Srpski glas 13. oktobar

Partijski neprijateq

„PODIVQALO SVE ZA 100 POSTO“: Gra|ani sve te`e pokrivaju tro{kove `ivota

Srbija je, prema izve{taju Evropske banke za obnovu i ra zvoj, u julu ostvarila realni go di{wi rast zarada od svega 0,2 odsto. Minimalna plata od jana ura 2023. bi}e uve}ana na 40.020 dinara. A, sa tim novcem pred sednica Vlade Ana Brnabi}, kako je nedavno izjavila, mogla bi da pre`ivi tek nekoliko dana. Pro fesor Ekonomskog fakulteta De jan Molnar isti~e da vi{e od 1,1 milion zaposlenih u Srbiji radi za platu koja je izme|u 300 i 450 evra, {to je - zabriwavaju}e.

„Rast zarada realnih kada se koriguje za inflaciju je prak ti~no minimalna 0,2 odsto, za prvi period, za 2022. godinu u odnosu na isti period pro{le godine realni rast zarada je oko tri posto“, ka`e profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Molnar.

Gra|ani nisu sigurni koliki je ta~no minimalac, ali jesu sigur ni da se sa wim ne mo`e izgurati ceo mesec.

„Znam, na`alost 45.000“

N1: Je l’ mo`e da se `ivi sa tim parama?

„Ne“.

N1: Koliko je dovoqno? „150.000“

„Koliko ~ujem 38, 40, 45-46, jer mi sin tra`i posao, pa zbog toga znam“

N1: Je l’ mo`e da se pre`ivi sa tim parama?

„Naravno da ne, ali se radi i na crno, radi se i dva posla“

Prema posledwim podacima Republi~kog zavoda za statisti ku, prose~na plata je 73.000 dina ra, me|utim, medijalna, koju dobi ja 50 posto zaposlenih, je 50.000, tek ne{to vi{a od minimalne.

Bila minimalna ili medijalna, gra|ani ka`u da je za pristojan `ivot potrebno vi{e novca.

„70.000“

N1: Je l’ mo`e da se pre`ivi sa 70?

„Pa mo`da i mo`e, ko mawe jede mo`e“

„Kako na{ predsednik ka`e, koliko je rekao 500 evra je l’ tako, tako, tako ne{to ajde“.

N1: Je l’ mo`e da se pre`ivi sa 500 evra?

„Samo sa duplom platom, hiqadarka i to je to“

„Mislim da je 500 i ne{to evra, ustvari 700, vi{e i ne znam, svaki dan se mewa“

N1: Je l’ mo`e da se pre`ivi?

„Ne, naravno“

N1: Koliko je dovoqno?

„Pa za jednu ~etvoro~lanu porodicu otprilike bi trebalo 1500 evra neki prosek da bi se normalno `ivelo“

„To je podivqalo sve za 100 posto, oni mi pri~aju inflacija od 13 posto, ma ne}e biti, stati stika vam je la` velika“

„Dodatni problem jeste za pravo struktura te prose~ne potro{a~ke korpe i inflacija koja tretira te proizvode, dru gim re~ima prose~ne i ukupne ve li~ine su jedan pokazateq, a ono zapravo koliko to nas svakog po jedina~no ne{to doti~e je ne{to drugo“, kazao je Molnar.

Prose~no doma}instvo u Srbi ji vi{e od tri ~etvrtine tro{i na hranu, bezalkoholna pi}a, sta novawe, struju, gas i transport, smatra Molnar. A, kako obja{wa va, upravo to je i najvi{e posku pelo, {to zna~i da se prose~ne zarade ne pove}avaju u skladu sa rastom cena.

Cvijetin Milivojevi}: Nema o~uvawa Kosova u Srbiji bez ruske podr{ke u Savetu bezbednosti. Sankcijama se direktno stavqamo na stranu NATO

"Najneizdr`ivija {teta je ostanak bez 17 procenata teri torije. Ja nisam iz pri~e: 'Koso vo je srce Srbije', ali je to te ritorija koja ima ne{to. Prema podacima Svetske banke ima do stupnih nalazi{ta ruda u vred nosti od nekoliko stotina mi lijardi evra. Ima 51 odsto deo zemqi{ta koje pripada dr`avi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, gra|anima Srbije, Srbi ma i Albancima, dru{tvenim i dr`avnim preduze}ima... Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine mi lijardi evra", izjavio je u No vom danu politi~ki analiti~ar Cvijetin Milivojevi}.

Govore}i o odugovla~ewu pri likom formirawa Vlade Srbije, on je podsetio na jedno od obe}awa predsednika Srbije Alek sandra Vu~i}a da }e se povu}i sa mesta predsednika stranke nakon izbora nove Vlade Srbije.

„Ako se Vlada formira do 1. novembra, drugi deo wegovog obe}awa bi tebao da bude iz vr{en. Rekao je: ‘Kada formira mo Vladu, ide Izborna skup{ti na SNS-a, i ja kona~no odlazim odlazim sa mesta predsednika’. I ja verujem u to“, rekao je uz osmeh Milivojevi}.

Dodaje da je primetno da ni javnost ni opozicija ne po`uruje Vu~i}a da formira Vladu Srbi je. Ne iskqu~uju da }e se tokom prole}a slede}e godine raspi sati vanredni parlamentarni izbori.

Govore}i o ratu u Ukraji ni, ka`e da on deluje i na unu tra{we politi~ke prilike u na{oj zemqi, kao i na spoqnu

politiku na{e dr`ave.

„Mnogo {ta se ogoquje. Rusija je izvr{ila agresiju na nezavi snu Ukrajinu, kao {to je 27 NATO zemaqa izvr{ilo agresiju na Sr biju. Prvo je anektirala Krim, pa ove ~etiri oblasti, a SAD i gru pa zemaqa NATO-a su otele Ko sovo. Nisu se Albanci otcepili. Tamo je de fakto u{ao okupator, NATO okupator, odvojio Kosovo od Srbije i rekao: ‘To vi{e nije Srbija'“, rekao je on.

Podsetio je i da se, isto kao

je sui generis’, sve {to va`i u me|unarodnom pravu, tu ne va`i, jer mi ka`emo – ‘sui generis’. Jel to pravo? Pa, nije pravo“, kazao je Milivojevi}.

Milivojevi} smatra da uvo|ewe sankcija Rusiji, „ne bi bilo prosto uvo|ewe sankcija“.

„Uvo|ewem sankcija stajete na drugu stranu rata. Ako je Srbi ja vojno neutralna, ona ne sme da strane ni na stranu Rusa, ni na stranu NATO-a. Uvo|ewe sankci ja je direktno ula`ewe u rat, jer

i prilikom bombardovawa 1999. godine, ga|aju dalekovodi, da veliki regioni ostaju bez struje i da se obe strane me|usobno op tu`uju za terorizam.

„Stvari se pomeraju na fron tu, i potpuno se licimerje razo bli~uje. I u toj igri, sa stano vi{ta Srbije, Srbija dobija neke nove mogu}nosti. Ovog puta mo`e da ukazuje na svom primeru. To vi{e nije ‘sui generis’, ono {to su Amerikanci rekli: ‘Kosovo

je NATO tako|e u ratu u Ukrajini. Dakle, mi se svrstavamo direk tno na jednu stranu… Osamdeset i ne{to posto gra|ana Srbije je protiv uvo|ewa sankcija Rusiji, jer znaju da uvo|ewem sankcija ostajemo bez Kosova. Vi{e od 80 odsto gra|ana je protiv ulaska u Evropsku uniju, ako je uslov za to odustajawe od Kosova. A ako nije, dve tre}ine su za ulazak u Evropsku uniju“, podvukao je Mi livojevi}.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana

Sawa

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

KOJE ZANIMAWE DONOSI USPEH?

„Ne postoji unapred pretpostavqeno zanimawe. To mi mislimo da je danas dobro biti informati~ar, a ne pravnik. U svakom poslu, ako ~ovek ima talenta za wega, ako je kompetentan on posti`e uspeh.

Qudi su razli~iti"

(Ekonomista i redovni univerzitetski profesor u penziji

„Nemojte `aliti za onim {to nemate, ve} u`ivajte u onom {to imate. A imate qubav, sigurno. Negujte je i ~uvajte porodicu, prijateqe, kolege… Imajte lepe misli i sve }e biti dobro"

(Novinarka Gorica Ne{ovi} preminula je u 59. godini. Brojne kolege i prijateqi, li~nosti iz javnog `ivota opra{taju se od we isti~u}i da ju je voleo svako ko je upoznao)

SVI\A NAM SE DA NAM NE BUDE PRIJATNO I JEFTINO

„Srbiji je osmim paketom sankcija EU ukinuto izuze}e da mo`e da uvozi rusku naftu. Barel ruske nafte je u proseku 20% jeftiniji od barela nafte tipa Brent. Toliko o tome da nema posledica neuskla|ivawa na{e spoqne politike sa politikom EU"

(Dragan \ilas, predsednik Stranke slobode i pravde)

KAKO DA SVOJ @IVOT U^INITE ZNA^AJNIM?

„Koliko god mislite da nije do vas, da ne mo`ete da promenite sebe i svoj `ivot, da ste mali i niste zna~ajni, znajte da gre{ite. Ono {to mo`ete da promenite jeste va{ prostor, jer svaka promena ide od vas. Svoj `vot mo`ete da u~inite zna~ajnim tako {to }ete prvo vi verovati u sebe i svoje sposobnosti"

(Legendarni srpski odbojka{ Vladimir Vawa Grbi} )

U @IVAJTE U ONOM [TO IMATE

ma {ta mi re~e?!

Za{to Vu~i} najavquje kataklizmu, gradonosne oblake, te{ka vremena...

Srbija nije u ratu i ne izgleda da }e biti, ali predsednik Aleksandar Vu~i} uporno najavquje kataklizmu. Ve} me secima govori da dolazi najte`e doba za Srbiju od Drugog svetskog rata, te`e i od devedesetih. Malo ko veruje u ove crne najave predsednika, pa se postavqa pitawe {ta stoji iza wih. Pojedini stru~waci navode da je krajwe neobi~no da neko ko je zadu`en da umiri qude i obe}a da }e kroz buru pro}i mirno, upo trebqava takve re~i, i ocewuju da je to wegov poziv da mu se jo{ vi{e vlasti preda u ruke.

“Qudi, to }e biti kataklizma”; “Vo leo bih kada bi moglo nebo da se sru~i na mene, a ne na na{u zemqu”; “Vi ne ra zumete {ta se zbiva, to ne mogu da vam objasnim, to nisam nikad do`iveo”; “Nad Srbijom se nadvijaju ogromni i gradono sni oblaci“…

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ovako nas priprema na period koji sledi i ocewuje da nas zbog rata u Ukrajini o~e kuje najte`e doba od 1944, te`e ~ak i od devedesetih, kada smo imali i ratove i sankcije i bombardovawa.

Za socijalnog psihologa Dragana Po padi}a krajwe je neobi~no da neko ko je predsednik dr`ave upotrebqava takve re~i kao {to je kataklizma. On ka`e da je predsednik zadu`en da umiri qude i da im obe}a da }e kroz tu buru pro}i re lativno mirno.

“Nama zaista slede te{ka vremena upravo i zbog toga {to }e se ova kriza iskoristiti za u~vr{}ivawe autori tarnog poretka. Autoritarne vo|e ih pri`eqkuju ili ~ak sami izazivaju ako takve krize ne nastupe. Ako on ve} ima svu vlast u rukama onda ovakva kriza zna~i – dajte mi kormilo u ruke, nemoj te niko da se me{a. Tada naizgled nema

vremena, nije mesto da se pri~a o pravi ma, slobodama, o zahtevima koji se tada predstavqaju kao trivijalni i samo ometaju vo|u koji je koncetrisan da na|e izlaz za sve nas”, navodi Popadi}.

On ka`e da su to tipi~ni na~ini na koje autoritarne vo|e poku{avaju da u~vrste vlast i poku{aju progon poli ti~kih neistomi{qenika, te da veruje da }e to biti poku{ano i u Srbiji.

“Dakle, predsednik se nudi da bude spasilac, jedini koji nas mo`e spasiti u takvoj situaciji, a uslov da nas on spase je da mu se ne me{amo u posao, da mu po verujemo da je sposoban, pametan… Li~no mislim da je to poziv da mu se jo{ vi{e vlasti preda u ruke”, smatra Popadi}.

On podse}a da ve} pola godine Srbija nema vlade, te da o tome niko ne govori.

“On jedini pregovara o Kosovu, o kreditu… Niko ne zna {ta }e on ta~no

izdogovarati u Pragu. Sve je ostavqeno wemu da on bude za kormilom. Krajwe je zabriwavaju}e {to on ni~im nije pokazao da je sposoban da se u takvim situacija ma snalazi. Ni karakternim osobinama, niti odlukama koje je donosio”, zakqu~uje Popadi}.

Upitan da li bi ovakvi Vu~i}evi govo ri mogli da poslu`e i ubla`avawu pada rejtinga, {to obi~no sledi usled rasta cena i lo{ijeg `ivota, on odgovara:

“Kada je situacija tako kriti~na da on spasava {to se spasiti mo`e, ispada – da on nije radio to {to je radio, da je ume sto wega bio tu neko mawe sposoban, po `rtvovan, mawe rodoqub…, situacija bi bila mnogo gora. Koliko god da je lo{ije, mi treba wega da veli~amo, zato {to je moglo da bude mnogo mnogo gore, a on nas je toga spasio. Krajwa nezahvalnost je za merati mu u takvoj situaciji bilo {ta”.

Istra`ivawe CIA: Koje zemqe izdvajaju najvi{e za vojsku u svetu i gde je tu Srbija?

Po sredstvima koje izdvaja za voj sku Srbija se nalazi na 65. mestu me|u 167 zemaqa na listi koja se mo`e na}i na sajtu CIA.

Srbija i Ma|arska se dogovorile o izgradwi naftovoda za spajawe sa „Dru`bom“

Srbija i Ma|arska dogovorile su se o iz gradwi naftovoda koji bi omogu}io da se Sr bija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala prikqu~ewem na naftovod 'Dru`ba' (Prija teqstvo)", saop{tile su ma|arske vlasti.

Izgradwa naftovoda dogovorena je po{to je Evropska unija (EU) uvela osmi paket sankcija Rusiji, kojim se ograni~ava uvoz ruske sirove nafte.

Portparol ma|arske vlade Zoltan Kova~ napisao je na Tviteru da su predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i premijer Ma|arske Viktor Orban dogovorili izgradwu naftovoda, {to }e omogu}iti da se Srbija snabdeva jeftinijom naftom sa Urala.

„Trenutno se snabdevawe naftom uglavnom odvija preko naftovoda kroz Hrvatsku, ali je malo verovatno da }e to biti mogu}e u budu}nosti zbog sankcija koje su usvojene“, napisao je Kova~.

Ju`ni krak naftovoda „Dru`ba“, ide preko Ukrajine do Ma|arske, kroz Slova~ku i ^e{ku i glavni je izvor sirove nafte za tri zemqe.

Ameri~ka Centralna obave{tajna agencija poredila je dr`ave po pro centu BDP-a koji daju za vojsku. Srbija izdvaja 1.9 odsto BDP {to je stavqa otprilike u sredinu tabele.

Zanimqivo je da prvo mesto na ovoj tabeli zauzima Eritreja koja izdvaja deset odsto svog BDP-a na vojno nao ru`awe, a da je Amerika na 23. mestu sa izdvajawima od 3,6 odsto BDP-a.

Kada se ovi procenti me|utim pre vedu u novac vidi se da je Eritreja na

vojsku prema posledwim podacima po tro{ila 640 miliona dolara a Ame rika 730 milijardi dolara.

Srbija prema podacima koje navo di CIA na svom sajtu tro{i 1,8 mili jardi dolara na snage bezbednosti.

Ve}i procenat BDP-a na vojsku od Srbije iz okru`ewa izdvajaju Rumu nija (dva odsto BDP-a) i Hrvatska (2,2 odsto BDP-a). Prevedeno u novac to zna~i da je Rumunija potro{ila oko 7,4 milijarde a Hrvatska oko 1,6 mi lijardi na vojsku.

U Evropi najve}i procenat BDP-a na vojsku daju Rusija i Ukrajina po ~etiri odsto.

Vu~i} se ruga Fiskalnom savetu

Pi{e: Milenko Vasovi}

Vi koji mislite da ne{to znate o ekono miji, o doma}inskom poslovawu, o mudrom vo|ewu dr`ave - nemate pojma. To vam je li~no poru~io „glavni bankar“ Srbije. Na rugao se u lice profesorima, ekonomisti ma, novinarima... I zdravom razumu. Najavi ~ovek, bez trunke stida, da }e opet baciti u bunar desetine miliona evra.

„Vo|a“ kao da obavqa posao za nekog ne prijateqa. Zadu`uje dr`avu pa deli pare narodu. Verovatno }e tetkin mali (Vulin), gospo|ica Ana i vlasnik stanova u Bugar skoj (Sini{a Mali) da mu se dive. Oni se nikad ne bi setili tako genijalnog re{ewa.

Sada je Dangin junak naumio da pokloni mladima po pet hiqada dinara. Onako, ni iz ~ega, bez ikakvog razloga. Kao kad pijanac u|e u bircuz i drekne – pi}e za celu kafa nu. No, to je wegovo, mo`e da ~ini sa svojim novcem {ta ho}e, ali ovaj {to ga podrepa{i zovu vizionar i dr`avnik ar~i na{e.

Jo{ gore, to su s kamatom pozajmqeni novci od onog Bin Zajeda koji nas voli kao {to seqak voli kravu muzaru. Taj se od „prijateqstva“ sa ovom na{om nesre}om do bro ovajdio.

Ni{ta nije vredelo {to su neke umne glave argumentovano govorile da je onomad nepotrebno ba~eno dva puta po sto miliona evra na takozvanu pomo} mladima. Bile su to dve isplate po 100 evra za sve one od 16 do 29 godina. Pred izbore (za glas) i posle izbora za ~vr{}u vezu. Sada }e na odr`a vawe te „qubavi“ biti ba~eno novih 44 mi liona evra.

Za „vizionara i dr`avnika“ je nebitno ko {ta misli o wegovim postupcima. Re cimo, Fiskalni savet je ranije tvrdio da je neselektivno davawe svim punoletnim gra|anima po 100 evra najve}a i nepovrat na gre{ka dr`ave. Savet je dr`avni organ, nije neka neprijateqska organizacija. ^la novi Saveta su zadu`eni da brinu o eko nomskoj stabilnosti, javnom dugu, dobrobi ti budu}ih generacija… I finansiraju se novcem gra|ana.

Na{a sveznalica, na{ najmudriji, na{a istorijska pojava zna sve najboqe. Fiskal ni savet je vi{ak, isto kao {to je nepotreb no i Tu`ila{tvo pa i najve}i deo policije.. „Vo|a“ je naumio da tu najve}u i nepovratnu gre{ku ponovi, samo u malo mawem iznosu.

Inati se „vizionar i dr`avnik“, to je wegov zanat koji je savladao do perfekci je. [to bi rekli Zlatiborci „seda na trwe na{om zadwicom“. Ba{ kao {to je to ~inio i devedestih, tokom ratova. Nije ni jednu no} prespavao u rovu, a znao je sve o patri otizmu i „odbrani“ srpstva.

Sada se, po ko zna koji put, dohvatio na{ih nov~anika, tobo` da pomogne. A ne}e da ka`e da }emo tu pomo} svi vra}ati sa ka matom. Kome je on pomagao du{mani mu nisu ni trebali. Pitajte Srbe sa Kosova, narod u Jadru ili one nesre}nike u Majdanpeku.

Zaja{io je na kupqenim i otetim izbo rima, obmawuje nas da dr`ava ima para, a istovremeno kuka i najavquje crne perio de. Deset godina on tro{i na{ novac bez polagawa ra~una, a sad zove MMF da mu dr`i le|a. Dubioza, bankrot i stezawe ka i{a u najavi.

Mo`e mu se, on je tu da odlu~uje, da ka`wava, kupuje i podmi}uje. Vaqda je to cena {to nas „brani“ od Kurtija, {to je „zaustavio usta{e“, {to }e nas „sa~uvati od tre}eg svetskog rata“, kao {to nas je sa~uvao i od korone. Na{e je samo da pri hvatimo ulogu ludaka. I da ~ekamo podelu ko{uqa.

GRA\ANA SMATRA DA JE VA @NO O^UVAWE KIM U SRBIJI

Vi{e od 85 posto gra|ana sma tra da je o~uvawe Kosova i Meto hije u sastavu Srbije va`an na cionalni interes. Gotovo tri od ~etiri ispitanika od 1186, koli ko ih je od 5. do 15. avgusta licem u lice, na slu~ajnom uzorku, ali bez Kosova, ispitivao nau~ni tim FPN, u okviru trogodi{weg pro jekta „Nacionalni interes Repu blike Srbije, od osporavawa do legitimizacije“, smatra da je i normalizacija odnosa Beograda i Pri{tine va`an nacionalni interes.

Sa skoro 50 posto odbaci li su i jedan predlog u kojem se priznawe ne spomiwe – ~lanstvo Kosova u UN bez formalnog pri znawa u zamenu za formirawe Zajednice srpskih op{tina. Samo 19 odsto odgovorilo je potvrdno na ovaj predlog.

O~uvawe sigurnosti Srba na Kosovu i Metohiji je tako|e top prioritet za gra|ane Republike Srbije i to u nivou od 91 posto, skrenuo je pa`wu doc. dr Stevan Nedeqkovi}.

Svega 13 posto ispitanika smatra da Srbija pripada zapadu, 20 odsto istoku, ali je zapravo najve}i procenat onih – preko 50 odsto, koji ka`u da ne pripada ni istoku ni zapadu. Istovremeno, 69 posto gra|ana su{tinski po dr`ava politku vojne neutralno sti Srbije i ne bi je mewalo.

Istovremeno, gra|anima je stalo da imaju dobre odnose sa susedima u regionu – 81 proce nata. Isti procenat smatra i da ne treba uvesti sankcije Ruskoj federaciji, izneo je Stevan Ne deqkovi}, prenosi portal Kos sev

Ove godine pad u podr{ci za ~lanstvo u EU, ali podr{ka sa radwi sa EU

Rezultati su pokazali i da

ve}ina gra|ana Sr bije smatra da je ~lanstvo u EU nacionalni interes. To je 49, odnosno 46 procenata onih koji ka`u da se radi o objektivnom nacionalnom interesu, odnosno da je to i wihov interes. Ipak, radi se o relativnoj nenadpolo vi~noj ve}ini, skrenuli su pa`wu istra`iva~i.

Kada je u pitawu tzv. refe rendumsko pitawe o tome kako bi eventualno gra|ani glasali o ~lanstvu za EU, gra|ani su sada podeqeni, istaknuto je na pred stavqawu rezultata – oko 39% bi glasalo i da i ne.

„Prakti~no je nere{en re zultat“, navela je doc. dr Ivana Radi} Milosavqevi}.

Ona je skrenula pa`wu na ra nija istra`ivawa javnog mwewa, sumiraju}i rezultate da se od 2015, procenat gra|ana u korist ~lanstva u EU kretao oko 50 od sto naglasiv{i da se ove godine taj trend ipak promenio.

„Po prvi put se pokazalo da bi vi{e gra|ana glasalo protiv ~lanstva u EU nego {to bi bilo za“, navela je.

Tako|e, tri su nacionalna in teresa za koje gra|ani smatraju da bi bila ugro`ena ~lanstvom – identitetsko pitawe i pitawa suvereniteta.

Tu se misli, precizirala je daqe Radi}-Milosavqevi}, na o~uvawe Kosova i Metohije, o~uvawe samostalnosti u od lu~ivawu i o~uvawe postojawa srpskog naroda gde god da `ivi.

Sa druge strane, raste proce nat ispitanika koji podr`avaju saradwu sa EU. Tako 63 posto gra|ana smatra da je saradwa sa EU, a ne nu`no ~lanstvo, va`na za o~uvawe nacionalnog interesa, pa je za gra|ane Srbije saradwa sa EU trenutno prihvatqivija od

samog ~lanstva.

Na pitawe {ta je za gra|ane Srbije koncept nacionalnog in teresa, postoji 5 zakqu~aka, obja snio je docent dr Milan Krsti}:

„Prvo, gra|ani Srbije misle da je nacionalni interes objek tivna kategorija. Dakle, oni ne misle da nacionalni interes ne postoji, ne misle da postoje samo interesi odre|enih grupa, parti kularni, nego veruju u to da posto ji interes, interes cele nacije, i 78 posto gra|ana se u potpunosti ili uglavnom sla`e sa ovom tvrdwom da postoji objektivan nacionalni interes i da je mogu}e utvrditi ga. Ne neki interes koji varira u zavisnosti od toga ko je na vlasti, ve} interes koji je trajan, objektivan, koji mo`e da se mewa u skladu sa okolnostima ali koji je za celu naciju. Drugi zakqu~ak jeste da nacionalni interes, cele nacije u kontekstu Srbije obuhvata i srpski narod van Srbije, da je on {iri koncept, da nije ekskluzivno vezan sam za granice Republike Srbije, ve} i da obuhvata sve Srbe van Srbije; 89 posto gra|ana se u potpunosti ili uglavnom sla`e sa tvrdwom da nacionalni interes treba da obuhvata i srpski narod u regio nu, a 79 odsto smatra da treba da obuhvati i interes u {iroj dijas pori“.

„Ako moraju da izaberu samo jedno onda, relativna ve}ina od 42 odsto }e re}i da je to najpre interes gra|ana koji `ive u Re publici Srbiji, za 32 odsto to je interes srpskog naroda, u`e shvatawe ne obuvata mawine ali obuhvata i Srbe van Srbije, za 18 odsto su interesi dr`ave Srbije, a 7 odsto se rukovode interesima vlasti u Srbiji“, zakqu~io je Kr sti}.

M. T.

 Do}i }e do nuklearnog udara. Bo`e zdravqa.

 Srbi gledaju u pasuq da vide ho}e li ove zime jesti meso...

 Bromazepam. Dodatak jelima.

 Balkan je sirotiwska ~etvrt Evrope.

 - Jesi li nekad bio u ku}i strave i u`asa? - Svako jutro kad u|em u samoposlugu...

 Ka`u da su dinosaurusi izumrli jer su postali preveliki za svoj skelet. Isto kao i neke politi~ke stranke u Srbiji.

 Dakle, Crnogorac ste. Je li to va{ kona~ni odgovor?

 Ve} je vreme da dr`ava sa~ini Registar budala. Da ta~no znamo koliko ih je, a ne da nas svaki ~as neko iznenadi.

 Jedan dugogodi{wi samac se ju~e o`enio Ruskiwom. Kom{ije ga zovu "ratni profiter".

 Jedan zgodni popisiva~ na{u kom{inicu popisuje ve} tre}i dan.

 Na jednoj beogradskoj kafani stoji natpis: "Konobar @ile Prevara ovih dana ne radi, oti{ao je da broji glasove u Bosni".

 Ima `ena toliko sklonih udavawu da im jo{ samo jedna sli~ica mu`a fali pa da popune album...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Novac je krupna stvar koja qude ~ini sitnim"

„Na|i vremena za prijateqstvo, to je put do sre}e“

ko nikad nije pogre{io, nikad nije poku{ao napraviti ne{to novo“ Narodne poslovice

" Najgore je kad qudi }ute, kad se ne objasne, pa svaka sumwa ima pravo na `ivot.

moja i tvoja..."

Ako voli{ nekoga, reci mu to, jer srce mo`e biti slomqeno

re~ima koje se ne izgovore..."

^IN: Sti`e na naplatu Vu~i}evo obe}awe iz 2012. godine!

Srbija bi mogla da ra~una na ubrzan ulazak u EU ukoliko ne bude blokirala ~lanstvo Kosova u me|unarodnim insti tucijama, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u posledwem, dugo na javqivanom, obra}awu javnosti. To zna~i da prakti~no ulazimo u posledwu fazu pregovora o kona~nom statusu Kosova i Metohije, a da rezultat nije ni blizu ono ga {to nam je Vu~i} obe}ao 2012. godine. Posle deset godina pregovora s Pri{ti nom, potpisivawa Briselskog sporazuma, prepu{tawa vojske, policije i pravosu|a u ruke kosovskih institucija, nedavno i priznavawa kosovskih li~nih dokume nata, do{li smo do toga da je na stolu prijem Kosova u UN. A to prakti~no zna~i - priznaj Kosovo, a da ne ka`e{ da si ga priznao.

“Su{tinski se mewa arhitektura pre govora Beograda i Pri{tine i na stolu je predlog dve najja~e evropske sile Ne ma~ke i Francuske. Mi moramo o tome da razgovaramo i razmi{qamo. Mi ne mo`e mo da ignori{emo taj predlog, jer je to neodgovorno i neozbiqno”, rekao je Vu~i} govore}i o re{avawu kosovskog proble ma.

Kako je daqe naveo, su{tina je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve me|unarodne organizacije, ukqu~uju}i i UN.

“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo da formalno priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa ~lanstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizira no, dobila brzi ulazak u EU i verovat no zna~ajnu ekonomsku korist”, rekao je Vu~i} i istakao da je to za Srbiju nepri hvatqivo.

Nije tako pri~ao uo~i izbora 2012. go dine.

Tada je SNS dala mnogo obe}awa gra|a nima Srbije. Jedno od najve}ih odnosilo se upravo na ju`nu srpsku pokrajinu.

„Mi od teme Kosova ne be`imo. Mi }emo se na{em narodu obratiti i poslati poruku da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije“, rekao je predsednik Srbije Alek sandar Vu~i} na jednoj od konferencija za {tampu uo~i izbora 2012. godine i ista kao da }e “SNS uvek i u svakom trenutku u~initi sve da sa~uva Kosovo i Metohiju u Srbiji, onako kako to Ustav odre|uje”.

I kola su krenula nizbrdo.

PREPU[TAWE VOJSKE, POLICIJE, PRAVOSU\A...

Slede}e godine, 19. aprila, nakon {est meseci razgovora i deset rundi pregovora srpski i kosovski premijeri Ivica Da~i} i Ha{im Ta~i su uz posredo vawe evropske {efice za spoqnu poli tiku i bezbednost Ketrin E{ton, potpi sali Briselski sporazum. Sastojao se iz 15 ta~aka, od kojih se {est odnosilo na formirawe Zajednice srpskih op{tina.

Do danas ni{ta vezano za ZSO nije ostvareno. Istovremeno, sve ono {to je i{lo u prilog drugoj strani je realizo vano. Obavqena je integracija policije i pravosu|a u kosovski sistem, a po dogo voru su raspisani i lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova,

dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.

Obe strane su se ovim sporazumom oba vezale da ne}e jedna drugu blokirati ka wenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazume vao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.

Uprkos tome {to je izgledalo da smo Briselskim sporazumom gotovo sve prepu stili Pri{tini, a da ni{ta nismo dobi li zauzvrat, Vu~i} je 2014. naglasio da je Kosovo i Metohija deo Srbije:

„Rezultat za na{ narod je takav da uvek i u Briselu i ovde i na svakom me stu mo`ete da ka`ete da je KiM deo Re publike Srbije, da na Kosovu i Metohiji bezbedno `ive Srbi i da }emo se starati da i qudi na Kosovu i Metohiji imaju sve vi{e radnih mesta i da `ive za nijansu boqe iz dana u dan. To je na{ posao, to je na{a obaveza. Tako kako sam vam rekao, tako }e i biti”, istakao je tada Vu~i}.

NE]ETE RAZGRANI^EWE?

BRANI]EMO VRAWE…

A onda je u celu pri~u po~ela da se me{a ideja o podeli i razgrani~ewu, iako niko nikad nije precizirao {ta to ta~no zna~i.

Podelu je 2015. godine kao ideju po ~eo da zagovara tada{wi ministar spoqnih poslova Ivica Da~i}. Vu~i} je tada komentari{u}i Da~i}eve re~i re kao da „samo ujediweni mo`emo posti}i o~uvawe dr`avnog i nacionalnog inte resa, kao i ekonomski prosperitet“.

