Srpski glas 14. april

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 14. 4.2022. z Year XXXI No.2496

Ve}

U Srpskom centru u Bonirigu, pro{le nedeqe je odr`ana prezentacija svega onoga {to je mladencima potrebno za svadbu.

Program je vodio na{ iskusni voditeq Aleks Glumac. Lepo dekorisani stolovi i glavni sto, mnogo raznovrsnog cve}a, kola~i, torte, svetla, dim, mali vatrometi, limuzina, motobicikl i ven~anice, odu{evili su prisutne

Srpski sportski centar Bonirig

SVE ZA SVADBE NA

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Li~ni stav

'EXPO 2022' Srbima je te{ko s kom{ijama Pi{e: Marko Lopu{ina Strane 16 i 17

Navr{ile se 23 godine od herojske odbrane Ko{ara 9. aprila 1999. na srpsko – albanskoj granici

HEROJI SA KO[ARA, BRANIOCI OTAXBINE Strane 5 i 10

SVETSKI RAT PRED VRATIMA, ALI NE ZBOG RUSIJE?

Australija se ubrzano naoru`ava zbog Kine

Od raspada SFRJ dva miliona Srba `ivi u zemqama u okru`ewu na{e dr`ave ili u regionu, kako to politi~ari vole da ka`u. I pored tvrdwi zvani~nika da su odnosi Srbije i susednih dr`ava jako dobri, neke ~iwenice govore da se prema srpskom narodu u okru`ewu, mnoge na{e kom{ije odnose jako lo{e

Strana 20

Sportski vremeplov Naj`e{}i momak biv{e Jugoslavije, Tito ga je obo`avao, a on je ovako pri~ao o nacionalizmu i o Beogradu…

Ko je bio Mate Parlov?

Strana 32

GARDO[KA KULA

Simbol i{~ezle imperije Australija }e potro{iti 3,5 milijardi australijskih dolara na nadogradwu svojih odbrambenih projektila jer bezbednosno okru`ewe u azijsko – pacifi~kom regionu postaje sve izazovnije zbog kineske asertivnosti, rekao je ministar odbrane Piter Daton Strana 21

Iznad krovova zemunskih ku}a i zvonika crkve Svetog Nikole vi{e od veka se uzdi`e ta impozantna gra|evina od cigle i opeke, jedan od posledwih tragova nekada mo}nog Austrougarskog carstva na tlu dana{we Srbije

Strana 25

2

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

IZME\U DVA VIKENDA

SAD: Srbija treba da shvati rizike i cene poslovawa sa Kinom

U Ada{evcima kod [ida, polagawem venaca i odavawem po~asti, obele`eno 77 godina od proboja Sremskog fronta. Tokom 175 dana borbi poginulo je oko 13.500 boraca NOVJ, uglavnom mladi}a iz Srbije i Crne Gore Polagawem venaca i odavawem dr`avnih i vojnih po~asti u Ada{evcima kod [ida, u okviru Spomen-kompleksa "Sremski front", obele`eno je 77 godina od proboja Sremskog fronta U Ada{evcima kod [ida, polagawem venaca i odavawem po{te nastradalima, bi}e obele`ena 77. godi{wica proboja Sremskog fronta, bitke koja je ozna~ila okon~awe Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tokom 175 dana borbi poginulo je oko 13.500 boraca NOVJ-a, uglavnom mladi}a iz Srbije i Crne Gore, ali ta~an broj imenom i prezimenom nikada nije utvr|en.

Sremski front je jedno od najte`ih i najtragi~nijih srpskih, ali i boji{ta Drugog svetskog rata, na kome je u rovovskoj borbi, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, u~estvovalo oko 250.000 vojnika na obe strane.

Front je uspostavqen po{to su otpo~ele zavr{ne borbe za oslobo|ewe Beograda i cele zemqe, kada je formirana borbena linija du` zapadnih granica Srema.

Nemci su taj front dr`ali zbog izvla~ewa delova armije iz Gr~ke, Makedonije i sa Kosova i Metohije i zato su ga o~ajni~ki branili.

Proboj je po~eo u zoru, 12. aprila, artiqerijskom pripremom od 15 minuta iz 120 oru|a i dejstvima iz 50 aviona u dva naleta, a nedugo zatim krenule su na juri{ divizije prvog e{alona i za kratko vreme zauzele glavni odbrambeni pojas neprijateqa.

Tokom borbi na Sremskom frontu, koje su trajale 175 dana, poginulo je 13.500 boraca NOVJ-a, uglavnom mladi}a iz Srbije i Crne Gore, ali ta~an broj imenom i prezimenom nikada nije utvr|en.

Sovjetska Crvena armija izgubila je 1.100 vojnika, bugarska Narodna armija 623 i brigada "Italija" 163 borca, dok je na strani neprijateqa poginulo oko 30.000 vojnika.

Posle proboja Sremskog fronta, u sadejstvu sa savezni~kom ofanzivom, jugoslovenske snage su za nepunih mesec dana oslobodile celu teritoriju zemqe, Istru i slovena~ko primorje, dok je nekoliko jedinica dospelo do Trsta i Karavanki.

Poslovawe sa kompanijama ~ije je sedi{te u Kini predstavqa suverenu odluku, ali je potrebno da vlada bude svesna kratkoro~nih i dugoro~nih rizika i cena, re~eno je Glasu Amerike iz Stejt departmenta povodom navoda da je u Srbiju dopremana kineska vojna oprema.

Portparol Pentagona Xon Kirbi rekao je prethodno u Va{ingtonu, da SAD nisu u mogu}nosti da potvrde subotwu kinesku isporuku Srbiji koju je zvani~ni Peking ozna~io kao uobi~ajenu vojnu opremu ili da, kako je naveo, spekuli{e o uticaju na Rusiju i Ukrajinu.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit Glasa Amerike da li je i kakva vojna oprema isporu~ivana Srbiji iz Kine i da li su za to kori{}eni avioni kineske vojske.

O tom slu~aju prve informacije pojavile su se u subotu na dru{tvenim mre`ama, ~iji su korisnici objavqivali fotografije letelica ve}ih gabarita koje su nadletale podru~je prestonice Srbije, pi{e Glas Amerike.

Agencija Aso{ijeted pres objavila je da su ki-

U Nema~koj najve}a inflacija u posledwih 40 godina Rastu}e cene energenata usled ukrajinske krize zna~ajno su poskupele `ivot u Nema~koj, koja je suo~ena sa rekordnom inflacijom.

Inflacija je u martu dostigla nivo od 7,3 odsto, {to je najvi{i nivo od 1981. godine, saop{tio je Statisti~ki zavod Nema~ke. „Time je inflacija u martu dostigla novi rekordni nivo koji nije vi|en od ujediwewa Nema~ke”.

Posledwi put sli~na inflacija zabele`ena je u jesen 1981. godine, kao posledica Zalivskog rata, kada su zbog rata izme|u Iraka i Irana sko~ile cene nafte.

Energenti su u Nema~koj u martu poskupeli za 39,5 odsto. Najve}i rast od ~ak 144 odsto u odnosu na pro{lu godinu bele`i cena lo` uqa.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Cena goriva sko~ila je za 47,4 odsto, a gasa za 41,8 procenata. „Pored pandemije rat u Ukrajini zna~ajno uti~e na poskupqewa u Nema~koj, posebno kod goriva i gasa, ali i pojedinih namirnica”, ukazao je predsednik Statisti~kog zavoda Georg Til. Za namirnice Nemci su u martu morali ra~unati sa ve}im tro{kovima za oko 6,2 odsto.

Zbog ve}ih tro{kova mnoga preduze}a najavquju pove}awe cena u naredna tri meseca, {to }e daqe pove}ati inflaciju.

Ekonomski institut Ifo iz Minhena ra~una da }e inflacija u Nema~koj ove godine iznositi 6,1 odsto, a za naredne mesece prognoziraju i dvocifrene stope ukoliko do|e do embarga na uvoz ruskih energenata.

ma {ta mi re~e?!

SVI\A NAM SE DA NAM NE BUDE PRIJATNO I RAZVIJENO

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

neskim vojnim transportnim avionima Y-20 Srbiji isporu~en kineski raketni sistem HQ – 22 ~ija je izvozna oznaka FK-3, ali ta informacija za sada nije dobila nijednu zvani~nu potvrdu.

Jedino {to je poznato saop{tila je kineska strana i to da je isporu~ena, kako je navedeno, uobi~ajena vojna oprema.

IMAMO NA[ STAV I OSU\UJEMO GA „Glasawe potvr|uje da mi branimo na{ stav, a on je da ne}emo glasati za sankcije, ali se pridru`ujemo osudama gde se kr{i teritorija Ukrajine. Mi cenimo na{e odnose sa Rusijom, ali sa druge strane, zaista moramo da ~uvamo interese Srbije" (Ana Brnabi}, odlaze}a predsednica Vlade Srbije)

„Odluka o prekidu saradwe sa kompanijom Rio Tinto bila je pogre{na. Jadar bi bio najrazvijeniji kraj Srbije, ali ne vidim kako sada mo`e to da se promeni. Ja ne bih doneo odluku o prekidu saradwe, ali razumem odluku premijerke Ane Brnabi}" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

NE O^EKUJMO ^UDO ILI SPASIOCA, VE]INOM JE SVE DO NAS „Uzmimo `ivot u svoje ruke, jer nema ko drugi to da u~ini. A sve i da ima, bez na{eg truda i doprinosa taj drugi ne bi mogao bogzna {ta da uradi" (Episkop diseldorfski i cele Nema~ke Grigorije)

ZAKASNILI SMO SA VASPITAWEM, SAD SAMO GASIMO PO@AR „U jednom od vrti}a u Srbiji vaspita~ice su mi rekle da decu izvode napoqu samo kada je lepo vreme jer se roditeqi bune da se ne isprqaju" (Novinar i autor serijala Savim prirodno, Jovan Memedovi})

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 14. april 2022.

DRAGAN \ILAS POSLE SASTANKA SA ALEKSANDROM VU^I]EM:

„Razma`eni“ Tra`io sam nove izbore za Beograd.

Beograd Vu~i} me je saslu{ao i rekao da }e {utnuo odgovoriti do kraja nedeqe Vu~i}a Lider SSP Dragan \ilas rekao je, nakon sastanka u Predsedni{tvu sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, da je izneo zahtev za novim izborima u Beogradu do kraja ove godine. Saslu{ao me i rekao da }e razgovarati sa svojim strana~kim kolegama i da }e do kraja nedeqe da saop{ti svoj stav, naveo je.

"Jedino novi izbori u Beogradu mogu da obezbede da se voqa Beogra|ana iskazana na ovim izborima do kraja po{tuje.

Vu~i}u sam rekao da mi ne}emo odustati od izbora do kraja godine u glavnom gradu, ali ne}emo ni odustati od `albi Gradskoj izbornoj komisiji", rekao je lider Stranke slobode i pravde Dragan \ilas posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.

Rekao je da je razgovor bio te`ak. A za mene posebno te`ak, koliko verovatno samo ja i moji najbli`i to najboqe znamo, u posledwih deset godina, dodao je.

Lider SSP je rekao da nisu imali veliki stepen saglasnosti oko onog u vezi o ~emu su pri~ali. Ali su se, kako je dodao, slo`ili da je legitimitet jako va`an za svaku vlast.

Iza{ao sam sa zahtevom da su samo novi izbori koji mogu da re{e politi~ku krizu, naveo je \ilas dodaju}i da je ve}ina `albi opozicije odbijena. „Mi }emo pravdu potra`iti na Upravnom sudu i od toga ne}emo odustati“, ka`e \ilas.

Naveo je da, {to se ti~e novih iz-

Milenko Vasovi}

bora koje je predlo`io (do kraja godine), da o~ekuje da u tom periodu idu na Privremeni organ koji mora da se uspostavi za to vreme. "Da tra`imo paritetnu zastupqenost u svim telima, da se provere svi bira~ki spiskovi, jel znate koliko ima pritu`bi qudi da su u wihovim stanovima prijavqeni qudi koji ne `ive tu... A od vlasti zavisi da smawi tenzije u dru{tvu. Da li }e mediji biti druga~iji, da li }e parlament biti druga~iji, ja bih to voleo ne zbog sebe, ve} zbog Srbije. U takvim uslovima gra|ani Beograda bi zaista mogli slobodno da iznesu svoju voqu. Tako|e

sam rekao Aleksandru Vu~i}u da rezultati beogradskih izbora govore da na ve}ini beogradskih op{tina vlast SNS i SPS tako|e imaju ugro`en legitimitet, zato {to u ve}ini op{tina lista Ujediweni za pobedu Beograda i lista Moramo imaju, u zbiru, vi{e glasova nego SNS i SPS... I na Savskom vencu i na Zvezdari i na Vra~aru i na Novom Beogradu gde je predsednik Aleksandar [api}, {to dosta govori i o wegovom legitimitetu. U svim gradskim op{tinama pobedila je opozicija.

To tako|e zahteva da u|emo u proces na op{tinskom nivou", rekao je.

AP: Kina polutajno isporu~ila oru`je Srbiji

KREMQ O GLASAWU SRBIJE U UN:

Nevi|eni pritisak i prinuda na rusofobiju, mi to razumemo!

Podr{ka Ma|arske i Srbije iskqu~ewu Rusije iz Saveta za qudska prava Ujediwenih nacija je primer prinude na rusofobiju, izjavio je portparol Kremqa Dmitrij Peskov.

Peskov je ocenio da tu nije re~ o tome da se to razume i oprosti, ve} da se razume ta, kako je naveo, “te{ka situacija, taj nevi|eni pritisak i prinuda na rusofobiju”, pi{e Izvestija.

“Sve to do`ivqavaju sve zemqe koje poku{avaju da zauzmu neku izbalansiranu poziciju. Mi to razumemo”, rekao je Peskov.

Generalna skup{tina UN usvojila je 7. aprila rezoluciju kojom se suspenduje ~lanstvo Rusije u Savetu za qudska prava UN, a za rezoluciju su glasale i zemqe regiona, me|u kojima i Srbija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je Srbija htela da bude uzdr`ana prilikom glasawa, ali da se suo~ila sa velikim pritiscima.

Zvani~ni Beograd ranije je podr`ao teritorijalni integritet svih zemaqa, ukqu~uju}i Ukrajinu, ali se Srbija nije pridru`ila zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Ruski saveznik Srbija je ovog vikenda, kako pi{e Aso{iejted pres (AP), primila isporuku sofisticiranog kineskog protivvazdu{nog sistema u polutajnoj operaciji, usred zabrinutosti Zapada da bi gomilawe naoru`awa na Balkanu u vreme rata u Ukrajini moglo da ugrozi krhku mir u regionu.

Medijski i vojni eksperti saop{tili su u nedequ da je {est transportnih aviona kineskog vazduhoplovstva Y-20 sletelo na beogradski civilni aerodrom u subotu rano ujutru, koji su nosili kineske raketne sisteme zemqavazduh HK-22 za srpsku vojsku.

Kineski teretni avioni sa vojnim oznakama slikani su na beogradskom aerodromu Nikola Tesla.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odmah odgovorilo na zahtev AP-a za komentar.

Isporuku oru`ja preko teritorije najmawe dve zemqe ~lanice NA-

TO-a, Turske i Bugarske, stru~waci su videli kao demonstraciju rastu}eg globalnog dometa Kine.

"Pojavqivawe Y-20s je izazvalo zabrinutost jer su leteli masovno za razliku od ranijih letova jednim avionom“, pi{e onlajn magazin The War zone. „Prisustvo Y-20 u Evropi u bilo kom broju je tako|e jo{ uvek prili~no nov razvoj".

Srpski vojni analiti~ar Aleksandar Radi} rekao je da su "Kinezi izveli svoju demonstraciju sile".

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je potvrdio isporuku sistema sredweg dometa koja je dogovorena 2019. rekav{i u subotu da }e u utorak ili sredu predstaviti “najnoviji ponos” srpske vojske.

On se ranije po`alio da zemqe NATO-a, koje predstavqaju ve}inu suseda Srbije, odbijaju da dozvole letove sistema preko svojih teritorija zbog tenzija zbog agresije Rusije na Ukrajinu.

Na vojni aerodrom “Pukovnik-pilot Milenko Pavlovi}” sletelo je {est te{kih transportnih aviona Y-20A Ratnog vazduhoplovstva NR Kine

Kako to da Beogra|anima ne vaqa napredwa~ka vlast iako su najve}a ulagawa u glavni grad, iako je prosek plata najve}i u prestonici, iako je centar napredwaka ba{ tu. Da li je tolika „dobrota“ pomutila pamet razma`enim Vra~arcima, Dor}olcima, Zvezdarcima, pa ho}e u svom ludilu da je se otarase.

Uz svu kra|u, ucene i otima~inu koju je re`im organizovao opozicija je zbirno na izborima za gradsku vlast osvojila 70.000 glasova vi{e od trenutno vladaju}e koalicije. To je {amar svemu nakaradnom {to je glavnom gradu u~inio re`im Aleksandra Vu~i}a. Od privatnih kula u Beogradu na vodi do ogromih dugova Gradskog saobra}ajnog preduze}a.

Veliko je poni`ewe trpeo Beograd. Gotovo kao EPS pod Mi}inom palicom, dopao je u ruke drekavcima, rentijerima i neznalicama. Onima koji ho}e da presele most na suvo, da pobodu gondolu na Kalemegdan, qudima koji ne znaju da postave kaldrmu… Posle wih }e grad ostati prqaviji, siroma{niji, nefunkcionalniji. I okovan divqom gradwom.

Kako su prestonicom upravqali Vesi} i ekipa, napredwaci su jo{ i dobro pro{li.

Moglo se desiti da ih nervozni i razqu}eni sugra|ani bukvalno iznesu sve sa foteqama.

Za razliku od Beograda, koji sa sebe polako stresa korumpiranu i arogantnu vlast, unutra{wost Srbije se upiwe svim silama da tu bratiju odr`i {to du`e u sedlu. Narod u ostatku zemqe jo{ ne `eli da vidi da je uvu~en u „dr`avni projekat“ razvaqivawa dr`ave. Kle~i pred Blerovim klijentom koji je zamenio sve institucije i prigrabio svu vlast. Nada se da }e mu „svemogu}i“ udeliti milostiwu, da }e doneti zaposlewe, asfaltirati `ivot, poplo~ati bedu. Da }e ga sa~uvati od gladi, od rata i epidemija...

Ne vide da on ne mo`e ni sebe da sa~uva - od sebe samog i alavog okru`ewa.

Koliko }e nama godina trebati da oni iz Vrawa, Loznice, Zrewanina... otvore o~i, da ukqu~e glavu. Nisu bira~i na Novom Beogradu rekli ne Vu~i}u, [api}u i Da~i}u zbog malih plata, wihov prosek je u decembru bio 124.495 dinara. Ni ovi na Starom gradu (121.934), niti u Beogradu `ive nekakvi izdajnici srpstva, wima je samo te`e prodati ciglu vi{e puta.

Oni ne pristaju na ispirawe mozga ni da im `ivoti zavise od voqe jednog ~oveka. A dosadilo im je i da gledaju kako se mno`e crne limuzine sa rotacijama i kako se popuwava Dediwe, dok istovremeno mawka mesta u vrti}ima.

Jednog zimskog dana pre gotovo pet decenija televizor je javio da je grupa profesora izba~ena sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zbog kritike onda{we komunisti~ke vlasti, razume se. Nije me to posebno zanimalo, gawao sam loptu i zagledao devojke, ali se}am se komentara starijeg ro|aka - „mo`da ovi vide ne{to {to mi ne vidimo, profesori su to“. Pro{le su decenije dok su i ostali smrtnici progledali.

Beogradski pelcer je poguban po napredwa~ki gang. Upregnu}e se sve udbe i svi rikovi, sve kapuqa~e i dileri, sve krtice i preleta~i da se spre~i smena vlasti. Ali, ono {to je trulo silom se ne mo`e spasti.

Kao {to komunizam nije spasen ka`wavawem profesora.

4

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

SRPSKA POSLA

BUDU]I PRVACI JEDVA ZNAJU DA GOVORE:

Pucaju od informacija, a pa`wa im je nula De~iji mozak danas obiluje brojnim, razli~itim podacima, oni su kao mali kompjuteri, ali ne umeju te informacije pravilno da ispoqe, verbalna komunikacija, ta~nije govor, im je na minimumu, kao i pa`wa i koncentracija, koje su katastrofalne, ka`e Nada Stankov, {kolski psiholog. Testovi za upis u prvi razred “tipa jedan” nisu mewani posledwih 29 godina, dok se beogradska revizija Bine-Simonove skale du`e od tri decenije koristi pri upisu u {kolu. Me|utim, budu}i prvaci su se promenili, a wihovi rezultati pokazuju da su daleko informisaniji u odnosu na prethodne generacije, ali da im je govor nedovoqno razvijen, kao i grafo-motorika, a prisutno je i potpuno odsustvo pa`we i koncentracije.

Budu}i prvaci, ~ini se da imaju sve informacije koje su im potrebne u wihovom uzrastu, i vi{e od toga, ali nemaju sposobnost komunikacije, ni kombinatorike.

“Na`alost, svi odgovori koje mali{ani dobijaju u dana{wem svetu, su u gotovom obliku, kod wih ne postoji tragawe za re{ewem, putem ~itawa kwiga, razgovora sa roditeqima ili gledawem obrazovnih emisija, {to su deca nekada radila. Tako|e, ve}ina dece ne dobija odgovore od svojih roditeqa, jer oni su stalno zauzeti. Celokupna qudska populacija se promenila sa tehnolo{kom erom, pa su tako i prvaci, {to je o~ekivano.

Ipak, kada bi rad sa decom kod ku}e, bio kao nekada, sve bi bilo mnogo boqe i zdravije. Deca kad do|u ku}i vi{e ne razgovaraju sa roditeqima, od wih ne dobijaju odgovore, ve} iskqu~ivo od tre}eg lica, a to su mediji, igrice, a najvi{e internet. Tako se wihova sposobnost verbalne komunikacije, odnosno govora smawuje i deca u socijalnom smislu zaostaju, dok im je glava prepuna raznih informacija, koje smo mi dobija-

@IVETI

U SRBIJI li tek u kasnijem uzrastu” obja{wava Stankov.

Gotove informacije i odgovori na de~ija pitawa koja pronalaze na internetu i televiziji, ne daju wihovim umovima priliku da istra`uju, da se malo namu~e, da kroz razgovor sa roditeqima, ali i sa drugarima u parku, ne{to saznaju.

“Tako|e, veliki problem su igra~ke. Deca ih danas imaju previ{e. To im remeti koncentraciju. Roditeqi kompenzuju to {to ne provode vreme sa decom, time {to im kupuju igra~ke, umesto da sa wima bar 20 minuta dnevno prave figure od plastelina, kartona, da sla`u pazle i poma`u deci da razvijaju svoj um, a ne samo da ga pune informacijama, koje ne razumeju i ne znaju {ta }e sa wima. Budu}i prvaci imaju govorne smetwe jer ne raz-

Nema vi{e dece napoqu, slobodno vreme zna~i - igrice “Neki tvrde da su deca emotivno nezrela, ali ne bih se sa tim slo`ila. Mo`da su ‘bebastiji’ sad u prvom razredu, nego {to su to bile ranije generacije. Ipak svako dete je {to se ti~e emocija, pri~a za sebe. Oni u pret{kolskom uzrastu nau~e da ulaze u konflikte, u~e se socijalizaciji, ali sve mawe toga ima napoqu, u parku, bez nadzora vaspita~ice i u~iteqice. Sve je mawe dece napoqu, retko voze bicikle, ne igraju se dovoqno sa loptom, usmereni su na telefone, televiziju i igrice, {to mo`e biti jako veliki problem u budu}nosti.

govaraju ni me|usobno, ni sa roditeqima” nagla{ava {kolski psiholog.

Najve}i problem, koji je ustanovqen na testirawima, je pa`wa, koja kod {estogodi{waka i sedmogodi{waka u potpunosti izostaje.

“Pa`wa im je rasuta, a grafomotorika im je tako|e dosta slabija u odnosu na prethodne generacije, zbog kori{}ewa mobilnih telefona. Takozvana fina motorika, opozicija palca i rad sa {akom, manipulacija prstima kod wih je slabo razvijena. To je zato {to se u ni`em starosnom dobu deca vi{e ne igraju sa bockalicama, niti sa sitnim kockicama, kao {to su ranije, pa su tako ve`bali rad palca i prstiju. Postoje i daqe porodice koje su visoko edukativno podsticajne, ali ih je jako malo. Najvi{e je onih u kojima roditeqi samo misle kako da finansijski obezbede decu ili je karijera na prvom mestu. U takvim ku}ama nema uba~enih sadr`aja, odnosno dete se samo snalazi kad ga ne{to interesuje, roditeqi nemaju veliku ulogu u vaspitawu, a ni u obrazovawu. Mnogi sa decom komuniciraju kasno uve~e kad do|u sa posla i to gledaju}i ih preko ekrana telefona ili kompjutera. Kada pitamo dete, na primer: [ta zna~i qubav? Odgovara: To je kad te mama voli. Me|utim ne umeju da opi{u qubav, da ka`u da je to lepo ose}awe, da qubavi daju neku boju i tome sli~no. Tu se pogube, jer slo`eno razmi{qawe za wih je nemogu}e. U logi~kim operacijama zaostaju, jer nisu navikli da kombinuju, isprobavaju, eksperimenti{u, da sumwaju, istra`uju i to je tu`no” zakqu~uje Stankov.

M. T.

 Izbori }e se ponavqati ve dok bira~i ne nau~e za koga treba da glasaju!

 Srbija je slobodna zemqa, slobodna u izboru novog nalogodavca.

 Hapsi}emo i kriminalce, ali sa~ekajte prvo da pohapsimo policajce!

 Ko god da mudro }uti ni~im se ne razlikuje od onoga koji glupo }uti.

 Zaposlite se u toj redakciji. Plata je mala, ali je bak{i{ odli~an!

 Lutamo. Ko zna koji put.

 Do{lo je vreme da je boqe dodirnuti politi~kog lidera nego oxa~ara.

Ve}a te sre}a ~eka...

 Zna se za koga rade oni koji ni{ta ne rade.  Nemamo potrebe da gradimo lep{u budu}nost. Mi i onako `ivimo od danas do sutra.

 Izborna no} je pro{la.

Ali je mrak ostao.

 U rasejawu smo se dobro primili.

 Nepomirqive politi~ke protivnike samo vlast mo`e da pomiri.

 Da se glupost mo`e unov~iti Vo|a bi `iveo od sopstvenog rada.

 Prodaju maglu punom parom.

 Opasnost je moje zanimawe – opasno zabu{avam na poslu!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ko nema nokte, ne mo`e ni da se po~e{e" „Ko jede sa punim `elucem, ka{ikom kopa sebi grob“ „Pametan ne govori ni {to zna, glup govori i {to ne zna“ Narodne poslovice

„@ivot ~ovekov vredi onoliko koliko je spreman da ga plati“ Car Lazar

„Ko smisao `ivota nije tra`io, taj nije `iveo.

Ali ko ga je tra`io, taj nikad nije bio dovoqno sre}an“ Jovan Du~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 14. april 2022.

GODI[WICA ODBRANE GRANICE TOKOM NATO AGRESIJE

Kako je po~ela bitka za Ko{are

u @estoka artiqerijska paqba i napad avijacije bili su uvertira u epsku borbu u Prvi je poginuo vojnik Miroslav Stojanovi} u Hrabrost ruskih dobrovoqaca „Obi{ao sam tada polo`aje, dao dopunske zadatke vojnicima i pri~ali smo o tome da je sutra 9. april, Veliki petak, najve}i hri{}anski praznik. Negde oko pono}i, oko jedan sat, dok sam se nalazio na komandnom mestu u \akovici, izvestili su me da artiqerija albanske vojske dejstvuje po na{im polo`ajima u rejonu karaule Morina. Odmah smo zakqu~ili da je to po~etak kopnene agresije. To je trajalo do ranih jutarwih ~asova. Sva na{a pa`wa bila je usmerena prema karauli Morina, koja je levi sused karaule Ko{are”, se}a se Du{ko [qivan~anin, koji je te ratne 1999. godine bio major, komandant 53. grani~nog bataqona Vojske Jugoslavije.

U ranim jutarwim satima, izme|u pet i {est ~asova, po polo`ajima odbrane u rejonu karaule Ko{are dejstvovali su avijacija NATO-a i artiqerija iz Albanije. „Tada nam je bilo jasno da su dejstva prema karauli Morina bila demonstrativna, a da su glavne snage i glavni pravac napada prema karauli Ko{are”, konstatovao je [qivan~anin.

Bili su to prvi trenuci bitke za Ko{are, na granici prema Albaniji, danas najpoznatije borbe u odbrani zemqe tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Godinama se o tome nije govorilo, da bi tek posledwih godina o tome bila prikupqena autenti~na svedo~anstva. Verovatno najdetaqnija kwiga o tome je „Bitka na Ko{arama” Medija centra „Odbrana”, koju je priredio Radenko Mutavxi}. [qivan~anin i wegovi saborci detaqno su govorili o tome {ta je prethodilo toj bici, wenom trajawu do povla~ewa VJ sa Kosmeta u junu te godine. [ta se de{avalo 9. aprila 1999? „U tom momentu na karauli Ko{are, ukqu~uju}i qudstvo koje opslu`uje, zna~i kuvari i vezisti, nalazilo se oko 130 vojnika, raspore|enih na 13 kilometara, kolika je zona te odgovornosti te karaule”, se}a se [qivan~anin.

Izme|u sedam i osam ~asova tog prvog dana bitke, situacija oko karaule Ko{are je bila nejasna. „Odmah sam u rejon karaule Ko{are uputio svog zamenika majora Dragutina Dim~evskog i naredio da preuzme komandu... ^im je do{ao, sredio je borbeni raspored. Naredio sam da vod za intervenciju, koji se nalazio kod karaule ]afa Pru{it, usiqenim mar{em krene prema karauli Ko{are i tako udari u bok snagama koje su nas napadale s prostora Albanije. Jedna ~eta vojne policije, koja se nalazila u De~anima, tako|e je upu}ena u rejon karaule Ko{are. Zatim jedan divizion iz

ROMSKI SLENG KAO BEZBEDNA [IFRA Posebna pa`wa posve}ivala se za{titi informacija, posebno u radio-komunikaciji. To nije bilo lako, mnogi Albanci su znali srpski, a i Amerikanci su imali prevodioce. „Setio sam se da imamo dosta Roma u jedinici, wih 12, i ka`em jednom od wih da kad ja ne{to izdiktiram on prenese na romskom, pa jo{ u wihovom slengu, onako mangupski, a tamo drugi to prevodi i zapisuje. To se pokazalo zaista dobro”, se}a se Eri}.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER! Драгутин Димчевски са војницима sastava 52. artiqerijske brigade, zauzeo je polo`aje i vatrom podr`ao grani~are”, obja{wava [qivan~anin.

On je s vojnikom Miroslavom Stojanovi}em krenuo vozilom prema selu Batu{a, kako bi do~ekao ~etu vojne policije. U okolini tog sela Stojanovi}, voza~, pogo|en je snajperskim hicem u glavu i on je prva `rtva bitke za Ko{are. [qivan~anin je iza{ao iz vozila kroz ki{u metaka, pri ~emu je zadobio vi{e prostrelnih rana. Po previjawu u bolnici u \akovici, vratio se na komandno mesto.

