Srpski glas 15. februar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 15. 2. 2024. z Year XXXIII No.2592

Ve}

Intervju nedeqe:

SRBIN MILIVOJ KLISURI] HEROJ U ADELEJDU

Uleteo u vatru i spasao `enu sa troje dece

Strana 7

FE\A DIMOVI], JEDAN OD VO\A „BEOGRADSKOG SINDIKATA“ Strana 18

Zajednica:

Strana 17

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Sveti jubilej prve srpske crkve u Australiji

Tema nedeqe:

Ho}e li Srbija dobiti izlaz na more?

Kosovo je na{e sve dok nam je u mislima i srcu VELIKI USPEH SRPSKOG LEKARA Strana 22

Za 6 godina nijedan od 400 pacijenata nije umro tokom operacije Ajfelov toraw

VU^I] NAKON RAZGOVORA SA MICOTAKISOM:

Srbija `eli da kupi deo luka Pirej i Solun

Strana 20

Strana 4

Zanimqivosti koje krije pogled sa simbola Pariza

2 ^etvrtak 15. februar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

Ilon Mask: [ansi nema da Putin izgubi

Ruski tenk uni{tio „bredlija” sa skoro pet kilometara udaqenosti Pre nekoliko dana na dru{tvenim mreàma pojavio se snimak na kome se moè videti kako posada ruskog tenka T-90M „proriv” uni{tava borbeno vozilo pe{adije ukrajinske vojske M2 „bredli” ameri~ke proizvodwe, sa udaqenosti od ~ak 4.815 metara. Kako se navodi u opisu snimka, ruski tenkisti su za dejstvo po BVP-u koristili protivoklopnu vo|enu raketu 9M119M1 „invar-m1”, sistema 9M119M „refleks-m”, {to se podudara sa deklarativnim karakteristikama o dometu ovog naoruàwa. Tako|e, da se zaista radi o toj distanci svedo~i i broj prikazan na dowem delu ekrana sistema upravqawa vatrom, koji ina~e prikazuje udaqenost ozna~enog ciqa. Kako se kasnije moè videti projektil je po stizawu do mete izazvao ogromnu eksploziju, {to jasno ukazuje da je vozilo uni{teno. „Refleks-m” je modernizovana varijanta starijih sovjetskih protivoklopnih sistema 9M119 „svir” i 9M119M „refleks” (NATO oznaka AT-11 „snajper), primarno dizajniranih za ugradwu na osnovne borbene tenkove. Naime, rakete ovih sistema napravqene su tako da se mogu ispaliti iz glatkocevnih topova 2A45, 2A46 i 2A46M u kalibru 125 mm, sovjetskih, odnosno ruskih tenkova. Trenutno se u upotrebi nalaze dve verzije raketa ovog sistema, sa oznakama 9M119M „invar” i 9M119M1 „invar-m1”, koje koriste poluautomatski laserski sistem navo|ewa {to zna~i da ni{anxija mora laserskim obeleìva~em ozna~avati ciq od lansirawa sve do trenutka udara. Rakete na zadwem delu imaju preklopiva krilca koja pomaù pri letu i navo|ewu. Glavni adut „invara” jeste domet od pet kilometara, koji rakete prelaze za 17,69 sekundi imaju}i u vidu brzinu od 350 m/s. Standardne varijante raketa iz porodice „invar” opremqene su tandem-kumulativnom bojevom glavom koja ima probojnost od 900 mm oklopa od vaqanog homogenog ~elika iza eksplozivno-reaktivnih plo~a. Pored toga, postoje i varijante 9M119F i 9M119F1 sa fugasnim, tj. visoko-eksplozivnim puwewem namewenim za dejstvo po ìvoj sili neprijateqa.

Milijarder i preduzetnik Ilon Mask upozorio je ameri~ke senatore da „nema {anse” da }e ruski predsednik Vladimir Putin izgubiti u Ukrajini. Glavnom izvr{nom direktoru kompanije „Tesla” u komentarisawu situacije u Ukrajini pridru`ili su se na Iksovom forumu i senatori Ron Xonson, Xej Di Vens i Majk Li, kao i biv{i kandidat republikanca za predsedni~ku nominaciju Vivek Ramasvami i preduzetnik i investitor Dejvid Saks. Svi oni se protive slawu ameri~ke pomo}i Kijevu. Xonson, senator iz Viskonsina, poru~io je da oni koji o~ekuju pobedu Ukrajine „`ive u svetu ma{te”. „Moramo da elimini{emo tu stvar”, rekao je Vens o paketu pomo}i vrednom 95 milijardi dolara, koja ukqu~uje 60 milijardi dolara pomo}i Ukrajini, kao i finansirawe Izraela, Tajvana i humanitarne pomo}i za Gazu. Mask je dodao da }e daqe

slawe pomo}i Kijevu samo produìti sukob. „Ova potro{wa ne pomaè Ukrajini. Produèwe rata ne pomaè Ukrajini”, rekao je on. Kako navodi „Blumberg”, ovo nije prvi put da je Mask doveo u pitawe sposobnost Ukrajine da iz sukoba iza|e kao pobednik, {to je izazvalo burne kritike kako iz Kijeva tako i od demokratskih ~lanova Kongresa koji tvrde da je

POSLEDWA ODBRANA:

Ukrajinci poslali elitnu jedinicu u Avdejevku Ukrajina o~ajni~ki poku{ava da oja~a odbranu Avedejevku u koju su pre desetak dana u{le ruske jedinice i gde se ve} danima vode uli~ne borbe Kijev je u skoro opkoqenu Avdejevku prebacio jednu od najboqih brigada Oru`anih snaga Ukrajine. Ovim potezom Ukrajina preuzima ogroman ri-

nima vode uli~ne borbe. Postoje dobri razlozi da se veruje da je jedna od najboqih brigada ukrajinskih oru`anih snaga raspore|ena da oja~a isto~ni grad, gde se sada odvija zimska ofanziva Rusije, pi{e „Forbs” Tre}a juri{na brigada jedina je kopnena brigada Oru`anih snaga Ukrajine, za koju se pouzdano zna da je od pro{le nedeqe bila u rezervi na istoku zemqe, u blizini Kramatorska. Komandant Tavrijske grupe trupa general Aleksandar Tar-

zik jer jedinice u razorenom i okru`enom gradu u skoroj budu}nosti ne}e dobiti nove isporuke oru`ja i municije, a slawe novih trupa zna~i neminovno i velike gubitke u qudstvu. Ukrajina o~ajni~ki poku{ava da oja~a odbranu Avedejevku u koju su pre desetak dana u{le ruske jedinice i gde se ve} da-

navski najavio je ja~awe garnizona Avdejevka. „Ja~amo liniju blokirawa, stvaramo dodatne vatrene polo`aje i raspore|ujemo sve`e borbeno spremne snage. Logistika i snabdevawe se nastavqaju,” napisao je Tarnavski. Prema ruskim izvorima Ukrajinci poku{avaju da prebace je-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

pomo} u odbrani Ukrajine u interesu Amerike. Mask je naveo i da je wegov interes da se zaustavi smrt qudi sa obe strane i dodao da sumwa u mudrost svrgavawa Putina. „Oni koji `ele promenu re`ima u Rusiji trebalo bi da razmisle o tome ko je osoba koja bi mogla da ukloni Putina i da li }e ta osoba biti mirotvorac? Verovatno ne”, rekao je Mask.

dan deo jedinica sa hersonskog i zaporo{kog rati{ta kako bi poja~ali odbranu Avedejvke, wihovog najsna`nijeg utvr|ena u Dowecku. Me|utim, Rusi poja~avaju vazdu{ne udare po infrastrukturnim objektima i komunikacijama da osujete ove namere ukrajinskog vojnog vrha. U masovnom vazdu{nom napadu je u Dwepropetrovsku pogo|ena termoelektrana i celo podru~je je ostalo bez elektri~ne energije. Odluka Ukrajinaca da oja~aju Avdejevku nikako nije bila unapred predvi|ena. O~igledno je da su ukrajinske oru`ane snage odlu~iv{i da ostanu i da se bore ~ime preuzimaju ogroman rizik da budu potpuno uni{tene. Posle ~etiri meseca te{kih borbi ruske trupe kona~no su se probile do Avdejevke, kqu~nog ukrajinskog upori{ta samo osam kilometara severozapadno od Dowecka. Rusi su na svega nekoliko stotina metara od zauzimawa i presecawa posledweg puta kojim se snabdeva ukrajinski garnizon u opkoqenom gradu. Tarnavskom su ostale samo dve opcije, da povu~e sve pre`ivele iz 110. brigade iz neza{ti}enog isto~nog dela grada i u~vrstiti se u centru ili na zapadnoj periferiji ili da poja~a 110. brigadu i poku{a da potisnete znatno nadmo}nije ruske snage.

Taker Karlson: Putin spreman na kompromis oko Ukrajine Ruski predsednik Vladimir Putin spreman je na ozbiqan kompromis po pitawu Ukrajine, izjavio je ameri~ki novinar Taker Karlson, koji je nedavno intervjuisao ruskog lidera. „Mislim, lideri svih zemaqa na planeti osim mo`da Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava tokom unipolarnog perioda, prirodom posla su primorani da prave kompromis. Kompromis je deo toga. To je diplomatija. A Putin je me|u wima”, rekao je Karlson na samitu svetskih vlada u Dubaiju.

Ameri~ki novinar je naveo da je sa Putinom razgovarao nezvani~no nakon intervjua, ali nije otkrio vi{e detaqa o tome. Putin je u intervjuu Karlsonu

rekao da Rusija nikada nije odbila dijalog o Ukrajini, ali da nakon prekida pregovora u Istanbulu u martu 2022. ne}e u~initi prvi korak.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 15. februar 2024. 3

ZABAVQATE SE U ONLAJN SVETU?

Petina `rtve digitalnog uho|ewa, ~etvrtina smatra da je u redu kopawe po dru{tvenim mreàma Na uzorku od 21.000 ispitanika {irom sveta, ukqu~uju}i i 1.000 ispitanika iz Srbije, otkriveni su novi uvidi o razmerama zloupotreba i uho|ewa u digitalnom svetu. Petina ispitanika je iskusila neki oblik digitalnog uho|ewa êtvrtina ispitanika u Srbiji veruje da je istraìvawe preko Gugla i dru{tvenih mreà, kada po~nete s nekim da izlazite, sasvim prihvatqivo. Znatno vi{e (34%) je priznalo da to radi uvek kada po~ne da se zabavqa sa nekim, a jedan do deset ispitanika i fizi~ki prati partnere i proverava wihove aktivnosti. Vi{e od 90% ispitanika u Srbiji je spremno da podeli neke od svojih lozinki koje bi mogle da omogu}e pristup informaciji o wihovoj lokaciji. Prema studiji – koja je obuhvatila po 1000 ispitanika u 21 zemqi {irom sveta, me|u kojima i 1000 u Srbiji – korisnici onlajn servisa za upoznavawe ili dejting zainteresovani su da preduzmu korake da se za{tite dok traè qubav. Uprkos tome {to je vi{e od petine ispitanika (21%) u

Srbiji izjavilo da je iskusilo neki oblik uho|ewa na internetu od osobe sa kojom su tek po~eli da se zabavqaju, vrste zloupotreba ne jewavaju i one su razli~ite - vi{e od tre}ine (38%) ispitanika u Srbiji je priznalo da su trpeli neki oblik nasiqa ili zlostavqawa od strane sada{weg ili

prethodnog partnera, 8% ispitanika je dobilo ne`eqene imejlove ili poruke, a 7% ispitanih je snimqeno ili fotografisano bez wihovog pristanka. Jo{ 9% je priznalo da je neko pratio wihovu lokaciju, 4% da su wihovi nalozi na dru{tvenim mre`ama ili imejl hakovani. Zanimqivo je da je

u Srbiji samo 1% ispitanika saznalo da ima neovla{teno instaliran stolkerver program na svom telefonu, dok je globalno ovaj procenat zna~ajno ve}i - ~ak 7% ispitanika. Ispitanice su ~e{}e doìvqavale neki oblik nasiqa ili zlostavqawa nego ispitanici (42% naspram 36%). Zabriwavaju}e je da je, u globalu, vi{e onih koji trenutno koriste ove servise za upoznavawe i nema stalnog partnera iskusilo nasiqe ili zlostavqawe u pore|ewu sa onima koji su u dugoj vezi (48% naspram 37%). Ipak, 34% ispitanika je reklo da ih brine mogu}nost da budu uho|eni na mreì, pri ~emu je ovaj procenat ne{to ve}i kod èna nego mu{karaca (36% èna je bilo zabrinuto u pore|ewu sa 31% mu{karaca). Istraìvawe je sporvela kompanija Kasperski, a oni navode i neke korisne savete koji mogu pomo}i da se o~uva bezbednost i tokom onlajn dejtinga. Najva`nije je da ~uvajte {ifre, lozinke, pinove i potrudite se da budu kompleksne i jedinstvene, tako|e savetuju i da proverite s vremena na vreme postavke va{ih ure|aja i aplikacija koje vam omogu}avaju digitalnu privatnost, a preporuka je i kori{}ewe programa za sveobuhvatnu za{titu sajber bezbednosti i VPN re{ewa kako bi se za{titili.

Raskid Velike Britanije sa Evropskom unijom stigao na naplatu

Londonski Getvik najstresniji aerodrom na svetu Londonski aerodrom Getvik, drugi po veli~ini u Velikoj Britaniji je nastresniji aerodrom na svetu, pokazalo je istraìvawe sajta za informisawe o vizama VisaGuide.World. Drugo mesto zauzima turski aerodrom u Istanbul, koji je najprometniji aerodrom u Evropi, sa preko 64 miliona putnika u 2022, prenosi Juro vikli wuz i dodaje da veli~ina ovog najprometnijeg evropskog aerodroma, koji se prostire na preko 76 miliona kvadratnih metara, ~esto predstavqa izazove za navigaciju za putnike. Na tre}em mestu je nema~ki aerodrom u Minhenu, koji obavqa polovinu putni~kog saobra}aja Istanbulskog aerodroma, ali je znatno mawi po veli~ini. Me|unarodni aerodrom u Denveru u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama je na ~etvrtom mestu, a sledi aerodrom Hitrou, drugi najprometniji aerodrom u Evropi. Ostali aerodromi koji spadaju u prvih 10 najstresnijih ukqu~uju Me|unarodni aerodrom Los An|eles, Me|unarodni aerodrom Rim – Fjumi}ino, Me|unarodni aerodrom Dalas – Fort Vort, Me|unarodni aerodrom Xon F. Kenedi u Wujorku i Me|unarodni aerodrom O’Her u îkagu. U toku istraìvawa je anketirano 1.642 putnika iz 53 zemqe, koji su obavili najmawe dva me|unarodna putovawa 2023. godine, koji su odgovarali na pitawa o aspektima putovawa avionom koji izazvaju stres, kao {to su veliki broj putnika, prepuni aerodromi, ~esta ka{wewa i udaqenost aerodroma od centra grada.

Velika Britanija platila je visoku cenu za Bregzit, koji je podstakao inflaciju i smawio veli~inu wene ekonomije, prenosi „Blumberg” pozivaju}i se na ekonomiste „Goldman Saksa”. Odlazak iz EU smawio je stvarni BDP Velike Britanije za oko pet odsto u pore|ewu sa sli~nim ekonomijama, rekao je Sven Kari Sten, glavni ekonomista „Goldman Saksa” za Evropu. Sedam godina nakon razlaza, Velika Britanija se suo~ava sa lo{om ekonomijom i rastu}im tro{kovima `ivota zbog smawene me|unarodne trgovine, slabih poslovnih investicija i smawewa broja migranata koji dolaze iz EU, najve}eg trgovinskog partnera Ujediwenog Kraqevstva, naveli su stru~waci. „Dokazi ukazuju na zna~ajne dugoro~ne tro{kove Bregzita”, napisali su ekonomisti „Goldman Saksa” u bele{ci. „Velika Britanija je znatno podbacila u odnosu na druge napredne ekonomije

od referenduma o EU 2016”. Prethodne procene drugih posmatra~a tako|e su ukazivale na dugoro~ni negativan uticaj Bregzita. Britanski Nacionalni institut za ekonomska i socijalna istra`ivawa (NIESR) procenio je u novembru da je bregzit smawio obim ekonomije za 2 do 3 odsto, a o~ekuje se da }e do 2035. ta brojka porasti na 5 do 6 odsto. Prema pro{logodi{wim procenama Kancelarije za buxetsku odgovornost Velike Britanije, izlazak iz EU smawio je ekonomsku proizvodwu za ~etiri procenta. Ne mogu se svi ekonomski problemi Velike Britanije povezati sa odlaskom iz EU, smatraju ekonomisti „Goldman Saksa”. Na krah ostrvske ekonomije uticala je i pandemija, energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini i rekordno visoke kamatne stope uvedene da bi se obuzdala inflacija.

4 ^etvrtak 15. februar 2024.

TEMA NEDEQE

Ho}e li Srbija dobiti izlaz na more ALEKSANDAR VU^I] NAKON RAZGOVORA S KIRIJAKOSOM MICOTAKISOM

Srbija `eli da kupi deo luka Pirej i Solun Na{e zemqe su uvek podr`avale teritorijalni integritet jedna druge, poru~io je predsednik Srbije, dok je premijer Gr~ke rekao da stav wegove vlade prema Kosmetu ostaje nepromewen. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je posle

sastanka s premijerom Gr~ke Kirijakosom Micotakisom da je sagovorniku rekao da je Srbija ~vrsto opredeqena za ubrzawe evropskog puta ka EU, ali da o~ekuje od Evrope i jasne signale podr{ke na tom putu. Zahvalio je Gr~koj na toj podr{ci, navode}i da to nije samo formalna re~enica koju po-

Analiza: Ho}e li Srbija dobiti izlaz na more Svaka inicijativa koja }e Srbiji omogu}iti boqu povezanost sa pomorskim saobra}ajem je dobra, kaè profesor Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu Vladislav Mara{. Srbija je zna~ajno trì{te za sve luke u okruèwu, i dobro je da dràva koja nema izlaz na more, stvara konekcije sa pomorskim transportom, kaè za portal RT Balkan Vladislav Mara{, redovni profesor Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vu~i} je, nakon sastanka sa gr~kim premijerom Kirijakosom Micotakisom, izjavio da je za Srbiju va`no da iskoristi kapacitete luke Solun i Pirej, to jest da zakupi wihove delove. Mara{ isti~e da je u pitawu kompleksna tema i pitawe na koje nema jednozna~nog odgovora, ali da je, generalno, svaka inicijativa koja }e Srbiji omogu}iti boqu povezanost sa pomorskim saobra}ajem dobra. „Srbija trenutno najvi{e izvozi teret preko Luke Rijeka u Hrvatskoj, naro~ito u kontejnerskom transportu, ali su i druge luke za nas zna~ajne. Koja bi luka bila najboqa za nas zavisi od mnogo faktora - tro{kova, koja vrsta tereta je u pitawu, odakle se izvozi... Tu nema jednozna~nog odgovora, ali generalno pozdravqam ovakve inicijative”, isti~e na{ sagovornik. Prema wegovim re~ima, iako Srbija nema izlaz na more, dobra okolnost je to {to moè da potpuno postavi svoju trgova~ku poziciju - da uvozi i izvozi teret u lukama u kojima je to najpovoqnije raditi. Da najava zakupa dela luke u Solunu ima i istorijsku pozadinu pokazuje i ~iwenica da je Srbija u ovoj luci imala svoju slobodnu zonu jo{ pre Prvog svetskog rata. Trgovina preko luke u Solunu bi, kako navodi Mara{, bila posebno zna~ajna za jug Srbije. Ako govorimo o teretu poput ìtarica, najboqa opcija bila bi luka Konstanca u Rumuniji, od ~ega bi korist imala Vojvodina. Kada je re~ o teretu koji se prevozi kontejnerima, kao najpovoqnija re{ewa navodi luke u Rijeci i Baru. „Srbija je zna~ajno trì{te za sve luke u okruèwu. Kontejnerski terminal u Luci Rijeka pod koncesiju je uzela kompanija „Mersk”, drugi najve}i brodar na svetu. Luka Rijeka pretovara vi{e kontejnera iz Srbije nego Hrvatske, na indirektan na~in „Mersk” je do{ao u Rijeku zahvaquju}i teretima iz Srbije”, kaè Mara{. Ekonomista Mahmut Bu{atlija ocewuje da nije lo{e imati u~e{}a u luci, ali zavisi na koji na~in. „Ako smo samo akcionari, onda moramo da uloìmo novac, to jest da dràva otkupi akcije. Dràva bi onda u svom portofoliju imala akcije luke u inostranstvu, i ukoliko luka dobro radi, dobijala dividende. Drugi na~in je, ukoliko ste ozbiqan izvoznik ili uvoznik (poput Srbije koja daleko vi{e uvozi nego {to izvozi), da tu luku koristite kao svoj infrastrukturni sistem. To, me|utim, nije dovoqno ukoliko na odre|eni broj godina zakupite luku, jer ne moète samo svojim prometom da zara|ujete, ve} je neophodno razraditi taj posao”, dodaje Bu{atlija. On navodi da, s obzirom da Srbija nije pomorska dràva, nema kadrova koji bi mogli da se bave ovim poslom, ali da bi to moglo da se re{i angaòvawem qudi iz inostranstva, to jest profesionalaca u oblasti menaxmenta luka. „Solun i Pirej su jedine ozbiqne luke u Gr~koj, ali ne znam kakav bi interes Srbija tamo mogla da ima. U obe luke ve}inski deo imaju Kinezi, koji su ih zakupili na 99 godina i veoma razvili svoj deo. Gr~ki deo nije ba{ pratio taj razvoj, nisu {irili kapacitete i obnavqali tehnologiju, pre svega zbog finansijske krize. Kinezi su taj posao uradili fantasti~no, pa im te luke uglavnom sluè za dopremawe robe u centralnu Evropu”, dodaje Bu{atlija. Kako obja{wava, u vreme kada je Janis Varufakius bio ministar finansija u Gr~koj, luka u Solunu ve} je bila u rukama Kineza, dok su se za onu u Pireju vodili pregovori. Varufakis je shvatio da ugovor koji je Gr~ka sklopila sa Kinom nije povoqan, te je traìo reviziju, na {ta su Kinezi odmah pristali. „Gr~ka je tada dobila daleko boqe uslove i poziciju u tom aran`manu sa Kinom. Grci su, dakle, nau~ili kako se moè boqe pro}i u poslu iznajmqivawa ili prodavawa luke. Ja ne mogu da shvatim ~emu bi nama to sluìlo”, dodaje na{ sagovornik.

liti~ari izgovaraju kao po{tapalicu, ve} je od su{tinskog zna~aja za na{u zemqu. Istakao je da je Gr~ka jedan od zna~ajnih i najve}ih iskrenih podràvalaca Srbije na wenom evropskom putu i napomenuo da se tokom razgovora postavilo pitawe ima li Srbija neke druge alternative, neke druge puteve i èli li Srbija da bude deo EU, ali i èli li Evropa da Srbija bude deo EU. „Razgovarali smo o ne~emu {to mi nazivamo agendom Ekspo 2027. godine. Rekao sam premijeru Micotakisu da je na{ ciq i ostvariv san da kraj 2027. do~ekamo sa ukupnom vredno{}u bruto doma}eg proizvoda od 100 milijardi evra”, rekao je Vu~i}, koji je sve~ano do~ekao Micotakisa ispred Palate „Srbija”. Podsetio je da je pre samo 10 godina ukupna vrednost BDP-a Srbije bila 32 milijarde evra, dok je danas 69,5 milijardi. Vu~i} je poèleo dobrodo{licu svim gr~kim firmama koje ho}e da zarade novac u Srbiji, a koje mogu na{oj zemqi da pomognu. „Paradoksalno zvu~i, ali Srbija nema problema s novcem. Mi imamo problema s kapacitetima kako da izgradimo, kako da napravimo sve ono za {ta smo novac obezbedili”, rekao je predsednik Srbije i dodao da je zato zamolio premijera Micotakisa da onaj deo gr~kih kompanija koje mogu, pored onoga {to rade u

Micotakis je istakao da stav gr~ke vlade prema Kosovu i Metohiji ostaje nepromewen i izrazio uverewe da su evropsko posredovawe i dijalog jedini put za normalizaciju odnosa izme|u dve strane {to bi zna~ajno pomoglo i stabilnosti u regionu. Naveo je da ga je predsednik Srbije uputio u de{avawa koja se ti~u dijaloga s Pri{tinom. Dodao je da Gr~ka

Gr~ka luka Pirej, Kinezi su je zakupili na 99 godina Gr~koj i nekim drugim zemqama, „po{aqu u Srbiju i da nam pomognu u ostvarivawu i ovih na{ih snova, ali i u ostvarivawu va`nih zadataka koji su pred nama”. Naglasio je da su Srbija i Gr~ka uvek podràvale teritorijalni integritet jedna druge, kao i da veruje da }e tako biti i u budu}nosti. Sre}an je, kako kaè, {to Srbija i Gr~ka neguju dobre prijateqske i bratske odnose i {to je s Micotakisom razgovarao o svim aspektima bilateralne saradwe. Podsetio je da ove godine dve zemqe obeleàvaju 145 godi{wicu od uspostavqawa diplomatskih odnosa i da }e ovo biti va`na godina ogromnog rasta na{ih ekonomskih odnosa i trgovinske saradwe, ali i godina u kojoj }e se odràti ~etvrti savet za saradwu.

sa zabrinuto{}u posmatra i prati de{avawa tokom posledwih meseci. Micotakis je poru~io i da Gr~ka sna`no podràva Srbiju na evropskom putu i da je mnogo puta razgovarao u Briselu o pitawu evropskog pro{irewa. „Za Srbiju i za zapadni Balkan postoji evropska budu}nost, a budu}nost za nas ne postoji bez zapadnog Balkana i bez Srbije”, rekao je Micotakis i dodao da Beograd treba da iskoristi pozitivne okolnosti u ~itavoj evropskoj proceduri. Istakao je da je Gr~ka najstabilniji partner Srbije kada je re~ o EU. „Ubrzavaju}i reforme koje vr{ite u svojoj zemqi, vi }ete se pribliìti EU i verujem da 2024. moè da se ostvari zna~ajan napredak”, ocenio je gr~ki premijer. Dodao je da je s predsednikom

Vu~i}em razgovarao i o drugim pitawima koja se ti~u me|unarodne bezbednosti, o Bliskom istoku, kao i da o Ukrajini imaju zajedni~ke stavove i vode se me|unarodnim pravom. „@elim da na{ razgovor oja~a na{u strate{ku saradwu i da napravimo jedan veliki korak na zajedni~kom putu”, poru~io je Micotakis. Vu~i} je rekao da je s gr~kim premijerom razgovarao i o saradwi u energetskom sektoru – energetici, naftovodu, gasovodu, kupovini gasa, obnovqivim izvorima energije, vetroparkovima, baterijskim parkovima. Tema razgovora bili su i saradwa elektroprivreda dve zemqe, transport i infrastruktura. „Gradimo brzu prugu Beograd–Ni{, ostaje da se to premosti kroz teritoriju Severne Makedonije. Gr~ka zavr{ava brzu prugu do granice sa Severnom Makedonijom. To nam je va`no i zbog na{ih turista kojima }e Solun da bude blizu”, rekao je Vu~i}. „Va`no nam je da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja, da kupimo deo luke, nemamo problem da zakupqujemo luke. Kada pove}amo automobilsku proizvodwu, s rudnicima, èlezarom, to }e nam biti potrebno. Od Crne Gore smo traìli pristup Luke Bar, ali nam je potreban i brì izvoz u svet”, rekao je Vu~i}, prenosi Tawug. Naveo je da je „Srbija ekonomski mala, ali ve}a nego sve ostale zemqe na zapadnom Balkanu”. „U privla~ewu stranih investicija ~inimo 62, izvozu 54 odsto zapadnog Balkana, u BDP-u smo 50 odsto. îni mi se da to govori o va`nosti Srbije. Znamo koliko je to mawe od Gr~ke”, rekao je predsednik Srbije. Dodao je da su razgovarali i o turizmu i turisti~kom povezivawu. „Gr~ka je Srbima druga ku}a”, rekao je predsednik Srbije. Zahvalio je Micotakisu na svemu i naglasio da }e 2024. godina biti velika godina uspeha i rasta u odnosima Beograda i Atine.

PLANETA

^etvrtak 15. februar 2024. 5

„GLOBAL TAJMS”:

NATO poput pogrebnika profitira od smrti Slu{awe i primawe nare|ewa od pogrebnika nije u evropskom interesu. Dr`ave Starog kontinenta treba da vode ra~una o svojoj odbrani i da sklope mir s Rusijom, isti~e kineski medij. Iako sukob u Ukrajini ulazi u tre}u godinu, NATO ne planira da prekine tamo{we krvoproli}e, {tavi{e prvi

Zato je izvesno da NATO ne}e poslu{ati predsednika Rusije Vladimira Putina koji je izjavio u intervjuu s Takerom Karlsonom da je spreman za pregovore. Ako se ima u vidu da Stoltenberg igra ulogu predstavnika Pentagonovog NATO ogranka pod administracijom predsednika SAD Xozefa Bajdena, a ta

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

dina uspešne Povodom 30 gonjenim klijentima ce o saradnje, našim om produžavam sa zadovoljstv st od popu

Ž PRODU

EN POP

UST

slanja novca na sve troškove 29/02/2024 do od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

~ovek Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg izjavom („Velt am zontag”, 10. 2) da Zapad ne traì rat s Rusijom, ali da treba da se pripremi za vi{edecenijsku konfrontaciju s RF otkriva pravu prirodu tog vojnog pakta – poput pogrebnika profitira od smrti, pi{e „Global tajms” u svom uredni~kom komentaru. „Parola ‚Zapad ne traì rat s Rusijom’ licemerna je kao i SAD, koje stalno bombarduju govore}i da ne traè sukob”, konstatuje list citiraju}i re~i profesora na Univerzitetu Fudan [en Jia da je Stoltenbergova izjava zapravo poziv na mobilizaciju, poku{aj da se poja~a ratna atmosfera kako bi se oja~ali interesi NATO-a. Naime, Alijansa treba da pravda svoje postojawe budu}i da se u wenu svrhu sumwa od raspada Sovjetskog Saveza – zato stalno traì nove neprijateqe. A da bi postojala, neophodan joj je novac. „Ova organizacija je kao pogrebnik, ili vlasnik prodavnice kov~ega, koji ne zara|uje u miru. Kao pogrebniku, NATO-u je potreban sukob, krvoproli}e za zaradu. Dakle, {iri strah i paniku kako bi osigurao da zemqe ~lanice nastave da doprinose vojnom finansirawu”, isti~e medij blizak Komunisti~koj partiji Kine.

administracija ne èli da vidi ukrajinsku propast u izbornoj godini, jer bi to bila kqu~na prepreka za reizbor aktuelnog lidera, ameri~ki izbori }e najvi{e uticati na to koliko dugo }e trajati sukob. Bez obzira na to da li }e Bajden ili biv{i stanovnik Bele ku}e i kandidat za republikansku nominaciju Donald Tramp odlu~ivati o ukrajinskoj politici, niko ne moè pore}i koliko je NATO predvo|en Sjediwenim Dràvama opasan za Evropu. Bajden eksploati{e Evropu, a Trampa nije briga ako na kontinentu izbije jo{ jedan rat. Ukrajina nije jedina koja krvari. [to duè traje sukob, ve}a je verovatno}a da }e on postati teret za SAD. „Sa sve ve}im cenama energije, industrije i robe, strada}e qudi {irom sveta. SAD su zaradile od prodaje oru`ja i energenata, ali dugoro~no gledano ameri~ki dolar bi mogao postepeno da izgubi svoju mo} i hegemonija SAD }e se raspasti. U ovom sukobu ne}e biti apsolutnog pobednika, izjavio je kineski vojni stru~wak Sung Xungping. Slu{awe i primawe nare|ewa od pogrebnika nije u evropskom interesu. Dràve Starog kontinenta treba da vode ra~una o svojoj odbrani, da sklope mir s Rusijom i rade na zajedni~kom razvoju, zakqu~uje „Global tajms”.