Onda je 2017. po~elo da se spomiwe razgrani~ewe. I opet je prvi u javnost s tim iza{ao Ivica Da~i}. On je tada rekao da }e prilikom dijaloga o Kosovu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em jo{ jednom proveriti mogu}nost “razgrani~ewa na srpsko i albansko” za koje se kako je podsetio godinama zala gao.

“Razgrani~ewe ili kako god da se zove. [ta je srpsko, {ta je albansko. U dogovoru Srba i Albanaca to je jedino mogu}e trajno kompromisno re{ewe, uz poseban status za na{e crkve. uz Zaje

dincu srpskih op{tina na jugu Kosova”, naveo je Da~i} u julu 2017.

Zatim je predsednik Srbije po~eo da govori da se za tu ideju zala`e od po~et ka.

„Ne}ete razgrani~ewe sa Albancima? Nema problema, ka`ite qudima da se spremimo da branimo Vrawe za 40 godi na. Zar mislite da se na{i ne iseqava ju ve} danas? U obra}awu koje }u imati sve podatke }u izneti“, rekao je Vu~i} u odgovoru na pitawe kako vidi otvoreno pismo episkopa ra{ko-prizrenskog Te odosija da bi podela teritorija dovela do iseqavawa Srba iz ju`ne pokrajine i stradawa kulturne ba{tine.

Tad je rekao i da nije re~ o mewawu grnica, ali opet nije objasnio {ta raz grani~ewe ta~no zna~i.

„Kada vam pri~aju da ho}u da mewam granice, ne govore vam istinu, jer gde su nam danas granice, zna li ko? Mi misli mo jedno, Albanci drugo, deo sveta misli jedno, drugi deo sveta drugo“, naglasio je Vu~i}.

NE MOJOM VOQOM, KOSOVO ]E DOBITI NEZAVISNOST

A onda je 2020. godine rekao da je izve sno da }e Kosovo u budu}nosti dobiti punu nezavisnost.

„I ja vas pitam {ta je re{ewe sad osim {to }e Kosovo u budu}nosti, ne mo jom voqom i zato {to }u ja da ga priznam, dobiti nezavisnost i suverenost na celoj svojoj teritoriji? Pa }u onda da pitam mnoge koji su protestovali i govorili mnoge stvari – za{to ste to radili i kako je mogu}e da niste mogli da sagledate re alnost i {to ste ometali mogu}nost da Srbija izvu~e ne{to za svoj narod i svoju zemqu“, rekao je tada Vu~i}.

Usledila je i nedavna bura sa regi starskim oznakama i li~nim dokumenti ma, gde je Srbija jo{ jednom popustila.

Novi sporazum Beograda i Pri{tine kojim je krajem avgusta ove godine srpska strana prihvatila da ukine ulazno-izla zna dokumenta za gra|ane sa kosovskim li~nim kartama, kako bi Pri{tina odu stala od namere da uvede recipro~ne mere za one sa srpskim dokumetima, jo{ je dan je u nizu ustupaka na{e dr`ave u ovom mukotrpnom procesu pregovarawa.

Gra|ani Kosova i Metohije mo}i }e slobodno da putuju koriste}i svoje li~ne karte, bez obzira na to da li su kosovske ili srpske. Srbija je pristala da ukine meru o ulazno-izlaznim dokumetima za gra|ane sa kosovskim li~nim kartama, koji su se dobijali na administrativnom prelazu. Zauzvrat je Pri{tina odustala od uvo|ewa recipro~nih mera za gra|ane sa srpskim dokumentima. Sada ostaje da se re{i pitawe registarskih tablica, {to se uskoro mo`e o~ekivati. Najvero vatnije sa sli~nim scenarijem.

Ukoliko na sve to pristanemo i na predlog nema~kog kancelara Olafa [olca i francuskog predsednika Emanu ela Makrona i dozvolimo i ulazak Kosova u UN i ostale evropske insitucije, to bi moglo da zna~i kraj. S. G.

Brutalan i za ruske standarde

Nakon sna`ne ukrajinske kontraofanzive i niza poraza ruske vojske, {to nailazi na sve ve}e nezadovoqstvo u krugovima ruske elite oko na~ina vo|ewa sukoba, Ministarstvo od brane u Moskvi je imenovalo generala Sergeja Surovikina (55) za komandanta svoje „specijal ne vojne operacije“ u Ukrajini.

Surovikin je, kako pi{u mediji, poznat po brutalnosti i po tome {to ima dugogodi{we iskustvo u kompleksnim ratovima.

Wegovo imenovawe je usledilo istog dana kada je ruskom predsedniku Vladmiru Putinu zadat pora`avaju}i udarac nakon eksplozi je na Krimskom mostu, ~iji se deo nakon toga uru{io u Ker~ki moreuz.

Analiti~ari ocewuju da to {to je ba{ u ovom trenutku postavqen na ovu poziciju mo`e da ukazuje da Moskva shvata da je wena vojska u ozbiqnoj opasnosti da bude pora`ena u Ukra jini, s obzirom na to da kijevske snage napredu ju u sva ~etiri regiona ~iju je „aneksiju“ Putin nedavno proglasio.

Za{to sam oti{ao iz Srbije, a onda se vratio

Stefan Milenkovi} je retka vrsta umetnika u Srbiji, jer je uspeo da do sta tusa op{tepoznate megazvezde stigne bave}i se ne~im poput klasi~ne muzike. Ipak, Milenkovi} je ovih dana otvorio du{u i progovorio o stvarima o kojima ne govori tako ~esto.

a kada sa dana{we distance gledam na taj period, jasno je da je to bilo daleko od normalnog. Srastao sam s tim, s tom jednom idejom „Stefana Milenkovi}a“.

Surovikin je predvodio rusku vojnu ekspe diciju u Siriji 2017. godine i optu`en je za upotrebu „kontroverznih“ taktika, ukqu~uju}i nasumi~no bombardovawe boraca protiv sirij skog re`ima. Tako|e je veteran gra|anskog rata u Taxikistanu 1990-ih i drugog rata u ^e~eniji tokom 2000-tih.

U nekoj vrsti `ivotne ispovesti, on je govorio o svom novom `ivotu u Novom Sadu, svojoj mladoj porodici, ali i o izazovima koje donosi teret „deteta-ge nija“. Ako je ikome palo na pamet da mu je tokom svih ovih godina bilo lako, grdno se vara. Da, vanserijski talenat je svakako tu, kao {to znaju sada ve} ge neracije qubiteqa klasike na ~itavom ex-Yu prostoru, ali iza lako}e kojom on svira violinu kriju se sati, dani, mese ci, godine i decenije mukotrpnog rada.

n Stefan je prvi put imao veli ku selidbu s 20 godina, 1997, kada je do{ao u Wujork.

I{ao sam u {kolu „Vladimir Nazor“ u Zemunu, mislim da se sada zove „Gorwa varo{“. Pre neki dan smo imali 30 go dina mature, a neke qude nisam video, eto, 30 godina. I to bih propustio da ni sam bio tu! A sada mi je celo to iskustvo zaokru`eno i jako mi je drago zbog toga – ka`e Stefan Milenkovi}.

n Veliki umetnik je veoma svestan tereta koji nije nosio sam on dok je kao de~ak osvajao koncertne dvorane {irom sveta. Deo tog tereta oseti li su i klinci {irom biv{e zemqe kojima su roditeqi kao nedosti`an uzor ~esto postavqali upravo ~ude snog violinistu iz Beograda. Danas se on na to samo slatko smeje, uz dozu skromnosti.

druge strane, nosio sam u sebi nukleus oko kojeg gravitira ceo moj `ivot, a to je violina. U tom smislu, nije se ni{ta drasti~no promenilo. Jedan faktor je to {to se sve de{avalo u vreme koje nije bilo sre}no za nas, a to su rane de vedesete. Tih posledwih meseci 1992. bilo je stra{no – bile su svuda bande oko nas. Vozili smo skejt, a svet oko nas je postajao sve gori i gori. Ne mogu da ka`em da sam hteo da odem, jer mi to nije padalo na pamet kao klincu od 15 godina. Ali, moji roditeqi su po~eli da razmi{qaju o tome. Bilo je velikih problema, od viza, poni`ewa u ambasa dama, nesta{ica… Ja vi{e nisam mogao da budem violinista u takvom svetu. To je bio znak da ne{to mora da se mewa –iskren je Milenkovi}.

I NA MORU – VIOLINA!

Wegovo imenovawe je usledilo istog dana kada je ruskom predsedniku Vladmiru Putinu zadat pora`avaju}i udarac nakon eksplozije na Krimskom mostu, ~iji se deo nakon toga uru{io u Ker~ki moreuz

Biv{i komandant ruskih vazdu{nih snaga, koji je razmatran i za mesto slede}eg na~el nika General{taba, letos je bio imenovan za komandanta ruskih snaga Jug u Ukrajini.

Smatra se da je Surovikin poboq{ao efi kasnost ruskih snaga koji se bore na istoku Ukrajine.

Britansko ministarstvo odbrane ga je po najnovijem imenovawu ocenilo kao „notorno brutalnog i korumpiranog generala ~ak i po standardima ruske vojske“.

Surovikin je proveo najmawe {est meseci u zatvoru nakon {to je pod wegovom komandom otvorena vatra na u~esnike protesta u Moskvi, kada je ubijeno troje qudi, tokom neuspelog po ku{aja dr`avnog udara u avgustu 1991. Na kraju je pu{ten na slobodu bez su|ewa.

Surovikinu je uslovna kazna zatvora do deqena i 1995. pod optu`bom za nelegalnu trgovinu oru`jem, ali je presuda kasnije pre ina~ena.

Pod sankcijama Evropske unije je od 23. fe bruara ove godine.

Sergej Surovikin je ro|en 1966. u Novosi birsku. Zavr{io je Omsku vi{u vojnu komandnu {kolu 1987. Diplomirao je na Vojnoj akademiji Frunze 1995, a sedam godina kasnije na Vojnoj akademiji General{taba. Dobitnik je vi{e odlikovawa, ukqu~uju}i odlikovawe Heroja Ruske Federacije u decembru 2017.

O`ewen je i ima dve k}erke.

- Bio je to veliki korak u nepoznato. Tome je prethodila selidba iz Beogra da u Italiju, pa iz Italije u Ameriku, pa u Americi iz jednog stana u drugi, a onda u drugu dr`avu… Drago mi je da sam se vratio u Evropu, s bazom u Sr biji i Novom Sadu. Ose}am da kona~no `ivim tamo gde pripadam, gde imam jaku emotivnu bazu. Iako sam u sebi to raz dvojio, mislim da je to neophodno kao mehanizam svih onih koji puno putuju. Kada sam u punoj sezoni, ja sam na putu 200 dana u godini. Onda mora{ imati sposobnost da se emotivno odvoji{ od nekih stvari i stavi{ ih na „pauzu“. Rekao bih da sam tek po povratku ovde shvatio da mi je falilo da budem u svojoj zemqi, da se sna`nije pove`em sa starim prijateqima, a tu mi `ive i majka i otac. @eleo sam i da na{ kli nac odrasta tu. Mnoge stvari iz mog de tiwstva u Srbiji su stale s 15,5 godina i nastavile se u Italiji. Sada, kad sam se vratio ovde, vra}aju mi se uspome ne iz detiwstva. Nemam iluzije da to mo`e da bude i sada tako, za na{e dete, ali ima mnogo stvari koje su mi toliko poznate. Mislim da }e i wemu to kori stiti, jer tu smo mi, koji mo`emo da mu garantujemo okru`ewe qubavi. To je sve veoma dragoceno – pri~a Stefan.

POVRATAK

POSLE 30 GODINA

n Odrastawe uz profesionalnu posve}enost ne~emu tako zahtevnom kao {to je klasika imalo je ozbiqne izazove. On danas ka`e da mu je te{ko da objektivno sagleda taj `ivotni period.

- Izviwavam se svima onima koji ma su roditeqi govorili kad su bili mali: Evo vidi kako on svira, a {ta ti radi{?! – ka`e Milenkovi} uz smeh.

n Koliko je u tome iskren svedo~i i ~iwenica da on prvi od svog sin~i}a ne o~ekuje da obavezno nasta vi o~evim stopama. Tvrdi da supruga i on ne}e ni{ta forsirati, ali da ostavqa otvorenu mogu}nost da }e ga muzika ipak privu}i.

– Da li }e ne{to svirati? Nisam u`asno strastven prema tome. Ali, kon cept zanimawa nije vi{e isti kao pre 20-30 godina. Neka se on sada vere po drve}u, a ve} je po~eo, pa }emo videti na {ta }e biti usmeren – ka`e Milen kovi}.

ODLAZAK IZ SRBIJE

n Pitawe koje se neumitno name}e kada se govori o wegovom `ivotu u inostranstvu jeste {ta mu je najvi{e nedostajalo i da li je ose}ao nostal giju. Odgovor je pomalo iznena|uju}.

n Za sitne `ivotne radosti ~esto doslovno nije bilo vremena. ^ak i na godi{wem odmoru on bi „pro{verco vao“ violinu i ve`bao!

-Tek nedavno sam po~eo da otkri vam koncept klasi~nog godi{weg odmo ra. Nikad to nisam ranije radio na taj na~in. Kada bismo kao familija oti{li negde leti, to je uvek bilo povezano s koncertima. A ako odemo negde gde ja dve nedeqe ne radim apsolutno ni{ta, a da se onda vratim nazad u violinu, meni je dugo bila strana. Meni treba po sedam dana da se vratim na posao, na koncerte. Zato sam i na neka najne buloznija mesta na koja smo i{li na od mor, ja sam uvek nosio violinu! Ne tre ba bi odsustvo violine za odmor. Vi{e mi treba neaktivnost. Tu su onda razni moji hobiji koji su donekle portabilni i intenzivni, kao {to je padobranstvo. A dovoqno mi je jedan ili dva dana da negde odem i ska~em. Uradim 2, 3 ili 4 skoka i to me resetuje – ka`e Stefan.

n Profesionalni `ivot Stefana Milenkovi}a danas ispuwava rad u novoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu, gde je umetni~ki direktor. Dru gi deo je pedagogija, jer on je neko ko predaje skoro 25 godina.

-

Iz mog ugla, to je bila dualnost iz me|u veoma jasne ozbiqnosti i posve}enosti instrumentu, a to mi je usa|eno kao radna etika; s druge strane, kada nisam morao da ve`bam ili putujem negde zbog koncerata, interesovale su me samo igrice, igra~ke, dru{tvo… Bilo mi je to sve prili~no normalno,

- Ja sam ve} do tada imao speci fi~an `ivot. Dosta rano sam morao da sprovedem emotivno „otkidawe“. Nisam se vezivao za ideju nostalgije. Imao sam uvek sposobnost da se programiram na ne{to, a ne znam da li je to dobro ili lo{e. Ako znam da moram da hodam po vatri, ja }u se programirati na to, ali na taj na~in da se ne ve`em emotivno. Tako je bilo s odlaskom u Ameriku, od laskom od ku}e na turneje i koncerte… Radio sam svesno i nesvesno na tome da nemam previ{e stvari koje mi non-stop fale ili me izjedaju. Jer, ako `ivim u tom razdoru, tenziji i izjedawu, onda sam mo`da na pogre{nom mestu. Onda ne bi ni trebalo da budem negde drug de, nego tu. Ali, ako sam ja mentalno bio spreman da odem, a bio sam, iako je to bilo te{ko za familiju i prijateqe, bio sam spreman da se otvorim potpuno novom i druga~ijem na~inu `ivota. S

- Veoma mi je bitno da studentima koji su moja odgovornost pru`im mak simalno dobar trening i okru`ewe za razvoj. Moj san i vizija je da iskoristim svoju vidqivost na ovim prostorima da pove}am dostupnost klasi~ne muzi ke {to ve}em broju qudi. To ve} radim kroz projekat Guda~ka reprezentacija mladih izvo|a~a u saradwi sa plat formom Srbija stvara, koji je original no napravqen za predstavqawe u Du baiju, ali je nastavio da `ivi. @elim da mladi ovde vide da imaju ~emu da streme. Mi tako dobijamo vi{e regruta za dobar trening i {kolovawe. Imamo mnogo dobrih profesora, a ja `elim da tome doprinesem koliko god mogu –ka`e Milenkovi}.

Ruske snage izvele su masovne raketne napade na Kijev i nekoliko drugih gradova, a Putin je poru~io da }e u slu~aju novih teroristi~kih akcija odgovori Rusije po obimu odgovarati nivou pretwi Ruskoj Federaciji

Ukrajina i weni zapadni saveznici okarakterisali su kao teroristi~ke masovne raketne napade na Kijev i dru ge gradove, a istu ocenu je izneo i Vla dimir Putin navode}i da je Kijev izveo najmawe tri teroristi~ka napada na nu klearnu elektranu „Kursk”. Ono {to je u svim medijima nazvano ruskom osvetom za napad na Krimski most, pokazalo je da je subotwi teroristi~ki napad na ovaj most bio „crvena linija” za Ruse. Oni su, ina~e, dugo najavqivali ozbiqnu odmaz du za ukrajinske napade. Ipak, ukrajin ska vojna obave{tajna slu`ba tvrdi da je Kremq, navodno, naredbu za ovakve napa de, koji su se desili, izdao jo{ po~etkom oktobra.

Posle gubitka velikog dela teritorija i ruske defanzive, u ponedeqak je ruska vojska izvela masovne raketne napade na Kijev i nekoliko drugih gradova. Na~elnik Oru`anih snaga Ukrajine Valerij Zalu`ni naveo je da su ruske snage ispalile 75 pro jektila, od kojih je ukrajinska PVO uni{ti la 41. Zalu`ni je naveo da je „teroristi~ka dr`ava” izvela masovne raketne udare iz vazduha, ukqu~uju}i udarne bespilotne le telice. Moldavska vlada je hitno pozvala ruskog ambasadora Olega Vaswecova jer su tri krstare}e rakete sa brodova u Crnom moru preletele preko wene teritorije.

Putin je naveo da su napadi izvr{eni vi sokopreciznim vazdu{nim, morskim i ko pnenim oru`jem velikog dometa ^etiri eksplozije su potresle Kijev, sve linije metroa u ovom gradu su obu stavqene, a podzemne stanice se koriste kao skloni{ta. Prema preliminarnim podacima, u tim napadima je poginulo 10 osoba, a raweno 60. Ukrajinski mediji su javili da su, izuzev Kijeva, ga|ani i Dwepar, Lavov, Harkov, Slavjansk i Za poro`je. Ukrajinsko ministarstvo odbra ne je poru~ilo da }e se osvetiti za ove napade.

Na sednici Saveta bezbednosti Putin je objavio da su, na predlog Ministarstva odbrane i General{taba, izvedeni masiv ni udari na ukrajinsku infrastrukturu, vojnu komandu, komunikacije i energetske objekte.

„Ako se poku{aji teroristi~kih napa da na na{u teritoriju nastave, odgovori

Putinova osveta

Rusije }e biti o{tri i po obimu }e odgo varati nivou pretwi koje predstavqaju Ruskoj Federaciji”, rekao je Putin i do dao da je Ukrajina poku{ala da podrije jednu od deonica „Turskog toka”, kao i da je izvr{ila tri teroristi~ka napada na nuklearnu elektranu „Kursk”. Ruski pred sednik je u nedequ rekao da su terori sti~ki napad na Krimski most, koji je od strate{kog zna~aja za Rusiju, osmislile i izvele ukrajinske specijalne slu`be.

Prema re~ima portparola Kremqa Dmitrija Peskova raketni napadi na Ki jev su deo onoga {to Moskva naziva „spe cijalnom vojnom operacijom”.

U ruskim medijima prevla|uje uverewe da operacija na Ker~kom mostu nije pri premqena na inicijativu Zelenskog, nego da je nalog stigao iz Va{ingtona i Londo na. „Intersept” je pre napada na most obja vio da se operacije u Ukrajini sprovode u skladu s tajnom odlukom ameri~kog pred sednika Xozefa Bajdena, koji je obavestio Kongres o „{irokom programu tajnih ope racija u Ukrajini”. Pozivaju}i se na oba ve{tajne izvore, ovaj medij je naveo da u Ukrajini u posledwe vreme deluje veliki broj pripadnika snaga za specijalne ope racije CIA i drugih obave{tajnih agencija i ameri~ke vojske, kao i da su u Ukrajini, izuzev ameri~kih vojnika, prisutne i spe cijalne snage iz drugih ~lanica NATO-a, ukqu~uju}i Veliku Britaniju, Francusku,

Putinova bezbednost je na visokom nivou

Povodom pretwe biv{eg savetnika Bele ku}e za nacionalnu bezbednost Xona Boltona da }e Putin postati le gitimna meta ukoliko Rusija upotrebi nuklearno oru`je u Ukrajini, Peskov je odgovorio da je sigurnost ruskog pred sednika obezbe|ena na odgovaraju}em nivou, uzimaju}i u obzir sve posto je}e pretwe i dodao da Rusija ne `eli da u~estvuje u „nuklearnoj retorici, koja se podgreva” pre svega u SAD. Peskov je demantovao da su se predstavnici Rusi je i SAD sastajali kako bi dogovorili pregovore s Ukrajinom. Komentari{u}i izjavu portparola Saveta za nacio nalnu bezbednost Xona Kirbija da SAD `ele prekid konflikta u Ukrajini i po~etak mirovnih pregovora, Peskov je rekao da se to te{ko mo`e nazvati ini cijativom. „Postoji uredba predsednika Zelenskog da odbija bilo kakve prego vore”, rekao je Peskov.

Kanadu i Litvaniju. Ukoliko bi prisu stvo ovih snaga u Ukrajini bilo dokazano, to bi moglo da bude okida~ za direk tni sukob SAD i drugih ~lanica NATO-a s Rusi jom. Zanimqivo je da je „Wujork tajms” pro{le sedmice objavio da je ukrajin ska vlada odgovorna za ubistvo Darje Dugine i da SAD nisu ni na koji na~in u~estvovale u napadu, bilo pru`awem obave{tajnih podataka ili druge pomo}i, kao i da nisu bili upo znati s namerom zvani~nog Kijeva jer bi se usprotivili.

U napadu na Kijev pogo|ena je i zgrada konzularnog odeqewa Nema~ke. Biv{i {ef Fondacije „Hajnrih Bel” Sergej Su mleni objavio je na „Tviteru” fotografiju granatirane zgrade i uputio poruku: „Ima li nekih reakcija [olca ili Berboko ve? @elite li da po{aqete par tenkova ’leopard’ i da na licu mesta pogledate stawe?”

Zelenski se, kako je rekao, ~uo s ne ma~kim kancelarom Olafom [olcom, s kojim je razgovarao o potrebi hitnog odr`avawa sastanka grupe G7. „Slo`io sam se sa [olcom da Nema~ka, koja je predsedavaju}a G7, sazove hitan sasta nak. Moj govor je isplaniran i sve }u da ka`em o teroristi~kim napadima Ruske Federacije. Tako|e, sa [olcom sam raz govarao o poja~awu pritiska na Rusiju i o pomo}i zbog uni{tene infrastrukture”, poru~io je ukrajinski predsednik putem „Tvitera”.

On je rekao da je razgovarao i s pred sednikom Francuske Emanuelom Makro nom. „Razgovarali smo o ja~awu na{e vazdu{ne odbrane, o potrebi za ja~om evropskom i me|unarodnom reakcijom, kao i o poja~anom pritisku na Rusku Federa ciju. Francuska ~vrsto stoji uz Ukrajinu”, naveo je Zelenski, koji je najavio da }e Ukrajina nastojati da konsoliduje me|u narodnu podr{ku, oja~a svoje odbrambene sposobnosti i pove}a me|unarodnu izo laciju Rusije, kao i da su „koordinisali korake s predsednikom Poqske Anxejem Dudom

[ef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba izjavio je da vlada tra`i odlu~an odgovor UN.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stol tenberg, kako je rekao, osudio je ruske neselektivne napade na civilnu infra strukturu i dodao da }e NATO nastaviti da pru`a podr{ku hrabrom ukrajinskom na rodu protiv agresije Kremqa onoliko dugo koliko to bude potrebno. I {ef evropske diplomatije \uzep Boreq naveo je da je du boko potresen ruskim napadom na civile i gradove u Ukrajini i najo{trije je osudio potez Rusije. I on je najavio podr{ku Ukra jini i napisao na „Tviteru” da je dodatna vojna podr{ka EU na putu.

Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, koji je ra nije napisao da sledi „sudwi dan ukoli ko napadnu Krim”, zalo`io se za potpunu demonta`u politi~kog re`ima Ukrajine. On je na svom telegram kanalu napisao da su udari tek prva epizoda i da }e usledi ti novi. Izneo je i li~no mi{qewe da bi ukrajinska dr`ava u sada{woj konfigura ciji „s nacisti~kim politi~kim re`imom” predstavqala stalnu, direktnu i jasnu pretwu Rusiji. I lider Krima Sergej Ak sjonov najavio je promenu pristupa „speci jalne operacije u Ukrajini”. Dodao je da, ako se svakodnevno preduzimaju akcije uni{tavawa infrastrukture Ukrajine, onda bi specijalna operacija bila za vr{ena u maju i re`im Zelenskog bi bio pora`en.

Deputat Dr`avne dume sa Krima Miha il [eremet predlo`io da se onesposobe sateliti NATO-a, koji, prema wegovim re~ima, obavqaju izvi|awe i dostavqaju koordinate za raketne udare ukrajinskim trupama u ~etiri novopripojena regiona Rusiji. On je naveo da bi to moglo da se obavi laserskim kompleksima „peresvet”, o ~ijoj su upotrebi u Belgorodskoj oblasti nedavno spekulisali mediji.

Iako se re~i nuklearni rat sve ~e{}e pomiwu u svetskoj jav nosti, a qudi od toga strahuju, iz Amerike sada sti`u informacije koje dodatno potpiruju sumwe.

Pretwa nuklearnog armagedo na, koju posledwih meseci inten zivno {ire Putin i jastrebovi Kremqa, uticala je i na prak ti~nu politiku vlade SAD, koja je nedavno najavila kupovinu joda –u ogromnim koli~inama.

Jod se koristi u hitnim slu~a jevima za ubla`avawe simptoma radijacije pri nuklearnom napa du.

Bajdenova administracija veoma ozbiqno shvata Putinove pretwe, pa je tako Ministarstvo zdravqa objavilo da }e potro{i ti 290 miliona dolara za lek

protiv radijacije pod nazivom Nplate, koji planira da doda u svoje zalihe za „nuklearne van redne situacije”.

Nplate, tako|e poznat kao romiplostim, koristi se kao tretman za one koji su akutno

izlo`eni zra~ewu. Ovaj potez najja~e svetske sile dovoqan je razlog za uzbunu. U av gustu je generalni sekretar UN Antonio Gutere{ tako|e poslao jezivo upozorewe da svet samo „jedna pogre{na procena“ deli od

op{teg nuklearnog uni{tewa.

Zvani~nici ameri~kog Mini starstva zdravqa rekli su Roj tersu da je kupovina Nplate-a deo teku}ih napora da se zemqa pri premi za {irok spektar pretwi, ukqu~uju}i i mogu}i nuklearni napad.

„Prvi put od kubanske raketne krize, suo~avamo se sa direktnom pretwom upotrebe nuklearnog oru`ja“, rekao je Bajden pro{le nedeqe.

Sve ovo ukazuje na ~iwenicu da je po~ela jasna kampawa za informisawe ameri~ke javno sti o potencijalnoj opasnosti od nuklearnog napada, kao i o tome {ta da se radi u slu~aju najgoreg scenarija.

U septembru su u ameri~kim

vozovima i stanicama metroa po~eli da se pojavquju plakati koji obja{wavaju {ta da se radi u slu~aju „opasnosti od radijacije“.

Gra|anima se savetuje da se u slu~aju napada sklone u podrum, da ne izlaze i informi{u se pre ko radija, TV-a, ra~unara ili mo bilnog telefona. „Veoma optimi sti~no!“, naveo je jedan korisnik Tvitera.

Ovo su standardna uputstva za rad, a nedavno su ovekove~ena kada je uprava za vanredne situa cije grada Wujorka objavila javno saop{tewe na istu temu. Prema informacijama prona|enim na posterima u ameri~kim podze mnim `eleznicama, ovu konkret nu poruku objavilo je Ministar stvo za unutra{wu bezbednost.

Nare|eno novo brojawe glasova za predsednika Republike Srpske

Na hitnoj sednici Centralne iz borne komisije BiH doneta je odluka o ponovnom prebrojavawu glasa~kih listi}a za predsednika Republike Srpske zbog, kako je navedeno „neregularnosti i matema ti~kih nelogi~nosti“.

„CIK je odr`ala kolegijum na kojem je razmotri la primedbe i prigovore na tok izbornog procesa u Republici Srpskoj za predsednika i potpredsedni ka Republike Srpske. Imali smo materijalne doka ze i video materijale gde je nesumwivo taj proces kontaminiran da nije mogu}e dati rezultate izbora. CIK je odlu~io da izda naredbu: „CIK po slu`be noj du`nosti glavnom centru za brojawe nare|uje

da izvr{i otva

rawe vre}a i prebro

ji glasa~ke listi}e u RS ponovo i listi}e u Br~ko Distriktu za predsednika Srpske“, rekao je pred sednik CIK-a Suad Arnautovi}.

Za ovakvu odluku glasalo je {est ~lanova CIK-a, dok je protiv bio jedino Vlado Rogi}.

Dodik reagovao na odluku CIK-a: Ne po{tuju zakon

Nije problem ponovno bro jawe glasova, ali je problem {to Centralna izborna komisija (CIK) BiH ne radi to u skladu sa zakonom, rekao je kandidat za predsednika Republike Srpske i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

„Oni su morali da utvrde prethodne rezultate i daju mogu}nosti da se u roku tri dana eventualno ulo`e `albe i onda da odlu~uju svemu“, rekao je Mi lorad Dodik.

Dodik isti~e da je CIK „pala“ pod politi~ke uticaje ili ulicu.

„U Sarajevu to vidimo sve ~e{}e, kao {to je Kristijan [mit pao pod uticajem ulice u Sarajevu pre nekoliko meseci. To i sada isto vidimo“, naveo je Dodik.

Dodik je naveo da je CIK iza brana nezakonito.

„Niko nije ovde naivan i zna se da je CIK politi~ki obojena. Smatrali smo da }e imati bar malo profesionalnog dostojan stva kod sebe i da }e utvrditi preliminarne rezultate i da }e onda u skladu sa zakonom reago vati. Me|utim, i ono malo pove rewa {to smo imali, poga`eno

je. Ulo`i}emo `albu na odluku CIK-a Sudu BiH, ako nam i to dozvole. Ako ima i „P“ od pravo su|a morali bi da je poni{te, i nateraju CIK da donese preli minarne rezultate, pa onda da donose neke odluke“, pojasnio je Dodik.

Dodik je istakao da SNSD nema problema sa prebroja vawem glasova, ali, kako isti~e, sada postoji sumwa.

„Na najvi{im organima parti je ima}emo sastanak i odlu~iti kako i {ta daqe. Ovakva BiH ne treba nikome“, rekao je Dodik.

Dodik ka`e da CIK nije sme la da proglasi preliminarne rezultate.

„Od subote do jutros niko nije bio u CIK-u, vre}e su bile kao na autobuskoj stanici, i nema ra zloga da im vi{e verujemo. Gos po|a koja radi u CIK-u, vi|ena je na Trebevi}u sa liderom SDS-a Mirkom [arovi}em. I PDP ima svog ~lana u CIK-u, koji se distancirao od te partije, ali o~igledno da su pretwe urodile plodom. Jedan ~lan te komisije rekao je da je to nezakonita od luka. Ako neko misli da ovo ide u korist BiH, grdno se vara. Opo zicija je sko~ila sa pri~om kako

je narodna voqa pokradena. Ovo oni vide kao neku malu pobedu, ali vide}emo. Kako je sve ured no na ostala tri nivoa, a jedino nisu u redu izbori za predsedni ka Republike Srpske“, naveo je Dodik.

Dodik nagla{ava da bi ova odluka CIK-a mogla zna~iti da Republika Srpska vrlo brzo proglasi svoju nezavisnost.

