nedeqe:
REAKCIJA AUSTRALIJSKIH VLASTI NA TROVAWE \OKOVI]A U KARANTINU 2022. GODINE Federalni premijer Elbanizi po`eleo sre}u Novaku na AO
Na mawe od sat vremena vo`we automobilom od glavnog grada Srbije nalazi se posledwa prestonica srpske sredwovekovne dr`ave i grad sa jednom od najve}ih ravni~arskih tvr|ava u Evropi - Smederevo
17
Planeta: Po`ari u
Los An|elesu – jedna od najskupqih katastrofa u SAD
23
Lepa Srbija: Marko pravi pr{utu koja ko{ta 300 evra za kilogram
Zdravqe:
Nova godina po julijanskom kalendaru do~ekana je {irom Srbije, slavilo se na trgovima, i u restoranima, a mnogi gra|ani proslavili su u svojim domovima, u krugu porodice.
U Beogradu srpska Nova godina je organizovano proslavqena u sklopu manifestacije "Beogradska zima", uz koncert Aca Pejovi}a na Trgu republike gde je prethodno nastupio Dejan Petrovi} Big bend. Deset sekundi pred pono} na Kuli Beograd po~elo je odbrojavawe, a usledio je vizuelni {ou kojim je gra|anima ~estitana srpska Nova godina. Trominutni vatromet okupqeni na beogradskom {etali{tu u Beogradu na vodi mogli su da vide sa Kule Beograd i sa novobeogradske obale Save.
Na Kosovu i Metohiji, pravoslavnu Novu godinu ve}ina Srba do~ekala je u svojim domovima, i na Trgu oslobodiocima ispred zgrade Op{tine Gra~anica gde je tako|e prire|en vatromet.
Na Zlatiboru je srpska Nova godina do~ekana i uz narodne obi~aje u selu Jablanici i uz koncert na Kraqevom trgu.
U Republici Srpskoj do~ek pravoslavne Nove godine je organozovan na otvorenom uz bogat zabavni program, a u pono} se u hramovima slu`io moleban za blagosloveno novo qeto
Nova godina po julijanskom kalendaru do~ekana je sino} ispred hrama Hristovog Vaskrsewa u Podgorici, ali zbog velikog vetra, badwaci se nisu nalagali.
Srpska pravoslavna crkva, ali i druge crkve koje po{tuju julijanski kalendar obele`avaju po~etak nove 2025. godine, a {irom Srbije organizovan je do~ek.
Pravoslavna Nova godina, poznata kao julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemqama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republika Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.
Julijanska Nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimqiva je ~iwenica da tradicija obele`avawa julijanske Nove godine postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u [kotskoj.
Julijanska Nova godina u na{em narodu se naziva i srpska Nova godina, ali i Mali Bo`i}, jer se na taj dan zavr{avaju bo`i}ne sve~anosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u Nacionalnom dnevniku na TV Pink da je Srbija zainteresovana da bude mesto susreta predsednika Rusije i SAD.
"Srbija je su{tinski van oba bloka, dakle i NATO-a i ODKB-a, su{tinski samostalna i nezavisna zemqa, u potpunosti pripremqena da garantuje punu bezbednost obojici predsednika", kazao je Vu~i}. Dodao je da je ovo zemqa u kojoj je Tramp imao najve}u podr{ku u ~itavoj Evropi.
"Ne postoji nijedna zemqa koja mo`e sa Srbijom da se poredi po stepenu podr{ke predsedniku Trampu. Ne pri~amo o lidera kojih je bilo ovakvih ili onakvih, pri~amo o podr{ci naroda u celini. Sa druge strane to je zemqa kojoj je predsednik Putin i daqe vrlo vrlo popularan. Ja mislim da je to mesto na kugli zemaqskoj koje bi obojici odgovaralo", istakao je Vu~i}.
TRAMP MEWA
STVARI U SVETU
Predsednik je rekao da je Tramp je re{io da mewa stvari u svetu.
"Ono {to je veoma va`no, mada nisam planirao da ka`em, evo gde vidim ogromne promene - {ta god da ste rekli u korist Srbije neko bi vam skidao naloge, postove itd. Pod uticajem Ilona Maska, Trampa i Zakerberga, doneli su odluku da ukinu fekt-~ekere", naveo je Vu~i}.
Ne}emo da otimamo NIS, ako budemo morali, plati}emo cenu, rekao je predsednik Srbije
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
"Pogledajte {ta su oni nama priredili u tom neoliberalnom konceptu koji je vladao ve} mnogo decenija i koji se sad polako na sre}u ~ove~anstva raspada. Oni su nama na perverzno-inverzan na~in ponudili da nas od cenzure {tite najgori cenzori. Imali ste u Srbiji "Istinomer", najgori la`ovi u Srbiji, ali vezani za NVO koje su vezani za Ciine i zapadne NVO, a sve pod {irokom kapom odre|enih zapadnih bezbednosno- obave{tajnih agencija zapadnih. Oni vam ka`u - ovo nije u na{em interesu, ovo je la`. ^ekajte, pa gde je
sloboda govora? Sloboda govora je samo ono {to mi ho}emo da se govori. Uz wih su bili CINS, KRIK, Crta... Sve najgori la`ovi. BIRN je dobio nagradu od Devenporta 2014. godine kada su lagali za poplave u Tamnavi da smo preplatili ispumpavawe vode. Ovo su strukturalno dubinske promene u krvotoku sveta. Sre}an sam zbog toga. Postoji vi{e slobode. Ne zato {to }u ja nekoga da nazivam Hitlerom kao {to mene nazivaju i u tim medijima, pa je to vaqda istina. Ne}u nikada. Ve} zato {to ovo mewa odnos snaga u svetu. Ovo je nada za globalni jug", kazao je Vu~i}. Istakao je da ko god da je pisao da u Srebrenici mo`da nije bilo genocida, wih su uni{tavali, razarali, bukvalno upropa{tavali i dodao da to nije smelo da se pi{e, to nije smelo da se govori i da su im smawivali vidqivost, ukidali tekstove, ukidali sve drugo. Dakle, ho}u samo da vam ka`em kako je ta ma{inerija la`i funkcionisala.
O PROTESTU U BEOGRADU "Ja ne vidim kao debakl, opozicione stranke su i danas skupile vi{e od 12.000 qudi. Najve}a je procena je 13.700, to je broj qudi za po{tovawe. Izneli su neke svoje stavove i to je za po{tovawe. Qudi vole
Kineski zvani~nici razmatraju prodaju ameri~kog poslovawa dru{tvene mre`e Tiktok Ilonu Masku ako kompanija ne uspe da spre~i sudsku zabranu ove platforme u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.
Sudije ameri~kog Vrhovnog suda trebalo bi da donesu odluku o zakonu koji je 19. januar odredio rok za Tiktok da ili proda svoje operacije u SAD ili da se suo~i sa zabranom u zemqi. Vlasti u Pe-
da se ga|aju ciframa 100.000, miliona. Pustite te pri~e. Znate {ta je kad skupite 300 qudi, 500 qudi? Nije to malo. Dobro, i mediji su na neki na~in krivi za to zato {to odmah krenu u prebrojavawe. Mislim da je ovo prvo o ~emu smo govorili mnogo va`nije za na{u zemqu. Sve ovo {to se u svetu doga|a. Za mene je tu va`no da vidimo wihovu nameru i tu vojvo|ansku platformu. I to znamo da }e da rade", naveo je predsednik i dodao da "uhvati}emo se u ko{tac sa tim i pobedi}emo".
Upitan da prokomentari{e nedavni performans studenata Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu u kojem su nerazgovetno vikali sa pesnicom ispod usta, Vu~i} je rekao da ne treba biti tako strog prema toj deci koja su htela da iska`u svoj bes. O EKONOMSKOM
FORUMU U DAVOSU
Predsednik je rekao da bi mu to bio jedanaesti put da odlazi u Davos.
"Jedva ~ekam da odem, ali vide}emo to je u vreme kada Tramp preuzima. Ove strukturalne promene koje donose on i Mask, ~estitam im. Mislio sam da je to ne{to u {ta niko nikada ne}e smeti da uzme. Pokrenuli su slobodu, ne{to {to niko ne}e mo}i da zaustavi", kazao je.
kingu najvi{e `ele da ameri~ko poslovawe Tiktoka ostane u vlasni{tvu mati~ne kineske kompanije Bajtdens, ali analiziraju i scenarije za vanredne situacije od kojih je jedan prodaja Ilonu Masku. Prema jednom scenariju o kojem je navodno raspravqala kineska vlada, Maskova firma Iks (Tviter) bi preuzela kontrolu nad Tiktokom u SAD i ove firme bi zajedni~ki vodile poslovawe, dodaju izvori. Tiktok u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ima vi{e od 170 miliona korisnika, {to bi pomoglo naporima platforme Iks da privu~e ogla{iva~e.
Mask ima i zasebnu kompaniju za razvoj ve{ta~ke inteligencije Iks Ej-Aj (xAI), koja bi mogla da ima koristi od ogromne koli~ine podataka na Tiktoku. Kineski zvani~nici tek treba da postignu ~vrst konsenzus o tome kako daqe. Predstavnici Tiktoka, koji su vi{e puta u pro{losti naglasili da ne}e prodavati svoj biznis u Americi, demantovali su vest Blumberga i ozna~ili je za „~istu fikciju”.
LOS AN\ELES SE TEK SPREMA NA NAJGORE: Stigle mra~ne prognozeu
toku op{ta mobilizacija, strah
Sve {to su vatrogasci Los An|elesa postigli nadqudskim naporima posledwih dana preti da padne u vodu, nakon {to je stigla prognoza koja je zabrinula celu Ameriku.
Ceo grad se priprema za najgore, za jake vetrove i "eksplozivni rast novih po`ara", prenosi "Wujork tajms". Desetine hiqada evakuisanih poku{avaju da na|u skloni{te, {to pogor{ava ionako ozbiqan nedostatak stambenog prostora u gradu.
[efica vatrogasne slu`be Los An|elesa Kristin Krouli rekla je da su wene vatrogasne ekipe spremne za ja~i vetar za koji se o~ekuje da }e pove}ati opasnost od po`ara, prenosi NIT.
- Udarni timovi i neophodna mehanizacija raspore|eni su {irom grada kako bismo bili sigurni da imamo mogu}nost da brzo reagujemo - rekla je ona.
Dodala je i da "opasnost apsolutno nije pro{la" i pozvala stanovnike da se pridr`avaju svih naredbi za evakuaciju.
O^EKUJU SE JAKI UDARI VETRA
Novi udari vetra mogli bi dodatno da podstaknu dva monstruozna {umska po`ara koji su ve} uni{tili ~itave gradske ~etvrti, ubili najmawe 24 osobe i spalili oblast veli~ine ameri~ke prestonice Va{ingtona.
- Suvi, opasni udari vetra u Santa Ani dostigli su u ponedeqak 48 do 80 km/h, ali se o~ekuje da }e crveno upozorewe po~eti tek u pono} kada se predvi|aju najja~i udari do 120 km/h - rekao je Dejvid Rot, meteorolog.
Vi{e od 8.500 vatrogasaca borilo se sa po`arom iz vazduha i sa zemqe, spre~avaju}i da se vatra na obe strane Los An|elesa pro{iri preko no}i.
[erif Robert Luna iz okruga Los An|eles priznao je da je veoma zabrinut zbog vremenske prognoze i jakih naleta vetra koje o~ekuju meteorolozi.
EKSTREMNA OPASNOST
Upozorewe o po`aru izdaju 122 lokalne prognosti~ke kancelarije Nacionalne meteorolo{ke slu`be {irom Sjediwenih Dr`ava. Kriterijumi koji se koriste za odre|ivawe da li }e lokalna kancelarija za prognozu izdati sat ili upozorewe mogu ukqu~ivati, izme|u ostalih faktora, verovatno}u muwe (koja mo`e da zapali vatru), jak vetar i nisku vla`nost.
U ovom trenutku Nacionalna meteorolo{ka slu`ba je izdala upozorewe o "ekstremnoj opasnosti od po`ara" od San Luisa sve do LA.
Prema pisawu "Wujork tajmsa", Nacionalna meteorolo{ka slu`ba upozorila je da bi vetrovi mogli da dovedu do "eksplozivnog rasta po`ara", {to je izazvalo retku, "posebno opasnu situaciju", upozorewe na ekstremnu opasnost od po`ara za delove okruga Ventura i Los An|eles.
Organizatori dodele Oskara, posle novih informacija meteorolo{ke slu`be, ponovo su odlo`ili objavqivawe nominacija za Oskara za 23. januar. Podse}amo da su nominacije ve} jednom odlagane. Otkazan je i tradicionalni godi{wi ru~ak Akademije filmskih umetnosti i nauka, koji stoji iza dodele Oskara. Navodi se da ameri~ki mediji i wihovi meteorolozi vetrove koji dolaze iz pravca Santa Ane u Kaliforniji nazivaju "istorijskim". Wihova snaga se o~ekuje tek posle srede uve~e.
UNI[TENO JE VI[E OD 12.000 ZGRADA
Po`ari su uni{tili ili o{tetili vi{e od 12.000 objekata, pretvaraju}i ~itava naseqa u tiwaju}i pepeo i gomile {uta, ostavqaju}i za sobom apokalipti~ni pejza`.
Po`ar Palisejds, koji je zbrisao luksuzne zajednice na zapadnoj ivici Los An|elesa, sagorev{i 96 kvadratnih kilometara, obuzdao je 14 odsto, {to predstavqa procenat razmera po`ara koji vatrogasci imaju pod kontrolom.
Itonov po`ar u podno`ju planine San Gabrijel isto~no od grada zahvatio je 57 kvadratnih kilometara, a vatrogasci su uspeli da obuzdaju 33 odsto po`ara.
Tre}i po`ar severno od grada uga{en je 95 odsto, a jo{ tri po`ara u okrugu su u potpunosti suzbijena posledwih dana.
DOSIJEI
Dosijei britanske obave{tajne agencije MI5 sugeri{u da kraqica Elizabeta druge nije bila informisana devet godina da je u kraqevskom domu bio sovjetski agent Entoni Blant, koji je bio zadu`en za umetni~ke slike u kraqevskoj palati.
Blant je priznao da je sovjetski agent 1964. godine, a kraqica Elizabeta je o tome obave{tena 1973. godine, preneo je Gardijan. Dokumenti MI5, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, bacaju novo svetlo na to kako su bezbednosne slu`be pomno ~uvale informaciju da je istori~ar umetnosti, Entoni Blant priznao u aprilu 1964. godine, da je tajni sovjetski agent, a da je kraqica o tome obave{tena tek 1973. godine.
U dokumentima se navodi da je vlada tada{weg premijera Edvarda Hita zatra`ila od li~nog sekretara kraqice Elizabete Martina ^arterisa da je obavesti o tome da je Blant {pijun. ^arteris je naveo da je kraqica Elizabeta sve to primila veoma mirno i bez iznena|ewa.
„O~igledno joj je neko ne{to pomenuo po~etkom 1950-ih”, primetio je tada{wi generalni direktor MI5 Majkl Henli u martu 1973. godine. Henli je pozvao kraqevsku palatu ~etiri meseca ranije da prekine veze sa Blantom, koji je ostao na toj funkciji i ~ak je progla{en vitezom nakon wegovog priznawa da je {pijuni-
U HRVATSKOJ: Milanovi} ubedqivo pobedio u sredinama gde `ive Srbi
Aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} je uverqivo pobedio u drugom krugu predsedni~kih izbora protivkandidata, Dragana Primorca (HDZ) i u sredinama gde `ivi ve}i broj pripadnika srpske nacionalne mawine.
U Vukovaru Milanovi} je, na primer, dobio 4.463 glasova, a Primorac tek 2.816.
U Negoslavcima je dobio 88 odsto glasova, u Borovu ~ak 96 posto, a u Belom Manastiru 69 procenata glasova.
U Biskupiji, Milanovi} je dobio 91 posto glasova , u Erveniku 98, u Kistawama 74, u Krwaku 77, Vojni}u 73, Dowem Lapcu 82, Vrhovinama 90, Udbini 73, a u Dvoru 84 odsto glasova.
Zato je Milanovi} u svom pobedni~kom obra}awu, posebno zahvalio i glasovima nacionalnih mawina u Hrvatskoj.
"Hvala na glasovima hrvatskih nacionalnih mawina, ovo je wihova domovina i uvek }e biti wihova i na{a Hrvatska", poru~io je Milanovi}.
rao za Ruse dok je bio vi{i oficir MI5. ^arteris je potvrdio da kraqica uop{te nije bila odu{evqena Blantom i da ga je retko vi|ala. Blant je preminuo 1983. u 76. godini. Wega su, sa jo{ ~etvoricom koji su studirali na Kembrixu, regrutovali Rusi 1930-ih. Hiqade vladinih dokumenata o komunikacijama pokojne kraqice Elizabete druge i wenog supruga princa Filipa trebalo bi da budu objavqeni u naredne dve godine, a istra`iva~i strahuju da bi dokumenta mogla biti podvrgnuta cenzuri, prenose britanski mediji. Dokumenta bi trebalo da budu objavqena 2026. i 2027. godine, odnosno pet godina nakon smrti kraqevskog para, a u kraqevskoj palati su ve} po~ele interne diskusije o tome kako postupiti sa tim papirima i {ta bi trebalo da ostane poverqivo,
prenosi list „Gardijan”. Me|u dokumentima }e verovatno biti doga|aji koji su obele`ili vrhunce i padove tokom wene 70-godi{we vladavine, zatim korespondencija sa ~lanovima kraqevske porodice i vladinim slu`bama, podaci o putovawima u inostranstvo i drugim detaqima u vezi sa ro|ewima, smrtima i razvodima unutar porodice.
Ve}ina javnih dokumenata od istorijskog zna~aja se obi~no objavquje posle 20 godina, ali ima izuzetaka kada je re~ o vladinim papirima va`nim za nacionalnu bezbednost. Arhivi kraqevske porodice iz Vindzora se ne smatraju javnim dokumentima, navodi „Gardijan”.
Papiri koji se odnose na komunikacije monarha dr`e se u tajnosti dok ne pro|e pet godina od wihove smrti.
Akademija filmske umetnosti i nauke odlo`ila je po drugi put objavqivawe ovogodi{wih nominacija za Oskara zbog po`ara koji su pogodili Los An|eles, naveli su organizatori. Nominacije za nagrade filmske industrije bi}e objavqene 23. januara
Ceremonija objavqivawa ovogodi{wih nominovanih za presti`nu filmsku nagradu Oskara, koja je bila zakazana za 17. januar, pomerena je i bi}e odr`ana 23. januara. Glasawe za skoro 10.000 ~lanova Akademije, koje je otvoreno 8. januara, tako|e je produ`eno do utorka 17. januara 2025. godine. Nominacije za 97. Oskara bi}e objavqene u ~etvrtak, 23. januara, u 5:30 po kalifornijskom vremenu. Nominacije }e biti objavqene tokom virtuelnog doga|aja bez izve{tavawa medija. 97. ceremonija dodele Oskara ostaje zakazana za nedequ, 2. marta, u Dolbi teatru u Holivudu.
„Svi smo potre{eni zbog po`ara i ozbiqnih gubitaka koje su do`iveli mnogi u na{oj zajednici“, rekli su izvr{ni direktor Akademije za filmsku umetnost Bil Kramer i predsednica Akademije Xenet Jang u zajedni~koj izjavi. „Akademija je uvek bila ujediwuju}a snaga u filmskoj industriji, a mi smo posve}eni tome da zajedno stojimo pred te{ko}ama.Zbog po`ara koji su jo{ uvek aktivni u oblasti Los An|elesa, smatramo da je neophodno da produ`imo period glasawa i pomerimo datum objavqivawa na{ih nominacija. Akademija je tako|e donirala 750.000 dolara Fondu za film i televiziju. Po`ari, koji su poremetili brojne premijere i doga|aje u oblasti Los An|elesa, izazvali su organizaciona prilago|avawa.
Nezaustavqiv rast ve{ta~ke inteligencije }e u narednih 5 godina na tr`i{te rada doneti niz promena, stvoriti ~ak 170 miliona novih radnih mesta, a 92 miliona starih potpuno likvidirati, smatraju stru~waci Svetskog ekonomskog foruma.
U poslovnom svetu prisustvo ve{ta~ke inteligencije je sve vidqivije, a sa wim i zna~ajne promene u na~inu rada, opisu radnih mesta i wihovom broju. Posledwi Svetski ekonomski forum, na kome su razmatrani trendovi za period od 2025. do 2030. godine doneo je jasno}u i u pogledu tr`i{ta rada, a prognoze su za neke vrlo optimisti~ne, a za druge - alarmantne. 78 MILIONA NOVIH RADNIH MESTA DO 2030. GODINE
Predvi|awa stru~waka su veoma zanimqiva: do 2030. godine na globalnom tr`i{tu rada otvori}e se neverovatnih 170 miliona novih radnih mesta, dok }e, istovremeno, 92 miliona zanimawa potpuno nestati. "^ist"
rast je 78 miliona radnih mesta, odnosno 7 procenata u odnosu na podatke sa po~etka ove godine.
Me|u glavnim pokreta~ima ovakvih kardinalnih promena svakako su ve{ta~ka inteligencija, big data, robotika i inovacije u energetskoj industriji, kao i ulagawa u digitalizaciju na svim nivoima, prenosi "Ekspres Tribjun". Zna~ajan doprinos stvarawu novih radnih mesta da}e i segment sajber-bezbednosti.
OVE VE[TINE I PROFESIJE
]E IPAK OPSTATI
U periodu do 2030. godine, zaposleni }e morati i u velikoj meri da preispitaju svoje ve{tine, a na ceni }e biti poznavawe AI alata, kao i kreativnost i fleksibilnost. Liderske ve{tine, dru{tveni uticaj i osve{}enost u smislu ekologije i odr`ivosti }e se tako|e jako visoko rangirati i davati konkurentsku prednost u odnosu na druge kandidate.
Osim in`ewerskih pozicija koje }e sasvim sigurno odoleti izazovima koje name}u AI tehnologije, "na povr{ini" }e ostati i stru~waci iz oblasti medicine
(dermatolozi, hirurzi, pedijatri i medicinske sestre, babice), psiholozi i bra~ni savetnici, kao i veterinari i frizeri, koji }e svi poprili~no dobro zara|ivati, prenosi britanski Telegraf.
AI ]E "ZBRISATI" NA MILIONE RADNIH MESTA Pozicije koje }e se na}i na udaru ve{ta~ke inteligencije i do 2030. godine gotovo izvesno nestati iz sistematizacija jesu sekretari (poslovni asistenti), po{tanski slu`benici i stru~waci za obra~une zarada - umesto toga, ove poslove obavqa}e visokoefikasni softveri na bazi AI, koji }e posao obavqati br`e i verovatno sa mawe gre{aka. Generativna ve{ta~ka inteligencija mogla bi, tako|e, da uti~e na smawewe potra`we za profesionalcima iz oblasti grafi~kog dizajna, kao i pripravnicima u pravnim ustanovama. Novo zanimawe }e verovatno morati da potra`e i joga instruktori, kao i specijalisti za upravqawe ma{inama poput kranova, viqu{kara i sli~no.
DECA RO\ENA 2025. GODINE PRIPADA]E GENERACIJI BETA: Sa kojim }e se sve izazovima oni
Ve{ta~ka inteligencija, automatizacija, dru{tvene i klimatske promene - sa ~ime }e sve morati da iza|u na kraj pripadnici generacije Beta, odnosno mali{ani ro|eni ve} od 1. januara 2025. godine? Predvi|awa stru~waka su samo u jednom segmentu pozitivne, dok su u ostalim poprili~no pesimisti~ne.
Bebe ro|ene 2025. godine bi}e prve u svojoj generaciji - generaciji Beta. Nova generacija nasledi}e svet koji se bori sa velikim brojem dru{tvenih izazova, a wihov `ivot, ako je verovati sociolozima, ne}e biti nimalo lak. Do 2035. godine pripadnici generacije Beta ~ini}e 16 procenata svetske populacije, a evo sa kojim }e se oni izazovima tokom odrastawa i `ivota sve susresti.
EKSPANZIJA AI TEHNOLOGIJA, ALI I POTPUNO
DRUGA^IJI PRISTUP DRU[TVENIM MRE@AMA
Generacija Beta `ive}e u eri u kojoj }e ve{ta~ka inteligencija i automatizacija u velikoj meri biti implementirana u sve sfere `ivota, mi{qewa je Mark Mekrindl, dru{tveni istra`iva~ i futurista. "AI }e biti svuda - od odrazovawa, preko zdravstva, pa sve do zabave." Iako ovo mo`da milenijalcima i starijim generacijama zvu~i jako lo{e, predvi|awa stru~waka i nisu toliko zastra{uju}a.
Svetske banke }e zatvoriti ~ak 200.000 radnih mesta u narednih tri do pet godina jer ve{ta~ka inteligencija zadire u zadatke koje trenutno obavqaju qudi, pokazuje ispitivawe "Blumberg intelixensa".
Stru~waci za informacije i tehnologiju koje je BI anketirao, naveli su da u proseku o~ekuju wihove radne snage od oko tri odsto, navodi se u izve{taju. Toma{ Nocel, vi{i analiti~ar BI navodi da }e najugro`eniji biti zaposleni u ra~unovodstvu, pravnoj slu`bi, administraciji i tehni~koj podr{ci. Poslovi rada sa klijentima tako|e su "rawivi". "Svi poslovi koji ukqu~uju rutinske zadatke koji
se ponavqaju su u opasnosti", rekao je on. "Ali AI ih ne}e u potpunosti eliminisati, ve} }e dovesti do transformacije radne snage."
Banke, koje su provele godine modernizuju}i svoje IT sisteme kako bi ubrzale procese i smawile tro{kove u svetlu finansijske krize, sada imaju novu generaciju AI alata koji bi mogli dodatno da poboq{aju produktivnost. Ove promene u industriji mogle bi da doprinesu poboq{awu zarade. U 2027. godini, banke bi mogle da vide profit pre oporezivawa za 12 do 17 odsto ve}i nego {to bi ina~e bilo jer AI omogu}ava pove}awe produktivnosti. Volstrit bi mogao da
Roditeqi generacije Beta bi}e uglavnom pripadnici generacije Zed (ro|eni izme|u 1996. i 2010. godine), koji za razliku od milenijalaca i bumera imaju potpuno druga~iji pristup dru{tvenim mre`ama. "Oni su svesniji i svih pozitivnih strana, ali i svih mana koje ove platforme nose, jer su im bili izlo`eni prakti~no od malih nogu. Stoga, oni }e verovatno vi{e ograni~avati pristup ovim sadr`ajima svojoj deci, kako bi ih za{titili", smatra Mekrindl.
POSTPANDEMIJSKI SVET I DRAMATI^NE
KLIMATSKE PROMENE
Deca ro|ena u periodu izme|u 2025. i 2039. godine (koji }e ~initi generaciju Beta) susre{}e se i sa dramati~nim klimatskim promenama, globalnim promenama stanovni{tva, kao i rapidnom urbanizacijom, te za wih odr`ivost ne}e biti pitawe `eqe (kao mo`da za prethodne generacije), ve} stvar nu`de. "Klimatske promene }e biti velika stvar u wihovo vreme i tema koja }e biti aktuelna tokom ~itavog wihovog stasavawa, ali i ostatka `ivota", objasnio je za Bi-Bi-Si Wuz generacijski istra`iva~ Xejson Dorsi.
Oni }e biti ro|eni u postpandemijskom svetu, koji je dosta druga~iji od onoga u kome su odrastale prethodne generacije (zumeri, milenijalci, bumeri) i to je ne{to o ~emu }e samo u~iti na ~asovima istorije. "Pandemija }e biti ne{to kroz {ta su (mo`da) pro{la wihova starija bra}a i sestre, i ne{to o ~emu }e imati prilike da ~uju od svojih roditeqa ili nau~e u {koli, ali svakako ne ne{to {to je u wihovom poimawu savremeni doga|aj", zakqu~uje Dorsi.
Novoizabrani ameri~ki predsednik nije precizirao vremenski okvir sastanka, koji bi bio prvi izme|u ~elnika dve zemqe od po~etka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine
Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp je izjavio da }e se sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom "vrlo brzo" nakon {to slede}e nedeqe, 20. januara preuzme du`nost.
imati o ~emu da razgovaraju.
Podsetimo, Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je ponudio da Srbija bude doma}in razgovora Trampa i Putina, isti~u}i da je Srbija dobro mesto za takav susret zato {to nije samo formalno van vojnih blokova, kao neke zemqe, ve} je, zapravo, van oba bloka - i NATO-a i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i da je su{tinski nezavisna dr`ava.
Spremnost za organizovawe sastanka dvojice lidera izrazila su i [vajcarska i Slova~ka.
AMERIKA POTONULA
POD BAJDENOM
Povodom govora odlaze}eg ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena u
"Ruski predsednik Vladimir Putin `eli sastanak i ja bih `eleo da se sastanemo {to pre, ali najpre moram da preuzmem du`nost lidera Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, izjavio je Tramp u intervjuu TV "Wuzmaks".
Nije naveo vremenski raspored sastanka, koji bi bio prvi izme|u ~elnika dve zemqe od po~etka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine.
Predsednik Rusije je ranije izjavio da je spreman za razgovor i sastanak sa Trampom, istakav{i da }e, ako do takvog sastanka do|e, dva predsednika
Stejt departmentu, u kome se pohvalio svojim spoqnopoliti~kim dostignu}ima, Tramp je ocenio da je ameri~ka spoqna politika tokom Bajdenovog mandata potonula na najni`u ta~ku u celoj istoriji zemqe.
"Ne `elim da vre|am qude kada su kona~no na odlasku. Mislili ste da ovaj dan nikada ne}e do}i", rekao je Tramp.
Tramp je Bajdenovu spoqnu politiku nazvao "u`asnom" i ponovio da ne bi do{lo do sukoba u Ukrajini ni na Bliskom istoku da je on bio na vlasti. TRAMP NAJAVIO SKORI SASTANAK S PUTINOM:
Nakon {to su Amazon i Meta najavili donacije od po milion dolara za ceremoniju zvani~nog po~etka mandata Donalda Bajdena, u fond za inauguraciju sada sti`e i novac od {efa Open AI. Sema Altmana. Naime, Altman }e, kako prenosi "Fajnen{el tajms", ulo`iti milion dolara "svog li~nog novca" u Trampov fond.
Sve topliji odnosi
Trampa i tehnolo{kih kompanija u suprotnosti su sa wegovim prvim mandatom kada je "demokratska" Silikonska dolina bila zgranuta wegovim dolaskom. Sam Altman je 2016. Trampovu pobedu prokomentarisao: "Ovo je kao najgora stvar koja mi se dogodila u `ivotu."
Tramp je, ipak, uspostavio bli`i odnos sa tehnolo{kom zajednicom tokom pro{le godine, a tako|e je postavio Ilona Maska za jednog od svojih najbli`ih savetnika i va`an most izme|u Va{ingtona i San Franciska. Druge istaknute li~nosti u Silicijumskoj dolini su tako|e anga`ovane za uloge u administraciji ili kao neformalni savetnici.
na sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2024. do 31. januara 2025.)
02 8781 1950
www.beoexport.com.au
Vaš partner od poverenja
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
Bez naknada za transfere preko $3000!
Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000
Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona
NAJJEFTINIJE
do Evrope preko Istanbula za samo $1,450* sa kompanijom Turkish Airlines *uslovi postoje Mogućnost online rezervacije beotravel.com
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
info@beotravel.com www.beotravel.com
IZVOR INFORMACIJA iz zajednice, VEZA s otadžbinom i vaš poslovni partner POGODNOSTI za oglašavanje malih preduzeća Pozovite
Katar, koji je jedan od posrednika u pregovorima za prekid vatre u pojasu Gaze, predao je Izraelu i palestinskoj militantnoj grupi Hamas „kona~ni” nacrt sporazuma o primirju i osloba|awu talaca, ura|en tako da okon~a rat u Gazi, izjavio je neimenovani katarski zvani~nik za Rojters. On je precizirao da je napredak postignut u pregovorima u glavnom gradu Katara, Dohi, nakon razgovora u kojima su u~estvovali {efovi izraelskih tajnih slu`bi, Mosada i [in Beta, ameri~ki izaslanik novog predsednika SAD za Bliski istok Stiv Vitkof, izaslanik Bajdenove administracije koja je u odlasku Bret Makgurk i premijer Katara {eik Muhamed bin Abdulrahman el Tani.
Odlaze}i ameri~ki predsednik Xozef Bajden razgovarao je u nedequ sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom o naporima za postizawe primirja u pojasu Gaze i osloba|awu talaca, saop{tila je Bela ku}a. U saop{tewu se navodi da je Bajden u telefonskom razgovoru naglasio hitnu potrebu za prekidom vatre u Gazi.
Ameri~ki zvani~nik je rekao da }e „naredna 24 sata biti kqu~na za postizawe dogovora”.
Izraelski radio Kan, pozivaju}i se na jednog izraelskog zvani~nika, rekao je da su obe strane, iako nisu potvrdile da je kona~an nacrt postignut, opisale napredak u razgovorima.
Visoki izraelski zvani~nik rekao je, kako prenosi Rojters, da bi sporazum mogao biti potpisan u roku od nekoliko dana ako Hamas odgovori na predlog. Palestinski zvani~nik blizak razgovorima rekao je da su informacije iz Dohe „veoma obe}avaju}e”, dodaju}i: „Razlozi za nastavak rata su se smawivali i postoji veliki pritisak da se postigne sporazumu ako sve bude dobro do kraja.”