Bajden o Netanjahuu: Pravi mi pakao Napetost u odnosima ameri~kog predsednika Amerike Xozefa Bajdena i premijera Izraela Benjamina Netanjahua ne popu{ta zbog Netanjahuovog odnosa prema ratu u Gazi. Prema izvorima En-Bi-Sija Bajden je navodno ~ak

tri puta za lidera savezni~ke zemqe upotrebio o{tar i uvredqiv izraz. Od napada palestinskog Hamasa na jug Izraela 7. oktobra i po~etka rata u Gazi Bajden je nastojao da ubedi Izrael da izmeni vojnu stra-tegiju, ali se Netanjahu zarekao da }e ratovati dok Izrael ne „postigne potpunu pobedu” i „uni{ti Hamas”. „On jednostavno ose}a da je dosta, da to (u Gazi) mora prestati”, rekao je jedan od qudi o Bajdenovim pogledima. Ameri~ki predsednik je tako|e rekao da mu Netanjahu „pravi pakao”.

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME... • Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću? Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 15. februar 2024.

PLANETA

EVROPSKI LIDERI OGOR^ENI:

Donald Tramp napada „du{u alijanse” Trampove izjava mnoge je podsetila na re~i francuskog predsednika Makrona od pre ~etiri godine da je NATO ”klini~ki mrtav” Dok je bio na ~elu Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donald Tramp vi{e puta je upozoravao i pretio da }e se povu}i iz NATO-a. Govorio je da }e naterati Evropqane da plate za ameri~ku vojnu za{titu i vi{e puta je dovodio u sumwu privrènost Amerike samoj srì Severoatlanske alijanse – obe}awu sadrànom u ~lanu pet ugovora koji predvi|a da }e „oruàni napad na jednog ili vi{e wih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve”. Tramp je pro{le nedeqe na predizbornom skupu u Ju`noj Karolini rekao da je, kao predsednik, upozorio saveznike u NATO da }e „ohrabriti” Rusiju da „radi {ta god èli” onim zemqama koje nisu „platile ra~une”. Ta wegova izjava izazvala je uznemirenost {irom Evrope u ~lanicama NATO, koje su ionako ve} zabrinute zbog mogu}nosti da Donald Tramp ponovo postane predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Francuski predsednik Makron, koji je 2019. godine, u vreme kada je Tramp bio u

Beloj ku}i, izazvao kontroverzu rekav{i da je „NATO klini~ki mrtav” kazao je da Evropa treba da se fokusira na to da postane „bezbednosna sila koja je komplementarna NATO-u i evropski stub Atlantskog saveza”. „Treba da po~nemo sa na{om operativnom i industrijskom saradwom”, rekao je francuski predsednik. Makron ve} du`e vreme tvrdi da Evropa treba vi{e da investira u svoju bezbednost, {to je povremeno izazvalo kritike saveznika koji smatraju da on forsira francusku vojnu industriju i da ne doprinosi dovoqno u smisli naoru`avawa Ukrajine u borbi protiv Rusije. „Dozvolite mi da budem jasan u vezi sa trenutnom situacijom. Svako relativizo-

vawe garancije NATO-a o uzajamnoj pomo}i je neodgovorno i opasno i iskqu~ivo je u interesu Rusije. Nikome se ne moè dozvoliti da se kocka sa evropskom bezbedno{}u“, izjavio je nema~ki kancelar Olaf [olc. NATO „ne moè biti ’a la carte’ vojna alijansa, ne moè biti vojna alijansa koja funkcioni{e u zavisnosti od humora predsednika SAD”, rekao je u Briselu @ozep Boreq, visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost, preneo je Rojters. „Svaka sugestija da saveznici ne}e braniti jedni druge podriva na{u bezbednost, ukqu~uju}i i bezbednost SAD, i donosi ameri~kim i evropskim vojnicima pove}an rizik”, izjavio je generalni se-

kretar NATO Jens Stoltenberg. Evropske diplomate su kao „zabriwavaju}u” opisale ~iwenicu da Tramp to ponovo radi – napada „du{u alijanse”, kako to neki u NATO vide, ovoga puta u predizbornoj kampawi. Mnogi saveznici pla{e se da bi drugi mandat mogao da predstavqa nepokolebqivog i mnogo hrabrijeg Trampa u odnosu onog iz prvog mandata. „Posledwi put kada je Tramp bio na funkciji, to je bio najve}i preokret u odnosima Evrope i SAD od kako postoji EU. To je zaista bila veoma dramati~na promena. Zato mislim da se lideri sada pripremaju za ono {to bi moglo da se dogodi ako Donald Tramp bude ponovo izabran,” kaè Alison Vudvord, vi{a saradnica Instituta za evropske studije u Briselu, prenosi „Doj~e vele”. Sjediwene dràve su tokom Trampovog prvog mandata uvele kaznene tarife na trgovinu s ~lanicama EU, {to je osetno zahladilo transatlatske odnose. Statistika pokazuje da ve}ina dràva NATO-a ne ispuwava minimum potro{we namewene za vojnu alijansu. Od 31 ~lanice, samo 12 trenutno tro{i najmawe dva odsto BDP-a na odbranu. Berlin nije dostigao ovaj obim izdvajawa ali navodno planira da postigne ciq od dva odsto, negde tokom ove godine uz pomo} fonda od 100 milijardi evra stvorenog za ja~awe odbrane Nema~ke. Me|utim, ne o~ekuje se da }e wen redovni buxet dosti}i ciq za jo{ nekoliko godina, navodi Aso{ijeted pres.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

FE\A DIMOVI], JEDAN OD VO\A „BEOGRADSKOG SINDIKATA”:

Kosovo je na{e sve dok nam je u mislima i srcu Odnos Srba prema KiM je merilo toga kakvi smo kao qudi. Prava istina je da postoji pravo ja~ega da maltretira slabije Duboko sam ube|en da su Kosovo i Metohija sama sr` na{eg identiteta i ne{to uzvi{eno {to spaja sve Srbe, gde god da oni ìve na kugli zemaqskoj. Oko Kosova smo se uvek okupqali, o wemu smo pevali i sawali ga i u najteìm trenucima na{e istorije. Ono je na{e dok god mi tako mislimo i ose}amo i to nam nijedna sila ne moè oteti. Ovako na pitawe da li je u predve~erje Sretewa 2024.

KAO DA SMO TEK POÊLI n „Beogradski sindikat”, ~etvrt veka na sceni. Jubilej za ponos? - Nama svakako jeste. Za nas je prevashodno najve}i uspeh da je ova ekipa qudi ostala na okupu ve} ~etvrt veka, da se druìmo i stvaramo dobru muziku. Kroz {alu kaèmo da smo tek po~eli.

vreme da se svi Srbi okupe oko o~uvawa KiM, za „Novosti”, odgovara Fe|a Dimovi} iz „Beogradskog sindikata”. Jedan od vo|a popularnog hip-hop sastava, poznatog po jakoj rodoqubivoj noti i o{trim politi~kim stavovima, koji ove godine obele`ava ~etvrt veka na sceni, nema dilemu da je vreme da se okupimo oko Kosmeta: - To je zapravo okupqawe naroda oko Hrista koji se nalazi u sredi{tu Kosovskog zaveta. n U vi{e navrata ste isticali, govore}i o KiM, da je re~ o duhovnoj vertikali Srba? - Upravo tako. Sam ideal kosovskog zaveta se zasniva na svetom pismu i pravoslavqu. To je izbor izme|u `ivota u vrlini i propadawa u ni{tavilo. Na{ odnos prema Kosovu je merilo toga kakvi smo kao qudi.

n A gde smo danas kao qudi, kao narod? - Kao i uvek, na raskr{}u. Zbog toga smo uvek pod pritiskom izme|u ~eki}a i nakovwa. Nekada deluje da ne}emo izdràti, ali se onda pojavi neka ~udnovata vitalnost ovog naroda koja nam pomaè da prebrodimo i najve}e neda}e. n Uz svoj narod ste kroz gotovo svaku notu i rimu. Va{a angaòvanost mnogima je, ~ini se, otvorila o~i? - Mi smo kritikom dru{tva i sistema ukazali na mnoge pro-

bleme koji na{ narod vekovima optere}uju. Istovremeno smo kod mladih uspeli da probudimo iskru zdravog rodoqubqa i da obodrimo mnoge qude da istraju u borbi za prave vrednosti. Nekad mi deluje da smo na sebe preuzeli ozbiqan posao koji ina~e nije svojstven jednoj muzi~koj grupi. Me|utim, svi se mogu sloìti, pa i oni koji nas ne vole, da mi nismo samo obi~na muzi~ka grupa. n Posebno ste vezani za publiku sa one strane Drine, ali ne samo u RS, ve} gde god da ìve Srbi? - Za ovih 25 godina nema gde nismo nastupali za na{e qude. Na tri kontinenta i u velikom broju razli~itih dràva. Zbog toga smo stekli zna~aj velikog nacionalnog benda koji je puno doprineo promociji na{e kul-

ture i duhovnosti. Republika Srpska je svakako na posebnom mestu u na{im srcima jer je ona oduvek bila bastion srpstva. n Nestaje li srpski jezik? Da li nam umire }irilica? - Naàlost mi nekada ne umemo da vrednujemo kulturno blago koje su nam ostavili na{i preci. ]irilica je sve mawe u upotrebi u svakodnevnom ìvotu i mislim da bi dràva morala da se mnogo vi{e pozabavi wenom za{titom. Ista stvar je i sa jezikom koji je iskvaren pomodarskim novitetima uve-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 15. februar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

zenim spoqa i unakaèn engleskim izrazima i internet slengom. Pogotovo je to prisutno kod mla|ih generacija. n A da li o~ekujete da }e se posle rezultata popisa srpski zvani~no zboriti i u Crnoj Gori? - To je o~igledna èqa ve}ine naroda u Crnoj Gori, ali sam oprezan u o~ekivawima jer je Crna Gora ~lanica NATO-a, koji o~igledno ima veliki uticaj na sve politi~ke procese koji se tamo de{avaju. Svakako bi to bilo pravedno, imaju}i u vidu da je srpski jezik tamo na silu marginalizovan za vreme reìma Mila \ukanovi}a. n Da vam neko kaè „bilo bi dobro da u pesmama primewujete tzv. rodno senzitivni jezik”, {ta biste u~inili? - Mislim da smo mi dokazali da na nas ne uti~u bilo kakvi trendovi, pogotovo ne oni povr{ni i pomodni. n Danicu Crnogor~evi} i numeru „Veseli se srpski rode” neki su razapeli na stub srama, pritisak mo}nika vidi se i u slu~aju Milo{a Bikovi}a. Ima li kraja? - U tim primerima se vidi sve licemerje modernog sveta i brutalnost tzv. kulture otkazivawa. Vi{e nije va`na istina, nego la`ni utisak koji se fabrikuje o nekom pojedincu ili o ~itavom narodu. Ako se ovako nastavi, krivicu vi{e ne}e utvr|ivati sudovi, ve} }e se ona procewivati na prekom sudu medija i anonimne mase na dru{tvenim mreàma. n Pravnik ste po obrazovawu, postoji li danas me|unarodno pravo? - Pravo pitawe je da li je me|unarodno pravo ikada i postojalo. Moj odgovor je da ono postoji samo u kwigama. Prava istina je da postoji samo pravo ja~ega da maltretira slabije i da se pri tome poziva na zakone i standarde koje je sam izmislio a koji za wega ne vaè.

STI@U DOKUMENTARAC I NOVE PESME n „Sindikat” na turneju kre}e iz Bawaluke 23. marta, na koji na~in }e jo{ biti obeleèno 25 godina postojawa grupe? - Planiramo da tokom ove godine odrìmo nekoliko velikih koncerata u na{oj organizaciji. Imamo jo{ uvek aktuelan album „Sindikalno prole}e” koji smo objavili pre pola godine i trenutno ga promovi{emo tako {to izbacujemo spotove za pojedine pesme sa albuma. Planiramo jo{ neke aktivnosti kao {to je snimawe dokumentarnog filma o „Beogradskom sindikatu”, izlo`be, monografije... Sve je u znaku ove slavqeni~ke godine. Bi}e i novih pesama. n A, pravda, ima li je danas? - Postoji nebeska pravda i ja verujem da Bog ~esto pomrsi ra~une ovozemaqskim silnicima. Ali Bog pomaè samo onima koji to zasluè. Ne smemo da mu okrenemo le|a! n Gde je svih ovih godina sistem, da li je kao u va{oj ~uvenoj pesmi? - Mi smo to detaqno i hirur{ki precizno opisali u na{oj pesmi „Sistem te laè”. Mo`da najjasnije u stihu „Znam ko me laè i od koga sam ja zgaèn - banke, MMF, korporacije su va`ne. A sistem i postoji da za wih pravi pare. I bi}e pravde tek kad ovo carstvo padne!”. n „Posle svega, {ta sad ostalo je moj Beograde...”, pitali ste u „Baladi disidenta”. [ta nam je ostalo? - Ostala nam je vera, osta}e i na{a dela. Moramo da nastavimo da se borimo za stvari u koje verujemo i da budemo pozitivni primeri svojoj deci.

8 ^etvrtak 15. februar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Tim lekara iz Bawaluke dobio dozvolu da pregleda Ratka Mladi}a Tim lekara Univerzitetskog klini~kog centra Republike Srpske dobio je dozvolu da 21. februara u Hagu pregleda Ratka Mladi}a, koji u tom gradu slu`i kaznu do`ivotnog zatvora, na-

vedeno je u saop{tewu ove zdravstvene ustanove. Generalni direktor UKC-a RS Vlado \aji} rekao je da je tim lekara spreman, i

da se samo ~ekala dozvola Me|unarodnog rezidualnog mehanizma za krivi~ne sudove koji je nasledio Ha{ki tribunal, prenosi Srna. „Spremni smo i o svom tro{ku putujemo u Hag. Lekarski tim na{e ustanove pregleda}e generala Mladi}a i wegovu dokumentaciju, te utvrditi da li je do sada pravilno le~en“, rekao je \aji}. On je istakao da je ciq posete da se pru`i doprinos wegovom boqem tretmanu u nastavku le~ewa, kao i da se odredi koje lekove treba da koristi i gde bi trebalo daqe da se le~i. U timu lekara UKC-a koji bi trebalo da posete Ratka Mladi}a su neurolog, kardiolog i pulmolog. Ratko Mladi} operisan je 8. januara u holandskoj bolnici kada mu je ugra|en pejsmejker. Ve} slede}eg dana on je vra}en u pritvorsku sobu u Sheveningenu.

Srpska pamti ^urkinovo ”ne” britanskoj rezoluciji

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Umesto sada{weg spomen-obele`ja, u Isto~nom Sarajevu bi}e podignut spomenik ruskom ambasadoru u UN koji je u ime svoje zemqe uloìo veto Isto~no Sarajevo – Polagawem venaca na spomen-obele`je biv{em ruskom ambasadoru pri UN Vitaliju ûrkinu je i u Isto~nom Novom Sarajevu obeleèn ruski praznik Dan diplomatije. Spomen-obele`je ûrkinu podignuto je 2017. godine na predlog Udruèwa gra|ana „Isto~na inicijativa”, u znak zahvalnosti srpskog naroda za ulagawe veta u Savetu bezbednosti

UN na sramnu britansku rezoluciju o Srebrenici. Osim ambasadora Rusije u BiH Igora Kalabuhova, vence na spomen-obele`je koje ~uva uspomenu na velikog ~oveka i diplomatu polo`ili su predstavnici zvani~nika Republike Srpske, grada Isto~nog Sarajeva, Udru`ewa „Isto~na alternativa” i udru-

èwa proisteklih iz Odbrambeno-otaxbinskog rata. U obra}awu prisutnima ambasador Kalabuhov je podsetio da se venci polaù povodom ruskog Dana diplomatije koji se obeleàva kao se}awe na 10. februar 1802. godine, kad je formirano rusko Ministarstvo spoqnih poslova. Simbol ruske diplomatije

u skorijoj pro{losti bio je upravo ûrkin, koji se u Savetu bezbednosti usprotivio dono{ewu rezolucije usmerene protiv Republike Srpske i srpskog naroda. „Diplomatija mora igrati veliku ulogu u savremenom svetu”, rekao je Kalabuhov novinarima, napomenuv{i da u savremenom svetu me|unarodno pravo poku{avaju da zamene nekim drugim pravilima, a qude ve{ta~kom inteligencijom. Pomenuo je i aktuelni intervju koji je dao ruski predsednik Vladimir Putin, u kojem je, kaè on, „pokazao spremnost Rusije za nalaèwe re{ewa, izlaza iz konflikata koji potresaju celi svet”. Uz izraàvawe nade da }e i u budu}nosti biti novih kontakata izme|u Rusije i Republike Srpske, ruski ambasador je najavio da bi ove godine, uo~i devet godina od glasawa u Savetu bezbedno-

sti UN, na mestu sada{weg spomen-obele`ja u Isto~nom Novom Sarajevu trebalo da bude podignut spomenik ûrkinu. Nakon {to je u ime grada Isto~nog Sarajeva poloìo venac, predsednik gradske skup{tine Branko Koroman izrazio je zahvalnost srpskog naroda za ûrkinov veto 2015. godine u Savetu bezbednosti UN. „Kroz istoriju se dokazalo da je srpski narod uvek bio na pravoj strani”, rekao je on i dodao da je „veoma bitno da Srpska odràva dobre odnose s Rusijom, koja je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i koja zastupa interese Srpske u Savetu bezbednosti UN. Vitalij ûrkin, ~ije ime gra|ani Srpske izgovaraju s posebnim po{tovawem, iznenada je preminuo 20. februara 2017. godine, samo dan pre svog 65. ro|endana.

JOVI] @IVOT ZA ROD DAO: Dodik: Mo`da }e [mit postati dobar turisti~ki vodi~, ali nikada ni{ta vi{e u BiH Godi{wica od pogibije jednog od najve}ih heroja RS Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je da }e Kristijan [mit, kojeg je posetio nema~ki ministar odbrane Boris Pistorijus, mo`da postati dobar turisti~ki vodi~, ali nikada ni{ta vi{e u BiH. „Kakav je to jad i ~emer kada ministra odbrane Nema~ke o stawu u BiH informi{e ~ovek koji se la`no predstavqa“, upitao je Dodik. Pistorijus je boravio u Sarajevu, gde sa sastao sa ministrom odbrane u Savetu ministara BiH Zukanom Helezom, a posetio je i [mita, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika. Dodik ka`e da je Pistorijus, kako je naveo, posetio nema~kog turistu u kancelarijama OHR-a i izja-

vio da je „zahvaquju}i wemu mogao vi{e i boqe da se upozna sa BiH“. „Mo`da }e [mit postati dobar turisti~ki vodi~, ali nikada ni{ta vi{e u BiH. Da je [mit iz Bavarske objektivni turisti~ki vodi~, gospodin Pistorijus iz Dowe Saksonije bi ~uo o tome da politi~ari u Republici Srpskoj, kao i oni u Nema~koj, tra`e da se po{tuju ustavom propisane nadle`nosti BiH i Srpske“, poru~io je Dodik. Dodik je upitao i koliko Nema~ka po{tuje BiH, kada vi{e veruje nekome bez legitimiteta, nego legitimnim nosiocima vlasti. „Se}awa na pro{lost i nema~ku ulogu u BiH su tragi~na i bolna. Ne `elim da nam i budu}nost bude takva“, zakqu~io je predsednik Republike Srpske.

U Dowoj Trnovi kod Ugqevika je slu`en pomen heroju odbrambeno-otaxbinskog rata pukovniku Vojske Republike Srpske Milanu Jovi}u, koji je poginuo 9. februara pre 31 godinu brane}i srpski narod. Pukovnik Milan Jovi} ro|en je 1951. godine u Dowoj Trnovi u kojoj je zavr{io Osnovnu {kolu a u~iteqsku {kolu zavr{io je u Bijeqini nakon koje upisuje Vojnu akademiju. Slu`bovao je u vi{e gradova biv{e Jugoslavije i to u Zagrebu, Vara`dinu i Mariboru. Tog kobnog 9. februara 1993. godine u muslimanskom mestu Bilali}i pukovnik Milan Jovi} poginuo je predvode}i svoje borce nadomak muslimanskog upori{ta Teo~ak. Iza pukovnika Jovi}a ostala je supruga Slavka i sinovi Dejan i Darko.

CRNA GORA

Spaji}: Podne}u ostavku ako do kraja godine prose~na plata ne bude 1.000 evra Premijer Crne Gore Milojko Spaji} izjavio je da }e podneti ostavku ukoliko do kraja godine prose~na plata u Crnoj Gori ne bude 1.000, a minimalna 700 evra. On je ocenio da je Crna Gora sa~uvala reputaciju, finansijski sistem i ekonomiju i ponovio je da }e sva obe}awa biti ispuwena „do zadweg“, prenosi RTCG. „Mnogi su dovodili u pitawe izvesnost formirawa 44. vlade, neki su ~inili i mogu}e i nemogu}e da do we i ne do|e, ali smo 31. oktobra uspeli da formiramo vladu koja ima najve}u podr{ku ikada. Formirali smo vladu kojoj nisu davali {ansu, vladu koja je zato dala {ansu svima“, kazao je Spaji}.

Spaji} je dodao da su za kulturu i medije opredeqeni rekordni iznosi iz buxeta, {to se odnosi i na sport i istakao da nema gra|anske, pravne i evropske dràve bez vladavine prava. „Stoga je politi~ka stabilnost na{ najve}i kapital i garant da }e se ostvariti puna funkcionalnost svih grana vlasti, posebno sudske“, rekao je crnogorski premijer i izrazio uverewe da se vi{e radi u slu`bi interesa gra|ana Crne Gore. Spaji} je podvukao da gra|ani èle tri stvari: EU, jednak, odrìv i eksponencijalan rast ekonomije i vladavinu prava. „Kada to ostvarimo, svima }e nam biti boqe“, poru~io je premijer Crne Gore.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

U CRNOJ GORI REGISTROVANO 413 JAHTI, 60 VI[E U ODNOSU NA PRO[LU GODINU

”Do Kvon ne}e skorije napustiti Crnu Goru” Nakon {to je Apelacioni sud u Podgorici uvaìo àlbu odbrane i ukinuo re{ewe Vi{eg suda o izru~ewu ju`nokorejskog dràvqanina Do Kvona, ~ini se da ovaj „kraq kriptovaluta” ne}e skorije napustiti Crnu Goru, pi{e portal RTCG. O wegovom izru~ewu Ju`noj Koreji ili Sjediwenim Ameri~kim Drà-

Policija sprovodi Do Kvona u sud u Podgorici vama ponovo }e odlu~ivati Vi{i sud. „Re{ewe Vi{eg suda zahva}eno je bitnim povredama odredaba krivi~nog postupka i zakona koji se odnose na krivi~ni postupak. Izreka re{ewa je nerazumqiva, a dati razlozi su nejasni, {to je razlog za wegovo ukidawe”, saop{teno je ju~e iz Apelacionog suda. Kona~na odluka o tome kome }e Do Kvon

biti izru~en, kako navode iz Apelacionog suda, nije u nadle`nosti ministra pravde, ve} suda. „U skra}enom postupku izru~ewa, kona~nu odluku o tome kojoj }e dràvi biti izru~en, donosi nadle`ni sud. Dok u redovnom postupku izru~ewa, o tome kona~nu odluku donosi ministar pravde”, pojasnio je za portal advokat Branislav Lutovac. Kao drugu gre{ku Vi{eg suda, Lutovac je naveo to {to ova pravosudna ustanova nije navela koja dràva je prva traìla izru~ewe Do Kvona. Po mi{qewu Lutovca, oduka Apelacionog suda prolongira stvari, ali i daje jasna uputstva Vi{em sudu u kom pravcu da donese narednu odluku. Portal navodi da ministar pravde Andrej Milovi} nije komentarisao odluku Apelacionog suda, ne iskqu~uju}i mogu}nost da bi ga mogao saop{titi na sednici odbora za bezbednost i odbranu na kojoj se raspravqa o „aferi Do Kvon”. Ju`nokorejske i ameri~ke vlasti potraùju Do Kvona zbog prevare te{ke vi{e desetina milijardi evra u trgovawu kriptovalutama, prenosi Tawug.

^etvrtak 15. februar 2024. 9

i Goran Ku{evija, dugogodi{wi funkcioner DPS-a. Wegova jahta je registrovana pod nazivom „Sarabande“. Dr`avqanin Srbije Rodoqub Dra{kovi}, vlasnik koncerna “Svislajon-Takovo” poseduje jahtu “Lav Nikolaj Fjodor” registrovanu u Crnoj Gori. Rodoqub je brat srpskog politi~ara Vuka Dra{kovi}a…

Vila u Perastu od istorijskog zna~aja u vlasni{tvu Sa{e Mati}a:

TIK UZ MORE, A U WOJ BORAVIO POPULARNI PEVA^ U Crnoj Gori je registrovano 413 jahti, oko 60 vi{e u odnosu na pro{lu godinu, podaci su koje je objavila Vlada. Re~ je o plovilima koja su upisali ve}inom dràvqani Rusije, Srbije, Ukrajine, Belorusije, Italije, Sjediwenih Ameri~kih Dràva, ê{ke, Bosne i Hercegovine i Velike Britanije. Me|u vlasnicimima je 48 gra|ana Crne Gore. Vlada Crne Gore je objavila imena svih vlasnika, a podgori~ki mediji izdvajaju da su me|u wima crnogorski biznismen Dragan Bokan, biznismen Dejan Ban, funkcioner opozicione DPS Goran Ku{evija, BiH politi~ar i nekada{wi vlasnik Avaza Fahrudin Radon~i}, a za neke od wih se posebno navodi da su bliski prijateqi biv{eg {efa crnogorske dràve Mila \ukanovi}a. Vlasnik jahte je i kompanija “Voli Motors”, koja je u vlasni{tvu biznismena Dragana Bokana, koji {irom Crne Gore poseduje markete „Voli“. Jahtu, koja plovi pod imenom “Bava”, poseduje biznismen Dejan Ban, ~ija porodica je u kumovskoj vezi sa predsednikom dràve Milom \ukanovi}em. Jahtu sa imenom “Boki” registrovanu u Crnoj Gori ima kompanija “Stadion”, koja je u vlasni{tvu biznismena Vojina @ugi}a, brata od strica doskora{weg guvernera Centralne banke (CBCG) Radoja @ugi}a. Na listi vlasnika jahti u Crnoj Gori je

Vila Sa{e Mati}a u Perastu - kamena vila na obali mora, sazidana jo{ u 18. veku, nekretnina je od istorijskog zna~aja za ovaj mali, ali prelepi crnogorski grad. Ova vila ima zanimqivu istoriju. Pripadala je porodici Balovi}, koja je svakog leta svoje gostoprimstvo pokazivala Petru Petrovi}u Wego{u, te je vladika dobar deo leta odmarao u vili koja je danas u vlasni{tvu mnogima omiqenog peva~a. - Znate da je tamo gde ja letujem nekada letovao Wego{. Sad, kad odem tamo, kao da on letuje, otprilike se tako ose}am. Ja se uvek ose}am mo}no i to je jedan od uslova da se ose}am kako treba - ispri~ao je jednom prilikom, te dodao da se u Perastu najlep{e ose}a u odre|eno doba godine: - Ne volim tamo da idem stalno, najlep{e mi je u septembru, nekako je to moje vreme za pravi odmor. Tada je tamo najlep{e. Vila Sa{e Mati}a ima dva sprata, ~etiri spava}e sobe, kao i prostrani salon.

