Srpski glas 14. jul by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 14. 7.2022. z Year XXXI No.2509

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Srbin i Ruskiwa osvojili Vimbldon u Srpski teniser Novak \okovi} osvojio je sedmu titilu na londonskom Vimbldonu, po{to je u finalu pobedio 40. tenisera sveta Australijanca Nika Kirjosa posle ~etiri seta, 4:6, 6:3, 6:4, 7:6. Tre}i teniser sveta pobedio je posle tri sata i u 32. grend slem finalu osvojio 21. trofej. Nole je tako ostao nepora`en na Vimbldonu od 2017. godine i ima niz od 28 pobeda na tom grend slem turniru

u Elena Ribakina, Ruskiwa koja nastupa pod zastavom Kazahstana, stigla je do trofeja na Vimbldonu! Britanci su zabranili teniserima i teniserkama koji predstavqaju Rusiju i Belorusiju da se takmi~e na wihovom turniru, ali nisu uspeli da spre~e nekog "wihovog" da osvoji trofej. Moskovqanka Elena Ribakina, {okantno je osvojila titulu u Londonu i tako stavila prst u oko britanskom establi{mentu!

Strane 14, 31, 32

VELIKA SRPSKA DONATORKA IZ WUJORKA RADMILA MILENTIJEVI]:

„Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja }u to u~initi“ Kud god je i{ao Mihajlo Pupin, „Wujork tajms“ ga je pratio u stopu, a to je velika stvar. Toliko je u~inio u nauci, za srpski narod u Americi i za Srbiju. Me|utim, sa stvarawem Jugoslavije Pupin se bri{e sa scene i tek pedesetih godina ovde izlazi wegova biografija, ka`e profesorka Radmila Milentijevi}

Strana 19

Putopis

^udesni kutak Velikog koralnog grebena

Strana 20

OVO JE NAJSTARIJA DESTILERIJA U SRBIJI:

Jedinstvena prepe~enica Strana 13 iz Bajine Bajinoj ba{ti nalazi se najstarija Ba{te Udestilerija u Srbiji u kojoj se najve}a posve}uje upravo klekova~i. stigla pa`wa Susret rakije {qivovice sa klekom se jo{ pre sto godina kada su ih ~ak do dogodio pome{ali na{i stari, a sada je to brend Kine koji iz Zapadne Srbije obilazi svet

Riznica

^ovek na loma~i vlastitih ideja:

Nikola Tesla – `ivot genija

Strana 25

166 godina od ro|ewa NIKOLE TESLE

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Ko }e naslediti Vu~i}a na ~elu SNS:

Dva imena u opticaju OVO MO@E SAMO U SRBIJI:

ôveka osudili na 29 uslovnih kazni Ulicama Prokupqa {eta Miqan R. (34), rekorder po broju uslovnih osuda. Ima ih ~ak 29, dodu{e, kako je saop{teno iz Osnovnog suda u tom gradu, ~ak jednom je oti{ao u zatvor. Kada se vest o tome pojavila u medijima, nastala je uzbuna, ali ne zbog logi~nog pitawa koje se samo name}e - kako je mogu}e da neko bude osu|en uslovno 24 puta, ve} ko je to dojavio medijima. U sudu, tuìla{tvu i policiji je u toku interna istraga koju sprovode slu`be ~iji pripadnici nisu iz Prokupqa. Ciq im nije da ustanove kako je mogu}e da neko postane rekorder Srbije po broju uslovnih kazni, da li ga i ko {titi, da li je neko zloupotrebio poloàj, trgovao uticajem, uzeo novac ili ne{to tre}e. Glavno pitawe je: Ko je uzbuwiva~ koji se usudio da medijima po{aqe pri~u o Miqanu R. Mada, u ovom slu~aju Miqan R. ne treba da bude glavna tema ove pri~e. Miqan R. je osu|ivan zbog raznih krivi~nih dela poput nasiqa u porodici, kra|e, te{ke kra|e, posedovawe narkotika, nasilni~kog pona{awa... Posle }utawa oglasio se i Osnovni sud u Prokupqu. Oni su broj uslovnih osuda smawili na 9, ali su dodali da je jubilarni, 10. put, Miqan R. osu|en na zatvorsku kaznu, a ne na uslov. Od prethodnih devet, kako je saop{teno iz Osnovnog suda u Prokupqu, 5 puta je osu|en uslovno, a 4

puta na nov~anu kaznu. U toku su i jo{ dva sudska postupka protiv Miqana - jedan zbog {umske kra|e, drugi zbog spre~avawa i ometawa dokazivawa. Mo`da i najneverovatnija presuda Miqana R. je bila zbog nasiqa u porodici, jedina koja se zavr{ila, kakvom-takvom, osu|uju}om presudom. Naime, Miqan R. je osu|en zbog porodi~nog nasiqa i to prebijawa oca. Iako je u pitawu porodi~no nasiqe, Miqanu nije izre~ena uobi~ajena mera zabrane prilaska, ali je makar osu|en. Me|utim, presuda je zapawuju}a - osu|en je na ku}ni zatvor i to u istom doma}instvu u kome `ivi wegov otac koji je o{te}eni i `rtva u tom postupku. Ove razlike u broju uslovnih osuda ipak nisu nikakva gre{ka ili zata{kavawe samog broja. Rekorder je po~eo svoju karijeru jo{ kao maloletnik. Po srpskom zakonu, posle isteka uslovne kazne, osuda se bri{e iz krivi~ne evidencije nakon 10 godina, kada nastupi zakonska rehabilitacija, koja je automatska. To zna~i, da ako je neko osu|en 6 meseci uslovno na 2 godine, kazna mu se bri{e za 12 godina. Ali, ono {to ne bi trebalo da bude mogu}e je da se izri~e uslov na uslov, niti da nekoliko puta bude izre~ena nov~ana kazna, a da nijednom to ne bude o{trija mera - zatvor. Te{ko da su 24 presude sve za razli~ita krivi~na dela, da nijednom nije bio povratnik.

Ukoliko se desi da predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ispuni obe}awe i povu~e se sa ~ela Srpske napredne stranke nakon formirawa nove vlade, veliko je pitawe ko }e ga na tom mestu naslediti. Za sad su dva imena najblià ovom izboru - premijerka Ana Brnabi} i gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi}. Ko god to bio, ocewuje politikolog Cvijetin Milivojevi}, sasvim sigurno ne}e doprineti rastu rejtinga stranke, ve} }e je voditi u katastrofalan pad. Prema Ustavu i zakonima ove zemqe predsednik dràve ne moè obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne bi trebalo da bude ni predsednik stranke. Vu~i}ev prethodnik na ~elu dràve Tomislav Nikoli}, upravo je zato svojevremeno podneo ostavku na mesto predsednika SNS. I Aleksandar Vu~i} je ovakav potez mnogo puta najavqivao. Datume je zakazivao, pa uvek iznova pomerao, pravdaju}i to kriznim situacijama u kojima se dràva u tom trenutku nalazi. Posledwi put o napu{tawu kormila SNS govorio je u martu, kada je rekao da }e posle aprilskih izbora u~estvovati u izboru vlade i da }e se zatim povu}i sa ~ela stranke. "Deset godina na ~elu stranke je dug period, to je period u kojem Srpska napredna stranka nigde nije izgubila, to je neverovatno, i vreme je da se neko drugi tome posveti", rekao je Vu~i} za list Politika. Formalno, Vu~i}u je mandat predsednika stranke istekao pre dve godine, jer je na ovu poziciju posledwi put izabran 28. maja 2016. godine. S obzirom na to da

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ukoliko se to ne desi i zaista podnese ostavku, treba mu na}i zamenu. U ovom trenutku najboqe se kotiraju premijerka Ana Brnabi} i gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi}. “Oni vaè za qude u koje Vu~i} ima najvi{e poverewa mi preko kojih bi i daqe mogao, dodu{e iz senke, da upravqa strankom”, kaè na{ sagovornik. Politikolog Cvijetin Milivojevi} kaè da je prema wegovoj evidenciji Vu~i} do sada 19 puta najavqivao povla~ewe sa vrha SNS. I svako takvo obe}awe prekr{io… “Brojim da je do sada ukupno 19 puta javno oro~avao svoj ostanak na ~elu SNS. Posledwi put je rekao da }e se povu}i nakon formirawa nove Vlade. Sem wega, naravno, mislim da niko u ovoj stranci ne veruje u to i navijaju da Vu~i} nastavi da kr{i Ustav i istovremeno obavqa funkciju predsednika dràve i politi~ke stranke od 750.000 ~lanova. To vidite kad se neko usudi da spomene da Vu~i} kr{i Ustav, jer ga odmah proglase za neprijateqa dràve. Zato je jasno da je iz ugla te stranke Vu~i} nezamewiv”, kaè Milivojevi}.

ma {ta mi re~e?! [TA JE DOBRO I [TA NAM TREBA

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

statut SNS-a predvi|a da mandat predsednika traje ~etiri godine, a da funkcija prestaje istekom mandata, to bi zna~ilo da Vu~i} formalno nije vi{e predsednik SNS. Na Skup{tini stranke u novembru pro{le godine napredwaci su jednoglasno na svim nivoima, od mesnih do op{tinskih odbora, odlu~ili da predsednik Aleksandar Vu~i} bude jedini kandidat za predsednika stranke. On je to odbio. Premijerka i predsednica Gradskog odnbora SNS Ana Brnabi} tad je rekla: "Aleksandar Vu~i} nastavi}e da vodi SNS do ovih izbora, a onda }emo izabrati i predsednika stranke, kao i zamenika predsednika“. To je 31. marta potvrdio i sam Vu~i}. Dakle, nakon formirawa nove Vlade Srbije mo`e se o~ekivati da Vu~i} podnese ostavku na mesto predsednika SNS. U tom slu~aju vladaju}a stranka mora}e da izabere novo rukovodstvo. Kako saznajemo, u stranci i daqe postoji nada da }e Vu~i} od ove odluke odustati, me|utim,

UDAVI JE PRI^A O CIFRAMA „Nisam neko ko voli cifre, ~ak i ne stojim sa wima najboqe. To zna i moj suprug jer mu uvek ka`em da, kada predstavqa ekonomske parametre uspeha na{e zemqe, moja pa`wa u tom trenutku popu{ta. Ja nisam ekonomista, moja percepcija je druga~ija…" (Tamara Vu~i}, supruga predsednika Srbije)

„Da li }e neko otvoriti klaster vi{e ili klaster mawe nije su{tinsko pitawe, nije ni najva`nije. Ali dobro je biti na evropskom putu, dobro je otvoriti mogu}nosti za privla~ewe investicija. To je va`no, to je dobro" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, pozvav{i Severnu Makedoniju da „razmisli o francuskom predlogu za re{avawe spora sa Bugarskom“)

STOP ZA DROGU, PROLAZ ZA JOVAWICU „Do|ite na Egzit, u`ivajte u muzici, ali nemojte da se drogirate, nema opravdawa da upropa{tavate svoj i tu|e `ivote" (Ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin posetio je najve}i festival u Srbiji EXIT)

ZEC SPASIO SVOJU DU[U I "RA[IRIO PANIKU" „Svi su mislili da se to ne}e desiti, ovde ne vaè nikakvi zakoni, nego Marfijev, ako ne{to moè po}i po zlu, sigurno }e po}i, a ako ~ovek to kaè rizikuje da ga proglase {iriteqem panike. Ja rekoh i spasih svoju du{u" (Profesor ekonomije u penziji Miodrag Zec, komentarisao silna poskupqewa)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 3

Vi{e nema tajni - prvi put se Subvencija me|usobno priznawe Srbije i Kosova obmane ili milion evra pomiwe u zvani~nom dokumentu EU za hiqadu laì Poslanici Evropskog parlamenta su velikom ve}inom glasova usvojili Rezoluciju o Srbiji kojom se izraàva podr{ka ~lanstvu Srbije u EU, ali zvani~ni Beograd poziva da se hitno uskladi sa sankcijama koje je EU uvela protiv Rusije i Belorusije, i to postavqa kao jedan od uslova za daqi napredak Srbije na putu evrointegracija. Izve{taj izvestioca Vladimira Bil~ika o Srbiji podràlo je 523 poslanika Evropskog parlamenta, protiv je bilo wih 78, a 34 je bilo uzdràno. Rezolucijom o Srbiji se izraàva podr{ka Evropskog parlamenta „budu}em ~lanstvu Srbije u EU”, ali i podse}a da kredibilna perspektiva pro{irewa zahteva anga`man u neophodnim reformama i privrènost evropskim standardima i vrednostima. Evropski parlament je u ovogodi{wem izve{taju o Srbiji, pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Pri{tinom, ukqu~io i uskla|ivawe sa sankcijama protiv Rusije kao kqu~ni element koji bi trebalo da odre|uje ukupan napredak zemqe na putu pristupawa EU. Izvestilac za Srbiju, Vladimir Bil~ik, povodom usvajawa Rezolucije o Srbiji nagla{ava da je pristupawe EU „strate{ka odluka Srbije”, a da EP o~ekuje da je „strate{ki tretira i politi~ko rukovodstvo zemqe”.„Zato je va`no da se Srbija kre}e ka EU, a ne u stranu”, poru~io je Bil~ik. U tekstu rezolucije amandmanima je ukqu~eno i da se od Srbije i Kosova o~ekuje potpisivawe pravnoobavezuju}eg sporazuma o normalizaciji odnosa

„zasnovanog na me|usobnom priznawu” {to je prvi put da se me|usobno priznawe pomiwe u zvani~nom dokumetu EU institucije kao potrebno re{ewe dijaloga Beograda i Pri{tine. Evropski parlament ponavqa poziv Srbiji da preduzme korake u ciqu daqeg pove}awa slobode medija, garantovawa slobode izra`avawa, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma. Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcio-

nalne tr`i{ne ekonomije, kao i prema saradwi koji Srbija pokazuje u upravaqawu migracijama. Na nacrt izve{taja o Srbiji koji je podneo izvestilac Vladimir Bil~ik podneto je 439 amandamna, a poslani~ke grupe su usvojile 40 kompromisnih amandmana. Izve{taj Evropskog parlamenta dobio je formu rezolucije, koja nije prvnoobavezuju}a, ali predstavqa politi~ke smernice za zemqu u procesu evrointegracija.

REPUBLI^KI ZAVOD ZA STATISTIKU:

Srbija je, bez KiM, 1. januara 2022. godine imala 6.797.105 stanovnika, u 2021. negativan prirodni prira{taj iznosio 74.442 Prema proceni Republi~kog zavoda za statistiku, Srbija je bez Kosova i Metohije 1. januara 2022. godine imala 6.797.105 stanovnika. U 2021. godini `ivoro|enih je 62.180, a preminule su 136.622 osobe. Negativan prirodni prira{taj iznosi 74.442. Do sedam godina starosti u Srbiji je 6,5 odsto stanovnika, od sedam do 14 godina – 7,8 odsto, a od 15

do 29 godina starosti 16,3 odsto stanovnika. Najbrojniji deo populacije je starosti od 30 do 49 godina starosti – 27,9 odsto. Svaki peti stanovnik Srbije ima izme|u 50 i 64 godine, dok je starijih od 65 godina 21,3 odsto. Republi~ki zavod za statistiku je saop{tio da je tokom 2021. godine zakqu~eno 32.757 brakova, a da je u istom periodu razvedeno 9.790 bra~nih zajednica.

Probni balon, \uka predla`e [e{eqa za premijera ili ministra policije Poslanik SNS Vladimir \ukanovi} misli da je "top ideja" da lider radikala Vojislav [e{eq bude novi premijer ili ministar unutra{wih poslova. „Ne{to razmi{qam i ~ini mi se kao top ideja da Vojislav [e{eq bude predsednik vlade ili ministar unutra{wih poslova. Te{ka su vremena pred nama, a potrebni su odlu~ni qudi.

Vladimir \ukanovi} i Vojislav [e{eq

Plus bi se gomila pla}enika `estoko nervirala“, napisao je \ukanovi} na Tviteru. Da li je ovo probni balon napredwaka za povratak Vojislava [e{eqa na velika vrata, vide}emo ubrzo, s obzirom na to da u ~etvrtak po~iwu konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a sa parlamentarnim strankama oko formirawa Vlade.

Pi{e: Ranko Pivqanin Ko{ta istina, ali ni la` nije jeftina? Reìmska tabloidna imperija je, prema istraìvawu portala Raskrikavawe tokom pro{le godine iz buxeta Srbije, po raznim osnovama, dobila gotovo milion evra. U isto vreme na wihovim naslovnim stranama objavqeno je blizu hiqadu la`nih, neproverenih ili neutemeqenih vesti. Ra~un kaè: hiqadu evra po jednoj laì. Dràvna subvencija obmane, proizvodwe iskrivqenih ogledala, skretawa tema, pravqewa dimnih zavesa i potemkinovih kulisa, bla}ewa qudi koji razli~ito misle, plasirawa propagandnih dubara i ostalih nepo~instava, u stvari, najmawe }e nas ko{tati u novcu. Milioni su spiskani na tolike besmislice, korupciju i proma{ene projekte tako da ovo do|e kap u moru u sistemu „helikopterisawa“ buxetskih sredstava, ali je zato {teta ovih „ulagawa“ nemerqiva i grana se u toliko pravaca da joj je posledice te{ko sagledati. Da krenemo od notornih laì koje bi, kao iznimke, bile podlo`ne sumwi i razotkrivene, ali kada se jedna ista neistina multiplikuje i u beskona~nost ponavqa sa desetine naslovnih strana (plus televizije na istom zadatku), taj desant lomi kriti~ki pristup ~itaoca/gledaoca i mewa wegovu autonomnu poziciju u tuma~ewu onoga {to je pro~itao. Hiqadu puta ponovqena la` ne postaje istina, ali se kao istina moè doìveti. I kada do tog ~itaoca, izbombardovanog laìma, nekako i do|e istinita informacija ona ne potire la`, ve} samo pravi konfuziju u wegovoj glavi i on vi{e nije u stawu razdvojiti ta~no od neta~nog, {to i jeste krajwi ciq ovog medijskog terora. Poenta je napraviti lobotomisanu publiku kojoj se, uz malo truda i ve{te manipulacije, uvek moè prodati rog za sve}u. La` je i preventivna pretwa za sve one koji bi svedo~ili istinu, ali se povla~e, jer im se {aqe poruka da }e ih takav poduhvat debelo ko{tati i da ih ~eka topli zec posle kojeg }e mo}i samo da ~upaju perje iz katrana kojim }e biti poliveni i zasuti. Naporedo sa laìma sa tabloidnih stranica ja{u poluinformacije, dezinformacije, poluistine, konfabulacije.., ceo jedan arsenal medijske municije razli~itog kalibra sa ciqem da konzumenta, ve} dovedenog u stawe informativne kome, kriminalnim re~nikom kazano, dotuku i "overe". Zato su kiosci {tampe postali nevoqne ispostave te toksi~ne medijske deponije tre{a koji, s obzirom da je obilato dotiran, nema potrebe da vodi ra~una ni o ekonomskoj ra~unici, jo{ mawe o profesionalnim na~elima i dru{tvenoj odgovornosti. Oni nisu ni napravqeni, niti pla}eni da rasvetle i prosvetle, ve} da zatamne i zamagle. Wihov kredo i wihova funkcija je izvan novinarstva i wegovog kodeksa, oni su samo maskirani u formu novina, portala ili televizijskih kanala kako bi i na taj na~in stvorili jo{ jednu la`nu sliku nekakvog "informativnog" sistema. I nije wihov krajwi ciq da se veruje laìma i propagandnim dosetkama koje plasiraju, ve} da se ni u {ta vi{e ne veruje. Upravo takav ambijent obezbe|uje neslu}ene mogu}nosti politi~koj kasti, koja ih takve pla}a na{im novcem, da imaju beskrajni prostor za manipulaciju i neutemeqena obe}awa i suluda snatrewa. Otud oni Vu~i}evi "kreativni" pristupi stvarnosti gde }e, primera radi, privredni rast biti ve}i za "jedan, dva i po, pa i tri odsto", da }e za ne{to biti odvojeno "milijardu, milijardu i po, dve milijarde evra", a da }e plate biti ve}e za "godinu, dve, najduè za tri"... Moè mu se, jer su ti mediji napravqeni upravo da ga ne drè ni za re~, ni za rok. Zato on na wima ne {tedi, ali zato oni {tede wega.

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

SRPSKA POSLA

SRBIJA I DEMOGRAFIJA:

Za{to je popis vaàn Naga|awa o ta~nom broju stanovnika Srbije uskoro bi mogla da budu okon~ana. Na prikupqawu podataka kojim }e se utvrditi precizna demografska slika dràve u~estvova}e ~itav lanac radnika - 250 op{tinskih koordinatora, 2.200 instruktora i gotovo sedam puta vi{e popisiva~a. Metodom "od vrata do vrata" obilazi}e doma}instva tokom meseca oktobra, postavqaju}i ~itav niz pitawa. Li~ne podatke stanovnika, od imena i prezimena, jedinstvenog mati~nog broja, adrese, mesta ro|ewa do bra~nog statusa, nacionalne i verske pripadnosti, ovog puta }e, pak, unositi u aplikaciju koja je specijalno razvijena za popis. Papirni upitnici postaju uspomena iz pro{losti. "Demografska pitawa su va`na, a precizne informacije o strukturi stanovni{tva su zna~ajne za dono{ewe razli~itih strategija koje se ti~u daqeg razvoja dràve", kaè demografkiwa Vlasta Kokotovi} Kanazir. Posledwi popis organizovan je 2011. godine, a Srbija je tada imala ne{to vi{e od sedam miliona stanovnika. Prvobitno zakazan za pro{lu godinu, a potom odloèn zbog korona virusa, popis je zvani~no zakazan za oktobar 2022. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku od 1. jula 2022. godine, u Srbiji je u 2021. godini ìvelo 6.834.326 stanovnika, ~ija je prose~na starost bila 43,5 godina. Od toga 51,3 odsto ~ine ène, a 48,7 odsto mu{karci. Tokom pro{le godine u Srbiji se dnevno ra|alo 170 beba, a umiralo je 374 qudi. Podaci pokazuju da je nastavqen trend depopulacije, {to zna~i da je stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu bila

@IVETI

U SRBIJI negativna i iznosila je minus 9,4 odsto. Zabeleèn je i proces demografskog starewa stanovni{tva, koji se manifestuje niskim u~e{}em mladih i rastu}im udelom starih u ukupnom stanovni{tvu. Tako je u 2021. godini udeo starih 65 i vi{e godina iznosio 21,3 odsto, a mla|ih od 15 godina 14,3 odsto. Aleksandar Ogrizovi} iz Vrbasa bio je pre 11 godina jedan od 30 popisiva~a u tom gradu. Prijavio se, izme|u ostalog, jer je za rad dobijao nadoknadu, a u tom trenutku bio je na birou za zapo{qavawe. "Uglavnom su nam davali kom{iluk, ne{to {to je blizu tebe, jer su se vodili logikom da te ti qudi i poznaju, da poznaje{ taj kraj", se}a se Ogrizovi}. Sveàw papirnih obrazaca i hemijska olovka bili su wegov osnovni alat za rad tih dana. Tokom tronedeqnog rada, nije bilo problema. "Qudi su mogli da kaù {ta god su èleli, a popisiva~ je duàn da napi{e ta~no onako kako su rekli, to nam je bilo striktno navedeno. "Mogao je neko da kaè da je Marsovac i ti si morao, bukvalno, tako da navede{", obja{wava ovaj 38-godi{wak. Ukoliko osoba o sebi ili odsutnom ~lanu doma}instva da neta~ne ili nepotpune informacije, a to se pre svega odnosi na li~ne podatke poput imena i prezimena, adrese, nekretnina koje poseduju, sledi joj nov~ana kazna od 20.000 do 50.000 dinara. Sli~ne kazne ~ekaju i popisiva~e ukoliko ne vode ra~una o ta~nosti podataka. Za popisiva~e su zaduèni

instruktori. Ogrizovi} je sa instruktorom oti{ao kod prvog ~oveka koga je trebalo da upi{e, a o daqem radu instruktora je obave{tavao na dva, tri dana. "Gotovo svi su hteli da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti, {to nije ~udno, jer u Vojvodini ima veliki broj pripadnika raznih nacionalnih zajednica. "Se}am se da se petoro ili {estoro deklarisalo Jugoslovenima", pri~a Ogrizovi}. Prema posledwem popisu najbrojnije nacionalne mawine u Srbiji su Ma|ari, Romi i Bo{waci, Hrvati, Vlasi i Crnogorci. Ve}ina Albanaca sa juga Srbije nije se odazvala popisu, jer su politi~ki predstavnici Albanaca u Srbiji pozvali na bojkot uz obrazlo`ewe da se na prethodnim popisima smawivao broj Albanaca i da su formulari bili na }irilici i na srpskom jeziku. Obrasci za ovogodi{wi popis prevedeni su na 13 jezika nacionalnih mawina, a popisiva~i op{tina gde `ive mawine bi}e wihovi predstavnici. Posebni uslovi su poznavawe rada na ra~unaru i mogu}nost kori{}ewa sopstvenog ra~unara. Vlasta Kokotovi} Kanazir smatra da }e novine u metodologiji koja se ogleda u elektronskom unosu podataka olak{ati, ali i ubrzati proces objavqivawa kona~nih podataka. "Verujem da }e biti ve}i udeo starog stanovni{tva, dok }e mla|e generacije biti nego 2011. "Demografska slika velikih gradova bi}e povoqnija u odnosu na mawe gradove, posebno u odnosu na one na jugu i istoku zemqe", pri~a Kanazir i dodaje da o~ekuje pad broja stanovnika u Srbiji. M. T.

 Roditeqi iz unutra{wosti pitaju svog sina da li mogu da mu do|u u goste, a on kaè: - Samo ako imate vau~ere!  Da postoji istina, to je ~ista propaganda...  Dinar je ovih dana ja~i nego ikada, saop{teno je iz Narodne bajke Srbije...  Ako èlite da podrìte na{u borbu za o~uvawe tradicionalnih srpskih vrednosti, zapratite nas na "Instagramu".  U Katastru niko ni{ta ne radi. Tamo su sve na{e nepokretnosti.  Meni je kum namestio devojku, a ja sam kumu namestio tender. Kum se vi{e ovajdio.

 JNa{i su ostvarili jo{ jednu diplomatsku pobedu. Kuku nama!  Jutros se na jednoj televiziji razgovaralo o hri{}anstvu. Voditeqka je na tu temu znala jedino da prekrsti noge.  Kad bi danas trebalo podi}i ustanak protiv okupatora ve}ina bi pitala: - A je l' mo`e onlajn?  Izve{taj vodostawa u Srbiji: Svega nam je preko glave!  Po`urite do seknd-hend prodavnice. Stigla je nova kolekcija!  - Rekao mi je psihijatar da nemam empatiju. - ]uti, dobro je...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Samo dobar ~ovek mo`e biti trajno sre}an, dok r|av mora biti nesre}an" „U starosti ~ovek se boqe ~uva od nesre}e, a u mladosti je boqe podnosi“ „^ovek koji se boji vode nikad ne}e postati ribar“ Narodne poslovice

„Saznao sam u koje doba godine je ovde najlep{e. U ono doba godine kad si ti tu“ \or|e Bala{evi}

„Opasni mogu biti qudi koji zbog svoje ograni~enosti neograni~eno veruju u svoju pamet i pronicqivost i u ta~nost svakog svog suda i zakqu~ka“ Ivo Andri}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 5

Evropa blizu novog velikog rata

PRESELILI SMO SE!

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

}en velikom broju medija sa ekstenzijom „ru”. Tako|e, jasno je i da je pomenuti incident reìran tako da glas o wemu dopre i u najzabitije delove na{e planete, a posebno na prostore evroazijske Rusije. Amerikanci su ovim jednostavno èleli da poru~e – da im se moè. Ono, me|utim, {to u takvim okolnostima posebno zabriwava je – gromoglasno }utawe Evrope. A zemqe koje su preko svojih ple}a preturile ~ak dva velika rata nemaju pravo na nereagovawe. Pogotovo {to im huka velike bitke ve} dopire kroz najbliì isto~ni prozor. Moglo bi se ~ak re}i da su u ovom trenutku na Starom kontinentu spremniji da se odreknu dela sopstvenog suvereniteta nego da se aktivno ukqu~e u neizbe`ne globalne promene. [vedska, Finska, [vajcarska... to su naj-

George

okviru Svetske organizacije (zajedni~ke globalne ku}e) pretvorile su se u „mrtvo slovo na papiru”. To je potvrdilo i nedavno „internet obra}awe” ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u~esnicima zasedawa Saveta bezbednosti. Ako se ima u vidu ~iwenica da ovaj „nastup” nije bio unapred usagla{en sa ostalim stalnim ~lanovima ovog tela, opravdano se postavqa pitawe ~emu najvi{i me|unarodni forum uop{te slu`i. U ovom slu~aju, o~igledno, tek kao ne~iji propagandni poligon. Jasno je da se Zelenski na ekranima u sali na Ist Riveru pojavio iskqu~ivo zahvaquju}i `eqi ameri~ke strane da u UN dodatno istakne svoju globalnu neprikosnovenost. Setimo se, ovaj vid komunikacije ve} mesecima je tehni~ki onemogu-

Обраћање Володимира Зеленског Савету безбедности

re~itije pokazale. A te promene nije dobro ignorisati, ako ni{ta drugo ono da bi ih, prema potrebi, bilo mogu}e preusmeriti u kakvu-takvu sopstvenu korist. Mnogi na kontinentu kao da nisu svesni istorijske istine da, ~ega god da se odreknu, ne}e mo}i da se izmaknu od nadolaze}eg poàra. A sa zapadne strane Atlantika uveliko prizivaju novi „hladni rat”, ovaj put za~iwen i ponekim „vru}im” udarom. Takti~ki deo vojevawa protiv Rusije u potpunosti je prepu{ten ameri~kim generalima. Sve da bi glave Evropqana bile {to duè i {to dubqe sagnute. O tome najre~itije kazuje i pro{lonedeqna odluka predsednika SAD Xozefa Bajdena da Ukrajini odobri novu tran{u vojne pomo}i u vrednosti od ~ak 800 miliona dolara. Spremnost Amerikanaca da ulaù u rat koji }e, bez sumwe, biti okon~an brisawem Ukrajine kakvu danas znamo sa evropske i svetske mape, nije iznena|uju}a. Naime, i posledwi raketni baca~ koji bude pristigao na ovda{we boji{te osta}e tu da „kontroli{e” Stari kontinent. Slika „sakupqawa ameri~kog naoruàwa” u tek oslobo|enom Avganistanu ovde se sigurno ne}e ponoviti. Sva ta tehnika osta}e u Evropi, i bi}e debelo napla}ena. A kakve ratove vode Amerikanci, najboqe pokazuje sudbina jednog tamo{weg marinca koji je pre neku nedequ kona~no sa sebe skinuo uniformu i krenuo u penzionerski ìvot. Naime, za 30 godina vernog sluèwa u oruànim snagama, i pored bezbroj ratova koje su SAD vodile {irom sveta, pomenuti nikada nije vojevao na tlu otaxbine. Sve se de{avalo negde daleko od ku}e i sva je prilika da }e taj oblik ratovawa ostati za Ameriku i ubudu}e jedini prihvatqiv. S. G.

Macq uarie

„Specijalna vojna operacija u Ukrajini potraja}e sve dok Ukrajinci ne prestanu da granatiraju Doweck”, izjavio je pro{le nedeqe Dmitrij Poqanski, jedan od zvani~nika Ruske Federacije u Ujediwenim nacijama. „Sve ovo smo i zapo~eli ne bismo li obezbedili da pomenuta zemqa i wene nacionalisti~ke vo|e prestanu da ugroàvaju Rusiju i qude koji ìve u ju`nim i jugoisto~nim ukrajinskim prostorima”, zakqu~io je. Podsetimo, rat u biv{oj sovjetskoj republici traje ve} vi{e od ~etiri meseca. Nema nikakve sumwe da citirana poruka nije toliko upu}ena Kijevu koliko Va{ingtonu, pa i svetskoj zajednici u celini. Posebno ako se ima u vidu ~iwenica da je ona izre~ena u najvi{em me|unarodnom forumu – u Savetu bezbednosti UN. O~igledno, Rusija smatra da je dovoqno jaka, ali i da se ~ove~anstvo u drugoj deceniji 21. veka sve ubrzanije zaglibquje u atmosferu me|usobnog nepoverewa i da svaki malo ve}i incident moè lako da uzrokuje sukob planetarnih razmera. A svet definitivno nije onaj koji smo zatekli na prelomu vekova pre ne{to vi{e od dve decenije i neki novi ratovi mogli bi celu planetu da unazade za desetine godina. Jer dana{we naoruàwe ni po ~emu nije sli~no onom koje su nosili u~esnici dva prethodna svetska okr{aja. Primera radi, Amerikanci su tokom cele „Pustiwske oluje” (1990–1991) ispalili ukupno 60.000 raketa (re~ je o vi{ecevnim baca~ima standardnog kalibra). Rusi u Ukrajini ispaquju ih, prema nekim tvrdwama, 50.000 dnevno. Nacionalizam i ideolo{ka netrpeqivost probudili su mitove iz pro{losti. Me|unarodna zajednica sve se vi{e raslojava, zajedni~ki usvojene procedure u

stara lokacija

Moore

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

DI NA

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

 LI^NOST U @I@I

BORIS XONSON:

Rijaliti igra~ îtava li~na i profesionalna biografija Borisa Xonsona (58) zapravo je ep o ~oveku koji se ravnao po pravilima koja je sam odre|ivao i mewao u skladu s vlastitim interesima. Sve dok mu partijske kolege u vladi nisu jasno stavile do znawa da vi{e ne moè biti Jupiter me|u volovima. Ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke, {to podrazumeva i odstupawe s du`nosti premijera Velike Britanije, podneo je bez patetike i pokajni~kih zakqu~aka. Iako nije poru~io „vidimo se u nekom drugom filmu”, po{to na ovu frazu autorska prava polaè wegov ovda{wi imewak, ostao je utisak da }e serija o Xonsonu imati jo{ sezona. Tim pre {to je razbaru{eni plavu{an „navu~en” na TV kamere i pa`wu dru{tvenih mreà, pa }e se te{ko svi}i na anonimnost i ~ekawe poziva iz zemaqa èqnih savetodavnih usluga biv{ih britanskih premijera. A mo`da mu stigne ponuda producenata nekog VIP rijalitija? Bo Xo, {to mu je jedan od nadimaka, ima idealne reference. Tri puta se ènio, ima {estoro dece, plus priznatu }erku iz vanbra~ne veze. Broj afera i qubavnica ni britanski tabloidi nisu uspeli da utvrde, pa bi uvo|ewe neke od wih u rijaliti bilo blagotvorno za gledanost. Jo{ ako se Xonsonu

Ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke, {to podrazumeva i odstupawe s du`nosti premijera Velike Britanije, podneo je bez patetike i pokajni~kih zakqu~aka. Ostao je utisak da }e serija o Xonsonu imati jo{ sezona... po ugovoru dozvoli konzumirawe omiqenih italijanskih vina i engleskih piva, spektakl je zagarantovan. Na poroke poput marihuane i kokaina, prema vlastitom priznawu, dao je ostavku odmah posle studija, a kasnije je batalio i cigarete. Sada, kaè, uìva u ribqim specijalitetima, sirevima, kola~ima i sladoledu. Ina~e, omiqeni Borisov film je „Kum”, a za nekog ko je bio ~elnik Konzervativne stranke ima i ~udan muzi~ki ukus – najdraì bendovi su mu „Rolingstouns” i „Kle{”, sastavi koji su najè{}e kritikovali svetonazore britanske vi{e klase, kojoj od ro|ewa pripada. Xonsonu nisu strani ni fizi~ki obra~uni, a to je dobra kvalifikacija za rijaliti. Svojevremeno se kao gradona~elnik Londona potukao u sedi{tu stranke s premijerom Kameronom zbog iznosa koji je vlada namenila za javni prevoz u prestonici. Po potrebi ima i otrovan jezik, idealan za rijaliti sva|e i ocrwivawe po verskoj, rasnoj i seksualnoj osnovi, {to su tokom wegove novinarske karijere iskusili Hilari Klinton, Obama, Tramp, Erdogan... Nije mu te{ko ni da izmi{qa ili slaè, dokazao je to u vreme kampawe bregzita. Da bi opstao, morao bi da pokaè beskompromisnu borbenost u igrama, kao 2015. u Japanu, kada se u pauzi skupa o trgovinskoj saradwi Tokija i Londona pridruìo klincima na terenu za ragbi. Prodiru}i po desnoj strani, ramenom je brutalno po~istio desetogodi{waka koji je poku{ao da ga zaustavi. Incident je kasnije komentarisao pred privrednicima na samitu u Tokiju: „De~ak je od udarca odsko~io, ali se odmah pribrao i osmehnuo. To je primer kako samopouzdawe moè uspe{no i brzo da se povrati.” M. T.

