Srpski glas 14. mart

32

ODR@AN TRADICIONALNI I NAJUSPE[NIJI

SRPSKI FESTIVAL U SIDNEJU

Rekordan broj posetilaca

Po~iwe

21. Srpski filmski festival

Od 14. do 24. marta u Hojts bioskopima {irom Australije

Intervju

nedeqe

DU[AN KOVA^EVI]

O DE[AVAWIMA 9. MARTA 1991. GODINE: Srbijom i danas vladaju sile iz senke i povla~e konce na{ih `ivota

Riznica

TAJNA

KNEZA MIHAILA Grobnica u Beogradu ~uva najve}u misteriju, ali i sramotu Obrenovi}a

Kwi`evnost

NA DANA[WI DAN 1932. GODINE RO\EN MIKA ANTI]

De~iji pesnik boemske du{e

Uskr{wi post 2024 Kad po~iwe, koliko traje i koja su pravila?

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 14. 3. 2024. YearXXXIIINo. 2596

Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Strana 14

Strana 21

Strana 2

Strana 25

Strana 7

Strane 15, 16 i 17

Foto: Goran Doj~inovi}

USKR[WI POST 2024:

Kad po~iwe, koliko

traje i koja su pravila

Uskr{wi post ove godine traje od 18. marta do 4. maja

Pravoslavni hri{}anski vernici 5. maja proslavqaju Uskrs, najve}i i najstariji hri{}anski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnu}e, wegovu pobedu nad smr}u i nad grehom. Tom prazniku prethodi veliki Uskr{wi, Vaskr{wi, odnosno ^asni post.

U pravoslavnom hri{}anstvu, praktikuje se nekoliko va`nih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odri~emo odre|enih stvari, posve}ujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu. Vaskr{wi post najstro`i je post Crkve, i prema pravilima SPC obavezan je za sve hri{}ane. Traje sedam nedeqa ili 48 dana i najdu`i je post u pravoslavnom kalendaru. Ove godine Uskr{wi post traja}e od 18. marta do 4. maja.

„Veliki ili Vaskr{wi post je najva`niji posni period u toku godine. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajawa posnog perioda 48 dana i zavr{ava se praznikom Vaskrsewa. Wegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i du{evno pripremi za praznik Vaskrsewa Hristovog – Vaskrs.“

„U vreme ovoga posta uzdr`avamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa `ivotiwskim masno}ama. Vino i uqe dozvoqeni su samo subotom i nedeqom i na dan Sv. ~etrdesetorice mu~enika (Mladenci), dok se riba mo`e koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom. Sedmi~ni dani osim srede i petka mogu se razre{iti na uqe, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sve{tenika. Prva tri dana prve nedeqe Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i posledwa nedeqa posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki ^etvrtak na koji razre{avamo na uqe i vino. Na Veliki Petak se uzdr`avamo od jela i pi}a sve do izno{ewa pla{tanice, do 3 sata popodne, posle ~ega se uzima lagan obrok „na vodi“. Strogo postimo i Veliku Subotu“, napomiwe pravilnik SPC.

Tako|e, napomiwe se da „pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdr`awu od mrsne hrane tako i u uzdra`avawu od r|avih misli, `eqa i dela, umno`avawu molitava, dobro~instava i vr{ewu sviju evan|elskih vrlina“.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Vu~i}: Izbori u Beogradu bi}e odr`ani 2. juna, nikakvog stranog pritiska nije bilo, odr`avawe izbora 2. juna bila je moja `eqa

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da }e izbori u Beogradu biti odr`ani 2. juna, a da }e svi ostali izbori biti odr`ani u skladu sa zakonskim i ustavnim rokovima.

Obra}aju}i se gra|anima u nedequ uve~e, predsednik Vu~i} je rekao da }e konstitutivna sednica Narodne skup{tine, koja je trebalo da se u ponedeqak odr`i, biti odlo`ena za sedam dana kako bi se tada potpuno zavr{ilo konstituisawe.

„Da poku{amo pre 1. aprila da iza|emo u Skup{tinu sa novom Vladom da bi moglo da se radi naporno“, kazao je Vu~i}.

On je najavio da }e nova predsednica Skup{tine Ana Brnabi} beogradske izbore raspisati 2. ili 3. aprila.

„Moja ideja je slede}a, da imamo beogradske izbore 2. juna i ti izbori }e biti odr`ani 2. juna, jer su se moji prijateqi sa tom idejom saglasili, a ja }u vam re}i za{to. Svi ostali izbori bi}e odr`ani u skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima, jer niko ne `eli da podnosi bilo kakve ostavke bilo kome za bilo {ta i to je bilo jednoglasno odbijeno od strane svih prisutnih”, rekao je predsednik Vu~i}.

Predsednik Vu~i} je naveo da

}e te izbore raspisati Ana Brnabi}, kao izabrana predsednica skup{tine, 3. aprila da bi bio maksimalan rok 60 dana.

„Moram da ka`em da nikakvog stranog pritiska nije bilo. Naprotiv, Ana Brnabi} je obavila razgovore sa predstavnicima Kvinte. Ja sam obavio razgovar sa prijateqima na{im sa Istoka. Na{i prijateqi sa Istoka nikada nisu imali nikakav problem. Uvek po{tuju srpsku demokratiju i ukazuju veliki respekt. I zahvalam sam im na tome. Ana je imala zadatak da razgovara sa qudima iz Kvinte. Niko iz Kvinte nije `eleo da podr`i bilo kakav bojkot, niti bilo {ta. Ni sa kakvim problemom se po tom

pitawu nismo suo~avali”, naveo je predsednik Vu~i}.

Kako je rekao predsednik Vu~i}, odr`avawe beogradskih izbora 2. juna bila je wegova `eqa.

„Ovde se postavqam kao predsednik Republike, kao neko ko dobro zna koliko problema }emo da imamo. Kao neko ko je predsednik Republike, a ne samo ~lan Srpske napredne stranke. Smatram da je za zemqu najboqe da poku{amo da umirimo strasti, ma kako bili besmisleni razlozi (opozicije), od toga da idu na praznik, na holiday, na odmore. Po{to su oni bogati, a sirotiwa vaqda ne mo`e da ide”, dodao je predsednik Vu~i}.

DUMA USVOJILA APEL BUNDESTAGU: Nema~ko rukovodstvo uvla~i svoju zemqu u tre}i svetski rat

Poslanici Bundestaga koji zastupaju interese nema~kih gra|ana moraju biti svesni zlo~ina koje priprema wihovo vojno-politi~ko rukovodstvo i treba da u~ine sve da spre~e tragediju, pojasnio je predsednik Dr`avne dume Vja~eslav Volodin

Dr`avna duma usvojila je apel koji }e uputiti Bundestagu zbog presretnutog i objavqenog snimka,

Svi treba da shvate da }e ovaj zlo~in imati najstra{nije posledice po same Nemce, upozorio je ruski zvani~nik.

Rusija ima ~ime da odgovori, ali je miroqubiva zemqa koja namerava da re{i problem dijalogom, pojasnio je Volodin.

a na kome nema~ki oficiri razgovaraju o pokretawu udara na teritoriji Ruske Federacije. ^lanovi Dume pozva}e nema~ki parlament da sprovede objektivnu istragu i spre~i akcije koje Nema~ku uvla~e u oru`ani sukob na strani nacisti~kog ukrajinskog re`ima.

„Iz audio-snimka proizlazi da nema~ko rukovodstvo zapravo uvla~i svoju zemqu u tre}i svetski rat”, ocenio je predsednik Dr`avne dume Vja~eslav Volodin na Telegramu.

„Ruska Federacija ima naoru`awe koje je tehnolo{ki superiornije od stranog i sposobno je da pogodi sve ciqeve na wihovoj teritoriji”, ukazao je Volodin.

Poslanici Bundestaga koji zastupaju interese nema~kih gra|ana moraju biti svesni zlo~ina koje priprema wihovo vojno-politi~ko rukovodstvo i treba da u~ine sve da spre~e tragediju, naglasio je predsednik Dr`avne dume.

Naime, neposredno nakon {to je kancelar Olaf [olc izjavio da ne}e slati rakete dugog dometa „taurus” Ukrajini zato {to bi to podrazumevalo nema~ke vojnike na ukrajinskom tlu, na snimku koji je u javnost iznela glavna urednica RT i medijske grupe „Rasija sevodwa” Margarita Simowan, ~uje se kako nema~ki visoki oficiri razra|uju napad na Krimski most. „Berlin ima obavezu da odgovori na pitawa. Reakcija Nema~ke je ista kao i uvek. Ne `ele da snose odgovornost, ve} `ele da izbegnu pitawa i diskusiju”, navela je zvani~na predstavnica ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova. Ministarstvo odbrane Nema~ke potvrdilo je televizijskom kanalu „ARD” da je razgovor nema~kih oficira bio prislu{kivan i da je snimak autenti~an.

Niko vi{e i ne govori da postoji i najmawa {ansa da Bajden ostane predsednik, sve zanima {ta }e uraditi Tramp kada ponovo do|e na predsedni~ko mesto. I Republika Srpska ~eka

Reaguju}i na ameri~ki obave{tajni izve{taj o pretwama u svetu, u kojem se izdvaja lider Srpske Milorad Dodik jer „preduzima provokativne korake da neutrali{e me|unarodni nadzor u Bosni i Hercegovini i da obezbedi, defakto, secesiju svoje Republike Srpske”, Dodik je istakao da Sjediwene Dr`ave potvr|uju ~vrstu odlu~nost da rasture evropski put BiH, zadr`e (la`nog) visokog predstavnika Kristijana [mita u Sarajevu, te gospodare regionom.

„Izve{taj u delu koji se odnosi na Zapadni Balkan pokazuje da Amerika pri`eqkuje neko novo `ari{te na kojem bi jedan od najneuspe{nijih predsednika u istoriji Amerike mogao da dobije neki poen uo~i izbora. Uspeli su da u jednoj re~enici napi{u toliko la`i i saspu sav svoj otrov kako bi stvorili prostor za daqe intervencije i blokirawe i Republike Srpske i Federacije. Amerika je jo{ jednom potvrdila svoju ~vrstu odlu~nost da rasturi evropski put BiH kako bi zadr`ala la`qivog [mita i gospodarila ovim prostorom”, napisao je Dodik na Iksu.

Predsednik Republike Srpske dodao je da je zabriwavaju}e da Amerikanci s takvom sigurno{}u govore o mogu}im sukobima u BiH, kao i to da bi ceo svet trebalo da strahuje od toga {ta bi slede}e lider SAD Xozef Bajden mogao da uni{ti, posebno ako se ima u vidu da je uspeo da nekada mo}nu Ameriku podeli i

„Izrael i Hamas ni blizu dogovora o primirju u Pojasu

Gaze“

Izrael i Hamas nisu ni blizu dogovora o primirju u Pojasu Gaze i osloba|awu talaca, izjavio je portparol katarskog ministarstva spoqnih poslova Maxid al-Ansari upozoriv{i da je situacija i daqe „veoma komplikovana”.

Uprkos vi{enedeqnim razgovorima u kojima su u~estvovali ameri~ki, katarski i egipatski posrednici, muslimanski sveti mesec Ramazan po~eo je u ponedeqak bez primirja i razmene zarobqenika, prenosi Al Xazira.

„Nismo ni blizu dogovora, {to zna~i da ne vidimo da se dve strane pribli`avaju opcijama koje bi mogle da re{e trenutno nesaglasje oko sprovo|ewa sporazuma“, rekao je al-Ansari i potvrdio da sve strane nastavqaju da rade na pregovorima kako bi se dogovor postigao dok traje Ramazan.

Prema wegovim re~ima ciq posrednika od poverewa u ovom slu~aju we vr{ewe pritiska na Hamas.

„Mislim da pozitivno i konstruktivno sara|ujemo sa obe strane i nadamo se da }emo na}i re{ewe“, poru~io je portparol katarskog ministarstva spoqnih poslova Maxid al-Ansari.

u~ini nestabilnom. Konstatovao je da izve{taj, pomiwu}i poku{aj naoru`avawa bo{wa~kih snaga zbog mogu}e secesije Srpske i potencijalne nove sukobe na KiM, pokazuje licemernu politiku Sjediwenih Dr`ava koju vode svih ovih godina ne samo prema Balkanu nego prema celom svetu.

„Ako optu`uju Republiku Srpsku da priprema secesiju, {ta je onda sa samoprogla{enim Kosovom, kojem Amerika daje podr{ku. Srbiji je oduzet deo teritorije i to mo`e pro}i, samo dok se Srbima oduzima sve je u redu, ali Republika Srpska je problem. Republika Srpska ne planira nikakvu secesiju i ne}emo dozvoliti da bilo ko ugrozi mir i stabilnost”, poru~io je Dodik i ponovio da nikada ne}e dozvoliti da se ugrozi bezbednost qudi.

Predsednik Republike Srpske je rekao da je sve ovo posledica delovawa najnesposobnije administracija Amerike u wenoj istoriji a kojoj se odbrojavaju dani na vlasti, odnosno da ni do rata u Ukrajini ne bi do{lo da je na ~elu SAD nekada{wi lider Donald Tramp.

„Sre}om, sve je vi{e onih koji shvataju da takva politika odlazi u pro{lost. Niko vi{e i ne govori da postoji i najmawa {ansa da Bajden ostane predsednik, sve zanima {ta }e uraditi Tramp kada ponovo do|e na predsedni~ko mjesto. I Republika Srpska ~eka”, zakqu~io je Milorad Dodik na Iksu.

Oskar 2024: Openhajmer apsolutni pobednik, za Barbi tek jedna nagrada

Film Openhajmer apsolutni je pobednik 96. dodele nagrada Ameri~ke filmske akademije.

Od 13 nominacija za Oskara, film o „ocu atomske bombe” osvojio je sedam, izme|u ostalih za najboqi film, re`iju - Kristofer Nolan, za najboqu glavnu mu{ku ulogu - Kilijan Marfi i najboqu mu{ku sporednu ulogu - Robert Dauni Xunior.

Film Jadna stvorewa dobio je ~etiri Oskara, izme|u ostalog i za najboqu glavnu `ensku ulogu - Ema Stoun, kojoj je to drugi Oskar u karijeri.

Nagrada za najboqu sporednu glumicu oti{la je u ruke Davin Xoj Rendolf, za ulogu u filmu Bartonova akademija (The Holdovers).

Iako je imao 10 nominacija film Ubistva pod cvetnim mesecom Martina Skorsezea nije osvojio nijednu statuetu.

Film Barbi, koji je ostvario najve}u zaradu u 2023. godini, pokupio je tek jednu - za najboqu originalnu pesmu autora Bili Ajli{ i wenog brata Fineasa.

Ukrajina je osvojila prvog Oskara za najboqi dokumentarni film Dvaedeset dana u Marijupoqu, a u konkurenciji me|unarodnih filmova pobednik je Zona interesa.

Nagrada za najboqi originalni scenario pripala je filmu Anatomija pada.

Trijumf Openhajmera na 96. dodeli Oskara nije iznena|ewe.

Nolanov film je bio najve}i favorit glamurozne ve~eri u holivudskom Dolbi teatru, prethodno osvojiv{i nagrade Zlatni globus i BAFTA u glavnim kategorijama.

Zakqu~no sa Oskarima, Openhajmer je do sada osvojio ~ak 333 nagrade na festivalima u raznim kategorijama.

Ipak, Openhajmer nije ugrozio rekord tri filma koji imaju po 11

Oskara: Titanik, Ben Hur i Gospodar prstenova: povratak kraqa.

Kilijan Marfi je prvi put bio nominovan za Oskara za najboqu mu{ku ulogu i odmah je dobio najpresti`niju filmsku nagradu, ~ime je postao prvi Irac kome je to po{lo za rukom.

„[okiran sam... Pred vama ve~eras stoji jedan veoma ponosni Irac”, rekao je on po primawu nagrade.

Zahvalio je reditequ Nolanu i producentkiwi Emi Tomas na „najlu|em, najuzbudqivijem i najkreativnijem putovawu na koje ste me odveli”.

„Napravili smo film o ~oveku koji je stvorio atomsku bombu, i u dobru i u zlu, svi mi `ivimo u Openhajmerovom svetu i `eleo bih da nagradu posvetim svim mirotvorcima {irom planete”, rekao je Marfi.

Robert Dauni Xunior osvojio je Oskara za najboqu sporednu mu{ku ulogu za tuma~ewe lika zvani~nika ameri~ke vlade Luisa [trausa u filmu Openhajmer. „@eleo bih da se zahvalim mom u`asnom detiwstvu i Akademiji. Ba{ tim redom”, na{alio se on.

„Ovaj posao je bio potrebni-

ji meni nego ja wemu i zahvaquju}i ovom poslu stojim pred vama kao boqi ~ovek”, rekao je Dauni Xunior, posebno izraziv{i zahvalnost supruzi Suzan Dauni.

Dauni Xunior je u`ivao je u izuzetno uspe{nom povratku u Holivud nakon ozbiqnih problema sa zavisno{}u od droge pre vi{e od dve decenije, zbog ~ega je slu`io zatvorsku kaznu jer je izbegao sudske naloge da se testira na drogu.

Kategorija najboqa glumica bila je i jedna od najneizvesnijih: velika bitka vodila se izme|u Eme Stoun (Jadna stvorewa) i Lili Gledston (Ubistva pod cvetnim mesecom).

Neobi~na drama Jadna stvorewa osvojila je Oskare za produkciju, kostime, {minku i frizuru, kao i za najboqu glumicu - Ema Stoun.

Film Jorgosa Lantimosa prati bebu ~iji je mozak ugra|en u telo odrasle `ene, koja zatim kre}e u avanturu otkri}a {irom sveta.

Dok je izlazila na scenu da primi nagradu, Emi Stoun je pukao rajsfer{lus na haqini, pa je govor zavr{ila re~ima: „Ne gledajte mi u le|a”.

UBISTVO \IN\I]A 21 GODINU KASNIJE:

Mnogo pitawa i daqe bez odgovora

Tog 12. marta 2003. godine bila je sreda, a premijer se uputio u zgradu Vlade Srbije, iako je prvobitno planirao da odmara zbog povrede noge

12. marta navr{ila se 21 godina od ubistva premijera Zorana \in|i}a na koga je izvr{en atentat ispred zgrade Vlade Srbije. Tom prilikom te{ko je rawen i pripadnik wegovog obezbe|ewa Milan Veruovi}.

\in|i} se uputio na radno mesto kako bi u~estvovao na sa-

vi}, koji su se nalazili u bekstvu, sve do 27. marta. Policija je tada saop{tila da su Spasojevi} i Lukovi} stradali prilikom poku{aja bekstva iz vikendice u Meqaku.

Neuverqive fotografije sa lica mesta, na kojima se vide tragovi masnica na telima, probudili su sumwu u tu verziju doga|aja. Posebno je postalo ~udno zbog informacije da se sa wima nalazio i Dejan Milenkovi} Bagzi koji je uspeo da pobegne i to ~ak do Gr~ke. Bagzi je bio kqu~ni u~esnik doga|aja koji se zbio neposredno pre atentata kod hale Limes, dana{we Beogradske arene.

Ostalo je nejasno kako su \in|i} i Veruovi} zadobili rane razli~ite veli~ine, od ~ega je \in|i}eva bila ~ak 15 puta ve}a, ako su pogo|eni iz istog oru`ja. Tokom su|ewa nije se otkrilo ni koje prona{ao dve ~aure, koje su bile kqu~an dokaz.

Nije do kraja razja{weno ni da li je \in|i} bio okrenut le|ima ili licem ka vratima vlade, da li su vrata bila otvorena ili zatvorena. Sporno je oru`je kojim je izvr{en atentat, jer je pu{ka kojom je navodno izvr{en atentat pri pronalasku imala crvenu mrqu nalik na krv, kundak koji je u jednoj ver-

stanku Saveta za borbu protiv korupcije, a potom razgovarao sa ministarkom spoqnih poslova [vedske Anom Lind.

U trenutku kada je iza{ao iz automobila, svega nekoliko koraka od ulaza u zgradu vlade ka kojem je krenuo te{ko se kre}u}i uz pomo} {taka, \in|i} je pogo|en, kao i Veruovi}. Iako je hitno prevezen u Urgentni centar, lekari su samo mogli da konstatuju smrt.

Nekoliko sati kasnije progla{eno je vanredno stawe, a u zvani~nom saop{tewu vlade Zemunski klan optu`en je za atentat na premijera.

„Pozivam sve dr`avne institucije i pravne subjekte da preduzme sve neophodne mere predvi|ene Zakonom o merama za slu~aj vanrednog stawa i da se stave u funkciju organa bezbednosti koji pronalaze i privode pravdu ubice premijera \in|i}a”, rekla je tada{wa predsednica Skup{tine Nata{a Mi}i} u govoru nakon progla{ewa vanrednog stawa.

Koliko sutradan ministar unutra{wih poslova Du{an Mihajlovi} saop{tio je prve rezultate istrage, te rekao da se sumwa da su postojala tri atentatora, sva trojica u radnim kombinezonima sa `utim aplikacijama.

Kako je rekao, pucano je iz zgrade u Admirala Geprata 14. Ve} tada uhap{eno je 56 osoba.

Kao glavni osumwi~eni ozna~eni su Milorad Ulemek, Du{an Spasojevi} i Mile Luko-

Pokrenuta je policijska akcija „Sabqa” u kojoj je za ne{to vi{e od mesec dana privedeno vi{e od 11.000 qudi, mahom onih za koje se sumwalo da su deo organizovanog kriminala, ali i pojedinih pripadnika estrade.

Podneto je vi{e od 3.500 krivi~nih prijava, a niko nije pokrenuo pitawe odgovornosti dr`avnih institucija u za{titi bezbednosti premijera, posebno imaju}i u vidu da tog dana kamere na zgradi Vlade Srbije nisu radile.

Su|ewe za ubistvo \in|i}a po~elo je 23. decembra 2003. godine, a optu`eni su Milorad Ulemek Legija i jo{ 43 osobe.

KOCKICE KOJE NEDOSTAJU

Tokom procesa saslu{ano je stotinu svedoka, odr`ano vi{e od 150 pretresa i iskucano 20.000 strana sudskih spisa.

Neposredni svedok, ali i `rtva, Milan Veruovi} na su|ewu je doveo u pitawe optu`nicu i verziju doga|aja koju je zastupao sud. Veruovi} je tvrdio da tog dana nisu ispaqena dva metka, ve} tri metka, {to je jo{ sedam pripadnika \in|i}eve pratwe potvrdilo.

Osim doma}e istrage, i eksperti Instituta u Vizbadenu sproveli su analizu i utvrdili da je \in|i} ubijen hicem „vin~ester 308”. Po obja{wewu ove analize nije bilo tre}eg hica koji je ~uo Veruovi}, ve} je u pitawu zvuk metka koji je riko{etirao.

Politi~ka pozadina ubistva nikada nije utvr|ena, ve} je postalo prihva}eno uvre`eno mi{qewe da je atentatu doprineo sukob \in|i}a i Vojislava Ko{tunice.

kom SAD. Na to se \in|i} usprotivio”, ka`e Veruovi} u intervjuu za RT Balkan.

ziji bio mahagoni boje, a u drugoj zelene.

Iako postoje brojni dokazi i svedo~ewa koji pobu|uju sumwu u zvani~nu verziju doga|aja i danas, kao i tada, svako ko bi pokrenuo ova pitawa bio bi progla{en za zagovornika teorije zavere.

Uprkos zahtevu da se uradi rekonstrukcija i novo balisti~ko su|ewe, ve}e kojim je upravqala Nata Mesarovi} to nije prihvatilo.

Niko od optu`enih nije priznao u~estvovawe u atentatu, osim biv{eg pomo}nika komandanta JSO Zvezdana Jovanovi}a.

On je kazao da je \in|i}a ubio iz „patriotskih razloga” da pripadnici te jedinice ne bi zavr{ili na su|ewu u Hagu. Da bi priznawe bilo uverqivije, Jovanovi} je pokazao i navodno mesto na Fru{koj gori gde je ve`bao pucawe iz pu{ke kojom je izvr{io atentat.

Za ubistvo \in|i}a osu|eno je 12 optu`enih na ukupno 378 godina zatvora. Na maksimalnu kaznu zatvora – 40 godina osu|eni su Jovanovi} i Milorad Ulemek.

POLITI^KA POZADINA

UBISTVA

NIKAD

NIJE UTVR\ENA

Kao navodni motiv ubistva presudom je prihva}ena verzija da je Jovanovi}a podstrekao Ulemek pri~om da }e pripadnici JSO zavr{iti u Hagu ako \in|i} ostane na vlasti.

Ipak, o pozadini je tek nedavno progovorio Boris Tadi} i to, ~ini se, nehotice. On je podsetio da je \in|i} po~etkom 2003, tra`e}i hitno re{avawe pitawa ju`ne srpske pokrajine, poslao pisma predsedniku SAD Xorxu Bu{u i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem tra`i, osim povratka srpske vojske na KiM {to je u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, i status etni~ke zajednice za Srbe i samoupravu koja }e {tititi wihova kolektivna prava. Me|utim, to pismo izazvalo je buran odgovor Zapada, ka`e Tadi}.

„Na tu svoju inicijativu dobio je ekstremno agresivan odgovor. Ja sam u tom trenutku, igrom slu~aja, bio u Va{ingtonu zbog Molitvenog doru~ka i pozvan sam u Stejt department nakon tog wegovog pisma. Imao sam ekstremno te`ak razgovor sa predstavnicima Stejt departmenta i dobio sam realno pretwe koje je trebalo da prenesem \in|i}u. To sam i u~inio. On je bio veoma zabrinut zbog toga {to sam mu rekao. Nakon nekoliko nedeqa \in|i} je do`iveo tragediju. Ne insinuiram da li je Zapad uop{te povezan sa wom, ali je to na mene ostavilo izuzetan utisak”, rekao je Tadi}. Svedok pritiska koji je \in|i} trpeo zbog pokretawa pitawa Kosova i Metohije bio je i pripadnik wegovog obezbe|ewa Milan Veruovi} koji je za RT Balkan ispri~ao kako je tada{wi ameri~ki ambasador Vilijam Montgomeri vr{io pritisak na \in|i}a.

„Do`iveo je nepristojan poku{aj ameri~kog ambasadora Montgomerija da mu ka`e da se ne ide u Bawaluku pre nego {to se ode u Sarajevo i da to {to on radi nije dobro i nije u skladu sa politi-

Dodaje da je \in|i} tog dana medijima u Bawaluci rekao da se neki ambasadori u Srbiji pona{aju kao da su izabrani na izborima.

„Skrenuo im je pa`wu javnim nastupom da je Srbija isto dr`ava kao {to su i wihove, te da mora da se po{tuje kao i wihove dr`ave”, ka`e Veruovi}.

Ovaj doga|aj sa Montgomerijem nije privukao pa`wu suda tokom istrage, napomiwe na{ sagovornik, iako je i visoki funkcioner \in|i}evog kabineta Zoran Jawu{evi} bio svedok tom doga|aju.

VERUOVI]: DR@AVA I DAQE NEMA SNAGE DA SE SUO^I SA DOKAZIMA

O optu`nici i zvani~noj verziji doga|aja neposredni svedok i `rtva Milan Veruovi} kazao je da istina o stradawu premijera nije smela da se prika`e, te da Srbija i daqe nema snage da se suo~i sa dokazima.

„Oni koji su planirali ubistvo Zorana \in|i}a su isto tako isplanirali kako }e to ubistvo sakriti i podmetnuti pod tragove i ostaviti ispod te ru{evine. Ne samo ja, ve} i osmorica mojih kolega, pripadnika obezbe|ewa, kao i materijalni dokazi dovode zvani~nu verziju doga|aja u nemogu}u situaciju”, rekao je Veruovi}.

Ipak, Veruovi} tvrdi da je siguran da }e neka nova generacija uspeti da sklopi mozaik i sazna {ta se dogodilo 12. marta, ali da mnogo zavisi od nas.

„Mi smo ti koji moramo da damo odgovore na pitawa koja bdiju nad nama, da sklonimo taj lom koji su napravili 12. marta. Mladi qudi }e shvatiti. Istina ne mo`e da se pre}uti, ona je `iva i di{e i ona }e pre ili kasnije iza}i. Mislim da se bli`imo tom trenutku”, zakqu~uje na{ sagovornik.

GODI[WICA SMRTI SLOBODANA MILO[EVI]A: Otpor anglosaksonskom imperijalizmu

Slobodan Milo{evi}, nekada{wi predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, osniva~ i lider Socijalisti~ke partije Srbije, preminuo je pre 17 godina, 11. marta 2006. godine.

Milo{evi} je na vlasti u Srbiji proveo ne{to vi{e od deset godina. ^uven je wegov govor na Gazimestanu na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, povodom obele`avawa 600 godina Kosovske bitke, kojem je prisustvovalo oko milion qudi.

Na prvim vi{estrana~kim predsedni~kim izborima u Srbiji, u decembru 1990. godine, kao kandidat SPS-a, dobio je 65,34 odsto glasova i postao prvi predsednik Republike Srbije. U Saveznoj skup{tini 25. jula 1997. godine izabran je za predsednika SR Jugoslavije. Godine tokom kojih je Milo{evi} vladao Srbijom bile su godine u kojima su zapadne sile, pre svega SAD, razbijale Jugoslaviju, {to je imalo za posledicu krvave ratove za jugoslovensko nasle|e, koji su zavr{ili NATO agresijom na SRJ 1999.

na izbor slovenskog sveta. Daj Bo`e da ostvarimo zajedni~ke rusko-srpske projekte koje je on zapo~eo, ukqu~uju}i na{e politi~ko, ekonomsko i dr`avno jedinstvo.”

Profesor na Moskovskom dr`avnom institutu me|unarodnih odnosa Ministarstva inostranih poslova Ru-

sije Jelena Ponomarjova je Milo{evi}a opisala re~ima koje je izvorno De Gol upotrebio za Staqina: „On nije oti{ao u pro{lost, on se rastvorio u budu}nosti.”

U

obeležavamo

Wegova vladavina okon~ana je 2000. godine izborima, ~iji su rezultati i danas sporni. Wegove pristalice tvrde da je 5. oktobra izveden dr`avni udar u Beogradu, protivnici da je tada u Srbiji pobedila demokratija i da je zavr{ena epoha „Milo{evi}eve dikature”.

Milo{evi} je uhap{en naredne godine, 1. aprila, a Hagu ga je na Vidovdan izru~ila vlada Zorana \in|i}a, premijera koji je ubijen 2003. godine.

Su|ewe u Hagu za „ratne zlo~ine na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”, po~elo je 12. februara 2002. godine. Milo{evi} se na su|ewu branio sam. Proces je prekidan vi{e od 15 puta. Milo{evi} nikada nije osu|en u Ha{kom tribunalu.

Nekada{wi predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} umro je u pritvorskoj jedinici u [eveningenu, u kojoj je proveo ne{to mawe od pet godina i tada je sudski postupak obustavqen. Uzrok wegove smrti nije razja{wen do danas. Po `eqi porodice, po{to su tada{we vlasti odbile zahtev da bude sahrawen u Beogradu uz dr`avne po~asti, za mesto ve~nog po~inka izabrano je dvori{te porodi~ne ku}e u Po`arevcu. Duhovna veli~ina i politi~ka hrabrost Slobodana Milo{evi}a O zna~aju figure Milo{evi}a, kao predvodnika globalnog otpora atlantskoj imperiji i anglosaksonskom imperijalizmu, govori i ~iwenica da ve} du`e od dve decenije postoji Me|unarodni komitet „Slobodan Milo{evi}”, ~iji su ~lanovi istaknuti nau~ni radnici, publicisti i politi~ki aktivisti iz Rusije, SAD, Nema~ke, Britanije, Italije, Argentine, Kanade, Belorusije i Srbije.

Kopredsednik Komiteta i biv{i potpredsednik ruske Dume Sergej Baburin je o Milo{evi}u, na video-konferenciji 2021. godine, rekao da „moramo da priznamo wegovu duhovnu veli~inu, politi~ku hrabrost i politi~ku prozorqivost.”

