspore|eni pored Save. l Kara|or|e je komandovao sa Ta{majdana gde je utvr|en logor, a zatim sa

vojskom i Jankom Kati}em, zauzeo polo`aj pored Markovi}a. l Kod Careve }uprije bio je Milan Obrenovi} sa Rudni~anima. l Mladen Milovanovi} i kragujeva~ki odredi bili su kod Hajdu~ke ~esme. l Vasa ^arapi} sa Gro~anima uhvatio je Carigradski drum. l U opsadi Beograda su u~estvovali i Luka Lazarevi} i Prota Matija Nenadovi} koji su imali da priti~u u pomo} gde treba. l Buquba{a Konda, koji je iz Beograda pre{ao na stranu ustanika imao je, sa Uzun Mirkom Apostolovi}em, posebno va`nu ulogu – da u|e u grad i otvori kapije.

Ina~e, o Kondi su mediji iz Pariza pisali kao o Tur~inu koji je prebegao na Srpsku stranu, mada se zapravo radilo o hri{}aninu-Cincaru koji }e odigrati kqu~nu ulogu u osvajawu Beograda.

VARKA NA KAPIJI Napad je otpo~eo dva sata posle pono}i. Bio je Bajram i ustanici su igrali na kartu turske nespremnosti. Prvi je nastupio Konda Bimba{a koji je, kao prebeg iz osmanlijskih redova, odli~no poznavao kakva je stra`a na bedemima.

Zajedno sa Uzun Mirkom i jo{ petoricom vojnika, Konda je krenuo da se, u potpunoj ti{ini, prebacuje preko gradskih zidina kod Sava kapije. Avaj, kada su ve} bili s druge strane zidina, primetila ih je patrola Turaka. Ipak, Konda Bimba{a se brzo i dobro sna{ao rekav{i da su sa wim qudi Uzun-bega. Pomisliv{i da se radi o Turcima, patrola nastavi svojim putem.

Sedmorica ustanika potom po`uri{e ka Sava-kapiji. Tamo savlada{e stra`u i podigo{e te{ka vrata kapije, a saborci zatim u|o{e u grad.

Brzo su napredovali ka obli`woj Varo{-kapiji koju zauze{e i otvori{e.

NAPAD SA SVIH STRANA Ustanici su po~eli da nadiru kroz kapije. Za~uli su se pucwi, ali usnuli Turci pomisli{e kako vojska slavi Bajram, pa Kara|or|e brzo zauze dowi grad zarobiv{i 70 Turaka, 22 topa i jo{ vatrenog oru`ja.

Vasa ^arapi} je hrabro juri{ao i smrtno je pogo|en. Posledwim snagama povikao je "Ne bojte se! Eno peva ^amxija!" kako bi osokolio saborce. ^amxija je zapravo bio nadimak izvesnog Milosava koji je ~amcem prevozio qude preko Save, zakleo se da }e prvi u}i u Beograd i uspeo u tome. I ne samo to, nakon {to je presko~io zidine, tamo gde je danas Ruski car, uzjahao je top i zapevao: "Hej bra}o Srbi, krila sokolova k meni, k meni, ja sam na jendeku!"

Pesma je osokolila wegove saborce, a ~uo ju je ~ak i Kara|or|e koji povika: "E, sverova Milosav, po du{i ga. Juri{, junaci, i mi da ne budemo posledwi".

Borba za Beograd trajala je 10 sati, tokom kojih je poginulo 300 Turaka i 54 srpskih junaka. Na`alost, Turci su se zatvorili u beogradsku tvr|avu i ustanicima be{e nemogu}e da je osvoje. Ipak, pod nastavqenom opsadom, 8. januara 1807. godine Turci napu{taju tvr|avu i predaju je u srpske ruke, a Beograd nakon tri stole}a postaje centar Srbije.

R. N.

26

MOZAIK

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Pred vama je faza koju maksimalno treba da iskoristite, kako bi ostvarili svoje ciqeve. Uz dovoqno upornosti i dobar plan uspe}ete sve da ostvarite, kao i uvek. Va{e emocije su sada u fazi ekspanzije. Zadovoqni ste i blistate! Ipak, nemojte zanemariti svoje dosada{we prijateqe zarad qubavi, jer su oni uvek bili tu za vas! Imate mnogo energije u sebi i prija vam da se kre}ete {to vi{e.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

O~ekuje vas period koji vam donosi priliku da na poslovnom poqu sklopite saradwu ili dogovor koji }e zna~ajno da vam popravi finansije. Ose}ate se samouvereno, ostvarujete dobre rezultate i sve vam ide od ruke tokom ove nedeqe. Spremni ste da maksimalno posvetite odnosu sa voqenom osobom. Ideja o deci vas sve vi{e intrigira. Mogli biste da imate disajne probleme.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Sada je prilika da dogovorite posao, koji bi bio dugoro~nijeg karaktera, a koji bi vam doneo ne samo uspeh na poslovnom poqu, ve} i izvestan status. Ipak, nemojte previ{e tro{iti, ostavite i za kasniji period. Mo`ete da o~ekujete zanimqive qubavne promene. Izlazite sa prijateqima, jer vas ba{ jedan takav izlazak mo`e prijatno iznenaditi. Izbegavajte i preteran unos slatki{a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Kada ste zadovoqni finansijama, zadovoqni ste i ostalim okolnostima pa mo`ete da o~ekujete generalno povoqno stawe. Zadovoqni ste i zaqubqeni - ose}ate se ispuweno, a to vam je zaista nedostajalo. Ve} du`e vreme vas je mu~io ose}aj usamqenosti, ali i nepoverewa prema suprotnom polu. Organizujte vreme za neki vid rekreacije i za redovne treninge koji }e vam prijati.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Pazite da vi sami ne budete skloni pravqewu nekih gre{aka ili {tete. Radite na stvarawu boqe koncentracije, mogu vam se desiti propustiti. Ako ste u vezi ili braku, dolazi do pozitivnih promena u odnosu sa voqenom osobom. Pokaziva}ete vi{e emocija jedno prema drugome i na neki na~in }ete biti iskreniji. Ne forsirate u bilo kom smislu, posvetite se svojim potrebama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Nije povoqna faza za poslovne rizike. Ukoliko morate da donesete neke odluke, budite vrlo pa`qivi, posavetujte se sa nekim mudrijim od sebe, ko ima daleko vi{e iskustva u poslovawu.

Ako ste slobodni, mogu}e je da `elite novu vezu, ali i da se na neki na~in samosa`aqevate, a takav stav definitivno ne}e da vam donese nove udvara~e. Mogu}e ~este glavoboqe, problemi sa o~ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Dosta toga zavisi od vas. Zato je va`no da se potrudite da budete posve}eniji, odgovorniji prema poslu. Mogu}e je da okolnosti u kojima se nalazite vidite na sasvim druga~iji na~in i da vam je jako te{ko da po bilo kom pitawu na|ete kompromis.

Ovo je faza u kojoj ne}ete biti spremni na dogovor. Imate puno pozitivne energije, pa }e vam biti lako da se izborite sa zdravstvenim problemima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ukoliko imate neke poslovne tajne, potrudite se da ih sa~uvate samo za sebe. Ne dozvolite drugome da provokacijom saznaju za wih. Ako ste slobodni nije ni malo povoqan period za novu vezu.

Va{a usamqenost vam smeta, ali nekada je boqe da budete i sami nego da pravite pogre{ne izbore.

Ne forsirajte se ni na jednom poqu. Sami ste najvi{e odgovorni za svoje zdravqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Izo{trite svoje instinkte, oslonite se na svoju intuiciju, na taj na~in }ete mnogo lak{e doneti odluke, koje }e biti ispravne. Budite istrajni u svemu! Ima}ete sre}e na poqu qubavi na neki na~in, nova osoba }e vam probuditi sva najlep{a ose}awa. Bi}ete spremni za po~etak nove veze i za novu qubav. Povedite ra~una ako imate bilo kakve sr~ane tegobe u ovom periodu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Podr{ka drugih }e vam sada u poslu biti va`na.