Sjediwene Dr`ave, Katar i Egipat radili su vi{e od godinu dana na pregovorima o okon~awu rata u Gazi, ali je to do sada bilo bezuspe{no. Izrael i Hamas su se mesecima uglavnom slagali o principu zaustavqawa borbi u zamenu za osloba|awe talaca koje dr`i Hamas i palestinskih zato~enika koje dr`i Izrael. Me|utim, Hamas je uvek insistirao da sporazum mora dovesti do trajnog okon~awa rata i povla~ewa Izraela iz Gaze, dok je Izrael ponavqao da se rat ne}e okon~ati dok Hamas ne bude demontiran.
Trampova inauguracija zakazana za 20. januar sada se u regionu smatra de fakto rokom do koga sporazum mora da se postigne. Novoizabrani ameri~ki predsednik je poru~io da }e „pakleno platiti” Hamas ako se taoci koje dr`i ne oslobode pre nego {to on preuzme du`nost, dok je odlaze}i predsednik Bajden tako|e sna`no insistirao na dogovoru pre nego {to ode.
Trampov izaslanik je od kraja novembra nekoliko puta i{ao u u Katar i Izrael. On je u petak bio u Dohi, a u subotu je otputovao u Izrael da bi se sastao sa Netawahuom pre nego {to se ponovo vratio u Dohu.
U Gazi se nastavilo krvoproli}e, a u izraelskim vojnim udarima poginula je najmawe 21 osoba, rekli su medicinari, ukqu~uju}i petoro ubijenih u izraelskom napadu na {kolu u gradu Gazi, u kojoj su sme{tene raseqene porodice.
SAD smatraju situaciju u kojoj se ukrajinske oru`ane snage nalaze "veoma te{kom"
Portparol Pentagona Patrik Rajder priznao je napredovawe ruskih snaga u Kursku, ukazuju}i na ozbiqnost situacije za ukrajinske oru`ane snage.
"Vidimo kako Rusi postepeno napreduju", rekao je on novinarima na konferenciji za medije.
Prema wegovim re~ima, SAD smatra-
Hrvatska je dobila novog-starog {efa dr`ave. Zoran Milanovi} je u drugom krugu predsedni~kih izbora ubedqivo savladao svog protivkandidata Dragana Primorca iz HDZ-a sa skoro 50 procenata podr{ke. U stranim medijima opisan kao balkanski Tramp, Milanovi} je pokazao da mu je popularnost na zavidnom nivou. Da li je tome doprinela wegova retorika po pitawu rata u Ukrajini i protivqewe podr{ci toj zemqi, ali i sankcijama protiv Rusije. Kako }e wegov novi mandat uticati na odnose sa na{om dr`avom iz koje su stigle poruke da dobrosusedski odnosi moraju biti negovani, ma koliko to bilo politi~ki popularno ili ne, teme su o kojima su u emisiji "Dan uve~e" na RT Balkan govorili direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo [trbac i pisac i publicista Ratko Dmitrovi}. Govore}i o tome da li je ubedqiva pobeda Milanovi}a iznena|ewe, [trbac je istakao da nije nikakvo iznena|ewe, ali da jeste razlika od skoro 50 procenata i da su sve ankete uo~i drugog kruga, prognozirale da bi maksimalna razlika mogla da bude 40 odsto. [trbac napomiwe da su Srbi u Hrvatskoj mahom glasali za Milanovi}a i dodaje da mu predvi|a novu kandidaturu za premijera.
"Jedan mladi univerzitetski profesor iz Zadra ka`e, a i ja sam saglasan, da je Milanovi} jedini predsednik koji je uspeo da pomiri usta{e i partizane. Za wega su glasali i oni koji su desniji od desnog centra, a ~ak ni svi iz HDZ-a nisu glasali za Primorca. Milanovi} je ubedqivo pobedio u Zadru, u Splitu odakle je Primorac", rekao je [trbac.
Komentari{u}i izbor HDZ-a, [trbac smatra da je Plenkovi} javno ponizio Primorca kada je rekao da nije bilo drugog kandidata.
"Ponizio ga je kad je rekao da se Primorac sam javio, pa su ga oni prihvatili, jer nisu imali boqi izbor. Mislio sam da }e se on zahvaliti Plenkovi}u, ali je ostao u kampawi", navodi [trbac.
On isti~e da je Milanovi} dobio jo{ jednu kvalifikaciju ana-
[trbac napomiwe da su Srbi u Hrvatskoj mahom glasali za Milanovi}a i dodaje da mu predvi|a novu kandidaturu za premijera, dok Dmitrovi} isti~e da je iznena|en {to su hrvatskog predsednika uo~i izbora najavqivali kao proruskog ~oveka i novog Trampa
liti~ara sa Zapada, a to je da je propagirao suverenizam levice.
"On je sve vreme na rusko-ukrajinskom sukobu pravio otpor Plenkovi}u. Govorio je da nijedan hrvatski vojnik ne}e i}i u Ukrajinu da ratuje. Kad roditeqima ponavqate: ne}emo dozvoliti nijednom vojniku da prolije krv, za koga }e ti roditeqi glasati, nego za wega", smatra [trbac. Direktor "Veritasa" obja{wava i da Plenkovi} i Milanovi} imaju mnogo sli~nosti i da se zbog toga "ne podnose".
[trbac podse}a da se Primorac mnogo hvalisao u kampawi, a da je naspram toga Milanovi} bio skromniji. Dodik, dodaje on, bio je kqu~na figura oko koje su se prepirali Milanovi} i Primorac, odnosno oko toga ko mu je bli`i.
Direktor "Veritasa" tako|e, podse}a na Milanovi}evu raniju izjavu da je bio gra|anski rat u Hrvatskoj i da je to tako|e, odlu~ivao.
Sa konstatacijom da je Milanovi} novi balkanski Tramp, nije saglasan Dmitrovi} i isti~e da je iznena|en {to su ga uo~i izbora najavqivali kao proruskog ~oveka i kao novog Trampa.
"To je ~ista glupost. Mislim da je to uticaj iz Zagreba i hrvatskih krugova u Evropi koji su pod Plekovi}evim uticajem. Plenkovi} je i{ao s namerom da diskvalifikuje Milanovi}a, iako znaju}i da nema pravog protivkandidata. Milanovi} je protiv sebe imao kandidata koji je
ju
"Ukrajinci nastavqaju da se bore i da ~ine sve {to mogu da odr`e linije", rekao
bezli~an, a mislim da je Plenkovi} namerno wega stavio kako bi dokazao: HDZ, to sam ja", navodi Dmitrovi}.
On podse}a da je Milanovi} uo~i izbora, na pitawa kako }e to da zavr{i sukob u Ukrajini, odgovorio da ne zna, ali da zna da "Rusija ovaj rat ne}e da izgubi".
"Rekao je - kako mo`e atomska velesila da izgubi rat i znate li neki rat da su Rusi izgubili", ukazuje Dmitrovi}.
Prema wegovom mi{qewu, za ovakav rezultat veoma je va`no {to Milanovi} iza sebe nema nijednu aferu, kao ni wegov najju`i krug qudi i smatra da je "HDZ nakon Tu|mana preuzet od nekih u Evropi i da je to projekat".
Na pitawe da li ubedqiva Milanovi}eva pobeda, mo`e da poquqa Plenkovi}evu poziciju unutar HDZ, Dmitrovi} ka`e da je Plenkovi} ve} i{ao u Brisel da sebi na|e mesto tamo.
"Ali mu je re~eno da se vrati nazad, jer nemaju ~elnog ~oveka za HDZ. Zato mislim da je HDZ projekat", rekao je Dmitrovi}. Komentari{u}i ~estitke na Milanovi}ev ra~un koje su stigle iz Srbije, Dmitrovi} napomiwe da je to ne{to {to se podrazumeva.
"Naravno da su neophodni dobri odnosi koliko mogu da budu dobri zbog pro{losti. Ta pri~a o pomirewu je prevazi|ena, radikalnoj strani hrvatske politike, Srbi ne zna~e ni{ta. Ne znam kakav }e biti `ivot Srba u Hrvatskoj", zakqu~uje Dmitrovi}.
je Rajder. Ranije je "Wujork tajms" pozivaju}i se na ukrajinski vojni vrh objavio da je ukrajinska vojska priznala neuspeh u poku{aju napada u Kursku. Prema izve{taju ruskog Ministarstva odbrane, Oru`ane snage Ukrajine su u Kurskoj oblasti tokom protekla 24 sata izgubile vi{e od 230 vojnika, tri tenka, borbeno vozilo pe{adije, {est borbenih oklopnih vozila, sedam automobila, ~etiri samohodna artiqerijska oru|a, dva minobaca~a, sistem za elektronsko ratovawe i protivbaterijski radar.
Biti ~ovek danas u Srbiji u najmawu ruku zna~i stati uz na{u decu. Ako smo odgovorni i po{teni gra|ani, ukoliko smo, kako bi to patrijarh Pavle rekao, naprosto qudi, poslu{a}emo ih. To je generacija koja gleda daleko iznad i daqe od besmislenih i destruktivnih podela i omraza i ~ini mi se da kona~no ima nade za wih, za nas, za sve
Ovaj tekst posve}ujem na{im hrabrim i pametnim studentima, gledaju}i u wih kao u pravednike koji dolaze da spasu i sebe i nas. Nas istro{ene i oronule
Prije nekoliko dana pro~itao sam da je, prema izboru lingvista iz Filolo{kog dru{tva „Re~i“, za rije~ godine u Srbiji progla{ena nadstre{nica. Izbor me nije iznenadio, ali me je, uprkos tome, uznemirio. Htjedoh da ka`em kako je to zbog toga {to je ta rije~ u na{u svakodnevicu unijela jednu neizdr`ivu, probadaju}u neizvjesnost koja dopire do kostiju. Me|utim, moram dodati jednu ispravku: nije rije~ o neizvjesnosti, ve} upravo o izvjesnosti onoga {to nastaje kada se zanemare ne samo famozna „pravila struke“ ve} i elementarna qudskost.
Nadstre{nica je u svakom smislu mo}na metafora. Ali prelomne situacije u `ivotu pojedinca i dru{tva nastaju kada se izgubi granica izme|u metafore i realnosti. A nama se upravo to dogodilo. Nadstre{nica, koja bi trebalo da {titi od prirodnih nepogoda one koji se pod wom nalaze, u djeli}u sekunde pretvorila se u giqotinu koja se obru{ila na wihove glave. Ono {to je naro~ito stra{no jeste ~iwenica {to se u ovom (na{em) padu izgubila granica izme|u stvari i qudi, izme|u nesre}e i zlo~ina.
MNOGO PRE BETONSKE
NADSTRE[NICE, PALA JE SVEST O ODGOVORNOSTI I QUDSKOSTI
Nadstre{nica, naime, nije pala sama od sebe: wu su svojim radom ili neradom, svejedno je – a ipak se nadamo da }e se {to prije saznati – oborili upravo oni koji su na sebe preuzeli brigu o bezbjednosti onih na koje se ona sru{ila. To zna~i da je mnogo prije pada betonske nadstre{nice na novosadskoj `eqezni~koj stanici do{lo do pada jedne mnogo va`nije „nadstre{nice“, a to je svijest o odgovornosti i qudskosti. Ili je mo`da prije rije~ o nizu padova kojima je uzrok qudski faktor, {to je naro~ito bolno i otrije`wuju}e budu}i da se u tim padovima ~ovjek sasvim poistovjetio sa svojim (ne)djelom. S proqe}a ’92. bio sam ukqu~en u organizaciju studentskih protesta. I tada su, shvatam to tek sada, protesti bili pokrenuti padom nadstre{nice. Ta nadstre{nica se zvala Jugoslavija. Dugo me je mu~ilo pitawe za{to mi, tada{wi studenti, ipak nismo bili u stawu da pri~u iznesemo do kraja. Glavni razlog je to {to mi tada, uprkos svemu, nismo shvatali {ta se dogodilo, nismo shvatali da je pala nadstre{nica. Jo{
vi{e smo se zbunili kad su po~ele stizati vijesti o mnogima koji su pod wom poginuli. Iako su nekima od nas i bli`wi stradali u wenom obru{avawu, mi nismo sasvim razumjeli {ta se de{ava. Za{to? Zato {to smo i sami, tek sada mi je to postalo jasnije, bili pod wom. Rat je bila ~arobna rije~ spasa za sve krivce odgovorne za pad nadstre{nice zvane Jugoslavija. Rat je omogu}io wima da ne odgovaraju, a za mnoge je postao teren za boga}ewe, a bogami i prostor za ubijawe nevinih i za sve ostalo {to je ve} poznato. Nadstre{nica s tim tako lijepim imenom dugo je padala po nama i drobila nam kosti, a da mi nismo bili u stawu da se ispod we kona~no sklonimo. A sve ovo postalo mi je tako o~igledno kada sam vidio kako se u ovoj sada{woj te{koj situaciji pona{aju dana{wi studenti.
MLADI DANAS NE @ELE DA PRIDR@AVAJU GRA\EVINU KOJA SE NEMINOVNO URU[AVA Posmatraju}i ih {ta rade i {ta govore, po~eo sam duboko da vjerujem da pred nama kona~no stoji pokoqewe mladih qudi koji su u stawu da stvari nazovu pravim imenom i da rije~ju i djelom pogode pravo u sredi{te problema. Jer oni ne `ele da stoje pred zidom koji pada, niti `ele da pridr`avaju gra|evinu koja se neminovno uru{ava. Iako nas je sve, van svake sumwe, novosadska tragedija veoma pogodila, mladi qudi, svjesni ~iwenice da se pod nadstre{nicom `eqezni~ke stanice tog kobnog 1. novembra mogao na}i bilo ko od wih/nas, odlu~ili su da ne budu tek `rtve onoga {to nas je „sna{lo“, ve} su preuzeli odgovornost – a to zna~i da su i metafori~ki i stvarno odlu~ili da prestanu da stoje pod nadstre{nicama i da iza|u.
Vi{e je razloga zbog kojih je to mogu}e i poku{a}u da objasnim kako ~itavu tu stvar razumijem. Iako, moram to naglasiti, sve vrijeme osje}am nelagodu {to govorim o ovoj tragediji kao metafori, jer kada se sjetim konkretnih qudi koji su tog dana ispred novosadske `eqezni~ke stanice izgubili svoje najmilije, najradije bih zaklopio laptop i u}utao. Me|utim, ova djeca koja odaju po{tu postradalima na tako dostojanstven na~in ohrabruju me i obavezuju da nastavim.
Dakle, dana{wi studenti i omladina, uprkos ~iwenici da ve} vi{e od decenije `ive u jednom politi~kom sistemu koji je uistinu izolacionisti~ki, nikako nisu izolovani. Nasuprot tome, oni su otvoreni kako jedni prema drugima, tako i prema svijetu. Mnogi od wih imaju direktno iskustvo `ivota u ure|enom dru{tvu budu}i da studijski borave u inostranstvu ili naprosto putuju, te su u intenzivnom i stalnom kontaktu sa svojim prijateqima i kolegama iz ~itave Evrope i svijeta. Imam utisak da je to generacija koja gleda daleko iznad i daqe od besmislenih i destruktivnih podjela i omraza koje su na{e lijepe zemqe i krajeve pretvorile u mjesta iz kojih qudi bje`e glavom bez obzira. Drugim rije~ima, ~ini mi se da kona~no ima nade za wih, za nas, za sve.
I dok razmi{qam o tome da se studenti bore za ~ast, kako svoju tako i svojih roditeqa i svih nas, izlazi mi pred o~i scena iz ~uvene serije Sala{ u Malom Ritu, kada uhap{enog studenta od ozlogla{enog [icera brane djeca natpisom „Student nije zapalio `ito“. I tada su i student i djeca u toj dirqivoj pri~i branili ~ast svojih roditeqa. Danas bih najradije napisao ispred svih ustanova u Srbiji: „Jedino {to znamo je da nadstre{nicu nisu sru{ili studenti“.
KUKAVI^KI JE I LICEMERNO BODRITI MLADE QUDE SA STRANE U svakom slu~aju, te{ko mi je da opi{em koliko stojim uz tu djecu ili, po{tenije, uz nadu koju su probudili u nama. Oni, naime, brane i na{u ~ast, na{e dostojanstvo. I ma koliko bilo te{ko suo~iti se s time da je na{oj ~asti i na{em dostojanstvu potrebna odbrana – jer to zna~i da ih mi sami nismo uspjeli odbraniti – nema ni{ta qep{e od saznawa da postoje nasqednici koji su u stawu da to u~ine.
Me|utim, istovremeno me mu~i i jedna spoznaja koju me je pomalo sramota da priznam naglas, ali nema smisla ni gurati je pod tepih. Nije li, naime, licemjerno i kukavi~ki bodriti ih i aplaudirati sa strane tim mladim qudima – kao da smo u kakvoj pozori{noj sali a ne u realnom `ivotu – o~ekuju}i da oni sami iznesu teret, koji se, ako }emo bar trunku biti iskreni, na{ao na wihovim ple}ima na{om krivicom? Nije li surovo, nerealno i nadasve nepo{teno o~ekivati od wih da ama ba{ sve sami iznesu u ime svih nas? Jeste, oni se bore za svoju budu}nost, i jeste da ovaj svijet, da upotrijebim tu ve} izlizanu frazu, na wima ostaje, ali kakvu poruku mi wima {aqemo i ~emu ih to u~imo o~ekuju}i od wih da ispravqaju na{e pogre{ke i da sami popravqaju svijet koji smo mi pokvarili? I jo{ va`nije, dokle }e mo}i tako sami da izdr`e i imamo li zaista ikakvo pravo od wih o~ekivati da nastave, ili se pak razo~arati ako odustanu, jer oni ipak svoje `ivote i svoje studije rizikuju iz dana u dan sve vi{e. Po{tewa radi, makar nemojmo smetnuti s uma ove ~iwenice. Imaju}i sve ovo na umu, biti ~ovjek danas u Srbiji u najmawu ruku zna~i stati uz na{u djecu. Najprije, zato {to su wihovi ciqevi qudski – da ka`em to jezikom patrijarha Pavla, a znamo dobro kako se on ponio u svoje vrijeme i u sli~noj situaciji. A to {to su im ciqevi ~ovje~ni zna~i da su bo`anski uzvi{eni i plemeniti, tj. u najdubqem smislu rije~i hri{}anski.
Ali ovaj uvid ne smije ostati samo na nivou rije~i o na{oj djeci – jer rije~ zna biti lo{a maska za sopstvenu korupciju i java{luk. Zato svoje rije~i moramo potvr|ivati i djelom. Ukoliko smo, naime, odgovorni i po{teni gra|ani, ukoliko smo
– kako bi to patrijarh Pavle rekao – naprosto qudi, poslu{a}emo tu decu. Zamislite samo da su 1991/1992. stariji poslu{ali vapaj studenata – koliko bi na{a tragedija koja traje ve} decenijama bila mawa.
NOVI NARA[TAJ KOJI BI NE SAMO DA SPRE^I DAQA RU[EWA, VE]} JE SPREMAN I DA GRADI Nakon kraja studentskih protesta ’92, kada je ubistveni haos sasvim zavladao jugoslovenskim prostorima, odgovaraju}i na duboki priziv koji i danas slijedim, uto~i{te sam potra`io u manastiru. Ali to nije bilo bjekstvo. Bila je to potreba da se u svijetu nesigurnosti, u jednom razorenom dru{tvu, na|e upori{te iz kojeg }e se mo}i krenuti u borbu. Upravo o tome sam pisao u svojim kwigama. Mnogi iz moje generacije su se iz sli~nih razloga obratili Crkvi i postali istinski hri{}ani, a me|u wima su danas mnogi episkopi, sve{tenici, monahiwe i monasi. Me|utim, kriza koja je tada pusto{ila na{e krajeve na neki na~in i daqe traje, mi stariji i daqe na mnogo na~ina `ivimo raspad Jugoslavije. Naravno, bilo je na svim stranama mnogo dobrih i hrabrih qudi koji su se i u strahotama tog raspada ponijeli ~asno, ali mi se ~ini da je sve dobro {to je u~iweno bilo zapravo poku{aj da se sprije~i potpuna destrukcija, da se, koliko je to mogu}e, pone{to od dru{tva i dr`ave sa~uva. Danas, pak, prvi put vidim nara{taj koji se ne bavi samo spre~avawem ru{ewa ve} je spreman i voqan da gradi iz po~etka, i to na zdravim osnovama. Svako ko istinski vjeruje da ima jo{ mnogo toga dobrog {to na{ narod mo`e da ponudi budu}nosti, trebalo bi da ih u wihovim namjerama podr`i. Stoga ovaj tekst i ovu, 2025. godinu posve}ujem na{im hrabrim i pametnim studentima, gledaju}i u wih kao u pravednike koji dolaze da spasu i sebe i nas. Nas istro{ene i oronule. Duboko vjerujem da je do{ao taj ~as kada treba ne samo da ih saslu{amo, nego da ih kona~no i poslu{amo. Kao teolog dodao bih jo{ i to da mi sve ovo {to se upravo doga|a daje nadu da se zavr{ava ~etrdesetogodi{we lutawe kroz egipatsku pustiwu i da se nazire ako ne obe}ana zemqa, onda makar zemqa pravde.
Centralni deo obele`avawa Dana Republike Srpske, 9. januara, odr`an je u Bawaluci uz sve~ani defile na Trgu Krajine. Deveti po redu defile okupio je oko 3.000 u~esnika, raspore|enih u 55 civilnih e{alona, 14 policijskih i
da, ovo je praznik svih Srba, gde god da `ive”, istakao je Vulin u govoru u Bawaluci. Poru~io je da Srpska nije nastala voqom stranaca, ve} je plod borbe srpskog naroda. „Samo u slozi i jedinstvu ima nade, snage i prava da verujemo
osam motorizovanih. Defile je po~eo predajom raporta predsedniku Vlade RS Radovanu Vi{kovi}u od komandira Zastavnog voda Po~asne jedinice MUP-a RS.
Sve~anosti su, me|u ostalima, prisustvovali srpski ~lan i predsedavaju}a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, predsednik Skup{tine RS Nenad Stevandi}, senator Republike Srpske i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, ministri u vladama Srpske i Srbije, ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov i srpski predstavnici u zajedni~kim institucijama BiH. Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin rekao je da Dan Republike Srpske nije praznik Srpske, ve} je Republika Srpska praznik svakog Srbina. „Nije ovo praznik jednog dela srpskog naro-
i da se nadamo da }emo `iveti i dugo trajati. I da ka`emo onima u Sarajevu {to nam pi{u note i zabrawuju da dolazimo u svoje i me|u svoje – nije Republika Srpska dobijena hati{erifom od sultana pa da nam tuma~ite {ta je voqa padi{ahova. Niste vi veziri, begovi ni age da nam govorite {ta da ~inimo i kako bogu da se molimo i {ta da slavimo. Nije ovo skup raje, ve} skup slobodnih qudi. I nije BiH garant Republike Srpske, ve} je Srbija ~uvar me|unarodno priznatog Dejtonskog sporazuma”, podsetio je Vulin.
Izaslanik predsednika Srpske Milorada Dodika ministar unutra{wih poslova RS Sini{a Karan istakao je u obra}awu na Trgu Krajine da je srpski narod u pro{losti ~esto gubio u miru. „Tamo gde su Srbi ostali bez svoje dr`ave, nestali su. Zato mi po-
ru~ujemo da smo odlu~ni da ostanemo i opstanemo svoji na svome”, rekao je Karan, istakav{i da je Republika Srpska na{a zemqa, identitet i dr`ava.
Naveo je da Srpska duguje neizmernu zahvalnost svim herojima koji su u~estvovali u wenoj odbrani, a naro~ito onima koji su ostali na ve~noj stra`i. Naglasio je da je 26.048 junaka za ve~nost osvetlalo obraz Vojske Republike Srpske, Ministarstva unutra{wih poslova, Srpske Vojske Krajine, Milicije Republike Srpske Krajine i drugih jedinica kojima su pripadali. „Uprkos svim istorijskim gre{kama i podelama u pro{lom veku, taj vek je srpski narod ipak zapo~eo i zavr{io velikim epskim pobedama – probojem Solunskog fronta i stvarawem i odbranom Republike Srpske”, naveo je Karan.
Obele`avawe je po~elo liturgijom povodom praznika Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana, koju je u Hramu Hrista Spasiteqa u Bawaluci slu`io patrijarh srpski Porfirije. Zapadni predstavnici i bo{wa~ke vo|e nisu prisustvovali proslavi. Predsednik RS Milorad Dodik poru~io je da Srpska slavi svoj suverenitet, identitet i tradiciju i da ne pristaje da bude ni~ija kolonija, jer je ro|ena za ve~nost. „Na dan kad je pre 33 godine ~asno osnovana i progla{ena Republika Srpska slavimo vi{e od jednog datuma – slavimo na{ suverenitet, identitet i tradiciju. Opredeqeni za mir, istinom i jedinstvom nastavi}emo da {titimo na{u svetiwu Republiku Srpsku”, istakao je Dodik, koji zbog oporavka nakon operacije nije prisustvovao centralnoj proslavi.
Nizom prigodnih manifestacija i uz isticawe slogana „Za ve~nost ro|ena” ju~e je i u svim op{tinama u sastavu grada Isto~no Sarajevo obele`en Dan Republike Srpske. Na Vojni~kom spomen-grobqu Novi Zejtinlik na Sokocu slu`en je pomen za sve borce stradale u Odbrambeno-otaxbinskom ratu. Odavawu po~asti i polagawu venaca prisustvovali su brojni predstavnici razli~itih nivoa vlasti i bora~kih organizacija, me|u kojima su bili i predstavnici Tre}eg pe{adijskog (RS) puka oru`anih snaga BiH.
Obele`avawe 33. ro|endana Republike Srpske na Sokocu je, zapravo, po~elo dan ranije kada je du` ulice prema Vojni~kom spomen-grobqu Novi Zejtinlik razvijena zastava Republike Srpske duga 200, a {iroka sedam metara.
„Razvijawe zastave na ovom svetom mestu, na kome po~iva vi{e od 960 boraca poginulih u odbrani Sarajevsko-romanijske regije, samo je jedan od na~ina odavawa po~asti onima koji su svojim `ivotom i hrabro{}u omogu}ili stvarawe i postojawe Republike Srpske”, rekao je na~elnik Sokoca Strahiwa Ba{evi}.
Povodom obele`avawa najzna~ajnijeg datuma u istoriji Srpske, venci su polo`eni i na Centralni spomenik poginulim borcima na Palama, potom i na grob Mom~ila Kraji{nka, prvog predsednika Narodne skup{tine Republike Srpske, koji je umro u septembru 2020. godine i sahrawen na grobqu Priban kod Pala. Delegacija op{tine i Bora~ke organizacije „Ilixanski borac” polo`ila je venac na spomenik doktoru Miodragu Lazi}u u Isto~noj Ilixi. Gradona~elnik Qubi{a ]osi} je posebnu zahvalnost iskazao borcima koji su, kako je naveo, daju}i svoje `ivote za Republiku, sebe u~inili ve~nim.
Dok srpski narod i ove, kao i svih prethodnih godina dostojanstveno i bez vre|awa ikoga obele`ava Dan RC, pojedini bo{wa~ki politi~ari i nedobronamerni stranci mu, umesto ~estitawa, {aqu uvredqive i potcewiva~ke poruke. Deklarisani protivnik srpskih prava i interesa Elmedin Konakovi}, ministar spoqnih poslova BiH, oti{ao je toliko daleko da je Savetu ministara uputio inicijativu da se „9. januar proglasi danom `alosti na teritoriji cele BiH”. Delegat Kluba srpskog naroda u Domu naroda parlamenta BiH Radovan Kova~evi} poru~io je Konakovi}u i wegovim istomi{qenicima kojima je Republika Srpska trn u oku i no}na mora da „ni{ta i niko ne mo`e umawiti proslavu 9. januara, Dana Republike Srpske – moderne, demokratske i slobodne republike u kojoj slobodno `ive svi weni gra|ani, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost ili opredelewe”.
CENE STANOVA U TREBIWU DOSTI@U VRTOGLAVE IZNOSE:
Cene novih stanova {irom Srpske vrtoglavo su porasle u posledwih godinu dana, a najve}i skok zabele`en je u Trebiwu, gde je prose~na cena kvadrata porasla za ~ak 1.243 marke. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, kvadratni metar u Trebiwu u tre}em kvartalu 2023. je bio 2.933 marke, dok je u istom periodu 2024. cena sko~ila na 4.176 KM. Agenti za nekretnine obja{wavaju da su kupci uglavnom qudi iz dijaspore i stranci koji tra`e mirnu sredinu za `ivot. - Cena u novogradwi je oko 3.500 KM po kvadratu, dok je u starogradwi od 2.400 KM, pa navi{e. Velika potra`wa dolazi zbog blizine mora i velikog broja sun~anih dana. Najvi{e klijenata dolazi iz Amerike, Kanade, Australije, ali i iz Nema~ke i Holandije - navode u agencijama.
I dok Trebiwe privla~i kupce iz celog sveta, za lokalne stanovnike ostaje pitawe kako priu{titi nekretninu u gradu gde kvadrat postaje luksuz. Gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} isti~e da u ovom gradu ima stanova koji se prodaju i za 5.000 do 6.000 KM po kvadratu.
- Velika je potra`wa. Mnogo qudi iz inostranstva dolazi da `ivi ovde, sa porodicama i decom. Sve to uti~e na pove}awe potra`werekao je ]uri}.
Kako bi olak{ala re{avawe stambenog pitawa, Gradska uprava uvela je olak{ice za gradwu ku}a. Svi koji `ele da grade ku}e do 200 kvadratnih metara u prostoru od tre}e do {este zone imaju pravo na 50 odsto popusta na rentu i tro{kove ure|ewa.
- Prodavali smo placeve onima koji su `eleli da grade ku}e. Nadamo se da }emo zadr`ati {to vi{e qudi, jer je velika verovatno}a da oni koji kupe nekretninu ostanu u Trebiwu - dodaje ]uri}.
Uprkos rastu cena, prodaja stanova bele`i rast od 3,1 odsto. Prose~na cena kvadrata novih stanova u RS porasla je za 8,9 odsto. U agencijama za nekretnine navode da je nastavqena ekspanzija i kada je re~ o gradwi.
- Stalno se grade nove zgrade jer nema mnogo stanova na tr`i{tuka`u u agencijama.
Osim Trebiwa, rast cena zabele`en je i u drugim gradovima Srpske. U Bawaluci je prose~na cena kvadrata porasla sa 3.369 na 3.618 KM, u Bijeqini sa 2.183 na 2.434, u Doboju sa 2.235 na 2.382, a u Isto~noj Ilixi sa 1.793 na 2.314 maraka.
Hitno se oglasio ministar policije:
Ministar unutra{wih poslova Crne Gore Danilo [aranovi} suspendovao je 19 slu`benika po osnovu bezbednosnih smetwi, a nakon stra{nog masakra na Cetiwu gde je ubica umrtio trinaest osoba.
Bezbednosne smetwe za rad u policiji utvr|ene su kod 44 slu`benika, a za wih 38 jo{ je u toku provera. To su saop{tili iz Ministarstva unutra{wih poslova, navode}i da je ~elnik tog resora po osnovu postojawa bezbednosnih smetwi suspendovao 19 slu`benika, a da }e ostali disciplinski postupci uskoro biti pokrenuti.
na dekriminalizacija policije ostaje na{ fokus. U tom smislu, Komisija za proveru bezbednosnih smetwi za vr{ewe policijskih poslova u Ministarstvu unutra{wih poslova utvrdila je da za 44 policijska slu`benika postoje bezbednosne smetwe za daqi rad, saglasno ~lanu 162 Zakona o unutra{wim poslovima. Uporedo sa tim, nalo`ene su provere za 38 slu`benika i one su u toku - kazali su iz MUP-a.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
- Ministarstvo unutra{wih poslova kao jedan od svojih primarnih ciqeva ima postizawe pune funkcionalnosti kontrolnih mehanizama na svim nivoima. Imaju}i u vidu da su MUP i Uprava policije suo~eni sa realno{}u li{avawa slobode dva biv{a direktora policije, dva biv{a pomo}nika direktora i desetina policijskih slu`benika koji se terete za razna krivi~na dela, postizawe punog integriteta ovog organa i apsolut-
Podsetimo, dvanaest osoba je ubijeno, a ~etiri su te{ko rawene u stravi~nom masakru na Cetiwu koji se dogodio, kada je, iz jo{ uvek potpuno nerazja{wenih motiva, a nakon sva|e sa jednim od gostiju u kafani, Aco Martinovi} ubio kom{ije, prijateqe, poznanike, me|u kojima ima i dvoje dece.
I dva mali{ana sa Cetiwa, Jovan (14) i wegov mla|i brat Vukan (9) Vuleti}, ubijeni su u stra{nom krvavom piru. Sa sudbinom de~aka ne miri se ceo region, a za wihovu porodicu nema re~i utehe koje bi sada ubla`ile bol koju ose}aju.
Srpski jezik je u temeqima Crne Gore i trebalo bi da bude slu`beni, dok je polo`aj Srpske pravoslavne crkve (SPC) danas boqi nego 2020. godine, izjavio je danas mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
U intervjuu za TV Nova M on je rekao i da SPC ima korektne odnose sa Vladom premijera Milojka Spaji}a i da crkva ne uti~e na de{avawa u zemqi.
„Mi smo gledali, koliko je god bilo mogu}e da se vratimo svom redovnom poslu i slu`bi. Imamo mnogo obaveza na tom planu. Nije nam do politike. Me|utim, kada su neke krize qudi dolaze kod nas i razgovaramo o svim stvarima. Retko kad dolaze, ali do|u onda kada vide da su udarili glavom u zid“, rekao je mitropolit, prenele su Vijesti. On je ukazao da crkva nije u~estvovala u pregovorima izme|u politi~kih partija nakon nedavno odr`anih lokalnih izbora u vi{e gradova. „Ne `elimo da u~estvujemo u pregovorima, jer se tamo pregovara o intere-
sima. To je zadatak politi~kih partija, da se bore za {to vi{e uticaja, foteqa, novca, ali nama je to strano. Mi se tim stvarima ne bavimo. To je wihov posao i wihova odgovornost“, rekao je mitropolit Joanikije.
