Srpski glas 16. jun by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 16. 6.2022. z Year XXXI No.2505

Ve}

Proslava hramovne slave crkve Svete Trojice u Bransviku

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Intervju nedeqe Rado{ Baji}, srpski pozori{ni, televizijski i filmski glumac, scenarista i rediteq

Strana 6

Amerikanci zaboravili ~istu du{u srpskog naroda Strana 17 Saborna Crkva Svete Trojice u Bransviku u pro{lu nedequ je proslavila svoju hramovnu slavu, praznik silaska Svetoga duha na apostole. Pred kraj liturgije obavqen je trokratni molitveni ophod oko crkve, a zatim je u hramu prerezan slavski kola~ zajedno sa ovogodi{wim doma}inima slave, gospodinom Zoranom i gospo|om Majom Erovi}, uz prisustvo mnogobrojnih vernika

Iz daleke Australije u srce [umadije

Stogodi{wica ven~awa kraqa Aleksandra i kraqice Marije Kara|or|evi}

Sportski vremeplov Pe|a Stojakovi}: Od izbegli~kog kampa do zvezda

Strana 31

Nenad Tu{evqak se pre dve godine iz Australije doselio u Srezojevce kraj Gorweg Milanovca, i tu, gde, kako ka`e nikoga nije ni poznavao, kupio vi{e od 30 hektara zemqe

Strana 25

Posledwa kraqevska svadba u Beogradu

Strana 15

Desetine hiqada qudi 8. juna 1922. slile su se u prestonicu da bi videle suprugu svoga vladara

U Hrvatskoj mu uzeli sve! 9. juna 1977. godine u Slavonskoj Po`egi ro|ena je legenda na{e ko{arke Predrag Pe|a Stojakovi}. Ostalo je istorija

@ivot popadija u Dalmaciji

Strana 11

IZME\U DVA VIKENDA

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

Opasan plan: Potpis na "genocid" pa ulazak u Poto~are

U memorijalni centar Poto~ari uskoro }e mo}i da u|e samo onaj ko svojeru~no potpi{e da se u Srebrenici dogodio genocid. Plan koji se uveliko razra|uje predvi|a da }e svaki punoletni potencijalni gost, svojim parafom prakti~no potvrditi da prihvata Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Ova opasna ideja, me|utim, samo je prvi korak dobro osmi{qene akcije. Kako otkriva Branimir Koji}, predsednik Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila "Srebrenica", namera je da se posle odre|enog vremena svi sakupqeni potpisi po{aqu u Evropski parlament kako bi se tamo otvorila rasprava o "genocidu". On kaè da se o ovoj inicijativi uveliko pri~a me|u Bo{wacima. "Naàlost, temeq politike bo{wa~kog dru{tva po~iva na navodnom genocidu u Srebrenici. Svi mi znamo {ta je tamo bilo tokom rata i kakva je definicija genocida. Srpski narod je tokom Drugog svetskog rata dobro zapamtio {ta je genocid. A svi koji èle da se edukuju oko tog pojma mogu slobodno da odu u Jasenovac. Iako je u Podriwu stradalo vi{e hiqada Srba i po~iweni monstruozni zlo~ini, oni se uporno iz Sarajeva minimizuju, a veli~aju se zlo~ini nad Bo{wacima", ukazuje Koji}.

Prema wegovim re~ima, Memorijalni centar Poto~ari ve} godinama je jedna od poluga koje SDA koristi po potrebi i mnoge akcije koje su bitne za tu stranku i za bo{wa~ke politi~are iz Sarajeva upravo kre}u iz Srebrenice. "Ogromna finansijska sredstva su upumpana u Memorijalni centar i mi koji `ivimo u Podriwu znamo da se konstantno radi na odr`avawu mita o Srebrenici", isti~e Koji}.

Radan Ostoji}, predsednik Bora~ke organizacije RS, kaè da bo{wa~ki politi~ari nikada ne}e odustati od stavqawa prefiksa "genocidni" srpskom narodu: "U tim poku{ajima ve} su maksimalno iskoristili me|unarodnu zajednicu i Valentina Incka, koji je nametnuo izmene Krivi~nog zakona", kaè Ostoji}. Ostoji} isti~e i da ga ne iznena|uju nove inicijative iz bo{wa~ke politi~ke kuhiwe ~ija je okosnica Srebrenica: "Od zavr{etka rata me|unarodna zajednica prihvatila je jednosmeran stav bo{wa~ke politike po kojem su samo oni `rtve rata u BiH, dok su svi ostali zlo~inci. Najgore {to se insistira na kolektivnoj odgovornosti, {to je u sistemu krivi~nog prava napu{teno odavno". Veqko Lazi}, predsednik Republi~ke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika, ukazuje da se poja~avaju bo{wa~ke akcije oko Srebrenice kako se pribliàva 11. jul: "Zbog Srebrenice je u zastoju pronalaèwe srpskih `rtva. Jo{ 1.650 tela na{ih civila i vojnika nije prona|eno. Za to vreme samo se traè tela nestalih Bo{waka. Srebrenica i sarajevsko vi|ewe de{avawa u ratu u ovoj op{tini su temeq bo{wa~ke politike", kaè Lazi}.

Zagonetni Mi{ko – najavio da }e Tuìla{tvo: Obdukcija pokazala da je Muamer Zukorli} umro prirodnom smr}u Joki} igrati na Evrobasketu?! Miodrag Mi{ko Ra`natovi}, ko{arka{ki agent Nikole Joki}a, posle vi{e od mesec dana ~estitao je Nikoli Joki}u na MVP nagradi. Ra`natovi}, koji je poznat po zagonetnim porukama, ~estitao je svom klijentu oka~iv{i na dru{tvene mreè fotografiju Nikole u dresu Srbije. "Istorijski uspeh za Nikolu Joki}a, koji je po drugi put zaredom izabran za najboqeg igra~a sveta – MVP-a NBA lige", napisao je Ra`natovi}. Nikola Joki} progla{en je za MVP-a devetog maja, a kako ~estitka stiè 14.

Biv{i predsednik Stranke pravde i pomirewa (SPP) i sanxa~ki muftija Muamer Zukorli} preminuo je prirodnom smr}u, saop{tilo je Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Pazaru pozivaju}i se na nalaze odbukcije. U saop{tewu se navodi da su izmerene vrednosti toksi~nih metala u dostavqenim uzorcima bile u okviru normalnih vrednosti i da nisu uzrok Zukorli}eve smrti. „Uzimaju}i u obzir Zukorli}evu celokupnu medicinsku dokumentaciju i obdukcioni nalaz, wegova smrt je prirodnog porekla i nastupila je kao posledica prestanka rada srca zbog ranije prisutnog te{kog i progresivnog oboqewa“, saop{teno je iz tu`ila{tva. Prethodno je Zukorli}eva su-

ma {ta mi re~e?!

juna, jasno je da ima neka pozadina u pri~i. Uz to stavio je fotografiju Joki}a u dresu Srbije, te nije nemogu}e da je ovo najava da }e Nikola igrati na Evrobasketu koji se odr`ava od 1. do 19. septembra. Zagolicao nam je ma{tu Ra`natovi}, ali boqe da sa~ekamo zvani~nu odluku Joki}a koja bi uskoro trebalo da se zna.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

pruga Elma Elfi} Zukorli} na svom instagram nalogu objavila da je obdukcioni nalaz pokazao da je muftija umro prirodnom smr}u. Navela je i da je Zukorli} bio bolestan od 2007. godine i da za wegovu bolest niko nije znao osim we.

"Od te godine, pa do wegove smrti, smo se redovno lije~ili, i{li kod najboqih qekara i pratili wegovo stawe. Na svaki pregled i{li smo zajedno, kao skoro sve velike stvari koje smo zajedno radili, zajedni~ki odlazak izme|u ostalog, imao je za ciq da se stekne utisak u ~ekaonama, gdje bi bilo ina~e puno qudi, da sam ja ta koja sam bolesna a ne on", napisala je. "Uspjeli smo ga ubjediti da se operi{e, iako nije mogao zamisliti da }e wegova prsa biti razrezana, i no} uo~i smrti smo razgovarali koju bolnicu trebamo odabrati. Bo`ijom voqom nije do{lo do operacije. Danima nakon wegove smrti plakala sam `ale}i {to ga nismo ubijedili da ode na operaciju ranije", dodala je Elma Elfi} Zukorli}.

PINKOV KONCEPT JE NAÎN @IVQEWA U SRBIJI NATO KAMIONSKA VELESILA „Crnogorci imaju poslovicu: Nas s Rusima milioni, bez Rusa dva kamiona. Pa eto, nek ih je sada dva kamiona. Pusti}emo ih i tu`no ih ispratiti pogledom… Oni opet èle da budu robovi i {ta mi tu moèmo" (Dmitrij Jevstafjev, predava~ na ruskoj Visokoj {koli ekonomije, o odluci Crne Gore da zabrani prelet aviona ruskog ministra spoqnih poslova)

„Peticiju Pinka za 48 sati potpisalo je vi{e od milion i dvesta hiqada gra|ana. Ciq peticije bio je da zapravo vidimo {ta gra|ani Srbije misle o Pinku, {ta misle o rijaliti programima, kao i o Zadruzi. Rekao bih da su za neke ovi brojevi impresivni, a ja o~ekujem da }e ti brojevi jo{ rasti. Rijaliti program, ali i ceo Pinkov koncept postao je na~in `ivqewa u Srbiji" (Vlasnik Pinka @eqko Mitrovi} )

NAS I NATO TRI MILIJARDE! „Ako su nam Rusi prijateqi, po{to govore da jesu, onda Sergej Lavrov nije trebalo da planira da do|e u ovom trenutku, da ne idem u onu krajnost da ka`em da je trebalo da nas zamole da im uvedemo sankcije" (Zorana Mihajlovi}, potpredsednica Vlade iz SNS-a)

NIJE WEMU DO VLASTI, ON BI SAMO DA POMOGNE „Za mene je pitawe na koji na~in mogu da pomognem Vu~i}u u Srbiji, a ne sad da li }u u svojoj politi~koj biografiji, koja je ionako krcata, da dodajem neku novu zvezdicu" (Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i})

IZME\U DVA VIKENDA

Spoqnopoliti~ki odbor Evropskog parlamenta usvojio nacrt izve{taja o Srbiji, u kojem se tra`i "hitno uvo|ewe sankcija Rusiji i me|usobno priznawe Srbije i Kosova" Spoqnopoliti~ki odbor Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je prvi nacrt izve{taja o Srbiji koji je pripremio izvestilac Evropskog

parlamenta Vladimir Bil~ik sa 55 glasova za i pet protiv. Usvojeni su i izve{taji o Kosovu i BiH. U 40 uskla|enih amandmana na nacrt izve{taja o Srbiji, Evropski parlament tra`i „hitno uvo|ewe sankcija Rusiji“, izra`ava se zabrinutost zbog toga {to je Srbija „me|u retkim zemqama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU“, kao i zbog ~iwenice da je po uskla|enosti na posledwem mestu u regionu.

Svih 40 amandmana su usvojeni, a odbijeni su amandmani broj 66, 80, 295, 378 i 396 dok su usvojeni i amandmani broj 297, 397 i 398.

Kona~ni tekst izve{taja o Srbiji, u formi rezolucije, bi}e usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu. Komitet je usvojio i izve{taje o Kosovu, koji je pripremila izvestilac Viola fon Kramon, kao i o Bosni i Hercegovini izvestioca Paola Rangela. Izve{taj o Kosovu usvojen je sa 43 glasa za, a o Bosni i Hercegovini sa 44 glasa podr{ke od ukupno 55 prisutnih ~lanova AFET.

Vladimir Bil~ik, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, izjavio je nakon usvajawa rezolucije o Srbiji u Spoqnopoliti~kom odboru EP, da su imali ozbiqne i te{ke pregovore oko teksta rezolucije, kao i da nije. „Pet dràva Evropske unije ne priznaje vlasti u Pri{tini. To je politi~ka odluka ve}ine da to bude u tekstu“, navodi Bil~ik. On je rekao da je wegov stav da Pri{tina nije konstruktivan partner u posledwih nekoliko meseci, ali i da su svesni da dijalog nije jednostavan. "Ali EP ne odlu~uje o tome kako }e se neka dràva ~lanica odnositi prema Kosovu. A mi sada ne vidimo nikakve pomake u tome da }e neke dràve priznati Kosovo. U kontaktu sam sa Vladom u mojoj zemqi (Slova~ka, prim. aut) i tu je identi~na situacija", naveo je Bil~ik. On je izjavio i da se me|usobno priznawe na{lo u izve{taju o Srbiji, ali da EP nema mo} da uti~e na priznawe ili da natera nekog da prizna (Kosovo). "Ja sam ~ovek kompromisa. Moj je izve{taj, nije da sam sre}an sa svim, ali stojim iza wega. Moje mi{qewe je, kada je re~ o Kosovu, da da se mora razgovarati", rekao je Bil~ik.

Vu~i}: Brinem za zimu – nafta sko~ila, struje nigde biti ne}e, a gasa… Predsednik Aleksandar Vu~i} rekao je da se veoma brine kako }e se stvari razvijati u narednom periodu, naro~ito naredne zime, jer nije siguran kako }e se okon~ati sukob u Ukrajini i kakve to efekte moè imati na Srbiju, Evropu i ostatak sveta. „Brinem za zimu naro~ito, zato {to je nafta ponovo sko~ila, struje nigde biti ne}e, a gasa – to je pitawe. Bi}e te{ka zima za sve nas“, rekao je Vu~i} posle posete Spomeniku heroja sa Ko{ara. On je rekao da dràva nastoji da ide napred i da je o~uvana mogu}nost da se i daqe gradi ono {to je zapo~eto, a da bi to bilo i lak{e da ima „jo{ vi{e odgovornosti u pojedinim dràvnim organima“. "Pla{im se da imamo mnogo nepoznatih u toj jedna~ini. Svaki dan analiziram {ta se zbiva, dobro poznavaju}i sve svetske aktere u ovom trenutku", rekao je on. Vu~i} je rekao da se mnogi pona{aju tako kao da im je Srbija "najlak{a meta", ali da se dràva bori i ~ini sve {to je u skladu sa mogu}nostima i to polako po~iwu da shvataju i oni koji imaju druga~ije mi{qewe. "Imamo fer pristup i prema zapadnim i isto~nim partnerima. Kaèmo svima u lice {ta mislimo. I svaki dan nam analiti~ari govore da ne}emo mo}i vi{e da sedimo na dve stolice. Qudi, vi niste razumeli kada smo 100 puta rekli

- mi imamo svoju politiku. I to hrabro kaèmo i jednima i drugima", dodao je on. Bez komentara o ukrajinskom obave{tajcu Vu~i} nije èleo da govori o trenutnom statusu jednog od donedavnih ~elnika ukrajinske obave{tajne slu`be SBU Andreja Naumova, koji je navodno uhap{en na grani~nom prelazu Pre{evo pod sumwom za prawe novca. "Imam informacije. Hvala i sre}an rad vam èlim", odgovorio je Vu~i} na novinarsko pitawe da li ima informacije o tome da li }e Naumov biti izru~en Ukrajini. Naumov, kojeg je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio 31. marta zbog navodne veleizdaje, uhap{en je nedavno na ulazu u Srbiju, zajedno sa jednim nema~kim dràvqaninom koji je vozio automobil. Kako su javili mediji, kod wih su carinici navodno prona{li

vi{e od 600.000 evra i 120.000 dolara kao i dva draga kamena - smaragda. Oni su privedeni jer nisu prijavili ni novac ni drago kamewe. "Evroskepticizam raste, ali Srbija ostaje na evropskom putu" Kada su u pitawu evrointegracije Srbije, Aleksandar Vu~i} je rekao da evreskepticizam raste svakog dana ali da Srbija ostaje na evropskom putu, napomiwu}i da racionalno mora da bude ispred emocija. "Moramo stvari da postavimo racionalno. Mo`emo li bez Evrope i wihovih investicija. Da li smo emocionalno presre}ni zbog wihovih izjava o Kosovu i pritisaka povodom vo|ewa spoqne politike? Pa nije niko, ali moramo da budemo dovoqno razumni da na{e emocije ne prevladaju", rekao je Vu~i}, prilikom polagawa venca na Spomenik junacima sa Ko{ara. Govore}i o odbrani karaule Ko{are u ratu 1999. godine, Vu~i} je rekao da se posle godina }utawa danas o tome govori s ponosom. "Hvala za sve {to ste za na{u otaxbinu ~inili. Za razliku od nekog ranijeg perioda, danas deca znaju za Ko{are, {ta zna~i ~uvati svoju zemqu i koliko je va`no voleti svoju zemqu. Hvala vam {to ste voleli Srbiju vi{e od svega, Srbija to ne mo`e i ne}e da zaboravi", rekao je Vu~i}.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 3

[TA JE POKAZALA POSETA NEMA^KOG KANCELARA PRI[TINI I BEOGRADU

[olc krenuo putem Hitlera Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Otkud pravo, poraènoj fa{isti~koj Nema~koj, Olafu [olcu, da kroji granice zemqi Srbiji, koja je bila na strani pobednika u oba svetska rata. - [olc opasniji od Hitlera jer gazi R -1244, Povequ OUN, Be~ku konvenciju o diploatiji, Helsin{ki sporazum iz 1975. godine ... Poseta nema~kog kancelara Olafa [olca Beogradu i Pri{tini 10. juna, pokazala je Nema~ki povratak fa{izamu, onom Hetlerovom fa{izmu koji je gazio, ru{io i nipoda{tavao me|unarodne dogovore koje je sam potpisivao. [olc je opasniji od Hitlera jer je, svojim govorom u Pri{tini i Beogradu, pogazio R -1244, Povequ OUN, Be~ku konvenciju o diploatiji iz 1961, Helsin{ki sporazum od 1975. na~ela OEBS –a koja se zasnivaju na Dekalogu Helsin{kog sporazuma, pogazio je Ustav suverene dràve Srbije.... Na konferenciji za novinare u Pri{tini smo prvi put ~uli kako [olc traì me|usobno priznawe izme|u Beogra-

Руси су објавили да је дедa Олафа Шолца био официр СС дивизије на источном фронту у Другом светском рату da i Pri{tine, a da pri tom nije pomenuo vaè}u Rezoluciju SB OUN 1244 koja jasno kaè da je Kosovo pod suverenitetom dràve Srbije. No, za [olca i Nema~ku, koji su krenuli Hitlerovim putem ta dokumenta i sporazumi nisu bitni. Celokupna svetska akademska zajednica u~i: ''nasiqe bilo da je ono pravno ili fizi~ko je institucionalizovano oru|e u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kod fa{izma''. I Nema~ka je ba{ na osnovu tog fa{izma uspostavila ambasadu u Pri{tini, pri tom kr{e}i suverenu dràvu Srbiju. Sada kancelar Olaf [olc ne priznaje nijedan me|unarodni dokument, sporazum niti Ustav suverene dràve Srbije ve} je krenuo hitlerovim putem fa{iste da kroji granice suverenih zemaqa koje su su bile najotvorenije protiv fa{izma. Dokumentovano, istori~ari su objavili da je [olcov deda bio u redovima SS fa{ista u Drugom svetskom ratu na Isto~nom frontu. Zato i [olcovo profa{isti~ko delovawe i ne ~udi. Da podsetimo da je Hitler zgazio pakt o nenapadawu Nema~ke i Velike Britanije, Deklaraciju o miru, koji su potpisali Hitler i êmbrlen (premijer Velike Britanije), 30. septembra 1938. godine. Hitler je pogazio i potpisanu Deklaraciju o miru sa Francuskom, predsednikom francuske vlade Deladjeom, 6. decembra 1938. godine. Hitler je pogazio i pakt o nenapadawu izme|u Nema~ke i Sovjetskog Saveza 23. avgusta 1939. godine, Ribentrop – Molotov. Kako je Hitler gazio te sporazume, evo danas, posle toliko decenija od nema~kog zla, fa{izma, koji je ubio vi{e od 65.000.000 miliona qudi u svetu, nema~ki fa{izam u kancelaru [olcu uveliko se povampiruje. Opet Nemci gaze u ru{e sporazume i me|unarodna dokumenta ali i Ustav suverene dràve Srbije. Kancelar [olc je na decidiran i o{tar na~in traìo od Srbije da uvede sankcije Rusiji. Otkud pravo fa{isti [olcu da se me{a u unutra{we stvari jedne suverene zemqe koja nije ni ~lanica EU ni NATO. Pravo nalazi u svom opredeqewu za fa{izam i dominaciji nad drugim suverenim zemqama. Fa{istu [olca treba zaustaviti na vreme.

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

SRPSKA POSLA

U Srbiji 15,2 odsto stanovni{tva zadovoqava kriterijume za mentalne poreme}aje Prva nacionalna studija o mentalnom zdravqu gra|ana pokazuje da kriterijumi za mentalne poreme}aje u Srbiji obuhvataju oko 700.000 stanovnika, {to je 15,2 odsto populacije, rekla je direktorka Instituta za mentalno zdravqe, prof. dr Milica Pejovi} Milovan~evi}. Ona je objasnila da su studiju radili predstavnici Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Medicinski fakultet u Beogradu, a projekat je finansiran sredstvima iz Fonda za nauku, te da se ta studija razlikuje od ostalih po tome {to su i{li direktno u domove qudi i pitali ih o wihovom mentalnom zdravqu. „Za razliku od drugih studija, mi smo koristili metode koji imaju vrlo visoku validnost i prvi put smo primenili dijagnosti~ki intervju koji na najboqi mogu}i na~in opisuje 12 naj~e{}ih mentalnih poreme}aja”, kazala je Pejovi} Milovan~evi}. Studija je sprovedena tokom leta i rane jeseni pro{le godine, a deo ispitanika je ispitivan

ponovo po~etkom ove godine {to, prema re~ima profesorke, daje objektivnost rezultatima. „Ispitivano je vi{e stvari, koliko su qudi bili optere}eni pandemijom, i tu je podatak da 65,8 odsto stanovni{tva ne ose}a da je na bilo koji na~in pandemija uticala na wihovo mentalno zdravqe”, istakla je dr Pejovi} Milovan~evi}. Navodi da, kada je re~ o stresovima koje je pandemija donela, svi ispitanici su rekli da im je najte`e pala bolest uku}ana i nedostatak za{titne opreme na poslu. „Naju~estaliji stresni doga|aj koji su ispitanici naveli je bol usred bolesti ~lanova porodice ili smrti koja nije bila posledica kovida. Tako|e, ispitivali smo da li su se ose}ali usamqeno tokom vanrednog stawa i gotovo polovina rekla je da se nije ose}ala usamqeno, ostala polovina da se ponekad ose}ala usamqeno, a svega oko pet odsto ispitanika navelo je da su se ose}ali usamqeno”, ka`e ona.

POLOVINA DEPRESIVNIH OSOBA NE OBRATI SE PSIHIJATRU âk 15 odsto populacije pati od depresije u nekom delu svog ìvota, pa je depresija jedno od naj~e{}ih medicinskih stawa koja poga|a dru{tvo. Veliki broj istraìvawa ukazuju na to i da se ona ~esto javqa kao poreme}aj kod osoba koje boluju od neurolo{kih, drugih psihijatrijskih i somatskih bolesti. @ene imaju znatno ~e{}e iskustvo sa depresijom od mu{karaca, iako ova bolest napada sve bez obzira po pol, rasu, starosnu dob... Profesor dr Goran Mihajlovi} isti~e da je neverovatno to {to polovina osoba koje pate od depresije ne dobiju tretman zasnovan na dokazima, iako medicinska i psiholo{ka intervencija zna~ajno poboq{avaju simptome, funkcionalnost i ishod le~ewa. Uprkos napretku, qudi naj~e{}e ose}aju otpor prema ideji da potraè pomo} stru~waka.

Kada je re~ o rezultatima studije o poreme}ajima mentalnog zdravqa, Pejovi} Milovan~evi} isti~e da je primewen upitnik koji u svetu va`i za najprecizniji za 12 naj~e{}ih poreme}aja mentalnog zdravqa, a koji traje pola sata do 45 minuta u vidu, prema wenim re~ima, vrlo preciznog intervjua. „Podaci pokazuju da 15,2 odsto stanovni{tva zadovoqava kriterijume za mentalne poreme}aje, od toga za jedan mentalni poreme}aj 11,2, a dva i vi{e 4,1 odsto ispitanika. Naj~e{}i mentalni poreme}aji su oni nastali upotrebom alkohola i to je 7,2 odsto stanovni{tva”, navela je ona. Prema tim rezultatima, kriterijume za mentalne poreme}aje u Srbiji ispuwava oko 700.000 stanovnika, a studija se poklapa i sa rezultatima u ostalim delovima sveta, gde je u pojedinim zemqama to 10 odsto, u nekim drugim 19-20 odsto. Pejovi} Milovan~evi} nagla{ava da je poseban fokus bio na depresiji, koja je ina~e i naj~e{}i mentalni poreme}aj. „Moram da naglasim da postoji razlika u tome {to imamo simptome depresivnosti i zadovoqivawe kriterijuma za dobijawe depresije. Mi smo dobili da u ovom momentu depresivni poreme}aj ima negde oko 2,2 odsto stanovni{tva, a tokom druge godine pandemije, dakle 2021. godine, registrovan je porast depresivnih simptoma”, objasnila je ona. Ukazala je na to da je problem {to u Srbiji ima sedam do osam psihijatara na 100.000 stanovnika, {to, kako ka`e, nije dovoqno i po tome se razlikujemo od drugih zemaqa. M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Hiqadu dinara danas vredi petsto dinara, zakqu~eno je na sastanku Saveta guvernera Narodne banke Srbije odr`anom u jednom supermarketu u Beogradu...

 Pro{ao sam danas pored jedne banke. Odmah mi skinula 200 dinara provizije.

 Orkestar na "Titaniku" svira na{u himnu...

 Jedna {kola je na malu maturu pozvala predsednika op{tine. On je poru~io da }e do}i slede}e godine, samo da jo{ malo utvrdi gradivo.

 Ako ho}e{ da bude{ suverena dr`ava, radi kako ti se naredi.

 Kad probleme vi{e ne mo`emo da guramo pod tepih, mi kupimo ve}i tepih.

 Sre}a {to su Srbi pre dvesta godina bili nepismeni. Umesto da podignu ustanak protiv Turaka samo bi potpisali peticiju...

 Da je onaj Nemac plivao le|no ne bi video fekalije u Dunavu. Sve je stvar stila i dobre voqe.

 Uve`bali smo sjajan iluzionisti~ki trik. Nestajemo kao narod.  Navucite gvozdenu zavesu. Ide nam istina u o~i...

 Ne primamo anonimne dojave o postavqawu bombi. Morate do}i li~no.  Po zanimawu je narodni poslanik. A radi i druge sezonske poslove.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati“ „Vi{e je qudi pomrlo od jela i pi}a nego od gladi i `e|i“ „Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti“ Narodne poslovice

„U dana{we vreme ~im ti slika iza|e u novinama, ti si automatski popularan… Osim u ~ituqama“ Zoran Radmilovi}

„Na svim svojim putevima znajte da pravi budu putevi va{i i noge va{e ne}e se spoticati“ Sveti Sava

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 5

KOLIKO JO[ DO EU?

Rokovi se pomeraju ve} 20 godina, ko je odgovoran

PRESELILI SMO SE!

Liverpool Plaza

ne}e biti ni{ta, ali mislim da treba nastaviti sa kursom. Da, mi jesmo za to, iako nikada ne}emo u}i". Rujevi} napomiwe - sa izuzetkom Hrvatske, ni jedna jedina ~lanica Unije nije u{la u wu po strogim, birokratskim kriterijumima i poglavqima, jer je do tad pro{irewe bilo geopoliti~ki poduhvat. "Najve}a {ansa da se pro{iri na Zapadni Balkan jeste da EU opet odlu~i da postane geopoliti~ki igra~ i da ka`e - mi se sad {irimo bez obzira na ove "trice i ku~ine", demokratiju i tako daqe", navodi Rujevi}. Pitawe je samo koliko bi takav pristup bio dobar za gra|ane Srbije. R. N.

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

Gr~ki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je u Solunu na samitu Procesa saradwe u jugoisto~noj Evropi (SEECP) da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupawe svih zemaqa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U okviru Samita Procesa saradwe u jugoisti~noj Evropi u Solunu, predsednik Aleksandar Vu~i} prisustvovao je radnoj ve~eri, koju je Kirjakos Micotakis priredio za {efove dr`ava i vlada. Gr~ki premijer je rekao je da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupawe svih zemaqa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. To je ambiciozan ciq za Zapadni Balkan, ali mislim da bi mogao biti realan ako se ideja pro{irewa vrati kao osnovna vrednost Evropske unije, rekao je Micotakis. Po zavr{etku samita SEECP, kojim je Gr~ka predsedavala, gr~ki premijer je pozvao Jugoisto~nu Evropu da promovi{e put mira i me|unarodne zakonitosti, zajedni~ke bezbednosti i prosperiteta. To je, kako je rekao, osnova Solunske deklaracije, koja je jednoglasno usvojena.

ci kao da stvaraju utisak da je samo jedna strana kriva za odugovla~ewe. Gotovo polovina gra|ana demotivisana - istra`ivawe Instituta za evropske poslove pokazuje - ~ak 43% wih protivi se integraciji. Evo {ta su rekli gra|ani s kojima smo o tome razgovarali: "Previ{e nas uslovqavaju, a malo nam nude ulaskom". "Nije wima u planu da mi u|emo tu, ve} kroz du`i niz godina". "Mislim da smo deo Evrope i da treba da budemo tamo, u Evropi". "Pa mo`da bi bilo boqe, ali ne mislim da smo mi sad na dobrom putu za to". "I ja sam se umorio, jasno mi je

George

Micotakis: Zapadni Balkan da se prikqu~i EU 2033. godine

"Igra se igra - mi bismo kao da se pridruìmo, a oni bi, kao, da nas prime. U stvari, obe strane ne misle ozbiqno. Problemi u Srbiji su veliki, sa reformama takozvanim - kaska se, a sa druge strane Evropska unija zapravo ne èli da se pro{iruje", kaè Rujevi}. Postoje dva para rukava: jedan su odnosi unutar EU, drugi - to {to Srbija od 2012. nije ni korak bliè evropskim vrednostima, smatra novinar \or|e Vlaji}. "Mi imamo institucije koje su jako daleko od onoga {to su evropski standardi kada je re~ o gra|anskim slobodama, medijskim slobodama, o qudskim pravima", isti~e Vlaji}. Profesorka Srbijanka Turajli} takvu situaciju poredi sa ulaskom u prostor za koji su potrebne posebne papu~e, koje Srbija nikako da navu~e kako bi joj ìvot bio boqi i ugodniji, bila u EU ili ne. "A ja stojim sa strane i stalno vam govorim - vidite kako vas mu~e, ~ekate pred vratima, a sunce, a nema vode, nema ovoga... Vi }ete, na kraju, re}i - pa ne}u u taj prostor, vidite da oni mene ne}e da puste. Dakle, to je potpuno zalu|ivawe", ocewuje Srbijanka Turajli}, profesorka BU u penziji. I zaista, mediji i zvani~ni-

na vidiku. Godine 2003, tada{wi premijer Zoran @ivkovi} nadao se ulasku Srbije u evropsku zajednicu u naredne ~etiri godine. Stigla je 2007. i novi datum – nekada{wi predsednik Boris Tadi} prognozirao je pridru`ewe do 2010. Ministar za evrointegracije Bo`idar \eli} je 2008. najavio ~lanstvo za 2014. godinu u kojoj je, pak, tada{wi premijer, a danas predsednik Aleksandar Vu~i} obe}ao 2020, potom 2026. I ni{ta. Novinar Doj~e Vele-a Nemawa Rujevi} ocewuje da je za ovu "odiseju" odgovorna Srbija, ali i Evropa.