INTERVJU NEDEQE

RADOSLAV LALE PAVLOVI], poznati srpski pisac i scenarista

Snima}e se film o atentatoru na poglavnika NDH - Paveli} simbol zla koje se Srbima dogodilo U mra~noj ulici San~ez u argentinskom gradi}u Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa, 10. aprila 1957. sreli su se Ante Paveli} i Blagoje Jovovi}. Dva metka zavr{ilo je u telu usta{kog poglavnika, a od posledica tog rawavawa dve godine kasnije preminuo je u Frankovoj [paniji. Decenijama je ovaj doga|aj bio obavijen velom tajnovitosti. Dok je Jovovi} gotovo 40 godina }utao, hrvatska emigracija je optuìvala jugoslovensku slu`bu, razni penzionisani udba{i, posle raspada SFRJ, utrkivali su se u izjavama da su oni osvetili `rtve NDH, da su oni pucali. Pri~a o ~oveku koji je poku{ao da ubije Paveli}a najverovatnije }e oìveti na filmskom platnu. Poznati pisac i scenarista Radoslav Lale Pavlovi} nedavno je zavr{io scenario, a jedna producentska ku}a je zainteresovana za snimawe filma. I lik Jovovi}a, kao i mnogi popularni likovi Pavlovi}evih televizijskih serija, filmova ili pozori{nih predstava, nastao je u selu Laminci, kod Gradi{ke, gde ovaj dramski pisac iz Beograda godinama stvara. U davno otkrivenoj oazi, daleko od svetla velegrada, pored ostalog, napisao je scenario za seriju "Moj ro|ak sa sela". - @ivim de~a~ki san, a to je da budem na selu i pi{em - kaè nam Pavlovi}. Moja ideja je bila da ne pravim film o atentatu na Paveli}a, ve} o ~oveku koji ga je izvr{io. Bio sam prvi razred gimnazije, negde sedamdesetih godina, kada se u bioskopima prikazivao film Mikija Stamenkovi}a, "Klopka za generala", o tome kako je Udba organizovala i uhapsila Draù Mihailovi}a. Film po~iwe tako {to oni wega jure, on beì. Cela sala je, se}am se, navijala za Draù. âk i u "Momcima iz Brazila" Mengele ima prijateqe, neko ga gawa i on, na neki na~in, postaje junak. To me je sklonilo od ideje da pi{em scenario o atentatu na Paveli}a. Jer, Ante Paveli} ne moè biti junak. n Kaù da bi ispred svake re~enice o Blagoju Jovovi}u mogla da stoji re~ - navodno ili "pri~ali su mi qudi". [ta ste vi otkrili o wemu? - Problem je {to se o Jovovi}u malo zna. Ono {to se moè dokazati iz dva ili vi{e izvora staje na pola stranice. Izvesno je da poti~e iz sela Kosi} u Bjelopavli}ima, da je bio u vojnoj {koli i u delegaciji koju je otaxbinska vojska poslala preko Jadrana u Bari na razgovor sa saveznicima. Ta~no je da su ga argentinska policija, francuske diplomate i jedan na{ izvor prepoznali kao atentatora. I, to je sve. Jovovi} podse}a na starozavetne junake. Usamqeni osvetnik koji je uzeo pravdu u svoje ruke. n Kakav je bio Ante Paveli}?

- Voleo je svoj ìvot. Borio se da opstane iz petnih ìla. Nije se borio za Hrvatsku, nego za sebe. To je zanimqivo za wegov lik. Ante Paveli} je zver koja je oti{la u tamu. Simbol sveg zla koje se Srbima ikada dogodilo. êtiri godine je postojao NDH. Nezamislivo je {ta su radile usta{e. Bilo je ve}ih logora od Jasenovca u Tre}em rajhu, bilo je logora gde je ubijeno mnogo vi{e qudi, ali takve svireposti nije bilo. Dobro je da imamo narodno se}awe. A, da je sre}e da imamo tri serije i {est filmova o Paveli}u i usta{kom pokretu. Zameram onima koji finansiraju projekte {to nemaju hrabrosti, makar "na kvarno" ako ne mogu druga~ije, da rade pri~e o va`nim doga|ajima i li~nostima, o Vin~i, kraqu Aleksandru, Pupinu, Milevi, Milankovi}u, Tesli... Imamo mnogo qudi koji su uzleteli. n Za{to se odustalo od snimawa serije o Pupinu, po va{em scenariju? - Bilo je zakazano snimawe, odràno je nekoliko konferencija za novinare i onda je Televizija Vojvodina odustala od projekta. Tuàn sam {to je toliki trud bio uzaludan, {to nije ugledao svetlost dana. Isto se dogodilo i kad sam, na predlog pokojnog Aleksandra Tijani}a, napisao ciklus od {est epizoda o kraqu Aleksandru, a onda sam samo objavio kwigu. @ao mi je {to ta serija nije snimqena. Aleksandar je svetao lik na{e istorije. Se}am se da mi je Tijani} rekao da pazim da ne bude previ{e uniformi. Bilo ih je, moralo je da bude. Kraq Aleksandar je bio regent, bio je Prvi svetski rat, prelazak preko Albanije, Solunski front... Serija nije snimqena. n Kome mogu da zasmetaju srpski vojnici? - Postoji matrica da smo svi na ovim prostorima isti, a kroz pri~u o Aleksandru Srbija staje na zasluèni pijedestal. To je problemati~no, zato {to moj deda solunac mora da ima isto mesto kao oni koji su se borili u Zagreba~koj brigadi. Na{i preci su bili polubogovi, {ta su sve izdràli. Pitawe je, kako je neko rekao, da li bi nas, kada bi ustali, prepoznali kao svoje potomke. Ali, ni{ta nije tako lepo kao ìvot. To je na{a najve}a imovina i pitawe da li je boqe biti mi{ i ìveti, ili biti lav koga }e neko preklati. n Deluje li vam da postoji veliki oprez prema svemu {to je afirmativno? - Da. Da je sre}e da ako se snimaju ~etiri serije dve budu o tome kako su Srbi najgori na svetu, neka se u wima prikaè sve {to ne vaqa, a druge dve trebalo bi da budu afirmativne. @iveli bismo onda u crno-belom svetu, ovako smo u crnom. Moramo da imamo bakqu u koju verujemo, ideale, istorijske junake. Bez toga gubimo snagu, a to

proizvodi lo{e |ake, lo{e ratnike i lo{u politiku. To nije naivna pri~a. Generacije odrastaju uz nekoliko legendi koje nisu ta~ne. n I rijaliti programe? - Ne znam koliko se rijalitiji zaista gledaju, a koliko se laè. Ne verujem da narod ima nerava da ih gleda u fascinantnoj meri. Mo`da ispitivawa javnog mwewa nisu ta~na. A, lo{e serije su gledane zato {to se emituju oko ru~ka. Imam jo{ mnogo zamerki na sada{wu produkciju u Srbiji, izbor tema i na~in prikazivawa vlastite istorije. Ali, to je tako. n U kwizi "Pupin, lovac na zvezde" demistifikujete odnos Tesle i Pupina. Iako smo svi slu{ali o velikom rivalstvu, pi{ete da nisu imali nikakav spor... - To je bila duboka politi~ka intriga protiv dva ameri~ka nau~nika srpskog porekla. Nije bilo su|ewa, sva|e, ru`nih re~i. n Kome je bilo u interesu da se prikaè da su oni bili u zavadi? - Boqe je da se pri~a o wihovoj sva|i, nego o Teslinom generatoru i da je Pupin izmislio sonar. Zame{ateqstvo je napravio novinar koji ih je intervjuisao i napisao {ta je èleo, ili kako mu je re~eno da napi{e. U narednih sto godina to je postao zvani~an stav. n Teslin je ro|endan obeleèn pre par dana. Kako se odnosimo prema wegovoj zaostav{tini u Srbiji? - Drugi bi da imaju to blago koje se nalazi u wegovom muzeju, napravili timove stru~waka koji bi prou~avali i razra|ivali wegove nacrte i pronalaske. Negde sam pro~itao da me|u zaposlenima u muzeju nema inèwera elektrotehnike. Wegovim pronalascima se ne bavimo. Bavimo se wegovim poreklom, da li je bio Srbin ili Hrvat. Ne postoji papirni telegram gde Tesla kaè da se ponosi svojom domovinom Hrvatskom. Ro|en je u Austrougarskoj, a ne u Hrvatskoj. Postoji, me|utim, telegram u kome mu Ma~ek ~estita ro|endan i kaè da su ponosni zato {to je iz wihove otaxbine Hrvatske. Tesla mu je kratko odgovorio: "Hvala." Zahvalio se na ro|endanskoj ~estitki. Teslino poreklo nije bilo sporno. n Tesla je ~ovek koji je, kako kaù, izmislio 21. vek. Ipak, ~ini se da dolazi neko novo doba? - Definitivno po~iwe nova epoha, a istoriju }e pisati onaj ko izudara protivnika. Istoriju re{avaju ja~i. Neko je rekao da je istorija spisak ratova sa malim pauzama koje se zovu mir. Nadam se da }e ovog puta Srbija ostati po strani. Sukob u Ukrajini nije na{a pri~a i nismo ni na koji na~in odgovorni. Bilo bi pravedno da sve pro|e, kako su Tarabi}i predvideli, mimo nas. Ulaznicu smo platili jo{ 1999. godine. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 7

PUTIN ZAGRMEO:

Zapad ho}e da nas pobedi na bojnom poqu, nek probaju, mi jo{ nismo ni po~eli! Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Zapad `eli da porazi Rusiju na “bojnom poqu” u Ukrajini i poru~io “neka probaju”, ukazuju}i da Moskva “jo{ nije po~ela ozbiqne stvari”. „Danas ~ujemo da ho}e da nas pobede na bojnom poqu. [ta re}i. Nek probaju“, rekao je Putin na sastanku sa {efovima parlamentarnih grupa doweg doma Parlamenta, koji je prenosila televizija. „Vi{e puta smo ~uli da Zapad `eli da se bori sa nama do posledweg Ukrajinca. To je tragedija za ukrajinski narod. Ali, izgleda da sve ide u tom pravcu“, rekao je Putin. On je ovo govorio u vreme kada su SAD i evropske zemqe posledwih nedeqa ubrzale isporuku oru`ja za ukrajinsku vojsku, koja poku{ava da zaustavi napredovawe ruskih snaga na istoku Ukrajine. „Svi treba da znaju da jo{ nismo po~eli ozbiqne stva-

ri“ u Ukrajini, rekao je Putin u govoru, jednom od najo{trijih u vi{e nedeqa. On ipak nije najavio pro{irewe vojne operacije, niti druge konkretne inicijative. „Istovremeno ne odbijamo mirovne pregovore. Ali, oni koji ih odbijaju treba da znaju da {to ih duè budu odbijali to }e im biti teè da pregovaraju sa nama“, rekao je ruski predsednik. Sluè}i se retorikom koja podse}a na retoriku sovjetskih vo|a za vreme hladnog rata, Putin je osudio zapadni „totalitarni liberalizam“ i ocenio da ofanziva u Ukrajini ozna~ava po~etak tranzicije jednog sveta obeleènog „egocentri~nom ameri~kom globalizacijom ka jednom zaista multipolarnom svetu“. „U ve}ini zemaqa qudi ne èle takav ìvot ni takvu

CRNI BILANS VIKENDA U SAD:

Za Dan nezavisnosti ubijeno 220 qudi Nasiqe izazvano pucawem iz vatrenog oru`ja tokom prazni~nog vikenda za 4. jul u skoro svim dràvama SAD dovelo je do najmawe 220 mrtvih i oko 570 rawenih qudi". Zabeleèno je vi{e od 500 pucwava za samo tri dana. U podacima "Gan vajlensa" stoji i da je od po~etka godine u SAD bilo 315 masovnih pucwava, a da je oko 22.500 qudi ubijeno zbog kori{}ewa vatrenog oru`ja. Ove godine je zabeleèno pove}awe u smrtnim slu~ajevima u periodu oko Dana nezavisnosti SAD i nasiqe nije retka pojava, dodaje "CBS". U istom prazni~nom periodu 2021. godine, ubijeno je vi{e od 180 qudi, a 516 je raweno.

Istraìvawa pokazala da Amerikanci gube veru u Ameriku Dva velika istraìvawa pokazala su da Amerikanci gube veru u institucije dràve ali i u sve {to ta zemqa predstavqa u {irem smislu. Rezultati istraìvawa organizacije Galup od kojih je jedno odràno pre, a drugo posle pucwave na proslavi Dana nezavisnosti pokazali su da je poverewe gra|ana SAD u institucije i u op{ti imix zemqe na rekordno niskom nivou, prenosi Glas Amerike. Istraìvawe objavqeno pro{le nedeqe pokazalo je da je samo 38 odsto ispitanika izjavilo da su „izuzetno ponosni” na to {to su gra|ani SAD, {to je najmawi procenat u posledwih 20 godina. Dodatnih 27 odsto ispitanika navelo je da su „veoma ponosni”, {to zajedno sa 38 odsto „izuzetno ponosnih” ~ini 65 odsto anketiranih koji imaju pozitivna ose}awa u vezi sa tim {to su Amerikanci, a {to je zna~ajno mawi procenat u odnosu na 2004. godinu kada je 91 odsto anketiranih bilo u toj kategoriji, navodi Glas Amerike. Me|u „izuzetno ponosnima” je 58 odsto republikanaca, 34 odsto politi~ki neopredeqenih i samo 26 odsto demokrata. U Galupovom godi{wem istraìvawu o poverewu Amerikanaca u najva`nije institucije, ukqu~uju}i federalnu vladu, vojsku, {kole, preduze}a i druge, a koje je objavqeno u ponedeqak, navodi se da je zabeleèno „rekordno nisko” poverewe u dru{tvo u celini, prenosi Glas Amerike.

budu}nost. Umorni su od kle~awa i poni`avawa pred onima koji se smatraju izuzetnim“, rekao je ruski predsednik.

SKOPQE DANIMA GORI ZBOG MAKRONOVOG PREDLOGA:

Ne èlimo „bugarizaciju“ Duè od nedequ dana stanovnici Severne Makedonije biraju ulicu kao na~in da iskaù mi{qewe o novom politi~kom zemqotresu izme|u Severne Makedonije i susedne Bugarske. Bes gra|ana izazvao je francuski predlog, od strane mnogih ocewen kao istorijski, a od strane drugih kao - izdajni~ki. Fokus ovog predloga je pokretawe pregovora o ~lanstvu u EU, ali i re{ewe vi{edecenijskog sukoba sa Bugarskom oko istorije i jezika. Predvo|eni najve}om opozicionom partijom VMRO-DPMNE, stanovnici ove zemqe na ulici se sukobqvaju sa policijom, poru~uju vlastima da ne èle da „budu deo Bugarske“, a do eskalacije je do{lo kada je grupa demonstranata upala u makedonski parlamen Sobrawe.

STRAH OD „BUGARIZACIJE“

Najve}a zamerka koju demonstranti imaju na francuski predlog ti~e se "bugarizacije" wihove zemqe. Naime, onii smatraju da }e Bugarska uvek blokirati pristup Severne Makedonije Evropskoj uniji. Tako|e, strahuju da bi eventualna ratifikacija ovog predloga u parlamentu zna~ila odricawe istorije i jezika u korist Bugarske, sa kojom se vodi spor ve} nekoliko decenija.

[TA PI[E U PREDLOGU?

Obzirom da Bugarska blokira po~etak pregovora Severne Makedonije sa EU, tvrde}i da je makedonski jezik samo dijalekat bugarskog, Francuska se postavila kao posrednik izme|u dve

zemqe. Tokom {estomese~nog predsedavawa Unijom, Francuska je izradila predlog koji ima za ciq okon~awe spora i kona~ni po~etak evrointegracija Severne Makedonije. Zahtev Bugarske je da Severna Makedonija prizna da wen jezik ima bugarske korene, da u ustavu prizna bugarsku mawinu i ukine „govor mr`we" protiv Bugarske. To se liderima Severne Makedonije nije dopalo, pa su predlog odbili. Premijer Severne Makedonije Dimitar Kova~evski tra`io je od EU garancije da Bugarska ne}e nametnuti nove uslove koji }e ponovo dovesti do zastoja u pregovorima, ali i izmenio prvobitne ta~ke predloga. On zahteva kori{}ewe termina makedonski jezik, za{titu makedonskog identiteta, kao i da pregovori o pristupu EU po~nu pre ustavnih promena koje bi ukqu~ile bugarsku mawinu u preambulu Ustava Severne Makedonije. Tako je u Skopqe stigla nova verzija predloga, prihvaqiva Kova~evskom, ali ne i najve}oj

opozicionoj partiji i delu gra|ana koji podr`ava ovu politi~ku opciju.

BUGARSKA UKLONILA VETO

Kako je sporazum prihvatqiv i bugarskim vlastima, tamo{wi parlament je ukinuo veto na po~etak pregovora EU i Severne Makedonije. Prema nacrtu sporazuma, Bugari }e biti priznati kao mawina kroz Ustav Severne Makedonije, dve prestonice }e odr`avati dobre odnose. Me|utim, Bugarska i daqe ne priznaje postojawe makedonskog jezika, {to bi moglo da bude kamen spoticawa. Da bi se sa pregovorima kona~no krenulo, francusko re{ewe treba da usvoji dvotre}inska ve}ina u makedonskom Sobrawu. Ipak, to ne}e te}i glatko obzirom na proteste. „Ne}u prihvatiti ultimatum koji je na u{trb dostojanstva naroda, zato pozivam na sveop{ti protest ispred zgrade Vlade", poru~io je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski.

Svetska populacija }e dosti}i osam milijardi, Indija presti`e Kinu Svetska populacija bi trebalo da dostigne osam milijardi qudi 15. novembra, navedeno je u projekciji Odelewa Ujediwenih nacija za ekonomska i socijalna pitawa. Tako|e, predvi|a se da }e 2023. godine Indija postati najmnogoqudnija zemqa. „Dok o~ekujemo ra|awe osmomilijarditog stanovnika Zemqe... to je podse}awe na na{u podeqenu odgovornost da vodimo ra~una o na{oj planeti i uzmemo momenat

da razmislimo o ta~kama gde jo{ ne po{tujemo preuzete obaveze jedni prema drugim”, istaknuto je u saop{tewu generalnog sekretara UN Antonija Gutere{a. To je tako|e „prilika da se slavi na{ diverzitet, prizna na{a zajedni~ka humanost i da se divimo pred napretkom zdravstva koje je produ`ilo `ivotni vek i znatno smawilo stopu smrtnosti majki i dece”. Svetska populacija raste sporije od

1950. godine, a populacija bi mogla da dostigne 8,5 milijardi 2030. godine i 9,7 milijardi 2050. sa vrhuncom od oko 10,4 milijardi qudi tokom 2080. kada se o~ekuje zadr`avawe na tom nivou do 2100. godine. O~ekivan porast populacije narednih decenija }e vi{e od polovine biti koncentrisan u osam zemaqa - Demokratskoj Republici Kongo, Egiptu, Etiopiji, Indiji, Nigeriji, Pakistanu, Filipinima i Tanzaniji.

REPUBLIKA SRPSKA

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

Po~ast stradalima na Petrovdan u Bratuncu, Biqa~i i Sasama Na grobqima u Bratuncu i u selima Biqa~a i Sase odata je po~ast povodom 30 godina od stradawa 69 srpskih civila i vojnika koje su na Petrovdan 1992. godine ubile muslimanske snage iz Srebrenice pod komandoma Nasera Ori}a. Prethodno je u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Srebrenici sluèna liturgija, a zatim su na bratuna~kom grobqu i strati{tima Biqa~i i Sasama ~lanovi porodica poginulih, rodbina, kom{ije i saborci poloìli vence i prisluìli sve}e za pokoj du{a nastradalih. Kod spomenika i kosturnice u Zalazju kod Srebrenice bi}e sluèn parastos za ubijene na Petrovdan 1992. godine, ali i sve ostale srpske civile i borce iz ove op{tine poginule u Odbrambeno-otaxbinskom ratu, kao i `rtvama koje su ubile usta{e drugi dan Troj~indana 1943. godine. Nastavqaju}i sistematsko plansko etni~ko ~i{}ewe srpskih prostora zapo~eto u aprilu, jake muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, 12. jula 1992. godine, upale su u vi{e srpskih sela u srebreni~koj i bratuna~koj op{tini ubijaju}i, pqa~kaju}i i pale}i sve pred sobom, javqa Tawug. Tog dana u borbi „prsa u prsa” ubijeno je 69, a raweno mnogo vi{e srpskih boraca i civila, a 22 su nestala i zarobqena.

Posmrtni ostaci 10 nestalih Srba slu~ajno su prona|eni i ekshumirani 10. juna 2011. godine iz masovne grobnice na Zalazju, prilikom tra`ewa nastradalih Bo{waka. Deset nestalih Srba jo{ nisu prona|eni i wima se gubi svaki trag u logoru u biv{oj srebreni~koj policijskoj stanici. Za ove, kao i za mnoge druge masovne zlo~ine po~iwene nad Srbima iz Srebrenice i sredweg Podriwa jo{ niko nije odgovarao. R. N.

IZRAELSKI OBAVE[TAJAC OTVORIO DU[U: Ratko Mladi} je spasio Srbe u Bosni, a raspad Jugoslavije je dugo planiran! Pravoslavno grobqe u zeni~kom nasequ Mo{}anica

U Federaciji BiH bri{u tragove postojawa Srba Na pravoslavnom grobqu u Gorwim Fatovima u Mao~i kod Br~kog pre desetak dana o{te}eno je i sru{eno {est nadgrobnih spomenika. Navodno su to uradila „deca dok su se igrala”. Slu~aj iz Mao~e, najve}eg upori{ta vehabija u BiH, samo je jedan od mnogobrojnih primera skrnavqewa pravoslavnih grobaqa i bogomoqa u Federaciji BiH u kojima se, tako|e, vandalizam pripisavao maldima i de~jim nesta{lucima. Na tome se, uglavnom, sve zavr{avalo, a pravi po~inioci gotovo nikada nisu prona|eni i ka`weni. \or|e Radanovi}, predsednik Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji BiH, kaè da je na podru~ju tog entiteta, na kome je do posledweg gra|anskog rata u BiH ìvelo 542.000 Srba, od po~etka sukoba pa do danas, o{te}eno, ili dobrim delom sru{eno i uni{teno oko 1.100 pravoslavnih grobaqa. „Odgovorno tvrdim da ne postoji nijedno od predratnih grobaqa, a da nije na neki na~in o{te}eno. U Tuzlanskom kantonu, na primer, na svakom pravoslavnom grobqu, a ima ih stotinak, moè se videti po nekoliko o{te}enih grobova i sru{enih, i{aranih ili u potpunosti razbijenih nadgrobnih spomenika. Mnoga od grobnih mesta i ne vide se od sme}a i uginulih ìvotiwa koji se tu namerno ostavqaju”, kaè Radanovi} za „Politiku”. Osim skrnavqewa grobaqa na kojima po~ivaju preci proteranog srpskog naroda, u FBiH su zabeleèni i brojni slu~ajevi namernog o{te}ewa kapela i crkava, od kojih su neke i opqa~kane, a neke ~ak i zapaqene, kao {to je crkva u selu Vrelo kod Cazina, koja nije jo{ uvek obnovqena. „Nije slu~ajnost da se ba{ u mestima s ve}inskim bo{wa~kim stanovni{tvom ru{e i uni{tavaju pravoslavna obele`ja. To se radi smi{qeno”, procewuje Radanovi} i u prilog tvrdwi dodaje da je u FBiH promeweno i 1.800 toponima koji su podse}ali na Srbe, kao {to je slu~aj sela Mitrovo Brdo u Sredwobosanskom kantonu. On poziva strane zvani~nike u BiH da obi|u sva povratni~ka mesta u Republici Srpskoj i u FBiH i da posete i muslimanska i pravoslavna grobqa, te da se li~no uvere u kakvom su stawu. Ujedno }e, kaè, mo}i da vide i na {ta li~e srpska naseqa u FBiH u kojima su nekada ìveli Srbi. „Mo`da }e nakon toga promeniti jednostrano mi{qewe o na~inu ìvota i problemima povratnika koje im je nametnulo politi~ko Sarajevo”, zakqu~uje Radanovi}. M. T.

Biv{i izraelski obave{tajac Jakov Kedmi govorio je svojevremeno u emisiji "Ve~e sa Vladimirom Solovjevim" o sukobima u biv{oj Jugoslaviji, a snimak je i daqe veoma popularan na dru{tvenim mreàma. Izraelski obave{tajac je u istoj emisiji naveo i da je „Ratko Mladi} spasio Srbe u Bosni i Republiku Srpsku i da nije bilo wega, ne bi bilo Srba u Bosni i ne bi bilo Republike Srpske“. On je izjavio da je raspad Jugoslavije (na Zapadu) dugo planiran i da su mu Slovenci koji su bili u vrhu obave{tajnih slu`bi u Jugoslaviji, pri~ali o albanskim teroristi~kim akcijama na Kosovu i Metohiji, a onda se vratio na gra|anski rat u Jugoslaviji. – Balkan je veoma komplikovan region, tamo pravednika nije bilo, bio je gra|anski rat i Srbi su dobro znali {ta su im Hrvati uradili za vrijeme II svjetskog rata! Hrvati su ubijali Srbe i Jevreje, milion qudi su ubili samo zato {to su Srbi – podsetio je Kedmi. Na opasku drugog gosta u emisiji, da su to radile usta{e, a ne Hrvati, Jakov Kedmi je uzbu|eno odreagovao i rekao da misli na Hrvate, a onda se umje{ao i voditeq. – Ja mislim da Jakov odli~no zna {ta govori i da dobro vlada ruskim jezikom da bi mogao da se izrazi kako èli – rekao je Solovjov. Jakov Kedmi je potom po~eo da opisuje usta{ke zlo~ine nad Srbima. – Oni su vodili ka rekama mu{karce, ène i decu, razbijali im lobawe ogromnim palicama, a onda ih bacali u reku! To je tradicionalna hrvatska egzekucija!

Ovo je razlog za{to su naloìli uklawawe fotografija ubijenih Srba pored puta Bratunac – Srebrenica Uklawawe fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz sredweg Podriwa ubijenih i poginulih u proteklom gra|anskom ratu u BiH, koje su bile postavqene uz regionalni put Bratunac-Poto~ari, naloèno je radi bezbjednog odvijawa saobra}aja, re~eno je iz Okru`nog javnog tuìla{tva u Bijeqini. Iz Tuìla{tva su istakli da je „deùrni tuìlac Okru`nog javnog tuìla{tva u Bijeqini u subotu, 9. jula, u saradwi sa policijskim slu`benicima Policijske uprave Zvornik, obavijestio saobra}ajnog inspektora o postavqawu fotografija na putu u Bratuncu, koji je naloìo wihovo uklawawe zbog bezbjednog odvijawa saobra}aja“. Iz Tuìla{tva nisu odgovorili na pitawe ko je tuìlac koji je naloìo uklawawe fotografija stradalih Srba u sredwem Podriwu. Na~elnik bratuna~ke op{tine Sr|an Ranki} rekao je da su fotografije postavili ~lanovi porodica poginulih uz wegovu saglasnost i podr{ku s ciqem da se ukaè da su na ovom podru~ju stradali i Srbi i da su nad wima po~iweni mnogi zlo~ini za koje niko nije odgovarao. Nakon {to su fotografije postavqene, tuìlac Okru`nog tuìla{tva Bijeqina naloìla je uklawawe fotografija poginulih boraca i srpskih civilnih `rtava sa javnih povr{ina u Bratuncu, {to su porodice `rtava i u~inile. S. G.

CRNA GORA Da li }e Temeqni ugovor sa SPC-om uzdrmati temeqe mawinske Vlade u Crnoj Gori - glavno je pitawe nakon {to je vlada usvojila ovaj dokument zbog ~ega joj je DPS Mila \ukanovi}a uskratio podr{ku. Me|utim, nije tako izvesno da }e vlada pasti po{to Demokratski front i Demokrate podràvaju Temeqni ugovor sa SPC-om. Zato analiti~ari smatraju da }e pre do}i do nove rekontrukcije vlade nego do novih izbora? Nije pro{lo ni dve godine od istorijskih izbora u Crnoj Gori kada je DPS Mila \ukanovi}a posle tri decenije pao sa vlasti, a sva{ta se dogodilo od tada. Ekspertska vlada ~iji je premijer bio Zdravko Krivokapi} formirana je tek tri meseca nakon izbora i izdràla je jedva ne{to vi{e od godinu dana po{to je izbio veliki sukob Demokrata Alekse Be~i}a sa jedne strane i pokreta URA Dritana Abazovi}a odnosno SNP-a Vladimira Jokovi}a, s druge strane. Kada se o~ekivalo da vlada padne i da budu raspisani novi izbori do{lo je do obrta - formirana je mawinska vlada na ~elu sa Dritanom Abazovi}em koju je podrào ni mawe ni vi{e nego DPS.

RU[E LI SE TEMEQI TEMEQNOG UGOVORA?

Milov DPS uskratio podr{ku Abazovi}evoj Vladi, ali to ne zna~i i wen pad: Za{to je rekonstrukcija izvesnija od novih izbora u Crnoj Gori do`ivela poraz. Usvajawe nekog akta regulisano je Poslovnikom o radu Vlade, a on predvi|a apsolutnu odnosno prostu ve}inu od svih ~lanova Vlade, a to zna~i 11 od 21. Za Temeqni ugovor je glasalo 13, prema tome situacija je ~ista. A interni dogovori koji su prethodili sastavqawu vlade nemaju pravnu relevantnost i snagu - apostrofira Radowi}.

NIJE REALNO DA DF I DEMOKRATE SRU[E VLADU?

ABAZOVI]: VIDE]EMO STAV VE]INE

PRVA KRIZA VLADE NAKON SVEGA TRI MESECA

Tri meseca kasnije po{to je vlada prostom ve}inom (13 od 21 glasa) usvojila Temeqni ugovor sa SPC u DPS-u su odlu~ili da uskrate podr{ku vladi i pokrenu inicijativu u skup{tini na kojoj }e se glasati o wenom poverewu. U DPS-u poru~uju da su se na taj korak odlu~ili zato {to je vlada "suprotno politi~kom sporazumu o wenom formirawu, napustila prioritetni zadatak ispuwavawa obaveza iz agende evropskih integracija". Kako tvrde, vlada je ishitreno, neodgovorno i bez konsultacija sa stru~nom javno{}u u{la u zakqu~ivawe Ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) ~ime je nanela neprocewivu {tetu dr`avnim interesima Crne Gore.

\UKANOVI]: STVORITI USLOVE ZA NOVE IZBORE

Lider DPS-a Milo \ukanovi} istakao je da }e ta stranka nastaviti dijalog sa svim parlamentarnim partijama u poku{aju da se ostvari konsenzus i organizuju uskoro novi izbori nakon kojih }e do}i u situaciju da biraju sebi bliske politi~ke partnere. - Ispita}emo na kojem je scenariju mogu}e izgraditi konsenzus da donesemo odluke za koje mislimo da ih je potrebno doneti na temequ odluke koju je DPS donela - poru~io je \ukanovi}.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 9

S druge strane, premijer Dritan Abazovi} pozdravio je odluku DPS-a i naglasio da }e se videti {ta je stav ve}ine poslanika. - Pozdravqam odluku Predsedni{tva DPS. Odgovorno je i dràvni~ki kada niste u mogu}nosti da pomognete dràvi, da joj makar ne odmaète. Vide}emo {ta je stav ve}ine poslanika - napisao je Abazovi} na Tviteru. Istakao je da Crna Gora mora daqe i da kriminal, korupcija i nacionalizam nisu opcije. - Pobedi}e evropska budu}nost - zakqu~io je Abazovi}. [ta }e se daqe doga|ati na politi~koj sceni te{ko mogu predvideti i politi~ki analiti~ari.

