Srpski glas 16.02

29. Sretewski va{ar odr`an pri crkvi

Sv.

Arhi|akona Stefana u nasequ Kizboro

Tradicionalni

29. Sretewski va{ar odr`an je proteklog vikenda, 11. i 12. februara u Crkvenoj op{tini

Sv. Arhi|akon Stefan u nasequ Kizboro.

Ove godine na crkvenom imawu u Kizborou

okupilo se vi{e hiqada

Srba sa `eqom da vikend provedu u duhu srpske tradicije i kulture, u`ivaju}i u dru`ewu, muzici i doma}im jelima i pi}ima, kojih je bilo u izobiqu Strana 16

PROTEKLOG VIKENDA ODR@AN SPEKTAKULARAN DOGA\AJ:

Svetosavski bal u glavnom gradu Austrije je jedan od najpresti`nijih doga|aja u dijaspori koji organizuje udru`ewe „Srpski centar“ iz Be~a

Strana 17

Strana 20

Strana 25

PRIJAVQEN NLO NAD RUMUNIJOM, DRAMA NA NEBU:

Vojska digla migove sat

vremena pre zemqotresa

Rumunska vojska je podigla dva aviona MiG-21 rumunskog ratnog vazduhoplovstva da presretne neidentifikovani lete}i objekat na jugoistoku Rumunije.

Rumunsko vazduhoplovstvo saop{tilo je da je sistem vazdu{nog osmatrawa rumunskih vazduhoplovnih snaga otkrio mali vazdu{ni ciq, sa karakteristikama nalik na meteorolo{ki balon, na nadmorskoj visini od oko 11.000 metara u nacionalnom vazdu{nom prostoru, na jugoistoku Rumunije, javqaju rumunski mediji.

Incident se desio otprilike sat vremena pre nego {to je zemqotres ja~ine 5,5 stepeni potresao Rumuniju.

Rumunske vlasti su primenile sve standardne procedure od momenta otkrivawa objekta, a dva aviona MiG-21 rumunskog vazduhoplovstva iz sastava borbene slu`be vazdu{ne policije pod komandom NATO-a poletela su iz 86. vazduhoplovne baze Fete{ti oko 12.40 ~asova na podru~je gde je prijavqena meta.

Posade dva aviona nisu potvrdile prisustvo vazdu{ne mete, ni vizuelno ni na radarima. Letelice su u rejonu zadr`ane oko 30 minuta, radi potpunog razja{wewa vazdu{ne situacije, nakon ~ega su se vratile u vazduhoplovnu bazu.

“Rumunsko ratno vazduhoplovstvo u saradwi sa savezni~kim snagama stalno nadgleda nacionalni vazdu{ni prostor i podru~je u blizini“, navodi se u saop{tewu na sajtu Ministarstva nacionalne odbrane.

Spasioci izvukli petoro pre`ivelih iz ru{evina 204 sata nakon zemqotresa

Najmawe petoro qudi spaseno je iz ru{evina zemqotresom pogo|enih podru~ja u Turskoj, javili su lokalni mediji, osam dana nakon najgoreg potresa u modernoj istoriji zemqe koji je prema dosada{wim podacima u toj zemqi i susednoj Siriji uzeo vi{e od 37.000 qudskih `ivota.

ko }e biti slede}i premijer, ali se zna ko }e biti u vladi

Izborni slogan Socijalisti~ke partije Srbije s po~etka devedesetih „svi smo mi pomalo socijalisti“ mogao bi da bude preformulisan i da glasi „u svakoj vlasti pomalo socijalisti“. Razlog je jednostavan - od obnavqawa vi{estrana~ja u Srbiji 1990. godine SPS je u~estvovao u ~ak 13 od ukupno 17 vlada, a sva je prilika da i formirawe slede}eg kabineta u Nemawinoj 11 ne}e biti mogu}e bez socijalista.

A koliki mo`e da bude koalicioni potencijal Socijalisti~ke partije Srbije najboqe ilustruju re~i lidera te stranke Ivice Da~i}a, izgovorene u izbornoj no}i 6. maja 2012. godine.

„Mo`da se u Srbiji ne zna ko }e biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko }e biti premijer“, nedvosmisleno je poru~io Da~i} dok se ~ekao drugi krug izbora za predsednika Srbije.

Da }e Socijalisti~ka partija Srbije u~estvovati u vlasti i nakon slede}ih izbora siguran je i izvr{ni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Kla~ar.

„Prvi je taj {to }e naredni parlamentarni izbori biti odr`ani relativno skoro, ne nu`no ove godine, ali je vrlo verovatno da }e biti prevremeni. Drugi razlog je taj {to je za o~ekivati da }e SNS uo~i tih izbora tako|e biti vode}a stranka u smislu rejtinga i da }e se ta saradwa sa socijalistima prirodno nastaviti zato {to i jedna i druga stranke imaju politi~ki interes da ostanu u koaliciji, koja je jedna od najdugove~nijih i najotpornijih na politi~koj sceni“, smatra Kla~ar.

ti~no izgubila podr{ku bira~a, {to se po wemu ne ~ini realnim. U tom slu~aju, navodi Kla~ar, svi bi morali da se okrenu ka SPS-u jer je, kako ka`e, u pitawu partija vlasti sa najve}im rejtingom posle napredwaka.

„^etvrti razlog je istorijski i on je povezan sa ~iwenicom da je SPS stranka koja mnogo boqe funkcioni{e u i oko vlasti nego u opoziciji. Skoro 33 godine postojawa u~inilo je tu partiju jednom od najprilagodqivijih na politi~kom tr`i{tu, koja je spremna i sposobna da se adaptira na okolnosti koje su se u Srbiji vrlo ~esto mewale od 1990. godine. Ta stranka je i daqe duboko ukorewena u bira~kom telu, prepoznatqiva je, finansijski stabilna i ima infrastrukturu koja joj omogu}ava da bude dobar partner ~esto suprotstavqenim politi~kim strankama“, zakqu~uje Kla~ar.

sti, ipak biraju re~i kada govore o socijalistima.

Govore}i o u~e{}u socijalista u izvr{noj vlasti, politi~ki analiti~ar Cvijetin Milivojevi} podse}a na odluku lidera SNS Aleksandra Vu~i}a da u vladu 2020. godine pozove SPS, iako je mogao da je formira samostalno jer su napredwaci imali apsolutnu ve}inu u parlamentu.

„To {to je Vu~i} tada ubacio SPS u vladu iako nije morao bio je znak wegove dobre voqe i ulagawe u budu}nost. Eto, ispostavilo se da je to za wega bio dobar potez, jer da to tada nije uradio pitawe je da li bi socijalisti prihvatili da u|u u aktuelnu vladu“, navodi Milivojevi}.

@ena i mu{karac izvu~eni su iz ru{evina u ju`nom gradu Hataju otprilike 204 sata nakon {to je zemqotres pogodio jugoistok Turske i delove severozapadne Sirije, javqaju turski mediji.

Ranije istog dana, 18-godi{wi Muhamed Kafer spasen je iz ru{evina zgrade u ju`noj Turskoj 198 sati nakon zemqotresa pro{log ponedeqka. Kafer je mrdao prste dok su ga nosili do vozila hitne pomo}i.

Ne{to ranije, spasena su dva brata iz ru{evina stambenog bloka u susednoj pokrajini Kahramanmaras.

Turska dr`avna novinska agencija Anadolija navodi da su to 17-godi{wi Muhamed Enes Jeninar i wegov 21-godi{wi brat Baki Jeninar, koji je spasen nakon Enesa.

Kao tre}i razlog isti~e hipoteti~ku situaciju u kojoj bi Srpska napredna stranka drama-

S druge strane, opozicija se nada boqem rezultatu na narednim izborima, {to bi joj dalo adute u poku{aju da privoli stranku Ivice Da~i}a da promeni politi~ki tabor. Indikativno je i to da opozicioni prvaci, koliko god bili o{tri prema vla-

Povremeno se, pak, javqaju i {umovi na vezama izme|u napredwaka i socijalista, posledwi put nakon pro{lonedeqne skup{tinske sednice o Kosovu. Tada je, prema pisawu medija, lider SNS Aleksandar Vu~i} na sastanku vrha stranke rekao da je razo~aran pona{awem socijalista. Nedugo zatim sastali su se Vu~i} i Da~i}, tenzije su spu{tene, a u~esnici sastanka saop{tili su da je „dogovoren nastavak saradwe dve stranke“.

ma {ta mi re~e?!

NARKOMANSKI TREZVEWAK

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC;

Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji:

Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

TRENERUKROTITEQ

„Selo se gasi. Krkobabi} vodi brigu o selu. Pa to kao kad bih ja vodio, trenirao lavove ili da budem ukrotiteq kamila!"

(Velimir Ili}, predsednik Nove Srbije)

„Kad sam imao 17 godina, igrala se neka utakmica @eqezni~ar–Crvena Zvezda. Kup je bio, u sredu smo i{li. Malo nas je i{lo iz Beograda. Tada sam prvi i posledwi put video kako neki momci duvaju lepak. Sa wima se posva|ao i da ne obja{wavam {ta je daqe bilo. I to je bilo negde izme|u Ada{evca i Vinkovaca. Nikada u svom `ivotu vi{e ni{ta sli~no nisam video, niti probao"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o navodima da se obratio na Instagramu pod dejstvom „opijata“)

NE PI [ E NAM SE DOBRO...

„Vu~i} je u poziciji da pravi novu civilizaciju u Srbiji… On je uslov opstanka Srbije"

(Dragoslav Bokan, rediteq i aktivista)

MALI I VELIKI @ IVOTI

„Nema velikog `ivota, to su la`i. Oni koji `ive velike `ivote ustvari imaju izuzteno male `ivote jer uglavnom se takmi~e ko ima ve}i i debqi tompus i `ive prazninu ve}u nego neko ko vozi taksi, gaji paradajz. Radost kad si ne{to napravio sopstvenim rukama i od toga ima{ kintu… nema love koja to mo`e da plati “

(Mirjana Bobi} Mojsilovi}, slikarka i novinarka)

Mo`da se ne zna

AFERA GODINE PUKLA NA RTS:

Fantomske emisije, milionski honorari, sukob interesa, bahate ekskurzije do Be~a, a sve pla}aju – gra|ani Srbije

Rukovodstvo Radio televizije Srbije jo{ uvek }uti o izve{taju koji je objavila “Pi{taqka”, a u kom se navodi na koji na~in se tro{e pare gra|ana, ali i matrica po kojoj javni servis sklapa saradwe sa spoqnim produkcijama, za {ta voditeqi ove ku}e dobijaju dodatne honorare pored postoje}ih plata. Da stvar bude gora, predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klan{~ek preti i krivi~nom prijavom zbog, kako ka`e, nepostoje}e emisije za koju su uredno pla}eni voditeqi, a obeze|ena je i scenografija.

Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klan{~ek izjavio je da je je otkrio da na RTS postoji emisija koja se kwi`i kao da postoji, a ne postoji. Za tu emisiju pod nazivom „Jedan dobar dan“ postoji i konto sa kog je potro{eno 14 miliona dinara od 2020. godine, rekao je Klan{~ek i najavio podno{ewe krivi~ne prijave.

Taj novac je potro{en – na scenografiju i voditeqe, ali ne postoji scenografija…U pitawu je dnevna emisija kola`nog tipa. Olivera Kova~evi} je urednik emisije, ona ide svakim radnim danom i – emisije nema“, rekao je Klan{~ek u Novom danu.

Na pitawe {ta }e da u~ini tim povodom, rekao je da }e podneti krivi~u prijavu.

„Podne}u krivi~nu prijavu. Za ‘Jedan dobar dan’ ide krivi~na prijava – to je ~isto kao dan“, istakao je Klan{~ek, koji je govorio o zapisniku sa sednice

UO RTS-a od pro{le godine na kojoj je raspravqano o tro{ewu novca javnog servisa na anga`ovwu spoqne produkcije.

On je naveo i konkretne primere voditeqa koji su zaposleni na RTS-u, a primaju i dodatne plate rade}i za privatne produkcije.

„Kristina Radenkovi} je `ena sa RTS-a. (Jovan) Memedovi}, {ta radi za platu, izvinite? Nemam ni{ta protiv ~oveka, ali {ta je uradio za platu u pro{loj godini? Ovaj Katar? Wegova produkcija je ‘Sasvim prirodno’. ‘Potera’ je spoqna produkcija. [ta taj ~ovek radi za platu, to je problem?“, isti~e Klan{~ek.

U javnost su prethodno dospeli detaqi zapasnika sa sednice UO koji nisu zvani~no objavqeni, a u kojima se, izme|u ostalog navodi da je najskupqa emisija na RTS-u kviz u privatnoj produkciji za koji se godi{we izdvaja 55 puta vi{e novca nego za dve najgle-

Ko to tamo peva

Pi{e: Predrag \ukanovi}

Mobilizacija ~lanstva Srpske napredne stranke uveliko je u toku, ~emu, osim poziva ~elnim qudima odbora {irom Srbije, svedo~e i {tandovi, koje su na Karaburmi postavili aktivisti, pre nekoliko dana. Zakqu~ak - kre}e se u dono{ewe nepopularnih odluka, ili rejting ve} uveliko pada, a u opticaju je i tre}a opcija - u za~etku smo prestrojavawa na politi~koj sceni. U svakom slu~aju, u godini pred nama, ~ekaju nas autobusi puni slu|enog i ucewenog naroda koji prevaquje put da aplaudira jednom ~oveku.

PREDSEDNIK UO RTS OTKRIO FRAPANTNE PODATKE: Kristina Radenkovi} zaradi 15.900 evra za 10 dana, Jovan Memedovi} za kviz ”Potera” dobija 34.000 evra za 30 snimaju}ih dana

Branko Klan{~ek, predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije, otkrio je javnosti razne detaqe o poslovawu Javnog servisa.

Naime, Klan{~ek je gostuju}i u emisiji Hit tvit rekao da Radio-televizija Srbije ima samo tri autorske emisije.

Sve ostale su proizvod produkcijskih ku}a qudi koji su zvani~no zaposleni u Javnom servisu, a koji zatim prodaju svoje projekte RTS-u i na taj na~in zara|uju dodatni novac.

On je posebno naveo primer voditeqke Kristine Radenkovi}, koja pored plate na RTS dobija i naknadu, pa, kako tvrdi, zaradi ~ak 15.900 evra za 10 snimaju}ih dana samo za kviz „Stigni me ako zna{“.

„Recimo, voditeqka kviza ‘Stigni me ako zna{’ Kristina Radenkovi} dobija 15.900 evra za 10 snimaju}ih dana. To je jako zanimqivo jer se to snima na Ko{utwaku, u na{em studiju, na{a je voditeqka, a mi imamo dogovor s Filmingom da oni to rade, tako da je to potpuno nejasno“, rekao je predsednik Upravnog odbora.

Voditeq Jovan Memedovi} za kviz “Potera” dobija 34.000 evra za 30 snimaju}ih dana.

Branko Klan{~ek rekao je da RTS ima vi{e od 2.000 zaposlenih, ali da ve}inu emisija koje emituje kupuje od produkcijiskih ku}a koje su u vlasni{tvu upravo zaposlenih na Javnom servisu Srbije.

danije emisije koje se rade u produkciji RTS-a.

Tako se u zapisniku sa ove sednice do kog je Pi{taqka do{la nezvani~nim putem, navodi da UO zakqu~uje da se privatnim firmama pla}a za proizvodwu sadr`aja iako RTS ve} ima pla}enu

tehniku i qudstvo da program proizvodi samostalno. Posebno se isti~e da u pojedinim projektima privatnih firmi u~estvuju i zaposleni RTS-a i da je time „omogu}en sukob interesa” koji im odobrava iskqu~ivo generalni direktor javnog servisa Dragan Bujo{evi}.

Vu~i} doneo odluku o pove}awu broja specijalnih jedinica

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} doneo je odluku o pove}awu broja specijalnih jedinica, objavqeno je u Slu`benom glasniku.

Odluka je doneta na osnovu ~lana 24. stav 4. Zakona o predsedniku Republike i ~lana 17. ta~ka 3 Zakona o Vojsci Srbije.

Kako se navodi, potrebno je izvr{iti organizacionu dogradwu mirnodopske i ratne organizacije specijalnih snaga Vojske Srbije do projektovanog brojnog stawa,

Gostuju}i na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, predsednik dr`ave se dao u matematiku, pa je, uzev{i papir i olovku, re{io „galimatijas“, kako on to veli, koji nastaje ako se iza|e na izbore, za{ta bi naravno bile krive – strane ambasade. Obja{wavao je na{ poznati matemati~ar, kako i na koji na~in se mogu formirati koalicije i koje su to sve kombinatorike koje bi wega uspele da zbace sa vlasti, ili da mu, pak, ote`aju odbranu Srbije.

Nije ba{ poznato ko to napada Srbiju, kada smo mi to bili u ratnom stawu, ko preti da nas u rat uvu~e, ali glavna poruka predsednika bila je da moramo da o~uvamo mir i ta poruka se provla~i u svakom wegovom nastupu. Psiholo{ka igra sa {irokim narodnim masama, kojom ve} dve godine unazad usa|uje u podsvest da postoji opasnost od ratnog stawa, ni{ta je drugo do priprema terena da potpisuje ono {to je obe}ao, za{ta je ucewen, za{ta je i doveden na vlast. Da li je to francusko-nema~ki sporazum, ili neki koji }e uslediti nakon wega, to znaju samo on i oni sa kojima iza kulisa pregovara i dogovara i na kraju krajeva, koji mu stavqaju ultimatume pred o~i.

Iako su on, potom wegova poltronka na mestu premijerke, a onda i svi ostali beski~mewaci na funkcijama, tvrdili da je na prethodnom zasedawu Skup{tine, gde se raspravqalo o pitawu Kosova i Metohije, predsednik razbio opoziciju, razobli~io sve wihove la`i i namere, razotkrio ko je ko i {ta sve ne, ~ini se da je realno stawe potpuno druga~ije. Sve i da smo svi slepi, gluvi i ludi, jasno je bilo da onaj koji ima apsolutnu vlast ve} deceniju, mora snositi i apsolutnu odgovornost za politiku i posledice te politike. Jasno je da prethodnih deset godina niko iz opozicije, niko od stranih pla}enika i doma}ih izdajnika nije mogao doneti nijednu odluku, te da je predsednik sateran u }o{ak samo i iskqu~ivo zbog svojih odluka i poteza.

klao i da }e za izvr{ewe te odluke ministar odbrane i na~elnik General{taba Vojske Srbije done}e potrebna akta.

Odluka stupa na snagu danom dono{ewa, 13. februara 2023. godine.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je po~etkom januara da smo mnogo ulo`ili u vojsku, i da je glavni zadatak da se broj pripadnika specijalnih jedinica podigne na 5.000 qudi.

Uvidev{i da, ipak, i pored konstantnog zveckawa oru`jem, nije skuvao masu da donese odre|ene odluke, predsednik je re{io da mobilizuje ~lanstvo, kako slu~ajno ne bi zaboravilo ko ga ‘lebom ‘rani i zbog koga su svi oni tu gde jesu. Sa druge strane, bacao je predsednik udicu i prema opoziciji, ma kojoj, ne bi li se neko upecao da, zarad malo }ara i par~enceta vlasti, podeli sa wim odgovornost za sve {to je radio.

Bilo kako bilo, ne gine nam da u ovoj godini gledamo autobuse upu}ene na mitinge, qude koji ne znaju ni gde, ni zbog ~ega idu, a ~ije }emo dnevnice i sendvi~e, kao i te autobuse svi pla}ati iz svog xepa, ili smo ve} platili, samo su te pare odavno u crnim fondovima stranke. Bi}e ovo vesela godina perestrojke na politi~koj sceni, bi}e ovo godina u kojoj }emo videti kako se pona{a svemo}ni kada mu pada popularnost. Bi}e ovo godina u kojoj }emo najzad saznati ko je iz opozicije spreman na izdajni~ki celiv.

Kristina Radenkovi} i Jovan Memedovi}

ZEMQOTRES KAO OPOMENA…

Kakve su nam zgrade, jesmo

li gradili kako struka ka`e

Na osnovu iskustava iz pro{losti koji su, kako ka`u, najrelevantniji u seizmolo{kim procenama, Srbiji ne prete zemqotresi jaki poput onih u Turskoj i Siriji. Istra`ivali smo kako su gra|ene zgrade u kojima `ivimo i jesmo li gradili onako kako struka ka`e.

Kalu|erica… Prigradsko naseqe Beograda u kome `ivi oko 40.000 qudi. Pre par decenija bila je selo sa svega par doma}instava – danas grad u gradu. Urbana legenda ka`e, prozor u Kalu|erici otvara{ sve dok ne udari{ u kom{ijski zid, jer ovo naseqe va`i za jedno od najve}ih divqih naseqa na Balkanu. A divqa gradwa nije nepoznanica ni u svim ostalim delovima Beograda i Srbije.

„Urbanizam u Beogradu je od prvih planerskih koraka imao tu karakteristiku, da se najgrubqe re~eno gradi besplanski, a onda planovi usvajaju to zate~eno stawe“, pri~a Qubica Slavkovi} iz Nove planske prakse.

„[to se ti~e izgradwe samih objekata, vidimo da ta izgradwa cveta na sve strane. Ono {to je sigurno da se u gra|evinarstvu najbr`e obr}e novac i da se najbr`e pere novac. Tako se nelegalno ste~en novac sprovodi u legalne tokove“, rekao je Sa{a Dimitrijevi} iz UGS Nezavisnost.

Za vreme socijalisti~ke Jugoslavije pravqena su planska naseqa, a nakon zemqotresa u Skopqu za sve zgrade ve}e od ~etiri sprata obavezan je projekat sa seizmi~nim prora~unom. Me|utim,

sa pojavom nelegalne gradwe, sistem je po~eo da se uru{ava.

„Nekada smo imali praksu da se izgradi na osnovu privremene dozvole, pa se takav zate~eni objekat legalizuje post factum, pa se onda promene planovi da bi se iza{lo u susret tome. Sad je to jo{ uznapredovalo, pa se takvi dogovori donose iza zatvorenih vrata unapred i onda se planovi i planski sistem promene da bi se iza{lo u susret partikularnim interesima koji po pravilu nisu usagla{eni sa javnim“, obja{wava Slavkovi}.

Kao re{ewe i odgovor na divqu gradwu, dr`ava je po~ela da sprovodi ozakowewe. Odnosno da legalizuje na crno izgra|ene objekte.

„Kada je zgrada ozakowena, ona je na papiru legalna i vi ne znate kako je ona gra|ena, da li je ili nije imala dozvole. A ne znate ni za onaj ~lan u zakonu koji ka`e ako se ne{to desi odogovrnost je na vlasniku objekta. Tu je najve}i problem, jer kada kupujete vi ne znate {ta kupujete“, dodaje Slavkovi}.

Ozakowewe funkcioni{e birokratski, bez ikakvih provera na terenu. Pa tako za zgradi u postupku ozakowewa nije potrebna ~ak ni upotrebna dozvola, koja se zahteva prilikom legalne gradwe, ka`e profesor gra|evine Dragoslav [umarac.

„Nije pro|na procedura od po~etka do kraja, da se pogleda armatura, temeqi, da se vidi nosivnost tla itd. To ozakowewe, ja mislim da mnoge banke ni ne daju

hipoteku ta takve objekte“, ka`e [umarac.

Stawe kakvo zati~emo na terenu, nije ohrabruju}e, jer nam je zemqotres iz Kraqeva pokazao da i mawi zemqotresi mogu imati veliku razornu mo}, upravo zbog nekontrolisane gradwe, ka`u stu~waci.

„Da, kod nas zemqotresi mogu da imaju ve}e ru{ila~ko dejstvo nego {to bi se o~ekivalo. U Kraqevu su bili o{te}eni objekti vi{e nego {to se o~ekivalo od magnitude 5,4. Delom je to zbog gradwe, a delom zbog toga kako su objekti fundirani odnosno gde se nalaze“, obja{wava geolog Ana Mladenovi}.

„Te zgrade su najnebezbednije. Nelegalna gradwa mo`e biti po vi{e parametara, a {to se ti~e zemqotresa va`no je – te zgrade nemaju nikakav projekat. One uglavnom nisu vi{e od ~etiri sprata, mada ima i takvih. Ako nemaju projekat, to zna~i da su nebezbedne“, doao je profesor [umarac.

Zbog toga na{i sagovrnici savetuju da treba izbegavati kupovinu stanova koji su ozakoweni, jer ne postoje nikakvi dokazi o kvalitetu gradwe.

„Moj savet onima koji kupuju stanove, a vidimo da je to u Beogradu problem {to se ti~e cena i svega, da uvek pogledaju u katastru da li je ta zgrada u kojoj kupuju ukwi`ena i na koga se vodi. Dakle bez upotrebne dozvole ne treba ni{ta kupovati u Srbiji“, poru~uje [umarac.

M. T.

 Nije sve u novcu. Ali je novac u svemu.

 Taj smoking vam spreda stoji odli~no. Jedino otpozadi malo praziluk viri.

 Uleteli smo u makaze. I sad nas {i{a ko stigne.

 - Imate li dr`avu?

- Imamo.

- Po{to vam je?

 Jedan qubomorni mu` stavio je zujalicu na svoju `enu. Da mu je neko ne ukrade.

 Doveli su nas do propasti. Daqe mo`emo i sami.

 Bruku nevi|enu vi|amo svaki dan...

 Koalicija i ga}e se uvek pocepaju u nezgodno vreme.

 Biv{i ministar poqoprivrede posta}e predsednik fudbalskog saveza jer nam mnogi tereni li~e na oranice.

 Lako je penzioneru napuniti glavu. Napunite mu vi fri`ider!

 Kad se Srbin u februaru seti letovawa zna~i da mu je pro{ao ~ek iz avgusta.

 Favoriti za pobedu u rijalitiju su jedan osu|eni ubica i jedna animir dama. Kad se saberu glasovi vide}emo ko je Srbiji dra`i.

 Poreklo na{eg siroma{tva je poreklo va{e imovine.

 Na{i najugledniji biznismeni imaju vi{e zatvorskog nego radnog sta`a.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Zadovoqi se da ~ini{ dobro, a pusti druge da pri~aju {ta god `ele"

„Dela govore glasnije od re~i“

„^ovek koji se boji vode nikad ne}e postati ribar“ Narodne poslovice

"Nikad nisam video ludu kravu, a ludaka me|u qudima sam se nagledao"

Du{ko Kova~evi}

"Qubav je najja~e oru`je koje postoji, nema te sile i tog oru`ja koje }e mo}i protiv qubavi da se bori, sve se tu ru{i"

Otac Tadej

U SRBIJI SE 15. FEBRUARA, NA SRETEWE, OBELE@IO DAN DR@AVNOSTI

Dan kad je Srbija obnovila sebe

Od 2002. godine, Srbija obele`ava

Dan dr`avnosti 15. i 16. februara, u znak se}awa na dva va`na istorijska datuma.

Jedan je dan kada je na zboru u Ora{cu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a.

Drugi - dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvr|en prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kne`evine Srbije.

Iako se praznuju 15. i 16. februara, oba doga|aja su se desila na crkveni praznik Sretewe, po julijanskom kalendaru - 2. i 3. februara.

Julijanski kalendar je u 19. veku bio va`e}i kalendar u celoj dr`avi, a danas ga po{tuje samo Srpska pravoslavna crkva.

ZA[TO SU TI DOGA\AJI

VA@NI?

Ustanak je ozna~avao „po~etak rata i sukob sa ogromnom imperijom, koji je nosio veliki rizik”, ka`e istori~ar Milo{ Kovi}.

„Dono{ewe Sretewskog ustava je zna~ajno kao po~etak puta ka stvarawu demokratskog dru{tva i dr`ave”, ka`e Kovi}.

Ako bi morao da se opredeli koji je od dva doga|aja istorijski va`niji, Kovi} bi rekao - 1804. godina.

„Tad su mnogo ozbiqnije stvari bile u igri. To je po~etak ratova za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, a i to je prvi takav ustanak na Balkanu”, isti~e Kovi}.

Mada je to i posledica geografskog polo`aja - teritorija Srbije nalazila se na obodu Osmanskog carstva.

Kakav je wihov uticaj na modernu Srbiju?

Od Prvog srpskog ustanka pa tokom narednih 100 godina, Srbi su pro{li put koji su neke druge zemqe prolazile vekovima - osloba|awe od strane vlasti, a i izgradwa unutra{wih institucija - dr`ave, vojske, kulture.

KAKO JE SVE PO^ELO?

Povod za izbijawe Prvog srpskog ustanka bio je jawi~arski zulum nametnut u Beogradskom pa{aluku i se~a knezova - kada su Turci poubijali brojne ugledne gra|ane tada{we Srbije.

Pre`ivele narodne vo|e okupile su se u [umadiji, u Ora{cu na Sretewe 1804. godine, na mestu poznatom kao Mari}evi}a jaruga.

Posle sloma ustanka i nagodbe novog srpskog kneza Milo{a Obrenovi}a sa turskim vlastima, i samo pomiwawe Kara|or|evog imena ni pred wim ni pred Turcima nije bilo ba{ uputno, pisao je novinar Vremena Neboj{a Gruji~i}.

Kara|or|e je ubijen po nare|ewu samog Milo{a, a wegova glava poslata sultanu u Istanbul.

„Zabele`eno je da je Prvi srpski ustanak potcewiva~ki nazivao ‘Kara|or|evom razmiricom’, a samog Crnog \or|a ‘zveroobraznim vo|om’. Na pitawe ko je ubio Kara|or|a, Milo{ je znao da ka`e ‘ubila ga suza narodna’, aludiraju}i na ~iwenicu da je Kara|or|e u kriti~nom momentu Ustanka 1813. napustio zemqu”,

pi{e Gruji~i}.

I, zaista, nije sa~uvana pisana istorijska gra|a o Prvom srpskom ustanku.

Prvi pisani dokumenti o po~etku revolucije u Srbiji objavquju se tek krajem 19. veka, „i to daleko od Srbije i pod budnim Milo{evim okom”.

„Knez je Vuku Karaxi}u pretio da }e ga goniti `kod svije evropejskije dvorova` ukoliko bi pohvalno pisao o Crnom \or|iju”, pisao je Gruji~i}.

MODERNI LIBERALNI USTAV

„Stanislav Vinaver je rekao da je ustanak po~etak borbe za qudska prava, jer su oni branili `ivote, imovinu i ~ast od samovoqe dahija”, navodi Kovi}.