On je posebno istakao da je „svima poznato“ da u crkvi ne pitaju ko je Srbin, a ko Crnogorac.
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
JUNACIMA
NAJZAD GRADE MEMORIJALNI
CENTAR: Mojkov~ani istrajni u nameri da podignu obele`je dostojno podviga boraca ~uvene bitke iz 1916.
Crna Gora danima je na udaru jakog nevremena. Dok u ju`nim delovima zemqe probleme pravi olujni vetar, na severu su to sne`ne me}ave.
Upravo u sne`nim delovima, u nedequ se odigrala drama - samo u toku tog dana spaseno je 14 osoba, ve}inom stranih dr`avqana koji su se zaglavili u snegu. Crveni meteo alarm na snazi je jo{ od subote, za centralni i ju`ni deo zemqe najavqivan je olujni vetar ja~ine i do 100 kilometara na ~as. Gra|ani su upozoravani da bez nu`de ne izlaze iz ku}e. Slu`be za{tite i spasavawa imale
su pune ruke posla u nedequ. Iz sne`nih smetova na putevima, kroz nekoliko akcija spasavawa, spaseno je 14 qudi - devet na @abqaku i pet u Nik{i}u.
Izuzetni podvig vojnika Sanxa~ke vojske Kraqevine Crne Gore u dane Bo`i}a 1916, koja je pod komandom divizijara, serdara Janka Vukoti}a, uprkos tehni~koj neopremqenosti, malobrojnosti i gladi koja je mu~ila 4.000 junaka koji su zaustavili 14.000 savremeno opremqenih vojnika austrougarske armade, {tite}i povla~ewe Vojske Kraqevine Srbije ka Albaniji, i tako u{la u najsvetlije primere ratovawa i samo`rtvovawa u qudskoj istoriji, trebalo bi da uskoro dobije spomen obele`je dostojno ovog podviga. Na Bojnoj wivi, nadomak Mojkovca, gde su `ele}i da od propasti spasu srpsku vojsku i wenu dr`avu, izgladneli i promrzli junaci slu{ali su re~i serdara Janka kojima ih je hrabrio re~ima, kako je zapisao pesnik "nemojte se bojati junaci ako budu krvavi badwaci", uskoro bi trebalo da nikne Memorijalni centar posve}en junacima i podvigu. - Memorijalni centar posve}en junacima Mojkova~ke bitke, koji }e na dostojanstven na~in o~uvati se}awe na hrabrost i `rtvu na{ih predaka, bi}e mesto se}awa, ali i va`an turisti~ki i obrazovni resurs, koji }e inspirisati budu}e generacije da se ponose svojom istorijom i da gaje ose}aj po{tovawa prema onima koji su dali svoje `ivote za slobodu - potvrdio
je predsednik Op{tine Mojkovac Vesko Deli} u izlagawu na sve~anoj sednici lokalne Skup{tine, odr`anoj povodom Dana op{tine kojim se ~uva se}awe na junake Mojkovca.
Sednici je prisustvovao i predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi}, koji je pre toga imao radni sastanak sa Deli}em i predsednikom Skup{tine Crne Gore Andrijom Mandi}em, koji je sna`no podr`ao tu ideju, isti~u}i da }e se tako ne samo obele`iti "jedno veliko delo koje su napravili na{i preci" nego se prosto ponuda Mojkovca pove}ava.
Rukovodstvo grada je svoju nameru o gradwi Memorijalnog centra obelodanilo na Bo`i}, koji je ponovo postao Dan Mojkovca, sredwovekovne prestonice kraqa Uro{a, koji je u wemu kovao prvi srebrni srpski novac.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
EVROPSKA UNIJA POMNO PRATI NAJNOVIJE AKCIJE PROTIV
SRPSKIH INSTITUCIJA NA SEVERU KIM
Evropska unija pomno prati najnovije akcije protiv srpskih institucija na severu KiM, sprovedene uo~i izbora, rekao je, 10. januara, portparol Evropske komisije.
Naglasio je da vlasti u Pri{tini ne bi trebalo da zatvaraju srpske institucije i da Pri{tina mora da se uzdr`i od takvih akcija.
Istovremeno je, povodom nedavnog upada pripadnika tzv. kosovske policije u prostorije Poreske uprave u severnom delu Kosovske Mitrovice, istaknuto
da je predvi|eno da se “status struktura koje podr`ava Srbija re{i kroz dijalog koji se vodi uz posredovawe EU”.
“Kosovske vlasti ne bi trebalo da zatvore nijednu od zdravstvenih i obrazovnih institucija, niti druge strukture koje podr`ava Srbija, u skladu sa sporazumima iz dijaloga. Kosovo mora da se uzdr`i od takvih akcija i bude dosledno svojoj nedavnoj posve}enosti dijalogu koji se vodi uz posredovawe EU”, naveo je portparol Komisije.
Istaknuto je i da je normalizacija odnosa su{tinski uslov
Gra|ani Kosova su zakqu~ili 2024. godinu kao najsiroma{niji u evropskom regionu. Stopa siroma{tva trenutno iznosi 19,2 odsto, dok bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika iznosi 5.889 evra, objavila je Svetska banka 8. januara 2025. godine.
Kosovo i daqe ima najni`i BDP po glavi stanovnika, u pore|ewu sa prosekom zemaqa regiona i Evropske unije. Prema podacima Svetske banke, stopa siroma{tva na Kosovu i daqe je visoka, 19,2 odsto.
Prema ovoj me|unarodnoj finansijskoj instituciji, Kosovo zaostaje za svojim susedima sa bruto doma}im proizvodom po glavi stanovnika koji dosti`e samo 5.889 evra.
Sa druge strane, Luksemburg (137.839 evra), Irska, Holandija, Danska i Austrija su zemqe EU sa najve}im dohotkom po glavi stanovnika. Sprouster ka`e da se o~ekuje da }e ekonomski rast biti 3,8 odsto za 2024. godinu i do 4 odsto u u sredworo~nom periodu.
Prema wenim re~ima, uz o~ekivano ubrzawe privrednog rasta, Svetska banka predvi|a da }e se siroma{tvo smawiti, sa 19,2 odsto u 2024. na 17,1 odsto u 2025. godini.
„Na{e najnovije projekcije, iz oktobra 2024. go-
na evropskom putu obe strane i da obe strane rizikuju da izgube va`ne prilike u nedostatku napretka.
Kosovska policija je 8. januara zatvorila filijalu Poreske uprave u severnom delu Kosovske Mitrovice, kao i prostorije “Dunav osigurawa”. Pripadnici kosovske policije su 9. januara izneli i preostalu dokumentaciju iz prostorija Direkcije za stambeni i poslovni prostor i Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i puteve u severnom delu Kosovske Mitrovice, koje su dva dana ranije zatvorene
LEGENDARNI AMERI^KI FILMSKI REDITEQ
„Kosovo" je gangsterska dr`ava, sa velikim ciqem, konstatovao je legendarni ameri~ki filmski rediteq Oliver Stoun u razgovoru sa novinarom Takerom Karlsonom i profesorom Piterom Kaznikom u drugoj nedeqi ovog januara.
U "Neispri~anoj istoriji" u razgovoru o rusko-ameri~kim odnosima decenijama unazad, sagovornici su spomenuli ameri~ke intervencije u brojnim dr`avama, pa i NATO bombardovawa Srbije 1999. godine.
Na Karlsonovo pitawe {ta je bila poenta, Stoun je konstatovao da je bio samo izgovor Zapada da tamo „hvataju koqa~e", odnosno diktatore u Srbiji, ali da je su{tinski ciq bila destabilizacija.
„Bombardovali smo grad u Evropi, Beograd, 1999. godine. Razmislite o tome", podvukao je Stoun. Dodao je da je to ameri~ka politika – "podeli, vladaj, podeli, vladaj".
Ukazao je da je Kosovo "kr{ewe na najdubqem nivou svega o ~emu govorimo".
"Imali su referendum koji je bio malo sumwiv... Ali, mi smo rekli da su slobodni, da vi{e nisu deo Srbije. Takvo Kosovo je gangsterska dr`ava sa velikim ciqem. Bio sam tamo, mogu vam re}i da je stra{no ono {ta se dogodilo", rekao je Stoun.
Profesor Kaznik je ukazao da, sa druge strane, u Rusiji postoji potpuno druga~ije vi|ewe onoga {to se desilo, u odnosu na Zapad. "Oko 96 odsto Rusa smatra da je ono {to se dogodio ratni zlo~in. SAD uspostavqaju me|unarodni poredak zasnovan na pravilima, {to je zna~ilo da pro|u kroz UN. Ali, kada to nisu mogli da dobiju, oni su to uradili sami, vojno", podsetio je Kaznik.
NA IKONI U SABORNOM HRAMU
SV. \OR\A U PRIZRENU Zaplakala
dine, pokazuju da se o~ekuje da }e rast BDP-a ubrzati na 3,8 odsto u 2024. i postepeno se kretati ka 4 odsto u sredwem roku. Proizvodwa, usluge i gra|evinarstvo }e dati najve}i doprinos privrednom rastu. O~ekujemo da }e izvoz robe ostati prigu{en ove godine, pre postepenog oporavka do 2026, kazala je.
Isto tako, prema podacima Svetske banke, Kosovo i daqe ima najve}u stopu nezaposlenosti u regionu. Prema posledwem izve{taju, samo 37 odsto radno aktivnog stanovni{tva je zaposleno. Prema Svetskoj banci, Kosovo se suo~ava sa potrebom da preduzme reforme, ukqu~uju}i sprovo|ewe nove energetske strategije i poboq{awe bezbednosti vode. Podaci koje je objavila Agencija za statistiku Kosova pokazuju da gra|ani najve}i deo porodi~nog buxeta izdvajaju za kupovinu prehrambenih artikala.
Wihova prose~na plata je oko 570 evra. Kosovski premijer Aqbin Kurti odlu~io je krajem oktobra da pove}a plate u javnom sektoru – za 55 evra od januara naredne godine i za jo{ 55 evra od jula. Prethodno je krajem avgusta Kurtijeva vlada odlu~ila da pove}a minimalnu zaradu na 350 evra. Godinama je to bilo 130-170 evra.
Buxet Kosova koji je odobrila Vlada za 2025. godinu ima vrednost od 3,6 milijardi evra.
Na ikoni u sabornom hramu Sv. \or|a u Prizrenu, koja je slikana po uzoru na ~udotvornu ikonu Kazawske Bogorodice sa Hristom, 5. januara, su iz oka Spasiteqa potekle suze, saop{tila je Eparhija ra{ko prizrenska.
To su uo~ili posetioci, odnosno grupa poklonika „Metohija za mlade“ koja je obi{la ovaj hram.
„Dok su vernici celivali ikone, prime}eno je da na ikoni koja je slikana po uzoru na ~udotvornu ikonu Kazawske Bogorodice sa Hristom, iz o~iju Spasiteqa teku suze. Suze su bile bezbojne i bez mirisa, kao prirodne qudske suze, a iskqu~eno je da je re~ o uqu iz kandila jer je kandilo ni`e od lika Spasiteqa“, naveli su iz Eparhije ra{ko-prizrenske.
Dodaju da su suze iz o~iju Hrista tekle oko sat vremena.
„U predbo`i}ne dane ovaj o~igledni znak Bo`iji do`ivqavamo kao utehu i podsetnik da Hristos ne zaboravqa svoj verni narod na Kosovu i Metohiji, da se Presveta Bogomajka stalno moli za nas, ali kao i poziv da ne prestajemo sa na{im molitvama za spasewe i mir na Kosovu i Metohiji i celom svetu“, poru~uju iz Eparhije.
U ^ikagu je sve~ano obele`en Dan Republike Srpske i wena slava, Sveti prvomu~enik Stefan. Proslavi i prigodnom programu koji je odr`an u sali saborne crkve Svetog vaskrsewa prisustvovali su brojni iseqenici poreklom iz Republike Srpske, ali i svih delova Balkana u kojima `ive Srbi. Me|u po~asnim zvanicama doga|aja koji je organizovalo Udru`ewe Srba iz Republike Srpske iz ^ikaga su bili mitropolit ~ika{ki Longin, generalni
izvo|ewu Hora „Branko Radi~evi}“, nakon ~ega je mitropolit Longin uz saslu`ivawe sve{tenstva o~itao molitvu, osvetio slavski kola~, koji je podelio sa slavqenicima.
U toku ve~eri, na video bimu emitovana je i poruka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je zahvalio „onima koji nisu zabioravili svoju otaxbinu“ i koji su se usudili da obiqe`avaju Dan Republike Srpske i u godinama kada je na vlasti u Americi „Bajdenova ad-
konzul Bosne i Hercegovine Tatjana Teli}, vicekonzuli Republike Srbije Aleksandar \or|evi} i Aleksandar Mili}, senator RS Branko Tupawac, predstavnik Halijard fondacije Ranko Risti}, duhovnici crkve, stare{ina hrama i paroh Darko Spasojevi} i parosi Dobrivoje Milunovi} i Nikolaj Kostur, direktor Akademije „Sveti Sava“ Dragan Arsi}, te predstavnici Udru`ewa kraji{kih Srba „Prelo“ i Udru`ewa Hercegovaca.
Doga|aj je po~eo intonirawem dve himne, ameri~ke i srpske, u
ministracija, koja se pona{ala neprijateqski prema Republici Srpskoj“.
- Dolazi vreme Trampa. Nama od Vas ne treba nikakva finansijska pomo}, ali nam treba Va{ glas i ja Vas molim da do|ete do nosioca odluka u Trampovoj administraciji na svoj na~in i da nam pomognete da im objasnimo da je Republika Srpska svo ovo vrijeme bila `rtva ameri~kih demokrata, koji su poku{ali da sru{e Dejtonski sporazum. Recite im da su Bajden i pre wega Klinton, napravili ne samo nered u Ameri-
„OVDE SMO SVI ZEMQACI“:
Kako se ~esto mo`e ~uti kod na{eg naroda, Srba i qudi sa prostora biv{e Jugoslavije ima svuda po svetu, pa tako ne ~udi {to ~im pre|ete granice zemqe, na svakom koraku ~ujete jezik koji razumete. Tako smo i mi tokom obilaska Gorwe Austrije nailazili na qude sa ovih prostora. Kada ~ujete jezik koji razumete, odmah osetite neku toplinu u telu i shvatite da ste nai{li na nekog „svog“. Me|u wima je i Darko, konobar kog smo upoznali u jednom hotelu u gradu Bad Ausze, a sa kojim smo se ispri~ali kao da se znamo 100 godina.
Darko (50) je rodom iz Osijeka i rado je pristao da za Telegraf ispri~a sve o `ivotu u Austriji, o tome za{to je napustio svoju zemqu i, ono {to mo`da sve najvi{e zanima, kako se sla`e sa qudima sa prostora eks Ju.
„Hrvatsku sam napustio 2014. godine bez porodice, kako bih se uverio da li je stvarno boqe vani. U po~etku je bilo te{ko se naviknuti na drugi mentalitet, ali sam nakon 3 meseca shvatio da je `ivot lagodniji i lak{i za porodicu u tom trenu u Nema~koj“, ka`e Darko na po~etku razgovora. Posle pet meseci oti{ao je
ci, nego i na na{im prostorima, i veliku nepravdu Republici Srpskoj. Sada poku{avaju da nam uzmu i imovinu i prebace je muslimanima u Sarajevu i mi }emo se boriti protiv toga. Mi ne tra`imo od Trampove administracije da bude na na{oj strani, samo tra`imo da budu fer i da ne podr`avaju onu drugu stranu. Na taj na~in }emo se mi izboriti za na{a prava. U toj borbi o~ekujem i Va{u podr{ku“, poru~io je Dodik u svojoj poruci i na kraju zahvalio organizatorima.
Predstavnik Halijard Fondacije Ranko Risti}, koji je tako|e poreklom iz RS, bio je ponosan na svoje pretke:
– Ponosan sam {to se posledwi dio Halijard misije i spa{avawa savezni~kih avijati~ara ratne 1944.godine odigrao ba{ u Republici Srpskoj, na Boqani} poqu. Ponosan sam {to pripadam tom narodu koji je rizikovao `ivote da bi pod nema~kom i usta{kom okupacijom spa{avao saveznike. Mnogi narodi ne mogu da se pohvale takvim delima, i da su kojim slu~ajem ti piloti sleteli samo koji kilometar daqe oni bi sigurno zavr{ili u nema~kim rukama ili bili pobijeni, istakao je Risti}.
On se osvrnuo i na ~iwenicu da se na proslavi Dana Republike Srpske okupili Srbi iz Srbije, Krajina, Crne Gore, svih krajeva u kojima na{ narod `ivi. - Za mene su to sve geografski pojmovi. U svima nama kuca srpsko srce i meni je neshvatqiva bilo kakva podela na ove ili one, na Srbe s ove i sa one strane Drine.
po suprugu i dvoje decu i svi su zapo~eli `ivot u Nema~koj. Tamo su dr`ali restoran i, kako ka`e, `iveli su lagodno nekoliko godina, a onda je do{la korona. „Kako je nastupila korona nastupila i je propast. Nastupilo je uni{tavawe nema~kog sistema koji je godinama li~io na sistem eks ju i tada se dobro `ivelo. U vreme korone na ~elu sa novom vlasti dolazi do drasti~nih promena za ceo narod u toj dr`avi.
Nova vlast je zanemarila normalnog radnog ~oveka, odnosno uzimala mu je sve vi{e da bi namirili migrante koji su napunili zemqu dok je trajala ‘velika zaraza'“, govori nam on.
Darko otkriva da je morao da zatvori restoran zbog „odjednom
[ubare i {ajka~e, razbaru{ene frizure i jedri obrazi na zimskom vetru u pariskoj ulici Simplon. Srbi iz Pariza u slavqu su, u crkvi Svetog Save i ispred we, do~ekali Bo`i}.
Ispred crkve, za jutrewe, pred pono}, otegao se duga~ak red u kome se, na ulazak, strpqivo ~ekalo i ~itav sat. Napoqu, piju se kuvano vino i rakija. Truba~i udaraju ritam. Tu je na{a oprobana bleh-sekcija koja podgreva zahla|eni vazduh do usijawa. Vijore se, u ritmu, srpske zastave.
Malo daqe, dopire jo{ zvukova trube. U orkestru „Gabrijela“ sve sami Francuzi. Qubav prema ovoj muzici usadio im wihov zemqak Alban Saran. Odjekuju ulicom Simplon note pesama „Jutro je“ i „Veseli se srpski rode„. Majke i bake uz wih u~e decu da igraju srpsko kolo. Sviraju truba~i, do duboko u no}. Niko od kom{ija se ne buni. Naprotiv, silaze niz stepenice da se pridru`e. Ulica zatvorena za saobra}aj. Hiqade qudi na sve~anom skupu. Na~i~kali se, ni igla nema gde da padne. Policijske patrole obilaze s vremena na vreme veseli skup, da se uvere da je sve u redu.
Sre}u se kom{ije i prijateqi koji se mo`da nisu videli mesecima, iz svih delova vi{emilionskog Pariza.
- @iveo mi, rode moj! – padaju jedni drugima u zagrqaj.
Otvorene prodavnice na{ih prehrambenih proizvoda. Nabavqaju se, usput, |akonije za veliki praznik. Mnogi su ~ekali Bo`i} da se omrse. Za tezgama, to~i se „humanitarna rakija.“
-Zemqa~e, popij jednu! – nutka nas simpati~ni brkajlija.
Prodavale su se i posne kokice, mekike i kola~i, pr`eni krompiri}i, {tapi}i i lizalice. Torbe i ukrasi, ru~ni rad, majice, {oqe, ka~keti u srpskim bojama. Srpski se ~uo na svakom koraku. Ponekad i srpska kapa na glavi, a pri~a se francuski. Novim generacijama, ro|enim ovde, u tu|ini, tako je, nekako, lak{e. Ali, svi, ovde, s qubavqu prema srpskom rodu.
velikih nameta koje je dr`ava propisala“.
„Veliki udarac smo dobili zbog zatvarawa u vreme korone zbog mogu}nosti zaraze (na 11 meseci) i nakon toga je nastupila velika {tedwa gra|ana, jer kao {to sam i rekao, radnom ~oveku nije ostajalo puno od plate {to dovodi naravno i do smawewa izlazaka. Gastronomija je u tom trenutku postala vrlo nepo`eqna radna sredina i za neke ve}e poslove koje biste, recimo, mogli uzeti da bi presipali iz {upqeg u prazno, niste mogli prona}i osobqe“, obja{wava Darko. Tada se, kako otkriva za Telegraf, odlu~io za drugu dr`avu jer je mesto u kom su `iveli, kao i sama zemqa, postali dosta depre-
sivni i niko se od wih vi{e nije ose}ao dobro tamo. Izbor je pao na Austriju…
„Austrija je, sada vidim, bila dobar izbor. Austrijanci su dosta sli~ni nama, na{em mentalitetu, `ive slobodnije, opu{tenije i znaju da cene qude iz biv{e Jugoslavije“, pri~a on. Darko ka`e da se u Austriji veoma ceni i po{tuje porodica, {to u Nema~koj nije slu~aj. Dodaje da zemqa puno daje za decu, {to nov~ano {to kulturolo{ki. U Austriji svaki zaposleni dobija 13. i 14. platu, {to je na ovim prostorima nezamislivo.
„Ovde su 13. i 14. plata obavezne po zakonu, a to su vam u prevodu Bo`i}nica i letovawe. Iznosi visinu va{e neto plate. Na primer, u decembru dobijete 13. platu a u junu 14. Svako ko je zaposlen ima pravo na istu“, dodaje on.
Ono {to nas je mo`da i najvi{e zanimalo jeste kakvi su odnosi „preko grane“ me|u qudima sa prostora biv{e Jugoslavije.
„U „belom svetu“ nije bitno da li ste Srbin, Hrvat, Bosanac ili Rom, ako pri~ate istim jezikom vi ste zemqaci. Ja li~no imam sve nacije za prijateqe i svi se sla`emo i boqe nego {to bi neko mislio. Mi se svi poma`emo, zajedno jedemo i pijemo, jer svi smo
do{li sa istim ciqem – da nam bude boqe“, isti~e on. Darko nam je otkrio i da li planira da se jednog dana vrati u svoju zemqu.
„Za domovinu me ve`e samo to {to sam ro|en tamo i naravno srce vu~e, ali isto tako kada do|em tamo istraumiram se i razo~aram politi~kom napeto{}u, stalno neko ‘kuvawe ~orbi’ izme|u dr`ava, a da budem iskren narod boli briga za to. Narod koji `ivi vani ne provla~i teme koje su bile pre 30 godina, bile su to kancerogene godine, ali BILE su, nisu vi{e, pa qudi ne `ele vi{e da se traumiraju. Nemam za sad nameru da se vra}am u domovinu ali nikada se ne zna“, iskren je on.
Na kraju razgovora primetili smo tetova`u na wegovoj ruci. U pitawu su re~i iz pesme „Da sam znao“, a Darko ka`e da ona govori puno o `ivotu, o wegovoj borbi, o tome kako je rano ostao bez oca. „Tetova`a na mojoj ruci je simbol onoga o ~emu stalno pri~am. Volim ja oti}i u svoju kolevku ali zbog prosperiteta i boqeg `ivota za moju porodicu morao sam da izaberem trnoviti put. Da sam znao da }e me mnogi ‘izdati’ ne bih oti{ao nikada, ali tada ne bih znao ko je ko“, zakqu~uje na kraju razgovora Darko.
Entoni Elbanizi, premijer Australije, prokomentarisao je skandal koji je potresao svet nakon otkri}a Novaka \okovi}a da je bio otrovan tokom boravka u Melburnu 2022. godine.
\okovi} je u „zemqi kengura“ bio zatvoren u hotelu za migrante jer su mu vlasti ove zemqe zabranile ulazak u wu nakon {to se nije vakcinisao protiv koronavirusa.
Nakon {to je dobio pitawe da prokomentari{e \okovi}ev intervju u kom je otkrio pojedinosti zato~eni{tva i trovawe, Elbanizi, koji se na poziciji premijera Australije nalazi od 2022. godine, je rekao da „nije video ni{ta“:
„Ne mogu da odgovorim na ne{to {to nisam video“, rekao je on i po`eleo sre}u srpskom teniseru.
„@elim mu da bude dobar, i sve najboqe na terenu tokom trajawa Australijan opena“, istakao je Elbanizi.
Ovo nije prvi put da Elbanizi govori o \okovi}u, po{to je na Badwi dan 2025. godine istakao da je bio {okiran na~inom na koji je cela situacija vo|ena.
„Izneo sam svoje komentare u to vreme i bilo mi je neverovatno da je Novak \okovi}, uo~i Bo`i}a, bio uskra}en od strane tada{we savezne vlade da se vidi sa svojim sve{tenikom. Mislim da je to bilo te{ko opravdati u to vreme.“, rekao je Elbanizi.
KO JE ENTONI ELBANIZI
KOJI BRANI NOVAKA?
Entoni Elbanizi ro|en je 1963. godine u porodici Merijen Eleri, Australijanke irskog porekla, i Karla Elbanizija, Italijana iz grada Barleta u oblasti Apulija. Interesantno je i da wegovo prezime zna~i „Albanac“ na italijanskom.
Nakon kratkotrajne afere koja je po-
trajala dok je brod plovio od Sidneja do Sautemptona u Engleskoj, Merijen i Karlo su se rastali, ali je mlada Australijanka ostala u drugom stawu, a Entoni je tek godinama kasnije saznao da mu otac nije poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, kako mu je re~eno. [tavi{e, 2009. godine je uspeo i da ga prona|e, da bi Karlo preminuo pet godina kasnije.
Odrastao je u Kemperdaunu, potom je poha|ao Sejnt Meri kolex.
Politikom je po~eo da se bavi 1996. godine na ozbiqnijem nivou, od 2019. do 2022. godine imao je ulogu vo|e opozicije i „udarne igle“ kriti~ara koji su kao jedan od glavnih razloga za smenu aktuelnog re`ima iznosili upravo odnos prema Novaku \okovi}u i na~in na koji je ~itava situacija izneta.
RE^ STRU^WAKA O TROVAWU
NOVAKA \OKOVI]A
Pored Elbanizija, svoj stav o trovawu Novaka \okovi}a u Australiji iznelo je i troje stru~waka o ~emu je pisao „Gardijan“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} primio je ambasadora Australije Danijela Emerija u opro{tajnoj poseti. Vu~i} je izrazio zahvalnost ambasadoru na doprinosu unapre|ewu bilateralnih odnosa izme|u Srbije i Australije
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i} primio je u opro{tajnu posetu ambasadora Komonvelta Australije Danijela Emerija.
- Zahvalio sam ambasadoru Emeriju na doprinosu unapre|ewu bilateralnih odnosa izme|u Srbije i Australije tokom wegovog mandata i izrazio uverewe da }e politi~ki dijalog i ekonomska saradwa na{e dve zemqe nastaviti da se razvijaju i ja~aju u pravcu obostrane koristi - poru~io je Vu~i} na svom Instagram profilu.
Kako je rekao, tokom sastanka razgovarali su o mogu}nostima za unapre|ewe trgovinskih odnosa i potencijalima za pove}awe investirawa australijskih kompanija u na{u zemqu.
- Posebno sam istakao zna~aj srpske zajednice u Australiji kao mosta koji povezuje dve zemqe i doprinosi ja~awu me|usobnih veza. Po`eleo sam ambasadoru uspeh u wegovim budu}im profesionalnim anga`manima i izrazio nadu da }e i daqe biti promoter prijateqskih odnosa izme|u Srbije i Australije - naveo je Vu~i}.
Tako je Damijan Magawa, istra`iva~ na Institutu za globalno zdravqe „Xorx“, naveo da ovo jeste mogu}e, ali… „Mogu}e je, ali veoma malo verovatno, uzev{i u obzir koliko dugo je bio zatvoren tamo, dok su obroci verovatno pravqeni u masovnim koli~inama, a nije bilo drugih izve{taja, koliko znam.“
Doktorka Barbara Kardozo, koja na univerzitetu „Mona{“ radi kao biohemijski nutricionista, rekla je da je u Australiji „relativno mala koli~ina izlo`enosti olovu i `ivi“ usred mera koje postoje, ukqu~uju}i i iskqu~ivawe ovih elemenata iz boja, benzina i cevi. „@iva mo`e da bude prisutna u hrani, ali najvi{e u ribi i morskim plodovima. Koncentracija u wima je relativno mala. Potrebno je mnogo vremena kako bi se `iva natalo`ila dovoqno da izazove trovawe. Hrana koju qudi konzumiraju u Melburnu i okolini, a koja je ili lokalno uzgijena ili prodata u lokalnim prodavnicama, je malo verovatan uzrok trovawa“, rekla je
Kardozo, prenosi „Gardijan„. Sa druge strane, doktorka Katarina Fleming, koja dr`i predavawa na teme javnog zdravqa na univerzitetu „Zapadni Sidnej“, smatra da je „te{ko dokazati vezu izme|u \okovi}evih re~i o trovawu te{kim metalima i hranom koju je pojeo bez ikakvih klini~kih testova“. \OKOVI] OTKRIO KROZ KAKAV PAKAO JE PRO[AO U AUSTRALIJI PRE DEPORTACIJE
Novak \okovi} i daqe vu~e traume iz 2022. godine, kada je deportovan iz Australije, te mu nije dozvoqeno da nastupa na prvom grend slemu u sezoni. Pamti se kako je \okovi} deportovan, a pre toga je bio zato~en u „hotelu“ za migrante. Skandalozni tretman koji je do`iveo nikada ne}e zaboraviti, iako je godinu dana nakon toga osvojio ~ak i titulu na Australijan openu.
„Mora}u da budem potpuno iskren. Posledwih nekoliko puta kada sam sleteo u Australiju i kada sam pro{ao kroz paso{ku kontrolu, osetio sam traumu od pre tri godine. Neki tragovi i sada ostanu kada prolazim kroz paso{ku kontrolu, jer samo proveravam da li dolazi neko iz imigracione zone“, poru~io je \okovi} za „Herald San“.
Zatim je pojasnio {ta mu ta~no tada prolazi kroz glavu. Ne{to o ~emu ve}ina qudi ne mora da brine.
„Posmatram i osobu koja mi proverava paso{ – da li }e da me odvede, da li }e da me zadr`e ili }e me pustiti? Moram da priznam da imam taj ose}aj“, poru~io je srpski as.
Mnogi bi zbog toga u sebi razbuktali bes i reagovali mnogo emotivnije, ali on tvrdi da je te stvari nadvladao – teniskim ume}em.
Australijski reptil park dobio je pauka za koga se veruje da je najve}i pauk te vrste ikada otkriven. Ime je dobio po glumcima, bra}i Hemsvort –Krisu, Lijamu i Luku, a parku je doniran u svrhu kreirawa protivotrova.
OBOREN REKORD
Ima raspon nogu od 9,2cm, ~ime je nadma{io rekord koji je prethodno dr`ao pauk Herkul (7,9cm). Isprva se, zbog veli~ine, mislilo da je re~ o `enki, me|utim daqim ispitivawima je otkriveno da se radi o mu`ijaku.
Prema podacima Australijskog muzeja, prose~na du`ina tela pe}inskog pauka je od jedan do pet centimetara. Treba uzeti u obzir i to da su mu`ijaci obi~no mawi od `enki.
„Svake godine primimo stotinak paukova koji su donirani za program kreirawa protivotrova, ali Hemsvort je druga~iji. On je najve}i pauk. Mnogo ve}i od svih koje smo primili“, obja{wava ~uvarka paukova Ema Teni u videu objavqenom na zvani~nom Instagram nalogu Australijskog reptil parka.
UJED PROBIJA QUDSKI NOKAT
Ovaj pauk je toliko sna`an da wegov ujed mo`e da probije qudski nokat. Osim toga, iz parka su naglasili da je veoma zna~ajan budu}i da je re~ o mu`jaku. Poznato je da su oni daleko opasniji i da mogu da proizvedu mnogo vi{e otrova nego {to to mogu `enke.
„Imati mu{kog pauka ove veli~ine u na{oj kolekciji zna~i da bi proizvodwa otrova mogla biti zna~ajna, {to ga ~ini neprocewivim za na{ program kreirawa protivotrova“, ka`e Ema. Dodala je i da je donacija ovako velikog primerka kao osvajawe xekpota.
„Bio je toliko veliki u pore|ewu sa svojim vr{wacima. Zato me je podsetio na Krisa Hemsvorta i wegovu bra}u. Oni dominiraju svojom visinom
nad prose~nim ~ovekom. Sada mogu da ka`em da idem na posao sa Hemsvortom svaki dan“, istakla je. KAKO BEZBEDNO UHVATITI PAUKA
Iz Australijskog reptil parka pozivaju sve qude dobre voqe da donesu bilo kog pauka kog ulove, a u videu su dali detaqne instrukcije kako da ih bezbedno ulove.
„Sve {to vam treba je glatka tegla i ka{ika sa dugom dr{kom. Stavite teglu ispred pauka i ne`no ga gurnite u teglu. Donesite ga na jednu od na{ih najbli`ih lokacija“, isti~u iz parka. SPA[AVAWE @IVOTA
Donirani paukovi se muzu svake nedeqe, a wihov otrov se {aqe u Sekirus u Melburnu kako bi se proizveo protivotrov. Na sajtu navode da, od kada je program zapo~et 1981. godine spa{eno je bezbroj `ivota, a od wegovog uvo|ewa nije zabele`en nijedan smrtni slu~aj kao posledica ujeda. Otrov se koristi u svrhe kreirawa protivotrova za ujede zmija i paukova, a zahvaquju}i programu, spa{eno je vi{e od 25.000 `ivota, stoji na sajtu Australijskog reptil parka.