Obratite se bliskim osobama, prijateqima, osobama od poverewa, koje }e vam rado iza}i u susret.

Dolazi susret sa osobom koja }e probuditi va{e interesovawe. Spremni ste da pokrenete svoj qubavni `ivot u boqem smeru! O~ekuje vas period u kojem }ete voleti i biti voqeni! Pozitivne misli su va`ne kako biste se dobro ose}ali.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ako se bavite nekim privatnim poslom sudbina }e vam biti malo naklowenija. Va`no je da imate jasno zacrtane ciqeve. Potrudite se da verujete u sebe i u to da }ete na}i svoju sre}u. Pred vama je period u kojem }ete biti senzitivni i intuitivni.

Va`no je i da izbegavate stresne okolnosti. Pazite na svoje zdravqe, ne zanemarujte simptome, znake na koje vam telo ukazuje.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Budite oprezni pri dono{ewu odluka, ma koliko vam zvezde bile naklowene. Ako je posao pravi za vas, ne}e vam izma}i. Partner vam pru`a sve {to `elite i sve {to vam je potrebno. Ako ste slobodni, mo`ete da o~ekujete da }ete imati {ansu za novu vezu koja bi bila ozbiqna i koja bi vam trajala na du`e staze u budu}nosti. Sudbina }e vam biti naklowena. Budite umereni u ve`bama.

„^ak 34 odsto srpskih studenata u inostranstvu `eli da se vrati u Srbiju“ Anketa iz 2019. godine pokazala je da 34 odsto srpskih studenata u inostranstvu `eli da se vrati u Srbiju i doprinese razvoju svog grada, izjavio je Aqo{a Palija, ispred Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), dodaju}i da bi taj broj sada mogao biti i ve}i, usled epidemije kovida 19.

- Zadovoqni smo tim procentom, moramo jo{ vi{e da radimo i sa dr`avnim organima, nevladinim i privatnim sektorom - rekao je Palija. On je naveo da je OSSI u pro{loj godini dobila jo{ dva ogranka, pa ih trenutno ima 23 na ~etiri kontinenta.

Kako je rekao, novi ogranci su zemqe Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg, kao i Turska.

Palija je naveo i da su glavni razlozi zbog kojih studenti `ele da se vrate iz inostranstva, izme|u ostalog, rad na materwem jeziku, ali i doprinos koji mogu dati razvoju svog grada.

- @ele da ste~ena znawa primene u svojim rodnim mestima - navodi Palija i dodaje da najvi{e srpskih studenata studira u Nema~koj, Austriji, Francuskoj,

kao i da su u posledwe vreme postale popularne Rusija, Kina, SAD i Australija.

Palija ka`e da studenti od OSSI mogu dobiti informacije o studirawu u inostranstvu, za bilo koji sektor na svim kontinentima.

- Imamo Alumni grupu koja dosta poma`e na{im studentima.

Potpisali smo i Memorandum sa Ministarstvom spoqnih poslova u julu pro{le godine, putem kojeg na{i studenti imaju pravo da rade prakse i da se okupqaju u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima - ukazao je Palija, koji je i omladinski evropski ambasador Bosne i Hercegovine.

On je rekao da je u planu pro{irewe OSSI i naveo da ta organizacije ima svoje kancelarije u Beogradu, Ni{u i Bawaluci, kao i da se o~ekuje osnivawe prdstavni{tava u Novom Sadu i Crnoj Gori.

Palija isti~e da sa svoje pozicije mo`e da govori svom narodu o agendi EU, ta~nije kako da se poboq{a status BiH pri ulasku u EU, ali i da radi na pomirewu naroda i ja~awu institucija.

M. T.

BIZNIS NA KOJI TREBA RA^UNATI:

Liste ~ekawa za litar preskupog mleka, a u Srbiji samo 1.000 magaraca Nekada je to bila `ivotiwa od koje je zavisilo mnogo poslova u doma}instvu, a danas postaja sve re|a. Prema nezvani~nim informacijama, danas na teritoriji Srbije `ivi samo oko hiqadu jedinki magarca iako uzgoj ovih `ivotiwa mo`e da bude vi{estruko isplativ.

Litar mleka ko{ta od 20 do 50 evra, a potra`wa za wim vi{estruko je sko~ila jer se pokazalo kao izuzetno delotvorno u le~ewu svih plu}nih bolesti, pa su kod proizvo|a~a formirane duga~ke liste ~ekawa. „Za magare}e mleko se smatra da je po svom sastavu i kvalitetu najsli~nije maj~inom i jedino je koje ~ak i beba mo`e da pije. To dovoqno govori koliko ima dobrih svojstava. Proceweno je da ima 50 odsto vi{e proteina nego kravqe.

Pokazalo se odli~nim u le~ewu ka{qa iza kompletan oporavak organizma nakon te{kih operacija. Prethodnih meseci potra`wa za magare}im mlekom je nikad ve}a, ne pitaju za cenu“, rekao je Slobodan

Simi} iz Prirodnog rezervata Zasavica, gde ima farmu magaraca.

Ono {to je jedini problem jeste da, ma koliko god bilo tra`eno, magare}eg mleka nema dovoqno. Magarica daje male koli~ine, a to je u proseku od nekoliko de-

cilitara do par litara po danu. @enka je gravidna (nose}a) 14 meseci i tokom tog perioda ne mo`e da se muze, kao ni nekoliko meseci nakon {to na svet donese mlade jer mladun~e ne bi moglo da pre`ivi ukoliko bi se mleko uzimalo za prodaju.

„Magarci nisu zahtevne `ivotiwe za uzgoj. Za razliku od kowa kojima treba dosta nege i veterinarskih intervencija, magarci su izuzetno izdr`qivi. Trpe oscilacije u temperaturi, a ne zahtevaju ni posebnu ishranu. Izuzetno su isplativi za uzgoj, ali vrlo mali broj qudi se odlu~uje na taj posao i tih `ivotiwa na prostoru ~itavog Balkanskog poluostrva je sve mawe“, ka`e uzgajiva~ Darko Saveqi}.

Cena magare}eg mleka u nekim evropskim zemqama dosti`e i visinu od preko 100 evra i mo`e se re}i da je me|u najskupqim na svetu, a upravo zbog wegovih posebnih karakteristika sir koji se od wega pravi je najre|i i tako|e najskupqi na svetu.

Proizvodi se samo na jednom mestu, a to je upravo farma Slobodana Simi}a u Zasavici. Ko{ta oko 1.000 evra po kilogramu, {to je i logi~no ako se uzme u obzir koliko je magare}eg mleka potrebno da bi se napravila tolika koli~ina sira. R. N.

^etvrtak januar ^etvrtak 10.13. decembar 2020. ^etvrtak 13. januar2022.

2022. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE Kamen u `u~noj kesi je tegoba sa kojom se mnogi bore, pogotovu u periodu praznika i slava, a prirodnim putem se mo`e posti}i odli~an uspeh u re{avawu ovog zdravstveog problema od kog pati svaka deseta osoba Kamen u `u~noj kesi je nakupina ~vrstog materijala koji se formira u `u~noj kesi i mo`e biti holesterolski koji se javqa u 80 odsto slu~ajeva ili pigmentni u 20 odsto slu~ajeva (ovaj kamen je mawih je dimenzija, nepravilnog oblika i mek{e strukture) . @u~na kesa je kru{koliki rezervoar `u~i, duga~ka oko 7 cm i nalazi se u udubqewu desnog re`wa jetre. @u~ je sok koji u~estvuje u varewu i izbacivawu otpada iz creva. @u~ se sastoji od vi{e`u~nih kiselina. Kalkuloza stvarawe kamena u `u~noj kesi izaziva mnoge poreme}aje u qudskom organizmu, kao i upalno stawe zida `u~ne kese koje se mo`e okarakterisati kao jedan od najve}ih bolova. U zavisnosti kakve pote{ko}e izaziva, kamen mo`e biti tihi ili aktivan.