Dahije su bili odmetnici od turskog sultana koje niko nije kontrolisao.

Kao va`an doprinos Kara|or|a napomiwe i davawe seqacima vlasni{tva nad malim posedima.

„Kara|or|e je podelio zemqu seqacima i to je Milo{evom potvrdom postala dr`ava slobodnih seqaka. U to vreme, u Americi i daqe postoji ropstvo, a u Rusiji je kmetski sistem”, obja{wava Kovi}.

Sva ova prava bila su sadr`ana u Ustavu koji je donet na Sretewskoj skup{tini 1835. Tvorac ovog dokumenta bio je novinar, politi~ar i diplomata Dimitrije Davidovi}. Pisao ga je po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Ovo je prvi srpski ustav - u wemu su izra`ene potrebe srpskog dru{tva: nacionalna emancipacija, razbijawe feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ipak, takozvani Sretewski ustav izazvao je negodovawe velikih sila

Imenovan je za sekretara kneza Milo{a Obrenovi}a, a izme|u 1830. i 1835. godine je kao diplomata u Carigradu radio na re{ewu pitawa srpske autonomije.

Godine 1834. postao je pope~iteq - ministar, a godinu dana kasnije pi{e najvi{i dr`avni pravni akt. Ali i Davidovi}a i ustav sa~ekala je ista sudbina. Ustav je ukinut, a Davidovi} ubrzo smewen sa svih

Obele`ena je neposredno nakon smene Milovana \ilasa, prvog disidenta Titove Jugoslavije, u januaru 1954. godine.

U to vreme se na Kara|or|ev ustanak gledalo kroz prizmu komunizma - govorilo se o socijalnoj dimenziji Ustanka, o otporu okupatoru, o doga|aju koji je bio bur`oasko-demokratska revolucija, pisao je Gruji~i}.

Centralnoj sve~anoj akademiji su prisustvovali svi najvi{i partijski i dr`avni funkcioneri predvo|eni Josipom Brozom Titom.

Ta praksa nije u potpunosti izostala ni u 21. veku.

Dvestota godi{wica od po~etka Prvog srpskog ustanka organizovana je 2004. na najvi{em dr`avnom nivou, a u Odboru za proslavu sedeli su zajedno, izme|u ostalih, ideolo{ki udaqeni Dobrica ]osi} i Latinka Perovi}.

Imaju}i u vidu zna~aj ustava i Kara|or|eve bune, Kovi} smatra da je ovaj datum zgodno odabran za dr`avni praznik.

„Sretewe je sre}no uzeto za praznik, ali nije jasno za{to je to nazvano Danom dr`avnosti kada je to po~etak oslobo|ewa naroda.

- Austrije, Turske i Rusije, zbog ~ega je ubrzo suspendovan.

KO JE BIO DIMITRIJE DAVIDOVI]?

Ro|en u Zemunu, tada{woj Habzbur{koj monarhiji, Davidovi} je oti{ao u Be~ na studije medicine. Ubrzo je, me|utim, odustao i zajedno sa Dimitrijem Fru{i}em pokrenuo Novine serbske 1813. godine. List je izlazio narednih osam godina i danas se smatra zna~ajnim za razvoj srpskog novinarstva.

U Be~u je Davidovi} pokrenuo i kwi`evni list Zabavnik.

Pritisnut finansijskim problemima i ume{an u politi~ke razmirice, Davidovi} se 1821. godine vratio u Srbiju.

dr`avnih polo`aja. Umro je u Smederevu 1838. godine.

BURNE OKRUGLE GODI[WICE

Prvi srpski ustanak i Kara|or|e vratili su se na pozornicu tek sa povratkom Kara|or|evi}a na vlast - posle Majskog prevrata 1903. godine.

Tada je dinastija Obrenovi} svrgnuta sa vlasti ubistvom kraqa Aleksandra i kraqice Drage.

To se poklopilo sa proslavom stogodi{wice Prvog srpskog ustanka - koju }e obele`iti Kara|or|ev unuk na ~elu dr`ave - kraq Petar Kara|or|evi}.

I 150. godi{wica ustanka poklopila se sa burnim politi~kim de{avawima

„Dr`avnost je nejasan pojam, a slobodasvi znaju {ta je. Kqu~na re~ bi tu trebalo da bude sloboda”, zakqu~uje Kovi}.

[TA JE PRAZNIK SRETEWE?

Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretewe Gospodwe.

Praznik se obele`ava 40 dana posle Bo`i}a u znak se}awa na doga|aj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.

U narodu postoji verovawe da se na Sretewe sre}u zima i leto. Ako tada osvane sun~an dan, a medvedi upla{eni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da }e zima potrajati jo{ {est nedeqa.

Spomenik ustanicima u Ora{cu

ALEKSANDAR KAJMAKOVI]

Kupac Geneks kule

upleten u kriminal

Geneks kulu je na javnom nadmetawu, za 2,4 milijarde dinara, kupila firma Eureka bar Od sedam zainteresovanih kupaca, najvi{e novca je ponudila firma ~iji je vlasnik Aleksandar Kajmakovi} - kontroverzni biznismen koji je vlasnik brojnih beogradskih ugostiteqskih objekata. Pored toga {to se bavi ugostiteqstvom, Kajmakovi} je pre dve godine bio uhap{en zbog saradwe sa Veqkom Belivukom.

Kajmakovi}, poznatiji kao Aca Bosanac je vlasnik restorana „Temperament“ koji se nalazi u Beton hali, potom no}nog kluba „La Fayette“ u Kara|or|evoj ulici, kluba „Casina“ na Terazijama: Tako|e, u svom vlasni{tvu poseduje i hotel „Casina“, zatim klub „Teatro“ u Sarajevskoj, te splav „Port“ kod U{}a. Spisak se ovde ne zavr{ava, s obzirom na to da je Kajmakovi} vlasnik i kafi}a „Caffe Theatre“ poznatiji pod nazivom „Kod kowa“, potom kafi}a „Boutique“ i ekskluzivnih apartmana pod istim imenom, a u Skadarliji dr`i „Tri {e{ira“, „Dva goluba“ i „Zlatni bokal“.

Tako|e, on poseduje i i vozni park, me|u automobilima koje ima su „maserati“, nekoliko xipova, me|u kojima je i „hummer“

Ime Aleksandra Kajmakovi}a po prvi put odjeknulo je u javnosti 2017. godine. Tada je

Ho}u da verujem da }e razum spasiti ~ove~anstvo

Kruna dosada{weg rada Madlene Cepter odnedavno je wen legat na ~ak {est hiqada kvadrata: na Dediwu je otvorena Palata umetnosti “Madlena” u kojoj }e se odr`avati kamerni koncerti i predstave, filmske projekcije, ali }e to, pre svega, biti mesto “okupqawa” svega onoga {to je {irom sveta sa suprugom Filipom tokom `ivota i karijere sakupqala.

Pred Beogra|anima je zdawe u kojem je, kako ka`e, izlo`ila rezultate svoje dugogodi{we kolekcionarske strasti. Time je bra~ni par Cepter, kao najve}e mecene savremenog doba, dodao jo{ jednu “ciglu u zidu” srpskoj kulturi. [ta u ovoj bogatoj zbirci za wu ima posebnu emotivnu vrednost?

Kajmakovi} je 2021. godine bio uhap{en je zbog sumwe da je sara|ivao sa Veqkom Belivukom. Kajmakovi} se tada sumwi~io da je prao pare za Belivuka i da je koristio „usluge“ wegovog obezbe|ewa, kao i to da je wegove firme vodio na svoje ime, ali za to nije optu`en

@eqko Rutovi} izre{etao Predraga Rankovi}a Peconija u hotelu „Prag“. Povod za pucwavu bila je kupovina restorana „Venecija“ u Zemunu. Za restoran su bili zaintresovani Peconi, Rutovi} i Joca Amsterdam. Peconi je hteo da uzme Veneciju, a kupovina je trebalo da ide upravo preko Ace Bosanca.

Ta~nije, Kajmakovi}eva firma „Eureka bar“ je bila zakupac restorana od 2015. godine i renta je pla}ana milion i po dinara mese~no. Potom je Kajmakovi} hteo da je kupi za Peconija. Rutovi}u se to nije dopalo, te se obra~unao u hotelu Prag.

Tako|e, Kajmakovi} se na meti atentatora na{ao 2002. godine, ta~nije 11. avgusta u 5 ujutru u Budvi. U wegov „Mercedes CLK 230“ sa kru{eva~kim registracija bila je podmetnuta bomba velike razorne mo}i koja je postavqena zbog nera{~i{}enih ra~una u Sarajevu.

Kajmakovi} je trebalo 2019. godine da postane i vlasnik Bezistana u samom centru Beograda za {ta mu je vladaju}a SNS, odnosno Skup{tina grada, dala „zeleno svetlo“. Time se i tada{wa gradska vlast dovodi u vezu sa ekipom koja je sara|ivala sa Veqkom Belivukom, obzirom da su dozvolili da im gradski projekat finansira Peconijeva desna ruka.

Podse}amo, Kajmakovi} je 2021. godine bio uhap{en je zbog sumwe da je sara|ivao sa Veqkom Belivukom. Kajmakovi} se tada sumwi~io da je prao pare za Belivuka i da je koristio „usluge“ wegovog obezbe|ewa, kao i to da je wegove firme vodio na svoje ime, ali za to nije optu`en.

Ina~e, novi vlasnik Geneks kule, firma Eureka bar, u APR-u je registrovana za usluge pripremawa i poslu`ivawa pi}a. M. T/

- Veoma mi je te{ko da izdvojim neki artefakt u Muzeju orijenta ili u Muzeju stilskog name{taja: u svaki od tih predmeta izuzetne umetni~ke vrednosti i originalnog porekla utkano je mnogo emocija i brige, uspomena i uzbu|ewa koja su ostala u meni posle dramati~nih aukcija u Londonu, Wujorku... Mo`da je najve}a emotivna vrednost to {to }u sa budu}im posetiocima Palate podeliti u`itak u dodiru s lepotom i majstorstvom onih koji su te predmete izradili.

n Podigli ste prvo (i jedinu privatno) opersko zdawe u Evropi, Muzej “Cepter”, aukcijsku (“Madlart”) i izdava~ku ku}u Zepter Book World - Zaboravili ste da pomenete Galeriju Cepter i na{ Kreativni studio za vizuelni dizajn i produkciju, kao i niz nagrada koje moj suprug i ja sponzori{emo: “@ensko pero”, Dobri~in prsten, kao i dve presti`ne internacionalne nagrade - Prix Litteraire Europeen Madlena Zepter (za kwi`evnost) i Zepter International Award Artzept za visoki domet u dizajnu i primewenoj umetnosti. Kao {to vidite, mnogo posla, mnogo odgovornosti i nesanice. Za{to sve to ~inim? Zato {to me goni unutarwi imperativ, `eqa da pomognem srpskoj kulturi i na{im umetnicima, da ostavim neki trag iza sebe. A da li sam pomi{qala da odustanem? Jesam, ali samo nakratko. Ono {to me goni, ja~e je od sumwe i umora. Citira}u Dejvida Rokfelera: “Savest mi nala`e da zara|eni novac namenim dobru bli`wih”.

n “Bio bi mi potreban razmak od sto leta da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio”, ka`e va{ omiqeni pesnik Rade Drainac. Koja je najve}a “strahota” na{eg doba?

- Crne misli nas pritiskaju odasvud. Razume se da je sada najve}a strahota rat u Ukrajini, stradawe miliona qudi, uz pretwu {irewa ratnog po`ara. ^ini se da zauvek nestaju vi{evekovne tradicionalne vrednosti i da je na pomolu neizvesnost nekog novog nepoznatog sveta. Gubi se moralna, humanisti~ka

su{tina postojawa, u ime nasiqa i egoisti~nih interesa. No, ja ho}u da verujem da }e razum spasiti ~ove~anstvo, da odgovorni qudi ne}e pristati na razarawa i pomor. ^emu ina~e sve kulturne tekovine ~ove~anstva?

n Mo`e li, zaista, lepota spasiti svet u kome je, uprkos tehnolo{kom napretku, sve mawe lepote?

- Kad se ka`e “lepota” u toj misli je simbolika svega dobrog, plemenitog, prosvetiteqskog, ~ovekoqubivog, onoga {to su stvarale generacije i generacije minulih epoha. Moralna zasnovanost [ekspirovog opusa, altruizam Viktora Igoa i bezbrojnih drugih pisaca, pesnika, velelepne katedrale i mno{tvo predivnih arhitektonskih spomenika, muzika Betovena, Mocarta, Baha, Verdija, likovna remek-dela Da Vin~ija, Mikelan|ela, Rubensa - zalog su opstanka i produ`ewa `ivota. Samo bi samoubila~ka sumanutost, mizantropija, mogla da poni{ti sve ono {to ~ini qudski rod. Tehnolo{ki napredak }e sebe odvesti u }orsokak, qudski um }e morati da ga usmeri ka progresu i humanim funkcijama. Ono {to ostaje je lepota, ~e`wa da se lepota dodirne i do`ivi. To je ne{to ve~no, nepromenqivo. n Ro|eni ste u braku Srpkiwe i Slovenca. Koje ste osobine, na~ela, pa i mentalitetske odlike nasledili od roditeqa?

- Oboje su mi ulili osetqivost prema nevoqama qudi, solidarnost i spremnost da pomognem onima koji su u nevoqi. U na{oj ku}i vladali su sloga, qubav, razumevawe. Skromnost i tolerancija. Klasi~na pedagogija ka`e da je roditeqski primer jedino pravo vaspitawe. Dakle, ne pri~e, ube|ivawa, moralne pridike, ve} na~in `ivota i poimawa roditeqa, wihova dela. Ne znam ko je od mojih roditeqa vi{e uticao na mene u jednom ili drugom smislu. Oboje su me u~ili da po{tujem sve qude, nacije i vere, da razlikujem dobro i zlo. Od majke sam verovatno nasledila sklonost ka tragawu za lepotom, jer je ona bila modni kreator, a od oca sam poprimila slovena~ku preciznost, odgovornost, radinost, optimizam.

n U jednom intervjuu izjavili ste da niste uvek bili ono {to ste danas. [ta vas je gradilo i mewalo, kakva iskustva i saznawa?

- @ivot me je vodio kroz mnoge

zemqe u kojima sam sticala razli~ita iskustva, bogatila svoj duh. Devojka iz poratnog Beograda, optere}enog svakojakom oskudicom, a `eqna znawa, puna voqe da u~i i otkriva, da gradi svoj sopstveni smisao, sre}e ~oveka svog `ivota s kojim je vezuju mnoge zajedni~ke osobine i interesovawa, gotovo isti eti~ki pogled na `ivot. Zajedno smo po~eli od nule, borili se, tragali

za uspehom, padali i uzdizali se, osvajali prostor za svoje ideje i proizvode. Mlada Beogra|anka postajala je sve vi{e gra|anka sveta koja ne priznaje granice. Prekalila sam se u toj borbi, poprimila mnogo snage. Nau~ila da po{tewe, pravednost, istina, u sudaru sa suprotnim valerima, ipak pobe|uju. I naravno, upornost, vera u sebe. Ali, nikada nisam napustila u sebi onu devojku iz mladosti, koja ume da voli i razume svoje drugove, kolege, susede, svoju zemqu.

n Rodni Beograd nazivate “okrutnim qubavnikom” zato {to uvek tra`i nove `rtve. Da li ste se nekada u wega razo~arali, a ako jeste - da li ste mu oprostili?

- Ako postoji prava qubav, onda se sve pra{ta. Ne mogu re}i da me je Beograd razo~arao, omalova`io ili uvredio. Ni{ta od toga. Ja dajem Beogradu sve {to mogu da mu dam i ni{ta ne o~ekujem zauzvrat. Poklonila sam mu i Palatu umetnosti sa bogatim sadr`ajima, ulo`iv{i mnogo energije, emocija, finansijskih sredstava. Na{a qubav je, dakle, iskrena i duboka, kadra da izdr`i sve izazove. Taj “okrutni qubavnik”, me|utim, kao da ne ose}a dovoqno moju vernost. Gra|ani Beograda uveliko su prihvatili sve kulturne institucije koje sam pokrenula, ali ono {to se zove establi{ment ostaje na izvesnoj distanci.

n Ako je ta~na izreka nomen est omen, jeste li zaista “~vrsti kao kula”? [ta smatrate svojom najve}om snagom, a {ta slabo{}u?

- Ti koji tvrde da su “~vrsti kao kula” ~esto su veoma rawivi i podlo`ni padu. Ja sam zaista o~vrsla kroz dugogodi{we rvawe sa `ivotnim problemima, trude}i se da sve oko mene bude u redu i na broju. Naravno, to pla}am nervima, svojim unutarwim stawem. Ja sam ipak `ena, osetqiva i ose}ajna. Moja snaga je u uverewu da ~inim ono {to je dobro i korisno, u upornosti da ostvarim ciq. A moja slabost - spremnost na popu{tawe i kompromis, predaja pred qudskom nevoqom.

n Stipendirate mlade talente, finansirate projekte... Vidite li rezultate ulagawa ili je bilo i izneverenih o~ekivawa?

- Nastojim da pru`im ruku onima koji bi da ostvare svoj san, pod uslovom da imaju izvesne predispozicije, neki kvalitet, i da je pred wima mogu}na uspe{na budu}nost. To je kao u ruletu kad se nadate da }e va{ broj doneti dobitak. Morate verovati u ambicoznu mladost, u one koji ma{taju i rade na sebi. Poma`em, bez ra~unice i o~ekivawa. Ali, veruju}i da to uvek ima smisla. Mnogo puta mi se to vratilo punim pogotkom. R. N.

MADLENA CEPTER, supruga najbogatijeg ~oveka u Srbiji i veliki zadu`binar

Broj `rtava zemqotresa u Turskoj i Siriji prema{io 38.000

Broj poginulih u zemqotresu ja~ine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pre nedequ dana pogodio Tursku i Siriju, prema{io je 38.000, a desetine hiqada qudi su povre|ene.

Najmawe 31.643 qudi pogi nulo je u dva sna`na zemqotre sa koja su pro{le nedeqe potre sla ju`nu Tursku, saop{tila je danas Agencija za upravqawe katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD), prenela je turska agencija Anadolija

Zemqotresi ja~ine 7,7 i 7,6 stepeni Rihterove skale, sa centrom u provinciji Kahramanmaras, pogodili su vi{e od 13 miliona qudi u 10 provincija, ukqu~uju}i Hataj, Gaziantep, Adijaman, Malatiju, Adanu, Dijarbakir, Kilis, Osmanije i Sanliurfu.

Nekoliko zemaqa u regionu, ukqu~uju-} i Siriju i Liban, tako|e je osetilo jake potrese koji su pogodili Tursku u periodu od mawe od 10 sati 6. februara.

Skoro 238.500 qudi za potragu i spasavawe trenutno radi na terenu, a vi{e od 158.000 qudi je do sada evakuisano iz regiona pogo|enih zemqotresom.

„TAJNI RATNI SAVET“ MAKRONA, [OLCA I ZELENSKOG:

je ciq Zapada u Ukrajini?

Italijanski ~asopis za geopolitiku “Limes” upozorava da }e uskoro morati da bude doneta odluka “da li umreti za Kijev ili se boriti do posledweg Ukrajinca... jer se rat u nedogled nastavqa i postaje svetski”.

To mi{qewe dele i drugi analiti~ari i mediji u Evropi i Americi, a „Limes“ predo~ava da „Kijev mora odlu~iti: nastaviti rat bez nas, ili ga obustaviti uz na{u pomo}“.

Dok su ranije ameri~ki zvani~nici govorili da rat u Ukrajini mora dovesti do sloma ruske vojske i uru{avawe mo}i same Rusije, sad preovla|uju zakqu~ci da Rusija nije pred porazom i da ima snage za dugi rat.

Zato su mnogi postavili i pitawe ciqa Zapada u tom ratu.

Sada{we procene se temeqe na izve{tajima da je Rusija dopremila mo}ne, dobro obu~ene divizije i naoru`awe na front s ukrajinskom vojskom i kre}e u veliku ofanzivu uo~i godi{wice rata 24. februara, dok Evropska unija i SAD razmatraju kako da hitno pomognu Kijevu da se tome suprotstavi.

Evropski diplomatski izvori su nezva-

Bela ku}a je saop{tila da nema naznaka o vanzemaqcima ili vanzemaqskim aktivnostima povezanima s ru{ewem niza neidentifikovanih lete}ih objekata u Severnoj Americi.

„Znam da je bilo pitawa i zabrinutosti u vezi s ovim. Me|utim, nema, ponavqam, nema naznaka o vanzemaqcima ili vanzemaqskim aktivnostima u vezi s ovim ru{ewima“, rekla je portparolka Bele ku}e Karin @an Pijer.

AКO OВОГ ЛЕТА НЕ

ДОБИЈЕМО КОВИД,

НE МОЖЕМО ГА НИ ШИРИТИ.

Здравље можете да сачувате једноставно тако што ћете

ni~no novinarima preneli posle susreta vo|a EU i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je pre svega na sastanku Zelenskog i francuskog predsednika Emanuela Makrona i nema~kog kancelara Olafa [olca razmotreno koja vojna pomo} je sad najpotrebnija ukrajinskoj vojsci.

Makron i [olc su se sa Zelenskim sastali uo~i samita EU u Parizu i bila je to, evropske diplomate, neka vrsta „tajnog ratnog saveta“ vo|a dve kqu~ne zemqe EU, Francuske i Nema~ke, za vojnu i ekonomsku

General ameri~kog vazduhoplovstva je u nedequ rekao da jo{ ne iskqu~uje mogu}nost da je objekt vanzemaqskog porekla, niti bilo koje drugo obja{wewe.

Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da SAD i daqe rade na prikupqawu ostataka letelica stu{enih prethodnog vikenda.

„Potvrdi}emo {ta su kada prikupumo ostatke. Ali, da odgovorim na va{e pitawe, jo{ nismo otkrili delove tri posledwe sru{ene letelice“, rekao je

aжурирати свој вакцинални статус бустер дозом.

разговарати са лекаром:

aкo кoд вас постоји

ризик од обољевања,

можда имате право на

лекове за ковид.

састајати сe нa oтвореном

или на местима на којима

можете да отворите врата и прозоре.

coronavirus.vic.gov.au

носити маску када je гужва у затвореним просторима.

увек сe тестирати брзим антигенским тестом – RAT – aкo сe нe oсећате добро. остати код куће ако се не осећате

podr{ku Ukrajini, sa ~elnikom vlasti u Kijevu.

Mediji i analiti~ari u Evropi i Americi prime}uju da su Francuzi i Nemci, ali i Va{ington uzdr`ano reagovali na zahteve Zelenskog da se ukrajinskoj vojsci, posle obe}awa da }e dobiti zapadne najubojitije tenkove, isporu~e i borbeni avioni.

Francuski list „Figaro“ navodi da „ukrajinski predsednik nije dobio ni lovce-bombardere, niti jasnije obe}awe kad bi Ukrajina mogla dobiti ~lanstvo u

Ostin na konferenciji za medije u ponedeqak. On je istakao da se tri letelice sru{ene tokom vikenda veoma razlikuju od kineskog balona, koji je oboren ranije. „Ta~no smo znali {ta je to – kineski balon za osmatrawe“, istakao je Ostin. Kanadski premijer Xastin Trudo kazao je da su ~etiri lete} a objekta oborena posledwih dana, ukqu~uju}i jedan koji je u subotu sru{en iznad Jukona u Kanadi.

Evropskoj uniji“.

Pariz, Berlin i Va{ington protiv slawa aviona

Re~ je su{tinski o tome da Pariz, Berlin i Va{ington, za razliku od Londona, Var{ave i balti~kih zemaqa, misle da Ukrajini ne treba da se isporu~e najmoderniji zapadni avioni, ne samo zbog opasnosti da to jako zao{tri ruski odgovor, ve} pre svega zato {to su ukrajinskim vojnicima hitno potrebni, municija, rakete, oklopna sredstva.

Da bi ukrajinski piloti ovladali upravqawem zapadnim lovcima-bombarderima potrebno je dve-tri godine, a ruska ofanziva samo {to nije po~ela.

Otud je Makron po zavr{etku samita EU u petak u zoru u Briselu predo~io da je nu`na prikladna neposredna vojna pomo} Kijevu „jer postoje te{ko}e na ratnom popri{tu…a idu}e nedeqe i meseci }e biti presudni“.

Figaro pi{e da „vojska Vladimira Putina koristi zamrznutu zemqu pre nego {to otopli i postane blato i napreduje i pre no {to zapadni tenkovi stignu na ratno popri{te“, a to se o~ekuje tek krajem marta.

Ameri~ki predsednik Xo Bajden naredo je u nedequ da se sru{i jo{ jedan objekat, ~etvrti ovog meseca. Letelica je putovala na visini od 6.100 metara i mogla je da ugrozi komercijalni

vazdu{ni saobra}aj. Ameri~ke vazdu{ne snage su u petak, subotu i nedequ oborile tri objekta koja su letela iznad Aqaske, Kanade i savezne dr`ave Mi~igen.

добро.

САЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ ОВОГ ЛЕТА

Одобрила влада Викторије, 1 Treasury Place, Melbourne.

[ta se zna o sru{enim letelicama: Osmougaone, nepoznat pogon i nisu vanzemaqci

Bawaluka nudi pomo} devoj~ici koju su u Turskoj izvukli spasioci iz Srpske

Desetogodi{wa devoj~ica

pod ru{evinama provela vi{e od 152 sata, navode u Republi~koj upravi civilne za{tite

„Da mi je neko dao pola sveta, verujte mi, ne bih to mewao za ose}aj kada smo iz ru{evina uspeli da izvu~emo `ivu devoj~icu“, ispri~ao je Nenad Jovanovi}, ~lan spasila~kog tima Civilne za{tite Republike Srpske, ~iji su pripadnici u nedequ u turskom gradu Kahramanmara{ uspe{no izveli akciju spasavawa desetogodi{we devoj~ice.

Spasila~ki tim Civilne za{tite Republike Srpske izvukao je iz ru{evina u Kahramanmara{u devoj~icu koja je pod ru{evinama pre`ivela vi{e od 152 ~asa, naveli su u Republi~koj upravi civilne za{tite. Devo~ica je locirana u ru{evinama vi{espratnice na ~ijem ra{~i{}avawu su radili spasioci iz Republike Srpske zajedno sa kolegama iz turske Uprave za katastrofe i vanredne situacije (AFAD). Odmah nakon izvla~ewa devoj~ici je ukazana neophodna medicinska

pomo}, a kako su javili mediji curica je svesna i komunikativna. Po informacijama spasilaca devoj~ica je bila sakrivena iza ormana u podrumu zgrade u kojoj se nalazila, a u koji je dospela nakon zemqotresa i uru{avawa zgrade. Ekipa spasilaca ispri~ala je izve{ta~u Radio-televizije Republike Srpske sa lica mesta da su prilikom izvla~ewa tela nastradale `ene, ispod ru{evina za~uli glas devoj~ice. „Svi smo za}utali i kada smo se uverili da je u ru{evinama neko `iv, krenuli smo da kopamo tunel.

Ka{ika od bagera nam je bila zaklon kako neki komad betona ne bi pao na nas. Kopali smo i rukama i nogama, bez prestanka. Morali smo da kopamo ~etiri metra u dubinu. @eleli smo da {to pre do|emo do devoj~ice, na kraju

smo je izvukli. Jedan `ivot smo spasili, idemo daqe.“, ispri~ao je Nenad Jovanovi}, ~lan spasila~kog tima iz Srpske.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da }e desetogodi{woj devoj~ici iz Turske koju su iz ru{evina spasili ~lanovi spasila~kog tima Republike Srpske, ali i ostaloj deci, ponuditi svaku vrstu pomo}i. Dodaje da se zbog jednog spasenog de~ijeg `ivota isplati svaki trud.

„Wen spasen `ivot je satisfakcija i radost, kako za na{e spasioce, tako i za ostale gra|ane Srpske, koji u {oku prate apokalipti~ne slike iz Turske. Zbog tog jednog de~ijeg `ivota isplatili su se svaki trud, muka i sredstva“, dodao je Dodik.

S. G.

NASTAVAK SU\EWA DUDAKOVI]U I OSTALIMA ZA ZLO^INE NAD SRBIMA

Nare|ivao je pogubqewa zarobqenika

Su|ewe nekada{wem komandantu Petog korpusa takozvane Armije BiH Atifu Dudakovi}u i jo{ {esnaestorici pripadnika i komandanata tog korpusa za zlo~ine nad srpskim civilima i vojnicima na podru~ju Krajine, bi}e nastavqeno je pred Sudom BiH.

Osim Dudakovi}a, za zlo~ine protiv ~ove~nosti na podru~ju op{tina Bosanski Petrovac, Kqu~, Bosanska Krupa i Sanski Most, okolnih sela, te progon i uni{tavawe verskih objekata, optu`eni su Ekrem Dedi}, Sanel [abi}, Ibrahim [iqdedi}, Safet Salihagi}, Adis Zjaki}, Hasan Ru`ni}, Rexep Zloji}, Samir Solakovi}, Fatmir Muratovi}, Muharem Ale{evi}, Husein Balagi}, Edin Domazet, Ejub Kowe`i}, Ibrahim Nadarevi} i Said Muji}.

Dudakovi} je u govoru predstavnicima bo{wa~ke dijaspore u Luksemburgu ranije iste godine pozvao Bo{wake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navode}i da }e se li~no anga`ovati „na umre`avawu onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji”

Optu`nica ih tereti za ubistvo vi{e od 300 Srba, me|u kojima najvi{e civila uglavnom

starije `ivotne dobi, kao i vojnika koji su se predali ili bili zarobqeni.

VUKOVI SA VU^IJAKA:

Posle rata Atif Dudakovi} je mnogo puta bio u centru pa`we zbog svojih prete}ih i neprijateqskih izjava, posebno posle obelodawivawa video-snimaka na kojima nare|uje pogubqewa.

Pa`wu javnosti je krajem maja 2017. izazvao wegov poziv iz Kowica upu}en svim Bo{wacima starijim od 17 godina da se naoru`aju, poru~uju}i da rat nije zavr{en, ve} da je samo prestala pucwava.

„Koje su to borbe i koja su isku{ewa kroz koja prolazimo i kroz koja }emo prolaziti?

[ta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo”, poru~io je Dudakovi} na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obele`avawa Dana maloletnih dobrovoqaca takozvane Armije BiH.

