Srpski glas 13.jun

Australija:

Opozicija tra`i ve}i nadzor gra|ana

i digitalnu li~nu kartu

Kraq ^arls III, vladar 15

kraqevstava {irom sveta

l

Misterija nestanka dece za koju ve}

58 godina nema logi~nog obja{wewa

Tema nedeqe:

Se}awa: 25 godina od potpisivawa

Kumanovskog sporazuma i prestanka NATO agresije na SRJ

Putopis: Akropoq –arheolo{ki draguq starog sveta

Strana 19

Strana 20

Strane 12, 13 i 15

Strane 16 i 17

U BEOGRADU ODR@AN

U BEOGRADU

SABOR

Patrijarh: Ne sabiramo se protiv, nego - za

Svesrpski sabor „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska” po~eo je u 9.30 molebnom za srpski narod u Hramu Svetog Save u Beogradu, koji je slu`io patrijarh Porfirije. Bogoslu`ewu su prisustvovali predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vu~i} i Milorad Dodik, premijeri Milo{ Vu~evi} i Radovan Vi{kovi}, srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine @eqka Cvijanovi}, predsednici skup{tina Srbije, Crne Gore i Srpske Ana Brnabi}, Andrija Mandi} i Nenad Stevandi}, kao i ministri, narodni poslanici, predstavnici na{eg naroda u regionu i gra|ani.

Nakon molebna, patrijarh je u besedi poru~io da se srpski narod sabira za duhovno jedinstvo i mir me|u svim qudima, da bismo darove dobijene od Boga upotrebili za dobro zbog svega i za sve.

„Ne sabiramo se protiv bilo koga, nego se sabiramo za dobro, najpre svoje, ali i svih koji `ive s nama i oko nas”, rekao je patrijarh Porfirije.

On je naglasio da svaki drugi ciq i sadr`aj sabirawa nije na{ i ne}e i ne mo`e biti blagosloven.

„Samo kada znamo ko smo i kada ~uvamo i negujemo pravoslavni na~in `ivota i vrednosti, kada sledimo svetosavski i kosovski zavet, mi dobro znamo ko smo”, rekao je patrijarh.

On je istakao da je Svesrpski sabor po~eo u sabornom i zavetnom hramu posve}enom Svetitequ Savi, duhovnom rodona~elniku na{eg roda, da se pomolimo

Bogu za jedinstvo duhovno i za sabornost na{eg naroda, kao i za mir me|u svim qudima i svim narodima.

„I zaista nema boqeg mesta za sabirawe i saborovawe, nema pogodnijeg mesta za po~etak svakog dobrog i blagoslovenog dela od doma bo`jeg. Jer kao {to Hristos ka`e, gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onda sam ja me|u wima. Zato drugo ime za crkvu i jeste sabor. Sabrani u crkvi, jedno smo s Bogom, a kada smo jedno s Bogom, onda smo svi jedno me|u sobom”, naveo je Porfirije.

Patrijarh je poru~io da je duhovni zakon takav da {to sve vi{e pribli`avamo Bogu, bli`i smo i jedni drugima.

„A kada se udaqimo od Boga, kada se udaqimo od crkve, time se udaqujemo i jedni od drugih, kao pojedinci i kao narod. Re}i }u to jednostavno, gde ima crkve, ima i na{eg naroda, a tamo gde nema crkve, gde se narod udaqi od crkve, on odumire, prestaje da postoji”, istakao je Porfirije.

Naveo je da je zato sabornost i u prirodi na{eg srpskog pravoslavnog naroda, {to je oblikovalo i oblikuje na{ identitet. Patrijarh je zamolio sve Srbe da

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

budu jedinstveni i slo`ni i da u isto vreme grade mir i odnose sa svima, imaju}i na umu re~i Gospodwe – budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi.

„Jer setimo se, ne tako davno, tek pre par decenija, bilo je nezamislivo da se pravoslavni Srbi okupe sa svih strana u hramu bo`jem, sa dr`avnim vo|stvom, sa istaknutim predstavnicima dru{tva, privrede, kulture, vojske i da ~uju maj~insku toplu re~ crkve koja ne pravi razliku me|u decom, a mnogima je to nezamislivo i danas”, rekao je Porfirije.

On je naglasio da crkva i jedne i druge neprestano poziva i vapi ra{irenih ruku da do|u u bratski zagrqaj, u dom bo`ji, u

dom Svetoga Save, pomiriteqa i ujediniteqa bra}a i naroda.

„Ba{ onako kako je u studeni~koj Bogorodi~inoj lavri pomirio zava|enu bra}u, Sveti Sava je gotov da i danas i uvek ujediwuje i miri, sve zacequje vezama Hristove qubavi u duhovno jedinstvo”, rekao je patrijarh Porfirije i dodao da kroz vekove od istoka do zapada, od severa do juga, nezavisno od dr`avnih i politi~kih granica, kulturnih prostora, razli~itih lokalnih obi~aja, nare~ja i dijalekata, gde god da `ivi srpski narod, postoji zlatna nit koja ga povezuje i koja ga ~ini jednim, jedinstvenim i neponovqivim.

„To je, bra}o i sestre, nit koja se zove pravoslavna vera, koja se zove SPC. Svi dobro znamo da su se kroz istoriju granice dr`ava i mesta obitavawa na{eg naroda mewale. Me|utim, konstanta i garant kako u pro{losti i u sada{wosti, tako i u budu}nosti na{eg nepokolebqivog i trajnog jedinstva jeste `iva pravoslavna vera, vera koju ni za {ta nismo mewali i koja nas je oblikovala i o~uvala neizmewene”, rekao je patrijarh.

Prema wegovim re~ima, u doba kada orkanske bure vitlaju dana{wim svetom i prete da pretvore sve u prah i pepeo, SPC

poziva o~inski i bratski sve na duhovno jedinstvo, na me|usobnu qubav, na razumevawe i po{tovawe bez obzira na legitimne razlike i poglede po bilo kom pitawu.

Se}amo se slavnih predaka i gledamo u budu}nost „Molimo se da sve nesloge ostanu iza nas, da po{aqemo poruku mira, sloge i bratske qubavi, da glasno ka`emo da srpski narod najvi{e `eli mir, jer je najve}u cenu uvek pla}ao kada mira bilo nije. Da u slozi i uzajamnom po{tovawu `ivimo sa svojim kom{ijama, da zajedno napredujemo i sami biramo svoju budu}nost”, poru~io je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} na svom instagram nalogu, nakon molebna u Hramu Svetog Save. Predsednik je ocenio da su vremena te{ka, da je izazova mnogo, a da je istorija nau~ila Srbe da samo u zajedni{tvu i sabornosti mogu da na|u onu snagu i mudrost koje su potrebne kako bi sa~uvali narod i dr`avu od neumitnih tokova istorije.

„Zato je ovaj sabor posve}en budu}nosti, dok se sa ponosom se}amo slavnih predaka, na{e duhovnosti, kulture i tradicije. Samo na tim ~vrstim temeqima mo`emo da gradimo na{e sutra”, naveo je Vu~i}.

Srbija i Srpska doveka zajedno

Gde god da `ive, Srbi su jedan narod, streme istim ciqevima, imaju zajedni~ku istoriju, promovi{u mir i dobre odnose sa svima u regionu – osnovna je poruka koju su ju~e poslale hiqade qudi okupqenih na Trgu republike u Beogradu, na centralnom obele`avawu Prvog svesrpskog sabora „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska zajedno”. Sve~anosti, koja je po~ela himnom Srbije „Bo`e pravde” i himnom Srpske „Moja Republika”, prisustvovali su i predsednici Aleksandar Vu~i} i Milorad Dodik, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, nekada{wi predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, predsednici vlada, skup{tina i drugih institucija Srbije i Srpske... Pored velikog broja zastava Srbije i Republike Srpske koje su nosili u~esnici, na Trgu republike razvijene su i dve velike trobojke skoro preko celog platoa, a srpsku zastavu, simbol na{eg otpora u Ujediwenim nacijama, doneo je i predsednik Vu~i}.

Prethodno je odr`ana zajedni~ka sednica dveju vlada, na kojoj je usvojena Deklaracija o za{titi nacionalnih i politi~kih prava i zajedni~koj budu}nosti srpskog naroda. Parlamenti Srbije i RS }e u narednih 90 dana usvojiti ovaj dokument, a deklaraciju }e odmah dobiti i svi predstavnici Srba iz Crne Gore i Severne Makedonije, Srpske liste sa Kosova i Metohije i episkopi. – Danas je va`an dan iz mnogo razloga. Mi Srbi neretko nemamo svest o istorijskim doga|ajima, toga se setimo posle mnogo decenija. Danas je postignut dogovor o srpskom jedinstvu koje }e trajati doveka i niko vi{e nikada ne}e mo}i da uni{ti srpsko jedinstvo. Pre 10 godina postigli smo dogovor sa Dodikom da se bez obzira na razlike Srbija i Srpska nikada ne sva|aju, da nam se nikad vi{e ne ponove blokade i barikade na Drini, ve} da uvek budemo u svakoj muci zajedno i danas smo to potvrdili deklaracijom i niko vi{e nikada ne}e mo}i da je sru{i – istakao je predsednik Vu~i}.

On je podsetio da }e sutra biti izdvojen novac za auto-put Bijeqina – Sremska Ra~a. – @ivimo u te{ko vreme, ne na{om krivicom. Nismo mi zapodenuli ratove u svetu, neki drugi

su. Neki su zapo~iwali protiv nas to pre 20 godina, ilegalnom i kriminalnom agresijom protiv ove zemqe. Po~inili su stra{ne zlo~ine, a mi smo za wih bili kolateralna {teta. I zato danas umemo da prepoznamo koliko je va`na sloboda, koliko je va`na nezavisnost zemqe i da sami donosimo odluke gde i kakav je put Srbije. Pa gde i kakav je put Srpske. I nema ni{ta va`nije od toga. Moramo da budemo mudriji nego obi~no, da poka`emo da smo dovoqno pametni. Ginuli smo u 20. veku vi{e nego drugi, dajte da pametnom politikom sa~uvamo glave na{e dece, da kroz mir ostvarimo na{e interese i ciqeve. To je na{ najva`niji zadatak – poru~io je Vu~i}.

Objasnio je i za{to ovde nisu govorili predstavnici Srba sa KiM:

– A za{to da govore, kada oni imaju svog predsednika koji predstavqa teritoriju Kosova i Metohije kao deo Srbije. Nije to neka druga teritorija, to je deo Srbije. I bi}e deo Srbije uvek i nikada ne mogu da nam ga oduzmu.

Prema wegovim re~ima, dolaze promene u svetu, moramo da sara|ujemo i sa Zapadom, i sa Istokom: – Moramo da se bavimo ekonomijom, to je ugaoni kamen na{e bezbednosti. Sve {to imamo danas imamo zahvaquju}i ekonomiji. I fabrike, i qude, i {to mo`emo na{e institucije da finansiramo {irom regiona.

POPLAVE U SIDNEJU, SPROVEDENO NAJMAWE 13 OPERACIJA SPASAVAWA

Obilne padavine izazvale su bujice u Sidneju, zbog ~ega su australijske slu`be za vanredne situacije izvele najmawe 13 operacija spasavawa.

Pored tih operacija, hitne slu`be su za 24 sata dobile 297 poziva za pomo} od stanovnika Sidneja, a deset hitnih naredbi za evakuaciju je izdato u predgra|u na severozapadu grada, saop{tila je hitna slu`ba Novog Ju`nog Velsa (SES). Pomo}nik komesara

SES Dalas Berns izjavio je da se „jo{ dosta vode kre}e” i pozvao ugro`eno stanovni{tvo da bude spremno za evakuaciju, prenosi Rojters.

Poplave u Australiji su druga najsmrtonosnija prirodna katastrofa posle toplotnih talasa, izazivaju}i oko 20 odsto smrtnih slu~ajeva usled prirodnih katastrofa od 1900. do 2022. godine, prema podacima Australijske meteorolo{ke slu`be.

NAJBOQI SOSEVI NA SVETU:

NA SPISKU ^AK DVA SRPSKA SPECIJALITETAJEDAN NA 3. A DRUGI NA 25. MESTU

Poznati vodi~ za ocewivawe i rangirawe kuhiwa {irom sveta Tejst Atlas objavio je spisak 50 najboqih soseva i namaza. Konkurencija je bila velika, ali su se bez obzira na to ~ak 2 srpska specijaliteta na{la u TOP 50.

Svake godine Tejst Atlas vr{i selekciju svetskih specijaliteta u najrazli~itijim kategorijama. Tako je po~etkom maja ove godine pirotski ka~kavaq progla{en za najboqu srpsku namirnicu, dok su se u aprilu na listi najboqih knedli na svetu na{le vojvo|anske gomboce, odnosno knedle sa {qivama. Sada je ovaj portal izbacio listu najboqih soseva i namaza na svetu, a u TOP 50 su se na{la ~ak dva srpska specijaliteta! Leskova~ki doma}i ajvar na visokom 3. mestu

Ajvar iz Leskovca, koji se pravi iskqu~ivo od doma}ih sorti crvene paprike kao {to su doma}a kanija, Kurtovska kapija i Palana~ko ~udo, poznat je ne samo na Balkanu, ve} i {irom sveta. Ovaj aromati~ni namaz tradicionalno se priprema krajem leta i tokom jeseni, tako {to se paprike prvo prepeku, a potom pome{aju i sa pe~enim patlixanom, belim lukom, uqem i soqu.

Svi sastojci se samequ i potom sme{taju u staklene tegle, da bi se do slede}e sezone slu`ili kao dodatak ro{tiqu i drugim doma}im jelima, bilo da je u pitawu doru~ak, ru~ak ili ve~era. Zavisno od li~nih preferenci, ajvar se priprema u dve varijante - blagoj i qutoj.

Srpski urnebes na 25. mestu

Jo{ jedan srpski specijalitet se na{ao na spisku najboqih soseva i namaza na svetu, i to na jako dobrom 25. mestu. U pitawu je urnebes, koji se pravi od mladog sira, belog luka, paprike, uqa, `umanaca i soli. Ovaj pikantni namaz bogatog ukusa naj~e{}e se slu`i kao prilog ro{tiqskom mesu, servira kao meze ili ma`e kao podloga za doma}e varijante brusketa.

Najboqi sos na svetu je libanski tum, a odmah iza wega je ekvadorski ahi krjiojlo

Libanski sos tum progla{en je za najboqi sos na svetu po mi{qewu Tejst Atlasa. Tradicionalno se pravi kao emulzija belog luka i uqa, sli~na majonezu, ali bez dodatka jaja. Tum se obi~no slu`i uz specijalitete sa ro{tiqa, a zbog svoje kremaste teksture i bogatog ukusa postao je omiqen na celom Bliskom istoku. Drugi na spisku je ekvadorski quti sos Ahi krjiojlo, koji se priprema od qute paprile, mladog luka, korijandera i soka od limete, uz dodatak uqa i soli. Ono {to ga izdvaja od ostalih soseva jeje osve`avaju}i ukus bogat citrusnim notama. U mnogim doma}instvima u Ekvadoru ovaj sos je neizostavan deo trpeze, a sada }e, sasvim sigurno, postati popularan i {irom sveta.

Gruji~i}: Sve vi{e obolelih od raka zbog NATO bombardovawa, ne poma`u ni savremene terapije

Inicijativa za utvr|ivawe posledica NATO bombardovawa Srbije 1999. godine je, povodom obele`avawa 25 godina od usvajawa Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, predstavila javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju

Profesor dr Danica Gruji~i} izjavila je da statisti~ka analiza broja slu~ajeva malignih bolesti za dvadesetogodi{wi period od 1999. do 2018. pokazuje statisti~ki zna~ajan rast novoobolelih od malignih bolesti svake godine, kao i porast smrtnosti od malignih oboqewa uprkos sve savremenijim terapijama koje se primewuju u Srbiji.

Ona je to rekla na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu gde je, povodom obele`avawa 25 godina od usvajawa Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Inicijativa za utvr|ivawe posledica NATO bombardovawa Srbije 1999. predstavila javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju, preneo je Tawug. Gruji~i} je istakla da to, u apsolutnim brojevima, zna~i da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. i ve} 40.000 u 2021. godini.

"To su zvani~ni podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga {to su lekari i administrativci du`ni da prijave svaku bolest. Zna~i, to nije automatsko bele`ewe svih Ce dijagnoza {to podrazumeva malignu bolest. Daqe, statisti~ka analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je tako|e pokazala statisti~ki

zna~ajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do ve} 15.000 u 2018. i vi{e od 20.000 u 2021. Zna~i, stvar se ubrzava", naglasila je Danica Gruji~i}.

Isti~e da analiza smrtnosti od malignih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, a da nikada ovoliko novih lekova nije bilo.

"Nikada nismo imali ovoliki broj ma{ina za dijagnostiku i {to je najva`nije, ma{ina za radioterapiju. Zna~i, dr`ava ula`e u le~ewe, a nama smrtnost ne opada. Mi to tuma~imo agresivno{}u tumora. Tako|e, kada analizirate smrtnost od malih bolesti u Evropi, na prvom mestu je Srbija, na drugom se smewuje Hrvatska, Crna Gora i Ma|arska", navela je Gruji~i}.

Ona ka`e da je ube|ena da je nuklearno i hemijsko zaga|ewe iz 1999. razlog za{to prva mesta u toj negativnoj statistici zauzimaju ba{ zemqe regiona. Sem toga, kako je rekla, prime}en je veliki porast autoimunih bolesti, i da je Srbija jedno vreme ~ak imala Republi~ku komisiju za preterani zamor. "To su qudi koji imaju simptome razli~ite vrste. Kada tim qudima uradite standardne analize, pregledate im telo, sve je u redu, a zapravo boluju od autoimunih bolesti u velikom broju. Za 2019. godinu taj broj je iznosio oko 27.000, a da ne govorim da ih sad ima bar duplo

vi{e, zato {to se na te bolesti ne misli i potrebno je uraditi ta~no odre|ene analize. Mo`da u tome le`i kqu~ za{to mi imamo toliko smrtnost i pored evidentno boqe terapije", rekla je Gruji~i}.

Ona je naglasila i zna~aj genetskih bolesti i istakla da se mora raditi na utvr|ivawu zdravstvenog stawa vojnika koji su bili izlo`eni dejstvu municije sa osiroma{enim uranijumom. "Tako|e moramo utvrditi {ta se de{ava u delovima na{e zemqe koji su pretrpeli te{ko hemijsko o{te}ewe, kao {to su Pan~evo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, jer to su ~etiri grada koji su po istra`ivawima UNEP-a bili progla{eni 1999. godine za nebezbedne po `ivot", poru~ila je Gruji~i}.

Dodala je da je jako va`no utvrditi kakvo je zdravstveno stawe dece na{ih veterana, koji su bili izlo`eni tom oru`ju, jer su odre|eni lekari koji su pratili stawe veterana, posebno u ameri~koj vojsci, poku{avali da upozore narod na velike genetske anomalije i bolesti koje se javqaju kod potomaka onih qudi koji su bili izlo`eni dejstvu osiroma{enog uranijuma.

"I na kraju, sterilitet mu{karaca i patolo{ke trudno}e kao posledice nuklearnog i hemijskog zaga|ewa, tu je tek potrebna detaqna analiza, koja je u ovom trenutku bez dr`ave nemogu}a", poru~ila je Gruji~i}.

Grad na jugu Meksika napustilo 4.000 stanovnika zbog nasiqa narko-kartela

Vi{e od 4.000 qudi je pobeglo iz grada Tila u dr`avi ^ijapas, na jugu Meksika, zbog nasiqa narko bandi. Odlaze}i meksi~ki predsednik Andres Manuel Lopez Obrador priznao je da su vlasti morale da uspostave kampove za raseqena lica zbog toga {to je oko 4.200 stanovnika pobeglo iz grada Tila, prenosi Beta-AP. Oni su pobegli tokom vikenda, nakon {to su naoru`ane bande pro{le nedeqe otvorile vatru u gradu i spalile veliki broj ku}a, saop{tili su dr`avni tu`ioci.

Centar za qudska prava Digna O~oa saop{tio je da iza nasiqa stoji grupa koja sebe naziva „Autonomos” (Autonomni) i da se oni bave trgovinom drogom. Potvr|e-

no je da su najmawe dve osobe poginule, a najmawe 17 zgrada je spaqeno pro{le nedeqe. Bande su tako|e okrivqene za iznu|ivawe pla}awa za navodnu za{titu, kao i za postavqawe barikada na putevima. Obrador je rekao da je hrana poslata u logore. Tvrdi da su se „stvari smirile” i dodaje da vlada sada `eli da zapo~ne pregovore sa grupama „kako bi se po-

stigao sporazum kako bi se qudi mogli vratiti u svoje domove”. Sukobi izme|u rivalskih narko kartela pogodili su nekoliko gradova u ^ijapasu, u blizini granice sa Gvatemalom, jer je to podru~je glavni put za krijum~arewe droge i migranata. Lopez Obrador je dugo poku{avao da umawi zna~aj nasiqa u ^ijapasu, optu`uju}i one koji izve{tavaju o tome za senzacionalizam.

EPILOG EVROPSKIH IZBORA

Sna`an politi~ki potres u Francuskoj, te{ka vremena za [olca i uspeh desnice

Na izborima za Evropski parlament – velik rast krajwe desnice, blagi rast desnog centra i veliki pad liberala i zelenih. Ipak, najja~a snaga ostaje Evropska narodna partija. Francuski predsednik Makron zbog lo{ih rezultata, odmah je za kraj juna raspisao parlamentarne izbore. Belgijski premijer dao je ostavku. I Nema~ka je skrenula udesno. Te{ka vremena ~ekaju vladaja}u koaliciju Olafa [olca, koji iskqu~uje prevremene izbore.

Najve}i potres u jednoj od kqu~nih zemaqa Evropske unije na izborima za Evropski Parlament. Vladaju}a stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona, Preporod, pala je na oko 15 odsto.

Krajwe desna stranka Nacionalno okupqawe Marin Le Pen dobila je dvostruko vi{e.

Samo sat nakon objavqivawa rezultata, zato se hitno ali sa neo~ekivanom odlukom oglasio francuski predsednik.

"Ne mogu da se pretvaram da se ni{ta nije dogodilo. Na izborima za EP nau~ena je glavna lekcija, da partije koje brane Evropu nisu ostvarile dobre rezultate. ^uo sam va{u poruku i na wu }u odgovoriti. Raspu{tam Narodnu skup{tinu i uskoro }u potpisati ukaz o raspisivawu novih parlamentarnih izbora, prvi krug bi}e 30. juna, drugi 7. jula", izjavio je Makron.

Ocene su da }e to biti najva`niji parlamentarni izbori za Francusku i Francuze u istoriji Pete republike.

Pripreme su po~ele, mnogi smatraju da

je to rizi~an potez za Makronovu politi~ku budu}nost, tri godine pre kraja mandata i mesec pre Olimpijskih igara u Parizu.

LE PENOVA SPREMNA

Ipak, Makron ciqa na pobedu, nada se da }e motivisati bira~e koji nisu iza{li na evropske izbore. Ova pobeda nesumwivo }e biti vetar u le|a za krajwu desnicu, koja je godinama bila na marginama. "Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverewe na predstoje}im izborima. Spremni smo da iskoristimo mo}, okon~amo masovnu migraciju, da nam Francuzi budu prioritet, damo prednost kupovnoj mo}i. Spremni smo da Francuska

ponovo `ivi“, izjavila je Marin Le Pen. Pribli`no isti rezultat kao i pre pet godina, 186 manadata ostvario je savez desnog centra – Evropska narodna partija, s glavnom kandidatkiwom Ursulom fon der Lajen. Uverena je da }e dobiti drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije. "Potrebna nam je stabilnost u ovim turbulentnim vremenima . Potrebna nam je odgovornost i kontinuitet. Uvek sam govorila da `elim da izgradim {iroku ve}inu za jaku Evropu. Pokazala sam u svom prvom mandatu {ta sna`na Evropa mo`e da postigne. Moj ciq je da nastavim ovim putem. Sa onima koji su za Evropqane, Ukrajinu i vladavinu zakona", rekla je Fon der Lajenova.

Dan posle zavr{etka izbora za EP: Kako su otkazali "motori" Evropske unije?

Nakon sumirawa rezultata izbora za Evropski parlament, jasno je da Evropqani `ele promene

Nije jo{ uvek izvesno da li }e Emanuel Makron i Olaf [olc posle izbora za Evropski parlament zaista "oti}i na smetli{te istorije", kako je to prognozirao zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev – ali je vi{e nego o~igledno da narod wihovu politiku ne podr`ava, i da }e ne{to u Francuskoj i Nema~koj morati da se mewa.

Rezultati izbora pokazali su zapravo da je za mewawe zrela i ~itava politika EU, ukazuje, nau~ni saradnik Instituta za me|unarodnu politiku i privredu, dr Aleksandar Miti}.

"Kad pogledamo ova dva, kako ka`u, motora Evropske unije, Francusku i Nema~ku, jasan je debakl vladaju}e koalicije, {to dovoqno govori o tome {ta narod misli o wihovoj politici, izme|u ostalog i po pitawu sukoba u Ukrajini. Vrlo je jasan rast tvrdo desnih i tvrdo levih, odnosno suverenisti~kih ili patriotskih opcija koje su napravile solidan prodor na ovim izborima. To nije prodor koji }e mo}i da preokrene strukturu vlasti i formirawe koalicije unutar EP, ali }e definitivno ozna~iti pritisak na odre|ene elemente politike EU, po~ev od pitawa klime, zelene agende, pre-

ko migracija, sve do pro{irewa", isti~e Miti}.

Sli~nu ocenu dao je i premijer Ma|arske Viktor Orban, poru~uju}i da se nakon izbora Briselu mo`e poslati telegram u kome pi{e: "Stop migracijama, stop rodu, stop ratu, stop Soro{u, stop Briselu".

I Makron misli da su izbori za EP bili lekcija, pa je tako, odmah nakon preliminarnih rezultata raspustio nacionalnu skup{tinu i najavio vanredne izbore.

"U Francuskoj je do{lo do poni`avaju}eg rezultata za Emanuela Makrona, ~ija va`nost prevazilazi evropske izbore, po{to idemo ka parlamentarnim izborima i mogu}oj kohabitaciji u toj zemqi, {to bi moglo dovesti do ograni~avawa politike francuskog predsednika. On ostaje predsednik zadu`en za spoqnu i bezbednosnu politiku, ali ako nakon ovog poraza bude pora`en i na parlamentarnim izborima to }e u velikoj meri uticati kako na wegovu politiku prema sukobu u Ukrajini, tako i na pitawe pro{irewa, jer }e mu te`e biti da daje zeleno svetlo po tom pitawu", isti~e Miti}.

I profesor dr Slobodan Ze~evi} sa Instituta za evropske studije rekao je gostuju}i na u Dnevniku RTS-a da "nije tu u pitawu samo Evropski parlament".

"Francuska je velika zemqa. Ako pobedi Le Penova to bi promenilo odnose snage i Makron }e morati da vodi ra~una o stavu o nove vlade", objasnio je Ze~evi}.

Mi{qewa je da su izbori za Evropski

parlament pokazali da Evropqani vi{e ne `ele migracije, ne prihvataju islamizaciju, i da se to se najvi{e vidi u Francuskoj i prema rezultatu koji je ostvarila Marin le Pen.

"Pored migracija koje su ozbiqan problem, drugi je dru{tveno-ekonomska situacija kao posledica rata u Ukrajini. Evropski narodi strahuju od rata sa Rusijom i mo`da je vreme za ozbiqne mirovne pregovore", istakao je.

Rezultat nema~ke Semafor koalicije je "katastrofalan", dodaje sagovornik RT Balkan Aleksandar Miti}, procewuju}i da je rezultat AFD-a uprkos problemima sa kojima su se suo~avali bio boqi od o~ekivanog {to }e za nema~ku politiku predstavqati ozbiqan izazov.

Sagovornik RT Balkan ka`e da }e vladaju}u ve}inu ~initi sigurno EPP, dok je pitawe ko }e biti wihov partner u vlasti.

"S jedne strane je stara koalicija sa socijalistima i sa liberalima, a s druge strane je i opcija eventualno sa konzervativcima i reformistima {to bi zna~ilo i neku vrstu saradwe sa \or|om Meloni. Presuda }e biti doneta na osnovu geopoliti~ke procene, odnosno toga da li je u ovom trenutku za EU i transatlanske napore povoqnije rizikovati sa konzervativnom opcijom i Melonijevom, ili i}i na sigurno, sa mejnstrim strankama koje su se pokazale kao servilne prema interesima NATO-a po pitawu sukoba u Ukrajini", zakqu~uje Miti}.

SKRETAWE NEMA^KE UDESNO

Zemqa iz koje dolazi For Den Lajen, Nema~ka, skrenula je udesno. Alternativa za Nema~ku, druga je pro{la kroz ciq, iza demohri{}ana, a ispred vladaju}ih socijaldemokrata koji imaju najlo{iji izborni razultat od Drugog svetskog rata. Pali su i Zeleni. Nema~ki kancelar iskqu~uje vanredne izbore, redovni su na jesen 2025.

"Ovo je za nas istorijski rezultat. Druga smo najja~a stranka u dr`avi i najja~i na istoku zemqe. Ispred svih koalicionih partija u ovoj 'semaforskoj' vladi. Ispred crvenih – socijaldemokrata, `utih liberala i zelenih", isti~e Tino Krupala, lider Alternative za Nema~ku.

U Belgiji pobeda flamanskih nacionalista, koji promovi{u antimigrantsku politiku i poraz liberalne stranke. Zato je Aleksanader De Kro, od danas premijer u ostavci. Italija je ostala ~vrsto u rukama desni~arske premijerke Meloni i wene stranke Bra}a Italije.

"Ovo je izuzetno va`an doga|aj za mene, za sve nas, jer su nam Italijani poru~ili da idemo napred i nastavimo gde smo stali. Ponosna sam i na rezultate Forca Italije i Lige. Ovako ne{to se u pro{losti nije dogodilo. Na nama je velika odgovornost", poru~uje premijerka Italije \or|a Meloni.

BEZ IZNENA\EWA U MA\ARSKOJ

Izborni uspeh desni~ara i u Austriji i Holandiji. U Ma|arskoj bez iznena|ewa, pobeda Orbanove stranke Fides i koalicionih partera Dremohri{}anske narodne stranke.

Premijer ka`e da su Ma|ari pokazali da }e kazniti one koji u Briselu rade protiv svoje domovine, obe}ava da }e udvostru~iti napore da dr`i Ma|arsku izvan rata.

"Da sumiramo rezultate izbora: mo`emo da po{aqemo telegram Briselu u kojem pi{e – stop migracijama, stop rodnoj politici, stop ratu, stop Soro{u, stop Briselu", nagla{va ma|arski premijer Viktor Orban.

U [paniji su opozicioni konzervativci sa minimalnom razlikom postali najja~a snaga u zemqi, a potom ih slede socijalisti Pedra San~eza.

U Poqskoj je premijer Tusk i wegova Gra|anska platforma uspeo da odbrani vode}u poziciju. U Gr~koj najvi{e glasova vladaju}oj Novoj demokratiji, s premijerom Kirjakosom Micotakisom na ~elu.

U Hrvatskoj je ponovo, kao i na nedavnim nacionalnim izborima, najvi{e glasova osvojio HDZ. Ambasador Evropske Unije u Srbiji Emanuel @iofre ka`e da je to bio veoma dobar izborni dan.

"Vidimo sve ve}u i va`niju ulogu EP i zainteresovanost gra|ana za izborni proces. Rezultati se moraju po{tovati, to je ono {to gra|ani Unije `ele. Sve ove snage mora}e da rade zajedno da se formira ve}ina u parlamentu. Krajem juna o~ekujem izbor predsednika Parlamenta, a zatim prema proceduri i izbor predsednika Evropske komisije", ka`e @iofre. Izbori su trajali od 6. do 9, juna, pravo glasa imalo je 360 miliona Evropqana. Izlaznost u ~itavoj Evropskoj uniji bila je oko 50 odsto. Novi saziv Evropskog parlamenta ima}e 720 poslanika.

PRVE POSLEDICE REZULTATA IZBORA ZA EP

Makron raspustio francusku skup{tinu, izbori

30. juna i 7. jula

Nakon preliminarnih rezultata izbora za Evropski parlament, francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je nacionalni skup{tinu i najavio vanredne izbore za 30. jun i 7. jul. Isti~e da ne mo`e da se pravi da se ni{ta ne de{ava i navodi da je na evropskim izborima nau~ena glavna lekcija. Partije koje brane Evropu nisu ostvarile dobre rezultate, zakqu~uje Makron.

Francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je nacionalni parlament i raspisao nove parlamentarne izbore za 30. jun i 7. jul.

Makron isti~e da nakon preliminarnih rezultata izbora za Evropski parlament ne mo`e da se pretvara kako se ni{ta nije dogodilo, te da ishod evropskih izbora nije dobar za wegovu vladu.

"Porast nacionalista predstavqa opasnost za Francusku i Evropu", navodi Makron.

''Odlu~io sam da vam vratim izbor za budu}nost parlamenta. Odluka je ozbiqna i te{ka, ali pre svega je ~in poverewa'', nagla{ava predsednik Francuske.

Makron obrazla`e da je na izborima za EP ''nau~ena glavna lekcija'', odnosno da ''partije koje brane Evropu'' nisu ostvarile dobre rezultate.

''Ova odluka boqa je od svih aran`mana, svih iznu|enih re{ewa. ^uo sam va{u poruku i na wu }u odgovoriti. Znam da mogu da ra~unam na vas. Francuskoj su potrebne jasne ve}ine u

harmoniji i spokoju. Biti Francuz zna~i izabrati da pi{ete istoriju umesto da samo u woj u~estvujete'', zakqu~uje Makron.

Marin Le Pen osvojila najvi{e glasova

Francuska partija krajwe desnice "Nacionalno okupqawe"

Marin Le Pen osvojila je najvi{e glasova u Francuskoj sa oko 32 odsto, odnosno ~ak deset vi{e nego 2019. godine.

Politi~ki blok Makrona osvojio je oko 15 odsto glasova, {to je pad u odnosu na 2019. godinu kada je osvojio 22 odsto.

Socijalisti su osvojili oko 14 odsto, u odnosu na {est odsto glasova od pre pet godina.

Le Penova je pozdravila je Makronovu odluku da raspi{e vanredne izbore, dok je Rafael Gluksman iz redova socijalista kritikovao potez francuskog predsednika.

"Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverewe na predstoje}im izborima", rekla je Le Penova na skupu wenih simpatizera u Parizu.

Predsedni~ki izbori u Francuskoj se odr`avaju 2027. godine, a ishod izbora za EP, mogao bi da Le Penovu ozna~i kao favoritkiwu trke za Jelisejsku palatu. Tako|e, na evropskom nivou, prvi rezultati novog saziva EP, na osnovu izlaznih anketa, ukazuju da je Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najvi{e glasova na izborima za Evropski parlament.

Ipak, desni~arske, i krajwe desni~arske grupacije, pove}ale su broj mandata.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Odred ruskih vojnih brodova sti`e na Kubu

SAD ne vide o~ekivani dolazak malog broja aviona i brodova kao pretwu, ali }e ameri~ka mornarica pratiti situaciju.

Glavnokomanduju}i ruske mornarice Aleksandar Moisejev

izjavio je da }e odred ruskih vojnih brodova sti}i na Kubu, dodaju}i da do posete ruskih brodova dolazi u okviru me|unarodne saradwe Rusije i Kube. Ovaj odred predvodi}e frigata sa modernim naoru`awem, a

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne}e podneti ostavku bez obzira na rezultat predstoje}ih parlamentarnih izbora u Francuskoj.