NOVA REKONSTRUKCIJA VLADE IZVESNIJA OD IZBORA

Politikolog iz Crne Gore Sr|an Vukadinovi} o~ekuje da vlada uskoro opet bude rekonstruisana. - Dobro je {to je aktuelna vlada usvojila Temeqni ugovor sa SPC-om da se zemqa oslobodi vi{e verskih pitawa. Mislim da vlada ne}e pasti bez obzira na to da li }e DPS podneti inicijativu o nepoverewu vladi. Mislim da ta inicijativa ne}e pro}i u skup{tinijer je i za Demokratski front i za Demokrate Temeqni ugovor od strate{ke va`nosti. [ta vi{e, mislim da }e DPS odustati od inicijative da smeni vladu kada vidi da

za to nema podr{ku - nagla{ava Vukadinovi}. Kako ka`e, te{ko je, ipak, o~ekivati da }e vlada i daqe ostati u istom sastavu. - Mislim da }e se opet i}i na rekonstrukciju vlade jer Demokratski fron i Demokrate ne}e ponoviti gre{ku od pro{log puta da nemaju svoje ministre. Od strate{kog interesa je da se usvoji i inicijativa "Open Balkan" jer bi to dr`avi najesen olak{alo borbu sa nesta{icom energenata i prehrambenih proizvoda. Tek kad se usvoje Temeqni ugovor i Open Balkan mogu}e je, po mom mi{qewu, da se ide na nove izbore - ocewuje Vukadinovi}.

\UKANOVI]EV DPS PONOVO GUBITNIK

Na{ sagovornik podvla~i da }e iz jo{ jedne turbulentne situacije DPS iza}i kao gubitnik. - Ako pogledamo unazad skoro tri godine DPS je pao na svim strate{kim stvarima za koje se zalagao. Prvo, na Zakonu o slobodi veroispovesti, zatim na ustoli~ewu mitropolita Joanikija. A sada su protiv Temeqnog ugovora i "Open Balkana" iako }e, po svemu sude}i, to biti izglasano u skup{tini - ka`e Vukadinovi}. S druge strane, politi~ki analiti~ar Luka Radowi} ne o~ekuje ni rekonstrukciju, ali ni pad aktuelne vlade zbog Temeqnog ugovora sa SPC. - Temeqni ugovor sa SPC je usvojen od strane Vlade Crne Gore. Dileme da li je ostvaren potrebnim ve}inom rezultat su politi~ke manipulacije koja je vrlo brzo

Kako kaè, Temeqni ugovor je akt za koji nije predvi|ena bilo kakva skup{tinska procedura. - Moè se govoriti jedino o nekoj vrsti politi~kog testa, s obzirom na to da je DPS najavio inicijativu za ru{ewe Vlade zbog usvajawa Temeqnog ugovora. U ovom trenutku pitawe je da li ve}ina za tako ne{to postoji. Poslanici DPS jesu u~estvovali u izboru ove vlade. Otkazivawe podr{ke matemati~ki dovodi u pitawe stabilnost Vlade, me|utim, DPS ne moè oboriti Vladu bez glasova DF i Demokrata. A da DF i Demokrate sru{e vladu na predlog DPS i to zbog Temeqnog ugovora, nije realno - ocewuje Radowi}.

DPS @ELI DA ZAUSTAVI ODLIV BIRA^A KA SDP-U

Posledwe ankete su pokazale da je DPS u padu, otkriva politi~ki analiti~ar. - Radikalizacija retorike rezultirala je rasipawem wihovog bira~kog tela, tako da je pitawe da li DPS, zaista, èli izbore ili samo poku{avaju da zaustave novi odliv bira~kog tela ka SDP, koji je po~eo jo{ na lokalnim izborima na Cetiwu. Pred Crnom Gorom su brojni politi~ki izazovi, u prvom redu obra~un sa korupcijom biv{eg reìma, zatim i ekonomske i socijalne teme, reforme u pravosu|u itd. U tom smeru ima de{avawa ali je za konkretnije rezultate potreban odre|eni konsenzus. To zna~i, ako Vlada odbije napad DPS, ~ekaju je drugi izazovi u obezbe|ivawu podr{ke i stabilizaciji prilika - smatra Radowi}. Kako kaè, u ovom trenutku ne o~ekuje novu rekonstrukciju vlade jer "ambijent i odnosi za sada ne upu}uju na to". - Ali ne iskqu~ujem da se o tome povedu neki razgovori na jesen, posebno ako se sve "vrati" na ve}inu od 30. avgusta 2020. godine - zakqu~uje Radowi}. R. N.

VO@WA NOVIM AUTO PUTEM I BESPLATNA

Crna Gora otvara novih 40 km, ograni~ewe 100 km/h, a ako proma{ite izlaz za iskqu~ewe ka moru - ne pani~ite Dugoo~ekivani auto-put kroz Crnu Goru je otvoren. Deonica od Kola{ina do Podgorice nakon 7 godina i brojnih najava, zatim i brojnih odlagawa kona~no je zavr{ena. Zvani~no otvarawe auto-puta je bilo 13. jula, na Dan Crne Gore. Prvi crnogorski auto-put olak{a}e putovawe do mora svim crnogorskim voza~ima, ali i turistima koji se odlu~e da leto provedu na crnogorskom primorju. Deonica Smokovac-Mata{evo duga~ka je 41 kilometar, i osim toga {to }e olak{ati putovawe i omogu}iti br`i dolazak do mora, u~ini}e ga i mnogo bezbednijim jer ova deonica zamewuje "najcrwu" saobra}ajnu ta~ku u ovoj dr`avi - kawon Mora~e.

PRVIH SEDAM DANA BESPLATNO Voza~e svakako interesuje i koliko }e ko{tati putarina kada deonica Smokovac-Mate{evo bude otvorena za saobra}aj. Prvih sedam dana vo`we bi}e besplatno, a prema posledwim informacijama, kori{}ewe prvog autoputa u Crnoj Gori trebalo bi da ko{ta tri ili 3,5 evra. OGRANI^EWE 100 KM/H Sada su toku posledwe pripreme za pu{tawe auto - puta u saobra}aj, pa su tako poznati i mnogi prate}i detaqi. Maksmilna brzina na auto-putu je 100 km na ~as, {to zna~i da voza~i mogu da pritisnu papu~icu gasa samo do ove granice. Nakon prelaska naplatne rampe,

~ekaju vas 3 trake. Ukoliko izaberete pogre{nu traku, ili proma{ite prvo

iskqu~ewe za more nema potrebe za panikom, jer postoji i drugo. Auto-put je pokriven kamerama i

sve {to se de{ava na wemu prate nadle`ne slu`be koje }e regovati u svim kriznim situacijama. U slu~aju bilo kakvog problema, iz komandnog centra aktiviraju se sve nadle`ne slu`be policija, vatrogasci, ali i oni koji odr`avaju i nadziru auto-put. KA[WEWE VI[E OD TRI GODINE Ako se deonica auto-puta zaista otvori za saobra}aj u sredu 13. jula pedantni statisti~ari izra~unali su da }e to biti ka{wewe zavr{etka radova od ~ak tri godine, dva meseca i tri dana! Naime, prema prvobitnom planu deonica Smokovac - Mate{evo je trebalo da bude pu{tena u saobra}aj jo{ 10. maja 2019. godine?! S. G.

KOSOVO I METOHIJA

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020. Представници Удружења ''Европа Ностра'' у Високим Дечанима

UDRU@EWE EVROPA NOSTRA - NA[A EVROPA SA KOMADANTOM KFORA KAJARIJEM U VISOKIM DE^ANIMA I NOVOM BRDU

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Postoji i daqe potreba odr`avawa visoke za{tite manastira Visoki De~ani dok stari grad Novo Brdo zahteva dodatnu me|unarodnu ekspertizu i saradwu – zakqu~ili su predstavnici ''Evropa Nostra''

Obrazlo`ewe Savetodavnog odbora o za{titi Visokih De~ana “Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod ovako sna`nom vojnom za{titom. Ipak, on predstavqa spomenik ogromne istorijske i kulturne va`nosti za Evropu i svet, {to potvr|uje i status na UNESKO-voj Listi svetske ba{tine. Tu`no je da su danas De~ani i wegovo nasle|e, kako kulturno tako i prirodno, kao i mona{ka zajednica, postali svojevrsni taoci nere{enog statusa Kosova. Stoga je nu`no da se osigura puno po{tovawe vladavine prava i da se posveti ve}a pa`wa odgovaraju} oj za{titi ovog lokaliteta Svetske ba{tine u okviru aktuelnih pregovora o normalizaciji odnosa izme|u Beograda i Pri{tine. Aktivnosti na za{titi samog manastira tako|e treba smestiti u {iri okvir kako bi se osigurala adekvatna za{tita i interpretacija multikulturalnog i multikonfesionalnog nasle|a na Kosovu, kao preduslova za dugotrajan mir i napredak u region.”

O potrebi za{tite manastira Visoki De~ani Predstavnici Udruèwa ''Evropa Nostra'', glasa civilnog dru{tva Evrope posve}en kulturnom i prirodnom nasle|u, posetili su, od 5. jula, vi{e kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji, me|u kojima su tvr|ava u Novom Brdu, manastiri Visoki De~ani i Gra~anica, te razgovarali sa komandantom KFOR-a, igumanom Savom Jawi}em, vladikom Teodosijem, predstavnicima OEBS-a i drugima. a sve sa ciqem za{tite ovih kulturnih dobara. Oni su razgovarali sa komandantom Kfora Italijanom general-majorom Ferencom Kajarijem o potrebi odràvawa visoke za{tite manastira Visoki De~ani. Udruèwe ''Evropa Nostra'' je na Tviteru navelo da je manastir Visoki De~ani upisan na wihovu listu sedam najugroènijih kulturnoistorijskih spomenika u Evropi.

Vladika Teodosije sa delegacijom Europa Nostre 8. jula 2022.g. "Najve}a zahvalnost komandantu Kfora general-majoru Ferencu Kajariju {to je primio na{u delegaciju u ciqu plodne razmene mi{qewa o potrebi odr`avawa visoke za{tite manastira Visoki De~ani, koji je na Listi svetske ba{tine u opa-

Vladika Teodosije sa delegacijom Europa Nostre Delegacija organizacije Europa Nostra, u sklopu posete Kosovu, boravila je i u Gra~anici. Sastali su se sa Vladikom Teodosijem i sa wim razgovarali o za{titi objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. U manastiru Gra~anica primio ih je episkop Teodosije.

Evropa Nostra sa gradona~elnikom De~ana "Tokom na{e posete Kosovu, bilo nam je drago {to smo se sastali sa Ba{kimom Ramo{ajem, gradona~elnikom De~ana. Razgovarali smo o za{titi Manastira Visoki De~ani, ukqu}uju}i regulisawe saobra}aja povezano sa Specijalnom za{titnom zonom, pristupu manastiru i odluci Ustavnog suda o vra}awu manastirskog zemqi{ta", navedeno je na Tviter nalogu Evropa Nostre.

snosti, a koji je tako|e upisan na na{u listu sedam najugroènijih kulturnoistorijskih spomenika u Evropi za 2021. godinu", navelo je udruèwe Evropa Nostra. Ina~e, 'Europa Nostra'', glas civilnog dru{tva Evrope posve}en kulturnom i prirodnom nasle|u, i Institut Evropske investicione banke, objavili su 10. decembra 2020 godine listu 12 najugroènijih lokaliteta kulturnog nasle|a, koji su u najuèm krugu za Program 7 Najugroènijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu: Listu 12 ugroènih lokaliteta kulturnog nasle|a, koji su u uèm izboru za program “7 Najugroènijih”, sastavio je me|unarodni Savetodavni odbor koji ~ine stru~waci iz domena istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planirawa i finansija. Me|u sedam najugroènijih kulturnig dobara na ovoj listi na{ao se i manastir Visoki De~ani. Delegacija ''Evropa Nostre'' pan-evropske federacije za kulturno nasle|e, sa sedi{tima u Hagu i Briselu istog dana je posetila i stari grad Novo Brdo nakon ~ega su konstatovali da radovi na revitalizaciji starog grada nisu na zadovoqavaju}em nivou “Poseta Novom Brdu u ciqu utvr|ivawa ~iwenica, gde su dva razli~ita tima nedavno zavr{ila radove na „revitalizaciji“ na

Стари град Ново Брдо

LO[A OBNOVA Obnovu tvr|ave u Novom Brdu finansirala je Evropska unija, kroz program pretpristupne pomo}i – IPA-e, a projekat je sprovodio Unesko u saradwi sa Unmikom i Kancelarijom EU u Pri{tini. Radovi na obnovi tvr|ave zapo~eti su 2015. godine, a na me|unarodnom tenderu, koji je sproveo Unesko, posao je dodeqen firmi "Koto" iz Beograda. Re~ je o sredwovekovnom gradu iz 14. veka, koji je izgra|en da bi se za{titilo ve} postoje}e rudarsko naseqe, zbog ~ega postaje vrlo zna~ajno urbano sredi{te. Najve}i procvat grad je imao za vreme despota Stefana Lazarevi}a, kada je dobio statut, odnosno poseban zakon. U vremenu cara Du{ana tu je postojala i kovnica novca, a od 1349. kovali su se gro{evi sa nazivom grada. Turci su grad zauzeli 1. juna 1455. godine, nakon ~ega on naglo propada i po~etkom sedamnaestog veka biva napu{ten. sredwovekovnoj tvr|avi i crkvi Svetog Nikole, koji nisu na zadovoqavaju}em nivou. Ovo nasle|e zahteva dodatnu me|unarodnu ekspertizu i saradwu!” navodi se u objavi Evropa Nostre.”

DVOSTRUKA RADOST POVRATKA NA KIM POSLE DESET GODINA PROVEDENIH U BEOGRADU

Porodica Aksi} vratila se u Koreti{te kraj Gwilana Posle deset godina provedenih u Beogradu, porodica Bojana Aksi}a sa petoro ~lanova, vratila se u svoj zavi~aj Koreti{te kraj Gwilana. Maja i Bojan imaju troje dece. Najmla|a je Milenija, tek je napunila prvu godinu. Tu su i starije sestre, sedmogodi{wa An|elija i jedanaestogodi{wa Katarina. Svi zajedno, vide boqe sutra u svom rodnom selu Koreti{tu kraj Gwilana u Kosovskom Pomoravqu. - Vratili smo se jer vidimo neku stabilnost u svom rodnom kraju. Ovde moèmo, pre svega deci, da obezbedimo normalne uslove za {kolovawe i ìvot. Nadamo se, da mi kao mlada peto~lana porodica, moèmo da budemo primer i uzor svim raseqenima da do|u u svoje domove i da budu svoji na svome, - kaè Maja Aksi}

Аксиће су по повратку из Београда дочекала комшијска деца у народној ношњи, уз песму и игру Aksi}e je po povratku iz Beograda do~ekalo prijatno iznena|ewe, kom{ij-

ska deca u narodnoj no{wi, uz pesmu i igru. Sve~ani do~ek, jer je selo sada

ve}e za jo{ petoro mladih. Do pre koju godinu, iz Koreti{ta, sela udaqenog samo par kilometara od Gwilana, dosta Srba se iselilo. Od mesta sa 1.600 du{a svelo se na oko hiqadu. Sada je taj proces zaustavqen. - Hvala Bogu, imamo ovde osnovnu i sredwu {kolu i vrti}. Krenuli smo sa sportskim i kulturnim sekcijama. Qudi su videli da je u selu krenulo na boqe, - ka`e predsedavaju}a Skup{tine op{tine Novo Brdo, gde sada selo pripada po lokalnoj samoupravi Kosova, Mirjana Simijonovi}. Aksi}i sada optimisti~ki gledaju na svet. Veruju u boqu budu}nost. Obe}ano im je renovirawe ku}e i najva`nija stvar, posao za Bojana. Za ostalo, i sami }e se sna}i, ka`e ova mlada povratni~ka porodica.

SRBI IZ HRVATSKE

[TRBAC I PUPOVAC O PROCESUIRAWU SRBA U HRVATSKOJ

Zbog tajnih optu`nica u Hrvatskoj, tamo se ne vra}a 100.000 Srba Direktor Dokumentarnog centra Veritas Savo [trbac rekao je da se zbog uslovno re~eno tajnih optu`nica u Hrvatskoj, tamo ne vra}a 100.000 Srba, a predsjednik Srpskog narodnog vije}a Milorad Pupovac ocijenio je da se takvim zbrajawem ne prikazuje stawe kako jeste, nego se qudi dodatno stra{e. Govore}i za TV Prva, [trbac je rekao da stoje iza podatka da je rije~ o 100.000 qudi, jer postoje pokrenuti procesi protiv vi{e od 3.700 lica za ratne zlo~ine, a dodatno je vi{e od 21.000 na spiskovima zbog "oruàne pobune". - To je zajedno oko 25.000 procesuiranih. Puta tri do ~etiri ~lana porodice do|e se do 100.000 qudi koji ne}e u Hrvatsku. Ako se ne vra}a glava porodice, ne vra}aju se ni supruga ni djeca - rekao je on. [trbac je objasnio da su to "uslovno re~eno" tajni spiskovi jer se sudi u odsustvu, a komunikacija sa optuènim kojima se ne zna adresa obavqa se preko oglasne table. Naveo je da Hrvatska vodi da je takva presuda primqena, pa onda dolazi do hap{ewa po potjernicima Srba po svijetu. Rekao je da je takvih hap{ewa bilo 182, a da ve}ina uhap{enih nije ni znala za{to i na osnovu ~ega. - Od Nove godine bilo je sedam takvih hap{ewa, tri lica koja su i{la u Hrvatsku, jedan u Gr~koj i jedan u Norve{koj koji }e danas ili sutra biti izru~en Hrvatskoj - rekao je [trbac. Pupovac, me|utim, kaè da je hrvatskim Zakonom o oprostu djelo oruàne pobune stavqeno ad akta, i ocijenio da brojke koje [trbac navodi ve} dugo nisu operativne. - Sada je na djelu podizawe optu`nica i pokretawe postupaka za hap{ewe u tre}im zemqama. Tu nesigurnost unose odnosi pravosudnih instucija dvije zemqe. To je ozbiqan problem, jednako kao i to {to se pojedini zlo~ini ne sude - rekao je on. Pupovac je ocijenio da stvari postanu

SERBIAN ORTHODOX CHURCH PRO-CATHEDRAL OF "ST. SAVA" WARRIEWOOD - MONA VALE

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PROKATEDRALNI HRAM "SV. SAVA" VARIVUD - MONA VEJL

www.stsava.org.au Pokret Srpskih ^etnika Ravne Gore Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore 610 Elizabeth Drive Bonnyrigg NSW 2168

76. GODI[WICA DRA@INOG DANA Ove 2022. godine }emo odràti prigodan pomen |eneralu Dragoqubu Mihailovi}u i wegovim ~etnicima koji su dali ìvote sa verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu. Po~asni gosti }e biti dva originalna osniva~a pokreta \uka Radan (99) i Jovan Doj~inovi} (98). Zajedno sa Pokretom Srpskih êtnika Ravne Gore iz Boniriga mi vas sa ponosom pozivamo da prisustvujete,

u nedequ 17. jula 2022. obele`avawu

DRA@INOG DANA

Hram Svetoga Save 5 Wilson Ave Ingleside jo{ komplikovanije ako dvije zemqe ne otpo~nu razgovor o tim pitawima. [trbac je naveo da su hrvatske vlasti u ovoj godini pokrenule 22 nove krivi~ne prijave, 11 novih istraga je otvoreno, a doneseno je pet novih presuda Srbima. - U prosjeku svake godine bude 35 novotvorenih istraga - rekao je on. Ocijenio je da se na osnovu novih akta hapse qudi u Hrvatskoj koji su prethodno bez ikakvih problema i po 100 puta dolazili. Pupovcu je poru~io da bi to trebala da bude wegova briga po{to je u Hrvatskoj i nastoji da se takvi procesi zaustave. - Postojala je praksa su|ewe u odsutnosti, pa je to prekinuto, pa je obnovqeno. Od 2011. godine nema prave saradwe pravnih institucija Hrvatske i Srbije. Ovakvi slu~ajevi se doga|aju u valovima - rekao je on. Pupovac je ocijenio da problem postoji jer nema saradwe me|u dr`avama. - Treba posti}i dogovor politi~ki, da se odnosi ne namiruju qudima kao ovima, kojih je u dobar dio slu~ajeva - nedu`nih - rekao je on. Poru~io je da ne `eli da se od brojki pravi kampawa koja }e na{ svijet zastra{ivati. - @elimo da se ovakve pojave ne doga|aju, i da se na|e mehanizam za zaustavqawe - rekao je Pupovac. S. G.

Srbi iz Hrvatske osvojili visoko peto mesto na Evropeadi Evropsko prvenstvo autohtonih nacionalnih mawina u fudbalu ili Evropeada odr`ana je od 25. juna do 2. jula u austrijskoj Koru{koj, a selekcija Srba iz Hrvatske nastupila je u konkurenciji 20 reprezentacija. Ovogodi{we izdawe

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 11

Evropeade za selekciju Srba iz Hrvatske bilo je ujedno i najuspe{nije. Prvenstveni ciq, kako navode igra~i i selektor Nikola Gaguli}, bio je prolazak grupe u kojoj su jo{ bili Slovaci iz Ma|arske i Slovenci iz Italije. Ipak, ciq je i te kako nadma{en,

a selekcija koju su ~inili fudbaleri amateri koji nastupaju u klubovima od Like pa do zapadnog Srema uspela je da se plasira me|u najboqih pet ekipa koje ~ine nacionalne mawine „Starog kontinenta“. Pobednik Evropeade 2022. godine je ekipa Ju`nog Tirola u Italiji koja je u finalu savladala doma}e predstavnike, odnosno austrijsku Koru{ku posle boqeg izvo|ewa jedanaesteraca, nakon {to je rezultat bio 0:0. U polufinalu su svoje nastupe zavr{ili Nemci iz Poqske i Lu`i~ki Srbi. S. G.

PROGRAM

l Sveta Liturgija sa po~etkom u 10:00 ~asova l Parastos za \enerala Draù i wegove ~etnike l Ru~ak u crkvenoj sali l Sa ponosom najavqujemo izlo`bu originalne srpske militarije iz perioda do 1945. godine. Nadamo se Va{oj poseti i prisustvu na ovom Draìnom danu, i sigurni smo da }ete uìvati u ovoj veoma retkoj prilici da uìvo vidite originalne vojne oznake, kokarde i fotografije iz Srpske vojne istorije. Autobus iz Srpskog Centra Bonirig kre}e u 8.30 (nedeqa 17. jula). Prijave za autobus - Lazar Vrankovi} 0416 346 380 U ime Crkvenog odbora Protojerej - stavrofor Sa{a Radoi~i} Pokret Srpskih êtnika Jovan Pavasovi}

Tradicionalni Benkova~ki sajam Jedan od najstarijih i najve}ih sajmova u Hrvatskoj, Benkova~ki sajam odr`ava se tradicionalno svakog 10. u mjesecu. I daqe privla~i veliki broj posjetiteqa i izlaga~a te prodavaca.

^etvrtak 14. 2022. 2020. 10. jul decembar

DRU[TVO

ME[TANI SELA BOR^ANE U SO LEPOSAVI] I SRBI NA SEVERU KOSMETA OSPORAVAJU ZVANI^NU ISTORIJU I KA@U:

Prva ustani~ka pu{ka u Srbiji pukla u Bor~anu 6. jula 1941. godine

Одавање почасти, овог 6. јула, првим српским жртвама у селу Борчане 6. јула 1941. године - Mi, ~lanovi Ravnogorskog 6. jula u Bor~anu, u op{tini Lepopokreta sa severa Kosova i Meto- savi} na severu Kosmeta – kaè hije, O.O. K.Mitrovica, Zve~an, Goran Milenkovi} ~lan Op{tinZ.Potok i Leposavi}, pre 6 godi- skog odbora Ravnogorskog pokrena, zapo~eli smo obeleàvawe ta iz Leposavi}a. 6. jula kao datuma, kao po~etka Vi{e od 100 predstavnika borbe protiv fa{izma u Srbiji Ravnogorskog pokreta i drugih i 1941. godine u Drugom svetskom ovog proteklog 6. jula poloìli ratu, odaju}i po~ast svim stra- su vence i sa mesnim sve{tenidalim me{tanima,sa posebnim cima obavili parastos na groboakcentom na dve prve `rtve ar- vima ubijenih me{tana Bor~ana nautske akcije, Ranka i Milo{a 6. jula 1941. godine u Bor~anima. Petrovi}a koji su poginuli ba{ - S obzirom na to da je 7. juli

Борчане

Горан Миленковић члан Општинског одбора Равногорског покрета из Лепосавића овог 6. јула у селу Борчане

Nemci i Albanci pale selo Bor~ane, 6. jul 1941. Vojni arhiv Beograd

ukinut kao datum kojim je obeleàvan dan po~etka ustanka u Srbiji, ideja nam je bila i ostala, da mo`da nekako ovaj datum nametnemo kao dràvni praznik i na taj na~in vratimo dràvu Srbiju na ove prostore. Naravno, svesni smo ~iwenice da je to trenutno nemogu}e sa ovim postkomunisti~kim reìmom, no strpqewe nas ne izdaje i mi }emo sa svoje strane sve u~initi da ovaj datum zaìvi u narodu bar ovde na severu a onda mo`da i {ire, - konstatuje Milenkovi}. O isticawu ovog datauma, iz Bor~ana 1941. godine, kao prve ustani~ke pu{ke protiv fa{izma u Srbiji u Drugom svetskom ratu, svedo~e i nema~ki dokumenti, arhivi Vojnoistorijskog instituta u Beogradu i vi{e kwiga dokumenata o 1941. godini na ovom prostorima. Prema zvani~nim istorijskim dokumentima {iptarska ànadrmerija je 6. jula 1941. go-

dine, sa komadantom Bajazitom Boqetincem i oko 60 àndarma, zajedno sa Nemcima, krenula na Bor~ane u sakupqawu oru`ja. U toj akciji, tog 6. jula ubili su na straì dvojicu Bor~anaca Ranka i Milo{a Petrovi}a dok je tako|e {est seqaka Bor~anaca poginulo a vi{e wih je zarobqeno. No, u toj akciji i sami Bor~anci su uzvratili oru`jem i tada je, tog 6. jula 1941. godine stradalo, od ustani~ke pu{ke Bora~anaca i vi{e {iptarskih àndarma. I izvorna nema~ka dokumenta na ovaj na~in svedo~e o ovom danu i doga|aju u Bor~anima. Istori~ar Branislav Boòvi} u kwizi ''Rudarska ~eta'' Vojnoizdava~ki zavod Beograd 1974. godine, citira dokumenta nema~ke arhive gde se potvr|uje ovaj doga|aj ovog datuma od majora Hosterbaha. I vi{e drugih istori~ara u svojim kwigama opisuje ustani~ku borbu Bor~anaca 6. jula

1941. godine protiv okupatora Nemaca i {iptarskih `andarma. Ina~e selo Bor~ane se nalazi na ju`nim obroncima Kopaonika na putu Kosovskja Mitrovica – Leposavi} – Ra{ka, sedam kilometara isto~no od So~anice . Prose~na nadmorska visina sela je 1138 metara. Bor~ane je veoma staro selo a prvi put se pomiwe u Svetostefanskoh hrisovuqi iz 1315. godine kada je prilo`eno manastiru Bawska. Bor~ane je imalo osnovnu {kolu koja je radila punih 47 godina, i koja je brojala 200 u~enika, da bi u septembru 1995. godine, zbog malog broja u~enika prestala da funkcioni{e. Selo danas ima oko 15-tak stalnih stanovnika u osam ku}a i dve – tri porodice koje budu u selu preko leta. A nekad je selo sa svim zaseocima imalo vi{e od 200 ku}a. Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

Zavr{en Exit - Konstrakta nastupila u finalnoj no}i Nakon ~etiri dana i no}i zavr{en je EXIT festival, kroz ~ije je kapije od 7. do 10. jula pro{lo vi{e od 200.000 posetilaca. Fantasti~ni koncerti, impresivni DJ setovi i retko vi|ena energija kojom su isijavali i publika i headlineri, poput velikih Nicka Cavea i Calvina Harrisa, podigli su lestvicu festivalskog do`ivqaja koji sa Petrovaradinske tvr|ave nose posetioci iz preko 100 zemaqa sveta. EXIT je produkciono i `anrovski napravio nekoliko koraka napred, {to se jasno videlo na najve}im festivalskim binama i zonama. Neverovatni utisci koje su glavne zvezde, kao {to su Iggy

Azalea, Sepultura, Boris Brejcha i ARTBAT podelile sa fanovima, ali i ~iwenica da je EXIT po prvi put imao doma}eg headlinera, Anu \uri} Konstraktu, potvrdili su da su prethodna ~etiri dana jula donela jedno od najupe~atqivijih izdawa u Exitovoj istoriji. Na glavnu scenu je iza{la i nekonvencionalna umetnica Konstrakta, i nastup je po~ela sa hitom "Nobl" kao deo poznatog muzi~kog video projekta "Triptih". "Dobro ve~e, Exit, za vas su tu Konstrakta i "Zemqa gruva". Mi smo jedini doma}i hedlajneri na Main Stage Exita ikada. A to je za{to? Pa zna se, jer smo nobl", nadovezala se Konstrakta na pret-

hodno otpevanu pesmu. Konstrakta je napravila presek karijere u ta~no sat vremena kao me{avinu pesama svoje mati~ne avangardne pop grupe “Zemqa Gruva” i kompozicija u vidu samostalnog projekta. “Lepo je biti kod ku}e”, sa ve-

likim osmehom je primetila Ana, misle}i na ~itavu euforiju oko Evrovizije u Torinu (Italija), koja joj je oduzela neko vreme i energiju, ali i u~inila je najpopularnijom muzi~arkom u Srbiji preko no}i. Imala je multimedijalni {ou

program na sceni Exita kao prva glavna doma}a zvezda Exita, gde su se nizali “Plodni dani”, zahvalnost “Mami”, ~uveni “\ango”, neobi~ne “@vake”. “Eto, bili smo malo na Evroviziji”, najavila je {armantno wen najve}i hit “In Corpore Sano” i pevala u duetu sa svojom mnogobrojnom publikom, koji su u`ivali sve vreme, posebno sa neprolaznim stihovima “Umetnica mora biti zdrava”. Gomila obo`avaoca i wenih prijateqa, kolega, iznenada se stvorilo na Main Stage-u, tako da je sa wima zaplesala Konstrakta i time zavr{ila nastup od punih sat vremena. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

OVO JE NAJSTARIJA DESTILERIJA U SRBIJI:

Jedinstvena prepe~enica iz Bajine Ba{te stigla ~ak do Kine

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Padine planine Tare od davnina su pozante kao prirodna apoteka na kojima raste pregr{t lekovitog biqa koje se danas sve ~e{}e koristi u farmaceutske svrhe. Kleka je svoje mesto odavno prona{la u le~ewu mnogih bolesti, ali i u prera|iv~akoj industriji. U Bajinoj Ba{ti nalazi se najstarija destilerija u Srbiji u kojoj se najve}a pa`wa posve}uje upravo ~uvenoj klekova~i. Susret rakije {qivovice sa klekom dogodio se jo{ pre 100 godina kada su ih pome{ali na{i stari, a sada je to brend koji iz Za-

padne Srbije obilazi svet. “Na ovim prostorima kleka se vekovima koristila u medicinske svrhe, a sa nau~nog stanovi{ta dokazano je da poboq{ava varewe, kao i da dobro inhalira disajne puteve, poma`e kod artritisa i bolova u zglobovima. Narod je jo{ davno ovaj lek pome{ao sa jo{ jednim srpskim narodni lekom za sve, rakijom, {to se pokazalo kao pun pogodak”, ka`e Vladan Todorovi} iz destilerije BB Klekova~a. Dva miliona kilograma vo}a otkupi

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

se od poqoprivrednika {irom Srbije kako bi se preradilo u rakiju. Sama destilerija nema svoje vo}wake, zbog toga se vo}e otkupquje sa teritorije cele Srbije, {qiva, kupina i malina stiù iz zapadne Srbije, dok vo}e poput duwe, kajsije i viqamovke stiè iz centralnih i ju`nih delova Srbije. “Kleka je sa na{eg podru~ja, sa planine Tare, samim tim ima najboqi sadràj eteri~nih uqa, zbog kraja u kojem se ra|a. Trenutno u na{im buradima odleàva preko milion litara klekova~e, rakije sa dodatkom bobica kleke. Osim we, tu je i dvadeset ostalih vrsta rakije. Na{e trì{te je u Srbiji, ne{to malo u biv{oj Jugoslaviji i od pre dve godine po~eli smo izvoz za Kinu”, dodaje Todorovi}. Ova najstarija destilarija na godi{wem nivou otkupi oko dva miliona

kilograma vo}a iz ~itave Srbije i tako je poqoprivrednicima obezbe|en siguran plasman robe. Najvi{e se otkupi {qive, koje bivaju preto~eno u nadaleko ~uvenu qutu. Ipak, dug je put koji zrela vo}ka pre|e od grane na drvetu do ~a{ice na stolu. “Ceo proces po~iwe kada je vo}e tehnolo{ki zrelo, zatim se odvaja ko{tica nakon ~ega ide na kquk, zatim na fermentaciju, to traje do 15 dana. Nakon toga ide u specijalne kazane koji su kapaciteta 500 litara, u wima se vr{i destilacija. Prvom destilacijom dobijamo meku rakiju, koja ide na prepek gde se dobija quti destilat od 61-62 procenta alkohola koji se kasnije sa demineralizovanom vodom svodi na svega 42-43 procenta alkohola u zavisnosti od vrste rakije”, obja{wava Todorovi}. M. T.