Macq uarie

Koliko jo{ do ~lanstva u Evropskoj uniji? To pitawe postavqa se ta~no 20 godina. Toliko je pro{lo od samita u Solunu na kome je doneta odluka da Zapadni Balkan moè postati deo EU. Me|utim, pre nekoliko dana, na istom mestu, u Solunu, gr~ki premijer Micotakis pomenuo je tek 2033. kao godinu ulaska za zemqe Zapadnog Balkana. Entuzijazam gra|ana je nikad niì, pokazuje istraìvawe Instituta za evropske poslove. Ko je odgovoran za to? Ista mantra od po~etka milenijuma – evrointegracije nemaju alternativu. A EU ni danas nema

stara lokacija

Moore

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

DI NA

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

SANDRA MEQNI^ENKO:

Modelsica koja je postala milijarderka Beogra|anka Sandra Meqni~enko (45), nekada{wa ~lanica dens grupe Models, preko no}i je postala milijarderka po{to joj je suprug, ruski oligarh Andrej Meqni~enko, na svoj 50. ro|endan prepisao celokupno bogatstvo i vlasni{tvo nad dve najve}e svetske kompanije za proizvodwu ugqa i |ubriva, samo dan pre nego {to mu je EU sankcionisala sredstva. Time se ova biv{a peva~ica i manekenka na{la na listi najbogatijih `ena na svetu, sa bogatstvom procewenim na ~ak 23,8 milijardi dolara, te ujedno postala i najmla|a me|u deset najimu}nijih `ena na svetu, zauzev{i osmo mesto na listi magazina „Forbs“. EU je sankcionisala Meqni~enka 9. marta, kao razlog navode}i wegovu bliskost sa Kremqem, u okviru poku{aja Zapada da kazni ruskog predsednika Vladimira Putina za invaziju na Ukrajinu zapo~etu 24. februara. Sankcije, koje ukqu~uju zamrzavawe wegove imovine, zabranu ulaska u Evropsku uniju i za-

Biv{a peva~ica i manekenka Sandra Meqni~enko na{la se na listi najbogatijih èna na svetu, sa bogatstvom procewenim na ~ak 23,8 milijardi dolara, postala je najmla|a me|u deset najimu}nijih èna na svetu, zauzev{i osmo mesto na listi magazina „Forbs branu entitetima iz EU da mu obezbe|uju sredstva, ne odnose se na wegovu suprugu, niti na }erku i sina bra~nog para. Sandra Meqni~enko ro|ena je 1977. u Beogradu. Sredwe obrazovawe sti~e u Jedanaestoj beogradskoj gimnaziji, nakon ~ega upisuje Fakultet za me|unarodni menaxment u Beogradu. Sa 15 godina putuje sa roditeqima u Milano, Pariz i London, gde radi za nekoliko modnih brendova. Sa 17 godina postaje jedna od Modelsica. Snimila je spotove sa Zdravkom ôli}em i @eqkom Samarxi}em. Od 1999. ~etiri godine provodi rade}i u Milanu i Barseloni, gde u~estvuje u velikom broju reklamnih kampawa, kako u {tampanim medijima, tako i na televiziji. Godine 2003. na jugu Francuske, Sandra upoznaje Andreja Meqni~enka. U septembru 2005. godine, na Azurnoj obali su organizovali rasko{nu svadbu, na kojoj su nastupile Vitni Hjuston i Kristina Agilera, a procewuje se da je trodnevna ceremonija ko{tala preko 30 miliona dolara. Imaju vilu na Tajlandu, luksuznu ku}u u Sent Moricu, dvorac u Velikoj Britaniji, penthaus u Wujorku, brojne nekretnine u Moskvi, Londonu i Beogradu, kao i privatni avion boing 737. Tokom leta, naj~e{}e borave u luksuznoj vili u Antibu, izme|u Kana i Nice. Vlasnici su motorne jahte „A“, ~ija je izgradwa ko{tala preko 300 miliona dolara. Jahta ima oko 7.315 kvadratnih metara ìvotnog prostora, zapo{qava posadu od najmawe 35 qudi, a glavni apartman je obloèn blindiranim staklom debqine 44 milimetra. Ovu jahtu je 12. marta 2022. zaplenila italijanska policija u skladu sa merama protiv ruskih oligarha. M. T.

INTERVJU NEDEQE RADO[ BAJI], srpski pozori{ni, televizijski i filmski glumac, scenarista i rediteq

Amerikanci zaboravili ~istu du{u srpskog naroda "Heroji Halijarda" }e biti uzbudqiva pri~a o herojstvu, patriotizmu i qubavi, o ùdwi za slobodom, o dobro~instvu i humanosti koja u prvi plan isti~e prijateqstvo jednog malog naroda i najmo}nije zemqe sveta. Ali, u veoma sna`noj naraciji, bi}e to i pri~a o na{im raskolima, bratoubila{tvu i podelama koje nas kao zla kob prate kroz vekove. Ovako rediteq, koscenarista i producent Rado{ Baji} govori o svom novom, velikom projektu, filmu "Heroji Halijarda" i seriji "Vazdu{ni most". Ova pri~a, koja se snima u produkciji "Kontrast studija", oìve}e istiniti doga|aj iz 1944. kada je srpski narod, rizikuju}i svoje ìvote, spasao 508 ameri~kih i drugih savezni~kih pilota u operaciji "Halijard". - Nasuprot "Milosrdnom an|elu" koji nam je 1999. sru~io na glave 17 tona radioaktivnog uranijuma, u {irem civilizacijskom kontekstu, postoje dva va`na istorijska doga|aja koja bacaju dijametralno druga~ije svetlo na ina~e veoma kontroverzne odnose SAD i Srbije. Naàlost, i danas smo ~esto svedoci da se najmo}nija zemqa sveta prema Srbima odnosi kao da smo deùrni krivci i kamen u cipeli novog svetskog poretka. Prvi slu~aj koji navedeno delimi~no demantuje dogodio se 1918. kada je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se u znak priznavawa veli~anstvenog herojstva srpske vojske u Prvom svetskom ratu na Beloj ku}i zavijori srpska zastava. Drugi je operacija "Halijard", koju je u leto 1944, pod vo|stvom JVuO i |enerala Dragoquba Mihailovi}a izveo srpski narod. Radi se o najve}oj akciji spasavawa savezni~kih pilota iza neprijateqskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Taj doga|aj je osnova i inspiracija za razvoj autenti~nog samosvojnog umetni~kog filmskog dela na kojem radim od 2017. godine. n Da li je ovo va{ najve}i i najzahtevniji projekat do sada? - Rekao bih da ste u pravu. Po produkcijskom obimu TV serija "Selo gori" je svakako neponovqiv projekat koji se radi samo jednom u ìvotu i koji }e obeleìti moju karijeru. Me|utim, "Halijard" je po kompleksnosti zadatka, po profesionalnoj zahtevnosti, po globalnoj dru{tvenoj odgovornosti, projekat od nemerqive va`nosti i kao takav sigurno }e biti kruna moje karijere. Radimo ga na isti na~in kako su se nekada u jugoslovenskoj kinematografiji radili veliki projekti. Projekat je pripreman veoma dugo, sa saradnicima Du{kom Kova~evi}em i Strahiwom Maxarevi}em radio sam na scenariju pune tri godine, snimamo ga dve godine, a tek slede}e, 2023, ima}e premijeru. Imam odli~ne saradnike, sjajnu ekipu i najboqu mogu-

}u gluma~ku podelu - ipak, jedino {to danas sa sigurno{}u mogu da kaèm je da verujem da smo na najboqem putu. n Ko su, po vama, pravi heroji "Halijarda"? - Ostavqam da svako tuma~i kako oseti i voli. Za neke }e to biti ameri~ki piloti, mladi}i iz Virxinije, Dakote i Pensilvanije koji su potraìli spas skokom iz o{te}enih bomabardera na tlo Srbije, me|u srpske seqake ~iji jezik i gor{ta~ke poglede ne razumeju. Ali, ubrzo }e prepoznati svu toplinu i ~istu du{u naroda, koji }e krajem 1944, od strane istih tih saveznika, biti pu{ten niz vodu i gurnut u ~equsti nadolaze}eg komunizma. Ipak, ono {to u autorskom smislu èlim posebno da potenciram, to je da su za mene heroji Halijarda spasioci - ~vornovati i preplanuli srpski seqaci koji su pruàju}i uto~i{te savezni~kim pilotima pokazali toplinu srpskog srca i {irinu prepoznatqivog pravoslavnog ~ovekoqubqa. n Koliko je va`no da qudi (mnogi i prvi put) ~uju za ovakva herojstva? - Moderno, tzv. novo vreme, donelo je epidemiju zaborava, globalnu demenciju i promociju novih vrednosti, dok su one kojima je ~ove~anstvo vekovima teìlo obezvre|ene i progla{ene retrogradnima. U rijalitiju, koji je slika i prilika novog doba, nema mesta za patriotizam, herojstvo, odanost i qubav prema otaxbini i bli`wem svom. Zbog svega {to sam naveo, verujem da umetnost ima plemenitu misiju da iz ponora praznoverja, besmisla i

REKONSTRUKCIJA EPOHE Rediteq Baji} diriguje "orkestrom" od vi{e od stotinu glumaca, doma}ih i inostranih, {to je, ka`e, "izazovno, naporno i veoma te{ko". - Film mora biti vizuelno monumentalan, a danas je veoma te{ko i skupo do}i do takve faktografije, scenografije, rekvizite, kostima... Znate li da smo za potrebe snimawa izgradwe aerodroma na Galovi}a poqu u Prawanima jedva uspeli da u celoj Srbiji prona|emo samo tri para volova? Ni{ta {to savremeni ~ovek danas koristi ne sme se videti u "Halijardu". Od ka{ike, viqu{ke, dugmeta, do aviona sve mora biti minuciozno ta~no da bismo dobili epohu i vreme u Srbiji u leto 1944. Ipak, re{en sam da istrajem uz podr{ku vi{e od sto ~lanova ekipe koja vredno i predano radi da bi se sa ponosom potpisali na {pici na{eg filma i serije. Do tada treba ulo`iti mnogo rada, vere, entuzijazma i u vrelim danima kojima idemo u susret - proliti mnogo znoja.

banalnosti ~upa i spasava savremenog ~oveka uvek kada se za to ukaè prilika. Zato mislim da su nam ovakvi i sli~ni projekti veoma potrebni. n Verujete li da je danas mogu}e da se dogodi ne{to sli~no? Da li se i koliko na{ narod promenio od tada? - Veoma te{ko pitawe. Kao narod i mi trpimo pogubne uticaje svega {to nam dolazi sa strane. Da nesre}a bude ve}a, ~esto nam je draè i prijem~ivije sve {to nam se kao ìvotne vrednosti perfidno servira iz obi~aja i kulture drugih naroda. Ipak, verujem da ne smemo tako olako odustati od nastojawa da koliko-toliko sa~uvamo sopstvenu du{u i makar obrise nacionalnog identiteta. n [ta vam je to u biografiji (i li~nosti) Draè Mihailovi}a inspirativno da ga "oìvite" u svoja dva velika projekta - "Ravna gora" i "Heroji Halijarda"? - \eneral Draà Mihailovi} je jedan od najve}ih tragi~ara savremene srpske istorije. Wegov ìvot, `rtva i delo, po mom sudu, tek }e biti predmet mnogih umetni~kih naracija na filmu, u teatru, kwièvnosti. Jedna od najve}ih tekovina TV serije "Ravna gora" koja je posle 10 epizoda i posle naprasne smrti tada{weg direktora RTS, Aleksandra Tijani}a, bila ukinuta i skinuta sa programa je {to je probijen led i {to se Mihailovi}, u jednoj novoj vizuri i novom tuma~ewu, pojavio u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji. Posle toga svakom autoru }e biti lak{e da se pozabavi temama koje su usled ideolo{ke barikade decenijama bile zabrawene. Mnogostruko je danas lak{e i meni. U "Halijardu" uloga |enerala Mihailovi}a je skoro epizodna, ali je dominantna po zna~aju koji ima u pri~i filma i serije i, verujem, bi}e upam}ena po odli~noj interpretaciji kolege Neboj{e Qubi{i}a. n O~ekujete li da }e "Halijard" mo`da "probuditi duhove" i izazvati reakcije, kao {to se desilo sa "Ravnom gorom"? - Siguran sam da ho}e. Meni to nije ciq, ali se to ne moè izbe}i. Dubina podela u srpskom dru{tvu je toliko velika da mi se nekada ~ini da smo sve daqe od nacionalnog pomirewa koje nam je toliko potrebno. Verujem da }e mnogi biti iznena|eni jer se u "Halijardu" ne bavim ideolo{kim propagirawem ni jedne ni druge strane, to nije ni tema mog projekta, niti u istoriografskom smislu, polaèm prava na apsolutne istine. U okviru tog istorijskog konteksta, film "Heroji Halijarda" se bavi li~nom dramom junaka koji su su~eqeni sa tragikom jednog vremena i neizvesnom budu}no{}u, kako sopstvenom tako i ~itavog naroda. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 7

Ukrajinci pucaju uz pomo} gugl prevodioca, ne znaju da koriste oru`je sa Zapada Uprkos pretwama koje stiù od ruskog predsednika Vladimira Putina, zapadne zemqe nastavqaju da isporu~uju velike koli~ine najmodernijeg oru`ja Ukrajini, kako bi mogla da se suo~i sa naletima ruske vojske. Me|utim, problem je nastao upravo zbog modernosti pomenutog oru`ja jer ukrajinski vojnici nisu obu~eni da ga koriste. U pomo} im je neo~ekivao pritekao - gugl translejt. Sjediwene Ameri~ke Dràve i Velika Britanija obe}ale su da }e isporu~iti Ukrajini napredne raketne sisteme za vi{estruko lansirawe. Obuka vojnika kako da koriste ovu opremu postala je zna~ajna i rastu}a prepreka sa kojom se svakodnevno susre}e mla|i narednik Dmitro Pisanka koji upravqa starim protivtenkovskim topom kamufliranim u mreù i zeleno {ibqe u ju`noj Ukrajini. Potrebe Ukrajine su opipqive u regionu gde je ukopana jedinica narednika Pisanke, severoisto~no od grada Hersona koji je oslobodila Rusija. To podru~je je bilo mesto kratke ukrajinske ofanzive pro{le nedeqe koja je usporila ~im su Rusi u povla~ewu uni{tili kqu~ni most. Nedostatak artiqerije ve}eg dometa uslovio je kretawe Ukrajinaca, koji nisu bili u mogu}nosti da poku{aju teàk prelazak reke u poteri, rekli su ukrajinski vojni zvani~nici. Pre vi{e od mesec dana, komandanti wegove frontalne ar-

tiqerijske jedinice dobili su daleko naprednije oru`je - visokotehnolo{ki laserski daqinomer koji je isporu~io Zapad za pomo} u ciqawu. „To je kao da dobijete Ajfon 13 i moète samo da telefonirate“, rekao je narednik Pisanka. Daqinomer, nazvan JIM LR, je visokotehnolo{ki dvogled i deo opreme koju isporu~uju Sjediwene Dràve, rekao je narednik Pisanka. Moè da detektuje mete no}u i prenosi wihovu udaqenost, kurs kompasa i GPS koordinate. Neki vojnici su nau~ili dovoqno da rukuju ovim alatom, ali su se nedavno rotirali na druge pozicije. „Poku{avao sam da nau~im kako da ga koristim ~itaju}i priru~nik na engleskom i koriste}i gugl translejt da ga razumem. Ako radite na velikim udaqenostima dok ga drìte rukom, ponekad moè da prenese neta~ne brojke. Bezbednije je raditi kada je oprema postavqena na trono{cu okrenuta prema neprijatequ, a operater radi sa monitorom pod za{titom“, rekao je narednik Pisanka. Ukrajinski narednik je zasad fokusiran na savladavawe tehnike kori{}ewa daqinomera. U wegovom sektoru, oru`je i oprema koje je isporu~io Zapad ograni~eni su na mali broj protivtenkovskih raketa i kompleta prve pomo}i. „Ne moèmo da se pohvalimo istim resursima kao na istoku, Ono {to Ukrajina dobije, moèmo

Vi{e od sedam miliona izbeglica napustilo Ukrajinu Vi{e od sedam miliona qudi napustilo je Ukrajinu od izbijawa rata u toj zemqi 24. februara, saop{tila je danas Agencija UN za izbeglice (UNHCR). Ukupno je registrovano 7.023.559 prelazaka preko ukrajinske granice. Najvi{e izbeglica iz Ukrajine registrovano je u Poqskoj, Rusiji i Moldaviji, navodi UNHCR.

Za 100 dana rata Rusija zaradila 100 milijardi evra od nafte i gasa Novo istra`ivawe pokazuje da je Rusija zaradila skoro 100 milijardi evra od izvoza nafte i gasa tokom prvih 100 dana sukoba u Ukrajini - iako su ruski prihodi opali u maju. Izve{taj nezavisnog Centra za istra`ivawe energije i ~istog vazduha tako|e upozorava na potencijalne propuste u naporima EU i SAD da ograni~e uvoz iz Rusije. Izvoz ruske nafte i gasa opada, a prihodi Moskve od prodaje energije tako|e su opali u pore|ewu sa martovskim rekordom od preko milijardu dolara dnevno. Ipak, ruski prihodi od izvoza su i daqe veoma visoki po istorijskim merilima i jo{ uvek prevazilaze {iroke zvani~ne procene tro{kova rata u Ukrajini. U izve{taju se navodi da }e planirani embargo EU na naftu imati zna~ajan uticaj, ali se isti~e da se velike koli~ine ruske sirove nafte otpremaju u Indiju, gde se prera|uju za daqu prodaju, ~esto ba{ kupcima u SAD i Evropi.

da vidimo samo na TV-u. Ali verujemo da }e se to pre ili kasnije pojaviti ovde", rekao je narednik Pisanka. ORU@JE STI@E NA ISTOK Ukrajinski zvani~nici ~esto pozivaju zapadne zemqe da im po{aqu vrhunsko oru`je i opremu. Me|utim, pored potrebe za ratnim naoruàwem, ukrajinske trupe moraju da znaju kako da ih koriste. Bez odgovaraju}e obuke, ista dilema sa kojom se suo~ava jedinica narednika Pisanke, bi}e zastupqena u mnogo ve}im razmerama. Britanija je sada obe}ala da }e poslati Ukrajini mobilne vi{ecevne baca~e raketa, koji poboq{avaju domet i preciznost ukrajinske artiqerije, nekoliko dana nakon {to se predsednik Bajden obavezao da }e poslati sli~no oru`je. Analiti~ari Wujork tajmsa kaù da bi to moglo da ponovi neuspeli pristup Sjediwenih Dràva u snabdevawu avganistanske vojske opremom koja ne bi mogla da se odràva bez velike logisti~ke podr{ke. „Ukrajinci su èqni da uposle zapadnu opremu, ali je potrebna obuka za odràvawe“, rekao je Majkl Kofman, direktor ruskih studija na CNA, istraìva~kom institutu u Virxiniji. Od po~etka rata, Sjediwene Dràve su obe}ale pomo} od otprilike 54 milijarde dolara

Ukrajini i isporu~ile gomilu oru`ja i opreme, nedavno nekoliko naprednih mobilnih raketnih baca~a HIMARS, {to je potez do~ekan osudom Kremqa. SAD ZAZIRU OD RUSIJE Sjediwene Dr`ave i druge zemqe NATO saveza organizovale su obuku ukrajinskoj vojsci ranijih godina, ali ona nije ukqu~ivala rukovawe nekim od naprednih oru`ja koje sada {aqu. Kako bi izbegla direktniju konfrontaciju sa Rusijom, Bajdenova administracija je do sada odbijala da po{aqe vojne savetnike nazad u Ukrajinu da pomognu u obu~avawu ukrajinskih snaga da koriste nove sisteme naoru`awa, i umesto toga se oslawa-

la na programe obuke van zemqe. Ovo je izvr{ilo ogroman pritisak na ukrajinske vojnike poput narednika Andrija Mikita, ~lana grani~ne straè koji je pre rata pro{ao kratku obuku kod savetnika NATO o naprednom britanskom protivtenkovskom oru`ju. On sada poku{ava da nau~i svoje kolege kako da ih koriste. U mnogim slu~ajevima, rekao je, ukrajinski vojnici su nau~ili kako da samostalno koriste neko oru`je, koriste}i video snimke na mreì i ve`baju}i. „Ali postoje vrste oru`ja koje ne moète nau~iti iz intuicije: rakete zemqa-vazduh, artiqerija i ne{to opreme“, rekao je narednik Mikita. S. G.

Kina kaè da ne}e oklevati da po~ne rat ako Tajvan proglasi nezavisnost Kina ne}e oklevati da pokrene rat ukoliko Tajvan proglasi nezavisnost, rekao je u Pekingu portparol Ministarstva odbrane posle sastanka ministra odbrane i wegovog ameri~kog kolege u Singapuru. „Ako se neko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska ne}e ni trenutak oklevati da pokrene rat, kolika god da je cena“, rekao je Vu ]ijan prenose}i izjavu ministra odbrane Vej Fengea tokom susreta s wegovim ameri~kim kolegom Lojdom Ostinom. Dvojica ministara su se sukobila u Singapuru: Peking je obe}ao da }e „razbiti“ svaki poku{aj Tajvana ka nezavisnosti, a Va{ington pozvao Kinu da prestane da destabilizuje to ostrvo sa samoupravom. Na sastanku u Singapuru tokom bezbednosnog foruma „Dijalog [angrila“ ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je svom kineskom kolegi Veju Fengeu da Peking treba da se „uzdrì“ od svake nove destabiliziraju}e akcije prema Tajvanu, saop{tio je Pentagon. Prema kineskom Ministarstvu odbrane, Peking bi "razbio u hiqadu komadi}a" svaki plan za progla{ewem nezavisnosti Tajvana. Kineski ministar se àlio svom ameri~kom kolegi u Singapuru zbog ameri~ke prodaje najnovijeg paketa oru`ja Tajvanu i upozorio na mogu}i sukob oko tog ostrva s vlastitom samoupravom koje Kina smatra svojom teritorijom. Vei Fenge je rekao ;da ameri~ka prodaja oru`ja Tajvanu "ozbiqno podriva kineski suverenitet i wene bezbednosne interese", prenela je kineska televizija CCTV.

Tajvan se otcepio od Kine tokom gra|anskog rata 1949. i Kina preti da }e upotrebiti silu da pripoji ostrvo. U najnovijem paketu oru`ja, procewenom na 120 miliona dolara, SAD su objavile u sredu da prodaju delove za brodove za tajvansku Ratnu mornaricu. Ostin je naglasio potrebu da se razumno upravqa konkurencijom i odr`e otvorene linije komunikacije, prema saop{tewu ameri~kog ministarstva odbrane. On je rekao da su SAD posve}ene svojoj dugogodi{woj politici prema Tajvanu, ponovo je potvrdio va`nost mira i stabilnosti u toj oblasti i protivqewe jednostranim promenama statusa kvo, i pozvao Kinu da se uzdr`i od daqih destabiliziraju}ih akcija prema Tajvanu, navelo je ameri~ko ministarstvo.

REPUBLIKA SRPSKA

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

Dodik: Sastanak sa Putinom u petak u Sankt Peterburgu Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik najavio je da }e se u petak sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. "Putujem u Sankt Peterburg gde }u u~estvovati na Ekonomskom forumu. Na tom forumu uobi~ajeno u~estvuje i ruski predsednik Vladimir Putin", rekao je Dodik na konferenciji za novinare. On je rekao da }e sastanak sa Putinom biti odr`an nakon plenarne sednice Ekonomskog foruma, 17. juna. Dodik je najavio i da putuje u Tursku gde }e se sastati sa ministrom spoqnih poslova Mevlutom ^avu{ogluom. S. G.

U Republici Srpskoj obeleèno 30 godina od po~etka proboja Koridora ìvota Na skupu u Risti}a Gaju kod Doboja obeleèno je 30 godina od po~etka proboja "Koridora ìvota", jedne od najzna~ajnijih operacija Vojske Republike Srpske, koja je bila od presudne va`nosti u stvarawu i odbrani Republike Srpske. Biv{i komandant Krwinske brigade Miko [kori} izjavio je da je vojnom operacijom "Koridor 92", kojom je probijen „Koridor ìvota“ 1992. godine, obezbe|ena teritorijalna celovitost Republike Srpske i uspostavqena wena i veza Republike Srpske Krajine sa maticom Srbijom. On je podsetio da je povod za ovu operaciju bila smrt 12 beba u porodili{tu u Bawaluci zbog nedostatka kiseonika i nemogu}nosti wegove dostave usled kopneno-vazdu{ne blokade Organizacije Ujediwenih nacija. "U mestu Stanovi 10. juna odràn je sastanak na kome je donesena odluka o proboju koridora, a dva dana ranije na ovom prostru srpske jedinice stupile su u borbu sa jednicama HVO i regularne vojske Hrvatske", podsetio je [kori}. Gradona~elnik Doboja Boris

Jerini} naveo je da je Risti}a Gaj jedno od istorijskih mjesta na kome se odaje po{ta stradalima za Republiku Srpsku. "Sa ovog mesta je krenula akcija Koridor `ivota, koja je najsvjetlija operacija kojom je odblokiran zapadni deo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine", istakao je Jerini}. Vojna operacija "Koridor 92" trajala je od 14. do 28. juna 1992. godine na podru~ju Posavine, a izvele su je snage Prvog Kraji{kog korpusa, Isto~nobosanskog korpusa i policije Republike Srpske Krajine pod komandom generala Momira Tali}a.

Prema podacima Republi~kog centra za istraìvawe rata, ratnih zlo~ina i traèwa nestalih lica Republike Srpske, u operaciji "Koridor" poginulo je 877 pripadnika Vojske Republike Srpske, 15 pripadnika MUP-a Srpske i 17 pripadnika MUP-a Republike Srpske Krajine. Kod Spomen-obele`ja za 445 poginula borca sa prostora Krwina u Risti}a Gaju sluèn je parastos. Centralna manifestacija obeleàvawa proboja Koridora odrà}e se tradicionalno uo~i Vidovdana, u nedequ, 26. juna u Dugoj Wivi kod Modri~e. R. N.

MATIJA BE]KOVI] O ME[AWU STRANACA:

Te{ko je zamisliti da je takvo poni`ewe malih naroda u 21. veku uop{te mogu}e Akademik Matija Be}kovi} izjavio je povodom me{awa stranaca u unutra{wa pitawa BiH da u takvim prilikama nema demokratije i da je te{ko i zamisliti da je takvo poni`ewe malih naroda danas uop{te mogu}e. - Sramota me je kada ~ujem da postoji neki komesar ili ne znam koji predstavnik, kao u 19. veku i mi

za to nemamo drugih re~i od onih koje je ve} govorio Petar Ko~i} ili toliki drugi koji nisu verovali da }e to postojati i u 21. veku, rekao je Be}kovi}. On smatra da u BiH, ne samo da nema demokratije u ovakvim prilikama, nego je re~ o velikom ponièwu malih naroda, "diktatu i odre|ivawa ta~nih odgovora". - To je jedno {kopqewe jezika da neko ne kaè ne{to iz svoje glave i wima ve} propisanih formulara, u kojima je sve ve} lepo napisano i moète da "budete pametni" ne misle}i ni{ta i ne mewaju}i ni red re~i", rekao je Be}kovi}. Be}kovi} je ranije, u martu ove godine, posle po~etka ruske specijalne operacije u Ukrajini izjavio je da zabrana Zapada za ruske medije podse}a na boq{evi~ka vremena, da su qudi ponovo u}utkani, a da na stra{an na~in po~iwe jedna nova istorija u 21. vijeku. - Odrasli smo u uverewu da se u novinama ne laè, a na kraju smo ~uli da su izjedna~eni istina i la`. A Donald Tramp je zaprepastio ~itav svet kad je kazao da laù "Si-En-En", "Wujork tajms","Va{ington post","Tajm", rekao je tada Be}kovi}. S. G.

ZLO^IN U VISOKOM:

Zaklana srpska povratnica – Nada ugostila svog ubicu, on napravio krvavi pir Povratnica u op{tinu Visoko, 65-godi{wa Nada Radulovi}, ubijena je u nasequ Maurovi}i. Osumwi~eni za ubistvo je uhap{en. Radi se o Viso~aninu Muameru Hoxi}u, kojem je Kantonalni sud u Zenici odredio jednomjese~ni pritvor.

Nada je prema pisawu medija, ugostila ubicu u svom domu, a on joj je na gostoprimstvo uzvratio ubistvom koje se desilo 31.5. Tijelo je prona|eno sedam dana kasnije u sasu{enoj lokvi krvi. Na tijelu je bilo vi{e ubodnih rana, jedna i u vratu. Mje{tani pri~aju da kobne no}i ni{ta sumwivo nisu vidjeli, sve do dolaska policije. – O Nadi mogu re}i sve najboqe, pile smo kafu i po dva sata – kaè kom{inica Emina Nuki}. Hoxi} je priznao ubistvo Radulovi}eve, kaù u Tuìla{tvu Zeni~ko-dobojskog kantona, ali motiv ne otkrivaju. Lokalni, kantonalni i federalni zvani~nici – }ute. Ni rije~i osude okrutnog zlo~ina, niti podr{ke malobrojnim uznemirenim, srpskim povratnicima. Ne spomiwu ni da bi motiv ubistva mogao biti nacionalizam i mr`wa prema Srbima. S. G.

CRNA GORA

Crna Gora }e spre~iti nesta{ice hrane uvozom iz Srbije Crna Gora je uvozno zavisna kada je re~ o poqoprivrednim proizvodima i tra`i}e od vlade Srbije da se u narednih {est meseci obezbedi nabavka osnovnih namirnica kako bi se izbegle eventualne nesta{ice na tr`i{tu, rekao je potpredsednik crnogorske vlade i ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Vladimir Jokovi}.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 9

Specijalizovani smo za pru`awe slede}ih usluga: l Izrada dijamantskog nakita po meri l Prstewe za ven~awa i veridbe l Prepravke starog nakita l Popravke nakita l Selekcija me|unarodno sertifikovanih dijamanata

Zaka`ite svoj termin i u{tedite hiqade sa nama! Kontakt telefon: 0457 517 720 Adresa: 220 Collins Street, Melbourne VIC 3000

"Uvozimo robu iz Srbije u vrednosti od skoro pola milijarde evra i znam da u toj susednoj zemqi postoji voqa da se Crnoj Gori rezervi{u osnovni prehrambeni proizvodi za naredni period od {est meseci", rekao je Jokovi}. Prema wegovim re~ima, to }e biti i jedna od tema razgovora premijera vlade Crne Gore Dritana Abazovi}a i predsednika Srbije tokom predstoje}eg susreta. U Vladi razmatraju i mogu}nost ponovnog formirawa robnih rezervi, kaè Jokovi}. „Trebalo bi formirati dràvne robne rezerve uz prethodno ura|enu stru~nu analizu s ciqem da na{a dràva obezbedi rezerve osnovnih namirnica za barem tri meseca", kaè Jokovi}. Kriza na trì{tu poqoprivrednih proizvoda i energenata moè potrajati i doma}i poqoprivrednici moraju vi{e da proizvode uz ve}u podr{ku dràve. „Naredne godine treba izdvojiti {to vi{e novca za poqoprivredu kako bi zna~ajno pove}ali subvencije i omogu}ili da poqoprivrednici proizvedu jo{ vise hrane. Analize i bilansi pokazuju da dovoqno imamo samo doma}e lubenice i u jednom momentu mladog krompira", rekao je Jokovi}. Turisti~ka sezona kre}e i po svim najavama bi}e uspe{na, kaè potpredsednik Jokovi} i ukazuje da je i to {ansa za plasman doma}ih S. G. poqoprivrednih proizvoda.