Dudakovi} je u govoru predstavnicima bo{wa~ke dijaspore u Luksemburgu ranije iste godine pozvao Bo{wake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navode}i da }e se li~no anga`ovati „na umre`avawu onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji”.

On je tada rekao da svaki Bo{wak koji ima vi{e od 17 godina mora kupiti uniformu, ~izme, vre}u za spavawe i ranac,.

Protiv Dudakovi}a su jo{ 2006. krivi~nu prijavu Tu`ila{tvu BiH podneli tada{wi predsednik i premijer RS, Dragan ^avi} i Milorad Dodik, nakon {to su televizije u RS emitovale video-snimke kako Dudakovi} nare|uje paqewe ku}a.

Objavqen film o herojstvu prve dobrovoqa~ke jedinice u Republici Srpskoj

Povodom Dana borca Odbrambeno-otaxbinskog rata i 219 godina od podizawa Prvog srpskog ustanka, Radio-televizija Republike Srpske na svom Jutjub kanalu objavila je dokumentarni film „Vukovi s Vu~ijaka“.

Dokumentarni film „Vukovi sa Vu~ijaka“ je film o prvoj dobrovoqa~koj jedinici u Odbrambeno-otaxbinskom ratu. Ta jedinica formirana je u okolini Prwavora, a posle u~e{}a u borbama u Zapadnoj Slavoniji, tokom rata u BiH postala je elitna

jedinica.

Po nare|ewu generala Momira Tali}a, zbog zasluga u ratnim akcijama, Vukovi sa Vu~ijaka formirani su kao Prvi udarni bataqon Prvog kraji{kog korpusa Vojske Republike Srpske.

U~estvovali su u brojnim akcijamaosloba|awu Dervente, proboju Koridora, osloba|awu Cera, Dobor Kule, Modri~e, Bijelog Brda, Ka{i}a, bitkama na Grada~cu, Ozrenu i mnogim drugim rati{tima. Jedinicom je komandovao legendarni

komandant, poru~nik Veqko Milankovi}, koji je preminuo na dana{wi dan 1993. godine od posledica rawavawa.

Za izuzetne juna~ke podvige, Vukovi su, tokom rata, odlikovani ordenom Milo{a Obili}a, a u miru Kara|or|evom zvezdom Republike Srpske prvog reda. Komandant Vukova, poru~nik Veqko Milankovi}, tako|e je odlikovan ordenom Milo{a Obili}a.

Kroz bataqon je pro{lo oko 700 boraca, od kojih je 47 poginulo, a 180 raweno.

Atif Dudakovi}

Popis odlo`io parlamentarne izbore u Crnoj Gori

Odlukom Vlade Crne Gore da se popis u Crnoj Gori odr`i od 1. do 15. novembra odlo`eni su vanredni parlamentarni izbori za koje se verovalo da }e se odr`ati najka snije krajem godine. Na kon {to je pre par meseci u parlamentu izglasano nepoverewe premijeru u tehni~kom mandatu Dritanu Abazovi}u i wegovom kabinetu, deo parlamentarne ve}ine i opozicija zahtevali su da se raspusti parlament i odmah krene u vanredne parlamentarne izbore. Umesto toga predsednica parlamenta Danijela \urovi} raspisala je predsedni~ke izbore za 19. mart.

Raspisivawe ovih izbora kao i popisa stanovni{tva me|u zagovornicima vanrednih parlamentarnih izbora tuma~i se kao Abazovi}evo nastojawe da sa konstituentima iz dela vlasti odr`i vladu do kraja

naredne godine. Sada kada su se zakazali predsedni~ki izbori i zakazan popis „najglasniji borci” za spas dr`ave, demokratije i evropskih vrednosti utihnuli su sa porukama da su vanredni parlamentarni izbori jedini izlaz iz postoje}e politi~ke krize.

Pored opozicije za vanredne izbore i raspu{tawe sada{weg saziva Skup{tine Crne Gore jedini dosledan u tome ostao je najja~i politi~ki savez – Demokratski front koji je predao listu i ozvani~io wegovog lidera Andriju Mandi}a kao kandidata na predsedni~kim izborima. U to da nakon predsedni~ke trke za fotequ prvog ~oveka Crne Gore i popisnih radwi ne}e u ovoj godini biti vi{e izla`ewa na birali{ta skoro da sada veruju sve politi~ke partije, ali i nevladin sektor. S. G.

Crna Gora u Ukrajinu poslala naoru`awa i opreme vrednih deset miliona evra

Crna Gora je do sada Ukrajini poslala pomo} u naoru`awu i vojnoj opremi vrednu vi{e od deset miliona evra, a me|u oru`jem i opremom koja je poslata Kijevu su raketni baca~i „strela 2m”, minobaca~ke granate, milioni komada municije...

Crnogorsko ministarstvo odbrane skinulo je oznaku tajnosti sa informacije {ta je sve i u kojoj vrednosti posla-

ma, pokazuju podaci Ministarstva odbrane dostavqeni na upit podgori~kih „Vijesti”.

U toj donaciji bilo je 7.000 komada suvih dnevnih obroka, 500 {lemova, 300 komada borbenih prsluka i 600 komada balisti~kih za{titnih plo~a za borbene prsluke. U drugoj donaciji, vrednosti preko pola miliona evra, Vlada je Ukrajini

SONDIRAWE JAVNOSTI: Ko }e biti Milov predsedni~ki kandidat

Navodi da }e umjesto Mila \ukanovi}a ispred DPS-a za predsjedni~ke izbore biti Ivan Vukovi} su samo sondirawe javnog mwewa, tvrdi Vesko Pejak iz NVO Alternativa.

Ako \ukanovi} ne bude kandidat DPS-a onda za wih, uvjeren je Pejak, postoji opasnost da ne pre|u 25 odsto glasova na ovim izborima.

to Kijevu od po~etka ruske specijalne vojne operacije.

„Vlada i Ministarstvo odbrane su do sada u sedam navrata obezbe|ivali donaciju razli~itih vrsta humanitarne i vojne opreme, kao i municije i naoru`awa. Procewena vrednost dosada{wih donacija je 10.062.905,20 evra”, saop{teno je iz Ministarstva odbrane, ~ijim radom koordinira ministar unutra{wih poslova Filip Axi}.

Prva donacija poslata Ukrajini, ukupne vrednosti 83.650 evra, bila je neborbenog karaktera, odnosno sadr`ala je samo za{titnu opremu za vojnike i tzv. suve dnevne obroke koji se koriste za ishranu vojnika u terenskim uslovi-

poslala naoru`awe iz rezervi i to po 600 komada minobaca~kih mina kalibra 60 mm i 82 mm, kao i deset lakih prenosnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema (MANPADS) tipa „strela-2M”.

Tre}a i pojedina~no do sada najvrednija donacija naoru`awa u Ukrajinu je vazdu{nim putem upu}ena 25. jula pro{le godine. U po{iqci ukupne vrednosti 8,24 miliona evra, najzna~ajniji su bili laki prenosni protivvazduhoplovni raketni sistemi „strela-2M” kojih je tada poslato 216 komada. Osim „strela-2M”, Crna Gora je tada Ukrajini poslala i ukupno 759 granata 57h438 mm kakve koriste brzometni brodski tipovi „bofors” kalibra 57mm. R. N.

“Samim tim, ne bi se borili za prvo mjesto, ve} bi bilo pitawe da li se bore i za tre}e! Velike {anse bi bilo da u drugi krug u|u Milojko Spaji} (Evropa sad) i Andrija Mandi} (DF). To bi potpuno uni{tilo DPS I wihovu reputaciju najja~e pojedina~ne stranke. Ubrzo zatim krenuo bi domino efekat razgradwe te partije. Prvo bi ih napustili oni najbogatiji i najuticajniji. A zatim bi to krenulo da radi i glasa~kih tijelo, koje je uglavnom interesno orijentisano”, prognozira Pejak u izjavi za Sputwik.

Na{ sagovornik smatra da se DPS u svim opcijama “bori za vazduh”.

“Svi shvataju polako da su oni daleka pro{lost” isti~e Pejak.

On zakqu~uje da je poenta je da je \ukanovi}u dosta politike i da `eli o~ajni~ki da napusti sve ovo.

Predsjednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} zasad navodno ne pokazuje zainteresovanost da se ponovo kandiduje za {efa dr`ave, ve} strana~kom vo|stvu poru~uje da bi to mogao da bude neko mla|i, navode}i ime

potpredsjednika DPS-a Ivana Vukovi}a, pi{u “Vijesti”.

\ukanovi} je, prema nezvani~nim informacijama lista, prije nekoliko dana u Podgorici odr`ao neformalni sastanak s dijelom partijskog rukovodstva, na kom je, izme|u ostalog, rekao da mladi lideri treba da preuzmu odgovornost u susret predsjedni~kim izborima, i u tom kontekstu pomiwao Vukovi}a kao potencijalnog kandidata.

Izvor “Vijesti” sa sastanka tvrdi da je \ukanovi} strana~kim kolegama saop{tio da predsjedni~ki izbori zakazani za 19. mart nisu sudbonosni, ve} da DPS treba da se pripema za dr`avne izbore, nakon kojih }e, kako je navodno kazao, ta partija biti u koaliciji koja }e formirati vladu.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Povodom dobijawa Nobelove nagrade za kwi`evnost Petera Handkea 2019. godine, Panorama – Jedinstvo, Pri{tina – Kosovska Mitrovica, je 2019. godine objavila druga izdawa kwiga, koje je ova izdava~ka ku}a u Pri{tini jo{ 1996. i 1997 godine objavila kao prva izdawa.

Radi se o kwigama ‘’Zimsko putovawe do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju’’ i ‘’Letwi dodatak zimskom putovawu’’.

Austrijskom piscu Nobelova nagrada je dodeqena za, kako se navodi, “uticajni rad koji je jezi~kom domi{qato{}u istra`io periferiju i specifi~nost qudskog iskustva”.

“To je ose}aj slobode koji nikada ranije nisam osetio,” kazao je Handke, govore}i o prvim trenucima nakon informacije da je dobio nagradu.

Razgovarali smo sa kwi`evnikom Petrom Sari}em koji je glavni ‘’krivac’’ za prvi dolazak Handkea na Kosovo i Metohiju u Pri{tini 1996. godine, dve i po decenije pre dobijawa Nobelove nagrade.

n Kako je do{lo do toga da pozovete Handkea da poseti Pri{tinu i ”Jedinstvo”?

- Handkeova poseta Izdava~koj ku}i ”Grigorije Bo`ovi}” (u sastavu ”Jedinstva”) desila se onda kad su albanski separatisti uveliko demonstrirali za odvajawe Kosova i Metohije od Srbije, pa je ona, kao podr{ka srpskom narodu, dobro do{la. I to je bio jedan od razloga {to sam, radi promocije wegove kwige, pozvao Handkea. On je poziv odmah prihvatio… Znao sam da je Handke veliki evropski pisac

KWI@EVNIK PETAR SARI] GOVORI KAKO JE PETAR HANDKE

POSETIO 1996. GODINE “JEDINSTVO’’ I PRI[TINU, DVE I PO DECENIJE PRE DOBIJAWA NOBELOVE NAGRADE

Znali smo za vrednosti

Handkeovih dela

 Veliki pano sa likom Handkea smo postavili u glavnoj ulici Pri{tine na prvi dolazak Handkea 1996. godine - ka`e Sari}  ’’Zimsko putovawe do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju’’ i “Letwi dodatak zimskom putovawu’’ su {tampane kao prva izdawe 1996 i 1997. godine u Pri{tini, izdava~ke ku}e Panorama – Jedinstvo

kwige, piscu koga ste vi prepoznali kao velikog, koji }e 2019. godine dobiti Nobelovu nagradu. Recite o tome ne{to?

- Niko, tada, nije mogao znati da }e Handke dobiti Nobelovu nagradu. Ali to nije smetalo da sagledamo veli~inu wegovog dela. Osim toga, prepoznali smo da je Handke, slu`e}i istini, bio veliki prijateq Srbije i srpskog naroda. Bio je, i ostao, veliki protinik bombardovawa Jugoslavije (~itaj Srbije). Posebnu brigu pokazao je prema Srbima sa Kosova i Metohije. Poznate su wegove posete, i donacije, Velikoj Ho~i posle 2005. godine.

n Koliko je dana bio u poseti Pri{tini ?

- Dva dana… Sve ga je interesovalo. Iznosili smo mu detaqe o napadima albanskih ekstremista na Srbe i wihovu imovinu, a to je mogao da sazna i iz ”Jedinstva” koje je svakodnevno bilo puno takvih vesti. Interesovao se o srpskoj istoriji na Kosovu i Metohiji, srpskim manastirima....

Петер Хандке 8. априла 2007. године у Великој Хочи

Najboqi pripoveda~ srpskog juga

Kwi`evnik Petar Sari} ro|en je 1937. godine u mestu Tupan, kod Nik{i}a. Srpski je pesnik, pripoveda~ i romansijer, koga smatraju najboqim pripoveda~em u posleratnoj kwi`evnosti srpskog juga.

Петар Сарић, књижевник који се из Приштине 1999. године преселио на Брезовици на Шар планини

iako nisam mogao znati da }e dobiti Nobelovu nagradu 2019. ^im sam pro~itao wegove dve kwige, u kojima mu je inspiracija bila Srbija i srpski narod, odlu~io sam da poku{am da ga dovedem u Pri{tinu. Tako je wegova promocija u Pri{tini imala, u ono vreme, dvostruki zna~aj: onaj

Se}awe Handkea na prvi dolazak na KiM

U jednom od svojih sedam dolazaka u Velikoj Ho~i i Orahovcu posle 2006. godine Handke je govorio o svojoj prvoj poseti 1996. godine KiM.

Se}a se 1996. godine kada je prvi put u Kosovu Poqu u prepunoj sali predstavqao zapise iz “Zimskog putovawa” i isti~e da je taj veli~anstveni skup ostavio neizbrisiv trag u wegovom `ivotu.

- Poslije Kosova Poqa, do`ivio sam da u Pri{tini bude samo dvadesetak Srba i dva mala Albanca na promociji - navodi Handke, prise}aju}i se da mu je doma}in bio Petar Sari}, kwi`evnik sa Kosova. Ta `ivotna istina je, kako poja{wava, odraz samo}e Kosova Poqa i Srba.

kulturni, ali ni{ta mawe i onaj koji je, kad je bilo najpotrebnije, zna~io podr{ku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Verovatno svesni veli~ine pisca, Albanci nisu, javno, demonstrirali protiv Handkeove posete.

n Kako ste ga do~ekali u Pri{tini?

- Veoma sve~ano, kako dotad nismo ijednog pisca. Se}am se velikog panoa sa wegvim likom koga smo postavili u glavnoj ulici Pri{tine.

n Za {ta se najvi{e interesovao Handke na Kosovu i Metohiji?

- Interesovao se za `ivot Srba. Sve ga je zanimalo. ”Jedinstvo” je tada svakodnevno donosilo detaqne izve{taje o nasrtajima Albanaca na Srbe i wihou imovinu.

n ”Jedinstvo” je tada (1996 i 1997) objavilo dve Handkeove

Kwige Handkea

Laguna je dosad objavila 10 Handkeovih kwiga, po~ev od „Velikog pada“ 2019. godine, kad je dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost.

Usledili su naslovi „Golmanov strah od penala“, „Moravska no}“, „Kratko pismo za dugi rastanak“, „Nesre}a bez `eqa“, „Drugi ma~“ i druge, do „Kradqivice vo}a“.

n Vi ste Handkea do~ekali, 2006. godine, i u Velikoj Ho~i. Kako je izgledao taj susret posle onog 1996. godine ?

- Mogu re}i da je susret bio dirqiv. Wegov prvi dolazak u Velikoj Ho~i bio je 24. aprila 2006. godine. Wegove re~i, tada izgovorene u Velikoj Ho~i, ostale su da se pamte i prepri~avaju. Pozdravqaju}i ga, izneo sam predlog da jedna ulica u Beogradu ponese wegovo ime. Predlog je prihva}en gromkim aplauzom. I ja verujem da }e se to, za wegova `ivota, i dogoditi.

Petar Sari} je radni vek proveo na Kosovu i Metohiji, gde i danas `ivi i stvara, na Brezovici.

Dobitnik je brojnih nagrada me|u kojima su : Nagrada „Lazar Vu~kovi}”, za pesmu „Mir Bogorodice Qevi{ke”, 1971. nagrada „Gra~ani~ka poveqa”, 1993. nagrada „Me{a Selimovi}”, za roman Sara, za 2008. Vukova nagrada, 2012. nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2016. nagrada „Grigorije Bo`ovi}”, za roman Klobuk, 2021. nagrada „Borisav Stankovi}”.

Од дечанских монака Хандке прима поклон икону у Великој Хочи

Велика Хоча je село са 13 цркава данас

@enski de~iji hor ”Metohijski `ubori” sa Handkeom 2008. godine

Хандке је седам пута био у Великој Хочi после 2006. године

Devetorica Srba optu`ena za ratni zlo~in u Kostri}ima

prvostepeno oslobo|eni

Sud u Zagrebu zbog nedostatka dokaza u prvostepenom postupku oslobodio je danas devetoricu biv{ih pripadnika srpskih paravojnih formacija optu`enih za ratni zlo~in protiv civila u selu Kostri}i kod Hrvatske Kostajnice u novembru 1991.

Sudija @upanijskog suda u Za grebu Sa{a Lui rekla je da je ned vosmisleno utvr|eno da su devetorica optu`enih pripadala jedinici milicije za posebne namene SAO Krajine (tzv. [areni), ali da to nije dovoqno da bi se neosporno potvrdilo da su po~inili zlo~in.

Prema wenim re~ima, jedini neposredni o~evidac zlo~ina Nikola Buwevac nije opisao doga|aj na na~in naveden u optu`nici.

On je rekao da je video dvojicu mu{karaca, od kojih je jedan bio u civilu, da ubijaju wegovu majku, i da je grupa uniformisanih mu{karaca do{la u

Kostri}e po{to su stanovnici ve} bili ubijeni.

Optu`nica je teretila devetoricu da su 15. novembra 1991. ubili najmawe 15 stanovnika Kostri}a, me|u kojima i dvoje dece, a potom zapalili sve ku}e u selu radi prikrivawa zlo~ina. Optu`enima se sudilo u odsustvu, jer je ve}ina u Srbiji.

Me|u optu`enima su Stevo Xakula, Nikola Bogdanovi}, Mile Milinovi}, Vlado Gavrilovi}, Veselin Bo`ovi}, Dragan i @ikica Pendi}.

Hina navodi da je ubistvo naredio komandant tzv. [arenih Stevo Borojevi} zvani Gadafi kojeg su godinu kasnije, u me|usobnim obra~unima, ubili pripadnici wegove jedinice. Devetooptu`eni Zdravko Matija{evi} prvostepeno je oslobo|en za ubistvo jednog civila.

Tu`ila{tvo je najavilo `albu na prvostepenu osloba|aju}u presudu.

Po~etak radova na obnovi hrama

Sv. proroka Ilije u Bliwi

Po~etak radova na potpunoj konstruktivnoj obnovi hrama Sv. proroka Ilije u Bliwi, te{ko o{te}enog u zemqotresu 2020. godine najavio je paroh petriwski, otac Sa{a Umi}evi}. Budu}i da hram ima svojstvo pojedina~no za{ti}enog kulturnog dobra, svi radovi se izvode prema strogim uputstvima Ministarstva kulture RH.

“Ostajemo u dobroj veri i nadi da }e ova svetiwa do~ekati svog patrona u novom ruhu i zasijati starim sjajem.” - istakao je otac Sa{a.

“Pravoslavni narod doseqen je na ovo podru~je krajem 17. veka, pa bi se moglo pretpostaviti da je ubrzo mogla biti sagra|ena bar drvena kapelica. Hram je na ovom mestu ucrtan i na vojnoj karti Habzbur{ke monarhije iz 1775/1776. godine, a o starosti crkve govori i to {to je parohije osnovana 1777. godine, dok se matice ro|enih vode od 1770. godine. Vojna komanda insistirala je na izgradwi ~vrste zidane crkve, ~ije su zidawe pomogli grofovi Keglevi}i 1809. godine. U [ematizmima iz 19. veka za godinu gradwe se navodi 1815. godina, dok se u novijoj literaturi kao godina gradwe navodi 1873. godina. Ikonostas hrama oslikao je Anastas Bocari} 1894. godine. Do Drugog svetskog rata u hramu se ~uvao Oktoih (Srbuqa) {tampan u Mlecima 27.7.1537. godine, kao i mnoge druge bogoslu`bene kwige. U Drugom svetskom ratu 1943. godine italijanski vojnici su hram pretvorili u kowu{nicu i skladi{te. Me{tani su zakopali zvona u zemqu i tako su ih sa~uvali. Renovirawe crkve po~elo je 1991. godine, ali zbog po~etka rata nije nastavqeno.”

Na Kolunxijskoj glavici prela i danas `ive (1)

U neposrednoj blizini grada Knina, na mestu odakle pogled dose`e do vrhova najlep{ih planina u ovom kraju: Dinare, Promine i Kozjaka, nalazi se Kolunxijska glavica. U{u{kano u oazi neukrotive prirode, daleko od grada i urbane buke, mesto je to na kojem se zimske ve~eri skra}uju uz prela, doma}e proizvode na trpezi, vino iz bukare i razgovore o nekim boqim vremenima.

U smiraj dana, kada se zimski poslovi privedu kraju, a bura i jugo vode bitku za prevlast nad ovim usnulim krajem, nije zeman za po}i na po~inak, ve} uz pucketawe vatre sumirati dan na izmaku. Vreme praznika i slava polako prolazi, ali zima tek ~eka svoju sredi{wicu oko Svetog Save i dok sve jo{ miruje, vre-

mena ostaje za ono {to ovaj deo godine ~ini bogatijim i lep{im od ostalih godi{wih doba. Ba{ kao nekada, tradicija i obi~aji ponovo za`ive, mirisi sa ogwi{ta opiju sva ~ula, a pri~a pote~e kao vino u bukare. Ba{ takve ve~eri i danas `ive na Kolunxijskoj glavici, na vidikovcu sa kojeg zastaje dah od pogleda, pod stenom kamenom kakvu ni svi vrhunski klesari u stvarala~kom zanosu ne bi mogli stvoriti. Na drvenoj ba~vi, ve} ~eka bocun doma}e rakije, a zdravica dobrodo{lice slu`i se iz srca doma}ina umesto standardnog pozdrava. Tako je i nas do~ekao na{ doma}in, Gajo Radmilovi}, posledwi guslar iz sela @egara, kako to sam za sebe ~esto zna re}i. Dok se u dimnoj ku}i, dalma-

tinskoj su{ari, pod `arom vatre pe~e peka, sa Gajom smo pri~ali o prelima koja su nekada bila sastavni deo svake ve~eri u zimskom periodu. Onakva kakva ih pamti iz najranijeg detiwstva, nastoji da ih o~uva i danas, uz porodicu, prijateqe i ro|ake, pa i sve one koje znati`eqa dovede u ovaj kraj kako bi i sami osetili taj duh minulih vremena.

– Ba{ u ovo vreme, oko Bo`i}a, sa dedom sam uve~e naj~e{}e i{ao na prelo kod na{eg pokojnog kuma u selu. Mrkli mrak, zima, ledeno, sneg naveje svuda uokolo, a mi na kowa pa na prelo. U starim kamenim ku}ama, vatrenicama, nasred kojih se nalazilo ogwi{te, qudi bi sedeli oko vatre. Znao se ~ak i red sedewa, jer su mesta bila kao neki ~ino-

vi, pa bi najstariji me|u prisutnima sedeo najbli`e vatri. Tako su i pri~e po~iwale, uvek nekim odre|enim redom i sledom, dok jedan pri~a, drugi bi pomno slu{ali. Prepri~avali bi se protekli meseci i godine, va`ni doga|aji i istorijski datumi, spomiwali qudi koju su svojim delima zaslu`ili da se o wima pripoveda i da se upamte. Za sve to vreme uokolo je kru`ila drvena bukara sa dva uha, iz koje se pilo doma}e vino, dalmatinski crwak. @ene su se bavile o svom poslu, plele i tkale, prele vunu. Narezalo bi se malo slanine, koji krompir na pole stavio na `ar, a kruh uvek

vru} ispod peke. Kod nas su godine uglavnom bile lo{e, su{ne i te{ke, a narod bi znao re}i da je tek svaka ~etvrta ili peta bivala boqa od prethodnih, pa je to neretko bila i glavna tema razgovora na prelu – prise}a se i prepri~ava Gajo, nastoje}i da nam do~ara atmosferu prela iz najranijih dana svoga detiwstva.

Ba{ u tim te{kim godinama, kada je najve}i izazov bio prehraniti porodicu, qudi su ste~ena znawa i iskustva prenosili jedni drugima, sakupqali kao mudrosti i predawa koja su naslednicima ostavqali u amanet. M. T. (Kraj u slede}em broju)

Rusi dolaze (2)

GRADITEQI BEOGRADA

Pi{e: Marko Lopu{ina

vao slikaju}i akvarele za sitan novac.

 U Beogradu je radilo vi{e od pedeset ruskih arhitekata, me|u kojima su najzna~ajniji

Nikolaj Krasnov, Grigorije Ivanovi~ Samojlov, Sergej Smirnov, Vasilij Baumgarten, Jurij Kovaqevski, Roman Verhovski, Valerij Sta{evski i Vasilij Androsov

Nikolaj Petrovi~ Krasnov bio je ruski arhitekta koji je ostavio neizbrisiv trag u celokupnoj srpskoj kulturi, a wegov autorski pe~at duboko je utisnut u izgled srpske prestonice.

Krasnov se smatra najzna~ajnijim predstavnikom akademskog istorizma u srpskoj arhitekturi. Gotovo sva impozantna, grandiozna i monumentalna zdawa u`eg centra Beograda, koja ne spadaju u modernu arhitekturu, nose wegov potpis. Ta zdawa ne predstavqaju samo simbole na{eg grada, ve} i simbole ~itave na{e dr`ave.

Krasnov je ro|en 23. oktobra 1864. u Podmoskovqu, a studije slikarstva, vajarstva i arhitekture zavr{io je na Moskovskom umetni~kom u~ili{tu.

Posle Oktobarske revolucije, kao i mnogi wegovi sunarodnici, i Nikolaj Krasnov je bio prinu|en da napusti domovinu. 1919. godine je stigao na Maltu, gde je sa porodicom `iveo u izbegli~kom kampu. Za hleb je zara|i-

Na poziv Saveza ruskih in`ewera i tehnologa u Kraqevini SHS, Krasnov 1922. godine, dolazi u Srbiju, gde }e ostati do smrti. Nakon te{kog `ivota u izbegli{tvu, Krasnov se zapo{qava u Arhitektonskom odeqewu Ministarstva gra|evina i kona~no dobija priliku da poka`e sav svoj rasko{an talenat.

Jedan od prvih projekata na kojima je Krasnov u~estvovao, bio je rad na rekonstrukciji crkve Ru`ice na Kalemegdanu.

Usledio je rad na najva`nijim administrativnim zgradama u Beogradu. Jedna za drugom ni~u zgrada Ministarstva finansija (dana{wa zgrada Vlade Srbije) i zgrada Ministarstva {uma i ruda, poqoprivrede i voda (danas je tu sme{teno Ministarstvo inostranih poslova). Krasnov je projektovao ~uveni Mawe` i enterijer Starog dvora na Dediwu.

Radio je na rekonstrukciji Wego{eve zavetne crkve na Lov}enu, na ure|ewu enterijera crkve Svetog \or|a na Oplencu, grobqa srpskih ratnika na solunskom Zejtinliku i mnogim drugim projektima. Krasnovqevo posledwe delo bilo je Spomen – kosturnica na gr~kom ostrvu Vido, koja se svrstava u najzrelija ostvarewa srpske memorijalne arhitekture.

Nikolaj Krasnov je preminuo 1939. godine. Sahrawen je na ruskoj parceli Novog grobqa u Beogradu. Nadgrobni spomenik je sam dizajnirao.

Arhitekta i slikar Grigorije Ivanovi~ Samojlov autor je prekrasnih vitra`a u hodnicima hotela «Moskva», kao i kamenih mozaika na spratovima. Na wima je oslikao obrise Rusije i Moskve, velikih izbegli~kih putovawa i svoju novu otaxbinu Srbiju i wenu prestonicu Beograd. Veliki arhitekta i slikar umro je 15. oktobra 1989. u Beogradu.

Arhitekte Sergej Smirnov, Vasilij Baumgarten, Jurij Kovaqevski, Roman Verhovski, Valerij

Sta{evski i Vasilij Androsov su projektovali veliki broj javnih zgrada koje postoje i danas, poput zgrada starog General{taba, Belog dvora, Patrijar{ije, Ruskog

doma, Crkve Aleksandra Nevskog i Crkve Svete Trojice.

- Nasle|e Krasnova u Rusiji i Srbiji je zna~ajna, sna`na karika koja dodatno povezuje na{e narode i dr`ave u prijateqstvu, bratstvu i zajedni~koj saradwi – ka`e ruski diplomata Bocan-Har~enko.

Rusi su izdavali svoje voza~ke dozvole jer ih Srbija do wihovog dolaska nije imala, osnovali su taksi slu`bu i vodili su sve taksi stanice u Beogradu. Prvu gluma~ku {kolu otvorio je rediteq Jurij Rakitin. Uticaji \or|a Loba~eva na razvoj srpskog stripa, Konstantina Konstantinovi~a Egera na razvoj ma~evawa, ili slikara Stepana Fjodorovi~a Kolesnikova na na{e slikarstvo, bili su neprocewivi.

Nekada{wi carski plemi}i i slu`benici branili su nas u Srbiji od fa{ista. Fjodor Jevdokimovi~ Mahin – Ataman (1882 —1945) bio je u~esnik Narodnooslobodila~ke borbe Jugoslavije. Imao je ~in general-lajtnanta Jugoslovenske armije. Bio je simpatizer Komunisti~ke partije Jugoslavije, a 1939. godine je postao i wen ~lan. U~esnik je Narodnooslobodila~ke borbe od 1941. godine. Radio je u Propagandnom odeqewu Vrhovnog {taba NOV i POJ.

Generaciju ruskih emigranata u Srbiji simbolizuju dve li~nosti – general Vrangel i arhitekta Krasnov. Spomenik arhitekti Nikolaju Krasnovu, jednom od najzna~ajnijih ruskih arhitekata koji je svojim stvarala{tvom ostavio zna~ajan trag u izgledu Beograda, otkriven je u decembru 2019. godine u parku Mali Ta{majdan, u neposrednoj blizini Arhiva Srbije, jedne od zgrada koju je Krasnov projektovao.