Rori Kalum Sajks (32), biv{i australijski de~ji glumac, poginuo je u po`arima koji ve} danima bukte u Los An|elesu.
Rori Kalum Sajks ro|en je slep i imao je cerebralnu paralizu, a u trenutku kada je izbio po`ar, nalazio se u ku}i sa svojom majkom [eli.
[eli je na sve na~ine poku{avala da izvu~e sina iz ku}e zahva}ene plamenom, ali u tome nije uspela. Ona se oglasila i otkrila detaqe tragedije.
„Nisam mogla da crevom ugasim vatru na wegovom krovu jer je vodu iskqu~io gradski vodovod Las Virgenes. ^ak ni 50 hrabrih vatrogasaca nije imalo vodu ceo dan“, napisala je ona ranije na dru{tve-
noj mre`i X
Ona je ovo potvrdila i za jednu australijsku televiziju.
„Rekao mi je: ‘Mama, ostavi me’, ali majka ne mo`e da ostavi svoje dete. Slomila sam ruku, nisam mogla da ga podignem, nisam mogla da ga pomerim“, pri~ala je ona u suzama.
Tada je oti{la do 400 metara udaqene vatrogasne stanice da zamoli za pomo}, ali joj je re~eno da nemaju vode.
Kada sam se vratila sa vatrogascima, wegova ku}a je ve} bila spaqena do temeqa, - dodala je [eli Sajks.
Na kraju je istakla i da je zvani~an uzrok smrti wenog sina trovawe ugqen-monoksidom.
PREMIJER NOVOG JU@NOG VELSA:
Novi napad na sinagogueskalacija antisemitskih napada
Premijer australijske dr`ave Novi
Ju`ni Vels, Kris Mins, izjavio je da najnoviji napad na sinagogu u Sidneju predstavqa eskalaciju anitisemitskih incidenata u toj dr`avi.
Mins, lider najmnogoqudnije australijske dr`ave, ukazao je na zajedni~koj pres konferenciji sa komesarkom policije Karen Veb na eskalaciju antisemitskih incidenata.
"Najnoviji slu~aj sada je preuzela ko-
Daje
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
"INSTANT KARMA": Mu{karac hteo da zapali lokal, ali je zapalio sebi pantalone
U poku{aju da podmetne po`ar i o{teti lokal u Melburnu, osumwi~eni je gre{kom zapalio samo svoje pantalone. U roku od nekoliko sekundi je pobegao sa lica mesta bez izvr{enog zlo~ina, ali i bez dela ode}e.
Na snimku nadzornih kamera koji je objavila australijska policija iz jednog restorana brze hrane u Melburnu se vidi mu{karac koji poku{ava da zapali taj objekat, ali je umesto toga slu~ajno zapalio svoje pantalone.
Dvojica mu{karaca su na Bo`i} odlu~ili da zapale lokal, po~ev{i od polivawa predwe strane lokala zapaqivom te~no{}u, ali izgleda da im nije odmah krenulo po planu. Prvi mu{karac koji je bio zadu`en za podmetawe plamena je od{etao iza zida da odradi posao, a kada
se vratio u kadar nadzorne kamere, pantalone su mu buknule u plamenu.
Obojica su u tom trenutku po~eli uspani~eno da be`e - dok je prvi mu{karac jo{ uvek nosio zapaqene pantalone - ali su onda zastali i poku{ali da ih skinu. Izgledalo je kao da su bile zahva}ene oko sko~nih zglobova, {to im je ote`avalo ve} neprijatnu situaciju. Osumwi~eni se na kraju snimka mo`e videti kako tr~i niz ulicu bez pantalona, a i bez ostvarenog ciqa. Prema izve{taju policije, identiteti dva mu{karca za sada su nepoznati, a istraga je u toku, prenosi "Gardijan".
"Nemamo dovoqno ovakvih primera "instant karme" u stvarnom `ivotu, svi|a mi se", "Imao je sav potreban alat, ali nije imao mozga", pi{u korisnici na dru{tvenim mre`ama.
manda za borbu protiv terorizma", kazala je Veb.
Prethodno je policija saop{tila da je tokom ju~era{weg napada na sinagogu poku{ano podmetawe po`ara, preneo je Rojters.
U Australiji je tokom pro{le godine zabele`ena serija antisemitskih incidenata, ukqu~uju}i ispisivawe grafita na zgradama i vozilima u Sidneju, kao i poku{aj paqewa sinagoge u Melburnu, koji je ozna~en kao terorizam.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Australijska doma}instva su sve vi{e zabrinuta zbog slabqewa doma}e valute i izgleda za nove poslove, jer ~ekawe na smawewe kamatnih stopa postaje nepodno{qivo, pokazala su najnovija istra`ivawa javnog mwewa.
Australijanci se ose}aju sve vi{e ogor~enim u pogledu svoje ekonomske budu}nosti jer slab australijski dolar, neizvesnost u vezi sa smawewem kamatne stope kao i mawak novih poslova odra`avaju trenutno raspolo`ewe potro{a~a.
Slabqewe australijskog dolara moglo bi da primora uvozne cene na rast, dodaju}i dodatni pritisak na Rezervnu banku da zadr`i zvani~nu stopu gotovine na 4,35 odsto na februarskom sastanku odbora.
Tokom trgovawa u ponedeqak, australijski dolar je pao na 61,44 ameri~ka centa, pri ~emu je dolar pao za skoro 9 procenata u odnosu na dolar u samo posledwa tri meseca – {to je nagli pad od 69 ameri~kih centi krajem septembra.
Poverewe potro{a~a oko neizvesnosti poslova je tako|e opalo, iako je i daqe blizu rekordnih 128.
Poverewe je palo za 2,8 odsto na 127,2, iako je stopa nezaposlenosti u novembru pala na 3,9 odsto.
Jedna od retkih dobrih vesti, je da Australijanci postaju sve pozitivniji u pogledu tr`i{ta nekretnina.
Velike ~etiri banke su podeqene po pitawu kada }e do}i do prvog smawewa stope. Kombenk i ANZ ka`u da bi prvo smawewe stope moglo biti u februaru. NAB i Vestpek ka`u
2,1 odsto na 2,3 odsto. „Godi{wa inflacija CPI je porasla od pro{log meseca, delimi~no zbog popusta za elektri~nu energiju, odnosno dr`avnih subvencija stanovni{tvu“, rekla je {efica statistike cena ABS-a Mi{el Markart.
Najve}i doprinos godi{wem kretawu dali su hrana i bezalkoholna pi}a, koji su porasli za 2,9 odsto, alkohol i duvan koji su porasli za 6,7 odsto i rekreacija i kultura, koji tako|e ko{taju vi{e 3,2 odsto.
Ova pove}awa u korpi indeksa potro{a~kih cena delimi~no su nadokna|ena godi{wim padom cena elektri~ne energije, za 21,5 odsto, uglavnom zbog vladinih subvencija. Cene goriva su tako|e pale za vi{e od 10 odsto.
Blagajnik Xim ^almers pozdravio je „znatan napredak“ u smawewu inflacije, ali nije predvideo kada }e RBA smawiti nominalnu kamatnu stopu koja je na nivou od 4,35 odsto jo{ od novembra 2023.
Vlada premijera Elbanizija se nada smawewu stope pre saveznih izbora najkasnije do 17. maja ove godine.
Istra`ivawe Instituta Vestpek-Melburn pokazuje da je raspolo`ewe potro{a~a palo za 0,7 odsto na 92,1 poen u januaru. Iako se raspolo`ewe potro{a~a poboq{alo u posledwih 12 meseci, sve ispod 100 poena zna~i da je raspolo`ewe negativno, navodi se u ovom istra`ivawu. Kqu~ni faktori su u ovom slu~aju bili drasti~an pad australijskog dolara, nedovoqna smawewa kamatnih stopa i ukupni pad poverewa potro{a~a oko sigurnosti trenutnih poslova.
Glavni ekonomista Vestpeka Lusi Elis rekla je da bi Australijanci mogli da ose}aju nove pritiske zbog slabqewa dolara.
„Mogu}e je da su potro{a~i reagovali na vesti o padu australijskog dolara u odnosu na ameri~ki dolar, {to je rezultiralo nekim negativnim naslovima o izgledima za kamatne stope ali i ekonomiju u celini“, ka`e Elis. Australijski dolar se trenutno kre}e oko najni`eg nivoa od po~etka pandemije kovida 2020. godine (61 ameri~ki cent).
da se inflacija popravqa, ali }e do prvog smawewa stope do}i tek u maju.
Sve vi{e Australijanaca smatra da je sada dobro vreme za kupovinu nekretnine sa poverewem koje je poraslo za 10 procenata u jednom mesecu, preokrenuv{i pad u decembru.
Odvojeni podaci agencije „Prop Trek“ pokazuju da su cene ku}a pale u decembru u prvom mesecu jo{ od decembra 2022.
Inflacija i tro{kovi `ivota su dodatno opali u novembru, poja~avaju}i na taj na~in pozive Centralnoj banci za smawewe nominalne kamatne stope.
Najnoviji mese~ni izve{taj o inflaciji iz Australijskog zavoda za statistiku navodi da je sredwa inflacija za novembar iznosila 3,2 odsto, u odnosu na 3,5 odsto u oktobru. Iako je ovo i daqe iznad ciqane inflacije RBA od 2 do 3 procenta, ona se kre}e ka pozitivnim o~ekivawima.
Glavna inflacija, koja uzima u obzir ove aspekte, porasla je sa
Na prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
Podaci o indeksu potro{a~kih cena za decembarski kvartal bi}e objavqeni 29. januara, dve i po nedeqe pre prvog sastanka odbora RBA u godini od 17. do 18. februara.
U me|uvremenu, mnogi ugledni doma}i ekonomisti smatraju da su brojke za novembar ohrabruju}e, iako }e tek u narednim nedeqama mo}i da se vide neki konstruktivniji podaci za o~ekivano smawewe nominalne kamatne stope.
I u ovom kao i u drugim slu~ajevima, kada je u pitawu turbulentna australijska postkovid ekonomija izgleda da su vesti uvek dobre kada nema lo{ih vesti. Izgleda da nama ipak samo preostaje da se nadamo da }e ako ve} ne mo`e znatno boqe, barem tako bez velikih potresa ostati i u 2025. godini.
Republikanski poslanici u Predstavni~kom domu ameri~kog Kongresa poku{avaju da dobiju podr{ku za predlog zakona o odobravawu razgovora za kupovinu Grenlanda, pokazuje nacrt „Zakona da Grenland ponovo bude veliki”, ~ije su kopije distribuirane.
^etvrtak 30. maj 2019.
To su potvrdile i kancelarije republikanskih kongresmena
Endija Oglsa i Dijane Har{barger, preneo je Rojters. Ako bude usvojen, zakon }e omogu}iti novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu da u|e u pregovore sa Danskom po~ev{i od 20. januara, kada preuzme du`nost predsednika Amerike. U dokumentu se navodi da Kongres daje ovla{}ewe predsedniku, da po~ev{i od podneva 20. januara zapo~ne pregovore sa
Kraqevinom Danskom kako bi obezbedio akviziciju Grenlanda. Dodaje se da }e „najkasnije u roku od pet kalendarskih dana nakon postizawa sporazuma sa Danskom”, koji se odnosi na preuzimawe Grenlanda, predsednik Amerike preneti odgovaraju}em kongresnom komitetu sporazum, ukqu~uju}i sve povezane materijale i anekse.
Tramp je ranije kazao da `eli da Grenland postane deo Amerike i da ne iskqu~uje kori{}ewe vojne ili ekonomske mo}i da ubedi Dansku da ga preda.
Republikanci su osvojili tesnu ve}inu u Predstavni~kom domu i Senatu na izborima 5. novembra. Grenland je vekovima pod kontrolom Danske, ranije kao kolonija, a sada kao polusuverena teritorija.
Premijer Grenlanda Mute Egede, koji se zala`e za nezavisnosti, vi{e puta je rekao da ostrvo nije na prodaju i da je na wegovom narodu da odlu~uje o svojoj budu}nosti.
Grenland, ostrvo koje se nalazi na pola puta izme|u Wujorka i Moskve, naseqeno je sa 56 hiqada stanovnika, prete`no Inuita. Negostoqubiva ledena kapa debqine nekoliko kilometara prekriva 80 odsto Grenlanda, primoravaju}i lokalce da `ive du` obale u `ivopisnim zajednicama. Ovde provode izrazito hladne zime love}i foke na ledu pod severnim svetlima u skoro ve~noj tami. @ivot u ekstremnim uslovima je sigurno izazovan, pa se name}e pitawe - po ~emu je onda Grenland tako primamqiv posebno dolaze}em predsedniku Amerike?
Mnoge je gore navedena izjava Donalda Trampa veoma uzdrmala i to posebno Dansku, za koju je Grenland autonomna kruna, te ova severnoevropska dr`ava protestovala je da nije na prodaju. U me|uvremenu, zvani~nici Grenlanda su nastojali da potvrde pravo teritorije na nezavisnost. Stvari su se posebno uzburkale kada je nakon 7. januara, Donald Tramp mla|i bio u kratkotrajnoj poseti. DO SKORA PROBLEM BIO SAM DOLAZAK
Dolazak do Grenlanda je godinama predstavqao problem za putnike i turiste, uglavnom je to bilo putem indirektnih letova. Me|utim, to se sada promenilo, s obzirom da je krajem 2024. glavni grad Nuk otvorio dugo odlagani me|unarodni aerodrom. Jo{ dva me|unarodna aerodroma bi trebalo da budu otvorena - za dve godine o~ekuje se da }e biti otvoreni aerodromi u Ju`nom Grenlandu i u Ilulisatu, jedinom pravom turisti~kom `ari{tu ostrva. Sme{ten na zapadnoj obali, Ilulisat je lepa luka za pecawe morskih kozica i {kampa u tamnom zalivu gde posetioci mogu da sede u pabovima i pi-
juckaju zanatsko pivo koje je filtriralo 100.000 godina star glacijalni led.
Ledeni bregovi veli~ine Menhetna izbijaju iz ledenog pokriva~a Grenlanda i plutaju poput sablasnih brodova u okolnom zalivu Disko. Mali ~amci odvode posetioce da izbliza plove me|u veli~anstvenom ledenim bregovima u zalivu. Ali, ne previ{e blizu:
"Bio sam jednom na ~amcu i video da se jedna od tih santi leda podelila na dva dela. Komadi su pali unazad u more i stvorili xinovski talas", rekao je David Karlsen, skiper ~amca.
@IVOTIWSKO CARSTVO
Drugi divovi u zalivu Disko su kitovi. Od juna do septembra grbavi kitovi se pridru`uju perajarnim i minke kitovima na gozbi planktonima. Za one koji u`ivaju u posmatrawu kitova stenovita obala Grenlanda je idealna.
Tako|e, ovde se jedu kitovi. Posetioci ne bi trebalo da budu iznena|eni kada nai|u na tradicionalni lokalni delikates - kitovu ko`u i loj koji kada se probaju li~e na `vakawe gume. Zajednice Inuita imaju kvote ne samo za lov na narvale, ve} i na polarne medvede i mo{usne bikove, koji se tako|e mogu pojaviti na jelovnicima. Iz Ilulisata tako|e polaze brodovi za krstarewe obalom oko Grenlanda. Rekordnih 141.000 posetilaca 2024. godine je krstarilo ovim vodama. Zapadna obala je posebno popularna me|u turistima koji uglavnom dolaze iz Severne Amerike ili Islanda.
Putnici dolaze na Grenland da vide polarne medvede koji se tokom leta na severnoj hemisferi pribli`avaju kopnu dok se morski led topi. Tu su i mo{usni volovi, velika jata gusaka selica, arkti~ke lisice i mor`evi. Sve ve}i broj malih ekspedicionih brodova istra`uje ovu udaqenu obalu u potrazi za zale|enim pejza`ima i divqim `ivotiwama, pi{e Si-En-En.
MESO SE ^UVA NA TRADICIONALAN NA^IN
Mo`da je najzanimqivija poseta putnicima selu kroz koje }e biti potrebno mawe vremena da se pro{etaju, nego da nau~e kako se izgovara wegovo ime - Ittoqqortoormiit. Stanovnici su zakqu~ani ledom, ali zadr`ali su tradicionalne navike.
"Moji roditeqi love skoro svu hranu. Oni vi{e vole stare na~ine pripreme, meso zakopavaju u zemqu da bi ga fermentirali i sa~uvali. Samo jedno mo{usno govo~e mo`e doneti 440 kilograma mesa", rekla je Mete Barselajsen, vlasnica jednog pansiona.
Tramp bi bio osu|en, samo da nije izabran
Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif
2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838
SYDNEY
MELBOURNE BRISBANE GEELONG
BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255
Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931
Da nije izabran ponovo za predsednika SAD, Donald Tramp bi bio osu|en za neuspeli poku{aj da poni{ti rezultate izbora 2020. godine, navodi se u izve{taju Xeka Smita, specijalnog tu`ioca koji je vodio istragu protiv wega.
Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885
Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539
SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains
Ministarstvo pravde objavilo je tokom no}i Smitov izve{taj od 137 stranica o Trampovim poku{ajima da "podrije demokratiju" i "zaveri" da poni{ti izbore 2020. posle nedequ dana pravnih prepirki oko toga da li bi dokument smeo da bude objavqen.
Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344
Tramp i wegovi saradnici uputili su hitne zahteve federalnim sudovima da spre~e wegovo objavqivawe. Da su uspeli, nova Trampova administracija bi ga zauvek da sahranila, navode mediji. Novi-stari predsednik odbacio je navode izve{taja kao neistinite i kao politi~ki lov na ve{tice sa ciqem da se uti~e na predsedni~ku tranziciju.
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
Nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol 6. januara 2021, Smit je imenovan za specijalnog savetnika koji je trebalo da istra`i Trampov poku{aj poni{tavawa izbora 2020.
Wegova istraga - koja je trajala vi{e od dve godine i ko{tala vi{e od 35 miliona dolara - kulminirala je detaqnim izve{tajem, dostavqenim dr`avnom tu`iocu Meriku Garlandu pod okriqem mraka.
Prvi tom izve{taja opisuje Trampove postupke, ukqu~uju}i wegove napore da izvr{i pritisak na dr`avne zvani~nike, okupi alternativne bira~e i podstakne pristalice da protestuju protiv rezultata izbora.
Smit tvrdi da bi dokazi bili dovoqni da se Tramp osudi, ali da je wegov uspeh na izborima 2024. onemogu}io nastavak gowewa. "Kancelarija je procenila da su dokazi dovoqni da se dobije i odr`i osuda na su|ewu", da Tramp nije ponovo izabran za predsednika, dodao je.
Drugi tom izve{taja, koji se bavi Trampovim navodnim zloupotrebom poverqivih dokumenata, zape~a}en je zbog pravnih postupaka koji su u toku protiv Trampovih saoptu`enika. Saslu{awe je zakazano za ~etvrtak kako bi se utvrdilo da li }e biti objavqeno u Kongresu ili }e ostati zape~a}eno.
U nedequ, 19. januara, Srpska pravoslavna crkva sve~ano }e obele`iti veliki hri{}anski praznik Bogojavqewe sa osve}ewem bogojavqense vodice.
Kako nas je obavestio prota Ilija Dragosavqevi}, liturgija i osve}ewe bogojavqense vodice u na{em manastiru Pokrov Presvete Bogorodice u Talongu, nedaleko od Kanbere, Sidneja, Volongonga i Janga, po~iwe u 10 ~asova ujutru, doga|aj na koji se pozivate sa va{om porodicom i pritateqima.
Manastir se nalazi na adresi: 852, Caoura Rd, Tallong.
Po{to nema oznake pored puta gde je manastir, ulaz je s desne strane strmom ulicom posuta kamenom.
Joca Gajeskov
Upravo smo proslavili Srpsku Novu 2025. godinu, a od prote Ilije dobili smo ovu divnu molitvu, koju vredi pro~itati:
Gospode i Spasitequ na{, zahvaqujemo Ti za sva dobra koja si bogato izlio na nas, decu Tvoju. Slavimo Te, Bo`e na{, i od srca Ti se molimo: izbavi nas od svake opasnosti i izvedi na dobro `eqe svih nas.
Dobrotom svojom blagoslovi godinu koja nastaje. U~ini da prestanu me|u nama svi nesporazumi, nemiri i sukobi. Podari nam mir, jaku i nelicemernu qubav i hri{}anski `ivot.
Ne se}aj se, Bo`e, r|avih dela na{ih koja u minuloj godini po~inismo i ne uzvrati nam po delima na{im, nego nas se seti u milosti i dobroti Svojoj. Podari nam blagovremene ki{e, i rane i pozne, plodonosnu rosu, tih i blag vetar i sun~anu toplotu.
Oja~aj Svoju svetu Crkvu, utvrdi je, pro{iri i umiri. Sa~uvaj je zanavek nepovre|enu i nepobe|enu od vrata paklenih i od svih napada vidqivih i nevidqivih neprijateqa.
U godini koja nastaje, i u sve dane `ivota na{eg, izbavi nas od gladi, pomora, zemqotresa, poplava, grada, po`ara, ma~a, najezde tu|inaca i me|usobnog rata, i od svake smrtonosne bolesti, nevoqe i teskobe.
Sa~uvaj roditeqe na{e i daj im kreposti da se brinu o svojim porodicama prema ugledu na Tvoju Svetu porodicu.
Gospode, Koji si i Sam bio dete i Koji si voleo i blagosiqao decu, spasi i decu na{ega vremena, da se nekr{tena krste, a kr{tena utvrde verom u Tebe i qubavqu prema Tebi.
Sa~uvaj i onu decu koja su pala, budu}i bez roditeqa, u ruke starateqa i pomozi da sva porastu za sinovstvo Bo`je.
Ti, Koji si Put, Istina i @ivot, Koji gospodari{ zemqom, vodom i vazdu{nim prostranstvima, smiluj se i na putnike i ~uvaj ih od svakog isku{ewa, od svake zamke i pakosti zlih duhova i zlih qudi.
Ogradi nas svetim An|elima Tvojim i daruj nam zdravqe du{i i telu.
Blagoslovi nas, Bo`e, da putuju}i zemaqskim putevima ne zalutamo i ne izgubimo se.
Usli{i nas, Bo`e, Spasitequ na{, nado svih krajeva zemaqskih, i onih najudaqenijih, i milostiv budi, Gospode, nama gre{nima, i smiluj se na nas.
Jer si milostiv i ~ovekoqubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin
Ovo je 7 navika po kojima su poznati, a koje su ih u~inile najbogatijima
[vajcarski pristup sticawu bogatstva se vrti oko automatizacije {tedwe, `ivota ispod svojih mogu}nosti, ulagawa u ve{tine visoke vrednosti, razmi{qawa dugoro~no i globalno, i diverzifikacije preko banaka i granica. Put do bogatstva je maraton, a [vajcarci ga tr~e strpqivo i precizno
DIVERZIFIKACIJA
[vajcarski investitori razmi{qaju van granica. Diverzifikacija podrazumeva ulagawe u vi{e razli~itih vrsta investicija radi umawewa rizika, a oni se diverzifikuju ne samo u imovini, ve} i u prebivali{tu i dr`avqanstvu. Mnogi imaju druge paso{e ili
odraslih [vajcaraca ku}a. [vajcarski sebno favorizuju odnosu na kupovinu Novac koji usmerava se visokim prinosom, }i im da akumuliraju br`e nego putem posedovawa ku}a.
- pitawe je da li je to mogu}e u Srbiji, ali usvajawem wihovih strategija mogli bismo ostvariti finansijski uspeh.
[vajcarska je progla{ena za najboqu zemqu na svetu tre}u godinu zaredom, a Srbi koji tamo `ive otkrili su {ta im se dopada, a {ta ba{ i ne. O standardu govori i podatak da je jedan od 7 odraslih [vajcaraca milioner, kako pi{e Business Today i skre}e pa`wu na 7 stvari koje tamo pristup novcu ~ine druga~ijim.
UBLA@AVAWE RIZIKA I MAKSIMIZIRAWE [ANSI [vajcarski milioneri razumeju da razli~ite banke imaju razli~ite prednosti i ponude. Na primer, jedna banka mo`e ponuditi boqe stope za ulagawa u nekretnine, dok se druga isti~e u me|unarodnoj trgovini. Oni koriste jedinstvene prednosti svake banke kako bi maksimizirali mogu}nosti i ubla`ili rizike.
BEZ ETIKETA I BESNIH AUTOMOBILA Ne}ete videti {vajcarske milionere kako se razme}u dizajnerskim etiketama ili egzoti~nim automobilima. @ive ispod svojih mogu}nosti i reinvestiraju razliku. Ne radi se o li{avawu; radi se o odlo`enom zadovoqstvu. Ovaj disciplinovani pristup omogu}ava da wihovo bogatstvo stalno raste tokom vremena.
boravi{te u drugim zemqama, {to otvara vi{e finansijskih mogu}nosti i poreske optimizacije. Ovaj globalni na~in razmi{qawa pove}ava wihovu finansijsku sigurnost i potencijal rasta.
STRPQEWE I DUGORO^NO
RAZMI[QAWE
[vajcarski milioneri ne `ele planove za brzo boga}ewe. Oni grade generacijsko bogatstvo uz strpqewe i dugoro~nu perspektivu. Pravo bogatstvo nije u brzom zara|ivawu novca; radi se o odr`avawu i odr`ivom rastu tokom vremena.
IZNAJMQIVAWE PRE KUPOVINE KU]A
Za razliku od SAD, gde 65% odraslih poseduje ku}e, samo 41%
AUTOMATIZACIJA
[TEDWE
[vajcarske oritet {tedwi ski izdvajaju — obi~no 20-30% potro{e na bilo Ovaj disciplinovani obezbe|uje dosledne u{tede tokom
ULAGAWE U VE[TINE
Obrazovawe ne ceni samo zbog razvoja poslovnih ve{tina. [vajcarci godi{weg prihoda posebno u jezike, finansijsku pismenost. Ove ve{tine goro~ne koristi.
[vajcaraca su vlasnici
[vajcarski milenijalci pofavorizuju iznajmqivawe u kupovinu ku}a. koji se u{tedi tako u investicije sa prinosom, omogu}avajuakumuliraju bogatstvo putem tradicionalnog ku}a.
AUTOMATIZACIJA
[vajcarske porodice daju pri{tedwi tako {to automatdeo svog prihoda 20-30% — pre nego {to bilo {ta drugo. disciplinovani pristup dosledne i zna~ajne vremena.
Obrazovawe u [vajcarskoj se zbog diploma, ve} i poslovnih i ostalih
ula`u 5-10% svog prihoda u li~ni razvoj, jezike, tehnologiju i pismenost.
ve{tine nude zna~ajne dukoristi.
Razorni {umski po`ari u {irem podru~ju Los An|elesa mogli bi da budu jedna od najskupqih prirodnih katastrofa u istoriji SAD. To je ujedno razoran udarac za ve} ionako uzdrmane osiguravaju}e kompanije.
Malo koje mesto toliko oli~ava bogatstvo i glamur poput Holivud Hilsa u Los An|elesu. Ekskluzivnost te i drugih stambenih ~etvrti na severu i severozapadu milionske metropole jedan je od razloga za{to {umski po`ari na {irem podru~ju Los An|elesa mogu da postanu jedna od najskupqih prirodnih katastrofa u istoriji SAD. [umski po`ari odneli su najmawe 24 `ivota i uni{tili imovinu vrednu stotinama milijardi dolara. Postojala je pretwa da u plamenu nestanu i znamenitosti poput znaka Holivuda, ali i da se mnoge poznate lokacije i zgrade u pretvore u ru{evine. Analiti~ari iz banke JP Morgan procewuju da bi {teta zbog po`ara mogla da prema{i sumu od deset milijardi dolara. „O~ekivawa u vezi s ekonomskim gubicima izazvanim po`arima su se od 9. januara vi{e nego udvostru~ila i sada iznose 50 milijardi dolara. Procewujemo da bi gubici na osiguranim objektima mogli da prema{e sumu od 20 milijardi dolara (ili ~ak i vi{e ako se po`ari ne stave pod kontrolu)“, navela je ta finansijska institucija u saop{tewu za svoje klijente.
Agencija za kreditni rejting Mudis o~ekuje da }e gubici, „s obzirom na visoku vrednost ku}a i kompanija u pogo|enim podru~jima, iznositi milijarde dolara“.
Ako se te procene poka`u kao ta~ne, po`ari bi mogli da budu najskupqa katastrofa te vrste u istoriji SAD, kada su u pitawu gubici na osiguranim objektima i nadma{ili bi tro{kove nedavnih katastrofa u Kaliforniji i na Havajima. Po`ar, koji je u novembru 2018.
zahvatio okrug Bjut u severnoj Kaliforniji, trenutno je najskupqi po`ar u istoriji SAD. Osiguravaju}a kompanija Aon procewuje {tetu na skoro 13 milijardi dolara. ^etiri najskupqa {umska po`ara u Sjediwenih Dr`ava dogodila su se u posledwih sedam godina.
Kona~ne sume zbog {tete od prirodnih katastrofa na osiguranim objektima i ku}ama ~esto se znatno razlikuju od prvih procena, jer je te{ko dati precizne prognoze dok katastrofa jo{ traje.
150 MILIJARDI DOLARA?
Kada je u pitawu nastala {teta, pravi se razlika izme|u osiguranih gubitaka – procewene vrednosti stvarne {teta koje pokriva osigurawe – i {ire {tete i gubitaka koje osigurawe ne pokriva.
Privatna ameri~ka meteorolo{ka slu`ba AkuVeter, koja tako|e procewuje tro{kove vremenskih nepogoda, navela je da bi {teta od {umskih po`ara u Los An|elesu mogla da dostigne sumu izme|u 135 i 150 milijardi dolara, ~ime bi to bila jedna od najskupqih prirodnih katastrofa u istoriji SAD.
„Ovi brzo pokretni, vetrom pod-
staknuti po`ari, izazvali su jednu od najskupqih {umskih katastrofa u modernoj istoriji SAD“, rekao je Xonatan Porter, glavni meteorolog AkuVetera. „Orkanski vetrovi prenosili su plamen i vatrenu stihiju kroz stambena naseqa, gde se nalaze ku}e vredne vi{e miliona dolara. Razarawe je srceparaju}e, a ekonomska {teta ogromna.“
Prema zvani~nim podacima, ve} je uni{teno izme|u 9.000 i 10.000 objekata, ukqu~uju}i i mnoge poslovne zgrade. Infrastruktura je tako|e te{ko o{te}ena, {to }e dodatno pove}ati dugoro~ne tro{kove obnove.
URAGANI UZROKUJU
NAJVE]E [TETE
Do sada najskupqe prirodne katastrofe u SAD prouzrokovali su uragani. Daleko najskupqi bio je uragan Katrina, razorni tropski ciklon iz 2005. godine, kada je u Wu Orleansu mnogo qudi stradalo, a pri~iwena je i ogromna materijalna {teta.
Proceweni gubici na osiguranim objektima samo za uragan Katrinu prema{ili su sto milijardi dolara, pokazuju podaci kompanije Aon. Ukupni tro{kovi katastrofe iznosili su skoro 200 milijardi dolara, {to je vi{e od ukupne {tete izazvane uraga-
nima Harvi (2017), Jan (2022), Marija (2017) i Sendi (2012).
[UMSKI PO@ARI OPTERE]UJU OSIGURAWA ZA NEKRETNINE U KALIFORNIJI
O~ekuje se da }e {umski po`ari dodatno pritisnuti sektor osigurawa nekretnina u Kaliforniji, koji se ve} nalazi u velikim problemima. Kompanije u tom regionu kao {to su ^ab i Travelers, koje se uglavnom bave osigurawem luksuznih nekretnina, ra~unaju na {tete od nekoliko milijardi dolara. Neke od wih, poput Olstejt i Stejt Farma, nedavno su prestale da prodaju nove polise osigurawa za nekretnine u Kaliforniji, navode}i kao razlog zakonska ograni~ewa za pove}awe cena. Zbog toga su mnogi vlasnici ku}a bez privatnog osigurawa i oslawaju se na dr`avni sistem osigurawa Kalifornije, poznat kao Fer plen. Procewuje se da rizik Fer plena samo u ekskluzivnom podru~ju Pacifik Paliesejds, jednom od po`arima najte`e pogo|enih podru~ja, iznosi oko {est milijardi dolara.
Visoki gubici za Fer plen mogli bi da nateraju privatne osiguravaju}e kompanije da usko~e, jer dr`avni plan sadr`i odredbe prema kojima privatna osiguravaju}a dru{tva moraju da pokriju {tete koje dr`avne ne mogu.
POTREBA ZA PROMENOM OSIGURAVAJU]EG SISTEMA?
Sve ~e{}i {umski po`ari u Kaliforniji mogli bi, prema mi{qewu nekih analiti~ara, da zahtevaju preispitivawe kompletnog sistema osigurawa nekretnina u toj najmnogoqudnijoj ameri~koj saveznoj dr`avi. Klimatske promene pove}avaju u~estalost i razmere {umskih po`ara u Kaliforniji, ~ine}i velike gradove i gusto naseqena podru~ja sve ugro`enijim.
We're all part of the story.
poziva sve zainteresovane na piknik za
u Brimbank parku (Parking A, Keilor Park Drive, Keilor East VIC 3033).
Celodnevni piknik ukqu~uje besplatni ro{tiq, osve`avaju}a pi}a, puno narodne, zabavne muzike i igre. Hrana }e biti poslu`ena oko 15 ~asova.
Ovo okupqawe je finansirano od strane Programa grantova za doga|aje u zajednici povodom Nacionalnog dana Australije (NADC).
