Srpski glas 16. maj

nedeqe:

Zajednica:

Intervju nedeqe Mark Brnovi} –Amerikanac srpskog porekla i doskora{wi dr`avni tu`ilac Arizone

Putopis: MUZEJ LUVR [ta krije najpose}eniji muzej na svetu?

Riznica: Najvoqenija srpska kraqica koja je postala zemqoradnik a ostala dama Strana 25

Strana 7

Strana 20

Strana 4

Strana 12

Strane 16 i 17

Najotrovnija riba na svetu ulovqena kod Roviwa

Kod ostrva Ceja u Jadranskom moru spa`eno je sedam srebrnopru`nih naduva~a, a jednu od wih je ulovio na 19 metara dubine slovena~ki ribar Anton Vidovi} i predao stru~wacima na ispitivawe.

Srebrnopru`na naduva~a jedna je od pripadnica porodice Tetraodontidae, koje spadaju u jedne od najotrovnijih ki~mewaka na svetu jer wihovo telo sadr`i tetrodotoksin – izuzetno potentan nervni otrov.

„Ako se unese mo`e izazvati te{ke zdravstvene tegobe i smrt. Tetrodotoksin je koncetrisan u gonadama i jetri ribe, ali ga ima i na ko`i. Pretpostavqa se da je doza od jedan do dva miligrama fatalna“, navodi Akvarijum Pula na svojoj Fejsbuk stranici.

Vrsta je, kako isti~u, invazivnog karaktera i ubraja se u „lesepsijske migrante“ – vrste koje iz Crvenog mora kroz Suecki kanal dolaze u Sredozemno more. Zbog svoje pro`drqivosti i nedostatka neprijateqa, negativno uti~e na biolo{ku raznolikost i predstavqa pretwu ribarstvu.

NADUVANE RIBE ILI NADUVA^E

Kao {to je ve} re~eno pripadaju porodici Tetraodontidae. Latinski naziv poti~e od ~etiri velika zuba spojena u dve plo~e kojima riba lomi i smrskava plen – {koqke rakova i meku{ce.

Kolokvijalni naziv „naduva~a“ dobila je zbog sposobnosti da se „naduva“, vi{e puta uveli~avaju}i svoje telo i izbacuju}i bodqe koje su skrivene dok nije naduvana.

Naseqavaju tropske predele Tihog i Indijskog okeana.

Wihovo meso u nekim zemqama spada u delikates, a posebno je poznat status jedne vrste naduva~e – ribe fugu u Japanu. Zbog izuzetno opasnog otrova, samo obu~eni i iskusni kuvari smeju da je spremaju.

Neurotoksin u wihovim telima je izuzetno razoran, oko 1.200 puta otrovniji od cijanida. Da ~itava stvar bude gora, ne postoji protivotrov.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Olena Zelenska: Hvala predsedniku Vu~i}u na wegovoj podr{ci i humanitarnoj pomo}i. Zahvalni smo narodu Srbije na

wihovom doprinosu otpornosti Ukrajine, da bi na{a zemqa nastavila da bude uzor svetu

Supruga ukrajinskog predsednika Olena Zelenska izrazila je, u svoje ime i u ime ministra spoqnih poslova Ukrajine Dmitra Kulebe, zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u na podr{ci i humanitarnoj pomo}i wenoj zemqi.

Olena Zelenska je u objavi na dru{tvenim mre`ama zahvalila, ne samo predsedniku, ve} i gra|anima Srbije na "doprinosu otpornosti Ukrajine".

"Zajedno sa Dmitrom Kulebom sam izazila zahvalnost predsedniku Srbije na wegovoj podr{ci i humanitarnoj pomo}i u te{kim vremenima. Zahvalni smo narodu Srbije na wihovom doprinosu otpornosti Ukrajine, da bi na{a zemqa nastavila da bude uzor svetu", napisala je Zelenska.

Zelenska i Kuleba su bora-

vili u bilateralnoj poseti Beogradu, tokom koje su se sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em. Kuleba se sastao i sa premijerom Milo{em Vu~evi}em, predsednicom Narodne skup{tine Anom Brnabi} i {efom diplomatije Markom \uri}em, dok je

suprugu ukrajinskog predsednika ugostila prva dama Tamara Vu~i}. Wih dve su, izme|u ostalog, u~estvovale na Konferenciji o mentalnom zdravqu, na kojoj su poslale sna`ne poruke da se ujedini mo`emo izboriti sa problemima u o~uvawu mentalnog zdravqa.

Ukidawe obaveznog

vojnog

roka bilo gre{ka

Berlin razmatra tri plana vra}awa nekog oblika vojne slu`be, jedan podrazumeva i regrutovawe `ena

Nema~ka bi mogla da vrati regrutaciju za sve osamnaestogodi{wake iz straha da bi sukob u Ukrajini mogao da se pro{iri, otkrivaju procureli vojni planovi.

Vojni planeri raspravqaju o tri potencijalna plana, od kojih dva ukqu~uju obavezni vojni rok od godinu dana za sve mu{karce kada napune 18 godina.

Kako prenosi "Telegraf",

zvani~nici su u zavr{noj fazi razgovora sa nema~kim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, koji bi slede}eg meseca trebalo da objavi zvani~ne planove.

Pistorijus je tokom pro{lonedeqnog putovawa u Va{ington rekao da je "ube|en" da je Nema~koj "potreban neki oblik vojnog roka". On je ocenio i da je odluka Berlina da ukine obavezni vojni rok 2011. bilo "gre{ka"

Prema jednom predlogu koji sada razmatraju vojni planeri u Berlinu, svi mu{karci i `ene bi bili regrutovani kada napune 18 godina.

Prethodna politika Nema~ke o obaveznom slu`ewu

vojnog roka odnosila se samo na mu{karce.

Ukqu~ivawe `ena zahtevalo bi promenu ustava, navodi list, ali upu}eni tvrde da bi promena "najverovatnije dobila dru{tveno odobrewe".

Drugi predlog, koji ministarstvo odbrane smatra "sna`nim signalom" i za saveznike i za rivale, odnosio bi se samo na 18-godi{we mu{karce, ali ne bi svi izabrani, otkrivaju procurili izve{taji koje je preneo "Velt".

Od mladi}a bi se zahtevalo da popune onlajn obrazac i kasnije bi mogli da budu izabrani za slu`bu.

Tre}a opcija koja se razmatra izbegava mobilizaciju i umesto toga se fokusira na "optimizaciju" trenutnog vojnog sistema kroz proaktivnije kampawe regrutovawa.

Pri~a o ponovnom uvo|ewu vojnog roka pojavila se u trenutku kada u ostarelom nema~kom dru{tvu ima vi{e vojnika koji idu u penziju umesto novih regruta.

U me|uvremenu, Berlin je tako|e postavio ciq da pove}a broj svojih oru`anih snaga sa oko 180.000 danas na vi{e od 200.000. Ministarstvo je, naravno, skepti~no da je ovaj ciq mo`e ispuniti bez nekog oblika regrutacije.

Pistorijus }e, ocewuje britanski list, nai}i na zna~ajan otpor svojim planovima vra}awa vojnog roka unutar nema~ke vlade.

Kancelar Olaf [olc ranije se usprotivio takvom potezu, kao i ministri iz wegovih koalicionih partnera Slobodnih demokrata i Zelenih.

ILI

[ta se zaista krije u ruskom nuklearnom koferu "^eget"

^uveni nuklearni kofer "^eget" ve} decenijama ne da mira teoreti~arima zavera koji naga|aju {ta se u wemu nalazi. Mnogi smatraju da je unutra crveni taster koji jednim klikom mo`e Zemqu pretvoriti u pepeo, a ima i onih koji misle da je on tu samo da "utera strah u kosti" i da je zapravo prazan. [ta je prava istina?

Krajem 70-ih i po~etkom 80-ih godina pro{log veka zaposleni Generalnog {taba SSSR, mar{al Ahromejev, inicirao je izradu prvog centralizovanog sistema za upravqawe nuklearnim arsenalom. Povod za ovako ne{to bio je sasvim o~igledan - pretwa sa ameri~ke strane bila je sve osetnija, naro~ito sa pojavom stanice balisti~kih raketa "Per{ing", iz koje bi projektili do Sovjetskog Saveza doleteli za svega 5 do 7 minuta.

KAKO JE NASTAO

"^EGET", PRVI NUKLEARNI

KOFER U SSSR

Prvi nuklearni kofer u SSSR izra|en je u istra`iva~kom institutu automatskih aparata, a glavni in`ewer Nikolaj Devja-

nin je, kako bi ga sklopio, koristio iskqu~ivo komponente doma}e proizvodwe. Kofer je, budu}i da je pravqen za tada ve} vreme{nog Leonida Bre`weva, osmi{qen tako da bude izuzet-

Pobednik Evrovizije je [vajcarska, Srbija na 17. mestu

Do sada jedno od najkontroverznijih takmi~ewa Pesme Evrovizije je kona~no zavr{eno a pobednik je predstavnik [vajcarske. Ovogodi{wu Evroviziju pratili su brojni incidenti - od protesta zbog nastupa Izraela, do diskvalifikacije Holandije. Dan je bio ispuwen skandalima koji su se nizali jedan za drugim, toliko da ih je bilo skoro nemogu}e ispratiti - diskvalifikovana je Holandija, izraelska takmi~arka je na probama izvi`dana, odra`ane su propalestinske demonstracije, Irska je zahtevala da se Izrael izbaci sa takmi~ewa...ipak, samo takmi~ewe je odr`ano bez incidenta.

U finalu jednog od najpresti`nijih muzi~kih manifestacija u Evropi nastupilo je 25 zemaqa, pobedu je odneo Nemo, predstavnik [vajcarska sa pesmom "The Code". Odmah iza wega, na{ao se predstavnik Hrvatske na drugoj, koji je od srpskog `irija dobio 12 poena. Ukrajina se na{la na tre}em mestu.

Na{a Teja Dora (Teya) sa numerom "Ramonda" je u krajwem plasmanu osvojila 17. mesto. Prilikom glasawa nacionalnih `irija, Srbija od velike ve}ine zemaqa nije dobila nijedan poen, i zauzela je tada 18. mesto sa 22 poena. Od glasova gledalaca, Srbija je dobila 32 poena, odnosno ukupno 54, {to je bilo dovoqno za 17. mesto

U finalu je odu{evqewe posetilaca posebno izazavao hologramski nastup ~uvene {vedske pop grupe ABBA, koja je podsetila na wihov prvi veliki hit "Waterloo", sa kojim su osvojili "Evroviziju" pre pet decenija 1974. godine.

Nastup Izraelke Eden Golan sa pemom "Hurricane" protekao je uz primetne zvi`duke u dvorani.

HOLANDSKI @IRI SE POVUKAO

Nakon {to je holandski predstavnik Jost Klajn diskvalifikovan, holandski javni servis AVROTROS je odbio da objavi bodove holandskog `irija na Evrosongu. Ovo je prvi put da je neka zemqa izba~ena iz takmi~ewa usred trajawa Evrovizije. @ena zaposlena u organizaciji Pesmi Evrovizije podnela je pritu`bu protiv Klajna. U finalu su se takmi~ili 20 izvo|a~a, a direktno su se na{le zemqe "velike petorke", odnosno Velika Britanija, Italija, Nema~ka, Francuska i [panija, kao i doma}in [vedska.

no jednostavan za razumevawe i (eventualno) kori{}ewe, ali istovremeno i maksimalno bezbedan, kako ne bi do{lo do slu~ajne aktivacije.

"^eget", kako se naziva ovaj

nuklearni kofer, je pre zvani~nog pu{tawa u rad pro{ao mnogobrojna ispitivawa, a kona~no je predstavqen vrhu SSSR 1983. godine. Izra|en je u tri identi~na primerka, kako bi se osigurao najvi{i stepen bezbednosti. Prva dva primerka dobili su na~elnik General{taba i ministar odbrane, a tre}i - generalni sekretar ^erwenko, budu}i da je Bre`wev u to vreme bio te{ko bolestan. [TA SE NALAZI U NUKLEARNOM KOFERU "^eget" spoqa izgleda kao obi~na aktovka i te`i oko 11 kilograma. Jedan od tri nuklearna kofera sa sobom nosi oficir-vezista koji se uvek nalazi u blizini glave dr`ave. Oficiri kojima se poverava ovako va`an zadatak prolaze rigorozne psihofizi~ke testove i va`e za jedne od najizdr`qivijih qudi u zemqi. Druga dva kofera su kod ministra odbrane i na~elnika General{taba, ba{ kao i u doba SSSR. U famoznom koferu se ne nalazi klasi~no crveno dugme za lansirawe nuklearnih raketa (kakvim ga predstavqaju u filmovima), ali se nalazi sistem koji

STOLTENBERG IZGUBIO NADU:

prenosi naredbe General{tabu. Sva tri kofera su me|usobno povezana i za{ti}ena posebnim sistemom kodirawa "Agat", koji {titi od prislu{kivawa i zloupotrebe. Signal za lansirawe raketa se mo`e pokrenuti samo ako se on inicira na svim "^egetima", ali se veruje da je kona~na odluka ipak na predsedniku. "^EGET" SE, PRENOSI SA KOLENA NA KOLENO Nakon {to je umesto Leonida Bre`weva na ~elo Komunisti~ke partije SSSR do{ao Mihail Gorba~ov, nuklearni kofer je, po nasledstvu, pripao wemu. Me|utim, wega nije naro~ito zanimalo ni kako on funkcioni{e. Samo je prihvatio ~iwenicu da on postoji i da }e uvek biti u wegovoj blizini (dokle god je na vlasti).

U decembru 1991. godine Mihail Gorba~ov je, podnev{i ostavku, "^eget" predao svom nasledniku, Borisu Jeqcinu, koji ga je ~uvao "kao o~i u glavi" punih 8 godina, sve do 31. decembra 1999. godine. Nakon toga je nuklearni kofer sve~ano uru~en tada{wem vr{iocu du`nosti predsednika Rusije, a dana{wem predsedniku, Vladimiru Putinu.

Ako Ukrajina izgubi, nema smisla da je obnavqamo

Ne}e imati smisla obnavqati Ukrajinu ako bude pora`ena, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na Samitu mladih NATO-a. "[to se ti~e obnove Ukrajine posle rata, prvo moramo da obezbedimo da ona pobedi, ako se to ne desi ne}e imati {ta da se obnavqa u slobodnoj i nezavisnoj Ukrajini", ocenio je on.

Kao glavni zadatak u ovom trenutku ozna~io je "odr`ive isporuke oru`ja Kijevu".

Dodao je da }e NATO pomo}i Ukrajini da "obnovi svoje odbrambene i bezbednosne institucije i postane ~lanica Alijanse".

Pro{le nedeqe je generalni sekretar NATO-a rekao u intervjuu za italijansku "Republiku" da Alijansa ne}e slati trupe u Ukrajinu.

Istovremeno se po`alio da ruske trupe napreduju i preuzimaju kontrolu nad naseqenim podru~jima, {to je pravdao delimi~no zbog ~iwenice da "saveznici NATO-a nisu bili u stawu da ispune ono {to su obe}ali Kijevu".

Borel je po~etkom maja primetio da }e ukrajinske oru`ane snage kapitulirati za dve nedeqe bez snabdevawa oru`jem.

[ef diplomatije EU @ozep

Portparola Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova nazvala je ovo grandioznim priznawem.

Bajden drasti~no podigao tarife na proizvode iz Kine

Predsednik SAD Xozef Bajden uveo je danas niz o{trih pove}awa carina na razli~ite kineske proizvode koji ukqu~uju elektri~na vozila (EV).

Bajden }e zadr`ati tarife koje je uveo wegov republikanski prethodnik Donald Tramp, dok }e pove}avati druge, saop{tila je Bela ku}a.

Ovaj potez se pravda "neprihvatqivim rizicima" za "ekonomsku sigurnost" SAD koji poti~u od onoga {to Bela ku}a smatra nepravednom kineskom praksom koja preplavquje globalna tr`i{ta jeftinom robom.

Nove mere }e se odnositi na kineski uvoz ~ija vrednost iznosi 18 milijardi dolara, a ukqu~uje ~elik i aluminijum, poluprovodnike, baterije, kqu~ne minerale, solarne }elije i dizalice, saop{tila je Bela ku}a.

Rojters navodi da }e Bajden ove godine pove}ati tarife na EV prema ~lanu 301 Zakona o trgovini

iz 1974. sa 25 na 100 odsto, tarife na litijum-jonske baterije za EV sa 7,5 na 25 odsto i tarife na fotonaponske }elije koje se koriste za pravqewe solarnih panela sa 25 do na 50 odsto.

Tarife na "odre|ene" kriti~ne minerale }e biti podignute sa nula na 25 odsto.

Tarife na dizalice za preme{tawe robe sa brodova }e porasti sa nula na 25 odsto, tarife na {priceve i igle sa nula na 50 odsto, a tarife na odre|ene komade li~ne za{titne opreme koja se koristi u medicinskim ustanovama }e porasti sa nula na 25 odsto. U 2025. i 2026. godini usledi}e jo{ pove}awa tarifa na poluprovodnike, ~ija }e se stopa udvostru~iti na 50 odsto, kao i na litijum-jonske baterije koje se ne koriste u elektri~nim vozilima, grafit i trajne magnete, kao i na gumene medicinske i hirur{ke rukavice.

RUSI NAPREDUJU PREMA HARKOVU

Si-En-En:

Ukrajina se suo~ava sa "no}nom morom"

Zelenski }e mo`da morati da donese "te{ke izbore" suo~en sa novom ruskom operacijom na istoku

Nova ruska operacija u harkovskom regionu stavqa predsednika Vladimira Zelenskog u nezgodnu poziciju da mora da `rtvuje ne{to kako bi wegovi vojnici odr`ali liniju, pi{e SiEn-En u analizi sa fronta. Ruska vojska je zauzela devet sela otkako je zapo~ela akciju, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ukrajinski general{tab je izvestio da su Rusi imali "takti~ki uspeh" i naveo da se vode te{ke borbe za kontrolu nad pograni~nim gradom Vol~anskom.