Kako je dodao Baburin: „Zapad ga je proglasio neprijateqem, jer je Srbima rekao da imaju pravo da ostanu Srbi i da imaju pravo na svoj civilizacijski izbor. Zahvaquju}i tome, svi mi danas imamo pravo da mislimo o pravu

Nestor Gorohovski iz Argentine je Milo{evi}a nazvao „srpskim Latinoamerikancem” i uporedio ga s jednim od junaka tog kontinenta, predsednikom Paragvaja Solanom Lopezom, koji je 1870. poginuo u odbrani svoje zemqe. Jugoslavija je bila eksperiment za posthladnoratovsku fazu ameri~kog imperijalizma

^lan Komiteta Gregori Eli~ je o ulozi Milo{evi}a izjavio da se on hrabro suprotstavio NATO-u: „To je jo{ bilo vreme u kojem je Jugoslavija znala da ne mo`e ra~unati na i~iju podr{ku, ali je jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi} ~vrsto stajao na braniku svoje zemqe.”

U komentaru za „Junge velt” nema~ki novinar Verner Pirker je odbacio sve ameri~ke i zapadne la`ne predstave o Milo{evi}u, {to je jasno pokazala i wegova odbrana u Hagu:

„Tu`ioci i sudije u Hagu, kao i novinarstvo ruqe o~ekivali su druga~ijeg Milo{evi}a, onog koji je odgovarao wihovim glupim idejama - poreme}enog nasilnog ~oveka, nezainteresovanog za rasvetqavawe doga|aja iz rata. Ali onda je pred wih seo ve{t pravnik, intelektualac kakav se retko vi|a me|u politi~arima ovih dana, ~ovek koji nije branio svoju li~nost nego ideju svog `ivota, pravo svoje zemqe na suverenitet i koji je jedini u sudnici bacio svetlo na zaveru protiv Jugoslavije.”

Po~ast Milo{evi}u je odala i Dajana Xonston, poznata ameri~ka autorka, koja `ivi u Parizu: „Zapadni mediji, ~ak i oni na levici, demokratski izabranog predsednika su predstavqali kao diktatora, ekstremnog nacionalistu, „razbojnika`.”

Prema wenim re~ima, Milo{evi} je svoj narod branio od zapadnog imperijalizma: „Tokom sukoba u Jugoslaviji glavni Milo{evi}evi ciqevi bili su jasni: o~uvati jugoslovensko jedinstvo {to je vi{e mogu}e, a kada je to propalo, za{tititi srpski narod i, najvi{e od svega, prona}i kompromis i uspostaviti mir.”

Kako je zakqu~ila Xonstonova: „Humanitarna intervencija kori{}ena je kao izgovor za vojne intervencije i davawe NATO-u nove globalne misije, kako bi se obezbedio wegov opstanak i {irewe posle uru{avawa wegovog protivnika Sovjetskog Saveza.”

Povodom 30 godina uspešne saradnje, našim cenjenim klijentima sa zadovoljstvom produžavamo popust od

godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

U godini jubileja za Vas smo pripremili: Izuzetno povoljne

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet

• Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate*

• Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na našoj web stranici

• Profesionalna podrška tokom celog putovanja

02 8781 1960 www.beotravel.com

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji

• Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima

• Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

”Ratoborni” Makron tre}i put odlo`io posetu Kijevu

Jedini od zapadnih lidera koji javno zagovara slawe trupa u Ukrajinu ve} tre}i put otkazuje posetu Kijevu. Putovawe Emanuela Makrona trebalo bi da bude uprili~eno u narednim nedeqama, saop{teno je iz Jelisejske palate, nakon {to je prethodno bilo planirano da francuski predsednik poseti Ukrajinu tokom ove sedmice.

„Makron i (ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski saglasili su se da ostanu u bliskom kontaktu, posebno u vezi s posetom predsednika Ukrajini, koja bi trebalo da se desi u narednim sedmicama”, saop{teno je iz Makronovog kabineta nakon telefonskog razgovora s ukrajinskim liderom u nedequ, preneo je Rojters, navode}i da je to tre}e odlagawe Makronove posete Ukrajini.

Makron je prvo odlo`io radni boravak ovoj zemqi, koji je bio planiran za 14. i 15. februar. Umesto toga, Volodimir Zelenski je 16. februara do{ao u Pariz da s Makronom zakqu~i desetogodi{wi sporazum o bilateralnoj bezbednosnoj saradwi dve zemqe. Drugi sastanak bio je planiran za po~etak marta, ali je na kraju odlo`en.

Razlog tre}eg pomerawa datuma posete nije saop{ten, ali ~iwenica je da do odlagawa dolazi samo nekoliko dana nakon {to je ruska raketa eksplodirala 500 metara od predsednika Zelenskog i gr~kog premijera Kirijakosa Micotakisa dok su obilazili Odesu. A prema nepotvr|enom planu, Makron bi posle Kijeva trebalo da poseti i ovaj grad na Crnom moru.

Makron je posledwih sedmica zao{trio stav prema Rusiji optu`uju}i je da je agresivna prema Francuskoj i Evropi i poru~uju}i da Moskva mora biti pora`ena. „Ratni

pokli~” koji je uputio posle me|unarodne konferencije o podr{ci Ukrajini u Parizu rekav{i da ne iskqu~uje slawe evropskih trupa u Ukrajinu izazvao je negodovawe zapadnih lidera i generalnog sekretara NATO-a, koji su odmah odbacili takav plan. Makronovu izjavu „na no`” je do~ekala i francuska opozicija, koja je zamerila francuskom lideru da Petu republiku uvla~i u rat s Rusijom, a nije izostala ni qutita reakcija iz Kremqa. Ministar spoqnih poslova Stefan Se`urne ipak je ubla`io o{tricu Makronove izjave pojasniv{i da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i poma`u u uklawawu mina, sajber odbrani i proizvodwi oru`ja. Naravno da se Kijev obradovao ovakvom verbalnom zaokretu Makrona, koji po~etkom 2022. nije verovao u anglo-ameri~ke obave{tajne po-

Po~ele pomorske ve`be Rusije, Irana i Kine u Omanskom zalivu

Brodovi ratnih mornarica Rusije, Kine i Irana otpo~eli su zajedni~ke ve`be „Pomorski bezbednosni pojas – 2024” u Omanskom zalivu, a izme|u ostalog, uve`bava}e osloba|awe broda koji su zarobili pirati, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

„Odred brodova Tihookeanske flote Ratne mornarice Rusije, u sastavu gardijske raketne krstarice ‚Varjag’ i fregate ‚Mar{al [apo{wikov’, po~eo je sa izradom prakti~nih zadataka zajedni~ke me|unarodne pomorske ve`be ‚Pomorski pojas bezbednosti – 2024’ sa brodovima Iranske i kineske mornarice”, navodi se u saop{tewu.

U Ministarstvu su istakli da je glavni zadatak manevara uve`bavawe osiguravawa bezbednosti pomorske ekonomske delatnosti.

Dodaje se da se o~ekuje da }e brodovi tri zemqe izvoditi zajedni~ke manevre i pucati na povr{inske i vazdu{ne ciqeve, kao i uve`bavati akcije osloba|awa broda koji su zaplenili pirati.

U ve`bi u~estvuje vi{e od 20 brodova, pomo}nih i borbenih ~amaca, a uveliko se koriste helikopteri pomorske avijacije.

Ve`be „Pomorski sigurnosni pojas” odr`avaju se od 2018. godine, a u wima stalno u~estvuju mornarice Irana, Kine i ruske mornarice. Ove godine su im se prvi put pridru`ili kao posmatra~i i predstavnici ratnih mornarica Pakistana, Kazahstana, Azerbejxana, Omana, Indije i Ju`ne Afrike.

datke da Rusija sprema invaziju na Ukrajinu, zbog ~ega je kasnije smenio {efa vojne obave{tajne slu`be.

„Ova Makronova izjava je ono {to svi razumeju, ali se pla{e da ka`u. On je jednostavno prvi koji otvoreno govori o onome {to verujem da svaki razuman ~ovek u Evropi treba da shvati. Ako Rusija ne bude zaustavqena u Ukrajini, bi}e rata u Evropi”, izjavio {ef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba.

Kad su ruski tenkovi u{li u Ukrajinu Makron ipak nije bio me|u prvim zapadnim liderima koji su potr~ali u Kijev da pru`e podr{ku ukrajinskom narodu. To {to je bio kod Zelenskog u Ukrajini 8. februara, u samo predve~erje rata, u poku{aju da posreduje izme|u Moskve i Kijeva, u o~ima Londona i Va{ingtona ne opravdava ga mnogo. Pogotovo {to je tog februara 2022.

godine Makron ubedqivo najvi{e od svih zapadnih lidera razgovarao s Putinom –~ak 11 puta.

Iako ga je Zelenski u prole}e prve godine rata pozivao da do|e da vidi dokaze „ruskog genocida”, Makron je u ratni Kijev ponovo stigao tek 16. juna 2022, zajedno s nema~kim kancelarom Olafom [olcom i italijanskim premijerom Mariom Dragijem. To ka{wewe mnogi opravdavaju predsedni~kim izborima koji su se tog prole}a odr`ali u Francuskoj i na kojima je Makron 24. aprila osvojio drugi mandat.

Londonski list „Spektejtor” ne veruje previ{e u Makronovu iskrenost jer je napre~ac postao zapadni „{ampion” u vojnoj podr{ci Ukrajini. Iako je u me|uvremenu pove}ala isporuke oru`ja Ukrajini, Francuska je, prema podacima nema~kog Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu (IFV), tek na 15. mestu po vojnoj pomo}i koju pru`a Kijevu. Ovaj uticajni magazin pi{e da postoje tri unutra{wopoliti~ka razloga za radikalniji pristup francuskog predsednika prema Rusiji.

Prvi je da na globalnoj sceni popuni liderski vakuum, koji je nastao jer su ameri~ki predsednik i britanski premijer sve vi{e zaokupqeni izborima koji ih o~ekuju u ovoj godini. Drugi je promovisawe starog ideala evropske odbrambene zajednice kao platforme za evropske izbore. I kona~no, sve s jednim ciqem – da spre~i da Nacionalno okupqawe, na ~ijem je ~elu agilni @ordan Bardela i koje po anketama predwa~i za vi{e od 10 odsto ispred Makronove liste „Renesansa”, ostvari pobedu na izborima za Evropski parlament, {to bi bio uvod da Marin le Pen posle predsedni~kih izbora 2027. godine kona~no u|e u Jelisejsku palatu.

Da su se Asan`ova otkri}a ticala Rusije ili Kine, proglasili bi ga borcem za slobodu

Osniva~ ”Vikiliksa” je razotkrio zlo~ine Va{ingtona, a svetski hegemon ne toleri{e takve stvari, uni{tavaju}i sve one koji se ne sla`u s wima, precizirao je predsednik ruske Dr`avne dume

Situacija u kojoj se nalazi osniva~ „Vikiliksa” Xulijan Asan` primer je podlosti, la`i i dvostrukih standarda Va{ingtona, Londona i Brisela, a zemqe koje podr`avaju wegovo izru~ewe SAD vi{e ne}e biti dr`ave zasnovane na vladavini prava ukoliko ga Velika Britanija izru~i Americi, rekao je predsednik ruske Dr`avne dume Vja~eslav Volodin.

Najpoznatiji svetski zatvorenik nalazi se u zatvoru Belmar{ u Londonu uprkos tome {to nije osu|en ni za kakav zlo~in, a preti mu kazna od 175 godina zatvora u SAD zbog objavqivawa dokumenata u kojima se detaqno navode nezakonite akcije Sjediwenih Dr`ava u Avganistanu, Iraku, Gvantanamu i dr.

„Objavqeni zapisi i dokumenta dokazuju ume{anost SAD u dr`avne udare i raspirivawe ratova, Asan` je svetu otkrio torture u ameri~kom zatvoru

Gvantanamo, kao i to da je ameri~ka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) prislu{kivala telefonske razgovore {efova dr`ava, ukqu~uju}i (biv{u nema~ku kancelarku Angelu) Merkelovu i (nekada{weg francuskog predsednika Nikolu) Sarkozija”, istakao je Volodin u svom postu na Telegramu. Asan` je „razotkrio zlo~ine Va{ingtona. A, svetski hegemon ne toleri{e takve stvari, uni{tavaju}i sve one koji se ne sla`u”, precizirao je predsednik ruske Dr`avne dume. „Da su se Asan`ova otkri}a ticala Rusije ili Kine, a ne SAD, proglasili bi ga za borca za istinu i slobodu”, dodao je Vo-

lodin. Po wegovim re~ima, ~iwenica da se uzbuwiva~ 12 godina nalazi u zato~eni{tvu, prvo u ambasadi Ekvadora u Britaniji, a potom u zatvoru visoke bezbednosti, nije ni{ta drugo do skandal.

„Za to vreme wegovo zdravqe se naglo pogor{alo, a uprkos tome Bajden ~ini sve da se osniva~ Vikiliksa izru~i SAD. @eli da ga ubije pred celim svetom. Ujediwene nacije su 2016. objavile da je wegovo zatvarawe nezakonito. Wegovo izru~ewe predstavqalo bi flagrantno kr{ewe Evropske konvencije o qudskim pravima, ukqu~uju}i pravo na slobodu govora”, upozorio je Volodin.

Dramski pisac i akademik o ulozi dr`avne bezbednosti, jedine firme koja ne propada...

DU[AN KOVA^EVI] O DE[AVAWIMA 9. MARTA 1991. GODINE:

Srbijom i danas vladaju sile iz senke i povla~e konce na{ih `ivota

Najva`niji savremeni dramati~ar koji je u svojim delima tokom vi{e od pola veka ispisao sve na{e mo~vare, re`ime i mentalitet srpskog naroda, akademik Du{an Kova~evi}, bio je u~esnik i svedok gotovo svih protesta protiv Milo{evi}evog re`ima devedesetih godina.

– Deveti mart 1991. godine pamtim kao jedan od bitno va`nijih datuma u novijoj istoriji iz vi{e razloga – neki su op{ti, politi~ki, a neki su sasvim privatni – ka`e Kova~evi} za Danas.

– Tog devetog marta kada su studenti krenuli iz Studentskog grada i kad su do{li na Brankov most gde ih je zaustavila policija, iznad mosta na platou gde je onaj veliki spomenik na{li smo se Borislav Mihajlovi} Mihiz, Bora Peki} i ja. Hteli smo da vidimo {ta se doga|a jer su nas obavestili da su neredi i da policija silom zaustavqa studente. I onda se desio incident koji je mogao Boru Peki}a da ko{ta `ivota – on je imao vrstu emfizema plu}a i koristio je pumpicu, a na dvatri metra od nas pala je ba~ena bomba suzavca, i taj otrov je Bora udahnuo, a udahnuli smo i mi.

Dobili smo stra{ne napade ka{qa, suze, ni{ta nismo videli, a Bora je pao, nije mogao da di{e. Uspeli smo, uz pomo} jo{ nekih qudi da ga unesemo u restoran u blizini „Vuka“, i uz obloge i neka „~uda“ nekako smo ga povratili. Bora je bio u kriti~nom stawu, a nismo mogli da zovemo Hitnu pomo} jer su sve ulice gore bile blokirane, i to pamtim kao jedan od incidenata 9. marta, i posledice toga {to se doga|alo – se}a se Kova~evi}.

Drugi doga|aj po kome pamti taj datum je generalna proba pred premijeru wegove drame „Urnebesna tragedija“ u Zvezdara teatru. Kada su ~uli {ta se doga|a na protestu, cela ekipa predstave je krenula ka Trgu republike, iako su okolne ulice bile blokirane.

– Svi ti qudi okupqeni 9. marta, studenti, umetnici, gra|ani, u re`imskim medijima su predstavqeni „dr`avnim nerijateqima“, kao „izdajni~ke sile haosa i nasiqa koje su poku{ale dr`avni udar“. Ali, nisu oni tada tako nazivani, nazivani su mnogo ranije, a 9. mart je bio i posledica takve torture, tako da ni{ta to nije bilo novo. Ja ne znam ko u ovoj zemqi nije u nekom periodu bio nazivan nekim pogrdnim imenom, bilo da se bavi

nekakvm javnim i va`nim poslom, ili nekim obi~nim qudskim zanatom – biti ovde izdajnik je ne{to {to je skoro karakterna crta. U krajwem slu~aju, napisao sam „Balkanskog {pijuna“, ceo komad o jednom „izdajniku“ – navodi Kova~evi}.

– Izve{tavawe tada{we Borbe, RTV Studija B i Radija B92 bilo je zna~ajno utoliko {to su iz tih nekoliko relativno slobodnih medija qudi mogli da ~uju jedinu informaciju i istinitu pri~u o tome {ta se stvarno doga|a na ulicama. To je podiglo rejting Borbe, naro~ito Studija B, i se}am se tih qudi, reportera, koji su po ulicama radili intervjue i tr~ali u redakciju da ih emituju, i taj program se preno-

Slu{ali smo izve{taje ko je gde povre|en, prebijen, priveden, tako da smo vi{e vremena proveli u nekom i{~ekivawu i strahu od tih intervencija policije, znaju}i, naravno, da na kraju ne}e biti ni{ta spektakularno, i da }e se uz lukavstvo Milo{evi} a sve to smiriti. I tako je i bilo – smenio je direktora televizije, i od dva ili tri zahteva gra|ana ispunio je i to da pusti Vuka Dra{kovi}a iz zatvora. Stvar se na neki na~in prividno unormalila, a otpor na ulicama i taj `ivot nastavqen je narednih deset godina.

U pri~i o 9. martu Kova~evi} posebno isti~e ulogu „firme koja nikada ne propada“.

– Qudi su kasnije pri~ali da

kretnim, egzaktnim podacima, samo qudi iz te slu`be sve znaju. Naravno, to je zavet }utawa kao {to je u svim zemqama sveta, i ova pri~a o Asan`u je jedna od simboli~no najpoznatijih na planeti, ali ni to nije ni{ta novo.

sio, naravno, u zavisnosti od dometa pojedinih stanica. Ja sam, recimo, davao intervjue za nekoliko lokalnih radio stanica koje su kasnije bile zabrawene, i tako su informacije dolazile do sveta koji nije bio u Beogradu –pri~a Kova~evi}.

Dodaje da se uz Borbu, kao {tampani medij se}a i nekoliko malih lokalnih novina, kao i Radio [apca.

– Bio sam stalno u kontaktu sa qudima iz [apca, po{to sam iz tog kraja, i oni su imali jednu vrstu informativnog ilegalnog rada koji je bio jako dobar, i nekim ~udom se ~uo i u Beogradu, tako da su se novinari, koji su se stvarno bavili svojom profesijom snalazili i plasirali istinu.

se u tih nekoliko dana posle 9. marta moglo izboriti za mnogo vi{e i da bi Milo{evi} to prihvatio, jer je bila stra{no velika energija gra|ana. Za{to se to, me|utim, nije desilo, i za{to je taj ceo pokret otpora kasnije pre{ao skoro u ilegalu, to su svedo~ewa koja sigurno najboqe zna dr`avna bezbednost. Koja, me|u nama govore}i, od 1945. godine pa do danas jedino konstantno zna o ~emu se radi u ovoj zemqi. Jer, svi se mewaju, qudi se mewaju, slu`be se mewaju, organizacije se mewaju i sve ostalo, samo dr`avna bezbednost konstantno ostaje jedinstvena, ~vrsta, i obavqa svoj posao za sebe najboqe. To je firma koja ne propada, tako da u tim arhivima i kon-

Istorija tajnih slu`bi po~iva od anti~ke Gr~ke do danas, da ne pomiwemo sva ~uda koja su se doga|ala kroz istoriju. Moje ose}awe je da i dan-danas vladaju sile iz senke i da povla~e neke konce na{ih `ivota, a da mi toga uop{te nismo svesni – smatra Kova~evi}.

Ulogu medija da Milo{evi} donese odluke o smeni direktora RTV Beograd Du{ana Mitevi}a i osloba|awu Dra{kovi}a vidi kao jednu od kqu~nih. – Oni su pomogli utoliko {to je Milo{evi} bio u {ahovskom smislu jako dobar igra~, on je znao koliko mo`e ustupaka da napravi, imao je taj refleks ~oveka koji se dobro ~uva i dobro igra,i {ahovski re~eno, znao je {ta

mora da `rtvuje da bi pobedio. I to je i posle 9.marta dobro radio, ne{to je uvek `rtvovao da bi pobedio. Mene 9. mart podse}a na 1968, bio sam svedok studentskih demonstracija na Filozofskom fakultetu, i to je sli~na pri~a kao kad je Tito rekao da su studenti u pravu. I onda su studenti odigrali kozara~ko kolo, i {ta je bilo, ni{ta. Kasnije je nekim qudima, me|u kojima sam bio i ja, zabrawen studentski kredit za {kolovawe zbog toga {to su lepili neke plakate, tako da ni{ta apsolutno nije novo. I ni{ta se novo ne doga|a, samo je odelo druk~ije, a su{tina je negde stalno ista –obja{wava Kova~evi}.

U toj konstantnosti, i sada su brojni studenti i gra|ani u protestu po beogradskim ulicama i ispred nacionalne televizije zahtevaju}i slobodu medija, jer je kao Javni servis po zakonu du`na da istinito i objektivno izve{tava.

– Bora Peki} koga sam ve} pomenuo je bio ispred televizije u vreme demonstracija 10. ili 11. marta, i ovo sad ve} li~i na crni humor – dobio je udarac pendrekom po le|ima, neko ga je dobro mlatnuo, i onda je on sutradan do{ao u Ateqe 212, tamo smo sedeli. Mihiz ga je pitao jel ga boli, a Peki} je odgovorio da ga je policajac ba{ znala~ki zaka~io. Onda mu je Mihiz rekao: – Sigurno ste posle tog udarca imali ose}aj jedne „lepe blage nostalgije“ za onim batinama koje ste dobijali u Sremskoj Mitrovici, misle}i na pet godina robije Peki}a. Eto, naknadno mo`e preko bola da se javi „nostalgija“ za jednim „lepim“ vremenom. Ako je Bora Peki} dobio takav udarac pendrekom po le|ima, onda mo`ete misliti {ta se radilo na drugim mestima i drugim qudima. A toliko je toga pro{lo u ovih 5556 godina koliko pi{em, i {to se mene ti~e, svedok sam svih tih doga|aja, u wima je bilo osnova za pisawe svih mojih drama – ka`e Du{an Kova~evi}.

Dodik:

Oni koji pokre}u rezoluciju o Srebrenici rizikuju celu BiH i wen opstanak

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumxija i wegovi pokroviteqi iz Sarajeva eventualnim pokretawem usvajawa nove rezolucije o Srebrenici rizikuju celu BiH i wen opstanak.

Dodik je poru~io da ne mo`e neko ko je zajedni~ki ambasador na nivou UN da radi unilateralno i da

nema nikakve obaveze prema organima u BiH, prenela je Srna.

„Jedini organ koji vodi spoqnu politiku je Predsedni{tvo i ima procedura za to. Ako su mislili da

to `gurnu` trebali su to da stave u proceduru. Oni znaju da to ne mo`e da pro|e i da je to potpuno nezakonita pri~a”, rekao je Dodik novinarima u Tesli}u povodom navoda da bo{wa~ki deo misije BiH pri UN samostalno, bez odluke Predsedni{ta BiH, radi na novoj rezoluciji o Srebrenici.

Prema wegovim re~ima, da je to pitawe stavqeno u proceduru, onda bi srpska ~lanica Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} stavila veto, do{lo bi u Narodnu skup{tinu Republike Srpske i ne bi postojao dokument.

Dodik je rekao da je sve ovo drugo - ilegalno.

„U Srebrenici se nije desio genocid. Da se desio ne bi oni imali patolo{ku potrebu da stalno govore samo o tome. Desio se zlo~in i za taj zlo~in su odgovarali gotovo svi Srbi. Koga god su se sjetili, oni su ga zatvorili i osudili”, naveo je Dodik.

On je upitao a gde je Naser Ori} i drugi koji su ~inili zlo~ine nad Srbima?

„Bilo je pametnije da se vodi rasprava o tome nego da to ovako ~ine. Lagumxija i wegovi pokroviteqi iz Sarajeva mnogo rizikuju. Sama pojava tog pitawa jo{ jednom rizikuje mnogo stvari u BiH”, rekao je Dodik.

Pojedini mediji ranije su objavili da bo{wa~ki deo misije BiH pri Ujediwenim nacijama samostalno, bez odluke predsedni{tva BiH, navodno radi na novoj rezoluciji o Srebrenici koja bi trebalo da bude predstavqena na sednici Generalne skup{tine UN u aprilu.

SE]AWE NA BRANIOCE OTAXBINE: Velike zadu{nice obele`ene na vojni~kom spomen-grobqu ”Novi Zejtinlik”

Velike zadu{nice obele`ene su na vojni~kom spomen-grobqu „Novi Zejtinlik” u Sokocu gde je sahraweno oko 1.000 srpskih boraca poginulih u odbrani Sa-

rajevsko-romanijske regije u proteklom Odbrambeno-otaxbinskom ratu.

Oko dve hiqade gra|ana prislu`ilo je sve}e na grobovima

najbli`ih.

Porodice, prijateqi i saborci iz svih krajeva Srpske ali i iz Srbije, posetili su ve~na po~ivali{ta svojih najmilijih, upalili sve}e i pomolili se. Me|u wima su i Jadranka i Radoslav Eri} koji su u ratu izgubili sina.

- Ponosan sam na wega. Bio je podoficir Vojske Republike Srpske - kazao je otac.

Srpska pravoslavna crkva i weni vernici obele`avaju Velike ili zimske zadu{nice kada se prislu`uju sve}e na grobovima najbli`ih i u hramovima.

Zimske zadu{nice najavquju i pripreme za po~etak Vaskr{weg posta.

Iz Bawaluke se sve vi{e leti u svet

Ciq izgradwe bawalu~kog aerodroma 1976. godine u vreme biv{e Jugoslavije bio je da se drugi grad po veli~ini i zna~aju nekada{we Republike BiH wime pove`e s ostalim republikama zajedni~ke dr`ave. Me|unarodni aerodrom Bawaluka tek dve decenije nakon izgradwe, to jest 1997. godine, zvani~no je otvoren za civilni saobra}aj.

„Tih prvih godina radilo se na uspostavqawu infrastrukturnih i drugih tehni~kih i regulatornih

uslova na uspostavqawu saobra}aja. Rad aerodroma intenzivirao se od 2018. godine. Od tada do danas bawalu~ki aerodrom bele`i najve}i rast broja putnika, i to za 207 odsto, u odnosu na procentualni porast broja putnika svih aerodroma u regionu u tom periodu”, ka`e za „Politiku” Natalija Trivi}, direktorka „Aerodroma Bawaluka”. Precizira da je preko Me|unarodnog aerodroma Bawaluka samo u 2023. letelo 460.000 putnika, {to je za 120.000 putnika vi{e u odnosu na prethodnu, 2022. godinu.

„Rast saobra}aja u kontinuitetu bio je preduslov za pove}awe broja destinacija u 2024. godini, tako da }e putnici sa bawalu~kog aerodroma, pored dosada{wih deset evropskih destinacija, ali i Turske, Tunisa, Egipta i Gr~ke, ve} od juna mo}i da putuju na nove destinacije poput [panije, to jest Barselone, ali i da izaberu neka od gr~kih ostrva”, navela je Trivi}eva.

S bawalu~kog aerodroma trenutno saobra}aju avio-kompanije „Rajaner”, „Vizer” i „Er Srbija”. Re~ je, kako ka`u u tom preduze}u, o dugogodi{wim partnerima s kojima bawalu~ki aerodrom ostvaruje dugogodi{wu saradwu.

Kako je prona|en grob majke Mome Kapora

Bojana je poginula 1941. {tite}i telom sina od bombe, a ispostavilo se da nije sahrawena u zajedni~koj grobnici na sarajevskom grobqu

Saznawe da je posle 83 godine na sarajevskom grobqu „Sveti Marko” prona|en grob Bojane Kapor, majke Mome Kapora, nastradale u bombardovawu Sarajeva u Aprilskom ratu 1941. godine, dalo je potpuno novu dimenziju manifestaciji koja je pro{log vikenda u Isto~nom Sarajevu uprili~ena na 14. godi{wicu upokojewa velikog pisca, slikara i novinara.

Dekan Filozofskog fakulteta u Palama, profesor i teolog Vladan Bartula, kome pripada zna~ajna zasluga za pronalazak groba Kaporove majke Bojane, ka`e da ga je potresna Kaporova biografska pri~a o `rtvi wegove majke podse}ala na stradalnu sudbinu sarajevskih Srba i drugih koji su `iveli u ovom gradu. „Stalnu motivaciju da nastavim da istra`ujem nalazio sam prvenstveno u pri~i kako je Kaporova majka `ivot izgubila {tite}i wega kao ~etvorogodi{waka tokom bombardovawa 1941. godine. Pitao sam se gde je ona sahrawena, da li su te `rtve bombardovawa u nekoj masovnoj grobnici”, ka`e profesor Bartula. Zahvaquju}i wegovoj upornosti, ali i pomo}i kolega s fakulteta i sve{tenstva Stare pravoslavne crkve u Sarajevu, po~etkom ove godine najzad je posle dugog tragawa prona|en grob Bojane Kapor. Ona je, podse}a Bartula, podnela mu~eni~ku `rtvu – svojim telom za{titila je Momu od bombe i tako mu, napomiwe on, prakti~no i drugi put podarila `ivot.

„Nakon prikupqenih informacija, od kojih su neke bile polovi~ne, konsultovali smo crkvene kwige u Staroj pravoslavnoj crkvi na Ba{~ar{iji, u kojoj je Momo kr{ten. Na{li smo wegovu kr{tenicu, a u jednoj od kwiga i imena wegovih roditeqa, majke Bojane i oca Gojka. Obavili smo razgovor sa sve{tenikom Velimirom Divqanovi}em, a onda smo oti{li na grobqe ’Sveti Marko’ i zahvaquju}i pomo}i qudi koji to grobqe odr`avaju i kojima smo mnogo zahvalni, prona{li smo grob Kaporove majke na kojem je bila plo~ica s wenim imenom i prezimenom”, pri~a profesor Bartula.

Momo Kapor je celog `ivota ~uvao se}awe na svoju majku, `eleo je da sazna gde joj je grob, ali nije uspeo. Oti{ao je s ovog sveta kod we, misle}i da joj se grob ne zna, da je bila sahrawena na starom delu grobqa koji je davno prekopan i da po~iva u nekoj od zajedni~kih grobnica. O tome je pisao i u „Hronici izgubqenog grada”, a ~esto je, napomiwe Bartula, znao da ka`e kako bi voleo „da se majka samo jedan dan vrati me|u `ive pa da vidi da nije uzalud svoj `ivot dala za mene i da je od mene ne{to bilo”.

Prona|eni grob Kaporove majke, na koji, kako stvari stoje, do sada niko nikada nije do{ao, na samu godi{wicu Momine smrti posetila je wegova supruga Qiqana, koja predano ~uva se}awe na svog supruga. Osve{tawu groba prisustvovali su i u~esnici manifestacije „Momo Kapor – ~uvar adrese”, u okviru koje je u Parku velikana u Isto~nom Sarajevu otkrivena spomen-tabla Momi Kaporu.

„Majka ga je sa~ekala gore i verovatno odozgo gledaju sve ovo {to se danas de{ava u Sarajevu. Momo bi sigurno do{ao u Sarajevo, u koje nije dolazio vi{e od 40 godina, da se pomoli majci koja mu je spasila `ivot”, izjavila je Kaporova novinarima na grobqu, na kojem, u neposrednoj blizini groba Momine majke, po~iva i majka Ive Andri}a. U drugom delu tog grobqa nalazi se i spomen-kapela Svetih arhangela i mu~enika Gavrila Principa i ostalih pripadnika „Mlade Bosne”.

Qiqana Kapor i sve{tenik Velimir Divqanovi} nad grobom Bojane Kapor

DPS

se prera~unao - Mandi} ostaje na ~elu parlamenta s ja~im pozicijama

Zahtev DPS za smenu predsednika Skup{tine Crne Gore Andrije Mandi}a o~ekivano nije pro{ao, {to }e samo oja~ati wegove pozicije a moglo bi da se obije o glavu stranci Mila \ukanovi}a jer je to pokazalo wenu nemo}, ocena je politikologa Vladimira Pavi}evi}a.