DOMA]A KUJNA

Recept

[arena pita POTREBNO JE: 500gr tankih kora 400gr spana}a 300gr sitnog sira 1 pavlaka 3 jaja 2 ka{i~ice soli 1dl paradajz soka 1dl ke~apa 200gr {unkarice uqe i voda, pome{ani, 1dl

Priprema: Priprema: Odlediti spana} pa ocediti vodu, dodati 2 jaja i pola pavlake, 1 ka{i~icu soli i izme{ati.

Pome{ati ke~ap paradajz i izrendanu {unkaricu.

Pome{ati sir, jaje, ka{i~icu soli i pola pavlake i malo dodati ne vode i uqa, nekoliko ka{ika pa izme{ati.

Podeliti kore na 8 delova.

Namazati tepsiju sa uqem i vodom pa staviti prvi deo kora, pa drugi sloj kora pa smesu sa spana}em, tre}i sloj pa sir, ~etvrti sloj pa {unku, peti sloj pa sir, {esti sloj pa spana}, sedmi sloj pa {unku i odgore poklopiti sa osmim slojem i preliti sa ostatkom uqa i vode, izbu{iti no`em i staviti da se pe~e na 220 stepeni 20- 25 minuta.

Kako se re{iti kamena u `u~noj kesi!

ZNAKOVI I UPOZOREWA PROBLEMA SA @U^NOM KESOM

DOMA]I PREPARATI KAO EFIKASAN METOD LE^EWA!

POSTOJE TRI METODA ZA RE[AVAWE OVOG PROBLEMA:

Bezbolno, tiho kamewe se javqa u ve}ini slu~ajeva, a ovde simptomi nisu toliko izra`eni. Me|utim, tihi kamen lako mo`e pre}i u aktivan kamen. Tad se javqaju bolovi u stomaku, le|ima, desnom ramenu, glavoboqa, nadutost, mu~nina, poreme}aj u radu creva, pucawe `u~ne kese.

Veli~ina kamena nije srazmerna sa mogu}im zdravstvenim tegobama. Neko sa izrazito velikim kamenom nema problema, a kod drugog malog kamena mo`e izazvati ozbiqno smetwe.

1-pra}ewe i kontrolisawe stawa, ni{ta se ne preduzima (o~ekuju}i tretman) 2-hirur{ko delovawe-operativnim putem uklawawa kamena i `u~ne kese 3-nehirur{ko delovawe-rastapawe i izbacivawe kamena (~uvawe `u~ne kese) Uz sve poznate faktore koji dovode do formirawa kamena, Kineska medicina isti~e problem koji po~iwe u crevima lo{e varewe hrane. Varewe ima zadatak da razlo`i hranu na osnovne sastojke koje qudski organizam apsorbuje i isko-

Emotivnu prazninu ne popuwavajte hranom

Da su renesansne obline ostale ideal lepote verovatno bismo bili sre}nije dru{tvo. Glorifikacija preterane mr{avosti dovela je do porasta broja obolelih od anoreksije, bulimije i drugih poreme}aja ishrane. Jedemo i zbog mawka samopouzdawa.

Osoba ne jede jer je gladna, ve} u sebe trpa hranu ne bi li tako popunila emocionalnu prazninu.

Umesto da osvesti neugodne emocije, osoba be`i od wih u pre`deravawe. Posle epizoda prejedawa sledi samookrivqavawe, ponekad i mr`wa samog sebe, depresivnost.

To nije takozvano prazni~no" prejedawe, kad svi " jedu kola~e ceo dan. Kod obolelih to je stalni na~in no{ewa sa stresom, oni dubqe emotivne probleme re{avaju" pomo}u hrane. " Ve}ina obolelih od poreme}aja ishrane su vrlo pametne devojke, sklone perfekcionizmu, uspe{ne u onome {to rade, ali imaju jako nisko samopouzdawe i pate od ose}aja mawe vrednosti.

U Centar se javqaju i starije `ene, ali re|e. Najmla|a devojka koja se javila imala je 13, najstarija `ena oko 40 godina.

Kod prepoznavawa poreme}aja bitna je uloga roditeqa. Oni ~esto misle da }e problem pro}i samo od sebe. Va`no je da brzo reaguju, jer {to le~ewe krene ranije to su rezultati boqi. Bitno je s detetom razgovarati bez optu`ivawa i poku{ati ga razumeti.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Barska biqka kod nas se zove i miri{qava {a{, vodeni bo`ur, mirisni koren, mirisava trska, sabqar. Obloge od praha biqke i lozova~e za zarastawe ~ireva, kod gihta i kostoboqe.

Ova barska biqka nalazi se naj~e{}e uz mo~vare, jezera, baru, na obalama staja}ih voda. . Lekoviti koren pu{ta u muqu, a iz wega rastu brojni sabqasti listovi. Koren mo`e biti duga~ak i do metar, sve` ima gorak ukus. Za lekovite svrhe se vadi u kasnu jesen ili rano prole}e, nakon toga se dobro ispere, ise~e na komade du`ine 10 cm, nani`e na konac i su{i na tamnom promajnom mestu ili u rerni na 35 stepeni.

Osu{en, ima bla`i ukus.

Mnogi narodni lekari veruju da koren mo`e da izle~i svaku bolest creva, koliko

Neki od znakova upozorewa da imate problem sa `u~nom kesom ukqu~uju bol i znake otoka oko `u~ne kese ili ~este probleme sa varewem hrane zbog lo{e apsorpcije masti. Tretmani koji mogu pomo}i prirodnom spre~avawu ili re{avawu problema sa `u~nom kesom i, {to je najva`nije ne zahtevaju operaciju, podrazumevaju dijetalnu hranu, izbegavawe pre~i{}enih masti i hrane koja izaziva alergije, ispirawe `u~ne kese radi osloba|awa od bolnog kamewa uz uzimawe suplemenata koji podrazumevaju biqke koje smawuju zapaqewe i enzime kao deo ishrane qudi koji su na posebnoj dijeti usled problema sa `u~nom kesom. ri{}ava. Me|utim, mnogi qudi nemaju sve digestivne enzime koji u~estvuju u varewu. Tad nesvareni elementi fermentacije je kiselina koja je cement za vezivawe kamena.

Hipokrat je davno rekao: Svaka " bolest po~iwe u crevima", zato je umerena i pravilna ishrana bitna i kao prevencija i kao propratni metod kod re{avawa problema vezanih za kamen u `u~noj kesi.

M. T.

O^ISTITE ORGANIZAM OD TOKSINA!

Fizi~ka aktivnost je kqu~na, ali i odre|ena ishrana...

Da biste se lak{e re{ili toksina, otkrivamo vam koje namirnice bi obavezno trebalo da ukqu~ite u ishranu.

Limun

Limun osloba|a enzim koji poma`e u izlu~ivawu toksina iz tela. Stru~waci obi~no savetuju da svako jutro popijemo po ~a{u vode sa limunom sa ka{i~icom meda. Limun snabdeva telo vitaminom C, i uravnote`uje kiselost hrane koju jedete.

Zeleni ~aj

Zeleni ~aj je izuzetno vredan zbog svojih antioksidativnih svojstava. Poma`e u sni`avawu nivoa {e}era u krvi, pa je preporu~qivo da {oqicu zelenog ~aja pijete ujutro i u popdne.

\umbir

Smatra se jednim od najzdravijih za~ina, uz kurkumu. Poma`e metabolizmu, poma`e u osloba|awu toksina, i ja~a funkciju jetre {to su dovoqni razlozi da komadi} |umbira dodate u svoja omiqena jela.

Per{un

Per{un ~uva zdravqe bubrega, spre~ava i wihovu infekciju, smawuje i nadutost kod `ena za vreme menstruacije.