„Srpska }e ostati mirna i stabilna, zna se ko je pobednik izbora, ali mi je u jednu ruku i drago {to su ovakvom odlukom ubrzali na{ put ka nezavisno sti“, zakqu~io je Dodik. R. N.

Protesti opozicije u Bawaluci

U Bawaluci su odr`an novi protesti opozici onih stranaka iz Republike Srpske zbog, kako su naveli, brojnih neregularnosti i izbornih kra|a na nedavno odr`anim Op{tim izborima u BiH.

PDP tvrdi wihova kandidatkiwa Jelena Trivi}

pobedila na izborima za predsednika Republike Srpske poru~iv{i da }e tra`iti da se novim pre brojavawem glasova spre~i kra|a i utvrdi istina.

Proteste organizuju SDS, PDP i Za pravdu i red Neboj{e Vukanovi}a.

Podsetimo, prema posledwim preliminarnim informacijama Centralne izborne komisije (CIK) BiH, Milorad Dodik (SNSD) u vodstvu je za pred sednika Republike Srpske, dok je Jelena Trivi} iz PDP-a hiqadama glasova iza wega tvrde}i da je po kradena nakon {to je proslavila pobedu u izbornoj no}i na Trgu Krajine u Bawaluci nakon {to je PDP saop{tio da je ona pobednica. Me|utim, sutradan su se u javnosti pojavili novi podaci, da da je Dodik u zna~ajnom vodstvu, CIK to potvr|uje, a opozicija tvrdi da je pokradena te se odr`avaju prvi prote sti nakon kojih su poru~ili da ne}e biti posledwi.

Cvijanovi}eva: Zahteva}emo da se brojawe glasova snima

i prenosi u`ivo u medijima

Na hitnoj sednici Centralne izborne komisije Bosne i Hercego vine doneta je odluka o ponovnom prebrojavawu glasa~kih listi}a za predsednika Republike Srpske, u Glavnom centru za brojawe u Saraje vu, zbog, kako su naveli, „neregular nosti i matemati~kih nelogi~nosti“.

„Po{to se do ponovnog brojawa do{lo manipulativno, pod priti skom stranaca i opozicije iz Repu blike Srpske, SNSD }e zahtevati da se sve snima i u`ivo prenosi na jav nim servisima i svim drugi m medi jima koji zatra`e pristup, s ciqem potpune transparentnosti“, naglasi la je Cvijanovi}.

Ona je rekla da SNSD nema pove rewa u Centralnu izbornu komisiju (CIK) i da razlozi za odluku koja je doneta nisu predvi|eni u zakonu.

„CIK je doneo odluku o ponovnom brojawu glasa~kih listi}a za predsednika Republike Srpske ne da bi ne{to proverili, ve} da pokradu, odnosno da prekrajaju izbornu voqu gra|ana. Da su hteli da proveravaju, dr`ali bi se zakona i ne bi nam pri~ali da su odlu~iva li na osnovu `{okantnih medijskih pisawa`, ve} na osnovu zakona i ~iwenica“, ukazala je Cvijanovi}.

Potpredsednica SNSD-a je istakla da je to „pripremqen scenario jo{ onda kad su imenovani ~lanovi CIK-a iz partijskih redova umesto iz reda profesionalaca“ i da se „na partijski vezane ~lanove CIK-a vr{i pritisak iz partijskih redova, OHR-a i tri ambasade“. S.

Uprkos negodovawu me{tana Moriwa otkrivena spomen plo~a

Uprkos negodovawu mje{tana Moriwa koji su blokirali put do nekada{weg logora otkrivena je spomen plo~a. Plo~u su otkrije delegacije Crne Gore i Hrvat ske ministri odbrane i vawskih poslova Ra{ko Kowevi} i Ranko Krivokapi} sa hrvatskim kolegama Tomom Medvedom i Goranom Grli}em Radmanom.

Na plo~i pi{e da je “tokom velikosrp ske agresije na Hrvatsku” na tom mjestu bio logor, takozvani Centar Moriw te da je posve}en zato~enim hrvatskim civili ma i braniocima.

“Sje}amo se zlo~ina po~iwenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izra`avamo `aqewe za sve patwe koje su pre`ivjeli zato~enici. Da se nikada ne ponovi”, pi{e na plo~i koju potpisuju ministarstva odbrane i vawskih poslova.

Ministar hrvatskih braniteqa Tomo Medved zahvalio je `rtvama i brani teqima, kao i crnogorskim ministrima. Napomenuo je da su mnogi nakon zato~e ni{tva umrli od posqedica, a mnogi ih trpe i danas, vidqive ili nevidqive.

“Za nas su iznimno va`na pitawa po sqedica velikosrpske agresije, a poseb no rje{avawe pitawa nestalih osoba. Re publika Hrvatska tra`i wih 1.830 i ovdje iz Crne Gore 12 nestalih osoba”, kazao je Medved.

Rekao je da za zlo~in ne postoji oprav dawe ni izgovor.

“Ne mo`emo izbrisati bol niti }utati o logoru”, kazao je on.

Delegacija Hrvatske do~ekana je u Moriwu s negodovawem mje{tana koji se protive otkrivawa spomen plo~e na lo kaciji gdje je nekada bio istra`ni zatvor. Uprkos blokadi, na ceremoniju je stigla i delegacija Crne Gore. Ona je kazala da je

situacija tenzi~na i da skup obezbje|uje veliki broj policajaca.

Mje{tani Moriwa onemogu}avali su jutros konvoju Vojske Crne Gore da pro|e ka logoru Moriw, gdje ministri odbrane i vawskih poslova Ra{ko Kowevi} i Ranko Krivokapi} sa hrvatskim kolegama otkri vaju spomen plo~u `rtvama.

Mje{tani Moriwa saop{tili su da se najo{trije suprotstavqaju postavqawu bilo kakvih obiqe`ja na objektima biv{ih kasarni u Moriwu, "a koje su u vrijeme ratnih de{avawa '90-tih slu`ile kao sabirni centri za isle|ivawe, a ni kako kao koncentracioni logori kakvima se danas `ele predstaviti". Slu`benici Uprave policije pregovarali su sa gra|a nima da omogu}e prolaz Vojsci.

“Politikantske odluke i ~iwewa ostavqamo onima koji su za to pla}eni, a jedino {to mi mje{tani `elimo je to da se skine qaga sa na{ega mjesta, i to je jedini razlog za{to ne dozvoqavamo da se nika kve table sa gnusno la`nim kvalifikaci jama postavqaju nigdje na teritoriji na{e mjesne zajednice”, saop{tili su mje{tani Mjesne zajednice Moriw.

R. N.

PAPA POZVAN U POSETU CRNOJ GORI: Abazovi} ocenio da bi to bilo ne{to istorijsko

Premijer crnogorske vlade u teh ni~kom mandatu Dritan Abazovi} izja vio je nakon susreta sa papom Frawom, da Crna Gora mo`e biti mesto gde bi se desili sastanci velikih svetskih ver skih lidera, koji u ovom trenutku moraju

bude mesto spajawa - rekao je Abazovi}.

Papi Frawi je, ka`e, poku{ao da obja sni da Crna Gora, ako neku ulogu mo`e da igra, to je ta uloga zemqe koja sve pri hvata ra{irenih ruku, koja je spremna da pru`i logisti~ku podr{ku da se takvo ne{to organizuje i da su svi, bez obzira na razlike me|u wima, dobrodo{li da vode konstruktivan dijalog.

On je ocenio da bi to bilo ne{to istorijsko za Crnu Goru, ali da zavisi od mi lion faktora i dodao da je Crne Gore da ponudi tu mogu}nost, i da se na taj na~in {aqe poruka da je Crna Gora most.

PRONA\ENO TELO DEVOJ^ICE U KAWONU TARE, NASTAVQA SE POTRAGA ZA DRUGIM DETETOM

Prona|eno je telo devoj~ice koja je stradala u te{koj saobra}ajnoj nesre}i u kawonu Tare u petak, a spasila~ke ekipe jo{ tragaju za drugim detetom, izjavio je danas direktor Regionalnog ronila~kog centra za podvodno demi nirawe i obuku ronilaca (RCUD) Ve sko Mijajlovi}.

Prema wegovim re~ima, telo je prona|eno oko tri kilometra od me sta udesa.

On je ranije za crnogorske medije rekao da veliki problem u potrazi predstavqa zamu}ena reka Tara.

U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u petak uve~e poginula je majka, dvade setsedmogodi{wa Jelena Vukovi}, dok je jedno dete iste ve~eri izvu~eno iz kawona i hospitalizovano.

Do nesre}e je do{lo nakon {to je automobil iz, za sada neutvr|enih razloga, sleteo u kawon.

CRNA GORA OD „ZLATNIH PASO[A“ INKASIRALA

310 MILIONA EVRA

ulo`iti dodatni napor i odgovornost da promovi{u ideju mira u svetu.

- Crna Gora mo`e da bude mesto spa jawa razli~itih mi{qewa, kultura i tradicija, ali na na~in koji je u slu`bi promocije univerzalnih vrednosti demo kratije i dijaloga - rekao je Abazovi}.

Nakon razgovora sa poglavarom Rimo katoli~ke crkve, Abazovi} je kazao da Crna Gora u`iva veliko po{tovawe u Vatikanu i u svetu, i da veruje da to svi prepoznaju.

- Posebno `elim ista}i zadovoqstvo ~iwenicom da je papa pozitivno reagovao na moj predlog da do|e u zvani~nu posetu Crnoj Gori, i da Crna Gora mo`e igrati u ovom trenutku zna~ajniju ulogu, a to je da

- Poruke koje su zajed ni~ke jesu da smo na istoj misiji, da svako na svoj na~in mora dopri neti miru - rekao je Abazovi}.

Kako je kazao, u te{kim vremenima, svuda u svetu, `eqa je da {to vi{e dr`a va, a Crna Gora je sigurno jedna koja staje u taj red, promovi{e univerzalne vredno sti, regionalnu saradwu, dobrosusedske odnose, multikulturalnost, spremnost da prihvati razli~ite qude.

- I sam papa je vi{e puta naglasio potrebu da politi~ke elite, naro~ito u delu sveta kojem pripada i Crna Gora, vi{e rade na blagostawu unutar sopstve nih dr`ava, da nam mladi qudi ne odla ze, da uradimo sve da oja~amo institucije, oja~amo pravdu - rekao je Abazovi}.

Projekat ekonomskog dr`avqanstva, koji je startovao u januaru 2019. godine, do sada je doneo 310 miliona evra, od ~ega se 188 miliona nalazi na posebnom ra~unu gde su stranci koji `ele crnogorski paso{ morali da uplate novac, a ostatak je pre net na ra~une dr`ave i investitora koji grade razvojne projekte u oblasti turizma.

Dr`ava je prihodovala deo novca po osnovu taksi u iznosu od 30 miliona evra i do danas ni centa nije iskoristila da unapredi razvoj mawe razvijenih op{tina, kako je bilo planirano, jer nije donela kriterijume, pi{u podgori~ke Vijesti.

Vladin projekat sticawe crnogorskog dr`avqanstva u zamenu za ulagawa u neki od investicionih projekata iz oblasti turizma, prera|iva~ke industrije i poqoprivrede po planu je trebalo da bude zavr{en do po~etka ove godine, ali je krajem pro{le godine produ`en jo{ godinu dana.

Evropska komisija je savetovala Crnu Goru da ukine {emu dodele dr`avqanstva investitorima, zbog rizika koje ona predstavqa kao {to su prawe novca, utaja po reza, finansirawe terorizma, korupcija i infiltracija organizovanog kriminala.

Ukupno je podneto 779 aplikacija za „zlatni paso{“, odobreno je 166 i odbijena su 73, dok su ostali u proceduri obrade.

Investitori nisu bili zainteresovani da ula`u u projekte prera|iva~ke indu strije i poqoprivrede, ve} samo u turizam gde je Vlada odobrila izgradwu 12 hote la i to sedam u Kola{inu, po jedan u @abqaku, Tivtu i Budvi, a dva u Baru.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

patrijarha Porfirija u Pe}koj patrijar{iji 14. oktobra

Kako je saop{tila Srpska pravoslav na crkva, u ~etvrtak 6. oktobra, Patrijarh Porfirije, 46. po redu srpski patrijarh, bi}e ustoli~en u petak, 14. oktobra, u Pe}koj patriojar{iji, saop{tila je SPC.

Kako je navedeno, "patrijarh Porfi rije }e posetiti KiM na praznik Pokro va Presvete Bogorodice i Pe}ku Patri jar{iju, gde }e slu`iti svetu liturgiju".

Tom prilikom, kako je saop{tila SPC, po tradicionalnom posledovawu bi}e obavqen sve~ani ~in ustoli~ewa patri jarha Porfirija u najsvetiji tron patrija raha srpskih.

"Osam vekova svesrpska i op{tepravo slavna drevna svetiwa – manastir Pe}ka Patrijar{ija – pod svojim svodovima ~uva

sve{teni Tron u koji se uvode na slednici Svetog Save i sa koga arhiepiskopi i patrijarsi srpski upravqaju brodom Hristove Cr kve u granicama svoje kanonske ju risdikcije. Posle vaspostavqawa jedinstava Srpske Pravoslavne

Crkve 1920. godine, obnovqena je i tradicija ustoli~ewa u Pe}ki tron kao vidqivi dokaz duhovnog ugledawa na na{e bogonosne i doblesne arhiepiskope i patrijarhe od dobijawa autokefalno sti 1219. godine do dana{wih dana", sa op{tila je SPC.

Ustoli~ewe prvog patrijarha Srpske Patrijar{ije Dimitrija u drevni tron u Pe}koj Patrijar{iji izvr{eno je 24. avgu

od

napustilo Kosovo za 10 godina

Kosovo je za deset godina napustilo 529.647 gra|ana ili 30 odsto ukupnog stanovni{tva. Broj stanovnika na Kosovu za 2021. godinu je procewen na 1.773.971 stanovnik, objavili su mediji u Pri{tini.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, u popisu koji je sproveden 2011. broj stanovnika iznosio je 1.739.825, od ~ega su 92,93 odsto ~inili Albanci, a 1,47 odsto Srbi. Veliki odlazak Albanaca prime}uje se i u {kolama, gde je svakim danom sve mawe |aka.

Iz najnovijih podataka Agencije za statistiku Kosova, navodi se da je Kosovo sa najve}im smawewem broja studenata za godinu dana u regionu.

U 2021/22. godini na Kosovu je bilo 217.977 u~enika, ili 5.931 u~enika mawe u osnovnim {kolama nego 2020/21. godine, kada je ukupan broj u~enika osnovnih {kola bio 223.908.

Navodi se da ni druge zemqe u regionu ne stoje dobro – poseb no Albanija, koja je lider u emigraciji.

U periodu 2008 - 2018 godine, prema istra`ivawu Institu ta EPIK, Albanija je na prvom mestu u regionu po migraciji sa 1.249.706 migranata u roku od 10 godina ili 44 odsto ukupnog sta novni{tva. Broj stanovnika u Albaniji je 2.793.592", navodi se u istra`ivawu.

sta 1924. godine, a kasnije su u ustoli~eni i wegovi naslednici patrijarh Varnava, patrijarh Gavrilo, patrijarh German, pa trijarh Pavle i patrijarh Irinej.

Patrijarh Porfirije je progla{en za

patrijarha

slavne crkve 18. februara 2021. godine. Wegovo puno ime i titula glasi: We gova Svetost Arhiepiskop pe}ki, mitro polit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Ne prihvatamo ni nezavisnost ni ~lanstvo Kosova u U OUN

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} je u obra}awu javno sti, u subotu 8. oktobra, govorio o va`nim politi~kim pitawi ma i poru~io da je na{a najve}a gre{ka {to smo prihvatili da Evropska unija rukovodi proce som re{avawa kona~nog statusa Kosova i Metohije.

Isti~e da je me|unarodno pra vo odavno poga`eno i da postoji samo pravo ja~eg, ali da nama preostaje da se pozivamo na me|u nardono javno pravo i da budemo mo`da i jedini koji se toga dr`e u potpunosti.

Govore}i o poziciji srpskog naroda na KiM, ka`e da je zahva lan na{em narodu na KiM, kao i da }emo nastaviti da im pru`amo podr{ku.

Istakao je da zbog akcija koje Pri{tina sa saradnicima predu zima na me|unarodnom nivou za ulazak u brojne me|unarodne or ganizacije.

“U ovom trenutku imamo osam nota o povla~ewu priznawa Ko sova, nastavi}emo da radimo svoj posao”, rekao je Vu~i}

Ukazao je da je to te`ak posao, jer velike sile svaku takvu odlu ku dodatno napadati.

Isti~e i da nas ~eka 2. ili 3.

novembra da biro komiteta mini stara Saveta Evrope donese od luku o po~etku procedure prijema Kosova u Savet Evrope.

“Oni ~ekaju da ma|arski ~lan napusti biro komiteta, da u|e litvanski ~lan”, rekao je Vu~i} i dodao da unapred znamo {ta su sve isplanirali.

“Politika na{e zemqe je da mogu da nam uzmu sve, da nam ura de sve, mi }emo da se borimo svom svojom snagom, politi~ki i pravo, da ~uvamo svoju zemqu, svoje gra nice i teritorijalni integritet. Izgledi su nam mali. U ovom tre nutku ne postoji voqa u srpskom rukovodstvu dok sam predsednik za prihvatawem nezavisnosti Kosova i ~lanstvu Kosova u UN”,

naglasio je Vu~i}.

Amerikanci pove}avaju vojno prisustvo na KiM, dolazi 300 novih vojnika, iz Ilinoisa, oni ka`u da dolaze da dodatno za {tite teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, istakao je Vu~i}.

Problemi na KiM su takvi da imamo provokacije Albanaca kroz policijske jedince, a onda posleban psiholo{ki pritisak, kao 6. oktobra – dolazak vreli kog broja britanskih vojnika na sever, {etali su i snimali se, da se vidi kakva je to mo}, ukazao je Vu~i}.

Vu~i} je rekao da je na stolu predlog Nema~ke i Francuske, o kojem mora da se razgovara i raz mi{qa, jer se ne mo`e “baciti kroz prozor” predlog dve najmo}nije zemqe, {to je neodgovorno.

Su{tina predloga Nema~ke i Francuske je da Srbija dopusti ulazak KiM u sve me|unarodwe institucije i organizacije, ukqu~uju}i i UN, za to bi dobi la brzi ulazak u EU i verovatno zna~ajne ekonomske koristi, za Srbiju je i zbog Ustava i ne samo zbog Ustava neprihvatqivo da Kosovo bude ~lanica UN i to }e imati posledice, rekao je Vu~i}.

Nada Petroni}, ~lanica Kik-boks kluba Kosov ska Mitrovica, postala je, 7. oktobra, prvak sveta u kategoriji do 70 plus kilograma na Svetskom prven stvu za juniore u Italiji koje je odr`ano u poznatom italijanskom letovali{tu Lido di Jesolo.

Nada je u finalu savladala bugarsku takmi~arku Teodoru.

Kako je naveo Milun Milenkovi}, trener 17-go di{we Nade, nakon odra|enih priprema sa klubom i reprezentacijom, bio je uveren da }e wegova ta kmi~arka uspeti da osvoji zlatnu medaqu.

"Veoma sam zadovoqan kako je Nada odradila finalnu borbu. Ovo je velika stvar za na{ kikboks", rekao je Milenkovi}.

Pri{tina

Srbi nestaju najbr`e

„Pad broja Srba u Hrvatskoj izme|u 2001. i 2011. godine bio je ve}i nego pad ukupnog broja stanovni{tva. On je tada bio dvostruko ve}i, ali nije bio tri i pol puta ve}i. [to zna~i da je vrlo vjerojatno intenzivna emigracija srpskog stanovni{tva glavni razlog ovog stawa. Ako je tako, onda se mora vidjeti za{to Srbi pove}ano emigriraju iz Hrvatske. Mora postojati razlog za to“, isti~e profesor Goran ^ular

[to se doga|a s Popisom sta novni{tva 2021. godine? Ovo je pitawe koje postavqaju istra`i va~i, demografi, statisti~ari, sociolozi, politolozi, poli ti~ari, gradona~elnici, na~el nici, gotovo svi. Podaci koji se pojavquju s vremena na vrijeme za~u|uju stru~wake i javnost. Osim pada ukupnog broja stanov nika, veliki pad je do`ivjela i srpska nacionalna zajednica. Upravo taj pad u pojedinim lokal nim sredinama, uz pad broja vjer nika, zbuwuje mnoge znanstveni ke. Metodologija, obrada i sami rezultati popisa tra`e dodatna obja{wewa Dr`avnog zavoda za statistiku (DZS). Popis se po prvi put obavqao i digitalnim putem, a odvijao se u uvjetima pandemije korona virusa, kao i potresa koji je razorio Baniju. Samim time ga je bilo i te`e oba viti, zbog ~ega je rok popisa sta novni{tva i produ`avan. Ovih dana smo saznali i da je DZS napustio dio stru~waka koji su bili neophodni za ovako veliki posao.

Hrvatska je izme|u 2011. i 2021. godine pala s 4,284.889 na 3,871.833 stanovnika, a najve}i pad je statisti~ki zabiqe`en kod srpske zajednice, koja sada broji 123.892, odnosno 3,20 posto gra|ana se izjasnilo kao Srbi.

– Imate jasnu podjelu na naci onalne mawine koje su ispod 1,5 posto i one iznad 1,5 posto u uku pnom stanovni{tvu. Nisam primi jetio da je ijedna, uvjetno re~eno, mala nacionalna mawina do{la do jedan posto u ukupnom stanov ni{tvu, niti se srpska nacio nalna mawina, bez obzira na ek stremni pad svog udjela u ukupnom stanovni{tvu, nije pribli`ila, s druge strane, tom 1,5 posto, osta la je na 3,20 posto – obja{wava ^ular za Privrednik.

Sasvim druga stvar je lokalna razina.

– Tu }e biti dosta promjena. Tu postoje razli~iti pragovi za ostvarivawe mawinskih prava na lokalnoj razini i tu }e ovaj popis utjecati na wihovo ostva rivawe. Negdje }e mo`da i neka nacionalna mawina dobiti neka prava koja do sada nije imala, ali kada je rije~ o srpskoj zajednici, na mnogim }e podru~jima izgubiti odre|ena prava koja je do sada imala. Tako|er, moramo znati da kada Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina propisuje odre|ene pragove udjela u uku pnom stanovni{tvu, propisuje minimum. Drugim rije~ima, nitko ne brani lokalnim zajednicama, lokalnim vije}ima da samoini cijativno donesu pravilnike ko jima mogu i nacionalnoj mawini koja ne dosti`e do nekog praga osigurati odre|ena prava bilo u dvojezi~nosti, bilo u predstav ni{tvu… Takav tip pozitivnog odnosa prema nekoj nacional noj mawini postoji primjerice u Istri, i to kada su u pitawu

Talijani – poja{wava profesor ^ular.

Prema popisu je najve}i pad stanovni{tva zabiqe`en u Vuko varsko-srijemskoj `upaniji, ~ak 20,28 posto, zatim Sisa~ko-mosla va~koj `upaniji sa 19,04 posto, a slijede Po`e{ko-slavonska, Brodsko-posavska, te Virovi ti~ko-podravska `upanija. Te{ko je zamisliti da }e neka lokalna zajednica samoinicijativno uve sti recimo srpski jezik i }irili cu na svoje podru~je ako broj Srba ne zadovoqava onaj minimum koji propisuje Ustavni zakon. Ono {to funkcionira s talijanskom naci onalnom mawinom, te{ko je o~e kivati da }e se primijeniti na srpsku zajednicu.

– Pogledajte primjer Vukova ra. ^ak i nakon 2011. godine, kada je taj popis pokazao da je srpska nacionalna mawina u Vukovaru stekla pravo na dvojezi~nost, ona nije bila provedena zbog lokalnog otpora. Sada je te{ko o~ekivati da }e lokalno vije}e u Vukovaru biti nakloweno srpskoj zajednici. Ali na~elno bi moglo biti, jer Ustavni zakon propisuje samo minimum, a daje pravo lo kalnim zajednicama da idu preko toga – smatra ^ular.

– Ne o~ekujem da }e se direk tno smawiti neka garantirana prava, kao {to je primjerice obra zovawe. Premda i oko tog pitawa obrazovawa na srpskom jeziku i }irili~nom pismu, koje je opcio nalno, dakle nije obavezno, ali postoji kao mogu}nost, i oko toga postoje dosta veliki sporovi jer postoji dio ~ak i liberalne hr vatske javnosti koja smatra da je to segregirawe u~enika, da je nepotrebno da su {kole u kojima

se predaje odvojene na jednom i na drugom jeziku… Dakle, i tu imamo problem. S druge strane, ve}ina tih prava koja postoje za Srbe u Hrvatskoj rezultat su prethod nih me|unarodnih sporazuma, koje mislim da }e Hrvatska nastavi ti po{tovati – poja{wava Dejan Jovi}, profesor na Fakultetu politi~kih znanosti u Zagrebu. Rezultati pro{logodi{weg popisa stanovni{tva pokazali su ~itav niz nelogi~nosti. Tako pri mjerice u op}ini Civqane, u kojoj `ivi 171 stanovnik, od kojih se wih 126 izjasnilo kao Srbi, nema niti jednog pravoslavnog vjerni ka. Sli~no je i u Biskupiji….

– U na{oj op}ini, kao i u op}inama sa srpskom ve}inom u okoli ci, a vidim i po ~itavoj Hrvatskoj rezultati su pokazali realno stawe stvari. Svi smo mi o~e kivali mawi broj stanovnika. U susjednim op}inama gdje ve}inski `ivi hrvatsko stanovni{tvo ta ko|er imamo 30 do 35 posto mawe stanovnika u odnosu na 2011. godinu – ka`e za Privrednik na~elnik op}ine Biskupija Mi lan \ur|evi}. [to se ti~e broja vjernika u Biskupiji, \ur|evi} ka`e da je oko 35 posto, odnosno 414 osoba zavr{ilo u kategori ji – ostali kr{}ani. Dodaje kako pretpostavqa da se tu radi i o pravoslavnim i katoli~kim vjer nicima.

Kada se gledaju rezultati pro{logodi{weg popisa stanov ni{tva, trebalo bi napraviti ozbiqne analize, smatra profe sor ^ular. Mnogo je nelogi~nosti, neke se ~ak vide i prostim okom, bilo da je rije~ o Zmijavcima, Civqanima…

– Pogotovo je to va`no za srp sku nacionalnu mawinu. Nisam uspore|ivao, ali vrlo vjerojatno ne samo da nijedna druga etni~ka zajednica, nego ni bilo koja gru pa gra|ana, nije do`ivjela takav pad broja svojih pripadnika, i ap solutni i relativni, kao srpska nacionalna mawina u Hrvatskoj. I sada se meni kao istra`iva~u postavqa pitawe – za{to se to dogodilo? U apsolutnom broju bilo je nekih 186, 187 tisu}a Srba 2011. godine, sada ih je 123.000.

To je pad za jednu tre}inu, ~ak i vi{e, 34 posto! Niti jedna grupa cija, bilo religijska, bilo neka

druga socijalna, nije opala toli ko – analizira profesor ^ular.

Ako je ukupan broj stanovnika pao za gotovo deset posto, nor malno je da }e pasti i broj pri padnika srpske zajednice, ali kada se gledaju postoci, ispada da je pad broja Srba tri i pol puta ve}i, {to treba razjasniti i poku{ati objasniti.

– Prvo bi trebalo razjasniti da li ova situacija u stvarnosti zaista postoji. Na primjer, da li su svi popisani, pogotovo u ru ralnim krajevima, zaba~enim za seocima. Ve}a je vjerojatnost da su gra|ani srpske nacionalnosti tamo natprosje~no zastupqeni. Mo`da se ne{to promijenilo u metodologiji popisa u odnosu na 2011. godinu. Znamo da mnogi pri padnici srpske zajednice imaju samo formalno dr`avqanstvo, ali stvarno ne `ive u Hrvatskoj – ka`e ^ular.

– Dakle, prvo treba vidjeti da li su svi Srbi popisani. Onda treba objasniti za{to se dogodio znatno ve}i pad me|u srpskom po pulacijom. Znamo da je odre|eni dio te populacije star i to narav no pridonosi padu. Druga je stvar asimilacija. Ovaj proces bi se mogao analizirati uvidom u regi star mije{anih brakova. Koliko oni svoju djecu, a ne samo oni nego i tamo gdje su oba roditeqa Srbi, identificiraju kao Srbe – doda je ^ular.

– Imamo trend gdje se jedna tre}ina qudi koji su se nekad, prije deset godina, izja{wavali kao Srbi i Srpkiwe, ili vi{e ne `ivi u Hrvatskoj ili se vi{e ne izja{wava tako. Tu postoje tren dovi odla`ewa, umirawa, radi se o starijem stanovni{tvu, ali i asimilaciji. Mislim da se asi milacija vi{e doga|a u zapadnim krajevima Hrvatske, nego primje rice u Vukovaru, ali u Vukovaru

je te`e ostvariti ona prava koja zakon garantira – isti~e Dejan Jovi}.

Rezultati pro{logodi{weg popisa stanovni{tva pokazuju da udio Hrvata u nacionalnoj struk turi stanovni{tva iznosi 91,63 posto, Srba 3,20 posto, Bo{waka 0,62 posto, Roma 0,46 posto, Tali jana 0,36 posto i Albanaca 0,36 posto, dok je udio ostalih pripad nika nacionalnih mawina pojedi na~no mawi od 0,30 posto. Udio osoba koje su se u popisu regio nalno izjasnile iznosi 0,33 po sto, a osoba koje se nisu `eqele izjasniti iznosi 0,58 posto.

– Sve su mawine u padu, osim romske, sve su mawine vi{e u padu od prosje~nog pada ukupnog stanovni{tva i Bo{waci i Tali jani, naro~ito Ma|ari… Tako da su ti trendovi, neka vrsta asimi lacije ili poja~anog iseqavawa pripadnika mawina, koji mo`da imaju neke druge mogu}nosti s dvojnim dr`avqanstvom, pogodi li sve mawine – nagla{ava pro fesor Jovi}.

– Asimilacija mawine je pri rodan proces. On se doga|a svug dje i na neki na~in je normalan. S druge strane, mo`da je stvar pri tiska okoline, stvar op}e atmos fere u dru{tvu, {to tako|er mo`e biti razlog dodatnog pada udjela Srba u stanovni{tvu. Re cimo, ja sam analizirao pad broja Srba izme|u 2001. i 2011. godine. On je i tada bio ve}i nego pad ukupnog broja stanovni{tva. On je tada bio dvostruko ve}i, ali nije bio tri i pol puta ve}i. [to zna~i da je vrlo vjerojatno inten zivna emigracija srpskog stanov ni{tva glavni razlog ovog stawa. Ako je tako, onda se mora vidjeti za{to Srbi pove}ano emigriraju iz Hrvatske. Mora postojati ra zlog za to – zakqu~uje profesor ^ular.