Poslanici crnogorskog parlamenta raspravqali su o smeni, odnosno, razre{ewu predsednika parlamenta Andrije Mandi}a, na zahtev DPS-a, a iako je Pokret Evropa sad (PES) na po~etku sednice tra`io da se ta ta~ka skine sa dnevnog reda, kasnije su pristali da ostane.

Epilog sednice je da predloga poslanika DPS-a i jo{ tri mawe stranke okupqene oko ove partije nije pro{ao: od ukupno 72 poslanika koja su glasala za smenu Mandi}a je bilo 27 poslanika, a protiv 44. Jedan listi} bio je neva`e}i.

Politikolog Vladimir Pavi}evi} ka`e da je epilog sednice o~ekivan i da Mandi} ni po kojoj ra~unici nije mogao da bude smewen jer ima ve}inu iza sebe.

„On ne mo`e biti smewen sa mesta predsednika parlamenta Crne Gore zato {to ne postoji ve}ina koja bi ga smenila. DPS Mila \ukanovi}a koji je tu smenu i inicirao nema snagu u skup{tini da bi mogli da ga smene. Moja je procena da ova inicijativa DPS-u mo`e da se obije o glavu zato {to se u javnom mwewu , odnosno, me|u gra|anima Crne Gore, to sada vidi kao pokazateq da DPS u Mandi}u vidi svog najja~eg politi~kog protivnika,“ obja{wava Pavi}evi}.

Drugim re~ima, dodaje na{ sagovornik, po{to Andrija Mandi} iz ove situacije

iza|e kao pobednik to }e zna~iti da on u~vr{}uje snagu svog politi~kog autoriteta uprav osa pozicije predsednika Skup{tine.

„Samim tim on }e mo}i da ra~una da }e ova pobeda za wega zna~iti na neki sredwi ili du`i rok stabilizaciju uticaja wegove stranke i wega samog na daqe procese u crnogorskoj politici,“ uveren je sagovornik Sputwika.

Pavi}evi} isti~e da u post|ukanovi}evskom vremenu treba i da se zna da wegov DPS nema nikakvu snagu da uti~e dominantno na bilo kakve politi~ke procese u Crnoj Gori.

„To je jedna faktor od koga uvek treba da se krene kada se analizira politi~ka situacija u Crnoj Gori i evo koliko danas - sutra }e se videti da }e Mandi} da ja~a svoju poziciju. To naro~ito zbog ~iwenice da je inicijativa za wegovu smenu potekla nakon {to je pozvao Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, da bude wegovo gost u Podgorici”, obja{wava Pavi}evi}.

HAOS NA CETIWU:

Tu~a

u Skup{tini, protest ispred parlamenta, letele petarde

U zgradi Skup{tine Crne Gore na Cetiwu do{lo je do sukoba poslanika koalicije „Za budu}nost Crne Gore” i poslanika Demokratske partije socijalista.

Do sukoba je do{lo jer je poslanik DPS-a Oskar Huter optu`io predsednika Skup{tine Andriju Mandi}a da ne po{tuje Cetiwe, te da uprkos pomiriteqskim porukama koje {aqe, nije promenio mi{qewe o tom gradu.

Mandi} je poku{ao da smiri situaciju re~ima da po{tuje Cetiwe i da je taj grad uvek s po{tovawem gledao zbog istorijskog zna~aja tog mesta.

„@elim da iska`em visoko po{tovawe prestonici Crne Gore – Cetiwu. Imate privilegiju vi Cetiwani da su va{i preci stvorili Crnu Goru i da se sva dana{wa Crna Gora okupqala u ovom gradu”, rekao je Mandi} i dodao da su preci koji nisu Cetiwani prepoznavali iskru slobode iz ovog grada.

Mandi} je kazao da nije siguran da su svi koji protestuju na Cetiwu danas Cetiwani, jer smatra da to i nije voqa ve}inskog Cetiwa.

„To {to danas jedna grupa qudi tro{i kredit svojih predaka, to je wihov izbor i neka nastave tako da rade. Iskazujem po{tovawe za svakog gra|anina Cetiwa”, poru~io je Mandi}.

Huter je pak insistirao na svojim tvrdwama i optu`bama na ra~un Mandi}a, zbog ~ega su poslanici „Za budu}nost Crne Gore” sko~ili iz skup{tinskih klupa. Mandi} je odredio pauzu, ali je ipak do{lo do sukoba u skup{tinskoj sali.

Prethodno je ispred zgrade Skup{tine odr`an je protest zbog dolaska Mandi}a.

Pristalice opozicione Demokratske partije socijalista su na protestu napali topovskim udarima i petardama poslanike koalicije Za budu}nost Crne Gore. Na ovaj napad poslanici ZBCG su, navodi se, odgovorili podizawem tri prsta.

U grupi napadnutih poslanika ZBCG, dodaje se, bili su Jovan Jole Vu~urovi}, Milun Zogovi}, Vladislav Bojovi} i Jelena Bo`ovi}.

Grupa Cetiwana okupila se na protestu, zbog revolta prema predsedniku Skup{tine Crne Gore Andriji Mandi}.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SASTAV DE^AKA IZ CRNE GORE ZBOG KOJEG PLA^E REGION:

Nenadov sastav o majci razne`io sve

Fotografija o kojoj bruji region. Detaq sa uru~ewa Prve nagrade de~aku Nenadu Boji}u iz Dragovi} Poqa kod Kola{ina na Festivalu JU Zahumqe u Nik{i}u za kategoriju od 2. do 5. razreda: ,,Mama je glagol od glagola raditi”.

Emotivan momenat zabele`en je prilikom ceremonije u nik{i}kom „Zahumqu”. De~aku je nagradu uru~io predsednik Op{tine Nik{i} Marko Kova~evi}. Re~i su suvi{ne, a zagrqaj do neba!

Nagra|eni tekst prenosimo integralno:

Jednoga dana, na ~asu jezika i kwi`evnosti, u~iteqica je saop{tila da je otvoren konkurs za dje~iji festival na temu „Mama je glagol od glagola raditi“. Tako|e, saop{tila je i to da mo`emo napisati poetski ili prozni tekst, i u~estvovati na istom.

la kola~, makar i najobi~niji, jer `ivjeli smo na selu i nije uvijek bilo potrebnog materijala a ni novca da se kupi. Bez obzira na sve to, bio sam sre}an. Mama, tata i mi... @ivot mi je bio kao bajka, a onda... Onda sam se jednog jutra probudio i rekli su mi da majka nije vi{e tu. Moj omiqeni glagol je prestao da „vr{i radwu“. Mama je odlu~ila da ne bude vi{e sa nama, da ne

Zamislio sam se na tren i zapitao „A {ta ja da pi{em?“ Jedino su ostala sje}awa... Sje}awa na majku koja je meni bila najdra`a rije~ i najdra`i glagol. Volio sam kada me zagrli, pomiluje i poqubi. Volio sam kada mi napravi omiqeni kola~, volio sam kada mi spremi omiqeno jelo. Volio sam...Bio sam sre}an dok nas je, nas petoro, pazila i brinula o nama. Mo`da joj nije bilo lako, ali ona to nije pokazivala. Uvijek nas je do~ekivala sa wenim, za mene, najqep{im osmjehom. O, kako sam samo bio sre}an! Sjetio sam se i na{ih ro|endana. Uvijek bi nam napravi-

bude vi{e izvor moje sre}e i sigurnosti. Odlu~ila je da mi bude samo sje}awe, a ne „omiqeni glagol“. Nijesam `elio a ni mogao da povjerujem u sve ovo. Danima sam se nadao da je to samo ne{to {to }e pro}i. ^inilo mi se ~esto da je ~ujem kako dolazi i smije se. ^inilo mi se da me zove onako kako mi je uvijek tepala - Ne{o! Sawao sam je ~esto. Ali...

Na kraju su ostala samo sje}awa kao i vje~ito pitawe „Za{to?“ Zar je toliko bilo te{ko vr{iti sve ove radwe i biti ne~iji omiqeni glagol...? Zar je toliko bilo te{ko...?

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Kako je policija potvrdila, radi se o 68-godi{wem Albancu

N.N. iz op{tine Suva Reka, kojem je odre|eno zadr`avawe u trajawu od 48 sati.

Albanac iz okoline Prizrena koji je, u subotu 9. marta, oko podneva ispalio vi{e hitaca iz pi{toqa u centru sela Dowa Bitiwa, u op{tini [trpce na krajwem jugu Kosmeta, a na zidu ku}e Srbina Svetislava Stojkovi}a postavio venac sa cve}em, uhap{en je, saop{teno ne{to posle 17 sati istog dana iz Kosovske policije u [trpcu.

Iz policije su potvrdili da se incident dogodio, da je istraga u toku, a da je lice koje je pucalo uhap{eno.

Kako je policija potvrdila, radi se o 68-godi{wem Albancu

N.N. iz op{tine Suva Reka, kojem je odre|eno zadr`avawe u trajawu od 48 sati.

Prema re~ima me{tana Dowe

Bitiwe, na zid ku}e Svetislava Stojkovi}a, koji `ivi i radi u [vajcarskoj, postavqen je venac sa cve}em i porukom na albanskom jeziku, a kako su naveli, samo pukom sre}om nije se desilo ni{ta ozbiqnije i niko nije povre|en.

„Negde oko 11.45 smo ~uli pojedina~nu, a zatim ~etiri puta rafalnu pucwavu. Dok smo se pitali {ta je bilo, okupili smo se ovde i videli da je venac postavqen tu gde ne treba da bude, jer tu nikada nije postojao grob, koji je malo ni`e. Setio se posle 81 godine da mu je deda poginuo u Drugom svetskom ratu, a ubili su ga Bugari, nije poginuo od Srba“, rekao je me{tanin Jovica Staletovi}.

On je dodao da se radi o Albancu iz Ma~iteva kod Prizrena i da je ciq bio da se me{tani „zastra{e“.

Dodao je i da je pred okupqenim me{tanima pred policajcima ovaj Albanac „psovao srpsku majku“.

Staletovi} je rekao da su u istom mestu pre nekoliko ve~eri, na godi{wicu smrti Adema Ja{a-

PREMA PODACIMA KOSOVSKE CARINE U PRI[TINI Prisustvo srpske robe na Kosovu se 2023.

smawilo za 50 odsto

Tokom pro{le godine Kosovo je promenilo svoje trgovinske partnere. Dok je Srbija zauzimala prvo mesto po vrednosti proizvoda na tr`i{tu Kosova, tokom 2023. godine prisustvo wene robe je smaweno za oko 50 odsto. Albanija je preuzela vo|stvo, a sledi Severna Makedonija.

Smawewe uvoza iz severnog suseda diktirala je mera bezbednosti koju je Vlada donela 15. juna pro{le godine, za finalni proizvod.

Srpski proizvodi su izgubili primat na kosovskom tr`i{tu tokom pro{le, ali i po~etkom ove godine. Srbija je do 2022. godine bila glavni trgovinski partner iz zemaqa CEFTA, a bezbednosne mere koje je Vlada uvela u junu 2023. zamenile su je Albanijom i Severnom Makedonijom.

Sa 372 miliona evra uvoza Srbije 2022. godine, tokom 2023. godine on je pao na 198 miliona evra ili za – 47 odsto. Me|u ostalim glavnim susednim partnerima, zna~ajno je pove}awe uvoza iz Albanije za +28 odsto u odnosu na 2022. godinu, kao i iz Severne Makedonije za +10 odsto, objavila je kosovska carina.

Prema podacima Carine, i po~etkom ove godine zabele`en je pad uvoza iz Srbije. Za dva meseca uvezeno je robe u vrednosti od 13 miliona evra.

rija, paqene vatre iznad crkve i da to nisu prijavili i naglasio da su to „kom{ije radile i provocirale“.

Me{tani su saop{tili da su

~lanovi iste albanske porodice i pre {est godina poku{ali da u dvori{tu ku}e porodice Stojkovi} postave spomenik, ali su se tada okupili u znak protesta i spomenik je odmah uklowen. Selo Dowa Bitiwa je multietni~ko selo u kome `ive i Srbi u vi{e od 75 doma}instava i Albanci u oko 25 doma}instava.

Istog dana Op{tina [trpce najo{trije je osudila incident u selu Dowa Bitiwa, a predsednik op{tine Dalibor Jevti} najavio

je za ponedeqak sastanak sa predstavnicima ovog mesta i za utorak hitnu sednicu Odbora za bezbednost Skup{tine op{tine [trpce.

„Javnost }e nakon ovih sastanaka biti obave{tena o svim detaqima i daqim koracima“, navedeno je u saop{tewu Op{tine [trpce koje je na Fejsbuku objavio Jevti}.

I Srpska lista je, povodom incidenta u Dowoj Bitiwi, zatra`ila od Euleksa i Kfora kao me|unarodnih organizacija zadu`enih za mir i bezbednost na Kosovu, da u skladu sa svojim mandatima preventivno deluju i spre~e nastavak progona i maltretirawa srpskog naroda, jer „iskustvo nas u~i da kosovske institucije, kao i do sada, ne}e ni{ta u~initi“.

„Ovakav pritisak na srpski narod u Sirini}koj `upi i u~estali incidenti su direktna posledica antisrpskog narativa re`ima Aqbina Kurtija ~ije institucije svakoga dana kr{e prava srpskog naroda i time daju primer drugim esktremistima da mogu da se ovako pona{aju prema Srbima“, zakqu~ili su iz Srpske liste.

MINISTAR ODBRANE SRBIJE U TEHNI^KOM MANDATU MILO[ VU^EVI]

Na Kosovu etni~ko ~i{}ewe Srba, opcije su diplomatija, sukob ili }utawe

Ministar odbrane Srbije u tehni~kom mandatu Milo{

Vu~evi} izjavio je u nedequ 10. marta, da vlasti u Pri{tini u kontinuitetu vr{e pritisak na Srbe koji `ive na Kosovu, kao i da je to najve}i bezbedonosni rizik za Srbiju.

Vu~evi} je izjavio da se „de fakto de{ava etni~ko ~i{}ewe Srba“ na Kosovu, povodom ~ega Srbija ima opciju da se„ politi~ki i diplomatski bori, opciju da ide u sukobe i rat i opciju da }uti i ni{ta ne preduzima“.

„Mislim da je prva opcija najboqa“, rekao je Vu~evi}, koji je dodao da Srbija svaki dan preduzima politi~ke i diplomatske aktivnosti u vezi sa de{avawima na Kosovu.

On je kazao da vlasti u Pri{tini, na ~elu sa premijerom

EVROPSKA

Aqbinom Kurtijem, preduzimaju takve aktivnosti „da nijednog Srbina ne ostane“ na Kosovu, jer, po wegovoj oceni, o~ekuju da bi tada Srbija priznala jednostrano progla{enu nezavisnost.

„Ni tada ne bi pristali. Da se ne zanose da }e sa tim napadima

na na{ narod dovesti Srbiju do toga da prizna Kosovo i Metohiju. Nema priznawa“, kazao je Vu~evi}.

On je istakao da Beograd o problemima Srba „na`alost nema s kim da razgovara, jer Kurti ne}e da razgovara“.

INICIJATIVA ZA STABILNOST (ESI) Pri{tina da sprovede odluku suda o ukwi`ewu manastirskog zemqi{ta POSLE

Quqzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova, rekao je da su lokalna preduze}a nastavila da uvoze proizvode iz istih zemaqa, ali da imaju predstavni{tva u drugim zemqama u regionu.

„Poznato je da su mnoge kompanije koje se bave proizvodwom u Srbiji preorijentisale svoje partnere sa Kosova da kupuju robu od sestrinskih kompanija u Makedoniji, poput Koka Kole, koja se ranije uvozila iz Srbije, dok je sada preorijentisana na Skopqe, gde je isti vlasnik, rekao je on.

Posledwih godina Kosovo bele`i porast uvoza iz Albanije. Prema podacima Carine, u 2022. godini uvezeno je robe u vrednosti od 255 miliona evra, dok je pro{le godine uvezeno 326 miliona evra.

Privremene pri{tinske institucije trebalo bi bez odlagawa da sprovedu sudsku odluku i da kao vlasni{tvo manastira Visoki De~ani upi{u oko 24 hektara zemqe u okolini manastira, saop{tila je u izve{taju Evropska inicijativa za stabilnost (ESI).

U Memorandumu o manastiru Visoki De~ani se navodi da je pro{le nedeqe, ESI tim otputovao na Kosovo i Metohiju sa ciqem da ispita kako se pozabaviti ovim, kako je navedeno hitnim pitawem, predugo nere{enim, koje je postalo centralno u debati o ~lanstvu takozvanog Kosova u Savetu Evrope.

U ovom izve{taju se ocewuje da je imovinski spor

manastira Visoki De~ani, za koji navode da je najpoznatiji srpski pravoslavni manastir na Balkanu, me|u problemima zbog kojih je takozvano Kosovo zastaje na putu ka ~lanstvu u Savetu Evrope i da bi re{ewe tog spora bila pobeda vladavine prava.

Прелаз Јариње на северу КиМ, на путу Косовска Митровица - Рашка

BOJANA VE] PET GODINA @IVI U NORVE[KOJ I OVO SU WENI UTISCI:

Policija ne nosi oru`je, ovde dvori{ta nemaju ogradu...

Bojana, po zanimawu farmaceut, koja je mnogima sa dru{tvenih mre`a poznata kao Bojana hedonista, u Norve{ku je oti{la jo{ davne 2019, a svojim pratiocima je ukratko objasnila kako izgleda `ivot u ovoj za nas neobi~noj, dalekoj zemqi.

– Odlu~ila sam da se preselim iz Srbije za Norve{ku jer sam znala da imaju potrebu za farmaceutima i da ne}e biti te{ko na}i posao, plus imaju predivne prirodne lepote. Jo{ tokom {kolovawa sam se zaqubila u norve{ke fjordove i svakako sam jedom `elela da ih posetim. Tako da sam dolaskom u Norve{ku spojila lepo i korisno. U Norve{koj

`ivim od septembra 2019. godine, u gradu Orkangeru, na samo nekih pola sata vo`we od Trondheima, tre}eg po veli~ini grada u Norve{koj – pi{e Bojana na svom blogu Miris hedonizma.

Ona ka`e da ono {to joj je najte`e palo, pored odvajawa od porodice i prijateqa, je bilo naviknuti se na norve{ke dijalekte kojih ima – preko 800! U Norve{koj joj se najvi{e dopada mogu}nost da `ivite i radite u malom mestu, a da pri tom imate sve {to vam je neophodno:

– Na{ gradi} ima svega 15.000 stanovnika i glavni je grad u na{oj komuni. Ali ovde imamo reku, more, kamp naseqe, dva tr`na centra, bazen sa toboganima, olimpijski bazen, |akuzi, saune, salone lepote, restorane, hotel, bioskop, bolnicu, {kole, vrti}e… [to se ti~e kulturolo{kog {oka, naravno, da ga je, kako ka`e, do`ivela. U Norve{koj `ive qudi sa svih kontinenata i razli~itih religija. Ali, vremenom se, ka`e, naviknete, svako gleda svoja posla. – Pozitivne strane `ivqewa ovde su {to qudi imaju poverewe jedni u druge, ovde policija ne nosi oru`je, nemaju stresa ni blizu onom na{em sa Balkana, ose}ate se sigurno u svakom smislu… Ne mislim da su Norve`ani hladan narod, samo nakon posla idu svojoj ku}i, porodici, treniraju, prave kasni ru~ak/ ve~eru i gledaju u svoj tawir. Ovde dvori{ta nemaju ogradu, prozori nemaju zavese, a opet mo`ete {etati goli i niko vas ne}e pogledati. Oni `ive svoj `ivot i pu{taju druge da `ive. Meni se dopadaju. Nakon nekoliko sati provedenih na poslu sa divnim kolegama, i meni treba mir, vo`wa biciklom i

{etwa pored reke, mora, malo da }utim i napunim baterije – ka`e ona.

Negativne stvari su, navodi, velike razlike u zdravstvu. Za skoro sve se mora imati recept, babica vodi trudno}u, a imaju i oni liste ~ekawa, pogotovo za psihologa. Nedostaje im, ka`e, medicinskih sestara, ne zato {to nemaju novca da zaposle neophodni kadar, nego nemaju qude: – Tako da mi Balkanci onda u tome treba da vidimo pozitivnu stranu, krenemo da u~imo jezik, i eto {anse za poslom. Uvek je dobro znati jezik zemqe u koju dolazite da `ivite, za neke poslove je i neophodan. Ali opet uvek postoji mogu}nost da radite i na engleskom ako je u pitawu neki restoran, ili IT sektor.

Istopolne zajednice ~este

Bojana ka`e da ono {to se u Norve{koj jo{ razlikuje od Balkana je da su istopolne zajednice potpuno prihva}ene, {ta vi{e prvi istopolni brak sklopqen je ba{ u Trondheimu.

Diskriminacija je ne zvati svu decu na ro|endan. – Tako da morate biti {irokih shvatawa jer }e va{a deca i}i u {kolu sa nekim ko ima dve mame, ili dvojicu tata. A mo`da }ete i imati kolegu ili koleginicu koji su gej. Kada va{a deca slave ro|endane u vrti}u ili {koli, ne mo`ete birati koga }ete pozvati kao kod nas. Morate pozvati sve ili nikoga, u suprotnom se smatra diskiminisawem.

Ona ka`e da Norve`ani dosta jedu polugotovu hranu – ne vole da provode vreme u kuhiwi i sve {to se sprema du`e od pola sata, kako ka`e, ne dolazi u obzir. O vrti}ima i {kolama

Deca su stalno napoqu, a ocene znaju samo roditeqi

Bojana ka`e da {to se ti~e vrti}a, svi|a joj se jer su deca napoqu.

– Deca su napoqu bez obzira na vremenske uslove po 4 sata na dan i spavaju napoqu, prqaju se, ska~u po barama ali ne brinite, imaju vodootpornu ode}u i vunenu garderobu ispod zimi. Samo ako temperatura padne ispod -10 ne idu napoqe. Retko su bolesni, prosto mi je neverovatno kada uporedim sa Srbijom – ka`e ona.

– Slatki{e dobijaju subotom. Deca su u krevetu u 19 sati. U {koli deca nemaju ocene, ne odgovaraju i ne ~itaju javno, niko ne za ko je kakav |ak osim roditeqa te dece. Mnogo istra`uju sami i u~e ih da misle, rade prakti~ne stvari. Nema nenadanih poseta

– Nemojte o~ekivati da vam neko kuca na vrata da vas pozove na kafu. Zna~i, ne o~ekujte balkanski `ivot samo sa vi{e novca. Mislim da je Norve{ka idealna za qude koji vole i `ele mir, pored sigurnosti. Volim mala mesta, iako sam pet godina `ivela u Beogradu. Sada kada do|em, stresno mi je sa toliko qudi i saobra}aja i sirena. Ovde su uglavnom elektri~ni automobili, elektri~ne robot kosilice i sve je tiho. Oni ne uznemiravaju druge niti vole da neko to radi – zakqu~uje Bojana.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

Manifestacija ”Mart, mesec srpskog jezika” prvi put i na Sorboni

Predsednica Dru{tva za srpski jezik i kwi`evnost Vesna Lompar rekla je da }e manifestacija „Mart, mesec srpskog jezika” ove godine prvi put biti obele`ena i na presti`nom univerzitetu u Parizu - Sorboni kroz niz projekata i predavawa vezanih za srpski jezik i kwi`evnost.

Lompar je rekla da su brojne aktivnosti planirane i u drugim zemqama.

„Imamo ne{to od toga i na Moskovskom univerzitetu. U pregovorima smo i sa drugim kolegama, tako da je ove godine, u odnosu na prethodne dve, na{ program mnogo bogatiji i {to se ti~e i prostora mnogo {iri i obuhvatniji”, navela je Lompar.

Ona je istakla da }e bogat program i brojne aktivnosti biti organizovani u 40 op{tina i gradova u zemqi i da je ciq manifestacije, koja se odr`ava tre}i put, promovisawe srpskog jezika i ukazivawe na potrebu da svaki pojedinac zna mnogo vi{e o svom jeziku kako bi radio na li~nom razvoju.

„Prema tome, nije vezano samo za stru~nu publiku ve} i za {iru publiku, zbog ~ega su sva predavawa i programske aktivnosti tome posve}ene. Dakle, sve se radi na nau~no popularni na~in”, istakla je Lompar. U okviru manifestacije, planirano je ~ak 54 razli~ite aktivnosti u zemqi, a u Beogradu }e biti nekoliko predavawa koja }e se odr`ati na Kolarcu, kao i studentska tribina na kojoj }e se studentima i sredwo{kolcima pokazati interesantne stvari vezane za srpski jezik, wegovu gramatiku i leksiku, navela je ona.

„Imamo i ~etiri predavawa vezana za odnos srpskog jezika sa drugim jezicima, turskim, ruskim, francuskim i nema~kim, to }e se odr`avati na Filolo{kom fakultetu ~etvrtkom. Sa druge strane, jedna }e radionica, odnosno tribina, biti odr`ana i u muzeju Vuka i Dositeja, koja }e biti vezana za igre i igra~ke kod Vuka Karaxi}a, {to }e biti nameweno deci osnovno{kolskog uzrasta”, objasnila je Lompar.

Va`nost manifestacije „Mart, mesec srpskog jezika” naglasio je i direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon koji je za Tawug rekao da se na taj na~in na{a zemqa okre}e ne samo dijaspori, ve} i svim strancima koji su odlu~ili da u~e srpski jezik.

„Za to ne postoji izraz kao {to je Frankofonija, ali mo`e biti Srbofonija. Srbofonija je va`na, jer predstavqa {irewe meke mo}i Srbije u svetu. Moramo da radimo na tome da pro{irimo na{e kapacitete {irom sveta, kroz lektorate, kroz dopunske {kole srpskog jezika, da budemo okrenuti ka na{oj deci i na{oj dijaspori, ali i ka ostalima i da tako privu~emo {to ve}i broj qudi”, istakao je Gujon.

Ka`e da }e, u okviru manifestacije, brojne aktivnosti biti odr`ane i u dopunskim {kolama srpskog jezika u dijaspori.

„Mi se zapravo tokom cele godine bavimo promocijom srpskog jezika, kako u regionu, tako i u dijaspori, {to je posebno va`no, jer je tamo za srpsku decu te`e u~ewe srpskog jezika, ali i za ostale koji su zainteresovani za u~ewe srpskog jezika”, naveo je on.

Presti`ni univerzitet u Parizu - Sorbona

IMAJU PREVI[E VINA:

Australijski farmeri uni{tavaju milione

~okota vinove loze

U Australiji }e biti uni{eni milioni ~okota vinove loze, a desetine miliona osta}e neiskori{}eno kako bi se smawila prekomerna proizvodwa vina koja je snizila cene gro`|a.

Pad konzumacije vina {irom sveta naro~ito je pogodio Australiju, a posebno se smawila potra`wa za jeftinim crvenim vinom, koje se najvi{e prodaje na kontinentu. Peti najve}i svetski izvoznik vina imao je vi{e od dve milijarde litara ovog alkoholnog pi}a ili oko dve godine proizvodwe u skladi{tu polovinom 2023. godine, pokazuju najnoviji podaci, navodi Rojters. Pojedina vina se kvare dok proizvo|a~i `ure da ih prodaju po bilo kojoj ceni. Oko dve tre}ine australijskog gro`|a za vino uzgaja se u navodwavanim

unutra{wim oblastima kao {to je Grifit, gde su cene gro`|a pale u proseku na 200 dolara po toni pro{le godine, {to je najni`a cena decenijama.

U 2023. godini cena je bila 659 dola ra po toni gro`|a. Vlada, koja prognozira ni`e cene kasnije ove godine, saop{tila je da prepoznaje zna~ajne izazove sa koji ma se suo~avaju uzgajiva~i i da je posve}ena podr{ci tom sektoru, iako mnogi uzgajiva~i tvrde da vlada mo`e vi{e da se anga`uje po tom pitawu. Kako bi se balansiralo tr`i{te i podigle cene, rast oko ~etvrtine vinove loze u oblastima kao {to je Grifit mora biti zaustavqen, rekao je Xeremi Kas, {ef uzgajiva~a vina Riverina. To bi, prema ra~unici Rojtersa dovelo do uni{tavawa vi{e od 20 milio-

Australija }e od 1. jula

ukinuti skoro 500 carinskih da`bina

Australijski blagajnik Xim ^almers najavio je da }e vlada od jula ove godine ukinuti skoro 500 „dosadnih” tarifa na {irok opseg uvezene robe, ukqu~uju}i sanitarne proizvode, ode}u i neke kuhiwske ure|aje. „Ovo je najve}a unilateralna reforma tarifa u najmawe dve decenije. Smawi}e tro{kove po{tovawa propisa, smawiti birokratiju, olak{ati poslovawe i pove}ati produktivnost”, rekao je ^almers u saop{tewu, isti~u}i da ovo ozna~ava „va`an korak” ka „pojednostavqewu” trgovinskog sistema zemqe.

Uklawawem ovih tarifa, Australija }e pojednostaviti godi{we trgovine u vrednosti od otprilike 8,5 milijardi australijskih dolara i u{tedeti preduze}ima preko 30 milijardi australijskih dolara u tro{kovima svake godine, navodi se u saop{tewu.

ZAPADNA AUSTRALIJA:

vinove loze

na 12.000 hektara

ili oko osam odsto ukupne povr{ine na kojoj se uzgaja vinova loza u Australiji. Iako se o~ekuje da }e Kina ponovo dozvoliti uvoz ovog meseca, to ne}e re{iti problem prevelike koli~ine vina, po{to je potra`wa opala mnogo br`e nego na

ma. Neka podru~ja su mawe pogo|ena padom potra`we, kao {to su Tasmanija i dolina Jara u Viktoriji, gde se proizvodi vi{e belih vina i skupqe crveno vino koje postaje sve popularnije. Mnogi uzgajiva~i gro`|a u Australiji sada se okre}u proizvodwi citrusa i ora{astih plodova.

Avio-kompanija “Virgin Airlines” }e dopustiti ma~kama i psima da lete sa vlasnicima

Avio kompanija Virgin Airlines planira da omogu}i putnicima da sa sobom u avion povedu svoje krznene qubimce. Ako dobiju zeleno svetlo, posta}e prva avio-kompanija u Australiji ~iji }e putnici, kroz 12 meseci, mo}i da lete sa svojim qubimcima u kabini aviona.

U saop{tewu za javnost pod naslovom „Cat’s Out The Bag”, avio-prevoznik je objavio svoju nameru da bude „prvi u Australiji koji }e obavqati letove s ku}nim qubimcima”. U anketi sprovedenoj na dru{tvenim mre`ama 2021. ~ak 85 odsto pratilaca glasalo je za to da avio-prevoznik pusti ku}ne qubimce u kabine aviona. Dodatnih 57 odsto izjavilo je da bi leteli ~e{}e kada

bi ta usluga postala stvarnost. Ulaz u kabine bio bi dozvoqen samo mawim rasama pasa i ma~kama, a `ivotiwa }e morati da stane u prostor is-

snicima u krilu. Oni koji se odlu~e za ovu opciju mora}e da plate dodatnu naknadu, ali wen iznos jo{ nije poznat. Ina~e, ve}ina velikih prevoznika u Se-

pod sedi{ta. Tako|e, qubimci }e morati da budu u nosiqkama i ne}e im biti dopu{teno da {etaju po avionu ili sede vla-

vernoj Americi ve} nudi uslugu prevoza ku}nih qubimaca u kabini, ali samo na doma}im letovima.

Vezao decu kablom da bi ih kaznio zbog plivawa u bazenu

Zvani~nici ka`u da su zaprepa{}eni snimcima na kojima se vide dva uplakana i vezana deteta.