112 uuu KAKO JE \URA JAK[I] OCEWIVAO PESME SVOJIH KOLEGA:

Dragi prijatequ, poezija ti je takva da je boqe da se mane{ fla{e Veliki srpski pesnik, slikar, pripoveda~ i dramski pisac, profesor i u~iteq, jedan od najve}ih predstavnika srpskog romantizma, boem i kreator brojnih anegdota koje se i danas prepri~avaju uz mno{tvo smeha… tako bi se u nekoliko stavki mogao opisati \ura Jak{i} (1832—1878). A gde bi se drugde mogle zbiti wegove silne anagdote, koje mo`da i najboqe opisuju karakter i {aqivu prirodu srpskog velikana, nego u brojnim srp-

skim kafanama ~iji je redovni posetilac bio celog `ivota. Jedan u~iteq doneo je \uri Jak{i}u gomilu svojih pesama da ih pogleda i ka`e svoje mi{qewe. \ura je brzo pro~itao pesme, ali je bio iznena|en velikim brojem pesama koje mu je kolega doneo, pa ga je upitao kako je mogao toliko da ih napi{e. – Ne znam ni sam kako sam to napisao, odgovara u~iteq, malo vi{e sam popio, pa mi do{lo lepo u du{i, osetio sam neko

bo`ansko nadahnu}e, pa sve to stavio na papir… Gorim od nestrpqewa da ~ujem va{e ceweno mi{qewe. – Dragi prijatequ, moje mi{qewe je, bar {to se ti~e va{e poezije, da se odmah upi{ete u trezvewake. R. N. lll U slede}em broju: Od svih srpskih glumaca Bata Paskaqevi} je najvi{e voleo `ene

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

Ne pada sneg da pokrije breg

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Posle svega {to se de{avalo u Australiji pro{log januara oko vize Novaka \okovi}a, u tom velikom pro{lonedeqnom vimbldonskom finalu kao da je bilo neke kosmi~ke pravde. Izgleda da je ironija ba{ htela da potpuni Novakov povratak bude ba{ na najva`nijem teniskom svetskom turniru u Londonu, na travi, i to protiv Australijanca Nika

Kirjosa. I mo`da nismo o~ekivali ba{ ovakav susret dva stara poznanika, ali pobedu \okovi}a u finalu svakako jesmo (4:6, 6:3, 6:4, 7:6). Bilo je odmah jasno da je samo pravo ~udo moglo da zaustavi najboqeg srpskog tenisera u wegovom pohodu na 21. gren slem trofej. Naravno i sam plasman Kirjosa u wegovo prvo gren slem finale je ogroman uspeh za wega i za dana{wi australijski tenis u celini. Li~no sam uvek mislio da se Kirjosovim izjavama, bilo da su vezane za Novaka ili bilo {ta drugo, pridavalo previ{e medijske pa`we. Kontroverzni teniser je uglavnom bez nekog posebnog razloga dobijao prostora i u srpskim i australijskim medijima sa svojim vrlo ~esto nebitnim izjavama. Napadao je Novaka godinama za sve i sva{ta iako za to apsolutno nikad nije imao realnog povoda. Ipak, tada kada je Novaku bilo najte`e u wegovoj dosada{woj briqantnoj teniskoj karijeri, pokazalo se da je Kirjos pravi i iskreni ~ovek od krvi i mesa. Ni mi sami nismo mogli da verujemo u to {to ~ujemo kada je Nik vi{e puta tokom Novakove jedanaestodnevne australijske drame uporno ponavqao svoju

bezrezervnu podr{ku na{em teniseru. Verovatno je i sam Novak bio u ~udu. Ispostavilo se da su mu podr{ku od svih 120 tenisera sa ovogodi{weg Australijen opena verbalno i javno pruìli samo Rus Danil Medvedev, tako|e poreklom Rus ali naturalizovani Nemac Sa{a Zverev, i {okantno ali ba{ niko drugi do kontroverzni Nik Kirjos. Nema sumwe da mu je Novak nakon toga sve oprostio jer qudska podr{ka u tom te{kom trenutku bila je va`nija i od same titule gren slema. Bilo je zaista te{ko prihvatiti tu bolnu ~iwenicu da mu niko drugi osim ove trojice nije pruìo podr{ku, iako je \okovi} apsolutno uvek u pro{losti podràvao svakog tenisera i uvek bezrezervno ustajao protiv i najmawe nepravde u tenisu. Znamo sigurno da mu je i cela drama kroz koju je pro{ao pala mnogo teè i zbog te ~iwenice da mu ve}ina wegovih kolega te-

nisera ~ak ni verbalno nije pomogla. Mo`da je moje neko li~no o~ekivawe da je protiv {ikanirawa devetostrukog {ampiona Australijen opena trebalo zajedni~ki ustati ~ak i bojkotom samog turnira bilo preveliko, ali su reakcije ve}ine tenisera bile zaista sramotne. Posebno }e biti upam}ene reakcije Nadala, Tima ili Cicipasa koji su se maltene zadovoqno sme{kali Novakoj sudbini u tom trenutku, podràvaju}i torturu australijskih vlasti prema wemu. Naravno, sve to govori samo o wima a za Novaka je svakako to bilo jedno veliko ìvotno iskustvo, kada je verovatno raskrstio sa svim dotada{wim iluzijama. Jer uvek ~ak i za sve nas do|e neko vreme kada svi shvatimo da na kraju kada je te{ko uz nas ostane samo porodica i poneki prijateq. Lepo i ta~no kaè stara narodna mudrost: „ne pada sneg da pokrije breg, ve} da svaka zverka pokaè trag“. I iako svi znamo da sneg u Melburnu jo{ nikad dosad u istoriji nije pao, ~ini se da nam je ba{ tog vrelog januara pokazao ko je ko u Melburn parku. O Novakom brojnim teniskim uspesima i sportskim rekordima pisali smo ~esto, ali i pro{lo-

nedeqni uspeh dvadesetsedmogo{weg australijskog tenisera vredan je izuzetne pa`we. Pre svega, ne treba zaboraviti da su Nik Kirjos i Tanasi Kokinakis aktuelni {ampioni Australijen opena u dublu, {to je pored osvajawa trofeja E{li Barti u `enskoj konkurenciji, veliki ovogodi{wi uspeh australijskog tenisa. Sada nakon Kirjosovog plasmana u finale Vimbldona pokazalo se da wegov AO trofej u dublu nije bio nimalo slu~ajan. Odavno znamo za razoran servis Kirjosa koji je wegov za{titni znak ali i sjajni talenat, koji on do sada zbog svog nemirnog temperamenta uglavnom nije koristio na pravi na~in. Jedna od najva`nijih vesti za Novaka iz Australije, koja je verovatno ve} stigla do wega, je i ta da su od 6. jula ukinute kovid restrikcije ulaska u zemqu za nevakcinisane strance. Ovo novo pravilo ide direktno wemu

u prilog, jer je on ve} najavio da bi uprkos svemu {to je ovde doìveo voleo da ponovo do|e u Australiju. Novak je posebno istakao da bi osim èqe da igra tenis u ~uvenoj Rod Lejver Areni, gde je apsolutni rekorder po broju titula, voleo i da se li~no zahvali svim navija~ima u Australiji koji su ga tih dana podràvali. Ipak u ovom trenutku Novak jo{ uvek ima trogodi{wu zabranu ulaska u zemqu, koja je dodu{e do{la automatski nakon same deportacije. Ova zabrana ~esto ima formalni karakter pa je ~ak i prethodni imigracioni ministar jo{ u februaru ve} najavio da ona moè biti ukinuta ukoliko Novak podnese molbu. Nakon svega, bilo bi i krajwe po{teno od australijske dràve i novih federalnih vlasti da mu tu zabranu ukinu i bez wegovog inicijalnog zahteva. Za imix same Australije to bi bio jedan veliki humani gest, jer hri{}anski je pra{tati a siguran sam da bi i Novaku cela ona drama i nepravda koja mu je naneta, mnogo lak{e pala. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Novi premijer Australije }e pustiti Novaka, \okovi} ide po desetu titulu Sve je izvesnije da }e Novak \okovi} dobiti {ansu da po deseti put napadne pehar u Australiji. Kako prenose svetski mediji, novi premijer Australije Entoni Albaneze veliki je qubiteq tenisa i velika je verovatno}a da }e ukinuti trogodi{wu zabranu srpskom asu koju je dobio nakon {to je u januaru deportovan. "Sve je verovatnije da }e wegova zabrana ulaska u zemqu biti poni{tena. Premijer Entoni Albaneze mu je nakloweniji od svojih prethodnika. Novak \okovi} }e igrati na Australijan openu u januaru, sve je ve}a verovatno}a da }e wegova trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu biti poni{tena", pi{e Dejli Mejl. \okovi} i daqe ima zabranu ulaska u SAD, jer nije dozvoqeno nevakcinisanim strancima ulazak u zemqu, ali je ta prepreka ukinuta kada je u pitawu Australija, i Novakova jedina prepreka jeste pomenut azabrana "Vode}i qudi australijskog tenisa su uvereni da }e Novak mo}i da nastavi svoju poteru za

slemovima u Melburnu. Razlog je to {to se od novog premijera Entonija Albanezea o~ekuje da na slu~aj \okovi}a gleda sa vi{e simpatije nego wegovi prethodnici. Albaneze je veliki qubiteq tenisa koji se bavi ovim sportom nekoliko puta nedeqno" navode Englezi. Sportsmail navodi da Australijanci ne èle da izgube na kvalitetu i da èle da im na turniru igraju najboqi igra~i, a \okovi} je na Vimbldonu pokazao da to jo{ uvek jeste. "Premijer ima blizak dijalog sa "Tennis Australia" - daleko bliì nego prethodna administracija. Nameravac da ukine trogodi{wu zabranu ulaska nakon me|unarodnog incidenta koji se dogodio ove godine. Organizacija "Tennis Australia" je saop{tila da to nije wihova odluka, ali se o~ekuje da }e ishod biti takav da }e \okovi} igrati, ima}e nadu da }e se potencijalno izjedna~iti sa 22 Grend slem titule Rafaela Nadala, ukoliko se pre toga ne otvori opcija u SAD.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 15

ORGANIZACIJA SRPSKIH ^ETNIKA „RAVNA GORA“

Premijera filma „Opkoqeni“ u Crkvenoj op{tini Sv. Sava, Grinzboro Pre nego {to smo u nedequ proslavili \okovi}evu pobedu na Vimbldonu, Organizacija srpskih ~etnika „Ravna Gora” je ponosno predstavila premijeru filma „Opkoqeni“ u Crkvenoj op{tini Sveti Sava u Grinzborou. Kao {to se i kaè "slika vredi hiqadu re~i", na samim slikama moète videti i atmosferu kao i odli~an rezultat, tj. prodato je sve {to je OSC ”Ravna Gora” ponudila ovom prilikom, a prisutni su mogli videti i postavku originalnih i retkih predmeta za javnost, koji }e biti postavqeni u î~inom muzeju “î~ina koliba” pri manastiru Svetog Save u Kanberi. Prihod od prodatih ulaznica ide za finansirawe novog filma o generalu Draì koji }e se bazirati na doga|ajima oslobo|ewa Vi{egrada, Rogatice i operacijama ~etnika prema Sa-

rajevu 1943. godine! Zahvaqujemo se upravi i ~lanovima CO Sveti Sava Grinzboro na srda~nom gostoprimstvu, kao i Fudbalskom klubu Ficroj Siti Srbija i Srbima sa Kosmeta koji su donirali robu za lutriju. Posebno treba pomenuti na{u bra}u Du{ana ^elebi}ani-

na i Ri~arda Gosti~a koji su se borili u zanimqivoj aukciji na kojoj je prikupqeno 1000 dolara za novi film! Ovi filmovi su va`ni kako bismo mogli da prika`emo istinu o doga|ajima nakon 70 godina komunisti~ke propagande! Savo Kova~evi}

^etvrtak ^etvrtak 10. 14. decembar jul 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Pogledi: SRBI

“Za do

Slava hrama Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu

Intervju sa Ivanom Mileti}em, povratnikom iz Kanbere iz “Instituta za javnu diplomatiju” i Darkom Obradovi}em iz “Centra za strate{ku analizu” u Beogradu

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

U ^etvrtu Nedequ po Duhovima, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu. Episkop je ovom prilikom osve{tao slavske darove prinesene u slavu i ~ast Nebeskog pokroviteqa ove Crkvene op{tine, Svetog Jovana Krstiteqa, ~iji praznik ro|ewa je u ovoj zajednici saborno proslavqen. Nakon Sv. Liturgije uprili~en je slavski ru~ak za sve prisutne u crkvenoj sali. Izvor: Mitropolija ANZ

Dva Beogra|anina, Darko Obradovi}, programski direktor “Centra za strate{ku analizu” i Ivan Mileti} iz “Instituta za javnu diplomatiju”, koji je jedan od skora{wih povratnika iz Australije (Kanbere), razgovarali su sa novinarkom Srpskog Glasa, politikologom dr Ninom Markovi} Kaze o poloàju Srbije izme|u velikih sila. Povod je bila nedavno odràna javna tribina u Beogradu na kojoj su u~estvovali politi~ari i nekada{we diplomate poput Ivice Da~i}a i Du{ka Lopandi}a, kao i nevladine organizacije, gde su diskutovali na temu “Mesto Srbije u Evroatlanskoj zajednici”. Mileti} }e tako|e podeliti svoje iskustvo povratnika koji se nakon vi{e od 20 godina odlu~io da se iz Kanbere preseli nazad u svoju dedovinu i ukqu~i u razvojnu renesansu Srbije. n Ivane, recite nam kako ste se i za{to uputili jednim pravcem ka Srbiji za vreme ustaqenog ìvota u Australiji? - Ja sam poreklom iz Beograda, deda, otac i ja smo i{li u istu osnovnu {kolu u beogradskom nasequ stara Karaburma. U Australiji sam ìveo vi{e od 20 godina, gde sam emigrirao u oktobru 2000. godine. Povratak u Srbiju je ne{to na {ta smo se moja porodica i ja odlu~ili jo{ pre nekoliko godina. Razloga za to je puno, moj glavni razlog je da su prestali da postoje svi razlozi zbog kojih sam nekada, kao mlad momak, napustio Srbiju. Srbija je danas moderna zemqa u velikom razvojnom pokretu, uz mno{tvo novih infrastrukturnih projekata, koji se rade i zavr{avaju {irom Srbije. Elektronska uprava je u mnogome ubrzala birokratiju u Srbiji i mnogo brè i efikasnije se dolazi do potrebne dokumentacije neophodne za ìvot i poslovawe.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 14. jul 2022.

IJA IZME\U EVROPSKE UNIJE I IZOLACIJE: DOPRINOS POVRATNIKA IZ AUSTRALIJE U STRATE[KIM ANALIZAMA SRBIJE

obrog eksperta, nema granica” mnogo ozbiqan problem i veliki kamen spoticawa na putu Srbije ka EU. Poznato je da se u Srbiji ne prera|uju otpadne vode iz kanalizacije i da se direktno izlivaju u reke. Veliki gradovi poput Zrewanina decenijama imaju problem sa pija}om vodom. Ni{ta nije boqa situacija u Uìcu i Vaqevu. Male sredine imaju problem sa upravqawem otpadom i divqim deponijama. Bespravna gradwa ima veliki uticaj na komunalnu infrastrukturu, ukqu~uju}i pija}u vodu i kanalizacionu mreù. Ni{ta nije boqa situacija ni sa za{titom ìvotne sredine u okolini kamenoloma, kojim upravqaju doma}i privrednici.

n Vi ste verovatno redak slu~aj da se osoba koja je povratnik odmah na|e u svom profesionalnom miqeu. Recite nam ne{to vi{e o tome i kako se dijaspora mo`e ukqu~iti? - Za dobrog eksperta, u svojoj struci, granice nisu barijere da se sna|e i organizuje. Pogotovu danas u svetu u kojem rad preko interneta omogu}ava kontakt sa klijentima gde god da se oni nalaze. Kao dobar menaxer ja sam nau~io da je planirawe unapred, kqu~ svakog uspeha, tako da je povratak u Srbiju dobro isplaniran i to je moj savet za svakoga. „Institut za javnu diplomatiju“ je nova organizacija na javnoj sceni Srbije. Pokrenut je od grupe mladih qudi iz Kragujevca u decembru pro{le godine, i ja sam re{io da im pomognem sa procesom da Institut postave na noge i pokrenu prve projekte. Za sve to su potrebne finansije i to je najve}i izazov koji je pred nama. Momentalno je na{ fokus na uspostavqawu infrastrukture neophodne za uspe{an rad i realizaciju projekata. Jedan od projekata na kojima radimoje i inicijativa za konkretan program namewen

povratnicima iz dijaspore za Srbiju, namewen za Vladu Srbije. n Iz ugla povratnika, kako Vam deluje Srbija i {ta biste ukratko posavetovali druge koji to razmi{qaju? - Moj savet svakome u inostranstvu, ko planira povratak za otaxbinu, je da se ne oslawa na svoju rodbinu u Srbiji, kada razmi{qa o povratku u Srbiju, nego da rade isto ono {to bi radili i u inostranstvu. Prvenstveno treba uraditi dobar pregled tr`i{ta, kontaktirati prijateqe koji su ne{to ostvarili u Srbiji i porazgovarati sa wima o rizicima i izazovima na koje mo`e da se nai|e, kao i o izvodqivosti poslovnih ideja koje se imaju. Potom treba napraviti plan kako da se definisani rizici i izazovi zaobi|u i prevazi|u. Treba i isplanirati sve oko {kolovawa dece, za one koji imaju decu {kolskog uzrasta. Sve ovo je bitno za ono najva`nije, a to je plan ~ime }ete se baviti kada se vratite u Srbiju. Drugo ~ega treba biti svestan je da od nikog od nas, koji se vra}amo iz inostranstva, ne o~ekuje da }e raditi posao za platu, kod nekog poslodavca u Srbiji, jer su

primawa u Srbiji daleko ispod bilo kojih o~ekivawa koja mi imamo. Uz to, radne navike i na~in upravqawa menaxera, na radnom mestu, su vrlo svojstveni Srbiji i kulturolo{ki {ok je garantovan. Dajte sebi vremena od 6 meseci da se prilagodite i orijenti{ete i budete spremni da privre|ujete. Raspitajte se kako se u Srbiji otvara firma i radite na tome. Poslovawe kroz firme je lak{e, mada postoji i oblik preduzetni{tva. Ukoliko va{i ~itaoci imaju konkretna pitawa neka mi se slobodno obrate putem imejla na miletic011@gmail.com. n Recite nam ne{to o dva nedavna ali vrlo bitna skupa za Srbiju: EU Savet koji je dao status kandidata Moldaviji i Ukrajini i NATO samit gde se desila velika promena strate{kog koncepta. - Pored ova dva samita ne treba zaboraviti ni na samit G7, koji se de{ava izme|u wih i koji ima dve glavne teme: rat u Ukrajini i re{avawe pitawa nesta{ica hrane na svetskom tr`i{tu, izazvanih ratom u Ukrajini. Tako da se rat u Ukrajini javqa kao glavna tema svih ovih samita najrazvi-

jenijih zemaqa sveta. Status kandidata }e omogu}iti Ukrajini i Moldaviji da pristupe odre|enim pristupnim fondovima i da dogovore trgovinske olak{ice. Sve ostalo je dalek put pred wima. Ovo je vi{e gubitak Rusije u odnosu na strate{ko pozicionirawe prema EU i SAD, jer je direktno u suprotnosti sa strate{ki definisanom pozicijom Rusije po pitawu Ukrajine i odnosa Ukrajine sa EU i SAD. Samit NATO - a je doneo promenu strategije i zvani~no ukinuo dosada{wi status Rusije kao partnera i definisao je kao pretwu. n [ta Srbija moè da o~ekuje {to se ti~e pristupa EU nakon odluke oko Ukrajine i Moldavije? - Pokazalo se upravo na samitu EU da su balkanski animoziteti glavni pokreta~ politike populizma kod politi~ara koji se toga drè na Balkanu. Poznat je stav Hrvatske akademije znanosti i umetnosti po pitawu pristupa Srbije EU i {ta oni savetuju hrvatskoj Vladi po tom pitawu. Kako rat u Ukrajini bude sve duè trajao realno je o~ekivati i radikalizaciju tog stava sa hrvatske strane. Moè se sa pravom re}i da je balkanski proces ka EU odvojen od isto~noevropskog i da on nosi svoje odvojene lokalne rizike. Ekstremisti~ki krugovi u Srbiji podràvaju poziciju Rusije i ve} nekoliko puta su pravili proteste u Beogradu u znak podr{ke Rusiji. Tokom posledweg protesta su bacili pirotehni~ka sredstva na objekat koji za svoj rad koristi predsednik Srbije i time poslali jasnu poruku o svojim namerama. Pozicija Srbije je vrlo nezgodna iz bezbednosnih razloga. EU treba da da jasne signale i donese odluke, kako bi se ubrzao pristupni proces Srbije i drugih zemaqa Zapadnog Balkana ka EU ~lanstvu, a ne da u proces unosi lokalne balkanske animozitete. Ovo bi smawilo pomenute bezbednosne rizike i otpor ka promeni u Srbiji, {to bi omogu}ilo brì politi~ki zaokret u samoj Srbiji kao EU. n A {ta sa lokalne strane ko~i put Srbije ka EU? - Ja vidim da je pitawe za{tite ìvotne sredine u Srbiji

n Ivanov kolega i jedan od organizatora tribine analiti~ar Darko Obradovi} imao je slede}u poruku za na{ ~itaoce: - Pri~a o Srbiji kao nekakvoj raskrsnici je novijeg datuma i plod je manipulacija. Deo tih manipulacija dolazio je od komunisti~kog reìma koji je ekonomski uspon ostvario {ezdesetih godina na zapadnom oru`ju i novcu, da bi kasnije po~eo da se interesuje i da nas povezuje sa zemqama Tre}eg sveta sa kojima nemamo ni{ta zajedni~ko. Prvi i Drugi srpski ustanak su evropske ideje, propisi koji su doneti, emancipacija Srbije bila je u skladu sa duhom nacionalnog oslobo|ewa i formirawa nacionalne dràve, {to je evropska ideja. Kasnije moèmo videti koliko je modernizacija Srbije bila pod napadom snaga povezanih za tada{wu Rusiju. Kada su radikali opstruirali izgradwu pruge, oni su to ~inili u ruskom strate{kom interesu spre~avawa komunikacijskog pravca Berlin - Bagdad. U dana{we vreme Srbi i gra|ani Srbije vrlo dobro znaju da su najboqe {kole, bolnice, uslovi rada i ìvotau EU. Evropska Unija kao koncept kod Srba je povezana sa boqim na~inom ìvota. Me|utim, ve} 3 decenije postoje sna`ne grupacije koje poku{avaju da dobar izbor predstave za lo{, a od evropske Srbije da prave zemqu tre}eg sveta. Mnogo je veliki raskorak, izme|u realnosti i propagande. Pod udarom emotivnih manipulacija name}e se izazov kako izvr{iti identifikaciju gra|ana i administracije sa evropskim integracijama. Ova agresija Rusije na Ukrajinu samo je intenzivirala propagandnu radijaciju i bi}e potrebna dràvni~ka vizija da se Srbija napokon evropeizuje odnosno usmeri tamo gde je potekla i tamo gde pripada. Iako je proces evropskih integracija Srbije i doveo do takozvanog politizacije i umora gra|ana usled predugog ~ekawa na red za pristup, ostaje nada da }e se proces modernizacije Srbije nastaviti ulaznim putem, uz zajedni~ke napore matice i dijaspore, ukqu~uju}i i povratnike iz Australije.

12 ^etvrtak 30. maj 2019. 10. jul decembar 18 ^etvrtak 14. 2022. 2020.

DRU[TVO DRU[TVO

Sve {to treba da znate o Jovawici, velikoj aferi SNS Prepucavawe izme|u biv{e dràvne sekretarke MUP Dijane Hrkalovi} i ministra Neboj{e Stefanovi}a ponovo je u ìù javnosti vratilo slu~aj “Jovawica”, ali i ukazalo na ~iwenicu da je pronalazak jedne od najve}ih plantaà opojne droge u Evropi bolna ta~ka aktuelnog reìma.

Brnabi}

blinkere koje koriste slu`bena vozila MUP. O tome je govorila i novinarka Jelena Zori} u “Utisku nedeqe” koja ve} godinama istraùje slu~aj “Jovawica”. “(Aleksandar) Vu~i} sada mora da odlu~i da li }e da podrì projekat nekih partijskih i dràvnih ‘ortaka’ ili }e da se

Vulin

Koluvija Sve vi{e se u javnosti mo`e ~uti da se iza sukoba izme|u Hrkalovi} i Stefanovi}a, koji ve} danima iznose optu`be jedno drugome na ra~un, krije zapravo “Jovawica”, te da je re~ o nameri da se ospori otkrivawe imawa sa rekordnom koli~inom opojne droge. Tome u prilog ide i ~iwenica da se na udaru re`imskih tabloida, predvo|enih nastupom Dijane Hrkalovi}, nalazi inspektor Slobodan Milenkovi}, mali Senta, koji je otkrio “Jovawicu”. BLINKERI I ZNA^KA Kako je Hrkalovi} izjavila, Milenkovi} i Stefanovi} stoje iza “montirawa” “Jovawice”. Potom je poku{ala i da ospori hap{ewe vlasnika imawa Predraga Koluvije. Postavqa se pitawe kako je mogu}e da je hap{ewe Koluvije, kako tvrdi biv{a sekretarka MUP, bilo protivpravno, ukoliko uzmemo u obzir da je u trenutku legitimisawa na auto-putu vlasnik “Jovawice” kod sebe imao la`nu policijsku zna~ku, ali i

\ukanovi}

Vu~i} bori za pravnu dràvu… Kada se sru{i i ako se sru{i Jovawica, vide}e se da li se vlast zalaè za pravnu dràvu“, istakla je Zori}. Zori} je istakla da je ciq sva|e Hrkalovi} i Stefanovi}a "medijska priprema" za hap{ewe na~elnika odeqewa za borbu protiv narkotika Milenkovi}a. "Svaki dan sve vi{e. Prvo je krenulo sa opskurnih portala, a sada na televizijama sa nacionalnom frkevencijom, ~ujete narative da je on diler, ~ovek koji se bori protiv droga i kada wega uhapse, onda }e “Jovawica” da se raspadne i onda niko ne}e da veruje u taj predmet", rekla je novinarka i dodala: "Ko ima interes? Imaju oni koji su okrivqeni i nije samo Predrag Koluvija, ve} i brojni pripadnici BIA, MUP i VOA, tri bezbednosne strukture." Ipak, to nije spre~ilo da nekada{wa dràvna sekretarka MUP, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, nastoji da ospori slu~aj koji je ve} godi-

nama bolna ta~na reìma. Zbog slu~aja “Jovawica” vode se dva sudska postupka - “Jovawica 1” i “Jovawica 2”, a istraìva~ki portali godinama ve} ukazuju na povezanost predmeta “Jovawica” sa vrhom vlast. Nesumwivo je jasno da proizvodwa konopqe na imawu nije mogla biti mogu}a bez znawa dràvnih institucija, od kojih su pojedine dale ~ak i dozvole. Advokat Borivoje Borovi} u razgovoru za list Nova isti~e da je “Jovawica” nekim svojim delom zasigurno dràvni projekat. “O~igledno je u slu~aju “Jovawice” re~ ili o projektu iza kojeg stoji dràvni organ ili o privatnom biznisu, u koji su ume{ani qudi iz samog vrha vlasti. Mi u slu~aju “Jovawica” imaju situaciju da je to bio {ti}eni objekat, o ~emu svedo~i ~iwenica da je ~uvan od strane pripadnika BIA, VOA i policije, te se nije o~ekivalo da }e iko ikada u}i na pomenuto imawe i uhapsiti Koluviju”, isti~e Borovi}. Navodi i da na sve ovo ukazuje jedna bitna ~iwenica. “Znate, mi imamo situaciju da sam predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} govori o slu~aju “Jovawica”, dok je on u toku, i iznosi tvrdwe poput te da Koluvija ne treba da bude u pritvoru, jer nije ubio ne znam koliko qudi. îni mi se da ~ak i tu vidimo paniku koju slu~aj “Jovawica” izaziva kod vlasti i o~igledni strah da Koluvija ne progovori”, kaè Borovi}. On se osvrnuo i na navode koji proteklih godina obitavaju u medijima, a to je da je Koluvija prilikom privo|ewa zvao brata predsednika dràve, Andreja Vu~i}a. “Iako je tuìla{tvo to demantovalo, moram da napome da postoji telefon u predmetu koji nije ve{ta~en”, tvrdi Borovi}. VE[TAÊWE POKAZALO PROCENAT THC Sa druge strane, odbrana Koluvije od otkrivawa plantaè tvrdi da se na pomenutom poqoprivrednom gazdinstvu nije

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

uzgajala nikakva opojna droga, ve} industrijska konopqa, za {ta su imali neophodne dozvole. Ove tvrdwe demantuje nekoliko ~iwenica - od toga da je inspektor Slobodan Milenkovi} tvrdio na saslu{awu da je od ranije znao da je Koluvija diler, do toga da je ve}ina biqaka na imawu imala vi{e od dozvoqenih 0,3 procenta THC u sebi. I dok ve}ina analiziranih biqaka sadr`i vi{e od 0,3 procenata koncentracije THC u sebi, {to je dovoqno da se, po zakonu, smatra opojnom drogom, pojedine sadr`e i do nekoliko puta vi{e procenata. Tako su pojedini analizirani uzorci imali u sebi 0,71 odsto, 2,58, 4,93, ali i 11,8, 12,63, pa i 17,54 odsto koncentracije tetrahidrokanabinola (THC).

VE] ROBIJALI ZBOG DROGE Tako|e, ne treba zanemariti jo{ jednu bitnu ~iwenicu. Pojedini uhap{eni u slu~aju „Jovawica“ od ranije su poznati istra`nim organima zbog povezanosti sa dilovawem narkotika. Tako se Sergej Mr|a i ranije dovodio u vezu s drogom. On je 2011. godine prvi put pao u ruke policije, dodu{e Ma|arske. Za rekordnu zaplenu na „Jovawici“ se ne bi saznalo da o tome javnost nije izvestio opozicioni politi~ar Miroslav Aleksi}. On je na konferenciji upitao MUP zbog ~ega nisu javnost obavestili o rekordnoj zapleni narkotika. Ne treba zanemariti ~iwenicu da nije takon ~est slu~aj da se policija ne oglasi o rekordnoj zapleni narkotika. S. G.

êtiri godine od zatvarawa Glavne èlezni~ke stanice, Prokop i daqe nedovr{en Polaskom me|unarodnog voza broj 340 za Budimpe{tu preko Stare Pazove, In|ije, Novog Sada, Vrbasa i Subotice u 21.40 ~asova pre ~etiri godine stavqena je ta~ka na rad stare Glavne èlezni~ke stanice posle 134 godine wenog rada. Posledwi putni~ki voz sa Glavne 30. juna 2018. ispra}en je zbog razvoja savremenog Beogradskog èlezni~kog ~vora, ali pre svega zbog gradwe stambenih kvadrata ka Savi. Ovaj potez nadle`nih, iako je godinama najavqivan, me|u brojnim gra|anima, pre svega putnicima na èleznici, kao i me|u èlezni~arima izazvao je negodovawe i tugu. Glavna nije bila samo jedna u nizu stanica, ve} èlezni~ko ~vori{te na kome je 1884. po~ela istorija srpskih èleznica. Uo~i zatvarawa qubiteqi èleznica odràli su i protest protiv katan~ewa naj~uvenije èlezni~ke stanice u zemqi, ali ni{ta to nije vredelo. Nekoliko sati kasnije sa we je ma{inovo|a Zoran \ur|e-

vi} povezao posledwi voz. Sutradan sav putni~ki saobra}aj preuzela je nedovr{ena nova glavna èlezni~ka „Beograd centar” (Prokop). Bez stani~ne zgrade, bez dela pristupnih veza, bez kvalitetne veze javnog prevoza sa ostatkom grada, bez jo{ mnogih neophodnih sadràja… Nedovr{eni Prokop ~ije zvani~no ime i danas mnogi putnici doìvqavaju kao ironiju preuzeo je sve sa Glavne osim barskih vozova jer za utovar

pra}enih automobila tehni~ki nije predvi|en niti opremqen. Zato je do pro{le jeseni tu ulogu imala istorijski va`na stanica Top~ider sa ~uvenom dvorskom ~ekaonicom koja je svoj radni vek okon~ala posle minule letwe sezone. Utovar automobila od ovog leta preuzela je rekonstruisana stanica Zemun, dok je Prokop mawe-vi{e tamo gde je bio i pre ~etiri godine. U me|uvremenu je dobio liftove za lak{e kretawe putnika s prtqagom i privode se kraju i radovi na plo~i. Uskoro bi, napokon, trebalo da krene i sre|ivawe nedostaju}a prva dva koloseka na ovoj stanici, a onda, prema posledwim najavama, ubrzo i po~etak gradwe dugo ~ekane stani~ne zgrade. Partner dr`ave u gradwi sadr`aja na plo~i Prokopa je kompanija „Rejlvej siti Beograd”. Re~ je o firmi ~iji je jedan od vlasnika biznismen Branislav Gruji}. U okviru tog partnerstva, koje se na{lo pod lupom „Transparentnosti Srbija”, privat-

nik ima obavezu da na plo~i „Beograd centra” najpre izgradi stani~ni objekat. Da bi za putnike ova stanica zaista postala potpuno funkcionalna, mora da dobije i pristupne veze iz pravca ni{kog auto-puta, boqu vezu javnim prevozom sa drugim delovima prestonice i parkinge. Ali, i pored svega toga, jasno je da Prokop ne}e imati onu saobra}ajnu va`nost kao nekada{wa Glavna jer je na takvom mestu koje mnogim putnicima ne odgovara. Na sve to, novi BAS gradi se uz `elezni~ku stanicu Novi Beograd pa }e to u budu}nosti biti glavna preseda~ka ta~ka za putnike koji dolaze autobusima i vozovima. Nesporno je da }e u jednom momentu Prokop postati jedna od va`nijih `elezni~kih stanica u gradu, ali svakako ne glavna kao {to je to bila stara Glavna. Na to upu}uje i nedavno pu{tawe u saobra}aj i brze pruge do i od Novog Sada jer mnogi putnici do i od Srpske Atine vozove ~ekaju i iz wih izlaze na Novom Beogradu. M. T.