Na{i vredni volonteri kao i zaposleni pobrinu}e se da sve protekne u najboqem redu.
Na dan piknika, ukoliko `elite, mo`ete da uplatite godi{wu ~lanarinu za 2025. godinu za SSSS ink., penzionerska dru{tva Kraq Petar i Nikola Tesla kao i uvek, u iznosu od samo 10 dolara/po organizaciji.
Do|ite da u`ivate sa prijateqima, u deqewu pri~a o va{im omiqenim trenucima i uspomenama koje imate u ovoj zemqi.
Za vi{e informacija pozovite kancelarije SSSS ink.-a u St. Albansu na 03 9356 4555 ili u Dandenongu na 03 9793 2100.
Head Office: Unit 4/350 Main Road West
St. Albans VIC 3021
Phone: 03 9356 4555
Email: serbian_sss@iprimus.com.au Website: www.serbiansss.com.au
Branch Office: Shop 7/249-259 Lonsdale Street
Dandenonog VIC 3175
Phone: 03 9793 2100
Email: ssss_dandenong@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
Primarna svrha radnog mesta je obezbe|ivawe potrebnih usluga na{im klijentima u ciqu zadovoqavawa wihovih potreba (grupna okupqawa, posete u ku}i, pratwa i prevoz klijenata u kupovinu, kod doktora itd.). Radi uspe{nosti aplicirawa, potrebno je da kandidat:
l te~no govori srpski i engleski jezik,
l da poseduje iskustvo u radu sa starijim licima srpskog porekla, l da poseduje voza~ku dozvolu i auto koji }e koristiti u poslovne svrhe i mogu}nost da vozi kombi za 12 lica, l dobro poznavawe rada na ra~unaru (rad u Microsoft Office programu)
l poseduje kurs Prve pomo}i (CPR First Aid) i kurs rukovawa sa hranom (Safe food handling practices)
l da `ivi u jugoisto~nim predgra|ima Melburna i bude dostupan/na po pozivu radnim danima.
Ponu|ena pozicija podrazumeva rad od 5 sati nedeqno u Dandenong kancelariji.
Uz molbu (Cover letter) obavezno prilo`ite biografiju/rezime sa pismenim preporukama dva lica. Molba i ostali materijal moraju biti napisani na engleskom jeziku i dostavqeni na adresu: SERBIAN SOCIAL AND SUPPORT INC.-The Selection Committee Unit 4,350 Main Road West, St. Albans VIC 3021
Za vi{e informacija o gore pomenutoj poziciji i opisu posla, molimo kontaktirajte kancelariju SSSS ink.-a na broj telefona 03 9356 4555. Konkurs za ovu poziciju se zatvara 29. marta 2025. godine u 17 ~asova.
Li~ni stav
Pi{e: Marko Lopu{ina
Srbi su malobrojan narod, ali veliki po dostignu}ima. Imamo van otaxbine 150.000 srpskih toponima na planeti, 600 memorijala, 500 hramova, ambasada i klubova, osam oskarovaca, ~etiri vlasnika Pulicerove nagrade, dva nobelovca...
Osmog decembra 2024. godine na Karibima su osve{teni zvonici novog srpskog hrama, koju su vernici prozvali karipska Gra~anica. Bogoslu`io je vladika Kirilo, episkop buenosajreski i ju`no-centralno ameri~ki u Punta Kani u Dominikanskoj Republici.
Sa episkopom Kirilom saslu`ivali su otac Simeon Sergio Lopez Kolumbijanac, ina~e sve{tenik SPC u Medeqinu i arhimandrit Evstatije Milo{ Azdejkovi} koji ina~e i vodi poslove oko gradwe ovog jedinog pravoslavnog hrama na Karibima. Hram je izgra|en po blagosloslovu bla`enopo~iv{eg mitropolita ju`no-ameri~kog Amfilohija i uz donacije porodica Miranovi} iz Podgorice, Trajkovski i Stefanov iz Skopqa. Ovo je prvi hram Srpske pravoslavne crkve na Karibima i prvi istorijski trag prisustva srpskog naroda na ovim prostorima Dominikanske Republike. Samo nekoliko nedeqa ranije u ^ikagu je vladika Longin, episkop Eparhije severno-ameri~ke osve{tao srpski novi hram Svetog Nikole u prisustvu stotine vernika. Ovo je bila 19. po redu nova crkva, koja je posledwih godina podignuta i osve{tana u ^ikagu i okolini, na teritoriji koju srpski narod vekovima naseqava. Kako tvrde ameri~ki nau~nici na prostoru SAD srpski narod ima vi{e od 53.000 toponima, pa je crkva Svetog Nikole samo jo{ jedan ubedqiv i dubok trag Srba u Americi. Istovremeno krajem 2024. godine u Velikoj Britaniji i Skandinaviji od jedne nekad celovite Eparhije britansko-skandinavske, kojom je stolovao episkop Dositej, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC formirane su dve nove eprhije. Na redovnom zasedawu od 14. do 18. maja 2024. godine Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku da se formiraju Eparhija skandinavska sa sedi{tem u Stokholmu, vodi je vladika Dositej i Eparhija britansko-irska sa sedi{tem u Londonu, vodi je novoimenovani episkop Nektarije.
Ustoli~ewu episkopa britansko-irskog Nektarija u Londonu, u prisustvu patrijarha Porfirija, prisustvovao je veliki broj episkopa i sve{tenike i na{e i drugih bratskih crkava, kao i doma}in britanski, zatim politi~ki predstavnici kao i diplomatski kor, predstavnici Kraqevske porodice Kara|or|evi}, verni narod srpskog rasejawa.
Smatra se da u Londonu i okolini `ivi oko ~etrdeset hiqada pravoslavnih Srba. Ve}ina Srba se naselila u Londonu posle Drugog svetskog rata. To su mahom bili vojni i politi~ki migranti, saveznici bri-
tanske vojske, koji su izbegli iz domovine u kojoj je zavladao komunisti~ki re`im. Posle ratova devedesetih godina poja~ao se priliv Srba koji su be`ali od neda}a uzrokovanih raspadom Jugoslavije.
London je dugo godina bio centar srpske politi~ke emigracije, ali i centar SPC sve do devedesetih godina kada je episkop pre{ao da stoluje u srpskom manastiru u Kraqevini [vedskoj. Imenovawem nove Eparhije britansko-irske krajem novembra 2024. godine London je opet postao centar srpskog pravoslavqa na Ostrvu i u srpskoj dijaspori u zemqama na Atlantskom okeanu.
Za Srbe mo`e da se ka`e da su po broju mali narod, ali po svojim tragovima i dostignu}ima na planeti zemqi su veliki narod. Srbi su u inostranstvu nazivani i obele`avani kao Bojki, Raci, Vaci, Veneti, Serbi, Sorabi, Beli Srbi, Lu`i~ki Srbi i Srbi. Kao narod kome su seobe bile usud, Srbi su kao plemena sa severa Evrope stizala do juga Starog kontintnta i Male Azije, ali su se kretali kao iseqenici i gastarbajteri na Zapad i na Istok sveta.
Nezvani~no se tvrdi da Srbi van otaxbinskih zemaqa `ive u 159 dr`ava sveta, ali se srpska imena, toponimi i materijalna kulturna ba{tina srpskog porekla nalaze na svim kontinentima. Imamo van otaxbine 150.000 srpskih toponima na planeti, 600 memorijala, 500 hramova, ambasada i klubova, osam oskarovaca, ~etiri vlasnika Pulicerove nagrade, dva nobelovca – kwi`evnika Ivana Ivu Andri}a i Nenada Grkovi}a, ~lana Svetskog programa za hranu UN.
Osnivawem nove eparhije u Ju`noj Americi i Velikoj Britaniji na{a Srpska pravoslavna crkva postala je najzna~ajniji duhovni, kulturni i verski centar raseqenih Srba. Zvani~no SPC danas u inostranstvu ima 38 eparhija sa vi{e od dve stotine hramova i najve}i pravoslavni manastir
Hilandar. Istra`ivawa pokazuju da Srbi i SPC samo u Evropi imaju 100 crkava, manastira, kapela, {kola, biblioteka i zadu`bina.
U toponime srpskog porekla Isto~ne Evrope, na primer, ubrajaju se nazivi Sarbia, Bela Serbia, Nova Serbia, Slaveno-Serbia, Sarbinovo, Sarbka, Sarbskie Huby, Serbin, selo u Slavjanskom rejonu Rusije. U Poqskoj nalazi se moderan grad i jezero sa etnonimom Serb, naime Sarbske ili Sarbske jezero.
U slovenskim zemqama svoje spomenike, biste i spomen-plo~e imaju srpski velikani Petar Petrovi} Wego{, Vuk Karaxi}, Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milankovi}. A Rusija je podigla spomenike grofu Savi Vladislavi}u i caru Ivanu Vasiqevi~u Groznom. Dvojica srpskih sve{tenika su pre osam vekova {irili srpsko pravoslavqe po ruskom carstvu. Rastislav Rastko Nemawi}, najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe i Ane Vukanovi}, srpski princ i monah se 1192. godine zamona{io u ruskom manastiru na Svetoj Gori i dobio ime Sveti Sava. Izborio je 1219. samostalnost srpske crkve, osnovao svetosavqe i u{ao u istoriju srpskog naroda.
Sveti Sava je svetac i jedan od najpopularnijih li~nostui u srpskom narodu. Najve}i broj sabornih hramova Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu nosi ime Svetog Save. I crkva i narod ga slave i daju imena pravoslavnim hramovima, {kolama, kulturnim ustanovama, udru`ewima i dru{tvima {irom sveta.
Prva srpska pravoslavna crkva u SAD je hram Svetog Save, koji je sagra|ena 1894. u Xeksonu, Kalifornija. Podigao ga je otac Sevastijan Dabovi}, prvi srpski sve{tenik ro|en u Americi, koji se izborio za samostalnost SPC u Americi 1921. godine. Hram je ameri~ki spomenik kulture. Ima crkvu, kapelu i grobqe. Poznat je po bu~noj proslavi Bo`i}a, svojoj biblioteci i Kampu za mlade ameri~ke Srbe. Sigurno najpoznatiji srpski toponim u SAD je hram Svetog Save na Menhetnu u Wujorku. SPC je kupila ovu crkvu od evangelista 1944. godine uz pomo} vladike Nikolaja Velimirovi}a, kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a i akademika Mihajla Pupina. Sagra|ena je 1850. godine. Bila je podignuta na drvenim stubovima. U crkvi se nalazio vizantijski ru~no ra|en ikonostas donet iz manastira Sveti Naum u Ohridu. Ikone je radio ruski ikonopisac Ivan Meqinkov. U porti je bista Nikole Tesle. Zbog svoje kulturolo{ke vrednosti dr`ava SAD je hram Svetog Save uvrstila u ameri~ku kulturnu ba{tinu. I srpski manastir Svetog Save u Libertivilu je zvani~ni spomenik ameri~ke kulturne ba{tine. Otvoren je 1931. godine. Ima crkvu, spomenik generalu Dra`i Mihailovi}u, vojvodi Mom~ilu \uji}u i vojvodi Pavlu \uri{i}u, spomenik pripadnicima
SBP, ima i najve}e srpsko grobqe u Americi. Tu je bio sahrawen kraq Petar Drugi Kara|or|evi} i pesnik Jovan Du~i}, kao i episkopi i drugi velikani srpske emigracije. U ovom manastiru rade Bogoslovija, Teolo{ki fakultet, Kolo srpskih sestara i prva Srpska kwi`ara u dr`avi Ilinois. Ime prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save nose Saborna ckrva u Milvokiju formirana je 1912. godine, Saborna crkva u Sidneju, op{tine Mona Vejn i Varivud formirana je 1949. godine, Saborna crkva u Be~u, osnovana je 9. decembra 1860. godine. Hram je podignut od 1890. do 1893. godine. Zatim, Saborna crkva u Londonu, osve}ena 1952. godine i Saborna crkva Svetoga Save u Parizu, koja je osnovana je 1947. godine, a hram je podignut 1984.
Sveti Sava je i Srpska {kola u Crkvenoj op{tini Sveti Georgije u Kopenhagenu, koja je osnovana 2005. godine. Zatim i Srpsko dru{tvo u Leverkuzenu od 1971. godine, pa crkveni hor pri hramu Svetog Save u Londonu od 1952. godine. Sveti Save je Srpsko kulturno dru{tvo formirano 1990. godine u Nema~koj i Evropi, potom Srpsko udru`ewe nastalo 2002. godine u Pragu i Srpsko dru{tva “Sveti Sava” u Krawu, osnovano 1990. godine.
Sveti Sava je prilikom prvog hodo~a{}a u Svetu zemqu, podigao konake za srpske monahe u manastiru Svetog Krsta nedaleko od Jerusalima. Potom je otkupio zemqi{te na brdu Sion i tu sazidao manastir za srpske monahe, dok je u Akri, u tada palestinskom pristani{tu, od Latina otkupio Crkvu Sv. \or|a, da poslu`i kao prihvatili{te monasima.
Bio je ktitor i darodavac manastira Svetog Jovana Bogoslova (ku}a koju je Sava kupio, konak i crkva). Prilikom obilaska Siona, sa jerusalimskim patrijarhom Atanasijem, arhiepiskop Sava je kupio ku}u (Sv. Jovana Bogoslova) tj. Sionsku Gornicu u kojoj se odr`ala Tajna ve~era, ku}u je otkupio od Saracena (muhamedanaca) i platio je zlatom i srebrom koje je dobio od kraqa Stefana Radoslava. Prilikom drugog boravka u Svetoj zemqi, 1235. godine, sve svoje zadu`bine, manastire i metohe, poklonio je velikoj pravoslavnoj Lavri Svetog Save Osve}enog, kojim su Srbi upravqali punih 130 godina i ~iji je Sveti Sava bio duhovni brat. U Jerusalimu i na Sinaju postoje srpski rukopisi koje su u Svetoj zemqi napisali srpski monasi i hodo~asnici, a jedan od wih bio je i Sveti Sava. Prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava nosio je vredne poklone u Jerusalim, Svetu zemqu i u Svetu Goru. U katedrali u Pja}enci nalaze se i dva vredna krsta Svetog Save izra|ena od srebra i zlata. Po tome se mo`e zakqu~iti da su srpski tragovim {irom sveta zapravo tragovi Svetog Save. Na afri~kom tlu SPC ima svoje crkve i parohije u JAR i Bocvani, ali i istorijske hramove u Egiptu i Izraelu, gde postoji Serbian tauer kao deo manastirskog kompleksa Svetog Save. U Sredwoj i Ju`noj Americi postoji Eparhija SPC. Azijski centar srpskih tragova je Turska, u kojoj danas `ivi oko 400.000 qudi poreklom sa srpskih prostora. U Istanbulu se nalazi Beogradska {uma, a u gradu Izmiru bista srpskog genija Nikole Tesle. I u dalekoj Kini naziv Serba je ime jednog biv{eg tibetanskog okruga u sastavu provincije Si~uan. U Australiji postoji 37 parohija Srpske pravoslavne crkve, kao i gradska ~etvrt Serb Piter u Sidneju. Australija ima svog Svetog Savu, bistu i Dan Nikole Tesle u Pertu. Zahvaquju}i Srbima rasutim po svetu slave se svuda, na svim kontinentima srpski Bo`i}, pravoslavni Vaskras, Savindan, Sveti Nikola, Srpska Nova godina, Bogojavqawe, Dan dr`avnosti Srbije i drugi
Na mawe od sat vremena vo`we automobilom od glavnog grada Srbije nalazi se posledwa prestonica srpske sredwovekovne dr`ave i grad sa jednom od najve}ih ravni~arskih tvr|ava u Evropi - Smederevo.
Kada se pogleda grad iz vazduha vidi se da celo Smederevo „kre}e“ iz jedne ta~ke, a to je u{}e Jezave u Dunav, odnosno mesto na kom se na povr{ini od pribli`no 11 hektara nalazi upravo Smederevska tvr|ava, koja je podignuta u prvoj polovini 15. veka. Ova tvr|ava predstavqa glavni identitet Smedereva, a ujedno je i najpose}eniji lokalitet u gradu.
Zbog ove povr{ine ubraja se u najve}a ravni~arska utvr|ewa u Evropi u tom periodu. Ova tvr|ava je ujedno i posledwe ostvarewe srpske sredwovekovne vojne arhitekture.
Vladar Srbije despot \ura| Brankovi}, koji je bio o`ewen Irinom iz ~uvene vizantijske dinastije Kantakuzin, u narodu poznatija kao „prokleta Jerina“, nakon smrti Stefana Lazarevi}a 1427. godine je morao da prestonicu Beograd vrati Ma|arima, kako je to ranije bilo dogovoreno sporazumom.
Za izgradwu nove prestonice iz geostrate{kih i politi~kih razloga odbrao je lokaciju ~etrdeset kilometara nizvodno od Beograda i deset kilometara uzvodno od u{}a Velike Morave u Dunav. ^im je 1428. po~elo zidawe Smedereva, ono je postalo mesto koje je okupilo brojne strance. U gradu je bilo tako in`ewera iz Vizantije, trgovaca iz Dubrovnika i Ugarske, pa sve do despotovih najamnika Francuza, Italijana i Nemaca.
Prednosti ove lokacije bila su dobra saobra}ajna veza i vojnostrate{ke mogu}nosti za odbranu, kao i ~iwenica da se sami bedemi tvr|ave nalaze na obalama reka Dunav i Jezava.
Smederevska tvr|ava, koju je sagradio despot \ura| Brankovi}, gra|ena je po uzoru na carigradsku tvr|avu, ima trougaonu osnovu i sa tri strane je imala „spoqnu za{titu“ u vidu Dunava, Jezave i kanala koji je nekad postojao i spajao ove dve reke. Na mestu tog kanala danas se nalazi parking, lokalni put, @elezni~ka stanica Smederevo i pruga.
Sama tvr|ava sastoji se od Malog i Velikog grada koje su {titili sna`ni bedemi sa 25 kula. Mali grad je bio dvor. Posebno zanimqive kule su Don`on i Krstasta kula.
Krstasta kula na sebi ima prikaz krsta du`ine deset metara sa natpisom koji je izveden od crvene opeke.
„Hristu Bogu blagoverni despot \ura|, gospodin Srbqem i pomorju zetskom. Naredbom wegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)“, pi{e na Krstastoj kuli.
Smederevska tvr|ava je 1453. godine izdr`ala i opsadu osmanlijske vojske Mehmeda Osvaja~a, koja je iste godine osvojila Konstantinopoq. Mehmed II Osvaja~ je od srpskog vladara zatra`io predaju Smedereva da bi potom opsedao grad, ali bez uspeha. Sna`na artiqerijska vatra omogu}ila je napada~ima da zauzmu spoqni zid smederevskog utvr|ewa, ali ne i da osvoje grad. Sultan je zatim prekinuo opsadu i vratio se nazad.
Ve} slede}a opsada Smedereva od strane Osmanlija usledila je 1456. godine u vreme pohoda Mehmeda II na Beograd. Tada su Osmanlije spalile podgra|e, ali je napad uz velike gubitke ipak bio odbijen. To je ina~e bio jedan od retkih neuspeha sultana Mehmeda II Osvaja~a. Osmanlije su na kraju ipak uspele da osvoje Smederevo 1459. godine i to prakti~no bez borbe, grad im je predat, a nakon
Smederevska tvr|ava pre velikog stradawa u Drugom svetskom ratu i velike eksplozije municije
kra}ih pregovora dogovoreno je da Stefan Toma{evi} sa porodicom mo`e da napusti grad.
Padom Smedereva 1459. godine prestala je da postoji srpska sredwovekovna dr`ava. Smederevo je od tada bio sredi{te Smederevskog sanxaka. Iako je pre`ivela Osmanlije, Smederevska tvr|ava je u dvadesetom veku pretr-
pela stra{na razarawa u oba svetska rata. Najvi{a Brani~ kula u unutra{wem gradu je sru{ena u Prvom svetskom ratu i to kada su Austrougari ga|ali Smederevo sa druge strane Dunava topovima kalibra 420 milimetara.
Najve}e razarewe na ovom zdawu bila je „Srpska Hiro{ima“, odnosno stravi~na eksplozija u Smederevu 5. juna 1941. godi-
Smederevska tvr|ava ~uva jedan od retkih dokaza o starom srpskom kalendaru koji godine broji od postanka sveta, a va`io je sve do 19. veka. Smederevska tvr|ava je sada u 7533. godini od postanka sveta. Kula i Mali grad, dvor despota \ur|a, kako tamo pi{e, sagra|eni su u leto 6938. godine po kalendaru koji je u nas poznat kao srpski, mada ga u ostatku sveta zovu vizantijski
ne, kada je eksplodirala ogromna koli~ina oru`ja koja je tu bila skladi{tena. Od te eksplozije je uni{teno 80 odsto zgrada u Smederevu, a oko 2.500 qudi je poginulo. Me|utim, bedemi Smederevske tvr|ave su i to izdr`ali, ali su neke kule zbog siline eksplozije popucale, a jedna se ozbiqno nakrivila, da se verovalo da }e svakog ~asa pasti, me|utim to se nije desilo. Tvr|ava se na{la na meti i tokom savezni~kog bombardovawa 1944. godine.
Ina~e, Smederevska tvr|ava je spomenik kulture od izuzetnog zna~aja, koji se od 2010. godine nalazi na preliminarnoj listi Uneska. Proces nominacije je duga~ak i brojni su uslovi koji moraju da se ispune kako bi se izradio nominacioni dokument, koji }e biti predat Centru za svetsku kulturnu ba{tinu Uneska.
Da bi se taj ciq postigao potrebno je da se re{e problemi poput `elezni~ke pruge koja se nalazi uz same bedeme, blizina robne luke i visoke vode Dunava koje ~esto plave ovo istorijsko zdawe. Jedna zanimqivost koju ve}ina qudi ne zna jeste da su u Smederevu tokom vladavine \ur|a Brankovi}a bile mo{ti Svetog Luke, a koje je despot otkupio od Turaka za trideset hiqada dukata.
Mo{ti su stigle iz Rogosa u Epiru u srpsku sredwovekovnu prestonicu, 12. januara 1453. godine i tu su ~uvane sve do pada grada i odno{ewa relikvije 20. juna 1459. godine.
Sam kult Svetog Luke u Srbiji vezan je upravo za Brankovi}e. Ina~e, lokalna bolnica u Smederevu nosi ime Svetog Luke. Samo Smederevo se prvi put pomiwe u pisanim izvorima sa po~etka 11. veka u poveqi cara Vasilija II iz 1019. godine, tada su ovi krajevi jo{ bili pod vla{}u Vizantije.
Prvi verodostojan pisani pomen o Smederevu nalazi se i u Poveqi kneza Lazara iz 1381. godine, u kojoj se spomiwe manastir Ravanica i sela i imawa koja poklawa „u Smederevu qudini Bogosavu s op{tinom i ba{tinom“.
Tvr|ava je danas, pored mesta za rekreaciju i sportske aktivnosti, mesto i za brojne festivale i kulturne doga|aje. Neki od poznatijih festivala koji se odr`avaju u ovom zdawu su „Teatar u Tvr|avi„, festival sredwovekovnog vite{kog takmi~ewa, te filmske projekcije, a kao najva`niji doga|aj treba izdvojiti turisti~ko – privrednu manifestaciju „Smederevska jesen“.
„Smederevska jesen“ se odr`ava svake godine drugog vikenda u mesecu septembru u Smederevu i tvr|avi, u slavu gro`|a i vina smederevskog vinogorja, uz defile sredwovekovnih vitezova i sa bogatim kulturno-umetni~kim programom. Ove godine u septembru bi}e odr`ana 138. Smederevska jesen. Prva izlo`ba gro`|a i vina u Smederevu odr`ana je 1888. godine na gradskom pristani{tu i trajala je nekoliko dana.
"ZA[TO SE VI MEHMEDE SELIMOVI]U
IZJA[WAVATE KAO SRBIN?":
u zagreba~koj sali
Leteo sam s vetrom i dremao s korwa~ama, i krug se ipak sastavqao.
sazidati Nebo. Neprijateq priznaje kod neprijateqa ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Vi{e kapi otrova kapqe iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
Na dan 11. jula 1982. godine, umro je Mehmed Selimovi}, u narodu poznat kao Me{a. Bio je jugoslovenski i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Rodio se 26. aprila 1910. godine u Tuzli. Nakon diplomirawa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radi kao profesor Gra|anske {kole. Prve dve godine Drugog svetskog rata Me{a Selimovi} je `iveo u Tuzli, gde je bio uhap{en zbog saradwe sa Narodnooslobodila~kim pokretom, da bi u maju 1943. godine pre{ao na oslobo|enu teritoriju. Postaje ~lan Komunisti~ke partije Jugoslavije i ~lan Agitprop-a za isto~nu Bosnu. Prelazi da `ivi u Beograd, tada{awem glavnom gradu Jugoslavije i tu je obavqao zna~ajne politi~ke i kulturne funkcije. Tako|e, `iveo je u Sarajevu. Me{ina najzna~anija dela su "Dervi{ i smrt" (1966) i "Tvr|ava" (1970).
Ubrojen je me|u 100 najznamenitijih Srba jer, iako druge vere, do kraja `ivota se izja{wavao kao Srbin.
Jednom prilikom, na zagreba~kom Kwi`evnom kutku, Me{i Selimovi}u je od strane organizatora postavqeno pitawe od kog se o~ekivalo da }e od Me{e izdejstvovati neku vrstu provokacije – Za{to se vi Mehmede Selimovi}u ose}ate kao Srbin?
Wegov stalo`en odgovor koji je usledio bez razmi{qawa uti{ao je celu salu.
"Do 1941. sam se ose}ao Srbinom, a nisam se pitao za{to. Od 1941. znam za{to sam to."
On je tako|e jednom prilikom izjavio slede}e:
"Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem"
Budim se. Vrata. Umivaonik. Hladna voda. Hladna ode}a. Hladan dan. Asfalt. Drve}e. Oblaci. Automobili. Trava. Neko cve}e. To je ulica. Zgrade. Qudi. U`urbani qudi. Nervozni su. Gnevni. Neki su sre}ni. A mo`da ipak… To je jo{ jedna ulica, pa jo{ jedna, jo{ pet ulica. Sli~ne su.
Ponovo zgrada. Stepenice. Lift. Izlizane, sive staze. Brojevi. Kancelarije. Sto. Penkalo. Puno papira. Ra~unar (pra{wav). Saksijsko cve}e. Neka svetlost. Mo`da je to Sunce, a mo`da i… To je kancelarija, moje radno mesto.
Vrata su otvorena. Qudi prolaze. Neko je namrgo|en. Pravi kolerik. Neko je pak u{togqen. Uvek negativno naelektrisan. Nikad zadovoqan. To bi bio moj {ef.
Velika prostorija. Puno qudi. Svi ne{to `va}u. Kre}em se. Sednem. @va}em i ja. Ne{to prozborim. Ne{to izgovori i osoba preko puta mene. Kosa joj je crvena. O~i pospane. Crte lica meke i fine. To bi bila moja najboqa prijateqica.
Jo{ malo papira. Kuckawa. Naprezawa o~iju. Ukus kafe. Jo{ jedan dokument.
Ponovo ulica. Kora~am. Umorna sam. Asfalt. Drve}e. Oblaci. Automobili. Trava. Neko cve}e. To je ulica. Kqu~. Otvaram vrata. Zatvaram ih. Veliko ogledalo. Ogledam se. Ulazim u kuhiwu. Jedem. Televizija. U krevetu sam. To bi bio kraj mog dana. Svakog mog dana.
Ponovno i ponovno ulazio sam u sve ko`e qudske, u sve bunde zverske, u sve ko{uqe cve}ane, tra`e}i tu|ina, no kad sam dr`ao da sam se udaqio u najdubqu daqinu, ja sam se nevidqivim krugom vra}ao u najbli`u blizinu.
Da se sav sneg u {e}er pretvori, a sva ki{a u malvasiju, gor~ina du{e moje ne bi bila zasla|ena..Da se sva pra{ina pod nogama mojim u smaragd pretvori, i sve li{}e na drvetu u dijamant, bogatstvo moje ne bi se umno`ilo...Da mi se laskave re~i ka`u, sve po~asti uka`u i svi prestoli dadu, ni{ta ne bi moglo smawiti `alost moju osim du{a, koje bi se dodale du{i mojoj, koje bi se slile s du{om mojom, i du{u moju udvostru~ile....
U svakom ~oveku, bra}o, ima toliko zle voqe da se na wemu mo`e sazidati Pakao, i toliko dobre voqe, da se na wemu mo`e
I kad god sednem u voz, gde god putujem, no}u ili dawu, bez obzira na pravac, na brzinu, na dekor, na pejsa`, bez obzira na prostor i vreme, ja uvek putujem - paradoksalno - u oba pravca: napred i nazad, u pro{lost i budu}nost. Kada se ~ovek tako probudi u vozu, u mraku, nemo}an da zatra`i kompas od zamra~enog pejsa`a uokvirenog prozorom (ili prekrivenog zavesom), ~ovek ose}a da je potpuno neizvestan {to se ti~e pravca kretawa: ~as mu se ~ini da voz juri napred, ~as da juri nazad, tj. suprotno od pravca za koji mislimo da je „napred”. To u stvari, bar u mom slu~aju, nije samo ~ulna obmana, dezorijentacija, nego i psiholo{ka ~iwenica, psihi~ki dualizam: taj isti voz u kojem ja sad sedim juri, gle, napred ka stanici Toj-i-Toj, i u isto vreme juri unazad ka svim pro{lim stanicama kroz koje sam ikada u `ivotu prolazio vozom. I mo`da zbog svega ovog bre-
Sve~ovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga. Zbog prve vizije on po{tuje do obo`avawa svaku stvar, a zbog druge saose}a do samo`rtvovawa svakoj stvari.
Qudi gre{e ili iz samoqubqa ili iz samoprezrewa. Ja ~uh ispovest jednog starca na samrtnom odru; ja sam, veli, gre{io prvo iz radoznalosti, a potom iz samoprezrewa. Zato sam voleo gre{nike svake boje, jer su bili bliski du{i mojoj, istoriji mojoj. Uzeti greh na sebe zna~i uzeti krst na sebe.
Ma i le|ima bili okrenuti suncu, sunce }e vam svetliti. Ma i le|ima bili okrenuti Bogu, s ki~mom ispuwenom bezbo`ni{tvom, Bog }e vas voditi.
Ora~i, istorija bele`i dve vrste heroja, naime oni koji `rtvuju svoj `ivot svome idealu i one koji `rtvuju tu|i `ivot svome idealu. Mrska nam je istorija, {to bele`i i ove druge u heroje, te tako me{a }umur s dijamantom
Od svih ~ula jezik nije najboqi izraziteq du{e ~ovekove. Kao {to sav pas nije u lajawu tako sav ~ovek nije u onome {to ka`e. Velika je mudrost prona}i ~oveka iza jezika, i oceniti psa van lajawa.
U tome sunce, razumno i poslu{no sunce zazvoni podne, te ora~i poseda{e u izorane brazde da ru~aju....
mena pro{losti, putovawe za mene predstavqa uvek neku sentimentalnu katarzu koja traje sve dotle i samo dotle dok ne
napustim svoje mesto u kupeu. I mo`da zbog toga vozovi u mom snu i u mojoj svesti imaju uvek belu boju, poput kakve ptice.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
Studenti Beogradskog univerziteta nastavili su pritisak na pravosudne organe u Srbiji u nameri da ih primoraju da rade po Ustavu i zakonima zemqe.
Studenti koji ve} nedeqama blokiraju fakultete u nedequ, 12. januara su se okupili ispred Ustavnog suda u centru Beograda, gde su im se pridru`ili i gra|ani. Protest je odr`an pod sloganom „Bitno je da ima{ (u)stav!" ~ime su studenti, kako su rekli, `eleli da uka`u koji se sve ~lanovi Ustava, najvi{eg pravnog akta, kr{e. Iako nedeqom Ustavni sud ne radi, studenti ka`u da to i nije bitno, jer ovaj sud, isti~u, ionako ne radi ni kad treba. Posle odavawa po{te poginulima u
padu nadstre{nice na stanici u Novom Sadu, pro~itani je kada i kako je sve Ustav prekr{en posledwih meseci i kako su studenti bili izlo`eni raznim pritiscima, a pravosudni organi na to nisu reagovali.
Studenti vi{e univerziteta u Srbiji, koji blokadama fakulteta tra`e reakciju institucija posle pada nadstre{nice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 qudi, u petak, 10. januara blokirali su Mostarsku petqu, jedno od glavnih saobra}ajnih ~vori{ta u srpskoj prestonici. Istovremeno sa protestom u Beogradu, i studenti u Ni{u su u nedequ organizovali skup.
Studenti su do{li do Ustavnog suda u centru Beograda u vi{e kolona, a jedna je
Emir Kusturica: Vu~i} je okru`en klovnovima, u posledwih deset godina uni{tio je sve {to je ostalo od nacionalne inteligencije u Srbiji
Rediteq Emir Kusturica je u najnovijem obra}awu na kanalu „Sputwik” u emisiji „Sudija te tu`i, sudija ti sudi”, o{tro kritikovao stawe vladavine prava u Srbiji, posebno se osvr}u}i na rad glavnog dr`avnog tu`ioca Zagorke Dolovac, ali i na politiku predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a.
Kusturica je, bez zadr{ke, prozvao Vu~i}a da je okru`en „klovnovima“ i da je u posledwih deset godina uni{tio ono {to je ostalo od nacionalne inteligencije u Srbiji.
Kusturica je svoje obra}awe zapo~eo analizom aktuelne politi~ke situacije u Srbiji, tvrde}i da Vu~i} svojim delovawem stvara „dve Srbije“ – jednu koja mu je „u nedrima“, a drugu koju ~ine razne nevladine organizacije i tzv. "slobodni gra|anski korpus". Prema Kusturi~inim re~ima, Vu~i}eva politika ne samo da polarizuje dru{tvo, ve} i elimini{e one glasove koji se protive vladaju}im strukturama.