Mu{karac iz Zapadne Australije optu`en je za te`ak napad nakon {to je koristio kablove za vezivawe dece. Iz policije ka`u da je mu{karac priveo {estogodi{wu devoj~icu i dva de~aka od sedam i osam godina po{to ih je zatekao kako plivaju u bazenu na praznom imawu. Na snimku koji je kru`io internetom vide se dva uplakana i vezana deteta, za koje se ~ini da pripadaju domoroda~koj australijskoj zajednici Najvi{i dr`avni zvani~nici ka`u da su zgro`eni snimkom, a iz policije pozivaju na smirenost u zajednici.

Saop{teno je da je 45- godi{wi mu{karac pozvao policiju u ponedeqak da prijavi incident u Brumu, oko 2.000

imawu. Kada su stigli, policajci su videli dvoje dece vezane dece kablovima, a kasnije su uspeli da prona|u i tre}e dete, de~aka, koji je pobegao sa imawa. Na snimku koji je kru`io internetom se vidi dvoje dece. Bolni~ari su pregledali dvoje dece na licu mesta i oni su ubrzo oti{li ku}i roditeqima, navode iz policije.

U policijskom izve{taju se navodi da „sila kori{}ena za obuzdavawe troje dece nije bila proporcionalna s obzirom na wihov uzrast i rawivost. Dr`avna komesarka obja{wava da ovako mala deca nisu dovoqno neuro razvijena da razumeju uzrok i posledicu. Mu{karac koji je maltretirao decu, pu{ten je na slobodu uz kauciju i trebalo bi da se pojavi pred sudom za prekr{aje 25. marta.

kilometara severno od Perta, rekav{i da je prona{ao decu u praznom bazenu na

Australija objavila rat pticama koje ~ak ne mogu ni da lete i - izgubila!

Pre ta~no 90 godina, Australija je postala popri{te neobi~nog sukoba koji }e zauvek ostati upam}en u istoriji kao „Veliki emu rat”. Ta epizoda, koja se odigrala 1932. godine, ostala je upam}ena kao bizarna anegdota u australijskoj istoriji kada je cela jedna dr`ava objavila rat ptica i - izgubila!

U srcu ove pri~e su bili emui, velike ptice koje su postale no}na mora za farmere u ruralnim delovima Zapadne

VLADA OBJAVILA RAT

PTICAMA - KOJE NE LETE

Izmu~eni i besni farmeri ubrzo su tra`ili pomo} vlade kako bi im re{ili ovaj veliki problem {teto~ina. I vlada je pristala. I to ni mawe ni vi{e nego objavom rata emuima!

Ministar odbrane Xorx Pirs je javno obznanio da }e Vlada Australlije uputiti vojsku sa najsavremenijim naoru`awem da re{i problem zemqoposednika, te ih oslobodi po{asti u vidu emua.

Australije. Su{na zemqi i kobeqawe iz ekonomske krize podstakli su qude da se vi{e bave ratarstvom, ali i da poku{aju veliko australijsko prostranstvo da kultivi{u ne bi li stvorili plodna `itna poqa.

Ipak, ono na {ta farmeri nisu ra~unali bili su emui. Ptice nalik noju, samo ne{to mawi. Isprva su ih smatrali miroqubivim pticama, {to one svakako i jesu, a onda su postale najve}a no}na mora celog kontinenta.

Nova `itna poqa nalazila su na migracionoj ruti ovih `ivotiwa koje su se parile u centralnoj Australiji, a onda bi krenule u migraciju prema obali. Tako su i nai{le na imanaja farmera u Zapadnoj Australiji. Ptice kao ptice, i emu voli da zobqe `itarice, a poqa su nakon wih ostajala opusto{ena!

Vojna sila koju je poslala da odbrani hiqade i hiqade kvadratnih kilometara od invazije beskrupuloznih {teto~ina bila je presme{na. Na ~elu je bio ~uveni major Meredit, heroj iz Prvog svetskog rata, sa iskustvima i iz ~uvenog britanskog Zulu rata, a komandovao je vojskom koja je brojala, ta~no - dva vojnika!

Naoru`ani jednim od najstra{nijih oru`ja Prvog svetskog rata – automatskim mitraqezima, komada dva, uz ta~no 10.000 komada municije, uputili su se na zapad da se obra~unaju sa desetinama hiqada pomahnitalih neprijateqa.

PUCALI KAO LUDI, UBILI IH TEK DVADESETAK

Prvi sukob, koji se desio 2. novembra 1932. pretvorio se u potpuni fijasko. Iako su mudro napravili zasedu blizu jezera sa kog su emui pili vodu, australijski vojnici su, nakon 7.000 ispaqenih metaka shvatili da je broj ubijenih “neprijateqa” mawi od 20!

Po re~ima majora Meredita, Emu je gra|en kao tenk, sa debelim slojevima

Sme{taj u novom

i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

~vrstog perja i tvrde ko`e, koja je omogu}avala da, ~ak i kada bi bili pogo|eni metkom, nastave da tr~e brzinama koje su dostizale i do 50 kilometara na ~as. U strahu da }e izgubiti oreol ratnog heroja koji ga je pratio, major je tra`io poja~awe od komande, koje je pristiglo tri dana kasnije. Dodatnih osam vojnika do{lo je u tada{wim vojnim vozilima u pomo} trojici ve} raspore|enih vojnika. Iako je ovog puta broj nastradalih ptica bio nekoliko stotina, desetine hiqada emua nastavilo je svoj put ka zapadnoj obali, ostavqaju}i pusto{ iza sebe.

Tada{wa vojna vozila, koja su jedva prelazila brzinu od 40km/h, nisu mogla da prate brzinu kojom su se kretale ptice, a usled neprohodnog terena po kome su se emui kretali jedno vozilo je izgubqeno, a vojska se vratila u garnizon na istoku, neobavqenog posla.

Prinu|en da podnosi izve{taj o sukobu pred parlamentom, predmet sprdwe je postala majorova izjava da je “sukob pro{ao bez qudskih gubitaka na strani

australijske vojske, iako je jedno vozilo izgubqeno”.

ZAUVEK PROMENILI SLIKU

ZAPADNE AUSTRALIJE

Desetak godina nakon „Rata protiv emua”, neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata, Australijanci su promenili taktiku, te odlu~ili da se jednom za svagda obra~unaju sa starim neprijateqem.

Objavqen je javni poziv svim stanovnicima da ubijaju emue, a australijska vlada je ispla}ivala po pet australijskih dolara za svaku ubijenu pticu na zapadu zemqe. Suma koja nije bila bezna~ajna nakon devastiraju}eg svetskog sukoba, namamila je mnoge da se, sada sa ne{to modernijim naoru`awem, upute na zapad i ubijaju emue.

Rezultati su bili razorni po “neprijateqa” – za nekoliko godina u kojima su raspisane nagrade za ubistvo ovog simbola Australije, ubijeno je ne{to vi{e od 228.000 emua, te je potpuno promewena slika Zapada Australije.

Australijski magnat Rupert Merdok se ponovo `eni, 92-godi{wi tajkun {esti put daje {ansu qubavi

Devedesetdvogodi{wi medijski tajkun Rupert Mardok verio se sa svojom devojkom, penzionisanom molekularnom biolo{kiwom Elenom @ukovom.

Vest je potvrdio wegov portparol, ~ime su se ispostavili ta~nim tra~evi da se tajkun mesecima ve} zabavqa za {ezdesetsedmogodi{wom Ruskiwom.

Ovo je Mardokova {esta veridba, a ukoliko stignu do oltara

bi}e mu peti brak. Ven~awe je zakazano za jun, a pozivnice su ve} poslate.

Mardok je pro{le godine si{ao sa mesta Foksa i Wuz korpa, a pro{le godine u aprilu je tako|e i iznenada otkazano ven~awe sa En Lesli Smit, koja je trebalo da postane peta po redu gospo|a Mardok. Australijski magnat nije mnogo tugovao, jer je ubrzo po~eo da se zabavqa sa @ukovom nakon {to je upoznao na `urci koju je organizovala jedna od wegovih biv{ih

`ena, preduzetnica Vendi Deng. Mardokove ~etiri biv{e `ene su australijska stjuardesa Patrisija Buker, novinarka {kotskog porekla Ana Man, pomenuta Deng i ameri~ka manekenka i glumica Xeri Hol, sa kojom se razveo 2022. godine. @ukova je pre Mardoka bila udata za ruskog naftnog tajkuna i milijardera Aleksandra @ukova, a wihova }erka Da{a do 2017. go-

dine je bila udata za ruskog oligarha Romana Abramovi~a. Rupert Mardok je zapo~eo karijeru u Australiji, a krajem 60ih je u Britaniji kupio tabloide News of the World i The Sun Kasnije je kupio i ameri~ke novine Wujork post i Volstrit xornal. Najve}i uspeh postigao je osnivawem Foks wuza 1996. godine, koji je postao najgledanija televizijska stanica u SAD.

Praznik srpskog f ilma

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Nakon pro{lonedeqnog spektakularnog i veoma uspe{nog 11. Srpskog festivala odr`anog u Sidneju, u popularnoj Darling luci, od danas srpsku zajednicu {irom Australije o~ekuje i desetodnevni praznik novog srpskog filma. Ovo festivalsko izdawe ima izuzetan i poseban zna~aj jer je to tradicionalni

spasavawa oko 508 ameri~kih i drugih savezni~kih pilota, iza neprijateqskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva, koja se odigrala na improvizovanom aerodromu u selu Prawani u podno`ju Suvobora, uz logisti~ku podr{ku Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini pod komandom Dra`e Mihailovi}a 1944. godine, poznatom po kodnom imenu operacija Halijard. Pored te, na istorijskim ~iwenicama zasnovane linijama pri~e, kqu~ni akteri su ~lanovi porodice Jovi}. Dva brata iz te porodice nalaze se u sukobqenim vojskama, Mirko je u ~etnicima a Sreten u partizanima. Wihov otac poku{ava da za{titi najmla|eg sina da se ne prikqu~i nijednoj vojsci. Ova u su{tini topla qudska pri~a se mawe vi{e mo`e primeniti i na mnoge druge srpske porodice tokom Drugog svetskog rata u Sr-

zabele`i izuzetnu pose}enost. Film govori o periodu `ivota kneza Mihaila Obrenovi}a neposredno pre i za vreme atentata. Film, tako|e, prati posledwe dane srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a, zaqubqenog ~oveka koji se bori sa ose}ajem du`nosti prema svom narodu dok se protiv wega kuje kobna zavera, koja }e zaustaviti osloba|awe balkanskih naroda. Srbija }e se jo{ jednom na}i na prekretnici. Kneza Mihaila Obrenovi}a igra sjajni Dragan Mi}anovi}, pored Nata{e Ninkovi}, Milo{a Timotijevi}a, Aleksandra Sre}kovi}a, Neboj{e Dugali}a, Zorana Cvijanovi}a i drugih. Komedija Ra{e Andri}a „Muwe opet“, koji je pro{le godine u avgustu prikazan u bioskopima „Hojts“ kao prvi srpski film koji je u{ao u redovnu bioskopsku distribuciju u Australiji,

21. Festival srpskog filma po redu, koji }e biti odr`an u svim ve}im i glavnim australijskim gradovima od 14. do 24. marta, u bioskopima „Hojts“. I to zaista nije mala stvar, jer je festival ove godine do~ekao ono pravo punoletstvo, {to je znak da je re~ o jednoj vrlo ozbiqnoj manifestaciji, koja traje bez obzira na sve okolnosti i neda}e. Festival je pre`iveo i vreme korone, kada je malo ko verovao da ovakvi festivali mogu opstati u budu}nosti. Sve je po~elo jo{ daleke 2001. godine u Pertu kada je grupa entuzijasta uspela da pre|e sa re~i na dela, i da realizuje ovu ideju.

Ove godine qubiteqi srpskog filma mo}i }e da vide ukupno 6 filmskih ostvarewa. Festival }e otvoriti novi film Rado{a Baji}a „Heroji Halijarda“(2023). To je ratna drama inspirisana najve}om pojedina~nom akcijom

biji. O~ekuje nas sjajna gluma~ka ekipa: Petar Bo`ovi}, @arko Lau{evi} (wegova posledwa uloga), Nela Mihailovi}, Nikola Rako~evi}, Vu~i} Perovi}, Milan Vasi}, Radovan Vujovi} i drugi.

Drugog dana na programu je jo{ jedno sjajno filmsko ostvarewe „^uvari formule“ Dragana Bjelogrli}a, film o kome smo ve} pisali i koji je ve} prikazan nedavno u bioskopima „Hojtsa“ u svim ve}im australijskim gradovima. Ipak s obzirom na slab marketing ovaj veoma zanimqiv film nije videlo mnogo qudi, zato je logi~no o~ekivati da }e na predstoje}em festivalu privu} i dosta pa`we. Jedan zanimqivi istorijski triler u re`iji Milorada Milinkovi}a „[to se bori misli moje“ bio je srpski kandidat za ovogodi{weg Oskara. Ovaj film }e biti prikazan tokom vikenda {to mo`e biti prilika da

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

OVO NIKAKO NIJE O^EKIVALA @ena {etala pla`om, pa prona{la bocu sa porukom starom 132 godine!

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

tako|e }e biti na programu festivala. Ovaj film predstavqa nastavak ~uvenog filma „Muwe!“ iz 2001. godine. U film se vra}aju Boris Milivojevi} kao Mare, Sergej Trifunovi} kao Pop i Nikola \uri~ko kao Gojko Sisa. Tako|e, uloge su obnovili Maja Manxuka kao Kata i Milica Vujovi} kao Lola. Publika festivala mo}i }e da vidi jo{ jedan film Ra{e Andri}a iz 2022. godine „Leto kad sam nau~ila da letim“. Ovo je srpski porodi~ni film, koji se temeqi na istoimenom romanu kwi`evnice Jasminke Petrovi}. Glavnu ulogu igra mlada Klara Hrvanovi} u dru{tvu nedavno preminulog @arka Lau{evi}a i Olge Odanovi}. I za kraj bi}e prikazan i jedan stari jugoslovenski klasik Qubomira Radi~evi}a „Qubav i moda“ iz 1960. godine.

Sude}i po naslovima i ove godine popularni Srpski filmski festival obe}ava, i poziva nas da ne zaboravimo koliki zna~aj ima ova manifestacija za srpsku zajednicu u Australiji. Jer da bi se ovaj festival odr`ao potrebno je da ga poseti {to ve}i broj qudi. Zato nemojte propustiti priliku da i ove godine u`ivate u ~arima srpskog filma.

Towa je u`ivala u {etwi kada je primetila gomilu |ubreta i odlu~ila da ga pokupi

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA)

ST ALBANS 9367 5838

0409 500 255

Ras Trade 9793 6210

SYDNEY

Milena Nikoli}

7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Towa Ilman prona{la je najstariju poruku u boci, koja je upisana u Ginisovu kwigu rekorda, na udaqenoj pla`i u Zapadnoj Australiji.

20-22 Deans Crt. Dandenog

Goranka Kosaba{i}

33 Egan CI. Werribee 0432 619 885

Amira Tupkovi}

32 Maryfield Drive Blair Athols

Neverovatno otkri}e zabele`eno je 2018, ta~no 132 godine nakon {to je poruka napisana, prenosi Daily Star

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

Towa je u`ivala u {etwi kada je primetila gomilu |ubreta i odlu~ila da ga pokupi. Tada je prona{la bocu s porukom.

maksimalno 40 kilograma

“Mislila je da }e lepo izgledati na polici za kwige, pa ju je ponela”, kazao je svojevremeno suprug Kim.

Par je pa`qivo izvadio ceduqu i osu{io je u rerni, a potom shvatio da je poruka ispisana 12. juna 1886. godine, i to na nema~kom jeziku!

“Od pronalaza~a je tra`eno da pismo preda nema~kom konzulatu”, dodao je suprug.

Stru~waci Muzeja Zapadne Australije su u me|uvremenu potvrdili autenti~nost poruke, a nakon konsultacija s kolegama iz Nema~ke i Holandije. Ispostavi}e se da je boca ba~ena sa broda “Paula”, a kao deo eksperimenta nema~ke pomorske opservatorije o okeanskim i brodskim rutama.

“Pretragom arhive u Nema~koj na|en je zapis u originalnom dnevniku kapetana broda. On je 12. juna 1886. zabele`io da je boca ba~ena u more. Datum i koordinate odgovaraju na|enoj poruci”, objasnio je dr Ros Anderson.

Boca je ba~ena u jugoisto~nom delu Indijskog okeana, dok je brod putovao iz Kardifa do Indonezije. Struje su je odnele do australijske obale, a ko zna koliko je dugo bila skrivena u pesku odnosno |ubretu.

Veli~anstveni 11. Srpski festival u Sidneju

Po lepom vremenu prisustvovali smo zaista izuzetno vrednom i lepom festivalu folklora, pevawa i sve~anih govora na divnom prostoru u centru Sidneja.

Moram da podvu~em da se uvek posebno izdvaja ogromna bina na kojoj se festival odvija i koji je pokriven neverovatno osmi{qenim krovom, koji obezbe|uje o~iglednu sve`inu izvo|a~ima, {to je neophodno, posebno igra~ima. Ispod podijuma se nalaze brojne prostorije koje omogu}avaju da se mladi presvla~e u no{we i obrnuto. Ima se utisak kao da sve ovo pripada i slu`i nama.

Prvog dana bilo je preko 11.000 posetilaca, a ~ini mi se sli~no je bilo i drugog dana. Ne mogu se oteti utisku da su sve

folklorne grupe od najmaweg uzrasta do onih odraslih, koji igraju kao pravi profesionalci, da pomenem samo one iz Sidneja - Varivud i Perta, a da izostavim bilo koji ansambl igara iz Sidneja i drugih gradova {irom Australije koji su uzeli u~e{}a na festivalu.

Bilo je nekoliko jako dobrih peva~kih grupa, kao {to je grupa „Prelo“ iz Melburna, pa vrlo mladi peva~i iz crkve u Ruti Hilu ili pojedine peva~ice kao solistkiwe iz folklornih grupa.

Svi koji su nastupali su dali sve od sebe da se predstave u {to lep{em svetlu i ose}ao se takmi~arski duh uz navijawe wihovih bliskih u publici. Ono {to je meni bilo posebno uo~qivo su bila lepa i nasmejana lica svih

na{ih mladih u~esnika festivalai prelepe i raznovrsne no{we na wima.

Drugog dana obavqeno je sve~ano otvarawe festivala, a me|u elitnim zvani~nicima su, pored Wegovog Preosve{tenstva Vladike SPC za Australiju i Novi Zeland gospodina Siluana, bili i Premijer Novog Ju`nog Velsa g. Chris Minns i lider opozicije g. Mark Speakman, zatim Wegova Ekselencija Ambasador Republike Srbije g. Rade Stefanovi}, konzulka RS u Sidneju g-|a Jasmina Pekmezovi}, brojne druge javne li~nosti iz politi~kog `ivota Sidneja i WV, kao i Predsednik Australijsko – Srpske Privredne komore g. Stanislav Savi} i Direktor ovogodi{weg Srpskog festivala g. Mihailo Mijatovi}. Svi su oni u svojim obra}awima govorili delom o istorijatu ove divne manifestacije na{e srpske zajednice, koju su do`iveli kao veliki doprinos produbqivawu veza izme|u Srbije i Australije na dobrobit oba naro-

da. Bili su impresionirani nivoom sadr`aja i organizacije ovog dvodnevnog festivala, koji je uvek vo|en pomo}u dobrovoqnog rada mladih u organizaciji SOJE. Wihov doprinos je od neprocewive vrednosti u korist ove manifestacije pored sponzora, od kojih su glavni SOJA, TV plus, Beo Grup, MIS Televizija, Srpski glas, Srpski filmski festival i drugi.

Zatim je Preosve}eni vladika Siluan biranim re~ima pozdravio uva`ene goste i govorio o velikom zna~aju odr`avawa Srpskog festivala i na kraju ga i zvani~no otvorio, a svoje goste je

pozvao da prezalogaje na{ ~uveni ro{tiq sa salatom pod velikom {atrom, dok sam ja sa Vladikinom majkom Janom (ina~e ro|enom Dubrov~ankom) i wegovom sestrom lepoticom Krstinom oti{ao da pojedemo po dve predivne pala~inke, jednu sa lep{e xemom od {qiva, a drugu sa nutelom i plazmom. Nikada nismo jeli lep{e pala~inke...

Neka se samo pod ovim vedrim nebom nastavi na na{u sre}u sa ovom divnom manifestacijom, koja slu`i na ~ast i ponos na{em narodu!

Profesor Slobodan @ivkovi}

Na bini: Душан, Миона, Јаков, Ана, Илијана и Рафајло

Srpski festival

hiqada qudi u

U sidnejskoj luci Darling odr`an je 11. Srpski festival, na kojem je tokom dva dana predstavqeno bogatstvo srpske tradicije, kulture i istorije, uz neizbe`ne kulinarske specijalitete i razne zanimqive aktivnosti za sve goste i u~esnike. Pored najve}eg broja u~esnika i gostiju, sve~anoj ceremoniji u nedequ prisustvovao je do sada najve}i broj zvani~nika iz vrha australijske i lokalne politike, kao i mnogi predstavnici diplomatskog kora. Tradicionalni srpski festival u Sidneju na najlep{i mogu}i na~in je u{ao u svoju drugu deceniju postojawa. Ovaj najve}i doga|aj srpske dijaspore, ne samo u Australiji, ve} i na celoj ju`noj hemisferi, i ove godine je u svom 11. izdawu okupio na desetine hiqada ~lanova srpske zajednice, ali i drugih posetilaca razli~itog porekla, koji su imali jo{ jednu priliku da se susretnu i upoznaju sa bogatim nasle|em srpskog naroda, tradicionalnom muzikom i igrama, kao i mnogim poznatim li~nostima i dostignu}ima Srba kroz istoriju.

Festival su u subotu ne{to iza podneva otvorili mali{ani iz hora Crkvene {kole Rastko u sidnejskom Ruti Hilu. Wih je za ovu priliku pripremio profesor muzike Slobodan @ivkovi}, sa kojim su otpevali i tradicionalnu pesmu Lazarica. Na sceni su se posle smewivali folklorni ansambli, grupe i muzi~ari iz svih krajeva Australije, koji su

svojim izvo|ewima vodili posetioce na jedinstveno putovawe kroz Srbiju i zemqe u kojima vekovima `ivi srpski narod. Ina~e, festival se posle ~etiri godine pauze vratio na svoje staro mesto, u prostrani i prelepi Tambalong park, koji je pro{le godine bio zatvoren zbog renovirawa.

Upravo povratak na prepoznatqivo mesto, koje je jo{ od 2013. steci{te festivalskih de{avawa, zna~ajno je doprineo izuzetnoj atmosferi i raspolo`ewu desetina hiqada qudi koji su pro{li Tambalong parkom tokom subote i nedeqe. Na 11. Srpskom festivalu u~estvovala su folklorna dru{tva, horovi, muzi~ari i muzi~ki sastavi iz Sidneja, Melburna, Vulongonga, Brizbej-

na i Perta. Najbrojniji su bili doma}ini iz najve}eg grada Australije, sa nekoliko desetina grupa razli~itog uzrasta, iz folklornih akademija i crkveno-{kolskih op{tina – od

Boniriga i Elanore na Ovogodi{wi Sidneju ugostio }i broj zvani~nika

okupio desetine u srcu Sidneja

i Liverpula na zapadu, do na severu Sidneja. Ovogodi{wi Srpski festival u ugostio je i do sada najvezvani~nika iz politi~kog

`ivota Australije i Novog Ju`nog Velsa. Po prvi put su prisustvovali i aktuelni premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins i lider opozicije u ovoj dr`avi Mark Spikman. Tako|e,

me|u zvanicama su bili i senator Dejvid [arma, savezna poslanica za sedi{te Fauler na zapadu Sidneja Daj Li, kao i poslanica za izbornu jedinicu Liverpul u Parlamentru

WV Kari{ma Kalijanda. U ime gradskih vlasti, prisustvovao je zamenik gradona~elnika Robert Kok, a publiku su pozdravili i predstavnici diplomatskog kora, na ~elu sa ambasadorom Republike Srbije, Radetom Stefanovi}em i vr{iocem du`nosti generalnog konzula Srbije u Sidneju Jasminom Pekmezovi}.

Wihov doma}in bio je episkop australijsko-novozelandski Siluan, koji je po`eleo dobrodo{licu svim uva`enim gostima i mnogobrojnim posetiocima. Posle intonirawa australijske i srpske himne, obratio se premijer Mins, koji se u neformalnom razgovoru uo~i sve~ane ceremonije interesovao za istoriju Srbije i Beograda. Mins je izrazio svoju zahvalnost i duboko po{to-

vawe za doprinos srpske zajednice u izgradwi multikulturalnog australijskog dru{tva u proteklim decenijama. On je istakao da je zadovoqstvo videti koliko je porasla i napredovala srpska zajednica unutar australijskog dru{tva, kojem je dala veliki broj uspe{nih qudi – u svetu biznisa, politike, visokog obrazovawa i nauke.

Premijer Novog Ju`nog Velsa je ~estitao organizatorima i zajednici na, kako je rekao, ogromnom uspehu {to ve} 11 godina odr`avaju ovako veliki doga|aj i po`eleo da Srpski festival traje jo{ dugo u godinama pred nama.

Izvor: SBS Serbian

Foto: Goran Doj~inovi}

VELIKA RADOST SVETOSAVSKE SABORNOSTI NA KOLEXU SVETOG SAVE

U petak 8. marta, Kolex Svetoga Save u sidnejskom Varovilu posetili su Protojerej

Sa{a Stojanovi} sa ~lanovima ansambla ‚Rastko’ Crkvene op{tine Svetog Save u Hajgejtu,

Pert. Ovom prilikom W.P Episkop ANZ G. Siluan zajedno sa direktorom {kole g|om Anastasijom Nikolau i duhovnikom kolexa protojerej-stavroforom Rade Radanom do~ekao je drage goste i eparhiote iz grada Perta.

Nakon odlaska u kapelu i poklowewa ikoni Presvete Bogorodice ‚Mlekopitateqice’ i kratkog upoznavawa sa {kolom, deca ansambla ‚Rastko’ na ~elu sa dirigentom Draganom Jerini} uprili~ili su mali koncert |acima kolexa. Uz solirawe talantovane Lene Ivani{evi}, odjeknula je pesma ‚Veseli se srpski rode’ koja je prihva}ena sa odu{evqewem i u~e{}em svih sabranih.

\aci kolexa su zatim gostima

MARCH 14-24 2024

Li~ni stav

DA SE NE ZABORAVI

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

U moderno doba, kako re~e istori~ar Mile Bjelajac, „Srbija je istorijski oduvek bila geopoliti~ka meta velikih sila, koje se odlu~ivale o tome u kakvoj dr`avi i sa kime }e da `ive Srbi, a sa kime ne treba sa `ive“.

O tome, na`alost, govore ratni zlo~ini Amerikanaca, NATO, ~lanica EU i posebno Albanaca nad srpskim narodom. To je politi~ki interes stranaca da se Srbi uklone sa wihovih osvaja~kih puteva, kako re~e dr ^edomir Anti}, motivisan je i “li~nom politi~kom mr`wom prema srpskom narodu i dr`avi”. Tu prepoznajemo Po}oreka, Hitlera, Musolinija, Paveli}a, Borisa Tre}eg, Envera Hoxu i Fadiqa Hoxu, kao Ibrahima Rugove. Ova posledwa trojica bili su komandanti podmuklih i tajnih jedinica albasnkih terorista i ubica. Od 1990. godine do dolaska KFOR-a na Kosmetu je bilo 3.085 albanskih teroristi~kih akata sa 661 ubistvom. A od dolaska KFOR-a 10. juna 1999. godine do 30. avgusta 2003. godine {iptarski teroristi izveli su 6.582 akcije, u kojima su 1.206 lica ubili, 1.335 ranili, a 1.446 osoba je kidnapovano.

U prisustvu KFOR-a i UMNIK-a sa Kosmeta je proterano 340.000 nealbanskog stanovni{tva, spaqeno je ili oteto 107.000 ku}a i stanova ~iji su vlasnici Srbi i Crnogorci. Albanski teroristi su uni{tili srpsku duhovnost i kulturu, jer je 114 srpskih crkava i manastira uni{teno ili znatno o{te}eno, a spalili su i vi{e od 2.000.000 kwiga na srpskom jeziku. Krajem 20. veka i po~etkom 21. milenijuma otkrila su se nova lica mrziteqa Srba, koja simboli{u svo zlo koje se vekovima prire|uje srpskom narodu - Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Ha{im Ta~i, Ramu{ Haradinaj, Aqbin Kurti. Zvani~ni predsednik tzv. Kosova bio je Ibrahim Rugova, ali su otetom pokrajinom vradali kriminalci i teroristi OVK - Ha{im Ta~i i Ramu{ Haradinaj.

Navr{ilo se dve decenije od martovskog pogroma, koji su albanski teroristi izvi{ili nad Srbima i srpskom kulturom na Kosovu i Metohiji. Ovim napadom pora`eni su i Srbija i EU. Srpska ju`na

pokrajina je etni~ki ~i{}ena javno pred o~ima svetske javnosti i Me|unarodne zajednice. Trodnevnom nasiqu nad kosovskim Srbima, od 17. do 19. marta 2004, prethodilo je vi{e odvojenih incidenata, koji su kulminirali davqewem trojice albanskih de~aka u selu ^abra, u op{tini Zubin Potok. Prema albanskoj verziji doga|aja, ~etvorica de~aka su 16. marta 2004. godine be`e}i od pasa i dece iz susednog srpskog sela Zup~e, upali u reku Ibar i trojica od wih su se udavila, a samo jedan je uspeo da se domogne obale.

Nerix Sing, portparol Umnika je izjavio da je posle tragedije pre`iveli albanski de~ak bio pod pritiskom albanskih medija i politi~ara da optu`i Srbe iz susednog sela. Derek ^epel, portparol Umnika je demantovao da su de~aci stradali be`e}i od Srba i ocenio da je nasiqe bilo planirano. Albanski ekstremisti su dan kasnije zapo~eli strahoviti pogrom, koji su pripremali godinama ranije. Dokaz da je sve bilo planirano je ~iwenica da se nasiqe velikom brzinom pro{irilo na celu teritoriju Kosova i Metohije, a prve su pogo|ene srpske enklave, blizu va`nih puteva bez kojih nema wihovog opstanka. Neredi sa nasiqem nad qudima i srpskom ba{tinom su se dogodili pred o~ima 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemaqa i 8.000 Umnik policajaca, koji su bili zadu`eni za o~uvawe bezbednosti svih koji `ive na Kosovu. Od ranog jutra 17. marta krenuli su napadi na Srbe {irom Kosova i Metohije: u Kosovskoj Mitrovici, Lipqanu, Obili}u, Zubinom Potoku, Lapqem Selu, ^aglavici... Oko 19.000 pripadnika Kfora, anga`ovanih da smire nerede, nije zauz-

Navr{ilo se dve decenije od martovskog pogroma, koji su albanski teroristi izvi{ili nad Srbima i srpskom kulturom na Kosovu i Metohiji. Ovim napadom pora`eni su i Srbija i EU

dalo albanske ekstremiste. Komandant Ju`nog krila NATO-a je rekao da je nasiqe bilo unapred planirano i okarakterisao ga etni~kim ~i{}ewem. Etni~ki je o~i{}eno {est gradova i devet sela. Ukupno je stradalo najmawe 27 Srba, a vi{e od 900 je povre|eno. Proterano je oko 4.000 Srba, uni{teno 800 srpskih ku}a, zapaqeno 35 verskih objekata, 10 javnih objekata dr`ave Srbije – {kola, po{ta, domova zdravqa.

Prema podacima Eparhije ra{ko-prizrenske iz aprila 2004. godine, ukupan broj uni{tenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. U martovskom pogromu su uni{tena i remek-dela hri{}anske sredwevekovne umetnosti, kao {to je Bogorodica Qevi{ka iz XIV veka, koja je danas pod za{titom Uneska, manastir Devi~, Saborna

crkva Svetog \or|a, sedi{te Ra{ko-prizrenske eparhije, bogoslovija Sveti Kirilo i Metodije sa kojom je izgoreo i Prizrenac Dragan Todorovi}, starosedela~ka prizrenska ~etvrt Kaqaja, Manastir Svetog Arhangela sa tada{wim tek obnovqenim konakom, Crkva Svetog Spasa i Crkva Svetog Save u Ju`noj Mitrovici.