Ovim doga|ajima prisustvovali i zvani~nici dve dr`ave, Rusije i Srbije. Prilikom otkrivawa Vrangelove biste, re~eno je da to predstavqa izuzetno va`an korak ka pomirewu svih Rusa, na koje je pozvao i predsednik Putin, posle dugih godina tragi~ne ruske istorije.

Tada se mogla ~uti i ideja da se u zgradi u kojoj je Vrangel stanovao za vreme boravka u Sremskim Karlovcima – napravi muzej ruske emigracije.

(nastavi}e se)

Koliko zara|uju ambasadori Srbije {irom sveta

Plate ambasadora Srbije u svetu, one koje su prijavili u svojim imovinskim kartama koje su posledwe objavqene na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, zavise od zemqe do zemqe, a razlike me|u pojedinim ambasadorima su velike.

Na sajtu Agencije mo`emo videti zarade ambasadora u 28 dr`ava, me|u kojima je najni`a i jedina ispod 100.000 dinara plata ambasadora u Iraku Uro{a Balova i iznosi 95.168 dinara mese~no.

Izme|u 115.000 i 132.000 dinara mese~no primaju na{i ambasadori u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kini, Albaniji i Australiji. Potom plate idu navi{e, pa tako izme|u 3.500 i 4.000 evra zara|uju ambasadori u BiH (3.700), Gr~koj (3.705), i Saudijskoj Arabiji (3.484).

U rasponu od 4.000 do 4.500 evra su predstavnici Srbije u Norve{koj, Maroku, Sloveniji, Crnoj Gori, Azerbejxanu.

Vi{e od wih, a do 5.000 evra mese~no primaju ambasadori u Rusiji, Holandiji, [paniji, Nema~koj, Meksiku, Japanu (665.814 japanskih jena ili 4.700 evra), Danskoj, Austriji, Indiji, Kanadi, Francuskoj i Ju`noj Koreji.

Najpla}eniji me|u 28 ambasadora ~ije imovinske karte je Danas proverio su Aleksandra Joksimovi}, koja u Velikoj Britaniji ima platu od 4.483 funte, {to je ne{to vi{e od 5.000 evra i ambasador Srbije u SAD Marko \uri}, sa platom od 5.860 dolara, odnosno oko 5.330 evra. Me|u ovim diplomatama ima i nekoliko penzionera, pa tako ambasador u Rusiji Mom~ilo Babi} pored plate od 5.168 evra ima i penziju od 112.000 dinara.

Neboj{a Rodi} ima penziju 77.705 dinara i ambasadorsku platu u Austriji 4.395 evra.

Ambasador u Azerbejxanu Dragan Vladisavqevi} ima platu od 4.351 evro i penziju od 139.219 dinara. S. G.

Nikolaj Krasnov arhitekta

Palata ministarstva u Beogradu

@IVOT I TRAGI^NA SUDBINA MLADOG GENIJA:

Iza Bogdana je ostao

ponos i postupak wegovog

oca koji je dirnuo Srbiju

Bogdan Milanovi} (1990-2019) mladi} iz Kragujevca, pred sobom je imao blistavu karijeru kao IT stru~wak u Americi, ali ga je bolest zaustavila. Preminuo je od zlo}udnog tumora na mozgu, a plemeniti gest wegovog oca Slavoquba dirnuo je celu Srbiju. Slavoqub je gotovo svu Bogdanovu zaostav{tinu donirao u humanitarne svrhe, a sada mu je `eqa da ime svog sina sa~uva od zaborava i preostalim novcem izgradi odmarali{te za decu u blizini Kragujevca.

Prerani odlazak mladog stru~waka u najsavremenijoj nau~noj oblasti je najve}i gubitak za wegovu porodcu, ali slobodno mo`emo da ka`emo da smo i svi mi na gubitku. Danas se u svakodnevnom `ivotu oslawamo na informacione tehnologije, ali malo ko od nas zna, kako sve to {to olako koristimo preko pametnih telefona, nastaje i funkcioni{e.

Bogdan je znao.

Bio je vizionar, a programirawe je ,,govorio’’ i `iveo.

Na put velikog uspeha krenuo je iz Kragujevca, kao u~enik matemati~kog smera Prve kragujeva~ke gimnazije. Posle tre}e godine, {kolovawe je nastavio u Olimpiji u dr`avi Va{ington, gde je zavr{io gimnaziju i prvu godinu fakulteta.

@eqan vrhunskog obrazovawa, seli se u Mineapolis i daqe usavr{avawe nastavqa na Minesota univerzitetu, jednom od najboqih ameri~kih univerziteta. Kasnije je magistrirao i doktorirao programirawe.

Jo{ kao student, pre vi{e od 10 godina, pravio je napredne programe i aplikacije, u trenutku kada ve}ina nas na ovim prostorima nije imala nikakvu predstavu ~emu aplikacije uop{te slu`e.

Bogdanov otac Slavoqub, prise}a se svog boravka kod sina u Americi i ka`e da je Bogdan ,,s velikom lako}om programirao sve {to bi zamislio’’.

Iskreno ka`e, da nije razumeo {ta wegov sin konkretno radi, ali je bio ponosan kada vidi efetkte i rezultate wegovih aplikacija. Tako je, pri~a on, Bogdan osmislio aplikaciju za javni prevoz u Mineapolisu, gde ja svako ko ima aplikaciju, mogao da vidi gde se trenutno nalazi, koji metro ga vodi do ku-

}e, koliko }e da ~eka i kada i za koliko minuta sti`e na svoje krajwe odredi{te. Slavoqub dodaje, da takve stvari danas postoje i kod nas, ali da je u vreme kada je Bogdan to osmislio za ameri~ki grad, bio fasciniran mogu}nostima savremene tehnologje.

Radio za Rojters, pravio programe za avio kompanije

Bogdan je sa 23 godine, odmah po zavr{etku studija, kao programer po~eo da radi za novinsku agenciju Rojters. Wegove ideje i vizije o primeni informacionih tehnologija u svakodnevnom `ivotu, bile su nezaustavqive. Kreirao je programe i aplikacije za razne ameri~ke agencije, avio kompanije i izra|ivao programe za u~ewe programirawa.

Slavoqub navodi, da je upravo takav program, koji je napravqen kao pomo} i onlajn „{kola“ za samostalno u~ewe programirawa, 2017. godine, progla{en za jedan od 10 najboqih na svetu.

Od tog ,,izuma‘‘ mladi IT genije Bogdan po~eo je da zara|uje, a u tom trenutku, ka`e wegov otac, od programa je prihodovao 50.000 dolara mese~no.

On ka`e, da prihodi i sada sti`u, ali u znatno mawoj meri, jer je neophodno da se programi redovno obnavqaju i osve`avaju, a taj Bogdanov program, kako isi~e, nije a`uriran od 2018. godine.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Na`alost, mladi vizionar i kompjuterski genije oti{ao je prerano. Skoro {est godina borio se protiv tumora na mozgu. U Americi je imao tri operacije, pro{ao kroz hemioterapije, ali boqitka nije bilo. Wegov mladi `ivot uga{en je 3. januara 2019. godine. Imao je samo 29 godina.

Ipak, uprkos operacijama i agresivnim terapijama, Bogdan je u periodu od 2013. kada mu je bolest dijagnostikovana, magistrirao i doktorirao programirawe. Od svog znawa i kompjuterskih ve{tina, zaradio je novac, za koji je na na{im prostorima nezamislivo da mo`e da se stekne po{tenim radom u wegovim godinama. Otac donirao svu Bogdanovu zaostav{tinu

Iza mladog Bogdana ostala je velika

u{te|evina, a otac Slavoqub isti~e da je i on kao dugogodi{wi privatnik, {tedeo ,,za slu~aj da dete ne uspe u Americi‘‘. Slomqen od bola zbog ogromnog gubitka, ka`e da mu sada novac vi{e ni{ta ne zna~i i posvetio se dobro~instvu i humanitarnom radu.

U posledwe ~etiri godine, Slavoqub je u ti{ini, bez ikakve javnosti i potpuno anonimno donirao oko milion dolara bolesnoj deci, bolnicama i {kolama za opremawe u~ionica i informati~kih kabineta.

Preostalih 380.000 evra odlu~io je da ulo`i u izgradwu odmarali{ta za decu na Be{waji kod Kragujevca, a jedina `eqa mu je da sa~uva ime svog sina i da se odmarali{te nazove po Bogdanu.

ANEGDOTA IZ @IVOTA KRAQA PETRA KOJU I DANAS PREPRI^AVAJU BANKARI [IROM SRBIJE:

Da nam je sada jedan ovakav!

Vreme wegove vladavine obele`io je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. Va`io je za po{tenog i dobrog ~oveka blage naravi. Zvali su ga i “Oslobodilac” i “Stari kraq”, a od milo{te i “Kraq Pera” jer je me|u obi~nim svetom bio neverovatno voqen. Anegdote i legende iz wegovog `ivota i danas se rado prepri~avaju. Ovo je jedna od wih.

Period vladavine kraqa Petra I Kara|or|evi}a vezuje se za procvat gra|anskih prava i sloboda, kao i stvarawe gra|anskog dru{tva u Srbiji.

Malo je ipak poznato da je ovaj kraq `iveo samo od plate koju je za svoj “rad” dobijao od Vlade.

Tako se dogodilo da je za udaju svoje }erke kraqu Petru hitno bilo potrebno 200.000 dinara. Za pomo} se obratio Lazi Pa~uu, tada{wem ministru finansija.

Zvu~ni neverovatno, ali pri~a ka`e da kraq toliku sumi nije imao. Smislio je da uzme novac iz dr`avne kase odmah, a da mu se iznos posle odbija mese~no od plate. Ovaj predlog ministar je odbio!

“Ne mo`e! Umre kraq, ne daj bo`e, a

smrtan je kao svi mi. Ko }e onda da vrati dug dr`avnoj kasi?! Zna se, Laza! Ili, politi~ari nateraju kraqa da abdicira. Ko }e da plati dug?! Opet Laza! ” - ovako je ministar obrazlo`io svoju odluku.

Gospodin Laza je savetovao kraqa da podigne kredit, jer Vlada jedne dr`ave nije tu da ispuwava `eqe vladara.

Pri~a ka`e da je kraq Petar nije naqutio ve} je novac zaista uzeo od banke. Laza Pa~u ponudio je da mu bude `irant.

M. T.

Otac Slavoqub je gotovo svu Bogdanovu zaostav{tinu donirao u humanitarne svrhe

POVRATAK SRPSKOG FILMSKOG FESTIVALA U AUSTRALIJI

U ~etvrtak, 16. marta sve~anim tradicionalnim otvarawem u svim gradovima Australije, Sidneju, Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu zapo~e}e odr`avawe 20. jubilarnog Srpskog filmskog festivala.

Ovogodi{wi 20. Srpski filmski festival bi}e posve}en dugogodi{wem predsedniku festivala, pokojnom Petru

16. – 26. MARTA 2023.

Kozlini. Kao direktor festivala od 2003. do 2020.godine radio je svake godine neumorno na organizaciji ove kulturne manifestacije koja je srpskoj zajednici i {iroj publici u Australiji omogu}ila da prate savremena filmska ostvarewa i srpsku kulturu uop{te. Srpski filmski festival jedan je od prvih etni~kih film-

skih festivala u Australiji, a za proteklih 19 godina na festivalu je prikazano 110 ostvarewa iz dinami~ne srpske filmske produkcije.Organizatori festivala potvrdili su ovih dana naslove svih filmova iz selekcije za ovogodi{wu smotru srpskog filma u Australiji.

BILO JEDNOM U SRBIJI (2022) – Petar Ristovski

NIJE LO[E BITI ^OVEK (2021) – Du{an Kosti}

KQU^ (2022) – Marko Sopi}

KRST U PUSTIWI (2022) –Haxi Aleksandar \urovi}

STRAHIWA BANOVI] – As far as I can Walk (2022) – Stefan Arsenijevi}

Datume i vreme projekcija,

kao i sve najnovije vesti o festivalu, filmovima i kupovini karata, kao i o tome kako da postanete pokroviteq festivala ili u~estvujete u organizaciji

kao volonter, mo`ete na}i na zvani~nom vebsaju festivala www.serbianfilmfestival.com.au

Zajedni~ki koncert Svetlane Bogosavqevi} i Vladimira Milo{evi}a

Posle mnogih uspe{nih zajedni~kih recitala u Evropi, dugogodi{wi prijateqi, Svetlana Bogosavqevi} (violon~elo) i Vladimir Milo{evi} (klavir) udru`uju snage na svom prvom recitalu u Australiji. Oni }e predstaviti program ruskih remek-dela, ukqu~uju}i [ostakovi~evu Sonatu za violon~elo i klavir, Svetlani veoma drago delo, koje je mnogo puta izvodila sa svojom pokojnom majkom Nadom Kecman, koja je svirala za samog [ostakovi~a. Program otvaraju dve virtuozne klavirske obrade ruskih baleta ^ajkovskog i Stravinskog. Vladimir Milo{evi} je profesor klavira na Muzi~koj akademiji u Beogradu. Nastupao je uz pohvale u mnogim velikim centrima {irom sveta, ukqu~uju}i Pariz, London, Berlin, Be~, Prag, Tel Aviv, Milano, Rim, ukqu~uju}i debi u Karnegi holu 2005. godine. Osniva~ki ~lan ansambla „Liaison”, Svetlana Bogosavqevi} je nastupila kao kamerni muzi~ar na mnogim velikim svetskim scenama u saradwi sa divnim umetnicima me|u kojima su Nemawa Radulovi}, Rej ^en, Hening Kragerud i Ketrin Stot. Weni snimci za izdava~ke ku}e “Melba“, „Tall Poppies“ and „ABC Classics labels“ osvojili su pohvale kriti~ara {irom sveta.

Sve informacije o koncertu dostupne su na adresi: https://www.temporubato.com.au/tempo-concerts/milosevic-bogosavqevic

Milica Kozlina

29. Sretewski va{ar odr`an pri crkvi Sv. Arhi|akona Stefana u nasequ Kizboro

Tradicionalni 29. Sretewski va{ar odr`an je proteklog vikenda, 11. i 12. februara u Crkvenoj op{tini Sv. Arhi|akon Stefan u nasequ Kizboro. Va{ar koji se odr`ava tradicionalno svake godine, prethodne dve godine nije odr`an zbog restriktivnih mera tokom pandemije korona virusa.

Upravo to je i bio razlog da se ove godine na crkvenom imawu u Kizborou okupi vi{e hiqada Srba sa svojim prijateqima raznih nacionalnosti, kako bi u`ivali u srpskoj tradiciji i kulturi, ali i raznim doma}im jelima, kojih je ovoga puta bilo u izobiqu.

U crkvenoj sali svi prisutni mogli su da u`ivaju u nastupima velikog broja folklornih grupa, dok su za odli~an muzi~ki program

napoqu po {atorom bili zadu`eni Wego{ Ran|elovi}, Bojan Ki~i, Dragana Lazi} i poznati harmonika{ Sini{a Xavi}. Za najmla|e su bili pripremqeni ringi{pili i razne igre u kojima su mogli u`ivati na lepom vremenu.

Vredne ~lanice Kola srpskih

sestara pripremile su mnogobrojne specijalitete, pa su svi posetioci mogli da u`ivaju u toploj jagwetini, prasetini, krofnama,

pala~inkama i mnogim drugim specijalitetima. Va{ar je trajao oba dana vikenda a da je bio i vi{e nego uspe{an govore nam nasmejana lica posetilaca, ali i zadovoqni doma}ini koji su se jo{ jednom pokazali na nivou zadatka da sve posetioce do~ekaju i isprate u veseloj atmosferi.

Foto: Dragan Gavrilovi}

Portret MILICA \UR\EVI] - STAMENKOVSKI

Srpska politi~arka i budu}a majka

n Gospo|o \ur|evi} Stamenkovski, veoma mi je drago {to Vas mogu predstaviti australijskim Srbima. Recite mi, {ta za vas li~no znaci re~ “dijaspora”?

- Dijaspora je skriveno blago na{ih qudskih potencijala i to je, bez imalo patetike, jedan od glavnih izazova sa kojima }emo se suo~avati i u narednom periodu. Volela bih da veza na{e dijaspore i Srbije bude po uzoru na organizovanije narode poput Jermena, Grka ili Izraelaca, da ta veza bude dvosmerna, ali za to je potrebno vreme i izgradwa poverewa. n Vi ste 24. septembra otvorili godi{wu Skup{tinu Fonda za Dijasporu, gde ste govorili o va`nosti srpske dijaspore u rasejawu za nasu mati~nu dr`avu. Recite nam, iz perspektive Predsednice Odbora za Dijasporu, kakvi su novi potezi ovog saveza Skup{tine Republike Srbije u tom domenu, i da li se mo`emo nadati konkretnim promenama u odnosu Srbije i dijaspore, i kojima?

Ima li nade da }e ikada predstavnik iz dijaspore na}i svoj glas kroz u~e{}e u radu Skup{tine Republike Srbije, kao sto je to slu~aj, na primer, u Italiji gde su dva izabrana ~lana parlamenta iz Australije?

- Kada je re~ o promenama, one zavise od toga koliko }emo uspeti da na{e stavove o va`nosti ukqu~ivawa dijaspore dovedemo u funkciju operativnih politika i strategija. Smatramo da je nama potrebna nova nacionalna strategija, u kojoj }emo, izme|u ostalog, poku{ati da do|emo do evidencije {ta je {ta u na{oj dijaspori i da prona|emo mehanizme da se matica i dijaspora pove`u u svakom smislu, od ekonomskog, kulturnog i svakog drugog. Mi smo ve} predlo`ili da dijaspora ima posebno ministarstvo, {to nije prihva}eno, ali mi }emo na toj ideji insistirati. [to se ti~e u~e{}a dijaspore u parlamentu, ako se Zavetnici budu pitali, i tu }e se stvari mewati u pravcu u kome sam navela.

n Va{a politi~ka partija i aktivnost je dosta nepoznata na Petom kontinentu. Da li biste mogli predstaviti osnovna na~ela Va{e partije, i kako je biti mawinska partija u ovom sazivu skup{tine? Kakvi izazovi Vas o~ekuju u narednom periodu, i da li imate saradwu sa kolegama iz inostranstva sli~nih politi~kih na~ela?

- Na{a partija “Zavetnici” ima redovne kontakte sa mnogim organizacijama iz inostranstva, pogotovo u Evropi. Imamo mre`u kontakata, neretko dajemo intervjue za strane medije, imamo u~e{}a u konferencijama razli~itog tipa, a i sami

smo organizovali me|unarodne skupove u Srbiji, gde smo pozivali organizacije sa kojima delimo odre|ene vrednosti. Tako da u tom kontekstu nikako nismo samozatvorena organizacija. Kada je re~ o na~elima na{e partije, ona su temeq na{e politike, a odlikujemo se dosledno{}u i principom odgovornosti. Rezultat koji smo postigli je da budemo jedina partija koja je samostalno, bez koalicija, u{la u parlament. Na{e ambicije su i ve}e, da jednog dana budemo vlast ili deo vlasti, gde bismo presudno implementirali na{a politi~ka na~ela obnove nacionalne ideje, principa suvereniteta i samostalne politike. Mi smo za podsticaje doma}e proizvodwe, za o~uvawe konzervativnih vrednosti na{eg naroda i za o~uvawe pune teritorijalne celovitosti Srbije, koja je ugro`ena, pre svega, na potezu Kosova i Metohije. Tako|e, smatramo da je ozbiqnost na{eg naroda na ispitu ba{ na tom pitawu kqu~na. Narod u velikoj meri podr`ava na{u politiku, iako se borimo protiv medijskog zatamwivawa u pojedinim medijima.

n Dijaspora i matica ne gledaju na isti na~in na veliki broj stvari o ure|enosti dr`ave. Mnogo decenija matica je gledala na dijasporu samo kao izvor finansija a ne i kao dobitak u smislu deqewa znawa i sposobnosti iz prakti~nog iskustva sa Zapada i Istoka. Me|utim, novi prilivi mozgova u Srbiju i Republiku Srpsku iz dijaspore su se posledwih godina po~eli da prepoznaju na individualnom nivou. Koliko je realno da dijaspora o~ekuje, posmatraju}i iz daqine, da se wen glas ~uje u radu organa Republike Srbije? Na koji na~in dijaspora mo`e dobiti ve}i glas i u~e{}e direktno ili posredno da bi Srbija bila boqe organizovana, ~istija i principijelnija?

- Postavili ste dobro akcenat na pitawu realnosti u~e{}a dijaspore u politi~kom `ivotu. Mnogo toga je ura|eno bar u proteklih nekoliko decenija onako kako nije trebalo i znam da je te{ko zadobiti poverewe qudi u dijaspori koji su imali mnogo prilika da vide prazne pri~e mnogih iz Beograda. Ipak, razlika izme|u nas i wih postoji, ne samo u pogledu dobre namere, ve} i znawa kako se dijaspora mo`e ukqu~iti u sve tokove. Prvi korak jeste komunikacija i budite sigurni da }u

nastojati da posetim i Srbe u Australiji na primer, i to mnogo pre Olimpijade zakazane za leto 2024., kada mnogi srpski politi~ari planiraju da do|u u Brizbejn. Me|utim, {alu na stranu, osim komunikacije tamo i ovde, kako se ka`e, druga stvar ili drugi korak je jo{ va`niji. To je evidencija Srba u dijaspori, olak{avawe prava glasa qudima, jer je nedopustivo da na primer iz ^ikaga samo stotinak qudi glasa na izborima, a znamo da ih ima vi{estruko vi{e. U vremenu digitalizacije mnogo je lak{e da se Srbi u svetu u celini pove`u i ja sam li~no i za direktnu i za posrednu vezu dijaspore i matice i na ovome }emo raditi kako u javnom prostoru, tako i u parlamentarnim odborima sa konkretnim predlozima.

n Vi{e stotina porodica iz Australije se seli svake godine u Srbiju. Oni ~esto `ive u sopstvenom svetu bez organizovane grupacije. Ukoliko bi se napravile asocijacije Srba iz Australije, Amerike, Nema~ke na podru~ju Republike Srbije, na koji na~in bi takva sinergija mogla da potpomogne boqoj budu}nosti Srbije? Da li bi Odbor za Dijasporu bio voqan da kroz kanale javne parlamentarne diplomatije i meke mo}i sara|uje sa inostranstvom i preko takvih potencijalnih asocijacija?

- Da, ideja o tome se vi{e puta ~ula i mislim da ima smisla. Puno Srba iz Australije i drugih zemaqa kao povratnici u na{u zemqu donose jedan novi kvalitet i ba{ u na{oj organizaciji i imamo takve

qude. Uvek smo voqni da uspostavqamo kanale javne diplomatije ili jo{ preciznije re~eno narodne diplomatije. n Da li biste imali ne{to da poru~ite sunarodnicima na Petom Kontinentu, bilo iz Va{eg li~nog politi~kog iskustva ili rada sa dijasporom?

- Poru~ujem im da dolaze nove generacije u srpskoj politici, koje imaju jasno profilisane stavove i da mi mo`emo i moramo da gradimo poru{ene mostove i pokidane niti izme|u dijaspore i matice, i to ne na nekom verbalnom nivou, nego konkretnim delima, zakonskim predlozima i inicijativama. Svoju energiju }u usmeriti u dobroj meri u tom pravcu. Srbi iz Australije su mo`da i najaktivniji u komunikaciji sa Zavetnicima, to moram da primetim.

n Po~etkom kalendarske godine se tradicionalno odr`ava veliki Srpski festival u srcu Sidneja. On nastoji da prikaze lepote i posebnost srpske kulture {iroj australijskoj zajednici, kao i promociju univerzalnih vrednosti poput qubavi, prijateqstva i tolerancije me|u qudima i razli~itih etni~kih, verskih i drugih zajednica. Posebno je va`no prikazivawe kulturne ba{tine, poput srpskog folklora, filma, narodnih no{wi, muzike i tradicionalnih jela. Koliko je tradicija va`na danas me|u gra|anima Srbije, i da li Odbor za Dijasporu Skup{tine Republike Srbije ima voqu i snagu da li~no iza|e u susret dijaspori `eqnoj boqe saradwe i prepoznatqivosti? Kakve su aktivnosti planirane na tom planu?

- Svaka vrsta podr{ke s moje strane postoji. Tradicija se mo`e o~uvati na razli~ite na~ine, ali je boqe ukoliko postoji jasna vizija {ta `elimo da uradimo. Zato su nam va{e inicijative i predlozi dragoceni, a {to se ti~e odbora za dijasporu u meri u kojoj se bude radilo slo`no, bez strana~ke obojenosti, toliko }e biti i rezultata. Primetili ste da sam se trudila tokom intervjua da ne budem partijski obojena, a tako radimo i u odboru, bar za sada, radi}emo i ubudu}e na tome da uspostavqamo mehanizme komunikacije sa qudima iz rasejawa i to mora biti vi{edimenzionalna saradwa, gde svoje mesto ima i srpski folklor, muzika, srpska kuhiwa itd. O~ekujemo i tra`imo dvosmerni kanal komunikacije sa Srbima u dijaspori, tako }emo vremenom izgraditi poverewe.

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Kad su ga Hrvati nagradili posle uloge ^i~e, shvatio sam veli~inu

Protojerej-stavrofor Haxi-Milovan

Glogovac gostovao je kod Marine Rajevi} Savi} u emisiji „Dok an|eli spavaju“ gde je govorio o odrastawu i `ivotu sina Neboj{e, pokojnoj supruzi, crkvenom istorijatu, poziciji crkve u vremenu komunizma, Hercegovini, svom haxiluku i preprekama u qubavi sa kojima se danas susre}u mladi.

Kada je sve{teni~ki sin i potomak hercegova~kih ratnika odlu~io da se sa psihologije prebaci na glumu, wegov otac je govorio kako je „boqe da bude dobar glumac nego da bude lo{ sve{tenik“. Kakav bi bio sve{tenik ne znamo, ali Neboj{a Glogovac se svakako upisao u anale srpske kinematografije i pozori{ta.

Otac Milovan priznaje kako ga je Neboj{a vi{e interesovao kao sin, kao suprug i otac nego kao glumac, te da stoga nije bio ni svestan kakvu je ulogu wegov sin igrao u `ivotu srpske gluma~ke scene. Tek kada su podstaknute tu`nom vesti o wegovom prevremenom odlasku pohvale po~ele da pristi`u kao i podse}awe na wegov minuli rad, otac sve{tenik je u potpunosti pojmio veli~inu sina glumca.

Kad su Hrvati uspeli da mu daju nagradu u Puli za ulogu koju je odigrao nakon odigrane uloge ^i~a Dra`e, zna~i da je zaista vrhunski glumac i da nisu mogli da ga izbegnu, govori Haxi Milovan Glogovac.

Otac Glogovac govori kako je Neboj{i igrawe Dra`e „bilo u genima s obzirom na kraj iz kojeg poti~e“.

On je to nosio u genima. Kraj iz kojeg je on ponikao i iz koga sam ja do{ao bio je ~etni~ki kraj i Dra`a mu je vrlo dobro legao. On je sam kazao da mu je to dug prema precima i da time `eli da odu`i dug prema |edu Gavrilu i stri~evima.

Ovome je i Neboj{a posredno svedo~io kad god je u svojim intervjuima pomiwao o~evo selo Drami{evo, kowa ri|ana i |eda Gavrila, a zaista je mali broj intervjua u kojima se ove okolnosti u kojima je Neboj{a rastao ne spomiwu.

MOLITVA ZA NAJBLI@E

Na pitawe kako „se ~uje“ sa svojim voqenima, odgovara da su oni uvek i svuda sa wim u molitvama, kako sin Neboj{a tako i supruga Milena.

To je jedina snaga koja mo`e da odr`i ~oveka u te{kim situacijama i da mu smisao `ivota, nadu da nije sve zavr{eno. Zavr{en je samo jedan deo `ivota, deo li~nosti. Razume se da je bol neprebolan, ali ostaje nada da je to samo jedan prolaz u `ivot ve~ni i da }emo mi sa na{im pokojnicima da se sretnemo i na|emo u Carstvu Nebeskome.

Svaka molitva je, ka`e otac Milovan, razgovor sa Bogom i mi wome uspostavqamo kontakt sa Bogom i sa pokojnicima za koje se molimo. Da li je ta molitva u crkvi, u domu ili na bilo kom drugom mestu, svejedno je.

Kada 40 godina sahrawujete qude –mlade, stare, decu i odrasle i poku{ate kao sve{tenik da im pru`ite utehu, da im date nadu i o~uvate veru, onda shvatate i stradawe na druga~iji na~in, govori otac Milutin.

PO^ECI OCA

Wegova karijera po~ela je 1968. godine u jednom vrlo druga~ijem Trebiwu nego {to je ono koje mi danas poznajemo. Komu-

nizam je tada bio u punoj snazi, wegov prolazak nije bio ni na pomolu, a u narodu se verovalo da }e ve~no trajati. Ipak, vere je bilo.

Mi smo skloni da stalno merimo i procewujemo veru, a vera je jedan tajni unutra{wi do`ivqaj ~oveka koji on nije uvek sklon da pokazuje pred drugima, pogotovo ne u vreme kada to nije bilo dozvoqeno ili blagonaklono. Ipak, vera je postojala u du{ama qudi i to se videlo kasnije.

Vera je u rodnom kraju Milovana Glogovca bila na~in `ivota i to se nije prekidalo niti mewalo u zavisnosti od vremena ili vlasti. Slavio se Bo`i}, slavili su se i ostali praznici, postilo se, pri~e{}ivalo i ispovedalo, a u ku}i Glogovaca svako se ve~e ~itala molitva pre jela – „vlast je bila ne{to drugo, tamo negde daleko“.

Kao buntovan i pravdoqubiv ~ovek usprotivio se pona{awu jednog episkopa koje je zajedno sa mnogim kolegama smatrao nepravednim i zbog toga biva preba~en u Banat. Pejza`e Hercegovine zamenila je vojvo|anska panorama. Preme{taj u pitomi Banat nije umirio nemirnu prirodu oca Milovana koji je nastavio da se bori za slobodu re~i i misli u svojoj novoj eparhiji. On je redovno prire|ivao du-

hovne tribine gde su govorili tada{wi intelektualci poput Antonija \uri}a, Antonija Isakovi}a i mnogih drugih. To je bio, pri~a otac Milovan, bunt protiv vlasti koja ugwetava, u kojoj nema slobode, nema verskih sloboda i u kojoj se kri{om bele`ilo ko dolazi u crkvu.