Si-En-Enov dopisnik za me|unarodnu bezbednost, Nik Paton Vol{, ponudio je mra~niju procenu situacije na bojnom poqu, opisuju}i napredak koji su ruske trupe ostvarile kao "verovatno wihov najbr`i napredak od prvih dana rata".

"Ovo je no}na mora za Kijev iz dva razloga: prvo, oni su oslobo-

dili ovu zemqu od ruskih snaga pre 18 meseci, ali o~igledno nisu uspeli da u~vrste to podru~je dovoqno da spre~e Moskvu da se vrati", navodi Paton Vol{.

"I drugo, Rusija mo`e ponovo da ve`e prenapregnutu ukrajinsku vojsku stalnim i sna`nim pritiskom na Harkov, granatiraju}i centar grada", objasnio je

”POLITIKO”: AKO IZGUBE HARKOV UKRAJINCI RIZIKUJU DA

IZGUBE I RAT

Harkov i okolina suo~eni su sa „intenzivnim talasom napada“ ruskih snaga. Sve ukazuje da najnovije aktivnosti u Harkovskoj oblasti ozna~avaju po~etak odlu~uju}e bitke koja }e biti kqu~na za ishod ukrajinskog sukoba, ocewuje „Politiko”.

Nije u pitawu samo kontrola nad jednim od najve}ih ukrajinskih gradova, ve} i potencijalna sposobnost zemqe da nastavi borbu. Ako Harkov padne, uskoro bi mogla uslediti odlu~ni potezi Zapada, nagla{ava se u ~lanku.

Severno od Harkova sada besni `estoka borba za kontrolu nad grupom od 30 gradova i sela. Lokalni zvani~nici se `ale da ono {to Rusima omogu}ava napredovawe jeste nedostatak sigurnih utvr|enih polo`aja i ka{wewa u isporuci zapadnog naoru`awa.

Visoki ukrajinski oficiri sumwaju da }e wihova vojska uspeti da spre~i Rusiju da ostvari zna~ajne teritorijalne dobitke. U slu~aju zna~ajnog prodora fronta neki evropski krugovi mogu ponovo zahtevati da Kijev stupi u pregovore sa Moskvom.

Oru`ane snage Ukrajine strahuju da }e se Putinov plan za iznenadno dejstvo ispuniti. U tom slu~aju, po wihovom mi{qewu, ruski predsednik }e mo}i da „ugu{i ukrajinski otpor i iscrpi zapadnu podr{ku Kijevu,“ ocewuje „Politiko”.

Kiril

KO JE NOVI MINISTAR ODBRANE RUSIJE Sjajni ekonomista, tehnokrata i reformator

Ruski predsednik Vladimir Putin je 12. maja uputio Savetu Federacije predloge za imenovawe {efova niza ministarstava. Me|u wima se na{ao i Andrej Belousov, koji je stekao reputaciju sjajnog ekonomiste u vladi Mihaila Mi{ustina i koji ima Putinovo puno poverewe. Iako predlog da Ministarstvo odbrane preuzme civil za neke zvu~i pomalo neobi~no, zapravo tu ima vi{e logike nego {to se misli.

Andrej Belousov nije vojno lice, me|utim, uzimaju}i u obzir uspe{nu karijeru, odanost otaxbini i zadatke koje je obavqao, nova du`nost mu ne}e prestavqati problem. Belousov je vi{e od 20 godina pri vlasti, iskusan je politi~ar i tokom pandemije 2020. godine, privremeno je preuzeo du`nost premijera. Belousov ima 65 godina, po obrazovawu je ekonomista, diplomirao je na MGU Lomonosova. On je 2005. godine predvideo po~etak svetske ekonomske krize 2008, {to je jako pomoglo Rusiji da bezbolnije prebrodi krizu.

Od 2012. do 2013. godine bio je ministar ekonomskog razvoja, zatim do 2020. Putinov pomo}nik za ekonomska pitawa. Imenovan je za prvog potpredsednika Vlade Ruske Federacije u novoj vladi Mihaila Mi{ustina 21. januara 2020. Od 30. aprila do 19. maja 2020. godine obavqao je du`nost premijera Ruske Federacije u vezi sa odsustvom Mihaila Mi{ustina zbog kovida.

on i dodao da se sada Zelenski suo~ava sa "ru`nim izborima o tome gde }e poslati ograni~ene resurse, a gde }e ih `rtvovati".

Zapadni analiti~ari ka`u da je otvarawe novog fronta posebno opasno za Kijev, s obzirom na stalnu nesta{icu municije i ka{wewa u isporuci zapadne pomo}i.

"Wujork tajms" je izvestio da bi uspe{no napredovawe u Harkovu, drugom po veli~ini ukrajinskom gradu i va`nom industrijskom centru, "moglo da demorali{e Ukrajince i wihove saveznike", pa ~ak i da primora Zapad da izvr{i pritisak na Kijev da pregovara sa Moskvom.

Ukrajina je ove godine bila prinu|ena da se povu~e iz nekoliko gradova i sela u Donbasu, ukqu~uju}i i jako utvr|eni grad Avdejevku, koji je vi{e meseci bio popri{te `estokih borbi.

Zelenski je delimi~no okrivio Va{ington za nedavne gubitke, rekav{i pro{log meseca da je wegova zemqa "talac" predstoje}ih ameri~kih predsedni~kih izbora i politi~kih prepirki u Kongresu, gde su republikanci mesecima blokirali paket pomo}i vredan 60 milijardi dolara. Predsednik Xozef Bajden je kona~no potpisao zakon o pomo}i 24. aprila.

Kao Putinov pomo}nik, lobirao je uvo|ewe i razvoj digitalne ekonomije i blok~ejna. Godine 2022. EU i SAD su uvele sankcije Belousovu, {to se u Rusiji ve} smatra dobrim znakom. "APSOLUTNO NEKORUMPIRANI TEHNOKRATA" Uzimaju}i u obzir pove}awe tro{kova Ministarstva odbrane i odre|ene nere{ene probleme, predsednik Vladimir Putin se odlu~io za Belousova koji zna vrednost novca i koji je izuzetno odan Rusiji, {to su primetili i zapadni mediji.

Na primer, "Fajnen{el tajms" (FT) pi{e da je "budu}i ministar odbrane Ruske Federacije Andrej Belousov tehnokrata i apsolutno nekorumpiran".

Da je Ministarstvu odbrane potreban upravo ekonomista, potvr|uje i portparol Kremqa Dmitrij Peskov. On je to povezao sa potrebom uskla|ivawa vojne ekonomije u privredu zemqe, kao i potrebom za uvo|ewem inovacija.

Portparol Kremqa je rekao da je veoma va`no "integrisati ekonomiju vojnog bloka u ekonomiju zemqe" i dodao da danas na bojnom poqu pobednik je onaj ko ukqu~i vi{e inovacija i wihovu brzu implementaciju. I zato je u sada{woj fazi predsednik odlu~io da Ministarstvo odbrane treba da vodi civilno lice. Peskov je podsetio da je Belousov veoma uspe{no vodio Ministarstvo za ekonomski razvoj.

KAKVE CIQEVE IMA BELOUSOV

Andrej Belousov je danas posetio Savet Federacije, gde su odr`ane konsultacije o wegovom imenovawu na mesto ministra odbrane Ruske Federacije. Kako je izvestila Valentina Matvijenko, Belousovu "ne}e trebati mnogo vremena da shvati situaciju nakon stupawa na du`nost".

Belousov je u Savetu Federacje odr`ao govor i ozna~io probleme na kojima }e prvenstveno raditi.

Prema wegovim re~ima, pre svega je neophodno re{iti problem pru`awa medicinske pomo}i vojnim licima iz zone Specijalne vojne operacije koji se upu}uju u prepune bolnice. Tako|e je va`no re{iti birokratski problem potvr|ivawa beneficija za vojna lica. Belousov planira da normalizuje isplate za stanove u~esnicima SVO i isplate civilnom osobqu u vojnim jedinicama.

Budanov priznaje: Nemamo vi{e rezervi, kruti~no je, Rusi napreduju

Kijev ne mo`e da prebaci jedinice u Harkovsku oblast jer su ukrajinske trupe koncentrisane na drugim delovima fronta, a rezerve su prazne, ukazao je rukovodilac Glavne obave{tajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane Kiril Budanov.

Situacija za ukrajinsku vojsku u Harkovskoj oblasti postaje kriti~na, priznao je rukovodilac Glavne obave{tajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane Kiril Budanov, prenosi "Wujork tajms".

"Situacija je na ivici. Svakog sata postaje kriti~nija", po`alio se Budanov. Ukrajinski general-potpukovnik ka`e da ruske snage napadaju severoistok kako

bi primorale Ukrajinu da ukqu~i u borbu ionako tanke rezerve ukrajinskih vojnika i odvrati ih od borbi na drugim mestima. Me|utim, Kijevu }e biti te{ko da prebaci jedince u Harkovsku oblast, s obzirom da su koncentrisane u drugim oblastima fronta, pojasnio je Budanov.

"Sve na{e snage se nalaze ili ovde ili u ^asovom Jaru. Iskoristio sam sve {to smo imali. Na`alost, vi{e ni{ta nam nije ostalo u rezervama", naglasio je {ef Glavne obave{tajne uprave. Pored toga {to su broj~ano nadma{eni, Ukrajinci se suo~avaju sa nesta{icom oru`ja, posebno artiqerijske municije, a oru`je iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-

va tek je po~elo da sti`e, pi{e "Wujork tajms".

Krajem protekle nedeqe, nakon vi{esatnih raketnih napada i temeqne artiqerijske pripreme, deo jedinica Oru`anih snaga Ruske Federacije je iz

Belgorodske pre{ao na teritoriju Harkovske oblasti u Ukrajini i po~eo operacije na nekoliko pravaca. Rusko Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je ruska vojska oslobodila nekoliko mesta u Harkovskoj oblasti.

Putin u poseti Kini

16. i 17. maja

Ruski predsednik Vladimir Putin poseti}e Kinu na poziv kineskog predsednika Si \inpinga 16. i 17. maja, saop{teno je iz Kremqa,. Kako je navedeno, lideri Rusije i Kine }e detaqno razmotriti ~itav niz pitawa sveobuhvatnog partnerstva i strate{ke saradwe, odrediti kqu~ne pravce daqeg razvoja rusko-kineske prakti~ne saradwe, a tako|e }e detaqno razmeniti mi{qewa o najaktuelnijim me|unarodnim i regionalnim problemima, prenosi Interfaks. Nakon razgovora planirano je potpisivawe zajedni~ke izjave dvojice predsednika i niza bilateralnih dokumenata. Putin i Si }e prisustvovati gala ve~eri povodom obele`avawa 75 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa.

To }e biti prva poseta Putina nekoj zemqi nakon {to je 7. maja polo`io zakletvu i otpo~eo peti mandat.

"FAJNEN[EL TAJMS":

Putinova poseta Kini pokaza}e Americi

da su wihove pretwe

samo puste `eqe

Poseta ruskog predsednika

Vladimira Putina Kini bi}e wegovo prvo putovawe u inostranstvo od kada je, po peti put, osigurao sebi novi mandat u Kremqu.

Kina je od po~etka Specijalne vojne operacije najve}e tr`i{te za rusku naftu i gas, kao i kqu~ni izvoznik robe. Va{ington sada poku{ava da prekine protok kineske robe dvostruke namene u Rusiju, {to Kremqu poma`e da "nadma{i Ukrajinu i Zapad" i bude u prednosti.

Bela ku}a je bankama preko kojih se obavqa rusko-kineska trgovina ovom robom zapretila sankcijama, a ameri~ki zvani~nici su sli~ne pretwe poslali i kineskim liderima. Iako deluje da su ovi potezi imali nekog efekta, nada da }e trajno re{iti problem je samo to - nada i pusti snovi i `eqe, pi{e "Fajnen{el tajms". Tokom protekle dve godine,

ruska i kineska vlada su pokazale izuzetnu sposobnost da se prilagode ograni~ewima SAD. Putinova poseta predstavqa novu priliku da sa kineskim liderom Si \inpingom razmotri opcije pre nego {to ih tiho primeni. O~ekuje se da }e ruski lider biti u pratwi iskusnog tima iz centralne banke i ministarstva finansija koji su odgovorni dedolarizaciju ruskog finansijskog sistema. Wihovi hrabri potezi omogu}ili su zemqi da izdr`i po~etni {ok sankcija, a zatim da brzo prebaci svoj finansijski sistem sa dolara i evra na juan.

Rusija i Kina koriste lokalnu infrastrukturu za obavqawe i kliring transakcija. Nakon sankcija 2014. godine, Rusija je uspostavila doma}i analog Sviftu, poznat kao sistem za razmenu finansijskih poruka Banke Rusije (SPFS), ~ija je upotreba sada obavezna.

BLINKEN UVERAVA ZELENSKOG:

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken, koji je doputovao u nenajavqenu posetu Kijevu, rekao je ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da je na putu oru`je iz paketa, koji je nedavno odobrio Va{ington, kao i da se o~ekuje da vi{e po{iqki stigne uskoro. "Pomo} }e napraviti pravu

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Kina upravqa sopstvenim prekograni~nim me|ubankarskim platnim sistemom (Cips), koji sada ukqu~uje oko 30 ruskih banaka. Iako Cips ne mo`e da parira Sviftu po obimu, sukob u Ukrajini podsti~e wegovu ekspanziju. Uz to, Cips ne obra|uje samo pla-

}awa izme|u Kine i Rusije. U aprilu 2023, na primer, Banglade{ je preko wega ruskoj agenciji za atomsku energiju u juanima platio rad na nuklearnoj elektrani. Kako ovo ne}e za{tititi kineske banke od sankcija ukoliko Va{ington otkrije bilo kakve

zabrawene transakcije, slede}i korak za Moskvu i Peking bi}e stvarawe sofisticirane infrastrukture za kliring najosetqivijih pla}awa, obja{wava "Fajnen{el tajms".

Malo je verovatno da }e ovo ukqu~iti bilo koju veliku kinesku banku integrisanu u globalni finansijski sistem, ali neke od wenih 4.500 regionalnih banaka ve} imaju korespondentske odnose sa ruskim bankama.

Pre ili kasnije, SAD }e otkriti ove kompanije, ali }e za to vreme, "koriste}i rusku ekonomiju kao xinovsku kutiju za pesak, kineske vlasti mo}i fino da podese finansijsku infrastrukturu koju mogu da koriste druge zemqe u potrazi za protivotrovom Va{ingtonu i dolaru", zakqu~uje "Fajnen{el tajms".

razliku u teku}oj borbi protiv ruske agresije na bojnom poqu", kazao je Blinken i dodao da SAD `ele da Ukrajina na "kraju postane ekonomski, vojno i demokratski nezavisna", prenose "RIA Novosti". Zelenski je pohvalio "kqu~nu" pomo} SAD i istakao da je najve}i deficit ukrajinskog oru`ja protivvazdu{na odbrana.

Ukrajinski predsednik je napomenuo da su "Ukrajini potrebne dve PVO baterije za severoisto~ni grad Harkov, koji je na meti ruskih vazdu{nih napada". Blinken boravi u ~etvrtoj poseti Ukrajini od po~etka SVO, a ciq posete je da uveri Kijev da ima ameri~ku podr{ku dok se bori da se odbrani od sve intenzivnijih ruskih napada.

SAD: Izrael ne ~ini genocid u Pojasu Gaze, a {anse za potpunom pobedom

nad Hamasom su nepostoje}e

Administracija predsednika

SAD Xozefa Bajdena ne smatra da je ubistvo vi{e od 35.000 Palestinaca u izraelskoj vojnoj operaciji u Pojasu Gaze genocid, rekao je ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Xejk Saliven.

"Verujemo da Izrael mo`e i

protiv Hamasa, po{to ta militantna grupa, kako je rekao, koristi "bolnice, {kole i druge civilne objekte u vojne svrhe".

Me|utim, prema wegovim re~ima, ovi uslovi "ne umawuju odgovornost Izraela da u~ini sve {to je mogu}e da za{titi nevine civile".

Izrael mo`e i mora da u~ini vi{e da osigura za{titu nevinih civila, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika SAD Xozefa Bajdena

mora da u~ini vi{e da osigura za{titu i dobrobit nevinih civila. Ne verujemo da je to {to se doga|a u Gazi genocid. Odlu~no i zvani~no odbacujemo tu tezu", rekao je Saliven u razgovoru sa novinarima u Beloj ku}i.

On je naveo da SAD `ele da Hamas bude pora`en, da su Palestinci zate~eni usred rata "u paklu", kao i da bi velika izraelska vojna operacija u Rafi gre{ka.

Saliven je ocenio da se Izrael suo~ava sa "neobi~nim, ~ak i nevi|enim teretom" u svom ratu

Dodao je da SAD u`urbano rade na dogovoru o prekidu vatre i pu{tawa talaca, ali nije mogao da predvidi da li }e i kada dogovor biti postignut.

Izrael nema {anse za potpunu pobedu

SAD isto tako ne veruju da Izrael mo`e odlu~no da trijumfuje nad Hamasom u Gazi.

"Mislim da se u nekim aspektima ne sla`emo oko toga {ta je teorija pobede. Ponekad, kada pa`qivo slu{amo izraelske lidere, oni su uglavnom govorili o ideji o nekoj vrsti sveobuhvatne

GR^KI MEDIJI:

pobede na bojnom poqu, potpunoj pobedi", rekao je zamenik dr`avnog sekretara Kurt Kembelna Samitu mladih NATO-a u Majamiju, dodav{i da Bajdenova administracija "ne veruje da je to vrlo verovatno ili mogu}e".

Kembel je priznao "nepobitne tenzije" izme|u Va{ingtona i Zapadnog Jerusalima zbog teku}eg napada Izraela na Rafu, u koji su se povukle izbeglice iz ostatka palestinske enklave u skladu sa prethodnim uputstvima izraelske vojske o evakuaciji.