Martovskim pogromom koji su izveli albanski teroristi poslata je politi~ka poruka da Srbi treba da napuste Kosovo i Metohiju. Ubijawem qudi i srpskog nasle|a ubijena je i nada srpskog naroda da mo`e da `ivi slobodno na svojoj zemqi i da mogu izgnani da se vrate na svoja ogwi{ta. Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti i Evropska unija. U svom izve{taju Savetu bezbednosti UN, tada{wi generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: “Napad koji su predvodili albanski ekstremisti protiv kosovskih Srba, Roma i A{kalija je organizovana, {iroko rasprostrawena i ciqana kampawa.“

Dve decenije kasnije nema rezultata istrage Me|unarodne zajednice o martovskom pogromu Srba na KiM. Pravi organizatori masovnog nasiqa albanskih terorista nad srpskim narodom nisu otkriveni, niti su ka`weni. ^ak ni u me|unarodnom sudu, gde su na optu`eni~koj klupi albanski komandanti i teroristi, nema optu`bi protiv pogroma srpskog naroda 2004. godine. Zapadni svet je ovim }utawem podr`ao prqavu politiku pri{tinskih separatista da Srbe treba etni~ki o~istiti sa prostora Kosova i Metohije. Mi srpski narod, ma gde bio, u otaxbinskim zemqama i rasejawu, ne smemo da }utimo. Ne smemo da zaboravimo ovaj zlo~in, wegove po~inioce, posebno wihove `rtve – jer ne smemo da zaboravimo Srbiju.

U Marseju, najstarijem gradu Francuske

Kompromituju}a saznawa o kriminalu u Marseju – najstarijem i drugom po veli~ini gradu u Francuskoj nisu preterano i{la u prilog `eqi da ba{ on bude na{a druga luka u kojoj smo se tokom krstarewa Kosta Esmeraldom iskrcali. Na stranu sam stavila sve lo{e stvari koje sam o Marseju ikada pro~itala, znaju}i da }e grad vrveti od turista i da vrlo verovatno ni{ta od svih tih neprijatnosti ne}emo videti niti osetiti. I tako je i bilo.

Obilazak Marseja po~nite od katedrale de la Major Sa trga @oliet, lagano, nakon samo par minuta pe{a~ewa stigli smo na plato sa koga puca pogled na obalu, a na kome se nalazi glavna katedrala u Marseju – Katedrala de la Major koja zbog stila gradwe i fasade prili~no podse}a na ~uveni Duomo u Firenci. Fascinirala me je veli~ina katedrale i wena du`ina od ~ak 140 metara, toliko da sam neko vreme zabezeknuto gledala u ovu lepoticu podignutu tokom 19. veka. Iako jesam osmotrila unutra{wost, daleko ve}i utisak na mene ostavila je lepa spoqa{wost. Izgubite se u {arenim ulicama najstarijeg kvarta gradaLe Panieru

Naseqe na uzvi{ewu iznad katedrale predstavqa najstarije naseqe Marseja i zove se Le Panier. Iz ovog kvarta je grad po~eo da se razvija 600. godine pre Hrista i Le Panier je tada bio dom trgovaca i zanatlija, usko vezanih za Vieux port. I danas je zadr`ao duh davnih vremena, pa se ovde mogu videti kafei, umetni~ke galerije i mno{tvo dela uli~ne umetnosti. Dok je ostatak ekipe ve} uveliko napredovao ka vrhu, slikaju}i na zidovima ku}a {arene grafite i murale, brzinski sam se spustila do nekada{weg skloni{ta za siroma{ne, sada pretvorenog u Arheolo{ki muzej i Muzej afri~ke, okeanske i ameri~ke umetnosti. Ono {to me je radovalo je to {to je bila nedeqa, ali ne bilo koja, ve} prva u mesecu i ulaz u gotovo sve muzeje u Marseju bio je besplatan. Me|utim, zbog kratkog zadr`avawa kruzera u samom gradu, mi nismo bili u prilici da ovaj tako zna~ajan momenat iskoristimo i na`alost nijedan muzej nismo uspeli videti, osim naravno spoqa.

Sredwovekovna bolnica, sada luksuzni hotel Dieu

Sa jo{ uvek usnulog Le Paniera spustili smo se pored nekada{we gradske bolnice Svetog Duha, sada pretvorene u luksuzni hotel “Diey Intercontinental”. Na platou ispred hotela bio je postavqen deo Bo`i}nog va{ara, a odmah do wega i statue bika i lava na {tulama, dela nastala tokom 2013. godine kada je Marsej bio evropska prestonica kulture. Razlog da skulpture ba{ ove dve `ivotiwe budu izra|ene, jeste taj {to se upravo bik i lav nalaze i na grbu Marseja. Osetite duh Marseja u staroj luci „La Vieyx Port“ Stara luka Marseja – „La Vieyx port“ formirana 600 godine pre Hrista, koja predstavqa `ilu kucavicu grada, bi verovatno trebala svakom turisti koji kro~i u istu, neizostavno da se dopadne, pa sam znaju}i za taj detaq, sve vreme dok smo {etali obalom, ~ekala da se momenat desi, koji je, na moju veliku `alost naposletku izostao. Na obali je bio postavqen Bo`i}ni va{ar kroz koji je {etalo mno{tvo qudi, dok smo mi bezuspe{no poku{avali da kod neke tezge zastanemo i upijemo atmosferu. Sunce koje je zaslepquju}e sijalo iznad katedrale Notre Dame de la Garde nije dozvoqavalo ni da napravimo lepe fotografije za uspomenu. Stara luka mi je izgledala glomazno, u`urbano i nepregledno i nisam ba{ bila ushi}ena {to su

mi utisci o ovom istorijskom delu Marseja prili~no mlaki.

Zastanite u ulici “La Canbiere” na mestu gde je izvr{en atentat na kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a

Ulicom „La Canbiere” u kojoj je ve} bio postavqen Bo`i}ni market stigli smo do mesta na kome je 9. oktobra 1934. godine ubijen jugoslovenski kraq Aleksandar I Kara|or|evi}.

Obi|ite neki od muzeja u palati “Longchamp” ili pro{etajte pored ve{ta~kog jezera

Do vrta iza palate “Longchamp” popeli smo se stepenicama sa stra`we strane, te smo izbili na palatu sa gorwe strane, gde nas je odmah sa~ekao huk vodopada. Ceo ovaj kompleks, pomislili biste, napravqen je u turisti~ke svrhe, me|utim, istina je malo druga~ija. Nakon epidemije kolere 1835. godine i nesta{ice pitke vode na mestu gde se danas nalazi palata, prevashodno su napravqena dva rezervoara za vodu, koja je putem ~ak 18 akvadukta i 85 km dovu~ena iz reke Dirans. U palati se danas nalaze dva muzeja i to Muzej lepih umetnosti i Prirodwa~ki muzej. Prve nedeqe u mesecu je ulaz u oba muzeja bio besplatan.

Divite se spektakularnom pogledu sa katedrale

Notre Dame de la Garde

Posledwa stanica u Marseju bila je katedrala Notre Dame de la Garde sa koje se pru`a lud pogled na ceo Marsej, ali i ostrvo tvr|avu sa zatvorom spomenutom u Diminoj kwizi Grof Monte Kristo. Do ostrva je mogu}e do}i iz stare luke brodi}ima koji plove svaki dan, pa ~ak i tokom zimskog perioda, me|utim, kako nam je vreme isplovqavawa kruzera diktiralo tempo, nije bilo ama ba{ nikakavih izgleda da se na nekada{wem ostrvu – zatvoru te nedeqe i na|emo. Ali da se vratimo na simbol Marseja, katedralu Notre Dame de la Garde, podignutu tokom 19. veka od crvenog i belog kamena na brdu iznad grada, ~ijim vrhom dominira statua Bogorodice koja bdi nad mornarima.

Brzinski smo napravile par fotografija okoline, pa smo lagano u{le u crkvu nakon ~ega sam konstatovala da je Notre Dame de la Garde nesumwivo jedna od lep{ih katedrala koje sam imala priliku videti.

Jo{ koja re~ o Marseju

Iako mi se Marsej najmawe dopao od svih gradova koje smo na ovoj na{oj ruti tokom krstarewa videli, ipak bih mu se vratila, jer mi se ~ini da ni 50% od celog grada nismo videli niti osetili.

Drugi grad po veli~ini u Francuskoj te{ko da je mogu}e obi}i za jedan dan. Marsej jo{ zovu i gradom muzeja, pa bih svakako slede}i put na listu stavila Muzej civilizacije Evrope i Mediterana koji prikazuje kulturno nasle|e mediteranskih naroda, ali i Muzej sapuna. Marsej tako|e ima i Trijumfalnu kapiju, ali i tvr|avu “Saint Jean”, te {eta~ku ulicu “Cours Julien”, zgradu Opere i na periferiji grada park Boreli.

Marsej ima i pla`e, ali i lokalne specijalitete poput naveta – slatkih kola~i}a, namaza tapenada od crnih maslina, panise – {tapi}a od leblebije ili sladoleda od crne vanile na pijacama.

Katedrala Notre Dame de la Garde

Katedrala de la Major

Ostrvo tvr|ava sa zatvorom, spomenutom u Diminoj kwizi Grof Monte Kristo

Marsej ima mnogo lepih pla`a

NA DANA[WI

DAN 1932. GODINE RO\EN JE SRPSKI PESNIK, NOVINAR, PISAC FILMSKIH SCENARIJA I RADIO DRAMA MIROSLAV MIKA ANTI]

De~iji pesnik boemske du{e

Renesansni umetnik u ~emernoj stvarnosti, ~ovek koji je od `ivota pravio magiju, {armantan i neodoqiv ~ak i kada gre{i, slikar, pesnik, rediteq, buntovnik i boem.

Sve su ovo se}awa najbli`ih na pesnika Miroslava Mike Anti}a, 92 godine od wegovog ro|ewa.

„Mika nije mogao da `ivi po diktatu ~emerne dosadne stvarnosti, nego je `eleo da svaki dan koji pro`ivi u~ini neobi~nim, da bude pro`et nekom lirikom koju je sam stvarao”, ka`e Nemawa Rotar, Anti}ev sestri} i kwi`evnik.

Pisao je tako da svako razume {ta je hteo da ka`e, ocewuje Pero Zubac, kwi`evnik i Anti}ev bliski prijateq.

Kroz teme detiwstva, Anti} je prijem~ivo i otvoreno pisao o `ivotu, ka`e Mina \uri}, docentkiwa na katedri za srpsku kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu.

„Uvek je buntovno i boemski gradio vi|ewe sveta van literarnih normi vremena.

„U razgovoru sa drugima poetizovao je svakodnevne teme, a metaforama stvarao ~udesno, ve~no i metafizi~ki”, dodaje docentkiwa.

Poeti~ki blizak Branku Miqkovi}u, Stevanu Rai~kovi}u i Desanki Maksimovi}, ovaj pesnik ravnice, kako ga \uri} opisuje, ostaje „ve~iti sagovornik detiwstva, mladosti i svakog drugog doba.”

Pored brojnih priznawa, Mina \uri} smatra da je najboqa nagrada „{to se od najranijeg detiwstva, preko {kolskog programa do drugih prilika ~itaju i pamte wegove pesme - Plavi ~uperak, Besmrtna pesma, [a{ava pesma.”

Ko je Miroslav

Mika Anti}?

Ro|en je 14. marta 1932. u

Mokrinu.

Studirao je slavistiku~e{ki i ruski jezik, na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Posle studija, radio je kao novinar u listu Dnevnik.

Bio je glavni urednik revije za xez i zabavnu muziku Ritam, i de~ijeg ~asopisa Neven ^ika Jova Zmaj.

Dobitnik je brojnih nagrada, izme|u ostalih, Nevenove, Sterijinog pozori{ta i Zlatne arene za filmski scenario.

Neka od najzna~ajnijih Anti}evih dela su Ispri~ano za proqe}a, Plavo nebo, Ro`destvo tvoje, Koncert za 1001 bubaw, Garavi sokak, kao i kwiga za decu Plavi ~uperak, [a{ava kwiga i Posqedwa bajka.

Re`irao je filmove Doru~ak sa |avolom, Sveti pesak, [iroko je li{}e, Stra{an lav.

Preminuo je 1986. godine u Novom Sadu.

PLAVI ^UPERAK- QUBAVNE

PESME ZA TINEJXERE, ALI I ODRASLE

Objavqena sredinom 1960-ih godina, ova zbirka pesama smatra se wegovim najpoznatijim delom.

Opisivali su je kao skup qubavnih pesama namewenih de~acima i devoj~icama koji tek ulaze u pubertetski period.

Pesma Plavi ~uperak po kojoj je zbirka nazvana, uvela je Jelenu Smiqani} iz ^a~ka u svet Anti}eve lirike.

„Se}am se da mi je tada bilo `ao {to nemam plavu kosu, pa da i meni neko zaqubqenim Mikinim re~ima posveti te stihove.

„Gotovo je nemogu}e a da ne probudi ~ak i ona najskrivenija ose}awa - od najne`nijih qubavi do najve}e sete”, ka`e Smiqani}.

^IJI JE PLAVI ^UPERAK?

Kome su, zapravo, posve}eni stihovi pesama koje su se na{le u lektiri za 7. razred osnovne {kole?

Nemawa Rotar ka`e da je samo wegova majka, Anti}eva sestra, u to vreme znala sve pesnikove tajne.

Iako se Anti} tri puta `enio, imao je „prijateqski i ~udnovat odnos” do kraja `ivota sa prvom suprugom, koja se posle razvoda preselila u Beograd, otkriva Roter.

„Mika je, dolaze}i u Beograd, pisao odre|ene stihove koje joj je ostavqao u jednom parku, u jednom drvetu”, pri~a.

Kada je skupila mno{tvo pesama i pisama, upitala ga je za{to ih ne objavi.

„Tako je nastao Plavi ~uperak - skup stihova i qubavnih razmi{qawa koje je delio sa `enom sa kojom je intelektualno bio povezan”, obja{wava Rotar.

JEDNOSTAVAN JEZIK

OBOJEN OSE]AWIMA

Nemawa Rotar isti~e da je Anti} pisao jednostavnim jezikom, lakim za razumevawe.

„Qudi su shvatali taj jezik, a emocije koje su ti stihovi budili su bile bliske qudima”, obja{wava.

Jedna od Anti}evih vrlina bila je, kako ka`e, „estradna `ica da pri~a sa mno{tvo qudi”.

„Imao je jednu dozu patetike, ali koja ne prelazi u ki~ ve} se dr`i na tananoj niti da ne pre|e u ne{to {to nije estetski vredno i tako je osvajao qude.”

Pored ^arlsa Bukovskog i Ive

Andri}a, Roter procewuje da je Anti} me|u najcitiranijim pesnicima na dru{tvenim mre`ama. „O`iveo je, {to je potvrda da je i dana{wim generacijama zanimqiv i da budi emociju”, obja{wava on.

Za Jelenu Smiqani} su Anti}evi stihovi „jednostavni, vrlo ~esto i bez rime, ali u takvoj kompoziciji koja se peva, recituje i rimuje sa du{om.”

„^ista i neiskvarena qubav, dorasla do zrelosti deteta, stvarna ba{ zato {to je puna nestvarnog i kao takva zauvek nadahnuta”, opisuje ona.

^OVEK SA VI[KOM ENERGIJE KOJU JE NESEBI^NO DELIO

„Retko se ra|aju takvi qudi.

„^ovek satkan od zvezda koji je do{ao sa zvezda gde se kasnije i vratio”, opisuje Zubac pesnika.

Prvi susret sa Anti}em Zubac pamti po duga~kom redu u kojem je ~ekao da bi dobio pesnikov potpis na Festivalu mladih pesnika u Vr{cu.

Nije ga do~ekao, ali }e ga upoznati nekoliko godina kasnije u Novom Sadu.

„Recitovao sam na fakultetu pesmu o majci koju sam napisao, a on je bio u publici”, pri~a Zubac, u to vreme student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Posle nastupa je do{ao u kafanu u kojoj je bio i Anti}.

„Zvao me je da nastupam na kwi`evnim ve~erima na kojima je i on nastupao.

„Bio je izuzetno nesebi~an, hrabar i po{ten ~ovek, sa vi{kom energije koju je nesebi~no delio”, se}a se Zubac.

Vremenom su Zubac i Anti}

postali bliski prijateqi, putovali i nastupali po celoj biv{oj Jugoslaviji.

^esto su odsedali zajedno u sobi, ali je bilo problema zbog druga~ije navike.

„Nisam mogao da spavam bez muzike, a on nije mogao sa muzikom.

„Skrivao sam tranzistor ispod jastuka da ne ~uje”, se}a se Zubac.

Nemawa Rotar je pre sedam godina napisao kwigu u kojoj pomiwe Miroslava Anti}a.

„To je vi{e kwiga moje generacije, kwiga o periodu odrastawa, a neizostavni deo toga bio je i Mika”, obja{wava.

Pamti da je Anti} dolazio nedeqom na ru~ak kod Rotarovih.

„Tada se kuvao gula{ koji je voleo, a baka je dodavala i knedle”, se}a se Rotar.

Anti} je objavio wegove prve radove u ~asopisu Neven koji je tada ure|ivao.

„Imao sam zau{ke i Mika je do{ao do nas.

„Pro~itao ih i odlu~io da ih objavi”, se}a se Rotar.

Anti} je gostovao na osmomartovskim koncertima peva~a narodne muzike Tome Zdravkovi}a sa kojim se dru`io, ka`e Rotar.

Zubac ka`e da je wegov pobratim, kako je ~esto nazivao Anti}a, bio hrabar ~ovek koji je voleo qude i nikada nije bio qubomoran na tu|i uspeh.

„@iveo je kao da }e sutra umreti.

„Bili smo obi~ni qudi, nismo se gurali i verovali smo u neko daleko svetlo koje se ugasilo”, pri~a Zubac.

Voleo je ovaj pesnik i da mewa biografiju i da {aqivo ka`e da mu ne treba jer ju je ve} pro`iveo.

„Smi{qao je i izmi{qao, {to je stra{no nerviralo wegovu majku koja je umela da doda - {ta opet la`e”, prise}a se Nemawa Rotar.

Bio je to wegov na~in da stalno izmi{qa sopstveni `ivot, smatra on.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

KAD SUDBINA UME[A PRSTE: Lidija je pre {est godina dobila novu jetru, a sada je kona~no upoznala majku svoje donatorke!

Lepa arhitektica Lidija Stojanovi} (36) iz Beograda zauvek }e pamtiti 19. januar 2018. godine, dan kada je dobila novu jetru i drugu {ansu za `ivot. Iako je svih ovih godina poku{avala da sazna ko je mlada devojka koja joj je donirala organ i zahvaquju}i kojoj je danas `iva, nije uspela u tome. Ipak, pro{le godine Lidiju je prona{la majka wene donorke. Od tada su u kontaktu, a pro{log vikenda wih dve su se kona~no videle. I jedna i druga su se ose}ale kao da se poznaju ~itav `ivot, a Lidija ~ak i podse}a na pokojnu Lejlu, koja je

Izliv krvi na mozak

Lejla je bila studentkiwa `urnalistike u Tuzli, koja je, kako je govorila wena mama, sawala da bude novinar.

„Bila je lepa i ambiciozna devojka, imala je snove kao i sve mlade devojke. Dugo sam pri~ala s wenom mamom o woj. Lejli je pukla aneurizma u mozgu. Iznenada. Bila je na svadbi svoje sestre od tetke, sve je delovalo u redu. U Hitnu slu`bu su je uvezli na kolicima i dok su joj radili pregled, ona je pala u komu. Ura|en joj je CT, rekli su da je Lejla imala izliv krvi u mozak“, obja{wava ona.

Lejla je, na molbu roditeqa, preba~ena u Beograd. Bila je u lo{em stawu.

„Doktor je rekao wenim roditeqima da joj je pukla aneurizma i da joj nema spasa. Pitali su ih da li bi donirali wene organe. Wena mama ka`e da je Lejla to `elela, uvek je svima pomogala, bavila se humanitarnim radom“, ka`e Lidija.

imala samo 20 godina kada je umrla. Wihov susret bio je pun suza, ali onih radosnih.

In`ewer arhitekture Lidija Stojanovi} ni u najgorim snovima nije mogla da pretpostavi da }e se sa nepunih 12 godina suo~iti sa ozbiqnom `ivotnom situacijom – autoimunim hepatitisom koji joj je u potpunosti o{tetio jetru.

Ipak, deceniju i vi{e uspela je da terapijama jo{ uvek nedovoqno istra`enu bolest dr`i pod kontrolom. A onda je usledila borba za `ivot koja je trajala punih {est godina. Toliko je lepa Lidija ~ekala najva`niji poziv u `ivotu.

Prva dva puta kada je pozvana, nije dobila organ jer je bilo drugih pacijenata ~ije je zdravstveno stawe bilo znatno lo{ije. A onda je telefon ponovo zazvonio i to ba{ na Bogojavqewe, a Lidija je bila pozvana na transplataciju.

[est godina nakon transplatacije, Lidija je upoznala porodicu svoje donorke. Oti{la je u Bijeqinu kod wih.

„Mislim da smo svi plakali. Jako mi je drago {to sma upoznala Lejlinu majku Fatimu i wenog oca. Tu su bili i Lejlina sestra od tetke i weni klinci. Pri~ali smo o Lejli, o meni, gde sam i {ta radim i vidim u o~ima wenih roditeqa da su sre}ni {to mi je wihova }erka dala novu {ansu za `ivot“, ka`e na{a sagovornica.

Lidija nam je, potom, ispri~ala kako je izgledala wena dugogodi{wa borba za organ, a potom i kako je saznala ko je bila wena donorka.

„Mama me je probudila tog jutra i pitala me da li su me pozvali na transplantaciju. Rekoh joj da nisu, a ona mi je rekla da je sawala nebo puno zvezda i da je, po{to

svake godine tog dana zamisli istu `equ, bila ube|ena da su me u toku no}i pozvali. Dva sata kasnije, pozvana sam da do|em na operaciju i dobijem novu jetru. To je zapravo bio tre}i put. Jer, kada se pojavi organ, lekari pozovu vi{e qudi sa liste ~ekawa kojima bi odgovarao i svima rade analize. Na osnovu rezultata, konzilijum lekara, tu na licu mesta, odlu~uje koga }e da vode u salu. Svima su nam uradili nalaze i onda smo ~ekali odluku. Samo jednoj osobi saop{tavaju da ide u salu, a ovog puta, ta osoba bila sam ja i mojoj sre}i nije bilo kraja“, ka`e nam Lidija na po~etku razgovora. Posle transplatacije, Lidija je saznala da je devojka ~iji je organ dobila, u trenutku smrti imala samo 20 godina. Bila je jako tu`na jer se jedan mlad `ivot ugasio, a s druge i sre}na jer je ona dobila novu {ansu da `ivi.

„To je jako te`ak ose}aj jer znate da je neko tako mlad izgubio `ivot, a vi `ivite

PROPOVEDE SVE[TENIKA PREDRAGA POPOVI]A NA INTERNETU PRATI STOTINE HIQADA QUDI:

Otkriva koji je tajni recept za qubav!

Pri~a o sve{teniku ~ije propovedi na dru{tvenim mre`ama prati stotine hiqada qudi. Svojim govorom, primerima i svakodnevnicom dugogodi{we slu`be doprinosi da boqe razumemo stvarnost i pravoslavnu veru. Pokreta~ je brojnih humanitarnih akcija i svojim re~ima podsti~e na razmi{qawe.

O su{tini, pra{ini, smislu, porodici, deci i qubavi govorio je otac Predrag Popovi}, sve{tenik Srpske pravoslavne crkve i influenser govorio je u Jutarwem programu RTS.

– Na{ `ivot stalno se vra}a na su{tinu. Isplivavawe iz su{tine, je ulazak u formu, koja nam donosi pra{inu u o~i. Zaustavqa nas, usporava kroz `ivot i vra}a. Imamo najlep{e, najsre}nije doga|aje u na{em `ivotu, ro|ewe deteta, de~je ro|endane, slave… mi smo qudi sa Balkana. Volimo da se veselimo, da slu{amo muziku – rekao je otac Predrag.

[TA JE LITURGIJA, [TA JE SLAVA?

– Pojedemo, popijemo, pevamo i sve to nekako ra|a `ivot i ~ini radost. Su{tina liturgije jeste radost, su{tina `ivota jeste radost. Onda do|emo do trenutka kada je ~ovek mlad pa se malo osili, misli da u `ivotu mo`e mnogo vi{e.

Po strani ostavi neke su{tinski va`ne stvari, odmahne rukom

na roditeqske savete, na dedine ukore….a kada umre deda ili neko bli`wi, shvati{ da bi dao sve, samo da si ponovo sa nekim od wih. Opet nas `ivot vrati na su{tinu – napomiwe otac Predrag.

Isti~e da se mi redovno restartujemo, da nas gospod nekako vra}a na fabri~ka pode{avawa. Qudi su danas ~udo, oguglali su i za neke stvari ih je ba{ briga.

U dana{we vreme qudi su skloni da veru posmatraju kao kantar. Sa jedne strane imamo dobre stvari koje ~inimo, sa druge strane lo{e i zapovesti koje to sude i procewu.

– Lak{e je da ja ka`em ima deset bo`ih zapovesti i ja po{tujem sedam i idem u raj. Izaberem koju }u zapovest da po{tujem, koju ne}u i tra`im lak put kroz `ivot. Gospod nam je ostavio liturgiju kao po~etnu vrednost i krajwu vrednost, a to je zajednica sa wim samim. Koliko god da smo mi dobri ili lo{i, sve se na kraju zavr{ava smr}u – rekao je otac Predrag.

JEDAN JORGAN JE RECEPT ZA QUBAV

– Ako ne ve`em qude koje mene prate za Hrista, sa mojom smr}u sve }e to pu}i kao balon. Zna~i, moja uloga kao roditeqa ili duhovnog roditeqa jeste da qude ve`em za nebo, jer ja sigurno idem u zemqu. I ja gledam da sebe ve`em za nebo – rekao je otac. Isti~e, da ako to ne mo`ete da uradite tako {to }ete, onako,

forme radi re}i „e, zna{ {ta, ja ovo ho}u, ovo ne}u“.

^ovek treba da se trudi da, kada do|e ku}i, pre}uti. @ena mu`u, mu` `eni. Podjednako. – ^ovek treba da pre}uti `eni! I mu` `eni i `ena mu`u! Jedino je qubav va`na. Recept za qubav je jedan jorgan i hladna soba. Da osete bliskost. Kada je soba hladnija, ti se posva|a{ sa `enom ali kada je hladno, vi se opet zbli`ite. [to bi rekao na{ narod – jorgan miri sve… Nema tu li~nost, nema pol. U carstvu nebeskom ne}emo imati pola, an|eli nemaju pola. Qubav je najva`nija, to je apostol Pavle rekao, vera, qubav i nada, to su vam najva`nije vrline od kojih je qubav najve}a. I svaka, je, i humanitarna akcija, i milost, i bilo koja vrlina, ako nije protkana qubavqu, to je greh.

– Mnogi qudi koji vode humanitarne akcije kao neki vid marketinga, ponekad peru svoju savest, reklamiraju se kao da su dobrotvori, humanisti. To je gordost. Nije to zaista iskrena `eqa nekome da pomogne{. Sve mora da bude protkano qubavqu da bismo napredovali. A to nije lako -navodi otac Predrag. Skoro sam bio kod mojih parohijana, koji su tra`ili da im se ku}a osve{ta…

– U su{tini, braka jeste qubav, opra{tawe i normalno je da se qudi posva|aju. To je sasvim u redu. Skoro sam bio kod mojih parohijana, koji su tra`ili da im se

upravo zahvaquju}i ne~ijoj smrti. Taj ose}aj ne napu{ta, nosite ga sa sobom kroz ceo `ivot. Ipak, saznawe da ste produ`ili ne~iji `ivot i da ta osoba nastavqa da `ivi kroz vas, budi divan ose}aj. Od tada, nijedan dan nije pro{ao, a da nisam pomislila na tu devojku. Ose}ala sam da je ona deo mene i zbog we sam `elela da budem boqi ~ovek, `elela sam da ona bude ponosna na mene“, pri~a nam Lidija.

Ka`e da je ~esto mislila i o porodici te devojke, kako je wima bilo kada su saznali da im }erka i sestra umire.

„Ja sam `elela da saznam ko je moja donorka i da se zahvalim wenoj porodici. I slu~ajno, kao da je sudbina sve namestila, wena mama Ftaima je pro{le godine na jednoj televiziji gledala mene dok sam pri~ala o transplataciji i svemu kroz {ta sam pro{la. Kada je ~ula datum kada sam operisana, prona{la me je i kontaktirala. Tada sam saznala sve o Lejli Em{iji, toj hrabroj devojci koja je, kako mi ka`e wena porodica, bila jako sli~na meni. Toliko sam bila sre}na {to sam napokon mogla da im se zahvalim i da im ka`em da `ivim jedan divan `ivot zahvaquju}i wihovoj Lejli“.

Ka`e da je osetila da je Fatimi drago {to je Lidija dobila novu {ansu za `ivot.

„Rekla mi je da nijednog trenutka nije razmi{qala kada su je te januarske no}i doktori pitali da donira organe svoje }erke jedinice. Instinktivno je rekla ‘da’ jer je znala da bi to Lejla `elela. Zbog toga sam ja danas ovde sa svojom porodicom, i zauvek }u se truditi da tu odluku opravdam i da pri~am na{u pri~u u nadi da }e ceo svet ~uti za jednu devojku koja se zvala Lejla“, ka`e ponosna Lidija.

ku}a osve{ta. Odmah sam shvatio o ~emu se radi, jer je najlak{e re}i da je neko bacio magiju na ku}u ili uradio ne{to zbog ~ega se uku}ani sva|aju. Mogu da osve{tam ku}u i danas i sutra i prekosutra, ali uku}ani su ti koji treba da na|u na~in funkcionisawa u svojoj ku}i – rekao je otac.

OTU\EWE I KORI[]EWE TELEFONA

– Ako malo odete u svet, vidite da otu|ewe vi{e nije proces, nego je kona~na stvar. Di`u se ego i gordost u nebesa. Kroz lewost, kroz sve {to nam je dostupno. Pa onda program na televiziji ili na internetu, koji je zanimqiv, ~esto i od dru`ewa. Sve je to otu|ewe.Telefoni su nas unakazili, ali kako da `ivimo bez wih kada su svuda oko nas? Kako da na|emo meru i {ta u sebi treba da pobedimo – napomenuo je otac Predrag. Isti~e, da prvo kod sebe treba da na|emo meru, da bi smo je odredili deci. Po onome {to sam pratio, ~ini mi se da su najzavisniji od telefona qudi koji imaju

preko 50 godina.

Deca po ~itav dan gledaju u telefon, pa deluje kao da su imali anamnezu. Jako je va`no da mi kao roditeqi sebe ograni~imo, a onda i svoju decu.

Moramo da im dajemo alternativu, moramo da ih upi{emo na sport, dru`ewe… da sin iza|e sa svojim ocem, }erka sa majkom, da budu porodi~no, nedeqom na liturgiji.

MOTIVACIJA I @IVOT

– Uvek imamo borbu za nekom vrstom vlasti, mo}i, para. Me|utim, deca koja dolaze rastu u senci svojih roditeqa potpuno le`erno, bez ikakve motivacije. Sedam godina sam radio kao nastavnik, profesor i u~iteq veronauke u {kolama i znam da je generacije koje dolaze, apsolutno nemogu}e motivisati. Mi pravimo deci medve|u uslugu, uzimamo i vi{e nego {to nam je potrebno, jure}i za formom umesto za su{tinom. Su{tina `ivota jeste jedan lep qudski `ivot, porodi~ni `ivot, kakav su imale na{e bake i deke. I mi moramo da se vratimo tu – istakao je otac Predrag.