U na{u ku}u su dolazili razni qudi koji su se borili za slobodu misli –kwi`evnici, glumci, in`iweri, politi~ari i tu su se vodili razgovori na razne teme. Neboj{a je sve to slu{ao i tako se i kod wega rodio taj neki protestni duh koji dolazi do izra`aja u mnogim wegovim intervjuima.

PO^ECI SINA

Pre nego {to se odlu~io za svoj, neki bi rekli i predodre|eni `ivotni put, Neboj{a Glogovac je `eleo da se oproba u psihologiji. Nakon {to je pao ispit dva puta odlu~io je da se ipak oku{a u glumi i zbog toga je profesor koji ga je oborio – Braca Ogwanovi}, ~esto u {ali govorio da je upravo on od wega napravio glumca.

Otac ga je podr`ao u zamisli da se bavi glumom ali samo iz razloga {to nije verovao da }e uspeti. Dogovor je bio da paralelno sa glumom upi{e i teologiju, me|utim, kada je Glogi upisao `eqeni fakultet, na dogovor za bogosloviju je „zaboravio“, sa setom nam pri~a wegov otac. Kada je na kraju shvatio da mu je sin definitivno oti{ao za drugim pozivom imao je obi~aj da ka`e „boqe da bude dobar glumac nego lo{ sve{tenik“.

Naravno da je pre nego {to ga je profesor sa psihologije oborio i „napravio glumca od wega“ Neboj{a u~estvovao u radu razli~itih umetni~kih i gluma~kih sekcija, ali otac Milovan se prise}a odakle je sve po~elo. Crkva je, govori nam prota Glogovac, bila Neboj{ina prva „pozornica“. Pan~eva~ko srpsko crkveno peva~ko dru{tvo se}a se jednog malog de~aka sa kovrxavom plavom kosom koji se peo na balkon crkve kako bi ~lanovima hora donosio naforu. Neboj{a je svake nedeqe odlazio sa ocem u crkvu gde mu je pomagao – „To su wegovi prvi koraci, tu se on ve`bao, tu je sticao odnos prema publici i javnosti i to su bili wegovi prvi javni nastupi“, odaje nam tajnu otac Milovan.

VELIKA SRAMOTA BEOGRADA I SRBIJE

Nakon emotivnog {oka i sahrawivawa ro|enog sina, Milovan Glogovac se suo~io sa jo{ jednom {okom ali druge vrste. Re~eno mu je da ne sme da postavi krst svom detetu na grob. Kada je dan nakon sahrane iza{ao na grobqe, zatekao je hrpu cve}a i venaca, ali ne i drveni krst. Na Novom grobqu su mu rekli da je krst uba~en ispod plo~e jer „drvo prqa, propada i stvara nered“. Na komentar da je to osnovno versko obele`je prilikom sahrane pokojnika stigao je odgovor da tu ne mo`e stajati ni jedan krst jer je tako zami{qena Aleja zaslu`nih gra|ana. Zamislite da vam u sred Beograda osporavaju da stavite krst pokojniku iznad glave, pa to je neverni~ki.

Nakon ovoga otac je oti{ao u livnicu i izlio bronzani krst koji je postavio sinu na grob bez dozvole. Radnik sa grobqa koji je pri~vr{}ivao krst savetovao mu je da ga prekre~i jer }e vrlo brzo biti ukraden ako se sazna da je ra|en u bronzi.

NEBOJ[I GLOGOVCU UKLOWEN KRST SA

GROBA

- NADLE@NI HITNO DA REAGUJU!

Decembra pro{le godine krst koji je otac sam postavio uklowen je. Ne zna se zasigurno da li je ukraden ili sklowen od strane uprave grobqa, ali to se lako da proveriti na snimcima sigurnosnih kamera. Na pitawe rukovodstva zbog ~ega ne dozvoqavaju postavqawe krsta pravoslavnim vernicima sahrawenim u Aleji zaslu`nih gra|ana, stigao je odgovor da je Aleja „umetni~ko delo“ i da u vremenu kada je gra|ena 1965. niko nije ra~unao da }e ijedan vernik ikada biti „zaslu`an“. Rukovodstvo grobqa je o`alo{}enom ocu reklo da su upoznati sa time da je on sam doneo krst „protivno pravilima“ ali da su odlu~ili da „pre|u preko toga“ i u~ine uslugu time {to }e mu dopustiti da sahrani svoje dete po kanonima pravoslavqa. Otac Milovan jo{ ~eka odgovor na pitawe kako je mogu}e da se ovako ne{to doga|a u Beogradu, prestonici Srbije u 21. veku. Bez obzira na odgovor, sve{tenik i otac Milovan rekao je kako }e ponovo sam napraviti krst, ovaj put od kamena. Neboj{a je i sam bio vrlo privr`en crkvi, a govorio je kako je „taj hri{}anski na~in i model razmi{qawa dobar, pametan i uputan“. „Ne razmi{qam u kanonima“, govorio je Glogi, „nisam disciplinovani vernik, ali moj na~in razmi{qawa o `ivotu jeste hri{}anski“.

QUBAV, VERA, NADA

Osvr}u}i se na temu qubavi, otac Milovan veruje da je brak kao institucija zapao u krizu jer su qudi prestali da imaju ose}aja jedni za druge, a da qubav koja se ra|a me|u mladim qudima vrlo brzo nestaje dok je interesi polako zamewuju. Nemamo strpqewa i nemamo ose}aj za drugoga. Nemamo ose}aj slu`ewa – da slu`imo jedni drugima. Nema smirenosti, dok je egoizma previ{e.

Kao jedini lek za ovu boqku modernog sveta prota Milovan navodi vra}awe vrednostima na kojima su rasli na{i stari – da osetimo drugoga prekoputa sebe, `eqe, namere i da ih po{tujemo. Da se trudimo da slu`imo jedni drugima, da pokazujemo vi{e qubavi i da imamo potrebu da {to vi{e dajemo umesto da samo uzimamo jer {to vi{e dajemo, vi{e dobijamo. S. G.

Protojerej-stavrofor Haxi-Milovan Glogovac gostovao je kod Marine Rajevi} Savi} u emisiji „Dok an|eli spavaju“

DO@IVETI ZAVEJANU GOLIJU:

Mrak je pao u podne, mraz ~upa u{i i nos, sneg veje do kukova...

Ni{ta vi{e ne mo`e da obraduje ~oveka po sne`noj oluji u visovima Golije nego kad se kroz oblak sne`ne pra{ine, koja mota kao u me{alici i kuva kao u kotlovima pakla, niotkuda uka`e kamion putarske slu`be.

Mo`e{ da bude{ na~itan kao akademik, da se slu`i{ vokabularom debelim kao opus Dostojevskog, da ima{ besedni~ku mo} Platona, filozofsko znawe Konfu~ija, najboqu kameru. Uzalud! Goliju kad wom orgija nevreme, surovu i opasnu, ne mo`e{ do~arati ni re~ima, ni fotografijama, ni video snimcima. Mora{ da je do`ivi{. Usput i bude{ spreman da pola ne vidi{ jer se o{tar sneg lepi po licu i preko o~iju stvara ledenu zavesu.

Taman da si nadqudski jak i fizi~ki spreman – xaba! Spram takve mo}i prirode, koja se tobom igra kao dete zve~kom, i najja~i su slabi}i. Ni leti se na Goliju ne kre}e bez pove}e doze po{tovawa prema }udqivoj planini, kamoli kad zima poka`e zube. Tad, ako ve} mora{ preko Golije, ponesi i lopatu. U imeniku imaj broj putarske slu`be i nadaj se da }e{, ako ti zatreba, biti u dometu telefona.

Posle Me|ure~ja iza Ivawice na magistrali smo ostavili prijatnih pet u plusu i vedro nebo nad wom. Krenuli smo uz Goliju. Zavodqiva kao mlado vino i prevejana poput starog {ibicara, mamila nas je dubqe sebi putem opasanim smetovima i prevojima kojima je iz metra u metar duvao sve ja~e vetar uteruju}i hukom strah u kosti.

Nije uzdalud neko sklepao: „Ne zna delija {ta je Golija“. Nadomak mesta Golijska reka u podne je, kao prosut iz xaka, pao mrak. Na sred puta nestalo je – puta. Tu je bio, pred nama, jo{ i solidno prohodan, ali se od magle i me}ave nije dao videti. Kud sad? Ni napred ni nazad. Dva koraka ispred kola i{li smo nas dvojica da drugaru za volanom budemo orijentir kroz oluju. Zbog nepromi{qenosti da kapu ostavim na sedi{tu, posle tri minuta svukao sam ledenu pokoricu sa gole glave.

Pet minuta kasnije Golija je bila planina iz drugog filma. Razvedrilo se, sneg je stao, vetar utihnuo. Milina bo`ija! Znali smo da vreba klopka, ali i da Goliju treba do`iveti.

- Pro{ao sam Preko brdo i krenuo prema \onovom poqu i Odvra}enici. Me}ava je, ne vidi se prst pred okom, smetovi su preko dva metra – na vezi smo imali Aca Bojovi}a, radnika preduze}a „Putevi Ivawica“.

Ma{inom za sklawawe zgrnutog snega bio je nekoliko kilometara ispred nas i poku{avao da se probije ka Odrva}enici, najkriti~nijoj ta~ki Golije.

Na Prekom brdu, brisanom prostoru na kome se sa kru`nog toka ra~vaju putevi za Ivawicu, Ra{ku i Novi Pazar, vetar je tukao pravo u teme i poklapao glavu u nedra, mraz ~upao u{i i o~i, a sneg trpao do kukova. Zapravo, nije to bio sneg, pahuqe, nego ledena sa~ma koja bri{e u lice, od koje bole ~elo, obrazi.

U jednom trenutku sam stajao uz smet visok dva metra i gledao kako raste iz sekunda u sekund pod snegom koji je naduvavao vetar. Za ne poverovati! Ve} u slede}em ruka mi je, kao u privi|ewu, po{la u prazno tra`e}i da se uhvati za bilo {ta, samo da me vetar ne ponese kao suv list i prevrne u smet. Nije se moglo disati. Plu}a su se stegla. Tra`ila su vazduha. Na vrh planine, a kao pod vodom.

- Danas je najgori dan ove zime, mada ume da bude i mnogo te`e. Navikli smo, za nas je ovo uobi~ajeno. Pro{le godine u ovo vreme smetovi su bili i po pet – {est metara. Na desetine golijskih sela je trenutno zavejano i nema im prilaska. Nije toliki problem sneg, nego vetar koji ga naduvava –pri~ao nam je Aco Bojovi}.

Wegov kolega Mikan Rakovi} bio je par kilometara ispred nas i poku{avao da probije smetove prema Odvra}enici. Nije uspeo! Ubrzo se i on neobavqena posla pojavio na Prekom brdu.

- Koliko god da o~istim vetar o~as posla zaveje – preneo nam je.

S kru`nog toka pravo pred nas izbila su kola i stala na putu. Trojica-~etvorica momaka krenula su nam pe{ice u susret i {irila ruke.

- Moje i Acove kolege, putari. Ne rade danas, ali do{li su iz Ivawice da nas obi|u. Svi jedemo isti hleb i znamo koliko nam je posao te`ak – objasnio nam je Mikan ko su.

Ispostavilo se, imali smo sre}u {to su nai{li.

Krenuti nazad zna~ilo nam je i{~upati kola iz snega. Wih nekoliko, Mikan sa lopatom, nas trojica. Ovde smo se smo se lako izvukli, verovatno bi to uspeli i bez pomo}i putara. Ali na kru`nom toku, 300400 metara nani`e, bilo je stani-pani. Na deonici koja je pre pola sata bila ~ista kao staklo le`alo je pola metra navejanog snega. Zarobio nas je.

Prisustvo qudi koji je u smetovima Golije snalaze kao u svojoj ku}i, koji te ne}e ostaviti zavejanog, nije dalo mesto panici, ali nije moglo da te u~ini spokojnim. Petnaest minuta smo o~ajni~ki napred-nazad gurali kola. [ake su bridele od hladno}e vetra i leda slepqenog na limariju. Neko je dohvatio lopatu i ~istio ispred to~kova, Mikan je ka{ikom ma{ine zahvatao i sklawao sneg tik ispred branika, svi smo upiwali iz sve snage.

- Ne sedaj sad u kola, moramo da guramo – prebacio mi je putar.

A morao sam da se na momenat sklonim spoqa samo da se nadi{em i skinem ledenu skramu sa o~iju.

I drugi put sam poku{ao isto, ali vrata automobila vi{e je bilo nemogu}e otvoriti.

Nekako, na jedvite jade izvukli smo se iz smeta i krenuli sa Prekog brda gledaju}i jedan drugog kako nam se lica otrkavquju od leda i kako niz wih lije kao iz kabla. Nije pro{lo dugo, opet nas je Golija zarobila u snegu, morali smo da manevri{emo. Od hladno}e na Prekom brdu pobrqavili su telefoni. Od vejavice maglili su i ledeli objektivi fotoaparata. Ni blizu onoga {to sam do`iveo planina nije dozvolila da snimim. Sakrila je svedo~anstva svoje surovosti. Mora{, mora{ da do`i-

vi{ Goliju da bi shvatio. V. L.

Smetovi na Goliji

U sred dana na Goliji je pao mrak

Najve}a sre}a na Goliji je sresti putare

U ni`im delovima Golija li~i na predele iz ruskih bajki

Aco Bojovi}, radnik ”Puteva Ivawica”

PROTEKLOG VIKENDA ODR@AN SPEKTAKULARNI DOGA\AJ:

Svetosavski bal u be~kom Hofburgu okupio gotovo 1500 gostiju

Tradicionalni Svetosavski bal u Be~u uspe{no je odr`an u presti`nom balskom prostoru be~kog Hofburga, gde je okupio preko 1500 gostiju iz razli~itih zemaqa. Svetosavski bal u glavnom gradu Austrije je jedan od najpresti`nijih doga|aja u dijaspori koji organizuje udru`ewe „Srpski cantar” iz Be~a.

Premijera odr`avawa bala u presti`nom be~kom Hofburgu protekla je i vi{e nego uspe{no, budu}i da je bilo preko 1500 posetilaca i prominentnih gostiju iz sveta kulture, politike i privrede.

Ovakav organizacioni poduhvat zahtevao je posebnu pri-

vi}, Nikola Osmokrovi}, Bogdan Osmokrovi}, Aleksandar Mati}, Janko Mati} i Tamara Nedi}.

Organizatori su i vi{e nego uspe{no obavili svoj zadatak uz podr{ku Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu, Ministarstva odbrane Republike Srbije, Ambasade Republike Srbije u Austriji, kao i generalnog sponzora, firme „BD Gruppe” iz Be~a.

Program 24. Svetsavskog bala otvoren je izvo|ewem Svetosavske himne i paqewem slavske sve}e.

Episkop austrijsko {vajcarski Andrej je u svom obra}awu poru~io gostima da se ose}aju rado-

ta~no 177 godina od Slavenskog bala u Be~u, kada je prvi put izveden Srpski kadril Johana [trausa Mla|eg.

„A danas prvi put zajedno ple{emo Srpski kadril ta~no u pono} u ovoj najpresti`nijoj palati u Be~u”, poru~io je on i dodao da i balet Narodnog pozori{ta iz Beograda obele`ava na Svetosavskom balu u Be~u 100 godina postojawa.

Usledio je nastup baletskog ansambla Narodnog pozori{ta iz Beograda ~ime je obele`en i wihov stogodi{wi jubilej postojawa. Ansambl je na op{te odu{evqewe gostiju izveo deo predstave baleta ,,Krcko Ora{~i}” - ,,Valcer cve}a”, Petra Ili~a ^ajkovskog.

U ulozi voditeqa ovogodi{weg bala na{li su se operski peva~i Narodnog pozori{ta iz Beograda Qubica Vrane{ i Dragoqub Baji}, uz podr{ku na nema~kom jeziku televizijske voditeqke Mariane Pu{i}. Na plesnom podijumu sve~ane sale su se nizale starogradske i balske igre u izvo|ewu „Kluba istorijskih igara” iz Beograda, kulturno umetni~kih dru{tava „Abra{evi}” i „^ivija” iz [apca i igra~a ansambla „Dom kulture Prwavor”.

Nastupile su i mlade operske peva~ice \ur|ica Gojkovi}, Lorena Jankovi}, Milana Prodanovi}, te i soul vokalistkiwa \ina ^arls (Gianna Charles) i kompozitor i muzi~ki umetnik Milo{ Kra~unovi}.

Velika muzi~ka podr{ka svakako je do{la i od hora i orkestra Ministarstva odbrane Republike Srbije „Stanislav Bini~ki”, „Dankine brojanice” i hora udru`ewa „A:Kultura” iz Be~a.

izveli „Srpski kadril” Johana [trausa Mla|eg. Po prvi put je programski osmi{qeno da ovo bude i kadril publike, te su svi bili pozvani da zaple{u. Taktovi ove ~uvene kompozicije, ~ije je izvo|ewe neizostavna ta~ka Svetosavskog bala, prepunili su plesni podijum.

nu Stamenov i Borisa Re`aka u pratwi benda „Rogati”.

Veliki broj studenata koji je bio prisutan na balu i za koje je postojala specijalna ponuda povoqnijih karata mogao je da u`iva u dobroj zabavi beogradskih majstora dobre atmosfere - benda „Makao”.

premu jer se radilo o velikom prostoru. Program se odvijao u dve velike sale, dok su prate}e prostorije imale svoje sadr`aje.

Nastupilo je preko 200 umetnika, dok se u jednoj od sala nalazio i promotivni prostor op{tine [abac, koja je ovogodi{wi gost bala. Ideja je da se svake godine predstavi po jedan grad. Be~ke balove karakteri{e sve~ana ceremonija otvarawa, koja je bila i deo Svetosavskog bala.

Ceremonijalno otvarawe su pratili zvuci valcera. Uz zvuke mar{a „1300 kaplara” u{etali su prvo ~lanovi balskog organizacionog odbora udru`ewa Srpski centar i umetni~ki direktor Milorad Samarxija. U organizacionom odboru bala bili su pored predsednika Srpskog centra Milana Vidovi}a i Branko Jovo-

sno i prijatno jer je Svetosavski bal doga|aj na koji su Srbi kao narod ponosni. „Proslavqamo Svetog Savu na{eg prvog episkopa i prosvetiteqa i u~iteqa kako prili~i i dolikuje, najpre liturgijski u na{im hramovima, na duhovnim akademijama i {kolskim ustanova, a zatim evo u nastavku svih sve~anosti prinosimo Svetom Savi pohvale i kroz ovaj Svetosavski bal za ovu 2023. godinu”, poru~io je vladika Andrej i dodao da je ovaj bal bio uvek pokazateq i merilo kulturnog dometa Srba kao gra|ana visoke kulture i nauke.

Milan Vidovi}, predsednik udru`ewa Srpski centar je po`eleo dobrodo{licu gostima, istakav{i da se radi o danu u kome se pi{e istorija, jer je

„Kraqevo kolo”, dvorska i salonska igra u izvo|ewu „Kluba istorijskog plesa” iz Beograda, „Kolo kraqice Drage”, zatim „Bojerka” u izvo|ewu ansambla „^ivija” iz [apca zaigrale su se ove ve~eri na be~kom balskom podijumu.

U veli~anstvenoj zavr{nici ovog programskog dela zdru`eni ansambli su izveli i „Kolo Kneza Mihajla”, odnosno izvornokolo „Srpkiwu” i „Kolo kraqice Natalije”.

Uz re~i zahvalnosti u~esnicima, pozivom „Alles WaltzerNeka bude bal” umetni~ki direktor bala Milorad Samarxija je pozvao publiku na plesni podijum nakon ~ega su usledili i prvi taktovi valcera „Na lepom plavom Dunavu”.

U maniru be~kih balova, prire|ena je vrhunska ta~ka pono}nog dodatka, na kojoj su igra~i i plesa~i ansambala iz [apca i Beograda uz instrukcije koreografa Dejana Trifunovi}a

Veliko odu{evqewe za balske goste je bila i zavr{na ta~ka baleta beogradskog Narodnog pozori{ta, koji je izveo deo mjuzikla na temu kultnog filma „Ko to tamo peva”.

Balska atmosfera, koju prati glamur uz strogo propisani na~in odevawa, nastavqena je uz vrsne vokalne umetnike Boja-

Gujon: Predstavqamo

najboqe iz Srbije

“Ovaj doga|aj je zaista impresivan. Ovde se okupqaju Srbi iz cele Austrije i Evrope. Jedan od retkih doga|aja gde ose}amo da smo svi ujediweni i zajedno predstavqamo srpsku kulturu i narod na najboqi na~in. Dobro da na ovom uglednom mestu poka`emo najboqe iz Srbije. ^ast mi je {to sam deo toga i {to smo kao Uprava podr`ali ovaj Svetosavski bal”, rekao je direktor Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

Humanitarni karakter i saradwa sa Fondacijom Novaka \okovi}a

I ovogodi{wi bal je imao svoj humanitarni deo, te je u saradwi sa Fondacijom Novaka \okovi}a organizovana aukcija nakon pono}nog programa. Prodati su dres sa potpisom Novaka \okovi}a, dres sa potpisom austrijskog reprezentativca srpskog porekla, Aleksandra Dragovi}a, kao i umetni~ko delo slikara Damjana Kova~evi}a i Marka Kusmuka. Aukciju su vodili poznati sportski novinar Aleksandar Stojanovi} i Nenad Jankovi} alijas Nele Karajli}, poznati muzi~ar i kompozitor.

Po~asni gost bala je u ime Fondacije Novak \okovi} bila wena direktorka i supruga najboqeg svetskog tenisera Novaka \okovi}a.

Prihodi od ove aukcije, koja je organizovana u saradwi sa galerijom „Sawaj” iz Beograda bi}e usmereni u projekat Fondacije Novaka \okovi}a za opremawe vrti}a u Oxacima i na Kosovu i Metohiji.

U SLU^AJU NUKLEARNE APOKALIPSE, AUSTRALIJA I NOVI ZELAND BI PRE@IVELE

Australija i Novi Zeland su zemqe koje na najboqi na~in mogu da pre`ive nuklearnu zimu i po mognu qudskoj civilizaciji da se ponovo rodi nakon katastrofe, pi{e Gardijan.

Studija, objavqena u ~asopisu Risk Analisis, opisuje Australiju i Novi Zeland, ali i Island, Solomonska ostrva i Vanuatu kao zemqe koje su najsposobnije da proizvedu dovoqno hrane za svoje stanovni{tvo u slu~aju iznenadne katastrofe koja bi smawila koli~inu svetlo sti koja dopire Zemqa, poput, recimo, nuklearnog rata, erupcije supervulkana ili udara asteroida.

Verovatno }e postojati izolovane grupe pre`ivelih na nekoliko mesta na planeti, ~ak i u najpesimisti~nijim scenarijima, napisali su istra`iva~i, prenosi Gardijan.

Pre`ivele zemqe koje su najboqe pripremqene za katastrofe imale bi najboqe {anse da izbegnu kolaps civilizacije na predindustrijski nivo. Autori studije uporedili su 38 ostrvskih zemaqa na osnovu 13 faktora za koje su smatrali da su najva`niji za opstanak u postapokalipti~nom svetu, ukqu~uju}i proizvodwu hrane, energetsku samodovoqnost, industrijsku proizvodwu i uticaj katastrofe na klimu.

Australija mo`e da prehrani desetine miliona qudi Australija i Novi Zeland, dve nacije sa jakim poqoprivrednim sektorom i bezbedne od severne hemisfere gde bi se najverovatnije osetio uticaj nuklearnog rata, na{li su se na vrhu liste, pri ~emu su Australijanci ne{to boqe pozicionirani od Novozelan|ana.

Vi{ak hrane u Australiji je ogroman prema studiji koja ka`e da bi ova azemqa mogla da prehrani desetine miliona qudi pored sopstvenog stanovni{tva.

Kvalitetna infrastruktura Australije, veliki energetski vi{ak, dobro razvijen zdravstveni sistem i buxet za odbranu pomogli su naciji da bude na vrhu liste koju su sastavili istra`iva~i. Me|utim, Australija tako|e ima potencijalni problem: wene bliske vojne veze sa Britanijom i SAD ~ine je privla~nijom metom

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

u slu~aju nuklearnog rata. S tim u vezi, Novi Zeland ima nekoliko nedostataka, pri ~emu autori studije navode dugogodi{wi nenuklearni status zemqe.

Kina, Rusija i SAD Jo{ jedan aspekt koji favorizuje Novozelan|ane je sposobnost nacije da izdr`i doga|aj koji bi proizveo nagli pad temperature nakon perioda mraka - bilo gde na Novom Zelandu je dovoqno blizu okeana da {titi od drasti~nih padova temperature.

- Imamo ovu superefikasnu ekonomiju izvoza hrane koja bi mogla mnogostruko da prehrani Novozelan|ane samo od izvozarekao je jedan od autora studije.

^ak i u najgorem scenariju – smawewe poqoprivredne proizvodwe od 61% nakon produ`ene nuklearne zime – Novozelan|ani bi i daqe imali dovoqno da se hrane. S druge strane, Novi Zeland vi{e nema postrojewa za preradu goriva i sve vi{e zavisi od uvoza dizela, pesticida i ma{ina potrebnih za podr{ku poqoprivrednom sektoru. Postoje i druge ostrvske zemqe koje bi mogle proizvesti dovoqno hrane u krizi, ali kolaps industrije i dru{tvene kohezije doveli bi ih u veoma rawivu poziciju.

Kina, Rusija i SAD mogle bi da pretrpe smawewe proizvodwe hrane do 97 odsto i najverovatnije bi zavisile od novih tehnologija koje se primewuju u poqoprivrednoj industriji.

Australija uvodi petu dozu vakcine protiv korona virusa

Australija }e tokom ovog meseca uvesti petu dozu vakcina protiv koronavirusa svim gra|anima uzrasta od 18 i vi{e godina koji se nisu zarazili koronavirusom ili se vakcinisali u posledwih {est meseci, izjavio je ministar zdravqa Mark Batler.

Ovom odlukom odobrava se dodatno vakcinisawe na oko 14 miliona qudi, {to je vi{e od

polovine stanovni{tva zemqe, kojima }e od 20. februara biti ponu|ena

vakcina specifi~na za soj Omikron, dodao je Batler. Peta doza vakcine do sada se preporu~ivala jedino osobama sa oslabqenim imunitetom, a savet je bio da dodatnu vakcinu prime tri meseca nakon ~etvrte doze. Australija, koja je me|u zemqama sa najve}im brojem vakcinisanih protiv koronavirusa, do sada ima obuhvat dve doze na 95% osoba starijih od 16 godina.

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australija nije dozvolila

otvarawe

rudnika na

osnovu

Zakona o za{titi sredine

Autralija je odbila da dozvoli otvarawe rudnika ugqa na osnovu Zakona o za{titi `ivotne sredine.

Australija spada me|u najve}e svetske izvoznike ugqa i te~nog gasa koji su glavni izvori nacionalnog bogatstva, a od wene vlade je zatra`eno da zbog kontrole klimatskih promena blokira sve nove projekte iskopavawa ugqa.

Ministarka `ivotne sredine Tawa Pliber{ek izjavila je da }e se posebno odlu~ivati o svakom takvom projektu.

„Donosi}u odluke o svakom pitawu koje se na|e preda mnom pojedina~no vode}i se zakonom i dostupnim nau~nim znajem“, rekla je ona.

Pliber{ek je najavila svoju odluku o spre~avawu iskopavawa ugqa na mawe od 10 kilometara od Velikog koralnog grebena kod severoisto~ne australijske obale. Ministarka je obrazlo`ila da bi projekat imao neprihvatqiv uticaj na vode na tom podru~ju, ali i na morsku floru kojom se hrane dugonzi, vrsta morskih krava.

Procewuje se da bi iz tog rudnika moglo da se iskopava 10 miliona tona ugqa go-

di{we u periodu od ~etvrt veka. Izgradwu rudnika predlo`io je rudarski magnat Klajv Palmer, koji je osnovao i finansira mawu konzervativnu Partiju Ujediwena Australija.

Vlada razmatra i produ`ewe dozvole za istra`ivawe gasa u moru na severnim

pla`ama Sidneja. Krajem 2021. prethodna konzervativna vlada odbila je da produ`i dozvolu za istra`ivawe na dve godine.

Predlaga~ projekta Aset Energi (Asset Energy) je tu`io prethodnu vladu a sudski postupak je zavr{en pro{le nedeqe pristankom novih vlasti da preispitaju tu odluku.

Slavko [timac: Svi smo mi ista vrsta stvora, ali moramo biti boqi qudi

Svi smo mi isti, imamo male kulturolo{ke razlike, ali svi smo ista vrsta stvora tako da je jako bitno da se razumemo, me|utim kao da u ovom svetu neko ne mo`e da bude na miru. Ja mislim da moramo fokus da prebacimo na sebe, da budemo boqi qudi i tako mo`emo da doprinesemo dru{tvu u kome `ivimo, ka`e glumac Slavko [timac.

a bilo je i neprijatnih stvari, stresova. Sve je to deo `ivota. Nisam ba{ redovan primer tako da je sva{ta bilo u mom `ivotu, ali ni{ta toliko drasti~no i stra{no“, ka`e [timac.

Iako je bilo neobi~no, iz detiwstva nosi lepa se}awa.

„Odrastao sam na setu i starije i iskusnije kolege su mi jako puno pomogle svojim savetima. Doslovno su me inspirisali svojim dobronamernim savetima.

Uvek se toga setim“, sa osmehom govori. A prvi i najva`niji savet koji je dobio jeste da „nema glume“: „[to ste ubedqiviji i {to vam qudi vi{e veruju, to ste boqi.

BIV[I DE^KO JELENE \OKOVI] SADA RADI ZA NOLETA

devoj~ice Milice koja, nakon {to su joj otac i ujak nestali, ostaje sa majkom i dedom u sablasnoj ku}i.

Jelena \okovi}, supruga najboqeg tenisera sveta, Novaka \okovi}a, svojevremeno je imala romansu sa mu{karcem, koji danas radi kao trener u Novakovom centru, prenose doma}i mediji.

Skroman, povu~en, bez `eqe da se eksponira, sebe ne do`ivqava ni kao izuzetnog umetnika, ni kao ro|enog glumca, kako ga ~esto nazivaju.