Prva dva dana bitke bila su kriti~na.

U me|uvremenu je izdato nare|ewe 125. motorizovanoj brigadi da izvr{i posedawe granice, pa su i grani~ari s karaula Ko{are i Morina u{li u wen sastav.

S wima su se, rame uz rame, na Ko{arama

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

borile borbene grupe 63. padobranske i 72. specijalne brigade, delovi drugih jedinica VJ i dobrovoqci iz inostranstva, prete`no iz Rusije.

Pod neprijateqskom paqbom 9. aprila 1999. na{ao se i vodnik prve klase Vla-

SInce 1994

dan Avramovi}, komandir odeqewa u 53. grani~nom bataqonu. „Krenuo sam prema minobaca~ima preko dosta strmog kamenitog terena, koji je bio zasa|en bori}ima... Dok sam tr~ao, uo~io me je neko od terorista i odjednom je krenula strahovita paqba. Minobaca~ka, streqa~ka, pucalo se sa svih strana, nisam mogao da ispratim odakle... Ciq mi je bio da {to pre si|em do minobaca~a, da krenemo s paqbom. Meci su mi prolazili izme|u nogu, pored u{iju, udarali u okolno kamewe. U jednom trenutku mislim da mi je metak zaka~io |on ~izme, pao sam i vi{e se nisam pomerao. Tada je prestala paqba. Malo sam se zadr`ao u tom polo`aju, a onda sam dopuzao do minobaca~a”, se}a se Avramovi}, ~iji su vojnici ubrzo zasuli neprijateqa minobaca~kim minama, za oko sat vremena ispalili su 130 projektila.

Me|u borcima 63. padobranske brigade bio je i rezervni kapetan Rade Eri}, koji je pridodat 125. motorizovanoj brigadi i radio je sa strancima, dobrovoqcima koji su se prikqu~ili VJ i borili na Ko{arama. Bilo ih je iz vi{e dr`ava, a posebno iz Rusije, me|u kojima su mnogi imali ratno iskustvo iz ^e~enije. „U jednoj akciji izvi|awa ~etvorica Rusa su oti{la da snime artiqerijske polo`aje terorista. Prilikom povratka naleteli su na wihovu zasedu u rejonu Mr~aj. Jedan od wih, Fjodor [uqga, koji je bio iz Sibira, preuzeo je na sebe za{titu ostalih, uzeo pu{komitraqez i sve vreme dr`ao za{titnu vatru da bi dao priliku svojim drugovima da se izvuku. Oni su uspeli, a [uqga je na`alost poginuo”, ka`e Eri}.

Na Ko{arama su vojnici ginuli u sukobima sa OVK i tokom 1998. godine, pre rata. Tokom NATO agresije poginulo je 108 pripadnika VJ. Dr`avna granica prema Albaniji je brawena sve do povla~ewa vojske s Kosmeta u skladu s Kumanovskim sporazumom.

R. N.

6

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

TIHOMIR BAJI], jedan od za~etnika organizacije "Ta~ka povratka"

MARIJA VORONCOVA:

U Srbiju se iz dijaspore za godinu dana vratilo 92.000 qudi.

I jo{ ih planira da se vrati…

Prva Putinova }era

Kao i nekada{wi sovjetski lideri, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin nerado govori o porodici i privatnom `ivotu.

Predsednik Rusije zvani~no ima dvoje dece, Mariju i Katerinu, iz braka sa Qudmilom Putin, biv{om stjuardesom Aeroflota od koje se razveo 2013. Razvod su obrazlo`ili i pred kamerama ruske TV, navode}i da je razlog Putinova zauzetost dr`avnim poslovima.

Obe }erke su cewene nau~nice i doktorke, zvani~no ne koriste o~evo prezime, a Putin je prvi ruski lider koji se razveo jo{ od Petra Velikog, verovatno najpoznatijeg ruskog cara.

Medije, posebno strane, vi{e zanima deo Putinove privatnosti koji se krije od javnosti. Navodno ima i vanbra~nu }erku koja sa majkom `ivi u Londonu. Pisalo se i o wegovoj navodnoj qubavnoj vezi sa decenijama mla|om gimnasti~arkom Alinom Kabaevom, koja navodno `ivi u [vajcarskoj i sa kojom opet navodno ima ~etvoro vanbra~ne dece.

Putinova starija }erka Marija Voroncova je de~iji endokrinolog. Ro|ena je 1985. godine u tada{wem Lewingradu, dana{wem Sankt Peterburgu. Po{to joj je otac neko vreme bio {pijun tada{weg KGB u Drezdenu, `ivela je neko vreme u Nema~koj S obzirom na sankcije koje Zapad uvodi Rusiji i Putinu zbog napada na Ukrajinu, wegov privatni `ivot ponovo je postao bitan. Protiv dve zvani~ne }erke SAD su uvele sankcije.

Putin je o svojoj deci govorio samo nekoliko puta. Demantovao je tvrdwe da mu }erke `ive na „mrskom“ Zapadu, koji toliko kritikuju ruski lider i vlasti. „@ive u Rusiji. Nigde se nisu {kolovale osim u Rusiji. Ponosan sam na wih. Nastavqaju da studiraju i rade… Nikada nisu u`ivale u reflektorima, jednostavno vode sopstvene `ivote. Moje k}erke te~no govore tri evropska jezika“, izjavio je 2015. Koju godinu kasnije kazao je da ima i unuke, koji su divni i slatki, kako samo deca mogu da budu.

Putinova starija }erka Marija Voroncova je de~iji endokrinolog. Ro|ena je 1985. u tada{wem Lewingradu, dana{wem Sankt Peterburgu. Po{to joj je otac neko vreme bio {pijun tada{weg KGB u Drezdenu, `ivela je neko vreme u Nema~koj. Osnovnu {kolu je poha|ala u Drezdenu, a kada se porodica vratila u Lewingrad, nastavila je {kolovawe u tamo{woj nema~koj gimnaziji. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Moskvi 2011.

U Moskvi je, sa saradnicima, otvorila Istra`iva~ko-endokrinolo{ki centar, koji prou~ava uticaj hormona na telo, posebno u razvoju kancera.

Voroncova se 2013. udala za Jorita Fasena, holandskog biznismena koji je ro|en u Rusiji. @iveli su u penthausu u luksuznoj stambenoj zgradi u Amsterdamu, ali su wihove kom{ije i demonstranti 2014. tra`ili da bude proterana nakon {to su proruske snage oborile avion MH17 iznad Ukrajine. @rtve su bile ve}inom holandski dr`avqani.

Par i daqe ima imovinu u Holandiji, ali posledwih godina `ive u Moskvi.

M. T.

Tihomir Baji} je pre{ao te`ak put od tinejxera iz izbegli~ke kolone do statusa najpoznatijeg i jednog od najuspe{nijih Srba u Silicijumskoj dolini

“Ta~ka povratka” je organizacija, ta~nije program, koji je pre ~etiri godine zami{qen sa idejom da postane most izme|u Srbije i dijaspore, sa ciqem da pomogne onima koji iz dijaspore `ele da se vrate u otaxbinu – da tamo obezbede sopstvenu egzistenciju, pokrenu biznise i doprinesu razvoju Srbije.

Grupa entuzijasta krenula je nasuprot plime koja ve} decenijama sa na{ih prostora, uglavnom put Zapada, odnosi najmla|e, najboqe i najsposobnije. Uz sumwe javnosti da }e uspeti da to~ak, koji je ve} postao to~ak istorije, okrenu u drugom smeru. Ali, oni se nisu predavali. Ispostavi}e se s razlogom.

Sa Tihomirom Baji}em, jednim od pokreta~a ovog projekta, razgovaramo o onome {to je “Ta~ka povratka” postigla za dve godine rada i dokle su stigli u svojim planovima da, u eri digitalizacije i globalizacije, kada postoji ~itav spektar poslova koje mo`ete raditi sa bilo koje ta~ke na planeti, to iskoriste u svrhu vra}awa rasejanih Srba tamo gde se ose}aju najboqe, kod ku}e. n Da se, za po~etak, vratimo na po~etak…Sa kojim je ciqevima je ona pokrenuta?

- Ideja za osnivawe “Ta~ke povratka” (TP) nastala je kao odgovor na potrebu visoko obrazovnih ~lanova na{e dijaspore na konferenciji “Talenti na okupu” u decembru 2018. godine. Inicijativu su od samo po~etka podr`ali Nau~no-tehnolo{ki park Beograd sa Gordanom Danilovi} Grkovi} na ~elu, Serbian Entrepreneurs kao mre`a startap preduzetnika {irom dijaspore, program “Srbija stvara”, koji povezuje i promovi{e kreativnost na{ih qudi {irom sveta, te kabinet predsednice Vlade Republike Srbije, kao i Program Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP Srbija), ka`e Baji}, pa dodaje: - Svako od za~etnika inicijative je dao svoj doprinos tako da se od samog po~etka fokusiramo i delujemo u domenima podr{ke tokovima cirkularne migracije, pomagawu povratnicima koji su zainteresovani da u Srbiji stvaraju i doprinesu privredi, te da se pove`u se sa lokalnom talentima i ulo`e u Srbiju. Voleo bih da naglasim da smo od samog po~etka za ~lanove TP tima birali na{e visoko obrazovane povratnike iz Amerike, Velike Britanije i [vajcarske – jer i oni sami su pro{li kroz proces povratka, pa su mogli iz li~nog iskustva da prepoznaju prepreke ali i da adekvatno pomognu povratnicima. n Talas mladih, obrazovanih i radno sposobnih qudi i daqe se kre}e u suprotnom pravcu, napu{taju}i Srbiju? Na koji na~in mislite da okrenete taj proces migracija i da ih vratite u zemqu?

- Te{ko je pratiti statistiku lokal-

no zbog toga {to jako mali broj na{ih qudi odlu~i da odjavi prebivali{te.

Neka istra`ivawa, kao {to je analiza Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije koja je posmatrala period od 2015-2019. godine, ukazuje da u svim starosnim grupama postoji pozitivna neto migracija kada su u pitawu viskoobrazovani povratnici, a brojevi qudi koji cirkuli{u su tako|e sve ve}i – na {ta je uticala ne samo pandemija ve} i izmena na~ina rada (od platnog prometa do poreskog tretmana) koji postaje fleksibilniji i sve mawe zavisi od lokacije. Ta~ka povratka aktivno radi na pribli`avawu prilika koje u Srbiji postoje za mlade, visokoobrazovane pojedince sa me|unarodnim iskustvom, kroz niz aktivnosti – od Vodi~a za povratnike do oglasa za poslove namewene upravo wima. n [ta ste do sada konkretno u~inili u tom smislu, kako ste olak{ali `ivot onima koji se vra}aju u Srbiju?

- TP je aktivno krenula sa radom u martu 2020., kada se asistiralo sa komunikacijom sa svim na{im gra|anima koji su hteli da se vrate u zemqu repatrijacionim letovima. Dakle, od po~etka pandemije, na{e informacije je pregledalo par stotina hiqada qudi, komuniciralo se direktno sa vi{e od 6.000 qudi, a nekoliko stotina je sprovedeno kroz proces povratka i pomoglo se sa reintegracijom u razli~itim kapacitetima. Tim qudima su omogu}eni razgovori za poslove, informacije o budu}em poreskom statusu, predo~ene investicione prilike i pru`ena mentorska podr{ka qudi sli~nih wima, koji su skoro pro{li kroz proces repatrijacije. Me|u povratnicima koji su stupili u kontakt sa nama i nastavili svoju karijeru u Srbiji, izdvajamo arheologa dr Miroslava Ko~i}a, koji trenutno vodi projekat “Vin~a – Belo brdo”, a kojem je Ta~ka povratka pomogla sa priznavawem doktorske diplome ste~ene na Univerzitetu Pitsburg u SAD i povezala ga sa programom “Srbija stvara”.

On danas vodi jedan od kqu~nih nacionalnih projekata i jedno od trenutno najbitnijih arheolo{kih nalazi{ta u Evropi – a uz podr{ku ameri~ke ambasade obezbedio je i zna~ajnu finansijsku pomo} za sanaciju klizi{ta u Vin~i. n Da li je inicijativa ve} dala neke rezultate?

- Pored sajta Ta~ke povratka koji obuhvata sve najbitnije informacije vezane za povratak, napravili smo i Vodi~e za povratnike, pokrenut je podkast Ta~ka povratka koji ima za ciq da prika`e pri~e uspe{nih povratnika u Srbiji, postoji i aktivna Viber grupa, a imamo tim qudi koji odgovaraju na pozive i mejlove pru`aju}i konstantnu

podr{ku povratnicima kroz redovnu komunikaciju. Pod odre|enim uslovima, povratnici mogu ostvariti u{tedu od 70% na poreze i doprinose, {to za poslodavce zna~i da u istom bruto buxetu mogu pru`iti boqe neto plate i privu}i kandidate za me|unarodnim iskustvom. n [ta su naj~e{}i razlozi zbog kojih se qudi vra}aju ili razmi{qaju o tome da se vrate u Srbiju?

- Razlozi i motivi za povratak i odlazak se ~esto podudaraju – karijera, studije, porodica, povezanost sa prijateqima i bliskim osobama – samo vode ka razli~itim destinacijama u razli~itom `ivotnom dobu. Motivacija za povratak je uvek vrlo kompleksna i vezana je, kako za poreklo, tako i za neke li~ne okolnosti, kao i prilike koje se otvaraju u Srbiji a kojih nije bilo kada se jedan broj qudi iselio pre 10 ili 15 godina. Mogu da posvedo~im o nizu familija iz Silicijumske doline, Wujorka, Dubaija i Toronta koje su se preselile u Srbiju i kojima je TP na neki na~in pomogla. n Koliko je pandemija korone uticala na ove procese?

- Pandemija uticala zna~ajno i dvostruko. Prvo je omogu}ila da “work from home” mo`e zapravo biti “work from Serbia”. Tako|e je pokazala na{im qudima da Srbija kao sveukupna zajednica se kroz takve te{ke izazove nosi puno boqe nego na papiru mnogo boqe organizovane dr`ave.

Ono {to na anegdotalnom primeru vidimo je da se ~itave porodice i grupe porodica vra}aju u posledwih nekoliko meseci (li~no u mom krugu prijateqa je talas krenuo na qeto 2021.). Tim sa Harvarda, ~iji predvodnik je bio na{ ~ovek koji je okupio tim istra`iva~a sa svoje klase, je koriste}i Fejsbukove podatke do{ao do rezultata koji govore da se ~ak i nakon progla{ewa pandemije u kojoj smo u prvom naletu videli nagli povratak qudi u Srbiju za vreme vanrednog stawa (podaci visokih zvani~nika koji su govorili o oko 380.000 povratnika za vreme vanrednog stawa) vidi visok stepen vra}awa u Srbiju.

Po tim podacima, od oktobra 2020. do oktobra 2021. vidi se da se broj na{ih gra|ana u inostranstvu smawio za oko 92.000 qudi, {to je zna~ajna razlika kada se u obzir uzme generalni medijski narativ u kom se ~esto prezentuje da godi{we iz Srbije ode izme|u 30.000 i 50.000 qudi. Li~no me taj narativ jako nervira jer kao da se trudimo da poka`emo svima (a ponajvi{e na{im qudima) da iz Srbije je oti{ao “svako ko vaqa” ili “svako ko mo`e” – stoga i govorim ovo, u nadi da na{oj dijaspori mo`emo da uka`emo na potpuno druga~iju sliku stawa na terenu.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 14. april 2022.

Evropa na prekretnici, snovi pali u vodu

Nakon {to su Francuska i Nema~ka zbog izve{taja o ratnim zlo~inima u ukrajinskom mestu Bu~a proterale jedan broj ruskih diplomata, to su u~inile i Italija, Danska, [panija, [vedska... Kao odgovor, biv{i predsednik Rusije i aktuelni zamenik {efa ruskog Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev najavio je stavqawe katanaca na vrata evropskih ambasada u Moskvi.

Da li je podela Starog kontinenta od Barencovog mora na severu do Crnog mora na jugu postala neminovnost? I da li }e tu podelu usloviti prirodne, dru{tvene, religijske, civilizacijske i druge nekompatibilnosti ili }e sve biti tek rezultat propagande? Kako god bilo, Evropa se ponovo na{la na prekretnici. I ponovo ne svojom ovnuvoqom. ovi- Podsetimo, po okon~awu hladnog rata {te-(kraj 1991) Rusija se otvorila prema suse{todima i svetu uop{te. Jednako ekonomski rutokao i politi~ki. Zemqe s kojima je do tada latebila povezana Var{avskim ugovorom prenimpustila je wihovoj sudbini. Posledwi sovjetski predsednik Mihail Gorba~ov spreko-mno je pru`io ruku prijateqstva zapadnim aju opartnerima.

Na`alost, ova promena od strane tak ida{wih neprikosnovenih vladara sveta, rije-Amerikanaca, nije prihva}ena dobronasamerno. Naprotiv, protuma~ena je kao poraz amoSovjetskog Saveza i same Rusije. A pora`era-nom vaqa nametnuti svoju voqu, treba ga a zado kraja poniziti. Upravo onako kako je to veeke e se ada ili nizu Wupreeki

uti-

dvorom Serima a se puno rga-

meru rupe olieqa m sa na{ a~a ove ore ndeeli eme zva000 wa) .

020. broj wio ralni zenme|u araimo {im ako ga i ori druR. N.

Апокалиптичан призор у месту Бородјанка у Украјини svojevremeno u~iweno s posthitlerovskom Nema~kom.

Me|utim, evroazijski xin je sasvim druga pri~a. Iz Drugog svetskog rata je iza{ao kao nesumwivi pobednik, sa svim pravima i obavezama koje je takav status sa sobom nosio. S tim u Va{ingtonu nikada nisu mogli da se pomire, ube|eni da su samo oni, i niko sem wih, porazili Tre}i rajh. I dok se svet s nadom okretao budu}nosti, socijalnim i drugim promenama, na zapadnoj strani Atlantika nisu se odricali duboko ukorewene revolvera{ke logike.

U nemogu}nosti da slome Rusiju, odlu~ili su da je izdvoje od ostatka evropskog kontinenta, da je izoluju. Ukrajina,

sa svim svojim ekonomskim i socijalnim nevoqama, pokazala se u tom smislu kao karta na koju vaqa igrati. Zate~eni Evropqani mogli su samo da posmatraju u {ta ih Va{ington gura. Ve}ini je zabraweno da de{avawa uop{te komentari{u, ukqu~uju}i i pozive na nasilnu promenu vlasti u Rusiji. Drugima (Poqska) pau{alno se dodequje status nuklearnih sila.

Ono od ~ega su na kontinentu uvek zazirali po~iwe da se de{ava. Me|uevropske nesuglasice sve su otvorenije. Sveop{ti rat kao da je ponovo na pomolu.

Istovremeno, ve{to vo|ena propaganda uspela je za svega dvadesetak dana Ruse da pretvori u „opasne qude”, one kojima ne treba verovati, s kojima je nepo`eqno ~ak i poslovati. Wihovi sportisti, glumci, javni radnici bivaju stavqani na stub srama, oznaka „sdelano v Rossii” postaje neprihvatqiva, blokiraju se ruski informativni sajtovi, dr`ave namerene da se dr`e po strani bivaju otvoreno ucewivane... Zajedni~ki projekat „Velike Evrope”, od Lisabona do Vladivostoka, preko no}i pada u vodu.

Najve}i strah Amerikancima zadaje saznawe da se Rusija okre}e svojim imperijalnim korenima, naravno sagledanim u savremenim relacijama i u mnogo ~emu sli~nim onome {to praktikuje dana{wa Kina. Ali ne u pogledu autoritarnosti

dr`ave, ve} u smislu ose}awa zajedni{tva sa svima onima koji `ive na istoj teritoriji i u granicama koje su stvarale generacije pre wih. A podsetimo, Kini je trebalo svega nekoliko decenija takvog postojawa da u mnogo ~emu dostigne zapadni svet, pa ~ak i da ga prevazi|e. Ne{to {to Amerika nikada nije do`ivela iako je pod svoje okriqe primala najve}e svetske umove.

Zapadu jo{ uvek ostaje potreba za ruskim energentima, za tamo{wim tr`i{tem, radnom snagom, prehrambenim proizvodima... Ali kolonijalna vremena odavno su za nama i definitivno ne mogu biti vra}ena. Rusije se zato ne odri~u ni u Evropi, ni u Americi. Naprotiv, poku{avaju na tome pone{to i da zarade. Amerikanci, na primer, ubrzano pove}avaju otkup ruske nafte, koju potom za skupe pare preprodaju Evropqanima. „Ne mogu da zamislim sopstvenu dr`avu u izolaciji od Evrope i takozvanog civilizovanog sveta, tako da mi je te{ko da na NATO gledam kao neprijateqa”, govorio je Vladimir Putin 2000. kada je objavqivao svoje predsedni~ke prioritete na me|unarodnoj sceni. Do tog trenutka Rusija i zapadni vojni savez dogovorili su se da u potpunosti obnove kontakte i tretiraju se me|usobno kao strate{ki partneri.

Me|utim, Amerikanci nisu odr`ali re~. U me|uvremenu su pod svoje uzeli saveznike nekada{weg SSSR-a, da bi potom krenuli i na samu Rusiju. Polazne ta~ke bile su novouspostavqene dr`ave Gruzija, Azerbejxan, Jermenija, Kazahstan… Bez uspeha. Red je do{ao na Ukrajinu. Pa i po cenu evropske budu}nosti.

8

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

REPUBLIKA SRPSKA

BRITANIJA UVELA SANKCIJE DODIKU I CVIJANOVI]EVOJ! Vlada Ujediwenog Kraqevstva uvela je sankcije srpskom ~lanu Predsjedni{tva BiH Miloradu Dodiku i predsjednici Republike Srpske @eqki Cvijanovi}.

Kako navode, sankcije su uvedene zbog „wihovog naru{avawa legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“.

Britanske sankcije zna~e da Dodik i Cvijanovi} ne}e mo}i putovati u Ujediweno Kraqevstvo niti koristiti ili pristupiti bilo kojoj imovini koju eventualno posjeduju u Ujediwenom Kraqevstvu.

Ministarka spoqnih poslova Velike Britanije Liz Tras je objasnila je iz kog razloga se sankcioni{u srpski zvani~nici.

- Ova dva politi~ara namjerno podrivaju te{ko ste~eni mir u Bosni i Hercegovini. Ohrabreni Putinom, wihovo bezobzirno pona{awe je prijetwa za stabilnost i sigurnost diqem Zapadnog Balkana. Ovim o{trim sankcijama pokazujemo da }e neprijateqi mira biti pozvani na odgovornost, navedeno je u saop{tewu.

Ovo nisu sankcije protiv Republike Srpske, niti wenih gra|ana. Ovo su sankcije usmjerene na dvije osobe koje su se neodgovorno pona{ale na svojim funkcijama, navedeno je u saop{tewu.

– Sankcije se uvode zbog prijetwi suverenitetu, teritorijalnom integritetu, me|unarodnom karakteru ili ustavnom poretku BiH, wenom miru, stabilnosti ili bezbjednosti, sprije~avaju implementaciju Op{teg okvirnog mirovnog sporazuma, ili bilo kojeg drugog djelovawa, politike ili aktivnosti koje podrivaju Op{ti okvirni mirovni sporazum.

S. G.

„BRITANCI SU STARI MANIPULATORI“:

Dodik osuo paqbu zbog sankcija Srpski ~lan Predsjedni{tva BiH i lider SNSD Milorad Dodik rekao je da ga ne brinu mnogo sankcije koje je danas uvela Velika Britanija, te da Velika Britanija nikada nije imala dobre namjere prema Srbima i Republici Srpskoj.

– Drago mi je {to sam predmet rasprave Vlade Velike Britanije i to je zaista veliki uspjeh. Bez obzira {ta oni odu~ivali. Drugo, sve {to su rekli nije istina – ka`e Dodik.

Istakao je da je Velika Britanija neprijateq srpskog naroda.

– To su stari manipulatori. Kad god neki britanski ambasador dolazi ovdje, dolazi da radi protiv interese Srba i Srpske. Isto rade ovdje 200 godina, ista je edukacija onog ambasadora od prije 100 godina i ovog koji sada dolazi – naveo je Dodik.

Ka`e da oni ovdje poku{avaju da za{tite nered koji je napravio Pedi E{daun.

– A on je masovono kr{io Dejtonski sporazum, Ustav i sve odrednice, ~emu se mi suprostavqamo – dodao je Dodik.

Isti~e da su sankcije su donesene na zahtjev wihove ekspoziture ovdje, a to je, kako ka`e PDP. – To su Jelena Trivi}, Igor Crnadak, Branislav Borenovi} i Mladen Ivani}. Oni su wihovi obavje{tajni eksponenti na prostoru Srpske i sankcije su uvedene vjerovatno razmu{qaju}i da se ugrozi moje i Cvijanovi}evo kandidovawe na pojedina~ne funkicije na narednim izborima – rekao je Dodik.

Podsje}awa radi, Velika Britanija je saop{tila da je sankcionisala ~lana Predsjedni{tva BiH i lidera SNSD Milorada Dodika i predsjednicu Republike Srpske @eqku Cvijanovi} zbog, kako je napisano, poku{aja potkopavawa legitimiteta i funkcionalnosti BiH.

BLAGO SKRIVENO U BOSANSKIM PLANINAMA:

^udesna istorija biblioteke u gradi}u na istoku Srpske Vi{e od 33.000 kwiga, mala ali vredna muzejska zbirka i bogata arhivska gra|a - svo to blago pohraweno je u Han Pijesku, planinskom gradi}u sa oko 1.500 stanovnika, u biblioteci u kojoj rade samo tri bibliotekarke.

Jelena Jela Josi}, Milada Tomovi} i Ozrenka \uri} Radulovi} to je tim Narodne biblioteke „Branko ^u~ak“. One brinu o kwigama, fotografijama, mapama, originalnim dokumentima i kopijama novinskih ~lanaka s po~etka 20. veka, svemu {to prikupqaju godinama.

Ove tri vredne `ene nisu samo bibliotekarke, nego i organizatorke kulturnih doga|aja, ahrivske savetnice, kwigovo|e, pa i ono {to se savremenim jezikom zove “projekt menaxer”.

– Sve radimo same, buxet biblioteke je skroman, nemamo novaca da pla}amo spoqne saradnike – ka`e direktorka biblioteke Ozrenka \uri} Radulovi}.

Ipak, sa finansijama izlaze na kraj, jer direktorka „zna sa parama“. Ona je po obrazovawu diplomirana ekonomistkiwa.

– Ekonomiju sam sudirala na silu. Htela sam na filozofski da studiram kwi`evnost, ali mi je otac rekao: {ta }e ti to, ne}e{ se od toga hleba najesti. A u moje vreme smo morali slu{ati roditeqe – ka`e Ozrenka.

Ekonomiju je, ka`e, diplomirala, ali je kwi`evnost „studirala“ u slobodno vreme, za svoju du{u.

Na kraju je ispalo da je to dobitna kombinacija. Kad se zaposlila u biblioteci, ispostavilo se da joj je znawe iz ekonomije itekako dobro do{lo.

Ali, sve se mo`e kad se ho}e i kad se voli posao. Tako su i Ozrenka, Jela i Milada od male provincijske biblioteke napravile pravi kulturni centar u kojem se okupqaju qudi od kwige i znawa, ne samo iz Sarajevsko romanijske regije, nego i iz Srbije i Crne Gore.

U Han Pijesku, gde nema ni doma kulture, ni bioskopa, ni pozori{ta, ni muzeja, biblioteka je jedino mesto na kojem se odr`avaju kwi`evne ve~eri, javna predavawa i debate, pozori{ne predstave, filmske projekcije, kreativne radionice za djecu. M. T.

Mine „posejane” u ratu uzimaju `ivote u BiH Od mina, smrtonosnog nasle|a „posejanog” tokom posledwih ratnih zbivawa u BiH, stradalo je 1.770 osoba, od ~ega 620 smrtno. Me|u `rtvama su i 53 deminera, dok je 81 povre|en. I nakon 27 godina, koliko je pro{lo od zavr{etka rata, mine u BiH jo{ predstavqaju opasnost za stanovni{tvo i uzrok su {to je blokirano kori{}ewe brojnih resursa. Zvani~ne analize potvr|uju da je BiH jedna od minski najugro`enijih zemaqa u Evropi, pa i u svetu.

U Centru za uklawawe mina (BHMAK) ka`u da se opravdano procewuje da su pod minama jo{ 922 kvadratna kilometra zemqi{ta, ili 1,8 odsto ukupne povr{ine BiH. To je situacija koja, prema navodima iz wihovog slu`benog izve{taja, direktno uti~e na bezbednost vi{e od pola miliona gra|ana BiH. U Federaciji BiH pod minama je ne{to vi{e od 727 kvadratnih kilometara, a u Republici Srpskoj oko 182 kvadratna kilometra. Zbog nekori{}ewa tih povr{ina, prema re~ima ministarke civilnih poslova u Savetu ministara BiH Ankice Gudeqevi}, BiH na godi{wem nivou gubi vi{e desetina miliona evra, {to, smatra ona, dovoqno govori o va`nosti nastavka ulagawa u proces protivminskog delovawa.

S. G.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO CRNA GORA

SDP "GURA" SNP IZ VLADE?

Kabinet mandatara bi}e "poja~an" sa opozicionom strankom Mandatar za sastav nove Vlade Dritan Abazovi} saop{tio je da su na korak do formirawa mawinske izvr{ne vlasti i da je samo pitawe dana kada }e se ona i ozvani~iti.

U malom dru{tvu na}i }e se predstavnici Socijaldemokratske partije Crne Gore, jedne od pora`enih na izborima 30. avgusta 2020. uprkos tome {to se Socijalisti~ka narodna partija gr~evito tome opirala.

- U Vladi }e biti SDP, ali nisam siguran za Socijaldemokrate.

Oni su mi posledwa nepoznanica koja je ostala u ovom mozaiku. Poku{a}emo da na|emo soluciju koja je svima prihvatqiva. Svi treba da budemo inkluzivni i da odustanemo od maksimalisti~kih zahteva. Svi poslanici treba da razumeju kontekst gde se nalazimo.

Globalna kretawa zahtevaju od

nas da budemo fleksibilni. Svako }e donositi odluke u interesu svoje partije - kazao je Abazovi}.

Abazovi} veruje da }e Vladu da podr`i 49 poslanika, ali ka`e da ne bi bio problem da bude i mawi broj.

- Otvarawem parlamenta otvara se prilika i za dono{ewe raznih odluka. Nadam se da i }e oni koji podr`avaju Vladu biti kooperativni - dodao je mandatar, misle}i pre svega na Demokratsku partiju socijalista.

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 14. april 2022.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Poslanik Socijalisti~ke narodne partije Dragan Vuki} kazao je da im jo{ uvek nije stigao zvani~an zahtev ili predlog od strane mandatara u vezi sa ulaskom SDP u novu Vladu.

- Mandatar ima pravo da tra`i re{ewe, a mi imamo na{e programske principe koje smo izneli. Imamo i svoje stavove koji su javnosti poznati. Razgovara}emo o tome {ta se mo`e uraditi da bi do{lo do formirawa vlade - isti~e Vuki}.