„NE POSTOJI BUREK SA SIROM“:

Bosanski rediteq {etao Crnom Gorom sa transparentom u ~ast pite Bosanskohecegova~ki rediteq Haris Dubica privukao je pa`wu transparentom s kojim je pro{etao Crnom Gorom, a na kojem je pisalo: "Ne postoji burek sa sirom, #sirnica". Na svom Instagram profilu Dubica je objavio fotografiju i obja{wewe svog poduhvata. "Obi{ao sam sve gradove Crne Gore u ~ast druge najpopularnije pite Bosne i Hercegovine koja se zove sirnica, a ne burek sa sirom. Jer burek mo`e biti samo sa mesom", napisao je Dubica. Dubica je u Podgoricu do{ao povodom utakmice izme|u reprezentacije BiH i Crne Gore tokom koje su doma}i navija~i skandirali "burek sa sirom". "Na kraju utakmice crnogorski navija~i su skandirali ''volim te Bosno'', a to je znak po{tovawa koje jo{ nikada nisam do`iveo u ovih 21 godinu otkad pratim BiH na gostovawima. Jes' da vam skandirawe ''burek sa sirom'' ne}emo nikad oprostiti, ali to je druga pri~a", napisao je Dubica. A gradona~elniku Podgorice je preporu~io da uvede u pekare sirnicu i garantuje mu porast BiH turista 850 odsto. M. T.

U Luci Bar zaplewene cigarete ~ija je vrednost oko tri i po miliona evra U Luci Bar oduzeto je osam kontejnera sa cigaretama, {to je oko 4.000 paketa, ~ija je vrednost oko 3,5 miliona evra, saop{tila je Uprava prihoda i carina Crne Gore. Vlasnik cigareta je kompanija „Lenira International“, uvezana sa firmom „Playmaker“, preneo je portal RTCG. Kako je saop{teno, u toku proteklih mesec dana, od dolaska nove uprave, intenzivirana je borba protiv {verca cigareta, o ~emu, kako ka`u, svedo~i ~iwenica da je ovo ve} tre}a velika akcija zaplene. U tom periodu nadle`ne

slu`be zaplenile su vi{e cigareta nego bilo koja zemqa Evrope, navodi Uprava i dodaje da se ne}e stati u nameri da se suzbije

{verc cigareta preko Crne Gore, jer Luka Bar treba da postane okosnica razvoja dr`ave, a ne {vercerska ta~ka.

Sveti Stefan – nacionalno blago CG pod katancem Hoteli Sveti Stefan i Milo~er ni ove sezone nijesu otvoreni. Na plaè Svetog Stefana mogu svi, ali su neure|ene i bez mobilijara. Brojne posjetioce Svetog Stefana na vratima hotela ~eka katanac, a kako stvari stoje, tako }e i ostati i ovog leta. Razlog je sudski postupak koji zakupac, kompanija „Adrijatik propertis“, vodi protiv dràve pred me|unarodnim sudom u Londonu. Premijer Dritan Abazovi} saop{tio je novinarima da se Vlada bori da na|e odrìvu soluciju za Sveti Stefan. „Najgora opcija je da ostane zatvoren. Sve ostalo treba na}i kompromis i sa stanovni{tvom. To je najve}e turisti~ko blago koje Crna Gora ima“, kazao je on novinarima. Prema wegovim rije~ima, pokrenuo je pri~u kako bi nekim modalitetom Sveti Stefan mogao da se vrati u dràvno vlasni{tvo i proglasi posebnim dobrom koje ne moè da se otu|i i da je to ideja. Hotel Sveti Stefan je zatvoren od pro{le godine, nakon {to je gra|anima prvi put bilo dozvoqeno kupawe na hotelskim plaàma. Zakupac je insistirao da one budu rezervisane samo za goste. Blaò Kaànegra, mje{tanin Svetog Stefana i jedan od pokreta~a inicijative da se grad hotel vrati u dràvno vlasni{tvo, kaè da je nedopustivo da privatna kompanija sti~e udjele u nacionalnom blagu jedne dràve kakav je Sveti Stefan. „Nemamo mi ni{ta protiv kompanije MK grupa, oni su savjesni kupci akcija i nisu oni krivi {to im je dràva omogu}ila da protivzakonito trguju nacionalnim blagom koje je za{ti}eno kao ‘kulturno dobro od nacionalnog zna~aja‘. Oni su dobrodo{li u Crnu Goru i op{tinu Budva da investiraju, i vi{e od toga, ali ovdje se radi o veoma osjetqivim stvarima. Ovdje se radi o istoriji, o gradu Svetom Stefanu koji je postojao prije nego {to su Evropqani otkrili Ameriku. Sveti Stefan je du{a i isto-

rija Pa{trovi}a, danas nacionalni simbol Crne Gore koji se nalazi na svakoj razglednici. Zamislite da je neko u Srbiji privatizovao Kalemegdan, Pali}ko jezero, kneèvske i kraqevske dvorce ili u Rusiji Kremq, Peterhof, Ermita` ili sli~no. To je nezamislivo i nedopustivo, jer su se znale granice takve privatizacije. E kod nas se ne{to tako desilo – privatizovani su Sveti Stefan i Milo~er”, kaè Kaànegra. On ukazuje i na problem pristupa Svetom Stefanu. „Ne samo {to gra|ani Crne Gore ne smiju da posjete svoje nacionalno blago, ve} i Pa{trovi}i ~iji su preci gradili Sveti Stefan, ne smiju danas da u|u u grad svojih predaka, osim nekoliko puta godi{we po sat i po vremena kad je slu`ba u crkvi. To je ozbiqna povreda osnovnih qudskih prava, i to je mo`da jedinstveni slu~aj u svijetu. Sveti Stefan mora biti otvoren za sve qude makar nekoliko sati dnevno, smatra Kaànegra. R. N.

^etvrtak 16. 16. jun jun2022. 2022. 2020. 10. decembar 10 ^etvrtak

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

SPECIJALIZOVANA VE]A KOSOVA (SVK) SA SEDI[TEM U HAGU

Ure|uje:

Ta~iju i Veseqiju ponovo produ`en pritvor

Zoran Vla{kovi}

Ure|uje: STUDENT KATEDRE Zoran Vla{kovi} ZA SOCIOLOGIJU NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U KOSOVSKOJ MITROVICI

Jovan

Zafirovi} dobitnik nagrade „Mladi Tipar“ Student Katedre za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, Jovan Zafirovi}, dobitnik je nagrade „Mladi Tipar“ koja se tradicionalno dodequje u okviru manifestacije Dani humora i satire „Vuko Bezarevi}“ u Pqevqima.

Specijalizovana ve}a Kosova (SVK) sa Razlog, kako sedi{tem u Hagu produìla su pritvor biv{em kosovskom predsedniku, Ha{imu Ta~iju se navodi, i biv{em predsedniku kosovske skup{tine, postojawe Kadriju Veseqiju, zbog, kako se navodi, pos- zabrinutosti tojawa zabrinutosti da bi mogli da pobegnu ili uti~u na svedoke. Odluka Suda je done- da bi mogli ta 26. maja a objavqena je u ~etvrtak 9. juna. da pobegnu Pretpretresni sudija SVK, Nikolas Giju, doneo je odluku da Ha{im Ta~i i Kadri Ve- ili uti~u Sudije Specijalizovanih ve}a u Hagu za zlo~ine OVK na KiM seqi ostaju u pritvoru uo~i su|ewa po op- na svedoke tu`nici za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti OVK na Kosovu 1998 - 2000.g. Ta~i je bio politi~ki direktor OVK, a Krasni}i (70) optuèni su za zlodela po~iSudija Giju je odbio zahtev odbrane za nakon sukoba i predsednik Kosova. Veseqi wena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosowihovo pu{tawe. Ta~i i Veseqi, ratni lije bio {ef obave{tajne slu`be OVK, a kas- vu i u Albaniji nad najmawe 407 pritvorederi biv{e Oslobodila~ke vojske Kosova nije predsednik skup{tine. U vreme hap{e- nika, od kojih je najmawe 98 ubijeno, od mar(OVK), nalaze se u pritvoru od 5. novembra wa bio je lider opozicione Demokratske ta 1998. do septembra 1999. 2020. godine. partije Kosova (DPK). Optu`nica Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Sudija Giju je zakqu~io da „rizici da }e Obojica, zajedno sa biv{im {efom par- Krasni}ija u 10 ta~aka tereti za: progon na g. Ta~i (i g. Veseqi) pobe}i, opstruirati na- lamentarne grupe pokreta Vetevendosje politi~koj i etni~koj osnovi, zatvarawe, predak postupka (SVK) ili po~initi daqe (Samoopredeqewe) Rexepom Seqimijem i nezakonito hap{ewe i pritvarawe, druge zlo~ine protiv onih koji se vide kao pro- predsedavaju}im nacionalnog saveta Soci- nehumane postupke, okrutno postupawe, mutivnici OVK, ukqu~uju}i svedoke koji su jaldemokratske inicijative (NISMA), Jaku- ~ewe (dve ta~ke) i ubistva (dve ta~ke). pruìli ili mogu da pruè dokaze u ovom pom Krasni}ijem, ~ekaju da po~ne wihovo Ta krivi~na dela kvalifikovana su, u predmetu i/ili treba da se pojave pred SVK su|ewe po optu`nici za ratne zlo~ine. {est ta~aka, kao zlo~ini protiv ~ove~nosi daqe postoje. Ta~i (53), Veseqi (54), Seqimi (50) i ti, a u ~etiri ta~ke, kao ratni zlo~ini. Prema odluci Specijalnog suda u Svi optuèni, koji su na Koobzir ne dolazi ni ku}ni pritvor jer Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000. godine sovu uhap{eni 4. i 5. novembra Ta~i i Veseqi imaju zna~ajan autoritet 2020, u prvom pojavqivawu pred na Kosovu i zato {to wihovi branioci sudom, od 9. do 11. novembra, iznisu podneli nove argumente u posledjavili su da nisu krivi za zlowim zahtevima za wihovo pu{tawe. ~ine iz optu`nice. Pretpretresni sudija daqe podseSpecijalizovana ve}a Koso}a da je utvrdio da dokazi otkrivaju va (SVK) osnovana su da sude zlo~ine navodno po~iwene toda su, dok je gospodin Veseqi bio na kom i neposredno nakon sukoba ~elu [IK-a (Kosovske obave{tajne na Kosovu (1998-2000). Oni su agencije), pripadnici [IK-a vr{ili deo kosovskog pravosudnog sispritisak na svedoke, kazao je sudija tema, ali se nalaze u Holandiji Giju, obja{wavaju}i rizik od uticaja i u wima radi me|unarodno na svedoke ukoliko Veseqi bude pu{osobqe. ten iz pritvora.

MINISTAR U VLADI SRBIJE I PREDSEDNIK SRPSKE NARODNE PARTIJE NENAD POPOVI]:

Samo jedinstveni moèmo da odbijemo pritiske da se odreknemo Kosova Jovan Zafirovi} Nagrada „Mladi Tipar“, za ciklus od 10 aforizama, dodeqena je Zafirovi}u jednoglasnom odlukom ìrija, saop{tila je Op{tina Pqevqa. „U aforizmima Jovana Zafirovi}a prepoznaje se satiri~arska zrelost, majstorstvo i visok nivo stvarala~ke imaginacije. On precizno dijagnostikuje mane i bolesti stvarnosti koju ìvimo, detektuje i uzroke i posledice, pa tako u jednom briqantnom aforizmu poru~uje - od kuma televizor, a od programa nervni slom. Svi mi, od Jovana smo dobili uìvawe u aforizmima i satiri kao zna~ajnu duhovnu slobodu“, navodi se u obrazloèwu ìrija. Za titulu najboqeg aforisti~ara borili su se autori starosti do 30 godina, sa prostora nekada{we Jugoslavije. Jovan Zafirovi} ro|en 5. juna 1997. godine u selu Dowe Kormiwane (op{tina Ranilug) na Kosovu i Metohiji. Zavr{io je sredwu medicinsku {kolu. Studira sociologiju na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Pi{e poeziju, satiri~ne pri~e i aforizme, koje objavquje u listovima „Politika“, „Ve~erwe novosti“, „Enigmatika“ itd. Dobitnik je Vibove nagrade koju dodequje „Politika”.

Ministar u Vladi Srbije i predsednik Srpske narodne partije Nenad Popovi} izjavio je, u nedequ 12. juna, povodom otvorenog zahteva nema~kog kancelara Olafa [olca, da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, nikada nije bilo potrebnije nacionalno okupqawe i nacionalno jedinstvo, saop{tila je Srpska narodna partija. On je istakao da jedinstvo i ~vrstina jednog naroda, da brani samo ono {to je i svim drugim narodima priznato, pozicija koja }e sigurno „dati ploda. „Mi znamo da ne moèmo da promenimo wihovu odluku u vezi sa Kosovom, ali moèmo na{im jedinstvom da im jasno stavimo do znawa da ne mogu da traè od jednog ponosnog i slobodarskog naroda da se odrekne najva`nijeg dela svoje teritorije i time legalizuje nasiqe koje je nad wim izvr{eno“, rekao je Popovi}. On je ukazao da je Srbija spremna na kompromis sa Albancima po Rezoluciji 1244 i Ustavu, ali da ne moè biti rasprave oko toga da li je Kosovo Srbija. „Kosovo je zauvek Srbija i oko toga nema Katedrala u Prizrenu

Nenad Popovi} kompromisa“, naglasio je Popovi}. Popovi} je ukazao da je potrebno jedinstvo svih politi~kih snaga, Crkve, Univerziteta i svih onih u javnom `ivotu koji predstavqaju na{u naciju u svetu. „Samo jedinstveni mo`emo da odbijemo ucene i pritiske da se odreknemo najva`nijeg dela svoje teritorije, da odbijemo da uve-

U KATEDRALI GOSPE POMO]NICE U PRIZRENU

demo sankcije Rusiji, koja je uz nas uvek bila u najteìm trenucima, i da ne prepustimo Republiku Srpsku me{etarewu me|unarodnih ~inovnika“, rekao je Popovi}. Kako je dodao, prava je prilika da se na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, kroz diskusiju u {iroj javnosti, a potom i kroz Rezoluciju koju bi usvojila Narodna skup{tina, svi okupimo oko istog ciqa. „Nema tog Srbina koji bi za bilo {ta na ovom svetu, pa bile to i evropske integracije, priznao la`nu dràvu Kosovo“, istakao je Popovi}. On je ocenio da svi oni u me|unarodnoj zajednici koji ra~unaju da }e se Srbija slomiti pod ovim te{kim pritiscima, ra~unaju kao i uvek na na{e podele i sva|e. „Mi znamo da ne moèmo da promenimo wihovu odluku u vezi sa Kosovom, ali moèmo na{im jedinstvom da im jasno stavimo do znawa da ne mogu da traè od jednog ponosnog i slobodarskog naroda da se odrekne najva`nijeg dela svoje teritorije i time legalizuje nasiqe koje je nad wim izvr{eno“, rekao je Popovi}.

Prona|ena je stara crkva sa grobovima i kostima U katedrali Gospe Pomo}nice u Prizrenu prona|ena je stara crkva sa grobovima i kostima. Tragovi stare crkve prona|eni su tokom gra|evinskih radova po~etkom juna. „Unutar katedrale prona{li smo crkvu sa grobovima koji pripadaju 11. ili 12. veku“, rekao je Don [an Zefi, generalni vikar prizrensko-pri{tinske biskupije. U prona|enoj crkvi uz katedralu, otkrivene su i razne kovanice i kerami~ki predmeti. Kako se navodi, utvr|eno je da katedrala Gospe Pomo}nice datira iz 13. veka, dok je wen gorwi deo izgra|en tokom 19. veka.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

@ivot popadija u Dalmaciji

@ivi kao popadija – kaè se i danas za nekoga za koga se èli re}i da mu je ìvot lagodan. A da li je zaista tako? Da li supruge sve{tenika ìve bezbri`no i lagodno ili je to ipak ìvot pun odricawa? Vreme kada su one bile prvenstveno doma}ice posve}ene samo ku}i i porodici je pro{lo. Pitali smo zato ~etiri mlade ène kako izgleda wihov ìvot uz pravoslavne sve{tenike. One su, prate}i svoje supruge, sa razli~itih strana do{le KiM ìveti na tlo na kojem se nalaze i najstariji pravoslavni manastiri na podru~ju Hrvatske – u o~i-Dalmaciju, od Benkovca i Obrovosoca, preko Drni{a, do [ibenika. ore– Mislim da qudi ~esto zabomarrave da smo mi samo ène koje su ija iuglavnom igrom slu~aja upoznale n nai za ìvotne saputnike izabrale we,qude koji se bave sve{teni~kim rugepozivom, te da i mi imamo svoja mu-zvawa i zanimawa. Dodu{e, to ima dosta veze sa stereotipnom u, uslikom i o~ekivawima koje qudi nos-imaju od “popa i popadije”, pri ~emu nas uglavnom posmatraju Ko-kroz neki uop{teni kalup, podrabra zumevaju}i da smo mi, kao supruge red iz-sve{tenika, na neki na~in, samo zlo-wihov “produètak” i da su na{a ìvotna interesovawa i obaveoso-ze vezani iskqu~ivo za crkvu, udeporodicu i suprugov poziv. Iako, to-u realnosti, ima èna koje ìve obana taj na~in, sve je vi{e emancisupovanih, obrazovanih i svestrasis-nih èna koje, osim {to se trude dijida aktivno u~estvuju u crkvenom dno ìvotu, imaju veoma raznovrsna interesovawa i profesije – kaè Aleksandra Lo{i}, po zanimawu novinarka, koja se iz rodnog [apca preselila u Dalmaciju pre osam godina. ila – Kao jedan od uslova za rukoimopoloèwe sve{tenika postavqa aro-se i ènidba, za {ta smatram da postoje prili~no dobri i legitie namni razlozi, jer su obaveze koje dradolaze sa sve{teni~kom slu`bom po-mnogo op{irnije od bogosluèwa aroi zaista je potrebno imati pomo} qa. i podr{ku porodice kako bi se a na aci-one obavqale vaqano. Zbog toga ao jeje prili~no neefikasno i banalno podeliti ih na “posao popa” dnojkoji bi se, recimo, odnosio na bobijagosluèwa i direktan odnos sa a~u-parohijanima i “posao popadije” u smislu brige o ku}i, porodici imoi pripreme posluèwa za verni è-narod, jer se u praksi sva ta zao doduèwa prepli}u i mogu se mnogo nos-kvalitetnije ispuniti ako im se naj-pristupi zajedni~kim snagama – ega-smatra Aleksandra. reMilica Radusin, profesorka srpskog jezika koja sa suprugom i ~etvoro dece ìvi u Bio~i}u pored Drni{a, smatra da nema mnogo razlika u ìvotu sve{tenikove supruge i drugih èna koje ìve u duhu pravoslavqa. – Ono {to se o~ekuje od bilo oma. koje ène u pravoslavqu, o~ekuje e- se i od popadije, samo {to su u nas vi{e o~i uprte, jer bismo trebale o- biti primjer dru{tvu, kako treba je ìvjeti u pravoslavqu kao èna, i- majka, kao ~ovjek. To ne zna~i da smo mi u tome najboqe, ali se, su mole}i Boga, moramo truditi – to nam je imperativ – kaè Milica. os– Mislim da ìvim kao i bilo rkoja druga èna ili majka u gradu, s istim obavezama u porodici,

Aleksandra Lo{i}

Milica Radusin

Jelena Bo`i}

Momira Savi} {to nije stvar omalovaàvawa bilo koje ène ili popadije, ve} samo temeqno odràvawe tradicionalne uloge ène u porodici. To {to smo ène sve{tenika, zna~i da }emo mu i mi pomo}i u wegovom zvawu, ali u granicama na{ih mogu}nosti i koliko nam je to dopu{teno, u smislu, pjevat }emo u pjevnici, pomagati oko do~ekivawa vjernika poslije slu`be, odràvawa hramova, po blagoslovu i u~estvovati u vjerou~iteqskom radu i tome sli~no. Mo`da to izgleda kao mnogo obaveza, ali da se razumijemo, po~etak i zavr{etak svakog rada trebamo mjeriti samo qubavqu. Ako imamo qubavi za Boga, za one za koje radimo, onda nam ni{ta nije te{ko – kaè Milica, koja u Osnovnoj {koli Nikole Tesle u Gra~acu i Srbu predaje srpski jezik kao izborni predmet. Pored toga, u Bio~i}u drì radionicu srpskog jezika i pravoslavne veronauke, na kojoj decu kroz kreativni rad u~i }irilicu, duhovnim pesmama, pravoslavnim praznicima.

– Mislim da su u dana{wem dru{tvu, kojem fali nataliteta i one lijepe porodi~ne slike toplog doma, popadije pravi ~uvari. Naravno, bave se i drugim poslovima ili svojim zvawem ako u mjestu u kom ìve imaju priliku zaposliti se – napomiwe Milica. A prilika za zaposlewe na ovim prostorima ~esto biva “neprilika”. Kad su na{e sagovornice u pitawu, ni jedna od wih nije ro|ena u Hrvatskoj, pa su sve morale regulisati status boravka. Za dobijawe dràvqanstva i svih prate}ih prava treba pro}i dosta vremena, i to u ionako slabo razvijenim krajevima gde je nezaposlenost veliki problem. Dok je nekada bilo nezamislivo da sve{tenikova èna radi, danas je to druga~ije. Sve{teni~ke supruge danas su zastupqene u svim strukturama dru{tva. – Smatram da su te odluke stvar prioriteta svake od nas i da, koliko god nam se ~inilo da nas taj geografski aspekt ograni~ava, on neretko zna da nam pruì mno{tvo novih interesantnih prilika. U mom slu~aju, to je bila ispravna odluka, jer mi ìvot u [ibeniku u svakom smislu godi. Nekako sam se tu uklopila dosta boqe nego {to sam ikada uspela u mati~noj dràvi, primorski mentalitet je potpuno “na mojoj talasnoj duìni”, a neosporivi {arm Dalmacije sa wenim prirodnim lepotama, kulturnim de{avawima, odli~no korespondira sa mojim temperamentom – kaè Aleksandra koja je zaposlena kao administrativni radnik pri Eparhiji dalmatinskoj. Prona{la je na~in da, uz redovan posao i sve druge obaveze, radi i u struci i istovremeno doprinosi zajednici – ure|uje ~asopis “Krka”, tromese~nik koji se bavi aktuelnim zbivawima u Eparhiji dalmatinskoj i teolo{kom materijom. Pored toga, vodi Fejsbuk stranicu Eparhije na kojoj objavquje informacije koje su od va`nosti za vernike na podru~ju Dalmacije. Jelena Boì}, sa trenutnom adresom u Obrovcu, diplomirani je profesor srpskog jezika i kwièvnosti i radi u Bogosloviji “Sveta tri jerarha” u manastiru Krki. Pored toga, aktivna je u zajednici, odnosno parohiji, pomaè starijim osobama koje ve}inom ìve same, organizuje aktivnosti vezane za crkveni ìvot itd. – Mislim da su ta vremena kada su popadije bile samo ène koje spremaju, kuvaju i ~uvaju djecu decenijama iza nas. Hvala Bogu da je tako. Ina~e bismo u dana{wem vremenu, vjerovatno, imali mnogo frustriranih èna, kojima nije dozvoqeno da grade karijere i ravnopravno u~estvuju u dru{tvu kao i supruge ostalih mu{karaca koje rade i doprinose domu, a pritom su se isto {kolovale i imale planove za budu}nost na tom nekom profesionalnom planu – smatra Jelena. U slobodno vreme sa koleginicom Momirom Savi} iz Benkovca Jelena organizuje radionice srpskog jezika i u~ewa }irilice za decu s podru~ja Benkovca i okoline. U {kolicu im dolazi oko 40oro dece, razli~itog uzrasta, od

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

~etiri do petnaest godina, a kako nisu svi na istom nivou, ove dve mlade ène imaju dosta posla da organizuju sadràj i nastavu. – Kada su ~uli da se udajem za budu}eg sve{tenika, prijateqi i rodbina obi~no su pitali: “Ti sad mora{ sve postove postiti, i}i stalno na liturgiju?” To su stvari koje ne mora da radi samo popadija nego i svaki drugi vjernik. A to mi nije predstavqalo problem, ne zato {to to “moram”, nego zato {to te navike imam od djetiwstva i u takvom sam duhu odrasla i vaspitana – isti~e Jelena. @ivot uz sve{tenika za neke ène ipak zahteva odre|ene promene navika i na~ina ìvota. Momira Savi} iz Benkovca ro|ena je u Kosovskoj Mitrovici. – Kako dolazim iz porodice koja nije ba{ crkvena, meni je trebalo da se naviknem na ovakav na~in ìvota, ali i na novu sredinu, druga~iji mentalitet qudi, da se potrudim kako bi me prihvatili. Li~no smatram da sve{teni~ka porodica treba da bude primer drugima i da jedna popadija treba da pruì sve od sebe ako ni{ta drugo bar da saslu{a narod. Ono {to mi je bilo te{ko da prihvatim jeste da moj suprug nema radno vreme. Ali trudim se da kad neko pozvoni na vrata, makar to bilo i u sedam sati ujutru, budem qubazna i nasmejana, bez obzira na to u kakvom sam raspoloèwu bila – kaè Momira. S obzirom na to da je pravoslavno stanovni{tvo u Hrvatskoj mawina, zanimalo nas je kako su supruge pravoslavnih sve{tenika prihva}ene. Na{e sagovornice svedo~e da su odli~no prihva} ene od lokalnog stanovni{tva i da se ose}aju kao svoji na svome. Po wihovim re~ima, ve}inu qudi zanimaju pravoslavni obi~aji

i tradicija i ~esto se pozitivno komentari{e ~iwenica da je pravoslavnom sve{tenstvu dozvoqeno stupawe u brak. – Naàlost, u kraju u kome ìvimo, iako ima sve prirodne preduslove za odli~an ìvot, nedostaje stanovni{tvo. U posqedwe vrijeme vi{e je onih {to umiru nego {to se ra|aju, ~e{}e se gase porodi~na ogwi{ta i ku}e ostaju prazne, a sve mawe je mladih koji se vjen~aju i grade porodi~na imawa. Stanovni{tvo se uglavnom bavi poqoprivredom i sto~arstvom, ìve}i vjekovima na kamenitom tlu. Tako da su i samim mentalitetom postali “te{ki”, pogotovo nama koji dolazimo iz druga~ijih krajeva. Me|utim, uprkos tim “prirodnim” teìnama, narod nas je prili~no dobro prihvatio. Neobi~no im je to {to smo mla|ih godina, pa se ~esto prema nama ophode kao prema svojoj djeci ili unu~adi – kaè Jelena. To {to se na sve{teni~ke porodice gleda s posebnom pa`wom i o~ekuje dobar primer wima ne pada te{ko, iako se ume dogoditi da razli~iti qudi imaju prili~no raznovrsna shvatawa morala. – Po mom mi{qewu, temeq svakog, pa i sve{teni~kog doma, jesu uzajamno po{tovawe i qubav izme|u supru`nika. Ono {to je specifi~no kod sve{teni~kih porodica jeste to da vera kod nas ima dosta ve}u ulogu nego kod ostalih. Ako je shva}ena i tuma~ena kroz prizmu qubavi, ona je posebna vrsta spone koja nas veè i osnaùje – zakqu~uje Aleksandra Lo{i}. A mi bismo dodali da su ovakve protinice, uz po{tovawe i qubav u porodici, temeq ne samo sve{teni~kog doma ve} i ~itavih parohija. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 16. 2022. 2020. 10. jun decembar

Li~ni stav

CZ JE NAJBOQI HOTEL ZA OSUMWI^ENE Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada je protekle nedeqe kuvar u beogradskom Sur~inu ubio pilota, svog druga, predao se policiji, a ova ga je smestila u ~uveni zatvor CZ. To je zapravo Okru`ni zatvor grada Beograda u koji se sme{taju uhap{eni i pritvoreni osumwi~eni qudi za po~iwena krivi~na dela i po neki osu|enik. Trenutno u CZ - u boravi oko 900 stanara. Najvi{e stanovnika ove tamnice je iz Beograda i Novog Sada, jer se u ovim gradovima u Srbiji de{ava najvi{e kriminalnih radwi. Godi{we u ~itavoj Srbiji se odr`i 500 sudskih procesa raznim delinkventima, a samo u Beogradu 300. Uostalom, 75 odsto svog po~iwenog kriminala u Srbiji de{ava se u Beogradu. Kada sam posetio CZ u wegovim }elijama bilo je 30 stranaca, uglavnom Arapa i ostalih migranata, koji su se izme|u sebe tukli i ~ak ubijali dok su u Srbiji. U posebnim }elijama su u pritvoru „qudi u uniformama“, odnosno srpski policajci, koji su osumwi~eni da sara|uju sa mafijom. - Nikad nije bilo vi{e policajaca u pritvoru nego sada, jer mnogi od wih rade sa kriminalcima – rekao mi je u poverewu jedan wihov zatvorski ~uvar. CZ je zatvor poluotvorenog tipa i ima svoja dva odeqewa i dve specijalne jedinice: odeqewe za sme{taj osu|enih lica, zatvoreno odeqewe i posebno odeqewe zatvorenog tipa za sme{taj pritvorenih lica. Posebna pritvorska jedinica za izvr{ewe mere pritvora odre|enog u krivi~nom postupku za krivi~na dela organizovanog kriminala i posebna pritvorska jedinica za izvr{ewe mere pritvora odre|e-

nog u krivi~nom postupku za krivi~na dela ratnih zlo~ina. Ovaj zatvor je stvoren davne 1953. godine pod nazivom Centralni zatvor u Beogradu. Pod ovim nazivom je radio sve do 1968. godine kada je preimenovan u Okru`ni zatvor. Do te godine pripadao je policiji, a od tada, pa i danas, pripada pravosu|u. Zgrada zatvora je gra|ena kao kompaktan objekat, a sastoji se od upravnog dela, pet blokova i ~etiri {etali{ta izme|u blokova. Zgrada je povr{ine oko 60.000 m2 i ima podrum, prizemqe i ~etiri sprata. Od toga Okru`ni zatvor u Beogradu koristi podrum, prizemqe, prvi i drugi sprat, a Kazneno - popravni dom i bolnica u Beogradu koriste tre} i i ~etvrti sprat. U ovom “zatvorskom hotelu”

pla}ao porez dr`avi. Tada je oboleo i le~en je od raka. Uz pratwu ~uvara zatvora Mi{kovi} je dok je bio u pritvoru odveden na sahranu wegove majke. - Mi{kovi} je nudio finansijsku i humanitarnu pomo} na{em zatvoru, a ~ak i politi~ku podr{ku wegovih prijateqa, ako nam treba. Nije nam trebalo – govorio mi je jedan zatvorski ~uvar.

uz CZ je i zatvorska bolnica sa jo{ 900 pacijenata. Imamo biblioteku i kapelu da se molimo Bogu. I imamo pravo na posete ~lanova porodica – rekao mi je jedan pritvorenik. Ve} tri puta sam li~no odneo na dar kwige iz moje ku}ne biblioteke u CZ, da 900 stanara, osumwi~enih za razna dela, imaju {ta da ~itaju. Najradije ~itaju

Zato~enik Okru`nog zatvora je i Veqa Nevoqa Belivuk sa jo{ 22 ~lana svog mafija{kog klana, koji ~eka po~etak sudskog procesa. - CZ je najboqi gradski hotel za osumwi~ene i neke osu|ene qude, jer ovde imamo deo koji nazivamo “Hajat”. Imamo odli~nu hranu. Imamo medicinsku negu, jer

lepu kwi`evnost, krimi romane, religijska dela i stru~nu pravnu literaturu. Nije naravno sve idealno i lepo u CZ-u kako opisuju neki wegovi stanari. Naro~ito nije bilo prijatno u posledwe dve godine, kada su svi, i ~uvari i pritvorenici strahovali od korone. Sre}om niko nije preminuo od ove bolesti. Ali su zato dvo-

- Nikad nije bilo vi{e policajaca u pritvoru nego sada, jer mnogi od wih rade sa kriminalcima – rekao mi je u poverewu jedan wihov zatvorski ~uvar

gostovali su, na primer, @eqko Ra`natovi} Arkan, koji je svojevremeno unosio pe~eno prase i torte da se po~aste pritvorenici i ~uveni Gazda Jezda, odnosno Jezdimir Vasiqevi}, vlasnik prevarantske piramidalne banke. U CZ-u je bio sme{ten Miroslav Mi{kovi}, najve}i srpski tajkun kada je osumwi~en da nije