NEMA GLUME

Sa 12 godina je debitovao glavnom ulogom pastira Ranka u filmu „Vuk samotwak“ (1972) i od tada je odrastao i sazrevao na filmskom setu: „Sutjeska“, „Zimovawe u Jakobsfeldu“, „Sala{ u malom ritu“, „Gvozdeni krst“, „Specijalno vaspitawe“, „Ko to tamo peva“, „Varqivo leto ‘68“, „Sje}a{ li se Doli Bel“, „Podzemqe“, „@ivot je ~udo“, „Turneja“, „Neprijateq“, „Top je bio vreo“...

„Ne znam {ta zna~i sazrevawe. Pravo sazrevawe je emocionalno. Moj `ivot u mladosti nije bio normalan `ivot jednog deteta, |aka. Bilo je tu raznih stvari, zaista. Kada se osvrnem na odrastawe, bilo je lepih i zanimqivih doga|aja, susreta sa plemenitim i pametnim qudima, koji su fino uticali na mene,

To je ciq i prva lekcija koju sam nau~io, a onda su sledile i sve ostale, zavisno od projekta, pri~e, saradnika. To mi je bila nezamenqiva {kola. Teorija je jedno, praksa drugo. Teorija je samo priprema, ali ni{ta dok mladi ~ovek ne usvoji znawe u praksi“.

^OVEK JE STALNO

NA IVICI DA GRE[I

Nakon pet decenija igrawa pozitivnih likova, prihvatio je uloge negativaca u serijama „Crna svadba“ i „Podru~je bez signala“.

„To su dobro napisane uloge i uslovno re~eno negativci. U ‘Crnoj svadbi’ moj lik je na ma{ini, kao zombi, ne ~ini zlo iz ube|ewa, ve} nije ni svestan {ta radi. Ni u ‘Podru~ju bez signala’ nije potpuno crn. ^ovek je stalno na ivici da gre{i. Ne postoji savr{en ~ovek, svi smo podlo`ni gre{kama. Treba da budemo tolerantniji prema qudima i imamo razumevawe za wihove postupke, naravno do odre|ene granice“, poru~uje [timac.

Upe~atqivu ulogu je ostvario u filmu „Mrak“ Du{ana Mili}a, ~ija radwa se de{ava u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji 2004, a obra|uje temu `ivota u stalnom strahu srpske

„Du{an Mili} se odlu~io za formu, uslovno re~eno, horora, zato {to je smatrao da se ose}awe straha i anksioznosti tako mo`e najboqe izraziti. Strah, {to mu se vi{e opiremo i {to se vi{e zagra|ujemo, hranimo ga i postaje sve ve}i dok ne preraste u paranoju kada vi{e nismo svesni da li je to stvarno - koliko je neprijateq napoqu, a koliko u nama. Du{an je imao ideju da to bude pri~a koja mo`e da korespondira sa svim qudima bez obzira na lokalitet i da je to jako bitno, sa ~im se ja sla`em. Svi smo mi isti, imamo male kulturolo{ke razlike, ali svi smo ista vrsta stvora tako da je jako bitno da se razumemo“.

DE[AVAJU

SE I LEPE STVARI

[timac smatra da moramo da radimo na sebi da budemo boqi qudi:

„Tako mo`emo da doprinesemo dru{tvu u kome `ivimo. Mi smo jedna velika familija, {to na mikro, {to na makro planu. Kada bismo po~eli malo druga~ije da mislimo, videli bismo da nije sve tako crno kao {to nam se pokazuje naro~iti sredstvima masovnog informisawa. Vaqda se de{ava ne{to lepo, a ne samo lo{e. Ja ~ak mislim da se ve}inom de{avaju lepe stvari, me|utim kao da nisu dovoqno atraktivne da se o wima pi{e. Qudi se najlak{e ka~e na negativno - Da li si video {ta se desilo? Pa onda kre}e pri~a. Kao da nisu zanimqive dobre stvari, a trebalo bi biti“.

A da li bi ne{to promenio u svom `ivotu da krene ispo~etka, {to je naziv komada Erika Emanuela [mita u kome igra u „Madlenianumu“, ka`e nikada nije o tome razmi{qao.

„Nema smisla razmi{qati o tome. Svi ka`u - da mi je ovo iskustvo, a one godine - ali pitawe je {ta bi se desilo da smo ne{to druga~ije uradili. Mo`da bismo zavr{ili na prvoj krivini. Tako da ne bih ~a~kao u to. Ko zna za{to je dobro sve {to nam se de{ava“, zakqu~uje Slavko [timac.

M. T.

Jelena i Novak \okovi} upoznali su se jo{ u sredwoj {koli, ali pre nego {to su zapo~eli romanti~nu vezu, ven~ali se i dobili dvoje dece, imali su kra}e veze sa drugim partnerima.

U vreme dok se jo{ prezivala Risti}, Jelena je bila u vezi s teniserom Ivanom Bjelicom Giletom. Iako su bili kratko u vezi, wegovo ime je nastavilo da se pomiwe u medijima i mimo rubrika rezervisanih za sport. Pre pet godina Ivan je po~eo da se zabavqa sa poznatom glumicom Hristinom Popovi}. Iako o svom odnosu nikada nisu javno govorili, da je qubavi do{ao kraj postalo je jasno 2018. godine, kada je glumica izbrisala zajedni~ke fotografije sa svog Instagram profila.

Ivan Bjelica je svojevremeno bio perspektivni teniser, koji je stigao do 290. mesta na ATP listi. Na ITF turnirima osvojio je 12 trofeja, a bio je uspe{an i kao dubl igra~. U seniorskoj karijeri odigrao je vi{e od hiqadu me~eva.

Diplomirao je bankarstvo i finansije na Univerzitetu Misisipi, a danas je ugledan trener u Novakovom teniskom centru.

MIMA KARAXI] SE OGLASIO POVODOM BROJNIH

Glumac Mima Karaxi} dobio je epitet ve~itog ne`ewe, a u posledwe vreme jedna od tema na portalima u Srbiji bila je vest da se glumac o`enio.

Tim povodom se sada oglasio glumac i progovorio na ovu temu.

- Imao sam ja razne varijante, razne periode, pisalo se da sam gej, da sam ovakav... Sve sam ja bio... Ali navikao sam, i pro{ao sam sve to. I jednom je bio naslov da sam rekao “Brak je sjajan, ko voli” i stvarno tako mislim. Ja nisam u tom fazonu, prema tome, nikom ni{ta. [to bih ja obja{wavao qudima... - rekao je Karaxi}.

Karaxi} je potom prokomentarisao i fotografiju, nedavno nastalu sa jednom devojkom, a o kojoj se spekulisalo da je upravo izabranica Karaxi}a. Glumac je objasnio da je u pitawu fotografisawe za jedan ~asopis, te samim tim i odagnao sumwe o wegovom navodnom braku.

Ina~e, slavni glumac je 1992. godine izgovorio sudbonosno “da” tada{woj izabranici diplomiranoj studentkiwi glume Sun~ici \uri}, a kum na ven~awu mu je bio kolega @arko Lau{evi}.

- Pre svega, jako sam dugo neo`ewen i kao samac kome je, po nekim standardima na ovim prostorima, ve} odavno vreme da se `eni, normalno je da sam privla~io pa`wu medija. Drugo, ~ovek sam koji voli da izlazi, da se dru`i, qubiteq sam vina, pa me qudi ~esto sretnu na atraktivnim festivalima i u restoranima, a na takvim mestima nikada niste sami. Ta etiketa ‘ve~itog ne`ewe’ me uporno prati, ali to je besmisleno jer sam se ja jednom prilikom o`enioispri~ao je svojevremno glumac.

Ven~awe Mime Karaxi}a i Sun~ice trajalo je dva dana, kako su mediji tada pisali, a glumac je priznao da je to bila jedna od najboqih svadbenih `urki.

Mima Karaxi} na naslovnoj strani ~asopisa 1992, kada je rekao ”DA” Sun~ici

Ivan Bjelica

EMIR KUSTURICA:

Sto jada LAZA KOSTI ]

Odlomci o Branku ]opi}u

...”Ali stvarno, kako se raspada du{a?

- Raspada se pod naletom vulgarnog materijalizma.”...

...”Kada sunce izlazi i zalazi, treba ga gledati u o~i.”...

...”Zbog tuge koja obuzme ~ovjeka ispod pupka, Rusi za stomak ka`u `ivot. - rekao mi je jednom otac.

..- ^ika Branko (]opi}), za{to Rusi stomak zovu `ivot?

- Zato {to iza pupka le`i du{a, a `ivota nema bez du{e! Ovdje! - pokazao je na moj pupak i zagolicao me. Nasmijao sam se, a on mi {apnuo:

- Treba paziti...

- Znam, da mi se du{a ne prospe!

- Nije! ^uvaj du{u da je neko ne pojede!

Kud god krenem u svijet iz Sarajeva, vaqa pro}i Beograd. To je moja veza sa svijetom. Uvijek se tu rado zaustavqam, prespavam kod tetke Ane. U centar grada put vodi preko Brankovog mosta. Svaki put, dok prelazim taj most, ugledam ~ika Branka. I ma{em mu. Ma{em ja wemu, ma{e on meni.

Kada je Branko ]opi} stigao prvi put u Beograd, zbog nesporazuma prijateq ga nije po dogovoru sa~ekao, pa je svoju prvu no} u prestonici prespavao ispod mosta Aleksandra Kara|or|evi}a. Mnogo godina kasnije, kada je wegovu du{u razjedala jugoslovenska drama, on je po`urio da na pre~ac zavr{i sve poslove. Upla{io se za sudbinu Nikoletine Bursa}a, Baje Bajazita, Je`urka Je`i}a, Duleta Dabi}a.

Odlomak

“Tada se pojavi lisica:

-Dobar dan, re~e lisica.

-Dobar dan, u~tivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide ni{ta.

-Evo me ovde, re~e jedan glas, pod jabukom...

- Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa...

- Ja sam lisica, re~e lisica.

- Hodi da se igramo, predlo`i joj mali princ. Tako sam tu`an...

- Ne mogu da se igram sa tobom, re~e lisica. Nisam pripitomqena. - Ah! izvini, re~e mali princ. A onda razmisliv{i dodade: - [ta to zna}i “pripitomiti”?

- Ti nisi odavde, re~e lisica, {ta tra`i{?

- Tra`im qude, re~e mali princ. [ta zna~i to pripitomiti.

- Qudi imaju pu{ke, re~e lisica, i oni love. To je prili~no nezgodno! Ali oni gaje i koko{i. Po tome su zanimqivi. Tra`i{ li koko{i?

- Ne, re~e mali princ. Tra`im prijateqe. [ta zna~i to “pripitomiti”? -To je ne{to {to se davno zaboravilo, re~e lisica. To zna~i “stvoriti veze...”

- Stvoriti veze?

- Naravno, re~e lisica. Ti si za mene samo mali de~ak sli~an stotinama hiqada drugih drugih de~aka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica sli~na stotinama hiqada lisica. Ali, ako me pripitomi{ bi}emo potrebni jedno drugom. Ti }e{ za mene biti jedini na svetu. Ja }u za tebe biti jedina na svetu...

- Po~iwem da shvatam, re~e mali princ. Postoji jedna ru`a.... mislim da me je pripitomila...

- To je mogu}e, re~e lisica. ^ega sve nema na Zemqi...

- Ah! to nije na Zemqi, re~e mali princ. Lisica je izgledala vrlo radoznala:

- Na nekoj drugoj planeti?

- Da.

- Ima li lovaca na toj planeti? - Ne.

- Gle, pa to je zanimqivo! A koko{i?

- [ta }e biti sa mojim junacima ako se sve ovo sru{i? - pitao se i nije znao odgovor.

Zbog toga je jednog dana krenuo na mjesto gdje je prespavao svoju prvu no} u Beogradu. Nema ko ga tada nije pozdravio. Neka `ena je za Brankom gledala iz znati`eqe, zastala je, a onda je iznena|eno mahala dok je on kora~ao ka drugoj strani mosta. Zaustavio se i prije nego {to je zakora~io preko ograde mosta, Branko je ugledao tu `enu. Vidio je da mu ma{e, da `eli da ga pozdravi. Okrenuo se prema woj, odmahnuo i sko~io, ne u Savu ve} na beton.

Slutim da je ~ika Branku neko pojeo du{u. “...

ANTOAN DE SENT EGZIPERI:

Doktorirao prava u Pe{ti na latinskom, stekao zvawe profesora - u Beogradu ga nisu primili...

Pre 182 godine, 12. februara, u Koviqu je ro|en Laza Kosti}, srpski kwi`evnik, pesnik, dramski pisac i advokat. O Lazinom kwi`evnom radu se zna sve ili skoro sve, ali o wegovom doktoratu iz oblasti pravnih nauka i o wegovoj nau~noj posve}enosti srpskoj pravnoj istoriji se do skoro nije mnogo znalo.

Profesor Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu @ika Bujukli}, istra`io je i objavio pravi naziv doktorske disertacije Laze

Kosti}a: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Disertacija o srpskom zakonodavstvu Stefana Uro{a Du{ana”, koju je Laza Kosti} odbranio 1. maja 1866. godine na Kraqevskom univerzitetu u Pe{ti i to na latinskom jeziku. Sve do otkri}a prof. Bujukli}a, verovalo se da se doktorat slavnog pesnika sastojao iz svega 6 stranica teksta, koji je nosio naziv Theses ex scientiis juridicis et politicis – „Teze iz pravnih i politi~kih nauka”.

Odbranom doktorske disertacije, Laza Kosti} je stekao titulu doktora civilnog i kanonskog prava, da bi zahvaquju}i tome bio habilitovan za univerzitetskog profesora (cathedram doctoralem conscendendi) na teritoriji cele Carevine.

Iako je sa overenim prepisom ove diplome dr Laza Kosti} konkurisao na Velikoj {koli u Beogradu, na katedri za rimsko pravo, i nije bio primqen, zna~aj wegovog poduhvata je nesumwiv.

On ne samo da je jo{ pre 157 godina u Budimpe{ti odbranio doktorsku disertaciju na temu Du{anovog zakonodavstva, nego je na taj na~in zakonodavni rad srpskog cara do`iveo svoju afirmaciju najpre u Evropi, a tek potom u Srbiji. Razlog tome je u ~iwenici {to je tek posle odbrawene doktorske disertacije na{eg kolege pravnika, Laze Kosti}a, Stojan Novakovi} izdao kriti~ko izdawe Du{anovog zakonika.

Mali princ...

- Ne.

- Ni{ta nije savr{eno, uzdahnu lisica. Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:

- Moj `ivot je jednolik. Ja lovim koko{i, qudi love mene. Sve koko{i su sli~ne, i svi qudi su sli~ni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomi{, moj `ivot }e biti kao obasjan suncem. Upozna}u bat koraka koji }e biti druk~iji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemqu. Tvoj }e me kao muzika pozivati da iza|em iz rupe. A zatim pogledaj! Vidi{ li tamo dole, poqa puna `ita? Ja ne jedem hleb. Za mene `ito ne predstavqa ni{ta. @itna poqa ne podse}aju me ni na {ta. A to je `alosno! Ali ti ima{ kosu boje zlata. Bi}e divno kada me pripitomi{! @ito, koje je pozla}eno, podse}a}e me na tebe. I ja }u voleti {um vetra u `itu... Lisica u}uta i dugo gleda{e malog princa: - Molim te... pripitomi me, re~e ona.

- Vrlo rado, re~e mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da prona|em prijateqe i da se upoznam s mnogim stvarima.

- ^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, re~e lisica. Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe, qudi vi{e nemaju prijateqa. Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me!

- [ta treba da radim? upita mali princ.

- Treba da si veoma strpqiv, odgovori lisica. Najpre }e{ sesti malo daqe od mene, eto tako, na travu. Gleda}u te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{ta govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, se{}e{ malo bli`e.... Sutradan mali princ ponovo do|e. - Bilo bi boqe da si do{ao u isto vreme, re~e lisica. Ako dolazi{, na primer, u ~etiri sata popodne, ja }u biti sre}na ve} od tri sata.

Ukoliko vreme bude odmicalo, bi}u sve sre}nija. U ~etiri sata bi}u uzbu|ena i uznemirena; upozna}u cenu sre}e! Ali ako bude{ dolazio kad ti padne na pamet, nikada ne}u znati za koji ~as da spemim svoje srce... Potrebni su ~itavi obredi za to.

- [ta je to obred? upita mali princ.

- I to je ne{to {to se davno zaboravilo, re~e lisica. To je ono {to ~ini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan ~as od drugih ~asova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni ~etvrtkom igraju sa seoskim devojkama. ^etvrtak je, dakle, divan dan! Idem u {etwu ~ak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani li~ili jedan na drugi, i ja ne bih uop{te imala odmora.

Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi: - Ah! re~e lisica... Plaka}u.

- Sama si kriva, re~e mali princ, nisam ti `eleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.

- Naravno, re~e lisica.

- Ali ti }e{ plakati, re~e mali princ.

- Naravno, re~e lisica.

- Zna~i, time ni{ta ne dobija{!

- Dobijam, re~e lisica, zbog boje `ita. Zatim dodade: - Idi, pogledaj ponovo ru`e. Shvati}e{ da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi ka`e{ zbogom, a ja }u ti pokloniti jednu tajnu. Mali princ ode da ponovo vidi ru`e.

- Vi uop{te ne li~ite na moju ru`u, vi jo{ ni{ta ne zna~ite, re~e im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao {to je bila moja lisica. Bila je to obi~na lisica sli~na stotinama hiqada drugih. Ali ja sam od we napravio svog prijateqa, i ona je sada jedinstvena na svetu. Ru`e su se ose}ale veoma nelagodno. - Lepe ste, ali ste prazne, re~e im on jo{. ^ovek ne mo`e da umre za vas. Naravno, obi~an prolaznik poverovao bi da moja ru`a li~i na vas. Ali ona sama zna~ajnija je od svih vas zajedno zato {to sam ja wu zavoleo.

Zato {to sam wu stavqao pod stakleno zvono.

Zato {to sam woj napravio zaklon.

Zato {to sam radi we poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova).

Zato {to sam wu slu{ao kako se `ali, hvali{e ili kako ponekad }uti.

Zato {to je to moja ru`a.

I on se vrati lisici.

- Zbogom, re~e joj on...

- Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna:

^ovek samo srcem dobro vidi. Su{tina se o~ima ne da sagledati.

- Su{tina se o~ima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.

- Vreme koje si ulo`io oko tvoje ru`e ~ini tu ru`u tako dragocenom.

- Vreme koje sam ulo`io oko moje ru`e... re~e mali princ da bi zapamtio.

- Qudi su zaboravili tu istinu, re~e lisica. Ali ti ne treba da zaboravi{. Ti si zauvek odgovoran za ono {to si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ru`u.

- Ja sam odgovoran za svoju ru`u, ponovi mali princ da bi zapamtio.”

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike

ekspedicioni korpus sa preko 500.000 vojnika. Ciq: osvajawe Zakarpatja;

l Finska – dve armije (pe{adija, vazdu{ne snage, mornarica) od ukupno 450.000 vojnik;a

l Slova~ka – dve i po divizije (dve pe{adijske divizije, puk haubica, jedan artiqerijski protivtenkovski puk, jedan protivavionski artiqerijski puk, jedan vazdu{ni puk i jedan tenkovski bataqon – 42.500 qudi od malene Slova~ke!;

l [panija – 1 pe{adijska divizija i vazdu{na eskadrila „Salvador“; Plava divizija; Plava legija;

l Francuska – Legija francuskih dobrovoqaca – 7000 qudi; „[arleman“;

l Danska – Danski dobrovoqa~ki korpus;

l Norve{ka – Norve{ka legija; 23 dobrovoqa~ka motorizovana SS divizija „Nederland“;

l Holandija – ~etiri dobrovoqa~ka motorizovana SS brigada „Nederland“;

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN februar

1871. - Francuska je potpisala kapitulaciju i akt o pomirewu s Pruskom posle izgubqenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu {tetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan je u maju.

1877. - Ro|ena je srpska kwi`evnica Isidora Sekuli}, autor kwige meditativne proze “Saputnici”, putopisa “Pisma iz Norve{ke”, pripovedaka i esejisti~ke proze - dela koja su je svrstala me|u najboqe i najzna~ajnije srpske pisce 20. veka.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice

ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

FALSIFIKOVAWE KQU^NIH ^IWENICA IZ DRUGOG RATA:

Evropa nije krila neprijateqski stav prema usamqenoj Rusiji

Prvi Svetski Rat: Ne}u mnogo detaqa iznositi o tome, jer je to ne{to {to ogromna ve}ina qudi, a naro~ito u Srbiji, zna, ali je vi{e nego jasno da su Nema~ka, Austrougarska i Otomanska carevina (uz dodatak carske Bugarske), sve ogromne i velike sile, okru`ivale Rusku carevinu sa zapadne i ju`ne strane, one prema Evropi, i da je Rusija bila prva izlo`ena ogromnim i sna`nim napadima mnogobrojnih i vi{enacionalnih vojski ve} pomenutih imperija.

Opet su u tim vojskama bili Nemci, Poqaci, Austrijanci, Ma|ari, Slovaci, Hrvati, Slovenci, dobrovoqci iz Danske, Holandije, [vedske, Norve{ke itd. Ne zaboravimo, Ruskoj carevini carska Nema~ka prva je objavila rat, ~im je zbog napada Austrougarske na Srbiju Rusija krenula sa mobilizacijom svoje vojske kao prvim korakom upozorewa da ne}e dozvoliti uni{tewe Srbije od mo}ne Austrougarske. Prva je Rusija pretrpela u`asne udare i gubitke, dovode}i sebe u situaciju da se „uru{i“ i pretrpi velike revolucionarne unutra{we promene, koje su dovele do stra{nih qudskih patwi i ogromnih gubitaka. Dakle, opet je Evropa dokazano bila neprijateqski nastrojena prema usamqenoj Rusiji!

Drugi svetski rat je toliko dobro prou~en i dokumentovan, da ne bi trebalo da ima ikakvih tajni, ali ono {to je ~udesno jeste da se neke va`ne ~iwenice o kqu~nim doga|ajima polako „uklawaju“, a neke druge „dodaju“, sve u skladu sa interesima velikih sila.

A da vidimo mi na kraju ono {to bi trebalo da zapamtimo zanavek, ili za vjek vjekova, a {to Rusija pamti i te kako i ne zaboravqa nikada. To je podatak ko je sve napao SSSR i sa kojim vojnim formacijama. Nisu to ba{ bili samo Nemci. Dakle, SSSR su napali:

l Nema~ka – sa oko 130 divizija;

l Italija – ekspedicioni korpus od 200.000 qudi poslat na SSSR;

l Rumunija – poslala 200.000 vojnika (pe{adiju, eskadrile, flotu crnomorsku i re~nu) sa namerom da uzme obalu Crnog mora do u{}a Dwepra i poluostrvo Krim;

l Ma|arska – poslala tri armije i

SRBI NE]E NA RUSIJU

Od kolaboracionisti~ke vlade Srbije, Nemci su sve vreme zahtevali da po{aqe jedinice na Isto~ni front. Vlada je to uporno odbijala. Dakle, Vlada Srbije, potpuno okupirana od strane Nema~ke, u bespomo}noj situaciji, odbila je da ispuni `equ Nema~ke i da po{aqe vojsku na Isto~ni front! Na kraju je zahtev sveden na minimum minimuma: da se po{aqe makar simboli~no jedan odred, makar to bio i vojni orkestar! Vlada Srbije je i to dobila!

l [vedska – dobrovoqci koji su bili u sastavu Druge SS divizije: „Viking“ i „Nortland“;

l [vajcarska – najmawe 2000 {vajcarskih dobrovoqaca – naj~e{}e su bili u [estoj brdskoj SS diviziji;

l Portugal – slao dobrovoqce u fa{isti~ke jedinice [panije koje su i{le u rat protiv SSSR;

l Estonija – Estonska legija i Tre}a estonska dobrovoqa~ka SS brigada, formirane mobilizacijom od strane Vermahta;

l Litvanija – formirala je slede}e jedinice za pomo} Nema~koj u ratu protiv SSSR: 26 pomo}nih bataqona, oko 13.000 qudi, 5 in`iwerijskih bataqona, 2500 qudi, snage teritorijalne odbrane, 12.000 qudi, i jo{ oko 9000 qudi u raznim jedinicama;

l Letonija – letonska dobrovoqa~ka SS legija, dve letonske divizije SS, 87.000 qudi;

l Belgija – Flamanska SS legija; [esta dobrovoqa~ka juri{na SS brigada „Langemark“, 2500 qudi, tenkovska korpus; 27. dobrovoqa~ka pe{adijska SS divizija „Langemark“; SS brigada „Valonija“; Prva „Valonska“ divizija;

l Bugarska – iako nije poslala direktno vojsku na SSSR, napala je Gr~ku i Jugoslaviju, osloba|aju}i na taj na~in nema~ke dodatne divizije za napad na SSSR, uz davawe svih luka i aerodroma za snabdevawe nema~ke vojske u SSSR-u! (sli~no se i sad pona{a!);

l Hrvatska – poslala tri legije dobrovoqaca (pe{adijska, vazdu{na i pomorska) na SSSR, a dala za borbu protiv Crvene armije jo{ dve SS divizije sastavqene od Hrvata i muslimana;

l Rusija – Ruska oslobodila~aka vojska pod komandom biv{eg generala Crvene armije koji je pre{ao na nema~ku stranu i mobilisao Ruse iz migracije koji su pobegli posle Oktobarske revolucije, ali i zarobqenike Ruse iz nema~kih logora u svoju vojsku – brojnost oko 140 do 150.000!;

l Ukrajina – formirala je dva bataqona, od ukrajinskih nacionalista iz zapadne Ukrajine;

l Severni Kavkaz i Zakavkazje – uz pomo} nacisti~ke Nema~ke, formirani su bataqon „Bergam“, 2300 qudi, i severnokavkaski SS odred;

l Gruzija – formirana je Gruzijska legija, 30.000 qudi, pod komadom SS;

l Azerbejxan – formirana Azerbejxanska legija, 40.000 qudi;

l Koza~ki korpus SS, u kom sastavu je bio i Ukrajinski SS bataqon, pod komandom Nema~ke, u svom sastavu imala 35.000 qudi.

uuu U slede}em broju:

U Drugom ratu na svakog poginulog Amerikanca stradalo je 80 vojnika iz SSSR

1933. - U strahu od nema~kih pretwi, ^ehoslova~ka, Rumunija i Jugoslavija su, zakqu~ivawem pakta o Maloj antanti i stvarawem Ve}a ministara, u~vrstile savez stvoren 1920. protiv poku{aja restauracije Habsburgovaca i revizionisti~kih te`wi Ma|arske. Antanta je prestala da postoji posle nema~ke okupacije ^ehoslova~ke u martu 1939.

1945. - Ameri~ki avioni su u Drugom svetskom ratu po~eli masovno bombardovawe Tokija.

1959. - Vo|a gerilaca Fidel Kastro postao je premijer Kube, nakon {to je 1. januara 1959. zbacio s vlasti diktatora Fulhensija Batistu.

1978. - Kina i Japan su u Pekingu potpisali trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara. To je bio po~etak ekonomskog otvarawa Kine prema svetu.

1998. - Prilikom pada “Erbasa A-300” tajvanske aviokompanije “^ajna erlajnz” u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe - svi putnici i ~lanovi posade, me|u kojima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam qudi na tlu.

2000. - Rusija je obnovila odnose s NATO-om koji su bili prekinuti zbog napada te vojne alijanse na SR Jugoslaviju u martu 1999.

2001. - U napadu naoru`anih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo je 10 Srba, a 43 osobe su rawene.

2003. - U najve}im sne`nim me}avama koje su zahvatile isto~nu obalu Amerike umrlo je 59 qudi.

2008. - Evropska unija je odobrila slawe oko 2.000 pripadnika EULEKS-a na Kosovo u ciqu postepenog preuzimawa nadle`nosti od UNMIK-a. Razme{tawe misije EU po~elo je 9. decembra 2008. na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN.

2016. - Preminuo je Butros Butros-Gali, egipatski diplomata koji je od 1992. do 1996., u vreme raspada biv{e Jugoslavije, obavqao funkciju {estog generalnog sekretara UN.

2018. - Sud u Istanbulu osudio je na do`ivotni zatvor {est novinara optu`enih za ume{anost u poku{aj pu~a 2016. Me|u osu|enim su Ahmet Altan, biv{i glavni urednik lista Taraf, wegov brat, novinar i profesor Mehmet Altan i novinarka Nazli Ilixak. Presuda je potvr|ena po~etkom oktobra iste godine.

Hrvatski legionari 1943. kod Staqingrada

TRKA TENKOVA KOJA JE U[LA U ISTORIJU:

Kako je na{ tenk M-84 pobedio ameriåki “Abrams” u arapskoj pustiwi!

Ceo svet proteklih mesec dana raspravqa o tome da li }e tenkovi tipa “Abrams”, kojima Amerikanci naoru`avaju Ukrajince, presudno uticati na ishod rata sa Rusiijom.

A mi }emo se podsetiti jednog doga|aja iz istorije u kome su se na{ tenk M-84 ogledao sa ~uvenim ameri~kim tenkom.

Trka tenkova M-84 AB i ameri~kog Abramsa se desila 13. februara, pre ta~no 32 godine. O woj je govorio Vladimir Ivanovi}, tenkovski stru~wak koga smatraju `ivom legendom.

On se prise}a kako je zapravo do{lo do trke izme|u na{ih i ameri~kih tenkova: “[estog februara 1991 su nam brodom stigli tenkovi iz Jugoslavije u luku Xeda. Nakon nekoliko dana dekonzervacije tenkova koje smo radili u Xedi deo ekipe, moja malenkost, Zvonimir Bareti}, Danko Martinovi} i na{ voza~, obezbe|ewe, Kuvaj}anin Hamud Sagiri smo krenuli popreko Saudijske Arabije prema frontu, prema Kuvajtu. I{li smo preko Meke, pa smo spavali u gradu Buraida. Tu smo jedva `ivu glavu izvukli. Spavali smo u ku}i od strica ovoga Kuvaj}anina. Ujutru oko pet, {est sati ja krenuo u WC, neka gospo|a ~isti tu dvori{te, ja joj rekao “Dobro jutro”, a ona po~ela da vri{ti. Vri{ti kao luda, a ja se prepao. Izleteli ~lanovi porodice, nose sabqe, pu{ke, kala{wikove itd. Ja nemam pojma o ~emu se radi. A ona vri{ti jer sam joj video lice. Osramo}ena je. Jedino re{ewe je da se o`enim sa wom. Nakon nekoliko minuta smo usko~ili u auto i pobegli. To ve~e smo do{li u najve}i savezni~ki logor u Saudijskoj Arabiji,

KKMC, oko sedamdeset kilometa daleko od granice sa Kuvajtom. U blizini Hafr Al Batima.

