Novi toplotni talas u Srbiji uveliko se zahuktao. Ve} ste`e veliki deo Evrope, a najja~i udar vru}ine je na Balkanskom poluostrvu. Meteorolozi ponovo najavquju vrele dane i tropske no}i, ali se nadaju da }e ovo ujedno biti i posledwi vreli talas tokom ove godine.
Tokom ove sedmice maksimalna temperatura u ve}ini mesta bi}e od 34 do 38 stepeni, a na jugu i istoku Srbije lokalno i do 40 stepeni, najavio je RHMZ.
Upozorewe zbog poja~avawa intenziteta toplotnog talasa u Srbiji na snazi je i za Beograd.
Meteorolog Ivan Risti} najavio je da }e najvi{e dnevne temperature prelaziti 35 stepeni, kao i da }e centar vrelog afri~kog vazduha biti iznad Srbije od utorka.
"Anomalije temperatura pokazuju pozitivnu razliku od 10-12 stepeni {to prostim dodavawem na 'normalnih' 30 stepeni ukazuje da }e u ve}ini mesta maksimalna temperatura od utorka biti preko 40. Na|ite na~in da se adaptirate i rashladite", upozorava Risti}.
On je najavio da je po~elo zagrevawe Evrope, ali i da }e glavni nalet vru}ine biti nad Balkanom.
"Po~elo zagrevawe Evrope, ne zaboravite glavni nalet vru}ine je ipak na Balkan tu }e biti centar toplotne kupole", poja{wava on. Risti} dodaje da je ovo verovatno posledwi toplotni talas za ovu godinu. Ipak i nakon {to nas talas napusti, ja~eg zahla|ewa ne}e biti.
"Mislim da je ovo posledwi ja~i toplotni talas i da }e kalendar polako u~initi svoje, osve`ewe sti`e za Preobra`ewe 19. avgusta. Nema nekog ja~eg zahla|ewa, ali u svakom slu~aju prija}e, neke ozbiqnije ki{e tako|e nema na vidiku", poja{wava meteorolog na svom fejsbuk nalogu.
Zamenik direktora Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Goran Mihajlovi}, navodi da }e ovaj toplotni talas trajati do petka, 16. avgusta. Od vikenda prijatnije, temperature za nekoliko stepeni ni`e.
Kako ka`e, i daqe }emo imati tropske no}i u velikim gradovima, dok }e u ve}ini mesta u Srbiji do kraja meseca biti primerenija temperatura i hladnije no}i.
Biometeorolo{ka situacija nepovoqno uti~e na sve hroni~ne bolesnike i osetqive osobe zbog termi~kih uslova koji su u domenu ekstremno toplo.
Srbin uhap{en u Hrvatskoj zbog pesme o Kninu na Fejsbuku
Beogradski advokat snimao je sebe kako vozi i peva narodnu muziku, zbog ~ega ga je u Bajakovu zaustavila policija i sprovela u sud u [ibeniku, gde je osu|en na 15 dana zatvora Beogradski advokat Nemawa Beri} uhap{en je u Hrvatskoj na grani~nom prelazu Bajakovo i sproveden sudiji za prekr{aje u
ne stajem", a zatim je to emitovao na "Fejsbuku". U povratku u Srbiju, 10. avgusta, policija ga je zaustavila u Bajakovu. Zatim je pozvana policija iz Knina koja ga je privela sudiji za prekr{aje u [ibeniku. Beri}u je zatim izre~ena prekr{ajna kazna od 15 dana i odmah je upu}en na izdr`avawe kazne.
[ibeniku, koji ga je osudio na 15 dana zatvora. Razlog je taj {to je Beri} na Fejsbuku podelio snimak sebe dok vozi i peva patriotske pesme.
Kako "Politika" saznaje, advokat je poreklom iz Knina i u tom gradu bio je na odmoru sa jo{ ~etvoro kolega iz Beograda. Voze}i automobil na putu ka Kninu, pu{tao je narodnu muziku i pevao pesmu "Do Dinare ni|e
Advokatska komora Srbije uputila je dopis ambasadi Srbije u Hrvatskoj tra`e}i informacije o uhap{enom kolegi. Kako navode, komora moli ambasadorku Jelenu Mili} da ode u [ibenik i poseti Beri}a kako bi se utvrdilo zbog ~ega je i po kom zakonskom osnovu uhap{en ovaj dr`avqanin Srbije i zbog ~ega je na izdr`avawu kazne. AKS tra`i i da se utvrdi
kako su se pripadnici policije i drugi dr`avni slu`benici odnosili prema wegovoj li~nosti i da li je bilo ne~ove~nog postupawa i torture, naro~ito po nacionalnoj osnovi. Zatim, ako je vo|en krivi~ni postupak, da li je bilo postupawa koja se kvalifikuju kao kr{ewe qudskih prava i osnovnih sloboda. Komora tra`i da se ispita da li je Nemawi Beri}u potrebna stru~na pomo} advokata kojeg bi sam izabrao umesto branioca po slu`benoj du`nosti i pomo} Advokatske komore Srbije i da li ima mogu}nost kontakta sa porodicom i pristup porodice u posetu.
Ovo nije prvi put da hrvatske vlasti Srbe hapse zbog muzike, bilo u`ivo ili na dru{tvenim mre`ama, smatraju}i da su svojim pesmama povredili wihova nacionalna ose}awa.
"Ko na javnom mestu izvo|ewem, reprodukovawem pesama, kompozicija i tekstova ili no{ewem ili isticawem simbola, tekstova, slika, crte`a remeti javni red i mir kazni}e se nov~ano od 700 do 4.000 evra ili zatvorom do 30 dana", pi{e u ~lanu pet Zakona o prekr{ajima javnog reda i mira koje hrvatske vlasti primewuju protiv Srba u slu~aju da otkriju da su na dru{tvenim mre`ama isticali svoje kraji{ko poreklo. Pro{le godine bilo je vi{e primera da su hrvatski sudovi zbog toga izricali zatvorske kazne.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Prema najnovijoj projekciji Ujediwenih Nacija o~ekuje se da }e svetska populacija u ovom ovom veku po~eti da opada nakon {to }e dosti}i vrhunac sredinom 2080-ih, i to zbog pada nataliteta, posebno u Kini.
Predvi|a se da }e globalna populacija, koja trenutno iznosi 8,2 milijarde, do sredine 2080-ih dosti}i pribli`no 10,3 milijarde i da }e zatim broj postepeno da opadne na oko 10,2 milijarde do kraja veka, podaci su izve{taja UN o izgledima svetskog stanovni{tva koji je objavqen pro{log meseca, prenosi Kjodo. "U nekim zemqama, stopa nataliteta je sada ~ak ni`a nego {to se ranije o~ekivalo, a tako|e vidimo ne{to br`i pad u nekim regionima sa visokim fertilitetom", naveo je u saop{tewu generalni podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitawa Li Junhua. U vi{e od polovine svih zemaqa i oblasti, prose~an broj `ivoro|enih po `eni je ispod 2,1, za koji Ujediwene nacije navode da je nivo koji je potreban
da bi populacija odr`ala konstantu tokom du`eg perioda bez migracije. Skoro petina svih zemaqa i podru~ja, ukqu~uju}i Kinu, Italiju, Ju`nu Koreju i [paniju, sada ima "ultra-nisku" plodnost, sa mawe od 1,4 `ivoro|ene dece po `eni tokom `ivota, navodi se u izve{taju. Po naciji, Kina }e u narednim decenijama do`iveti ogroman gubitak stanovni{tva, sa wenom populacijom koja }e spasti na 633,4 miliona do 2100, iako u ovoj godini iznosi 1,4 milijar-
de. Ali }e ostati druga zemqa po broju stanovnika posle Indije, ~ija }e populacija 2100. godine iznositi oko 1,5 milijardi. Od 2024. godine, broj stanovnika je dostigao vrhunac u 63 zemqe i oblasti, ukqu~uju}i Kinu, Nema~ku, Japan i Rusiju, pri ~emu se procewuje da }e wihova ukupna populacija pasti za 14 odsto u narednih 30 godina. U Indiji, Indoneziji, Nigeriji, Pakistanu i SAD-u, o~ekuje se da }e broj stanovnika dosti}i vrhunac u drugoj polovini veka ili kasnije, prenosi Tawug.
Tramp razgovarao sa Maskom na Iksu, intervju pratilo vi{e od 1,3 miliona qudi
Republikanski kandidat za predsedni~ke izbore u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama Donald Tramp dao je intervjuu sa milijarderom Ilonom Maskom na platformi Iks koji je, kako je na po~etku zabele`eno, pratilo vi{e od 1,3 miliona qudi.
Intervju na Iksu kasnio je vi{e od 40 minuta, i po Maskovom mi{qewu, u pitawu su bili "masovni sajber napadi", ali uzrok kvara nije bio sasvim jasan, pi{e Gardijan.
Tramp je razgovor zapo~eo prepri~avawem neuspelog atentata na wega, 13. jula na mitingu u Batleru u Pensilvaniji, koji }e, kako je rekao, ponovo posetiti u oktobru.
"Bilo je to ~udo. Da nisam okrenuo glavu, ne bih sada razgovarao sa vama", rekao je Tramp Masku.
Tramp je zatim pri~ao o svojim antiimigracionim stavovima, upozoravaju}i na "nepo{tene" qude koji poku{avaju da u|u
u zemqu preko ameri~ko-meksi~ke granice. "To su qudi koji su u zatvoru zbog ubistava i drugih stvari, i wih pu{taju u na{u zemqu", rekao je Tramp.
Tramp je zatim govorio o najverovatnijoj demokratskoj kandidatkiwi na izobri-
"VANZEMAQAC" ILI "PALI AN\EO":
ma, Kamali Haris i rekao da je "uni{tila" Kaliforniju kada je tamo obavqala funkciju dr`avnog tu`ioca, a kasnije bila i wen senator. Tramp je potom promenio temu i kazao da najve}a pretwa svetu nije globalno zagrevawe nego nuklearno zagrevawe.
Da li su organizatori OI na zatvarawu opet provocirali
Nakon brojnih kritika na ra~un organizatora Olimpijade zbog skandaloznog "blasfemi~nog", "satanisti~kog" i "vouk" otvarawa, sve o~i su bile uprte u ju~era{wu ceremoniju zatvarawa. Me|utim, {ta su Francuzi poku{ali da prika`u - niko nije sasvim siguran.
Ceremonija zatvarawa trajala je vi{e od tri sata, zavr{ena je vatrometom, a u woj je u~estvovalo oko devet hiqada sportista. Na samom kraju intonirana je himna Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.
Dok su pojedini mediji i korisnici dru{tvenih mre`a u svemu tome videli "spektakularan nau~nofantasti~ni svetlosni {ou nakon koga je Tom Kruz sa krova stadiona odneo olimpijsku zastavu u Los An|eles", drugi su sve tuma~ili kao "zastra{uju}i satanisti~ki performans u kome je centralna figura predstavqala palog an|ela".
"Qubiteqi Olimpijade se pitaju za{to je ceremonija zatvarawa 'tako zastra{uju}a', a neki je opisuju kao satanisti~ku", pi{e ameri~ki "Miror Ju-ES".
"Barem nema LGBT {trumfova", "A da samo ukinu ceremonije zatvarawa i otvarawa?, "Po~eli su mra~no, zavr{avaju mra~no", samo su neki od komentara na "Iksu".
Britanski "Gardijan" preneo je da su utisci povodom zbuwuju}eg performansa pome{ani, a ~ak ni francuski listovi nisu bili odu{evqeni: "Ve}inu vremena nismo ba{ razumeli {ta se de{ava. I nismo bili jedini", po{teno je priznao "Parizijen".
Najvi{e pa`we privukao je segment u kome neobi~na zlatna figura "sa druge planete" pra}ena
plesa~ima prolazi kroz mra~an i zadimqen prostor, koju su neki gledateqi nazvali "vanzemaqcem", drugi simbolom Satane, a oni najduhovitiji "pliva~em nakon {to iza|e iz Sene".
Mnogi su verovali da }e nakon problemati~nog otvarawa koje je, izme|u ostalog, ukqu~ivalo i parodirawe Tajne ve~ere, organizatori "primiriti" i prirediti ceremoniju koju mo`e da gleda svaka porodica. Uo~i zatvarawa saop{tili su da kroz performans "`ele da podele sna`nu poruku i ponude gledaocima istinski impresivno putovawe u pro{lost (preko Igara), ali i budu}nost na kraju vremena".
Da li je posredi jo{ jedna provokacije, ili "onaj koji se jednom ope~e i u jogurt duva", ostalo je, ~ini se, na gledaocima da sami zakqu~e.
U Britaniji je sova mladencima
burme i odletela
Svako `eli da ima {to neobi~nije ven~awe, pa su mladenci iz Engleske odlu~ili da im u sve~anom trenutku, pred oltar, burme donese – dresirana sova. Me|utim, sova je imala druga~iji plan.
Odlu~ila je da prstewe zadr`i za sebe, pa je sa burmama odletela na krov crkve. Sova
je ignorisala poku{aje trenera da ih vrati, ~ak i kada joj je ponudio komad piletine. @urka je nastavqena bez prstewa. Me|utim, sedam sati kasnije, sova se vratila i donela nakit sa sobom. Ovo je odu{evilo mladence i svatove.
Doga|aj se odigrao u opatiji Kirkstal u Zapadnom Jork{iru
u Engleskoj, 20. jula ove godine, prenosi ruski sajt „rtraveler. ru“.
Po pitawu rata u Ukrajini, Tramp je kazao da je on mogao da ga zaustavi.
"Rusija je pobedila Nema~ku sa nama, a oni su pobedili Napoleona. Znate, oni su tu jako dugo i velika su borbena snaga... U veoma smo lo{em polo`aju. I mogu vam re}i, mogao sam to (rat u Ukrajini) da zaustavim", rekao je on.
Kako je Gardijan ocenio, Mask je sugerisao da bi mogao da pomogne u budu}oj Trampovoj administraciji kao ~lan "komisije za efikasnost vlade".
"Voleo bih to za tebe. Ti si najve}i reza~", rekao je Tramp, misle}i na Maskovu sklonost ka masovnim otpu{tawima. Kampawa Haris osudila je intervju i nazvala ga primerom Trampovog "ekstremizma i opasnog programa Projekta 2025".
"Celokupna Trampova kampawa je u slu`bi qudi poput Ilona Maska i wega samog, odnosno bogata{a koji su zaqubqeni u same sebe i koji }e prodati sredwu klasu", rekao je portparol Harisine kampawe Xozef Kostelo.
MILIJARDERI PRETE DA ]E NAPUSTITI [VAJCARSKU
Bogati milijarderi prete da }e napustiti [vajcarsku zbog predloga prema kojem bi stanovnici sa nasledstvom vrednijim od 50 miliona franaka (53.1 milion evra) pla}ali porez od 50 odsto, pi{e Bloomberg. U istra`ivawu revizorske ku}e PvC u junu dve tre}ine vlasnika preduze}a ~iji bi naslednici mogli biti pogo|eni novim porezom naveli su da razmi{qaju o preventivnom prenosu svoje imovine na druge ~lanove porodice. Vi{e od polovine reklo je da razmi{qa o preseqewu u inostranstvo.
Nasledstvo se trenutno oporezuje samo u nekim kantonima. [vajcarska trenutno nema porez na nasledstvo na dr`avnom nivou. Neki kantoni imaju takav porez, ali su supru`nici i deca, odnosno prvi nasledni red, u ve}ini slu~ajeva izuzeti.
Stopa poreza na nasledstvo u pojedinim kantonima je maksimalno 3,5 odsto.
Protivnici predloga, osim rizika da se bogati jednostavno isele, vide i opasnost od ekonomske {tete. Upozoravaju da je predlo`eni porez toliko visok da bi naslednici kompanija morali prodati imovinu kako bi ga platili, prenosi Forbes.
Time bi se ugrozila radna mesta, pogotovo ako bi kupac bio stranac, jer bi bilo malo verovatno da bi proizvodwu zadr`ao u skupoj [vajcarskoj.
PO@ARNA LINIJA KOD BILE]E DUGA 20 KILOMETARA, VETAR RASPIRUJE PO@ARE
Po`arna linija u Bile}i, na podru~ju od sela Granica do Krsta~a, duga je 20 kilometara, a vetar ote`ava ga{ewe, rekao je komandir Vatrogasne brigade Bile}a Milan [ulovi}.
[ulovi} je u izjavi za RTRS je rekao da situacija nije dobra, jer se po`ar, koji je ju~e stavqen pod kontrolu, no}as ponovo aktivirao. On je naveo da se vatra pro{irila do sela Podgorje i da gori suva trava i rastiwe. [ulovi} je istakao da je re~ o nepristupa~nom terenu i da po`ar gase vatrogasci i 34 pripadnika Oru`anih snaga BiH sa dva vozila. [ulovi} je rekao da bi anga`man helikoptera doprinio smirivawu situacije na po`ari{tu.
VELI^ANSTVENI DO^EK SRPSKIH OLIMPIJACA U BEOGRADU
Do~ek iz snova za srpske olimpijce na balkonu Starog dvora
Osvaja~i medaqa na Olimpijskim igrama u Parizu popeli su se na ~uveni balkon Starog dvora u Beogradu, gde su ih do~ekali i pozdravili mnogobrojni navija~i. Ranije danas u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike olimpijce je primio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, koji im je zahvalio na pobedama i odli~jima.
\OKOVI]: SVAKI PUT ME SVE VI[E IZNENA\UJETE
Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} obratio se navija~ima i zahvalio im na sjajnom do~eku.
"Hvala svima {to ste do{li u ovakvom broju. Ovo je neverovatno. Imao sam ~ast i zadovoqstvo da budem na ovom posebnom balkonu vi{e puta u svojoj karijeri, ali svaki put me sve vi{e iznena|ujete i svaki put sve vi{e inspiri{ete svakoga od nas koji smo na terasi. Mislim da niste svesni koliko nam dajete snage. Ovo je najlep{i ose}aj koji sportista iz Srbije mo`e da
do`ivi.
VATERPOLISTI UZ MUZIKU IZ
"OTPISANIH" IZLAZE NA BALKON...
Vaterpolisti pozdravqaju publiku ispred Starog dvora uz muziku ih "Otpisanih"...
Zlatnom medaqom u Parizu, predvo|eni selektorom Uro{em Stevanovi}em, okitili su se: Radoslav Filipovi}, Vladimir Mi{ovi}, Du{an Mandi}, Viktor Ra{ovi}, Nikola Dedovi}, Nikola Jak{i}, Sava Ran|elovi}, Radomir Dra{ovi}, Petar Jak{i}, Strahiwa Ra{ovi}, Milo{ ]uk, Nemawa Vico i Nemawa Ubovi}.
JAK[I] I STEVANOVI]:
TE@E JE BILO IZA]I PRED VAS
NEGO BORITI SE ZA MEDAQU
Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Uro{ Stevanovi} i kapiten Nikola Jak{i} obratili su se navija~ima.
"Qudi, ne znam {ta bih vam rekao, ovaj momenat ovde, zbog wega se sve isplati. Hvala vam puno, hvala vam na svemu, hvala
{to ste ovde u ovolikom broju. Zahvaqujem se u ime ekipe i nadam se da }emo ponovo mo}i da vas obradujemo", rekao je kapiten srpskih vaterpolista.
Selektor Stevanovi} je izjavio da mu je te`e bilo da iza|e pred navija~e nego da se bori za medaqu.
"Te`e je ovde iza}i pred vas nego igrati polufinale i finale Olimpijskih igara. Dok smo gledali snimke kako ste se nervirali i kako ste navijali... Ovo je zlatnije i od zlatne medaqe", rekao je selektor Uro{ Stevanovi}, kojem su navija~i skandirali "Sad si uz'o trofej Uro{e".
ARUNOVI]EVA I MIKEC: OVO NIJE
SAMO NA[A MEDAQA
Zlatni srpski par strelaca Zorana Arunovi}-Damir Mikec pozdravqen je ovacijama.
"Ve~eras je zvani~no zatvarawe Olimpijksih igara u Beogradu jer sam ja kona~no do{ao ku}i", na{alio se Mikec.
Istakao je da je velika ~ast predstavqati svoju zemqu na najve}oj sportskoj smotri.
"Hvala vam svima na podr{ci, zaista mi je drago {to smo obradovali sve vas najsjanijom medaqom", rekao je Mikec i predao mikrofon Zorani Arunovi}, koja je tako|e navija~ima zahvalila na podr{ci.
"Osetili smo podr{ku svakoga od vas u
svakom trenutku. Hvala vam {to ste verovali u nas onda kada mo`da mi nismo dovoqno verovali u nas. Ovo nije samo na{a medaqa, ovo je medaqa svakoga od vas", naglasila je Arunovi}eva i sa kolegom zapevala "Ja te volim Srbijo".
PERI[I]EVA: HVALA VAM
[TO STE NAM DALI VETAR U LE\A I SNAGU KAD JE BILO TE[KO Srebrna taekvondistkiwa Aleksandra Peri{i} obratila se navija~ima.
"Dobro ve~e Beograde i Srbijo. Hvala svima koji su do{li u ovolikom broju, puno nam je srce {to ste ovde. Hvala {to ste bili tu kad je bilo te{ko i kad smo gubili voqu, hvala vam {to ste nam dali vetar u le|a i snagu da sve izdr`imo. @ivela Srbija", rekla je Peri{i}eva okupqenim navija~ima.
AVRAMOVI]: ZA OVO
VREDI @IVETI
Srpski ko{arka{ Aleksa Avramovi} obratio se navija~ima ispred Starog dvora i istakao da za ovakav do~ek vredi `iveti.
"Hvala vam puno {to ste do{li da nas pozdravite. Jedni drugima smo bili inspiracija, bili smo podr{ka svih ovih dana tokom kojih smo bili zajedno u Parizu. Hvala vam puno. Pet medaqa je samo kruna svega {to smo gradili svih ovih godina. Hvala vam puno i `ivela Srbija. Slava Bogu", rekao je Avramovi}.
HOR "^AROLIJA" OTPEVAO JE HIMNU SRBIJE "BO@E PRAVDE" Pomogli su im sportisti na balkonu i navija~i...
NOVAK \OKOVI]
UZ BAKQADU NA BALKONU! Olimpijski {ampion i najboqi teniser svih vremena Novak \okovi}, sa trenerom Viktorom Troickim, iza{ao je na balkon, ispred kojeg su zapaqene mnogobrojne bakqe.
\okovi} je nakon Igara otputovao sa porodicom u Crnu Goru, a onda i u Dubrovnik, ali je odlu~io da prekine odmor i pridru`i se kolegama na do~eku.
Srpski sportisti, osvaja~i medaqa na Igrama u Parizu, pozdravili su navija~e sa balkona Starog dvora i zahvalili se na podr{ci koju su imali tokom 16 dana takmi~ewa u prestonici Francuske.
Srbija i Beograd jo{ jednom su na platou ispred Starog dvora do~ekali srpske sportiste, ovoga puta osvaja~e medaqa na Olimpijskim igrama u Parizu.
Pred vi{e od 50.000 qudi, na ~uvenom Balkonu pojavili su se zlatni Novak \okovi}, vaterpolisti Srbije, Zorana Arunovi} i Damir Mikec, srebrna tekvondistkiwa Aleksandra Peri{i}, kao i bronzani ko{arka{i. Tradicionalno, proslava je organizovana na platou ispred Starog dvora, a sportisti su sa balkona pozdravili javnost, koja je prethodnih 16 dana sa velikom
stra{}u pratila wihove pobede i poraze.
Do~ek su uveli~ali grupa THCF i Danica Crnogor~evi}, ~ije pesme "Igraj i pobedi" i "Veseli se srpski rode" su nazaobilazna pratwa svake proslave srpskih sportista. Srbija je na Olimpijskim igrama u Parizu osvojila pet medaqa - tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu.
Hvala vam jo{ jednom. @ivela Srbija", rekao je \okovi}.
VELI^ANSTVENI
DO^EK SRPSKIH OLIMPIJACA U BEOGRADU
Novak posle do~eka pravio
fe{tu na ulicama grada
Najboqi srpski sportista umeo je da proslavi veliki uspeh u Parizu, a posle sve~anog do~eka u Beogradu, u`ivao je na ulicama glavnog grada
Novak \okovi} pojavio se na ~uvenom balkonu Starog dvora zajedno sa ko{arka{ima, vaterpolistima, Zoranom Arunovi}, Damirom Mikecom i Aleksandrom Peri{i}, gde ga je do~ekalo vi{e desetina srpskih navija~a. Posle fantasti~nog do~eka, \okovi} je u`ivao voze}i se ulicama grada i dru`e}i se sa najmla|im fanovima.
On je objavio snimak na kojem se vidi da u rukama dr`i megafon kojim pozdravqa navija~e koje je sreo usput.
A potom se obratio i na dru{tvenim mre`ama: "Zlatni povratak ku}i! Kod ku}e je najlep{e!", napisao je \okovi} uz spektakularan klip sa do~eka.
Novak je na Olimpijskim igrama u Parizu osvojio zlatnu medaqu, jedini trofej koji mu je nedostajao u nestvarnoj karijeri.
On je u finalu pobedio velikog rivala Karlosa Alkaraza u dva taj-brejka i zacementirao zvawe najve}eg svih vremena.
"Dugo o~ekivano zlato posle bronzane medaqe koju sam osvojio u Pekingu na svom prvom u~e{}u na Olimpijskim igrama. Posle toga sam u~estvovao triput, dva puta sam ispadao u polufinalima…", rekao je \okovi} u izjavi za RTS.
"Imam sada 37 godina, do{ao sam bez trofeja, imao sam povredu… Mnogi su dovodili u pitawe kvalitet tenisa koji sam igrao posledwih meseci."
Dodao je da ga vera nikada nije napu{tala i ponovio je da mu je ovo najve}i uspeh u karijeri.
"Malo qudi me je smatralo za favorita, ali sam ja verovao jer sam znao da je ovo mo`da i posledwa {ansa da osvojim zlato."
"Odigrao sam jedan od najboqih turnira, ose}ao sam podr{ku naroda, imao sam odgovornost da zapnem jo{ vi{e. Bez la`ne skromnosti, ovo je najve}i uspeh u mojoj karijeri i sa ponosom nosim zlato koje sam osvojio za Srbiju", zakqu~io je Novak.
Bogdanovi}: Emocije pome{ane,
nadam se da }e se tradicija nastavqati i u budu}nosti
Vi{e desetina hiqada gra|ana okupilo se u Beogradu da pozdravi trofejne srpske olimpijce, vaterpoliste, Novaka \okovi}a, Zoranu Arunovi}, Damira Mikeca, Aleksandru Peri{i} i ko{arka{e. "Nadam se da }e se tradicija nastavqati i u budu}nosti. Emocije su vrlo pome{ane. Svi smo prijatno iznena|eni podr{kom qudi. Kao {to je i Nole rekao, imali smo iskustvo da budemo tu i ranije, ali je druga~ije kao olimpijski tim. Stvarno je fenomenalno, ne prestajemo da se je`imo", rekao je Bogdanovi} za RTS na balkonu Starog dvora. Bogdanovi} se osvrnuo i na sukob koji je imao sa Lebronom Xejmsom na Olimpijskim igrama u Parizu. Srbija je u polufinalu Olimpijskih igara izgubila od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava posle izuzetne borbe, a na toj utakmici u verbalnom klin~u na{li su se Bogdan Bogdanovi} i Lebron Xejms. "Iskreno da ka`em, ne znam. Sva|ali smo se tu. Borili smo se tu, ja za svoje, on za svoje. @ar borbe. Bile su tu i psovke. To ostaje tamo", zakqu~io je Bogdanovi}.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
PUTNIČKA AGENCIJA
DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170
Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
*uslovi postoje
Vu~i} sa sportistima u~esnicima
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} primio je u~esnike Olimpijskih igara i ~lanove wihovih stru~nih {tabova u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika na Andri}evom vencu.
Na prijemu su prisutni osvaja~i zlatne medaqe, vaterpolisti i strelci Zorana Arunovi} i Damir Mikec, zatim osvaja~ica srebrne medaqe u tekvondou Aleksandra Peri{i} i bronzani ko{arka{i.
Predsednik je primio i proslavqenog srpskog tenisera, osvaja~a zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Parizu, Novaka \okovi}a, pre najavqenog do~eka srpskih olimpijaca u Beogradu. \okovi} je u Predsedni{tvo do{ao u pratwi Viktora Troickog, koji mu je bio trener na Olimpijskim igrama u Parizu.
Nakon toga, Damir Mikec uru~io je poklon predsedniku Republike.
Vlada Srbije donela je na sednici re{ewa o dodeli nov~ane nagrade ~lanovima mu{ke vaterpolo reprezentacije Srbije u vi-
sini od po 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osvojenu zlatnu medaqu na Ol u Parizu, a isti iznos dodeqen je i wihovom treneru.
Za sportske rezultate - osvojenu srebrnu medaqu u olimpijskoj disciplini tekvondo na Igrama u Parizu sportistkiwi Aleksandri Peri{i} i wenom treneru dodeqena je nagrada u iznosu od po 100.000 evra u dinarskoj vrednosti, dok je ~lanovima mu{ke ko{arka{ke reprezentacije, prema re{ewu Vlade Srbije, pripa-
la nagrada u visini od po 60.000 evra u dinarskoj protivrednosti za osvojenu bronzanu medaqu. Isti iznos dodeqen je i treneru srpske ko{arka{ke reprezentacije.
Vlada Srbije donela je ranije re{ewe o dodeli nov~ane nagrade od po 200.000 evra Novaku \okovi}u i wegovom treneru zbog osvajawa zlata na Olimpijskim igrama u Parizu.
Srpski tim je na Olimpijskim igrama brojao je 115 sportista, koji su osvojili pet medaqa.
UKRAJINSKIH SNAGA NA TERITORIJU RUSIJE
Mirovni pregovori sve su daqi
U svega nekoliko dana Ukrajinci su uspeli da zauzmu prostor uporediv po veli~ini sa svime {to su Rusi osvojili tokom 2023. Na tome se nije stalo, bitka i daqe traje
De{avawa u ruskoj Kurskoj oblasti, iznenadna ofanziva ukrajinske vojske na prostore za koje se verovalo da su dovoqno daleko od prve linije boji{ta,
ci povla~ewa pred naletima protivni~ke armije na istoku zemqe, otvoren je sasvim novi front, ovaj put sa protivnikove strane granice. Osnovna zamisao bila je da se poremeti svakodnevno napredovawe neprijateqa i osokole narod i vojska, koja se u wegovo ime bori. Ukrajinski {ef dr`ave Volodimir Zelenski oglasio se tek petog dana po otpo~iwawu ofanzive kratkim saop{tewem u vezi sa raportom koji mu je predao glavnokomanduju}i armije Aleksandar Sirski. U svega nekoliko dana Ukrajinci su uspeli da zauzmu prostor uporediv po veli~ini sa svime {to su Rusi osvojili tokom 2023. Na tome se nije stalo, bitka i
uni{tavawe infrastrukture, ugro`avawe nuklearne elektrane u regionu Zaporo`ja, vratila su nas u stvarnost najve}eg evropskog rata u 21. veku. Prema dostupnim izve{tajima, Ukrajinci su uspeli da prodru ~ak 30 kilometara u dubinu teritorije Rusije, da zauzmu nekoliko va`nih punktova i nateraju ruske komandante da tamo, pod hitno, upute dodatne vojne snage. Kako prenose ukrajinski izvori, plan o upadu na teritoriju Ruske Federacije dr`an je u strogoj tajnosti. Nakon mese-
daqe traje. Situacija na terenu postala je jo{ delikatnija. Broj izginulih vojnika dramati~no je porastao, kao i materijalna {teta. U igru je uba~eno najsavremenije naoru`awe, ~eka se i prva akcija ameri~kih lovaca F-16. Komentari zvani~nika sve su suvoparniji, pa ~ak i izostaju. Ipak, prema re~ima ukrajinskog parlamentarca Oleksija Gon~arenka, „ovo je efikasniji na~in da se do|e do pregovora nego stotine me|unarodnih mirovnih skupova. Kada je Rusija primora-
na da se bori na sopstvenoj teritoriji, kada su ugro`eni weni gra|ani, nema boqeg na~ina da se okrenu pregovorima”. Sa druge strane, ovo je poku{aj da se, barem u odre|enoj meri, olabavi pritisak na onim delovima rati{ta na kojima su ukrajinske snage u defanzivi. Sve inicijative o mirovnim pregovorima izme|u Kijeva i Moskve pokazale su se, u ovom trenutku, kao – jalove. [irewe vojnih operacija ne samo da je onespokojilo one koji se zala`u za prestanak ratovawa ve} je unelo novi nemir u sve koji su u ovaj sukob upleteni – od najbli`ih kom{ija pa do evropskih saveznika bilo jedne, bilo druge strane.Te{ko je verovati da su razlozi za ukrajinsku akciju iskqu~ivo vojne prirode. Pre }e biti da je pravi ciq odr`avawe nedefinisane situacije jo{ neko vreme, ta~nije do odluke ameri~kih bira~a na predstoje}im predsedni~kim izborima. Sa druge strane, ovo bi moglo da zna~i i da Volodimir Zelenski, ma koliko bio nelegitiman lider, `eli da sabere jo{ poneki adut pred predstoje}e kona~ne razgovore o kapitulaciji. Ne bi trebalo smetnuti s uma ni ~iwenicu da se u Evropi, na kratko zabavqenoj olimpijskim igrama, `ivot ponovo vra}a „u normalu”, {ta god pod time podrazumevali. Va`no je svakako imati na umu i ~iwenicu da su ruske tajne slu`be ponovo stavqene u defanzivu. Nereagovawe na pripremu jedne tako obimne vojne operacije svakako zaslu`uje pozornost. Da li su se u Moskvi opustili prepu{taju}i ratna zbivawa svakodnevnoj rutini, ili je u pitawu ne{to slo`enije, ostaje za analizu. Jer takvi propusti ko{taju i u qudstvu i u materijalnim dobrima.