„Najve}i broj Srba koji odu u inostranstvo radi posla zemqu ne napu{ta trajno“ Dve tre}ine gra|ana Srbije koji zemqu napu{taju zbog posla odlazi u Evropsku uniju, od ~ega ~ak 40 odsto u Nema~ku. Gotovo 60 odsto onih koji su ovu zemqu odabrali za radnu destinaciju u~estvuje u kru`nim migracijama, tj. radi na relaciji dijaspora-mati~na zemqa, ~ime doprinosi matici svojim znawem, ali i finansijski. Najnoviji trendovi pokazuju da naj-

va`nije radne destinacije za srpske dràvqane postaju Slovenija, Slova~ka, Hrvatska, Ma|arska, Malta i ê{ka, koje iz godine u godinu beleè sve ve}i broj srpskih migranata u odnosu na tradicionalne destincije poput Francuske, Nema~ke i [vajcarske. Ve}ina migracija u ove zemqe po prirodi je privremena ili kru`na, sa ograni~e-

nim potencijalnom za trajnu migraciju. Savetnik u kabinetu ministarke za rad, zapo{qavawe,bora~ka i socijalna pitawa Darije Kisi} Tepav~evi}, Igor Peri}, istakao je da je ciq ove i budu}e Vlade Srbije da podstakne cirkularne i povratne migracije stanovni{tva. "Svedoci smo da nisu samo visokoobrazovani kadrovi oni koji odlaze. Po-

jica qudi, jedan pritvorenik i jedan ~uvar umrli u ovom zatvoru prirodnom smr}u. - Najve}i broj pritvorenika su bolesni qudi, jer pate od bolesti zavisnosti i ~esto gube kontrolu svog pona{awa. âk 60 odsto pritvorenih ima probleme sa narkoticima i zavisno{}u od droga. Mi ih le~imo. To nas kao ustanovu ko{ta 12 miliona dinara godi{we, koliko pla}amo wihove lekove. Mi hranimo 900 pritvorenih i 900 bolesnih u Zatvorskoj bolnici, za to godi{we pla}amo ~ak 50 miliona dinara za hranu - saznao sam u CZ-u. Tro{kovi rada na zbriwavawu pritvorenih i zatvorenih qudi u Okru`nom zatvoru su svake godine sve ve}i. Uprava CZ prati na~in rada sli~nih ustanova u Evropi, koje sniàvaju tro{kove preko {irewa alternativnih mera zatvarawa osumwi~enih qudi. - Nanogice su jedan od na~ina za kontrolu osumwi~enih lica. Trenutno u Srbiji 2.500 lica nosi nanogicu. Najvi{e ih je u Beogradu. Ovim se smawuju tro{kovi pravosudnog ~uvawa qudi. CZ vi{e nije moderan kao sistem upravqawa za{titom i sankcijama delinkvenata – smatra mlada upravnica zaduèna za alternativne mere u srpskim zatvorima. Druga alternativna mera su radni pogoni za angaòvawe pritvorenika, i lak{ih zatvorenika, kako bi dok su pod krivi~nom sumwom, bili dru{tveno korisni. Bude li ova mera zaìvela u srpskom pravosu|u zatvor CZ vi{e ne}e biti hotel sa spavawem i {etwom pritvorenika, ve} fabri~ki pogon za proizvodwu roba i dobrih qudi.

sledwih nekoliko godina izra`en je odlazak zanatlija zbog ~ega se Srbija suo~ava sa mawkom radne snage u tim oblastima", naveo je Peri}. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

OP[TA POMAMA ZA ‘SRPSKIM MALDIVIMA’:

Veli~anstveno jezero Peru}ac popuweno narednih godinu dana!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Smaragdno zelena voda i ku}ice na samoj povr{ini jezera jedan su od najatraktivnijih prizora u Srbiji, pa jezero Peru}ac kod Bajine Ba{te mnogi nazivaju srpskim Malidivima. Ova turisti~ka destinacija iz godine u godinu postaje sve popularnija, a pravu ekspanziju doìvela je tokom pandemije korona virusa. Od tada zainteresovanost gostiju za ovu lokaciju ne jewava. Pre deset godina baviti se turizmom u Bajinoj Ba{ti nije bilo naro~ito isplativo, a danas od tog posla ìvi na stotine me{tana. „Kao dete koje je mnogo vremena provodilo na vodi, èleo sam da za sebe, porodicu i drugare napravim neki mali splav kako bi imali gde da boravimo. U po~etku uop{te nije bio plan da se bavim turizmom. U me|uvremenu, pojavila se korona koja je svima stavila prst na ~elo, do{lo je to neko ~udno vreme. krenuli smo sa iznajmqivawem tog jednog splava koji se pokazao kao pun pogodak. Potra`wa je bila zaista ogromna, tako da smo pro{irili kapacitete. Pravio sam jednu po jednu i do{ao do toga da sada imam ~etiri ku}ice na jezeru, deo se izdaje, a drugi deo je za porodicu“, rekao je Radisav Mi}ovi} iz Bajine Ba{te. Reka Drina jedno je od najve}ih bogatstava koje Srbija ima, sa jednim od najdubqih kawona u Evropi. Upravo wenim pregra|ivawem nastalo je veli~anstveno jezero Peru}ac. Ono po ~emu se izdvaja od ostalih jeste to {to spada u red

naj~istijih u na{oj zamqi, a sama wegova geografska pozicija i blizina Nacionalnog parka Tara ~ini ga jo{ prival~nijim za posetioce, ali i investitore. „Sezona ovde po~iwe u prvim danima maja i zavr{ava se krajem septembra, ali zainteresovanost gostiju postoji ~ak i nakon toga. Ku}ice koje se nalaze na samom jezeru rezervi{u se i godinu dana unapred tako da je za mesece jul, avgust i septembar ve} sada skoro sve popuweno. Mnoge odmor ovde podse}a na Adu Bojanu i oni koji do|u prvi put ostaju fascinarani svom ovom lepotom i uvek se vra-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

}aju. Aktivan odmor je ono {to ih osvaja jer imate sve. Jedan dan uìvate u jezeru i kupawu, a drugi ste ve} na vrhu Tare i uìvate u pogledu sa spektakularnih vidikovaca“, kaè Radisav i dodaje da bavqewe turizmom u ovom delu Srbije moè biti izuzetno isplativo. „[to se ti~e jezera Peru}ac, svako ko investira u ovakav vid turuzima nakon korone svakako se isplati, jer su qudi uvideli sve blagodeti prirode. Novac vam se brzo refundira i investicija isplati kroz tri godine. I sama Tara posledwih godina je procvetala {to se ti~e turizma, i sve vi{e qudi je otkrilo na{u planinu tako da se nadam da }e se sve vi{e qudi iz Bajine Ba{te opredeliti da se bavi turizmom i da ìvi od ove grane privrede,kada je Bog podario svu tu lepotu“, zakqu~uje ovaj mladi Bajinoba{tanin i uspe{an turisti~ki radnik. M. T.

108 uuu ZA[TO JE ZDRAVKO ^OLI] PRETRNUO OD STRAHA:

"Suprugu Aleksandru napala pomahnitala oboàvateqka!" Za Zdravkom ôli}em oduvek je vladala masovna histerija. Devojke su zbog wega ~inile razne ludosti, a jednom prilikom je debqi kraj izvukla wegova èna Aleksandra. To je razlog zbog kojeg ôla u javnosti ne eksponira svoju suprugu sa kojom je gotovo dve decenije i ima dvoje dece. Iako je doìveo brojne neprijatnosti, najve}a je definitivno bila kada je jedna oboàvateqka posekla wegovu ènu po licu.

- Mnogo sam toga pro{ao i doìveo u ìvotu. Jednom je moju suprugu noèm napala jedna oboàvatqka i posekla je po licu. Sandra se izmakla, ali ju je malo okrznula, sva sre}a bez ve}ih posledica. Moja èna drugih neprijatnosti nije imala jer se ne eksponira, nije taj tip, a i smatram da èna i deca treba da budu daleko od o~iju javnosti - kaè ôli} i dodaje da wegova èna nije qubomorna i da razume wegov posao:

On se prisetio i nekih drugih anegdota: - Se}am se da je jedna preskakala balkone u Ma|arskoj da bi u{la kroz moj prozor. Mogla je da pogine, a jedna se onesvestila kada me je poqubila. Ka`e Davorin Popovi} koji je to sve video, poqubila me i pala, a ja to nisam video jer je gu`va bila ogromna. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Haris Xinovi} osvojio Nemce

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

Australija u mraku Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Posledice rata u Ukrajini se polako ali sigurno sve dramati~nije ose}aju i u Australiji. Inflacija i poskupqewa osnovnih `ivotnih namirnica dovode se konstantno u vezu sa rusko-ukrajinskim konfliktom, iako je svima jasno da tu nema neke konkretne niti logi~ne veze. Pre svega zbog ~iwenice da Australija ne uvozi osnovne namirnice iz Ukrajine i Rusije (kao na primer Nema~ka), ali je i pored toga ipak do{lo do privremenih nesta{ica nekih proizvoda. Nakon logi~nog sko-

kako bi se nacija lak{e izborila sa ovim goru}im problemom. Bouven je objasnio da je do{lo do ispadawa pojedinih sistema zbog toga {to su pojedini rudnici ugqa koji se koriste za proizvodwu energije potopqeni. Ovo je samo jo{ jedan dokaz da Australija nema realnog kapaciteta da ide u pravcu obnovqive energije, jer je u ovom trenutku te{ko zavisna od ugqa. ^ak 76 odsto proizvodwe elektri~ne energije dolazi od fosilnih goriva, od kojih 54 procenata ~ini ugaq i 20 odsto gas. Do 2050. godine australijske vlasti planiraju da potro{wu ne-obnovqivih izvora energije, {to podrazumeva pre svega ugaq, smawe za ~ak 85 odsto. Malo je verovatno da se ovo mo`e desiti osim ako se ne uvedu zna~ajne restrikcije na potro{wu ili takozvani „klimatski lokda-

posledwi put vi|ena u Australiji tokom osamdesetih godina pro{log veka. Ipak olak{avaju}a okolnost za Australijance u to vreme je bila ~iwenica da tada{we krize nije bilo u paketu sa cenom energenata, kao {to je to slu~aj danas. Poseban potres izazva}e posledice ekstremnog zaduìvawa za vreme pandemije korona virusa, koje }emo tek osetiti. Nedavni izve{taj jednog doma}eg instituta je pokazao da ~ak 91 odsto na{ih naftnih rezervi dolazi iz uvoza. Ovaj podatak govori da je Australija kao dràva izuzetno rawiva, jer u vrlo kratkom roku lako moè ostati bez goriva, {to bi izazvalo nesagledive ekonomske posledice po zemqu. Rezerve nafte koje Australija u ovom trenutku poseduje su na najnièm nivou u wenoj istoriji, dovoqne za funkcionisawe

Slava crkve u Pertu Crkvena op{tina Sv. Trojica u Pertu proslavila je hramovnu slavu, silazak Sv. Duha na Apostole – Pedesetnicu u nedequ, 12. juna uz prisustvo parohijana, gostiju parohije, parohijskih sve{tenika kao i sve{tenstva svih parohija u Pertu. Nakon Liturgije pre{lo se u trokratni ophod oko hrama, a zatim je prese~en slavski kola~. Nakon Liturgije Kolo sestara je poslu`ilo sve~ani ru~ak za sve parohijane i goste.

Po ka cena energenata, pre svega benzina i nafte u maloprodaji, do{lo je i do porasta cena elektri~ne energije za doma}instva. Iznenadno zahla|ewe i drasti~an pad temperature, posebno u Kvinslendu i Novom Ju`nom Velsu, doneli su po prvi put realnu opasnost od takozvanog ispadawa elektri~nog sistema. To bi dovelo do toga da milioni gra|ana ostanu u mraku i bez mogu}nosti da zagreju svoje ku}e i stanove na temperaturama mawim od deset stepeni. Federalni ministar energetike Kris Bouven je rekao da on ne veruje da }e do}i do kolapsa snabdevawa strujom, ali je priznao da }e ova zima biti vi{e nego problemati~na zbog nedostatka energije. On je pozvao velike kompanije da odmah pre|u na sistem {tedwe i smawewa potro{we energije,

uni“. To bi u isto vreme zna~ilo i enormno poskupqewe onih resursa koji budu raspoloìvi za kori{}ewe. Razume se da }e dobar deo velikih kompanija i na ovome mo}i da profitira u velikoj meri. Mnoge australijske energetske kompanije su ve} najavile da }e struja jo{ vi{e poskupeti ove zime, i da je taj trend rasta cena jednostavno nezaustavqiv u narednim godinama. Koliko su Australijanci spremni za ovaj izazov te{ko je predvideti. Pred gra|anima je osim sigurnog rasta cena energenata, {to zavisi pre svega od kretawa na svetskom trì{tu, izgleda zagarantovana i inflacija na dnevnom nivou i rast kamata zaduìvawa. Nema sumwe da je re~ o ozbiqnim ekonomskim potresima koji se doga|aju jednom u nekoliko decenija. Kriza kredita i zaduìvawa je

zemqe samo 32 dana. Naftne rezerve Australije se konstantno smawuju u proteklih nekoliko godina. Tako smo na primer na kraju 2018. godine imali vi{e od 4 miliona barela naftnih rezervi, da bi na kraju 2020 te rezerve bile skoro prepolovqene. U ovom trenutku zemqa ima samo oko 1,8 miliona barela rezervi nafte {to bi u kombinaciji sa nedostatkom elektri~ne energije moglo biti ravno pravoj nacionalnoj katastrofi. Australiji je potreban urgentni program borbe protiv nesta{ica energenata, ~iji bi problem ukoliko ne bude bio re{en, mogao da uvu~e zemqu u ozbiqnu recesiju i nezaustavqivu ekonomsku hiperinflaciju. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 15

Iz daleke Australije u srce [umadije Nenad Tu{evqak se pre dve godine iz Australije doselio u Srezojevce kraj Gorweg Milanovca. Na imawu koje je kupio

zasadio je borovnicu, a u planu mu je i bavqewe seoskim turizmom jer `eli da iskoristi sve lepote i prednosti [umadije u

kojoj se nastanio. Wegovo doma}instvo obi{ao je predsednik op{tine Dejan Kova~evi} i ovom prilikom izrazio veliko zadovoqstvo {to postoje povratnici koji u Srbiji vide svoju budu}nost i perspektivu. „Nije ba{ ~esta pojava da se qudi vra}aju u Srbiju, ali Nenad je dokaz da se to ipak de{ava. On se iz Australije vratio u Srbiju i to je do{ao u Srezojevce, gde nikoga nije poznavao. Kupio je preko 30 hektara zemqe i po~eo da se bavi gajewem borovnice. Mi smo iz agrarnog buxeta op{tine izdvojili izvesna sredstva i pomogli sadwu ove kulture. Trudi}emo se da Nenadu iza|emo u susret i sa ostalim zahtevima jer u poqoprivrednom buxetu imamo 66 miliona. Pomaga}emo koliko god moèmo i ovo je dobar primer da srpska sela imaju perspektivu i da mogu da ìve ”, rekao je predsednik Kova~evi}. Tu{evqak se sasvim slu~ajno odlu~io za Srezojevce, i kako tvrdi, nije se pokajao. „Oboàvam prirodu i miran ìvot i èleo sam da pobegnem od gu`ve. Igrom slu~aja sam do{ao ovde, na imawe za koje kaù da je pripadalo knegiwi Qubici. Par prijateqa mi je preporu~ilo da po~nem da se bavim borovnicom, pa sam odlu~io da probam. Vide}emo kako }e biti, zasad nije lo{e”, rekao je Tu{evqak. Do pre par dana put do Nenadovog doma}instva bio je u jako lo{em stawu, pa su ga radnici Javnog preduze}e Op{tine Gorwi Milanovac nasuli i time malo olak{ali prilaz zasadu borovnice, {to je Nenadu od izuzetnog zna~aja pred predstoje}u berbu. S. G.

Jelena Doki} htela da se ubije, {okantno priznawe zaprepastilo svet ûvena teniserka Jelena Doki} otkrila je da je umalo poku{ala da se ubije. Ona je priznala da je bila na ivici da sko~i sa balkona krajem aprila ove godine. "Umalo sam sko~ila sa balkona na 26. spratu i oduzela sebi ìvot 28.4.2022. Nikad ne}u zaboraviti taj dan. Sve je u magli. Sve je mra~no. Nema tona, slike, ni{ta nema smisla. Samo suze, tuga, depresija, anksioznost i bol. Posledwih {est meseci su bili te{ki. Konstantno sam plakala svuda. Od sakrivawa u kupatilu na poslu, da bih obrisala suze i da niko ne vidi, do neprestanog plakawa kod ku}e u svoja ~etiri zida, bilo je nepodno{qivo. Konstantna ose}awa tuge i bola jednostavno nisu odlazila i ìvot mi je bio rasturen", po~iwe Jelena svoju ispovest. Dodaje da krivi sebe, jer nije mislila da je dovoqno vredna qubavi i da je upla{ena. "Tako|e znam da ima jo{ mnogo stvari zbog kojih mogu da budem zahvalna, a onda kre}em da mrzim sebe jer se ose}am tako, po{to se ~ini kao da nisam zahvalna, mora da nisam jer ho}u da okon~am sve. Takav zlokoban krug u glavi. Rezultat je da sam 28. aprila umalo sko~ila sa 26. sprata i nikad ne}u zaboraviti taj dan. Samo sam htela da bol i patwa prestanu. Povukla sam sebe sa ivice, ne znam ni sama kako sam to uspela da izvedem. Profesionalna pomo} mi je spasila ìvot. Nije lako pisati ovo, ali sam uvek bila otvorena, iskrena i rawiva pred vama i duboko verujem da deqewe na{ih pri~a pomaè da pro|emo kroz stvari i pomaèmo se me|usobno", navela je Jelena Doki}. Istakla je i da nije sama u svetu koja se ose}a tako, pa je to jedan od razloga za{to se ovog puta oglasila. "Ne kaèm da se sada ose}am sjajno, ali sam definitivno na putu oporavka. Neki dani su boqi od drugih, ponekad idem korak unapred, nekad korak unazad, ali se borim i mislim da mogu da pro|em kroz ovo. Verujem u to da je ok ose}ati ono {to ja ose}am. U redu je i da se ose}a tuga, ali mora da se nastavi borba. To je ono {to poku{avam i {to me motivi{e. Ne sramite se svojih ose}awa. Ok je ose}ati se ovako i onda se vratiti i trgnuti. Mogu}e je, samo verujte. Volim vas sve i ovde smo da se borimo da bismo do~ekali i slede}i dan. Vrati}u se ja~a nego ikad", zakqu~ila je Doki}eva.

MOMAK IZ AUSTRALIJE MOLI ZA POMO]:

Pomozite mi da na|em korene, prezivali su se Vasov ili Vasi} a znam da su novine pisale o wihovoj tragediji "Zdravo. Imam malo ~udan zahtev, ali nadam se da }ete mi prite}i u pomo}. Poku{avam da istraìm svoju porodi~nu istoriju, a moj pokojni deda je bio iz Pirota na jugu Srbije. Ja sam momak iz Australije u tridesetima i sada ìvim u Londonu u Ujediwenom Kraqevstvu. Nedavno sam posetio Srbiju (Beograd), jako mi se dopao i motivisao me da zavirim u svoje pirotske korene", glasio je po~etak objave. U nastavku mladi} pi{e kako ima nekoliko pisama i dokumenata svog dede, uz pomo} kojih poku{ava da stekne uvid u ìvot koji je vodio, ali i poku{a da se poveè sa dedinom familijom koja jo{ uvek stanuje u Pirotu. "Ipak, posledwi put smo se dopisivali sa wima 1971. godine, tako da su {anse da ih prona|em mo`da male", napisao je on i zamolio me{tane Pirota da mu ispri~aju vi{e o dedinom rodnom mestu, poku{aju da ga poveù sa porodicom i da mu pomognu da razume izbledeli novinski ~lanak koji je objavqen u ~asopisu "Vreme", a koji krije jednu porodi~nu tragediju. "NISAM SIGURAN DA LI SU BUGARI ILI SRBI" Prema informacijama koje mu pruà-

ju dedini dokumenti, odnosno bugarski paso{, re~ je o porodici Vasov iz Pirota, koja je kasnije, prema pri~i wegove bake, promenila prezime u Vasi}. Kako bi {to pre do{ao do informacija koje ga interesuju autor je postavio i fotografiju stranice paso{a na kojem se vidi dedino ime, me|utim, budu}i da je ne~itko napisano, nije jasno da li je re~ o @arku ili Jarku Vazovu, ~iji otac je bio Milan.

"POD TO^KOVE VOZA BACILA SE JEDNA MLADA DEVOJKA IZ PIROTA" Jo{ jedno svedo~anstvo o dedinoj porodici u Pirotu zaintrigiralo je korisnike pa su brzo otkrili da novinski ~lanak objavqen u magazinu "Vreme" datira iz 22. aprila 1937. godine i govori o nizu tragedija koje su zadesile porodicu koju Australijanac traì. "Sino} pred prvi sumrak izvr{ila je samoubistvo lepa i uvek nasmejana Boàna Vasi}-@ana-Seka. Ona se bacila pod to~kove ubrzanog voza Ni{-Caribrod, koji iz Pirota polazi u 6.40 ~asova. Dvadesetogodi{wa @ana bila je zaposlena u poslasti~arnici g. Stevana ]iri}a . Ona je k}i pokojnog Milana Vasi}a uglednog zanatlije iz Pirota, koji je pre nekoliko godina na tragi~an na~in zavr{io ìvot na putu Pirot-Babu{nica pao je sa kolicima u provaliju", pi{e u ~lanku, uz navode da je ubrzo posle oca preminula i Boànina majka, posle ~ega je i brat osu|en na desetogodi{wu robiju. Posle ovih doga|aja devojka je pre{la da ìvi kod te~e, poslasti~ara Stevana ]iri}a. "Ju~e je Boàna iza{la iz radwe, re-

kav{i da joj nije dobro i da }e oti}i da legne. Me|utim, oti{la je svojoj drugarici Zorici Veli~kovi} i uplakana po~ela da joj se ispoveda, kako su joj tetka i te~a rekli da treba da ide od wih. Oko 5 ~asova ona je napisala pismo i bacila ga u sandu~e, a zatim se uputila prema kasarni", pi{e "Vreme" u rubrici "Kroz na{u zemqu". Na putu do kasarne @ana je srela i drugu prijateqicu, Qubinku Popovi}, kojoj je otkrila svoje namere. Qubinka je to odmah prenela Zorici, koja je predose}aju}i najgore odmah port~ala prema pruzi. Tamo je videla @anu kako stoji na pruzi, ~ekaju}i da lokomotiva koja je bila na stotinak metara udaqenosti stigne do we. "Ona ju je uhvatila za ruku i povukla u stranu, ali je devojka uspela da se otrgne i kada je voz bio na desetak metara ona je legla na prugu. To~kovi voza prosto su je prepolovili", pi{e "Vreme". Razumevawe ovog teksta, kada su mu ga korisnici preveli na engleski, zakqu~io je Australijanac, pru`ilo mu je impresivne informacije o srpskom poreklu, te nastavqa potragu za delom svoje izgubqene porodice. S. G.

^etvrtak ^etvrtak 10. 16. decembar jun 2022. 2020.

Црквени хор

CRKVA SVETOG LUKE U LIVERPULU

U VERI I QUBAVI CRKVU GRADE Verni narod se okupqa oko svoje crkve na molitvi i pomaè svako prema svojim mogu}nostima. Radovi na novoj crkvi napreduju. Sve se radi sa verom u Boga sa hri{}anskom qubavqu Na Zadu{nice odràna je molitva za upokojene. Sluìo je o. Aleksandar Milutinovi} uz podr{ku hora crkve. Sve}e su paqene i svako se molio za svoje umrle i da im Bog podari rajsko naseqe. O. Aleksandar je izme|u ostalog rekao i da utehu za smrt traìmo u veri i da }emo se na}i u Carstvu Boìjem. Rekao je da se ne pla{imo jer }e nas Bog prihvatiti kao svoju decu i da je on Otac koji nas voli. Smrt nije kraj i treba da ìvimo dostojno i opu{teno. Nakon molitve verni narod se posluìo hlebom i ìtom. I slede}eg dana u nedequ odràna je liturgija. Crkva je bila puna vernog naroda. Nakon liturgije vernici su se okupili u crkvenoj sali na ru~ku koji je pripremilo Kolo srpskih sestara ove crkve. Vreme je bilo lepo i sun~ano. Prisutni su razgledali novu crkvu i divili se wenoj lepoti. Bili su u prilici da probaju staru prepe~enicu kojom ih je ~astio Qube ]ali} jer je za sedam dana oènio dva sina.

RADOVI NA NOVOJ CRKVI

Radi se punom parom sa èqom da se do Svetog Luke po~nu Bogosluèwa u novoj crkvi. Svi to èle, i mladi i starije generacije. Na{i gra|evinari, koji trenutno izvode radove, se trude da zavr{e svoje poslove na crkvi na vreme. Radi se i donira materijal. Veliko je to odricawe jer posle redovnog posla treba raditi na na{oj svetiwi subotom i nedeqom. I tako nedeqama. Predsednik gra|evinskog odbora Qube ]ali} pomaè, traì mi{qewa i daje uputstva za rad. Sa izvo|a~ima radova je stalno i predsednik upravnog odbora crkve Goran Kiti}. O. Aleksandar najvi{e pa`we posve}uje

О. Александар Милутиновић и Горан Китић

Постављање пода на балкону цркве Освалд Узелац, Славе Дачић и Јово Крушкић unutra{wim radovima. Sve treba da se uradi kako je planirano i kako je najboqe. Goran Kiti} nam je rekao da je prijatno iznena|en brojem vernika koji su pritekli da pomognu. Rekao je da je pomo} i daqe potrebna i da nismo daleko da zavr{imo radove ali da je potrebno jo{ finansijskih sredstava da bi crkva bila zavr{ena do Svetog Luke kako svi `elimo. On se zahvalio svim radnicima i donatorima. Posle petrovdanskog posta odr`a}e se banket gde bi trebalo da se okupe svi parohijani. B. K.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Proslava hramo crkve Svete Tro

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

ovne slave ojice u Bransviku Saborna Crkva Svete Trojice u Bransviku u nedequ je proslavila svoju hramovnu slavu, praznik silaska Svetoga duha na apostole. Ovaj praznik se jo{ zove i pedesetnica jer se proslavqa pedeseti dan po Vaskrsu. Sve~anom liturgijom je na~alstvovao protojerej-stavrofor ^edomir Videkani} uz saslu`ivawe paroha hrama, protojereja-stavrofora Petra Damwanovi}a i proto|akona Miodraga Tomi}a. Pred kraj liturgije obavqen je trokratni molitveni ophod oko crkve, a zatim je u hramu prerezan slavski kola~ zajedno sa ovogodi{wim doma}inima slave, gospodinom Zoranom i gospo|om Majom Erovi}, uz prisustvo mnogobrojnih vernika. Porodica Erovi} je predala deo slavskog kola~a sve~arima za slede}u godinu, gospodinu Nikoli i gospo|i Mariji-Danici \urici. Pred kraj liturgije paroh hrama Svete Trojice, prtojerej-stavrofor Petar Damwanovi}, je u kratkoj besedi ~estitao svima prisutnima slavu, zahvalio se sve{tenstvu, horu i vernom narodu koji je do{ao da proslavi dana{wi

Љубиша Манојловић и Карам који је провео 9 година у имиграционом центру praznik u svojoj crkvi i tom prilikom pozvao sve prisutne da pre|u u salu gde su vredne ~lanice Kola srpskih sestara „Majka Jevrosima“ pripremile sve~anu trpezu. Sve~anom ru~ku su se pridru`ili i protojerej-stavrofor Borislav Petrovi} iz crkve Svetog Georgija u Sent Albansu, kao

i protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar iz hrama Svetog Stefana u Kizborou, koji je pozdravio sve okupqene i ~estitao im, kako je rekao „ro|endan crkve koji se slavi na dana{wi dan“. Da atmosfera bude {to veselija potrudio se srpski orkestar „Ne|o i Miroslav“ koji je izvodio srpske narodne pesme i kola. Jo{ jedan gost koji je privukao pa`wu svih prisutnih bio je mladi} koji je proveo devet godina u imigracionom centru u kojem je pro{log januara bio zatvoren i najboqi teniser sveta Novak \okovi}. On je ovom prilikom je do{ao da se jo{ jednom zahvali Novaku \okovi}u, ali i srpskoj zajednici u celini, za svu pa`wu i podr{ku koju su pru`ili qudima koji su boravili u tom centru u isto vreme kada se me|u wima na{ao i najboqi teniser sveta. Jelica Bjelovi} Bujas

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 16. jun 2022.

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Proslava Pedesetnice u Ju`nom Brizbejnu

POSLEDWI POZDRAV

Qubomir Sedlarevi} 6.04.1938. Dragoqevac, Kosovo i Metohija - 13.06.2022. Melburn Izjava sau~e{}a porodici ili „Viewing“ u nedequ, 19. juna u 18 ~asova na adresi: Ern Jensen Funerals (6 Bruce St, Preston). Opelo }e biti slu`eno u crkvi Sv. Trojice u Bransviku u ponedeqak, 20. juna u 10 ~asova ujutru (Cnr Nicholson St and Glenlyon Rd, Brunswick East 3057), nakon opela usledi}e sahrana na grobqu “Yan Yean cemetery” (2265 Plenty road, Yan Yean 3755). Da}a }e biti poslu`ena nakon sahrane u crkvenoj sali Sv. Trojica u Bransviku.

Na praznik Silaska Svetog Duha na Apostole – Duhovi – Trojice, u Sabornom Hramu Svetonikolajevskog manastira u Ju`nom Brizbejnu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifor je blagoizvoleo da sluì Svetu Arhijerejsku Liturgiju i da propoveda. Wegovo Preosve{tenstvo je, na po~etku Svete Liturgije, blagoizvoleo da postriè u ~in ~teca g. Maksima Bijeli}a i time nastavi porodi~nu tradiciju, po{to je i otac g. Maksima, Predrag, ipo|akon Sabornog hrama Svetonikolajevskog manastira. Posle Svete Liturgije je sluèno Duhovsko ve~erwe, na

kojem su pro~itane kolenopreklone molitve, za vreme kojih su vernici, kle~e}i, pleli ven~i}e od trave. Preosve}eni Vladika je zatim presekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo Kola Srpskih Sestara Presveta Trojica pri Svetonikolajevskom manastiru. Ovogodi{we doma}ice su bile g|a. Sava Gigovi} i g|a. Stanka Hristudi, a ~etvrtinu slavskog kola~a, kao zalog doma}instva za slede}u godinu je preuzela g|a. Qeposava Kqaji}. Wegovom Preosve{tenstvu je saslu`ivao Visokopre~asni Protojerej-stavrofor Zvonimir Jovi}, paroh vodon{ki i administrator melburnski. Na Svetoj

Liturgiji je odgovarao hor Sabornog hrama pod vo|stvom g|e Ivane Mali}. Svi prisutni su se zatim, u manastirskoj trpezariji, okupili oko sve~ane slavske trpeze qubavi, koju su pripremile vredne sestre Kola Srpskih Sestara Presveta Trojica. Deca, ~lanovi de~jeg hora Sveta Iraida su izvela prigodan program.

Dragi na{ o~e i deda, uvek }emo te nositi u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! O`alo{}eni: }erka Jasminka, sin Vladimir, unu~ad Stefan i Emilija, zet Ivan, snaja Antoneta te ostala rodbina, kumovi i prijateqi.

PUTOPIS

Duhovno i kulturno-istorijsko nasle|e Srbije bogato je manastirima i crkvama, koji svojom postojano{}u i jedinstvenom lepotom, prezentuju negovawe i ~uvawe narodne svesti i tradicije. Jedan od wih je manastir Ravanica, zadu`bina kneza Lazara Hrebeqanovi}a, u kome se ~uvaju wegove mo{ti. U pro{losti, Ravanica je imala zna~ajnu ulogu u negovawu prepisiva~ke delatnosti i razvoju srpske kwi`evnosti, pa je kroz istoriju, postala mesto pisane re~e, ali i usmenog stvarala{tva.