Mnoga

Goran

Li~ni stav POPISOM PROTIV SRBA [IROM SVETA

podatak da je takvih dr`avqana Srbije svega – 294.000. [to je ne ta~no.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Upravo traje popis stanov ni{tva u mnogim dr`avama sve ta, pa i u Srbiji. Popisani u ino stranstvu, Srbi iz dijaspore i regiona, pitali su u vi{e navra te na{e ambasadore i konzule o mogu}nosti popisa dr`avqana Srbije i wih na boravku u ino stranstvu. Uprava za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoqnih poslova Vlade Srbije odgovorila je za interesovanom srpskom narodu u tu|ini: da se popis Srba spro vodi samo na teritoriji Srbije. U prethodnom saop{tewu ove Uprave re~eno je da }e na{i qudi iz rasejawa biti popisa ni u svojim porodicama i doma}instvima u matici. U popisu u Srbiji se prikupqaju podaci i o ~lanovima doma}instva koji se u vreme popisa nalaze u ino stranstvu ({koluju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju ~lanovi wihovih doma}instava u Srbiji. U svrhu popisa lica upu}enih na rad u predstavni{tva Srbije u inostranstvu i ~lanova wihovih porodica, Republi~ki zavod za statistiku (RZS) izra dio je posebnu aplikaciju kojoj se pristupa preko slede}eg linka: https://istcapi.stat.gov.rs/dkp

U periodu sprovo|ewa po pisa, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, Republi~ki zavod za sta tistiku sprovodi "Istra`ivawe o dr`avqanima Srbije koji `ive u inostranstvu" a koje je namewe no upravo dr`avqanima koji, sa svim ~lanovima svog doma}instva ili kao sama~ko doma}in stvo, `ive u inostranstvu. Upit nik je dostupan na sajtu RZS od 1. oktobra (https://www.stat.gov.rs/). Informacija o istra`ivawu i link na RSZ dostupni su na sle de}im adresama: https://popis2022.stat.gov.rs/ https://istcapi.stat.gov.rs/INO/Lo gIn.aspx

Svrha sprovo|ewa ovog istra`ivawa je da se dobije pot punija slika o brojnosti, osnov nim demografskim, migracionim, obrazovnim i drugim karakteri stikama dr`avqana Republike Srbije u inostranstvu. Ovo je do nekle poboq{ana varijante po pisa iz matice Srbije iseqenog naroda, nego pro{li put, kada je na pitawe da li imaju nekog na radu i boravku u svetu, dobijen

Prema mojim podacima dr`avqana Srbije u svetu ima najmawe milion sa boravkom u stotinu dr`ava. Dr`avi Srbiji i svim drugim srpskim zemqama treba poseban popis u inostran stvu o srpskom narodu u dijaspo ri i u regionu, kako ga je defi nisao zakon donet 2010. godine. Me|utim, nijedna od dr`ava u kojima `ivi srpski narod, pa ni matica Srbija, ne vr{i po{ten, objektivan i pravi popis Srba u rasejawu. Tendencija je da Srba ima {to mawe na broju i u sta tistici. Stranci se i popisom bore protiv Srba {irom sveta.

Sna`na antisrpska politika svela je popis Srba u Sloveniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, BiH, Albaniji, na Kosmetu i Cr noj Gori, na puko prebrojavawe. Tako se de{avalo da Slovenci ranijih godina popisuju iz tele fonskog imenika, tako {to pre brojavaju qude ~ije je je ime srp sko, a prezime na “i}”. Slovenci

nestalo u mati~noj op{tini Vu kovar, jer su se iselili. Hrvati ka`u da to nije ta~no, nego je “pad broja Srba rezultat pogre{nog popisa”. Gradona~elnik Vukova ra koji je ovo priznao, ne ka`e da je hrvatski popis Srba namerno bio pogre{an ili slu~ajno. Kad su Srbi u Hrvatskoj u pitawu tu kod Hrvata nema slu~ajnosti !?

da vi{e niste Srbin i da nemate pravo da imate srpski paso{.

Srbi su u Sloveniji, na primer, u svakom trenutku mo gli lako da dobiju slovena~ko dr`avqanstvo. Dovoqno je da napi{u kratku molbu de`e li. Brzo dobijawe slovena~kog dr`avqanstva zna~i i lako gu bqewe srpskog identiteta. I promenu evidencije dr`avqan stva u popisu, umesto srpsko, po staje slovena~ko.

Ima naravno i odgovornosti samih Srba za nestajawe iz po pisa u stranim zemqama. U Rumu niji je u toku sna`na asimilaci ja, kojoj se rumunski Srbi slabo odupiru, pa je tamo broj Srba sa nekad 36.000 spao na polovinu. Mnogi Srbi u inostranstvu ne maju papire, dozvolu za rad i do zvolu boravka, pa se ne pojavquju u popisima, jer ~ekaju da re{e svoj status. Neki Srbi su umrli u tu|ini, pa ih vi{e nema u popisu.

uuu Nijedna dr`ava, od wih 160 u kojima `ivi srpski narod, pa ni matica Srbija, ne vr{i po{ten, objektivan i pravi popis Srba u rasejawu.

je da Srba ima {to mawe na broju i u

U Ma|arskoj te~e novi popis stanovni{tva. Prethodni po pis stanovni{tva u Ma|arskoj iz 2011. godine pokazao je da u toj zemqi `ivi vi{e od deset hiqada Srba. Da podsetimo, do tada ih je u Ma|arskoj zvani~no bilo ne{to vi{e od 3.500, uglav nom starosedelaca. Kako su u me|uvremenu stigli novi Srbi na privremeni rad (gastarbajte ri) u Ma|arsku, to se broj `iteqa srpske zajednice uve}ao. Ovog puta popis Ma|ara i stranaca sa boravkom du`im od tri meseca, kao `iteqa, ima novine. Po prvi put }e se koristiti elektronski upitnici, a kona~ni rezultati bi trebalo da budu najkasnije za godinu dana. I oni Srbi koji izo stanu iz popisa, mo}i }e u Ma|ar skoj sami da odu do bele`nika da zatra`e da budu popisani.

takvim popisom dolaze do 36.000 zvani~nih Srba, a na{a zajed nica u dr`avi tvrdi da nas ima najmawe 60.000. U Severnoj Ma kedoniji je od 1945. godine, kada je mar{al Tito stvorio makedon sku naciju i makedonsku dr`a vu (republiku) postoji etni~ko ~i{}ewe `ivih Srba i iz isto rije juga nekada{we Jugoslavije. Makedonci su, na primer, prote rali 1945. godine 1.200 Srba ko lonista poreklom iz Dalmacije sa juga svoje republike u Srbiju. Tako se dogodilo da u Prilepu, gde je `ivelo 20.000 Srba danas ima samo wih 240.

Upravo objavqeni rezultati popisa stanovni{tva u Hrvatskoj pokazali su opadawe broja Srba. Srpski narod ~ini samo 3,20 od sto stanovni{tva Hrvatske. Naj mawe nego ikad. Najvi{e Srba je

Kako Srbi nestaju u zvani~nim popisima i statistikama zapad nih dr`ava, koje se kunu u demo kratiju? Na dva na~ina. Prvi je promena popisnih pitawa i pravila. U Americi je, na pri mer krajem 20. veka iz popisa izba~eno pitawe: koje ste naci onalnosti. Umesto wega uba~eno je pitawe: kojim jezikom govorite u porodici? Na taj na~in je broj od 350.000 Srba, registrova nih krajem 20. veka dobijen u 21. veku tokom novog popisa broj od samo 175.000 Srba u SAD. Sli~na praksa je u Nema~koj, gde je broj od 700.000 Srba popisom spao na samo 40.000 Srba. Drugi na~in ne stajawa Srba iz popisnih lista stanovni{tva je uzimawe stra nog dr`avqanstva. U Austriji je 80.000 Srba uzelo austrijsko dr`avqanstvo, {to podrazumeva

Kako je iseqeni srpski narod iz na{ih zemaqa razdeqen po novim dr`avama BiH, Crna Gore, Hrvatske, Severne Makedoni je, tako se u popisima u stranim dr`avama, gde rade kao gastarbaj teri ili stru~waci, izja{wavaju kao Bosanci, Hrvati, Makedonci ili Crnogorci, a ne kao Srbi.

Ima li leka ovoj lo{oj prak si popisivawa Srba u dijaspori i regionu. Ima. Srbi u Sloveni ji su preko svojih organizacija kod Vlade Slovenije pokrenuli proces izmene Zakona o popisu. Srbi su stavili primedbu da im u Sloveniji sada{wim zakonom nije obezbe|eno jasno nacional no i versko izja{wavawe. Vlada Slovenije je prihvatila inicija tivu slovena~kih Srba. Izmene Zakona o popisu Republike Slo venije u korist tamo{wih Srba su u toku.

Samo u Srbiji nema odluke da se ta~no popi{u i prebroje Srbi u dijaspori, regionu i svetskom iseqeni{tvu, ve} se koristi sta ri na~in – pitaj uku}ane gde su ti roditeqi, bra}a, sestre, unuci na radu u inostranstvu. Ponu|ena aplikacije za elektronski popis je samo delimi~no re{ewe, jer ova praksa tek treba da za`ivi preko na{ih diplomatskih pred stavni{tava. I jer mnogi Srbi u tu|ini, naro~ito, stariji ne ruku ju dobro ra~unarima, pa ne umeju sami da se popi{u.

Ova porodica decenijama lije crkvena zvona na tradicionalan na~in!

Veli~anstveno carsko zvono stiglo je u kru{eva~ki Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga. Veruju}i narod sa odu{evqewem je do~ekao ovo carsko zvono te{ko preko 13 tona i koje se ~uje u rasponu od 50 kilometara.

Da i Srbija ima svoj ponos najboqe do kazuje porodica Kremenovi} iz sela Be losavci pored Topole. To je jedino mesto u ~itavom regionu na kom se ve} du`e od dve decenije liju zvona, a do sada je iz te radionice iza{lo preko 2.000 zvona, a wihov zvuk ~uje se na svim kontinentima.

„Zvona iz Topole zvone u Australi ji, Americi, [vajcarskoj, Rusiji, ~ak i u Izraelu, ali se ~uju i kroz celu Srbiju. Izlivali smo i zvona za skoro sve ma nastire na Kosovu i Metohiju. Posebna je ~ast kad mo`emo bar na neki na~in

dorpineti o~uvawu svetiwa“, rekao je Nemawa Kremenovi} vlasnik zvonare iz Belosavaca.

Iako je tehnologija napredovala zvo na se rade na tradicionalan na~in, isto kao i pre 100 godina – u pesku, a su{ewe se obavqa uz pomo} drva i }umura. Maj stori za zvona iz Topole ka`u da nema razlike izme|u pravoslavnog i kato li~kog zvona i da je ono {to ih odre|uje i razlikuje upravo zvuk.

„Kada vidimo zvono koje je ~esto i{a rano, izgravirano ura|eni fenomenalni ru~ni radovi, ali to mu oduzima dosta od zvuka. Najboqi zvuk se posti`e kad je zvono od bronze ispolirano do viso kog sjaja bez detaqa na sebi“, otkriva Nemawa.

Osim zvona u livnici Kremenovi}a

Dom za

starih

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

proizode se i horosi i polijeleji, a svaki od wih ima svoju pri~u, jer dva horosa ni kad nisu ista.

„Ako u|emo u crkvu i vidimo neko obe le`je, trudimo se to isto ugradimo u poli jelej kako bi on bio specifa~an, poseban i namewen samo toj crkvi“, isti~e ovaj maj stor iz Topole.

Livarstvo je poprili~no zaboravqeno zato svako ko odlu~i ovim da se bavi, kako ka`e Nemawa, imao bi posla jer je je ovaj stari zanat – zlata vredan. Pored spret nih ruku neophodno je imati i umetni~ki duh. @eqko Ivanovi} koji lije zvona du`e od dve decenije ka`e da se poseban ose}aj kad kroz Topolu ~uje zvuk crkvenog zvona i zna da je ono wegovih ruku delo.

„Mladi se retko odlu~uju za ovaj za nat, ali trebalo bi da znaju da posao nije te`ak i da ima posebnu dra`“, ka`e @eqko.

Stru~waci ka`u da nijedan instrument

na svetu ne proizvodi takve vibracije kao {to to ~ine crkvena zvona, ona tako|e ozna~avaju i bo`ansko prisustvo, pa zbog toga majstori koji ih proizvode imaju veli ku odgovornost, a u livnici kod Kremeno vi}a izgleda da to odli~no znaju. M. T.

Miroslav Ili} i \or|e Bala{evi} bili su veliki prijateqi, a sad se peva~ narodne muzike prisetio anegdote sa svog koncerta kada mu je gost bio legendarni Panonski mornar...

Desilo se to na ro|endan Mirosla va Ili}a, a \ole je Miroslavu poklonio ko{uqu, jer nije imao drugi poklon!

"Miroslave, ni{ta ti nisam kupio za

ro|endan... i otkop~a ~ovek ko{uqu i mr tav hladan ka`e: "Izvol'te", i ta ko{uqa stoji u mojoj ku}i i dan danas, kao amajli ja. Ovo je jako stara ko{uqa, vrlo retko je obla~im. @elim da {to du`e traje, ovo mi je poklon od mog \oleta Bala{evi}a", ispri~ao je Miroslav.

"Imao sam ogromnu `equ da mi bude gost te ve~eri na koncertu u beogradskoj

Areni. Prvo, {to sam bio prvi narodwak koji je pravio koncert u Areni. A osim toga, moja publika obo`ava \oleta Ba la{evi}a. I on to nije mogao da veruje. Ja sam do{ao u Arenu, ne znaju}i da li }e do}i ili ne. I da nije do{ao, moj odnos pre ma wemu se nikako ne bi promenio...", re kao je Miroslav i dodao da je \ole bio mnogo vi{e od gosta na koncertu. R. N.

iz

slede}em broju:

je Bata Stojkovi} {aqivo poslao

ga sa~eka

nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Ni skoro deset meseci nakon sulude januarske ujdurme, drame i neslavne deportacije Novaka \okovi}a iz Australije, biv{a federalna vlast i daqe ne daje mira devetostrukom osvaja~u Au stralijan opena. Sa druge strane, mo`da je delom i razumqiva fru stracija liberala nakon kata

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Partijski neprijateq

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

i ostade `iv“. I umesto da po ku{a da na|e na~ina izviwewa za januarsko poni`ewe koje su naneli na{em gren slem {ampi onu, Endrjusova sada iz opozicije nastavqa da lupeta i da se daqe javno blamira. Pretpostavqam da wena uloga u celoj toj jedanae stodnevnoj drami nije bila mala, i da je verovatno imala izvesnog uticaja na federalnog premijera prilikom dono{ewa kona~ne od luke o deportaciji. Ona se tada u medijima zdu{no zalagala da se \okovi} u januaru deportuje po svaku cenu. Na`alost, jo{ od po

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Se}awe na pro{logodi{wu sramotu Australije: Nakon {to je Novaku \okovi}u odbijena viza za ulazak u Australiju, sme{ten je u ozlogla{eni hotel u Melburnu

U Vukovaru:

Morisonovog debakla u odnosi ma sa najve}im australijskim trgovinskim partnerom Kinom, na po~etku pandemije, Tehan je u tajnosti pozvan da umesto Simo na Birmingema kao novi ministar za turizam i trgovinu poku{a da izgladi odnose sa Kinezima. Naravno, ne samo da Tehan to nije uspeo ve} ih je dobrim delom i pokvario do kraja svog mandata. Sada se javio po pitawu \oko vi}a, ni~im izazvan, rekav{i da „iako on li~no voli tenis i voleo bi da ga gleda ovde, nije za to da mu se ukine trogodi{wa zabrana“. Wegova ~udna ali prili~no dr ska izjava najboqe govori o wemu samom, kao ~oveku koji se u sve ra zume s obzirom da je ministrovao vi{e od pet godina u ~ak ~etiri razli~ita resora.

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

U

Uhap{eno dvoje klimatskih aktivista, zalepili se za staklo Pikasove slike

Dvoje klimatskih aktivista

uhap{eni su nakon {to su zale pili ruke za staklo Pikasove slike u Melburnu.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

"istakla vezu izme|u klimatskog sloma i qudske patwe".

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

strofalnog poraza na izborima u maju, jer nema sumwe da im je wi hovo sramotno pona{awe prema Novaku donelo i gubitak zna~aj nog broja bira~a. Iskreno verujem da ogromna ve}ina Australijskih Srba, kao i ve}i deo Novako vih najvija~a ovde, nije glasala za Skota Morisona zbog toga. I umesto da liberali poku{aju da barem zaneme na tu temu, ako ve} nemaju hrabrosti da se izvine i \okovi}u i Australijancima, oni nastavqaju svoju besomu~nu hajku protiv jednog od najve}ih svet skih tenisera u istoriji sporta. Ovih dana se posle du`eg vre mena na tu temu oglasila Karen Endrjus, biv{a federalna mi nistarka unutra{wih poslova i sada{wi opozicioni poslanik liberala. Ona se jo{ jednom jav no zalo`ila da se \okovi}u ne dozvoli dolazak u Australiju, jer bi po wenim re~ima „ukidawe trogodi{we zabrane srpskom te niseru bio {amar u lice Austra lijancima koji su uradili „pravu stvar“ kada su se vakcinisali protiv kovida“. Ona je tom prili kom za dr`avni radio „ABC“, jo{ dodala da bi se navodno onda „po javili drugi qudi kojima su vize ukinute u sli~nim okolnostima, i ako sada Imigraciono napravi izuzetak za \okovi}a, postavqa se pitawe {ta sa ostalima“. Na{ narod nakon nekih glupih i besmislenih izjava pojedinaca ~esto ima obi~aj da ka`e: „re~e

~etka Morisonove vladavine nam je itekako poznato da se savet nici i bliski saradnici biv{eg premijera nisu nimalo proslavi li, uglavnom daju}i mu pogre{ne procene i savete. To se pokazalo najvi{e tokom pandemije, kada je federalna vlada predvodi la Australijance u borbi protiv „nevidqivog neprijateqa“. Za seriju tada{wih pogre{nih pote za redovi u ovoj kolumni bi bili nedovoqni, ali setimo se samo pona{awa prvog ministra tokom katastrofalnih po`ara u Au straliji po~etkom 2020. godine.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per

Da je \okovi} ponovo postao predmet unutra{wih politi~kih borbi u Australiji, dokaz je i naj novija izjava liberala Dena Te hana, biv{eg ministra trgovine, turizma i investicija u Moriso novoj vladi. Tehan je ina~e, pro fesionalni ministar sa „pret platom“, jer on jo{ od 2016. godine (prvi put za vreme Malkolma Tr nbula) obavqa razne ministar ske funkcije. Naime, Tehan je prvo po~eo kao federalni mini star za snabdevawe odrambenih snaga, pet meseci kasnije nasta vio i kao ministar za pitawa rat nih veterana, a nakon godinu i po dana postao i ministar socijal nih slu`bi, tako|e u Trnbulovoj vladi. Da je Tehan pravi specija lac „dokazao“ je i u prvoj izbornoj i ujedno posledwoj vladi Skota Morisona, kada je ustoli~en kao ministar za obrazovawe. Nakon

mo`ete

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Nema sumwe, iako ne-logi~ne i ne-povezane ove dve izjave biv{ih Morisonovih ministara dokazuju samo jednu stvar, da je na{ najboqi teniser ni kriv ni du`an, liberalima izgleda po stao partijski neprijateq broj jedan. Kao nekad u vremenima komunisti~kih politbiroa, po si stemu „svi na jednog“, jer ako samo jedan od wih javno ne podr`i zva ni~nu partijsku politiku, onda je u najmawu ruku sumwiv. Bez obzira {to niko od wih to jo{ uvek nije priznao, \okovi} im je postao opsesija i no}na mora, ali sre}om oni se vi{e ne pitaju. ^elnici Tenis Australije `ele da vide najtrofejnijeg srpskog sportistu na Australijan openu slede}e godine. To je ve} najavio direktor ove organizacije Kreg Tajli, koji je nedavno u razgovoru sa medijima rekao da ima pozi tivnih naznaka da }e Novaku biti dozvoqeno da igra, s obzirom da od jula vi{e ne postoji uslov da svi posetioci Australije moraju imati kovid sertifikat. Setimo se, nakon deportacije i gubitka drugog procesa pred Federalnim vi{im sudom u Kanberi, \okovi}u je ukinuta viza, {to mu je automat ski donelo i trogodi{wu zabranu ulaska u Australiju. Tada su iz sli~nog razloga kao nevakcini sani protiv kovida, proterani i jedan hrvatski trener i ~e{ka teniserka Renata Voracova. Za nimqivo je, da je {est meseci kasnije, ^ehiwa Voracova uspela da pred ovda{wim Imigracionim tribunalom povrati svoju vizu i tako ukine trogodi{wu zabra nu ulaska koju je imala. Iako se nova federalna vlada javno nije ogla{avala po pitawu te zabrane koja se odnosi na \okovi}a, bilo bi po{teno da je premijer Entoni Albaneze {to pre i formalno ukine, i spre~i svaku daqu dis kusiju na tu temu. Na kraju, bio bi to i jedan humani gest i normalan ~in izviwewa, koji Australija svakako duguje osvaja~u dvadeset i jednog gren slema i rekordnih 90 ATP titula.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom

Demonstranti, koji su stajali pored transparenta na kojem je pisalo "Klimatski haos = rat i glad", zalepili su ruke za sta klo koje je prekrivalo Pikasov "Masakr u Koreji" u Nacionalnoj galeriji Viktorije u Melburnu.

Grupa je na Tviteru navela da je demonstraciju izvela kako bi

- Ako nastavimo sada{wim putem, suo~i}emo se sa kolapsom svega {to nam daje sigurnost - ci tirali su Dejvida Atenboroa, po znatog engleskog istori~ara pri rode i borca za za{titu divqe prirode.

Iz galerije su saop{tili da nijedno umetni~ko delo nije o{te}eno.

S. G.

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

FLORIJADA U KANBERI-NASTUP SRPSKIH FOLKLORNIH GRUPA

Ovaj festival cve}a odr`a va se svake godine u Kanberi i traje mesec dana, po~iwe negde sredinom septembra i traje do sredine oktobra. Festival bude jako pose}en svake godine a na ro~ito je bio pose}en ove godi ne jer se u posledwe dve godine

u~estvuju na{e folklorne grupe iz Kanbere. Ove godine u~estvo vale su mala i sredwa folklor na grupa”Sveti Sava”, koje su svojom no{wom i nastupima kao i svaki put izazvale pa`wu i odu{evqewe, ne samo qudi iz na{e srpske zajednice, nego na stotine i sto tine drugih po setilaca.

zbog kovida 19 nije ni odr`avao, ne{to malo pro{le godine. Kroz wega pro|e na hiqade i hiqade posetilaca iz ~itave Austra lije. Pored cve}a koje je zaista prelepo, tu se mogu na}i i razni doma}i proizvodi, hrana, pi}e i suveniri. Odr`avaju se koncerti u`ivo, nastupaju razni izvo|a~i.

Svake godine budu pozvane i

Posebno su im simpati~ni na{i mali pe likani. Mnogi su tra`ili da se slikaju sa na{im fol klora{ima, da saznaju malo vi{e o srpskoj tradiciji, o no{wama gde ih nabavqaju i kako se izra|uju.

Florijada traje jo{ nedequ dana, zato dragi ~itaoci ako vas put nanese u Kanberu svratite na festival, osve`ite se malo i udahnite mirise prelepog sve`eg cve}a.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Jubilej - pola veka manastirske crkve u Ilajnu

U subotu, 22. oktobra, bi}e odr`ana centralna sve~anost po vodom obele`avawe 50 godina manastira Svetog Save u Ilajnu, u dr`avi Viktorija u Australiji.

Tim povodom, u Australiju }e sa Svete Gore doputovati iguman manastira Hilandar, visokoprepodobni arhimandrit Metodije sa

~lanovima bratstva manastira. Oni }e iz Carske lavre Hilan darske doneti ~udotvorne ikone i zajedno sa episkopom Silua nom, sve{tenstvom i ~lanovima srpske zajednice u~estvovati u duhovnim okupqawima.

Vladika Siluan, episkop australijsko-novozelandski najavio je da }e iguman hilandarski Metodije 15. oktobra doneti kopiju ~udotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice u manastir Novi Kaleni} kod Kanbere. Tim povodom, u manastiru }e biti pri re|ena velika sve~anost i tronisawe ikone.

„[ansa–@are“ je u proteklih pet godina postao festival prethodno nevi|enih raz mera na ovim prostorima. Odr`an je u petak, 7. oktobra i privukao preko 400 qubiteqa doma}e rok muzike koju su izvodili fenome nalni kaver bendovi iz cele Australije.

Iz Perta je po ~etvrti put stigla “Zemqa’’ da svojom vrhunskom energijom, dominan tnim vokalom i scenskim nastupom napravi ve} o~ekivani zemqotres na podijumu kluba ’’Chasers Nightclub’’ u Melburnu. Iz Brizbejna je do{ao ’’Krug’’ koji je u~estvovao po tre}i put i potpuno rasturio, na op{tu radost, ne samo muzi~ki, ve} i sa svoja dva vrlo specifi~na i razli~ita vokala.

‘’Kreativni Nemiri’’ iz Adelejda koji su sa „[ansa–@are“ ekipom jo{ od samog po~etka opet su odu{evili svojom posebno{}u i super energijom. U nekoj malo druga~ijoj varijanti od miqa zvani ‘’Kreativci’’, a nekad duhovi

to zvani ‘’Kreativni Nemiri i Dva Pe{kira’’ su bili tu ~ak i pre po~et ka, jer oni su u~estvovali i na rok maratonima, koji je i sam @are@arko Rikalo u svoje vreme, prire|ivao.

„[ansa – @are“ festival opravdao sva o~ekivawa Ve~e

Isti slu~aj je i sa lokalnim melburnskim bendom pod kultnim imenom ‘’Povratak Otpi sanih’’ koji su pr`ili na bini u udarnom delu ve~eri. Oni su svoj muzi~ki put zapo~eli na rok festivalu koji je @are organizovao i na op{te zadovoqstvo i dan danas uveseqavaju publiku svojim koncertima koje ~esto pri re|uju.

Od samog po~etka je tu i bend sa najsimpa ti~nijim imenom, i posebnim repertoarima i stajlingom, ‘’@eqci Bebeci’’. Oni su se ovog puta pojavili u akusti~noj verziji i dokaza li da mogu da zabave publiku koji god fazon da izaberu. Od novooformqenih bendova na

bini [ansa-@are festivala pojavili su se ‘’Kumovi’’, bend kojeg mo`emo nazvati kon tinentalnim, jer ga sa~iwavaju 4 ~lana koji `ive u tri razli~ita grada - Brizbejnu, Ade lejdu i Melburnu. Oni su prvu probu imali upravo na „soundcheck-u“, ali s obzirom da su isto u pitawu proku{ani muzi~ari, mi tu ~iwenicu otkrivamo tek ovde.

Ve~e je otvorio i odr`avao vedru i ve selu atmosferu sve do samog kraja u 3 ujutru

Di xej Riki Varga iz Sidneja, koji je stalni „[ansa–@are“ di xej, ali ponekad u~estvuje i kao vrlo prime}en bubwar, ne samo po ve{ti ni, ve} i po prepoznatqivom kul imixu. Pu blika je bila ~itavu no} na nogama, a me|u wima je bilo mnogo poznatih lica koji su uvek od sveg srca po dr`avali rok scenu.

Voditeqica ve~eri je kao i proteklih 5 go dina bila Aqa Katanovi}, mno gima poznata kao Aqa Pesme, koja je tradicionalno MS na @are-[ansa fe stivalu jo{ iz dana Vest Festa, a na `equ samog @areta. Aqa je na afterpartiju odr`a nom u ‘’The Central Club Hotel’’ koji tradicio nalno dan kasnije prati [ansa-@are festi val nastupila i muzi~ki na zahtev muzi~ara i gostiju.

Svi prihodi od „[ansa–@are“ festiva la idu za tro{kove organizacije festivala i putne tro{kove muzi~ara, a tradicional no se na kraju vikenda odlazi na mesto po sledweg prebivali{ta na{eg dragog @arka Rikala i donosi se divan aran`man cve}a od strane familije i prijateqa koji nikada ne}e zaboraviti da je @arko svima u nasled stvo ostavio ~ast i obavezu da „[ansa–@are“, nekada zvana „Posledwa {ansa“ za `ivi i o~uva svet doma}e rok scene i ovde daleko i prostorno a i vremenski od wenog za~e}a.

folklora na Zlatnoj obali

U hramu Uspewa Presvete Bogorodice na Zlatnoj obali u subotu, 8. oktobra odr`ano je ve~e folklora koje je okupilo sve nara{taje. Mali i veliki folklora{i pokazali su svoje ve{tine a mnogobrojna publika je u`ivala u brojnim spletovima narodnih igara koje su puni entuzijazma izvodili doma}ini ali i gosti sa strane. Specijalni gosti bili su Folklorni ansambl ‘Moravac’ iz Viktorije i Srpski folklorni ansambl ‘Mora va’ iz Brizbejna.

Prisutni su u`ivali u bogatom folklornom programu, divnoj mu zi~koj atmosferi i ukusnoj trpezi koja je sa velikim trudom pri premqena za ovu priliku. U toku ve~eri izvu~ena je i lutrija sa sre}nim dobitnicima.

Bilo je to jedno ve~e za pam}ewe koje je okupilo mali{ane, omladinu i starije generacije a sve sa ciqem da se srpska za jednica okupi, dru`i i ~uva svoju tradiciju i kulturu koju sa qu bavqu prenosi na mla|e nara{taje daleko od svoje otaxbine.

OPET SE PRIPREMA TEREN DA ZABRANE NOVAKA U AUSTRALIJI:

Ko je ministarka koja \okovi}u pravi pakao, i pro{li put je sve po~elo od we, optu`ena za maltretirawe radnika

Ona je najavila agoniju Nova ka \okovi}a u Australiji 5. ja nuara, a sada je re{ena da opet Srbinu priredi pakao. Ko je, za pravo, Karen Endruz?

U trenutku kada je \okovi} bio u avionu kojim je leteo od Dubaija do Melburna pojavilo se prvo upozorewe da bi srpski

dobila isti status kao i vakci nisani. Australijske pograni~ne snage }e nastaviti da obezbe|uju da svi koji do|u na granicu budu u skladu sa striktnim zahtevima za ulazak u zemqu“, dodala je En druz.

Sve je zavr{eno deportaci jom \okovi}a iz Melburna gde

li o \okovi}a da ponovo nastavi isti narativ.

Karen (prepozna}e oni koji prate {ale na dru{tvenim mre`ama i kori{}ewe ovog ime na u pogrdnom slengu) je in`ewer mehanike i bila je jedna od prve dve `ene koje su diplomirale na Kvinslend Institutu za tehno logiju. Dugo je bila supervizor u Viktoriji za naftu. Po~ela je da se uzdi`e na politi~koj lestvi ci tokom 90-ih godina, radila je u Viktorijanskom odeqewu za zdravqe, a onda je radila kao konsultant u industriji.

Vrhunac karijere je bilo mi nistarska foteqa na kojoj je bila od 2021. godine do 2022, a u tu fotequ je sela nakon {to je prethodne tri godine bila mini starka za industriju, nauku i teh nologiju. Promenila je fotequ navodno po kazni jer je malter tirala stariju savetnicu koja je zbog stresa napustila posao. Pre toga je dva puta ulagala pismenu `albu.

Jovica Vrani}

20.01.1952. - 10.10.2022.

Opelo }e biti odr`ano u crkvi Svete Trojice u Bransviku u petak, 14. oktobra u 10 ~asova ujutru (Nicholson St & Glenlyon Rd, 3057 East Brunswick). Sahrana }e uslediti nakon opela na grobqu u Prestonu u 11.30 ~asova.

Zauvek ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima i mislima. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: supruga Dosta Sekuloska, sestra Jovanka, brat @ivko, strina Magda, kumovi Radoslav i Sofija sa porodicama, te mnogobrojni prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.

za kancelariju.

teniser mogao da ima mnogo pro blema da u|e u zemqu. Epilog je svima dobro poznat - dva sudska procesa, zato~eni{tvo u hotelu za migrante i na kraju deportaci ja. Svemu ovome je kumovala mi nistarska unutra{wih poslova Australije Karen Endruz. Sada upravo ona predstavqa vesnika lo{ih vesti.

Uostalom, najboqe je da po vu~emo paralele izme|u po~etka dve situacije da vidimo potenci jalne sli~nosti. Ipak, razlika je ovog puta {to Australijanka ima pridev „biv{a“ ispred funkcije i {to sada ne predstavqa vlast ve} opoziciju. Ipak, obrazac je isti jer Novaka ponovo stavqaju u ulogu `rtve politi~kih igara u Australiji na federalnom, ali i saveznom nivou.

[TA SE DESILO

PRE DEVET MESECI?

„Svako ko `eli da u|e u Au straliju mora se pridr`avati striktnih pravila. Iako Vlada Viktorije i Teniski savez Au stralije dozvole nevakcinisa nim igra~ima da se takmi~e na Australijan openu, Vlada Komon velta sprovodi pravila na gra nicama“, poru~ila je Endruz pre devet meseci.