S. G.

Le~ewe biqem Barska biqka da je uporna, najefikasniji je kod nadimawa i gr~eva, pokre}e lewa creva. Preporu~ujem se i kod op{te slabosti organizma, oboqewa `lezda i kostiju.

Delotvoran je kod usporenog metabolizma, anemije, bubre`nih oboqewa. Mr{avim osobama se preporu~uje ~aj od i|irota jer podsti~e apetit, ai dobro je sredstvo za ~i{}ewe organizma.

Ima obiqe vitamina C pa je dobar protiv prehlade, gripa i sni`ava temperaturu.

Sadr`i i jod koji poboq{ava koncentraciju i

pam}ewe, reguli{e rad {titne `lede. Zbog umiruju}eg dejstva koristi se kod napetosti, od i|irota se prav i te~nosti za ispirawe jer osve`ava dah i spre~ava upalu desni.

Od sve`eg korena se pravi sok, o~isti se i vla`an iscedi u sokovniku.

Obloge od praha i jake rakije lozova~e se preporu~uju kod ~ireva, gihta i kostoboqe. Ima miris cimeta, pa se etarsko uqe koristi u kozmetici i dodaje parfemima.

Ipak, sa i|irotom bi trebalo biti oprezan zbog uqa azarona, a ~aj se ne preporu~uje trudnicama ni osobama sa gastritisom.

28 ^etvrtak 13. januar januar2022.

2022.

10. decembar 2020. ^etvrtak 13.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 VEROVAWE U JEDNOG BRISATI BOGA (GR^.)

VODENI QUSKARI

^ELIK BILO KO KAFANA NA DIVQEM ZAPADU

ODLUKA DA SE NE[TO URADI UZVIK ZA TERAWE @IVINE

DRVO LEPOG MIRISA

BOJA ZA KOSU

STRANO MU[KO IME

ISTOK

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

O^EVA BRA]A

IRSKI BIOFIZI^AR OSNOVNA TARIFA RUSKI BALETAN KONSTANTIN

^E[KI KOMPOZITOR (1881-1943) RADNIK KOJI PAKUJE NESTA[AN MLADI]

AMERI^KI RE@ISER, MAJK DIVQA PATKA ITAL. POLITI^AR, MORO

NARODNO KOLO

OLIVER KRA]E KOJI SE ODNOSI NA CRNCE CEZIJUM FOLK PEVA^ICA, [OK^I]

ONAJ KOJI STANUJE NA TAVANU NAVRTAW (MN.) OZNAKA ZA STRUJNE FAZE

ORGANSKO HEMIJSKO JEDIWEWE

MESTO U RUSKI MA\AR- USAMQESKOJ, KOD NOST (MN.) GLUMAC, OLEG TAMA[IJA

PRVO SLOVO AZBUKE

NAPUSTI- BIV[I TI NEKU SRPSKI PROSTO- FUDBALER, RIJU DRAGAN

GLUMAC SA SLIKE NEMA^KI PISAC, MAJ

DVA ISTA VOKALA

Skandinavka 1: VODORAVNO ^, MORIS VILKINS, OTAKAR [IN OT, NIKOLS, PAKER, ORO, UTVA, OLI, TAVANAR, CS, ^, ETIL, NAVRTKE, II, DRAGAN JOVANOVI], Z, KOSMONAUTI, ASIZI, AGA, TELE^KA, SKADAR, MAR[, RASKORAK, MO]I, SLA\ANA IVANI[EVI]

GRAD U ITALIJI PREFIKS ZA ZIMSKI SPORT

ASTRONAUTI PLIN

ZAPAD

LESNA ZARAVAN U BA^KOJ [ABAC

TURSKI VELIKA[

GRAD U ALBANIJI AKADEMIJA NAUKA BITI KADAR NE[TO URADITI [KOLA (SKR.)

NESKLADAN KORAK 6. SLOVO AZBUKE

KRETAWE PE[ADIJE

Sr Gl pski as

28. SLOVO AZBUKE KO[ARA (POKR.)

SRPSKA PEVA^ICA I PLESA^ICA

LUKSEMBURG

ISTOK

BORCI U GRANA JEDNOM MEDICINE SPORTU

OBIM

DAMA U [AHU (SKR.)

A@DAJA, NEMAN

FRANCUSKA MARKA AUTOMOBILA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 FRANLI^NO CUSKI PREVOZNO VRSTA RE@ISER SREDSTVO, JU@NOG VO]A („LUDI AUTOPJERO“) MOBIL

UZGAJIVA^ VO]A

VOLUMEN VRSTA MOSTA @ELEZNICA UZVIK NEGODOVAWA

KOJE JE SA LEVE STRANE VRLO VREVEOMA, DAN ^OVEK VRLO (FIG.)

I SVIRA^ NA TRE]I DRUGI GITARI VOKAL KARIKATURISTA, PJER KOJI JE U OBLIKU ZRNA

PRAZAN PROSTOR U GRADU IZBACITI NE[TO IZ LE@I[TA STRONCIJUM

VRSTA INSEKTA INDUSTRIJA TEPIHA IVAWICA ERBIJUM JAPANSKI POLITI^AR HIROBUMI

RED VOJNIKA (MN.) IZRAZ U BOKSU (STR.)

DEO MU[KE ODE]E (MN.)

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

PISAC IZ HRVATSKE, VIKTOR CAR

Sr Gl pski as

OKRUGLO SLOVO

ZA^INSKA BIQKA, ANASON ILIJA ODMILA

RASPASTI SE NA DELOVE NAMERA

REOMIR IGRA^ICA TENISA

MASKIATANASIJA RANI KRA]E JAPANSKI BORCI

O[AMUTITI SE INDUSTR. ELEKTROMA[INA

Sr Gl pski as

TESLA ALBANSKI VELIKA[I IZ 15. VEKA

Sr Gl pski as

DE^JI PESNIK, JOVAN JOVANOVI]

1 2 3 4 5 6 7

STANOVNICA MESTA OKI]A KIKINDA STARO IME NOTE „DO“ ZAPAD

SUSEDNA SLOVA AZBUKE JUG

MARKA DEZODORANSA NEPER STANOVNICI ANAMA

AMERI^KA GLUMICA, E[LI KISEONIK MI[QEWE (GR^.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

IZJAVA

MUSLIMANSKO @ENSKO IME

Skandinavka 2: VODORAVNO @AN-LIK GODAR, V, UA, IE, LEVO, TRG, KRI@ANI], O, IZBITI, OSA, STROJEVI, ER, BRANKA KATI], R, RASTAVITI SE, ANIS, TENISERKA, OMAMITI SE, KASTRIOTI, OKI]ANKA, UT, IJ, REKSONA, XAD, ZMAJ, ANAMITI, NOEZA Ukr{tenica: VODORAVNO KASNO, KL, MIL[A, EPI, PLAOVI], IR, MEV, LAN^ANICI, PROJEKTANT, RTI, KONSTANTA, NI[, PAK, TARIONIK, T, OT, MITINZI, ADA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Posle odre|enog roka, dockan Klasa (skr.) - Srpska glumica, Milica, 2. Epifanija odmila - Srpski glumac i rediteq, Ra{a (1899- 1977) - Simbol iridijuma, 3. Megaelektronvolt (skr.) - Lan~ani most (mn.), 4. Izra|iva~ projekata - Mesto u Srbiji kod Gu~e, 5. Stalna matemati~ka veli~ina - Grad u Srbiji na Ni{avi, 6. Plo~ica u hokeju na ledu - Sud za tarewe - Oznaka za tonu, 7. Osnovna tarifa (skr.)

- Protestni skupovi (engl.) - Re~no ostrvo.

USPRAVNO: 1. Biv{i ameri~ki ko{arka{, [on Auto-oznaka za Po`arevac, 2. Vrsta udarca u boksu, 3. Koji ima sive o~i, 4. Oznaka za neper - Jedanaesto i {esnaesto slovo azbuke - Oznaka za metar, 5. Pletu}i na~initi, isplesti, 6. So mle~ne kiseline, 7.