Bajden smatra da bi operacija dovela do porasta broja civilnih `rtava i ve}eg broja izbeglica, naglasio je Kembel, rekav{i da je "predsednik bio jasan da mu se to uop{te ne svi|a".

Bajden, koji se ove godine takmi~i za drugi mandat, suo~ava se sa o{trim kritikama sopstvenih pristalica zbog podr{ke Izraelu, koji sve vi{e gubi ugled na me|unarodnoj sceni. Va{ington je priznao da postoje "razumne" sumwe da su Izraelske odbrambene snage (IDF) mo`da prekr{ile me|unarodno humanitarno pravo koriste}i ameri~ko oru`je, ali novi izve{taj ameri~kog Stejt departmenta nije naveo konkretne slu~aje kr{ewa. Dr`avni sekretar Entoni Blinken priznao je da Izrael nije predstavio nikakav "verodostojan plan" za za{titu civila u Rafi. Ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin potvrdio je pro{le nedeqe da je odluka predsednika SAD Xozefa Bajdena da suspenduje isporuke municije Tel Avivu zbog planova da se izvr{i ofanziva na grad Rafa na jugu Pojasa Gaze, bez prethodno sprovedenih mera za za{titu civila.

Malo ko zna ka kakvoj nacionalnoj katastrofi ide Atina

U autorskom tekstu Panagiotisa Pavlosa "Kosovizacija Gr~ke i otomanski ~aj u Ankari", isti~e se da ono {to verovatno malo ko zna jeste da premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti, koga izvestiteqka Saveta Evrope, Grkiwa i sestra gr~kog premijera Dora Bakojani podr`ava za ~lanstvo tzv. Kosova u ~lanstvo SE, ima svoju stranku u Skopqu "Vredi" Gr~ki portal "Odbrana" ocenio je, nakon sastanka gr~kog

premijera Kirijakosa Micotakisa i turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana, da malo ko zna ka kakvoj nacionalnoj katastrofi ide ta zemqa, isti~u}i u prvi plan to {to }e stranka premijera privremenih pri{tinskih institicuja Aqbina Kurtija najverovatnije biti u vladaju}oj koaliciji u Severnoj Makedoniji.

U autorskom tekstu Panagiotisa Pavlosa "Kosovizacija Gr~ke i otomanski ~aj u Ankari" isti~e se da ono {to verovat-

no malo ko zna jeste da premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti, koga izvestiteqka Saveta Evrope, Grkiwa i sestra gr~kog premijera Dora Bakojani podr`ava za ~lanstvo tzv. Kosova u ~lanstvo SE, ima svoju stranku u Skopqu "Vredi".

Osim toga, navodi se da }e ta stranka najverovatnije biti deo nove vladaju}e koalicije u Severnoj Makedoniji na ~elu sa krajwe desni~arskom VMRO DPMNE Gordane [iqanovske, nove predsednice Severne Makedonije.

Autor navodi da je poseta albanskog premijera Edija Rame Atini nezabele`ena u istoriji bilateralnih odnosa balkanskih zemaqa, kao i da je autobuse pune kosovskih i Albanaca iz Albanije organizovala pri{tinska Kancelarija za vezu u Atini.

Gr~ka vlada je posledwih dana vi{e puta ponovila da je poseta Rame Atini privatna i da nema zvani~ni karakter.

ISTRA@IVAWE "WUJORK TAJMSA": Tramp vodi u pet kqu~nih dr`ava dok nezadovoqstvo Bajdenom raste

Trampu su potrebne pobede u najmawe ~etiri "kolebqive" dr`ave kako bi imao ozbiqne {anse za pobedu na predsedni~kim izborima u novembru

Republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp vodi u pet kqu~nih "kolebqivih" dr`ava, pokazuju rezultati istra`ivawa "Wujork tajmsa", Sijena kolexa i "Filadelfija inkvajerera".

Istra`ivawe otkriva da su mladi glasa~i posebno nezadovoqni aktuelnim predsednikom Xozefom Bajdenom, pre svega zbog ekonomske situacije i rata z Gazi, kao i da on gubi podr{ku latino i afroameri~kih glasa~a.

Tramp trenutno ima prednost u direktnom duelu sa Bajdenom u pet od {est kqu~nih dr`ava: Mi~igenu, Arizoni, Nevadi, Xorxiji i Pensilvaniji, dok aktuelni predsednik vodi u samo jednoj od wih –Viskonsinu.

Bajden je na izborima 2020. godine pobedio u svih {est "kolebqivih" dr`ava, ali }e mu ovog puta biti potrebne pobede u najmawe tri kako bi osigurao reizbor, po uslovom da u ostalim dr`avama ne bude iznena|ewa.

Me|utim, ukoliko Tramp odnese pobedu u najmawe ~etiri savezne dr`ave, ukqu~uju}i jednu od tri dr`ave u tzv. pojasu "r|e" – Pensilvaniju, Mi~igen ili Viskonsin – on }e imati dobre {anse za pobedu. Istra`ivawe pokazuje i da bi nezavisni kandidat Robert Kenedi Mla|i mogao da osvoji oko 10 odsto glasova u tim dr`avama, kao i da odvla~i otprilike podjednak broj glasa~a od oba vode}a kandidata. "Wujork tajms" navodi da se rezultati istra`ivawa u velikoj meri poklapaju sa onima iz novembra pro{le godine, iako je Bajdenova kampawa u me|uvremenu ulo`ila vi{e desetina miliona dolara u reklame. Istra`ivawe pokazuje da visoki `ivotni tro{kovi, imigracija, rat Izraela u Gazi i `eqa za promenom i daqe negativno uti~u na popularnost aktuelnog predsednika i ote`avaju wegov polo`aj. ^ak 70 odsto ispitanika veruje da su potrebne "velike promene" politi~kog i ekonomskog sistema u dr`avi, navodi "Wujork tajms". Posebno je zna~ajan pad Bajdenove popularnosti me|u mla|im glasa~ima, Latinoamerikancima i Afroamerikancima. Kandidati su prakti~no izjedna~ena u podr{ci glasa~a od 18 do 29 godina, kao i me|u Latinoamerikancima.

MARK BRNOVI], AMERIKANAC SRPSKOG POREKLA I DOSKORA[WI DR@AVNI TU@ILAC ARIZONE

"Tramp ka`e da su Srbi borci, ali

mama je jo{ quta"

Bio sam u Beloj ku}i nekoliko puta i svaki put sam morao da se u{tinem zato {to je te{ko poverovati da dete doseqenika koje je ro|eno u Americi, sa ~udnim prezimenom koje qudi i daqe ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i }aska sa predsednikom, ka`e u intervjuu za Kurir Mark Brnovi}, Amerikanac srpskog porekla i doskora{wi Dr`avni tu`ilac Arizone.

Brnovi} je `eleo da postane prvi pravoslavac senator u Va{ingtonu, ali mu se ta `eqa nije ostvarila, a razloge za to, kao i svoju `ivotnu pri~u, ispri~ao je na{em listu.

n Tokom Va{e kandidature za Senat 2022. na tada{wem Tviteru ste napisali "Ja sam sin srpskih imigranata koji su pobegli od politi~kog nasiqa kako bi svoj deci pru`ili {ansu da okuse ameri~ki san". Mo`ete li da nam ka`ete ne{to vi{e o va{im roditeqima, detiwstvu i odrastawu jednog Amerikanca srpskog porekla?

Brnovi}: Ja sam veoma ponosan na moje etni~ke korene. Porodica mog oca je do{la iz Crne Gore, a Brnovi}i su pleme iz Qe{anske nahije. Porodica moje majke je do{la iz Dalmacije i ja sam pravoslavni Srbin po veri, tako da mo`e da se ka`e da sam pokupio ono najboqe od celog Balkana! Moja `ena i ja smo se ven~ali u crkvi u kojoj su kr{tena i na{a deca i to je crkva u Finiksu u Arizoni. Moja pravoslavna vera ~ini veliki deo onog {to jesam. Sme{no je kada se toga sada prisetim, ali kada sam odrastao praznici koje je slavila moja porodica, na primer, bili su razli~itih datuma za Bo`i} i Uskrs (u odnosu na ameri~ke), {to me je ~inilo posebnim u odnosu na dru{tvo iz razreda.

A tek na{e prezime? Ve}ina mojih nastavnika nije mogla da ga izgovori i nekada su ga ~ak i ismevali. Ali ja sam ga uvek sa ponosom prihvatao to da su moja porodica i na{a crkva i obi~aji malo druga~iji u odnosu na one kod svih drugih. Zbog toga verujem da je va`no da mojim }erkama prenosim na{e vrednosti i istorijsko znawe. Uvek ka`em da kada va{a porodica nije u~ila istoriju, ve} ju je pro`ivqavala, onda imate jedinstven pogled na to koliko je va`na sloboda. Bilo koja vlada koja je dovoqna velika da ti pru`i sve, dovoqno je velika i da ti sve to oduzme. n Da li je te{ko uspeti u Americi kada vam se prezime zavr{ava na i}? Brnovi}: Amerika je zemqa mogu}nosti. Ipak, smatram da se u Zapadnoj Evropi i u SAD, me|u etni~kim grupama na koje jedino jo{ mo`ete da primewujete stereotipe nalaze oni qudi ~ije se prezime zavr{ava na "vich" ili "vac".

Samo razmislite o tome, u toliko TV serija i filmova je neki slovenski lik iz biv{e Jugoslavije taj koji je "lo{ momak". Se}am se da su se, kada sam radio u kancelariji Dr`avnog tu`ioca SAD, moje kolege "{alile" postavqaju}i mi pitawa poput "Kada si nabavio prvu trenerku" ili "Da li je crveni Marlboro tradicionalni poklon za bebe na Balkanu?". Da su qudi davali takve komentare o bilo kojoj drugoj etni~koj grupi, dobili bi otkaz.

Razmislite samo o na~inu na koji su ophodili prema nekome kao {to je bio Vlade Divac dok je igrao ko{arku. On je uvek morao samo da se samo nasmeje na sve to.

Pogledajte kakav se animozitet stvara oko Novaka \okovi}a, umesto da sportski komentatori priznaju da je on najboqi teniser u istoriji. Ali, ako se on uznemiri

tokom me~a, oni to predstave kao da on ne mo`e da kontroli{e emocije, a kada je Federer to radio, onda je to bio znak wegove usredsre|enosti i odlu~nosti.

Budimo iskreni, da se wegovo ime ne zavr{ava na "ich" Novaku bi bilo dozvoqeno da igra na US openu i Australijan openu pre nekoliko godina. Ali, on je ponovo nateran da igra ulogu "xokera" (lude).

A Nikola Joki}? On ima neverovatnu statistiku....ru{i rekorde koje su postavili oni koji se smatraju najboqima svih vremena u ko{arci...pa ipak, komentatori kao da mu uvek daju neiskrene pohvale. ^ak i prilikom utakmice Nagetsa (protiv Los An|eles Lejkersa u plejofu) pre neko ve~e, kada je Nikola oborio rekord tripl dabl u~inkom, intervju na nacionalnoj televiziji je bio sa drugim igra~em.

Dakle, da li mislim da je te{ko uspeti na Zapadu ako si "vich/vac"? Apsolutno. Ali, na{i qudi su navikli da rade naporno i budu potceweni. To je u na{oj DNK. I zato je va`no da organizacije poku{aju da spoje dijasporu i stvore mogu}nosti za zajedni~ki rad. I zbog toga oni ~ije se prezime zavr{ava na "vich" treba da se vi{e potrude da se staraju jedni o drugima. n Recite nam ne{to vi{e o va{oj profesionalnoj karijeri i funkciji Dr`avnog tu`ioca Arizone koju ste obavqali od 2015. do 2023. kao ~lan Republikanske partije?

Brnovi}: Ne znam odakle da po~nem. To je pomalo kao da birate koja vam je omiqena pesma ili najboqi film koji ste ikada gledali. Ali, ~iwenica je da je na{a kancelarija (Dr`avnog tu`ioca Arizone) imala rezultate.

Ostvarili smo ih ne samo u pravnim okvirima Arizone, ve} i {irom zemqe. Bilo da je u pitawu rekordna od{teta `rtvama iz Arizone nakon uspe{nih tu`bi protiv kompanija kao {to je "Gugl" i "Folksvagen" koje su podno{ene sudu ove savezne dr`ave ili da je re~ o stvarawu prvog prostora specijalnog namewenog proveri finansijskih tehnologija (fintech sandbox) u SAD.

Mi smo nastojali da osiguramo da potro{a~i budu za{ti}eni, a da se pritom ne me{amo isuvi{e u rad poslovne zajednice. Mi smo tako|e ponovo uveli smrtnu kaznu u Arizoni kako bismo osigurali dugo o~ekivanu pravdu za `rtve i wihove porodice. Obavili smo i rekordan broj procesa protiv trgovine qudima.

Ali, bilo bi nemarno od mene kada ne bih pomenuo istorijski slu~aj Brnovi} protiv Demokratskog nacionalnog komiteta (Brnovich v DNC). Ja sam u vi{e navrata iznosio stavove pred Vrhovnim sudom SAD, {to je retka i jedinstvena ~ast za advokate u SAD, ali sam ovaj slu~aj uspe{no izneo do kraja i on bukvalno nosi moje ime.

Ho}u da ka`em da ne postoji jo{ neka osoba na planeti koja mo`e da ka`e da je zastupala slu~aj pred Vrhovnim sudom SAD, a da je pritom nosila duboke ko{arka{ke Adidas patike.

n Biv{i predsednik Donald Tramp Vas je kritikovao zbog toga {to niste tra`ili poni{tavawe rezultata glasawa u Arizoni nakon predsedni~kih izbora 2020. Vi ste kao Dr`avni tu`ilac Arizone vodili istragu o izborima, {ta ste u woj utvrdili?

Brnovi}: Gde god se nalazili u svetu, qudi moraju da imaju veru i poverewe u izborni proces. Ja sam, kao Dr`avni tu`ilac, u~inio sve {to sam mogao da bih osigurao poverewe javnosti u na{e izborne procedure.

Branio sam zakone kojima se {titi integritet izbora u Arizoni tako {to sam

pobe|ivao u slu~ajevima kao {to je Brnovich v. DNC i s uspehom, prvi put u istoriji Arizone, podnosio tu`be protiv qudi koji su se bavili "`etvom glasova" (ballot harvesting - kada tre}e lice na birali{tu prila`e glas osobe koja je glasala kod ku}e ili po{tom).

Ali, na{a kancelarija je tako|e kao neosnovane odbacila optu`be poput onih da su sredstva za pisawe imala uticaj na glasawe ili da je mrtvim qudima omogu}eno da "glasaju". Zbog na{eg rada na odbacivawu tih optu`bi neki qudi su se uznemirili i nisu obratili pa`wu na druge stvari koje smo uradili. Bilo kako bilo, ja mogu da kontroli{em samo ono {to je u mojoj mo}i. I ne `elim da se o tome ponovo raspravqa.

Recimo samo da i daqe razgovaram sa predsednikom Trampom, zapravo on obi~no pita kako je moja mama i ja mu ka`em da je i daqe quta {to me nije podr`ao (prilikom strana~ke nominacije) i {to je nas (republikance) to ko{talo senatorskog mesta. n Kako biste opisali Va{ odnos sa Trampom sa kojim ste se nekoliko puta sastali u Beloj ku}i?

Brnovi}: Ja imam veoma interesantan odnos sa predsednikom Trampom. Se}am se da je, kada sam se kandidovao za Senat, on bukvalno pozvao moju majku i bio je veoma {armantan. Prva stvar koju joj je rekao bila je "vi ste ~vrsti qudi...vi poti~ete iz te{kog dela sveta, punog boraca..."

Predsednik Tramp nije bio sre}an zbog nekih stvari koje sam uradio vezanih za izbore 2020, ali kako nastavqam da razgovaram sa wim, podse}am ga da, pogotovo {to je i on sam trenutno suo~en sa pravnim bitkama, tu`ioci ne mogu prosto da nabacuju optu`be jednu za drugom da bi videli koja }e da pro|e.

U svakom slu~aju, ja sam bio u Beloj ku}i nekoliko puta i svaki put sam morao da se u{tinem zato {to je te{ko poverovati da dete doseqenika koje ro|eno u Americi, sa ~udnim prezimenom koje qudi i daqe ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i }aska sa predsednikom. Predsednik Tramp ume da posveti svoje vreme i brzo i duhovito razmi{qa. n Ka`ite nam ne{to o ameri~kim Srbima u Arizoni, ima li tamo puno na{ih qudi?

Brnovi}: Ja sam ~itav `ivot u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Finiksu u Arizoni. Tamo{wa zajednica se definitivno pro{irila tokom godina. Populacija (Srba) je velika, ali ne toliko velika kao na mestima poput ^ikaga ili Detroita.

A ponekad qude jedino vi|amo za Bo`i} i Uskrs. Ali, ja sam imao sre}e da dobijem podr{ku mnogih qudi iz crkve Svetog Save. I mi smo u zapadnom delu SAD tako|e istinski blagosloveni time {to imamo Wegovo Preosve{tenstvo vladiku Maksima kao na{eg duhovnog vo|u. n Kako gledate na ameri~ko-srpske odnose?