"Velika nevoqa u mom li~nom primeru kao gra|anina Srbije bila je nakon mog protivqewa iskopavawu litijuma. Neka fantomska organizacija je objavila moj nadgrobni spomenik, ozna~iv{i 2027. godinu kao godinu moje smrti. Tu`ila{tvo nije reagovalo, a nije ni Vu~i}, koji ne mora da zna~i da je on direktno ume{an, ali wegovo }utawe sve govori“, istakao je Kusturica.
Kusturica je istakao da je {okiran {to sistem u Srbiji nije reagovao na tako ozbiqnu pretwu po wegov `ivot.
On se pitao kako je mogu}e da se u zemqi u kojoj `ivi pre smrti gradi nadgrobni spomenik i kako je mogu}e da se tu`ila{tvo nije pozabavilo time, dodaju}i da je sve to reakcija na wegovo protivqewe eksploataciji litijuma, koje i daqe smatra izuzetno {tetnim za Srbiju. Posebnu pa`wu posvetio je studentima koji su nedavno pevali himnu ispred Republi~kog javnog tu`ila{tva i kabineta glavnog tu`ioca Zagorke Dolovac.
"Ta slika je impresivna. Do{li su na pravu adresu. Ali ko je Zagorka Dolovac? Wena biografija tek treba da se napi{e, ali jedno je sigurno - postala je amblem svake vlasti u Srbiji, po~ev od Pajti}a pa sve do Vu~i}a“, rekao je Kusturica.
Posebno zanimqiv deo bila je wegova kritika Vu~i}eve uloge u, kako ka`e, „potpunom porazu nacionalne inteligencije“.
„Ono {to bi trebalo da bude nacionalna inteligencija, wu je Aleksandar Vu~i} u posledwih deset godina, na politi~kom nivou potpuno porazio. Dr`e}i klovnove oko sebe. Verovatno postoje izvori do kojih se mo`e do}i da bi se ustanovilo za{to je nestala sa politi~ke scene nacionalna stranka. Mi nemamo nijednu nacionalnu stranku, koja mo`e da reguli{e ono {to se u me|uvremenu u svetu desilo“, rekao je Kusturica.
krenula sa Ekonomskog fakulteta. „Do{la sam da podr`im studente i kao wihov profesor i jedan od potpisnika pisma podr{ke studentima i sa wima smo dokle god bude trebalo", rekla je Sawa Miti}, profesorka Ekonomskog fakulteta. Ka`e da su studenti zadovoqni zbog podr{ke kompletnog Nastavno-nau~nog ve}a Ekonomskog fakulteta i da se nada da }e uspeti u wihovim zahtevima.
Krajem pro{le godine, studenti su protestovali i ispred sedi{ta glavne republi~ke tu`iteqke Zagorke Dolovac koja se vrlo retko pojavquje u javnosti, iako je 12 godina na funkciji.
I od we su tra`ili kompletnu istragu o padu nadstre{nice na nedavno rekonstru-
isanoj novosadskoj `elezni~koj stanici u Novom Sadu i utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti svih koji su doprineli tragediji. Blokadama fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, studenti tra`e objavqivawe svih dokumenata o rekonstrukciji nadstre{nice, odbacivawe optu`bi protiv uhap{enih i privedenih studenata na protestima, podno{ewe krivi~nih prijava protiv napada~a na studente, kao i pove}awe izdvajawa od 20 odsto za obrazovawe.
I dok nadle`ni tvrde da su svi zahtevi ispuweni, studenti to negiraju, isti~u}i da ne `ele da pri~aju sa pojedincima iz vlasti, ve} da samo institucije mogu da ispune zahteve.
~emu }emo pamtiti ambasadora
Ambasador Amerike u Srbiji Kristofer Hil obilazi ovih dana srpske zvani~nike u okviru opro{tajne turneje kojom zavr{ava svoj diplomatski anga`man u Srbiji. Wegov mandat osta}e upama}en po velikoj podr{ci re`imu koji predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u kqu~nim doga|ajima koji su znatno uticali na na{e dru{tvo.
Posle susreta sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve patrijarhom Porfirijem, odlaze}i ameri~ki ambasador Kristofer Hil sastao se i sa premijerom Milo{em Vu~evi}em i predsednicom Narodne Skup{tine Anom Brnabi}.
Tako Kristofer Hil vi{e ne}e biti ambasador SAD u Srbiji gotovo tri godine otkako je zvani~no stupio na du`nost.
U tri duge godine wegove diplomatije u Srbiji stala je otvorena podr{ka predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u u trenucima kada su temeqi demokratije u na{oj zemqi bili ozbiqno poquqani.
Hil je, ili izbegavao da komentari{e goru}e teme u srpskom dru{tvu, ili je to ~inio na ~udan na~in, da se ~inilo da pazi da i najmawe ne povredi doma}ina.
SRBIJA IDE
U DOBROM PRAVCU
Godinu za nama ambasador
SAD u Beogradu Kristofer Hil zavr{io je ocenom da Srbija ide u dobrom pravcu, a da se odnosi dve zemqe kre}u napred, {to je kod dela opozicije nai{lo na o{tre reakcije.
„Ose}am se ohrabreno, siguran sam da }u zbog ovoga dobiti poruke mr`we, ali mislim da Srbija ide u pravom smeru. Morate da se
uporedite sa drugim zemqama da biste razumeli za{to verujem da idete u pravom smeru“, rekao je Hil. Wegova izjava do{la je u trenutku kada Srbiju potresa najve}a kriza od od dolaska SNS na vlast, nakon pada nadsre{tnice u Novom Sadu gde je poginulo 15 qudi, {to je izazvalo studentsku pobunu, AMERI^KI UGOVORI I ZAVET ]UTAWA Iz redova opozicije, `estoke kritike na Hilov ra~un stizale su naj~e{}e sa adrese lidera Stranke slobode i pravde Dragana \ilasa Upravo je \ilas nedavno otvoreno upitao Hilda da li zbog ameri~kih ugovora `muri na ono {to radi re`im u Srbiji. \ilas je tom prilokom podsetio na Hilovo prisustvo na otvarawu Moravskog koridora, koji je za ogroman iznos gradio ameri~ko-turski konzorcijum Behtel-Enka. Klizav teren za Kristofera Hila bila je i tema iskopavawa litijuma. Tako je odlaze}i ameri~ki ambasador rekao da o sudbini iskopavawa litijuma treba da odlu~i narod u Srbiji, a odmah potom je ocenio i da je litijum deo budu}nosti u kojoj bi Srbija
trebalo da u~estvuje, a da na antilitijumskim protestima ima i onih koji su proruski orijentisani, koje ne brine litijum ve} kretawe Srbije ka Zapadu. Kristofer Hil nije krio svoju naklonost ni tokom decembarskih izbora 2023. i junskih izbora 2024. godine u Srbiji. Na primedbu da Srbija nije primenila kqu~ne preporuke ODIHIR, na {ta je i sam ukazivao, Hil je kazao da ima mnogo kriti~ara i da }e ih uvek biti, ali da to ne zna~i da su u pravu.
„To su promene i reforme za koje su potrebne godine. Kako, recimo, da imate detaqan uvid u bira~ki spisak, a da ne kr{ite pravo na za{titu li~nih podataka. ^iwenica je da se razgovaralo o problemima, mislim da je zdravo i da je pomoglo {to su odr`avani sastanci opozicije i vladaju}e stranke i mislim da treba dati deo zasluga predsednici parlamenta Ani Brnabi} koja je okupila qude, {to nije bilo lako“, rekao je Hil.
Posle izbora 17. decembra 2023. godine, rekao je da se raduje saradwi sa novom Vladom Srbije, dok je u isto vreme dvoje senatora SAD tra`ilo istragu o izbornoj kra|i.
Milo{ sa `enom svratio u restoran u Beogradu, vlasnica mu pri{la i pitala ga: "De~ko, odakle si?" Rekao joj je samo jednu re~enicu i svaki dan su dobijali besplatan ru~ak
Postoje trenuci kada nas `ivot stavi pred ispite za koje nismo spremni, ali i kada nas podseti na mo} qudske dobrote koju ~esto zaboravqamo. I jedna i druga situacija desila se bra~nom paru Stoiqkovi} iz Vrawa, roditeqima malog Vukana kojima je u najte`im trenucima, jedna nepoznata `ena nesebi~no pomogla i postala wihov an|eo ~uvar.
Milo{ i Ivana Stoiqkovi}, roditeqi troipogodi{weg Vukana, de~aka iz Vrawa kod koga je dijagnostifikovana spinalna mi{i}na distrofija, pro`iveli su ono {to mnogi roditeqi nikada ne bi `eleli ni da zamisle. Borba za `ivot wihovog sina zapo~ela je te{kom dijagnozom, a nastavila se prikupqawem sredstava za najskupqi lek na svetu – zolgensmu.
Iako je podr{ka je stizala sa svih strana, od poznatih i nepoznatih qudi, ono {to su prolazili u tim danima retko ko bi mogao da razume. Kako su otkrili, `iveli su u stalnom strahu, bez vremena ~ak i za osnovne potrebe.
"Sve na{e misli i snaga bile su usmerene na Vukanovu borbu" prisetio se Milo{.
Kako su ispri~ali, dok su bili u Beogradu zbog terapija, svratili su u restoran koji je nudio kuvana jela. Umorni i iscrpqeni, pitali su vlasnicu da li postoji mogu}nost da svakodnevno kupuju dva obroka.
"Bukvalno nam je to bilo dovoqno da ostanemo na nogama" dodala je Ivana.
Vlasnica, `ena toplog pogleda i blagog osmeha, pitala ga je: "De~ko, odakle si? Prepoznajem akcenat, i ja sam Vrawanka."
SVAKOGA DANA STIZALA SU DVA BESPLATNA OBROKA
Milo{ je kratko potvrdio i ispri~ao zbog ~ega su u Beogradu. Od tog trenutka, svakoga dana na wihovu adresu stizala su dva obroka.
Ta `ena nikada nije `elela da primi novac, odbijala je, bez obzira na to koliko su Ivana i Milo{ insistirali.
Danas, dok hrani svog de~aka koji polako, ali sigurno napreduje, Ivana kroz suze pri~a:
"@ena koju nismo poznavali hranila nas je tri puna meseca. U danima kad smo bili sami, upla{eni i izgubqeni, wena pomo} bila je na{a snaga. Nikada joj to ne}u zaboraviti."
Ta `ena, ~ije ime ostaje tajna jer ne `eli da se o woj govori, mo`da ni ne zna koliko je zna~ila ovoj porodici. Ali Ivana svaki dan misli na wu, zahvaquje joj se i moli za weno zdravqe.
"TAKO RADE PRAVI QUDI"
Ova pri~a nije samo svedo~anstvo o jednoj porodici, ve} lekcija svima nama – o snazi nesebi~ne pomo}i, o davawu bez o~ekivawa i o tome kako jedno malo delo mo`e promeniti ne~iji svet. U ovim prazni~nim danima, neka nas podseti da pogledamo oko sebe, pru`imo ruku i budemo svetlo nekome kome je ono najpotrebnije", pi{e na pomenutoj Instagram stranici.
Dirqiva pri~a odu{evila je veliki broj qudi, podse}aju}i nas sve na to koliko je va`no pru`iti ruku onima kojima je najpotrebnija.
"Bravo za gospo|u. Tako rade pravi qudi", glasio je jedan od komentara ispod objave.
Poqoprivrednik
Marko Jevti} iz Velike Plane sa svojih 35 godina uspeo je da stvori tri farme sviwa na kojima je gotovo 1.000 grla. Ono po ~emu je postao poznat u Srbiji je da je za "svoju du{u" napravio i farmu na kojoj se sviwe slobodno kre}u, jedu zdravu hranu, pa pr{uta koju od wih pravi ko{ta ~ak 300 evra po kilogramu.
Pro~ulo se, tako, i da Markova pr{uta nije bez razloga skupa, po{to sviwe, ni mawe ni vi{e, hrani iskqu~ivo vo}em i povr}em – uz dodatak ~istog kukuruza.
A sve je po~elo kada su mu prijateqi u vi{e navrata tra`ili da im nabavi sviwe koje ne jedu koncentrat i hranu sa aditivima. I to nije tra`eno tek tako –i sam Jevti} iz li~nog iskustva potvr|uje da tovqene sviwe, koje tako|e ima na svojim farmama, dnevno mogu da „nabace“ i kilogram dnevno, dok one sa wegove „zdrave farme“ tek za godinu i po dana dosti`u te`inu od 120 ili 130 kilograma. Jevti}, naime, ima dve farme na kojima radi uslu`ni tov sviwa – veliki proizvo|a~i hrane mu donose prasad i hranu za wih. Kada ih othrani, dolaze po wih kamionima, a za tu uslugu tovqewa mu pla}aju.
Sada ima 830 tovqenika – na jednoj farmi 500, a na drugoj 330 grla. Zarada za ovu uslugu je dobra, ka`e nam Jevti} i dodaje da mu taj i drugi posao kojim se bavi – pogrebne usluge – omogu}io da krene u avanturu osnivawa tre}e, „zdrave farme“ na kojoj je sve {to proizvodi ba{ takvo – zdravo i doma}e.
U RADOVAWU PO BLATU [ETAJU „RADOSNE SVIWE“, JEDU LUBENICE, JABUKE… „S obzirom na to da se godinama bavim tovom sviwa, tako su me i stalno zvali prijateqi i tra`ili mi sviwu ali da nije jela koncentrat, da nije hrawena aditivima“, prise}a se Marko po~etaka svoje ekolo{ke farme u selu Radovawe kod Velike Plane, koja sada postoji ve} ~etiri godine.
Na woj je trenutno 140 sviwa, rasa „resavke“ i „moravke“. U pitawu su srpske autohtone rase i u tome je, izme|u ostalog i tajna uspeha proizvoda sa „zdrave farme“ – wihovo meso i mast mnogo su kvalitetniji od drugih rasa, obja{wava Jevti}.
U pitawu su vrste otporne na spoqne faktore, pa im zato ne trebaju nikakve iwekcije ili vakcine.
„Ciq mi je bio da mogu da ih pustim u dvori{te, da im dajem vodu i hranu i ni{ta vi{e“, ka`e Marko.
I jo{ jedna va`na stvar koja ga je nametnula kao proizvo|a~a mesa kom se veruje u Srbiji je i na~in na koji hrani sviwe.
On, naime, vo}e i povr}e kojima hrani sviwe otkupquje ili dobija od fabrika koje se bave wihovom preradom.
U pitawu je vo}e i povr}e koje nije za prvu klasu i nije za qudsku upotrebu.
„Iskqu~ivo vo}e i povr}e u ovom delu Srbije nalazim. Ali de{avalo se i da mi, na primer, ~ovek iz Bole~a doveze prinose sa hektara lubenica koje su se prilikom transporta iz Turske zaledile u hladwa~i, pa nije mogao da ih prodaje, jer su bile mekane“, ka`e Jevti}.
Za takvu hranu ne nekim mestima pla}a, a na nekima i ne.
Pored vo}a i povr}a daje im i `itarice, naj~e{}e kukuruz do 200-300 grama dnevno.
Ekolo{ka farma prostire se na 113 ari.
„To je bilo sve trava i korov, a sada je uglavnom blato. Odgovara im to blato, iako imaju betonirano gde da spavaju. ^ak su napravile u {ibqu rupe, kao zemunice, da u wima spavaju“, ka`e Marko. KAKO NASTAJE PR[UTA OD 300 EVRA
Tajna Markovog uspeha je i u na~inu su{ewa, po{to meso su{i na Zlatiboru „na hladnom dimu“. Tamo su qudi iz Dalmacije do{li i otvorili pu{nicu koja ima 600 kvadrata. „Iskqu~ivo rade na prirodan na~in, na suvoj bukovini i hladnom dimu zrewe se vr{i“, otkriva Marko.
„Birao sam gde }u da su{im meso na skroz prirodan na~in, da ne bude ve{ta~ki. Kao u Wegu{ima“, navodi Jevti} i dodaje da tu tezu potvr|uje ~iwenica ima „ozbiqne kupce i iz Crne Gore“ jer tamo nema vi{e pr{ute i dimqenog mesa koje se sprema na priro-
dan na~in. Sve se, tvrdi, „radi na brzinu i u ve{ta~kim komorama“. I sam proces proizvodwe Markovih proizvoda od mesa je dug, pa je i to razlog odakle tolika cena. Obja{wava da godinu i po dana pro|e „od praseta do sviwe“ i isto toliko – da do|e do pr{ute. „Od praseta do pr{ute mora da pro|e tri godine i zato to i ima i svoju cenu“, ka`e.
KO SU KUPCI?
Za proizvode sa Markove „zdrave farme“ pojavquju se, ka`e, novi kupci svakodnevno. Ipak, jo{ ne radi sa tolikim kapacitetom da bi napravio veliku zaradu.
„Najbitnije mi je da ko jednom ko kupi do|e ponovo“, isti~e. I to mu se i de{ava. Mada kupci nisu iz lokala. U op{tini Velika Plana ima samo dve mu{terije. Ali zato je mnogo vi{e kupaca iz Beograda, Novog Sada, Subotice…
Me|u Markovim klijentima tako su sada strane ambasade, najvi{e dr`avne institucije, poznati elitni restorani, ali i Patrijar{ija SPC, navodi Jevti}. [TA SVE PROIZVODI I KOLIKO KO[TA?
Marko Jevti} usmerio se uglavnom na preradu mesa, pa tako pravi pe~enicu, suvi vrat, tirolsku ple}ku, slaninu sapuwaru, mast, kobasice i ~varke. Hambur{ka slanina i tirolska ko{taju po 60 evra za kilogram, sapuwara i ~varci 50 evra za kg, vrat je 70 evra, mast 10 evra za kanticu od kg, i pr{uta – 300 evra po kg.
PROBLEM – NEMA
RADNE SNAGE, OP[TINA NE POMA@E Ali nije sve tako prozai~no u poslu na{eg sagovornika. @ali se da nema podr{ku Op{tine Velika Plana i da su ga vi{e puta odbijali kada im je tra`io bilo kakvu pomo}.
Problem su, ka`e i radnici na farmi, do kojih te{ko dolazi jer – niko ne}e da radi.
Ka`e da 500 evra pla}a radniku da ujutru i uve~e po sat vremena provede na farmi i nahrani sviwe.
Daje mu automobil da ode do farme i pripremi svu potrebnu hranu, ali i pored toga, muku mu~i da na|e zainteresovane za taj posao.
„Zato sam ja uvek tu“, ka`e nam Marko. Isti~e da, pored te{ko}a, ne}e odustati od svog posla i da mu je ciq da napravi brend koji }e postati konkurentan na tr`i{tu.
JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (5)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
U listu "Korijere de informacione" objavqeni su razli~iti ~lanci koji govore o kretawu Paveli}a i wegovih usta{a tokom 1947. i 1948. godine u Rimu.
Paveli} se krio pod la`nim identitetom, dok su wegove usta{e vi{estruko hap{ene i izru~ene u rimskoj prestonici, skrivaju}i se u Zavodu Svetog Jeronima ili u razli~itim samostanima u kojima su bili skloweni. Me|utim, mnogi su uhva}eni.
U ve~erwem izdawu lista "Korijere de informacione" je 27. marta 1947. objavqen ~lanak pod naslovom „Vojna policija hvata usta{ke episkope“. U ~lanku se navodi da su dan ranije u Rimu engleska vojna policija i italijanska policija izvr{ile iznenadni napad na hrvatski Zavod Svetog Jeronima, u ulici Toma}eli. (Adresa hrvatskog Zavoda Svetog Jeronima) Operacija je izvedena uz veliko anga`ovawe snaga i imala je za ciq hvatawe jugoslovenskih ratnih zlo~inaca koji su se sklonili u Zavod. Engleski i italijanski agenti koji su delovali po nare|ewu engleskog oficira i italijanskog pozornika, priveli su oko stotinu gostiju, uglavnom jugoslovenske nacionalnosti. Operacija je bila sasvim uspe{na. U ~lanku se navodi da su brojni jerarsi Ante Paveli}a, ozbiqno povezani sa usta{kim re`imom i odgovorni za razne zlo~ine, pali u ruke pravde.
U ve~erwem izdawu lista "Korijere de informacione" od 5. maja 1947, objavqen je kratak ~lanak pod naslovom „Paveli} u Rimu?“, u kom je pisalo da se tra`i „Otac Gomes“ koji se uputio prema Argentini. U ~lanku je pisalo da je rimska policija bila oprezna i da je privodila kraju aktivne istrage o Anti Paveli}u, biv{em hrvatskom {efu dr`ave, nakon brojnih {turih i kontradiktornih vesti od posledwih nedeqa, a koji je o~igledno ponovo stigao u italijanski glavni grad. Ante Paveli}, koji bi trebalo da je nedavno stigao u Rim, obu~en u sve{tenika, nameravao je da dobije vizu za Argentinu. Posedovao je,
Poglavnik Paveli}, ozlogla{eni zlo~inac u {etwi u Buenos Ajresu , Foto iz kwige "Srpski heroj u vu~joj jazbini"
prema noti, jedan paso{, a ostale isprave su zavedene na ime takozvanog Oca Gomesa, iz Lisabona. Paveli} nije mrdao nikuda bez svog usta{kog obezbe|ewa. Dobio je paso{ na ime Oca Gomesa, da bi mogao da pobegne iz [panije prema Argentini, ali je bio upozoren da je mogu}e da bude uhva}en, zbog ~ega je odbacio tu rutu za beg i vratio se u Vatikan, gde je u`ivao sigurnu za{titu.
Druga vest iz lista "Korijerede informacione", od 22. maja 1948, otkrivala je boravi{te tri ratna usta{ka zlo~inca, koji su se krili u manastiru u Rimu. Pod naslovom „Usta{e iz manastira bili su okrutni zlo~inci“, a ~lanak je govorio o tome da je politi~ki biro policijskog {taba u Rimu uhapsio troje usta{a, nakon teroristi~kog napada koji su po~inili protiv jugoslovenskog predstavni{tva, {to je bacilo zloglasnu senku na wihovu pro{lost. Jugoslovenske diplomatske vlasti bile su zadu`ene da obaveste policijski {tab o la`nim imenima koja su koristili, i mesto gde se krilo ovo troje usta{a, koji su boravili u samostanu. Jedan od wih bio je Branko Rukavina, koji je posedovao isprave nabavqene u Trstu pod la`nim imenom Branko
Ruti}. Rukavina je bio {ef tajne slu`be UNS, Ante Paveli}a. On je neko vreme upravqao zagreba~kim zatvorom, poslav{i u tom periodu ~etiri stotine politi~kih zatvorenika u smrt. Jo{ jedan od zarobqenih usta{a bio je Diviza Cia~i}, usta{ki podficir koji je u brojnim odmazdama opusto{io sela li~kog i kordunskog kraja. On li~no ubio je {ezdeset qudi u mestu Sinilija, ukqu~uju}i i jedno dvogodi{we dete. S tim u vezi, prokazao ga je jedan ro|ak masakrirane porodice, koji je stigao u Rim 1947, i saznav{i da se ovaj mu~iteq nalazio u samostanu, prijavio ga.
Tre}i ratni zlo~inac, Herenda Vid bio je {ef Okruga usta{ke omladinske organizacije na jednom ostrvu, gde je uhapsio tri stotine qudi, a zatim ih poslao na ubijawe u koncentracioni logor Jasenovac. Jugoslovenska vlada }e tra`iti ekstradiciju i predaju ova tri zlo~inca.
Ovi novinski ~lanci svedo~e o tome kako je ogroman broj ratnih zlo~inaca poku{ao da se kamuflira la`nim identitetima, preko pacovskih kanala, dok tra`e ili ~ekaju dokumentaciju u Rimu kako bi pobegli preko neke luke.
Po~etkom 1948, Tito je znao da je hap{ewe Paveli-
Argentinski istori~ar i novinar Abel Basti pisao je da Paveli} poseduje niz zgrada koje pripadaju wegovoj gra|evinskoj kompaniji, ne samo u Buenos Ajresu, ve} ~ak i u gradu Mar del Plata. Basti je obavio intervju sa izvesnim stolarskim radnikom, Ernanom Ansimom, koji je bio Paveli}ev ~ovek od poverewa, po{to je za wega obavqao poslove na izgradwi zgrada u Mar del Plati. Basti i Ansinovo svedo~ewe pouzdani su dokaz o Paveli}evom gra|evinskom poslovawu, ne samo u gradu Buenos Ajresu, ve} i u drugim gradovima u zemqi.
DOGODILO
}a rizi~no. Prema analizi argentinskog novinara Igwasija Montesa de Oka, nije morao da brine samo o hap{ewu Poglavnika, ve} je bilo neophodno da likvidira i wegove pristalice da bi smawio kolateralnu {tetu za Jugoslaviju kao i politi~ke posledice koje su mogle nastati zbog onoga {to se nalazilo unutar jednog crkvenog zdawa, a postojao je i rizik da, ukoliko bi ga i ubili, bude zapam}en kao heroj, {to bi moglo oja~ati wegovo teroristi~ko nasle|e. Slede}e pitawe koje je potrebno istra`iti je: Gde se nalazio Paveli} kada je stigao u Argentinu i {ta su bili wegovi prvi potezi? Pre svega, va`no je razjasniti da se Paveli} nije sklonio u Argentinu 1946. godine, kako tvrde neki pisci. Ante Paveli} je, shodno postoje}oj dokumentaciji, u Argentinu stigao sa la`nim identitetom u novembru 1948. godine na brodu Sestriere. Paveli}evo prvo skrovi{te po dolasku u zemqu bilo je u nasequ Belgrano u Buenos Ajresu. On se vrlo kratko nastanio u velikoj ku}i u koju su dolazile mnoge usta{e. U zavr{nom izve{taju SELIL-e (Komisija za raskrinkavawe nacisti~kih aktivnosti u Argentini, koju je osnovao argentinski predsednik Karlos Menem, 199799,) Karlota Xeki{, ~lanica te Komisije, pripremila je jedan deo izve{taja u kome je istra`ivala o nacistima i wihovim saradnicima. [to se ti~e Paveli}a, ona navodi da je u Argentinu u{ao 6. novembra 1948. pod la`nim imenom Antonio Serdar, ~amcem iz Brazila. Po mi{qewu Xeki{ove, sekretar hrvatskog Karitasa je izjavio da je Antonio Serdar bio gra|evinar i da se nalazio u zemqi od 1948. Od 1948, Paveli} je pod identitetom Serdara pravdao svoje boravi{te pe~atiranom potvrdom koju je odobrio arhiepiskop Buenos Ajresa. l U slede}em broju: Blagoje Jovovi} u novinskom ~lanku saznao da je Paveli} u glavnom gradu Argentine
1547. - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiqevi~. Poznat je po veoma zna~ajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primewivao u nastojawu da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog ~ega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu {tampariju u Rusiji, a radi ja~awa trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
1908. - U Beogradu je otvoren hotel "Moskva", podignut na mestu kafane "Velika Srbija". Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilki} i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
1920. - U SAD je stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodwe i prodaje alkohola.
1927. - Umro je srpski geograf Jovan Cviji}, osniva~ antropogeografije i geomorfologije i Geografskog dru{tva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraqevske akademije od 1921. do smrti i po~asni doktor vi{e inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (191920) ("Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemaqa").
1991. - SAD i zapadni saveznici zapo~eli su u Zalivskom ratu operaciju "Pustiwska oluja" masovnim vazdu{nim udarima po vojnim i industrijskim ciqevima u Iraku i Kuvajtu, 19 ~asova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.
1998. - U eksploziji metana u rudniku "Soko" u ^itluku kod Sokobawe poginulo je 29 rudara.
2003. - Iz svemirskog centra Kenedi na Floridi, lansiran je {atl "Kolumbija". Neposredno pred sletawe na Floridi (1. februar) posle 16-dnevne misije, {atl se raspao u plamenu iznad Teksasa. Poginulo je svih sedam astronauta, me|u kojima je bio i prvi izraelski astronaut Ilon Ramon.
2009. - Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kriti~ara Bogdan Tirnani}.
2016. - Tai Ing Ven (59) izabrana je za prvu `enu predsednicu Tajvana kao liderka Napredne demokratske partije (DPP) koja se otvoreno zala`e za nezavisnost Tajvana od Kine.
2016. - Iranu su ukinute sankcije, na osnovu sporazuma ove zemqe i {est svetskih sila (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka) od 14. jula 2015. godine kojim se ograni~ava iranski nuklearni program u zamenu za ukidawe me|unarodnih sankcija.
2018. - Ubijen je Oliver Ivanovi}, predsednik Gra|anske inicijative SDP, po{to je na wega nepoznata osoba ispalila vi{e hitaca iz pi{toqa u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Kada bi se iz muzejskih postavki u Srbiji izuzelo sve ono {to je nastalo pod okriqem Srpske pravoslavne crkve ili {to je nekada bilo u wenom vlasni{tvu, mnogi na{i muzeji bi bili dosta oskudniji, ka`e za Sputwik upravnik Muzeja SPC dr Vladimir Radovanovi}.
Ova duhovna i kulturna institucija obele`ava jubilej - 70 godina od prve stalne postavke, sve~ano otvorene 1954. godine. Uz napomenu da su radovi na pripremi i prikupqawu zbirki po~eli mnogo ranije, dr Radovanovi} sugeri{e i da je brojka od sedam deceija zapravo varka, budu}i da je re~ o muzeju koji ba{tini najvrednije riznice sredwovekovnih manastira.
Muzej Srpske pravoslavne crkve danas znamo kao instituciju kulture koja se bavi poslovima koje je najlak{e definisati kao muzejski. Me|utim, on ba{tini mnogo stariju tradiciju koja traje, slobodno mo`emo kazati, od onog trenutka od kad je Sveti Sava ustrojio i osnovao studeni~ku riznicu, posle toga i hilandarsku – to su u stvari temeqi na{eg muzeja i to je tradicija koja se do danas sa~uvala.
On podse}a da muzejski eksponati nisu samo predmeti od izuzetnog duhovnog, kulturnog i umetni~kog zna~aja, ve} su istovremeno i na{e najve}e svetiwe.
Neki od tih predmeta su tokom istorije Srpske pravoslavne crkve imali i upotrebnu vrednost, slu`ili su za razne bogoslu`bene namene. Tu su i vrednosti koje su tokom vekova bile predmeti pohara i pqa~ki, a za koje su na{i prehodnici, vrli igumani, episkopi i drugi stari rizni~ari nekad i svoje `ivote polagali, spa{avaju}i to na{e bogato duhovno i kulturno blago. Zahvaquju}i wima smo do dana{wih dana i uspeli da ga sa~uvamo.
Zbog svega ovoga je Muzej SPC svojevrsna `iva istorija koja svedo~i o duhovnoj vertikali, o trajawu, isku{ewima, istrajavawu… Otuda ono {to se u wemu nalazi – od pla{tanica, ikona, rukopisnih kwiga do drugih dragocenosti nisu samo muzejski eksponati. Pod okriqem muzeja Srpske pravoslavne crkve su sve riznice, od hilandarske, studeni~ke, do riznice De~ana, Gra~anice, ali i onih manastira koji vi{e nisu na teritoriji dr`ave Srbije, poput manastira Krka ili Mora~a. Kada je osnovan Muzej SPC 1927. zami{qen je kao centralna institucija kulture Srpske pravoslavne crkve koja }e se starati, voditi brigu i pru`iti pomo} svim ostalim crkvenim organizacijama i institucijama u o~uvawu onoga {to se nalazi unutar manastirskih crkvenih i eparhijskih
riznica. Tokom tog dugog perioda, od sad ve} skoro stotinu godina, muzej se bavio tom svojom izvornom misijom. Me|utim, svi smo svedoci koliko je srpska istorija u tih sto godina bila burna. Sam muzej osnovan je u predve~erje Drugog svetskog rata sa ciqem da se obradi svekoliko crkveno-duhovno blago, ne samo u granicama tada{we Kraqevine Jugoslavije, nego i sa onih teritorija koje nisu ulazile u sastav te dr`ave. Zbog toga su tada i krenuli u Ma|arsku i neke druge zemqe. Wihovi po~etni koraci nisu bili spre~eni samo svetskim ratovima, nego i po zavr{etku drugog svetskog rata, odnosom novih dr`avnih vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Uz napomenu da nova vlast iseqava Muzej SPC iz Konaka kwegiwe Qubice, gde je bio sme{ten, Radovanovi} dodaje da su se u prethodnih 90 godina upravnici muzeja trudili da sa~uvaju ono {to se sa~uvati mo`e.
Na prvom mestu ciqe je bio da se to vredno duhovno blago sa~uva unutar crkve, a kasnije da ono bude na odgovaraju}i na~in i konzervirano i restaurisano. I kada ~ovek pogleda te godine nimalo lakog perioda, ose}a divqewe prema svim tim qudima koji su dali veliki doprinos, svim pojedincima koji su pomogli konzervaciju, restauraciju i o~uvawe ovih predmeta.