Makron, koji je najavio raspisivawe parlamentarnih izbora nakon te{kog poraza wegove stranke Preporod na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i pobede krajwe desni~arske stranke Nacionalno okupqawe, rekao je da „nije Nacionalno okupqawe to koje pi{e Ustav”, prenosi Tanjug.

„Institucije su jasne, kao i mesto predsednika bez obzira na rezultat”, rekao je Makron za francuski Figaro, a preneo Politiko. Makron je u nedequ raspustio francuski parlament i najavio parlamentarne izbore za 30. jun i 7. jul. Grupacija Obnovimo Evropu, kojoj pripada i Makronova partija Preporod, pretrpela je velike gubitke na izborima za EP, koji su odr`ani u nedequ, kao i grupacija koja okupqa zelene stranke. S druge strane grupacije koje okupqaju krajwe desni~arske i desni~arske partije, me|u kojima su Identitet i demo-

u wemu }e biti i nuklearna podmornica, naveo je Moiseje. Kubansko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je u ~etvrtak da }e fregata "Admiral Gor{kov" i nuklearna podmornica "Kazaw" pristi}i u luku kod Havane uz pratwu dva pomo}na plovila.

U saop{tewu je istaknuto da nijedan od brodova ne prevozi nuklearno oru`je i da wihov dolazak na ostrvo ne predstavqa nikakvu pretwu za region.

SAD ne vide o~ekivani dolazak malog broja aviona i brodova kao pretwu, ali }e ameri~ka mornarica pratiti situaciju, izjavio je u sredu ameri~ki.

kratija, ~ije je jedno od za{titnih lica Nacionalno okupqawe Marin Le Pen, pove}ale su broj mandata. Vi{e mandata u novom sazivu EP ima}e i Evropski konzervativci i reformisti, kojoj pripadaju Bra}a Italije italijanske premijerke \or|e Meloni. Najvi{e mandata na izborima dobila je Evropska narodna partija (EPP) desnog centra, koja }e zajedno sa Progresivnom alijanskom socijalista i demokrata, ostati jedna od dve tradicionalno najve}e politi~ke grupacije u EP.

MODI POLO@IO ZAKLETVU ZA TRE]I MANDAT

Ceremoniju u Wu Delhiju

~uvalo vi{e od 2.500 policajaca

Narendra Modi, lider hinduisti~ke nacionalisti~ke partije Bharatija xanata (BJP), polo`io je zakletvu, nakon {to je po tre}i put uzastupno izabran za premijera Indije. Ovo je drugi put

sednika u Wu Delhiju, uz hiqade gostiju i lidera susednih zemaqa Banglade{a, Nepala, [ri Lanke i Maldiva, prenosi Bi-Bi-Si. U Wu Delhiju, koji je progla{en zonom zabrawenih le-

u istoriji te zemqe na neko bude premijer u tre}em mandatu, posle lidera za nezavisnost Xavaharlala Nehrua. Ceremonija, na kojoj je 73-godi{wi Modi polo`io zakletvu, odr`ana je u zvani~noj rezidenciji indijskog pred-

tova, uspostavqeno je strogo obezbe|ewe sa vi{e od 2.500 policajaca, raspore|enih oko mesta doga|aja. Nacionalna demokratska alijansa Modija, predvo|ena BJP-om, izvojevala je pobedu na op{tim izborima sa 293 mandata od ukupno 543 mesta, {to je

Lavrov: Zapad je razumeo Putina kad je govorio o isporukama

ruskog oru`ja u svetu

Ruski ministar spoqnih poslova

Sergej Lavrov izjavio je da su zemqe

Zapada razumele predsednika Vladimira Putina kada je govorio o mogu}im isporukama ruskog oru`ja u druge regione sveta kao odgovor na slawe oru`ja sa Zapada Ukrajini.

„Ne sumwam da su ~uli, ne sumwam da }e razumeti. Tamo jo{ ima qudi koji znaju da analiziraju, a ne bave se samo eskalacijom da bi ugodili svom radikalnom bira~kom telu uo~i neke predizborne kampawe. Mislim da su razumeli i izvukli zakqu~ke”, poru~io je Lavrov.

Ruski ministar je napomenuo da je re~ o „simetri~nom odgovoru”.

„Ako naoru`avate na{eg neprijateqa, onda }emo sami odlu~ivati kako da odgovorimo na va{e neprijateqske akcije”, upozorio je Lavrov, prenose RIA Novosti.

Putin je u petak tokom obra}awa na Me|unarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF) kazao da isporuke oru`ja Ukrajini predstavqaju direktno u~e{}e Zapadnih zemaqa u ratu protiv Rusije. On je tada istakao da Moskva zadr`ava pravo da postupi na sli~an na~in, ukqu~uju}i isporu~ivawe oru`ja dugog dometa.

Singapur erlajns ponudio od{tetu od 10.000 dolara povre|enim putnicima

Singapur erlajns ponudio je od{tetu u iznosu od 10.000 dolara za povre|ene putnike nakon {to je let iz Londona za Singapur pro{log meseca pro{ao kroz te{ke turbulencije usled kojih je jedna osoba i poginula.

Desetine putnika zadobilo je povrede na letu Boing 777 Singapur erlajnsa 21. maja nakon {to je avion pro{ao kroz veliku turbulenciju. U postu na dru{tvenim mre`ama, pomenuta aviokompanija iznela je ponude za kompenzaciju povre|enim putnicima. „Putnicima koji su zadobili lak{e povrede ponu|eno je 10.000 dolara, a onima koji su zadobili ozbiqne povrede, koje zahtevaju dugotrajno bolni~ko le~ewe, ponu|eno je 25.000 dolara”, napisala je aviokompanija. Neposredno nakon incidenta, aviokompanija je svakom putniku obezbedila oko 600 dolara, {to je pokrilo medicinske tro{kove, a, tako|e je organizovala i da ~lanovi porodica povre|enih putnika odlete u Bangkok, gde je avion prinudno sleteo. Bolnica Samitivej Srinakarin u Bangkoku saop{tila je da je pru`ila medicinsku pomo} za ukupno 104 osobe.

mawa razlika nego {to je bilo predvi|eno izlaznim anketama. Na izborima je ponovo do{lo do o`ivqavawa indijske opozicije, koja je osvojila 234 mandata. Predsednik Draupadi Murmu tokom ceremonije je, tako|e, polo`io zakletvu u savetu ministara novog kabineta Modija.

Izlazne ankete predvi|ale su potpunu pobedu wegove stranke BJP koja je vladala Indijom deceniju, ali je izgubila parlamentarnu ve}inu na izborima.

Wegov blok NDA oslawao se na dva kqu~na saveznika, Telugu Desam Partiju (TDP) i Janata Dal (United) JD(U), da bi pre{li granicu od 272 mesta koja je potrebna za formirawe vlade, ali su brojke bile znatno mawe od predvi|enog.

Modi je tokom kampawe postavio ciq od 400 mandata, s obzirom na to da je na izborima 2019. godine, NDA osvojila 352 mandata.

Na parlamentarnim izborima u Indiji, koji su po~eli 19. aprila i odr`avni u sedam faza, od kojih je posledwa bila 1. juna, pravo glasa imalo je oko 970 miliona bira~a.

Izbore su obele`ile rekordne temperature usled kojih je desetine qudi umrlo.

Pas tr~ao 6,5 kilometara da spasi vlasnika nakon saobra}ajne nesre}e

Nakon saobra}ajne nesre}e koja se dogodila u Oregonu, pas je pretr~ao skoro 6,5 kilometara do kampa kako bi upozorio porodicu svog vlasnika da mu je potrebna pomo}, a vlasti tvrde da je Brajan Garet spasen zbog hrabrosti `ivotiwe.

Garet je sleteo sa puta u jarugu, a u vozilu su se nalazila i wegova ~etiri psa, prenosi Gardijan.

On je pre`iveo nesre}u, a jedan od wegovih pasa tr~ao je skoro 6,5 kilometara kroz divqinu kako bi do{ao do porodice svog vlasnika.

Porodica je brzo po~ela da tra`i Gareta i na kraju je primetila wegov auto, nakon ~ega su pozvali spasioce.

Sa preostala tri psa, koji su tako|e pre`iveli nesre}u, Garet je prona|en blizu mesta nesre}e, nakon ~ega je helikopterom preba~en u obli`wu bolnicu na pregled.

NAJMAWE 274 POGINULIH U NAPADU NA NUSEIRAT Ganc napustio izraelsku vladu, Netawahu ga poziva da ostane

Sukob Izraela i Hamasa – 247. dan. Izraelske trupe nastavqaju da deluju u centralnom delu Pojasa Gaze nakon misije spasavawa talaca u Nuseiratu. Vi{e od 20 civila stradalo je u Nuseiratu i Dair el Belahu. Broj poginulih u ju~era{wem napadu na izbegli~ki kamp Nuseirat porastao je na 274. Hamas isti~e da su u ofanzivi poginuli i taoci, {to izraelska vojska demantuje. ^lan izraelskog ratnog kabineta Beni Ganc napustio je aktuelnu vladu zbog, kako ka`e, nesposobnosti premijera Netawahua da obezbedi potpunu pobedu u Gazi.

Palestinske vlasti: Od 7. oktobra ubijeno vi{e od 36.730 qudi; Rojters: Napadi IDF-a na Rafu s kopna i iz vazduha

Sukob Izraela i Hamasa – 245. dan. Agencija Ujediwenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA) saop{tila je da ih Izrael nije upozorio pre napada na wihovu {kolu u Nuseiratu, u kojem je stradalo najmawe 40 qudi, ukqu~uju}i `ene i decu. Visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost @ozep Boreq, u me|uvremenu, apelovao je na nezavisnu istragu napada, prema odluci Me|unarodnog suda pravde, pozvav{i i Izrael i Hamas da prihvate ameri~ki predlog o prekidu vatre.

NATO ratuje da sa~uva vavilonsku kulu Amerike

Od zbirke "Tuga pingvina" (1967) do kwige pesama "Put za Hum" (2022) Gojko \ogo je ostvario svoju apokrifnu lirsku mitologiju po kojoj se prepoznaje u dana{woj buci i mnogoglasju.

Kao autor modernog ose}awa za jezik i kulturno nasle|e, s razvijenom istorijskom sve{}u i moralnim sluhom u epohalnim izazovima, pripada redu najizrazitijih srpskih pesnika i esejista koji su obele`ili razme|e dva mete`na veka.

Ovakvom ocenom wegovog stvarala{tva obrazlo`ena je nedavna odluka da mu pripadne presti`na nagrada "Izviiskra Wego{eva" za celokupno delo. \ogo, ovim povodom, za "Novosti" govori o poeziji i mladosti, novogovoru i razbra}i, alama koje nas satiru, boravku u Hilandaru... n Sa kakvim mislima i ose}awima ste primili vest o "Izviiskri Wego{evoj"?

- Svakog pesnika bi obradovala nagrada sa Wego{evim imenom. Radujem se naravno, i ja. I zbog imena i zbog wenog ugleda. n U kojoj meri je slavno ime koje ovo priznawe nosi bilo prisutno u va{oj karijeri?

- Moj slobodan stih je daleko od Wego{eva herojskog deseterca. Ali, pogled na svet prete`nog dela Crnogoraca i Hercegovaca jeste wego{evski. Verovatno sam i ja me|u wima. Moglo bi se re}i da ona jedna `ica (struna) na guslama, kao daqinski upravqa~, u nekim kriznim situacijama u `ivotu presudno uti~e na na{e pona{awe. n Za{to Wego{ i daqe "ti{ti" na{u regionalnu "bra}u"?

- Wego{evo Srbstvo je sveto. Celo wegovo delo je nadgradwa kosovskog mita i kulta Lazara i Milo{a. Stoga je novocrnogorcima i muslimanima ili Bo{wacima mrsko ono {to je Wego{u sveto. Wegovo delo kao i istorijska ~itanka obesmi{qavaju wihov novi nacionalni identitet, dobrim delom zasnovan na ideolo{kim ili religijskim osnovama.

Oni, prosto, ne znaju {ta }e sa Wego{em. Ne mogu ga spaliti niti poravnati ceo Lov}en kao {to je poravnan wegov vrh. Za~udo je da nisu razbacali i kamewe od sru{ene kapele sa one gomile na Ivanovim koritima. Muslimani nikako da se oslobode kompleksa Wego{evih "poturica" ili "doma}ih Turaka". Neshvatqivo je za{to zaboravqaju istorijski kontekst. Kao da je Wego{ pevao ju~e. S druge strane, Montenegrinima je malo obnova dr`ave, oni ho}e i novu istoriju, novu crkvu, novi jezik, novo pismo i, {to je najgore, ideologiju crnogorskih "usta{a" koja je utemeqena na mr`wi prema svemu {to je srpsko. A tu ih ~eka ne samo "Srbstvo" Wego{evo nego i "Srpstvo" wihove ro|ene bra}e i o~eva, tu po~iwe velika drama na{e otu|ene sabra}e. Opet je, s obe strane, re~ o tragici malih razlika. Te identitetske muke iskazuju se na razli~ite na~ine, a najvidqivije su u politi~kom `ivotu Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u wihovoj mr`wi prema srpskom narodu i odnosu prema Srbiji kao dr`avi. To, dakako, ne vredi podjednako za sve delove jedne i druge dr`ave, pogotovo ne za crnogorska Brda, za Boku i "okupirani" deo Stare Hercegovine. Ima u svetu dosta velikih i malih {to, zarad svojih interesa, sve ~ine da ove ponore me|u nama prodube. Mi im svesrdno poma`emo.

n Ocenio je `iri da se va{e pesme izdvajaju u dana{wem mnogoglasju. Da li se poezija dovoqno ~uje i ceni u medijima, me|u qudima, u {kolama?

- Poezija je skrajnuta kao nikad, posebno u medijima. Nekad je subotom, u drugom TV Dnevniku, predstavqan po jedan pesnik

{to je danas nezamislivo. Ponekog uguraju u Kulturni dnevnik pred pono} kad malo ko gleda TV. [teta je dragoceno reklamno vreme ustupati poeziji. ^asopisi su puni pesama, ali ko ~ita ~asopise koji izlaze tromese~no u trista primeraka. Letopis Matice srpske sre}om ne odstupa od tradicije. A nekad su u Beogradu izlazila mese~no tri ~asopisa. [kolski programi se uglavnom dr`e za klasike i poeziju za decu. Ne znam da li je neko od `ivih pesnika u lektiri? Hteli su i Desanku da izba-

"greha". Crtawe mapa na Balkanu, zacelo, nije zavr{eno. A one se oduvek topovima crtaju.

Na nama je da juna~ki svoje jade podnosimo. Premda bih mogao cini~no dodati: Tako nam i treba "kad nismo umeli drugima jade zadavati", {to bi rekao Laza Kosti}. n Pro{la im je i Rezolucija o Srebrenici. Kako ste do`iveli takvu odluku i rezultat glasawa?

- To je nema~ka rezolucija. Nemci su razbili Jugoslaviju, Nema~ke "{tuke" su prvi

ce. No, ne treba se tome ~uditi, u sveop{toj buci poezija nema {ta da tra`i, ona se {ap}e na uho. n [ta mislite o obrazovawu i vaspitawu koje na{a deca u {kolama dobijaju?

- Moji unuci su zavr{ili sa {kolom, tako da nisam boqe upu}en u probleme obrazovawa. Samo znam da su nastavnici odavno poni`eni i da su danas na samom dnu dru{tvene lestvice. U {kolu ide ko nema kud da pobegne. Za neke predmete uskoro ne}emo imati predava~e. I deca to znaju. A zakon o obrazovawu |ake je "pretpostavio" nastavnicima. Oni to ~esto zloupotrebqavaju, i roditeqi im u tom nevaqalstvu ponekad poma`u. Tu verovatno treba tra`iti i razloge za nasiqe u {kolama. U wihovom "vaspitawu", tako|e, svojim izopa~enim sadr`ajima podosta u~estvuju mobilni i dru{tvene mre`e. Pogledajte okolo, u kafani, u tramvaju, na klupi u parku, svi buqe u te spravice, i odrasli i deca, niko ni sa kim ne razgovara.

n Kako stvari stoje, va{u pesmu "Uzalud nas davite" nije pregazilo vreme. Jo{ ma{u "novim zemqopisnim mapama", iako mi imamo "tapije i kwige mati~ne". Ho}e da nas "ba{ satru" i "nau~e pameti, jednom zauvek", iako su wihovi "rukopisi krvavi"... Dokle }e to tako?

- Jo{ }e potrajati to satirawe. I da se sagnemo i nosom dodirnemo pod, novi kolonizatori bi tra`ili da uzja{u na le|a.

Te{ka je na{a kolektivna krivica, mi smo podlo`ili vatru u kojoj su spepeqena tri velika carstva. I Hitleru smo se, makar na kratko, ispre~ili na putu. Na{e pravdawe i jadikovawe je naivno i uzaludno, nema istorijske pravde, a nebo je visoko. Mo}ne osvetnike ne zanima istina nego naplata

VLASTITO ISKUSTVO

DOBRO ALI SKUPO

n Kako danas gledate na ono {to vam je re~ donela i odnela osamdesetih, kada ste zbog "Vunenih vremena" osu|eni na zatvor?

- Svi se mi sa setom osvr}emo na svoju mladost, makar ona i ne bila tako prijatna... Ne znam da li je taj sudski proces ne{to doprineo mojoj poeziji, vlastito iskustvo je dobro, ali je skupo, ka`e jedna poslovica. Ovih dana sre|ujem dnevnik koji sam, iz dana u dan, vodio u to vreme i ne uzbu|ujem se previ{e. Osve`avam pam}ewe, ali me ne svrbe o`iqci, ni danas nemam primedaba na svoje dr`awe. S tugom se, me|utim, se} am nekoliko prijateqa koji su me se odrekli u tom isku{ewu, a sad su na drugoj obali. Neka im je prosto.

n Kajete li se zbog ne~ega?

- Hri{}anin uvek ima dosta razloga da se kaje, a Gospod sabira i oduzima na{e grehe. Kad god mi se u~ini da sam klecnuo, prislu`im sve}u.

put, posle Drugog svetskog rata, poletele izvan granica Nema~ke, i to pravo na Beograd, svoju staru metu. Nemci su glavni okupatori u Bosni i Hecegovini. Oni su, doslovno, prinudili ili zaveli i druge zemqe da im asistiraju, i ne}e se, bez velike muke, povu}i sa balkanskog ogra{ja. Drang nah Ostn ostaje nema~ko "na~ertanije". Nekad sam, priznajem, mislio druk~ije. Imao sam nekoliko prijateqa Nemaca pa sam, sude}i po wima, verovao da su se Nemci "oslobodili sebe". Bio sam zaboravio stih Paula Celana: "Smrt je majstor iz Nema~ke". Opet, na`alost! Glasawe u Generalnoj skup{tini je bar pokazalo da jo{ ima naroda i zemaqa {to se ne daju unajmiti ni ujarmiti. Pokazalo je i sa kakvim kom{ijama - piranama od naroda - `ivimo. n Apoliner je 1914. pisao: "Rekosmo zbogom ~itavom jednom svetu..." Mislite li da je u 2024, sa ratovima u Evropi, na Bliskom istoku, u Africi opet vreme za pozdrav sa svetom?

- Apoliner je osetio da je zavr{ena epoha bel epoka, mo`da najlep{eg razdobqa u istoriji nove Evrope, a iz rata se vratio sa te{kim ranama. I mi prisustvujemo krvavom uru{avawu unipolarnog svetskog poretka uspostavqenog posle ru{ewa Berlinskog zida.

Svi ratovi, po~ev od na{eg "Milosrdnog an|ela", preko Libije, Iraka, Sirije, do Ukrajine i Gaze, nisu drugo do jedna ista kampawa u kojoj NATO bombarderi poku{avaju da spasu od uru{avawa tu Vavilonsku kulu na ~ijem je vrhu zasela Amerika. Sve {to se danas zbiva u svetu podre|eno je tom ciqu. Pa i Rezolucija o Srebrenici. Nije te{ko prepoznati taj cinizam, to zamajavawe celog sveta. Generalna skup{ti-

na UN se pregawa oko jednog besmislenog papira, kojim se jedan ratni zlo~in, u kom su stradale nekolike hiqade vojnika i civila, pre skoro tri decenije, progla{ava za genocid, dok se nao~igled tog sveta streqa ceo jedan narod u Gazi. Ovo jevrejsko varvarstvo priziva u se}awe ono {to su nacisti wima radili. Ho}emo li i to ozna~iti kao genocid? Jasno je me|utim, da tog zlodela ne bi bilo, ili ne bi bilo takvo, da Izrael nema podr{ku "Velike Zveri". To su ti istorijski apsurdi. Ishod rata Amerike i Evropske unije protiv Rusije, na ukrajinskim poqima, presudno }e uticati na oblikovawe novog svetskog zemqopisa. n Nedavno ste putovali na Svetu Goru, u Hilandar. Opi{ite nam utiske, razgovore koje ste vodili... - Hilandar ima neku auru, ne{to {to vas podi`e sa zemqe, {to se ne ose}a tako duboko ni u jednom na{em manastiru, osim, mo`da, pod Ostrogom. Voleo bih da sam mogao malo du`e da tihujem pored Majke Trojeru~ice, mada sad tamo nema nekada{we ti{ine. U manastiru je, mo`e se re}i, redovno vanredno stawe, radovi na obnovi onog {to je izgorelo i {to je bilo suvi{e tro{no jo{ uveliko traju, ~uju se ~eki}i, radnici, brundaju ma{ine... Samo sve }uti dok traje bdenije i liturgija. Znatan deo je obnovqen, ali ima jo{ dosta posla. I pored svega, tu je veliki broj hodo~asnika, tako da je manastir morao, za neko vreme, da smawi broj dozvola za posete. Primetno je da se Sveta Gora mewa, i ovde pristi`e "civilizacija", pe{a~ke i kowske staze zamenili su makadamski putevi. Kamioni prevoze gra|evinski materijal i ve}e terete za manastire, a kombiji i taksi prevoze posetioce.

To zapra{uje okolinu kad je suvo vreme, ali tako je lak{e braniti se od po`ara. Pored puta ka Hilandaru, sa isto~ne strane, od Sv. Vasilija, vide se prikqu~ci za vodu. Sad i hodo~asnici putuju udobnije. I pe{a~ewe je olak{ano onima {to u tom u`ivaju, a samo tako se mo`e istinski osetiti ~ar i svetost Atonske Gore. Nisam podu`e razgovarao sa monasima, ni sa igumanom, iako sam imao preporuke, oni samo tr~e da "opslu`e" posetioce i radnike, jedva odvajaju vreme za molitvu i za malo sna. To je bar prvi utisak, ima mo`da i mirnijih dana. Ali veliki vinogradi i masliwaci su obra|eni i opko{eni, kao i okolina manastira i arsane Jovawica. To se ne bi moglo obaviti bez pomo}i volontera, prete`no iz Srbije i Srpske, koji priti~u u pomo} u vreme najve}ih radova. Putovao sam sa sinom i unukom, i oni su otpe{a~ili do obli`weg Esfigmena. Ja nisam bio ba{ oran, a bio sam tamo ranije. Bal{a je u{ao bez problema, a unuka, Stefana, ziloti nisu pustili "jer je vakcinisan protiv korone". Na povratku smo svratili na kafu i rakiju u Kakovo, manastirsko imawe pored Jerisosa. To je rajski vrt, to treba videti.

Srba iz BiH dobilo srpski paso{ od 1997.

Vi{e od 590.000 qudi iz BiH koji su poreklom iz Srbije dobilo je od 1997. godine do danas dr`avqanstvo Srbije, izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} nakon velikog istorijskog uniformisanog sastanka delegacija ministarstva unutra{wih

nas oko 170.000“, naveo je Da~i}.

Napomenuo je da su dodelu dr`avqanstva prema poreklu pre Srbije uradile dr`ave u regionu.

poslova Srbije i Republike Srpske odr`anog dan uo~i Svesrpskog sabora Srbije i Srpske u Beogradu.

Kako je precizirao, u tom periodu ukupno 590.988 qudi koji su imali dr`avqanstvo Bosne i Hercegovine dobilo dr`avqanstvo Republike Srbije.

„To se deli na nekoliko perioda — od 1997. do 2003. bilo je oko 230.000, od 2003. do 2013. 186.000, i od 2014. do da-

„Mislim da je to velika stvar, da svako mo`e da ima dr`avqanstvo zemqe ~ijeg je porekla, i to se ne odnosi samo na BiH ve} i na Srbe iz ~itavog sveta“, kazao je Da~i} na zajedni~koj konferenciji za novinare koju je odr`ao sa kolegom Sini{om Karanom a na kojoj su ocenili da }e sastanak i sabor dati podstrek za jo{ ja~u i boqu saradwu dva ministarstva.

Da~i} je dodao je da je svih ovih godina uvek bio izlo`en pitawima kako {to jednostavnije i br`e do srpskog dr`avqanstva.

„To je bila na{a strate{ka odluka, kada je donet novi zakon o dr`avqanstvu, u kojem je definisano da svi oni koje su u srpskog porekla mogu da dobiju dr`avqanstvo u Srbiji bez otpusta iz dr`avqanstva dr`ave u koje `ive“, rekao je ministar policije.

SASTANAK DODIKA I PUTINA:

Rusija se zala`e za po{tovawe Dejtona

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sa kojim je razgovarao o situaciji u BiH i Dejtonskom sporazumu kao osnovu za razvoj BiH.

"Rusija ne mewa stav u vezi sa Dejtonskim sporazumom i smatramo da je Dejton

osnov za o~uvawe situacije u BiH, ali i za razvoj", rekao je Putin na sastanku. Dodik je rekao da je Rusija kao svedok Dejtonskog mirovnog sporazuma jedina ostala na principima wegovog po{tovawa, dok je sa zapadne strane wegova implementacija sru{ena, prenosi Srna.

"Veoma sam vam zahvalan na tome, a situacija u BiH je takva da postoji ustavni poredak koji je normativno propisan, a u stvarnsti postoji ne{to sasvim drugo, {to je protivno ovom aktu, odnosno, uru{avaju se prava koja su data Republici Srpskoj i srpskom narodu", rekao je Dodik

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

u obra}awu na po~etku sastanka.

On je zahvalio Putinu za principijelno pona{awe kada je re~ o nedavnom zasedawu Generalne skup{tine UN.

"Tu su protivustavno, kada je re~ o BiH, pokrenute inicijative koje se odnose na rezoluciju o Srebrenici. Zapad je iskoristio tu priliku, ali se pokazalo da nije kompaktan, {to je bilo vidqivo iz glasawa. I vi ste govorili da sve ovo ne doprinosi razumevawu i poverewu, nego dodatnim problemima. Imam ose}aj da to nije bila ni prosta ve}ina zemaqa", rekao je Dodik.

On je naveo da se svi dogovori Srpske i Rusije realizuju i da }e dogovori koji su postignuti na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu sigurno biti realizovani.

Dodik je rekao da Republika Srpska ostaje principijelna i istrajna da se BiH ne pridru`i uvo|ewu sankcija Rusiji.

"Vidimo da su partneri sa Zapada u tom pogledu nervozni, ali u svakom slu~aju na{i odnosi ostaju dobri i nema nijedno otvoreno pitawe. Treba da nastavimo da sara|ujemo kao do sada", rekao je Dodik.

Na sastanku, kojem tako|e prisustvuju ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov i ministar za nau~notehnolo{ki razvoj i visoko obrazovawe Republike Srpske @eqko Budimir, Dodik se zahvalio Rusiji u vezi Dejtonskog sporazuma.

''Hvala vam, naravno, za principijelno pona{awe i razumevawe vezano za nedavno zasedawe Generalne skup{tine UN u vezi sa Srebrenicom'', rekao je Dodik. Ruski predsednik je dodao da treba raditi na dodatnom unapre|ewu saradwe Rusije i Republike Srpske,.

^EMERNO BEZ @IVOTA, OSTALI SAMO GROBOVI: Obele`ene 32 godine od masakra civila u srpskom selu kod Sarajeva

Predsednica Republi~ke organizacije porodica zarobqenih, poginulih boraca i nestalih civila Srpske Isidora Graorac izjavila je u ^emernu, na obele`avawu 32 godine od stradawa srpskih civila, da se ne sme dozvoliti da padnu u zaborav zlo~ini u ovom selu koje je u ratu zbrisano sa lica zemqe.

- U ovom selu ve} 32 godine nema `ivota, ostali su grobovi, kapela i 10. juni kada se porodice i predstavnici organizacija i institucija okupqamo da bismo se prisjetili svega onoga {to se ovdje desilo, rekla je Graorac nakon slu`enog parastosa za 32 Srba stradalih u muslimanskom napadu na ovaj dan 1992. godine.

Ona je konstatovala da je ^emerno jedno od stotina drugih srpskih sela zbrisanih u pro{lom ratu sa lica zemqe.

- Ostaje da se se}amo tih doga|aja, da ne dozvolimo da padnu u zaborav - istakla je Graor~eva.

Prema wenim re~ima, o~ekivati od pravosudnih institucija pravdu za ove i druge zlo~ine je utopija, jer sve ono {to se Srbima de{avalo u pro{losti u Ha{kom tribunalu i Sudu BiH ne uliva poverewe.

DA SRCE PUKNE OD TUGE: \aci se potresnom pesmom oprostili od pedagoga Milene koju je usmrtio automobil

Pedagog Osnovne {kole "Branko Radi~evi}" u Bawaluci Milana Koprena poginula je u aprilu u stravi~noj saobra}ajnoj nesre}i. U~enici {kole u kojoj je radila su se okupili u {kolskom dvori{tu i za wu otpevali pesmu. \aci u belom, sa belim balonima u rukama, pla~u}i su horski pevala pesmu Jadranke Stojakovi} "[to te nema".

"Da ti srce pukne kada ~uje{ kako deca pevaju i pla~u. Milana draga, Gospod da ti podati carstvo nebesko", napisano je uz video koji je objavqen na dru{tvenoj mre`i. Nakon pesme deca su pustila balone u nebu. Svi su bili beli, osim jednog crvenog, koji je dr`ao budu}i {kolarac kom je Milana bila tetka.

Podsetimo, Milana je nastradala u saobra}ajnoj nesre}i kada ju je na Rebrova~kom mostu udario "pe`o 207" dok se kretala trotoarom. Stradala Milena bila je dobitnica Svetosavske nagrade.

Crna Gora u grupi

zemaqa sa visokom stopom broja zatvorenika

Godi{wa kaznena statistika Saveta Evrope pokazala je da je Crna Gora u grupi zemaqa sa visokom stopom broja zatvorenika168 zatvorenika na 100.000 stanovnika.

U crnogorskim zatvorima je, prema objavqenim statisti~kim podacima, 1.036 osoba, od kojih su 3,5 odsto `ene, a prose~na starost zatvorenika je 39 godina. Vi{e od 20 odsto (20,2) zatvorenika ima vi{e od 50 godina, a 3,4 odsto starije je od 65 godina, podaci su iz godi{we kaznene statistike Saveta Evrope, prenela je podgori~ka Pobjeda.

Podatak o broju zatvorenika u Crnoj Gori je objavqen zakqu~no sa 31. januarom pro{le godine.

Procenat stranaca u zatvorskoj populaciji iznosio je 14,5 odsto.

Za Crnu Goru, kako je precizirano u dokumentu, krivi~na dela „druga dela“ ~ine najve}i deo osu|uju}ih presuda (40,3 odsto), a slede krivi~na dela vezana za drogu (21,2 odsto), ubistva (10,7 odsto) i protivpravni fizi~ki kontakt (8,3 odsto).

U crnogorskim zatvorima, kako pokazuje analiza, stopa samoubistava je iznosila je 9,7 na 10.000 zatvorenika. Prosek u Evropi prema podacima iz 2022. bio je 5,3 na 10.000 zatvorenika.

Crna Gora je u grupi zemaqa sa visokom stopom zatvarawa - 168 zatvorenika na 100.000 stanovnika. Najve}u stopu zatvorenika na 100.000 stanovnika ima Turska (408), sledi Gruzija (256), Azerbejxan (244), Moldavija (242), Ma|arska (211), Poqska (194), Slova~ka (183), Albanija (179), ^e{ka (176), Litvanija (174) i Letonija (172).

U Crnoj Gori, u okviru analize dr`ava sa vi{e od 500.000 stanovnika, u toku 2023. porastao je i broj zatvorenika za 11,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. Ispred Crne Gore su Moldavija (+52,1 odsto), Severna Makedonija (+25,5 odsto), Kipar (+24,8 odsto), Turska (+15 odsto), Azerbejxan (+12,5 odsto) i Irska (+11,7 odsto).

Na kraju januara 2023. skoro tre}ina zatvorenika u evropskim zatvorima bila je u istra`nom zatvoru. U Crnoj Gori je ovaj procenat iznosio 42 odsto, a ispred (u okviru dr`ava sa vi{e od 500.000 stanovnika) su Albanija (55 odsto), Jermenija (53 odsto), Luksemburg (49 odsto), [vajcarska (46 odsto) i Holandija (45 odsto).

U Crnoj Gori prose~na du`ina trajawa zatvorske kazne iznosila je 5,8 meseci, dok je evropski prosek 2022. iznosio 10,1 mesec. Broj zatvorenika u evropskim zatvorima 31. januara 2023. iznosio je 1,036,680 u 48 zatvorskih administracija koje su u~estvovale u anketi Saveta Evrope.

Zatvori sa najvi{e zatvorenika pro{le godine imali su Turska (348.265 zatvorenika), Velika Britanija (81.806), Francuska (72.294), Poqska (71.228), Nema~ka (56.294), Italija (56.127), [panija (48.180) i Ukrajina (42.708).

Crna Gora bele`i rast uvoza automobila sa ~istijom tehnologijom

Ministar saobra}aja i pomorstva Crne Gore Filip Radulovi} naveo je da je u toj dr`avi pro{le godine zabele`en rast uvoza automobila sa ~istijom tehnologijom, to jest vozila koja ispuwavaju standarde Evro 4, 5 i 6.

On je na samitu "Green Mobility" u Sarajevu istakao da je namera Crne Gore da ograni~i uvoz starijih vozila i uvede Evro 5 standarde za polovna vozila "odra`ava posve}enost smawewu emisija i promovisawu ~istije transportne prakse".

Ministar je naveo i da crnogorski sektor vazduhoplovstva razmatra nabavku opreme na elektri~ni pogon i projekte solarne energije, a kao strate{ko opredeqewe dr`ave istakao je i modernizaciju `eleznice.

NAGRADA ZA „ZASLUGE“: Spasava li NATO redova Mila?

U toku je priprema inicijative za kandidovawe Mila \ukanovi}a za zamenika gene ralnog sekretara NATO, pi{u tur ski mediji, pozivaju}i se na saznawa iz visokih diplomatskih izvora iz ne koliko ~lanica Alijanse.

Iza te inicijative, kako se navodi, do sada stoji devet ~lanica Alijanse. Me|u wima je i Turska.

To je objavio turski portal Firtina Haber, koji u tekstu isti~e da bi kandidat iz Isto~ne Evrope imao dobre {anse i da bi to bila svojevrsna poruka samog NATO-a.