S. G.

CRNA GORA USVOJILA SANKCIJE PREMA RUSIJI:

Sramna odluka vlade u Podgorici Vlada Crne Gore u tehni~kom mandatu usvojila je na sednici paket restriktivnih mera prema Rusiji, saop{tio je potpredsednik i man-

datar Dritan Abazovi}. Vicepremijer Dritan Abazovi} saop{tio je da je Vlada Crne Gore usvojila paket restriktivnih mera prema Rusiji. Abazovi} je tu informaciju objavio na svom Tviter nalogu.

- Upravo usvojen paket restriktivnih mjera prema Rusiji! Hvala svim ministrima na saradwi! - napisao je Abazovi}.

Ina~e, Vlada Crne Gore je do sada vi{e puta poku{avala da uvede sankcije Rusiji, pa je ~ak na jednom od zasedawa zamalo do{lo do fizi~kog obra~una Krivokapi}a i ministra spoqnih poslova \or|a Radulovi}a.

Sednici je predsedavao Abazovi}, koji je zahvalio na saradwi svim ministrima, Vladi, generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, NATO-u i delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori.

R. N.

SLOBODAN DAN OSTAJE I U SEZONI:

I pored apela privrede nedeqa neradna za trgovce Za sada sve ostaje isto. Nedeqa }e ostati neradni dan u trgovinama. Zahtevi privrednika da se ta odredba Zakona o unutra{woj trgovini izmeni - bez podr{ke.

Krivokapi}: Mawinska vlada vodi Crnu Goru u nemire Formirawe nove, mawinske vlade Crne Gore sve vi{e podse}a na poznatu televizijsku seriju „\ekna nije umrla, a kad }e ne zna se”, pa tako niko od politi~kih aktera ne zna kada }e, i ho}e li uop{te, biti formirana nova vlada, za koju je mandat od predsednika Mila \ukanovi}a dobio Dritan Abazovi}.

Abazovi} i wegov Gra|anski pokret URA obe}avaju da }e do kraja sedmice biti ponu|en spisak ~lanova novog kabineta. Ali iz sedmice u sedmicu ni traga od najavqenog spiska, ali ni od imena 41 poslanika, koliko je potrebno da bi se parlament izjasnio o predlogu mandatara.

Najnovija vest koju je saop{tio odlaze}i premijer Zdravko Krivokapi} mogla bi da poremeti neuspele poku{aje Abazovi}a koji

sa ~etiri mandata vi{e na svojoj strani poku{ava da kreira budu}nost Crne Gore. Naime, Krivokapi} je u razgovoru sa zamenikom pomo}nika dr`avnog sekretara SAD i specijalnim izaslanikom za zapadni Balkan Gabrijelom

Eskobarom u Gr~koj istakao da su izbori jedini demokratski i ~astan izlaz iz politi~ke krize u koju je dovedena Crna Gora.

Govore}i o unutra{woj politi~koj situaciji, Krivokapi} je, kako je saop{teno iz vlade, naglasio da je ona neodr`iva i izrazio sumwu u mogu}nost formirawa mawinske vlade, jer bi je ~inili predstavnici ideolo{ki razli~itih partija. „Formirawe takve vlade bilo bi kr{ewe narodne voqe, jasno izra`ene na proteklim izborima, i uvelo bi Crnu Goru u nemire.

Zbog tog neprirodnog sporazuma svi eti~ki principi su slomqeni, a kad nema principa – onda je sve dozvoqeno. Rezultat obarawa ekspertske vlade je politi~ka i institucionalna kriza”, ocenio je Krivokapi}.”

S. G.

Sr|a Kekovi}, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata, potvrdio je na{a saznawa.

Nije mu jasno da privreda i daqe zahteva da se preispita ustavnost Zakona o unutra{woj trgovini, odnosno ~lana da svi zaposleni u prodavnicama nedeqom ne rade.

- Na{i pokazateqi govore da prve godine nije bilo nikakvih otpu{tawa u trgovini, da je poslovala pozitivno, dakle bez gubitaka - kazao je Kekovi}.

Tuma~ewe privrede je druga~ije. Oni ponavqaju da gube zbog neradne nedeqe, brojnih verskih i dr`avnih praznika. Uz to, kako navode, posledice po taj sektor ostavila je i kovid - kriza. Procena je da je promet opao oko 20 odsto zbog neradne nedeqe. Slobodan Mikavica iz Unije poslodavaca podse}a da predstoji turisti~ka sezona.

- Te{ko je objasniti turisti da nedeqom ne mo`e da kupi ono {to `eli. Takvih primera nema u turisti~kim destinacijama. Ponavqamo da neradnu nedequ treba ukinuti {to pre, a mi poslovaci smo spremni da zaposlenima platimo uve}anu dnevnicu - rekao je Mikavica.

10

KOSOVO I METOHIJA

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

Navr{ilo se 23 godine od herojske odbrane Ko{ara 9. aprila 1999. godine na srpsko - albanskoj granici

HEROJI SA KO[ARA, BRANIOCI OTAXBINE Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Proteklog 9. aprila navr{ilo se 23 godine od velike bitke na karauli Ko{are (1060 metara nadmorska visina i 250 metara vazdu{ne linije od granice), na jugoslovensko - albanskoj granici na Juni~koj planini. Bitka za Ko{are, na tada{woj jugoslovensko – albanskoj granici na Juni~kim planinama, se vodila oko grani~nog prelaza Ra{a Ko{ares izme|u 9. aprila i 9. juna 1999. godine. Ciq napada iz Albanije od strane U^K, regularne vojske Albanije i NATO-a je bio kopnena invazija na Kosovo i Meto-

НАТО бомбе су уништиле караулу Кошаре Српски хероји са Кошара hiju i presecawe komunikacije izme|u jedinica VJ u \akovici i u Prizrenu. Vojska Jugoslavije je spre~ila tu nameru. ’’U^K’’ su uz pomo} NATO –a uspeli da za-

DOBROVOQCI SA SVIH STRANA U Bici za Ko{are u redovima Vojske Jugoslavije borio se veliki broj dobrovoqaca iz zemqe i inostranstva. Osim Rusa - Kozaka iz padobranskih jedinica, u redovima dobrovoqaca bili su qudi iz drugih evropskih zemaqa.

Takozvani "internacionalni odred" od tridesetak qudi ~inili su qudi iz zapadnog dela Ukrajine, Finske, [vedske, Danske, Holandije i po jedan [kot i Irac iz Velike Britanije.

Wihovi motivi za ratovawe na strani Jugoslavije bili su avanturizam, antiameri~ka ose}awa, ali i `eqa za ratnim iskustvom.

Wihova plata bila je simboli~na, odnosna ista kao za redovne vojnike.

Pri dolasku na front, strani dobrovoqci tra`ili da im se izda sertifikat da su u~estvovali u borbama oko Ko{ara, jer su sa takvom potvrdom mogli da dobiju 50 odsto ve}u mese~nu platu na rati{tima {irom sveta.

uzmu karaulu Ko{are, zbog jake artiqerijske podr{ke vojske Albanije i podr{ke NATO avijacije.

Zvani~ne informacije VJ govore da je u reonu Ko{ara bilo oko 2000 pripadnika VJ, da je poginulo 108 pripadnika VJ, da ih je 150 raweno i da je uni{teno jedno borbeno vozilo.

Ratni komandant 125 motorizovane brigade general – major u penziji Dragan @ivanovi} ka`e da je u reonu na Ko{arama poginulo 108 qudi, 18 oficira i podoficira 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoqca.

Na drugoj strani bilo je vi{e od 6.000 pripadnika ’’U^K’’, poginulo je 150 albanskih teroirista i 300 ih je raweno a uni{teno je i pet tenkova. Pogunula su i tri strana dr`avqana koji su bili na strani i u redovima ’’U^K’’, dva

u Na jugoslovensko – albanskoj granici na karauli Ko{are 1999. godine poginulo je 108 vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoqca Vojske Jugoslavije u Grani~ari VJ napadani i ubijani od’’U^K’’ i 1998. godine

Караула Кошаре 11. фебруара 2011. године iz redova NATO alijanse: Francuz Arnord Pjer (1971.) i Italijan Fran~esko \uzepe Bider (1961.), kao i dobrovoqac u redovima

U EU `ivi vi{e od pola miliona Albanaca, najvi{e ih je u Italiji, Gr~koj i Nema~koj

PREDSEDNIK ODBORA REPUBLIKE SRPSKE ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI MILORAD ARLOV:

Prema statistikama koje je objavila Evropska unija, krajem 2021. godine u zemqama Evropske unije, ukoliko se iskqu~i Gr~ka, bilo je registrovano 566.000 Albanca sa Kosova i Albanije.

Najvi{e Albanaca `ivi u Italiji, gde je do kraja 2021. godine, registrovano 433.000 osoba albanske nacionalnosti, {to je 76 odsto onih koji `ive u EU. Podaci za Gr~ku nisu objavqeni, ali je jasno da je to jedna od evropskih zemaqa gde ima najvi{e gra|ana albanske nacionalnosti.

U posledwe tri godine broj Albanaca koji `ive u zemqama Evropske unije porastao je za skoro 30.000 qudi. Ono {to se jasno uo~ava jeste nova tendencija odlaska u Nema~ku.

Od 30.000 qudi koji su uspeli da se registruju u nekoj zemqi EU u posledwe tri godine, wih oko 27.300 oti{lo je u Nema~ku, ~ime je ukupan broj iznosio skoro 77.000 qudi, pa je Nema~ka tre}a zemqa posle Italije i Gr~ke po ukupnom broju albanskih dr`avqana.

Francuska je druga zemqa posle Nema~ke koja je zabele`ila najve}i porast broja albanskih dr`avqana sa oko 8.500 qudi.

Ostali podaci Evrostata, koji su dostupni do 2020. godine, pokazuju da su boravi{ne dozvole koje Nema~ka izdaje albanskim dr`avqanima zna~ajno porasle od 2018. Te godine je preko 10.000 albanskih dr`avqana dobilo dozvole za `ivot i rad u najve}oj evropskoj ekonomiji.

U 2019. wihov broj je prema{io 12 hiqada. U 2020. godini, uprkos pandemijama i o{trim ograni~ewima kretawa, izdato je oko 8.300 boravi{nih dozvola.

- Projekat Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji “Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske” koji traje od 2012. godine pokazao je koliko je bio potreban jer je ostavio dubok trag povezanosti Kosova i Metohije i Republike Srpske, - izjavio je predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji Milorad Arlov.

Arlov ka`e da je ovim projektom u organizaciji Odbora do 2022. godine u 35 lokalnih zajednica, op{tina, gradova, preko 80 osnovnih {kola kod svojih vr{waka i wihovih porodica u Republici Srpskoj boravilo po sedam dana vi{e od 5.000 u~enika osnovnih {kola u pratwi preko 500 prosvetnih radnika sa ~itavog Kosova i Metohije.

“U~enici koji su jednom ili vi{e puta bili kao osnovci u gradovima Republike Srpske sada `ele kao sredwo{kolci da ekskurzije i maturska

Albanci sve vi{e napu{taju Kosovo i Albaniju

Projekat Odbora ostavio dubok trag povezanosti KiM i Republike Srpske

Са једног раније централног до~ека деце са КиМ у Вишеграду putovawa provedu u Republici Srpskoj. To pokazuje ~iwenica i interesovawe vi{e sredwih {kola sa Kosmeta da do|u u Bawa Luku, Jahorinu, Trebiwe, Vi{egrad, Pale i druga mesta {irom Republike Srpske”, navodi Arlov i dodaje da su se Odboru obratili u~enici sredwe Tehni~ke {kole iz Bawaluke i izrazili svoju `equ da posete KiM. “U~enici sredwe Tehni~ke {kole iz Bawa Luke ne}e na ekskurziju da idu u Gr~ku, [paniju, Italiju, Majorku, Madrid, Barselonu Pariz, Rim, Veneciju, na more... a ho}e i `ele da

obi|u na{e svetiwe i manastire na Kosovu i Metohiji – Pe}ku Patrijar{iju, Gra~anicu, Visoke De~ane, Bawsku, Zo~i{te, Devi~, Svete Arhangele... To je wihovo pravo i svima koji to `ele niko ne sme i nema pravo da to uskrati bili sredwo{kolci ili bilo ko drugi, da u miru do|u i posete svoje svetiwe i korene. Dao sam im li~no obe}awe da }emo pomo}i i verujem da }emo uspeti da im se ispuni `eqa da obi|u na{e svetiwe jer to ne treba nikome smetati i nema pravo niko nikome da zabrani da po{tuje svoju veru i postojawe”.

Фото: Зоран Влашковић ’’U^K’’ Al`irac Murad Muhamed Alija. U to vreme NATO je u Albaniji imao 12.000 vojnika, 30 tenkova i 26 helikoptera ’’Apa~”.

SRPSKI ^LAN PREDSEDNI[TVA BIH MILORAD DODIK:

Kurti da prestane sa destabilizacijom i Balkan }e biti miran Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik poru~io je predsedniku Vlade Kosova Aqbinu Kurtiju da prestane sa destabilizacijom i celi Balkan }e biti miran.

Na pitawe da prokomentari{e Kurtijevu izjavu da je "Republika Srpska pretwa stabilnosti Zapadnog Balkana", Dodik je rekao da se od "la`nog premijera la`ne dr`ave ne o~ekuje ni{ta drugo do la`i".

"Prepoznat kao osoba koja ne po{tuje sporazume i koja svako malo destabilizije ju`nu srpsku pokrajnu sad je dao sebi za pravo da deli lekcije po regionu. Kad se ve} drznuo da komentari{e Republiku Srpsku, onda bi bilo pametnije da ka`e da Republika Srpska treba da ima isti status kao Kosovo", poru~io je Dodik.

SRBI IZ HRVATSKE

Hrvatski poslanik tra`i da se proteraju ruske i srpske diplomate Poslanik desni~arkog Domovinskog pokreta Stipo Mlinari} izjavio je u Zagrebu da bi Hrvatska uz ruske, trebalo da protera i srpske dipomate. „Ja bih proterao i srpske diplomate i pozivam ministra spoqnih poslova i premijera da proteraju srpskog ambasadora iz Zagreba“, rekao je Mlinari} na konferenciji za novinare u Zagrebu upitan treba li Hrvatska, poput nekih drugih evropskih dr`ava, da protera ruske diplomate.

On je pozvao hrvatsku vladu da „napravi pritisak“ i da se sa srpskom stranom sedne i razgovara o nestalima i ratnoj od{teti za vi{e od 15.000 logora{a koji su bili u Srbiji i u drugim srpskim logorima, kao i za poru{ene gradove.

"Nisu u Srbiji svi qudi zlo~inci ili lo{i, ali treba da se presudi i da se zna ko je bio agresor, da se to nikad vi{e nikom ne dogodi. Da se zna ko je kriv, a ko je bio napadnut", rekao je Mlinari}.

On je kazao i da je ukrajinski ministar odbrane

uporedio grad Bu~u, u kojem je u stra{nom zlo~inu ubijeno 300 qudi, sa Vukovarom u kojem je uo~i pada grada ubijeno 1.200 qudi na Veleprometu i 260 na Ov~ari.

Mlinari} je rekao i da za zlo~in u Vukovaru niko nije odgovarao, a da Hrvatska nije u~inila ni{ta, pa ni podigla krivi~nu prijavu kojom bi procesuirala nekada{wu JNA.

U Vukovaru odr`ana Skup{tina Srpskog demokratskog foruma U Srpskom domu u Vukovaru, 2. aprila, odr`ana je Skup{tina Srpskog demokratskog foruma, kojoj su, uz delegate iz svih krajeva Hrvatske, prisustvovali i brojni gosti. Na Skup{tini su usvojeni Statut i drugi dokumenti va`ni za ovu srpsku organizaciju.

Podsjetiv{i da je SDF osnovan 1991. godine s ciqem spre~avawa ratnog konflikta i ubla`avawa negativnih posqedica te da je u godinama nakon rata radio na obnovi i povratku izbjeglica, predstavqaju}i tada jednu od kqu~nih institucija nacionalnih mawina, predsjednica Jelena Nestorovi} rekla je da je SDF u prethodnih desetak godina zapao u financijske probleme i sve do lani bio pred ga{ewem, ali je na 30. godi{wicu postojawa obnovqen.

- Najbitnije je da smo obnovili organizaciju, rije{ili sve dugove i uspostavili Srpski demokratski forum u skladu sa zakonom. Bio je to veliki posao koji smo iznijeli uz pomo} drugih srpskih organizacija. Smjer na{eg budu}eg djelovawa je okrenut prema djeci, mladim qudima i `enama, kao populaciji koja je u na{oj zajednici izuzetno va`na, a prema kojima doskora nije bilo sistemati~nog djelovawa prema wima - rekla je Jelena Nestorovi}.

Po rije~ima izvr{nog direktora SDF-a Jovana Vlaovi}a, ova organizacija broji vi{e od stotinu ~lanova u {est ogranaka u zapadnoj Slavoniji, cen-

tralnoj Hrvatskoj, Baniji i Kordunu, Lici i Dalmaciji, Primorju i Gorskom kotaru te Podunavqu.

- Re~ je o prete`no mla|oj populaciji Srba iz Hrvatske, dominantno visokoobrazovanim qudima, pri ~emu smo u ovih, malo mawe od godinu dana, pro{li razli~ite faze reorganizacije; od izbora novog rukovodstva i kadrova do izmena unutra{wih akata - rekao je Vlaovi}.

Sjednici su prisustvovale brojne li~nosti iz politi~kog, vjerskog i dru{tvenog `ivota Srba iz Hrvatske. Kao jedan od osniva~a SDF-a, delegatima se obratio predsjednik SNV-a i SDSS-a Milorad Pupovac.

R. N.

^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 14. april 2022.

Godi{wica "krvavog Uskrsa" na Plitvi~kim jezerima

U februaru 1991. Hrvatska donosi odluke o neva`ewu saveznih zakona na wenoj teritoriji i o razdru`ivawu od SFRJ, a nakon toga i SAO Krajina donosi “Rezoluciju o razdru`ivawu od RH”. Polovinom marta iste godine, JNA tra`i od Predsjedni{tva SFRJ da se u dr`avi uvede vanredno stawe, {to, usqed protivqewa predstavnika Hrvatske, BiH i Makedonije, ne prolazi.

U kontekstu takvog stawa, kraji{ki Srbi su 25. marta organizovali “miting istine” na Plitvicama sa zahtjevom da Nacionalni park “Plitvi~ka jezera” ostane u sastavu SAO Krajine.

Dva dana, kasnije na ulazima u nacionalni park na jarbolima su izvje{ene srpske i jugoslovenske zastave. Sqede}i dan, 29. marta, “marti}evci” iz Knina zauzimaju upravne zgrade NP “Plitvi~ka jezera”.

U ranim jutarwim satima 31. marta, iz Zagreba je prema Plitvicama, s nekoliko autobusa, kombija i privatnih vozila te jednim transporterom, krenula kolona od oko 400 hrvatskih specijalaca radi “uvo|ewa ustavnopravnog poretka na podru~ju Nacionalnog parka”.

U tom momentu u plitvi~kim hotelima bilo je oko 400 turista, me|u kojima i grupa hrvatskih specijalaca, koji su se dan ranije, kamuflirali u turiste, sa oru`jem u koferima, s namjerom da “prepadom iznutra”, u koordinaciji sa onima izvana, savladaju krajinske teritorijalce i “marti}evce”.

I Srbi su o~ekivali napad hrvatskih specijalaca pa su ih, na prilazima Plitvicama od Sluwa, sa~ekali u zasjedi i sa barikadama od poru{enih sta-

bala. Jutro je bilo maglovito, a snijeg do koqena. Pu{karawe je zapo~elo ujutro izme|u 6 i 7 sati.

Broj~ano nadmo}niji hrvatski specijalci, uz pomo} onih kamufliranih u goste, uspjeli su da zauzmu hotele i do podneva uspostave kontrolu nad nacionalnim parkom. Daqu eskalaciju sukoba sprije~ila je JNA, koja se izme|u suprotstavqenih strana postavila kao “tampon zona”.

Na hrvatskoj strani poginuo je “redarstvenik” Josip Jovi} (22) iz Ar`ana kod Makarske, dok ih je dvadesetak raweno. Na srpskoj strani poginuo je teritorijalac Rajko Vukadinovi} (32) iz Korenice, dok ih je 17 zarobqeno, koji su krvni~ki prebijani sve do wihove razmjene 13. avgusta.

Hrvatska je poginulog Jovi}a proglasila za prvu `rtvu “domovinskog rata” i svake godine obiqe`ava godi{wicu wegove pogibije, iako je tada{wi ministar policije, Josip Boqkovac, vi{e puta javno govorio i u svojoj kwizi “Istina mora iza}i van” zapisao da je obdukcija pokazala da je pogo|en metkom iz “tzv. pumparice, ameri~ke automatske pu{ke uvezene iz Singapura, kakvih je imala hrvatska policija”.

Poslije ove akcije hrvatska policija je na Plitvicama formirala policijsku stanicu, koja se odr`ala do kraja avgusta te godine, kada je, zbog nemogu}nosti funkcionisawa usqed kontrole od strane JNA, i rasformirana.

Kontrolu nad NP “Plitvi~ka jezera” preuzele su krajinske vlasti i zadr`ale je do avgusta 1995.

Plitvi~ki doga|aj se po mnogim izvorima uzima kao po~etak rata u Hrvatskoj devedesetih pro{log vijeka.

S. G.

12

^etvrtak 14.

2022.

10. april decembar 2020.

DRU[TVO

MIGOVI ODLAZE U ISTORIJU?

Vojska Srbije kupuje francuske Rafale za milijardu evra!

Nebo iznad Srbije u narednih nekoliko godina brani}e 12 francuskih Rafala, odnosno lovaca bombardera koji }e biti pla}eni vi{e od milijardu evra.

Time }e ruski Migovi postati deo vojnih enciklopedija, a da li }e nova oprema zna~iti i novu spoqopoliti~ku poziciju Srbije, o tome }e tek biti napisane neke nove kwige.

Iako se godinama boja`qivo spomiwe, sada }e gotovo izvesno postati realnost da }e Srbija kupiti francuske avione tipa Rafal, koji }e braniti nebo iznad Srbije. O ovome je prvi pisao „Le Tribune“, kao i Rojters koji su potvrdili ovu informaciju.

Jo{ uvek nije poznato kada }e ugovor biti potpisan, ali je jasno da }e ve} kroz nekoliko godina nova oprema sti}i u Srbiju. To potvr|uju i francuski mediji.

Vojni analiti~ar Aleksandar Radi} smatra da isti~e rok dotrajalim Migovima, te da je potrebno nabaviti novo naoru`awe.

“Pla}ena je modernizacija za Migove, ali wihov rok trajawa bio je ograni~en, te je to razlog nove nabavke. Nije mi bilo jasno za{to se ula`e u ovakvu opremu. Barem dve ili tri godine pre isteka roka tih aviona potrebno je kupiti nove avione, {to su u ovom slu~aju Rafali. To nije samo vojno, ve} i politi~ko pitawe koje vam pokazuje ko vam je saveznik, a ko ne“, istakao je vojni analiti~ar.

Radi} je naglasio je da je ovo

prvorazredna politi~ka tema, a mawe vojna. „Rafal je avion koji se pravi u Francuskoj, zemqi u kojoj je predsednik najmo}niji ~ovek Evropske unije posle povla~ewa Angele Merkel. Ovo neverovatno podse}a na vreme od pre stotinak godina, kada je bilo aktuelno topovsko pitawe, odnosno politi~ko-vojno pitawe od koga }emo nabaviti naoru`awe. Ovo je definitivno politi~ka odluka“, dodao je.

Vojni analiti~ar je rekao da je ovo kapitalna investicija vojske Srbije, ali da nije realno re}i kolika je cena u pitawu.

“Ugovori obuhvataju naoru`awe, opremu, obuku, pa cena prevazilazi prostu cenu jednog aviona. Sa druge strane, Francuska ne objavquje

tako detaqno {ta se kupuje, za razliku od Amerikanaca. To }e se detaqno ure|ivati kroz tendere, ali mislim da mi ne}emo saznati koja je ta~na cena ovih aviona. Ono {to je sigurno jeste da }emo mi daleko vi{e od Hrvata platiti nove avione, jer je ona platila polovne”, zakqu~io je.

Urednik portala Tango six Petar Vojinovi} rekao je da je cela pri~a oko nabavke

novih Rafala po~ela jo{ u novembru 2021. godine, te da iza toga ne stoji da je to povezano sa krizom u Ukrajini.

“Ve}ina na{eg naoru`awa vezana je za proizvodwu koja je nastala u Sovjetskom Savezu. Mi u na{oj floti imamo avione koji su proizvedeni 1987. godine, pa je sada rok da se ta flota zameni novim lovcima. Nova nabavka aviona nije rezultat nikakvih geopoliti~kih kalkulacija, ve} se Rafal na tr`i{tu pokazao kao izuzetan”, rekao je.

On je istakao da je je nedavno preko sedam zemaqa zatra`ilo nove Rafale, zbog ~ega iz kompanije imaju problem da za kratko vreme proizvedu za potrebe svake zemqe.

“Mislim da smo mi na vreme po~eli pregovore, te da }e ba{ za tih sedam godina iste}i rok Migovima, nakon ~ega bi trebalo da stigne isporuka aviona.

To je dobar tajming, budu}i da }e nakon 2030. godine na{a flota od 14 aviona MIG gotovo u potpunosti morati da bude obnovqena. Dakle, napomiwem da nije re~ o nekakvom nasle|u, ve} modernizaciji na{e opreme”, dodao je urednik portala Tango six.

Kada je re~ o ceni na tr`i{tu, Vojinovi} je naglasio da ona zavisi od nekoliko stvari – da li se kupuje nov ili polovan avion, te da li u cenu ulazi oprema i naoru`awe. “[to se pojedina~nih primera ti~e, Egipat je pro{ao najjeftnije i tu nabavku platio 150 miliona evra po avionu, dok je najskupqe pro{ao Katar koji je tu investiciju platio 260 milona evra. U tu cenu ulazi i naoru`awe, oprema i obuka, to je jedan ceo paket. Srbija }e imati dve mogu}nosti – da kupi 12 polovnih aviona poput Hrvatske i plati ih ne{to vi{e od milijardu evra, ili da kupi 12 novih {to je investicija vredna izme|u 1,8 i 2,5 miijardi evra”, podvukao je.

Prema re~ima Vojinovi}a, ovakve investicije se ne izdvavaju iz buxeta Ministarstva odbrane, ve} buxeta republike.

“Hrvatska je to podelila na godi{we rate, {to u proseku bude izme|u 200 i 300 miliona evra po godini. Takva investicija nije nedostupna za na{ buxet – samo je potrebno utvrditi datume sa firmom od koje kupujemo”, zakqu~io je.

R. N.

NEDEQICE ZA SNS:

Rio Tinto po~iwe sa kopawem u Jadru!

Izgradwa rudnika litijuma u Jadru stopirana je odlukom Vlade Srbije od 20. januara 2022. godine. Ogroman pritisak javnosti i protesti ekolo{kih aktivista naterali su Vladu da povu~e Uredbu o utvr|ivawu ovog planskog dokumenta.

Premijerka Ana Brnabi} je uveravala javnost da su raskinuti svi {tetni ugovori, kao i dozvole i re{ewa sa kompanijama Rio Tinto i Rio Sava Eksplorej{n, koje su planirale ekspoataciju ove sirovine.

Me|utim, kako su izbori zavr{eni i napredwaci ponovo potvrdili svoju nadmo} nad politi~kim protivnicima, postavqa se pitawe da li je zaista tako.

MA[INE ZA ISKOPAVAWE STI@U VE] U APRILU? Naime, obelodawen je sadr`aj telefonskog razgovora, koji je

anonimni izvor prosledio aktivistima udru`ewa „Rio Tinto – mar{ sa Drine“.

U tom razgovoru, vanredni profesor Tehni~kog fakulteta u Boru, Sa{a Stojadinovi}, obja{wava da }e u Jadar sti}i „vrlo skupa ma{ina za kopawe rudni~kog okna“ ve} u aprilu.

Wega je anga`ovala kompanija Rio Sava, uz ovla{}ewe resornog ministarstva Vlade Srbije.

Ameri~ko-australijska glumica, Bojana Novakovi}, koja se anga`ovala u udru`ewu “Rio Tinto – mar{ sa Drine”, izjavila je da se ose}a prevarenom.

Dodala je da je vi{e od 100 hiqada qudi demonstriralo protiv otvarawa rudnika litijuma u Jadru.

Marijana Petkovi} iz Gorwih Nedeqica, aktivistkiwa udru`ewa “Ne damo Jadar” na-

pomenula je da su me{tani ovog mesta jo{ 1. februara 2022. godine tra`ili da se zemqi{te vrati prvobitnoj nameni. Ta~nije, tra`ili su da se iz gra|evinskog ponovo preobrati u poqoprivredno i {umsko, nakon dono{ewa pomenute Uredbe. Nikakvo re{ewe do danas nisu dobili.

NASTAVQEN OTKUP ZEMQI[TA Ona dodaje da je kompanija „Rio Sava“ nastavila sa otkupom zemqi{ta.

– Do 4. marta 2022. za 11 parcela zemqi{ta i dva doma}instva platili su milion i po evra.

To ne radi neko ko odustaje od projekta. Po podacima katastra, do sada su otkupili 160, a wima je samo za otvarawe rudnika, potrebno 254 hektara – isti~e Petkovi}.

Kako ka`e, me{tani su i daqe

uu izlo`eni svakodnevnim pritiscima.

– Stotine bu{otina cure i “jedu” beton okolo, truju zemqi{te. Od crvene bare, koju je nastala pro{log leta, sad imamo crveno jezero. Poplavqene su mnoge wive, kojima vlasnici ne mogu da pri|u. [ume se seku svakodnevno, spre~avamo koliko mo`emo – obja{wava situaciju Marija.

Dodaje da prodate ku}e pro-

padaju, a da su se u napu{tenim delovima sela nakotili glodari, koji im nanose veliku {tetu.

Isti~e da „Rio Sava“ ne `eli da anga`uje agencije za deratizaciju, a da imawima nije dozvoqen pristup nikome, osim kompaniji.

I `ivi svet reke je ugro`en zbog ~itavog projekta, jer {koqki i rakova, koji nastawuju gorwi tok Jadra, u delu koji je u ravni sa bu{otinama vi{e nema, zbog zatrovanosti vode.

M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 14. april 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

DEVOJ^ICA NIJE IMALA PARA ZA REKREATIVNU, A ONDA SE POJAVIO ON:

De~ak napisao sastav iz srpskog i rasplakao mnoge!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Ne ka`e se xabe da su deca najiskrenija bi}a i da najboqe ose}aju. ^esto umeju da prona|u i neobi~ne na~ine da iska`u ono {to ose}aju prema nekome.

Ovaj put je jedan de~ak - osnovac odlu~io da u svom sastavu iz srpskog jezika opi{e osobu kojoj se divi, a to je ni mawe ni vi{e nego wegov kom{ija Nemawa.

Na Tviteru su se pojavile dve fotografije sastava, a toplina re~i ovog osnovca izazvale su lavinu komentara tvitera{a koji su pro~itali ovaj sastav.

- Osoba kojoj se divim je moj kom{ija Nemawa. On ima braon kosu, braon o~i, bradu i jako jue visok. Nemawa ima radionicu za restaurirawe motora, voli da poma`e qudima, a posebno deci. Novac koji zaradi od prodaje motora on upla}uje deci koja su bolesna i kojima je potrebno le~ewe. Pre neki dan sakupio je novac jednoj devoj~ici koja je `elela da ide na rekreativnu nastavu.