BO@I]NA @EQA - DOBITI IZLO@BENI PROSTOR
Muzej i danas iznalazi na~ine da nastavi svoju va`nu misiju. Tako je nedavno studeni~ka riznica, popisana i obra|ena. O zna~aju Studenice posvedo~ila je i izuzetna izlo`ba odr`ana pre negoliko godina u Galeriji SANU, ali, budu}i da su izlo`be ograna~enog trajawa, pitamo upravnika Muzeja SPC da li pri`eqkuje za muzej prostor u kome bi blago takvih riznica moglo postati –stalna muzejska postavka. Budu}i da smo u ovim bo`i}nim i novogodi{wim praznicima kada jedni drugima `elimo najlep{e `eqe, za nas bi najlep{e {to bi nam se moglo po`eleti bilo – `elimo vam da u slede}oj godini budete u adekvatnom prostoru. Ne ka`em to samo zbog nas, nego ka`em zbog Muzeja SPC, zbog onoga sa ~im treba da se pove`emo. Mi trenutno imamo izlo`ene ~etiri do pet rukopisnih kwiga, a Muzej ~uva wih oko hiqadu. Na{ prostor je nedovoqan da to poka`emo i ispri~amo tu pri~u. A kada pomislimo koliki je broj ikona, predmeta od tekstila, bogoslu`benih predmeta… Sve je to negde `al {to ne postoji mogu}nost da sve to izlo`imo. Kad bi postojao prostor, nastavqa dr Radovanovi}, posetioci bi mogli da vide mnoge riznice koje su danas nedostupne ili te{ko dostupne. Tako bi se pored pla{tanice srpskog kraqa Stefana Uro{a II, sve~ane odore kneza Lazara, ili Jefimijine Pohvale knezu Lazaru iz 1402, na{le i mnoge druge vrednosti srpske kulture i duhovnosti. Uzmite samo riznice od Bawe Pribojske do manastira iz rizni-
ca koji se nalaze van teritorije Republike Srbije. Ostvarewe te `eqe da prezentujemo na{e bogato duhovno blago, bilo bi jedno od na{ih najlep{ih novogodi{wih i bo`i}nih poklona. Bila bi izuzetna stvar da na jednom mestu mo`e da se pro|e kroz sopstvenu istoriju.
ME\UNARODNA ATRAKCIJA
O posetiocima Muzeja ka`e da su veoma kulturni i da ih je sve vi{e i iz inostranstva.
Pre nekog vremena jedan veliki broj Iranaca po~eo je dolaziti u muzej. U po~etku smo se ~udili, dok nismo shvatili da su wima ukinute vize i da su po~eli da dolaze intenzivno. I vi se prosto za~udite, razmi{qate otkud Iranci, a onda se odu{evite jer je to vrlo kulturan svet, zainteresovan da se upozna sa na{om kulturom.
Dugogodi{weg upravnika Muzeja SPC pitamo postoji li me|u muzejskim predmetim neki koji za wega li~no ima posebnu vrednost, neki pred kojim najdu`e stoji.
Postoje u Muzeju tri ikone za koje sam li~no vezan sticajem `ivotnih okolnosti. Kada ponekad do|u neke grupe ili zvanice koje vodim, uvek zastanem pored tih predmeta. Mo`da po svojoj istorijsko-umetni~koj vredno-
sti te tri ikone nisu najzna~ajniji predmeti, nisu ni ako bismo ih cenili po vremenu u kom su nastale, ali za mene imaju sna`nu emotivnu vrednost. Ja sam sve{teni~ki sin i odrastao sam u mestu \urakovac u Metohiji, izme|u Pe}i i Istoka. Crkva koja se nalazila na periferiji te varo{ice bila je iz sredweg veka, ali je obnovqena u periodu obnove Pe}ke patrijar{ije. U woj je postojao vrlo vredan ikonopis i vredno oslikarstvo. Na`alost, pogromom i svim onim de{avawima, ne samo da je crkva uni{tena, ve} je sru{eno i grobqe oko we, a ona je uni{tena do temeqa. Uni{ten je ~ak i hrast star preko 300 ili 400 godina - minirali su ga. Jedino {to je iz te crkve ostalo kao svedo~anstvo o wenom postojawu su te tri ikone. One su izlo`ene u Muzeju SPC i kada prolazimo pored wih, strancima ili nekim drugim, pri~am o tome kao li~ni svedok, kao neko ko je `iveo u toj crkvi, ko zna kako je izgledala. Tako te tri ikone nisu podse}awe samo za mene, nego i za one druge. One su svedoci da je tu nekad postojalo ne{to {to je bilo vrednost. U Muzeju SPC postoji vi{e takvih svedoka postojawa mnogih crkava i manastira koji su u zadwih nekoliko decenija pred na{im o~ima netragom nestali.
LOMQEWE ^ESNICE ISPRED HRAMA SVETOG SAVE:
Na platou ispred Hrama Svetog Save na Vra~aru u Beogradu tradicionalno je organizovano lomqewe bo`i}ne ~esnice koja je i ove godine imala 33 zlatna dukata u ~ast godina Isusa Hrista.
Lomqenu ~esnice, te{ke vi{e od 200 kilograma i podeqene u 7.000 delova u organizaciji pekara Srbije, prisustvovao je veliki broj vernika.
Pre samog lomqewa sve{tenstvo Hrama Svetog Save osve{talo je ~esnicu napravqenu od 250 kilograma bra{na.
Prisustnima ispred Hrama Svetog Save Unija pekara Srbije podelila je i 4.000 krsti}a i vi{e od 3.000 hiqade paketi}a.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica podsetio je da su sa tradicijom organizovawa lomqewa bo`i}ne ~esnice po~eli 1991. godine.
"Ve} 34 godine za redom organizujemo lomqewe bo`i}ne ~esnice. Napravili smo najve}u ~esnicu u Srbiji, stavili smo u wu 33 zlatnika, darodavac je preduze}e DPS iz [apca, najve}i proizvo|a~ bra{na kod nas, a ~esnicu smo tradicionalno pekli u nekoliko velikih pe}i. Radila se od 250 kilograma bra{na, skoro 400 kilograma testa, a pre~nik joj je oko 3,8 metara", kazao je Pralica.
Dodao je da je mnogo ruku vrednih pekara radilo no}as, kao i da su pored ove ~esnice koja je lomqena ispred Hrama Svetog Save pripremili i ~esnice za Vr{ac, Po`arevac, beogradsku op{tinu Zvezdara i mnoga druga mesta {irom Srbije.
Lomqewu ~esnice prethodila je liturgija koju je na Bo`i}no jutro predvodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. Bo`i}, zajedno sa Vaskrsom, predstavqa jedan od najve}ih hri{}anskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan ro|ewa Gospoda Isusa Hrista, Sina Bo`ijeg.
Vernici se tradicionalno pozdravqaju sa "Mir Bo`ji, Hristos se rodi - Vaistinu se rodi".
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
POSAO: Iako ste u pokretu i okru`eni qudima, duboko u sebi vam treba odmor i samo}a. Neke odluke poku{ajte da donesete sami, bez uplitawaa drugih. QUBAV: Te{ko }ete pronalaziti prave re~i da partneru opi{ete {ta vas mu~i i odbija od wega. Mo`da je to samo zasi}enost svakodnevicom. ZDRAVQE: Aktivan na~in `ivota je formula za dobro raspolo`ewe i dobro zdravqe.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
POSAO: Po~e}e da se realizuju situacije i planovi koji se, uprkos wihovoj osmi{qenosti i utemeqenosti, nisu pomerale s mrtve ta~ke. QUBAV: U postoje}oj vezi suo~i}ete se s novim odgovornostima. Samcima ovi dani donose poznanstvo koje }e se bazirati na prijateqstvu, a posle }e do}i i do obostranih ose}awa. ZDRAVQE: Prija}e vam intenzivniji dru{tveni `ivot. Pripazite na grlo.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
POSAO: Budite oprezni u sklapawu novih poslovnih saradwi. Zadr`ite se na uobi~ajenim zadacima za koje unapred znate da }ete ih uspe{no obaviti. QUBAV: Kamen spoticawa u qubavnim vezama }e biti va{a zaokupqenost poslom i preterani izlasci. Nezadovoqstvo druge strane moglo bi da eskalira u vidu sva|e. ZDRAVQE: Odle`ite bolest kako se ne bi zakomplikovala.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
POSAO: Izbegavajte partnerstva i poslove koji ukqu~uju javnost jer }e mogu}nost razo~arawa, kritika i nov~anih gubitaka biti pove}ana. QUBAV: Izlivi emocija preko poruka ili telefona ne nadokna|uju mawak fizi~kog kontakta. ^ak }e i oni u vezi do}i u isku{ewe neverstva, ali }e se u posledwem trenutku povu}i. ZDRAVQE: Probava i nervi su vam osetqivi, treba vam zdrava hrana.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
POSAO: U`iva}ete prili~nu naklonost {efova i uticajnih pojedinaca. Neki }e se zaposliti! QUBAV: Svu va{u pa`wu zaokupi}e harizmati~na i inteligentna, ali i tajanstvena osoba. Wene namere bi}e vam nejasne, {to }e vas jo{ vi{e privla~iti. Jaka obostrana hemija nave{}e vas na upu{tawe u flerta. ZDRAVQE: Mogli biste da dobijete novu terapiju koja vas vodi izle~ewu.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
POSAO: Ppred vama je nedeqa uspeha i dobijawa zaslu`enih priznawa. Izvrsno }ete se snalaziti i u najkomplikovanijim situacijama. QUBAV: Tolerancija }e biti kqu~ qubavnog zadovoqstva. Ako vam se dogodi raskid veze, svi su izgledi da }ete se pomiriti i nastaviti odnos s jo{ ve}im entuzijazmom. ZDRAVQE: Zanima}e vas alternativna medicina u kojoj }ete na}i lek za svoje boqke.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
POSAO: Te{ko }ete se koncentrisati i jo{ te`e nalaziti motivaciju za sve zadatke koji su pred vama. Odlaga|ete poslove do posledweg trenutka. QUBAV: Shvati}ete koliko ste bili u krivu i koliko ste neke stvari preuveli~ali. Oni koji su u braku mogli bi da se zagledaju u osobu s posla – pazite gde }e vas to odvesti. ZDRAVQE: Tihi simptomi neka vas podstaknu na ve}u brigu o sebi.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
POSAO: Iskoristite svoju mo} uverqivosti u onim stvarima gde to jo{ donedavno niste uspevali. Dobro }ete se koncentrisati, pamtiti, pisati i stvarati. QUBAV: Mo}i }ete se neometano prepustiti qubavi, zovu tela i telesnim u`icima. Predlo`ite partneru putovawe koje }e osve`iti vezu. ZDRAVQE: Zdravqe vam ne}e stvarati ve}e probleme pa }ete sve poreme}aje lako sanirati.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
POSAO: Puni radnog elana i entuzijazma u svaki }ete zadatak unositi deo sebe. Mnogi me|u vama }e po~eti boqe da zara|uju. QUBAV: Oseti}ete da je vreme za konkretnu akciju, da ste spremni da ula`ete u postoje}u vezu, u porodi~ne odnose ili u novi, ozbiqni qubavni po~etak. Samci, otvorite se, ne zaboravite na dru`ewa. ZDRAVQE: Pre spavawa dobro provetrite spava}u sobu.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
POSAO: Smisao za prakti~no i fokusiranost na zarade, done}e rezultate. Zastoji u komunikaciji ili na planu poslovnih pregovora }e nestati. QUBAV: Odli~no }ete se sporazumevati oko bitnih `ivotnih pitawa. Samcima se savetuje vi{e izlazaka jer }e im aktivniji na~in `ivota pru`iti priliku za poznanstva. ZDRAVQE: Period je idealan za ve`bawe i skidawe suvi{nih kilograma.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
POSAO: Mora}ete da imate strpqewa kako biste ostali mirni na sva nare|ewa i uputstva svojih poslodavaca. Quti}e vas {to morate da radite poslove koji nisu u opisu va{eg radnog mesta. QUBAV: Ako se iznenada setite neke situacije koja je izme|u vas i partnera ve} bila predmet sva|e, ponovnim analizirawem ne}ete ni{ta posti}i. ZDRAVQE: Iscrpqujete se, stanite malo na loptu.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
POSAO: Sposobni ste da iz svake situacije izvu~ete najboqe, bi}ete jedan od najzapa`enijih radnika u svom okru`ewu. QUBAV: U`iva}ete u izlascima, a naro~ito u upoznavawu novih pojedinaca. Period je idealan za samce koji to vi{e ne `ele da budu. Udvara}e vam se osobe za koje nikada ne biste rekli da ste wihov tip. ZDRAVQE: U periodu ste oja~ane psihofizi~ke spreme.
Nema ve}e sre}e nego kada u ku}u iz porodili{ta stignu tri }erke, a kad ih u domu ~ekaju dva sina, onda je jo{ ve}a. Taj ose}aj ovih dana imaju Aleksandra (31) i Nikola (28) Bogdanovi} iz velikog moravskog sela Te{ica kod Aleksinca.
Ovo su, ka`e tata, prve trojke za~ete prirodnim putem u celom aleksina~kom i ni{kom kraju, i to posle dvadesetak godina. Ali ono {to ovu pri~u ~ini jo{ posebnijom jeste da su do samog poro|aja mislili da }e dobiti dve devoj~ice, a kada je poro|aj po~eo 22. novembra, rodile su se An|elija, \ur|ina i Danica!
- Trudno}u je vodila jedna privatna klinika u Ni{u. Sve vreme smo ~ekali bliznakiwe, jer se Danica nekako sakrila na ultrazvuku. Kada je do{ao dan za poro|aj, ultrazvuk je ura|en jo{ jednom u ni{kom porodili{tu i tada su se videle trojke. Onda su se u porodili{tu sakupili svi lekari. Bez obzira na sre}u koja nas je ~ekala, nije mi bilo prijatno. Radili smo i onaj prenatalni test, ali rekli su mi da oni ne mogu da vide broj beba – pri~a Nikola, koji mami oko beba poma`e sa Jovanom (5) i Petrom (2).
- Poro|aj je nakon toga pro{ao bez problema. Aleksandra je juna~ki sve iznela. Moglo je da do|e do komplikacija, ali, na na{u sre}u, sve je bilo u redu. Supruga je sa \ur|inom i An|elijom do{la posle osam dana ku}i, a Danica je ostala jo{ malo zbog infekcije na plu}ima.
Nakon poro|aja nisam ni kontaktirao s tom privatnom klinikom jer mi nije do toga da sada ulazim u neke nepotrebne pri~e zato {to imam najve}u sre}u u ku}i.
A u ku}i Bogdanovi}a u Te{ici vlada ona radosna de~ja gungula.
- Mo`da bi nam bio {ok da smo odmah dobili tri }erke, ali mi smo ve} sa dva sina imali iskustva. Stvarno smo presre}ni i {to smo u porodili{tu zabele`eni da smo posle du`e vremena dobili trojke prirodnim putem. Jesu nam se malo navike promenile, ipak su to tri bebe, ali sve je to normalno – pri~a Nikola.
Majka petoro dece Aleksandra navodi da su u novom broj~anom stawu sve obaveze podeqene.
- Wih tri ne spavaju ba{ no}u uvek kako bismo mi hteli, pa se mewamo. Snalazimo se i sve to ide nekako normalno. Hteli smo jednu }erku i nadali smo joj se. Onda je tokom trudno}e bilo re~i o dve }erke, a evo nas sa tri. Za sre}u! Malo su zahtevnije, ali, kako rastu, bi}e sve lak{e – ka`e Aleksandra.
Wihove kom{ije su, ka`u, presre}ne kada su ~ule da su Bogdanovi}i dobili trojke i komentari{u da su donele sre}u u ceo aleksina~ki kraj.
Nikola i Aleksandar imaju svoj porodi~ni biznis, tako da mogu da se sami organizuju i maksimalno posvete deci.
Nata{a, Nikolina sestra i ponosna tetka, uvek je tu da pomogne jer svako od petoro dece ima svoje prohteve. - Prisko~ila sam u pomo} i ponosna sam. Ovde u kraju ima porodica sa ~etvoro dece, ali evo kod mog brata imamo sada petoro! I zato sam presre}na. ZA BOGDANOVI]E NEMA VE]E SRE]E:
Emocije, misli i telo su povezani. Emocije su duboko ukorewene u na{em bi}u. Nerazre{ene negativne emocije ~esto postaju vladari, upravqaju}i na{im unutra{wim svetom. Kao nevidqivi gospodari, mogu nas dovesti do ivice.
Kada potisnemo emocije, one ne nestaju - umesto toga, zadr`avaju se u na{oj podsvesti. Ova “zarobqena” ose}awa mogu postati koren depresije, anksioznosti i drugih unutra{wih konflikata. A mogu i da se manifestuju kroz fizi~ki bol bolesti i stawa.
Ovo se de{ava zato {to na{e emocije i na{ bol dele iste nervne puteve i centre u mozgu, pa se tako mogu me|usobno preplitati.
Kada smo pod stresom, anksiozni, quti ili tu`ni, na{e telo lu~i hormone stresa, kao {to su kortizol i adrenalin, koji mogu da pove}aju osetqivost na bol i da smawe prag bola.
Kada smo pod uticajem negativnih emocija, na{ mozak mo`e da poja~a signale bola koji dolaze iz tela, pa tako bol postaje intenzivniji i neprijatniji. S druge strane, kada smo sre}ni, zadovoqni, smireni ili zahvalni, na{e telo lu~i hormone sre}e, kao {to su endorfini, serotonin i dopamin, koji mogu da smawe
SVIWSKE [NICLE
U SOSU OD PARADAJZA I RUZMARINA
POTREBNO JE:
n 4 komada sviwske {nicle
n 2 ka{ike bra{na
n 3 ka{ike uqa
n 2 ~ena belog luka
n 300 ml paradajz pirea
n 150 ml vode
n 1 ka{ika, suvi biqni za~in n po ukusu biber
n po ukusu so n malo lista sve`eg per{una
PRIPREMA:
[nicle izlupati tu~kom za meso, posoliti i za~initi.
[nicle uvaqati u bra{no.
[nicle ispr`iti na zagrejanom uqu da porumene sa obe strana, {nicle izvaditi i uviti u foliju.
U istom tigawu kratko propr`iti sitno seckani beli luk. Naliti paradajz i vodu, dodati seckani ruzmarin i vratiti {nicle. Po potrebi naliti jednu {oqicu vode, dinstati dok {nicle ne omeknu. Na kraju dodati iseckan sve` per{un. [nicle po `eqi slu`iti sa krompirom i salatom.
osetqivost na bol i da pove}aju prag bola.
Kada smo pod uticajem pozitivnih emocija, na{ mozak mo`e da smawi signale bola koji dolaze iz tela, pa tako bol postaje
slabiji i podno{qiviji.
SVAKA EMOCIJA
IMA SVOJ ORGAN
Misli i emocije mogu da aktiviraju ili inhibiraju razli~ite organe, uti~u}i na wihovu funkciju i zdravqe. Svaki organ je povezan sa odre|enom emocijom, koja mo`e da ga oja~a ili oslabi, u zavisnosti od toga da li je pozitivna ili negativna.
Srce predstavqa qubav, a krv je radost. Srce pumpa krv kroz telo, snabdevaju}i ga kiseonikom i hranqivim materijama.
Kada ose}amo qubav i radost, na{e srce kuca ja~e i br`e, a na{e lice i telo postaju rumeni i topli. Me|utim, kada ose}amo tugu, usamqenost, o~aj ili gubitak, na{e srce se skupqa i usporava, a na{e lice i telo postaju
bledi i hladni. Dugotrajna tuga mo`e da dovede do sr~anih problema, kao {to su aritmija, angina pektoris ili infarkt.
Jetra je povezana sa besom, frustracijom i agresivno{}u. Jetra je organ koji pro~i{}ava krv od toksina i reguli{e nivo {e}era i masti u krvi. Kada ose}amo bes, na{a jetra se napiwe i lu~i vi{e `u~i, koja poma`e u varewu masne hrane. Me|utim, kada je bes preteran ili potisnut, na{a jetra mo`e da se upali i o{teti, {to mo`e da dovede do problema sa varewem, holesterolom, dijabetesom ili cirozom.
Plu}a su povezana sa tugom, `alo{}u i neprihvatawem situacije u kojoj se nalazimo. Plu}a su organi koji omogu}avaju disawe i razmenu gasova izme|u krvi i vazduha. Kada ose}amo tugu, na{a plu}a se ste`u i smawuju kapacitet za disawe, {to mo`e da dovede do uzdaha, jecaja ili pla~a. Kada je tuga hroni~na ili duboka, na{a plu}a mogu da osla-
be i postanu podlo`na infekcijama, upalama ili astmi. Bubrezi su povezani sa strahom, nesigurno{}u i anksiozno{}u. Bubrezi su organi koji filtriraju krv i izlu~uju vi{ak te~nosti i otpadnih materija iz tela. Kada ose}amo strah, na{i bubrezi se gr~e i smawuju protok krvi i urina, {to mo`e da dovede do znojewa, drhtawa, ubrzanog rada srca, nekontrolisanog mokrewa. Me|utim, kada je strah stalan ili iracionalan, na{i bubrezi mogu da oslabe i izgube sposobnost ~i{}ewa krvi, {to mo`e da dovede do problema sa krvnim
pritiskom, bubre`nim kamencima ili zatajewem bubrega. Slezina je povezana sa brigom, zabrinuto{}u i preokupacijom. Slezina je organ koji proizvodi i skladi{ti krvne }elije i u~estvuje u imunolo{kom sistemu. Kada ose}amo brigu, na{a slezina se napre`e i tro{i vi{e energije, {to mo`e da dovede do umora, slabosti, gubitka apetita ili anemije. Me|utim, kada je briga hroni~na ili preterana, na{a slezina mo`e da se uve}a i o{teti, {to mo`e da dovede do problema sa krvqu, imunitetom, infekcijama ili tumorima.
[ta se de{ava sa va{im telom kada imate visok holesterol?
Holesterol igra va`nu ulogu u va{em telu, sve dok ga nema previ{e. Postoje dve vrste holesterola: dobar holesterol i lo{ holesterol.
Postoje dve vrste holesterola: dobar holesterol (HDL) i lo{ holesterol (LDL). Va`no je odr`avati ravnote`u izme|u HDL i LDL holesterola. Ako LDL poraste, to mo`e uticati na va{e zdravqe.
Holesterol je supstanca koja se nalazi u va{oj krvi. To je voskasta supstanca koja poma`e u izgradwi zdravih }elija, proizvodwi vitamina i drugih hormona. Holesterol igra va`nu ulogu u va{em telu, sve dok ga nema previ{e. Postoje dve vrste holesterola: dobar holesterol i lo{ holesterol.
Dobar holesterol, poznat kao lipoprotein visoke gustine (HDL), poma`e u transportu lo{eg holesterola iz arterija do jetre, gde se lo{ holesterol
razgra|uje i na kraju uklawa iz tela.
S druge strane, lo{ holesterol, poznat kao lipoprotein niske gustine (LDL), uzrokuje nakupqawe u arterijama, ~ime se pove}ava rizik od sr~anog udara, sr~anih bolesti i drugih problema.
Va`no je odr`ati ravnote`u izme|u HDL i LDL. Kada do|e do porasta LDL-a, to mo`e negativno uticati na va{e zdravqe. [ta se zapravo doga|a u va{em telu kada imate visok LDL?
KARDIOVASKULARNO
ZDRAVQE
Kada do|e do pove}awa LDL holesterola u telu, mo`e do}i do za~epqewa arterija, {to uzrokuje wihovo otvrdwavawe, {to je poznato kao ateroskleroza.
Zbog toga krv ne mo`e normalno da cirkuli{e, {to izaziva bolove u grudima, poznate kao
Plodovi kru{aka su bogati mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvo`|em i brojnim mikroelementima. Ima izuzetno mnogo vitamina, posebno vitamina A i C, ve}inu vitamina iz grupe B i D. Zanimqivo je da kru{ka sadr`i vi{e pektina od jabuke. Odli~an su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na probavni sistem, a zatim i na kardiovaskularni. Mawe izazivaju alergiju od drugog vo}a. Korisne su u le~ewu upale sluzoko`e, kolitisa, hroni~nih oboqewa `u~ne kese, artritisa i gihta. Tako|e mo`e biti korisna u smawewu visokog krvnog pritiska. Zbog leko-
angina.
To je znak nadolaze}eg sr~anog udara. Me|utim, sr~ani udar ili mo`dani udar nastaju kada deo nakupqenog holesterola pukne i formira ugru{ak koji blokira arteriju.
ENDOKRINI SISTEM
Holesterol telo koristi za proizvodwu hormona kao {to su estrogen, testosteron i kortizol. Istra`ivawa pokazuju da kada se nivo estrogena pove}a u telu, dolazi do pove}awa HDL nivoa i smawewa LDL nivoa.
To obja{wava za{to `ene imaju pove}an rizik od sr~anih bolesti nakon menopauze. Tako|e, kada do|e do smawenog
lu~ewa hormona {titne `lezde, to mo`e pove}ati ukupan holesterol i LDL holesterol.
NERVNI SISTEM
Kada imate visok LDL holesterol, mo`e do}i do mo`danog udara koji mo`e o{tetiti odre|ene delove mozga.
Visok holesterol mo`e tako|e dovesti do gubitka pam}ewa i mentalnih funkcija. Tako|e, mo`e biti uzrok vaskularne demencije.
DIGESTIVNI SISTEM
Holesterol poma`e u proizvodwi `u~i. Kada imate visok holesterol u svojoj `u~i, mo`e do}i do formirawa kristala i kamen~i}a u `u~noj kesi.
vitog delovawa antioksidanata glutationa, smawuje i rizik i od pojave mo`danog udara. Reguli{e nivo holesterola u krvi. Sadr`aj antioksidanata u kru{kama poma`e u za{titi od {tetnog delovawa slobodnih radikala i na taj na~in ja~a imunolo{ki sistem. Kru{ka sadr`i mineral bor koji ima sposobnost da zadr`i kalcijum i tako smawi rizik od pojave osteoporoze. Zbog velike koli~ine kalcijuma koje sadr`i, kru{ka je vo}e koje se najvi{e savetuje deci i mladima. U sebi sadr`i i sorbitol koji je koristan za ja~awe zuba. Kada kupujete kru{ku potra`ite ~vrste,
ali ne pretvrde, glatke plodove, koji su bez o{te}ewa, tamnih mekanih delova, znakova plesni. Pre upotrebe najboqe je da se operu pod mlazom vode. Ukoliko ih jedete sve`e, ostavite koru jer je bogata dijetnim vlaknima. Ukoliko se kuvaju, pre kuvawa potrebno je da se oqu{te. Kru{ke nakon guqewa brzo mewaju boju pa im je potrebno povr{inu natrqati limunovim sokom ili ih staviti u limunom zakiseqenu vodu. Od kru{ke se sprema vrlo kvalitetna rakija, koriste se u kompotima i pekmezima, a mogu se pripremiti ukusni konzervirani vo}ni proizvodi.
GUJA
BOLNI KRICI
ISPOSNIK (GR^.) MLADINA IMOVINA DONETAU BRAK IME GLUMCA MONTANA POTUR^ENI OTOMANSKI VOJNICI JU@NO VO]E NAMAZATI SE GAROM AUTO OZNAKA NOVOG PAZARA MAJ^INA DU[ICA (BOT.) NI U KOJOJ KOLI^INI NAJMNOGOQUDNIJAZEMQA IME GLUMICE
KAS, OTKAZIVAWE
EDITOR, NAG, TAM, RASINA, I, AFAZI^AR, ]ALAC, KASA, KOBILAR, V, OC, UJATITI, VESLATI, OT, ANTI, IVERI, MARJAN,
KNA, A, O, LAR, JAUCI, ASKET, NP, TIMIJAN, KINA, IVANA,
VODORAVNO: MAGUS, ASAFA, REDOM,
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Posebno spremqeno jelo, 2. Nadimak slikara Dragana Male{evi}a - Mesto kod Pan~eva, 3. Posed emira - Potkrovqe, 4. Oznaka za pikofarad - Elektri~ni prikqu~nik - Jezero u Irskoj, 5. Propeler - Ptica koja se hrani osama, 6. Onaj koji nema pravo glasa - Reka u Banatu, 7. Spilbergov filmski vanzemaqac - Kriti~ar - Oznaka za tonu, 8. Simbol ugqenika - Trocifren broj - Ilija odmila, 9. Sredstvo za narkozu, etar - Lirski pesnici, 10. Nazivi - Brinuti, mariti, hajati, 11. Jedinica elektri~nog otpora - Ju`no vo}e (mn.) - Mera za povr{inu, 12. Primitivno plovilo - Ime pisca Domanovi}a, 13. Spajawe delova to~ka paocima - Kuhiwska posuda, stupa, 14. Kwi`ara sa starim kwigama.
USPRAVNO: 1. Stepenasto postavqene plo~e za pewawe - ^vori} na ko`i, 2. Klevetni~ki napis - Instrument iz grupe udaraqki (muz.), 3. Epovi - Na istom mestu (lat.) - Poqska avio kompanija, 4. Najvi{i obla~i}i - ^eka~i u zasedi, 5. Veznik - @iteqke nekog atara - Stalno, ve~ito, 6. Stari germanski narod - Lav (tur.) - Sedamnaesto i 3. slovo azbuke, 7. Onomatopeja lave`a - Usporavati, zaustavqati - Podru~je, oblast (lat.), 8. Potur~eni vojskova|a Omer pa{a - Zrnasto testo - Oznaka za polupre~nik, 9. Mewati oblik ne~emu - Bar jedan, 10. Tovqewe - Star~i}Pokazna zamenica, 11. Srpska glumica i spisateqica - Stariji naziv za Kineza, 12. Davati osnovni ton - Ime glumice Papas.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SPECIJALITET, TAPI, IVANOVO, EMIRAT, TAVAN, PF, UTIKA^, RI, ELISA, OSI^AR, NEBIRA^, TISA, ITI, KRITIK, T, C, DVESTA, IKI, ETER, LIRICI, IMENA, AJATI, OM, BANANE, AR, SPLAV,
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VOJA BRAJOVI] OTKRIO DUGO SKRIVANU TAJNU: Serija „Otpisani“ trebalo je da ima potpuno druga~iji kraj
Glumac Vojislav Voja Brajovi} bio je jedan od glavnih protagonista serije "Povratak otpisanih“, u kojoj je tuma~io lik Tihog. Glumac je pre dve godine otkrio malo poznate detaqe ove serije.
Voja je tada istakao da je kqu~ popularnosti „Otpisanih“ u ideji koju ova serija nosi.
– Mislim da je kqu~ za popularnost „Otpisanih“ u borbi za slobodu, gde dobro pobe|uje zlo, i to nije bila nikakva propagandna pri~a, nego, kao {to su se, recimo, vesterni snimali kao poseban `anr, tako je napravqena i ova serija. Da li je i koliko bila izmi{qena ili nije, nije bitno, ali to je jedna bajkovito – herojska pri~a – ka`e Brajovi}.
Ono {to, kako ka`e, publika ne zna je da po originalnom scenariju na po~etku snimawa trebalo da poginu svi glavni junaci.
– Zato se serija i zvala „Petorica otpisanih“, a onda su qudi koji su je pripremali tokom snimawa shvatili da bi to bila vrlo pogre{na poruka, i ostavili su da ti mladi buntovnici s razlogom pre`ive. U svakoj epizodi je neko stradao, recimo, stradao je i jedan od najpopularnijih likova, Paja Bak{i{ koga je igrao Miki Manojlovi}, i to u devetoj epizodi, ali su glavni likovi pre`iveli – obja{wava Voja Brajovi}.
On podse}a da su glavni junaci serije bili buntovnici s razlogom i da se nisu pobunili samo protiv okupatora, nego upravo najvi{e protiv kolaboracionista, i nad wima su vr{ili atentate.
– Da li je to istina, i da li su mladi qudi iz pokreta otpora zaista toliko Nemaca pobili ne znamo, po{to ova serija nije dokumentarna nego poetska – ka`e Brajovi} dodaju}i da je snimawe „Otpisanih“ i „Povratka otpisanih“ trajalo skoro pet godina.
– Dakle, sve je to deo mog `ivota i `ivota svih nas koji smo u~estvovali u tome, a mnogi, od wih, na`alost, vi{e nisu me|u nama. Razloge za tu ogromnu popularnost koja je pratila ovu seriju i koja nije bila samo ovde, nego ~ak i u Kini, treba tra`iti u tom buntovni{tvu s razlogom – konstatuje Voja Brajovi}.
TRUDNA ALEKSANDRA PRIJOVI]:
Peva~ica sa Filipom @ivojinovi}em ~eka drugo dete
Aleksandra Prijovi} je u drugom stawu.
Ona ~eka drugo dete sa Filipom @ivojinovi}em, a kako pi{e „Telegraf“, jo{ uvek je rana trudno}a. Tim povodom je Prija sino} organizovala slavqe za naju`i krug porodice i tako im saop{tila lepe vesti.
Koncertom u Beogradskoj areni 22. decembra ona je zavr{ila turneju i odlu~ila da se neko vreme potpuno povu~e sa estrade. Posledwi nastup pred potpunu ilegalu je odr`ala na Zlatiboru za novogodi{wu no}. Aleksandra i Filip dobili su sina Aleksandra pre {est godina, 6. marta 2019. godine.
Gra|ane je na Trgu republike u Beogradu zabavqao Dejan Petrovi} Big bend, kao i Aco Pejovi}.
[irom Srbije do~ekana je srpska Nova godina, a Beogra|ani su imali priliku da u`ivaju u glasovima poznatih peva~a i peva~ica na vi{e lokacija u gradu. U Beogradu, na Trgu republike gra|ane je zabavqao Dejan Petrovi} Big bend, kao i Aco Pejovi}, a ni{ta lo{ije se nisu proveli ni oni koji su se na{li u nekom od poznatih prestoni~kih lokala.
Kao i uvek, izvo|a~i su dobro zaradili za ovaj do~ek, iako ne{to mawe nego {to je to bio slu~aj za do~ek 31. decembra. U obzir se, tako|e, mora uzeti i to {to je do~ek pao u ponedeqak, na radni dan, te su samim tim i honorari ne{to mawi za neke peva~e nego ina~e.