Na tome se nije zaustavila, ali tada nije direktno pomiwa la \okovi}a, iako je svima jasno na koga je mislila.

„Od 15. decembra 2021. godine samo vakcinisani vlasnici viza mogu da putuju u Australiju bez da zahtevaju izuze}e i mogu da u|u na na{e teritorije bez karanti na. Ukoliko doputuje nevakcini sana osoba, mora da poka`e do kaz da ne mo`e da se vakcini{e iz medicinskih razloga kako bi

na kraju nije mogao da brani ti tulu {ampiona, a vlast je sve to predstavila kao da je \okovi} opasnost po javno zdravqe. Insi stirali su na tome da \okovi}a prika`u kao bahatog multimili onera koji prakti~no dolazi da otme australijske pare i da pri tom promovi{e antivakserstvo. Postoji li konstrukcija koja je daqe od istine kada pri~ate o vrhunskom sportisti?

Pro{lo je od tada devet me seci, a sada smewena Australi janka „uspeva da na|e vreme pre leta“ i da se obrati javnosti sa gotovo identi~nim stavom. Za kon je u me|uvremenu promewen, a Srbin po novim pravilima mo`e neometano da u|e u zemqu. Zapravo, mogao bi da uz deporta ciju ima i trogodi{wu zabranu izdavawa vize. O~ekivalo se da ova odluka bude preina~ena sa dolaskom nove vlasti, ali za sada se to i ne pomiwe. Ipak, javqaju se oni koji su se ogre{i

„Na~in na koji se postupa pre ma meni je nepo{tovawe i po ni`avawe. Ovo maltretirawe se desilo tokom prethodnih {est do osam meseci i uslovio je moj odlazak sa posla. Sa obzirom na ~iwenicu da nisam uradila ni{ta lo{e, ne verujem da sam morala da budem primorana da napustim posao i da stavim sebe u te{ku finansijsku situaciju“, poru~ila je u pismu koji je preneo „The Australian“.

Sa Liberalnom partijom je napredovala i polako dolazila do vlasti, a osta}e upam}eno i kako se vre|ala sa minstarkom Xenom Staki ispred jedne osnov ne {kole. Razlog je bio {to je Staki optu`ila da je naredila Endruz da je fotografi{u. Op tu`ena je tokom 2014. godine od strane „Gold Coast Bulletin“ da je imala neverovatno veliki broj promena qudi u skup{tinskoj kancelariji, te da je stvorila neprijateqsku radnu sredinu. Odgovorila je da je to normalno

Za sebe tvrdi da je femi nistkiwa, a 2018. godine je sa op{teno da je vlasnica devet nekrentina. Predano je branila Skota Morisona, biv{eg premi jera, prilikom svakog skandala {to joj je omogu}avalo godinama sigurne pozicije u vrhu vlasti. Javnost u Australiji je ne voli i tvrdi da je uvek „gadna“.

[TA JE SADA PORU^ILA MINISTARKA?

Sramna izjava ministarke u kojoj dolazak Novaka vidi kao „{amar qudima“.

„To te te{ka situacija, ja ra zumem da su se okolnosti pro menile, ali kada je zabrana stavqena bila je zasnovana na tome da je viza koju je gospodin \okovi} imao otkazana. Ako imigracija odlu~i da se prome ni odluku ostaje pitawe {ta }e uraditi sa svima ostalim koji su bili u sli~noj situaciji. Druga stavka je da bi ovo bio {amar u lice qudima u Australiji koji su uradili pravu stvar i koji su se vakcinisali i uradili sve {to su trebali da urade ako se \oko vi} odjednom vrati u zemqu samo zbog toga {to je visoko rangirani teniser sa milionima dolara“, rekla je Endruz.

Pitala je Virxinija da li to zna~i da zabrana ne treba da bude promenewena, a odgovor je bio nestarno drzak.

„Nema razloga za{to neka od luka treba biti poni{tena samo zato {to neko ima mnogo novca.“

Smatra da je slu~aj \okovi}a jedinstven, ali da istovreme no mora imati isti tretman kao svi (?!). Kontradiktornost i iz vla~ewe stvari iz konteksta tu nije zavr{eno.

„U mnogo stvari je situacija sa \okovi}em jedinstvena, pa Vlada mora da gleda sve ostale u sli~nim okolnostima kojima je otkazana viza i da se vidi da li oni mogu da se vrate u zemqu. Sigurno ne sme da bude jedno pra vilo za \okovi}a i drugo za sve ostale.“

Prisetila se tog momenta sa po~etka godine i branila je svog politi~kog prijateqa.

„Viza je otkazana od strane ministra za imigracije u tom trenutku Aleksa Hoka i na tim osnovama (da je pretwa po javno zdravqe i promovi{e antivak serstvo prim. aut.) i to je bio validan razlog za otkazivawe jer se `alio sudu. Svi se se}amo posledicama koje su uticale na tu odluku, a to je {ta je gospodin \okovi} radio preko mora, pre nego {to je do{ao u Australiju kada je testiran pozitivan. Sve te pri~e su bile u tom trenutku. Ima mnogo razloga za otkazi vawe vize, okolnosti su nevero vatno jedinstvene kod gospodina \okovi}a. Bila bih zabrinuta ako Vlada odjednom ka`e da je u redu da u|e u dr`avu.“

Zatim je ocenila prili~no drsko da Novaku ne treba do zvoliti da zaradi australijski novac.

„Na{ imigracioni sistem tre ba da brine o svima koji `ele da do|e u Australiju, ako ima po sebnih uslova po kojima \okovi} `eli da do|e u Australiju, a ja ne znam koji su to uslovi, jedi ni je da `eli da igra Australi jan open i da uzme mnogo novca i Tenis Australija misli da je to dobra odluka…“ R. N.

Karen Endruz

Iraklion svako istorijsko poglavqe bele`i na drugom jeziku. Jedan od najsta rijih gradova Evrope je, ka`u, nastao na mestu gde je Herakleova stopa prvi put kro~ila na kritsko kopno. Evo i mene, posle nekoliko milenijuma. Pre nego {to sletim u Herakleov grad, na ble{tavoj povr{ini Sredozemqa kroz prozor~e avi ona vidim tamnoplave fleke gr~kih ostr va. Na nekima su qudski tragovi, putevi, naseqa, luke. A neka su potpuno pusta - }utqivo kamewe bizarnih oblika u beskraj nom plavetnilu. Pomalo sam nestrpqivprvi put }u biti na petom po veli~ini sre dozemnom ostrvu.

Uvek se iznenadim kada na ostrvima vi dim planine. Krit je brdovit.

Stotinak kilometara do gr~kog kopna, ni trista kilometara od afri~ke obale i Libije, a od maloazijskog kopna i Turske odavde je svega 180 kilometara. ^ovek bi pomislio da sle}e u centar sveta.

DEDAL TE VODI

MLETA^KIM LAVOVIMA

Na{a stanica je Astorija. Iznajmili smo apartman u {irem centru i s koferima prolazimo kroz pe{a~ku zonu. U spored nim uli~icama mame kafanice, ba{te su pune, grad `ivi.

Dedalovom ulicom {etamo ka centru. I ve} smo usred pri~e o mitskom majstoru Dedalu koji je za kritskog kraqa Minosa napravio lavirint ispod wegove palate u Knososu. Ka`u da je lavirint bio tako do bro napravqen da ni sam Dedal nije znao izlaz iz wega. Na kraju Dedalove ulice u kojoj su fensi prodavnice nalazi se najpo znatiji gradski trg.

Naravno, Elefterios Venizelos, Kri}anin i prvi premijer oslobo|ene i uje diwene Gr~ke, dobio je ~ast da se po wemu zove trg okru`en kafeima. Na wega qudi sti`u iz svih pravaca, da bi se opet za putili svojim poslom. Ka`u da ovo mesto nikada ne spava. U to }u se narednih dana i sam uveriti.

Ali, nekada zvani~ni nazivi nisu i na rodni. Na trgu je mleta~ka fontana koju je u 17. veku sagradio generalni providur Krita, a docniji mleta~ki du`d, Fran~e sko Morozini. ^etiri mleta~ka lava ovde vekovima bquju vodu. Pa narod mesto zove naprosto „Lavovi“.

Tako se ovde, kod fontane, u debelom hladu i ne znaju}i turisti iz celog sveta dru`e sa senama Morozinija, Venizelosa i onog osmanskog upravnika grada koji je na fontani probu{io rupe, da bi muslimani mogli da se ritualno operu pre molitve.

CRKVA KOJA JE XAMIJA KOJA JE CRKVA

Slede}i dan po~iwemo doru~kom u kafeu Hub nadomak fontane. Potom na prosto lutamo starogradskim sokacima i ulicama. Jedan od lep{ih trgova je onaj na kojem se nalazi pravoslavna Crkva sv. Mine (Agios Minas).

Tamo, pored crkve, proveli smo nared no jutro u kafeu Frenkli dive}i se kupo lama koje su rasko{no sabirale i rasipa le sunce. U samoj lepo dekorisanoj crkvi, mir koji oseti ~ovek posledica je ose}awa prostora - tu ima mesta za nekoliko hiqa da qudi.

Ali tog dana smo se spustili prema mleta~koj luci. Moje u Bosni {kolovano oko s desne strane prepoznaje xamijski pravougaonik sa kupolom na kojoj je krst. Crkva Svetog Tita je mesto koje svedo~i o burnoj istoriji mesta. Vizantijska crkva je po dolasku venecijanskih gospodara pre tvorena u katoli~ku crkvu, a kada su kra jem 17. veka do{li Turci, pretvorili su je u xamiju.

Polovinom 19. veka crkvu-xamiju je razorio zemqotres, nekoliko decenija kasnije podignuta je islamska bogomoqa u osmanskom stilu. Krit je postao deo mo derne gr~ke dr`ave i posle „razmene sta novni{tva“ - uzajamnog etni~kog ~i{}ewa Turske i Gr~ke, xamija postaje Crkva Sve tog Tita - nazvana po za{titniku kritske crkve i Pavlovom u~eniku Titu.

Dole, u starom venecijanskom prista

IRAKLION

Jedan od najstarijih gradova Evrope

ni{tu, u jednoj taverni pili smo bo`an stveno kritsko belo vino, ~ija je cena desetak evra po litru, mezili pu`eve i zape~eni kritski sir i posmatrali kako nebo iznad mleta~ke tvr|ave poprima boju indiga. Mo`da je sve to - samosvojna lepo ta ostrva, dobro vino i meze - tajna dugo ve~nosti Kri}ana.

HERAKLE I BELI BIK

Jednog od tih nekoliko dana gledamo sa utvr|enog uzvi{ewa, na kojem se nala zi celi u`i centar, egejsku igru nebeskog i morskog plavetnila.

Prema legendi, polubog Herakle - po znat i u rimskoj verziji kao Herkul - na ovom mestu je si{ao sa la|e da bi izvr{io jedan od svojih dvanaest zadataka - da sa vlada bika koji je bquvao vatru. Mitskom vladaru Minosu bik je bio drag, jer ga je mo}ni bog mora Posejdon poslao kao znak da }e Minos, a ne wegov brat, biti vladar. Minos nije ispunio obe}awe da }e `rtvo vati belog bika. Posejdon se razbesneo, i Minosovoj `eni poslao ludu qubav - prema biku.

Jedni ka`u da je to bio bik koji je oteo Evropu, drugi da je sa wim Pasifeja, Mi nosova `ena, za~ela Minotaura, ~oveka sa bikovskom glavom koji je `iveo u lavirin tu i pro`dirao svakog koga sretne. Kako god, Herakle je posle iscrpquju}e borbe pripitomio bika. Tako su dorska gr~ka plemena ovo mesto u ~ast svegr~kog junaka nazvala Herakleion.

SKICA ZA ISTORIJSKU VRTE[KU

Arapi proterani iz Andaluzije osvoji li su ovaj greben po~etkom 9. veka, utvr dili ga i nazvali Handak. Naravno, ta re~ odjekuje u turcizmu jendek. Grci su onda od toga stvorili Hendekas. Celih 136 godina je potrajala arapska epizoda u istoriji me sta. Onda je Vizantija odlu~ila da stane na kraj arapskom gusarewu, pa je mesto od 960. u vizantisjkim rukama.

Ko zna kakva bi bila sudbina Krita, da markiz Bonefacije Monferatski, je dan od vo|a ^etvrtog krsta{kog rata, na kon uni{tavawa Vizantije 1201. nije bio vi{e zainteresovan za Solun nego za ovo ostrvo, koje mu je bilo ponu|eno kao plen. Mleta~ka strate{ka pamet je odmah uvi dela zna~aj ostrva, do{lo je do razmene plena.

Markizu wegovi solunski posedi ne}e doneti sre}u, jer }e ga Bugari ubiti ve} 1207. Ali Veneciji Krit ho}e. Iraklion je pod novim imenom Kandija postao glavna mleta~ka egejska luka, a posle ponovnog uspostavqawa Vizantijske vlasti u Ca rigradu 1261. i najisto~niji mleta~ki sre dozemni posed. Tako }e ostati ~itave 463 godine.

Treba ista}i da je pad Carigrada 1453. Kritu doneo jo{ ve}i vojni i kul turni zna~aj. Tu se razvila takozvana ita lo-kritska slikarska {kola. Iz davnih ux benika istorije umetnosti iskrsava jedno veliko ime - El Greko, slikar kojeg su tako zvali u Italiji i [paniji, gde je stekao slavu, zvao se Dominikos Teotokopulos i ro|en je 1541. ba{ ovde, gde ja provodim prve kritske dane, u tada{woj Kandiji, u Iraklionu.

KADA SU IRAKLION I NI[

BILI U ISTOJ DR@AVI

Osmanska sila je bila odve} ambicio zna da prepusti more Mlecima. Najpre su osvojili Haniju, a potom, zaseli pred do bro utvr|enu Kandiju. Najdu`a opsada u istoriji trajala je 21 godinu. Procewuje se da je na osmanskoj strani poginulo 120.000 vojnika, dok su branioci izgubili 30.000 qudi. Naposletku je Kandija pala.

Turci su zavladali Kritom i tu }e osta ti gospodari u naredna dva i po veka. Grci su svoj grad po~eli da zovu Megalokastro - velika tvr|ava, a osmanski osvaja~i su mleta~ki naziv pretvorili u Kanija.

Posle prikqu~ivawa Gr~koj 1913. gra du je vra}eno istorijsko ime sa novim iz govorom - Iraklion. A drugom polovinom pro{log veka zvani~no je nazvan onako kako su ga doma}i qudi uvek zvali - Ira klio. D. D.

PRVI SRPSKI SVETAC U SAD: Monasi nakon 80 godina iskopali kosti i otkrili ~udo!

Sveti Mardarije Libertvilski prvi je srpski monah koji je kro~io na ameri~ko tlo i punudio ruku spasa pravoslavnim ver nicima na dalekom zapadu. Kanonizovan je pre tri godine i pro gla{en za sveca, a prilikom iskopavawa wegovih mo{tiju dogodi lo se ~udo od kog su monasi ostali u {oku.

„Nakon osam decenija od smrti Mardarijeve mo{ti su iskopane i tad se videlo da i nakon 82 godine one nisu istruqene, wegove mo{ti bile su celovite. To najpre mo`emo shvatiti kao poruku Gospoda Boga da je on bio sveti ~ovek koji je svoj `ivot posvetio

Bogu, a iako je taj put te`ak i trnovit, nagrada koja za to sledi je ve~na“, kazao je Dimitrije Stanojevi} magistar bogoslovije.

Prvi srpski svetac u Americi ro|en je kao Mardarije Uskoko vi} 1889. godine u Crnoj Gori, a sa samo jedanaest godina `eleo je svoj `ivot da posveti Bogu i postane monah. Pe{ke je 1905. Godine oti{ao u manastir Studenica gde se i zamon{io, a potom odlazi u Rusiju. Wegove propovedi tamo su slu{ane sa velikom pa`wom, bio je dobrodo{ao u celoj carskoj zemqi, pa ~ak i na dvoru Roma novih.

Veruje se kako je upravo Mardarije otkrio da je raskala{ni Raspu}in bio nema~ki {pijun. Nakon Rusije, svoju duhovnu misiju nastavio je u Americi, tamo je sagradio manastir posve}en Svetom Savi, koji je ujedno bio siroti{te i dom za stare.

„Novac za kupovinu zemqi{ta dao mu je na{ slavni nau~nik Mihajlo Pupin, narod je pri~ao da je i sam Mardarije iako te{ko bolestan, pomagao u izgradwi. Manastir je izgra|en u ruskom sti lu, a u wega dolaze ne samo Srbi, ve} i Rumuni, Rusi i Bugari. Ovde tra`e spas i re~i utehe, a svakog dana u podne mogu se ~uti sveta zvona koja pozivaju narod na molitvu jer veliki svetac bdi nad wima“, rekao je Dimitrije.

Sveti Mardarije upokojio se 12. decembra 1935. godine, jer je sa samo 46 godina umro od tuberkuloze. Sahrawen je u svojoj za du`bini u Libertvilu, a wegove mo{ti i danas se mogu celivati u manastiru. S. G.

FILMA:

Srpska doktorka Tamara postala glavna atrakcija u Brazilu!

Ni{ta u vezi sa dr Tamarom Rexom nije obi~no.

Ona je specijalistkiwa plasti~ne, rekonstruk tivne i estetske hirurgije, koja je u dalekom, egzo ti~nom Brazilu izgradila svoju karijeru – ali i prona{la qubav svog `ivota.

Ova Zemunka je vrhunski stru~wak u svojoj obla sti, a wen `ivotni put podse}a na film. Tamara je jedina doktorka u svojoj porodici, koja se bavi ne obi~nim poslom – uzgojem egzoti~nih ptica. Uprkos tome {to su svi mislili da }e i ona biti veterinar ka, Tamara ka`e da uvek bira komplikovaniji put. Ispri~ala je kako joj se dogodio uzbudqiv `ivot u Brazilu.

QUBAV U OPERACIONOJ SALI

Sve je po~elo dok je Tamara bila apsolvent kiwa Medicinskog fakulteta 2015. godine. Tada je oti{la na studentsku razmenu u Brazil.

„U bolnici sam bila na odseku plasti~ne hirur gije i tamo se desila qubav na prvi pogled, da ne ka`emo – {av. Tada sam znala da `elim da specija liziram plasti~nu hirurgiju i ni{ta drugo. ^ak sam dobila i ponudu da do|em u tu bolnicu na specijali zaciju, {to je u tom trenutku bio preveliki korak za jedno ‘dete’ koje nikada nije oti{lo iz svog grada na du`e od mesec dana. Me|utim, ostala sam u kontaktu sa svim kolegama i prijateqima iz bolnice, koji su me stalno zvali da do|em da ih posetim“, po~iwe svoju pri~u Tamara.

Vratila se u Srbiju, i nakon zavr{etka fakul teta, sta`irawa, volontirawa na Prvoj hirur{koj klinici u KCS i ~ekawa da se sklope kockice, us pela je da upi{e specijalizaciju iz plasti~ne hi rurgije na VMA.

„Tu sam posve}eno radila 5 godina i trudila se maksimalno da nau~im od onih dragih kolega i u~i teqa koji su bili voqni da dele svoje znawe, kako u VMA, tako i u privatnoj praksi, na ~emu }u im zauvek biti zahvalna“, ka`e ona.

Mesec dana pred Tamarin specijalisti~ki ispit, dobila je poziv da poseti kolegu iz Brazila, koji je jedan od predava~a i izumiteqa najnovije tehnike za podizawe dojki, koja je trenutno izuzetno popu larna u Brazilu.

„Bez premi{qawa, kupila sam avionsku kartu istog dana i to mi je bio lajt motiv tokom stresnog perioda i danono}nog u~ewa pred specijalisti~ki ispit. Neposredno nakon zavr{enog specijali sti~kog ispita, oti{la sam na usavr{avawe u Bra zil, hrabra i odlu~na da nau~im najnovije tehnike iz estetske hirurgije dojki i tela, i imala sre}u da u~im od najboqih. Moj plan je bio da do|em na usa vr{avawe na mesec i po dana i da se vratim u Sr biju sa najnovijim tehnikama, me|utim, dobila sam ponudu da ostanem na usavr{avawu u jednoj od najbo qih privatnih bolnica u Brazilu, a u me|uvremenu sam uspela i da se zaqubim i verim nakon samo par meseci veze“, govori Tamara.

Ispostavilo se da je, u operacionoj sali, upozna la ~oveka svog `ivota – @ozinalda Martinsa. Kada najmawe o~ekujete, takve stvari se dese, potpuno ne planirano, ka`e Tamara.

„Posle toliko godina, shvatite da je va{a srod na du{a sve vreme `ivela na tom mestu o kom ste toliko ma{tali da se vratite“, pri~a nam. BRAZIL – ZEMQA PLASTI^NE HIRURGIJE

U Brazilu je veoma izra`en kult tela i estetike, iz tog razloga, op{te je poznato da je Brazil zemqa plasti~ne hirurgije – ne samo fudbala, pri~a Tama ra.

„Jedna stvar koja me je ovde odu{evila jeste to {to ovde plasti~ni hirurzi vrlo rado dele znawe jedni sa drugima, pose}uju operacije i u~e nove teh nike jedni od drugih, bez qubomore i sujete, ~ak i stariji od mla|ih“, primetila je.

U Brazilu su najpopularnije procedure: lipo skulptura tela (lipo HD), BBL (Brazilian butt lift), ab dominoplastika i operacije grudi (uve}awe i podi zawe).

„S obzirom na to da ovde qudi provode dosta vre mena na pla`i, logi~no je da je fokus na telu. Ovde se `ene ne stide toga da ka`u da su imale estetsku operaciju, naprotiv, ponose se time, jer to zna~i da ula`u u sebe i uradi}e sve da bi se ose}ale lepo u sopstvenom telu. I tu je, upravo, razlika izme|u Srpkiwa i Brazilki. Ve}ina mojih pacijentkiwa u

Srbiji ne `eli da pri~a da su ne{to uradile, dr`e to u tajnosti, a ovde sa ushi}ewem i ponosom pri~aju o tome, objavquju na dru{tvenim mre`ama“, otkriva dr Rexa.

Iako u svetu postoji verovawe da su Brazilke najlep{e `ene na svetu, Tamara smatra da su na{e `ene zgodnije i lep{e.

„Brazilke su dosta ni`e od Srpkiwa. Ja se ovde smatram izuzetno visokom osobom sa svojih 173 cm“, ka`e nam.

NAJPOZNATIJI SRBIN U BRAZILU

Brazilci i Srbi imaju dosta sli~nosti – go stoqubivost, humor, qubav prema hrani, navodi dr Rexa.

„S tim {to oni vi{e pokazuju emocije u odnosu na Balkance, pozitivniji su od nas, vi{e po{tuju `ene, s obzirom na to da je ovde zastupqen matrijarhat. ^ak se i u li~ne podatke obavezno pi{e ime majke, a ne oca. Deca uglavnom nose prezime i majke i oca“, otkriva nam.

Vrlo je zanimqiva ~iwenica da portugalski je zik nikada nije u~ila, ali ga je nau~ila samo slu{a ju}i, bez ijednog ~asa.

„Wima je to neshvatqivo, s obzirom na to da ovde retko ko pri~a i engleski, a kamoli tre}i jezik. A ja im ka`em da smo mi Srbi mnogo inteligentan narod, nije do mene. Nedavno sam i sama imala operaciju i svi su se pitali na kom li }u jeziku pri~ati kada se budem budila iz op{te anestezije. Pri~ala sam na ~istom portugalskom, svi su se smejali“, s osmehom govori doktorka.

Najpoznatiji Srbin u Brazilu je poznati fudba ler Dejan Petkovi} Rambo, kog Brazilci zovu Pe} (od skra}eno – Pet), a nakon wega, naravno, Novak \okovi}, pri~a Tamara.

„Za divno ~udo, neki znaju ~ak i kog je porekla bio Nikola Tesla. Skoro svi znaju gde se nalazi Srbija, neki su ~ak upoznati i sa na{om istorijom. Izuzetno su pristupa~ni i gostoqubivi i svi se odu{eve kada ~uju da sam Gringa, kako me moj suprug, od milo{te zove. Gringa ili gringo je `argon za stranca koji `ivi u Brazilu. On se stalno {ali kako je morao da uveze `enu, i to plasti~nog hirurga iz Srbije, jednu u milion“, kroz smeh nam pri~a.

Tamara `ivi u gradu koji se zove Jaraguá do Sul (dr`ava Santa Catarina), a ka`e da su ona i suprug tamo glavna atrakcija gde god da krenu.

„Qudi prilaze da se upoznaju sa Gringom i ka`u da nas prate na Instagramu. Qudima je mnogo za nimqiva na{a qubavna i profesionalna pri~a. U Srbiji me vi{e prepoznaju zahvaquju}i TikToku i upoznati su sa svim de{avawima iz mog profe sionalnog i qubavnog `ivota i zaustavqaju me na ulici da se jave ili se samo osmehnu. Mnogo je sim pati~no“, zakqu~uje dr Rexa. S. G.

Манастир Светог Саве у Либертивилу

Australijanci po~eli da se obra~unavaju sa usta{tvom!

Fudbalski savez Australije nije ostao imun na divqawe usta{tva i na cizma na finalu Kupa te dr`ave, gde je Makartur rezultatom 2:0 savladao Sid nej 58, klub hrvatskih emigranata.

kovali su jednog gledaoca i izdali mu do`ivotnu zabranu dolaska na utakmi ce u Australiji. Ka`wen je samo jedan od gledalaca, iako ih je na desetine salu tiralo desnom rukom. U toku je identi

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

Hrvatski navija~ koji je salutirao usta{kim i nacisti~kim pozdravom, po dizawem desne ruke `estoko je ka`wen. Wemu je izdata do`ivotna zabrana do laska na sve utakmice u Australiji, pi{e engleski list Gardijan.

Da podsetimo, na utakmici finala Kupa Australije osim sramotnog poteza navija~a, dve tribine na kojima su bili hrvatski navija~i, nekoliko minuta su skandirali usta{ki pozdrav iz Drugog svetskog rata - Za dom spremni!. Jedna tribina je uzvikivala "Za dom", a druga odgovarala sa "Spremni".

Ovaj nevi|eni skandal i divqawe usta{tva i nacizma nisu mogli pro}i ne zapa`eno. Tako|e, uo~i utakmice izvi` dana je ceremonijska pesma "Welcome to Country" od strane hrvatskih navija~a.

FS Australije proveo je istragu po sle saradwe sa oba kluba, identifi

fikacija i ostalih kojima preti sli~na kazna. Tako|e, ka`wen bi mogao da bude i klub hrvatskih iseqenika Sidnej 58.

- Ono {to je trebalo da bude slavqe fudbalske igre pokvareno je delo vawem grupa od nekoliko qudi, koji ne predstavqaju vrednosti na{e fudbal ske zajednice. Wihovi postupci su oma lova`ili, povredili i uvredili ~la nove na{e fudbalske zajednice. Slike na dru{tvenim mre`ama pokazuju mnogo vi{e navija~a koji u~estvuju u ovim gnu snim ~inovima - rekao je izvr{ni di rektor FS Australije Xejms Xonson i dodao:

Radujemo se daqim brzim i te{kim kaznama koje }e provoditi FS Austra lije nakon {to se ti navija~i identifi kuju. Ovo pona{awe nije samo uvreda za jevrejsku i domoroda~ku zajednicu, ve} i za sve Australijance.

AUSTRALIJANCI NAJBOGATIJI NA SVETU Evo koje se sve zemqe nalaze na listi najbogatijih

Prema nedavnom izve{taju o global nom bogatstvu koji je objavio Credit Suisee za 2022. godinu, najbogatija nacija na sve tu su Australijanci. Daleko iza su Bri tanci i Amerikanci.

Izve{taj o bogatstvu stanovnika obu hvata 5,3 milijarde qudi {irom sveta. Prema tom izve{taju, bogatstvo Austra lijanca se pove}alo tokom 2021. godine.

Australija ima ~ak 2,2 miliona mili onera, a u vlasni{tvu jedan odsto najbo gatijih Australijanaca je, prema podaci

ma za 2021. godinu, 21,8 odsto bogatstva zemqe.

Glavni razlog za pove}awe bogatstva u Australiji su cene nekretnina, koje su porasle za 23,7 odsto, {to je pove}alo prose~no bogatstvo po odraslom Austra lijancu za 28.450 dolara.

Posle Australije, najbogatiji su sta novnici Belgije, Novog Zelanda i Hon gkonga.

Sjediwene Dr`ave ipak imaju najboga tija doma}instva u 2021. godini.

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY

STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

qudi na ulicama Melburna

Hiqade qudi iza{lo je na ulice Mel burna zahtevaju}i osloba|awe osniva~a "Vikiliksa" Xulijana Asan`a, javqa agen cija AAP.

Hiqade qudi pro{lo je ulicama Mel burna i formiralo lanac preko mosta Sautbenk pozivaju}i Vladu Australije da interveni{e.

"Gra|ani veruju i o~ekuju da }e premi jer i Vlada izvu}i Asan`a iz zatvora", re kao je brat osniva~a "Vikiliksa" Gabrijel [ipton agenciji AAP.

On je dodao da je pro{lo puno vremena, a da wegov brat i daqe trune u zatvoru.

"Sam premijer rekao je pre izbora da je sada dosta i da ne vidi svrhu {to je Xuli jan u zatvoru", rekao je [ipton, dodaju}i da bi premijer Entoni Albaneze trebalo direktno da kontaktira ameri~kog pred

sjednika i iznese slu~aj Asan`a.

On je dodao da je Asan` dovoqno propa tio i da je vreme da se optu`be odbace, kao i odluka o wegovom izru~ewu.

Advokati Asan`a u avgustu su ulo`ili `albu na odluku o izru~ewu SAD, isti~u}i da je on premet procesuirawa i ka`wa vawa zbog svojih politi~kih stavova.

SAD terete Asan`a po 17 ta~aka za {pijuna`u i jednu za zloupotrebu ra~una ra nakon {to je "Vikiliks" objavio hiqade tajnih vojnih i diplomatskih dokumenata.

Ovaj 51-godi{wi Australijanac nalazi se u londonskom zatvoru Belmar{ otkako je izveden iz Ambasade Ekvadora 2019. go dine.

Asan` vodi dugogodi{wu pravnu bit ku kako bi izbegao izru~ewe SAD, gde ga tra`e zbog krivi~nih dela {pijuna`e.

Slavnu glumicu Bo`idarku Frajt od usta{a spasila Diana Budisavqevi}, poreklo joj je bilo obrisano

I danas je pamte kao Nadu iz "U`i~ke republi ke".

Glumica Bo`idarka Frajt, koju je na{a publika pre nekoliko godina gledala u seriji „Na putu za Montevideo“, jugoslovenska je glumica srpskog po rekla, dete sa Kozare koju je Diana Budisavqevi} spasila iz usta{kog logora smrti.

Svojevremeno je bila velika zvezda jugosloven ske kinematografije, jedna od najlep{ih glumica i prva s ovih prostora koja je na filmu obukla bi kini. Wena slika je dugo stajala na zgradi neka da{we „Robne ku}e“ u centru Beograda, a u wenom domu su „carovale“ ~ak tri „Teodore“ – priznawe i san svake glumice.

Dobitnica je laskave Zlatne arene iz 1972. go dine. @elela je da bude arhitekta, ali su je fil maxije, ugledav{i je na modnoj pisti, privukle u svoj svet. I dan-danas je pamte kao Nadu iz „U`i~ke republike“, uloge u kojoj se toliko dobro sna{la da su mnogi mislili da je igrala u svim partizanskim filmovima, iako joj je to bio jedan jedini put.

Bo`idarka je ro|ena sa prezimenom Grubqe{i} 1940. godine u selu Velika @uqevica pod Koza rom. Imala je nepune dve godine kada su joj usta{e, za vreme Kozara~ke ofanzive, streqale majku Vidu. Zajedno sa hiqadama dece Bo`idarka je de portovana u de~iji logor u Sisku.