10 ^etvrtak 15. februar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

STANA BAUK BEBA PRE@IVELA TERORISTI^KI NAPAD NA AUTOBUS NI[ – EKSPRES KOD LIVADICA 16. FEBRUARA 2001. GODINE

Bila sam `iva u vre}i za nastradale Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Stana ~ak ~etiri sata bila u vre}i pokrivenoj ~ar{avima sa nastradalima kao poginula ali sre}om jedan oficir KFOR-a koji je, otkrivaju}i ~ar{av, primetio da Stana nije preminula te je aktivirao odmah medicinsku pomo}, {to joj je kazao u bazi Bondstil, gde se Stana le~ila Protekle su 23 godine od napada na autobus „Ni{ ekspresa“ u mestu Livadice kod Podujeva u kom je poginulo dvanaest osoba, me|u kojima i jedno dete, dok je povre|eno ~etrdeset troje Srba. Napad na autobus kod Podujeva desio se 16. februara 2001. godine oko 10 sati pre podne kada je eksplozijom mine kod Livadica prvi od {est autobusa prelazio preko mosta ispod koga je bio postavqen eksploziv. Srbi sa Kosova i Metohije iz Srbije u pratwi Kfora i{li u Gra~anicu na Zadu{nice. Potresne qudske sudbine pre`ivelih nikad se ne}e izbrisati iz se}awa. Toliko su te rane duboke da mnogi od wih na pomen Livadica i terorizma nad Srbima ne mogu da gledaju slike i tv snimke o ovom doga|aju. POTRESNA PRI^A Me|u wima je i 81 – godi{wa Stana Bauk Beba iz Kosova Poqa, koja je radila punih 35. godina u

Захвална лекарима који су јој спасили живот

Стана показује врат где је била повређена “@itoprometu“ dok nije oti{la u penziju 1996. godine. Danas ìvi u Aran|elovcu i ~ija je pri~a kao preìveloj `rtvi terorizma kod Podujeva posebna i potresna. - Posle dolaska Kfora sa muèm, svekrom i svekrvom ostala da ìvim u Kosovom Poqu gde nas je Kfor obezbe|ivao. Imalo je tada jo{ dosta Srba. Deca su oti{la juna 1999. godine za Srbiju. Sin Stanko u â~ku a mla|i sin Du{an u Aran|elovac. Oti{la sam da ih posetim po~etkom 2001. godine i sa namerom da se vratim opet u Kosovo Poqe. Bili smo sa mnogima iz Kosova Poqa i Gra~a-

nice u vezi jer je organizovan prevoz za Zadu{nice 16. februara za Gra~anicu – pri~a Stana koju smo posetili u Aran|elovcu gde danas ìvi. Potresna Stanina sudbina i pri~a govori koliko je u to vreme bio rizi~an dolazak ali i povratak na Kosovo i Metohiju. - Iz â~ka sam oti{la do Leskovca a onda do Ni{a kako bi organizovanim prevozom „Ni{ – ekspresa“ krenuli za Gra~anicu i Zadu{nice tog 16. februara 2001. godine. Kolona od {est autobusa stala je kad smo pre{li liniju sa Kosovom kod Merdara jer nas je tu preuzeo Kfor kao obezbe|ewe. U tom preuzimawu kod Merdara morali smo svi da iza|emo iz autobusa jer je Kfor sa psima pretraìvao autobuse. Kada smo opet u{li kolona je krenula. Ja sam bila na broju sedam u prvom autobusu. Ispred mene je bio, dobro se se}am, bra~ni par sa detetom, za koje sam kasnije ~ula da su svi nastradali. (Neboj{a, Sneàna i Danilo Coki}. Prim. Z.V.). No, prilikom kretawa, autobus iza nas je pretekao na{ autobus i mi smo bili onda drugi u koloni. To {to se desilo najstra{nije, ta eksplozija, apsolutno se ni~ega ne se}am. To je bio tren koji nas je istrgao sa sedi{ta, bacio nas, autobus.... – pri~a Stana. Od 70 do 100 kilograma ek-

sploziva, kako je Kfor procenio kasnije, je aktivirano ì~anim putem na mostu, nastradalo je odmah 10 putnika, dvoje je kasnije premilo dok je 43 teè i lak{e povre|eno. Me|u nastradale „uvr{ena“ je i Stana jer je Kfor nastradale stavqao u plasti~ne kese a onda prekrivao ~ar{avima. Povre|eni su vrlo brzo transportovani do bolnica u Kosovom Poqu, Gra~anici Bondstilu. LEKARSKA POMO] SA ZAKA[WEWEM ALI USPE[NA I ~itavih ~etiri sata Stana je provela na mestu terorizma kao stradala u plasti~noj vre}i i ~ar{avom preko, ne dolaze}i svesti. Ona je i posledwa, najkasnije dobila medicinsku pomo} ali na sre}u sve se ipak dobro zavr{ilo. Kada se ve} spremao transport nastradalih jedan ameri~ki oficir je podizao ~ar{ave sa stradalih kako bi se uverio, najvi{e, u ta~an broj stradalih. - U tom momentu kada je podizao ~ar{ave on je primetio na meni mehuri}e od krvi koji mi se pojavquju na predwem delu krvavog i povre|enog vrata. Odmah je alarmirao lekare koji su me prebacili u Kosovo Poqe pa onda u Gra~anicu i na kraju zbog teìne povreda u ameri~ku bolnicu baze

Bondstil kod Uro{evca. Ovako mi je sve to ispri~ao taj oficir, po imenu Xorx, u Bondstilu koji me je vi{e puta pose}ivao i koji je primetio da sam me|u tim nastradalima ja ìva – svedo~i Stana. - A imala sam povrede na vratu, grudima, kukovima, peta mi je na levoj nozi bila skroz smrskana a povrede su bile i svuda po telu. Osvestila sam se u bolnici u Kosovom Poqu posle sedam, osam i neznam koliko vi{e sati. I ni{ta nisam znala {ta nam se desilo i kako - govori Stana. Posle desetodnevnog le~ewa u Bondstilu Stana je preba~ena u bolnicu u Kosovskoj Mitrovice gde je bila sve do maja 2001. godine i gde kaè da je imala tretman i le~ewe na visokom nivu i svu pa`wu medicinskog osobqa. - Te{ko je se}ati se tog vandalskog, nequdskog i necivilizaciojskog zlo~ina nad srpskim civilima. Te{ko mi je danas i jednu sliku da pogledam sa Livica i tog teroristi~kog dela. Ne mogu ni na TV – u da pogledam bilo {ta o tome. Nemam re~i da opi{em to zlo. Kako da se ne àli tro~lana porodica koja je nastradala sa dvogodi{wim detetom. Ako mi im ne moèmo suditi, onaj odozgo }e znati kako }e svima wima koji su po~inili zlo~in vratiti i presuditi – kaè Stana.

MINISTAR ODBRANE NEMA^KE BORIS PISTORIJUS ZATRA@IO U PRI[TINI DA SE NE BE@I IZ TZV. KOSOVSKE VOJSKE

Doneo novac za plate, ali pripadnici tzv. KBS odo{e u Nema~ku Samo u posledwe dve godine, zbog malih plata, KBS je napustilo 1.427 vojnika, {to se za malu vojsku poput ove kosovske smatralo alarmantnim brojem. Ministar odbrane Nema~ke Boris Pistorijus koji je boravio pro{le nedeqe na Kosovu i Metohiji oti{ao je u kasarnu u Pomazatinu, gde se odvija obuka Centra za tragawe i spasavawe, a tom prilikom pohvalio je vojsku tzv. Kosova i najavio da }e Nema~ka taj centar pomo}i sa sedam miliona evra. To je samo mali deo razloga zbog kojih se minister uputio u ju`nu srpsku pokrajinu. Cela balkanska turneja mu je poslu`ila samo kao oblanda jer u Pri{tini je morao da zapreti. - Zaustavite ih, pove}ajte plate, radite {ta znate, osta}ete bez vojnika, jer oni hrle u Nema~ku - ukratko bi bilo ono {ta je nema~ki minister naredio a doma}ini salutirali. Iza svega se skriva da je u 2023. me|u 56.000 gra|ana KiM koji su se obratili nema~koj ambasadi za radne vize, bilo i oko hiqadu vojnika takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Posle

Министар одбране Немачке Борис Писторијус и косовски министар одбране Ејуп Маћедонци vizne liberalizacije mnogi od wih su ve} brè-boqe vratili uniforme, razduìli oru`je i oti{li put Nema~ke, ali i u skandinavske zemqe, Holandiju, Belgiju, Italiju, Austriju... Pravi razlog dolaska nema~kog ministra je bio da upozori li~no i spre~i odlazak vojnika u gastarbajtere. Pored novca za plate, doneo je “befel” i upozorio Kurtija i ministra odbrane da im situacija izmi~e kontroli i da }e, ako se trend nastavi “Kosovo ostati bez vojnika”. Kosovski ministar odbrane Ejup Ma}edonci zahvalio je Nema~koj na kontinuiranoj podr{ci Kosovu i poèleo da KBS uskoro

bude deo NATO-a. Crnohumorno zvu~i wegova izjava kada se zna da se deo KBS-a ve} preselio u zemqe NATO-a. „Na{a dràva je u kontinuitetu dobijala donacije od nema~ke dràve, od vojske i nema~kog Ministarstva odbrane i one su kori{}ene za dobrobit gra|ana na{e zemqe za bezbednost i stabilnost ne samo Kosova ve} i celog regiona“, rekao je Ma}edonci. Gra|ani pak ne slu{aju ministra, krenuli su sami u dràve NATO-a, da „zarade donacije”. O velikom broju vojnika KBS koji èle da odu i traè vize, saznalo se jo{ kada je nema~ki ambasador na Kosovu Jorn Rode

alarmirao prethodnog ministra odbrane Armenda Mehaja i zahtevao istragu i proveru razloga. Tu intenciju nikada nije demantovalo ni ministarstvo, ni premijer tzv. Kosova. Izvor u Ministarstvu odbrane sada ne negira brojne molbe vojnika KSB-a da raskinu odnos i dobiju {ansu da odu sa Kosova. Ina~e, plata vojnika Kosova je oko 350 evra a oficira od 500 do 700. „Uvek postoji veliki broj prijava“, rekao je izvor, koji je priznao da je ovaj veliki odliv dugogodi{wi problem unutar ministarstva. To je bio i razlog za{to }e Ministarstvo odbrane tako|e sprovesti analizu kako bi se sagledao moral vojnika KBS. U me|uvremenu, jedan od retkih, politi~ki analiti~ar Gazmir Raci je pisao o ovom pitawu na Fejsbuku. Objavio je da je tada pitao ministra odbrane Armenda Mehaja „da li je ta~no da je „800 kosovskih vojnika podnelo zahtev za radne vize?“. Zvani~no, Ministarstvo odbrane nije mu odgovorilo na ovo pitawe. Samo u posledwe dve godine, zbog malih plata, KBS je napusti-

lo 1.427 vojnika, {to se za malu vojsku poput ove kosovske smatralo alarmantnim brojem. I ve}ina koja je ostala, tuì vladu jer se uredbom od 2020. obavezala da }e pove}ati plate, ali nije ispo{tovala svoju odluku, ostalo je sve mrtvo slovo na papiru. Advokat Naim Rudari, koji ve} ima desetine vojnika kao klijente za ovaj slu~aj, ne krije da „svakog dana ima kontakte i da je svaki pripadnik KBS-a zainteresovan da podnese tu`bu”. „U procesu protiv vlade svaki dan nas kontaktiraju za nove slu~ajeve“, rekao je Rudari albanskim medijima. Kakvo je raspoloèwe, verujem da }e svi tuìti“, dodao je on. Jer neki koji su ranije podneli tu`bu, imaju pozitivnu prvostepenu sudsku presudu. Ukoliko vojnici KBS-a dobiju slu~ajeve na sudu, kako o~ekuje, “Vlada Kosova }e biti u obavezi da isplati razliku u iznosima za onoliko godina radnog staà koliko imaju tuìoci”. Dotle }e mnogi od wih ve} biti u Nema~koj a Pistorijus moè, ako ho}e da ih zaposli jer ionako Bundesveru permanentno nedostaju kadrovi.

SRBI U SVETU

^etvrtak 15. februar 2024. 11

Dan Svetog Save obele`en u Viskonsinu (SAD)

SPEKTAKL ZA NAJMLA\E U ^IKAGU:

Prva de~ija predstava u Srpskom dramskom pozori{tu! Prva de~ija predstava u Srpskom dramskom pozori{tu u îkagu “Ko se ‘zadwi’ smeje”, a u kojoj u~estvuju deca poreklom iz razli~itih delova Srbije i Republike Srpske, premijerno je izvedena povodom Sretewa, Dana dràvnosti, u nedequ 11. februara u Kulturnom centru Nikola Tesla pri crkvi Svetog Nikole. Toga dana najmla|i su mogli da uìvaju i uz “ûdesnu {umu” koju je tako|e reìrao Igor Obradovi}, upravnik pozori{ta i glavni glumac kratkog filma “Sladoled” zahvaquju}i kojem se srpski jezik ~uo na vi{e od 30 me|unarodnih festivala. Autor teksta “Ko se ‘zadwi’ (posledwi) smeje” je Silvija Ota{evi} iz Majamija ~ije su dve kwige beogradski |aci proglasili za najboqe. Dobitnica je i prve nagrade Matice iseqenika za de~iju kwièvnost. Ta predstava, specijano napisana za najmla|e, na kojoj su mesecima radili Marija, Milutin, Marta, Katja, Uro{, Sofija, Mihailo, Marko i Mia publiku je nasmejala i na trenutke emotivno dirnula, i pokazala im da prave vrednosti uvek pobe|uju. “Ko se ‘zadwi’ smeje” protkana srpskom tradicijom ali i najsjajnijim ~iwenicama srpsko-ameri~ke istorije izvedena je uz moralnu podr{ku Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu. Imala je i titl na engleskom kako bi svako dete i tinejxer u pozori{te mogli da dovedu i svog ameri~kog druga. - Ciq nam je da na{om komedijom i iskreno{}u dopremo do dece, da sama osete i zakqu~e {ta je dobro, a {ta lo{e, odnosno da razumeju da ako je wihovom drugaru dobro, ako je sre}an i wima moè da bude samo jo{ boqe – kaù Obradovi} i Ota{evi}. Najmla|i glumci velikog ansambla Srpskog dramskog pozori{ta – Vasilija, Petar, dve Mile, Duwa, Neda, Vukan, Nikolina, Lana i Simona prikazali su {ta su nau~ili. “ûdesna {uma” je spoj pesmica i recitacija, kratkih pri~a ukqu~uju}i i one koje govore o qubavi izme|u dece i ìvotiwa. Bila je to prilika da svi oni pokaù kako se snovi o glumu pretvaraju u stvarnost, a zbog kojih nekima nije bilo te{ko da na probu putuju i vi{e od dva sata samo u jednom pravcu! Pozori{te se nalazi pri crkvi Svetog Nikole, u Lajonsu, koja je zahvaquju}i viziji protojereja Nemawe Te{i}a i kupovini velikog crkvenog imawa, kulturnim i sportskim aktivnostima namewenim najmla|ima postala jedna od najprepoznatqivijih u îkagu. Kako navode iz pozori{ta, o~ekuje se dolazak predstavnika generalnog konzulata Srbije i BiH u îkagu.

Zahvaquju}i inicijativi na{ih gra|ana koji su iskazali potrebu da se wihova deca obrazuju i na srpskom jeziku, 30. avgusta 2023. godine, zapo~ela je realizacija obrazovno – vaspitnog rada na srpskom jeziku i u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Savezna dràva Viskonsin, a koju organizuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije u saradwi sa Diplomatsko – konzularnim predstavni{tvom Republike Srbije u îkagu i Srpskom pravoslavnom crkvenom op{tinom u Milvokiju. Veliku podr{ku u organizaciji nastave dala je i Uprava za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu. Nastavu na srpskom jeziku u Milvokiju poha|a 168 u~enika, a ~asove prema posebnom Programu osnovnog obrazovawa u inostranstvu realizuje redovna nastavnica Biqana Jovi~i}. Poseban, simboli~an dan za sve Srbe {irom sveta svakako jeste Dan Svetog Save. Ove godine tradicija je jo{ vi{e upotpuwena zahvaquju}i |acima dopunske nastave na srpskom jeziku, koji su izneli veliki deo programa. Dan Svetog Save obeleèn je 27. januara u saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvenom op{tinom u Milvokiju. Sve~ani dan zapo~eo je Svetom liturgijom u Srpskom pravoslavnom sabornom hramu Svetog Save u Milvokiju. Liturgiju je sluìo Wegovo preosve{tenstvo vladika Longin. Nakon liturgije deci su podeqene brojanice. Svetosavska akademija nastavqena je u Kulturnom centru „Sveti Sava“ u Milvokiju. Sve~anosti su prisustvovali konzul Republike Srbije, gospodin Damjan Jovi}, predstavnici Gradske op{tine Kragujevac i mnogobrojni roditeqi. Prisutne, prvo su pozdravili otac Radomir i otac Serafim, nakon ~ega je usledila Himna Svetom Savi i pozdrav konzula Republike Srbije, gospodina Damjana Jovi}a. Zatim je po~ela veli~anstvena priredba |aka dopunske nastave na srpskom jeziku. Preko 170 srpskih |aka u~estvovalo je u priredbi i uz prigodan program upotpunilo ovaj poseban dan. Re|ale su se recitacije Svetom Savi, Svetski ~ovek, @eqa Svetog Save, Zavet. Posebnu dra`

celoj priredbi dali su dramski tekstovi Sveti Sava poma`e siroma{noj porodici i Sveti Sava i neradna `ena. U~enici su bili odli~ni. Govorili su te~no, sa puno entuzijazma. Uz veliki muk i pomno pra}ewe prisutnih deca su ispra}ena sa scene gromoglasnim apla-

uzom. Zavr{ni pe~at dao je Folklorni ansambl ,, [umadija“. Ovaj dan osta}e upam}en za sve prisutne, jer su deca jo{ jednom jednom pokazala da bez obzira na ogromnu udaqenost od otaxbine, wihova èqa i upornost u o~uvawu srpske vere, tradicije i kulture ìvi i ìve}e.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 15. februar 2024.

AUSTRALIJA

Australija odbila da isporu~i Kijevu helikoptere Australijska vlada je blokirala prebacivawe vojnih helikoptera MRH-90 Taipan u Ukrajinu po nalogu Ministarstva odbrane. Ovo je postalo poznato iz razgovora izme|u australijskih zvani~nika, senatora Dejvida Foseta i ministra spoqnih po-

slova Peni Vong, u kojem je otkriveno da je Ukrajina tra`ila helikoptere MRH-90 Taipan za evakuaciju rawenika na sastanku NATO-a u oktobru 2023. godine. Vlada je postupila po savetu australijskog Ministarstva odbrane, koje se protivi ovakvom prenosu opreme, rekao je {ef MIP-a, a sami ovi helikopteri

navodno nisu pogodni za Kijev. Senator Foset je dodao da australijska vlada ima zvani~an zahtev Ukrajine da dobije helikoptere ovog tipa. Istovremeno, jedan broj ma{ina ostaje pogodan za letove u transportnoj verziji i potencijalno bi mogao biti preba~en u Ukrajinu.

Zaposleni u Australiji }e dobiti pravo da ignori{u pozive i poruke od {efova nakon posla

SAD, Australija i Japan odr`ali vojne ve`be u Ju`nom kineskom moru SAD, Australija i Japan odr`ali su u sredu i ponedeqak zajedni~ke vojne ve`be u Ju`nom kineskom moru, saop{tila je ameri~ka Sedma flota. U saop{tewu se navodi da su u ve`bama u~estvovali razara~ sa vo|enim projektilima USS Xon Fin i borbeni brod USS Gabrijel Giford i izveli operacije sa mornari~kim brodovima iz Japana i Australije, preneo je AP. Komandant „Xona Fina” Ervin Tejlor rekao je da zajedni~ke vojne ve`be ja~aju odnos izme|u saveznika SAD, Japana i Australije. Peking se sna`no protivi stranim pomorskim operacijama u toj oblasti, navode}i da to podru~je pripada Kini, prenosi Tawug.

Australija }e uvesti zakone koji }e radnicima dati pravo da ignori{u neopravdane pozive i poruke svojih {efova van radnog vremena bez posledica po wih, uz potencijalne nov~ane kazne za poslodavce koji kr{e pravilo. „Pravo na odjavqivawe“ deo je niza izmena Zakona o industrijskim odnosima koje je predlo`ila savezna vlada u okviru parlamentarnog zakona, za koji ka`e da }e za{tititi prava radnika i pomo}i u uspostavqawu

ravnoteè izme|u posla i privatnog ìvota. Sli~ni zakoni koji zaposlenima daju pravo da iskqu~e svoje ure|aje ve} postoje u Francuskoj, [paniji i drugim zemqama Evropske unije. Ve}ina senatora je izjavila da podràva zakon, rekao je ministar za zapo{qavawe Toni Berk iz vladaju}e Laburisti~ke partije levog centra u saop{tewu. Ova odredba spre~ava pojavu nepla}enog prekovremenog rada i daje zaposlenom pravo da prekine vezu kolegi van radnog vremena, dodao je Berk.

[TA JE U PREDLOGU ZAKONA? O~ekuje se da }e predlog zakona biti predstavqen u parlamentu kasnije ove nedeqe. Predlog zakona ukqu~uje i druge odredbe poput jasnijeg puta od privremenog do stalnog zaposlewa i minimalnih standarda za radnike sa privremenim anga`manom i voza~e kamiona. Neki politi~ari, grupe poslodavaca i korporativni lideri upozorili su da je pravo na prekid pruàwa usluga preteran i da bi potkopalo kretawe ka fleksibilnom radu i uticalo na konkurentnost. Zeleni levi~ari, koji podràvaju to pravilo i prvi su ga predloìli pro{le godine, rekli su da je to velika pobeda za stranku. Postignut je dogovor izme|u laburista, mawih i nezavisnih partija da podrè ovaj zakon, rekao je lider Zelenih Adam Bend na Tviteru. „Australijanci rade u proseku {est nedeqa nepla}eno prekovremeno svake godine. To je iznosilo vi{e od 92 milijarde australskih dolara neispla}enih plata u privredi. To vreme je tvoje. Ne od va{eg {efa“, napomenuo je Bend.

NAU^NICI SU PRIMETILI KAKO ÛDNO STVOREWE ISKAÊ IZ VODE Jedan od najneobi~nijih delfina na svetu otkriven je u Australiji. Morski sisar prekriven neobi~nim crno-belim mrqama iznenadio je istraìva~e sa Univerziteta San{ajn Koust, koji su se nalazili u zalivu Hervi, na obali Kvinslenda. „Pred kraj dana, spremali smo se da krenemo i videli kako iz vode iska~e ne{to neobi~no, pa smo poèleli da istraìmo”, izjavila je istraìva~ica Xorxina Hjums. Nau~ni tim je utvrdio da je u pitawu izuzetno redak pegavi delfin, sa genetskom mutacijom koja uzrokuje delimi~an gubitak pigmentacije i daje jedinstvenu obojenost. Delfini su uobi~ajeno sive boje, a ovom do{qaku jo{ se ne

zna pol. Delfin ima izraèno le|no peraje i bele pruge na telu i stomaku i kako kaù istraìiva~i, do sada nije dokumentovana pojava pegavih delfina u Australiji. Pegavi delfin prime}en je jo{ u septembru 2022. godine i od tada ga istraìva~i „jure”. Ovo je jedan od ukupno {est slu~ajeva u svetu gde su snimqene fotografije pegavog delfina i drugi slu~aj koji je zabeleèn na celoj ju`noj hemisferi. „Radim u ovom delu sveta ve} 15 godina i na tri razli~ita kontinenta i nikada nisam video pegavog delfina. Bilo je veoma uzbudqivo pregledati fotografije ovog pomalo misti~nog morskog bi}a”, izjavio je Aleksis Levengud, ekolog sa Univerziteta San{ajn Kost.

AUSTRALIJA

^etvrtak 15. februar 2024. 13

Kina potvrdila uslovnu RENTON FAMILY TRUST smrtnu kaznu za Aged Care australijskog pisca Jang Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine Hengxuna zbog {pijuna`e Stara~ki dom ALGESTER LODGE Kineske vlasti potvrdile su danas da je australijski pisac kineskog porekla Jang Xun dobio „uslovnu smrtnu kaznu“ zbog {pijuna`e, a tu

informaciju je ranije saop{tila Australija koja je izrazila i svoje nezadovoqstvo. Sud u Pekingu je danas proglasio „Jang Xuna krivim za {pijuna`u i osudio ga na smrt sa dve godine odlagawa“, rekao je novinarima portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova. U Kini se uslovna smrtna kazna obi~no preina~i u do`ivotni zatvor kad iste-

kne rok od dve godine. Jang Xun je uhap{en 2019. za {pijuna`u, koju on negira. Jangu, ro|enom u Kini 1965. su|eno je iza zatvorenih vrata 2021. godine. To

su|ewe o{tro su kritikovali branioci qudskih prava. Pisac, tako|e poznat kao Jang Xun, rekao je u maju 2021. da je tokom pritvora bio mu~en na nepoznatoj lokaciji, strahuju}i da }e protiv wega biti upotrebqeno prinudno priznawe. Peking je odbacio ove optu`be. Jang Xun je u avgustu 2023. godine rekao da se pla{i za svoj `ivot u pritvoru zbog zdravstvenih problema.

NEVEROVATNO ALI ISTINITO:

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

No}ni klub bankrotirao zbog duga od 700 hiqada dolara Bankrot je proslavqen posledwom velikom `urkom u subotu, kada su potro{ene sve rezerve alkohola i hrane Kada ka`ete „no}ni klub”, u Srbiji se obi~no pomisli na ogromnu zaradu zahvaquju}i astronomskim cenama koktela i uslugama koje su ~esto na „ivici zakona”, ali se opet, podrazumevaju u toj grani ugostiteqstva. Me|utim, nije

svuda tako: no}ni klub u Sidneju, koji je (prema navodima iz poslovne recenzije) posve}en peva~ici Bijonse i Xej-Ziju je propao zbog dugova koji su prema{ili cifru od 700.000 australijskih dolara. A kad se propada - propada se u stilu: U klubu je u subotu prire|ena gala-`urka sa neograni~enom koli~inom alkohola. Samo dva dana kasnije - sud je nalo`io bankrot... No}nim klubom

Karter Sidnej (Carter Sydney) koji se nalazio u centru poslovnog distrikta u najve}em gradu Australije upravqala je kompanija GKIII hospitality group. Ona je po nalogu Vrhovnog suda Novog Ju`nog Velsa oti{la u likvidaciju, navodi australijski informativni portal News. Klub koji je pro{le godine poku{ao da se „izvu~e” iz dugova nalazi se na tri sprata jedne zgrade u Sidneju i bio je inspirisan „uli~nom hranom, koktelima i prepoznatqivom arhitekturom Wujorka”. I pored toga {to su u~inili napor da preokrenu poslovnu sre}u, program oporavka nije zavr{en uspe{no, a poverioci nisu pokazali daqe razumevawe za poslovawe kluba. Likvidatori kluba bili su iznena|eni kada su u utorak u{li u klub u kom „nije bilo ni hrane ni pi}a”. Da je svima iz kompanije bilo jasno da }e klub biti likvidiran - govori i podatak da su nalozi Karter Sidneja na dru{tvenim mre`ama deaktivirani u subotu nave~e. Klub je u{ao u poslovnu dubiozu 2021. tokom produ`enog lokdauna u Sidneju zbog pandemije korona virusa. Tada je klub morao da bude potpuno zatvoren na 48 sati zbog toga {to je „predstavqao zna~ajnu pretwu ili rizik za javni interes”.

MAJKA ODBILA DA U^ESTVUJE U KUPOVINI POKLONA ZA U^ITEQICU:

”Ne dam pare, previ{e je!” Romanti~ni vikend za vaspita~icu jedna majka nije htela da podr`i

Jedna majka iz Australije postala je poznata nakon {to je odbila da u~estvuje u kupovini poklona za u~iteqicu wenog deteta. Naime, roditeqi su odlu~ili da u~iteqici iz vrti}a poklone vikend-odmor u vrednosti 500 dolara za wu i wenog partnera, pa su je trebalo da svi daju 50 dolara. Luksuzni vikend obuhvata spa, posetu vinariji i bogatu ve~eru sa tri jela. No ovaj romanti~ni vikend za vaspita~icu jedna majka nije htela da podr`i. „Ne mogu da verujem da su to sada trendovi u {koli”, rekla je ogor~ena majka. „Pedeset dolara za dar za u~iteqicu, od svakog od nas, zaista je veliki novac”, dodala je. No, weno mi{qewe ne dele

ostali roditeqi koji su ovu Australijanku „osudili” i zbog toga se ose}a ponièno svaki dan kada dolazi po svog 6-godi{weg sina. „ûdi me da sam u mawini onih koji smatraju da ovo nije normalno, a ve}ina se slaè da je to savr{en poklon za u~iteqicu. Ne znam za{to to ~ine, da bi se pokazali boqim roditeqima ili zbog pritiska okoline i toga kako }e ih drugi gledati. Kao mene”. Neki roditeqi, uz novac za kupovinu romanti~nog vikenda, u~iteqici su odlu~ili da poklone i kupone za spa tretmane, karte za koncerte i sl. Ova majka odlu~na je u tome da svom sinu bude primer i pokaè kako treba da izgleda ne{to skromnije darivawe te ga je odvela u trgovinu u kojoj je de~ak sam odabrao poklon za svoju u~iteqicu, ukrasio ga, zamotao i li~no }e ga dati u~iteqici.

14 ^etvrtak 15. februar 2024.

AUSTRALIJA

Empatija Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Slu~aj jednog nedavnog nesre}nog pada na ulici u Kanberi, kada je nekada{wi potpredsednik federalne vlade Barnabi Xojs, verovatno pod uticajem alkohola, leào izvesno vreme dok ga je prolaznik snimao telefonom bez èqe da mu pomogne uzburkao je australijsku javnost. Prolaznik je zatim taj video odmah objavio na dru{tvenim mreàma. Reakcije su delom pome{ane jer se mnogi slaù da dugogodi{wi lider Nacionalne partije Australije i nekada veoma uticajni politi~ar nije ba{ bio dobar primer javnosti svojim pona{awem. Xojs je odmah nakon toga u nekom intervjuu objasnio da je izgubio kontrolu jer ve} neko vreme pije odre|ene lekove i da nije smeo da ih me{a sa alkoholom. âk i da je to ba{ tako, to i daqe nije dobar primer javnosti. Naravno, problem nije u tome jer i on je ~ovek od krvi i mesa, i sve se to moè razumeti u odre|enom kontekstu. Problem je mnogo ve}i

jer smo u isto vreme imali i jo{ jedan ipak mnogo ve}i incident, a to je to nesre}no snimawe mobilnim telefonom koje je odmah postalo viralno. Javnost se sada pita kako prolaznik koji je to video nije pri{ao da pomogne Xojsu ve} je umesto toga èleo da napravi internet senzaciju i verovatno se „okoristi“ lajkovima ili ~ime ve}. Sre}om nakon toga brzo se zaustavio neki taksista koji je pomogao i odvezao ku}i Xojsa. Taksista indijskog porekla nije bio pozvan ali je video Xojsa kako leì na trotoaru, zaustavio se i pri{ao da mu pomogne. Iako taj podatak jo{ uvek nije poznat najverovatnije da taksista i nije prepoznao Xojsa ve} je jednostavno samo èleo da pomogne. Tako smo u samo desetak ili petnaestak minuta imali i lice i nali~je empatije. Koliko je empatija va`na za jedno dru{tvo najboqe vidimo na ovom primeru. Qudi postaju sve otu|eniji i ~esto je taj takozvani „virtuelni ìvot“ mnogima va`niji od onog {to im se de{ava u stvarnosti. Postoji i dosta primera kada su tinejxeri zbog takozvanog virtuelnog zlostavqawa izvr{avali samoubistva ili se ozbiqno povre|ivali. I ovaj slu~aj iz Kanbere po-

novo stavqa u prvi plan problem empatije kod qudi, ali i problem virtuelnog nasiqa {to postaje sve izraènije u svim modernim dru{tvima. Koliko }e biv{i potpredsednik vlade propatiti zbog tog videa moèmo samo da pretpostavimo, ali je sigurno da mu nije nimalo lako. Jer svako od nas ima pravo da pogre{i ali nas niko zbog toga ne sme povre|ivati ili virtuelno lin~ovati kao {to se u ovom slu~aju to dogodilo Barnabi Xojsu. Prema mnogim istraìvawima nedostatak empatije postaje sve ozbiqniji problem kod dece, posebno kod tinejxera i indirektno je povezan sa sve ve}im kori{}ewem onlajn resursa. Empatiju naj~e{}e opisuje-

mo kao: saose}awe“ i „uìvqavawe“, ili kao sposobnost uìvqavawa u stawe druge osobe. Zato je jako zna~ajna za razli~ite vrste dru{tvenih odnosa, ukqu~uju}i partnerske, poslovne i prijateqske. Osobe koje imaju izraènu empatiju prema drugima su neretko osetqive, dobronamerne, vedre, i pune razumevawa, zbog ~ega qudima ostaju u dobrom se}awu na osnovu utiska koji ostavqaju. Puno puta }emo ~uti kako su to osobe sa „pozitivnom“ energijom koju {ire oko sebe. Oni ~esto vide stvari dalekose`nije od ostalih, tragaju za razlozima zbog kojih se osoba pona{a na odre|en na~in ili ne{to ~ini (~ak i kada je ne~ije delo bilo

lo{e). Iako svesni onih lo{ih strana, oni, zbog svog razumevawa, trpeqivosti i ~vrste dobre voqe, ~esto de{avawa posmatraju iz optimisti~nog ugla - ugla promene na boqe. Zato i ovaj slu~aj iz Kanbere ima dva lica empatije jednu negativnu stranu i drugu „jednog dobrog Samari}anina“, taksistu koji je pokazao da nije sve izgubqeno i da nada u dobre qude jo{ uvek postoji. Jer sve dok postoje dobri qudi, poput tog indijskog taksiste, postoja}e i vera da je boqe dru{tvo ipak mogu}e.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Australija gubi primat na tr`i{tu oboga}enog uranijuma

Delovi Viktorije bez struje, elektrana van sistema zbog oluje Veliki delovi savezne dràve Viktorija ostali su u utorak bez struje, po{to je zbog olujnog nevremena koje je ru{ilo dalekovode iz sistema ispala velika elektrana koja snabdeva tre}inu korisnika. Hiqade qudi su bez struje zbog kombinacije ekstremnih temperatura, jakih vetrova i udara groma, koji su o{tetili elektri~nu infrastrukturu i primorali elektranu „Loy Yang A” da zatvori sve ~etiri svoje jedinice Vi{e od 500.000 domova ili preduze}a je bez struje, navela je dràvna ministarka energetike Lili D’Ambrozio u objavi na dru{tvenim mreàma. D’Ambrozio je kasnije saop{tila da je jedna od ~etiri jedinice elektrane vra}ena na mreù i da su obavezna iskqu~ewa struje okon~ana. Nakon {to je elektrana privremeno zatvorena, veleprodajne cene elektri~ne energije su sko~ile {irom dràve, pokazuju podaci Australijskog operatera trì{ta energije (AEMO).