Tako je Vesna Zmijanac inkasirala 8.000 evra za nastup u jednom poznatom baru na Vra~aru, dok je Dara Bubamara uzela hiqadu evra mawe, ta~nije 7.000 evra i zabavqala je goste u jednom re-
storanu u blizini Brankovog mosta. Petar Miti} je nastupao u jednom klubu za 5.000 evra, dok je Sre~ko Kre~ar pevao u Beogradu za 6.000 evra.
Oni koji su najvi{e naplatiti svoj nastup su Marija Miki} i Jovana Paji}. Jovana je, naime, pevala na Novom Beogradu, a wena cena je ne{to mawa nego {to je to bio slu~aj za do~ek 31. decembra. Tada je, naime, uzela 20.000 evra, dok je ovog puta naplatila 14.000 evra.
Mo`da najve}e iznena|ewe me|u svim navedenim izvo|a~ima je Marija Miki}. Ona je, naime, pevala u jednom luksuznom lokalu, a za nastup je inkasirala ~ak 15.000 evra. Ovo }e mo`da mnoge iznenaditi s obzirom na to da svi gore navedeni peva~i uglavnom izvode narodnu muziku, dok je Marija iskqu~ivo pop peva~, a opet je za do~ek srpske Nove godine zaradila najve}i honorar. Marija je za do~ek 31. decembra zaradila 20.000 evra.
QUBOMIR BANDOVI] PODR@AO STUDENTE: Oni `ele ime i prezime onoga ko je odgovoran za smrt 15 qudi, tu sam ako ih neko dira
"Studenti su potpuno u pravu jer udaraju tamo gde je problem. Niko od wih ne pomiwe vlast, nego pravnu dr`avu, oni `ele ime i prezime onoga ko je odgovoran za smrt 15 qudi. I to dostojanstveno, vaspitano i uzvi{eno. Ja im skidam kapu i tu sam ako ih neko dira", rekao je glumac Qubomir Bandovi}.
Qubomir Bandovi} je dodao da ga studenti nisu iznenadili „porivom i prvim izlaskom (na proteste)“.
„Ova istrajnost koju oni pokazuju, nivo energije koji je nepromenqiv i to {to ne idu na to da mewaju vlast ili da se bore imenom i prezimenom protiv nekoga, ve} `ele da institucije `ele da rade ono {to treba – tako treba i da ostane. Oni }e to izgurati do kraja, a mi smo tu iz drugog plana – da im se pomogne {ta god treba“, rekao je on.
Bandovi} je dodao da studenti ta~no znaju {ta ho}e, kao i da su „imuni na uticaje svih alata koje sistem ima, a koji bi ih dezintegrisao“.
„Bitka za pravdu nam je usa|ena. Moral vremenom postaje fleksibilan – neko je prinu|en, neko ambiciozan. Onda do|ete u ovu metastaziranu fazu gde neko moral po sebi reguli{e. To ne mo`e. Pravda je pravda. Pravo je pravo, a znawe je znawe. Okru`ili ste se qudima koji nisu stru~ni za poslove koje poveravate, jer je, vaqda, lova u pitawu. E to ima svoju
cenu“, rekao je Bandovi}. Dodaje i da je ovo vreme kada nas studenti podse}aju da smo potrebni jedni drugima.
„Treba da da prepoznamo isti poriv kao i 1996. godine, ali da ispo{tujemo ono {to sada deca ho}e. Toliko mi se svi|a {to studenti nisu pustili nikoga u svoje redove, ni politi~are, niti bilo koga drugog. Toliko mi se svi|a {to niko nije postao ’onaj mali sa FDU koji sada ima stranku’. Toliko se ne bave vla{}u nego sistemom, da ih samo treba pustiti. Ne mo`e{ ih isprovocirati, kupiti, zapretiti im“, naveo je glumac.
Govore}i o tome za{to su glumci ustali, Bandovi} ka`e da su glumci – deo naroda. „Ja nemam ni{ta sa establi{mentom, osim kada neko ho}e da se slika sa mnom, ali imam sa ovom decom sa kojom jedem isti hleb“, rekao je.
„Posledwe dr`avnike koje sam u pozori{tu video, bili su Slobodan Milo{evi} i Vojislav Ko{tunica. Ja ove nisam video u pozori{tu. [ta mi daju oni? Meni se pla}a od poreskih da`bina, kao bilo kojoj dr`avnoj slu`bi. Oni nam daju kao ve} i buxet – imali smo 0.2 a sad 1.4 (odsto iz buxeta). Kada je razgovor o sramoti? Za{to nije 5 ili 10 odsto? Mi nemamo prose~ne sportiste, umetnike, nau~nike“, dodao je.
Cve}e, torta, baloni i kruna, Lepa Luki} dobila iznena|ewe za 85. ro|endan
Peva~ica Lepa Luki} proslavila je svoj 85. ro|endan. Lepa Luki} je ro|ena kao Lepava Mu{ovi} u Milo~aju kraj Kraqeva. Ona je napunila 85 godina, a weni saradnici i bliski prijateqi su joj priredili iznena|ewe.
Naime, Lepu su sa~ekali baloni, kao i torta sa wenim inicijalima, notama i krunom. Tako|e, peva~ica je dobila i jo{ jednu krunu koju su joj stavili na glavu, aludiraju}i time na to da je Lepa kraqica narodne muzike, kako je
neretko nazivaju. Tu su bili i cve}e i pi}e, a peva~ica nije krila uzbu|ewe. Ona je otkrila i ko joj je od kolega prvi ~estitao. „Era Ojdani} se setio, on je u osam ujutru mene zvao i ~estitao mi ro|endan, pevao mi je pesmu. Napravio je glas kao `ensko, nisam znala ko me zove. Pozvala sam neke kolege i najbli`e prijateqe, oni }e do}i. Da ne preterujemo da zovemo celu estradu, ja se bojim da mi ne zamere. Ne `elim da ih deran`iram“, rekla je ona.
RONALDO DOBIO ASTRONOMSKI UGOVOR:
Za dan }e zara|ivati 555.555 evra i to bez bonusa
Kristijano Ronaldo uskoro }e produ`iti ugovor sa Al-Nasrom do juna 2026. godina, a dobi}e najve}i ugovor mogu}i.
Akutelni ugovor mu isti~e na kraju ove sezone, a po novom }e primiti 200 miliona evra za godinu dana.
Prima}e skoro 548.000 evra dnevno, odnosno 3,8 miliona nedeqno i 16,67 miliona mese~no.
Iznos }e biti jo{ ve}i kada se ura~una standarni bonus za potpisivawe i komercijalni prihod na osnovu autorskih prava.
Saudijski list „Al Kabara“ prenosi i da se klub obavezao da }e napraviti konkurentniju ekipu jer trenutno zaostaje devet bodova za AL Itihadom.
Ronaldo je ove sezone postigao 17 golova uz tri asistencije na 20 me~eva, a od dolaska u Saudijsku Arabiju je postigao 81 gol na 90 me~eva.
Legendarni britanski bokser Tajson Fjuri, saop{tio je da u 37. godini zavr{ava profesionalnu karijeru "Kraq cigana" je poprili~no iznenadio sportski svet kada je saop{tio da se povla~i u penziju. Fjuri je na dru{tvenim mre`ama podelio snimak u kojem navodi da zavr{ava karijeru.
"Qudi, bi}u kratak i jasan. Ogla{avam se kako bih vam preneo da se povla~im iz boksa. Bilo je sjajno, voleo sam svaki minut karijere. @ivi bili, vidimo se", rekao je Fjuri.
Legendarni Britanac u penziju odlazi nakon nedavnog poraza od Ukrajinca Aleksandera Usika.
U pitawu je bio revan{ me~ dvojice super te{ka{a, a zavr{en je nakon 12 rundi pobedom Usika, koji je tako do{ao do 23. uzastopne pobede u profesionalnoj karijeri.
Naga|alo se da bi Tajson Fjuri mogao ove godine da se bori sa Entonijem Xo{uom, ali o~igledno te borbe ne}e biti.
Tokom karijere, Fjuri je bio {ampion u VBA, IBF, VBO i IBO organizacijama.
Luka Mitrovi}, ko{arka{ Crvene zvezde, na{ao je svoje mesto u dru{tvu igra~a koji su postigli preko hiqadu poena u Evroligi. Servis za obradu ko{arka{kih podataka, "Figurei8ht", izneo je "sve`e" brojke koje se ti~u elitnog takmi~ewa otkako je na snazi novi format, dakle od 2016. godine. Ove sezone su u odabrano dru{tvo onih koji su prebacili magi~nu brojku u{la desetorica igra~a, a me|u wima i centar crveno-belih. Mitrovi} je to u~inio jo{ u petom kolu i za tako ne{to su mu potrebne bile 143 utakmice.
KO JE SVE U[AO U "KLUB 1.000" OVE SEZONE?
Sem wega, to su ove sezone u~inili i Xanan Musa (74 utakmice), Darijus Tompson (85 utakmica), Peris Li (103), Ajzea Kenan (103), Donatas Motejunas (115), Mustafa Fal (127), Xoel Bolomboj (170), Rokas Jokubaitis (181) i Alberto Abalde (187).
KO JE NAJBR@E STIGAO DO 1.000 POENA?
Aleksej [ved je otvorio vrata sa hiqadu postignutih poena na 46 utakmica, potom slede Nando de Kolo koji je to uradio za 54, Nikola Miroti} za 56, Majk Xejms za 61, Markus Hauard za 62, Xordan Lojd za 70, Kevin Panter za 73, ba{ kao i Noris Kol… Luka Mitrovi} ove sezone u Evroligi ima prosek od 5.8 poena i 3.3 skoka na 19 utakmica dok je Crvena zvezda peta na tabeli sa skorom od 12 pobeda i osam poraza.
Ono {to je mo`da i prvi ciq za crveno-bele do kraja sezone jeste da obezbede neku od prvih {est pozicija i direktno se plasiraju u plej-of, prvi put u klupskoj istoriji od kako se Evroliga igra u ovakvom formatu
Evroliga je izbacila novu projekciju {ansi za plasman me|u ~etiri, {est i deset najboqih, za svakog od u~esnika takmi~ewa, a trenutno stawe stvari favorizuje beogradske crveno-bele. Svaka od tih pozicija donosi nove pogodnosti u trci za plejof i fajnal-for i zato je veoma va`no napasti najvi{a mesta na tabeli. Prvih {est ekipa na kraju izbori}e direktno u~e{}e u plej-ofu, dok }e ~etiri prvoplasirane zaraditi i prednost doma}eg terena. Ekipe od sedmog do desetog mesta }e put plej-ina, gde }e kroz razigravawe, morati da se izbore za neke od posledwe dve pozicije, koje vode u top 8 fazu.
Novi statisti~ki parametri elitnog takmi~ewa pokazuju da je Crvena zvezda prakti~no ve} i obezbedila mesto me|u deset najboqih, po{to joj za u~e{}e na plej-in turniru daje ~ak 91,9 odsto {ansi. To zna~i da bi srpski {ampion morao da napravi ogromne propuste, dok bi konkurenti igrali na konstantno visokom nivou, {to svakako, barem u ovom trenutku, deluje nerealno.
Ono {to je mo`da i prvi ciq za crveno-bele do kraja sezone jeste da obezbede neku od prvih {est pozicija i direktno se plasiraju u plej-of, prvi put u klupskoj istoriji od kako se Evroliga igra u ovakvom formatu. Trenutne prognoze smatraju da Zvezda ima ~ak 66,6 % {anse da se direktno na|e u top 8 fazi, te
deluje da su crveno-beli na dve tre}ine puta do ostvarewa sna. Nesumwivo da bi prednost doma}eg terena za ekipu, koja ima navija~e, kakve imaju crveno-beli bila od ogromnog zna~aja, ali, ipak, za tako ne{to izabranici Janisa Sferopulosa morali bi vaqano da se namu~e, po{to im Evroliga predvi|a oko 44 odsto {anse.
Kako bilo, do kraja je ostalo jo{ ~etrnaest kola, a razlika izme|u ~etvrte i petnaeste pozicije na tabeli je u svega tri pobede i sve mo`e u potpunosti da se izmeni, maltene u okviru jednog duplog kola, pa je neophodno ostati oprezan i maksimalno fokusiran. A, mo`e li Crvena zvezda do ogromnog uspeha, najve}eg u novijoj istoriji ostaje da se vidi.
„Pitawe je vremena kad }u se vratiti“
Guduri} je za crveno-bele igrao od 2013. do 2017. godine,uz dve sezone na pozajmici FMP @ elezniku, nakon ~ega je oti{ao 2017. u Fenerbah~e, a potom je nastupao za Memfis Grizlise u NBA ligi, da bi se 2020. vratio u Evropu i ponovo u redove Fenerbah~ea.
Fudbaleri PSV AJndhovena odigrali su 1:1 sa AZ Alkmarom, u utakmici 18. kola {ampionata Holandije
Dugo je izgledalo da je {ampionska trka u Holandiji odlu~ena i pre polovine prvenstva, ali posle novog kiksa PSV-a situacija se promenila. Tim iz Ajndhovena odigrao je samo 1:1 sa AZ Alkmarom u 18. kolu Eredivizije, pa je Ajaks pri{ao na samo ~etiri boda mi-
Prva zvezda turskog tima je jedna od najve}ih `eqa navija~a Crvene zvezde, a i on sam ne krije da prati svaku utakmicu svog biv{eg tima:
- Pratim svaku utakmicu Zvezde, znam da su u dobroj seriji pobeda osim ove posledwe utakmice koju su izgubili u ABA ligi. U Evroligi su zaista igrali sjajno
O~ekivano, na red je do{la i tema wegovog povratka u redove tima sa Malog Kalemengdana: „Svi znaju, to nije neka tajna, ja to pri~am stalno sa svojim prijateqima, drugarima i familijom. Mislim da je samo pitawe vremena kada }u se vratiti u Zvezdu, potrebno je da se neke stvari poklope, vide}emo kada }e to biti, ali sigurno je da `eqa postoji uvek.
To je moj klub, to je moj tim uvek bio i uvek }e biti. Pitawe je samo tog nekog tajminga kada se poklope stvari i za klub i za mene, vide}emo“, rekao je Guduri}.
musa. Gosti su dva puta vodili na "Filips stadionu", ali je Luk de Jong sa dva pogotka, u 68. minutu i u 85. minutu sa bele ta~ke, uspeo da poni{ti golove Lahdoa i Merdinka.
PSV sada ima 46 bodova, dok je drugoplasirani Ajaks, koji je u 18. kolu savladao Valvijk sa 2:1, osvojio 42 boda.
Lo{a forma "filipsovaca" raduje i navija~e Zvezde, koja }e naredni me~ u Ligi {ampiona, 21. januara u Beogradu, igrati upravo protiv holandskog tima.
Imala je Srbija sportske doga|aje tokom 2024. godine na koje mo`e da bude ponosna, me|utim ono {to je definitivno najvi{e obradovalo naciju je zlatna medaqa Novaka \okovi}a u Parizu. Novak \okovi} tokom karijere osvojio je 24 Gren slema, dokazao je da je najboqi svih vremena, ali deo slagalice je nedostajao. Srbija tako|e mo`e da se pohvali velikim sportskim uspesima, ali jedan je nedostajao. Sve do ~etvrtog avgusta 2024. godine kada je Novak osvojio zlatnu medaqu u Parizu i time upotpuno slagalicu svoje karijere, ali i slagalicu srpskog sporta.
Bio je to Novakov nedosawani san ~ije je ostvarewe delovalo predaleko kada se povukao na Rolan Garosu zbog povrede kolena koje je potom morao da operi{e. U trenutku kada je objavio da je u pitawu ozbiqna povreda kao da su se sru{ili svi snovi srpskog sporta.
Ali onda je najboqi teniser svih vremena nemogu}e po ko zna koji put u karijeri pretvorio u mogu}e.
Bio je gotovo otpisan za Vimbldon, a onda je odlu~io da se pojavi na engleskoj travi i to ne samo da se pojavi ve} je stigao i do finala gde ga je u tri seta savladao Karlos Alkaras.
Za mesec dana prognozirano je bilo da }e ponovo naleteti na Alkarasa, ali u daleko va`nijem me~u u Parizu. Iako u Londonu nije prikazao dobru partiju, Novak nije sumwao da }e se oporaviti.
Stigao je u „grad svetlosti“ gde je prelazio pepreku po prepreku ~ini se rutinski do Stefanosa Cicipasa. U me~u protiv Grka nezgodno je proklizao, na licu se videla bolna grimasa i ~inilo se da ne}e biti pomo}i.
Ko zna u kom bi pravcu oti{ao taj me~ da \okovi} nije osvojio drugi set, ali znao je to i on sam pa je tako stisnuo zube i pobedio Cicipasa. Lorenco Museti bio je slede}i stepenik koji je pre|en u dva seta, a onda je usledio trenutak istine odnosno novi susret sa stra{nim momkom iz Mursije.
Dva te{ka i dva istorijska taj-brejka odigrao je Novak protiv Alkarasa i time je do{ao do zlatne medaqe o kojoj su sawali on i Srbija. Nije mogao da obuzda suze i emocije i ~ini se da je tada iz wegovog srca iza{lo sve {to se godinama skrivalo unutra.
„Imam milijardu emocija koje mi se kome{aju trenutno. Naravno da sam ponosan, preponosam {to sam doneo zlato Srbije. To mi je, mo`da i najve}i sportski uspeh u `ivotu“, bile su prve re~i srpskog asa posle osvojenog najsjajnijeg odli~ja.
Danima je Novak gde god po|e sa sobom oko vrata nosio i medaqu koja je bez sumwe kruna wegove veli~anstvene karijere, ali i kruna godine.
SRPSKO ^UDO (17) POD ZASTAVOM SAD:
Iva op~inila planetu
u Melburnu, a leta provodila u Leskovcu
Iva Jovi}, mlada ameri~ka teniserka srpskog porekla, upisala je prvu pobedu u glavnom `rebu Australijan opena u karijeri i to na impresivan na~in. O woj sada pri~aju svi. Nastavila je Jovi} meteorski uspon koji je zapo~eo pro{le godine, a sada pravi sve zapa`enije rezultate i u seniorskim vodama.
Iako je trenutno 191. na svetu uspela je da sru{i Nuriju Parisas-Dijaz (99. na svetu) sa 6:2, 6:1 za 84 minuta superagresivnom igrom sa 25 vinera.
Isprva je stidqivo govorila na srpskom. Onda se oslobodila i shvatila da i te kako dobro govori.
Wen tata je iz Leskovca, a mama iz Splita, danas kao doktori rade u Kaliforniji i ne idu ~esto na me~eve }erke. Ipak, za neke posebne su bili tu.
Ona je svako leto provodila u Srbiji i to u Leskovcu, a sada pi{e istoriju sporta sa samo 17 godina.
„Rekla bih hvala svakom {to me gleda i prati, {to mi `ele najboqe. Igram za Ameriku, ali je fino videti da me u Srbiji gledaju i `ele najboqe“, rekla je Jovi} srpskim medijima u Wujorku pro{le jeseni kada je ~ak sru{ila i Magdu Linet.
Naravno u `aru borbe je mogu}e pro~itati neke re~i na srpskom dok igra.
„Ponekad, kada sam zaista besna, pa ne `elim da sudije razumeju, pri~am na srpskom. To je otprilike to, ali da, ponekad. Sada je ~udno kada vidim da mnogi razumeju, pa moram da pazim {ta pri~am“, rekla je tada uz stidqivi osmeh.
Iako ima selfi sa \okovi}em jo{ uvek se nisu formalno upoznali. Bi}e prilike za to ve} u Melburnu.
Blagojevi}a nalazi se samo 15 fudbalera koje je pre 12 meseci na zimske pripreme poveo Igor Duqaj
U Humskoj ne cvetaju ru`e posledwih nekoliko godina i zbog te{ke situacije na crno-beloj strani Top~idera su se mewali igra~i, treneri, pa ~ak i uprava. Parni vaqak u svakom prelaznom roku promeni dvocifreni broj fudbaleri, pa zbog toga i nije iznena|ewe da se spisak Sr|ana Blagojevi}a, {efa stru~nog {taba Partizana, dobrano razliku u odnosu na ekipu Igora Duqaja koja je pre svega 12 meseci i{la na glavni deo zimski priprema na Kipar.
Naime, novi trener vice{ampiona poveo je 32 igra~a u Antaliju, a vi{e od pola nije i{la na pro{logodi{we pripreme na Rajskom ostrvu. Crno-beli biseri: Krsto Qubanovi}, Dimitrije Jankovi}, Ogwen Ugre{i} i Zoran Alilovi} prvi put bruse formu sa prvotimcima na zimskom priprema, dok mladi Milan Roganovi}, Mateja Stjepanovi},
Mihajlo Petrovi}, Nemawa Trifunovi} i Du{an Jovanovi} ve} imaju iskustva, s obzirom na to da su se na{li na spisku putnika za Kipar tada{weg {efa stru~nog {taba Igora Duqaja. Tako|e, nema dileme da bi Gajas Zahid sada trenirao sa saigra~ima u Beleku, ali povreda ga je odvojila od terena do kraja teku}e sezone. Mnogi igra~i su napustili Humsku u posledwih 12 meseci o pomenutih priprema na Rajskom ostrvu. Svetozar Markovi}, biv{i kapiten oti{ao je u Viktoriji iz Plzewa i igra standardno u klubu iz ^e{ke. Zatim, Mateus Saldawa je poja~ao redove Ferencvaro{a nakon sjajne epizode u crno-belom dresu, ali nije dobio pra-
vu {ansu u redovima {ampiona Ma|arske i sve je bli`i potrazi za novom sredinom. Samed Ba`dar je bele`io dobre partije u Saragosi, dok se nije povredio, Ksander Severina dobija {ansu na „ka{i~icu”, a Frenk Kanute jo{ nije na{ao novi klub. Naravno, Parni vaqak je anga`ovao veliki broj novajliji, koji su prvi put oti{li na zimske pripreme u klubu iz Humske, a to su: Ibrahim Zubairu, Mario Jur~evi}, Nihad Mujaki}, Milan Vukoti}, Stefan Kova~, @oao Grimaldo… U aktuelnom igra~kom kadru Parnog vaqka najvi{e priprema iz sebe ima, naravno, Bibars Natho, pre nekoliko dana je po~eo {este zimske u dresu Partizana.
Na beogradskom Novom grobqu kremiran je Du{an Maravi} (En`u-@anesija, Francuska, 7. mart 1939 – Beograd, 6. januar 2025). Fudbal je po~eo da igra u Radni~kom iz Bajmoka, gde su ga zapazili iz suboti~kog Spartaka, odakle ga je, ve} kao prvoliga{kog fudbalera, 1958. dovela Crvena zvezda.
Sa wom je bio prvak dr`ave 1959, 1960. i 1964. i osvaja~ Kupa Jugoslavije 1958. na opro{tajnoj utakmici Rajka Miti}a, koga je i nasledio u Zvezdinom dresu, 1959. i 1964, a kao wen ~lan je bio u re-
prezentaciji, pobedniku Olimpijskih igara u Rimu 1960. Osta}e upisan kao prvi strelac Crvene zvezde na prvoj utakmici na novosagra|enoj Marakani. Bilo je to 1. septembra 1963. protiv Rijeke (2:1) Po osvajawu druge „duple krune” poja~ao je pariski Rasing u kome je ostao do 1969. Igra~ku karijeru je zavr{io u klubu Deportivo Italija iz Karakasa (Venecuela).
Po povratku u zemqu bio je trener u Crvenoj zvezdi, a potom se posvetio fudbalskoj diplomatiji, pa je bio ~lan Uefinih i Fifinih komisija i delegat na me|unarodnim utakmicama. Od 1979. je bio zaposlen u Fudbalskom savezu Jugoslavije. Wegovom smr}u na{ sport, a ne samo fudbal, ostao je bez jedne od li~nosti, kojima su {irom sveta uvek bila otvorena vrata. Isto je tako i u na{oj zemqi, bez obzira na klupsku pripadnost i neizbe`no sportsko suparni{tvo, uvek bio rado vi|en u svim sredinama, jer je i svoje kritike izricao diplomatskim re~ima, da uka`e na re{ewe, a ne da doliva uqe na vatru.
THURSDAY l ^ETVRTAK 16. 1. 2025.
„BI]U
Neverovatan me~ je imao Novak \oko vi} ve} na startu Australijan opena. Iako malo poznat {iroj javnosti, talentovani Ni{e{ Basavaredi je odigrao sjajan me~ i uzeo set Novaku \okovi}u u porazu od 3:1.
Sli~an scenario smo gledali i pro{le godine kada mu je na startu turnira to uradio i Dino Pri`mi}, talentovani teniser iz Hrvatske.
„Imao sam i prema Pri`mi}u puno re~i hvale, to ve~e kako je igrao, mislio sam da }e brzo da se probije. Jo{ se to nije desilo, ali mislim da mo`e. Puno faktora i elemenata koji moraju da se poklope. Ne mo`e to tek tako, odigrao si par turnira ili par dobrih me~eva, pa da se odmah uka`e blistava budu}nost. On je jako mlad, sve pohvale kako je odigrao na velikoj sceni, protiv mene na centralnom terenu prvi put. Imaju i jedan i drugi sve predispozicije. Mnogi su imali predispozicije, ali nisu zavr{ili tamo gde su mogli. Mnoge stvari moraju da se poklope da bi uspeo i da ostvari{ impresivan nivo tenisa“.
Potom je objasnio i {ta je bilo kqu~no kada se on probijao na veliku scenu.
„Bilo je druga~ije vreme. Danas, uzimaju}i u obzir koli~inu turnira i sistem bodovawa, te`e je probiti se me|u 100. Nema{ toliko poena kao nekad za osvojen ~elenxer. Ve}a je razlika izme|u Top 100 i onih koji nisu u Top 100, ali u posledwe dve godine ima ~elenxer turnira. To je vi{e prilika za bodove i boqi renking“.
Potom se nadovezao pri~om o odluci Hamada Me|edovi}a da igra ~elenxer umesto da do|e u Australiju.
„To je ono {to Hamad radi, ~estitam na osvojenoj tituli u Portugaliji i pametno je {to ovde nije do{ao i {to je po~eo da radi sa novim trenerom. Znam da su uradili sjajan posao na pripremama. Mudro su napravili raspored turnira. Ve}ina konkurenata wegovih su igrali ovde u kvalifikacijama,
a on je ostao u Evropi gde je prilika da se odigra {to ve}i broj ~elenxera i osvoji {to ve}i broj poena. Oni }e mu slu`iti sigurno za direktan ulaz na grend slemove, mo`da i neke ve}e turnire kao {to su mastersi“.
Pri~ao je Novak i o zna~aju okru`ewa za jednog igra~a.
„Treba imati mudre qude, koji su znalci, koji ne samo da te navode igra~ki, prosto kroz te za~arane vode tenisa. Treba biti pametan i znati kako da se obuzda{ kada si mlad. Ho}e{ sada i odmah, to svi znamo koja god je profesija, to svi znamo. To je normalno. To je deo biologije“.
U tom kontekstu je pohvalio i Karlosa Alkaraza.
„Postaviti neke qude koji imaju znawe, kao npr Alkaraz i Ferero. Pametno od wegovih roditeqa, a lepo i od Ferera koji ga je pratio od malena i koji je prepoznao momenat. Treba{ tu i da ima{ malo sre}e da na|e{ prave qude i da napravi{ prave stvari, dobre korake i odluke. Mnogi su imali talenat i predispozicije, splet okolnosti i lo{e odluka odvede pri~u u drugom pravcu“.
Potom je objasnio za{to je kod nekih odmah jasno da }e uspeti.
„Ima tenisera koji su mogli mnogo vi{e, ali nisu. Ne mo`e se sagledaviti samo jedna supstanca, mora vi{e stvari da se poklope da bi probio u pravom trenutku. Postoje igra~i, eto, sebe bih stavio neskromno u tu grupu, koji su uvek na vrhu svoje generacije u juniorskoj konkurenciji, za koje zna{ da }e se probiti jer imaju ve}i kvalitet od drugih. Recimo, Nadal, Gaske, Monfis, ja, pa ^ili}, Del Potro, Mari itd. Jednostavno se zna. Prosto se vidi da je to to. Za neke druge treba vi{e stvari da se poklopi“.
Ne vidim da }u vi{e ikada igrati singl ovde
Nik Kirjos je najavio povla~ewe posle novog poraza u domovini, ovoga puta na startu Australijan opena.
Kirjos, koji ima 29 godina, pre nekoliko dana odigrao je prvi me~ u singl konkurenciji jo{ od juna 2023. godine i do`iveo je poraz. Boqi od wega bio je \ovani Mpe{i Perikar u Brizbejnu, ali je glavni ciq bio povratak u Melburnu.
Veliki broj navija~a je o~ekivao povratak, sve je bilo spremno na "Xon Kejn areni", ali je usledilo novo razo~arawe.
Kirjos je zbog povrede stoma~nih mi{i}a bio spre~en da
SVE[TENIK KOM SU ZABRANILI DA VIDI NOVAKA:
Hteo
pru`i maksimum i pora`en je od Xejkoba Fernlija, rezultatom 7:6 (7:3), 6:3, 7:6 (7:2). "Iskreno, ne vidim sebe da }u vi{e ikada igrati singl ovde", otvoreno je po~eo Kirjos. "Jednostavno, ne `elim da
samo iza|em i igram povre|en ili predam me~. Navija~i su satima ~ekali moj me~. Fizi~ki vi{e nisam spreman da izdr`im ove napore."
Do kraja sezone mu je fokus na samo jednom takmi~ewu.
"Nadam se da }u biti spreman za Vimbldon. Ako ne budem imao problema sa bolom u stomaku, verujem da tamo mogu ne{to da uradim", dodao je momak iz Kanbere.
Za wega takmi~ewe u Melburnu nije gotovo, po{to }e nastupiti u dublu sa sunarodnikom Tanasijem Kokinakisom, sa kojim je osvojio titulu na Australijan openu 2022. godine.
@eleo sam da posetim Novaka \okovi}a u imigracionom centru na dan Bo`i}a, da mu ~estitam praznik, ali su odbili da mi daju dozvolu, rekao je ekskluzivno za Sputwik sve{tenik Milorad Lon~ar, koji nije mogao da razgovara sa najboqim teniserom svih vremena sada ve} ~uvene 2022. godine u Australiji kada je Novak deportovan iz te zemqe. Nedavno je Novak \okovi} priznao da i daqe ose}a traumu kada zakora~i na tlo Australije {to uop{te ne ~udi jer je pro{ao kroz neverovatnu psihi~ku torturu te 2022. godine. Koliko mu je bilo te{ko znalo se i tada, ali kada je otkriveno da nije mogao da popri~a ni sa sve{tenikom, nepravda je dobila novu dimenziju.
Protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar `eleo je na dan Bo`i}a da poseti najboqeg svih vremena i prenese mu re~i podr{ke. Tri godine kasnije o tom doga|aju sve{tenik iz Melburna govorio je za Sputwik.
„Bio sam u toku sa svim {to se de{avalo. Ideja je bila da na dan Bo`i}a odem kod wega i da ga pozdravim, da mu prensem blagoslove episkopa Siluana, da mu ~estitam praznik jer je bio potpuno izolovan. Poku{ao sam da ga obi|em, me|utim odbili su da mi daju dozvolu“, rekao je sve{tenik Lon~ar na po~etku razgovora za Sputwik iz daleke Australije.
Kako isti~e do tog momenta nikada mu se nije dogodilo ni{ta sli~no.
„Prosto neverovatno, prvi put mi se to desilo za 48 godina u Australiji da ne mogu da odem u pastirsku posetu“, istakao je protojerej-stavrofor Lon~ar.
Za celu situaciju kriva je tada{wa vlast u Australiji koja je Novaka tretirala kao kriminalca.
„Tamo{we vlasti nisu dale u imigracionom centru, ja sam se obratio wima i oni su me pozvali i rekli da na`alost ne mogu da daju dozvolu. Rekao sam im da je to neverovatno, da je Australija nekad bila zemqa koja je brinula o qudima, bilo je dovoqno po{tovawa za svakoga, naro~ito su predstavnici dr`ave imali po{tovawe prema crkvi. Mogao sam svojevremeno da vidim bilo kog ministra, me|utim sve se promenilo“, objasnio je srpski sve{tenik iz Melburna.
Tri godine posle nepravde koju je \okovi} pro{ao sve{tenik Lon~ar i daqe ne mo`e da razume zbog ~ega je to u~iweno najboqem sportisti svih vremena.
„Potpuno nelogi~no da je izdata viza, a da su ga onda tretirali na na~in na koji su to u~inili. Ako su smatrali da treba da ga zamole da se vrati nazad to su mogli da urade dostojanstveno, on je ozbiqan ~ovek, vrhunski sportista, najve}i svih vremena, jedan od donatara u humanitarne svhe u Australiji, vredan svakog po{tovawa, a oni su se poneli kao oprema kriminalcu. Ja se nadam da se nikad ne}e ponoviti tako ne{to“, rekao je sve{tenik Milorad Lon~ar na kraju razgovora za Sputwik.
Imao je kasnije priliku da upozna Novakove roditeqe, a pred po~etak predstoje}eg Australijan opena bio je u kontaktu sa timom srpskog asa jer je \okovi} po`eleo da obi|e jednu od crkvi. Novak \okovi} je 2022. godine dobio dozvolu da do|e u Australiju uprkos tome {to nije vakcinisan, da bi mu po sletawu bilo saop{teno da je odluka promewena. Naredne dane srpski as proveo je u imigracionom centru gde je bio i na dan Bo`i}a, da bi kasnije bio deportovan iz Australije.
Vratio se najboqi teniser svih vremena naredne godine i osvojio titulu, ali gorak ukus ostao je i danas.
Ovogodi{wi Australijan open po~eo je 12. januara, a Novak \okovi} juri svoju rekordnu 11. titulu, a ukupno 25. grend slem trofej.