Odande je preba~ena u prihvatili{te Crvenog krsta u Zagrebu, odakle su je usvojili Katarina i Stjepan Frajt, koji su joj dali svoje prezime i od gajali je kao svoju }erku, pisao je portal „Tamo da leko“.

Slavna glumica, koja se proslavila ulogom u filmu „U`i~ka republika“, imala je 36 godina kada je saznala svoje pravo poreklo. Prona{la ju je tetka Dara Grubqe{i}, prvoborac sa Kozare, i

ispri~ala joj istinu o wenom poreklu.

Sinu Tomislavu i }erki Bojani Gregori} Vej zovi}, danas poznatoj hrvatskoj glumici, majka je ispri~ala svoju biografiju.

U jednom intervjuu Bojana je povodom maj~ine sudbine i te{kog `ivotnog puta rekla:

„Wen put je bio i vi{e nego te`ak, a wena voqa i radost `ivqewa vi{e nego sna`ni. Hrabri qudi kora~aju napred i ne okre}u se prema tuzi pro{lo sti, ve} obasuti bleskom neraspoznatqive budu}nosti sr~ano kro~e s verom da sutra uvek mo`e biti boqe… Eto, to je moja mama.“

Ina~e, Bojana je bila udata za poznatog peva~a Borisa Novkovi}a, a nedavno je otkrila da su weni roditeqi bili protiv tog braka.

Najte`e razdobqe u `ivotu, kako je tada pri znala, bilo joj je izme|u 25. i 32. godine.

„U tom periodu sam se razo~arala u qubav i zapravo sam i{~ekivala je li mogu}e ponovno se zaqubiti i prona}i veru u ~ovjeka. I zapravo mi se to stvarno dogodilo kad sam srela Enesa, a srela sam ga s 32“, ispri~ala je Bojana govore}i o svom sada{wem suprugu Enesu Vejzovi}u. M. T.

MIKI MANOJLOVI] VI[E NE]E DA SNIMA ZA 2.000 EVRA DNEVNO!

Odavno je poznato da je Miki Manojlovi} najpla}eniji srp ski glumac.

On je godinama od produk cije uzimao 2.000 evra po sni maju}em danu, ali je nedavno i tu cenu podigao za 50 odsto. To zna~i da sada svi koji `ele da ga anga`uju u nekom novom projektu, moraju da izdvoje ~ak 3.000 evra, tj. 1.000 evra vi{e nego {to je to ranije bio slu~aj. - Miki Manojlovi} ve} godinama uzima najvi{e para za filmove i serije. Osim {to je jedno od najve}ih imena srpske kinematografije, cenu mu di`e i to {to ne prihvata olako svaku ulogu koja mu se ponu di. Zbog toga su producenti i rediteqi koji odlu~e da ga anga`uju za neki projekat unapred znali da }e morati da ga plate 2.000 evra po danu. Ipak, kako je sve poskupelo, i Miki je re{io da podigne svoju cenu, i to za 50 odsto. Iako je to ozbiqna suma za na{e uslove, ve}ina wih prihvata wegove zahteve jer znaju da su projekti sa Manojlo vi}em predodre|eni za uspeh - ispri~ao nam je izvor.

Koliko je poznato, o ~emu su mediji i pisali, i @arko Lau{evi} i Aleksandar Ber~ek za snimaju}i dan su do sada dobijali po 2.000 evra, ali jo{ nije poznato da li }e i oni podi}i svoj honorar.

Pored wih, me|u najpla}enijima je i Milo{ Bikovi}, koji je, za hvaquju}i ulozi Aleksandra Tirnani}a Tirketa u "Montevideu", a zatim i Mara{a u "Ju`nom vetru", postao velika zvezda! - [to se ti~e Bikovi}a i wegovog honorara, to zavisi od dosta faktora. Jedan od wih je i da li je on ovde samo glumac ili je i pro ducent nekog projekta. Kada je anga`ovan kao glumac, Milo{ ima ho norar od 2.000 evra dnevno. Ipak, po{to je sve donedavno bio jedan od najanga`ovanijih glumaca u Rusiji, tamo je zara|ivao 5.000 evra po danu. Toliko je, kako navode izvori, dobio za film "Sluga", koji je najgledaniji u istoriji ruske kinematografije.

Poznato je i da supru`nici Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi}, Milo{ Timotijevi} i Ra{a Bukvi} imaju honorare od 1.500 evra po danu.

Mirjana Karanovi} pla}ena je 1.500 evra po danu, dok wena kole ginica Milica Mil{a, koja u seriji "Igra sudbine" tuma~i jednu od glavnih uloga, za dan snimawa uzima 450 evra. Tako je ona postala najzaposlenija glumica u Srbiji u posledwe tri godine, koliko traje megapopularna telenovela. Do sada je snimila 586 epizoda, a ~eka je jo{ posla, jer }e serija imati vi{e od 800 epizoda. S. G.

„BOBI SE UDVARALA

I LEJDI DI“

Velika folk zvezda Lepa Bre na prisetila se perioda kada je upoznala supruga, nekada{weg uspe{nog tenisera Slobodana Bobu @ivojinovi}a. Svetski uspeh koji je postigao na teniskim turnirima i atraktivan fizi~ki izgled u~inili su ga po`eqnim ne samo me|u pripadnicama ne`nijeg pola u odna{woj Jugo slaviji nego u celom svetu.

– Svi su mi na neki na~in go vorili da bi trebalo malo da ga se pla{im. Ja bih ih uvek pitala u kom smislu bi trebalo da ga se bojim. Onda bi mi oni govorili kako je on ipak poznat na svet skom nivou, da }e me ostaviti i da }e pasti na ~ari neke svetske lepotice jer su one “hvata~ice” – ispri~ala je peva~ica, na {ta se nadovezala i sama voditeqka spomiwu}i Dajanu, princezu od Velsa.

– Wemu se ~ak i Lejdi Di naba civala – istakla je uz osmeh novi narka, ali Brena nije `elela da produbquje ovu temu.

– Ona je jedna super dama i ne `elim da ka`em ni{ta {to bi povredilo jednu takvu li~nost. Na{a qubav je pobedila. Ta ne verovatna strast sa po~etka je pre{la u jednu mnogo mo}niju i sna`niju fazu, u ne{to mnogo kva litetnije – objasnila je peva~ica.

^ola otkrio koje pesme vole wegove }erke, pa se prisetio najlu|ih poklona od publike

Ako se popularnost jednog peva~a meri brojem hitova i koncerata, za Zdravka ^oli} a mo`emo slobodno da ka`emo da je najve}a, me|u najve}im muzi~kim zvezdama.

Svoju veli~inu jo{ jednom je pokazao pre nekoliko dana na koncertu u hali "Halman dom" u Be~u, a gde je vi{e od tri sata pevao svoje najve}e hitove.

Eufori~na publika, podr{ka podr{ka i prijateqa u~inili su da ^ola zasija u punom sjaju i dovede su atmosferu do usijawa. Naj ve}a balkanska zvezda nakon koncerta pode lila je utiske, te je otkrio koji mu je poklon publike ostao u pam}ewu, koje pesme wegove }erke Una i Lara naj vi{e vole, ali i kako provodi vreme u glavnom gradu Austrije.

n Kako Vam se svi|a Be~?

- Ja volim Be~ i ose}am se kao da sam u biv{oj Jugoslaviji. Toliko je ovde na{ih qudi koji ovde sive i rade i koji su nam prijateqi. Ja u Be~u imam mnogo prijateqa. Qubiteq sam i be~ke {nicle. To ne mogu izbeci kada do|em ovde. Kada su nastupi u pitawu, radili smo po diskotekama, restoranima ali uvek su tu na{i qudi bili raspolo`eni. Mislil da je Be~ po tom pitawu uz par jo{ gradova jedan od najboqeg upori{ta na{e dijapore.

n Kako Vi koji imate toliki broj hitova pravite repertoar?

- Te{ko je to ali selekciju pesama vr{im prema objektu i prema dvorani u kojoj nastupam. Da smo nastupali u nekoj sali gde svi sede verovatno bi bilo vi{e balada, mawe ovih brzih stvari. Prema objektu i dvorani u kojoj se nastupa, prema profilu publi ke da se tu naprave male izmene.

n Ve~eras je u publici bila Va{a porodica. Koje su omiqe ne pesme koje Va{ih }erki?

- Ja ih ni{ta ne pitam ja i ne znam to. One imaju neke svoje omiqene, primetim da ne{to pevaju, ne{to ne pevaju.

n Kakve pesme vole?

- Obi~no br`e pesme. Ali mogu}e je da se malo stvari i mewaju. Odrastaju, mo`da neke sadr`ajnije pesme, koje imaju sadr`ajnije tekstove mo`da to vi{e vole.

n Primetili smo da ste dobili mnogo poklona ve~eras. Koji je najautenti~niji poklon koji ste dobili tokom karije re?

- To je jako te{ko. Bilo je svega. Od grudwaka, ga}ica do cve}a, lutki raznoraznih, do ozbiqnih nekih parfema. Sva{ta ne{to je bilo u mojoj karijeri. Sve je to deo karijere i deo `ivota. Radujem se svakom poklonu naravno. Najvi{e volim cve}e, kada mi neko podari jednu ru`u ili mali buket.

SUPRUGA NA[EG POZNATOG GLUMCA SE PORODILA KOD KU]E, A SIN JE SVE GLEDAO:

Glumac Slobodan ]usti} ima {estoro dece. Sinovi iz prvog braka, Nikola i Qubomir, odrasli su qudi koji imaju svoje porodi ce. Sa drugom suprugom Jelenom ima ~etvoro dece - Vasilija Vida, Tanasija, Zariju i Ozrena.

Slobodan ]usti} je od svoje druge supruge stariji 23 godine, a Jelena je wihovo dvoje mla|e dece rodila kod ku}e, o ~emu je i sama jednom prilikom javno govorila.

- Poro|aj kod ku}e planirala sam jo{ sa Vasilijem, ali nisam imala hrabrosti. Sada mi je krivo {to to nisam uradila. Kad sam se pora|ala sa Zarijom, nimalo se nisam pla{ila - pri~ala je Jele na nakon {to je prvi put iskusila poro|aj u svom domu, dodaju}i da je bila okru`ena najmilijima.

- Mali Tanasije je spavao, a stariji Vasilije je `eleo da gleda taj veli~anstveni ~in. Babica Divna, koja je specijalizovana za po ro|aje kod ku}e, bila je odu{evqena mojom smireno{}u. Kada je pu p~ana vrpca prestala da pulsira, moj suprug ju je sve~ano presekao. Sve je proteklo u najboqem redu i ~im sam se porodila, beba mi je bila na grudima i posle ~etiri minuta je po~ela da sisa - ispri~a la je Jelena, koja posle poro|aja kod ku}e nije i{la u bolnicu.

- Babica je pogledala bebu i ustanovila da je sve u redu. Mene nije pregledala jer nisam imala nikakvu ranu, pa nije ni bilo po trebe. Dva sata posle poro|aja prala sam sudove. Kom{inica koja nam je stigla u posetu nije mogla da veruje {ta radim. Porodila sam se i `ivot se odmah nastavio - rekla je supruga Slobodan ]usti}a.

Posle dva sata sam prala sudove!

"[ta zna~i da je dete pqunuti otac?

Za{to je neko pqunuo oca"

Momo Kapor je (u polu{ali) pri~ao kako muku mu~i sa materwim jezikom, da na|e prave re~i za doga|aje i do`ivqaje u svom `ivotu. Zato je piscima koji su govorili po pet, {est jezika savetovao da se zaposle na hotelskoj recepciji.

I izgleda da je svoj problem sa srpskim preneo i na prevodioce, jer dok su mu kwige prevedene na brojne jezike, to nije bilo bez znoja.

- Siroti na{i prevodioci! Koliko li je tek wima te{ko kada poku{aju da prevedu neprevodivo. Pi{e mi jedan iz Amerike:

"U va{oj pri~i, koju upravo prevodim, po stoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pi{ete da je to ko{talo kao "kajgana svetog Petra". Odakle znate da je sveti Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo, koli ko je mogla da ko{ta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je pla}ena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: "St.Peter’s scrambled eggs"? Kada smo kod jaja, kod vas sam prona{ao izraz "jaje na oko"? [ta je to? "Egg on eye"? Za{to bi neko sta vio jaje na oko? Da se mo`da, kod vas o~na oboqewa ne le~e jajima? Unapred zahvalan itd…"

Jedan drugi me pita u pismu, {ta to zna~i da je mali{an bio „pqunuti otac”? Ko mu je i za{to ispquvao tatu? Da li se kod nas pquju o~evi i kojom prilikom?

Sa izrazom „spava k´o zaklan”, imao sam najvi{e neprilika. Kako prevesti na civi lizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je po koq ve} u{ao u metafori~ne snove?

Prevodioce zanima jo{ i to za{to su za nas toliko udaqena ba{ "{panska sela". (To su za mene {panska sela), kad ima mnogo udaqenijih, kao {to su, na primer, novoze landska ili peruanska?

Dobro je da se nisu setili da me pitaju {ta zna~i "rasturi ga k´o Bugarin }urku" i zbog ~ega se neko "smeje k´o lud na bra{no"? [ta ima sme{no u bra{nu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?

Ipak lak{e mi je da odgovorim na pitawe o re~ima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemqi koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se poslu`im re~ima jedne no vokomponovane pesme:

"Ne pla~i mi na ku}nome pragu

Da mi vrata ne povuku vlagu…"

Susreti s narodom bili su mu izvor inspiracije

Na{ nobelovac ro|en je pre 130 godina, 9. oktobra, u mestu Dolac kod Travnika

Za sobom je ostavio ~uvena pisa na dela koja su sastavni deo {kolske lektire, ali i uspomene kojih se se}aju oni koji su imali ~ast da upoznaju Iva Andri}a. Na{ nobelovac ro|en je pre 130 godina u mestu Dolac kod Travni ka.

U osnovnoj {koli "Ivo Andri}" u Prawanima, oktobar je mesec pisca po kojem je i dobila naziv. Za mlade we gov stvarala~ki opus nije samo obave zni deo gradiva, ve} pouka za `ivot.

- Ja sam pro~itao pri~u "Aska i Vuk", i na mene je ostavilo poseban utisak to {to je ona oti{la te`im pu tem u odnosu na svoje vr{wake - ka`e Aleksa Damqanovi}, u~enik O[ "Ivo Andri}".

Na u~enicu iste {kole Natali ju Milo{evi} naro~ito je uticalo je delo "Mostovi", "zato {to mostovi ne slu`e ni~emu {to je tajno i zlo".

- Najvi{e mi se dopala pripovetka "Jelena, `ena koje nema", zbog opisadodala je u~enica An|ela Papi}.

- Govori o qudima kako se pona{a ju i kako treba da se usredsredimo na `ivot i {ta treba da radimo - poru~uje u~enica Teodora Tomani}, koja tako|e poha|a {kolu "Ivo Andri}" u Prawa nima.

Sada su penzioneri, ali po~etak uspe{nih karijera obele`ilo im je dru`ewe sa slavnim piscem. Slobo dan Krsti} bio je li~ni konobar, dok je

Polako se razdawuje i, bez najave i ostalog foli rawa, mene i mog dobrog dru ga Stevu, dobrodr`e}eg {ez desetpetogodi{waka, taze penzionera, letwe jutro za ti~e nedaleko od Kucure, na kanalu Dunav-Tisa-Dunav.

Poranili smo jer treba zauzeti dobra mesta, ko jih i nema tako mnogo. Sem toga, pecaro{ima je dobro poznato da riba, ako je ima, najboqe radi u ranu zoru. Onda smo raspakovali te leskope i ostalu skalame riju, a od pribora nema ~ega nema, pa pozabacivali udi ce. Naravno da ritual ne bi bio kompletan, ako ne bi smo drmnuli po par gutqaja doma}e rakije. U mojoj torbi sa priborom uvek je morala biti zaliha lozova~e, po{to imam pedesetak ~okota loze, a Stevo je obi~no donosio jabukova~u. On `ivi sam, po{to mu je supruga premi nula pre par godina, a deca se sku}ila u inostranstvu: sin u Australiji, a }erka u Kanadi.

Sedimo mi tako, svako sam sa sobom, po{to smo raz dvojeni trskom i vrbakom, zagledani u pozabacivane teleskope, koji ovog jutra miruju kao ukopani.

Na vodu vi{e izlazimo iz navike i `eqe da budemo u prirodi, nego zbog {anse na ulov. Ali, {to ono ka`u, nada posledwa umire.

Ivo Andri} i Milica Babi}: Od samog po~etka poznanstva, cvetala je qubav Iva Andri}a i Milice Babi}. Nobelovac nije krio da je Milica zapravo „Jelena, `ena koje nema“, o kojoj je pisao dok su se tajno voleli. Pisma koja joj je slao potpisivao je sa „tvoj Mandarin, koji te ne`no grli“. Milica je bila {kolovani kostimograf, ~ije su kreacije krasile pozori{ne predstave. Pre Iva, bila je udata za Nenada Jovanovi}a. Sa Andri}em se ven~ala 1958. godine i u slozi i velikoj qubavi `iveli su u stanu na Andri}evom vencu u Beogradu, do wene smrti 1968. On je preminuo 1975. godine

Sla|ana An|elkovi} bila li~ni fri zer Iva Andri}a.

- Voleo je da za vreme doru~ka po jede ov~je kiselo mleko iz na{eg kra ja, odnosno iz sela Jezera, koje se ne jede ka{ikom, ve} viqu{kom. I on je to voleo, to mu je davalo ovako neku sve`inu. ^estrdeset druge godine je boravio u Soko bawi prvi put i tu je, po wegovim re~ima, po~eo da pi{e ro man "Na Drini }uprija". Kasnije, on je imao svoju karijeru i tako daqe, ali evo desilo se da je sedamdesetih go dina dva puta boravio kod nas u Soko bawi - ispri~ao je Slobodan Krsti}, penzioner i biv{i direktor hotela „Moravica" u Soko bawi.

Frizerka u penziji Sla|ana An|el kovi} istakla je da je, kada je prvi put {i{ala Iva Andri}a, imala veliku tremu.

KOMBIQ:

- Prvi put {i{am, a on ima toliko o{tru, te{ku kosu. tad nije bilo feno va, nego su bile haube. E, onda ja lepo wemu o{i{am. Ka`e: "Drago moje dete, nemoj da se sekira{, rekao mi je direk tor Vasa da si `enski frizer, samo idi po fazonu i ne}e{ pogre{iti". I ja lepo po fazonu o{i{am. On je voleo, recimo, iskrade se iz hotela, salon je bio kako se ulazi u hotel, sa leve strane. I on mi samo da znak, da ne zna niko, i ode na pijacu - iskrena je fri zerka u penziji Sla|ana An|elkovi}.

Oni koji su imali ~ast da ga li~no upoznaju, pamti}e Iva Andri}a kao ~oveka koji je voleo da razgovara sa svima i nakon {to je postigao svetsku slavu.

Ti susreti sa narodom bili su izvor inspiracije, koju je preto~io u pouke i mudrosti za budu}e generacije.

Pecaro{ki razgovori

pritisla, morao sam da mu pripomognem.

- I ka`e{, sa `enama muka, a bez `ena jo{ ve}a? Stevo se tr`e iz raz mi{qawa.

- Da, da… [ta ka`e{? Ma nisam ja to rekao.

- Pa ne{to si rekao, `ene si spomiwao, a to je dovoqno da ~ovek shvati da ima{ problema.

Posle par sati uzaludnog de`urawa uz nepomi~ne te leskope, vidim da je Stevo krenuo ka meni. To mi je bio siguran znak da ni kod wega riba ne trza jer, u protiv nom, niko ga ne bi odvojio od udica. Prilazi on, i onako, reda radi, priupita:

- Ima li {ta?

- Ima, kao i kod tebe, - od govaram mu.

- Mo`da }e kasnije, kad se voda ugreje - veli on.

- O}e, o}e, kad na vrbi rodi gro`|e, - ka`em, ~isto da bih ne{to odgovorio.

- E, moram ne{to da ti ka`em: ja `ene, definitiv no, ne razumem.

- Te{ko je razumeti i svo ju, a kamo li tu|e?

-

biqno ka`em.

- A ko ih razume? @ena ti je kwiga koju, koliko god da ~ita{, mora{ iznova lista ti. I ~im se vi{e bude{ tru dio, mawe }e{ ih razumeti. Zato, pusti brigu na veseqe.

Stevo u}uta. Vidim da ga ne{to mu~i, ali ga pu{tam da formuli{e svoju muku u ispovest ili u pitawe, pa }emo to raspraviti, mada ni ja nisam neki savetnik od koristi. Obi~no svaku muku obrnem na {alu, pa kad se slegne, poku{avam da na|em re{ewe.

- Koji problemi? O ka kvim problemima pri~a{? Ja sam samo rekao da ne ra zumem `ene, pa sam mislio da mi ti, kao neki stru~wak, pone{to razjasni{. Sve mi se ~ini da one jedno pri~aju, drugo misle, a tre}e rade.

zeza{.

oz

]uti Stevo, }utim i ja, pu{tam ga da odre{i vre}u, tj. da po~ne da pri~a {ta ga mu~i, {ta ga je sna{lo. Kako Stevo po prirodi nije bio re~it, pa ga jo{ neka muka

- Ti si, Stevi{a, pobrkao pojmove. To {to si rekao je opis za politi~are, a `ene misle ono {to govore, samo je wihov govor druga~iji, pa mora{ da ga razume{, jer ako ti treba prevodilac, onda si obrao bostan. Ima da te vodaju bosog po trwu, `ednog pored vode, gladnog pored pekare… U tvom slu~aju, moj ti je savet, iz prve ruke, bez bilo kakvog upu{tawa u kon kretnu problematiku, vrlo jednostavan, a to je da se kloni{ `ena, pa ne}e{ ima ti problema.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

oktobar

1792. - Predsednik SAD Xorx Va{ington polo`io je kamen-temeqac Bele ku}e, predsedni~ke rezidencije u Va{ingtonu.

1860. - Prva fotografija iz vazduha napravqena je iz balona iznad Bostona u SAD.

1884. - Londonska ~etvrt Grini~ ustanovqe na je kao univerzalni (nulti) meridijan od ko jeg se ra~unaju geografske du`ine i vremenske zone na Zemqi.

Pi{e: Nikola Morav~evi}

Sveti Sava kao svetovni diplomata (19)

Karejski tipik od samo dva lista je monah Sava sastavio 1199. posle smrti svoga oca

O Svetogorskom monahu Savi Ne mawi}u, kasnijem Svetom Savi Srpskom se danas ponaj~e{}e govori kao o osni va~u autokefalne pravoslavne srpske crkve, jer je on istinski bio i wen kon ceptualni kreator i wen prvi funkcio nalni arhiepiskop. Ne mawe se razma tra kao zakonodavac u oblasti crkvenog i gra|anskog prava, iako su na tom poqu ve}ina wegovih dela prevodi iz bogate riznice romejskog crkvenog i gra|anskog zakonodavstva.

A po{to se u ovom spisu detaqno razmatra wegova obimna diplomatska aktivnost na me|unarodnom planu, pre ostaje i da se iznese i ne{to o karak teristikama wegovih pismenih delat nosti koje mu daju oreol prvog srpskog kwi`evnog stvaraoca.

Pismena delatnost Svetog Save se sastoji iz osam sa~uvanih spisa, Koji su: Karejski tipik, Hilandarski tipik, Stu deni~ki tipik, @itije Svetog Simeona, Slu`ba Svetom Simeonu, Zakonopravi lo (znano i kao Krm~ija ili Nomokanon), Pismo studeni~kom igumanu Spiridonu i Uputstvo za ~itawe psaltira.

Striktno sude}i ni jedno od tih dela nije pisano sa nekom specifi~no kwi`evnom namerom ili ciqem, a u mnogima od wih je najve}i deo teksta negde adekvatan i dobar a negde i pri li~no nespretan i rogobatan srpski prevod od nekog ve} postoje}eg rukopisa tog tipa pisanog na gr~kom jeziku. Po{to je monah Sava u prevo|ewu tih spisa ne{to radio sam a i u dobrom delu tih poslova koristio prevodila~ke sposob nosti drugih atoskih monaha koji su mu pomagali, prili~no je te{ko prosuditi gde su te prevodila~ke slabosti re zultat wegovih ograni~enosti u znawu gr~kog jezika, a gde su to pogre{ke wego vih pomaga~a.

Kratki Karejski tipik od samo dva lista je atoski monah Sava sastavio 1199. godine posle smrti svoga oca, Stefana Nemawe, tada monaha Simeona u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Po{to pisac tog spisa svugde u wemu go

ISPRAVQENA NEPRAVDA

vori u prvom licu, jasno je da ga je pisao sam monah Sava.

Sem va`nosti ~iwenice da je to prvi Savin rad koji imamo ovaj spis ne sa dr`i u sebi i nekih kwi`evno vrednih osobenosti i lepote. Interesantno je da pisac tog tipika svugde u wemu o sebi govori sa uni`ewem i izrazitom mo na{kom skromno{}u, a na kraju se potpi suje sa ’’od svih posledwi, Sava gre{ni,’’ uz dodatak znaka krsta.

Hilandarski tipik (druga polovina 1199. godine) je Savin srpski prevod prvog dela gr~kog tipika tada postoje}eg manastira Bogorodice Evergetide u Konstantinopoqu, gde je Sava odsedao kad god je trebalo da se pojavi u romej skoj prestonici povodom uspostave srp skog manastira Hilandara, jer su wegov otac i on tada bili me|u najizda{nijim wegovim ktitorima. Taj deo govori o organizaciji Bogorodi~inog manastira, {to je tada Savi zbog Hilandara i bilo potrebno. Drugi i mnogo ve}i deo tog ti pika (duga~ak oko ~etiri stotine stra nica), zvani sinaksar, on nije upotrebio, nego je napravio prevod mnogo kra}eg sinaksara koji je izgleda na{ao negde drugde, najverovatnije u pravilima neke od tada{wih jerusalimskih crkava.

Hilandarski tipik se sastoji od 43 poglavqa. Uvod je prili~no emo tivno sastavqen, sadr`i izvesne mi saono poetske intonacije, zanimqive i u kwi`evnom smislu. Posebno su upe~atqive reference o nosiocima izvorne tradicije mona{tva, koji su za

Knez Mihailo Obrenovi} doneo zakon 13. januara 1841. godine, po kome je Savindan od tada zvani~no slavqen u Srbiji na dan 14. januara svake godine kao srpska {kolska slava, {to je trajalo sve do 1946. godine, kada je kona~no uga{ena Kraqevina Jugoslavija i zamewena socijalisti~kom republikom ko joj su jugoslovenski komunisti prekinuli sa proslavama bilo ~ega iz srpske istorije. I ta nepravda je kona~no ispravqena 1993 godine kada je Savindan ponovno postao zvani~no ’’{kolsko tor`estvo’’ u Srbiji.

pisca ’’bosonogi i prebla`eni oci na{i, svemiru svetila, zemaqski an|eli, ne beski qudi.’’

Pored uvoda, izvesne kwi`evne vradnosti imaju i slede}a dva poglavqa u kojim Sava produhovqeno govori o glavnom ktitoru Hilandara, wegovom ocu, Stefanu Nemawi.

Hilandarski tipik nije sa~uvan u svom originalu, ve} u vi{e prepisa, od kojih je najstariji jedan iz po~etka XIII veka koji se sada ~uva u manastiru Hi landaru.

Studeni~ki tipik, sastavqen oko 1207. – 1208. godine je u su{tini kopi ja Hilandarskog tipika sa izvesnimnim izmenama da se prilagodi geografski druga~ijim mestu i razli~itim dru{tve nim okolnostima nove lokacije. I dok Hilandarski tipik propisuje da iguma na te bogomoqe bira manastirska bra tija, Studeni~ki to preina~uje propi som da wega biraju igumani svih ostalih srpskih manastira, zajedno sa ra{kim episkopom i srpskim kraqem.

@itije Svetog Simeona (1208) sa ko jim Studeni~ki tipik po~iwe, je za nas najva`niji Savin spis, jer je ono prvo u kasnijoj bogatoj tradiciji kwi`evnog izraza u `anru starih srpskih `ivoto pisa, koji ukra{avaju istoriju srpske kulture. No i ono je relativno kratko, jer se prostire na samo tabak i po pisa nog teksta a vremenski pokriva jedino mona{ko-svetiteqski deli} `ivota velikog srpskog `upana Stefana Ne mawe, kada je on ve} bio samo monah Si meon. Sava je svoju pri~u o ocu vispreno ubacio u taj deo tipika gde je u gr~kim primercima takvih spisa bilo mesto za uvodnu biografsku bele{ku o glavnom manastirskom ktitoru.

lll U slede}em broju:

Na osnovu Savinog Zakonopravila, car Du{an je 1349. godine uradio Zakonik

1923. - Turski parlament proglasio je Anka ru, biv{u Angoru, prestonicom Turske.

1925. - Ro|ena je Margaret Hilda Roberts, poznata kao Margaret Ta~er. Godine 1979. po stala je prva `ena premijer u istoriji Velike Britanije i bila na tom polo`aju najdu`e od svih dotada{wih premijera u 20. veku. Zbog nesuglasica u wenoj Konzervativnoj partiji u novembru 1990. je podnela ostavku.

1943. - Italija je nakon kapitulacije (8. sep tembra) objavila rat Nema~koj, svom biv{em savezniku u Drugom svetskom ratu.

1972. - Sovjetski putni~ki avion "Iqu{in 62" sru{io se u blizini moskovskog aerodroma. U dotada najve}oj avionskoj nesre}i poginulo je svih 176 putnika i ~lanova posade.

1976. - Bolivijski teretni avion "Boing 707", kojem je nakon poletawa otpao jedan motor, pao je na glavnu ulicu Santa Kruza. Poginula su tri ~lana posade i vi{e od 100 qudi na tlu.

1988. - Laboratorijsko is pitivawe je pokazalo da je "Torinski pokrov", u kojem je, prema verovawu mnogih hri{}ana, sahrawen Isus Hristos, la`an i da poti~e iz Sredweg veka.

1990. - U crkvi Svetog Vasilija Bla`enog na Crvenom trgu u Moskvi odr`ana je prva litur gija posle 73 godine.

1993. - Sud u Hamburgu proglasio je krivim Nemca Gintera Parhea zbog rawavawa no`em jugoslovenske teniserke Monike Sele{. Osu|en je uslovno na dve godine zatvora.

1997. - Britanski premijer Toni Bler susreo se sa liderom [in Fejna Geri Adamsom. To je bio prvi susret britanskog premijera i lidera Severne Irske nakon vi{e od 70 godina.

1997. - Britanski superso ni~ni automobil je prvi uspeo da na tlu probije zvu~ni zid, postigav{i brzinu od 1.222,7 kilometara na ~as.

1998. - Nakon sedmodnev nih pregovora i pod pretwom vojne intervencije NATO-a, predsednik SR Ju goslavije Slobodan Milo{evi} prihvatio je dolazak Verifikacione misije OEBS koja }e pratiti sprovo|ewe rezolucije UN o Kosovu i vazdu{nu posmatra~ku misiju nad Kosovom.

2000. - U teroristi~kom napadu na ameri~ki vojni brod u jemenskoj luci Aden poginulo je 17 mornara. SAD su za napad optu`ile saudijskog dr`avqanina u egzilu Osamu bin Ladena.

2002. - U drugom krugu glasawa na predsed ni~kim izborima najvi{e glasova dobio je Vojislav Ko{tunica. Bili su to ~etvrti pred sedni~ki izbori u Srbiji od uvo|ewa vi{e strana~kog sistema 1990. godine.

Velikan srpske nauke – doktor Mihajlo Idvorski Pupin ro|en je 9. oktobra 1854. godine. Vi{estruko je zadu`io svet svojim otkri}ima, obezbedio revoluciju u telefoniji, a svojim studentima je govorio: "Verujte samo onome {to vidite"

Mihajlo Pupin je ro|en 9. oktobra 1854. u selu Idvor. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemqo radnici, imali su desetoro dece, pet sinova i pet k}eri.