RAVANICA Srpska svetiwa koja neguje kult kneza Lazara

êtvrtak 10. decembar êtvrtak 16. jun 2020. 2022. 19 Ve}ina fresaka u Ravanici je od nastanka, iz 14. veka. Nisu restaurirane kako bi zadràle izvorni izgled

ISTORIJAT MANASTIRA RAVANICA

Istorijat manastira Ravanica seè u vreme istorijskih previrawa, kada su Turci ve} bili na granicama tada{we srpske dràve. Gra|ena je nekoliko godina pre Kosovskog boja, a o wenoj gradwi napisana je ~uvena narodna pesma "Zidawe Ravanice", kojom se sve do danas veli~a i slavi ova rasko{na i impozantna gra|evina. Ravanica je gra|ena je od kamena i opeke i ukra{ena bogatom reqefnom plastikom i keramoplasti~nim dekorativnim elementima do najsitnijih detaqa. Nakon pogibije kneza Lazara na Kosovom poqu 1389. godine, Turci su zapo~eli sa razarawem i spaqivawem manastira i uni{tavawem srpske pravoslavne vere i kulture. Ravanica je ve} krajem XIV veka postala `rtva turskih naleta, kada je prvi put spaqena. Kasnije, kao i ve}ina drugih manastira, i Ravanica je ~esto iznova paqena i razarana, pri ~emu je ostala bez mnogih svojih nekada{wih dragocenosti (brojne kompozicije su izbledele, ìvopis je bio te{ko o{te}en). Uprkos tome, nije izgubila svoj sjaj. Tokom Be~kog rata u XVII veku Ravanica je te{ko o{te}ena, a veliki broj monaha je pobijen. Zbog sve ve}e odmazde Osmanlija, monasi su napustili manastir i prikqu~ili se Velikoj seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem ârnojevi}em. Tom prilikom monasi su sa sobom poneli ~ak u Ma|arsku (Sent Andreja) mo{ti ktitora kneza Lazara koje su bile veoma po{tovane i cewene u narodu, kao i neophodne bogoslu`bene stvari i rukopisne kwige. Tokom novog austrijsko-turskog rata u kome je severna Srbija oslobo|ena, u manastir se 1717. godine vra}a jedini preìveli monah Stefan. On je ovaj nekada rasko{an i ìvopisan manastir zatekao obrastao u {iprag. Monah Stefan se sve do svoje smrti, 1729. godine, posvetio se obnovi Ravanice.

ARHITEKTURA I SLIKARSTVO MANASTIRA RAVANICA

Manastir Ravanica sa crkvom Svetog Vaznesewa predstavqao jedan druga~iji stil arhitekture, do tada, nevi|en na prostorima srpske dràve. Manastir moravske stilske grupe, kom pripadaju i drugi manastiri gra|eni u slivu reke Morave, ima veliki zna~aj i ulogu u srpskoj arhitekturi i istoriji. Gradwom Ravanice, knez Lazar se nadovezuje na kulturnu ba{tinu nemawi}kog razdobqa, a sa druge strane, majstori koje je angaòvao pokazuju inovativnost. Po svojim arhitektonskim i likovnim obele`jima, Ravanica predstavqa po~etak graditeqstva u takozvanom moravskom stilu i kao takva vremenom postaje reprezent ovog stila. Kompleks manastira sastoji se iz crkve posve}ene Vaznesewu, trpezarije i konaka, a tu su i ostaci nekada{weg mo}nog utvr|ewa sa sedam kula, koje je okruìvalo i {titilo manastir od napada neprijateqa. Crkva predstavqa originalno arhitektonsko re{ewe nastalo spajawem svetogorske tradicije trolisne osnove i modela upisanog krsta sa pet kupola, odoma}enog u vreme kraqa Milutina. Crkva je zidana naizmeni~nim redovima

Unutra{wost hrama je dodatno ukra{ena ikonostasom, koji je verovatno postavqen prilikom velike obnove, koju je u prvoj polovini XIX veka izvr{io knez Milo{ Obrenovi}. Ta~nih istorijskih podataka nema, ali prema stilskim odlikama, pretpostavqa se da je ikonostas delo Milo{evih slikara, koji su na ~elu sa Jawom Molerom, izradili nekoliko ikonostasa u Srbiji tokom druge i tre}e decenije XIX veka. Ravani~ko fresko-slikarstvo, iako znatno o{te}eno, sa~uvane su pojedine kompozicije i figure u celini i ubraja se me|u najve}a ostvarewa slikarstva tog vremena kod nas. Posebno se isti~u: ktitorska kompozicija, friz medaqona, figure svetih ratnika, velika kompozicija Ulazak Hristov u Jerusalim i druge.

Detaq crkve Vaznesewa Gospodweg

Ukrasni detaq sa fasade crkve Vaznesewa Gospodweg koji je danas amblem Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture

Mo{ti kneza Lazara mogu se videti nedeqom i praznikom: Ospod pokrova vidimo sve~eve prekr{tene ruke

Mo{ti posle tri veka ponovo u Ravanici

Posle Kosovske bitke knez Lazar je sahrawen u Crkvi Svetog Spasa u Pri{tini, a 1391. knegiwa Milica je traìla da se prenesu u Ravanicu. Mo{ti su tu bile sve do 1690. godine, kada su, beè}i od Turaka, ravani~ki monasi poneli kov~eg s telom kneza Lazara ka Sent Andreji. Predawe kaè da su kov~eg nosili pe{ice 40 dana. Potom ravani~ki kalu|eri na Fru{koj gori obnavqaju zapu{teni manastir Vrdnik, nazivaju ga Ravanica i tu prenose mo{ti Svetog Lazara. U Beograd su prenete 1942. godine, da bi ih 1988. monasi vratili u Ravanicu.

kamena i opeke, a ukra{ena je izuzetno bogatom reqefnom plastikom i dekorativnim elementima. Autenti~nost crkve izra`ena je i u mnogobrojnim prozorima na svim stranama, koji su zastakqeni raznobojnim staklom. Do danas su sa~uvane tri kule i deo severnog bedema, ali je za potrebe odbrane manastira podignutog u dolini sigurno bilo neophodno veliko i jako utvr|ewe. U starim izvorima se pomiwe da je manastirska utvrda imala 7 kula, dok je jedan puto-

pisac 1568. godine video svega 4 o~uvane kule. U prvoj polovini XIX veka, 1829. godine, je unutar manastirskog kompleksa jo{ uvek postojala velika trpezarija iz sredweg veka, ali do danas, nije sa~uvana. Slikarstvo Ravanice tako|e predstavqa za~etak novog stila. @ivopisawe hrama po~elo je neposredno nakon gradwe manastira, a zavr{eno je pre po~etka Kosovskog boja, dok je izmewena ktitorska kompozicija nastala nakon pogibije kneza Lazara.

KAKO JE MANASTIR RAVANICA PROGLA[EN ZA KULTURNO DOBRO?

Ravanica, koja je vekovima uprkos te{koj sudbini zra~ila duhovno{}u, dostojanstveno je do~ekala da 5. marta 1948. godine odlukom Zavoda za nau~no prou~avawe spomenika kulture Beograd bude progla{ena za nepokretno kulturno dobro-spomenik kulture, a za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja kategorisana je Odlukom Skup{tine SRS od 7. aprila 1979. godine. Odmah nakon {to je progla{ena za spomenik kulture, zapo~eti su radovi na arhitekturi manastira, pa je tako tokom 50tih i 60-tih godina XX veka, grupa slikara konzervatora zapo~ela konzervaciju fresaka. U toku slikarsko-konzervatorskih radova skinuti su stari prozori na crkvi, a istovremeno je pokrenuto i pitawe poplo~anog poda u crkvi. Narednih godina nastavqeni su arheolo{ki radovi i oni se samo nadovezuju na prethodne i predstavqaju nastavak ve} zapo~etih radova. Tokom sedamdesetih godina XX veka pristupilo se radu na konzervaciji i restauraciji utvr|ewa (po~elo se sa konzervacijom i restauracijom zidova od ulazne kule prema jugoistoku), ali i na prepokrivawu kule. Osamdesete godine obeleìli su radovi na rekonstrukciji i dogradwi malog konaka u severozapadnom delu utvr|ewa, za{titi kamene dekorativne plastike na fasadama crkve i na ikonostasu. Posebno su zna~ajni radovi od 2018. godine kada je stru~na ekipa Zavoda za za{titu spomenika kulture Kragujevac zapo~ela konzervatorsko-restauratorske radove na pro{irewu Male kapije u okviru Severnog bedema na manastiru, koji su uspe{no realizovani. Konzervatorsko-restauratorski radovi na sanaciji dela isto~nog bedema utvr|ewa manastira se trenutno obavqaju. Kao kulturna ba{tina srpskog naroda, wegove tradicije i neimarstva, Ravanica grandiozno i dostojanstveno prezentuje svu duhovnu i umetni~ku dragocenost jedne sakralne gra|evine sredweg veka. Ona je tokom vekova bila zna~ajno sredi{te duhovnog, kulturnog, kwièvnog i umetni~kog ìvota i kao takva uticala je na nastanak vi{e crkava i manastira, me|u kojima se isti~u obli`wi manastir Sisojevac i crkve u Petru{koj oblasti. M. T.

SRBI U SVETU

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

Srpski nau~nik u Americi radi na najmo}nijem kvantnom ra~unaru na svetu Jedna od najva`nijih tehnolo{kih trka u svetu odvija se na poqu razvoja kvantnih ra~unara. Srpski atomski fizi~ar, prof. dr Vladan Vuleti}, sa timom na Univerzitetu MIT u Bostonu razvija kvantni ra~unar sa najve}im brojem bitova. Rad kvantnih ra~unara zasniva se na zakonima kvantne fizike i fenomenu u fizici poznatom kao superpozicija. Trenutno se izdvajaju ~etiri sistema rada. „Prvi su joni, to su atomi sa nabojem. Oni mogu lako da se uhvate i laserima da se manipuliraju. Drugi sistem su superprovodnici, tre}a metoda su neutralni atomi, koje smo mi ovde razvili na Harvardu i MIT-u. I onda jedan drugi prilaz je da se ra~una samo sa svetlo{}u, sa fotonima“, obja{wava prof. dr Vladan Vuleti}, atomski fizi~ar, MIT. U Srbiji se prate svetski trendovi u oblasti kvantne informatike ali, samo na teorijskom nivou. „Teorijski mi dr`imo korak sa svetskim trendovima i na Fizi~kom fakultetu i na na{im institutima i na Elektrotehni~kom fakultetu dugi niz godina na teorijskom novu pratimo kvantnu informatiku. [to se ti~e proizvodwe hardvera mislim da smo tu daleko“, navodi prof. dr Vladimir Arsoski, sa Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu.

U TRCI ZA OSKARA: Film dva srpska emigranta iz ^ikaga me|u 6.000 kandidata izabran za ~uveni ameri~ki festival!

U ovom trenutku nau~nici tragaju za na~inom kojim bi odredili pomo}u kojeg od ~etiri poznata sistema moè da se kontroli{e najvi{e kvantnih bitova i kako za{tititi kvantnu informaciju od nestajawa. „Mislim da }emo na slede}ih godinu dana ili dve videti prvi eksperiment koji pokazuje da moèmo da za{titimo kvantnu informaciju zauvek, iako stalno postoji dekoherencija koja stalno poku{ava da uni{ti tu informaciju“, kaè Vladan Vuleti}. [iroka primena kvantnih ra~unara bi, zahvaquju}i paralelnoj obradi informacija, izra~unavala za par sati ono za {ta je obi~nom ra~unaru potrebno i milijardu godina. R. N.

Dvanaesta Konferencija srpske medicinske dijaspore W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina otvori}e kao pokroviteqi 12. Konferenciju srpske medicinske dijaspore u ~etvrtak, 16. juna u 14 ~asova u Belom Dvoru. Polaze}i od ~iwenice da je medicina nauka u kojoj se gotovo svakodnevno ostvaruju nova dostignu}a, gde razmena znawa i iskustava u svakoj oblasti zdravstvene za{tite imaju veliki zna~aj, ova tradicionalna Konferencija jo{ jednom }e omogu}iti lekarima iz Srbije i svih delova sveta da stvaraju i unapre|uju profesionalne odnose i dele svoje znawe sa kolegama.

Sve~anom otvarawu prisustvova}e i obratiti se predstavnici Ministarstva zdravqa Republike Srbije, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Lazar Da-

vidovi}, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu, dr Fabio Skano, direktor Lekarske komore Srbije, dr Milan Dimi}, lekari sa klinike Mejo, prof. dr Du{ica Babovi} - Vuksanovi} i prof. dr Vesna Garovi} Ove godine bi}e to kombinacija onlajn i konferencije u`ivo, tako da }e lekari mo}i da prate predavawa i preko interneta. Sa svakim novim u~esnikom to je prilika da se dragoceno znawe razmeni, na dobrobit svih. Formular za prijavu i dodatne informacije dostupni su na sajtu Konferencije - www.sdm.rs

Ovih dana iz Palm Springsa je u îkago stigla lepa vest. Kratki igrani film srpskog reìsera i scenariste Stiva Sprema “Sladoled/Ice cream u kome glavnu ulogu igra Igor Obradovi} u{ao je u zvani~nu konkurenciju ~uvenog festivala “kratkog metra” u Kaliforniji. Da bi objasnili koliko je ovo veliki uspeh za dva srpska emigranta koji su se kinematografijom do sada bavili uglavnom amaterski, re}i }emo da je u festivalski program “Sladoled” izabran od prijavqenih 6.000 filmova autora iz celog sveta. I to onih najboqih kada je u pitawu ova kinematografska kategorija, jer festival u Palm Springsu vaì za svojevrsnu predigru kada su u pitawu nominacije za Oskara. Igor Obradovi}, koga je srpska zajednica u îkagu kao glumca upoznala u predstavama Srpskog pozori{ta îkago, kaè da ga je ova vest prijatno iznenadila. - Moram priznati da sam iznena|en. Naravno, kada po{aqe{ film na neki festival, negde u sebi se nada{ se da }e on u}i u program, ali da }emo pro}i na ovako jak festival, to je bilo van svih realnih o~ekivawa. Ovo je velika stvar za mene i za sve nas koji smo radili na filmu. Ipak je ovo moj prvi film, kao {to je prvenac i reìseru i scenaristi Stivu Spremi. O tome kako je uop{te do{ao u situaciju da snimi svoj prvi film Igor kaè: – Stiv je imao spreman scenario i falio mu je glumac koji }e da odigra fri{kog emigranta ~iji }e poku{aj da kupi sladoled dovesti do niza neverovatnih situacija. Ispostavilo se da su mu svi koje je pitao za savet preporu~ili mene, tako da nije imao mnogo izbora (smeh). Pozvao me je i dogovorili smo se posle jednog piva. Snimawe smo po~eli i zavr{ili u leto 2019.godine, bilo je ba{ zabavno. Ostalo je istorija… Na pitawe o {ansama da film bude nominovan za Oskara samo odmahuje rukom… - Daleko smo jo{ od nominacije za Oskara, ali u~e{}e na ovom festivalu je svakako vaàn prvi korak. Ako na kraju ni{ta i ne bude od toga, ve} smo napravili veliku stvar, izabrani smo me|u toliko dobrih filmova i velikih reìsera iz celog sveta, skromno konstatuje Igor Obradovi}. Film “Sladoled” (Ice Cream) je na repertoaru drugog festivalskog dana 22. juna sa po~etkom od 6.00 PM. A nama ostaje da Igoru i ekipi filma poèlimo mnogo sre}e u Palm Springsu, gde ne dele zlatne palme kao u Kanu, ali ni nominacije za Oskara nisu za bacawe, zar ne? S. G.

Sve~ana dodela svedo~anstava maturantima u Cirihu Pred punom sve~anom salom restorana Föhrewäldli u Vajningenu kod Ciriha odr`ana je sve~anost povodom dodele uverewa o zavr{enom posebnom programu obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu. Sve~anost su organizovali Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu i Srpska dopunska {kola u [vajcarskoj. Preko 50 u~enika srpske dopunske {kole iz kantona koji su u nadle`nosti Diplomatsko konzularnog predstavni{tva Cirih primili su uverewa o zavr{enoj {koli od svojih nastavnika. Prisutnima su se obratili i Mihajlo [auli}, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu i koordinatorka Dopunske {kole na srpskom jeziku u inostranstvu Biqana Bukinac. Sve~anost su otvorili nastupi u~enika 8. razreda koji su izveli kratki prigodni program, a nakon wih nastupili su mla|i ~lanovi Kulturno umetni~kog dru{tva „Abra{evi}" iz Ciriha. Uz nadahnute i podsticajne govore nastavnika i ispra}eni aplauzom roditeqa i svih prisutnih

u publici, u~enici 8. razreda primili su svedo~anstva i prigodne poklone u veoma lepoj i sve~anoj atmosferi. Fotografisawe i dru`ewe nastavqeno je jo{ dugo nakon zavr{etka programa. Nakon sve~anosti ostalo je mnogo lepih utisaka, a

preovladava taj da sve~anost ovih razmera i ovakve organizacije treba da postane tradicija. Srpska dopunska {kola nagla{ava veliku ulogu Generalnog konzulata u pripremawu sve~anosti i ra~una na wihovu podr{ku i u budu}nosti. S. G.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 21

Prvi susret ministara RENTON FAMILY TRUST odbrane Kine i Aged Care kvalitetnu Australije u tri godine Daje uslugu od 1970. godine Ministri odbrane Australije i Kine sastali su se u nedequ, 12. juna prvi put u posledwe tri godine

skog kolege Veja Fengea, koji je trajao vi{e od sat, odr`an je na margini bezbednosnog foruma "Dija-

Ministri odbrane Australije i Kine, Ri~ard Marls i Vei Fenge u Singapuru i wihov razgovor ozna~en je kao "prvi va`an korak" posle dugog perioda tenzija. Razgovor Ri~arda Marlsa i wegovog kine-

log [angrila" u Singapuru. "Ovo je bila prilika da imamo vrlo otvorenu i potpunu razmenu tokom koje sam pokrenuo odre|en

broj pitawa zabriwavaju}a za Autraliju", rekao je australijski ministar odbrane Ri~ard Marls novinarima u Singapuru. "Zaista je u ovom trenutku va`no imati otvorene linije dijaloga", rekao je Marls koji je tako|e australijski vice premijer. On je dodao da su odnosi izme|u Australije i Kine "kompleksni" i da je zbog toga zaista va`no da te dve zemqe sada razgovaraju. Za sada sa kineske strane nema komentara o tom susretu. Odnosi izme|u Pekinga i Kanbere iskomplikovali su se posebno od kada je Australija pre dve godine zatra`ila nezavisnu istragu o poreklu pandemije korona virusa.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Australijski premijer "~isti" za prethodnom vladom, izgladio odnose sa Makronom Zamenik australijskog premijera Ri~ard Marls nada se da }e kompenzacija od 830 miliona dolara francuskom ugovara~u za nabavku podmornica "Naval grup" pomo}i da se resetuju odnosi izme|u Kambere i Pariza. To nagove{tava i srda~an razgovor Entonija Albaniza i Emanuela Makrona. Propali ugovor ko{ta}e Australijance ~ak 3,4 milijarde dolara. Premijer Entoni Albaniz najavio je da }e do}i do kompenzacije francuskoj strani, nakon {to se vlada wegovog prethodnika Skota Morisona povukla u septembru iz 90 milijardi dolara vrednog ugovora o izgradwi 12 podmornica. I dok francuska strana navodi da je postignut dogovor pravi~an, nastavqa se debata o tome da li je Australija "preplatila" propali ugovor. "Dogovor je usledio nako razgovora koje sam imao sa predsednikom (Emanuelom) Makronom i zahvalio sam mu na tim razgovorima. Na srda~an na~in uspostavqamo boqe odnose izme|u Australije i Francuske", rekao je Entoni Albaniz. Diplomatski odnosi dve zemqe su ozbiqno naru{eni otkako je Australija otkazala ugovor, a francuski presednik

Emanuel Makron je optuìo Skota Morisona da je prevario francusku stranu. Albaniz koji je zamenio Morisona na ~elu australijske vlade pro{log meseca, brzo je preduzeo korake kako bi smirio napete odnose sa svojim saveznikom. Ukupna cena propalog dogovora Australijance }e ko{tati 3,4 milijarde dolara. Albaniz kaè da biv{a vlada treba da odgovara za to. "To je neverovatan tro{ak vlade koja je uvek imala velike najave, a slabo ih je realizovala. To je vlada koja }e biti zapam}ena kao najrasipnija vlada u australijskoj istoriji", rekao je Albaniz. Zamenik premijera Ri~ard Marls susreo se sa francuskim ministrom zaduènim za oruàne snage Sebastijanom Lekornuom. Rekao je da je kompenzacija ogroman korak ka izgla|ivawu odnosa dve zemwe. "Ose}am da je ovo osnova i da sada moèmo da idemo napred", rekao je on za Skaj wuz Australija. "Imali smo veoma srda~an sastanak i mislim da je fer re}i da je brzina kojom smo pristupili ovom pitawu do~ekana veoma srda~no od strane francuskog ministra", rekao je Marls.

„Kupusgejt“ u Australiji izbio skandal zbog salate, reagovao i premijer Australijski premijer reagovao je u ~etvrtak na "kupusgejt", skandal izbio zbog odluke lanca brze hrane KFC da salatu delimi~no zameni kupusom u svojim sendvi~ima i tako dosko~i galopiraju}oj inflaciji koja je u nebo podignula cenu zelene salate. Premijer Entoni Albaneze ocenio je da je “suluda” odluka KFC-a da polovinu salate u hamburgerima s piletinom i drugim proizvodima zameni kupusom izazvala “nacionalnu krizu”. U zemqi u kojoj inflacija iznosi 5,1 posto, cena salate porasla je za 300 posto u nekim australijskim gradovima zbog nedavnih poplava i globalnog rasta cena goriva. Samo jedna glavica salate iceberg, koja je nekada ko{tala dva australijska dolara (1,34 evra), sada iznosi gotovo 8 dolara (5,35 evra) od Sidneja do Melburna. Zbog toga je KFC po~etkom nedeqe objavio da }e se od sada

wegovi kupci morati da se zadovoqe me{avinom kupusa i salate u sendvi~ima. Ta KFC-ova odluka izazvala je provalu besa na dru{tvenim mre`ama. “Kupus nije isto {to i zelena salata. Jednostavno, to nije korektno”, objasnio je i sam premijer Albaneze za radio KIIS FM iz Sidneja. “Stavi}u ‘kupusgate’ na dana{wu sednicu vlade!”, najavio je premijer.

SVET POZNATIH

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

Bizarno: Keba se razveo pre 8 godina, a jo{ `ivi sa `enom, ima jak razlog Dragan Koji} Keba je veoma vezan za svoju suprugu Oqu, sa kojom ima sina Igora i }erku Nata{u, ali mnogi ne znaju da je ovaj par zvani~no razveden jo{ od 2013. godine, {to je peva~ otkrio tokom dugogodi{we parnice sa Qiqanom Jevremovi}, majkom wegove vanbra~ne }erke Ine.

Dragan Koji} je i daqe nerazdvojan sa biv{om suprugom Naime, peva~ i wegova biv{a qubavnica sudili su se 16 godina, po{to on nije hteo da prizna da je otac danas dvadesettrogodi{we Ine, a ~ak 12 puta je odbio da radi DNK analizu. Zbog odugovla~ewa procesa, Qiqana je dràvu Srbiju tuìla Sudu za qudska prava u Strazburu. Na kraju, sud je na osnovu Rh faktora i krvne grupe presudio da je Koji} otac devoj~ice Ine i naloìo mu da pla}a mese~nu alimentaciju od 270 evra, koja je potom smawena na 210, jer je tuèni dostavio dokaze o zaradi koja, barem na papiru, nije visoka. Tu, me|utim, nije bio kraj - Qiqana je tuìla

Kebu za zaostale alimentacije, dok je on tvrdio da je sve isplatio. I ba{ kada je spor zbog novca po~eo, Keba se razveo, pa je sudu dostavio dokaze da mu je imovina umawena, te da mese~no zara|uje svega 15.000 dinara (ne{to vi{e od 100 evra). "U vreme dono{ewa prethodne odluke ìveo sam u ku}i povr{ine 330 kvadratnih metara sa suprugom Oqom, sinom Igorom i }erkom Nata{om. U me|uvremenu, 2. aprila 2013, ja sam se razveo. Sada ìvim u ku}i useqive povr{ine od 100 kvadratnih metara, koja je moje vlasni{tvo. U ku}i ìvim sam" izjavio je u sudu 2013. godine Keba, koji je ve}i deo imovine posle razvoda prepisao na zvani~no biv{u ènu, s kojom ìvi i danas dok je wegova biv{a snaha Severina pre nekoliko godina objavqivala i zajedni~ke fotografije sa tada{wim svekrom i svekrvom u wihovoj vili na Beànijskoj Kosi, u kojoj je redovno odsedala kad je dolazila u Beograd tokom braka sa Igorom Koji}em. Folker se pred sudijom jadao i da lo{e zara|uje. "Od 1. juna 2013. do dana{weg dana uop{te nisam radio, vodim se da sam na bolovawu zbog zdravstvenih razloga, {to }u dokumentovati dokazima s kardiovaskularnog odeqewa na Dediwu. Posledwa dva meseca primam 15.000 dinara neto mese~no. De{avalo se da moj nastup bude na pozitivnoj nuli i da ne zaradim ni{ta, a de{avalo mi se maksimalno da po nastupu zaradim 30.000 do 60.000 dinara," rekao je on tada. Podsetimo, Qiqana Jevremovi} izjavila je da Keba posledwih godina redovno pla}a alimentaciju, ali da je ona prili~no skromna. S. G.

SEKA SABLI] PROSLAVILA OSAMDESETI RO\ENDAN:

Pet para ne dajem za to Legendarna jugoslovenska i srpska glumica Jelisaveta Seka Sabli} proslavila je svoj jubilarni 80. ro|endan. Ikona srpske kinematografije na ro|endan igra predstavu, a u kratkom razgovoru ka`e da za ro|endan „ne dajem ni pet para“. „Ja pet para ne dajem za ro|endan nikada, nikada nisam ni davala. Jedino u krugu porodice sam proslavila i to je to. Danas idem na predstavu, imam uskakawe, te{ka je predstava“, rekla je Seka. Seka Sabli}, koja va`i za kraqicu komedije, karijeru je zapo~ela pre vi{e od pedeset godina, da bi danas bila jedna od

najpopularnijih i najvoqenijih glumica u svim zemqama biv{e Jugoslavije. Naklonost filmske kritike i obo`avawe publike postigla je kao Kristina u crnoj

komediji Maratonci tr~e po~asni krug. Veliki uspeh ostvarila je u komedijama Burdu{, Tesna koà 3, Rad na odre|eno vreme, Moj tata na odre|eno vreme, Razvod na odre|eno vreme, Sekula i wegove ène, Druga @ikina dinastija... Izuzetne komi~arske sposobnosti pokazala je kao drugarica Seka u TV seriji Boqi ìvot i kao sekretarica Marijana u Sre}nim qudima. Zenit nove popularnosti doìvela je zahvaquju}i sitkomu Qubav, navika, panika iz 2005. godine, pa zatim petnaest godina kasnije, sa komedijom Tri mu{karca i tetka, kada je imala 79 godina. M. T.

[arlo Akrobata: Ivica Vdovi} i Milan Mladenovi}

POKOJNI ROKER BIO JE PRVA HIV POZITIVNA OSOBA U SRBIJI:

Kraj je bio tragi~an Ivan Ivica Vdovi} preminuo je 1992. u 31. godini. Vd, kako je glasio wegov nadimak, rodio se 23. februara 1961. godine u Beogradu, u tada{woj FNRJ. Muzikom je po~eo da se bavi jo{ u sredwoj {koli, a kada je bio u tre}em razredu, postao je ~lan benda „Limunovo drvo“. U posledwoj postavci grupe bili su Vdovi}, Milan Mladenovi} i Du{an Koji} Koja, koji su ubrzo formirali bend "[arlo akrobata". Bili su veoma uspe{ni, a wihova muzika se i danas slu{a. Grupa "[arlo akrobata" raspala se 1981. godine opro{tajnim koncertom u Qubqani. Navodi se da je jedan od razloga raspada Vdova èqa da u grupu dovede Gorana Vejvodu i Bebi Dol, {to se Koji nije dopalo, iako je Miladenovi} video potencijal Vdovi}evih ideja. Zato nije ni slu~ajno {to su Vd i Mladenovi} pokrenuli kultnu grupu Katarinu II. Zapravo, Vd je bio glavni pokreta~, on je u grupu doveo Milana i Margitu Stefanovi}, sa kojom se i zabavqao. Usledila je promena sastava u Ekatarina Velika i Vdovi}ev odlazak. Te 1985. godine Vd je saznao da je HIV pozitivan (navodno je bio prva zvani~no registrovana osoba obolela od HIV-a u biv{oj Jugoslaviji). Kako je izgledao i {ta se de{avalo posle, otkrila je wegova bliska prijateqica i glumica Sowa Savi} koja je rekla da je nakon wegove smrti zamrzela Beograd: "Te 1985. godine taj isti Ivica oti{ao je da se testira na neku ~udnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaraèn AIDS-om. Ovo je jedan ruàn i mali grad - okrenuo mu je le|a. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu jo{ godinu i po dana svirao bubweve". Kada je preminuo, Sowa Savi} od ~ije se smrti pre nekoliko dana navr{ilo 11 godina, tu`nu vest je javila zajedni~kom prijatequ Darku Rundeku. "Kada me je pitao kako je umro, rekla sam da je samo pao sa kreveta u nekakvoj infektivnoj kesi koju niko nije hteo da podigne". Prema se}awima savremenika, Vd je i privatno bio fascinantan lik. "Li~io je na Xonija Rotena iz Pistolsa, prvi je zamenio palice ritam ma{inom i obeleìo zvuk [arla Akrobate. Se}am ga se kao naj{armantnijeg momka u dru{tvu, pravog zezatora koji je uvek bio spreman da odvali dobru {alu. Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za ìvu glavu nije mewao. Nigde nije i{ao bez svojih bubwarskih palica i nikada se nikome nije javqao telefonom. Kada treba da iza|emo, on lepo stane ispod prozora i zvi`di. Boè, koliko se taj ~ovek nazvi`dao ispod mog prozora", prise}ala se voditeqka Dubravka Markovi}. R. N.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 23

VLADIKA GRIGORIJE:

Te sam ve~eri shvatio da }e lice moje majke biti uspomena Poku{avao sam da se molim, poku{avao sam da se ispovijedam rijekama, poku{avao sam da pla~em. Ni{ta mi nije polazilo za rukom. Vje~na uspomena, lijepa i ~ista Krenuo sam na Kalemegdan, popeo se stepenicama prekoputa francuske ambasade i sjeo na kameni zid. Gledao sam u dvije mo}ne beogradske rijeke. Poku{avao sam da se molim, poku{avao sam da se ispovijedam rijekama, poku{avao sam da pla~em. Ni{ta mi nije polazilo za rukom. Ispovijest… Bio sam u onom stawu kada ~ovjek ne zna da li je sre}an ili nesre}an. Nisam imao vi{e kapaciteta da primam ono {to se doga|a oko mene, ali ipak sam osje}ao mir i blagost. Ili je to mo`da samo tupost? Mo`da bi bilo dobro biti takav uvijek… Sjetio sam se kako mi je majka prilikom na{ih brojnih i tu`nih rastanaka govorila da moram da umirim qutinu u sebi. – Polako, sine – govorila bi – polako! Obuzela me je milina kad mi je pred o~i iza{ao wen lik. Wene rije~i i wen lik polako su za mene postajali uspomene. Uspomene u koje tonem kao u jastuk. Uspomene koje mi pomaù da di{em. Uspomene koje me hrabre da krenem daqe. Hm, da li su uspomene samo uspomene ili su ne{to mnogo vi{e? Da li nas one vra}aju u pro{lost i tako je oìvquju, ili su mo`da jedina stvarna sada{wost i budu}nost? Da li, u stvari, sve ono {to nije uspomena, {to nije uspjelo da preraste u uspomenu, uop{e vrijedi? Ima jedna pri~a iz onih mojih mona{kih kwiga o majci koja je do{la u drevni manastir, nakon mnogo godina, da posjeti sina. A on joj je kroz zatvorena vrata rekao da, ako èli da se sretnu tamo, u vje~nosti, onda ne smije sad da ga gleda, nego treba da se vrati ku}i. Surovo, reklo bi se. Surovo da ne moè biti surovije, ali ja sam u ovom ~asu mislio da razumijem o ~emu je tu rije~. Kada bih krenuo da obja{wavam, trebalo bi pisati drugu kwigu. Smrka-