„Na draftu nacrta rade diplomate iz devet ~lanica. Oni nameravaju da kandiduju \ukanovi}a, pri ~emu u dokumentu navode da Crna Gora, pod liderstvom \ukanovi}a, ne samo da je bila jedina dr`ava biv{e Jugoslavije koja je uspela bez vojnog konflikta da stekne samostalnost, ve} je odmah

Ambasador SAD u Crnoj Gori: JASENOVAC JE BILO

U@ASNO MESTO U STRA[NO VREME

Jasenovac je bilo u`asno mesto u stra{no vreme i prikladno je razgovarati i obrazovati slede}u generaciju o tome, rekla je ambasador SAD u Crnoj Gori Xudi Rajzing Rajnke i istakla da je razgovor va`an da se tako ne{to nikada ne ponovi.

„Uvek je va`no i bitno se}ati se `rtava, to jesu bili ratni zlo~ini. Bilo je to u`asno mesto u stra{no vreme i prikladno je razgovarati i obrazovati slede}u generaciju o zaista, ne~emu {to jednostavno vi{e nikada ne mo`emo videti. I nije lo{a stvar govoriti o Jasenovcu. To je va`na stvar. To je su{tinska stvar. Dakle, kada je u pitawu Jasenovac, vidim obrazovawe i dijalog kao na~in da se zaista uka`e na zlo~ine i da se pomogne budu}im generacijama da po{tuju `rtve i da osiguraju da se to nikada vi{e ne ponovi”, istakla Rajzing Rajnke je to rekla u intervjuu za Glas Amerike, odgovaraju}i na tvrdwu da je Predlog rezolucije o Jasenovcu dostavqen crnogorskom parlamentu da bi se, kako se navodi, razvodnila nedavno usvojena rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skup{tini UN rekla je Rajnke.

postala i najpozitivniji regionalni primer za skladne unutra{we odnose i {irewe tolerancije i pomirewa u post-konfliktnom Balkanu“, ka`e se u objavi, ali bez navo|ewa o kojih devet ~lanica NATO je re~, prenele su Novosti.

Crna Gora je u NATO alijansu u{la ta~no pre sedam godina. To je ura|eno odlukom \ukanovi}a i wegovih partnera uz tada{we vlasti, mimo obavezuju}eg referenduma.Nekoliko godina pitom, biv{i premijer Du{ko Markovi}, potvrdio je da je u tom momentu ogroman broj gra|ana Crne Gore bio protiv toga.

MITROPOLIT JOANIKIJE O IZJAVI ARHIEPISKOPA KIPARSKE CRKVE:

To je u najmawu

ruku neprimereno

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je povodom izjave arhiepiskopa Kiparske pravoslavne crkve Georgija, o autokefalnosti crkve u Crnoj Gori, da je ta izjava u najmawu ruku neprimerena.

Arhiepiskop Georgije je tokom susreta sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovi}em na Kipru, na pitawe o potencijalima za daqu me|usobnu saradwu, istakao wihovu zajedni~ku veru, preneo je „Ortodoks tajms“

„Crkva crnogorska jo{ nije autokefalna. Verujem da veza koja postoji me|u svim pravoslavnim crkvama va`i i za nas. Kada uz Bo`iju pomo} ostvare autokefalnost, na{i odnosi }e se daqe razvijati. U svakom slu~aju, delimo zajedni~ku veru“, rekao je arhiepiskop Grigorije, dok je crnogorski predsednik kasnije demantovao da je na wihovom sastanku bilo re~i o kanonskom statusu crkve u Crnoj Gori.

„Ta izjava, ukoliko su je mediji pravilno preneli, je u najmawu ruku, neprimerena. Nije uobi~ajeno da se poglavar jedne crkve me{a u unutra{wi poredak druge autokefalne crkve. Uzdr`a}u se od daqih komentara iz po{tovawa prema svetoj Kiparskoj crkvi sa kojom je Srpska pravoslavna crkva uvek imala dobre odnose u qubavi Hristovoj. Nadam se da }e tako biti i u budu}e“, rekao je mitropolit Joanikije, preneo je IN4S. Govore}i o doprinosu Mitropolije crnogorsko-primorske jedinstvu Srpske pravoslavne crkve, mitropolit je rekao da su ona i druge eparhije u Crnoj Gori ispisale svetle stranice svoje istorije i stvorile blistavu kulturu u okviru Srpske pravoslavne crkve.

„Istovremeno su se uvek borile za jedinstvo Srpske crkve koje se, dubqe gledano, poistove}uje sa jedinstvom cele jedne, svete, saborne i apostolske Crkve koje ispovedamo u simvolu vere. To je na{e hri{}ansko i svetosavsko opredeqewe. Nikome u na{oj Crkvi od Svetog Save do danas nije palo na pamet da to opredeqewe, koliko svetosavsko toliko i wego{evsko, pogazi ili izmeni“, zakqu~io je mitropolit Joanikije.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Skup{tina Kosova ratifikovala je, 2. juna 2024. godine, sporazum o davawu u zakup dr`avi Danskoj zatvor Grdavac kod Podujeva na Kosovu i Metohiji, u kojem se o~ekuje da }e kaznu slu`iti oko 300 danskih zatvorenika.

Skup{tina Kosova je na sednici po ubrzanoj proceduri usvojila nacrt zakona o sporazumu sa Danskom sa 86 glasova za, sedam protiv i bez uzdr`anih.

Kosovo i Danska su jo{ u decembru 2021. potpisale pismo saglasnosti za transfer 300 zatvorenika iz Danske na Kosovo. U aprilu 2022. dokument je postao Ugovor, ali Kosovo ga nije ratifikovalo do danas.

Kosovo }e Danskoj ustupiti ceo zatvor sa oko 30 zatvorskih }elija u Grdovcu kod Podujeva, u skladu sa desetogodi{wim sporazumom izme|u dve vlade, koji je potpisan u aprilu i maju 2022. godine.

Zatvor visokog rizika u Grdovcu, selu nedaleko od Podujeva, sagra|en je 2014. godine sredstvima Evropske unije i namewen je pre svega Srbima i u kojem je sada vi{e od 30 zatvorenih.

Sam zatvor u Podujevu je koncipiran tako da je svaki zatvorenik, pa i pritvorenik, sam u }eliji. Dakle, svaka }elija ima samo jedan krevet. To konkretno predstavqa najve}i problem

POSLE DOGOVORA TZV. KOSOVA I DANSKE

VREDNOG 210 MILIONA EVRA

Alkatraz kod Podujeva za 300 danskih zatvorenika

pritvorenicima danas, jer su 22 od 24 ~asa sami u }eliji, a dva sata dnevno provode u {etwi.

Kosovo }e od ovog sporazuma sa Danskom dobiti oko 210 miliona evra, koje }e potro{iti na Kazneno-popravnu slu`bu u zemqi i na obnovqivu energiju.

Zbog dolaska danskih zatvorenika prema sporazumu zatvorenici u zatvoru u Podujevu - blizu 200 wih - sada moraju biti preba~eni u druge zatvore.

Ugovor Kosova i Danske je na rok od deset godina. Predvi|eno je da Danska koristi }elije, pojedina~ne i zajedni~ke, u zatvoru u Podujevu.

Vlasti u Danskoj su ranije saop{tile da je wihov zatvorski kapacitet popuwen 100 odsto, jer je broj zatvorenika porastao za

POSLANIK ALTERNATIVE ZA NEMA^KU (AFD)

U BUNDESTAGU MARKUS FROMAJER:

Kosovo - konstrukcija koja postoji samo zahvaquju}i

Nema~koj i Kforu

Kosovo je konstrukcija koja samostalno ne mo`e da pre`ivi i postoji samo zahvaquju}i „alimentaciji” iz Nema~ke i Kforu, istakao je poslanik Alternative za Nema~ku (AfD) u Bundestagu Markus Fromajer. On je, na prvoj raspravi o zahtevu vlade da se produ`i mandat nema~kim vojnicima u Kforu, rekao da su nasilno oduzimawe i trgovina qudskim organima, kao i trgovina oru`jem, qudima, narkoticima, prostitucija, ubistva, samo deo „portfolija stawa na Kosovu”“.

„Kosovo je politi~ka konstrukcija koja samostalno ne mo`e da pre`ivi. Kosovo postoji samo zahvaquju}i nema~koj alimentaciji u visini od vi{e stotina miliona evra i nema~kog u~e{}a u Kforu 25 godina. Kojim uspesima se hvalimo kada imamo vojnu misiju koja traje 25 godina? Ne mo`e se govoriti o uspehu kada su na{i vojnici tamo ~etvrt veka, a i do sada nas je to sve ko{talo ~etiri milijardi evra”, objasnio je Fromajer.

On je ukazao da je ideja o Kforu bila dobra, jer je imala za ciq spre~avawe masakara, ali je sada do{lo vreme da se prizna da je misija „bure bez dna”.

„Kfor nije mogao da ispuni svoj mandat, {to je pokazao i masakr nad Srbima. Kfor se od mirovnih snaga pretvorio u zastitnicu dr`ave Kosovo. Stvarawe kosovske dr`ave je suprotno Rezoluciji UN, a time predstavqa kr{ewe suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije”, podvukao je on.

Me|utim, velika ve}ina poslanika Bundestaga je za nastavak misije Bundesvera na Kosovu i Metohiji. Pored vladaju}e koalicije, podr{ku produ`ewu mandata misije Kfora dali su i poslanici CDU i CSU.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR

VU^I]: Potrebno kompromisno re{ewe za KiM, a ne re{ewe po kom Albanci dobijaju sve

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je za Kosovo i Metohiju potrebno kompromisno re{ewe i da ne mo`e biti jednostranog re{ewa prema kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve. Vu~i} je u intervjuu za {vajcarski list Veltvohe rekao da je za pitawe Kosova i Metohije potreban kompromis, kao i da se u pregovara~kom procesu bilo stiglo blizu takvog re{ewa, ali da ono nije postignuto jer Pri{tina ne ispuwava svoje obaveze.

skoro 20 odsto od 2015. godine.

Danska je zvani~no objavila, povodim ovog sporazuma sa Kosovom, da ona ima 54 zatvora sa kapacitetom od 4.217 mesta i da je taj kapacitet ve} sto odsto popuwen.

Na drugoj strani kosovski zatvori imaju kapacitet od 2800 zatvorenika.

Sporazumi izme|u Danske i Kosova jasno stavqa do znawa da }e zatvorenici biti pod danskom jurisdikcijom u svakom trenutku i na svakom mestu.

Ugovor }e va`iti pet godina sa mogu}no{}u produ`ewa za jo{ pola decenije.

Zatvor u Podujevu }e da bude neka vrsta danske eksklave na Balkanu, samo sa kosovskim personalom.

Vu~i} je rekao da se sada ~ak ni ne razgovora, iako je Beograd uvek spreman za dijalog.

„Potrebno je kompromisno re{ewe i bili smo blizu takvog re{ewa. Oni nisu `eleli da se ono postigne. Sada smo udaqeni od kompromisnog re{ewa, ~ak i ne pri~amo jedni sa drugima, iako smo mi spremni da razgovaramo“, naglasio je Vu~i}. Ukazao je da Pri{tina ne `eli da osnuje ZSO, {to je obaveza iz prvog sporazuma i da je situacija te{ka, ali da }e Srbija u~initi sve da bude sa~uvan mir, prenosi Tawug.

„Ne mo`e biti jednostranog re{ewa po kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve. Niko nije glup u Srbiji. Znamo kako je te{ka situacija, ali zato insistiramo na kompromisnom re{ewu. Verujem u gra|ane Srbije, verujem u region“, rekao je Vu~i}.

Ukazao je da nam trebaju otvorene granice ili da nemamo granice izme|u Srbije, BiH, Albanije, Severne Makedonije, ali da, na`alost, nismo ni blizu tome.

Ukazao je da se u fokus mora staviti ekonomija. Vu~i} je tako|e istakao da je srpski narod duboko povezan sa Kosovom i Metohijom i da se ta povezanost „ne mo`e prekinuti na na~in kakav `ele qudi sa Zapada“.

Predsednik Vu~i} je dodao da qudi u Srbiji vi{e ne mogu da podnesu dvostruke standarde Zapada.

NASTAVQA SE TRADICIJA [KOLOVAWA DUHOVNIKA U PRIZRENSKOJ BOGOSLOVIJI

Prizrenska bogoslovija nastavqa prosvetiteqsku duhovnu misiju upisom nove generacije za narednu godinu. Prijemni ispit kandidata za prijem u prvi razred bogoslovije za Eparhiju ra{ko-prizrensku odr`a}e se 21. juna 2024. godine u prostorijama Eparhije ra{ko-prizrenske u okviru kompleksa manastira Gra~anica, sa po~etkom u 12:00 ~asova.

Za upis u I razred Bogoslovija SPC za {kolsku 2023/24. godinu, koji sadr`i slede}e uslove: da kandidat nije stariji od 18 godina; da nije o`ewen; da je du{evno i telesno zdrav; da kandidat ima razvijen sluh i glas za pojawe; da kandidat ima osnovno znawe katihizisa i poznavawe Gospodwih i Bogorodi~inih praznika, kao i znawe iz sfera op{te kulture; da je zavr{io osnovnu {kolu, najmawe sa vrlo dobrim uspehom i primernim vladawem.

Navr{ilo se 153 godina od osnivawa Bogoslovije u Prizrenu, koja od 1. oktobra 1871. godine nije prestajala da radi

U Prizrenskoj bogosloviji nakon 1999. godine i povratka iz Ni{a 2011 nastavwena je redov-

na {kolska duhovna godina na Kosovu i Metohiji. Na spomen bisti ro|enog Prizrenca Sima Andrejevi}a Igumanova (1804-1882), koja stoji na ulazu Prizrenske bogoslovije, napisan je wegov amanet: ''Ku}a moja u Prizrenu, u kojoj je sada Bogoslovija, da ostane na ve~ita vremena ku}om pravoslavne srpske bogoslovije prizrenske, u kojoj }e se u~itii za duhovna znawa spremati sinovi moje otaxbineStare Srbije''. Prizrenska bogoslovija je sve do sada bila na ovom mestu i ra-

sadnik duhovnika u svim srpskim zemqama.

Osnivawe i po~etak rada Srpske pravoslavne bogoslovije u Prizrenu (1871) najva`niji je doga|aj u srpskoj duhovnoj, prosvetnoj i kulturnoj istoriji Stare Srbije. Prva srpska institucija u Osmanskom carstvu, osnovana nakon ukidawa Pe}ke patrijar{ije (1766), ubrzo je postala sredi{te prosvetnog i crkvenog `ivota, a weni |aci, potowi u~iteqi i sve{tenici, krenu}e u veliku misiju obnove prosvete i crkve.

Zatvor Grdavac kod Podujeva na Kosovu i Metohiji

U~enici i profesori Prizrenske bogoslovije

Vratila bih se kada bi se prosvetnim radnicima vratilo po{tovawe

@ivot u Ujediwenim Arapskim Emiratima (UAE) potpuno je druga~iji od onog u Srbiji, toliko da zapravo i nema sli~nosti. Qudi na ulici prijatni su i qubazni, a Abu Dabi je toliko siguran grad, da stanovni{tvo no}u ne zakqu~ava svoje domove. Tako Srpkiwa Marija Raki} Todi}, koja sedam godina `ivi u Abu Dabiju, opisuje za N1 tamo{wi sistem i na~in `ivota.

Marija se 2016. godine sa svojim suprugom Uro{em preselila u Emirate. U potrazi za boqim `ivotom, koji }e im ponuditi vi{e opcija i prilika, kao i mogu}nost da napreduju u svojim karijerama, doneli su nimalo laku odluku.

Marija je operska peva~ica, a Uro{ pijanista, i `eleli su da nastave svoje karijere u umetni~kom svetu u Emiratima. Daleko od domovine, iz qubavi prema muzici i `eqe da svoje bogato znawe i iskustvo prenesu na druge, Todi}i su 2018. godine osnovali Muzi~ki institut „Four Notes“ u Abu Dabiju.

„Plan da se preselimo u Emirate je nastao kao avantura dok smo jo{ bili na studijama. Mnoge na{e kolege su planirale Evropu, a mi – Emirate. Pratili smo de{avawa i shvatili da su Emirati za muzi~are skoro neistra`eno tr`i{te, posebno za edukovane muzi~are, kao {to smo mi. Iako smo imali poznanicu koja je ve} `ivela u Abu Dabiju, nismo tra`ili pomo} i nismo se povezali sa Srbima, nismo `eleli“, pri~a Marija.

@ivot u Emiratima je, navodi, potpuno druga~iji od Srbije, toliko da sli~nosti – nema.

„Nema sli~nosti uop{te. Ne postoje ta spontana vi|awa poput onog ‘hajmo na kafu za pola sata’ i sli~no. Balans izme|u posla i privatnog `ivota je jako lo{. Nama nije problem da radimo i 10 do 12 sati jer volimo svoj posao, volimo svaki aspekt tog posla. Zapravo, za muzi~are, to je na~in `ivota. Muzika je upletena u privatni `ivot“, navodi.

NE ZAKQU^AVAJU KU]E

I AUTOMOBILE

Marija se prise}a i prve godine svog `ivota u Emiratima. Ramazan je, ka`e, bio te`i jer ni{ta nije radilo do pet satir popodne.

„Nisu radili ni marketi, ni restorani, pa ~ak ni ve}ina radwi tako da, ako nisi ne{to skuvao kod ku}e i poneo na posao, bilo je te{ko. Abu Dabi je tada bio `iv no}u. Se}am se da smo te prve godine za Bajram i{li u tr`ni centar u pono}, to je bio do`ivqaj. Puno se razlikuje sve, se}am se da su moji roditeqi bili veoma iznena|eni time koliko su qudi qubazni u Emiratima, koliko nam je sve dostupno tokom cele godine kada su vo}e i povr}e u pitawu“, navodi ona.

Emirate opisuje kao „balon~i}“, izolovan od sveta i svih de{avawa.

„Abu Dabi je toliko bezbedan, da mi ne zakqu~avamo automobile, ku}e, ne zatvaramo torbe, ostavqamo stvari na pla`i bez bojazni da }e neko ne{to da ukrade. Vladi Emirata je bezbednost gra|ana na prvom mestu“, isti~e Marija.

„BUDE MI NEPRIJATNO KOLIKO QUDI

U SRBIJI UMEJU DA BUDU BEZOBRAZNI“

Na pitawe {ta joj iz Srbije ne nedostaje u Emiratima, Marija odgovara – qudi.

„Uvek kada do|em u Srbiju bude mi neprijatno zbog toga koliko na{i qudi umeju da budu bezobrazni – taksisti, radnice na {alterima i mnogi drugi“, ka`e na{a sagovornica.

Zbog qubavi prema svojoj zemqi, Marija stalno razmi{qa o povratku, ali bi, dodaje, najpre ~itav sistem morao da se promeni.

„Jako bih volela da se vratim u Srbiju, ali bi ceo sistem morao da se promeni jer posle ovog ‘balon~i}a’, te{ko je vratiti se u sistem kakav je na{. Po{tovawe prema prosvetnim radnicima, normalne plate i autoritet koji su nekada davno prosvetari imali mogli bi da me navedu da se vratim“, isti~e ona.

INTERNACIONALNO PIJANISTI^KO

TAKMI^EWE

Institut „Four Notes“ danas organizuje brojna takmi~ewa na kojima u~estvuje veliki broj dr`ava {irom sveta.

„Posle epidemije korona virusa zapo~eli smo saradwu sa najboqim internacionalnim i britanskim {kolama u

Slovenija u 2023. izdala 5.000 dozvola za boravak i rad qudi iz Srbije

Slovenija je u pro{loj godini izdala 5.000 saglasnosti i dozvola za boravak i rad qudi iz Srbije u tu zemqu, izjavila je generalna direktorka Zavoda za zapo{qavawe Slovenije, Greta Metka Barbo [kerbinc.

Ona je, na skupu "@ivot i rad u Sloveniji", organizovanom u

"Mi `elimo da potencijalni zaposleni dobiju pravovremene i potpune informacije i da shvate da se zapo{qavawe organizuje preko javnih slu`bi, a ne preko posrednika i zato smo organizovali ovaj doga|aj", rekla je Metka Barbo [kerbinc. Ona je naglasila da su Sloveniji potrebni prakti~no svi

Beogradu u ciqu predstavqawa uslova `ivota i rada u Sloveniji, a na kojem se predstavilo oko 60 slovena~kih poslodavaca iz razli~itih sektora, rekla da su migracije radne snage realnost i da je jako bitno da qudi koji idu u neku drugu zemqu da rade dobiju potpune informacije i da se wihova prava po{tuju.

profili radnika, odnosno i visokokvalifikovani i nekvalifikovani kadrovi iz razli~itih delatnosti.

"Vi{e od polovine poslodavaca u Sloveniji suo~ava se sa problemima u pronala`ewu kadrova, ali moram ista}i da poslodavci iz na{e zemqe veoma cene radnike iz dr`ava nekada{we Jugosla-

Abu Dabiju. Ina~e je u`asno te{ko dobiti takvu priliku, a mi smo je dobili zahvaquju}i na{im dostignu}ima sa studentima. Naime, deca su se hvalila u {koli, direktori su to ~uli i ponudili nam saradwu. Moj suprug je izuzetno ambiciozan i nikada ne staje sa radom, pa smo tako posle dve godine onlajn internacionalnog pijanisti~kog takmi~ewa, pro{log meseca organizovali takmi~ewe u`ivo“, pri~a nam Marija.

Na takmi~ewu je nastupalo 104 u~esnika iz vi{e od 80 zemaqa sveta, a `iri je bio internacionalan – iz Italije, Gr~ke, Hrvatske i, naravno, Srbije.

„Na{i u~enici osvajaju nagrade na internacionalnim takmi~ewima i oboje smo, i suprug i ja, ~lanovi `irija na mnogim takmi~ewima“, isti~e na{a sagovornica.

MLADI FRANCUSKI POLITI^AR SRPSKOG POREKLA NOVI POSLANIK EP: Aleksandar rodom iz ]uprije,

vije", naglasila je ona. Barbo [kerbinc je navela i da se slovena~kim poslodavcima ukazuje na to da nije dovoqno radnicima samo ponuditi pristojnu platu, ve} im je, kako je naglasila, potrebno pomo}i u svim koracima mobilnosti, odnosno aktivno im pomagati pri dolasku u Sloveniju u smislu pru`awa pomo}i oko pronalaska sme{taja, spajawa ~lanova porodice i sli~no, a sve u ciqu da se oni uspe{no integri{u u okru`ewe.

Na osnovu me|unarodnog dogovora o zapo{qavawu izme|u Slovenije i Srbije, Zavod za zapo{qavawe Slovenije organizovao je danas skup pod nazivom "@ivot i rad u Sloveniji" u ciqu predstavqawa uslova `ivota i rada u Sloveniji, na kojem su gra|ani, osim uvida u ponu|ena radna mesta, mogli da dobiju i individualno savetovawe o karijeri.

Kako je re~eno, slovena~ki poslodavci koji su se predstavili u Beogradu zajedno zapo{qavaju vi{e od 26.000 radnika. Nagla{eno je i da je Srbija po broju izdatih saglasnosti uz jedinstvenu dozvoqu za boravak i rad u pro{loj godini bila na tre}em mestu svih izdatih saglasnosti u Sloveniji.

a Makrona ne mo`e o~ima da gleda

Mladi francuski politi~ar srpskog porekla Aleksandar Nikoli} (36) novi je poslanik Evropskog parlamenta! Nikoli} je politi~ka zvezda u usponu i nalazio se na 19. mestu na izbornoj listi stranke krajwe desnice Nacionalno okupqawe koju predvode @ordan Bardela i Marin le Pen. Nacionalno okupqawe, podsetimo, osvojilo je 31,5 odsto glasova na izborima za Evropski parlament dok je Renesansna partija aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona osvojila dvostruko mawi broj glasova. Socijalisti su osvojili nepunih 14 odsto. Makron je odmah nakon objavqivawa rezultata raspustio parlament i zakazao vanredne izbore ve} za 30 jun. Nikoli} zajedno sa Andrejom Kotarcem ~ini dvojac sa srpskim korenima u Nacionalnom okupqawu. Kotarac je ina~e bio 35. na listi za izbore. Aleksandru je otac Srbin iz ]uprije dok mu je majka poreklom iz Portugala. Otac je dvoje dece. - Emanuel Makron smatra Francuze za idiote jer predsednik Francuske smatra da kasting i identitet osoba ~ine politiku. Francuzi ne mogu vi{e da gledaju kako se smawuje wihova kupovna mo} i ne mogu vi{e da gledaju cifre nebezbednosti koje se pove}avaju - rekao je Nikoli} nakon izbora Gabrijela Atala za premijera.

Marija sa svojim suprugom Uro{em

AUSTRALIJSKA OPOZICIJA TRA@I VE]I NADZOR GRA\ANA:

Onlajn verif ikacija uzrasta i digitalna li~na karta

Savezna opozicija u Australiji daje vladi podr{ku kada je re~ o inicijativama koje na ovaj ili onaj na~in ograni~avaju slobodu izra`avawa na internetu.

Pored implikacija slobode govora, pravo da se ostane anoniman na internetu ve} dugo podr`avaju zagovornici digitalnih i gra|anskih prava kao osnovno za privatnost i bezbednost qudi.

Ali sada pokretawe digitalne li~ne karte u Australiji dovodi to pitawe u prvi plan i proizvelo je parlamentarni predlog koji dolazi od opozicionih liberala sa ciqem da natera vladu da primeni mehanizam koji omogu}ava blokirawe anonimnih naloga.

Ovo bi bilo ura|eno kao dodatak alatima za verifikaciju

Novi

uzrasta koji su trenutno u fazi testirawa, gde bi kompanije dru{tvenih medija prikupile podatke li~ne karte od svojih korisnika – da bi ih razotkrile.

Tokom debate u Predstavni~kom domu, vlada je tako|e kritikovana da je du`na Big Tech-u jer jo{ nije voqna da proveru li~ne karte na mre`i u~ini obaveznom – dvostrana~ka preporuka koja datira iz 2021. ^ak je i australijska vlada (a to je ona sa Mi{el Rouland kao ministarkom komunikacija i komesarom za e-bezbednost Xuli Inman Grant) ~ije je testirawe za verifikaciju li~ne karte predstavqeno kao na~in da se spre~e maloletnici da pristupe sadr`aju neprikladnom za uzrast, izgledala zate~ena radikalnom prirodom predloga da se ukine anonimno

objavqivawe na dru{tvenim platformama.

Opasno po privatnost svih korisnika dru{tvenih medija, ukqu~uju}i i decu – tako su poslanici vladaju}ih laburista poku{ali da odbace ideju koju je izneo poslanik Endrju Volas.

Ali Volas smatra da je pravo na anonimno objavqivawe izvor gotovo svakog zla na mre`i: maltretirawa, uznemiravawa, trgovine decom, stva-

Zeland - zemqa sa najboqom ravnote`om izme|u posla i `ivota

Svakom ko razmi{qa o selidbi u inostranstvo va`no je da zna kakva je tamo ravnote`a izme|u posla i `ivota, {to se ~esto do`ivqava kao kqu~ za sve - od zdravog `ivotnog stila do psiholo{kog blagostawa.

I da bismo otkrili gde postoji najboqa harmonija, prou~ili

koja analizira koliko sati zaposleni rade, a koliko vremena posve}uju slobodnom vremenu i li~noj nezi.

Novi Zeland vodi na Rimoutovoj listi sa 26 pla}enih nedeqa porodiqskog odsustva, relativno visokom minimalnom platom, 32 dana godi{weg odmora i minimalnih 80 odsto pla}enog bolovawa.

smo Globalni indeks ravnote`e posao-`ivot za 2023. godinu, kompanije Rimout.

On podrazumeva niz `ivotnih aspekata, poput pla}enog godi{weg odmora, minimalnog procenta pla}enog bolovawa i koli~ine pla}enog porodiqskog odsustva.

Prou~ili smo i podatke o ravnote`i posao-`ivot me|unarodne Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD),

Me|utim, vi{e od bilo koje konkretne politike, posao tamo opu{tenijim ~ini sveukupna kultura, ka`e Erin Peri, Kana|anka koja `ivi na Novom Zelandu i radi u marketingu. „Kana|ani prema poslu imaju odnos 'sve ili ni{ta'. Nisam znala kako }u to pre`iveti", ka`e ona.

Kad je 2015. posetila Novi Zeland, izgledalo je da ta zemqa nudi druga~iji pristup, koji je

uglavnom ispunio wena o~ekivawa kada se tamo i preselila. Naravno, Novi Zeland nije savr{en.

Podaci OECD-a pokazuju da vi{e od 50 sati nedeqno radi 14 odsto zaposlenih, {to je za ~etiri odsto vi{e od proseka.

Provode 14,9 sati dnevno na li~nu negu (kao {to su ishrana i spavawe) i slobodno vreme (u {ta spada i vreme provedeno sa porodicom i prijateqima, hobiji i gledawe televizije), {to je tako|e ne{to mawe od OECD-ovog proseka.

Peri isti~e da neke od pomo}i koje nude druge bogate zemqe, kao {to je osigurawe radnika u slu~aju nezaposlenosti, Novi Zeland ne obezbe|uje, dok su tro{kovi vrti}a veoma visoki i da stalno rastu.

Tako|e, opu{teni stav Novog Zelanda prema poslu mo`e da ima i svojih mana.

„Ako `elite ne{to da zavr{ite i hitno vam je, `alim slu~aj", ka`e Peri.

„Decembar mo`ete odmah da otpi{ete, tad se ni{ta ne de{ava. Qudi ne odgovaraju na mejlove."

Ipak, ka`e Peri, kulturolo{ki pristup Novog Zeland prema ravnote`i izme|u posla i `ivota te{ko je nadma{iti.

„Glavni prioriteti qudi su wihova porodica, blagostawe, rekreacija i putovawa", ka`e ona.

„Oni zaista vreme shvataju kao ne{to veoma dragoceno i veruju da je posao sredstvo kojim se posti`e ciq, ne sve u `ivotu."

rawa mre`a botova i radikalizacije, terorisawa i „kra|e od rawivih Australijanaca“.

Sude}i po izve{tajima koji se pozivaju na Volasa, poslaniku neizmerno smeta {to qudi mogu da objavquju na dru{tvenim mre`ama bez otkrivawa svojih li~nih dokumenata koje je izdala vlada.

Kako stvari stoje, korisnici su slobodni da se izraze, a ako vlada ne pro{iri {emu verifikacije na na~in na koji Volas

predla`e – kako onda korisnici mogu o~ekivati da }e policija pokucati na wihova vrata?

Po sopstvenim re~ima: „Ako se krijete iza anonimnosti, mo`ete da ka`ete {ta god `elite bez straha da }ete biti tu`eni za klevetu ili da vam policija pokuca na vrata. Identifikacija qudi koji koriste naloge dru{tvenih medija podjednako je va`na kao i verifikacija starosti“.

Australija isprobava svetle}e linije na putevima radi boqe bezbednosti no}u

Kompanija iz Australije testira linije koje svetle u mraku na putevima, koriste}i isti princip kao de~ije nalepnice i igra~ke, u poku{aju da poboq{aju bezbednost.

Ako vozite no}u, zna}ete koliko je te{ko kada su oznake na putu jedva vidqive. Jo{ ih je te`e pratiti u mraku kada je boja izbledela ili je put nedavno asfaltiran.

U Australiji, do{li su na ideju da voza~ima olak{aju no}no putovawe tako {to }e im omogu}iti da prate linije koje svetle u mraku na putevima. U su{tini, ono {to rade je farbawe oznaka na putu fotoluminiscentnom bojom.

Re~ je o materiji koja se koristi za kazaqke takti~kih satova tako da svetle no}u.

Sada putevi u dr`avi Viktorija imaju posebnu boju, a to je ko{talo poreske obveznike 4 miliona AUD (2,82 miliona USD).

Re~eno je da }e nove linije koje svetle u mraku pomo}i voza~ima da ostanu u svojim trakama i boqe reaguju na krivine i raskrsnice, posebno za qude koji nisu upoznati sa ovim podru~jem.

Drugi tretman ukqu~uje kori{}ewe oznaka na putu sa ve}om refleksijom.

Ovo se posti`e dodavawem debqih staklenih perli i termoplasta u boju, me|utim, to ne ~ini da sija kao u prvom slu~aju. Ipak, obezbe|uje boqu vidqivost kada farovi automobila osvetle boju u mraku.

Tre}a mera koristi LED taktilno poplo~avawe na pe{a~kim prelazima.

LED diode }e pratiti boje semafora za dodatnu vidqivost za pe{ake koji sve ~e{}e gledaju u ekrane mobilnih telefona dok prelaze ulicu.

Koliko god bile korisne, linije koje svetle u mraku nisu izbegle kritiku. Za po~etak, neki se pla{e da je ovo samo na~in za uzimawe novca od poreskih obveznika, jer bi linije trebalo ~esto osve`avati. Drugi se pla{e da bi boja mogla da sadr`i opasne, radioaktivne materije.

Novozelan|ani imaju 32 slobodna dana godi{we

Kraq ^arls III, vladar 15 kraqevstava

{irom sveta, me|u wima i Australija

Kraq ^arls III nije samo kraq

Ujediwenog Kraqevstva; on vlada nad mnogo vi{e dr`ava {irom sveta

Kraq ^arls III je krunisan za kraqa Ujediwenog Kraqevstva, ali wegova kru-

istoriju. Ve}ina ovih dr`ava su biv{e britanske kolonije koje su tokom vremena stekle nezavisnost, ali su odlu~ile da zadr`e britanskog monarha kao simbol svoje istorijske veze i zajedni{tva u okviru Komonvelta. [ta ovo zna~i za te zemqe?

Prakti~no, uloga Kraqa ^arlsa III u ovim zemqama je uglavnom ceremonijal-

Kraq ^arls III: Monarh vi{e od samo jednog kraqevstva

na ima mnogo {iri domet. Kao monarh zemaqa koje ~ine Komonvelt, Kraq ^arls III vlada nad 15 dr`ava.

Evo lista zemaqa u kojima kraq ^arls III nosi titulu kraqa:

1. Ujediweno Kraqevstvo

2. Australija

3. Kanada

4. Novi Zeland

5. Jamajka

6. Antigva i Barbuda

7. Bahami

8. Barbados

9. Grenada

10. Sveta Lucija

11. Sent Vinsent i Grenadini

12. Belize

13. Sveta Kitts i Nevis

14. Papua Nova Gvineja

15. Solomonska Ostrva

16. Tuvalu

ZAJEDNI^KO NASLE\E

Sve ove zemqe, iako geografski udaqene, dele zajedni~ko nasle|e i

na. Vlast je u rukama wihovih vlastitih vlada i parlamenta. Me|utim, monarh zadr`ava odre|ene ustavne du`nosti, kao {to su imenovawe generalnog guvernera, koji predstavqa monarha u svakoj zemqi.

MONARHIJA

U MODERNOM SVETU

Dok je uloga monarhije u modernom svetu ~esto predmet debate, mnogi stanovnici ovih zemaqa vide kraqa kao va`an simbol stabilnosti i kontinuiteta. Za druge, to je podse}awe na istoriju i tradiciju koju ne `ele da zaborave.

Kraq ^arls III mo`da sedi na tronu Ujediwenog Kraqevstva, ali wegova vladavina se prostire mnogo daqe, povezuju}i razli~ite narode {irom sveta pod zajedni~kim nasle|em i simbolikom. Ova jedinstvena veza izme|u kraqevstava daje posebnu notu wegovoj vladavini, ~ine}i je relevantnom i u 21. veku.

Svet se mewa, ali monarhija kao simbol tradicije i jedinstva opstaje i daqe.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

PRIZOR KOJI SE RETKO VI\A"

Tigar ajkula priredila je iznena|ewe kakvo se do`ivi jednom u `ivotu istra`iva~ima u severnoj Australiji po{to je povratila potpuno netaknutog bodqikavog mravojeda koji `ivi na kopnu.