Naprave za merewe te`ine, 8. ^ovek iz ba~kog sela Lok, 9. Mesec francuskog kalendara, 10. Kratki kaputi}i (turc.), 11. Hodati, kora~ati - Sastavni veznik, 12. Oznaka za litar - `ena crne kose, 13. Jedna islamska sekta, {ijiti - Dama u {ahu (skr.), 14. Simbol argona - Bilo {ta.

D `iv mog Po p ci P

ZANIMQIVOSTI Hrast u mnogim predawima zauzima posebno mesto i pojavquje se kao sveto stablo.

Pod hrastom su stari odr`avali svoje sabore i su|ewa. Mnogi narodi su primetili da ovo drvo privla~i muwe i da u wega ~esto udaraju gromovi. Stoga je i bio posve}en vrhovnim gromovnicima, bogovima Sunca i gospodarima vatre kao {to su Zevs, Jupiter, Donar-Thor, Perun ili vedski Dijaus i Parjanyaha.

Zbog strahopo{tovawa koje izaziva pogled na odraslo stablo hrasta u~inilo je da on oduvek i svugda bude sinonim snage i uzvi{enosti, kako fizi~ke tako i moralne. Kao prvo me|u stablima, postalo je simbol i mnogih zemaqskih suverena pa je hrast drvo koje se naj~e{}e susre}e u heraldici.

Grci su verovali da u hrastovima borave nimfe drijade, zbog ~ega ih je bilo zabraweno se}i sve dok se ne utvrdi da su ih napustile. Zevsov hrast, se nalazio u najstarijem svetom gaju u Dodoni, gde su sve{tenice oslu{kivale {u{tawe wegovog li{}a i prenosile bo`anske poruke.

U legendama starog Rima tako|e se pojavquju mnogi zna~ajni hrastovi. Pored svih Jupiterovih svetili{ta bili su hrastici, dok se ve~na vatra Vestinih hramova hranila iskqu~ivo hrastovinom. Pre dobro poznatih lovorika, hrastovim gran~icama su krunisani pobednici pitijskih igara, kao i rimski junaci i carevi.

Svojim korewem, deblom i kro{wom ono povezuje sve elemente sveta: zemqu, vodu, vazduh i Sun~evu toplotu. Zbog svoje snage i vertikalnosti stablo je, a posebno hrast, u mnogim tradicijama simbol okosnice kosmosa, veze nebeskog i zemaqskog sveta, odnosno simbol ve~nosti i jedinstva.

Hrast bio izvor duhovnog nadahnu}a za mnoge drevne narode. Tako su za Kelte, Germane i Slovene hrastovi i hrastici bili kultna mesta, sveta sta-

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 29

KLAWALI SU MU SE I BOGOVI I KRAQEVI I PROSJACI:

Zna~aj HRASTA u istoriji i tradiciji Stablo koje su poznavale i cenile stare i nove civilizacije, kako Evrope tako i Azije i Severne Amerike, svakako je hrast ili dub, a odatle poti~e i uop{teni naziv za stabla, odnosno za dubravu ili {umu bla i nemetoni (sveti gajevi).

Keltska legenda ka`e da je sv.

Brigita boravila u samostanu Cill-Daire ("Crkva kod hrasta"), gde se vatra palila hrastovim `irovima, dok je vila Morgana zatvorila ~arobwaka Merlina u hrastovo deblo kada ga je zavela i domogla se wegovih mo}i.

HRAST KAO GRA\EVINSKI MATERIJAL

Uz simboli~ki aspekt koji prati stablo hrasta, postoji

i onaj svakodnevniji kojim je hrast zadu`io ~ove~anstvo.

Veoma rano je uo~en kvalitet hrastovog drveta kao gra|evinskog materijala. [umari za hrast ka`u da je "zreo" kada ima sto godina; nakon 150 do 200 godina on postaje "zaliha kapitala s pove}anim rizikom propadawa". Ako se tada ne pose~e, mo`e da do`ivi starost od hiqadu, pa i vi{e godina.

U stara vremena nijedna ve}a i boqa gra|evina nije se gradila bez hrastovine. Neke

trupce od slavonske hrastovine. Izgradio ga je Hamza-beg za samo sedamnaest dana s 25.000 qudi. Bio je to drveni put od hrastovog drveta du`ine oko 8 km, dovoqno {irok za mimoila`ewe dvoja kola.

Zbog svoje tvrdo}e i otpornosti na vlagu, hrastovoj gra|i nema premca u brodogradwi i ona }e ostati prvorazredni gra|evinski materijal sve do novijeg doba i pojave metalnih brodova. Na takvim drvenim brodovima vozili su se anti~ki junaci, ali i Kolumbo, Magelan, Kuk, kao i mnogi drugi, jedre}i svetom na tim "plove}im {umama".

Upravo je velika upotreba drvene gra|e uticala na prore|ivawe pra{uma i {uma nekada zelene Evrope. O tome govori i podatak da je u XVI veku za gradwu ve}eg ratnog broda bilo potrebno 2.000 odraslih stabala hrasta, dok je u XIX veku, kada je britanska trgova~ka flota imala 10.000 brodova, za mawi trgova~ki brod bilo potrebno 4.000 zdravih hrastova.

HRAST HRANITEQ

od najpoznatijih gra|evina sredwovekovne Evrope i danas u svojim krovovima imaju sa~uvane hrastove stubove (Vestminsterska opatija ili katedrala u Peterbugu).

Venecija je svoju istoriju gradila na hrastovim stubovima dok ih nije zamenila kamenim, a slavu i bogatstvo su joj doneli brodovi od hrasta. U svom pohodu na Evropu Sulejman Veli~anstveni je most od Osijeka do Biqa, preko Drave i mo~vara Barawe, postavio na

U davna vremena, kada kukuruz i krompir jo{ nisu bili poznati u Evropi, `ironosne hrastove {ume bile su va`an izvor hrane kako za ~oveka, tako i za `ivotiwe. O wegovoj va`nosti govore mnogobrojni, razli~iti propisi, pravila i obi~ajna prava kojima se odobravalo ili branilo pu{tawe sviwa po {umama. Koliko je ovo nekada bio kvalitetan i va`an na~in ishrane stoke vidi se iz {aqive, ali istinite nema~ke izreke: "Iz hrastove {ume rastu najboqe {unke."

Plinije jo{ u anti~kim vremenima pi{e: "Kada vlada oskudica `ita, su{e se i mequ `irevi u bra{no kojim se pravi hleb."

Osim za hleb, `ir kuvan u vodi ili u melku i slu`io je kao lek, a samleven se neko vreme koristio umesto kafe.

S. G.

[ta kqova mamuta radi na dnu okeana?

Tokom istra`ivawa morskog dna, nau~nici su nai{li na ne{to potpuno neo~ekivano.

Na dubini od tri kilometra, u Tihom okeanu, iznenada je otkrivena kqova mamuta. Nau~nici poku{avaju da otkriju kako je dospeo tamo.

Nalazi{te je otkriveno tokom ekspedicije 2019. godine. Tim sa Instituta za istra`ivawe u zalivu Monterej (MBARI) prou~avao je podvodnu planinu koja se nalazi 300 kilometara od obale Kalifornije.

Koriste}i specijalnu kameru na dubini od 3070 metara, nau~nici su pregledali dno kada su naleteli na ne{to {to podse}a na kqovu slona.

Dve godine kasnije, istra`iva~i su se vratili na isto mesto da bi podigli objekat na povr{inu.

Stru~waci su tada shvatili da uzorak du`ine oko metar nije slonova kqova, ve} mamutova. Hladno okru`ewe dubokog mora u kombinaciji sa visokim pritiskom omogu}ilo je ovoj kqovi da ostane veoma dobro o~uvana. To je istra`iva~ima dalo priliku da je detaqnije prou~e.