Svet je na de{avawa u Kurskoj oblasti reagovao prema o~eki-
vawima. Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko odmah je izdao naredbu svojim tenkovskim jedinicama da se vrate na granicu sa Ukrajinom, Amerikanci su odlu~ili da odvoje jo{ nekoliko stotina miliona dolara kako bi pomogli re`imu Zelenskog, Evropqani, i daqe, klimaju glavama. Ipak, ono {to je najva`nije, pregovori o zakqu~ewu kakvog-takvog mira, ili primirja, stavqeni su ad akta. Ne treba ni sumwati da }e wihovo novo o`ivqavawe zahtevati i nove analize doga|aja na terenu, ukqu~uju}i i pretwe nuklearnoj elektrani u Zaporo`ju, inicirati nova diplomatska su~eqavawa, omogu}iti dodatne ucene
sa obe strane, pove}ati pritiske me|unarodne zajednice... Same borbe, me|utim, ne}e jewavati. Uostalom, prema izve{tajima sa terena, obe vojske su se uveliko bacile u kopawe rovova sa o~iglednom namerom da na sada{wim linijama sukoba ostanu jo{ neko vreme. Ukrajinski upad na rusku teritoriju svakako treba posmatrati kao korak unazad u poku{ajima da se vrati mir u centralni deo Evrope. Za pretpostaviti je da sada{wi doga|aji ne}e kqu~no uticati na okon~awe ratnih operacija, ali svakako unosi dodatnu nervozu kod svih onih koji u wima u~estvuju. I vra}a mirovne inicijative za nekoliko dobrih koraka unazad.
Zelenski zatra`io od Britanije da mu dozvoli kori{}ewe raketa dugog dometa
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatra`io je od Velike Britanije da mu dozvoli da iskoristi rakete dugog dometa "Storm [edou" u napadu na Rusiju, jer tvrdi da bi prekograni~ni napad ukrajinske vojske mogao da "svrgne" ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ukrajinske snage kontroli{u oko 1.000 kvadratnih kilometara Kurska, pograni~nog regiona na jugu Rusije, prema re~ima vrhovnog generala Kijeva i taj napad ozna~ava prvu stranu invaziju na rusko tlo od Drugog svetskog rata, navodi britanski Telegraf.
Zelenski je rekao da je "katastrofa u Kursku" pre 24 godine, u kojoj je poginulo 118 ruskih mornara u nesre}i podmornice, ozna~ila po~etak Putinove vladavine i da je sada jasno "da je ovo kraj za wega (Putina), a, tako|e je (ponovo u pitawu) Kursk".
Telegraf je objavio da vlada Ujediwenog Kraqevstva nije dala odobrewe Ukrajini da koristi rakete "Storm [edou" (Storm Shadow) kao deo napada na Kursk. "Nije bilo promena", rekao je izvor iz vlade. Ukrajinski predsednik naredio je pripremu "humanitarnog plana" za ruske gra|ane u Kursku koji kontroli{e Ukrajina, po{to su ukrajinske snage po~ele da grade terenske bolnice i utvr|ewa u pripremi za okupaciju tog podru~ja.
Zelenski je dao instrukcije zvani~nicima odbrane i diplomatama da "predstave spisak neophodnih akcija kako bi Ukrajina dobila dozvolu od partnera da koristi oru`je dugog dometa za odbranu svoje teritorije".
Tokom pro{lomese~ne posete Veli-
koj Britaniji, Zelenski je tra`io od tamo{weg premijera Kira Starmera da ukine ograni~ewa u pogledu upotrebe municije, koja ima domet od oko 250 kilometara.
Stav o kori{}ewu projektila "Storm [edou" nije samo na britanskoj vladi, po{to se projektil proizvodi u Francuskoj, {to zna~i da se i Pariz pita o uslovima kori{}ewa.
Kijev je tako|e i od Va{ingtona tra`io dozvolu da koristi raketu dugog dometa "Atacms" tokom ofanzive na Kursk, ali i to odbijeno.
Guverner Kurska Aleksej Smirnov rekao je Purinu da Ukrajina sada kontroli{e najmawe 28 sela i gradova u toj oblasti.
Tako|e je kazao da je u napadu poginulo najmawe 12 osoba i da je 121.000 gra|ana napustilo svoje domove i da }e verovatno jo{ 59.000 biti raseqeno.
Rusija je tako|e naredila evakuaciju oko 11.000 qudi iz susedne Belgorodske oblasti, po{to su zvani~nici upozorili na "neprijateqske aktivnosti na granici".
Rusi be`e iz Rusije pred naletima Ukrajinaca
“SRPSKI ZET”, [PANAC
MIGEL: U Srbiji, ~im si sre}an, ka`u ili
da si lud, ili se drogira{! A ako se ne `ali{, ne{to nije u redu
Kada biste sreli Migela Harami|a na ulici i sa wim prozborili koju re~, verovatno biste pomislili da je u pitawu osoba iz ju`ne Srbije, eventualno Severne Makedonije. Retko kome bi palo na pamet da je ovaj 32-godi{wi momak iz malog mesta na obodu Seviqe u [paniji. Ipak, to je upravo Migel – “srpski zet”, koji je za nekih desetak godina toliko dobro nau~io srpski jezik i upoznao na{ narod, da je po~eo da se bavi stendap (stand-up) komedijom na srpskom jeziku, a za samo tri meseca wegovi humoristi~ni klipovi postali su pravi pravcati hit me|u na{im qudima na Instagramu.
Migel je ro|en i odrastao u gradi}u Kamas, par ku}a daqe od rodne ku}e slavnog fudbalera Real Madrida i {panskog reprezentativca Serhija Ramosa. Za sebe ka`e da je od malih nogu voleo da istra`uje i da pose}uje razli~ita mesta.
Pre nego {to ga je sudbina dovela u Srbiju, `iveo je u Madridu i Istanbulu, a u Srbiju je do{ao – verovali ili ne – u potrazi za poslom. Po{to je zavr{io sredwu {kolu za lepe umetnosti, a usavr{io se za video postprodukciju i specijalne efekte, verovao je da }e u Srbiji imati boqe {anse da se probije u svojoj struci, po{to je konkurencija u to vreme bila mawa, a grana je tek krenula da se razvija.
Suprugu, Srpkiwu Galu @ivkovi}, upoznao je nakon godinu i po dana `ivota pod srpskim nebom.
n Da li se se}a{ tog prvog susreta sa Srbijom? Koji ti je bio najja~i utisak?
- Da. Samo {to sam stigao, video sam na Aerodromu Nikola Tesla zidove od iverice i gumeni pod sa tufnicama. Do{ao sam 2013. godine, pre nego {to su prvi put renovirali aerodrom. Rekoh: “Vratio sam se u {ezdeset petu, odjednom”. I miris je bio takav. Iverica ima miris starog i vlage. Mislio sam: “Uuuu, {ta me ~eka.”. Me|utim, meni se svi|a taj fazon, centralna Evropa, taj stil, arhitektura. Istorija, socijalizam. Svi|a mi se sve to. Kada sam video znao sam da }e mi se svi|ati.
n Gde si prvo stanovao?
- Bio sam u hostelu u Zemunu, devet meseci u sobi sa {est kreveta. Ja tako idem, da `ivim {to jeftinije. Ne da `ivim na ulici, ali da {to vi{e para u{tedim na po~etku, kako bih posle mogao da se adaptiram, da vidim kako i {ta dok ne stanem na noge.
n Koliko ti je trebalo da prona|e{ prvi posao u Srbiji?
- Dve nedeqe. Imao sam kartu za povratak posle mesec dana, ali nisam je iskoristio, hvala bogu. Nekad vidim komentare na JuTjubu: “Vidi wega, stranac, dobija prihode iz strane dr`ave”. Qudi ne znaju da sam ja ovde do{ao da radim za 15 hiqada. To je 2013. bila normalna plata. Posle dve-tri godine sam stigao do nekih 30 hiqada. Nisam sad do{ao za neke pare, nego da radim kao svako i pro{ao sam put kao i svako drugi, a ne: “On je stranac, ima evre” i sli~no. n Kako gleda{ na takve komentare?
- Meni je zanimqivo kako qudi pretpostavqaju stvari: “Aha, ima `enu ovde, do{ao je zbog `ene. Sre}an je, zna~i da ima pare…” Zanimqiv je mentalitet u Srbiji. ^im si sre}an – ili se drogira{, ili ne{to nije u redu sa tobom. Ako se ne `ali{, ne{to nije u redu.
n Kako si se navikao na srpski pristup `ivotu?
- Ja se lako prilago|avam promenama. [to ka`u: “Kad si u Rimu, pona{aj se kao
Rimqanin”. Gde god da idem, znam da to nije moja dr`ava i poku{avam {to vi{e da se adaptiram na sve {to je tamo. Isto sam radio i u Turskoj, isto i ovde. n I gde je lep{e?
- Lep{e je ovde jer smo mi bli`i i lak{e se prilagodi{. Tamo se adaptira{, ali je vi{e na silu i pati{ malo vi{e. n Ispri~aj nam kako si upoznao svoju suprugu i postao “srpski zet”. Gde se to dogodilo?
- Na Beer Festu. Svirao je Dejan Petrovi} Big Bend. Nisam i{ao nikad na takve festivale, rekoh, ajde da vidim sada o ~emu se radi. Stajao sam ispred bine, igrao, kad odjednom kre}u qudi da se odaqavaju od mene. Po{to nisam bio sasvim ~ist, odem ja u sredinu, ska~em. Kad je krenula truba, svi kre}u na mene – {utka. Ja sam mali, mislim za [paniju sam normalan, ali za Srbiju sam mali. Leteo sam i pao sam na noge Gale, moje budu}e supruge. Ne mogu da se setim {ta sam rekao tada, ali ne{to sam se pravio pametan. Ona se smejala, malo smo popri~ali, popili pivo i razmenili telefone. Posle smo po~eli da se ~ujemo i eto. Sasvim slu~ajno. To je bilo pre devet godina, a ve} tri smo u braku.
n Zna~i, niste se ni upoznali, a ve} si joj pao pred noge. Toliko su mo}ne Srpkiwe?
- Da, da, da - ve} sam pao na kolena i pre nego {to smo progovorili.
n Da li ti je titula srpskog zeta promenila `ivot?
- Moram vi{e da pazim {ta pri~am. Vi{e sam u fokusu, ali ne uti~e to mnogo na mene. Ka`em to {to ose}am, a ako }e neko pogre{no da interpretira, to }e da interpretira tako svakako. Ja uvek mislim najboqe, poku{avam da budem jasan jer volim govor, volim re~ i da to {to ka`em bude jasno i glasno. Volim da ka`em stvari koje qudi misle, a ne ka`u. n Po video snimcima koje objavquje{ se vidi da vrlo pa`qivo posmatra{ pona{awe srpskog naroda.
- Volim da gledam, da imam otvorene o~i. Ja ne volim da budem u centru pa`we. Vi{e volim da }utim i da slu{am, nego da ja pravim {ou u dru{tvu. Kad se popnem na binu i do|e moj trenutak da ka`em stvari, onda – da. Skroz. Do kraja. Na kraju, mi smo svi isti. Razli~ite kulture, ali su{tina je ista.
n Uspeo si da razume{ srpske navike vrlo brzo.
- Morao sam da skapiram. Nisam hteo da do|em ovde kao turista, nego sam do{ao da `ivim. Druga~ije je kad ti do|e{ ovde, vidi{ Teslin muzej, vidi{ Knez Mihailovu, vidi{ ovo-ono i na kraju nisi video ni{ta. Putovawe mo`e da ti promeni `ivot, ali zavisi ko putuje, gde i kako.
Mo`e{ da ode{ u Indiju, ako si nedequ dana zatvoren u hotelu od Indije nisi video ni{ta
n Da li ti to {to si stranac omogu}uje da boqe sagleda{ Srbiju, s obzirom da ima{ odre|enu distancu?
- Da. Pogotovo {to se ti~e jezika. Ja srpski pri~am iz srca. Nisam ga nau~io {kolski, nego slu{awem i ponavqawem. Kao dete, slu{a{, ponavqa{, hiqadu puta pogre{i{, isprave te i tako polako.
n Koliko ti je supruga pomagala da nau~i{ jezik?
- Ona je studirala medicinu, sada je ginekolog u Narodnom frontu. Imala je medicinske kwige koje sam ja woj ~itao da bi ona pravila skripte. ^itao sam tako naglas, mesec, dva, tri… Tako sam dobio naglasak, ton, ritam. To {to nemam {panski naglasak je najverovatnije zbog toga.
n Verujem da ti je znawe jezika olak{alo nova poznanstva. Koliko su Srbi otvoreni za dru`ewe i uop{te nova prijateqstva, naro~ito kada je u pitawu neko iz strane zemqe?
- Srbi jesu otvoreni. Imam dosta prijateqa ovde. Upoznajem dosta qudi, volim da se dru`im, da ~ujem tu|e pri~e, da ~ujem wihov pogled na svet. Imam dobru ekipu. Ve} smo u nekim godinama da vi{e ne idemo u klubove i na splavove, ali idemo jedni kod drugih, provozamo se u drugi grad. Generalno, imam jako dobar odnos sa qudima ovde. Osoba sam koja se adaptira i nisam konfliktan, ne pravim probleme, ne pri~am iza le|a i ne gazim preko qudi zarad nekog ciqa.
n Na {ta su osetqiviji Srbi, na sport ili na politiku?
- Mislim na politiku. Ja ne volim da pri~am o politici. Znam {ta se de{ava, imam formirano mi{qewe, ali ga ne delim jer sam stranac. Smatram da nije fer da pqujem ovog ili onog.
n Uz stendap komediju postao si veoma aktivan i na Instagramu. Tvoj Instagram profil je relativno sve` i jako brzo raste.
- Profilom se bavim posledwa tri-~etiri meseca. Sve se dogodilo odjednom. Kada sam krenuo da radim stendap imao sam nekih 100 pratilaca i tako je bilo dosta vremena. Stendapom se bavim dve-tri godine. Do januara sam imao mo`da do 500 pratilaca. Pomislio sam: “U`ivo je u`ivo, ali mora{ da se bavi{ i dru{tvenim mre`ama“. Tu mo`e da se poka`e dosta stvari. n Koliko u`iva{ u srpskoj hrani?
- To je… Ne znam gde bih krenuo. Hrana, pi}e, muzika – to je sveto trojstvo. Kako ste napravili sve to, cela koncepcija. Srbija, da je imala vi{e marketinga, ne boqeg, samo vi{e… Vama se de{ava isto {to i nama. Mi imamo po statistici boqe
maslinovo uqe nego Grci i Italijani, ali nemamo toliko dobar marketing. Italijani su na vrhu, a na{e je boqe. Kada bi Srbija imala marketing za svoje proizvode, gde bi bio kraj. Da krene{ od ajvara, preko rakije, pe~ewa, kajmaka, sireva. Ne mo`e ovde ~ovek da ide na dijetu. To je nemogu}e. n Vidi se da nisi gubio vreme kada je u pitawu upoznavawe sa srpskom kulturom.
- Ja sam proveo tre}inu `ivota ovde. Do{ao sam sa 20 godina, sada imam 30. Centralni deo `ivota sam proveo ovde. Ja Srbiju smatram za dom.
n A da li se ose}a{ kao Srbin?
- Ja sam svestan da nisam Srbin. Malo mi je sme{no, bilo je osoba koje su mi pisale u komentarima: “Ti mo`da ima{ srpsko dr`avqanstvo, ali ne}e{ nikad biti Srbin”. Znam, brate. Nisam blesav, znam da nisam Srbin, ali to je neki ose}aj. Ja kad do|em u [paniju, kad vidim Andaluziju, meni dve suze ko lubenice krenu iz o~iju. Ali, kad sam ovde, Srbija je dom i volim da je hvalim.
n Da ne bude da samo hvalimo, {ta su po tvom mi{qewu glavni problemi na{eg dru{tva?
- Stigli smo do nekog nedostatka komunikacije. Qudi su nervozni, ali ve}inu puta to nije zbog stvarnih problema, nego se nagomilaju sitne stvari, izgubi se kominikacija i onda kom{ija za kom{iju misli da je lo{. Qudi su izgubili tu komunikaciju, a to se de{ava i zbog dru{tvenih mre`a. n Pretpostavqam da si vodio suprugu u [paniju. Da li ti je nekad rekla: “Pusti Srbiju, daj da `ivimo ovde”? - Rekla mi je da kad odemo u penziju moramo da odemo da `ivimo u Kadizu, pored mora, ali vide}emo. Ako se previ{e zaqubim u Srbiju, idemo na Srebrno jezero, napravim vikendicu i ko Amerikanci – da sedim na verandi. n Kako su tvoji roditeqi reagovali kada si ih prvi put doveo u Srbiju?
- Zamisli, prvi put kad su do{li stigli su iz Budimpe{te kombijem. Stigli su rano ujutru, jutro kada je moja `ena diplomirala. Oni su stigli, pozdravili smo se, ali bili su mrtvi od puta pa su oti{li pravo da spavaju, po{to su putovali celu no}. Rekao sam im da ostanu i odmore jer posle idemo na ro{tiq. Zamisli, samo {to su se probudili stigli }evapi, kobasice, hrana, cepaj, cepaj, cepaj. Jedemo i mi u [paniji, ali nije jako kao ovde. Posle par dana vi{e nisu mogli da jedu. Vodili smo ih i na svadbarski kupus, to su jeli. Rakiju su probali, ali nisu previ{e za `estinu.
n Koji ti je omiqeni srpski film?
- Omiqeni film mi je i daqe “Varqivo leto”. Imao sam sre}e da radim sa [ijanom na jednom setu. Bio sam tri dana sa wim. Stvarno je odli~an lik. Fantasti~an je i kao rediteq, i kao osoba.
n [ta si ta~no radio?
- Moj posao su specijalni efekti. Radim to za Netflix, za HBO, radim holivudske filmove i produkcije.
n S obzirom da su i [panija i Srbija sportske nacije, ~esto se susre}emo u raznim sportovima. Za koga navija{ kada igraju [panija i Srbija, ili \okovi} i Nadal?
- Kada igra \okovi}, navijam za \okovi}a. Nadal mi nikad nije bio… Nije da ga mrzim, nego onako… Alkaraz mi je drag, klinac, vidi se da je kul i drago mi je da gledam kada igra sa \okovi}em, ali kada oni igraju ne navijam ni za jednog, ni za drugog.
Dan kada je zaustavqena hrvatska agresija na Srpsku
U ranim jutarwim ~asovima, 8. avgusta 1992. godine, pripadnici jedinice Hrvatske vojske, takozvana Berbir bojna,
pre{li su grani~nu reku Savu i napali odbrambene polo`aje Vojske Republike Srpske (VRS). Nakon `estokog okr{aja i sna`nog otpora napad je odbijen, a neprijateq prisiqen na
povla~ewe, {to se u Republici Srpskoj obele`ava kao dan odbrane Gradi{ke i Republike Srpske od agresije Hrvatske vojske. U odbrani je poginulo 16 boraca Vojske RS, a wih 22 raweno. Kod spomen-kompleksa u nasequ Bok Jankovac u Gradi{ci, polo`eni su venci povodom obele`avawa 32 godine od odbrane od agresije.
Zamisao Hrvatske bila je da napravi mostobran i omogu}i prelazak motorizovanih hrvatskih vojnih snaga preko Save. Napadi bi se onda lak{e nastavili prema Bawaluci i Prijedoru. Smatra se da bi to uticalo na daqi tok rata.
Srpski ~lan Predsedni{tva
BiH @eqka Cvijanovi} izjavila je ju~e u Gradi{ci da se se}amo na{ih 16 stradalih heroja sa Bok Jankovca, wihovih rawenih saboraca, kao i svih onih koji
su branili i odbranili Gradi{ku i Republiku Srpsku.
„[ta god radili i gradili bilo gde u Srpskoj, kada god se radovali, proslavqali uspehe i presecali vrpce na novim {kolama, vrti}ima, mostovima i putevima, uvek smo du`ni da se setimo onih koji su nam omogu}ili da `ivimo u miru i slobodi”, navela je ona u obra}awu na obele`avawu odbrane od agresije.
Ona je rekla da se na mestu gde danas pola`u vence, pre ta~no 32 godine vodila odsudna bitka za odbranu Gradi{ke.
„Na iznena|ewe hrvatske vojske, otpor hrabrih branilaca Gradi{ke bio je jo{ `e{}i i odlu~niji. Agresor je potu~en i uz velike gubitke poteran nazad preko Save. Za na{e borce predaja i povla~ewe ni u jednom trenutku nisu bile opcija. Tog dana, odbrawena je Republika Srpska u Gradi{ci, kao i Gradi{ka u RS”, podsetila je Cvijanovi}eva i naglasila da je obaveza Srpske da promovi{e i gradi mir i razvija svoje institucije.
Na stradawe Srba u Vozu}oj podse}a}e i spomen-kapela
O masovnom stradawu srpskog naroda u Vozu}i, u dana{woj federalnoj op{tini Zavidovi}i, tokom Drugog svetskog rata i posledweg odbrambeno-otaxbinskog svedo~i}e i spomen-kapela u srpskom povratni~kom nasequ Stog. Temeqi za wenu izgradwu su osve{tani i postavqeni su u porti Hrama Svetog \or|a, na mestu masovne grobnice Srba stradalih u ofanzivi koju je tzv. Armija RBiH, uz pomo} NATO snaga, izvela od 10. do 24. septembra 1995. godine. Na unutra{wim zidovima spomen-kapele bi}e, kako to obja{wava predsednik gra|evinskog odbora Zoran Blagojevi}, uklesana imena svih srpskih `rtava iz Vozu}e iz Drugog svetskog rata i odbrambeno-otaxbinskog kao i nazivi jedinica Vojske Republike Srpske koja je u gra|anskom ratu u BiH branila to stradalni~ko mesto. U Drugom svetskom ratu, napomiwe on, na tom podru~ju ubijeno je oko 1.560 Srba, me|u kojima je bilo vi{e od 400 dece, a tokom posledwih ratnih sukoba u Vozu}i je, uglavnom u napadima muslimanskoh ratnika, stradalo 459 srpskih civila i vojnika. Posmrtni ostaci 129 stradalih nisu jo{ uvek prona|eni.
Blagojevi}, koji je i predsednik Zavi~ajnog udru`ewa Zavidovi}ana Doboj, za „Politiku” ka`e kako su Srbi i u Drugom svetskom ratu bili vrlo naivni pa su „i 1942. godine odbili ponudu da se naoru`aju i odbrane od muslimansko-hrvatskih snaga jer su verovali i mislili da }e biti po{te|eni, ali na`alost nije bilo tako”.
Gradwu spomen-kapele u nasequ Stog, na mestu masovne
grobnice u kojoj su prona|eni posmrtni ostaci 21 `rtve muslimanskih zlo~ina, od kojih je 17 bilo obezglavqeno, poma`e finansijski, izme|u ostalih, i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. U kratkoj besedi na osve{tawu temeqa, paroh zavidovi}ki Zoran @ivkovi} rekao je da }e kapela „biti do-
~lanova. Opqa~kano je i do temeqa spaqeno 30 srpskih sela. Zlo~ina~kim pohodom na Vozu}u okon~ano je proterivawe i etni~ko ~i{}ewe srpskog naroda s tog prostora, zapo~eto 1992. godine.
Za monstruozne i najstravi~nije zlo~ine nad srpskim borcima i civilima pred Sudom
U Drugom svetskom ratu na tom podru~ju ubijeno je oko 1.560 Srba, me|u kojima je bilo vi{e od 400 dece, a tokom posledwih ratnih sukoba, uglavnom u napadima muslimanskih ratnika, stradalo je 459 srpskih civila i vojnika
stojno obele`je za prise}awe na sve koji su stradali, ali su `ivi pred licem bo`jim”.
Tokom ~etrnaestodnevnog napada na srpsku Vozu}u u septembru 1995, u kome je u~estvovalo 23.000 muslimanskih ratnika Drugog i Tre}eg korpusa tzv. Armije RBiH, a me|u kojima su bili i ozlogla{eni pripadnici odreda „El muxahedin”, ubijeno je 459 boraca Vojske Republike Srpske i civila. Sa svojih vekovnih ogwi{ta proterano je 1.920 srpskih porodica sa 7.680
BiH tra`i me|unarodnu pomo} u ga{ewu po`ara na prostoru NP Sutjeska
Savet ministara Bosne i Hercegovine je na predlog Ministarstva bezbednosti, jednoglasno donelo odluku o tra`ewu me|unarodne pomo}i za za{titu i spa{avawe u ga{ewu po`ara, nakon {to su po`ari zadesili Bosnu i Hercegovinu, javqa BHTV.
Prema ranijim najavama, zbog po`ara koji se {iri na prostoru Nacionalnog parka Sutjeska, Bosna i Hercegovina }e zatra`iti me|unarodnu pomo}, pre svih susednih zemaqa Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Re~ je o nepristupa~nom terenu, gde vatrogasna vozila ne mogu pri}i ni na pet do {est kilometara, a trenutno su na ga{ewu po`ara anga`ovani helikopteri Oru`anih snaga BiH i Helikopterskog servisa Republike Srpske.
Ovom odlukom, na vanrednoj telefonskoj sednici, zatra`ena je me|unarodna pomo} u ga{ewu po`ara u vidu vatrogasnih snaga, sredstava i letelica za ga{ewe po`ara iz zemaqa sa kojima Bosna i Hercegovina ima potpisane sporazume i memorandume o saradwi u za{titi i spa{avawu i kroz procedure Mehanizma za civilnu za{titu Evropske unije (EU).
Me|unarodnu pomo} za ga{ewe po`ara primaju nadle`ni organi za civilnu za{titu u Bosni i Hercegovini.
Odluka }e va`iti dok traje opasnost od po`ara tokom 2024. godine, objavio je Savet ministara BiH.
DVOJE DECE OSTALO BEZ MAJKE I OCA: Nezapam}en zlo~in u [ipovu - mu{karac ubio suprugu, pa pucao sebi u glavu
Jeziv zlo~in potresao je [ipovo, kada je Nikola Cumbo (38) pi{toqem iz vatrenog oru`ja ubio svoju vanbra~nu suprugu An|elku M. (34), a potom poku{ao da izvr{i samoubistvo.
Zlo~in se, kako navode iz policije, dogodio u Kara|or|evoj ulici u [ipovu. Cumbo je u suprugu upucao u automobilu i ona je na mestu ostala mrtva.
- U ulici Kara|or|eva, op{tina [ipovo, 12. avgusta 2024. godine oko 7.45, u putni~kom automobilu, iz vatrenog oru`japi{toqa, po~iweno je krivi~no delo te{ko ubistvo na {tetu A. M. (34) iz [ipova. Postoje osnovi sumwe da je to krivi~no delo izvr{io N. C. (38) iz [ipova, koji je nakon toga poku{ao da izvr{i samoubistvo. Tom prilikom zadobio je povrede opasne po `ivot i zbrinut je u UKC RS u Bawaluci. Uvi|aj na licu mesta obavila je de`urni tu`ilac Okru`nog javnog tu`ila{tva Bawaluka zajedno sa policijskim slu`benicima PU Mrkowi} Grad - saop{teno je iz OJT Bawaluka. @ena je odmah preminula, a Nikola Cumbo je u Urgentni centar UKC Srpske dovezen u te{kom stawu.
- Pacijent je dovezen u te{kom stawu, bez svesti sa prostrelnom ranom na glavi. Primqen je u Urgentni centar UKC Republike Srpske. Dijagnosti~ki je obra|en i operativni zahvat je u toku. Sve prognoze su krajwe neizvesne - navode u UKC RS. Cumbo je, kako se sumwa, sa~ekao da `ena ostavi wihovu decu, starosti dve i {est godina, a potom je presreo na putu do posla i presudio joj u automobilu u blizini svoje ku}e.
BiH osu|eni su samo biv{i ratni komandanti tzv. Armije RBiH Rasim Deli} i Sakib Mahmuqin, koji je komandovao Tre}im korpusom i kome su bili pot~iweni i muxahedinski ratnici. Deli} je osu|en na tri godine robije, a Mahmuqin na osam. On je odmah, nakon {to mu je po~etkom aprila izre~ena pravosna`na presuda, uz znawe svih nadle`nih pobegao u Tursku na, navodno, le~ewe iz koje se nije jo{ uvek vratio, iako je za wim raspisana Interpolova poternica.
Kako saznajemo, ubijena An|elka M. nedavno je zbog nasiqa u porodici napustila neven~anog mu`a Nikolu Cumbu iz [ipova, `ivela kod ro|aka i radila u firmi, a sumwa se da je motiv ubistva bila patolo{ka qubomora.
Ovaj zlo~in {okirao je me{tane male op{tine [ipovo u srcu Krajine, a policija je blokirala Kara|or|evu ulicu u kojoj se desio zlo~in.
Dodaju da je uvi|aj na licu mesta obavila de`urni tu`ilac OJT Bawaluka Slavica Matija{ zajedno sa policijskim slu`benicima PU Mrkowi} Grad. Tu`ilac je nalo`ila da se preduzmu sve potrebne mere i radwe na utvr|ivawu okolnosti po~iwenog krivi~nog dela, a bi}e nalo`ena i obdukcija tela nastradale `ene koja }e biti obavqena u Zavodu sa sudsku medicinu Republike Srpske.
Nikola Cumbo je i ranije dovo|en u vezu sa napadima na suprugu, a ve} je ka`wavan zbog nasiqa u porodici koje je gledalo dvoje maloletne dece.
Za{to se jo{ okleva sa rezultatima popisa
Po preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori `ivi 633.158 stanovnika. Dr`ava ima 217.441 doma}instvo, 396.873 stana i 1.400 naseqa. Najve}i broj gra|ana registrovan je u Podgorici, Nik{i}u, Baru i Bijelom Poqu, gde ukupno `ivi vi{e od polovine stanovni{tva.
Dom za negu starih lica Uprava za statistiku (Monstat), nakon usvajawa sedam zakona u Skup{tini Crne Gore, sada je u prilici da zaokru`i i prezentuje prikupqene podatke popisa stanovni{tva, doma} instava i stanova koji su obavqeni od 3. do 30. decembra pro{le godine. Monstat je mesecima javno zahtevao da se izmene odredbe zakona koje su u suprot-
nosti sa evropskim standardima i u tome se uspelo nakon {to su poslanici 31. jula usvojili izmene koje su omogu}ile da podaci prikupqeni tokom popisa prolaze kroz proveru gra|ana koji }e u~estvovati i u kontrolnom mehanizmu prilikom unosa podataka u bazu podataka, odnosno softver.
Iz Uprave za statistiku su saop{tili da „izmene seta zakona koji se odnose na registre imaju ciq da omogu}e Monstatu upore|ivawe sa podacima prikupqenim popisom”. Ova institucija je poru~ila da }e „nakon {to se zavr{e sve provere podataka popisa, odnosno upore|ivawe sa podacima iz registra, kao i kontrola etni~ko-kulturolo{kih karakteristika od strane gra|ana putem softvera, ste}i se uslovi za objavu podataka”.
Iz Evropske statisti~ke agencije Evrostat do sada je stiglo vi{e urgencija o {to hitnijem objavqivawu podataka sa popisa, ali Monstat uverava da u tome ne kasne. „Praksa dosada{wih popisa bila je da se prvo objave podaci o broju stanovnika i wihovim etni~ko-kulturolo{kim karakteristikama, zbog velike zainteresovanosti {ire javnosti. Nakon toga, sukcesivno su obra|ivani i objavqivani ostali podaci, poput pola i starosti osoba, bra~nog stawa, dr`avqanstva, znawa stranih jezika, poznavawa rada na ra~unaru. Istim smernicama rukovodi}emo se i pri objavqivawu podataka popisa iz 2023. godine”, saop{tio je Monstat.
Srpski nacionalni savet Crne Gore (SNS) nedavno je ponovo zatra`io da Monstat u najkra}em roku saop{ti kona~ne rezultate sprovedenog popisa u svim kategorijama izja{wavawa. Ova krovna institucija srpskog naroda u Crnoj Gori zahtev za objavqivawe kona~nih rezultata popisa je uputila i za{titniku gra|ana kako bi, kako su naveli, kona~no srpski narod u Crnoj Gori, u skladu sa zastupqeno{}u, mogao da ostvari svoja legitimna prava koja su za sebe ostvarile sve druge autohtone nacionalne zajednice u Crnoj Gori.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
"Pojedinci su bili limitirani nedostatkom iskustva, obuke, znawa i to su sve elementi koji su doprineli da do|e do takve reakcije", naveo je Br|anin. Na pitawe da li je bilo propusta policije pre dve godine, Br|anin ka`e da je policija odreagovala u meri objektivno mogu}eg.
Bogato hercegnovsko kulturno leto nastavqa Trg od }irilice, manifestacija posve}ena o~uvawu }irili~nog pisma i duhovnog identiteta, koja }e biti otvorena 15. a traja}e do 28. avgusta, od slave grada svetog arhi|akona Stefana do slave manastira Savina, Gospo|indana.