Tim sa Univerziteta Xejms Kuk obele`avao je ajkule u blizini ostrva Orfeus u Kvinslendu, kada su u maju 2022. godine zabele`ili ovaj trenutak.

Oni veruje da je to prvi put da je tigar ajkula snimqena kako jede neku od ovih bodqikavih `ivotiwa, koje mogu da budu duga~ke do 50 centimetara.

„Kada ga je ispqunula, pogledao sam i rekao '[ta je ovo, do |avola?'", rekao je Nikolas Lubic, prou~avalac ajkula.

„Uspeo sam da napravim samo jednu fotografiju, ali mo`ete videti obrise bodqikavog mravojeda u vodi."

Buka negativno uti~e na zdravqe, pa prema studiji, medicinski tro{kovi le~ewa zbog buke, za qude koji `ive u blizini aerodroma, iznosili bi 800 miliona dolara od{tete za 30 godina.

Australijanka se `alila na buku aviona koji su wenu ku}u preleteli 20.716 puta tokom pro{le godine, prema podacima Erservisa Australije, koji je zadu`en za upravqawe vazdu{nim saobra}ajem u vazdu{nom prostoru Australije.

U Australiji je zavedeno 51.589 tu`bi zbog buke koju proizvode avioni. Kako su pokazala istra`ivawa, buka

Poznate po pro`drqivosti, tigar ajkule nisu probirqive po pitawu hrane.

Zabele`eno je kako jedu morske ptice, gume, registarske tablice, pa ~ak i mali televizor.

„Video sam snimke na kojima jedu stene bez ikakvog razloga", rekao je Lubic.

Za wih je neobi~nije da povrate hranu, a Lubic veruje da je ova tri metara duga ajkula potcenila ulov.

„Izbacila je potpuno netaknutog bodqikavog mravojeda sa ki~mom i nogama", rekao je. „U ovom slu~aju mislim da je zbog bodqikavog mravojeda imala neobi~an ose}aj u grlu."

Ajkula je ostala nepovre|ena tokom ovog obroka, a istra`iva~i su uspeli da joj stave ure|aj za pra}ewe i potom je puste.

Prema Me|unarodnom

dosijeu o napadima ajkula, tigar ajkula je na drugom mestu iza bele ajkule po broju prijavqenih napada na qude. Surferi i pliva~i treba da znaju da su ove vrste ajkule obi~no i radoznale i agresivne kada uo~e qude u vodi.

Nagrada za „agendu“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Biv{i premijer Danijel Endrjus dobio je kontroverzno najvi{u dr`avnu po~ast (King’s Birthday honour) za svoju slu`bu Viktoriji uprkos tome {to je donosio neke od najpogre{nijih mera za vreme kovida. Wemu se posebno zamera zbog dve glavne ~iwenice: da je odgovoran za najdu`e te{ko zakqu~avawe na svetu i da je ostavio dr`avu sa ogromnim dugovima.

Savet za orden Australije, telo koje je potpisalo nagradu, tako|e je bilo prinu|eno da poja-

Biv{i premijer Danijel Endrjus dobio je kontroverzno najvi{u dr`avnu po~ast (King’s Birthday honour) za svoju slu`bu Viktoriji uprkos tome {to je donosio neke od najpogre{nijih mera za vreme kovida

Kancelarija australijskog generalnog guvernera Dejvida Harlija odbila je da otkrije ko je nominovao Endrjusa, ali je portparol rekao da je Savet za orden Australije – nezavisno telo od 19 qudi – dao kona~nu preporuku kome treba dodeliti nagradu.

Doma}i mediji su u me|uvremenu podsetili na samo neke od Endrjusovih kontroverznih rezultata:

- 768 gra|ana Viktorije je umrlo od posledica programa „hotelskog karantina“

- 262 dana je dr`ava Viktorija provela u izolaciji tokom pandemije kovida

- 171 milijardu dolara je predvi|eno da }e neto dug Viktorije dosti}i 2026/27

- 18,8 milijardi dolara su tro{kovi takozvane „Velike gradwe“ pod vladavinom Danijela Endrjusa

Mnogi se danas sla`u da je vladavina Endrjusa za vreme kovida bila katastrofalna, jer je Viktorija pretrpela najvi{e smrtnih slu~ajeva od svih save-

di dolara od 2014. godine, kada je Endrjus prvi put do{ao na vlast. Wegova odluka da otka`e „Igre Komonvelta“ 2026. dovela je do besa me|unarodne zajednice, ugrozila samu budu}nost ovog doga|aja i ko{tala viktorijske poreske obveznike najmawe 589 miliona dolara. On je tako|e jo{ uvek upleten u maratonski pravni spor oko nesre}e 2013. u kojoj je wegov automobil, kojim je upravqala supruga Ketrin, udario 15-godi{weg biciklistu i ostavio ga da se bori za `ivot, uprkos zabrinutosti zbog postupaka Endrjusovih posle sudara i wihove arogantne tvrdwe da je to ipak bila krivica tinejxera.

U izjavi povodom dobijawa nagrade, Endrjus je rekao: „Po~astvovan sam {to sam nominovan za ovu nagradu i zahvalan sam svakom gra|aninu. Zahvaqujem se svima na podr{ci meni i mom timu u vo|ewu dr`ave posledwih devet godina.”

U jo{ jednoj kontroverznoj nagradi, iz redova Laburista

sni da nije bilo sukoba interesa u procesu izbora, s obzirom da je jedan predstavnik saveta u Viktoriji bio u isto vreme i sekretar vladinog kabineta Xeremi Mul. Intereantno da je Mul postavqen ba{ od strane Endrjusa dok je on bio premijer.

Dodeqivawe Ordena Australije Endrjusu nai{lo je odmah na kritike porodica `rtava pandemije nakon {to je ranije dokazano da je 768 qudi umrlo zbog neuspe{nog i katastrofalnog programa „hotelskog karantina“. Endrjus nikada nije iskreno i javno priznao nijednu od svojih gre{aka. Laburisti~ki premijer Viktorije sa najdu`im sta`om dobio je priznawe za svoju „eminentnu slu`bu qudima i parlamentu Viktorije, javnom zdravqu, reformi politike i regulative kao i razvoju infrastrukture“.

Aktuelna premijerka Viktorije Xasinta Alan rekla je da je wen prethodnik uspe{no vodio dr`avu kroz jedno od wenih najmra~nijih poglavqa.

Vest o wegovoj dodeli, zvani~no objavqena u nedequ u 22 sata, procurila je na dru{tvene mre`e jo{ pro{le nedeqe, {to je izazvalo {irok gnev i diskusiju u politi~kim i gra|anskim krugovima.

znih dr`ava i izdr`ala najdu`u izolaciju na svetu, od 262 dana. Neuspe{no pra}ewe kontakata i fatalni program „hotelskog karantina“ smatrani su odgovornim za 768 smrtnih slu~ajeva, {to je izazvalo zvani~nu istragu u kojoj je Endrjus odbio da odgovori na kqu~na pitawa u vezi sa odgovorom svoje vlade na pandemiju. Tako|e se na{ao na udaru kritike zbog svoje kontroverzne odluke da deci zabrani igrali{ta na otvorenom, za vreme lokdauna. Tokom svojih devet godina kao premijer, Endrjus je istina u`ivao {iroku podr{ku za svoju infrastrukturnu agendu i dru{tveno progresivnu politiku. Ali wegove kontroverzne odluke su daleko nadma{ile wegove uspehe, posebno nesposobnost wegove vlade da obuzda potro{wu i da se uhvati u ko{tac sa dugom za koji se predvi|alo da }e porasti na ogromnih 171 milijardu dolara do 2026-27. To je duplo vi{e nego {to duguje Novi Ju`ni Vels i po 70.000 dolara duga za svako doma}instvo, {to je bilo u momentu kada je dao ostavku u septembru pro{le godine. Cena velikih infrastrukturnih projekata (Victoria’s Big Build) je porasla na skoro 18,8 milijar-

iz Zapadne Australije, bio je i biv{i premijer Mark Mekgouven, koji je tako|e postao dobitnik Kraqevog ordena. Setimo se i Mekgouven je sprovodio drakonske i nepopularne mere za vreme kovida u svojoj dr`avi.

Sve u svemu, 737 Australijanaca je nagra|eno na kraqevoj ro|endanskoj listi, ukqu~uju}i jednak broj mu{karaca i `ena, i jednog primaoca ~iji pol nije naveden. Savezni premijer Entoni Elbanizi je u ponedeqak ~estitao svima koji su dobili nagrade povodom Kraqevog ro|endana. Na jednom popularnom doma}em medijskom portalu na pitawe – „da li Endrjus zaslu`uje ovu nagradu“ – 95 odsto anketiranih odgovorilo je negativno. U toj onlajn anketi je u~estvovalo oko 10.000 qudi, a bili su interesantni i komentari onih koji su bili ogor~eni. Zajedni~ka ocena ve}ine tih kriti~ara bila je – da je ovo samo jo{ jedna nagrada za „uspe{no sprovedenu agendu“ za vreme kovid pandemije.

Svaki ~etvrti dan policija i danas dobije poziv u vezi sa

Re~ je o slu~aju posle kog je Australija "zauvek izgubila nevinost". Pre wega, vrata na ku}ama nisu se zakqu~avala, autostoperi su se bez straha pu{tali u automobile, a svaki stranac je bio samo dobro}udni prolaznik sa kojim je lepo popri~ati.

Zato i nije bilo neobi~no {to je Nensi Bomon dopustila svo-

wima,

a

niko ih nije video pola veka

tragaju za mali{anima po ulicama na potezu izme|u wihove ku}e i pla`e, ali ni{ta nije vredelo. Oko 5.30 popodne obavestili su policiju.

Inspektori su brzo organizovali potragu, ali izgledalo je kao da su Xejn, Arna i Grant nestali sa lica zemqe. Ustanovqeno je da su deca tog dana do pla`e ukupno nosila ~ak 17 predmeta ukqu~uju}i ode}u,

joj deci - Xejn, Arni i Grantu da sami odu na pla`u nedaleko od ku}e gde su `iveli u Adelejdu u Ju`noj Australiji u januaru 1966. godine. Najstarija Xejn imala je 9 godina i majka je procenila da je dovoqno stara da brine o Arni koja je imala 7 i Grantu koji je imao 4 godine. Bila je to nimalo neuobi~ajno za decu tokom 60ih godina. [ta bi moglo da po|e po zlu?

Bilo je jutro, 25. januar 1966. i bio je dr`avni praznik. Kako je bilo pretoplo da pe{a~e, deca su u{la u autobus koji ih je za oko 5 minuta dovezao do pla`e. Trojka je isko~ila iz autobusa i - zauvek nestala bez traga!

NESTANAK DECE KOJE KAO

DA JE ZEMQA PROGUTALA

Nensi je o~ekivala da se deca vrate oko podneva. Kada nisu stigla ni autobusom koji je pro{ao u 2 sata, zabrinula se i kada je sa posla do{ao wen mu` Xim koji je radio kao taksista, odmah mu je rekla da se odveze do pla`e da ih potra`i.

Nakon {to se Xim vratio bez vesti o deci, on i Nensi su krenuli da obilaze ku}e prijateqa i

pe{kire, torbe, ali nikada nije prona|en nijedan od wih!

SVEDO^EWE O STRANCU

KOJI JE "OBLA^IO" DECU

Na dan nestanka, nekoliko svedoka na pla`i je videlo troje dece sa visokim mu{karcem plave kose i ispijenog lica, starog izme|u 30 i 40 godina. ^inilo se da deca opu{teno pri~aju sa ~ovekom, izgledalo je da u`ivaju na pla`i, pa su svi pretpostavili da se od ranije poznaju. Nije bilo znakova da su tu protiv svoje voqe.

Jedna `ena je rekla policiji da je, oko podneva, dok je sedela na klupi na pla`i videla troje dece kako istr~ava iz okeana, tu{ira se na obli`wim tu{evima da spere slanu vodu i onda odlazi po svoje pe{kire. Odmah pored wih le`ao je sredove~ni ~ovek i deca su uskoro po~ela da se igraju sa wim. Kada je ona ustala i oti{la sa klupe, tvrdila je, grupa je i daqe bila na pla`i.

Momak i devojka koji su le`ali na pe{kirima nedaleko, potvrdili su pri~u `ene sa klupe, ali su dodali i da su oni videli kada je ~ovek obukao decu i kada

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

su svo ~etvoro oti{li u pravcu autobusa. Taj detaq su zamaptili jer su pomislili kako najstarija devoj~ica izgleda dovoqno odraslo da mo`e i sama da se obu~e i da je neobi~no {to to ~ini neko drugi. U svakom slu~aju, ni{ta nije ukazivalo na to da deca ne poznaju ~oveka ili da ne odlaze dobrovoqno sa wim.

Problem sa ovim svedo~ewima je taj {to niko od svedoka nije sa sigurno{}u mogao da tvrdi da su deca koju su videli zapravo deca Bomon. Re~ je mogla biti o bilo koje dve devoj~ice i de~aku sli~nih godina koji su tog dana bili na pla`i.

Nensi i Xim svoju decu su opisali kao stidqivu. Da razgovaraju sa nepoznatom osobom, a kamoli da se igraju, izgledalo im je nezamislivo! Policija je spekulisala da su deca ~oveka mo`da upoznala prilikom prethodnih odlazaka na pla`u i da su tako stekla poverewe u wega.

Ovo je po~elo da izgleda naro~ito verovatno nakon {to se Nensi setila da joj je, nedugo pre nemilog doga|aja, Arna u {ali rekla kako Xejn “ima de~ka na pla`i”. U tom trenutku majka je mislila da je re~ o drugu sa kojim se igraju i nije obra}ala pa`wu na to sve do posle nestanka.

Ipak, roditeqi su tvrdili da su decu u~ili da ne razgovaraju sa nepoznatima i da, ~ak i da to jesu u~inila, nema {anse da bi dopustila da ih taj stranac obla~i.

POTRAGA KOJA JE DIGLA

AUSTRALIJU NA NOGE

Kako nisu prona{li nijedan trag koji bi otkrio {ta se dogodilo sa decom, policija je pozvala javnost ponudiv{i nagradu onome ko javi informaciju koja bi dovela do pronalaska mali{ana. I, uskoro su im telefonske linije bile usijena.

Bomanove su videli u pekari kako kupuju pitu… Troje dece vi|eno je kako na uglu nedaleko od lokalnog marketa stoji i razgovara sa tri odrasle osobe… Drugi su se kleli da su deca jela sladoled nedaleko od pla`e… Tre}i su ih spazili kako pe{a~e pored puta u pravcu ku}e…

Slu~aj je ubrzo izi{ao van granica Australije. U novembru iste godine holandski parapsiholog @erar Kroaset tvrdio je da mo`e da pomogne i doputovao je u Australiju kako bi bio bli`e doga|aju. Ispostavilo se da nije od pomo}i jer je mewao pri~u iz dana u dan.

Policija je zbog wega istra`ila kanalizacione cevi jer su se, prema Kroasetovim tvrdwama, tu nalazila tela poginule dece. Nije prona|eno ni{ta.

Nakon toga Kroaset je tvrdio da “vidi” ostatke dece skrivene ispod novosazidane zgrade nedaleko od ku}e Bomanovih. U vreme

Pisma od wega vi{e nisu stizala. Godine 1992. kada je tehnologija dovoqno uznapredovala, otkriven je identitet ~oveka koji ih je pisao. Re~ je bila o 41-godi{wem mu{karcu koji je u vreme nestanka bio tinejxer i sve je smislio kao {alu. Zbog protoka vremena, naknadno nije osu|en zbog ovog dela. Sadr`aj jednog drugog pisama prenio je Alan Vitiker u kwizi “Potraga za decom Bomonovih”. – Va{a deca su `iva. O wima se dobro brina jedna starija gospo|a koja dosta lo{e govori engleski – pisalo je u anonimnoj dojavi.

nestanke tu se nalazilo gradili{te i on je verovao da su tela devoj~ica i de~aka skrivena ispod betonske plo~e.

Vlasnici zgrade, naravno, nisu bili radi da ru{e zgradu kako bi proverili navode parapsihologa, ali su popustili pod pritiskom javnosti koja je sakupila 40 hiqada dolara samo da se zgrada demolira. Nisu prona|ena ni tela, ni nikakvi tragovi da su deca ikada bila tu, a Holan|anin je posramqen oti{ao nazad u domovinu.

PISMA I PREVARE

Potpuni stranci slali su pisma Bomonovima u kojima su pisali da znaju gde su wihova deca. Oko dve godine po nestanku primili su pismo od ~oveka koji se predstavio kao “starateq” koji je tvrdio da su deca kod wega, da ih je ~uvao i da je sada spreman da im ih vrati.

Nensi, Xim i policija oti{li su na zakazano mesto, ali se niko nije pojavio.

Nakon ovoga stiglo je jo{ jedno pismo, koje je navodno napisala Xejn u kome ka`e da je “starateq” `eleo da ih vrati ali da je, kada je video “odvratne detektive” zakqu~io da su Bomanovi izdali wegovo poverewe i odustao.

Ipak, na kraju, nijedno od pisama nije donelo bilo kakve konkretne tragove ili informacije.

NESTANAK KOJI JE PROMENIO AUSTRALIJU

Australijska policija nikad nije prestala da tra`i decu Boman. Nekoliko serijskih ubica iz te dr`ave bilo je osumwi~eno za wihovu otmicu, ali nikada nisu uspeli da ih pove`u sa slu~ajem. Usprkos decenijama koje su pro{le, policija u Adelejdu ka`e da otprilike na svaka ~etiri dana dobiju poziv sa navodnim informacijama o troje nestale dece. 2018. raspisana je nagrada od milion australijskih dolara za svakoga ko donese informacije koje bi dovele do re{avawa ovog starog slu~aja.

Uvek se brzo ispostavi da je re~ o la`noj uzbuni.

U godinama koje su usledile Xim i Nensi su se razveli pod pritiskom tuge. Nijedno vi{e nije imalo dece. Iako stru~waci veruju da su Xejn, Arna i Grant odavno mrtvi, oboje su ostali da `ive u istom gradu, u nadi da }e im se deca jednoga dana vratiti. Nensi je umrla u septembru 2019. kada su joj bile 92 godine, a Xim je preminuo 2023. u 97. godini.

Nestali: Xejn, Arni i Grant

Da li je mogu} Drugi gra|anski rat u Americi?

Siroma{ni su besni na bogate, republikanci i demokrate besne jedni na druge, od po~etka rata u Pojasu Gaze raste antisemitizam, rasne tenzije nikada nisu zamrle, jaz izme|u mladih i starih je druga~iji nego ranije... „Svi su zbog ne~eg besni i svi imaju oru`je“, ka`u u samoj Americi.

„Balkanizacija“ Sjediwenih Dr`ava, zasnovana na druga~ijim pogledima na probleme ekonomije, imigracije, ve~no prisutnih rasnih pitawa i posledwih godina `u~nih debata oko seksualnih i polnih opredeqewa, neminovno uvla~i ovu veliku, mo}nu i slo`enu dr`avu u za~arani krug samoizolacije. Skoro 160 godina od kada je okon~an Gra|anski rat, Amerikance ponovo progoni mogu}nost da najnaoru`anija nacija na planeti, beznade`no posva|ana zbog brojnih podela, ponovo po~ne da puca sama na sebe. I to ne zbog ekonomije, vere ili neke nacionalne ideje, ve} pre svega zbog erozije politi~kog sistema, za koji }e predstoje}i predsedni~ki izbori u novembru ove godine biti samo dodatni izazov.

Dve velike granitne plo~e, koje razdvaja petnaestak centimetara betona, postavqene su u parku nadomak Ne{vila u Tenesiju. Razmak izme|u te dve gromade predstavqa granicu izme|u Severne unije i Ju`ne konfederacije koje su se, {to zbog ekonomije i separatizma {to zbog ropstva, pobile negde polovinom 19. veka, {to je Ameriku za ~etiri godine gra|anskog rata, od 1861. do 1865, ko{talo najmawe 600.000 `ivota, stravi~nog razarawa i podela koje su ostale do danas.

Nedaleko od te granice, koja danas predstavqa puku turisti~ku atrakciju, nalazi se i muzej pesnika i giganta muzike dvadesetog veka Xonija Ke{a, koji je opisuju}i svoju qubav prema Sjediwenim Dr`avama rekao: „Volim slobode koje imamo u ovoj zemqi i po{tujem va{e pravo da zapalite svoju zastavu ukoliko to `elite, ali sam zahvalan na pravu da nosim oru`je kako bih mogao da vas upucam ukoliko spalite moju.“

Skoro 160 godina od kada je okon~an Gra|anski rat, Amerikance ponovo progoni mogu}nost da najnaoru`anija nacija na planeti, beznade`no posva|ana zbog brojnih podela, ponovo po~ne da puca sama na sebe. I to ne zbog ekonomije, vere ili neke nacionalne ideje, ve} pre svega zbog erozije politi~kog sistema, za koji }e predstoje}i predsedni~ki izbori u novembru ove godine biti samo dodatni izazov.

Jer, Sjediwene Dr`ave su u izbornoj godini u kojoj }e 160 miliona gra|ana najve}e svetske supersile odlu~iti ko }e im biti predsednik i kakva }e biti budu}a politika dr`ave, a samim tim i sudbina osam milijardi stanovnika sveta. Kada se ra~unica dodatno uprosti, o budu}nosti svetske populacije odlu~iva}e svega nekoliko desetina hiqada Amerikanaca koji `ive u nekoliko saveznih dr`ava u kojima }e biti odre|en budu}i {ef Bele ku}e, jer je jo{ uvek neizvesno koji }e od dva kandidata u wima pobediti – Xozef Bajden ili Donald Tramp.

DRUGI AMERI^KI GRA\ANSKI RAT

Siroma{ni su besni na bogate, republikanci i demokrate besne jedni na druge, od po~etka rata u Pojasu Gaze sve je izra`eniji antisemitizam, rasne tenzije nikada nisu zamrle, ozbiqan je i jaz izme|u mladih i starih... Ili, kako su to opisali sami Amerikanci: „Svi su zbog ne~ega besni i svi imaju oru`je“.

Upravo zbog toga, jo{ u januaru ove godine je organizacija za procenu rizika „Evroazijska grupa“ smestila Ameriku na ~elo liste najozbiqnijih rizika za svetski mir sa kojima }e se svet suo~iti ove godine, i to ispred rata u Ukrajini i sukoba u Pojasu Gaze.

Novi gra|anski rat ne o~ekuju samo analiti~ari, ve} i gra|ani. Godine 2018. trideset odsto ispitanika obuhva}enih Rasmunsen istra`ivawem ocenilo je da ih u bliskoj budu}nosti o~ekuje unutra{wi sukob, da bi taj broj dve godine kasnije porastao na 34 odsto. Pre dve godine, ~ak polovina ispitanika je novi gra|anski rat smestila u vremenski okvir od nekoliko narednih godina.

Za razliku od 19. veka, Amerikanci ovoga puta ne {iju sive i teget uniforme Konfederacije i Unije, ve} glavnu opasnost vide u seriji ideolo{kih i politi~kih podela kojima je „zemqa slobodnih i dom hrabrih“ izlo`enija ~ak vi{e nego u vreme kada su se dve vojske do istrebqewa jurile po poqima od Getisburga preko Atlante pa sve do Ne{vila.

„Balkanizacija“ Amerike, zasnovana na druga~ijim pogledima na probleme ekonomije, imigracije, ve~no prisutnih rasnih pitawa i posledwih godina ~estih `u~nih debata oko seksualnih i polnih opredeqewa, neminovno uvla~i ovu veliku, mo}nu i neobi~no slo`enu dr`avu u za~arani krug samoizolacije, ali i eroziju autoriteta.

Tako je do nedavno bilo gotovo nezamislivo da se bilo koja od dr`ava oglu{i o odluke Vrhovnog suda na na~in na koji je guverner Teksasa Greg Abot po~etkom godine jednostavno ignorisao naredbu ove institucije da sa granice sa Meksikom ukloni bodqikavu `icu, postavqenu kako bi se zaustavio priliv imigranata. Glavni Abotov argument le`i u pretpostavci da je administracija Xozefa Bajdena, nemo}na da zaustavi reku nelegalnih doseqenika, problem prebacila u ruke pojedina~nih dr`ava, odnosno da je Ustav pisanije koje je mogu}e, po potrebi, ignorisati. Abotov odnos prema Ustavu neobi~no je nalik razlozima zbog kojih su, onomad, po~eli da sevaju ma~evi izme|u Severa i Juga.

Abotove egzibicije sa bodqikavom `icom i izazivawem sudskih vlasti, me|utim, ne brinu toliko Amerikance koliko novembarski predsedni~ki izbori na kojima }e, ukoliko se ne dogodi ~udo, morati da biraju izme|u dva kandidata ~ije su {anse da ispeglaju duboke podele ravne nuli.

IZBORNI LEGITIMITET

Pet meseci pred izbore, nepogre{ivi Kukov politi~ki izve{taj (Cook Political Report) izbrojao je da Bajden ve} sada ima 226 od 270 elektorskih glasova, potrebnih da bi osigurao drugi mandat. Donald Tramp na kontu ima 235 „sigurnih glasova“ elektora, pa se Amerikanci u zavr{nici kampawe

mirna predaja vlasti i podela izvr{nih ovla{}ewa.

JAVNI GOVOR

Dodatni problem u ionako slo`enom zame{ateqstvu u kojem se Amerika na{la predstavqa ~iwenica da dve strane vi{e ne umeju me|usobno da komuniciraju, ukoliko se iz komunikacije izuzmu optu`be, ga|ewe i otvoreno politi~ko nasiqe. Istra`ivawe Centra za politiku Univerziteta u Virxiniji od pre dve godine zgrozilo je ameri~ke politikologe, po{to je svaki peti ispitanik ocenio da je „politi~ko nasiqe u nekom stepenu prihvatqivo“.

Gotovo polovina ispitanika smatrala je da je sna`an lider, koji bi odlu~no vodio Ameriku, va`niji od demokratije, te da „bele starosedeoce polako zamewuju imigranti“.

Jo{ dramati~nije upozorewe predstavqa istra`ivawe objavqeno jesenas, prema kojem 80 odsto Bajdenovih i 84 odsto Trampovih pristalica izbore vidi kao pretwu demokratiji.

mogu nadati jo{ bezobzirnijoj retorici dva kandidata i pripadnika dve partije, te mogu}no{}u da gubitni~ka strana, jednostavno, u novembru izbegne da prizna poraz.

To je kao posebnu opasnost u intervjuu za RTS u januaru ove godine istakao i Ijan Bremer, {ef „Evroazijske grupe“ u ~ijem izve{taju pi{e i da poverewe Amerikanaca u institucije, sudstvo, zakonodavstvo, predsednika, medije i crkvu postojano opada ve} decenijama.

Trampove pristalice jednom ve} nisu priznale rezultate glasawa, posle pro{lih predsedni~kih izbora, kada su 6. januara 2021. godine opkolile Kapitol hil tvrde}i da su izbori pokradeni. Uz to, u SAD postoje brojne grupe qudi za koje su op{teprihva}eni ishodi Gra|anskog, ali i nekih potowih ratova, veoma upitni. Ni Bajdenovi obo`avateqi nisu bez poroka, pa se o~ekuje da }e, u slu~aju da Tramp pobedi na izborima, izborni rezultat pripisati smi{qenom uru{avawu politi~kog sistema.

Samim tim, Amerika }e se na}i u grupi zemaqa u kojima se u pitawe dovodi sr` demokratije – slobodni i po{teni izbori,

Ozbiqan broj Amerikanaca sa obe strane politi~kog spektra, tako|e, ne bi video nikakav dramati~an problem ukoliko bi se SAD podelile na „crvene“ i „plave“ dr`ave. Uz to, tre}ina republikanaca i oko 10 odsto demokrata latilo bi se oru`ja zarad spasa zemqe. Konkretno, radi se o dvadesetak miliona Amerikanaca kojima je na raspolagawu oko 400 miliona komada oru`ja i milijarde metaka.

Raste i podr{ka i ideji da je otpor vladi i wenim odlukama prihvatqiv, {to uz postoje}e toksi~no okru`ewe u ogromnoj meri onemogu}ava postizawe konsenzusa o kqu~nim politi~kim pitawima. Ja~awe pristalica ekstremnijih na~ina re{avawa dru{tvenih problema, istovremeno, rezultat je sve uvre`enijeg stava da su bili kakvi kompromisi izme|u zava|enih strana znak slabosti, da slava pripada pobednicima, zbog ~ega su i akteri spremniji na radikalniji pristup kako bi postigli ciqeve.

PODEQENO DRU[TVO

Trenutni status demokratije u SAD, kako se ~ini, najplasti~nije je opisala

profesorka sa Univerziteta Kalifornija Barbara Volter, koja je Ameriku svrstala u red delimi~no demokratskih dr`ava, poput Ekvadora, Somalije i Haitija. Autorka kwige „Kako po~iwe gra|anski rat i kako ga spre~iti“ smatra da je zemqa mnogo bli`a gra|anskom ratu nego {to su Amerikanci to spremni da priznaju, obja{wavaju}i da od zatrovanog okru`ewa, podeqenog dru{tva, politi~kog ekstremizma, podrivawa autoriteta institucija i sveop{teg naoru`avawa slabo {ta mo`e ispasti na dobro. Istovremeno, promenile su se i geografske podele, pa se SAD vi{e ne deli na sever i jug, kao za vreme Gra|anskog rata, ili na istok i zapad, kao kada su se sukobile reperima bliske bande, ve} na urbane i ruralne Amerikance, {to bi moglo izazvati gomilu malih ratova, po jedan u svakoj od 50 dr`ava.

Bitka na Ko{arama:

^etvrt

veka od zavr{etka drugog Kosovskog boja Americi?

Analiti~ari navode primer dr`ave Mejn, u kojoj su stanovnici priobaqa pre ~etiri godine zdu{no podr`ali Bajdena, dok su wihovi sunarodnici iz unutra{wosti jednako emotivno stali na Trampovu stranu.

Prema rezultatima tih izbora, Tramp pobedio u ukupno 2.588 okruga u Americi, a Bajden u svega 551, ali je broj stanovnika u tom okruzima bio dramati~no na strani kandidata demokrata – 198 naspram 130 miliona qudi. Ukratko, Bajden pobedio u teritorijalno mawem delu Amerike, ali delu u kojem `ivi 60 odsto populacije.

Savet za me|unarodne odnose podse}a da je po~etku gra|anskog rata u SAD prethodio ~itav niz doga|aja vezanih za ukidawe ropstva, koji su neobi~no nalik teku}oj debati o pravu na abortus. Sli~nost sa tada{wom situacijom je i u broju dr`avqana ro|enih van SAD-a, kojih danas, kao i 1850. godine, 11 godina pred izbijawe gra|anskog rata, ima oko 13 odsto.

Zbog toga, ali i niza drugih faktora, neki politikolozi u SAD primerenim smatraju pore|ewe dana{wih konzervativaca sa nekada{wim promoterima robovlasni~kog dru{tva, navode}i da su od sredine osamdesetih godina pro{log veka konzervativci izgubili gotovo sve kqu~ne politi~ke bitke, od onih koje su se ticale jednakih plata za mu{karce i `ene i odre|enih qudskih prava do zabrane seksualne diskriminacije.

Pipa Noris, profesorka na Univerzitetu Harvard i autorka istra`ivawa o integritetu izbornog procesa u Americi, smatra da je „voze}i se pokretnim stepenicama u suprotnom smeru“ ova grupacija iz statusa ve}inske politi~ke opcije polako pre{la u ozbiqnu mawinu.

To ne zna~i obavezno da }e se Amerikanci latiti oru`ja kako bi re{ili politi~ke sporove. Unutra{wi ameri~ki sporovi bi, tako, mogli biti re{avani i na nekim udaqenim destinacijama.

Pre pedesetak godina, takvu taktiku je uspe{no isprobao Klint Istvud u filmu „Dobar, lo{, zao“, po{to mu se rat Severa Juga ispre~io u potrazi za skrivenim zlatom.

^ovek bez imena je ispravno mislio da }e, ukoliko u vazduh digne most oko kojeg se vodila bitka, vojnici oti}i da se bore negde drugde, te da }e posle toga bez problema pre}i reku i do~epati se plena zakopanog na grobqu na drugoj obali. Sli~nog mi{qewa su, ~ini se, i ameri~ki politi~ari.

Na koncu, Amerikanci se uzdaju i u istorijske doga|aje u kojima se podele nisu obavezno zavr{avale krvoproli}em, smatraju}i i da zabriwavaju}a upozorewa posledwih godina o mogu}em Drugom gra|anskom ratu u wihovoj zemqi mogu dovesti do otre`wewa i pacifikacije politi~ke i svih ostalih scena.

Gotovo 12.000 NATO vojnika, me|u wima i 5.000 Amerikanaca stiglo je u Albaniju sa vi{e od 30 tenkova i 26 helikoptera "apa~", a polo`aje na dr`avnoj granici napadale su snage vojske Albanije i teroristi~ka U^K

U istoriji srpskog ratovawa puno je slavnih borbi, ali samo jedna mo`e da se nazove "drugim Kosovskim bojem" – bitka na Ko{arama, koja je okon~ana pre ta~no 25 godina.

Teroristi~ki napadi na srpsku vojsku u grani~nim predelima po~eli su jo{ 1998. godine, a 30. septembra u zasedi uz grani~nu liniju, u blizini karaule Ko{are, poginula su petorica vojnika. Rat na KiM je po~eo {est meseci kasnije, protivpravnom NATO agresijom na SRJ. Najkrvavije bitke, me|utim, vo|ene su izme|u Vojske Jugoslavije i teroristi~ke U^K, potpomognute NATO avijacijom i regularnom albanskom vojskom na granici sa Albanijom od 9. aprila do 10. juna 1999. godine.

LA@NI NAPAD I PRAVI PLAN

Teroristi~ka U^K i NATO planirali su iznenadan napad kroz karaulu Ko{are i prodor ka Metohiji u ciqu zauzimawa \akovice i presecawa linije VJ izme|u \akovice i Prizrena. Wihov krajwi plan je bio da zauzmu ~itavu Metohiju i nateraju VJ na otvoreni sukob sa wima, kako bi se otkrile snage VJ i omogu}ilo NATO avijaciji da ih bombarduje.

Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, u tri ujutru po~ela je masovna artiqerijska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Morina, gde je bio, ispostavi}e se, la`ni napad, kako bi se interventne jedinice Vojske Jugoslavije odvukle u tom pravcu, da bi se oko 4.30 vatra prenela na karaulu Ko{are, uz masovni napad pe{adije teroristi~ke U^K.

Vatru je otvorila regularna Vojska Albanije prema pograni~nim polo`ajima Vojske Jugoslavije. U napadu su upotrebqavani topovi, haubice i minobaca~i i vatru su koordinisali jako dobro obu~eni pripadnici francuske Legije stranaca.

Na po~etku kopnene agresije, srpsku granicu ~uvalo je 110 vojnika 53. grani~nog bataqona, ali su se, rekao je ranije za RT Balkan komandant odbrane Ko{ara pukovnik Qubinko \urkovi}, sve do dolaska poja~awa, borili kao da su oni ti koji su u prednosti.