Kqova je pripadala kolumbijskom mamunutu (Mammuthus columbi), koji je na-

Kqova slona na u okeanu, na dubini od 3 kilometra

seqavao Severnu Ameriku od sredweg pleistocena.

Istra`iva~i sada nastavqaju da prou~avaju uzorak. Nadaju se da }e kompjuterska tomografija pokazati trodimenzionalnu unutra{wu strukturu kqove i pru`iti vi{e informacija o `ivotiwi, kao {to je wena starost.

Tim veruje da je to najstarija dobro o~uvana kqova mamuta prona|ene u ovom delu S. Amerike. Datirawe vr{i Geohronolo{ka laboratorija Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu. Istra`iva~i planiraju da sekvenciraju drevni DNK kqove kako bi dobili vi{e podataka o tome kako su mamuti osvojili Severnu Ameriku.

"Kada istra`ujete morske dubine, uvek ste spremni za neo~ekivano, ali sam opet zapawen {to smo nai{li na drevnu kqovu mamuta. Na{ rad na prou~avawu ovog uzbudqivog otkri}a tek po~iwe i radujemo se {to }emo u budu}nosti imati vi{e informacija", ka`e Stiven Hadok, nau~nik i ~lan Podvodne ekspedicije.

"Ovaj primerak se razlikuje od svega {to smo videli na nekom drugom mestu, jer ga je okean dobro za{titio", dodao je Danijel Fi{er, paleontolog sa Univerziteta u Mi~igenu.

S. G.

30

SPORT

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 13.

2022.

OPRO[TAJ DEGENEKA:

Idem da budem sre}an, vidimo se u sre}nim vremenima Australijski defanzivac Milo{ Degenek napu{ta Crvenu zvezdu po drugi put.

Ovog puta je u crveno-belom dresu proveo dve i po godine i odlu~io je da se zahvali navija~ima, a dosada{wim saigra~ima po`eli sre}u.

Milo{ je ostao bez kluba, a ve} neko vreme se mogao naslutiti ovakav scenario.

Nije bio tako standardan u postavi, a nije pomogao ni wegov kiks na me~u sa Mitjilandom u grupnoj fazi Lige Evrope, kada je rano dobio crveni karton.

"Hvala najboqim navija~ima na svetu. Saigra~i, momci sre}no mo`ete vi to siguran sam da titula ostaje. Ja idem da budem sre}an da radim {ta najvi{e volim. Da igram fudbal. Zvezda u srcu uvek.

Vidimo se u nekim lep{im vremenima. Posledwi pozdrav, va{ Milo{ Degenek", napisao je {toper.

Sa Zvezdom je osvojio tri titule {ampiona Srbije i jedan trofej Kupa Srbije.

N. R.

Srpski biznismen na ~elu engleskog premijerliga{a Dragan [olak, osniva~ Junajted grupe, posta}e jedan od vlasnika Sautemptona.

Dragan [olak postaje jedan od finansijera Sautemptona, 14. ekipe Premijer lige, prema pisawima ostrvskih medija.

[olak }e prema pisawu „Skaj Wuza“ ulo`iti 100.000.000 funti {to je otprilike 120.000.000 evra

za paket akcija Sautemptona.

Posao nije ozvani~en, ali je sve dogovoreno. [olak }e predvoditi novu kompaniju koja raz-

mi{qa i o kupovini drugih klubova, a u engleskom klubu ne}e biti jedini vlasnik.

Deo akcija u kompaniji koju }e voditi srpski biznismen ima}e i Rasmus Ankersen, biv{i direktor Brentforda i Henrik Karaft, engleski investitor.

Trenutni vlasnik Sautemptona je Gao Ji{eng iz Kine koji je pre tri godine kupio 80 odsto akcija u klubu.

Za samo mesec dana, ovo je druga prodaja kluba Premijer lige.

Prethodno je Vest Hem prodat Danijelu Kretinskom.

Srpski biznismen je prvi ~ovek koji je kupio neki engleski klub nakon {to je britanska Vlada po~ela rigoroznu kontrolu novih vlasnika.

O{tra kontrola po~ela je nakon inicijative osnivawa Superlige koju su podr`ali Man~ester junajted, Man~ester Siti, Liverpul, Arsenal, ^elsi, Totenhem.

S. G.

Zvani~no: Kolakovi} ponovo selektor odbojka{a Srbije Igor Kolakovi} je imenovan za prvog trenera mu{ke seniorske reprezentacije Srbije do Olimpijskih igara u Parizu 2024.

Kolakovi} je aktuelni trener Aluron CMC Varte Zavjer~e iz Poqske.

Igor Kolakovi} je bio prvi trener Srbije od 14. oktobra 2006. do 15. septembra 2014.

Kao prvi trener reprezentacije Srbije osvojio je osam medaqa: jednu zlatnu, tri srebrne i ~etiri bronzane.

Na Svetskom prvenstvu 2010. osvojio je broznanu medaqu, na Svetskom prvenstvu 2013. za mla|e seniore srebro, u Svetskoj ligi dve srebrne medaqe (2008. i 2009.) i jednu bronzanu (2010.), a na prvenstvim Evrope zlatnu medaqu 2011. i bronzane medaqe 2007. i 2013.

Kolakovi} je od 2003. do 2006. bio drugi trener reprezentacije Srbije i Crne Gore i kao pomo}nik Qube Travice osvojio je jo{ ~etiri medaqe: bronzu na Svetskom kupu 2003, u Svetskoj ligi bronzu 2004. i srebro 2005. i bronzu na Evropskom prvenstvu 2005.

Ro|en je 4. juna 1965. u Podgorici, gde je po~eo i igra~ku i trenersku karijeru.

Igrao je za Budu}nost i Partizan od 1979. do 1997, kada je postao prvi trener tima iz Podgorice i po~eo impresivnu trenersku karijeru.

Pored rerpezentacije Srbije kao prvi trener predvodio je Iran od 2017. do 2020, a trenirao je i slovena~ki ACH Volej iz Qubqane (2010 – 2012.) i francuski Kan (2013 – 2016.).

IGRA^I NA TERENU SA MASKAMA!?

Italijani uvode nova pravila zbog korona virusa Raste broj zara`enih fudbalera u italijanskim klubovima, a sa wim i panika.

Mnogi italijanski klubovi imaju problema sa kovid pozitvnim fudbalerima, pa rukovodstvo Serija A razmatra najboqa mogu}a re{ewa za spre~avawe daqeg rasta broja zara`enih.

Ekipa Napolija ima sedmoricu zara`enih i tako desetkovan tim je otputovao u Torino na megdan Juventusu.

Trener Napolitanaca, Lu~ano Spaleti, protiv "stare dame" ne}e mo}i da ra~una na Protra Zjelinskog, Amira Rahmanija i Stani-

KSS ZAVR[IO VELIKI POSAO

Marina Maqkovi} ostaje selektor `enske reprezentacije Srbije Ko{arka{ki savez Srbije saop{tio je sjajne vesti na startu 2022. godine!

Marina Maqkovi} produ`ila je ugovor sa KSS na jo{ dve godine i osta}e na klupi `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije.

Maqkovi}evoj je prethodni ugovor istekao krajem decembra, a u me|uvremenu su za weno anga`ovawe zainteresovani bili i ko{arka{ki savezi Francuske i Belgije.

Ipak, ona }e ostati na mestu uspeha i ve} od februara predvoditi na{ dr`avni tim u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Australiji.

Sa dolaskom Marine Maqkovi} na mesto selektorke 2011. godine, po~eo je i preporod na{e `enske reprezentativne ko{arke gde su srpske ko{arka{ice do{le do evropskog zlata 2015. i 2021. godine.

Tako|e, na Eurobasketu 2019. godine na{ tim se pod wenim vo|stvom okitio bronzom, kao i na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Na posledwim Olimpijskim igrama u Tokiju, predvodi-

la je Srbiju do ~etvrtog mesta. [to se klupske ko{arke ti~e, Marina Maqkovi} trenutno predvodi i japanski klub Denso

slava Lobotku koji se nalaze u izolaciji zbog kontakta sa zara`enima.