Brnovi}: Odnosi SAD i Srbije su na prekretnici. Kao {to sam ranije pomenuo, mislim da postoje neki nesre}ni stereotipi o biv{oj Jugoslaviji i Srbiji koji se i daqe provla~e na Zapadu. Ali, mislim da je to ne{to {to bi Srbija mogla da iskoristi i kao svoju prednost po{to se nalazi na mestu na kojem se susre}u Evropa i Azija. Tako|e mislim da bi srpska vlada mogla boqe da promovi{e svoje pozicije o va`noj ulozi koju zemqe poput Srbije mogu da odigraju kada je u pitawu trgovina i bezbednost u Evropi. n Arizona je pograni~na dr`ava, a Vi ste kao Dr`avni tu`ilac podneli tu`bu protiv administracije predsednika Xoa Bajdena nakon {to je ona zaustavila gradwu zida koji bi razdvajao SAD i Meksiko. Mo`e li ta pograni~na kriza da se re{i i ako mo`e, kako? Brnovi}: Amerikanci i stanovnici Arizone `ele sigurnost i bezbednost za svoje porodice. Obezbe|ivawe toga je primarna odgovornost vlade. Na`alost, preveliki broj izabranih zvani~nika je kontinuirano ignorisao krizu na ju`noj granici. Oni su dozvolili meksi~kim kartelima da u su{tini preuzmu operativnu kontrolu. A ja sam u~inio sve {to sam mogao ne samo da taj problem u~inim javnim, ve} sam poku{ao i da ga re{im na sudu. Ho}u da ka`em da ne treba da se sve svede na to da dr`avni tu`ilac savezne dr`ave bude taj koji podnosi tu`bu protiv Xoa Bajdena zbog wegovog neuspeha u izgradwi pograni~nog zida ili koji poku{ava da ga spre~i da vladine doprinose daje qudima bez pravnog statusa ili koji ga tera da zadr`i Trampovu politiku po kojoj tra`ioci azila ostaju u Meksiku dok se wihov zahtev obra|uje.

Ne mogu ni da vam ka`em koliko ima qudi koji su imigrirali iz isto~ne Evrope kako bi pobegli od komunizma, a koji sada ne mogu da veruju da se migrantima koji pristi`u daju raznorazni vladini doprinosi i pomo}. Oni su uznemireni zato {to je aktuelna administracija dekriminalizovala i podstakla te qude da kr{e zakon na na{oj ju`noj granici.

Opet odlo`eno glasawe o rezoluciji o Srebrenici, posle diplomatske inicijative SAD

Sednica Generalne skup{tine UN na kojoj bi trebalo da se raspravqa o rezolu-

ciji o Srebrenici bi}e odlo`ena "na neko vreme".

Nije izvesno da je ta~an datum odr`avawa sednice 22. maj, kako su preneli pojedini mediji.

Novo odlagawe dogodilo se posle diplomatske inicijative SAD u UN, ka`e izvor iz diplomatskih krugova za N1.

SAD su, prema istom izvoru, tra`ile dodatne konsultacije za usagla{avswe teksta rezolucije.

Podsetimo, ovo nije prvi put da je odlo`eno glasawe o rezoluciji o Srebrenici. Prvobitno je na dnevnom redu Generalne skup{tine UN trebalo da bude 2. maja, ali je glasawe odlo`eno zbog dodatnih konsultacija.

Srbija i RS obele`ile Dan se}awa na `rtve usta{kog zlo~ina u NDH, poruku uputio i predsednik Izraela

Polagawem venaca na grobnom poqu „Topole“ u Spomen-podru~ju Dowa Gradina, u Republici Srpskoj, odata je po~ast `rtvama koncentracionog logora Jasenovac i obele`en Dan se}awa na `rtve usta{kog zlo~ina u NDH u Drugom svetskom ratu.

Na tom najve}em strati{tu logora Jasenovac, u ime institucija Republike Srpske i Srbije i Crne Gore vence su polo`ili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi}, predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi}. Cve}e i vence su polo`ili i predsednik bawalu~kog Udru`ewa logora{a Drugog svetskog rata Dobrila Kukoq, ambasador Izraela za BiH sa sedi{tem u Tirani Galit Peleg i predsednik Udru`ewa Roma Srbije Dragoqub Arsovi}. Cve}e su polo`ili predstavnici diplomatskog kora, kao i ostale delegacije.

Nakon polagawa venaca i cve}a, na grobnom poqu „Ko{ute“ slu`en je parastos i pomen `rtvama usta{kog zlo~ina – genocida NDH.

„POLITIKA GENOCIDA NIJE BILA PUKI ^IN RATA VE]

POKU[AJ ETNOCIDA“

U Dowoj Gradini nismo okupqeni samo da se prisetimo `ivota koji su tragi~no izgubqeni ve} da se suo~imo i priznamo istinitosti na{e sada{wosti, rekao je u obra}awu okupqenima Gideon Grajf, poznati svetski istori~ar, stru~wak za istoriju Holokausta i predsednik Nezavisne me|unarodne komisije za Srebrenicu.

„Danas smo se okupili ovde u Dowoj Gradini u mestu koje je obele`eno velikom tugom i neizbrisivom istorijom“, naveo je Grajf.

Grajf je napomenuo da Dowa Gradina koje je bila u sklopu zloglasnog logora Jasenovac, bila wegovo glavno gubili{te i da je danas, kako je kazao, tmuran podsetnik na najmra~nija poglavqa qudske okrutnosti tokom Drugog svetskog rata.

„Ovde smo da odamo po~ast `rtvama genocida koji je po~iwen nad srpskim stanovni{tvom, `rtvama u`asnog jevrejskog Holokausta i ciqanog genocida nad Romima koji je po~iwen pod re`imima Nezavisne dr`ave Hrvatske. Jedinice koja je vo|ena i stvorena uz pomo} nacisti~ke Nema~ke i koju je podr`avala fa{isti~ka Italija“, istakao je Grajf. Tokom ovog brutalnog zlo~ina, naveo je, tre}ina od oko dva miliona Srba koji su `iveli na teritoriji tzv. NDH poslano je na pogubqewe, druga tre}ina se suo~ila sa

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

preseqewem, a ostatak je prisilno preobra}en na katoli~anstvo.

„Politika genocida nije bila puki ~in rata ve} poku{aj etnocida sa ciqem da se ~itava jedna kultura i jedan narod izbri{e sa svoje dedovine“, istakao je Grajf. MANDI]: U DOWOJ GRADINI

DESIO SE GENOCID KOJI MO@E

DA SE MERI SA AU[VICOM Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} izjavio je da je va`no da se kultura se}awa Dowe Gradine ~uva i neguje za srpski narod i da se tu desio genocid koji mo`e da se poredi sa Au{vicom.

On je rekao da je do{ao u Dowu Gradinu, da se u ime Crne Gore, u ime wenih gra|ana u ime svih naroda i svakog ~oveka poklo-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

organizacije, kao Srbin iz Crne Gore - da ne brinu i ne sumwaju Srbi i drugi naordi u sunarodnike iz Crne Gore. „Razbili su nam zajedni~ku dr`avu sa Srbijom. Proterali su nam bili srpski je-

ni `rtvama ovog stra{nog genocida na dan Svetog Vasilija.

Mandi} je rekao da je ovo mesto uticalo na oblikovawe ~itavog na~ina razmi{qawa, gde se desio genocid koji mo`e da se poredi sa Au{vicom.

„Bilo je jedno od mesta koje je izme|u ostalog uticalo na oblikovawe ~itavog na~ina razmi{qawa. Dugo vremena skrivano od javnosti, ali evo ve} nekoliko godina postalo je mesto gde se okupqamo svi mi koji mislimo da je to va`no da se kao kultura se}awa ~uva i neguje za srpski narod, a naravno i za sve one koji `ele da budu zajedno sa nama, koji su bili zajedno s nama kada smo stradali, i Jevreji i Romi i antifa{isti“, rekao je Mandi}.

On je istakao da je do{ao kako bi preneo poruku kao predsednik jedne srpske nacionalne organizacije, politi~ke nacionalne

zik. Diskriminaciju i nasilnu asimilaciju vr{ili nad na{im narodom i u kona~nom, kada su udarili na na{u crkvu i na na{e svetiwe, tada se sve promenilo...“, rekao je Mandi} i dodao da oni ovih dana vr{e pritisak na premijera Spaji}a i na vladu Crne Gore da odustanu od najavqene odluke da u Ujediwenim nacijama u Generalnoj skup{tini podr`e rezoluciju koja je uperena protiv srpskog naroda, koja je uperena protiv Republike Srpske i Srbije. „I nastavi}emo to da radimo“, poru~io je Mandi}.

PREDSEDNIK IZRAELA: NE SMEMO ZABORAVITI ZLO^INE U DOWOJ

GRADINI I JASENOVCU

Zlo~ini u Dowoj Gradini i Jasenovcu moraju da se pamte zbog vi{e stotina hiqada ubijenih `ena, dece i mu{karaca, poruka je izraelskog predsednika Isaka

Hercoga koju je na obele`avawu Dana se}awa na `rtve genocida u NDH prenela ambasadorka Izraela u Bosni i Hercegovini Galit Peleg.

Hercog je u poruci poru~io da je Dowa Gradina „modrica u istoriji koja se ne sme zaboraviti“, kao i da se radi o okrutnosti koja nema granica.

Dodao je da je na{a qudska du`nost da insistiramo na se}awu, kao i da su zlo~ini u Jasenovcu izvr{eni dehumanizacijom `rtava, bez ikakvog oklevawa ili kajawa.

„Se}amo se zato {to nam je zgodno da zaboravimo, zbog toga je na{a moralna du`nost da insistiramo na se}awu. Tu smo da onima koji su nestali uka`emo po{tovawe koje zaslu`uju, da pove`emo neidentifikovani broj sa imenom, da pove`emo ime sa licem i da pove`emo lice sa du{om“, poru~io je Hercog. Izraelski predsednik je istakao da je wegova sve~ana obaveza, kao predsednika Izraela, da posveti se}awe na ubijene u Drugom svetskom ratu i Holokaustu.

„Ovo sve~ano okupqawe u~vr{}uje vezu koju dele narodi Izraela i narodi BiH. Ne mo`emo da promenimo tragediju koju smo pretrpeli, ali mo`emo i moramo da se obave`emo na budu}nost tolerancije i saose}awa. Za budu}nost u kojoj ne}e biti mesta za mr`wu“, rekao je Hercog.

„DOWA GRADINANAJVE]I GRAD MRTVIH“

Dan se}awa obele`ava se povodom osloba|awa usta{kog logora Jasenovac, jednog od najve}ih i najstra{nijih logora smrti u Evropi. Logor Dowa Gradina oformqen je 1942. godine u sistemu Jasenovca, a bio je aktivan sve do zavr{etka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH. Prema podacima Spomen-podru~ja Dowa Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 `rtava usta{kog zlo~ina, me|u kojima je `ivot izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifa{ista. U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece.

Mitropolit Joanikije: Srpski rod se nekada okupqao

Save u Mile{evi a sada u Manastiru Ostrog

kod wegovog naslednika Svetoga Vasilija Ostro{kog

Liturgijom, rezawem slavskog kola~a i trepezom qubavi, uz molitveno u~e{}e vi{e hiqada vjernika, proslavqen je praznik Svetog Vasilija pod ostro{kim gredama.

Mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog ~uvaju se u manastiru Ostrog kao velika svetiwa vi{e od 300 godina. Manastir Ostrog postao je mjesto hodo~a{}a za vjernike svih religija.

Pretodnih dana je u hodo~a{}u do manastira Ostrog u~estvovao vjerni narod iz Crne Gore, ali i zemaqa regiona.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije kazao je nakon liturgije da je Sveti Vasilije Ostro{ki i{ao uskim i tijesnim

DU[KO KNE@EVI]:

putem za Hristom cio svoj zemaqski `ivot, nose}i krst i breme svog naroda, prenosi Radio Svetigora.

Od Milovog brata do za{ti}enog svedoka

Velika Britanija je 30. aprila izru~ila Podgorici biznismena Du{ka Kne`evi}a (65), pet godina nakon {to su crnogorske vlasti raspisale me|unarodnu poternicu. Koliko je poznato, Specijalno tu`ila{tvo je protiv wega podiglo tri optu`nice – za organizovawe kriminalne grupe, prawe novca i zloupotrebe u privredi. Godinama je Kne`evi} slovio za ~oveka od posebnog poverewa premijeru i predsedniku Milu i wegovom DPS-u.

Sredinom devedesetih Kne`evi} uzima maha i biva prvi privrednik Crne Gore, gde osniva „Atlas-mont banku” i „Atlas grupu”, koja ima preko 30 kompanija koje posluju u oblasti finansija, nekretnina, turizma, zdravstva i medija, a osnovali su u Podgorici i prvi privatni univerzitet „Mediteran”, fabriku vode u Kola{inu... Wegove kompanije postale su u „~uvenoj pqa~ka{koj privatizaciji Mila i Veselina Vukoti}a” ve}inski vlasnici prostora Jadranskog sajma na periferiji Budve i bolnice Meqine kod Herceg Novog. „Atlas grupa” imala je predstavni{tva u Srbiji, Rusiji i na Kipru. \ukanovi} se ponosio uticajem i vezama Kne`evi}a van Crne Gore, posebno kada je doveo arapske investitore i priveo nekada{weg ameri~kog predsednika Bila Klintona 2011. na konferenciju u Budvi.

Da se \ukanovi} odri~e daqih usluga Kne`evi}a shvatilo se 2014, kada je Milo odbio da prihvati izmene ugovora o privatizaciji nekada{we vojne bolnice u Meqinama. Odmah zatim Centralna banka Crne Gore uvela je prinudnu upravu u Kne`evi}eve dve banke. Iz Uprave policije je 2018, koja je bila produ`ena ruka \ukanovi} a za obra~un sa svim neposlu{nicima, saop{teno da je preko banke oprano vi{e od pola milijarde evra prqavog novca. Kne`evi} je januara 2019. javno optu`io \ukanovi}a za poku{aj preuzimawa wegovih poslova i imovine. Optu`io je i tada{weg specijalnog tu`ioca Milivoja Katni}a i predsednika Privrednog suda Bla`a Jovani}a da poma`u \ukanovi}u u toj nameri. Kanije }e oni biti i uhap{eni zbog sumwe da su po~inili druga krivi~na dela.

Nakon {to je izbegao u Veliku Britaniju, Kne`evi} je objavio snimak iz 2016. na kome se vidi kako funkcioneru tada vladaju-} eg DPS-a Slavoqubu Stijepovi}u daje kovertu sa navodno 100.000 evra za finansirawe kampawe te partije uo~i izbora. Duga~ak je spisak optu`bi… ^esto ga nije {tedela ni opozicija, ali ga zbog nekada{wih bratskih odnosa sa \ukanovi}em ve} du`e vremena poziva da svedo~i o poslovima biv{e vlasti. Kne`evi} je sada u pritvoru u Istra`nom zatvoru u Spu`u i sve se ~e{}e spekuli{e da }e biti za{ti}eni svedok u procesu protiv nosioca organizovanog kriminala i korupcije u proteklih tridesetak godina.

– Zato mu je zbog wegove qubavi prema Bogu, Crkvi i svom narodu Bog dao blagodat da ~ini ~udesa, da tu`ne tje{i, bolesne

lije~i i da pokazuje silu svete pravoslavne vjere – kazao je mitropolit.

Istrakao je da se danas vjerni narod okupqa oko Svetog Vasilija, kao {to je to nekad bilo u Mile{evi oko kivota Svetog Save. – Kao {to se na{ srpski rod okupqao oko Svetoga Save u manastiru Mile{evi, tako u na{e vrijeme qudi dobijaju od Boga molitvama Svetoga Vasilija iscjeqewe, lije~ewe, krepost i silu. Sabiramo se ovdje u Manastiru Ostrog kod wegovog nasqednika Svetoga Vasilija Ostro{kog – poru~io je mitropolit.

Sveti Vasilije ro|en je kao Stojan Jovanovi} u selu Mrkowi} u u hercegova~kom Popovom Poqu

1610. godine. Sveti Vasilije se zamona{io u trebiwskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo nakon toga je postao episkop. Najprije je boravio u Tvrdo{u, a potom prelazi u Ostrog.

Neumoran u molitvama, postu i fizi~kom trudu, Sveti Vasilije mirno se upokojio na dana{wi dan 1671. godine.

Na hiqade vjernika prisustvovali su sino} bdewu u nave~erje praznika.

Tradicionalni dan velikog okupqawa vjernika je 12. maj, ali i Troji~in dan, kada se odr`ava Veliki narodni sabor u Ostrogu. Svetitequ u ~ast podignute su i brojne crkve, a slavi se i kao krsna slava, prenosi Dan.

Ho}e li premijer Spaji}

poslu{ati Zapad ili Srbe

Bez obzira da li }e amandmani Crne Gore biti usvojeni ili ne, crnogorski predstavnici u UN }e glasati za rezoluciju u Srebrenici, jer premijer Milojko Spaji} ne mo`e da se oglu{i o nare|ewa koja sti`u sa Zapada, ocewuje za Sputwik istori~ar Bogdan @ivkovi}.

Na elektronskoj sednici Vlade Crne Gore usvojeni su amandmani kojim se individualizuje zlo~in u Srebrenici, a kako nezvani~no podgori~ki „Dan“, ukoliko oni ne budu prihva}eni upitno je da li }e Crna Gora uzeti uop{te u~e{}e u glasawu kada ova rezolucija do|e na dnevni red UN.

Kako taj list pi{e, ~lanovi Vlade svesni su obaveze da po{tuju presude me|unarodnih sudova i Konvenciju o spre~avawu genocida, kao rezolucija koje su usvojene i u Crnoj Gori.

ZA[TO ]E SPAJI]

POSLU[ATI ZAPAD

Ipak, @ivkovi}, uzimaju}i u obzir Spaji}evu pro{lost i to kako je do{ao na vlast, sumwa da bi odbijawe amandmana vodilo do toga da Crna Gora ne glasa za rezoluciju o Srebrenici.

„To je ne{to {to jo{ ne znamo ni mi, ali ni oni sami. O~igledno se vlada Crne Gore veoma nada da }e amandmani pro}i, jer bi to Spaji}u spasilo obraz u unutra{woj politici i crnogorskoj javnosti i dali mu prostor u odnosima sa crkvom i sa Srbima, da ne bude da je potpuno poklekao pod antisrpskim zahtevima“, ka`e on.

Pravo pitawe, prema @ivkovi}evim re~ima, je da li je uop{te mogu}e da Spaji} ne poslu{a nare|ewe sa Zapada. Na{ sagovornik navodi primer vlade Zdravka Krivokapi}a, koju je, kako ka`e, Zapad oborio iako ih je prvi crnogorski post|ukanovi}evski premijer poslu{ao, smenio svog ministra pravde, a crnogorski parlament tada je usvojio rezoluciju o Srebrenici.

