Srpski glas 15. decembar

Srbi u Australiji reaguju

na promenu viznog statusa

Novaka \okovi}a

u Svetski teniski {ampion sa najvi{e provedenih nedeqa na svetskom teniskom tronu, vra}a se u Australiju nakon nepravde i poni`ewa koje je do`iveo u pritvornom centru u Melburnu po~etkom ove godine. Svoju sezonu 2023. godine zapo~e}e na „Internacionalnom teniskom {ampionatu u Adelejdu“. To je prvi korak u wegovom podvigu da osvoji desetu krunu na „Otvorenom Prvenstvu Australije“

MELBURN – „SRPSKI SOCIJALNI SERVIS I SARADWA“ OBELE@IO KRAJ USPE[NE 2022. GODINE

Beloruska vojska podigla borbenu gotovost jedinica na granici sa Ukrajinom

Beloruska vojska podigla je borbenu gotovost trupa na granici sa Ukrajinom u okviru nenajavqene inspekcije borbene gotovosti svojih trupa koja je zapo~ela danas. Rojters prenosi da je dr`avni sekretar za bezbednost Belorusije Aleksandar Volfovi~ rekao da ovaj zadatak proisti~e iz analize onoga {to Rusija naziva ''specijalnom vojnom operacijom''. K

Kako navodi agencija, ova akcija beloruske vojske, zajedno sa antiteroristi~kom vojnom ve`bom prethodne nedeqe u Kijevu je izazvala zabrinutost da bi Belorusija mogla da se pridru`i Rusiji u sukobu u Ukrajinom, prenosi Tawug.

Minsk je ranije saop{tio da ne}e ulaziti u rat u Ukrajini, ali je Belorusija krajem februara dozvolila ruskim snagama da napadnu sever Ukrajine sa beloruske teritorije, a u oktobru je rasporedila trupe zajedno sa ruskim snagama u blizini ukrajinske granice. Rojters podse}a da je belorusko ministarstvo odbrane ranije saop{tilo da je ''u ovom periodu planirano preme{tawe vojne opreme i qudstava, kao i privremeno ograni~avawe kretawa gra|ana pojedinim javnim putevima''.

Agencija navodi da zapadni vojni analiti~ari ka`u da beloruskoj vojsci nedostaju snaga i iskustvo u borbi, ali da bi wen eventualni napad na sever Ukrajine predstavqao teret za Kijev koji se fokusira na borbu protiv ruskih snaga na jugoistoku.

SRPSKO BLAGO DOSTUPNO JAVNOSTI:

Miroslavqevo jevan|eqe do 14. januara u Narodnom muzeju!

Miroslavqevo jevan|eqe bi}e dostupno publici, od subote 3. decembra, kao i svakog narednog ~etvrtka i subote do 14. januara 2023. godine, u terminu od 12 do 20 ~asova u Narodnom muzeju Srbije, saop{tili su iz Muzeja.

Po svom sastavu, Miroslavqevo jevan|eqe je jevan|elistar, bogoslu`bena kwiga nastala osamdesetih godina 12. veka po naruxbini humskog kneza Miroslava, brata velikog `upana Stefana Nemawe.

Jevan|eqe odlikuje jedinstveni splet romani~kog stila i vizantijske tradicije, sadr`i 296 minijatura crtanih perom, bojenim i ukra{enim zlatom. Inicijale odlikuje raznovrsnost u kombinovawu geometrijskih i floralnih prepleta, sa zoomorfnim elementima stvarnih i fantasti~nih `ivotiwa.

Ko`ni povez jevan|eqa, ukra{en monogramima, floralnim ornamentom i koncentri~nim krugovima, najverovatnije poti~e iz 14. veka, iz nekog od svetogorskih manastira.

Prvi poznati podatak o mestu ~uvawa Miroslavqevog jevan|eqa u manastiru Hilandaru poti~e iz sredine 1845-1846. godine kada je ruski vladika Porfirije Uspenski, o~aran lepotom kwige, isekao jedan list iz jevan|eqa i odneo u Petrograd, gde se i danas ~uva u Nacionalnoj biblioteci.

Kraq Aleksandar Obrenovi} dobio je na poklon Miroslavqevo jevan|eqe i osniva~ku povequ Hilandara prilikom posete manastiru u martu 1896. godine. Rukopis je tada donet u Beograd. Tokom nemirnih vremena, najstariji srpski }irili~ni rukopis ~uvan je sa najve}om pa`wom. Predat je Narodnom muzeju 1945. godine. Zbog izuzetnog zna~aja, Miroslavqevo jevan|eqe progla{eno je za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja 1979. godine. Upisano je juna 2005. godine na listu Uneska – „Pam}ewe sveta“ (Memory of the World).

I \in|i} tra`io povratak Vojske

Srbije na Kosovo i Metohiju, ubrzo posle toga je ubijen

Interesantno, ovo nije prvi put, nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma i povla~ewa srpskih snaga sa Kosova i Metohije, da Beograd zvani~no zatra`i povratak vojske na teritoriju ju`ne pokrajine.

Ovakav zahtev uputio je u februaru 2003. godine premijer Srbije Zoran \in|i} uputiv{i tada{wem komandantu NATO za jugoisto~nu Evropu admiralu Gregoriju Xonsonu pismo u kome tra`i povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju.

\in|i} je izrazio zabrinutost zbog mogu}nosti da Unmik poveri neke poslove obezbedewa lokalnim vlastima kosovskih Albanaca, uz napomenu „da bi takav potez uticao na odluku o kona~nom statusu pokrajine“.

„Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 predvi|a ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time {to nala`e me|unarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontingenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da u skladu sa mandatom koji imate obezbedite uslove za neodlo`no ispuwewe stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiqadu pripadnika bezbednosti mati~ne dr`ave“, napisao je \in|i}.

On je naveo „da bi dolaskom oko hiqadu vojnika vlade u Beogradu na Kosovo bio popuwen bezbednosni vakuum koji bi mogao da se javi ako NATO povu~e deo svojih jedinica u slu~aju vojne akcije u Iraku”. Me|utim, predstavnik medunarodnih snaga na Kosovu rekao je „da nema potrebe da na Kosovu deluje bilo koja vojska,

osim pripadnika misije Kfora koje predvodi NATO”.

Kako se spekulisalo, Srbija je ~ak imala i spreman formiran specijalni odred vojske koji je odgovarao uslovima iz Rezolucije 1244.

Nije dugo ~ekao \in|i} na odgovor. Portparol NATO Arijen

politi~ka pozadina, ali i bezbednosni propusti nikada nisu ispitali i otkrili do kraja. Ono {to je \in|i} pokazao tokom posledwih meseci svog `ivota bio je o~igledan otklon od dotada{we politike Srbije koja je sporovo|ena od dolaska DOS-a na vlast 5. oktobra 2000. godine,

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

BUDIMO REALNI

„Usudi}u se da ka`em da je moj glavni utisak da na{a reprezentacija nije ni{ta druga~ija od nas – ona je slika na{eg dru{tva. Dakle, mi imamo izvrsne pojedince, koji mogu da zasijaju kao niko drugi, ali nemamo tim. Ne igramo kao tim. Imaju pojedinci duha i oni se trude, ali nema tog zajedni~kog duha. Moramo to da tra`imo. I, naravno, da budemo realni"

(Vladika Grigorije, episkop dizeldorfski i cele Nema~ke)

Kontije je ve} sutradan poru~io da se „bezbednosna situacija na Kosovu stalno razmatra, a ona je takva da je, ipak, prerano govoriti o povratku vojske na Kosovo”.

Ipak, tada{wi premijer Srbije je nastavio da insistira na povratku srpske vojske na Kosovo i Metohiju. Tako je 7. februara 2003. uputio pismo Savetu bezbednosti UN u kojem je istakao da je zabrinut zbog razvoja doga|aja na KiM. \in|i} u pismu navodi da Rezolucija 1244 garantuje suverenitet SR Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, ali i povratak srpskih snaga bezbednosti u pokrajinu.

\in|i} je samo mesec dana kasnije ubijen u atentatu ~ija se

a koja je podrazumevala apsolutno okretawe i oslawawe na Zapad. \in|i}, u nekoliko medijskih nastupa, pred sam kraj svog `ivota napomiwe da je razo~aran zapadnim „partnerima” kao i da se od Srbije tra`i potpuno odricawe od svojih prava i interesa, a naro~ito kada je u pitawu pravo dr`ave Srbije na Kosovu i Metohiji.

\in|i} je na primeru Kosova i Metohije mogao da vidi kakav odnos i sudbinu su zemqe Zapada spremile za Srbe i dr`avu Srbiju, a bilo kakvo pokretawe pitawa interesa Srbije i re{ewa za Kosovo i Metohiju koje ne bi i{lo na {tetu Beograda do~ekano je „na no`”.

ma {ta mi re~e?!

„Sa Vladom Srbije usagla{en je tekst kojim }e Srbija u skladu sa Rezolucijom 1244 uputiti zahtev komandi Kfora da obezbedi raspore|ivawe pripadnika srpske vojske i policije na Kosovu. Mi nikakvih iluzija nemamo da }e oni to prihvatiti. Na}i }e bezbroj razloga da ka`u da to nije potrebno"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

NERVOZNO I UPLA [ ENO DETE

„Trenutno vlada vreme konfuzije i jedno sveop{te ludilo. Predsednik na{e zemqe Aleksandar Vu~i} sada ne zna gde udara. Pona{a se kao malo dete kome roditeqi nisu dali igra~ku, a ono se dere iz sve snage" (Karikaturista Predrag Koraksi} Koraks svoj novogodi{wi kalendar za 2023. godinu nazvao je “Godina konfuzije”)

RECEPT

„Recept je po meni da po~ne{ od svog malog sveta, zna~i od svog okru`ewa bliskog, da se vi{e dru`i{, da vi{e razgovara{, da vi{e `ivi{ u prirodi, da {to vi{e izbegne{ sve ono {to je civilizacija donela nama, po~ev od vazduha, da ovde u Beogradu ne mo`e{ da otvori{ prozor jer odmah zna{ da se gu{i{ i da je to stra{no ne{to, po~ne{ od svih tih automobila, nema{ parking, pa pla}a{ kazne, pa se nervira{, pa sva|e"

(Glumica Gorica Popovi})

VOJSKA - REDA RADI...

1000 SRPSKIH POLICAJACA I VOJNIKA

Povratak srpskih vojnika i policajaca na KiM, po slovu va`e}e Rezolucije 1244

U zahtevu Beograda da se na Kosovo vrati deo pripadnika srpske vojske i policije taksativno se navode razlozi zbog ~ega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument je komandantu me|unarodne vojne misije An|elu Ristu}iju poslato i {est iscrpnih priloga sa podacima o ugro`enosti Srba i drugih nealbanaca, grafi~ki prikazi etni~kog ~i{}ewa posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad srpskim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever Kosova.

U dokumentu pi{e da "obezbe|ivawe prisustva vojske i policije Republike Srbije barem na delu teritorije Kosova i Metohije nije samo pravo Republike Srbije garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, ve} je i nu`no radi obezbe|ewa samog opstanka Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva na jedinom preostalom podru~ju gde su se u znatnijem broju odr`ali od 1999. godine i mo`e znatno doprineti procesu normalizacije odnosa i postizawa nu`nog stepena stabilnosti".

U tekstu Srbija podse}a da je Rezolucija 1244 nesporno me|unarodno-pravno obavezuju}i akt koji shodno ~lanu 103 Poveqe UN ima primat nad svim drugim sporazumima i aran`manima. Navodi se da je Rezolucija usvojena na osnovu pristanka Republike Srbije na re{ewa koja su sadr`ana u aneksima 1 i 2, koji ~ine wen neodvojivi deo. Drugim re~ima, su{tinska osnova za uspostavqawe me|unarodne uprave (kako wene civilne, tako i bezbednosne komponente) i ograni~avawe ovla{}ewa Republike Srbije na teritoriji KiM je upravo pristanak Republike Srbije (odnosno SR Jugoslavije ~iji me|unarodno-pravni kontinuitet nastavqa Srbija).

Pristanak je dat u o~ekivawu da }e me|unarodna uprava vr{iti svoj mandat u skladu sa dogovorima koji su postignuti i koji su integralni deo Rezolucije 1244. Rezolucijom 1244 potvr|ene su obaveze dr`ava da po{tuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i drugih dr`ava u regionu u skladu sa na~elima koji su ustanovqeni prema op{tem me|u-

narodnom pravu i Zavr{nom aktu iz Helsinkija.

Ipak, u dokumentu se konstatuje da se "me|unarodna uprava na KiM ve} godinama oglu{uje o svoje glavne odgovornosti koje se odnose izme|u ostalog na organizovawe i nadzor nad razvojem privremenih institucija samouprave u i{~ekivawu politi~kog re{ewa. Pomiwe se i nedovoqna efikasnost Kfora koji bi trebalo da obezbedi bezbednost svih osoba na teritoriji KiM:

Srpsko i drugo nealbansko stanovni{tvo je izlo`eno konstantnom progonu, {to je rezultiralo izme|u ostalog time da je od uspostavqawa misije Kfora etni~ki o~i{}eno 312 naseqa. Sada{we stawe na teritoriji KiM je takve prirode da zahteva preduzimawe odgovaraju}ih mera radi spre~avawa potpunog uni{tavawa vrednosti koje su potvr|ene Rezolucijom 1244. Me|u tim merama je svakako i omogu}avawe povratka dogovorenom broju pripadnika vojske i policije na Kosovu.

U zahtevu daqe stoji da "situacija koja je stvorena permanentnim i te{kim kr{ewima Rezolucije 1244 predstavqa jasan osnov za organe Republike Srbije da preduzmu odgovaraju}e mere kako bi se za{titili na me|unarodnom pravu zasnovana prava i interesi".

Mere koje nastoji da preduzme Republika Srbija, odnosno obezbe|ewe policijskog i vojnog prisustva na delu teritorije Kosova, nu`no je radi obezbe|ewa po{tovawa na~ela i pravila me|unarodnog prava, za{tite objekata srpske kulturne i verske ba{tine i minimuma bezbednosti srpskog i

drugog nealbanskog stanovni{tva. Na taj na~in bi se doprinelo suzbijawu kontinuiranog sprovo|ewa politike progona, kao zlo~ina protiv ~ove~nosti, srpskog stanovni{tva sa teritorije KiM i daqe destabilizacije.

Potom se u tekstu navode razlozi koji Srbiji daju jasan osnov da preduzme protivmere:

- Nemogu}nost vr{ewa osnovnih funkcija me|unarodnog vojnog prisustva, {to je rezultiralo, izme|u ostalog, formirawem oru`anih formacija sposobnih da vr{e upade na severni deo Kosova.

- Proterivawe srpskog stanovni{tva sa teritorije KiM i neobezbe|ivawe minimalnih uslova za povratak prognanog stanovni{tva.

- Uni{tavawe verskih i kulturnih objekata i kra|a crkvene imovine koja je dobila razmere kulturnog genocida, a Rezolucijom 1244 potvr|eno je pravo Republike Srbije da obezbedi vojno i policijsko prisustvo radi za{tite svojih svetiwa.

- Uzurpacija dr`avne svojine.

- Nemogu}nost me|unarodnog civilnog prisustva da obezbedi minimum po{tovawa na~ela vladavine prava.

- Permanentno kr{ewe, od strane Pri{tine, sporazuma koji su postignuti u dijalogu koji se vodi pod pokroviteqstvom EU.

Posebno je ilustrativan grafi~ki prilog o etni~kom ~i{}ewu Srba koji je prosle|en uz zahtev komandi Kfora. Naro~ito je porazan primer Gwilana, Prizrena i Pri{tine, gde se vidi potpuno nestajawe srpskog naroda za svega pet godina.

Zoran Vla{kovi}

Eto re{ewa, rekao bi Radovan tre}i

NATO objavio novi izve{taj o Srbiji.

„Srbiji preti potpuna izolacija ako uskoro ne uvede sankcije Rusiji“, „nova zabriwavaju}a upozorewa za Srbiju“, „kandidatura Srbije za pristupawe Evropskoj uniji je u opasnosti“, „vlastima preti mogu}nost potpune izolacije“…

Kukala nam majka…

Da se Srbin smrzne i bez ovog mraza napoqu. Zamislite samo – „kandidatura Srbije za pristupawe EU je u opasnosti!

Zamislite samo, sva ona silna poglavqa koja smo otvorili, a sad vise o koncu! Qudi nas upozoravaju, a mi toga nismo ni svesni. U EU samo {to nismo, a sad }emo sve prokockati samo zbog svoje tvrdoglavosti i tupoglavosti.

Zamislite jo{, oni bi da nas prime, evorpski raj nas ~eka, a mi zapeli – Rusija pa Rusija, ne}emo sancije Rusiji? Ho}emo Kosovo. Kosovo je srce Srbije.

Lud narod!

Zato nam je u uvodnom delu gore navedenog, najnovijeg izve{taja i poru~eno, stavqeno do znawa da „svako izbegavawe kona~nog svrstavawa na stranu Zapada ili Rusije vi{e ne}e biti mogu}e“!

Pretwa odmah u uvodu da Srbi ne lupaju mnogo glavu ~itaju}i izve{taj do kraja. Izbegavawe svrstavawa vi{e ne}e biti mogu}e.

„Opak i ni~im izazvan rat Rusije protiv Ukrajine sada predstavaqa trenutak razja{wewa za Zapadni Balkan. Do sad je Rusija pru`ala druga~iji put nekim igra~ima u regionu, me|utim, taj put sada li~i na }orsokak. Taj put nudi viziju budu}nosti koja je nihilisti~ka, autoritarna, bonkrotirana i nasilna“, pi{u NATO analiti~ari u najnovijem izve{taju.

Bombama ih ne mo`e{ ubediti nego, svake godine mora{ i izve{taje da pravi{, upozorava{, prekliwe{, moli{.

Pa jo{ vele NATO analiti~ari:

„Polo`aj Srbije postaje sve neodr`iviji kako Putinovi zlo~ini postaju ve}i i sve vi{e zastra{uju}i. Tako nastaje rizik da bi srpska vlada mogla biti sve vi{e izolovana u Evropi. Kandidatura Srbije je ve} problemati~na, a sada je u jo{ ve}oj opasnosti.“

Posle uvodnih pretwi, kritkuju. Ka`u da se Srbi u mnogome oslawaju na stare, neefikasne i po `ivotnu sredinu {tetne termoelektrane na ugaq i da nismo dovoqno investirali u odr`ivija energetska re{ewa!

Pa, kako da investiramo, pitaju sad srpska zanovetala, kad su nam trebale godine, decenije, da obnovimo zemqu od wihovih bombi? Bismo se mi sad grejali na solarne panele i na vetar, ali, vele ista zanovetala, oti{le pare na obnovu puteva i mostova, trafostanica i zgrada koje su nam poru{ili.

Posle pretwi i upozorewa ima u NATO izve{taju i jo{ jedan {amar Srbima.

Primetili analiti~ari da je „Beograd jedini evropski grad koji je odr`ao miting podr{ke Rusiji“, a isti~e se i da „me|u gra|anima postoji velika podr{ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Zna~i, jasno je kao dan, u Srbiji – ne vaqa narod! Sve im lepo re~eno, nacrtano, a oni, Putin pa Putin. I, ho}e se re}i, u pravu su bili {to su 1999. godine poku{ali da nas iskorene. Mi kao takvi i ne zaslu`ujemo da `ivimo.

Tvrdwu da ovde ne vaqa narod, da su Srbi na~isto pokvareni, dopuwuju jo{ jednim navodom. ^ista statistika.

„Jedna nedavna anketa pokazala je da 60 odsto Srba krivi SAD za rat, a za 51 odsto ispitanih je kriv NATO, u pore|ewu sa samo 26 odsto onih koji su krivili Rusiju i 24 odsto onih koji su mislili da su Ukrajina ili EU krivi za Invaziju“.

Ko daje pravo Srbima da misle, pa jo{ u ovakvim procentima? U redu je da malo i misle, ali, procenti moraju biti obrnuti.

Diplomata Neboj{a Vujovi} izjavio je da je ve} godinama stav Kfora da povratak vojske Srbije na Kosovo ne dolazi u obzir. Govore}i o odluci da se Srbi povuku iz kosovske policije i institucija, ka`e da je predsednik Aleksandar Vu~i} tim potezom „izgubio topa“ u partiji {aha.

„Verovatno mu je Beba Popovi} dao pogre{an savet. Nije on svemogu}i car propagande da sve zna, napravili su o~igledne gre{ke u koracima koje }e ih skupo ko{tati“, rekao je Vujovi}.

Kazao je i da se ideja o povratku srpskih snaga na Kosovo „vadi iz fioke“ u propagandne svrhe.

„Samo Savet bezbednosti UN, a ne Vu~i}ev savet za nacionalnu bezbednost u Srbiji, mo`e da donese takvu odluku, i sve ovo je ~ista unutarpoliti~ka

propaganda, da bi podiao rejting. Isto radi i Kurti“, ocenio je Vujovi}.

Du{an Jawi} iz Foruma za etni~ke odnose ka`e da su i Vu~i} i kosovski premijer Aqbin Kurti prihvatili taktike „barikadama do glasova“.

Dodao je da treba ozbiqno sagledati posledice napu{tawa Srpske liste za funkcionisawe Kosova i bezbednost na severu.

„Mislim da }e ova kriza trajati, koliko – ne bih i{ao u dane“, rekao je Jawi}.

Vujovi} je rekao da su Vu~i} i Kurti „ozbiqno politi~ki nestabilni i opasni qudi“.

„Na`alost, Kurti ispada pametniji i mislim da Vu~i} ne}e uspeti da izvu~e remi ni pat poziciju“, kazao je on.

Srbi, dakle, osim {to su pokvareni, i ne razmi{qaju pravilno, kad razmi{qaju. Zbog svega toga, zbog svih tih grehova, i „postoje znaci da }e se ozbiqno zakomplikovati proces pristupawa EU, posebno ako Srbija nastavi da naru{ava evropski konsenzus o sankcijama Rusiji i ukoliko wena javnost vidi EU u tako negativnom svetlu“.

Dakle, uputstva su jasna. Srbija da uvede sankcije Rusiji, da preda Kosovo, Srbi da dr`e sliku Stoltenberga i Bajdena umesto slike krsnog sveca, daqe, da imaju pozitivno mi{qewe o EU, da zaborave bombardovawe i uranijum, da ne pomiwu onu decu pobijenu 1999. godine, da ne naru{avaju vi{e evropski konsenzus, da krive Putina za sva zla ovog sveta, i, da nastave da otvaraju poglavqa.

Eto re{ewa, rakao bi Radovan tre}i!

Kako se samo sami nismo setili nego smo ~ekali da nam sve nacrtaju!

Mogu}e da je sve ovo zato {to smo zatrovani ruskom propagandom i malignim Putinovim uticajem pa su nam mozgovi zaribali.

Pi{e: Zoran [apowi}

Srbi rade po Nema~koj, a po [umadiji borovnice beru Kubanci

„Gde je tu ra~unica?“, nekoliko puta pita se legendarni Milutin iz antologijskog dela Danka Popovi}a. Na razne teme – `ivotne, politi~ke, vojne. Popovi}evu prozu Nenad Jezdi} maestralno je preto~io u monodramu, dao joj novi sjaj nagla{avaju}i pojedine delove, zaustaviv{i se ba{ tamo gde je trebalo. Te{ko da je to mogao u~initi iko drugi.

Na`alost, generacija nakon Milutinove nije se ba{ preterano di~ila svojim poreklom ili ga je brzo zaboravqala o~ekuju}i ono proklamovano „boqe sutra“.

Kako je jedared primetio glumac Danilo Lazovi}, potr~ali su sa wiva i vo}waka u fabri~ke hale i radionice, oti{li su sa imawa u nemawe. Wive i vo}waci, to jeste imawe, poti~e od glagola „imati“! Nadni~ewe za tu|i profit u su{tini je – nemawe!

Kako je do{lo do epohalne promene

Istori~ar Milorad Ekme~i} je nastale promene usled ubrzane industrijalizacije, koje imado{e i ekonomsku, i socijalnu, i politi~ku dimenziju, ozna~io epohalnim. Tokom tih promena transformisana je i tradicija, obi~aji su kalupqeni u novu ideolo{ku matricu, proletersko i proleterijatsko oblikovalo je vrednosti i ciqeve.

Zbog toga je i pitawe o „ra~unici“ postavqano u sasvim novom kontekstu, do odgovora se dolazilo kre}u}i se linijom sasvim druga~ije logike. Kasno je shva}eno da taj novi kontekst i druga~ija logika vode ka nemawu. Ako je do danas uop{te to sve {iroko shva}eno na pravi na~in i u punom smislu.

Ipak, i pored toga {to se o {irini i dubini opsega poimawa mo`e polemisati, ne mo`e se ni ignorisati da ve} danas u Srbiji ne mawka qudi koji se na dedovinu vra}aju. Neki i bukvalno, neki da bi je spa{avali od korova, a najve}i broj u kontekstu vrednosti, ciqeva i logike. Zato Jezdi} odli~no razume Milutina! Boqe i od samog autora kwige.

Progresivno smawivawe broja stanovnika, uo~qivo na celom Balkanu, nije samo direktna posledica ni`eg broja novoro|enih (a razlozi zbog ~ega opada broj novoro|enih opet su brojni i kompleksni), ve} i sve masovnijih emigrantskih talasa ka zapadnoevropskim zemqama.

Kubanci beru borovnice po Srbiji

Dok na{i qudi arbatuju po Nema~koj i [vajcarskoj, u Beogradu autobuse voze radnici sa [ri Lanke, po [umadiji borovnice beru Kubanci, a u gra|evinskog sektoru sve je vi{e zaposlenih iz Pakistana, Indije, Turske.

Gde je tu ra~unica da se na{i qudi raseqavaju po belom svetu, a da se kod nas naseqavaju neki drugi iz belog sveta? O ~emu se tu radi?

Lakonski odgovor glasi: qudi idu tamo gde im je boqe! Odlaze gde }e vi{e zaraditi, gde }e im `ivot biti predvidqiviji, a svakodnevica podno{qivija. Odgovor jeste ta~an, posmatraju}i ga sa individualnog stanovi{ta pojedinaca koji se odlu~uju na pe~albarewe. Nema~ka jeste re{ewe za stotine hiqada, milione na{ih qudi. I kako stvari stoje, tek }emo prisustvovati akceleraciji tog procesa.

Demografski indikatori za

ve}inu zapadnoevropskih zemaqa isto tako su sumorni kao i na Balkanu. Stanovni{tvo stari, nema „priliva“ novoro|enih kao u prethodnim decenijama, samim tim nedostaje radna snaga kako bi se odr`ao postoje}i nivo ekonomskih aktivnosti. Povratak u robovlasni{tvo [ta }e se desiti sutra? Mogu li pojedinci za{tititi svoje interese bez kolektiviteta, bez podr{ke koja }e dolaziti iz okru`ewa, bez okru`ewa koje }e ih razumeti? Kada pojedinac ostane sam protiv krupnog kapitala i institucija koje {tite interese krupnog kapitala, a ne dr`ave ili naroda – po{to dr`ava i naroda u svemu tome nema, kakav }e wegov polo`aj biti? Put dekonstrukcije dr`ava kao istorijskih kategorija i naroda kao kolektiviteta sa svojim kulturama, tradicijama i obi~ajima zavr{ava se vra}awem na robovlasni~ki poredak. Pre ili kasnije, tako ne{to je neminovno.

^inilo se do skora, a mnogima se ~ini i danas kako su uspesi zapadne privrede i EU uprave toliki da se isplati odricawe od svega dosada{weg, da je prikqu~ivawe tom procesu jedina „vera u boqe sutra“.

Me|utim, kao i u prethodnim epohalnim promenama koje je istra`ivao Ekme~i}, izgleda kako je to samo privid, ne{to teku}e {to }e biti ograni~eno na jednu ili par generacija. Mimo tog privida, analiziraju}i ove fenomene sa gledi{ta dr`ave i naroda, lako se mo`e ispostaviti da je takvo odricawe i to prikqu~ivawe putovawe iz imawa u nemawe.

M. T.

@IVETI U SRBIJI

 Kao {to japanski navija~i po~iste tribine kad se zavr{i utakmica, tako i srpski direktori po~iste ra~un preduze}a kad im se zavr{i mandat...

 Ne ulazite ~iste savesti u politiku. Isprqa}e vam se.

 Glupost je kao grip. Isto traje i ako se le~i i ako se ne le~i.

 - [ta radi{? - Evo le`im i osnivam neki pokret.

 "Ostavite svaku nadu vi koji ovde ulazite", treba da pi{e na vratima samoposluga.

 - Tu`ni skupe - zapo~eo je svoj govor selektor na{e fudbalske reprezentacije...

 Fiskalni savet ka`e da je iz dr`avnog buxeta nestalo 190 miliona evra. Ili su ih pojeli mi{evi ili kancelarijski pacovi...

 Podvij rep ako ne}e{ da `ivi{ kao pas...

 Danas je zvani~no otvoren jedan javni toalet. Nakon {to su politi~ari odr`ali govor, sve~ano je povu~ena voda.

 Neprijateqi Srbije treba da znaju da smo i u tome boqi od wih!

 Za Kosovo nema dobrog re{ewa, ali imamo poverewa u Brisel da }e ba{ takvo na}i.

 Ako imate strah od zatvorenog prostora, boqe ne dolazite u Srbiju.

MUDRE

MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Nesre}an ~ovek, i kad na perje padne, razbije glavu"

„Koga je nu`da oterala u manastir, retko kad postaje svetac!“

„Po lepom vremenu seti se oluje“ Narodne poslovice

"Brak je kwiga koja se rado ~ita u prvom izdawu, re|e u drugom, kad zastari postane klasi~na, onda gubi svaku vrednost"

"Qubav nosi dolamu od vilinskog prediva i mo`da ne pobe|uje al' je zato nepobediva" \or|e Bala{evi}

gube Kosovo!

Slede}i korak bi}e dolazak stranih posrednika i dovo|ewe Srbije pred svr{en ~in za 10 dana. Na Srbiji je da izdr`i cunami koji sledi, a zatim vrati svoje institucije, prvo formalno, a ako i to ne mo`e, onda po privatnim ku}ama. Kako se to radi, pokazali su nam Albanci devedesetih godina.

Ovako sled doga|aja i izazove pred kojima se nalazi Srbija posle najave predsednika Republike Aleksandra Vu~i}a da }e zbog svakodnevnih incidenata kojima se ugro`ava opstanak Srba na KiM povu}i ~lan iz Rezolucije 1244 i zahtevati povratak na KiM 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga, komentari{e Neboj{a ^ovi}, biv{i potpredsednik Vlade Srbije i biv{i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

“Dobro je {to je predsednik Srbije odlu~io da napi{e pismo KFOR-u i zatra`i povratak na{ih snaga u skladu sa Rezolucijom 1244. Iako ne gajim preterani optimizam da }e KFOR, odnosno Brisel i NATO, to odobriti, pozdravqam ovaj potez i pitam se da li su oni svesni ~iwenice da wihovi lo{i odgovori i pona{awe na terenu mogu dovesti do sukoba koji niko ne `eli“.

Sau~esnici etni~kog ~i{}ewa Srba

O tome ~ime promena kursa kada je re~ o Kosovu i prelazak sa pregovora na poqe konkretnog delovawa mo`e rezultirati, na{ sagovornik ka`e da Srbiji nije ostavqeno puno prostora te da su na{u kooperativnost na Zapadu dugo pogre{no tuma~ili kao slabost.

„Mlake ili gotovo nepostoje}e reakcije EU i Amerike na de{avawa prethodnih dana, maltretirawe Srba ju`no od Ibra, demonstrirawe sile Kurtijeve policije na severu Kosova, a i upad na Gazivode pokazuju pravac razmatrawa potencijalnih kriza u vezi sa nametawem svr{enog ~ina. Amabasadori Kvinte u Pri{tini na zatvorenim sastancima komentari{u da mi nemamo hrabrosti da preduzmemo bilo kakve akcije. Oni na{e upiwawe svim silama da se sa~uvamo mir u regionu tuma~e kao na{u slabost, pri ~emu ne~iwewem da spre~e eskalacija mogu}eg sukoba - postaju sau~enici u etni~kom ~i{}ewu“.

Ko to sme da potpi{e?

Oni ra~unaju na na{u obzirnost kao {to su ra~unali da }e od 1999. do 2022, ne samo Srbi promeniti mi{qewe o KiM ve} da nas ne}e biti, ne vi{e od jedan ili dva procenata, kako bi mogli da ka`u: „Nemojte vi vi{e da zapiwete oko toga, vas vi{e i nema tu“.