PUTOPIS Ju`ni Veliki koralni greben, dom morskog ìvota i odrìvog turizma, doìvqava procvat. „Mo`da }ete poèleti da ostanete u vodi jo{ koji minut", dobacuje na{ kapetan sa obli`weg broda, dok na{a grupica izrawa na povr{inu posle rowewa oko veli~anstvenog spoqnog grebena ostrva Ledi Masgrejv. „Grupa kitova ide pravo ka vama", govori on uz osmeh i hitro manevri{e brodom kako bi im se sklonio s puta. Kroz vizir maske posmatram tirkiznu vodu, koja je toliko bistra da mogu da nazrem lokaciju za ~i{}ewe manta raà, nekih 20 metara ispod nas, gde smo posmatrali kako jedan od tih veli~anstvenih morskih zmajeva ple{e na vodenoj struji dok ga ribice }apkaju po belom stomaku. Zatim se sve zamra~ilo kada je pet grbavih kitova, opto~enih {koqkama, promaklo pravo ispod nas. Ti ne`ni xinovi plivali su samo nekoliko metara od vrhova na{ih peraja. U ovom ~udesnom kutku kvinslenskog Velikog koralnog grebena te{ko je poverovati da je taj lokalitet, kog je Unesko proglasio delom Svetske ba{tine, ranije ove godine za dlaku izbegao da bude uvr{ten na Uneskovu listu „ugroènih" mesta. Mada, malo koji putnik zna za mesto na kom sam tako dobro ronila. Kao deo Kaprikorn i Banker grupe, skupine koralnih ostrvaca i grebena na ju`nom obodu Velikog koralnog grebena, ostrvo Ledi Masgrejv predstavqa jednu od najboqe ~uvanih tajni. I dok turisti pose}uju Severni Veliki koralni greben jo{ od posledwe decenije devetnaestog veka, odva`ni putnici nisu po~eli da pristiù na ju`ne delove sve do tridesetih godina pro{log veka, kada je fabrika za konzervirawe korwa~inog mesa na ostrvu Heron pretvorena u letovali{te. Ipak, Ju`ni Veliki koralni greben (koji se prostire nekih 300 kilometara od obale Kaprikorna ka regiji Bandaberga) i daqe obilazi mawe posetilaca nego Kerns i Vajtsandej, to jest, mawe od 9 odsto od 2,4 miliona posetilaca koji su, pre Kovida-19, godi{we obilazili greben. To je {teta, po{to sam, rone}i celom duìnom Velikog koralnog grebena jo{ otkako sam, kao {estogodi{wakiwa, osamdesetih prvi put posetila Vajtsandej, otkrila da ju`ni obod nije ni{ta mawe spektakularan od ostalih delova. Po{to je na mawem udaru ekstremnih vremenskih nepogoda, kao {to su cikloni i duga~ki toplotni talasi, moglo bi se re}i i da je ovaj deo grebena u boqem stawu. Ujediweni u posve}enosti odrìvom razvoju, najve}i turisti~ki radnici odatle nadaju se da }e situacija ostati takva. Da li bi i turisti, usled predvi|awa da }e klimatski pritisci naterati morski ìvot i ptice Velikog koralnog grebena da migriraju na jug kako bi izbegli globalni porast temperatura suvi{e brz za adaptirawe, mogli slediti isti primer? Dok se Australija primi~e trenutku kada }e se opet otvoriti za ceo svet, ovaj deo grebena nikad nije bio spremniji da oberu~ke primi posetioce. Ledi Masgrejv hedkvoters, najsavremeniji ponton sa podvodnom opservatorijom koji se no}u pretvara u spavaonicu sa 20 kreveta, predstavqa najnoviju atrakciju Ju`nog Velikog koralnog grebena. Otvoren 2021. godine, taj ponton na tri nivoa, od kojih gorwi sluì i za glamping, omogu}uje pristup netaknutim lokacijama za rowewe, jo{ daqe od lokacija koje su ranije bile dostupne dnevnim posetiocima (mada sam nedavno otkrila da su i te prili~no impresivne). Permanentno ukotvqen u laguni koja opasuje ostrvo Ledi Masgrejv, na kom

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 19

^udesni kutak Velikog koralnog grebena

Tople vode Ju`nog Velikog koralnog grebena su od jula do novembra dom za veli~anstvene grbave kitove

U vodama oko ostrva Ledi Eliot mogu se videti korwa~e u svako doba godine

Okru`eno {irokom tirkiznom lagunom, ostrvo Ledi Masrejv jedno je od najboqe ~uvanih tajni grebena Slu`ba za nacionalne parkove i divqinu Kvinslenda (QPWS) odr`ava kamp, Ledi Masgrejv hedkvoters danas predstavqa jednu od turisti~kih ponuda na Velikom koralnom grebenu sa najmawe uticaja na okolinu.

„Ponton prakti~no ostavqa nula odsto otiska", tvrdi vlasnik i upravnik Bret Lejki, ~ija firma sa sedi{tem u Bandabergu, Ledi Masgrejv ikspirijens, ne ostavqa nikakav ugqeni~ni otisak. Ledi Masgrejv hedkvoters je sagra|en

od najboqih dostupnih ekolo{kih materijala i u potpunosti se napaja energijom sunca i vetra, ima sopstveni pogon za odsoqavawe, a sav otpad se na kopno odvozi „Caricom grebena", katamaranom dugim 35 metara koji je preko dana ukotvqen uz Hedkvoters. „Tako|e je proceweno da moè da izdrì ciklon tre}e kategorije, iako se nadamo da ih ovde dole nikad ne}e biti", dodaje on. Me|u lokacijama za rowewe koje su sada dostupne Ledi Masgrejv hedkvotersu su i ìvopisni koralni vrtovi koji opasuju ostvo Ledi Eliot, to najju`nije koralno ostrvce Velikog koralnog grebena, gde se okupqa na stotine manta raà. Nakon {to su ga krajem 19. veka ogolili lovci na guano, da bi potom bilo prepu{teno kozama, ostrvo Ledi Eliot je tokom posledwih 50 godina rehabilitovano uz veliki napor, u ~emu je u najve}oj meri doprinela porodica Ga{, koja od 2005. godine upravqa Ekolo{kim uto~i{tem ostrvo Ledi Eliot. Smatra se da je to uto~i{te, pogodno za porodi~ne posete, postavilo nov standard u odrìvom ostrvskom turizmu Australije, po{to je 2020. godine doseglo ciq od 100 odsto obnovqive energije - {to uop{te nije mala stvar za hotel sa 150 kreveta usred okeana, nekih 80 kilometara od Bandaberga na kopnu. Godine 2018. ostrvo Ledi Eliot odabrano je kao prva „barka klimatske promene", u okviru Inicijative ostrva koralnog grebena Fondacije Velikog koralnog grebena, osmi{qene da {titi kriti~na stani{ta od uticaja klimatskih promena. Nadovezav{i se na privatni program sadwe stabala porodice Ga{, u okviru te inicijative pokrenut je {iroki projekat ponovnog podsticawa vegetacije, koji je uspe{niji nego {to se o~ekivalo. „Po~eli smo da sadimo stabla zato {to nam se ~inilo da je to ispravno, ali sada vidimo i promene na grebenu", tvrdi upravnik uto~i{ta Piter Ga{, dobitnik Ordena Australije 2020. godine za rad u ekoturizmu i avijaciji. „Nau~nici su otkrili da guano koralima sluì kao |ubrivo, te stoga populacija ptica privu~ena stablima pomaè procvatu grebena", kaè. Dr Keti Taunsend, morski biolog i redovan profesor na Univerzitetu San{ajn kousta, kao i vode}a na ovom projektu, rekla je da je za pripremu ostrva kao „barke" kqu~no saznati {to vi{e o wemu. „Trenutno pravimo spisak osnovnih vrsta, kako bismo utvrdili koje sve obitavaju ovde. „To }e nam pomo}i da pratimo 'termalne izbeglice' (morske vrste i ptice koje se sele na sever usled porasta temperatura) koje s vremenom pristiù", rekla je ona. Ovaj projekat - kom posetioci ostrva mogu da doprinesu tako {to }e postaviti fotografije morskog ìvota i ptica na Fejsbuk stranicu projekta - dodatno je dobio na zna~aju 2020, kada je Ju`ni Veliki koralni greben prvi put doìveo izbeqivawe korala. Na sre}u, o{te}eni korali u ovoj regiji su se u najve}oj meri oporavili. „Ju`ni Veliki koralni greben je vrlo otporan i veoma zdrav, pa moè povremeno da podnese takve doga|aje. S. G.

SRBI U SVETU

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

VELIKA SRPSKA DONATORKA IZ WUJORKA, RADMILA MILENTIJEVI]:

"Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja }u to u~initi" Kud god je i{ao Mihajlo Pupin, „Wujork tajms” ga je pratio u stopu, a to je velika stvar. Toliko je u~inio u nauci, za srpski narod u Americi i za Srbiju. On je Srbiju doveo u Ameriku. Me|utim, sa stvarawem Jugoslavije Pupin se bri{e sa scene i tek pedesetih godina ovde izlazi wegova biografija, kaè profesorka Radmila Milentijevi}, ~iju kwigu o Pupinu je objavio Univerzitet Kolumbija. Radmila Milentijevi} u Americi ìvi od 1954. godine. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirala istoriju na îka{kom univerzitetu i doktorirala na Univerzitetu Kolumbija u Wujorku. Predavala je Savremenu evropsku istoriju na Siti kolexu Gradskog univerziteta u Wujorku, gde je bila i profesor emeritus. U Srbiju dolazi ~etiri puta godi{we. Svakog juna, od 2011, dodequje se nagrada s wenim imenom na{im studentima istorije i kwièvnosti. Dobitnica je nagrade ostrva Elis, koja se dodequje zaslu`nim emigrantima, a me|u dobitnicima je sedam predsednika SAD. Autorka je kwige o Milevi Mari} Ajn{tajn, koja je s engleskog prevedena na srpski, francuski i rumunski. n Pomiwete da je Pupin ostao nepoznat i u Srbiji i u Americi... - Wegove kwige bile su veoma popularne. Kada je objavqena wegova autobiografija u septembru 1923, u novembru je ve} rasprodata i iza{lo je drugo izdawe. Slede}e godine dobio je Pulicerovu nagradu i te godine izlaze ~etiri izdawa po 10.000 primeraka. Posle toga svake godine po dva ili tri izdawa do 1929. i ekonomske krize. Tako|e, Pupin je imao 34 patenta, a ne 24 kako se ovde ~esto pomiwe. Predsednik Amerike Vudro Vilson ga je stavio u vladinu komisiju za aeronautiku kako bi se na{ao na~in da se putem dalekose`ne telefonije uspostavi veza izme|u aviona. Kada je Pupin oti{ao u penziju, predsednik SAD Harding pisao mu je pismo u kojem pomiwe da je wegov izum u avijaciji veliko blago. Po zavr{etku Drugog svetskog rata komunisti nisu hteli da ~uju za takvog ~oveka. n Pupinovo ime otvaralo je mnoga vrata, ali je imao i neprijateqe?

- Bio je seqa~ki sin, s pet centi u xepu do{ao u Ameriku i ostvario ameri~ki san. Mnogo je u~io, bio je jedan od najboqih studenata Kolumbija univerziteta koji mu je dao prvu Tindalovu nagradu za usavr{avawe u Berlinu. Usavr{avao se i u Kembrixu i smatrao je da nauka treba da sluì ~ove~anstvu. Jo{ u gimnaziji u Pan~evu bio je slobodoqubiv, gazio je austrougarsku zastavu i hteli su da ga izbace iz {kole... Studije je zapo~eo u Pragu pa oti{ao u Ameriku. Tamo je zatekao srpske radnike razbacane {irom zemqe u tzv. lokalna dru{tva i on lansira ideju da se udruè u federacije da bi imali boqe osigurawe. Radili su u ~eli~anama i ako se povrede ili razbole, gazda za to nije bio odgovoran. U Udruèwu „Srbobran” u Pitsburgu ukradeno je 32.000 dolara i oni su bili za federaciju da se ne bi pro~ulo da su bankrotirali. Molili su da ih Pupin ujedini. On osnova federaciju „Sloga”, prijavio je dràvi Wujork, a za novac od ~lanarine kupovao akcije. Paja Radosavqevi}, psiholog, bio je impresioniran Pupinom. Kako sam nije imao takav uticaj, udruìo se sa „Srbobranom” u nameri da sklone Pupina s mesta predsednika „Sloge” i da Tesla postane potpredsednik. U pismima Tesli, Paja Pupina naziva najgorim imenima. Mudri Tesla ne odgovara pismeno nego mu kaè da }e pri~ati kad se vide. Tesla daje svoje ime na izbore, ali narod bira Pupina s 91 odsto. Pupinov ciq je bio da sa~uva „Slobodu” i srpski narod obezbedi u nevoqi. Na kraju, u pismu Radosavqevi}u, Tesla 1919. pi{e da on kao ameri~ki gra|anin ne}e da se me{a u srpsku politiku i kaè da diè ruke od ovih pitawa. n Kakav je bio odnos Pupina i Tesle? - Tesla ga je zvao u pozori{te a Pupin wega na pi}e u hotel „Astorija”. Jedini konflikt je ovaj u vezi s Radosavqevi}em. Kad je bio Teslin 75. ro|endan, organizator je zvao Pupina koji je odgovorio da Teslu nije video vi{e od 20 godina i zato mu nije poslao ~estitku. Pupin se nije sva|ao ni sa kim. Nikad nije napisao ne{to protiv Tesle ili Radosavqevi}a. Tesla je do{ao kad je Pupin bio na samrti, ali ne zna se o ~emu su pri~ali. n Pupinova uloga u Pariskoj mirov-

noj konferenciji 1919? - Nikola Pa{i} je rekao predsedniku vlade Proti}u da bez Pupina te{ko da moè ne{to da uradi u Parizu. Kazao je da svi iz ameri~ke delegacije znaju Pupina i da ga diù u zvezde. U ameri~koj delegaciji su dva Pupinova druga s Kolumbije, a godinu dana ranije srpska zastava vijorila se ne samo na Beloj ku}i, kao {to se ~esto ponavqa, ve} je ceo Va{ington bio pod srpskim zastavama koje su bile istaknute na svim dràvnim institucijama. Vilson je u svom proglasu apelovao na narod da se tog dana u crkvi pomole za Srbe zbog wihove izuzetne uloge u Prvom svetskom ratu... U Parizu su pregovarale velike sile: Engleska, Francuska, Italija i Amerika. Pa{i} je pozvao Pupina da hvata prvi brod jer je na dnevnom redu Banat. [ta su se setili? Rekli su ameri~koj delegaciji da je Pupin iz Idvora u Banatu i da tu samo Srbi ìve. Vilson je naredio delegaciji da Srbi dobiju predele gde su Srbi u ve}ini. Kad je stigao Pupin, Pa{i} mu ispri~a da je Banat re{en, ali treba re{iti Dalmaciju i ostrva. Dve nedeqe su Pupina obu~avali o tim pitawima i sa~uvali su jadransku obalu, Bled i Triglav za Sloveniju. Hrvati mu nikada nisu zahvalili, ali Slovenci jesu. Proglasili su ga po~asnim gra|aninom Bleda i podigli mu tamo spomenik. Treba re}i i da je Srbija u SAD poslala pukovnika Pribi}evi}a da sakupqa dobrovoqce za Prvi svetski rat. Pupin mu je kazao da sa Srbima ne}e imati problema, ali da su Hrvati i Slovenci pod uticajem katoli~kog klera i austrougarskih konzula, imaju dobre poslove i ne}e da ginu za srpskog kraqa. Trebalo je da sakupe 15.000 Hrvata i Slovenaca, a na{li su svega 300. n Da li }e Pupinove mo{ti biti vra}ene u Srbiju? - Pupin je sahrawen na grobqu u Bruklinu, jer tada nije bilo srpskog grobqa, a predlog je da se wegove mo{ti

prenesu u Crkvu Svetog Save na Vra~aru. Imao je tri sestre i one imaju unuke. Kontaktirala sam s jednim od wih i on je za to da se mo{ti vrate u Srbiju. Ta odluka mora da se registruje u sudu i da se saglase ostali potomci. Ina~e, sada je srpska crkva u Patersonu kupila imawe za prvo srpsko grobqe. Dala sam im donaciju i da}u jo{. A ako Srbija za godinu-dve ne podigne spomenik Pupinu, ja }u to u~initi. n Blizu dva miliona dolara svog novca dali ste institucijama u Srbiji, SAD, Rumuniji i Francuskoj... - [ta drugo da radim? To je moje poimawe smisla na ovoj zemqi. Moji koreni su veoma jaki. Odrasla sam bez dedova koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Moja nepismena baba stalno je govorila o Svetom Savi, caru Lazaru, Kara|or|u. Uvek je davala novac Cigankama koje su prosile. Pitala sam za{to daje na{e pare umesto da mi da za bombone. Ona je govorila: „Du{o moja, ìvi i pomozi gladnom da ìvi.” Iz Amerike sam slala pomo} porodici. Za vreme studija u SAD radila sam kao kelnerica u kafani u îkagu, ra~unovo|a u jednoj fabrici i prevodila stru~ne radove s ruskog za profesora hemije. Prva donacija bila mi je 10 dolara za {kolovawe princa Aleksandra u Americi. Kako je Amerika tada htela da okrene Tita na zapad, dovodili su na{e ministre preko leta. Poloìla sam ispit u Stejt departmentu i radila kao prevodilac. Me|u wima je bila Stanka Veselinov, ministar kulture, koja me je posle vodila po na{im manastirima. Tu sam videla te{ko stawe, kasnije i pomagala Crkvu. S. G.

TESLINA BISTA U SENT ANDREJI: Posle Ulice svetski nau~nik dobio spomenik u biseru srpske istorije i kulture! Nedavno je u Pomazu kod Sentandreje postavqena bista srpskog i svetskog nau~nika, jednog od najve}ih – Nikole Tesle. Srbi iz ovog dela Ma|arske ponosni su na to {to je Tesla u nekoliko navrata boravio u Pomazu, i `eqa im je da i budu}e generacije to pamte. Bronzana bista velikog srpskog i svetskog nau~nika postavqena je u Pomazu, mestu nadomak Sentandreje, koje je poznato i po prisustvu srpske zajednice, koja se krajem 17. veka iz svoje postojbine naselila u ove krajeve tada{we Ugarske. Malo je poznato da je Tesla u svojoj mladosti vi{e puta navra}ao u Pomaz kod svoga ujaka Paje Mandi}a, zeta ~uvene i na-

daleko poznate porodice Lupa. Teslino ime u ovom gradu nosi jedna ulica, a od sada }e ga krasiti i bronzani spomenik, delo istaknutog srpskog vajara Zorana Ivanovi}a. “Za mene je izuzetna ~ast da

sam realizovao skulpturu Nikole Tesle u Pomazu, u mestu u kome je proveo zna~ajne trenutke svoga `ivota, u saradwi gospodina Milo{a Mandi}a i gospodina Milana \uri}a. Imali smo to zadovoqstvo da se ta bista re-

alizuje u Pomazu”, rekao je vajar Zoran Ivanovi}. Bistu su otkrili dr`avni sekretar ministarstva kulture i inovacija dr Laslo \er| i Lejninger I{tvan, gradona~elnik Pomaza, a ovom sve~anom ~inu prisustvovali su i ambasador Srbije Ivan Todorov, srpski predstavnik u ma|arskom parlamentu Qubomir Aleksov, predstavnici Samouprave Srba u Ma|arskoj i srpskih samouprava, kao i predstavnici javnog `ivota. “Da li je to htela sudbina ili je logika presudila ili je sam Nikola Tesla hteo tako, ali je kona~no postavqena bista na{eg velikog nau~nika i jedini spomenik trenutno u Ma|arskoj i mestu

koje je veoma zna~ajno za Nikolu Teslu”, rekao je Milan \uri}, predsednik Udru`ewa Krug. Postavqawu biste prethodila je konferencija na kojoj su u~estvovali dr \ula Madaj, dr [andor Jesenski i Aleksandra Ninkovi} Ta{i}, koji su Teslin lik prikazali sa razli~itih gledi{ta, ali uz zajedni~ku konstataciju da je Tesla bio najve}i nau~nik svih vremena. “Kada su Nemci streqali |ake u Kragujevcu, prvi koji se javio bio je Nikola Tesla. Rekao je: “Uhvatila su se deca za ruke, nisu to bila deca, to su bila srpska deca, to su bili junaci, ne}emo vas zaboraviti, va{ brat Nikola Tesla”, istakla je Aleksandra Ninkovi} Ta{i}. S. G.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

SAD U AUSTRALIJU POSLALI BOMBARDER B-2

Podr{ka u misiji strate{kog odvra}awa na Pacifiku Ameri~ki strate{ki bomabrder B-2 Spirit iz 509. bombarderskog vinga, baza vajtman, Misouri sletelo je 10. jula u Australiju u bazu Emberli kao podr{ka raspore|ivawu vazduhoplovnih snaga Pacifi~ke flote mornarice SAD. Ovaj strate{ki bombarder raspore|en je kao deo rotacione grupe u okviru Incijative za unapre|ewe saradwe u okviru polo`aja snaga izme|u Sjediwenih Dr`ava i Australije. Ovaj bombarder koristi}e se za sporovo|ewe obuke i misije strate{kog odvra}awa sa saveznicima, partnerima i zajedni~kim snagama u podr{ci slobodnom i otvorenom Indo-Pacifi~kom regionu. "Ovo raspore|ivawe B-2 u Australiji pove}ava spremnost i ubojitost udarne snage dugog doleta, rekao je potpukovnik Endrju Kugsor, komandant 393. ekspedicione bombarderske eskadrile. On je rekao i da se raduje saradwi sa pripadnicima RAAF kao i svim partnerima iz Indo-Pacifi~kog regiona PACAF.

Posledwi put strate{ki bombarderi B-2 bili su raspore|eni u ovu zonu odgovornosti INDOPACOM kao deo bombarder task force u avgustu 2020. Ina~e ovaj strate{ki bombarder svoju prvu borbenu premijer imao je na nebu iznad SR Jugolsavije za vreme NATO agresije 1999. godine. Borbebno je upotrebqen i u napadu na Avganistan 2001, Irak 2003 i bombardovawe Libije marta 2011. godine. U NATO agresiji na SRJ Jugoslaviju 1999., avioni B-2 bacili su vi{e od 454.000 bombi JDAM i GBU-32 precizno poga|aju}i ciqeve. Od mesta poletawa do ciqa avioni su preletali rastojawe od 26.600 km prose~nom brzinom od 720 kilometara na ~as ostaju}i u vazduhu du`e od 37 sati. Avion B-2 namewen je za let na velikim nadzvu~nim brzinama, ali je osposobqen za neopa`eno prodirawe u dubinu odbrane protivnika pri podzvu~nim brzinama i na malim visinama.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

„BILO JE ZASTRA[UJU]E“:

Avion 14 sati leteo sa ogromnom rupom

Australija najavila po~etak vakcinacije protiv kovida ~etvrtom dozom Australijska vlada je danas najavila da }e pro{iriti proces vakcinacije ~etvrtom dozom vakcine protiv kovid-19, zbog rasta broja pacijenata u bolnicama zaraènih novim podvarijanatama virusa omikron, nazvanim BA.4 i BA.5. Stru~waci tvrde da nove varijante mogu dovesti do pove}anog broja hospitalizacija i smrtnih slu~ajeva, jer se prenose brè od drugih varijanti virusa korona. "Pandemija nije zavr{ena, ulazimo u tre}i talas, koji predstavqa ogroman pritisak na na{ zdravstveni i bolni~ki sistem", izjavio je ministar zdravqa Mark Batler. U australijskim bolnicama se oko 4.000 pacijenata le~i od kovid-19, {to je najve}i broj od februara. Osobe starije od 30 godina }e mo}i da prime ~etvrtu dozu vakcine, rekao je Batler. Vakcinacija je do sada bila ograni~ena na osobe starije od 65 godina ili pacijente sa ozbiqnim oboqewima. Prema zvani~nim podacima, 95 odsto Australijanaca starijih od 16 godina je primilio dve doze vakcine, a vi{e od 70 odsto i tre}u dozu. Kovid-19 je u Australiji odneo ne{to vi{e od 10.000 ìvota, navodi Rojters.

Avion iz Emirata leteo je skoro 14 sati sa rupom na boku pre nego {to je sleteo u Brizbejn. Erbas A380 poleteo je iz Dubaija 1. jula i sleteo je u toku no}i, ali piloti su prijavili iznena|uju}e otkri}e kada su stigli na odredi{te. Putnici su prijavili da ~uli glasan prasak dok su leteli iznad okeana na putu za Australiju. Ali avio-kompanija je odlu~ila da ipak nastavi let, kontaktiraju}i Kontrolu vazdu{nog saobra}aja na aerodromu u Brizbejnu neposredno pre sletawa kako bi prijavila da sumwaju da im je eksplodirala guma pri poletawu. Oni su zatra`ili da ih do~ekaju hitne slu`be prilikom sletawa. Kada su sleteli posle 13,5 sati u vazduhu, slu`be hitne pomo}i su bile {okirane kada su na levoj strani avioni na{le veliku rupu na bo~noj strani karoserije, prenosi Dejli mejl. Nadle`ni inspektori otkrili su i odvojeni {traf na nosu aviona. Nije poznato da li su ta dva incidenta povezana. "Bio je glasan prasak. Kabinsko osobqe je ostalo mirno, zaustavilo je servis i javilo se na telefon i proverilo krila, motore", rekao je jedan od putnika. Avion je bezbedno sleteo i

nije prijavqeno da je ijedan putnik povre|en ili evakuisan. "U po~etku je bilo apsolutno zastra{uju}e i kabinsko osobqe je znalo da se ne{to ozbiqno dogodilo - odmah su bili u kontaktu sa kokpitom", rekao je jedan od putnika Ednru Moris, ina~e profesor na Univerzitetu Lafboro. "Ubrzo nakon toga, sve se nastavilo normalno. Wihovo mirno dr`awe je bilo umiruju}e, znali su da to nije katastrofalno", rekao je. Avion nije mogao da poleti nazad i ostao je u Brizbejnu dodatnih 24 sata.

SVET POZNATIH

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

PORFIRIJEVA PLEJLISTA:

Cane je moj brat, a „[umadijski bluz“ me diè kad padam Ako se neko pitao kakav je muzi~ki ukus Wegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, mogao je to da otkrije, kada je poglavar SPC odlu~io da predstavi plejlistu pesama koje su mu obeleìle mladost, ali koje i danas rado slu{a. Specijalno za 53. ro|endan Radija 202 patrijarh Porfirije pripremio je listu od gotovo 12 omiqenih pesama, iako se, kako je priznao, dvoumio da li da otkrije javnosti svoj muzi~ki izbor, zbog svoje funkcije. - Nisam odmah rekao da, ali kada sam malo promislio pojavila se èqa i hteo sam da iskoristim poziv da po{aqem poruku mladima koji danas slu{aju muziku s radija o tome {ta je moja generacija slu{ala i da po{aqem poruku da su i sve{tenici qudi iz naroda - naveo je patrijarh na Dvestadvojci, podsetiv{i kako su muzika, igra, teatar, slika, kwiga, dakle sve {to je sastavni deo ìvota svakog ~oveka, i deo ìvota sve{tenih lica. Top listu pesama koje su mu obeleìle mladost patrijarh Porfirije otvorio je ~uvenom numerom Led cepelina "Immigrant Song", koja je 1970. objavqena na albumu "Led Zepelin III". Obrazlaù}i izbor ove pesme wegova svetost objasnio je stihovima iz pera Ximija Pejxa i Roberta Planta citirao je stihove "zamahujemo sna`no veslima, sti}i obale zapada" i sugerisao da su te re~i proro~ke: - Plant i Cepelini sedamdesetih pevaju o nordijcima, o qudima koji beè od nesre}e rata. To samo potvr|uje da smo pred apsurdima nesre}a rata svi jednaki. I Norveàni i Sudanci. Vidimo i u Beogradu da mnogi prolaze na{im ulicama idu}i ka zapadu. Ova pesma imigranata nosi poruku i opomiwe nas. To je vapaj, jecaj, krik Roberta Planta koji je i danas aktuelan smatra patrijarh. Slede}e {to se na{lo na plejlisti patrijarha jeste numera Leonarda Koena "Dance me to the End of Love" iz 1984. godine. Podsetiv{i da mnogi misle da je to sentimentalna balada o rastanku dvoje qudi, nekog para, ukazao je na suprotno: - Koenovi stihovi o plesu do kraja qubavi deci koja se nisu rodila, s violinom u plamenu, nadahnuti su stradawem u Holokaustu tokom Drugog svetskog rata. Tada

je bila praksa, kako kaè Koen, da guda~ki kvartet sastavqen od logora{a svira dok wihove drugove ili ro|ake streqaju i gu{e u gasnim komorama. Ovu pesmu doìvqavam kao svojevrsnu molitvu za sve one koji su stradali tokom Drugog svetskog rata, ali je i danas molitva za sve one koji su postradali u bilo kojem drugom ratu i stradaju i sada - objasnio je Porfirije. Koenova numera nosi, po oceni patrijarha, simboliku koja se ti~e svakog dobronamernog ~oveka: - ôveka koji ìvot razume da je ìvot dar od Boga, da to nije posed svakog od nas pojedina~no. @ivot nam je dat da ga iskupimo, kao vreme koje treba da ispunimo dobrotom, qubavqu… Potom se okrenuo doma}em rokenrolu i grupi Smak. Numeru To~kove grupe "[umadijski bluz" rado je slu{ao u najranijoj mladosti, no priznao je da je i sada ~esto slu{a: - Naro~ito je slu{am kad se ne ose}am dobro, kad se nalazim u }orsokaku, kad u sebi ne nalazim potencijala da se i{~upam iz lavirinta. Postoje razli~ite duhovne metode kako bi se ~ovek podigao kada pada, ali paradoksalno kad god bih ulazio u bezizlaze, slu{aju}i uporno ovu pesmu, lagano bih se podizao. Zvuci te muzike izvode me na zelenu granu! Voleo je, kako se prisetio, da slu{a i "Knockin on the Heavens Door" iz filma Sema Pekinpoa "Pat Geret i Bili Kid". Ta pesma Boba Dilana iz ovog vesterna iz 1973. Budi mu, kako je istakao, ta numera se}awe na sate i sate koje je provodio u sali Jugoslovenske kinoteke u mladosti. No, èleo je da oda i po~ast Dilanu, kojeg je nazvao "glasom wegove generacije": - Ovo je pesma za koju mislim da nema rok trajawa - bio je odse~an Porfirije. Usledila je jo{ jedna pesma iz filma, ovoga puta doma}eg. U pitawu je svojevrsna himna sovjetskog pesnika i kompozitora Bulata Okuxave "Molitva Fransoa Vilona" (Francois Villon's Prayer), koja se na{la u filmu, kako je rekao na{eg velikog rediteqa Du{ana Makavejeva "Misterija organizma" iz 1971. godine. Oti{ao je potom i u susednu Hrvatsku za koju je vezan s obzirom da je bio mitropolit

~itavih sedam godina zagreba~ko-qubqanske eparhije. - Postoji tajna veza izme|u Zagreba i mene, ali i ono {to je vidqivo. Zagrebu dugujem mnogo - naglasio je Porfirije, zbog ~ega se na wegovoj plejlisti na{la pesma Arsena Dedi}a "Zagreb i ja se volimo tajno": - Za tu pesmu nisu potrebna nikakva tuma~ewa. Stihovi te pesme su bile neka vrsta pokreta~a da zbirku svojih intervjua nazovem "Zagreb i ja se volimo javno" - otkrio je poglavar SPC. Porfirije je naglasio i kako se de{ava da za neka umetni~ka dela, bilo likovna, muzi~ka, kwi`evna, scenska, nije potrebno da pro|e odre|eni period da budu prepoznata kao vredna, ve} "odmah budu izuzetna": - U nekim slu~ajevima i prelomna, jer iznose na svetlo dana jasne, ili skrivene procese koji se javqaju u kulturi, ali i dru{tvu. Takav je zasigurno album Idola "Odbrana i posledwi dani". Prvi put se tada u popularnoj srpskoj muzici pojavquje ime gospodwe, a ~ini mi se da je po prvi put bila upotrebqena }irilica na omotu albuma - podsetio je patrijarh, odabrav{i s tog albuma pesmu "Odbrana". Ba{ taj album Idola iz 1983. bio je, kako je ukazao poglavar SPC, povod da se zastane i ne samo da se "pevu{i, |uska nego i zamisli": - Za mene je to bio podstrek da se zagledam u sebe i sve ono {to mi jesmo. Posle tog albuma pojavilo se mnogo drugih pojedinaca i grupa koji su s jedne strane po~eli da slede taj put, ali i da kopaju svoju brazdu. Podsetio je poglavar SPC da je na Spasovdan, slavu grada Beograda ispred Hrama sv. Save pevao je Cane iz Partibrejkersa s "Veronauksima". I dok je tad Cane izveo "Molitvu", Porfirije je otkrio

Nobelovac Peter Handke satima potpisivao kwige u Beogradu Nobelovac Peter Handke potpisivao je pro{le nedeqe svoje kwige u Delfi kwi`ari SKC {to je izazvalo ogromno interesovawe Beogra|ana.

Pola sata pre 18 ~asova, kada je wegov dolazak zakazan, pristizali su Handkeovi verni ~itaoci s punim rukama kwiga. Red je postajao sve duì, kroz celu kwiàru, ali i niz Resavsku ulicu do parka „Mawe`“. Pisac je bio pozdravqen toplim aplauzom pri ulasku u kwiàru.