„Mislim da je u tom smislu

Spaji}ev imperativ da poslu{a Zapad, da mu sutra ne bi povukli podr{ku vladi i da je ne bi oborili“, smatra @ivkovi}. Sa druge strane, mora se uzeti u obzir diferenciran stav, odnosno dva razli~ita pristupa srpskih stranaka u Crnoj Gori: dok je Milan Kne`evi} nepomirqiv i smatra da glasawe za rezoluciju o Srebrenici stvara atmosferu u kojoj je neodr`ivo da bilo koja srpska politi~ka stranka podr`i Spaji}evu vladu, Andrija Mandi} ima druga~iji stav, da je boqa ~ak i ovakva vlada, koja bi glasala za rezoluciju o Srebrenici, nego vlada DPS. @ivkovi} je mi{qewa da bi Spaji} sebi mogao da dozvoli da glasa za rezoluciju o Srebrenici i ostane bez Kne`evi}evih glasova, a da Mandi} ostane uz wega i da na taj na~in ima ve}inu. Na taj na~in bi Spaji} mogao da zadr`i vlast bez obzira ho}e li glasati za rezoluciju ili ne, zakqu~uje @ivkovi}.

KAKO POMIRITI DVE KONTRADIKTORNOSTI

Cela pri~a koja se oko rezolucije o Srebrenici otvorila u Crnoj Gori jasno govori da crnogorski premijer Milojko Spaji} ima dva razli~ita impulsa, obja{wava @ivkovi}.

„S jedne strane qudi koji su za wega glasali u velikoj ve}ini

su protivni toj rezoluciji i on mo`e da izgubi wihovu podr{ku i podr{ku crkve. Sa druge strane, jasno je da on vodi politiku usmerenu ka Zapadu i da Zapad to od wega zahteva. Po promeni wegovog stava videlo se da je na wega izvr{en eksplicitniji pritisak da podr`i to“, ka`e on. Amandmani na predlog rezolucije su poku{aj Spaji}a i Demokrata da, u situaciji gde Spaji}eva „Evropa sad!“ u NATO zemqi vlada uz pomo} Srba, poku{aju da pomire dve kontradiktornosti i na|u nekakvo sredwe re{ewe, zakqu~uje @ivkovi}.

Podse}amo, u prvom amandmanu koji je Crna Gora podnela na predlog teksta rezolucije o Srebrenici isti~e se da je krivica za genocid individualna i da se ne mo`e pripisati bilo kojoj etni~koj, verskoj ili drugoj zajednici u celini, dok se drugi odnosi na nepovredivost Dejtonskog mirovnog sporazuma. Stav crnogorske vlade je da se ovim amandmanima spre~ava potencijalno manipulisawe na {tetu Srbije i srpskog naroda u smislu pravnih i politi~kih reperkusija i onemogu}ava nameru da se srpski narod proglasi genocidnim. Oni, uz to, kako se moglo ~uti iz Podgorice, afirmi{u postojawe Republike Srpske u okviru BiH.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Kosovske vlasti na prelazu Merdare, u ponedeqak 13. maja, nisu dozvolile patrijarhu srpskom Porfiriju i sedmorici arhijereja SPC da u|u na teritoriju KiM, kako bi u utorak prisustvovali sve~anom po~etku rada redovnog godi{weg zasedawa Sabora u Pe}koj patrijar{iji, potvr|eno je u patrijar{iji.

Patrijarh Porfirije i episkopi vra}eni su sa administrativnog prelaza odnosno uru~ene su im tzv. odbijenice, bez ikakvog razloga i obrazlo`ewa.

Zbog toga Sabor SPC ne}e, kao {to je bilo planirano, po~eti sa radom sutra u Pe}koj patrijar{iji, ve} }e se arhijereji okupiti u Beogradu, u Hramu Svetog Save na Vra~aru, gde }e u devet sati po~eti liturgija.

Sabor }e, 14. maja, po~eti u kripti prizivom Svetog duha u Hramu Svetog Save gde }e se okupiti svi arhijereji SPC.

Radni deo Sabora pod predsedni{tvom patrijarha Porfirija po~e}e u kripti Hrama Svetog Save, a poglavar SPC }e se na samom po~etku sve~ane sednice obratiti arhijerejima i istaknuti najzna~ajnija de{avawa u toku

Velikodostojnicima SPC i patrijarhu Porfiriju Kosovske vlasti zabranile ulazak na KiM

protekle godine i ukazati na neke od izazova sa kojima }e se Sabor baviti u narednim danima. Kako se o~ekuje, Sabor bi mogao da traje u narednih nedequ dana

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} se oglasio povodom zabrane patrijarhu SPC, gospodinu Porfiriju i wegovoj pratwi da u|u na KiM. - Vlasti u Pri{tini po direktnoj naredbi Aqbina Kurtija zabranile su patrijarhu Srpske

OGLASIO SE PATRIJARH PORFIRIJE NAKON ZABRANE ULASKA NA KIM:

"Ta vrata }e pre ili kasnije otvoriti sam Bog"

Sva vrata ovog sveta su otvorena za mene kao {to su i na{a vrata otvorena za sve, samo su vrata moga doma, Pe}ke Patrijar{ije, zatvorena i ne daju mi da u wega u|em, rekao je patrijarh srpski Porfirije danas nakon {to kosovske vlasti na prelazu Merdare nisu dozvolile wemu i sedmorici arhijereja SPC da u|u na teritoriju KiM, kako bi u utorak prisustvovali sve~anom po~etku rada redovnog godi{weg zasedawa Sabora u Pe}koj patrijar{iji.

- Kao patrijarh srpski, kao gra|anin i kao vernik, znam i poru~ujem da }e ta vrata pre ili kasnije otvoriti sam Bog. Oni koji su zatvorili vrata doma molitve ~ine zlo najpre sebi, a potom i svim qudima. Oni su zatvorili vrata za svako dobro, blagoslov i sre}u - naveo je patrijarh Porfirije.

On se zapitao {ta li se tek de{ava sa "Srbima koji `ive u getima na KiM, kada patrijarhu srpskom ovako uskra}uju slobodu kretawa".

- Ja im poru~ujem da izdr`e, jer ko izdr`i do kraja taj }e se spasiti. Ako su zatvorili vrata Pe}ke patrijar{ije za patrijarha srpskog, sigurno je da ne mogu zatvoriti na{u qubav i na{e dobre namere. Sigurno je da je za nas, najvi{e na Kosovu i Metohiji, nebo otvoreno i ono }e otvoriti sva vrata koje je zlo zatvorilo - rekao je patrijarh srpski Porfirije.

pravoslavne crkve gospodinu Porfiriju i sedmorici vladika koji su bili u wegovoj pratwi da u|u na prostor Kosova i Metohije kako bi prisustvovali zasedawu Svetog Arhijerejskog Sabora SPC u Pe}koj patrijar{iji i bili sa stradalnim srpskim narodom na Kosovu i Metohiji - pi{e u saop{tewu.

On isti~e da je patrijarh trebao u 13.30 ~asova trebalo da pre|e administrativni prelaz Merdare kako bi se uputio

u vekovno sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijarha, ali u "trenutku kada se on nalazio nadomak prelaza, iz Pri{tine je stigla zabrana u kojoj se navodi da poglavar SPC ne mo`e da u|e na prostor Kosova i Metohije.

Da podlost Kurtija bude jo{ ve}a, zabrana je stigla 13 minuta pre najavqene posete, {to posebno ukazuje na nameru Aqbina Kurtija da dodatnom maltretirawu i iznurivawu izlo`i patrijarha srpskog da vi{e od

sedam sati provede u putu." - Patrijarh srpski, gospodin Porfirije, uvek je, u svakoj prilici i na svakom mestu svojim porukama, blagim re~ima i potezima pozivao na mir i su`ivot Srba i Albanaca na prostoru Kosova i Metohije, ne dele}i ve} snagom svog nespornog autoriteta spajaju}i qude, {ire}i uvek i na svakom mestu hri{}anske poruke qubavi i vere i nikada se, ni na jednom mestu nije ogre{io, ni re~ju niti delima, o ta ve~ita na~ela- kazao je Petkovi}. - Takva politika, politika mr`we, verske netolerancije, ugwetavawa, zabrana kandidovala je takozvano Kosovo za ~lanstvo u Savetu Evrope i neka se nad tom ~iwenicom u svetlu dana{wih doga|aja dobro zamisle svi oni predstavnici me|unarodne zajednice koji takvu politiku kreiraju i podr`avaju. Nikada ugwetavawe jednog naroda i wegovih verskih prava i sloboda nije donelo nikome dobro i dok su srpske svetiwe na Kosovu i Metohiji mesta hodo~a{}a i samih Albanaca koji u wima nalaze utehu i prekopotrebni mir i isceqewe i gde su uvek do~ekani otvorenih dveri, politika koja se danas kreira u Pri{tini ~ini sve da se te tanane veze prekinu - zakqu~io je Petkovi}.

ZAVR[EN JE PRELAZNI PERIOD OD TRI MESECA KOJI JE TZV. CENTRALNA BANKA

KOSOVA ODREDILA PO PITAWU DINARA

Pri{tina najavila kazne za Srbe koji koriste dinar na KiM

Zavr{en je prelazni period od tri meseca koji je tzv. Centralna banka Kosova odredila po pitawu dinara. Kako se navodi u tekstu, od 12. maja }e biti preduzete mere protiv svih onih koji za gotovinske transakcije na Kosovu i Metohiji koriste druge valute osim evra.

Daqe se isti~e da u ovom prelaznom periodu nisu izricane kaznene mere, ali su gra|ani informisani o primeni uredbe o gotovinskom pla}awu.

U me|uvremenu, komercijalne banke koje posluju na Kosovu i Metohiji dobile su instrukcije da otvore nove filijale na severu.

Od 12. maja, sve gotovinske transakcije bilo gde na Kosovu i Metohiji moraju da se obavqaju u evrima.

„Druge valute osim evra, mogu da se koriste na Kosovu kao vrednost za skladi{tewe u fizi~kom obliku ili na bankovnim ra~unima u neevro valutama, za vr{ewe me|unarodnih pla}awa u neevro valutama i za devizne aktivnosti“, navodi se u uredbi CBK. Beograd je na{ao donekle jedino mogu}e re{ewe Srbima na KiM, kada je re~ o zabrani ulaska dinara u ju`nu pokrajinu od

strane Pri{tine, kada je od 11. marta, otvorio ~etiri ekspoziture Banke Po{tanska {tedionica na prelazima Jariwe, Brwak, Kon~uq i Merdare

Tzv. Centralna banka Kosova (CBK) je 17. januara donela uredbu prema kojoj }e od 1. februara jedina valuta za obavqawe gotovinskih i platnih transakcija na Kosovu biti evro. U toj uredbi se navodi da je ona doneta u skladu sa Ustavom Kosova i zakonom Centralne banke, te da je CBK jedina "monetarna vlast koja mo`e da odlu~uje o dozvoqenim apoenima valute evra za opticaj na teritoriji Kosova".

Na KiM najmawe je 90.000 korisnika bilo dinarskih plata, penzija i drugih primawa, i bez tih finansijskih sredstava op-

stanak srpskog naroda ne bi bio mogu}. Od ovog broja jedna petina je Albanaca. Kada je re~ o zvani~noj valuti i zakonskom sredstvu pla}awa na Kosovu i Metohiji, va`no je napomenuti da na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku ne postoji nikakva druga zvani~no usostavqena valuta, niti je to evro. Podse}awe Narodne banke Srbije, "da privremene institucije u Pri{tini nisu ovla{}eni da koriste evro i neku drugu stranu valutu" poklopilo se sa saop{tewem Evropske centralne banke, koja je ranije na svom sajtu istakla obave{tewe da "evro nije legalno sredstvo pla}awa na Kosovu i Metohiji, s obzirom na to da je Pri{tina jednostrano usvojila evropsku valutu 2002. godine".

„[aqu nam kajmak i doma}u pr{utu na koje je na{e ‘srpsko nepce‘ naviklo, ali to je jedino {to nam ovde nedostaje“

U Norve{ku nisu oti{li zbog novca. @eleli su sigurnost i mir za sebe i svoju decu, {to su i dobili. Lena (35) i Stefan (35) Kosti}, bra~ni par lekara iz Srbije, pre gotovo sedam godina preselili su se u „zemqu fjordova“, ubrzo po zavr{etku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Danas, wihova peto~lana porodica `ivi na drugom kraju Evrope, uglas ka`u da im je `ao {to se nikada ne}e vratiti u svoju zemqu, jer su "odavno izgubili nadu da }e se u Srbiji ne{to promeniti".

Kada su prvi put stigli u Norve{ku, prvi i dominantan utisak koji je ova zemqa odavala, ka`u, bio je: mir i le`ernost.

“Na ulicama, na poslu, u svakodnevnoj komunikaciji, u kontaktu sa institucijama, sve je bilo bez tenzije i napora. Rekla bih da taj utisak jo{ uvek traje, to odsustvo potrebe da se sve re{ava nadja~avawem, vikom, bukom, brzinom, kako je ~esto u Srbiji slu~aj“, se}a se Lena.

POBEGLI OD NAKARADNOG ODNOSA

LEKARA I PACIJENTA

Iz svoje zemqe, posle zavr{enog Medicinskog fakulteta, oti{li su iz vi{e razloga, sa kojima se zdravstveni radnici u Srbiji, na`alost, svakodnevno bore.

“Oti{li smo zbog neadekvatnih uslova za rad, stru~nog usavr{avawa, uru{enih me|ukolegijalnih odnosa, a pre svega zbog nakaradnog odnosa izme|u lekara i pacijenta. Ne{to {to je zapravo bit ovog na{eg zanimawa, jeste taj odnos i taj pacijent zbog kojeg ste kao lekar tu, a to je u Srbiji toliko naru{eno u posledwem periodu, da smo sada do{li do toga da su u pitawu dve skoro sasvim suprotstavqene strane”, smatraju ovi mladi lekari, danas roditeqi troje dece.

Odsustvo saradwe, ali i poverewa izme|u onog koji treba pomo} i onog koji pomo} pru`a, za koji smo, slo`no tvrde, krivi – svi.

“Ovde je u fokusu pacijent i wegova prava, a vi ste tu da mu omogu}ite da ista ostvari adekvatnim le~ewem i stru~nim vo|stvom, u skladu sa najnovijim medicinskim saznawima i praksama. O uslovima u kojima se to de{ava, zasigurno nije potrebno da govorimo“.

NOVAC NIJE BIO MOTIV

Kada su se spremali za odlazak, o novcu nisu razmi{qali.

“Nama privatno, a onda i kao lekarima koji su fakultet upisali iz nekih drugih pobuda, taj materijalni momenat nikada

nije bio presudan, pa ni onog trenutka kad smo birali gde }emo nastaviti `ivot. Da li se lak{e `ivi kada od mese~ne plate mo`ete da izmirite sve obaveze, bez svakodnevnog `onglirawa ekonomijom i `ivcima? Naravno, ali je presudna i atmosfera u kojoj se to de{ava“, pri~aju za Nova. rs Lena i Stefan.

Kada su `ivot preselili u Norve{ku, jedino {to im je bilo va`no je da – rade, jer im je ta mogu}nost u Srbiji bila uskra}ena.

„Bilo je dovoqno da nam ova dr`ava pru`i mogu}nost da radimo, a za ostalo smo se izborili sami. Kad do|ete iz jedne zemqe koja nije ~lanica EU, pravila su sasvim druga~ija i sve prethodno {to ste postigli morate iznova da osvajate. Tako recimo ni voza~ka dozvola iz Srbije ovde nije va`e}a, ali ni diploma Medicinskog fakulteta u svojoj celini, pa je trebalo pro}i kroz proces autorizacije, koji iz ove perspektive nije bio nimalo lak”, se}aju se oboje kako je izgledalo prilago|avawe norve{kom na~inu `ivota.

PROBLEMI ZBOG NEUSKLA\ENE

POLITIKE SRBIJE I EU

Problem je do srpske administracije i sistema koji, nagla{avaju, nije uskla|en sa EU, pa iako im je papirologija ote`avala `ivot i usporila planove, ipak su odlu~ili da ostanu.

„Mo`da mo`emo da ka`emo da nam je taj deo Norve{ka i ote`ala, ali je zapravo problem politika zemqe iz koje dolazite i neuskla|enost obrazovnog sistema sa sistemima zemaqa iz Evropske unije. Ista pravila dakle va`e i za kolege koje dolaze iz SAD-a, Australije, Rusije, Irana i sli~no. Nama se `ivot ovde dopao toliko da smo odlu~ili da kroz taj proces pro|emo, {to, nadamo se, govori dovoqno”.

U proteklih sedam godina dobili su troje dece, a veruju da je Norve{ka bezbednija zemqa za odrastawe, od Srbije. “Verujemo da je rizik od nemilih doga|aja mnogo mawi u Norve{koj nego u Srbiji. U smislu sigurnosti i bezbri`nosti, svakako je i taj deo na strani Norve{ke. Socijalna sigurnost, postojawe sistema koji je spreman da vas prihvati kad vam zatreba pomo}. Zatim institucije koje rade svoj posao u skladu sa zakonima, a kad se ose}ate zbrinuto, mnogo je lak{e osvajati razne slobode i iznositi mi{qewa, bez bojazni da }e to dovesti do negativnih posledica za vas i va{u porodicu”, pri~a Lena. PODR[KA DR@AVE U OBRAZOVAWU JE NEPROCEWIVA

“Decu u~imo da je wihov ceo svet, da svoj `ivot i obrazovawe mogu da nastave gde god po`ele. Zamislite tu slobodu i mogu}nost da za {kolovawe mo`ete da birate svetske univerzitete, jer vas zemqa iz koje dolazite podr`ava u tome. Tako|e da onda mo`ete sa ste~enim znawem da se vratite i u~estvujete u razvoju svoje zemqe ili pak izaberete neko novo mesto, neku novu ta~ku na planeti. Na{a deca su jo{ uvek mala, ali bi}e zanimqivo videti kako se snalaze u svemu tome, s obzirom da odrastaju u zemqi u kojoj razni aspekti `ivota funkcioni{u po ure|enom sistemu i uz funkcionalne institucije, {to svakako nije slu~aj svuda”, ka`u ovi srpski lekari.