O~igledno da je neko, upozorava ^ovi}, zacrtao da }e do prole}a biti potpisan nekakav obavezuju}i dokument, zaboravqaju}i na ~iwenicu da su i do sada potpisani sporazumi bili pravno obavezuju}i.

„Tra`i}e da se odreknemo KiM. Hajde vidimo kakvo je raspolo`ewe naroda, ko to sme da potpi{e u ime i za ra~un Srbije“.

Da ho}edisciplinovali bi Kurtija

Predstavnici Kvinte sada odmah treba da narede Aqbinu Kurtiju da povu~e svoje snage.

„Ako je istina da ga ne kontroli{u, onda je ovo {amar i Briselu i Va{ingtonu. Ako ga ipak, {to je verovatnije, kontroli{u, onda je ovo zajedni~ka igra. Da `ele, siguran sam, lako bi ga disciplinovali. Kurti ima jedan ciq - da ovim potezima zavr{i eti~ko ~i{}ewe Srba i ostalih nealbanaca i na{u okupiranu teritoriju u nedosawanom snu svog mentora iz mladosti integri{e u Veliku Albaniju“.

Sami pali-sami se ubili

To je konstanta u wihovom pona{awu, nagla{ava ^ovi}, i to ne samo kada je re~ o Briselskim ve} i o Minskim i sporazumu u Oslu.

„Vi{e puta sam upozoravao na modus operandi kolektivnog Zapada ~ije su dve osnovne karakteristike - la` i manipulacija. Potpisivati sporazume bez namere da se oni sprovedu, kupovati wima vreme i koristiti ~estitost i naivnost druge strane koja te obaveze i sporazume sprovodi, izraz je licemerja. Mi smo danas svedoci da je sve to pro{lo. [to bi na{ narod rekao-sami pali, sami se ubili. To treba da imamo u vidu posle jo{ jednog najavqenog cunamija-poseta stranih posrednika.“

Zapad ne `eli dogovor na Balkanu

Na pitawe ako Amerikancima ne odgovara odmrzavawe konflikta na Kosovu, kome onda odgovara, ^ovi} odgovara pitawem: A kome odgovara ovo {to se de{ava u Ukrajini zbog koje Evropa ode u vra`ju mater.

„Kada smo pokrenuli pri~u Otvoreni Balkan, koja je li~ila na ne{to {to bi moglo da se dogodi i gde bi qudi oko svega mogli da se dogovore, Amerikanci, u po~etku saglasni, izvadili su mrtvi Berlinski proces iz grobnice. Berlinski proces je u konceptu wihove arbitra`e i wihovog nametawa re{ewa. Oni zapravo nikada nisu ni `eleli da se qudi ovde dogovore“, zakqu~uje ^ovi}. R. N.

"Vagner" – ruska vojna opera

Rat u Ukrajini otkrio je sve poslove Jevgenija Prigo`ina kojima su se zapadne obave{tajne slu`be bavile godinama. Uspesi na rati{tu i sklonost ka intrigirawu javnosti podstakli su jednog od najuticajnijih ruskih biznismena da u septembru sam objavi da je osnovao pla}eni~ku grupu „Vagner” jo{ 2014. godine, koja je delovala u Donbasu, Siriji i {irom Afrike. Trebalo bi od SAD da dobije 10 miliona dolara, koje je Va{ington ponudio kao nagradu za onoga ko da informaciju u vezi s wegovom ulogom u me{awe u ameri~ke izbore. Ove nedeqe je sam priznao da se me{ao i da }e se i ubudu}e me{ati u ameri~ke izbore. Te{ko da }e dobiti tih 10 miliona dolara koji su obe}ani, jer se on, wegova supruga i majka nalaze na listi sankcija SAD, EU i Velike Britanije (dvoje odrasle dece su za sada po{te|eni). Wegovo priznawe, ironi~no intonirano, prvo je priznawe jedne od osoba koje Va{ington sumwi~i za poku{aje uticaja na ameri~ku politiku. Ali Prigo`inu novac nije potreban. Prvi milion stekao je jo{ devedesetih godina. S o~uhom je pokrenuo lanac brze hrane, da bi se taj biznis pro{irio na lanac vrhunskih resto-

Smrt brata, to je ne{to najstra{nije {to ~ovek mo`e da do`ivi

Muzi~ar Nele Karajli} u svojoj bogatoj profesionalnoj karijeri postigao je mnogo toga. @iveo je u`urbano, {to se kasnije odrazilo i na wegovo zdravqe. Pre sedam godina mogao je da se zauvek oprosti od publike, kada je do`iveo sr~ani udar, ali na svu sre}u nalazio se u blizini Hitne pomo}i i tako izbegao smrt.

je bila u Bosni i Hercegovini devedesetih.

Uspesi na rati{tu i sklonost ka intrigirawu javnosti podstakli su jednog od najuticajnijih ruskih biznismena da u septembru sam objavi da je osnovao pla}eni~ku grupu "Vagner" jo{ 2014. godine, koja je delovala u Donbasu, Siriji i {irom Afrike

rana. Preduzimqivi duh, zbog koga je u mladosti uhva}en u pqa~ki i navodno odle`ao kaznu, doveo je do biznisa s luksuznim restoranom na brodu. Novo ekskluzivno mesto steklo je popularnost me|u velikim finansijerima i politi~arima, a na ovom brodu su odr`ane va`ne ve~ere Putina s liderima drugih dr`ava. Od tada datiraju fotografije na kojima se vidi da Prigo`in sam poslu`uje hranu Putinu i zabavqa visoke goste. To je bio momenat u kome je nazvan „Putinovim kuvarom” i otada kre}e jo{ vrtoglaviji uspeh. Prigo`in snabdeva keteringom Kremq, vojsku, Savet Federacije i razvija svoj posao i u drugim oblastima. Prigo`in (61) je javno obelodanio osnivawe informacionog i kulturnog centra u Sankt Peterburgu, svom rodnom mestu, {to se mo`e razumeti kao preimenovawe „fabrike” koja se na internetu bavila {irewem proruskih stavova kao odgovora na ameri~ke i britanske projekte ocrwivawa Rusa.

Pre nego {to je progla{ena delimi~na mobilizacija u Rusiji obilazio je zatvore i dr`e}i surove militaristi~ke govore regrutovao zatvorenike. S medijima se poigravao nekoliko puta pu{taju}i vesti o vlastitoj pogibiji, }utao po nekoliko dana, a onda objavqivao na telegram kanalima fotografije s rati{ta. Zajedno s Kadirovom je umeo da kritikuje vojni vrh, ali je povla~ewe iz Hersona ocenio kao qudski i hrabar potez generala Surovikina da spasi vojnike iz okru`ewa. To je barem na neko vreme u drugi plan potisnulo wegovu navodnu ambiciju da zauzme neko visoko mesto u vojnoj hijerarhiji. M. T.

- Svako je od nas jedinstven, nikada se ne}e ponoviti ono {to sam sad, niti je ikada bilo ono {to sam sad. Tako da je moj odnos prema dinami~nom i uzbudqivom ili sporom i dosadnom `ivotu mawe ili vi{e jedinstven u odnosu na nekog drugog ~oveka. Ne mogu nikada re}i da li sam bio na ivici pakla, to je te{ka re~, ali jeste stalno neka vrsta ambisa oko mene, nesigurno je tlo po kojem hodam, to je sigurno. A sa druge strane to daje neku vrstu jedinstvenosti `ivotu i moj `ivot je bio tako otprilike poplo~an tim nesigurnim tlom, iako prvih deset, petnaest godina nije izgledalo tako. To je bila stabilna zemqa sa jasnim dr`avnim ure|ewem sa respektom od strane onoga {to nazivamo me|unarodna zajednica i niko nije mogao da pretpostavi da }e `ivot de~aka koji `ivi u Sarajevu postati turbulentan nakon dvadesetak godina - rekao je Nele Karajli}.

n Pro{lo je dosta godina kada je Nele Karajli} pre`iveo sr~ani udar.

- Posle tog sr~anog incidenta ne{to sam to i brojao, ali kada pro|u dve, tri godine, ~ovek zaboravi na to. Pretpostavqam da svaki pacijent koji je imao isti problem zaboravqa, jer nemogu}e je `iveti sa stalnih strahom od eventualnog ponavqawa onog {to vam se dogodilo. Moja svest mi govori da znam razlog za{to mi se to dogodilo, jer turbulentan `ivot koji sam vodio tih petnaestak godina putuju}i po svetu, sviraju}i, hodaju}i, avioni, kamioni, helikopteri, cigare, alkohol, nespavawa, mewawe vremenskih zona, to je bio osnovni uzrok onoga {to mi se dogodilo. I ukidawe takvog `ivota je bila prirodna reakcija i mog tela i duha, prijalo mi je. Naro~ito mi je prijalo prvih godinu i po dana, kada su dani po~eli da mi li~e jedan na drugi. To mo`da nekom ko `ivi takav `ivot smeta, da mu dani nisu dovoqno uzbudqivi, a meni je od 2011. do 2018. godine bilo idealno {to mi se ni{ta bitno nije doga|alo. To je samo jedan od tih turbulentnih momenata koje sam imao, on jeste iz korena u tom trenutku okrenuo, i{~upao moj `ivot i presadio ga na drugo tlo, ali to je meni bio ve} drugi ili tre}i put da mewam na~in `ivota i na kraju krajeva i dr`avu u kojoj `ivim - rekao je Nele. n Karajli} ipak priznaje da je gore od sr~anog udara situacija koga

- Onaj pravi lom koji je u meni bio, na nivou sr~anog udara, desio se dve godine ranije kada su bili izbori u Bosni i Hercegovini, kada se videlo da nacionalno pitawe ponovo zaokupquje osamdeset i tri posto stanovni{tva. Neko sam ko ponovo zastupquje jednu nenacionalnu stranku, multinacionalnu stranku, koja se tada zvala Reformisti. Nadao sam se da je dovoqan broj stanovnika Bosne i Hercegovine prevazi{ao taj istorijski koncept u kome je u Bosni i na Balkanu nacionalno pitawe primarno. Otuda je besmisleno posle tih izbora pri~ati o multinacionalnoj dr`avi u kojoj ve}ina misli da se ipak mora re{iti odnos me|u narodima. [to je najgore, taj koncept gra|anskog dru{tva obi~no koristi onaj narod koji je najbrojniji, jer wima je idealno da sve to postane gra|ansko, jer imaju i tada dovoqan broj poslanika da u skup{tini prevagnu na svoju stranu. Znao sam, {to sam pokazao u “Nadrealistima“, da mora da izbije ne{to lo{e, da nema {anse da iza|e na ne{to dobro. Tim pre {to sam prime}ivao da je ta takozvana narodna zajednica namerno pravila sve poteze u pravcu izbijawa rata, ni u jednom slu~aju nisu pravili neki potez koji je smirivao. Nego su od ~iwenice da su insistirali na priznawu Slovenije i Hrvatske, do zadweg momenta kada su uverili jednu stranu da ne treba da potpi{e Lisabonski sporazum, radili sve da rat po~ne. Moja li~na pozicija je tu bila prili~no nezgodna, nisam mo-

Nele Karajli} se o`enio devojkom iz {kolskih dana

Muzi~ar Nenad Jankovi}, poznatiji kao Nele Karajli}, `ivotnu saputnicu je prona{ao u Sawi Bjelanovi}, sa kojom je u braku vi{e od ~etiri decenije. Wihovu porodi~nu sre}u upotpuwuju }erka Jana, koja je veterinar, i sin Sr|an, koji je zavr{io marketing i komunikaciju. Qubav izme|u Neleta i Sawe rodila se jo{ tokom |a~kih dana. Mladala~ku qubav su sa~uvali sve do danas. Kako je objasnio, wih je spojila qubav prema umetnosti. - Iako su fudbaleri bili veoma popularni, posebno na Ko{evu, gde sam odrastao, na{e devojke su vi{e volele one koji znaju da recituju Pabla Nerudu nego one koji voze „mercedes“. Nisam postao fudbaler jer sam znao da Sawa, ona koju volim, nikada ne}e po}i za fudbalera. Nas je zaokupqala umetnost od mladosti do danas.

gao da }utim, a nisam mogao da lajem, lajali smo, niko nas nije slu{ao. Onda sam na neki na~in uspeo da nagovorim svoju ekipu da snimimo jo{ jedne “Nadrealiste“, to je bila ta posledwa serija 1991. godine, koja je bila na neki na~in opro{tajna sa dr`avom u kojoj smo nekada `iveli. Sam taj momenat odlaska mi nije te{ko pao, jer je bio tehni~ki veoma lako izvodqiv. Tada je leteo “Jat“ normalnom linijom, samo je bila poenta da na|e{ tri karte za Beograd - rekao je on.

n Nele dodaje da je Sarajevo bio grad koji je uvek kroz istoriju morao da ima nekog odozgo, ko }e da ga smiri, da ga zapali, razvodni, zavisi {ta.

- Znao sam da }e rat u Sarajevu biti pakao, da ne mo`e da ne bude, jer ne postoji organizacioni kapacitet, da svako dobije vodu, hranu, }ebe, kao {to je bilo u Beogradu kada je bilo bombardovawe. Kako god da je bilo, u Beogradu je sve na neki na~in funkcionisalo, radili su semafori. Najte`e mi je palo to koliko je mr`we bilo, u to nisam mogao da verujem, jer nismo mi u{li u me|usobno klawe kao neka afri~ka plemena koja nemaju {ta da jedu. Mi smo u{li u me|usobno klawe iz najplodnijeg perioda u istoriji, u{li smo u klawe na izgra|enim neboderima, jakoj infrastrukturi, deset firmi koje su u svetu zna~ile. To mi nije bilo jasno, kako iz toga da iscuri tolika mr`wa - pri~a on. n Trenutak kada mu je saop{teno da mu je brat umro ostavilo je posledice na Karajli}a.

- To je ne{to najstra{nije {to ~ovek mo`e da do`ivi, to je ne{to {to je neopisivo, poku{a}u da na|em boqu re~, ali je nema, ludilo, bezna|e, neverica, histerija. Posle tog jednostavno ~ovek se pretvori u onu ma{inu koja treba da odradi tehni~ki deo da ta draga osoba bude dostojanstveno sahrawena. Onda se odjednom, kao {to je bio slu~aj kod mog brata, taj deo protokolarnog odlaska na onaj svet poka`e koliko je on bio velik, i koliko je samo qudi do{lo i koliko me je zvalo, iz kojih krajeva sveta, raznih generacija. Kada da je svojom smr}u, meni pokazao koliko je bio veliki, voqen, takvu qubav ni u snu ne bi mogao da zaslu`im. Onda dolazi jedan period kada se sa tugom se}ate svakog minuta kada ga spomenete, ne postoji wegov prijateq koji mi se i danas ne javqa, i ka`e eto dolazim u Beograd, obi}i }u Raleta. Kasnije kako vreme prolazi, u vama se ra|a neka posebna vrsta sre}e, kada god se wega setite, uvek se se}ate pod nekim posebnim bo`anskim svetlom, kada se setite kakav je bio, kako je pisao pesme, radio sa nama, na koji na~in je komunicirao sa qudima - rekao je Nele Karajli}. R. N.

UKRAJINA NA IVICI POTPUNOG ZAMRA^EWA

Temperature ispod

Ukrajinci ve} danima sede u mraku i hladno}i, jer nemaju normalno snabdevawe elektri~nom energijom.

Ciqani ruski raketni udari uni{tili su veliki deo energetske infrastrukture zemqe, {to je dovelo do nestanka struje koji je trajao danima za 6 miliona qudi pro{log meseca.

Skoro 50 odsto energetskih objekata u zemqi ve} je pogo|eno ruskim napadima, a preostalih 50 odsto ostaje pod stalnom pretwom bombardovawa. Sirene za vazdu{ni napad odzvawale su {irom Kijeva ove nedeqe da bi upozorile na predstoje}e raketne napade. Neki gradovi u Ukrajini uspeli su da odr`e takozvani normalan raspored iskqu~ewa struje u ~etvoro~asovnim periodima tri puta dnevno. Ali na drugim mestima, kao {to je isto~ni grad Harkov, nestanak struje mo`e trajati i do 12 sati dnevno.

Situacija nije bez ironije. Ranije ove godine, raznovrsno snabdevawe Ukrajine energijom smatralo se kqu~nom za wenu otpornost. Ukrajinski sektor elektri~ne energije smatran je potencijalnim bedemom protiv ruskih pretwi da stisne Evropu tokom zime ograni~avawem izvoza gasa na kontinent. U junu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio da }e Ukrajina po~eti da izvozi struju u Evropsku uniju preko Rumunije. U to vreme, ameri~ka sekretarka za energetiku Xenifer Grenholm rekla je da je „odu{evqena dostignu}em Ukrajine, postignutim dok je {titila svoju domovinu, {to }e utrti put ka onome {to znam da mogu postati: elektrana ~iste energije i izvoznik energije u Evropsku uniju“.

Me|utim, kako ruske rakete nastavqaju da uni{tavaju energetsku infrastruktu-

nule, gradovi razru{eni: "Ko god mo`e nek napusti Kijev"

nuklearna postrojewa koja predstavqaju opasnost za ceo region.

- To je komplikovana slika. Rivne, na primer, obezbe|uje struju i istoku i zapadu, glavnim centrima Kijeva i Lavova. Najgori scenario za Rivne je ako postrojewe ne dobije potrebnu energiju, onda ne mo`emo da nastavimo sa hla|ewem fabrike. Imamo generatore na gas za pumpawe vode ako se to dogodi, ali to je samo na 10 dana. Nakon ovog perioda, elektrana je u ozbiqnoj opasnosti - rekao je Pavli{in.

ru, Ukrajina se oslawa na podr{ku EU da odr`i u `ivotu svoje bolnice, {kole i administrativne zgrade. Energetska zajednica—organizacija koja okupqa Evropsku uniju i wene susede kako bi stvorila integrisano, panevropsko energetsko tr`i{te—usko~ila je u pomo} Ukrajini.

Grupa – zajedno sa Evropskom komisijom i ukrajinskim Ministarstvom energetike – postavila je pravni okvir za suzbijawe uticaja ruske invazije novostvorenim Ukrajinskim fondom za energetsku podr{ku. Energetska infrastruktura koja se ne mo`e dobiti putem donacija sada se mo`e kupiti preko fonda.

Ali finansirawe je samo jedan od faktora ukrajinske energetske krize. Potrebno je najmawe {est meseci za proizvodwu velikih energetskih transformatora uni{tenih u ruskim napadima, koji su kqu~ni za odr`avawe ukrajinskog napa-

jawa elektri~nom energijom.

- Najve}e potrebe trenutno su vezane za popravku visokonaponskih energetskih transformatora, koji se retko mogu na}i u Evropi. Ono malo koliko je dostupno u Evropi nije dovoqno da pokrije potrebe Ukrajine. Tako da }e morati da se proizvode, {to }e trajati najmawe {est meseci do 18 meseci, u zavisnosti od wihove veli~ine i instalirane snage. Transport ovih transformatora je tako|e velika i slo`ena logisti~ka operacija, koja oduzima dodatno vreme i novac - rekao je direktor Energetske zajednice Artur Lorkovski.

U me|uvremenu, Pavel Pavli{in, biv{i {ef nuklearne elektrane Rivne, koja obezbe|uje 12 odsto ukrajinske energije i 26 odsto nuklearne energije u zemqi, rekao je da }e daqi ruski udari biti razorni za ono {to je ostalo od energetske infrastrukture zemqe — ukqu~uju}i

Britanija vi{e nije ve}inski hri{}anska zemqa

Prema rezultatima popisa obavqenog 2021. godine, Britanija vi{e nije ve}inski hri{}anska zemqa.

Dvadeset sedam i po miliona Britanaca sebe opisuju kao hri{}ane. To je 46,2 odsto stanovni{tva, te tako hri{}ani, prvi put u modernoj istoriji, ne ~ine apsolutnu ve}inu u Velikoj Britaniji.

Korpus hri{}anskih vernika smawio se za ~ak 13 odsto u posledwoj deceniji. Na popisu 2011. godine 33,3 miliona Britanaca sebe je smatralo hri{}anima.

Tokom istog perioda, broj ateista sko~io je sa 14,1 na 22,2 miliona ili za 23,2 procenta.

Neminovan zakqu~ak je da mla|e generacije Britanaca iz hri{}anskih porodica okre}u le|a veri. Hri{}anstvo sna`no me|u imigrantima

Dodatan zakqu~ak, koji postaje o~igledan detaqnijim prou~a-

vawem podataka iz popisa, je da se i taj umaweni procenat hri{}ana tako-kako dr`i zahvaquju}i imigrantima, a ne starosedeocima.

Prose~an Englez bi o~ekivao da je procenat hri{}ana najvi{i po selima ili u srcu EngleskeMidlandsu.

Me|utim, procenat hri{}ana najmawe opada u Londonu gde je i priliv doseqenika najve}i.

Primera radi, u severno-londonskoj op{tini Brent gde beli Britanci ~ine samo petnaest odsto stanovni{tva i koja je jedna od etni~ki naj{arolikijih u zemqi, broj hri{}ana porastao je za oko tri hiqade u posledwoj deceniji.

Situacija postaje jo{ jasnija kada se uzme u obzir da su me|u Britancima, koji ne pripadaju jednoj od ~etiri konstitutivne nacije - Englezima, [kotima, Vel{anima i Ircima, najbrojniji Poqaci i Rumuni.

Za wima su Indusi, Italijani, Portugalci, Pakistanci, [panci, Litvanci, Francuzi i Kinezi.

Dakle, od deset najbrojnijih nacionalnih mawina, sedam su hri{}anske.

Pored hri{}ana, u opadawu je i budisti~ka verska zajednica. Raste broj nehri{}anskih vernika

Sve ostale bele`e rast broja vernika.

Broj muslimana je za deset godina porastao sa 2,7 na 3,9 miliona, te toj verskoj zajednici pripada 6,5 odsto stanovni{tva.

U porastu je i broj sledbenika hinduizma, sikizma i judeizma. Zajedno, oni ~ine oko tri odsto stanovni{tva.

Privilegije Anglikanske crkve na ispitu

Ovakvi rezultati popisa u Velikoj Britaniji pokre}u i pitawe privilegija, koje u`iva Anglikanska crkva.

Ova verska zajednica vodi 4.632 dr`avne {kole {to zna~i da u wima ima barem svog |akona.

Roditeqi dece iz protestantskih i pravoslavnih zajednica obi~no upisuju decu u {kole Anglikanske crkve.

Anglikanski biskupi imaju pravo glasa u domu Lordova.

Poglavar Anglikanske crkve Kanterberijski nadbiskup Xastin Velbi krunisa}e u maju kraqa ^arlsa Tre}eg.

Analiti~ari se pitaju koliko je takav status odr`iv u svetlu naglog pada broja vernika.

Ve}ina qudi u energetskom sektoru Ukrajine ne veruje da bi Rusija poku{ala da napadne ili zapleni bilo koju nuklearnu elektranu, a da joj ne obezbedi pristup energiji za nastavak hla|ewa. Insajder vlade koji je govorio pod uslovom anonimnosti je rekao: - Rusija nije toliko glupa. Oni su postavili ovu infrastrukturu i znaju kako ona funkcioni{e. Kada su zauzeli Zaporo`je )nuklearnu elektranu), prikqu~ili su ga na elektroenergetsku mre`u Rusije. Anektira}e postrojewa, da, i izgladwiva}e Evropu potencijalnim napajawem, ali oni nisu glupi.

Ukrajina se suo~ava sa najte`om zimom do sada. ^itavi gradovi le`e u ru{evinama, ali mnogi qudi koji su pobegli iz podru~ja koja su pretrpela velika o{te}ewa u ranim danima rata sada se vra}aju. Ono {to pronalaze su razru{ena naseqa i hladni domovi. Dok Rusija nastavqa intenzivnu kampawu bombardovawa ukrajinske energetske infrastrukture — najnoviji napadi u ponedeqak ponovo su ostavili bezbroj qudi bez pristupa struji, grejawu i vodi — qudi se suo~avaju sa mukotrpnim izborom: ostati i ponovo izgraditi one ku}e koje se mogu spasiti ili oti}i negde drugde.

"Crni" rekordi 2022.

godine – su{e, poplave, uragani i otapawe gle~era

Godina za nama osta}e upam}ena po poplavama, uraganima, erupcijama vulkana i razornim su{ama. Globalno zagrevawe i ispu{tawe {tetne emisije gasova u atmosferu nisu zaustavqeni, a toplotni talasi i u 2022. harali su gotovo svim delovima planete.

U Ma|arskoj su ptice, poput ove na fotografiji, stradale zbog isu{ivawa jezera Velence, a prvi put su zbog dugotrajnih vru}ina i nedostatka padavina presu{ile pojedine reke u Italiji i Nema~koj. Vodni saobra}aj na reci Po je tokom leta bio prekinut zbog su{e.

I dok su pojedini delovi planete bili izlo`eni rekordnim temperaturama, poput Starog kontinenta gde su se topile vekovne ledene povr{ine na planinama, a qudi umirali od paklenih vru}ina, do sada nezabele`ene monsunske ki{e i otapawe leda u severnim pakistanskim planinama izazvali su izlivawe jezera i reka. U nezapam}enim poplavama stradalo je vi{e od 1.500 qudi, dok je bilo ugro`eno vi{e od 33 miliona stanovnika ove dr`ave.

Uragan Ijan koji je u prvim danima ove jeseni harao Floridom osta}e upam}en kao jedna od najve}ih oluja u ovom delu planete. Osim velikog broja `rtava ovaj uragan je izazvao i ogromnu materijalnu {tetu.

Mauna Loa na Havajima, najve}i aktivni vulkan na svetu, „probudio” se posle gotovo ~etiri decenije i ugrozio `iteqe ovog ostrva. Erupcija vulkana u pacifi~koj dr`avi Tonga, po tvrdwama eksperata, bila je ja~a od atomske bombe. Podse}amo, ovaj vulkan proradio je u januaru, a erupcija je bila toliko jaka da se ~ula kao glasna grmqavina na 800 kilometara udaqenom ostrvu Fixi.

U 2022. godini zabele`eno je i rekordno otapawe leda na Antarktiku, a sumorna predvi|awa stru~waka su da }e do 2050. godine planeta ostati bez tre}ine gle~era.

BiH odobren status kandidata za ~lanstvo u EU

Savet op{tih poslova Evropske unije odobrio je Bosni i Hercegovini status kandidata za ~lanstvo u EU.

Radio slobodna Evropa objavio je da su ministri nadle`ni za evropska pitawa ve} usvojili zakqu~ke u kojima se navodi da se „preporu~uje da

kqu~nih prioriteta za otvarawe pregovora o pristupawu EU identifikovanih u Mi{qewu Evropske komisije o zahtevu BiH za ~lanstvo u EU koji je Savet usvojio 2019. godine”, pi{e u zakqu~cima.

Evropska komisija je za Bosnu i Hercegovinu u oktobru preporu~ila status kandidata za punopravno ~lanstvo u EU, uz o~ekivawe da }e se ispuniti osam uslova.

To se odnosi na prioritetno usvajawe izmene u postoje}em Zakonu o Visokom sudskom i tu`ila~kom savetu, zakona o sudovima Bosne i Hercegovine, zakona o spre~avawu sukoba interesa, kao i preduzimawa odlu~nih koraka za ja~awe prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Potrebno je da BiH unapredi rad na obezbe|ivawu efikasne koordinacije na svim nivoima kapaciteta upravqawa granicom, kao i da obezbedi funkcionisawe sistema azila, zabranu torture, a posebno je potrebo da uspostavqawem nacionalnog preventivnog mehanizma protiv torture i zlostavqawa garantuje slobodu izra`avawa i medija i za{titu novinara.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

se Bosni i Hercegovini dodeli status zemqe kandidata uz potvrdu Evropskog saveta”.Ovu odluku ministara }e, potom, potvrditi {efovi dr`ava vlada zemaqa ~lanica Evropske unije na samitu koji }e biti odr`an u ~etvrtak, 15 decembra.

„U trenutnom geopoliti~kom kontekstu, Savet EU nagla{ava hitnost da zemqa krene napred na svom putu prema EU, posebno kroz ispuwavawe svih 14

Uslov je i da se obezbedi odgovaraju}e sudsko postupawe u slu~ajevima pretwi i nasiqa nad novinarima i medijskim radnicima.

Daqe je potrebno da BiH obezbedi rezultate u funkcionisawu na svim nivoima mehanizma koordinacije o pitawima EU, ukqu~uju}i razvoj i usvajawe nacionalnog programa za usvajawe pravne tekovine EU, javqa Beta.

Bosna i Hercegovina je 2016. godine podnela zahtev za punopravno ~lanstvo u Evropsku uniju. R. N.

Pqa~ka pravoslavne crkve u Mostaru, iz koje je ukradena elektri~na oprema, unela je prili~nu nervozu u politi~ki i dru{tveni `ivot u BiH. Nakon {to je stare{ina crkve Du{ko Koji} posumwao da kra|a elektro-kabla mo`da ima i skrivenu poruku – da ova bogomoqa ne treba da svetli i da iz we ne treba da se ~uju zvona – poseban nemir unela je informacija da je ova svetiwa, ~iju obnovu je izda{no pomogla Srbija, ve} deseti put na meti napada. Novinarka poreklom iz Mostara Mirela Savi} ka`e da je ionako upla{ene `iteqe i vernike u Mostaru potresla vest o devastaciji crkve.

„Nije ovo samo napad na na{u crkvu i srpsku povratni~ku zajednicu, ve} napad na svakog Mostarca i na zdrav razum. Ponavqa se kontinuirano, a sankcionisanih nema. Mislim da treba da budu zabrinuti svi gra|ani BiH. Iskreno se nadam da }e razum pobediti, da }e oni koji bri{u istoriju, ili

barem to poku{avaju, zavr{iti na smetli{tu svog primitivizma i nacionalizma. Mi }emo crkvu obnoviti i obnavqati, to je zavet. S Bjelu{ina nas opomiwe [anti}, a iz Feji}eve ulice u srcu Mostara opomiwe nas Osman \iki}”, rekla je Mirela Savi}.

Saborna crkva u Mostaru sagra|ena je u 19. veku i trenutno se renovira nakon {to je minirana i zapaqena 1992. godine, tokom gra|anskog rata u BiH. Obnova je po~ela 2010., a u proteklih 12 godina zavr{eni su spoqni radovi. Ova bogomoqa prvobitno je izgra|ena 1873. godine, novac za wenu izgradwu dali su `iteqi Mostara i okoline. Deo sredstava do{ao je iz Rusije, ali i od sultana. Graditeqi crkve bili su Hercegovac Spasoje Vuli} i poznati neimar Andreja Damjanov.

Crkvu su u toku gra|anskog rata u BiH poru{ili Bo{waci iz sastava Hrvatskih oru`anih snaga (HOS). Interesantno svedo~ewe o ru{ewu Saborne crkve

u Mostaru zapisao je biv{i vladika zahumsko-hercegova~ki i primorski Grigorije u svojoj kwizi „Preko praga”.

Naime, vladici i mostarskim sve{tenicima o ru{ewu crkve je govorio izvesni Sakib, koga su, kako se navodi u kwizi, sve{tenici upoznali krajem 2009. Tra`io je pomo} i hranu i pomogli su mu. Od tada je redovno dolazio, da bi nakon petog ili {estog puta, po~etkom novembra 2010. zatra`io da razgovara sa sve{tenikom. Moglo bi se re}i da je to bila Sakibova pokajna ispovest. Naime, tokom rata on je bio u redovima HOS-a. U~estvovao je u borbama u Mostaru koje opisuje kao ne toliko `estoke, jer su se vojska i Srbi, iz ko zna kojeg razloga, povla~ili skoro bez ikakvog otpora. Palili su, ru{ili i pqa~kali srpske ku}e. Kad su muslimansko-hrvatske snage u potpunosti ovladale levom obalom Neretve, on je bio prisutan pri paqewu Sabornog hrama, stare {kole i stare crkve. Saborna crkva je zapaqena i gorela je ceo dan. Sve je ovo pri~ao s velikim uzbu|ewem i ose}awem krivice {to je u svemu li~no u~estvovao. Crkva je zatim minirana, u ~emu Sakib nije u~estvovao.