"NATO planeri su mislili da izvr{e napad pod kodnim imenom 'Strela 1' u pravcu rejona Ko{are i da izvr{e presecawe jedinica vojske tada{we Savezne Republike Jugoslavije", ka`e \urkovi} za RT Balkan, dodaju}i da je ciq bio da onesposobe 125. i 549. motorizovanu brigadu, kako bi nesmetano mogli da nastave prema Pri{tini. Albanci su napadali u tri pravca: prvi je bio prema vrhu Rase Ko{ares, drugi je bio prema karauli Ko{are i tre}i prema vrhu Maje Glave . Tokom artiqerijskog granatirawa, otprilike 1.500 pripadnika OVK je neprime}eno pri{lo granici.

"Taj plan je bio neo~ekivan", kazao je pukovnik \urkovi}, kako za wega, tako i za ~itavu komandu. Zbog toga je neprijateq u prvih nekoliko sati postigao efekat iznena|ewa.

"Napad je po~eo silovito, rano ujutro, oko 4 sata, prvo napadom na susednu karaulu, a potom u reonu Ko{ara. Tih 110 grani~ara uspelo je da zadr`i tempo napada jakih snaga. Do 9 sati oni su usporavaju}im dejstvima i odbrambenim manevrom uspeli da ih zadr`e na liniji od 100 do 300 metara na na{oj teritoriji, u zavisnosti od konfiguracije terena", objasnio je \urkovi}, isti~u}i da su snage neprijateqa bile vi{estruko nadmo}nije, te je odbrana u momentu prvog napada bila izuzetno zna~ajna. Dva e{alona od oko 5.000 qudi napala su srpsku vojsku. U prvom e{alonu se nalazili su se ameri~ke "Zelene beretke", kao i pripadnici britanske specijalne jedinice SAS. Drugi e{alon ~inila je kompletna druga pe{adijska divizija albanske vojske i NATO

snage u rezervi. Logisti~ku podr{ku za napad, pru`ala je Alijansa, prisetio se pukovnik \urkovi}.

"Za tih nekoliko sati komandovawe se konsolidovalo, dovedene su sve`e snage koje su neprijateqa zaustavile, a 11. aprila se krenulo u protivnapad. Za tri dana su vra}ene sve kote, odnosno sve ta~ke na{e teritorije", objasnio je komandant odbrane Ko{ara. Treba imati na umu krajwe nepovoqnu situaciju u kojoj su se na{li pripadnici VJ. Napada~i su se nalazili na vi{im ta~kama, bili su brojniji, a avijacija NATO-a imala je potpunu prevlast u vazdu{nom prostoru.

Planinski reqef je skoro u potpunosti onemogu}avao upotrebu ratne tehnike sa na{e strane i ote`avao dovo|ewe novih snaga. Iako je bio april, u jednom danu su se smewivala godi{wa doba, padala je ki{a, bilo je susne`ice, na vi{im ta~kama i daqe je bilo snega. Najve}i broj pripadnika grani~nih jedinica ~inili su vojnici na redovnom odslu`ewu vojnog roka koji su slu`ili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina. Poginulo je 108 pripadnika vojske i dobrovoqaca, a tela nekoliko vojnika nikada nisu izvu~ena sa granice. Wihova `rtva je ogromna, a bol porodica nastradalih nemerqiv, kao i ponos {to su wihovi najmili otaxbini dali najvrednije {to imaju - `ivot. Ipak, ostaje pitawe zbog ~ega mladi vojnici nisu zameweni iskusnijim kadrom i kako bi to uticalo na tok borbi na granici sa Albanijom.

Snage Vojske Jugoslavije u bici na Ko{arama 1999. godine ~inili su i delovi 125. motorizovane brigade, 53. grani~ni bataqon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujeva~kog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade i mawim delom dobrovoqci iz zemqe i inostranstva.

Ostalo je upam}eno i da je Vojska Jugoslavije uspela da popne dva tenka T-55 na nepristupa~an teren, {to nije imalo realnog zna~aja u borbama, ali je svakako podiglo moral srpskim borcima. Naredna dva meseca nastavile su se krvave borbe, ali neprijateq nije imao ve}e uspehe. Snage koje su pristupile odbrani otaxbine bile su najboqe {to srpska vojska ima u tom trenutku.

SRBI KAO INDIJANCI

Tokom krvavih borbi na Ko{arama bilo je i mnogih bizarnih scena, u koje je te{ko poverovati. De{avalo se da qudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateqske rovove i vrate se u sopstvene, a da ih niko ne primeti.

Pripadnicima VJ koji su se grejali pored vatre jednom prilikom je pri{ao ~ovek u uniformi, seo pored wih i kada su ga posle nekoliko minuta pitali iz koje jedinice on je odgovorio na albanskom.

Taj pripadnik OVK je zarobqen, a utvr|eno je da se posle jednog od napada dugo skrivao u `buwu, ali je iza{ao kada je video vatru i qude.

Dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije su po magli uspeli da u{etaju u neprijateqski rov, "zarobili" te{ki protivavionski mitraqez i bezbedno ga doneli u svoj rov.

Zbog stalnog prislu{kivawa jedan rezervni oficir VJ se prisetio ameri~kih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i anga`ovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiqeriju i minobaca~e. Do kraja rata NATO i teroristi~ka U^K nisu uspeli da shvate o ~emu se radi, jer nisu razumeli romski jezik.

Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma usledilo je povla~ewe srpske vojske, od 10. do 14. juna. Heroji odbrane Ko{ara nisu o~ekivali povla~ewe u miru, kada su u ratu uspeli da odbiju vi{estruko nadmo}nijeg neprijateqa, pitali su "Komandante, ko nas mewa?".

Sva ta `rtva koju su podneli, i sve {to su pre`iveli, nakon ~ega je stigla vest da se povla~e bilo je, uvek ka`u svi veterani sa knedlom u grlu, "ne{to veoma te{ko", jedino te`e od toga je, svedo~ili su oni, "kada pogine drug".

Pi{e : Zoran Vla{kovi}

Dogovoreno je povla~ewe snaga

Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana

Posle petodnevnih te{kih pregovora i 78 dana bombardovawa SRJ, potpisan je vojno-tehni~ki sporazum, kasno no}u 9. juna u 23.45 ~asova, na vojnom aerodromu kod Kumanova.

Kumanovski sporazun potpisali su Majkl Xekson, britanski general, potom komandant KFOR-a, odnosno me|unarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, do oktobra 1999. godine, u ime NATO, i generali Vojske Jugoslavije i policije Srbije Svetozar Marjanovi} i Obrad Stevanovi}, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehni~kim sporazumom odre|en je rok od 11 dana za povla~ewe snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Umesto wih u ju`nu srpsku pokrajinu dovedene su jedinice KFOR, ve}inom iz zemaqa ~lanica NATO.

Narednog dana agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, obustavqena je. Istog dana, 10. juna 1999, usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN.

KFOR NIJE DONEO SIGURNOST

Tokom pregovora, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije posebno su insistirali da povla~ewe snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti vremenski uskla|eno sa predstoje}im dolaskom me|unarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, s prevashodnim ciqem da se koliko je mogu}e izbegne bezbednosno prazan prostor.

Postojala je namera da se tim putem obezbedi elementarna stabilnost, odnosno sigurnost svih gra|ana na prostoru Kosova i Metohije, {to se uglavnom pokazalo kao prazna nada.

Tako|e, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, posebno su insistirali da me|unarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji, mora biti iskqu~ivo pod okriqem Organizacije Ujediwenih Nacija.

Ovim putem, predstavnici SRJ dosledno su po{tovali prethodno izra`enu voqu, odluku, Narodne skup{tine Srbije. [to je predvi|ala i izjava Vlade SRJ. Vojno tehni~ki sporazum temeqen je na politi~kom dokumentu od 10 ta~aka koji je usvojen tokom pregovora predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a sa predstavnicima takozvane me|unarodne zajednice Martijem Ahtisarijem i Viktorom ^ernomirdinom, u Beogradu.

Dogovoru je prethodila serija te{kih pregovora predsednika Milo{evi}a sa Viktorom ^ernomirdinom, sovjetskim i ruskim diplomatom, li~nim izaslanikom onda{weg predsednika Ruske Federacije Borisa Jeqcina..

Predlog mirovnog plana u Beograd je doneo Marti Ahtisari, predsednik Finske, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujediwenih Nacija Skup{tina Srbije usvojila je 3. juna 1999. godine mirovni plan. Isti je potom

odobrila i Vlada tada{we Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehni~ki sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao: Prekid neprijateqstava izme|u NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.

Povla~ewe snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.

Sporazumom je odre|eno uspostavqewe takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore.

Odre|ena je vazdu{na dubina Zone bezbednosti 25 kilometara.

Predvi|ena je kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.

KFOR se obavezao na razoru`awe teroristi~ke tzv OVK.

Me|unarodne snage su "ovla{}ene da preduzimaju sve neophodne mere s ciqem uspostavqawa i odr`avawa bezbednog okru`ewa za sve gra|ane".

REZOLUCIJA PREDVI\A

POVRATAK 1000 SRPSKIH VOJNIKA Precizirani su tehni~ki detaqi sprovo|ewa Sporazuma.

Onda{wi generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom sutra{weg dana, 10. juna 1999. Posledwi projektili tokom agresije NATO ispaqeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kolole~, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uro{evcu posledwi projektil pao je u 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244. NATO agresija na SRJ zapo~ela je 24. marta 1999, bez odobrewa Saveta bezbednosti Organizacije Ujediwih Nacija.

Povla~ewe snaga Srbije odnosno SRJ, zapo~elo je 12. juna 1999. i trajalo je 11. dana.

Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici me|unarodnih snaga pod okriqem OUN, KFOR. U prvo vreme sa wima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu SFOR.

Na Kosovo i Metohiju upu}eno je tada ukupno 37.200 vojnika KFOR, iz 36 zemaqa. Wihova obaveza bila je obezbe|ewe mira, stabilnosti i bezbednost za sve gra|ane KiM. Obaveza je tako|e bila i povratak izbeglih.

U stvarnosti, po povla~ewu snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM postali su meta ~estih napada i zlo~ina.

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. predvi|en je tako|e, kada se steknu uslovi, povratak odre|enog broja pripadnika osobqa SRJ i Srbije, {to nikada nije realizovano.

Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogu}en je 2001. godine, a vazdu{na zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.

Po~ev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se tako|e pripadnici EULEKS, civilne misija EU, sastavqene od policajaca i sudija. Wihov mandat bio je sprovo|ewe aktivnosti vezanih za vladavinu prava na Kosovu.

Feqton: FBI I SRBI (1)

POTRAGA ZA SRPKIWAMA

Ameri~ki Federalni istra`ni biro ovih dana vodi istragu o sudbini Ane Marije Kne`evi} i Ane Vol{, ameri~kih dr`avqanki koje su nestale u SAD i u [paniji. Nije ovo prvi put da FBI istra`uje Srbe

Ana Kne`evi} je srpska snajka sa Floride, koja je po~etkom februara ove godine nestala u Madridu. Ovoj Kolumbijki, koja je udata za Srbina, izgubio se svaki trag u glavnom gradu [apnije. Ana Vol{ je Beogra|anka udata za Amerikanca, koja je nestala u Americi u novogodi{woj no}i na po~etku 2023. godine. Wima je zajedni~ko to {to se ne zna da li su `ive ili mrtve. [to se sumwa da su wihovi mu`evi, David Kne`evi} i Brajan Volo{ krivi za ne stanak jedne i druge Ane. Obojica su uhap{eni, a ameri~ki Federalni istra`ni biro vodi istragu u [paniji i u SAD o sudbini Ane Marije Kne`evi} i Ane Vol{. Traga se i za wihovim telima.

Ana Kne`evi} se pro{le godine doselila sa Floride u glavni grad [panije, nakon stresnog razvoda od supruga Davida. Wen mu`, prema re~ima svedoka, prie}en je tada u Madridu. Ovaj dr`avqanin Srbije nalazi se u pritvoru u Sjediwenim Ameri~kim dr`avama. Stavqa mu se na teret krivi~no delo otmica, za koje je zapre}ena kazna i do do`ivotnog zatvora. Sedmoro agenata FBI u [paniji istra`uju kretawe razvdednih supruga i posebno tragove signala wihovih mobilnih telefona.

Uhap{eni Brajan Volo{ se sumwi~i za ubistvo svoje `ene Ane, koju je u novogodi{woj no}i, nakon ku}ne `urke, ubio, raskomadao i uklonio delove tela. FBI istra`uje wegovo kretawe, kao i wegove tragove DNK, i poruke na kompjuteru i mobilnom telefonu. Federani istra`ni biro sumwa da su obe `ene ubijene zbog novca, koji je posle razvoda trebalo da se odvoji. Ana Marija Kne`evi} je imala pravo na imovinu vrednu 15 miliona dolara, a Ana Vol{ je bila vlasnik celokupne imovine, jer je jedina bila zaposlena.

Nije ovo prvi put da FBI istra`uje Srbe. Federalni istra`ni biro je unutra{wa ameri~ka policija, koja se bori protiv organizovanog kriminala, terorizma i {pijuna`e unutar SADA. Po svojoj ustavnoj funkciji FBI nema pravo da interveni{e u inostranstvu, izuzev ako mu zemqe doma}ini, u ovom slu~aju [panije, to ne dozvoli.

Tako je 2021. godine, na primer, u velikoj akciji FBI nazvanoj "Trojanski {tit", u kojoj je {irom Evrope uhap{eno vi{e od 800 kriminalaca, "palo" je i 18 Srba. A dve godine kasnije FBI je preko “Skaj aplikacije” otkrio delovawe srpskog klana Belivuk, koji je uhap{en i osumwi~en za ubistva i ilegalnu trgovinu kokaina. Federalni istra`ni biro je osnovan jo{ 1908. godine kao neka vrsta detektivske agencije pri Ministarstvu pravde. Wegov prvi direktor je bio Stenli W. Fin~, da bi ga nakon zvani~nog formi-

Ana Vol{ je Beogra|anka udata za Amerikanca, koja je nestala u Americi u novogodi{woj no}i na po~etku 2023. godine

rawa 1909. i izrastawa u pravu policiju 1924. preuzeo ve} legendarni {ef Edgar J. Huver i vodio sve do 1972. godine. U wegovo vreme FBI je izrastao u naja~u politi~ku policiju sveta, sa preko 200 miliona kartona o sumwivim licima, sa 100 miliona fi{ova sa otiscima prstiju, 6.700 agenata i istra`iteqa, 59 odseka {irom SAD, Kanade i Portorika.

FBI JE HTEO

DA KONTROLI[E JUGOSLAVIJU

Prve kontakte sa srpskim predstavnicima FBI je imao jo{ tokom Drugog svetskog rata. Jo{ dok je bila zainteresovana za sudbinu isto~ne Evrope i granice komunizma, zvani~na Amerika je `elela da kontroli{e ulaz SSSR-a u FNRJ, ali i sam razvoj komunizma u tek stvorenog Titovoj Jugoslaviji. ^ovek preko kog je takva kontrola uspostavqana bio je, prema tvr|ewu istori~ara dr Vojislava Pavlovi}a, hrvatski ban Ivan [uba{i}.

U januaru 1944. Va{ington je predlo`io Josipu Brozu da Ivan [uba{i} do|e u Jugoslaviju, kako bi pregovarao o prelasku domobrana na stranu partizana. Taj predlog Amerikanaca Tito je prihvatio, ali je lukavo predlo`io britanskim saveznicima da Nacionalni komitet narodnog oslobo|ewa Jugoslavije bude priznat kao nova jugoslovenska vlada, umesto kraqevske vlade u Londonu. A kao kraqev predstavnik u toj komunisti~koj vladi predlo`en je Ivan [uba{i}. [uba{i} je bio iskusan politi~ar. Ro|en je 1892. godine. Po profesiji je bio advokat. Ivan [uba{i} je kao ministar jugoslovenske diplomatije jednostavno penzionisan, ~ime je 1946. godine si{ao sa politi~ke scene FNRJ. @ivot je sve do smrti 1995. proveo u Zagrebu. Prema shvatawu dr Vojislava Pavlovi}a hrvatski ban Ivan [uba{i} je bio, ne samo politi~ki ameri~ki ~ovek ve} i ameri~ki obave{tajac. AMERIKA PROTIV KRAQA I \ENERALA FBI u poratnom periodu nije imao nikakva ogrnai~ewa za svoje delovawe po Evropi, koja je bila oslobo|ena od nacista. Tada su ameri~ki agenti istra`ivali srpske ratne zarobqenike, izbavqene iz nema~kih logora na tlu Starog kontinenta, kojih je bilo oko 250.000. Prema podacima dr Mila Bo{kovi}a, autora kwige o politi~koj emigraciji FBI je me|u Srbima tra`io sebi dou{nike:

U tim logorima, jo{ u Evropi mnogi srpski i jugoslovenski emigranti su vrbovani u ameri~ku policiju i armiju, u FBI, u vojno odelewe OSS i CIC. Nu|ena je dobra plata, ku}e i limuzine na kredit. Odabir kandidata vr{io je Milo{ Ivanovi}, biv{i

kraqevski oficir, a kasnije je wegov posao preuzeo nedi}evac Du{an Sedlar. FBI je iza Drugog svetskog rata bio ukqu~en u bezbednosnu i informativnu kampawu unutar SAD, pa je istra`ivao svojevremeno pored uglednih ameri~kih intelektualaca i umetnika, od Tenesi Vilijamsa i Vilijama Foknera preko ^arli ^aplina i Volta Diznija do Leonarda Ber{tajna i Xona Lenona i na desetine srpskih doseqenika i emigranata. - Mnogi srpski doseqenici, naro~ito mi koji smo u Ameriku dolazili posle Drugog svetskog rata, bili smo izlo`eni stalnoj kontroli Federalnog istra`nog biroa. To je ~iweno iz dva razloga, prvo da u SAD ne u|u kriminalci i ratni zlikovci, a potom da bi sposobnije i {kolovanije doseqenike, pa i Srbe vrbovali za rad u policiji ili obave{tajnoj slu`bi. Istra`iteqi FBI su sa nama vodili duge iscrpne razgovore, kako su ih oni zvali " intervjue", u kojima su tra`ili da im odajemo ~ak i slu`bene, profesionalne i vojne tajne zemqe i institucija iz kojih dolazimo. Na taj na~in je FBI dolazio krajem rata do mnogih poverqivih informacija o Jugoslaviji, a potom i do qudi, koji su kasnije postali

visoki slu`benici Federalnog istra`nog biroa, ali i drugih obeve{tajnih slu`bi Amerike. Neki su i direktno radili protiv Jugoslavije, protiv Srba u otaxbini, a i u SAD, a neki su kasnije postali i dobri saradnici jugoslovenske policije. Bilo je to posebno izra`eno sedamdesetih godina, u vreme kada je Ximi Karter bio predsednik SAD. A taj isti Karter nam se pre dve godine predstavio kao najve}i prijateq Srba – pri~ao mi je Vuko Dragovi}, srpski emigrant iz Detroita.

U arhivama FBI postoje dosijei i emigranta i ~etni~kog vojvode Mom~ila \uji} a, kao i emigranata, odnosno potomaka vojvode Pavla \uri{i}a. Preko wih FBI i zvani~ni Va{ington su kontrolisali doseqene srpske ~etnike, me|u kojima je ve}ina bila deo biv{e Jugoslovenske kraqevske vojske. Wihov politi~ki idol bio je |eneral Dra`a Mihailovi}, kome su Amerikanci dodelili orden, ali ga nisu `eleli na svojoj teritoriji.

FBI i danas ima policijski dosije ~ak i mrtvog srpskog kraqa Petra II Kara|or|evi}a, jer je za `ivota okupqao srpske iseqenike po Americi oko sebe. Kad je umro 1977. za wegovo mrtvo telo otimale su se dve srpske crkve u Americi, `ena, sin i brat nisu mu ni do{li na sahranu, dok se wegova posledwa prijateqica Mici Lou nad wegovim grobom upoznala sa wegovim bratom Andrejom i ubrzo posle toga za wega se udala. O tome postoje dva svedo~anstva iz kraqevog dosijea iz arhiva FBI. Kraq Petar II posetio je Ameriku prvi put kao zvani~ni gost predsednika Ruzvelta krajem juna 1942. godine. Kraqu je prire|ena ve~era u Beloj ku}i, a slede}eg dana je posetio Kongres. Ve} u to vreme SAD su u {tabu Dra`e Mihailovi}a imale svog obave{tajca Bila Hadsona. Wega je krajem 1942. nasledio Vili S. Bejli, a wemu se pridru`io i pukovnik Mekdoval. Za FBI u SAD su u drugoj polovini 20. veka bili interesantni posebno i oni Srbi, ali i Amerikanci koji su se zalagali za podizawe spomenika |eneralu Dra`i Mihailovi}u usred Va{ingtona. O tome mi je pri~ao major Ri~ard Felman, predsednik Udru`ewa ameri~kih ratnih pilota spa{enih u Srbiji tokom II svetskog rata : - Smem da tvrdim da su i danas sve ameri~ke obave{tajne slu`be, pa i FBI antisrpski raspolo`ene. To govorim iz svog pedesetogodi{weg iskustva dru`ewa sa ameri~kim Srbima. Za mene je {okantno da taj antisrpski stav, koji je inaugurisan u vreme ameri~kog prijateqstva sa Titom i danas postoji u Va{ingtonu. Naime, Klintonova administracija i ameri~ka vlada nisu dozvoqavali srpskim emigrantima da u Va{ingtonu podignu spomenik generalu Dra`i Mihailovi}u, iako je Senat jo{ 1977. godine jednoglasno prihvatio predlog Zakona o spomeniku zahvalnosti srpskom narodu. Tada je, da vas podsetim, Josip Broz, samo dva dana posle usvajawa tog zakona, pozvao u Beli dvor tada{weg ambasadora Lorensa Iglbergera i rekao mu da }e li~no biti uvre|en ako Amerikanci podignu spomenik generalu Dra`i Mihailovi}u u Va{ingtonu. Iglberger je odmah to dojavio Beloj ku}i i Stejt departmanet je odlu~io da zaustavi inicijativu oko podizawa spomenika zahvalnosti Srbima. ^ekali smo dve decenije, da se promeni ameri~ki odnos prema Srbima i opet zatra`ili podizawe ovog monumenta i jo{ desetak spomenika generalu Mihailovi}u po SAD, ali nam je vlada opet rekla ne. Kada smo po~eli da se organizujemo radi protesta zbog neizvr{avawa odluka Senata, FBI je krenuo u akciju kontrole ne samo srpskih emigrantskih lidera ve} i nas iz Udru`ewa ratnih veterana i ratnih pilota spa{enih u Srbiji !

(Nastavqa se)

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kraq Petar II

Akropoq - arheolo{ki draguq

starog sveta

Sme{ten na stenovitom tlu iznad Atine, Akropoq je citadela koja najboqe prikazuje arhitekturu klasi~nog sveta. Najpoznatija gra|evina na ovom kamenom brdu je Partenon, hram posve}en bogiwi Atini. Uprkos vekovima ratovawa, zemqotresa, pqa~kawa, i vremenskih uticaja, ve}ina struktura i daqe stoji. Vremenom su se iznedrile mnoge zanimqivosti o Akropoqu, a ovim putem vam predstavqamo interesantne ~iwenice o atinskom Akropoqu za koje, verovatno, niste znali.

NAJPOZNATIJI JE

OD SVIH AKROPOQA

Kada se spomene re~ "akropoq", ve}ina qudi pomisli na atinski Akropoq, iako je on samo jedan od mnogih koji su izgra|eni {irom Gr~ke.

Na osnovu drevnih gr~kih re~i ákros (visoka ta~ka) i pólis (grad), grub prevod bi bio "visoki grad", i mo`e da se odnosi na bilo koju citadelu. Velike tvr|ave i hramovi poznati pod ovim nazivom mogu se videti i u Argosu, Tebi, Korintu i mnogim drugim gradovima. Svaki od wih je konstruisan kao centar lokalnog `ivota, kulture i za{tite.

QUDI

SU SE NASELILI OVDE

JO[ U DOBA NEOLITA

Qudi su naseqavali ove stene vekovima pre nastanka Akropoqa. Postoje dokazi o prebivali{tu koje datira iz perioda neolita izme|u 4.000 i 3.200 godina pre nove ere, sa ku}ama i identifikovanim grobnicama oko ovog podru~ja.

Otkriveno je i niz otvora, sa nekoliko brodova prona|enih u wihovim ponorima. Jedna teorija je ta da su ovi otvori nekada slu`ili kao bunari, a druga da su bili mesta ritualnih pogreba, po{to su prona|ene i qudske kosti izme|u ostalih predmeta.

PRVE STRUKTURE SU SAGRA\ENE U ODBRAMBENE SVRHE

Centralna pozicija iznad Atine Akropoqu daje savr{enu poziciju za strate{ku vojnu odbranu, a wegove glavne, po~etne strukture bile su u fokusu pripreme za rat. Drevni Mikewani su sagradili prve odbrambene zidove u 13. veku pre nove ere. Sama struktura je toliko jaka da stoji i danas.

WEGOVI NAJUPE^ATQIVIJI OBJEKTI

SU IZGRA\ENI ZA NEKOLIKO DECENIJA Najslavnije strukture Akropoqa - Partenon, hram Erehteon, Propilejeva kapija i hram Atine Nike - izgra|ene su za nekoliko decenija u petom veku pre nove ere. Podstaknuta pobedom Atiwana nad Persijancima, pokrenuta je ambiciozna kampawa za izgradwu pod upravom dr`avnika Perikla. Sam projekat su vodili arhitekti Iktin i Kalikrat, sa vajarom Fidijom.

OGROMNA STATUA BOGIWE ATINE

NEKADA JE KRASILA AKROPOQ

Akropoq je najkompletniji pre`iveli gr~ki monumentalni kompleks, koji je izvanredan s obzirom na vekove prirodnih katastrofa, ratovawa, i prepravqawa. Ipak, ve}ina ukrasa i umetnosti je nestala. Jedan od takvih gubitaka je i velika statua bogiwe Atine koja se nekada nalazila u Partenonu. Poznata i kao Atina Partenos, stajala je visoka oko 12 metara i bila je napravqena od zlata i slonova~e, a napravio ju je vajar Fidija.

Oklopqena i pokrivena nakitom, sama po sebi je bila inspirativna i ozna~avala je duhovnu i ekonomsku mo} stare Atine.

PRIPREMA MERMERA ZA IZGRADWU JE BIO VEOMA TE@AK ZADATAK

Mermer, koji je sastavni deo klasi~ne struktue, nije bio lokalni. Va|en je na planini Pandeli, koja je udaqena oko 16 kilometara od Atine. Bilo je te{ko izvaditi mermer samo pomo}u gvozdenog klina i ~eki}a. Potom su radnici prelazili dug put od planine do Atine, gde su se susretali sa strim padinama Akropoqa.

PRVOBITNO JE BIO OBOJEN

Iako ~esto zami{qamo drevnu Gr~ku izgra|enu od sjajnog, belog mermera, Partenon i drugi objekti na Akropoqu su prvobitno bili obojeni. Nedavni testovi tokom laserskog ~i{}ewa Partenona su otkrili nijanse plave, crvene i zelene boje. Tokom vremena kamewe je izbeqeno na suncu, a neoklasi~ni pokreti umetnosti u 18. i 19. veku prihvatili su romantiziranu percepciju o neobi~noj beloj pro{losti.

NAJSTARIJA

METEOROLO[KA

STANICA SE NALAZILA

U PODNO@JU AKROPOQA Poznata i kao "Kula vetrova", osmougaona, mermerna struktura datira jo{ od pre 2.000 godina, verovatno je sadr`ala i bronzani vetrokaz iznad sun~evog sata. Mnogi istori~ari veruju da je sadr`ala i vodeni sat koji je hidrauli~ki napajan vodenim tokom koji se spu{tao padinama Akropoqa.

OD PAGANSKOG HRAMA, DO CRKVE I XAMIJE

Paganski hramovi na akropoqu datiraju jo{ iz 6. veka pre nove ere. Tokom narednih vekova, religiozni identitet Akropoqa redovno su mewali osvaja~i. U jednom trenutku pre 693. godine, Partenon je pretvoren u vizantijsku crkvu. Franci su ponovo transformisali Partenon 1204. godine, ovog puta u katoli~ku katedralu. A pod Otomanskim carstvom u 15. veku, Partenon je postao xamija sa dodatim minaretom na jugozapadnom uglu.

OBNOVA AKROPOQA JE ZAPO^ETA PRE VI[E OD 40 GODINA I JO[ UVEK TRAJE

Velika obnova Akropoqa je zapo~eta 1975. godine pod novim Komitetom za o~uvawe spomenika na Akropoqu, koji `eli da vrati ~itav kompleks u nekada{wi sjaj. Mermer se donosi sa iste planine kao za prvobitnu verziju, a radnici i umetnici koriste iste alate kao i u drevnim vremenima. Ali po{to je za obnovu jedog bloka potrebno vi{e od tri meseca, projekat i daqe traje.

U moje vreme, pubertet jo{ nije bio prona|en

Da me pitate kako sam pre`iveo pubertet i ostao zdrav i ~itav, zaista vam ne bih umeo objasniti. Danas je lako biti u pubertetu.

„U moje vreme, dok jo{ nije bio prona|en pubertet, nismo ni znali da smo u kriznim godinama. Stiskali smo prstima pri{ti}e po licu i mazali kosu brilijantinom.

Fotografije golih dama bile su prava retkost i mogle su se videti jedino u kwizi doktora Aleksandra Kosti}a Polni `ivot, u kojoj su jedan bezli~ni mu{karac i jedna razbludna gospo|a isprobavali ~udne gimnasti~ke poze, potpuno ravnodu{nih lica.

U moje vreme, seks je bio ~ista propaganda, mada smo svi pomalo lagali kako ve} posedujemo neka iskustva. Ko je ve} spavao sa nekom devojkom, bio je najslavnija li~nost u ~itavoj gimnaziji. Mo`da smo se i ose}ali pomalo neobi~no, ali niko nije smeo da prizna da je u pubertetu, a jo{ mawe su to prime}ivali na{i roditeqi, kojima je bilo glavno da smo siti i obuveni. U moje vreme, dakle, pubertet jo{ nije bio prona|en.

Na jednog mog prijateqa, Dalmatinca, vikao je otac:

„]a}a, ne moj vikat’ na mene! Ja san u pubertetu…!

„Budi di o}e{ – odgovorio je otac –samo da si mi do deset uri doma!“

}a u to vreme.

Da me pitate kako sam pre`iveo pubertet i ostao zdrav i ~itav, zaista vam ne bih umeo objasniti. Danas je lako biti u pubertetu. Prema deci u tom prelaznom periodu pona{amo se na nau~noj bazi, kao prema malim pacijentima. Svi se brinu da im ne ostanu traume. Psssst!

„Je li ti bilo lepo?“

Gospode!

Da su uop{te odlazili na letovawe, da li bi baba i deda i{li odvojeno, radi osve`ewa braka, kako to danas novine savetuju? Ko zna, mo`da bi im brak u tom slu~aju bio mnogo skladniji i trajao znatno du`e, a ne samo pedeset i {est godina?

U moje vreme, dok re~ seks nije bila prona|ena, qudi su se voleli potpuno diletantski. Nije bilo nikoga da im poka`e erogene zone, niti da im odredi bioritam. Dobri smo i ovakvi kakvi smo, kako smo amaterski dolazili na svet!

U moje vreme, ko je imao kupatilo, sva|ao se u kupatilu – ko nije, nije se ni sva|ao! ]utao je i trpeo!

Danas de~aci i devoj~ice izlaze iz ku-

On je u pubertetu! Jo{ malo i de~acima }e se na lekarski recept dodeqivati prve `enske, a tom sve~anom ~inu verovatno }e prisustvovati oba roditeqa i

ME[A SELIMOVI]:

Tvr|ava

@ivot nam nije naklowen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve {to nam nedostaje. Kad sam bio ugro`en, mislio sam samo na wu, hrabre}i se wenim prisustvom. Kad mi je bilo te{ko, pomiwao sam weno ime kao u molitvi, nalaze}i olak{awe. Kad osjetim radost, tr~im da je podijelim s wom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje. Dobar je ~ovjek, i lijepa `ena, ali ono {to je samo za mene, to sam sam stvorio. ^ak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savr{ena, i ne mogu dopustiti da to ne bude. Dao sam joj sve {to nisam na{ao u `ivotu, a bez ~ega ne mogu. ^ak se i umawujem pred wom, da bi ona bila ve}a, i ja pomo}u we. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osuje}en, ona je ostvarena, i tako sam obe{te}en. Ona mi namiruje izgubqeno, i dobijam vi{e nego {to sam `elio da imam. Moje `eqe su bile maglovite i rasute, sad su sakupqene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i qep{em od ma{te. Woj priznajem sve {to ja nisam, a opet ni{ta ne gubim, odri~u}i se. Nemo}an pred qudima i slab pred svijetom, zna~ajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od wih. Nespokojan pred nesigurno{}u svega, siguran sam pred qubavqu, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osje}awe. Qubav je `rtva i nasiqe, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova `ena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad wom osjetim svoju mo}. Stvorio sam je kao divqak svoga kumira, da mu stoji iznad pe}inske vatre, za{tita od groma, neprijateqa, zvijeri, qudi, neba, samo}e, da tra`i od wega obi~ne stvari ali da zahtijeva i nemogu}e, da osje}a odu{evqewe ali i ogor~ewe, da se zahvaquje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez wega strahovi bili prete{ki, nade bez korijena, radosti bez trajawa. Zbog we, iskqu~ive, i qudi su mi postali bli`i.''

de`urni psiholog. Pa opet, nikad vi{e gej populacije. U moje vreme, dok jo{ nije bio prona|en klimakterijum, `ene u izvesnim godinama mislile su da ih glava boli zbog premorenosti. Jesu li na{e bake iznenada mewale frizuru i navla~ile prozirne spava~ice da ponovo privuku svoga mu`a, koji je po~eo da zapostavqa bra~ne du`nosti? Danas, kad svako broji orgazme, pitam se da li je ikada moj deda pitao moju baku da li joj je bilo lepo?

DESANKA MAKSIMOVI]

U moje vreme, nikome nije padalo na pamet da ima pritisak. Pitam se da li su ga qudi, u moje vreme, uop{te imali, ili je prona|en tek kasnije, kada su ambiciozni seqaci pozavr{avali medicinske fakultete?

I kako smo, uop{te, `iveli u moje vreme a da ni{ta nismo znali o kretawu anticiklona nad severozapadnom Evropom, niti o vla`nosti vazduha, brzini vetra, vodostaju na rekama i temperaturi, da ne govorim o izgledima za naredni vikend?

Mada volim svoje vreme, nikada se ne bih vratio u wega. Danas se mnogo lak{e `ivi. Ali umire se isto tako te{ko kao i u moje vreme.“ MOMO KAPOR:

Slikarka zima

Desanka Maksimovi} (1898–1993) bila je srpska pesnikiwa, profesorka kwi`evnosti i ~lanica Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavila je oko pedeset kwiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripoveda~ke, romansijerske i putopisne proze.

Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ni{ta naro~ito da im daruje, ali je preko leta na dokolici bila smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma, zver~ica i ku}a.

Slikarki Zimi bilo je to lako, mahne jedanput svojom studenom ki~icom, a stvori se na prozoru srebrni list, paprati ili sle|ena jelova gran~ica. Mahne drugi put i uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom. Mahne tre}i put i nikne dvorac sav od biqura, u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Kako se ovim slikama bila pro~ula, ~im se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobro}udno dozvoqavala da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. A i {to ne bi! ^im bi ih deca iscepala i isprqala, istog ~asa su nicali drugi novi, kao da je neka ~arobnica. Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala. Kuc! – Kuc! Pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa. Iz sobe se za~ulo samo duboko de~je disawe. Spavaju ve}. Pomisli Zima, sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka se raduju sutra kad se probude, i po~ne {arati po oknu {ap}u}i:

Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane. Slete}e na borove ptica svetlih krila, u}i }e u dvorove srebrnasta vila. Ne sme samo mama naloziti pe}i, jer }e slika odmah s prozora pobe}i. Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo, dobra Zimo, hladnoca je quta daj mi malo svoga mekanoga skuta.

Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt, pa po|e daqe. Stvori se tad pred drugom ku}icom, pa opet kuc, kuc, na prozor, a deca i tamo spavaju. Ukra-

siv{i i tu prozore, po|e daqe. Ukraj puta su stajali ~etinari i molili:

Zimo, dobra Zimo pogledaj na jele daj im malo svoje ode}ice bele.

Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice, pa zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, `ure}i da naslika {to vi{e prozora i da {to vi{e dece obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se izbudila, na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno nau`ivaju, svih wih brzo je nestalo, neke je otopilo Sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.

[ta se dogodilo maloj Danki Ili}?

Vi{e od dva meseca pro{lo je otkako je dvogodi{wa devoj~ica Danka Ili} iz Bora nestala u Bawskom poqu, a informacije o woj gotovo da nema. Policija i tu`ila{tvo veruju da je ubijena, a za taj zlo~in sumwi~e Dejana Dragijevi}a i Sr|ana Jankovi}a, radnike JKP "Vodovod", od kojih je Jankovi} negirao da je uop{te video devoj~icu kobnog dana u Bawskom poqu. Sawa Radivojevi}, vi{a pravna savetnica iz Beogradskog centra za qudska prava ka`e da je situacija sa ovim predmetom veoma zabriwavaju}a.

Sr|an Jankovi}, jedan od osumwi~enih za ubistvo devoj~ice Danke Ili} u Bawskom poqu, saslu{an je pred Vi{im javnim tu`ila{tvom u Zaje~aru i tom prilikom je negirao da je uop{te video devoj~icu kobnog dana, a kamoli je udario kolima. Prema na{im saznawima Dragijevi} nije sporio ~iwenicu da je bio u Bawskom poqu, ali negirao je bilo kakvu vezu sa nestankom i ubistvom devoj~ice.

Sawa Radivojevi}, vi{a pravna savetnica iz Beogradskog centra za qudska prava navodi za Nova.rs da se organi vlasti sada slu`e ve{tinom da podatke i koje iznose, iznose selektivno zbog rizika od ometawa istrage.

„Ipak, malo je konfuzno da su tokom istrage bile razli~ite informacije, da su na|eni tragovi krvi devoj~ice, a sada imamo kontradiktorne izjave tu`ioca koji je predmetom zadu`en da tih tragova nema. Imaju}i u vidu veliko uznemirewe javnosti koje je izazvao ceo ovaj slu~aj, a i daqe je pa`wa velika, i{~ekuju}i epilog, mislim da su organi vlasti bili du`ni da bar neke kontradiktornosti koje su iznete u javnosti demantuju i objasne. Mi smo sada svi dovedeni u stawe zablude, moraju da nam razjasne te nelogi~nosti“, navodi sagovornica na{eg portala.

Kako isti~e, ona sti~e utisak da se stvari de{avaju stihijski, da niko ovim predmetom ne upravqa profesionalno i odgovorno.

„Ovo je zabriwavaju}e jer ako oni za jedan ovako va`an slu~aj ne mogu da se koordini{u u svojoj hijerarhiji i slu`bi, i u policiji, i u tu`ila{tvu, ja ne znam {ta mi daqe da o~ekujemo. Mislim da su oni toliko {tete naneli da prosto ne znaju kako da se izvuku. Mi imamo puno pravo da verujemo i u opstrukcije i u nezakonito postupawe, u autenti~nost iskaza osumwi~enog koji je priznao da je Danku ubio. Ostavqam kao profesionalac prostora da je ta izjava iznu|ena zbog svega

{to se kasnije dogodilo, sada su sve o~i uprte u tu`ila{tvo“, navodi Radivojevi}.

Prema wenim re~ima, ceo ovaj slu~aj je neverovatan.

„Ovaj slu~aj je presedan isto kao i tragedija u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar“. To su slu~ajevi gde istra`ni organi treba da okupe najelokventnije i najkompetentnije stru~wake da im pomognu da ovo rade. Trebalo je utvrditi kako je mogu}e da dete bez traga nestane. Biti obi~an gra|anin u ovako jednom postupku gde je organima vlasti toliko ostavqeno prostora za manevrisawe nije uop{te lagodno. Mislim da svi imamo utisak da stihijskim delovawem, „ga{ewem po`ara“ zbog mo`da nekih neistinitih izjava koji su neki visoki funkcioneri izrekli, nanosimo {tetu i vladavini prava i zakonitosti. Mi imamo situaciju gde nam neko ad hok daje informacije radi umirewa javnosti, pa posle nekoliko nedeqa imamo tu`ioca koji govori kontradiktorne i opre~ne podatke, a mi nemamo epilog. Nama niko nije do{ao i rekao {ta je od toga ta~no. To je nedopustivo“, isti~e savetnica iz Beogradskog centra za qudska prava.

Ovaj incident su pratila dva tragi~na doga|aja, smrt Dalibora Dragijevi}a i smrt majke Svetlane Dragijevi}.

„Na wih je vr{en ogroman pritisak samo od okoline u kojoj su `iveli. Mi i daqe nemamo nijedan adekvatan odgovor povodom smrti Dalibora Dragijevi}a dok se nalazio u detenciji. Nijednog od mehanizama odgovornih, ni Sektora unutra{we kontrole, ni Za{titinika gra|ana, ni tu`ila{tva. Niko do danas nije upoznao javnost sa tim {ta se dogodilo. Mi ne znamo ko je odgovoran, koliki je broj

slu`benih lica odgovorno, da li su procesuirani. Da li su izolovani snimci sa video nadzora? Oba doga|aja su kolateralna {teta svih onih postupaka koji nisu sprovedeni kako treba, a bili su u obavezi da to u~ine“, zakqu~uje na{a sagovornica. Podse}amo, tokom prethodnih dva meseca javnost je ostala uskra}ena za brojna pitawa.

GDE JE DANKA ILI]?

Ono najva`nije je svakako gde se nalazi dvogodi{wa devoj~ica Danka Ili}. Imaju}i u vidu da su policijske jedinice, vatrogasci spasioci i drugi timovi pretra`ili svaki pedaq borskog kraja, pre~e{qali deponije, bunare, ku}e, dvori{ta, podzemne sisteme, Lazarevu pe}inu, grobqa i sva druga mesta na kojima se moglo kriti telo male Danke, pitawe je kako je mogu}e da na terenu nije prona|en nijedan trag koji su ostavili radnici JKP „Vodovod“.

Re~ je o starijim mu{karcima ~ija se imena ne nalaze u policijskoj evidenciji, nisu ranije hap{eni zbog te{kih krivi~nih dela, tako da nikakvog kriminalnog iskustva nisu imali da bi se moglo pretpostaviti da su izvr{ili „savr{en zlo~in“ koji policija ne mo`e da re{i.

Pored toga, va`no je re}i da je intenzitet potrage sa protokom vremena smawivan, {to je uobi~ajena policijska praksa, tako da na terenu trenutno niko ne traga za novim tragovima ili nas makar MUP vi{e ne obave{tava o tome.

Ne treba zaboraviti ni da je u danima kada je potraga za devoj~icom bila u jeku, dok se verovalo da je `iva, policajci su bili na svakom prilazu Bawskom poqu, a pretresali su detaqno svaki automobil koji je ulazio i izlazio iz sela. Zbog toga

je malo verovatno da su radnici JKP „Vodovod“ uspeli pored toliko policije da neopa`eno iznesu telo iz sela.

ZA[TO SE ^EKALO NA HAP[EWE OSUMWI^ENIH?

Sada ve} biv{i ministar unutra{wih poslova Bratislav Ga{i} saop{tio je ranije da su dvojica osumwi~enih pali na poligrafskom testirawu ve} drugog dana potrage. Me|utim, nisu tada uhap{eni, ve} nekoliko dana kasnije, a u vazduhu je ostalo da visi pitawe zbog ~ega su dva tako va`na lica za istragu, pu{teni da se slobodno {etaju i ~ak u~estvuju u potrazi za devoj~icom.

Tako je ostala sumwa da mo`da, ukoliko je zvani~na verzija doga|aja u Bawskom poqu uop{te ta~na, osumwi~eni za ubistvo ne bi imali vremena da telo premeste na novu lokaciju, ono bi bilo prona|eno na deponiji na Starom bawskom putu i slu~aj bi, makar sa pravne strane, dobio svoj epilog.

ZA[TO OSUMWI^ENI ZA UBISTVO U POLICIJSKOJ STANICI NISU UHAP[ENI?

Osim {to je policiji potrebno vi{e od dva meseca da rasvetli gde se nalazi telo devoj~ice, da razmrsi zlo~in koji su, prema wihovim sumwama, zamrsili radnici JKP „Vodovod“, pitawe je zbog ~ega policija od 7. aprila, kada je Dragijevi} ubijen u stanici, nije uhapsila osumwi~ene za wegovo ubistvo jer dok wihove kolege iz SUK-a istra`uju {ta se dogodilo u stanici, mogu}e je da kancelariju dele sa ubicama.

KAKO JE MOGU]E DA NEMA DANKINIH TRAGOVA?

Ne treba zaboraviti ni da se biolo{ki tragovi koji su izuzeti iz slu`benog automobila JKP „Vodovod“ kojim je devoj~ica navodno udarena, a potom prevezena do deponije, ne podudaraju sa biolo{kim tragovima Danke Ili}. Kako je mogu}e da do sada nije prona|en nijedan trag koji vezuje automobil i Danku Ili}, nije poznato. Imaju}i u vidu te nove okolnosti, ono {to osumwi~ene Jankovi}a i Dragijevi}a „dr`i“ iza re{etaka jeste wihovo priznawe da su izvr{ili ovo krivi~no delo. Samim tim opravdan je strah da }e obojica u jednom trenutku tvrditi da je priznawe iznu|eno i pitawe je {ta }e se dogoditi sa predmetom.

Evropqani mogu da izvezu krntije samo u Srbiju

Mediji svake godine pi{u da }e Srbija zabraniti uvoz automobila sa Euro 3 i Euro 4 motorima, ali se to, ipak, ne de{ava. U Srbiji i daqe dominiraju gotovo punoletni automobili sa Euro 3 motorom i jedina je zemqa u Evropi koja i daqe dozvoqava uvoz takvih automobila.

Nakon odluke Crne Gore da od 1. jula zabrani uvoz automobila sa Euro 3 i 4 motorima, Srbija je postala posledwe evropsko uto~i{te za takva vozila. Bosna i Hercegovina je uvoz polovnih vozila sa ovakvim standardom motora zabranila jo{ 2019. godine. U me|uvremenu, EU se priprema za novi iskorak jer uvodi obavezan Euro 7 standard emisije izduvnih gasova od novembra 2026. godine.

Za to vreme, prodaja polovwaka starijih od 15 godina u Srbiji cveta. svega 17 odsto ukupno prodatih vozila su nova. U Srbiju je tokom 2023. godine uvezeno 131.905 polovnih vozila, {to je 610 mawe nego godinu dana ranije. Kako navode, uo~qiv je trend

smawewa ako se pogledaju i brojevi iz 2021. kada je u Srbiju uvezeno 152.803 kori{}enih vozila. Od ukupnog broja uvezenih vozila ~ak 55,4 odsto je onih sa motorima koji ispuwavaju Euro 3, odnosno Euro 4 ekolo{ke norme - ukupno 73.051 vozilo.

Iako je Vlada Srbije u novembru 2022. usvojila program za za{titu vazduha kojim je predvi|eno da se od 1. januara ove godine zabrani uvoz vozila sa Euro 3 i 4 motorima, to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Stru~waci su uvereni da se Srbija kao ni

druge siroma{ne zemqe Balkana, Afrike ili centralne Azije - jo{ dugo ne}e izbaviti od sudbine da vozi evropske kr{eve. Sredinom pro{le godine Evropska komisija (EK) predlo`ila je da se stariji, dotrajali automobili, popularni "polovwaci" vi{e ne prodaju i ne izvoze van EU. Ali za sada je sve ostalo na predlogu. - Zapad ho}e da bude ~ist i odr`iv, odgovoran za sebe, ali ne za druge, izvozi prqavu tehnologiju da zaga|uje do kraja roka trajawa. Isto radi i Kina - ovde kod nas ne po{tuje ni minimalne standarde - rekao je ranije za "Vreme” Marko Vuji}, docent na Fakultetu politi~kih nauka koji se bavi pitawima ekologije. Prema podacima Asocijacije, prose~na starost automobila u Srbiji je 17 godina.

ZBOG WIH ZVONA ZVONE SKORO DVA VEKA:

[est generacija porodica

Popovi} ~uva vredan zanat

[est generacija i blizu dva veka traje tradicija livewa porodice Popovi}. Retko topove, ponekad kazane za rakiju, dugo delove za avionske motore, ali bez pauze, svih ovih godina, predano liju crkvena zvona. I ~uju se po Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, ali i Australiji, Kanadi, Austriji, a uskoro i – Dominikanskoj Republici.

Puno ime im je Prva srpska livnica zvona i specijalnih legura Jevrem Popovi}. Tako su upisani u Agenciji za privredne registre. Put im je i utro Jevrem Popovi} koji se po~etkom 19. veka iz [avnika zaputio u Italiju da izu~i zanat. U domovinu se vratio 1832. godine i tada po~iwe porodi~na tradicija. Zahvaquju}i wima, dosad se oglasilo najmawe 3.000 zvona.

„Najpre se vratio u svoj kraj i livnica je bila putuju}a, i{ao je kuda je trebalo i radio“, ka`e za Forbes Srbija Jevremov potomak Stanislav Popovi}. „Znali su da liju topove, ali knez Milo{ to nije voleo i obe}ali su da to ne}e raditi. Dogovor je bio da liju crkvena zvona. Kao i svi vladari, zvona je voleo“.

PRVA ADRESA JAGODINA

Livnica se skrasila i zvani~no je otvorena 1894. godine u Jagodini.

„Tada je zvani~no protokolisana u Jagodini i tu su se moji naselili. Tokom Prvog svetskog rata posao je opusto{en. Deda Stanislav, po kome se i ja zovem, i wegov brat @ivojin, bili su tada deca. Izme|u dva rata je bilo posla i bilo je konkurencije. U tada{woj Srbiji je radilo 28 livnica“, ka`e Stanislav Popovi}.

Kada je wegov deda ostao bez oca imao je 14 godina i sa majkom se starao o porodi~nom poslu. Brat @ivojin je oti{ao na studije u Nema~ku, potom u Belgiju. Posao nije uvek sjajno i{ao.

„@ivojin je specijalizirao u francuskoj fabrici Gnom Ron i kada se vratio sa studija, krenuli su da podi`u ponovo livnicu“, dodaje Stanislav. „Pisali su i tra`ili pomo} kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. I pomogao im je. Naru~io je da izrade 28 zvona. U~inilo mi se nedavno, kada smo u Glu{cima, kraj Sremske Mitrovce, obnavqali zvono, da je ba{ jedno od tih. Naknadno sam video da je utisnuta godina proizvodwe – 1936. Kraq ve} nije bio `iv, zna~i nije iz te naruxbine“.

Tokom Drugog svetskog rata su radili za potrebe industrije. Ali ih je oslobo|ewe ostavilo bez imovine.

„Radili smo razne odlivke od obojenih metala, alimunijuma i sivog lima i ~elika. Pravile su se ma{ine za drvnu industriju, prskalice za vinograd, kazani za rakiju. Bilo je posla“, ka`e Stanislav. „Posle rata dedi je oduzeta sva imovina i preselili su se za Beograd. Deda je bio i osu|ivan i tri godine je proveo po zatvorima. Posao je opstao zahvaquju}i wegovom bratu @iviojinu“.

NADJA^ALI

KOMUNISTI^KI POREDAK

Godine Drugog svetskog rata @ivojin Popovi} je proveo u Egiptu pri Britanskom vojnom vazduhoplovstvu. Nau~io je da pravi fosfornu bronzu po licenci Rols Rojsa. Od te specijalne legure su se pravili odlivci za motore aviona, a to je trebalo i na{oj vojsci.

„I @ivojin se izborio za privilegiju. On je vlast na neki na~in ucenio. Pristao je da radi leguru po toj recepturi, ali kao privatnik. Tako su ostali bez imovine, ali im je bilo dozvoqeno da rade kao privat-

nici. Livnica je bila na uglu Francuske i Dunavske, gde je danas auto-ku}a Kompresor. Kada je pravqen Kompresor, wih su preselili dijagonalno, u Francusku 50“.

Livnica je na Dor}olu bila do 2007. godine kada su je bageri zbrisali sa lica zemqe i mesto ustupili stambenom kompleksu.

„Do 1972. ili 1974. smo radili te odlivke za vojno-tehni~ke zavode. Bila je gomila dokumentacije, ali je sve bagerom uni{teno“, prise}a se Stanislav. „Tada su se mawe lila crkvena zvona, ali jesu i tada. Deda je 60-tih hap{en sa jednim sve{tenikom iz Grocke, jer je sve{tenik prikupio sredstva i tra`io zvono. Dok smo se mi ovde tada odrekli Boga, Katoli~ka crkva je nesmetano naru~ivala zvona. Radili smo tada dosta za wih. Deda je imao prijateqa, koji nam je bio zastupnik u Zagrebu“.

ZVONA SE NARU^UJU

PRED TE[KA VREMENA

Danas, kako nam ka`e Stanislav, posla ima. Grade se nove crkve, obnavqaju stara zvona. Zanima nas kada je posla bilo najvi{e.

„Otac je uvek govorio da su se zvona naru~ivala pred neku nevoqu“, odgovara on. „Evo i sada ima posla, a vidimo {ta se u svetu de{ava. Jedino je 60-tih i 70-tih godina bilo posla zbog industrije. Tada se velikim livnicama nije isplatilo da rade

^UJU SE KILOMETRIMA

Zvona su, ina~e, dugog veka. Pod uslovom da se odr`avaju kako treba. Takva praksa na na{im prostorima nije previ{e ~esta. Zanima nas jo{, je li dobar zvuk zvona samo u ruci majstora ili pravom receptu.

„Otac je govorio, a sada i ja vidim, zvuk i koliko je glasno zvono zavisi bukvalno od hiqadu razli~itih stvari“, obja{wava nam Stanislav. „Zvona se liju od zvonske bronze. To je legura bakra i kalaja. Odnos je 78 i 22 grama. Razne livnice su radile i ovako i onako. Neko pravi leguru sa cinkom, olovom, srebrom. Pri~a se da su stavqali zlato. Nije to, nego se bakar nije pre~i{} avao, pa je ostalo u tragovima“.

Na pitawe dokle bi onda trebalo da ~ujemo zvona, odgovara da se wihova od 800 kilograma, u Vojvodini, ~uju i na osam kilometara razdaqine.

male serije i to je bila na{a {ansa. Ovo sada livarstvo, to je, `argonski re~eno, sme{no u odnosu na taj period. To {to je deda radio, sve ove koje sada rade, to ne mogu da dostignu ni po koli~ini, niti po kvalitetu“.

I bi}e sve te`e, uveren je. Ne zato {to je mawa tra`wa. Naprotiv. Potrebe ima, ali nema radnika.

„Nema majstora. To je zanat u izumirawu. Bilo bi posla, ali nema qudi koji to ho}e da rade. To je prqav i te`ak posao. Mora da se radi ozbiqno, da se koristi glava, da napredujete. Ne shvataju da smo svi mi ta ma{ina, od svih nas zavisi taj proizvod. I {to boqe oni rade, bi}e i on boqi i vi{e }emo svi zaraditi“, dodaje Stanislav.

A kako su wihova zvona stigla od Australije, preko Evrope do Dominikanske Republike? Otac Jevrem je radio pre ratova 90-tih u Australiji. I Stanislav je 2017. napravio zvono za crkvu u delu Sidneja, Liverpulu, za Crkvu svetog Luke. Pre dve decenije radili su i za crkvu u Torontu i nedavno za Sirijsku pravoslavnu crkvu u Be~u. Jedno zvono je stiglo i u Strazbur, a ~eka se montirawe u novoj pravoslavnoj crkvi u Dominikanskoj republici.

U MANASIJI PONOVO ZVONE

„Posle mnogo godina ponovo zvoni zvono u Manasiji“, ka`e nam Stanislav. „Ne znam kako ta~no, ali imali su jedno koje je stajalo na kuli i nije zvonilo. Wega smo reparirali, i uradili jo{ tri. Radili smo zvona za manastir Tumane, obnavqali ona u Studenici, a nedavno i u jednoj crkvi u metohu Pe}ke patrijar{ije“.

Mogu da izrade zvono do osam tona te`ine. Najte`e koje je poteklo iz wihove livnice, bilo je na crkvi u mestu Uqma, kraj Vr{ca. Imalo je pet tona.

„Skinuli su ga Austrougari i verovat-

no pretopili“, ka`e Popovi}. „Ina~e, najmawe je zvona iz tog perioda. Tokom Prvog svetskog rata Austrougari su masovno skidali i nosili crkvena zvona. Neki ka`u da bi ih pretakali, neki samo da im se ne bi ~uo zvuk. I Nemci su tokom slede}eg rata skidali zvona, ali mawe. Zato je sada na crkvama najvi{e zvona iz perioda izme|u dva rata“.

Pred Drugi svetski rat je livnica imala i najvi{e radnika – oko 80. Danas Stanislav radi u uslu`noj livnici u @abqu. Kod prijateqa u Promilu lije sama zvona. Osim te, konkurencija im je jo{ livnica u Belosavcima, Kremenovi}i. Jo{ je neizvesno ko }e naslediti porodi~nu tradiciju Popovi}a.

KO ]E NASTAVITI

„Imam sina koji ima 22 godine koji je sada zainetersovan kao i ja u wegovim godinama i mla|eg od pet godina“, ka`e Stanislav. „Nerviram se, ali razumem, jer ni mene nije zanimalo kada sam bio mlad. U nekom trenutku te to povu~e. To je mo`da breme koje nosi{. Mo`da bih i ja oti{ao na drugu stranu i `iveo lak{e, mo`da i lep{e. Ali nije ovako duga tradicija mala stvar. Nije to 10-20 godina. To je skoro dva veka i sve se posmatra sa tim iskustvom“. Punih 16 godina vodili su proces zbog ru{ewa na Dor}olu, ali ni sam nije siguran ho}e li uspeti da ponovo stvori sopstveni prostor za livewe. Sada, ka`e, pokretawe tra`i mnogo ve}e ulagawe.

„Dobio sam pravosna`nu presudu i na izvr{ewu je. Sa kamatama nam propada od{teta od oko 600-700 miliona dinara. Firma je, me|utim, uga{ena. Osniva~i su u Delaveru i Holandiji. Imovine nema. Ali onda mo`emo da tu`imo dr`avu, da naplatimo ostatak, jer je dr`ava razvla~ila postupak 16 godina. Posle osam godina smo dobili da nam je povre|eno pravo na su|ewe u razumnom roku. Da smo zavr{ili ranije, oni su imali imovinu i mogli smo da se naplatimo“, obja{wava Popovi}.

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

Austrijsku politiku je vodio kancelar Klemens Meternih od 1809. Pola veka na ~elu habzbur{ke diplomatije je ispunio naporom da Ju`ne Slovene oslobodi i ujedini Austrija.

U vreme sloma srpske revolucije 1812. pravio je olak{ice za snabdevawe i mar{ovawe turske vojske na Beograd. Za ovaj udar su Turci skupili armiju od 100.000 qudi, a ponegde se smatralo da je i stvorena kako bi uzela u~e{}a u kona~nom obra~unu sa Napoleonom u „bici naroda“ kod Lajpciga 1813. Mar{ovala je u tri pravca, uz Dunav, dolinom Morave i sa bosanske strane. U Bosni je bilo mobilisano 60.000 qudi, a iz Albanije nekoliko hiqada. Srpska vojska pod Kara|or|em je brojala slu`beno 43.000-49.000 qudi.

Rasulo je po~elo smr}u najboqeg srpskog junaka Hajduk Veqka na Negotinu 13. jula 1813. Iz Srbije su ponovo potekle reke izbeglica. Smatra se da je na habzbur{ku teritoriju prebeglo do 200.000 qudi, ali su austrijski zvani~ni popisi navodili samo 110.000.

Nakon ulaska bosanskih jedinica u [abac, po bosanskim varo{ima se slavila pobeda pucawem topova. Muslimani su se svetili za poraz na Mi{aru 1806. i poklali su 12.000 qudi. Kad su u{li u Beograd, ostavqali su iza sebe grozan prizor ubijenih i osaka}enih. Jedan francuski putopisac je zabele`io da je stalno morao da sklawa pogled od gomile unaka`enih le{eva koje su psi rastrzali.

Za tursku vojsku, ponovno osvajawe Srbije nije bila slavna epopeja. Ali-pa{a jawinski je vodio 15.000 vojnika, bogati feudalac iz

Seresa Ismail-beg je vodio do ~etrdeset hiqada religioznih verskih fanatika. Wihovim sinovima je ostavqao posede, ako o~evi izginu. [vedski poslanik je 10. septembra 1813. izvestio da se u turskoj prestonici ove

vojne operacije dr`e u tajnosti zbog ogromnih gubitaka. Govorka se da oni iznose do 20.000 vojnika. Sam je veliki vezir pobegao, a vidinski pa{a se vratio u svoju tvr|avu sa dvesta qudi. Me|u srpskim prebeglicama se isticao karavan od trista kowa sa skupocenim stvarima. Tako je deo bogatih srpskih trgovaca promenio domovinu. Kara|or|e je napustio Beograd 3. oktobra 1813. Austrijska vlada mu je obezbedila privremeni boravak. Istori~ar Adolf Ber zabele`io je da je odbio ponudu austrijskog cara da mu ostane veran i da }e „nakon zauzimawa Srbije i Bosne“ od habzbur{kog cara biti postavqen za kneza te jedinstvene dr`ave. Bili su razo~arani na vest u martu 1814. da mu je ruski car priznao ~in generala ruske vojske. Be~ki izaslanici su ga uveravali da je bli`a „austrijska ko{uqa od ruskog kaputa“. Poku{aj Rusije da na Be~kom kongresu 1814-1815. pokrene pitawe balkanskih naroda u Osmanlijskom carstvu propao je zbog otpora Velike Britanije i slagawa wene diplomatije sa austrij-

skom politikom. Austrija je za britanske qude bila jedna od osnova stabilnosti u Evropi, konzervativna sila kao „ve~ni gorwi dom Evrope“, predstavqa najboqeg saveznika za o~uvawe Turske od ruskih ambicija.

Data je instrukcija 20. novembra 1815. da Turska, u svim diskusijama sa Rusijom, „izbegava svaki pravi, ili verovatan motiv za rat“. Ovakvo dr`awe britanske diplomatije, koja je bila {kola mi{qewa cele britanske elite, ostavilo je pravilo za celu budu}nost da je i u ~asovima velikog ratnog savezni{tva 1914. i 1941. Srbija uvek bila posmatrana iz ugla wenog verskog i slovenskog srodstva sa Rusijom. Kao ruski kowevodac na topla mora.

Iako je srpska revolucija 1804. u oktobru 1813. bila surovo pora`ena od strane premo}ne osmanlijske armije, to ipak nije bilo povratak na staro stawe. To se pokazalo ipak samo kao jedna privremena okupacija. Odmah nakon {to je turska vojska uvela mir, vr{ila pokoqe nad preostalim stanovni{tvom, nije bilo mogu}e da se u preosta-

KI]EWE ODELOM RUSKOG GENERALA

Od kada je Kara|or|a ruski car obukao u uniformu ruskog general-lajtnanta i zakitio najvi{im odlikovawem

Svete Ane, on je u tom odelu sa sobom nosio i pravo na tursko diplomatsko po{tovawe odredaba Bukure{tanskog mirovnog ugovora 1812. Ruski car je uvek mislio da je na tom papiru bilo daleko vi{e odredaba o za{titi srpske autonomije, nego {to je ijedan potowi srpski istori~ar bio u stawu da prihvati. [vedski poslanik iz Be~a je po~etkom decembra 1815. izvestio svoj dvor da je „biv{i beogradski vezir, Sulejman-pa{a, optu`en da je svojim zlostavqawem izazvao Srbe na revolt, po nare|ewu Turske pogubqen“.

323. p.n.e. - U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najve}ih vojskovo|a u svetskoj istoriji. Wegove legendarne pobede su vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

1839. - Srpski knez Milo{ Obrenovi} abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedeqa po{to je izabran za vladara, a namesnici su pozvali wegovog mla|eg brata Mihaila da preuzme presto.

1876. - Srpsko u~eno dru{tvo izabralo je slikarku Katarinu Ivanovi} za prvu `enu akademika.

li narod utera duh starog podani{tva od pre 1804. Srpska revolucija je vojni~ki bila pora`ena i politi~ku bitku izgubila, ali je ostala moralni pobednik, {to je preostali narod dr`ao glavu uspravno i nije se mirio sa nasiqem. Turska je armija uvela neki red u srpskim gradovima, ali je upravo tada po~eo talas anarhije u Bosni i drugim susednim pokrajinama. Jedan francuski putnik je zabele`io da je u Bosni svako selo imalo svoga kraqa. Isto~no pitawe se nije moglo zaustaviti, niti „bolesnik na Bosforu“ izle~iti.

Vrlo brzo su zare|ali nemiri po Srbiji. Postoje lokalni poku{aji da se oslobodi [abac.

Na narodnom zboru u Takovu, 23. aprila 1815, upravo on, najistaknutiji raniji vojvoda revolucije od 1804, podi`e zastavu i pokre}e novi ustanak. Uzviknuo je re~enicu koja je u{la u istoriju: „Evo mene eto vas - rat Turcima“. Novi vezir u Beogradu Mara{li-pa{a je dobio nalog od sultana da se sporazume sa Milo{em Obrenovi}em i prihvati uslove Bukure{kog mira da se Srbima dade lokalna samouprava. U Beogradu je, pored vezira, bila uspostavqena i jedna kancelarija od 12 srpskih knezova, koja }e da vodi ra~una da se obavezni nameti skupqaju od samih Srba, da Turci ne vr{qaju po srpskim selima, da se spahije li~no ne nastawuju na svojim posedima, nego u Beogradu ~ekaju da im se isplati obavezni danak. Taj novi o`ivqeni feudalizam koga su te{kom operacijom vratili u `ivot, nije vi{e bio stari feudalizam. Nakon 15 godina ~ekawa, gun|awa i otpora i wemu je samrtno zvono oglasilo pogreb.

l U slede}em broju: Novi ustanak balkanskih naroda je trebalo da izbije nakon povratka Kara|or|a u Srbiju

1897. - Ro|en je finski trka~ na duge staze Pavo Nurmi koji je osvojio devet zlatnih medaqa na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1900. - U Kini je po~eo tzv. Bokserski ustanak - pobuna seqaka i gradske sirotiwe protiv stranog kapitala i doma}ih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugu{ile evropske sile, Japan i SAD.

1917. - Sa 14 bombardera tipa "Gota" Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga, napadi na britansku prestonicu su vr{eni iz cepelina.

1944. - Prve nema~ke rakete F-1 ispaqene su u Drugom svetskom ratu na ju`nu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je vi{e od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1956. - Posledwi britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala kojim je Velika Britanija upravqala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1983. - Ameri~ka svemirska sonda "Pionir 10" pro{la je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letelica sa Zemqe koja je iza{la izvan Sun~evog sistema.

1986. - Umro je ameri~ki klarinetista Beni Gudmen, najpopularniji muzi~ar xeza 1930-ih godina. Jedan je od prvih muzi~ara me|u belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i crne muzi~are ukqu~io u svoj xez orkestar, osnovan 1934.

1990. - Zbog neuspelog po~etka pregovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike odr`an prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Milo{evi}a.

1990. - U Bukure{tu su poginule ~etiri, a raweno je 200 qudi kada je policija poku{ala da suzbije proteste studenata.

1994. - Severna Koreja je saop{tila da se povla~i iz Agencije za atomsku energiju UN i da vi{e ne}e dozvoliti dolazak stranih inspektora.

2002. - Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te dr`ave izabran je Hamid Karzai.

Takovo: Milo{ Obrenovi} nije bio svestan cene koju je morao platiti za ustupke Turcima

MORSKA LUKA U SRCU KONTINENTALNE EVROPE:

Ovako se nekad plovilo od

Zamislite, spustite se sa Terazija pe{aka dole na Savamalu, ukrcate se na brod i do|ete, boqe re}i doplovite u… Egipat!

Ne, nije nikakva fantazija. To je bila realnost. Jer, danas je potpuno zaboravqeno da je Beograd bio i morska luka u srcu kontinentalnog dela Evrope! I to ne tako davno, pre svega {ezdesetak godina. I da je imao redovnu brodsku liniju iz Kara|or|eve ulice direktno za Bosfor, Mediteran i Afriku!

Da, da, morska luka, preciznije re~no-morska. Bilo je to u jednom periodu s kraja pedesetih i tamo do po~etka sedamdesetih.

Imao je glavni nam grad i pravi pravcati morski brod. Zvao se Kolubara i Beograd mu je bio mati~na luka.

Da bi brod sa putnicima i robom stigao do obala Aleksandrije, Kolubara je morala da prvo plovi Dunavom, kroz Sipski kanal na \erdapu, pa Bugarskom, zatim bi skrenula kroz Rumuniju i uz granicu sa dana{wom Ukrajinom (tada Sovjetskim savezom) ulazila zajedno sa Dunavom u Crno more.

Odatle bi stizala do Bos-

forskog kanala na prvu stanicu – Istanbul. Dok su se putnici divili lepotama Istanbula dizala je brzo sidro i uplovqavala u Egejsko more, pravo. Plovidba se nastavqala gr~kim vodama, u po~etku bli`e kopnu, a onda se Kolubara provla~ila izme|u razbacanih ostrva da bi naposletku sekla talase ostavqaju}i Krit i Rodos desno i levo od sebe. Wenu krmu zapquskivale bi tada vode Sredozemnog mora i Kolubara bi uplovqavala u luku ~uvene Aleksandrije na severu Egipta. Fakti~ki, Srbija, zemqa bez mora, imala je ovom linijom pravi izlaz na more i to ~ak na Mediteran!

Bilo je na tom putovawu pristajawa u priobalnim gradovima, neki putnici su napu{tali palubu u Turskoj, neki u Gr~koj, ukrcavali bi se novi…

Obilazili su oni koji su plovili Kolubarom i znamenita mesta prilikom pauza, prakti~no ~inili ono {to se danas nudi na krstarewima kruzerima, istina u znatno skromnijem komforu, ali poenta je da su Beogra|ani i ostali stanovnici Srbije, kao i tada{we Jugoslavije, i evropskih zemaqa mogli da sebi tako

priu{te, recimo, odlazak na itekako neobi~no letovawe.

Dok su u to vreme reke mladih qudi iz Zapadne Evrope i Amerike krenule da putuju ka Istoku otkrivaju}i Aziju i Afriku u svojevrsnoj modi putovawa, danas poznatoj pod nazivom “hippie trails” (hipi rute), klackaju}i se autobusima od Londona do Indije (stajali u Beogradu na dana{wem Trgu Nikole Pa{i}a), kamionima ili vozovima, iz Beograda je moglo da se na najlep{i i najudobniji na~in, uz morske talase i sunce na palubi, otkrije Orijent. Ostali smo du`ni re~, dve i za one koji vole tehnikalije.