Pre nekoliko meseci predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} govorio je o vi{e hiqada qudi, koji su se iz inostranstva vratili u na{u zemqu, kao i o tome da na{i gra|ani iz Srbije {aqu hranu rodbini u dijaspori.

“Moramo da priznamo da ne pratimo izjave predsednika svakodnevno, a isto bismo savetovali i gra|anima Srbije. Ne

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

mora sve da se isprati, mogu malo da se odmaknu od TV prijemnika. To neka bude besplatan medicinski savet. Ne sumwamo da predsednik, kao i vrlo ~esto do sada, govori istinu. Iz li~nog primera mo`emo da potvrdimo da je to ta~no, s obzirom da uvek zamolimo rodbinu da ponesu kajmak ili doma}u pr{utu, na koje je istan~ano srpsko nepce naviklo, jer do toga ovde dolazimo malo te`e, ali recimo ~varke odavno nismo jeli”, uz osmeh pri~aju Lena i Stefan.

NADA U POVRATAK IZBLEDELA

“Odavno smo izgubili nadu da }e se uslovi za `ivot i rad u Srbiji promeniti. Dugogodi{wim opservirawem shvatili smo da se kod nas u politiku ulazi iz li~nih pobuda, da nema altruisti~ke ideje o napretku, te je entuzijazam da i li~no u~estvujemo u promenama, utihnuo”, ka`u na{i sagovornici iz Norve{ke. Oni prime}uju da se tokom posledwih godina promenila struktura qudi koji odlaze iz Srbije.

“Prethodne generacije su gotovo nasilno napu{tale Srbiju usled ratova i sukoba, pa sam sigurna da wima nedostaje mnogo toga ~ega su morali odre}i naglo i mimo svoje voqe. Mi smo, s druge strane, bili u prilici da dobro promislimo pre nego krenemo i svesno izaberemo {ta ostavqamo i za ~ime tragamo, iako smo i mi be`ali od `ivota u Srbiji”, sla`u se oboje. @ivot u stranoj zemqi jedino kontakt sa prijateqima i porodicom te{ko nadomesti.

“Ne bih rekla da nam danas ne{to nedostaje u Norve{koj, ali izazov je ne propustiti va`ne doga|aje u `ivotima dragih nam qudi. Ipak, prednost ovog na{eg vremena je svakako i lako}a s kojom je danas mogu}e odr`avati kontakte na daqinu, pa se tako lak{e premosti vi|awe sa prijateqima i porodicom”, zakqu~uju Lena i Stefan.

Ovo dvoje mladih lekara, danas roditeqi troje dece, nakon zavr{enog Medicinskog fakulteta, neko vreme proveli su u Srbiji u, kako ka`u, „borbi sa vetrewa~ama“. Poku{avali su da na|u posao u struci i da ostanu u svojoj zemqi. Me|utim, Lena je sa diplomom lekara na{la posao na benzinskoj pumpi, dok su im oboma nudili beskrajno volontirawe u klini~kim centrima, {to nisu finansijski mogli da priu{te, niti `eleli to sebi da dozvole. Nakon brojnih bezuspe{nih poku{aja, spakovali su kofere i zauvek oti{li.

Amerika osu|uje biv{eg ameri~kog vojnog pilota da je odavao vojne tajne

Pekingu,

tra`e od Australije da ga izru~i

Sjediwene Dr`ave tra`e od Australije da izru~i biv{eg ameri~kog vojnog pilota na osnovu optu`bi da je obu~avao navodne kineske vojne pilote da sle}u na nosa~e aviona.

Danijel Dugan je tako|e doveden u vezu sa kineskim hakerom Su Binom, koji je 2016. priznao da je hakovao velike ameri~ke proizvo|a~e oru`ja i ukrao {ematske planove za vojne avione.

Advokat 55-godi{weg Dugana tvrdi da je wegov klijent to u~inio nesvesno, navodi se u sudskom podnesku u koji je Rojters imao

uvid. Dugan negira optu`be da je prekr{io ameri~ke zakone za kontrolu oru`ja. Amerikanac se nalazi u australijskom zatvoru najve}e bezbednosti otkako je uhap{en 2022. godine, kada se vratio sa {estogodi{weg poslovnog boravka u Pekingu.

Vlasti SAD su prona{le prepisku sa Duganom na elektronskim spravama koje su konfiskovale od Su Bina, naveo je Duganov advokat u podnesku australijskom dr`avnom tu`iocu. Poruke pokazuju da je kineski haker platio Duganovo putovawe od Australije do Pekinga u maju 2012,

AUSTRALIJA I RODNA RAVNOPRAVNOST: „@enski"

muzej

postaje toalet kako bi se zabranio

ulaz mu{karcima

Uprkos odluci suda, kojom je nare|eno da se mu{karcima dozvoli ulaz, u ovom muzeju su spremni na drasti~ne promene kako bi mu{karci ostali izvan ovog objekta

Australijski muzej se trudi da wegova izlo`ba ostane dostupna samo `enama, iako je sud odlu~io da prema zakonima o spre~avawu diskriminacije to treba da se omogu}i i mu{karcima. Iz Muzeja stare i nove umetnosti iz Tasmanije su podneli `albu na presudu, jer smatraju da je sudija primenio „previ{e usko gledi{te prema dru{tvenoj nejednakosti sa kojom su se `ene suo~avale kroz istoriju, kao i danas". Dodaju i da @enski salon mo`e da „promovi{e jednake mogu}nosti".

Odluka suda izre~ena je u aprilu posle tu`be za diskriminaciju koju je podneo Xejson Lau, stanovnik Novog Ju`nog Velsa, po{to su mu zabranili ulaz u salon. Kir{a Ke~ele, umetnica koja je dizajnirala salon, ka`e da }e pokazati da presuda nije ispravna tako {to }e ovaj prostor „uskladiti" sa zakonom. U tom salonu se ~uvaju neka od najpoznatijih dela ovog muzeja, poput Pikasa ili Sidni Nolan, a od objavqivawa presude on je zatvoren. Ke~ele planira da pretvori salon u `enski toalet i crkvu, a tvrdi da }e tako u~initi dovoqno da ovaj objekat nastavi da legalno bude prostor namewen samo `enama.

„Sti`e ~uveni toalet u @enski salon, pa }e on u tom smislu i daqe biti prostor za `ene. Neka od najva`nijih umetni~kih dela, poput onih Pikasovih, bi}e preme{tena u toalet kako bi se „posmatrala bez ometawa", dodaje i najavquje jo{ novina. Mu{karci }e mo}i da u|u samo nedeqom i to kako bi u~ili da peglaju i sla`u ode}u.

Ke~ele smatra i da je Lauova tu`ba bila „prikriveni blagoslov". „Zahvaquju}i presudi, nemamo izbora osim da otvorimo ~itav spektar novih, oboga}uju}ih iskustava: duhovnih, obrazovnih, i da otkrijemo fascinantne nove mogu}nosti i postanemo boqi", tvrdi. Ona je prethodno u izjavi za Bi Bi Si rekla da ovaj slu~aj pred sudom o`ivqava wenu umetnost i kazala je da }e se boriti do Vrhovnog suda, ukoliko bude bilo potrebno.

prema dokumentima o ekstradiciji koje su Sjediwene Dr`ave podnele australijskom sudu.

Dugan je Su Bina upoznao kao posred-

nika u zapo{qavawu za kinesku dr`avnu aviokompaniju „AVIC”, napisao je wegov advokat, a slu~aj hakovawa „nije imao nikakve veze sa na{im klijentom”.

Avion bez opreme za sletawe bezbedno se spustio direktno na trup u Australiji

Mali avion sa troje putnika bezbedno je sleteo na aerodrom u Wukaslu u severnom Sidneju sletev{i direktno na trup, nakon {to je posada utvrdila da je oprema za sletawe nefunkcionalna.

Prethodno je avion oko tri sata kru`io iznad aerodroma

kako bi potro{io svo gorivo i na taj na~in smawio verovatno}u da do|e do po`ara usled trewa prilikom spu{tawa. Policajac Vejn Hamfri, koji se sa patrolom nalazio na aerodromu, rekao je da su 53-godi{wi pliot i wegovo dvoje saputnika, 60-godi{wi mu{karac i 65-godi{wa `ena bez ikakvih povreda iza{li iz aviona, i da je hitna pomo}, koja ih je odmah pregledala, saop{tila da nema potrebe da budu hospitalizovani. ''Pilot je izveo sletawe bez to~kova iz uxbenika, bio sam veoma sre}an da to vidim'', rekao je Hamfri. Kvar na opremi za sletawe utvr|en je nedugo nakon {to je avion uzleteo iz Wukasla, odakle je trebalo da preleti 180 kilometara do Port Makarija, ali je pilot odlu~io da prinudno sleti u Wukaslu, zbog boqih resursa za hitne slu~ajeve. Vatrogasna ekipe tako|e su na aerodromu bile u pripravnosti.

''Morali su da sagore gorivo i da iskqu~e struju kako bi smawili rizik od po`ara. Situacija je mogla da bude mnogo gora'', rekao je stru~wak za bezbednost avio-saobra}aja Ron Bart{. Bart{ je dodao da je pista na koju je avion sleteo bila zatvorena 24 sata zbog procene {tete, i dodao da je utvr|eno da je o{te}ewe asfalta samo povr{no.

Sidnej: nelegalnom se~om i uni{tavawem stabala do ve}ih cena nekretnina

Vlasti u Sidneju suo~avaju se s vandalskom, nelegalnom se~om i uni{tavawem starih, stogodi{wih stabala u najbogatijim predgra|ima najmnogoqudnijeg grada Australije kako bi se kupcima nekretnina u luksuznim prigradskim kvartovima oslobodio pogled na Sidnejski zaliv i gradsko jezgro. Pohlepa za {to ve}om zaradom od prodaje nekretnina sa pogledom na Sidnejsku luku podsti~e vandalizam, pa nije retka pojava da se maskirani qudi prikradaju no}u stoletnim stablima smokava sa testerama u ruci, prenosi Bi Bi Si navode}i da je jedan ~ovek, pod okriqem no}i, navodno poku{ao da sase~e devet stoletnih stabala smokve na pla`i Balmoral. „Postajem prili~no emotivna. Zatvorim o~i i jednostavno ne mogu da zamislim Balmoral bez tih smokava”, ka`e predsednica lokalne op{tine Kerolajn Korigan. U posledwih nekoliko meseci, stotine stabala u Balmoralu i drugim skupim i eksluzivnim predgra|ima Sidneja su

nemilosrdno pose~ene, bu{ene i trovane da bi se otvorio pogled na luku i drasti~no pove}ala vrednost nekretnina. „To je sebi~nost i pohlepa, nema drugog na~ina da se to opi{e. Zapravo, to je ono najgore u qudskoj prirodi”, ka`e Xon Morateli, koji vodi grupu za za{titu `ivotne sredine. U Australiji, zakoni koje sprovode lokalne vlasti odre|uju kako i kada stabla mogu biti uklowena.

Dugan sa }erkom

ZLATO

I AUSTRALIJA: Prona{ao ogroman

grumen, prodao ga za 67.000 ameri~kih dolara

Australijanac je jeftinim detektorom metala prona{ao kamen od 4,6 kilograma u kome se nalazi zlato procewene vrednosti od 240.000 australijskih dolara (160.000 ameri~kih dolara)

Mu{karac, koji nije `eleo da mu se objavquje ime, prona{ao je grumen u Viktorijinim poqima koja su bila srce zlatne groznice u Australiji 1800-ih.

Kamp nije previ{e razmi{qao o tome kada je ~ovek koji je nosio veliki ranac u{ao u wegovu prodavnicu u Gilongu, koji se nalazi jugozapadno od Melburna.

Obi~no qudi dolaze sa la`nim zlatom ili drugim kamewem koje li~i na zlato, ka`e Kamp.

„Dao mi je grumen u ruku i rekao: ‘Mislite li da vredi 10.000 australijskih dolara?

„Pogledao sam ga i odgovorio mu: ‘Probaj 100.000’ (oko 67.000 ameri~kih dolara).“

Pronalaza~ mu je na rekao da je to samo

Daren Kamp, koji je procenio i kupio primerak, rekao je da je to najve}i grumen koji je video u 43-godi{woj karijeri.

„Bio sam zapawen… Ovo se de{ava jednom u `ivotu“, rekao je za BBC.

polovina onoga {to je iskopao.

Sve u svemu, grumen od 4,6 kilograma sadr`ao je 83 unce, odnosno oko 2,6 kilograma zlata.

Po{to ga je procenio, Kamp ga je kupio

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

od wega.

Ka`e da se sre}nik radovao, jer }e novac potro{iti na porodicu.

„Rekao mi je: ‘O, `ena }e biti sre}na’.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Iako su ovakva otkri}a retka, procewuje se da Australija ima najve}e svetske rezerve zlata i upravo je najvi{e pronalazaka bilo ba{ na ovom kontinentu.

Otkriveni bumeranzi koji se ne vra}aju baca~u

U presu{enom koritu reke

Kuper Krik otkrivena su 4 aborixinska bumeranga.

Zanimqivo je to {to se ovi bumeranzi nisu vra}ali nazad baca~u

^etiri bumeranga i jedan drveni fragment otkrio je tokom su{ne sezone 2017. i 2018. godine Xejson Literlend iz Nacionalnih parkova i divqih `ivotiwa Ju`ne Australije i Ketrin Literlend, iz grupe tradicionalnih zemqoposednika. Prvi bumerang otkrila je Ketrin kada je ~istila sme}e na suvom koritu reke, pi{e u saop{tewu. Ostala tri bumeranga i fragmenti prona|eni su u roku od nekoliko nedeqa, nekoliko kilometara udaqeni jedan od drugog.

jedan od najlep{ih sa~uvanih primera. Istra`iva~i su otkrili da bi i on verovatno bi previ{e te`ak da bi se koristio za ve}e distance.

„Drveni fragmentovani artefakt je stoga bio mnogo vi{enamenski u funkciji i mogao je da se koristi kao {tap za kopawe, za borbu i za lov na divqa~“, napisali su istra`iva~i u studiji. Bio je zna~ajno ugqenisan na oba kraja, {to je ukazivalo da je verovatno kori{}en i za potpaqivawe vatre. Prema re~ima Ejmi Roberts, arheologa i antropologa sa Univerziteta Flinders, artefakti pru`aju jedinstven pogled na to kakav je `ivot bio za starosedeoce ju`nog kontinenta.

Bumeranzi su sada datirani zahvaquju}i istrazi tradicionalnih zemqoposednika u partnerstvu sa Australijskim servisom za nasle|e, Flinders Univerzitetom i Australijskom organizacijom za nuklearnu nauku i tehnologiju. Utvr|eno je da su bumeranzi kori{}eni od 1650. do 1830. godine. Aborixini su bumerange ih koristili za niz funkcija, ukqu~uju}i lov, kopawe, potpaqivawe vatre, a mo`da ~ak u ceremonijalne svrhe i borbe prsa u prsa.

Bumeranzi su danas poznati po tome {to odlete, a zatim se vrate ka baca~u. Ali to je mo`da bilo slu~ajno otkri}e zbog wihovih aerodinami~kih popre~nih preseka, rekli su istra`iva~i. Najve}i od novootkrivenih bumeranga bi bio duga~ak otprilike 1 metar,

da je zavr{en i bio bi prete`ak da bi se koristio kao projektil. „Zbog toga je verovatno da je glavna upotreba ovog artefakta bila u bliskoj borbi“, napisali su istra`iva~i u studiji objavqenoj u arheolo{kom ~asopisu. Odnosno, da se ovaj bumerang nije vra}ao baca~u. Najstariji bumerang nove kolekcije, koji datira iz 1656. godine, tako|e je

Ejmi Roberts je rekla da su bumeranzi koji se ne vra}aju nazad baca~u korisniji i ~e{}i. „Mislim da je samo stereotip da se bumerang vra}a i da je to onaj mawi, simetri~nog izgleda, a u stvari postoji {iroka upotreba pomenutog predmeta“, rekla je Roberts. „Mnogi bi imali neka aerodinami~ka svojstva, ali mnogi od wih se nisu vra}ali nazad.“

Prema etnografskim istra`ivawima, Aborixini su u svojim logorima sa~uvali nekoliko vrsta bumeranga za razli~ite namene, ukqu}uju}i i one ukra{ene za plesove i proslave. S druge strane, bumeranzi Kuper Krika nisu ukra{eni rezbarijama niti pokazuju dokaze da su slikani.

Federalni buxet 2024

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Tre}i buxet saveznog blagajnika Xima ^almersa jedan je od najzanimqivijih do sada. Karakteri{e ga pre svega poku{aj da se udovoqi najugro`enijim Australijancima zbog galopiraju}e inflacije i ogromgog rasta tro{kova `ivota. Od smawewa poreza, preko raznih olak{ica do ke{ iwekcija - to bi bile neke osnovne crte novog federalnog buxeta.

Buxet za 2024-25 koji je predstavqen u utorak uve~e, ^almers

di{we kada podnesu svoje poreske prijave. Tro{kovi lekova koji se izdaju na recept koji su navedeni u {emi farmaceutskih beneficija bi}e ograni~eni na 31,60 dolara za narednu godinu, dok }e tro{kovi za recepte za penzionere i vlasnike koncesionih kartica biti zamrznuti na 7,70 dolara u narednih pet godina. Vlada se obavezala da }e pove}ati plate za indirektne i direktne starije radnike koji brinu o starima, a ta~an iznos }e biti utvr|en kada Komisija za po{ten rad donese svoju odluku.