Antiruske sankcije nisu kori{}ene za oblast nuklearne energije, ali EU i SAD strahuju da bi Kremq u svakom trenutku mogao da obustavi snabdevawe. Zapadne zemqe se vra}aju razvoju nuklearne energije, koju je EU kona~no prepoznala kao ekolo{ki prihvatqivu, pi{e „Figaro”, dodaju}i, me|utim, da Zapad najvi{e brine dominacija Rusije na tr`i{tu oboga}enog uranijuma. Na planeti je dovoqno nalazi{ta uranijuma do 2100. godine, ali samo nekoliko zemaqa ga kopa. Kazahstan, Kanada, Namibija i Australija ~ine do 80 odsto proizvodwe ovog minerala, a do 2040. godine ovog nuklearnog goriva }e biti potrebno gotovo dvostruko vi{e. Problem za Zapad je, me|utim, to {to se polovina svetskih kapaciteta potrebnih za obaveznu fazu oboga}ivawa uranijuma, nalazi upravo u Rusiji. „Za razliku od zapadnih kompanija u nuklearnom biznisu, ‚Rosatom’ je ukqu~en u svaki deo lanca snabdevawa, od va|ewa rude do oboga}ivawa i isporuke goriva. Kompanija je isto toliko izraz geopoliti~ke mo}i Kremqa koliko i vrlo profitabilan biznis”, pisao je ranije „Blumberg”. Moskva tako isporu~uje vi{e od 20 odsto oboga}enog nuklearnog goriva za ameri~ke nuklearne elektrane. Antiruske sankcije nisu kori{}ene za oblast nuklearne energije, ali EU i SAD strahuju da

bi Kremq u svakom trenutku mogao da obustavi snabdevawe. Zato ula`u}i u razvoj svojih kompanija za oboga}ivawe uranijuma, Zapad poku{ava da potkopa liderstvo Rusije u nuklearnoj energiji. Va{ington namerava da zaustavi ruski uvoz od 2028. godine i

u tu svrhu gradi sopstveni lanac snabdevawa nuklearnim gorivom spremnim za upotrebu. „Napori za diverzifikaciju od ruskih zaliha izgledaju kao Franken{tajnovo ~udovi{te”, poru~ila je letos ova kompanija, tvrde}i da, iako zapadne zemqe imaju pojedina~ne delove lanca snabdevawa nuklearnim gorivom, nijedna nacija ne mo`e da se takmi~i sa brendom vertikalne integracije – onim koji radi ceo posao na putu dobijawa ovog goriva”, poru~io je letos ruski „Rosatom”. Za sada, Moskva dominira tr`i{tem, a ne samo da isto~noevropske zemqe ostaju zavisne od wenog uranijuma za svoje reaktore sovjetske proizvodwe, ve} je i Zapad trenutno nesposoban da se oslobodi zavisnosti od Rusije u ovoj oblasti.

ZAJEDNICA

^etvrtak 15. februar 2024. 15

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Zatvorili smo oazu srpske kulture u Australiji Pisawe slede}eg teksta prepusti}u ve{ta~koj inteligenciji, izgleda da mi qudi vi{e nismo potrebni, dolazi vreme dronova i robota Treba mi savet, ho}u da ustanovim da li sam zgre{io. Progawa me misao da su sve firme u kojima sam radio propale onda kada sam ja iz wih oti{ao. âk i ova posledwa, koja je bila moja. Kao i jedna zemqa... Davne 1979. godine, po zavr{etku predavawa na petoj godini Elektronskog fakultetu u Ni{u, profesor me upita: „Ho}e{ li da radi{ kod mene?” Ostale detaqe tog va`nog razgovora vi{e ne pamtim, ali rezultat je bio - redovan posao inèwera u novoosnovanom gradskom ra~unskom centru u rodnom gradu. Polagao sam uz rad zaostale ispite, poha|ao brojne IBM kurseve i postao priznati „softvera{”, kako to nazva jedna moja prijateqica novinarka. Savremeni ra~unar IBM 4331 mali Pirot stavqao je u sam vrh IT industrije te zemqe koja se raspade posle mog odlaska iz we. Gradski centar je opstao celih deset godina, a onda je krenulo po onoj „svaka va{ka oba{ka”. Velike firme (Tigar, Prvi maj) po~ele su same da kupuju svoje ra~unare. A i dràva je iznedrila ne{to veliko - u susednom Ni{u EI je pravio „Honeywell” ra~unare. Profesor u tome nije video sebe, wegova oblast su bili neki drugi (analogni) ra~unari, mada su oni danas oti{li u istoriju. Osim pravqena sopstvenih aplikacija, ve} tada sam „u~io” ra~unar kako da odgovori na jednostavna pitawa. Imao sam i program za kockawe, sve ono {to danas zovemo „ve{ta~ka inteligencija”. Nudili su mi da ostanem u rodnom gradu i pravim programe za obra~un poreza, ali zov divqine je bio ja~i. Kupio sam avionsku kartu i na{ao se u Australiji, a profesor se vratio na fakultet. Firmu je preuzeo jedan politi~ar,

a onda je propala. Odo{e nam kadrovi, po`alio se on mom ocu dok su me oplakivali. U kratkom roku dobio sam posao u jednoj od deset najboqih svetskih kompanija. Kod wih je tada bilo para koliko ho}e{, pla}ali su nam ~ak i aspirin za decu kada se ova razbole. A mleko je curilo iz slavina, bukvalno je tako bilo u fabri~koj kantini, jer duvan se najboqe neutrali{e mlekom. Trajalo je to dobrih deset godina. Promenila su se ~etiri generalna direktora i mnogo onih na ni`im

polo`ajima. Sedeo sam u svom }o{ku, stabilizovao sistem za prodaju fabrike i ma{tao o svojoj firmi. Kada je postalo o~igledno da duvan ko{ta dr`avu vi{e od poreza koji donosi plate su po~ele da stagniraju, prestali su da pla}aju aspirine a ja sam morao da na|em novi posao. Fabrika je radila jo{ godinu a onda je zatvorena. Sawao sam i daqe san o svojoj firmi, ali su me iz tog sna stalno budile }erke koje su u {koli imale probleme ~ak sa

tablicom mnoèwa. Dràvna {kola je morala da bude zamewena privatnom, a to ko{ta. Supruga, pravnik, nije mogla da na|e posao. Re{ewe je bilo - srpska kwiàra u sred Australije. Dugo sam smatrao da je to luda ideja, ali suprugu je vodila neka druga intuicija. Uspeli smo, boqe re~eno, supruga je uspela. Tokom trideset godina udomili smo dvadesetak hiqada kwiga iz Srbije. Me|utim, sada je do{la ta „inflacija”. Mada smo preìveli devedesete, vezano za ove nove ratove, morali smo da sklawamo novine „Ruski doktor”. Glavni kupci, dràvne biblioteke, se poàli{e da ih „neko” cepa na wihovim policama. Nedavno smo zatvorili i „Beograd onlajn” - oazu srpske kulture u Australiji. Sada pla~emo zajedno sa Srbima i Bo{wacima koji nisu nau~ili kako da naru~e kwige preko Inerneta. A da paradoks bude jo{ ve}i, lokal smo prodali Avganistancu koji popravqa kompjutere. Neka mu je sa sre}om, dobro je platio. Uteha je {to obe }erke rade u IT (ne pi{u programe, na àlost), a unuci umeju da narede Guglu da im pusti omiqenu pesmu. I to je uspeh, vaqda. Odgovor na pitawe sa po~etka teksta jo{ nisam dobio, zato sam pozvao u pomo} ve{ta~ku inteligenciju. Evo {ta je Guglov „Bard” doslovno rekao: „Delujete kao veoma inteligentan i pronicqiv pojedinac. O~igledno ste sposobni za kriti~ko razmi{qawe i samorefleksiju. Tako|e moète da vidite humor u nekim situacijama. Dakle, na osnovu onoga {to ste podelili sa mnom, rekao bih da ste sasvim dobro”. Dakle - nisam zgre{io. Neverovatan komentar ve{ta~ke inteligencije. Ostaje mi da konstatujem da smo mi inèweri u~inili sami sebe nepotrebnim. Pisawe celog slede}eg teksta prepusti}u Bardu. Jo{ jedan poraàvaju}i zakqu~ak, izgleda da mi qudi vi{e nismo potrebni, dolazi vreme dronova, robota i ve{ta~ke inteligencije. Xorx Petrovi} - \ole, Melburn

Australija u 2023. zabele`ila osmu najtopliju godinu Australija je 2023. do`ivela svoju osmu najtopliju godinu, uz uticaj klimatskih promena koje su prose~ne temperature povisile za skoro jedan stepen Celzijusa iznad proseka iz perioda 1961-1990. godine, saop{tio je meteorolo{ki zavod. Poplave, cikloni i {umski

po`ari odneli su nekoliko `ivota, a vru}ina sredinom godine i nedostatak padavina uzdrmali su golemu poqoprivrednu industriju zemqe, smawiv{i prinose p{enice, obaraju}i cene stoke i pove}avaju}i izvoz mesa. Meteorolozi upozoravaju da }e klimatske promene u~initi

Australiju toplijom i poja~ati o{trinu vremenskih ekstrema. - Klimatske promene i daqe uti~u na klimu Australije - saop{tio je meteorolo{ki zavod. Nacionalna sredwa temperatura bila je 0,98 C vi{a od proseka iz perioda 1961-1990. godine, sa zimskim prosekom

vi{im za 1,53 stepeni Celzijusa od proseka 1961-1990, saop{tio je zavod.

Padavine su bile 1,6 posto iznad nacionalnog proseka 1961-1990. godine s 473,70 milimetara, ali je to bilo

iskrivqeno u korist severnih regija jer se uzgaja malo useva, dok su delovi Zapadne Australije, najve}e dràve koja uzgaja p{enicu, imali najniè zabeleène padavine. Zavod je saop{tio da je 2023. bila najtoplija godina u svetu, s najvi{im temperaturama okeana od aprila i obimom antarkti~kog morskog leda na rekordno niskom nivou tokom ve}eg dela godine. Ve}i deo 2023. Australija je bila pod uticajem vremenskog fenomena El Nino - zagrevawa voda Tihog okeana du` ekvatora kod obala Ju`ne Amerike koje obi~no uzrokuje vru}e i suvo vreme u Australiji i jugoisto~noj Aziji. Meteorolozi o~ekuju da }e El Nino oslabiti i mo`da tokom ove godine oti}i u svoju suprotnost, La Ninu, {to ~ini vla`nije vreme verovatnijim u Australiji, prenosi Rojters.

16 ^etvrtak 15. februar 2024.

ZAJEDNICA

ARHIPASTIRSKA POSETA VLADIKE SILUANA ZAPADNOJ AUSTRALIJI

Poseta misionarskoj parohiji Sv. Vasilija Ostro{kog u Pertu U subotu 10. februara, zapo~ela je kanonska poseta Episkopa australijsko-novozelandskog Siluana Zapadnoj Australiji. Episkop je ovom prilikom posetio Misionarsku parohiju Svetoga Vasilija Ostro{kog u Severnom Pertu, gde je sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluèwe sve{tenstva Pertskog namesni{tva. Na kraju svete Liturgije Episkop se obratio sabranim vernicima besedom, istaknuv{i da je najva`nije u ovom burnom moru ìvota dràti se sve-spasonosnog Krmano{a Gospoda Hrista i Wegove Jevan|elske istine. Posle besede, uru~ena je Arhijerejska gramata priznawa i zahvalnosti za pomo} i podr{ku Kolexu Svetoga Save u Sidneju protonamesniku Stanku Srbqaninu i predseniku Mirku Grmu{i, kao i ~lanovima Saveta Misionarske parohije Svetoga Vasilija Ostro{koga u Severnom Pertu. Posle Liturgije pre{lo se na trpezu qubavi koju su spremile vredne sestre ove Misionarske parohije.

Sv. Liturgija u hramu Sv. Trojice u Pertu U Nedequ 11. februara. Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan sluìo je Svetu liturgiju uz sasluèwe sve{tenstva Pertskog namesni{tva u hramu Svete Trojice u Pertu. Pored brojnih ipo|akona, ~te~eva i prisluìteqa, hram je molitveno ispunio i veliki broj vernika. Posle pro~itanog Jevan|elskog za~ala Episkop je proizneo pou~nu besedu, govore}i o veri ène Hananejke i potrebi odvajawa sebe od svega onoga {to nam preti spasewu. Na kraju Svete Litur-

gije Episkop je pozdravio sve{tenstvo i verni narod, izraziv{i svoje zadovoqstvo {to je ponovo u prilici da poseti grad Pert i Zapadnu Australiju. Episkop je zatim govorio o zna~aju sabornosti i sledovawa Hristu ma koliko izazova imali u `ivotu, sa Hristom je sve mogu}e i lak{e. Episkop je tako|e apostrofirao va`nost jedinstva, qubavi i me|usobne sloge koju trebamo da imamo kao narod Svetog Save. Posle Liturgije pre{lo se na trpezu qubavi koju su pripremile vredne sestre KSS Crkvene op{tine. Na

trpezi qubavi se obratio Arhijerejski namesnik pertski protojerej Sa{a Stojanovi} zahvaliv{i se Episkopu u ime sve{tenstva i vernog naroda na poseti i arhipastirskoj qubavi i brizi za verni narod Zapadne Australije. Predsednik Crkvene op{tine g. Vojo Raovi} se zatim obratio sa toplim re~ima dobrodo{lice. Na kraju se jo{ jednom Episkop obratio svima sa re~ima blagodarnosti i arhipastirskog ohrabrewa. Izvor Mitropolija ANZ

ZAJEDNICA

^etvrtak 15. februar 2024. 17

SVETLI JUBILEJ SRPSKE CRKVE U AUSTRALIJI

Prva Srpska Pravoslavna Crkvena Op{tina ”Sveti Sava” je osnovana daleke 1949. godine na Severnim pla`ama Sidneja. Prvi Srbi se naseqavaju u ove krajeve Sidneja ve} dvadesetih godina pro{log veka. Tek posle Drugog svetskog rata i dolaska novog talasa imigracije sti~e se kriti~na masa da se oformi parohija i rami{qa o zidawu hrama. Odmah posle osniva~ke skup{tine se kupuje prvo imawe u Mona Vejlu koji }e dolaskom jo{ jednog talasa imigracije sedamdesetih godina pro{log veka postati malo. Dana{we veliko imawe na Inglsajdu je re{ilo

te probleme, i tu }e se vremenom izgraditi hram, crkvena sala kao i parohijski dom. Pored toga {to je ovo prva parohija osnovana u Sidneju, ovo je istovremeno i prva parohija osnovana u Australiji. Tri ~etvrtine veka liturgijskog ìvota, ~uvawa srpske vere, tradicije i jezika je na dostojan na~in obeleèno 04.02.2024. godine. Arhijerejskom litirgijom je na~alstvovao Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan, uz sasluìvawe lokalnog paroha pro-

te Sa{e Radoi~i}a, proto|akona Petra Mraki}a i |akona @elimira Milovi}a. Posle litije i rezawa slavskog kola~a na sve~ani na~in je primqeno jo{ {est mladih novih ~lanova u Crkvenu op{tinu. Ovogodi{wi doma}ini slave su bili Nikola i Olga Luki} sa svojom decom i unucima. Na kraju svete Liturgije Episkop Siluan se obratio nadahnutom besedom,~estitaju}islavu i veliki jubilej sabranim vernima. Program u crkvenoj sali se sastojao od recitacija dece iz {kole srpskog jezika, kao i nastupa svih pet folklornih

grupa. Okupqenima su se obratili i lokalni narodni poslanici iz federalnog parlamenta Australije koji nisu krili odu{evqewe na{om srpskom tradicijom, a posebno nastupom na{ih folklornih grupa. Za ovu priliku parohija je izradila spomen medaqe koje su poklon porodice Luki}. Izvor: Mitropolija ANZ

18 ^etvrtak 15. februar 2024.

ZAJEDNICA

SRBIN MILIVOJ HEROJ U ADELEJDU

Uleteo u vatru i spasao ènu sa troje dece Srbin Milivoj Klisuri} (56), rodom iz sela Baqci kod Drni{a, postao je pravi heroj Adelejda i Australije, a o wegovom podvigu posledwih dana mnogo se pi{e i pri~a. Iz poàra koji je zahvatio Atol park u glavnom gradu Ju`ne Australije, spasao je majku sa troje dece. U ku}i koju je zahvatio plamen i brzo se {irio ostali su zatvoreni majka sa dve }erke i sinom. Kada je video da iz tog objekta kuqa gust, crni dim, Milivoj, Mi~ kako ga zovu u Adelejdu, nije se dvoumio ni trena da prisko~i u pomo}. Zahvaquju}i wemu mlada majka i deca danas su dobro i na okupu. Milivoj, koji ima gra|evinsku firmu, i wegov radnik vra} ali su se ku}i sa posla, kada su iz automobila primetili gust dim u Atol parku. - Kao da me je ne{to vodilo, okrenuo sam volan i krenuo tamo da vidim {ta se de{ava. Na{ao sam se pred ku}om opasanom metalnom ogradom od dva metra i ~uo kom{ije kako vi~u da u ku}i ima male dece. Tada sam ugledao devoj~icu koja je lupala u prozor i o~ajni~ki traìla pomo}. Osetio sam nalet adrenalina i vi{e nisam razmi{qao,samo mi je u glavi bilo kako da pomognem detetu - pri~a Milivoj. To je bio trenutak kada je iskqu~io razum, a hrabro srce ga povelo u borbu za ~etiri ìvota. Presko~io je visoku ogradu, ali su

Napali mu oca pre ~etiri godine Glava porodice, Milivojev otac Ilija (77), pre ~etiri godine bio je `rtva lopova i zadobio je te{ke telesne povrede u Adelejdu. Wega je nepoznati napada~ izvukao iz automobila, pretukao ga, bacio na zemqu, oteo mu automobil i kolima pre{ao preko wega. Kako je rekao, tada je mislio da }e umreti. Bio mu je polomqen nos, kosti na vratu, rebra, kuk i noga. Ilija je posle napada i pored svih povreda uspeo da ustane i krene ku}i, a jedan od prolaznika pozvao je Hitnu pomo}. Ilija je danas dobro, a u junu je proslavio 77. ro|endan. se ispre~ila zakqu~ana vrata ku}e. Desetak puta nogom je udarao vrata i poku{avao da na wima napravi pukotinu i da kroz wu provu~e ruku kako bi otkqu~ao vrata. Uspeo je... - Kada sam u{ao u ku}u zatekao sam majku koja je u naru~ju dr`ala dvoje male dece. Cela ku}a je bila puna dima, a ona je nepomi~no stajala sa decom u rukama. Devoj~ica koja je bila na prozoru je dotr~ala do vrata, a majka je od dima bila dezorijentisana i borila se za vazduh, ali je uporno

vikala da je jo{ jedno dete u ku}i - nastavqa Milivoj. Kada je iz ku} e izveo majku i sve troje dece, Milivoj se jo{ nekoliko puta vra}ao u zapaqenu ku} u, misle}i da je u domu jo{ jedan mali{an. - @ena je bila potpuno pogubqena i samo je vikala da je u ku}i jo{ jedno dete, a ja sam pak mislio da je u nekoj od soba i ~etvrto dete. U tom trenutku u ku}i nije moglo da se di{e, a bilo je i pretoplo. Izlazio sam napoqe da udahnem duboko pa sam se vra}ao unutra da proverim sobu po sobu. Tada su do{li i vatrogasci, koji su mi rekli da vi{e ne ulazim unutra jer nije bezbedno, a oni su ustanovili da su svi uku}ani na sigurnom. Majka dece je toliko bila prepla{ena i dezorijentisana da je po izlasku iz ku}e tra`ila i dete koje joj je bilo u naru~ju - pri~a Milivoj. Strah nije ose}ao, u borbi za tu|e `ivote vodila ga je nadqudska snaga. Me|utim, kada se sve zavr{ilo, i Milivoj se oporavqao nekoliko dana. Danima je pio tablete protiv bolova jer je ose}ao posledice posle preskakawa visoke ograde i {utirawa vrata, a nagutao se i dima. Kasnije je saznao da je istraga pokazala da je plamen krenuo od neispravnih

Prognanici iz Krajine Milivoj, wegova supruga, dve }erke, roditeqi, dva brata i sestra bili su 1995. u koloni prognaninka koji su u zlo~ina~koj akciji „Oluja” morali da napuste svoja vekovna kraji{ka ogwi{ta. Izbegli su u Srbiju, a potom, pre dve decenije u Australiju, gde je ova porodica uspela ponovo da izgradi ìvot. instalacija. O hrabrosti Milivoja Klisuri}a izvestili su i mediji, najvi{e oni u Ju`noj Australiji. Na dru{tvenim mreàma ispod objave o wegovom herojstvu nizali su se i komentari Australijanaca: „heroj”, „legenda”, „hrabar ~ovek”..., a mnogi su mu poèleli i da ga u ìvotu prati sre}a.

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Vitomir nije pripadao ni ovde, ni u Bosni gde je ro|en Ne znam za{to sam se ba{ danas setio Vitomira i onog {irokog osmeha ispod nakva{enih o~iju. Mog bosanskog i vojvo|anskog prijateqa kada sam ga u Oklandu zagrlio pred moj odlazak u Australiju. - A ba{ sam se navika’ na tebe. Treba}e mi vremena da se odviknem, da }e{ svaki ~as banuti i ne{to vedro doneti. Za Vitomira sam ~uo pre nego {to sam ga upoznao, a postali smo prijateqi ‚‚na prvi susret i pogled“. Oba poreklom iz Bosne, oba iz Vojvodine, oba iz Ba~ke, on malo severnije na Pali}u. Bio je gra|evinac, na Pali}u je podigao ku}u, svojim rukama, od temeqa do krova. U oklandskom Nort [oru je, osim svoje, do temeqa pretresao jo{ par ku}a. Pro~uo se kao gra|evinac, ali i jo{ po ne~emu. Kada se rukuje, toliko stisne ruku da svi odreda dreknu. Kod jednih to izaziva smeh, kod drugih podsmeh, tre}ih prekor, a kod svih bol. Bez obzira na pol i godine sve je sa istim entuzijazmom pozdravqao, te su odre|ene kategorije bile malo vi{e ugroène. Na partijima kako koga sretne i stigne ili se stignu skloniti. Vitomir nije pripadao ni ovde gde se skrasio, ni u Bosni, gde je ro|en. Na Pali}u je protr~ao pedesetu i nije ni mislio, èleo ili je morao da ide. Wegov sin jedinac Bane, biohemi~ar, uzalud je traìo posao. Prvi kom{ija Tibika mu je govorio da se dohvati pemzle jer je para u moleraju, a on je gledao da se dohvati nekih drugih meridijana, kroz prizmu svoje struke gde je znao da treba da bude para.

Vitomir nije mogao da ostavi Pali}, a Bane majku i oca. Tako su se skrasili u Oklandu na Novom Zelandu. Dobar stru~wak brzo je dobio dobro pla}en posao biohemi~ara. Oku}io je i sebe i roditeqe. Kad Vitomir zaboravi razloge dolaska navru se}awa kao vrele nesanice i dugo i te{ko tuguje za ravnicom i svojim Pali}em. Otkrio je da se radom najboqe potiru se}awa i {to su ga vi{e pritiskala, vi{e je poslova uzimao, radio i zavr{avao, uvek u ùrbi, kao da negde hita ili }e okasniti. Bane je i simboli~no i stvarno uvek tri hleba kupovao i donosio. Jedan za sebe, drugi za svoju porodicu, a tre}i da vrati dug svojim roditeqima Vitomiru i Margiti. Oènio se Filipinkom, a k}erku su mu ~uvali baka i deda, Margita i Vitomir. Banuo sam jedan vikend, kada su svi bili na okupu. Bane je sa trogodi{wom k}erkom pri~ao engleski, mama filipino, baka ma|arski, a deda srpski. Na sva~iji govor mali zvrk ska~e i uradi {to su od we traìli. Pitam zgranut, od kada je to

Vitomire? - Od ro|ewa. - Aferim, pobratime. Gradio je sigurno, brzo i kvalitetno. Uvek u `urbi kao da je negde naumio, ali ga radovi usporavaju i spre~avaju u nameri da nastavi i stigne. Ni da se okrene da vidi ura|eno, grabio je trasom novog posla. Vitomir je u sebi i tiho patio za Pali}em, Margita zbog nedostatka prave zapr{ke, sin Bane bi da jo{ jednom vidi Kinu a wegova supruga da {to pre obi|e svoje na Filipinima, k}erka tre}a generacija emigranata sre}na, smirena i namirena, nije patila ni za ~im. Pitam Vitomira o Bosni, Vi{egradu, odakle je poreklom. Da li se se}a Drine i Bikavca iznad, koji ne da suncu da ugreje i kad visoko izgreje. On mi pri~a o Panoniji i severu Ba~ke. Bio je zaqubqen u Pali}, a voleo je svoju Margitu, Ma|aricu. - Sawam uvek isto, Lazare. Negde hitam. Oko mene mrak, ti{ina i razastrta tkanica Panonije. Svetla u trku prosvila{e ostrvom bagremara, davno usnulih

sala{a, na putu za Pali}. I kad kona~no ugledam `utu tablu sa natpisom Pali} i na ma|arskom Palics, i uvek se probudim, a da nisam ni na prvi sokak zavirio. Kad god bi me video da ne{to zapisujem Vitomir bi mi govorio: ‚‚Uludan je to posao Lazare, uludan. Ti za dva sata ispi{e{, ka`e{ desetak stranica, pa veli{ da ne vaqa i baci{. Za to vreme, ja izbetoniram 30 kvadrata i vidi{, uvek vaqa i traje. Uludan ti je to posao, Lazare.” Onda ugledam osmeh koji je razgrnuo klobuk cigaretnog dima, koji ga je stalno pratio. Samo je jedno dvori{te betonirao tri dana. Ostala, do pola dana. - Gde je zapelo? - Na drvetu. - Drvetu. - Da, poincijana kod kom{ije. Gukawe dve gugutke me paralisalo, isto kao na krovu moje ku}e na Pali}u. Nije se zaustavqao. Zavr{i, ode i ne osvrne se. - Pa bar da sam stigao sesti na terasu, popiti kafu sa mojom Margitom i cigaretu na miru dogoreti. Ne{to ga je gonilo da se ne zaustavqa. Materijalno, nije morao. Menaxerski posao Baneta na Gold Koustu u Australiji opet ih je sve pokrenuo. Seo je na taksi, oti{ao na aerodrom i nije se ni okrenuo. - Pa za{to Vitomire, brate, da se ne okrene{ i vidi{ tu lepoti svojim rukama oblikovanu i ura|enu? - Bilo me sramota? - Te lepote od gra|evine. - Ne, nego da ovako mator ne zapla~em. Nikad vi{e od par piva dnevno, nikad mawe od pakli}a ciga-

reta. Kod lekara je bio tri puta, dva puta operisan. Kada sam ga dobro i duè poznavao, odvaìo sam se da pokaèm na neobi~an, okrugao, gotovo reqefan oìqak na sred ~ela. - Od ro|ewa, pitam. - Ne od kuma. Kada sam se rodio svrati uvek pijani kum, sa obaveznom cigaretom u zubima i kao {to je u Bosni red, poqubi kum~e u ~elo. Ne znam za{to sam se ba{ danas setio Vitomira, ali se se}am da je bilo predve~e. Reznu mobilni kao cirkular po mokroj dasci. Moj sin mi kaè: ‚‚Stari, umro je ~ika Vito, tvoj Vitomir.“ Ne se}am se koliko sam ostao nepomi~an. No} me je bila dobro zatrpala. A onda sam se setio sli~nog predve~erja u Oklandu. - Dokle }e{ Vitomire s tim radovima? Gde ùri{? - Dok ne ugledam sala{e na severu Ba~ke, Pali} i biber crep na krovu moje ku}e. ]utali smo pognutih glava, obojica duboko upleteni u daleku izmaglinu modrog, panonskog neba. A ono {to me i danas progoni i ne mogu se setiti: Da li su to bile krupne kapi oklandske ki{e po limenom krovu ili krupne suze mog Vitomira, koje su dobovale po stolu, ispred nas? I pamtim kako mi je uvek govorio ~im ne{to krenem da zabeleìm: „Uludan posao je to pisanije, Lazare.” Eto, Vitomire, ovo sada nije. Ne znam da li je stigao da vidi svoj Pali}, ali sam siguran da ga sad na miru sawa. Odmori se, dobri ~ove~e, i ni{ta ne brini. Lazar Kova~i}, Gold Koust, Kvinslend, Australija

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 15. februar 2024. 19

SRPSKE XEMS BONDICE (3) Za Stanu Kati} u Holivudu se danas govori da je najzaposlenija srpska glumica u Americi

Utabanim stazama prve i druge generacije Srpkiwa u ameri~kom svetu mode, filma i umetnosti, krenule su pripadnice srpske tre}e generacije. êliskiwa Jela Mihailovi}, glumica Stana Kati} kostiêtvrtak 30. imaj 2019. mografkiwa Bojana Nikitovi} radile su na kinematografskoj pri~i o Xems Bondu. Za Stanu Kati} u Holivudu se danas govori da je najzaposlenija srpska glumica u Americi, jer igra detektivku Kejt Beket u tv seriji „Kasl”. Stanin otac Petar je Srbin, poreklom iz dalmatinskog gradi}a Vrlika, koji je sa suprugom emigrirao u Kanadu jo{ pre raspada Jugoslavije. Stana je ro|ena u Kanadi u velikoj porodici Petra i Rade Kati} sa petoro dece, koja je izbegla iz Hrvatske zahva}ene ratnim vihorom. Kada su se pre desetak godina preselili u SAD, u grad Orora, zavr{ila je glumu u Gudmanovoj {koli drame u îkagu. I vrlo brzo se prosla- Ê@WA ZA BEOGRADOM Obe i Kati} i Nikitovi} ~eznu vila najpre u seriji „24 sata”, a za Beogradom i ulogama u nekom zatim i u hit seriji „Kasl”, u kojoj igra glavnu ulogu - detektivku srpskom filmu. Za Beogradom u Kejt. Glumila je i u filmu „Zrno Americi ~ezne i mlada menaxerka nakita, [eri Kumar, koja za utehe”, o Xemsu Bondu. Osim srpskog i engleskog, sebe kaè da je ~ista Srpkiwa. Stana Kati} te~no govori jo{ Ro|ena je u na{em glavnom gradu tri jezika, a ~ak je, na wegovo in- u braku Indusa i Beogra|anke ausistirawe, nau~ila popularnog strijsko-~e{kog porekla. Zavr{iameri~kog voditeqa Ximija Ki- la je osnovnu {kolu „Jelena ]etkovi}” i sa roditeqima po~etkom mela da psuje na srpskom! Kakav je zaista holivudski osamdesetih napustila Srbiju. - Kada je Tito umro tata je reìvot osetila je i beogradska kostimografkiwa Bojana Nikito- kao da }e se Jugoslavija ubrzo vi}, koja je gazila po crvenom te- raspasti ida vi{e ne}emo lepo pihu slavnih. Radila je kostime ìveti. Preselili smo se u SAD, za film “Marija Antoaneta”, koji gde je ìvot brz i surov, a ne mije dobio Oskara, za film “Novem- ran i lep kao u Srbiji. Danima barski ~ovek” i peto holivudsko sam plakala za Srbijom, a sada ima priliku da se usred Amerike izdawe sage “Umri mu{ki”. Ponosna je {to je s lako}om u dokazujem kao vatrena Srpkiwa savremeni kostim obukla holi- pri~a [eri Kumar, koji svi u povudskog zavodnika Pirsa Brosna- rodici po srpski zovu Mila. Zavr{ila je finansiju, markena, koji je igrao tajnog agenta 007. - Pirs pripada onom malom ting i psihologiju na Dreksel unisre}nom soju qudi koji su pri- verzitetu i internacionalni birodno elegantni i koji sve nose znis na MBA univerzitetu. Vodi sa stilom. Ro|eni je Xejms Bond, najve}i sajt prodavnicu nakita gospodin Pravi - rekla je jednom na internetu sa 5.000 klijenata ameir~ki ogranak Udruèwa prilikom Bojana Nikitovi}. Radila je i sa Brusom Vili- Evropqana. Aktivista je Tesline som, Rejfom Fajnsom, Benisiom nau~ne fondacije u Filadelfije, del Torom i Entonijem Hopkin- gde ìvi. - Veoma sam ponosna svojim skom, u filmovima „Koriolanus“, poreklom, a pogotovo Srbijom. „Vulfmen“ i „Umri mu{ki“.