Drugi deo ekipe je dan pre nas krenuo na front sa tenkovima koji su bili na vu~nim vozovima, tegqa~ima. @eqko Mladar, Goran Priji} i Quban Beki}. U blizini Hafr Al Batima su sre}u konvoj ovih na{ih tenkova M84AB i konvoj ameri~kih Abramsa. I negde blizu na{eg logora u Saudijskoj Arabiji, pored Hafr Al Batima, blizu granice sa Kuvajtom, jedan od tegqa~a u konvoju je pukao, pukla mu je {asija, i tada je moj prijateq Quban Beki} skinuo taj tenk sa te puknute {asije da bi ga prebacio na rezervni tegqa~.

U tom trenutku je nai{ao konvoj tenkova Abrams koje je predvodio tada{wi pukovnik Ibrahim Habib, kasniji general

ISTINA SKRIVANA 112 GODINA:

kuvajtske vojske. Ibrahim je tra`io da se trkaju na{ M84AB i Abrams.

U trci se trkao tenk M84 koji je prilikom utovara u luci Xeda spao sa prikolice. Tad su tenk na prikolicu navodili neki Jemenci. Nakon toga tenk su na prikolicu navodili na{i. Goran Priji} iz \ure \akovi}e navodio je Qubana Beki}a.

Na{ tenk je vozio tada{wi major Quban Beki}, Zavr{io je vojnu akademiju u Bawa Luci, a radio je u fabrici “\uro \akovi}” iz Slavonskog Broda na poligonskim ispitivawima tenka M84.

Quban Beki} je u{ao u taj tenk i ostavio daleko iza sebe tenk Abrams. Rezultati ove trke tenkova su u{li u istoriju i u legendu o tenku M84.

Ina~e narednog dana 14. februara Quban se vratio u Xedu sa konvojem po drugu

turu tenkova. U hotelu Crveno more, gde smo bili nekad sme{teni, sre}e Miroslava Lazanskog koji se {vercovao pod na{om ekipom, te mu je ispri~ao kako je u trci tenkova pobedio tenk Abrams. Ina~e novinarima je bilo zabraweno da idu van gradova, a sve informacije su dobijali u pres centrima. Sutradan Lazanski u Politici objavquje ~lanak kako je M84AB pobedio u trci tenkova. Beki} se vra}a iz Xede nazad u KKMC sa novom turom tenkova” ispri~ao je u dahu Vladimir Ivanovi} trku M-84AB i tenka Abrams. Quban Beki} danas `ivi u selu A{awa pored Sur~ina, Dako Ostoji} `ivi u Novom Beogradu, a Vladimir Ivanovi} `ivi u Bawa Luci i radi u Radio televiziji Republike Srpske. R. N.

Fudbalski klub Hajduk iz Splita su osnovali dalmatinski Srbi!

Jedan od najpoznatijih hrvatskih fudbalskih klubova, Hajduk iz Splita, proslavio je svoj 112. ro|endan.

“Ro|en iz patriotskog ponosa i prkosa ovog grada, Dete i sportski prvenac grada Splita, simbol wegovih te`wi i uspeha na sportskom poqu. Split, Dalmacija i Hrvatska, uz Hajduk ~vrsto i nerazdvojno su vezane punih 112 godina” poru~uju iz Hajduka.

Zanimqivo, ponos Splita zapravo su osnovali Srbi iz Dalmacije. Ta istorijska ~iwenica svesno je zata{kavana i mewana punih 112 godina koliko postoji klub.

Decenijama traje sramno pona{awe navija~a splitskog kluba, koji vre|aju}i Srbe poku{avaju da izbri{u pro{lost, zaborave svoje korene…

“Hajduk” su 1911. godine osnovali bra}a Fabijan i Luka Kaliterna, Lucijan Stela, Vjekoslav Ivani{evi}, Ivan [aki}. Pre Drugog svetskog rata sve Kaliterne su bili Srbi, Lucijan Stela je bio Srbin katolik, dok su [aki}i i Ivani{evi}i pre rata bili Srbi, neki katolici, a neki pravoslavci.

O srpskom poreklu bra}e Kaliterna postoje dokazi u kwigama Austrougarske, gde pi{e da su oba brata hap{ena zbog srbofilije i {irewa velikosrpske propagande tokom Prvog svetskog rata.

Ono {to se potpuno pre}utkuje jeste ~iwenica da su u osnivawu Hajduka u~estvovali i studentsi srpske nacionalnosti koji su u tom periodu studirali u Be~u i Pragu. Me|u wima su Bla`o Primorac, Borislav Primorac, \or|e Matavuq, Nikola Matanovi}, Pavle Jankovi}, Filip Radovi}, Filip Jankovi}, Jovan Divac, Novica Davni}, Branko Vukovi}.

Pre}utkuje se i ~iwenica da su logisti~ku i materijalnu pomo} za osnivawe kluba studenti dobili od organizacije “srpska zora”.

Samo ime kluba “Hajduk” dosta govori o poreklu. Naime, hajduci po Dalmaciji i Istri bili su poznati Srbi koji se pomiwu i u narodnim srpskim kwigama, poput Stojana Jankovi}a, Iva Sewanina, Ilije Smiqani}a, Ive Golotrba, Komnena Barjaktara… Hajduk prvih godina igrao u

crveno-plavo-beloj kombinaciji, ali je Austrugarska to zabranila pa su igra~i Hajduka morali da igraju u potpuno beloj opremi.

Tako|e, Hajduk prvih 30 godina postojawa, odnosno sve do 1941. godine nije imao grb na dresu. Prvi put grb im je stavio tada{wi re`im Ante Paveli}a, odnosno Nezavisna dr`ava Hrvatska (NDH).

Jo{ jedna ~iwenica u prilog ovoj tezi je podatak da je od 1913. godine predsednik Hajduka bio Budislav Grga An|elinovi}. An|elinovi} je 1915. godine zbog

prosrpskog govora prilikom obele`avawa Kosovskog boja u Zadru osu|en na tri godine robije od strane Austrougarskog re`ima.

An|elinovi} je po zavr{etku Prvog svetskog rata, kao {ef policije u Zagrebu, komandovao policijom koja je ugu{ila pobunu hrvatskih vojnika 5. decembra

1918. godine na Trgu Bana Jela~i}a u Zagrebu. Vojnici su protestvovali protiv odluke o osnivawu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, donetoj 1. decembra u Beogradu.

An|elinovi} je tokom Drugog

svetskog rata pisao je tekstove u Srpskom glasniku iz Kanade i ~etni~kom listu “Novosti”. Ipak, ono najzanimqivije za wega je da je tokom tog rata bio jedan od pomaga~a Vojvode Mom~ila \uji}a.

Iz svega ovog mo`e da se izvede zakqu~ak da je istorija po~etaka Hajduka usko povezana sa Srbima iz Dalmacije. Vremenom je deo te istorije zaboravqen, a deo namerno prikriven, pa je danas uobi~ajeno da se sa stadiona “Poqud” ~uju usta{ki pokli~i poput “Za dom spremni” ili “Srbe na vrbe”. N. R.

Quban Beki} (gore levo, na tenku) na na{em tenku M-84, u arapskoj pustiwi

Neobi~no selo na Staroj planini privla~i pa`wu stranih stru~waka - na svetu ne postoji ni{ta sli~no

Kameno selo po imenu Gostu{a sme{teno je na obroncima Stare planine, a wegova neobi~na pri~a pre{la je granice Srbije i privukla pa`wu stru~waka {irom sveta.

Selo Gostu{a ili Kameno selo nalazi se na 700 metara nadmorske visine i deo je parka prirode Stara planina. Tridesetak kilometara udaqeno je od Pirota i sme{teno na obalama Zavojskog jezera, na nekada{wem rimskom putu, a na prvi pogled te razbacane tro{ne ku}e ne privla~e pa`wu. Me|utim, znawe da je to skromno seoce 2016. dobilo

crepa, kao osnovni materijal za pokrivawe slu`e kamene plo~e. Sve ku}e su prakti~no od kamena, od temeqa do krova.

Zbog toga Gostu{u i zovu „kameno selo“. Nijedno drugo selo nema taj stil gradwe. Me|utim, ono {to jo{ vi{e fascinira je ~iwenica da te ku}e, iako stare i tro{ne, i daqe stoje prkose}i modernim na~inima gradwe. Osim {to su pravi kuriozitet za arhitekte {irom sveta, ova doma}instva su sa~uvala i autenti~an izgled. U selu je, ka`u, nekada `ivelo oko 1.500 stanovnika, a danas svega stotinak.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Radni ambijent se poboq{ava, ali neke zakulisne radwe dosti`u vrhunac. Da biste izbegli komplikacije vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Kako god da se postavite, razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustrira pa je, ukoliko se ne zaustavite na vreme, mogu}a sva|a koju }ete, kasnije, te{ko prevazi}i. ZDRAVQE: Hroni~ni umor.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Imate potrebu da sve odjednom zavr{ite i krupnim koracima nastavite daqe. ^uvajte se preterivawa, naro~ito u obimu posla koji preuzimate na sebe. QUBAV: Ne{to ni vama ni drugoj strani ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova. Ukoliko ne prona|ete na~in da razre{ite nesporazume, svako daqe oklevawe vodi}e u trajno zahla|ewe odnosa. ZDRAVQE: Nesanica.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Mnogima }e ovaj period doneti unapre|ewe kojim }e biti ponosni. Ipak, ukoliko brzopleto postupite mo`ete napraviti pogre{an izbor i time propustiti sve {to vam se nudi. QUBAV: U izgledu je sukob ili spor oko zajedni~kih finansija. Voqena osoba mo`e burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Pritiskaju vas rokovi. Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde su osobe koje su u situaciji da o vama odlu~uju. QUBAV: Previ{e ste usmereni na profesionalne aktivnosti. Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba koja vas potajno privla~i. Izvesni su tajni razgovori. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da se radi o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza. Period je odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu budu}nost. QUBAV: Osetqivi ste na lo{e raspolo`ewe u bliskom okru`ewu pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. Do kraja nedeqe tenzija slabi. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ovo je vreme kada je neophodno da budete izuzetno pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije u radnom okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: U obavezi ste da re{avate situacije kojima se, do sada, niste bavili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak. QUBAV: Nepovoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot nagove{tavaju dinamiku u odnosu s partnerom, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. Nekima }e ovaj period doneti ozbiqne komplikacije. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Zbuweni ste jer izostaje podr{ka na koju ste ra~unali. Osim toga, ukoliko ovih dana krenete na put, budite spremni na komplikacije, gu`vu i ka{wewa. QUBAV: Imate ose}aj da ne{to u va{oj vezi nije u redu. Koliko god da ste sigurni u svoje pretpostavke, nemate na~ina da ih i doka`ete. Utehu mo`da potra`ite u qubavnoj avanturi koja je kratkotrajna. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Vreme je za prakti~ne aktivnosti i nove ideje koje odmah mo`ete sprovesti u delo. Na radnom mestu trpite pritisak s kojim se, za sada, uspe{no nosite. QUBAV: Odnos s voqenom osobom ulazi u fazu u kojoj nema nesuglasica oko kojih ste se ranije saplitali. Puni ste dobrih vibracija pa s lako}om prelazite preko mana koje ste ranije te{ko prevazilazili. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Iz nekog razloga mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: Pravi je trenutak za ulep{avawe, mada iz vas i bez toga sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su u ovom periodu zaista zaqubqeni. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

nagradu Evropa Nostra i Gran Pri Evropske unije za kulturno nasle|e svakog }e navesti da se zapita – po ~emu je Gostu{a tako posebna?

Glavna specifi~nost tog mesta je jedinstvena arhitektura koja je sa~uvana u svom autenti~nom stawu, zajedno sa starim obi~ajima i kulturom `ivqewa.

Naime, ku}e u Gostu{i gra|ene su od kamena, blata i drugih prirodnih materijala koje su stanovnici pronalazili u okolini Stare planine. To se ne odnosi samo na nekoliko ku}a, ve} na celo selo. Ku}e su zidane bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala – tehnikom pod nazivom suvozidica, a umesto }eramide i

„Gostu{a, „Kameno selo” u jugoisto~noj Srbiji, ~uvar je lokalne tradicije, zanata i odr`ivog `ivota jo{ od 19. veka. Sme{teno na obroncima Stare planine, izme|u tri reke, selo odlikuje obiqe jedinstvenih prirodnih resursa. Zbog udaqenosti sela i lo{e putne infrastrukture, mesto je ostalo gotovo netaknuto od osnivawa. @ivopisne ku} e izgra|ene od kamena i drugih prirodnih materijala zajedno sa lokalnom tradicijom i zanatima pru`aju jedinstven uvid u istoriju mesta i ~ine ga vrednim delom materijalne i nematerijalne ba{tine“, navodi European Heritage Days.

Ipak, ne postoje pouzdani podaci o nastanku sela ili kontinuitetu naseqavawa prostora na kome je danas Gostu{a. Postoje razna tuma~ewa, legende, predawa…

Jedno od wih ka`e da je Gostu{a jedno od tri najstarijih naseqa u okolini Pirota, a po nekim izvorima se nastanak sela vezuje za gradwu crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Gostu{i po~etkom 12. veka. U blizini sela nalaze se i ostaci utvr|ewa iz perioda Rimskog carstva, {to ovaj kraj ~ini jo{ interesantnijim.

POSAO: Ovih dana ste puni energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. Neko iz u`eg okru`ewa `eli da vam se poveri. QUBAV: Usmereni ste na svoje potrebe. Prija vam intima s voqenom osobom jer `elite da sa~uvate samo za sebe svaki trenutak proveden s wom. Istovremeno vas vu~e izazov da ni{ta ne propustite. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

POSAO: Po~iwete da se preispitujete. U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica. QUBAV: Skloni ste da se povla~ite i du`e vremenske periode provodite u samo}i. Ako imate partnera on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe nove veze. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

Veliki Novak: Dama u crvenom kupila wegovu majicu za ogromne pare, on ih donirao deci sa Kosova

U Be~u je odr`an tradicionalni Svetosavski bal na kojem su u~estvovali brojni poznati Srbi i oni koji su `elelei da

u~estvuju u humanitarnom radu.

Tu je bila prisutna i fondacija Novaka \okovi}a koju je predstavqala wegova supruga

Jelena, a Novakov predmet bio je deo humanitarne aukcije.

Bila je u pitawu wegova uramqena majica sa potpisom koja je dostigla izuzetno veliku cenu.

Jedna dama u crvenoj haqini kako ju je predstavio novinar Aleksandar Stojanovi} koji je bio voditeq ove priredbe odlu~ila je da licitira ~ak 11.000 evra i osvoji ovu vrednu uspomenu.

Novakova fondacija odlu~ila je da sav novac od prodaje ove Novakove majice ide u svrhu opremawa vrti}a na Kosovu i Metohiji.

Novak i Jelena su tako nastavili da pokazuju veliko srce uz pomo} najugro`enijim mali{anima na Kosmetu. R. N.

Uporan ka{aq – za{to se javqa i kada je vreme da posetite lekara?

Dugotrajni ka{aq nakon bolesti od infekcije gorwih disajnih puteva je iznena|uju}e ~esta pojava. Sa porastom sezonskog gripa, i daqe prisutnog kovida-19 i respiratornog sincicijalnog virusa (RVS), u posledwe vreme sve ve}i broj qudi ka{qe.

KAKO DELUJE KA[AQ?

Lekari su se dugo pitali za{to trajawe ka{qa toliko varira nakon virusne ili bakterijske infekcije gorwih disajnih puteva. Odgovor verovatno le`i u razlikama me|u qudima.

„Neki pacijenti razviju dugotrajan ka{aq, dok se ~ini da kod drugih on traje kra}e i br`e se oporave, bez jasnog obja{wewa“, ka`e prof. Kajl B. Enfild sa Univerziteta Virxinija.

Ka{aq se javqa zbog slo`e-

Doma}a kujna RECEPT

nog procesa koji po~iwe elektri~nim impulsom izme|u nerava u disajnim putevima, ukqu~uju}i nos i grlo.

Postoje dve vrste nerava koji mogu izazvati ka{aq kao odgovor na spoqa{we stimuluse: hemijski receptori i mehani~ki receptori koji se nazivaju mehanoreceptori.

Hemijski receptori reaguju na mirise i isparewa i oni su razlog za{to qudi ponekad ka{qu nakon udisawa qutih za~ina, dok mehanoreceptori reaguju na senzacije od iritansa kao {to je pra{ina.

Kada se ovi nervi aktiviraju, grlo se zatvara i pritisak u grudima se pove}ava. Ovo nagomilavawe pritiska dovodi do naleta vazduha i sluzi u plu}a pri brzini od oko 500 mph – {to je brzina skoro dvostruko ve}a od brzine najbr`ih automobila na svetu.

KOLIKO DUGO JE PREDUGO

ZA KA[AQ?

Lekari smatraju korisnim da respiratorne simptome poput ka{qa razvrstaju u odre|ene ka-

tegorije.

Postoje tri glavne vrste ka{qa: akutni, subakutni i hroni~ni.

Akutni ka{aq je ono {to ve}ina qudi do`ivqava kada su bolesni od aktivne virusne infekcije.

Subakutni ka{aq traje tri ili vi{e nedeqa nakon bolesti gorwih disajnih puteva. A hroni~ni ka{aq je onaj koji traje du`e od 12 nedeqa. Hroni~ni ka{aq naj~e{}e je uzrokovan astmom, postnazalnim kapawem i, {to je za neke mo`da iznena|uju}e, refluksom.

Postinfektivni ka{aq je jedna vrsta subakutnog ka{qa i dugotrajan ka{aq koji mnogi qudi imaju nakon {to prebole respiratornu infekciju. Mo`e da traje nedeqama ili mesecima i mo`e da pre|e u hroni~ni ka{aq.

NEMA JEDNOSTAVNOG RE[EWA

„American College of Chest Physicians“ i „European Respiratory Society“ objavili su smernice kako bi pomogli klini~arima da se sna|u u ovim neizvesnostima i

nedostatku dostupnih podataka o dijagnozi i le~ewu ka{qa.

Otprilike polovina pacijenata se oporavi od ka{qa bez ikakvog le~ewa. Za one koji to ne ~ine, ograni~eni dostupni podaci ukazuju da inhalatori, steroidi i odre|eni lekovi, kao i oni bez recepta mogu da pru`e olak{awe nekim qudima.

Kod odraslih, dokazi o efikasnosti razli~itih tretmana su pome{ani i ograni~eni.

„U svojoj praksi, ~esto propisujem ne-narkoti~ni supresant ka{qa koji se zove benzonatat, koji deluje tako {to umrtvquje

Suptilni znakovi anksioznosti

Kada pomislite na anksioznost, verovatno pomislite na najo~iglednije znakove poput nervoze, znojewa, ose}aja uznemirenosti ili neprestane brige.

Me|utim, anksioznost mo`e da se manifestuje na bezbroj na~ina, od kojih mnogih nismo ni svesni.

Ovi suptilni znakovi anksioznosti verovatno ne rastu do nivoa poreme}aja, ali mogu da ometaju na{e `ivote na mnogo razli~itih na~ina od kojih nijedan nije prijatan.

PODVARAK

POTREBNO JE:

n 1 glavica crnog luka

n 1 glavica kiselog kupusa ise~ena na rezance

n 1 ka{ika tucane crvene

mlevene paprike

n 1/2 ~a{e pirin~a

n 2 ka{ike sviwske masti

n po ukusu suvi za~in

n po ukusu meso batak, karabatak, krilca...

PRIPREMA:

Ocediti kupus. Propr`iti sitno seckani crni luk. Dodati kupus dobro prome{ati sve, pa dinstati uz dodavawe po malo vode ili supe. Kad kupus omek{a i blago porumeni (otprilike za 30-tak min.) dodati tucanu papriku i pirina~ . Dobro izme{ati i ako je potrebno, sipati malo vode i za~initi po ukusu. U me|uvremenu, malo prokuvati meso pa u kupus zaroniti meso. I pe}i u zagrejanoj rerni

„Pre mnogo godina, razgovarao sam sa koleginicom koja je primetila da imam veoma izra`enu socijalnu anksioznost koju sam dobro prikrivao. Osetio sam fizi~ku neprijatnost kad je to

rekla, ali sam odmah znao da je videla pravu istinu. Mnogi od nas retko priznaju anksioznost, jer to smatraju odre|enom vrstom slabosti ili li~nog neuspeha. Me|utim, sasvim je normalno da se svi povremeno ose}amo anksi-

ozno. [to pre uspemo da prepoznamo anksioznost kod sebe, to }emo lak{e mo}i da spre~imo da ona kontroli{e na{e `ivote na na~ine kojih nismo ni svesni“, upozorio je klini~ki psiholog Set J. Gilian koji isti~e neko-

Zdravstvene prednosti indijskog oraha

Glatke teksture i izuzetno bogatog ukusa, nije ni najmawe iznena|uju}e da su indijski orasi me|u najpopularnijim ora{astim plodovima. Indijski orah ima niz pozitivnih efekata na va{e zdravqe. Ne samo da su bogati proteinima, vlaknima i zdravim mastima, ve} sadr`e i {irok spektar vitamina i minerala koji mogu da koriste va{em telu na mnogo razli~itih na~ina.

Poma`e kod gubitka kilograma

Mnogi qudi imaju pogre{nu pretpostavu da su ora{asti plodovi kalori~na hrana sa visokim sadr`ajem masti. Ali u stvari, studija koju je objavio ~asopis Nutrients otkrila je da qudi koji redovno jedu ora{aste plo-

dove imaju ve}u verovatno}u da }e odr`ati zdravu te`inu od onih koji to ne ~ine. To bi moglo da bude zato {to su ora{asti plodovi neverovatno zasitni, zahvaquju}i sna`noj kombinaciji proteina, vlakana i masti, ~ime podsti~u gubitak te`ine.

nerve u plu}ima i disajnim putevima, smiruju}i refleks ka{qa“, ka`e profesor.

Podaci o le~ewu dece tako|e nedostaju, a studije su pokazale da supresori ka{qa bez recepta i antihistaminici nisu bili efikasniji od placeba.

Ku}ni lekovi mogu da imaju va`nu ulogu za neke pacijente. Mnogi qudi se zakliwu u med, a postoje i ograni~eni dokazi koji potkrepquju wegove prednosti.

Jedno ispitivawe je pokazalo da je med bio efikasniji u smirivawu ka{qa od placeba tokom perioda od tri dana.

liko suptilnih znakova na koje bi trebalo da obratimo posebnu pa`wu:

l stalno planirawe unapred l izbegavawe spontanosti l ve~ita zaokupqenost obavezama

l perfekcionizam

l izbegavawe dru{tvenih situacija

l fizi~ka napetost.

Znakovi na koje bi tako|e trebalo da obratite pa`wu su i:

l problemi kod oslawawa na druge

l ~esto konzumirawe alkohola u dru{tvu

l odlagawe obaveza ili dogovora l zavr{avawe zadataka {to je pre mogu}e, ~ak i pre roka l neprestano izviwavawe drugima

l izbegavawe bilo kakvih rizika.

Sni`ava krvni pritisak

Konzumirawe indijskih oraha povezano je sa ni`im krvnim pritiskom, ali i sa ni`im nivoima triglicerida – vrste masti u krvi koja mo`e da pove}a rizik od mo`danog udara, sr~anog udara i sr~anih bolesti kada su nivoi visoki.

Smawuje nivo lo{eg holesterola

Ukqu~ivawe indijskog oraha u ishranu mo`e da smawi va{ „lo{“ LDL holesterol. I ne samo to, ishrana bogata indijskim orahom pove}ava nivoe „dobrog“ HDL holesterola. Doprinosi dobrom zdravqu srca Razlog za{to su indijski orasi povezani sa smawenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti je taj {to su dobar izvor mononezasi}enih masnih kiselina, koje mogu da pomognu u smawewu nivoa LDL holesterola.

SRPSKA FOLK PEVA^ICA SA SLIKE

MESTO U BANATU KOD KIKINDE

PRONALAZAK TOMASA ALVE EDISONA

^etvrtak 16. februar 2023.

16. februar 2023

16. februar 2023.

ZAJEDNICA

SKANDINAVKA 1

SVE^ANA IGRANKA NAMOTAJ HOLMIJUM

SKANDINAVKA 2

MU[KO IME ODMILA

VRSTA INSEKTA, ZOQA KRETAWE VAZDUHA MA\ARSKO @ENSKO IME LA@NI METAK

Skandinavka 1: VODORAVNO

TEN, NATO-PAKT, UMILAN, SALVE, SRINAGAR, SPAK, IL, PORASTI, E, Z, ZAVISTI, AL, AF, RESTORANI, MILO[ TIMOTIJEVI], S, [, STONA VINA, IDIOT, EKSKAVACIJA, STE]CI, NAVOJI, INA, NIKAKAV, SLEPI]I, ASTAKOLITI

Skandinavka 2: VODORAVNO

SEDOKOSE GANSKI DR@AVNIK, KVAME

SRPSKA PEVA^ICA,

ALEKSANDRA PRIJOVI], BANATSKO VELIKO SELO, EDISONOV AKUMULATOR, BAL, NAMOT, SEDE, ANA, E, EHO, ODIN, JA, BRAK, MNOGI, ISKOK, LEO, AMATERI, ISKR, ARI, UTO, PASI[TE, AMAN, OR, KARAULA, I, METIL-ALKOHOL

Ukr{tenica: VODORAVNO

ISKALATI, OTETO, VULKAN, EKVATOR, AVIONAL, AIKIDO, NEPLODNOST, MOS, OREOLI, KTITORI, VERZIRANO, ANIT, ON, IN, GORA^I]I

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Zavr{iti kalawe vo}a - Koje je na silu uzeto, 2. Krater iz kog izbija lava - Zemqin polutar, 3. Legura za avione - Jedan borila~ki sport, 4. Osobina onoga koje nije plodno - Engleska manekenka, Kejt, 5. Svetao krug oko glave sveca (mn.)Osniva~i zadu`bine, 6. Koje je ve{to u ne~emu - Jedan od Sokratovih tu`ilaca, 7. Li~na zamenicaSimbol indijuma - Mesto u Srbiji kod ^a~ka.

USPRAVNO: 1. Mesto kod Pan~eva, 2. Vladar (franc.), 3. Veliki transportni avion (engl.), 4. Stru~waci za akologiju, 5. Mast iz vune, 6. Velika reka u Sibiru, 7. Oznaka za tonu - Prirodni logaritam - Simbol srebra, 8. Tre}i i drugi vokal - Staklo na prozoru, 9. Brat blizanac Poluksa (gr~. mit.), 10. Omotati - Oznaka za amper, 11. Bilijarski {tap, ke - Vrsta karta{ke igre, 12. Koreni re~i (gram.), 13. Biv{i srpski ko{arka{, Dragan, 14. Ovla`iti rosom.

Pri~e, glasine, legende i ~uveni zatvorenik broj 85

Nekada najozlogla{eniji

zatvor u dr`avi, danas turisti~ka atrakcija, Alkatraz je zatvor koji ne prestaje da privla~i pa`wu svojim pri~ama i istorijom

Pro{lo je skoro 70 godina od kada je prestao sa radom zatvor na istoimenom ostrvu, poznat po maksimalnoj bezbednosti – Alkatraz. Malo ostrvo u sredini zaliva San Franciska u Kaliforniji u SAD u po~etku je slu`ilo kao svetionik i vojno utvr|ewe. Kasnije to mesto postaje federalni zatvor za najve}e zlo~ince, a skoro sedam decenija kasnije, Alkatraz je istorijska i turisti~ka atrakcija koju nadzire Nacionalni park “Golden gejt”.

Ostrvo je otvoreno za posete, a posetioci mogu do}i do ostrva trajektom koji polazi sa doka 33 u San Francisku. Svake godine zatvor poseti vi{e miliona turista iz celog sveta.

Ostrvo je dobilo ime 1775. godine kada je do wega doplovio {panski istra`iva~ Huan Manuel de Ajala. Veruje se da ga je on nazvao “La Isla de los Alcatras”, {to zna~i “Ostrvo pelikana”. Vi{e od 150 godina kasnije, 1934.

Neuspe{na bekstva

Nema dokaza da je iz Alkatraza iko uspeo da pobegne. Bilo je 36 poku{aja, od ~ega je 23 u startu osuje}eno, {estoro qudi je ubijeno, a dvoje udavqeno. Prvo bekstvo, tj. poku{aj bekstva, desilo se 27. aprila 1936. godine. Prema jednom od poku{aja bekstva snimqen je i ~uveni film Bekstvo iz Alkatraza, sa Klintom Istvudom.

godine, Alkatraz je progla{en za odli~no mesto za sme{tawe zarobqenika, jer je okru`eno ledenom vodom i jakim morskim strujama.

Uslovi u zatvoru su bili jako lo{i. Najve}i problem je predstavqala stalna hladno}a i zabrana razgovora me|u zatvorenicima. Posete su bile dozvoqene samo jednom mese~no. Razgovori su se obavqali telefonom i svaki je bio sniman. Fizi~ki kontakt sa posetiocima je bio strogo zabrawen. U Alkatrazu je u svakom trenutku boravilo 260 zatvorenika, koji su u proseku bili osu|eni na osam godina.

PRI^E, GLASINE I LEGENDE

“Alkatraz je najozlogla{eniji savezni zatvor koji je ova zemqa ikad videla. Wegova istorija ide daleko i duboko, kao i pri~e, glasine i legende. Amerikanci pomiwu zle duhove koji su se navodno nalazili na ostrvu i pre nego {to je zatvor otvoren”, ovo je re~enica kojom je “Los An|eles tajms” opisao ovaj zatvor.

I Mark Tven je dokumentovao jezivu atmosferu na ostrvu posle posete: “Hladan je kao zima, ~ak i u letwim mesecima. Zatvorenici, {umari i posetioci prijavquju kako se u zatvoru de{avaju paranormalne pojave: ~uju {aputawa iz }elija, vrata }elija koja se zakqu~avaju, ~uju zvukove sa hodnika, postoje hladna mesta, ponekad se ~uju muzi~ki instrumenti i {iva}e ma{ine.”