Weni roditeqi nisu imali novca za to. Kada je devoj~ica do{la u {kolu weni drugari su joj se rugali {to i ona ne ide na rekreativnu. Wena mama je bila iznervirana i razo~arana i objavila je to na dru{tvenim mre`ama. Nemawa je to pro~itao, bilo mu je `ao devoj~ice

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

sakupio je novac sa svojim prijateqima i ona je mogla da ide na rekreativnu nastavu. Moj kom{ija Nemawa ima veliko srce i zato je osoba kojoj se divim - napisao je de~ak u sastavu.

Qudi su u komentarima ispod posta pisali da su ih de~akove re~i rasplakale i da se i oni dive kom{iji Nemawi.

- Je l' mo`e nekako da se sazna gde `ivi i radi gospodin Nemawa da servisiramo motore kod wega - pitala je jedna `ena u komentaru, dok je druga navela: - Ja se rasplakah, deca su najiskrenija bi}a. Nemawa, svi ti se divimo! Jedan pratilac je pak napisao da je ovaj tekst divan i da je pisan srcem iz glavice jednog osnovca.

- Kada ima takvog kom{iju tema mu se nametnula bez razmi{qawa. Nemawa nam je dao zadatak i li~nim primerom nas podstakao da budemo humani. Hvala mu, a plemenitost ne mo`e pro}i nezapa`eno ~ak i kod najmla|ih - napisao je on.

- Prijatequ, ti si uspeo u `ivotu. Ove dve strane de~ijeg rukopisa vrede vi{e nego milioni na ra~unima i stotine kvadrata nekretnina. Tek }ete ostati bez teksta kada deca kojima ste pomogli po~nu da pi{u sastave. Boqe da su se deca iz razreda organizovala da pomognu svojoj drugarici nego {to su se smejala pi{e u jednom od komentara.

M. T.

99 uuu KAKO JE PETAR KRAQ RECITOVAO NA KI[I:

„Ako ispred mene mogu da kisnu ovolike crne marame, mogu i ja“ Petar Pera Kraq se rodio 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca \or|a, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije, i majke Stanislave, profesorke geografije poqsko-ukrajinskog porekla.

Drugi svetski rat naterao je porodicu Kraq da se preseli – prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde je Petar proveo detiwstvo. Gimnaziju je zavr{io

u Novom Sadu, a od diplomirawa u Beogradu ovaj grad mu je postao dom.

Ipak, Petar Kraq nikada nije zaboravio zavi~aj, kao ni o~ev rodni kraj. Bio je ~est gost na dru`ewima izbeglica iz Hrvatske, u~estvovao je na srpskim obele`avawima godi{wica “Oluje” i “Bqeska” i za svoja gostovawa nikada nije uzimao nov~anu nadoknadu.

Upravo sa jednog od tih nastupa ostala je i slede}a anegdota…

Prilikom jedne od godi{wica “Oluje”, Petar Kraq je pozvan da ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, recituje stihove Vladimira Nazora iz pesme “Majka pravoslavna”.

Iznenada, po~eo je letwi pqusak. Glumac nije imao ki{obran, pa su se organizatori

uzmuvali i uskoro prona{li jedan. Neki ~ovek pri{ao je Petru Kraqu sa otvorenim ki{obranom kako bi da pokrio, ali je ovaj samo odmahnuo glavom.

– Bog s vama! Ako ispred mene mogu da kisnu ovolike crne ma-

rame, mogu i ja – rekao Kraq i nastavio sa recitacijom.

R. N. lll U slede}em broju: Dule Savi} otkrio legendarnu pri~u o Kobi Brajantu

14

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

AUSTRALIJA

Formula i Melburn u punom sjaju Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nakon neslavnog otkazivawa Velike nagrade Australije u martu 2020. godine, neposredno pred sam po~etak, ovogodi{wi gran pri formule 1 u Melburnu oborio je sve dosada{we rekor-

de pose}enosti. Naime, 25. jubilarna trka u Albert parku, nakon dve godine pauze zbog pandemije, privukla je oko 420.000 gledalaca. Bio je to apsolutni rekord ve}i od pose}enosti 1996. godine kada je u Melburnu odr`ana prva trka formule 1 i kada je prodato ne{to vi{e od 400.000 karata. Tako su na primer, karte za glavni dan trke u nedequ bile kompletno rasprodate jo{ u februaru, iako je najjeftinija karta za sedewe iznosila oko 350 dolara, dok je samo za ulazak u kompleks trebalo izdvojiti vi{e od 100 dolara. Najskupqe „vip“ karte sa neograni~enom hranom i pi}em, koje su tako|e bile rasprodate, su ko{tale i po nekoliko hiqada dolara.

Ina~e, interesantan je podatak da su organizatori ovogodi{weg gran prija morali da delimi~no ograni~e broj posetilaca, i to ne zbog epidemiolo{kih restrikcija, ve} zbog nedostatka radne snage. Australija u posledwih {est meseci ima zna~ajni nedostatak radnika pre svega u oblasti ugostiteqstva, {to je posledica delom mandatne kovid vakcinacije, a delom i ~iwenice da je veliki broj qudi silom prilika promenio svoja zanimawa tokom vi{emese~nih lokdauna.

Kontroverze oko trke formule 1 u Australiji traju jo{ od wenog spektakularnog preme{tawa iz Adelejda pre vi{e od ~etvrt veka. Tada je Ju`na Australija izgubila ugovor jer je jednostavno Viktorija ponudila vi{e novca, {to je oduvek bio glavni uslov za dobijawe {ampionata.

Tada{wi premijer Viktorije Xef Kenet nije `eleo da objavi koliko }e godi{we ta trka ko{tati doma}e poreske obveznike. Kenet je verovao da je za Melburn veoma va`no da dobije {ampionat formule 1 ukoliko

`eli da postane prava svetska metropola. Mnogo kasnije saznali smo i cenu tog poduhvata koja je iznosila vi{e od 170 miliona dolara za petogodi{wi ugovor sa tada{wim vlasnikom formule 1, ~uvenim Bernijem Eklstonom. Ugovor je podrazumevao i predvi|eni rast od najmawe 5 odsto svake godine kao i razne druge finansijske klauzule tako da je prava cena i daqe poslovna tajna. Naravno, to je samo deo tro{kova dok se ukupna cena odr`avawa {ampionata u Melburnu procewuje na oko 60 miliona dolara, jer je poznato da Albert park nije redovna staza za trke ve} je potrebno prilagoditi je svake godine i instalirati sve potrebne konstrukcije.

U pore|ewu sa ranijim trkama u Melburnu atmosfera je ove godine zaista bila fantasti~na.

I to se ose}alo bukvalno na svakom koraku. Akreditujem se redovno svake godine i zaista se ne se}am da sam ikad video tako veliko uzbu|ewe navija~a u Albert parku. Qubiteqi formule 1 nisu {tedeli ni svoje vreme ~ekaju}i u veoma dugim redovima za hranu i pi}e, niti novac na prili~no visoke cene usluga. Bilo je i mawih prigovora u~esnika pre svega upu}e-

nih ~elnicima formule 1. Tokom kvalifikacija za pol pozicije proteklih par dana voza~i formule su izrazili svoja nezadovoqstva zbog preme{tawa velike nagrade Australije kao tre}e trke sezone, jer se najlu|i cirkus nakon Saudijske Arabije i Australije seli u Italiju, a zatim u Ameriku {to zna~i da }e voza~i u samo {est nedeqa morati da obi|u celu planetu i ~etiri kontinenta. Oni su gotovo jednoglasno izrazili nadu da }e naredna trka u Melburnu nastaviti da se odr`ava kao prva

trka sezone, {to je bio slu~aj sve do po~etka pandemije. Sve ostalo bilo je perfektno, organizacija samog doga|aja bila je na vrhunskom nivou i doga|aj koji je po mom mi{qewu nadma{io i ovogodi{wi Australijen open, koji je bio zasewen nemilim doga|ima oko slu~aja \okovi}.

Ovog puta drame je bilo na samoj stazi, tamo gde smo oduvek navikli da je gledamo. Najbr`i voza~ i pobednik pro{lonedeqne trke bio je dvadeset~etvorogodi{wi [arl Lekler iz Monaka, ~lan najtrofejnijeg tima Ferarija.

On je bio ubedqiv sa dvadeset sekundi prednosti u odnosu na Meksikanca Serhija Pereza iz Red Bula. Kao tre}i je zavr{io Britanac Xorx Rasel iz Mercedesa dok je wegov klupski kolega Luis Hamilton bio ~etvrti.

Aktuelni {ampion Holan|anin Maks Ferstapen iz Red Bula je odustao u 39. krugu zbog kvara na bolidu. Bilo je lepo videti pro{log vikenda Melburn u svom punom sjaju i kona~no prelepe slike jednog presti`nog doga|aja, koje su obi{le svet i predstavile nas ponovo u pozitivnom svetlu. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAHVAQUJU]I NOVAKU OTKRIVENE MRA^NE TAJNE ZLOGLASNOG HOTELA:

Migranti oslobo|eni posle 9 godina ropstva u Melburnu Tri meseca nakon {to je Novak \okovi} pu{ten iz imigracionog hotela Park u Melburnu, dr`ava Australija oslobodila je 20 migranata od kojih su mnogi godinama bili zatvoreni u sli~nim „hotelima“ {irom ovog kontinenta.

- Pu{teno je oko 20 zatvorenih qudi, a procewuje se da je osam bilo iz hotela Park u Melburnu, {est iz Imigracionog tranzitnog centra u Brizbejnu, tri iz Melburna ITA, a ostali iz drugih pritvorskih centara {irom Australije. To zna~i da zloglasni hotel Park sada vi{e ne dr`i nijednu izbeglicu - navodi se na portalu asrc.org.au.

Australija godinama ima problem sa migrantima, ali to su ve{to skrivali od o~iju svetskih medija.

De{avale su se stra{ne stvari, qudi su godinama bili tretirani gore nego u zatvoru, a u to se uverio i Novak \okovi} kada je sleteo u Melburn.

Vlasti Australije smestile su ga u ozlogla{eni hotel Park i mediji {irom sveta po~eli su da izve{tavaju, ne samo o Novaku, ve} i o drugim qudima koji `ive u tim izrazito lo{im uslovima.

Pro~ulo se o migrantima, podr{ku im je pru`io i Novak \okovi} u intervjuima posle deportacije iz Australije, i tri meseca nakon toga vi{e od 20 qudi je pu{teno iz tih centara.

- Tri meseca otkako su svetski mediji pratili Novaka \okovi}a kako dolazi i odlazi iz hotela Park, izbeglice koje su bile zato~ene zajedno sa wima kona~no su na slobodi.

Na`alost, ovi mu{karci su nepotrebno bili zato~eni vi{e od dve godine u hotelima u Australiji. Ka{wewe u wihovom pu{tawu je neoprostivo, kao i zadr`avawe drugih izbeglica u drugim centrima {irom Australije - naveo je Grejem Tom, savetnik za izbeglice.

Pu{teno je dvadeset qudi, ali je jo{ deset ostalo u imigracionim centrima {irom Australije, pa se tako o~ekuje i wihovo pu{tawe kako bi slu~aj mogao da se zatvori.

O ovom problemu, kao {to ne ~ujemo o mnogim drugim {irom sveta, ne bismo znali da \okovi} nije pro{ao torturu australijskih vlasti i ako je ne{to dobro iz svega toga, to je ovo pu{tawe nedu`nih qudi na slobodu.

S. G.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 14. april 2022.

NATO ^AST: SVI NA JEDNOGA Pi{e: Slobodan Lazovi}, Sidnej Od kada je svijeta i vijeka ~ovjek je ratuju}i - ma{tao o miru. I dok je mir ispuwavao wegove snove, rat je sve bezobzirnije osvajao prostore jave.

Ni deset na jednog, u jednom istorijskom trenutku, nije bilo dovoqno, onda se tra`ilo ne{to jo{ pouzdanije, djelotvornije i {to je naro~ito bilo va`no, bezbolnije za nadmo}niju stranu. Kona~no, do{lo se dotle da je najpouzdanija varijanta, koja najvi{e obe}ava, kad svi krenu protiv jednog.

Upravo se ta varijanta isprobavala tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju. I zaista, kada se uporede neki osnovni podaci o veli~ini i broju stanovnika zemaqa agresorske alijanse i napadnute zemqe,

dolazi se do zapawuju}ih relacija. Jer sve dr`ave Sjevernoatlantskog pakta, wih 19, imale su 763.900.000 stanovnika i prostranstvo od 23.329.000 kvadratnih kilometara a SR Jugoslavija – oko 11.000.000 stanovnika i povr{inu od 102.173 kvadratna kilometra.

Odnos u qudstvu je dakle vi{e nego „~astan“ u korist agresora. 69:1 a u teritoriji – 228:1.

No ako }emo ubrojati i susjedne zemqe koje su, svaka na svoj na~in, po`urile da se stave na raspolagawe agresoru, ti odnosi su jo{ povoqniji u korist „hrabrog“ i „odva`nog“ Sjevernoatlantskog teroristi~kog napada~a, koji se upustio u tako riskantan boj.

Vojni~ka NATO ~ast je ionako ve} dokazana na ve} nebrojenim primjerima nepo~instava, bezumnog razarawa civilnih

ciqeva i ubijawa nevinih `rtava na planeti. Kako razumjeti svjetsku sramotu zbog nijemog i kukavi~kog posmatrawa jednog od najve}ih divqa{tava u dana{woj qudskoj istoriji pred o~ima cijelog svijeta, a pogotovo pred Evropom koja se ponosi svojom drevnom kulturom i civilizacijom?

De{avali su se nezapam}eni zlo~ini koji malo koga uzbu|uju, osim {to ~ast i savjest ~ovje~anstva spasavaju pojedina~ni istupi istaknutih nau~nika, kulturnih i javnih radnika {irom svijeta.

Nijesmo ~uli da je javno i dovoqno glasno protestovalo ma koje zna~ajno me|unarodno kulturno, umjetni~ko ili nau~no udru`ewe. Nijesmo do`ivjeli da se zbog varvarske agresije na jednu suverenu zemqu prekine ili odlo`i bilo koja me|unarodna manifestacija – izuzev {to se nastojalo, kad god se i gdje god se moglo, sprije~iti u~e{}e jugoslovesnskih predstavnika.

Ho}e li se neko nekada zastidjeti zbog toga? Zar su pravda, sloboda, dostojanstvo, plemenitost i saosje}awe sa nevoqama drugih toliko „pojeftinili“ da vi{e ne predstavqaju vrijednost.

Najlak{e bi mo`da bilo kad bi se odgovor smjestio u ve} „uvrije`ena mi{qewa“ o Srbima kao de`urnim krivcima.

Samozadovoqna Evropa je s neskrivenom perverzno{}u u`ivala u izgonu demonizovanih Srba sa svojih ogwi{ta u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, a {to ne bi i tada za vrijeme agresije mirno i }utke – svjesno posmatrala i }utawem odobra-

vala kolektivno ka`wavawe tog istog „remetila~kog“ – buntovnog naroda? „Pa on, taj narod, drugo vaqda i ne zaslu`uje“. I tu bi se izgleda mogao nazreti pravi i potpuniji odgovor na pitawe za{to najve}i dio svijeta ni{ta ne radi, osim {to organizuje agresije svi na jednoga. Pa {ta bi mogli vi{e da rade nego to {to su uradili i bili svi protiv jednoga?

Proizvod toga rada su poru{ene mnoge {kole, mnogi mostovi, veliki broj fabrika,

vozovi, autobusi puni putnika (izbjeglica), bolnice – porodili{ta. Mnogi nedu`ni civili, i u broju: 79 – ro djece koja su tako licemjerno svrstana kao kolateralna {teta.

Ga|ano je iliti ru{eno sa raketama sa osiroma{enim uranijumom tako da budu sigurni da }e gra|ani polako za mnogo godina umirati od akcije milosrdnih an|ela Nato – a i Klintonove administracije.

Kako to nije genocidna akcija NATO an|ela?

SRPSKI NAROD I DR@AVA SU POSLE PUNIH 20 MESECI DOBILI NAJVI[EG DIPLOMATSKOG PREDSTAVNIKA U AUSTRALIJI

Ambasador Rade Stefanovi} predao akreditive

Ambasador Rade Stefanovi} predaje akreditivno pismo generalnom guverneru Dejvidu Harliju Republika Srbija je 1. aprila i zvani~no dobila najvi{eg diplomatskog predstavnika u Australiji.

Novoimenovani ambasador Rade Stefanovi} predao je akreditivna pisma generalnom guverneru Komonvelta Australija Dejvidu Harliju, ~ime je zvani~no preuzeo du`nost.

Sve~ana ceremonija predaje akreditiva odr`ana je u Ku}i guvernera u Kanberi, gde je generalni guverner Dejvid Harli

po`eleo je ambasadoru Stefanovi}u dobrodo{licu, ugodan boravak i uspeh u wegovom diplomatskom radu u Australiji.

Ambasador Stefanovi} je preneo generalnom guverneru Harliju pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vu~i}a i `eqe za nastavak razvoja bilateralnih odnosa izme|u Srbije i Australije.

Tako|e, izrazio je `equ da Srbija i Australija razvijaju svestrane odnose i saradwu u

Ambasador Stefanovi} i generalni guverner Harli sa slu`benicima ambasade Srbije i protokola svim oblastima od zajedni~kog interesa, saop{teno je na sajtu Ambasade Republike Srbije.

Tokom ceremonije predaje akreditiva, ambasadora Stefanovi}a pozdravio je po~asni stroj Australijske federalne garde, sa~iwene od elitnih pripadnika Australijske kraqevske mornarice, Australijske ar-

mije i Australijskih kraqevskih vazdu{nih snaga.

Ceremoniji su prisustvovali supruga ambasadora Stefanovi}a i predstavnici srpskih diplomatskih predstavni{tva u Australiji – vr{ilac du`nosti generalnog konzula Petar [padijer, prvi savetnik ambasade Ivana Isidorovi} i ata{e @eq-

ko \akovi}.

Srpski narod i dr`ava su tako posle punih 20 meseci dobili najvi{eg diplomatskog predstavnika u Australiji, po{to se prethodni ambasador Miroqub Petrovi} u julu 2020. posle {est i po godine slu`be na Petom kontinentu vratio u otaxbinu.

S. G.

16

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

14. decembar april 2022.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

SRPSKI SPORTSKI CENTAR BONIRIG

Sve za svadbe Devojke, haqine, motori, limuzine

Алекс најављује програм

Било је весело и забавно

U Srpskom centru u Bonirigu, pro{le nedeqe je odr`ana prezentacija svega onoga {to je mladencima potrebno za svadbu. Program je vodio na{ iskusni voditeq Aleks Glumac. Lepo dekorisani stolovi i glavni sto, mnogo raznovrsnog cve}a, kola~i, torte, svetla, dim, mali vatrometi, limuzina, motobicikl i ven~anice, odu{evili su prisutne. Svaka devojka u ven~anici i mladi}i u odelima dobili su velike aplauze prisutnih. Gosti su se stalno smewivali od deset ujutro do pet po podne. Najvi{e je bilo mladih devojaka koje planiraju svadbu uskoro ili kasnije. Na wihovim licima primetilo se zadovoqstvo i radost. Sre}ni su bili i roditeqi koji planiraju svadbu za svoje najmilije.

Marija Milosavqevi} i Emina Preqevi} su nam rekle: “Sre}ne smo {to se ovako ne{to danas orga-

Манакени пред одушевљеним гостима nizuje u na{em centru. Ima dobar izbor i svi|a nam se prezentacija. Devojke i mladi}i elegantno

Менаџер Љиљана Масловарић са нашим манекенима Водитељ Алекс Глумац

Марија Милосављевић и Емина Прељевић

Менаџери Љиљана Масловарић и Хелена Хелета Стана Пилиотис

Девојкa у белoj венчаницi

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 14. decembar 2020. 17 ^etvrtak april 2022.

na ‘EXPO 2022’

izgledaju. Svakako da }emo imati sve ovo u vidu kod planirawa na{e svadbe.”

Milo{ Marjanovi} nam je rekao: “Ne mogu da iska`em moje odu{evqewe u vezi renovacije kluba i dana{we izlo`be. Apsolutno sam odu{evqen. Usluge bara i restorana su prva liga.

Kad sam u{ao u salu za proslave nisam mogao verovati kako je sve pripremqeno i prezentirano.

Devojke i mladi}i fantasti~no izgledaju. Ovako ne{to treba ~e{}e prire|ivati da bi na{ narod video ovu lepotu i da bi na{a omladina dolazila ovde. Voditeq Aleks Glumac je profesionalno vodio program. Moje ~estitke upu}ujem upravi na ~elu sa menaxerima Qiqanom Maslovari} i Helenom Heletom, kao i svim u~esnicima programa” - zavr{io je Milo{.

Uz najboqu muziku devojke i mladi}i su ~itav dan predstavqali nove modele ven~anica i odela za svadbe. Od devojaka nastupale su: Nikolina Velimir, Sne`ana Kodor, E{li Avon, Viki Kipi}, Jasmina Vergara, Natalija Cupa}, Zorana Bo{kovi}, Danica Qubisavqevi}, Julija Panti} i manakenka Monik. I mladi}i su bili fantasti~ni a to su: Marko Petrovi}, Miki Vukojevi}, Stefan @ivkovi}, Milan Milenkovi} i Luka Ivanovi}. ^estitamo Upravi SC Bonirig, mladi}ima i devojkama i svim u~esnicima izlo`be.

B. Kajkut

Венчанице у разним бојама

Изложба у вeликој сали СЦ

Најбоља музика за свадбе

Појединачни наступ

Наталија Цупаћ

Заједнички наступ

Младе девојке прате наступ манекена

Декорација

Драги i Милица Илић, Милош и Слободанка Марјановић

Мотор и лимузина на изложби

18

IN MEMORIAM

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

SAHRAWEN DEJAN MIJA^:

Zbogom profesore, zakora~io si u ve~nost Rediteq, profesor i akademik Dejan Mija~ sahrawen je na Novom grobqu u Aleji zaslu`nih gra|ana uz prisustvo velikog broja kolega i po{tovalaca, a u crkvi Svetog Nikole opelo je odr`ao patrijarh Porfirije.

Na ispra}aj Mija~u, koji je preminuo proslog utorka u 87. godini, do{li su Branka Petri}, Aleksandar Mandi}, Miodrag Taba~ki, Ivan Medenica, Vladimir Kosti}, Novica Anti}, Du{ko Vujo{evi}, Jelena Stupqanin…

Da izjavi sau~e{}e porodici stigao je i Tihomir Stani}, zatim Dragan Petrovi} i Voja Brajovi}.

Patrijarh Porfirije zapo~eo je opelo u crkvi Svetog Nikole molitvom "Gospode pomiluj".

- Molimo se za upokojewe Dejana Mija~a i da mu se oprosti svaki greh. Da Gospod nastani wegovu du{u tamo gde su pravednici... Jedini si ti Gospode koji si stvorio ~oveka. Ko u tebe veruje vaskrsnu}e. Mir svima, premudrost, da ne biste tugovali ako ima nade, bla`en je put kojim ide{ danas du{o...

Nakon jevan|eqa Svetog Jovana, Porfirije je kazao: - Svaki ~ovek ima potrebu da osigura svoje postojawe. Ima potrebu da na|e sistem vrednosti koji }e odagnati sumwu u smisao postojawa. Pol Klodel u drami "Satenske cipele" iznosi dilemu koju ima ~ovek koji veruje u Boga.

Opisuje brodolomnika i misionara. Predstava po~iwe monologom misionara koji se obra}a Bogu:

"Gospode, nisam ispuwavao sve na {ta si mi ukazivao. A, sad kada sam bespomo}an, vezan za gredu ose}am se bli`e tebi nego ikada do sada. Imam nadu samo u tebe."

U isku{ewu, ~esto se pokazuje da

Patrijarh Porfirije zapo~eo je opelo u crkvi Svetog Nikole molitvom "Gospode pomiluj"

je vera krhka i slaba{na i da ne mo`e da odagna neizvesnost i nesigurnost. Ali, nije tako - rekao je patrijarh i nastavio: - Boga ti niko ne mo`e staviti na sto pred tebe. Mi smo

se sabrali danas da ispratimo Dejana za kojeg znam sigurno, jer sam kao mlad imao priliku s wim da razgovaram u ~etiri oka, da za wega nije bilo mo`da, nije bilo sumwe. Imao sam priliku da ~ujem kako ka`e: "Da, ja sam hri{}anin". Govorio je da molitva ne zna~i moqakawe. Dejanove re~i su bile: "Jedan moj prijateq je rekao kako ne}e da slavi slavu jer mu Bog ni{ta nije dao. A, u tome nije poenta - da ti Bog ne{to da.

Imam obi~aj da se molim i ka`em pomiluj me gre{nog". Molimo se da ga Gospod primi u carstvo svoje qubavi i da mu da mir ve~ni.

Bog da mu du{u prosti!

Uz "Ve~naja pamjat" zavr{eno je opelo, a duga kolona po{la je ka Mija~evoj ve~noj ku}i u Aleji zaslu`nih gra|ana.

Ivana Dimi} odr`ala je govor ispred odra Dejana Mija~a rekav{i: - Dejan je zakora~io u ve~nost.

Ovo je, kako bi on to nazvao, o~i{te, ta~ka u kojoj spoznajemo da smo ujediweni u smrti. Neka sad va{oj du{i Gospod podari ve~ni spokoj. Zbogom profesore rekla je Ivana Dimi}.

Dejan Mija~, jedan od najzna~ajnijih teatarskih rediteqa u Srba, preminuo je 5. aprila u 87. godini posle duge i te{ke bolesti. Rediteq, profesor i akademik ro|en je 17. aprila 1934. godine u Bijeqini, u sve{teni~koj porodici. Re`iju je studirao na Akademiji za pozori{nu umetnost u Beogradu, a po zavr{etku studija dobija anga`man u Narodnom

pozori{tu u Tuzli, gde je postavio na desetine predstava, nakon ~ega prelazi u Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu, u kome je kao stalni rediteq re`irao niz komada klasi~nog i savremenog repertoara.

Me|u predstavama se izdvaja "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovi}a koja je predstavqala zaokret u odnosu na tradicionalna tuma~ewa srpskog klasika. Sterijom se ~esto bavio u karijeri, postaviv{i na scene srpskih teatara i wegove komade: "Xandrqiv mu`", "@enidba i udadba", "Kir Jawa", "La`a i parala`a", "Nahod Simeon", "Rodoqupci"... ^esto je tokom karijere radio u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, a me|u komadima koje je postavio na sceni pozori{ta na Cvetnom trgu su: "Vasa @eleznova" Maksima Gorkog, Nu{i}evi "Pu~ina" i "Narodni poslanik", Simovi}evo "Putuju}e pozori{te [opalovi}", Gogoqev "Revizor", [ekspirov "Troil i Kresida", Harvudov "Garderober"...

Posledwi komad kojim se oprostio od re`ije bio je ^ehovqev "Vi{wik", koji je 2011. re`irao ba{ u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu.

Bio je profesor na Katedri za pozori{nu re`iju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a pro{log novembra postao je prvi teatarski rediteq izabran za ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti.

R. N.

OPRO[TAJ OD MIJA^A:

Otplovio je kada je dokazao da je pozori{na iluzija mogu}a Mija~u se verovalo jer mu je misao bila duboka i ta~na.

Dovi|ewa Deso, kad sa~ini{ podelu od onih gore bi}e to gromoglasno, rekao je glumac Branko Cveji} u svom govoru na komemoraciji Dejanu Mija~u koja je uprili~ena u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu.

U teatar u kojem je tokom karijere Mija~ ~esto radio, postaviv{i ~uvene komade „Vasa @eleznova“, „Pu~ina“, „Rodoqupci“, „Putuju}e pozori{te [opalovi}“, do{ao je veliki broj kolega i li~nosti iz sveta kulture da upute posledwi pozdrav reditequ, profesoru i akademiku koji je preminuo 5. aprila u 87. godini.

Me|u kulturnim radnicima koji su prisustvovali komemoraciji bili su Bo`o Koprivica, Qubivoje Tadi}, Milica Mihajlovi}, Gorica Mojovi}, Radoslav Zelenovi}, Gordan Ki~i}, Jelena Stupqanin, Milan Caci Mihailovi}, Svetlana Bojkovi}, Bo`idar \urovi}, Bojana Andri}, kao i Brenimir Brstina, Tihomir Stani}…

U ~ast najve}eg pozori{nog rediteqa govorili su direktorka JDP Tamara Vu~kovi} Manojlovi}, Vida Ogwenovi}, predsednik SANU Vladimir Kosti}, Egon Savin, Branko Cveji}, Sr|an Timarov, Voja Brajovi} i Branka Petri}, dok se putem video snimka obratio i Svetozar Cvetkovi}.

Tamara Vu~kovi} je otvorila komemoraciju rekav{i da se danas opra{tamo od velikog Dejana Mija~a, koji je mnogo radio u JDP. - Posledwu re`iju imao je ovde, "Vi{wika", ali nikada se nije stvarno oprostio od JDP-a - kazala je, izme|u ostalog, direktorka.

Nakon minuta }utawa prikazan je insert iz predstave "Pokondirena tikva", da bi potom Vida Ogwenovi} na po~etku svog govora upitala: "Da li cenimo ono {to je uradio? Cenimo li ga kao prijateqa?"

- Bio je rediteq mislilac. Za wega nije bilo tajni u pozori{tu, zato {to je on bio tajna. Uvek je uspevao da predstavama da pun sjaj iznutra. Namu~io se u na{oj sredini

prepunoj fal{era, ali ni wima nije bilo s wim lako. Majstore, majstore zato mu ka`em. Zbogom Dejane, dragi prijatequ, zaduzili ste na{u kulturu - rekla je Ogwenovi}eva.

Nakon inserta iz predstave "Vasa @eleznova" koju je Mija~ postavio u JDP, predsednik SANU Vladimir Kosti} je istakao da suo~avawe sa rediteqevom smr}u donosi brojne emocije.

- Ose}am se poni`enim i qutim. Pitao bih Mija~a: "Za{to sad?" Mnogi me|u vama su isticali da je ulazak Mija~a u SANU va`an. Pamtim kada je nekoliko dana posle izbora do{ao u SANU na kafu da bi pitao {ta sad treba da radi. Dodao je i proro~ki kako nema jo{ mnogo vremena... Mija~ je poku{ao da na svetlo dana donese jednu drugu istinu. Zahvaquju}i wemu, postajali smo mudriji. Znate svi o wegovoj mudrosti, ma{ti, a ja bih dodao i otmenost.

Putuj, Dejane Mija~u, neka ti je ve~na slava - rekao je Kosti}.

Egon Savin je istakao kako je tu`an povod da se prvi put javno zahvali svom profesoru.

- Govorio nam je o postavqawu gledaoca na privilegovano mesto. Pozori{te istinom mora da pobedi svet.

Gogoqa je smatrao univerzalnim genijem, a re`iraju}i

Steriju prona{ao je svoj rediteqski rukopis. Govorio je da glumac najboqe glumi ono {to najboqe razume i da je ^ehov na{ najboqi prijateq - kazao je Savin.

Branko Cveji} se prisetio kada se posledwi put ~uo s Mija~em i pitao ga kako se ose}a, a on mu rekao: "Ose}am se, na stend baju sam, ~ekam".