Majka mu je za sebe govo rila da se ose}a slepa kod zdravih o~iju, budu}i da nije znala ni da ~ita ni da pi{e i da se sama ne bi usudila da po|e van granica sela. Jedan od wenih saveta ostao je u se}awu ma log Mihajla:

„Dete moje, ako `eli{ da po|e{ u svet o kome si toliko slu{ao na na{im po selima, mora{ imati jo{ jedan par o~iju –o~i za ~itawe i pisawe. U svetu ima mnogo ~ega o ~emu ne mo`e{ saznati ako ne ume{ da ~ita{ i pi{e{. Znawe, to su zlatne le stvice preko kojih se ide u nebesa; znawe je svetlost koja osvetqava na{ put kroz `ivot i vodi nas u `ivot budu}nosti pun ve~ne slave”.

Posle osnovne i sredwe {kole, odlazi na vi{u {kolu u Pan~evo. Zaintrigirani o~iglednom genijalno{}u svoga |aka, pro fesori Vi{e {kole odlu~uju da Mihajla, uz prethodnu saglasnost roditeqa po {aqu na daqe {kolovawe u Prag. Majka je oduvek hrabrila svoga sina u osvajawu znawa i ovoga puta je bila za takvu odluku.

Buran i neobuzdan Pupinov duh nije se ogledao samo u nau~no-istra`iva~kom radu kojim se bavio do kraja svog `ivota, ve} i u aktivnom nacionalnom anga`ovawu dok je boravio u Pan~evu, gde je zapo~eo je dru`ewe sa buntovnom srpskom omladinom koja je protestvovala protiv carevine.

OBE]ANA ZEMQA

U Pragu je boravio dve godine, i posle vesti o smrti oca, pritisnut materijalnim neprilikama i save{}u prema majci koju `eli da oslobodi izdataka, Mihajlo se odlu~uje za odlazak u „obe}anu zemqu” i u svojoj 20. godini odlazi u Ameriku.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD `iveo veoma te{ko. Radio je kao fizi~ki radnik, istovremeno poha|aju-

Vlasnik 34 patenta za koga „nema nauke bez eksperimenta”

@eqa za studirawem ekspe rimentalne fizike odvodi Pupina na Univerzitet „Fri drih Vilhelm” u Berlinu kod fizi~ara Hermana fon Helmholca koji je formulisao princip o odr`awu energije i prvi razjasnio fizi olo{ki smisao boja u svetlosti, muzici i govoru i u ~ijoj su laboratoriji radili mnogi istaknuti nau ~nici.

zak odnosi se na poboq{awe prenosa te lefonske komunikacije na velike daqine.

Prijavqen pod imenom „Tehnika smawewa elektri~nih talasa i aparata za to”, danas poznat kao Pupinizacijaozna~io je revoluciju u telefonskim pre nosima na velike daqine.

}i Kuperovu ve~erwu {kolu. U jesen 1879. godine polo`io je prijemni ispit na Ko lumbija-kolexu u Wujorku. Kao primeran u~enik oslobo|en je pla}awa {kolarine, a ve} na kraju prve godine dobio je dve nov~ane nagrade.

Uglavnom se izdr`avao prihodima od podu~avawa slabijih u~enika i fizi~kog rada.

Po zavr{etku {kolovawa 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog ste pena a uo~i dobijawa diplome, primio je ameri~ko dr`avqanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odli~an student, za stu dije matematike i fizike u Kembrixu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizi~ke hemije, sa temom: „Osmot ski pritisak i wegov odnos prema slobod noj energiji”.

Zahvaquju}i pre svega svom mentoru Nivenu, ubrzo je dostigao potreban nivo u po~asnoj matemati~koj grupi kojoj se prikqu~io i do kraja {kolovawa uspe{no dr`ao korak sa studentima u woj. Usput se dodatno upoznao sa Maksvelovim ra dom preko wegovih dela Teorija toplote i Materija i kretawe. Osim wega, Pupin je temeqno prou~avao i radove Faradeja kao i Wutna, utemeqiva~a univerziteta u Kembrixu, ali i celokupne nove fizike.

Eksperimenti i sa veti u vezi sa elektro magnetnom teorijom Fara deja i Maksvela rasvetlili su i posledwu veliku Pupino vu dilemu koja je datirala jo{ iz de~a~kih dana. Kombinuju}i do tada{we sopstveno znawe i iskustvo sa sugestijama svoga profesora, on dolazi do zakqu~ka da je svetlost fino trepe rewe elektriciteta.

Ta teorija kona~no se poklopila se sa svime {to je o tome do tada znao o sve tlosti. Pupin jo{ jednom pose}uje Idvor i svoju majku, posledwi put, na kraju tre}e godine studija. Iste godine, 1888. `eni se u Londonu sa Sarom Katarinom sa kojom se preselio definitivno u Ameriku.

OTVORENA VRATA KOLUMBIJE

Vrata Kolumbija kolexa postala su od tada {irom otvorena za doktora Mihajla Pupina.

Zahtev za patent pod naslovom „Vi{e struka telegrafija” Pupin je podneo jo{ 23. 2. 1894. godine. U obja{wewu je stajalo da se radi o metodu raspodele elektri~ne energije koji omogu}ava da se istovremeno, jednim provodnikom, {aqe vi{e poruka pomo}u periodi~nih struja razli~itih periodi~nosti. S obzirom na to da su jo{ dvojica pronalaza~a podnela patente na isti pronalazak, ~itava stvar zavr{i la je na sudu. Sudski spor trajao je punih osam godina i skoro potpuno materijal no uni{tio Pupina. Na kraju je ipak pro gla{en pobednikom i 12. 8. 1902. godine pod rednim brojem 707007 kona~no objavio svoj pronalazak.

Svoje najzna~ajnije otkri}e Pupin je kao patent prijavio 19. 6. 1900. godine pod rednim brojem 652230. Taj wegov pronala

Umetawem svojih ~uvenih kalemova na ta~no prora~unatim mestima u telefon skim kablovima, Pupin je uveliko smawio slabqewe telefonskih struja i time do prineo nesmetanom povezivawu qudi na svim kontinentima. Pravo na kori{}ewe ovog pronalaska otkupile su kasnije mno ge firme me|u kojima su „Siemens-Halske” i „Philips”.

Prvi telefonski kablovi sa Pupinovim kalemovima su u Evropi bili postavqeni 1902. godine na relaciji od Berlina do Postdama u du`ini od 32 kilometra. Od tada se mre`a Pupinovih kablova po~ela {iriti po svim kontinentima. Zahvaquju}i velikoj prakti~noj primeni svoga pro nalaska, Pupin se veoma obogatio, a novac je ulagao u nove eksperimente.

U vremenu od trideset godina, od 1894. do 1923. Pupin je prijavio 24 patenta u Americi. U wegova zna~ajna otkri}a, pored navedenih, spadaju jo{ i: aparati za tele fonske i telegrafske prenose, be`i~ni sistem preno{ewa, elektri~no sagla{a vawe i zvu~ni generator.

Savremenik Nikole Tesle, Pupin je proveo 46 godina `ive}i u istom gradu kao i on - Wujorku. Wihovo prijateqstvo i nau ~na saradwa bili su dobro poznati.

Pupin je bio jedan od nau~nika koji su svim svojim autoritetom branili Tesline naizmeni~ne struje i ukazivali na wihov prakti~ni zna~aj.

Posledwe godine svoga `ivota Pupin proveo je na svom imawu u Norfolku, koje je nazivao svojim ameri~kim Idvorom. Doktor Mihajlo Idvorski Pupin umro je 12. marta 1935. godine u svojoj 81. godini. Sahrawen je na grobqu Vudloun, u Bronksu, severnom predgra|u Wujorka. Pupin je bio i uspe{an pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pa{waka do nau~ewaka” (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor”, objavqeno 1923. godine, godinu dana kasni je 1924. godine dobio je Pulicerovu nagra du. Nikada nije zaboravio i nije se odre kao starog zavi~aja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju kada god je bio u pri lici. R. N.

crkva u Srbiji krije sto godina stare krajputa{e!

Na zapadu Srbije u okviru Eparhije `i~ke nalazi se Ar hijerejsko namesni{tvo crno gorsko sa sedi{tem u Kosje ri}u. Mnogi su se zapitali za{to ba{ ovakav naziv, ali odgovor se krije upravo u sa mom nastanku ove op{tine Zla tiborskog okruga. Razlog naziva „crnogorsko“ je spomen na poreklo stanovni{tva ovog kraja.

Smatra se da je Antonije Kosi jer koji je iz Crne Gore na ovo po dru~je do{ao sa suprugom i svoja tri sina, jedan od prvih stanov nika. Po Antonu Kosijeru upravo je Kosjeri} i dobio ime.

„Arhijerejsko namesni{tvo cr nogorsko sa sedi{tem u Kosjeri}u obuhvata {est parohija i pet crkvenih op{tina. Tu se nalazi i po mnogo ~emu posebna crkva brv nara posve}ena Svetom \or|u u

selu Se~a Reka, za koju se smatra da je podignuta jo{ u 15. veku. Tur ci su je palili u nekoliko navra ta, a pretpostavqa se da je nakon paqewa crkva ve} 1809. godine obnavqana, a da je 1812. dobila

dana{wi izgled“, ka`u u Turi sti~koj organizaciji Kosjeri}.

Crkva Svetog \or|a u Se~oj Reci progla{ena je spomenikom kulture od velikog zna~aja, gra dili su je ~uveni Osa}ani, a za

razliku od drugih crkava brvna ra ona ima poprili~no razvijen enterijer. Crkva poseduje vrednu riznicu sa brojnim dragocenosti ma, u kojoj je jedan od najstarijih predmeta srebrni putir darivan crkvi iste godine kada je ona i podignuta.

Ono po ~emu je ova stara bo gomoqa tako|e specifi~na jesu spomenici krajputa{i koji se na laze u porti crkve. Oni su podi gnuti nastradalima u ratovima izme|u 1912. i 1918. godine.

„Ove spomenike podigle su porodice onih koji se iz ratova nikada nisu vratili ku}ama. Ka rakteristi~ni su po tome {to na wima nema prikaza vojnika-rat nika sa oru`jem {to je naj~e{}i slu~aj u ve}ini primera po dizawa krajputa{a. Oni su ovde ukra{eni `ivim bojama i pored

uklesanog teksta, stilizovanog krsta, samo poneki je ukra{en floralnim motivima. Visoki su oko metar. Zajedno sa Crkvom Svetog \or|a predstvqaju isto rijsku celinu i vrlo ~esto put nici namernici dolaze da ih obi|u“, rekli su u Turisti~koj or ganizaciji ove op{tine.

Selo Se~a Reka od Kosjeri}a je udaqeno oko devet kilometara, a od Beogarad oko 160. U{u{kano je u prelepoj prirodi i smatra se pionirom u razvoju seoskog turizma u Srbiji. Broji oko 1100 stanovnika u 332 doma}instva i dobitnik je nagrade Turisti~ki cvet pre nekoliko godina.

Kroz selo proti~e reka Se~i ca, koja je bogata ribom, pastrm kom poto~arom. Okru`ena je planinskim predelima s brojnim izleti{tima i lovnim terenima.

Velikan srpske nauke – doktor Mihajlo Idvorski Pupin

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne raz mi{qate o onome {to nosi budu}nost. QUBAV: Pravo je vreme da napravite kompromis. Vama to te{ko ide jer svaku improvizaciju do`ivqavate kao gubitak slobode. Ne zaboravite da je va{ par tner osoba koja ima potrebe i da joj je nekada ne ophodno popustiti. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne zanemarujte to da sve {to ovih dana otpo~nete kasnije mo`e biti podlo`no pre pravqawu. QUBAV: Ako biste bili realni, shva tili biste da nemate velikih zamerki na qubavni `ivot. Me|utim, uvek vas prati ose}aj da ne{to ne dostaje. Mo`da vas privla~i pomisao da je ne{to {to se de{avalo u pro{losti bilo lep{e od ovog {to imate danas. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Pripremite se na stres jer vam pred stoji neo~ekivani tro{ak. Budite oprezni u sa obra}aju, mogu}e su {tete. Osim toga, ~uvajte dokumenta i pa`qivo proveravajte sve poruke. QUBAV: Sli~no kao i u poslu sve zavisi od vas. Nemate dovoqno strpqewa ni za koga. Povoqna vest je da ne}ete dugo ~ekati, promene sti`u u bli skoj budu}nosti. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Sva va{a energija je usmerena na rad i poslovne aktivnosti. Ovo je period va`nih od luka ali i otkrivawa neprijatnih istina koje do sada niste ni slutili. ^uvajte se intriga. QUBAV: Dr`ite se svog stava i od toga ne odstupate ni malo. Ne bi bilo lo{e da ipak krenete i vi u su sret ~ime biste voqenoj osobi dali do znawa da su vam `eqe obostrane. ZDRAVQE: Nesanica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Zbuweni ste. Ose}ate {ta vam i kako dolazi u budu}nosti, ali ne znate kako da uti~ete na to. I{~ekivawe preti da eskalira u vidu ne smotrene reakcije. QUBAV: U va{em qubavnom `ivotu se bli`i kraj jedne faze. Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we partneru mo`e osve`iti vezu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Nedeqa je obele`ena stresnim de{a vawima. Dobar ishod vas puni samopouzdawem pa razmi{qate o daqim promenama. Dvaput promi slite pre nego {to ne{to odlu~ite. QUBAV: Po vla~ite se u sebe. Mo`da vam nesuglasice s voqe nom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem nije izme|u vas ve} je posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Melanholija.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ovaj period je povoqan za vas jer je na pomolu finansijski dobitak koji }e vam dati prostora da ubla`ite napetost koja vas, ve} neko vreme, mu~i. QUBAV: Podr{ka partnera posta je naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta u budu}nosti znate da niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosi ma uznemirava. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Predstoji vam ponuda za saradwu sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam je sumwiva jer sve zvu~i suvi{e dobro da bi bilo realno. QUBAV: Name}u vam se problemi koji dolaze iz {ire po rodice, bilo da se radi o roditeqima ili bra}i i sestrama. Voqena osoba mo`e pogre{no shvatiti situaciju. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: U toku su va`ne promene. Okru`eni ste tenzijom i naglim promenama raspolo`ewa. Ne precewujte svoje sposobnosti, ostanite real ni u o~ekivawima. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja ili nije adekvatna za vas ili veza s wom nije mogu}a. Romanti~no dopisivawe, platonski odnos i ma{tawe, dovoqni su da se ose}ate sjajno. ZDRAVQE: Gastritis.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Iako napredujete na mestu gde se na lazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. Sve ono {to }e vam se ovih dana de{avati bi}e u slu`bi onoga {to vas ~eka u budu}nosti. QUBAV: Mnogi od vas }e u ovom perio du otkriti neprijatne informacije. Generalni sa vet je da nijednu vest ne uzimate zdravo za gotovo, pa`qivo proverite. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pred vama je vi{e mogu}nosti. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome mo rate da donesete odluku je prekratak. Iako je sve naizgled dobro, postoje va`ni detaqi koji vam mogu proma}i. QUBAV: Na ovom poqu je zavladala monotonija. Na neki na~in, obostrano prihvatate qubav kao projekat koji tek treba da poka`e re zultate. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvnu sliku.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Nakon velikog pritiska primorani ste da donesete va`nu odluku. Tenzija }e popu stiti istog trenutka kada budete prelomili i ja sno se opredelili. QUBAV: Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost, ovih dana, trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situ aciju sagledate na druga~iji na~in. Ovaj period je kratkotrajan. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

Crkva dala jasna uputstva i ove osobe nikako ne smeju da vam budu kumovi

Kr{tewe deteta je prvi wegov korak na putu ka Bogu, a sam obred je sveti praznik za celu porodi cu! Da bi se sakrament odvijao po svim kanonima, posebna pa`wa se mora posvetiti izboru kumova za bebu!

Smatra se da su kumovi an|eli u svetu koji su pozvani da pomognu maloj osobi da zapo~ne duhovni `ivot, koji }e ga celog `ivota {tititi od isku{ewa. Izbor ku mova uti~e na budu}nost deteta, uzmite to u obzir.

Tajna kr{tewa deteta se obavqa jednom. Ni u kom slu~aju dete se ne sme ponovo krstiti, {ta god da se desi! Crkva drugi put zabrawuje ovaj sveti obred. Kakve kumove roditeqi izaberu detetu, takvi }e ostati za `ivo ta.

Selo na padinama Rudnika skriva neverovatan sredwovekovni manastir!

Mnogo je aduta koje ima grad Kragujevac, ali je po jednoj stva ri potpuno jedinstven u Sr biji. Na wegovoj teritoriji, u selu Dra~a nalazi se precizno odre|ena ta~ka koja se smatra za geografski centar Srbije. Ovo mesto sme{teno na 352 nadmor ske visine, udaqeno je osam ki lometara od grada i prostire se na padinama Rudnika, a naseqe je osnovano po~etkom 18 veka. Danas broji oko hiqadu du{a i svaki stanovnik, ponosan je na ~iwenicu da `ivi ba{ u samom srcu Srbije.

“Imponuje nam to {to je ba{ na{e selo centaralna ta~ka Sr bije, zato bi Kragujevac trebalo da bude i glavni grad na{e dr`a ve”, ka`u kroz osmeh Dra~ani.

@ivopisno i u{u{kano u br dima Rujevica, Visibaba i Bo gosavqevica, ispresecano brzom Dra~kom rekom prava je slika i prilika lepe Srbije. @iteqi se uglavnom bave poqoprivredom,

liko prodavnica, Dom kulture, a ono po ~emu se isti~e jeste da je 1900. godine upravo u wemu osnovana prva kreditna zadruga u [umadiji, osamdesetih godina pro{log veka otvoren je i etno grafski muzej.

Nekada je u selu postajalo ~ak {est vodenica poto~ara, a danas nijedna ne meqe. Ono {to je po seban draguq ovog mesta u srcu Srbije jeste manastir Dra~a po dignut krajem 13. veka.

uzimati za kumove monaha i mo nahiwu, niti osobe sa mentalnim oboqewima. Osim toga, ni rodi teqi deteta ne mogu biti kumovi.

U narodu se veruje da je nemo gu}e uzeti neudatu `enu za kumu devojci, a neo`ewenog mu{karca za kuma momku. Jo{ jedno sujeverje je o trudnicama koje ne treba uzi mati za kume.

Me|utim, prema stavu crkve najva`nije je da osoba koju iza berete za kuma va{em detetu ili za ven~awe bude dobra osoba, sve ostale stvari su mawe va`ne!

stoga su propalnci ispresecani `itnim poqima i vo}wacima, a traktor naj~e{}e prevozno sred stvo.

Koje

ne mogu nikako biti kumovi?

Ne mo`ete uzeti devojku mla|u od 14 godina za kumu, a de~aka do 15 godina za kuma. Tek posle ovog uzrasta ~ovek se mo`e baviti duhovnim obrazovawem, smatra crkva.

Tako|e, nikako ne bi trebalo

[ta je nesebi~na qubav, kako prepoznati granice izme|u do bra i zla, {ta je vera, savest, strpqewe i milosr|e: o svemu tome duhovni roditeqi treba da govore kum~etu. Ovo je wihov glavni poklon! Ali mnogi qudi zaboravqaju da su kumovi prven stveno duhovni mentori.

“Ovde je klima jako pogodna, zime nisu jake a sne`ni pokri va~ bude oko desetak centime tara. Zemqa je rodna i plodna, a jo{ uvek ima onih koji je obra|uju i od toga `ive. Ima i onih koji se bave sto~arstvom, a prasi}i, jagwi}i i telad iz srca Srbije mahom idu za Tursku. Zemqa je pogodna i za vinogradasrtvo. Skoro je blizu sela otvorena fabrika u kojoj su se zaposli li mladi, tako da selo i daqe `ivi”, rekao je me{tanin Dra goslav Alempijevi}.

Selo Dra~a ima po{tu, neko

“Prema predawu ovde je prvo bitno postojao sredwovekovni manastir u kome je `iveo i umro svetogorski monah i svetiteq, prepodobni Jov. Tokom 18. i 19. veka manastir je bio zna~ajan duhovni i kulturni centar ovog dela Srbije. U vreme Ko~ine krajine monasi Dra~e bili su na strani Austrije, pa se i sam Ko~a An|elkovi} u wemu jedno vreme krio, zbog ~ega je manastir te{ko stradao. U crkvenoj porti manastira sahrawen je Jovan Di mitrijevi} Dobra~a, komandant srpske vojske u bici na Qubi}u”, pri~aju me{tani sela Dra~a i dodaju da se u ovoj svetiwi i dan danas ~uvaju veoma stare ikone.

Da li prekomerno konzumirawe {e}era mo`e da prouzrokuje dijabetes?

Velike su {anse da imate ~lana porodice, bliskog prija teqa ili kolegu koji boluje od dijabetesa. Ili da vi sami bolu jete od wega. Ovo hroni~no i oz biqno zdravstveno stawe poga|a otprilike svaku desetu osobu, a taj broj se pove}ava s godinama.

Tome u prilog ide i podatak da ~ak polovina svih odraslih osoba u SAD ima dijabetes ili predijabetes, izvestilo je Ame ri~ko udru`ewe za dijabetes.

Kada je Srbija u pitawu, pre ma podacima Batuta i dr Ivane Rako~evi}, do 2040. godine sva ki peti stanovnik Srbije ima}e dijabetes. Tako|e se navodi da u Evropi i Srbiji ima vi{e od 39 odsto nedijagnostikovanih slu~a jeva dijabetesa.

Ovdje uglavnom govorimo o dijabetesu tipa 2 jer je to daleko

Doma}a kujna

naj~e{}i oblik bolesti, koji ~ini oko 90 do 95 posto svih slu~ajeva. Dijabetes tipa 1 i gestacijski di jabetes su druge glavne vrste.

Svim vrstama dijabetesa za jedni~ko je to {to je qudima nivo glukoze u krvi previsok. Zna~i li to da konzumirawe {e}era mo`e da prouzrokuje dijabetes? Odgo vor za dijabetes tipa 1 je ne – ovaj relativno redak tip dijabetesa je autoimuno stawe koje nije poveza no sa faktorima `ivotnog stila poput unosa hrane ili ve`bawa.

Za dijabetes tipa 2 odgovor je ne{to slo`eniji. Ako ve} imate genetski rizik i uporno se nez dravo hranite, borite se sa pre komernom te`inom i vodite ne aktivan stil `ivota, rizikujete razvoj dijabetesa tipa 2.

Na nivo {e}era u krvi najvi{e uti~u ugqeni hidrati, kojih ima u svemu, od vo}a i krompira do hle ba, slatki{a i gaziranih sokova.

Tokom probave ugqeni hidra ti se razgra|uju u glukozu i dola ze u krvotok. To je dobra stvar jer

glukoza je glavni izvor energije na{eg tela. ]elije va{eg tela moraju da imaju energiju za funk cionisawe, ali ta ista glukoza mo`e da bude otrovna ako se na lazi u visokim dozama u va{oj krvi.

Zapravo mo`e da bude toliko opasna da previsok nivo {e}era u krvi mo`e da na{tetiti vidu, prouzrokuje o{te}ewe ne rava i dovede do bolesti srca, mo`danog udara, zastoja bubrega i brojnih drugih problema. Zato va{e telo ima izvrstan sistem za odr`avawe glukoze na bezbednom nivou.

Da bi glukoza funkcionisala kao proizvo|a~ energije, mora da napusti krv i u|e u }elije va{eg tela, ka`e Diana Licalzi, regi strovana dijeteti~arka iz Bosto na. Tu dolazi insulin, koga proi zvodi pankreas. Insulin deluje poput kqu~a i otkqu~ava }eliju kako bi omogu}io ulazak glukoze unutra.

„Jedete jabuku, jabuka se pre

tvara u glukozu, pankreas oslo ba|a insulin, insulin otvara vrata }elije, glukoza ulazi i odmah se proizvodi energija za upotrebu sa ostacima koji su spremqeni za kasniju upotrebu“, obja{wava Licalzi.

Sa dijabetesom tipa 2 sposob nost }elija da reaguje na insulin je oslabqena i {e}er se zadr`a va u krvotoku umesto da se efika sno {aqe u }elije.

Rezistenciju na insulin mogu da prouzrokuju mnoge stvari ukqu~uju}i prekomernu te`inu, nezdrave prehrambene navike, ne dostatak ve`bawa i neki lekovi.

[to se ti~e faktora koje mo`ete da kontroli{ete, odr`a vawe zdrave te`ine je na vrhu liste u prevenciji bolesti, odla gawe wenog po~etka ili uspora vawa napredovawa.

Kalorije iz {e}era nazivamo praznim kalorijama. One imaju malu ili nikakvu hranqivu vred nost. Budu}i da kalorije {e}era imaju slabu sposobnost da utole glad, lako je pojesti pre velike koli~ine {to dovodi do talo`ewa kilograma. Poku{ajte smawiti konzumaciju skrivenih {e}era.

S. G.

U dana{wem svetu ra|aju se i novi problemi mentalnog zdravqa

RECEPT

Ovih dana se obele`io Svetski dan men talnog zdravqa. Mentalno zdravqe nije samo odsustvo bolesti, nego i fizi~ko i ekonom sko blagostawe. U ovoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije i stoji okosnica te{ko}a ~oveka danas: vremena su burna, ubr zano se `ivi, promena je mnogo u svim domeni ma svakodnevnog `ivota (previ{e posla, pre malo slobodnog vremena, sve mawe fizi~ke aktivnosti), ka`e de~ji psihijatar i psihoa naliti~ar prim. dr Olivera Aleksi} Hil. Odgovaraju}i na pitawe kako savreme ni na~in `ivota i nove tehnologije uti~u na decu, prim. dr Aleksi} Hil isti~e da deca ~esto `ive pored roditeqa u paralelnim svetovima, te da roditeqi ~esto ne mogu da isprate tehnolo{ku revoluciju kroz koju deca „slobodno plivaju“.

skluzivne. Lak{e je odgledati klip nego upustiti se u razgovor, te`e je pro~itati kwigu nego konzumirat i ‘sa`vakanu’ verziju. I tako, u tom za me{ateqstvu rastu deca koja gledaju slike i videe, a slabo ili nikako ne govore, te{ko dele i tra`e prijateqe u realnom svetu, a udru`uju se preko mul tiplejera, lako prihvataju ponu|ene ‘nove vrednosti’, a tradicionalne spremno bacaju u ko{“, navodi ona.

Prema wenim re~ima, u tom novom svetu ra|aju se i novi problemi mentalnog zdravqa.

[ARGAREPOM

„Ekrani su svuda oko nas, hipnoti{u nas bqe{tavim klipovima, mimovima, podkasti ma. Informacije su bombasti~ne i uvek ek

„Usamqenost ra|a depresiju, nesigurnost u svaki novi dan, anksioznost, zakqu~anost i nove bolesti strahove, preurawena izlo`e nost provokativnim eksplicitnim sadr`aji ma, zbuwenost, uzbu|enost, agresiju…“, navo di de~ji psihijatar.

Na pitawe kako o~uvati mentalno zdravqe, kako pomo}i deci i roditeqima,

ka ukazuje da danas postoji mno{tvo preventivnih programa, kao i da je tra`wa za wima sve ve}a.

Oduvek je bilo boqe ‘spre~iti nego le~i ti’, vratimo se nekim retro porukama i vred nostima i osna`imo porodicu zarad budu}nosti na{e dece, promocije zdravih stilova `ivota pa tako i osna`ivawa zdravqa, a pro tiv razvoja bolesti“, zakqu~uje prim. dr Oli vera Aleksi} Hil. M. T.

PRIPREMA:

mleveno meso narendati krompir i {argarepu, dodati jaje i posoliti, zatim dodati sitno iseckan crni i beli luk, seckani per{un i sve do bro sjediniti.

Praviti {nicle, uvaqati u bra{no i pr`iti na vrelom uqu.

Kad se stvori korica smawiti temperaturu, okre nuti {nicle i pr`iti jo{ 10 minuta na najni`oj tempera turi. Poslu`iti uz salatu po izboru.

Bundeva – dobra hrana i jo{ boqi lek

Sa obiqem dragocenih lekovitih sasto jaka, bundeva, je nezaobilazna namirnica na trpezi. Specifi~nog je ukusa i mirisa, a od we mogu da se pripremaju i slana i slat ka jela. Ona se mo`e jesti dinstana, pe~ena, pr`ena, a na organizam izuzetno blagotvor no uti~e i wen sok.

Plod bundeve sadr`i 90 odsto vode, ali i mno{tvo minerala i vitamina. Bundeva je bogata biqnim vlaknima, posebno pektinom, pa veoma povoqno deluje na organizam, a u wenom plodu gotovo da nema masno}a, jer se u 100 grama bundeve nalazi se mawe od 30 ka lorija, zbog ~ega je idealna namirnica za sve koji `ele da skinu vi{ak kilograma.

Semenke bundeve su zaista odli~an izvor vlakana i nezasi}enih masnih kiselina koje su dobre za zdravqe srca. Pored toga, kon centracija proteina, minerala i vitamina je velika. U 100 g semenki bundeve ima 559 kalorija, od ~ega je 30 g proteina (31 odsto niacina, 17 odsto selena, odsto cinka).

Bogate su amino kiselinama, triptofa nom, koji pretvara serotonin u organizmu i uti~e na dobar san.

Od semenki bundeve pravi se i karakte risti~no uqe koje zbog specifi~nog ukusa daje posebnu aromu jelima, i odli~no je kao dodatak salatama i ~orbama.

Stru~waci tvrde da bundevino uqe, za

hvaquju}i lecitinu koji sadr`i spre~ava aterosklerozu i ~isti krvne sudove, regu li{e nivo holesterola u krvi, a preventiv no deluje i kod regulisawa rada mokra}ne be{ike, deluje kao regulator hormona.

Pojedina istra`ivawa potvrdila su i da ovo uqe smawuje rizik od pojave kamena u bu brezima. Ovim uqem mogu se le~iti i rane, pukotine ili opekotine na ko`i.

SrpskiGlas

SKANDINAVKA 2

SrpskiGlas

SrpskiGlas

BROJA:

Skandinavka 1: VODORAVNO

JARA RIBNIKAR, ALT, POSKOKE, SO, RC, VLA[AC, N, KIRKA, VUDI, OTROVANOST, T, KA[TEL, SKIKA, SLOBODAN NINKOVI], T, KALSK, OKON^ATI, TO, VUD, RADOSTAN, TOVAR, ETAN, BASTONIRATI, K, REMBRANT, I, AKOSTA

Skandinavka 2: VODORAVNO

POSETA, D, NAP, ISTRA, RADOVI, NOR, [TENE]AK, GRIP, R^, NULA, V, PODANICI, AV, IS, HOKAIDO, A, NEMAWA BJELICA, GAJA, MORIS RAVEL, NAVRAT, T, SPASENKO, RT, TRINITI, ILARION, NAGIB, ATOMSKE BOMBE

Ukr{tenica: VODORAVNO

NATA[A BEKVALAC, ANIKINA VREMENA, LIM, KARANKA, GR, IS, PATAREN, OLI, V, BARONATI, MIS, A, BJELASICA, ST, KUCA, C, ]APITI

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Srpska pop peva~ica, 2. Pripovetka Ive Andri}a, 3. Tanka metalna plo~a - [panski fudbalski trener, Ajtor - Auto-oznaka za Gr~ku, 4. Auto-oznaka za Island - Sledbenik sekte bogumila - Oliver kra}e, 5. Oznaka za volumen - Oblast jednog barona, baronija (mn.) - Izabrana lepotica, 6. Oznaka za amper - Planina u Crnoj Gori - Stariji (skr.), 7. Pas odmila - Oznaka za kulon - [~epati, zgrabiti.

USPRAVNO: 1. Ono {to je do vrha naliveno, 2. Vrsta za~inske biqke, anason - Simbol urana, 3. Ekipa - Engleska tv-stanica, 4. Atletski klub (skr.) - Srpski slikar Jovanovi} (1859-1957), 5. [iprag, gusti{ (mn.), 6. Francuski pisac Frans, 7. Srpski tv-novinar, Zoran, 8. Srpska glumica, 9. Srpski operski peva~, Zvonimir (1930-2016.), 10. Mala vekna, 11. Uzvik ~u|ewa - Autonomna pokrajina (skr.), 12. Auto-oznaka za Leskovac - Jedinica elektr~nog otpora - Sastavni veznik, 13. Stru~wak za engleski jezik, 14. Pristalice carizma.