Na dan otvarawa liturgiju u hramu Svetog Spasa na Toploj slu`i}e mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz saslu`ewe episkopa hercegova~kog Dimitrija, a Trg od }irilice bi}e otvoren akademijom na Kanli Kuli. Najavqeno je u~e{}e muzi~kog ansambla Fene~ki biseri, \ur|evdansko kolo, guslara @eqka Vuk~evi}a, dramskih umetnika Gorana Slavi}a i Ivane @igon, Srpskog pravoslavnog peva~kog dru{tva „Sveti Sava“ i vokalne solistkiwe Teodore Baji}, informisao je protojerej-stavrofor Obren Jovanovi}, arhijerejski namesnik i paroh hercegnovski, na konferenciji za novinare u Podgorici. Publicista i kwi`evnik @elidrag Nik~evi} ocenio je da Trg od }irilice zauzima posebno mesto me|u kulturno-umetni~kim manifestacijama koje se odr`avaju tokom leta u Crnoj Gori, a postala je prepoznatqiva po svojoj misiji o~uvawa kulturnog i nacionalnog identiteta. - U vremenu kada je Crna Gora bila pod pritiskom nerazumne vlasti koja je ugro`avala wene najve}e dragocenosti, Trg od }irilice postao je bastion odbrane slobode, }irilice i nacionalnog identiteta, a u toj borbi uspela je da odr`i visoki standard i da se pro{iri izvan Herceg-Novog, pionira ovog poduhvata, na Bar, Cetiwe, Petwicu i {irom Crne Gore, rekao je Nik~evi} i podsetio da je osnivawe Trga od }irilice blagoslovio bla`enopo~iv{i mitropolit Amfilohije ~ije su nasle|e nastavile stotine dobrih qudi iz crkve, kulture i umetnosti. Tako je nastavqena misija da cela Crna Gora bude “od }irilice“, onako kako je to zacrtano u na{im najdubqim intelektualnim i verskim kodovima, kazao je Nik~evi}.
U Podgorici i drugim gradovima bilbord \okovi}a, trobojka i poruka: Ponos Crne Gore
Na bilbordima u Podgorici i drugim crnogorskim gradovima osvanuo je bilbord sa likom najboqeg srpskog i svetskog tenisera, Novaka \okovi}a , osvaja~a zlatne olimpijske medaqe u Parizu.
Uz lik Novaka za zlatnom olimpijskom medaqom je i srpska trobojka sa dvoglavim orlom - srpskom narodnom zastavom Crne Gore, uz poruku "Ponos Crne Gore". Ina~e, Novak je boravio u Tivtu, odakle je do{ao u Beograd na sve~ani do~ek zlatnih srpskih olimpijaca.
DVE GODINE OD ZLO^INA KOJI JE POTRESAO CRNU GORU I REGION
Dan `alosti u znak se}awa na `rtve masovnog ubistva na Cetiwu
Direktor Uprave policije Zoran Br|anin je na obele`avawu dve godine od tragedije na Cetiwu u kojoj je tragi~no nastradalo 10 gra|ana rekao da sistem nije odgovorio, da treba utvrditi da li ima ne~ije odgovornosti, ali da ne veruje da je postojala namera bilo koga da ne{to pogrije{i.
"Da li je to bilo dovoqno, o~igledno nije. Da li je bilo propusta indivudalnih to se utvr|ivalo i treba da se utvr|uje. Da li smo bili spremni da odgovorimo kao {to se o~ekivalo, odgovor je isti, reakcija je bila u skladu sa mogu}nostima i onim kako smo raspolagali u qudstvu, materijalno tehni~koj spremnosti i nivou obu~enosti", naveo je direktor policije.
On je rekao da da niko ne mo`e garantovati, ali svi mi mo`emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se takav zlo~in ne ponovi. Kako ka`e, imaju pozitivne signale od strane vlasti da }e policija biti oja~ana kadrovski i finansijski.
Gra|ani Cetiwa, me|u kojima su ~lanovi porodica ubijenih u tragediji su se okupili u znak se}awa na `rtve tada{weg masakra u prestonici.
U tragediji je stradalo deset osoba medju kojima dvoje djece, {est je raweno, a napada~ Vuk Borilovi} je ubijen u pucwavi sa policijom.
Zastave na Cetiwu su spu{tene na pola kopqa.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
U severnom delu Kosovske Mitrovice, na Trgu Bra}e Mili}, u sredu 7. avgusta, je odr`an protest gra|ana nezadovoqnih situacijom na Kosovu, pre svega protest protiv vi{emese~nog pravnog i fizi~kog nasiqa Pri{tine prema Srbima. Okupqeni Srbi su mirnim i demokratskim na~inom `eleli da iska`u nezadovoqstvo i protivqewe povodom najava Pri{tine i otvarawe mosta na Ibru.
Skup sa oko dve hiqade okupqenih je po~eo intonirawem himne Srbije.
- Od dolaska Aqbina Kurtija na vlast , krenula je jedna dr`avna i institucionalna agresija na sever Kosova i nad srpskim narodom, rekao je Nikola Kaba{i}, biv{i predsednik Suda u Kosov-
Samo dijalogom do otvarawa mosta
skoj Mitrovici Kaba{i}.
Kaba{i} je daqe ocenio da je Vlada Aqbina Kurtija i Xeqaqa Sve}qe usmerena je ka etni~kom ~i{}ewu Srba.
Kaba{i} je podvukao da nisu za otvarawe mosta kao i da se o otvarawu mosta mo`e iskqu~ivo razgovarati u Briselu.
On je ocenio da prisustvo policije i oprema koju imaju na severu KIM, nije srazmerna opasnosti i javnom interesu koji kako je rekao, treba da postoji.
Kaba{i} je podsetio da su
VEROVATNE PRIPREME ZA OTVARAWE MOSTA NA IBRU?
Provera stabilnosti mosta na Ibru
Kfor demantovao da proveru radi u kordinaciji sa Pri{tinom
U~estale izjave zadwih nedeqa koje dolaze iz Pri{tine da }e otvoriti najskorije glavni gradski most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici doprinele su da je Pri{tina, u ~etvrtak 8. avgusta, zbog toga uradila proveru stabilnosti mosta.
Zamenik kosovskog ministra za infrastrukturu Hisen Durmi{i izjavio je na mostu 8. avgusta da se zavr{ava proces ispitivawa infrastrukturne stabilnosti mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i da se to radi u koordinaciji sa Kforom.
On je medijima u Kosovskoj Mitrovici rekao da nakon zavr{etka tog procesa o~ekuju izve{taj od ugovorne kompanije da li je most stabilan za saobra}aj vozila.
U danu provere stabilnosti na mostu su bili brojni gra|evinski stru~waci sa opremom na mostu i ispod mosta. A na mostu su bila i ~etiri kamiona sa teretom od 40 tona, {to je ukupno 160 tona, i pomo}u najsavremenijih instrumenata }e se videti, izmeriti „elasti~nost„ mosta koja se meri mawe od milimetra kako je kazao nadzornik na ovom poslu, ina~e profesor na Gra|evinskom fakultetu u Pri{tini, ali koji nije `eleo da da puno ime i prezime.
Kfor je saop{tio, 6. avgusta, da je stav te misije jasan i dosledan, kao i da sve odluke u vezi sa otvarawem glavnog mosta preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici moraju da budu donete u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine uz posredovawe EU. .
Na izjave Pri{tine da se provera stabilnosti mosta radi u korinaciji sa Kforom, ova vojna misija je, 8. avgusta demantovala. Nije ta~no da je teku}a tehni~ka inspekcija mosta preko reke Ibar u Mitrovici koordinisana sa misijom Kfora koju vodi NATO. Kfor ni na koji na~in nije ukqu~en u ovu aktivnost, potvrdio je za portparol Kfora u pisanom odgovoru na{em mediju. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je, u nedequ 11. avgusta, obra}aju}i se javnosti da o~ekuje daqe provokacije na Kosovu i Metohiji, a 14. i 15. avgusta i poku{aj nasilnog otvarawa mosta na Ibru. On je na konferenciji za novinare u Palati Srbija pozvao KFOR da reaguje i da ne dozvoli otvarawe mosta jednostrano, ba{ kao {to su kako je naglasio do sada govorili.
kosovske vlasti zaustavile izgradwu na severu kosova: nove zgrade univerziteta, {kole za Rome i stambenih zgrada, kao i da se srpski narod na Kosovu ne ose}a bezbedno.
“Mi se ne ose}amo bezbedno. Kako mo`e da se otvara most i da se pri~a o pomirewu gra|ana? Pa nas niko ne miri, mi `ivimo ovde zajedno. Mi {etamo na jug, oni dolaze na sever. Prolaze gra|ani, prolazi policija, tu su po na{im apotekama i prodavnicama, na{i qudi su na jugu. Sloboda kretawa
postoji, to je la`an izgovor. Za{to slobode kretawa nema u \akovici, za{to na{i qudi ne mogu da idu na zadu{nice u \akovicu, De~ane? Gde je tu sloboda kretawa? Gde je sloboda na severu kada imamo preko 17 policijskih baza, preko 15 pokretnih puktova? Kakva je to sloboda kretawa kada nas na svakih 5 ili 10 kilometara ~eka policija koja uperi automatsko oru`je u putnike, pa tek onda kontroli{e” istakao je Kaba{i}.
- Te{ko je gledati kako nam
uskra}uju pravo na `ivot, kako nam ve} godinama otimaju crkve i manastire, kako nam ve} godinama zabrawuju pravo na rad, na slobodu kretawa, kako nam uskra}uju pravo na `ivot, rekao je obra}aju}i se prisutnima u Kosovskoj Mitrovici istori~ar Luka Jovanovi}.
- Te{ko je gledati kako se otimaju na{a imawa u Leposavi}u, Zubinom Potoku, kako nam Gazivode nazivaju jezerom Ujmani kao da su wima wihovi preci to jezero ostavili, rekao je Jovanovi}.
On je podsetio na istorijsku praksu da svaka vlast kada pribegne tiraniji, teroru i sili je pri kraju i tu je wen zalazak, a istorija se nikada nije prevarila.
Pored srpskih trobojki, na protestu bili su vidqivi i transparenti na kojima je ispisano „Kurti, nisi nas sve proterao, ima nas jo{ dosta“, „Tra`imo Kfor da nas za{titi“...
Skup je protekao mirno, a nadgledali su ga sa strane i snimali pripadnici Kosovske policije, EULEKS-a i KFOR-a.
Nepoznate osobe nanele su telesne povrede Nenadu Jovanovi}u u fizi~kom napadu u wegovoj ku}i u selu Gorwe Kormiwane u Kosovskom Pomoravqu, nepun sat nakon pono}i, ispaliv{i nekoliko metaka iz vatrenog oru`ja prilikom povla~ewa, preneli su RTS-u `iteqi Kormiwana.
Istu vest potvrdio je i portparol policije u Regionu Gwilane Ismet Ha{ani, navode}i da su nepoznate osobe najpre izvr{ile fizi~ki napad a potom pucale u ku}u, ne preciziraju}i ime i prezime `rtve.
Izjava Nenada Jovanovi}a
"Dana 13.08.2024 oko 00.48, Policijska stanica Ranilug dobila je informaciju od kosovskog podnosioca `albe iz sela Gorwe Kormiwane, op{tina Ranilug, da su ga dve osumwi~ene osobe za sada nepoznate, prvo fizi~ki
napale jakim predmetom, nanev{i mu lake telesne povrede u ruku, a zatim na izlasku pucali iz vatrenog oru`ja", saop{teno je iz policije.
Dodaju da je na lice mesta iza{la je istra`na jedinica Policijske stanice Ranilug, regionalna istra`na jedinica Gwilane, regionalni forenzi~ari i druge relevantne jedinice. "Policijske jedinice su na
Pre 21 godinu, 13. avgusta 2003. godine, nepoznati albanski teroristi su iz automatskog oru`ja pucali na grupu od oko 50 – oro srpske dece i mladih. Tada su ubijeni Ivan Jovovi} (19) i Pantelija Daki} (12), a te{ko su raweni i \or|e Ugrinovi} (20), Bogdan Bukumiri} (14), Marko Bogi}evi} (12) i Dragana Srbqak (13).
Napada~i na srpsku decu koja su se kupala na reci, 500 metara od centra sela, nikada nisu otkriveni uprkos obe}awu tada{weg {efa UNMIK policije da }e "prevrnuti svaki komad zemqe kako bi na{ao ubice", a nije pomogla ni obe}ana nagrada od milion evra koju je ponudio UNMIK.
licu mesta prona{le tri ~aure od metaka ispaqenih iz vatrenog oru`ja. Od ovih hitaca niko nije zadobio telesne povrede", dodaju u saop{tewu. Navodi se da su policijski istra`iteqi u koordinaciji sa tu`iocem trenutno rade na rasvetqavawu svih okolnosti slu~aja, koji je tu`ilac okarakterisao kao "izazivawe op{te opasnosti".
Krajem 1999 i 2000 godine u Gora`devcu je bilo oko 1200 Srba, a danas u Gora`devcu je oko 750 stanovnika. Od ovog broja do 14 godina ima oko 100 dece a u ovom broju do tri godine je i 30 dece. U proseku godi{we u Gora`devcu se rodi 10 beba. Osnovna {kola ''Janko Jovi}evi} broji u osam razreda 80 – tak u~enika dok u sredwoj {koli, izme{tenoj iz Pe}i ''Sveti Sava'' ima 15 u~enika. Kosovska policija je po~etkom 2024. godine zatvorila srpsku op{tinu, Privremeni organ za op{tinu Pe} u Gora`devcu a u ovom selu, gde nije bilo iseqavawa 1999. rade i druge srpske institucije: Dom zdravqa, Centar za socijalni rad, nacionalna slu`ba za zapo{qavawe...
AUUU, KOLIKO JE SRBA U ^IKAGU! Oboren rekord na najve}em srpskom
festivalu u Americi! Kolo igrali i crnci i Kinezi, a tu je bio i – Nole!
Proteklog vikenda u porti Crkve svetog vaskrsewa Hristovog u ^ikagu odr`an je tradicionalni, a ove godine i jubilarni, 33. po redu Serb Fest, festival srpske tradicije i kulture.
Doma}ini, parohijani crkve, svoje su goste do~ekali kako dolikuje. Nije mawkalo tradicionalnih specijaliteta sa ro{tiqa, mnogi su jagwi}i i prasi}i tih dana otplesali svoj posledwi ples na ra`wu, a vredne doma}ice su se potrudile da spreme bogatu trpezu punu doma}ih pita, torti, kola~a i pala~inaka. Da ne ispadne da se samo jelo i pilo, vaqa ista}i da je organizovan i lep kulturno zabavni program. Bilo je tu svega… Narodne muzike, one tradicionalne i one malo modernije, tro{ilo se grlo uz tambura{ke orkestre, a ko voli tradiciju mogao je da u`iva u sjajnim nastupima folklorne grupe “Oko sokolovo”.
Posebnu `urku je imala na{a omladina, za koju je muziku, na platou izme|u crkve i sve~ane sale pu{tao, a ko drugi do DJ Spaz.
Ovaj festival je obele`io i veliki broj gostiju koji nisu srpskog porekla, a Srbi su ugostili svoje prijateqe Makedonce, Meksikance, Afro-Amerikance, Kineze, Ruse, Grke…
Ovogodi{wi Serb Fest je imao i jednog specijalnog gosta, nosioca zlatne olimpijske medaqe iz Pariza…istina od kartona. Legendarni Novak \okovi} zbog obaveza i do~eka olimpijaca na terasi Skup{tine u Beogradu nije ove godine uspeo da do|e do ^ikaga, ali su zato organizatori ukrasili izlo`bu srpske tradicije wegovom figurom. Jer, i Nole je deo na{e tradicije!
Mnoge firme su iskoristile priliku da se kao sponzori predstave na{oj zajednici, a organizatori su posebnu zahvalnost iskazali volonterima, koji su i ovoga puta naporno uradili i u~inili da sve te~e po protokolu i da niko ne ostane gladan i `edan.
Me|u wima se ve} tradicionalno na{ao i na{ uva`eni Dr. Neboj{a Kne`evi}, predsednik Srpsko-ameri~kog udru`ewa lekara i stomatologa, koji je slu`io pi}e i pojio `edne du{e manirom iskusnog bartendera, ~ime je ujedno i ostao u duhu svog profesionalnog poziva, jer je specijalizirao – anesteziologiju i terapiju bola!
Za kraj evo i malo statistike.
Za tri dana, koliko je trajao, trideset i tre}i Serb Fest je, po procenama organizatora, posetilo rekordnih 17.000 qudi, a vaqa primetiti da ova impozantnma brojka iz godine u godinu raste, {to govori o dve stvari: da Srbi vole da se dru`e, ali i da nas je na ovim ameri~kim prostorima sve vi{e. [to ujedno i zna~i da nas je u Srbiji i na Balkanu sve mawe. Da li je to dobro ili lo{e, procenite sami.
11. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR
Povodom manastirske slave „Velike Gospojine“ u manastiru Krupa u Dalmaciji organizujemo
„11. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR“
U nedequ, 1. septembra 2024. god. na crkvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly road, Rossmore, Sydney)
Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.
Iz dijaspore do sada u Srbiju stiglo mawe novca nego pro{le godine
Trenutni "presek" stawa, na osnovu podataka Narodne banke Srbije, ka`e da su doznake ove godine u Srbiju pristizale ne{to sporije nego pro{le godine. U periodu januar - maj iz inostranstva je poslato 2,08 milijardi evra, ili za dva procentna poena mawe nego u isto vreme pro{le godine, kada je zabele`en priliv od 2,12 milijarde evra, pi{e Biznis.rs.
Najslabiji mesec za doznake ove godine bio je ba{ maj, sa ukupno 459 miliona evra ili za gotovo desetinu mawe nego {to je upla}eno u maju pro{le godine, kada je na ime doznaka stiglo 506 miliona evra.
NBS je, ina~e, u okviru majskog Izve{taja o inflaciji navela da za ovu godinu projektuje priliv doznaka na sli~nom nivou kao i pro{le godine - odnosno oko pet milijardi evra.
Podsetimo da je pro{le godine najvi{e novca stiglo iz Nema~ke - 27 odsto, [vajcarske - 13 odsto, Austrije - 10 odsto, zatim Francuske - {est odsto i Hrvatske - pet odsto.
Kada je re~ o valutnoj strukturi, pro{le godine je ogromna ve}ina novca odnosno 83,1 odsto priliva od doznaka bilo u evrima, 7,7 odsto u ameri~kim dolarima, 3,9 odsto u {vajcarskim francima, a 5,3 odsto u ostalim valutama.
Zatvorena Srpska ku}a u Parizu, posetilo je vi{e od 50.000 gostiju
Srpska ku}a u Parizu, koja je slu`ila za prezentaciju Srbije tokom Olimpijskih igara, zatvorena je, a premijer Srbije Milo{ Vu~evi} rekao je novinarima da je to bila "prava ku}a jednog doma}ina" koja je do~ekala vi{e od 50.000 gostiju kojima su pokazane kultura, nauka, identitet Srbije, sport.
„Spoj tradiocionalnog i savremenog“, opisao je Vu~evi} Srpsku ku}u novinarima redakcija iz Srbije koji su u Parizu. Vu~evi} je rekao da je mnogo ponosan na ono {to je ura|eno, ~estitao svim sportistima koji su predstavqali Srbiju na Olimpijskim igrama i najavio jo{ ulagawa u sport i pripreme za naredne Olimpijske igre u Los An|elesu.
Posetioci su imali priliku da vide interaktivne sadr`aje, koji je obuhvatao umetni~ku postavku „Koreni“, animirane crte`e Nikole Tesle, vredan dokumentarni foto-materijal iz Arhiva Jugoslavije, kao i prezentaciju specijalizovane izlo`be Ekspo 2027, navodi se u saop{tewu.
Osim premijera Srbije, ceremoniji zatvarawa prisustvovali su i ministar sporta Zoran Gaji}, kao i sportisti koji su osvojili zlatne, srebrne i bronzane medaqe na Olimpijskim igrama u Parizu.
Dogodine mo`da i sa \okovi}em u`ivo!
Zlatni Nole od kartona na Serb Festu 2024
Terapija bola, ali bez anestezije: Dr. Neboj{a Kne`evi} u akciji
Amerika gradi vojne baze u Australiji
Tra`e}i strate{ke prednosti, ameri~ka vojska gradi australijske baze na severu Australije u Darvinu i Tindalu, po{to je procenila da bi ovaj potez pomogao da joj pro{iri uticaj u Ju`no kinesko more ako bi do{lo do izbijawa krize sa Kinom, pokazuje Rojtersov pregled dokumenata i intervjua sa zvani~nicima odbrane SAD i Australije.
Darvin, prestonica Severne Teritorije i grad u kome su stacionirane australijske odbrambene snage, ali i garnizoni ameri~kih marinaca koji tamo provode po {est meseci svake godine, geografski je bli`i Filipinima nego Kanberi. Nekoliko stotina kilometara ju`nije nalazi se i vojna vazdu{na baza australijskog kraqevskog vazduhoplovstva Tindal, koja je bila privremena baza za ameri~ke avione na nedavnim internacionalnim vojnim ve`bama koje se odr`avaju svake godine na ovoj lokaciji.
Severna Australija dobija na sve ve}em strate{kom zna~aju kao vitalna indopacifi~ka lokacija, {to je Sjediwene Dr`ave podstaklo da zapo~nu izgradwu stotine miliona dolara vrednih objekata za podr{ku bombarderima B-52, F-22 stelt lovcima, kao i za dopuwavawe goriva i transport aviona.
„Kada pogledate poziciju severne Au-
Severni deo zemqe dobija na sve ve}em strate{kom zna~aju kao vitalna indopacifi~ka lokacija, {to je Sjediwene Dr`ave podstaklo da zapo~nu izgradwu stotine miliona dolara vrednih objekata za podr{ku bombarderima B-52, F-22 stelt lovcima
stralije, posebno Darvina, u odnosu na region... uvek je dobro imati vi{e opcija gde biste `eleli da anga`ujete svoje snage u bilo kojoj vrsti krize”, rekao je pukovnik Brajan Mulvihil, komandant ro-
AMERIKA I AUSTRALIJA SKOVALE PLAN
Australija }e naredne godine po~eti da zajedno sa SAD proizvodi navo|ene rakete kako bi pove}ali isporuke saveznicima u regionu Indo-Pacifika, saop{teno je nakon razgovora dve strane o oblasti odbrane.
Istovremeno je odlu~eno da }e Australija poja~ati ameri~ko vojno prisustvo u zemqi, ukqu~uju}i dva aviona bombardera, preneo je Rojters.
Australija i SAD ve} rade na unapre|ewu vazdu{nih baza na severu i zapadu Australije koje su bli`e potencijalnim `ari{tima Kini i Ju`nom kineskom moru nego prestonica Kanbera. Nakon godi{weg sastanka dve strane u gradu Anapolis u ameri~koj saveznoj dr`avi Merilend, ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin kazao je da }e do}i do pove}awa rotacije ameri~kih snaga u Australiji.
U zajedni~kom saop{tewu posle sastanka izra`ena je zabrinutost zbog vojnih aktivnosti Kine oko Tajvana, kao i wenih vojnih pomorskih pretenzija u Ju`nom kineskom moru.
Australija i SAD su tako|e ukazale na ozbiqnu zabrinutost zbog opasnog pona{awa Kine prema filipinskim brodovima koji legalno operi{u u filipinskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni.
U Australiji nema ameri~kih vojnih baza, ali u gradu Darvin nalaze se snage marinaca koje se rotiraju svake godine na {est meseci, a SAD grade objekte za svoje marince u sklopu australijskih baza.
Ministar odbrane Australije Ri~ard Marles rekao je da prisustvo SAD u wegovoj zemqi doprinosi odvra}awu u regionu Indo-Pacifika, kao i da }e do}i do bli`e saradwe dve zemqe u proizvodwi sistema za navo|ewe raketa.
tacionih snaga ameri~kih marinaca. Tokom jedne od retkih poseta ovim dvema vojnim vazduhoplovnim bazama, Rojters je imao uvid u tendersku dokumentacija koja pokazuje da se izvode radovi
na izgradwi prostorija za obave{tajne brifinge, skladi{ta, informacionom centru i hangaru za odr`avawe, kao i nadogradwa pista za bombardere, dok su ogromna skladi{ta goriva ve} izgra|ena. Realizacija ovog projekata ameri~kog vazduhoplovstva i mornarice za koju je ameri~ki Kongres izdvojio vi{e od 300 miliona dolara, planirana je ove i slede}e godine.
Reakcije lokalnog stanovni{tva su pome{ane. Tre}ina stanovnika retko naseqene Severne teritorije su starosedeoci Australije, iako ~ine samo 10 odsto populacije u Darvinu. Kao tradicionalni vlasnici zemqe, autohtoni Australijanci imaju kulturna prava pristupa kopnu ili moru pa tako mogu da pose}uju sveta mesta i u bazama. Uprkos pravu na posete, ne mogu da odlu~uju o tome kako se zemqi{te koristi. Rastu}a potra`wa za stambenim zgradama u Darvinu dovela je do kr~ewa {uma koje autohtoni Australijanci `ele da budu za{ti}ene, dok su sve vi{e cene potisle wihove porodice iz grada. Mada su neki stanovnici Darvina izrazili zabrinutost da bi „gostovawe” ameri~ke vojske moglo da grad, ~ijom lukom upravqa kineska kompanija, u~ini metom, gradona~elnik Kon Vackalis podr`ava vojno {irewe i pozdravqa ekonomski podsticaj koji raste sa wihovim prisustvom.
Novi Zeland legalizuje "prisilne vakcinacije"
Novi Zeland je usvojio novi zakon koji }e omogu}iti vlastima da na silu vakcini{u qude koji to ne `ele tako {to }e im staviti lisice na ruke i davati im vakcine protiv wihove voqe.
Dr Xonatan Engler je tvitovao snimak ekrana nagla{avaju}i distopijske odlomke u predlogu zakona, kao {to je sa`eto u izve{taju, koji ovla{}uju lekare da svoje pacijente ve`u na neko vreme, dok dr`a~i {priceva koji stoje u blizini osloba|aju mRNA u tela pacijenata. Naturalnews.com izve{tava: „^lan 71A navodi da pripadnik policije mo`e u~initi bilo {ta razumno neophodno (ukqu~uju}i upotrebu sile) da pomogne zdravstvenom slu`beniku ili bilo kojoj osobi koju je ovlastio zdravstveni slu`benik u vr{ewu ili obavqawu ovla{}ewa ili funkcije prema odeqcima 70 ili 71“, stoji u odlomku pod „Posebna ovla{}ewa“ na strani 125 Novozelandskog plana za pandemiju: Okvir za akciju. Ako prisilna vakcina {teti Novozelan|aninu, nema obe{te}ewa zbog imuniteta proizvo|a~a od odgovornosti
Jo{ gora je ~iwenica da prisilne vakcine koje }e Novozelan|ani morati da prime imaju ozbiqne ne`eqene efekte koji mogu dovesti do povrede ili smrti osobe. I nema obe{te}ewa ako se to dogodi jer su proizvo|a~i vakcina zakonski imuni od krivi~nog gowewa. Dr Xon Gideon Hartnet je napisao na X da obli`wa Australija ima sli~ne zakone koji dozvoqavaju dr`avi da prisili
nekoga protiv wegove ili wene voqe, {to zna~i bez informisanog pristanka, da primi vakcine.
“Na{ ~ak ka`e ‘skinite dowi ve{'”, objasnio je Hartnet o tome {ta policija sme da uradi da vakcini{e one koji to ne `ele. Usput, Zapadna Australija, gde Hartnet o~igledno `ivi, nametnula je neke od najstro`ih oblika medicinskog fa{izma na svetu tokom cele „pandemije“, ukqu~uju}i naloge za maske,
tor za vanredne situacije.
„Zapad je pre{ao granicu“, napisao je „Aleks Beker“ na X o svemu ovome.
„Kada tiranija postane zakon, pobuna postaje du`nost“, napisao je drugi. “Se}am se da sam to negde pro~itao – ~ini se da je primenqivo.”
„Dakle, uprkos svemu {to je iza{lo na videlo: problemi sa bolni~kim protokolima, smrtni ishodi i sve ostalo, oni }e jednostavno krenuti napred 150
zatvorene granice, prinudni karantin i druge oblike medicinskog progona.
Ono {to je Australija uradila je izmene i Zakona o upravqawu vanrednim situacijama iz 2005. i Zakona o javnom zdravqu iz 2016. kako bi se medicinskim i zdravstvenim radnicima oduzela kontrola dr`avnih ovla{}ewa za hitne slu~ajeve covida i umesto toga dala ih komesaru policije, poznatom i kao dr`avni koordina-
odsto kao da sve {to je otkriveno nikada nije otkriveno?“ rekao je o flagrantnoj tiraniji koja se sada de{ava na Novom Zelandu.
„Australijanci treba da budu ujediweni za zajedni~ki ciq, opstanak“, sugerisao je drugi o tome {ta bi Novozelan|ani mogli da urade kako bi poku{ali da se bore protiv tiranije.
“Elita sa podzemnim bunkerima `eli mawe vas, a vi{e od onoga {to imate.”
VELIKI KORALNI GREBEN U AUSTRALIJI UGRO@EN:
Temperatura mora najvi{a u posledwih
400 godina
Veliki koralni greben u Australiji, najve}i na svetu, ugro`en je nakon {to se temperatura Koralnog mora koje ga okru`uje pove}ala tokom protekle decenije.
Temperatura mora dostigla je najvi{e nivoe za posledwih 400 godina, navodi se u nau~noj studiji. Grupa nau~nika na univerzitetima {irom Australije utvrdila je da temperature okeana koje su bile stabilne stotinama godina po~iwu da rastu od 1900. godine pa nadaqe kao rezultat qudskog uticaja.
U studiji se isti~e da je od 1960. do 2024. godine na svaku deceniju pove}avana temperatura vode oko Velikog koralnog grebena za 0,12 stepeni Celzijusovih. Na grebenu je od 2016. godine tokom pet leta do{lo do toga da delovi korala postanu beli zbog ekstremno vi-
Mre`e gore zbog presme{nog brejkdens nastupa Australijanke
Svoju olimpijski nastup u Parizu je imao i jedan novi sport, a to je „brejkdens“, koji je ubrzo postao viralan. Ipak, nije postao viralan zbog dobrog nastupa, ve} zbog blama`e umetnice iz Australije „Rejgan“, koja je postala hit na dru{tvenim mre`ama.
Brejkdens je dobio svoju premijeru, ali je Rejgan u~inila to da postane i viralan. [to je mo`da i dobra stvar, jer se dru{tvenim mre`ama previ{e pri~a o tome. Ina~e, Rejgan se takmi~ila u grupi B sa Logist, Sisi i Nikom, gde je zabele`ila sva tri poraza i to veoma ubedqiva. Ona je pora`ena u svakom me~u sa po 2:0 (9:0, 9:0), dok su nastupi zavr{ili odmah na dru{tvenoj mre`i.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje
kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
ALGESTER LODGE
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
sokih temperatura.
Jedan od koautora studije, profesor na Univerzitetu u Melburnu, Benxamin Henli, rekao je da je temperatura vode oko Velikog koralnog grebena zabele`ila najve}i porast od januara do marta ove godine, upozoravaju}i da je greben ozbiqno ugro`en. Koralni grebeni {tite obale od erozije, dom su za hiqade vrsta riba i va`an su izvor prihoda od turizma u mnogim zemqama.
U najmawe 54 zemqe i regiona zabele`eno je masovno izbeqivawe koralnih grebena od februara 2023. godine kao rezultat zagrevawa povr{inske vode okeana, saop{tila je Uprava SAD za okeane i atmosferu (NOAA).
Veliki koralni greben trenutno nije na Uneskovoj listi ugro`ene svetske ba{tine, iako Ujediwene nacije preporu~uju da se doda.
HELIKOPTER UDARIO
U KROV HOTELA
Pilot poginuo, evakuisano na stotine gostiju nakon izbijawa po`ara
Helikopter koji je obavqao neodobren let udario je u krov hotela "Hilton" u gradu Kernsu na severu Australije, pri ~emu je poginuo pilot, a evakuisano je vi{e stotina gostiju hotela nakon izbijawa po`ara, saop{tile su vlasti. Policija je saop{tila da je helikopter poleteo iz hangara na aerodromu u Kernsu na let koji nisu odobrile vlasti, a nisu objavqeni drugi detaqi. U saop{tewu se isti~e da je nesre}a bila izolovan incident i da ne postoji opasnost po javnost. Nisu poznate namere pilota.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Objavqeno je {ta je radila u~eniku (17), ovo je {okantno
Prema optu`nici, u~iteqica je prvo u~eniku poslala snimke na kojima je gola
Tejlu Brajli (30) uhapsili su u sredwoj {koli u Australiji, nakon {to su inspektori do{li do dokaza da je bila sa sedamnaestogodi{wim u~enikom te {kole. [okirana Australijanka policajce je u {koli do~ekala re~ima: "Idem u zatvor, jel da? Idem? Izgubi}u sve, posao, porodicu, supruga...".
Kako prenose australijski mediji, optu`ena je za seksualni odnos s u~enikom, silovawe i dirawe deteta mla|eg od 17 godina.
Dejli Telegraf pi{e kako je bila histeri~na kad je policija do{la da je hapsi.
Prema optu`nici, u~iteqica je prvo u~eniku poslala snimke na kojima je gola. Slala mu je i fotografije. Dopisivali su se preko Snap~eta od jula. I on je woj slao fotografije i snimke.
Potom ga je u~iteqica pozvala u ku}u. Odvela ga je u sobu gde ga je iskoristila.