BROJ 23 ^UVA TAJNU DESANKE MAKSIMOVI] I BRANKA ]OPI]A

valo se i zahladnilo je. Morao sam po}i daqe. Te sam ve~eri shvatio da }e i moj zavi~aj, i planina, i potoci, i {ume i proplanci, kao i lice moje majke, odsad za mene biti uspomena. Vje~na uspomena, lijepa i ~ista. Li{ena svega suvi{nog, svega {to bi je kvarilo, svega lo{eg. Kao kad na Planinici prestane ki{a, kada grane sunce i prozirna izmaglica leluja iznad trave. ôvjek kome je taj prizor pred o~ima moè da zami{qa {ta god ho}e i da mu se nenamjerno na licu stvori osmijeh koji je izmamila ta qepota. Sve iz mog zavi~aja posta}e uspomena, i to ne samo zato {to idem u manastir ve} i zbog toga {to ne znam ho}u li ikad vi{e mo}i tamo da kro~im. Zapravo, na{ zavi~aj, u kome smo prvi put ugledali nebo, sunce, mjesec i zvijezde, gdje smo prvi put osjetili miris zemqe i gdje nas je prvi put op~inila qepota boja, to je – na{a otaxbina. Jedina otaxbina koju nam niko ne moè oduzeti, koja ostaje sasvim na{a i kad misle da su nam je uzeli. Jo{ vi{e na{a. U srcu na{a. Te moje ve~eri u kojoj sam se opra{tao nisam se samo sje-

}ao, prizivao uspomene, nego sam jasno i ~isto vidio ìvu sliku svog zavi~aja, svoje otaxbine koju sad, kad je vi{e nemam, u stvari, prvi put imam, sasvim i zauvijek. Zavi~aj, majka, grad moje mladosti – rastanak. Kaù, nema ve}eg zlo~ina od onog kada neko majci iz naru~ja otrgne dete, ali nije ni mali zlo~in ako poku{aju nekome iz du{e otrgnuti zavi~aj ili grad koji mu je prirastao za srce. U anti~ko doba jedna od najteìh kazni bila je progonstvo iz grada-dràve, surovija od samog pogubqewa. Jevan|elske rije~i o stranstvovawu tek sad mi postaju jasnije. A najjasnija mi postaje istina da ne{to, a mo`da ~ak i neko, postaje na{ tek kad ga napu{tamo, ostavqamo, ili gubimo. Otuda je odricawe, u stvari, smisleno, duboko smisleno. Odricawe je zapravo potvr|ivawe da odlazi{ od nekoga ili od ne~ega da bi sa~uvao ono dobro u sebi i da bi drugoga ili drugo sa~uvao od sebe. Odlomak iz nove kwige Vladike Grigorija "Nebeska dvori{ta"

Nikola Tesla - brilijantan um Poreklom Li~anin, iz Smiqana. Wegovo ime se izgovara sa posebnom konotacijom i po{tovawem. Duboko verujem u istinost ove wegove tvrdwe: „I zapamtite: nijedan ~ovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i daqe.“ „Uveren sam da je ceo kosmos objediwen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu}a, ono nas ve~no privla~i, ja ose}am wegovu mo} i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odr`ava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad ho}u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad poku{am da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose}a se sna`an, rad mu ~ini radost, jer se sam ose}a jednim tonom u sveop{toj harmoniji.” „@ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja ose}am taj ritam i upravqam se po wemu i prepu{tam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znawa koja

imam. Sve {to `ivi povezano je dubokim i divnim vezama: ~ovjek i zvijezde, ameba i Sunce, na{e srce i kru`ewe beskona~nog broja svjetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da ~ovek i sam po~ne da stvara nove i druga~ije odnose u svijetu, a da stare ne naru{i. Znawe dolazi iz Svemira; na{ vid je wegov najsavr{eniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaqsko i duhovno. Treba na-

stojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je ìv u svim svojim manifestacijama, poput kakve misle}e ìvotiwe. Kamen je misaono i ose}ajno bi}e, kao {to su to biqke, zvijeri i ~ovjek. Zvijezda koja sija traì da je gledamo, i da nismo ove} obuzeti sobom razumjeli bismo wen jezik i poruke. Svoje disawe, o~i i u{i ~ovek mora uskladiti sa disawem, o~ima i u{ima univerzuma.“ „Kad god je neko od meni bliskih i dragih qudi bio povrije|en, ja sam osje}ao fizi~ku bol. To je zato {to su na{a tijela od sli~ne gra|e, a du{e vezane neraskidivim nitima. Neshvatqiva tuga koja nas ponekad obuzme, zna~i da je negdje, na drugom kraju ove planete, umrlo dijete ili plemenit ~ovek. Cijela vasiona je u izvjesnim periodima bolesna, od same sebe i od nas. I{~eznu}e neke zvijezde i pojava komete utje~u na nas vi{e nego {to mi to slutimo. Veze me|u stvorewima na Zemqi su jo{ ja~e; zbog na{ih ose}awa i misli cvijet }e divnije zamirisati. Te istine iznova moramo u~iti da bismo se izlije~ili. Lijek je u na{em srcu …

Mnogi Beogra|ani su bezbroj puta pro{li kroz jednu od najprometnijih ulica u centru grada, kroz ~uvenu Kraqa Milana koja je poznata po prelepim vi{espratnicama, zgradama nekad najbogatijih i najuspe{nijih srpskih privrednika. Me|u mnogim zna~ajnim li~nostima iz na{e istorije, u ovoj ulici su stanovala i dva umetnika – Desanka Maksimovi} i Branko ]opi}. Wihova adresa je bila Kraqa Milana 23 – pesnikiwa Desanka je ìvela na petom spratu ove zgrade, dok je pisac Branko bio jedan sprat ispod. Osim {to su delili istu adresu, ovo dvoje kwièvnika je tokom druge polovine pro{log veka vreme provodilo na zajedni~kim putovawima po ~itavoj SFRJ, obilaze}i {kole, biblioteke i kulturne ustanove gde su sa ostalim poznatim kwièvnicima, predstavqali deci svoje stvarala{tvo. Prijateqstvo ova dva umetnika je prekinuto odlaskom Branka, koji je 26. marta 1984. godine izvr{io samoubistvo skokom sa Brankovog mosta. Desanka Maksimovi} je umrla nekoliko godina kasnije, 11. februara 1993. godine. Nakon Brankove smrti, Desanka se setila lepih trenutaka koje su oni proveli zajedno. Tada je napisala slede}i tekst za Politiku:

@ALI]E GA CELI NAROD

Bio mi je Branko ]opi} jedan od najboqih kom{ija koga sam ikada imala, sadrug, sabrat, s kojim sam ~esto zajedno putovala po {kolama da ~itamo deci, ~ovek s kojim sam imala isto mi{qewe o kwièvnosti, a to je vrlo va`no. Isto smo mislili i u ulozi poezije i kwièvnosti u ìvotu ~ovekovom. Ne mogu prosto da zamislim da wega moè smrt da uzme. Kada se samo setim wegovih divnih humoristi~kih pri~a. Kad god bismo, ma gde, ~itali on je bio glavni. Posedovo je humor, kako bih rekla, neizmi{qen koji je izvirao iz naroda i koji je mogao i najve}eg skeptika da nasmeje. Ne mogu da zamislim da }e ~ovek koji je zasmejavao ceo na{ svet, sada raplakati sve one koje je tako dugo zasmejavao. Deca }e naro~ito àliti Branka ]opi}a, wegovu ,,Jeèvu ku}icu“, wegove divne ,,Oglase“. Mislim da nema wegove pesme koju na{a deca ne znaju. Ceo narod }e Branka àliti i kao ~oveka i kao pisca koji je na{em narodu mnogo dao. Politika, sreda 28. mart 1984.

DU[AN RADOVI]

Mame

Imate li ne{to za mame? Imamo krilo, dlan i rame. Kada su mame tu`ne i same? Dobri su krilo, dlan i rame. A kada ne{to boli mame Neka nam stave glavu u krilo, na dlan ili na rame!

FEQTON

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

16. jun

1826. - Po{to je ugu{io pobunu jani~ara, turski sultan Mehmed II ukinuo je taj vojni red i uveo nizam (redovna vojska). Jani~are je 1330. od otete i potur~ene dece hri{}anskih podanika osnovao sultan Orhan.

1852. - U Novom Sadu je {tampan prvi broj lista "Serbski dnevnik", sa kwi`evnim dodatkom "Sedmica". List je izlazio 12 godina i bio je jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(2)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

Zna~ajan je bio Savin uticaj na oca da napusti svetovni `ivot Vesti o dolasku imu}nog mladog srpskog vlastelina na Atos su ve} po~ele da mute i dotada{we skladne odnose me|u svetogorskim lavrama, jer je duhovno vo|stvo jedne od najuglednijih me|u wima, gr~kog manastira Vatopeda, tad odlu~ilo da ga po svaku cenu privu~e sebi. I Sava je bez oklevawa prihvatio tu ponudu u nadi da }e mu ve} dokazano nakloweni mona{ki oci te svetiwe blagonaklono dopustiti da se kao bosonogi i u kostret umotani monah-podvi`nik nastani negde u atoskoj divqini. Me|utim, vispreni iguman te gr~ke znamenite lavre, prepodobni Teostirikt, svestan mo}i, bogatstva i jakih politi~kih veza tada{weg srpskog vladara Stefana Nemawe odmah je prionuo na posao da visoko ro|enog mladog verskog entuzijastu spretno odvrati od toga, odgovoriv{i mu strogo da se do tog stepena vrhunskog asketizma na Atosu ne dolazi samo li~nom odlukom i da je on premlad da bi se tako brzo udostojio "vrhunca mona{kog }utawa i usamqenosti". I tako resko pou~enom Savi posle te lekcije o nu`noj dugoro~noj pripremi za podvi`ni{tvo nije preostalo ni{ta drugo nego da smerno prihvati da kao obi~ni mladi monah ostane u Vatopedu jo{ punih sedam godina. Za to vreme Sava se bez pogovora posve}ivao svim poslovima sebarskog tipa kojima su se bavili mladi i daleko mawe obrazovani pripadnici wegovog mona{kog bratstva. Izvodio je na ispa{u manastirsku stoku, kosio i skladi{tio travu za wenu zimsku prehranu, prao prqave sudove posle zajedni~kih mona{kih obeda, okopavao i podrezivao ~okote okolnih manastirskih vinograda, brao masline, smokve, jabuke i gro`|e, pomagao u mu`i i sirewu mleka, kao i u nabavci i pripremi ogreva za

Stefan Nemawa, rodona~elnik vladarske dinastije Nemawi}a zimske dane. A povrh toga je nalazio i vremena da ~esto bude na usluzi bolesnicima u manastirskoj bolnici, revnosno u~estvuje u brojnim sveno}nim bdenijima u crkvi i peva u manastirskom horu. I u svemu tome je zbog svoje ~ile smernosti i dobre voqe, kao i postojane dubine svog verskog zanosa postao me|u bra}om monasima veoma omiqen. Savin prelazak u manastir Vatoped na Atosu mu je doneo znatne duhovne i obrazovne koristi, jer je ta gr~ka svetiwa bila jedna od najstarijih i najve}ih na Svetoj Gori, posve}ena Blagovestima. Po{to je bila bogato darivana od svih romejskih careva od Konstantina Velikog do posledweg vladara iz dinastije Paleologa, ona je imala veliku biblioteku o svetim ocima pravoslavne crkve na gr~kom jeziku, {to je bistrom Savi mnogo pomoglo da usavr{i svoje znawe tog jezika. Mo`da je Savina instinktivna odbojnost prema svom privilegovanom aristokratskom poreklu wemu jo{ u wegovoj mladosti pomogla da se otrgne od svega svetovnog, ali je sigurno da je on u

SRBIJA POSTAJE NEZAVISNA DR@AVA Na pregovorima car Isak II An|elo je od Nemawe zahtevao da Romejskom carstvu vrati sva pograni~na mesta koja je u posledwih nekoliko godina osvojio, ra~unaju}i da }e tako wegovom carstvu da preostane vlast nad brojem strate{ki najva`nijih ta~aka na severnom rubu carstva, u Beogradu, Ravnom, Ni{u, Skopqu, Prizrenu i Qe{u. A po{to je Nemawa na svim dotle osvojenim romejskim prostorima odmah progawao Grke, zamewuju}i ih srpskim ìvqem, on je bio ube|en da }e ve} uspostavqeno ve}insko srpsko stanovni{tvo na tim prostorima uvek biti spremno da se spontanom pobunom ponovo prikqu~i Srbiji, te mu to i nije te{ko palo. Zvani~ni carski poziv da do|e da pregovara bilo je romejsko priznawe srpske dràvnosti i mo}ni romejski vasilevs prvi put u istoriji srpskog opstanka na Balkanu vi{e ne vidi Ra{ku kao zapu{teni severni periferni deo svoga carstva, a srpskog ùpana kao svog vazala, nego kao samostalnu dràvu, u kojoj je ùpan Stefan Nemawa punopravni vladar.

mladala~kim danima svoga ìvota bio vi{e svestan kako da se akcijom oslobodi onoga {to mu je odbojno nego kako da na|e pravi put za ono ~emu teì. A u Vatopedu je potvrdio sebi da su wegove te`we ka isposni~kom i usamqeni~kom ìvotu odraz àrke potrebe da od sebe stvori istinski hristolo{ku li~nost, i tom stremqewu je on ostao dosledan sve dok mu se najzad u wegovom mona{kom prebivali{tu na Atosu nije pridruìo i wegov zamona{eni otac Stefan Nemawa, na ~emu je Sava u svojim sedmogodi{wim pismima ocu uporno insistirao. No po{to je u novembru 1197. godine wegov otac kona~no ispunio Savina o~ekivawa i pojavio se u Vatopedu kao monah Simeon i po{to su potom wih dvojica zajedno krenuli u akciju da na Svetoj Gori kona~no uspostave i srpski manastir, koliko god je Savin uticaj na oca dotle bio zna~ajan da on prihvati potpuni raskid sa svetovnim preprekama da bi na{ao mir u Gospodu, toliko je i Simeonova prisutnost i wegovo uporno zalagawe za izgradwu Hilandara uticalo na Savu da on do|e do realizacije da je apostolska misija prema vernicima iz wegove rodne grude i duhovno zalagawe za wihovo kolektivno spasewe daleko ve}i podvig od li~nog opredeqewa za raskid svih svetovnih veza radi spasewa sopstvene du{e. Posle Rastkovog bekstva iz Srbije veliki ùpan Nemawa i wegova èna Ana su na srpskom dvoru u Rasu isprva gorko oplakivali naprasnu odsutnost svog miqenog najmla|eg sina. Ali vremenom su uspeli da pobede u sebi te uro|ene roditeqske svetovne porive i da snagom svoje hri{}anske pobo`nosti uvide duhovnu veli~inu Rastkove nepovratne opredeqenosti za carstvo nebesko, tako da su u svojim pismima wemu ~ak po~eli i da ga nazivaju svojim molitvenikom pred Svevi{wim i duhovnim u~iteqem, pa i da mu po o~evim glasnicima {aqu znatna nov~ana sredstva, koja je on svesrdno ulagao na popravke postoje}ih i dozi|ivawe novih mona{kih prebivali{ta u svom manastiru, na {irokogrude ktitorske poklone drugim okolnim svetiwama, kao i na nu`ne izdatke za osnovnu prehranu mnogobrojnih monaha isposnika {irom Atosa. lll U slede}em broju: Stefan Nemawa se pridruìo na Svetoj Gori svom sinu, monahu Savi

1858. - Ro|en je {vedski kraq Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralni status [vedske u oba svetska rata. 1876. - U Cetiwu je, posle pregovora vo|enih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum je odre|en za Dan Vojske Jugoslavije. 1890. - Ro|en je engleski filmski glumac Sten Laurel, zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao "mr{avi", ~inio tandem sa Oliverom Hardijem, "debelim". 1958. - Obe{en je Imre Na|, ma|arski premijer u vreme antikomunisti~ke pobune u Ma|arskoj 1956. koju su ugu{ile sovjetske trupe. Na| je na montiranom procesu osu|en na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Ma|ara prisustvovalo je u Budimpe{ti wegovoj ponovnoj sahrani uz dràvne po~asti. 1963. - Sovjetski Savez je lansirao vasionski brod "Vastok 6" sa prvom kosmonautkiwom Valentinom Terje{kovom. 1976. - U Sovetu, najve}em crna~kom nasequ u Ju`noj Africi, izbili su rasni neredi u kojima je tokom nekoliko meseci poginulo najmawe 600 crnaca i tri belca. 1977. - Umro je nema~ki inèwer Verner fon Braun konstruktor raketnih projektila "Fau-1" i "Fau-2". Posle rata emigrirao je u SAD, gde je radio za Nasu. 1996. - Me|unarodni komitet Crvenog krsta saop{tio je da je na prostoru Jugoslavije tokom ratova 1991-1995. nestalo 20.000 qudi, od kojih 12.000 u Bosni i Hercegovini. 1998. - Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila je zatvarawe vi{e od stotinu privatnih {kola u kojima su se obrazovale devoj~ice. 2001. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u Beograd, u prvu posetu {efa ruske dràve SR Jugoslaviji. 2006. - Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduì u Aziji, koji povezuje severni i ju`ni deo tog ostrva. 2012. - Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su ]i primila je u Oslu Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeqena pre 21 godinu, dok je bila u ku}nom pritvoru. San Su ]i provela je u ku}nom pritvoru vi{e od 17 godina. 2017. - Umro je biv{i nema~ki kancelar Helmut Kol, "ujediniteq Nema~ke". Za {estog kancelara SR Nema~ke izabran je 1982. godine, na mestu kancelara proveo je punih 16 godina.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 25

STOGODI[WICA VEN^AWA KRAQA ALEKSANDRA I KRAQICE MARIJE KARA\OR\EVI]

Posledwa kraqevska svadba u Beogradu Desetine hiqada qudi 8. juna 1922. slile su se u prestonicu da bi videle suprugu svog vladara Iako su dràvnici i teoreti~ari stasali pod uticajem ideologije liberalizma ukazivali da kraqevski brak predstavqa akt porodi~nog ìvota, u 20. veku politi~ki zna~aj tog ~ina i daqe je bio nesumwiv. Kraqeva ènidba ~inila je sastavni deo jugoslovenske spoqne politike. Budu}i da se kao ~lanica Male antante Kraqevina SHS borila zajedno s Rumunijom i êhoslova~kom za o~uvawe mira i teritorijalnog poretka stvorenog nakon Prvog svetskog rata, izbor kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a (1888–1934) bio je da se oèni rumunskom princezom Marijom (1900–1961). Pre rata postojali su druga~iji planovi za wegovu ènidbu. Uìvao je naklonost Rusije i cara Nikolaja II li~no, koji je izjavqivao da ga smatra za „svog ro|enog sina” i da je spreman da ga prihvati za

zeta. Tokom rata, me|utim, careva }erka Olga je zajedno sa porodicom stradala u boq{evi~kom teroru, a Aleksandar je hrabro vodio svoju vojsku do pobede. Srpstvo je bilo „kona~no ujediweno”, a tride-

[TA JE PISALO U PREDBRA^NOM UGOVORU KRAQA ALEKSANDRA I PRINCEZE MARIJE Iako je re~ bila o „ugovorenom braku“, te su budu}i supru`nici ugovor o istom potpisali pre samog ven~awa, pri~a kaè da je princeza pristala na brak ~im su joj pokazali fotografije kraqa Aleksandra. Marija je odmah po~ela da u~i srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd ve} je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva. „Nekoliko meseci ranije, ta~nije u februaru 1922, kraq Aleksandar, u pratwi Nikole Pa{i}a, verio je princezu Mariju darivav{i joj prsten od smaragda vredan 2.600.000 tada{wih dinara (to je kao danas oko milion evra, mo`da i milion i po…) Desetak dana pre ven~awa Beogradom se {etala neobi~na kolona… Na ~elu je i{ao [eri Voca, predsednik vu~itrnskog sreza, a za wim sasvim opu{teno dva debela bela ovna, pozla}enih rogova za koje su bile u~vr{}ene dve staklene jabuke zlatne boje… Iza ova dva predvodnika i{lo je sto ovnova, od kojih je svaki na ~elu imao ogledalo. Preko Terazija, Voca i ovnovi su dostojanstveno umar{irali u kraqevski Dvor. Bio je to prvi svadbeni dar. Do ven~awa, kraq je primao od dràve godi{wu apanaù u iznosu od 1,2 miliona zlatnih dinara, a nakon stupawa u brak ta suma se zakonom popela na 24 miliona. Princeza Marija je od gradona~elnika Bukure{ta dobila na poklon najnoviji automobil, a tri specijalna vagona su bila krcata poklonima i wenim li~nim stvarima koji su krenuli put Beograda. Miraz je ponela u ke{u i to u iznosu od 5 miliona leja. U Beogradu je ve} bio spreman bra~ni ugovor na vi{e strana koji je kroz 14 ~lanova sadrào detaqno sve mogu}nosti, prava i obaveze po pitawu para, blaga, nasledstva, dugova itd, pa do mnogih sitnica koje bra~ni ìvot moè da izrodi. Taj ugovor je potpisan dan uo~i ven~awa. Glavni reìser, scenograf, kostimograf, scenarista, jednom re~ju {ef parade – organizator celokupne ceremonije ven~awa i to ovla{}en i zaduèn od strane Kraqevine SHS bio je Branislav Nu{i}. Kako se tvrdi, pre svadbe sva {tampa je brujala da u gradu ne}e biti dovoqno benzina za sve goste na svadbi, a ni hrane za magarce koji su kori{}eni za vu~u. Hroni~ari beleè da je Nu{i} “ubedio nadle`ne da bez benzina ne}e biti ni svadbe, pa neka oni vide {ta }e, i da je izdejstvovao da Ministarstvo vera naloì kalu|erima manastira u Rakovici da dopuste da se se~e grawe, da magarci ne lipsaju…“ Ivan Me{trovi} je kraqevskom bra~nom paru poklonio figuru „Sr|a Zlopogle|a“, a {irom dràve narod i politi~ari su se utrkivali ko }e boqi, lep{i i neobi~niji poklon da po{aqe. Ukupno je bilo oko 100.000 qudi na ulicama Beograda, a zvanica oko 21.000, i to iz svih krajeva sveta, ~ak iz Amerike, Japana, Irana, Engleske…jedino je, i to striktno, bilo zabraweno Bugarima. Bilo kome, iz kom{ijske Bugarske, pristup je bio najstroè zabrawen! Cela re~na flota Kraqevine SHS kao i vi{e stotina malih ~amaca, uz zvuke sirena, do~ekalo je na Dunavu kod Grocke kraqevu jahtu „Aleksandar“ sa mladencima, sa Kalemegdana je ispaqen 101 topovski plotun dok je eskadrila aviona neprestano nadletala u{}e. Svadba je trajala dva dana, vojna parada sa 18.000 u~esnika, ru~ak u Dvoru za vi{e hiqada qudi je bio savr{en, a goste je zabavqao kraqev orkestar i hor sastavqen od rekordnih 1200 peva~a! Pola escajga je nestalo. Interesantno je da je pored Persije, dalekog Japana i ostalih navedenih zemaqa, do{ao je i predstavnik ba{ Austrije s kojom je Srbija do~etiri godine pre ven~awa – ratovala. A, kom{ijama Bugarima je bio zabrawen dolazak u znak se}awa na zlo~ine nad Srbima koje je po~inila ova vojska tokom Prvog svetskog rata. Smatralo se da je sve bilo jo{ uvek suvi{e sveè i o~igledno ja~e od diplomatske uqudnosti. Lepu, po posledwoj modi obu~enu princezu, stotine hiqada Beogra|ana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na ven~awu u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitawe uzima li Aleksandra za muà, Marija je na srpskom rekla: „Ho}u! Da!“.

setogodi{wi regent jo{ nije imao suprugu. Beogradska {tampa je wegove odlaske u zapadne zemqe ~esto tuma~ila kao potragu za nevestom, ali je jugoslovenski vladar ipak postao zet rumunskog monarha. Rumunska vladarska ku}a bila je u rodbinskim vezama s dvorovima Engleske, Nema~ke, Rusije, Portugalije, [panije... Oèniti se pripadnicom ovakvog kraqevskog doma predstavqalo je priliku za afirmaciju srpske narodne dinastije. Rumunski kraq Ferdinand Hoencolern-Zigmaringen (1865–1927) bio je oèwen engleskom princezom Marijom (1875–1938), s kojom je imao tri }erke i tri sina. Budu}i jugoslovenski kraq, u ratu proslavqen, bio je „odli~na partija” za rumunske princeze, a „provodaxisawe” je zapo~elo u isto vreme kad je na mirovnoj konferenciji u Parizu spor oko prava na Banat i{ao ka vrhuncu. Stojanu Proti}u, predsedniku vlade novoformirane dràve, nagove{taj o mogu}em ven~awu stigao je u pismu od 6. januara 1919, koje mu je uputio otpravnik poslova Poslanstva u Bukure{tu \or|e Nastasijevi}. Diplomata je obave{tavao da su posledwih dana 1918. mar{al dvora, a zatim i supruga na~elnika {taba rumunske vojske, koja je bila li~na kraqi~ina prijateqica, poveli s wim razgovor o ènidbi regenta Aleksandra jednom od princeza. Sve se odvijalo u najboqem redu, ali ~im se u Bukure{tu saznalo da je Torontal s Pan~evom pripao Kraqevini SHS, po~eli su da izbegavaju razgovor o ènidbi. Nastasijevi} je, me|utim, smatrao da }e pitawe uspostavqawa dinasti~ke veze samo za neko vreme da se odloì, dok Rumuni „prebole Torontal”, a to }e „vrlo brzo do}i, jer ovde sve olako uzimaju”. Vremenom se, zaista, atmosfera umirila i rumunski zvani~nici su ponovo ukazivali na potrebu prijateqstva dve dràve. U toku leta 1921. do{lo je do dogovora da za Boì} regent do|e u Rumuniju u privatnu posetu. Na tre}i dan Boì}a, 9. januara 1922, u kraqevskom dvorcu u Sinaji, Aleksandar se verio Marijom, a specijalni izve{ta~ „Politike” Andra Milosavqevi} ugledao je potom automobil kojim je upravqao kraq, „a pokraj wega sedela je wegova verenica, princeza Marija. Na kraqevom licu video se sre}an osmejak”. Vest o veridbi proletela je kroz Beograd, koji je vrlo brzo dobio „veseo i sve~an izgled”. Nakon oslobo|ewa, svadba kraqa Aleksandra je bila prvi narodni praznik. Beograd je „ùrio da izle~i svoje ratne rane” i da se dostojno pripremi za veliki doga|aj, u ~emu je zna~ajnu ulogu imao i komediograf Branislav Nu{i}, tada na~elnik Umetni~kog odeqewa Ministarstva prosvete. Prestoni~ki listovi, naj~e{}e pod naslovom „Oko Kraqeve svadbe”, redovno su izve{tavali o svemu intere-

santnom i, naravno, kritikovali gradsku vlast {to se s radovima kasni. Na adresu odbora za sve~anosti stizala su pisma u kojima su gra|ani postavqali najrazli~itija pitawa. Zanimao ih je program, da li je predvi|eno dosledno pridr`avawe srpskih obi~aja, da li }e ven~ani kum, vojvoda od Jorka (budu}i kraq Xorx VI i otac dana{we engleske kraqice), posle izlaska iz crkve da baci metalni novac kad se za~uje: „Kume, izgore ti kesa...” Kraqeva nevesta je stala na tlo nove otaxbine u utorak, 6. juna. Kada se rumunska kraqevska jahta pojavila kod Vi{wi~kog brda, odjeknuo je 101 topovski pucaw s Beogradske tvr|ave. Te ve~eri, hor od 1.200 ~lanova otpevao je pred Starim dvorom kompoziciju S. Bini~kog i S. Be{evi}a „Pozdrav kraqevoj verenici”. Kad je princeza, odevena u „otvoreno roze toaletu s ru`i~astom tokom”, na to odgovorila s „blagodarim”, odu{evqewu nije bilo kraja. Na dan svadbe, 8. juna u 8 ~asova, 101 topovski pucaw sa Kalemegdana ozna~io je po~etak svetkovine. Kraq je iz stana u Krsmanovi}evoj ku}i na Terazijama krenuo put Starog dvora, odakle je u pratwi

svog brata iza{la nevesta. Po{to je orkestar kraqeve garde intonirao svatovsku pesmu „Odbi se biser grana…” i kad su se oglasile fanfare, povorka se uputila u Sabornu crkvu. „Visoke mladence” ven~ao je patrijarh Dimitrije. Na putu do crkve kraqevske svatove je pratilo klicawe odu{evqenog naroda, a avioni su kruè}i nad centrom Beograda bacali cve}e. Kraqevski mladenci primali su ~estitawa u dvoru, nakon ~ega je usledio sve~ani ru~ak. Potowi predsednik vlade Milan Stojadinovi} se}ao se da je od mar{ala dvora saznao kako je „polovina ka{ika, noèva i viqu{aka u onom op{tem odu{evqewu nestalo toga dana sa stola... Za uspomenu. Svakako, dan je bio od istorijskog zna~aja, ali je odmah posle toga u dvoru bilo re{eno da se takvi sve~ani ru~kovi, sa mnogobrojnim gostima i srebrnim posu|em ubudu}e izbegavaju”. Na dan ven~awa osnovan je „Kraqev fond” od sredstava prikupqenih u celoj zemqi na ime „svadbenog dara” kraqu. Ciq fonda je bio da putem nagrada, pomo}i i pohvalnica odaje priznawe ustanovama i pojedincima za uspehe na moralnom i kulturnom planu. Kraqevom ènidbom oja~an je me|unarodni poloàj Kraqevine SHS, a dinastija Kara|or|evi}a, iz svojih narodnih korena, uzdigla se do ugledne evropske vladarske ku}e. Kraqeva supruga, u modernoj srpskoj istoriji prva kraqica kraqevskog porekla, rodila je 6. septembra naredne godine prestolonaslednika svojoj zemqi. M. T.