IGRA^ICE

Pristalice

Iako su stari Egip}ani gra dili ~udesne piramide koje se i danas smatraju remek-delima arhitekture, oni su tako|e izmi slili dobar deo stvari koje da nas poznajemo. Tako su Egip}anke nosile nakit i perike, mu{karci su boksovali i rvali, a deca su se igrala igra~kama. Da, zaista su promenili svet i dali zamah napretku civilizacije, a ovo je 5 stvari koje su se prvi put pojavi le u starom Egiptu.

[MINKA ZA O^I

Naravno, {minka za o~i si gurno se ne svrstava u vatru ili to~ak kao jedan od najva`nijih izuma u qudskoj istoriji, ali od kada su prvi qudi izmislili {minku za o~i jo{ 4000. godine pre nove ere, ona nikada nije iza{la iz mode. Jo{ impresiv nije, neke kozmeti~ke kulture i daqe stvaraju {minku koriste}i iste tehnike koje su uveli Egip}ani.

Kombinovali su ~a|u sa mine ralom zvanim galena da bi stvo rili crnu mast poznatu kao kohl, koja je i danas popularna. Tako|e bi mogli da naprave {minku za zelene o~i kombinovawem mine rala zvanog malahit sa galenom da bi se mastilo nijansiralo.

Za Egip}ane {minka nije bila ograni~ena samo na `ene. Status i izgled su i{li ruku pod ruku, a {to se klase ti~e, vredelo je – {to vi{e {minke to boqe. Ta ko|e su verovali da nano{ewe debelog sloja {minke mo`e da izle~i razne o~ne bolesti.

PAPIRUS

Niko ne pori~e da su Kinezi zauvek promenili svet pronala skom papira oko 140. godine pre nove ere, ali ono {to mnogi qudi ne znaju je da su Egip}ani razvili neku vrstu prete~e iz biqke pa pirusa hiqadama godina ranije. Ova kruta biqka nalik trsci ra sla je (i raste i danas) u mo~vara ma du` Nila.

Wegova ~vrsta, vlaknasta unu tra{wost se pokazala idealnom za izradu izdr`qivih listova materijala za pisawe. Kada su listovi bili napravqeni, ~esto

bio povezan sa iglicama koje su se pomerale umetawem kqu~a.

Kada je kqu~ gurnut nagore, oni su skliznuli sa osovine vijka, {to je omogu}ilo da se izvu~e. Nedostatak ovih prastarih brava bila je wihova veli~ina, jer su najve}i bili du`i od pola metra. Egipatske brave su zapra vo bile sigurnije od tehnologije koju su kasnije razvili Rimqani, koji su koristili jednostavniji dizajn sa oprugom umesto zasuna za zakqu~avawe vrata.

PASTA ZA ZUBE

Egip}ani su imali mnogo problema sa zubima, najve}im delom zbog toga {to je wihov

Pet stvari koje su izmislili stari Egip}ani zbog kojih su bili ispred svog vremena

Za Egip}ane {minka nije bila ograni~ena samo na `ene. Status i izgled su i{li ruku pod ruku, a {to se klase ti~e, vredelo je – {to vi{e {minke to boqe. Tako|e su verovali da nano{ewe debelog sloja {minke mo`e da izle~i razne o~ne bolesti

su bili povezani u svitke, koji su tada bili ispuweni svime, od verskih tekstova do literature, pa ~ak i muzike.

Stari Egip}ani su dugotra jan proces proizvodwe papirusa ~uvali u strogo ~uvanoj tajni, {to im je omogu}avalo da trguju papi rusnim listovima {irom regiona.

KALENDAR

Mnogi od nas bi bili izgubqe ni bez kalendara koji bi nam po mogao da zapamtimo sastanke kod

Kineski nau~nici otkrili nov mineral na Mesecu - a u wemu gorivo budu}nosti

Nakon Sjediwenih Dr`ava i biv{eg Sovijetskog Saveza, Kina je tre}a zemqa na svetu koja je otkrila nov mineral na Mesecu, a inte resantna ~iwenica je da on sadr`i izotop koji mnogi smataju gorivom budu}nosti.

Prilikom prou~avawa ~estica prikupqenih na Mesecu, istra`i va~i sa Pekin{kog istra`iva~kog instituta za geologiju su prona{li lunarni bazalt uz pomo} rendgenskih zraka. Dr`avni mediji javqaju kako su nau~nici re{ili da ga nazovu ^angezit-Y u ~ast kineske bogiwe meseca.

Prilikom misije "^anga-5" koja je sletela na Mesec u oktobru 2020. godine, po prvi put nakon pola veka su skupqeni uzorci lunar ne pra{ine. A nau~nici obja{wavaju da je tom prilikom skupqeno oko 1,73 kg uzorka sa tla, nakon ~ega su izvr{ena ispitivawa na Zemqi, koja su dovela do niza otkri}a - me|u kojima su i izuzetno sitni kristali minerala. Stoga bi ovo otkri}e u budu}nosti moglo da Mesec pretvori u novi Persijski zaliv, na kom se dr`ave sa svemirskim pro gramima bore za prevlast oko resursa. Predvi|awa su da bi masovna fuziona energija promenila iz korena svet ka kav danas poznajemo.

zubara i va`ne sastanke, ali u starom Egiptu kalendar je mogao zna~iti razliku izme|u gozbe i gladi. Bez kalendara, stari Egip}ani nisu mogli da znaju kada }e po~eti godi{we poplave Nila. Bez ovog znawa, ceo wihov poqoprivredni sistem bi bio u opasnosti, pa su po~eli da ga ko riste nekoliko hiqada godina pre na{e ere. Wihov gra|anski kalendar bio je tako blisko povezan sa po qoprivredom da su ga Egip}ani podelili na tri glavna godi{wa

doba: poplave, uzgoj i `etvu. Sva ko godi{we doba je imalo ~etiri meseca, a svaki mesec je podeqen na 30 dana.

BRAVA

Kad god zakqu~ate svoja vrata no}u i gurnete zasun na mesto, iz govorite molitvu zahvalnosti za drevni egipatski izum.

Najraniji takav ure|aj, stvoren pre oko 4 hiqade godina. pr. n. e., u osnovi je bila brava sa iglama, u kojoj je {upqi zasun u vratima

hleb sadr`ao griz i pesak, koji je istro{io wihovu gle|. Iako nisu poznavali stomatologiju, ipak su se trudili da zube odr`e ~istima. Arheolozi su prona{li ~a~kalice zakopane pored mumi ja, o~igledno postavqene tamo kako bi mogle da ~iste ostatke hrane izme|u zuba u zagrobnom `ivotu. Uz Vavilonce, zaslu`ni su i za pronalazak prvih ~etkica za zube.

Me|utim, Egip}ani su dopri neli i inovacijom u higijeni zuba, u vidu paste za zube. Arheolozi su nedavno prona{li ne{to {to se ~ini kao napredniji recept za pastu za zube i vodi~ za ~etkawe zuba napisan na papirusu koji da tira iz rimske okupacije.

Nepoznati autor obja{wava kako da se pome{aju ta~ne ko li~ine kamene soli, nane, suvog cveta perunike i bibera u zrnu da bi se napravio „pra{ak za bele i savr{ene zube“. S. G.

samo na jednom mestu na svetu

Nova vrsta pe}inskog insekta koja je otkrivena u Siminoj jami na planini Povlen je u ~ast na{eg slavnog tenisera nazvana Duvali us djokovici \okovi}ev Duvalijus pred stavqa jedinstvenog i veoma retkog stanovnika pe}ine iz po rodice tr~uqaka, kako stoji u sa op{tewu Biolo{kog fakulteta. Novu vrstu su otkrili u Siminoj jami u zapadnoj Srbiji biospele olozi Milo{ Kuraica i dr Iva Wuwi}, a opisali su je prof. dr Sre}ko ]ur~i} i dr Nikola Ve sovi} sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu, i entomolog i biospe leolog Dragan Pavi}evi}.

Nau~nici obja{wavaju da je ova vrsta izuzetno stara, kao i da weni najbli`i srodnici naseqa vaju planinu Maqen i pe}inske objekte u okolini Vaqeva. Ima sitnu gra|u i potpuno je slepa, depigmentisana vrsta insekata sa druga~kim nogama i antenama, dok su wene glavne karakteristi

ke - hitrost i grabqivost - autore rada inspirisala da je nazovu po teniseru Novaku \okovi}u. Nova vrsta insekata je preda tor u podzemnoj sredini, a Novak figurativno na teniskom terenu. Tako|e, oboje poti~u iz Srbije.

Autori nove vrste su i obo`ava oci Novaka \okovi}a, tako da je to jo{ jedan dodatni razlog za{to su vrstu nazvali ba{ po najboqem

teniseru svih vremena i jednom od najdominantnijih sportista sveta ikada.

Interesantan podatak je da ovo nije prva `ivotiwska vrsta koja je nazvana po Novaku \okovi}u, jer nedavno kada je otkrivena i opisana nova slatkovodna vr sta pu`eva u Crnoj Gori nau~nici su mu dali ime Travunijana djoko vici.

Milojevi}: Nema spavawa, kopamo od nule

Milo{ Milojevi}, {ef stru~nog {taba Crvene zvezde, optimista pred novi me~ sa Fe rencvaro{em u Ligi Evrope

Dok je Milo{ Milojevi}, u nedequ predve~e, razgovarao sa novinarima posle pobede nad

formi, Crvenu zvezdu `eqnu da napravi krupan korak ka prole}u u Ligi Evrope.

- Na `alost ili na sre}u, ne mam obi~aj da ne{to slavim. Kre}emo u pripremu utakmice u Bu dimpe{ti. Gleda}emo, naravno,

prag nokaut faze. Sa druge stra ne, Zvezda je u prilici da u pot punosti preokrene evropsku sezo nu i postane favorit za prolazak daqe uz Monako.

- Mo`da rezultat od 4:1 nije realan odnos snaga, ako ponovimo igru iz Beograda mo`emo da ih dobijemo opet. Ne bih bio nezado voqan ni sa 1:0, ne mora ubedqi vo. Imali smo inspiraciju i voqu. Kad god su mislili da ima ju {ansu, davali smo golove. Wih je to demoralisalo, nas dizalo,. Nismo ni morali da primimo taj gol, do{ao je iz non{alantnosti. Druga je utakmica, kre}emo sa 0:0, nema spavawa na lovorikama u Budimpe{ti. Moramo da kopamo od nule i gradimo opet.

Novak \okovi} prestigao Nadala

Nakon {to je u Astani osvojio

90. titulu u karijeri Novak \okovi} postao je teniser sa najve}im procentom pobeda u istoriji belog sporta. Iza sebe je ostavio Rafaela Nadala i Roxera Fede rera i dao sna`an argument povo dom debate o „najve}em teniseru svih vremena“.

Kada bi krenulo da se nabra ja zbog ~ega je Novakova titula u Astani toliko va`na za wegovu karijeru to bi potrajalo. Ne samo da je u Kazahstanu osvojio jubi larni 90. trofej, ve} je to uradio na fantasti~an na~in i to u go dini kada su politika i izmi{qena pravila hteli da ga odvoje od terena.

Pogled hladan kao led kod gladne zveri i tenis pred kojim zastaje dah svima onima koji vole beli sport doveli su Novaka i do novog rekorda i to jednog od najva`nijih u karijeri. Pobedom nad Stefanosom Cicipasom u finalu turnira u Astani, \okovi} je postao teniser sa najve}im procentom pobeda u istoriji tenisa. Srpski as upisao je 1022. pobedu u karijeri, naspram ~ega ima 205 poraza, a to je procentualno 83, 293 odsto.

Malo je Novaku falilo da prestigne Rafaela Nadala koji ima 83, 281 odsto odnosno 1.066 pobeda i 214 poraza i upravo je taj re kord uspeo da obori najboqi srpski teniser u Astani.

Spartakom, ve} je pravio plan za analizu prvenstvene utakmice

Ferencvaro{a protiv Debrecina koja je u tim trenucima trebalo da po~ne. Ma|arski {ampion se podigao posle poraza u Beogradu i u koliko-toliko dobrom ras polo`ewu do~ekuje revan{. Za rivala }e imati ekipu u boqoj

i wihov posledwi prvenstveni me~, analizirati {ta su rotira li – pojasnio je Milo{ Miloje vi}, {ef stru~nog {taba Crvene zvezde.

Ogroman je ulog u ~etvrtak. Ferencvaro{ ne}e igrati samo za ponos posle debakla u Beo gradu, nego i za {ansu da do|e na

Upozorio je Milojevi} da odnos mora da bude perfektan tokom celog me~a, zamerio je igra~ima {to u drugih 45 minuta me~a sa Spartakom nije bilo ni gola ni dobrog ritma.

- Ako ponovimo odnos iz uta kmice protiv Ferencvro{a, kao i iz prvih 45 minuta u nedequ, imamo izgledne {anse da ostva rimo dobar rezultat u Ma|arskoj. U Evropi se ne pra{ta spavawe, da se poluvreme prespava. To ne mo`e! N. R.

Keln u problemu pred gostovawe u Beogradu

Jar~evi protiv Partizana bez Qubi~i}a

Fudbaleri Kelna u Beograd }e na me~ grupne faze Lige konferencija protiv Partizana doputo vati bez veziste Dejana Qubi~i}a, koji je zbog po vrede najverovatnije zavr{io sezonu.

Austrijancu je stradalo koleno u porazu od Men hengladbaha (5:2) u Bundesligi.

„Polako nam ponestaje igra~a. Gorak je ukus po sle Dejanove povrede. Bio je jako dobro raspolo`en za igru u posledwe vreme, a bio je i jedan od na{ih najboqih igra~a. Jako mi je krivo zbog wega”, rekao je trener Kelna [tefen Baumgart, a preneli ne ma~ki mediji.

Dejan Qubi~i} je 2021. godine stigao u Keln iz be~kog Rapida kao slobodan igra~, a za „jar~eve” je odigrao 47 utakmica i postigao devet golova.

Fudbaleri Partizana do~eka}e Keln u ~etvrtak, 13. oktobra u 18.45 u me~u ~etvrtog kola D grupe Lige konferencija.

Crno-beli su lideri grupe sa pet bodova, koli ko ima i Nica, Keln je tre}i sa ~etiri boda, a Slo va~ko je posledwe sa jednim bodom. S. G.

Roxer Federer koji je nedavno zavr{io profesionalnu karije ru iz tenisa je oti{ao sa 82 odsto, odnosno 1.025 pobeda naspram 275 poraza. Od Federera je boqi Bjern Borg sa procentom od 82, 4 odsto.

Novak je ve} izbijao na prvu poziciju kada je re~ o ovom podatku, ali je Nadal uspeo da ga stigne najpre zbog toga {to je ove godine imao vi{e mogu}nosti i prilika da igra, dok se Novak nije pojavio na dva Grend slema.

KO[ARKA VI[E NIKADA NE]E BITI ISTA: Bodiroga pravi ja~e takmi~ewe od Evrolige

Dolazak Dejana Bodiroge na ~elo Evrolige umesto \ordija Ber tomeua dove{}e do renesanse ko{arke na Starom kontinentu.

Sve smo bli`i kompromisu FIBA i Evrolige, kako bi reprezen tacije mogle u {to ja~im sastavima igrati kvalifikacione prozo re, a sada i ne{to mnogo va`nije.

Naime, Evroliga bi uskoro mogla da dobije generalnog sponzora iz Dubaija. U pitawu je „Emirejts erlajnz” koji bi mogao da izdvoji 60 miliona evra za Evroligu za razliku od „Turki{ erlajnza” koji je do sada sponzorisao takmi~ewe sa 10 miliona evra, pa bi to bio pravi ko{arka{ki kum.

Gr~ki portal Gazeta navodi da }e Bodiroga otputovati u Dubai gde }e biti organizovan sastanak sa {eicima i vlasnicima 13 klu bova Evrolige.

Arapi imaju svoje uslove pod kojima bi finansirali Evroligu. Osnovni je da se formira klub u Dubaiju koji bi bio prikqu~en po pularnom klupskom takmi~ewu, {to zna~i da bi Evroliga verovat no bila pro{irena na 20 timova.

Tako|e, ideja je da se tri fajnal-fora od 2024. do 2026. odr`e upravo u ovom gradu u Ujediwenim Arapskim Emiratima, u „Koka-ko la areni” koja ima 17.000 mesta.

S obzirom na to koliko Arapi imaju novca, nema sumwe da bi novo takmi~ewe bilo mnogo ja~e od Evrolige, a samo mo`emo zami sliti kako bi "gigant" iz Dubaija izgledao.

Kanga: Nemam ni{ta protiv da karijeru zavr{im u Zvezdi

INTERVJU ^LANICOM

JELENA,

Reklo odbrana ja~a dolaska reprezentacije `enskog kmi~i sezonu iz Katanije, ma ki stavqaju vaterpola.

Nikola Ivanovi}, plejmejker

Crvene zvezde, u{ao je u drugu sezonu kao ~lan kluba sa Malog Kalemegdana.

Prvu je zavr{io osvojenom triplom krunom, a u novu ulazi sa velikim o~ekivawima ali i saznawem {ta zna~i nositi dres Crvene zvezde, samim tim i pri tiskom igrawa u klubu koji ima najve}a o~ekivawa.

Govorio je o svemu pomalo. Prvo malo o pritisku...

- Dosta stvari se izde{ava lo prethodne sezone. Bio sam pod ve}om tenzijom nego ranije.

U Zvezdi je druga~ije, sve o~i su uprte u tebe, svaka utakmice se analizira od strane ~etiri mi liona qudi i to nosi odre|enu

te`inu. Na kraju je sve ispalo su per. Bila je to najuspe{nija sezo na za mene u karijeri.

Porodica Ivanovi} postala je brojnija za jednog ~lana. Nikola se trudi da pored obaveza provo di {to vi{e vremena sa sinom.

- Nisam ni prvi ni posledwi u takvoj situaciji. Ima trenutaka kada je te{ko, ali imamo dosta slobodnog vremena kada smo u Be ogradu, pa ga provodim sa sinom. Bilo je ovo prvo leto sa bebom, ako ga letom mogu i nazvati. Spe cifi~na situacija, ali velika radost za mene, bogu hvala. Mnogo te`e mi padaju odvajawa, puto vawa, letewa avionom. Kad god uzletim te{ko mi padne, prome nila se perspektiva `ivota.

Vezista iz Gabona je 2016. go dine iz Rostova stigao u Qutice Bogdana, potom je dve sezone ka snije oti{ao u pra{ku Spartu, a u Crvenu zvezdu vratio se leta 2020. godine

Fudbaler Crvene zvezde Gelor Kanga izjavio je posle produ`etka saradwe sa crve no-belima do 2025. godine da nema ni{ta protiv da zavr{i karijeru na Marakani.

Vezista iz Gabona je 2016. godine iz Rostova stigao u Qutice Bogdana, potom je dve sezone kasnije oti{ao u pra{ku Spartu, a u Crvenu zvezdu vratio se leta 2020. godine.

"Zadovoqan sam srpskim paso{em i da sam postao gra|anin Sr bije, iako sam iz Gabona. Srbija je moja druga domovina. Ako ima mogu}nosti da ovde zavr{im sportsku karijeru, {to da ne. Ja se ovde ose}am kao kod ku}e, ali imam jo{ toga da dam", izjavio je Kan ga za klupsku televiziju Crvene zvezde.

"Ciq je da se pro|e daqe u Ligi Evrope. Ima mogu}nosti za to. Ciq je dobra igra i da osvojimo {ampionat i plasman u Ligu {am piona. Ali da ne budemo tamo posmatra~i, ve} da igramo sa svima. I da osvojimo titulu i Kup".

Jelena cionalno Italije. tr{}ana vrh profil po`eleti svojevremeno ten nila da odlu~nosti".

Milojevi} ~estita posle pobede nad Spartakom

Predstavqamo rivale Orlova u pohodu na EP

@rebom je odlu~eno da Srbija bude u grupi G kvalifikacija za EP 2024. sa selekcijama Ma|arske, Crne Gore, Bugarske i Litvanije

MA\ARSKA - Nova „laka kowica”

Najve}a prepreka Orlovima u pohod na prvo EP posle 24 godi ne bi}e Ma|arska. Laka kowica bila je najve}a senzacija tre}e sezone Lige nacija.

Mnogi su prognozirali da bi Ma|ari u konkurenciji Engle ske, Italije i Nema~ke mogli da zavr{e bez boda, me|utim, iza branici Marka Rosija zavr{ili su na drugom mestu i samo ih je bod delio od finalnog turnira. Osta}e upam}ena pobeda Ma|ar ske u Birmingemu deklasirali Gordi Albion - 4:0. Izabranici Gareta Sautgejta pali su i u Bu dimpe{ti (0:1).

Selekcija koja je rezultati ma u ovoj godini podsetila na „laka kowicu”, ~uvenu generaciju Pu{ka{a i Ko~i}a iz pedesetih

godina pro{log veka, slavila je i u Nema~koj (1:0), pogotkom isku snog Adama Salaija.

Dolaskom Marka Rosija na me sto selektora, po~eo je preporod Ma|ara. Sa Italijanom na klupi na{e severne kom{ije igrale su na EP pro{le godine, ali u te{koj grupi sa Portugalijom, Ne ma~kom i Francuskom nisu mogli da osvoje vi{e od dva boda. Naj ve}a zvezda i uzdanika Ma|arske je Dominik Soboslaj.

CRNA GORA - Mnogo ja~i sa Joveti}em

Re~ima „tako blizu, a tako daleko”, mogli bi da se opi{u svi pohodi Crne Gore na veliko takmi~ewe. Sokoli su znali da trijumfuju ili osvoje bod protiv favorita, a to su na svojoj ko`i osetili Englezi, Holan|ani, Dan ci...

Najve}i problem kom{ija je {to skoro nikad ne mogu da oku pe najja~u selekciju. Dva najboqa igra~a Stevan Joveti} i Stefan Savi}, ~esto su van stroja zbog povreda. Crna Gora sa dva neka da{wa igra~a Partizana i bez wih nije ista reprezentacija. Napada~ Herte je alfa i omega crvenih i bi}e najve}a pretwa

Piksijevim Orlovima.

Crnogorci su se bili u trci za A diviziju Lige nacija, me|utim, posle poraza od Bosne i Hercego vina ostali su u drugom rangu.

Uo~i prethodnog me~a sa Or lovima vi{e igra~a Sokola igra lo je u na{oj Super ligi, sad u Sr biji igra samo Igor Vuja~i}.

Na klupi na{eg rivala drugi uzastopni ciklus po~e}e Mio drag Radulovi}. BUGARSKA - Generacija u stvarawu

Na{e kom{ije sa istoka igra le su promenqivo u nedavno za vr{enoj Ligi nacija, savladali

JELENA, SIMBOL USPEHA

Reklo bi se, da }e ovog leta odbrana popularnih "Orki" biti ja~a nego ikad. Pogotovo, posle dolaska Jelene Vukovi}, ~lanice reprezentacije Srbije u redove `enskog VK "Trieste", koji se ta kmi~i u A1 ligi. Ona je proteklu sezonu igrala u ekipi "Orizonte" iz Katanije, koja u svojim redovi ma ima nekoliko reprezentativ ki i jedna je od onih koji pred stavqaju elitu svetskog `enskog vaterpola. Sa biv{im klubom,

zoni, ali zna da se afirmi{e i u fazi ofanzive, mo`e da igra na poziciji centra, dobro {utira.... neka vrsta xokera. Ona je iskusna devojka, mnogo je osvojila i pomo}i }e nam da napredujemo i sa sta novi{ta mentaliteta". Tako ka`u drugi. A evo {ta ka`e Jelena za Srpski Glas.

- Jelena, kako si se sna{la u novom klubu, u novoj sredini?

- Pa tek su pro{le dve nedeqe od kako sam do{la. Ali mogu re-

tome radi. Ekipa je jako mlada, ja sam ~ak najiskusnija i najstarija igra~ica sa samo 28 godina, tako da to dovoqno govori.

- Nedavno je zavr{eno Evrop sko vaterpolo prvenstvo u Splitu. Kakvi su tvoji utisci?

- Iskreno, ja sam malo razo~a rana. Zato {to sam o~ekivala da }emo napraviti taj istorijski iskorak i da }emo se plasirati me|u osam najboqih na Starom kontinentu. Me|utim, eto na kra ju, nakon poraza od Francuske golom razlike u posledwim se kundama, na `alost nismo uspeli da ispunimo to {to sam prven stveno zamislila. Ali mislim i da selektor i rukovodstvo re prezentacije u tom pogledu dele moje mi{qewe. Ali dobro, mlada je ekipa nadam se da }e se nasta viti raditi. Slede}e godine je Evropsko prvenstvo u Izraelu, tako da se tu mo`e popraviti re zultat iz Splita.

su Severnu Makedoniju (1:0), ali obrukali su se protiv Gibralta ra (1:1).

Posle serije lo{ih rezulta ta selekciju Bugarske preuzeo je Mladen Krstaji} i odmah upisao dve pobede. Srpski stru~wak nije se proslavio kao selektor Orlova na Mondijalu 2018. godi ne, ali uspe{no je po~eo mandat u Bugarskoj, gde su mnogo mawa o~e kivawa nego u Srbiji.

Dana{wa reprezentacija nema ni pribli`no igra~e kalibra Stoi~kova, Kostadinova, Le~ko va, Balakova... Krstaji} je pod mladio ekipu. Isti~u se Kiril

Despotov, kapiten i golgeter Lu dogoreca, kao i Ilija Gruel, saig ra~ na{eg Milo{a Veqkovi}a u Verderu.

LITVANIJA - Breu podi`e posrnule

Litvanci su u 2022. godini sa vladali su samo San Marino (2:1) i daleko su najslabija ekipa u na{oj grupi.

Najboqi igra~ nekada{we sovjetske republike je Fedor ^erni~, iskusni napada~, upisao je po gol i asistenciju u Ligi na cija i tako je u~estvovao u oba pogotka selekcije u takmi~ewu. Balti~ka dr`ava je u grupi sa Farskim Ostrvima, Luksembur gom i Turskom osvojila je svega bod i ispala u D diviziju Lige nacija.

Na{ rival u kvalifikacijama za EP defanzivno je opredeqen, igra sa petoricom u zadwoj lini ji.

Na klupi je odnedavno Raj nhold Breu, nema~ki stru~wak kome je ovo prvi ozbiqniji an ga`man. Predvodio je Litvance protiv Luksemburga i Farskih Ostrva i uspeo da osvoji jedini bod u Ligi nacija. N. R.

Srbija kre}e od Litvanije

Evropska fudbalska unija (UEFA) i zvani~no je potvrdila raspo red utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. godine.

Tako }e Srbija, koja se takmi~ci u G grupi sa Ma|arskom, Crnom Go rom, Bugarskom i Litvanijom, kvalifikacije otvoriti 24. marta 2023. godine na svom terenu protiv Litvanije, a tri dana kasnije gostova}e Crnoj Gori.

Bugarska }e 20. juna do~ekati Srbiju, a slede}i me~ srpski repre zentativci }e imati 7. septembra u Beogradu sa Ma|arskom.

Pet dana kasnije tim selektora Dragana Stojkovi}a Piksija }e go stovati Litvaniji.

Ma|arska }e 14. oktobra do~ekati Srbiju u Budimpe{ti, a tri dana kasnije "orlovi" }e se sastati sa Crnom Gorom u Beogradu.

Srbija }e posledwi me~ u kvalifikacijama za EP odigrati 19. no vembra protiv Bugarske u Beogradu.

Direktan plasman na EP 2024. u Nema~koj obezbedi}e po dve najbo qe plasirane reprezentacije iz svake grupe.

Evropsko prvenstvo je na programu od 14. juna do 14. jula 2024. go dine.

Jelena je dva puta osvojila na cionalno prvenstvo i jednom Kup Italije. A s obzirom, da je `eqa tr{}ana da se ove godine bore za vrh tabele, onda je Jelena upravo profil takmi~ara koji se samo po`eleti mo`e. Izme|u ostalog, svojevremeno Gaja Apilongo, kapi ten PK "Milano" ~ije je boje bra nila Vukovi}eva za istu je rekla da je "tvrdoglava, iskrena, puna odlu~nosti".

Sa druge strane, trener tr{}anki Paolo Ziza, analiziraju}i Jelenine karakteristike sa tehni~ke ta~ke gledi{ta ka`e: „Deluje uglavnom u odbrambenoj

}i da sam se sna{la i da je VK "Trieste" jedan veliki klub koji je dobro organizovan. Tako da nije bilo te{ko sna}i se. Pri tome, u Italiji sam ve} pet sezona tako da mi je sve ve} poznato i adap tacija nije bila ba{ te{ka i kom plikovana.

- Kakva su tvoja o~ekivawa u narednoj prvenstvenoj sezoni?

- Projekat je napravqen na tri godine. Doveden je novi trener Paolo Ziza i neka o~ekivawa su da se u ove naredne dve sezone na|emo me|u ~etiri najboqe eki pe i zavr{nom eliminacionom delu prvenstava, tako da se na

Ina~e, Jelena poti~e iz vater polo porodice. Otac Mi{o bio je vaterpolista "Rivijere" iz \eno vi}a u periodu izme|u 1950. do 1960., a brat Sini{a u "Primor cu" kada je po~eo novi {ampion ski hod ove ekipe u takmi~arskoj 2006./07.godini. Jelena je ro|ena 1994. u Kotoru, takmi~arsku kari jeru po~ela je 2008. u kotorskom "Kataru", od 2010. do 2011. nastu pala za splitsku Buru, a od 2013. je prvotimac novosadske Vojvo dine. Za reprezentaciju Srbije igra od 2014. kada je debitovala na Univerzijadi u Gvangju. Pre sada{weg, Vukovi}eva je bila ~lanica italijanskih vaterpolo klubova Milano i Orizonte.

Tradicionalni turnir u bo}awu

"Ilajn 2022"

Na manastirskom imawu u Ilajnu, 1. i 2. oktobra odr`an je tradicionalni turnir u bo}awu „Ilajn 2022“. Dan je bio kakav se samo po`eleti mo`e, sun~an sa temperaturom 25 stepeni bez da{ka vjetra, idealan za bo}awe.

Dakle, kao i proteklih godi na, turnir je okupio qubiteqe ove jako popularne igre iz Mel burna, Sidneja, Xilonga i jednu ekipu mladih momaka iz Volon gonga. Nastupilo je 18 ekipa, a u svakoj po ~etiri igra~a. Iz vla~ewem ekipa odlu~eno je ko }e sa kim igrati, a u svakoj grupi bile su ~etiri ekipe. Iz svake grupe idu daqe dvije ekipe. Tako se formira osmina finala. Po sle toga, ko izgubi ispada. I na kraju igralo se polufinale za prvo, drugo i tre}e mjesto.

Pobjednik ovogodi{weg tur nira je ekipa “Dobre” koju su ~inili Milo{ Dobre, Du{ko Keca, Dragan Alavawa i Dragan Sari}. Oni su pobedili u drama ti~noj borbi do zadweg momenta

{to i rezultat sam ka`e jer su igrali nere{eno do rezultata 20:20, a zatim uspjeli da osvoje zadwi punat i zavr{e sa 21:20.

Ovde treba naglasiti da su oni

u sistemu ispadawa pobjedili jednog od favorita ekipu “Buko vice” tako da je wihova pobjeda samim tim i ve}a.

Drugo mjesto pripalo je ekipi

“Mile Marti}” a tre}e ekipi iz Rokbenka.

Organizatorima turnira tre ba ~estitati na dobroj organiza ciji kako samog turnira, tako i

u pripremi hrane i pi}a kojeg je bilo u izobiqu, a {lag na sve to je bio pe~eni vo na ra`wu. Tekst: Neven Jela~a Foto: Dragan Gavrilovi}