Nedequ dana kasnije rekla mu je da ima pauzu u {koli i da bi htela da se vide. Imali su odnos u automobilu nakon ~ega je popila tabletu za dan posle. Nastavili su da komuniciraju i u jednom trenutku pitala je u~enika da li je nekome rekao za wihov odnos. On je rekao da nije.
Policiji je kasnije rekao kako joj je slao fotografije da bude sre}na i da se ose}ao kao da to mora u~initi. Hvalio se time prijateqima i glasine su stigle i do {kole. Na kraju i do policije. Kako pi{u australijski mediji, u~iteqica se udala pro{le godine, a porodica i suprug je podr`avaju. Bili su i s wom na sudu. Sudija joj je dao da se brani sa slobode nakon {to je uplatila jam~evinu, mora se javqati u policiju triput nedeqno i morala je da preda paso{ i zatvoriti sve profile na dru{tvenim mre`ama.
- West Balkan (AWBHO)
Olimpijada po meri
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Nedavno zavr{ene Olimpijske igre u Parizu bile su najuspe{nije u istoriji za australijske sportiste. Australija je ponosno zauzela visoko ~etvrto mesto po broju zlatnih medaqa (18) i to odmah iza olimpijskih velesila kao {to su Amerika (40), Kina (40) i Japan (20). Australijski olimpijci su bili boqi i od Francuza, Britanaca, Italijana, Nemaca i mnogih drugih velikih nacija. Ukupno 53 medaqa osvojila je Australija i to 18 zlatnih, 19 srebrnih i 16
Pariz 2024. su Igre nove ere. Tako je Tomas Bah, predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK), sumirao tre}e letwe Olimpijske igre u Francuskoj na svojoj posledwoj me|unarodnoj konferenciji za medije u Parizu. Mo`da se time osvrnuo i na svoje olimpijsko iskustvo u Minhenu 1972. godine, kada je terorizam poremetio Igre, i video je da je ovo novi svet, za moderne qude koji na svet gledaju na moderan na~in. Pariz 2024. bile su prve Igre ravnopravnosti polova. Daleko od 135 `ena koje su se nalazile me|u skoro 3.000 mu{karaca koji su se takmi~ili u Parizu pre ravno 100 godina, posledwi put kada je grad bio doma}in Olimpijade. Tada se na primer Australija uop{te nije trudila da izabere nijednu `enu. Ovog puta ~inili su ne{to vi{e od 55 odsto tima i doneli ku}i 13 od osamnaest zlatnih medaqa. Najve}a saga 2024. ipak nije bio doping, iako su Amerikanci dali sve od sebe da tu pri~u iskoriste protiv svog poli-
nakon jutarweg mu{kog maratona, vi{e od 40.000 amatera prijavilo se da tr~i istu stazu kao deo plana anga`ovawa da se Igre i qudi zbli`e na nove i razli~ite na~ine.
Samo 5 odsto kori{}enih objekata je novoizgra|eno i bi}e preure|eno u javne objekte. Kao sporedna napomena zvani~nicima Brizbejna 2032. koji su bili u Parizu u okviru budu}eg posmatra~kog programa Igara, „nova norma“ MOK-a se zala`e za mawe izgradwe i vi{e kori{}ewa onoga {to ve} postoji. U Los An|elesu 2028, organizatori narednih Igara ve} su proglasili da 100 odsto objekata koji }e se koristiti ve} postoji. Postojao je jo{ jedan prvi put u Parizu. Prvu medaqu osvojila je ~lanica olimpijskog tima za izbeglice –Sindi Ngamba osvojila je bronzu u `enskom boksu. Bila je jedna od 37 ~lanova tima, predstavnika 120 miliona raseqenih qudi u svetu.
I da, ceremonija otvarawa je napravqena za TV, ostavqaju-
bronzanih, {to je za svaku pohvalu i veliko po{tovawe. Jer ne treba zaboraviti ~iwenicu da smo mi ipak samo nacija sa 25 miliona stanovnika. Za nas australijske Srbe bitno je naravno i da je na{ Novak \okovi} osvojio olimpijsko zlato, kao i na{i vaterpolisti i streqa~ki par Mikec - Arunovi}. Velika je stvar i bronzana medaqa ko{arka{a koji su sjajnom igrom protiv Amerikanaca u polufinalu pokazali da im je nedostajalo samo malo sre}e, ali da su imali sve ostalo. Spektakl u gradu svetlosti 128 godina nakon po~etka „moderne“ Olimpijade bio je originalan, ali je ipak ki{a pokvarila zamisao organizatora da sve bude za pam}ewe. Jednostavno, priroda nije mnogo marila za planove organizatora. Pre dolaska u Pariz, uzbu|ewe je bilo prigu{eno. Uglavnom se govorilo o potencijalnom teroristi~kom napadu i ludilu kupawa u Seni. Qudi ve} decenijama predvi|aju kraj Olimpijskih igara, nazivaju}i ih relikvijom koja je nebitna u savremenom svetu. Ipak Igre u Parizu su pokazale da su ovakvi masovni doga|aji i daqe bitni ~ove~anstvu.
ti~kog i sportskog rivala Kine. Olimpijske igre u Parizu su postale i zvani~no najpra}enije Igre ikada. Na osnovu ove ~iwenice pokazalo se da je MOK otporniji nego {to su mnogi mislili. Me|utim, za uspeh ovih Igara zaslu`an je organizacioni komitet Pariza 2024. predvo|en trostrukim olimpijskim {ampionom kanuistom Tonijem Estanguetom i wegovim timom, koji su izveli ono {to se mora smatrati jednom od najve}ih Olimpijskih igara ikada. Organizatori su imali viziju koja je bila smela, inkluzivna, suprotstavqena, izazovna i samouverena u izra`avawu sopstvenog pariskog identiteta uprkos brojnim kritikama. Od ceremonije otvarawa do zatvarawa, Francuzi su iza{li u ogromnom broju da podr`e ne samo svoje, ve} i sve u arenama. Sportisti iz vi{e zemaqa komentarisali su publiku, a mnogi ka`u da nikada nisu iskusili ne{to sli~no. Milion qudi iza{lo je da javno podr`i bicikliste, ra{irene du` svakog metra drumske trke. Isto su uradili i za pliva~e na otvorenim vodama koji su, neki bi verovali, doveli svoje `ivote u opasnost plivaju}i u Seni. U subotu uve~e,
}i one koji su izdvojili vi{e od 2.000 evra za kartu da se pitaju u ~emu je poenta. Pariska kovnica bila je prinu|ena da ponudi nove medaqe nakon {to se jedan sportista, ameri~ki skejtborder Naijxa Hjuston po`alio na Instagramu da izgleda kao da je pro{ao rat. „Dakle, ove olimpijske medaqe izgledaju sjajno kada su potpuno nove“, objavio je na Instagramu. „Ali o~igledno nisu tako visokog kvaliteta kao {to biste mislili.“ To bi mogla biti metafora koju koriste kriti~ari za same igre. Hrana na mestima je tako|e bila `alosna; `alili su se mnogi. Jo{ gore je bilo u selu sportista, o{tro kritikovanom zbog premalih porcija, sa nedovoqnim proteinima i jednim ribqim jelom koje je navodno sadr`alo crve. Zemqe koje su to mogle da priu{te poslale su odmah hranu za svoje sportiste. Eto i to se de{ava, jer ni{ta nije idealno.
Danijela ro|ena u Americi, a sudbina je htela da u vaterpolu uzme medaqu za “kengure”!
Danijela Jackovich (Xakovi}) i wen tim, osvojili su srebrni medaqu u vaterpolu za Australiju. Danijela je }erka Danijela i Dese (Erkman) Xakovi} koji su odrasli pose}uju}i Srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Save u Merrillville-u, Indijana.
Dok su odgajali svoje dvoje dece, Petra i Danijelu, porodica je `ivela u New Lenoxu, Illinoisu, oko sat vremena vo`we do crkve. Svake nedeqe deca su poha|ala nedeqnu {kolu u crkvi Svetog Save i postigla savr{enu prisutnost! Petar je slu`io kao oltarnik, a Dani je volela da peva u horu.
Danijelin ~vrst akademski fokus i naporan rad bili su o~igledni tokom wenih sredwo{kolskih godina, kada je postala u~enica generacije (valediktorijanac) u sredwoj {koli
Lincolnway Central u New Lenoxu. I Dani i wen brat Petar nasledili su sportske gene Pujo od svoje bake po ocu, Radmile (Pujo). Danijela je igrala fudbal na Dr`avnom univerzitetu Utah, a Petar je dobio stipendiju i regrutovan je u vaterpolo tim na Akademiji vazduhoplovnih snaga SAD. Porodice Pujo, Xakovi} i Erkman bile su izuzetni ~lanovi i podr`avaoci crkve Svetog Save. Dani je diplomirala na Univerzitetu Stanford sa diplomom iz biomehani~kog in`eweringa.
Biv{a zvezda Cardinala, Danijela, kvalifikovala se za Letwe olimpijske igre 2024. u Parizu kao ~lanica australijskog nacionalnog tima. Igrala je za Stanford od 2014-17, postala je 15. igra~ u istoriji {kole koji }e predstavqati Cardinal na Olimpijadi, i tek druga izvan tima SAD, pored Gurpreet Sohi (Kanada) 2020. godine.
Dvostruki ACWPC All-American, koja je svoju karijeru zavr{ila sa 106 golova i 11 het-trikova, Danijela je tako|e bila ~etvorostruki ACWPC All-Academic laureat i trostruki MPSF All-Academic izbor. Kao student biomehani~kog in`eweringa, bila je ~lanica tri NCAA {ampionska tima (2014-15, 2017) i ekipe koja je osvojila MPSF titulu 2014. godine.
“Ose}aj je nestvaran,” ka`e Danijela. “Moj put ka ostvarewu ovog sna nije bio klasi~an put. U jednom trenutku sam verovala da se san nikada ne}e ostvariti, ali moja qubav prema sportu me je terala da igram i putujem svetom. Put koji sam pre{la da bih stigla do ove ta~ke ~ini sve to jo{ posebnijim, jer kona~no mogu da ka`em da mi se de~iji san ostvario.”
Sve ~estitke Danijeli na uspehu!
Procurila mra~na tajna pliva~kog tima na Olimpijskim igrama nakon
{to su osvojili silne zlatne medaqe
Na ovogodi{wim Olimpijskim igrama otkriveno je da je sedam australijskih pliva~a bolovalo od kovida, a najmawe dvoje osvojilo je i medaqe uprkos virusu
Australijski delfini su zavr{ili svoje pliva~ko takmi~ewe sa sedam zlatnih medaqa i ukupno 18 mesta na podijumu ~ime su u Parizu postali jedna od najuspe{nijih zemaqa na Olimpijskim igrama u bazenu. Mereno zlatom, to je tre}i najboqi rezultat u olimpijskom bazenu, iza devet zlatnih medaqa u Tokiju pre tri godine i osam zlatnih medaqa na Igrama u Melburnu 1956. godine.
Pliva~ka legenda Don Frejzer tvrdi da se ‘polovina’ tima
mo`da borila sa kovidom tokom kampawe. Pliva~ica slobodnim stilom Lani Palister osvojila je zlato nekoliko dana pre nego {to je otkrila da ima kovid, dok se zvezda u usponu
Ela Remzi tako|e raz bolela od virusa i bila je prinu|ena da iza|e iz fi-
nala na 200 metara me{ovitog plivawa.
Zvezda prsnog stila Zek Stableti Kuk tako|e je otkrio da je osvojio srebro samo ~etiri dana nakon {to je dobio kovid.
Identitet ostala ~etiri pliva~a koji su se borili sa virusom nije otkriven.
„Bilo je apsolutno fantasti~no, znate, zato {to je polovina na{ih pliva~a dobila kovid i to nije bilo poznato medijima i mnogi od wih su dobro plivali jer su ga imali, a neki nisu“, rekao je Frejzer Meti Xonsu u „Matti & The Missile“ podkastu.
„Lani nije dobro plivala na
800 jer se tek oporavqala od virusa. Ali u bazenu smo pro{li veoma, veoma dobro, jer kao {to sam rekao, dobili su kovid u prvih nekoliko dana, bili su u selu i morali smo da stavimo sedam pliva~a u hotele da ih dr`imo razdvojene“
Frejzer je rekao da je kraqica bazena Kejli Mekeun – koja je osvojila dve zlatne medaqe –verovatno tako|e bila pod uticajem kovida.
„Morate da skinete kapu Kejli Mekeun jer je dobila medaqu, nije {etala oko bazena, morala je da iza|e pravo napoqe, da se spusti u zonu za distribuciju i pliva slede}u trku“, rekao je Frejzer.
Uo~i Olimpijskih igara u Parizu, pet igra~ica australijske `enske vaterpolo reprezentacije tako|e su bile pozitivne na kovid.
Australijski olimpijski tim ima svoj medicinski tim sa internim mogu}nostima testirawa u Parizu, {to ih je spre~ilo da se oslawaju na usluge koje se pru`aju u selu sportista.
„Uspeli smo da shvatimo {ta se de{ava“, objasnila je tada {efica tima Ana Meares. „Ovo omogu}ava na{em medicinskom timu da deluje veoma brzo.“
Australijski pliva~ki tim
Andrijanom i
FESTIVAL SRPSKOG FOLKLORA EPITET NAJVE]EG DOGA\AJA
Bezbroj puta do sada, godinama sam isticao, da je Festival srpskog foklora u srpskom centru Bonnyrigg u Sidneju, kruna svih de{avawa u zajednici. To je svojevrstan skup Srba i prijateqa iz cele Australije koji, osim umetnosti igrawa i koreografije, oli~enih u foklornim grupama, posetiocima nudi niz drugih zanimqivosti, poput mnogih {tandova raznovrsne robe i srpskih suvenira i proizvoda, preko mini luna parka za najmla|e, pa sve do muzike pod ogromnim {atorom u koji mo`e stati i celih hiqadu qudi.
Sam festival je ogromna pri~a, budu}i da na wemu u~estvuju crkveni velikodostojnici na ~elu sa Wegovim visokopreosve}enim mitropolitom australijsko-novozelandskim Siluanom, potom zna~ajne li~nosti iz australijskog politi~kog i dru{tvenog `ivota, te poznati biv{i i sada{wi sportisti, itd.
Ja se u ovom ~lanku ne}u baviti samim foklorom jer je to tema kojom }e se baviti mnogi drugi elekstronski i {tampani mediji, nego }u kao i uvek, u svom maniru i stilu, poku{ati da do~aram taj, da ka`em, „spoqa{wi efekat“ festivala, ali ni{ta mawe zna~ajan, koji evo postoji po 36. put.
Festival je podeqen u ~etiri dana, dakle u ovom slu~aju, od ~etvrtka, 8. avgusta kada se do~ekuju gosti iz raznih gradova i krajeva Australije i uz veseqe, i}e i pi}e, zbli`avaju.
Petak je takozvano „Gala ve~e“ ili {to je oduvek bilo „^etni~ko ve~e“ uz limitiran nastup folklornih grupa a sam doga|aj krasi izuzetno sve~ana atmosfera u sali. Muzi~ko veseqe su priredili Dragana Lazi} uz pratwu velemajstora Gorana Zari}a. U ulozi voditeqa bio je ~uveni MC Alex Glumac.
Subota je kao i uvek bio dan narodnog veseqa. Dok, oni ispod 16 godina starosti imaju svoje disko ve~e u sali, glavni doga|aj se odvija na imawu Centra na kojem su, ve} sam spomenuo na po~etku, raspore|eni mnogi {tandovi sa prodajnom ili humanitarnom namenom. Tu su i mnogo brojna drvena burad koja na otvorenom slu`e kao barovi. Mnogi kiosci sa hranom i pi}em su veoma organizovani da bi se maksimalno smawile gu`ve koje su na ovakvom doga|aju neminovne. S toga je iznajmqen i veliki broj pokretnih sanitarnih prostorija.
MUZIKA POD [ATOROM
PRI^A ZA SEBE
Ono {to je orkestar Dragana Vujadinovi}a uradio za dva dana nastupa mo`e se mirne savesti staviti u kategoriju ~udo nevi|eno. Koja energija, da ~ovek ne poveruje. Svirati ~itavih 6-7 sati bez pauze je maltene za Ginisa. I ne samo svirati – bila je to vrhunska muzika, a za pesme su se pobrnuli peva~i kojih je u subotu ve~e bilo nekoliko. Onog momenta kada sam u{ao u {ator gde takore}i nije mogla ni igla pasti koliko je bio pun, na bini sam primetio ogromnu grupu muzi~ara i peva~a i ispred wih velemajstor na harmonici Dragan Vujadinovi}. U liniji sa wim i iza wega, redosled nije bitan, redom: Alesandar Koneski neverovatni mladi muzi~ar pred kojim je blistava karijera. Tako|e mladi harmonika{ Markus, u~enik profesora Vujadinovi-
}a. Toni Truba~ ~ija truba je nadaleko poznata i popularna uvek u elementu i na visini zadatka. Orguqa{ Dragan Milovanovi} iz Brizbena, po re~ima kolega muzi~ara, ni{ta mawe sjajan. Saksofon u rukama Stiva davao je celom ugo|aju dodatnu nijansu i lepotu. Toliko o muzi~arima.
Peva~i, opet, pri~a za sebe. Vrckava, seksi i zgodna Dragana Lazi} pokazala je za{to su devojke iz Po`arevca `iva vatra. Gotovo savr{eno je otpevala „Ni{ku bawu“ te sam u jednom momentu pomislio da je li~no Olivera Katarina na sceni. Plus sam se uverio koliko je Gaga i prijatna kao li~nost po{to je to bio na{ prvi susret u`ivo. Ona me do~ekala velikim srcem kao da se znamo sto godina a wen {iroki osmeh bi razoru`ao i najve}eg nam}ora.
Pored Lazi}ke, sretoh i lepu Miru Uro{evi} Sorvinno. Ona je dugo u Australiji ali i wu sam u Bonnyriggu po prvi put sreo. Iskusna i odli~na peva~ica. Od we sam dobio kompliment kako „lep{e izgledam u`ivo nego na fotkama“ (WOW)! Stari lisac, ne mislim po godinama ve} na osnovu ogromnog peva~kog sta`a, Stojan Lovri}, po
obi~aju je „razvaqivao“ mnoge hitove poznatih umetnika a sude}i po grlu, opasno mu le`e kraji{ke pesme. Radovan \uri~i} \ura, ~ovek koga poznajem skoro ~etiri decenije, {ta re}i osim da je u pitawu vrhunski vokal i ~ovek koji mo`e da peva sve mogu}e vrste muzike. Peva~ Mihajlo Novakovi} odli~an vokal pred kojim je lepa budu}nost, ba{ kao i mlada i lepa Milica Veselinovi}.
Kona~no, ne{to kasnije, pridru`ila im se i fenomenalna Kristina Bella koja je postala izuzetno popularna i tra`ena u Australiji, a znamo da je u popularnom {ou programu „Nikad nije kasno“ dogurala do finala. Neverovatan glas. Kao {lag na torti bio je gost iz Srbije, izvanredni kantautor Sre}ko Gaji} Kre~ar koji od petka 16. avgusta zvani~no zapo~iwe svoju australijsku turneju. On je pojavom a potom i pesmom, izazvao erupciju odu{evqewa, a pokazao je i izvarednu umetnost i u svirawu kada je u duetu sa maestrom Vujadinovi}em odsvirao nekoliko numera.
Toliko {to se subote ti~e. Sutradan, zvani~ni dan Festivala
Kakav duetstra{an duet: Dragana Lazi} i Goran Zari}
Sjajan i dokazan voditeq: Alex Glumac
Dragana i Dragan –Lazi} i Vujadinovi}
Sre}ko Kre~ar
Ima li i{ta lep{e od ovoga: Dragan Vujadinovi} sa suprugom Vesnom i }erkama
Nevenom
Mihajlo Novakovi} i Radovan \uri~i} \ura
Kristina Bella u svom elementu
ZAJEDNICA
FOLKLORA U SIDNEJU OPRAVDAO
srpskog folklora po~eo je u podne. Budu}i da u salu nisu mogli stati svi, razumqivo je da je imawe Centra bilo popri{te mnogobrojnih sadr`aja. Veliki {ator je opet bio najpose}eniji. Ovoga puta, tako|e uz orkestar Dragana Vujadinovi}a, nastupili su: Kristina Bella, Radovan \uri~i} \ura, Stojan Lovri}… i opet ne{to kasnije dragi gost iz otaxbine Sre}ko Kre~ar.
Ono {to me je istinski zadivilo je splet kola i pesama koje su odsvirali u~enici Dragana Vujadinovi}a, na harmonici Lazar, Markus, Luka i Aleksa. Zaista lepo i za oko i za u{i. Mladi momci pred kojima je lepa budu}nost.
Publika? Kao i uvek na vrhunskom nivou. Mladi su toliko lepo igrali da su prosto odu{evili i ona najprobirqivije sladokusce.
SUSRETI
Upravo u tom ogromnom {atoru sreo sam par qudi prema kojima gajim ogromno po{tovawe. Pre svega mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, koji je bio u pratwu protojereja-stavrofora i arhijerejskog namesnika o. Miodraga Peri}a, o. Petra Mraki}a, o. Aleksandra Milutinovi}a i Johna Jeremi}a predsednika SOYA Drugi susret koji me odu{evio je sa mladom i ve} sada muzi~kom zvezdom Australije, Ivanom Ili} koja je, znamo, bila finalista „Australian Idol“ {ou programa. Zaista joj se sme{i velika budu}nost i svi trebamo u tome da je podr`imo. Da spomenemo da je Ivana imala nastup na Gala ve~eri gde je odu{evila sve prisutne. Tako|e je u nedequ prisutne odu{evila in-
terpretacijom pesme „Idem preko zemqe Srbije“.
U {etwi po imawu sretoh i meni dve izuzetno drage osobe: Peku Le`aju, nekada{weg predsednika Centra sa kojim sam blisko sara|ivao godinama dok sam ure|ivao Srpski glas, te Nenu Borak, ~uvenu advokaticu i jednu od najzaslu`nijih osoba {to je Centar to {to je danas.
Sretoh i tako|e biv{eg predsednika Jovana ^ubrila, te mnogo poznatih faca iz Melburna.
Na `alost, morao sam mesto doga|aja napustiti pre wegovog kraja jer sam `urio na avion, ali mi reko{e da je po tradiciji vatromet na kraju za~inio ovaj 36. po redu Festival.
DRAGANA LAZI] U ULOZI
VODITEQA PROGRAMA
Dragana Lazi} je osim peva~kih, pokazala i zavidne voditeqske sposobnosti. Zajedno sa Nikolom Pozderom vodila je umetni~ki deo festivala.
Koliko je Dragana ozbiqno shvatila povreni joj zadatak najboqe odslikavaju wene re~i koje je objavila na dru{tvenim mre`ama. Citiram: „… Manifestacija srpskog folklora koji se odr`ava u Bonirig Srpskom klubu svake godine (drugog vikenda) u avgustu, ujedinio je ova tri dana sve Srbe u Australiji i omogu}io nam da u`ivamo i da se divimo na{oj omladini, koja je ro|ena daleko od svoje otaxbine. Uz ovu pesmu i igru ~uvaju od zaborava na{e obi~aje i na{u srpsku tradiciju. Zaista je za divqewe i po{tovawe ova omladini, kao i wihovi koreografi. I svima ostalima koji su u~estvovali i doprineli svojim radom i nesebi~nim trudom da se ova manifestacija podigne na visoki nivo i da bude lepa i uspe{na… Do slede}eg festivala `ivi i zdravi bili i neka vas dragi Bog ~uva sada i uvek…”
Za sam kraj, bilo je ovo fantasti~no iskustvo u Sidneju koje je jo{ jednom pokazalo da je Bonnyrigg Sports Club, paramont za sve Srbe Australije.
Uz ove fotografije `eleo bih da istaknem da mi je neobi~no drago da sam bio deo ovog velikog i nezaboravnog doga|aja. Svim organizatorima, u~esnicima, svim tim volonterima koji su dali ogroman i nesebi~an pe~at svemu, jedno veliko BRAVO! Dovi|ewa dogodine i novog festivala!
Rade Berak Preuzeto: svet-australia.com
Voditeqi: Dragana Lazi} i Nikola Pozder Mira Uro{evi} Sorvinno
I troje Kineza u srpskom kolu
Mitropolit Siluan i Rade Berak
Superstar Ivana Ili} sa prijateqicama
Rade Berak sa legendama Centra Pekom Le`ajom i Nenom Borak
U~enici sa profesorom: Lazar, Markus, Dragan, Luka i Aleksa
Kraji{ki delija: Stojan Lovri}
Toni Truba~
Evo za{to Mileti}a ~ardak kod
Ribarske bawe vredi posetiti
Bila su vremena kada se stihijski napu{tala Srbija, ali do|e i trenutak prezasi}ewa `ivotom van matice i `eqa da se vrati. Ovo je pri~a o sve{teniku Srboqubu Mileti}u, koji je pre 40 godina `eleo promenu, koji je oti{ao posle {kolovawa u Australiju, ali se Srbiji vratio. Danas sa ~lanovima
taj da nisam `eleo da se odvojim od moje porodice. @eleo sam da budemo zajedno. I zato odlu~ujem da se u vreme pandemije izazvanom kovidom doselim za Srbiju. Naravno da su moji najbli`i mislili da se sa mnom ne{to ~udno dogodilo, ali znam da su me moji roditeqi u potpunosti razumeli i podr`ali“, pri~a Danilo.
svoje porodice `ivi na imawu predaka koje je preuredio u seosko-turisti~ko doma}instvo Mileti}a ~ardak, koje je kategorisano sa najve}om ocenom koje se mo`e dobiti u oblasti seoskog turizma, sa 4 zvezdice.
@eleo je da upozna novu kulturu, novi svet, qude… Samo {to je zavr{io Bogoslovski fakultet, jo{ nije ni sve{tenik postao, shvatio je da mu je Jugoslavija bila mala. Srboqub odlazi u Australiju, a da ni slutio nije da }e tamo provesti ceo svoj radni vek. Odr`ava kontakte sa Srbijom, obilazi je, ali ipak tamo zasniva porodicu. @eni se i dobija ~etvoro dece. Oni iako su im geni odavde, zapravo su Australijanci poreklom iz Srbije. Otac Srboqub prvi odlu~uje da se vrati u Srbiju sa svojom suprugom. Ne dugo nakon wih i wihovo troje, od ~etvoro dece, ~ini isto.
Pandemija koronavirusa je umnogome uticala da se na{i qudi koji `ive u inostranstvu preispitaju i da do|u do zakqu~ka da ipak nije bilo toliko lo{e dok su `iveli Srbiji. Upravo je pandemija otvorila o~i i dvadeset~etvorogodi{wem Danilu Mileti}u, sredwem sinu oca Srboquba, da shvati da vi{e ne `eli da bude deo svetske histerije i donosi `ivotno va`nu ulogu da svoj `ivot nastavi u Srbiji. Samo par godina nakon {to su se na o~evinu u selo Ribare, vratili u penziji wegovi otac i majka. ODLUKA SINA DANILA DA SE VRATI U SRBIJU
“Meni je tamo nedostajala qubaznosti. Qudi su dosta izve{ta~eni. Ta~no je da se boqe `ivi, i da qudi voze mo`da boqa kola, ali to ne zna~i da su sre}niji, naprotiv. Qudi su tamo nepoverqivi, su{tinski nesre}ni i nemaju vremena za drugog ~oveka. Niko se ni sa kim ne dru`i bez nekog povoda. Jednostavno, vi{e mi nisu prijali ti qudi. Jo{ jedan od razloga dolaska u Srbiju je
od svog dru{tva i do|e me|u svoj narod koji zapravo i ne poznaje. Iskreno, wegova odluka koliko me je obradovala toliko me je i zabrinula. Imaju}i na umu kakav je posao imao u Australiji i da se ipak tamo rastere}enije `ivi i ne razmi{qa toliko o tome ho}e li biti dovoqno novca do prvog, znao sam da }e dolazak u Srbiju biti za wega veliki {ok jer u tom pogledu mi na `alost dosta zaostajemo od sveta. Nismo uticali na wegovu odluku ali tako|e ni na odluku mog najstarijeg sina i najmla|e }erke, koji su se tako|e vratili sa nama, dok je sredwa }erka ipak ostala tamo. Dali smo sve od sebe da im omogu}imo dobar start”, isti~e protojerej stavrofor Srboqub Mileti}.
Opelo }e biti odr`ano u crkvi Sv. Save na Fareru 20. avgusta 2024. u 11 ~asova, dok }e sahrana uslediti nakon opela na grobqu „Woden Cemetery“.
Nakon sahrane, porodica poziva sve na da}u u crkvenoj sali na Fareru.
Se}awe na tebe ostaje zauvek da `ivi u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!
Kako ka`e, gra|ani Srbije su uspeli da sa~uvaju qudskost, na{ seqak je sa~uvao doma}instvo, porodicu na okupu, uz sve to veoma smo srda~ni. Najvi{e mu se svi|a {to se sa~uvala na{a doma}a hrana, koja je prava egzotika za strance.
“Nisam mogao da verujem da }u se ikada vratiti u Srbiju, a pogotovo da }u ba{ ovde otpo~eti porodi~ni posao, bavqewe seoskim turizmom. Nije mi bilo lako, priznajem. Ali danas, mogu re}i da je to najboqa stvar koja mi se desila u vreme pandemije. U isto vreme sam jedva ~ekao da se doselim, a tako|e nisam mogao tu ~iwenicu da prihvatim. Slagao bih ako bi rekao da mi danas Australija ne nedostaje. Ipak sam tamo ro|en i tamo su mi drugari koji mi zapravo najvi{e nedostaju, ali nema lep{e zemqe za `ivot od Srbije”, isti~e Danilo.
Danas, zahvaquju}i ocu i majci, `ivi jednim potpuno druga~ijim `ivotom. Uspeli su da preurede i osposobe za `ivot najpre ku}u staru preko 100 godina, potom su po~eli da ure|uju jedan po jedan deo imawa. Danas je to zvani~no seosko-turisti~ko doma}instvo Mileti}a ~ardak, koje je kategorisano sa najve}om ocenom koje se mo`e dobiti u oblasti seoskog turizma, sa 4 zvezdice.
PORODICA PO^IWE DA SE
BAVI SEOSKIM TURIZMOM
Kada se vratio iz Australije na o~evinu, otac Srboqub nije imao u planu da se bavi seoskim turizmom, ali po{to je sin izrazio tu `eqi, vrlo rado ga je podr`ao.
“Kad je video kako napreduju radovi i kako na sve to reaguju najpre na{i prijateqi a potom kom{ije i slu~ajni prolaznici, izrazio je `equ da otpo~nemo ozbiqnije bavqewe seoskim turizmom. Ja sam isuvi{e star za neki nov po~etak, ali sam `eleo maksimalno da ga podr`im i da mu damo vetar u le|a. Jer znam koliko mu je bilo te{ko da se odvoji
Iza oca Srboquba, ostao je zna~ajan trag u Australiji koji je uradio za vreme wegovog boravka u toj dalekoj zemqi. Napisao je uxbenike za veronauku, organizovao seminare omladine, izdavao je eparhijske novine, bio jedan od osniva~a Kolexa Sveti Sava u Sidneju. Tako|e je osnovao jednu parohiju sa Pravoslavnim Arapima. Dosta toga stalo je u radni sta` dug ~etiri decenije. Ni on, kao ni wegov sin, nije mogao ni da nasluti, da }e u penziji otpo~eti jedan sasvim novi `ivot i novu profesiju.
“Recimo gosti }e imati mogu}nost da se osame u biblioteci sa preko 1.000 naslova ili ukoliko `ele ne{to da naprave svojim rukama, to }e mo}i da urade u radionici. Tu je naravno i ba{ta sa plastenikom u kojem sadimo povr}e koje ne tretiramo hemijom, za nas i na{e budu}e goste.“
Ku}a za izdavawe je dosta prostrana i mo`e se izdavati kao celina ili zasebno. U prizemqu ima dve sobe i veliki dnevni boravak, sa zajedni~kim kupatilom, dok na spratu postoje tri sobe i svaka soba ima zasebno kupatilo i predivnu terasu sa koje se pru`a neverovatni pogled na planinu Rtaw. SVETOSAVKA, BEOGRADSKA, VOJVO\ANSKA, PRI[TINSKA I AUSTRALIJSKA SOBA
„Svaka soba dobila je ime po mestima koja su za nas veoma
O`alo{}eni: suprug Milosav, sin Slavoqub, snajka Sne`ana, unuci Milo{, Goran i Marko, unuke Andrea i Anastasija, praunu~ad Mateja, Luka i Mila.
zna~ajna. Pa tako u ponudi imamo Svetosavsku, Beogradsku, Vojvo|ansku, Pri{tinsku i naravno Australijsku sobu. I svaka je ure|ena na poseban na~in, sa vrlo zanimqivim komadima name{taja, od koga su neki stari i preko sto godina.“
Ne mo`e a da se ne primate fotografije predaka koje su oka~ene svuda po zidovima. Otac Srba veoma vodi ra~una o tome da se ne zaborave preci i da se pri~e o wima prenose mla|im generacijama. Seosko turisti~ko doma}instvo Mileti}a ~ardak se nalazi na odli~noj lokaciji, na svega kilometar od Ribarske bawe, do glavnog puta. Tako da svi gosti koji `ele da posete ovu vrlo lekovitu bawu, koja je poznata po svojoj termalnoj vodi i lekovitim izvorima, a ujedno ne `ele buku, mogu da izaberu boravak u ovom vi{e nego opu{taju}em i prijatnom ambijentu, iz koga mogu pe{ke oti}i do wellnes centra ili do akva parka u samoj bawi.