Radnicima za brigu o deci tako|e je obe}ano pove}awe plata, ali nisu dati konkretni podaci. U ovogodi{wem buxetu postoji niz mera posebno namewenih `enama. Jedan od najve}ih tro{kova za buxet bi}e isplata naknade na pla}enom roditeqskom odsustvu, koja }e iznositi 1,1 milijardu dolara tokom ~etvorogodi{weg procewenog

je opisao kao buxet za „ovde i sada“ usred „te{kih i krhkih globalnih uslova“, poput dugotrajne inflacije i visokih kamatnih stopa.

Ostvariv{i suficit od 9,3 milijarde dolara, dr ^almers je obe}ao da vladine mere olak{ica ne}e pove}ati inflaciju i da je Australija me|u „najboqim pozicioniranim ekonomijama koje upravqaju ovim neizvesnostima i maksimiziraju na{e mogu}nosti“.

Za australijske porodice, kqu~no olak{awe tro{kova `ivota ukqu~uje iznena|uju}i dodatak na energiju od 300 dolara za sve porodice, i vladino obe}awe revidiranih smawewa poreza u tre}oj fazi.

Me|utim, ovogodi{wi buxet je sadr`ao malo za primaoce socijalne pomo}i koji pozivaju na pove}awe pla}awa ili voza~e koji se suo~avaju sa rastu}im cenama goriva.

DOBITNICI

Sva doma}instva }e dobiti po 300 dolara za energetski dodatak {to je bilo jedno od najve}ih iznena|ewa u ovogodi{wem buxetu. [ema od 3,5 milijardi dolara tako|e ukqu~uje popust od 325 dolara za oko milion malih preduze}a koja ispuwavaju uslove.

Vlada }e ulo`iti 1,9 milijardi dolara da pove}a maksimalne stope pomo}i Komonvelta za rentu za 10 odsto. Mera }e stupiti na snagu 20. septembra. Poznato je da su maksimalne stope sada 40 odsto vi{e nego u maju 2022. godine.

Vlada je ispunila svoje obe}awe da }e omogu}iti smawewe poreza svakom poreskom obvezniku, u proseku na 36 dolara nedeqno, ili 1.888 dolara go-

Ulaga}e se i u obnovqive izvore energije, ukqu~uju}i milijardu dolara za ja~awe doma}ih solarnih kapaciteta.

Na~in na koji se indeksiraju kamate na dug za visoko obrazovawe sada }e biti vezan za ono {to je najni`e od indeksa potro{a~kih cena ili indeksa cena plata.

Ova promena }e biti data unazad i izbrisa}e dug od 3 milijarde dolara za oko tri miliona Australijanaca. Oni koji su otplatili dug od 30. juna 2023. do sada dobi}e poreski kredit jednak iznosu koji bi im dug bio smawen.

Vlada se tako|e obavezala da }e za oko 73.000 studenata univerziteta i kolexa obezbediti 320 dolara nedeqno pomo}i.

Laburisti~ki fond za budu}u su{u }e dobiti podsticaj od 519,1 miliona dolara za finansirawe programa koji }e pomo}i poqoprivrednicima i regionalnim zajednicama da se pripreme za su{e i poboq{aju otpornost na klimu. Vlada }e tako|e potro{iti 90,6 miliona dolara za pove}awe broja kvalifikovanih radnika u gra|evinskoj i stambenoj industriji.

GUBITNICI

Uprkos glasnim pozivima vladi da pove}a socijalne isplate, qudi koji primaju primawa za nezaposlene ne}e dobiti nikakvo pove}awe svojih stopa, trenutno 55 i 45 dolara dnevno.

Nisu najavqene nikakve dodatne mere za prve kupce ku}a, a buxet ponavqa potrebu Australije za vi{e stambenog fonda.

SAD i Australija predstavili budu}nost ratovawa

Zvu~i kao radwa budu}eg Marvelovog filma, ali to bi zapravo mogla biti budu}nost pacifi~ke pomorske odbrane.

BESPOSADNE PODMORNICE

Ghost Shark i Manta Ray imena su prototipova podvodnih vozila bez posade, UUV ili dronova, koje su nedavno predstavile Australija i Sjediwene Dr`ave.

Kako pi{e CNN, stru~waci ka`u da bi podmornice mogle biti budu}nost podvodnog ratovawa, koriste}i ogromnu snagu uz smawewe opasnosti po qudski `ivot.

Kori{}ewe dronova u vazdu{nom ratovawu postalo je uobi~ajeno. SAD su ih intenzivno koristile tokom sukoba u Iraku i Afganistanu po~etkom 1990-ih i 2010-ih, a noviji, jeftiniji dronovi postali su kqu~ni delovi vojne opreme za obe strane u ruskoj invaziji na Ukrajinu. Kijev je tako|e izgradio mornari~ke povr{inske bespilotne letelice.

Dronovima iz vazduha i mora mo`e se upravqati pomo}u satelita te svetlosnih i radio talasa. Ali oni ne funkcioni{u na isti na~in u dubinama.

perioda, sa godi{wim tro{kovima od 623,1 miliona dolara od jula 2028. Vlada tako|e ula`e u „skloni{ta“ za `ene, i pomo}i }e `enama koje be`e od nasiqa u porodici tako {to }e pro{iriti Program za napu{tawe nasiqa koji ispuwava uslove za finansijsku podr{ku do 5.000 dolara. Osmogodi{wi paket od 888,1 miliona dolara posve}en je da bi Australijancima omogu}io boqi pristup uslugama mentalnog zdravqa. Ovo ukqu~uje stvarawe besplatne „digitalne usluge niskog intenziteta“, koja }e biti dostupna na mre`i od 1. januara 2026. godine.

Australijanci }e mo}i da pristupe usluzi bez preporuke, a procewuje se da }e 150.000 qudi pristupiti usluzi svake godine.

Vlada je tako|e ozna~ila mre`u centara za mentalno zdravqe Mediker za umerene do te{kih potreba mentalnog zdravqa, koja }e biti otvorena do 30. juna 2026.

Trenutni otpis imovine od 20.000 dolara, koji je trebalo da se zavr{i 30. juna ove godine, bi}e produ`en za jo{ 12 meseci. Milion malih preduze}a }e tako|e imati koristi od 325 dolara popusta za energiju, pod uslovom da ispuwavaju kriterijume.

Pretpostavqene stope }e biti zamrznute na sada{wim nivoima do 30. juna 2025. godine. Procewuje se da }e ovo pomo}i oko 450.000 penzionera i 876.000 primalaca socijalne pomo}i.

Vlada }e ulo`iti milijarde dolara u pomo} kqu~nim industrijama da bi podstakla lokalnu proizvodwu i da bi podstakla investicije.

Ukupno 6,2 milijarde dolara usmereno je na izgradwu vi{e domova preko niza planova, a savezne, dr`avne i teritorijalne vlade su se obavezale da }e izgraditi 1,2 miliona domova do 2029-30 u skladu sa Nacionalnim stambenim sporazumom.

Univerzitetima je re~eno da smawe rast broja studenata u inostranstvu sa oko 15 procenata na blizu pet procenata i od wih }e se tra`iti da izgrade vi{e namenski izgra|enih studentskih sme{taja kako bi primili me|unarodne studente.

Vlada je odlu~na da prepolovi neto migracijski priliv sa 528.000 pro{le godine na 260.000 slede}e godine, {to }e morati da uradi da bi uklonila pritisak sa tr`i{ta nekretnina.

Vlada }e u{tedeti milijardu dolara u buxetu za 2024-25 smawewem potro{we na konsultante, izvo|a~e i zapo{qavawe radne snage, a vlada }e se obavezati da }e dati prioritet i obnoviti australijsku javnu slu`bu. Ne}e biti promena u akcizama na gorivo.

I ovogodi{wi federalni buxet nije doneo neke epohalne promene. Moglo bi se slobodno re}i da je re~ o mawe-vi{e kozmeti~kim promenama koje ne}e izmeniti su{tinu i re{iti problem posrnule ekonomije nakon kovida. Zato se i neki bitniji ekonomski rezultati ne mogu o~ekivati do kraja ovog mandata aktuelne laburisti~ke vlade.

PROBLEM S KOMUNIKACIJAMA, AUSTRALIJA I SAD OTI[LI NAJDAQE

Studija iz 2023. objavqena u {vajcarskom ~asopisu Sensors isti~e da podvodne komunikacije zahtevaju vi{e energije, ali jo{ uvijek bele`e zna~ajan gubitak podataka zbog varijabli, ukqu~uju}i temperaturu vode, salinitet i dubinu. Tako|er, prisutni su problemi s komunikacijama.

No, kada je Australija pro{log meseca predstavila Ghost Shark, prototipove je nazvala "najnaprednijim podvodnim autonomnim vozilima na svetu". "Ghost Shark }e mornarici pru`iti nevidqivu sposobnost autonomnog podvodnog ratovawa dugog dometa koja mo`e da provodi stalne obave{tajne zadatke, nadzor, izvi|awe (ISR) i napade", navodi se u saop{tewu australijskog ministarstva obrane, dodaju}i da se o~ekuje kako }e prvi proizvodni modeli biti isporu~eni do kraja idu}e godine.

Takvi podmorski dronovi na tragu su ameri~kih Orka koji se razvijaju u SAD, a po specifikacijama su vrlo sli~ni.

Osim Australije i SAD koji su najdaqe oti{li u razvoju ovih podmornica, druge zemqe koje rade na UUV-ima ukqu~uju Kinu, Kanadu, Francusku, Indiju, Iran, Izrael, Severnu Koreju, Norve{ku, Rusiju, Ju`nu Koreju, Ukrajinu i Ujediweno Kraqevstvo.

Uskr{wa zabava na Fareru u Kanberi

Crkvena op{tina Sv. Sava na Fareru u Kanberi organizovala je proteklog vikenda Uskr{wu zabavu koja je okupila sve generacije. U~estvovale su folklorne grupe, a nakon toga je poslu`ena bogata ve~era, a muzi~ki program trajao je do kasno u no}.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

TE[KA VREMENA NE TRAJU ZAUVEK

SLO@NI IH QUDI POBE\UJU

U `ivotu }e uvek biti uspona i padova i ponekada nije ni malo lako suo~avati se sa izazovima koji stoje pred nama ali ono {to je va`no je ne klonuti duhom i ne odustati od svojih jasno zacrtanih ciqeva. Ciqevi bez optimizma, vere i nade da ih mo`emo ostvariti sami po sebi nisu dovoqni a tako|e i nada bez intenzivnog truda, rada i zalagawa ostala bi samo pasivna `eqa.

Ponekada smo primorani da prihvatimo izvesna razo~arewa ali nikada ne smemo da gubimo nadu. Nada pove}ava verovatno}u da }emo jednoga dana do}i do `eqenog ciqa. Ako ~ovek koji se nalazi pred velikim i te{kim izazovima pored svega ima i podr{ku iskrenih i pravih prijateqa na koje mo`e da se osloni i ra~una, za takvog ~oveka se slobodno mo`e re}i da je sre}an, bogat i blagosloven jer nisu nam svi prijateqi u nevoqi. Mnogi qudi ve{to nose samo masku prijateqstva pa mo`da od tuda i poti~e stara narodna izreka: prijateq se u nevoqi poznaje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} nema dileme oko toga ko su mu iskreni i pravi prijateqi u svetu. Kada je Srbiji bilo najte`e, “~eli~nu” ruku prijateqstva bez rezerve, pru`io mu je predsednik narodne republike Kine Si \i Ping koji je ispravno razumeo i shvatio nezavidni polo`aj u kome se Srbija nalazi. Kina po{tuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i jedna je u nizu prijateqski naklowenih zemaqa koje nisu priznale jednostrano samoprogla{ewe nezavisnosti takozvanog Kosova, dok Srbija podr`ava politiku jedinstvene Kine {to zna~i da su Kina i Tajvan neotu|ivi delovi jedinstvene Kine.

Uzajamnom podr{kom, razumevawem i ~vrstim stavom dva predsednika pokazali su svetu kako se pona{aju ozbiqni lideri i dr`avnici a iznad svega iskreni i pravi prijateqi. Prijateqstvo koje su izgradili u te{kim vremenima globalne krize zasnovano je na ~vrstim temeqima koje za sigurno niko ne}e mo}i da “podrije” i poquqa. Ostaju dosledni zajedni~kim vizijama po pitawu vital-

nih politi~kih i ekonomskih interesa za dobrobit dveju zemaqa. Nije tajna da predsednik Kine do`ivqava Vu~i}a kao izuzetno odgovornog, mudrog i sposobnog ~oveka i politi~ara koji interese svoje zemqe i naroda uvek i na svakom mestu stavqa iznad svojih li~nih {to u narodu budi ose}aj dubokog po{tovawa. Nepresu{ni izvor Vu~i}evog entuzijazma, ideje i sposobnost da ih sprovede u delo, ulivaju Si \i Pingu poverewe i spremnost na saradwu sa Vu~i}em na svim poqima zajedni~kih delatnosti.

Kada je re~ o kulturi, na{a ekipa je na poziv kineskih prijateqa da prisustvujemo sve~anoj proslavi i manifestaciji kulturno umetni~kog karaktera “pohitala” da u`iva u sjaju, rasko{i i bogatstvu kineske tradicije i kulture.Te{ko je bilo “otrgnuti” se ose}aju kao da smo se ponovo sreli sa davno izgubqenom rodbinom. Po~eli smo ~vrsto da verujemo da na ovom svetu ne postoje stranci, ve} samo prijateqi koje do tada nismo imali prilike da sretnemo.

Ostavqaju}i skromnost po strani, pored predsednika Vu~i}a i mi smo ugradili jednu ciglu u temeq srpsko-kineskog prijateqstva koliko god to zna~ilo. Va`nost jedinstva me|u iskrenim i pravim prijateqima od kqu~nog je zna~aja u te{kim vremenima koja ne traju za uvek jer samo SLO@NI IH QUDI POBE\UJU. @ivelo srpsko-kinesko prijateqstvo!

Jelena Nedeqkovi}

Uprava i ~lanice sestara pri hramu i jevan|eliste Luke predgra|u Liverpul, su u nedequ 12. maja piknik posle Vaskrsa, vukao lep broj gostiju jutarwu ki{u i Svetu liturgiju je pri~estio stare{ina Aleksandar Milutinovi}, rali pojci u pevnici.

Treba i ovom prilikom nicu da je liverpulska

USKR[WA ZABAVA CENTRA BONIRIG

Zeka svake godine obraduje najmla|e u Bonirigu

Uprava na{eg Srpskog kluba u sidnejskom predgra|u Bonirig organizovala je i ove godine Uskr{wu zabavu za svoje folklorce, wihove roditeqe, ~lanove ove srpske ku}e i prija-

teqe, koja je privukla mno gobrojnu publiku. Zabava je odr`ana u botu 11. maja, po{to je Uskrs porodi~ni praznik i ve}ina pravoslavnih ~lanova najve}i hri{}anski praznik pro

Pi{e: Joca Gajeskov

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Ostro{ki sve~ano obele`en u Liverpulu

Gosti ispunili portu i crkveni dom

~lanice Kola srpskih hramu Svetog apostola Luke u sidnejskom Liverpul, organizovali maja tradicionalni

Vaskrsa, koji je prigostiju bez obzira na prohladno vreme. slu`io, i vernike stare{ina hrama, prota Milutinovi}, a odgovapevnici.

prilikom ista}i ~iweliverpulska svetiwa bila

puna mladih, koji su se u velikom broju pri~estili. Posle verskog dela, prisutan narod je ispunio crkveni dom i portu, gde je odr`an piknik uz i}e i pi}e za sve uzraste.

Podsetimo ~itaoce Srpskog Glasa, da se Sveti Vasilije Ostro{ki, ~ije

se mo{ti kao velika svetiwa ~uvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, po{tuje i svetkuje u svim srpskim zemqama i svetu gde `ivi na{ narod, a wegova bezbrojna ~uda prepri~avaju na svim kontinentima.

Sveti Vasilije Ostro{ki se smatra

ZABAVA FOLKLORACA SRPSKOG BONIRIG

mnosuUskrs ve}ina najvepro-

vodi u krugu familije, pa je pomenuto ve~e bilo pomereno za ovaj datum. Tokom ve~eri nastupile su sve folklorne grupe Srpskog centra sa svojim spletovima igara, iznena|ewe za wih bio je Zeka sa

uskr{wim poklonima, a za narodno veseqe bio je zadu`en Milan Gligori}. Vesela prazni~na atmosfera uz pesmu i igru u Bonirigu trajala je do pono}i. Ako ste propustili ovo dru`ewe,

do|ite u subotu 18. maja u Bonirigu na zabavno ve~e pod nazivom “Kafana k’o nekad”, u~estvuju Mirko Uro{evi}, Pera Jovanovi} i orkestar Todorovi}i, a ulaz je besplatan. J. G.

jednim od najve}ih svetiteqa na{e svete pravoslavne crkve, wegove mo{ti obilazi hiqade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji do|u na poklowewe. Svetitequ u ~ast podignute su i brojne crkve zadu`bine.

Recimo na kraju, da su se doma}ini potrudili da sve bude na nivou, i na kraju primili ~estitke prisutnog naroda na dobroj organizaciji. Prilo`ene fotografije }e bar donekle do~arati sve~anu atmosferu u Liverpulu.

\UR\EVDANSKI URANAK U BONIRIGU

^lanovi Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore iz Sidneja i wihovi prijateqi, sve~ano su obele`ili \ur|evdanski uranak i slavu ove na{e nacionalne organizacije u nedequ 12. maja ove godine. Uranak je po~eo u 5,30 ~asova ujutru paqewem vatre ispred stadiona Belih orlova u Bonirigu uz tradicionalnu vru-

– stavrofor \uro \ur|evi}. On je tom prilikom ~estitao slavu ~lanovima Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore na ~elu sa predsednikom Jovanom Pavasovi}em, i pohvalio wihov rad i trud na o~uvawu tradicija koje krase srpski narod. Ovogodi{wi doma}in slave bio je Predrag Bani}, a za idu-

}u rakiju, a ki{a i nevreme nisu poremetili prijatnu atmosferu.