MOZAIK

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: - ^u}ete dobre vesti i uspeti da zavr{ite papirologiju koja je kasnila. Ima}ete neo~ekivane tro{kove. Zvezde su vam naklowene za novac, ali }e ujedno biti i tro{kova. QUBAV: Venera u Biku uslovqava hedonizam u bilo kakvim odnosima. Prija}e vam osobe koje su ambiciozne, a najboqe bi bilo da ostvarite odnos sa nekim koga poznajete preko posla. ZDRAVQE: - Dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: - Ima}ete nepredvi|ene situacije u kojima }ete morati da donosite odluke preko no}i. Iako `elite da se osigurate da su va{i poslovni potezi dobri, uvide}ete da garancija u ovom periodu ne}e biti. QUBAV: - Va{ partner mnogo toga zahteva i o~ekuje, a vi gledate kako da se {to mawe raspravqate. Ukoliko ste u braku, bi}e razgovora oko raspodela finansija. ZDRAVQE: - Slabije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: - Mogu}e je da donesete odluku da date otkaz i promenite radno mesto. Ovo je nedeqa u kojoj }ete biti prinu|eni da rizikujete vi{e nego {to `elite. Pazite u {ta ula`ete novac. QUBAV: - Uvide}ete da partner nema strpqewa, pa vas okrivquje i za svoje gre{ke. Ukoliko ste mislili da ste tvrdoglaviji od partnera, sada }ete uvideti da to nije istina. ZDRAVQE: - Pad imuniteta.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: - Ima}ete vi{e posla nego {to ste mislili. Ovo je prilika da poka`ete svoje potencijale. Ima}ete rasprave oko toga kako posao treba da se obavqa, ali }ete se boriti i za ve}u zaradu. QUBAV: - Ima}ete iznenadno poznanstvo sa nekim ko je atraktivan za {iru javnost. Ipak, bi}e vam privla~na i poznanstva preko interneta. Bikovi }e vam biti zanimqivi. ZDRAVQE: - Glavoboqe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: - Imate {anse da poboq{ate situaciju na poslu, a drugi }e kona~no razumeti va{e zahteve. Ima}ete jednu poslovnu ponudu od prijateqa koja mo`e da vam bude isplativa. QUBAV: - Jedan prijateqski odnos lako mo`e da preraste u qubav. Dopadaju vam se osobe koje imaju inicijativu u qubavi. Ovnovi su vam privla~ni. Ne ulazite u rasprave sa voqenom osobom. ZDRAVQE: - Boqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: - Po`ele}ete da mewate radno mesto, a jedan Bik }e vam ponuditi saradwu. Mars i Jupiter u Ovnu vam prijaju, pa zvezde rade za vas u smislu da }ete imati energije da postignete ono {to `elite. QUBAV: - Tek od ove nedeqe su mogu}i novi susreti i po~etak bilo kakvog odnosa u qubavi. Ima}ete susret na javnom mestu koja je mladolika i komunikativna. ZDRAVQE: - Dobro.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: - Ose}ate pritisak sa svih strana i poku{avate da smawite tenzije na poslu ali vam ne ide. Najboqe bi bilo da odete na odmor. Mnogo preispitujete sebe i ono {to `elite u karijeri. QUBAV: - Venera u Biku donosi vam me{awe qubavi i prijateqstva. Ukoliko ste slobodni, mo`ete da osetite emocije prema nekome ko vam je dugo bio prijateq. ZDRAVQE: - Slabije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: - Ima}ete otvorenije razgovor o svojim ciqevima na poslu. Sa Blizancima }ete imati produktivnu saradwu. Retrogradni Saturn vra} a vas na neke stare situacije. QUBAV: - Venera u Biku donosi vam vi{e qubavnih susreta. Dobi}ete poziv za izlazak, gde vas o~ekuju nova poznanstva. Morate da se mrdnete iz ku}e kako biste upoznali zanimqive osobe. ZDRAVQE: - Lo{ije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: - Merkur u Blizancima donosi poboq{awe finansijske situacije, pa o~ekujte novac koji je kasnio. Oseti}ete nalet kreativnosti koju moète da iskoristite i na poslu. QUBAV: Mewate se kao osoba, a o~ekujte iznenadno poznanstvo preko posla. Osoba u znaku Bika predloì}e vam susret. Povoqan period za komunikaciju preko dru{tvenih mreà. ZDRAVQE: - Boqe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Mnogi }e kona~no mo}i da otvore svoja srca i oslobode se prepreka koje su ih sputavale. To }e biti napredak u va{im li~nim odnosima. Druga strana }e vas podr`ati i razumeti. Bi}ete ohrabreni da nastavite daqe. KARIJERA: Niko ne voli da radi ne{to za {ta misli da je gotovo, ali }ete morati da se nosite sa zaostatkom. Prihvatite to kao deo posla. SAVET: Male finansijske brige.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: - Bi}e vam izazov {to morate da radite vi{e projekata istovremeno, ali }ete ujedno biti i umorni. Bi}ete svedoci mnogih pregovora koji }e krenuti, pa zapiwati. QUBAV: - Zahtevate vi{e racioanlnosti u odnosima. Vi ste optere}eni poslom, a partner nije u najboqoj fazi da razume kroz {ta prolazite. Budite racionalni prema osobama koje su vam bliske. ZDRAVQE: - Boqe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: - Ima}ete puno obaveza ~ak i kada ste kod ku}e. To zna~i da }e vas posao optere}ivati u privatno vreme. Pripremite se za promenu kursa u karijeri. QUBAV: - Merkur u Blizancima donosi vam nejasnu komunikaciju sa partnerom, ali }e odnos biti boqi nego prethodnih nedeqa. Smatrate da vas voqena osoba optere}uje nepotrebnim detaqima. ZDRAVQE: - ^uvajte se prehlada.

SRBI IMAJU NOVI BIZNIS! Otvaraju restorane za parastose i ostala mala i velika slavqa: Ovo je stvarno hit! Dok {etamo ulicama srpskih gradovima gotovo da u svakom kutku, sokaku, selu ili gradu moèmo da naletimo na neku zanimqivost koja je vezana za srpsku kulturu, obi~aje.... Tako neretko moèmo da vidimo neku situaciju ili objekat za koji pomislimo u tom trenutku da ima smo u na{oj zemqi i nigde vi{e. Koliko je srpski narod dosetqiv i uvek ima ideje za nove poslove pokazuje i fotografija restorana. Na fotografiji se vidi natpis ispred ugostiteqskog objekta u jednom mestu u Srbiji koji sluì za organizovawe parastosa. - Restoran za parastose i velika i mala slavqa - pi{e na natpisu. S. G.

OBELE@AVAWE 23. GODI[WICE BITKE NA KO[ARAMA! MAJKA SAHRANILA HEROJA S KO[ARA (19), A ONDA JOJ STIGLO WEGOVO PISMO!

Sa{a je slutio da }e da pogine, imao je samo ove dve èqe Oko 1.500 pripadnika OVK, uz podr{ku albanske artiqerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Ko{are na frontu {irine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dubqe prodre na Kosovo i Metohiju, {to je bio osnovni ciq napada. Posle pada karaule, stiglo je poja~awe od vi{e stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pe{adijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo ve}ih pomerawa do kraja rata. Ipak, bitka nije bila bez gubitaka. Me|u poginulim mladi}ima bio je i Sa{a Vasiqevi}, a ono {to se desilo nakon wegove smrti raspla~e i najtvr|a srca. Tek {to ga je sahranila, majci je stiglo wegovo pismo koje je napisao tri dana pre pogibije. U wemu je pisalo da je na granici stra{no te{ko, da ne veruje da }e se izvu}i i da mu drugovi ginu na svakom koraku. Motale su mu se crne misli tih dana i stra{ne slutwe, pa je poèleo u pismu da mu na sahrani zasviraju "Sve {to èlim u ovom trenut-

Zadr`ali i NATO i OVK Bitka je zavr{ena povla~ewem Vojske Jugoslavije sa Ko{ara na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a. Bitka je trajala izme|u 9. aprila i 10. juna 1999. Bitka za Ko{are se smatra najve}om bitkom u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu za Vaskrs 1999. postali su srpski Termopil. U po~etku 110 golobradih srpskih vojnika, bez dovoqno municije, bilo je suo~eno sa napadima nekoliko hiqada albanskih OVK teroristam podr`anih avijacijom NATO-a. Na vrhuncu borbe VJ imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa albanskim jedinicama pet do {est hiqada.

Sa{a Vasiqevi} ku", a da mu spomenik posmatra bista gole ène. Posledwu èqu majka mu je ispunila na 40 dana od smrti. Sa{a nije imao ni 20 godina. Krvavi napad na Ko{are desio se na Veliki petak 1999. godine. "Do po~etka agresije, na{i grani~ari su obezbe|ivali dràvnu granicu u jednim izuzetno surovim uslovima, oni su se nalazili na poloàju i samo su u karaulu dolazili mo`da po nekoliko dana da se odmore, presvuku, zamene uniforme i opet se vra}ali na poloàj, gde su bile zemunice, tu su i spavali i tu im je doturana hrana. Grani~ar nije mogao da bude svaki vojnik. To je bila prva kategorija vojnika, u rangu sa padobrancima, sa vojnim policajcima, sa izvi|a~ima, sa gardistima", pri~a pukovnik Du{ko [qivan~anin, ratni komandant 53. grani~nog bataqona Pri{tinskog korpusa. Vojnici koji su tada bili na karauli Ko{are imali su izme|u 18 i 22 godine. "Re}i }u da su ta deca odrasla preko no}i. I kada je po~ela bitka na karauli Ko{are ja sam se prosto zaprepastio, pozitivno naravno, wihovim reakcijama, wihovom kreativno{}u, wihovom samoinicijativom. I ja sam se borio 8. aprila na karauli Ko{are", prise}a se pukovnik [qivan~anin. Udruène snage NATO su tada, regularne vojske Albanije i albanskih terorista iz OVK, otpo~ele ofanzivu na karaulu Ko{are. Ova krvava bitka, upam}ena je po vojnicima grani~arima uzrasta od 18 do 22 godine, koji su branili jugoslovensku dràvnu granicu sa Albanijom. N. R.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 27

KOJI SU RANI SIMPTOMI MULTIPLE SKLEROZE:

Mogu da se pojave ve} u dvadesetim Simptomi multiple skleroze mogu se pojaviti neo~ekivano rano, a ~esto nastaju i nestaju, sve dok ne budu toliko ozbiqni da je pomo} lekara neophodna. Vi{e od dva miliona qudi u svetu suo~ava se sa ovom bole{}u. Multipla skleroza je hroni~na, imuno upalna bolest koja zahvata sredi{wi nervni sistem – mozak, ki~menu mo`dinu i opti~ki nerv. Naj~e{}e se javqa u dobi od 20 do 45 godina, dvostruko ~e{}e kod èna nego mu{karaca, i to u vrlo razli~itim oblicima. Mnogi pacijenti s multiplom sklerozom mogu da nastave sa aktivnim ìvotom, simptomi se javqaju povremeno, dok u nekim slu~ajevima dolazi do teèg oblika koji uzrokuje te{ku invalidnost. Multipla skleroza se naziva i bolest sa hiqadu lica, jer se znakovi i simptomi bolesti manifestuju vrlo razli~ito, u za-

Doma}a kujna

RECEPT

VO]NI KOLA^ SA JOGURTOM

visnosti od dela nervnog sistema koji je zahva}en. To su ~esto simptomi koji tako|e mogu biti povezani s drugim bolestima i stawima. Vrlo ~esto, me|utim, bolest po~iwe upalom o~nog nerva, dvostrukim vidom, vrtoglavicom, poreme}ajima ravnoteè ili pam}ewa i koncentracije. Evo koji su ~esti rani znakovi multiple skleroze: O[TE]EWE VIDA Poreme}aji vida su me|u naj~e{}im simptomima multiple skleroze. Ako primetite smetwe vida – poput gledawa kroz neprozirno staklo ili vodu, ~ak i onda kada ne napreète o~i, mo`da je trenutak da se obratite svom lekaru. VRTOGLAVICA Drugi simptom bi bila vrtoglavica, kada brzo ustanete. Ona se javqa kod osoba s niskim krvnim pritiskom, a moè biti i po-

sledica pada {e}era u krvi ili fizi~kog napora. Kao znak multiple skleroze, mo`e se pojaviti iznenada, tako da uzrokuje mu~ninu i povra}awe. Ukoliko se prepoznajete u ovim re~ima, tako|e se obratite lekaru. PROBLEMI S BE[IKOM Ovaj zdravstveni problem javqa se kod 80 odsto bolesnika s multiplom sklerozom, {to uzrokuje ~estu potrebu za odlaskom u toalet. KOGNITIVNI PROBLEMI Oko 60 odsto pacijenata prijavquje probleme s multitaskingom, koncentracijom, pa`wom, kao i probleme s pam}ewem. Ponekad nastupe i: depresija, nervoza, promene raspolo`ewa ili izlivi emocija. UTRNULOST Utrnulost je tipi~na za multiplu sklerozu, i mnogi pacijenti po dobijawu dijagnoze poru~uju da

je ona bila jedan od simptoma. HRONI^NI UMOR Umor koji traje nedeqama i ometa vas u svakodnevnim poslovima zaslu`uje va{u pa`wu, bez obzira na to {to sumwate da je uzrok. On kod bolesnika s multiplom sklerozom mo`e biti toliko intenzivan da im i najjednostavniji zadaci postaju prete{ki. Pojedini opisuju umor kao hodawe po blatu, kao da su upravo istr~ali

Neizostavno pravilo doru~ka najdugove~nijih qudi na svetu Doru~ak je toliko vaàn da vam moè u~initi dana lepim ili ga potpuno pokvariti. Iako znamo da je to najva`niji obrok u danu, mnogi qudi mu ne pridaju previ{e zna~aja. Potpuno preskakawe doru~ka je jedan od najgorih na~ina na koji moète da zapo~nete dan kada je u pitawu va{e zdravqe. Utvr|eno je da preskakawe ovog jutarweg obroka usporava metabolizam, dovodi do pove}awa telesne teìne, negativno uti~e na va{ imunolo{ki sistem, pa ~ak dovodi i do pove}awa nivoa stresa. Neki od najdugove~nijih qudi na svietu znaju vrednost zdravog doru~ka. Zapravo, mno-

ge svetske „Plave zone“, regije {irom sveta s najve}om koncentracijom stogodi{waka, nikad ne preska~u doru~ak. Te regije su Sardinija u Italiji, Ikaria u

maraton ili kao ose}aj da }e dobiti grip. BOL I SLABOST MI[I]A Polovina pacijenata ose}a svakodnevnu bol, ponekad pra}enu nekontrolisanim pokretima ili slabo{}u. Savet: ako imate simptome koji vas zabriwavaju, razgovarajte sa stru~nim licem. Nemojte da ~ekate da se situacija pogor{a ili naga|ate da li imate ovaj zdravstveni problem. S. G.

Gr~koj, Okinava u Japanu, Nikoja u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji. Od osnivawa koncepta "Plavih zona", istraìva~i su otkrili neke zajedni~ke crte u ìvotnim navikama wihovih ìteqa, ukqu~uju}i wihovu ishranu, kretawe, vrednosti i duhovne prakse. A kada je u pitawu na~in na koji posluùju doru~ak, stogodi{waci "Plave zone" poku{avaju da u svoje jutro uklope {to je mogu}e vi{e nutrijenata. Prema istraìva~kom ~lanku objavqenom u American Journal of Lifestyle Medicine, jedna od osnovnih vrednosti koje dele stogodi{waci "Plave zone" je praksa da najve}i obrok jedu ujutru, a najmawi obrok posle podne i uve~e. Ovaj koncept je u suprotnosti sa onim {to mnogi prose~ni zapadwaci prirodno praktikuju, a to je da jedu mali doru~ak kom nedostaju hrawive supstance ili da ga uop{te ne jedu, dok ve}e obroke ~uvaju za ostale obroke u danu. Jo{ jedna velika razlika po kojoj se mnogi od ovih stogodi{waka izdvajaju od ostatka sveta je ta {to jedu zdravu, celovitu hranu. Iako mnogi ujutru poseù za pecivom iz pekare, ìteqi "Plavih zona" u jutarwim satima jedu celovite ìtarice, povr}e, vo}e, unose proteine, vlakana i antioksidanse.

POTREBNO JE: n vo}e po izboru (vi{we, tre{we, maline, borovnice) n 3 jaja n 1 ~a{a {e}era n 1 vanil {e}er n 1 ~a{a jogurta n 1/2 ~a{e uqa n 2,5 ~a{e bra{na n 1/2 kesice pra{ka za pecivo * (mera- ~a{a od 2 dl)

PRIPREMA: Jaja umutiti sa {e}erom i vanil {e}erom dok se sav {e}er ne istopi. Zatim dodati jogurt, uqe, bra{no i pra{ak za pecivo. Sipati testo u nauqeni kalup, preko raspodeliti vo}e po `eqi i pe}i na 180 stepeni oko 30 minuta. Ohla|eni kola~ posuti {e}erom u prahu. Prijatno!

Bosiqak, moè da pomogne kod brojnih tegoba Bosiqak obiluje mnogim vitaminima i mineralima, {to ga ~ini idealnim u oblaàvawu mnogih simptoma. Problemi sa sinusima mogu se manifestovati u vidu zapu{enog nosa, bola i pritiska u predelu ~ela, ali i pote{ko}a sa disawem. Ako i vi spadate u grupu qudi koji ima ove probleme, moète poku{ati da ih ublaìte prirodnim napicima. Bosiqak je idealna opcija jer sadrì mineralne soli, biqna vlakna, kamfor, eteri~na uqa i druge korisne materije. Ova biqka obiluje vitaminima A, K, C i B6, a sadrì i minerale poput magnezijuma, mangana, gvo`|a i kalijuma. U pripremi ~aja

od bosiqka, izuzetno je va`no pravilo da se ona ne kuva u vodi, ve} je potrebno da se prelije prokuvalom vodom, kako ne bi izgubila lekovita svojstva. âj od bosiqka koji se moè koristiti i za inhalaciju, pravilno se priprema na slede}i na~in: Dve supene ka{ike osu{enog bosiqka ubacite u litar prokqu~ale vode i ostavite da odstoji poklopqen 5 minuta. Nakon toga, moète po~eti sa ku}nom inhalacijom, tako {to }ete, iznad posude sa ~ajem,

prekriti glavu pe{kirom i disati duboko. Kod kojih sve tegoba pomaè ~aj od bosiqka? l Problemi sa bubrezima, mokra}nom be{ikom i sa mokrewem l Sjajno je sredstvo i u smirivawu organizma i ublaàvawu simptoma hroni~nog umora, glavoboqe i nesanice l Moè ublaìti tegobe gripa, prehlade, bronhitisa l Pored toga, pomaè i kod dermatolo{kih problema

28 ^etvrtak 16. decembar jun 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 HALOGENI DUG HEMIJSKI PERIOD ELEMENT VREMENA

DAMA U [AHU (SKR.)

AKTINIJUM

MAFIJA KOJA TRGUJE DROGOM

NAJSTARIJI \AKON PO ^INU (MN.)

URAN

TEMPERATURA

ODBOJKA[KI KLUB

AMERI^KI RE@ISER

ITALIJANSKA TELEVIZIJA

JEDNOM, JEDARED IMPERATOR ZAMOTAVATI NE^IM

DVA ISTA VOKALA

VE]I VOLOV NA DENI TOK RAKOVE [TOKAVSKO NARE^JE [VAJC. PSIHIJATAR HERMAN NAPADA^

DOWI DEO POSUDE

Sr Gl pski as

ENGLESKI DEO PISAC, KOVA^KE SOMERSET OPREME

CINK

JUG GR^KI GRAD NA PELOPONEZU

LUPATI, TRESKATI (POKR.) LOMQAVA, KR[

TENISKI KLUB EVENTUALNO (SKR.) ENGLESKA PLEMI]KA TITULA OSMIJUM

KOJE IMA O^I ZLATNOG SJAJA PRVI TENISER SVETA SA SLIKE

MERA ZA TE^NOST

JAKA IGRA]A KARTA, KEC

NAJVE]A ZA^IWENI REKA U SOQU SREDWOJ AZIJI

SRPSKO @ENSKO IME

KOJI JE DOBRE RASE

^ETVRTAST STUB (ITAL.) ZEMQA (LAT.)

SRPSKI MATEMATI^AR MIHAILO PETROVI] VRSTA GRO@\A OBIM

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

POLITI^ARKA, ALEKSANDRA BA[TA

SRPSKO @ENSKO IME GR^KI FUDBALSKI KLUB MORSKI GREBEN

POZNATA MODNA KU]A AMPER

GRADSKE ^ETVRTI (LAT.) AMERI^KA GLUMICA HATAVEJ KELVIN

ARTUR KRA]E

MESTO GDE SE CARINI ROBA KULON IZBOR ROBE U PRODAVNICI

MALA [TIKLA

STAROGR^KI PESNIK

SRPSKO MU[KO IME

KOJA SE IME NIKOLIJA PRIPADNIK ISIDOR STARO NOMADMO@E ZVANI^NI REKA U NOTE KRA]E ODMILA SKOG ZANEMARI- DOKUMENT ALBANIJI „DO“ NARODA TI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SRPSKI POKUWITI BIV[I SE (IZRAZ) KO[ARKA[, @ARKO

OVDA[WI (SKR.) KALU\ERSKI NAPRSNIK

NAZADOVATI (IZRAZ)

Skandinavka 2: VODORAVNO I]I UNAZAD, OV, JESTIVA KRABA, OTO, KANTINER, NK, KARE, MASA, OSA, MJ, LIJ, T, PROMAUKATI, ZIP, ZORICA MARKOVI], ALIZARIN, TEGQA^, N, VISOK, POMISLITI, OB, OTARU, SVRSTAVATI SE, DIKAPRIO, TIJANI], ^

VRSTA JESTIVOG MORSKOG RAKA VLASNIK KANTINE BORAC U KARATEU

SRPSKI VAJAR, LOGO

RAJSFER[LUS

DEO DUVA^KOG INSTRUMENTA

Sr Gl pski as

VRSTA INSEKTA, ZOQA VRSTA SITNIH INSEKATA STARI INSTITU- OBLIK CIJA, VEZNIKA USTANOVA „ILI“

NAJAM, ARENDA

TEMPERATURA OREGON

PREDSTAVITI U MISLIMA

JAPANSKI GRAD NA OSTRVU HOKAIDO

STUPATI U VRSTU REOMIR

Sr Gl pski as

15. I 11. SLOVO AZBUKE GRADI] U BOSNI

LISAC (POKR.) POVLA^ITI KO^NICU

PO^ETI MAUKATI MESTO KOD KWA@EVCA

BROD ZA TEGQEWE, REMORKER MAGISTAR (SKR.)

VELIK PO VISINI

1 2 3 4 5 6 7

O^ISTITI METLOM

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE OSVIT, SVANU]E

BIQNA BOJA IZ KORENA BRO]A (HEM.)

AMERI^KI GLUMAC, LEONARDO

VELIKA KOLI^INA NE^EGA MEKSI^KA DR@AVA

AMER. GLUMICA OTIS SRPSKA PRAV. CRKVA

NIK[I]

GLAVNI GRAD AUSTRIJE

NEPER REKA U SIBIRU INICIJALI PISCA ]IPIKA

POKOJNI NOVINAR, ALEKSANDAR

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO JEDANPUT, MOM, OO, CAR, REKA, DNO, ROR[AH, J, BAKTATI, TK, ZLATOOKO, ERL, NOVAK \OKOVI], MIKA ALAS, PILASTER, O, JERKOV, TOMISLAVA, KVARTOVI, ELIT, ARIS, ART, CARINARNICA, [TIKLICA, ASORTIMAN

28. SLOVO AZBUKE

Ukr{tenica: VODORAVNO JIRGEN KLINSMAN, ASTAPOVO, ^AIRI, SK, KOLORI, SSSR, MO], SIREVI, KEV, IRIS, TULITI, NA, NARAV, MACAKLIN, AKADEMIJA NAUKA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Nema~ki fudbalski trener, 2. Mesto smrti Lava Tolstoja - Livade (turc.), 3. Sportski klub (skr.) - Boja (mn.) - Biv{a evroazijska dràva, 4. Sila, snaga - Mle~ni proizvod (mn.) - Kiloelektronvolt (skr.), 5. Vrsta cveta, perunika (bot.) - Gasiti vatru - Simbol natrijuma, 6. ]ud, karakter - Vrsta malog gu{tera, gekon, 7. Visoko{kolska ustanova. USPRAVNO: 1. Srpska glumica Avramovi}, 2. Korak napred, 3. Morski greben - ]irilo kra}e, 4. Siva ~apqa - Ovog ~asa, 5. Spev, ep - Auto-oznaka za Veneciju, 6. Srpsko izdava~ko praduze}e - Oznaka za metar, 7. Potreban broj prisutnih ~lanova na sednicama (mn.), 8. Stenovita litica na isto~noj obali reke Rajne, 9. Sastavni veznik - Srpski biv{i fudbalski golman Kraq, 10. [esnaesto i dvadesetosmo slovo azbuke - Ameri~ki glumac Hok, 11. Sredwovekovni rudar u Srbiji - Ilinka, odmila, 12. Sekret nekih preìvara, mo{us, mi{} Simbol lutecijuma, 13. Vrsta jakog otrova, 14. Blaènstvo u budizmu.

ZANIMQIVOSTI Konstantinopoq, poznat i pod imenima Carigrad i Istanbul, predstavqa jedan od najzna~ajnijih gradova u istoriji ~ove~anstva. Wegove zidine videle su mnoge vojske, ali i uspe{no im odolevale vekovima. Padom Carigrada ozna~en je i "pad" ~itave jedne ere. U vremenskom periodu od oko 1.100 godina (izme|u 330. i 1453. godine), Carigrad je u proseku opsedan svakih pedeset godina i to od strane Slovena, Vikinga, Arapa, Persijanca, Turaka, Bugara, Avara i Gota. Prvi put je grad pao u ruke osvaja~a 1204. godine, kad su krsta{i napali su Konstantinopoq i opqa~kali ga. Iako su Vizantinci ponovo zauzeli grad 1261. godine, on nikada nije povratio svoju nekada{wu slavu i mo}. Godine 1453. godine, Turci Osmanlije, broj~ano nadmo}niji i koriste}i barut i topove, osvajaju Carigrad, a sa wim i Vizantijsko carstvo i zapo~iwu novo poglavqe u istoriji. Vizantinci su odmah znali da moraju da izgrade dobar odbrambeni sistem. Vremenom su u tome i uspeli, a zidine su bile jedan od nekoliko razloga za{to je ovaj grad vekovima bio neosvojiv. Legendarne Teodosijeve zidine bile su dvostruke 5,5 kilometara duge neprobojne zidine. Unutra{wi zid je bio visok 12 metara, 6 metara {irok i imao je neverovatnih 26 kula. Spoqni zid je bio visok 9, a {irok 2 metra, sa preko 60 kula. Ogromni {anac nalazio se 20 metara daqe od spoqnog zida i bio je 20 metara {irok i 10 metara dubok. Ove kolosalne zidine su sve do pronalaska baruta bile neprobojne.

OPSADA CARIGRADA 626. GODINE

Konstantinopoq je sme{ten na idealnom mestu na Bosforu, izme|u Azije i Evrope, na raskrsnici trgova~kih puteva i morskog saobra}aja izme|u Crnog i Sredozemnog mora. Da se na mestu anti~kog grada Vizantiona izgradi nova prestonica, odredio je Konstantin Veliki 330. godine. Pored trgovinskog, Konstantinipoq je bio kulturni, verski i politi~ki centar koji se neprestano {irio narednih trista godina od osnivawa. A onda su po~ele prve krize. Iako sam grad nije bio pod direktnom pretwom, u vreme vladavine imperatora Foke koji je vladao od 602. godine, ve}i deo carstva pao je u ruke Persijanaca, Avara i Slovena. Kada je na vlast do{ao Iraklije 610. godine, nakon {to je zbacio Foku, odmah je potisnuo Persijance iz Male Azije. Wegov pohod je bio uspe{an, ali je Konstantinopoq ostavio opasno izlo`en. To je iskoristila grupa Avara i 626. godine po~ela da opseda grad uz pomo} Slovena i Persijanaca. Opsada je bila zajedni~ki napor da se smawi efikasnost Iraklijevih pohoda. Ukupna snaga opsadnika iznosila je oko 80.000 qudi. Sam grad je imao garnizon skromne veli~ine od 10-15.000 qudi, ali je civilno stanovni{tvo u to vreme brojalo ~ak pola miliona i bilo je veoma motivisano da brani grad. Opsada je trajala skoro mesec dana, a za

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 29 Ve{ti Varja{ki gardisti su odbili napada~e i stvorili prilike za protivnapad, ali car je pobegao iz grada. Nakon kra}eg primrija i mnogo zavrzlama oko izbora novog cara, krsta{i su u martu 1204. godine ponovo napali i zaposeli Carigrad. Latini su u gradu osnovali svoje carstvo koje je postojalo skoro {ezdeset godina. Latinsko carstvo je decenijama odbijalo poku{aje Vizantinaca koji su vladali iz Trapezunta da ponovo zauzmu grad. Poku{ali su dva puta da vrate Konstantinopoq, ali bezuspe{no. Kona~no su uspeli 1261. godine.

VEKOVIMA SU ZIDINE CARIGRADA BILE NEOSVOJIVE:

KONA^NI SLOM

Od Persijanaca do Osmanlija - najve}e opsade grada na Bosforu Mada su mnogi poku{avali da ga pokore, Carigrad je vekovima bio neosvojivi grad. Kojim je sve opsadama uspeo da se odupre, a sa kojom je nestalo celo jedno carstvo? napada~e se zavr{ila katastrofalno; svaki juri{ je bio bezuspe{an i obe flote su uni{tene. Avari i Sloveni su se povukli, a Persijanci su bili primorani da sklope mir i vrate sve prethodne posede.

OPSADA CARIGRADA 674. GODINE

Omejadski kalifat je imao strategiju za zauzimawe grada. Polako su osvajali okolna podru~ja i ostrvske i primorske tvr|ave. Carigrad je 674. godine bio potpuno odse~en od ostatka carstva, a Arapi su svake (od 4) godine, zapo~iwali niz prole}nih napada na sam grad ali bez uspeha. Vizantinci su u to vreme po~eli da razvijaju novo oru`je poznato kao gr~ka vatra i nakon ~etiri godine napada kona~no su uspeli efikasno da ga iskoriste i desetkuju arapsku flotu u Mramornom moru. Tokom arapskih opsada u 6. i 7. veku, ovaj neugasivi plamen koji

je mogao da gori i na vodi predstavqao je odlu~uju}u razliku. Vizantinci su potpuno uni{tili mnogo ve}u arapsku flotu.

OPASNOST SA SEVERA

U 9. i 10. veku nova pretwa je uznemirila prestonicu. Ratovi su se skoro neprestano vodili protiv muslimana na istoku i kraqevstava u Gr~koj i ju`noj Italiji, a bugarski ratovi su zahtevali stalne resurse. Me|utim Vizantinci su prevideli plemena poznata pod imenom Rus, koja su se nalazile severno i zapadno od Crnog mora u blizini dana{weg Kijeva. Godine 860, grupa od 200 brodova izvr{ila je napad obalu Crnog mora i Bosfora i po~ela da hara i pqa~ka sva vizantijska predgra|a Carigrada van doma{aja glavne odbrane. Car Mihailo je bio okupiran Arapima i grad nije imao na raspolagawu vojsku da odbije napada~e. Rusi su mesecima pqa~kali, dok se nije pojavila vizantijska vojska i primorala ih na povla~ewe.

Aja Sofija u Carigraduje bila najve}a hri{}anska crkva na svetu skoro 1000 godina!

Ove sukobe odlikovala je izuzetna brutalnost sa obe strane. Me|utim, vremenom su se stvari promenile. Surovim neprijateqima je vizantijski vladar po~eo da nudi novac. Varja{ka garda postala je elitna jedinica telohraniteqa vizantijskih careva od 10. do 14. veka. Wihova lojalnost i snaga postali su nadaleko poznati. Gardu lojalnih ratnika su ~inili pla}enici iz redova Vikinga, Anglosaksonaca i Normana. Kada su 1204. godine krsta{i zauzeli grad, Varja{ka garda je nanela velike gubitke napada~ima.

^ETVRTI KRSTA[KI RAT

Zbuwuju}a politika dovela je krsta{e (êtvrti krsta{ki rat) pred vrata Konstantinopoqa, a ne Egipta. Vojska od 20.000 vojnika logorovala je ispred grada. Na tronu Vizantijskog carstva su se tokom kasnog XII veka smewivali nedovoqno sposobni vladari zbog kojih su vladali nemiri i unutar i izvan grada. Zidovi koji su {titili Konstantinopoq od napada sa mora bili su visoki izme|u 10-15 metara, i dodatno oja~ani mnogim kulama. Isto~na strana grada bila je okrenuta ka Zlatnom rogu. Iako za{ti}eni ogromnim zidovima, Vizantinci su poja~ali odbranu ~udesnim inèwerskim podvigom, ogromnim gvozdenim lancem. Lanac je bio duga~ak preko 750 metara. [titio je ulaz u Zlatni rog i ako bi bio podignut, brodovi ne bi mogli da u|u ili iza|u iz Zlatnog roga. Kada su krsta{i krenuli na Carigrad tokom 1203. godine, uprkos neprobojnim zidinama i lancu, branioci grada su bili boja`qivi. Kula Galata, koja je {titila Zlatni rog lancem, predala se nakon po~etnih borbi. Mnogo ve}a neprijateqska flota uspela je da se pribliì zidovima i krene u napade sa brodova.