“Gost koji ima u planu da poseti na{ kraj, zaista imaju {ta da vide. U proseku se zadr`avaju od 3-5 dana. Oni koji vole netaknutu prirodu, odlaze na Jastrebac, naj{umovitiju planinu na Balkanu. Za one koji mir pronalaze
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
u manastirima, tu su dve na{e velike svetiwe koje se od na{eg imawa nalaze na nekih dvadesetak minuta, manastiri Sveti Roman i Pokrov Presvete Bogorodice. I naravno neizbe`na kraqevska Ribarska bawa, koja je na daleko poznata po blagodatnim dejstvima za sva ortopedska, ko{tano-zglobna i degenerativna oboqewa. Ina~e ova bawa obele`ava jubilarnih 190 godina od osnivawa, pa su za ovu sezonu pripremili brojne manifestacije i novitete. Naravno tu su i brojna seosko-turisti~ka doma}instva koja se nalaze u neposrednoj blizini, jedno od wih je i seosko-turisti~ko doma}instvo Oko Jastrepca iz Male Reke, koje na najboqi na~in ~uvaju tradiciju ovog kraja i nudi gostima doma}u hranu i mir kome je svima potreban“, pri~a Danilo. U Mileti}a ~ardak, sa~uvana je tradicija. Sve je upakovano u nekoliko desetina ari ku}nog placa u kom su potekli roditeqi oca Srbe. Uspela je porodica Mileti} da udahne nov `ivot sa primesama starog sjaja i `ivota kako se nekada `ivelo. I to }e od ove godine po~eti da nude gostima. Raduju se novom poglavqu u `ivotu, o kome tek treba da u~e.
KAD SRBI SADE BADEME
Na{i qudi koji se vra}aju u Hrvatsku na svoja ogwi{ta, bore se da povrate imawa na koja sade bademe, masline i orahe. Domobrani mu~e Srbe, jer im ne daju vodu i struju da `ive normalno
I ovog leta u Dalmaciji de{ava se veliko saborovawe Srba. Dok mnogi odlaze u hrvatska letovali{ta na odmor, izbegli srpski narod koji `ivi u Srbiji dolazi u dalmatinski zavi~aj da radi. Na{i qudi se vra}aju u Hrvatsku na svoja ogwi{ta i na taj na~in bore se da povrate imawa, da ih spasu od propadawa i da na wima rade i `ive.
- Bilo nas je tridesetoro u mom rodnom selu. Do{li smo da proslavimo slavu Sveti Ilija, da deci slavimo ro|endane, da obnovimo oronule ku}e i zapu{tena dvori{ta, da pro~istimo vo}wake, o`ivimo imawa i sredimo selo da mo`e u wemu normalno da se `ivi. Svi se mi godinama vra}amo malo pomalo u zavi~aj, gde {irimo vo}arstvo i svoj biznis da bi imali od ~ega da `ivimo.
Ovo mi je pri~ao Bo`a Plav{i}, kr{ni Dalmatinac koji se u Beogradu izdr`ava kao radnik u piqari. Ima 55 godina, `enu i troje dece u Batajnici. Nekada{wi zadarski mesar, godinama radi kod gazde na prodaji vo}a i povr}a. Mekan i qubazan, nasmejan sa dalmatinskim akcentom srpskog jezika privla~an je Beogra|anima. Vole da ga slu{aju kako im pri~a o svom novom masliwaku u Dalmaciji, u kome je lane iscedio 100 litara uqa. I sada ga prodaje po 15 evra litar. Sa tim parama {koluje decu, koja zavr{avaju fakultete po Beogradu.
- Deca su nam Beogra|ani i pravi Srbijanci, ali ih mi stariji u~imo da budu i Dalmatinci. Sadimo posledwih godina masline, bademe i orahe. Otopqavawe im prija, pa odli~no ra|aju. Pola roda je za na{e porodice, a pola za prodaju. Deca su zavolela taj posao i rado idu u Dalmaciju kad je na{a slava, ali i kada je berba maslina ili badema – priznaje zadovoqno Bo`a. Bo`a je poreklom iz okoline Skradina, male varo{i kod [ibenika i obodima Nacionalnog parka Krka. Tu je nekada `ivelo oko 11.000 Srba, a sada ih povremeno, naro~ito leti kada se okupe ima jedva par stotina. Skradin sa selima je biv{e srpsko podru~je. Nastao je kao varo{ica po~etkom 19. veka kada je Teodor [qivar darovao srpskoj pravoslavnoj crkvi u Skradinu, svoju ku}u vrednu 7.000 od ~ega je nastala parohija SPC. Ona danas pripada Arhijerejskom namesni{tvu {ibenskom u sastavu Eparhije dalmatinske. Parohiju SPC ~ine Skradin, Brati{kovci i ^ista Mala. U Skradinu se nalazi hram Srpske pravoslavne crkve Sv. Spiridon, sagra|en 1687. godine, o{te}en u ratu 1991–1995. godine, kao i crkva Sv. Petke, koja se nalazi na grobqu u Skradinu, sagra|ena tridesetih godina 20. veka.
Srbi su ~inili ve}inu stanovni{tva
u Bribiru, Brati{kovcima, Cicvarama, Goricama, Gra~acu, Me|arima, Plastovu, Skradinskom Poqu, Sonkovi}u, Velikoj Glavi, @a`vi}u i @drapwu. Naj~e{}e slave svetog Iliju i svetog Tomu. - Stanovni{tvo je poreklom iz Hercegovine, doseqeno u 17. veku. Uglavnom se bavilo trgovinom i rudarstvom u obli`wem rudniku bakra koji je zatvoren poslije Drugog svjetskog rata. Neki stanovnici su tako|e odlazili na rad u rudnike u Belgiju. Tokom Drugog svjetskog rata je, budu}i da se nalazilo u zoni koju je anektirala Italija, i izvan NDH, po{te|eno usta{kog progona, ali je dosta seqana nastradalo u me|usobnim obra~unima partizana i pripadnika ~etni~kog pokreta, koji su lokalno stanovni{tvo mobilisali u svoje redove. Tokom rata u Hrvatskoj devedesetih godina Srbi su izbegli u Srbiji, mahom u prigradske op{tinama Beograda ili u inostranstvu, u SAD i Australiju, uglavnom – pri~a sve{tenik, otac Milan. Kada su po~etkom 21. veka po~eli da se vra}aju u zavi~aj izbegli Srbi su spasli Skradin i sela od propasti, jer su po~etkom devedesetih godina po~eli d a razvijaju i morski turizam. Zbog rukavca u Skradin mogu da u|u jahte i mawe brodice, pa je mesto postalo tiha luka za imu}ne turiste. Tu su i Nacionalni park Krka, vodopadi, jezero, Muzej automobila. Svaki Srbin sa imawem ima najmawe po 30 stabala maslina. Posledwih godina Srbi sade i bademe, koji jako dobro uspevaju.
- Badem cveta u februaru i kasnije u divnim bojama. Osetqiv je na hladno}u, pa postoji rizik da ne rodi ako se pojavi mraz. Ali badem je kao orah vo}ka ~ije je jezgro jako zdravo kao hrana. Puno
se tro{i po hotelima na obali mora, u Zagrebu i Splitu i odli~no se prodaje. Bademovo uqe je izvrsno za trudnice i bebe. A bademovo bra{no je bezglutensko, proteinsko i zdravo. A uzgoj maslina i badema su postali moja strast i qubav prema rodnom kraju – ka`e Stana Bo`i} uz sela Velika Glava, koja ih prodaje na veliko i na malo.
Ona planira iz [vajcarske da se vrti u zavi~aj, jer je na{la stari smisao svog `ivota. Neguje i oko 70 stabala maslina, razli~ite starosti i razli~itih sorti, a najvi{e Oblica i Krvavica. To je srpska autohtona sorta, koja ra|a redovno ali je vrlo {krta te daje oko 12 kg uqa na 100 kg maslina.
Srbin, Nikola Milovi}, poznat kao dogradona~elnik Skradina obja{wava da je srpski `ivot u Dalmaciji jako te`ak: - Ovda{wi Srbi danas `ive u desetak naseqa – u Velikoj Glavi, Brati{kovcima, Bribiru, @a`vi}ima, Ma|arima, Gra~acu (ima ih sedamdesetak posto), Sonkovcima, Plastovu i samom Skradinu. Re~ je uglavnom o starijoj populaciji, a ima i pone{to povratnika. Kad na{i qudi vide da u svetu nema hleba bez te{kih odricawa, vra}aju se ovamo gde i nema neke perspektive. Srpska zajednica je malobrojnija i weni `iteqi ubrzano umiru. U posledwih nekoliko godina umrlo je samo u Brati{kovcima vi{e od stotinu qudi, a rodilo ih se svega desetoro.
O~ekuje da Ministarstva poqoprivrede Hrvatske pove}a dotacija za razvoj vo}arstva u srpski naseqima oko [ibenika. Dve porodice u srpskom selu Gra~acu uzgajaju masline i {qive. @ive u kamenoj staroj ku}i, a da nemaju vodovod i kanalizaciju.
- Op{tina [ibenik nam nije dala vodu, a ni struju – ka`u Srbi. Stariji pri~aju da su nekada srpska sela imala i vodovod i velike trafo stanice za struju, a da od 1995. godine kada je sve to poru{eno, a narod oteran, nema vode, a nema ni struje. Stare velike trenfo stanice zamenili su Hrvati i stavili im neke male, koje crkavaju kad ukqu~i{ bilo koji aparat ili ma{inu u doma}instvu.
- Vodu dobijamo kad nam je Hrvati dovezu u cisternama. Tretiraju nas kao stoku na pojilu, a ula`emo novac u vo}arstvo i poqoprivredu, proizvodimo ih hranu i pla}amo im porez – pri~aju dalmatinski Srbi.
Nikola Milovi} to potvr|uje:
- Najve}i je ovda{wi problem nedostatak vodoopskrbne mre`e u sedam mesnih zajednica, uglavnom onih sela u kojima `ive Srbi. I biv{em i sada{wem gradona~elniku ~esto ponavqam op}epoznatu ~iwenicu - da bi na{a Krka vodom mogla opskrbqivati Pariz ili Wujork, a ne opskrbquje ni skradinsko zale|e. A EU je rekla da do 2020. u svim wenim ~lanicama, pa i u Hrvatskoj, mora svuda da ima vode.
I obja{wava da Op{tina [ibenik poma`e Srbe povratnike kao sirotiwu. Gra|anima lo{ijeg imovinskog stawa svake godine daje novac za kupovinu 3,5 kubika ogreva, kao i jednokratne pomo}i. Na razne se na~ine poma`e i u~enicima srpskog porekla.
Na{ sagovornik Bo`a Plav{i} posle eufori~nog kazivawa o porodi~noj slavi i ro|endanima u Dalmaciji, izrekao nam je jednu istinu:
- Na{i qudi koji se vra}aju u Hrvatsku na svoja ogwi{ta, bore se da povrate imawa na koja sade bademe, masline i orahe. Domobrani mu~e Srbe, jer im ne daju vodu i struju da `ive normalno. [ta se dogodilo?
Nakon posledwih izbora u Hrvatskoj domorbani, odnosno usta{e su dobile ve}inu i potisnule srpske stranke iz ministarstava privrede i poqoprivrede. Kad su preuzeli ove resore domobrani su zabranile srpskim strankama i politi~arima da u Vladi Hrvatske budu nadle`ene za razvoj ekonomije u srpskim selima Dalmacije. Usta{e ne daju da iseqeni Srbi povrate svoju imovinu, ku}e i imawa. Ne dozvoqavaju da se srpski narod vrati na svoja imawa i da `ive i rade u hrvatskom zavi~aju.
- Domobrani, odnosno hrvatska vlast samo glumi demokratiju i da po{tuje standarde EU, koji nala`u po{ten i quski odnos prema srpskoj nacionalnoj mawini. U Hrvatskoj jo{ traje ratna atmosfera, slavqe zbog pobede i proterivawe Srba i napla}uju se te zasluge politi~kom vla{}u. A vlast je takva da odobrava tihi progon Srba. Mi se zato borimo da budemo na svome dok nas sve ne proteraju ili dok svi ne poumiremo u Dalmaciji – re~e na kraju svoje ispovesti Bo`a Plav{i}, vredni piqar iz Batajnice, izbeglica ve} skoro tri decenije, koji ~ezne za svojim srpskim zavi~ajem u Hrvatskoj.
Na mestu gde reka Krka urawa u Jadransko more smestio se Skradin, dalmatinski gradi} uskih isprepletenih ulica
Stariji pri~aju da su nekada srpska sela imala i vodovod i velike trafo stanice za struju, a da od 1995. godine kada je sve to poru{eno, a narod oteran, nema vode, a nema ni struje
Majorka – biserni dijamant u zemqi f lamenka i plesa
Zamislite ostrvo okru`eno tirkiznim morem, sa tajnim svetlucavim uvalama, mekim zlatnim peskom, bujnim zelenim li{}em, rastu}im neravnim planinama, pospanim kamenim selima i glavnim gradom koji pr{ti od `ivota. Zamislite mesto burne istorije, bogatih zanatlija i `ivopisne kulturne scene, gastronomske izvrsnosti. Zamislite ostrvo koje je osun~ano 300 dana godi{we, sa toplim letima i blagim zimama. Dobro do{li na Majorku, a ovo su korisne informacije, saveti i iskustva za letovawe u [paniji i ostrvu Majorka.
MAJORKA – LOKACIJA I INFORMACIJE
Majorka je najve}e {pansko ostrvo u Balearskom arhipelagu, u zapadnom Mediteranu. Najlak{i i najbr`i na~in da se na Majorku do|e je avionskim putem. Palma de Majorka aerodrom se nalazi u ju`nom delu ostrva i avio-kompanije uspostavqaju letove iz cele Evrope tokom godine. Majorka je od Beograda udaqena 1550 km vazdu{nim putem, 2254 km ukoliko putujete automobilom ili autobusom. Avionom se do Palma de Majorke sti`e za 6 sati (uzimaju}i u obzir ~ekawa na aerodromima), automobilom bi vam trebalo oko 1 dan i 4 sata vo`we. Direktna avionska linija do ove destinacije jo{ uvek nije uspostavqena.
PLA@E NA MAJORCI
Sa preko 500 km obale, na ostrvu se nalazi vi{e od 200 pla`a. Najboqe pla`e za letovawe, ba{ kao {to smo rekli i kroz prvi vodi~ za letovawe, imaju velike kapacitete, idealna su mesta za odmor. Na jugu, pla`e se nisu razvijale, pa li~e na karipsku obalu, pustu, divqu i izvrsnu u svojoj lepoti. Isto~na obala je ispuwena malim pe{~anim uvalama, idealna za jedrewe i rowewe. Zapadna obala se ne mo`e pohvaliti postojawem pe{~anih pla`a, ali to nadokna|uje dramati~nim liticama i divnim krajolikom.
Jedrewe je va`na aktivnost na ostrvu. Majorka je doma}in me|unarodne regate svake godine. Za one koji nisu skloni jedrewu, postoje dnevni izleti brodom dostupni na razli~itim lokacijama. Topla i suva klima savr{ena je za golf. Za one koji letuju sa porodicom, ovde se nalaze akvapark, avanturisti~ki park i farme doma}ih `ivotiwa. Kupali{ta su posebno dobro ure|ena za porodice, i ne zaboravite da pogledate spisak lokalnih festivala na kojima }e deca u`ivati!
PREDLOG AKTIVNOSTI
NA MAJORCI
Remek delo u sred Palme je goti~ka katedrala La Seu – izlazi iz zidina koje su nekada obele`avale obalu mora. Pored La Seu je Almudaina palata. U nepo-
srednoj blizini je stari arapski kvart, sa lavirintom uskih ulica koje kriju muzeje, palate i dvori{ta. Iza arapskog kvarta je gotska gra|evina „Palma Town Hall“. Postoje i neki divni primeri moderisti~ke arhitekture, zahvaquju}i Gaudijevom uticaju (Fundacio La Caixa, Can Forteza Rey Modernist, Carrer de Colom, Placa Major). Verski artefakti, antikviteti lutaka, {pansko selo –„Poble Espanyol“, zapadno od grada na vrhu brda je Bellvar zamak (jedinstveni dvorac iz XIV veka sa koga se pru`a pogled na grad) su ne{to {to morate videti u gradu. Ukoliko ogladnite, tapasi su popularna opcija da utolite glad. Ne zaboravite da probate lokalna majorkanska vina, postoje zaista odli~ni vinogradi na ostrvu.
MAJORKA – KLASI^NA
MEDITERANSKA RAZGLEDNICA
Budu}i da je {pansko ostrvo, Majorka je doma}in mnogih fijesta i festivala tokom cele godine. Od poqoprivrednih sajmova u prole}e i jesen, do `ive muzike i nastupa tokom leta, verskih festivala i me|unarodnih sportskih doga|aja, na ovom ostrvu se uvek ne{to de{ava. Bogata kulturna istorija izvajala je zna~ajne znamenitosti, dvorce i ru{evine, katedrale i manastire, ba{te, mno{tvo galerija i muzeja. Majorka je mesto impresivne arhitekture, od sredweg veka do modernisti~kih kreacija glavnog grada. Palma de Majorka je dom najrazli~itijeg no}nog provoda sa najkvalitetnijim restoranima i mno{tvom no}nih barova i klubova. La Lowa je najpopularnije mesto za no}ni izlazak, veliki je izbor barova, restorana, xez klubova... Santa Katalina je tako|e vrhunsko mesto za izlaske. Glavna ulica, „Carrer de la Fabrica“ je pe{a~ka zona sa brojnim barovima i klubovima. U sporednim ulicama }ete na}i vi{e kafi}a i tapas barova, od kojih mnogi rade celu no}. Tokom vremena, Palma de Majorka je postala moderan, kosmopolitski grad bogat mogu}nostima, koji posetioce i{~ekuje ra{irenih ruku. Palma de Majorka je urbana destinacija za kratke ili duge odmore. ^itavo ostrvo, Majorka obasjano je suncem tokom cele godine, sa pogledom na more na koju god stranu da se okrenete. Majorka je destinacija gde svako mo`e na}i svoje mesto, bilo da ste u potrazi za mirnim primorskim selom, planinskim skrovi{tem ili bu~nim, u`urbanim, `ivim mestima ispuwenim muzikom. Majorka nudi bezbroj mogu}nosti!
Dan kada je pisac "Malog Princa" oti{ao u ve~nost
Najpoznatiji pisac me|u pilotima nestao je tokom leta nad Provansom 31. jula 1944, dok je wegov avion prona|en tek 2000. godine
Antoan de Sent Egziperi, francuski literata, zaqubqenik u vazduhoplovstvo, pilot, avanturista, autor legendarnog "Malog Princa" stradao je na dana{wi dan 31. jula 1944, pre 80 godina. Svetsku slavu stekao je romanom "Mali Princ", poetskom apstrakcijom koja u vidu dijaloga razmatra brojna kqu~na pitawa qudske egzistencije. Pri~a o ru`i, okosnica konstrukcije ovog romana namewenog deci, najverovatnije je pripovest o supruzi Konsueli, wegovom do`ivqaju te sudbinske veze. To je pri~a o qubavi, lepoti, hirovitosti i velikodu{nosti. ^iwenica da su se u woj na{li i vulkani tako|e je asocijacija na Konsuelu, ro|enu u Salvadoru, u senci tri vulkanske kupe.
Antoan de Sent Egziperi ro|en je juna 1900. godine, u Lionu, u tradicionalisti~koj porodici. Rano je ostao bez oca, a detiwstvo je mahom proveo izme|u zamka bake po majci, na krajwem jugu Francuske, isto~no od Marseqa, i dvorca wegove tetke, pedesetak kilometara severoisto~no od Liona.
LETO PROVEDENO NA AERODROMU ODRE\UJE @IVOT
12-GODI[WEM ANTOANU
Tokom letweg raspusta 1912. nalazi se kod tetke u Sen Morisu, gde vreme provodi na obli`wem aerodromu. Jedan od pilota pristao je da ga povede na kratak let. Bio je to preloman momenat, otkri}e. Ushi}en, napisao je tim povodom pesmu. Vazduhoplovstvo, tada novo i fascinantno poqe, ma koliko rizi~no, postaje wegova trajna qubav.
Tokom Prvog svetskog rata, u tinejxerskim danima, po~iwe da pi{e. Poha|ao je strogu jezuitsku gimnaziju gde je va`io za mawe-vi{e neprilago|enog, nedisciplinovanog, pa i lo{eg |aka. Bio je zapravo uglavnom sawar, odsutan, introvertan.
Posle tri neuspela poku{aja 1918, 1919. i 1920. da upi{e vojnu Pomorsku akademiju, okre}e se likovnoj umetnosti i arhitekturi, koju poha|a na Nacionalnoj {koli lepih umetnosti, od ~ega ubrzo di`e ruke.
Odlazi na odslu`ewe vojnog roka, aprila 1921. u Strazbur. Leta te godine
privatno poha|a civilni kurs letawa. Vrlo brzo raspore|en je u 37. avijacijski puk u Kazablanki, tada francuski Maroko. Decembra te godine dobija dozvolu vojnog pilota.
PRVA AVIONSKA NESRE]A
I PRVA OBJAVQENA PRI^A
Maja 1923. do`iveo je prvu avio-nesre}u, kod Bur`ea, aerodroma desetak kilometara severoisto~no od Pariza. Ozbiqno povre|en, imao je frakturu lobawe, demobilisan je juna 1923.
Od 1926. radi za po{tansku slu`bu Letekoer, potowi Aeropostal. Prvi slu`beni let bio je za Alikante u [paniji. Potom prevozi po{tu od Tuluze put Dakara, sredi{ta Francuske Zapadne Afrike. Po{to je Francuska u me|uratnom periodu jo{ uvek bila velika kolonijalna imperija, Sent Egziperi, rade}i za po{tansku slu`bu, prele}e ogromne teritorije. Leteo je za Senegal, Al`ir, Egipat, Mali, Vijetnam, preko Atlantika u Latinsku Ameriku, ~ak Patagoniju. Tako je i upoznao potowu suprugu Konsuelu, u Buenos Airesu, s kojom se ven~ao aprila 1931. u Nici.
Godine 1926. u jednom kwi`evnom ~asopisu objavquje pri~u "Avijati~ar", wegov prvi publikovani rad. U Ju`nu Ameriku prvi put leti 1929. Preletawe takvih ruta u to vreme bilo je svojevrsni podvig. "Po{ta za jug" pojavquje se te 1929. godine.
Kada je objavqen "No}ni let" 1931, dobija nagradu Femina. Bio je to prvi veliki wegov uspeh na literarnom poqu.
Od naredne 1932, po{to je Aeropostal ugu{en, posve}uje se `urnalistici. Izve{tava iz Indokine 1934, tada francuske kolonije. Naredne godine izve{tava iz Moskve. Po izbijawu gra|anskog rata 1936. iz [panije.
PAD U LIBIJSKU PUSTIWU –
ZA^ETAK PRI^E O MALOM PRINCU
Decembra 1935. leti iz Pariza put Sajgona, u Indokini, nameran da potu~e prethodni rekord Andrea @apija (1904–1974). Po{to je uzleteo iz Bengazija, u tada italijanskoj Libiji, uve~e 29. 12. 1935, nekoliko sati kasnije se sru{io u Libijskoj pustiwi, odnosno udario je u dinu, nedaleko od Vadi Natruna, zapadno od delte Nila, pribli`no 80 km od Kaira. On i wegov mehani~ar neobi~nim sticajem okolnosti pre`ivqavaju. Narednih dana, izgubqeni u pustiwi, dehidriraju, gube se, haluciniraju. ^etvrtog dana nailaze beduini koji ih vra}aju u `ivot. Tu je za~eta osnova "Malog Princa".
Dve godine zatim otvara vi{e avio-ruta po Africi, na relacijama Ka-
zablanka, Bamako, Timbuktu u dana{wem Maliju, tada Francuski Sudan. Naredne 1938. leti od Wujorka do Punta Arenasa, na krajwem jugu ^ilea. Avion pada u Gvatemali, on i wegov mehani~ar Andre te{ko su povre|eni. Tokom oporavka u Wujorku uobli~ava se}awa "Zemqa qudi".
Objavqena 1939, "Zemqa qudi" uglavnom je introspektivno autobiografsko {tivo. Kwigu je nagradila Francuska akademija.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Egziperi slu`i u ratnom vazduhoplovstvu, u ~inu kapetana. Odlikovan je u tom ratu Ratnim krstom sa palmom, zbog izvi|awa maja 1940. nad Arasom koji su prethodno
zauzeli Nemci. Iako je wegova letelica pogo|ena vi{estruko, uspeo je da vrati posadu u bazu.
ODLAZAK U SAD, UBRZO I U VE^NOST Po{to je Francuska kapitulirala juna 1940, novembra napu{ta zemqu. Od kraja decembra 1940. nalazi se u Wujorku, gde februara 1942. objavquje "Ratnog pilota". Potom pi{e "Malog Princa", koji }e tako|e biti objavqen u SAD. Be`e}i od depresije prole}a 1943, prikqu~uje se savezni~kim snagama u Tunisu. Iako je postojala rezerva oko wegovog primawa u ratno vazduhoplovstvo, jer je bio prestar, zahvaquju}i li~nim vezama primqen je. Iz oslobo|enog Al`ira odlazi na Sardiniju. Od 17. jula 1944. wegova jedinica sme{tena je nedaleko od Bastije, na Korzici. Tada je pripremano savezni~ko iskrcavawe na jugu Francuske. Prilikom izvi|a~kog leta, nad Provansom 31. jula 1944, nestao je. Trebalo je da snimi kretawe nema~kih trupa u dolini Rone. Avion kojim je leteo prona|en je tek septembra 2000. kod Marseqa. Dve godine ranije jedan ribar izvukao je u toj zoni, mre`om, srebrnu narukvicu s wegovim imenom. To je re{ilo pitawe wegove sudbine, ali okolnosti pod kojima je poginuo nisu izvesne.
Wegova fantazmagorija "Mali Princ" koju je i sam ilustrovao prodata je u vi{e od 134 miliona primeraka, {to je ~ini jednom od najprodavanijih kwiga u istoriji. Prvobitno objavqena 1943. u Wujorku, na engleskom, u Francuskoj je {tampana posthumno 1946. godine.
IZDANAK TARABI]A SLAVICA TERZI]
Slavica Terzi} iz U`ica, potomak slavnih Tarabi}a, ~uvenih kremanskih proroka, gledaju}i ne~iju sliku ili razgovaraju}i sa osobom direktno ili telefonom, zna {ta tu osobu mu~i i koje zdravstvene probleme ima. Punih 25 godina Slavica poma`e qudima sa raznih strana, iza we je veliki broj klijenata koji su se uverili u kvalitet pru`enih usluga.
^UDESNI MELEMI
Slavica spravqa izuzetne meleme, po vlastitim recepturama, protiv psorijaze, ekcema, hemoroida, li{ajeva, o`iqaka, akni, bora, kurjih o~iju, pubertetskih bubuqica.
„Prvi melem koji sam napravila isprobala sam na mom bratu koji je patio od psorijaze. To mi je dalo podstreka da idem daqe.“
UNI melemi su 100 % prirodan proizvod, u svom sirovinskom sastavu ne sadr`e ni jedan sastojak koji nije prirodan. U na{im melemima se nalaze mnoga lekovita biqa, razna uqa i p~eliwi vosak.
Za sve informacije pozovite Slavicu na tel. +381 64 37408 23 email: 77terzicslavica@gmail.com
Figaro: Vrhunac pobune protiv rudnika litijuma koji Vu~i} poku{ava nasilno da nametne
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je od svoje nedavne pobede na parlamentarnim izborima poku{avao da nasilno nametne eksploataciju le`i{ta litijuma grupe Rio Tinto, uprkos ogromnim demonstracijama, preneo je pariski list Figaro (Le Figaro).
„Qudska plima protivnika projekta va|ewa litijuma zahvatila je srpsku prestonicu u subotu uve~e, vrhunac pobune protiv xinovskog rudnika koji kompanija Rio Tinto planira da otvori u dolini Jadra, na zapadu zemqe“, pi{e list u op{irnom tekstu o protestu u kojem se prenose izjave u~esnike skupa i ocene analiti~ara.
Skup je odr`ao Savez ekolo{kih udru`ewa Srbije (SEOS) pod sloganom „Rudnika ne}e biti“, sa zahtevom da se donese zakon o zabrani eksploatacije ovog metala kqu~nog za proizvodwu baterija za elektri~na vozila.
Ve} nedeqama se odr`avaju velike demonstracije u vi{e od 50 gradova, uprkos godi{wem odmoru i talasu toplote.
U povorkama ni traga politi~kih partija, ve} qudi svih uzrasta i svih sredina, ujediweni uz povike protiv kompanije Rio Tinto i sloganima „Ne}emo novac, ho}emo zdravqe!“ i „Srbija ne}e biti rudarska kolonija!“.
Taj projekat rudnika je u planu ve} 20 godina, od kada je istra`ivawem koje je sprovela britansko-australijska grupa Rio Tinto,
Beograd je u subotu bio preplavqen gra|anima Srbije koji su vi{e nego zabrinuti najavama vlasti da Srbija uskoro treba da bude preorana u potrazi za litijumom koji je potreban velikim svetskim korporacijama
otkriveno prisustvo jednog od najve}ih nalazi{ta litijuma u Evropi.
„Bilo bi to prvi put da bi takva operacija ugledala svetlost dana na gusto naseqenom, obradivom zemqi{tu zasnovanom na ogromnim rezervama vode. Posledice bi bile nepovratne po `ivotnu sredinu i zdravqe qudi, posebno zbog masovne upotrebe sumporne kiseline“, rekla je na skupu Dragana \or|evi}, sa Hemijskog instituta u Beogradu.
BIBER: OVO JE POGODBA
EU I NAPU[TAWE
DEMOKRATIJE
Figaro je preneo i ocenu profesora istorije i politike jugoisto~ne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijana Bibera.
„Da bi ostao na vlasti, re`im predsednika Vu~i}a igra na litijumsku kartu. Wegov autokratizam i izbori poreme}eni masovnom prevarom postali su prihvatqivi u o~ima Evropske unije, a posebno Nema~ke, koja ne `eli da eksploati{e sopstvene rezerve, ali je o~ajna pred kineskom konkurencijom. Ovo je pogodba i napu{tawe EU od demokratije i vladavine prava“, rekao je Biber. Ustavni sud je 11. jula, bez glasawa ili debate gra|ana, dao zeleno svetlo za dekret o ponovnom pokretawu projekta Rio Tinto. Nema~ki kancelar Olaf [olc i Maro{ [ef~ovi}, potpredsednik Evropske komisije za energetiku, 19. jula su iznenada sleteli u Beograd da potpi{u
memorandum o razumevawu izme|u EU i Srbije u vezi sa litijumom, podsetio je Figaro.
„Za mo}nika iz Beograda (Vu~i}a), litijum bi bio ‘srpska nafta’, a wegova eksploatacija ‘istorijska’ razvojna {ansa, uz zakletvu da }e biti pu{ten u rad tek 2026. ako se obezbedi `ivotna sredina i javno zdravqe“, preneo je francuski dnevni list. Rio Tinto, u svojoj studiji uticaja, obe}ava da je wegova investicija od 2,4 milijarde evra zasnovana na „bezbednoj, pouzdanoj i proverenoj tehnologiji“.
Srpski advokati, poput Sretena \or|evi}a, me|utim, tvrde da su mnogi standardi zanemareni tokom istra`nih radova u Srbiji, a da se ne pomene nepovratna
Srbija ne sme da ugrozi svoju `ivotnu sredinu i postane rudarska kolonija
Ako se osvrnemo na proteste nezadovoqnih gra|ana prethodnih dana, cela Srbija ustaje protiv iskopavawa litijuma u dolini Jadra, a tim povodom ogla{avali su se profesori univerziteta, kwi`evnici i nau~nici. Na tu temu govorili su pojedini sve{tenici, ali ne i vrh Srpske pravoslavne crkva i wen poglavar patrijarh srpski Porfirije. Me|utim, sada se oglasila i Mitropolija autralijsko-novozelandska, odnosno wen mitrololit Siluan.
Saop{tewe mitropolita Siluana pod nazivom „Obra|ivati, ali i ~uvati zemqu (1 MOJ. 2,15)“ u kojem kritikuje plan rudarewa litijuma u Srbiji objavqeno je na zvani~noj Fejsbuk stranici Mitropolije australijsko-novozelandska. Ovakav potez nekoga iz vrha SPC je neuobi~ajen i neo~ekivan imaju}i u vidu da se ovim povodom patrijarh Porfirije nijednom nije oglasio.
Iako smo o~ekivali reakciju i mi{qewe Srpske pravoslavne crkve o odluci Vlade o „Jadru“, wen poglavar patrijarh srpski Porfirije kome se prethodnih dana renovira vila na Dediwu, nije se jo{ uvek oglasio.
Sporadi~no su se ogla{avali pojedini sve{tenici, poput oca Sa{e Petrovi}a, paroha crkve Sveti Nikola u Omahi, u Nebraski u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kao i sve{tenik SPC iz Denvera u SAD Radovan Petrovi}.
Sada se oglasila i autralijsko-novozelandska mitropolija, odnosno wen mitrololit Siluan.