Posle sada{weg nasrtaja na Sabornu crkvu, zabele`ene su brojne reakcije i osude ovog ~ina, a napad je osudio i SDP Nermina Nik{i}a, koji slovi za budu}eg premijera Federacije BiH i predvodnika budu}e vlasti u tom entitetu. R. N.

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

ADELAIDE

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Snega na ovoj planini ima, ali ne dovoqno za skijawe, pa je u funkciji sistem za osne`avawe staza a hotelski kapaciteti su gotovo popuweni.

Direktor Turisti~ke organizacije op{tine Pale, Dragan Jaki} ka`e da najve}i broj gostiju koji trenutno boravi na olimpijskoj lepotici dolazi iz Srbije a prema rezervacijama koje sti`u za celu zimsku sezonu, takav trend }e se i nastaviti.

JO[ JEDAN NAPAD NA SVETIWU IZ 19. VEKA, SIMBOL SRBA U GRADU NA NERETVI

Skup{tina Crne Gore po drugi put usvojila izmene i dopune Zakona o predsedniku, \ukanovi} sada

mora da potpi{e

Skup{tina Crne Gore usvojila po drugi put izmene i dopune Zakona o predsedniku, a za usvajawe tog zakonskog akta glasao je 41 poslanik. Protiv su bili poslanici BS i samostalni poslanik Genci Nimanbegu, a poslanici DPS, SDP i SD nisu bili u sali.

Izmene Zakona o predsedniku usvojila je skup{tinska ve}ina prvi put po~etkom novembra, ali predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} vratio je zakon 7. novembra skup{tini na ponovqeno odlu~ivawe uz obrazlo`ewe da bi takav akt izazvao konfuziju ustavnih nadle`nosti najva`nijih

dr`avnih organa, uni{tio princip podele vlasti i uru{io dr`avnopravni poredak, navodi se u izve{taju RTCG.

[ef kluba poslanika DF Slaven Radunovi} predlo`io je da se zbog hitnosti donese odluka da zakon bude objavqen u Slu`benom listu najkasnije dan nakon isteka roka do kojeg je predsednik dr`ave du`an da potpi{e zakon.

Ustav propisuje da je \ukanovi} du`an da proglasi zakon ako on bude drugi put usvojen u parlamentu. S. G.

UPOTREBQEN JE SAMO SPREJ: Crnogorska policija se oglasila posle incidenata koje su izazvale Milove pristalice u Podgorici

Pored ~iwenice {to su bili ispuweni svi zakonski uslovi za upotrebu i drugih sredstava prinude, policijski slu`benici

Crne Gore nakon incidenata koje su izazvale pristalice Mila \ukanovi}a pred Skup{tinom Crne Gore, a povodom objava da

su upotrebili samo ru~ni sprej sa nadra`uju}im dejstvom, te nisu ta~ni navodi i objave da su pojedina lica zadobila povrede usled upotrebe {ok ili hemijskih bombi, kao ni drugih hemijskih sredstava i sredstava posebne namene.

Ovo je deo novog saop{tewa Uprave policije

su pripadnici Uprave policije upotrebili hemijska sredstva i {ok-bombe.

- Isti~emo da su ove povrede mogle nastati iskqu~ivo od upotrebe „topovskih udara“, pirotehni~kih sredstava, bakqi i tome sli~no, a kojim sredstvima odnosno predmetima su napada~i

ga|ali policijske slu`benike. Tom prilikom pripadnici policije su uz upotrebu policijske za{titne opreme odbijali od sebe napad {tite}i se od pomenutih sredstava i ove vrste napada. Kao {to se u snimcima objavqenim od strane nezavisnih portala, medija i grupa gra|ana na dru{tvenim mre`ama mo`e videti, pripadnici Uprave policije pokazali su visok stepen tolerancije i pored ~iwenice da je na wih, kao i na {ti}eni objekat – Skup{tinu Crne Gore, izvr{en organizovani napad od strane pojedinaca i grupa lica, o~igledno pripremqen i osmi{qen pre samog odr`avawa skupa - ka`u iz Uprave policije i navode da }e o svim preduzetim merama i aktivnostima pripadnici Uprave policije }e u zakonom propisanoj proceduri sa~initi odgovaraju}e izve{taje. S. G.

Uhap{en specijalni tu`ilac

Crnogorski specijalni tu`ilac Sa{a ^a|enovi} saslu{an je u Specijalnom dr`avnom tu`ila{tvu (SDT) u svojstvu osumwi~enog, za krivi~no delo stvarawe kriminalne organizacije i ~etiri krivi~na dela zloupotreba slu`benog polo`aja, posle ~ega mu je odre|eno zadr`avawe od 72 sata.

Na teret mu se stavqa da je, u periodu od sredine 2020. do ove godine, postao pripadnik kriminalne organizacije „Kava~ki klan“, sa ulogom i zadacima da kao specijalni tu`ilac u tu`ila{tvu, a po uputstvima i naredbama organizatora, ne

preduzima krivi~no gowewe i ne pokre}e krivi~ne postupke protiv organizatora i ~lanova kriminalne organizacije, da onemogu}ava da budu otkriveni kao izvr{ioci najte`ih krivi~nih dela i da, u situaciji kad su za to ispuweni zakonski uslovi, ne predla`e da se pripadnicima organizacije koji su li{eni slobode odredi pritvor, {to je prihvatio i izvr{avo u vi{e krivi~nih predmeta, odnosno postupaka.

Osumwi~eni na saslu{awu nije priznao krivi~na dela za koja se sumwi~i i nije odgovarao na pitawa. S. G.

Za{to je hangar u Podgorici ofarban u boje {ahovnice

Deo hangara Aero kluba „[piro Mugo{a” u Podgorici ofarban je po ugledu na {ahovnicu NDH, {to je uzburkalo crnogorsku javnost i dok iz kluba tvrde da je crveno-bela kombinacija simbol spa{avawa `ivota, iz Agencija za civilno vazduhoplovstvo, kao nadle`ne institucije, tvrde da nikada nije zahtevano, niti je izdata dozvola za farbawe hangara u crveno-belu boju.

Sumwa da je neko na svoju ruku prefarbao deo hangara u crveno-bele kvadrati}e, a da nadle`ne institucije o tome nisu bile obave{tene.

„Agencija za civilno vazduhoplovstvo nije niti zahtevala niti izdavala dozvolu za farbawe hangara”, saop{teno je iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo za podgori~ki portal Adria TV”.

Na konstataciju da svi objekti koji su dovoqno vidqivi svojim oblikom, veli~inom ili bojom ne moraju druga~ije da budu ozna~eni, te da se u suprotnom moraju raditi odre|eni prora~ani, iz Agencije isti~u da je hangar ispod za{titnih aerodromskih ravni.

„Objekat hangara se nalazi ispod za{titnih aerodromskih ravni za ograni~ewe postavqawa - izgradwe vazduhoplovnih prepreka pa u tom kontekstu nisu potrebne analize sa aspekta wegovog

uticaja na sigurnost izvo|ewa operacija vazduhoplova”, objasnili su u Agenciji za civilno vazduhoplovstvo. Dodaju da nije potrebno za ovakve slu~ajeve izra|ivati aeronauti~ke studije.

„Postupci vizuelnog ure|ewa eksterijera objekata aerodromske infrastrukture, ukoliko isti nemaju negativnog uticaja na operacije vazduhoplova kao {to je ovde slu~aj, ne spadaju u postupke koji su zna~ajni za vazdu{ni saobra}aj pa shodno tome, Agencija za civilno vazduhoplovsto nema nadle`nosti u ovoj oblasti”, naveli su iz Agencije.

Prema nezvani~nim informacijma portala, aero klub „[piro Mugo{a” je u fokusu nadle`nog tu`ila{tva, koje proverava odre|ene nelogi~nosti u poslovawu ovog udru`ewa. R. N.

Od subote, 10. decembra od 15 sati, sever Kosova i Metohije je blokiran {to od strane gra|ana, {to od strane kosovske policije. Ne mo`e se ni pe{ke ni automobilom preko prelaza Jariwe na putu Kosovska Mitrovica –Ra{ka i prelaz Brwak na putu Zubin Potok - Ribari}e.

Barikade su Srbi postavili, uz ogla{avawe sirena za vazdu{nu uzbunu, u subotu u 15 sati u Kosovskoj Mitrovici Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, kod Rudara u Zve~anu, zatim izme|u Zup~a i Varaga u Zubinom Potoku kao i kod Ibarske Slatine i So~anice u op{tini Leposavi}, u znak protesta zbog hap{ewa biv{eg pripadnika kosovske policije Dejana Panti}a, u subotu 10. deecembra na prelazu Jariwe na putu Kosovska Mitrovica – Leposavi} – Ra{ka.

Barikade su uglavnom od te{kih motornih vozila a Srbi su neposredno pored barikada. U Rudaru kod Zve~ana, kod krsta, Srbi su postavili {atore kako ne bi kisnuli na de`urstvu a lo`e i vatre na otvorenom kako bi se ugrejali.

Kfor i Euleh policija tako|e de`uraju u blizini sa po dva vozila .

Policija tzv. Kosova nije dozvolila ko{arka{ima Trep~e i odbojka{ima OK "028 Kosovska Mitrovica" da se preko Jariwa, u subotu na nedequ, vrate ku}i, pa su bili prinu|eni da potra`e sme{taj u Ra{ki.

Saobra}aj magistralnim putem Mitrovica-Leposavi} se ne odvija.

Napeta situacija na severu Kosova i Metohije SEVERNI DEO KiM I DAQE BLOKIRAN!

"Nema sumwe da su sve ove akcije deo smi{qenog plana Aqbina Kurtija i wegovih mentora da se Srbi proteraju sa svojih ogwi{ta. Na`alost, na tlu Evrope, pred o~ima svih me|unarodnih misija, Pri{tini se dozvoqava da otvorena politi~ka pitawa re{ava nasiqem, dugim cevima i maltretirawem srpskog naroda. Ipak, moram da naglasim, Srbi su nikad odlu~niji da ostanu i opstanu. Mi smo svoji na svome. Ovaj narod je pro{ao i gore situacije, ali se nikada nije predao, pa ne}e ni sada!" – kazao je Goran Raki} predsednik Srpske liste.

- Ovo je zaista prevr{ilo svaku meru. Godinama smo izlo`eni maltretirawu, {ikanirawu, hap{ewima... Na svakom koraku demonstriraju silu, pokazuju da mogu da rade {ta i kako ho}e. A {to je naj`alosnije, sve to KFOR i Euleks mirno posmatraju. ^ak se mo`e s punim pravom re}i da su im sau~esnici u svim tim zulumima jer ni{ta ne rade da ih spre~e u jednostranim i akcijama usmerenim protiv srpskog naroda na ovim prostorima - ispri~ali su sino} `iteqi Rudara kod Zve~ana gde je uspostavqena najve}a barikada na putu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je Srbima na KiM da "nema i ne}e biti predaje".

Vu~i} je istakao da je poruka svima drugima da formiraju ZSO, po{tuju prava i slobodu

Isterujemo stvari na ~istac po pitawu Rezolucije 1244

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je u nedequ ujutru da }e predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i vlada, zahtevom Kforu za povratak pripadnika Vojske Srbije na Kosovo pred me|unarodnom zajednicom poku{ati da "isteraju stvari na ~istac" i da saznaju da li je u potpunosti primewena Rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244.

"Znamo da su to retori~ka pitawa, odnosno unapred znamo odgovor na wih. Kao {to i sada poku{avaju da predstave da Briselski sporazum kao da i ne postoji, tako se pona{aju i u odnosu na Rezoluciju 1244", rekao je Da~i}.

On je rekao da me|unarodna zajednica ne}e da po{tuje niti da primewuje u potpunosti Rezoluciju 1244, ali da ne mo`e da je ukine zato {to je potrebna ve}ina u Savetu bezbednosti UN, dok je Pri{tina, kako je dodao, ve} vi{e puta tra`ila weno ukidawe, kao i da budu ukinuti Unmik i Kfor.

Da~i} je rekao da zahtevom za vra}awe srpske vojske i policije na sever Srbija `eli da uka`e da postoji obaveza me|unarodne zajednice da za{titi sve gra|ane Kosova i Metohije.

Srba i Srbije i pona{aju se u skladu sa potpisanim sporazumima i me|unarodnim pra-

vom, jer to je, ka`e, jedini put za po~etak normalizacije odnosa i `ivota svih nas.

Nakon pristizawa dodatnih snaga policije u centar Velike Ho~e, u ~etvrtak 8. decembra, vlasnik vinarije Petrovi} je zamolio prisutne gra|ane da ostanu mirni kako neko ne bi zavr{io u zatvoru jer on to ne `eli. Nakon toga, policija je u{la u wegov podrum i otpo~ela konfiskaciju robe koja se nalazi unutra.

Policija je uklonila gra|ane i porodicu Petrovi} sa strane. U 15 sati zavr{ena je konfiskacija vina iz podruma vinarije Petrovi}.

Tzv. Carina Kosova je saop{tila da je “tokom rutinske provere” u Velikoj Ho~i utvrdila da je u porodi~noj vinariji Petrovi} vr{ena neovla{}ena proizvodwa alkoholnih pi}a {to je, kako su naveli, u suprotnosti sa Zakonom o carini i akcizama, pa su odlu~ili da zaplene 42 hiqade litara vina.

Petrovi} isti~e da su pripadnici tzv. carine Kosova, uz asistenciju naoru`anih policajaca, do{li bez naloga za zaplenu, a da su tek potom nabavqali nekakve naloge tu`ila{tva.

- Oni mene nisu uhvatili ni u transportu, niti u prodaji vina, niti sam nekome nudio pi}e, ve} sam ga ~uvao u svom podrumu. Kada su mi rekli da se, po wihovom mi{qewu, bavim nezakonitom proizvodwom, pitao sam ih {ta da radim sa gro`|em iz svog vinograda? Naravno, nisu imali odgovor, – ka`e Petrovi}.

Odmah nakon ove zaplene vina od Petrovi}a ma-

OBJEKAT BRANE I ISTERALI RADNIKA STRA@ARA

Pripadnici specijalnih jedinica Rosu upali su u nedequ, 11. decembra, oko 11 sati, na objekat stra`arskog mesta brane Gazivode, dva kilometara uz Ibar i od op{tine Zubin Potok u ~isto srpskloj sredini. Oni su pod punim naoru`awem i blindiranim vozilima upali u objekat gde je na radnom mestu bio samo jedan radnik, stra`ar.

Radnik, stra`ar (V.K.) u ovom objektu meri nivo vode u jezeru, a pripadnici Rosu su ga isterali iz objekta, uz re~i, ''da nisi ovde potreban'', i poskidali srpske zastave koje su se nalazile na objektu.

Radnik V.K. koga su tamo zatekli ispri~ao ja {ta se ta~no dogodilo.

- Oti{ao sam na veliku branu na Gazivode da izmerim nivo vode zbog ki{e, Tada sam video pet pripadnika Rosu naoru`anih dugim cevima kako obijaju kapiju i ku}icu. Uperili su pu{ke u mene, ispitivali me i iscepali zastavu koja je bila oka~ena u blizini, a onda me oterali uz re~i da nisam ovde potreban – ka`e V.K.

Upla{eni radnik jo{ ka`e da mu je u opisu posla da meri nivo vode nakon obilnih ki{a. – Pitali su me jo{ da li ima kamera na ku}ici, rekao sam im da ne znam, nakon ~ega su me pitali dal je ovo Kosovo ili Srbija. Samo sam im rekao da sam ro|en ovde, a onda su uzeli da cepaju srpsku zastavu. Kad su je iscepali vratili su mi je i rekli da sam "voqno" i da be`im odavde", rekao je radnik.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Kad Srbin za}uti, treba se zabrinuti, a Srbi su po~eli da }ute!

Barikade kod Rudara u Zve~anu

Godi{wica stradawa Srba u Paulin Dvoru

No}u 11/12. decembra 1991. godine vi{e pripadnika 130. brigade Hrvatske vojske (HV) upalo je u ku}u Andrije Bukvi}a u selu Paulin Dvor kod Osijeka, u kojoj su bili u nekoj vrsti ku}nog pritvora mje{tani uglavnom srpske nacionalnosti, i zbog odmazde za smrt saborca, iz automatskog oru`ja i ru~nim granatama, likvidirali 18 civila (17 Srba i 1 Ma|ara), prosje~ne starosti 64 godine.

Me|u ubijenima je bilo osam `ena i ~etiri bra~na para. Samo iz porodice Kati} ubijeni su Dmitar (82), wegovi sinovi Milan (59) i Petar (54), snaha Bosiqka (47) i ro|aka Dragiwa (69).

Nakon mu~nog ubistva nedu`nih civila, 17 posmrtnih ostataka je odve`eno sa mjesta zlo~ina i skriveno na prostoru vojnog skladi{ta Lug kod ^epina, tako {to je “grobnica” prekrivena sa starim rashodovanim vozilima, dok je na mjestu zlo~ina ostavqen skalpirani le{ Vujnovi} Dare

(57), koja je zete~ena i ubijena van “ku}e smrti”.

Ujutro su zlo~inci ku}u Andrije Bukvi}a, u ciqu uni{tavawa tragova zlo~ina, eksplozivom sravnili sa zemqom. Istoga dana iz svoje ku}e, koja je bila pod stra`om, nestala je bolesna i nepokretna starica Lap~evi} Milka (81), ~ije je tijelo po~etkom marta 1992. godine prona|eno smrznuto u jarku u blizini sela Hrastin, na udaqenosti od oko 2,5 kilometra od wene ku}e.

Za ovaj zlo~in ubrzo je doznao i komadant operativne zone, puk. Karl Gorin{ek, i odmah o svemu obavijestio Glavni {tab HV-a i “pro forme” naredio istragu, koja se pretvorila u strogo ~uvanu tajnu.

O ovom zlo~inu se ponovo po~elo govoriti tek krajem novembra 1996. kada su se oko skladi{ta Lug po~eli vrzmati ha{ki istra`ioci, zbog ~ega je tada{wi komadant Drugog zbornog podru~ja, general \uro De~ak, od tada{weg {efa Hrvatske izvje{tajne slu`be (HIS), Miroslava Tu|mana, tra`io mi{qewe o prelokaciji posmrtnih ostataka. Pod nadzorom Siguronosno – informativne slu`be (SIS), na ~ijem je ~elu tada bio pukovnik Ante Gugi}, i uz pratwu i znawe Kriminalisti~kog sektora Vojne policije, kojem je na ~elu bio bojnik (major) Ante Glavan, transport posmrtnih ostataka, spakovanih u bijelu plasti~nu burad, sredinom januara 1997. obavila je Karlova~ka in`ewerijska brigada HV-a.

Posmrtne ostatke paulindvorskih `rtava, na lokaciji Rizvanu{a na Velebitu u blizini Gospi}a, oko 500 kilometara udaqenoj od primarne grobnice, prona{li su i ekshumirali istra`ioci Ha{kog tribunala u maju 2002. godine. Godinu dana kasnije, porodice su ih identifikovale na Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu i ve}inu od wih sahranile u zajedni~ku spomen grobnicu u wihovom selu, koju su sami izgradili i finansirali. Posmrtni ostaci Lap~evi} Milke ekshumirani su u junu 2006. godine sa Centralnog grobqa u Osijeku, a identifikovana je u oktobru iste

godine i sahrawena na istom grobqu.

Zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva izvr{enog u Paulin Dvoru, u martu 2003, optu`ena su samo dvojica pripadnika 130. brigade HV kao neposredni izvr{ioci. Na su|ewu, koje je potrajalo sve do 2013, pravosna`no su osu|ena obojica optu`enika: Nikola Ivankovi} na 15 i Enes Vite{ki} na 11 godina zatvora.

Iako je proteklo tridesetjedna godina od zlo~ina u Paulin Dvoru, hrvatsko pravosu|e za ovaj zlo~in jo{ nikoga nije

Knin – zaboravqeni grad (1)

O tome da postoje bitne razlike izme|u mentalnih i stvarnih slika stvari, doga|aja i qudi, ne{to je o ~emu je uglavnom bespotrebno raspravqati. Me|utim, potreba wihovog jedna~ewa je prirodna, a metafizi~ka povezanost ih ~ini licem i nali~jem iste stvari jer u osnovi svega le`i ~ovjekova `eqa za harmonijom, pa ~ak i onda kada tome proturje~i realno stawe stvari. Kada je skora{wi rat i prili~an protok vremena oblikovao takvu sliku, kada se malo {ta privelo svrsi ili izgledom upodobilo racionalno osmi{qenoj cjelini, ostaje zapitanost {ta doista prije~i da stvar bude i ostane supstancijalna, ono {to uistinu jeste.

Da se s terena apstrakcije vratimo na ne{to prizemniji nivo, radi se o starom gradu Kninu, ne{to vi{e od tri decenije od po~etka rata i jedva ne{to mawe vremena od wegovog, bar za jednu sukobqenu stranu, trijumfalnog zavr{etka. Taj grad, doista nema smisla protusloviti istori~arima, nije nastao u ludilu izgradwe

poslije jo{ jedne industrijske revolucije ili prohujale zlatne groznice, pa zbog toga bio napu{ten, niti je hrid, privremeno pribje`i{te brodolomnika istorijskog usuda, prostorno u{u{kani azil od neke svjetske zaraze, naprotiv.

U barem milenijskom trajawu pod istim imenom ostavio je vidne tragove u pouzdanim istorijskim izvorima jednako koliko se svojim oblicima, prije svega slo`enom i velikom utvrdom, ostvario u reqefu. Pamti se kao najva`nije naseqe u svojoj prostornoj sredini, sjedi{te upravnih, politi~kih i najvi{ih vjerskih naslova, mjesto dvorova i {tabova, zbog ~ega ga nisu zaobi{li brojni ratovi i opsade, punile i praznile forsirane migracije, situacije koje dijeli s drugim gradovima kontinentalne i primorske Dalmacije. Geografija i istorija su mizanscen wegovog odrastawa, a slu~ajnost svakako nije bila motiv wegovog nastanka, kao {to se, poslije svega, ~ini da nije bila ni uzrok wegovom propadawu.

Opstanak starog grada danas je doveden do samih granica, zvani~nike malo to boli, a on sam, nijem i nemo}an, kao za stijenu prikovani Prometej, ne mo`e zavapiti za pomo}. Postao je `rtva nezainteresiranosti novoprido{lih stanovnika koji se ba{kare u svojim novim ku}ama i dodijeqenim stanovima, starih naprosto nema jer biologija i odlazak su u~inili svoje. Novi u wemu ne nalaze standarde modernog komfora i ostalih `ivotnih povlastica, posebno {to s wim ne dijele nikakvu emotivnu povezanost, pa previ{e i ne mare. Koliko je to samo daleko od entuzijazma onih koji su ba{ tu, na strmini, u podgra|u mo}ne fortece dizali svoje kamene domove i uz wena kamena wedra potra`ili za{titu i dom.

Svako onaj ko jedanput, makar kao turista, pro|e tom jednom jedinom wegovom ulicom ne mo`e a da se ne zapita o uzroku zapu{tenosti. Pravdawe ratnim stradawima ne stoji iz vi{e razloga: prvo zato {to od oktobra 1944. i temeqitog savezni~kog bombar-

procesuiralo po komandnoj odgovornosti, kao ni one koji su prikrivali, odnosno naredili, organizovali i realizovali premje{tawe posmrtnih ostataka `rtava.

Po popisu stanovni{tva u RH iz 1991. u Paulin Dvoru je `ivjelo ukupno 168 stanovnika: 147 Srba, 9 Jugoslovena, 4 Hrvata i 8 ostalih. Po popisu stanovni{tva u RH iz 2021. godine u tom selu je `ivjelo ukupno 71 `iteq (29 mu{karaca i 42 `ene) bez navo|ewa nacionalne pripadnosti. S. G.

dovawa po wemu nije pala niti jedna granata, a od rata je pro{lo vi{e od ~etvrt vijeka, vrijeme dovoqno da Nijemci obnove ~itavi dr`avu, a ne samo temeqito razru{ene gradove poput Berlina ili Lajpciga. Nije trebalo pro}i previ{e vremena da bi Englezi podigli jedan sa zemqom poravnati Koventri, ali ne i na{oj domovini da uredi neznatni komad grada od desetak hiqada stanovnika, zbirno oko stotiwak kamenih ku}a. Argumenti da su se

qudi iselili (gle ~uda!), da nije lako srediti imovinsko pravne odnose, da je te{ko i relativno skupo tako visoko dovesti modernu komunalnu infrastrukturu, da je brdo tvr|ave potencijalno klizi{te, unekoliko stoje, ali kako su tako lako prevladani kad je u pitawu sli~ni problemi kod jedne Vrlike, Omi{a ili Siwa, da spomenemo tek one dalmatinske gradove sli~ne topografije. S. G.

Pi{e: Marko Lopu{ina

li~awem zlo~inca Xaka je Srbima zapretio smr}u. Na{i fudbaleri su mu `u~no odgovorili odbrambenim stavom, a FIFA je sprovela istragu o Xakinom, kako je re~eno - incidentu.

Fudbalski me~ izme|u reprezentacije Srbije i dr`avnog tima [vajcarske zapo~eo je i pre nego su fudbaleri istr~ali na teren Svetskog prvenstva u Kataru. Mediji iz Beograda i Pri{tine su se, naime, pre utakmice u petak, pitali {ta }e biti sa dvojicom [vajcaraca albanskog porekla - [a}irijem i Xakom. Da li }e nastupiti igra~i, koji su na prethodnom susretu 2018. godine protiv Srbije, pokazali prstima albanske orlove i veli~ali albanski nacionalizam.

U dr`avnom timu [vajcarske, wih dvojica su zbog tog po-

O~ekujem da }e FIFA da kazni Xaku, jer ovakvi nacionalisti~ki nastupi mogu da postanu zarazni i da izazovu sli~ne postupke igra~a drugih zemaqa, koje imaju probleme sa secesijom svoje teritorije i sa nacionalizmom. Poznavaju}i mentalitet albanskih nacionalista, smatram da Xaka ne mari za mogu}u kaznu od FIFE, jer on je postao heroj dana albanskih fanatika time {to se na svim televizijama sveta pokazao kao novi Adem Ja{ari.

KO JE PODUMUKLI XAKA

Granit Xaka je ro|en 1992. u Bazelu. Porodica mu je poreklom iz Podujeva. Fudbalsku karijeru je po~eo u Bazelu, zatim je pre{ao u “Borusiju” iz Menhengladbaha, a odatle u britanski

Ostrvu, u slu~aj je ume{ana i albanska mafija.

Xaka je osumwi~en da je 18. decembra na utakmici Premijer lige izme|u “Lidsa” i “Arsenala” u 86. minutu namerno dobio `uti karton, jer je odugovla~io sa izvo|ewem slobodnog udarca.

Pa`wu je najpre privuklo to da su se u kladionicama upla}ivale velike sume novca da }e vezista “Arsenala” dobiti `uti karton u posledwih deset minuta me~a, a sve je krenulo od uplate od 52.000 funti, na kojoj je kladilac zaradio 250.000 funti.

Kad se engleska policija u junu ume{ala u istragu pojavili su se novi dokazi, da bi u ~etvrtak ostrvski mediji objavili da su se u Albaniji na ovaj `uti karton

vih kriminalaca jako sumwiv i neprijatan i za same [vajcarce.

Naime, ve} ~etiri decenije albanska narko mafija okupira Cirih i ostale ve}e gradove u [vajcarskoj i na wihovim trotoarima i parkovima ilegalno prodaje drogu. Ova po{ast je toliko uzela maha da je centralni trg u Cirihu dobio nezvani~an naziv “Trg albanskog heroina”. [vajcarci su na mnogo na~ina poku{avali da isteraju albanske kriminalce iz zemqe, ali im to nije uspelo.

Kada je stvoreno tzv. nezavisno Kosovo, zvani~na Pri{tina je od zvani~nog Berna tra`ila da prizna Kosovo. [vajcarci su rekli da ho}e, ali uz uslov da Pri{tina povu~e albanske kriminalce i narko-{efove i dilere iz Ciriha iz ostalih gradova. I da ih sve prebaci na Kosovo. [vajcarska je priznala Kosovo, a ova tzv. dr`ava je prevarila [vajcarce. Nije povukla nijednog albanskog kriminalca kosmetskog porekla iz [vajcarske. Albanska narko mafija ostala je da deluje u Cirihu i drugim gradovima. Dodu{e, albanska narko mafija se povukla iz centralnih parkova, oslobodila je glavni trg u Cirihu, ali se preselila u mawe parkove, kafi}e, pa i u {kolska dvori{ta.

KO JE ZLIKOVAC JA[ARI

kontrolu. U Drenici je intervenisala srpska policija. Ubijeno je 15 qudi i komandant albanskih terorista Adem Ja{ari.

Adem Fazli Ja{ari (1955.) iz sela Dowi Prekaz bio je glavni u Drenici. Rukovodio je svim teroristi~kim akcijama kao samozvani komandant odbrane ~itave Drenice i ubijao srpske policajce. I Ademov otac [aban Ja{ari, starac od 72 godine pucao je na pripadnike MUP Srbije.

Davne 1981. godine u selu Dowi Prekaz ubijeno je nekoliko srpskih policajaca. Potom je porodica Ja{ari ubila 1991. nekoliko policajaca. Adem Ja{ari je zbog terorizma osu|en u odsustvu na 20 godina zatvora. Wegovi saradnici su ga veli~ali i javno pri~ali o wegovim zlodelima.

I kada je 1997. godine u Okru`nom sudu u Pri{tini su|eno 15-~lanoj grupi za nekoliko teroristi~kih akcija u op{tinama Glogovac, Vu~itrn i Kosovska Mitrovica u kojima je ubijeno ~etiri, a raweno 16 lica, svi optu`eni su pomiwali Ja{arija. Prvo optu`eni Besim Rama je priznao da je sa Ja{arijem u nasequ [ipoqe, 17. juna 1997. godine ubio milicionera Predraga \or|evi}a, a te{ko ranio Zorana Vukoji~i}a. Rama je koristio automat, a Ja{ari snajpersku pu{ku.

upla}ivale velike sume u kriptovalutama i da je Xaka povezan sa albanskom mafijom.

liti~kog ekscesa bili ka`weni suspenzijom, ali ih je i ovog puta, selektor, Tur~in poreklom, stavio u tim kao ponajboqe {vajcarske igra~e. A ja mislim da ih je i stavio kao najgore provokatore Srba, da bi uneli nervozu kod srpske strane, koja je strepela od novog nacionalisti~kog ekscesa {vajcarskih Albanaca. I dogodio se.

Kapiten {vajcarskog tima Granit Xaka je nasred fudbalskog terena obukao majicu sa likom i imenom albanskog nacionaliste i ratnog zlikovca Adama Ja{arija. Navodno mu je time slavio ro|endan, a u stvari, javnim ve-

“Arsenal”. Za reprezentaciju [vajcarske, ~iji je i kapiten, odigrao je 104 utakmice.

Wegov ro|eni brat Talant, tako|e fudbaler, nastupao je za sve mla|e selekcije [vajcarske, ali je 2013. godine uzeo albansko dr`avqanstvo i saop{tio da `eli da bude ~lan nacionalnog tima Albanije. Tada je medijima saop{tio da to ~ini na nagovor svog mla|eg brata Granita.

Xaka, nalazi se pod istragom posebnog odeqewa Nacionalne kriminalisti~ke agencije Velike Britanije zbog sumwe da je upleten u kladioni~arsku prevaru, a kako tvrde mediji na

Iako slu~aj izaziva veliku pa`wu u medijima {irom sveta, sa posebnom pa`wom se prati u Srbiji gde je Granit Xaka jedan od „de`urnih krivaca“, a ovda{wi tabloidi ga nazivaju „bednik“ i „{vajcarski provokator“.

Taj nadimak zaradio je jo{ na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine, kada je na utakmici izme|u [vajcarske i Srbije postigao gol i to proslavio tako {to je ukr{tawem ruku i prstiju napravio simbol albanskog dvoglavog orla.

Da li je Granit Xaka blizak albanskoj mafiji ili ne, vreme i okon~awe istrage u Velikoj Britaniji }e pokazati, ali je izvesno da je karakter pona{awa Albanaca u [vajcarskoj i posebno wiho-

Albanci sa Kosmeta i iz Albanije kao nacionalisti i teroristi sto godina vode rat protiv Srba i u Jugoslaviji i u Srbiji. Adem Fazli Ja{ari je pripadao najnovijoj generaciji albanskih terorista, koji su krajem 20. veka ubijali Srbe na Kosovu i Metohiji. Vojni analiti~ar, pukovnik Milan Mijalkovski tvrdi da je sistematski terorizam albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, s podr{kom SAD i NATO u 1998. godini poprimio masovna obele`ja i po~eo da ugro`ava sve vitalne vrednosti SRJ: suverenost, teritorijalnu celokupnost i nezavisnost.