DRU[TVO

uuu Tri mlade i lepe Srpkiwe imala su priliku da u~estvuju u kreirawu lika filmskog agenta 007. ^eliskiwa Jela Mihailovi}, glumica Stana Kati} i kostimografkiwa Bojana Nikitovi} radile su na kinematografskoj pri~i o Xems Bondu

Zbog Sibi Blaì}, Srpkiwe iz îkaga ~uveni ameri~ki glumac Kristijan Bejl zavoleo pravoslavqe i oènio je

Kad pomislim koliko smo mi kao narod pruìli svetu nau~nosti, kulture i umetnosti, jako se ponosim. Kao narod trudimo se da to objasnimo svetu. Amerika je puna mladih, uspe{nih, talentovanih Srba koji se isti~u u svim strukama. Mislim da }e ta mla|a generacija lak{e podi}i ugled na{e zemqe, jer su prosve}eni, ambiciozni i prilagodqivi – kaè [eli. Srpska glumica Nata{a Pavlovi} vodi poreklo iz Bijeqine, odakle je wena majka Joka. Ro|ena je u selu Popovi kod Bijeqine, ali je odrasla u Americi, gde se sa majkom doselila 1972, kada je imala samo ~etiri godine. Majka Juka Pavlovi} po{la je u Ameriku da zaradi 10.000 dolara. Nata{a Pavlovi} je u SAD ostvarila mnoge uloge u tv serijama i filmovima, ali se proslavila kao kandidat za turisti~ki let u kosmos. Spoj druge i tre}e generacija amerikih Srpkiwa jesu mlade dame koje su u me|uvremenu postale afirmisane umetnice. Jedna od wih je glumica i profesorka Mirjana Jokovi}, junakiwa Kusturi~inog filma “Podzemqe”. Stekla je krajem osmaedesetih i tokom devedesetih godina veliku slavu u SAD, kada je glumila u brojnim ostavarewima iz sveta kinematografije, a zapaène uloge ostvarila je u filmovima „A better way to die”, „Private Property” i drugim. Wen ìvot je bio turbulentan. Po ro|ewu iz Uìca odlazi u Afriku, vra}a se iz Zambije u Beograd. îtava nacija se 1988. godine pobunila {to nije dobila zlatnu Arenu za filmove „Zaboravqeni” i „Put na jug”, koji je ura|en u saradwi sa Jugoslovnskom i Argentinskim filmskim centrom u kojem se Mirjana pojavquje sa Daniel De Luisom. Godine 1993. trajno se seli u Kaliforniju, gde danas radi i kao profesorka u Institutu za film. I glumica Branka Kati} tako|e spaja dve generacije svetskih Srpkiwa. @ivela je i glu-

sam sve mogla biti“. U Wujork odlazi 2004. godine da poha|a ~uveni Aktors studio, koji je za godinu dana zavr{ila. Tada je diplomirala pred komiAMERI^KI SAN U svetu mode svoje ime u sijom koju su ~inile svetske gluAmerici ima i mlada kreator- ma~ke legende – Robert de Niro, ka i stilista Mia Mandi}. Ova Xesika Leng i Meril Strip. NekoBawalu~anka je izbegla je sa maj- liko godina predavala je glumu na kom iz BiH sa 12 godina i u SAD, ~uvenom Univerzitetu “Pejs” i Inkako kaè, brzo shvatila da je stitutu “Li Strazberg”. Od 2011. je boqe biti vlasnik firme nego ~lan pozori{ne kompanije u Wurob. Radila je za „Jimmy Choo”, jorku „Rising Phoenix Repertoary“. „Saks”, „5th Ave” kao piar i stri- Godinama unazad vaìla je za jednu od najlep{ih i najzgodnijih lista. - Uvek kaèm se zagledaju u Srpkiwa, a modne piste osvajala - West (AWBHO) ReleifZvali Organisation je iz dana u dan. su je i srpmojuAustralian lepotu da sam Balkan Srpkiwa, jer Humanitarian ska Hale Beri. nas Amerikanci zami{qaju kao 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 Ivana Kukri} je devedesetih kreuzbe izbeglice i mr{ave ène bila jedna od najtraènijih i naj- govori Mia Mandi}. U nastavku filmskog hita popularnijih srpskih manekenki. „Tekken” iz 2010. godine, snima- Nakon uspeha na modnim pistama MELBOURNE SYDNEY BRISBANE u Srbiji, oti{la je uGEELONG Milano, a ponom po jednoj od najpopularnijih BALKANprodatih EXPRESS Nikoli} Boìca Savi} godina stigla Petrovi}je i do sle nekoliko igrica, uMilena 25 miliona (SLAWE NOVCA) 7 FerraroBiqaCI. 3814 0584 Enterprises Amerike, i tamo ostala do danas. primeraka {irom sveta, ST ALBANS Parkkoja Ponosna 0424 112je228 Rade majka dvoje dece. na tuma~i Ruskiwu Edensor Nata{u 9367 5838 9823Zbog 1401 po67Zbog Kennedy Dr. Blaì}, 0419 396 633 Sibi Srpkiwe je profesionalni ubica. 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains gleda koji „ubija” i stasa od kojeg iz îkaga ameri~ki glumac KriRas Trade 9793ali 6210i gluma~ke Amira Tupkovi} zastaje dah, ve{ti- stijan Bejl zavoleo pravoslavqe ADELAIDE Deans Crt. Maryfield i oènio je. Srboslava (Sandra) ne,20-22 srpskoj glumici 32posledwih Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zagaje dama koja vu~e kogodina {irom su otvorena vrata Sibi Blaì} NSW 2560 0413 416 prostora. Ro|ena u Goranka Kosaba{i} rene sa929 na{ih holivudske filmske industrije. 0425 358 539 0420 201 344 33Glumica Egan CI. Werribee Ana Saki} je lepotom îkagu 1970. godine, ali su weni 0432 619 885osvojila holivudske roditeqi Srbi koji su emigrirai talentom SAFEWAY TRAVEL filmaxije, a film “Pijavice”, u li u “obe}anu zemqu” nekoliko Srbija - BiH 4866 kojem9534 igra, dobio je glavnu nagra- godina pre toga. Ona je diplomimaksimalno 40 kilograma 9299 rala menaxemnt, a bavila se i du na9366 ameri~kom festivalu. Ameri~ka lepotica Danijela manekenstvom, pa je na kraju zaKrsti} imala je trnovit put do vr{ila kao li~na asistentkiwa trona. Uselila se sa porodicom Vinone Rajder, preko koje je i upou SAD 1998. godine i ìvela u znala ~uvenog glumca i Holivud. gradi}u Bethana. Zavr{ila je Imaju dvoje dece. I Maja Manxuka je stvaralac sredwu {kolu i diplomirala na Institutu za tehnologiju u Ore- ameri~kih filmskih ostvarewa. gonu. U~estvovala na izboru ame- Radi danas kao producent. Ovu ri~kih lepotica i postala Miss tre}u generaciju Srpkiwa u Hookruga Klamat i potom 2008. godi- livudu predvodi danas glumica ne Miss Oregona. Kao jedna od 50 Milena Cvijanovi}, }erka glumca najlep{ih Amerikanki, Danijela Zorana Cvijanovi}a, koja ìvi i Krsti} bila je 2009. godine kan- radi u Los An|elosu. Sve ove lepe, mlade i pametne didat za izbor Miss sveta. Jelena Stupqanin, srpska Srpkiwew koje su osvojile Ameglumica ro|ena je 30. juna 1978. go- riku, vra}aju se u Beograd, neke dine u Beogradu. Posle zavr{ene trajno, poput Marije Karan, a neke sredwe {kole upisala je Fakul- povremeno, poput profesorke glutet dramskih umetnosti u Beogra- me Mirjane Jokovi}. du. Diplomirala je u maju 2000. (Kraj) godine s predstavom „Majko, {ta imila u Holivudu, Londonu i Beogradu. Obe i Mirjana i Branka su danas Beogra|anke.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

20 ^etvrtak 15. februar 2024.

PUTOPIS

Ajfelov toraw – zanimqivosti koje krije pogled sa simbola Pariza Ajfelov toraw (La Tour Eiffel) se nalazi u Parizu i pravi je simbol glavnog grada Francuske. U slu~aju da planirate obilazak Pariza, ova svetski poznata atrakcija je nezaobilazna. A sazna}ete i za{to, jer smo vam pripremili tekst u kome }ete prona}i podatke koji govore o tome kolika je visina Ajfelove kule, kakva je wena istorija, potom kakav je pogled sa Ajfelovog torwa, i druge razne zanimqivosti. Ko je izgradio Ajfelov toraw i kada? Ajfelov toraw, ujedno poznat i pod nazivom Ajfelova kula, sagra|en je 1889. godine. Sama izgradwa kule nije dugo trajala, zapo~eta je 1887. godine, a zavr{ena i sve~ano otvorena 6. maja 1889. godine. Ajfelov toraw u Parizu dobio je ime po svom tvorcu, inèweru Gistavu Ajfelu. Pre izgradwe ove svetski poznate znamenitosti, Ajfel je radio brojne èlezni~ke mostove, kao i armaturu za spomenik – Statua slobode. Me|utim, treba re}i da Gistav Ajfel nije dizajnirao Ajfelovu kulu, ve} je skice uradio jedan od wegovih zaposlenih, Moris Kola{in. Da li ste znali da je Ajfelov toraw trebalo da se nalazi u Barseloni? Nakon {to je Gistav Ajfel odbacio Kola{inove ideje, smatraju}i da to nije dovoqno dobro, po~eo je da prodaje ovo remek-delo svoje kompanije. Prvobitno je ideja bila da se se Ajfelova kula sagradi u Barseloni, me|utim [panci je nisu hteli. Kao razlog tome su naveli da je nezgrapna i da }e naru{iti izgled wihovog grada. Povodom stogodi{wice francuske revolucije, Pariz je organizovao svetsku izlo`bu 1889. godine. Zbog toga su tragali za monumentalim lukom visokim 300 metera, koji bi posluìo kao kapija tj. ulaz na svetsku izlo`bu. I tako je Ajfelov toraw odabran, da se izgradi u Parizu, pobedio je vi{e od 100 konkuretntskih projekata. Kolika je visina Ajfelovog torwa? Neka od pitawa na koje stalno nailazimo – kolika je visina Ajfelovog torwa, da li je stabilan toraw, s obzirom da je visina Ajfelove kule velika, i da li je kula zaista toliko grandiozna? Pa evo da vam otkrijemo podatak o visini Ajfelove kule. Visina Ajfelovog torwa je 300 metara, a sa postavqenom televizijskom antenom 324 metra. Kada je sagra|ena 31. marta 1889. godine, bila je najvi{a gra|evina na svetu narednih 41 godinu. Visinu je prestigla Krajslerova zgrada, sagra|ena 1930. godine u Wujorku. Visina Ajfelove kule varira tokom godine jer je izgra|ena od ~elika. S toga leti poraste za oko 17,2 cm, a zimi kada je hladno toraw se skupi i niì je za oko 15 cm. Do samog vrha Ajfelovog torwa ima 1710 stepenika. Kada je otvoren, lift nije postojao, ali danas je on na raspolagawu svim posetiocima. Kakav je pogled sa Ajfelovog torwa? Pogled sa Ajfelovog torwa je neverovatno iskustvo koje moète da doìvite. Vrh torwa ima pogled na Marsova poqa, reku Senu, kao i ceo Pariz. Ima}ete ose}aj kao da drìte ceo Pariz na dlanu. Na drugom spratu se nalazi vidikovac, prodavnice, restorani, me|u kojima je i ~uveni restoran @il Vern sa Mi{elinovom zvezdicom. Od drugog sprata do vrha vode stakleni liftovi koji imaju divan pogled na grad. Na vrhu torwa nalazi se stan koji je nekada pripadao Ajfelu. Apartman je bio opremqen sa stilskim name{tajem i koncertnim klavirom. Ovde su se okupqali mnogi ugledni qudi, me|u kojima je bio i Tomas Edison. Danas je ova prostorija pretvorena za turiste u izlo`beni deo, gde se pored vo{tane figure Ajfela, moè videti i pogled sa Ajfelovog torwa.

Ajfelov toraw u Parizu dobio je ime po svom tvorcu, in`eweru Gistavu Ajfelu

Izgradwa Ajfelovog torwa, 1888. godina

Pogled sa Ajfelovog torwa

Lift prevozi putnike do vrha kule

Za{to je Ajfelova kula u Parizu atraktivna svim turistima? Zanimqiva je zbog svoje veli~ine, pogleda, svetlosne predstave. Pruà neverovatnu atmosferu preko dana jer }ete imate ose}aj da je ceo svet na jednom mestu. Dok no}u budi u vama romati~nu energiju i ~arobane misli. Svetlosna predstava Ajfelove kule Svetlosna predstava Ajfelove kule ~ini ovo remek delo jo{ ve}om atrakcijom. Ajfelova kula ima 20.000 sijalica, 5.000 sa strane, koje sijaju svako ve~e. Elektro-inèwer Pjer Bido je projektovao specijalno osvetqewe torwa sa 336 projektora koji formiraju osvetqewe i prave svetlosni {ou u trajawu od pet minuta na svaki pun sat. Osvetqewe se smatra umetni~kim delom i za{ti}eno je autorskim pravima. Ajfelova kula zanimqivosti – evo {ta niste znali o ~uvenom torwu Koliko je zapravo Ajfelova kula poznata govori nam ~iwenica da postoji vi{e od 40 replika {irom sveta. Za najpopularniju repliku u Las Vegasu, sigurno znate. Ta verzija je u pola mawa od originalne, dok je replika u Tokiju u vernoj veli~ini. Da li ste znali da je prvobitno bio plan da se Ajfelova kula sru{i nakon 20 godina od izgradwe? Struktura nije bila planirana da bude stalna, ali je Pariz odlu~io da ipak Ajefelova kula ostane jer je postala zna~ajna kao radiotelevizijska stanica, a ne zbog toga {to je prelepa gra|evina. Ajfelova kula se farba na otprilike svakih sedam do osam godina jer farba {titi kulu od korozije. [ta mislite koliko je samo potrebno farbe za ovoliku gra|evinu? Oko 60 tona farbe pokriva povr{inu torwa. Ajfelova kula je mewala boju tokom svoje istorije, od crno-sme|e boje, ùtooker, pa sve do kestewasto-sme|e. Pariàni uop{te nisu bili odu{evqeni gradwom Ajfelove kule. Potpisivali su razne peticije kako bi izgradwa bila obustavqena, a kao razlog su navodili da im nije potrebno to “beskorisno ~udovi{te” u wihovom gradu. âk i je pisac Gi de Mopasan isticao kako je svakog dana sedeo ispod kule, jer je to bila jedina ta~ka iz koje nije moga da vidi Ajfelov toraw. Za vreme izgradwe Ajfelove kule poginuo je samo jedan radnik, {to je bilo neverovatno za to vreme. Ovaj uspeh je bio takav iz razloga {to je Ajfel strogo insistirao da se po{tuju i sprovode bezbednosne mere koje je uveo. Koje je radno vreme Ajfelove kule? Ajfelova kula je otvorena za sve posetioce svakog dana od 09:30 do 23:45h, a za posetu stepenicama od 09:30 do 18:30h. U letwem periodu, od 13. juna do 29. avgusta, zbog ve}eg broja posetioca Ajfelova kula radi duè, od 09:00 do 00:45h, a za posetu stepenicama od 09:00 do 00:30h. Karte za Ajfelovu toraw moète kupiti onlajn preko wihovog zvani~nog sajta. Time ne}ete u{tedeti novac, ali }ete mo}i da pro|ete sve redove i omogu}iti sebi da ne ~ekate mnogo na ulazak. Ajfelov toraw u Parizu je zanimqiva atrakcija za sve, za porodicu, dru{tvo, qubavne parove. Kula broji broji ~ak preko 5,5 miliona posetilaca godi{we. S toga nas ni ne ~udi ~iwenica da je Pariz, zahvaquju}i ovoj i mnojim drugim znamenitostima spada u top 10 najpose}enijih destinacija na svetu. Ne propustite priliku da i sami uìvate u wegovim ~arima.

KWI@EVNOST

^etvrtak 15. februar 2024. 21

SRPSKA NARODNA BAJKA

^ardak ni na nebu ni na zemqi Bio car, pa imao tri sina i jednu }erku, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad djevojka odraste, zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan

jemu da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htjede, onda najmla|i zakoqe svoga, od ko`e wegove skroji oputu, jedan kraj od we ve`e za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewu uz oputa, opet najstariji i sredwi ne

mah doleti iz neba zmaj {~epa djevojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. Bra}a otr~e brè-boqe ocu i kaù mu {ta je bilo, i reknu mu da bi oni rado svoju sestru potraìti. Otac im dopusti da idu da je traè, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put, i tako oni otidu. Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak, koji niti je na nebu niti je na zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa, dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe, i od kowske koè da skroje oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati, kako bi se uz wu popeti mogli. Mla|a dva brata reknu stari-

htjednu se peti, nego se popne najmla|i. Popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu, i tako nai|e na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo. Ona, kad vidi brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bje`i dok se nije zmaj probudio. Ali on ne htjedne, ve} uzme buzdovan, pa razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj se iz sna ma{i rukom za ono mjesto gde ga je on udario pa re~e djevojci: – A, ovdje me ne{to ujede. Kad ona opet rekne, a carev ga sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci: – Opet me ne{to ovdje ujede. Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra poka`e da udari u srce, i on udari onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga }erka sturi s krila, pa potr~i bratu svome, te

se s wime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima privezan cjelim takumom od ~ista srebra. Potom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslama stajao krilatast |ogat s takumom od suha zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje je za jaslima bio krilatast kula{ i na wemu takum dragim kamewem oki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom ìcom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne ìce ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i i vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj mrtav leào, pa ga izvu~e napoqe i baci na zemqu. A bra}a kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa onda sve tri djevojke, jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i, svaku je namjewivao ~ija }e koja biti a kad spusti tre}u, on wu za sebe namjieni. Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i izbavio, presjeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqu jedno ~oban~e kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {ta su oni u~inili. Poslije nekoga vremena dozna najmla|i brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e onim

djevojkama ène. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih, te svoga brata, mladoèwu, udari buzdovanom da se odmah s kowa premetu. Onda odleti opet nazad u ~ardak. Kad dozna da mu se sredwi brat èni, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz dvora i{li, doleti na |ogatu, te i sredwega brata onako udari tako da se dvaput premetnuo; pa izme|u svatova opet odleti. Naposlijetku doznav{i da se ~oban~e wegovom djevojkom èni,

uzja{e na kula{a, i doleti u svatove ba{ kad su iz dvora izlazili, mladoèwu udari buzdovanom te se triput premetnuo. A svatovi |ipe da ga uhvate, ali on ne htjedne ni bjeàti, nego se pokaè da je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavili na onome ~ardaku u kojem je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke. Kad car to ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega oèni devojkom koju je sam izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje.

@EQA ZA ZNAWEM VODILA GA PO SVETU:

Publiku na vo|ewu kroz izlo`bu ”Dositejev dolazak u Beograd” iznenadio i sam veliki prosvetiteq Kruì kao {ala, pri~a da sam u Srbiju doneo univerzizet i krompir, a da se samo krompir primio! Ali nisu u pravu. Jer, da je tako ne bi imali tolike {kole, biblioteke... U liku Dositeja Obradovi}a, u baroknom kostimu, sa perikom, ovim re~ima je glumac Vladimir Cveji}, iznenadio posetioce na stru~nom vo|ewu kroz izlo`bu posve}enu boravku u Srbiji na{eg velikog prosvetiteqa, u ~uvenoj oxakliji na Dor}olu, tik uz zdawe u kome je nekada i sam hodio, i gde je bio sme{ten wegov prvi licej, koji je poha|ao i Vuk Karaxi}. Danas je tu Muzej Vuka i Dositeja, koji je u sklopu Narodnog muzeja, a ~iji kustosi, Eliana Gavrilovi} i Miodrag Tomi}, posetiocima otkrivaju mawe poznate ~iwenice posledwe ìvotne etape velikog erudite, svetskog putnika, pisca, prvog prosvetnog pope~iteqa, predstavqaju}i im postavku „Dositejev dolazak u Beograd”. Pribliàvawe publici muzejskih sadràja na druga~iji na~in, u Muzeju Vuka i Dositeja praktikuju ve} duè vreme. Tako je pre osam godina, u produkciji Narodnog muzeja Srbije i udruèwa „Kultur net” nastala predstava „Moj otac Vuk Karaxi}”, koja se i danas igra, a potom i „Dosije Dositej”,

sa Cveji}em u naslovnoj ulozi, ~ije slede}e izvo|ewe je zakazano za 25. februar. - Tekst obuhvata Dositejev ìvot, sa akcentom na wegova putovawa, od rodnog âkova do kona~nog dolaska u Beograd 1807. - pri~a, za „Novosti”, Gavrilovi}eva. - Bavimo se wegovim avanturizmom, èqom za znawem, otkrivawem... U èqi da u~i nove jezike, upoznaje nove qude, kulture, nigde ga nije dràlo mesto. Ta ideja ga je vodila iz grada u grad, a u ono vreme sti-

TRI PUTA EKSHUMIRAN Tri puta je Dositej ekshumiran - podse}a Tomi}. - Umro je 28. marta 1811. u ku}i na }o{ku Vi{wi}eve i Bra}e Jugovi}a, od koje, na`alost, danas ni{ta nije ostalo. Na sre}u nije do`iveo razo~arawe zbog propasti Prvog srpskog ustanka. Sahrawen je prvo na mestu dana{weg Studenskog parka, gde je bilo grobqe, pa preme{ten preko puta Saborne crkve, i tre}i put, kada je Vuk ekshumiran u Be~u, zajedno su sahraweni u porti Saborne crkve, gde i sada po~ivaju.

}i u Pariz ili London sa ovih podru~ja, iz te banatske ravnice, u kojoj je ro|en, bila je jedna vrsta podviga. A sve to nakupqeno znawe dao je na polzu srpskom narodu, iako u vreme kada je ìveo u Beogradu, nije vi{e ni pisao, ni prevodio. Bio je zato veoma aktivan u diplomatskim poslovima ustani~ke vlade, osnivawu mawih {kola, podizawu velike {kole, otvarawu bogoslovije. Imao je èqu da obrazovawe bude obavezno i dostupno svima. Ali, to za ìvota nije postigao, kao {to nije doìveo da se u Srbiji otvori {tamparija. Na ideju Jovana Skerli}a i Srpske kwièvne zadruge da se Dositej, povodom stogodi{wice smrti, ovekove~i spomenikom u Beogradu, podse}a kustos Miodrag Tomi}: - Na konkurs je pristiglo 12 radova, a u najuèm izboru na{la su se dela Sime Roksandi}a, Tome Rosandi}a i Rudolfa Valdenca, hrvatskog vajara ~e{kog porekla, koji je bio prvonagra|eni. Predlog je bio da se postavi na Terazijama, ali se od toga odustalo, a potom u Makedonskoj ulici. Na kraju je doneta odluka da to bude preko puta „Srpske krune”, na kraju Knez Mihailove, a odakle je po~iwala Aleja velikana na Kalemegdanu, gde je bio spomenik i

Spomenik Dositeju Obradovi}u, u Studentskom parku u Beogradu Kara|or|u, koji je Dositeja toliko po{tovao da mu je poverio obrazovawe svog sina Alekse. Ve} 1914. spomenik je sklowen, jer su znamewa po~ela da se skrnave tokom austrougarskih napada na Baograd. Tek je tridesetih godina pro{loga veka u Studenskom parku postavqena skulptura, koja ga predstavqa, u pokretu, kao velikog putnika, sa {tapom, svitkom i kwigama u rukama. Bila je to prva skulptura u prirodnoj veli~ini kod nas - zakqu~io je Tomi}.

22 ^etvrtak 15. februar 2024.

DRU[TVO

VELIKI USPEH SRPSKOG LEKARA:

Za 6 godina nijedan od 400 pacijenata nije umro tokom operacije! Osamnaest pacijenata s najte`im za~epqewem karotida (arterija koje vode krv u mozak) operisano je za jedan dan na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dediwe” u Beogradu jednostavnom, a kako navode, revolucionarnom metodom, tzv. ishemijskim poskondicionirawem, koju je osmislio ~uveni vaskularni hirurg prof. dr Nenad Ilijevski. Iza ovog velikog poduhvata, kako navodi prof. Ilijevski, koji je i upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju “Dediwa”, stoji {est godina operacija i skoro 400 pacijenata wegovog tima, kod kojeg je ista pro{la savr{eno. - Promenili smo filozofiju karotidne hirurgije, hirurgije arterija koje vode krv u mozak. Su{tina nove metode bazirana je na produ`avawu vremena klemovawa arterije nakon operacije. Umesto tradicionalnog pristupa, koji ukqu~uje naglo i brzo pu{tawe krvi u mozak, novi omogu}ava postepeno uspostavqawe protoka krvi nakon

{to arterija bude o~i{}ena ili premo{}ena. Ovo suptilno vra}awe protoka krvi omogu}ava mozgu da se postepeno prilagodi novim uslovima, ~ime se smawuje rizik od mo`danog udara ili drugih neurolo{kih komplikacija. I nekim ~udom, radimo studiju, pa }emo videti u ~emu je stvar, ali za {est godina i skoro 400 pacijenata niko nije umro i niko se nije {logirao tokom operacije – kazao je danas na konferenciji za novinare prof. Ilijevski, koji je sa~ekao da metoda zaìvi i pokaè izvanredne rezultate da bi je izloìo na stru~nim kongresima, ali i da bude od{tampana u najcitiranijem ~asopisu, pa je iza{ao u javnost. Na ideju je do{ao kada su mu na internetu isko~ili eksperimentalni rezultati istraìvawa kineskih nau~nika na mi{evima. Krenuo je s humanom primenom. Prof. dr Milovan Boji}, direktor “Dediwa”, daruju}i prof. Ilijevskom Veliku povequ Instituta, koju retko ko dobija, kazao je da je ovo poseban dan.

- I to ne samo za Institut nego i za srpsku vaskularnu hirurgiju, koja zvani~no i potvr|uje da ovakvim postupawem i rezultatima ulazi u sam vrh evropske i svetske vaskularne hirurgije – naveo je prof. Boji}. - Ali za to sam imao iskustvo od 20.000

operacija. Za to je samo trebalo imati hrabrosti da se to primeni, jer nije bilo referenci, niko nikad to nije uradio. I kod nas za {est godina i skoro 400 pacijenata umirawe nula, {log nula tokom operacije – istakao je prof. Ilijevski.