U pismu koje je upu}eno srpskom narodu navodi da ni{ta ne mo`e da opravda ovakvu rizi~nu investiciju kao {to je eksploatacija litijuma u dolini Jadra i da Srbija ne bi smela da ugrozi svoju `ivotnu sredinu, a isto tako da postane ne~ija rudarska kolonija ili jo{ gore – deponija.
Smatramo da treba gledati ono {ta je dugoro~no dobro za na{u zemqu. Verujemo da postoji prostor za ulagawe u projekte mawe invazivne i opasne po ekologiju i `ivotnu sredinu u Srbiji.
Srbija, koja je bogata {umama, izvorima i podzemnim vodama, (~ega je sve mawe na planeti imaju}i u vidu zaga|enost i prekomerne eksploatacije), Srbija koja je blagoslovena plodonosnom zemqom, wivama, oranicama i {umama treba da iskoristi pun potencijal svoga poqoprivrednog bogatstva, da se o`ive na{a sela koja se gase.
Australija je kontinent, sa mnogim prirodnim rudama i bogatstvima, koja ima oko 350 aktivnih rudnika i koja je najve}i proizvo|a~ litijuma u svetu. Me|utim, Australija je ve}im delom nenaseqena i najve}i deo rudnika se nalaze upravo u pustiwiskim, nenaseqenim predelima.
{teta koju je Rio Tinto naneo drugde u svetu.
GUDEJL: STANOVNI[TVO
JADRA SE @RTVUJE, A 95 ODSTO PROFITA IDE RIO TINTU
Figaro daqe pi{e o protestu i odlasku u~esnika na `elezni~ke stanice u ciqu blokade, ali su ih u zoru u nedequ ujutro proterala policija koja je privela vode}e li~nosti skupa i osudila ih na 30 dana zatvora.
Za Vu~i}a to pitawe mo`e da se re{i samo na glasa~koj kutiji. „Mawina terori{e ve}inu“, rekao je on, osu|uju}i navodnu zaveru za wegovo svrgavawe.
Re{eni da nastave mobilizaciju, da li }e gra|ani Srbije uspeti da pobede u tom obra~unu, zapitao je Figaro.
„Potra`wa za litijumom je naglo porasla od eksplozije tr`i{ta elektri~nih automobila: 2019. tona je vredela 7.000 dolara, u pore|ewu sa 50.000 do 60.000 dolara danas. To je zlatna groznica, opravdana takozvanom „zelenom“ energetskom tranzicijom, koja me|utim nije ni na koji na~in odr`iva, ocenio je Mark Gudejl, profesor antropologije na Oksfordu Gudejl, koji je prou~avao uticaj rudarstva litijuma u Boliviji, a koja ima najve}e rezerve na svetu, rekao je da iskopavawe litijuma u Srbiji mo`e da ima katastrofalne posledice, „ali se tra`i od stanovni{tva Jadra da se `rtvuje, znaju}i da }e 95 odsto profita oti}i Rio Tintu“, dodao je Figaro.
Kompanija Rio Tinto vratila se u Srbiju na velika vrata. Mo`da je boqe re}i da nikada nije ni odlazila iz na{e zemqe, iako je pre nekoliko godina zaista delovalo da je stavqena ta~ka na iskopavawe litijuma u Srbiji. Setimo se da je nakon velikih protesta nezadovoqnih gra|ana koji su iza{li na ulice u svojim gradovima i branili Jadar, vlast 2022. godine poni{tila sve administrativne akte u vezi sa ovim preduze}em. Ali je ubrzo vlast na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em ponovo aktivirala taj projekat.
Pismo mitropolita Siluana pod nazivom „Obra|ivati, ali i ~uvati zemqu (1 MOJ. 2,15)“ prenosimo u celosti.
„^itaju}i i slu{aju}i javnu raspravu po pitawu eksploatacije litijuma u dolini Jadra, kao i stru~ne analize, od kojih mnoge ukazuju na potencijalni i veliki ekolo{ki rizik za Bo`iju tvorevinu: `ivotnu sredinu, prirodu, podzemne vode, reke i wive, a pre svega za `ivote qudi i dece, smatramo da ne postoji ni studija, ni garancija, ni koli~ina novca koja bi opravdala ovakvu rizi~nu ‘investiciju’.
Naravno postoje i zaga|ewa u Australiji i pored svih svetskih ekolo{kih standarda koji se primewuju, a pitawe je, koliki je tek rizik za teritorijalno malu zemqu kao {to je Srbija?
Treba znati, da je jedna od prvih du`nosti (zapovesti) koju je ~ovek dobio od Gospoda kada ga je postavio u Edemskom vrtu bila, pored kori{}ewa dobara vrta da se ujedno i brine o wemu. „I uzev{i Gospod Bog ~ovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga ~uva“ (1Moj. 2,15).
Prema tome, nama je priroda data na razumno kori{}ewe, a isto tako i na
~uvawe od lo{eg gazdovawa i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe. Na`alost, imaju}i gorko iskustvo dosada{weg Evro-atlanskog mesijanizma, wegovih du{ebri`nika i ‘humanista’, a isto tako i studije i ve} postoje}a lo{a iskustva u svetu sa ovakvom vrstom eksploatacije, smatramo da Srbija ne bi smela da ugrozi svoju `ivotnu sredinu, a isto tako da postane ne~ija rudarska kolonija, ili jo{ gore: deponija. Mitropolit Siluan“. MITROPOLIT
"DEKA JE GR^EVITO DR@AO UNU^AD DA NE POTONU"
Za ~etvoricu prijateqa iz ]uprije - Vladimira [arova, Gorana Vasovi}a, Uro{a Ili}a i najmla|eg i najva`nijeg me|u wima, Vladimirovog sina Uro{a, Morava je vi{e od reke. Qubav nasle|ena od roditeqa sada se prenosi na mla|e generacije, a svaki slobodan trenutak, vedro nebo i mirna reka za ovu grupu ]upri~ana su prilika da na Velikoj Moravi u`ivaju u pecawu i dru`ewu.
Mali raj na obali reke koji su uredili za sebe nedaleko od starog `elezni~kog mosta mesto je na kojem su nau~ili prve lekcije iz ribolova. Ba{ na tom mestu na{li su se i 22. jula kada su jedni drugima, a pre svega najmla|em Uro{u, o~itali i jednu od najva`nijih `ivotnih lekcija.
MIRNO ^EKAWE DA RIBA ZAGRIZE
PREKINULO JE VIKAWE
Dok su na obali ~ekali da se zadrmaju plovci wihovih pecaqki, Vladimira i Uro{a Ili}a iz razgovora je trglo vikawe Gorana i mla|eg Uro{a koji su se nalazili u ~amcu, na ostrvu desetak metara daqe. Vikali su, mahali i rukama pokazivali na dramu koja se odvijala nedaleko od wih.
Tri davqenika jedva je uspevalo da zadr`i glavu iznad
Hrabri momci iz
]uprije spasli deku i dvoje unu~adi sigurne smrti
vode. Deda i dvoje unu~adide~ak i devoj~ica.
- Goran i moj sin su u jednom trenutku po~eli da nam vi~u da se neko davi. Dedi su samo nos i usta povremeno bila iznad vode, bez snage i glasa, borio se da izvu~e dvoje unu~i}a koji su se ve} nagutali vode i jedva su se i videli na povr{ini. Uro{ i ja smo bez razmi{qawa usko~ili u vodu i zaplivali ka wima, onako u majicama... - prise}a se
Vladimir [arov. Skoro mesec dana kasnije od spre~ene tragedije, jo{ mu drhti glas kada se prise}a onoga {to se desilo.
- Deda je unuka, spasavaju}i ga od davqewa, ~vrsto dr`ao ispod mi{ke, pa sam prvo morao da ih razdvojim kako bi ih izvukao na obalu. Uro{ je poku{avao da pogura davqenike do mosta, kako bi se zaka~ili i spasili. Goran i moj sin su
dotle ve} doveslali ~amcem i izvukli devoj~icu. Sve smo uspeli da ih izvu~emo na obalu i uka`emo prvu pomo}. Devoj~ica je kratko bila bez svesti, ali su se deca, sva sre}a, brzo povratila. Deda je samo zanemeo od {oka i straha vaqda - pri~a za "Blic" [arov, jedan od heroja sa Velike Morave. Deku od oko 70 godina i wegovo dvoje unuka, Vladimir je ka`e vi|ao i ranije. Povremeno su dolazili na reku nedaleko od mesta na kojem oni pecaju i deca bi se obi~no kupala u pli}aku dok je deda stajao pored wih i posmatrao. Ovoga puta, "hrabrost" da se u|e dubqe u vodu i nemiran tok reke u tom delu, umalo su ih ko{tali `ivota, da se u istom trenutku nisu na{li u blizini ove ~etvoro~lane plemenite dru`ine.
"NE ZNAM [TA BI BILO
DA MI NISMO BILI TU"
- To je deo reke nedaleko od starog `elezni~kog mosta. Neure|en je za kupawe i mi koji tu dolazimo znamo da ispod ima i {ina i kojekakvog otpadnog gvo`|a, a Morava u tom delu nosi na drugu stranu i okre}e ~ak i ve{tije pliva~e - ka`e nam Vladimir koji se i sam nagutao vode dok je dedu i unuke spa{avao.
Kada su se zahvaquju}i prvoj pomo}i koju im je pru`io Vladimir, deca povratila, a deda oporavio od {oka dovoqno da
mogu da krenu ku}i, momci su odahnuli, jo{ uvek nesvesni kakvu tragediju su spre~ili i pritom rizikovali sopstvene `ivote.
"DAVQENIK NIJE SVESTAN DA MU POMA@ETE, PA VAS [UTIRA, UDARA I POTAPA" - Bilo je jezivo! Vi znate {ta je davqenik; on je nesvestan da mu vi poma`ete, pa vas {utira, udara i potapa i sam poku{avaju}i da se spase i do|e do vazduha. Tako sam se i ja nagutao vode dok sam izvla~io mali{ana. Ne znam {ta bi bilo da mi nismo bili u blizini kada se to desilo. Najva`nije je da su deca spasena i da su dobro - zakqu~uje Vladimir.
Nesre}a koja se odigrala na Velikoj Moravi, samo pukom sre}om i hrabro{}u pojedinaca imala je sre}an kraj. Samo u julu mesecu u Srbiji je zabele`eno 14 slu~ajeva utapawa, a ko zna koliko sli~nih tragi~nih scenarija je spre~eno.
Zato Vladimir zakqu~uje i apeluje da se strogo vodi ra~una o mestu koje biramo za kupawe, pogotovo za decu, a i nas starije ako nam plivawe nije ja~a strana, a kada do nesre}nih situacija ve} do|e, ukoliko smo u mogu}nosti - da poka`emo empatiju i poku{amo da pomognemo onako kako najboqe znamo i umemo.
Neobi~an "podvig" izveli su Lajkov~ani Nemawa Nestorovi} (26) i Miroslav Jevti} (41) - svojim, bezmalo pola veka starim "zastavama 750", popularnim "fi}ama" krenuli su na oko 1.900 kilometara dug put do Alawe u Turskoj.
Bez ijednog problema na odredi{te su stigli za tridesetak sati, a dogodine, ka`u, planiraju novu avanturu - da "fi}ama" krenu na oko 2.300 kilometara dug put do Moskve. Prose~na brzina
IZLAZI IZ MODE
Iako je wegova proizvodwa u Kragujevcu prestala 1985. godine, "zastava 750", nekada nacionalni automobil biv{e Jugoslavije, ni danas ne izlazi iz mode i ponosan sam {to tome doprinosim - ka`e Nemawa. - Zahvaquju}i brojnim qubiteqima, poput Miroslava i mene, "fi}a" i daqe `ivi, osvaja drumove ne samo u dr`avama nekada{we Jugoslavije, ve} i {irom Evrope.
od 80 kilometara na ~as bila je, vele, sasvim dovoqna za sigurnu i udobnu vo`wu "fi}om" do Alawe, a usput su privla~ili veliku pa`wu.
- @eleo sam da se uverim kako je bilo nekada, kada su starije generacije "fi}om" putovale na more, ili u Italiju, u Trst, da kupe farmerke i drugu robuka`e Nemawa Nestorovi}, elektrotehni~ar po struci, a trenutno vozi kamion. - Obi{ao sam mojim "`u}om" na{u prelepu Srbiju i sve zemqe regiona. Ove godine
odlu~io sam se da sa svojom devojkom Sne`anom, uputim u Tursku na letovawe. Svuda smo bili atrakcija, a naj~e{}e pitawe je da li auto ima klimu. Kad smo stigli
na parking u Alawu, okupqeni turisti, kad su videli "fi}e" vaqevskih registarskih oznaka, odu{evqeno su nam aplaudirali, uz povike "Bravo Srbija". Nemawa ponosno isti~e da u kolekciji ima {est "fi}a". Pre nekoliko godina, "`u}u" je, polovnog, kupio od prvog vlasnika u Prokupqu. Automobil je bio gara`iran, pre{ao je svega 18.000 kilometara. Kada je ulagawe u restauraciju dostiglo 5.000 evra Nemawa je, ka`e kroz smeh, prestao da ra~una tro{kove. - Qubav prema "fi}i" nema cenu - ka`e Lajkov~anin. - Delove sam nabavqao odasvud, uglavnom po lajkova~kih {upama i gara`ama, delom i preko oglasa, sa raznih strana. Trud se, svakako, isplatio. Uverili smo se u pouz-
danost "fi}a" i dogodine }emo da se zaputimo za Moskvu. U avanturi je svojim crvenim "fi}om" u~estvovao i Nemawin kolega, voza~ kamiona Miroslav Jevti} iz ]elija kod Lajkovca. Nije se, ka`e, nijednog trenutka premi{qao kada je ~uo zamisao da se "zastavama 750" krene put Turske...
- Svi koji su nekada vozili "fi}u", i danas govore da je to jedinstven automobil i da je veoma pouzdan kada se dobro servisira i pripremi za put - ka`e Miroslav, koji ima dve "zastave 750". - Na{e "fi}e" nijednom se nisu "naka{qale". ^ak i tro{e kao, {to ka`u, upaqa~i. Na 100 kilometara, Nemawin potro{i oko pet i po, moj "fi}a" oko {est i po litara benzina.
110
SARAJEVSKOG ATENTATA (1)
l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke
l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu
l Kako je pucaw na prestolonaslednika Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali
l Za{to je osnovni politi~ki ciq
Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije
Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}
HICI GAVRILA PRINCIPA MEWAJU ISTORIJU EVROPE:
Mlada Bosna predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke.
Nakon Drugog svetskog rata, u vreme kada se Nema~ka borila da se otarasi nacisti~ke pro{losti i da je predstavi kao diskontinuitet u sopstvenoj istoriji, istori~ar Fric Fi{er izneo je teze koje su ukazivale na kontinuitete u nema~koj politici. Tvrdio je da je ista agresivna politika nema~kog vojnog, politi~kog i ekonomskog vrha bila krivac, ne samo za Drugi, ve} i za Prvi svetski rat, {to je bio presedan u nema~koj nauci. U skladu sa zna~ajem koje je ovo pitawe imalo za nema~ko dru{tvo nakon Holokausta, reakcije Fi{erovih protivnika nisu bile samo akademske kritike. Pojedini istori~ari su poku{avali da spre~e putovawa na kojima je Fi{er predstavqao svoje kwige i ideje, dok je vlada Konrada Adenauera, koji se zalagao za novu, evropsku ideologiju nema~ke nacije, smatrala da Fi{erovi argumenti nikako ne idu u korist budu}em ujediwewu Nema~ke. Fi{erova kontroverza, kako je poznata ova epizoda zapadnonema~ke istorije, pravi je primer kako politi~ko opredeqewe su`ava „prihvatqivi“ spektar istorijskog tuma~ewa. Ukoliko se povedemo ovakvom logikom, primorani smo da zakqu~imo da sada{wost i budu}nost legitimno diktiraju pogled na pro{lost, {to je sa stanovi{ta nauke neodbrawiva pozicija. Me|utim, ~ini se opravdanim analizirati narativ o Sarajevskom atentatu, pri tom pretpostavqaju}i da Adenauerova vlada sa ovakvim mi{qewem nije bila usamqena. Poku{a}emo da poka`emo da je britanski istori~ar Kventin Skiner bio u pravu kada je primetio da pri analizi tekstova treba biti svestan da postoji kauzalna veza izme|u uzroka zbog kojih se qudi odlu~uju na delawe i pravca
dru{tvenog ili politi~kog anga`mana koji prihvataju. Da bi doga|aj stekao zna~ewe potrebno je da ga ukqu~imo u splet drugih doga|aja u odnosu na koje }e dobiti smisao. Kontekst za razumevawe narativa, i promene narativa, o Sarajevskom atentatu nudi evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije i stvarawe, `ivot i krah Jugoslavije. Kako Fire tvrdi, doga|aj dobija zna~ewe na osnovu svog polo`aja na osi pripovesti. Nekoliko ispaqenih hitaca iz Principovog pi{toqa Brauning nisu podelili sudbinu svih onih zaboravqenih metaka ispaqenih na vojnim manevrima u okolini Sarajeva kojima je tih dana komandovao generalni inspektor austrougarske vojske, Franc Ferdinand. Wihov simboli~ki zvuk nastavio je odzvawa dugo. Decenije su prolazile, nove generacije su nastajale i nove politike su se pojavqivale, ali Sarajevski atentat je ostajao aktuelan.
Mlada Bosna stoji na po~etku one epohe svetske istorije koju je Erik Hobsbaum nazvao „dobom ekstrema“ . Mo`e se re}i i da Principovi pucwi ozna~avaju po~etak XX veka. To u~inilo Sarajevski
atentat izuzetno pogodnom referentnom ta~kom u odnosu na koju se mogu pozicionirati razli~ite ideolo{ke opcije.
Zloupotreba ~iwenica koje su se ticale Sarajevskog atentata zapo~ela je neposredno nakon ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U Ultimatumu koji je Austro-Ugarska uputila Kraqevini Srbiji, srpska vlada je optu`ena da je bila upoznata sa svim subverzivnim delatnostima usmerenim protiv Dvojne monarhije. ^iwenica da je zvani~na austrijska istraga u julu 1914. godine utvrdila da ne postoje dokazi koji ukazuju na povezanost srpske vlade sa atentatom, nije spre~ila austrijske diplomate da tvrde suprotno, jer je za wih atentat bio „poklon boga Marsa“. Fridrih Vizner, koji je iz Be~a poslat u Sarajevo po dokaze o u~estovovawu srpske vlade u pripremi atentata, je u svom izve{taju ministru spoqnih poslova Leopoldu Berhtoldu napisao: „Ne postoji ni{ta {to dokazuje ili barem izaziva sumwu da je srpska vlada podstakla zlo~in, wegovu pripremu ili nabavku oru`ja. Naprotiv, postoje razlozi da verujemo da to u celosti ne
ATENTAT NIJE SAMO OSVETA
Pucaw na prestolonaslednika Franca Ferdinada postao je mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali. Atentat nije postao samo osveta, re~ima Gavrila Principa: „{to narod trpi, {to ga smatraju stokom, {to je potpuno osirotio“. Ono {to se desilo nakon Sarajevskog atentata, simboli~ki je povezalo nekolicinu sredwo{kolaca i studenata iz Bosne i Hercegovine sa Prvim svetskim ratom, ali posebno sa wegovim posledicama, nestankom Dvojne monarhije i stvarawem Jugoslavije.
dolazi u obzir“...U svojoj doktorskoj tezi Brigita [agerl isti~e da treba uzeti u obzir dva Viznerova telegrama koje je poslao jedan za drugim, a ne samo re~enicu o nepostojawu dokaza o ume{anosti srpske vlade, tvrde}i da je ova re~enica van konteksta kori{}ena kako bi se ukazalo na ratnu krivicu Monarhije... Me|utim, ~ak i ako se uzme u ozbir i prvi i drugi Viznerov telegram, koji su u celosti objavqeni u zbirci Österreich-Ungarns Aussenpolitik, wegov izve{taj po pitawu eventualne ume{anosti Srpske vlade ostaje nepromewen. Ovu epizodu opisao je u svojim se}awima i Leo Pfefer, istra`ni sudija u Sarajevu. Pfefer svedo~i kako ga je 13. jula 1914. godine, deset dana pre slawa Ultimatuma, posetio visoki ~inovnik zajedni~kog ministarstva spoqnih poslova u Be~u, Vizner, koji je posebno bio zainteresovan za ume{anost zvani~ne Srbije. Pfefer je odgovorio da nema dokaza o ume{anosti zvani~ne Srbije... Kako se vidi iz pisama predsednika ugarske vlade I{tvana Tise, austrougarske vlasti su nakon atentata pokrenule poduhvat kako bi se prikupili svi postoje}i dokazi koji su ukazivali na ume{anost vlade Kraqevine Srbije u Sarajevski atentat...Do sada u nauci nedovoqno prime}eno, svedo~ewe ostavio je grof Hojos, austrougarski diplomata koji je tokom Julske krize imao izuzetno zna~ajnu ulogu, jer je upravo on bio poslat iz Be~a u Berlin kako bi se od nema~kog kajzera dobila saglasnost i podr{ka za ratnu politiku Be~a. Hojos je u svojim se}awima nakon rata napisao: „Nikada nisam verovao da je ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda bilo pri`eqkivano ili pripremano u Beogradu i Petrogradu“. l U slede}em broju: BEOGRAD 1941. BOMBARDOVAN ZBOG SARAJEVSKOG ATENTATA
1769. - U Aja~iju, na Korzici, ro|en je francuski vojskovo|a i car Napoleon Bonaparta, ~iji su ratni uspesi omogu}ili politi~ku i ekonomsku prevlast Francuske nad ve}im delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821.
1834. - Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Ju`ne Australije.
1888. - Ro|en je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog, istra`iva~, pisac i ratnik. Postao je poznat kao "Lorens od Arabije", kada je u Prvom svetskom ratu (1917-18) poveo Arape u rat protiv Turske.
1914. - Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, prokop dug 81,6 kilometara, koji u naju`em delu sredwe Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvani~no otvoren tek u julu 1920.
1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je upotrebqen britanski tenk poznat kao "Veliki Bili".
1918. - SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavqawa boq{evi~ke vlasti.
1945. - Koreja je oslobo|ena od japanske kolonijalne vlasti nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim podeqeno na komunisti~ki sever i kapitalisti~ki jug.
1947. - Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indije kojim su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije, formirane Indijska Unija i Pakistan.
1962. - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim je francuski grad [amoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.
1965. - Koncert Bitlsa u Wujorku okupio je 55.600 qudi, ~ime je postavqen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu.
1994. - U Sudanu je uhap{en i izru~en Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iqi~ Ramires San~es, poznat kao "Karlos [akal".
1996. - Nakon ~etiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodrom za komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni (1992-95) sletali samo slu`beni avioni i avioni sa humanitarnom pomo}i.
1998. - U jednom od najte`ih teroristi~kih napada u Severnoj Irskoj tokom gotovo 30 godina nasiqa, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, poginulo je 29 qudi.
2001. - Makedonski parlament odobrio je dolazak 3.500 vojnika NATO u ciqu razoru`awa albanskih ekstremista.
2019. - Preminuo je srpski pisac Dobrilo Nenadi} koji je kwi`evni ugled stekao ve} svojim prvim romanom "Dorotej", po kom je snimqen i film.
Prestolonaslednik Ferdinanad sa suprugom izlazi iz Gradske ve}nice
BALKANA
Dobrotvor i ~ovek ~ija je porodica zamalo zavladala Srbijom
Zgrada na adresi Studentski trg broj 1. dobro je poznata svim Beogra|anima, ali i generacijama studenata koji su u prestonici studirali. Tu je sme{teno sedi{te Beogradskog univerziteta kao i Katedra za srpski jezik Filolo{kog fakulteta i seminar za vizantijski gr~ki Odeqewa klasi~nih jezika Filozofskog fakulteta. Ve}ina Beogra|ana zna da se objekat zove Kapetan-Mi{ino zdawe. Ipak, o tome koje bio taj “kapetan Mi{a”, malo ko }e znati da vam ka`e.
NAJBOGATIJI TRGOVAC BALKANA
“Kapetan Mi{a” zapravo se zvao Mi{a Anastasijevi}. @iveo je u 19. veku i bio veliki srpski trgovac i dobrotvor. Bio je skromnog porekla. Otac Anastas bio je zemqoradnik i sitan trgovac iz Pore~a dok mu je majka umrla na poro|aju. Ipak, Mi{u ovo nije spre~ilo da postane mo}an trgovac i jedan od najbogatijih qudi onog vremena. Mi{a Anastasijevi} je bio ~ovek koji je znao da iskoristi trenutak i iz svake situacije izvu~e najboqe. Trgovao je, ve} prema prilici, svim i sva~im – sapunom, stokom, soqu… radio je kao carinik i re~ni nadzorni kapetan.
Za wegovu “karijeru” najpresudniji su bili dobri odnosi sa knezom Milo{em, tada{wim vladarem Srbije, ali i najve}im trgovcem. Upravo on ga je 1833. godine postavio za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitra`nom ulogom – odatle i kasniji nadimak Kapetan Mi{a. Ipak,
najve}e bogatstvo Mi{a Anastasijevi} je stekao kao trgovac soqu. Imao je monopol na izvoz soli iz kne`evine Vla{ke i Moldavije, a kasnije i na uvoz soli iz Austrougarske. Time je postao jedan od najve}ih trgovaca soqu na Balkanu.
Imao je oko deset hiqada qudi u slu`bi, 23 stovari{ta u raznim krajevima i najmawe 74 brodova za prevoz. Zapisi govore da je u jednom trenutku posedovao 1,5 miliona dukata gotovine, {to mu je obezbe|ivalo polo`aj jednog od najbogatijih qudi na Balkanu.
^OVEK KOJI JE @ELEO DA MU ]ERKA
POSTANE PRINCEZA
Mi{a Anastasijevi} je bio veliki dobrotvor i va`io je za ~oveka koji je pomagao svima koji bi mu pomo} zatra`ili – bio je mecena pisaca i za{titnik slikara… opra{tao je dugove, finansirao biblioteke i {kole, poklawao garderobu `enama i miraz siroma{nim devojkama. Izgradwa kapetan-Mi{inog zdawa zapo~eta je 1857. godine. Palata je sagra|ena prema planovima ~e{kog arhitekte Jana Nevole i trebalo je da bude svadbeni poklon za Mi{inu }erku Saru i princa \or|a Kara|or|evi}a, sina Alekse Kara|or|evi}a, ro|enog brata kneza Aleksandra. Kapetan Mi{a Anastasijevi} je poku{ao na Svetoandrejskoj skup{tini da dovede svog zeta \or|a na presto Srbije, ali nije uspeo u toj nameri. Nakon toga, Kapetan Mi{a je zgradu za-
ve{tao “ote~estvu“ za sme{taj vi{e kulturnih i prosvetnih ustanova tada{we Kne`evine Srbije. U wu se odmah nakon izgradwe uselila Velika {kola, zatim Gimnazija, pa Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej i na kraju Rektorat Beogradskog univerziteta.
A [TA JE BILO SA KAPETAN-MI[OM?
Razo~aran {to nije uspeo da Kara|or|evi}e dovede na vlast i tako svojim potomcima obezbedi vladarsku titulu, kapetan Mi{a Anastasijevi} je napustio Srbiju i kasnije retko dolazio.
“Nije bio ni strog, ni reakcionaran, a osobina tvrdi~luka kod wega uop{te nije postojala. Bio je ~ovek {iroka duha i plemenita srca. Znao je da `ivi kao veliki gospodin, koriste}i zadovoqstva
koja `ivot pru`a, ali isto tako i da ~ini kulturna dela. Bio je ne`an otac za sve ~lanove svoje porodice, kao i za one koji su `iveli na wegovim dobrima. Svima je bio dobar u~iteq, ali iznad svega dobar Srbin. Svoju otaxbinu je voleo bezgrani~no i svoje li~ne interese pot~iwavao op{tim.”
U decenijama koje su usledile napustio je sve poslove sa soqu i nakon toga samo tro{io i rasipao novac. Istori~ari ka`u da je na to verovatno presudno uticala ~iwenica da nije imao mu{ke dece, pa ni “da za koga ~uva” novac. Umro je 27. januara 1885. u 81. godini `ivota. Wegova }erka Sara je u braku sa \or|em Kara|or|evi}em imala dva sina – Aleksu i Bo`idara, ali oni nisu imali potomaka, pa se tako kapetan-Mi{ina loza zauvek ugasila.
Mesto u Srbiji gde je mogu}e u}i u Evropsku uniju bez paso{a i to zbog divnog
'pravila' iz 1925. godine
Da li ste znali da u Srbiji postoji jedno mesto gde je u Evropsku uniju mogu}e u}i samo sa li~nom kartom? Istona, ova “privilegija” va`i samo unutar ogra|enog prostora i samo tokom tri dana u godini, ali iza we se krije divna istorijska pri~a o pra{tawu, qubavi, po{tovawu i bratskim odnosima koje je, ako ima dobre voqe, uvek mogu}e izgraditi me|u narodima.
Kadibogaz je danas lepi planinski krajolik okru`en zelenilom i mirom skoro pa netaknute prirode. U pitawu je najni`i planinski prevoj na severnom ogranku Stare planine koji od davnina spaja Dunavsku i Timo~ku dolinu. Ka`u da je svoju najva`niju ulogu imao tokom rimskih vremena kada je ovuda i{ao put od velikog strate{kog zna~aja za odbranu granice na Dunavu. Koristili su ga i Turci. Iz wihovog perioda poti~e i naziv. Narod pri~a da su ba{ ovuda hajduci jednom poterali nekog kadiju, a ovaj se, bacaju}i novac i spa{avaju}i `ivu glavu, na kowu sjurio niz liticu uspev{i da im pobegne, pa je tako i ostalo ime - Kadijin bogaz (tesnac,
neprohodan put) ili, skra}eno, Kadibogaz. U novije vreme preko ovog prevoja ide granica izme|u Srbije i Bugarske. Sa jedne strane prostire se op{tina Kwa`evac. Sa druge je Belograd~ik. Upravo tu po~iwe pri~a o jednoj od najlep{ih, ali i najneobi~nijih tradicionalnih manifestacija Balkana - Saboru na Kadibogazu.
Sabor na Kadibogazu ima dugu tradiciju. Prvi je odr`an jo{ davne 1925. godine sa ciqem zaceqivawa rana iz Prvog svetskog rata, ponovnog zbli`avawa kom{ija, ali i spajawa porodica koje su, sticajem politi~kih okolnosti, ostale u razli~itim dr`avama.
Te godine, po prvi put je na ovom mestu organizovan va{ar, otvorena je granica i tokom tri dana trajawa Sabora, Bugari i Srbi su prelazili sa jedne na drugu stranu, dru`ili se i veselili. Sabor na Kadibogazu tako je postao tradicija i sve do sredine pedesetih godina pro{log veka odr`avao se svakog jula. Bila je to prilika da se trguje, razmewuju informacije, ugovaraju poslovi, ali i jede, pije, dru`i se i veseli.
Sabor je posledwi put odr`an 1954. Nakon toga, politika je jo{ jednom ume{ala svoje prste i tradicija je zamrla. Tako je bilo skoro pola veka… sve do 2001. kada je, naporima i vrednim radom sa obe strane, Sabor na Kadibogazu obnovqen. Od tada traje u kontinuitetu, a interesantno je da nije prekinut ni nakon {to je Bugarska 2007. u{la u Evropsku uniju.
Svake tre}e nedeqe jula, gradica se otvara i tokom tri dana prelazak sa srpske na bugarsku stranu i obrnuto je, unutar ogra|enog prostora, mogu} samo uz li~nu kartu. U pitawu je najve}i prekograni~ni sabor na Balkanu. U ataru kwa`eva~kog sela Novo Korito i sela Sala{ op{tine Belograd~ik organizuje se veliki va{ar, pa se trguje, prodaje, jede i pije, a svaka strana sprema i prigodan kulturno-umetni~ki program. Na mestu odr`avawa posledwih godina podignut je i spomenik koji podse}a na tradiciju i va`nost ove manifestacije koja neguje dobrosusedske odnose izme|u bugarskog i srpskog naroda. Iako je uglavnom lokalnog karaktera nije neobi~no da do|u qudi i iz daleka, a naro~ito iz dijaspore. Sretnu se prijateqi, pa se i zapeva i zaigra. I veseqe, ba{ kao nekada, traje do duboko u letwu no}.
BI]E DOSTUPAN U EU SLEDE]E GODINE Srbin
proizvodi
prvi pravi med napravqen bez p~ela
Prvi med bez p~ela na svetu napravqen procesom mikrobiolo{ke fermentacije i nazvan Meli Bio, trebalo bi da bude lansiran {irom Evrope po~etkom slede}e godine.
Evropski potro{a~i uskoro }e mo}i da se upuste u u`ivawe u pravom medu, bez iskori{}avawa ijedne p~ele.
To je zato {to je Meli Bio, startap sa sedi{tem u Kaliforniji, koji je predstavio prvi pravi veganski med na svetu napravqen bez p~ela, nedavno najavio partnerstvo sa Narajan Fudsom, najve}im evropskim proizvo|a~em organske i odr`ive biqne hrane. Osnovan 2020. godine, Meli Bio koristi patentiranu tehnologiju i mikrobiolo{ku fermentaciju za stvarawe pravog meda od biqaka i prirodnih sastojaka, izuzimaju}i p~ele iz jedna~ine.
Krajwi proizvod, ne samo da ima isti izgled i ukus kao med, ve} se mo`e pohvaliti i istim zdravstvenim prednostima i lakao se primewuje u slatkim kulinarskim ~arolijama.