Stotine qudi stajalo je vi{e sati strpqivo u redu kako bi do~ekalo svoj trenutak i me|u stranicama omiqenog dela austrijskog kwi`evnika dobili potpis. Me|u brojnim kwigama nalazile su se "Veliki pad", "Golmanov strah od penala", "Moravska

Velikani doma}eg i stranog rokenrola, uglavnom iz sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka, muzi~ki su izbor patrijarha srpskog Porfirija

no}", "Drugi ma~"... i najnovija "Kradqivica vo}a", u izdawu "Lagune". Handke je dobio i nekoliko poklona koje je sa zahvalno{}u slagao do sebe, a tradicionalno se potpisao i na Lagunin zid na koji je napisao svoje ime i prezime na }irilici i latinici. S. G.

omiqenu pesmu iz Kosti}evog pera - "Ho}u da znam", s albuma "Kiselo i slatko" iz 1994. Evo i za{to: - Cane je moj prijateq i brat! A u toj pesmi je napravio ne{to {to spada u na{a najboqa ostvarewa u doma}em rokenrolu! Neke pesme Korni grupe, po oceni patrijarha, spadaju u remek-dela ravna svetskim simfo-rok grupama, kao {to su Jes ili Emerson, Lejk i Palmer. Ali, odabrao je "Etidu" iz 1973, ne samo zbog predivne "muzi~ke artikulacije", ve} i zbog toga {to ga stihovi podse}aju na ono {to je pisao Mom~ilo Nastasijevi}: - Ovo spada u sam vrh svetske simfo rok muzike! Poèleo je da se seti, kako je rekao, "kumova Grka, koji su krstili sprski narod" i deli}a svog ìvota koji je proveo u Atini: - Izdvojio bih grupu Aphrodite's Child s peva~em Demisom Rusosom i klavijaturistom Vangelisom, koji se nedavno upokojio, a spada me|u najboqe kompozitore u Gr~koj. I na svetskom planu je bio veliki umetnik. Dobio je Oskara za muziku za "Vatrene ko~ije", a snimio je albume sa mnogim sjajnim svetskim muzi~arima, ali izdvojio bih onu s po~etka karijere "It's Five O'Clock". Prisetio se i svog "brata i prijateqa Veqe Pavlovi}a", kojem je po~etkom februara odrào opelo kraj odra u crkvi na Novom grobqu pre sahrane. Podsetio je koliko je Pavlovi} voleo Koena i rokenrol i u znak se}awa na velikog novinara za kraj je ponovo odabrao Leonarda Koena, i pesmu kanadskog kantautora iz 1971. godine "Famous Blue Raincoat", i nadu da su slu{aoci uìvali i da }e jo{ biti ro|endana, pa }e svi ~uti jo{ mnoge druge omiqene mu muzi~are i pesme jer "toliko ih je da je za sve to malo jedna radijska emisija!" M. T.

Malo ko zna da je Marko Todorovi} zbog Gidre èleo da napusti @ikinu dinastiju Legendarni doma}i serijal „Lude godine“ i „@ikina dinastija“ ve} decenijama se ~esto reprizira i jedan je od omiqenih svim generacijama. Za ovoliki uspeh filmova u velikoj meri su zaslu`ni glumci Dragomir Bojani} Gidra i Marko Todorovi} koji su glumili @iku i Milana. Ipak, mnogi ne znaju to da je nakon petog dela "@ikine dinastije" Todorovi} èleo da odustane od svoje uloge zbog toga {to je Gidra te godine radio na jo{ nekoliko projekata, te su morali da ~ekaju termin koji wemu odgovara. "Gidra je te 1985. snimio sedam-osam filmova. Nije znao gde }e pre, jer je igrao i neke predstave u pozori{tu", ispri~ao je tvorac "Ludih godina" rediteq Zoran âli}. "Ranije sam planirao odmor i ne}u ga pomerati. Moète vi bez mene", citirao je âvi} re~i Marka Todorovi}a. "Wegova uloga je bila velika i nije dolazilo u obzir da snimamo bez Marka. Poku{ao sam da ga odobrovoqim. Na{li smo se nekoliko puta u kafani kako bih omek{ao wegov stav. Na kraju smo snimili film koji je doìveo neverovatan uspeh kod publike. Gidra je znao za tu pri~u i ~esto je podbadao Marka na snimawu.", dodao je rediteq. Iako je na kraju sve re{eno i Todorovi} nije odustao od uloge, Gidra se ~esto {alio na taj ra~un. "A hteo si da pobegne{", rekao je Bojani} jednom prilikom svom kolegi. S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 23

MARIN PELAI]:

Prava qubav PAULO KOEQO

Odlomci ..."Radost. To je jedan od najve}ih blagoslova Svemo}noga. Ako smo radosni, onda smo na pravom putu. Strah polako jewava, jer mu nije poklowena pa`wa koju je pri`eqkivao."...

Zazvonio je telefon. Tina. „Sorry, kasnit }u petnaestak minuta… Nosim ti kavu da se iskupim!“ Jutarwa smjena uvijek kasni. Pogotovo Tina. Vaqda misli da mi iz no}ne ne spavamo ni dawu. Umjesto petnaestak minuta, kasnila je pola sata. Jedva sam je do~ekao. Jedan pogled na wu

i ja vi{e nisam bio svoj. Bio sam kao nekim nevidqivim katapultom izba~en iz ove galaksije u susjednu, a onda jednako naglo vra}en u svoje tijelo upravo tu, gdje sam stajao kad se napokon pojavila. Progutao sam pquva~ku. Svaka radna no} ispuwena je mislima o woj; svaka smjena ima smi-

..."Spoqa{wa lepota vidqiv je deo unutra{we lepote. Pojavquje se kroz svetlost koja svakome isijava iz o~iju. Nije va`no da li je ta osoba lo{e obu~ena, ili nije u skladu sa op{teprihva}enom idejom elegancije ili se uop{te ne brine kako da zadivi sve oko sebe. O~i su ogledalo du{e i odraàvaju sve {to je naizgled skriveno."... ..."Upravo ono {to deluje nesavr{eno zadivquje nas i privla~i. Kada vidimo kedar, nikada ne pomislimo: trebalo bi da su mu sve grane iste duìne. Pomislimo: kako je snaàn."... ..."Mogu da uni{te grad, ali ne mogu da uni{te sve ono ~emu nas je on nau~io. Zato to znawe ne sme doìveti istu sudbinu kao i na{e zidine, ku}e i ulice."... ..."Ono {to vaì u qubavi, vaì i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega {to mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci pro|u, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznena|uje i zbog koje }emo vi{e po{tovati sebe. Gledamo naokolo i kaèmo sebi: "Preìveo sam." I radujemo se tim re~ima. Samo oni koji ne poznaju tu snagu kaù: "Izgubio sam." I rastuè se."... ..."Gazela jede travu, a wu jede lav. Nije stvar u tome ko je ja~i, ve} u tome kako nam Bog pokazuje ciklus smrti i vaskrsewa. A u tom ciklusu nema pobednika ni poraènih: samo etapa koja se mora ispuniti. Kada qudsko srce to shvati, slobodno je i bez razmi{qawa prihvata te{ke trenutke i ne dozvoqava trenucima slave da ga prevare.. I jedni i drugi }e pro}i. Zameni}e jedni druge. A ciklus }e nastaviti sve dok se ne oslobodimo tela i ne susretnemo sa Boànskom energijom."... ..."Poraèn je samo onaj ko odustane. Svi drugi su pobednici."... ..."Neka su blagosloveni oni koji se ne boje samo}e. Neka se ne pla{e sopstvenog dru{tva, neka ne traè o~ajni~ki ne{to ~ime bi se bavili, ili razonodili ili o ~emu bi prosu|ivali. Jer onaj ko nikada nije sam, ne poznaje vi{e samoga sebe. A ko ne poznaje sebe po~iwe da se pla{i praznine. Ali praznina ne postoji. U na{oj du{i se krije ogroman svet koji ~eka da ga otkrijemo."...

sla utoliko {to ujutro vidim wu. Neka zakasni i cijelih sat vremena ako treba, samo neka mi se na kraju pojavi. Volim je onako nehajno dotaknuti, kri{om i pomirisati – nikad mi nije dosta wenog mirisa – promatrati je, obratiti joj se. Tih nekoliko minuta kad je tu vrijede svake sekunde svih osam sati no}ne smjene. Priznajem, te{ko mi se uop}e zamisliti bez we. Gotovo nemogu}e. Rekao sam joj to. Direktno. Bez straha {to }e drugi re}i. Tina se nesta{no nasmijala. „Ti si skroz lud“, rekla je odmahuju}i glavom. Nisam ni o~ekivao da shvati. Malo tko to razumije. To je jedna od onih qubavi. Pravih. Istinskih. Fatalnih. Filmskih. Do`ivotnih. Ja, naime, jednostavno ne mogu bez kave. A, ni Tina nije lo{a.

DU[KO TRIFUNOVI]

"Gre{io sam mnogo" Gre{io sam mnogo, i sad mi je `ao i {to nisam vi{e, i {to nisam lu|e jer, samo }e gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tu|e. Gre{io sam mnogo, u~io da stradam leteo sam iznad va{e mere stroge gre{io sam, jesam, i jo{ }u, bar se nadam svojim divnim grehom da usre}im mnoge. Gre{io sam, priznajem, nisam bio cve}e gre{io i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko ne}e a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

ODR@ANO VE^E POSVE]ENO BORISLAVU PEKI]U:

Tri decenije od odlaska srpskog kwi`evnika Peki} je bio jedan od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika 20. veka

Ve~e posve}eno Borislavu Peki}u, povodom 30 godina od wegove smrti, odr`ano je na Cvetnom trgu kod spomenika ~uvenom srpskom kwi`evniku oko koga se okupio veliki broj Beogra|ana. Donedavni zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi} u uvodnoj re~i se prisetio da je Peki}a prvi put video 1990. godine na opozicionim demonstracijama u Beogradu, kada je "bio po~astvovan {to hoda u istoj koloni sa piscem".

Vesi} je rekao da se kolona zaustavila kod stare zgrade Skup{tine Srbije u ulici Krlaja Milana gde su demonstranti seli na Peki}ev predlog na asfalt.

Iako je policija je bila zaustavila saobra}aj kod "Londona" jedan beli golf je pro{ao i po~eo se brzo pribli`avati demonstratima. Prisutnima se obratila i

pi{~eva k}erka Aleksandra Peki} koja je rekla da se ovim okupqawem slavi ìvot wenog oca, podsetiv{i da je Vesi} zasluàn za podizawe spomenika piscu. Peki} je rekla da je svog oca apsolutno oboàvala, da je za wu predstavqao sve {to je smatrala dobrim i velikodu{nim, i "bio je beskompromisni otac, suprug i prijateq". "Branio je svoje, bez obzira da li je bilo zgodno ili nije, u vreme kada se za to zavr{avalo u zatvoru. Nau~io me mnogo o prijateqstu, da treba voleti ~oveka kakav je, sa svim manama, razumeti ga u tuzi i slaviti pobede sa wim", rekla je, izme|u ostalog, Peki}.

MILICA VELIMIROVI]:

Tajna beskrajnog svemira Lenka je zatvorila o~i i udahnula duboko. Zapitala se koliko je sati. Nije joj se dopadao pojam vremena, ono joj je u isto vreme davalo i oduzimalo sve. Volela je da vreme provodi sama sa svojim mislima. Uìvala je u ti{ini i da svim svojim ~ulima upija zvukove, mirise i boje. Oboàvala je da leì obu~ena u svoju belu haqinu na travi po kojoj su se skupqali insekti. Mrak se spu{tao nad livadom vode}i je u tople i bezbri`ne no}i. Razmi{qala je o ~oveku kojeg je danas posmatrala. Nikada nije videla da neko na takav na~in dodiruje zidove obi~ne gra|evine. Dok je wegova {aka klizila po hrapavom sivom zidu, ona je pratila wegove pokrete. O~ekivala je da }e isti taj postupak ponoviti i na narednoj. Umesto toga, povukao je {aku i promenio smer kretawa. Pratila ga je, ~ak je po~ela da opona{a wegove pokrete.

Zastao je ispred izloga sa kwigama. Zami{qeno i usredsre|eno ga je posmatrao, ovog puta nije mu videla {ake, sakrio ih je u xepovima pantalona. On je gledao kwige, a Lenka wega. Zadràla je dah, ni sama nije znala zbog ~ega. Kasnije joj se sam taj postupak u~inio besmislenim, u vazduhu su se me{ali razni zvukovi zajedno sa wenim besmislenim disawem. Predugo je ostao, a woj je postajalo neprijatno. Devedeset i tre}i korak doveo ju je do klupe, gde ju je sa~ekao zalazak. Na sto pedeset i tre}em na{la se ispred vrata zgrade, stajala je na pragu koji nije bio wen. Tragaju}i za uspomenama, uputila se niè niz ulicu. Setila se pquska, odavno nije bila sre}na. âk se nije ni smejala bez

nekog posebnog povoda i ciqa. Zagledana u svoja stopala kora~ala je. Kako bi zabavila sebe, po~ela je da broji. Otvorila je o~i, ugledala zvezdano nebo. Bilo je vreme da krene, stvarno je postajalo kasno.

FEQTON

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

P 14. jul p

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

1867. - Alfred Nobel, izumiteq dinamita, prvi put je demonstrirao svoj izum u kamenolomu kod engleskog grada Redhil.

1887. - Umro je nema~ki industrijalac i proizvo|a~ oru`ja Alfred Krup. Prvi je po~eo da proizvodi topove od livenog ~elika i stekao monopol u snabdevawun pruske armije topovima, stvaraju}i pri tom mo}ni metalur{ki koncern "Krup".

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(6)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

1901. - U Beogradu je sve~ano otvoreno prvo radni~ko pozori{te u Srbiji. Predstave su izvo|ene u kafani "Radni~ka kasina" na uglu De~anske i Skopqanske (Nu{i}eve) ulice.

BOGATSTVO OD OTKUPA GREHOVA:

U vreme najezde krsta{a Sava je ~uvao duh pravoslavqa Stefan Nemawa je umro pred sami po~etak XIII veka, u ~ijoj prvoj deceniji je u Evropi, a i na Balkanu do{lo do kardinalnih svetovno politi~kih promena koje su u zna~ajnoj meri uslovqavale daqe uspone i padove Srbije kao punopravne i nezavisne dràve. Glavni evropski igra~i u tada{wim komplikovanim politi~kim prevratima su bili rimski papa Ino}entije III (na vlasti od 1198. do 1216.) i stari slepi mleta~ki du`d Enriko Dandolo (na vlasti od 1193. do 1205.). Ino}entije III je do papske tijare do{ao u trideset i sedmoj godini svoga ìvota i od samog po~etka se po~eo uplitati i me{ati u sve mogu}e politi~ke probleme zapadno evropskih svetovnih vladara, isti~u}i princip da je papska vlast najuzvi{enija na svetu i da su svi oni papski vazali, koje on moè da po voqi savetuje u svemu, dovodi u red, ka`wava pa ~ak i da smewuje ako mu nisu podlo`ni. Kao papa, on je o sebi govorio da je Hristov vikar na zemqi, a ne vikar apostola Svetog Petra kao {to su wegovi prethodnici tvrdili do tada, a i da je samo rimska katoli~ka crkva istinska majka crkva dogmatski ~istih hri{}anskih vernika. Odmah po dolasku na vlast Ino}entije III se posvetio ideji kona~nog slamawa dotada{we ogromne svetovne mo}i nema~kih careva time {to }e prona}i na~in da ih uspe{no istisne iz Italije, a kasnije je sa istom energijom u{ao i u pripreme za po~etak IV krsta{kog rata. Kqu~nu ulogu u toj krusadi je uspe{no odigrao tada{wi stari i slepi mleta~ki du`d Enriko Dandolo, po{to je ugovorio sa predvodnikom tog pohoda, francuskim markizom Bonifacijem Monferatskim, da se 1202. godine krsta{ke trupe okupe u Veneciji, odakle bi Mleta~ka flota, po ceni od 85 hiqada maraka u srebru, prebacila svih 30 hiqada boraca i 4 i po hiqade wihovih kowa sa ratnom opremom i zalihama do Egipta.

Najve}a pqa~ka pravoslavnih svetiwa! Posle osvajawa Konstatinopoqa, latinska vojska je danima pqa~kala neprocewivo blago, riznice, relikvije, anti~ke skulpture...

Na dan 18. jula 1203. godine nezadrìvi juri{ latinskih krsta{a na tada najve}i i najbogatiji centar hri{}anstva je doveo do prvog pada Konstantinopoqa u skoro devet vekova wegovog postojawa. Trodnevna krsta{ka pqa~ka Konstantinopoqa koja je usledila je bila milenijumska orgija pohlepe, brutalnosti i vandalizma. Romejski istori~ar Nikita Honijat, koji je bio svedok svemu tome, je zapisao: ’’Lomili su svete ikone i bacali svete relikvije na mesta koja me je sramota da pomiwem ... Ovi glasnici Antihrista uzeli su putire i naforwake, povadili s wih draguqe, pa ih iskoristili kao pehare za pi}e. A {to se ti~e obesve}ewa crkve Svete Sofije, o tome bez uàsa ne moè da se govori. Uni{tili su visoki oltar, umetni~ko delo kome se divio ~itav svet, i podelili ga na delove me|u sobom. ... Obi~na bludnica je bila stavqena na tron patrijarha da se uvredama baca na Isusa Hrista; i pevala je vulgarne pesme i igrala besramno na tom svetom mestu.’’

PAPA LUKAV POLITIÂR Ino}entije III je bio daleko lukaviji politi~ar nego {to je knez Vukan mislio. Po{to je u ugarskim dvorskim nesuglasicama podràvao legitimnog kraqa Imrea protiv uzurpatorskih ispada wegovog mla|eg brata Andra{a, on je i knezu Vukanu diskretno nagovestio da bi u potencijalnim srpskim sukobima bio naklowen da drì stranu legitimnom vladaocu, velikom ùpanu Stefanu Nemawi II. A to je i ra{ki veliki ùpan osetio i po~eo da suptilno nagove{tava da je spreman da po~ne da se pribliàva Rimu, nazivaju}i papu u pismu ’’svojim duhovnim ocem.’’

Kad su se obi~ni krsta{i odjednom sreli sa neopisivim bogatstvom otkrivenim u Konstantinopoqu, ve}ina wih nije mogla da odoli nagonu da zadrì opqa~kano zlato i draguqe za sebe, po{to se to lako moglo sakriti, tako da su wihove vo|e posle tri dana gradske pqa~ke procenili da su ogromne svote kovanog novca, ostale u xepovima pohlepnih latinskih pu~ana. Sve ove pogubne promene je srpski arhimandrit Sava, sa ga|ewem pratio iz svog Hilandara na Atosu, brinu}i se ne samo kako da o~uva duh pravoslavqa u svojoj lavri, nego i kako da za{titi mo{ti prvog op{tepriznatog srpskog svetiteqa, svoga oca Simeona, po{to je papa Ino}entije III tada ve} postavio svog katoli~kog nadzornika Svete Gore, a latinski baroni ve} po~eli da zidaju pirgove blizu postoje}ih manastirskih poseda, ùde}i da i imovine nepokornih pravoslavnih mona{kih bratstava kona~no prigrabe sebi. Povrh tih briga, Sava je uglavnom imao i lo{e vesti iz Srbije. Sve do smrti Stefana Nemawe, wegova bra}a, veliki ùpan Stefan Nemawa II u Ra{koj i veliki knez Vukan u Zeti, nisu bili u zavadi. Ali posle smrti ugarskog kraqa Bele III Arpada 1196. godine i dolaska na ugarski presto wegovog najstarijeg sina Imrea, kraq Imre i wegov mla|i brat Andra{ (koji je ve} bio gospodar Hrvatske i Dalmacije), su sa zadovoqstvom prihvatili ideju pape Ino}entija III da katoli~anstvo treba da se {iri ne samo duhovno, nego i svetovnom diplomatijom, pa i silom oru`ja ako treba i da kraqevina Ugarska, kao svetovna borbena pesnica katoli~anstva u sredwoj Evropi, treba da pove}a oruàni pritisak na pravoslavne balkanske narode. Po tom principu je knez Andra{, posle smrti Stefan Nemawinog brata kneza Miroslava u Stonu i sukoba wegovih sinova Andrije i Petra, pomaù}i ovom drugom, osvojio srpsku oblast Hum, {to ga je dovelo u susedstvo sa ve} katoli~ki naklowenim velikim zetskim knezom Vukanom. Daqi ugarski prodori su tad za neko vreme prestali zbog sukoba izme|u kraqa Imrea i brata mu Andra{a. lll U slede}em broju: Kult Simeona Miroto~ivog naglo je ja~ao me|u Srbima

1902. - U Sarajevu je osnovano srpsko kulturno-prosvetno dru{tvo "Prosvjeta". 1918. - Ro|en je {vedski filmski i pozori{ni reìser i scenarista Ingmar Bergman, jedan od najzna~ajnijih filmskih stvaralaca 20. veka, dobitnik tri Oskara ("Sedmi pe~at", "Divqe jagode", "Devi~anski izvor", "Krici i {aputawa", "Zmijsko jaje"). 1933. - U Nema~koj su nacionalsocijalisti, koji su sa Hitlerom do{li na vlast u januaru, zabranili sve opozicione partije. 1959. - Prvi brod na atomski pogon "USS Long Beach" porinut je u Kvinsiju, u Masa~usetsu. Brod je imao dva nuklearna reaktora i mogao je posti}i brzinu od 30 ~vorova na sat. 1992. - Milan Pani}, ameri~ki biznismen srpskog porekla, izabran je za prvog premijera SR Jugoslavije. 1998. - Umro je Ri~ard Mekdonald, koji je prokr~io put konceptu brze hrane i razvio ga u najve}i lanac, "McDonald's", restorana u svetu. 1999. - Obnovqeni su avio letovi izme|u Argentine i Foklandskih ostrva, prvi put nakon Foklandskog rata iz 1982. godine. 2000. - SAD i Vijetnam sklopili su, 25 godina nakon zavr{etka Vijetnamskog rata, trgovinski ugovor, koji je Hanoju otvorio put u Svetsku trgovinsku organizaciju. 2000. - Sud u Majamiju obavezao je najve}e ameri~ke proizvo|a~e cigareta da plate 145 milijardi dolara na ime od{tete pu{a~ima Floride zbog ugroàvawa wihovog zdravqa. 2002. - Jedan pripadnik neo-nacisti~kog pokreta pucao je na francuskog predsednika @aka [iraka na proslavi Dana pada Bastiqe. Osumwi~eni je brzo uhva}en, a parada je nastavqena. 2011. - Ju`ni Sudan primqen je u Ujediwene nacije kao 193. dràva ~lanica ove svetske organizacije. 2014. - Nadin Gordimer (91), ju`noafri~ka kwièvnica, dobitnica Nobelove nagrade za kwièvnost, istaknuti borac protiv apardhejda, preminula je u Johanezburgu ("Julski qudi", "Pri~a mog sina","Slu~ajni susret", "Do|i sebi") 2016. - Na {etali{tu u Nici kamion je ciqano uleteo u masu qudi i usmrtio 84 osobe. Vozilom je upravqao Mohamed Bulel, francuski dràvqanin poreklom iz Tunisa.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 25

^OVEK NA LOMA^I VLASTITIH IDEJA:

Nikola Tesla - `ivot genija U li~kom selu Smiqan, u pono} izme|u 9. i 10. jula 1856. godine, do~ekan `estokom grmqavinom, rodio se Nikola Tesla… U sobi je ti{ina pulsirala poput nesanice. Zurio je kroz prozor u pust plo~nik i asfalt po kojem su kao svici puzali automobili. Klokotala je voda u zidovima, a neko je ka{qao na stepeni{tu hotela. Dole na ulici ledena ki{a je bu{ila rupice na obrazima Wujorka. Otkako je The New York Times u martu 1916. godine objavio da je veliki pronalaza~ bankrotirao, prestao je izlaziti u javnost. Kako bi sa~uvao energiju, ograni~io je i kretawe po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je ~ovek na loma~i vlastitih ideja. Kriti~ari su ga kamenovali, urlaju}i kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtqivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom muwa pisali su kako je velikom nau~niku svemir pao na glavu. Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa wim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to u~inio. Wegove sijalice dale su sna`no ubrzawe razvoju industrijskog dru{tva, no verovao je da }e umreti neshva}en i nije vi{e hteo da se petqa sa qudima. Istina }e do}i i red }e ponovo biti uspostavqen, u to je Tesla ~vrsto verovao. Vetrovi su milovali ulice i krovove, Tesla je sedeo na krevetu i ~ekao gromove. Kad bi grmqavina po~ela, opijen nesanicom i qubavqu, skakao bi na noge i zaneseno pqeskao muwama. Bio je wihov gospodar i rob. Ponekad, u takvim olujnim no}ima, dok se velegrad rastvarao u o{troj ki{i a ispod prozora promicale senke ki{obrana, ne{to bi mu kvrcnulo u glavi i pred o~ima bi mu zatitrale slike. Se}awa su uprkos vremenu koje je proteklo bila jasna.

RO\EWE NIKOLE TESLE

\uka Mandi} leàla je na posteqi okruèna gomilom èna iz susedstva, koje su joj pomagale pri poro|aju. Jedna joj je brisala znoj sa lica mokrim pe{kirom, druge su joj ~vrsto dràle ruke i noge masiraju}i trbuh da ubrzaju poro|aj. Vru}ina be{e nesnosna u prostoriji ispuwenoj parom {to se dizala iz lonaca kipu}e vode koje su donosili iz kuhiwe. U drugoj je sobi Milutin Tesla, smiren usred tog nereda, sklopqenih o~iju mrmqao molitve dok se troje wegove dece, izme|u straha i znatièqe, pritajilo u }o{ku. U takvim se prilikama u li~kom selu Smiqanu rodio Nikola, u pono} izme|u 9. i 10. jula 1856. godine, do~ekan èstokom grmqavinom. Oluja je te no}i tako èstoko besnela da se ceo Smiqan, sa svim u wemu, tresao kao u èstokoj groznici. Stra{na no} {ibana sna`nim vetrom leta najavila je ro|ewe genija, koji }e nepovratno promeniti sudbinu ~ove~anstva.

UNESKO JE 2006. PROGLASIO GODINOM NIKOLE TESLE

Sto pedeset godina posle, u celom svetu obeleàva se jubilarna godi{wica ro|ewa nau~nika za kojeg kaù da je "izmislio XX vek". Unesko je 2006. proglasio godinom Nikole Tesle. U Wujorku, Beogradu, Zagrebu i drugim gradovima sveta odràvaju se simpozijumi i konferencije u ~ast Tesli. U nekim ameri~kim dràvama 10. juli progla{en je Danom Nikole Tesle. Postavqaju se spomenici znamenitom pronalaza~u, po wemu objekti dobijaju

166 godina od ro|ewa Nikole Tesle

ime... Ovaj datum se, po~ev od 2002. godine, u Srbiji obeleàvao kao Dan Nikole Tesle, a 2010. godine Vlada Srbije je proglasila dan ro|ewa Nikole Tesle za Dan nauke. U Teslinom rodnom mestu Smiqanu tako|e je bilo ìvo. Obnavqala se wegova rodna ku}a i pravoslavna crkvica pokraj we, gradio memorijalni kompleks sa tematskim parkom koji obuhvata Teslino detiwstvo, mladost i {kolovawe, ìvot i rad u Evropi i Americi, izume i wihovu primenu. U tematskom parku postavqena je maketa Tesline ispitne stanice u Kolorado Springsu, kao i niz multimedijalnih dvorana i radionica. Moè li izgradwom tematskog parka opusteli Smiqan oìveti? Teslino Selo koje je 1856. imalo 2500 stanovnika danas je palo na skromnih 436. Struju je dobilo tek 1958. godine. U vreme kad je ro|en Tesla, Smiqan je poti{teno ~ekao na demilitarizaciju Vojne krajine, nakon veka krvavog ratovawa za ra~un Austrougarske monarhije. U selu je stolovala 11. smiqanska ~eta, i uz potok {to je brzao koritom od glatkih vlasi trave ~esto su se mogli videti obogaqeni brkati grani~ari, zaostali jo{ iz Napoleonovih ratova. U Lici su tih godina vladali kolera, difterija i bogiwe, a u prizemnim ku}icama uredno pore|anim kao vojni~ki stroj, uvla~io se strah. Zbog epidemija i ratova prose~na starost stanovni{tva Vojne krajine bila je 24 godine.

DE^AK NIKOLA JUTRIMA PROMATRAO VELEBIT

Teslin deda Nikola bio je grani~arski narednik, a stric Josif profesor matematike na vojnoj akademiji. De~akov otac Milutin tako|e je isprva krenuo u vojnike, ali je odustao, zavr{io bogosloviju i postao pravoslavni sve{tenik. Nakon rukopoloèwa slu`bovao je u Sewu, a 1852. godine do{ao je u Smiqan, u parohijsku ku}u uz crkvu sv. Petra i Pavla u podno`ju {umovitog brda Bogdani}. Najbliì susedi ìveli su kilometrima daqe, te bi zimi, kad bi napadao dubok sneg, paroh sa porodicom ostajao sasvim usamqen. Tu je de~ak Nikola jutrima promatrao Velebit koji bi osvanuo plav pod prvim zracima sunca. Sa prozora se videlo tu`no grobqe na drugoj strani brda. Povetarac bi donosio eho pse}eg laveà i udaqenih povika pastira, koji su u koloni poput mrava tr~karali brdskim puteqcima. Prvi doga|aj koji mu je uzburkao istraìva~ke nagone Tesla je opisao u pismu koje je pred kraj ìvota uputio devoj~ici Poli: "Toga dana bio je nezapam}en mraz. Bio je suton. Pomilovao sam svog ma~ka i tada se dogodilo ~udo od kojeg sam zanemeo. Moja ruka izazvala je pqusak praskavih iskri, a iznad ma~kovih le|a stvorilo se poqe svetlosti. Otac mi je bio vrlo uman ~ovek, na svako pitawe imao je odgovor. Ali ova pojava bila je i za wega novost. Majka je bila op~iwena.

Rekla mi je da se prestanem igrati sa tim ma~kom jer bih mogao izazvati poàr. A ja sam o~aran razmi{qao: ‘Nije li i priroda jedna ogromna ma~ka? Ako jeste, ko wu miluje po le|ima?’ Tada sam imao samo tri godine, ~udo je bilo veliko, ali je jo{ ve}e tek dolazilo." Osnovnu {kolu i niù realnu gimnaziju Nikola Tesla zavr{io je u Gospi}u, a vi{u realnu gimnaziju u Rakovcu kod Karlovca, gde se zainteresovao za elektrotehniku. Wegovi roditeqi su èleli da nastavi porodi~nu tradiciju i postane sve{tenik, a onda je jedan doga|aj uticao na to da promene svoje stavove. Godine 1874. mladi Nikola oboleo je od kolere. Devet meseci bespomo}no je leào u krevetu i ~esto gubio svest. Wegovi roditeqi su bili na rubu o~aja. "Ja bih ozdravio kad biste mi dopustili da studiram elektrotehniku", rekao je Nikola ocu, koji je potom obe}ao da }e ga poslati na studije. Me|u kwigama koje je ~itao u danima bolesti bili su i najraniji radovi Marka Tvena. "Wima mo`da dugujem ~udesni oporavak koji je tada usledio", napisao je Tesla u svojoj autobiografiji "Moji pronalasci", dodaju}i da je Tven briznuo u pla~ kad mu je 25 godina kasnije to ispri~ao. Godine 1875. Tesla je upisao Politehni~ku {kolu u Gracu i prve godine radio je bez prekida od tri sata ujutro do jedanaest u no}i, poloìv{i devet ispita. "Uhvatila me je manija da svaki zapo~eti rad privedem kraju", pi{e Tesla. "Tako sam jedanput po~eo ~itati Volterova dela, ali sam na veliko iznena|ewe uvideo da wegova dela obuhvataju 100 te{kih tomova sitnog sloga, koje je taj gigant napisao. Uni{tavaju}i pri tom 72 {oqice crne kafe na dan, morao sam i taj posao da svr{im. Kad sam pro~itao posledwi tom, rekao sam: Nikad vi{e!"

STRAHOVAO DA MU JEDAN @IVOT NE]E BITI DOVOQAN ZA SVE WEGOVE IDEJE

Po{to mu je profesor fizike pokazao novi Gramov ure|aj koji se mogao koristiti kao motor i kao generator uz upotrebu komutatora, instrumenta koji je mewao smer struje, Tesla je odgovorio da komutator nije potreban da bi se promenio smer struje. Profesor ga je ismejao. Tesla je postao opsednut tom mi{qu. Znao je da re{ewe leì u naizmeni~noj struji. Jedini problem bio je u tome {to je o woj znao ne{to mawe od ni{ta. Ubrzo mu je umro otac i morao je napustiti studije. Propio se i po~eo kockati, srce mu je ubrzano lupalo, telo se gr~ilo i treslo. Plakao je od besa strahuju}i da mu jedan ìvot ne}e biti dovoqan za sve ono {to je èleo otkriti: "Ose}ao sam da dolaze najva`niji i najkreativniji trenuci moga ìvota“, pisao je. „Moja ~ula su podivqala. Mogao sam ~uti kucawe ru~nog sata u tre}oj sobi. Lagano sletawe muve na sto znalo je zatutwiti u mome uhu. Ko~ija, koja je prolazila na udaqenosti od nekoliko

miqa, drmala mi je telo. Zvi`duk lokomotive daleke trideset miqa zatresao bi stolicu na kojoj sam sedeo tako jako da je bol bila nepodno{qiva. Zemqa se pod mojim nogama neprestano tresla." Trenutak velikog otkri}a dogodio se u Budimpe{ti, prilikom jedne nedeqne {etwe. Sunce je zalazilo, {to je Teslu podsetilo na odlomak iz Geteovog Fausta. "U to vreme znao sam ~itave kwige napamet. Recitovao sam jedan naro~ito inspirativan odlomak kad mi se ideja pojavila kao bqesak muwe. U jednoj jedinoj sekundi bila je otkrivena istina. Kleknuo sam na zemqu i {tapom nacrtao dijagram, koji }u {est godina kasnije pokazati pred Ameri~kim udruèwem elektroinèwera na Univerzitetu Kolumbija." Ta {ema je postala Teslin najve}i spomenik. Wegovo otkri}e rotiraju}eg magnetnog poqa na kojem se zasniva vi{efazni sistem naizmeni~nih struja izmenilo je iz temeqa industrijsko dru{tvo. Ceo jedan neotkriven svet probudio se u Teslinom umu, i wegovoj ma{ti vi{e nije bilo povratka. Godine 1884. do{ao je u Wujork sa ~etiri centa u xepu. Ostatak novca koji su mu dali ro|aci prokockao je na prekookeanskoj partiji karata. Bio je visok 1,99 centimetara, vitak, imao je 28 godina i traìo je posao. Stajao je sa {e{irom u rukama ispred kancelarije slavnog pronalaza~a Tomasa Edisona, sa pismom ârlsa Ba~elora, engleskog inèwera koji je vodio evropsku filijalu Edisonove kompanije u Parizu. U pismu je stajalo: "Znam dvojicu velikih qudi, vi ste jedan od wih. Drugi je ovaj mladi}." Tada 38-godi{wi Edison ve} je iza sebe imao stotine patentiranih izuma, a u vreme kad je upoznao Teslu, bio je zaokupqen razvojem sistema raspodele elektri~ne energije uz pomo} jednosmerne struje. Tesla je poku{ao da ga zainteresuje za svoje pronalaske na poqu naizmeni~ne struje. Edison nije hteo imati i{ta sa tim, znaju}i da bi naizmeni~na struja mogla sav wegov posao u~initi beskorisnim, a wegovu industriju zastarelom. Sara|ivali su nepunih godinu dana. Tesla je danono}no eksperimentisao, veruju}i Edisonovim obe}awima. Nakon {to ga je Edison prevario za 50.000 dolara, Tesla je rekao: „Gospodine, ja sam zga|en." Okrenuo se i oti{ao.