U prvim mesecima 1998. godine na Kosovu i Metohiji do{lo je do prave eksplozije nasiqa, naro~ito u regionu Drenice, ju`no od Pri{tine gde su lokalne albanske naoru`ane grupe tokom januara i februara uspostavile

Dreni~ka grupa Adema Ja{arija od 15 terorista OVK imala je svoje baze u selima Dowi i Gorwi Prekaz i Prelevac kod Srbice. Po~etkom devedesetih ubili su tri milicionera, jedno civilno lice i ranili 16 qudi. Na putu Ro`aje-Pri{tina, kod Kosovske Mitrovice iz zasede bombama su ubili Draganu Ne{i}, a te{ko ranili milicionera Slobodana Dudi}a.

Komandant ovih albanskih ubica Adem Ja{ari iz sela Prekaze, ubijen je 6. marta 1998. godine u sukobu sa srpskom policijom. Iza wega su u teroristi~koj grupi ostali zlikovci, komandant Sulejman Selimi Sultan i wegov zamenik Ha{im Ta}i Zmija, Rexep Selimi, ro|ak komandanda Sultata i Sami Qu{taku, odgovoran je za ubistvo i rawavawe sedam policajaca 1999. godine na pru`nom prelazu kod Glogovca.

Za samo jedan dan 17 osoba dobilo aortni zalistak sa listi}ima sviwske maramice

U duhu obarawa evropskih, ali i sopstvenih rekorda, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dediwe” nastavqa da ni`e uspehe obaraju}i, ovog puta, onaj najve}i - svetski. Stru~ni timovi Instituta "Dediwe" uspeli su da izvedu 17 zamena aortnog zalistka na sr~anom mi{i}u (TAVI procedure) i time su definitivno osvojili svetski pobedni~ki tron.

Ovo je jo{ jedan veliki dan i radost za sve zaposlene, celu srpsku medicinu i pacijente {to }e wihov `ivot, ne samo produ`iti, ve} ga u~initi i zna~ajno kvalitetnijim.

Izvanredni stru~ni timovi, za deset sati, nadma{ili su i rekord koji su postavili kao izazov kolegama, kada su krajem ovog marta oborili evropski rekord, kojim su prestigli i ~uvenu lajpci{ku kliniku, koja je do tada dr`ala rekord sa 10 TAVI procedura ura|enih u jednom danu.

Sedamnaest pacijenata je dobilo novi aortni zalistak koji se sastoji od stenta u kome se nalaze listi}i od sviwske sr~ane maramice.

"Pro{li ponedeqak, 5. decembar 2022. godine osta}e upam}en u srpskoj medicini, jer je oboren sopstveni evrop-

ski rekord po broju velikih operacija na otvorenom srcu (operacije sa upotrebom ma{ine za vantelesni krvotok), kada je ,,Dediwe“ svoj vlastiti rekord od 21, popeo na 25 takvih operacija. Danas smo sa rado{}u, u dobrom op{tem stawu, ispratili svojim ku}ama sve pacijente koji su tada operisani. Mi u "Dediwu“ ne mirujemo, jer danas ,,udaramo“ na svetski rekord, odnosno najve}i broj ura|enih procedura u jednom danu - sa ponosom isti~e prof. dr Milovan Boji}, direktor Instituta.

Dodaje da je "Dediwe“ do sada bio evropski rekorder u toj oblasti, a danas su institutski timovi izveli sedamnaest uspe{nih procedura kod pacijenata starosti od 74 do 85 godina, ~ije je vitalne indikacije potvrdila komisija Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe Srbije:

Ovaj miniinvazivni zahvat podrazumeva da se bez skalpela, otvarawa grudnog ko{a i zaustavqawa rada srca pacijentu mewaju oboleli zalisci "protezama" napravqenim od sviwske sr~ane maramice.

"Bolest aortnog zalistka, odnosno aortna stenoza, podrazumeva izuzetno te{ku klini~ku simptomatologiju. Pacijent ima gu{ewe i ,,glad“ za vazduhom,

za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

bolove u grudima, nesvestice i, neretko, naprasnu sr~anu smrt. Aortni zalistak je jedna vrsta ventila koja se nalazi izme|u leve sr~ane komore i najve}e arterije u na{em organizmu – aorte. Zato je ta klini~ka slika toliko te{ka i zato je zamena aortnog zalistka klasi~nom kardiohirurgijom izuzetno komplikovana po pacijente. Rezawe grudne kosti i ,,stavqawe“ srca u mirovawe pomo}u ma{ine za vantelesni krvotok i wegovo ponovno vra}awe sa pumpe u ,,prirodan“ rad, predstavqa veliki operativni rizik za ove pacijente, a i postoperativni tok je veoma te`ak i nosi sa sobom neizvesnu prognozu. Za takve bolesnike TAVI procedura je neprocewiv dar - ka`e dr Darko Boqevi}, rukovodilac TAVI programa u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dediwe".

dela i biolo{kog materijala sviwe ili gove~eta, pravi se pojedina~no i prilago|ava pacijentu. Tokom procedure, na najjednostavniji na~in, ulazimo kateterima kroz preponsku arteriju, sli~no ugradwi stentova. Na vrhu katetera nalazi se valvula koja je pravqena od gove|e ili sviwske sr~ane maramice i poput "ki{obrana“ implantiramo je na mesto oboleleog zalistka. Takvi pacijenti se u bolnici zadr`avaju dva-tri dana, a onda oporavqeni odlaze svojim ku}ama, porodici i dru{tvu", obja{wava dr Farki}. M. T.

Branko Pe{i} je bio jedan od najboqih gradona~elnika koje je Beograd imao. Nekada{wi gradona~elnik Beograda je tokom svog `ivota imao brojne susrete, a jednom se sreo i sa legendarnim kwi`evnikom Ivom Andri}em.

- Pozvao je Branko Pe{i} svoje saradnike i prijateqe Peru Xaxi}a i Muharema Pervi}a, koji su bili mladi kwi`evnici. I oni su mu predlo`ili da on kao predsednik grada pozove Iva Andri}a na ru~ak. Tada je iza{la Andri}eva kwiga "Znakovi pored puta". Pre nego {to je Andri} do{ao,

Branko je pitao Peru Xaxi}a i Muharema {ta je danas aktuelno u kwi`evnosti, da bio on mogao da u~estvuje u razgovoru. Ka`u - Pirandelo. Italijanski pisac, aktuelan. "Na|ite mi ne{to da pro~itam od wega", rekao je Pe{i}.

Na|u mu dve kwige od Pirandela. Stavio je kwige na sto, radi neke poslove, a ~ita Pirandela - rekao je novinar Nenad Risti} i nastavio:

- Za ru~kom ~etvoro wih - Milan Vukovac, Pera Xaxi}, Muharem Pervi}, Branko Pe{i} i Ivo Andri}. Pera Xaxi} i Miha-

rem Pervi} nabacuju temu, sve Pirandelo. "Je l' si gledao, ~itao Pirandela...?"

U jednom trenutku Branko pita Andri}a: "[ta Vi mislite?"

Andri} ka`e: "Predsedni~e, ~ekam da momci zavr{e o Pirandeli, pa da vas ne{to pitam..."

Ovi se u}utali.

Andri} ka`e: "Hteo sam da Vas pitamza{to ja pla}am tako skupe komunalne usluge?" I izlaze Xaxi} i Pervi} i Branko im ka`e: "Je*o vas Pirandelo." - naveo je Risti}. R. N.

lll U slede}em broju:

Ivan Toplak: Mojim igra~ima treba malo vi{e vremena da se zagreju

Dr Mihailo Farki} navodi da se TAVI procedurom kod tako rizi~nih pacijenata smrtnost smawuje za 50 odsto i da svaki lekar mora biti sertifikovan za ovaj zahvat koji traje oko sat vremena."Svaka proteza, koja se sastoji od metalnog

Branko Pe{i}

U moru lo{ih i neprijatnih doma}ih vesti jedna ovonedeqna, krajwe sporedna ali pozitivna i vrlo afirmativna privukla je moju pa`wu. Naime, najbogatija Australijanka, rudarski mogul \ina Rajnhart odlu~ila je da sa po 100.000 dolara nagradi 10 svojih radnika, kao bo`i}ni poklon (Christmas gift). Glasina se prvo pronela kao {ala da }e \ ina imena izvla~iti iz {e{ira kao na tomboli, ali je na kraju zaista bilo tako. Svako od ovih 10 slu~ajnih radnika jedne od wenih kompanija Roj Hil (Roy Hill) dobio je po sto hiqadarki. [to bi se reklo, ima se – mo`e

Bonus iz {e{ira

li~nost u Australiji i weno bogastvo trenutno vredi vi{e od 34 milijarde australijskih dolara (oko 23 milijarde ameri~kih). Iako za uslove razvijenog zapada to mo`da i nije tako velika suma, na primer ukupan nominalni dru{tveni proizvod (GDP) Srbije iznosi mawe od 42 milijarde ameri~kih dolara. Vi{e od 45 odsto svih dr`ava sveta, {to je malo mawe od polovine, ima mawi dru{tveni proizvod nego {to vredi ~itavo \inino bogastvo. Ovaj podatak dovoqno govori da je re~ o ogromnom li~nom bogastvu koje se sa druge strane bazira na kori{}ewu maltene sirovih, i zajedni~kih nacionalnih prirodnih resursa.

Naravno, {ezdesetosmogodi{wa Rajnhartova je najmawe kriva za to, jer je ona ve}inu tog kapitala nasledila od svog bogatog oca, kontroverznog Lenga

naravno holivudski, koji pretpostavqam i sami naslu}ujete. Tako je Leng preko no}i zahvaquju}i tom neverovatnom, mesijanskom otkrovewu postao najbogatiji Australijanac, po principu: ko prvi na|e zlatni grumen – wegov je. Ova fascinatna pri~a, naravno ukoliko se uzme kao istinita, je tipi~na kolonijalna i mo`da ni{ta ne bi bilo ~udno da se dogodila na primer u 18. ili 19. veku, a ne pedesetih godina pro{log veka.

Leng je po mnogo ~emu bio kontrovorezna li~nost. Najtragi~niji je bio wegov gotovo rasisti~ki odnos prema Aborixinama, zahvaquju}i ~ijoj zemqi je i on sam postao milijarder. Godinama i decenijama unazad, sve do svoje smrti, Leng je negirao da rudna bogastva pripadaju Aborixinima, ve} kako je on govorio svim Australijancima. I mo`da je

[est mrtvih u pucwavi u ruralnom delu Australije

[estoro qudi, ukqu~uju}i dva mlada policajca, ubijeno je na imawu u ruralnoj Australiji nakon {to su policajci, koji su do{li da istra`e prijavqen slu~aj o nestaloj osobi, upali u zasedu.

Policija je saop{tila da je pucwava po~ela u ponedeqak oko 16.45 ~asova kada je ~etvoro policajaca stigla na udaqeno imawe u saveznoj dr`avi Kvinslend.

Najmawe dvoje te{ko naoru`anih qudi otvorilo je vatru na policajce, saop{tile su australske vlasti, prenosi Aso{ijejted pres. Policija je uzvratila vatru, ali su dva policajca, mla|a od 30 godina, poginula na licu mesta, a u sukobu je poginuo i ~ovek s kom{ijskog imawa.

Od ostalo dvoje policajca, jedan je tako|e rawen, dok je ~etvrti uspeo da pobegne i podigne uzbunu. Komesarka kvinslendske policije Katarina Kerol je rekla da je pravo ~udo {to su wih dvoje pre`iveli.

Prema najnovijim izve{tajima \ina je daleko najbogatija li~nost u Australiji i weno bogastvo trenutno vredi vi{e od 34 milijarde australijskih dolara (oko 23 milijarde ameri~kih). Iako za uslove razvijenog zapada to mo`da i nije tako velika suma, na primer ukupan nominalni dru{tveni proizvod (GDP) Srbije iznosi mawe od 42 milijarde ameri~kih dolara. Vi{e od 45 odsto svih dr`ava sveta, {to je malo mawe od polovine, ima mawi dru{tveni proizvod nego {to vredi ~itavo \inino bogastvo

se. Tako je jedan od tih sre}kovi}a u kompaniji bio zaposlen samo tri meseca, i ve} je uspeo da zahvaquju}i svojoj sre}i u}ari jednu solidnu godi{wu platu, i to gratis kao bonus! Jedna od glavnih kompanija gospo|e Rajnhart, Henkok Prospekting (Hancock Prospecting) objavila je pro{log meseca da je zabele`ila profit od 3 milijarde i 300 miliona dolara u pro{loj finansijskoj godini. Uprkos ogromnom prilivu novca, profit kompanije je ipak mawi za 28 odsto u odnosu na pretro{lu godinu. Ovaj drasti~an pad je pre svega posledica niskih cena gvozdene rude, ~estih nesta{ica i aktuelnog trgovinskog rata sa Kinom. Prema najnovijim izve{tajima \ina je daleko najbogatija

Henkoka (1909-1992). Pri~e o Henkoku su nadaleko ~uvene, a jedna od najsimpati~nijih je ona kako je on otkrio ogromne i najve}e svetske rezerve ruda u regionu Pilbara, u Zapadnoj Australiji. Prema jednoj savremenoj legendi, dogodilo se to u novembru 1952. godine. Po wegovom sopstvenom kazivawu, ogromna povr{inska nalazi{ta gvozdene rude Leng je otkrio sasvim slu~ajno, dok je leteo malim avionom sa svojom tada{wom suprugom Houp, ina~e \ininom majkom. Naime, dok je leteo, zbog lo{eg vremena i oblaka koji su se skupqali, morali su da lete {to ni`e kroz nepreglednu pustiwu. I tada je Leng ugledao ogromna nalazi{ta gvozdene rude! I nastavak ove pri~e je

jednim delom i bio u pravu, ali svakako nisu svi Australijanci zahvaquju}i wegovom otkri}u postali ni milioneri, a kamo li milijarderi. Naravno, razume se i svima je jasno da je Henkok ipak bio samo jedan veliki igra~, kome se posre}ilo, i koji je bukvalno izabran od strane dr`ave, da to bude ili je samo mo`da izvu~en iz {e{ira. Sve te holivudske pri~e lepo zvu~e, ali one su ipak namewene jednoj {iroj javnosti, kojoj je vrlo ~esto potrebno objasniti ne{to neobja{wivo. I danas imamo sli~ne pri~e o bogatim tehnolo{kim magnatima, koji su obi~no po~iwali sa pozajmqenih hiqadu dolara iz tamnih gara`a svojih o~eva, a onda su za samo nekoliko godina postajali milioneri. Bilo kako bilo, imena radnika koja su nedavno izvu~ena iz \ininog {e{ira su zaista stvarne i lepe pri~e. Jer \ina zna da je bogastvo ipak jedna relativna kategorija, i da pre ili kasnije postane ili ostane samo legenda.

„Po mom mi{qewu, policajci nisu imali {anse i ne znam kako su dvojica izvukla `ivu glavu”, rekla je ona posle obilaska lica mesta dodav{i da su poginuli policajci ustreqani na otvorenom prostoru ispred ku}e na imawu.

Ijan Livers, predsednik Sindikata Policije Kvinslenda, rekao je da su napada~i, videv{i da je jedna policajka pobegla u visoku travu, zapalili rastiwe kako bi ga isterali na~istac.

Nakon {to je podignuta uzbuna, vlasti su saop{tile da je otpo~ela opsada imawa, u kojoj su bili i specijalci i vazdu{na podr{ka. Kerol, vidno uplakana, rekla je da je 16 policajaca rizikovalo svoje `ivote kako bi izvukli le{eve ubijenih kolega, ne znaju}i pri tome da li su wihove kolege `ive ili mrtve.

Ne{to posle 22.30 ~asova, `ena i dva mu{karca ubijeni su u drugom wihovom sukobu s organima reda, ~ime je ovaj sukob zavr{en, saop{tila je policija. Kerol je rekla da su sve troje ubijenih smatraju osumwi~enima dodav{i da je ovo nezamisliva tragedija za sve, posebno za porodicu i kolege ubijenih.

„Izgubiti dva policajca u jednom incidentu je apsolutno pora`avaju}e”, rekla je ona.

Katarina Kerol je saop{tila da je lokalna policija reagovala na zahtev vlasti susedne savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels kako bi proverila osobu koja je prijavqena kao nestala pre godinu dana, ali je navodno bila u kontaktu s qudima u posledwih nekoliko dana. Ona nije smela da tvrdi da je policija namamqena na imawe.

Australski premijer Entoni Albanez opisao je ovo kao srceparaju}i i u`asni dan za porodice i prijateqe policajaca koji su izgubili `ivote na du`nosti izjavquju}i svima sau~e{}e. „Australija tuguje s vama”, napisao je premijer na tviteru.

Trenutno je progla{eno vanredno stawe koje je jo{ uvek na za oblast oko imawa, kako bi se utvrdilo mesto zlo~ina.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Gra|ani odali po~ast ubijenima ispred policijske stanice

NAGRADE ZA SRPSKE VEROU^ITEQE

U ponedeqak, 28. novembra 2022. u parlamentu Novog Ju`nog Velsa (NJV) odr`ana je sve~anost kojom je obele`en kraj {kolske godine za verou~iteqe. U dr`avnim {kolama NJV veronauka se predaje du`e od stopedeset godina a od 2006. me|u odobrenim predava~ima je i Srpska pravoslavna crkva. U toku teku}e 2022. godine veronauku je predavalo skoro trinaest hiqada verou~iteqa.

U Sidneju i okolini skoro hiqadu |aka slu{a srpsku pravoslavnu veronauku a barem jo{ dva puta vi{e ~eka na verou~iteqa. Verou~iteqi u Sidneju su volonteri koje obu~avaju i akredituju od ministarstva odobrene institucije me|u kojima je i Srpska Pravoslavna Mitropolija australijsko-novozelandska.

Ove godine je me|u dvadeset nagra|enih verou~iteqa i gospodin Dragan Joki} srpski verou~iteq koji predaje u dve osnovne {kole. Wemu je nagradu predala ministar prosvete u Vladi NJV pre~asna gospo|a Sara Mi~el.

Dragan je ro|en u Francuskoj 1977. a od 1986. sa roditeqima i bratom se vra}a u Dalmaciju. Iz Dalmacije odlazi u Srbiju u izbegli~koj koloni 1995. u kojoj je kao

bombardovan 1999. a 2001. dolazi u Australiju.

U

terski zanat `eni se i postaje otac dvoje dece ali ubrzo ostaje udovac. Kao udovac podi`e dvoje dece i do dana{weg dana radi dva posla. Preko dana kao vodinstalater a no}u kao pekar. Uz to redovno peva u crkvenom horu, svake subote hrani besku}nike u Sidneju i ve} pet godina volontera kao verou~iteq. Dva puta je odlazio u humanitarne misije u Ganu i Keniju a jednom i u Vanuatu gde je sa drugim hri{}anima radio na izgradwi vodovoda za sela bez ~iste vode. Redovni je volonter u Slu`bi za hitne intervencije (SES) NJV i davalac krvi.

Dragan je omiqeni u~iteq svojih u~enika i inspiracija za hri{}anski `ivot. Pored wega u u`i izbor za nagradu Ministra u{ao je i Georgije Georgiadis, jo{ jedan izvanredno talentovani i po`rtvovani volonter na{e Crkve. Pored svog posla medicinskog tehni~ara u Katumbi i rada na ikonopisu, mozaicima i vizantijskog pojawa, Georgije tako|e predaje veronauku srpskim |acima u dve sidnejske {kole.

sve{tenik Nemawa Mr|enovi}

Mili{a dobio patike broj 54 od humanog ~oveka iz Hrvatske, sti`u i cipele iz Australije

Da qudska dobrota ne poznaje geografske i nacionalne granice jo{ jednom se dokazalo i to na primeru seoskog xina iz Arnajeva. Pri~a o Mili{i Jovanovi}u koji nosi broj obu}e 54, zbog ~ega mu je veoma te{ko i jedne patike nosi godinama, obi{la je Srbiju i region pre mesec dana.

Mnoge je dirnula wegova situacija i bili su odlu~ni da pomognu, pa }e tako Mili{a ve} do kraja ove godine dobiti nekoliko pari novih kvalitetnih patika.

“Pro~itali smo tekst o Mili{i i uz pomo} druga iz Nema~ke smo na{li patike koje su wegov broj i rado bi mu to poklonili”, napisao je u mejl poruci ~italac iz Srbije.

Me|utim, osim qudi iz na{e zemqe na muke seoskog xina nisu ostali imuni ni ~itaoci iz su-

sednih zemaqa, jer je upit kako mu proslediti patike stigao i iz Hrvatske.

“[etaju}i jednom zagreba~kom trgovinom ugledao sam patike sa istaknutim brojem 54. Istog ~asa

sam se setio pri~e o Mili{i i odlu~io sam kupiti iste. Kako dolazi Bo`i}no vreme, moja je zamisao, u~initi dobro delo i obradovati nekoga nepoznatog. Uspostavio sam u me|uvremenu

kontakt i sa Hrvatskim veleposlanstvom u Beogradu i oni su voqni vrlo rado pomo}i oko transporta i isporuke Mili{i ali im je potrebna ta~na adresa ili telefon. Ne pi{em Vam ovo radi bilo kakvog publiciteta ili eksponirawa u medijima nego iskqu~ivo radi “malog dara

za velikog Mili{u”, napisano je u drugoj poruci.

Jo{ jedne patike }e vrednom i po{tenom Mili{i sti}i ~ak i iz daleke Australije, od na{ih qudi iz Sidneja, odakle su se tako|e javili zainteresovani da umawe wegov problem.

M. T.

maloletnik vozio kamion sa velikim brojem civila iz svog sela. Nakon rata `ivi u izbegli~kom centru u Subotici koji je

Australiji zavr{ava vodinstala-

Priredio:

15. decembar 2022.

Planirawe le~ewa i zdravstvene nege unapred

Udru`ewe „Srpska zajednica Australije“ nedavno je dobilo subvenciju od strane „Palijativne nege Viktorije“ za projekat „Planirawe le~ewa i zdrastvene nege unapred, razgovor i palijativna nega u srpskoj zajednici“. Ciq ovog projekta je pove}awe svesti o planirawu le~ewa i zdrastvene nege unapred pru`awem informacija i razgovorom sa starijim qudima, wihovim porodicama, zdravstvenim radnicima i klini~arima u srpskoj i drugim „CALD“ zajednicama. Projekat }e ukazati na zna~aj planirawa le~ewa i zdrastvene nege unapred pre nego {to postoji hitna potreba za planom. Edukacija o planirawu le~ewa i zdrastvene nege unapred je prvi korak ka razgovoru sa ~lanovima srpske zajednice o zdravstvenoj za{titi koju bi `eleli ili ne bi `eleli da dobiju ako bi se ozbiqno razboleli ili povredili i nisu u mogu}nosti da prenesu svoje preferencije ili donesu odluke.

O~ekuje se da }e projekat osna`iti zajednicu da razmotri mogu}nost dokumentovawa za vrstu nege koju bi dobili i ishode koje bi smatrali prihvatqivim. To }e rezultirati time da se o preferencijama klijenta razgovara usmeno u nekim porodicama kako bi svima bilo jasno {ta se od wiho ~ekuje.

To je posebno va`no za starije qude, osobe sa hroni~nom bole{}u, osobe sa vi{e bolesti ili osobe koje imaju rano kognitivno o{te}ewe i pribli`avaju se kraju `ivota. To se ~esto odnosi na negu primqenu na kraju `ivota. Tako|e, to }e osigurati da porodice i klini~ari znaju koje su wihove zdravstvene i li~ne sklonosti i da se te preferencije po{tuju.

[ta je planirawe le~ewa i zdravstvene nege unapred?

To je na~in da se unapred isplanira kako }ete da se le~ite u slu~aju da ste toliko bolesni da niste u stawu sami re}i {ta biste `eleli. Recimo primera radi, {ta bi se desilo ako biste se ozbiqno razboleli ili pretrpeli ozbiqnu nesre}u tako da niste u stawu da razgovarate sa svojim lekarom o tome ako `elite da se le~ite?

Ko }e vam pomo}i u takvoj situaciji kod odlu~ivawa o le~ewu i zdravstvenoj nezi? Kako }e ta osoba znati {ta vi `elite?

Planirawem le~ewa i zdrastvene nege unapred poma`ete drugima da znaju {ta je vama va`no. Tako|e, zdravstveni stru~waci mogu vas upitati da li imate unapred isplanirano le~ewe i zdravstvenu negu, kao i o osobi koja odlu~uje o va{em le~ewu i zdravstvenoj nezi.

Kako da unapred isplanirate le~ewe u vezi sa zdravstvenom negom?

Prvi korak u ovom poduhvatu bi bio da „imenujte drugu osobu“. Potpisivawem pravno va`e}eg obrasca jasno stavqate na znawe koga VI `elite da ovlastite da u va{e ime donosi ODLUKE O LE^EWU I ZDRAVSTVENOJ NEZI ukoliko ste previ{e bolesni da sami ka`ete. Ta osoba se zove „Osoba koja odlu~uje o va{em le~ewu i zdrastvenoj nezi“.

Slede}e, treba da razgovarate i saop{tite to osobama koje su vam bitne. Razgovarajte sa osobom koja odlu~uje o va{em le~ewu kao i sa va{om porodicom, prijateqima i lekarima o `ivotnim vrednostima koje `elite da se uva`e, o svojim uverewima i prioritetima kada je u pitawu va{e le~ewe i zdrastvena nega. Saop{tite im {ta je vama bitno i va`no.Tako|e razgovarajte sa lekarima i zdravstvenim radnicima da saznate vi{e o tome {ta vam budu}nost mo`e doneti.

I kao posledwi korak - ozvani~ite to i na papiru.

Ako imate izra`en stav o ne~emu, to mo`ete pismeno navesti u „Direktivi o planirawu le~ewa i zdrastvene nege unapred“, u kojoj opisujete svoje prioritete i vrednosti, ili uputstva za budu}e odluke koje se ti~u va{eg zdravqa i nege.

Izaberite ovu opciju ako nemate drugu osobu koju biste imenovali. Ove dokumente dajte osobi koja odlu~uje o va{em le~ewu i zdrastvenoj nezi, va{im lekarima, bolnici i drugima koji su ukqu~eni u va{e le~ewe i negu.

Ako `elite da saznate vi{e o planirawu le~ewa i zdrastvene nege unapred, mo`ete pozvati Udru`ewe srpske zajednice Australije (03) 9701 7308 ili putem imejla: info@serbiancommunity.org.au.

Srbi u Australiji statusa Novaka

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

novi} izjavio je prvo u svom ekskluzivnom intervjuu za lokalne novine Ferfilda (Fairfield Local News):

Svetski teniski {ampion sa najvi{e provedenih nedeqa na svetskom teniskom tronu, vra}a se u Australiju nakon nepravde i poni`ewa koje je do`iveo u pritvornom centru u Melburnu po~etkom ove godine. Svoju sezonu 2023. godine zapo~e}e na „Internacionalnom teniskom {ampionatu u Adelejdu“. To je prvi korak u wegovom podvigu da osvoji desetu krunu na „Otvorenom Prvenstvu Australije“.

Promena viznog statusa Novi laburisti~ki ministar za „Imigaciju, Dr`avqanstvo i Multikulturalne Poslove“, Endru Xajls (Andrew Giles), promenio je odluku o viznom statusu srpskog tenisera pod sekcijom 133F Zakona o Migraciji (1958). Glavni advokat imigraciono-pravne firme “Solve Law” iz Sidneja, Kri{lin ^eti, izjavila je ovim povodom: “Nije ~est slu~aj da ministar preina~i odluku. Ali ministar ima takva ovla{}ewa po zakonu. U \okovi}evom slu~aju, ministar je to mogao da uradi ako je ministar odlu~io da razlozi po kojima je data zabrana vi{e ne postoje.”

Reakcija ambasadora Srbije Ambasador Srbije pri Australiji g. Rade Stefa-

u Organizacija deluje jo{ od 1995. godine na radost najstarijih kojima je pomo} najpotrebnija u Sve~anom ve~erom je obele`en kraj uspe{ne 2022. godine i izra`ena zahvalnost pre svega volonterima, ~lanovima i zaposlenima

Kad ne{to nastane kao posledica nasu{ne potrebe, a odr`ava se u `ivotu i gleda u budu}nost s uverewem da }e biti jo{ boqe i verom u uspeh, a zalivano trudom i radom, nadasve qubavqu qudi kojima je najva`nije da vide osmeh na licima

“Srbija je veoma sre}na jer je ukinuta zabrana za dolazak Novaka \okovi}a u Australiju. To je ono ~emu smo se nadali. Iako je ta prvobitna odluka bila u domenu ekskluzivne cije australijske vlade, mi smo imali otvorenu liku da predstavimo stav vlade Republike australijskim kolegama. Kao ambasador straliji, `eleo bih da se zahvalim svim resursima, prvenstveno Ministarstvu Poslova, i Ministarstvu Spoqnih Poslova vine, za blisku saradwu. Postoji mnogo ishoda ove odluke na me|uqudske odnose zemqe, za koje se nadam da }e se preslikati le domene na{e bliske saradwe.”

Lokalne reakcije

Ambasador Srbije u Australiji g. Rade Stefanovi}

Prota Miodrag Peri} iz Crkvene op{tine “Lazarica” u Sidneju pozdravio je odluku o promeni viznog statusa \okovi}u, dodaju}i:

“To je odli~na vest i srpska zajednica je zahvalna federalnoj vladi za fer odluku koja ispravqa nepravdu koja je naneta Novaku i na{oj zajednici od strane prethodne Ukidawe zabrane }e poboq{ati ugled Australije

najstarijih i najrawivijih, onda je to vo}ka ~udnovata koja daje samo dobar plod. Tako bi se moglo re}i i za SRPSKI SOCIJALNI SERVIS I SARADWU sa sedi{tem u melburnskom predgra|u Sent Albans koji jo{ od 1995. godine radi na radost brojnih srpskih penzionera na zapadu i jugoistoku grada, a u ~ijoj je organizaciji odr`ana pro{log ponedeqka, 5. decembra 2022. godine, sve~ana ve~era u hotelu Tejlors Lejks u istoimenom delu grada.

Lepa prilika da se posle perioda velikih neizvesnosti i brojnih nevoqa izazvanih pandemijom korone obele`i uspe{an kraj godine i istovremeno sa velikim o~ekivawima krene u susret ostvarewu ambicioznih planova za budu}nost.

„Uspeli smo pre svega da opravdamo svrhu vlastitog postojawa u naj-

te`im uslovima na{lo pred znakom nam je Aleksandra nica direktora NE SLU@BE koja pojavom sugeri{e jedinstvene organizacije najosetqivijem cije u zapadnom Melburna, starijima,

„Inicijativa koji se i danas ustanove, ostvaruje dina trudom na{ih slenih. Program obnova dru{tvenog i wihovo ukqu~ivawe zajednice. Ne treba obja{wavam koliko wihovo du{evno zdravqe, naj~e{}e no bolestima koje

Prota

Australiji reaguju na promenu viznog \okovi}a

zemqe koja je otvorena i prihvata druge. To je dobra odluka, za organizaciju „Tenis Australija“, za sport bez politike, i definitivno je dobra vest za hiqade Novakovih fanova u Australiji. Slava Bogu i “Napred Australijo”.”

ekskluzivne jurisdikotvorenu priRepublike Srbije ambasador Srbije u Ausvim nadle`nim Unutra{wih Poslova i Trgomnogo pozitivnih odnose izme|u dve preslikati na ostaprethodne vlade. Australije kao

Neki pripadnici srpske zajednice u Australiji su se ose}ali izolovanim po~etkom ove godine u jeku medijske histerije protiv \okovi}a i u nekim slu~ajevima, wegovog srpskog identiteta. Kada je bio sramno deportovan iz Australije i dobio trogodi{wu zabranu ulaska nakon sage koju su prenosili svi svetski mediji, ~lanovi srpske zajednice su sproveli najve}e istra`ivawe javnog mwewa sa preko hiqadu ispitanika. Rezultati su pokazali da su se mnogi australijski Srbi osetili izolovani ili kritikovani u svom okru`ewu zbog svojih simpatija prema \okovi}u, a neka deca su u osnovnim {kolama bila `rtve mobinga zbog svog srpskog porekla.