U prirodi, p~ele prave med sakupqaju}i nektar od cveta do cveta. Po povratku u svoje ko{nice stvaraju med, koji je izvor hrane i primarni izvor ugqenih hidrata za ove insekte.
U tradicionalnoj komercijalnoj proizvodwi meda, p~ele se eksploati{u zbog svoje sposobnosti opra{ivawa i na kraju trpe mno{tvo zdravstvenih komplikacija.
Koosniva~ Meli Bio Darko Mandi}, koji je ranije radio u srpskoj p~elarskoj industriji, upoznat je sa posledicama komercijalne proizvodwe meda od p~ela i sada radi na mewawu celokupne industrije.
„Nisam ponosan na stvari koje sam uradio p~elama na svojim nekada{wim poslovima, ali sam sre}an {to kao insajder iz industrije znam kako da promenim ovu zastarelu industriju” rekao je Mandi} za Veg Wuz.
„Med bez p~ela“ je dobio posebno mesto na Tajmovoj presti`noj listi 100 najboqih izuma 2021, a naredne godine dodeqena mu je presti`na nagrada za inovaciju u oblasti hrane u Evropi. Kroz partnerstvo sa Narajan Fudsom, Meli Bio }e postati dostupan u 75.000 evropskih prodavnica pod brendom Narajan Fuds Beter Fudi.
^e{kawe u Rimu, tretman od 45 minuta samo 39 evra
U Rimu je otvorena prva "grattineria", odnosno mesto na kome vas ~e{kaju 45 minuta po ceni od 39 evra. Ovaj biznis postao je poznat zahvaquju}i „Tik-toku“ gde su vlasnici „^e{karnice" (bukvalan prevod italijanske re~i “grattineria“) napisali: „Prestanite da maltretirate prijateqe da vas ~e{kaju, do|ite kod nas, i va{e je samo da se opustite".
^e{kawe mo`e da bude lagano, uz kori{}ewe samo vrhova prstiju ili noktiju, zavisi od toga – {ta ko voli. ^e{kawe je za mnoge prava opsesija i svako od nas je bar jednom u `ivotu zatra`io od partnera ili prijateqa da ga ~e{kaju. „Pipidipi“ je ime salona u kome mo`ete da naru~ite i platite ~e{kawe {to predstavqa novi biznis u Italiji.
Iako smo u posledwe vreme navikli na razne trendove koji postaju unosni biznisi, „~e{karnica“ ozbiqno i uspe{no radi ve} tri meseca, a na sajtu jasno pi{e da niko ko misli da se ovde radi o ne~em drugom, ve} samo o ~e{kawu, nije dobro do{ao. Po ceni od 75 evra mogu}e je pokloniti ro|endansko ~e{kawe. Salon nudi i kratka ~e{kawa od 15 minuta po ceni od 20 evra ili 35 evra za pola sata. Uspeh koji su saloni do`iveli u Rimu uskoro }e raditi i u Milanu, a otvarawe je najavqeno za septembar.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ovnovi }e se suo~iti s izazovima u oblasti finansija. Nepredvi|eni tro{kovi mogu vas izbaciti iz ravnote`e. Ipak, uz malo planirawa, uspe}ete da prevazi|ete ove pote{ko}e. U qubavi, mogu}e su trzavice jer ne posve}ujete dovoqno vremena partneru. Slobodni Ovnovi bi mogli da se na|u u situaciji gde }e morati da biraju izme|u dva potencijalna partnera. Zdravqe je dobro.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Bikovi imaju mogu}nost da re{e nagomilane probleme na poslu. Budite oprezni u komunikaciji sa kolegama i izbegavajte konflikte U qubavi vas o~ekuju izazovi; mo`da }ete morati da donesete odluke koje ste dugo odlagali. Slobodni Bikovi }e se vratiti razmi{qawu o pro{loj qubavi. Ne nasedajte - to je ista ona osoba koja vam je slomila srce! Problemi sa crevima i probavom.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ove nedeqe }ete osetiti nalet produktivnosti i kreativnosti. Iako }ete biti zauzeti poslom, uspe}ete da prona|ete vremena za hobije i aktivnosti koje volite. Na qubavnom planu, stvari su stabilne, ali mo`ete o~ekivati prijatno iznena|ewe od partnera. Slobodni Blizanci treba da budu otvoreni za nove prilike. Savetuje vam se da budete aktivniji i redukujete ishranu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Rakovi }e biti suo~eni sa izazovima na poslu, posebno u komunikaciji sa nadre|enima. Nemojte se povla~iti u sebe, ve} poku{ajte otvoreno da razgovarate o svojim problemima. U qubavi, budite spremni na iznena|ewa – partner planira ne{to posebno za vas. Slobodni Rakovi }e imati priliku da se pove`u sa starom simpatijom. Bi}e to vreme za u`ivawe, prepustite se! Problemi sa ki~mom.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Prilika da preispitate svoje odluke iz pro{losti, posebno one vezane za finansije. Nemojte biti impulsivni pri kupovini, jer bi to moglo da vas dovede u nezgodnu situaciju. Na qubavnom planu, slobodni Lavovi }e privu}i pa`wu osobe koja }e ih iznenaditi svojom energijom. Zauzeti bi mogli da se suo~e sa mawim nesuglasicama. Budite malo popustqiviji prema partneru. Proverite pritisak.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
O~ekuje vas naporan rad, ali i zna~ajan napredak na poslu. Iskoristite priliku da u~vrstite veze sa kolegama, jer vam wihova podr{ka mo`e biti od velike koristi. U qubavi, stvari se razvijaju naboqe, ali va`no je da ne `urite. Poka`ite vi{e ne`nosti. Slobodne Device bi mogle da se na|u u odnosu koji }e im uneti dozu uzbu|ewa u svakodnevnicu. Potrudite se da vi{e spavate.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Vage bi trebalo da se fokusiraju na stabilizaciju odnosa na poslu. Izbegavajte konflikte i poku{ajte da prona|ete kompromisna re{ewa. U qubavi, zauzeti }e morati da donesu va`ne odluke koje }e uticati na budu}nost veze. Nemojte da donosite impulsivne odluke. Slobodne Vage u`iva}e u flertovima, ali bi trebalo da budu oprezne u dono{ewu odluka. Zdravqe je dobro.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Mogli biste da osetite pritisak zbog neo~ekivanih tro{kova, ali je va`no da ostanete pribrani i ne donosite ishitrene odluke. U qubavi, va{a strastvenost }e do}i do izra`aja, {to bi moglo da vodi ka dubokim emotivnim vezama. Slobodne [korpije privu}i }e pa`wu osobe koja deli wihove interese. Mogla bi i da se zadr`i u va{em `ivotu. Mogu}i bolovi u le|ima.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Strel~evi }e ose}ati potrebu da se posvete sebi i svom li~nom razvoju. Poku{ajte da prona|ete balans izme|u poslovnih obaveza i vremena za odmor. U qubavi, budite oprezni – neki izazovi iz pro{losti mogli bi ponovo da isplivaju na povr{inu. Slobodni Strel~evi }e imati priliku da zapo~nu novu romansu, ali bi trebalo da idu polako. Previ{e vremena provodite sede}i.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Jar~evi }e ose}ati pritisak zbog previ{e obaveza na poslu. Va`no je da ostanete fokusirani i ne gubite nadu. U qubavi, zauzeti }e morati da donesu va`nu odluku koja }e odrediti daqi tok veze. Poslu{ajte prvo {ta partner ima da vam ka`e, ne dozvolite da vas emocije zaslepe. Slobodni Jar~evi }e biti uspe{ni u flertu, ali }e se te{ko vezivati. Dobro se ose}ate.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Vodolije }e imati priliku da uspe{no zavr{e zapo~ete poslove, kao i da otpo~nu nove projekte. Iskoristite energiju koje imate napretek i posvetite se timu s kojim radite. U qubavi, neverovatno zra~ite i lako }ete privu}i pa`wu suprotnog pola. Pitawe je samo da li `elite romansu ili avanturu. Zauzete o~ekuju dani puni strasti, prepustite se u`ivawima. Proverite krvni pritisak.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Ribe }e morati da se suo~e sa sopstvenim mislima i emocijama. Potrudite se da malo dubqe analizirate svoja ose}awa i shvatite {ta vas zapravo mu~i. U qubavi, budite ne`niji prema partneru i ne pla{ite se da poka`ete emocije. Vide}ete koliko }e se va{ odnos promeniti. Slobodne Ribe bi trebalo da se otvore prema novim poznanstvima. Dijeta nije lo{a ideja, zar ne?
Da li je ostrvo Okinava najzdravije mesto na svetu
Izgleda da je tajna dugog i zdravog `ivota prona|ena na malom ostrvu u blizini obala Japana, gde `ivi najmawe 450 qudi koji imaju vi{e od 100 godina.
Smatra se da je upravo japansko ostrvo Okinava, gde je prose~ni `ivotni vek `ena 86, a mu{karaca 78 godina, najzdravije mesto na svetu.
Ne samo da stanovnici ovog ostrva `ive dugo, ve} vode zdrav i sre}an `ivot. Na ulicama Okinave mo`ete videti qude koji imaju 90 ili 100 godina kako vote bicikle ili ve`baju karate, ple{u, {etaju se po nekoliko kilometara dnevno, pa ~ak i rade na farmama.
Ostrvqani su akteri neverovatnih pri~a, kao na primer kada je 96-godi{wi Seiki~i Uehara, u svojim godinama, porazio 32-godi{weg biv{eg prvaka sveta u boksu ili o Nabi Kinxo, 105-godi{woj `eni, koja lovi i ubija otrovne zmije bez ikakvih problema.
Tajna dugog, zdravog i sre}nog `ivota stanovnika Okinave je dostupna svima i veoma je jednostavna: paze {ta jedu i imaju pozitivan stav prema `ivotu. Koncept stresa je potpuno nepoznat na ovom ostrvu. Osamdesetosmogodi{wi poqoprivrednik Akira, koji i daqe radi 11 sati dnevno ka`e:
- Jedva da sam ikada bio qut. U`ivam u `ivotu, jer sam sre}an na poslu, a mislim da je to recept za dug `ivot.
Stara izreka popularna na ovom ostrvu savr{eno prikazuje `ivotnu filozofiju dugove~nih stanovnika Okinava: „U sedamdesetoj si jo{ dete, u osamdesetoj mlad, a ako vas pozovu u raj u devedesetoj, recite im da se vrate kad napunite stotu”. Prehrambene navike stanovnika Okinava su svakako vredne pomena. Wihova ishrana se zasniva uglavnom na pirin~u, ribi i povr}u.
Ovi simptomi otkrivaju da {titna `lezda ne radi kako treba
Aritmija, nesanica, gubitak kose, zadr`avawe te~nosti u telu – samo su neki od brojnih signala da {titna `lezda ne radi kako treba.
Simptomi disfunkcije {titne `lezde kre}u se od nesanice, zatvora i gubitka kose do zadr`avawa te~nosti, umora i netolerancije na temperaturu. Oni ~ak mogu negativno uticati na funkciju srca i menstrualni ciklus. Dakle, kako da znate da li imate problem sa {titnom `lezdom i kada treba da posetite lekara? Odgovor na ova pitawa daje endokrinolog dr Prijanka Ijer.
KAKO DA ZNATE
DA [TITNA @LEZDA NE RADI KAKO TREBA
Prva stvar koju treba znati je da se „problemi sa {titnom `lezdom“ mogu podeliti u dve razli~ite kategorije, na osnovu na~ina na koji `lezda ne funkcioni{e pravilno:
l Hipertireoza zna~i da {titwa~a proizvodi previ{e hormona.
l Hipotireoza zna~i da {titwa~a ne proizvodi dovoqno. Hipertireoza ponekad mo`e biti znak autoimunog poreme}aja
RECEPT
TESTENINA SA MLEVENIM MESOM U PARADAJZ SOSU
POTREBNO JE:
Sos:
n 500 g mlevenog mesa
n 1 glavica crnog luka
n 1 {argarepa
n so n krupni crni biber
n origano n suvi biqni za~in n 5 dl paradajz sos
Testenina: n 1 kesa spiralne makarone
PRIPREMA:
1. Crni luk oqu{titi, iseckati i pr`iti u zagrejanoj {erpi sa uqem. Zatim dodati mleveno meso i fino ispr`iti dok ne dobije boju. Dodati za~ine, mo`ete neke druge pored ovih nabrojanih. Nakon nekoliko minuta dodajete paradajz sos i 1 dl vode. Kr~kati jo{ 5 minuta i gotovo.
2. Testeninu mo`ete kuvati istovremeno kada po~iwete praviti sos. Kada je gotova isprati hladnom vodom i ostaviti da se ocedi. Zatim dodajete u {erpu sa sosom i sve zajedno prome{ati.
koji se zove Gravesova bolest. Sli~no tome, hipotiroidizam ponekad mo`e biti znak autoimunog poreme}aja koji se zove Ha{imotova bolest. Ali bilo da je to zbog jednog od tih stawa ili ne~eg sasvim drugog, bilo koja disfunkcija `lezde mo`e izazvati simptome ako je dovoqno ozbiqna. Preterani umor se smatra znakom i hiper- i hipotireoze. Ali svako stawe tako|e ima svoj skup simptoma.
SIMPTOMI HIPERTIREOZE
UKQU^UJU:
- anksioznost - podrhtavawe - nepravilan rad srca - nesanica - netolerancija na toplotu - gubitak te`ine, uprkos pove}anom apetitu
SIMPTOMI HIPOTIREOZE
UKQU^UJU:
- letargija - zatvor - prore|ivawe kose ili gubi-
tak kose
- nadimawe, nadutost ili otok na licu ili nogama
- netolerancija na hladno}u
- suva ko`a
„Zadr`avawe te~nosti po~iwe da se poboq{ava odmah nakon {to zapo~nete terapiju zamene hormona {titne `lezde“, obja{wava dr Prijanka Ijer. „Nestaje u roku od 1-2 nedeqe od po~etka ili prilago|avawa leka. Dakle, ‘problemi sa {titnom `lezdom’ bi bili posledwi razlog za{to ne mo`ete da smr{ate.“
HORMONI [TITNE @LEZDE UTI^U I NA SRCE
Me|utim, tiroidni hormoni mogu uticati na funkciju srca, bilo da imate vi{ak ili nedostatak. Previ{e hormona {titne `lezde mo`e pove}ati rizik od:
l Atrijalna fibrilacija: ubrzan, nepravilan rad srca
l Tahikardija: ubrzan rad srca
„Ova stawa mogu da napre`u sr~ani mi{i} i izazovu sr~ani udar“, obja{wava dr. U slu~aju nedovoqnog lu~ewa hormona {titwa~e, mogu se javiti: Bradikardija: nizak broj otkucaja srca, kardiomiopatija: pro{irewe srca i vrtoglavica.
KADA SE OBRATITI LEKARU ZBOG MOGU]IH PROBLEMA
SA [TITNOM @LEZDOM Neki simptomi su toliko neja-
sni i nespecifi~ni, poput umora i nesanice, da ih je te{ko definitivno vezati za disfunkciju {titne `lezde – ili bilo {ta drugo. „Ako ste zabrinuti, uvek se mo`ete obratiti lekaru“. „Ali ako nemate porodi~nu istoriju poreme}aja {titne `lezde, va{i simptomi mogu biti uzrokovani gotovo bilo ~im. Umor mo`e biti rezultat nedovoqnog sna. A nesanica mo`e biti samo zbog stresa.“
Broj mokrewa na dan otkriva stawe bubrega
Iako ~esto ne obra}amo previ{e pa`we na to koliko puta dnevno idemo u toalet, u~estalost urinirawa mo`e da bude indikator razli~itih zdravstvenih stawa, posebno kada je re~ o bubre`noj funkciji.
Za ve}inu qudi, normalna u~estalost odlaska na malu nu`du je izme|u {est i osam puta dnevno. Ovaj broj mo`e da varira u zavisnosti od koli~ine te~nosti koju konzumiramo, temperature okoline, fizi~ke aktivnosti i individualnih razlika. Ako primetite zna~ajna odstupawa od ovog raspona, to mo`e da bude znak da ne{to nije u redu sa va{im bubrezima ili drugim delovima urinarnog sistema.
[TA JE PREMALO, A [TA PREVI[E
Ako mokrite vi{e od osam puta dnevno i no}u se budite vi{e puta kako biste i{li u toa-
let, to mo`e da bude znak da postoji problem. Neka od mogu}ih stawa koja za simptom imaju previ{e ~esto mokrewe su infekcije urinarnih puteva. Visok nivo {e}era u krvi, tako|e, mo`e da pove}a prouizvodwu urina. RETKO I OSKUDNO MOKREWE
Ako mokrite mawe od {est puta dnevno, to mo`e da uka`e na dehidraciju. Nedovoqan unos te~nosti mo`e da smawi u~estalost mokrewa. Akutna ili hroni~na bubre`na insuficijencija,
Spana} (lat. Spinacia oleracea) je prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana. Bogat je fitonutrijentima, posebno beta-karotenom i luteinom, koji ga ~ine povr}em sa dosta antioksidanasa koji {tite }elije organizma. SPANA] KAO LEK
MO@ETE KORISTITI ZA SLEDE]E:
1. Obezbe|uje dotok kiseonika do }elija i tkiva: spana} sadr`i gvo`|e, koje uti~e na koli~inu hemoglobina u krvi. Hemoglobin je zadu`en za transport i skladi{tewe kiseonika u na{em organizmu. Sprovodi kiseonik od plu}a do svih }elija u qudskom telu.
2. Ja~a tonus mi{i}a: nitrati koji su pri-
tako|e mogu da smawe koli~inu urina koji se stvara u bubrezima. Ukoliko primetite oskudno mokrewe, mogu}e je da se va{a be{ika ne prazni u potpunosti, {to mo`e da bude uzrokovano razli~itim oboqewima ili mehani~kim problemima. Ako primetite bilo koji od slede}ih simptoma, zajedno sa promenama u u~estalosti mokrewa, va`no je da se obratite lekaru: l Bol ili peckawe prilikom mokrewa.
l Promena boje ili mirisa urina.
l Prisustvo krvi u urinu. l Ote`ano mokrewe ili slab mlaz urina.
l Oticawe nogu, zglobova ili lica.
Da biste odr`ali zdravqe svojih bubrega i urinarnih puteva, preporu~uje se da pijete dovoqno te~nosti, jer je odr`avawe hidriranosti kqu~no za pravilno funkcionisawe bubrega. Ako imate faktore rizika kao {to su dijabetes ili hipertenzija, preporu~uju se redovne kontrole kod lekara. Ishrana sa visokim sadr`ajem soli i proteina mo`e da optereti bubrege, pa izbegavajte preslanu hranu i mnogo proteina u ishrani. Redovno pra`wewe be{ike poma`e u prevenciji infekcija, tako da nije preporu~qivo da zadr`avate urin i odla`ewe odlazak u ve-ce.
sutni u spana}u odgovorni su za ja~awe mi{i}a. Sada nam je jasno zbog ~ega Popaj toliko voli spana}.
3. Poma`e kod mr{avqewa: ~esto se spana} ukqu~uje u ishranu kod dijeta, upravo zato {to ima nisku kalori~nu vrednost.
4. Poboq{ava rad creva: vlakna iz spana}a pospe{uju varewe i poboq{avaju rad creva.
5. Daje energiju i vitalnost: spana} u~estvuje u transportu energije do svih }elija u organizmu putem enzima koje sadr`i.
6. [titi od bolesti: zahvaquju}i antioksidansima, a posebno vitaminima A i C,
spana} doprinosi za{titi }elija od slobodnih radikala koji {tete organizmu. Spana} smawuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, od problema sa varewem i od kancera. Spre~ava pojavu arteroskleroze, smawuje nivo lo{eg holesterola.
8. Poboq{ava vid: vitamin A u kombinaciji sa opsinom, stvara pigment rodopsin koji se nalazi u mre`wa~i. Fotoreceptivne }elije mre`wa~e odgovorne su za vid pri slaboj svetlosti. Nizak nivo vitamina A i rodopsina uzrokuje no}no slepilo. S obzirom na to da spana} sadr`i vitamin A, idealan je za boqi vid i spre~avawe pojave katarakte.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
[INU SUD OD OKE SKRAMA NA RO@WA^I (MED.)
NARODNO @ENSKO IME ISTRAJAWE 13. I 3. SLOVO AZBUKE NADRA@UJU]E SREDSTVO TIP
(@ARG.) KILOGRAM (SKR.) SKASKA NAJVE]I EVROPSKI GLE^ER U ALPIMA VEZNIK
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Nadmo}nost, suverenost, 2. Deskripcija - Odgajiva~ sokola za lov, 3. Vo|a sportske ekipe - Kemal odmila, 4. Ime glumca Pa}ina - Dr`ava izme|u Severnog i Balti~kog mora - Pakao (mit.), 5. Zaliv, uvala - Azijski narod, 6. Veznik - Ve{t govornik - Sedi{te bicikla, 7. Zadah, apa - Dopleteni deo - Oznaka za istok, 8. @ivotiwa (lat.)Prili~no lako, 9. Dr`ava u Ju`noj Americi - Gr~ko slovo, 10. Kre~itiTestera, 11. Simbol radijuma - Prijateq (lat.) - Simbol ilinijuma, 12. Gr~ka prestonica - [pijuni, uhode, 13. Kazivati, pri~ati - Lisac, 14. Mirisavost.
USPRAVNO: 1. Onaj koji ne{to dokazuje - Islu`en kow, 2. Bolest kore drveta - Zabavqa~, 3. Ministarstvo inostranih poslova (skr.) - Otapala, rastvara~i - Ime pisca nobelovca Andri}a, 4. Ime starijeg kompozitora Baji}a - Mrki izra{taj na ko`i, 5. Simbol azota - Prefiwena, suptilna - Gorke materije, 6. Bugarski vladar iz 12. veka - Topiti zagrevawem - Item (skr.), 7. Neprekidno - Udarati nogom loptu, 8. Teniski klub (skr.) - Ime peva~a Santane - Ovan predvodnik, 9. Ro`nati deo prstaZatvorena kriva linija (mn.) - Simbol azota, 10. Uzvik u koridi - Stolovi - Skra}enica za „lete}e tawire, 11. Drvena sedla - Zapaqewe debelog creva, 12. Pristalica tradicionalizma.
SOKOLAR, KAPITEN, KEMA, AL, DANSKA, AD, ZATON, TATARI, I, ORATOR, SIC, VAP, NAPLET, I, ANIMAL, OLAKO, ^ILE, IPSILON, MALATI, PILA, RA, AMIKUS, IL, ATINA, AGENTI, GOVORITI, LIS, AROMATI^NOST.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO:
Zdravko ^oli} polivao qude na koncertu i {utirao fla{u:
Zdravko ^oli}, najve}a mu{ka balkanska zvezda va`i za nekoga ko pravi spektakularne koncerte. Me|utim, snimak koji kru`i mre`ama zabrinuo je sve fanove.
Zdravko ^oli} uvek odmeren, iznenadio je sve na jednom nastupu kada je publiku polio fla{icom vode, a onda istu fla{u {utnuo. Snimak je ubrzo postao viralan, a mnogi su se na{alili na wegov ra~un.
„Odradilo ga na Desingericu„, „[ta ti je Zdravko?“, glasio je jedan od komentara, aludiraju}i na popularnog repera Dragomira Despi}a Desingericu, koji qude na nastupu udara patikom i na wih renda sir. Qudi su tako|e pisali „[ta ti je Zdravko“, „Ne prili~i mu ovo“, „Popio malo vi{e“ i tako daqe.
Zdravko ^oli} je, ina~e, prodao je porodi~nu ku}u na Ko{utwaku, i to za vi{e od milion evra, o ~emu se na{iroko pri~a. Legenda muzi~ke scene je brzo na{la kupca za nekretninu, a gde mu je novi dom trenutno – nije poznato.
POZNATI KOMPOZITOR OTKRIVA KOLIKO
SU ZARA\IVALI NA[I BOEMI:
Dragan Aleksandri}, jedan od najuspe{nijih kompozitora i aran`era narodnih pesama i kola uz koje se i danas peva i igra do zore.
Dragan Aleksandri} gostovao je u podkastu „Pri~aonica“, autorke i voditeqka Sawe ]ulibrk, gde se sa osmehom prise}ao anegdota sa ~uvenim Miroslavom Ili}em, Marinkom Rokvi}em i mnogim drugim peva~ima i muzi~arima.
„Novac nismo iznosli u xaku. Kakav xak. Bilo je od pet do dvanaest xakova. Ja sam za sve izdava~ke ku}e radio. Po ceo dan i po celu no}. Nau~io sam da radim, pa kasnije no}u nisam mogao da spavam. Albumi su se tada mnogo isplatili. Prijavqeno je da je prodato 900.000, a ja znam da je prodato jo{ 500, 600 hiqada preko toga. Ali, moje je bilo da radim“, po~eo je pri~u ~uveni kompozitor.
On je otkrio i kako je izgledalo dru`ewe po kafanama u to vreme.
„Miroslav nije bio neki boem. U po~etku jeste, uuu znali smo da potegnemo… On je fizi~ki jak. Kad popije, ukrsti se, on ne zna {ta je radio. Prekid filma. Jednom nas zaustavila policija ja ka`em ‘Nemojte ga umrla mu je majka’ oni nas puste, posle par dana opet policija i onda me pitaju ‘Jel mu opet umrla majka?’ ja ka`em ‘Nije, danas je sre}an’. I tako. Mnogo pri~a ima iz tog doba.“
Kompozitor je otkrio i gde je potro{io veliku koli~inu novca koju je zaradio.
„Mnogo sam radio i nikad nisam `alio. Pomagao sam qudima, a neki su mi toliko ostali du`ni da sam mogao da imam dve vile, ali nemam. Ali mene vile nisu zanimale.“
GLUMAC ANDRIJA
MILO[EVI]:
"@iveo sam sa deset evra mese~no“
Kada je do{ao u Beograd, susreo se sa brojnim izazovima, a tada su mu se na{le kolege, poput Nenada Jezdi}a i Gorana Jefti}a.
„Jezda mi je pravio doru~ak, jer sam bio gladan. Goran Jefti} mi je nalazio poslove. Nisam skapavao, ali nisam `iveo u nekom blagostawu. Tada nisam razmi{qao, kada mi je materijalno bilo najte`e, nisam razmi{qao o parama“, ka`e Milo{evi}.
Publika ga je posebno zavolela kao Bawa u seriji „Mje{oviti brak“, a kako ka`e, u tom periodu je igrao i u pozori{tu u Crnoj Gori, te je maltene `iveo u vozu.
Pre nego {to je po~eo da radi svoje projekte, imao je vrlo mala primawa, a onda je do{ao na jednu ideju posle koje je napravio predstavu „Pevaj brate“. „Plata mi je bila 210 evra, a stan sam pla}ao 200. Ne pitaj me kako sam `iveo od 10 evra. Tako sam ja krenuo u to. Kada sam odradio ‘Survivor’, vratio sam se u Beograd i seo u jedan kafi} i gledao kako gostuju Nikola Rokvi}, Gru i jo{ neko. Oni su se ne{to raspravqali, meni tu padne na pamet da napravimo predstavu o rokeru, narodwaku i reperu…“, prise}a se Milo{evi}.
NENAD JEZDI] O PROTESTIMA PROTIV RUDNIKA LITIJUMA:
Ni{ta lep{e i ni{ta ve}e od naroda slo`nog i ujediwenog
Glumac Nenad Jezdi} izjavio je da bi na 400 hektara, koliko je planirano samo za pogon rudnika litijuma, godi{we moglo da rodi ~etri
miliona
kilograma {qiva ~ija je vrednost 955.000 evra
Jezdi} je agenciji Beta kazao da bi {teta, koju bi pretrpela poqoprivreda u dolini Jadra, bila mnogo ve}a od vrednosti rudne rente za eksploataciju litijuma i bora.
hod bi iznosio 112.000.000 dinara, odnosno 955.000 evra. „Prose~na cena {qive, koja je po pravilu uvek niska, iznosi oko 28 dinara, {to jeste poni`a-
Komentari{u}i proteste protiv otvarawa rudnika litijuma, Jezdi} je kazao da su „ovo dani koji su preko potrebni svima“.
„Ni{ta lep{e i ni{ta ve}e od naroda slo`nog i ujediwenog“, naglasio je.
Naveo je da dugi niz godina svoju `ivotnu, porodi~nu i svaku drugu perspektivu stvara na selu i kroz poqoprivredu.
„Imao sam ose}awe qudske odgovornosti i dostojanstva kada sam nedavno pozvao svakog gra|anina na{e Srbije da stane pod svoju {qivu kako bi se predupredile crne slutwe, davno izgovorene u vezi s budu}no{}u na{e zemqe i na{eg naroda, a koja glasi da }emo ‘svi stati pod jednu {qivu’“, rekao je on.
Na pitawe Bete kakav je wegov stav o mogu}em otvarawu rudnika litijuma i aktuelnim protestima gra|ana tim povodom, Jezdi} je podsetio da su profesori s Biolo{kog fakulteta upozorili da bi 400 hektara planiranih samo za postrojewe rudnika bilo trajno devastirano.
„Naje`im se kada pomislim da bi 400 hektara planiranih samo za rudnik bilo trajno devastirano i da bi bila uni{tena mre`a `ivota. Prostom valorizacijom i ‘matematisawem’ povr{ine od ‘samo’ 400 hektara, kolika je, ako ne gre{im, povr{ina koja bi fizi~ki bila trajno devastirana za potrebe samo postrojewa rudnika i to bez kona~ne studije o uticaju na `ivotnu sredinu i ostale posledice, aero, hidro i svakog drugog razarawa, izra~unao sam da bi godi{we moglo da se zaradi skoro milion evra ako bi na tom prostoru, umesto rudnika, posadili {qive“, rekao je Jezdi}.
Naveo je da se na hektaru {qivika godi{we plodonosi 10.000 kilograma {qive, na 10 hektara 100.000 kilograma, a na 100 hektara milion kilograma {qive.
Prema wegovim re~ima, na 400 hektara neintenzivnog konvencionalnog {qivarstva (bez sistema za navodwavawe, mre`e, ograde…) godi{wi pri-
to polaze}i od sopstvenog ose}awa kako bi meni bilo u wihovoj ko`i. Svi mi moramo da rasu|ujemo i verujemo da smo sposobni da donesemo te{ke, ali uzvi{ene odluke, zbog nas samih i zbog prirode koja nam je od Boga data na ~uvawe i umno`avawe“, ka`e glumac koji se ve} vi{e godina u vaqevskom kraju bavi poqoprivrednom proizvodwom.
Prema wegovim re~ima, priroda je cela povezana i jednom naru{eno pravilo prirode i prirodni proces vi{e se ne nastavqa.
vaju}a cena za onog koji je gaji. Ako sam dobro upu}en, treba}e oko 20 godina proste eksploatacije iz budu}eg rudnika, onome ko je ne daj Bo`e bude sprovodio, uz naknadu ili bez naknade, samo rudne rente na{oj zemqi, da bi nadoknadio svoje gubitke koje spomiwe izvr{ni direktor projekta ‘Jadar’ i to pokrio kroz zvani~no prikazane kwigovodstvene gubitke i dosada{wa ulagawa. Dakle 20 godina proste eksploatacije 400 hektara obnovqivog resursa (oranice, vo}waka, livade itd) vredi, barem za mene ruralnog romantika, mnogostruko vi{e, od 20 godina rudne rente za litijum, ~ija cena pada i procenta rudne rente koji se izra`ava jednocifrenim brojem“, rekao je Jezdi} i istakao da je veoma zabrinut zbog najave otvarawa rudnika litijuma. Dodao je da 20 godina sve {to bi se sejalo i sadilo „plodonosi i ra|a“.
„Vi{e desetina godina ovo bi bio obnovqiv i proces koji je sklon uve}awu, obnavqawu i u budu}nosti proces po prirodi sklon svom ‘samopopravqawu’. Svako rudarewe i eksploatacija minerala i zaki{eqavawa u ili na zemqi, bio bi neobnovqiv proces i devastacija“, ocenio je on.
Jezdi} citira dramskog pisca Aca Popovi}a koji u svom komadu ka`e: „I vlast se oslawa na narod“.
„Mislim da narodno dostojanstvo i smernost, ujediweni i slo`ni qudi jesu najve}a snaga, podr{ka i uteha za sve nas, posebno onima koji su direktno odgovorni. Wima je mo`da najte`e, qudski verujem u to, i ka`em
„Priroda, dakle nema cenu“, isti~e Jezdi}.
On smatra da je situacija oko planiranog rudarewa sistemska mawkavost, „jo{ od vremena posle Slobodana Milo{evi}a“.
„A verujem da smo i ’99. izme|u ostalog i dobili po le|ima zbog raznoraznih, danas tako jasnih i evidentnih tu|ih interesa“, kazao je.
Kako }emo pred one, dodao je, neznane i svete koji su najve}e svoje dali zbog nas.
„Kako }u pred ~i~u Milutina, ~iju sudbinu i `ivot pro`ivqavam skoro tri godine kroz komad ‘Kwiga o Milutinu’, koji i sam ka`e: ‘Bog i du{a….ja bih voleo da smo mi Srbi ugledni po ~emu smo i bili, po debelim sviwama i bikovima, po suvoj {qivi i po rakiji’. Kakav testamentarni biznis plan, nepismenog, a mudrog i odva`nog Srbina. Verujem da nas ima spremnih da ponesemo na{ krst zajedno i u slozi, mimo politike i svih na{ih podela“, rekao je Jezdi}.