PRVI ^OVEK KOJI JE ^UO SIGNALE SA DRUGE PLANETE

Sa nekoliko finansijera i tehni~ara Nikola Tesla je 1887. utemeqio Teslino elektri~no dru{tvo. Uskoro je kancelariji za patente prijavio sedam osnovnih patenata vi{efaznog sistema, koje je otkupio ambiciozni industrijalac Xorx Vestinghaus. Devedesetih godina XIX veka intenzivno se bavio izradom i usavr{avawem aparata za proizvodwu naizmeni~nih struja visoke frekvencije. Od 1896. do 1914. patentirao je niz pronalazaka koji ~ine temeq radio-tehnike. Godinu dana pre V.K. Rendgena otkrio je rendgenske zrake. Poàr u kojem mu je 1895. izgorela laboratorija spre~io ga je da to otkri}e do kraja razvije. Ostvario je oko osamsto pronalazaka, otkrio je i patentirao princip rezonancije za radio-veze, izloìo ideju o interplanetarnim telekomunikacijama pomo}u ultrakratkih talasa, u celini je zamislio radarski sistem. U Kolorado Springsu podigao je veliku radio-stanicu od 200 kW te ostvario beì~nu telegrafiju na udaqenosti od 1000 kilometara. Publika na prvoj Elektri~noj izlo`bi u Medison Skver Gardenu bila je {okirana wegovim brodom na daqinsko upravqawe. Jedne letwe no}i 1899. godine u eksperimentalnoj stanici u Kolorado Springsu Tesla je ~uo ritmi~no otkucavawe na radio-prijemniku za niske frekvencije. U dnevnik je zapisao: „Premda nisam mogao de{ifrovati wihovo zna~ewe, bio sam siguran da ti signali nisu slu~ajni. U meni raste ose}aj da sam prvi ~ovek koji je ~uo signale sa druge planete.“ R. N.

MOZAIK

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Previ{e èlite a ne postoje prave mogu}nosti, zato morate ne~ega da se odreknete. Vrebate svaku priliku kako biste se ponovo nametnuli u svom radnom okruèwu. Ovo je period kada va{ trud moè biti nagra|en. QUBAV: Tempo koji je iza vas bio je prebrz, izgubili ste realnu sliku o tome {ta je vama a {ta partneru potrebno u qubavi. ZDRAVQE: ûvajte se virusa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: U naletu ste dobre energije ali vas savladavaju nestrpqewe i nervoza. Va{e promenqivo raspolo`ewe nije prijatno okolini pa su mogu}i sitni sukobi i rasprave. QUBAV: Preko bliskih prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo. Prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. Poja~ano ste osetqivi. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ne podleìte potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. Ako se pa`qivo organizujete, izazovni aspekti }e pro}i bez posledica. QUBAV: Slobodno vreme provodite optere}eni poslovnim problemima. Nedovoqna blizina partnera moè osveìti qubavni odnos koji je izgubio na intenzitetu jer ste izvesno vreme ~esto bili zajedno. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Prepuni ste kreativne energije pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. Ukoliko se na|ete u prilici da potpisujete neke vrednosne papire, budite na oprezu, nije povoqan trenutak. QUBAV: Zahtevni ste prema prema sebi. Voqenoj osobi nije lako s vama jer isto o~ekujete i od we. Va{e provokacije mogu biti okida~ za neprijatnu raspravu. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Stiù promene koje remete uobi~ajenu rutinu u va{oj svakodnevici. Ovih dana o~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili obave{tewa o nekoj kazni na koju niste ra~unali. QUBAV: Prili~no ste nehajni i stati~ni. Zbog toga vam moè proma}i prilika da se svojoj voqenoj osobi dovoqno pribliìte. Dozvolite drugoj strani da zapo~ne razgovor. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Otvaraju vam se {anse da dovr{ite zapo~ete projekte, ali sve je jo{ uvek samo u planovima. Prava realizacija bi bila ako biste konkretno sklopili ugovor. QUBAV: Morate dodatno da se potrudite ako `elite da sa~uvate stabilnost u vezi, makar gre{ke preuzeli na sebe. Mo`ete upasti u sukob s voqenom osobom ako ne iskontroli{ete nestrpqivost. ZDRAVQE: Premor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Nakon preraspodele zaduèwa stiè neo~ekivani podsticaj od strane osobe koja vam do sada nije ni{ta obe}avala. Obuzdajte nervozu jer kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo neophodno je da mirno promislite. QUBAV: Partner nema razumevawa kada su u pitawu va{i zahtevi. Pruìte mu malo podr{ke i topline, ne zaboravite da vas on iskreno po{tuje i voli. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Ovaj period je, za vas, u znaku zavr{etka zaostalih obaveza. Sve oko toga }e biti podlo`no previdima i malerima. Dobra strana svega je to {to }e vam sitni problemi skrenuti misli i ubla`iti nervozu. QUBAV: Ukoliko je va{a qubavna veza imala bilo kakvu primesu tajanstvenosti, budite spremni na to da vam, ovih dana, zvezde nisu naklowene. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Ovih dana vas ~eka te{ka odluka kojom se od vas o~ekuje dobra procena i mudar potez. Ukoliko tra`ite posao, ova nedeqa je u znaku pregovora. QUBAV: Va{e potrebe ovih dana zahtevaju od partnera mnogo tolerancije i strpqewa. Iako se mo`da ose}ate umorno, raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne interesantna inicijativa. ZDRAVQE: Alergije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom novom organizacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. Profesionalno ste zadovoqni. QUBAV: Voqena osoba vam ne daje dovoqno topline koliko vam je u ovom periodu potrebno. Previ{e ste zahtevni pa vam ovih dana sledi zahla|ewe odnosa. Ne{to iz pro{losti vas naro~ito brine. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Ho}e vas posao pa vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Prihvatite jer }e vam se ovaj posao dugoro~no veoma isplatiti. QUBAV: Sami ste sebi dovoqni pa vas mra~no raspolo`ewe voqene osobe ne remeti. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe, suo~ite se sa problemom. Romantika gubi na snazi, preduzmete ne{to konkretno. ZDRAVQE: Nervoza.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Stiè vam povoqna prilika, ali da biste je iskoristili morate pristati na kompromis koji je za vas, bar do sada, uvek bio neprihvatqiv. QUBAV: Poriv za slobodom moè vas navesti na pogre{an korak. Prihvatite predloge partnera i vi{e vremena provedite s osobama koje predloì. Slobodni mogu upoznati osobu sa kojom ih ~eka avantura.ZDRAVQE: Problemi sa zubima.

Jedinstveno obele`je u selu Ose~ina u Podgorini

SPOMENIK KOWU, HEROJU TRI RATA U vrh {qivika Petrovi}a, u podgorskom selu Ose~ina, nalazi se spomenik - kowu! Vladislav Petrovi} tako je odao po~ast zahvalnost svome kowu Acku, koji ga je verno pratio u oba balkanska i Prvom svetskom ratu, a nekoliko puta svome gospodaru i glavu na ramenima sa~uvao. Vladislavqev unuk Ranko Petrovi} stara se o jedinstvenom spomen-obele`ju na kome je, izme|u ostalog, uklesano da je Acko poìveo pune 24 godine, a kada je uginuo sahrawen je u {qiviku. Priredio je Vladislav svome vernom ~etvorono`nom saborcu sahranu, na koju se bilo sjatilo celo selo, a Acko ve} pun vek po~iva u {qiviku... - Iako ga je deda Vladislav ube|ivao da mu je Acko kao drugi ro|eni brat i da stoga mora da ga sahrani na porodi~nom grobqu, sve{tenik nije hteo da ~uje za to - kaè Ranko Petrovi}. - Rekao je Vladislavu da, ako to uradi, nikada vi{e nijedan paroh ne}e u}i u grobqe, za opelo, ili pomen i deda je, onda, morao da popusti i da Acka sahrani u vo}waku. Prise}a se Ranko da su stariji pripovedali da je iz {tale u kojoj je bilo sedam kowa Vladislav izveo najmla|eg Acka i oti{ao u Prvi balkanski rat, a wegov ro|eni brat Radoje, poveo je kobilu Ticu. Posle dugih ratnih godina, bra}a koja su sluìla u srpskoj kowici vratila su se ku}i, a sa wima i Acko i Tica. - Pri~ao je Vladislav da je Acko bio prepametan, znao je

da ne sme da ska~e kad u blizini padne {vapska granata, a do zemqe bi zalegao kad bi otpo~ela neprijateqska pu{~ana ili mitraqeska paqba, {tite}i svoga vlasnika i sebe - kaè Ranko. - Pri~ao je deda Vladislav da nekoliko puta u èstokim borbama ne bi ostao ìv, da nije bilo Acka. Po povratku iz ratova, poìveo je Acko jo{ pet godina. Vladislav ga je po{tedeo svih fizi~kih radova, nije ga prezao u fijaker, niti u zapregu. Za vreme Prvog svetskog rata, francuski veterinari hteli su da kowe koje je koristila srpska vojska uspavaju, jer su bili veoma iscrpqeni. Me|utim, srpski vojnici su se usprotivili, bilo je i suza, ~ak su neki potezali i oru`je, pa su veterinari prihvatili da kowima pruè svu mogu}u negu. Ubrzo, srpski vojnici sa svojim potpuno oporavqenim vernim ~etvorono`nim pratiocima probijali su Solunski front... - Posle rata, Vladislav je vodio Acka istimarenog, osedlanog, na va{are u Ose~ini, u kafani on je sedeo za stolom i pio, a wegovom qubimcu koji je bio vezan za stolicu povremeno bi davao kocke {e}era - kaè na{ sagovornik. - @andari i svi ostali znali su koliko je Vladislav voleo Acka i nisu ga dirali. Jednom kad je Acko bio poboleo, deda je ~ak iz Le{nice kod Loznice doveo veterinare, koji su ga izle~ili. Dece Vladislav nije imao, bio je mnogo tuàn {to mu ne}e biti ispuwena èqa, da po~iva pored vernog Acka. R. N.

RAJAC ]E VRVETI OD TURISTA:

Ceo svet na srpskoj planini - takmi~ewe jedinstveno u Srbiji! Nekada{wi narodni obi~aj uzajamnog pomagawa na selu prilikom velikih radova leti, koji je u Srbiji i{~ezao, oìvi jedino u julu na planini Rajac, prve nedeqe po Petrovdanu. Tada, ve} pet decenija, u se}awe na mobu, organizuje se Kosidba na Rajcu. Za ovu godinu zakazana je za period od 15. do 17. jula. Najboqi kosci iz cele regije nadme}u se za presti`nu nagradu - Zlatnu kosu. - U sto~arskim krajevima jedan od najva`nijih poslova bila je kosidba. U stara vremena letina se sakupqala uz pomo} moba, kada bi se kosci okupqali jedni kod drugih. Na mobu, ina~e, obi~no je dolazila mla|arija, koja se za vreme rada zbliàvala, a posle bogate ve~ere, sve se pretvaralo u seosko veseqe. Mobe su i ènska prela i posela, na kojima se prelo, plelo i vezlo, uz pesmu,

pri~u i pouke mla|ima, da svako poka`e ono {to najboqe zna i ume. Mobe su, tako, bile izraz `ivota jedne seoske zajednice rekao je Vladimir Ivanovi} direktor TO Qig. Prvo takmi~ewe kosaca na Rajcu, ali i veliki narodni va{ar, zbili su 1892. godine.

Sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, javila se ideja da Kosidba na Rajcu postane turisti~ka manifestacija. - Rajac je jedna od najlep{ih u nizu vaqevskih planina. Wegove prostrane livade obiluju planinskom travom, koju odavno vi{e niko ru~no ne kosi. Kosid-

ba na Rajcu nije samo takmi~ewe kosa~a, ve} i jedinstven prikaz srpskih obi~aja i tradicije. Od okupqawa kosa~a, zdravi~ara, truba~a, vodono{a, kosa~kog ru~ka na travi, pa do predstavqawa rukotvorina i specijaliteta raja~kih doma}ica isti~e Ivanovi}.

Smotra ima i me|unarodni karakter. Na kosidbi su do sada u~estvovali kosci iz Britanije, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Ma|arske, Norve{ke. Svake godine u~estvuju najboqi kosci iz Slovenije, BiH, Crne Gore. Zlatnu kosu do sada je najvi{e, ~ak {est puta, osvajao Milorad Sladojevi} iz Mrkowi} Grada. - Sem najboqeg kosca - kome se meri brzina, {irina, kvalitet, ujedna~enost otkosa, bira se i |idija ili kozba{a. To je kosac koji se najlep{e odeva, peva, igra, ima najlep{i stas. - Posle kosidbe, na livadi, bi}e prire|en starinski kosa~ki ru~ak sa specijalitetima i |akonijama iz qi{kog kraja - ka`e Vladimir koji ima dugogodi{we iskustvo u organizaciji najzna~ajnije qi{ke manifestacije. M. T.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 27

[titasta `lezda va`na u svakom ìvotnom dobu Osobi koja se àli na umor, neraspoloèwe, probleme s koncentracijom, ali i promuklost, ose}aj gu{ewa, problem s telesnom teìnom ili na druge nespecifi~ne simptome vrlo ~esto qudi iz najbliè okoline predloì}e da proveri rad {titaste `lezde. Neretko se pod poreme}aj rada {titaste `lezde podvodi veoma {irok spektar simptoma, a {ta su zaista ozbiqni poreme}aji rada {titaste `lezde, obja{wava profesor Milo{ @arkovi}. – Svaki poreme}aj rada {titaste `lezde moè da bude ozbiqan u zavisnosti od starosti, fiziolo{kog stawa i trajawa bolesti. Kod èna koje planiraju trudno}u i trudnica ne toleri{u se ni minimalni poreme}aji tiroidne funkcije. S druge strane, kod starijih osoba i pacijenata s udruènim bolestima toleri{e se smawena funkcija {titne `lezde (hipotireoza), ali lekar mora da interveni{e vrlo rano ako je u pitawu povi{ena funk-

Doma}a kujna

cija (hipertireoza) – ka`e na{ sagovornik.

PROBLEMI S RASPOLO@EWEM I KONCENTRACIJOM U svakom ìvotnom dobru ova `lezda ima va`nu funkciju, pa bez obzira na to da li je re~ o deci, adolescentima, trudnicama, mladim ènama ili sredove~nim osobama, qudima starijim od 65 godina, fokus je, kaè profesor @arkovi}, na bolesniku, a ne na bolesti. – Blaga hipotireoza dovodi do problema s raspoloèwem, pam}ewem i koncentracijom. Ovi problemi su deo svakodnevnog ìvota i lako se prenebregnu. Ako je hipotireoza te{ka, u svim uzrastima se javqaju tromost, letargija, nepodno{ewe hladno}e, zatvor, suva koà, lomqiva kosa, nate~enost lica i bolovi u mi{i}ima. Kod dece je najbitnije da se prate rast i razvoj jer hipotireoza dovodi do usporavawa ovih procesa. Mogu se pojaviti i

problemi s u~ewem. Kod starijih osoba hipotireoza moè da se manifestuje i kao demencija – podse}a na{ sagovornik. Znaci hipertireoze su sli~ni u svim starosnim grupama. Sr~ana frekvencija (broj otkucaja) ubrzana je, a fibrilacija pretkomora (apsolutna aritmija) javqa se kod 10 do 20 procenata odraslih. Gubitak teìne je uobi~ajen. Drhtawe ruku se ~esto javqa. Prisutni su i poreme}aji pa`we i pam}ewa, a posebno su izraèni poreme}aji emotivnog stawa. Javqa se i mi{i}na slabost, naro~ito natkolenica i nadlaktica. Kod dece obolele od hipertireoze javqaju se promene raspoloèwa i poreme}aji pona{awa. Obolela deca imaju oslabqenu pa`wu, hiperaktivna su, a uspeh u {koli moè da se pogor{a. Nele~ena hipertireoza ve} posle nekoliko meseci moè da dovede do pojave problema sa srcem, koji mogu da ostanu kao trajna posledica. Kod starih dugotrajna hipotireoza dovodi

do demencija, ali za taj poreme}aj rada {titaste `lezde postoji efikasna terapija. Mnoge osobe samoinicijativno se upute u laboratoriju da im se urade analize hormona, jer im je neko iz neposredne blizine, pa ~ak izabrani lekar savetovao da proveri rad {titne `lezde. Koliko je to opravdani prvi korak? – Uvek je boqe da pacijenta prvo pregleda lekar, pa da se posle pregleda urade potrebne analize, ali nije nikakva {teta ako se one urade i pre dolaska kod lekara. Ponekad je potrebno

KROMPIR S RIBOM U RERNI POTREBNO JE:

JOD I VITAMINI Poreme}aji rada {titaste `lezde mogu se spre~iti adekvatnom ishranom, u kojoj je najbitniji optimalan unos joda. Vaàn je i unos gvo`|a, selena i vitamina De. – Le~ewe zavisi od vrste bolesti, ali i od èqa pacijenta. U hipotireozi se nadokna|uje hormon koji nedostaje, dok se hipertireoza le~i lekovima, radioaktivnim jodom ili operativno – kaè dr @arkovi}. M. T.

[TA SE MO@E DOGODITI VA[EM TELU AKO PREVI[E SEDITE:

Protegnite noge kad god ste u mogu}nosti! Ponekad, sve {to `elimo je da imamo opu{ten dan i da ne moramo da pomerimo ni jedan mi{i} na{eg tela

RECEPT

uraditi i dopunska ispitivawa – odgovara na{ sagovornik.

Vo|ewe sedentarnog na~ina ìvota moè dovesti do ozbiqnih problema kao {to su bolesti srca i dijabetes . U stvari, previ{e sedewa ili leàwa je rizi~nije nego {to se na prvi pogled ~ini. Zato vas pozivamo da pro{etate, ~ak i izme|u va{e dnevne sobe i kuhiwe, i da pro~itate kako neaktivnost moè pogor{ati va{e zdravqe. 1. POVE]AVA [ANSE ZA HORMONALNE AKNE Efekat broj jedan neaktivnosti je pove}awe telesne teìne. A jedan od efekata pove}awa telesne teìne je to {to uzrokuje specifi~ne probleme sa koòm.

U po~etku, gojaznost uti~e na barijere koè ~ine}i koù znatno suvom. [tavi{e, osoba se vi{e znoji, {to dovodi do za~epqenih pora i upaqenih akni. 2. MO@E OSLABITI KOSTI Mi{i}i i kosti su ìva

tkiva koja postaju ja~a kada se ve`baju. Kosti onih koji redovno ve`baju imaju tendenciju da budu ja~e i gu{}e od onih koji to ne rade. Dakle, kada neko sedi neaktivno du`i vremenski period, rizikuje da oslabi svoje

kosti i ugrozi wihovu gustinu. 3. MO@E IZAZVATI CELULIT Danas ve}ina kancelarijskih radnika ve}inu vremena provodi sede}i, kucaju}i za svojim ra~unarima. Ovaj neaktivan na~in ìvota moè izazvati zadràvawe vode. Neki nau~nici smatraju da produèno sedewe smawuje protok krvi i dovodi do promena koje izazivaju razna stawa, pa izme|u ostalo, kod èna naj~e{}e celulit. 4. MO@E IZAZVATI PRO[IRENE VENE Dok hodamo, mi{i}i listova se skupqaju, savijaju i vr{e pritisak na glavne krvne sudove u potkolenici. Kao da svaki korak ima efekat pumpe , {to pomaè u cirkulaciji od vena do srca. Dakle, dugo sedewe dovodi do slabe cirkulacije, {to se manifestuje pro{irenim venama.

n 600 gr krompira n 600 gr ribe n uqe za~ini za ribu n crvena paprika n beli luk u granulam n so n malo kukuruznog bra{na i hlebnog

PRIPREMA: Ukoliko nemate ideju za ru~ak, prava ideja za vas. Pripremite ribu i krompir u rerni. Krompir ise}i na krugove, dodati soli, papriku beli lik mo`e se uvaqati u kukuruzno bra{no i posuti uqem i dobo izjedna~iti. Pore|ati u podmazan pleh. Ribu posoliti. Izme{ati kukuruzno bra{no, hlebno bra{no i slatku mlevenu papriku. Provu}i ribu kroz tu smesu, pore|ati u pleh, premaziti uqem i pe}i na 220 stepeni C oko 50 minuta.

Kurkuma, jedan od najzdravijih za~ina na svetu Kurkuma nosi epitet Kraqice za~ina i to sa razlogom. Za wu je karakteristi~na izazita naranxasto-zlatna boja, aroma nalik biberu i o{{triji ukus. Ono {to ovu biqku izdvaja od ostalih jeste {irok spektar antioksidanasa, ali i antivirusna, antibakterijska, antimikoti~ka, antimutagena, antiupalna i antikancerogena svojstva! Ova biqka postaje sve zastupqenija u kulinarstvu jer sadr`i i proteine, vitamine C, E i K, bakar, kalcijum, kalijum, gvo`|e i cink, niacin i vlakna. Kurkuma je biqka koja raste u Indiji i odavnina je zastupqena u u kuhiwama tog podru~ja Azije. Lekari u Evropi, i uop{teno govore}i Zapadu, tek su nedavno otkrili

blagotvorna i lekovita dejstva kurkume. Prepoznatqivu boju ova biqka dobija od kurkumina, jediwewa koje pomaè kod ublaàvawa tegoba mnogih bolesti. Neka istraìvawa su pokazala da upravo kurkumin funkcioni{e poput antidepresiva. [to je posebno dobra vest za one koji pate od depresije. Konzumirawem kurkume moète smawiti rizik od mo`danog i sr~anog udara. Izuzetno je zna~ajna za optimalno funkcionisawe kardiovaskularnog sistema.

Pored toga, moè vam pomo}i ako imate problema sa vi{kom masti u organizmu. Pored toga, ova magi~na biqka moè pomo}i kod sniàvawa lo{eg holesterola u krvi. Kurkuma je sve ~e{}i sastojak detoks napitaka jer ova biqka pomaè eliminaciji toksina iz organizma, naro~ito jetre. Ova biqka vam moè pomo}i u ukoliko imate dermatolo{ke probleme.

28 ^etvrtak 14. jul jul2022. 2022. 2020. 10. decembar ^etvrtak 14.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 JEDNA IGRA]A KARTA

GRAD U FRANCUSKOJ

AMPER

VOLT

FILM SER\A LEONEA

OBIM

14. I 24. SLOVO AZBUKE

PORED, PRI

VRTLARI ILINIJUM

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

AMERI^KI VRSTA GLUMAC, VOJNE XEJMS JEDINICE

KOJE BRANI PRAVDU BAWA- KISEONIK LU^KI [PANSKI PESNIK, PISAC, HUMILAN AN RUIZ DE

DVA ISTA LOKALA

BEZ KORISTI, BADAVA UMETNIK U CIRKUSU LETO[KOLA VALI[TE NA JADRAN- JEDAN OD DIMINIH SKOM MORU MUSKETARA

Sr Gl pski as

PROPALICA, SKITNICA

DOKTOR (SKR.) PREKRITI [ARAMA

NAGALAMITI SE TITULA KARA\OR\A

VOLUMEN

ONAJ KOJI SE KARTA

OHAJO

MAJMUN, DREKAVAC STANOVNIK POLARNIH OBLASTI

DAMA U [AHU (SKR.) 27. I 29. SLOVO AZBUKE IMENICA (SKR.)

AFRI^KE @IVOTIWE UDARAC DUGOG VRATA DLANOM SLU@BENI PO LICU, DOKUMENT ODR@AVASKI^AWE LAC [AMAR PUTEVA

SRPSKI POP PEVA^ SA SLIKE

8. SLOVO AZBUKE PROIZVO\A^ SIREVA

SUD ZA PRAVQEWE MASLACA O[TROST POGODBENI VEZNIK

DRU[TVENI SEKTOR (SKR.)

Skandinavka 1: VODORAVNO PRAVDOQUBIVO, UU, O, UZALUD, BARABA, [, DR, NALARMATI SE, V, KARTARO[, D, O, URLIKAVAC, @, @EQKO SAMARXI], SPIS, DS, O[TRINA, MUSKURI, KANZAS SITI, [TITAR, BIK, A, K, IRSKA KAFA, SMOKOVA^A, AKAPARER

GR^KA PEVA^ICA, NANA IRENA KRA]E

GRAD U KANZASU NA U[]U KANZASA U MISURI BOKSERSKI SAVEZ (SKR.)

MESTO KOD [APCA SPORTSKI KLUB PRVO SLOVO AZBUKE KELVIN

MU[KO GOVE^E

CRNA KAFA SA 28. SLOVO AZBUKE VISKIJEM AUSTRIJA

KALIJUM VISINA

[PEKULANT (FRANC.)

RAKIJA OD SMOKAVA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 PRAVAC U MUZICI

INICIJALI VAJARA LOGA

VRSTA SRPSKI LEKOVITE JEZERO U AMERI^KA RE@ISER GLUMICA BIQKE SEVERNOJ SAVIN AMERICI (ARAP.)

3. I 26. SLOVO AZBUKE

NEPER

I JEDAN I DRUGI

TANKA SREBRNA @ICA

TELUR

OSOBINA ONOG KOJI JE POSESIVAN

[KOLA (SKR.)

UPITNA ZAMENICA

MESTO U HRVATSKOJ KOD PETRIWE NEMA^KI PISAC BERTOLT STANOVNICA EGIPTA

^LAN OLIGARHIJSKE VLASTI GR^KI POKRET OTPORA VRHUNAC, MAKSIMUM

BOLNI OSE]AJI STANOVNICA BRISELA

POND

KILOGRAM DALMATINSKO @ENSKO IME

OKRWAK, KRHOTINA (MN.) OTORINOLARINGOLOGIJA (SKR.)

RADIJUM STANOVNIK TOSKANE ATANASIJE KRA]E AMERI^KA GLUMICA, KELI

TERET (MN.) BELGIJSKI SLIKAR, ALFRED OPIRAWE (MN.)

KOW (GR^.) GR^KI BOG RATA (MIT.) NA PROST NA^IN, JEDNOSTAVNO GIGATONA

VRSTA PADAVINE

ITEM (SKR.)

ODMORITI SE SPAVAJU]I VERNA @IVOTIWA

DUBOKA KORPA (TUR.)

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

@IVOTIWE @ENSKOG POLA

ZAPAD

POROD @IVOTIWA, OKOT

VOJNIK U PONTONIRSKOJ ^ETI GR^KO SLOVO

PLESAWE

URE\AJ ZA PRENOS ZVUKA

SUSEDNA SLOVA AZBUKE GORWI SLOJ ZEMQINE KORE

CRNOGORSKI POP PEVA^ SA SLIKE TROM, INERTAN

GRAD U SUDANU

TEPIH

ARGENTINSKI PISAC, BENITO

NESKLADAN KORAK (MN.) ISTOK

MAKAR, PREMDA OBIM VRSTA JELA OD JAJA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 2: VODORAVNO POSESIVNOST, [, OLIGARH, BREHT, P, BOLI, EAM, RA, RBINE, KG, ATA, ORL, PARIP, OST, KI[A, NAPROSTO, SERGEJ ]ETKOVI], @Z, SEPET, NASPAVATI SE, PLES, PONTONIR, LINK, OKR, RASKORACI, IAKO, RADIO-STANICA, OMLET Ukr{tenica: VODORAVNO OSAMOSTALITI SE, TA, SPRINT, ETEL, EMO, ANTA, GRAMI, GALILEO GALILEJ, NISKO, VRLO, INA, ULEA, IKAVKA, AN, TANDARA-MANDARA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Postati samostalan, 2. Simbol tantala - Jedna trka~ka disciplina - Ameri~ka glumica Barimor (1878-1954), 3. Fabrika posuda iz Ceqa - Kamen me|a{ na wivama (ma|.) - Sitna jedinica mere za masu (mn.), 4. Italijanski fizi~ar i nau~nik (1564-1642), 5. Koje je male visine - Veoma - Inoslava odmila, 6. Mesto u [paniji kod Mursije - @ena koja govori ikavski - Akademija nauka (skr.), 7. Izraz za ne{to besmisleno. USPRAVNO: 1. Rastegnut, razvu~en, 2. Mesto kod Kraqeva, 3. Oznaka za amper - Danski fudbalski trener, Morten, 4. Matica Srpska (skr.) - Bilo kad, 5. Koje je palo (o li{}u) - Prvi vokal, 6. @enke srnda}a - Simbol iridijuma, 7. Partizanska kapa, 8. Vrsta zagonetke, preme{taqka, 9. Trinaesto i dvadesetdrugo slovo azbuke - Orijentalna poslastica, 10. Sastavni veznik - Sukwa u obliku zvona (nem.), 11. Engleski fudbaler, Xon Akcionarsko dru{tvo (skr.), 12. Prastanovnici Italije - Oznaka za ar, 13. Onaj koji prodaje seme, 14. Strano `ensko ime.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 29

Tre}eg dana nakon {to je Titanik isplovio na svoje prvo putovawe, kapetan Edvard Xej Smit je sledio uobi~ajenu rutinu. Pregledao brod, ali nije sproveo zakazanu bezbednosnu ve`bu. Oti{ao je na slu`bu, a zatim se sastao sa svojim oficirima. Po zalasku sunca 14. aprila 1912. godine, temperatura je naglo pala. Povr{ina mora sijala je poput stakla, zbog ~ega je bilo te{ko uo~iti sante leda, uobi~ajene za severni Atlantik u prole}e. Ipak, brod kapetana Smita je i{ao punom brzinom. Veruju}i da bi posada mogla da reaguje na vreme ako ne{to primete.

PRVA UPOZOREWA

Do 19:30, Titanik je dobio pet upozorewa na ledene bregove od obli`wih brodova. Radijski operater, Xek Filips primio je detaqnu poruku u kojoj se ta~no navodi lokacija "velikog broja santi leda". Xek Filips, zauzet slawem li~nih poruka putnika, izgleda nije poruku pokazao nijednom slu`beniku. U 22:55, drugi brod, Kalifornian, javio je da se potpuno zaustavio zbog gustog poqa od leda. Nijedna od ovih poruka nije zapo~iwala kqu~nim kodom koji je zna~io da Filips mora da je pokaè kapetanu Smitu. Titanik je jurio daqe. Osmatra~i Frederik Flit i Rexinald Li osmatrali su tamnu vodu. Ne{to pre 23:40, Flit je primetio ne{to tamnije od mora, kako leì ta~no ispred wih. Kako se brod pribliàvao, obrisi su bili jasniji. Tri puta je pozvonio zvonom upozorewa i pozvao komandni most. "[ta ste videli?" ~uo se glas kroz slu{alicu. "Ledeni breg, odmah ispred", odgovorio je Flit.

NEUSPELI POKU[AJI

Na komandnom mostu, prvi oficir Vilijam Mardok povukao je ru~icu telegrafa i izdao nare|ewe da brod skrene levo - punom brzinom. Zatim je pritisnuo dugme da zatvori vrata u vodonepropusnim pregradama. Vi{e od 30 sekundi niko nije disao. U posledwem trenutku, Titanikov pramac se okrenuo ka levoj strani i planina od leda je ostala sa desne strane. Posada je

Za{to je Titanikovo prvo i posledwe putovawe unapred bilo osu|eno na propast? Lo{e procene dovele su do jedne od najve}ih pomorskih nesre}a 1912. godine zakqu~ila da je sudar izbegnut. Ali ledeni breg je bio ve} nego {to se to gledaju}i sa povr{ine ~inilo. Devet desetina brega bilo je skriveno ispod povr{ine. Deo ispod vode je rasekao desnu stranu Titanikovog trupa. Ispod, u predwim kotlovima i po{tanskim prostorijama, posada je bila zabrinuta dok je voda {ikqala u prvih pet pregrada. Sudbina Titanika je bila jasna. Vodonepropusne pregrade nisu bile dobra opcija uskoliko bi pramac broda krenuo da tone a morska voda da zapquskuje gorwe ivice pregrada. Te`ina vode koja bi u{la u prvih pet odeqaka bi povukla brod dovoqno duboko da dozvoli da se vi{e izlije u {esti, povla~e}i brod jo{ du-

Pre`iveli putnici sa Titanika

bqe, a zatim izazivaju}i prelivawe u sedmi. Neizbe`no bi svaki odeqak napunio i poplavio slede}i. Posada je procenila da je Titaniku ostalo jo{ dva sata pre nego {to potone.

PRVO @ENE I DECA!