Lidija Stojanovi}

89 GODINA OD UPOKOJEWA MIHAJLA PUPINA:

NASA i Univerzitet Kolumbija ~uvaju se}awe na srpskog nau~nika!

Na Kolumbija Univerzitetu u Wujorku, nalazi se Pupinov lobi koji je deo Pupinovog hola – zgrade za izu~avawe fizike i astonomije.

Mihajlo Idvorski Pupin, srpski nau~nik koji je unapredio telekomunikacije, jedan od osniva~a NASA, profesor na Univerzitetu Kolumbija, po~asni konzul u SAD, dobitnik Pulicerove nagrade, ~lan brojnih ameri~kih i evropskih nau~nih ustanova, umro je 12. marta 1935. godine, pre 89 godina u SAD, gde je i sahrawen.

Pomen Mihailu Pupinu, koji je umro u Wujorku 1935. godine odr`an je na zadu{nice na Vudlan grobqu u Bronksu, gde je sahrawen sa suprugom, a na kojem je, kako je nedavno, nakon {est decenija otkriveno, sahrawena i wegova }erka Varvara. Na spomen plo~i pi{e: „Michael Idvorsky Pupin Born October 4. 1858 – Died March 12. 1935“.

Zahvaquju}i wegovom prijateqstvu sa 28. predsednikom SAD Vudroom Vilsonom 28. jula 1918. godine na Beloj ku}i vijorila se srpska zastava ~ime je Srbiji odata po~ast za srpski doprinos i `rtve u Prvom svetskom ratu. Svoj put od Idvora do Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kolumbija univerziteta opisao je u delu „Od pa{waka do nau~ewaka“, za koje je 1920. nagra|en najvi{im ameri~kim kwi`evnim priznawem – Pulicerovom nagradom.

Na putu Pupinovih uspeha veliku ulogu imala je wegova majka koja je govorila da je „znawe zlatna lestvica kojom se ide do nebesa“. Nacionalna agencija za aeronautiku i svemirska istra`ivawa (NASA) neguje se}awe na jednog od svojih osniva~a Mihajla Pupina, a o zna~aju tog velikog sprskog i svetskog nau~nika za razvoj aeronautike i svemirskih istra`ivawa govore i dokumenta na sajtu ameri~ke agencije. Na sajtu NASA se mo`e na}i 12 dokumenta va`nih za istoriju ameri~ke svemirske agencije, u kojima je istaknuto ime Mihajla Pupina.

Na Kolumbija Univerzitetu u Wujorku, nalazi se Pupinov lobi koji je deo Pupinovog hola – zgrade za izu~avawe fizike i astonomije. Prema re~ima Dmitrija Basova, {efa katedre za fiziku na tom presti`nom ameri~kom univerzitetu „`ivotna pri~a Pupina, nau~nika koji je imao sna`nu ulogu u oblikovawu fizike ne samo u SAD, ve} {irom sveta, i danas je mo}an primer za generacije wihovih studenata“.

Basov je naglasio za Tawug da je Pupin rano prepoznao koliko je va`no stvoriti sistem koji integri{e inovativnu nastavu sa najsavremenijim istra`ivawem i pristupom savremenoj industriji. Basov je naveo da i same zgrade u Kampusu Univerziteta imaju veoma zna~ajnu ulogu za ameri~ki `ivot, kulturu i politiku, a nazivane su po istaknutim li~nostima poput Aleksandera Hamiltona.

Pulicerov hol nazvan je tako u ~ast Jozefa Pulicera i nagrade koju od 1917. godine dodequje Univerzitet za pisanu re~, a jedan od dobitnika bio je i Pupin.

– Veoma cenimo Pupinov doprinos obrazovawu, nauci, kao i osnivawu brojnih nacionalnih ameri~kih institucija, bio je jedna od vode}ih figura 20. veka, a to je bilo revolucionarno vreme tranzicije od klasi~ne do kvantne fizike – rekao je ranije Basov i naveo da je zgrada nazvana po Pupinu od 1966. pod za{titom dr`ave i predstavqa izuzetnu vrednost kao se}awe na va`an deo istorije.

Mihajlo Pupin je od 1889 do 1935. godine bio profesor fizike na Kolumbija univerzitetu, gde je Nikola Tesla 1894. godine stekao po~asni doktorat. Mihajlo Pupin bio je, izme|u ostalog, po~asni doktor na 18 univerziteta.

Jedna planeta nosi wegovo ime, kao i krater na Mesecu. Bio je veliki dobro~initeq, zlatnim slovima je upisan i u istoriju razvoja beogradskog Narodnog muzeja kome je poklonio legat – deo stalne postavke.

Patentirao je 34 pronalaska, a induktivni kalemovi wemu u ~ast nazvani su „Pupinovi kalemovi“. Telefonska kompanija „Bel“ kupila je pravo kori{}ewa Pupinovih kalemova 1901. godine, a potom i „Simens“. U vode}im svetskim listovima bili su naslovi da je zahvaquju}i Mihajlu Pupinu, ameri~ki predsednik podigao slu{alicu i prvi put razgovarao s Evropom.

Na pomenu Pupinu odr`anom u subotu na grobqu u Bronksu, izme|u ostalih, prisustvovali su ~lanovi Generalnog konzulata Srbije u Wujorku na ~elu sa generalnim konzulom Vladimirom Bo`ovi}em, kao i sve{tenici SPC iz Wujorka i Patersona stare{ina Hrama Svetog Save – protojerej stasvrofor @ivojin, otac Milan i sve{tenik \okan Majstorovi} iz crkve Svetog Jovana Krstiteqa.

O WIMA SE NEDOVOQNO GOVORI: (Ne)obi~na pri~a mladih srpskih nau~nika - po svim zakonima fizike

Ana Kne`evi} i Stefan \or|evi} su istra`iva~i sa Fizi~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nekada{we najboqe studente, a Stefan je uporedo zavr{io i ETF, qubav prema fizici spojila je i u `ivotu. Dok rade na svojim doktoratima, rade i na razvoju i popularizaciji nauke u Srbiji. Imaju jo{ jedan dom koji dele, Istra`iva~ku stanicu Petnica.

Upoznali su se i dopisivali u vreme korone. Ana tada nije ni znala da Stefan studira dva fakulteta, samo da je uspe{an na Fizi~kom. Posle karantina po~eli su da se vi|aju, rodila se qubav, pa je Stefan s wom ipak podelio da uporedo studira i na Elektrotehni~kom fakultetu.

„On je tako „smotano“ zavr{io ETF, fiziku je zavr{io ranije, u junu, a elektrotehniku u septembru. Samo je do{ao ku}i i rekao, ja sam zavr{io. [to nisi zvao, {to nisi rekao, da te sa~ekam, da nekako obele`imo? Onda sam mu rekla, e sad }e{ na mre`e. Nije hteo da se eksponira, pa sam se sat vremena ube|ivala da tako ne{to treba da objavim. I jedan je uspeh, a kamoli dva fakulteta, posebno sa takvim prosekom“, pri~a nam Ana.

Stefan u dva indeksa ima 84 ocene, 84 desetke. Iako sada ima svoj li~nog PR-a, sa kojim `ivi i radi, i daqe ne voli publicitet.

QUBAV PREMA FIZICI

SVE JE PROMENILA

On je Beogra|anin, a Ana je iz ^a~ka, ima 25 godina, uvek je bila |ak generacije, ali joj je u {koli, ka`e, bilo dosadno, sve dok nije stigla do fizike. Sve se promenilo, otvorila se pri~a o ~esticama koje ne vidimo, onima u svemiru, pri~a o tome {ta sve fizika mo`e ili poku{ava da objasni.

Na masteru je pokupila nagradu za najboqi rad, sada je druga godina doktorata, bavi se hiperboli~kim kristalima, teorijom poqa u zakrivqenom prostoru i teorijom kondenzovanog stawa.

„Zapravo, bavi se materijalima u zakrivqenom prostoru, da bi ste razumeli, mo`ete da zamislite sferu ili loptu. Lepim neki materijal, da zadr`i taj oblik, gledam {ta se de{ava sa wim, ispitujem wegove osobine“.

Upitana da li bi wen rad mogao da ima primenu u svakodnevnom `ivotu, u proizvodwi, ka`e da je o tome jo{ ranog govoriti, dok ne otkrije malo vi{e.

„Ali ako otkrijemo neke zanimqive osobine, mo`da provodnost bude boqa kada materijal napravimo u takvom obliku, umesto pravilnog. Za sada je to uspe{no izvedeno u eksperimentu, foton kad se na|e na takvoj re{etki, pona{a se kao da je u zakrivqenom prostoru, ali to je sve novo. Prvi radovi na ovu temu su iza{li posle 2018. go-

dine, poprili~no nova oblast“, obja{wava Ana.

ZAJEDNO OBNOVILI

TAKMI^EWE

Stefan i Ana obnovili su jedno va`no takmi~ewe koje se ugasilo sa koronom, Turnir mladih fizi~ara.

„Pojavili su se neki problemi, biv{i takmi~ari kao {to su Petar i Milo{ Petra{inovi} su nam pri{li i rekli da bi jako `eleli da to obnove. Mi smo ih podr`ali, rekli da }emo biti tu i da }emo u~estvovati u organizaciji, tako je krenulo. Pored Turnira mladih fizi~ara u komisiji smo za regularno takmi~ewe u sredwim {kolama, trenutno sastavqamo zadatke za ~etvrtu godinu“, ka`e Ana.

Stefan dodaje da ga je ovo takmi~ewe ponovo okrenulo ka Elektrotehni~kom fakultetu. Sa kolegama je u kontaktu, ali sada sara|uju.

„Bilo nam je korisno da jednu ve`bu za takmi~ewe odradimo na ETF-u, kontaktirao sam svoje profesore sa Osnova elektrotehnike. To su eksperimentalni zadaci, a jedan je podse}ao na jednu od laboratorijskih ve`bi, znao sam da imaju aparaturu. Profesorima je bilo vrlo drago {to mogu da pomognu, iza{li su nam u susret“.

DRUGA KU]A PETNICA

Ovde se rad sa mladima koji `ele da dubqe u|u u ~arobni svet fizike ne zavr{ava. Ana je trenutno i rukovodilac, a Stefan stru~ni saradnik seminara fizike u Istra`iva~koj stanici Petnica. Pro{le godine bili su zajedno mentori, radili su sa decom u istom timu. „Mislim da je najve}a sre}a u `ivotu baviti se onim {to voli{, mi se time bavimo, sve ostalo ide sa tim. Rad sa decom nam ne pada te{ko. Radimo sa najboqima iz ove zemqe. To su takmi~ari iz fizike, deca koja vole nauku, koja `ele da nau~e vi{e“, ka`e Ana. Stefan dodaje da se on i Ana od ove godine zajedni~ki bave jednim va`nim istra`ivawem.

Deo su tima koji je dobio podr{ku Fonda za nauku Republike Srbije u okviru projekta Promis.

„To je tim od {estoro qudi, nas dvoje, jo{ dvoje kolega sa fakulteta koji su moja generacija i dvoje starijih koji su nedavno doktorirali. Svi se i privatno dru`imo. Imali smo zajedni~ku ideju, s obzirom da se sve oblasti kojima se bavimo daju povezati“, obja{wava.

Stefana smo pitali i da li je, nakon {to ga je Ana na dru{tvenim mre`ama promovisala kao genija imao ponude za posao, ka`e da su ga kontaktirali samo brojni mediji, nije bilo ni jednog poziva sa takvom ponudom.

„U me|uvremenu me je kontaktirala samo kompanija Mocart radi stipendije, sa idejom koja jeste bila neka vrsta ponude za posao. Naravno, nisam `eleo da radim u Mocartu, ali sam ipak dobio stipendiju, {to je bilo korektno“, ka`e Stefan za Sputwik.

U SRBIJI BOQE NEGO

U INOSTRANSTVU

Upitan da li je razmi{qao o tome da bi sa dva fakulteta boqe pro{ao u inostranstvu, oboje bi mogli da imaju sjajne karijere, Stefan ka`e da je novac bitan, ali nije jedini faktor za takvu odluku.

„[to se ti~e nauke u inostranstvu ili ovde, novac i nije neki, meni verovatno i ne bi bilo boqe u inostranstvu. Imam ku}u u Beogradu. Imam vi{e novca ovde nego kao doktorand u inostranstvu. Imam vi{e prijateqa koji su oti{li, ~ujem kako to izgleda, pogotovo u dana{we vreme. Da se bavim finansijama, programirawem, bilo bi vi{e novca, ali ako ho}u ba{ naukom da se bavim, to sam izabrao, u neku ruku mi je i boqe u Srbiji“. U Srbiji nije mogu}e sresti velika imena svetske nauke, ali je, dodaje, atmosfera slobodnija, mnogo je mawi pritisak. Ana to potvr|uje, iako trenutno `ive pod prili~nim pritiskom. Ovaj mladi par koji radi va`ne stvari za budu}nost fizike u Srbiji, bira ven~anicu i odelo. Svadba je krajem aprila.

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (6)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

TAJNI POKRET ZA DIZAWE PRVOG SRPSKOG USTANKA: Petar I Wego{ je ruskom caru predlagao stvarawe Slavenosrpskog carstva

Mo`e se govoriti o organizovawu srpske revolucije 1804, a istra`iva~i su ustanovili da se zaista i pripremala pobuna u Hercegovini. Te se pripreme vrte oko mitropolita Petra I Wego{a na Cetiwu. On je obave{ten o promenama koje je Napoleon stvorio u Italiji. U Ankoni je 1797. bio ustanovqen jedan „ustani~ki komitet“, koji planira da prebacuje svoje izaslanike na Peloponez. Do dolaska francuskih mornara, na Krfu je 1797. postojala jedna u~ena Academia degli Assicurati, ali se brzo preobra`ava u politi~ku dru`inu Dru{tva prijateqa (Sciete des amis). Taj naziv podse}a na istoimenu tajnu zaveru Rige od Fere. Petar I u maju 1798. {aqe u Peterburg svog izaslanika Savu Qubi{u iz Pa{trovi}a, sa predlogom o samostalnoj srpskoj dr`avi.

Kad je po~ela srpska revolucija 1804, ~ovek zagreba~kog biskupa Maksimilijana Vrhovca, kanonik Vinko Vlatkovi}, putovao je po Dalmaciji i sedam meseci pratio razvoj prilika. Kad je nakon dve godine Vlatkovi} umro, biskup Vrhovac je li~no u razgovoru sa be~kim carem sugerisao wegovog naslednika i pobrinuo se da se Vlatkovi}evi spisi dili`ansom prebace {efu policije u Be~.

Iako je izraz „Slaveno-serbi“, koji se upotrebqava u prepisci mitropolita Stratimirovi}a i mitropolita Petra I, bio preuzet iz srpske ranije tradicije, treba obratiti pa`wu da su u tome mogli biti ohrabreni od prijateqa po masonskoj i intelektualnoj zajednici o jedinstvenom slovenskom narodu... Na isti na~in se mora zakqu~iti da je Petar I bio protivnik mogu}nosti da Austrija mo`e postati pokroviteq nad srpskim narodom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije.

Petar I je prihvatio ideje o ustanku za stvarawe Slavenosrpskog carstva, pa je 1803. odaslao u Rusiju arhimandrita manastira Pive, Arsenija Gagovi}a. Formalno je podsticaj do{ao od mitropolita

Pripreme: Petar I Wego{ je prihvatio ideje o ustanku

Stratimirovi}a. Ruskom caru je predlagano ujediwewe srpskog naroda sa Rusijom, ili stvarawe samostalnog carstva, na ~ijem ~elu bi bio jedan od ruskih velikih kne`eva. U jednoj poruci igumanu manastira De~ani, 10. januara 1804. Petar I poru~uje da }e se „Crnogorci i sa beogradske strane Srbi“ di}i na oru`je. To je trenutak za koji on nije znao, kada jawi~ari ubijaju sve vi|enije srpske kne`eve i prvake, a mesec dana potom se di`e veliki ustanak. Da se radilo o organizovawu pobune, vidi se po izve{taju kanonika Vinka Vlatkovi}a od 21. avgusta 1805, u kome on ka`e da je u Hercegovini izvr{ena regrutacija ustanika, na celom podru~ju od crnogorske granice do reke Neretve kod Metkovi}a, Po~iteqa i Kowica. U spiskove je bilo upisano 19.000 vojnika, podeqenih u 43 odreda sa haramba{ama na ~elu. Organizacija je izvr{ena preko igumana pet manastira: Zavale, Du`i, Dobri~eva,

POVOQAN TRENUTAK

@itomisli}a i Pive. Kad se ustanak u Drobwacima 1805. oteo i po~eo bez odobrewa, re~eno je da su ga organizovali sve{tenici i seoski knezovi. Ruski car je krajem 1803. naredio arhimandritu Gagovi}u da bude u vezi sa ruskom flotom u Kotoru, u slu~aju da se prilike u Turskoj komplikuju. Imao je novac i oru`je za pripremawe ustanka. Kasnije je otkriveno da je po planu 12.000 ustanika predvi|eno u Dalmaciji i 130.000 u susedstvu.

Od 1798, kona~no od potpisivawa ugovora 3. januara 1799, Turska i Rusija su saveznice i wihove flote zajedni~ki deluju na Jonskim ostrvima. Crna Gora je automatski postala saveznik Turske i 1805. joj platila godi{wi tribut, {to zna~i da je priznala sizerenstvo turskom sultanu. Ustanak koji je na turskoj strani pripremqen u snazi od 19.000 vojnika, trebalo je da poslu`i kao instrument velike balkanske pobune protiv Turske. Kako je rat protiv Turske po~eo

Ustanak 1804. je bio organizovan, ali ta organizacija nije pokrenula narod da krene u vatru. Ta je organizacija bila stvorena da ~eka povoqan trenutak, kad do|e do rata sa Turskom. Zbog toga {to je ustanak u Hercegovini 1804. bio visoko organizovan, upravo zbog toga nije ni uspeo. On je po~et tamo gde se prethodna organizacija nije mogla istra`ivawem ustanoviti, iako se nagove{tava da je pre masakra nad srpskom elitom u januaru 1804. postojala i tu. Ovo je, naravno, logi~na pretpostavka, bez pokri}a sa arhivskim otkri}em, sem re~enice u pismu Petra I igumanu de~anskom da }e se i sa beogradske strane udarati na Turke. Tajno organizovawe revolucije ne zna~i da je ona i vo|ena od strane te tajne organizacije. U Hercegovini i Dalmaciji je to vo|stvo u cetiwskom manastiru Petra I Wego{a. U Srbiji se ne zna za wega.

tek u decembru 1806, napadom Turske na ruske pozicije na Dunavu, ta golema ustani~ka snaga u Hercegovini je trebalo da ~eka taj sre}ni trenutak. Treba zamisliti nestrpqewe seqaka, sa pripremqenim kowima, torbama suve hrane i oru`jem, da carev plan u Peterburgu po~ne.

U isto vreme, ruski emisari su radili na organizovawu pobune u Dalmaciji protiv francuske vlasti. Tamo je sredinom 1806. izbio jedan veliki ustanak sa sredi{tem u samoupravnoj oblasti Poqica. U zakqu~ku bi se morale ista}i dve bitne stvari:

- Ustanak je od kraja 1803. bio organizovan sa ciqem da po~ne u trenutku kad do|e do rata Rusije i Turske. Rekonstruisana je organizacija 19.000 seqaka samo u Hercegovini. Ostaje nejasno {ta je ra|eno u Srbiji.

- Ideja i planovi o uspostavqawu Slavenoserbskog carstva se nije odnosila na organizovawe pobune samo pravoslavnih Srba, nego i katoli~kih Srba u Dalmaciji. Racionalisti~ka filozofija da naciju sa~iwava zajednica jezika je ovde do{la do izra`aja. Ne treba da se naga|a da je to sugerisao [lecer u svojoj prepisci, jer kod obrazovanih Srba oko vremena Temi{varskog sabora ona je polazi{te u shvatawu bi}a srpskog naroda. Do oslobo|ewa Srbije 1815. nikome nije jasno {ta zna~i re~ Srbija. Sredi{te i neprikosnoveno vo|stvo srpskog naroda je bilo u Ju`noj Ugarskoj. U poimawu obi~nog savremenika, Srbija je bila izgubqeno podru~je na jugu, Kosovo i delovi Makedonije, Crne Gore i Bugarske. Beogradski pa{aluk je tek 1791. u tekstu mirovnog ugovora nazvan Srbijom. Turci ga tako nisu nazivali, nego Krajinom, ili „Lazvilajeti“ po knezu Lazaru sa Kosova 1389. godine.

l U slede}em broju: Jawi~ari su vi{e puta poku{avali da se dokopaju vlasti u Beogradskom pa{aluku

1879. - Ro|en je nema~ki nau~nik Albert Ajn{tajn, najistaknutiji teoreti~ar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nema~ke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na wegovo upozorewe 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, SAD zapo~ele istra`iva~ki rad za izgradwu tog oru`ja. Bio je o`ewen srpskom matemati~arkom Milevom Mari}.

1883. - U Londonu je umro nema~ki filozof i ekonomist Karl Marks, najzna~ajniji teoreti~ar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. „Komunisti~ki manifest” („Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, „Teze o Fojerbahu”, „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte”, „Kapital - kritika politi~ke ekonomije”).

1891. - Podmornica „Monarh” je postavila telefonski kabl na dnu kanala Laman{, pripremaju}i prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.

1932. - Samoubistvo je izvr{io ameri~ki industrijalac Xorx Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osniva~ kompanije „Kodak”.

1945. - Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je na `elezni~ki vijadukt u nema~kom gradu Bilefeld najte`u bombu u Drugom svetskom ratu, „Velikog Slema” te{kog 11 tona.

1983. - ^lanice Organizacije zemaqa proizvo|a~a nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivawa te organizacije 1960, da smawe cenu nafte za 15 odsto.

1991. - „Birmingemska {estorka” - {est Iraca pogre{no optu`enih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem - oslobo|ena je posle 16 godina u zatvoru.

1995. - Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.

2002. - Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preure|ewu odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji zajedni~ka dr`ava. Jugoslavija je bila sledbenica Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, formirane 1918, na kraju Prvog svetskog rata. Nova, „Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora” formalno uspostavqena 4. februara 2003, trajala je do 21. maja 2006.

2004. - Pobedom na izborima predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je drugi ~etvorogodi{wi mandat.

2018. - Preminuo je Stiven Hoking, teoretski fizi~ar koji je dao veliki doprinos razumevawu crnih rupa i kosmologije. Wegova kwiga, „Kratka istorija vremena” prodata je u vi{e od 10 miliona primeraka. Od mladosti borio se sa te{kom motori~kom bole{}u, a o wegovom `ivotu i radu snimqen je film „Teorija svega”.

TAJNA KNEZA MIHAILA

Grobnica u Beogradu ~uva najve}u misteriju, ali i sramotu Obrenovi}a

Ako bi neko neupu}en video masivnu grobnicu Velimira Mihaila Teodorovi}a na Novom grobqu u Beogradu na kojoj jednostavno pi{e „Narodni dobrotvor”, stekao bi samo delimi~no ta~nu informaciju o ovom ~oveku, wegovom `ivotu i zna~aju koji ima za na{ narod i istoriju. Jer, Velimir Mihailo Teodorovi} jeste bio veliki srpski dobrotvor i ktitor mnogobrojnih udru`ewa koji je sav svoj imetak zave{tao otaxbini, ali i mnogo vi{e od toga!

Novo grobqe u Beogradu ve~no je po~ivali{te mnogih znamenitih Srba i predstavqa pravi prestoni~ki “muzej na otvorenom” sa mnogo velikih i bogato ukra{enih grobnica. Ipak, nijedna nije tako impozantna, ali ni misteriozna kao grobnica jednog ~oveka – Velimira Mihaila Teodorovi}a. Na grobnici jednostavno pi{e: “Narodni dobrotvor, Velimir Mihailo Teodorovi}” i to jeste istina – re~ je o velikom pomaga~u srpskog naroda i ~oveku koji je sav svoj imetak zave{tao Srbiji. Ali, on je bio i mnogo vi{e od toga!

^OVEK KOJI JE MOGAO DA BUDE VLADAR SRBIJE

Velimir Mihailo Teodorovi} bio je vanbra~ni i jedini sin kneza Mihaila Obrenovi}a. Velimir Teodorovi} ro|en je kao Vilhelm Berghaus, jedino dete kneza Mihaila Obrenovi}a iz wegove veze sa Nemicom Marijom Berghaus dok se nalazio u izgnanstvu iz Srbije u Roga{koj Slatini u dana{woj Sloveniji.

- Marija je bila }erka tamo{weg veterinara i iz te veze paru se 1849. godine rodio sin, kr{ten u rimokatoli~koj veri, i nazvan Vilhelm. Iako nije imao nameru da se `eni sa Marijom, Mihailo je od po~etka priznao dete i oboje ih materijalno obezbedio. Ona se potom udala, ali Marijin mu` nije po{tovao obavezu da novac koje je knez slao ostavqa za Vilhelmove potrebe. Kada je Marija umrla, nekoliko godina kasnije, Mihailo je odlu~io da 1857. sina dovede u Beograd – po~iwe pri~u o ovom neobi~nom ~oveku Neda Kova~evi}, dobar poznavalac istorije i prestoni~kih doga|awa. Vilhelm u prvo vreme nije znao srpski, ali ga je vremenom nau~io. Pri~a ka`e da je bio dobro dete i vredan |ak – tih, skroman, dobre du{e, omiqen i prihva}en od drugova. Kada je napunio 17 godina, knez Mihailo je nalo`io da Vilhelm pre|e u pravoslavnu veru. Dobio je ime Velimir Mihailo i staro prezime kneza Milo{a – Teodorovi}.

VE^NO PO^IVALI[TE DOSTOJNO PRINCA

Zadu`bina ”Velimirijanum” po~ela je sa radom 1905. godine i jedna od prvih wenih odluka je bila da se zemni ostaci Velimira Teodorovi}a iz Minhena prenesu na Novo grobqe u Beogradu. Kapela-grobnica zavr{ena je 1926. po projektu arhitekte Vasilija Mihailovi~a Androsova, i u wu su naredne godine preneti ostaci Velimira Teodorovi}a gde i danas po~ivaju.

Kako je vreme prolazilo, Velimir je postajao slika i prilika oca.

“Knez Mihailo se starao da obezbedi Velimira, ali je sina retko vi|ao. Primao ga je obi~no uve~e u bilijarskoj sali u suterenu starog dvora. Voleo je sina ali se, usled datih okolnosti, ustru~avao da to otvorenije poka`e. Velimir je ostao `eqan o~eve qubavi, {to vidimo iz jedne wegovog ispovesti: “On mi da ruku koju ja poqubim, zatim poqubi mene u ~elo, pita me o u~ewu, da mi savet o odevawu, pokloni mi dukat i neku kwigu, a zatim je audijencija gotova! Meni do|e da ga zagrlim i izqubim, ali ne smem!”” - pri~a Neda Kova~evi}.

^OVEK KOJI JE @IVOT POSVETIO SRBIJI

O tome da li je knez Mihailo Velimira spremao za svog naslednika i danas se raspravqa. Mladi} je 1867. poslat u [vajcarsku na daqe {kolovawe i tada se

^UDNA IMENA NA[IH PREDAKA

posledwi put video sa ocem jer je slede}e godine knez Mihailo ubijen u atentatu u Top~ideru. Nije ostavio testament, a ni eksplicitnu odredbu o nasledniku. Odlu~eno je da kneza Mihaila na prestolu zameni sinovac Milan Obrenovi}, unuk Milo{evog brata Jevrema, a Velimir je dobio imawe “Negoja” u Rumuniji i 35.000 dukata. Po nalogu namesnika, poslat je u Minhen na daqe studije.

– Velimir je bio u r|avim odnosima sa kraqem Milanom koji ga nije trpeo, verovatno ga uvek do`ivqavaju}i kao pretendenta na srpski presto iako Velimir uop{te nije pokazivao takve ambicije. Ta netrpeqivost i{la je dotle da Velimiru nije bilo dopu{teno da do|e u Srbiju ~ak ni kad se prijavio kao dobrovoqac u srpsko-turskom ratu 1876. godine – obja{wava Neda Kova~evi} i dodaje da je, bez obzira na sve, Velimir na{ao na~ina da pomogne Srbiji {aqu}i nov~ane priloge. U Minhenu, Velimir je okupqao i svesrdno pomagao tamo{we srpske studente. Slao je novac i Narodnom pozori{tu koje je u Beogradu osnovao wegov otac.

Velimir Mihailo Teodorovi} iznenada je umro 31. januara 1898. u 48. godini `ivota. Nije se `enio i nije imao dece. Sahranili su ga dugogodi{wi sobar Petkovi} i srpski studenti u Minhenu. Od Obrenovi}a sahrani nije prisustvovao niko.

“Moje celo imawe dobio sam poklonom, kao neograni~enu svojinu, i mogu wime neograni~eno da raspola`em. Ako bih ja, ne ostaviv{i potomka iz zakonitog braka, umro, to }e sve moje pokretno i nepokretno imawe, ma gde se ono nalazilo, pripasti mojoj Otaxbini, to jest Kraqevini Srbiji

OBRENOVI]IMA SMETAO I NAKON SMRTI

- Obrenovi}i su nastojali da Velimira na svaki na~in dr`e podaqe od Srbije, a nakon wegove smrti nastojali su da zatru svako pomiwawe ovog ~oveka. ”Velimirijanum” je osnovan tek u vreme Kara|or|evi}a, a tokom vladavine ove dinastije Velimiru je podignuta i grobnica na Novom grobqu. Ironi~no, ispalo je da mu se “suparni~ka” dinastija odu`ila mnogo vi{e nego vlastita –isti~e na{a sagovornica.

kao mojem jedinom i iskqu~ivom nasledniku. Ovo }e moje imawe biti odvojeno od dr`avnog imawa kao zadu`bina, i ova }e zadu`bina nositi ime Velimirijanum…” - Izvod iz testamenta Velimira Mihaila Teodorovi}a Prema testamentu Velimir Mihailo Teodorovi} je svu svoju imovinu zave{tao Srbiji i osnivawu zadu`bine ”Velimirijanum” koja bi pomogla razvoju obrazovnih institucija u zemqi i {kolovawu nadarenih pojedinaca.

Zvani~na istorija Velimira Teodorovi} ne pomiwe mnogo, pa ve}ina Srba danas ne zna da knez Mihailo Obrenovi} zapravo nije umro bez naslednika.

USPEO DA POMOGNE SRBIJI I NAKON SMRTI

Sa druge strane, Velimir Mihailo Teodorovi} je uspeo da pomogne Srbiji i nakon smrti. Wegova zadu`bina neometano je radila sve do 1945. godine kada je nacionalizovana. ^ak i posle toga sredstva iz we kori{}ena su za pomagawe kulture i umetnosti u Srbiji i tako je bilo sve do ’70-ih godina pro{log veka.

Zbog svega {to je u~inio, kao i zbog nas samih i istorije, Neda Kova~evi} nagla{ava da jo{ uvek nije kasno da se odu`imo Velimiru Mihailu Teodorovi}u. “Velimir Mihailo Teodorovi} danas po~iva upravo tamo gde zaslu`uje – u Aleji velikana na Novom grobqu. Unutar grobnice se nalazi bista ovog srpskog zadu`binara, koju je jo{ za wegova `ivota, 1885. uradio nema~ki vajar J. H. Krane. Mo`da bi jedino tu jo{ trebalo u~initi ne{to – postaviti bistu na neko javnije mesto, na primer u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta, ili neke druge od ustanova koje je “Velimirijanum” pomagao decenijama pomagao” - zakqu~uje Neda Kova~evi}.

Ovako su se zvali Srbi prema turskom popisu iz 1455. godine

U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i wihovo zna~ewe pala su u zaborav. Bri{emo pra{inu sa wih i predstavqamo vam neka od imena na{ih predaka koje su Turci popisali davne 1455. godine.

Jezik je `iva tvorevina svakog naroda i stalno se mewa. Neke re~i ulaze u upotrebu, dru-

ge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravqene. Sli~no je i sa imenima. Predstavqamo vam imena kojima su se u pro{losti nazivali Srbi, a koja su danas ili potpuno iza{la iz upotrebe ili se jako retko mogu ~uti, a neka i nikada! U wih imamo uvid zahvaquju}i turskom popisu u oblasti Brankovi}a iz 1455. godine, a koje je objavila Fejsbuk strana “Srpska nacionalna svest”.