On isti~e da je svestan svoje „seqa~ke“ matematike i logike, koje se, kako ka`e, ne stidi. „Kao {to ne `elim da se sutra, onaj koji dolazi posle mene, stidi mene, svog pretka, kada me ne bude bilo i kada do|e na taj komad zemqe, u kojoj }e i od koje da tra`i isto {to i ja danas, svoju bududu}nost i budu}nost svoje dece. Ho}u da mi je zahvalan zbog ovog dana, i da bude siguran da s ponosom le`im u istoj, i da mu nije svejedno da l’ }e u wu da zabode sve}u i spomene me kao dostojnog, ili se popi{a na taj komad zemqe u kojoj je onaj {to se nije protivio rudarewu i litijumu“, naglasio je Nenad Jezdi}.
Predrag Danilovi} napu{ta KSS, slede promene u srpskoj ko{arci
Predrag Danilovi}, predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije, po svemu sude}i }e napustiti tu funkciju i pre isteka mandata. ^uveni ko{arka{ je na ~elo KSS do{ao u decembru 2016. godine, a na toj poziciji je reizabran ~etiri godine kasnije, {to zna~i da bi mu drugi mandat istekao u decembru 2024. godine. Danilovi} je odluku o povla~ewu sa mesta prvog ~oveka srpske ko{arke doneo nakon sletawa u Beograd po zavr{etku Olimpijskih igara u Parizu.
Pod wegovim vo|stvom osvojeno je 27 medaqa, gledaju}i sve kategorije – seniorska ko{arka{ka reprezentacija je osvojila, pored olimpijske bronze, srebrno na Mundobasketu (2023) i Evrobasketu (2017), dok su ko{arka{ice 2021. pokorile stari kontinent, a 2019. bile tre} eplasirane.
Ozbiqan rezultat napravili su i basketa{i, koji su postali verovatno najve}a sila u ovom sportu, uprkos neuspehu u Parizu. Podse}amo, reprezentaciju Srbije u novembru o~ekuje nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. godine.
SUKOB
Sukob Aleksandra [api}a i Du{ana Mandi}a, dvojice qudi koji su obele`ili istoriju srpskog vaterpola, svoj nastavak do`iveo je tokom do~eka srpskih olimpijaca.
Mandi} je tokom prijema, u trenutku kada je prolazio pored [api}a, ina~e gradona~elnika Beograda, odbio da mu pru`i ruku, na trenutak samo pogledav{i u wegovom pravcu, nakon ~ega je produ`io daqe (taj trenutak mo`ete videti na petoj sekundi snimka).
Iako je bilo o~ekivano da }e dva velika asa (a [api} svakako jeste bio veliki vaterpolista) bar za trenutak „zakopati ratne sekire“, to se nije dogodilo, pa su se mnogi zapitali kako je do{lo dotle i {ta se zapravo dogodilo izme|u Mandi}a i [api}a, te je situacija eskalirala do ove mere?
Levoruki {uter je 5. juna 2021. godine pod kapicom Pro Reka u finalu Lige {ampiona tri puta zatresao mre`u Ferencvaro{a, u pobedi od 9:6 bio kqu~ni igra~ i poneo epitet najboqeg vaterpoliste ovog takmi~ewa.
Samo dan kasnije, Mandi} i ovaj italijanski klub su potvrdili da }e karijeru nastaviti kao novi igra~ i kapiten Novog Beograda, da bi i sam Novi Beograd to objavio 15. juna.
CIQ – NAPAD NA KROV EVROPE
Ciq tima na ~ijem ~elu se nalazi [api} bio je jasan – osvojiti titulu prvaka Evrope.
Stigli su i Nikola Jak{i}, Angelos Vlahopulos, godinu dana kasnije i Alvaro Granados… a Mandi} je imao ulogu kapitena.
Na sve to, Novi Beograd je dobio organizaciju tri zavr{na turnira u Ligi {ampiona (od ~ega na prvom nisu igrali jer se nisu kvalifikovali).
U sezonu 2021/2022 ~inilo se da sve ide kako su `eleli, stigli su vaterpolisti Novog Beograda do samog kraja, u finalu su igrali protiv mo}nog Pro Reka, a Mandi} je u porazu posle peteraca, 17:16,
PE[I] OTVORENO O BUDU]NOSTI NA MESTU SELEKTORA
„Moram prvo sebe
SRBIJE:
da pitam, pa onda…“
Pe{i} je po povratku u Srbiju za RTS i „OKO magazin“ odgovorio na brojne teme, a dotakao se i o svojoj budu}nosti u selekciji Srbije.
Ugovor izme|u Ko{arka{kog saveza Srbije i Pe{i}a je istekao, a da li }e biti ponovqen je ono {to trenutno zanima sve u Srbiji.
Na to pitawe Pe{i} nije imao konkretan odogvor.
„To ni ja ne znam. Nemam razloga da se pravim va`an, stvarno ne znam. Moram prvo sebe da pitam, pa }u dati odgovor. Ponekad se pitam {ta }e meni sve ovo, ali se onda desi ovakav uspeh. Uvek svi ka`u kada se izgubi da trener nije motivisao ekipu, ali niko ne pita ko motivi{e trenera. E, pa wega motivi{u igra~i. Posle uspe{nog treninga, uvek ku}i odlazim zadovoqan, a veliko zadovoqstvo za
mene predstavqa ceo ovaj turnir“, istakao je Pe{i}. Pe{i} je nedavno sa selekcijom Srbije osvojio bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu.
"TO SVE GOVORI O MENI!"
Sudija iz Bosne koji je delio pravdu na polufinalu Srbija - SAD progovorio o tom ko{arka{kom me~u!
Olimpijski tunrir u ko{arci zavr{en je pobedom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, dok je Srbija osvojila bronzu, ali mnogo pa`we je privukao me~ izme|u Amerike i Srbije u polufinalu, najvi{e zbog su|ewa, a sada se oglasio jedan od arbitara Ademir Zurapovi}.
Mnogi su mi{qewa da su sudije uticale na tok me~a i "pomogle" Amerikancima da preokrenu u susretu u kojem je Srbija vodila gotovo celu utakmicu.
Bosansko-hercegova~ki sudija Zurapovi} dao je svoj komentar o ovom me~u. - Ako odsudi{ prvu fazu na
postigao jedan pogodak, uz dva krucijalna proma{aja – prvo je na {est sekundi pre kraja dobru situaciju propustio da pretvori u prednosti i titulu, a potom je u drugoj seriji peteraca {utirao ne{to slabije, te je golman Italijana Marko Del Lungo uspeo da odbrani.
Na kraju, pobeda Italijana u epskom me~u, ali i po~etak krajwe bizarnih de{avawa kada je u pitawu odnos Mandi}a i Novog Beograda (~itaj – [api}a).
UMESTO TITULE – SKANDAL
Iako je 24. septembra tokom predstavqawa tima za sezonu 2022/2023 ponovo imenovan za kapitena, u martu 2023. je stigla {okantna informacija – @ivko Goci}, trener Novobeogra|ana, ostranio je Mandi}a iz tima, i to nakon {to je Jug u polufinalu regionalne lige slavio posle peteraca sa 15:13 (11:11 bilo posle ~etiri ~etvrtine).
„Nije bilo nikakvog sukoba, nediscipline, nema uperivawa prsta u jednog ~oveka. Odluka mislim da je ispravna, stur~na procena igara, forme i doprinosa u ovom trenutku. Apsolutno nema li~nog sukoba izme|u mene i Mandi}a“, rekao je Goci} u poja{wewu odluke da odstrani svog nekada{weg saigra~a iz redova reprezentacije iz takmi~arske ekipe.
Ubrzo se oglasio i sam Mandi}: „Moj nekada{wi reprezentativni drug,
@ivko Goci} mi je na sastanku 27.03.2023. godine potpuno neo~ekivano i bez ikakve najave, pred celim timom i ostatkom stru~nog {taba, izjavio da je doneo kona~nu, neopozivu, nepovratnu odluku da ja vi{e nisam deo tima, da mi nije dozvoqeno da treniram sa ekipom i da se za sve {to me zanima obratim nadle`nim organima kluba. Na moje pitawe koji je razlog ove odluke nisam dobio odgovor“, rekao je on. A nedugo potom u Novom Beogradu su za dlaku „ubla`ili“ svoj stav i Mandi}u dali dozvolu da trenira sa drugim timom Novog Beograda, Vukovima. Ta odluka je dvostrukom uzastopnom osvaja~u zlatne medaqe sa reprezentacijom Srbije na Olimpijskim igrama saop{tena telefonom. Nedugo potom isplivala je i pozadina svega – u pitawu je bio hir Aleksandra [api}a, koji je iskoristio svoj polo`aj i kao predsednik prakti~no naterao Goci}a da Mandi}a izbri{e iz ekipe. Nakon nekoliko meseci drame i problema, Mandi} je kona~no ugledao „svetlost dana“ – u junu 2023. godine predstavqen je kao novi vaterpolista Ferencvaro{a: „Prethodni period u Srbiji je trebalo da bude najlep{i period u mojoj karijeri. Umesto toga, to je bilo najte`e vreme u mojoj karijeri. Iza{ao sam iz ekipe Novog Beograda bez razloga, podvukao sam, bez razloga“, napisao je Mandi}.
Igrama u Parizu, potom ~etvrtfinale pa polufinale, pa pogleda{ {ta sam sve sudio na prethodnim Igrama u Tokiju, mislim da to sve govori. Sada me o~ekuje kra}a pauza, pa onda nova sezona u kojoj }u ponovo suditi na me|unarodnoj sceni, u FIBA Liga {ampiona - zakqu~io je Zurapovi}.
„U tom te{kom periodu, me|u prvima su me podr`ali i kontaktirali Bala` Weki (novi glavni trener) i Ferencvaro{. Pokazali su veliko interesovawe da postanem deo tako velikog kluba kakav je Ferencvaro{, sa velikom istorijom i navija~ima. Vi{e sam nego sre}an i uzbu|en {to sam ovde. Ciqevi su najvi{i – da poku{amo da osvojimo sve {to mo`emo“, dodao je Mandi} nakon {to je predstavqen u Ferencvaro{u. No, sve to je ostavilo ozbiqnog traga na samom Mandi}u, koji je 15. juna doneo odluku da se, bar privremeno, povu~e iz reprezentacije Srbije.
To wegovo odsustvo potrajalo je {est meseci, ali je u decembru 2023. godine ipak bio uvr{ten u sastav ekipe Uro{a Stevanovi}a za Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj u januaru 2024. godine, a potom i za Svetsko prvenstvo u Dohi mesec dana kasnije. Na takmi~ewu u Dubrovniku i Zagrebu Srbija je bila sedma, potom je u Kataru bila ne{to boqa – ~etvrta, uz ne preterano ubedqive partije, ali ispuwen ciq –plasman na Olimpijske igre u Parizu. Ni u Francuskoj nije izgledalo da }e biti previ{e razloga za zadovoqstvo, pogotovo nakon izuzetno lo{eg po~etka – jedva izvojevana pobeda nad Japanom, te`ak poraz od Australije, nedostatak snage za ozbiqniji otpor [paniji… No, Mandi} je konstantno bio „udarna igla“ i iz me~a u me~ pokazivao naznake povratka u prepoznatqivu formu, da bi u nokaut-fazi gol~inom protiv Gr~ke, odli~nom partijom protiv Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i na kraju Hrvatske u finalu blistao, zbog ~ega je sa razlogom progla{en za najboqeg igra~a Olimpijskih igara.
Dodu{e, oti{ao je Mandi} u Pariz na najve}e sportsko takmi~ewe znatno „lak{e“ du{e – ogroman kamen mu je pao sa srca kada je kao najboqi igra~ predvodio Ferencvaro{ do titule prvaka Lige {ampiona.
A kako su stigli do finala? Pobedom nad Novim Beogradom posle peteraca. Mandi} je svom nekada{wem klubu dao te junske ve~eri pet golova.
OSVOJIO DVE MEDAQE PLIVAJU]I U SENI: Hitno preba~en u bolnicu zbog infekcije
Danijel Vifen postao je jedan od heroja Irske jer je uspeo da joj donese dve medaqe plivaju}i u Seni, ali je zbog toga morao hitno da bude preba~en u bolnicu.
Vifen je osetio bolove u stomaku nakon takmi~ewa na Olimpijskim igrama u Parizu, pa je zbog toga morao da presko~i i zatvarewe Igara na stadionu „Francuska“.
„Hvala svima koji su dali podr{ku. Neverovatno sam razo~aran {to sam propustio priliku da nosim zastavu. Morao sam da odjurim u bolnicu jer sam bio jako bolestan od infekcije od koje se le~im i sada se ose}am boqe“, rekao je Vifen.
On se takmi~io u pliva~kom maratonu na Seni i zavr{io je kao 18. Ipak, pre toga je uspeo da osvoji zlatnu medaqu na 800 metara slobodnim stilom, kao i bronzu na 1.500 metara.
Vifen je samo posledwi u nizu hospitalizovanih sportista posle plivawa u Seni.
ZVEZDA REALA DOBILA NEZAPAM]ENU PONUDU: Na stolu
Vinisijus @unior, zvezda Real Madrida, dobio je ponudu koju je veoma, veoma te{ko odbiti.
Iz Saudijske Arabije su mu ponudili ~ak milijardu evra kako bi ga ubedili da bi ova zemqa trebalo da bude wegova slede}a destinacija.
Kako su za „Rojters“ potvrdili izvori bliski fudbaleri zvani~nici Saudijskog fonda za javna ulagawa (PIF) ponudili su Vinisijusu petogodi{wi ugovor po kom }e po sezoni zara|ivati garantovano 200 miliona evra.
Paket bi ukqu~ivao i 10 godina ugovora kojim bi postao ambasador Svetskog prvenstva 2034. godine, a o tom iznosu bi se naknadno razgovaralo.
Zvani~na ponuda bi trebalo tek da bude sastavqena, ovo je takozvano opipavawe pulsa, ali je dozvolio Arapima da kontaktiraju Real.
„Kraqevi}i“ nisu zainteresovani za ovaj posao, pa se tako navodi da postoji i otkupna klauzula od milijardu evra.
PIF ima 75 odsto vlasni{tva u Al Ahliju, Al Itihadu, Al Hilalu i Al Nasru.
Za sada je najve}i transfer Saudijske Arabije dolazak Nejmara iz Pari Sen @ermena za 90 miliona evra.
Novak \okovi} odmara sve do US Opena, ali to mu ne smeta da se opet pribli`i prvom mestu na svetu
Novak \okovi} je zadr`ao je drugo mesto na ATP listi, koja je objavqena ovog ponedeqka, dok je na vrhu Italijan Janik Siner. Novak \okovi} }e odmarati do US Opena nakon {to je osvojio zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu.
Nije bilo bodova za zlato, Nole je zadr`ao drugo mesto na ATP listi, ali je smawio zaostatak za vode}im Janikom Sinerom, jer Italijan nije uspeo da odbrani titulu na Roxers kupu. Siner je izgubio 800 bodova i sada ima 8.770 bodova, dok je \okovi} drugi sa 8.460. Karlos Alkaras, osvaja~ srebra na Olimpijskim igrama, i daqe tre}i na planeti sa 7.950 poena, a potom slede Nemac Aleksandar Zverev i Danil Medvedev iz Rusije.
Ruski teniser Andrej Rubqov je napredovao za dva mesta i trenutno je {esti igra~ sveta, dok je Poqak Hubert Hurka~ pao na sedmu poziciju. U top 10 najboqih tenisera sveta nalaze se jo{ Norve`anin Kasper Rud, Bugarin Grigor Dimitrov i Australijanac Aleks de Minor.
[to se ti~e srpskih tenisera, Miomir Kecmanovi} i Du{an Lajovi} su nazadovali za po jednu poziciju. Kecmanovi} je 51. teniser sveta sa 940 bodova, dok je Lajovi} 54. igra~ na ATP listi sa 926 poena.
Laslo \ere je napredovao za dve pozicije i sada je na 106. mestu sa 541 bodom, dok je Hamad Me|edovi} 139. igra~ sveta sa 424 poena.
NAJLEP[E IGRE U ISTORIJI: Francuzi isti~u ponos zbog vrhunske organizacije Olimpijskih igara "Pariz 2024"
Igre su gotove, `ivele Igre! Tako bi, u najkra}em, mogla da se defini{e atmosfera u francuskoj prestonici dan posle zavr{etka Olimpijade koja }e svima dugo ostati u se}awu. Magija nostalgije je ve} proradila, a Pari`ani se te{e da }e ve} za nekoliko dana, od 28. avgusta do 8. septembra ponovo ugostiti takmi~are iz celog sveta, ovog puta na Paraolimpijadi.
Pred po~etak vi{e nego skepti~ni oko uspeha upravo zavr{enih Olimpijskih igara, Francuzi su brzo promenili mi{qewe i, kako su takmi~ewa odmicala, postali pravi zaqubqenici u ovaj planetarni doga|aj. Op{ti je utisak da se sve zavr{ilo uz `aqewe {to je spu{tena zavesa na spektakl.
U Francuskoj se di~e i da su, kao doma}ini, prva evropska nacija po broju osvojenih medaqa, iza SAD, Kine, Japana i Australije, s ukupno 64 odli~ja – 16 zlatnih, 26 srebrnih i 22 bronzana. Zadovoqstvo je tim ve}e.
- Bile su ovo najlep{e Igre u istoriji – poru~io je ju~e predsednik Organizacionog komiteta pariskih Olimpijskih igara Toni Estange.
Istakao je da su u organizaci-
ji OI bili odva`ni, sre}ni kako je sve proteklo i istovremeno na neki na~in odahnuo jer je sve pro{lo u najboqem redu.
- Iskreno, ne vidim kako bi moglo da bude mnogo boqe – kazao je Estange i preneo da su "dobili ~estitke iz celog sveta".
Ose}awa posle zavr{etka Igara je opisao kao me{avinu olak{awa, zadovoqstva i ponosa, odgovaraju}i onima koji su ga pre po~etka okarakterisali kao "idealistu", izme|u ostalog i zbog silaska Igara na reku i ulaska u gradske znamenitosti.
- Ono {to je ove Olimpijske igre u~inilo jo{ lep{im, iznad na{ih nadawa, jesu ambijent i `ar koji su vladali – kazao je, dodav{i da je publika dodatno dala
NOVI KIKS PARTIZANA:
du{u takmi~ewima.
Estange je izneo i neke brojke. U Francusku je do{lo izme|u 4 i 5 miliona gledalaca, a prodato je ukupno 9,5 miliona ulaznica, {to je rekord na OI.
- ^udno je re}i da su ove Olimpijske igre zavr{ene – zakqu~io je Estange i najavio nova uzbu|ewa ve} za dve sedmice na POI. Olimpijska vatra tada }e ponovo biti upaqena u balonu u Parku Tiqeri koji su proteklih dana obilazile stotine hiqada znati`eqnika, a zbog na~ina na koji je prihva}en postoje planovi da ovaj objekat ostane zastalno na tom mestu i podse}a Pari`ane na trenutke olimpijskog doma}instva, kao jo{ jedan od simbola Pariza.
Ima li kraja crno-beloj agoniji?
Fudbaleri Partizana su nakon eliminacije iz Lige {ampiona, gde su primili devet pogodaka u dvome~u do~ekali Lugano u kvalifikacijama za Ligu Evrope, me~ u Beogradu izgubili su 1:0. Pri`eqkivali su crno-beli da "le~e rane" protiv IMT sa Novog Beograda, a ipak su produ`ili svoju agoniju. Duel je zavr{en bez pobednika 0:0. Nije sve po~elo kako su se navija~i Partizana nadali. Prvo poluvreme u Zaje~aru bilo je za zaborav. Bez ozbiqnijih prilika, bez uzbu|ewa. Jedan {ut u okvir gola doma}ina uputili su crno-beli, a najboqu {ansu u uvodnih 45. minuta imao je IMT. Aleksandar Lutovac je pobegao Svetozaru Markovi}u, iza{ao ispred Aleksandra Jovanovi}a koji je
odli~no reagovao i jo{ jednom potvrdio da je najboqi igra~ kluba iz Humske - poluvreme 0:0. @ivnuo je Partizan u drugom poluvremenu ali je ponovo IMT mogao prvi do gola. Vladimir Krsti} je iskoristio lo{u reakciju Maria Jur~evi}a, {utirao je sa desetak metara, odli~no reaguje Jovanovi}. Odgovorio je Partizan. Jur~evi} je bio u 85. minutu u velikoj prilici. Savladao je golmana IMT, ali je Konstantinov glavom sklonio loptu sa gol linije. Dva minuta kasnije Ksander Severina je postigao gol, usledila je radost crno-belih, ali je gol poni{ten nakon pregleda VAR snimka zbog igrawa rukom u za~etku akcije od strane Svetozara Markovi}a.
THURSDAY l ^ETVRTAK 15. 8. 2024.
Da li je pet medaqa u Parizu uspeh za Srbiju i za{to nije
Predsednik Srbije najavio je 10 medaqa u Parizu, prvi ~ovek Olimpijskog komiteta istakao je da bi bio zadovoqan da se na{a delegacija sa Igara vrati sa 11 odli~ja. Nakon 16 dana takmi~ewa, epilog je druga~iji – srpski sportisti osvojili su pet medaqa na Olimpijskim igrama i zauzeli 27. poziciju u ukupnom plasmanu. Da li je re~ o uspehu ili neuspehu?
Sve~anom ceremonijom na stadionu Francuska u Sen Deniju zvani~no su zavr{ene 33. Igre letwe Olimpijade u Parizu.
Prethodne dve i po sedmice "grad svetlosti" nije bio prestonica samo Francuske, nego i ~itavog sportskog sveta – me|u vi{e od 10.000 sportista bilo je i 113 u~esnika iz na{e zemqe, koji su osvojili pet medaqa (tri mawe nego u Tokiju 2021. godine) –tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu.
Prvo su nas obradovali Zorana Arunovi} i Damir Mikec, koji su bili najboqi u miksu u disciplini vazdu{ni pi{toq 10 metara.
Potom je Novak \okovi} ostvario svoj de~a~ki san – okitiv{i se zlatom u 38. godini, savladav{i u finalu gotovo upola mla|eg Karlosa Alkaraza.
Da utisak bude potpun potrudili su se vaterpolisti Srbije, koji su se pobedom protiv Hrvatske tre}i put uzastopno popeli na najvi{e olimpijsko postoqe. Malo je nedostajalo da Aleksandra Peri{i} osvoji najsjajnije odli~je, ali je u svom prvom olimpijskom nastupu srpska tekvondistkiwa pora`ena u finalu i na kraju je zaslu`ila srebro.
Bronzu, koja sija zlatnim sjajem, osvojili su srpski ko{arka{i, koji su u polufinalu "ispustili" favorizovane Amerikance, da bi u borbi za tre}e mesto bili boqi od svetskog {ampiona Nema~ke. U srcima }e svima ostati nasmejana Angelina Topi}, Lazar Kova~evi} koji je iz senke umalo "upucao" medaqu, pa i Milica @abi} ~ije su bravure na tatamiju, nadamo se samo ovoga puta, ostale nenagra|ene.
Uprkos velikim uspesima, koje
smo znali da ispratimo, ali i na pravi na~in proslavimo, ~ini se da je u prethodne dve sedmice bilo mnogo vi{e razo~arawa i bolnih poraza.
U godinama u kojima dr`ava ula`e nikad vi{e novca u sport, kada {irom zemqe ni~u najmoderniji objekti za trening i pripreme, utisak je da su mnogi srpski sportisti ne mogli, nego morali boqe.
KO JE RAZO^ARAO?
Krajem juna predsednik Aleksandar Vu~i} obi{ao je sportiste u Ko{utwaku, u novootvorenom Nacionalnom trening centru –Multifunkcionalnoj dvorani u okviru Zavoda za sport i medicinu sporta.
On je tada otkrio da je u centar u kojem su se spremali rva~i, tekvondisti, bokseri i strelci dr`ava ulo`ila 20 miliona evra, kao i da od wih o~ekuje dobre nastupe u Parizu.
"O~ekujem najmawe 10 medaqa", jasno je tada rekao Vu~i}.
"Da ka`em samo ne{to sportistima, uzdamo se mi u vas, na{e borce i rva~e, mo`da i `enski boks i tekvondo, kao i u strelce.
Muka je na va{im le|ima i ple}ima, ali pritisak je uvek na najboqima, ako niste najboqi, nema pritiska. Posledwi put smo govorili {ta sve treba, kada nismo imali skoro ni{ta, a pogledajte sad, pa bio je malo pritisak i na mene."
Me|utim, upravo su oni bili ti koji su najmawe pokazali na Olimpijskim igrama.
Kada su u pitawu individualni sportovi, velike nade polagali smo u rvawe, ~iju su delegaciju ~inili Stevan Mi}i} i Hetig Cabolov u slobodnom stilu, odnosno Georgi Tibilov, Mate Neme{, Aleksandar Komarov i Mihail Kaxaja.
Po~elo je lo{im vestima jer je Mi}i}, svetski prvak u slobodnom stilu, morao da se povu~e zbog povrede. U toj disciplini Srbija je bila najbli`e medaqi, ali je Cabolov pora`en u me~u za bronzu.
A {ta tek re}i za predstavnike u gr~ko-rimskom stilu, koji se u Parizu nizu zadr`ali niti jedan dan. Tibilov, Neme{, Komarov i
u trci na 5.000 metara. Kajaka{i Marko Dragosavqevi}, Marko Novakovi}, An|elo Xombeta i Vladimir Torubarov osvojili su {esto mesto na Igrama, ali u ostalim disciplinama nisu mogli do finala. Milica Novakovi} je nagovestila dobar plasman, nije ga ostvarila u polufinalu i morala je da se zadovoqi pobedom u B finalu, odnosno devetom pozicijom.
Vasi} morati preko ~etvrtfinala do zavr{nice. A onda, potpuni {ok – poraz od doma}ina Francuske i snovi basketa{a o olimpijskom zlatu su (ponovo) sru{eni.
SUDIJE UKRALE SRBIJI
JO[ NAJMAWE
DVE MEDAQE
Kaxaja su imali ukupno {est borbi na Olimpijskim igrama i zabele`ili samo jedan trijumf!
Ni xudo nije imao mnogo vi{e uspeha, iako se dvoje na{ih predstavnika borilo za bronzu u repersa`u.
Nisu to uspeli Strahiwa Bun~i} i Milica @abi}, ali su najvi{e podbacili oni od kojih se najvi{e o~ekivalo – Nemawa Majdov i Aleksandar Kukoq. Momci koji su prethodnih godina osvajali svetska i evropska zlata, uzimali medaqe na svakom va`nom takmi~ewu, poklekli su na najve}oj pozornici – Olimpijskim igrama. Pora`eni su ve} na startu u svojim kategorijama, a uzrok neuspeha na{li su u sudijskim odlukama. Milica Nikoli} i Marica Peri{i} nisu zabele`ile zna~ajnije rezultate, a jedina koja je mogla uzdignute glave da se vrati u Beograd jeste Milica @abi}, devojka koja se takmi~ila u disciplini preko 78 kilograma. Pru`ila je Milica sjajne partije, pobedila dva me~a, da bi je u ~etvrtfinalu zaustavila Izraelka Raz Her{ko, koja je potom do{la do finala.
Malo je nedostajalo da se okiti bronzom, ali je najboqa xudistkiwa sveta u toj kategoriji Roman Diko ipak bila ja~a.
Pre osam godina otvorena je i atletska dvorana, ali nam "kraqica sportova" nije podarila niti jedno finale u Sen Deniju. Obraz Srbije osvetlala je Angelina Topi}, koja je uprkos te{koj povredi izborila kvalifikacionu normu za finale, ali nije mogla da se takmi~i dan kasnije zbog preloma u sko~nom zglobu.
Ona je maltene na jednoj nozi sko~ila do finala, pre nego {to je odustala, dok su wene kolege potpuno podbacile.
Ivana [panovi} je imala veliku `equ da se pojavi u Parizu, uprkos hroni~noj povredi ahilove tetive. Nije se plasirala u finale discipline skok udaq, ba{ kao i Milica Garda{evi}.
Adriana Vilago{ podlegla je pritisku u bacawu kopqa, Armin Sinan~evi} nije dobacio kuglu do potrebnog rezultata za finale, a nije se proslavio ni Elzan Bibi}
Osim Milice Peri{i}, tekvondo nam nije doneo radosti kao prethodnih godina (Lev Kornejev i Stefan Takov bili su ispod konkurencije), vesla~ka reprezentacija na{la se u sredi{tu sukoba izme|u Vesla~kog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta Srbije, te se nije moglo o~ekivati i neko finale od Jovane Arsi}, Martina Ma~kovi}a i Nikolaja Pimenova.
Na`alost, u Parizu je stigla potvrda i da je srpsko plivawe daleko od svetskog nivoa, zbog ~ega su Awa Crevar, Andrej Barna, Velimir Stjepanovi}, Nikola A}in i Justin Cvetkov stizali najdaqe do polufinala.
"[to se ti~e cele ekspedicije Srbije, o~ekivali smo vi{e medaqa, ali na neki na~in smo se izvadili sa brojem zlatnih odli~ja i tako smo napredovali na rang-listi. Bukvalno su svi sportovi ispunili dvorane, ali moramo da budemo iskreni da je Pariz centar sveta. Svi koji do|u ovde imaju dvostruku dobit, obilazak grada i gratis Olimpijske igre", rekao je za RTS ministar sporta Zoran Gaji}.
ODBOJKA[ICE I BASKETA[I NI BLIZU O^EKIVANOG
Srpski navija~i pre`iveli su bolne i nepravedne poraze ko{arka{a, radovali se nestvarnom podvigu u vaterpolu, ali su do`iveli i nekoliko neo~ekivanih udaraca od ekipa od kojih su to najmawe o~ekivali.
Odbojka{ice na{e zemqe pre po~etka Igara va`ile su za glavnog favorita za osvajawe zlata.
Dvostruke uzastopne svetske {ampionke i evropske viceprvakiwe, me|utim, potpuno su pogre{no vo|ene od selektora \ovana Gvidetija, pa ni Tijana Bo{kovi} i Maja Ogwenovi} nisu mogle da pomognu. Provukle su se na{e devojke kroz grupu sa jednom pobedom i dva poraza, ali ih je u ~etvrtfinalu do~ekala mnogo kvalitetnija, motivisanija i raspolo`enija selekcija Italije, koja je slavila sa maksimalnih 3:0.
Jednako neuspe{ni, ako ne i vi{e, bili su basketa{i, koji su u Pariz otputovali sa neskrivenom `eqom da budu najboqi. Nisu bili najboqi, nisu bili ~ak ni dobri, iako iza sebe imaju sijaset najsjajnijih medaqa sa svetskih i evropskih prvenstava. Porazi od Kine, Letonije i Litvanije zna~ili su da }e Marko Brankovi}, Strahiwa Stoja~i}, Dejan Majstorovi} i Mihailo
Bile su tu neke "~udne" odluke koje se ne mogu ba{ okarakterisati ~udnim. Sara ]irkovi} zaustavqena je ve} na po~etku svog pohoda na zlato i bila je veoma nezadovoqna su|ewem u tom me~u. Srbiji je uskra}eno verovatno jo{ jedno odli~je, a {ta tek onda re}i za nastup Natalije [adrine. Ruskiwa, koja se bori pod zastavom Srbije, u kategoriji do 60 kilograma lako je pro{la prvu prepreku i obezbedila duel sa prvom nositeqkom Jang Venlu iz Kine.
Natalija je pora`ena podeqenom odlukom 3-2, iako je imala boqe ocene kod sudije, plus je Kineskiwa zaradila i kaznu zbog koje joj je oduzet bod. Ona je dobila prvu (3-2) i tre}u rundu (4-1), a jedino {to bi moglo da bude opravdawe jeste da je troje od petoro sudija glasalo u korist Jang Venlu.
U krajwem bodovawu [adrina je pobedila kod dvojice sudije (30-26, 29-27), a kod trojice je skor bio nere{en (28-28). Sva trojica su {to je zanimqivo odlu~ila da na kraju blagu prednost daju Kineskiwi.
Vahid Abasov izgubio je ve} na startu od Britanca Luisa Ri~ardsona, koji se kasnije okitio bronzom.
GDE JE SRBIJA U ODNOSU NA REGION...
U pore|ewu sa dr`avama iz regiona, od Srbije su u Parizu bili uspe{nije samo Ma|arska ({est zlatnih, sedam srebrnih i {est bronzanih medaqa), Rumunija (tri zlata, ~etiri srebra i dve bronze), ali i Bugarska, koja je sa tri zlatne, jednom srebrnom i tri bronzane medaqe tik iznad na{e zemqe na listi osvaja~a odli~ja. Pore|ewa radi, Hrvatska je uzela sedam medaqa (po dve zlatne i srebrne, kao i tri bronzane), Slovenija samo tri – dva zlata i jedno srebro, dok su sportisti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije ostali kratkih rukava.
Najuspe{nije su bile Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Kina, Japan, Australija i Francuska, ali je sigurno da bi u normalnim okolnostima taj poredak bio druga~iji.
Rusija, jedna od najve}ih sportskih sila, zabrawena je politi~kim odlukama i weni sportisti mogli su da se takmi~e pod neutralnom zastavom i bez isticawa nacionalnih simbola. Olimpijske igre 2028. godine bi}e prilika da se popravi utisak iz Pariza i tada }e qudi koji vode srpski sport morati vi{e da se potrude kako bi u Los An|elesu ispunili svoja, ali i o~ekivawa ~itave zemqe.