Motorni brod Kolubara izgra|en je 1957. godine u brodogradili{tu u Kraqevici kod Rijeke u Hrvatskoj pod radnim

Beograda do Egipta! SRBI

nazivom “novogradwa 348”. Bio je dug ne{to vi{e od 77 metara i {irina 8,6 metara. Gaz mu je bio 2,98 metara uz nosivost od 1.100 metri~kih tona. Zbog plovidbe po rekama i prolaska ispod mostova Kolubara je imala ne{to ni`i komandni most i pokretni jarbol.

Izgra|en je kao linijski brod za beogradsko JRB i zaveden u upisnik luke Beograd kao brod velike obalske plovidbe.

U istoj seriji brodogradili{te u Kraqevici isporu~ilo je Beogradu i brodove, tako|e nazvane po srpskim rekama – Tamnava, Mlava i Morava.

Zajedno sa Kolubarom, i ova tri broda su obavqala putni~ki i teretni saobra}aj na ovoj liniji, skoro deceniju i po.

Iz danas nepoznatih razloga, mada se naj~e{}e pomiwe po~etak izgradwe hidroelektrane \erdap, i problem sa plovidbom do koga su doveli veliki gra|evinski radovi, ova najegzoti~nija re~no-pomorska linija u istoriji Beograda je uga{ena 1971. godine.

Brodovi koji su tako ispisali jednu neverovatnu stranicu doma}eg pomorstva su ubrzo zatim prodati Obalnoj plovidbi iz Vela Luke i plovili su po raznim obalama, da bi od 1980. polako bivali jedan za drugim izrezani u rezali{tima na Jadranu.

Mo`da jo{ uvek ima ponekog ko je i{ao ovom linijom i se}a se svega. Ako je tako, voleli bismo itekako da ~ujemo te uspomene.

Kako je knez Mihailo spre~io ru{ewe tvr|ava u Srbiji

Da je knez Mihailo poslu{ao poslanike Velikogospojinske skup{tine 1867. godine, danas ne bismo imali Smederevsku tvr|avu, ba{ kao ni Kalemegdan, [aba~ku tvr|avu, one u Malom Zvorniku i Kladovu. Sre}om pa nije, tvr|ave osta{e, nesru{ene.

Knez Mihailo predlo`io je sultanu da se tvr|ave u Beogradu, [apcu, Smederevu i Kladovu - Fetislamu predaju Srbima ili poru{e. Sultan je imao velike probleme na drugim poqima, pristao je na sve zahteve kneza. Kqu~evi grada predati su knezu Mihailu i on je sve~ano u{ao na kowu, za wim i na{a stra`a koja je zamenila Tursku.

Sve je po~elo kada je, nezadovoqan raspletom doga|aja nakon konferencije u Kanlixi 1862, knez Mihailo rekao:

Sam protiv svih: Knez Mihailo usprotivio se `eqi poslanika, {to je odr`alo u `ivotu tvr|ave koje danas imamo

- Dok je turskih gradova u Srbiji, niti woj mo`e biti napretka, niti meni u woj opstanka.

Poslanici, koji su se okupili dve godine kasnije o Velikoj Gospojini, imali su na umu tu kwa`evu izjavu i iskoristili je da jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podi|u Mihailu i ispune `eqe wihove „izborne baze“, da ru{ewem tvr|ava zanavek isteraju Turke.

Na posledwem skup{tinskom radnom sastanku, posledwi zakqu~ak, sporazumno je donesen od poslanika varo{i smederevske, [apca, Beograda, Kladova i okruga Podrinskog u kome je Mali Zvornik. Glasio je: „Da se umoli na{eg preuzvi{enog Gospodara Kwaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najboqe na|e, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji jo{ postoje poru{e i time jedan put povrati poverewe i mir u varo{ima ugro`enim.“

VAZALNA KNE@EVINA

Odatle do bombardovawa tvr|ava i, mislilo se - posledi~nog, jednom za svagda, isterivawa Turaka iz Srbije, nije mnogo falilo.

- Nije ba{ tako, treba uzeti u obzir odnose u onda{woj me|unarodnoj zajednici. Postojala je `eqa, ali bi usledile te{ke sankcije. Sa na{im me|unarodnim statusom vazalne kne`evine, to je bilo nemogu}e uraditi - ka`e dr Suzana Raji}, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeqewa za istoriju, stru~wak za istoriju srpskog naroda u XIX i po~etkom XX veka.

PITAWE ^ASTI

Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji ve} bio solidno zagor~an.

- Uprkos dogovora u Kanlixi, prema kojima se nisu mogla ru{iti turska znamewa, sve {to je moglo da podseti na wihovo ranije prisustvo u Kne`evini Srbiji,

poput xamija, drugih sakralnih gra|evina, turskih grobaqa, bazara, pa ~ak i ku}a u orijentalnom stilu, za kratko vreme su i{~ezli usled velike omraze prema Turcima. Dr`awe turskih garnizona u preostalim, u najve}oj meri zastarelim i oronulim tvr|avama, za Tursku je bilo va`no ne samo iz strate{kih razloga ve} je bilo i pitawe ~asti - obja{wava Miroslav Lazi}, vi{i kustos istori~ar smederevskog Muzeja. MUDROST MIHAILA Mihailo je, o~igledno, bio mudriji od skup{tinara. Sa~ekao je, i po Srbiju povoqnije prilike ukazale su se dve godine kasnije. Na predlog Jovana Risti}a, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatra`ila od Turske da povu~e posade iz tvr|ava u Srbiji. Knez Mihailo je predlo`io sultanu da se pomenute tvr|ave u [apcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu - Fetislamu predaju Srbima ili poru{e. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili {pijunskim kanalima, bili upoznati sa zakqu~kom

Velikogospojinske skup{tine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa wemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio `equ. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pro~itan wegov ferman, Ali Riza pa{a, posledwi beogradski muhafis, predao je Mihailu kqu~eve od sviju gradova-tvr|ava. Knez je na kowu sve~ano u{ao, za wim i streqa~ka ~eta koja je smenila turske stra`e. Tvr|ave tako nisu sru{ene. UBISTVO Samo dve godine kasnije ubijen je Mihailo. Kako to u Srba obi~no biva, malo kajawa, malo naknadne pameti, tek 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabele`ena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, [abac, U`ice i Soko. Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvoliv{i da to bude u~iweno bombardovawem i ru{ewem nego je ura|eno diplomatijom. Na za~equ spomenika je uklesan srpski grb i napisano: „Knezu Mihailu M. Obrenovi}u III. Blagodarna Srbija“.

Kolike su plate novoizabranim parlamentarcima EU

U nedequ su zavr{eni izbori za Evropski parlament i izabrani su zastupnici koji }e zemqe ~lanice EU predstavqati u Briselu narednih pet godina. Koga su Evropqani izabrali na izborima 2024. nije svejedno, jer se radi o telu koje u~estvuje u dono{ewu zakona, odobrava buxet EU i obezbe|uje da institucije Evropske unije pravilno rade svoj posao.

Svi zastupnici u Evropskom parlamentu imaju istu platu, a ona je prema podacima iz 2023. iznosila 10.075 evra bruto, odnosno 7.854 evra neto, nakon odbitka EU poreza i doprinosa za osigurawe.

Plata, zastupnika definisana je Statutom ~lanova Evropskog parlamenta, a izra~unava se iz osnovne plate sudije Suda Evropske unije, pri ~emu naknada poslanika iznosi 38,5 odsto te plate. Plate se finansiraju iz buxeta Parlamenta, odnosno buxeta EU.

Osim ovoga, evroparlamentarci, tako|e, primaju i druge naknade, pa tako pored plate od gotovo 8.000 eura neto, mogu dodatno da zarade jo{ nekoliko hiqada evra.

Prvo, tu je dnevnica od 350 evra koja pokriva sme{taj, obroke i povezane svakodnevne tro{kove tokom slu`benog rada poslanika u Evropskom parlamentu. U te druge tro{kove ne spada automobil, jer je obezbe|eno besplatno kori{}ewe slu`benog automobila.

Izabranim parlamentarcima se ispla}uju, zatim, i putni tro{kovi za dolaske na sednice i sastanke Evropskog parlamenta u Briselu i

Strazburu. Gorwe granice za isplatu ovih tro{kova postavqene su do najvi{e cene avionske karte za biznis klasu, za voz prvog razreda ili 0,58 evra po kilometru za putovawa automobilom (do najvi{e 1.000 km).

Zastupnici imaju pravo i na povra}aj dve tre}ine tro{kova le~ewa. Osim dela povra}aja novca, detaqna pravila i postupci u okviru ovog sistema isti su za sve slu`benike EU.

DODATNE I PRELAZNE NAKNADE, I PLA]ENI ASISTENTI

Najspornija naknada je ona za op{te tro{kove, koja iznosi 4.950 evra mese~no, a koja zastupnicima omogu}ava pokrivawe tro{kova kao {to su najam kancelarije u dr`avi ~lanici u kojoj su izabrani ili tro{kova za informati~ke hardvere i softvere, kancelarijski materijal, pretplate za mobilne telefone i internet. Ovaj iznos legne direktno na ra~un zastupnika i tro{kovi ne moraju da se naknadno opravdavaju, zbog ~ega se naknada i smatra kontroverznom.

Uz sve to, zastupnici imaju pravo na prelaznu naknadu "dok se ne sna|u", u iznosu od jedne mese~ne plate za svaku godinu u kojoj su vr{ili du`nost poslanika, a tokom najvi{e dve godine od kraja mandata. Kada biv{i parlamentarac preuzme du`nost negde drugde, iznos prelazne naknade smawuje se zavisno od iznosa nove plate. Trenutno iznosi maksimalno 20.150 evra.

Ni ovo, me|utim, nije sve. Neslu`bena putovawa su pla}ena do iznosa od 4.886 eura za godinu dana.

Svaki poslanik ima pravo i na mese~ni buxet od 28.696 evra iz kojeg se pokrivaju tro{kovi poput plata li~nih asistenata. Taj novac se, ipak, ne ispla}uje zastupnicima direktno. Oni, me|utim, ne smeju da zapo{qavaju bliske ro|ake, a asistenti ne smu da u~estvuju u aktivnostima koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa.

BROJ POSLANIKA SRAZMERAN BROJU STANOVNIKA

Ove povlastice nakon izbora 2024. dobilo je ukupno 720 zastupnika, {to je 15 vi{e nego na pro{lim izborima.

O broju zastupnika odlu~uje se, po pravilu, pre svakih izbora, a ukupan broj ne mo`e da pre|e 750 plus predsednik, odnosno predsednica. Broj zastupnika se zasniva na na~elu opadaju}e srazmere, {to zna~i da svaki poslanik iz zemqe sa ve}im brojem stanovnika predstavqa vi{e qudi od zastupnika iz zemqe s mawim brojem stanovnika. Najmawi broj zastupnika svake zemqe je {est, a najve}i 96. Broj zastupnika koji su izabrani u svakoj zemqi na evropskim izborima 2024. je slede}i: najvi{e zastupnika u EU parlamentu ima}e Nema~ka (96) i Francuska (81). Slede Italija (76), [panija (61) i Poqska (53), zatim Rumunija (33) i Holandija (31). Oko dvadeset zastupnika ima}e Belgija (22), Gr~ka (21) , ^e{ka (21), [vedska (21), Portugalija (21), Ma|arska (21) i Austrija (20). Mawe od toga imaju Bugarska (17), Danska (15), Finska (15), Slova~ka (15) i Irska (14). Hrvatska ima 12, a pri dnu liste su Litvanija (11), Slovenija (9), Letonija (9), Estonija (7), Kipar (6), Luksemburg (6) i Malta (6).

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neko od saradnika nema dovoqno interesovawa da ispo{tuje zajedni~ki poslovni dogovor, {to neminovno uslovqava odre|eni gubitak. Delujete zabrinuto zbog novih informacija i promena koje nagove{tavaju va{i saradnici. Uporno poku{avate u najkra}em roku da re{ite neke velike probleme. Skloni ste ~estim promenama raspolo`ewa, kao i dru{tva koje privla~i va{u emotivnu pa`wu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Delujete pozitivno i anga`ovani ste na razli~itim stranama. Umete da prenesete stvarala~ki impuls i kreativnu energiju na svoju okolinu {to vam olak{ava ostvarewe mnogih planova koje imate. Nema potrebe da se upu{tate u neke nov~ane rizike ili da se zadu`ujete. Pa`qivije oslu{kujte poruke koje dobijate od bliskih osoba. Boqe je da poka`ete vi{e skromnosti u pona{awu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Potrudite se da uspe{no sprovedete sve svoje ideje i planove u delo. Va`no je da pored sebe imate osobu od poverewa i tim proverenih saradnika za koje vas vezuju zajedni~ki interesi. U qubavnom odnosu, nemojte uzaludno poku{avati da promenite partnerovo pona{awe ili da mewate tok stvari koje ne zavise od va{e voqe. Oslonite se na svoje „skrivene adute“.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Delujete energi~no u susretu sa saradnicima i postavqate nove zahteve u o~ekivawu da sve te~e po va{im procenama. Ipak, preteranim isticawem li~nih zahteva pobu|ujete razli~ite komentare me|u saradnicima. Potrebno je da imate „{iroke vidike“ u svakom pogledu. Qubavne razmirice prihvatite kao prolaznu fazu, jer sve se svodi na novi podsticaj koji vas vodi ka emotivnom zbli`avawu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ula`ete veliki napor da ostvarite pozitivne rezultate u svom profesionalnom izra`avawu, ali postoje iznenadne situacije koje remete va{e planove. Potrebno je da se rasteretite od dodatnih obaveza, nemate dovoqno energije da se anga`ujete na vi{e strana istovremeno. Skloni ste ~estim promenama emotivnog raspolo`ewa, naro~ito u situacijama kada partner deluje odsutno.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Neko vam daje korisne informacije i na takav na~in vam poma`e da pravilnije procewujete razli~ite poslovne mogu}nosti koje imate na raspolagawu. Jasno vam je da zajedni~ki dogovori predstavqaju pozitivan pomak u re{avawu va`nih poslovnih interesa. Slobodno izrazite neka svoja potisnuta ose}awa ili namere. U~inite neki poseban gest pa`we prema svom partneru.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Novo saznawe pozitivno uti~e na va{u motivaciju i na profesionalnu orijentaciju. Sada imate dobru voqu da se anga`ujete na nekim zadacima koje mo`ete da re{avate u dogovoru sa saradnicima. Qubavni doga|aji koje naslu}ujete imaju neku neobi~nu dra`. Dopadaju vam se postupci koje ~ini partner i to vas navodi da promenite svoje odluke. Prati vas qubavna inspiracija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Prolazite kroz razli~ite faze stvarala~kog raspolo`ewa i stalo vam je da sebi obezbedite optimalne uslove. Obratite pa`wu na reakciju bli`e okoline, jer ponekad ne `elite da prihvatite komentare koje do`ivqavate kao o{tru kritiku. U odnosu sa qubavnim partnerom ~esto preuzimate aktivnu ulogu i spremni ste da promenite neke zajedni~ke navike koje vas sputavaju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Jasno vam je da okolina od vas o~ekuje da se neprekidno isti~ete sa posebnim rezultatima. Trenutno postoje neke komplikovane okolnosti sa kojima }ete morati da se suo~avate u hodu, bez predaha ili odlagawa. Posebno vam prija porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo, jer na takav na~in mo`ete da ostvarite boqu psiholo{ku ravnote`u. Stalo vam je da usre}ite voqenu osobu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Savesno ispuwavate svoj deo obaveza i delujete vrlo a`urno prilikom ispuwavawa raznih dogovora koje imate sa saradnicima. Realno zasnivate sve svoje odluke i nema razloga da neko uti~e na va{u profesionalnu nesigurnost. U odnosu sa partnerom, nema potrebe da uporno ponavqate situacije koje ne donose `eqeni efekat. Instiktivno umete da prepoznate pravi momenat i dobar ritam.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Postoje va`ni ciqevi koje mo`ete da ostvarite u raznim fazama ili na neki zaobilazan na~in. Stalo vam je da osmislite dobru poslovnu strategiju na osnovu koje }ete uspe{no realizovati skoro sve {to ste i zamislili. O~ekuje vas pozitivan obrt u qubavnom `ivotu, partner }e vas iznenaditi na neki poseban i lep na~in. Prepustute se svojim ose}awima da vas vode.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Iznenadne promene na poslovnoj sceni, deluju kao dodatni pritisak i zahtevaju da imate dobru koncentraciju kako biste se na vreme prilago|avali u odnosu na o~ekivawa. Ponekad je te{ko uskladiti razli~ita interesovawa i afinitete koji vas prate. Va{a li~na sre}a proisti~e iz unutra{we potrebe, da se sve lepe misli i topla ose}awa uvek dele ili razmewuju sa bliskom osobom.

Tito je kopirao kraqa Aleksandra

Nova, komunisti~ka Jugoslavija nastojala je da doka`e da je Kraqevina Jugoslavija bila tamnica ju`noslovenskih naroda i da treba {to pre od odstupiti od wenog nasle|a. Ipak, komunisti su u praksi u mnogim stvarima prihvatili tekovine kraqevine, odnosno prilagodili ih wihovim potrebama. Jedna od tih stvari bila je kopirawe spomenica, odnosno priznawa za po`rtvovanost. Jer, svako dru{tvo mora da ima svoje heroje. Josip Broz Tito je po uzoru na Albansku spomenicu koju je uveo i dodeqivao kraq Aleksandar, osmislio Partizansku spomenicu 1941. To je bio orden koji su mogli da dobiju samo prvoborci, odnosno oni koji su se partizanskom pokretu prikqu~ili u prvoj godini rata. Za hrabrost i po`rtvovanost Pravo na wu imali su oni koji su u partizanske odrede stupili 1941. godine i nalazili se neprekidno u redovima Narodnooslo-

bodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije do kraja rata. To pravilo se odnosilo i na one koji su po zadatku bili poslati da se

bore u ilegali ali i oni su bili uhap{eni i boravili u zarobqeni{tvu. Naravno, prvoborci koji su kasnije promenili stranu u ratu ili oni koji su u pritvoru popustili, nisu imali pravo na spomenicu. Posebne pogodnosti Dobitnici Partizanske spomenice 1941. imali su poseban status u dru{tvu. Oni su tako imali pravo na le~ewe o dr`avnom tro{ku u svim zdravstvenim i higijenskim ustanovama. Tu je i godi{wi odmor od mesec dana o dr`avnom tro{ku u svim dr`avnim sanatorijumima, bawama, letovali{tima, zimskim domovima i sli~nim ustanovama. Mladi partizani imali su prvenstvo u dobijawu stipendija i drugih povlastica za {kolovawe. Imali su popust od 50 posto za putovawe `eleznicom, brodovima, autobusima i vazdu{nim saobra}ajem u dr`avnoj re`iji. Dr`ava je pokrivala i tro{kove sahrane prvoboraca kao i besplatne lekove.

Albanska spomenica

Partizanska spomenica

Da li je prona|en lek koji ”topi” rak

Najnovija istra`ivawa pokazuju da imunoterapijski lek koji „topi” tumore, drasti~no pove}ava {anse za pre`ivqavawe i izle~ewe od nekih vrsta raka creva, a ~ak mo`e i eliminisati potrebu za operacijom.

Pembrolizumab blokira aktivnost molekula PD-1, specifi~nog proteina na povr{ini imunih T-}elija koji onemogu}ava prepoznavawe malignih }elija. Lek na taj na~in pove}ava sposobnost imunog sistema da prepozna i napadne }elije tumora.

Najnovije britansko klini~ko ispitivawe je pokazalo da se ogromnom broju pacijenata, koji su pre operacije umesto hemioterapije dobijali ovaj lek - rak povukao.

Nau~nici su rezultate istra`ivawa predstavili na godi{wem sastanku Ameri~kog dru{tva za klini~ku onkologiju, najve}oj svetskoj konferenciji o raku.

Studiju su zajedni~ki sproveli Univerzitetski kolex London, Centar za le~ewe raka Christie NHS Foundation trust u Man~esteru, Univerzitetska bolnica Sent Xejms u Lidsu, Univerzitetska bolnica Sauthempton i Univerzitet Glazgov, pi{e Gardijan. Primena ove imunoterapije pre operacije mogla bi da postane velika prekretnica za paci-

RECEPT

AROMATI^NI

[TAPI]I

OD PALENTE

POTREBNO JE: n 10 ka{ika palente n 1 l vode n 1 ka{i~ica soli n 3 ka{ike maslinovog uqa n po ukusu origano n za~inska mlevena crvena paprika n biber, so

PRIPREMA:

Staviti vodu da se kuva. Dodati ka{i~icu soli. Kada voda provri ukuvati palentu. Tepsiju pokvasiti pa u wu sipati vru}u skuvanu palentu. Ostaviti da se ohladi, a onda staviti u fri`ider bar na dva sata.

Kada se palenta dobro stegla izrezati je na {tapi}e. U jednu posudu sipati maslinovo uqe pa dodati za~ine po `eqi i ukusu. Mleveni biber, so, origano, mlevenu papriku, mo`e i neko drugo za~insko biqe po ukusu. [tapi}e pore|ati u tepsiju preko papira i svaki {tapi} ~etkicom premazati propremqenu smesu. Staviti u zagrejanu rernu da se pe~e oko pola sata na 180 stepeni.

jente sa rakom creva. Ne samo da je boqi ishod, nego pacijenti ne treba da prolaze kroz hemioterapiju koja ~esto ima {tetne nuspojave. U budu}nosti, zahvaquju}i imunoterapiji, mo`da ne}e biti ni potrebe za operacijom”, istakao je Mark Saunders iz centra Christie Rak creva je drugi vode}i uzrok smrti obolelih od raka na svetu. Svetska zdravstvena organizacija navodi da se godi{we bele`i vi{e od 1.9 miliona novih slu~ajeva i vi{e od 900.000 smrti.

BEZ POTREBE

ZA HEMIOTERAPIJOM

Nau~nici su sproveli ispitivawe na 32 pacijenta iz pet bolnica u Velikoj Britaniji koji su imali drugi ili tre}i stadi-

jum raka creva i odre|en genetski profil (deficijentni MMR/ MSI-H). Oko 15 odsto pacijenata sa rakom creva u drugom ili tre}em stadijumu ima ovu genetsku strukturu.

Od pacijenata koji su devet nedeqa pre operacije, umesto uobi~ajenog tretmana hemioterapijom, primali pembrolizumab, wih 59 procenata nakon le~ewa pembrolizumabom nije imalo nikakve znakove postojawa raka, dok su kod preostalih 41 odsto tokom operacije ukloweni ostaci malignih tumora.

Svi pacijenti u ispitivawu nakon le~ewa vi{e nisu vi{e imali rak. U slu~aju standardne terapije hemoterapijom pre operacije, rak je u potpunosti mogu}e ukloniti samo kod mawe od 5 od-

sto pacijenata sa ovim genetskim profilom.

Nau~nici nameravaju da u narednim godinama istra`e kolika je ukupna stopa pre`ivqavawa i stopa recidiva nakon primene ove terapije.

„Na{i rezultati pokazuju da je pembrolizumab bezbedan i vrlo efikasan tretman za poboq{awe ishoda kod pacijenata sa visokorizi~nim karcinomom creva, pove}avaju}i {anse za izle~ewe bolesti u ranoj fazi”, rekao je onkolog Kaj-Kin [iu iz UCLH-a.

„Imunoterapija mo`e da uni{ti tumore pre operacije. Ako ’otopite’ rak pre operativnog zahvata, obi~no utrostru~ite {anse za pre`ivqavawe. Pacijentima, tako|er, nije potrebna hemioterapija”, dodao je [iu.

[TA SVE

PEMBROLIZUMAB LE^I

Pembrolizumab, poznat pod trgova~kim imenom Keytruda, koristi se za le~ewe razli~itih vrsta raka. Ovaj lek se uglavnom koristi kod odraslih osoba za le~ewe raka koji je uznapredovao, pro{irio se ili se vratio, ne odgovara na druge terapije ili se ne mo`e hirur{ki odstraniti. Primewuje se, tako|e, i kod dece starije od 3 godine, sa klasi~nim Hodgkinovim limfomom, kao i

Ovaj rani simptom sr~anog udara se naj~e{}e previdi

Kada pomislimo na osobu koja do`ivqava sr~ani udar, naj~e{}e je zami{qamo kao u filmovima, kako pada na pod, dr`e}i se za levu stranu grudi. Zbog toga mnogi od nas ne shvataju da postoji nekoliko drugih va`nih simptoma povezanih sa infarktom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti su vode}i uzrok smrti u svetu i svake godine odnesu oko 17.9 miliona `ivota. Zbog toga je, s obzirom na u~estalost ovih oboqewa, posebno opasno neprepoznavawe svih znakova bolesti.

Kardiolog dr Estele @an tvrdi da je simptom sr~anog udara koji se naj~e{}e previdi - kratak dah. Budu}i da se ote`ano disawe mo`e pripisati mnogim stvarima, ako se javqa bez bola u grudima, mnogi od nas ne}e ni pretpostaviti da se radi o sr~anom udaru. „Kratko}a daha je rani simptom sr~anog udara koji se ~esto propu{ta, a mo`e da se pojavi sa ili bez bola u grudima", ka`e dr @an za portal Parejd. Kardiolog dr Maks Brok se, tako|e, sla`e sa dr @an: „Te{ko}e sa disawem mogu da imaju mnogo uzroka, ali ponekad, nedostatak vazduha je jedini

U narodu postoji verovawe da sok od borovnice okrepquje, popravqa krvnu sliku, poja~ava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Narod je koristi za pravqewe slatka, marmelade, sokova, sirupa, vina, rakija, likera, u svim ovim oblicima ovo vo}e je izrazito lekovito. Plodovi imaju prijatan ukus i svojim kiselinama povoqno uti~u na rad organa za varewe. Od we se pravi jedan od najomiqenijih sokova svih generacija, koji se dobija ce|ewem sve`ih plodova. Ukus, miris, boja, nutritivni sastav i lekovitost borovnice od davnina su prepoznati i kori{}eni u narodnoj medicini.

kod starijih sa melanomom i adolescenata starijih od 12 godina. Osim za le~ewa raka za koji su karakteristi~ni visoki nivoi mikrosatelitske nestabilnosti (MSI-H) ili nedostatak mehanizama za popravkau pogre{no spojenih baza (dMMR), kao {to su kolorektalni karcinom (rak debelog creva ili rektuma), karcinom endometrijuma, rak `eluca, tankog creva i `u~nog trakta, pembrolizumab se primewuje i za le~ewe melanoma (rak ko`e), ne-mikrocelularnog raka plu}a, klasi~nog Hodgkinovog limfoma (raka belih krvnih }elija limfocita), raka mokra}ne be{ike i mokra}nog sistema, raka skvamoznih }elija glave i vrata, raka bubre`nih }elija, raka jedwaka, adenokarcinoma `eluca i gastroezofagealnog spoja, trostruko negativnog raka dojke, karcinoma sluznice maternice, raka cerviksa i raka `u~nog trakta. Naj~e{}i ne`eqeni efekti pembrolizumaba su umor, ka{aq, mu~nina, svrab ko`e, osip, smawen apetit, zatvor, bol u zglobovima i dijareja. Lek, tako|e ima potencijal i za nastanak povremenih te{kih imunolo{ki posredovanih ne`eqenih efekata (pneumonija, kolitis, hepatitis).

znak da pacijent do`ivaqava infarkt”, upozorio je dr Brok.

On ka`e da bi, tako|e, trebalo da pripazimo i na pritisak u grudima, ~ak i ako ga ne prati bol.

„Neprijatnost u vidu stezawa u grudima naj~e{}i je simptom sr~anog udara, ali qudi misle da to mora da bilu ta~no tamo

gde vam je srce, na levoj strani grudi. Me|utim, pritisak u grudima, ose}aj stiskawa ili stezawa, nedostatak daha, kao i bol u ruci, vilici ili gorwem delu trbuha, tako|e su neki od ~estih na~ina na koje pacijenti opisuju svoj sr~ani udar. Ne ~ekajte na bol u grudima”, zakqu~uje kardiolog.

U lekovite svrhe koristi se i list i zreli plodovi. Bobice se rukom stavqaju u korpe pletene od pru}a vode}i ra~una da se ne ozlede i istog dana razastru u tankom sloju i su{e na suncu ili u su{ari. Suve bobice su sme`urane, pre~nika 3–5 milimetra s kratkom peteqkom, bez mirisa, nakiselo-slatkog i pomalo oporog ukusa. Plod borovnice sadr`i oko 7 procenata katehinskih tanina (flobatanina), antocijanske heterozide, organske kiseline (limunska, jabu~na i }ilibarna), {e}er, pektine. Pravi je rudnik vitamina i minerala. Sadr`i vitamine: A, Ce, E, Ka, Be 1, Be 2, Be 3,

Be 6, pantotensku kiselinu, gvo`|e, kalijum, bakar, mangan, folnu kiselinu, cink, selen, natrijum. Zahvaquju}i ovakvom biohemijskom sastavu borovnica je jedan od najve}ih prirodnih antioksidanasa koji usporava starewe celog organizma.

Upotrebqava se protiv dijareje, katara creva i raznih upala sluznice. Danas postoje i gotovi preparati za dijabeti~are koji sadr`e ekstrakt ove biqke.

U svim oblicima, bilo da je ce|ena, su{ena ili sve`a, ~aj ili oblog, borovnica ima izuzetna lekovita svojstva. Vino i rakija od borovnice pravi su eliksir zdravqa. LE^EWE

SKANDINAVKA UKR[TENICA

VRSTA PAPAGAJA (MN.) PRVI VOKAL PRO@DRQIVOST

ONAJ KOJI MUZE STOKU, MUZAR

KOW U NARODNOJ PESMI NOTASOLMIZACIJE PRIPADNOSTPO RO\EWU

MESTO NA AVALI

DRUK^IJA VERA

ITALIJANSKI GLUMAC FRANKO KRAJ U BEOGRADU [TAMPANA KOLI^INA (MN.)

IZRASLINA NAGLAVI PETLA

SIMBOL KISEONIKA ZADU@BINARI IME PEVA^ICE BARUXIJA

VEO, ZAR (POKR.)

ZEVSOVA ZLAK]I, PROGNANA SAOLIMPA OBESITI

OGLA[AVAWE RIKOM

U@I^ANI, ODLIVI, IS, INOK, ATONA, TOVARNIK, R, ARONAK, CAK, NADILA@EWE

ARE, A, MUZAC, AT, LA, RIPAW, INOVERSTVO, NERO, \ERAM, KRESTA, ATA, O, KTITORI, VEL, RIKAWE, ILOVA, ARAM, ]E,

VODORAVNO: SAVET, ARIJA, W, TER,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Raspodela, raspore|ivawe, 2. Pripadnik gorostasnog biblijskog plemena - Po se}awu, ne gledaju}i, 3. Tetka odmila - Kancelarije, biroi, 4. Predlog - Isceqivati - Deseto i 17. slovo azbuke, 5. Glavni grad Nigera - Natalija odmila, 6. Napadi, nasrti - Tanka i retka pamu~na tkanina, 7. Sitan otpadak slame pri vr{aju - Vo|e - Veznik, 8. Simbol kiseonika - Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Beogradski nedeqnik, 9. Ozleda - Kalu|erski naprsnik, 10. Suparnik - Ure|aj za su{ewe, 11. Dvadeset drugo i 17. slovo azbuke - Patvorina, falsifikat - Simbol natrijuma, 12. Upadice, primedbe - Prva sportska ekipa, 13. Aeroplan - Dolinica, 14. U~enik gimnazije.

USPRAVNO: 1. Kapisla, upaqa~ - Otisak stopala, 2. Neobjavqeni rukopisi (lat.) - Zaklon na zapre`nim kolima (mn.), 3. ^asovnik - Prijateqi, drugari - Engleski puritanac Xon, 4. Tka~ - Azijska dr`ava starog veka, 5. Oznaka za polupre~nik - Mesto kod Zenice - Orijentalno `ensko ime, 6. U suprotnom slu~aju, u protivnom - Kosi {tamparski slog, kurziv - Oznaka za zapad, 7. Mesto na Ravnoj gori - Bar jedan - Teodora odmila, 8. Uputnica za lekarski pregled - Balkan - Uzvik odzivawa, 9. Carinik - Skitnice, lutalice, 10. Naziv - Onaj koji sve odobrava - Laka svilena ili pamu~na tkanina, 11. Qutiti, srditi, gneviti - Ivana odmila, 12. Stanovnik gr~ke metropole - Mali brodi}.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DISTRIBUCIJA, ENAK, NAPAMET, TETANA, UREDI, OD, LE^ITI, IW, NIJAMEJ, NATA, ATACI, ETAMIN, TAR, LIDERI, I, O, AR,AVAT NIN, RANA, ANALAV, RIVAL, SU[A^,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

PREMINUO „NAJVI[I GLUMAC NA BALKANU“: Pamtimo ga po ulogama u „Maratoncima“ i „Ko to tamo peva“

Milovan Tasi} Tasa, nekada{wi ko{arka{ koji se oprobao i kao glumac, preminuo je u 78. godini.

Igrao je uglavnom mawe uloge, od kojih najzna~ajnije u kultnim ostvarewima „Maratonci tr~e po~asni krug“ i „Ko to tamo peva“.

Mnogi ga najboqe pamte po sceni „bu{ewa guma“ u „Ko to tamo peva“, kada bu{i gume na ~uvenom autobusu bra}e Krsti}.

Ro|en je 1947. godine u Dowem Crnatovu, a bio je i ~lan {ampionske generacije KK Radni~ki sa Crvenog krsta, pi{e „Telegraf“.

Tasa je bio visok 214 centimetara, te ga uglavnom svi po tome i pamte i nazivali su ga „najvi{im glumvem na Balkanu“, a u Radni~ki ga je 1968. godine doveo ~uveni trener Slobodan piva Ivkovi}. Kako se navodi, pri~alo se da je stru~wak Tasu uo~io dok je ovaj orao wivu u rodnom selu.

„Kada je Piva do{ao da me vidi, stvarno sam vozio traktor…“, rekao je Tasa jednom prilikom.

OVA @ENA NIJE ^ULA ZA GODI[WI ODMOR:

Tea Tairovi} zakazala Arenu, ali mimo toga zara|uje ogromne pare - u pitawu su stotine hiqada evra

Peva~ica Tea Tairovi} pre nekoliko dana je objavila novi album "TEA" na kom ima 13 pesama, a potom je objavila i da je zakazala veliki koncert u Beogradskoj Areni. Peva~ica je ovim najavila veliku regionalnu turneju koju planira.

Koncert }e odr`ati 21. septembra sa po~etkom od devet ~asova, a publici }e pevati i svoje stare i nove hitove. Sam koncert dolazi nakon {to je ve} objavila gomilu datuma za regionalne i strane diskoteke u kojima }e nastupati gotovo svakog vikenda tokom leta.

Pre dve nedeqe je najavila da kre}e sa klupskim nastupima.

Po~ev{i od 16. maja, pa sve do 24. avgusta, Tea Tairovi} skoro svakog vikenda nastupa u drugoj diskoteci u regionu, ili za dijasporu.

S obzirom na ogromnu popularnost koju je stekla, Tea trenutno zara|uje vi{e od mnogih koleginica koje se du`e bave peva~kim poslom. Kako izvor za doma}e medije pri~a, Tea za nastup u proseku dobije 13.000 evra, a kako je zakazala ogroman broj nastupa, iznos wene zarade }e biti ve}i od 200 hiqada evra.