Interesantno je da je pored svakog imena zabele`eno i ne{to prema ~emu bi se osoba mogla prepoznati. To je uglavnom ime oca ili, re|e, majke, ali ima i drugih odrednica kao {to su, na primer – Dobrislav, siromah ili Reqi{a, udovica. Osim toga, spisak nam daje uvid i u neka, danas potpuno zaboravqena imena – Rah~e, Brajan, Radowa, Radohna, Herak, Dabi`iv…

Kineski komunisti ne smeju da gataju

Kineska vladaju}a Komunisti~ka partija protivi se sujeverju. Ona svojim ~lanovima brani „aktivnosti koje proizlaze iz praznoverja”, objavili su kineski dr`avni mediji.

Aktivnosti poput proricawa sudbine i tradicionalnog kineskog u~ewa feng-{ui su protivne marksizmu, na ~ijim se osnovama bazira Komunisti~ka partija. Predsednik Kine Si \inping, koji je tako|e generalni sekretar vladaju}e stranke, li~no je pozvao wenih 88 miliona ~lanova da se stro`e dr`e ideolo{kih u~ewa i upozorio ih da u javnosti ne dovode u pitawe zvani~nu politiku partije. Novi partijski propisi nose mogu}nost izbacivawa iz stranke ~lanova koji organizuju sujeverne aktivnosti, dok onima koji u wima samo u~estvuju preti upozorewe, izvestila je agencija Sinhua. Biv{i {ef kineske bezbednosne agencije Xou Jongkang, najvi{i je zvani~nik koji je smewen u okviru borbe kineskih vlasti protiv korupcije. On se savetovao sa samozvanim prorokom i u~iteqem kineske meditacije „~i kung” Caom Jong`engom, koji je kasnije na sudu svedo~io protiv wega.

Do{ao

red na gurmanski, slani sladoled, savetuju Italijani

Svako od nas ima svoj omiqeni ukus sladoleda –~okolada, vanila, le{nik, jagoda… Sladoled nas podse}a na leto, osve`ewe i na slatko.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

POSAO: Probu|ena ambicioznost vodi}e vas prema sve konkretnijim ciqevima. Pokaza}ete se kao neustra{iv borac, iznena|uju}i s o{trinom i `eqom za uspehom. QUBAV: Klonite se neutemeqene qubomore za koje nemate vaqanih razloga. Va{a veza }e biti stabilnija ako odvojite poslovne stresove od qubavnih odnosa. ZDRAVQE: Uprkos psihi~kom umoru, pokre}e vas motivacija.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Stvari koje se trenutno odvijaju u va{em `ivotu ne privla~e pa`wu okoline, ali za va{ li~ni rast presudne. Pazite na finansijske posledice svojih odluka. QUBAV: Nemojte patiti zbog stvari koje su iza vas. Okrenite se dru{tvu i zanimqivim poznanstvima. Bikovi u braku, ne gwavite partnera situacijama iz wegove qubavne pro{losti. ZDRAVQE: Pazite na ki~mu, zube.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Nakloweni Merkur podari}e vam sjajnu koncentraciju, neophodnu za snala`ewe u sada{wim trenucima. Malim koracima napredujte prema boqoj budu}nosti. QUBAV: Porast emotivnog samopouzdawa mogao bi da vas nagna u potragu za novim qubavnim iskustvima. Slobodne Blizance }e iznenaditi udvarawe osobe koju do`ivqavaju kao prijateqa. ZDRAVQE: Obavezna {etwa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Rakovi }e sre|ivati jednostavne stvari koje su drugi zakomplikovali. Istaknuta je razli~itost mi{qewa u va{oj radnoj sredini - pristanite na kompromise, ako druga~ije ne ide. QUBAV: Naklowena Venera vam daje dodatan impuls energije pa }ete u`ivati u qubavi i romanti~nim zbivawima. Imate zamah ose}ajnosti i seksualnosti. ZDRAVQE: Mu~e vas stare hroni~ne boqke.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Posvetite se zara|ivawu ili poslovima koji vam daju ose}aj sigurnosti. Dok ne re{ite pitawe svoje profesionalne budu}nosti, dr`ite se onoga {to funkcioni{e i u {ta ste sigurni. QUBAV: Ako vas je pro{lost opekla, nemojte odbacivati prilike za novi uzlet. Ono {to izgubite na jednoj strani, dobi}ete na drugoj. ZDRAVQE: Morate da prona|ete mir za sebe i svoj odmor.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ovo je odli~na nedeqa za prakti~ne profesionalne odluke. Radi}ete vi{e od uobi~ajenog pa se na vreme organizujte i oslonite na proverene saradnike. QUBAV: U qubavi ste strastveniji nego ina~e, otvorenije iskazuju}i svoju seksualnost. Razmi{qa}ete ili barem sawariti o avanturi s osobom koju kratko poznajete. ZDRAVQE: Tegobe s glasnim `icama i disawem.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ako se bavite umetni~kom profesijom, krasi}e vas inspiracija i `eqa za uspehom. Puni ste motivacije i energije kojom privla~ite druge kolege, koje rado slede va{ tempo. QUBAV: Neda}e koje vam se doga|aju teraju vas na pozitivnu promenu. Strel~evi bi mogli da u|u u novu vezu ili okrenu novi list u postoje}oj. ZDRAVQE: U odli~nom ste periodu, zdravqe vam je jako dobro.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: U dobrom ste periodu, ali neke poslovne situacije se ipak ne odvijaju po planu. Budite strpqivi jer su zastoji privremeni pa na wih tako i gledajte. QUBAV: Va{ `ivahan duh privla~i}e brojne udvara~e i otvarati nove qubavne kombinacije. Neko iz porodi~nog kruga uple}e se u va{ brak. ZDRAVQE: Mogla bi da vas mu~i izra`enija nesanica ili unutra{we nezadovoqstvo.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

mova na svetu posve}en izradi doma}eg, ru~no pravqenog sladoleda koji }e od danas pa do sedmog marta, na sajmu u Budimpe{ti prikazati kakve sve sladolede Italija nudi, ukqu~uju}i i slani sladoled.

Iz Italije, zemqe sladoleda, sti`e novi trend koji uzima sve vi{e maha, a to je slani sladoled.

Slani sladoled je novi kulinarski trend koji se sve ~e{}e slu`i u restoranima {irom Evrope. Sladoled od limuna sa ostrigama i primesama mente, kao i onaj koji ima ukus boranije ili pasuqa, postaje deo jelovnika, ne samo kao desert ve} i kao glavno jelo. U mestu Longarone, u regionu Veneto u Italiji, odr`ava se jedan od najpoznatijih saj-

EVROPSKI DAN DOMA]EG SLADOLEDA

Doma}e pravqen sladoled ima i svoj evropski dan koji }e biti proslavqen 24. marta. To je jedini dan koji je Evropski parlament posvetio hrani, a Italijani se nadaju da }e se sve ve}i broj qudi upoznati sa slanim sladoledom.

„Trendovi se mewaju i to ne mo`emo da ne primetimo. Sada je do{ao na red na gurmanske sladolede, one koji imaju slani ukus. Nije u redu da nam zabrawuju da jedemo sladoled jer goji, dobar doma}i sladoled je zdrav. Tako da danas imamo obrok za koji mo`emo da ka`emo: Jesi li pojeo dobar sladoled za ve~eru? Danas sa pravom mo`emo da postavimo takvo pitawe“, ka`e Alesandro Pi}inini, predstavnik Sajma MIG, Longarone. Prvi slani sladoled je napravqen jo{ pre 40 godina, ali tek danas polako ulazi na jelovnike {irom sveta. [panski poslasti~ari su predstavili tartar od jelena sa prepeli~jim jajetom i sladoledom, ali danas je mogu}e probati i sladoled od sira, belog luka i vina. Ovogodi{we takmi~ewe za najboqi neindustrijski sladoled posve}eno je Zimskim olimpijskim igrama Milano – Kortina 2026, a pobednica Vanesa Pjantari je pome{ala tri ukusa. „Prvi ukus je rikota, drugi je planinska rakija od borova, a na kraju imamo med od kestena. Na kraju svega sam dodala med jer on na neki na~in ispira usta i ostavqa sve` ukus“, obja{wava Vanesa Pjantari, pobednica takmi~ewa za najboqi doma}i sladoled.

POSAO: Spoqne okolnosti }e vas terati na pove}an rad. To je dobro jer na taj na~in postajete deo novih radnih zbivawa u kojima }e biti mesta za va{e vrednosti i dokazivawa. QUBAV: Ostanite na udaqenosti, ~ekajte potez druge strane i bi}e vam jasnije {ta da u~inite. S ovom nedeqom emotivne napetosti po~iwu da popu{taju. ZDRAVQE: Ko`a lica mogla bi da vam bude osetqiva.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Rizi~ne okolnosti i problemati~an odnos s drugima tra`e od vas umerenost. No bi}ete dorasli svakoj situaciji, ~ak i raskrinkati one koji vam rade iza le|a. QUBAV: Mogu}e su nove qubavi, ali koje }e biti pro`ete qubomorom i dubokim ose}awima. Mogli bi da vas pritisnu porodi~ni problemi. ZDRAVQE: Ose}ate napetost i nemir ne znaju}i im uzrok. Ve`be istezawa bi pomogle.

POSAO: Ne}ete pogre{iti ako se oku{ate u poslovima koji nisu bliski va{oj struci i dosada{wem radu. Oslobodite se nesigurnosti koju u vama pobu|uju neki zlonamerni qudi. QUBAV: Qubavna ose}awa od strane osobe koja vam se svi|a, bi}e vam uzvra}ena. Za Vodolije koje su u vezi - partner je spreman za zajedni~ki `ivot. ZDRAVQE: Puni ste energije i u pokretu, pazite plu}a.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Sposobni ste za velike stvari pa je mogu}e napredovawe i ~e{}i kontakt s osobom na vi{em polo`aju. Ipak, pripazite na svoj samouveren ili ~ak drzak nastup. QUBAV: Venera u va{em znaku pomo}i }e vam u qubavnim problemima, a samcima da nekog upoznaju i zaqube se. Va{a prava ose}awa su i daqe tajna, ali nemojte biti toliko zatvoreni u sebe. ZDRAVQE: Krasi vas optimizam.

Mladi} progutao 39 nov~i}a i 37 magneta

Lekari su predmete prona{li u tankom crevu i u `elucu pacijenta koji je verovao da }e mu cink pomo}i u bodibildingu

Iz creva dvadeset{estogodi{weg mu{karca koji je verovao da cink poma`e u bodibildingu hirurzi bolnice u Wu Delhiju izvadili su 39 nov~i}a i 37 magneta i na taj na~in su mu spasli `ivot. Pacijent je bio ube|en da wegov organizam mo`e da apsorbuje cink iz nov~i}a koje je gutao tokom nekoliko sedmica, ali i da }e magneti koje je tako|e progutao pomo}i u tom procesu, preneo je „Wujork post”. Mladi} je ~ak 20 dana trpeo bolove u stomaku, ali kada je wegovo stawe postalo kriti~no obratio se za pomo} lekaru. Primqen je u bolnicu kao hitan slu~aj. Na osnovu rendgenskih snimaka lekari su utvrdili da su se

magneti i nov~i}i na{li u dve odvojene grupe u tankom crevu, a magnetna sila ih je bukvalno uvezala i time izazvala eroziju zida tankog creva, zbog ~ega je pacijentu bio ugro`en `ivot. Pacijent je odmah operisan, a

osim u tankom crevu, hirurzi su nov~i}e i magnete prona{li i u `elucu. Re~ je, kako prenosi pomenuti medij, o mladi}u koji je pro{log meseca bio na le~ewu od nepoznatog psihijatrijskog poreme}aja.

Kako se izboriti sa neprijatnim mirisima koji se {ire oko va{ih stopala

Svako je bar nekoliko puta imao problem zbog poja~anog znojewa stopala i neprijatnog mirisa koji se oko wih {iri, i koji svakako mo`e da izazove mnogo neprijatnosti.

Problem sa neugodnim mirisom stopala ~esto se javqa posle boravka u teretani ili boravka na otvorenom u danima letwe `ege, a dovodi u neprijatnost kada je potrebno izuti cipele, a niste kod ku}e, gde mo`ete odmah oprati noge. Studija koju je sprovela u Fondacija za ko`u i negu u Australiji objavila je da znojewe stopala obi~no prati neugodan miris {to je stawe poznato kao bromhidroza. Obi~no po~iwe u detiwstvu ili adolescenciji i mo`e imati negativan uticaj na dru{tveni `ivot. Me|utim dobra vest je da svakodnevnom higijenskom rutinom mo`ete eliminisati neprijatan stopala. Ako je re~ o problematici kod mali{ana, pedijatar mo`e da uradi test uz pomo} skroba i joda da bi potvrdio dijagnozu prekomernog znojewa.

PRAVILNO SU[EWE STOPALA

UTI^E NA WIHOV MIRIS

Otklawawe neprijatnog mirisa stopala mo`e biti jednostav-

RECEPT

NAMAZ OD

PE^ENIH PAPRIKA I KROMPIRA

POTREBNO JE:

n 2-3 komada (300 g) pe~enih paprika

n 300 g kuvanog krompira

n 2 ~ena belog luka

n 4-5 ka{ika maslinovog uqa n 1 ka{i~ica slatke mlevene paprike

n po ukusu so n po ukusu mleveni crni biber

PRIPREMA: Pe~enu papriku oqu{tite, isperite i osu{ite na ubrusu. Kuvani krompir ocedite od te~nosti, ali vodu sa~uvajte. U secku stavite papriku, krompir, maslinovo uqe, slatku mlevenu papriku i beli luk. Soli i bibera dodajte po ukusu. Izmiksajte do glatke strukture. Ukoliko je pregusto dodajte malo vode u kojoj se kuvao krompir i nastavite da miksate. U fri`ideru mo`e stajati do 4-5 dana u zatvorenoj teglici. Slatku mlevenu papriku mo`ete zameniti qutom ili dimqenom mlevenom paprikom, po `eqi i ukusu. Prijatno!

no kao da pratite svakodnevnu rutinu higijene stopala. To mo`e ukqu~ivati prawe nogu antibakterijskim sapunom. Va`no je da perete stopala svaki dan i dobro ih osu{ite, posebno izme|u prstiju. Kada osu{ite stopala pe{kirom nakon tu{irawa ili kupawa, utapkajte izme|u prstiju vatom umo~enom u ~aj od kamilice ili jabukovo sir}e. Stopala se mogu tretirati antibakterijskim pilingom za stopala, ali izbegavajte upotrebu pilinga ako imate o{te}enu ko`u ili ekcem.

Nokte na nogama dr`ite podrezane i ~iste, {to tako|e poma`e u spre~avawu razvoja gqivica. Ne`no uklonite tvrdu ko`u turpijom za stopala. Kada je tvrda, ko`a mo`e postati mokra od vlage, {to predstavqa idealan dom za bakterije. Nakon {to ste o~istili stopala i osu{ili ih, mo`ete naneti puder, malo sode bikarbone, ili kukuruzni skrob. Oni mogu da apsorbuju dodatnu vlagu. Mo`ete isprobati brojne ku}ne lekove, kao {to su slane kupke, natapawe stopala

u ~aj i jabukovo sir}e. Uz odgovaraju}u higijenu i ~e{}e mewawe obu}e, ove prakse mogu pomo}i u uklawawu mirisa stopala. ^ajevi su jedan od najefikasnijih ku}nih lekova. Jednostavno koristite ~etiri ili pet kesica ~aja na litru vode. Mo`ete koristiti obi~ne kesice ~aja, a preporuka je nana. Skuvajte ~aj kao i obi~no, a zatim ga ostavite da se ohladi i nama~ite stopala oko 20 minuta svakog dana. Kupujte obu}u koja vam dobro pristaje, koja je od prirodnih materijala jer }e omogu}iti va{im stopali-

ma da di{u. Nosite i sandale sa otvorenim prstima ili japanke kada je to mogu}e.

VA@NO JE DA STOPALA ”DI[U”

Idite bosi kod ku}e, kad god to mo`ete, kako bi vazduh omogu}io va{im stopalima da di{u. No{ewe ~arapa se tako|e smatra neophodnim, posebno onih koje upijaju vlagu, poput vune, pamuka ili me{avine vune i pamuka. Pamu~ne ili vunene ~arape su mnogo boqe od najlonskih. Va`no je da redovno mewate ~arape. Ishrana bogata rafinisanim ugqenim

hidratima ~esto slu`i kao hrana za bakterije i gqivice u telu koje mogu biti odgovorne za neprijatne mirise.

Sre}om, postoji mnogo stvari koje se mogu uraditi kroz ishranu kako bi se smawile upale, kao {to je eliminisawe rafinisanih ugqenih hidrata i balansirawe proteina, zdravih masti i slo`enih ugqenih hidrata. Smawewe konzumacije alkohola i pu{ewa cigareta tako|e }e uveliko pomo}i u ubla`avawu znojewa i neugodnog mirisa stopala.

Maj~ino mleko u kapsulama - hit za imunitet

Kolostrum je prvo mleko koje proizvode mle~ne `lezde qudi i drugih sisara odmah nakon poro|aja. Kolostrum se lu~i prva 2-4 dana nakon poro|aja, nakon ~ega prelazi u prelazno, a zatim u zrelo mleko novoro|en~etu i pru`a najboqi mogu}i po~etak `ivota. Kqu~an je za zdravqe, rast i vitalnost novoro|en~eta, pru`aju}i esencijalne nutrijente i bioaktivne faktore neophodne za po~etnu imunolo{ku odbranu, za rast, razvoj i sazrevawe gastrointestinalnog trakta novoro|en~eta.

Ovo prvo maj~ino mleko privla~i pa`wu zbog bogatog nutritivnog sadr`aja, ukqu~uju}i antioksidanse, antitela, faktore rasta i razne hrawive materije kqu~ne za ja~awe imunog sistema bebe. Sada influenseri na platformama kao {to je TikTok, reklamiraju suplemente sa kolostrumom kao lek za imunitet, zdravqe creva, poboq{awe raspolo`ewa, sna, ja~awe kose, ko`e, noktiju, pove}awe nivoa energije, ciqaju}i na odrasle potro{a~e i nazivaju}i ga “prirodnom antiejxing superhranom”.

Kolostrum i zrelo mleko se razlikuju po nekoliko kqu~nih karakteristika. Kolostrum je bogat proteinima i antitelima, dok je zrelo mleko bogatije mastima i laktozom.

Biqka od koje smo kao deca be`ali pru`a mnogobrojne pogodnosti kada je zdravqe u pitawu. Najboqi na~in na koji mo`emo iskoristiti wena lekovita svojstva jeste, u posledwe vreme veoma popularan, sok od koprive.

Osim {to je za{ti}enom od `ivotiwa i {teto~ina dr`i kiselina koja izaziva plihove i opekotine, kopriva je lekovita od listova, stabqike, pa preko cveta i korena.

Najzna~ajnije je napomenuti da kopriva sadr`i izuzetno velike koli~ine gvo`|a, {to je samim tim ~ini savr{enim saborcem protiv anemije.

Kolostrum se proizvodi u mawim koli~inama, {to odgovara malom stomaku novoro|en~eta, dok se zrelo mleko proizvodi u ve}im koli~inama, kako beba raste.

Kolostrum aktivira funkciju digestivnog trakta i poma`e stvarawe zdravog mikrobioma creva u prvim danima `ivota. [titi

novoro|en~e od bolesti i infekcija, jer je pun belih krvnih zrnaca, limfocita i mnogih antitela kao {to su IgA, IgG i IgM. Ostale imune komponente ukqu~uju enzime i polipeptide.

Kolostrum ima i blagi laksativni efekat, podsti~u}i prolazak mekonijuma, prve stolice bebe. Ovo poma`e i u ~i{}ewu iz tela bebe vi{ka bilirubina, otpadnog proizvoda mrtvih crvenih krvnih zrnaca, koji je odgovoran za neonatalnu `uticu.

Bovinski (gove|i) kolostrum se mo`e biti koristan i za niz stawa kod odraslih qudi. Dodaci kolostruma, dobijeni od krava ili koza, dostupni su u obliku tableta, kapsula ili praha pod raznim robnim markama. Ovaj kolostrum u prahu je bogat proteinima, vitaminima i mineralima, a siroma{an {e}erom i mastima. Neka istra`ivawa pokazuju da suplementi bovinskog kolostruma mogu poboq{ati imunitet, pomo}i u borbi protiv infekcija, pomo}i kod sportskog oporavka i unaprediti zdravqe creva kod odraslih osoba. Me|utim, skepticizma ima na pretek. Protivnici uzimawa ovih suplemenata nagla{avaju sumwivu prirodu takvih tvrdwi, posebno kada ih propagiraju pojedinci bez nau~ne stru~nosti.

Pored gvo`|a, kopriva je bogata mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora i sicilijuma. Najbogatija je vitaminom C, me|utim vitamin C se obradom u najve}oj meri gubi, a koprivu u sve`em obliku gotovo je nemogu}e konzumirati, naro~ito kada se napomene potencijalni problem sa probavnim sistemom koji uzimawe sve`e koprive mo`e izazvati. Poseduje antibakterijska, antivirusna, protivupalna, diureti~ka svojstva, smawuje bol i zaustavqa krvarewe. Vitamini A, B2, B5 i K, u kombinaciji sa karotenom, lecitinom i brojnim aminokiselinama, belan~e-

vinama i ugqenim hidratima ~ine koprivu sjajnim lekom za mnoge bolesti.

Uti~e na regulaciju krvnog pritiska, stimuli{e rad jetre i pankreasa, poma`e kod oralnih infekcija, kao i oboqewa poput ekcema, akni i opadawa kose.

Pored svega toga, regulacija {e}era u krvi, pomo} kod nesanice i nervoze zna~ajan su deo brojnih pogodnosti koje nam kopriva donosi.

Kopriva u bilo kom obliku je prijateq organizma, bilo da su u pitawu artritis, astma, `u~, urinarni ili respiratorni problemi, problemi sa ko`om ili gr~evima u `elucu.

^AST, PO[TEWE

ITALIJANSKI REPREZENTATIVCI

GLAS ZVERI

PLA^QIVA DECA

18. I 28. SLOVO AZBUKE

BEDNIK, JADNIK

SRPSKI GLUMAC NASLICI

JEDNOGODI[WI PRASI]I (ZBIRNO)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

GORWI EKSTREMITETI MERAZA POVR[INU GLAVNI GRAD GABONA

AUTO OZNAKA BELGIJE ZLO^INAC, ZLIKOVAC

LAZAR RISTOVSKI VLASNI^KE AKCIJE

OBI^AJI (TUR.) STOLOVI INICIJALI PISCA POPOVI]A

SIMBOL AZOTA

INDIJANSKI ^AMAC, KANOA, KANU

GRAD U RUSIJI, NAURALU ODGURNUTI, OTURITI

PRIKAZIVATI U NAJLEP[EM SVETLU

OSTVARITI PREVLAST, ZAPOSESTI AMAJLIJE

SKANDINAVKE: VODORAVNO: MORAL, AZURI, RIK, B, KMEZE, O^, LR, JADOV, ADETI, N, OVLADATI, KANO, SPRUD, EMIRAT, TRE, TUC, MAKINA, ILEGALA, UL, ]E, OTIRATI, TEME, ALIZ, KIKIRIKI, I, A, ALIBUNAR, MUVA, ELENA, AR,AVAT JET, ZACILIKATI

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Preosetqivost organizma (med.) - Spis, 2. Kosmi~ka pogonska letelica - Peh, nezgoda, 3. Vrsta morskog raka, rarog - Zalajati, lanuti, 4. Isti vokali - Poznavalac vina - Mesto pe~ata (skr.), 5. Misliti - @ivotiwa (lat.), 6. Razorno sredstvo za bombe - Italijanski fudbaler Enriko, 7. Ime TV voditeqke \ur|evi} - Patvorina, falsifikatSimbol kalijuma, 8. Simbol kiseonika - Ptice trka~ice - Stara mera za te`inu, 9. Ime pisca Desnice - Mera za zlato, 10. Mesto na Avali - Bojni otrov plikavac, 11. Pakao (mit.), Ose}awe ugodnosti, neoptere}enost, lako}a - Kow u narodnoj pesmi, 12. Sobno ogwi{te - Siri{te, 13. Velike o~i - Srpski pisac Jovica, 14. Ideologija nedi}evaca.

USPRAVNO: 1. Fizi~ki zakon o potisku te~nosti, 2. Vojvo|anke ({aqivo) - Glupa~e, budala~e, 3. Portugalski pisac Hoze Maria - Persijanac - P~eliwi proizvod, 4. Ponovqeno uzimawe hrane u menzi - Odvojiti, izdvojiti, 5. Oznaka za Gvatemalu - Nisko zemqi{te, ravnica - Srpski kikbokser Milo{, 6. Mada, premda - Popis imena - Srpska negacija, 7. Oznaka za jug - Apsolutni superlativ - Setva, 8. Uzvi{ewe ispred oltara (crkv.) - Loto listi}i - Posledwe slovo azbuke, 9. Zapaqewe krajnika - Planina u Turskoj, 10. Aluminijumski (skr.) - Pogonske ma{ine - Hodati, 11. Svesna dvoli~nost, pretvarawe - Starija novosadska glumica i poetesa Ladik, 12. Tre}i primerak teksta - Hiqadu kilograma.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: ALERGIJA, AKT, RAKETA, MALER, HLAP, KEVNUTI, II, ENOLOG, MP, MNITI, ANIMAL, EKRAZIT, NONI, DEA, IMITAT, K, O, NOJEVI, OKA, VLADAN, KARAT, ZUCE, IPERIT, AD, LAKOTA, AT, KAMIN, SIRILO, O^ETINE, A]IN, NEDI]EV[TINA

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SUDOKU 2: 695 273 814 - 728 419 635 - 134 658 792 - 483 125 976 - 261 897 453579 346 281 - 816 932 547947 561 328 - 352

RE[EWE SUDOKU 1: 657

Dragan Jovanovi}, Branislav Le~i} i An|ela Jovanovi}

Prva izjava Gagija Jovanovi}a nakon {to je Branislav Le~i} tu`io wegovu }erku An|elu Jovanovi}

Glumac i politi~ar Branislav Le~i} tu`io je glumicu An|elu Jovanovi}, ina~e }erku legendarnog glumca Gagija Jovanovi}a, zbog toga {to je odbila da sa wim igra u seriji „Radio Mileva”. Le~i} tra`i od{tetu od 300 hiqada dinara zbog navodne povrede ~asti i ugleda, a wen otac - Gagi Jovanovi}, ka`e da je {okiran zbog ovakvog razvoja doga|aja.

„Za neprijatan doga|aj sam saznao tek kad je An|ela dobila tu`bu… {ta da ka`em?… [okiran sam i tu`an u isto vreme… Ponosan sam na moju An|elu {to je hrabra i {to ima integritet na svoga taju. Tako smo je i vaspitali da bude iskrena i pravi~na. Ona zna da uvek ima Brankinu i moju punu podr{ku i qubav“, rekao je Gagi Jovanovi}.

Gagi se osvrnuo i na prvo, pripremno ro~i{te koje je bilo zakazano za {esti mart u Prvom osnovnom sudu. Tada su An|elu ispred zgrade suda sa~ekale brojne kolege i koleginice i javno je podr`ale.

„Hvala wenim koleginicama i kolegama koje su je javno podr`ale, kao i produkciji koja ju je za{titila“, dodao je on.

An|ela Jovanovi} je jedna od glavnih glumica u seriji „Radio Mileva“, dok je Le~i} trebalo da se pojavi kao epizodna uloga u ~etvrtoj sezoni.

Glumica je odbila da glumi u seriji sa wim zbog kako je navela, prethodnih negativnih iskustava sa glumcem, ali i zbog svojih koleginica koje su istupile kao `rtve seksualnog zlostavqawa i za to optu`ile Branislava Le~i}a.

ZVONKO BOGDAN, MUZI^AR I VINAR

Objavqena prva zvani~na fotografija princeze od Velsa posle operacije

Kensingtonska palata objavila je prvu zvani~nu fotografiju Kejt Midlton posle vi{e od dva meseca, a britanski mediji su je momentalno objavili pod oznakom hitno.

Nekoliko dana posle prve nezvani~ne fotografije Kejt Midlton, kako se vozi u automobilu kojim upravqa wena majka, objavqene na jednom ameri~kom portalu, koja je samo dodatno potpirila glasine o wenom zdravstvenom stawu na dru{tvenim mre`ama, Kensingtonska palata objavila je prvu zvani~nu fotografiju princeze od Velsa posle abdominalne operacije koju je imala u januaru.

Na Instagram profilu prestolonaslednika Vilijama i wegove supruge objavqena je fotografija nasmejane Kejt sa decom, koju je snimio Vilijam, i u kojoj se zahvaquje na lepim `eqama i stalnoj podr{ci u posledwa dva meseca, uz ~estitke svima povodom Dana majki. Britanski mediji objavili su ovu vest u roku od nekoliko minuta pod oznakom „hitno“. Na woj 42-godi{wa princeza sedi, uobi~ajeno vedra i dobro raspolo`ena, okru`ena svojom nasmejanom decom, Xorxom, [arlotom i Luisom.

Iako je tempo princezinog oporavka unapred bio najavqen i precizirano je da }e se kraqevskim du`nostima vratiti tek

Golubarstvo, najdra`i hobi, donelo mu je trofeje ali i mir

Somborac, a kasnije Suboti~anin Zvonko Bogdan poznat je kao autor i interpretator izvorne narodne, a naro~ito tambura{ke muzike sa prostora Panonske nizije. Wegov studijski album izdat povodom 50 godina legendarne pesme „Ej sala{i“ jedno je od najtra`enijih izdawa PGP RTS-a. Znate ga kao muzi~ara, proslavio se i u kowi~kom sportu, a wegov najdra`i hobi je golubarstvo.

U Subotici je golubarstvo veoma popularan i sport, ali i hobi, a prisutno je u tom gradu vi{e od 150 godina. Neki to rade iz razonode, a neki se bave ozbiqnim takmi~ewima gde su potrebni golubovi pismono{e. Tu se suboti~ki klub „Spartak“ istakao prethodnih godina, naro~ito pro{le godine. Jedan od ~lanova koji se sa uspehom bavi golubarstvom je kantautor Zvonko Bogdan. Prostorije na sala{u na kojem se maestro bavi svojim qubimcima, prepune su pehara. Sve je po~elo kada je sa desetak godina, od kuma na poklon dobio dva goluba.

„Mene je fasciniralo {to su ti golubovi bili vezani za ku}u i {to su oni bili opredeqeni samo za to da budu u svom gnezdu. Gde god ga odnese{, on se samo `uri ku}i i u svoje gnezdo. I to je mene privuklo zato {to je to doma}a vrsta glasnika i doma}a vrsta `ivotiwa s kojima mo`e{ da u`iva{“, obja{wava Bogdan. Prema wegovim re~ima, golub ima besprekornu orijentaciju.

Golubovi su, kako ka`e, bili ukras wegovog dvori{ta i uspomena na detiwstvo.

Kada je prestao da se bavi kowima posvetio se golubovima i ve} pet-{est godina ima sjajne rezultate. Tragaju}i za najboqim uzgajiva~nicama, Bogdan je jo{ pre 55 godina posetio zemqu za koju ka`e da `ivi od golubova pismono{a i da je postojbina najboqih takmi~arskih primeraka. Pokazuju}i svoj najboqi par golubova pismono{a Bogdan navodi da je najbr`i mladi mu`jak koji se izlegao u septembru. „Najboqa golubica u na{oj grupaciji je golub od godinu dana. Bila je dobra i na kratke i na sredwe i na duga~ke staze, zna~i do 600 kilometara“, rekao je ponosni vlasnik. Golubove je najdaqe slao u Nema~ku, Italiju i u Gr~ku, {to su razdaqine izme|u 700 i 800 kilometara.