Neosvojivi bedemi, gr~ka vatra, lanac na Galati i cisterne ~inili su Konstantinopoq neosvojivim. Sam grad je bio ìla kucavica carstva, pa je wegov pad 29. maja 1453. godine, zna~io kraj ~itavog Vizantijskog carstva, iako su se despotovina Moreja i Trapezuntsko carstvo, odràle jo{ nekoliko godina. Osmanskom vojskom komandovao je sultan Mehmed II poznat i kao Mehmed Osvaja~, dok je vizantijsku vojsku predvodio car Konstantin XI Paleolog Draga{, koji je u ovoj bici izgubio ìvot. Mehmed II je dobro znao da mu je za postizawe nemogu}eg bila potrebna druga~ija - do tada nevi|ena taktika. Sultan je okupio veliku vojsku (neki istori~ari tvrde da je bilo preko 200.000 vojnika, dok drugi kaù da ih je bilo duplo mawe) i pun samopouzdawa stao je pred gradske zidine. Opkolio je grad i sa mora i sa kopna, nakon ~ega je usledio neo~ekivani potez: gomilawe ratnih brodova oko gradske oblasti Galata - tada male |enovqanske trgova~ke kolonije - na dana{woj evropskoj strani Istanbula. Vojna kampawa trajala je vi{e od 50 dana, vo|ena masovnim napadima topovima koji su udarali po zidovima kako bi otvorili rupu kroz koju bi se vojnici probili u grad. Nakon {to je osvojio grad, Mehmed II je u~inio Carigrad novom prestonicom Osmanlija. Zidovi Konstantinopoqa, posebno Teodosijevi zidovi, bili su najnapredniji odbrambeni sistemi na svetu. Ova utvr|ewa su savladana upotrebom baruta, posebno u obliku velikih topova, najavquju}i veliku promenu u opsadnom ratovawu. Ovaj doga|aj imao je dalekose`ne posledice, jer su se Osmanlije kona~no utvrdile na Balkanu i vi{e ih ni{ta nije moglo spre~iti u wihovom pohodu na Evropu, koji }e se okon~ati tek pred Be~om 1683. godine. Pad Carigrada ~esto se smatra doga|ajem koji je ozna~io kraj sredweg veka. Nakon {to je pao Carigrad, nad ~itavom Evropom se nadvila senka sa istoka u vidu Osmanskog carstva koje je teìlo i teritorijalnom i religijskom {irewu. Sa druge strane to je dovelo do okretawa Evropqana ka zapadu, istraìvawu novih trgovinskih ruta, {to dovodi do perioda velikih istraìva~a i moreplovaca, kao i otkivawa Amerike. R. N.

10. jun decembar ^etvrtak 16. 2022. 2020.

SPORT

NAZAD NA TRON ZA 247 DANA: Posle gubitka bodova sa Rolan Garosa, \okovi} zavr{io na tre}em mestu ATP liste Osvanuo je drugi junski ponedeqak danas. Za razliku od onog prvog, na wemu nema Novaka \okovi}a na vrhu ATP liste. Kao {to je unapred bilo poznato, na konto oduzimawa bodova

^ekao je Srbin oko ~etiri meseca na novu "turu" strahovlade, koja je trajala skoro godinu dana, ali u oktobru 2013. ponovo dolazi do pada, koji se prolongirao na skoro devet meseci.

ATP LISTA

1. Danil Medvedev (Rus.) 7.950 bod. 2. Aleksander Zverev (Nem.) 7.075 3. Novak \okovi} (Srb.) 6.700 4. Rafael Nadal ([pa.) 6.525 5. Kasper Rud (Nor.) 5.050 30. Miomir Kecmanovi} (Srb.) 1.361 47. Filip Krajinovi} (Srb.) 1.010 54. Laslo \ere (Srb.) 911 69. Du{an Lajovi} (Srb.) 848

BEZ TRILINGA POSLE 19 GODINA

sa Rolan Garosa od lane, Srbin je skliznuo na tre}u poziciju mu{kog tenisa i sada gleda u le|a vode}eg Danila Medvedeva i drugoplasiranog Aleksandra Zvereva. Vladavinu je okon~ao (bar privremeno) sa brojem od 373 nedeqe provedene na vrhu, a kada je u pitawu povratak na ~elo i dostizawe apsolutnog rekorda [tefi Graf od 377 sedmica na prvoj poziciji jednog od dva teniska tura, za to }e Novak morati da sa~eka jedan izvestan period. \okovi} je do sada {est puta stizao, pa potom silazio sa Olimpa "belog sporta". Za mawe od mesec dana, navr{i}e lep jubilej - 11 godina od osvajawa prvog Vimbldona i prvog uspona na vrh mu{kog tenisa, a u tom periodu je u proseku 461 dan boravio na ~elu, dok mu je za povratak na prvo mesto trebalo, tako|e u proseku, 247 dana, {to je negde oko osam meseci. Od tog 4. jula 2011. Novak je narednih godinu dana "gazdovao" ATP listom da bi potom usledila smena i povratak Federera na prvo mesto.

Sedmog jula 2014. pak Novak kre}e u najdu`i period vladavine u proteklih 11 godina, po{to se na tronu ba{kario sve do sedmog novembra 2016. Prevedeno u dane, dolazimo do brojke od 854. Me|utim, tada nastupaju dobro poznati problemi sa povredom lakta i ~ekawa do posledweg trenutka za operaciju, {to je uslovilo da \okovi} na ATP listi u skoro pa dvogodi{wem periodu dobije ~ak 728 "neopravdanih" izostanaka. Sudbinski, osvajawem Vimbldona 2018. Novak je zapo~eo proces oporavka i povratka renkinga, koji je u jednom trenutku tog mu~nog perioda bio i na "koti 22" (najni`a pozicija od 2011), pa je u novembru te godine poput alpiniste zabo zastavicu na vrh posle te{kog uspona. Oporavqen i nao{tren, Novak je ta~no godinu dana od tada vladao, da bi posle tri meseca pao sa ~ela, a onda napravio drugi najve}i niz vladavine. Posle pokoravawa Australijan opena 2020, Novak je 3. februara ustoli~en i krunu sa glave

Tajger Vuds u krugu milijardera, stao uz Lebrona i Xordana Golf zvezda Tajger Vuds pridruìo se Lebronu Xejmsu i Majklu Xordanu me|u sportistima koji su u{li u krug milijardera, objavio je magazin Forbs. Vuds, koji se ovog prole}a vratio takmi~ewu nakon te{ke saobra}ajne nesre}e koju je doìveo pro{le godine, u svojoj karijeri je zaradio oko 1.700.000.000 dolara. Oko 90 odsto wegove zarade dolazi od brojnih reklamnih ugovora i drugih ulagawa van golfa. Prema Forbsu, Vuds je nabogatiji sportista na planeti, ispred Lebrona Xejmsa i Majkl Xordana. Tajger Vuds je zbog posledica povrede zadobijene u saobra}ajnoj nesre}i otkazao u~e{}e na ovogodi{wem Otvorenom prvenstvu Sjediwenih Ameri~kih Dràva.

Prvi put posle skoro 19 godina, Novak \okovi}, Rafael Nadal ili Roxer Federer nisu na jednom od prva dva mesta na ATP listi. Najboqi tandem mu{kog tenisa je bez prisustva ~lanova takozvane velike trojke posledwi put bio 10. novembra 2003. (vode}i dvojac ~inili su tada Rodik, Ferero). nije micao sve do 28. februara ove godine. Pomenuti period obele`ili su i korona, zamrzavawe liste, osvajawe 20. grend slema, ali i neslavna epizoda u Australiji, koja je uslovila pad, koji je Novak obrisao posle tri nedeqe. Ipak, prerano ispadawe sa Rolan Garosa i brisawe bodova iz Pariza ju~e su "precrtali" \okovi}a drugi put ove godine. Sada kada se na Vimbldonu (27. jun - 10. jul) igra za presti` i premijum porciju jagoda sa {lagom, a na Ju-Es openu (29. avgust 11. septembar) po aktuelnim pravilima nema pravo nastupa jer nije vakcinisan, \okovi} }e po svim prilikama ponovo na ~elo tek naredne godine ako uspe da povrati stari sjaj. N. R.

Za{to je Japanac nau~io da peva „Boè pravde“ i kako je odu{evio Srbiju Pri~a koja nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Dolazak Dragana Stojkovi}a na klupu reprezentacije doneo je neku novu energiju, „orlovi“, uprkos remiju protiv Slovenije u Qubqani, igraju fantasti~no, atmosfera je u najmawu ruku odli~na, a velikog udela u tome ima i Kacuhito Kino{i. Stigao je kao kondicioni trener i ubrzo postao nezamenqivi {raf u ma{ineriji koja je preko Portugala uspela da do|e do Svetskog prvenstva u Kataru, a na utakmici protiv Slovenije postalo je jasno da Kino{i nije tu samo da bi „odradio“ posao. Srpski jezik spada me|u najteè na svetu, pogotovo za one koji ne dolaze sa govornog podru~ja nekog iz slovenske grupe jezika, a samo mesec dana je bilo potrebno Kino{iju da savlada neke osnove: "Jedan, dva, tri... Levo, desno, polako, brzo, tako", bile su prve re~i koje je nau~io, {to je otkrio u aprilu 2021. godine. Tada je otkrio i da je sebi zadao jedan zadatak - da nau~i re~i himne "Boè pravde": „Zaista èlim to da uradim i uspe}u u tome. Kao deo reprezentacije moram da znam himnu, jer sam neko ko predstavqa Srbiju i to mi je va`no. Prepoznajem melodiju i za po~etak bih voleo da nau~im re~i posledwe strofe i svaki slede}i put da nau~im jo{ vi{e. Ali taj posledwi deo je poseban“. Godinu dana kasnije, pred utakmicu Srbije protiv Slovenije, pokazao je da obe}ano nije bilo uzalud, ve} je, rame uz rame sa ostalim ~lanovima stru~nog {taba, iz grla pevao pred utakmicu protiv Slovenije koju su Piksijevi izabranici re{ili u svoju korist sa 4:1. A kako i ne bi, uz ovakav motiv?

Haos u Gr~koj: Srpske zastave za kosovske Albance, usledio obra~un bakqama Reprezentacija Gr~ke je rezultatom 2:0 savladala reprezentaciju tzv Kosova u okviru ~etvrtog kola Lige nacija u okviru C divizije, a me~ su obele`ili incidenti na tribinama i terenu. Me~ je imao uvertiru tokom intonirawa himni. Gr~ki navija~i su na tribinama razvili zastave Srbije i transparent „Kosovo je Srbija“, a usledila je salva zvi`duka kada je krenula himna tzv Kosova. To je bilo dovoqno da navija~i gostuju}e ekipe kojih je bilo oko 100 u Volosu u|u klin~ sa Grcima krajem prvog dela kada je krenuo obra~un bakqama. Navija~i su ga|ali jedni druge, a incident se ubrzo prelio na teren. Napada~ gostiju Muri}i je od sudije zatra`io da prekine utakmicu, za koju je rekao da "deluje kao rat", ali je arbitar to odbio.

KRAH PARTIZANOVE PORODICE:

^etiri godine bez titule u pet "najve}ih" sportova, odbojka{i sa~uvali ~ast Posledwu radost za Grobare doneli su vaterpolisti u sezoni 2017/18. {to je pora`avaju}a statistika za jedan od dva najve}a kluba u Srbiji

Sportsko dru{tvo Partizan - nekada sinonim za trofeje, u posledwe vreme tek pokoji pehar stigne u vitrine na adresu - Humska 1. Verovali ili ne, crno-beli su minulu sezonu okon~ali sa samo jednim trofejom u pet najpopularnijih timskih sportova (fudbal, ko{arka, vaterpolo, odbojka i rukomet) u mu{koj i `enskoj konkurenciji. Obraz crno-beloj porodici osvetlali su odbojka{i, koji su uspeli da se domognu Kupa Srbije. Titula u pomenutim sportovima je postala misaona imenica za Partizan. Crno-beli nisu osvojili prvenstvo u fudbalu, ko{arci, vaterpolu, odbojci i rukometu ve} ~etiri sezone, {to se dogodilo prvu put u skoro 77. godina duge istorije dru{tva.

Posledwu radost za Grobare doneli su vaterpolisti u sezoni 2017/18. {to je pora`avaju}a statistika za jedan od dva najve}a kluba u Srbiji. Uspeha nema, ali nema nikakvih reakcija i promena. Isti qudi su na vode}im funkcijama ve} godinama, iako klubovi bele`e nikad gore rezultate.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 16. jun 2020. 2022. 31

Bomba: Partizan u Evroligi, „grobari“ su ovo ~ekali osam godina Ko{arka{ki klub Partizan igra}e u Evroligi naredne sezone. Crno-beli se prema saznawu Mocarta vra}aju u Evroligu posle osam godina. Bord elitnog takmi~ewa se sastaje u ~etvrtak, a Mocart pi{e da }e se tu samo potvrditi da }e crno-beli dobiti specijalnu pozivnicu za u~e{}e. To je dobra vest za srpsku ko{arku, koja }e posle 2014. opet imati dva predstavnika u Evroligi. Partizan u~e{}e tamo nije uspeo da

izbori na parketu kroz ABA ligu, po{to je u finalu regionalnog takmi~ewa izgubio od "ve~itog rivala". Kartu za Evroligu je kroz Evrokup, sa druge strane, izborila ekipa Virtusa, tako da je klubu iz Humske preostalo samo da se nada "vajldkardu". S obzirom na to da je u Ukrajini po~eo rat u februaru, zbog ~ega su ruski klubovi izba~eni iz takmi~ewa, ostala su upra`wena mesta. Partizan i Valensija su se prijavili

za specijalne pozivnice jedini i sva je prilika, da ako se ne{to drasti~no ne promeni, da }e dobiti pravo da igraju u Evroligi. U ovom trenutku je i formalno poznato 16 od 18 u~esnika i to su: Real Madrid, Barselona, Baskonija, Anadolu Efes, Fenerbah~e, Olimpijakos, Panatinaikos, Bajern Minhen, Alba, Monako, Asvel, Olimpija Milano, Virtus Bolowa, Makabi Tel Aviv, @algiris i Crvena zvezda. S. G.

Sportski vremeplov OD IZBEGLI^KOG PAKLA DO ZVEZDA: U Hrvatskoj mu uzeli sve! Odbili da prodaju rodnu ku}u Albancu za 450.000 maraka! 9. juna 1977. godine u Slavonskoj Poègi ro|ena je legenda na{e ko{arke - Predrag Pe|a Stojakovi} Pe|a je bio mirno i stidqivo dete, privrèno porodici. Od ranog detiwstva bilo je jasno da }e se baviti nekim sportom. Isprobao je gotovo sve: karate, odbojku rukomet, fudbal, a po maminoj èqi je na kraju zavr{io i u plesnoj {koli "Ne mogu da kaèm da mi se plesna {kola nije isplatila,mada je potrebno da sam u veselom dru{tvu i da se ose}a slobodno, pa da zaigram", rekao je jednom prilikom Pe|a. Od svih sportova koje je probao ko{arka ga je najvi{e prvla~ila, pa se oprobao u lokalnoj ekipi Papuk. Naàlost, kada je Pe|a napunio 14 godina porodi~nu idilu Stojakovi}a prekinuo je rat. No}u su ih zvali telefonom, ispisivali prete}e grafite i na kraju otvoreno pretili... Tako su Stojakovi} bili prinu|eni da napuste Hrvatsku. Imali su u rodnom mestu dve ku}e, dva lokala i ogromno imawe, a silom prilika ova ~etvoro~lana porodica zavr{ila je u Zemunu u vla`noj garsoweri od 25 kvadrata. Od name{taja su imali eksere na zidu da ka~e na wih stvari. "Imao sam 14 godina kada smo se zbog rata u Hrvatskoj preselili u Beograd, gde smo ostali dve godine. Bile su to za mene dve prolazne godine. @iveli smo u Zemunu, gde sam obi{ao sve {kolske dvorane igraju}i ko{arku. Sve mi je bilo nepoznato, bio sam nov, dete iz provincije, druga~ije sam govorio… Doìvqavao sam prijatne i neprijatne situacije. Upisao sam Trgova~ku {kolu, misle}i da }u nastaviti porodi~nu tradiciju, jer su mi roditeqi bili trgovci. Uz to sam po~eo i sa ko{arkom. U

U@IVA U BRAKU Pe|a Stojakovi} je od 2006. godine u sre}nom braku sa prelepom grkiwom Kamilom Alekom. Ona se nekada bavila manekenstvom, a sada je posna majka dva sina (Andrej i Maksimus) i jedne }erkice (Mila). Zanimqivo, Aleka je pet godina starija od Pe|e, ali ta razlika nikada nije predstavqala problem u wihovoj skladnoj vezi. Iako puni 50. godina, Aleka i daqe izgleda fantasti~no.

GENI SU ^UDO Sin Andrej Stojakovi} (17) krenuo je o~evim stopama. Sjajnim partijama mladi as je privukao veliku pa`wu ko{arka{ke javnosti u Americi. Andrej trenutno nastupa za sredwu {kolu Jesuit. Visok je 198cm, a raspon ruku mu je 208cm, sa tendencijom rasta i igra na poziciji krila. Iako je tek nedavno ozbiqnije po~eo da se bavi ko{arkom, ve} je privukao veliku pa`wu skauta u Americi. Za wega se ozbiqno interesuje nekoliko kolex ekipa.

Stojakovi} kao {esnaestogodi{wak {koli su otkrili moj talenat i tako je po~elo", otkrio je jednom prilikom Stojakovi}. Ispuwewe de~a~kog sna Kada su u {koli otkrili wegov talenat, Pe|a je ubrzo po~eo da trenira sa juniorima Crvene zvezde - kluba za koji navija od malena. "Me|u Srbima u Hrvatskoj postojalo je pravilo da se navija za Zvezdu. Znalo se: Ako navija{ za Zvezdu onda si Srbin. Ipak, navijawe smatram i naslednim, tata je navijao za Zvezdu", otkrio je jednom prilikom Stojakovi}. Pe|a je iz juniora Zvezde preba~en u prvi tim, kao veliki talenat. Potpisao je ugovor i porodica je na kori{}ewe dobi-

REPREZENTACIJA Stojakovi} je sa posebnim àrom igrao za na{u reprezentaciju. Posledwa dva zlata uzeli smo kada je Pe|a terorisao ko{eve protivnika - 2001. godine EP u Turskoj i 2002. godine SP u Indijanapolisu. "Posebno zadovoqstvo mi je bilo da nosim nacionalni dres i da sa jednom sjajnom generacijom dostojno reprezentujemo svoju zemqu. Posebno su me nervirali Ameri kad bi me pitali gde sam ro|en. „Ja sam Srbin gde god da sam ro|en“. Ali, ako im kaèm da sam ro|en u Hrvatskoj, odmah me pitaju: „Zna~i, Vi ste Hrvat?“ Nije im jasno koliko je Srba ìvelo u Hrvatskoj, a i sve da sam imao vremena da im obja{wavam, ne bi ni{ta shvatili, pa mi je bilo najjednostavnije da im kaèm da sam ro|en u Beogradu", izjavio je jednom prilikom sjajni {uter.

la stan od 50 kvadrata, pa im je ìvot malo olak{an. U tom periodu je jo{ uvek redovno i{ao u {kolu, pa mu je u se}awu ostala jedna zanimqiva anegdota sa treninga. "Jednog jutra se nisam pojavio na treningu. Kad su me kasnije pitali ge sam bio, najnormalnije sam odgovorio - u {koli! Trener me je uz osmeh pitao: 'Pa ti jo{ ide{ u {kolu?' Tada su mi objasnili da ako èlim da nastavim s treninzima u prvom timu, ne mogu redovno da idem u {kolu. Od tog momenta moj ceo ìvot se sveo na klub, treninge, druèwe sa qudima iz kluba". Pe|a nije dobijao adekvatnu {ansu u tada izuzetno mo}noj zvezdi (Aleksandar Trifunovi}, Neboj{a Ili}...) pa je odlu~io da posle dve godine napusti Beograd. Odlazak u Solun Porodica Stojakovi} susrela sa sa novim problemima, najozbiqnijim mogu}im. Pe|in stariji brat Nenad imao je te{ko oboqewe bubrega.. Lekovi za wegov normalan ìvot bili su nenormalno skupi. U zemqi su bile sankcije i porodica je odlu~ila da se preseli u Gr~ku. U Solunu je prona{ao svoj mir. "Dobio sam poziv PAOK-a i

KU]A NIJE NA PRODAJU Miodrag Stojakovi}, otac srpskog ko{arka{a, otkrio je jednom prilikom da mu je jedan Albanac nudio ~ak 450.000 maraka za jednu ku}u, me|utim odbio je ponudu. Miodrag je priznao da se pla{io osude svojih zemqaka, da je pobegao i da sada naseqava [iptare. morao sam da se selim u Gr~ku, a tek mi je bilo 16 godina. U po~etku mi je sporazumevawe bilo problem. Me|utim, zahvaquju}i velikom broju na{ih igra~a u Gr~koj, pre svega Tomi}a, Nestorovi}a, Vuk~evi}a, Gurovi} a, Tarla}a, Jari}a, gotovo da nisam morao da u~im gr~ki jezik. Ali odjednom, preko no}i, ostao sam sam u ekipi i bio sam primoram da u~im jezik. U PAOK-u sam proveo pet lepih godina i upoznao mnogo prijateqa. U privatnom ìvotu sam uìvao. Mnogo sam vezan za Solun. Nekako mi Gr~ka u potpunosti odgovara za ìvot i slobodno mogu da kaèm da mi je kao druga otaxbina. âk sam po odlasku u Ameriku kupio stan u Gr~koj", rekao je Pe|a. Pe|a je u PAOK-u proveo pet sjajnih godina. U posledwe dve sezone je beleìo preko 20 poena po me~u. Bio je MVP gr~ke lige i dva puta biran za najboqeg aktera All star utakmice. Pored toga u sezoni 97/98 bio je prvi strelac Evrolige.

Odlazak preko bare Nakon pet sjajnih godina u Gr~koj, Pe|a je odlu~io da se oproba u najja~oj ligi na svetu. Imao je 21 godinu kada je oti{ao u Sakramento Kingse. "Amerika je bila moj de~a~ki san i jednostavno sam èleo da se oprobam preko „bare“, da se kasnije u ìvotu ne bih kajao. I na kraju se isplatilo. A nije bilo lako. U po~etku mi je nedostajao nekada{wi na~in ìvota. Smetala mi je wihova kultura, wihov jezik, wihovo sve… Ali, vremenom sam upoznao wihove prednosti. Grci su topao i gostoqubiv narod, uostalom kao i mi Srbi, dok su Amerikanci nekako hladni, na prvi pogled odbojni. Me|utim, Ameri cene qude i ono ~ime se oni bave. Pruàju {ansu mladima i ambicioznima. Kako su godine prolazile, i ja sam sazrevao i donosio ispravne odluke. Uìvao sam igraju} i ko{arku u NBA. Ostvario sam ono {to sam èleo. Uzeo sam prsten, igrao na Ol – staru", rekao je Stojakovi}. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 16. 6. 2022.

BEOGRA\ANI SE IPAK NE RADUJU:

Ninkovi} produ`io ugovor sa Sidnejom

Milo{ Ninkovi} je vreme provedeno u Beogradu iskoristio da poseti ûkari~ki, klub u kojem je ponikao i sa kojim je ostao povezan tokom bogate karijere. To je iniciralo ideju o povratku u srpski fudbal, me|utim realizacija iste bi}e prolongirana makar za godinu dana s obzirom na to da je Ninkovi} odlu~io da se vrati u Australiju i produì ugovor sa Sidnejom za godinu dana. Jedan od povoda nekada{wem fudbaleru Crvene zvezde i Dinama iz Kijeva da se opredeli za ostanak u Australiji bile su i privatne obaveze na najmawem kontinentu. Iskusni fudbaler na stolu je imao ponudu iz Australije da produì saradwu koju je drào otvorenom, a kona~na odluka je da ostane u sredini ~iji dres nosi od leta 2015. godine. Povratak Ninkovi}a u Australiju prolongirao je planove ûkari~kog u kojem su u vi{e navrata isticali sjajan odnos sa vezistom i èqu da upravo na Banovom brdu okon~a karijeru. Osim igra~ke uloge, izvesno je da Br|ani Ninkovi}a vide u klubu i nakon {to oka~i kopa~ke o klin, me|utim i

Mnogo trenera se zahvalilo crno-belima na ponudi, a posla se i zvani~no prihvatio Ilija Stolica

sa 37 godina Beogra|anin je spreman za izazove na terenu, te je pri~a o ulozi funkcionera jo{ daleka budu}nost. O eventualnom povratku veziste govorio je i Vladimir Matija{evi}, sportski direktor ûkari~kog, na nedavnoj prozivci Br|ana. - [to se Ninkovi}a ti~e tu je, danas smo pili kafu. Ukoliko bude èleo da se prikqu~i klubu vrata su mu {irom otvorena. Voleli bismo da ovde zavr{i karijeru, da li ove ili naredne sezone - kazao je pre nekoliko dana Matija{evi}. Ninkovi} je karijeru po~eo upravo u ûkari~kom iz kojeg se leta 2004. godine otisnuo u inostranstvo, odnosno Dinamo iz Kijeva, a do dolaska u Sidnej igrao je i za Evijan i Crvenu zvezdu. Od dolaska u A ligu Srbin je odigrao 210 utakmica i postigao 39 pogodaka. S. G.

Australija peti put zaredom na Mundijalu Posle dramati~ne penal serije Australija je u bara`u za odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru pobedila Peru i peti put zaredom obezbedila u~e{}e na planetarnoj smotri. Imale su dve ekipe svoje prilike, mada je vidno bilo da, zbog ogromnog uloga, obe ekipe su vi{e pazile da ne prime gol. Na kraju je tako bilo i posle 90 i posle 120 minuta, pa su penali odlu~ili koja }e ekipa na Mondijal. Australijanci su lo{e krenuli u penal seriji. Udarac Martina Bojla odbranio je Pedro Gaqese. Naredna ~etiri penala, po dva na obe strane, uspe{no su izvedena, a na kraju tre}e serije Peruanci su izgubili prednost koju su stekli u prvoj, po{to Advinsula nije iskoristio penal i pogodio je stativu.

Posle predvi|enih pet serija bilo je nere{eno 4:4. U {estoj seriji precizan je bio Mejbil za Australijance. A junak za Sokerose bio je Endru Redmejn, koji je sjajno odbranio udarac Aleksa Valere i odveo Australiji na peti vezani Mondijal.

Austalija }e na Svetskom prvenstvu igrati u Grupi D, sa ekipama Francuske, Danske i Tunisa. Zanimqivo u grupi na pro{lom Svetskom prvenstvu tako|e su zajedno igrali Francuska, Danska i Australija, a tada je ~etvrti tim upravo bio Peru.

„I OVE SMO PREVARILI“:

Degenek burno proslavio odlazak na Mundijal Australijski fudbaler Milo{ Degenek proslavio je odlazak na Mundijal u Kataru sa svojim saigra~ima. Australija je u ponedeqak uve~e uspela da se plasira u Katar posle penal ruleta sa ekipom Perua. "I ove smo prevarili. Idemo

Zvezda sprema tim za Evropu, Partizan jedva na{ao trenera

na Mundijal, ponosan sam na vas momci", na{alio se Degenek. Nekada{wem {toperu Crvene zvezde, a danas Kolumbus Krua, ovo }e biti prvo u~e{}e na Svetskom prvenstvu. Shodno tome, ne ~udi {to se u svla~ionici odlazak na najve}e sportsko takmi~ewe u fudbalu burno slavio.

Prvi potez koji je povukla uprava crveno-belih bio je produètak saradwe sa trenerom Dejanom Stankovi}em, potom je doveden i vezni fudbaler ruskog Arsenala iz Tule – Kings Kangva. Marko Marin je poja~ao skautsku slu`bu. Partizan je u zavr{nici sezone uspeo da napravi novi dogovor sa Bibrasom Nathom, ali se daqe od toga nije oti{lo. Nikad kra}a letwa pauza u evropskim ligama zbog Svetskog prvenstva u Kataru uslovila je ubrzani plan priprema i transfera za sezonu koja sledi. Ona je za srpski fudbal od velikog zna~aja s obzirom da }e od sezone 2023/2024 dva tima i}i u Ligu {ampiona, s tim da }e mnogo lak{i put do takmi~ewa imati prvak. Crvena zvezda je i nakon pete uzastopne titule osvojene posle dramati~ne trke prethodne sezone ozbiqno krenula u pripreme za nove izazove. Prethodne dve godine je crveno-belima izmicala grupna faza najelitnijeg takmi~ewa, ali su pravqeni odli~ni rezultati u Ligi Evrope. Ovoga puta u taboru srpskog {ampiona ne èle da propuste i tre}u priliku, pa se krenulo ambiciozno. Prvi potez koji je povukla uprava kluba bio je produètak saradwe sa Dejanom Stan-

Ilija Stolica

Dejan Stankovi}

kovi}em na jo{ tri godine. Iako je dva puta kiksirao u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, mladi stru~wak je osvojio dve duple krune i sa Zvezdom napravio sjajne uspehe u Evropi. Usledili su prvi potezi oko sklapawa ekipe. Produèn je ugovor sa Milanom Gaji}em i re{eno pitawe startera na desnom beku, a potom je doveden i vezni fudbaler ruskog Arsenala iz Tule - Kings Kangva. Marko Marin koji je poja~ao skautsku slu`bu uveliko radi na poja~awima, a pomiwe se da bi mogao da zavr{i dolazak krila Genta Osmane Bukarija, a u fokus je i dolazak novog {pica po{to u klubu nisu zadovoqni igrama Ohija Omoxuanfa. Naj~e{}e se pomiwe ime Matee Kasijera iz So~ija, a iz istog kluba se kao opcija spomiwe i Rodrigao, {toper koji bi do{ao u slu~aju prodaje Strahiwe Erakovi}a. Zvezda nije odustala ni od dovo|ewa Ada iz [erifa kojeg je èlela jo{ pro{le zime, ali onda bi ekipu napustio Seku Sanogo. [to se ti~e odlazaka, jasno je da Zvezda èli da se re{i Filipa Falka, a interesovawe dolazi iz Italije. Dok se u Zvezdi puca na visoko, u Partizanu je trenutno haoti~na situacija. Odlazaka Aleksandar Stanojevi}a na kraju sezone otvorilo je potragu za novim trenerom, a upravi nije ba{ najboqe i{lo s obzirom na to da je situacija re{ena mesec dana pred po~etak sezone. Brojni kandidati su se pomiwali u medijima, ali na uàrenu klupu Partizana niko nije smeo sve do Ilije Stolice koji je promovisan. A situacija nije sjajna kada je ekipa u pitawu. âk desetorici igra~a isti~e ugovor na kraju juna, a tu je i otvoreno pitawe poja~awa na pojedinim pozicijama. Partizan je u zavr{nici sezone uspeo da napravi novi dogovor sa Bibrasom Nathom, ali se daqe od toga nije oti{lo. U klubu verovatno ne}e èleti da produè saradwu sa Rajkom Breàn~i}em, Ivanom Obradovi}em, Bojanom Ostoji}em i Lazarom Pavlovi}em koji nisu imali ulogu u ovom timu. Me|utim, na tapetu bi trebalo da budu ugovori za Lazara Markovi}a, Nemawu Mileti}a, Milo{ Joji}a i Aleksandra Miqkovi}a, dok je neizvesna sudbina Milana Smiqani}a koji je ozna~en kao zna~ajan faktor u svla~ionici. Izvesno je da }e oti}i i Sa{a Zdjelar na kojem bi Partizan mogao da zaradi, a slu{a}e se ponude i za Nemawu Jovi}a koji ima najve}u trì{nu vrednost. Problem u ~itavoj pri~i za Partizan oko sklapawa sastava jeste neree{no pitawe trener koji bi trebalo da defini{e svoje èqe. Dok se drugi poja~avaju i prete poput ûkari~kog da se ume{aju u vrh, u Partizanu i daqe tapkaju u mestu. S. G.