Xon Jeremi} iz Srpskog Saveta Australije (SCOFA) je rekao:

“Organizacija „SCOFA“ je predala izve{taj o diskriminaciji i vilifikaciji Srba u Australiji nakon deportacije Novaka komisionaru protiv rasne Diskriminacije, gospodinu ^in Tanu. Nakon na{ih konstruktivnih razgovora sa wihovim stru~wacima, zadovoqni smo da je izve{taj Srpskog saveta Australije pomogao da se uobli~i novi nacionalni okvir protiv rasizma u Australiji, koji srpska zajednica apsolutno podr`ava. Tenis treba da zbli`ava qude, a ne da deli australijsko dru{tvo.”

Odbornik op{tine Mihailo Mijatovi}, je izjavio: “Mislim da je va`no da je zabrana ukinuta, ne samo zato {to je \okovi} najboqi teniski igra~ u istoriji

ovog sporta, ili zbog humanitarnog rada u koji je nesebi~no ukqu~en, ve} zato {to je to bilo ispravno da se uradi.”

Tawa @upkovi} iz Srpskog sportskog centra Bonirig je izjavila:

“Vesti da se Novak vra}a u Australiju za Grend Slem su fantasti~ne za australijski tenis i wegove pristalice, a naravno i za srpsku zajednicu. Sigurna sam da }e cela Australija da ga podr`i.”.

Sandra, jedna od Novakovih najstrasnijih fanova koja ga od 2006. godine bodri sa tribina je rekla: “Novakova Armija ~eka svog {ampiona da se vra-

ti u Australiju. Gledala sam ga jo{ od 2006. godine i ni{ta nas nije spre~ilo da budemo na Otvorenom prvenstvu Australije, ~ak ni kad smo izgubili ku}u u poplavama u Kvinslendu.”

Zabrana ulaska je bila lo{a po reputaciju Australije

Brenton Koks (Brenton Cox), direktor aerodroma u Adelejdu, skoro je naveo za podkast Australijske avijacije: “Tretman Novaka od strane australijske vlade ove godine je upla{io turiste koji su hteli da posete Australiju. Pla{ili su se da }e pro}i kao on, i biti poslati u pritvorni centar.” Sada postoji nada da }e odluka o ukidawu zabrane pomo}i da se globalna reputacija Australije kao prijateqske zemqe otvorene za sve zaista popravi.

^lanak je objavqen u Fairfield Local News

uslovima kada se mnogo toga znakom pitawa.“- rekla Aleksandra Jovi}, mlada zameSRPSKE SOCIJALkoja ve} samom svojom sugeri{e da je budu}nost ove organizacije posve}ene delu srpske populai jugoisto~nom delu starijima, zagarantovana.

g. Milana Puali}a nalazi za ~elu na{e ostvaruje se tokom ovih gona{ih volontera i zaposocijalnog servisa je dru{tvenog `ivota starijih ukqu~ivawe u `ivot {ire treba posebno da vam koliko je to va`no za du{evno stawe i time ukupno naj~e{}e ionako naru{ekoje su uobi~ajene kod

I SARADWA postavila je kao svoj prioritetni zadatak realizaciju programa prijateqskih poseta starima i nemo}nima, u periodu pandemije uz brojne restrikcije, ali i pre i posle redovnim pozivima, tako|e i obavqawem kupovine i dostavqawem hrane i lekova. Slu`ba }e i daqe nastaviti utabanom stazom u nastojawu da opravda ste~eno poverewe klijenata. Kraj godine i vreme da se saberu utisci i analiziraju rezultati na sve~anom okupqawu kakvo je odr`ano pro{log ponedeqka prilika je da se pomenu imena „~ete male, ali odabrane“ SRPSKE SOCIJALNE SLU@BE. To je mlada Aleksandra Jovi} kao zamenik direktora, slu`benice Kristina \uki}, Sandra Afu i Mila

Hr`ewak, a na ~elu organizacije jo{ uvek je wen osniva~ sa kojim se slu`ba dobrim delom i poistovetila svih ovih godina, g. Milan Puali}.

„Sre}na sam i ponosna {to sam deo ovakve organizacije, `eqa mi je da u novoj godini nastavimo sa uspe{nim radom i dodatno doprine-

semo poboq{awu dru{tvenog `ivota starijih Srba, time i wihovog op{teg zdravstvenog stawa.“- naglasila je na kraju razgovora za „SRPSKI GLAS“ Aleksandra Jovi}.

Organizacija je osim posne ve~ere, a nisu ostali zaboravqeni ni oni koji ne poste, pripremila i prigodne skromne poklone za svoje dobrovoqce i ~lanove, a svi prisutni, vaqa primetiti, u`ivali su ne toliko u vrlo ukusnoj hrani koliko u dru`ewu,

razgovoru i o`ivqavawu uspomena na izlete, ru~kove, nova poznanstva. Ostaje da se ponadamo da }e sli~nih godi{wih okupqawa biti i u budu}nosti i da }e pogled „preko ramena“ uvek biti u SRPSKOJ SOCIJALNOJ SLU@BI, kao retkoj organizaciji koja uspeva da opstane na dobrobit srpske zajednice, biti uvek ukra{en osmehom radosti i zadovoqstva ostvarenim.

S. G.

starije populacije.“ – rekla nam je tako|e Aleksandra Jovi}.

SRPSKA SOCIJALNA SLU@BA

Miodrag Peri}

Tawa @upkovi}

Stjuard „babica” na 8.000 metara

1978. godine. Treba se popeti na 11.200 metara. Let do Sidneja traje sedam sati i 15 minuta. Svi su opu{teni i svi su pod budnim okom kabinskog osobqa. U jednom trenutku neko od wih prime}uje da s Marijom ne{to nije u redu.

Albumi s fotografijama, ise~ci iz novina, diplome, pohvale, razna priznawa. Ceo jedan radni vek stao je u podebqu fasciklu koju nam, skromno, ali od srca pokazuje Radoje Rako~evi}, nekada{wi stjuard i in`ewer leta JAT-a na „boingu 727”. Odavno je u penziji, pa otuda i vremena da, s prijateqima, prebira po uspomenama i lista novinske ~lanke, prise}aju}i se letewa i boravka u plavim visinama. Avioni su bili i ostali wegov `ivot i wegov svet. Ispuwena `eqa, iako ga je na konkurs za stjuarda prijavio brat Miroqub.

Proputovao je svet, posebno tamo gde mnogi i danas pri`eqkuju. Tim istim svetom krstario je i pre nego {to je postao ~lan mnogoqudne ekipe tada{weg jugoslovenskog avio-prevoznika. Bio je ~lan kulturno-umetni~kih dru{tava, od „Lole” do „Krsmanca” i „Branka Cvetkovi}a”. Pesmom i igrom predstavqao je veliku Jugoslaviju, di~e}i se {to su aplauzi i ovacije odzvawali velikim svetskim dvoranama.

VRSNI U^ITEQI

- Sve je to bilo lepo, posebno putovawa i dru`ewa s folkloristima i muzi~arima, ali se otac grdno qutio {to nemam neki sigurniji posao, a ne da dane tro{im igraju}i po svetu - evocira uspomene na mladala~ke dane. - Kad su me primili da budem stjuard, od wega niko sre}niji, a ja sam to shvatio kao da sam konobar u avionu. Brzo sam, me|utim, uvideo da je to i te kako ozbiqan i odgovoran posao.

Gotovo preko no}i zavoleo je avione i plava prostranstva. Interesovawe i `eqa za napredovawem doveli su ga do {kole za pilote u Borbenoj eskadrili u Pan~evu, a onda je stekao i neophodna znawa za in`ewera leta i pilota na „boingu 727”.

- Konkurencija je tada bila o{tra, morao sam stalno da se dokazujem, predava~i iskusni, strogi i pravedni - kazuje Radoje Rako~evi}. - Na kraju nas je ~eka-

la Pilotska akademija u Vr{cu i Vi{a pilotska {kola u Beogradu. I danas pamtim nastavnike od kojih sam mnogo nau~io: Uro{a \eli}a, Stevu Dobanova~kog, @ivotija Lazarevi}a...

U Borbenoj eskadrili leteo je avionom „utva” i drugim tipovima, ispuwavaju}i sve zadatke koje su nalagali {kolovawe i obuka. U me|uvremenu redovno je radio kao stjuard na mnogim linijama JAT-a {irom sveta, a onda stekao dozvolu profesionalnog pilota na „boingu 727” na kome je i ostao do penzionisawa, 2000. godine.

Mnogo sati proveo je u vazduhu, susre}u}i se s putnicima svakojakog karaktera i raznih fela. Jedan doga|aj mu je, ipak, trajno urezan u se}awu. Bila je to prvorazredna svetska senzacija, jer je s osobqem „boinga 707”, na visini od 8.000 metara, porodio tada 18-godi{wu Mariju Todevu. Dogodilo se to na liniji Singapur-Sidnej, u avionu koji je krenuo iz Beograda. Sve je izgledalo kao u dobro re`iranom filmu.

Radoje se i danas se}a svakog detaqa s tog leta. Nad Singapurom se spu{talo vrelo i vla`no ve~e. Obavqaju se posledwe provere pred poletawe za Sidnej. Ulaze prvi putnici. Ve}ina }uti, jer su umorni od leta izme|u Beograda i Singapura koji je trajao vi{e od devet sati. Me|u wima je i Marija Todeva u poodmakloj trudno}i. Docnije }e se saznati da je, pre nego {to je dobila neophodna dokumenta za Australiju, bila kod lekara koji joj je i odobrio putovawe. O~igledno ga je nadmudrila, tvrde}i da je u sedmom mesecu trudno}e.

PORO\AJ ME\U OBLACIMA

Osim pilota @ivka @ike Maqkovi}a, u vazduhoplovu su i ostali ~lanovi posade, me|u kojima i kabinsko osobqe: Slavica i Slobodan Ursi}, Gordana ^olovi}, Ana Hribernik i, naravno, na{ sabesednik Radoje Rako~evi}. Dvanaesti je dan februara

- Imam probode u stomaku koji postaju sve ja~i i ~e{}i. Ma, bi}e sve u redu... - umirivala je zabrinutu stjuardesu.

Bili su to, ipak, trudovi i svi su shvatili da }e se `ena poroditi u avionu. Radoje je odmah obavestio kapetana Maqkovi}a, a ovaj istog ~asa krenuo da spu{ta avion na 8.000 metara, visinu koja qudskom organizmu najvi{e prija.

- Ta~no je da smo, kao kabinsko osobqe, bili obu~eni za delovawe u raznim kriznim situacijama, ukqu~uju}i i poro|aj, ali niko od nas nije imao iskustva, niti smo ~uli da je iko u drugim kompanijama pora|ao putnicu u avionu - pripoveda Rako~evi}.

Kad je Marija po~ela da ose}a kontrakcije, avion je bio iznad pustiwe u centralnoj Au-

SUSRET SA VANZEMAQCIMA

Lete}i avionom „utva” s kolegom Veliborom Vuka{inovi}em, Radoje se jednom prilikom susreo i s vanzemaqcima! Pro{lo je od tada mnogo vremena, a danas to ovako obja{wava:

- Veqa i ja smo videli ono {to se zaista dogodilo: ~etiri-pet neobi~nih letelica, o~igledno s druge planete. Obilazili su oko nas, nestajali, pa se ponovo pojavqivali. Obojica smo }utali, a onda jedan drugog boja`qivo pitali: „Jesi li i ti video ono {to sam ja video?” Zarekli smo se da o tome ne}emo nikome govoriti da nas ne bi proglasili ludim, a i zbog drugih komplikacija na poslu. Zato smo }utali, a tajnu i doga|aj, odnosno susret s nekim NLO ~uvali duboko u sebi. Sad je vreme da o tome progovorim i ka`em da smo na 3.000 metara imali prili~no bliski susret s do tada nepoznatim nebeskim letelicama.

straliji, a do Sidneja je ostalo jo{ oko tri sata leta. Vreme je muwevito izmicalo, pa je Radoje preuzeo komandu da se krene s poro|ajem, jer u takvim situacijama samo jedan mo`e da bude glavnokomanduju}i. Prva tri reda sedi{ta brzo su ispra`wena, putnici su zamoqeni da pre|u u drugi deo aviona, tako da je napravqena neka vrsta improvizovanog stola. Marija je u po~etku odbijala da se skine pred Radojem i pred stjuardesama, ali kad je videla da nema gde, brzo je popustila. Trebalo je na}i sredstvo za dezinfekciju i druge potrep{tine. Neko se setio viskija. Bar je wega bilo dovoqno. Pi}e su sipali u pove}u posudu i unutra ubacili makazice za nokte i par~e kanapa, neku vrstu pertle kojim su novoro|en~etu vezali pupak. U drugom loncu bila je vru}a voda.

- Navukao sam gumene rukavice, Slavica, Gordana i Ana pomagale su porodiqi, istovremeno je i hrabrile, i posle nekoliko minuta de~a~i} je bio u mojim rukama - poja{wava stjuard. - Uhvatio sam ga za stopala, pqesnuo po guzi dva-tri puta i kad je zaplakao, znali smo da je poro|aj uspe{no obavqen i da smo pobedili.

Usledila je nova drama - trebalo je prese}i pup~anu vrpcu.

- Slavice, ti }e{ to da uradi{ - komandovao je Radoje, koga mnogi zovu i Roki.

- Ne mogu - zadrhtala je stjuardesa, strahuju}i verovatno da ne napravi neki pogre{an potez i ugrozi `ivot bebi.

Stjuard je odmerio tri prsta od bebinog stomaka i podviknuo: - Ovde seci!

Iz lonca s viskijem izva|en je kanap, koji su obmotali gazom i vezali pupak. Zatim su bebu umotali u gazu i stavili u nosiqku koja, kao oprema, postoji u avionu. Istog ~asa je zaspala.

- Rodio se Jatko - rekao je neko od kabinskog osobqa.

De~ak }e, docnije, dobiti ime Aleksandar. Pilot je o svemu {to se doga|alo u avionu obavestio kontrolu leta na sidnejskom aerodromu, tako da su na pisti uveliko ~ekala sanitetska kola koja su majku i bebu prevezla do bolnice u blizini aerodroma.

- Lekar je tu, na licu mesta, pregledao majku i novoro|en~e

i pohvalio sve koji su obavili poro|aj, jer je ura|en stru~nonije krio zadovoqstvo Radoje.Pitao nas je gde smo nau~ili tu ve{tinu, a mi gotovo uglas odgovorili: „Kod dr Ku{i}a u JAT-u”.

Kako su se dovijali za „instrumente” to samo oni znaju. Makazice za nokte prona{li su u li~nom priboru jedne od stjuardesa, negde su nabasali i na par~e kanapa, za rukavice su ve} znali da postoje u avionu. Najmawi problem bio je viski, samo je trebalo da se neko toga seti. Sre}om, u magnovewu nekome je i to palo na pamet. Kad je avion dotakao pistu sidnejskog aerodroma, svi su odahnuli. Radoje nije dozvolio radnicima koji dezinfikuju avion da u|u daqe od kabine, strahuju}i da to mo`e da na{kodi bebi.

Odlazak ambulantnih kola, pod rotacijom, ozna~io je i kraj ove nesvakida{we drame, istovremeno i velikog podviga kabinskog osobqa me|u oblacima. Zahvaquju}i australijskim novinarima, poro|aj u avionu JAT-a veoma brzo postao je planetarna vest. Jatko je, odnosno Aleksandar, s majkom, nastavio da svoje `ivotne staze utire na tlu ove daleke zemqe.

SA^UVAO SEBE I AVION

Dok se obu~avao u Borbenoj eskadrili u Pan~evu, Radoje je na jednom od letova izbegao sigurno stradawe.

- Vinuo sam se, {to se ka`e, nebu pod oblake, ali mi je posle prvog zaokreta otkazao motor aviona - i danas zadrhti kad se toga prise}a. - Ispod mene je bila Tisa, ba{ u to doba nabujala i razlivena po plodnim banatskim oranicama. Znao sam da ako uradim bilo {ta pogre{no, smrt mi ne gine i zato sam polako po~eo da spu{tam avion. Svi su istr~ali da vide moju dramu. Sre}om, uspeo sam da letelicu spustim bezbedno na pistu, iako motor nije radio. Sa~uvao sam i wu i sebe. Kad sam iza{ao iz kabine, krenule su ~estitke, zagrqaji, slavqe, a meni su noge tek tada po~ele da drhte. S. G.

Radoje Rako~evi}, nekada{wi perser i in`ewer leta JAT-a, ~esto evocira uspomene kako je, s kolegama, pre 44 godine, u avionu "boing 707", iznad australijske pustiwe porodio Mariju Todevu

MALO MESTO PUNO ISTORIJE:

Tvr|avu Ram su dr`ali Kelti, Rimqani, Ugari, Turci...

Mnoge kulture su vekovima pronalazile svoje uto~i{te u malom srpskom mestu na Dunavu – Ramu. A evo i koje sve pri~e su ostale za wima…

Dunav je kod Rama toliko lep, da ne morate da se kupate da biste u wemu u`ivali. Ramska obala je vi{a od suprotne, pa Dunav ovde deluje mnogo {iri od realnih 4,1 kilometra. Iako je kod Golupca on zapravo naj{iri i od obale do obale ima 6 kilometara, za Ram se ka`e da tu te~e naj{iri srpski Dunav, je je preko puta srpski Banat, dok je preko puta Golupca Rumunija, pa se i reka deli izme|u ove dve dr`ave. Prirodni fenomen, keltsko svetili{te i Trajanova Lederata Dunav je kod Rama svedok jo{ jednom prirodnom fenomenu, neuporedivom stotinama kilometara uzvodno i nizvodno. Tu se ulivaju ~etiri planinske reke, leve pritoke Kara{ i Nera, i desne – Morava i Mlava, nanose}i neverovatnu koli~nu zemqe, peska i kamena. Tako presecaju maticu na ~etiri dela, pa Dunav od mo}ne evropske reke, ovde postaje miran i pitom. Ta je pogodnost, izme|u ostalih, uzrokovala uspostavqawe skele kod Rama, i jedan je od razloga za{to su Turci ovde podigli tvr|avu. Zadatak posade tvr|ave nije bio samo da kontroli{e prolazak Dunavom, ve} i wegov prelazak, a jedan od najpoznatiih doga|aja poti~e iz 101. odnosno 105. godine, kada u pohode dolazi rimski imperator Trajan i pravi svoj bazni logor Lederatu, dva kilometra nizvodno od fortifikacije. Za namere osvajawa Dakije (dana{wa Rumunija), Trajan gradi i pontonski most, daleko mawe poznat od Trajanovog mosta kod Kladova.

Ovaj se pontonski most oslawao na ~amce i osigurao je “desantni” prelazak Dunava. Arheolozi su prona{li po~etne stubove za koje je bio vezan, dok jedna gravura na Trajanovom stubu u Rimu prikazuje kako je most ta~no izgledao kada su ga prelazile legije imperatora.

Na gravuri se vidi i rimsko utvr|ewe Lederata, podignuto uzvodno, u okviru starijeg keltskog utvr|ewa zvanog zbirnim imenom opidium. Prakti~no u sastavu opidiuma, a u samom srcu ru`e vetrova, nalazi se i keltsko svetili{te, dok je sa ove ta~ke mogu}e pratiti putawu sunca od izlaska do zalaska, iako nije najvi{a na terenu. Na tom mestu drevni Kelti prave udubqewa prirodnim ostewacima i prinose `rtve bogovima uz prigodne obrede. Lederatu je mogu}e videti kako na terenu, tako i na svim satelitskim mapama gde se ocrtavaju svi bedemi, iako Kelti, u qubavi sa prirodom, zidove utvrda prave od zemqe, a ne od kamena. Premda je protokom vremena i smenom civilizacija, do{lo do nivelisawa terena, i bedemi i rovovi i danas su uo~qivi, kao i svetili{te. Borbe izme|u Vizantije i Ugarske Nauka nema mnogo podataka o periodu od odlaska Rimqana i dolaska Turaka, ali je poznato da su se ovde vodile borbe izme|u Vizantije i Ugarske kraqevine. U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu nalaze se tri vizantijska sidra izvu~ena iz Rama, pa je Turisti~ka organizacija Velikog Gradi{ta, koja upravqa Ramskom tvr|avom u pregovorima sa wima da joj ustupe jedno.

Ramska tvr|ava

U potpunosti su otkriveni svi arheolo{ki slojevi Ramske tvr|ave, pa se zna da je ona gra|ena u 15. veku, ta~nije 1483. godine, kao jedna od svega tri originalne turske tvr|ave u Srbiji, dok ostale Turci preuzimaju od suparnika ili prethodnika. Zida je sultan Bajazit II u ar{inskom sistemu mera, gde je jedan gra|evinski ar{in iznosi 76 centimenatra. To je prva tvr|ava u Srbiji gra|ena za borbu vatre-

nim oru`jem, pa poseduje ~ak 36 topovskih mesta. Kolika je ta vatrena mo}, pokazuje i podatak da mnogo ve}a Beogradska tvr|ava ima svega 22 topovska mesta, uz “opravdawe” da je potowa gra|ena za potrebu borbe hladnim oru`jem, i da je tek kasnije pretrpela promene.

Zamislite samo tvr|avu na osnovi od 25 puta 35 metara i na woj 36 topovskim mesta. To samo dokazuje zna~aj Ramske tvr|ave. Me|utim, ona nije bila va`na samo u ratovima, ve} i za za{titu trgovaca koji su no}ili u karavan saraju i relaksirali se u hamamu u neposrednoj blizini fortifikacije. Taj karavan saraj iz 15. veka, jedan je od retkih o~uvanih svoje vrste u Srbiji. Potvrda razvijene trgovine je prona|eni kineski porcelan iz 16. veka, koji nikako

nije moga biti u posedu vojnika.

S obzirom na sve te artefakte, {to sitne {to grandiozne, u spoju sa neverovatnom prirodom, muzej na prostor Lederate i keltskog svetili{ta, bi}e ekolo{ki. Dakle, ne klasi~na postavka, ve} muzej na otvorenom, sve sa pe{a~kim stazama i stazama zdravqa. Posetilac }e tu dobiti informacije ne samo o istoriji, ve} i o retkim lekovitim biqkama kao i prirodnim blagodetima ove oblasti.

Tako }e se u punom kapacitetu iskoristiti blago podnebqa, ru`e vetrova, ali i neobi~nosti stene od {kriqaca na kojoj je nastala tvr|ava, ali i od kog je materijala sazdana. [kriqci, stari 600 miliona godina, tvr|avi daju postojanost i neobi~no plavo-zelenkastu boju koja fascinira tu-

IME

A odakle naziv. Posmatraju}i stare mape iz 15, 16. i 17. veka, kako austrijske, ma|arske, tako i Turske, uo~eno je da svi oni mesto zovu Hram, a ne Ram. A “hram” je stara keltska re~ za svetili{te, uvre`ena u mnoge, pa i u na{ jezik. U vekovnoj igri “gluvih telefona”, kada se prenosilo ime sa generacije na generaciju “h” se izgubilo. Usred stalnih ratnih dejstava i seoba stanovni{tva, zaboravqeno je gde je hram bio i kome posve}en, a zapravo je plavo-zelena magmatska stena mnoge privla~ila da ba{ na tom mestu podi`u svoje hramove.

riste, pa se nakon posete izviwavaju {to su u startu bili skepti~ni {ta }e na}i u malom mestu poput Rama.

Pre obnove, tvr|ava nije bila toliko razru{ena, koliko zatrpana raznim nanosima, pa je turska vladina organizacija TIKA, koja je utvr|ewe restaurirala uz nadzor Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture Smederevo, morala da otkopa u proseku 3,5 metara “vi{ka”. I to sve ru~no, i ru~nim kolicima, iz pa`we prema arheolo{kim nalazima. U ciqu {to autenti~nijeg izgleda, vr{ena su ispitivawa maltera sa raznih delova trvr|ave. Analize su pokazale da je u wegovom sastavu bio ~ist kre~, drobqeni kamen, pesak, 5 odsto drobqene cigle i dunavska voda. Otkriveno je i iz kog je rudnika kamen donet, pa je ceo postupak izrade maltera ponovqen prilikom restauracije. “Jupiteru, najve}em i najmo}nijem od svih bogova…” Najinteresantnije je ipak to {to je u skromonoj osnovi tvr|ave na|en jedan kru`ni objekat. Za ranije otkrivenu poligonalnu gra|evinu krhke strukture, spekulisalo se da je xamija ili skladi{te. Ali, kada je spu{ten nivo terena za 3-4 metra, ukazao se masivni “obru~” pre~nika 11 metara, sa bedemima 3,3 metra, bez vrata i prozora, natkriven kupolom, pa se postavilo pitawe ~emu li je slu`io. Turcima je samo mogao da smeta, uzurpiraju}i manevarski prostor.

Izvestan trag da je skelet na samom dnu sredi{ta, a na~in gradwe, vrsta maltera i cigle su ukazivali na to da je objekat anti~ki. Ovo potvr|uje i veoma dobro o~uvana rimska tabula na kojoj mo`e da se pro~itanatpisnalatinskom:“Jupiteru,najve}em i najmo}nije od svih bogova, podi`e barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinius Rufin”. Ipak, ostalo je nepoznato da li je to ujedno i Rufinov mauzolej ili hram posve}en Jupiteru.

Nakon Moha~ke bitke

Tvr|ava gra|ena na Dunavu, prirodnoj granici Turske i Ugarske, izgubila je svoju primarnu funkciju nakon Moha~ke bitke, kada ona nastavqa da `ivi kao trgova~ki sedi{te. Granica se i u narednom periodu pomerala, a tvr|ava prelazila iz poseda u posed, iz ruku Ugara u ruke Turaka, i obrnuto. Posledwi put je napu{tena pred Prvi srpski ustanak, kad postaje prirodno skloni{te. M. T.

Trst: NIKOQDANSKI KONCERT

Tr{}ansko KUD "Pontes - Mostovi" 10. decembra 2022. povodom obele`avawa krsne sla ve "Nikoqdan", odr`alo je tradicionalni "Nikoqdanski koncert". U punoj pozori{noj sali "Silvio Peli}o", doma}in i wihovi gosti KUD "Kruna" iz Skija, spletom narodnih igara, pesmom i muzikom razgalili su srca posetilaca. Ovaj doga|aj uveli~ale su i zvanice. Prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkvene op{tine na ~elu sa Zlatimirom Selakovi}em, Ra{ko Radovi} paroh SPC "Sveti Spiridon" iz Trsta, Ne{a Lazi} u ime Saveza Srba u Italiji, ~lanovi KUD "Vuk Karaxi}" i Srpskog kulurnog udru`ewa mladih iz Trsta. Tokom programa mogli su

se videti nastupi razli~itih uzrasta, od najmla|ih pa do najstarijih. Izme|u ostalog, deca su predstavila sa igrama "Mi smo deca vesela" i "Igrale se delije", a oni stariji "[opskim nadigravawem" i igrama iz okoline Negotina, Crne Trave, Homoqa, Bele Palanke, Gwilana. Svoje solisti~ke nastupe imali su Tamara Antonijevi}-Medi}, Lazar Rajkovi} i orkestar na ~elu sa Aleksandrom \oki}em. Na kraju, dvo~asovnog koncerta, doma}in i organizator KUD "Pontes-Mostovi" uru~ilo je pojedincima prigodne darove.

Rajko Stefanovi}

Kada je u jesen 2005. u improvizovanu u~ionicu kro~ilo prvih 14 |aka, Srpska pravoslavna op{ta gimnazija “Kantakuzina Katarina Brankovi}” u Zagrebu je bila mala {kola i velika medijska pri~a. Danas je to jedna od najelitnijih gimnazija u glavnom gradu Hrvatske.

Me|u 85 |aka ove gimnazije danas su i djeca iz Srbije i BiH, a ovu {kolu su poha|ali i dr`avqani Ukrajine, Rusije i SAD. Jer, dobar glas se daleko ~uje.

Ovih dana u~estali su pozivi roditeqa iz Beograda, koji se raspituju o uslovima upisa. Beograd ima 30 gimnazija, ali maturirati u Evropskoj uniji, a ne izgubiti vezu sa srpskim jezikom i kulturom, ipak je ne{to posebno.

– Djeca, koja `ele da studiraju u Evropskoj uniji, ima}e boqu prohodnost sa diplomom na{e gimnazije. S druge strane, na{a {kola radi pod okriqem Crkve, a to roditeqima daje vi{e sigurnosti, jer nije lako djevoj~icu ili dje~aka od 14 godina poslati „u svijet“ – obja{wava protojerej stavrofor Slobodan Lali}, direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu.

Lali} je i direktor i ravnateq, zavisno od toga da li se wegova titula navodi na srpskom ili hrvatskom jeziku, odnosno pi{e li se na }irilici ili latinici. Oba se jezika i oba pisma koriste u nastavi.

Srpska pravoslavna gimnazija „Kantakuzina Katarina Brankovi}“ je privatna {kola s pravom javnosti. Wen osniva~ je Mitropolija zagreba~ko qubqanska Srpske pravoslavne crkve, ali {kola radi po planu i programu Republike Hrvatske, plus dodatni sadr`aji, vezani za srpski jezik, istoriju i kulturu.

Otvorena je za |ake svih vjera i nacija, a plate profesorima, kao i u drugim {kolama, obezbje|uje Ministarstvo obrazovawa Hrvatske.

Tako to izgleda, {to bi se reklo, formalno pravno.

A u stvarnom `ivotu to izgleda ovako: uz srpski i hrvatski, |aci u~e i engleski, wema~ki i latinski jezik, pa sve redom uobi~ajene gimnazijske predmete, kao {to su matematika, biologija, geografija, istorija, filozofija, pa ekologiju, muzi~ku i likovnu umjetnost, pravoslavnu vjeronauku… sve u svemu 22 predmeta!

– Po takozvanom „modelu A“, mi imamo pravo da nastavu iz likovne i muzi~ke umjetnosti, istorije i geografije obogatimo sadr`ajima vezanim za srpsku tradiciju i kulturu. Mi tu mogu}nost koristimo, ali pri tom nismo oduzeli ni{ta od redovnog kurikuluma. Dakle, na{a djeca u~e vi{e gradiva, nego wihovi vr{waci u drugim gimnazijama –obja{wava direktor Lali}.

A to daje rezultate. Na dr`avnoj maturi |aci ove gimnazije

posti`u odli~ne rezultate. A na nedavno odr`anom kvizu Hrvatske kwi`nice su briqirali i osvojili prvo mjesto.

Profesorku srpskog, Valentinu Pipini}, zatekli smo na ~asu, kako sa maturantima diskutuje o

~uvenom romanu Milo{a Crwanskog „Seobe“.

– @elim da djeca budu sre}na na mojim ~asovima, da ~ujem wihov stav, ~ak i ako je taj stav druga~iji od uobi~ajenog. Oni tako vje`baju razmi{qawe i izra`avawe – ka`e profesorka Valentina.

Isti~e da se u ovoj gimnaziji neguje individualni pristup svakom u~eniku i da nastavnici |ake do`ivqavaju kao svoju djecu. Ako je neko dijete zabrinuto ili odsutno, profesor treba da otkrije {ta je uzrok tome.

Kako to izgleda dobro zna Na|a Kragi} (16), u~enica drugog razreda iz Kotor Varo{i u BiH, Republika Srpska. Ona roditeqe vi|a jednom mjese~no, za vi{e od toga nema vremena: niti je Kotor Varo{ preko plota, niti je gimnazija laka {kola.

– U po~etku mi nije bilo lako. Ipak je Zagreb, u odnosu na moj zavi~aj, ogroman grad, a i qudi su ovdje druga~iji. Ali prilagodila sam se i sad sam stvarno sre}na –ka`e Na|a.

@ivi u |a~kom domu. U po~etku su se drugari ~udili, u stilu „otkud djevoj~ica iz Republike Srpske u Zagrebu“, ali nikad nije do`ivjela ni najmawu neprijatnost.

– Naprotiv, stalno me pitaju za srpske rije~i i izraze, koji se razlikuju od hrvatskih, a neke drugarice su me ~ak zamolile da ih nau~im }irilicu – ka`e Na|a.

Bilo je, dodu{e, nekih „mawih incidenata“ u javnom prevozu, ali Na|a je to „iskulirala“. Ne `eli da joj takve sitnice pokvare priliku da se {koluje EU, a da pri tom u~i i svoj materwi jezik i srpsku istoriju.

Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Zagrebu poha|aju i dvije Bawalu~anke, te nekoliko |aka iz Zagreba i iz Srbije.