- Pitao sam ga da li hoda, a rekao mi je - po se}awu.

Dejan je bio slavqen, ali i oklevetan `estoko zbog "Golubwa~e". Savet je glasao da se skine predstava s repertoara i plakali smo zbog toga. Mija~ nije bio {ovinista.

Kazao je kako predstavu moramo da poka`emo qudima. I igrana je na kraju u SKC-u. "Rodoqupcima" je govorio o svom narodu i wegovim gre{kama. Publiku nije potcewivao, ali nije joj ni podilazio. Bio je veliki jugoslovenski rediteq. U~io sam o pozori{tu od Dejana i pola veka dru`io sam se s wim. Iz teatra je oti{ao zato {to nije imao snage da se uklapa u nova pozori{na pravila. Verovalo mu se jer mu je misao bila duboka i ta~na. Dovi|ewa Deso, kad sa~ini{ podelu od onih gore bi}e to gromoglasna podela - rekao je Cveji}.

Sr|an Timarov pro~itao je re~i Qube Simovi}a: - Na izmaku zime dogovorili smo se Dejan i ja da iza|emo na Dunav. Nije nam se dalo. Imao je sre}u da ceo `ivot provede u pozori{tu. Re`irao je sve, od [ekspira do Bernharta. Ali, rade}i Steriju i doma}e pisce, izdvojio se. Wegovi "Rodoqupci" izazvali su Jovana Hristi}a da napi{e kako je to na{ najboqi komad. Sve {to je od pozori{ta dobio, vratio mu je. Otputovao je, otplovio kada je dokazao da je pozorisna iluzija mogu}a.

Voja Brajovi} je rekao kako je Mija~ bio filozof, hrabri rediteq, nenadma{ni cinik. Istakao je da ga je okupiralo razmi{qawe o ^ehovu i ovom prilikom pro~itao deli} rediteqevih razmi{qawa iz 2010. godine.

- Dejan je na{ ^ehov, le~io je qude pozori{tem. Umro je Dejan Mija~, ostalo je }utawe, {to ka`e [ekspir - zakqu~io je Brajovi}.

S. G.

PUTOPIS Alawa je ispala mnogo ve}a nego {to sam zami{qao. Okru`ena brdima na koja su se na~i~kale tvr|ava i mahale ona se pru`ila du` mora. Promenada po~iwe kod luke sa izletni~kim brodovima koji u naizgled beskrajnom nizu imitiraju la|e iz filma „Pirati sa Kariba". Kao da su svi nastali u brodogradili{tima nekog drugorazrednog Diznilenda, samo nedostaje na{minkani turski Xoni Dep da odu{evi `enski i gej deo publike.

Ko voli sopstvene predrasude o Orijentu mo`e da pazari u nekoj od bezbrojnih radwica nadomak luke - prodavci }e vas zaskakati, poku{ava}e na nekoliko jezika, bruder, brother, brat.

Mo`ete da se cewkate za la`wake od dobrog pamuka u rasponu od "Tomija Hilfigera" preko "Adidasa" do "Gu~ija". A mo`ete da se pravite i da ne ~ujete. Samo to vam ne}e pomo}i. Dokle god ste za osobqe nekog butika u zami{qenom podru~ju lova, wihov ~ovek }e i}i za vama poku{avaju}i da uspostavi kontakt na nekom od jezika.

U toj velikoj ~etvrti naslowenoj na luku sve svetluca, odasvud dopire glasna muzika i miris ro{tiqa ili kuvanog kukuruza. Ovde se Alawa odavno prilagodila masovnom ukusu Rusa, Nemaca, Britanaca.

MALI UVOD U TURSKI Da li su u nekoj vezi firini i furuna?

Verovatno jesu, jer je firini na turskom pekara. Nai|e{ na uli~icu ~iji ti naziv zazvu~i poznato - Gül sokak. \ul sokak, kao u sevdalinkama. Ru`ina uli~ica. Köfte je }ufte. Çai je ~aj. A Çelik - ~elik. Kaymakli sokak ne treba prevoditi, zar ne?

Varate se, ako mislite da je engleski jezik taj s kojim }ete najlak{e pro}i kod konobara ili u buticima. Ruski je iznena|uju}e dominantan. Dodu{e, i broj Rusa na ulicama daleko je ve}i od broja zapadnih turista. Ako je Alawa zbog dvadesetak hiqada Nemaca koji su se nastanili na ovih stotiwak kilometara obale nekada va`ila za najnema~kiji turski grad, weno veli~anstvo korona presudilo je u korist Rusa.

VAVILONSKA ROBA Uostalom, obala na kojoj je Alawa donosi Turskoj skoro tre}inu inostranog prometa nekretnina - tu se naseqava ko ima novca za stan. Otud su gradi}i poput Mahmutlara, ustvari delovi Alawe neka vrsta novobeogradskih blokova na moru, samo boqe urbanisti~ki odnegovanih.

Dakle, ovde je fensi engleski potpuno beskoristan. Naru~ite toplu kafu, dobijete hladnu. Naru~ite gaziranu vodu dobijete obi~nu. Nema veze. Brzo sam nau~io da „elma" nije samo `ensko ime devoj~ice iz mog bosanskog detiwstva ve} i da na turskom zna~i - jabuka. Tako }u se, progovoriv{i turski, uvek domo}i mog omiqenog ~aja. A po~eo sam da obnavqam i moj zar|ali ruski.

Mediteranski Turci su dobri trgovci, pa se ponuda prilago|ava potra`wi.

U trafikama na kojima svetluca reklama "alkohol" mogu se nabaviti fla{e od {est litara votke. Od Andaluzije preko Sicilije do jonske obale, takva pakovawa jo{ nigde nisam video.

OD KLEOPATRINE PLA@E DO SULEJMANOVE XAMIJE Alawa i utvr|ewe iznad we su pre vi{e od dva milenijuma bili poklon Marka Antonija gospodarici Egipta i qubavnici Kleopatri. Prema lokalnoj legendi, koja se ne mo`e dokazati, ali ju je te{ko i opovrgnuti, Kleopatra i Marko Antonije su se na jednom od svojih putovawa zaustavili ba{ tu, na pla`i, u idili~nom zalivu, da bi plivali. Svaki grad ima pri~e u koje veruje. Alawa, sude}i po tome da je svoju najlep{u pla`u nazvala po nesre}noj Kleopatri, veruje u sliku dvoje qubavnika koji plivaju kroz zelenomodre talase - kao apsulutni gospodari isto~nog Sredozemqa.

Na prilazu pla`i Kleopatrin spome-

alawa

Milenijumi na ma~ijim {apama

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 14. april 2022. nik podse}a na ~iwenicu da fikcija u koju qudi veruju ima mo} da se materjalizuje. A za mene }e wih dvoje uvek imati lica Elizabet Tejlor i Ri~arda Bartona iz filma Kleopatra, snimqenog pre 57 godina.

Sa ove pla`e `i~arom se mo`e popeti do podno`ja tvr|ave. Za sun~anih dana, a wih je ovde u godini zaista mnogo, iz kabine `i~are koja se pewe uz litice, ~ovek pogledom obuhvati celu pla`u uz koju se slegla polovina grada - druga polovina je na drugoj strani gromade zabijene u vodu.

Levo je beskrajno more koje se spaja sa beskrajnim nebom. I qudi na pla`i koji se smawuju na veli~inu mrava.

A gore, dobro ure|enom stazom, pewete se u tvr|avu. Jedan kafe nudi pogled na obe polovine Alawe. Kroz ~emprese i kaktuse, drvo nara i palme belasa }utqivi stari kamen i svetluca more. Hladan ~aj i ti{ina.

Ne{to daqe, kamena xamija koju je selxu~ki sultan podigao posle svoje pobede i osvajawa Alawe u 13. veku, a obnovio je Sulejman Veli~anstveni u 16. veku, pa se tako i zove - Sulejmanija.

ISTORIJA GAVRANOVOG GNEZDA Ne treba nabrajati sva carstva koja su na tvr|avi iznad grada isticala zastave to bi bio zamoran i jalov posao. Najinteresantnija epizoda gradske istorije svakako je period kada je grad bio glavna baza Kilikijskih gusara. Carstva na istoku su se raspadala, Rim je uni{tio Kartaginu kao glavnu pomorsku silu Mediterana, a onda se okrenuo sopstvenim gra|anskim ratovima. Na desetine hiqada ratnika bez posla, odbeglih robova, kiparskih seqaka koji su ostali bez zemqe i gor{taka iz planinskog zale|a s vremenom su stvorili najve}u gusarsku flotu Sredozemqa, od koje je drhtao i mo}ni Rim. Ostalo je zabele`eno da su gusari oteli i Cezara pre nego {to je postao prvi ~ovek Rima. Za wega je pla}en otkup, ali Cezar gusarima nije zamerio {to su ga oteli ve} to {to su tra`ili premalu otkupninu. Kada su ga oslobodili, on je pokrenuo rimsku flotu i one koje je uhvatio - razapeo je na krst.

U vekovima koji slede smewuju se gospodari - od Vizantije, Arapa, Jermenskog carstva do trenutka kada je nova sila u Maloj Aziji - Selxuci - posle pobede nad Vizantijom po`elela da u Alawi izgradi svoju flotu.

Od 13. veka se grad zvao Alaije - jer se sultan zvao Ala-Edin, pa je gradu utisnuo i svoje ime.

Sve do 1933. kada je Ataturk, ka`u zbog gre{ke u jednom telegramu, preimenovao grad u Alawa.

ALAWA NA MA^IJIM [APAMA Kada je no} punog meseca, i utihne ezan sa neke od obli`wih xamija, najlep{e je sesti na klupu kod Crvene kule, slu{ati {ta {apu}u talasi, gledati u sultanovo brodogradili{te i mahalu koja se od mora pewe prema tvr|avi. Uvek je tu poneki momak sa gitarom koji setno pevu{i turske balade.

Subotom se sa terasa obli`wih lu~kih restorana mu{ki i `enski peva~i takmi~e u sladostrasnom opevavawu qubavnog bola.

Noge }e vam pre ili kasnije ovla{ dota}i krzno. Ma~ke su posvuda, a pasa gotovo da nema. ^ak i na pla`i, dok se sunce, pre nego {to potone u more, kupa u staklenoj {oqici ~aja, odnekud }e vas mirno i prodorno posmatrati zelene ma~ije o~i.

Mo`da je to odjek statusa svetosti koje su ma~ke imale u drevnom Egiptu, ~ija mo} je ponekad ukqu~ivala i ove obale. Ma~ke imaju ure|ena hranili{ta, ne boje se qudi - nemaju lo{a iskustva. Probirqive su u hrani. Odbi}e s prezirom jaja i piletinu, ali ribu ne}e.

Iz ovog grada }u oti}i sa mi{qu ako bi bilo ta~no u~ewe o beskona~nom krugu ponovnih ro|ewa, onda bi najve}a nagrada bila da se ponovo rodite kao ma~ka u Alawi.

D. D.

20

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

SRBI U SVETU

Li~ni stav

Srbima je te{ko s kom{ijama Marko Lopu{ina

U mnogim novim dr`avama biv{e zajedni~ke dr`ave Jugoslavije danas se proteruje srpsko stanovni{tvo, poni`ava i umawuje, a srpska istorija se prekraja u novu istoriju drugih naroda. Srbi u regionu i daqe ne u`ivaju mnoga qudska i politi~ka prava, kakva, na primer imaju nacionalne mawine u Srbiji, a i neki drugi narodi koji su nacionalne mawine, na primer, u Sloveniji ili Austriji. Od devet okolnih dr`ava, u Sloveniji, Hrvatskoj, Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, srpske zajednice ne u`ivaju puna politi~ka prava.

- Kao prvo, zemqe u kojima `ivimo u okru`ewu stalno smawuju broj Srba, ne bi li nas tako ugasile i izbrisale iz spiska svojih stanovnika. Drugo, uvek nas tretiraju kao strance, bilo da imamo status nacionalne mawine ili ne, za nas va`e “neki drugi propisi” kada je u pitawu {kolovawe na{e dece na materwem jeziku ili pravo vlasni{tva nad nekretninama - ka`e Stanko Petrovi}, srpski aktivista iz Maribora.

SLOVENIJA “Savez Srba Slovenije tra`i}e od slovena~ke Vlade da u popis stanovni{tva naredne godine bude ukqu~eno i (srpsko) izja{wavawe o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, {to bi pomoglo naporima da srpska zajednica u toj dr`avi ostvari ve}a prava, poput dobijawa dvojnog dr`avqanstva i statusa nacionalne mawine”, ka`e predsednik Vladimir Kokanovi}. Prema zvani~nim slovena~kim podacima u ovoj dr`avi ima oko 40.000 Srba, dok na{a crkva i dru{tva tvrde da nas je preko sto hiqada. U Sloveniji status nacionalne mawine, odnosno za{titu slovena~ke dr`ave u`ivaju Ma|ari, Rumuni i Italijani, ali ne i Srbi, iako su najbrojniji.

Srbi se u Sloveniji vode kao nepriznata mawinska zajednica ili kao etni~ka grupa. - To nas veoma vre|a! Ima nas deset puta vi{e nego Slovenaca u Srbiji, ali ni pribli`no nemamo ista prava kao oni.

Slovenci, naime, imaju status mawine u Srbiji. Svi slovena~ki politi~ari, do predsednika dr`ave, priznali su da je na~iwena gre{ka, jer Srbi nisu dobili status mawine, ali i poru~uju da to treba da re{e Qubqana i Beograd. Mi jesmo za integraciju, ali ne i za asimilaciju – govori srpski aktivisti iz Slovenije.

Status Srba u Sloveniji je takav da nemaju pravo na {kolovawe na materwem jeziku, kao ni na informisawe. Savez Srba Slovenije kao krovna organizacija tra`i}e od Slovenije da Srbi dobiju status nacionalne mawine, a time i prava na svoje srpske {kole, na finansirawe od strane slovena~ke dr`ave svih aktivnosti na o~uvawu nacionalnog i kulturnog identiteta slovena~kih Srba.

HRVATSKA - Polo`aj Srba u Hrvatskoj se unapre|uje, ali sa otporima i te{ko}ama. Glavni problemi su u priznavawu prava izbeglica, pogotovo vlasni~kih, neispla}ene penzije Srbima, zatim liste osumwi~enih i osu|enih za ratne zlo~ine, zavr{etka konsoli-

dovawa radnog sta`a - navodi Milorad Pupovac, lider Samostalne demokratske srpske stranke. Na~elno Srbi u Hrvatskoj imaju status nacionalne mawine, imaju svoje Srpsko nacionalno ve}e, tri mandata u hrvatskom parlamentu i svoje politi~ke stranke. Taj isti Sabor je srpskom narodu ukinuo status konstitutivnog naroda Hrvatske. Od nekad skoro 600.000 Srba, koji su ~inili 12 odsto `iteqa Hrvatske, danas je svega 190.000 Srba u ovoj dr`avi. ^esto su izlo`eni nacionalisti~kim provokacijama i napadima. Od 1996. do 2012. u Hrvatskoj je ubijeno 83 starija Srbina, a da im ubice nisu na|ene. A na 50.000 srpskih zahteva da im se vrate stanovi i ku}e, dr`ava Hrvatska ne odgovara.

MA\ARSKA Srpska nacionalna mawina u Ma|arskoj ima politi~ka i verska prava, ima pravo na svog predstavnika u budimpe{tanskom parlamentu i svoju Srpsku samoupravu. U Ma|arskoj `ivi danas oko 12.000 Srba, koji

su jo{ daleko od prava, koje pripadnici Ma|arske zajednice u`ivaju u Vojvodini. I dok ma|arske partije u Srbiji imaju ogroman upliv na dono{ewe va`nih odluka, na{i qudi u Ma|arskoj nemaju apsolutno nikakvog uticaja na politi~ki `ivot u toj dr`avi. - Mawine u Ma|arskoj, pa ni Srbi nisu imali svoje predstavnike u parlamentu, iako je Ustavni sud doneo takvu odluku - ka`e Qubomir Aleksov, predstavnik Srba u Ma|arskoj. Srbi u Ma|arskoj imaju dugu i bogatu nacionalnu tradiciju, ali sufinansirawe wihovih {kola, gimnazije, pozori{ta, medija i drugih ustanova nije dovoqno od strane zvani~ne Budimpe{te.

Zato se ma|arski Srbi vrlo ~esto obra}aju za pomo}, kako Republici Srbiji, tako i AP Vojvodini. Od wih o~ekuju da problemi Srba u regionu i dijaspori dobiju u zvani~nom Beogradu i Novom Sadu prioritetno mesto.

RUMUNIJA Srbi u Rumuniji su na~elno zadovoqni statusom nacionalne mawine, jer imaju svog predstavnika u parlamentu i primaju dr`avne donacije za sve svoje aktivnosti.

U ovoj zemqi ima oko 17.000 Srba, mada ih je krajem pro{log veka bilo duplo vi{e.

- Zbog asimilacije na{eg naroda, zbog slabog demografskog rasta mi gubimo narod u Rumuniji. A samim tim gubimo |ake u {kolama i gimnaziji i vernike u na{im crkvama. Ve} decenijama vodimo bitku za opstanak srpskih {kola, kojih je posledwih godina uga{eno vi{e od desetak. Srpskoj pravoslavnoj crkvi dr`ava Rumunija ne vra}a wene posede, {ume, imawa i zdawa u Temi{varu - tvrdi Slavomir Gvozdeno-

vi}, dugogodi{wi predstavnik Saveza Srba u Parlamentu Rumuniji u Bukure{tu.

u Od raspada SFRJ dva miliona Srba `ivi u zemqama u okru`ewu na{e dr`ave ili u regionu, kako to politi~ari vole da ka`u.

I pored tvrdwi zvani~nika da su odnosi Srbije i susednih dr`ava jako dobri, neke ~iwenice govore da se prema srpskom narodu u okru`ewu, mnoge na{e kom{ije odnose jako lo{e

BUGARSKA Procewuje se da u Bugarskoj ima oko 1.500 Srba i da preti wihova potpuna asimilacija. Sami Bugari, pozivaju}i se na popis stanovni{tva, tvrde da Srba ima jedva 600. I mada Bugari imaju status nacionalne mawine u Srbiji, bugarski Srbi takav status nemaju.

Dugo godina nisu imali ni svoje nacionalno udru`ewe ili srpski klub. Sve to ima za pretpostavku da Srbi u Bugarskoj nemaju nikakva politi~ka i nacionalna prava.

Bugarska dr`ava ne koristi princip diplomatskog reciprociteta, po kome bi, ako u Srbiji postoji Nacionalni savet Bugara i status nacionalne mawine za srpske Bugare, da tako treba da bude i u Bugarskoj.

Ovaj princip reciprociteta primewuju Slova~ka, ^e{ka i Ma|arska, koje priznaju status nacionalne mawine na{im qudima, iako ih ima mawe nego wihovih u Srbiji, iako Srba tamo ima i mawe (od 3 odsto), nego {to to me|unarodni zakoni propisuju.

BOSNA I HERCEGOVINA Najboqi status u regionu Srbi imaju u Bosni i Hercegovini. Priznati su kao jedan od tri konstitutivna naroda BiH, imaju svoj kanton Republiku Srpsku, i u wegovim okvirima sva politi~ka, verska i li~na prava. Srpski narod u najve}em broju `ive (1,5 miliona) u Republici Srpskoj, gde ~ine oko 81,51 odsto stanovni{tva, dok u Federaciji BiH ~ini jedva 2,55 odsto. Problemi koje Vlada BiH u Sarajevu pravi srpskom narodu su nedovoqna politi~ka saradwa sa zvani~nom Bawa Lukom, nedostatak finansirawa projekata za razvoj R. Srpske i ~esti nacionalisti~ki ispadi prema Srbima. Lo{e je i {to Srbi u BiH nemaju ona prava koja imaju Bo{waci u Srbiji, koji su nacionalna mawina i koncentrisani u Ra{koj oblasti.

CRNA GORA Od svih dr`ava u regionu Srbi najve}u ve}inu od 30 odsto imaju u Crnoj Gori, ali imaju u ovoj bratskoj zemqi i najgori status. Prema popisu stanovni{tva iz 2011., u Crnoj Gori je `ivelo 178,110 pripadnika srpskog naroda, {to je 28,73 odsto od ukupnog broja, a ~ak 265,895 gra|ana se izjasnilo da im je srpski jezik materwi. Najslo`eniji polo`aj Srba u Crnoj Gori je zato jer su i sami Srbi podeqeni oko statusa i prava, koja treba da u`ivaju u ovoj

dr`avi. Jedni Srbi tra`e da budu nacionalna mawina, drugi da su konstitutivni narod, a tre}i, najbrojniji, stoje pri stanovi{tu da su Srbi i Crnogorci zapravo isti narod – izjavio je dr ^edomir Anti}, predsednik Naprednog kluba. Odvajawem Crne Gore od Srbije i iz Dr`avne zajednice, u modernom Ustavu kod Crnogoraca, nije bilo mesta za srpski narod. Nema ga ni u novoj crnogorskoj kulturi, ni u dr`avnim subvencijama Srbima, makar kao etni~koj grupu. Crnogorski Srbi ~ak nemaju pravo ni na dvojno dr`avqanstvo, odnosno na crnogorski i srpski paso{. Zastupnici Srba iz Nove srpske demokratije, optu`uju crnogorsku vlast da `eli Srbe da pretvori u asimiliran narod, koji nestaje u dr`avi Crnoj Gori.

SEVERENA MAKEDONIJA U Severnoj Makedoniji `ivi oko 36 hiqada Srba. Mada na{i qudi tvrde da ih je 60.000. Makedonija skriva podatke o Srbima, kao {to skriva istorijske ~iwenice i tragove Stare Srbije na wenom prostoru. Zavisno od politi~ke voqe zvani~nog Skopqa srpski narod je bio vremenom samo etni~ka grupa, pa nacionalna mawina, pa po makedonskom Ustavu od 2001. godine i konstitutivni narod. Srbi imaju funkcije u makedonskoj vlasti, u vladi i javnim preduze}ima, a ima ih i na pozicijama predsednika op{tina, u zdravstvu, policiji. Problemi sa kojima se suo~avaju Srbi danas su veliki. - Mi nemamo slobodu veroispovesti, ~asopisi i informisawe na srpskom jeziku ne postoje. Mnoge {kole su nam poga{ene. Srpske firme i kapital, koji su ovde postojali u vreme SFRJ, su oduzeti. Imamo srpske politi~ke stranke, ali smo neslo`ni da {titimo srpski narod – govore srpske vo|e iz Skopqa. Uz to, Srbi su vi|eni kao neka vrsta `rtvenog jarca za stvarawe nove Makedonije, koja je dr`ava dve konstitutivne nacije — makedonske i albanske, a ne i srpske.

ALBANIJA Srbi u Albaniji decenijama vode bitku za opstanak, o~uvawe nacionalnog identiteta i jezika. Pola pro{log veka bilo im je zabraweno i kori{}ewe srpskih imena.

Wih oko 30.000 `alili su se nadle`nim institucijama EU, koje su prinudile zvani~nu Tiranu da albanskim Srbima daju 2011. godine status nacionalne mawine.

Srpska zajednica u Albaniji se bori za ponovo otvarawe {kola na srpskom jeziku, za rekonstrukciju poru{enih srpskih crkava, za pravo na srpski paso{ i u~e{}e Srba u politi~kom `ivotu. Srbija ima Savet za Srbe u regionu i diplomatskim putem nastoji da insistira da se prava Srba u okru`ewu po{tuju u onoj meri u kojoj ta prava u`ivaju mawine u na{oj zemqi. Zvani~ni Beograd, me|utim, nikada nije instituirao, na primer u Tirani, da Srbi u Albaniji imaju autonomni status kao Albanci na jugu Srbije, gde su u Bujanovcu, Pre{evu i Medve|i u lokalnoj vlasti.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 14. april 2022.

SVETSKI RAT PRED VRATIMA, ALI NE ZBOG RUSIJE?

RENTON FAMILY TRUST Australija se ubrzano Aged Care

naoru`ava zbog Kine Australija je odobrila nadogradwu projektila u vrednosti od 2,6 milijardi dolara kako bi se suprotstavila Kini Australija }e potro{iti 2,6 milijardi dolara (3,5 milijardi australijskih dolara) na nadogradwu svojih odbrambenih projektila jer bezbednosno okru`ewe u azijsko-pacifi~kom regionu postaje sve izazovnije zbog kineske asertivnosti, rekao je ministar odbrane Australije.

Plan, koji }e zna~ajno pove}ati domet raketa na australijskim ratnim brodovima i ratnim avionima, dolazi po{to je Australija rekla da }e u~estvovati

p{tewu Ministarstva odbrane.

Sa JASSM pro{irenim dometom, krstare}om raketom sa vazdu{nim lansirawem koju su dizajnirali SAD sa prikrivenim karakteristikama i sposobno{}u da koriguje kurs tokom leta, australijski ratni avioni bi mogli da ga|aju ciqeve na dometu od 900 kilometara (560 miqa), navodi Datonu.

U me|uvremenu, norve{ko dizajnirana Naval Strike Missile je manevarsko oru`je za sletawe po moru koje mo`e da pogodi ciqeve sa dometa od 185 kilometara (115 miqa) - {to je vi{e nego dvostruko vi{e od trenutnog dometa raketa na australijskim brodovima, navodi se u saop{tewu.

- Na{ ADF (australijske odbrambene snage) mora biti u stawu da dr`i potencijalne protivni~ke snage i infrastrukturu u opasnosti sa ve}e udaqenosti - rekao je Daton.

Oba koristi ameri~ka vojska, a Daton je rekao da bi wihova integracija u australijske snage pomogla da projektil Kanbera doprinese koalicionim operacijama na Pacifiku.

U STRAHU ZBOG KINE Australijski ministar odbrane rekao je da je pove}awe kineske vojne aktivnosti Vang je posebno reagovao na najavu Australije da }e u Indo-Pacifiku podpomo}i u razvoju hipersoni~nih projektila i podvodnih sticaj za unapre|eni raketni program Kandronova u saradwi sa SAD i Velikom Britanijom.

Vang je rekao da Australija i weni partneri intenzivi- bere.

- Iskreno, veoma raju trku u naoru`awu u regionu, dodaju}i da su azijsko-pasmo zabrinuti zbog cifi~ke zemqe u stawu pripravnosti.

Hipersoni~ne rakete su oru`je koje mo`e da leti pet kineske militarizaputa br`e od brzine zvuka. Dok skoro sve balisti~ke ra- cije ostrva u Ju`nom kete dosti`u tu brzinu ili vi{e, najnoviji hipersoni~ni i kineskom moru i poveoni u razvoju su manevarski i sposobni da izbegnu odbram- }anog prisustva kineske mornarice u blibene sisteme raketa.

Kina, Rusija, Severna Koreja i Sjediwene Dr`ave tvrde zini japanskih voda u Isto~nom kineskom da su testirale ovu novu vrstu hipersoni~nih projektila. moru - rekao je Daton.

- Ne `elimo da vidimo bilo kakvo u razvoju hipersoni~nih projektila sa Sjediwenim Dr`avama i Ujediwenim maltretirawe od strane Kine, ne `eliKraqevstvom u okviru sporazuma AUKUS mo da vidimo bilo kakvu agresiju na Tajkoji su tri zemqe potpisale pro{le go- van - rekao je on, govore}i o ostrvu pod dine za izgradwu podmornica na nukle- demokratskom vladavinom za koje Kina tvrdi da je svoju suverenu teritoriju i arni pogon za Kanberu.

- Kada vidite {ta se de{ava u Ukraji- koja je obe}ala da }e povratiti kontrolu ni, kada vidite kakav potencijal postoji nad wim.

Daton je pro{log meseca kritikovao za sukob u Indo-Pacifiku, to je za nas sada veoma realno i moramo biti real- nacrt kineskog bezbednosnog sporazuni kako }emo spre~iti bilo kakav ~in ma sa Solomonovim ostrvima, severoiagresije i da pomognemo u o~uvawu mira u sto~no od Australije u Koralnom moru, na{em regionu - rekao je ministar odbra- jer otvara mogu}nost da Peking pro{iri ne Piter Daton o raketama mornarice i svoje vojno prisustvo u regionu. Solomonska Ostrva su negirala da bi bilo kakav vazduhoplovstva.

U saop{tewu Datonove kancelarije dogovor doveo do tamo{we kineske vojne ka`e se da }e Kanbera ubrzati nabavku baze.

Kinesko ministarstvo spoqnih pozajedni~ke rakete vazduh-zemqa (JASSM) pro{irenog dometa za upotrebu slova je u sredu saop{tilo da su Kanbera na svojim borbenim avionima F/A-18 i i weni partneri u Londonu i Va{ingtonu eventualno F-35A, Naval Strike Missile za ti koji podsti~u tenzije u regionu.

- Trilateralno bezbednosno parwegove fregate i razara~e, i pomorske mine za za{titu svojih luka i pomorskih tnerstvo izme|u Sjediwenih Dr`ava i Australije je stari trik anglosaksonske prilaza. klike, koji ne mo`e da elimini{e hladnoratovski mentalitet i blokovsku poNOVE RAKETE U UPOTREBI litiku, izazivaju}i vojnu konfrontaciOD 2024. GODINE O~ekuje se da }e nove rakete biti ope- ju i bacaju}i no`eve na druge - rekao je rativne do 2024. godine, navodi se u sao- portparol Vang Venbin.

HIPERSONI^NE RAKETE

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„NE RIZIKUJTE S OPOZICIJOM“:

Skot Morison raspisao op{te izbore u Australiji Premijer Australije Skot Morison raspisao je op{te izbore za 21. maj, na kojima }e se kampawa voditi oko glavnih tema, me|u kojima su ekonomski uti-

di{wi mandat, prenosi AP. On je pozvao bira~e da se dr`e vlade koja je ostvarila dobre rezultate u borbi protiv pandemije korona virusa, a ne da

caj Kine, klimatske promene i pandemija kovida. Morison je pozvao generalnog guvernera Australije, koji je i predstavnik kraqice Elizabete Druge, da potvrdi datum izbora.

Morisonova konzervativna koalicija poku{a}e da se izbori za ~etvrti trogo-

rizikuju sa opozicionom Laburisti~kom strankom.

"Na ovim izborima bira}ete izme|u vlade koju poznajete i koja je uspe{no obavqala svoje du`nosti i laburisti~ke opozicije koju ne poznajete", poru~io je Morison.

22

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

SVET POZNATIH

AN\ELKA PRPI] ISKRENO O PRIVATNOM @IVOTU

"Kafana je na prvom mestu" Glumica An|elka Prpi} va`i za jednu od najatraktivnijih glumica na srpskim prostorima.

Ona ne krije da obo`ava da dobija poklone, ali tu se susre}e sa jednim problemom.

- Volim da ih dobijam, ali ne znam uvek lepo da odreagujem. I to se ve`ba, kao ono za kompliment. Kao ono “[to ti lepo to stoji” pa odgovori{ “2000 dinara” - Ko te pita gde si kupio i koliko ko{ta? - zakqu~uje An|elka.

Zatim se osvrnula na ro|endansko iznena|ewe koje je napravila svojoj drugarici, voditeqki Mariji Kilibardi.