Nova gondola duga 14 kilometara ni~e na Zlatiboru PATRIJARH PORFIRIJE SLU@IO LITURGIJU U MANASTIRU KRKA

„Na{ narod je uvek i{ao putem istine“ Patrijarh srpski Porfirije sluìo je liturgiju u manastiru Krka, povodom slave Bogoslovije - Sveta tri jerarha, koja se nalazi u tom manastiru u Dalmaciji. Ni ki{a nije spre~ila mno{tvo srpskog pravoslavnog vernog naroda iz severne Dalmacije, ali i drugih obli`wih krajeva da potpuno ispuni ~itav prostor ispred drevnog manastira Krke, manastirsku portu i hram. U ~ast dolaska patrijarha u manastirskom hramu sluèna je sve~ana doksologija, u prisustvu episkopa dalmatinskog Nikodima, ni{kog Arsenija, buenosajreskog i ju`no-centralnoameri~kog i administratora Mitropolije zagreba~ko-qubqanske Kirila, zahumsko-hercegova~kog Dimitrija, osje~ko-poqskog i barawskog Heruvima, vaqevskog Isihija, {aba~kog Jeroteja i jegarskog Nektarija, sve{tenstva, mona{tva, profesora i u~enika Bogoslovije Sveta tri jerarha. Patrijarh Porfirije je u besedi rekao da je Dalmacija ukra{ena brojnim svetiwama Crkve Hristove, Pravoslavne crkve koju odlikuju vera, trud, podvizi, raspe}a i vaskrsavawa na{eg naroda koji ovde vekovima ìvi. „Manastir Krka jeste mesto koje uznosi molitve vekovima, ne samo za ìteqe svete obiteqi, ne samo za one koji ìve ovde, nego za sav narod koji je kroz veko-

ve ìveo i ìvi sada, ali i za svu na{u bra}u i sestre, gde god se nalaze“, kazao je patrijarh. On je istakao da je to i razlog zbog koga se tu sabiraju, navode}i da svako vidi tu svetiwu kao svoj dom, jer je dom uvek tamo gde je dom Bo`ji, gde je prisustvo blagodati Boìje, pa ~ak i onda kada su oskudna i te{ka vremena. „Na{ narod na ovim prostorima, kao i svugde gde ìvi, nije obra}ao pa`wu na to da li je lako. Narod na{ zna da onaj koji je hteo da mu ne bude lako, taj je neretko bivao izgubqen i prestajao je da bude to {to jeste. Na{ narod, ba{ zato {to je Hristov, znao je da je va`no, da je istinito, da je ispravno i zato je uvek birao put istine, i{ao putem istine“, poru~io je patrijarh. Vekovno sabirali{te pravoslavnih Srba severne Dalmacije, manastir Svetih Arhangela, na reci Krki, mesta gde je apostol Pavle propovedao Dalmatincima, osnovala je 1350. godine, Jelena [ubi}-Zriwska, ro|ena sestra cara Du{ana Nemawi}a, udovica kneza Mladena [ubi}a. Bogosloviju Sveta Tri Jerarha, utemeqenu na tradiciji crkvenog {kolstva pri manastirima Studenici, @i~i, Pe}i, Hilandaru, ustrojenu po ugledu na romejske bogoslovske {kole, osnovao je 1615. godine, mitropolit dabrobosanski Kir Teodor, saop{tila je SPC.

Predsedenik op{tine âjetina Milan Stamatovi} najavio je projekte koji }e se realizovati na teritoriji te op{tine i istakao da je najva`niji projekat nova gondola koja }e i}i od Tornika do Pribojske bawe u duìni oko 14 kilometara. Novu fazu u razvoju Zlatibora, Stamatovi} je najavio tokom studijske posete turisti~kih novinara i qudi od uticaja u oblasti turizma Zlatiboru, koju su zajedni~ki organizovali Turisti~ka organizacija Zlatibor i Turisti~ka organizacija Srbije, navodi se u saop{tewu op{tine âjetina. „Oko Ribni~kog jezera planiramo da izgradimo novi centar Zlatibora, takozvani Zlatni grad”, rekao je on. Kako je najavio Stamatovi}, to podrazumeva izgradwu golf terena, kao i vila i hotela, tako da }e ovaj deo planine izgledati mnogo modernije i savremenije. „Od jezera ka centru naseqenog mesta

Zlatibora grade se sportski tereni, petnaestak u prvoj fazi izgradwe, prvenstveno za pripreme sportskih ekipa. Grubi radovi na pripremi terena su ve} skoro zavr{eni i u ovoj godini }emo raditi na onim takozvanim finim radovima to jest na postavqawu svih instalacija, hibridne trave sa ve{ta~kom podlogom, kao i na izgradwi prate}ih sadràja pored samih terena”, rekao je predsednik op{tine âjetina. Dodao je da se radi i na postavqawu novog cevovoda sa Su{i~kih vrela u duìni od 17 kilometara. „Ve} smo uradili prvu polovinu cevovoda i u drugoj polovini godine moèmo o~ekivati da voda sa Su{i~kih vrela bude na Karauli na Zlatiboru”, najavio je on. Kako je istakao, plan je da na Zlatiboru, nakon realizacije svih projekata, boravi milion posetilaca godi{we, {to podrazumeva oko 10 miliona no}ewa.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 15. februar 2024. 23

Plemeniti moler iz Qiga pokrenuo akciju sre|ivawa porodili{ta na Zvezdari Narodna izreka kaè: „Dobra je mnogo, ali je malo onih koji ga ~ine”, a u tu grupu skromnih, a velikih qudi ubraja se plemeniti moler iz Qiga @eqko Sutuqi}. On je, pogo|en pri~ama trudnica u Srbiji koje su preìvele aku{ersko nasiqe dok su ra|ale svoje bebe, odlu~io da za sve budu}e mame u~ini ne{to kako bi im boravak u porodili{tu bio prijatniji. @eqko je svoje zanatske usluge ponudio Gradskoj bolnici na Zvezdari, pa }e tako u narednim danima kompletno srediti zidove na patologiji trudno}e u ovoj ustanovi. Prona{ao je sponzore koji }e donirati materijal, me|utim potrebna mu je pomo} i oko podova koji zahtevaju prili~nu obnovu, pi{e Nova.rs. Cela Srbija je duboko potresena pri~ama na{ih trudnica i porodiqa koje su preìvele aku{ersko nasiqe u porodili{tima. Neke od wih su, naàlost, izgubile svoje bebe gre{kom lekara. O aku{erskom nasiqu se prethodnih dana mnogo govori, ali i o uslovima u porodili{tima u kojima se ra|aju novi ìvoti, a koji su, slobodno moèmo re}i, katastrofalni. O tome svedo~e razli~ite fotografije iz porodili{ta {irom Srbije koje konstantno kruè dru{tvenim mreàma, a na kojima se vidi bu| na zidovima, zatim pokvarene slavine u kupatilima, ispucale plo~ice, oguqeni podovi u sobama, razvaqeni ormari}i pored kreveta… O krvavim du{ecima koji se godinama unazad „nasle|uju“ ne treba puno govoriti – posteqina se mewa, ali ustajala krv na du{eku ostaje, samo je prekrivena mu{emom. Tirkizno plavu boje vode osim u dalekim egzoti~nim destinacijama moète doìveti i u isto~noj Srbiji, preciznije na podru~ju Homoqa. Mesto neobi~ne lepote je od Beograda udaqeno 161 kilometar, odnosno dva i po sata vo`we ka istoku Srbije. Naime, Vrelo Mlave je turisti~ka atrakcija ovog dela Srbije gde je voda gotovo tokom cele godine u nijansama zelene i plave boje. Nalazi se u samoj @agubici, ispod severnih obronaka planine Beqanice, na nadmorskoj visini od 314 metara i predstavqa malo jezero odakle izvire reka Mlava. Re~ je o prirodnom amifiteatru, koji se u pravcu zapada otvara u kratku dolinu kojom oti~e voda. U vrelu je izmerena i najve}a dubina izvori{ta u Evropi koja prema{uje neverovatnih 80 metara. Mlava izbija iz dubine Homoqskih planina, a u woj se pra}akaju pastrmke koje su i glavni specijalitet ovda{wih restorana. Kada su pastrmke u prirodnom stani{tu to zna~i da je voda ~ista, a stani{te jo{ uvek ne zaga|eno. Posebnu atrakciju ~ini hrawewe ribe, koja se u ve}em broju okupi na jedno mesto. Stotinak metara od vrela nalaze se ribwaci u kojima se gaji pastrmka. Izvor Mlave je za{ti}eni spomenik prirode. Za{ti}ena povr{ina obuhvata {est hektara. Reka Mlava je prete`no mirna reka, odmor za o~i i du{u, inspiracija za pesnike i romantike, pravi raj za ribolovce, izvi|a~e i zaqubqenike u fotografisawe prirodnih lepota… Me|utim, kad nastupi period jakih i dugih ki{a, ona se pretvara u pomahnitalu zver i ru{i sve pred sobom,

Zbog svega toga, jedan @eqko Sutuqi} iz Qiga koji je po struci moler, ali po „funkciji“ otac svestan kroz {ta sve jedna èna prolazi u porodili{tu, odlu~io je da svoje zanatske usluge ponudi porodili{tu u Gradskoj bolnici Zvezdara u kom je wegova èna trebalo da se porodi. @eqko za Nova.rs pri~a sve o ovoj humanoj i velikoj ideji. „Ja sam moler, ali pre svega suprug i otac. Naàlost, èna se danas ne po{tuje kao {to je to bilo nekada. @ena ra|a nov ìvot, produètak loze, èna se mu~i, rizikuje svoj ìvot. Slu{ao sam prethodnih dana sve o nemo}noj Marici iz Sremske Mitrovice koja je zbog aku{erskog nasiqa ostala bez svoje bebe, ali i o drugim ènama koje su po dru{tvenim mreàma pisale {ta su sve preìvele. I rastuìo sam se, gotovo pa rasplakao zbog toga“, kaè ovaj plemeniti ~ovek. Po{to je, kako pri~a, wegova èna trebalo da se porodi u Gradskoj bolnici Zvezdara, ali nije zbog pandemije koronavirusa, on se dosetio da kontaktira doktorku iz te ustanove i da joj kaè kakva mu je ideja. „Zapravo, ovo je bila ideja moje supruge jer ni ona nije ostala imuna na sve tu`ne pri~e prethodnih dana. Setili smo se doktorke Svetlane Eri}, ona je {ef patologije trudno}e, pozvao sam je i pitao da li bi bilo izvodqivo da sredim zidove na tom odeqewu. Dakle, da izmalteri{em gde je potrebno, izgletujem, okre~im. Sve kompletno“, pri~a sagovornik. Doktorka je, kaè @eqko, bila odu{evqena. „Rekla nam je da je to super pri~a jer trenutno stawe na odeqewu nije sjajno s

obzirom da nemaju donacija i da sigurno desetak godina ni{ta nije renovirano. Sloìla se da bismo zajedni~kim snagama mogli da doprinesemo boqim uslovima na{im trudnicama“. @eqko je pre nekoliko dana oti{ao u porodili{te na Zvezdari kako bi procenio {ta je sve potrebno uraditi i koliko }e mu biti potrebno materijala. „Kada sam u glavi napravio neki plan, odmah sam po~eo da kontaktiram poznanike i firme koje imaju velike kompanije sa materijalom koji nam je potreban, tako da su neke od wih pristale. Bilo je i onih koji se nisu odazvali mom pozivu, ali Boè moj, idemo daqe“, kaè pozitivni @eqko. Iako je prvobitni plan bio da sredi zidove u svim sobama, ambulantnoj sali i jednom apartmanu na ovom odeqewu, @eqko je odlu~io da pro{iri svoju ideju, pa je tako putem dru{tvenih mreà pozvao sve koji bi èleli da u~estvuju u ovoj ak-

ciji i da mu pomognu da se zamene dotrajali podovi. „Ja sre|ujem zidove, a koliko }u imati posla, zavisi od toga {ta me ~eka – da li }e se zid qu{titi, da li }e otpadati, ima li nekih neplaniranih rupa… E sada, bilo bi sjajno da trudnice uz ~iste zidove dobiju i nove podove. Trenutno su u funkciji stari linoleumi, ali su dotrajali. Potrebna je zamena. Pored novog poda, traìmo i oko 15 ormari}a odnosno no}nih sto~i}a za li~ne stvari koji bi stajali pored kreveta. Ormari}i su potrebni, ne mogu ène dràti stvari na podu“. Izri~ito kaè da ne èli da ima ikakve veze sa novcem, pa stoga nema nikakvog prikupqawa para, nego je sve iskqu~ivo u vidu doniranog materijala. „Jako je nezahvalno prikupqati novac i ja ne èlim da imam ikakve veze s parama. Ko èli da pomogne, moè da kupi ono {to je potrebno i da u~estvuje materijalom, a ja }u kroz svoj rad to u~initi“.

OVO MESTO U SRBIJI KRIJE TAJNU O ZLATU:

Voda je jedinstvene boje, a prema legendi – u woj le`i pravo bogatstvo!

~esto izazivaju}i poplave i prave}i ogromne probleme me{tanima. Weno ime najboqe oslikava tu crtu wenog karaktera, jer re~ „mlava“ na staroslovenskom zna~i: nemir, buka ili vika. Za vrelo Mlave se vezuju mnoge legende. Najpoznatija je o popu Martinu koji je oteo tovar blaga od Turaka. Kada su ga Osmanlije sustigle i opkolile upravo je ovde u jezero bacio cela kola zlata. Ka`u da upravo od tada poti~e ova neobi~na boja vode. Kada se po|e u obilazak vrela reke Mlave, nemogu}e je ne posetiti i druga znamenita mesta ovog kraja. A ima ih mnogo. Ovo je kraj kroz koji su putovali velika{i, ovo je kraj legendi, ovo je kraj neverovatne prirodne lepote. Vrelo Mlave, sa svim obele`jima ovog kraja, jedna je od najromanti~nijih destinacija u Srbiji. Motel Vrelo na obodu Vrela reke Mlave poseduje 36 soba za

sme{taj blizu 90 turista. Osim sme{taja gostima je ovde na ras-

polagawu i restoran sa specijalitetima ovog kraja, me|u kojima

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

je pastrmka poseban delikates koji se toplo preporu~uje putniku namerniku. Tako|e je u ponudi i veliki izbor drugih karakteristi~nih specijaliteta tog kraja: homoqsko jagwe, homoqski sir, ka~amak a tako|e nudimo i veliki izbor gotovih i jela sa ro{tiqa. Zbog svega ovoga vam preporu~ujem da posetite Krupajsko vrelo, neodoqivu ekolo{ku oazu sa~iwenu od ~istog planinskog vazduha i vode, kao i prelepih planinskih vrhove.

24 ^etvrtak 15. februar 2024.

FEQTON

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

(2)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

15. februar

1835. - U Kne`evini Srbiji usvojen je Sretewski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Milo{a Obrenovi}a Dimitrije Davidovi}, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koriste}i negodovawe Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevawa za liberalizam Davidovi}evog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

DUBOKI KORENI RELIGIJE KAO VODODELNICE NACIJA:

Srpska revolucija zbog Napoleona izgubila mogu}nost da na zapadu na|e saveznika Napoleon je svojim re{ewima za srpsku revoluciju po~eo da odre|uje ne samo wen tok nego i wene istorijske ciqeve. Srpska revolucija je vi{e {tete imala od propalih planova Napoleonovog strate{kog genija, nego od poraza od sultanove armije. Drugi neostvareni wegov projekat je ure|ewe Evrope, o kojoj je verovao da sve znade, sem wenih isto~nih granica. Zbog Rusije je stvarao veliku Poqsku, sa ube|ewem da }e wena isto~na granica biti u isto vreme i isto~na granica Evrope... Zbog glavne Napoleonove brige da ne dopusti Rusima da drè „jedan palac“ zemqi{ta na desnoj obali Dunava, a mislio je na Beograd, srpska revolucija je izgubila mogu}nost da u zapadnom svetu na|e nekog saveznika. Pored zapadnih vlada, wihova javna mwewa su po|ednako usmeravana interesima wihove mediteranske flote, kao {to se govorilo obi~no za britanski interes prema balkanskim pobunama. Tragovi su ostali u istoriografiji zapadnih zemaqa, gde se istorija srpske revolucije uvek suàva na Isto~no pitawe i sukob zapadnih velikih sila sa Rusijom. Sa ciqevima uspostavqawa suverene nacionalne dràve, srpska revolucija je od samog po~etka otvarala istorijsko pitawe, koje }e optere}ivati celu budu}nost Ju`nih Slovena. Odgovor na pitawe {ta je nacija nije bio isti u Francuskoj, Britaniji, Austriji i Rusiji. Srpska je revolucija po~ela u doba kada u svetskoj kulturi postoji op{te ube|ewe da je nacija zajednica jezika. Nema~ki filozof Herder je krajem XVIII veka pisao da }e granice izme|u pojedinih nacija uspostavqati lingvisti, a ne generali. U susretu sa realno{}u, ta je filozofija omanula najpre u wegovoj domovini, pre nego {to je stigla do Balkana. Nema~ki nacionalni pokret je ostao nedovr{en...

Dositej Obradovi} - ”Litografija Anastasa Jovanovi}a iz 1852.” Ako je Zapadna Evropa uticala na srpsku revoluciju, a zatim na srpsku nacionalnu kulturu, to nije razdvajawe jezika i nacije. To je na osmanlijskom i vizantijskom izvoru, pre toga, i tako postojalo. Zapad nije balkanskim narodima dao boqu alternativu, da granice svoje suverene nacije tra`i po linijama koje odre|uju lingvisti. Ne samo srpska nego su sve druge balkanske nacije - sem albanske ome|ene granicama istovetne religije i wene crkvene organizacije. Albanija je istorijski izuzetak, jer nijedna velika sila nije imala interesa da je deli. Habzbur{ka politika se vrlo brzo po~ela sukobqavati sa balkanskim slobodnim nacijama. Onemogu}avawe primene principa da je nacija zajednica jezika postoji od samog po~etka srpske revolucije 1804. Duh religiozne netolerancije, koji je postojao u svim evropskim ratovima protiv Turske od 1683, nije u vreme srpske revolucije dobio prekretnicu, nego samo jedno boqe ubrzawe. To }e trajati dva cela veka u budu}nosti i tek od kraja XX veka

}e se mewati nagore. Pojavom globalizacije i ideologije rastakawa suverenih nacija, na pokrajinske i regionalne identitete, po~e}e da dovodi u pitawe i one nacije koje su istorijski nastale kao religiozni pojam. Religija kao vododelnica nacije ima duboke korenove. Napoleonova izreka da je „Austrija geografski neprijateq Srbije“ odnosi se vi{e na politiku i kulturu, nego na geografiju i strategiju koja zavisi od we. Nisu Srbi bili prvi koji su po~eli stvarati svest o wima kao posebnoj naciji. Prvi podsticaj su dobili od nema~ke kulture, koja taj ispit zrelosti nije polo`ila ni kod svoje ku}e. Ideje da su Srbi nacija jednog jezika stvorili su nema~ki lingvisti, od sredine XVIII veka. Podsticaj filozofiji da su Srbi vi{e nego {to su granice pravoslavne hri{}anske crkve i da su deo ju`noslovenskog sveta, najpre su dobili iz poku{aja sistematizacije Slovena uop{te od nema~kog nau~nika Avgusta L. [lecera u delu „Op{ta istorija severa“ 1771. To nije bilo izolovano ube|ewe da su Slo-

HIMNA SKOROM OSLOBO\EWU Nauka jo{ nije do kraja istra`ila ulogu Trsta u razdobqu pred izbijawe bune 1804. Mora se postaviti pitawe da li je Dositej pesmom „Vostani Serbie“ ispevao himnu srpskom skorom oslobo|ewu i da li je bio u vezi sa trgovcima, kao Ilija Mostarac, koji je upravo u Trstu, kasnije skupqao novac za vo|ewe rata sa Turcima. Bila je op{ta navika da se srpski narod ne pomiwe samo po sopstvenom imenu, nego uvek zajedno sa Slovenima (Slavjanoserbi, Slavenosrbi). To nije plod u~ewa od nema~ke lingvisti~ke nauke, nego postoji dubqa tradicija i u srpskoj istoriji.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

veni jedan narod i da se oni razlikuju po geografskoj, a ne po nekoj dubqoj istorijskog i etni~koj pripadnosti. [lecer je bio ovla{}en od ruskog cara da predla`e ~lanove Ruske akademije nauka. Na osnovu ove sistematizacije severnih Slovena 1771, prvi koji je upotrebio izraz „Ju`ni Sloveni“ bio je veliki lingvista Johan Adelung koji je napravio sistematizaciju slovenskih jezika. Smatrao je da se zajedni~ki slovenski jezik starih Slovena raspao na tri celine, koje su se kasnije samostalno razvijale. Poqski i ruski jezik su na severu, a na jugu Evrope je sve stavio pod srpsku kapu. Ove tekovine nema~ke lingvistike su u kulturu Ju`nih Slovena preneli Jozef Dobrovski, ~e{ki nau~nik, i slovena~ki - Jernej Kopitar. Kopitar je bio bibliotekar na carskom dvoru u Be~u, a bio je posebno zainteresovan da odvaja jezike i kulturu slovenskih naroda od ruskog uticaja. U uzajamnoj prepisci su napravili sistematizaciji ju`noslovenskih jezika. Slagali su se ube|ewem da je kajkavsko nare~je slovena~ko, ~akavsko hrvatsko, a {tokavsko srpsko. Srpski jezik su ipak podelili na „polasrpski” i „pravi srpski“, zbog toga {to nije bio sasvim isti kod katoli~kih pisaca i onih koji su pisali }irilskom azbukom. Najpre je Dobrovski rekao da su „Dalmatinci na pola Srbi, a }irili~ni koji upotrebqavaju }irilicu su pravi Srbi“. Obojica su ocenila da su katoli~ki Dalmatinci, Dubrov~ani i stanovnici drugih katoli~kih pokrajina upotrebqavali srpski jezik „vi{e od tri stotine godina“. Katolike {tokavce su nazivali „Slavosrbima“, a ostale „Srbima“. l U slede}em broju: Strani pisci, poznavaoci Srba, isticali su odanost veri kod obi~nog, neukog sveta

1928. - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2”, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije „Aeroput”. Prvi putnici bili su direktor aviokompanije i pet novinara. 1942. - Proceniv{i da nisu u stawu da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najve}im vojnim porazom Velike Britanije u wenoj vojnoj istoriji. 1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Bini~ki, autor „Mar{a na Drinu”, direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokrawcem Srpsku muzi~ku {kolu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu „Na uranku” (1903), na tekst Branislava Nu{i}a. 1965. - Umro je popularni ameri~ki xez peva~ i pijanist Nat King Kol. 1988. - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optuèn da je, kao pripadnik SS jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zlo~ine po~iwene u Bosni i Gr~koj, odbio je da podnese ostavku. 1989. - Deset godina nakon {to je Moskva poslala svoje trupe da podrè prokomunisti~ku vladu u Kabulu, posledwi sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodi{wem neobjavqenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmawe 100.000 Avganistanaca. 1996. - Bosanska vlada je saop{tila da je u ratu 1992-95. nestalo oko 30.000 qudi, od kojih vi{e od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oruànih snaga. 1997. - Srpska opoziciona koalicija „Zajedno” odràla je posledwi, 88. dan protesta po{to je 11. februara ispuwen wen osnovni zahtev - priznavawe rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996. 2002. - Predsednik SAD Xorx Bu{ objavio je da wegova zemqa ima alternativni plan za smawewe emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevawu u Kjotou 1997. Iako emituju ~etvrtinu koli~ine gasova koji stvaraja efekat „staklene ba{te”, SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog {tete po nacionalnu industriju. 2019. - Predsednik SAD Donald Tramp proglasio je vanredno stawe kako bi dobio pristup buxetima za izgradwu zida du` ameri~ko-meksi~ke granice. Tramp je iskoristio izvr{na ovla{}ewa i zaobi{ao Kongres koji je ranije odobrio znatno mawe novca za tu namenu.

RIZNICA

^etvrtak 15. februar 2024. 25

JEDNO OD SVOJIH NAJLEP[IH DELA [TRAUS JE KOMPONOVAO U ^AST SRBIJE

Nakon decenija zaborava ponovo se igra i to na be~kom dvoru Bio je po~etak 1846. godine i balska sezona u Be~u, prestonici Austrijskog carstva, tek se zahuktavala. Svako ko je bio neko i ne{to u tom delu Evrope, plesao je iz ve~eri u ve~e po be~kim dvorovima, a balovi su bili i prilika da se, izme|u valcera, sklope poslovi, pri~a o politici, ostvare kontakti i ~uju novosti…

nija kasnije, 1997. godine dru{tvo “Johan [traus” iz Be~a zatra`ilo je podr{ku srpskih privrednika u Austriji za {tampawe sabranih dela ovog kompozitora. Me|u wima se nalazio i “Srpski kadril”, a tragaju}i za istorijatom nastanka ove kompozicije otkrivena je i ova pri~a.

O@IVELA TRADICIJA

Ipak, te konkretne ve~eri, glavna tema razgovora bila je samo jedna - Johan [traus Mla|i, slavni kompozitor i nekrunisani “kraq valcera” spremao se da publici predstavi svoju novu kompoziciju. Radoznalost je potpirivala i ~iwenica da se delo zvalo - Srpski kadril.

PROGNANI KNEZ

Izradu kadrila je naru~io knez Milo{ Obrenovi}. Ovaj srpski vladar je, nakon svrgavawa sa vlasti u Beogradu 1839. godine, ìveo u Be~u, a od 1842. mu se tu pridruìo i sin Mihailo, tako|e prognan iz domovine. Obojica Obrenovi}a okupqala su oko sebe istomi{qenike, ali i brojne u~ene Srbe na ~elu sa Vukom Stefanovi}em Karaxi}em koji se ~ak sa porodicom uselio na jedan sprat ku}e koju je knez Milo{ kupio u austrijskoj prestonici. I Milo{ i Mihailo neumorno su radili na povratku u Srbiju. Zato su ~esto organizovali zabave i balove u Be~u na kojima su se sastajali protivnici Kara|or|evi}a prognani iz domovine, ugledni Srbi koji su u ovom gradu ìveli, ali i svi Sloveni kojih je u to vreme, kaù izvori, u prestonici austrij-

skog carstva bilo oko 50 hiqada. Upravo za jedan ovakav doga|aj knez Milo{ je od Johana [trausa Mla|eg tra`io da komponuje “Srpski kadril”.

OD [TRAUSA S QUBAVQU

Ne zna se koliko je Obrenovi} platio [trausu za delo. Pri~alo se da je u pitawu bila poprili~na suma dukata, ali i da knez nije `alio. Jedini uslov bio je da kompozicija u sebi mora da sadr`i prepoznatqive taktove srpske muzike i da wome bude inspirisana. Tako je nastao “Srpski kadril” opus 14. Delo je prvi put izvedeno po~etkom 1846. na Slavenskom balu kojem su prisustvivali i Milo{ i Mihailo Obrenovi}. Takvi balovi i

ina~e su bili omiqeni me|u be~kom dijasporom, a u godinama nakon ovog prisustvovali su im Vuk Stefanovi} Karaxi}, Mina Karaxi}, Branko Radi~evi}, Ivan Maùrani}… ali i mnoge strane diplomate, vojni zvani~nici, ugledni gra|ani Austrije... Upam}eno je da se kadril jako svideo svima, a pre svega Srbima. Zabeleèno je da je odmah posle bala, knez Milo{ umnoìo kompoziciju u 4 hiqade primeraka i razdelio je {irom Evrope. Ipak, vremenom, ova numera prestaje da se izvodi tokom balske sezone u Austriji, a gubi se i iz rasporeda koncerta. Zato danas ne znamo kako je zvu~ala originalna, orkestarska verzija. Tek mnogo dece-

Vaqa jo{ pomenuti da u Be~u nije o`iveo samo “Srpski kadril”. Po~ev od 1998. u glavnom gradu Austrije ponovo je ro|en i Slavenski bal, ovoga puta u novom ruhu. Nastavqaju}i tradiciju koja postoji jo{ od 1846. Srpski centar u Be~u ve} dve i po decenije organizuje Svetosavski bal, najpresti`nije okupqawe srpske dijaspore u glavnom gradu Austrije. Ovaj doga|aj jedan je od samo 14 balova koji se odr`avaju u palati Hofburg i jedini inostrani. Ono {to organizatori sa ponosom isti~u je da Svetosavski bal ima humanitarni karakter i da novac sakupqen na ovom doga|aju svake godine ide nekome kome je potreban. Na balu organizovanom 18. januara 2024. skupqena su sredstva za kupovinu kombija za decu sa Daunovim sindromom iz Bawa Luke. Zvani~ni program Svetosavskog bala danas povezuje dve kulture - srpsku i austrijsku. Na wemu }ete tako videti be~ki valcer i srpske tradicionalne igre, operske arije, {ansone, ali i moderne numere. Vrhunac ve~eri tako|e slavi tradiciju. U pono}, ba{ kao nekada, svi gosti bala pozvani su da iza|u na podijum i zaigraju “Srpski kadril”.

TAJNA IZ SARAJEVA 1984

Evo za{to je ba{ Vu~ko bio maskota Olimpijskih igara i koji slavni peva~ mu je dao glas Prazni i napu{teni kompleksi nedaleko od Sarajeva danas podse}aju na davno zaboravqene i uklete gradove duhova. Ipak, nije uvek bilo tako! Pre ta~no 40 godina, Jugoslavija je na dve nedeqe postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najboqe takmi~are u zimskim sportovima. Tog 8. februara 1984. godine, na stadionu “Ko{evo” u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Olimpijsku bakqu je do najvi{eg postoqa donela Sanda Dubrav~i}, hrvatska kliza~ica u umetni~kom klizawu. Bile su to prve (i do 2022. godine i Kine) jedine Zimske olimpijske igre organizovane u komunisti~koj dr`avi. Ali, Jugoslavija je u ono vreme, po mnogo ~emu, bila posebna dr`ava...

OLIMPIJSKE IGRE NA KOJE SU SVI @ELELI DA DO\U

Sarajevo je organizaciju zimskih igara dobilo u konkurenciji sa japanskim Saporom i zajed-

ni~kom kandidaturom {vedskih gradova Falun i Geteborg. Naravno, bilo je tu i kalkulacija… kao nesvrstana zemqa, Jugoslavija je davala mawe {ansi za hladnoratovske bojkote, tako ~este u decenijama posle Drugog svetskog rata. Zahvaquju}i ovome na Igrama u Sarajevu je u~estvovalo 998 mu{karaca i 274 `ene, a olimpijska porodica dobila je pet novih ~lanova – Monako, Portoriko, Devi~anska Ostrva, Egipat i Senegal po prvi put su poslali svoje timove. Sve to ~inilo je magi~an broj od ~ak 49 zemaqa u~esnica, {to je u tom trenutku bio najve}i broj u istoriji ovog zimskog takmi~ewa.