Ipak, kao i ranijih godina, najvi{e je u~enika iz srpskih zajednica Hrvatskoj, naro~ito iz Dalmacije i Like, a predwa~e Kniwani.

Iz Knina su i maturanti Milica Radulovi} i Jovan Sinobad.

– U osnovnoj {koli u Kninu ve}ina dece u razredu su bili Hrvati i znalo je biti problema. Ovdje smo sigurni i za{ti}eni, atmosfera je prijateqska i motivi{u}a. Bliski smo sa profesorima, razredi su mali, {to nam olak{ava u~ewe – ka`e Milica.

Wen drugar Jovan matemati~ki precizno nabraja prednosti svoje {kole: dobro dru{tvo, kvalitetna nastava, odli~ni uslovi i velike mogu}nosti za izbor fakulteta.

David Brada{, tako|e iz Knina, ve} je izabrao svoj put, iako jo{ nije maturant.

– Volim i istoriju i povijest, „{altam“ srpski i hrvatski, kao pravi poliglota, ali ipak najvi{e volim geografiju, pa }u to i studirati – ka`e ovaj simpati~ni u~enik tre}eg razreda. M. T.

Evo ko je sada ZA, a ko PROTIV ulaska Srbina u zemqu!

Broj Australijanaca koji ne `eli da Novak \okovi} igra u Melburnu, zna~ajno je opao u odnosu na po~etak godine.

To je pokazala anketa koju je sprovela australijska agencija "Reslove Strategic" u proteklom periodu.

Ministar za imigraciju Endrju Xajls je pre nekoliko nedeqa doneo odluku da poni{ti odluku o zabrani ulaska u zemqu za Novaka \okovi}a, {to zna~i da }e on mo}i da igra u januaru na prvom grend slem turniru sezone.

Ipak, kako bi proverili kako sada javno mwewe u Australiji reaguje na wegov povratak, re{ili su da urade anketu koja je pokazala da je broj onih koji se protive dolasku \okovi}a opao za skoro jednu tre}inu.

Dok je u januaru ove godine ~ak 71 odsto Australijanaca bio protiv wegovog u~e{}a na turniru, sada je ta brojka pala na 41 odsto.

^ak 29 odsto ka`e da ih ne zanima da li }e mu biti dozvoqeno da igra iako je nevakcinisan.

Ta~no 30 odsto wih tvrdi da mu treba omogu}iti da se takmi~i.

U januaru, 71 odsto anketiranih je bio protiv wegovog u~e{}a, 15 odsto se prema tome odnosilo indiferentno, a samo 14 odsto ih je bilo za to da mu se dozvoli da igra.

- Nismo u istoj poziciji. Ipak, mawe od tre}ine je za to da mu se dozvoli da do|e i igra, i podse}am da to ime veze s tim ili da ga ne vole ili im se ne dopada wegov stav o vakcinaciji. Ili da ih jednostavno nije briga da li }e do} i ili ne - ka`e direktor agencije Xim Rid.

Novak je Australijan open osvajao devet puta.

Turnir je na programu od 16. do 29. januara 2023.

Australija i Amerika pozivaju

jo{ jednu zemqu da im se pridru`i

Sjediwene dr`ave i Australija pozvale su japansku vojsku da rasporedi snage u Australiji na principu rotacije, obe}avaju}i jedinstvo pred vojnim planovima Kine.

- Zaista je va`no da to uradimo kako bismo rebalansirali na{ region, pozivaju}i na u~e{}e i druge zemqe u regionu, i radujemo se budu}im razgovorima sa Japanom - rekao je novinarima australijski ministar od-

brane Ri~ard Marls.

- Krajem nedeqe putujemo u Japan, i pozva}emo tu zemqu da vi{e u~estvuje

ni~kim operacijama sa Australijom, gde SAD stacioniraju oko 2.000 marinaca u Darvinu od 2012. godine, koji se smewuju svakih {est meseci.

Australijski ministri odbrane i spoqnih poslova tako|e su rekli novinarima da su se u Va{ingtonu dogovorili o ja~awu vojne saradwe sa SAD.

[ef Pentagona je dodao da su se SAD i Australija dogovorile o pove}awu rotacije bombardera, lovaca i pripadnika ameri~ke vojske i mornarice.

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Kako je u Sidneju izgra|en novi neboder bez ru{ewa starog

Nekada zvani~no najvi{a zgrada u Sidneju, AMP Centre nije odoleo zubu vremena. Zastarela konstrukcija iz 1970-ih do{la je do kraja svog `ivotnog veka, a vlasnici kule su `eleli da je zamene ne~im ve}im, boqim i energetski efikasnijim.

Ali ru{ewe visokih zgrada dolazi sa zna~ajnim ekolo{kim tro{kovima, od gra|evinskog otpada do CO2 koji emituju te{ke ma{ine. Tako je 2014. godine, australijska investiciona firma AMP Capital pokrenula arhitektonski konkurs sa predlogom bez presedana: izgraditi novi neboder bez ru{ewa starog.

Nazvan prvim „apcikliranim“ neboderom na svetu, novoprojektovana kula otvorena je po~etkom ove godine, a na nedavno odr`anom Svetskom festivalu arhitekture u Lisabonu progla{en je za Svetsku zgradu 2022. godine.

u ve`bama sa Australijom i sa SAD - dodao je Marls na konferenciji za novinare koju su odr`ali australijski i ameri~ki ministri odbrane i spoqnih poslova posle razgovora u Va{ingtonu.

Ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin dodao je da saveznici `ele da Japan u~estvuje u zajed-

- Odlu~ili smo da unapredimo trilateralnu saradwu u oblasti odbrane i pozovemo Japan da se pridru`i na{im odbrambenim inicijativama u Australiji - rekao je on.

Japan je nedavno `eleo da pove}a saradwu sa Australijom, ali vojna saradwa je osetqivo pitawe zbog zvani~nog pacifizma Tokija posle Drugog svetskog rata.

Visok 206 metara, znatno pro{ireni neboder od 49 spratova, sada poznat kao Quay Quarter Tower, zadr`ao je vi{e od dve tre}ine stare strukture, ukqu~uju}i grede i stubove, kao i 95% prvobitnog jezgra zgrade.

„Kula se bli`ila kraju svog `ivota, u smislu odr`ivosti… ali struktura i ‘kosti’ mogu da traju mnogo du`e„, rekao je Fred Holt, partner u danskoj arhitektonskoj firmi 3XN koja stoji iza dizajna.

Nakon {to su uklonili delove stare zgrade koji se nisu mogli spasiti, gra|evinci su pored we podigli novu gra|evinu koju su potom „nakalemili“ na ono {to je ostalo.

Savremena staklena fasada bila je

omotana oko wih kako bi se stvorio jedan neboder. Novi dizajn je udvostru~io raspolo`ivu povr{inu zgrade i, zauzvrat, broj qudi koji mo`e da primi, sa 4.500 na 9.000.

Osim {to je smawio upotrebu materijala koji intenzivno koriste ugqenik, poput betona, projekat je mo`da u{tedeo i do godinu dana vremena u izgradwi.

Algester Lodge

KAKO REAGUJE AUSTRALIJA NA DOLAZAK NOVAKA \OKOVI]A!

STRAH ZBOG KINESKIH VOJNIH PLANOVA:

Jedem {aku hrane dnevno, `ivim zdrav seqa~ki `ivot i posve}ena sam veri!

Glumica Tawa Bo{kovi} ima 69 godina, a sta rewe do`ivqava kao normalan proces i sma tra da u tom `ivotnom dobu `ena i te kako mo`e da bude lepa, posebno ako ima mir u du{i i qubav u srcu.

Po{to je vedrog duha, ni period korone nije uticao na promenu wenih `ivotnih navika, pa je i u tom periodu bila aktivna i dobrog zdravqa.

- Spadam u qude ~eli~nog zdravqa. Imam 69 godina. Posledwih 35 godina nisam imala ni kijavicu. Ne znam kako su qudi postali inertni. I daqe tr~im, ska~em, jurim, ludujem i pevam… Volim more i da pli vam. I daqe jedem {aku hrane dnevno. Nikom nije potrebno vi{e. @ivim jedan zdrav seqa~ki `ivot. Nemam potrebu za prejedawem u bilo kom smislu. Verovatno me molitva, pri~e{}ivawe i ispovest dr`e u dobrom duhovnom i fizi~kom zdravqu. To je moja radost. Nikad se nisam prostirala vi{e nego mogu. Gospod mi je dao dara koliko mi je dao, a ja zadovoqna. Gospod je dao da imam decu, ja presre}na – rekla je glumica i dodala: Trudim se da nemam lo{e misle. Do`ivqavam ih kao greh… I kad do|u lo{e misli, o~etkam ih sa sebe. Nisam morala da nosim tu|im imenom potpisane haqine da bi mi rekli da sam vredna.

Nahrawena sam qubavu svojih roditeqa, sestre, dece, prijateqa i kom{ija. Ni{ta nisam morala. Ne trebaju mi automobili i svuda idem pe{ke. U|em u gradski prevoz samo ako `urim. Zdravqe se nalazi u na{im du{ama. I telo odreaguje na svaku ru`nu i r|avu misao. Ubi vas pamet i kalkulacija, ovo se obra}am ~itaocima. Rasteretite svoje du{e i radujte se. M. T.

^uveni Gidra bio je siro~e

Pro{lo je skoro 30 godina otkako nas je legendarni Dragomir Bojani} Gidra napustio, a svi i daqe pamtimo i citiramo wegove duhovite opaske iz brojnih filmskih i televizijskih ostvarewa.

Gidra je ro|en 13. juna 1933. u Kragujevcu. Imao je veoma te{ko detiwstvo jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siro~e. Wegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojani}.

Kada je Gidra imao nepunih deset godina, wegovog oca Jovana - Jocu, oficira srpske vojske, streqali su 1943. godine, tokom Drugog svetskog rata.

U rodnom gradu je zavr{io sredwu {kolu za preradu mesa, vo}a i povr}a ili "konzervatorijum", kako je ovu obrazovnu ustanovu nazivao u {ali.

Wegov talenat nije mogao da pro|e nezapa`eno, pa je po~eo da igra u amaterskom pozori{tu, a na studije glume u klasi Ra{e Plaovi}a upisao se nekoliko go-

dina kasnije u Beogradu. Filmsku karijeru je zapo~eo epizodnom ulogom u filmu @ike Mitrovi}a "E{alon doktora M." iz 1955. godine.

Glavne i ve}e sporedne uloge igrao je u vi{e od trideset doma}ih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojani} se {ezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu "Balada o revolvera{u" (1967) re`isera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.

Ipak, najve}u popularnost ipak je stekao ulogom legendarnog @ike Pavlovi}a, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu "@ikina dinastija".

Na studijama glume, na svojoj klasi, upoznao je dve godine stariju koleginicu Qiqanu Konti}, s kojom je od tada bio u vezi. Ven~ali su se 1966. godine, a ~etiri godine kasnije dobili su i }erku Jelenu. Qiqana i Gidra ~esto su imali nesuglasice, ali su se na kraju uvek vra}ali jedno drugom.

"Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladi}, nisam mogao ni da pretpostavim da }u jednog dana biti toliko vezan za porodicu", govorio je glumac. Dragomira Bojani}a Gidru kolege i prijateqi pamte kao qudinu. Iako obo`avan u narodu, deluje kao pomalo zaboravqen jer nijedna ulica niti presti`na gluma~ka nagrada ne nosi wegovo ime. Sahrawen je u Aleji velikana na Novom grobqu.

R. N.

MILAN STANKOVI] POSTAJE POQOPRIVREDNIK:

Vratio se sa Hilandara, pa sa Vesnom Zmijanac tra`i wive po Srbiji

Peva~ Milan Stankovi} vratio se nedavno u Srbiju iz Hilandara, gde je proveo neko vreme poma`u}i bradstvu pomenutog manastira.

Nakon {to je od igumana manastira dobio blagoslov da mo`e da se vrati u domovinu, peva~, koji se povukao iz javnog `ivota, nije ~asio ~asa, ve} se odmah bacio u potragu za zemqi{tem koje `eli da kupi. Milan u posledwe vreme ima nameru da se bavi poqoprivredom, a posebno `eli da se posveti uzgajawu organskog povr}a.

On u ovom biznisu ne `eli da bude sam, pa se za pomo} obratio svojoj dugogodi{woj prijateqici i koleginici.

- Milan je tokom boravka u Hilandaru jedno vreme s monasima i isku{enicima radio i poslove koje imaju veze s poqoprivredom. On se odu{evio kad je video kako se manastirska bratija uz molitvu posvetila uzgajawu povr}a, pa je i sam `eleo da se bavi ovim u svojoj zemqi. ^im se vratio u Srbiju iz Gr~ke, on je uz pomo} svoje drugarice Vesne po~eo da tra`i obradivu zemqu, koja }e biti pogodna za povr}e koje `eli da uzgaja.

Zmijan~evoj se jako svidela ova wegova ideja i apsolutno ga je podr`ala. Po svoj prilici, wih dvoje }e se i uorta~iti, pa nije nemogu}e da od cele te pri~e naprave biznis s proizvodwom hrane od organskog povr}a koje bi sami gajili.

DVORAC DRAGANE MIRKOVI] POSTAJE TURISTI^KA ATRAKCIJA U BE^U: Evo {ta se otvara za posetioce

Mnogi su zainteresovani za kutke iz Draganinog doma. Dragana Mirkovi} `ivi u Be~u sa suprugom Tonijem i decom Manuelom i Markom, i to u velelepnom dvorcu koji je u kulturno-istorijskom smislu izuzetno zna~ajan, a navodno ko{ta 50.000.000 evra.

S obzirom na to da peva~ica ima najve}u fan-bazu, obo`avaoci su pokazali veliko interesovawe, a neki su ~ak posetili zdawe u mestu Ebenfurt nadomak Be~a, u kome je krajem 17. veka ~esto boravila i Marija Terezija.

Spoqa{wost dvorca je skoro ~itava obnovqena, a ispred ulaza se nalazi ogromna kapija u crnoj boji, koja se u potpunosti uklopila u ceo ambijent.

Radi se i na muzeju u sklopu imawa koji }e uskoro biti otvoren za posetioce.

Dragana je govorila o prvom spratu dvorca, koji suprug i ona planiraju da otvore za posetioce.

„Ne znam ta~no, ali ima ih mnogo. Tu su i ogromne sale koje zauzimaju ~itavo krilo, a neke ~ak i dva. Na drugom spratu, u delu zamka u kojem planiramo da `ivimo, nalazi se velika balska dvorana. Deo prvog sprata `elimo da pretvorimo u muzej i otvorimo za posetioce i {kolske ekskurzije, ali ne nameravamo da napla}ujemo ulaz, izjavila je Dragana.

CEO BALKAN SE SMEJAO WEGOVIM [ALAMA, A NIKO NIJE ZNAO KAKVU TUGU NOSI:

Jelena `ena koje nema

Pro{lo je mo`da zauvek vreme kad sam je vi|ao na svetlosti dana, prosto, o~ima kojima sam gledao sve ostale pojave vidqivog sveta. To vi|ewe trajalo je uvek kratko, padawe zvezde preko letweg neba!, ali sada ne traje ni toliko, a boqe bi bilo da se ovako ne javqa uop{te.

U najgorim ~asovima no}i - a no} je bila uvek zlo vreme moga `ivota - biva ponekad da se javi ne{to kao slutwa wenog prisustva.

Ne postoje ~etiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se vi{e {ta je dole a {ta gore, {ta iza a {ta ispred. @iv sam, ali u svetu poreme}enih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko {to znam da negde pru`a ruku kojom ho}e ne{to da mi doda. I ja `ivo `elim da podignem desnicu i primim sitan, nevidqiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo dugo u tom bolnom polo`aju jednog zapo~etog i jednog neodre|enog pokreta, a ne znamo gde ni na ~emu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono {to je `ivo i jasno u mojoj svesti, to je na{a `eqa koja je jedna. Po toj `eqi i znam da postojimo, ona je jedino {to nas vezuje i sve {to znamo jedno o drugom.

U tom se polo`aju ne mo`e izdr`ati dugo; iz wega vode dva puta: ili u potpunu nesvest ili u bu|ewe. Ovog puta se budim. Budim se u svet svoga sada{weg

`ivota, zna~i: u svet bez Jelene. @ivim sa qudima, kre}em se me|u predmetima, ali wu ne mo`e ni{ta vi{e da dozove.

Izme|u nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad vi{e ne}e pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da }e doveka i bez promene ostati tu. Ali sad mi se ~ini da je to bila obmana, samoobmana obmanutog ~oveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja znam samo za wu. Tako je, i tako je - istinu vaqa priznati - vazda i bilo. Moglo bi se re}i da sam uvek `iveo od se}awa na jedno privi|ewe, a sada `ivim od uspomena na ta svoja se}awa.

Pa ipak -- i to treba priznati! - sve mislim da bi se mogla javiti jo{ jednom, da bi se morala javiti. A uvek mi se ~ini da sam najbli`i tome u toploj atmosferi koju stvara mno`ina qudi u pokretu.

U holu velikog hotela u R. Igranka od pet do osam. Gledao sam kako ispred mene promi~u, kao da neko sporo a neprekidno mesa karte, desetine, stotine lica lepih `ena koje nisu Jelena. Svako od tih lica izgledalo je za trenutak kao da je weno, a zatim je beznadno i nepovratno postajalo tu|e. I svaku od tih `ena ja sam za trenutak gledao kao wu, a onda je odmah tonula i odlazila sa talasom telesa, kao mrtva, vi{e nego mrtva, jer nije Jelena

niti je ikad mogla biti to.

Sve ~e{}e sam tra`io i pose}ivao takva mesta gde se skupqaju zatalasane gomile sveta, u prazni~ne dane, o sve~anostima, na sportskim stadionima. Tu provodim sate, obuzet svojom slutwom, posmatraju}i sa ve}om pa`wom nepregledno more qudskih lica nego ono zbog ~ega su se svi tu sakupili. Moje uzbu|ewe poraste naro~ito pri dolasku i odlasku. Jednom mi se desilo da sam je, no{en masom koja je sporo napu{tala stadion, zaista ugledao, ako se to mo`e nazvati vi|ewem i ako sve nije samo besmislena i mu~na igra bez kraja.

Najpre sa malo kolebawa, a zatim pouzdano, spazio sam wenu glavu. Vidim joj izraz lica, tajanstveno osmehnut. O~igledno ima ne{to da mi ka`e, ali ne mo`e da mi pri|e od qudske gu`ve koja nas okru`uje i deli. S naporom se probijam kroz taj narod. Sve sam bli`e Jeleni. Izraz wenog lica biva sve re~itiji. Ve} pomi{qam i kako }u se na}i pored we i kako }e mi bar sada re}i sve {to o~ekujem i {to je odavno trebalo da mi ka`e. Udvostru~enom snagom joj se primi~em. Najposle, najposle se nalazimo gotovo jedno pored drugog. Ho}u da je pitam, o~ekujem da mi ka`e ne{to, ali se od uzavrele graje ni{ta ne razazire. Qudska masa nas, kao zanihana quqa{ka, ~as primakne ~as razdvoji. U trenutku kad smo bli`e jedno drugom, nagiwem se

Koji vam je najboqi?

29. novembra, pre 100 godina, ro|en je legendarni Du{ko Radovi}. ^uveni pisac, novinar, aforisti~ar, poeta je tokom svog `ivota izrekao brojne nezaboravne citate.

Budu}i da traje Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru, prisetimo se nekih wegovih legendarnih citata o fudbalu.

uuu "Po~eo je teror Svetskog fudbalskog prvenstva u [paniji. Skupo }emo platiti to {to smo se kvalifikovali. Zavidimo svim onim zemqama kojima glavni problem ne}e biti Severna Irska i Honduras." uuu "@ao nam je na{eg fudbala. Ve} dugo se mu~i a nikako da umre."

i zakre}em glavu, a ona mi igrom usana kazuje ne{to. To je `iv i vreo {apat. Po wemu, kao i po izrazu wenog lica, izgleda mi da je zaista i lepo i va`no to {to ho}e da mi saop{ti, na mahove kao da uhvatim i pojedinu re~ ne zvuk, nego smisao!, ali sve zajedno - ne razumem. Grozni~avo se napre`em da shvatim, i sasvim sam blizu, ~ini mi se, ali u tom trenutku wen {apat pada i razbija se kao tanak mlaz vode na kamenu, ne~ujno, i bez smisla.

Za to vreme, uskome{ana gomi-

la nas je opet rastavila. Trudim se da ne izgubim Jelenino lice; jo{ ga nazirem; ~as tone ~as se pomaqa na treperavoj pu~ini qudskih lica. Ona mi neprestano, i uzaludno, poru~uje pogledom ono {to nije stigla da mi ka`e. Svi moji napori da se oduprem te`ini mase samo me jo{ vi{e udaquju od wenog lica, koje se ve} gubi me|u hiqadama drugih.

Klonuo, pu{tam da me nepregledna povorka qudskih talasa nosi kud ho}e. Sve je potpuno kao u snu...

DESANKA MAKSIMOVI]

Takva sam ja

uuu Ne smemo ni{ta preduzimati protiv onih koji su mutili i krali u fudbalskim organizacijama. To su oni isti od kojih najvi{e o~ekujemo u sada{woj stabilizaciji. Ima i drugih qudi ali ih mi nemamo."

uuu "Za{to su kod nas najboqe pla}eni peva~i i fudbaleri? Zato {to wih najvi{e vole oni koji nam odre|uju dru{tvene norme pameti i ukusa."

uuu "U nekim gradovima nekih republika i pokrajina neki odgovorni rukovodioci ne pla}aju ni komunalne da`bine ni porez. Imaju status fudbalera, kao da se ni bez wih ne mo`e."

uuu "Da bi neki direktor postao vo|a puta fudbalskog kluba, koliko wegova radna organizacija treba za to da plati?"

uuu "U fudbalu je kao i u `ivotu – iz igre ispadaju najnaivniji. Tako }e biti i u Prvoj saveznoj ligi." uuu "U ovoj etapi na{eg razvitka pobedili su oni koji vole da jedu i piju, qubiteqi `enskih i fudbala. Pora`eni su svi oni koji su poku{avali da ~itaju i misle." uuu "Danas }e na televiziji ponovo biti nekakvog fudbala. Neko }e zbog ne~ega igrati sa nekim." uuu "Mu{karci imaju kafane, fudbal, kocku i sve drugo. @ene imaju samo mu{karce. @ene imaju vi{e nego mu{karci."

Odavno sam, sugra|ani ~estiti, izmirewa zastavu belu na srce svoje pobola.

Sve mi je sad svejedno i ravno do mora; sita sam i mr`wa i qubavi i }utawa i romora.

Za va{u borbu `ivotnu ja nemam svojstva.

A srce mi je, me|utim, ve~no `edno svega onoga ~ega je sito; i umrlo bi ako bi u danu imalo ~as spokojstva.

Ni za sre}u qudsku nisam ja stvorena, jer ne umem da `ivim samo od `ivqewa; jer ni za {ta ~ega ima nemam divqewa; jer znam da ne mogu svoj `ivotni dug samo snom izmiriti.

Pa ipak, mada mi ovde nije udesno, `ivota ja bih zadr`ala krug, jer boli mene ipak ~udesno sto }e me jednom nestati.

Ni srca nemam va{eg, sugra|ani ~estiti, jer beskrajno volim nekoga iza onih na vidiku atara.

Za wegov bih osmeh jedini posla preko voda i vatara, preko urvina i bregova, odavde na dan i no} hoda; pa ipak wegova ne bih mogla biti, niti }e qubav moja za wim ikad drugoga roda do pesama imati.

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

LEGENDA O ^E GEVARI JOŠ @IVI (7)

REVOLUCIONARNI @AR I FATALISTI^KA RE[ENOST:

^e je govorio - „[to ve}u ideju brani{, to te ve}a sila napada“

Svitawe se najzad pribli`ilo, ali crvenkasto nebo nad Andima ukazivalo je na predstoje}e nevreme.^e je ve} neko vreme bio budan.

Takvo nebo prvi put je video 1956. godine na brodu Grandma, kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom, isplovio iz meksi~ke luke Tukspan. Tada ih je na dvadeset miqa od obala Kube iznenada uhvatila jaka oluja koja je pretila da ugrozi nastavak plovidbe. Kako bi spasao plovilo i nastavili daqe, kapetan Felipe O’Konor je okrenuo brod ka epicentru oluje u{av{i u wu, prokliwu}i to jutro i petsto dolara koliko je dobio za rentirawe broda. Na sre}u, nevreme se brzo istutwalo.

Osim ^ea, koji usled ~estih napada astme nije mogao da spava, Pabla koji je bdeo nad Intijem i Pa}a na stra`i, ve}i deo grupe spavao je na ulazu u kawon na petsto metara isto~no od tesnaca ]uro. Sklonili su se u kawon kako bi izbegli opasnost od ameri~ke avijacije i sa~ekali Markosovu grupu.

Ka{aq je lomio ^ea, strugao mu plu}a, ali on je pre`ivqavao to u sebi, ne `ele}i da odaje utisak da je fizi~ki slabo. Oraspolo`ila ga je poznata melodija koju je Pablo pevu{io svom rawenom drugu Intiju na uvo, prizivaju}i u se}awe 14. jun 1967.

Bio je to ^eov trideset deveti ro|endan.

„Zar je mogu}e da imam ve} toliko?!“, zapitao se. „Godine ne brojim, ali da li }u da uradim sve {to sam naumio? Ceo `ivot sam zbog astme morao da ubrzavam stvari, da budem korak ispred, da prelazim granicu mogu}eg.“

Na ra`wu se okretao pove}i divqi vepar, kojeg je Markos ulovio tokom no}i. Gozbu u pobuweni~kom gnezdu na jugoistoku Bolivije obojio je Pablo, pevaju}i staru qubavnu pesmu slavqeniku na

uvce: Ne quti se na mene, oko moje/{to u tu|inu odlazim,/ ptica }u postati/i ponovo }u tebi do}i...

Prema wemu je Komandante gajio posebno po{tovawe. Bio je ~uvar u rudnicima Sero Riko, ali pobunio se kada je bolivijska vlada donela uredbu po kojoj je rad u rudniku odobren deci od jedanaest godina. Borio se protiv takvog u`asnog iskori{}avawa na svoj na~in.

Decu je pu{tao ranije ku}i, naro~ito u no}nim smenama. Odre|ivao im je vi{e hrane i odmora, nekima je ~ak davao i novac. Sve dok ga neko nije odao. Dobio je otkaz

uz krivi~nu tu`bu za zloupotrebu polo`aja...

Melodija i se}awe malo su mu vratili snagu, iz ranca je izvukao sve`aw pisama, i iz wega jedno ro|endansko. @eleo je da ga pogleda, ali Pa}o mu je pri{ao prekidaju}i nostalgi~an trenutak.

„Mislim da sam ~uo neko kretawe dole.“ „Vojska ili na{i? Ili Pepe...“ „Nije Pepe, vi{e ih je.“

„Probudi ostale. Skloni}emo se u kawon.“

„Kre}em“, rekao je Pa}o i malo zastao. „Kako si? Plu}a?“

„Dobro sam, dobro sam, prokleti ka{aq...“ „To uvek

ZALOG ZA SLOBODNU KUBU

Deda Viktora Paredesa Pa}a bio je ~istokrvni [panac, tre}e koleno konkvistadora. U gerilu je do{ao stopiraju}i do podno`ja Sijera Maestre, a onda prepe{a~io trideset i pet kilometara da bi stigao do pripremnog kampa koji su u to vreme zajedno vodili Fidel i ^e.

„Ja sam Kubanac i `ivot bih dao za Kubu. Moji preci osvojili su ovu zemqu. Deda je do`iveo ameri~ku okupaciju 1902, otac proveo ceo `ivot u woj, a ja ho}u da moja deca `ive slobodno, a ne ispod ne~ije ~izme.I da}u i `ivot, ako je to zalog za boqu, slobodniju i normalniju Kubu koju }e predvoditi wena najboqa deca!“ , rekao im je.

Odmah je bio primqen u jedinicu kojom je komandovao ^e, koji mu je jednom prilikom priznao kakav je utisak ostavio na wega i Fidela: „Zna{, Pa}ito, i ja sam ponosan na svoje poreklo. Na {pansku krv i irski ose}aj za pravdu. I onog dana kad si pristupao gerilskom pokretu, toliko sam bio o~aran da sam bio spreman da se stavim pod tvoju komandu, da ti meni bude{ komandante! Fidel i ja smo bili zadivqeni tvojim re~ima, dugo smo pri~ali o tebi i `elimo da preuzme{ neku funkciju nakon oslobo|ewa.“

Pa}o je od svega toga zapamtio samo ono da ti meni bude{ komandante, to je za wega zna~ilo mnogo vi{e od bilo kakve funkcije. Od tada je Komandantea smatrao svojim duhovnim ocem, a ^e wega duhovnim bratom.

ka`e{, a ovamo jedva hoda{.“

„I ako padnem, nije me briga. Nastavite daqe, revoluciju nose qudi, nikada jedan ~ovek.“

„Da nije bilo tebe, ne znam da li bismo oslobodili Kubu. Fidel to ne bi mogao bez tebe.“

„Ne mene, nego svih nas. Jedan ne mo`e ni{ta, dvojica mogu da probaju, a trojica mogu sve.“

„Da. To si rekao i pred ulazak u Santa Klaru. Ali Jenkiji su nas ba{ pritisli ovde.“

„Zato {to {tite svoj sistem vladawa, a ne Barijentosa. On je marioneta, kao {to je bio i Batista. Na Kubi nas nisu ozbiqno shvatili, naro~ito Fidela. Nisu verovali da }emo uspeti da se tako dobro organizujemo. A i nisu hteli da zbog nas isprovociraju sukob sa Sovjetima. Bolivija je crvena linija, znam to. I i}i }e do kraja.“

„I mi }emo“, rekao je Pa}o otresito i krenuo.

„Kao i uvek, Pa}ito. [to ve}u ideju brani{, to te ve}a sila napada“, rekao je. I dok je Pa}o budio ostale, setio se kako su se wih dvojica zbli`ili.

Viktor Paredes Pa}o. Bio je jedan od prvih boraca koji su se prikqu~ili gerili, najodaniji i najlojalniji saborac koga je znao. Pratio ga je u Kongu i u Tanzaniji, i me|u prvima, saznao za ^eovo tajno napu{tawe Kube i odlazak u Boliviju.

Zbli`ili su ih zajedni~ki koreni, sli~an odnos prema slobodi, krivici predaka i budu}nosti latinoameri~kog kontinenta. ^eovi roditeqi bili su {pansko-irskog porekla, eksplozivan i nepredvidiv spoj dva naroda, kojima je pobuna i svaki oblik otpora deo folklora.

lll U slede}em broju: U Boliviji se znalo: ko uhapsi ^ea postaje „heroj nacije“

decembar

37. - Ro|en je rimski car Neron, ~ija se umerena vladavina od 54. kasnije pretvorila u ne~uveni teror koji je kulminirao po`arom Rima (64). Rimqani su za podmetawe po`ara optu`ili Nerona, a on hri{}ane i naredio wihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zlo~ina - ubistvo majke Agripine, `ene Oktavije, najbli`ih saradnika i uglednih Rimqana. Izvr{io je samoubistvo 68. nakon {to ga je Senat proglasio neprijateqem rimskog naroda i osudio na smrt.

1801. - Odmetnuti jani~ari koje su predvodili ~etvorica beogradskih dahija Aganlija, Ku~uk Alija, Fo~i} Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Haxi Mustafa pa{u i zaveli teror u Beogradskom pa{aluku. Nasiqe je ubrzalo izbijawe Prvog srpskog ustanka 1804.

1806. - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte u{le su u Var{avu.

1890. - Ubijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks "Bik koji sedi", koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv ameri~ke Sedme kowi~ke divizije pod komandom Xorxa Kastera.

1914. - Osloba|awem Beograda u Prvom svetskom ratu zavr{ena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu @ivojinu Mi{i}u, podigla je ugled Srbije me|u saveznicima i u~vrstila samopouzdawe srpske vojske i naroda.

1938. - Isprobavaju}i nov tip lova~kog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij ^kalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spu{tawa od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 ~asa i 25 minuta, {to je priznato kao svetski rekord leta na daqinu.

1961. - Generalna skup{tina UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.

1961. - Biv{i nacisti~ki funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvr{ilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osu|en je na smrt u Jerusalimu, a potom obe{en. Posle rata `iveo je pod la`nim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne slu`be.