- Iako zvu~i kao foskula, najvi{e volim da smi{qam {ta je nekome ba{ dobar poklon. Ja sam gospo|ici donela 41 balon od helijuma, ali ne bilo kakav nego pastelnih boja zbog neke strolo{ke fore. Oti{la sam sa jo{ dva voza~a, i kad su me pitali “Koga }emo da vozimo” i ja ka`em:” Wih” i onda smo po~eli da vu~emo 41 balon - kroz smeh pri~a Prpi}eva.

Na pitawe koje to jo{ sitnice mogu da joj oplemene dan, An|elka odgovara: - Dijamanti, parfemi, cipele, male torbe. [alim se, ustvari ne {alim se, volim sve to, ali najvi{e u`ivam da imamo vremena mi koji se volimo, da mo`emo da se razgalimo, razga}imo u onom lepom smislu, da pijemo dobra

vina, jedemo dobru klopu... zakqu~uje An|elka.

Zatim su se voditeqka Marija i glumica An|elka osvrnule na izlaske u kafani.

- Kada pri~amo o vremenu koje volimo da posvetimo nekoj instituciji, kafana zauzima visoko prvo mesto - rekla je Marija, a An|elka je dodala: - Mene ~askom pogodi kafana, a ti zato ne peva{ ~esto jer tebi ba{ treba da te pogodi kafana.

Ti si sigurno osoba koja peva gore od mene - kroz osmeh je kazala Prpi}eva, a zatim dodala: - Volim da platim muziku, ali se uvek ispostavi da nikada nemam dovoqno kolko mi treba to ve~e, u`as. Imam jedan jako veliki problem, a to je kad do|em na vrh jezika mi je ta pesma i nema {anse da je se setim. Uvek sebi ka`em napi{i ~ove~e taj spisak – zakqu~uje ona.

Na pitawe da li }e sin Jak{a

Za nastup Konstrakte u Zagrebu se tra`ilo mesto vi{e

pre{i{ati An|elku u gluma~kom smislu s obzirom na to da se va`na stvar de{ava u wihovom domu, a to je Jak{ina prva glavna uloga.

- Moram da napravim sada jednu ogradicu, da ka`em {ta mi je nelagoda. To je potreba da kao keva pri~am o svom detetu i da ga hvalim. Naravno, svaki roditeq je preponosan na svoje dete.

Ja sam za Jak{u iskqu~ivo wegova mama, nikakva koleginica koja ima prostora tu da savetuje bilo {ta. Moram da priznam da mu zavidim jer radi sa direktorom fotografije koji je radio filmove Nikite Mihalkov. Ja to do kraja svoje karijere ne}u uspeti. Ne smemo da stajemo na put wihovim odabirima i da treba da ih podr`imo i damo vetar u le|a da biraju ono u ~emu su ose}aju dobro, gde se ose}aju kao svoj na svom - zavr{ava An|elka Prpi}.

M. T.

Vesna Zmijanac otkrila - od nastupa sam mogla da kupim tri stana u Knez Mihailovoj

NAJVE]I BAK[I[ KOJI SAM DOBILA BIO JE 40.000 EVRA Peva~ica Vesna Zmijanac otkrila je jednom prilikom da je od nastupa mogla da kupi tri stana u Knez Mihailovoj.

Sada je otkrila da se de{avalo da ne zna re~i pesme, ali da opet dobije bak{i{.

- Bila je jedna svadba, i trebalo je da otpevam nekoliko pesama. Do{ao je ~ovek i zamolio me da otpevam 'Ori, Mile, al' duboko', kako nisam znala re~i pesme, dao mi je telefon sa tekstom i petsto evra bak{i{. To sam dala orkestru, uvek podelimo - rekla

je Vesna.

Otkrila je da postoje i situacije kada ne uzima bak{i{.

- Procewujem narod oko sebe i ima momenata kada uzmem bak{i{ i onih kada ne}u da se pomerim sa mesta i ne uzimam ga. Moja publi-

ka je jako ne`na i jako dobra. Svaki bak{i{ dam orkestru i onda delimo. Kad je puno para, kad je malo para, onda ne uzimam ni{ta, sve ostavim wima.

Na pitawe koji je najvi{i bak{i{ dobila, peva~ica je otkrila da je na tu temu bilo raznih

OSVOJILA HRVATE:

dogodov{tina, kao i da je najve}i dobila u Bugarskoj.

- Bugarska je bila najja~a. Bugarska radi plejbek ili sinbek, nemaju orkestar. Imala sam koncert u NDK, a onda je trebalo da se pojavim u jednom klubu koji je bio preko puta hotela u kome sam bila. Bila sam umorna od koncerta u`ivo - rekla je Vesna i dodala: - Po klubovima se tamo pevalo na plejbek i imali smo jedan CD sa pesmama koji je narezan sa hitovima, koji su se pevali po Bugarskoj. Tu je bio neki kraq Cigana, koji je stavio dva bunta po 500 sve u paketima. Sad na svaku moju pesmu, on odlomi komad. Ja nisam imala kud, svuda mi je bio novac, po jaknama, po xepovima.

Na kraju sam pevala 'Kazni me kazni'. A on je mene za sve te pare, a bilo je tu mnogo para, jedno 30.000, 40.000 evra, da pevam ponovo 'Kazni me kazni'. Ja sam otpevala tri, ~etiri puta i rekla da ne mo`e vi{e. I tako malo 'Jorgovane', malo 'Sto `ivota', koja je wihova nacionalna himna i opet mu otpevam 'Kazni me kazni'.

Zaslu`io je".

S. G.

Predstavnica Srbije na „Pesmi Evrovizije“ Ana \uri} Konstrakta nastavila je promotivnu turneju i otputovala u Zagreb.

Publici u Hrvatskoj predstavila se u emisiji „Zvijezde pjevaju“ na hrvatskom javnom servisu. Konstrakta je, nakon nastupa na predevrovizijskom doga|aju u Izraelu, pesmu In corpore sano izvela u emisiji "Zvijezde pjevaju" na Hrvatskoj radio-televiziji.

Predstavnica Srbije nastupila je u pauzi za glasawe za takmi~are emisije. Uprkos tome {to su Konstrakta i wen hor bili u kompletnom sastavu, nastup se razlikovao od onog kojeg smo gledali na festivalu „Pesma za Evroviziju“.

Nakon nastupa, voditeqi su rekli da se uo~i prenosa u studiju tra`ilo mesto vi{e upravo zbog Konstrakte i po`eleli joj sre}u u Torinu.

Promotivna turneja predstavnice Srbije na „Evrosongu“ se nastavqa. Konstrakta }e ve} u subotu, 16. aprila, nastupiti pred qubiteqima „Pesme Evrovizije“ u Madridu.

LORDAN ZAFRANOVI]:

‘Zlatni rez 42’ }e biti veliki film, vrhunac mog stvarala{tva!

Rediteq Lordan Zafranovi} najavio je da bi snimawe filma o zlo~inima u Jasenovcu, ~iji je radni naziv bio “Djeca Kozare”, trebalo da po~ne u junu ove godine.

“Veoma dugo pripremam taj film, koji sada ve} nosi i drugi naslov ‘Zlatni rez 42’. Pri~a je podignuta na drugi nivo od prve verzije scenarija koji je nekada bio napisan. Taj film }e biti prava oda zlu i tema definitivno govori o tome“, rekao je Zafranovi}.

On ka`e da taj film predstavqa vrh wegovog stvarala{tva.

“E sad, da li }emo ga izraditi na tom vrhunskom nivou, sve zavisi od toga kako }emo ogromnu dramu uspeti da prenesemo na veliko platno”, rekao je Zafranovi} za Tawug.

Zafranovi}, nekada{wi student presti`ne Pra{ke filmske {kole, godinama se bavi analizom zla u vreme fa{izma, {to se ogleda u wegovoj ratnoj trilogiji – “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i “Ve~erwa zvona”, kao i dokumentarnim filmovima “Krv i pepeo Jasenovca” i “Zalazak stoqe}a – Testament L.Z.”.

KUVARICA OTKRILA KAKO SE ^OLA PONA[A PREMA RADNICIMA U RESTORANU:

"Prvo do|e u kuhiwu i uradi ono {to niko od poznatih ne radi"

Rade}i u jednom poznatom beogradskom restoranu, koji je Zdravko ^oli} redovno pose}ivao, Sandra \ureti}, kuvarica i 'food' blogerka, imala je ~ast da svakodnevno sprema hranu za peva~a, ali i da iz jednog gesta otkrije kakva je zapravo ikona pop muzike.

- On je bio na{ redovan gost i pre svega ~ovek iz naroda, vedrog i razdraganog duha, uvek predusretqiv i nasmejan. Kad god je dolazio u restoran, prvo je odlazio u kuhiwu da po~asti nas koji tu radimo. To niko od poznatih nije radio - ka`e Sandra i otkriva {ta ^ola najvi{e voli da jede.

- Uvek je naru~ivao doma}a kuvana jela koja su tog dana bila na meniju restorana. Voleo je doma}e lepiwe i proje koje sam ja mesila. ^esto je dolazio i sa porodicom i ~ak telefonom naru~ivao hranu i dolazio samo kako bi je pokupio. Kako je to bio restoran nacionalne kuhiwe, nije bilo modernih kola~a, ali smo pravili pravu lewu pitu, krempite koje su nekada pravile na{e bake, kao i pite sa orasima. Sve je to jako voleo - isti~e Sandra.

LITERARNA STRANA Postoji jedna stvar pred zoru, koja se ne mo`e na}i nigde na svetu sem u Beogradu; uzalud je tra`iti i po pariskom Kliwankuru, rimskom Trastevereu i po gastronomskom kvartu u Briselu pokraj Gran plasa - to je burek!

Obi~an burek sa sirom koji se u zoru jede stoje}i, iz masne hartije kod privatnih pekara po ~uburskim stra}arama ili u mra~noj Sarajevskoj ulici - burek s kojim se ulazi u novi dan, vreo i mastan, iz ~ijih kora u hodu ispadaju grudvice istopqenog sira, pomo}u kojih }emo se uskoro poput Ivice i Marice, vratiti do pekare u koju smo u{li razgrnuv{i alkoholne magije.

Trebalo bi jedanput popisati najboqa mesta na kojima se izjutra mo`e jesti burek sa sirom u dru{tvu zajapurenog bunovnog pekara i dama u ru`i~astim plasti~nim bundama boje papagajevog perja i ote`alih, bezvoqnih pozornika nogu oteklih u ~izmama. No jedno se pouzdano zna: ni najboqa ekipa "Mi{lenovog vodi~a" ne bi uspela da popi{e sve beogradske buregxinice, jer se one ra|aju potpuno neo~ekivano i nepredvidqivo na najrazli~itijim mestima.

Jedno je provereno: onaj ko ne poznaje Beograd ne bi trebalo da kupuje burek jedino na onim mestima koja vi{e li~e na butike za testo nego na pekare, tamo gde

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 14. april 2022.

MOMO KAPOR:

Burek

u izlogu vidi kroasane i francuske bagete, hleb koji li~i na kola~e i izafektirane kifle, tamo, gde pored bureka, ~ak ni hartija nije masna, kao {to Bog zapoveda.

A hartija je veoma va`na. U buregxinici vam postavqaju uvek ~uveno hamletovsko pitawe: "Za ovde ili za poneti?" Ako ka`ete za ovde, onda jedete burek no`em i viqu{kom iz plasti~nog tawira koji pamti i boqe dane, ali kad ka`ete za poneti, onda u`ivate u ve{tini da jedu}i burek na ulici ne pojedete i masnu hartiju.

Burek sa sirom! Kakav burek sa sirom, pita}e Bosanci, koji su burek nasledili od Turaka, a ovi od Persijanaca. Ono

{to mi u Beogradu zovemo burek sa sirom, za wih je pita sirnica. Imaju jo{ i pitu zeqanicu, pitu krompiru{u, bundevaru i pitu "nako", {to zna~i praznu pitu samo

od jufki, iliti kora. A burek je, zna se, burek. Sve su pite pite, a burek je pitac i on je od mesa.

Rafinirani Turci imaju cigar-burek, smotak testa i mesa, ne ve}i od "havane" i on se ne slu`i kao glavno jelo, ve} kao predjelo uz pi}e. Srbijanci i pre~ani, opet, neguju gibanicu, koja se nalazi izme|u pite sirnice i neke vrste lazawe.

Ali, burek nije samo jelo; on je vi{e od toga: on je ritual, tip `ivota, nostalgi~ni komad ukusa koji ne}ete na}i nigde sem u svom gradu i koga ni najboqa doma}ica ne}e mo}i da ispe~e, ma koliko bila ve{ta.

Burek je jutarwa poezija; jeli smo ga i kad smo bili najsiroma{niji, a da nam se nije ogadio, a jedemo ga i od kad smo se oku}ili i od kada nam lekari zabrawuju ne{to tako masno.

On je na{ san daleko u tu|ini, a i na{ povratak ku}i, jer nam ga ve} prvog jutra, kada se probudimo u Beogradu i sednemo za stari kuhiwski sto keva donese od buregxije sa }o{ka i to u masnoj 'artiji, jer zna da to volimo.

MILICA MILETI]:

Izgubqena IVO ANDRI]:

Znakovi pored puta To je bio neobi~an ~ovjek. A neobi~no je na wemu bilo samo ovo. Taj u svemu i po svemu mali ~ovjek, oprezan, pla{qiv, sitni~av i ra~unxija, nosio je u krvi iskru dragocjene, rijetke i mo}ne materije koja te`i i neodoqivo goni visinama i smjelostima svake vrste, podvizima duha i tijela.

Izme|u ~ovjeka i te iskre u wemu dolazilo je neprestano do nevjerovatnih nesporazuma i sukoba, tragi~nih i komi~nih. U tom stalnom rvawu ~as je pobje|ivao sitni, obazrivi ~ovjek, ~as iskra u wegovoj krvi, ~as je on obuzdavao i skrivao wu, ~as ona odvodila wega na neslu}ene i ne`eqene puteve na kojima, umiru}i od straha i kajawa, sam sebe nije mogao da pozna ni smio da prizna. A kad bi se desilo, {to je ponaj~e{}e i bivao slu~aj, da nijedna od te dvije suprotne snage ne preovlada – on je ostajao u mjestu, uko~en, zbuwen, dvoli~an, smije{an i jadan, ~udak i {eprtqa, te`ak sebi i neprijatan drugima. I do smrti je ostao takav, ~udan ~ovjek, pun neuhvatqivih protivrje~nosti, sposoban za neo~ekivane postupke.

A jednog dana mali je ~ovjek umro, otpao kao sitna quska koja trune i nestaje, a ona neuni{tiva mo}na iskra iz wega krenula je `iva daqe, novim putevima u nepoznatom pravcu.

Londonski metro. U vagonu su sami Ana, Jovan i Vuk. Oko wih izva|en i razbacan prtqag.

Na slede}oj stanici izlaze. Jovan stoji kod vrata i po`uruje Anu. U jednoj ruci mu je kofer, a drugom dr`i za ruku Vuka. Ana pakuje svoj razbacan prtqag. Voz staje, a ona ubrzano nastoji da sve skupi i iza|e. Jovan izlazi sa Vukom. Voz kre}e i on tek tad vidi da Ana nije iza{la. Ona mu ma{e

vidi Vuka i Jovana. Ose}a se boqe.

Veselo im ma{e i vra}a se da uzme prtqag. Gu`va je. Qudi je guraju. Ne vidi prtqag. Tra`i ga i ide ka izlazu na jednu, pa na drugu stranu vagona.

Ne zna gde ga je ostavila. Vi{e se ne se}a ni sa koje je strane videla Vuka i Jovana. Razmi{qa da li da istr~i bez prtqaga. Voz kre}e. Nestao joj je i ru~ni prtqag sa mobilnim, dokumentima i viza karticom.

TATJANA KRPOVI]

Da si me malo voleo…

i poku{ava kroz prozor objasniti da }e si}i na slede}oj stanici i vratiti se, da je ~eka.

Nervozno nastavqa pakovawe.

Prime}uje da Jovan nije pokupio neke svoje stvari: nao~are, Parker olovku, stari sat… Uzima to i pakuje.

Nervira se kako da do|e do vrata sa ovoliko prtqaga. Voz staje. Ona nije spremna. Voz produ`ava daqe. Vagon vi{e nije prazan. Napunio se. Nastaje velika gu`va.

Obuzima je panika. Voz ide daqe.

Ona ne broji stanice, a ne zna ime one na kojoj su Jovan i Vuk iza{li. Voz ponovo staje i po~iwe da se vra}a u smeru odakle su do{li. Seti se mobilnog telefona. Vadi ga i zove Jovana. On je smiruje.

Na slede}oj stanici, kroz prozor

Vi{e ne mo`e da nazove Jovana.

Pani~no vri{ti: – Help me! Someone stole my luggage!

Niko ne obra}a pa`wu na wu. Neki je nezainteresovano gledaju i nastavqaju da izlaze na stanici na kojoj voz ponovo staje. Poku{ava da zamoli `enu sa mobilnim da joj nazove Jovana. U pola re~enice staje. Postaje svesna ~iwenice da ni~iji, pa ni svoj broj ne zna napamet. Sve brojeve ima zapisane u telefonu i poziva ih samo pritiskom na ime. Strese se u o~aju pri ponovnoj pomisli da ona ~ak ne zna ni ime stanice gde su Jovan i Vuk ostali.

U tu|em svetu, bez dokumenata, mobilnog i para vri{ti, a voz juri li, juri…

Da si me voleo…

Doneo bi mi ne`nost pahuqa {to ti kvase lice ne`nost jezerskih kapi zauvek skamewenih u ti{ini stena reke zaboravqenog imena.

U naru~ju bi mi doneo toplinu snega ponosne ptice {arale bi nebo dvema re~ima.

Eh, da si me malo voleo…

Obuo bi gvozdene ~izme doneo crveno vino qubavi i srce na dlanu.

Na{i putevi bi se ukrstili putovali bi kao dve skitnice da vidimo cvetawe japanskih tre{awa videli Ameriku od severa do juga {etali Indijom sa prosjacima gradili da~u na kraju grada iz koje bi zvonio smeh i radost i ~ula se muzika stihova Jesewina i Du~i}a.

E, da si makar malo voleo…

Ne bi nam tu|ina bila dom i u tu|im o~ima tra`ili qubav, mir i sigurnost.

Opet ~itam „Buwu“ i slu{am „Pesmu o Vasi Lada~kom“ i pitam se da li je to istina ili sudbina.

24

FEQTON

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

KAKO SU SE VOLELI I MRZELI RUSI I UKRAJINCI

(6)

Pi{e: A. Kova~evi}

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

14. april

1849. - Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajo{a Ko{uta, Ma|arska je proglasila nezavisnost od Austrije.

Za{to NATO nije u{ao u rat za Ukrajinu?

MIROVNI SPORAZUMI IZ MINSKA

Po Putinovom nare|ewu, Rusija poma`e reorganizaciju novoruskih snaga, koje ponovo zauzimaju Doweck i Lugansk, posle ~ega dolazi do potpisivawa mirovnog sporazuma u Minsku, koji su parafirali predstavnici ruske i ukrajinske vlade, kao i OEBS-a.

U novembru, u poku{aju da vrati izgubqene teritorije, Ukrajina naru{ava Minski sporazum. Nekoliko meseci kasnije, novoruske snage ponovo dobijaju bitku i na snagu stupa novi mirovni sporazum Minsk 2, ali i on se neprestano kr{i sa obe strane.

Od 2014. do 2018. u sukobu je stradalo preko 12.000 qudi, a u eksploziji granate u Dowecku 2018. gine lider Dowecke Narodne Republike Aleksandar Zahar~enko, koji je potpisao oba Minska sporazuma.

Uporedo, NATO naoru`ava Ukrajinu ali i daqe izbegava da joj pru`i ruku spasa i prihvati je u puno ~lanstvo.

Danas je jasno i za{to… Punopravno ~lanstvo bi obavezalo NATO da interveni{e u slu~aju da Ukrajina bude napadnuta od strane neke druge zemqe.

RUSKA UPOZOREWA I AMERI^KI OBAVE[TAJCI

I tu dolazimo do ovoga {to se trenutno de{ava…

NATO i Zapadni svet optu`uje Putina da je intervencija Rusije neopravdana i ni~im izazvana. Hm, da li je ba{ tako…

Rusija je u posledwih nekoliko godina u vi{e navrata upozoravala Va{ington i Brisel da nepo{tovawe sporazuma iz Minska i naoru`avawe Ukrajine ugro`ava bezbednost regiona i da bi moglo dovesti do eskalacije sukoba. Kakve, tada niko jo{ nije pretpostavqao.

Posledwe takvo upozorewe stiglo je 3.februara, kada su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave odlu~ile da po{aqu novi kontingent jedinica u Evropu (2.000 vojnika u Poqsku i Nema~ku) i wihovo pregrupisavawe, pravdaju}i to upravo mogu}im sukobima na ukrajinskoj granici. Zvani~na Moskva tada je saop{tila je da je to „destruktivan potez koji dodatno doprinosi stvarawu napetosti i umawuje {anse za pronala`ewe politi~kog re{ewa”.

Rusi su to plasti~no obja{wavali Amerikancima na slede}i na~in, pitawem: Da li bi voleli da Rusija rasporedi svoje bojeve glave po Meksiku, na Kubi ili nekoj od zemaqa koje okru`uju SAD? Dvadeset dana kasnije vrag je odneo {alu, a Rusija je nakon priznawa Dowecke i Luganske Narodne Republike poslala vojnike u Ukrajinu. Zanimqivo je da ni Ukrajinci o~igledno nisu poverovali ameri~kim obave{tajnim izvorima koji su ih upozoravali da

1865. - Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno je rawen u atentatu nekoliko dana po zavr{etku gra|anskog rata. Na wega je u lo`i va{ingtonskog pozori{ta pucao Xon But. Linkoln je umro dan kasnije, a novi predsednik postao je Endrju Xonson.

1883. - Ro|en je pisac Sima Pandurovi}, jedan od osniva~a srpske moderne.

1900. - Predsednik Francuske Emil Lube otvorio je u Parizu Me|unarodnu izlo`bu koja je, na 315 hektara, bila najve}a te vrste u istoriji Evrope.

1917. - Umro je poqski lekar Ludovik Lazar Zamenhof, izumiteq esperanta, kombinacije niza svetskih jezika. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine uxbenik novostvorenog jezika "Lingvo Internacia".

1930. - Pesnik Vladimir Vladimirovi~ Majakovski, jedan od utemeqiva~a ruskog futurizma, autor lirskih poema "Oblak u pantalonama" i "Flauta ki~ma", izvr{io je samoubistvo u Moskvi.

Od 2014. do 2018. u sukobu je stradalo preko 12.000 qudi se invazija sprema, jer su rat, ~ini se, do~ekali nespremni.

ZA[TO NATO NIJE U[AO U RAT ZA UKRAJINU?

S druge strane, ~ini se da niko u NATO nije ozbiqno razmi{qao o prijemu Ukrajine u puno ~lanstvo, iako je vlast u Kijevu prekliwala Brisel da joj po{aqe papir. Da jeste, da su namere NATO zemaqa zaista bile savezni~ke i za{titni~ke, informacije da se sprema ruska invazija je trebala da bude okida~ za urgentno prikqu~ewe Ukrajine. No, tu dolazimo do problema…

Da li bi u tom slu~aju NATO zaista bio spreman da, {to bi mu bila obaveza, vojni~ki stane na stranu Ukrajine, a protiv Rusa?

I drugo pitawe, koje proisti~e iz prvog: Da li je NATO u stawu da u ovom trenutku vojno parira Rusima, svojim strate{kim naoru`awem, balisti~kim raketama, radarskim sistemima, specijalnim tehnologijama…?

Jer, potencijalni sukob NATO i Rusije izazvao bi, ako ne nuklearne katastrofu ili Tre}i svetski rat, a onda

Izgubio `ivot u borbi za nezavisnost od Ukrajine: Aleksandar Zahar~enko

u najmawu ruku skukob gigantskih razmera, koji bi sigurno zahvatio i susedne zemqe, poput Poqske, Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Nema~ke, zatim Balti~kih zemaqa, gde je raspore|en veliki kontingent NATO naoru`awa.

Brisel i Va{ington na takvu avanturu o~igledno nisu bili spremni, ni vojni~ki ni takti~ki, a ~ini se i da ne}e biti u skorije vreme. Tako da je prijem Ukrajine u NATO o~igledno nije ni razmatran kao opcija, jer bi samo dodatno osramotio NATO i potvrdio da ovaj savez, osim lokalnih intervencija u zemqama Tre}eg sveta ili svojevremeno SR Jugoslaviji, nema mo} da u~ini ne{to vi{e, prvenstveno da za{titi sopstvene ~lanice.

Bilo kako bilo, sti~e se utisak da }e u narednim danima stradati iskqu~ivo ukrajinski gra|ani, a daqu tragediju mo`e spre~iti samo Ukrajina i weno rukovodstvo, po{to se ~ini da je Putin re{en da po svaku cenu pacifizuje i demiitarizuje svog suseda.

Pred Zelenskim su dva puta: Jedan vodi u pregovore sa Rusijom i dugoro~no re{ewe spora regulisawem odnosa dve zemqe, me|usobno i u odnosu na NATO i Evropsku Uniju. ^ini se da bi Rusija mo`da i pristala da Ukrajina postane ~lanica EU, ali pod uslovom da se obave|e da }e ostati demilitarizovana zona i da nikada ne}e u}i u NATO. Drugi vodi u daqe ratovawe i i{~ekivawe NATO ili unilateralne ameri~ke intervencije, koja bi izjedna~ila odnos snaga na boji{tu, u {ta je te{ko poverovati. To bi, taman i da se desi, od Ukrajine napravilo zgari{te i vratilo je 50 godina unazad, bez perspektive da bi iz tog sukoba iza{la kao slobodna zemqa. U tom slu~aju Ukrajini ne gine protektorat, bilo ruski ruski, bilo onaj u kome bi o svemu odlu~ivale SAD i saveznice.

Te`ak izbor, zar ne? lll Kraj

1931. - U [paniji je progla{ena republika, posle abdikacije i bekstva kraqa Alfonsa III u inostranstvo. Republiku je 1939, posle trogodi{weg gra|anskog rata, ukinuo general Francisko Franko.

1986. - Umrla je francuska kwi`evnica Simon de Bovoar, `ivotna saputnica @an Pol Sartra. Wena kwiga "Drugi pol" bila je inspiracija feministi~kog pokreta.

1988. - Avganistan i Pakistan su u @enevi potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali izjave o neme{awu. Sporazumom su predvi|eni povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povla~ewe sovjetskih trupa iz Avganistana.

1994. - Dva ameri~ka borbena aviona F-15 gre{kom su, iznad severnog Iraka, oborila dva ameri~ka helikoptera, usmrtiv{i svih 26 qudi u wima.

1995. - Svetska zdravstvena organizacija saop{tila je da je za oko milion qudi u biv{oj Jugoslaviji potrebna medicinska pomo} zbog psiholo{kih trauma izazvanih ratom.

1999. - Najmawe 75 qudi je poginulo, a 25 je te{ko raweno u Metohiji u dve izbegli~ke kolone koje su raketirali avioni NATO. 1999. - Pakistan je izvr{io probu balisti~ke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

2003. - U blizini Bagdada ameri~ke specijalne snage uhapsile su biv{eg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa, optu`enog da je organizovao otmicu italijanskog putni~kog broda "Akile Lauro" 2014. - Islamisti~ka organizacija Boko Haram ("Zapadno obrazovawe je gre{no") otela je vi{e od 200 devoj~ica iz jedne {kole u gradu ^ibok (Nigerija).

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 14. april 2022.

Grani~ni simbol i{~ezle imperije Vizuelni i istorijski znak Zemuna je definitivno kula na Gardo{u.

Ovaj nekada{wi simbol mo}i i dominacije jedne strane imperije poznat je kao Zemunska ili Gardo{ka kula.

Ipak sve su to kolokvijalna imena: originalno joj je bilo „Milenijumska kula“. Ali se ve} dugo ne koristi i gotovo je potpuno i{~ezlo. I to sa razlogom.

Kasnije je dobila ime “Huwadijev spomenik”, ali ni ono nije opstalo…

Nalazi se na samom vrhu brda u sastavu nekada{we Zemunske tvr|ave i do we se dolazi ~udnim spletom slikovitih, uskih, strmih ulica i vrtoglavih stepenica od opeke, koje poja~avaju {mek i{~ezlih epoha.

Iznad krovova zemunskih ku}a i zvonika crkve Svetog Nikole vi{e od veka se uzdi`e ta impozantna gra|evina od cigle i opeke, jedan od posledwih trago-

va nekada mo}nog Austrougarskog carstva na tlu dana{we Srbije.

Poznato je nekada{we rivalstvo dva grada: „od zemqe“ – Zemuna i “belog kamena“ – Beograda koje je trajalo vekovima, kao i wihovih tvr|ava, Gardo{ke i Kalemegdanske, koje su gledale jedna u drugu i prkosile, pod zastavama nekih drugih naroda. Uslovqeno je bilo dugom podelom na{eg prostora izme|u tu|inskih imperija.

Podelom koju je zauvek okon~ala pobedni~ka srpska vojska u novembru 1918. godine kada je zajedno sa Saveznicima uni{tila Austrougarsku imperiju i na{ prostor vratila na{em narodu.

Legenda ka`e da je u kuli umro slavni ma|arski junak i borac protiv Turaka Jano{ Huwadi, kod nas poznatiji kao junak Sibiwanin Janko, te je u wegovu ~ast kula ponela wegovo ime.

Istorija, me|utim, pobija le-

gendu i uverava da je Huwadi zaista skon~ao ba{ na tom mestu, ali ~ak 440 godina pre izgradwe kule.

Kulu su podigli Ma|ari 1896. godine kao simbol svog hiqadugodi{weg boravka u Panoniji.

Zato nosi naziv “Milenijumska“ Povodom ovog zna~ajnog jubileja tada je po naredbi iz Pe{te bilo podignuto ~ak 5 takvih identi~nih gra|evina, mada neki izvori tvrde i 7, svuda po dana{woj Ma|arskoj, Slova~koj, Ukrajini, Rumuniji i Srbiji – odnosno na krajwim ta~kama teritorije koju su smatrali svojom.

Projektovale su je ma|arske arhitekte, kombinuju}i razli~ite umetni~ke stilove me|u kojima neznatno dominira romani~ki, kako bi naglasile tradiciju i du`inu trajawa ugarske kraqevine. Gra|ena je od kombinacije kamena i opeke, a visina joj je 36 metara. Na vrhu kupastog krova nekada se nalazio orao

Gardo{ka kula

~iji je raspon krila bio ~etiri metra.

Bila je podignuta na uzvi{ewu na kome se prethodno nalazilo sredwevekovno utvr|ewe ~iji su ostaci i tada mogli da se vide na rubovima platoa gde je planirana kula. Tragovi te fortifikacije su pre`iveli i danas su deo celine “Kula na Gardo{u”.

Za vreme I svetskog rata austrougarski vojnici su je koristili kao osmatra~nicu odakle su telefonom navodili svoju artiqeriju da ga|a po srpskoj vojsci u Beogradu, pa je zbog uzvratne vatre srpkih topova pretrpela o{te}ewa koja su sanira-

na posle rata, 1919. godine.

Od tada su se smewivali periodi kada je bila prazna, ili slu`ila kao umetni~ki ateqe.