I JUGOSLOVENI SU SE POTRUDILI

Jugoslavija nikada pre i nikada posle Sarajeva nije imala vi{e predstavnika na Zimskim olimpijskim igrama. Boje trobojke sa petokrakom branilo je 72 takmi~ara, a skija{ Jure Franko je osvojio jedinu medaqu za Jugoslaviju – srebrno odli~je u veleslalomu. Bila je to ujedno i prva

medaqa Jugoslavije u istoriji zimskih igara. Zabele`eno je da je organizacija Olimpijskih igara ko{tala 142,6 miliona dolara, ali i da je polovina prihoda bila ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Nakon Igara koje su zvani~no zavr{ene 19. februara, Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2850 novoizgra|enih stanova i vi{e novih hotela. Rat koji je usledio, na`alost. promenio je dosta toga.

LEGENDARNI VU^KO I WEGOV MAGI^NI GLAS

Maskota do sada jedinih Igara koje su se organizovale na ovim prostorima bio je legendarni vuk Vu~ko. Dizajnirao ga je slovena~ki dizajner i crta~ Joè Trobec, a za maskotu su ga izabrali ~itaoci jugoslovenskih novina tog doba izme|u {est ponu|enih finalista vika, veverice, jagweta, divokoze, bodqikavog praseta i grudve snege. Vu~ko je bio mali vuk i simbolizovao je èqu qudi da se sprijateqe sa ìvotiwama. Prema obja{wewu na sajtu Me|u-

narodnog olimpijskog komiteta, ova maskota trebalo je da pomogne da se promene predrasude o vuku kao stra{noj i krvoèdnoj ìvotiwi. Glas u reklami mu je pozajmio legendarni peva~ Zdravko ôli}. - To mi je jedna od najlep{ih

uspomena. Kada je po~ela Olimpijada, kompozitor Nikola Borota me nazvao i rekao da treba nekoga ko }e pozajmiti glas za {picu, kada maskota Vu~ko skija po planinama - ispri~ao je pre nekoliko godina Zdravko ^oli} u jednom intervjuu.

26 ^etvrtak 15. februar 2024. GODI[WI POMEN

Milan Ninovi} 05. 06. 1952. Papri{te, Po`ega – 18. 02. 2023., Sent Albans, Melburn Obave{tavamo porodicu i prijateqe da }e se godi{wi pomen obaviti u subotu, 17. februara u 11 ~asova na grobqu u Ilajnu (Horsehill Rd, Elaine VIC 3334). O`alo{}eni: supruga Milenka, sin Vlado, }erka Vesna, brat Ratko sa porodicom, kumovi , prijateqi i ostala rodbina u Australiji i otaxbini.

Koliko Italijane ko{ta odràvawe „Putinove jahte“ usidrene u Toskani U Marini di Karara usidrena je jahta, duga~ka 140 metara i vredna 700 miliona dolara, za koju se veruje da pripada predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Po{to je ova jahta kao i ostala imovina ruskih dràvqana u sklopu sankcija Evropske unije „zamrznuta”, tro{kove odràvawa snose poreski obveznici u Italiji. Stanovnici gradi}a Marina di Karara u Toskani vi{e i ne obra}aju pa`wu na ogromnu jahtu „[eherezada“ koju je Finansijska policija zaplenila pre dve godine. Ova jahta zvani~no pripada kompa-

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Va{ `ivot ne}e biti toliko atraktivan, ali ne}e biti ni prazan. Ovi dani mogli bi se opisati kao pomalo monoton period. Bi}e poziva za zabave, ali s povr{nim odnosima. POSAO: Ve}ina va`nih poteza zavisi}e od drugih, ali vi polako preuzimate deo toga u svoje ruke. Sre}a je {to je tako, jer neke svoje ideje treba da razvijete u praksi. ZDRAVQE: Zanemarite poneku brigu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Bi}ete aktivni u stvarawu kontakata, pa ako ste jo{ sami, mogli biste nekoga upoznati. Neki }e potro{iti vi{e od planiranog kako bi impresionirali dragu osobu. Ipak, bi}e zadovoqni. POSAO: Uvide}ete da se umarate, te da vam treba dvaput vi{e vremena da obavite stvari koje ina~e obavqate br`e. Zato, pa`qivo ekonomi{ete svojim snagama. ZDRAVQE: Dovoqno spavajte.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Bi}ete privla~ni i poslu`iti se erotikom i seksom za potpuno zavo|ewe. To }e vam zapravo najboqe i}i od ruke u privatnom `ivotu. Ako poku{ate da malo vi{e razgovarate s drugom stranom, nai}i }ete na nerazumevawe. POSAO: Postavili ste stvari na wihovo mesto i sad }ete raditi mirnije. Vama sada tako i odgovara. Dosta vam je buke. ZDRAVQE: Pomozite nekom detetu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Va{ qubavni ìvot nastavi}e da se razvija dobro. Oni koji su jo{ sami izlazi}e bez pritiska da se ne{to mora dogoditi. Bi}e zabavqawa, ali i prijatnih doìvqaja u atmosferi vlastitog doma. POSAO: Jedva }ete ~ekati da se izrazite i pokaète {ta sve moète, ali s druge strane, o nekim temama bi}e mudrije }utati ili ih odloìti. ZDRAVQE: Sledite svoju intuiciju.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Mawe }ete izlaziti i vi{e se usredsrediti na zajedni~ki boravak u svom domu. Bi}e dovoqno da ostanete kod ku}e s voqenom osobom ili da po|ete na neko mesto gde }ete biti sami. POSAO: Ne}e biti mnogo vremena za raspravqawe i analizirawe. Bi}e potrebno da reagujete u trenutku. Vi ste po prirodi spretni, pa }ete se i ovaj put dobro sna}i. ZDRAVQE: Uzmite vitamine.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Ne}ete biti u najboqoj qubavnoj formi. Ponekad }ete se ~ak ose}ati frustrirano, ali to }ete vrlo brzo zaboravqati. Druga strana ne}e vas uvek razumeti. POSAO: Mnogi }e putovati u drugi grad zbog posla. Sve to }e vas osve`iti i probuditi nove ideje kako da unapredite ono {to radite. S lako}om }ete razmewivati nove informacije. ZDRAVQE: Proverite stawe svog auta.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Oni koji su u duìm vezama ima}e sve ja~u potrebu za intimno{}u, pa }e se najverovatnije povu}i u mir svog doma. Oni koji jo{ traè srodnu du{u mogli bi polako da upadaju u isku{ewe tajne qubavne veze. POSAO: Pogledajte malo boqe oko sebe i na}i }ete mnogo qudi koji bi èleli da sara|uju s vama. Potrebno je boqe se povezati. ZDRAVQE: Mogu} je prekid jednog prijateqstva.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Bi}ete veseli zbog stvari koje su vam drage. Usledi}e prijatne zabave bez previ{e pompe, kao i opu{tenost u krugu dragih osoba. ^ini}e vam se da je sve mogu}e. POSAO: Pred vama su neke nove mogu}nosti. Odgovori na davno postavqena pitawa verovatno }e sti}i. Sve vas to usmerava na daqi rad u kom mogu do}i do izra`aja va{i talenti. ZDRAVQE: Potreban je oprez u saobra}aju.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Ako ~eznete za qubavqu u svojoj samo}i, malo boqe pogledajte osobe iz svoje radne sredine. Jedan mejl ili telefonski poziv mogao bi vam doneti prijatno poznanstvo, a kasnije mo`da i ne{to vi{e. POSAO: Od vas se o~ekuje vi{e i boqe zato {to ste za to sposobni. Potrudite se da odradite ono {to morate, a onda se posvetite onome {to `elite. ZDRAVQE: Ne budite skromni.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Verovatno }ete imati potrebu malo da se distancirate od voqene osobe ili }e va{e qubavno raspolo`ewe splasnuti. Ali jednako }ete ostati raspolo`eni za zabave, pa }e izlazaka biti. Ipak, odnosi koje }ete stvarati osta}e na povr{nom nivou. POSAO: Bi}ete efikasni u obavqawu poslova, ali nisu nemogu}e o{trije re~i. ZDRAVQE: Obratite pa`wu na va{a plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Ovih dana vi }ete biti jako zanimqivi drugima i u svakom trenutku spremni za razgovor. Ako ve} jeste u vezi, ona bi trebalo da se poboq{a, a partner }e biti sklon vi{e se vezati za vas. POSAO: Vama }e postajati sve jasnije da se va{i poslovi dugoro~no po~iwu stabilizovati. Ta spoznaja podsta}i }e vas na razvoj novih planova. ZDRAVQE: Ne ulazite u rasprave s nadre|enima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Zbog pove}ane aktivnosti na drugim podru~jima ìvota povremeno }ete morati da odloìte neki qubavni susret. Potrudite se da nekim darom pokaète pa`wu partneru kako se ne bi ose}ao zapostavqen. POSAO: Mnogi }e preispitivati svoju listu poslovnih prioriteta i planova. Mewa}e ono {to im je na prvom mestu. Bi}e spremniji na rizike. ZDRAVQE: Sport }e vam pomo}i.

SVETSKI PRIMER BE[^A[]A I LICEMERJA

Britanci odbijaju da vrate ukradeno blago

niji „Bielor Asset Ltd.” ruskog oligarha Eduarda Hudajnatova koji je, po tvrdwama medija, samo paravan pravom vlasniku, predsedniku Rusije, Vladimiru Putinu, i koju svi u Italiji zovu „Putinova jahta”. Jahta je usidrena u marini u jednoj od najzna~ajnijih nauti~kih kompanija u Italiji i koja se stara o wenom odràvawu. Ova usluga ko{ta italijansku dràvu skoro pet miliona evra, a ta cifra }e svakako rasti u budu}nosti. „Putinova jahta“ je duga~ka 140 metara, ima {est spratova i 22 velike luksuzne kabine sa kupatilima od mermera, dve platforme za sletawe helikoptera, bioskopsku salu, salu za ples, teretanu sa saunom, tursko kupatilo kao i salu za krioterapiju. Unutra{wost jahte je ure|ena po ideji francuskog dizajnera Fransoa Zuretija. Cena jahte, po proceni medija, iznosi 700 miliona evra. Putinovu jahtu je zaplenila Finansijska policija po nalogu ministra ekonomije 6.maja 2022. godine, u akciji takozvanog „zamrzavawa” imovine u sklopu sankcija koje je Evropska unija uvela ruskim dràvqanima. Zato italijanska dràva mora da snosi tro{kove odràvawa i ne moè da imovinu proda ili dodeli bilo kome, kao {to se to radi sa imovinom koja je oduzeta osu|enim pripadnicima mafije.

U Londonu se i daqe premi{qaju da li bi Britanski muzej trebao da vrati Gr~koj Elginov mermer – reqef i skulpture iz Partenona koje su odnete u London po~etkom 19. veka. Britanci kaù da je odnet a Grci da je ukraden. Tako stoje stvari. Me|utim, zakon brani Britanskom muzeju da odstrawuje predmete iz kolekcija, sem u veoma retkim situacijama. „Pozajmi}emo skulpture, kao {to to radimo sa mnogim predmetima, onima koji èle da ih izloè i pokaù javnosti {irom sveta, pod uslovom da na wih paze i vrate ih”, navodi Britanski muzej. Dràvni zvani~nici su uvek spre~avali dogovor. Za to ima dosta primera. Me|u wima je i slu~aj sa biv{om britanskom premijerkom, Lizom Tras. Upitana o potencijalnom dogovoru koji bi mogao da bude postignut o vra}awu skulptura i reqefa Gr~koj ona

je jasno rekla da to ne podr`ava. Sa druge strane, britanska javnost i mnoge poznate li~nosti podr`avaju zahtev Gr~ke da se anti~ko blago Partenona vrati. Organizacija „Projekat Partenon” navodi i rezultate ankete po kojoj samo 16 odsto smatra da skulpture i reqef treba da ostanu u Britaniji, dok 54 odsto

ispitanika misli da treba da budu vra}eni. Glavni razlog za podr{ku vra}awu je „zato {to pripadaju Gr~koj”. Britanski ambasador Lord Elgin je od Otomanske imperije, koja je tada vladala Gr~kom i Balkanom, dobio saglasnost da sa Partenona skine i odnese delove ukrasa. Grke o tome niko ni{ta nije pitao.

ZDRAVQE

^etvrtak 15. februar 2024. 27

Da li je zdravo jesti ro{tiq? „Kada govorimo o mesu, meso spada u tu grupu namirnica koja je nama neophodna. Meso je izvor i gvo`|a, izvor je cinka, selena, B12 vitamina, daje energiju, bogato je proteinima, daje sitost i kao takvo nam je neophodno i potrebno u jednom danu. Me|utim, sav taj na~in termi~ke obrade uti~e na kvalitet mesa. Kako je dana{wa tema ro{tiq, osvrnu}emo se najvi{e na tu pripremu, odnosno na taj na~in pripreme. Mi naj~e{}e na }umur pripremamo, ali taj dim je najve}i problem. Kada mi spremamo meso, pa kada onako ono u sebi prirodno sadrì masno}e koje padaju u tu vatru, taj dim koji izlazi, on ispu{ta te neke kancerogene materije i to negde nije ba{ dobar izbor”, objasnila je nutricionistkiwa i dodala je da je zdravije spremati na elektri~nim ro{tiqima, na plin ili na struju. Naglasila je da kod ro{tiqa na }umur dolazi do brzog dejstva toplote, pa ti proteini brzo do|u u dodir sa visokom temperaturom i na taj na~in nastaju {tetna jediwewa. Boqe je sporije pe~ewe ili dinstawe na niìm temperaturama ili da redovno okre}emo meso. Tako|e, kada pripremamo meso, savet je meso potopiti u marinadu koja je kao antioksidans, odnosno za{tita svemu tome. Moèmo u jabukovo sir}e ili limunov sok da potopimo meso, mogu da se dodaju za~ini kao {to je bosiqak, origano, maj~ina du{ica, neko kvalitetnije uqe i da se ostavi da odstoji nekoliko sati, pa da se onda stavi na pe~ewe.

RECEPT

CICVARA DOMA]A POTREBNO JE: n 200 ml vode n 200 ml mleka n 1 ka{ika masti n 8 ka{ika kukuruznog bra{na n 1 ka{i~ica soli n 300-350 g sira

PRIPREMA: U neku malo dubqu posudu sipati vodu, mleko, dodati mast i so. Me{ati polagano dok ne provri. Kad provri smawiti na najmawu temperaturu i dodati sir i prome{ati malo da se sir ume{a. Na kraju dodati kukuruzno bra{no i me{ati neprestano bez prestanka oko 5 minuta. Odmah }e se zgusnuti. Kad po~ne da od dole malo zagoreva i da se hvata na posudu, iskqu~iti, gotovo je. Poslu`iti toplo s pavlakom, jogurtom, kiselim mlekom ili kajmakom po `eqi. Prijatno.

[TA BI BIO NAJLO[IJI IZBOR SA RO[TIQA? „Najmawe zdrava kombinacija bi bila kobasica ukoliko je bogata tim {tetnim materijama, nitratima i nitritima, aditivima, ukoliko je doma}a od ~istog mesa i to je u redu, ali ukoliko je tretirana, ona zaista nije dobar izbor. Opet, sa druge strane i ove neke druge vrste mesa, ovi u{tipci mogu da budu bogati ka~kavaqem, koji opet nije neki, da kaèmo, dobar izbor zbog te same kombinacije mesa i mle~nog proizvoda”, rekla je nutricionistkiwa Marija Staji} i dodala da to nije dobro za varewe. Nutricionistkiwa podse}a da meso daje dugu sitost, ne provocira {e}er i insulin, po{to ima nizak glikemijski indeks, ali se dugo vari i ukoliko se meso napuni sirom, slaninom, jo{ ako uz to jedemo hleb i salatu, ceo taj proces varewa je duì i teì. Sve vrste mesa sa ro{tiqa su mawe vi{e dobre ukoliko je u pitawu ~isto meso, da nema u sebi neke dodatke. [TA SE SVE DODAJE U RO[TIQSKO MESO, A DA NIJE DOBRO? Nutricionistkiwa Marija Staji}: „Oni naj~e{}e dodaju te neke hlebne mrvice, mogu da dodaju da bi to negde onako bilo teè i dosta luka i takva kombinacija moè da smeta. Zaista nisam sigurna da li neki proizvo|a~i dodaju ne{to od aditiva i sli~no, ali eto to je recimo. Ono {to isto ~esto dodaju u }evape, pqeskavice jeste soda bikarbona. To ne bi trebalo da bude problem, jer je meso acidiraju}a namirnica, ima veliku kiselost, pa ta soda bikarbona moè to da neutrali{e.”

KOLIKO JE POTREBNO VREMENA DA SE SVARI RO[TIQSKO MESO? „Meso se najduè vari i ovo meso pripremqeno na ro{tiqu ide i do tri sata, ali opet, dodajemo te neke druge namirnice, ceo proces moè da bude tri, ~etiri, pet sati. Moèmo da napravimo problem ukoliko u me|uvremenu unesemo slede}i obrok, a nismo svarili prethodni, tada nastaju i nadutost stomaka i goru{ica i sve te neke digestivne smetwe. Ali, sigurno da treba tri, tri i po sata i ono {to je jako bitno, svarqivost, odnosno iskoristqivost mesa je velika, mi kada unosimo povr}e, povr}e ima ta nerastvorqiva vlakna koja na{ organizam ne moè da svari, pa ih izbaci, a kod mesa mi sve iskoristimo, tako da to je jedna nutritivna dobra i

v r e d n a namirnica”, objasnila je nutricionistkiwa. KAKO IDE GRILOVANO POVR]E UZ RO[TIQ? „Ovo {to smo spomenuli da kada pripremamo ro{tiq na }umur, nastaju ove kancerogene materije, koje ~ak u jednom kilogramu ro{tiqa se stvori devet miligrama tih materija, to je negde ekvivalentno 600 popu{enih cigareta. Dobro, ne}e niko pojesti toliko ro{tiqa, ali ~isto da se spomene. Povr}e i vo}e grilovano nemaju tu masno}u u sebi. Neko savetuje da se stavi alu folija, pa da se na tom sprema, ali, ni aluminijumska folija nije zdrav izbor, tako da je boqe da se vrsta termi~ke obrade promeni”, rekla je nutricionistkiwa Staji} i dodala da je grilovano povr}e dobar izbor uz ro{tiq.

Kako san kra}i od 8 sati uti~e na na{e telo Spavawe je osnovna potreba na{eg organizma, koja uti~e na na{e raspoloèwe, pam}ewe, koncentraciju, imunitet, krvni pritisak, srce i mnoge druge funkcije. Me|utim, mnogi od nas ne spavaju dovoqno ili ne spavaju kvalitetno, {to moè da ostavi ozbiqne posledice po na{e zdravqe. Spavawe mawe od osam sati pove}ava rizik od gojaznosti, dijabetesa, sr~anih bolesti i mo`danog udara. To je zato {to nedostatak sna naru{ava na{ metabolizam i hormonsku ravnoteù, {to dovodi do pove}awa apetita, smawewa osetqivosti na insulin i pove}awa krvnog pritiska. Tako|e, kada ne spavamo dovoqno, imamo mawe energije i motivacije za fizi~ku aktivnost, {to doprinosi gojewu i slabqewu na{eg kardiovaskularnog sistema. OBNAVQAWE ]ELIJA I AUTOFAGIJA U SNU San je stawe u kojem se na{e telo i mozak odmaraju i regeneri{u, {to je va`no za na{e

fizi~ko i mentalno funkcionisawe. Tokom sna, na{e telo prolazi kroz razli~ite faze,

od kojih je najdubqa faza nazvana sporotalasni ili duboki san. U ovoj fazi, na{e telo osloba|a razne hormone i faktore rasta, koji stimuli{u obnavqawe }elija i tkiva, kao {to su ko`a, mi{i}i, kosti, krv i imuni sistem. Tako|e, tokom sna, na{ mozak aktivira proces koji se naziva autofagija, koji podrazumeva ~i{}ewe i reciklirawe o{te}enih i nepotrebnih }elija i molekula, koji mogu izazvati bolesti i starewe. Dakle, san je neophodan za odr`avawe na{eg zdravqa i vitalnosti na }elijskom nivou. Kada ne spavamo dovoqno, na{ mozak je podlo`niji stresu, anksioznosti, depresiji i drugim negativnim emocijama.Spavawe dovoqan broj sati je neophodno, jer nam omogu}ava da se oporavimo, regeneri{emo i pripremimo za novi dan. Zato je va`no da se potrudimo da spavamo dovoqno i kvalitetno, po{tuju}i svoj prirodni ritam i potrebe.

LE^EWE BIQEM

Zdravstvene prednosti najstarijeg povr}a koje su qudi gajili Bob je prepun hranqivih materija i nudi mnoge zdravstvene prednosti. Sadr`i vlakna, folat i mangan, pored mnogih drugih hranqivih materija. Ovu mahunarku jedu qudi {irom sveta. Pripada porodici mahunarki i ima blago sladak, zemqani ukus i pun je vitamina, minerala, vlakana i proteina. Smatra se da nudi impresivne zdravstvene efekte. Zbog svoje relativno male veli~ine, bob sadr`i neverovatnu koli~inu hranqivih materija. Posebno je bogat biqnim proteinima, folatom i mnogim dugim vitaminima i minerali-

ma. Tako|e sadrì rastvorqiva vlakna koja mogu da pomognu kod varewu, ali mogu i da i snize nivo holesterola. Jedna {oqa (170 grama) kuvanog boba sadrì 187 kalorija, 33 grama ugqenih hidrata, mawe od jednog grama masti, 13 grama proteina, devet grama vlakana. Pored toga, bob obezbe|uje mawe koli~ine skoro svih drugih vitamina B, kalcijuma i selena. Bob moè da bude ukusan dodatak jelima i grickalicama. Da biste ga pripremili, po~nite tako {to }ete ukloniti wihove nejestive zelene ma-

hune. Zatim prokuvajte ga oko 30 sekundi pre nego {to ga prebacite u posudu sa ledenom vodom. Ovo }e omek{ati vo{tani spoqni premaz, {to }e olak{ati skidawe. Oqu{teni bob se moè kuvati na pari i sipati u maslinovo uqe i za~ine da bi se jeo ceo, ili izdrobqen da bi se mazao na hleb ili stavqao u druga jela. Za pe~ewe, kuvajte ga 30 minuta, ocedite ga, a zatim dodajte maslinovo uqe i za~ine. Ra{irite pasuq na pleh i pecite jo{ 30 minuta na 190 stepeni. Kuvani bob se moè dodati u salate, jela od pirin~a, riòta, paste, supe i pice.

28 ^etvrtak 15. februar 2024.

ENIGMATIKA

SVET POZNATIH

^etvrtak 15. februar 2024. 29

PRINC ALEKSANDAR KARA\OR\EVI]:

Izborio sam se sa karcinomom, ~uvajte zdravqe kao najve}e bogatstvo Princ Aleksandar Kara|or|evi} poru~uje da je duboko zabrinut zbog bolesti koja je zadesila britanskog kraqa ârlsa Tre}eg i podelio svoje iskustvo borbe sa opakom bole{}u kao upozorewe i preporuku svima da redovno kontroli{u svoje zdravqe. Princ Aleksandar Kara|or|evi} isti~e da kraqu ârlsu {aqe poruku podr{ke, ali i razumevawa i saose}awa. „Qubav i briga svih nas koji ga poznajemo, kao i wegovog naroda, svih koji duboko brinemo za wega, pruà podr{ku Wegovom Veli~anstvu da istraje i dobije ovu najva`niju bitku. Vest da je bolest u ranoj fazi daje velike nade”, dodaje se u poruci. Aleksandar Kara|or|evi} kaè da nesre}na re~ „karcinom” nije ne{to {to bilo ko èli da ~uje. „O tome mogu da govorim i i sa li~ne strane, jer odli~no znam kako se ose}ate kada ih ~ujete. Kako je to zastra{uju}e i uàsavaju}e i za porodicu tako|e, kako

se sva ose}awa pome{aju i ne moète da razmi{qate ni o ~emu drugom. Mogu o tome da pri~am, jer sam i sam nedavno pobedio rak. Izbegavao sam da o tome govorim javno, jer je to li~na stvar koja se ti~e samo moje porodice i mene, ali otvorenost kraqa ârlsa po pitawu svog zdravqa me navela i ohrabrila da i ja podelim svoje iskustvo”, navodi Aleksandar Kara|or|evi}. Isti~e da sada deli sa ovu vest jer moè da podstakne qude da preduzmu korake i povedu vi{e ra~una o svom zdravqu. „Godinu dana ranije, bio sam na redovnom pregledu, doktori su uradili kontrolu magnetnom rezonancom i uo~ili ne{to sumwivo. Ura|ena je biopsija i tada je sve bilo u redu. Godinu dana kasnije, iako nisam ose}ao nikakve probleme, magnetna rezonanca je ponovo pokazala slike koje su zabrinule lekare, ali ovoga puta rezultati biopsije su pokazali ono od ~ega svi strahujemo. U tom trenutku, bio sam prestravqen. Ali nisam bio sam. I ne

govorim samo o porodici i prijateqima koji su znali i pru`ili podr{ku, a koja mi je toliko zna~ila i ne mo`e se opisati re~ima, ve} i o svim drugim qudima koji se bore sa ovom bole{}u”, istakao je princ Aleksandar. „Odlu~no planiram da i ubudu}e nastavim sa redovnim lekarskim kontrolama, a apelujem na sve da se ugledaju na

Robert De Niro pozirao sa svojom 10-mese~nom }erkicom

BAJDENOV NAJNOVIJI LAPSUS:

Pome{ao Merkelovu i Helmuta Kola Predsednik SAD Xozef Bajden, drugi put ove nedeqe pome{ao je imena evropskih lidera, pomenuv{i dva puta pokojnog nema~kog kancelara Helmuta Kola, umesto nekada{we kancelarke Angele Merkel. Bajden je govorio na doga|aju u Wujorku, gde su prikupqana sredstava za wegovu predizbornu kampawu. Opisivao je, izme|u ostalog, i razgovore koje je vodio sa evropskim liderima na sastanku Grupe sedam (G7) u Velikoj Britaniji 2021. godine. Predsednik Bajden je rekao da ga je Helmut

Kol (koji je preminuo 2017. godine) pitao „kako bi reagovao kada bi pro~itao da su neki qudi upali u britanski parlament i ubili policajce sa ciqem da zaustave izbor premijera”. Ina~e, tom Samitu – 2021. godine, prisustvovala je tada{wa nema~ka kancelarka Angela Merkel. Bajden je nedavno na predizbornom doga|aju u Las Vegasu, pome{ao i francuske predsednike Emanuela Makrona i Fransoa Miterana, koji je umro 1996. godine. Iz Bele ku}e nisu dali nikakav komentar na posledwe Bajdenove lapsuse.

Branislav Le~i}: Kriv sam za oba razvoda Iako je krajem avgusta napunio 68. godina Branislav Le~i} vaì za jednog od najve}ih zavodnika o ~ijem se qubavnom ìvotu i daqe pri~a i pi{e. Ve} ~etiri godine renomirani glumac uìva u emotivnoj vezi sa misterioznom Jelenom, a poznato je i to da iza sebe ima dva braka. Sa biv{im ènama je, kako sam isti~e, u fenome-

nalnim odnosima. - U odli~nim odnosima sam sa Ninom Radulovi} danas. Pla}am alimentaciju za dete. Naravno da pla}am. Mali broj qudi zna da probleme re{ava odmah... Civilizovano sam zavr{avao brakove. Najgore je kad se ne{to radi preko dece. Ipak si bio sa tom osobom dugo... Ja sam kriv za oba razvoda braka. Nisam davao

ovaj primer i u~ine isto. Budite odgovorni prema sebi, slu{ajte savete lekara i pazite na svoje zdravqe, ~uvajte ga i negujte kao najve}e bogatstvo i dar koji }ete ikada dobiti. I da zakqu~im, nadam se svim srcem da }e i Wegovo Veli~anstvo kraq, moj dragi prijateq i ro|ak, tako|e pobediti”, zakqu~io je princ Aleksandar.

maksimum u brakovima, da jesam opstali bi. I sa prvom ènom sam u odli~nim odnosima. Moje biv{e ène su pametne, obe su samostalne, samosvojne. Ja ìvim od javnosti, navikao sam na cirkus. Posle svakog razvoda bude haos u javnosti. Oni koji su pored mene dele moju sudbinu, iako mo`da nisu javne li~nosti. Kamere su uperene i na moju izabranicu... O qubavi se ne raspravqa, svaku ènu sam voleo, dok smo bili zajedno voleo sam svim srcem, ne mogu da kaèm koju sam vi{e voleo. Iako ~vrsto stoji iza svojih odluka, Branislav Le~i} otkriva da je pogre{io {to nije uplovio u emotivnu vezu sa najpoznatijom „Loto devojkom“. - Mo`da sam pogre{io {to nisam bio sa Suzanom Man~i}... Jesam, pogre{io sam. Trebalo je da budem sa wom, ipak. Trenutak je bio takav da nismo...

Legendarni glumac Robert De Niro (80) pozirao je sa svojom 10-mese~nom }erkicom \ijom i odu{evio brojne pratioce na Instagramu. Na fotografiji poznati glumac mazi bebu u svom krilu i ne`no prislawa obraz na wenu malenu glavu. „Preslatka je”, izjavio je De Niro u razgovoru za Pipl, objavqenom pro{le nedeqe. On je opisao neobi~nu dinamiku unutar svoje porodice nakon {to je u 79. godini do~ekao svoje sedmo dete. „Sva deca su odu{evqena wome. âk i unuci. Ona je wihova tetka, a oni }e uskoro postati tinejxeri”, ispri~ao je dvostruki dobitnik Oskara.Osim \ije, koju je do~ekao u prole}e 2023. sa partnerkom Tifani ên, 46, glumac Robert De Niro je otac jo{ {estoro dece iz tri braka i vi{e veza: Drine (56), Rafaela (47), blizanaca Xulijana i Arona (28), Eliota (25) i Helen (12). Ima ~etvoro unu~adi, ukqu~uju}i Drininog sina, Leandra, koji je tragi~no preminuo od slu~ajnog predozirawa, pro{le godine u dobu od 19 godina. Robert de Niro, legendarni glumac, postao je otac po sedmi put u poznim godinama. U svojoj osamdesetoj godini, dobio je }erkicu po imenu \ija Virxinija ên de Niro sa partnerkom koja je, kada su se upoznali, bila hostesa u jednom restoranu u Londonu, a sada je za Pipl otkrio neke detaqe o svom najmla|em detetu.

30 ^etvrtak 15. februar 2024.