1966. - Umro je ameri~ki re`iser Volt Dizni, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem '20-tih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevih studija kasnije su iza{li crtani filmovi poznati {irom sveta: "Sne`ana i sedam patuqaka", "Pepequga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemqi ~uda".

1970. - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i po~eo da {aqe signale.

2000. - Zatvorena je nuklearna centrala u ^ernobiqu u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvav{i najte`u nuklearnu katastrofu od kako je po~ela upotreba nuklearnih centrala.

Jurij Gagarin i ^e Gevara

Prva {kola u Beogradu u koju su i{li Kara|or|ev sin i Vuk Stefanovi} 1808. godine

Prete~a Beogradskog univerziteta, iako skromna, Velika {kola na Dor}olu danas mora da predstavqa pravi ponos Srbije koja je tokom 19. veka zapo~ela veliku transformaciju od periferije Otomanske imperije ka evropskoj dr`avi.

Sve je po~elo da se mewa, preko no}i, a potreba za visokim obrazovawem ozbiqno je shva}ena odmah posle Prvog srpskog ustanka. [kola je, naime, otvorena 1808. godine u vreme kada je Beograd jo{ li~io na tursku kasabu i bio samo jedna mala varo{ pod mo}nom tvr|avom.

Zapravo, sama dr`avnost Srbije bila je upitna u tom trenutku, odlu~uju}e bitke ustanika su se jo{ vodile, prilike se mewale, a neki srpski de~aci sedeli su mirno u jednoj sobi i slu{ali svoje predane profesore koji su im s qubavqu predstavqali istoriju, zemqo-opis, jezike, ra~unawe…

O tome kako je izgledalo predavawe u ~uvenoj Velikoj {koli pisao je Lazar Arsenijevi} – Batalaka u memoarima “Istorija srpskog ustanka”, ina~e, {kolski drug Vuka Karaxi}a.

Zasluge za osnivawe Velike {kole zvani~no se pripisuju Dositeju Obradovi}u. Zanimqivo je da Batalaka spomiwe kao osniva~a Ivana Jugovi}a (ro|enog kao Jovan Savi}), koji je u svakom slu~aju dao zna~ajan doprinos Velikoj {koli.

Ipak, treba napometuti da je re~ o memoaru i da nam takvi tekstovi prenose vi{e atmosferu, utiske i se}awa, nego istorijske ~iwenice. Batalaka je dao dragoceni opis rada {kole.

I sam je Kara|or|e ovu ideju prihvatio i, navodno, Jugovi}u dao jednu tursku ku}u, platu i ogrev za te potrebe.

Svi srpski sinovi koji su pokazali naro~ito znawe u svojim sredinama u ~itavoj zemqi, ma iz kakvih porodica da dolaze, pozvani su da se prikqu~e Velikoj {koli. Me|u wima je bio i Kara|or|ev sin Aleksa, kao i sin Vase ^arapi}a Ilija. Jedan od |aka je bio i Vuk Stefanovi}, koji je tek kasnije postao Karaxi}. Batalaka se ovoj skupini pridru`io tek u drugom polugodi{tu, pa je re{io da “ponavqa” i da naredne godine preslu{a i predavawa iz prvog polugodi{ta.

Spomiwu se razna sela i varo{i odakle su pristizali |aci: Kli~evac, @abari, Ostru`nica, Azawa…

Zanimqivi su bili nazivi predmeta:

“istorija svemirna“, koja je pokrivala gradivo “od stvorewa sveta, pa do razdeqewa crkve“. Jugovi} je, po pisawu Batalake, |ake u~io i ra~unawe, kao i nema~ki jezik. Za istoriju su postojale i karte starog sveta.

“On je odmah, sa tro{kom od svoje male plate, po~eo izdr`avati i dva siroma{na |aka (…) a ~ini nam se da je i na Vuka tro{io. On je i veliki broj svojih kwiga, srpskih i ruskih, svojim |acima predao da

ih pobudi k ~itawu i da na to slobodno vreme od nauke s polzom provoditi mogu”. Jugovi}a ubrzo za katedrom nasle|uje Miqko Radoni}, da bi se kasnije broj profesora pove}avao.

U to vreme ~itava {kola bila je jedna u~ionica, tj. soba, u kojoj su boravile dve klase. Tek kasnije kupqena je druga ku}a – prekoputa. To je bila “dvokatna” ku}a sa osam soba. Dogra|ena je jo{ jedna soba u kojoj su boravili siroma{ni |aci – mo`e se re}i, prvi internat.

U tre}em polugodi{tu {kolu napu{ta Vuk Karaxi} “povodom {to mu se jedna noga zgr~ila”.

U {kolu su uvo|eni i novi predmeti: “zemqoopisanije sveop{te”, “pravo narodno, pravo dr`avno i na~in su|ewa kriminalnog”, crkveno pojawe, ali i u~ewa o srpskoj i istoriji i geografiji va`nih evropskih dr`ava.

“Nikakvog napisanog ustrojstva ova Velika {kola nije imala. Qubav k ote~estvu i potreba zemaqska napisale su {tatut za ovu {kolu u glavi praviteqstva i u du{i i srcu profesora.” Nije bilo stroge podele na sate i ~asove, profesori su davali sve od sebe da nau~e srpske |ake, ~ak i “moralnu nauku” nedeqom i praznicima.

Platu su profesori dobijali od dr`ave u dukatima.

“A |aci bezuslovno bili su, iako nika-

kvog zakona {kolskog napisanog nije bilo, raspolo`ewu svojih profesora pot~iweni.”

\aci su izu~avali i borbene ve{tine: “fehtovawe” sabqama i “egzercir” pu{kama. [kola je radila u najte`im vremenima, tokom Kameni~ke bitke i u trenucima borbe za opstanak dr`ave.

Ipak, slom Prvog srpskog ustanka je za neko vreme zatvorio ovu {kolu. “Ah! Pa zar je Srbija morala pasti, u kojoj su se ovako sinovi pothrawivali da je slu`e i da se radi we `ertvuju”, zakqu~uje Batalaka.

Evo gde je sahrawena Lenka Dun|erski

Posvetiv{i joj najlep{u srpsku qubavnu pesmu “Santa Maria della Salute” Laza Kosti} je Lenku u~inio ve~nom. Ostareli somborski poeta tako joj je podigao neprolazni i veli~anstven spomenik. Za onaj prolazni, zemaqski, pobrinula se wena porodica…

Jelena Lenka Dun|erski bila je }erka Lazara Dun|erskog, ponos svoje bogate i ugledne porodice, a krasila ju je izuzetna lepota i pamet.

Dvadesetdevet godina starijeg i ve} proslavqenog pesnika Lazu Kosti}a prvi put je srela u ^elarevu, 1891. godine. Woj je bila 21, a wemu 50. Naredne ~etiri godine Laza i Lenka ~esto su provodili vreme zajedno.

Izme|u wih se rodila qubav, ali je Kosti}, smatraju}i se nedoli~nim i prestarim za Lenku, odlu~io da se povu~e. Prvo je boravio u manastiru Kru{edol, a zatim

se, na predlog Lenkinog oca, o`enio Julijanom Jul~om Palana~ki iz Sombora. Dva meseca kasnije, Lenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Be~u, na svoj 25. ro|endan, zvani~no od “tifusne groznice”, mada postoje indicije i da se otrovala.

Onaj prolazniji, zemaqski, ve~ni dom Lenke nalazi se na grobqu u dana{wem Srbobranu. Tu je Lenkin otac, Lazar, podigao Kapelu Svetog Georgija, u spomen na svog oca Gedeona, ali je sticajem nesre}nih okolnosti, tu jo{ za svog `ivota sahranio

i svoju mezimicu i najmla|u }erku Lenku.

Kapela Svetog Georgija podignuta je 1884. ima jedan toraw, duga je petnaest, a {iroka osam metara. Ikonostas crkve je 1885. godine uradio poznati srpski slikar Stevan Todorovi}.

Iznad ulaza se nalazi freska Svetog Georgija i spomen plo~a sa slede}im tekstom: “1807-1881. Zadahnut verom praotaca mojih potkrepqen svetim arhijerejskim blagoslovom Vasaliana Petrovi}a vladike ba~kog, podigoh ovaj sveti hram radi ve~ne pravoslavne bo`ije nad grobom nikad nezaboravqenog oca moga Gedeona Dun|erskog, nekada{weg skromnog zemqodelca i viteza Franc Josifovog ordena, kao i znamewe moje sinovqeve qubavi i ve~ne blagonaklonosti. U Sentoma{u 8. septembra 1884. godine, Lazar Dun|erski, sin sa suprugom svojom Sofijom, ro|enom \or|evi}“.

U kripti ove crkve su sahraweni Gedeon i wegovi potomci, prvo wegova prerano umrla Lenka, pa sin Lazar, snaja Sofija,

M. T.

Dragoceni svedok o po~ecima srpskog {kolstva u Beogradu: Lazar Arsenijevi} Batalaka

Vo|a Prvog srpskog ustanka koji je obezbedio rad {kole i ~iji sin je bio jedan od prvih upisanih |aka: Veliki Kara|or|e Petrovi}

Zgrada danas

Jedan od |aka je bio i Vuk Stefanovi}, koji je tek kasnije postao Karaxi}

unuci Gedeon i \or|e… ukupno 13 ~lanova velike i mo}ne vojvo|anske porodice Dun|erski. R.

Kapela Svetog Georgija u Srbobranu

Lenka Dun|erski

Milovan (74) je najstariji Srbin koji se prijavio na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka

On gazi osmu deceniju `ivota, ima 74 godine ali i daqe pomera granice dokazuju}i da je sve mogu}e. Milovan Milutinovi} iz U`ica poznat je kao Supermen koji punom parom trenira i u poznim godinama, diplomirao je pro{le jeseni na Fakultetu za fizi~ku kulturu, a ove upi-

i psihi~ki apsolutno je spreman da ponovo obuje vijni~ke ~izme i obu~e uniformu.

“Fizi~ki parametri, psihi~ki, mentalni i seksualni su mi kao kod jednog tridesetogodi{waka. U mojim godinama neki su napustili ovaj svet, neki ne mogu da ustanu iz kreveta, ja

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Pred vama je promena kojom se ne{to va`no iz va{eg profesionalnog `ivota zavr{ava. Ne o~ekujte brza re{ewa jer }e transformacija potrajati. QUBAV: Mu~i vas neraspolo`ewe. S jedne strane `udite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga. Emotivna nestabilnost mo`e vas navesti na {tetne postupke. Uskoro }e se okolnosti promeniti. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Razleteli ste se na vi{e strana jer vam se dopadaju svi projekti koji vam se nude. Sva je prilika da ste rasplinuli svoju kreativnu energiju, pa vam je neophodan ozbiqan predah. QUBAV: Preispitajte sve gde ste ne{to prikrili jer postoji {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate, jedan od prijateqa vas, nehotice, mo`e iskompromitovati. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: ^ekate na ne{to {to, sada je ve} izvesno, ne}e sti}i. Neki qudi su vam, verovatno, podgrejavali la`nu nadu. Razre{ewe svega bi}e najboqe za vas. QUBAV: Kako na poslovnom, tako i na qubavnom planu, pred vama je nedeqa prepuna tenzije. Ovo iziskuje dosta energije, koja vam ionako nedostaje. Spustite loptu i odustanite od ube|ivawa. ZDRAVQE: Nesanica.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer svaka mo`e da se razvije u ozbiqnu sva|u. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte svojih pet minuta. QUBAV: Odi{ete optimizmom. Danima u`ivate u planirawu budunosti, ali ~ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ove nedeqe biste mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o nekoj poslovnoj saradwi. Budite pedantni i detaqni u svemu kako ne biste sve radili po dva puta. QUBAV: Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ukoliko ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. Postoji opasnost i od fizi~kih povreda pa u tom smislu budite pa`qivi gde god da se kre}ete, a naro~ito dok radite. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali nemojte da gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: U odnosu s voqenom osobom ne{to ne ide kako treba. Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok. Korigujte stavove pre nego {to se stvari iskomplikuju. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Promenqivog ste raspolo`ewa. Mu~i vas ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. QUBAV: Ne mo`ete da se odlu~ite kako da se postavite pa vam je najlak{e da svu odgovornost prebacite na druge. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer lo{e procewujete situaciju. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

sao master studije. Ni to mu nije bilo dovoqno, pa se sada odlu~io prijaviti i na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka

“Prijavio sam se u Regrutni centar U`ice, popunio prijavu koja je prosle|ena u vojnu komandu u Vaqevo. Istog dana sam ministru Milo{u Vu~eli}u poslao svu papirologiju, sa molbom da me prime u dobrovoqno slu`ewe vojnog roka po drugi put. Prvi put sam vojsku slu`io pre vi{e od pola veka”, ka`e Milovan.

Qubav prema otaxbini je wegov prvi razlog za ovu odluku, ali `eli i omladini da bude pozitivan primer kako bi se {to vi{e wih prijavilo na slu`ewe vojnog roka. Kako ka`e, fizi~ki

`elim dokazati da i ukoliko pre|ete sedamdesetu to ni{ta ne zna~i, mo`ete `iveti kao mladi}. Voleo bih da omladina sledi moj primer. Da `ivi zdravo i da se ne libe prijaviti na slu`ewe vojnog roka. Ako mogu ja, mogu i oni”, ka`e u`i~ki supermen.

Odgovor od Ministarstva odbrane jo{ uvek ~eka, ne bi bio iznena|en ni da ga odbiju, ali Milovan ne}e odustati.

“Znam da u Ustavu Republike Srbije ne postoji klauzula po kojoj mo`e da se zabrani dobrovoqno i patriotsko slu`ewe vojnog roka za svoju zemqu, za svoju Srbiju”, poru~io je ovaj profesor fizi~ke kulture. M. T.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Period nije povoqan za pokretawe novih poslova jer vam sti`e kratkotrajan ali ja~i pad energije. Vreme je da napravite rekapitulaciju svega {to je ura|eno. QUBAV: Lavovi, voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Da biste ispunili svoju ulogu u potpunosti, neophodno je da iza|ete iz rutine. Povoqan je period za predah. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne prepu{tajte se prvom utisku, zajedno s haosom sti`e i re{ewe kojim }ete, na kraju, shvatiti da je sve {to se desilo bilo idealno za vas. QUBAV: Blagonaklonost voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito ovih dana kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima mo`da i `ivotnu va`nost. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Shvatate da ste izlo`eni manipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali. Ostale te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. Svesni ste da to mo`e poremetiti odnose u va{oj qubavnoj vezi, a za to, trenutno, niste raspolo`eni. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Kolebate se u kom smeru da nastavite daqe pa vam ta dilema mo`e izazvati velike probleme. Re{ewe je ispred vas, potrebno je samo da se prepustite i odlu~ite ono {to vam je prvo palo na um. QUBAV: Skloni ste preuveli~avawu svega pa i problema. Upozorewe, ako podlegnete pritisku, predstoji vam kriza, pa ~ak i iznenadni prekid veze. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

Za neke od nas Bo`i} simbolizuje mir, blagostawe i sre}ne trenutke koje delimo sa na{im najmilijima. Tako|e, predstavqa i pa`qivo birane poklone, o kojima sawamo tokom cele godine. Za one koji `ive od danas do sutra, Bo`i}ni dani su kao i svaki drugi, te{ki dani provedeni u mu~noj borbi kako bi se pobeglo ili makar pre`ivela nema{tina.

“Zato smo pre {est godina zapo~eli na{ Bo`i}ni projekat na Kosovu i Metohiji. I ponosni smo {to mo`emo da ka`emo da je na{ mali Bo`i}ni projekat prerastao u na{ najve}i i omiqeni projekat koji privla~i mnogo volontera iz celog sveta koji imaju samo jednu `equ – da svako dete u Srbiji u Novu Godinu u|e sa osmehom na licu“, ka`e Sne`ana Dimitrijevi} iz Humanitarne organizacije 28. JUN, koja ve} 11 godina po-

ma`e najugro`enijim porodicama i mali{anima u Srbiji.

Ona dodaje da porast tro{kova `ivota dovodi do toga da su porodice na marginama u velikom siroma{tvu i u opasnosti od besku}ni{tva.

“O~ajni~ki im je potrebna podr{ka da ne ostanu gladni, bez struje i vode, da uop{te zadr`e krov nad glavom. Ove godine uz poklone za mali{ane najugro`enijim srpskim porodicama delimo i prehrambene pakete, hitnu

medicinsku, finansijsku pomo}, kao i drva ili druga grejna tela, kako ne bi stradali od hladno}e u zimskim danima koja predstoje”, ka`e Sne`ana Dimitrijevi} i isti~e da }e pokloni biti uru~eni ugro`enoj deci i porodicama preko wihovih {kola, vrti}a, bolnica i siroti{ta, svuda gde `ive srpska deca u na{im krajevima.

Ona je pozvala sve qude dobre voqe da se pridru`e Bo`i}noj akciji Humanitarne organizacije “28.JUN”.

DONIRAJTE I VI BO@I]NI

POKLON DETETU U NEVOQI!

Evo i kako…

l PayPal: info@28jun.org

l Kreditna kartica: https://28jun.org/donate

l SMS: Po{aqi 1 na 1733

l Facebook Fundraiser: https://www.facebook.com/dona-

te/1223814394896195/

l GoFundMe Fundraiser: https:// www.gofundme.com/f/bring-christmas-cheer-to-needy-serbian-children

l Instagram Fundraiser: https:// www.instagram.com/p/Cl5gGgoOM0V/

l Dinarski ra~un: (Ime) 28. Jun // 265 – 1110310003427 – 97 // [ifra pla}awa: 287 ili 288

l Devizni ra~un: RS 352 –651000000232575 – 47 // Raiffeisen banka Srbije // SWIFT: RZBSRSBG

l Bank Transfer Austria (EU): (Name) Humanitäre Organisation 28. Jun // IBAN: AT372011184561424300 // SWIFT (BIC): GIBAATWWXXX

• Adresa za slawe paketi}a: Kafeterija “[ank” // Nedeqka Gvozdenovi}a 22b, Novi Beograd 11000.

Tri naj~e{}e vrste artritisa

Uni{tavawe hrskavice dovodi do trewa kostiju jedne o drugu, {to izaziva bol i gubitak mogu}nosti pokreta.

Postoji vi{e od 100 vrsta artritisa, me|utim, tri su naj~e{}a, a to su osteoartritis, reumatoidni artritis i psorijati~ni artritis.

REUMATOIDNI ARTRITIS

Re~ je o autoimunoj bolesti, {to zna~i da imunolo{ki sistem napada hrskavi~no tkivo, posebno zglobove , ali ponekad su to kosti i unutra{wi organi. To dovodi do upale koja, ako se ne le~i, mo`e da izazove te{ka o{te}ewa u zglobovima.

Jedna od pet osoba koja pati od reumatoidnog artritisa mo`e da imati kvr`ice na ko`i koje se nazivaju reumatoidni ~vori}i. Naj~e{}e nastaju na mestima podlo`nim pritiscima kao {to su zglobovi, kolena ili pete.

Doma}a kujna

Uzrok

Ne zna se ta~no {ta izaziva reumatoidni artritis. Pojedini stru~waci veruju da imunolo{ki sistem postaje „zbuwen“ nakon infekcije bakterijom ili virusom i po~iwe da napada zglobove, a „bitka“ se mo`e pro{iriti i na druge delove tela.

Simptomi

Simptomi mogu po~eti da se javqaju postupno, ali i naglo i ~esto su te`i nego kod osteoartritisa. Mo`e se javiti bol i uko~enost, otoci na rukama, zglobovima, kolenima, ramenima, zglobovima, stopalima, bol u vilici i vratu.

Ima tendenciju simetri~nosti pa, na primer, ako su zglobovi na levoj ruci upaqeni, i zglobovi na desnoj ruci tako|e }e biti upaqeni.

Nakon nekog vremena mo`e biti zahva}eno vi{e zglobova i javqa se ose}aj toplote na dodir.

Ose}aj uko~enosti koji obi~no po~iwe u jutarwim satima mo`e da traje satima ili ~ak ve}i deo dana. Osoba koja boluje od reumatoidnog artritisa tako|e mo`e da ose}ati umor, dolazi do mawka apetita i gubitka kilogram.

OSTEOARTRITIS

Ovaj oblik artritisa poga|a vi{e qudi nego bilo koji drugi. Obi~no dolazi s godinama, najvi{e poga|a qude sredwih i starijih godina, ~e{}e `ene nego mu{karce.

Osteoartritis se mo`e ranije da se pojavi kod gojaznih qudi i u tom slu~aju posebno zahvata kolena, kao i kod qudi sa sportskim povredama. Karakteri{e ga uni{tavawe zglobne hrskavice, a naj~e{}e poga|a zglobove koji nose te`inu tela kao {to su kolena, kukovi i ki~ma.

Uzrok

Hrskavica se postupno razgra|uje. Ona pokriva krajeve kostiju i svojevrsni je amortizer. Uni{tavawe hrskavice izaziva trewe kostiju jedne o drugu, {to izaziva bol i gubitak mogu}nosti pokreta. Na primer, optere}ewe kolena zbog prekomerne telesne te`ine mo`e da o{tetiti hrskavice, pa one mogu da se istro{e br`e nego ina~e.

Simptomi

Zavise od toga koji su zglobovi pogo|eni. Mogu da se manifestuju kao: dubok, sna`an bol, ose-

i bolova kod obla~ewa, ~e{qawa kose, sedewa, zglob je topao na dodir, ose}aj uko~enosti tokom jutra, bol, oticawe i uko~enost zglobova nakon kretawa, krutosti nakon odmora, pote{ko}e u kretawu i gubitak fleksibilnosti zgloba.

PSORIJATI^NI ARTRITIS

Osobe s ovim stawem imaju artritis (upalu zglobova) koji je povezan sa psorijazom (upalom ko`e). Psorijaza obi~no uti~e na vrhove laktova i koqena, vlasi{te, pupak i ko`u oko genital-

nog podru~ja ili anusa.

Samo u oko 10 posto osoba sa psorijazom }e se javiti psorijati~ni artritis. Pojava artritisa mo`e prethoditi psorijazi, dok s druge strane svaki artritis koji se javqa u psorijazi nije uvijek psorijati~ni artritis.

Uzrok

Ova vrsta artritisa naj~e{}e se javqa izme|u 30. i 50. godine, ali mo`e se pojaviti ve} u detiwstvu i jednako ~esto poga|a mu{karce i `ene.

Simptomi

Dolazi do oticawa prstiju. Nokti su bezbojni i listaju se.

Do ~ega dovodi dugotrajan nedostatak magnezijuma?

POSNI RECEPT

Magnezijum je va`an mineral koji poma`e u borbi protiv svakodnevnog stresa, izrazito je va`an za mi{i}e, nervni sistem, a uti~e i na koncentraciju i san.

Ovaj mineral poma`e da se pobedi nesanica i poboq{a spavawe. Tako|e poma`e i da se mi{i}i br`e opuste.

Mnogima san ometaju bolovi i gr~evi u nogama. Naj~e{}i razlog je upravo mawak magnezijuma, koji je nu`an i za opu{tawe, kontrakciju mi{i}a i normalno kretawe.

UTI^E NA RASPOLO@EWE

POSNE SARMICE OD ZEQA SA SOJINIM

QUSPICAMA

POTREBNO JE:

n zeqe, sojine quspice, n 2 glavice crnog luka, n 1 mladi beli luk, n 2 {argarepe, pirina~, uqe n so, biber, vegeta, n povrtna kocka za supu, n aleva paprika, n posna pavlaka neutralna.

PRIPREMA:

1. Izdinstati dve mawe glavice luka, jedan struk mladog belog luka, dve mawe {argarepe (izrendati), kad se to malo izdinsta dodati sojine quspice (koje su predhodno odstojale u vru}oj vodi da nabubre pola sata).

2. Dodati pirina~ prethodno obaren, za~ine, biber, povrtnu kocku za supu, alevu papriku, ako treba i vegete.

3. Staviti zeqe u vru}u vodu (ne u kqu~alu), savijati sarmice i re|ati u {erpu. Preliti ih uqem i vodom i dodati neutralnu pavlaku.

4. Pe}i u zagrejanoj rerni 30 minuta.

Magnezijum posebno u stresnim situacijama povoqno uti~e na organizam i uop{teno na nervni sistem.

Minimalni dnevni unos ovog minerala je oko 300 mg (telo apsorbuje tek ne{to mawe od 200 mg). Visok nivo magnezijuma tako|e nije preporu~qiv jer mo`e da {teti zdravqu.

Prirodni izvori su zeleno lisnato povr}e, mahunarke, integralni pirina~, celovite `itarice, sojine i suncokretove semenke,

Proso, `itarica koja ima brojne blagodeti po zdravqe

Proso je `itarica na koju su mnogi zaboravili, a wene blagodeti po zdravqe su brojne. Dok u jelima pri izboru zdravih `itarica koristimo najpre pirina~ i heqdu, od prosa se mogu napraviti razna slatka i slana jela. Proso se koristio prvobitno u Etiopiji pre oko 10 hiqada godina, a ova `itarica se mogla prona}i i na trpezi drevnih Kineza.

Sadr`i brojne vitamine i minerale, a posebno se izdvajaju vitamini va`ni za lepotu - A i E (ina~e retinol acetat i tokoferol acetat). Zbog toga se proso koristi i u slu`bi lepote, odnosno negovawa iznutra jer su ova

dva vitamina va`na za jake nokte, kosu i usporavaju proces starewa. Proso tako|e ima i antioksidativnodejstvo i smawuje negativan uticaj slobodnih radikala. Bogat je i vitaminom B koji je va`an za odr`avawe funkcionisawa mozga, ali i za kardiovaskularni sistem i proces varewa hrane.

Proso se svrstava u slo`ene ugqene hidrate, koji ne izaziva nagli skok {e}era u krvi i poma`e da du`e ostanete siti, {to

ora{asti plodovi, mle~ni proizvodi, meso, riba, ~okolada s minimalno 70 odsto kakaa i neprera|ena morska so.

Treba znati da se termi~kom obradom gubi ~ak 50 do 70 odsto ovog minerala, a zamrzavawem namirnica do 40 odsto.

NEKE NAMIRNICE GA „UBIJAJU“

Mawak magnezijuma dodatno izaziva i preterano konzumirawe alkohola, kafe i preteran unos rafinisanog {e}era.

Dugotrajniji mawak magnezijuma manifestuje se gr~evima u mi{i}ima, javqa se ose}aj utrnulosti i bockawa. Preporu~eni dnevni unos magnezijuma za zdravu odraslu `enu je 350 mg na dan, a za odraslog mu{karca, trudnice i dojiqe potrebno je 450 mg.

Dokazano je da magnezijum direktno uti~e na raspolo`ewe i ako ga nema dovoqno, izaziva anksioznost i depresiju. On direktno deluje na ravnote`u otpu{tawa i prihvatawa hormona sre}e, serotonina, i samo kada ga imamo dovoqno, ose}amo se uravnote`eno.

ga ~ini sjajnom namirnicom u mnogim dijetama. Jo{ jedna prednost ove `itarice jeste smawewe nadimawa i podsticaj varewa hrane. Ipak, va`no je da ne preterujete jer proso u velikim koli~inama mo`e da izazove ote`ano funkcionisawe debelog creva. Ali u umerenim koli~inama je sjajna namirnica. Istovremeno, proso ima blagi diureti~ki (diureti~ki) efekat, koji uklawa soli iz bubrega i smawuje rizik od kamenca.

Proso se uglavnom koristi za pravqewe ka{a u kombinaciji sa sve`im i suvim vo}em ({qive, suve kajsije), bobicama, sjajno se sla`e i sa ora{astim plodovima i bundevom. Dobar je izbor za doru~ak jer je zasitan i smawi}e va{u potrebu da grickate nezdrave grickalice i slatki{e izme|u obroka.

Skandinavka 1: VODORAVNO I, DOMA]I ZADATAK, OROLIK, GULA[, @ON, NECELOVIT, IZOBARE, E, AKR, VI, RP, MS, BN, I, Q, KARLEU[A, RF, ALEKSANDAR MITROVI], VIM, TUTANKAMON, OZU, SAMARITANKE, INSTANT, TAL, MARKETING, OLAK, IR, SARA ERANI, PRIDE

Skandinavka 2: VODORAVNO

NO@, MARIJA KIRI, MRK, KATARINA RADIVOJEVI], R, KARAMATIJEVI], \E, KEKS, KONATAR, FAR, OGATA, VIROVITI^ANI, MALA MO[TANICA, ALOPAT, CEO, NI, ARPANETA, I, ITAT, UPADI, AS, JEDINSTVENOST, ATA, STEARINKA

Ukr{tenica: VODORAVNO POJAM, PA, MA^VA, RD, NEMA DRUGA, K, E, ^AKANCI, AUTO, PE[KIR^I]I, ^AR, OR, ANKETARKA, D, NESPRETAN, LUKE, A, NAORATI SE, AR

Osnovno znawe o ne~emu - Auto-oznaka za Pan~evo - Oblast u Srbiji,

VODORAVNO:

Ribarsko dru{tvo (skr.)Nema premca (izraz) - Oznaka za kelvin, 3. Oznaka za energiju - ^eki} za otkivawe kose (mn.) - Li~no prevozno sredstvo, automobil, 4. Mali pe{kiri - Dra`, {arm, 5. Autooznaka za Oregon - @ena koja vr{i anketu - Dama u {ahu (skr.), 6. Koji nije spretan, trapav - Pristani{ta za brodove, 7. Oznaka za amper - Umoriti se oru}i - Simbol argona.

USPRAVNO: 1. Zapreka, prepreka, 2. Jedan predlogU`i~ani, 3. Oznaka za jug - Dvadeset osmo i trideseto slovo azbuke - Simbol kalaja, 4. Ostrvo kod Los An|elesa, 5. Biv{i ameri~ki teniser, Xon, 6. Onaj koji ne{to markira (nem.), 7. Su{ena slanina s mesom (ital.), 8. Pozvani na su|ewe (lat.), 9. Stanovnici mesta Rit, 10. Petnaesto i dvadeset~etvrto slovo azbuke - Simbol iridijuma - Simbol sumpora, 11. Turski velika{ - [vajcarski slikar, Paul (1879-1940), 12. Rasa pasa, 13. Oznaka za volumen - Simbol tantala - Prema, 14. Onaj koji radi na akord.

OPREZNO SE KRETATI (IZRAZ) BIV.

FUDBAL. GOLMAN KASIQAS ZAPAD TURSKI VELIKA[I

POTPUN,

UPADI,

Svemirski brod Orion se vratio na

Zemqu posle putovawa oko Meseca

Kapsula Orion ameri~ke svemirske bespilotne misije Artemis 1 na Mesec, spustila se u u Tihi okean nakon vi{e od 25 dana provedenih u svemiru i lunarnoj orbiti.

Zbog du`ine orbite kapsuli je trebalo nedequ dana da pre|e pola orbite oko Meseca, nakon ~ega je ponovno iza{la iz Mese~eve orbite i po~ela povratak Zemqi.

Orion je tokom leta bio na najve}oj udaqenosti od Zemqe neke letelice dizajnirane za let astronauta. Bio je udaqen oko 434.500 kilometara od Zemqe.

Sletawe je obavqeno kod meksi~kog ostrva Gvadalupe u 9.40 sati po lokalnom vremenu. Kapsula je u{la u Zemqinu atmosferu brzinom od 39.400 kilometara na sat i morala je da izdr`i toplotu od gotovo 2760 Celzijusevih stepeni, navodi NASA.

Letelicu je u vrtoglavom spu{tawu prvo usporila atmosfera, zatim niz od 11 padobrana,

sve dok nije dostigla brzinu od oko 30 kilometara na sat kada se spustila u okean.

NASA-in novi svemirski program Artemis kona~no je, nakon

mnogobrojnih odga|awa, po~eo pretpro{le nedeqe lansirawem letelice Orion.

Ciq programa je ponovno sletawe ameri~kih astronauta na

Koliko ima kontinenata

Ujediwene nacije su 15. novembra objavile da je na{a planeta dobila osmomilijarditog stanovnika – devoj~icu Vinis Mabansag, ro|enu tog dana u Manili, prestonici Filipina. U vezi s tim, sigurno je zanimqiv i podatak o broju stanovnika na pojedinim kontinentima, wihovoj veli~ini, ali i

rici `ive prete`no potomci nekada{wih osvaja~a i kolonizatora s Pirinejskog poluostrva i dominantni jezik je {panski, izuzev u Brazilu, gde se govori portugalski. Najzad, Severna Amerika se nalazi na severnoj Zemqinoj polulopti, dok je Ju`na najve}im delom na ju`noj hemisferi. Kad je re~ o ova dva kontinenta ima izvesne dileme oko geografskog tretmana Sredwe Amerike i Kariba, ali se na mapama ovo podru~je naj~e{}e prikazuje kao sastavni deo Severne Amerike.