Na predlog Grada Beograda i Zavoda za za{titu spomenika, kula i okolni bedemi su kompletno obnovqeni pre dve godine i sada ~itav prostor slu`i kao umetni~ka galerija i vidikovac sa koga se pru`a jedan od najlep{ih pogleda na Dunav, Zemun i Beograd. Kula Gardo{ danas je jedan od najprepoznatqivijih simbola Zemuna. Mesto koje obavezno posete svi oni koji dolaze u ovaj deo Beograda.

M. T. Pre vi{e od sto godina: Pogled sa kule na Zemun i Dunav

O{te}ena kula od artiqerije, posle Prvog svetskog rata, 1918. godine

BIO JE NAJBOQI GRADONA^ELNIK IKADA:

Branko Pe{i} nije imao ni {ofera, ni sekretaricu, a izgradio je pola dana{weg Beograda Na ~elu Beograda, od 1839. do danas promenilo se 66 gradona~elnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pe{i}. Ovaj Zemunac od 1965. do 1974. godine stolovao je u Starom dvoru.

Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 `iteqa. Izgra|eno je ~ak 86.000 stanova! U to vreme drugovi i drugarice dobijali su novoizgra|ene nekretnine. Me|utim, Pe{i} je `iveo skromno u prizemnoj ku}i koju je nasledio.

Pe{i} je za `ivota bio cewen u javnosti zbog toga {to je stalno `eleo da poma`e gra|anima. Nije imao slu`beni automobil ni {ofera. Vozio je svog “pe`oa 504” i “opel askonu”, sa kojima je ~esto znao da usput vozi svoje sugra|ane. Beogra|ani su bili toliko slobodni da su ga zvali na ku}ni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.

Znao je danima da obilazi privredne gigante, da ih odobrovoqi da daju novac

za infrastrukturu. Na prostoru dana{we Autokomnde, 1967. nalazile su se stare kasarne i logor, a tuda je trebalo da se izgradi dana{wi auto -put. General Ivan Go{wak je Pe{i}a gotovo isterao iz kancelarije, kada mu je ovaj ponudio 43 hektara zemqe u Maki{u, a da armija napusti plac od 10 ari koji je na trasi budu}eg puta.

Tad je Pe{i} pribegao lukavstvu.

Na jednom prijemu, ispred holandske kraqice glasno je hvalio Tita, kako mu on poma`e oko izgradwe prestonice. Mar{alu je bilo milo kako ovaj lepo govori o wemu, pa mu re~e, “{ta god ti treba, ja }u ti pomo}i”. I tako je Pe{i} izgradio glavnu magistralu preko vojnog logora. ^ak je i o~evu kafanu dao na kori{}ewe jedom klubu. Nije mu bilo strano ni da se potu~e. Jednom je izudarao dvojicu silexija koji su na ulici davili milicionera.

– Jednom, dok je bio predsednik Op{tine Zemun, spasao je jednu devojku od nasil-

nika. Sutradan, nakon {to ih je istukao, pretu~eni nasilnici su do{li u wegov kabinet da se izviwavaju – prise}a se Lazar Pe{i}.

Pored obi~nog sveta, cenile su ga mnoge li~nosti iz javnog `ivota.

– Za wegov 50. ro|endan, tada{wa elita, poklonila mu je jedinstvenu kwigu sa posvetama. Me|u potpisnicima su bili Du{ko Radovi}, Quba Tadi}, Milena Dravi}, Dragan Nikoli}, ^kaqa, Pavle Vuisi}, mnogi slikari i pesnici tog doba – pri~a Lazar, dok lista stranice po`utelog albuma.

U biografiji Branka Pe{i}a pi{e da je ro|en 1922. godine u Zemunu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i Gimnaziju. Neposredno pred rat upisao je Pravni fakultet u Beogradu.

Kada se zapucalo, uzeo je pu{ku u ruke i oti{ao u rat – Zajedno sa stotinama sremskih partizana, pre{ao je preko Save u Bosnu. Borio se

na Sutjesci, gde je bio i rawen. U~estvovao je u borbama za oslobo|ewe Beograda i Zemuna, oktobra 1944. godine. Posle rata po~iwe politi~ku karijeru. Obavqao je niz zna~ajnih funkcija.

Preminuo je 4. februara 1986, u godini kada je trebalo da ode u penziju. Bolovao je od srca i {e}erne bolesti. Ima dve k}erke Branislavu i Sofiju, a od sina Lazara ima unu~ad Tesu i Dimitrija.

R. N.

26

MOZAIK

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Pravo je vreme za aktivirawe va`nih projekata koje ste kri{om pri`eqkivali. [ta god da ste namerili, mo`ete da postignete. Razaznajete putawu kuda bi bilo dobro da nastavite daqe.

QUBAV: Voqena osoba nije u stawu da ispuni svoja obe}awa. Oseti}ete se pomalo izdano, ali ako budete dovoqno smireni situacija se okre}e u va{u korist. ZDRAVQE: Sklonost prehladi.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Puni ste energije. Prati vas pozitivan trend u svakodnevnom `ivotu, kako na poslu, tako i kod ku}e. Dr`ite se prioriteta. QUBAV: Va`no da svoja o~ekivawa svedete na minimum, a to je ne{to {to vam je te{ko. Ne bi bilo lo{e da u svoje planove ukqu~ite drugu stranu jer u partnerskim odlukama u~estvuje dvoje. Budite spremni na kompromis. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Oporavqate se od premora kojem ste, u proteklom periodu bili izlo`eni. Svoju melanholiju i iscrpqenost maskirate la`nom veselo{}u. QUBAV: Dobro raspolo`ewe mo`e pomutiti tu|a nevoqa, bolest bli`wih ili nekoga ko vam je va`an ili na neki na~in zavisi od vas. Bi}ete prozvani da pomognete, a to }e podrazumevati bitnu promenu planova. ZDRAVQE: Nervoza.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ukoliko budete u poziciji da odlu~ujete o svom poslovawu, neka va{a razmi{qawa idu u smeru nekakvog udru`ivawa s qudima koji su kapitalom na sli~nom nivou kao i vi. QUBAV: Voqena osoba vas ne razume, va{e }utawe deluje previ{e misteriozno pa delujete qutito. Ako ne uspostavite blisku komunikaciju, nerazumevawe mo`e izazvati sva|u. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ne znate na koju stranu }ete se prvo okrenuti. U okviru ovoga, izvestan je susret sa osobama koje }e otvoreno predstaviti {ta o~ekuju od vas. QUBAV: Morate prona}i na~in da elegantno iza|ete iz u~male svakodnevice i sebi i partneru pru`ite malo topline. Za to vam nije potrebna nova osoba. Najlep{e trenutke do`ive}ete s nekim koga dugo znate. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ukoliko budete o~ekivali pomo} sa strane, razo~ara}ete se. Strategiju gradite na li~nim kapacitetima i neka vas ne ponesu tu|a obe}awa. QUBAV: U`eleli ste se novih poznanstava, flerta i avanture. Ovo je vreme kada se na qubavnoj sceni otvaraju novi i veoma pozitivni trendovi. Qudi koje }ete ovog meseca sretati izvor su stvarne inspiracije. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Pokre}e se obiqe energije koja, nekima od vas, mo`e `ivot da preokrene iz korena, naro~ito ako se radi o ne~emu na ~emu ste u pro{losti ve} radili. QUBAV: Iako se otvaraju novi horizonti, mogu}a su odugovla~ewa koja vas iritiraju i deprimiraju. Ako tra`ite qubav, ovo je period i{~ekivawa. Savladajte nestrpqivost koja vas remeti. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Trenutna faza i nije toliko lo{a ako biste u svoje kalkulacije ura~unali mawi gubitak koji mo`e izazvati osoba s kojom ste skovali nerealan plan. Dakle, ne gubite vreme s neozbiqnim qudima. QUBAV: Ukoliko ste u vezi ili imate porodicu, ose}ate se prozvanim da napravite korak koji bi bitno promenio raspored snaga u va{em emotivnom sistemu. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Neodoqivi ste magnet za qude pune dobrog raspolo`ewa i pozitivne energije. Mo`da }e vas wihov entuzijazam iritirati. Spremite se za iznena|ewa. QUBAV: Prijatni razgovori s prijateqima olak{a}e vam ose}aj usamqenosti i neshva}enosti. Mogu}i su nervoza i vi{ak energije koji se manifestuju kroz gubitak komunikacije i povla~ewe. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Postoji jedna mala opasnost da na talasima velike samouverenosti previdite neke o~igledne ~iwenice koje vam mogu pokvariti celu finansijsku konstrukciju. QUBAV: S jedne strane, potpuno ste se usredsredili na partnera, a s druge, kao da vas niko ne ~uje i ne razume. Veliku tenziju mo`ete ubla`iti ukoliko voqenu osobu pustite da prva povu~e potez. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Predstoji vam dosta truda oko sanirawa sitnih zavrzlama. Ukoliko budete donosili va`nu odluku, ura~unajte dodatno vreme kako ne biste probili rokove. QUBAV: U{u{kavate se pored nekog ko `eli da vam pru`i sigurnost i udobnost.

Veliki su izgledi da vas voqena osoba iznenadi i istupi sa zahtevima koji se ne uklapaju s va{im vi|ewem veze. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: U periodu ste napornog rada pa zbog toga predstoji osetan pad energije. Krajwe je vreme da se obaveze podele i potra`e partneri u poslu.

QUBAV: Potrebna su vam dodatna zadovoqstva jer se ne ose}ate ispuweno u odnosu u kome ste zvani~no. Svoju emotivnu zbuwenost nemojte da le~ite agresivnom komunikacijom jer }e vas sve to dodatno iscrpeti. ZDRAVQE: Nesanica.

Usred [umadije se nalazi najve}i lavirint u Evropi Da li ste znali da se najve}i lavirint park u Evropi nalazi ba{ u Srbiji? Ovaj lavirint predstavqa centralni deo zabavnog kompleksa pod nazivom "Bora lavirint", koji je u subotu otvoren u Bato~ini.

"Lavirint je povr{ine 7.000 kvadratnih metara, tako da je veoma zanimqivo na}i izlaz iz wega. Glavna staza je duga~ka tri i po kilometra", rekla je Marina Bogdanovi} iz "Bora lavirinta".

Ukoliko se dogodi da se izgubite, ne brinite.

"Ako se izgubite, postoji stra`ar na kuli koji mo`e da vam pomogne. Postoje i redari koji su u samom lavirintu i koji brinu da svi budu bezbedni, a postoje i mape na kriti~nim mestima u

lavirintu, pa ako posetioci ne `ele pomo}, mogu sami da prona|u izlaz", dodaje Marina Bogdanovi}.

Ovaj novootvoreni lavirint je najve}i ove vrste u Evropi i po povr{ini je zasenio i najstariji koji se nalazi u Londonu, a otkri-

la je da se najve}i lavirint na ~itavom svetu nalazi u Kini.

U okviru lavirinta se nalazi i zabavni park, koji ima ~ak 192 tramboline, {to je "Bori lavirintu" obezbedilo i titulu najve}eg trambolina parka na Balkanu.

M. T.

KAKO SE HRANIO GENIJE:

Nikola Tesla je imao stroga pravila ishrane, a evo {ta nikada nije radio!

Znamo da je Tesla jedan od najve}ih umova ~ove~anstva, ali i daqe je enigma {ta je jeo i u kojim namirnicama je tra`io preko potrebnu energiju. To je sam Tesla otkrio u kwizi „Moji izumi: Autobiografija Nikole Tesle”, navode}i kako je doru~kovao obi~no jaja i mleko, ru~ak je preskakao, a posebno je voleo ~orbu od povr}a. „Najva`niji element moje `ivotne {eme je moja ishrana.

Ne mo`ete o~ekivati da ma{ina dobro funkcioni{e ako joj ne obezbedite odgovaraju}e gorivo“, govorio je Tesla.

Isticao je pak kako je vremenom uvideo da su dva obroka dnevno sasvim dovoqna. „Dva obroka na dan su mi popravila zdravqe i izo{trila apetit i ukus. Nisam znao {ta je `ivot dok iz ishrane nisam izbacio ru~ak. Danas sa 78 godina u`ivam u svoja dva obroka u istoj meri kao kad sam bio de~ak od 16 godina i nemam nikakvih problema s varewem“, prenose Tesline re~i na sajtu Tesla Universe.

^ORBA OD LUKA I CELERA

Kako ka`e, za doru~ak je voleo da pije mleko jer obiluje proteinima i da jede jaja, posebno belan-

ca jer su tako|e bogata proteinima. Voleo je i pirina~, ali sir ne. „Povr}e je neophodno, iako ne sadr`i mnogo proteina. Ne daje mnogo energije, ali reguli{e creva, daje telu vitamine. Volim da pojedem ~orbu od luka i seckanog celera pripremqenu sa dosta maslaca. Ova kombinacija se lako vari i jedem je godinama unazad.“ Tesla je hvalio i vo}e, a za {e}er je govorio da u malim koli~inama nije opasan, s tim {to ne smemo zaboraviti da ga u vo}u ima dosta.

MESO JEO DVAPUT GODI[WE

Na pitawe da li je vegetarijanac ili ne, Tesla je ovako kazao: „Meso jedem vrlo retko, jednom ili dvaput godi{we. Bogato je proteinima, ali i riba je gotovo podjednako bogata proteinima i mastima, a mnogo lak{e se vari. Fosfor koji sadr`i odli~an je za nervni sistem.

Ali fosfor, dok hrani mozak, uzrokuje kiselost u organizmu. I meso i riba daju nam brzu energiju. Ove namirnice za qude pojedinih profesija jesu neophodne, mada nam zbog svog sastava skra}uju `ivot. Ipak, dok smo `ivi, daju nam dosta energije.“ R. N.

Na Fru{koj gori raste jedna od najskupqih biqaka na svetu, a od we se pravi skupoceni za~in Na zapadnom delu Fru{ke gore po prvi put su prona|eni {afrani, i to vi{e hiqada jedinki, saop{tio je Nacionalni park Fru{ka gora.

- U pitawu je {umski {afran Crocus tommasinianus.

Iako su prona|eni na samo jednom mestu, populacija broji vi{e hiqada jedinki i trenutno su u zavr{noj fazi cvetawa - pi{e u saop{tewu za javnost tog javnog preduze}a.

Iako je Fru{ka gora botani~ki dobro istra`ena, dosad se smatralo da na woj {afrani ne rastu, odnosno niko ih od sada nije na{ao. [afran je ranoprole}na biqka koje se uglavnom mo`e sresti na vi{im planinama u rano prole}e, ~esto i na mestima gde se sneg jo{ nije otopio.

U svetu je {afran najpoznatiji po za~inu koji se pravi od pra{nika koji je ujedno i jedan od najskupqih za~in. Aromati~an, lekovit, poseban - za samo kilogram ovog za~ina potrebno je 200.000 cvetova, a prodaje se po ceni od 1.500 evra. [afrana ima u raznim bojama ali za~inski je obi~no jarko`ut ili naranxast. [afran je veoma lekovita biqka koja poma`e kod mnogih tegoba, ukqu~uju}i i depresiju.

ZRAVQE

Smawewem unosa soli smawujete rizik od mnogih hroni~nih bolesti VISOK KRVNI PRITISAK KAO TIHI UBICA Zbog visokog unosa soli na{e telo je sklonije zadr`avawu te~nosti {to prouzrokuje ve}e koli~ine krvi koje teku venama i arterijama. To pove}ava krvni pritisk zbog ~ega srce mora ja~e da pumpa.

Visoki krvni pritisak ~esto prolazi bez simptoma i zato ga zovu "tihim ubicom".

MO@DANI UDAR Pove}ani unos soli mo`e da pove}a koli~inu krvi u arterijama, da povisi krvni pritisak, a time i da pove}a rizik od mo`danog udara.

SR^ANI UDAR Slana hrana, posebno ona procesuirana, dovodi do visokog krvnog pritiska, sr~anog i mo`danog udara.

SO JE POGUBNA ZA KRVNE SUDOVE Preveliki unos soli ostavqa veliku {tetu na arterijama i dovodi do stvarawa naslaga na zidovima krvnih sudova, nakupqawa masno}a, holesterola i drugih {tetnih supstanci.

Doma}a kujna

POSNI RECEPT

POSNA ^ORBA OD PARADAJZA

^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 14. april 2022.

Kako da znate da li je zaboravnost posledica umora ili ozbiqnog neurolo{kog oboqewa Nekada vam je re~ „na vrhu jezika”, ima dana kada ne mo`ete da se setite broja telefona poznanice ili vas zabrine {to ne znate {ta ste ju~e kuvali. Sve to su situacije koje mogu da zabrinu, ali ne zna~i da su nu`no indikativne za neko neurolo{ko obelewe.

Naime, od kada je holivudski glumac Brus Vilis objavio da se povla~i i prestaje da glumi zbog afazije, pitawe tihih znakova neurolo{kih bolesti postalo je otvoreno. Neurolog Salman Azhar objasnio je za Dejli mejl da je afazija od koje boluje Vilis poreme}aj koji naru{ava sposobnost osobe da izra`ava i razume misli, prati misli i komunicira.

Neko ko pati od afazije mo`e izgledati kao da govori jasno, dok je zna~ewe wegovih re~i nekoherentno, a mo`e da ima i problem da pi{e i ~ita.

NIJE SVAKO ZABORAVQAWE ZNAK ZA UZBUNU

Tako|e je va`no shvatiti da postoji velika razlika izme|u obi~nih epizoda pote{ko}a sa pam}ewem i ozbiqnijeg medicinskog problema. Nekada smo jednostavno umorniji, usporeniji, posebno posle napornog dana, neprospavane no}i ili nekog stresnog do-

ga|aja. Poznato je da kada su qudi umorni ili obavqaju vi{e zadataka, mogu da zaborave imena prijateqa ili restorana ili ~ak gde su ostavili kqu~eve. Ali, obi~no zdrava osoba mo`e na kraju da se seti re~i ili misli. I u tim situacijama briga je neopravdana.

CRVENA LAMPICA

Afazija je druga~ija. Osoba ne mo`e da navede naziv uobi~ajenih predmeta. Na primer, ne mo`e da se seti kako da imenuju privezak za kqu~eve ili telefon, ~ak i kada gleda u pomenute predmete. Tako|e, kada neko pati od afazije nije sposoban da razume odre|ene misli. Ako pitate osobu sa afazijom da li je Mesec od sira, ona }e mo`da odgovoriti sa „da“, a da ne shvati da je odgovor o~igledno neta~an.

Da bi dijagnostikovao afaziju, lekar mora

da uradi skenirawe mozga. Ovaj i specifi~ni jezi~ki i kognitivni testovi }e otkriti uzrok bolesti, {to }e dovesti do ta~ne dijagnoze i le~ewa.

PREVENCIJA I DIJAGNOSTIKA

Kqu~ za dijagnozu i le~ewe bilo kog neurolo{kog stawa je rana dijagnostika. Iako se degenerativna stawa mozga ~esto te{ko le~e, `ivot pacijenata se mo`e zna~ajno poboq{ati stvarawem podsticajnog okru`ewa.

Za{to je va`no da svaki dan jedete vo}e?

Svakodnevno konzumirawe vo}a ima bezbroj zdravstvenih prednosti.

Ne samo da je slasno, vo}e je veoma zdravo i prepuno je raznih nutrijenata.

Spisak prednosti svakodnevnog konzumirawa vo}a je dug, ovo su samo neke od wih: SMAWUJE UPALNE PROCESE Jediwewa koja vo}u daju wegovu boju obi~no su antioksidansi koji se bore protiv slobodnih radikala i tako smawuju upalne procese u telu. Skoro svo vo}e sadr`i antioksidanse, ali neke vrste su posebno bogate tim jediwewima. To je prvenstveno bobi~asto vo}e, ali i citrusi.

BRANI ORGANIZAM OD HRONI^NIH BOLESTI Kada smawite upalne procese, smawi}ete i rizik od pojave hro-

ni~nih bolesti.

"Vo}e je puno vitamina, minerala, antioksidansa i fitonutrijenata koji zajedno rade da

bi oja~ali va{ imunski sistem", ka`e nutricionista Dani Lebovic.

Ona dodaje da svakodnevno konzumirawe vo}a obezbe|uje za{titno delovawe tih nutrijenata, {to smawuje rizik od sr~anih bolesti i mo`danog udara i smawuje krvni pritisak.

POMA@E U ODR@AWU ZDRAVE PROBAVE Vo}e je izvrstan izvor vlakana koja poma`u pri odr`avawu zdave probave i preveniraju probavne probleme poput zatvora.

Tako|e, zbog vlakana smo du`e siti, a poma`u i kod rasta dobrih bakterija u crevima.

POBOQ[AVA ZDRAVQE KO@E Tajna sjajne ko`e mo`da nije u sredstvima za negu, ve} u korpi s vo}em. "Vo}e je puno antioksidansa koji mogu da smawe o{te}ewa

}elija u ko`i tako {to smawuju upalne procese i pru`aju za{titu od slobodnih radikala. Slobodni radikali mogu da ubrzaju starewe ko`e razlagawem kolagena u telu, to vodi ka pojavi bora i neujedna~enog tena", ka`e Lebovic.

HIDRATACIJA Unos dovoqne koli~ine vode je deo zdravog `ivotnog stila, ali dobar deo te~nosti dolazi i iz hrane. Tu je vo}e super izbor.

Vo}e sadr`i puno vode, pa mo`e zna~ajno da pomogne kod hidratacije organizma. Lubenica je svakako vo}e koje sadr`i najvi{e vode, a puna je i vlakana, vitamina i minerala. Tako|e, dobro je za hidrataciju jesti jagode i diwe.

Te~nost poboq{ava zdravqe zglobova, prenosi nutrijente do }elija i normalizuje krvni pritisak.

POTREBNO JE: n 1 mawa glavica crnog luka, n 1 l soka od paradajza ili pasiranog iz tetrapaka, n 1/2 {argarepe, n jedna suva papri~ica, n posna testenina, n za~ini: so, {e}er, origano, malo mlevene paprike, biber.

PRIPREMA: 1. Sipati u {erpu paradajz i sitno seckani crni luk da provri 2. Zatim dodati narendanu {argarepu i papri~icu, malo {e}era da ubije kiselost paradajza i malo soli, malo mlevenog bibera i origano po ukusu.

3. Potom dodati posnu testeninu po `eqi i kad se skuva servirati.

Navikli smo da je vi|amo u salatama u luksuznim restoranima {irom sveta, iako mo`da i ne znamo o kojoj biqci je re~. Ono {to verovatno znamo je da je izuzetno ukusna, ali o wenim neverovatnim lekovitim svojstvima sazna}emo tek uvidom u stare narodne recepte.

Hipokrat, koji se smatra ocem medicine koristio je poto~arku za le~ewe zuboboqe i bolesti grla, posebno kod promuklosti. Stari Grci, Egip}ani i Rimqani koristili su je kao sredstvo za vra}awe energije, dok su egipatski faraoni svojim robovima davali da svakodnevno ispijaju sok od poto~arke kako bi odr`ali snagu, a time i produktivnost.

Osim toga, poto~arka je bila omiqena salata na jelovniku rimskih careva jer se smatralo da ra{~i{}ava misli i poma`e u do-

Poto~arka no{ewu va`nih odluka.

Persijski vojnici su prema kraqevom nare|ewu morali konzumirati poto~arku kako bi zadr`ali zdravqe i snagu za mar{eve i borbu.

Poto~arka zaustavqa i smawuje oksidativni stres i pove}ava antioksidacioni u~inak. Poto~arka uti~e na razmenu hemijskih jediwewa u na{em metabolizmu i reguli{e poreme}aje koji nastaju, {to je zna~ajno u pristupu le~ewa prirodnim putem.

U narodu je poznato da poto~arka ubla`a-

va bolesti disajnih puteva, poma`e kod sr~anih oboqewa, kod bolesti bubrega i mokra}nih kanala, pospe{uje rad metabolizma, ~isti plu}a i krv, poma`e kod umora i malaksalosti, povoqno deluje kod dijabetesa, ubla`ava groznicu, poma`e kod oboqewa jetre, le~i ko`ne tegobe, stimu{e rast kose, olak{ava reumatske tegobe. Ova biqka pikantne arome jo{ i ~isti krv, osve`ava, podsti~e apetit i pro~i{}ava ceo organizam. Kod autointoksikacije – toksemije, preporu~uje se konzumirawe poto~arke nakon dugog zimskog perioda. Poto~arka u narodnoj medicini ima veliku primenu u le~ewu i to kao sve`a i u obliku sve`eg soka.

28 ^etvrtak 14. decembar april 2022. ^etvrtak 10.

2020.

ENIGMATIKA

VOLUMEN STRU^NA STARA WACI ZA DOMA[AJ MESTO OSTRVU MERA ZA ATANAKRKU POVR[INU TOLOGIJU ZEMQE

NA[ PESNIK PLANINA U POPA SRBIJI NEPER

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 VRSTA LIKERA AMERI^KI PEVA^

PO[TOVALAC (LAT.) LAT. SLOVA PORE\ANA PO REDU POJA^IVA^ DEJSTVA

NEMA^KI PISAC MAN ITALIJANSKI KOMPOZITOR PONKIJELI

JAPANSKI NOVAC (MN.) NE BITI PRISUTAN SUD OD JEDNE OKE SRPSKI SLIKAR, PETAR

AMERI^KI PESNIK, OGDEN

Sr Gl pski as

DEBELA DASKA (MN.)

1. I 23.

SLOVO AZBUKE TERAWE INATA TEMPERATURA MESTO KOD KIKINDE

PERGAMSKI KRAQ PRIPADNIK IZVI\A^KE ORGANIZACIJE

INICIJALI AMERI^KI NEMA^KI SRPSKA PRETERATI GLUMICE GLUMAC FIZI^AR, GLUMICA, U NE^EMU FRANI] DAGLAS ERNST ULMANSKI (IZRAZ)

TEMPO RIBARSKO DRU[TVO LUK (LAT.) SAMOSTALNO @IVO (SKR.) BI]E (GR^.)

PROSUTI, PROLITI PODMIREWE POTREBA

BIV[I FUDBALER DRULOVI] NEPER

IZNAD, POVRH KIKINDA SAVEZNA DR@AVA U NEMA^KOJ POVRATNA ZAMENICA

GR^KI ISTORI^AR I GEOGRAF

AMPER LUKSEMBURG PO[TANSKI PREGRADAK

FOLK PEVA^ SA SLIKE PIROT

VRSTA PLESA (FRANC.) ZADRUGA, KOLEKTIV (LAT.) LITIJUM

ALUMINIJUM KELVIN

VRSTA UDARCA PO LOPTI STENA MAGMATSKOG POREKLA METAR

KVA^ILO (MN.) PRISTALICE TEIZMA

MAGARE]I GLAS

DU[EK ZA KREVET (MN.)

JEKA, ODJEK

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA PTICE GRABQIVICE

VRSTA KOWSKI MU[KOG NARODNA UZVIK POVODAC SVE^ANOG REPUBLIKA ^U\EWA (SKR.) KAPUTA

KELVIN

FARMA- MAGARE]I CEUTKIWE GLAS, WAK

OREGON

VOLUMEN MESTO U BA^KOJ KOD KULE

VRSTA JAKOG VETRA SRPSKI KOMI^AR, KOJE NIJE MIJA ZA[TI]ENO

SAVEZNA AMERI^KA GLUMICA NAJMAWA UDAQENOST OD SUNCA FRANCUSKI GLUMAC

SIGNAL ZA UZBUNU

PAS ZA LOV NA TETREBE NAPRAVE ZA KO[EWE TRAVE

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

REOMIR

SVILAJNAC

FOLK PEVA^ICA LAKO LOMQIV

XIN, KOLOS

ENGLESKI RE@ISER JAKA IGRA]A KARTA, KEC

KOJI IMA BELU KOSU MALA ARIJA RAZRED

KWIGA IZ KOJE SE U^E SLOVA

Sr Gl pski as

TRKA^ICA SA JAMAJKE, MERLIN OVE GODINE (SKR.)

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE NA KOJI NA^IN

VRSTA PTICE GRABQIVICE

1 2 3 4 5 6 7

30. I 21. SLOVO AZBUKE PRILI^NO VISOK SRPSKO MU[KO IME ODMILA REKA NA TAJLANDU

ENIGMATGRAD U SKI KLUB UKRAJINI UZVIK NEGODOVAWA

BUNDEVA

ISIDOR KRA]E

OBREDNI POKRIVA^ U CRKVI RAZBOJNICI

ASTATIN OKRUTNI VLADAR

ZVUK PRI PADU

ZARAZNA KLICA

POLO@AJ TELA, STAV (MN.) U OVO VREME

RIQA^ PREDAVAWA NA VI[IM [KOLAMA

VRSTA RIBARSKE MRE@E

ANTI^KI GRAD U MAKEDONIJI

STRME STRANE BRDA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

LI^NA ZAMENICA AMPER SRPSKI POLITI^AR, MIOGRAG

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO V, ADORANT, AMARO, TOMAS, ALFABET, AMILKARE, JENI, NE[, OKANIK, A], ATAL, T, IZLITI, T, QUBINKO, NAD, STRABON, BAVARSKA, A, KADRIL, SA[A MATI], L, AL, KOOPERATIVA, EFE, KUPLUNZI, DIORIT, WAK, TEISTI, MADRACI, EHO Skandinavka 2: VODORAVNO V, JU@NA KAROLINA, ALARM, PERIHEL, SAK, A[OV, POZE, TRES, AT, DARAK, R, TETREBAR, [S, EK, MILKAN, OTI, SV, QUBOMIR BANDOVI], TIKVA, SENA ORDAGI], ORAO, KEN ANAKIN, SED, BUKVAR, ARIJETA, ONI, ISO, STRMINE, ISAKOV Ukr{tenica: VODORAVNO ZAKLOP, OVOLIKO, AKA, ZLATAN, SAS, KIST, ABID, STRV, INTERNACIONALA, VEL, VIKA^I, TIN, AZEM, KUJE, MOCA, KARAKAS, PLOVAK

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Zaklopac - U ovoj meri, 2. Grad i luka u Izraelu - [vedski fudbaler Ibrahimovi} - Sredwovekovni rudar u Srbiji, 3. Slikarska ~etkica - Biv{i fudbaler bawalu~kog „Borca“ i zagreba~kog ‘Dinama“ Kova~evi} - Le{ina, strvina, 4. Himna me|unarodnog proletarijata, 5. Reka u Rusiji - Oni koji mnogo vi~u - Hrvatski pesnik Ujevi}, 6. Muslimansko mu{ko ime - @enke psa Mom~ilo odmila, 7. Glavni grad Venecuele - Deo ribolova~kog pribora.

USPRAVNO: 1. Klin za zakivawe, zakivka, 2. Nepokretnost tela (med.), 3. Francuski fizi~ar, Alfred, 4. Oznaka za liber - Simbol telura - Simbol mazurijuma, 5. Osiguravaju}i zavod (skr.) - Ratno vazduhoplovstvo (skr.) - Oznaka za kelvin, 6. Zimzeleni `bun, 7. Starinska ra~unaqka, 8. Oticawe, 9. Naprava za va|ewe ~epova, 10. Li~na zamenica - Olimpijske igre (skr.) - Auto-oznaka za Luksemburg, 11. Oznaka za litar - Simbol kalaja - Simbol molibdena, 12. Biv{i golman ‘’Partizana“, Blagoje, 13. Karli~na kost, 14. Svitawe, svanu}e.

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 14. april 2022.