Tea Tairovi} je jednom prilikom ispri~ala da joj zarada nije prioritet.

„Menaxer me ~esto kritikuje i ho}e da poludi kad mu ka`em da mi pare nisu bitne. Ovaj posao radim iz qubavi, ali i zbog slave. Mene pali uspeh, novac ne brojim“, rekla je ona ranije.

OVAKO JE

I SUPRUGE MAJE SA KOJOM JE 27 GODINA

„Prvo smo glumili qubavni par, a ubrzo smo to stvarno postali“

Maja i Dragan Bjelogrli} zajedno su 27 godina i pored toga {to svoj privatni `ivot ~uvaju daleko od o~iju javnosti, wihova qubav zapo~ela je pred o~ima miliona gledalaca {irom Jugoslavije.

Mladi i perspektivni glumac i studentkiwa engleskog jezika, koja se honorarno bavila modelingom, susreli su se prvi put devedesetih godina, a onda ih je spojilo snimawe jedne reklame.

Dragan Bjelogrli}, samo dve nedeqe nakon {to je delio kadar sa Majom, odveo ju je pred porodi~nu ku}u u banatskom selu Baranda.

I dok su prilikom tog susreta pred kamerama razmewivali poqupce i zagrqaje, u pozadini je i{la ~uvena {panska pesma „Un Año de Amor“. Jo{ tada je gledaocima bilo jasno da izme|u dvoje mladih qudi postoji ne{to vi{e od poslovnog odnosa.

„Kad sam, nekoliko meseci nakon {to smo se upoznali, dobio

ponudu da snimim reklamni spot za kuhiwski name{taj, za koji mi je trebala partnerka, setio sam se Maje. Nisam bio siguran da li je uop{te u Beogradu, ali imao sam sre}u da je ba{ tada do{la na jesewi ispitni rok, pa sam je anga`ovao da glumi u reklami“, ispri~ao je jednom prilikom Dragan Bjelogrli} i dodao: „Prvo smo samo glumili qubavni par, a ubrzo smo to stvarno postali.“

Dragan Bjelogrli} retko u intervjuima govori o privatnom `ivotu, ali je jednom prilikom

NADA TOP^AGI] JE BILA PRINU\ENA DA PRODA KU]U:

istakao da je stabilna i skladna porodica wegov najve}i uspeh

„Svojim velikim dostignu}em smatram to {to sam, mislim, uspevao da moje profesionalno napredovawe prati moje `ivotno. Trudio sam se da budem svestan svojih gre{aka i da ih ispravqam. Kako u `ivotu, tako i u profesiji. A moj najve}i uspeh je moja supruga, koju volim i koja mi je pomogla da imam sre}nu i divnu porodicu, uprkos brojnim izazovima koje ~esto name}e `ivot jednog umetnika“, rekao je ranije Dragan Bjelogrli},

Peva~ica se iz o~aja odlu~ila na ovaj potez

Peva~ica Nada Top~agi} odlu~ila je da proda ku}u u Crnoj Gori, a onda se suo~ila sa brojnim problemima sa kupcima.

Nada Top~agi} ispri~ala je da su joj svojevremeno za nekretninu nudili pravo bogatstvo.

Me|utim, stvari su se drasti~no promenila pa sada od kupaca nema ni traga.

„Da se razumemo, nisam bila za prodaju ku}e, ali kako su mi Rusi do{li do samih ulaznih vrata i sagradili zid, bila sam prinu|ena. I taman kad sam odlu~ila da je prodam, Rusi su pobegli. Niti grade, niti kupuju, niti pla}aju milione kao pre tri godine. Tako da ni{ta od miliona koje sam mogla da dobijem. A taman sam planirala da od tog novca kupim neke nekretnine koje bih izdavala i od ~ijeg novca bismo `iveli moja deca i ja. Me|utim sve je propalo“, rekla je Nada Top~agi} jednom prilikom, pi{e Kurir, i dodala:

„Ja tu ku}u imam punih 38 godina. Mnogo sam ulo`ila u wu, a sada je kriza. Iskreno, ne znam ni {ta bih uradila sa tim parama od prodaje. Kriza je, nema ni posla, te{ko se `ivi, nisam sigurna da li bih opet kupovala neke nekretnine. Znam samo da nikada ne bih kupovala u Beogradu, gde kupuju moje kolege estradwaci. Nije to za mene. Ako mi verujete, vi{e ni moja planina Tara nije kao pre, ovde svi be`e od mene jer dolazim iz Beograda, pa misle da sam zara`ena. Ma u`asno je vreme.“

ZVANI^NO: JOKI] IGRA ZA SRBIJU

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, odredio je spisak od 16 igra~a za Olimpijske igre u Parizu, a na wemu je i Nikola Joki}.

Dileme vi{e nema, najboqi ko{arka{ sveta brani}e boje Srbije u napadu na olimpijsku medaqu.

KSS je objavio spisak selektora Pe{i}a od 16 aduta za Pariz, sa kojeg }e ~etvorica biti vi{ak, ali je vest meseca da }e Nikola Joki} igrati na Olimpijskim igrama.

Svi kandidati selektora Pe{i}a su: Vasilije Mici}, Aleksej Poku{evski, Bogdan Bogdanovi}, Nikola Jovi}, Nikola Joki}, Vladimir Lu~i}, Marko Guduri}, Vawa Marinkovi}, Ogwen Dobri}, Filip Petru{ev, Nikola Milutinov, Du{an Risti}, Aleksa Avramovi}, Ogwen Jaramaz, Dejan Davidovac i Uro{ Plav{i}. Po~etak okupqawa reprezentacije je 24. juna, dok }e fakultativni treninzi po~eti nekoliko dana ranije. Prve provere iza zatvorenih vrata su 5. i 7. jula protiv Holandije i Turske. Prvi zvani~ni prijateqski me~ tim Srbije }e igrati 12. jula protiv Francuske u Lionu. Zatim sledi put u Abu Dabi, gde }e se na{ tim sastati sa Australijom 16. jula i reprezentacijom SAD dan kasnije.

Potom sledi povratak u Srbiju i duel sa Japanom 21. jula u Beogradskoj areni. Put Lila, gde }e se igrati grupna faza ko{arka{kog turnira, tim Srbije kre}e 24. jula.

DRAGUTIN TOPI] POSEBNOM PORUKOM KOMENTARISAO

ANGELININ POHOD NA MEDAQU U PARIZU „KRENULI SMO BICIKLOM NA MESEC“

Dragutin Topi}, proslavqeni srpski atleti~ar prokomentarisao je uspeh svoje naslednice Angeline.

Angelina je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medaqu po{to je presko~ila 197 centimetara.

Ostala je iza Jaroslave Mahu~ik, jo{ uvek neprikosnovene mlade Ukrajinke koja je dobacila do 201 centimetra. To nije umawilo Angelinin uspeh, uz koju su u Rimu bili otac, majka i sestra.

„Vice{ampionka Evrope. Na{a Angelina. Hvala na{em timu u Rimu, Dr Jovanu \urovi}u, fizioterapeutu Slobodanu Markovi}u i svima onima koji su pomogli da ovo pobedni~ko postoqe postane java. Publika na stadionu je zdu{no navijala i davala posebnu inspiraciju svim takmi~arkama, naro~ito Angelini“, napisao je Dragutin Topi}.

Zahvalio se i svima onima koji su do sada bili uz wegovu }erku i naveo {ta je jedan od ciqeva koji predstoje.

„Ve~e koje }emo pamtiti. Hvala i svima vama koji podr`avate i pratite Angelinin trud, `equ i stremqewe da bude najboqa kada je najpotrebnije. Osvojiti olimpijsku medaqu je put biciklom na mesec, ali vrte}i pedale na{ bajs je stigao i do ovog srebrnog oblaka“, naveo je Topi}.

Angelina je jedna od sportistikiwa koja }e predstavqati Srbiju u Parizu u skoku uvis ovog leta.

NAJBOQA MOGU]A VEST ZA ZVEZDU I PARTIZAN: VE^ITI SVE BLI@I EVROLIGI

Crvena zvezda i Partizan sve su bli`i potvrdnom odgovoru iz Evrolige, kada je u pitawu nastup u ovom takmi~ewu za sezonu 2024/2025.

Kako je preneo Aris Barkas, glavni i odgovorni urednik portala Eurohups, kona~na odluka o timovima koji }e na osnovu specijalne pozivnice naredne sezone igrati u Evroligi bi}e doneta naredne nedeqe.

Ipak, poznato je i koja ekipa, sem ako ne do|e do nekih ozbiqnih promena, ne}e biti deo ovog takmi~ewa.

Naime, Barkas je istakao da sve indikacije idu ka tome da }e Valensija narednu sezonu umesto Evrolige igrati u Evrokupu.

To bi ujedno trebalo da zna~i i da }e beogradski ve~iti imati {ansu da se naredne sezone nadme}u za naslov najboqeg tima Evrope.

smo do~ekali da vidimo „trio fantastiko“

Nikola Joki} igra}e za reprezentaciju Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.

To je epilog i{~ekivawa odluke najboqeg ko{arka{a na planeti ~ime je ~ekawu do{ao kraj. Centar Denver Nagetsa }e tako posle Berlina kada je Srbija do`ivela fijasko na Evropskom prvenstvu i ispala u osmini finala, zaigrati na Olimpijskim igrama gde je ve} jedno sa Srbijom osvojio medaqu, davno pre osam godina.

Tada Joki} nije bio ni blizu ovog nivoa i o~ekuje se da trostruki MVP NBA lige povede na{ tim i do medaqe na Igrama u Parizu.

A do~ekali smo i to da kona~no u istom trenutku zaigraju najboqa tri srpska igra~a.

Vasilije Mici} nije bio deo tima u Brazilu, Bogdana Bogdanovi}a nije bilo na posledwem Evropskom prvenstvu, a Nikole Joki}a pro{le godine u Manili.

Sada }e sva trojica biti na raspolagawu Svetislavu Pe{i}u, a ~ini se da srpski tim nije bio mo}niji mnogo godina unazad.

Utisak je kada se baci pogled na listu od 16 imena da je Pe{i} zvao koga je hteo i da su samo wegove `eqe bile presudne i da mu odabir nisu krojile ni povrede ni otkazi.

U odnosu na Svetsko prvenstvo, nema na listi Stefana Jovi}a koji se oprostio od reprezentacije kao ni Bori{e Simani}a koji od gubitka bubrega nije odigrao ni jedan me~, a znalo se ve} neko vreme da su reprezentativnu karijeru zavr{ili i Nemawa Nedovi} i Nikola Kalini} koji su uvek figurirali u pri~i oko reprezentacije.

Do~ekali smo da vidimo i Alekseja Poku{evskog pa }e uz Nikolu Jovi}a Srbija imati dva najve}a potencijala u NBA ligi, a na {irem spisku je i novi centar Crvene zvezde Uro{ Plav{i} posle sjajne sezone u Megi.

^iwenica da je Pe{i} odmah spisak skratio na 16 imena jasno govori da ima viziju kako }e mu ekipa izgledati i da }e neki igra~i tu samo biti zbog priprema i treninga {to zna~ajno smawuje dramu oko izbora 12

putnika za Pariz. Gotovo je izvesno da tamo ne}e i}i Ogwen Jaramaz, kao ni pomenuti Plav{i}, dok bi po prvi put posle dosta vremena turnir mogao da presko~i i Du{an Risti} jer Srbija u reketu dugo nije bila ovako jaka. Posledwa dilema bi mogla da se vodi oko Alekseja Poku{evskog i Dejana Davidovca i ostaje da se vidi da li }e Svetislav Pe{i} gledati i na budu}nost tako {to }e povesti asa [arlota ili }e ko{arka{ Zvezde koji je tu bio godinama dobiti priliku da zbog iskustva ode i na Olimpijske igre. Prvi plejmejker ove ekipe bi}e Vasilije Mici} koji }e i jedini biti ~istokrvni organizator igre, ali to te{ko da }e biti problem u ovom sastavu. Versatilni bekovi koji su u ve}oj ili mawoj meri bili kreatori u svojim timovima uz Nikolu Joki}a koji je iako centar verovatno najboqi plejmejker planete, done}e mno{tvo opcija Pe{i}u pred izazov koji sledi.

Aleksa Avramovi} je klasi~an kombo bek igra~ koji sa pozicije jedan mo`e da donese i kreaciju i napada~ku mo}, ali je reputaciju nacionalnom timu izgradio kao pitbul u odbrani, a uloge sekundarnih kreatora igrali su i Bogdan Bogdanovi} i Marko Guduri}. Srbija }e na bekovskim pozicijama imati raznovrsnost kakvu dugo nije imala, a Pe{i} }e mo}i da bira izme|u vi{ih i ni`ih postava po{to Vawa Marinkovi}, Ogwen Dobri} i Bogdan Bogdanovi} u ni`im postavama mogu da igraju krila.

Na krilu smo ovoga puta dobi-

li povratak kapitena iz Nema~ke Vladimira Lu~i}a koji ovoga puta ne }e morati da se mu~i na poziciji krilnog centra i mo}i }e da igra svoju prirodnu poziciju. Klasi~na trojka koja u niskim postavama kao deo specijala mo`e na krilnog centra done}e novu dimenziju igri, a ~isto krilo mo`e da igra i Nikola Jovi} koji i na NBA nivou igra sve boqe i donosi ovoj reprezentaciji atleticizam kojim parira i „Drim timu“. Ono {to je sjajna vest jeste da Pe{i} ne}e morati da krpi na krilnom centru jer }e pored Nikole Jovi}a imati opciju i Alekseja Poku{evskog koga godinama ~ekamo u reprezentaciji, a pored varijante sa niskim postavama i Lu~i}em na toj poziciji tu su i ultra visoke postave kada bi na ~etvorku mogao Filip Petru{ev. On je u Olimpijakosu veliki broj minuta upravo igrao na toj poziciji i ~esto i u tandemu sa Nikolom Milutinovim i velika je stvar da imamo uigran tandem koji se pritom odli~no razume. Kada na petici imate Nikolu Joki}a, onda je svaka druga pri~a suvi{na. Najboqi igra~ planete je ogromna prednost u odnosu na sve rivale jer ono {to on radi niko nikada nije radio u istoriji ko{arke.

Vasilije Mici} – Bogdan Bogdanovi} – Vladimir Lu~i} – Nikola Jovi} – Nikola Joki} deluje impresivno samo dok se izgovaraju imena, a vide}emo da li }e to preneti i na teren.

Svi uslovi za vrhunsku ko{arku sada su stvoreni i u ovom sastavu }e „orlovi“ imati pravo da izazovu i Amerikance, ma koliko bili jaki.

Od naredne sezone novi ~lan regionalne ABA lige }e postati ekipa Dubaija, a trener kluba iz Ujediwenih Arapskih Emirata trebao bi da postane nekada{wi selektor Srbije, Aleksandar \or|evi}. \or|evi} }e uskoro biti promovisan u trenera Dubaija i dobiti zadatak da od nule izgradi ekipu koja u budu}nosti pretenduje i na mesto u Evroligi.

Novoformirani klub sa Bliskog istoka trenutno nema ni jednog ~lana i ove sezone wegovo rukovodstvo o~ekuje dosta posla.

Prvi je bio da prona|u adekvatno re{ewe na mestu trenera, a to }e biti nekada{wi selektor Srbije.

\or|evi} trenutno obavqa funkciju slektora Kine, a prema pomenutom izvoru uskoro }e potpisati ugovor sa Dubaijem. za ~iju je klupu kandidat bio i Svetislav Pe{i}.

Aleksandar \or|evi} je kao selektor Srbije osovjio tri srbrne medaqe, na Evropskom i Setskom prvenstvu i Olimpijskim igrama, a kao selektor je vodio i Kinu na Mundobasketu. [to se klupske karijere ti~e bio je trener Armanija, Benetona, Panatinaikosa, Bajerna, Virtusa i Fenerbah~ea.

ENGLEZI NAJAVQUJU TAJNO ORU@JE

TRENERA SAUTGEJTA PROTIV SRBIJE

Reprezentacija Engleske je prema brojnim procenama jedan od dva glava favorita za titulu, ali situacija u timu nije idealna nakon poraza u prijateqskom me~u od Islanda pre nekoliko dana.

Zato se uveliko pi{e i pri~a o promenama unutar tima za prvi me~ na turniru protiv selekcije Srbije.

Selektor fudbalske reprezentacije Engleske, Geret Sautgejt, razmatra mogu}nost da Trenta Aleksandera-Arnolda postavi u sredinu terena. Prema pisawu britanskih medija, desni bek Liverpula mogao bi da zauzme mesto u veznom redu, dok bi ulogu desnog beka preuzeo igra~ Wukastla, Kjeran Tripije.

Ova odluka dolazi nakon poraza Engleske od Islanda rezultatom 1:0 u posledwem pripremnom me~u, gde je Aleksander-Arnold po~eo na sredini terena pre nego {to je kasnije pre{ao na poziciju desnog beka.

Sautgejt je izjavio da jo{ nije odlu~io ko }e biti partner Deklanu Rajsu u veznom redu i da }e to zavisiti od protivnika. Ukoliko Aleksander-Arnold po~ne u sredini, wegovi konkurenti za mesto bi}e Kobi Maino, Konor Galager i Adam Vorton.

Spekulacije o wegovoj ulozi u veznom redu poja~ane su nakon {to mu je Sautgejt dodelio dres sa brojem osam, {to je broj koji tradicionalno nose igra~i sredine terena, au posledwoj sezoni je ~esto imao i takvu ulogu kod Jirgena klopa.

TADI] OTKRIO CIQ I ^EMU DA SE NADAMO

OD SRBIJE NA PRVENSTVU EVROPE: „DOBRO JE [TO SAD NEMA EUFORIJE“

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije izneo je o~ekivawa pred najva`nije utakmice koje o~ekuju na{u reprezentaciju.

Du{an Tadi} je istakao da je zadovoqan igrom na{e selekcije u prijateqskim utakmicama.

„Raspolo`ewe je super, kao i obi~no. Ova grupa, generacija, svi se zajedno dr`imo, sve je u najboqem redu. Mislim da su bile dosta dobre provere, Austrija me je jako prijatno iznenadila, [vedska je dobra ekipa. Rezultat nije bio toliko bitan, zadovoqan sam proverama“ rekao je Tadi} na konferenciji za medije u Staroj Pazovi.

Prvi me~ je na programu u nedequ 16. juna od 21 ~as kada }e srpska selekcija igrati protiv Engleske.

„Trebalo bi da idemo me~ po me~. Engleska nam je najbitniji fokus. U~ini}emo sve da ostvarimo dobar rezultat, oni su glavni favoriti, ali u~ini}emo sve da ostvarimo dobar rezultat, u~ini}emo sve da ostvarimo ciq, da pro|emo u narednu rundu Evropskog prvenstva“, dodao je Tadi}.

Za kraj je srpski kapiten istakao da je pozitivno to {to nema euforije i da }e sve u~initi da naprave dobar rezultat.

„Mislim da je sad dosta druga~ije. Pro{li put je bila ve}a euforija, sa kim god sam pri~ao, bilo je polufinale minimum. Sada je dobro da nema tolike euforije. U~ini}emo sve da pro|emo grupu, to mo`emo da obe}amo, sve }emo da uradimo za dobar rezultat“, istakao je kapiten reprezentacije Srbije.

SRBIJI PREDVI\AJU PROLAZAK GRUPE I

SPEKTAKL SA RIVALOM KOJI NAS PAMTI PO ZLU

Evropsko prvenstvo u Nema~koj po~iwe u petak, a pojavila se i simulacija odnosno prognoza istog, a evo kako tu stoji Srbija. Srbiji se predvi|a tre}e mesto u grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom i prolaz u osminu finala kao jedna od ~etiri najboqe ekipe na turniru iz poretka tre}eplasiranih.

Onda bi trebalo da se „orlovi“ u osmini finala sastanu sa Portugalom, koji na{u reprezentaciju ne pamti po dobrom.

Na{a reprezentacija je tukla Portugal u gostima sa 2:1 u utakmici kojom je obezbedila u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Kataru. Tada je Aleksandar Mitrovi} postigao gol u posledwim trenucima utakmice i odveo na{u reprezentaciju na Mundijal.

Ostaje da se vidi da li }e se ove prognoze obistiniti.

Piksi otkrio da zna sastav za Engleze, pa poslao poruku ~itavoj Srbiji

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} Piksi obratio se novinarima uo~i puta za Nema~ku na Evropsko prvenstvo gde Srbiju u nedequ o~ekuje duel protiv selekcije Engleske.

Piksi je pred put poru~io da ve} sada zna startnu postavu za prvu utakmicu na turniru i da je zadovoqan dosada{wim pripremama.

„Sve te~e po planu, ovaj deo priprema je protekao u najboqem redu. Uradili smo ono sto smo mislili, odigrali utakmice bez povreda i niko se ne `ali. To me zadovoqava „, po~eo je Piksi.

Selektor je dao i zanimqiv odgovor na pitawe o atmosferi u redovima Engleza posle lo{ih igara u prijateqskim me~evima i poraza od Islanda, da li je u pitawu maska.

„Mislite da se neko bavi varawem? To samo pokazuje da mo`e da se odigra protiv svake ekipe, stvari se tako nameste. Qudi komentari{u ovako ili onako. Ne obazirem se previ{e na protivnika u smislu igre. Napravili smo analizu, pogledali Sloveniju, Dansku i Englesku, da imamo kristalnu sliku…“

Priznaje, nije prijatno da se izgubi, istakav{i svoj primer.

„Nikome nije prijatno da izgubi, nijedan trener ne voli. Kao {to ni meni nije bilo drago posle Be~a, ali to nas ne remeti jer najbitnije tek dolazi. Nema nikakvog varawa, niti ne~eg sto bi bilo sli~no tome“.

Objasnio je i da ve} zna s akojim timom }e na Engleze.

„Najboqe da ne znam. To sada nije za pri~u, ima vremena za takti~ke varijante“.

Stavio je ta~ku na pri~e o formacijama.

„Za vas je to famozna tema, za mene nije. Fudbal je odli~na tema za razgovore, postoje razli~ita mi{qewa, fudbal je globalna igra i svi je komentari{u. Kao selektor poku{avam da izvu~em maksimum, timski i individu-

alno. Na meni je odgovornost, da izvu~em iz ekipe talenat koji poseduje, a ne da diskutujemo o sistemu. Ako znate dobitni slobodno mi recite, pa da vidimo… Sistem je samo po~etna faza igre, ni{ta drugo, samo igra~i da shvate principe igre“.

Srbija je najvi{a reprezentacija na EURO, {to bi mogla da bude dobra prednost.

„I te kako je va`an segment. Prekid igre je va`an faktor, mnogo puta se pokazalo. Drago mi je {to mo`emo u „boks“ eri da se branimo, ali napadnemo i budemo opasni. Radimo na tome“.

Otkrio je i recept za rezultat.

„Timska igra i duh mora da nas nosi. Nema niti vremena, niti mesta individualnom prozivawu.

Od prvog dana se baziram na to,

igra~i znaju i nema egzibicionizma. Srbiju predstavqaju na pravi na~in, posve}enost nas dovodi da se radujemo uspehu, a me~ u Stokholmu je pokazao ba{ to. Trudio sam se maksimalno da se na|e 26 igra~a. Zahvaquju}i tom bonusu su jo{ dodatna trojica“.

Za kraj, imao je poruku za celu zemqu.

„Neka nas bodre, da veruju u nas, ne}emo ih ne}emo razo~arati, iako nema euforije kao pre dve godine. To je dobro za nas, da ne razmi{qamo o ose}awima. Ipak, znam da su o~ekivawa velika, to je strast, patriotizam i to ne mo`e da se iskoreni iz qudi. Uradi}emo sve da napravimo rezultat i obradujemo naciju. Znam da temperatura raste i da }e svi gledati“, zakqu~io je selektor.

Fudbalere Srbije u Nema~koj ~uva srpska policija

Prvi me~ na{ nacionalni tim igra protiv Engleske, a u inostranstvu }e uz wih biti i pripadnici srpske policije.

MUP je naveo da }e srpski policajci u Nema~ku oti}i na poziv tamo{we policije i da }e u~estvovati u radu Me|unarodnog centra za policijsku saradwu (IPCC).

Taj centar je uspostavqen zbog Evra koji se igra od 14. juna do 14. jula, tako da }e srpski policajci ~uvati tim „orlova“ zajedno sa kolegama iz Nema~ke.

Bi}e raspore|eni u gradovima gde reprezentacija Srbije bude igrala svoje me~eve u grupi C, protiv Engleske, Slovenije i Danske. Srpska policija }e biti u Nema~koj i zbog lak{e komunikacije izme|u lokalne policije i srpskih navija~a kao i da bi se lak{om razmenom informacija smawili bezbednosni rizici.

MUP o~ekuje da }e u Nema~koj i zbog srpske dijaspore i zbog dostupnosti, biti dosta navija~a „orlova“ tokom Evropskog prvenstva.

Srbi mnogo o~ekuju od Mitrovi}a

THURSDAY l ^ETVRTAK 13. 6. 2024.

EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU, NEMA^KA - OD 14. JUNA DO 14. JULA 2024. GODINE

Piksi, da se mi fokusiramo

na Slovence i Dance, a s Englezima {ta nam Bog dâ

Da ne bude da sad pred turnir ne{to mra~imo, ~iwenica je da imamo i za{to da se radujemo i za{to da se brinemo pred Evropsko prvenstvo.

^iwenica je i da nema iste euforije kao {to je bilo pred odlazak na Mundijal u Katar i to je ono {to je dobro. Nema euforije, nema ni pritiska nekog vanzemaqskog rezultata.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi je nekoliko puta prethodnih dana ponovio da nema „bolnicu“ u timu kao pre godinu i po dana i da je to dobro.

Me|utim, ho}e li onda mo}i da na|e opravdawe ako i u Nema~koj stvari ne budu funkcionisale kako treba?

A po onome {to smo videli proteklih dana i meseci, kao {to rekosmo, ima i dobrih i lo{ih stvari u igri Srbije, {to je, uostalom, rekao i Piksi posle [vedske.

„Vama verovatno, koji gledate sa strane to izgleda super, meni nije to lo{e, ali ima tu jo{ stvari koje mogu da se poprave. Ja sam neko ko u stvari gleda gre{ke i gleda ono {to bi trebalo popraviti, a javnost gleda ono {to je dobro. Nema veze, dobra utakmica, takmi~arski, bez obzira na to {to je prijateqska. Izgledala je takmi~arski, igra~i su dali veliki udeo {to se fizi~kog anga`mana ti~e. Mislim da su i izmene doprinele da ovako pobedimo i sre}ni se vratimo ku}i“, konstatovao je selektor posle pobede u Stokholmu.

U subotu je Srbija zavr{ila pripreme pobedom nad [vedskom 3:0 na opro{taju Zlatana Ibrahi-

movi}a, u ~iju je ~ast uprili~ena lepa fe{ta. Pre toga su „orlovi“ pora`eni od Austrije 1:2, posle ~ega je Stojkovi} rekao da je „zakqu~ak da smo bili boqi od Austrijanaca – ho}e{ da veruje{, ili ne“.

Stvar je u tome {to nije va`no u {ta mi verujemo, nego {ta semafor poka`e i to se videlo i u protiv [vedske koja je pretila, imala periode dominacije, stvarala {anse, ali ih proma{ivala, dok je Srbija svoje koristila. Ne{to kao kad nas je Belgija razbila 3:0 u Beogradu sada ve} davnih dana.

„Ne treba se dizati u nebo, treba da ostanemo mirni i da nastavimo da radimo kao {to smo i do sada i da se borimo kao i u ovoj utakmici“, poru~io je posle [vedske i Predrag Rajkovi}, golman koji je spre~io da neke od lopti [ve|ana zavr{e u mre`i Srbije, dok je Aleksandar Mitrovi}, uz Sergeja Milinkovi}-Savi} a (18. minut) i Du{ana Tadi}a (70. minut), jedan od tri strelca, dao svoj sud onoga {to je bilo dobro.

„Mislim da smo danas odbrambeno odigrali jako, jako dobro, bili smo kompaktni u bloku. Iz kontri i polukontri smo bili opasni, Duci i ja dugo igramo zajedno, znamo se i prija kad igrate s takvim igra~ima“, kazao je Mitar koji je maestralno u 60. minutu tresao mre`u rivala. Obe}ao je jedino da }e se on i saigra~i fokusirati na teren u Nema~koj i da }e dati sve od sebe da nastave niz dobrih rezultata iz nekih prethodnih godina, podse}aju}i da je pred Katar bilo vi{e euforije.

SKANDALOZAN TEKST BRITANACA O SRBIMA: „Osim

za razbijawe glava specijalizovani su za ratove bandi i nasiqe“

Britanski "Dejli mejl" objavio je da srpski navija~i imaju jednu od najstra{nijih reputacija u Evropi podse}aju}i na incident sa navija~ima na utakmici izme|u Crvene zvezde i Man~ester sitija u Beogradu, pred duel koji }e odigrati Srbija i Engleska na Evropskom prvenstvu u Nema~koj.

Kako „Dejli mejl“ navodi, Zvezdini navija~i su napali navija~e engleskog kluba drvenim ko~evima.

Podsetio se engleski novinar i svog pro{logodi{weg prisustvana utakmici Zvezde i Radni~kog, kada je upozoren da ne}e biti dobrodo{ao na severnoj tribini, pa je kupio karte na susednoj zapadnoj tribini, kao i na izjavu mladog zvezdinog navija~a, koji mu je, upitan kakvu poruku ima za navija~e Engleske koji misle da mogu da se bore protiv Delija, odgovorio „Neka ti je Bog u pomo}i. Niko ne mo`e da parira Delijama na Balkanu“.

Podsetio je i na sukobe na stadionu sa navija~ima Brazila na Svetskom prvenstvu 2018. i kvalifikacioni me~ za Evropsko prvenstvo 2012. protiv Italije u \enovi, koji je prekinut posle samo sedam minuta, po{to su srpski navija~i poku{ali da upadnu na teren. Naveo je i da su navija~i Zvezde povezani sa organizovanim kriminalom.

„Zabriwavaju}e veze izme|u srpskog fudbalskog huliganizma i politike, nacionalizma i nasilni{tva su navedene u izve{taju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa sedi{tem u @enevi iz 2022. u kome se navodi da lokalni politi~ari ponekad koriste huligane da unaprede svoje interese, a u nekim slu~ajevima postoje veze izme|u huligana i kriminalnih grupa“, tvrdi „Dejli mejl“.

Kako se navodi, oko 10.000 ima navija~a Zvezde od kojih su 3.000 ultrasi.

Iste ve~eri, u subotu je Danska glatko pobedila Norve{ku sa 3:1, a Slovenija je odigrala nere{eno sa Bugarskom 1:1. Ne{to ranije je Engleska pora`ena od Islanda sa 0:1, a Engleska, Danska i Slovenija su u grupi C sa Srbijom na Evru. [ta nam ti wihovi rezultati govore? S jedne strane, jasno je da Englezi nisu igrali u punom sastavu i da je Geret Sautgejt davao {ansu i nekim momcima koje je hteo da proveri pred Evropsko prvenstvo.

Kod wih je sastav prosto prejak bar na papiru, {to ne zna~i nepobediv, ali treba biti realan u trenutnoj situaciji.

I}i na pobedu – naravno, ali po{to je to prvi me~ na {ampionatu, sa~uvati ne{to u rezervi za slu~aj da se taj plan izjalovi. A verujte, da}e Bukajo Saka, Fil Foden, Hari Kejn, Kol Palmer, Deklan Rajs, Trent Aleksander-Arnold, Toni, Votkins i da ne nabrajamo daqe, sve od sebe da kazne svaki propust u odbrani Srbije kao najslabijeg dela na{e igre.

Nije ona to od ju~e, ve} neko vreme kuburimo sa tim delom terena, jer ve} godinama imamo dobre napada~e, ali su nam veza i defanziva tawi. Jedna realna opcija je da se Englezi napadnu jako i da se sa~eka da puknu u odbrani. Pitawe je samo koliko }emo mi mo}i da ih dr`imo pritisnute uza zid i {ta }e se desiti ako se pritiska oslobode. A imaju kvalitet da to urade. S druge strane, Danci deluju veoma kompaktno i pukotina u wihovoj odbrani mo`e da se

tra`i kada im padne koncentracija kao {to se desilo u drugom poluvremenu sa Norve`anima. Da su Martin Edegor i Erling Holan imali malo vi{e sre}e, bilo bi za sedam minuta 2:2, umesto 2:1, pre nego {to je Danska zavr{ila posao golom Poulsena u 90. minutu. Dakle, Danci su daleko od nepobedivih, ali se kod nas pokazalo da imamo problema sa kompaktnim ekipama kojima tonus i intenzitet ~ine pozama{an deo kvaliteta.

Kod wih kvaliteta svakako ima. Jedno vreme su se u Man~esteru odu{evqavali mladim Rasmusom Hojlundom, tu je i Andreas Skov Olsen, Andreas Kristensen iz Barselone, Pjer-Emil Hojbjerg iz Totenhema, Janik Vestergor kao iskusni stub odbrane…

A po{to im dobar deo igra~a brani boje klubova negde u Engleskoj, onda je jasno odakle im snaga i intenzitet da igraju na zavidnom nivou, {to svejedno ne mo`e da se poredi s Englezima, ako }emo po{teno.

Slovenci svakako imaju kvalitetne igra~e, samo {to izuzev Bewamina [e{ka iz Lajpciga nemaju nekog ko se poprili~no isti~e.

Jaka Bijol je jedan od retkih iz liga petice i saigra~ je na{eg Lazara Samarxi}a u Udinezeu, a ba{ on je naivno ispao posle dve, tri biciklice Kirila Despodova u subotu i napravio je penal.

Kipar je tada pobe|en sa 1:0, a slo`i}emo se da to nije ekipa iz najvi{eg e{alona evropskog fudbala. Zato nekako podeqenih ose}awa idemo ka Evropskom prvenstvu gde bi glavni fokus i ono {to fudbaleri ka`u 120 posto mogu}nosti, trebalo da bude usmereno na Dansku i Sloveniju, dok protiv Engleza vaqa odigrati {eretski i opu{teno, pa mo`da ba{ to bude dobitna kombinacija.

Srbija sa Engleskom igra 16. juna od 21 sat u Gelzenkirhenu, ~etiri dana kasnije sa Slovenijom u Minhenu od 15 sati, da bi grupnu fazu Evra zatvorila 25. juna od 21 sat sa Dancima tako|e u Minhenu. Neka tu i ne zavr{i Evro, kao {to nije ni Piksi u dresu reprezentacije pre 24 godine kad smo pro{li put igrali na ovom turniru.

Andra` [porar i Adam Gnezda ^erin, dvojac iz Panatinaikosa tako|e zna da bude opasan, a ba{ je [porar i dao gol Bugarskoj za 1:1. Evro je iza ugla, za na{u reprezentaciju po~iwe u nedequ od 21 sat u Gelzenkirhenu ba{ protiv Engleza. U istom onom gradu koji zbog Argentine na pamtimo ba{ po dobrim stvarima. Deo razloga za{to taj me~ ~ekamo pomalo i sa zebwom dale su nam i utakmice iz marta, kada je Srbija glatko razbijena od Rusije sa 4:0 nakon {to je iskqu~en samo jedan igra~ s terena jer je Milan Gaji} tada skrivio penal i zaradio crveni karton. Dakle, ako jedan {raf ispadne, mi smo ve} u ozbiqnom problemu, a redovi bi trebalo da se zbiju jo{ ja~e i da svako bude svestan da mora da zapne jo{ vi{e.