Mesec, prvi put nakon gotovo 50 godina.

Sletawe na Mesec bi}e vrhunac misija Artemis.

Prvobitno planiran za 2024.,

ovaj izuzetno va`an doga|aj trebao bi da se odr`i najranije 2025. godine.

Misija }e odvesti ~etvoro astronauta u Mese~evu orbitu u svemirskoj letelici Orionu, gde }e dvoje od wih - najmawe jedna `ena - pre}i u letelicu SpaceX za kona~ni pristup Mesecu.

SAD je poslao 12 astronauta na Mesec izme|u 1969. i 1972. godine. S. G.

NESPRETAN, Auto-oznaka (skr.)enersreAuto{ahu brodoargona. predlogsloAn|elesa, markina Petnaesto i SimPaSim-

o tome koliko, u stvari, na svetu ima kontinenata. Ranije se u {koli u~ilo a i u uxbenicima geografije pisalo da na Zemqi ima pet kontinenata – Evropa, Azija, Afrika, Amerika i Australija – s tim {to je ovaj posledwi nazivan jo{ i peti kontinent. Sli~no ovom izrazu, danas se prili~no ustalio termin sedmi kontinent, kojim se ozna~ava Antarktik, veliko, ve~itim snegom i ledom prekriveno tlo na krajwem jugu na{e planete. Ali, iako je ovo kopno po povr{ini ve}e i od Evrope i od Australije, ima mi{qewa da Antarktik ne bi mogao da se smatra kontinentom, jer na wemu nema stalnih naseqa i stanovni{tva, izuzev nekoliko nau~noistra`iva~kih stanica s nevelikim brojem nau~nika raznih profila.

Ovakva dilema, me|utim, nije postojala kad su od nekada{weg jedinstvenog ameri~kog kontinenta formirana dva posebna – Severna i Ju`na Amerika. One se me|usobno razlikuju ne samo po veli~ini, ve} i po klimi, flori i fauni, kao i po stanovni{tvu. Severnoameri~ki kontinent naseqavaju uglavnom doseqenici iz anglosaksonskih zemaqa, pa je i dominantni jezik engleski, a u Ju`noj A me-

Isto tako, nedoumice se javqaju i oko termina Okeanije, kako su se nekada nazivala mnogobrojna ostrva izme|u Australije i jugoisto~ne Azije. Vremenom se na tom podru~ju formiralo vi{e nezavisnih dr`avica, poput Fixija, Palaua, Naurua, Kiribata i drugih, od kojih su neke i ~lanice Ujediwenih nacija. Sada se, neretko, te ostrvske dr`avice s Papuom Novom Gvinejom, Novim Zelandom i australijskim kopnom nazivaju zajedni~kim imenom, s kontinentalnim prizvukom – Okeanija.

Bez obzira na pomenute dileme i nedoumice, danas je ustaqeno mi{qewe da na Zemqi postoji ovih sedam kontinenata: Azija (povr{ine 44.501.000 kilometara kvadratnih, sa 4,728 milijardi stanovnika), Afrika (30.213.000 kilometara kvadratnih, 1,421 milijardu stanovnika), Severna Amerika (24.213.000 kilometara kvadratnih, 602 miliona stanovnika), Ju`na Amerika (17.861.000 kilometara kvadratnih, 439 miliona stanovnika), Antarktik (13.293.000 kilometara kvadratnih, nenastawen), Evropa (10.299.000 kilometara kvadratnih, 747 miliona stanovnika), Okeanija (Australija) (8.541.000 kilometara kvadratnih, 43 miliona stanovnika

Usput i podatak da je povr{ina planete Zemqe 510.951.000 kilometara kvadratnih, mora i okeani prekrivaju 362.030.000, dok na kopno ima povr{inu od 148.921.000 kvadratnih kilometara. R. N.

Krasi grb Srbije i predstavqa nacionalni simbol, a zamalo je nestao sa srpskog neba

Orao krsta{ (Aquila heliaca), ptica koja krasi grb Srbije i predstavqa nacionalni simbol, zamalo je i{~ezao sa na{eg neba 2016. godine kada je bilo poznato samo jedno gnezdo krsta{a, dok je ove godine populacija porasla na pet parova.

Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Srbije je 2016. godine zapo~elo rad na me|unarodnom projektu Pannon Eagle LIFE. Danono}no ~uvawe tada jedinog gnezda omogu}ilo je uspe{no gne`|ewe i pre`ivqavawe mladunaca.

Veliki trud u za{titi krsta{a ove godine doprineo je da se izlegne pet mladunaca.

Me|utim, krajem juna olujno nevreme u Banatu sru{ilo je jedno gnezdo. Krhka grana kanadske topole popustila je pod naletom sna`nog vetra, a prilikom pada jedan od dva mladunca je nastradao.

Druga ptica u tom gnezdu spasena je brzom reakcijom saradnika Dru{tva, lovo~uvara Radenka Cvejanova iz Srpskog Krstura, koji ve} godinama budno motri i brine o orlovima.

Uz podr{ku ~uvara za{ti}enog podru~ja "Pa{waci velike dropqe", orlovima krsta{ima je omogu}eno da u improvizovanom gnezdu nastave da hrane preostalog mladunca.

U ~ast lovo~uvara koji je spasao orli}a kod Banatskog Aran|elova, taj mladunac po wemu je nazvan Radenko.

Drugi obele`eni krsta{, mlada `enka iz gnezda kod Mokrina, nazvana je Ivanka. I Radenko i Ivanka prethodnih dana izleteli su iz gnezda, a trenutno se zadr`avaju u neposrednoj okolini svog doma u nepreglednim ravnicama severnog Banata.

Uskoro }e ih roditeqi prisiliti da samostalno love i obezbe|uju obroke.

Prva godina `ivota donosi najve}e izazove za mlade orlove; {anse za pre`ivqavawe zna~ajno im umawuju nedostatak hrane, trovawa, upucavawa i stradawa na dalekovodima. M. T.

Evo {ta \okovi}a ~eka do Australijan opena

Novaka \okovi}a na startu bove sezone, na turniru u Adelejdu ~eka te`ak posao.

Odlu~io je Novak \okovi} da mu generalna proba za Australijan open bude turnir u Adelejdu koji po~iwe ve} 2. januara. Znamo {ta mu se de{avalo po~etkom ove godine na najmawem kontinentu na svetu, ali sada je vreme da se Nole vrati u Australiju i svima poka`e koliko je motivisan da u sezoni koja je pred nama poka`e svima da ponovo mo`e da bude najboqi teniser sveta.

Pred kraj sezone, precizno pred odlazak u Pariz na masters, Nole je na pitawe {ta misli o Karlosu Alkarasu, prvom reketu planete, istakao:

- Alkaraz jeste prvi na svetu i on je najboqi. Nema tu {ta. Renking to pokazuje, ja sam mawe igrao, to je ~iwenica, dosta se bodova i oduzelo, nije se ra~unao Vimbldon. Mo`da bi stawe bilo

druga~ije da su okolnosti bile druga~ije, ali nema {ta sad. [ta je tu je, on je apsolutno zaslu`eno tu gde jeste, ja mu ~estitam na svim uspesima.

A onda za kraj i dodao:

- Nova stranica se otvara ve} slede}e sezone, pa da vidimo kakvo }e stawe biti.

Da }e od starta godine krenuti jako, bilo je jasno kada je peti teniser planete odlu~io da prijavi i turnir iz serije 250 koji po~iwe 2. januara u Adelejdu.

A na wemu, konkurencija }e biti paklena.

Osim Novaka koji bi kao peti na svetu trebalo da bude prvi nosilac, iz top tena su prijavqeni Feliks O`e-Alijasim, Danil Medvedev i Andrej Rubqov. Kada se tu dodaju i Holger Rune i Janik Siner, ispada da }e i krem mladih lavova tako|e biti u konkurenciji.

O`e je fenomenalno zavr{io

sezonu, imao je 16 pobeda u nizu, ostvojio titule u Firenci, Antverpenu i Bazelu. Pobedio je Nole na Lejver kupu u Londonu koji se, iako je egzibicija, ra~una u ukupnom skoru pobeda i poraza na ATP turu.

Ne smemo zaboraviti ni da je O`e godinu zavr{io tri jumfalno, osvojiv{i sa svojim drugovima iz reprezentacije Dej vis kup. Dakle, O`e je u odli~noj formi zavr{io 2022. godinu i sigurno je da `eli da nastavi u istom ritmu.

Holger Rune je pored pomenutog O`ea briqirao tokom jeseni. On je ba{ u finalu mastersa u Parizu trijumfovao protiv \okovi}a, a pre toga je bio najboqi u Stokholmu.

Danac je eksplodirao u zavr{nici ove godine i o~ekuje se da trenutno 11. teniser sveta

NAJCRWIH GODINU DANA PARTIZANA: Napustili su nas Moca, [ole i ostali asovi

Zaista je stra{na godina iza svih kojima je crno-bela boja u srcu.

Gotovo da ne pro|e nedeqa da se ne desi neki smrtni slu~aj sportske legende koja je deo svoje karijere posvetila Partizanu.

Posledwih dana tu`na sudbina zadesila je nekada{weg igra~a i trenera crno-belih Miodraga Je{i}a, a u istom danu je objavqena i informacija da je preminuo Nedeqko Kosti}.

Je{i} je nastradao u saobra}ajnoj nezgodi na putu izme|u Rume i Jarka, a derbi sa Crvenom zvezdom u ko{arci pre nekoliko dana, po~eo je minutom }utawa ba{ zbog ove tragi~ne vesti.

Biv{i igra~ i trener crno-belih je posvetio Partizanu period od 1980. do 1985. godine, a jo{ jednom se posle toga vra}ao u Humsku i klub sa kojim je uzeo dve titule prvaka Jugoslavije.

Ako odemo malo vi{e od godinu dana unazad, seti}emo se da je krajem septembra pro{le godine sna`no odjeknula vest da je preminuo Boban Petrovi} nekada{wi vrsni ko{arka{ crno-belih.

Petrovi} je preminuo u Ju`noj Africi i ba{ poput Je{i}a, i on je stradao na putu. Razlika je {to je Petrovi} preminuo ne{to

kasnije, od posledica saobra}ajke, a Je{i} na licu mesta.

Boban je slovio za NBA talenta koji nikad nije oti{ao u NBA ligu, ali je postao jedan od najboqih strelaca Partizana.

Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih pomogao je da se osvoje dva Kupa Radivoja Kora}a, dve titule prvaka Jugoslavije i jedan Kup.

Pre osam dana navr{ila se godina otkako je preminuo i legendarni fudbaler Mom~ilo Moca Vukoti}.

Moca je dugo dr`ao rekord po broju odigranih utakmica u dresu crno-belih, sve dok ga nije prestigao Sa{a Ili} 2016. godine.

Ostao je jedan od najboqih fudbalera u istoriji slavnog kluba u kom je ~ak 791 put igrao.

Jedan od razloga je {to je gotovo deceniju ~ekao na titulu sa klubom koji voli. Ali ju je uzeo 1976. Kasnije je uzeo jo{ jednu i na najboqi na~in se oprostio od Partizana.

Sa{a Ili} je za Vukoti}a pri~ao da je najve}i, ali je i Milutin [o{ki}, ~ovek koji je u 85. godini preminuo ovog avgusta, ostavio zavidan trag u crno-belom. ^uveni golman ro|en u Jablanici kod Pe}i 1937, bio je u Partizanu izme|u 1955. i 1966.

godine i igrao je 177 puta. Bio je deo tima koji je igrao finale Kupa evropskih {ampiona sa Real Madridom kada je Partizan pora`en sa 2:1.

Dan pre [o{ki}a, godinu stariji Radovan Bata Radovi} je umro, kao jo{ jedan od vrsnih ko{arka{kih strelaca koji su obele`ili jednu epohu crno-belih.

Radovi} je 11 godina nastupao za Partizan, od 1957. do 1968, a zanimqivo je i to da je nosio zastavu Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1960.

Nijednom tokom karijere u prvenstvu Jugoslavije, dok je igrao u crno-belom, nije bio slabije rangiran od ~etvrtog strelca.

Bio je i osvaja~ prve medaqe za Jugoslaviju na nekom od velikih takmi~ewa u ko{arci, srebrne sa Evropskog prvenstva 1961. u Beogradu.

Partizan je u martu ove godine ostao i bez Neboj{e „U{keta“ Vu~i}evi}a. Vu~i}evi}u je pozlilo tokom termina za mali fudbal.

Imao je 59 godina i pet godina je igrao za Partizan u vreme kada su se stvari i prilike u fudbalu ve} ubrzavale, od sredine do kraja osamdesetih.

Vu~i}evi} je posle igra~ke karijere bio i trener, a posledwi anga`man je imao u Dinamu iz Vrawa.

Smrt Radovana Radakovi}a je ove godine rastu`ila Srbiju. Radakovi} je ~etiri godine proveo u Humskoj, bio je deo tima koji je igrao Ligu {ampiona sa Lotarom Mateusom, a dugo se borio sa difusnim tumorom `eluca.

Za wega su organizovane i humanitarne akcije, trenersku karijeru je morao da prekine zbog bolesti i na kraju nije uspeo da se izbori. S. G.

u|e u top deset reketa planete vrlo brzo. Naravno, Medvedev se nikada ne sme potcewivati, pogotovo jer mu ovakva podloga veoma le`i. Kao dvostruki uzastopni gubitnik u finalima Australijskog opena, sigurno je da }e sve dati od sebe da i narednog januara u Melburn stigne u top formi.

Pored ve} pomenutih prvih pikova da uzmu skalp Noletu u Adelejdu, u redu za potencijalno iznena|ewe stoje i Denis [apovalov, Karen Ha~anov, Roberto Bautista...

Pre Adelejda, Nole }e godinu zavr{iti na egzibiciju u Emiratima koja po~iwe 19. decembra. N. R.

ZVEZDA OSTAJE BEZ REPREZENTATIVCA: [panski gigant kupuje na "Marakani"

Srpski defanzivac Strahiwa Erakovi} mogao bi uskoro da napusti Crvenu zvezdu. Erakovi} va`i za jednog od najatraktivnijih mladih {topera Evrope i Zvezda ve} neko vreme ima interesovawe za wega.

On je pod ugovorom sa crveno-belima, ali se u januarskom prelaznom roku sprema novi napad. Prva u red je stala {panska Valensija.

Erakovi} je tr`i{no najvredniji fudbaler Crvene zvezde. Prema re~ima sportskog direktora Mitra Mrkele, klub je letos odbio {est miliona evra i 50 odsto od narednog transfera. Pri~alo se i da je Zenit i{ao do 8.000.000, ali i to se nije realizovalo, pi{e isti portal.

Utisak je da se uprava kluba iz Qutice Bogdana ve} pripremila za potencijalni Erakovi}ev odlazak, po{to se uskoro o~ekuje ozvani~ewe dolaska iskusnog defanzivca Uro{a Spaji}a.

Aktuelni {ampion Srbije i trenutno prvoplasirani na tabeli na {toperskim pozicijama ima Aleksandra Dragovi}a i Nemawu Milunovi}a koji su pokazali kvalitet ve}i od onog superliga{kog, a tu je i Radovan Pankov.

LUDA SRE]A OLIMPIJSKOG [AMPIONA: Pre`iveo pad aviona na ~udesan na~in

Svetski rekorder David Rudi{a pre`iveo je pad aviona. Letelica u kojoj je dvostruki olimpijski {ampion bio sa jo{ pet osoba sru{ila se u subotu u okrugu Ka|iado, u jugoisto~noj Keniji.

Stefan Ole Marai, jedan od ~elnika Atletskog saveza Kenije, do`iveo je povrede rebara i nalazi se u bolnici. Ostali putnici su pro{li sa lak{im povredama.

- Sve je bilo u redu u po~etku, ali je sedam ili osam minuta posle poletawa jedan motor utihnuo – rekao je 33-godi{wi atleti~ar.

- Pilot je tra`io mesto na koje bi mogao da sleti, ali je jedno krilo zaka~ilo granu drveta. Avion je po~eo da se okre}e, a onda je pao.

Rudi{a je tako i drugi put pre`iveo stra{an udes, jer je 2019. bio u kolima kojima je pri punoj brzini pukla guma pa je do{lo do sudara sa autobusom.

Podse}amo, Rudi{a je dva puta bio olimpijski {ampion u trkama na 800 metara – u Lonodnu 2012. i Riju 2016. godine. Svetski je rekorder u ovoj disciplini sa vremenom 1:40:91.

Mom~ilo Vukoti}, Milutin [o{ki}, Boban Petrovi} i Miodrag Je{i}

Hrvatska euforija zbog ovih re~i o wima i Srbima na Svetskom prvenstvu raste do neba

Pod naslovom "I [panci se naklonili uspehu ‘vatrenih‘: ‘Hrvatskoj je uspelo ono {to Srbiji nije‘", splitska "Slobodna Dalmacija" ovako izve{tava: "I {panska Marka naklonila se ~udesnim rezultatima hrvatske fudbalske reprezentacije. Odu{evqeno konstatuju kako je Hrvatska od samostalnosti nastupila na {est od mogu}ih sedam svetskih prvenstava, a u ~ak 50 odsto svojih nastupa na

Mundijalima bila je me|u ~etiri najboqe ekipe na svetu. U Francuskoj 1998. je bila tre}a, u Rusiji prije ~etiri godine druga.

Uporedili su u Marki taj u~inak s u~inkom tradicionalno najmo}nijih evropskih reprezentacija i zakqu~ili kako je na svojih prvih {est svetskih prvenstava uspe{nija bila samo Nema~ka koja je igrala ~etiri polufinala, prenose Sportske novosti.

"Hrvati su jedini narod koji je iza{ao iz raspada dr`ava koje su kru`ile oko Sovjetskog Saveza, a koji se ukqu~io u elitu svetskog fudbala. Niti jedna od preostale 24 reprezentacije koje su danas ~lanice UEFA, a koje su nekad bile iza "gvozdene zavese" nije ni blizu uspeha koje je ostvarila Hrvatska. S druge strane granice, Srbi nisu uspeli da spoje prirodni talenat s takmi~arskom o{trinom koji je Hrvatsku u~inio timom kog se svi pla{e", navodi Marka nastavqaju}i konkretnim podacima potkrepqivati uspehe fudbalske reprezentacije Hrvatske. Naime, od 1991. samo su Brazil, Nema~ka i Holandija vi{e puta igrali u polufinalima svetskih prvenstava, po ~etiri. Pore|ewa radi, Hrvatska prema posledwem popisu stanovni{tva ima tek ne{to vi{e od 3,8 miliona stanovnika dok je istovremeno Brazilaca 214 miliona, Nemaca vi{e od 83 miliona, a Holandija ima 17,5 miliona stanovnika", zakqu~uje "Slobodna Dalmacija". S. G.

21. novembar - 18. decembar

XAKA DOLAZI U BEOGRAD:

[vajcarci se pla{e me~a u prestonici Srbije, a ni tzv. Kosovo im nije omiqeno mesto

[vajcarska je neslavno zavr{ila u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Kataru. [estica od Portugala i te kako boli "sajxije", sramotni poraz u osmini fi-

me~ [vajcarske i Belorusije (pod delimi~nim sankcijama UEFA zbog rata u Ukrajini), a sada je duel i sa tzv. Kosovom u magli. Situacija je ve} danima vrlo

se susret odigrati. Kao i u Ligi nacija, Belorusija }e verovatno morati na neutralni teren (igrali u Novom Sadu), a "Blik" ~ak spomiwe da bi me~ mogao da se odigra u Beogradu. To je potvrdio i wihov generalni sekretar Robert Brajter:

Katar ve} sru{io skupoceni stadion, Srbi }e ga po lo{em pamtiti

„Stadion 974“ u Kataru na kom su se igrale utakmice Svetskog prvenstva, na`alost je ve} sru{en.

Doha je jedini grad doma}in Mundijala u Kataru, te su stadioni blizu jedan do drugog. Budu}i da Kataru ne}e biti potrebni nakon Svetskog prvenstva.

nala je poni{tio i trijumf nad Srbijom u grupi.

Me|utim, tamo{wi mediji su se ve} okrenuli novom ciklusu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Najpoznatiji tabloid "Blik" veoma brine politi~ka situacija na teritorijama na kojima }e gostovati. Izme|u ostalog, nije jo{ poznato gde }e se igrati

napeta na Kosovu i Metohiji i {vajcarski tabloid ide toliko daleko da ve} razmi{qa o tome da li }e politi~ke tenzije uticati na me~ u septembru 2023. godine.

Interesantno je da ih prvi duel u kvalifikacijama ~eka 25. marta protiv Belorusije i da UEFA jo{ nije odlu~ila gde }e

- Trenutno ne znamo ni gde }e se utakmica sa Belorusijom igrati. Jedna od opcija je Kipar, ali o~igledno i srpska prestonica Beograd. Zapravo, Belorusija je utakmice u Ligi nacija ve} igrala u Srbiji. Svakako bi se utakmica u Beogradu igrala bez prisustva navija~a", rekao je Brajter, verovatno svestan svih provokacija koje je Granit Xaka napravio tokom i posle me~a sa Srbijom na Svetskom prvenstvu zbog ~ega bi bio vrlo nepo`eqan u Srbiji.

Zbog svega onoga {to radi Granit Xaka, posebno kontroverzan }e biti me~ protiv tzv. Kosova, za koje je mogao da igra - i odbio je, ali devet meseci unapred ve} se pri~a o tome da li }e me~ zbog politi~kih tenzija i krize biti odigran.

To je slu~aj i sa stadionom „974“, mo`da i najspecifi~nijem, po{to je bio izgra|en od 974 transportna kontejnera.

Wegov kapacitet je bio 40.000 mesta, izgra|en je tako da poseduje prirodnu ventilaciju, a najve}i deo konstrukcije je izgra|en od recikliranog ~elika.

Mnogo je kandidata za preuzimawe ovog zdawa, jedan od wih bio je i Fudbalski savez tzv. Kosova, ali i Urugvaj.

Na ovom objektu Srbija je odigrala svoju posledwu utakmicu na Svetskom prvenstvu u Kataru, protiv [vajcarske, koju su na{i reprezentativci izgubili 3:2, dok su posledwu utakmicu na tom stadionu igrali Brazil i Ju`na Koreja.

Du{an Vlahovi} napu{ta Juventus, Srbija dobija jo{ jednog igra~a u Premijer ligi?

Du{an Vlahovi} i Juventus, jedni su od retkih u `i`i interesovawa sportskih medija, a da to nisu neki od u~esnika zavr{nice Mundijala u Kataru.

Sve je pokrenula pri~a o tome da su ~elnici torinske "stare dame" optu`eni za prevare i la`irawe finansijskih

izve{taja, a potom su i napustili kormilo kluba. Navodi se da je to bio jedini na~in da izbegnu zatvorske kazne.

Ozbiqnost situacije je na zabriwavaju}em nivou, a to potvr|uju i glasine da se Juventus nalazi u novom problemu i da je prinu|en da prodaje najboqe igra~e, me|u

kojima je i na{ Du{an Vlahovi}.

Ovu vest plasirao je renomirani Bild, koji se osvrnuo na glasine da bi mogao da pre|e u Bajern Minhen, koji ga je ranije pratio.

Podsetimo, posledwih dana kuqaju pri~e po fudbalskim kuloarima i medijima da bi srpski ro|eni pobednik mogao da krene

putem Premijer lige. Me|u zainteresovanima se pomiwu slavni Man~ester junajted, koji tra`i zamenu za Kristijana Ronalda, kao i Arsenal, koji je zbog povrede na du`e ostao bez prve opcije u {picu - Gabrijela @ezusa.

MAME PAZE ZVEZDE PS@, BAJERNA..

Marokanci nisu slu~ajno dogurali daleko, mnogi igraju u velikim evropskim klubovima

Postali su prva afri~ka selekcija koja je stigla do polufinala Mundijala.

Ve} su svrstani me|u jedno od najve}ih iznena|ewa za 92 godine koliko postoji takmi~ewe, pobede nad [panijom i Portugalijom, prepri~ava}e se godinama. Mada, ako se uzme u obzir gde nosioci Maroka igraju, pitawe je za{to su ih svi prevideli kada su pravili liste potencijalnih autsajdera, koji mogu da pomrse ra~une velikima? A{raf Hakimi je neizostavan ~lan prve postave PS@, Nusair Mazraui redovno igra u Bajernu, dok je tandem Jasin Bono - Jusef en Neziri vrlo bitan u redovima Seviqe.

Jedino je Hakim Zije{ kuburio sa minuta`om

VAN DOMOVINE RO\ENO 14 ASOVA

Marokanski novinari su pre po~etka SP dosta pa`we posve}ivali ~iwenici da vi{e od polovine prijavqenih igra~a (14) za SP nije ro|eno u Maroku. Me|utim, Regragi je i tada nazna~io da svi koji se ose}aju kao Marokanci treba da igraju. Tako sada imamo primer da momci poput Hakimija (ro|en u [paniji), Amrabata (Holandija), Bufala (Francuska), uprkos mestu gde su do{li na svet, ginu za svoju dr`avu i pi{u najblistavije istorije afri~kog fudbala.

u ^elsiju, ali je poput Antoana Grizmana spreman do~ekao reprezentativnu akciju i pokazao da bi na wega trebalo da se ozbiqnije ra~una. Sofijan Amrabat, jedan od najboqih vezista Mundijala, me|u bitnijim karikama je u Fiorentini, {toperski tandem Aguer (Vest Hem) - Sais (Vulvs), sti`e sa premijerliga{kih terena.

Me|utim, ni{ta od ovoga, kako ka`u Marokanci, ne bi moglo da bude mogu}e bez mama fudbalera.

Selektor Valid Regragi je u dogovoru sa savezom omogu}io igra~ima da odaberu ~lanove porodice koje }e povesti u Katar, skroz besplatno. Kako ka`u, podr{ka najmilijih se ispostavila kao krucijalna u ~udesnom pohodu na polufinale SP. Zato i ne ~udi {to Sofijan Bufal sa sme{kom ple{e sa mamom posle trijumfa nad Portugalijom, {to A{raf Hakimi prvo pritr~ava tribinama da poqubi `enu koja ga je odgajila.

Tako|e, "Al Xazira" navodi da je Fatima Regragi, majka selektora Valida, prvi put posle 50 godina dobila priliku da gleda sina u`ivo. Sve ovo kad se sabere, mo`da plasman Maroka u polufinale SP i nije toliko ~udo. Koncentracija kvaliteta i zdrava atmosfera, od po~etka su bili tu. Samo {to su se Marokanci mo`da i pametno sakrili u sazve`|u zvezda i strpqivo ~ekali {ansu da blesnu. S. G.

HRVATSKA SLAVI SRBINA:

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. je u{lo u zavr{nicu, a Hrvatska to do~ekuje "na nogama". I, Novak \okovi} je sastavni deo tamo{we euforije.

Mundijal je izazvao euforiju u zemqi na{ih kom{ija, toliku euforiju, da "Ve~erwi list" donosi slede}i tekst:

"Srpski teniser Novak \okovi} je pre ~etiri godine otkrio da je navijao za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu u Rusiji gde smo osvojili srebro, a mnogi su ga zbog toga kritikovali.

Nije tajna da je \okovi} u odli~nim odnosima s brojnim hrvatskim fudbalerima, ~ak se i fotografisao s Modri}em, Kova~i}em, Rakiti}em i Peri{i}em, zbog ~ega je ~ak morao da javno 'brani' svoj stav, odnosno obja{wava qutitoj srpskoj javnosti za{to navija za na{u reprezentaciju.

- Pre svega, o Luki Modri}u mislim sve najboqe. Iz srca sam navijao za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu. Znam da su ratne rane mnogima jo{ sve`e. Ali sport

mora da se dr`a podaqe od politike. Oni su nam prve kom{ije, i Hrvatska i Srbija i BiH i Makedonija, i nekako ih gledam kao svoje - izjavio je \okovi} pre ~etiri godine.

Zbog wegove podr{ke Hrvatskoj pre ~etiri godine morao je

~ak da reaguje i teniserov otac Sr|an, koji ga je javno odbranio u emisiji 'Upitnik' obrazlo`iv{i wegov stav koji se mnogima nije svideo.

- To je ku}no vaspitawe. Nema uspe{nog dru{tva bez uspe{ne porodice. Uni{tili su nam porodicu i zato nam se mnogo lo{ih stvari doga|a. Pa, u ~emu je problem {to je on navijao za Hrvatsku? Pa, oni su nam kom{ije. Oni su wegovi prijateqi, oni fudbaleri 'kockastih'. Navijao je za svoje prijateqe. Moramo vi{e da prestanemo s tim obra~unima. Se}ate se kad su bile poplave u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pre nekoliko godina, on nije samo pomagao svojoj domovini, ve} i drugim dvema zemqama. To je za wega bila je i ostala jedna dr`ava i jedan narod. Mi druga~ije ne mo`emo da se pona{amo - rekao je Sr|an \okovi}, dodav{i kako zbog toga stranci u celom svetu po{tuju i cene Novaka. \okovi} se jo{ nije izjasnio za koga }e navijati u Kataru posle ispadawa Srbije. S. G.

Neuspeh se ne pra{ta – osam selektora oti{lo posle Mundijala

Mundijal u Kataru je specifi~an po mnogo stvari, videli smo veliki broj skandala, ali i iznena|ewa koja su bila kobna po neke selektore

^ak osmoro selektora je napustilo svoje reprezentacije.

Prvi se od Meksika oprostio Herardo „Tata“ Martino, nakon {to je wegova reprezentacija ispala u grupnoj fazi.

To se Meksikancima prvi put desilo od 1978. godine, a rivali su im bili Argentina, Poqska i Saudijska Arabija, {to je u zemqi oceweno kao debakl.

Ostao je i Iran bez selektora, tako|e posle ispadawa u grupnoj fazi Mundijala.

U turbulentnim vremenima u toj zemqi Karlos Keiro{ je iznenada postao selektor reprezentacije, ali problemi unutar dr`ave su poremetili sve.

Tokom celog prvenstva je bio napadan zbog „podr{ke“ vlastima, i deluje da je to kap koja je prelila ~a{u.

Najve}e

je

bila selekcija Belgije, koja je kao i Meksiko i Iran svoje u~e{}e zavr{ila u grupnoj fazi.

U tome su je zaustavili Hrvatska i Japan, te je selektor Roberto Martinez je odmah posle toga objavio da odlazi.

O~ekivalo se mnogo od wega i „zlatne generacije“ Belgijanaca, po{to se verovalo da su spremni za sam vrh.

[to se ti~e Luisa Enrikea i [panije, delovalo je da }e se ta veza zavr{iti bez obzira na uspeh koji bi „crvena furija“ ostvarila u Kataru.

[panci su eliminisani u osmini finala od Maroka i ubrzo nakon toga Enrike je napustio klupu Evropqana.

Ipak, oni su ve} na{li zamenu i Enrikea }e zameniti Luis de la Fuente.

Ni Brazilci nisu imali velike razloge za slavqe, po{to su u~e{}e na turniru zavr{ili u ~etvrtfinalu.

Tu ih je porazila Hrvatska nakon penala i bajka „selesaa“ u Kataru se zavr{ila.

Selektor Tite je odmah podneo ostavku, a ~ak nije ni sa~ekao da mu istekne ugovor, po{to je cela nacija bila izuzetno besna.

Holan|ani su za razliku od ostalih reprezentacija stigli do ~etvrtfinala, gde ih je zaustavila Argentina, tako|e posle jedanaesteraca.

^eti Luja van Gala je malo falilo da naprave istorijski preokret, ali je gol napada~a „gau~osa“ Lautara Martineza zape~atio sudbinu Holan|anina.

Ju`na Koreja iako je pro{la grupu, rastala se sa Paolo Bentom, koji je Fudbalskom savezu Ju`ne Koreje ve} pre takmi~ewa najavio da }e napustiti .

Isto va`i i za wegovog rivala iz grupe, Ota Ada, selektora Gane, koji nije ispunio o~ekivawa nacije. N. R.

razo~arawe Svetskog prvenstva

svakako

Luis van Gal, Tite, Luis Enrike, Roberto Martinez

"\okovi} pre ~etiri godine izjavio da navija za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu i nastao je haos, otac morao da ga brani!"