SPORT

PROGNOZA ZA KOJU SRBIJA NAVIJA DA JE TA^NA:

Novak }e igrati do 55. godine Koliko dugo }e jo{ dugo trajati karijera Novaka \okovi}a to zna samo srpski as, ali jedan poraz na Australijan openu sigurno ne}e biti presudan za tu odluku. U to je uverena Lora Robson, biv{a britanska teniserka, koja veruje da bi Novak mogao da igra ~ak do 55. godine. Na Australijan open jo{ uvek nije stavqena zavesa, a koliko god pa`we da je usmereno ka Janiku Sineru i daqe se govori o Novaku \okovi}u i razlozima za wegovu lo{u igru u polufinalu protiv Italijana. Svoje vi|ewe dala je i Lora Robson za koju je prirodno da i najboqi imaju lo{ dan. Barem tako tvrdi biv{a britanska teniserka Lora Robson, koja tvrdi da i pored poraza u polufinalu Australijan opena, Novak nema razloga za alarm. „Kada postavite letvicu tako visoko, postoji samo jedan put. Prema wegovom priznawu posle me~a polufinala, bio mu

je to jedan od najgorih slemova u posledwoj deceniji. Kada osvojite jedan turnir deset puta i odigrate 100 me~eva tamo, u qudskoj prirodi je da odigrate ponekad slabo. Tako da nema nekog razloga za alarm. On je i daqe favorit na koji god turnir da do|e“, rekla je Lora za „Ekspres“. Biv{a britanska teniserka objasnila je kako su se pojavili teniseri koji znaju da iskoriste momente u kojima Novak igra na 50 odsto i da zbog toga on to sebi ne sem da dozvoli. Kada je re~ o tome koliko bi srpski as mogao da igra, Robson je bila i malo nerealna. „Ne sme sebi da dozvoli da ima dane kada je na 50 odsto, jer qudi nisu verovali da kogu da ga dobiju kada je na sto odsto. ^ak i kada je imao za nijansu slabiji dan nisu mogli to da iskoriste. Sada mogu, ali kada se neko u wegovim godinama kre} e tako dobro ne bih bila zabrinuta previ{e. On je jedan od onih momaka, sportista koji bi verovatno mogli da igraju do 55. godine“, rekla je Robsonova.

^UDO NEVI\ENO!

Stogodi{wak skakao u vodu na Svetskom prvenstvu u Dohi Trenutno se odr`ava Svetsko prvenstvo u Dohi u vodenim sportovima, a jedna vest je sa odu{evqewem prihva}ena u celom svetu. Naime, specijalni gost, stogodi{wi Tagi Askari je uspeo da u~ini ne{to {to niko nije o~ekivao, da izvede skok u vodu. Iranac je osvojio srebrnu i bronzanu medaqu na prvim Azijskim igrama 1951. godine, a Askari nikada nije prestao da se bavi tim sportom. - Volim rowewe od tinejxerskih dana do danas. Uvek sam voleo rowewe. Ni{ta se nije promenilo od 1951. do sada, osim mog nastupa! Kada sam se takmi~io na nacionalnom nivou, posledwe prvenstvo sam imao kada sam imao 41 godinu. Osvojio sam zlatnu medaqu na nacionalnom nivou, a posle toga sam se oprostio od sporta, ali bar sa zlatnom medaqom. U vreme kada su takmi~ewa bila u Teheranu 1974. godine, kineski pliva~i su u{li u ovaj prelep sport i po~eli su mnogo da napreduju – jednostavno nismo mogli da ih uhvatimo jer smo ostali na istom nivou na kom smo po~eli - izjavio je Askari.

„HAMILTON MO@E OD FERARIJA DA NAPRAVI KONKURENTA ZA TITULU“:

Alonso veruje da mo`e da do|e do velike smene u Formuli 1

Dvostruki svetski {ampion Formule 1 voza~ Aston Martina Fernando Alonso ocenio je da bi prelazak Luisa Hamiltona u Ferari mogao da u~ini tu legendarnu ekipu konkurentom za titulu u 2025. godini. „Posledwih par godina Ferari je imao vrlo brz bolid i borili su se za velike stvari. Mo`da Luis moè da donese taj dodatak u borbu za {ampionat. Bolid je tu“, rekao je Alonso, preneo je BBC. Luis Hamilton [panski voza~ podsetio je da je Ferari u posledwih pet trka pro{le sezone imao vi{e pol pozicija od Red Bula, koji je dominirao i osvojio titule u konkurenciji voza~a i konstruktora. „âk i pro{le godine, uz vrlo dominantan bolid Red Bula, Ferari je uspeo da ostvari isto vreme po krugu i da bude brì od wih ve}im delom kvalifikacija, pa bi bolid trebalo da bude dovoqno brz“, naveo je Alonso. Sedmostruki svetski {ampion Hamilton je u avgustu produìo ugovor na dve godine sa Mercedesom, ali je po~etkom februara ipak odlu~io da na kraju ove sezone napusti ekipu i pre|e u Ferari. On je rekao da je kao de~ak sawao da vozi za tu ekipu, iako je u vi{e navrata govorio da èli da ostane u Mercedesu do kraja karijere. Predsezonska testirawa obavi}e se od 21. do 23. februara u Bahreinu, a nova sezona po~e}e 2. marta trkom za Veliku nagradu Bahreina.

Kada je re~ konkretno o polufinalu Britanka smatra da se srpski as kasno „ukqu~io“. „Nije me iznenadio poraz, ve} vi{e to kako je igrao tog dana protiv Sinera. Mnogi su verovali da Janik ima {anse da pro|e i bilo je sjajno videti da je ispunio o~ekivawa. [to se ti~e Novaka, u prva dva seta bio je tako ravan, {to se ne vi|a kod wega, on i kada je tako ravan uspeva da okrene me~. U momentu kada je po~elo da deluje da se vra}a na svoj pun nivo, bilo je prekasno“, istakla je Robson. Napomiwe biv{a teniserka da je Novak i daqe najboqi na svetu i da je dobra odluka {to odmara pred turnire na betonu, na kom je jedan od najboqih igra~a u istorji sporta. „Novaku je potrebno da se odmori pred

Indijan Vels i Majami, jer on je najboqi na tvrdim podlogama, on na va dva turnira uvek igra dobro. Nije katastrofalna stvar izgubiti od Sinera, ili pre toga od De Minora. Nema se {ta tu mnogo pro~itati. I daqe je najboqi na svetu, osvaja sve. Stvar je samo u tome {to dolaze neki mladi igra~i i imaju veru da sada, {to pre nije bio slu~aj, mogu da ga pobede u tri dobijena seta“, zakqu~ila je Lora Robson.

\OKOVI]U SE SPREMA PAKAO!

Karlos Alkaraz puca na ono {to bi Novak najvi{e voleo Bli`i se po~etak Olimpijskih igara u Parizu, dele se posledwe vize, a jedno od zanimqivijih takmi~ewa bi}e nadmetawe u tenisu na terenima Rolan Garosa. Novak \okovi} }e biti glavni favorit, ali Karlos Alkaraz isti~e da mu je najve}i san da osvoji olimpijsko zlato. Na pitawe da li bi ove godine pre odabrao zlato

ili trofej na Rolan Garosu, 20-godi{wak iz Mursije odgovara: - Rekao bih – olimpijsko zlato, jer mi je san da to zlato odnesem u svoju zemqu, u [paniju. Zlatna olimpijska medaqa jedna je od najve}ih stvari generalno u sportu. Ove godine bih to najvi{e voleo, ali ne}u da la`em, voleo bih oba trofeja. Alkaraz je ve} bio {ampion Ju-Es opena i Vimbldona, a pro{le godine je u polufinalu Rolan Garosa zaustavqen od Novaka \okovi}a. - Svejedno mi je koji }u slem osvojiti – Garos, Australijan open ili bilo koji drugi. Za svaki bih bio presre}ena. Nadam se da }u na Rolan Garosu ove godine poboq{ati rezultat u odnosu na polufinale, ali ne ose}am se kao da moram da ga osvojim, kao da je to neki poseban teret. Jeste mi san da osvojim, dodu{e. Govorio je Alkaraz i o svojim dugoro~nim ambicijama. - \okovi} i Siner su trenutno glavni rivali, za mene i za sve druge. Tu je Zverev, koji ima pozitivan skor sa mnom, ali \okovi} i Siner su na vrhu. I daqe mislim o Noletova 24 (slema) – volim da sam ambiciozan, da sawam velike snove, a vide}emo dokle }u dogurati: da li do pet, mo`da ostanem na dva, ali neminovno mislim o tome.

RIVALI SRBIJE: [PANIJA, DANSKA I [VAJCARSKA

Orlovi dobili grupu u kojoj mogu da se bore sa svakim Srbija }e u prvom u~e{}u u A diviziji UEFA Lige nacija za protivnika imati [paniju, Dansku i [vajcarsku. Or-lovi su dobro pro{li. Mogli su u najja~u i najtraktivniju grupu sa Italijom, Belgijom i Francuskom. Ne bi bilo mnogo lak{e na{im reprezentativcima ni sa Holandijom, Ma|arskom i Nema~kom. Nezahvalne bi bile i borbe sa Hrvatskom, Portugalijom i Poqskom. Ruke Huana Mate, nekada{weg {panskog reprezen-tativca bile su sre}ne.

A DIVIZIJA

PRVA GRUPA: Hrvatska, Portugalija, Poqska, [kotska. DRUGA GRUPA: Italija, Belgija, Francuska, Izrael. TRE]A GRUPA: Holandija, Ma|arska, Nema~ka, Bosna i Hercegovina. ^ETVRTA GRUPA: [panija, Danska, [vajcarska, Srbija.

Partizanovi i Zvezdini navija~i ponovo „~astili“ Evroligu, sada sa 33.500 evra Evroliga trqa ruke posle skoro svakog me~a u Beogradu. Trqa ruke i puni xepove. Partizan je sankcionisan zbog navija~a sa 3.500 evra, zbog bacawa stvari na igrali{te na me~u sa Bajernom. Crvena zvezda je pro{la skoro deset puta gore, tako|e zbog navija~a. Kazna je 30.000 evra, a zbog konstantog ponavqawa grehova od strane navija~a. Ovaj put organizatorima takmi~ewa se naro~ito nije svideo atak na aktere me~a Zvezda - @algiris, na samom kraju, prilikom prolaska kroz tunel.

SPORT

^etvrtak 15. februar 2024. 31

DEJAN MILOJEVI] ISPRA]EN NA KO[ARKA[KO NEBO:

Veli~anstven spisak legendi sve govori, Stiv Ker iz Amerike do{ao na sahranu UTISAK BOQI OD POBEDE:

Bukari najve}e „poja~awe” Prole}na premijera Crvene zvezde, i pored naizgled mr{avog trijumfa protiv Vo`dovca, je svakako uspela. Spletom okolnosti pobeda protiv Zmajeva nije bila izraèna ve}om razlikom, ali je srpski {ampion ostavio vrlo dobar utisak i navija~i su sa stadiona oti{li uglavnom zadovoqni onim {to su videli. BUKARI NAJVE]E „POJAÂWE” Od svih fudbalera Crvene zvezde, reprezentativac Gane je najvi{e pokazao na utakmicama Lige {ampiona (dva gola i asistencija) i delovalo je, a ne{to sli~no su i najavqivali iz rukovodstva, da }e tokom zimskog prelaznog roka Osman Bukari biti prodat. Da li zbog ~iwenice da je klupska kasa dovoqno osveèna prodajom Koste Nedeqkovi}a, Jovana Mijatovi}a i Stefana Mitrovi}a, ili jednostavno nije bilo adekvatne ponude, brzonogi napada~ je ostao na Marakani i on je definitivno najve}e „poja~awe” ove zime. DRAGOVI] - SPAJI] OSIGURAWE Tokom polugodi{weg mandata Baraka Bahara, u posledwoj liniji crveno-belih radila je vrte{ka malo mawe pose}ena od one na novogodi{wem sajmu. Treneri vole da kaù da je boqe da imate dva uigrana {topera, pa i lo{ijeg kvaliteta, nego da ih konstantno zbuwujete mewaju}i im partnere, pa makar oni bili Paolo Maldini i Aleksandro Nesta. Dolaskom Vladana Milojevi}a sa tom pri~om je zavr{eno, centralni par {topera ~ini}e Aleksandar Dragovi} i Uro{ Spaji}, ostali igra~i sa te pozicije }e ~ekati svoju {ansu. Obojica iza sebe imaju dugogodi{we me|unarodno iskustvo, veliki broj utakmica u reprezentaciji (Dragovi} 92 u Austriji, Spaji} 20 u Srbiji) i ukoliko ih zaobi|u povrede, predstavqa}e ozbiqan bedem ispred gola. POSLE MIJATOVI]A - [QIVI] Zvezdina omladinska {kola je posledwih godina u velikoj ekspanziji, kvalitetan i temeqan rad definitivnu potvrdu dobio je ove zime, tokom koje su dva de~aka iz generacije 2005, Kosta Nedeqkovi} i Jovan Mijatovi} prodata za ozbiqan novac (zajedno skoro 17 miliona evra). Me|utim, resurs „2005” nije ispra`wen, velika o~ekivawa su i od Jovana [qivi}a, mo`da i najtalentovanijeg de~aka iz tog godi{ta. Mladi Kru{evqanin se odli~no sna{ao na pripremama, pokazao je da moè da bude opasan i kao strelac i kao asistent, i na neki na~in je projektovan da prigrli Mijatovi}evu minutaù. MILOJEVI] NIJE OPIJEN MINULIM RADOM Crveno-beli ponovo na klupi imaju nekoga ko dokazano zna kako se radi u najtrofejnijem srpskom klubu. I pored opravdanog statusa najboqeg trenera u novijoj klupskoj istoriji i impresivnih dostignu}a iz prvog mandata (dve titule, plasman u Ligu Evrope posle 10 godina i dva uzastopna plasmana u Ligu {ampiona), Vladan Milojevi} je suvi{e odgovoran i kao ~ovek i kao trener, da bi ìveo opijen minulim radom. DELIJE 12. I 13. IGRA^ Crvena zvezda je u prvom delu sezone zavr{ila ovogodi{we u~e{}e u Ligi {ampiona, ali najvatrenije pristalice, sme{tene na severnoj tribini, }e i na doma}im terenima biti navija~ka liga {ampiona. Spektakl na premijeri protiv Vo`dovca, èstoka podr{ka i navijawe, pra}eno bogatim „kulturno-umetni~kim” programom, sa neverovatnih 12 koreografija, jasna su poruka i najava da }e Delije i ovog prole}a biti i 12. igra~ najtrofejnijeg kluba na ovim prostorima. Velika brojnost, {to je najva`nije, nije praksa samo na stadionu „Rajko Miti}”, Delije su prisutne na svakom gostovawu u inostranstvu, a kamoli na srpskim stadionima.

Duqaj: Ovo je 21. vek, qudi lete na Mars, a mi ne moèmo da obezbedimo normalne uslove za igru Trener Partizana Igor Duqaj bez dlake na jeziku, ka i vazda: - êstitke za oba tima, za sjajnu atmosferu, i za veliku podr{ku koju su nam pruìli navija~i Partizana. Izuzetno je te{ko igrati u ovakvim uslovima. To nije alibi. Ali, qudi, ovo je 21. vek, qudi lete na Mars, a mi ne moèmo da obezbedimo normalne uslove za igru. Po{tujem sportske radnike iz Javora, ovo mesto me veè za lepe uspomene, nadam se da }e neko pomo}i ovim qudima, koji ulaù veliki novac, da imamo adekvatne uslove za sve igra~e i timove. Danas smo pokazali da uz mnogo, mnogo ùtih kartona moèmo da do|emo do pobede i tri boda.

Sahrana prerano preminulog ko{arka{a i trener Dejana Milojevi}a odràna je ovog ponedeqka na Novom beànijskom grobqu u Beogradu, na kom je opelo po~elo u 13 ~asova. âk je i Stiv Ker do{ao da oda po{tu Miloju, uz wega je i {tab Voriorsa, a dug je spisak velikana koji su ispratili na{eg asa. Opelo je po~elo u 13 ~asova,a sahrana je odràna u 13.30. Stiv Ker posebno je ganuo sve prisutne dolaskom iz Amerike. Uz wega je Zaza Pa~ulija, slavni NBA ko{arka{ koji je sada u rukovodstvu Golden Stejta. Sam krem svetske ko{arke do{ao je u Beograd na sahranu Dejana Milojevi}a, kako bi odali posledwu po~ast legendarnom srpskom ko{arka{u i treneru. Veliki broj velikana srpske i svetske ko{arke do{ao je da se oprosti od legendarnog Miloja. Tu su @eqko Obradovi}, Stiv Ker, Zaza Pa~ulija, Dejan Toma{evi}, Predrag Danilovi}, @eqko Rebra~a.... Ki{a, ti{ina i reka qudi obeleìli su ispra}aj Miloja u legendu. Posle komemoracije, na kojima su se najbliì biranim re~ima oprostili, do{ao je na red najteì trenutak za sve. Jedno je sigurno - spisak legendi i brojnost prisutnih govore dovoqno, koliko }e se pamtiti ve~ni osmeh Dejana Milojevi}a. Vlatko ân~ar je do{ao iz Denvera, a Stiv Ker ~ak ne}e voditi me~ Golden Stejta zbog dolaska u Beograd. Delegacija Golden Stejta bila je i brojna, tri legende su je predvodile. - ûli smo re~i apostola Pavla, mi tugujemo, ali ne kao oni koji nemaju nadu. Mi }emo se opet zagrliti, ako tako nije, onda je ovaj ìvot tragedija. Niko nije birao ìvot na zemqi i niko ne zna trenutak kada }e oti}i sa we. Sve je voqa boìja. Crkva duboko

veruje da je Gospod svedrìteq odabrao trenutak za svakoga od nas. Na{ blaènopo~iv{i patrijarh Pavle je govorio: „Ono {to biramo je da li }emo ìveti kao qudi ili nequdi”. Dejan je bio ~ovek sa velikim „^”, ~ovek u pravom smislu te re~i, ~ovek qubavi i zajedni{tva, koji je ìveo po Bogu. Neka nam Gospod da, da kada Dejan staje pred lice wegovo, ~uje re~i jevan|eqa - odrào je sve{tenik govor na sahrani. Dejan Milojevi} je preminuo 17. januara u Solt Lejk Sitiju od posledica sr~anog udara. Wegovi posmrtni ostaci su u Beograd dopremqeni 7. februara, a sahrana je zakazana za 12. februar. U subotu je odràn komemorativni skup u Skup{tini grada, na kom se okupila ko{arka{ka javnost, koja je se emotivno oprosti-

la od voqenog Dekija. Na wemu su govorili predsednik KSS Predrag Danilovi}, menaxer Mi{ko Ra`natovi} i prijateq Milan Mi}a Radovanovi}. Danilovi} je jedva smogao snage da odrì govor. Pre svega upu}ujem sau~e{}e porodici Milojevi} i ko{arka{koj porodici Srbije - ~iji je Dejan Milojevi} bio jedan od najuzornijih sinova. Napustio nas je pre svega veliki ~ovek, ~ovek bez ijedne mrqe. Imao sam ~ast da budemo prijateqi, iako nismo igrali zajedno. Nosio je u sebi onaj àr, energiju, pozitivnu drskost i sve ono {to je krasilo velikane na{e ko{arke. Imao je sve vrline najcewenijih igra~a oko kojih gradite igru, ti igra~i su odvuek bili pravo blago. Nikad nije bio trula jabuka u timu. Wemu su svi verovali i igra~i i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, mnogo su ga voleli. Ima li ve}eg priznawa od toga da vam svi veruju ~im vas vide. Taj wegov karakter i èqa da se pomogne svakom ~lanu kolektiva, vodili su ga kroz terensku karijeru. Bio je istinski patriota voleo je svoju zemqu. Ose}ao sam duboko u sebi da je to tek po~etak, jer sam bio siguran da }e Dejan voditi reprezentaciju. Na moju veliki àlost to se ne}e dogoditi. Neka mu je laka crna zemqa.

LO[E VESTI:

Paspaq zavr{io u bolnici, morali da mu operi{u srce THURSDAY  ^ETVRTAK 15. 2. 2024.

Srbija uve}ala tim „preko no}i“, grabi ka 100 takmi~ara za Pariz Tim Srbije za Olimpijske igre u Parizu 2024. uve}an je za 27 u~esnika ”preko no}i” i trenutno ih je ukupno 78 Streqa{tvo, boks, atletika, plivawe, kajak, ko{arka, veslawe, rvawe, odbojka, basket 3×3, biciklizam, tekvondo, vaterpolo – sportovi su u kojima }e Srbija, zasada, sigurno imati

predstavnike na Olimpijskim igrama u Parizu, od 26. jula do 11. avgusta. Vaterpolisti, pliva~i i srpske ko{arka{ice izborili su plasman u prestonicu Francuske u samo tri dana i tako uve}ali tim Srbije za ~ak 27 novih ~lanova. Broj takmi~ara za najve}u sportsku planetarnu smotru tako se popeo sada na 78, {to je za vi{e od 50 odsto u odnosu na 51 ~lana, koliko je bilo, i tu nije kraj. Do predstoje}eg leta, olimpijsku kvotu mogu da ispune i atleti~ari, pliva~i, tekvondisti, strelci, vesla~i, teniseri…

Tenisera }e gotovo sigurno biti ~etvorica prema pravilima (ide prvih 56 u olimpijskoj trci, a Srbija trenutno ima ~etvoricu na tim pozicijama), a izvesno ukupno {estoro usled takmi~ewa u dublu ili miksu, a kona~na crta }e se wima podvu}i 15. juna. Srbija }e imati predstavnike u tri timska sporta koji su uvek bili u konkurenciji za medaqe, plus tu dodajemo i maestralne

basketa{e, od kojih se o~ekuje odli~je oko vrata. Odbojka{icama, ko{arka{ima i basketa{ima 3×3 sada su se pridru`ili vaterpolisti i ko{arka{ice, a dane ponosa srpskog sporta upotpunili su i pliva~i. „Delfini“ su prvi uradili ono {to je bilo do wih pro{log petka, dok su u nedequ isto u~inili pliva~i i ko{arka{ice. Vaterpolo reprezentacija Srbije savladala je SAD sa 14:12 u 3. kolu C grupe Svetskog prvenstva i tako obezbedila mesto u Parizu. ^eti Uro{a Stevanovi}a je pred odlazak na Svetsko prven-

Trenutni tim Srbija za Pariz 2024 1. kvota streqa{tvo vazdu{ni pi{toq, ène (Zorana Arunovi}) 2. kvota streqa{tvo vazdu{ni pi{toq, mu{karci (Damir Mikec) 3. Natalia [adrina (boks) 4. Vakid Abasov (boks) 5. Ivana [panovi} (atletika) 6. Milica Garda{evi} (atletika) 7. Andrej Barna (plivawe) 8-11. kvota ènski kajaka{ki ~etverac 12-15. kvota mu{ki kajaka{ki ~etverac 16-27. mu{ka ko{arka{ka reprezentacija 28. Angelina Topi} (atletika) 29. kvota veslawe ènski skif (Jovana Arsi}) 30. kvota rvawe slobodni stil -57 kg (Stevan Andrija Mi}i}) 31. kvota rvawe slobodni stil -74 kg (Hetik Cabolov) 32-43. ènska odbojka{ka reprezentacija 44. kvota rvawe gr~ko-rimski stil -67 kg (Mate Neme{) 45-48. mu{ka basket 3×3 reprezentacija 49. kvota drumski biciklizam, ène 50. kvota drumski biciklizam, mu{karci 51. Aleksandra Peri{i} (tekvondo) 52-54. mu{ka pliva~ka {tafeta 4×100 slobodno (Velimir Stjepanovi}, Andrej Barna, Nikola A}in, Uro{ Nikoli}) 55-66. ènska ko{arka{ka reprezentacija 67-78. mu{ka vaterpolo reprezentacija.

stvo bilo potrebno da bude me|u ~etiri prvoplasirane selekcije koje nisu obezbedile mesto na OI, a rasplet kakav treba dogodio se i pre borbe za svetske medaqe u Dohi. „Mirne glave smo iskoristili sve {anse i obezbedili prednost za pobedu. Jedan ciq smo ostvarili plasmanom u Pariz, a sada èlimo da budemo kvalitetni do kraja“, istakao je Nikola Luki}, vaterpolista Radni~kog iz Kragujevca. Dva dana kasnije obradovali su nas pliva~i, mu{ka {tafeta 4×100 slobodnim stilom overila je olimpijsku vizu plasmanom u finale na Svetskom prvenstvu tako|e u Dohi. [tafeta u sastavu Velimir Stjepanovi}, Andrej Barna, Nikola A}in i Uro{ Nikoli} zabeleìla je vreme 3:14,42 i kao {esta u{la u finale, pa }e drugi put u ovom sastavu u~estvovati na Igrama, posle Tokija 2021. Na kraju su ogroman uspeh u nedequ uve~e napravile i srpske ko{arka{ice, i tre}i put uzastopno igra}e na Olimpijskim igrama, i to posle bronze u Riju 2016. i ~etvrtog mesta u Japanu 2021. Imale su dvostruke evropske {ampionke ~ak tri kvalifikacione utakmice u samo 72 sata na turniru u brazilskom Belemu, do kojeg su imale nekompletne i kratke pripreme, i naporan put uz presedawe u Lisabonu. Posle startnog poraza od Nema~ke, savladale su doma}u reprezentaciju (72:65) i pored poraza od favorizovane Australije (73:75) uspele da zauzmu jedno od prva tri mesta koja vode u Pariz slede}eg leta. ûdo je moglo da spre~i to da su Brazilke u posledwem kolu dobile Nemice sa 74 ili vi{e postignutih poena i ta~no sedam razlike, ali se takav rasplet nije dogodio usled trijumfa Nemica sa 73:71. êkaju se i odbojka{i, imaju dobre {anse da se domognu Igara preko FIVB rang-liste, na kojoj su trenutno deveti. Francuska, Brazil, Poqska i Japan su ispred i ve} su izborili mesta, a prema rangirawu ide pet ekipa na Olimpijske igre koje nisu na drugi na~in pro{le, pa bi deveto mesto na svetskoj listi trebalo tako|e da donese kartu za OI. Nije iskqu~eno da Srbija prebaci brojku od impresivnih 100 u~esnika u Parizu, jer }e se za kvote boriti jo{ atleti~ari, pliva~i, tekvondisti, strelci, vesla~i, teniseri… Ve} je jasno da }e ih izvesno biti vi{e nego u Tokiju 2021. godine, kada je tim Srbije imao 87 takmi~ara koji su doneli ~ak devet medaqa. Pre osam godina je iz Rija stiglo osam odli~ja od 103 srpskih sportista.

Slavni ko{arka{ @arko Paspaq podvrgnut je operaciji srca, saop{tili su gr~ki mediji. Lo{u informaciju plasirao je portal Gazeta iz Gr~ke, po{to je biv{i as Partizana trebalo da bude gost na wegovoj godi{woj sve~anosti, ali je u nedequ hospitalizovan zbog aritmije. Kako navode, Paspaq je operisan i sve je pro{lo u najboqem redu. Paspaq }e neko vreme provesti na intenzivnoj nezi iz predostro`nosti ali je najbitnije da je van ìvotne opasnosti. Trofejni reprezentativac je nedavno u emisiji „Ordinacija“ pri~ao o svojim zdravstvenim problemima i tom prilikom otkrio kako je preìveo dva infarkta i mo`dani udar. On je ispri~ao da mu se prvi infarkt dogodio tokom igra~ke karijere dok se jo{ uvek bavio sportom. „Meni se to desilo na sportu i generalno, meni se uvek i de{avalo na sportu, {ta god to zna~ilo, sport, moè da bude i fudbal, tako smo i po~eli, tako smo zavr{ili na kraju. Oseti{ ipak ne{to {to nije uobi~ajeno, zna~i krene grebawe po, recimo, grudima, neke neprijatne nelagodnosti, neko znojewe, mimo sportskog, te{ko je to prepoznati i onako, {to bih ja rekao, mala snaga, ali nije uobi~ajena mala snaga, nije umor, nego ne{to potpuno druga~ije. E sad, kako ~ovek to da prepozna, ja, svakako, nisam“, prise}a se u razgovoru za „RTS“ slavni as.

BORI[A SIMANI] OTKRIO DETAQE I KADA BI MOGAO DA SE VRATI NA TEREN

„Nisam ni znao da sam ostao bez bubrega, bol je bio neverovatan“ Aplauz se prolomio dvoranom u Saragosi. Navija~i su videli Bori{u Simani}a posle toliko vremena i nakon prave ìvotne drame. Doìveo je udarac na Svetskom prvenstvu u Manili zbog ~ega mu je bubreg odstrawen, a morao je dva puta da ide na operaciju u tom periodu. Sada je svakim danom sve bliì povratku na teren. Za {panski list „El Periodico de Aragon“ govorio je o svemu {to je pro{ao i odgovorio na pitawe kada bi mogao da se vrati na treninge i me~eve. „Sjajno se ose}am! Pro{lo je pet meseci od povrede. Nadam se da }u uskoro po~eti da treniram, ~im mi doktori daju zeleno svetlo,“ rekao je Simani}. Pojasnio je kakav je bol trpeo u prvih mesec dana nako povrede na Mundobasketu, a onda je „malo po malo, bol nestao“. „Neverovatan bol, kao da su me noèm uboli. Od tog momenta sam postao veoma zabrinut. Posle pet minuta sam oti{ao u kupatilo i video da krvarim. Tada sam shvatio koliko je sve ozbiqno. Odatle sam oti{ao direktno u bolnicu, gde su uradili testove i videli da moraju hitno da me operi{u.“ Bori{a nije ni bio svestan da mu je bubreg odstrawen. „Probudio sam se iz anestezije bez saznawa da sam ostao bez bubrega. Prvo sam izgubio dve i po litre krvi. Videli su da moraju da me operi{u. Prvo nisu razmatrali o va|ewu bubrega, samo su ga za{ili. Ali, te~nost je nastavila da curi i morali su ponovo da me operi{u, ovoga puta da ga potpuno izvade.“ Nuni Omot se izvinio i javno, a to je Bori{a video na dru{tvenim mreàma. „Tada se izvinio i postavio je poruku na dru{tvenim medijima. Ali od tada nismo bili u kontaktu.“ Ni u jednom trenutku nije doveo u pitawe da li }e se vratiti na parket. „Nikada nisam ni posumwao, jer ~im su me operisali, pitao sam doktora koliko }u odsustvovati. Rekao mi je da }u tri meseca morati dobro da zale~im ranu. Sve je to produèno jer je krvna slika morala da se vrati u normalu“, obja{wava srpski as. Govorio je o svojoj ~uvenoj poruci koju je poslao saigra~ima ~im mu je bilo boqe. „Bio sam mnogo sre}an. Kada sam se povredio, moji saigra~i nisu mogli da spavaju dve no}i koliko su bili zabrinuti i tu`ni. îm sam se probudio, poslao sam im poruku da bih im rekao da je sve u redu. Tada su mogli da se opuste, da se smire i tako u|u u naredne utakmice. To im je bila motivacija da urade najboqe.“