Za one koji veruju u natprirodno, ka`u da im je va`no barem da poku{aju da ~uju sve te glasove, vri{tawa, dozivawa i otkqu~avawe i otvarawe zatvorskih }elija, {to su tvrdili mnogi posetioci, ali i zatvorenici koji su neretko progla{avani ludima nakon izlaska.

Jedan od zatvorenika je govorio kako vidi crvene o~i po mra-

ku i niko mu nije verovao. Nakon {to je celu no} proveo vri{te}i, sutradan su ga prona{li zadavqenog.

Nekoliko godina nakon {to je Alkatraz zatvoren kao zatvor i otvoren kao turisti~ka atrakcija, grupa Indijanaca je okupirala ostrvo tra`e}i da se na wemu osnuje univerzitet i kulturni centar. Alkatraz je ipak ostao otvoren za turiste, a istori~ari su otkrili u arheolo{kim iskopavawima da je na ovom ostrvu nekada bilo indijansko grobqe ~iji su ostaci jo{ ispod gra|evine. Nau~nici ipak odbacuju dokaze da je Alkatraz uklet i smatraju da je ta tvrdwa besmislica.

TRETMAN ZATVORENIKA

Zatvorenici su `iveli jednostavno, imali samo stvari preko

potrebne za `ivot, poput vode, hrane, krova nad glavom, tu{a i lekara.

Jedna od kazni koja se koristila bila je i ona u kojoj su neki zatvorenici privezani lancem koji je na jednom kraju imao kuglu. Nadle`ni u zatvoru `eleli su da to bude mesto kog }e se qudi pla{iti, pa su se pobrinuli i za dodatno obezbe|ewe.

Oni zatvorenici koji su bili malo boqi, u koje se moglo imati poverewa, imali su neke obaveze kao u tipi~nom doma}instvu.

Od davnih dana, iz vremena prvih doseqenika, verovalo se kako ostrvom {etaju zli duhovi, pa su oni na wega dovodili svoje qude koje je trebalo kazniti. Ako su po~inili neke te{ke zlo~ine ostavili bi ih na ostrvu zauvek. Verovali su da ako ih ostave na

ostrvu, na wemu }e i umreti i mu~i}e ih duhovi do kraja ve~nosti. Zanimqivo je {to je ostrvo i pre nego {to je postalo zatvor bilo mesto ka`wavawa.

ZATVORENIK BROJ 85

Jedan od prvih zatvorenika je bio Al Kapone. On je uhap{en 1931. godine zbog utaje poreza. Wemu je u zatvoru bio zabrawen svaki kontakt sa qudima iz spoqnog sveta. Svirao je benxo u zatvorskom bendu. Imao je sifilis, te je poslat u bolnicu, pa na ku}no le~ewe. Umro je 1947. godine. Drugi naziv za Al Kaponea u zatvoru bio je Zatvorenik broj 85.

^OVEK PTICA

Robert Straud, poznat kao Birdman of Alcatraz, za vreme boravka u zatvoru Levenvort bavio se ornitologijom. On je bio osu|en na 12 godina zatvora zbog ubistva barmena i napastvovawa jedne prostitutke, a ina~e je bio makro sa Aqaske. Osu|en je na ve{awe u zatvoru jer je ubio ~uvara, ali je ipak pomilovan i osu|en na do`ivotnu robiju u Alkatrazu. O wemu je 1962. godine snimqen film Pti~ar iz Alkatraza (Birdman of Alcatraz), a wegov lik je tuma~io ameri~ki glumac Bert Lankaster. R. N.

TAJNA ARHITEKTURE:

Kako japanske pagode odolevaju najsna`nijim zemqotresima?

Tradicionalne japanske pagode, za razliku od mnogobrojnih zgrada i ku}a, iz godine u godinu prkose ~estim zemqotresima i ostaju „~vrsto na zemqi“. Kako je to mogu}e? U ~emu je wihova tajna?

Godinama niko nije mogao da razume kako u Japanu, seizmolo{ki jednoj od najaktivnijih zemaqa sveta, moderne zgrade nestaju sa lica zemqe pod wenim potresima dok tradicionalne pagode ostaju netaknute. Zapisi pokazuju da su samo dve ovakve gra|evine sru{ene

tokom zemqotresa u proteklih 1.400 godina. Pagode predstavqaju indijske, ki-

neske, korejske i japanske kultne gra|evine od kamena ili drveta. To su budisti~ki hramovi nalik torwu, obi~no kru`ne osnove. Toji pagoda je najvi{a i visoka je 41 metar. Sagra|ena je pre oko 400 godina i pre`ivela je veliki broj sna`nih zemqotresa i oluja. Katastrofalni Hanshin zemqotres koji je pogodio Japan 1995. godine, odneo je oko 6.400 `ivota, sru{io autoputeve, spqo{tio poslovne prostorije i opusto{io grad. Ipak, ostavio je veli~anstvenih pet spratova Toji pagode. M. T.

PROCURILA SJAJNA VEST IZ NOVAKOVOG TIMA!

\okovi} kre}e u toliko `eqeni juri{

Novak \okovi} je osvojio Australi jan open 2023, a onda su se pojavila dva znaka pitawa vezana za wegov raspored u neposrednom nastavku teniske sezone. Jedna od nedoumica je re{ena.

Podsetimo, Novak \okovi} je Australijan open 2023. osvojio pobediv{i u finalu Stefanosa Cicipasa, a to je u~inio iako je tokom celog grend slema u Melburnu kuburio s ozbiqnom povredom.

Zbog toga se postavqalo pitawe da li }e uop{te mo}i da se pridr`a va ranije predvi|enog rasporeda, a on je predvi|ao da je slede}i Noletov turnir onaj u Dubaiju.

Najboqi srpski teniser je tu informa ciju zadr`ao za sebe. Negde i logi~no, jer je prvo mogao (i morao) malo da se opusti od stra{nog emotivnog naboja kroz koji je prolazio u zemqi iz koje je deportovan 12 meseci ranije, a onda i ~iwenice da je ba{ tamo do{ao do 22. grend slem trofeja, po ~emu se izjedna~io sa dosad vode}im Rafaelom Nadalom (a i vratio se na prvo mesto ATP liste).

Doputovao je Novak \okovi} potom u Beograd, ostavio Australijan open iza sebe, ali stawe wegove povrede brinulo je wegove najvernije pristalice.

I, jedna od wih, Engleskiwa Xuli koja je putovala sa “svog” ostrva na ono daleko ve}e, australijski kontinent, da bi Novaka bodrila u Melburnu - otkrila je ne{to va`no:

- Marko Paniki (\okovi}ev kondicioni trener) je upravo u jednom ukqu~ewu “u`ivo” na Instagramu obelodanio da su-

tra sti`e u Beograd kako bi se s Novakom spremao za slede}i turnir! - poru~ila je ona. Paniki, ina~e, ne dr`i otvorenim za kompletnu javnost svoja “internet obra}awa”, ali imaju}i u vidu da je pomenuta Engleskiwa jedan od najvernijih Noletovih pratilaca na svetu, po svoj prilici - kondicioni trener najboqeg igra~a na planeti sti`e u prestonicu Srbije. A to zna~i da je Novak dovoqno dobro da mo`e aktivno da ve`ba za slede}i turnir.

To je, svakako, ATP Dubai 500, koji po~iwe 27. februara.

A dok se navija~i odu{evqavaju vestima o dolasku Panikija u Beograd, odnosno po~etku Noletovih priprema za naredne izazove, \okovi} bi voleo da dobije tako lepe vesti i kod ameri~kih vlasti.

Pe{i} saop{tio spisak za presudne utakmice za Mundobasket, Mici} predvodi Srbiju

Nakon pobeda protiv Velike Britanije i Turske u novembru reprezentacija Srbije u februaru pred sobom ima posledwa dva kvalifikaciona me~a za odlazak na Svetsko prvenstvo koje se ovog leta odr`ava u Japanu, Indoneziji i na Filipinima.

„Orlovi“ }e u petak, 24. februara igrati protiv Gr~ke u Atini, a potom i u ponedeqak, 27. februara protiv Velike Britanije u dvorani „Aleksandar Nikoli}“.

Spisak selektora Pe{i}a sadr`i 24 igra~a.

Danilo An|u{i}, Aleksa Avramovi}, Du{an Besla}, Nemawa Dangubi}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Nikola \uri{i}, Marko Jagodi} Kurixa, Ogwen Jaramaz, Marko Jeremi}, Stefan Jovi}, Vasilije Mici}, Du{an Mileti}, Nikola Milutinov, Luka Mitrovi}, Nemawa Nedovi}, Marko Pecarski, Filip Petru{ev, Aleksa Radanov, Du{an Risti}, Bori{a Simani}, Uro{ Trifunovi} i Aleksa Uskokovi}.

Srbiji je dovoqan jedan trijumf kako bi i matemati~ki obezbedila mesto na Svetskom prvenstvu koje je na programu od 25. avgusta do 10. septembra.

Reprezentacija }e se okupiti nakon nacionalnih kupova koji su na programu predstoje}eg vikenda. S. G.

Naime, svetski broj 1 bi `eleo da uskoro otputuje u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kako bi u~estvovao na dva va`na turnira. On nije igrao ni Indijan Vels ni ATP Majami pro{le godine jer su na snazi bile striktne mere SAD vezane za nevakcinisane strance koji dolaze u zemqu. Sjediwene Dr`ave bi mogle da olabave ta pravila za nevakcinisane goste 11. maja, Taj datum je tek posle `reba za Indijan Vels, koji je 8. marta, zbog ~ega je \okovi}ev nedavno zatra`io od ameri~kih vlasti da mu se dozvoli dolazak u tu dr`avu.

Osvaja~ 22 grend slem titule je petostruki {ampion Indijan Velsa, po ~emu je izjedna~en sa Roxerom Federerom, i `eqno je i{~ekivan na turniru koji se ~esto naziva i “petim grend slemom”. Svetski broj 1 je, tokom trijumfa na turniru u Adelajdu, obelodanio `equ da igra na Indijan Velsu, ali odluka nije u wegovim rukama, {to je izazvalo prili~no nezadovoqstvo direktora turnira, Tomija Hasa.

Ali, neka se dobre vesti re|aju - “redom”. Najpre potpuni oporavak od povrede i pripreme za buran period, zbog ~ega Paniki i sti`e u Beograd, a onda i juri{ na nove trofeje. Pa i na rekorde, poput onog

najva`nijeg koji trenutno deli sa Rafom. Nakon {to je Nole osvojio AusOpen, jedna od najtra`enijih pretraga na internetu je bila “Djokovic vs Nadal H2H”, odnosno Novak - Rafa, me|usobni me~evi.

Sa razlogom.

Obojica su sada na po 22 osvojena grend slem trofeja, po ~emu su iznad svih koji su se ikada tenisom bavili. Podsetimo, Roxer Federer je u penziju oti{ao sa 20 takvih titula.

\okovi}, ina~e, vodi protiv Nadala u pobedama. Trenutni rezultat je 30:29.

Rafael Nadal je, pritom, dobio tri od wihova posledwa ~etiri me~a (finala Rolan Garosa 2020, Rima 2021 i, opet na Rolan Garosu, ~etvrtfinalni me~ 2022. godine), a Novak je [panca upravo na Otvorenom prvenstvu Francuske pobedio u polufinalu 2021.

Iako dolaze “nove snage” u tenisu, mo`da ba{ na ovogodi{wem Rolan Garosu Rafa ili Nole stigne do 23. grend slem trofeja i tako povede u tzv. “GOAT” trci (engl. skra}enica za Greatest of all time - najboqi svih vremena).

[to se Federera ti~e, Nole je duele s wim zavr{io posle ta~no 50 me~eva i “dobio” slavnog [vajcarca sa 27:23 kada se ra~unaju pobede.

Pored ukupnog u~inka, Novak je od Roxera bio boqi i na AusOpenu, i to sa 4:1. Dok je od Federera izgubio tamo{wi prvi duel, 2007. u osmini finala, pobedio ga je ~etiri puta u polufinalima (a 2008, na putu ka svojoj prvoj grend slem tituli, Nole je Roxera savladao kao dvostrukog uzastopnog ovaja~a Otvorenog prvenstva Australije). N. R.

Englezi izabrali najja~i tim moderne Jugoslavije:

PO ^ETIRI SRBINA I HRVATA

Briqantnost Balkana!

Upravo tim naslovom engleski Dejli mejl je najavio tekst u kome se bavio temom ko bi ~inio najboqih 11 moderne Jugoslavije i da li bi taj tim mogao da osvoji titulu {ampiona sveta.

Dejli mejl je podsetio na istorijat Jugoslavije kao zemqe, ali fudbalska dostignu}a izme|u 1918. i 1992. godine. Podsetio je na polufinala Svetskog prvenstva 1930. i 1962. godine, kao i finala na Evropskom prvenstvu 1960. i 1968. godine.

Kada je tim u pitawu, Englezi su na gol stavili Slovenca Jana Oblaka (30), golmana Atletika iz Madrida.

U sistemu u kome zadwu liniju dr`e trojica igra~a, tu su Crnogorac Stefan Savi} (32) iz madridskog Atletika, Hrvat Jo{ko Gvardiol (21) iz Lajpciga i srpski reprezentativac Nikola Milenkovi} (25) iz Fjorentine.

Centralnu vezu ~ini hrvatski dvojac Mateo Kova~i} (28) iz ^elsija i Luka Modri} (36) iz Reala. Desno je kapiten Srbije Du{an Tadi} (34) iz Ajaksa, a levo Hrvat Ivan Peri{i} (34) koji je nedavno stigao u Totenhem.

Istureni, ili ofanzivni vezni fudbaler u formaciji 3-5-2 je Srbin Sergej Milinkovi}-Savi} (27) iz Lacija.

Napada~ki tandem ~ine Srbin Du{an Vlahovi} (23) i Bosanac Edin Xeko (36), fudbaleri Juventusa, odnosno Intera.

NAJVE]I PORAZ PARTIZANA U 47 GODINA: Bruku na sebe preuzeo Petri}

U 21. veku se ne pamti ovakav {amar Partizanu. Zapravo, ne pamti se ~ak 47 godina.

Posledwi put je Partizan primio ~etiri i vi{eg golova

21. veku je Parizan tri pogotka primio samo od Crvene zvezde na svom stadionu i to u sezoni 2001/2002. Zvezda je uspevala da postigne po ~etiri pogotka pro-

TABELA SUPER LIGE SRBIJE

na svom stadionu jo{ u sezoni 1975/1976.

Tada je Hajduk iz Splita slavio sa 6:1 i to je ujedno i najubedqiviji poraz Partizana na svom stadionu u doma}im takmi~ewima.

Slede}i na listi je od subote 11. februara Mladost iz GAT koja je sa 4:0 razbila „parni vaqak“ usred Beograda.

Prvi me~ Partizana kao doma}ina u letwoj polusezoni osta}e u senci istorijske bruke. U

tiv Partizana, ali samo na doma}em terenu, kao u sezoni 2007/2008 kada je slavila sa 4:1.

Svu odgovornost je preuzeo na sebe Petri}.

„Jedini za kritiku sam ja. Moja naivnost, dobrota, a mo`da i neznawe… To nas je ko{talo poraza. To znam ja i znaju igra~i. Jedino ja mogu da budem kriv. Poklonili smo golove protivniku, da li se to doga|alo nekad to ne znam. Poruka koja mi je stigla (sa tribina, prim. aut), u pravu su

qudi, obrukali smo se. Ne znam kada je Partizan primio ovako naivne golove. Ne mogu da ka`em da ne{to zameram. Rekao sam da su svi igra~i koji su bili na pripremama zaslu`ili da budu u prvoj postavi. Mo`da zbog utakmice u ~etvrtak, kao i potrebe da rotiram, da se neke stvari druga~ije postave, ko{talo nas je te~nije igre. Prva dva gola smo poklonili. I tre}i… I ~etvrti. Posle je bilo te{ko protiv ekipe koja zna da se brani“, rekao je Petri} posle utakmice. S. G.

OTVORENO PISMO NEMAWE VIDI]A FUDBALSKOJ SRBIJI:

“Patriotski ho}u na ~elo FSS!”

Nemawa Vidi}, biv{i kapiten Crvene zvezde i Man~ester junajteda, potvrdio je da je spreman da se kandiduje za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

U otvorenom pismu javnosti, Vidi} je obrazlo`io da svojom kandidaturom `eli da pomogne napretku srpskog fudbala i pozvao delegate iz Skup{tine FSS da ne podlegnu pritiscima.

Izbori za novog predsednika FSS zakazani su za 14. mart, a nekada{wi srpski reprezentativac }e naspram sebe imati izvesno doskora{weg ministra poqoprivrede Branislava Nedimovi}a.

– Po{tovani predstavnici medija, `elim da ovom prilikom obavestim srpsku javnost, pre svega fudbalsku, da sam nakon saznawa da su raspisani izbori za predsednika FSS doneo odluku da `elim da se na istima kandidujem, s obzirom na to da sam ispunio uslov da budem ~lan Skup{tine i imam podr{ku pet delegata, koji nadam se ne}e podle}i pritisku sa kojim se susre}u – objavio je Vidi}.

Jedan od najboqih {topera u istoriji fudbala nada se da }e uspeti da do|e na ~elo FSS.

– Svojim istupom `elim da spre~im bilo kakve daqe pri~e i jasno izlo`im svoje planove. Kandi-

daturom }u omogu}iti fudbalskim poslanicima da se o woj izjasne. Verujem u ispravnost svojih ciqeva, a oni su jasni i iskqu~ivo patriotski. @elim da ujediwujem, a ne da razjediwujem. Verujem, jer mislim da mojoj Srbiji mogu da ponudim vrednosti koje su me krasile kao fudbalera. Verujem i znam da u fudbalskoj Srbiji ima sli~nih qudi i da zajedno mo`emo ponuditi re{ewa . Nadam se da }u uspeti –zakqu~io je Vidi}. S. G.

POLITI^KI PUT „NOVOG PRVOG ^OVEKA FSS“:

Vi|en za premijera, ostao bez ministarske foteqe, u farmerkama do~ekao Zdravka Krivokapi}a

Biv{i ministar poqoprivrede Branislav Nedimovi} najverovatnije }e sesti u fotequ prvog ~oveka Fudbalskog saveza Srbije (FSS). ^ovek koji nije poznat po sportskim rezultatima, ali je od poverewa lidera napredwaka Aleksandra Vu~i}a, tako }e dobiti prvi anga`man nakon {to je upravo predsednik SNS odlu~io da Nedimovi} ne bude u novoj Vladi. Iako se verovalo da se

bez wega ne}e formirati Vlada, te da je ~ak mogu}e da }e biti i mandatar za sastav iste, o~igledno je da je Vu~i} naumio da biv{i ministar poqoprivrede dobije radni sto i funkciju u Staroj Pazovi, a ne u Nemawinoj 11. Iako je biv{i ministar poqoprivrede Branislav Nedimovi} bio vi|en za ministra ili ~ak za premijera, svi su bili iznena|eni kad su ~uli da wego-

vog imena nema na spisku. Govorio je lider napredwaka Aleksandar Vu~i} da su neki ministri „podbacili“ i da nisu dobro radili, a da li je mislio i na Nedimovi}a, osta}e misterija.

^ekao je biv{i ministar novu poziciju i do~ekao je da sedne u „vru}u“ i nezahvalnu fotequ prvog ~oveka Fudbalskog saveza Srbije. Izbori za predsednika FSS-a zvani~no su raspisani, a u trci su trenutno biv{i ministar Nedimovi}, kao i legenda Man~ester junajteda i biv{i reprezentativac Srbije Nemawa Vidi}.

KORA]A 2023 NI[ - 15. -18. FEBRUAR

KUP U NI[U NAJVE]I ISPIT NAVIJA^A:

@EQKO OBRADOVI] ODREDIO SPISAK IGRA^A ZA KRK

Partizan bez Jama Madara

i Janisa Papapetrua

Ko{arka{i Partizana na zavr{nom turniru Kupa

Radivoja Kora}a igra}e bez Janisa Papapetrua i Jama Madara, saop{teno je ve~eras iz kluba.

Trener @eqko Obradovi} zbog pravila mo`e da ra~una na ~etvoricu stranaca i odrekao se neoporavqenog Papapetrua i Madara.

^etiri stranca u ekipi su Zek Ledej, Xejms Naneli, Dante Eksum i Matijas Lesor, dok Kevin Panter ima srpsko dr`avqanstvo.

Mo`e li rivalstvo izme|u Partizana i Crvene zvezde da bude ve}e? Ova godina i Evroliga su pokazale da mo`e

Timovi dva najve}a srpska kluba odavno nisu bili boqi, pa je srazmerno tome i pa`wa koju privla~e wihovi okr{aju porasla. Da, jeste to uvek derbi, utakmica druga~ija i va`nija od svih drugih, ali kada na terenu obe}ava spektakl, a na kraju sezone i rezultate kao {to je to slu~aj ove sezone, naboj zbog we postaje jo{ ve}i.

Jedna nedeqa u februaru u Srbiji je uvek rezervisana za igru pod obru~ima, ove godine je to sedmica koja je pred nama. U Ni{u }e se okupiti osam najboqih ekipa iz na{e zemqe, a akcenat }e, kao i obi~no, biti na Partizanu i Zvezdi, najpopularnijim i najdominantnijim ekipama.

Bi}e to ~etvrti susret ove sezone za dva evroliga{ka tima i `eqa da se poka`e “ko je ovde gazda” ve}a nego {to se pamti u posledwe vreme.

Prve dve pobede, jednu u Evroligi, drugu u reginalnom takmi~ewu, odneli su crveno-beli, ali se od toga trenutka situacija u mnogome promenila. Posle uzleta sa novim trenerom, Zvezda je do~ekala drugi evroliga{ki derbi u kome je izgubila i nakon kog je usledio pad. Crno-beli su, sa druge strane, prve mesece iskoristili da se uigraju, porade na nedostacima, pa su u toj utakmici pokazali boqu formu, a daqe su samo nastavili da je potvr|uju. Tako su dva derbija u dva navrata okretala sezonu “ve~itima”, a misli se da bi i okr{aj u Ni{u potencijalno mogao jo{ jednom da “pome{a karte”.

Uz to, do{lo je vreme da neko

od wih, uz du`no po{tovawe drugim u~esnicima, ali to se smatra najrealnijim ishodom ko{arka{kog okr{aja na jugu Srbije, odnese prvi trofej u godini i da dobije prvo priznawe za igru ove sezone.

Ostavimo sada rivalstvo sa terena po strani, jer postoji ono oko wega koje nekada u Srbiji ume da ukrade {ou.

U prvim ovosezonskim duelima, na sre}u, nije bilo tako, barem ne u negativnom kontekstu. Navija~i i jednih i drugih su popunili tribine do posledweg mesta i ostavili posledwi atom snage u dvorani. Koreografije, pesme, ovakvi ili onakvi transparenti i parole, ali sve opet

Kada Nedovi} u|e u {ut...

Kada se zavr{io me~ u Tel Avivu, a Crvena zvezda peti put na evroliga{kom gostovawu parket napustila slave}i pobedu (Alba, Partizan, Olimpijakos, Valensija, Makabi) Nemawa Nedovi} je pri~ao o {utu iza linije 6,75. Delu koji ga od po~etka sezona nikako nije slu{ao.

Pre puta u Izrael na evropskom frontu uzeo 115 {uteva za tri, a pogodio samo 27, odnosno imao je 23 odsto uspe{nosti. U svemu tome bilo je partija koje su po pitawu {uta bile za zaborav iako je samo to nedostajalo da se pri~a o perfektnom izdawu, kao {to je to bio slu~aj u pobedi protiv @algirisa, kada je ubacio 21 poen, a iza linije 6,75 imao u~inak 11-2.

Sli~no je bilo i u ABA ligi, gde je na ~etiri me~a (Split, MZT, Budu}nost, Cedevita Olimpija) uzeo 13 {uteva za tri, a nije ubacio nijedan. Znao je da bqesne, kao protiv Mege (6-4) ili Cibone (6-5) kod ku}e, ali je isto tako na parketu Mornara imao 5-0 za tri.

Ali, Nemawa Nedovi} je sve vreme verovao u svoj {ut. Upravo je to istakao odmah nakon {to je Makabi zatrpao sa {est trojki iz devet poku{aja, koliko je pre toga ubacio i Igokei, sa jo{ boqim procentom (75 odsto).

- Mnogo sam boqi {uter nego {to to moji procenti trenutno govore. Nadam se

da su Igokea i Makabi, neka prekretnica u sezoni, gde }u uhvatiti ritam - istakao je bek crveno-belih i u neku ruku najavio ono {to se dogodilo na terenu Zadra, do sada jedinog i najve}eg du`nika iz ABA lige.

Naime, bek crveno-belih je na parketu Kre{inog doma do{ao do 29 poena uz ~etiri trojke, postavio novu granicu u re gionalnom takmi~ewu. Ne samo ove sezone, ve} u svih pet koliko je do sada, ra~unaju}i aktuelnu, bio akter.

Uz wegove bravure u napadu, ~ak 24 asistencije (Kampaco devet, Vildoza pet) i adekvatan pristup u odbrani, jasno je kako se Crvena zvezda pro{etala kroz Zadar i ve} u drugoj ~etvrtini {irom otvorila vrata trijumfa. Uti{ala je tako {est hiqada Dalmatinaca i vezala

13. trijumf u ABA ~ime se osam kola pre kraja, ra~unaju}i i ranije odlo`eno gostovawe u Qubqani, pribli`ila prvom velikom ciqu u ABA - osvajawu pol pozicije. - Zadar je uvek bio vru} teren. U Jazinama je publika bila malo bli`a, a ja sam

Za trofej Kupa Kora}a bori}e se jo{ Tristan Vuk~evi}, Savo Drezgi}, Aleksa Avramovi}, Alen Smailagi}, Viktor Miki}, Uro{ Trifunovi} i Danilo An|u{i}. Kup Radivoja Kora}a bi}e odr`an u Ni{u od 15. do 18. februara. U ~etvrtfinalu, Partizan }e u sredu igrati protiv Spartaka. U slu~aju pobede, protivnik Partizana u polufinalu bi}e boqi iz duela Crvene zvezde i Borca.

Partizan je osam puta osvojio trofej Kupa u klupskoj istoriji.

u granicama sportskog, a nije uvek bilo tako.

Srpski navija~i u Evropi va`e za najboqe i najvatrenije, one koji naprave najboqu atmosferu i koji razumeju ko{arku pa na pravi na~in umeju da podr`e svoje timove i da ih vode do pobede. Ta usijana atmosfera neretko je umela da odvede na drugu stranu i da fokus sa sporta okrene na ne{to {to sa wim veze nema.

Oni su ko{arka{ku predstvau nekad umeli da pretvore u cirkus, u kom su se provocirali, gnusno vre|ali, fizi~ki razra~unavali, ga|ali sudije i igra~e, prekidali utakmice…

Ove sezone toga nije bilo, i jedni i drugi su radili u korist svog tima kako najboqe znaju, ali je pitawe da li je tako jer osim vatre i ko{arka{kog znawa srpski navija~i sada imaju i sportsku kulturu, koja obe}ava usijawe koja ne prelazi granice ili je to pak zato {to Evroliga nema slu-

ha za takvo pona{awe, pa se ne libi da rigorozno kazni klub koji uz sebe ima razulareni masu koja pravi incidente.

Ni{ }e zato biti na{ ispit i istina, posle koje }emo mo}i da se pogledamo u o~i i da vidimo gde smo, da li se kod nas ne{to promenilo naboqe ili su ta boqa izdawa posledica kazni zbog kojih moramo da se “pravimo fini pred drugima”.

Ovde nas niko ne}e nadgledati i tako ka`wavati, poneka nov~ana kazna koju klub plati, mawe-vi{e, nije ni do sada uspela da promeni i{ta... Ra~une }emo polagati samo sebi, pa }e pitawe li~ne odgovornosti, svesti i savesti pokazati gde smo zaista i da li su ovakvi doga|aji u na{oj zemqi i daqe povod za obra~un onih kojima de{avawa na terenu i nisu ba{ na prvom mestu ili smo ipak postali sportski kulturna sredina.

N. R.

DO KRAJA LIGA[KOG DELA...

[to se ti~e Evrolige, do kraja liga{kog dela, pored Albe narednog petka, Crvena }e u svom domu do~ekati jo{ Efes, Baskoniju, Valensiju, Olimpijakos i Fenerbah~e, dok }e gostovati Bajernu, Panatinaikosu, Barseloni i Asvelu.

[to se ti~e ABA lige, od osam preostalih me~eva do kraja liga{kog dela, crveno-beli }e u ~ak {est gostovati. Idu na teren Cedevite Olimpije, Cibone, Partizana, Mornara, Mege i Borca, dok }e ugostiti SC Derbi i Split.

uvek voleo kada publika podr`ava svoju ekipu - rekao je Du{ko Ivanovi} o ambijentu u kome se wegov tim sa debelom kamatom revan{irao za poraz nakon koga je do{lo do smene na kormilu struke.

Sa svim re~enim, jasno je da su crveno-beli na najboqi mogu}i na~in razbili nervozu i psiholo{ki pritisak, nastao sa ~etiri vezana evroliga{ka poraza, me|u kojima je i ve~iti derbi. Dobili su zavidan kontinuitet Nedovi}a i to u, mo`e se re}i i idealnom trenutku.

Ako ne bude radikalnih odluka koje je

trofejni klub ostavio kao mogu}e po pitawu u~e{}a na zavr{nom turniru Kupa Kora}a, crveno-beli }e na wega oti}i sa velikim samopouzdawem i verom. A, {to su osnovni preduslovi da se odbrani @u}ko osvojen pro{le godine ba{ u Ni{u. Odmah nakon toga, nakon tri vezana putovawa, Crvena zvezda i Evroliga se ponovo vra}aju u Pionir, jer u petak u goste sti`e Alba. Bi}e to posledwi evropski me~ koji }e Fakundo Kampaco gledati kao navija~. Ve} drugog dana marta, ima}e pravo da igra na terenu Bajerna, a par dana kasnije, ~eka ga i prvi ve~iti derbi. Izvesno kqu~ni me~ u ABA ligi u borbi za prvo mesto. Sve to, crveno-beli ~ekaju u gotovo idealnoj poziciji. S. G.

Stroge kazne Evrolige urodile plodom ili nas ~eka novi haos u ”^airu”