Smit je naredio slawe radio poziv za pomo}, ispale rakete i popune ~amci za spasavawe. âmci za spasavawe, mogli su da prime samo polovinu putnika inèweri, kapetan i posada su to znali pre isplovqavawa. Zamka birokratije tada je postala o~igledna. Prema zastarelim, ali jo{ uvek vaè}im propisima Odbora za trgovinu, svi brodovi koji prelaze 10.000 tona morali su da imaju najmawe

16 ~amaca za spasavawe plus dodatne splavove i plovake. Ta ra~unica je odgovarala putni~kim brodovima 1896. godine, kada je propis usvojen. Propisi su se pokazali neadekvatnim za brodove kao {to je Titanik, koji je teìo vi{e od 46.000 tona. Odbor za trgovinu je tako|e verovao da ja~i brodovi novije gradwe verovatno ne mogu da potonu. Oficiri su znali koliko putnika moè da se smesti u ~amace za spasavawe, ali nisu ih do kraja popuwavali iz dva razloga. Prvi razlog je bio taj {to je drugi oficir ârls Lajgtoler sumwao da mehanizmi za spu{tawe mogu da izdrè teìnu od 70 putnika. Drugi - ~lanovi posade su znali da nemaju vremena da spu{taju

~amce; ako bi tako radili, rizikovali bi da brod potone pre nego {to svi ~amci za spasavawe budu spu{teni u more. Wihova pretpostavka je bila ta~na, dva ~amca nikada nisu do{la na red da za spu{tawe. Jedan je pao u more pre nego {to je posada uspela da ga spusti; drugi ~amac su talasi odneli preko palube. âmci za spasavawe odvojili su se od Titanika sa vi{e od 400 praznih sedi{ta. Relativno mali broj me|u spa{enima su bili mu{karci. Kada je Smit naredio da se ~amci za spasavawe napune, viknuo je kroz megafon: "Prvo ène i deca!" Na jednoj strani, Lajtoler je u ~amce ukrcavao samo ène i decu, i jednog putnika koji je imao iskustva u jedrewu. Ostala mesta su ostajala prazna. Sa druge strane, prvi oficir Mardok je ukrcao u ~amce onoliko èna i dece koliko ih je bilo, a preostala mesta dodelio mu{karcima.

POSLEDWI TRENUCI

Voda je nastavila da plavi brod. Pro{lo je otprilike dva sata i ~etrdeset od sudara, kada se krma Titanika podigla visoko iznad vode, a pramac potonuo ispod. Putnici iz ~amaca za spasavawe su uàsnuto posmatrali kako qudi klize sa palube u upadaju u okean. Petnaestog aprila 1912. godine u 2:20 ujutru, Titanik je nestao ispod povr{ine. Oni koji nisu uspeli da prona|u mesto u ~amacu za spasavawe - zavr{ili su u ledenoj vodi. Vi{e od 1.500 qudi, iz svih slojeva, udavilo se ili je umrlo od hipotermije. Za one koji su stigli do ~amaca za spasavawe, pomo} je bila na putu. Dok je tonuo, Titanik je uspeo da kontaktira R.M.S. Karpatiju, koja je stigla oko 4:00 ujutru, da spasi 705 preìvelih sa Titanika. Za{to je bilo tako malo ~amaca za spasavawe? Na Titanik se ukrcalo oko 2.200 putnika. U ~amcima za spasavawe bilo je mesta svega 1.178 qudi. Inìweri su smatrali da, ~ak i ako se Titanik sudari, on mo}i da izdrì na vodi dovoqno dugo i da }e svi putnici mo}i da se evakui{u. S. G.

JEDNA JE OD NAJVE]IH @IVIH ZVERI EVROPE:

Gde u Srbiji mo`ete da posmatrate mrke medvede? Mrki medved je zver iz porodice med-

tan-veda. Pokreti mu deluju nespretnije nego Ba-{to stvarno jesu. Wegova silna snaga i mejake kanxe olak{avaju mu pe{a~ewe. Pewe n.), se po stenama a mo`e da se popne i na drvo. e je Ne pla{i se vode i ~esto ulazi u wu da se [pamijarashladi.

Nekada je mrki medved bio rasprostrawen po ~itavoj Evroaziji i Severnoj kodAmerici. U Evropi, nikada nije ìveo jere-dino na Islandu i na Sredozemnim ostrKojevima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas im-je u zapadnoj Evropi prakti~no istrebqen, tke,a preostale populacije su male, me|usobno zbu-odvojene i u nestajawu. Suk- Jedan je od najve}ih ìvih zemaqskih on -pripadnika reda Carnivora, ~iji je rival po lijeveli~ini samo wegov najbliì srodnik, anopolarni medved (Ursus maritimus). Ve}ina mrkih medveda ima izrazi-

tu grbu na le|ima. Ima strahovitu snagu. êqustima moè odvu}i plen teàk i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Moè da se kre}e uspravno na zadwim nogama, tr~i, pewe se po drve}u i strmim stenama, i dobro pliva. Po{to ìvi na razli~itim stani{ti-

ma, i veli~ina varira. Ve}ina mrkih medveda te{ka je izme|u 130 i 300 kilograma. Odrasle ènke mrkog medveda koje ìve u Evropi teè prose~no 100 kg, a mu`jaci 150 kg, dok pojedini primerci pre|u i 300 kg. Medved svake no}i traì hranu, a dawu se povla~i u mirna i gusto obrasla podru~ja gde pravi dnevni leàj. Mrki medved ìvi povu~eno i samo izuzetno moè postati agresivan prema ~oveku i drugim ìvotiwama, a u tome predwa~i severnoameri~ki medvedi. Evropski mrki medved je mirniji i radije izbegava qude, ali ènke postaju opasne u vreme odgajawa mladih. Na Tari ìvi pedesetak mrkih medveda. Za{ti}ena su vrsta i lov na wih je zabrawen. Vaè za opasne ìvotiwe, ali oni se, u stvari, pla{e qudi. U na{im kra-

jevima napadi medveda su izuzetno retki. ôvek je izloèn 400 puta ve}em riziku smrti od udara groma nego od napada medveda. Mrki medvedi ponekada do|u do naseqenog mesta, ali ne napadaju qude. Posetioci Nacionalnog parka Tara mogu da ih posmatraju u pratwi vodi~a na dva hranili{ta. Tamo im se ostavqa hrana - kukuruz, biqke, ali i le{evi uginulih doma}ih ìvotiwa - pa ako imate sre}e, mo`da neki od medveda ogladni ba{ kada ih posetite. Posmatrawe medveda na Tari predstavqa jedinstveno iskustvo i odvija se u bezbednim osmatra~nicama. Tura za posmatrawe se organizuje u mawim grupama (do tri osobe), a verovatno}a da }ete ugledati ovu vrstu je velika, ali nije u potpunosti zagarantovano. M. T.

SPORT

10. jul decembar ^etvrtak 14. 2022. 2020.

ORLOVI U NOVIM KLUBOVIMA:

Piksi zadovoqno trqa ruke, bi}e slatkih muka za Katar

Premijera Zvezde i Partizana otkrila nam je jednu va`nu stvar Da je ogroman jaz izme|u ve~itih rivala i ostatka Superlige nije nikakva novost. Crvena zvezda je pro{lu sezonu zavr{ila sa nestvarnih 40 poena prednosti u odnosu na tre} eplasirani ûkari~ki, dok je Partizan bio na „samo“ plus 38. Godinu pre toga, crveno-beli su osvojili 34, a crno-beli 21 bod vi{e od ûke, koja je i tada zauzela tre}e mesto. Ako se po jutru dan poznaje, ove sezone bi taj razmak mogao biti jo{ ve}i. Ukoliko je to op{te i mogu}e. I Zvezda i Partizan su prvenstvo otvorili ubedqivim trijumfima. Prvi su savladali ni{ki Radni~ki sa 4:0, a drugi istim rezultatom dobili Javor u Ivawici. Iako je tek prvo kolo Superlige odigrano, jasno je da }emo jo{ jednu sezonu u nizu prisustvovati {ampionskoj trci udvoje. Da ostatak konkurencije, zapravo, nije konkurencija. Ma koliko Ni{lije, Vojvodina ili ûkari~ki najavqivali naj-

vi{e ambicije pred sezonu u kojoj prvak ide direktno u Ligu {ampiona, viceprvak u kvalifikacije za to takmi~ewe, a tre}eplasirani obezbe|uje najmawe grupnu fazu Lige konferencije, nisu dorasli za vi{e od tre}e pozicije. Jer, ve~iti rivali su liga za sebe. I utisak je da to nikada nije bilo izraèno u toj meri kao danas. Svidelo nam se ili ne, takva je realnost srpskog fudbala. Mo`da je duel Zvezde i Radni~kog najboqi argument u prilog tome. âk i utakmice u kojima rivali iza|u da se nadigravaju sa ve~itima i uspeju da stvore veliki broj prilika (tri nestvarne {anse imale su Ni{lije samo u prvih 15 minuta), na kraju budu ispra}eni s punom mreòm. Recimo, i u takvoj situaciji na terenu, crveno-beli su ve} posle posla sata postigli tri gola i re{ili sve dileme. - Oni su ma{ina, nivo vi{e u odnosu na nas. Mnogo su jaki u ovom trenutku - slegao je ramenima posle me~a na Marakani trener Radni~kog Tomislav Sivi}.

Ako strateg ekipe predvi|ene za gorwi deo tabele iznese takvu tvrdwu, onda je jasno {ta se mo`e o~ekivati od klubova kojima je opstanak u eliti glavna ambicija. Tu dolazimo do okr{aja u Ivawici, po svemu potpuno druga~ijem nego na Marakani, osim po kona~nom rezultatu. Javor nije bio tako opasan po gol Partizana, koji je do zavr{nih dvadesetak minuta imao „samo“ minimalnu prednost. Ivawi~ani su se vi{e fokusirali na odbranu svoje mre`e i ve}im delom uspevali u toj nameri, ali onda je upaqen Parni vaqak. Demonstrirana je razlika u kvalitetu, jo{ tri puta je matiran protivnik za jednako ubedqivo slavqe poput Zvezdinog. Dakle, obrni-okreni, ishod je isti. Samo se nekada na~in dolaska do wega razlikuje. Crvena zvezda i Partizan tr~e svoju trku, ostali neka se re|aju po voqi. Tako je bilo do sada, tako }e biti i ubudu}e. „Dvopartizam“ vlada Srbijom. I suvereniji je nego ikada. N. R.

Od dolaska Dragana Stojkovi}a na mesto selektora, mnogo toga je krenulo uzlaznom putawom za Srbiju. Potpuno novo odelo obukli su Orlovi, ono sa blistavim sjajem, i vinuli se u nebo. Visokim letom stigli su do Katara, gde }e se krajem godine odràti Svetsko prvenstvo. Ako su se u pohodu ka Bliskom Istoku nekada spo~itavale i odre|ene negativne stvari, onda se to naj~e{}e odnosilo na slabiju minutaù u klubovima izvesnog broja reprezentativaca sa konkretnim rolama u dràvnom timu. Tu se, pre svega, mislilo na Strahiwu Pavlovi}a, Luku Jovi}a i Nemawu Radowi}a, koji se ne mogu pohvaliti dobrim sezonama. Ili, o{trijim re~nikom re~eno, nisu ni postojali na klupskoj sceni. Zbog toga se probudila zabrinutost ho}e li bitni delovi Piksijeve slagalice biti u takmi~arskom ritmu i dobroj formi onda kada je najpotrebnije - na Mundijalu. Ako je suditi po posledwim de{avawima, razloga za brigu nema. Sva trojica su ovog leta prona{la nove klubove, gde }e imati adekvatnu ulogu. Ta~nije, barem se tako o~ekuje. A i te{ko da moè lo{ije od onoga {to su pro{li... Dovoqno razloga da Piksi zadovoqno trqa ruke. Pavlovi} je zavr{io neuspe{nu epizodu u Monaku, zapo~e-

ZLATNO DOBA ZVEZDE I PARTIZANA:

tu pre dva leta. Nijednog momenta se stameni {toper nije izborio za mesto pod suncem u Kneèvini. Bilo je, me|utim, me~eva na kojima se golim okom videlo da popularnom Kalabi nedostaju minuti. U narednoj sezoni bi iste trebalo da ima u Salcburgu. Klub poznat po forsirawu mladih igra~a platio je 21-godi{weg [ap~anina sedam miliona evra. Suma dovoqna da bude jasan pokazateq na koji na~in Pavlovi}a gledaju u Austriji i da }e mu ukazati pravu {ansu, {to S moè da raduje sve u Srbiji. N [ta tek re}i o Jovi}u? Bio jeNik predvi|en za budu}eg kraqa Realnak Madrida, ali je doìveo potpunite u krah na stadionu Santjago Berna-tule beu. I Iako je 2019. za ogromna 63sam miliona obukao dres Kraqevskogje N kluba (u tom trenutku rekordni\ok transfer za jednog srpskog fud-urad balera), napada~ iz Bijeqine jepre od po~etka do kraja boravka bio T u drugom planu. Nekada i u tre- T }em. Otuda i mizerna tri gola zadin nepune tri sezone. kozv Zvani~no je napustio Real iTod obukao qubi~asti dres, znatno63. lak{i od belog, onog najteèg. kom Odlazak u Firencu mogao biFre da bude potez karijere za neka-lu n da{weg igra~a Crvene zvezde,6:2, kao i daqu budu}nost srpske re-Ju` prezentacije. Dokazao je kolikoJu` moè - Jovi} na vrhuncu je strah i3:6, trepet za sve protivnike. nal Srbija dugo nije imala ovakoDro {iroku lepezu kvalitetnih fud-6:3, balera. S. G.tri 6:3, [ ji ti pol jeda B odmicala, a najboqe partije je pruào uizd zavr{nici sezone u plej-ofu protiv Realje N da Madrida. Na draftu 2014. izabran je kao peti pikje p iste godine kada su odabrani Bogdan Bog-Jani danovi} (27. pik) i Nikola Joki} (41), dvo-(7:5 struki uzastopni MVP NBA lige, i u wegazbog nise su polagane velike nade. U Juti je igrao do 2019. godine i tada je trejdovan u Klivlend. Tamo se zadrào do januara 2021. godine, pa je trejdovan u Hjuston u razmeni koja je poslala Xejmsa Hardena u Bruklin. Deo Roketsa bio je do oktobra te godine, pa se posle toga odlu~io za dolazak u Evropu. S U Evroligi je nakon 25 utakmica u dre-osva su Barselone za nepunih 17 minuta po me~usom prose~no beleìo 6,3 poena, 2,5 skokova ije sp 1,6 asistencija. Na 21 utakmici u {panskom M prvenstvu, Egzum je imao prose~an u~inaknije od 9 poena, 3,6 skokova i 1,4 asistencije. na s Egzum pokriva pozicije jedan i dva, atren poznat je kao izuzetan atleta koji je prethodne sezone odu{evqavao nestvarnimgodi zakucavawima. Dolazi kao direktna zame-da je na za Dalasa Mura sa kojim nije produènbio ugovor, a nema sumwe da }e, ako je suditi pojo{ svemu vi|enom, crno-beli biti mnogo ja~ipi. na toj poziciji naredne sezone. vid Prvi potezi oba kluba govore da se uovo narednu sezonu ulazi sa velikim ambici-a pr jama i da nas o~ekuje spektakl i u ABA ligi S i Evroligi. N. R.dan

Poja~awa stiù iz evropskih giganata - Olimpijakosa, Barselone... Ve~iti sklapaju "drim timove", velika imena do{la su u Crvenu zvezdu i Partizan. Partizan i Crvena zvezda nastavili su da dovode poja~awa, a kako stoje stvari u ovom trenutku o~ekuje nas sjajna sezona. Nakon {to su ve~iti prvo vratili biv{e asove i poja~ali artiqerijsku mo} dolascima Danila An|u{i}a i Nemawe Nedovi}a, usledili su novi krupni potezi. Crvena zvezda je dovela Hasana Martina, doskora{weg centra Olimpijakosa, dok je Partizan doveo beka Barselone Dantea Egzuma. Zvani~ni osvaja~ triple krune je prvo re{io pitawe trenera angaòvawem Vladimira Jovanovi}a, nakon ~ega je usledio novi bombasti~ni potpis. Crveno-beli su nakon Panatinaikosa, doveli i doskora{weg igra~a drugog atinskog velikana Olimpijakosa, Hasana Martina, i tako na startu re{ili goru}i problem centra koji je ekipu mu~io i pro{le sezone. Visok je 201 centimetar, za Olimpijakos je igrao prethodne dve sezone, a sa gr~kim timom je igrao na zavr{nom turniru Evrolige u Beogradu. Protekle sezone u Evroligi beleìo je prose~no sedam poena uz 3,7 skokova za 18 minuta na parketu. Martin je bio bez kluba po{to mu je prvog dana ovog meseca istekao ugovor sa Olimpijakosom, dve strane nisu do{le do dogovora o daqoj saradwi. Odlikuju ga do-

bra igra u defanzivi, a zbog visine i stila igre podse}a na Kajla Hajnsa. Martin je ve} imao prilike da se oproba u ABA ligi po{to je sezonu 2019/20. proveo

Crvena zvezda je dovela Hasana Martina, doskora{weg centra Olimpijakosa u Budu}nosti do prekida zbog pandemije virusa korona. Bio je me|u dominantnijim igra~ima sa 10,5 poena, 5,6 skokova i gotovo dve blokade u proseku. U Evrokupu je te godine bele`io 13,6 poena, osam uhva}enih lopti i bezmalo dve ukradene i blokirane

lopte za prose~ni indeks korisnosti 19,4. Nije dugo ~ekao ni Partizan za svoje drugo poja~awe. Crno-beli su bez ikakve najave doveli doskora{weg ko{arka{a

Crno-beli su bez ikakve najave doveli doskora{weg ko{arka{a Barselone i veliku NBA nadu Dantea Egzuma Barselone i veliku NBA nadu Dantea Egzuma. Australijanac koji ima 26 godina skoro celu karijeru je proveo u NBA ligi igraju}i za Jutu, Klivlend i Hjuston, a tek je pro{le sezone stigao u Barselonu. Egzum je igrao sve boqe kako je sezona

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 14. jul 2020. 2022. 31

Elena Ribakina, {ampionka u raqama politike

Xon Mekinro: „Nik Kirjos ima svoje demone, ali je i te kako potreban tenisu“ Xon Mekinro, legendarni ameri~ki teniser, a danas komentator, kaè da vice{ampion Vimbldona Nik Kirjos „ima svoje demone“, ali da je „i te kako potreban tenisu“. Dvadesetsedmogodi{weg Australijanca u finalu Vimbldona pobedio je Novak \okovi}, rezultatom 3:1 u setovima. Kirjosu, koji je 45 teniser sveta, to je bilo prvo grend slem finale, a i u wemu je imao nekoliko ispada na terenu, kao i u ranijim fazama turnira. Mekinro kaè da je nekoliko puta pitao Kirjosa da se vide i pri~aju, ali da se to nije dogodilo, jer je Australijanac „uvek nalazio neki izgovor“. „Mnogo boqe od ve}ine qudi razumem {ta se de{ava“, kaè 63-godi{wi Amerikanac (63) za BBC Radio 5. „On je dobro dete, igra~i ga vole, cene ga u svla~ionici, mnogo se bavi humanitarnim radom. „Ali on, znate, na neki na~in ima svoje demone – svi imamo taj strah od neuspeha i pitawe je kako se najboqe nositi s tim.“ Kirjosov put do finala dogodio se usred kontroverzi van terena. Australijski teniser slede}eg meseca }e u Kanberi biti saslu{an pred sudom zbog optu`bi

za fizi~ki napad, posle incidenta koji se dogodio u decembru 2021. Mekinro, sedmostruki grend slem {ampion, na{iroko hvali Kirjosa. Kako navodi, wegovi udarci su „neverovatni“. „On pomera granice u tenisu, to nam je i te kako potrebno, ali nam nije potrebno da se on trudi samo polovinu vremena.“ „Ko bi trebalo da trenira Nika Kirjosa? Xon Mekinro, naravno“, kaè legendarni Amerikanac, poznat i kao jedna od najve}ih teniskih prznica svih vremena. Ipak, Kirjosa u isto vreme naziva „nedodirqivim“, smatraju}i da je „genije“ i da mu trener nije potreban. „Treba mu Sigmund Frojd da iza|e iz groba i nekako prona|e na~in kako da ga zadrìmo (u tenisu) nekoliko godina… Neverovatno je talentovan, veoma pametan. „Paklen je igra~, kada èli to da bude, {to treba negovati – kao biv{i igra~, otac, navija~ i komentator mogu da se poveèm sa tim.“ Sigmund Frojd bio je austrijski lekar, osniva~ psihoanalize i jedan od najpoznatijih psihijatara u istoriji.

Da je Elena Ribakina ro|ena bilo gde drugde na planeti a nije na ovaj polarizovan svet do{la u Moskvi, pre 23 godine, onda bi se o wenom fantasti~nom postignu}u na Vimbldonu pri~alo i pisalo samo kao o vanrednom sportskom rezultatu. Ovako je pobeda Kazahstanke u me~u od tri seta, protiv Ons @aber, dobila politi~ku konotaciju i na Zapadu i na Istoku. – Izvinite, moj engleski nije najboqi. Nisam razumela drugi deo va{eg pitawa. Sa moje ta~ke gledi{ta, mogu samo da kaèm da ja predstavqam Kazahstan. Nisam birala gde }u se roditi, a Kazahstan me je podrào. I danas sam osetila da qudi veruju u mene, videla sam zastave… Tako da ne znam {ta da vam odgovorim – izjavila je mlada teniserka, s ~etiri godine „staà“ pod zastavom druge dràve, nakon {to je jedan ameri~ki novinar tokom konferencije za medije posle finala, kao i wegove kolege prethodnih dana, insistirao da ~uje da li osu|uje rat u Ukrajini i poteze ruskog predsednika, uz prethodnu konstataciju da su organizatori Vimbldona, u „strahu od Putinove propagande“, zabranili u~e{}e ruskim (i beloruskim) predstavnicima. Kao da nesu|ena gimnasti~arka i kliza~ica ima bilo kakve veze sa ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu ili op{tim sankcijama prema wenoj otaxbini.

Umesto da samo u`iva u zvezdanim trenucima karijere i smi{qa na {ta }e potro{iti ~ek od 2.360.000 evra, do minule subote 23. reketa{ica sveta i vlasnica tek dva WTA turnira (u Bukure{tu i Hobartu) morala je da slu{a i svojatawe uspeha od strane biv{ih sunarodnika. – Sjajno! Bravo Ribakina! Osvojili smo turnir u Vimbldonu – tako se oglasio predsednik Teniskog saveza Rusije, [amil Tarpi{ev, jasno aludiraju}i na ~iwenicu da je Elena dete iz bra~ne zajednice Ruskiwe i Rusa. Ali, ispod te besmislene gungule van terena stoji pri~a o usponu cure ~iji je teniski `ivot po~eo u {estoj godini, po ugledu na stariju sestru; odvijao se u moskovskim klubovima Dinamo i Spartak; pro{ao kroz razne izazove u juniorskoj eri, sa tre}im mestom na svetu u toj konkuren-

ciji kao vrhuncem; doneo rad sa razli~itim doma}im i stranim stru~wacima… Wen sada{wi trener, Amerikanac ro|en u Hrvatskoj, Stefano Vukov opisuje je kao mirnu devojku, spremnu da slu{a i upija savete, vrednu i mo`da previ{e perfekcionisti~ki nastrojenu, {to ume da je frustrira kada stvari nisu cakum-pakum… Uz wega je nau~ila da veruje vi{e u sebe, tako agresivna sa osnovne linije postane takmi~arka s najvi{e asova u WTA turu, izbori se sa posledicama vi{enedeqne te{ke borbe s korona virusom i povredom stopala po~etkom godine. Do ovog Vimbldona jedino grend slem ~etvrtfinale igrala je na Rolan Garosu 2021, a taj domet kao i plasman u Top osam na Mastersu u Indijan Velsu 2022. nagovestili su wen korak od sedam miqa u Londonu.

CICIPAS POTKA^IO NADALA I FEDERERA:

Uvek se setite da ~estitate {ampionu \okovi}u \okovi} je trijumfom u finalu Vimbldona protiv Nika Kirjosa stigao do 21. grend slem trofeja. Dobio je ~estitke od mnogih kolega, ali ne i od dvojice sa kojima vodi bitku za zvawe najboqeg tenisera svih vremena – [panca Rafaela Nadala i [vajcarca Roxera Federera. To je na indirektan na~in istakao i Cicipas. - Uvek se setite da ~estitate {ampionu koji se `estoko `rtvovao za ovaj sport. ^estitke, Nova~e, na ovom sjajnom trijumfalnom nizu! - napisao je Cicipas na Tviteru.

Kirjos „napao“ Novaka zbog ve~ere, \okovi} juri Nadala po broju usledio fantasti~an odgovor \okovi}a osvojenih Grend slem trofeja Novak \okovi} je dobio trofej na Vimbldonu, ali je izgubio opkladu sa Nikom Kirjosom zbog koje, prema dogovoru, mora Australijanca da odvede na ve~eru. Ipak, „kockice“ se nisu poklopile te nisu na tu ve~eru oti{li u nedequ, po zavr{etku turnira (Novak imao druge obaveze, po{to je tog dana proslavqao godi{wicu braka sa suprugom Jelenom), a kako ni narednih dana \okovi} nije prona{ao vremena usled dolaska u Beograd i do~eka, Kirjos je odlu~io da javno uputi poruku \okovi}u sa kratkim ali jasnim pitawem, uz {est znakova uzvika: "Gde je moja ve~era", pitao je Kirjos. A Novak je odgovorio skoro pa savr{eno: "Izvini, dru`e. Zvao sam sve restorane u Londonu u nedequ uve~e, ali nije bilo slobodnih stolova. Ve~era je na moj ra~un u Wujorku", napisao je Novak uz, izme|u ostalog, smajli sa prekr{tenim prstima,

s obzirom na to da, bar prema trenutnoj situaciji, \okovi} ne}e igrati na US Openu (29. avgust - 11. septembar).

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} trijumfom na Vimbldonu stigao je do 21. Grend slem trofeja u karijeri, pa sada za [pancem Rafaelom Nadalom zaostaje samo jednu pobedu na jednom od ~etiri najve}a turnira. \okovi} je sedmi put u karijeri osvojio Vimbldon, po{to je u finalu pobedio Australijanca Nika Kirjosa 4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (7:3). \okovi} je iza sebe ostavio [vajcarca Roxera Federera, koji ima 20 osvojenih grend slem trofeja. Ispred srpskog tenisera se sada nalazi [panac Rafael Nadal, koji je do sada osvojio 22. trofeja. [panac je ove godine trijumfovao na Australijan openu i Rolan Garosu, a morao je zbog povrede da preda polufinale Vimbldona Niku Kirjosu. \okovi} je sedmi put u karijeri osvojio Otvoreno prvenstvo Engleske i tako izjedna~io u~inak legendarnog Pita Samprasa.

THURSDAY  ^ETVRTAK 14. 7. 2022.

NESTVARAN DO^EK \OKOVI]A U BEOGRADU:

Raspametio narod govorom, imao i poruku za Australijance koji su ga deportovali! Novak \okovi} je dan po osvajawu Vimbldona stigao u Beograd, gde su mu Teniski savez Srbije i ovda{wi qubiteqi tenisa pripremili do~ek, a on se oduìo dirqivim obra}awem, koje je odu{evilo vi{e od 10.000 prisutnih. Evo i kako je do~ek protekao, uz gotovo sve re~i koje je Nole izgovorio pred okupqenima: 21.55 - Sve~ani do~ek se privodi kraju uz truba~e koji uveseqavaju okupqeni narod. A narod uìva i ne razilazi se... 21.50 - Kada je Nole podelio 20-ak teniskih loptici publici, sa balkona se pridruìo pevawu pesme ~iji su glavni stihovi "Jedna zemqa, jedan tim - ponosim se tim. Iz Srbije dolazim, nikad ne odlazim". - Hvala Beograde, hvala Srbijo, {to ste bili ve~eras ovde. Volim vas i... do slede}eg vi|ewa! - poru~io je na kraju sve~anog do~eka Novak \okovi}. 21.45 - Naglasio je Novak da se osvajawe titule u Vimbldonu poklopilo i sa godi{wicom braka, i sa ro|ewem Nikole Tesle, {to su detaqi koji su ga posebno obradovali:

- Vimbldon, kada sam ga gledao prvi put, kada je Sampras to osvojio, za mene je ta slika travnatog terena simbol tenisa. Zato mi je dodatni motiv da tamo igram svoj najboqi tenis. Ali, zapravo, pravi razlog ({to tamo igra dobro) je {to je trava stvarno ukusna! Preukusna trava! I, nekako sam gladan te trave kada do|em u London. 21.39 - Osvrnuo se Nole i na deportaciju iz Australije u januaru 2022:

- Nisam ovo (do~ek posle grend slem titule) o~ekivao kada se sve ono de{avalo po~etkom godine. Ali, eto, tu sam. Bi}e jo{ slavqa i radosti, naravno. Nije ono s po~etka godine lako palo ni meni, ni mojoj porodici, ni najbliìma, ali... (na zvi`duke publike i povike "Uaaa", Nole je reagovao na divan na~in) Nemojte. Vi{e volim navijawe, nego "ua". Hri{}anski je pra{tati, a mi smo Hri{}ani. Opra{tamo. Samo Bog zna i qudi oko mene {ta se sve izde{avalo u tom trenutku, ali ne bih da pri~am o tome, da ne bih ispalo da se àlim. Sada se polako vra}am na staze stare slave, mada i pro{le godine sam imao dobre rezultate, tri od ~etiri grend slema. Oda}u vam malu tajnu, bila je neka èqa da se vidimo posle pro{log Ju-Es Opena, ali, eto, nije se ostvarilo (smeh, jer ga je Medvedev tada u finalu pobedio). Ali, evo, tu je ovaj trofej, podstrek za budu}nost. 21.33 - Zahvaliv{i se svima koji su mu pomogli da stigne do ovih visina, podsetio je da su on i wegova generacija tenisera iz Srbije pro{li kroz 10-15 godina

Novak digao Taru „na krka~e“, Stefan tr~i po Centralnom terenu Sedmi teniser planete Novak \okovi} pokazao je deo slavqa titule na Vimbldonu. Pre ~etiri godine je prvi put wega sa tribina gledao sin Stefan, ovog puta je mali teniser i naslednik {ampiona bio na travi Centralnog terena. Tu je Novak u nedequ pobedio Nika Kirjosa u ~etiri seta i uzeo je pehar tre}eg grend slema sezone. U ponedeqak je, pre polaska za Beograd, izveo decu, Stefana i Taru na teren i zajedno su istr~ali "po~asni krug". De~ici je bilo zanimqivije da se provedu i vide gde je wihov otac sedam puta osvajao pehar namewen najboqem. "Dragocen trenutak sa mojom porodicom ovog jutra. Koliko radosti mi pri~iwava {to ih vidim kako tr~e po legendarnom terenu i koja je privilegija {to delim ovo svoje putovawe sa wima. Hvala Vimbldonu na ovoj prilici. Nosim ku}i mnogo doìvotnih uspomena", napisao je Novak. veoma te{kog perioda, {to im je sigurno i osnaìlo korake da stignu dokle su stigli ("i ja, i Jelena Jankovi}, i Ana Ivanovi}, i Janko, Viktor, drugi..."), a potom je dodao: - To je taj neki srpski inat, ta neka voqa za ìvotomm za pobedom. Ju~e sam, dok sam davao intervjue za ameri~ku televiziju, poku{avao sam da objasnim {ta je to srpski inat, ali sam rekao "@ao mi je, ne mogu da objasnim. Ne postoji re~ koja prenosi, prevodi na engleski to. Bar ja ne znam. Ali, to je otprilike ne{to {to ozna~ava taj na{ duh, duh nebeskog naroda koji u svim sferama ìvota istraje, pokazuje srce, voqu i du{u kada je najteè. I, zapravo... Takva nam je sudbina, da moramo da prolazimo kroz trnovit put. Ali, verujem... Kaèmo mi u narodu, "ko zna za{to je to dobro", uvek postoji dobro na kraju puta. Vi ste to svetlo na kraju tunela! - rekao je Nole i odu{evio sve prisutne. 21.27 - Prva reakcija Noleta: - Dobro ve~e Beograde, dobro ve~e, Srbijo! Ovo su najlep{i trenuci u ìvotu, kada imam taj blagoslov da sport kojim se bavim ~itav ìvot i u kome sam uspeo da dostignem velike uspehe - na ~emu sam najzahvalniji, da onda to do|em i proslavim s na{im narodom! Hvala vam svima koji ste do{li. Vidim puno srpskih trobojki, puno dece, mladih

qudi. To mi ispuwava srce. Volim vas... zauvek! Za ovakve trenutke vredi ìveti, igrati tenis. Imao sam sre}e da osvojim velike trofeje, ali ovi trenuci su nezaboravni. Trofeji su trofeji su prolazni, ali ovi momenti, gde smo zajedno, gde se povezujemo na raznim nivoima, to je ve~no, to }u zauvek nositi u sebi. Ulep{ali ste mi ìvot! 21.26 - Narod skandira "Nole, Nole!", a \okovi} ma{e, {aqe poqupce... 21.25 - Novak \okovi} je iza{ao na ~uveni balkon Starog dvora i, na odu{evqewe vi{e hiqada (a izgleda i vi{e od 10.000 qudi), visoko podigao pehar Vimbldona koji je dan ranije osvojio sedmi put u karijeri! 21.22 - Himna je u toku, a \okovi}, koji stoji u prostoriji koja vodi na balkon - peva "Boè pravde!". Uskoro }e iza}i pred okupqene gra|ane. 21.21 - înilo se da }e uslediti mala promena programa, kako bi i Nole bio na balkanu dok se intonira himna. Malo se sa~ekalo, okupqeni gra|ani su vikali "Nole, Nole!", a onda su mali{ani po~eli da pevaju. 21.20 - Okupqeni gra|ani su upravo obave{teni da je Nole stigao u zdawe Starog dvora i da }e im se uskoro obratiti, a prethodno }e ~lanovi hora "ârolija" otpevati himnu Republike Srbije, "Boè pravde". N. R.