„Vrate se za desetak-jedanaest sati. Ekstra primerci, oni ne staju nigde, oni se `ure svojim ku}ama, to je desetak-jedanaest sati u vazduhu. Zna~i mora biti i vreme dobro. Ako je lo{e vreme, golubovi staju i tra`e spasa“, obja{wava Bogdan. Ne razmi{qa o tome do kada bi mogao da se bavi golbarstvom: „Ovo je za mene jedan mir koji mi je u ovim godinama jako potreban“.

posle Uskrsa, u javnosti su se {irile mnogobrojne spekulacije i teorije o wenom stvarnom zdravstvenom stawu, budu}i da je priroda operacije bila obavijena velom tajne, zbog `eqe porodice da sa~uva svoju privatnost. Da misteriji nema kraja pobrinuo se i nesta{ni princ Luis,

najmla|i ~lan kraqevske porodice i de`urni skandal majstor. Ako se fotografija pogleda detaqnije, on na woj ima prekr{tene prsti}e, kao da dr`i fige, {to }e de`urni tuma~i na dru{tvenim mre`ama sigurno iskoristiti za novo poigravawe ma{tom.

Policija prona{la arsenal oru`ja i streqanu u ku}i Alena Delona

Francuska policija je, u ku}i ~uvenog glumca Alena Delona kod Pariza, zaplenila 72 komada vatrenog oru`ja, 3.000 metaka, a prona{la je i streqanu

Tu`ila{tvo u Francuskoj saop{tilo je da je policija zaplenila 72 komada vatrenog oru`ja u ku}i ~uvenog francuskog glumca Alena Delona, koji nema dozvolu ni za jedno od wih, prenosi Gardijan.

Prona{li su i vi{e od 3.000 komada municije, kao i streqanu, u glum~evom seoskom domu u Du{i-Montkorbonu, 135 kilometara ju`no od Pariza. Delon (88) „nema ovla{}ewe za posedovawe vatrenog oru`ja”, rekao je lokalni tu`ilac @an Sedrik Go. Pretres je nalo`en nakon {to je slu`benik, koga je odredio sud, poslat u Delonovu ku}u, primetio oru`je i upozorio sudiju. Delon je lo{eg zdravqa od mo`danog udara 2019. godine i nedavno je bio u centru medijske pa`we zbog porodi~ne sva|e. Sin francuskog glumca, Entoni Delon prijavio je policiji svoju polusestru Anu{ku, jer je, kako tvrdi, godinama skrivala patwu wihovog oca. Delon stariji je preko svog advokata poru~io

da je „{okiran” i da }e podneti tu`bu za klevetu. Zabrinutost za Delona prvi put se pojavila pro{le godine, kada je wegovo troje dece podnelo tu`bu protiv glum~eve biv{e pomo}nice Hiromi Rolin, optu`uju}i je za uznemiravawe i pretwe.

Procewuje se da imovina Alena Delona vredi milione. U junu pro{le godine prodao je oko 80 umetni~kih dela na aukciji za vi{e od osam miliona evra. Alen Delon je igrao gangstere u nekoliko svojih najpoznatijih filmova, ukqu~uju}i „Borsalino”. Retko je vi|an na ekranu od devedesetih, a wegovo posledwe veliko pojavqivawe u javnosti bilo je na dodeli po~asne Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu 2019. godine. Me|utim, prisustvovao je pariskoj sahrani svog prijateqa i kolege @an Pola Belmonda u septembru 2021. godine.

TENISKA REVOLUCIJA

OD JEDNE MILIJARDE DOLARA: Ovo bi zauvek izmenilo sport, a ponuda isti~e za 90 dana

Ve} neko vreme se govorio o tome kako Saudijska Arabija `eli da privoli vrhunske tenisere da igraju u ovoj dr`avi. Ovog puta su smislili siguran na~in da, barem, privuku pa`wu - ogroman novac.

Kako prenosi britanski „Telegraph“ i poznati novinar Simon Grigs Saudijska Arabija je spremila ponudu od jedne milijarde dolara koja ima rok trajawa od 90 dana.

Naime, `ele da stvore Premijum Tur, a o tome se pri~alo ove subote i na Indijan Velsu. Naime, Andrea Gaudenci, direktor ATP, tra`io je od direktora mastersa da ostanu u sobi nakon {to su je napustili direktori ~etiri grend slem turnira.

Razlog? Saudijska Arabija je dala izda{nu ponudu kojom bi spojila WTA i ATP…

Arapski fond za investicije je dao ponudu, a postoji 90 dana da se na wu odgovori.

Uz to bi bio organizovan i masters u prvoj nedeqi sezone, o ~emu Saudijci insistiraju sve vreme, a za to se zala`e i Gaudenci.

Ipak, tome se protivi Kreg Tajli jer bi to moglo da uti~e ne samo na Junajted kup, ve} dugoro~no i na status Australijan opena. Tako je do{lo i do sukoba dvojice mo}nih qudi u svetu tenisa.

Gaudenci nije bio na sastanku u Melburnu sa ostalim vlasnicima turnira tokom Australijan opena, ve} je umesto toga putovao u Rijad da dogovori saradwu sa PIF koji je postao sponzor ATP rangirawa.

ETO KOGA JE SRBIJA IZGUBILA: Pavlovi} drugi put zaredom igra~ meseca u Bajernu

Aleksandar Pavlovi}, 19-godi{wi fudbaler Bajerna, koji je izme|u Srbije i Nema~ke ipak izabrao nema~ku reprezentaciju, do`ivqava najlep{e trenutke u karijeri. Nakon {to se maltene ustalio u starnih 11, pa ~ak i po~eo da posti`e golove, ovog meseca dobi}e priliku i da debituje za A tim Nema~ke. Aleksandar Pavlovi} dobio je novo priznawe - igra~ meseca u Bajernu! Ovo se odnosi za mesec februar, uz podse}awe da je 19-godi{wi fudbaler srpskog porekla, rodom iz Minhena, ve} dobio isto priznawe za januar.

Sjajni defanzivni vezista nije mogao da po`eli lep{i po~etak 2024. godine.

Evo kako je Pavlovi} po prvi put progla{en za igra~a meseca, pre mesec dana - za januar.

„Od skupqa~a lopti do igra~a meseca Bajerna”, stajalo je u opisu Bajerna.

U Bajernovom izboru „igra~ meseca” glasaju navija~i, pa je ovo potvrda da je nesu|eni reprezentativac Srbije itekako voqen me|u navija~ima. Nagradu je dobio sa 29 odsto glasova, ispred Musijale sa 18,5 odsto i Kejna s 14 odsto glasova.

Pre samo ~etiri nedeqe Luka Nardi je izgubio od 462. tenisera na svetu, a sada je u tre}em kolu Indijan Velsa savladao Novaka \okovi}a, svog idola.

Nardi se na Indijan Velsu pojavio kao zamena za povre|enog Tomasa E~everija i ostvario je najve}i uspeh u karijeri, pobedom nad \okovi}em.

Nardi je savladao Novaka u tri seta, posle gotovo dva i po sata velike borbe.

„^udo! Ne znam kako sam ostao smiren. Stvarno ne znam. Ja imam 20 godina, izvan sam 100 igra~a na ATP listi, a pobedio sam Novaka. Ludo“, naveo je Nardi.

Mladi Italijan je ranije otkrio da u svojoj sobi ima \okovi}ev poster.

„Da, imam ga. Svako ve~e kada odem u

\okovi}: Treba mi

dan ili dva da vidim

{ta `elim da uradim

Srpski as je rekao da }e razmisliti o u~e{}u na Majamiju

Ni u jednom od dva me~a koje je Novak \okovi} odigrao u Indijen Velsu nije izgledao kao da u`iva, ili da se ose}a udobno. Mo`da zbog nedostatka ritma ili mo`da zato {to ovaj turnir nije bio na listi prioriteta, ali istina je da je Novak pro{le no}i pora`en od jednog od najve}ih iznena|ewa koje se pamte u tenisu u posledwih nekoliko godina.

Nardi je kao sre}ni gubitnik pobedio svog idola \okovi}a 6:4, 3:6, 6:3 za najve}u pobedu karijere, postaju}i ~etvrti najni`e rangirani igra~ koji je pobedio svetskog broja 1 na turniru ATP Masters 1000.

Prvo je izgledalo kao da }e biti lak posao za Novaka po{to je oduzeo servis u petom gemu prvog seta i muwevito poveo sa 2-0 u drugom , ali je Nardi preuzeo inicijativu po{to je odmah vratio brejk i osvojio drugi u {estom gemu.

Samo nekoliko minuta posle poraza od Luke Nardija, Nole je direktno oti{ao na konferenciju za {tampu.

- ^estitam mu, posebno za taj tre}i set u kojem je odigrao vrhunski tenis. Gledao sam ga kako igra. Nisam puno znao o wemu, ali sam ga gledao kako igra. Poseduje veliki kvalitet na osnovnoj liniji, posebno na desnoj strani. Dobro se kre}e i talentovan je. U{ao je u glavni `reb kao sre}ni gubitnik, tako da nije imao {ta da izgubi. Zaslu`io je pobedu. Vi{e sam iznena|en svojim nivoom. Bio je veoma, veoma lo{. Obe stvari su se poklopile. On je imao sjajan dan, a ja lo{. Rezultat je negativan za mene.

n [ta se desilo sa va{im nivoom igre?

- Mo`da zato {to nisam igrao dva meseca i zato {to dugo nisam bio ovde. Nisam siguran. Analizira}u {ta sam uradio, {ta sam mogao boqe da uradim i odatle krenuti napred. Ne igram mnogo turnira. Veoma sam selektivan kada biram. Ovo nije najboqi ose}aj, ispasti tako rano sa turnira, posebno ovde, gde nisam dugo bio i `eleo sam da igram dobro. Nije da sam pogre{io dolaze}i. Zaista

Niko nikad kao Novak – Srbin proslavio osmu godinu na vrhu!

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta svih vremena, zapo~eo je 416. sedmicu na vrhu ATP liste, a ono {to je posebno fascinantno da je ovog ponedeqka Srbin proveo ravno osam godina na tronu!

I zadr`a}e se Nole tu najmawe do 8. aprila, ~ime }e dobaciti do 419 nedeqa, te }e sa 36 godina i 322 dana „ispratiti u penziju“ rekord [vajcarca Roxera Federera, koji je do sada bio najstariji svetski broj jedan.

Kada je nova ATP lista u pitawu, \okovi} koji je posle pet godina „upalio motore“ na Indijan Velsu, upisav{i pobedu nad Australijancem Aleksandrom Vuki}em, ima 9.675 bodova i be`i drugoplasiranom Karlosu Alkarasu 870 bodova. [panac ima 8.805 bodova. Tre}i je i daqe zahuktali Italijan Janik Siner, koji ove sezone ne zna za poraz i ima 8.270 bodova.

^etvrto i peto mesto rezervisano je za dvojicu Rusa, Danila Medvedeva – 7.715 i Andreja Rubqova (5.010), koji je do`iveo poprili~no iznena|uji poraz na Indijan Velsu od ^eha Jir`ija Lehe~ke. Sledi Nemac ruskog porekla Aleksandar Zverev sa 4.950 bodova, te Danac Holger Rune – 3.720, osmi je Poqak Hubert Hurka~ (3.405) u Top 10 tenisera sveta su jo{: Kasper Rud – 3.405 bodova i Australijanac Alek De Minor – 3.210 bodova.

[to se ti~e ostalih srpskih tenisera u Top 100 nalaze se Laslo \ere koji je 39. reket planete sa 1.190 bodova, Miomir Kecmanovi} je 47. sa 1.030 bodova, dok je Du{an Lajovi} na 56. mestu sa 927 bodova. Talentovani Novopazarac Hamad Me|edovi} je 119. teniser sveta sa 532 osvojena boda.

sam `eleo da do|em i da u`ivam u Indijan Velsu i Majamiju.

n Da li }e igrati u Majamiju?

- Vide}emo. Tek sam pre deset minuta iza{ao sa terena i jo{ sam uzbu|en. Treba mi dan ili dva da vidim {ta `elim da uradim. n [ta je razlog poraza?

- Pomogao sam mu da igra dobro. Napravio sam grozne gre{ke. Bio sam veoma defanzivan i nisam i{ao na loptu u tre}em setu. To je to. On je krenuo napred i boqe iskoristio svoj trenutak. Igrao je slobodno i agresivnije od mene. I{ao je na poene. Danas je bilo i

KAKO IZGLEDA POBEDITI IDOLA SA POSTERA:

„Da mi je neko rekao... ^udo!“

krevet – vidim Novaka. Mislim da }u, po~ev od sada – nastaviti s time, sigurno. [alim se, ali – imam poster i mislim da }u ga zadr`ati“, rekao je Nardi.

Nije o~ekivao da }e uop{te igrati na prvom Masters turniru sezone, ali je na wemu do`iveo najve}i uspeh.

„Da mi je neko rekao da }e se tako odviti, nazvao bih ga ludim. Bio sam tre}i na listi za ulazak u `reb od gubitnika u kvalifikacijama. ^ak i to mi je bilo iznena|ewe, da sam uop{te u{ao. Nikada nisam

pobedio igra~a iz top 50 u karijeri. Pobedio sam Xanga, sada i \okovi}a. Ne znam ni {ta da ka`em“, istakao je Nardi. Pred duel sa \okovi}em je imao jednu `equ.

„Pre me~a sam razgovarao sa trenerom i rekao sam mu samo da ne `elim da izgubim sa 6:1, 6:1. Posle tri-~etiri gema – a bilo je mnogo vetrovito i nije bilo lako ni jednom ni drugom – shvatio sam da igram dobro, da se ose}am dobro u razmenama. Po~eo sam da verujem (u pobedu) ve} posle nekoliko

vi{e vetra nego prethodnih dana i nego na mojim treninzima, ali to nije izgovor. Trebao sam boqe. Sva zasluga ide wemu. n [ta bi promenio?

- Mogao sam sve da uradim druga~ije. Bila je to veoma lo{a igra s moje strane. Jo{ nisam osvojio ni jednu titulu ove godine. Nisam navikao na to, ali to je deo sporta. Mora{ to da prihvati{. Nadam se da }u mo}i da osvojim vi{e turnira i da prekinem ovaj negativan ciklus koji imam na posledwim turnirima, gde nisam blizu svog najboqeg trenutka.

gemova. Poku{avao sam da ne slu{am previ{e tribine, ve} da budem usredsre|en na ono {to moram da uradim. Treneri su mi posle me~a rekli: ’Luka, svi su navijali za tebe’. Protiv \okovi}a, koji je najboqi igra~ u istoriji. Se}a}u se ovoga do kraja `ivota“, zakqu~io je Nardi.

PARTIZAN DOBIO KLUB NAVIJA^A U HRVATSKOJ!

Jedan do dva autobusa }e i}i iz Rijeke za Beograd

Fudbalski klub Partizan dobio je svoj klub navija~a u Hrvatskoj i to u Rijeci, dogovoreno je na sastanku predstavnika ova dva kluba.

Sastanak je odr`an u Beogradu, a inicijativu je preuzeo Refko Kozi}, nekada{wi igra~ crno-belih. Osniva~i kluba su Milan Rimac i Aldo Stipanov, ina~e ~lanovi veteranskog kluba Ribnica iz Rijeke, koji se bavi malim fudbalom. Wih dvojicu su u prestonici Srbije, u prostorijama Partizana, do~ekali sportski direktor Ivica Kraq zajedno sa svojim saradnicima.

Na sastanku je do{lo i do dogovora po kome }e od sada iz Rijeke put Beograda kretati jedan do dva autobusa navija~a, kada tim iz Humske bude igrao me|unarodne utakmice, a tako|e postoji mogu} nost i da ~lanovi mla|ih selekcija Partizana u budu}nosti na letwe ili zimske pripreme idu upravo u Rijeku.

Podsetimo, ekipa Igora Duqaja se trenutno bori za titulu u Superligi, a nakon 24 odigrane utakmice se nalazi na ~elu tabele sa 60 bodova, jednim vi{e od Crvene zvezde. U sli~noj situaciji je i Rijeka, koja je tako|e peva u HNL-u, ima 56 bodova, Hajduk iz Splita je na 55, dok zagreba~ki Dinamo ima 51, ali uz odigran me~ mawe.

DUBAI PLOVI JADRANOM:

ABA liga prima pod svoje okriqe klub

iz Emirata. evo {ta se iza svega krije

Pre nego {to se ko{arka{ki klub iz Dubaija ukotvi u evroliga{koj luci, ve} od naredne sezone zaplovi}e jadranskim vodama. Akcionari ABA lige done}e na dana{wem skup{tinskom zasedawu u Zagrebu odluku o ukqu~ewu kluba iz Ujediwenih Arapskih Emirata u regionalno takmi~ewe.

Ponu|en mu je trogodi{wi ugovor, koji }e u finansijski krvotok lige direktno ubrizgati 1.500.000 evra po sezoni, ali se o~ekuje da }e prodor na bogato tr`i{te Bliskog istoka doneti jo{ mnogo benefita od televizijskih prava, marketin{kih i sponzorskih dilova. Glasawe je formalnost, za prijem Dubaija potrebna je prosta ve}ina, {est od 11 glasova suvlasnika lige. Me|u akcionarima nema disonantnih tonova, tako da }e klub nastao iz ko{arka{ke akademije od idu}e sezone pro{iriti regionalne vidike do tr`i{ta gde trenutno nema globalno popularnih sportova.

Odmah po prijemu u ABA ligu i Evrokup, {to }e vlasnici A licenci Evrolige potvrditi na sastancima, Dubai }e pristupiti formirawu tima za idu}u sezonu. U ABA ligi ne}e imati status suvlasnika, ali }e dobiti odre{ene ruke u sklapawu sponzorskih ugovora od kojih }e svi imati koristi.

Prema saznawima „Novosti”, ne}e imati ni uticaja na prohodnost u Evroligu, bez obzira na plasman. Ako osvoje {ampionsku titulu, prioritet u dodeqivawu jedne specijalne pozivnice za elitno takmi~ewe ima}e slede}i tim, odnosno finalista plej-ofa. Procesi pridru`ivawa Dubaija ABA ligi i Evroligi su paralelni, ali u potpunosti odvojeni. Regionalno takmi~ewe ovim potezom ja~a svoje tradicionalno partnerstvo sa Evroligom, nadaju}i se da u perspektivi dobije jo{ jednu pozivnicu za svoje klubove.

Dubai }e utakmice u ABA ligi igrati u svojoj „Koka-kola areni” izgra|enoj 2019. godine, kapaciteta 17.000 mesta. Tro{kove putovawa snosi}e zajedni~ki klub iz UAE i liga, tako da timovi ne}e biti izlo`eni izdacima koji mogu da zaquqaju wihovu finansijsku konstrukciju.

Akcionari }e se izja{wavati o tome da li }e liga naredne sezone brojati 15 klubova sa Dubaijem, {to zna~i da bi u svakom kolu jedan bio slobodan, ili }e pove}ati broj u~esnika na 16. U drugom slu~aju automatski se uve}ava kvota za broj u~esnika iz jedne zemqe sa sada{wih pet na {est, tako da bi dva tima iz ABA 2 u{la u prvi rang takmi~ewa. Zbog ve}eg broja utakmica, sezona bi po~ela ne{to ranije nego do sada i u nekim sedmicama igralo bi se duplo kolo.

Deoni~ari Evrolige glasa}e da Dubai zapo~ne put pridru`ivawa kroz nastup u Evrokupu najmawe jednu sezonu. Prati}e razvoj kluba iz Emirata i naknadno proceniti kada je vreme da postane punopravni ~lan elitnog dru{tva.

DVOJAC ZVEZDE I PARTIZANA PRE@IVEO PIKSIJEVU ”SE^U”, ALI NE I SUPERTALENAT IZ MILANA: Ova imena su otpala sa spiska

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} Piksi saop{tio je kona~an spisak fudbalera na koje ra~una za martovsku akciju u kojoj }e Orlovi odigrati dve prijateqske utakmice protiv Rusije i Kipra. Sa prvobitne liste, otpala su {estorica igra~a.

U ponedeqak je obelodaweno na koje igra~e Piksi ra~una za Rusiju i Kipar. Deo tima ne}e biti Jan Karlo Simi}, Sr|an Babi}, Nemawa Maksimovi}, Filip Mladenovi} i Petar Ratkov, dok je golman Mile Svilar sam odlu~io da vi{e ne nastupa za na{u reprezentaciju.

Sa druge strane, „se~u” su pre`iveli Sr|an Mijailovi} i Samed Ba`dar, pa }e Crvena zvezda i Partizan posle dugo vremena imati dva reprezentativca.

Deo tima ostao je i dvojac moskovskog CSKA Sa{a Zdjelar i Milan Gaji}.

SPISAK SRBIJE

Golmani: Vawa Milinkovi}-Savi} (Torino), Predrag Rajkovi} (Majorka), \or|e Petrovi} (^elsi),

BOKS: Sara ]irkovi} na Olimpijskim igrama!

Reprezentativka Srbije Sara ]irkovi} (54 kg) izborila je olimpijsku kvotu u Bustu Arsiciju, gradi}u tik uz Milano na severu Italije, za u~e{}e na Olimpijskim igrama u Parizu.

Devojka iz Bratunca slavila je protiv iskusne Kana|anke Skarlet Delgado, dvostruke u~esnice Olimpijskih igara, posle odluke arbitara 3:2.

Omladinska prvakiwa sveta i Evrope je 80. predstavnica Srbije na najve}oj planetarnoj sportskoj smotri u Gradu svetlosti.

Srbije

Defanzivci: Nikola Milenkovi} (Fjorentina), Erhan Ma{ovi} (Bohum), , Strahiwa Erakovi} (Zenit), Milan Gaji} (CSKA), Matija Nastasi} (Maqorka), Strahiwa Pavlovi} (Red Bul Salcburg), Aleksa Terzi} (Red Bul Salcburg); Vezisti: Sa{a Luki} (Fulam), , Sergej Milinkovi}-Savi} (Al Hilal), Sa{a Zdjelar (CSKA), Sr|an Mijailovi} (Crvena zvezda), Andrija @ivkovi} (PAOK), Mijat Ga}inovi} (AEK), Du{an Tadi} (Fenerbah~e), Lazar Samarxi} (Udineze), Filip Kosti}

(Juventus), Napada~i: Samed Ba`dar (Partizan), Aleksandar Mitrovi} (Al Hilal), Du{an Vlahovi} (Juventus), Luka Jovi} (Milan), Srbija 21. marta igra protiv Rusije u Moskvi, dok }e ~etiri dana kasnije u Larnaki odmeriti snage sa Kiprom. Bi}e to dueli na kojima Piksi mo`e da dodatno proveri snage za najva`niji doga|aj u godiniEvropsko prvenstvo u Nema~koj. Tamo }e Orlovi biti u grupi sa Engleskom, Slovenijom i Danskom.

Sjajne vesti iz Moskve, „za Srbiju – pun stadion!“

Fudbalski savez Rusije o~ekuje pun stadion Dinama u Moskvi za prijateqsku utakmicu sa Srbijom.

Utakmica je na programu 21. marta u Moskvi i za wu vlada ogromno interesovawe.

Prodaja ulaznica je po~ela 27. februara, a najjeftinije karte ko{taju 500 rubaqa, {to je ne{to mawe od 600 dinara.

„Minimalan broj karata je ostao u prodaji. O~ekujemo pun stadion za utakmicu sa Srbijom“, navedeno je iz Fudbalskog saveza Rusije.

Nivo svetski, derbi srpski!

Vladan Milojevi}

treba da bude ponosan na crveno-bele i ne bi trebalo da Zvezdinu

igru devalvira pri~om koju je ve} pri~ao @eqko Obradovi}

posle ko{arka{kog finala Kupa Radivoja

Kora}a u Ni{u

Svetski derbi! Navija~i, ambijent, emotivni naboj fudbalera, igra, {anse, golovi, uzbu|ewa – svi segmenti koji fudbal ~ine najlep{om igrom i najva`nijom sporednom stvari na svetu – vi|eni su u 172. okr{aju Ve~itih. Na kraju remi posle kojeg crno-beli slave kao da su evropski prvaci, a crveno-beli sedewem na travi Marakane ilustruju paradoks oslikan brojkama... U svemu su osim u rezultatu bili dominantni: posed lopte 72%:28%, {utevi 22:4, {utevi u okvir gola 9:3, korneri 13:6, velike {anse 8:2 , ta~na dodavawa 353:107... Ali, ishod je 2:2 - pogled na tabelu ostaje nepromewen: Partizan i daqe ima bod vi{e...

Crvena zvezda je, statisti~ki parametri govore – bila boqa, ali, fudbaleri Partizana herojskim po`rtvovawem – jer kako

objasniti da su „pre`iveli“ 24 {uta ka golu Aleksandra Jovanovi}a –zaslu`ili su da uzdignutih ~ela odu s Marakane?! Mo`da bi danas imali i ~etiri boda vi{e da „glumac“ Severina nije dobio priliku da oseti ~ari derbija...

Vladan Milojevi} treba da bude ponosan na crveno-bele i ne bi trebalo da Zvezdinu igru devalvira pri~om koju je ve} pri~ao @eqko Obradovi} posle ko{arka{kog finala Kupa Radivoja Kora}a u Ni{u. Kakav dr`avni projekat? Kakve zavere? Pri~ajte qudi o sportu, o igri! Crvena zvezda je ju~e bila sjajna, Partizan se fantasti~no branio... I jedni i drugi mogu da budu ponosni

ja~e ispratili s Marakane s punim srcima uzbu|ewa i o~ima dobrog fudbala posle kojeg svako ko je mogao a ipak odustao od dolaska na derbi – ima puno razloga da `ali. Milojevi} je proma{io temu, sre}om po Zvezdu – nije ni tim... Odbijaju}i da ka`e ne{to o svojoj nervozi za vreme utakmice i protestima kod sudija, „minus“ je zaradio i Igor Duqaj. Ali, koncepcijom, taktikom i na~inom igre koji je odabrao – doprineo je generalnoj oceni o odli~nom derbiju. I nema istinskog qubiteqa fudbala koji i Duqaju i Milojevi}u posle ju~era{weg fudbalskog praznika ne}e re}i: „pri~ajte o fudbalu“!

„PARTIZAN NE SLAVI JEDAN BOD”: Aleksandar Jovanovi} najboqi igra~ 24. kola Superlige

Golman fudbalskog kluba Partizan Aleksandar Jovanovi}, koji je progla{en za najboqeg igra~a 24. kola Superlige Srbije, rekao je da wegova ekipa nije slavila bod u „ve~itom” derbiju jer je i{la na pobedu.

Jovanovi} je primio dva gola, ali je imao i osam odbrana i bio je jedan od najboqih igra~a u subotu u 172. „ve~itom” derbiju protiv Crvene zvezde na

stadionu „Rajko Miti}”, 2:2. Gostuju}i na televiziji Arena sport, Jovanovi} je rekao da wegova ekipa nije slavila bod, ve} da je do{la da pobedi i da je najja~i utisak na wega ostavila atmosfera na stadionu.

„Ne bih se slo`io da smo proslavili nere{en

RE^ LEGENDE:

Jedan od najboqih derbija!

Darko Pan~ev smatra da je Zvezda bila boqa, ali hvali i Partizan za dva gola iz malog broja {ansi

Odigrao je deset derbija, mnogo vi{e ih je gledao od kad je oti{ao iz Crvene zvezde i sad kad, trenutno, nije u fudbalu. Darko Pan~ev je iz svog doma u Skopqu s pa`wom posmatrao 172. okr{aj najve}ih srpskih klubova i rado je pristao da komentar podeli sa na{im listom:

- Bio je ovo jedan od boqih derbija u posledwih sedam, osam godina. Igralo se dosta brzo, agresivno, mnogo se tr~alo. Kamo sre}e da se ovako igra u svakom derbiju. Stvarno je bila dobra utakmica, pun stadion video je odli~nu igru.

Crveno-beli su za sve, pa i za svog nekada{weg golgetera, bili bli`i uspehu u najve}oj doma}oj fudbalskoj svetkovini pre dva dana.

- Nije razlog {to sam navija~ Zvezde, objektivno bili smo boqi, napravili daleko vi{e {ansi. [teta {to ih nismo iskoristili i pobedili.

Kobra sa Vardara pohvalno se izrazio i o igri crno-belih:

- Partizan je pokazao kvalitet {to je iz izuzetno malog broja prilika postigao dva gola. Aktuelni lider je zaslu`io bod, borio se, vi{e se branio, ali je i kalkulisao, i{ao na remi, jer mu je bod odgovarao u ovom trenutku.

Samo bod prednosti Parnog vaqka u preostalih {est kola preliminarne faze ne dozvoqava mirne snove ve~itima. Kako predstoji i plej-of, trebalo bi da gledamo nikad zanimqiviju zavr{nicu za titulu. - Pitawe osvaja~a prvenstva je jo{ otvoreno, kao {to sam rekao i pre derbija. Jedan bod nije ni{ta, ko god da ima vi{ak. Su|ewe odli~no, bez obzira {to je na wega vr{en pritisak sa obe strane, odli~no se sna{ao, donosio je i te{ke odluke, ali nije napravio nijednu ozbiqnu gre{ku.

A [TA KA@E STATISTIKA?

Odigran je 172. ve~iti derbi, evo kako su na terenu stajale stvari

rezultat. Partizan ne slavi jedan bod na gostovawu u derbiju. [to se ostalih pri~a ti~e, ne `elim da se bavim time, dr`im se svog posla”, naveo je Jovanovi}, preneo je sajt Partizana.

On je rekao da je Zvezda bila boqa u prvom poluvremenu, a wegova ekipa u drugom, kao i da je utakmica bila izjedna~ena do crvenog kartona koji je dobio wegov saigra~ Ksander Severina.

„Nakon toga, sa igra~em mawe bilo je jako te{ko igrati protiv raspolo`enog protivnika. Istakao sam i posle utakmice, imali smo 2:1 i u tim trenucima smo i{li na pobedu”, rekao je Jovanovi}.

Golman crno-belih dodao je da je to bila jedna od najva`nijih utakmica u wegovoj karijeri.

„Uporedio bih mo`da jedino sa utakmicom kada sam branio protiv Real Madrida. Moja druga utakmica u ‚ve~itom’ derbiju, svetkovini srpskog fudbala, ali pohvalio bih moje igra~e {to smo uspeli da se odbranimo sa igra~em mawe. Ali, ponavqam - i{li smo na stadion ‚Rajko Miti}’ da pobedimo”, naveo je on.

„Ne bih previ{e isticao sebe. Do{li smo po sva tri boda, nismo odigrali prvo poluvreme kako treba, drugo jesmo, ali nije bilo lako posle crvenog kartona za Severinu. Jako dobra moja utakmica, pogotovo zbog pritiska koji takva utakmica stvara, ali volim da igram takve me~eve. Fokusirani smo, `elimo da u|emo u plej-of sa prvog mesta na tabeli.

Partizan je prvi sa 60 bodova, a Zvezda ima bod mawe.

Crvena zvezda i Partizan oigrali su na Marakani 172. prvenstveni „ve~iti derbi”, a tu utakmicu obele`ila je i nesvakida{wa statistika.

Podsetimo, izuzetno uzbudqivu utakmicu Crvena zvezda i Partizan okon~ali su remijem posle goleade i brojnih interesantnih momenata.

Statisti~ki posmatrano, Zvezda je bila bli`a pobeda, ali je Partizan, i to sa igra~em mawe u napetoj zavr{nici, uspeo ono {to mnogi drugi nisu - odoleo je velikom pritisku crveno-belih na stadionu „Rajko Miti}”.

Crvena zvezda je imala ~ak 73% vremena loptu u svom posedu, a preostalih 27% wen rival.

Ekipa trenera Vladana Milojevi}a uputila je 19 {uteva, a rivalu dozvolila samo ~etiri. U okvir gola, odnos je bio 11:4, ali polovina onih koje su crno-beli uputili - zavr{ili su u mre`i aktuelnog {ampiona. Zvezda je imala vi{e kornera (13:6), dvaput je bila u ofsajdu a gosti nijednom, dok su crno-beli imali vi{e `utih kartona (4:2) i crvenih (1:0).