Trojica igra~a su pred put u Torino dobila instrukcije lokalnog {taba za civilnu za{titu da krenu put Pijemonta ali je ova odluka zatim opozvana i igra~ima je nalo`eno da moraju u karantin.

Oni }e izolaciju odraditi upravo u tom gradu podno Alpa, a zabriwavaju}e je i to {to nisu vakcinisani u proteklih 120 dana drugom ili tre}om dozom.

Prema novim pravilima igra~i vakcinisani 120 dana unazad, a koji su bili u kontaktu sa zara`enima mogu iz svojih domova iza}i iskqu~ivo sa maskom FFP2.

Me|utim, kako navodi "Fudbal Italia", to zna~i da bi igra~i tako i mogli da igraju sa maskama, budu}i da pravila nisu potpuno konkretizovana i da ostavqaju slobodu da se protuma~e na vi{e na~ina.

Grad Torino }e se tek oglasiti o slu~aju Napolija.

Tako|e ekipi Torina je ranije zabrawen put u Bergamo na utakmicu sa Atalantom zbog petorice zara`enih igra~a, a ovaj me~ }e na kraju najverovatnije i biti odlo`en.

U problemima se nalaze i Verona koja ima osmoricu zara`enih, kao i Udineze koji nije otputovao u Firencu na me~ sa Fiorentinom.

SPORT

^etvrtak 10. 13. decembar ^etvrtak januar 2020.

2022. 31

Australijanci zastra{uju Novaka, „pakuju“ mu zatvor ili deportaciju Bura se ne sti{ava. Iz Australije iz dana u dan uspevaju da dodatno podignu pritisak na Novaka \okovi}a, a sada je jedan od najuticajnijih medija u ovoj zemqi oti{ao i korak daqe.

Najve}u pa`wu privukao je prilog „9News Australia“ koji je prikazao prvi snimak \okovi}a sa treninga, pomiwao zatvor ili verovatnu mogu}nost deportacije. Nema kraja drami.

Australijan open se potrudio da sakrije trening najboqeg tenisera na svetu, pa je on radio iza zatvorenih vrata.

Jedino je jedan dron uspeo da ga snimi kako trenira, a tada je veliku pa`wu privuklo i pona{awe ~lanova wegovog tima.

Marko Paniki je u jednom trenutku pokazao sredwi prst dronu, a zatim smo videli i Gorana Ivani{evi}a koji je snimao dron i odgovorio istom merom.

Kqu~ne detaqe oko zatvora iz priloga prenosimo u potpunosti.

"Dobro ve~e, \okovi} je ostavio po strani haos oko dobijawa vize i udarao je na centralnom terenu "Rod Lejver" arene. Dok je wegova sudbina na Openu i daqe u limbu, grani~na policija se vratila i sada istra`uje da li je lagao pred put u Australiju."

"Svetski broj 1 nakon suda nije tro{io mnogo vremena i vratio se igri. ^ovek trenutka radi ono {to radi najboqe, dok je pomo}no osobqe poslalo sopstvenu poruku, a onda su okrenuli kamere ka nama. Svetski broj jedan je mo`da napravio duplu gre{ku da iza|e iz kazne odlu~no{}u da nadigra australijska grani~na pravila, {to je izgra|eno na la`i na osnovu ovog video snimka (video sni-

Zakqu~ena lista nosilaca, Novak je broj jedan Novak \okovi} je i zvani~no postao prvi nosilac na Australijan openu, objavio je Tenis Australija.

Dugo se pri~alo da li }e se \okovi} na}i na turniru jer je pet dana bio u pritvoru, ali je nakon su|ewa dobio priliku da igra na prvom grend slemu. Barem za sada.

I dok se australijski mediji takmi~e u tome ko }e „napakovati“ vi{e skandala i problema \okovi}u, Australijan open je objavio zakqu~nu listu nosilaca za turnir.

O~ekivano \okovi} predvodi sve i zauzima prvu poziciju, a iza wega slede Danil Medvedev i Aleksander Zverev.

Nadal je tek {esti nosilac, pa bi mogao da igra sa Srbinom ve} u ~etvrtfinalu.

Podsetimo, `reb za Australijan open je zakazan za ~etvrtak, kada }e Novak saznati rivale na putu ka 21. grend slem titulu i 10. u Melburnu.

Dakle, dok politi~ari poku{avaju da prona|u na~in da Novaka deportuju ili da ga zatvore, zvani~nici turnira ne veruju u taj scenario, te su odlu~ili da Novaka uvrste na listu.

Nadal: „VI[E BIH VOLEO DA NOVAK \OKOVI] NIJE OVDE!“ Nadal se sramno oglasio posle Noletove pobede na sudu!

Sa sportske strane vi{e bih volio da nije ovde, ali sud je svoje rekao i nebitno je sla`em li se ja ili ne sa \okovi}em po pitawu nekih stvari. Po{tujem odluku suda – izjavio je Rafael Nadal za {panske medije. mak kada Novak 25. decembra igra tenis protiv de~aka)."

"Na dan Bo`i}a je igrao tenis na ulicama Beograda, a do novogodi{we ve~eri je stigao 1.500 kilometara daqe u [paniju."

"Na australijskom putnom forumu je na pitawe da li je putovao 14 dana pre toga obele`io ne. I to mo`e da ga ko{ta najve}e pobede do sada. Srbin je navodno rekao oficirima da je

Tenis Australija popunila dokumenta za wega, snage federalne Vlade su otvorili novu istragu.

Kazna mo`e da bude 12 meseci zatvora."

Zatim su pustili i izjavu Nika Kirjosa, australijskog tenisera koji ~as poptuje, ~as mrzi Novaka iz dna du{e.

"Kao australijski sportista se ose}am posramqeno. Uradio je {ta je uradio, mislim da nije

PODR[KA ZA \OKOVI]A: Oglasila se ATP Asocijacija teniskih profesionalaca saop{tila je da podr`ava sudsku presudu kojom je poni{tena odluka Federalne vlade Australije o ukidawu vize i deportaciji Novaka \okovi}a i da se raduju predstoje}im dvjema nedjeqama tenisa.

ATP je poru~io da „ceni `rtvu“ koju je australijski narod podneo od po~etka pandemije virusa korona, ali da su de{avawa prethodnih dana podvukle potrebu za jasnijim razumevawem, komunikacijom i primenom pravila. „Putuju}i za Melburn, jasno je da je Novak \okovi} verovao da mu je zagarantovano potrebno medicinsko izuze}e koje je u skladu sa propisima za ulazak u zemqu. Serija doga|aja koji su doveli do saslu{awa u ponedeqak bili su {tetni na svim frontovima, ukqu~uju}i Novakovo zdravqe i pripremu za Australijan open“, navedeno je u saop{tewu.

Iz ATP-a su preporu~ili vakcinisawe svih igra~a na Turu i naglasili da je 97 odsto tenisera iz prvih 100 vakcinisano prije prvog gren slema u sezoni to pravi na~in na koji to treba da re{ava."

U nastavku priloga se pomiwe kao vrlo verovatno da }e ministar za imigraciju Hok na kraju odlu~iti da iskoristi svoje diskreciono pravo i da bi mogao da deportuje Novaka.

Ipak, ostaje sporno ukoliko to jeste slu~aj zbog ~ega vlasti jo{ uvek nisu reagovale. Deluje da je ovo samo dodatan pritisak na Novaka, ne dozvoqava se \okovi}u da na miru odradi barem preostalih {est dana do turnira.

N. R.

[api} mewa Vujasinovi}a, i Zvezda dobija novog trenera Vaterpolo klubovi Novi Beograd i Crvena zvezda bi u narednim danima trebalo da do`ive velike promene kada je u pitawu stru~ni kadar.