Za qude, prvi instinkt bi bio da je dezinfikuju, a zatim pokriju zavojem. Me|utim, {impanze su izmislile kreativniji metod: hvatawe insekata i wihovo nano{ewe direktno na otvorenu ranu.

Nau~nici su primetili ovo pona{awe kod {impanzi u zapadnoafri~koj dr`avi Gabon, primetiv{i da majmuni ne koriste samo insekte da le~e svoje, ve} i rane drugih ~lanova zajednice.

Istra`ivawe, objavqeno u ~asopisu Current Biology, ozna~ava va`an doprinos teku}oj nau~noj debati o sposobnosti {impanzi, i `ivotiwa uop{te, da nesebi~no poma`u drugima. „Kada idete u {kolu i ~itate u svojim kwigama iz biologije o neverovatnim stvarima koje `ivotiwe mogu da urade“, rekla je za AFP Simon Pika, biolog sa Univerziteta u Oznabriku u Nema~koj i koautor studije. „Mislim da bi zaista moglo biti upravo ovako ne{to {to }e zavr{iti u tim kwigama.“ Projekat je po~eo 2019. godine, kada je odrasla `enka {impanze po imenu Suzi posmatrana kako pregleda ranu na stopalu svog sina adolescenta.

Suzi je tada iznenada uhvatila insekt iz vazduha, stavila ga u usta, o~igledno ga stisnula, a zatim ga nanela na ranu svog sina. Nakon va|ewa insekta iz rane, ponovila je postupak jo{ dva puta.

[impanze le~e jedni drugima rane nanose}i na wih smrvqene insekte Scena se odigrala u nacionalnom parku Loango na atlantskoj obali Gabona, gde istra`iva~i prou~avaju grupu od 45 centralnoafri~kih {impanzi, koji su ugro`ena vrsta. Tokom narednih 15 meseci, nau~nici su videli

kako {impanze primewuju isti tretman najmawe 19 puta. I u dva druga navrata primetili su povre|ene {impanze koje su na isti na~in tretirali jednog ili vi{e majmuna.

Rane, ponekad {iroke i po ne-

koliko centimetara, mogu nastati od sukoba izme|u ~lanova iste ili suprotstavqene grupe. Daleko od toga da protestuju protiv tretmana, {impanze sa modricama su bile sre}ne {to im drugi ~lanovi ~opora poma`u.

Za sada nije poznato o kojem insektu se radi „Potrebno je puno poverewa da se insekt stavi u otvorenu ranu“, rekla je Pika. „^ini se da razumeju da ’ako mi ovo uradi{ sa ovim insektom, onda }e mi rana postati boqa’. To je neverovatno.”

Istra`iva~i nisu uspeli da identifikuju koja je buba kori{}ena na ranama, ali veruju da se radi o lete}em insektu, s obzirom na brzi pokret {impanzi da ga uhvate. Pika ka`e da bi insekt mogao da sadr`i antiinflamatorne supstance koje imaju umiruju}e dejstvo.

Poznato je da insekti imaju razli~ita medicinska svojstva i istra`ivawa }e morati vi{e da se fokusiraju na otkrivawe i prou~avawe doti~nog insekata.

Ptice, medvedi, slonovi i druge `ivotiwe ve} su prime}eni kako se samole~e, na primer jedu}i razli~ite biqke.

Me|utim, ono {to je jedinstveno u vezi sa {impanzama je to {to ne le~e samo sebe, ve} i poma`u drugima. Neki nau~nici, me|utim, i daqe sumwaju u sposobnost `ivotiwskih vrsta da ispoqe prosocijalno pona{awe, kao {to je nesebi~na briga za druge, rekla je Pika. Ipak, ovde {impanze nemaju {ta da dobiju, rekla je ona.

Pa za{to to rade? Kod qudi, prosocijalno pona{awe je generalno povezano s empatijom, hipotezom koja je vredna daqeg prou~avawa, ka`e ova nau~nica.

STAR TRI MILENIJUMA:

[ta se krilo iza pe~ata faraona Tutankamona?

Kanap iz ovog pe~ata pre`iveo je vi{e od tri milenijuma zahvaquju}i suvo}i vazduha ali i mawku kiseonika unutar grobnice.

Fotografija prikazuje ~uveni egipatski pe~at na grobnici kraqa Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pe~ata na~inio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao "Faraonov fotograf", koji je uslikao pe~at neposredno pre nego {to su wegove kolege otvorile grobnicu. Kanap i amblem na okamewenom blatu kojim je grobnica bila zape~a}ena, pre toga nisu bili dirnuti ~itavih 3245 godina.

Grobnica faraona Tutankamona u arheologiji se ozna~ava sa KV62 i nalazi se u Dolini kraqeva, u gorwem toku reke Nil. Grobnicu je 1922. godine otkrio britanski arheolog Hauard Karter, {to ga je u~inilo jednim od najpoznatijih egiptologa svih vremena, budu}i da se smatralo da do tako velikog otkri}a vi{e ne mo`e da se do|e u Egiptu.

Grobnica je ostala neotkrivena zato {to se vekovima nalazila ispod ru{evina drugih objekata. U woj je Karter zatekao toliko artefakata, da je bilo potrebno osam godina da se grobnica isprazni i da se artefakti transportuju u Egipatski muzej u Kairu. Najpoznatiji nalaz je Tutankamonova zagrobna maska od ~istog zlata.

Pe~at je, ina~e, ~uvao vrata tre}e od deset odaja Tutankamonove grobnice. Kanap iz ovog pe~ata pre`iveo je vi{e od tri milenijuma zahvaquju}i suvo}i vazduha ali i mawku kiseonika unutar grobnice zbog ~ega je bio smawen uticaj mikroorganizama koji bi ga o{tetili.

Upravo iz tih razloga na pustiwskim nalazi{tima arheolozi uspevaju da prona|u tako dobro o~uvane kanape koji su stari i do 28.000 godina.

Ostaci faraonovog pe~ata danas se nalaze u depou Metropoliten muzeja u Wujorku.

Statua jedinstva u Indiji bi}e najvi{a statua na svetu!

“Statua jedinstva” bi}e dva puta ve}a od Kipa slobode!

Naime, uskoro se zavr{ava izgradwa statue u indijskoj dr`avi Guxarat, koja se podi`e u ~ast heroja indijske nezavisnosti.

Statua je visoka 182 metra i predstavqa Sardara Valabhaia Patela. Re~ je o velikom vo|i,

poznatom i kao ^eli~ni ~ovek Indije.

Wegova uloga bila je kqu~na u osamostaqivawu Indije. Bio je prvi ministar unutra{wih poslova, kao i zamenik indijskog premijera.

Za konstrukciju je odgovorna arhitekronska firma Majkl

Grejvs Arhitektura i dizajn, koja je projektovala impresivnu statuu, duplo ve}u od wujor{kog Kipa slobode.

Na statui }e biti igra|eni hoteli, centar za posetioce, memorijalna ba{ta, a kilometri staza i mostova poveziva}e statuu s gradom Kevadia.

30

SPORT

10. april decembar 2020. ^etvrtak 14.

2022.

"JA SAM ODRASTAO NA [QACI U SRBIJI":

Novak \okovi} otvorio du{u pred start Monte Karla Kona~no }e Novak \okovi} na teren! ^ekali su wegovi navija~i od sredine februara da wihov qubimac ponovo po~ne da igra. I do~ekali!

Turnir u Monte Karlu mo`e da ozna~i po~etak Noletovog trijumfalnog povratka, ali i po~etak "drmawa" trona jer Srbin

uhvati zalet.

- Nadam se da ne}u odigrati {est me~eva za {est meseci. Nedostaje mi takmi~ewe. I daqe ose}am motiv da budem na Turu, da se nadme}em sa mladim igra~ima i da izazovem najboqe na svetu da se borimo za titule - rekao je \okovi} u Kne`evini.

Nole u Monte Karlu

do po~etka Rolan Garos brani 3.530 poena. Sa druge strane, wegov prvi konkurent za prvo mesto na listi, Danil Medvedev brani samo 790 poena. Nadal je pro{le godine na prole}nim turnirima na {qaci uspeo da osvoji 2.860 poena dok je Zverev na svoj konto upisao 2.160 poena. Sre}na okolnost za Novaka je da ni Medvedev ni Nadal ne}e igrati na prvim turnirima na {qaci zbog zdravstvenih problema.

Nole je otvorio sezonu na najsporijoj podlozi, svestan da kada je na maksimalnom nivou mo`e da pobedi svakoga bez mnogo problema, ali sada se nalazi u jednoj nezavidnoj situaciji jer je u godini odigrao samo jedan turnir na kojem je stigao do ~etvrtfinala.

Zato }e mu u Monte Karlu biti te`e nego ina~e.

Istina je da Nole ima tu sposobnost da se brzo navikne na sve uslove, ali ne}e mu biti lako u Kne`evini. Svi wegovi potencijalni rivali igraju redovno, imaju me~eve u "nogama", dok }e Novaku trebati me~ ili dva da

- Jasno je da posledwih ~etiri-pet meseci su bili jako te{ko za mene, psihi~ki i emotivno, ali trudim se da ostavim sve to iza sebe - jasan je najboqi teniser sveta.

Jasno je da {qaka nije Novakova omiqena podloga, ali je jo{ jasnije da se srpski as sjajno snalazi i tu.

- Ja sam odrastao na {qaci u Srbiji i mnogo godina sam igrao samo na woj. Gledaju}i rezultate, ona nije podloga na kojom sam najuspe{niji, iako sam imao neke velike uspehe na woj. Naravno, osvajawe Rolan Garosa pro{le godine je najsve`ije se}awe kada je {qaka u pitawu, a turnir u Parizu }e mi biti najva`niji na ovoj podlozi i ove sezone. Potrudi}u se da mi pro{logodi{wi trijumf bude inspiracija da ove godine po~nem takmi~ewe na {qaci na najboqi mogu}i na~in - podvukao je \okovi}.

Ipak, ovo bi mogao da bude prelomni turnir jer ako na wemu odigra dobro, ste}i }e neophodno samopouzdawe pred ono {to je

wemu najzna~ajnije, a to je poku{aj da odbrani titulu na Rolan Garosu. Ukoliko to uspe, izjedna~io bi se sa Nadalom po broju grend slem trofeja - obojica bi imala po 21 pehar.

- Osvajawe Rolan Garosa pro{le godine je najsve`ije se}awe kada je {qaka u pitawu, a turnir u Parizu }e mi biti najva`niji na ovoj podlozi i ove sezone. Potrudi}u se da mi pro{logodi{wi trijumf bude inspiracija da ove godine po~nem takmi~ewe na {qaci na najboqi mogu}i na~in - istakao je Nole. \okovi} odavno ne juri za ostankom na prvom mestu, ve} mu je samo `eqa da osvoji {to vi{e grend slem titula, ali bilo bi lepo kada bi masterse u Rimu i Madridu kao i Rolan Garos do~ekao kao najboqi na svetu. Na tom putu u odbrani trona staja}e mu Danil Medvedev i Rafael Nadal. \okovi}eva prednost nad Rusom je samo deset poena, a to zna~i da prvo mesto mo`e da izgubi iak Medvedev ne bude igrao. \okovi} brani mnogo bodova i bi}e mu te{ko da odoleva napadima finaliste ovogodi{weg Australijan opena.

I Nadal koji ne igra mogao bi do prvog mesta jer ne brani ni pribli`no bodova kao Nole na {qaci, pa postoji mogu}nost da ga prestigne.

Ali ako Novak bude uspe{no odbio sve napade do po~etka juna odnosno do kraja Rolan Garosa, onda ima zna~ajne {anse da se zadr`i na prvom mestu do daqeg, Tada }e uslediti takmi~ewe na travi, a potom i na betonu, gde }e Srbin biti glavni favorit za osvajawe titule. Naravno, pod uslovom da mu vlasti zemaqa u kojima se igraju turniri dozvole da nevakcinisan u~estvuje na istima.

Monte Karlo je po~etak jednog dugog i napornog puta ka 21. grend slem tituli, ali i odbrani prvog mesta. Da li }e Nole i ovog puta iza}i kao pobednik?

Odgovor na to pitawe sazna}emo 5. juna.

N. R.

ZVEZDA U PREDNOSTI:

Sedmi uzastopni plus pred derbi Crvena zvezda }e sedmi uzastopni put posledwi derbi u sezoni do~ekati sa predno{}u u odnosu na Partizan. ^inilo se da }e sada okr{aj sa najve}im rivalom da do|e u situaciji kad su klubovi bodovno izjedna~eni, ali crno-beli nisu uspeli da slave na Banovom brdu i u{li su u minus.

Crvena zvezda je posle 30 odigranih kola Super lige Srbije prva na tabeli sa 81 bodom, dok je Partizan drugi sa dva boda mawe.

Najve}a razlika zabele`ena je u prole}e 2019. godine. Posle 30 kola Crvena zvezda je imala plus 30 u odnosu na Partizan, ali tada su se delili bodovi, pa je ve~iti derbi tim Vladana Milo-

jevi}a do~ekao uz samo 15 poena vi{ka.

Ista situacija bila je i tri godine ranije. Miodrag Bo`ovi} je posle 30 rundi stvorio 28 bodo-

va vi{ka, {to je pretvoreno u 14 pred ve~iti derbi jer su se i tada delili bodovi.

Bo`ovi} je sezonu kasnije, posle podele, imao plus od tri boda pred aprilski ve~iti derbi na Marakani. Izgubio je i to je bila jedinstvena situacija u bli`oj pro{losti da je jedan od ve~itih rivala izgubio kapital u doigravawu.

Dejan Stankovi} je prethodne posledwe derbije u sezoni do~ekivao sa predno{}u od 11 i devet bodova, sada je ve}i pritisak i takmi~arska tenzija. Ipak, daleko je te`e ve~itom rivalu koji je ovog prole}a izgubio plus od pet poena.

Kako je Sa{a Ili} pro{ao put od najvrednijeg boda u sezoni do ekspresnog otkaza za samo 15 sati Pro{lo je samo 15 sati od utakmice ^ukari~ki - Partizan do sporazumnog raskida saradwe tima sa Banovog brda i Sa{e Ili}a, a veza izme|u te dve stvari je o~igledna. Nakon remija ^uke i Partizana Ili} je dao neobi~nu izjavu zbog koje vi{e nije trener ekipe s Banovog brda.

Nekada{wi kapiten crno-belih je napravio presedan rekav{i da je wegov igra~, Bojan Kova~evi}, trebalo da dobije crveni karton kada je kao posledwi u odbrani napravio faul i prekinuo napad rivala. Verovatno je bio u pravu, ali ne ide...

Paradoksalno, Sale je pokazao da mo`e da vodi tim protiv svog Partizana u odlu~uju}im utakmicama borbe za titulu, ali da o~igledno jako te{ko podnose kad Partizan gubi bodove, ~ak i protiv wegove ekipe. Time je dodatno porastao u o~ima navija~a crno-belih koji ga ve} obo`avaju, ali je s druge strane ostavio utisak "zelenog" trenera.

Nije da se sli~ne stvari nisu de{avale u na{em fudbalu, tako je kada "imate samo dva kluba za koje se navija", ali se slu~aj poput konkretno ovog Ili}evog ne pamti. ^ukari~ki i Partizan su na teren iza{li tek po{to je bilo jasno da }e Crvena zvezda u plej-of sa prve pozicije nakon pobede nad Radni~kim iz Kragujevca, te da }e imati prednost doma}eg terena u verovatno odlu~uju}oj utakmici za titulu - derbiju. Oko dva sata kasnije, nova lo{a vest za pristalice "parnog vaqka", remi na Brdu koji zna~i da }e nakon dugog perioda na tronu doma}eg {ampionata, a onda ne{to kra}eg kao izjedna~en sa "ve~itim rivalom", Partizan u zavr{nu fazu prvenstva u}i sa dva boda mawe u odnosu na Zvezdu.

Da su crno-beli imali malo sre}e, pregazili bi ^ukari~ki.

Rezultatski. Da su imali malo vi{e sre}e, "br|ani" bi pobedili u ovom susretu. Tako je ukratko izgledao odnos dva tima na terenu, na koji je zna~ajno moglo da uti~e iskqu~ewe Bojana Kova~evi}a.

Na to je ukazao i Sa{a Ili} na konferenciji za medije, na kojoj je izgledao kao da je jo{ uvek kapiten Partizana. Ruku na srce, nikad preterano eufori~an, ali se sada jasno videlo kako mu nije bilo drago zbog osvojenog boda. Ili boqe re~eno, dva boda koja je izgubio Partizan.

Rekao je Ili} {ta je rekao, a wegova izjava o tome kako je igra~ kluba koji trenira trebalo da dobije crveni karton je izazvala brojne reakcije. To je verovatno ne{to najupe~atqivije izgovoreno od Sa{e nakon kraja karijere, po{to se radi o ~oveku koji je uglavnom "govorio delima". Konferencija na Banovom brdu zavr{ena je u nedequ oko pola deset uve~e, ve} u ponedeqak ujutru je odr`an sastanak ~elnih qudi kluba i Ili}a kada je dogovoren rastanak. ^ukari~ki je jedan od najorganizovanijih srpskih klubova i u ovoj situaciji, govorimo samo o ovoj situaciji, nije dao na sebe.

Sa{a Ili} je veliko ime srpskog fudbala, te se mirno i gospodski razi{ao sa doju~era{wim poslodavcima, ali je na dru{tvenim mre`ama objavio poruke koje indirektno ukazuju da mu je uskra}ena sloboda govora. Nekako, ne ide.

Sale Ili} nije ni prvi ni posledwi koji je vodio tim protiv "svojih", ali je jedan od retkih koji je dozvolio da mu o~igledna navija~ka pripadnost poremeti okvire profesionalizma. S. G.

SPORT

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 14. april 2022.

Ceremonija i trofeji juniorima u rva~kom klubu „Vukovi“

Protekle subote, 9. aprila u rva~kom klubu „Vukovi“ odr`ana je ceremonija koja je imala za svrhu prepoznavawe najboqih juniora rva~kog gluba „Wolves Wrestling team“, a ovom prilikom su najboqim i najhrabrijim de~a-

cima i devoj~icama juniorima dodeqeni i trofeji. Pozvani su i seniori koji su osvojili nacionalni {ampionat Australije u rvawu da svojim prisustvom uveli~aju veliko slavqe u ovom klubu.

Birawe najboqih juniora je bilo svrstano u slede}e kategorije: 1. „Wolf on the mat“ – Vuk na struwa~i 2. „The most outstanding Wolf“ – Najboqi Vuk na struwa~i 3. „The most skilful junior“ – najve{tiji Vuk na struwa~i 4. „Brave Heart“ – Hrabro srce U konkurenciji od 30 juniora

od strane roditeqa i seniora rva~a za pobednika je izabrana na{a devoj~ica Bojana Podini} koja je zaslu`eno osvojila trofej „Hrabro srce 2021“ (Bojana je osvojila titulu juniorskog {ampiona Australije u rvawu pro{le godine u Pertu). Na{a Bojana je veoma talentovano dete, a wen nadimak „Cvr~ak“ (Cricket) govori da je uvek vesela,

puna energije i da voli da trenira. Wen tata sa Sokoca, pomo}ni je trener rva~kog kluba „Vukovi“.

Tako|e, dobili smo i novog ~lana na{eg tim koji je zavoleo rvawe, a ina~e je na{ de~ak koji obe}ava i zove se Lazo [}eki}, a wegov otac je iz Sarajeva, a majka iz Banije.

Jadranko Te{anovi}

JOKI] GOTOVO SIGURNO OSVAJA JO[ JEDNU MVP NAGRADU?

Isplivao "poverqivi dokument", Srbin na pragu epskog uspeha OPET PLANULE KARTE ZA DERBI: Puna "Marakana" ponovo ~eka Partizan u odlu~uju}em me~u za titulu

Prodaja ulaznica za 167. ve~iti derbi po~ela je u utorak.

Me~ fudbalera Crvene zvezde i Partizana na stadionu "Rajko Miti}", koji bi mogao da odlu~i titulu prvaka Srbije, zakazan je za subotu sa po~etkom u 18 sati.

Pet dana ranije na blagajni "Marakane" i onlajn mo}i }e da se kupe ulaznice svakim danom od 10.00 do 18.00.

Crvena zvezda je napravila akciju za svoje navija~e tako {to svi oni koji su bili na utakmici protiv kragujeva~kog Radni~kog sada mogu besplatno na derbi sa istom ulaznicom.

Ve} prvog dana je prodato 18.000 ulaznica za derbi, {to zna~i da }e Zvezda i Partizan drugi put u nizu igrati pred skoro popuwenim tribinama, kao {to je to slu~aj bio na pro{lom derbiju (45.000).

El Fardu Ben deseti strelac u istoriji Crvene zvezde Reprezentativac iz Komora i krilni napada~ Crvene zvezde El Fardu Ben postigao je jedan gol u pobedi trofejnog kluba nad kragujeva~kim Radni~kim (4:1) i tako je do{ao do 80. pogotka u dresu Beogra|ana, saop{tio je klub.

Ben je stigao do desetog mesta ve~ne liste golgetera Crvene zvezde, a 80. golova postigao je na 172 odigrane utakmice.

Najboqi strelac u istoriji Zvezde je Bora Kosti} (230 golova), a slede Dragan Xaji} (155), Du{an Savi} (149), Zoran Filipovi} (138), Kosta Toma{evi} (137), Vojin Lazarevi} (134), Darko Pan~ev (116), Rajko Miti} (109) i Mihajlo Pjanovi} (92).

Tako|e, Ben je pogotkom na gostovawu Vo`dovcu prethodne sezone u okviru Superlige Srbije prestigao Ri~monda Boa}ija, koji je postigao 60 golova za Zvezdu, i time postao najboqi strani strelac u istoriji crveno belih.

Na po~etku ove NBA sezone malo ko je verovao da Nikola Joki} mo`e da osvoji MVP nagradu drugu godinu zaredom. Ne zbog toga {to tome nije dorastao, naprotiv, ve} zbog ~iwenice da uprkos nestvarnom ume}u, ru{ewu rekorda i neverovatno konstantnoj igri tokom cele sezone i daqe nije miqenik mejnstrim sportskih medija u SAD. Me|utim, sada je isplivao dokument koji mo`da ukazuje na to da }e Somborac "zapu{iti usta" svim kriti~arima.

Glasawe za MVP-ja je uveliko u toku, Nikolini glavni rivali su Xoel Embid i Janis Adetokumpo, a po procurelom dokumentu deluje da je Srbin najbli`i novom priznawu. Novinari su, prema ovom dokumentu koji kru`i dru{tvenim mre`ama, velikom ve}inom svoj glas dali zvezdi Denver Nagetsa, pa Joki} ima vi{e nego duplo glasova prednosti u odnosu na obojicu.

Joki}a su nedavno upitali {ta misli o MVP trci, a on je odgovorio u svom stilu: - Iskreno, veliki broj igra~a igra na visokom nivou. Poku{avam da budem skroman, da ostanem na zemqi. Ne razmi{qam o tome. Da li sam jedan od najboqih? Ne znam. Samo poku{avam da pobedim - rekao je Joki}.

Dokument je nezvani~an, ali daje lepu nadu da }e Srbija imati ~emu da se raduje - dve

godine zaredom bismo mogli da imamo najboqeg ko{arka{a na planeti! U me|uvremenu, Joki} a tek ~ekaju te{ki izazovi, da svoj Denver, ophrvan povreda-

ma bitnih igra~a, dovede {to daqe u plej-ofu, a prvi rival je nikad te`i - mo}ni Golden Stejt sa Stefom Karijem i Klejom Tompsonom.

Rekord koji }e te{ko ko oboriti Nikola Joki} je vi{e puta pokazao da mo`e da se nametne u druga~ijim sistemima, a ishod je u svakom isti - glavna re~ je ne{to {to daje on. Ekipu Denvera, koja je osaka}ena povredama dvojice izuzetno bitnih igra~a, Xamala Mareja i Majkla Portera Xuniora, doveo je do jo{ jednog plej-ofa, ~etvrtog uzastopno.

Postao je prvi igra~ u istoriji NBA lige koji je u jednoj sezoni zabele`io 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija!

Nakon utakmice Nikola je sumirao svoje utiske, a u razgovoru za medije je priznao da }e ovo dostignu}e pamtiti ~itavog `ivota: - To je ne{to {to }u pamtiti ~itavog `ivota. Volim vas, navija~i Nagetsa - rekao je Joki} o rekordu i pristalicama Denvera posle utakmice.

"Ro|en u zatvoru"

PORODI^NA TRAGEDIJA THURSDAY  ^ETVRTAK 14. 4. 2022.

Sportski vremeplov

DOBIO ULICU U GLAVNOM GRADU SRBIJE

MATE PARLOV,

naj`e{}i momak biv{e Juge Legenadrni bokser Mate Parlov dobio je ulicu u Beogradu, a wegov `ivot protkan je interesantnim detaqima.

Deo Be`anijske ulice na Zvezdari pone}e ime legendarnog jugoslovenskog boksera Mate Parlova, izglasali su odbornici Skup{tine grada Beograda.

Da Parlov dobije ulicu u Beogradu do{lo je na inicijativu zamenika gradona~elnika Gorana Vesi}a a u trenutku kada je Beograd bio doma}in Svetskog prvenstva u boksu.

Boks je bio wegov `ivot! Sa 16 godina je po~eo da trenira ovaj sport u BK "Pula", i posle samo tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u polute{koj kategoriji.

Upravo tada po~iwe blistava karijera ovog asa. Prvi ve}i uspeh na me|unarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukure{tu postavio vice{ampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medaqu, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboqeg Evropqanina u polute{koj kategoriji.

Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Parlov je osvojio zlato u nezaboravnom finalu protiv Kubanca Kariqa.

U ovom spektakularnom me~u oba rivala su zavr{avala na podu.

Me~ je prekinut u drugoj rundi

kada se Kubanac ~etvrti put na{ao u nokdaunu.

Dominaciju u polute{koj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u polute{koj kategoriji. Po zavr{etku amaterske karijere otisnuo se me|u profesionalce. Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom me~u na "Marakani" savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u polute{koj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).

Dve godine kasnije Parlov je Detaq sa borbe u Minhenu 1972. godine

postao i svetski {ampion, savladav{i Argentinca Migela Anhela Kueqa, nokautom u 9. rundi.

Parlov je ostao upam}en kao jedan od najboqih jugoslovenskih sportista 20. veka.

Osam puta bio je prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.

Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od ~ega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 me~eva, zabele`io je 24 pobede, tri poraza i dva "remija".

Malo je poznato da je otac boksera, Mate Parlov stariji, osu|en na zatvorsku kaznu u Puli nekoliko godina posle Drugog svetskog rata kao i da je posle odslu`ewa kazne porodicu preselio u taj grad. Po{to je porodica Parlov bila trgova~ka, prepostavqalo se da su je komunisti~ke vlasti progonile kao kapitalisti~ku i nacionalisti~ku. Ispostavilo se da je Parlov stariji osu|en na smrt streqawem zbog ubistva koje je po~inio kako bi prikrio druge zlo~ine.

On je posle rata postao direktor preduze}a Turija koje je gradilo {kole i domove kulture. Wegov poznanik i lokalni partijski funkcioner Nikica Rako je odobravao novac za te projekte.

Kako se navodi u presudi, Rako je Parlovu dao novac koji je otac boksera zadr`ao za sebe. Po{to mu je zapretio prijavom vlastima, Parlov je odlu~io da ga ubije. Na su|ewu se pojavio i element koji je sve dodatno za~inio. Tu`ilac je tvrdio da je Nikica Rako bio u qubavnoj vezi sa suprugom Mate Parlova.

"Optu`eni je po unapred stvorenom planu na okrutan na~in li{io `ivota Nikicu Raku. To je ~inio koriste}i qubavnu vezu pokojnika i svoje supruge Mire, za koju je i ranije znao i tolerisao je. On je pratio suprugu i Nikicu Raku do blizine Vuj~i}a Doka, udaqenog oko dva kilometra od Imotskog. Pri{uwao im se od zada sko~io na le|a pokojnog Nikice. Stegao ga je rukom oko vrata, a istovremeno mu je velikim opan~arskim no`em zadao ubod s desne strane plu}a. Nakon toga zadao mu je jo{ nekoliko te{kih uboda. Kako bi bio siguran da je `rtvu dotukao, uzeo je kamen i udario ga dva puta u glavu i razbio mu lobawu. Nakon toga se mirno vratio ku}i ostaviv{i `rtvu na mestu zlo~ina", stoji u sudskim spisima.

Sud je doneo presudu da je kao sudija partizanskog pokreta skupqao pomo} za NOB koju nije predavao onima kojima je bila namewena ve} ju je zadr`avao za sebe, a posle oslobo|ewa Imotskog, uzimao je robu iz radwi ~iji vlasnici nisu bili po voqi novim vlastima. Posle ubistva Nikice Rake u istra`nom pritvoru u Splitu zavr{ila je i Mira Parlov, bokserova majka.

Mla|i Mate Parlov ro|en je 1948. godine u Splitu pa je otuda potekla pri~a da je “ro|en u zatvoru”. Smrtna presuda nad ocem Mate Parlova nije izvr{ena, nego je oti{ao na izdr`avawe kazne u zatvor u Pulu. Mali Mate je s majkom, bratom i dve sestre ostao u Imotskom, a poznanici iz detiwstva opisivali su budu}eg bokserskog {ampiona kao dominantnu, ali u isto vreme i vrlo ose}ajnu osobu.

Jugonostalgi~ari ~esto isti~u da su u biv{oj zemqi postojala dva ~oveka sa kojima niko nije smeo da se ka~i... Jedan je bio Tito, a drugi Mate!

Parlov je bio najja~i Jugosloven. Mu{karci su mu se divili, imitirali su ga, a `ene su uzdisale za wim.

Bio je najboqi na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borila~kim ve{tinama znali su da ne bi potrajali ni sekundu sa {ampionom. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.

"Nisam nikad bio agresivan, mada sam bio `estok. Nisam se tukao od osnovne {kole, niti sam

imao probleme van ringa. Nisam ih ni tra`io! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se doka`u na ~oveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pre|em na neku drugu pri~u", govorio je Mate Parlov.

Bio je zaqubqenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obo`avao je na{u prestonicu.

"Beograd je grad koji }u uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost", govorio je Mate.

Parlov je preminuo 29. jula 2008. godine. Posle te{ke i kratke bolesti preminuo je u 60. godini u bolnici u Puli.

S. G.

Kako prvak sveta mo`e biti nacionalista?!

Hrvati su ga posle rata veli~ali, a on je jednom legendarnom izjavom nokautirao sve koji su ga prozivali da je nacionalista.

"Kako ja mogu biti nacionalista ako sam svetski prvak? Mnogi to ne razumeju. Nisu bili ni prvaci dr`ave, a ~esto ni sami sebe nisu uspeli da pobede. Svet se divio mojim rezultatima i svi su me svuda prihvatali kao svoga, beli i crni, svejedno. Upoznao sam svet i mogu biti samo kosmopolita. Tako ja gledam i na sport i na `ivot".

Popularni jugoslovenski bokser Ante Josipovi} jednom prilikom je otkrio da je Mate ostao dosledan sebi do posledweg daha. "[ta je svima? Bio sam Titov qubimac, voleo me je... Boksovao sam za tu Jugoslaviju. I gde sad da se ja svrstavam i za koga? Ne zavisim ni od koga, tako da me svi mogu komotno zaboraviti".