I Novi Beograd i crveno-beli }e u naredne izazove u}i sa novim trenerima.

Zvezda je trenutno ~etvrta u Superligi Srbije, ima skor od

Vujasinovi} i [api}

{est pobeda i tri poraza, dok je u Ligi {ampiona na deobi sedmog mesta sa rumunskom Steauom nakon samo jedne pobede na {est utakmica.

Stoga i ne iznena|uje to {to se Aleksandar Filipovi} nalazi na izlaznim vratima, a umesto wega na klupu tima sa bazena 25. maj bi trebalo da sedne nekada{wi re-

prezentativac Crne Gore, Mirko Vi~evi}, nekada{wi selektor mla|ih kategorija ove zemqe.

Sa druge strane, Novi Beograd je u sezonu u{ao kao jedan od kandidata za sve mogu}e trofeje, ali je lo{ po~etak u Ligi {ampiona pokazao da stvari ne}e i}i tokom kakvim su pri`eqkivali, po{to imaju tek tri pobede, uz remi i dva poraza, nakon {est me~eva, dok je najte`i udarac u dosada{wem toku sezone do{ao u finalu Kupa Srbije, kada je Radni~ki iz Kragujevca bio boqi sa 11:9.

Sve to dovelo je budu}nost Vladimira Vujasinovi}a na klupi ovog kluba u pitawe, a poznato je i koja dva stru~waka su najve}e `eqe prvog ~oveka Novog Beograda, Aleksandra [api}a. U pitawu su selektor reprezentacije Crne Gore Vladimir Gojkovi}, i legendarni ma|arski vaterpolista koji je nekada nastupao i za Be~ej u trenutku kada se ovaj klub popeo na krov Evrope, Bala` Vince.

S. G.

Milica Mandi} najboqa na svetu, Jovi} najboqi trener na svetu Dvostruka olimpijska {ampionka Milica Mandi} progla{ena je za najboqu tekvondistkiwu sveta u 2021. godini u izboru Svetske tekvondo organizacije.

Istovremeno, Dragan Jovi} je progla{en za najboqeg trenera na planeti.

Mandi}eva je u Tokiju osvojila drugo zlato na Olimpijskim igrama, posle Londona 2012. godine, dok je Tijana Bogdanovi} osvojila bronzanu medaqu.

Trener srpskim reprezentativkima bio je prvi ~ovek TK Galeb i selektor Dragan Jovi}.

Ujedno, obe srpske tekvondistkiwe bile su nominovane za najboqeg `enskog sportistu Olimpijskog komiteta Srbije za 2021. godinu, ali je tu nagradu ipak uzela karatistkiwa Jovana Prekovi}.

Jovi} je pobedio u izboru za najboqeg trenera Olimpijskog komiteta Srbije za 2021. godinu.

THURSDAY  ^ETVRTAK 13. 1. 2022.

SUD OSLOBODIO NOVAKA

Pohod na jo{ jednu titulu se nastavqa Novak \okovi}, koji je osvojio vi{e titula u singlu na Australijan openu od bilo kog drugog igra~a, vratio se u Melburn da se bori za svoj 10. uzastopni trofej na Australijan openu, kao i za rekordnu 21. veliku titulu, ali umesto toga se borio protiv deportacije na sudskom saslu{awu u Federalnom okru`nom i porodi~nom sudu Australije u ponedeqak. \okovi}ev advokat Nikolas Vud tvrdio je da je \okovi} na aerodromu ustanovqeno da je wegova viza neispravna jer je bila prekasna i na tzv. „zbuwuju}em spoju dva osnova“. U sudskim dokumentima otkriveno je da je \okovi} bio zara`en Kovidom u decembru 2021. godine, kao i da je infekcija bila osnov \okovi}evog medicinskog izuze}a.

Sudija u ~ijim je rukama bila sudbina \okovi}a je sudija Entoni Keli koji je slu`io u visokom sudskom sistemu ve} mnogo godina. Keli je nalo`io pu{tawe \okovi}a iz pritvora rekav{i da je odluka o ukidawu vize „nerazumna“. Sudija Keli je nakon izlagawa odbrane upitao {ta je Novak jo{ trebalo da uradi? Relativno zna~ajna ~iwenica je da su ovde profesor i eminentno

kvalifikovani lekar izneli i dali podnosiocu medicinsko izuze}e. [ta je jo{ trebalo da uradi - pitao se sudija Keli.

Kao kqu~ni faktor odluke Vlada je na sudu priznala to da je Novak na aerodromu imao do 8.30 da odgovori na nalog da mu se otka`e viza, ali je primoran da to uradi u 7.42. Takvu odluku, utvrdio je sud, mo`da ne bi doneo da je imao vi{e vremena da se sa nekim konsultuje. \okovi}ev advokat je naveo da je \okovi} bio spre~avan u nameri da kontaktira advokate, re~ima delegata da mu to ne}e pomo}i.

Na konferenciji za novinare gospodin Skot Morison je dao odgovor na pitawe o situaciji teniske zvezde re~ima: “Pa, stvar je pred sudom, tako da ne mogu da komentari{em stvar pred sudom... Ali u vezi sa Vladom, na{om Vladom, Savetom savezne vlade za Tennis Australia, to je izneto vrlo jasno u novembru, dok sam ~itao izvod sa ovog podijuma, ne mo`e biti jasnije“.

Vo|stvo gospodina Morisona je sada pod ve}im pitawem nego ranije jer ovo isku{ewe pokazuje da nije sposoban da upravqa granicama svoje zemqe. Vlada Australije pristala je da poni{ti

odluku o ukidawu \okovi}eve vize, bez obzira na to {to Ministar za imigraciju Aleks Houk mo`e li~no da interveni{e i otka`e vizu \okovi}a na svim novim osnovama, a ostaje pitawe da li }e to uop{te da se desi.

Poznati advokat za qudska prava i {ef najve}e evropske advokatske komore "Doughti Street Chambers", gospodin Xefri Robertson, izjavio je: „Po{teni Australijanci bi}e odu{evqeni Novakovom pobedom nad birokratskim nasilnicima koji su ga dr`ali pod pritiskom u pritvoru li{enog prava. Dokazano je da nije u~inio ni{ta lo{e. Vladini saveti su bili nekoherentni, imigraciona policija je zloupotrebila svoja ovla{}ewa, a premijer je glupo intervenisao u nadi da }e posti}i politi~ku prednost tako {to }e biti strog prema strancima. To je u~inilo da Australija izgleda kao „banana republika“.

Vlada bi sada trebalo da se izvini Novaku, da plati sve wegove sudske tro{kove i da mu po`eli sre}u na Australijan openu koji su poku{ali da zatvore. I daqe bi mogli da mu ukinu vizu.

Ne po zakonu, ve} na osnovu li~nog ovla{}ewa datog ministru za imigraciju, opskurnom desni~aru koji }e verovatno raditi {ta premijer `eli. Ali ako ga otka`e, nakon {to izgubi slu~aj, bi}e to tako sramotan ~in lo{eg sportskog pona{awa da }e Australija biti osu|ena {irom sveta. Zaslu`ili bismo da nam se oduzme grend slem. Mo`da bi se mogao dati Beogradu umesto Melburnu!

Ovaj sudski slu~aj pokazuje va`nost postojawa sudija koji su nezavisni od dr`ave i mogu da se suprotstave Vladi kada

se pona{a nepravedno ili ugwetava disidente.

Novak sada mo`e da se ponosi osvajawem ne samo grend slem titula, ve} i sudskim procesom koji mo`e da inspiri{e veru u vladavinu prava.“ Za sve vreme trajawa pritvora i Novakove borbe za istinu, ogromnu podr{ku su mu pru`ali wegovi navija~i, ~lanovi srpske zajednice u Melburnu koji su se okupqali u raznim delovima Melburna, prate}i i podr`avaju}i svog {ampiona do, nadamo se, kona~ne pobede na Australijan openu.

Tekst: Irena Deleti} ^ia