Se~ewe slavskog kola~a u prostorijama Srpskog centra Bonirig obavio je stare{ina kabramatskog Sabornog hrama Svetog velikomu~enika Georgija, protojerej

Tradicionalno paqewe vatre na ~etni~kom uranku

}u godinu prijavili su se Nenad Bani} i Aleksandar Boji}, a me|u prisutnima bio je najmla|i ~lan Aleksandar Uzelac. U~esnici ovog doga|aja proveli su nekoliko prijatnih ~asova uz slavsko poslu`ewe i prijatnu atmosferu. J. G.

Majstori za ro{tiq i kotli}

Zajedni~ki snimak folklornih grupa iz Boniriga na Uskr{wu zabavu

Crkva Sv. Vasilija

Ostro{kog u Langvorenu proslavila svoju slavu

Crkvena op{tina Sv. Vasilije Ostro{ki u mestu Langvoren nedaleko od Melburna proslavila je u nedequ, 16. maja svog za{titnika i molitvenika pred Gospodom, Sv. Vasilija Ostro{kog ^udotvorac. Nakon Sv. Liturgije koju je slu`io stare{ina hrama sve{tenik Milan Milutinovi} prelomqen je slavski kola~ i osve}eno slavsko `ito, a zatim je uprili~en bogat slavski ru~ak u crkvenoj sali.

Crvena ranka, po`ega~a, ~a~anska lepotica...

SRPSKA RAKIJA STIGLA I DO AUSTRALIJE

Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procewuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra

Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvo|a~i, a najboqi su nagra|eni.

Proizvo|a~i rakije `ele da o~uvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, po`ega~e, ~a~anske lepotice, jer kako ka`u, predstavqaju izuzetnu sirovinu za proizvodwu vrhunskih rakija. Srpske sorte {qive gaje se {irom zemqe, a najvi{e u Jadru i moravi~kom okrugu.

Nikola Ristanovi} iz sela Br|ani kod ^a~ka ka`e za RTS da ima ukupno tri hektara povr{ine na kojoj gaji {qive i kajsije. [qive su na 2,5 hektara, a na pola hek-

tara su kajsije. Godi{we proizvodimo do 5.000 boca, isti~e Ristanovi}.

Marko Petrovi} iz sela Le{nice kod

Loznice posebno je ponosan {qivovicu koju proizvodi. To su destilati koji su starosti od 4 do 18 godina. Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodwe rakije, nagla{ava Petrovi}.

Boja, bistrina, ukus i miris odre|uju kvalitet rakije, ka`u proizvo|a~i. Pravi qubiteqi umeju da prepoznaju dobru rakiju.

Proizvo|a~ rakije iz Nove Pazove Duwa Krneta otkriva zanimqivu anegdotu u vezi sa svojim proizvodom.

Na{a rakija izvezena u Australiju, a zatim je ~ovek kupio tamo i doneo na veseqe u Batajnicu, ka`e Krneta. Rakija je sve vi{e srpski brend, a wena budu}nost je u novim tehnologijama destilacije. Na fe{ti za qubiteqe rakije predstavilo se dvadest troje izlaga~a.

Najva`nije je da potro{a~i razumeju da ono {to mogu da kupe u redovnoj prodaji, da fla{e imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispuwavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravqa, u smislu kvaliteta proizvoda

i na kraju krajeva to je ne{to {to puni buxet, ka`e Branko Ne{i}, organizator "Rakija festa".

KRAQ SVETSKOG FUDBALA

Milan Mandari}, milijarder, osniva~ Silikonske doline, tvorac klupskih {ampiona na dva kontinenta vratio se ku}i da od „Vojvodine“ napravi evropski uspe{an tim. To je patriotizam

Dan 26. mart 2024. godine je istorijski datum u `ivotu Milana Mandari}a, ameri~kog milijardera. Na sednici Skup{tine FK “Vojvodina” izabran je za potpredsednika kluba. Postao je drugi ~ovek novosadskog prvoliga{a zadu`en za wegovu budu}nost. Mandari} se iz Like doselio u Novi Sad kao de~ak davne 1945. godine. Iz voqenog grada, u kome je bio kazanxijin sin, {egrt i mali fudbaler koji je kroz tarabe gledao igra~e crveno-belih, odselio se u u daleku Ameriku 1968. godine.

Jo{ pre vi{e od pola veka u Kaliforniji po~eo je Mandari} da ma{ta o svom povratku ku}i. Sawao je Novi Sad, sawao je svoju ku}u i svoju omiqenu „Vojvodinu“. San je po~eo da li~i na javu u prole}e 2024. godine kada su se u vojvo|anskoj prestonici sreli Dragoqub Zbiqi}, predsednik FK „Vojvodina“ i Milan Mandari}, fudbalski ~arobwak i ~ovek koji sawa.

- U razgovoru sa Dragoqubom Zbiqi} em, predsednikom “Vojvodine” prepoznao sam viziju u kojoj mogu da prona|em sebe. Moj ciq je da “Vojvodina” bude pravi evropski klub, ona to zaslu`uje ! Nije ovaj Manadari}ev ciq obi~na patriotska `eqa, to je realan plan, jer je gospodin Milan ve} bio tvorac mno gih fudbalskih pobeda i slavqenik u evropskom fudbalu. Na tron pobednika dovodio je belgijski Standard, francusku Nicu, engleski Portsmut i Lester, slove na~ki Kopar i Olimpiju.

Svojim sportskim radovima i isku stvom Mandari} je ve} ispisao istoriju svetskog fudbala. U SAD je sa srpskim iseqenicima, Henrijem Kisinxerom, ame ri~kim dr`avnim sekretarom i Lamar tom Hantom, ameri~kim milijarderom osnovao davne 1974. godine prvu Ame ri~ku profesionalnu ligu.

U woj su evropski fudbal ili “soccer” igrali wegovi prijateqi Pele, Xorx Best, Bekenbauer, Bobi Mur, Miroslav Pavlovi} Pavlika, Blagoje Paunovi}, Jovan Raduka, Vladimir Bogi}evi} i mnogi drugi svetski igra~i. Kalifornijski gu verner Ronald Regan mu je li~no ~estitao na fudbalskom uspehu u SAD.

Gospodin Milan Mandari} nije ro|eni Vojvo|anin. On je kao ve}ina `iteqa ove srp ske autonomne pokrajine dete kolonista. Novija generacija Mandari}a poti~e iz Like. Istori~ari tvrde da se fa milija Mandari}a doselila u Liku iz Dalmacije po~etkom 19. veka. Tu je u selu Vrebac kod Gospi}a 5. septembra 1938. godine ro|en „svetski gospodar fudbala“ Mi

lan Mandari}. Dve godine kasnije 1940. u seoskoj ku}i porodice Mandari} ro|ena je Milanova sestra Smiqana. Ona ima pri~u o porodici Mandari} iz Vrebca, jer se se}a babe i dede: - U selu je tih predratnih godina bilo dosta Mandari}a. ^itavo jedno pleme. I svi slave Svetog Stefana. Mi nismo znali na{e daqne pretke do deda \ura Mandari}a, koji se bavio poqoprivredom. Visok i brkat \uro je o`enio seosku devojku Stanku. Dobili su troje dece: sina Du{ana, sina Marka i }erku Milicu Mandari} – pripoveda danas Smiqana Mandari}, udata Lon~ar, beogradska penzionerka.

Selo Vrebac sa zaseocima Zavo|e i Pavlovac se nalazi na Li~kom poqu, koje je okru`eno rekom Jadovom. U ovom delu Like sti`u Turci 1527. godine. Turski beg Alaga Vrebo je na uzvi{ici Gradini podigao tvr|avu. Kada je oko we niklo selo dobilo je ime po tom begu Vrebac.

- U porodici \ura i Stanke Mandari} najstariji sin Du{an je ro|en 1914. godine kad je na{e selo Vrebac pripadalo Austrougarskoj. U~io je kazanxijski zanat u Zemunu. Vratio se u selo o otvorio je kazanxijsku radionicu. Du{an se o`enio se Milicom Pavli~i}, koja je ro|ena 1920. godine. Napravio je novu ku}u na brdu Juri}a. Sin Du{an i snaja Milica Mandari} `iveli su dobro. Dobili nas dvoje dece, sina Milana Mandari}a 1938. i mene }erku Smiqanu Mandari} – svedo~i gospo|a Smiqa Lon~ar.

U Americi pre Milana Mandari}a bili su wegov ro|ak admiral Stevan Mandari} i wegov kom{ija Nikola Tesla iz sela Smiqana. Milan je uspeo da se nametne Amerikancima i biznisom i sportom. Ameri~ka profesionalna fudbalska liga (NASL) bila je vrhunac ameri~kog sna koji je Milan Mandari} ostvario u SAD. Od kada je stigao 1968. godine u Kaliforniju i otvorio je svoju prvu firmu, kojoj je dao zavi~ajno ime „Lika“. Tra`io je svoj put ka uspehu. I na{ao ga je uz pomo}

ne od takvih fabrika “Lika Corporation” smatraju jednim od osniva~a Silikonske doline.

Mandari} je par godina kasnije postao ameri~ki biznismen godine i milijarder. Wegova kompanija „Sanima“ je prema tr`i{noj proceni vredela 14,5 milijardi dolara. Ronald Regan ga je opet pozvao da mu ~estita. Predsednik SAD je sa suprugom Nensi primio Milana Mandari}a sa suprugom Gordanom na ve~eri u Beloj ku}i. O ovom svom poslovnom i `ivotnom uspehu Milan Mandari} skromno ka`e: - Na{ao sam se u pravom trenutku na pravom mestu!

Tek kada je imao dovoqno novca da ostvari svoj fudbalski san, da ima klub i ligu u kojoj }e da pobe|uje, Mandari} uz lekciju Henrija Kisinxera, nikad dokazanog golmana, da je „fudbal pre svega biznis“, kre}e da sa ovim sportom osvaja svet. Investirao je novac u male klubove i od wih pravio {ampione. Priznaje: - Jedni sam na svetu bio stoprocentni vlasnik tri profesionalna fudbalska

Milan Mandari} je i danas poslovni ~ovek, koji ima tri kompanije u SAD sa skoro 60.000 zaposlenih. U fudbalskom biznisu Mandari} je i daqe ~ovek koji snove pretvara u javu. Za engleske qubiteqe sporta i navija~e „Portsmuta“, ovaj ponosni Li~anin, kako voli za sebe da ka`e, je svetac. Gradona~elnik mu je poklonio Kqu~eve grada, narod mu je podigao bistu, a navija~i su svojim

Danas u gradu Portsmutu i ju`noj Velikoj Britaniji 43 Engleza nose srpsko ime i izgovaraju ga srpski Milan. I ~uveni fudbaler Xorx Best je svom sinu dao ime Milan. I Mandari}ev unuk iz Wujor-

ka zove se Milan. I Amerikanci pravilno izgovaraju Mandari}evo ime Milan. Ovim imenom su ga oslavqavali predsednici Ronald Regan i @ak [irak, ali i kraqica Elizabeta Druga i princeza Dajana. Kako sam Mandari} priznaje, kada bi se ponovo rodio ni{ta ne bi mewao u svom `ivotu: - Moj `ivot je bio sav u bojama, kao kad u|ete u mra~an tunel, pa iz wega izlazite na svetlo divnog sun~anog dana. I onda ostvarite svaki svoj `ivotni ciq. Do`iveo sam punog lepog, a lo{e sam brzo zaboravqao. Ameriku nikada ne}u zaboraviti jer sam ostvario u woj svoj ameri~ki san. U Engleskoj mi je bilo najlep{e, jer sam u woj ostvario vrhunske fudbalske uspehe. Sada se vrhunski fudbalski uspeh o~ekuje i u Srbiji. Dolaskom Milana Mandari}a u Novi Sad naglo su sko~ila o~ekivawa ~lanova skup{tine i uprave kluba, samih fudbalera i navija~a „Vojvodine“. Oni od „tvorca fudbalskih {ampiona“ o~ekuju ~udo. To o~ekuje i dr`ava Srbije, jer je Milan Mandari}, ve} indirektno pomenut u politi~kom vrhu zemqa. - Ostvario sam svoj srpski san – ka`e iskreno Milan mandari} nakon povratka u Novi Sad.

Evropqani za Mandari}a i daqe govore da je „tvorac {ampiona“. Tako ga oslovlavaju i svi mediji sveta. Mandari} ulazi u 86. godinu `ivota, a u wemu jo{ gori fudbalski entuzijazam. Pored FK „Vojvodine“ zainteresovan je za razvoj Regionalne fudbalske lige na Balkanu, ali i Superlige Starog kontinenta. Sportski svet zove Milana Mandari}. Jedni iz po~asti, drugi radi spasewa. Amerikanci ga zovu da proslave 50 godi{wicu osnivawa i postojawa Ameri~ke profesionalne fudbalske lige. A predsednici fudbalskih klubova „Portsmut“, „Lester“ i „[efild“ ga zovu da ih opet vodi u pobede:

- Gospodine Milane vrati se! Milan Mandari} je ro|en u li~kom selu Vrebac 1938. godine pro{log veka. Odrastao je i {kolovao se u Novom Sadu, gde je postao fabrikant i trgovac. Wegov otac Du{an i oni bili su najpoznatiji novosadski kapitalisti u komunisti~koj zemqi Jugoslaviji.

U SAD je gospodin Milan bio proizvo|a~ kompjuterskih komponenti i menaxer u fudbalu. Evropa ga zna kao uspe{nog predsednika i vlasnika fudbalskih timova. U Americi je imao sedam uspe{nih kompanija, a u Evropi je vodio sedam klubova do titule prvaka. Izgradio je sopstveni sistem rada i trasirao put ka uspehu na svoj na~in - onako kako peva Frenk Sinatra u pesmi „My way“. I dok Frenk Sinatra peva „My way“ Milan Mandari} u ovoj svojoj kwizi pri~a „Moj put do uspeha – moj na~in kako sam ostvario svoje snove “.

Muzej Luvr – [ta krije najpose}eniji muzej na svetu?

Muzej Luvr predstavqa jednu od najve}ih znamenitosti Pariza, i grad svetlosti koji je poznat i kao grad mode i romantike, ujedno ~ini prestonicom najvrednijih umetni~kih dela. Turisti iz celog sveta dolaze da bi u`ivo videli dela koja su proslavila najve}e umetnike, pa je poseta Parizu nezamisliva bez obilaska ove va`ne kulturne znamenitosti.

[ta se to tako zna~ajno krije u Luvru, kada ga mo`ete posetiti i kako je nastala ova impozantna gra|evina – otkrivamo u nastavku teksta.

LUVR MUZEJ – ISTORIJA MUZEJA OD 1973. DO DANAS Muzej Luvr se nalazi u Palati Luvr koja je za~eta izgradwom tvr|ave u 12. veku za vreme vladavine Filipa II. Ova gra|evina je vi{e puta pro{irivana i tako se formirala Palata Luvr koja je slu`ila kao francuski dvor. Godine 1682. Luj XIV je odabrao dvorac u Versaju kao svoju rezidenciju, dok je Luvr ostao mesto gde je bila izlo`ena kraqevska kolekcija umetni~kih predmeta. Od 1692. tu je sme{tena zbirka anti~kih skulptura. Iste godine u Luvru je po~ela da radi Kraqevska akademija slikarstva i skulpture. Zbog strukturnih problema, Luvr je bio zatvoren od 1796. do 1801.

Za vreme Napoleona kolekcije su se znatno uve}ale i muzej je ~ak dobio wegovo ime, a posle wegovog poraza mnoga opqa~kana dela su vra}ena prvobitnim vlasnicima. Kolekcija je oboga}ena za vreme Luja XVII, nakon ~ega se neprestano {irila poklonima i donacijama. Za vreme Francuske revolucije Nacionalna skup{tina Francuske odredila da Palata Luvr treba da slu`i kao muzej u kome }e se izlagati nacionalna remek-dela. Najzad, 1971. Luvr otvara svoja vrata svetu, kada je bilo je izlo`eno 537 slika koje su pripadale konfiskovanoj kraqevskoj i crkvenoj imovini. Danas, u muzeju je izlo`eno skoro 13.5000 predmeta iz perioda praistorije do 19. veka. LUVR PIRAMIDA – SPECIFI^NA ARHITEKTURA NAJPOZNATIJEG MUZEJA

Pre vanvremenske kolekcije koja se krije unutar Luvra, muzej nas prvo odu{evqava svojom spoqa{wo{}u – velika stakleno-metalna piramida predstavqa glavni ulaz u zgradu, sagra|ena je 1989. po ugledu na piramide iz Egipta i primer je tradicionalne francuske arhitekture. Piramidu je dizajnirao ameri~ki arhitekta ro|en u Kini, Leo Ming Pei, koji je pred sobom imao ozbiqan izazov; napraviti eksterijer muzeja star 800 godina modernim, a u isto vreme o~uvati ono {to Luvr u sr`i jeste – spomenik slavne Francuske.

[TA MUZEJ LUVR U PARIZU NUDI SVOJIM POSETIOCIMA?

Turisti iz celog sveta dolaze u Luvr jer se u wemu nalaze najpoznatija svetska remek dela koja se mogu podeliti u nekoliko segmenta. Muzej sadr`i najbogatiju zbirku egipatske i anti~ke umetnosti, ukqu~uju}i gr~ku, etru{~ansku, rimsku, islamsku i orijentalnu umetnost. Krasi ga i zbirka umetni~kih predmeta i stilskog poku}stva i neprocewiva galerija svih evropskih naroda i umetni~kih razdobqa do kraja 19. veka. Od 2008. kolekcije su podeqene u 8 kustoskih odeqewa.

Egipatsko odeqewe je izuzetno bogato, a predmeti koji se tu nalaze datiraju iz praistorije i raspore|eni su u tri sekcije. Najve}a sekcija prikazuje faraonski Egipat (zauzima 19 soba), koji se nalazi u prizemqu u krilu Sali,

dok se rimski i koptski Egipat nalaze u dowem prizemqu. Ovde se mogu videti portreti mumija rimskog egipatskog plemstva, freske Hrista i igumana Mena. Bliskoisto~ne starine podeqene su na tri sekcije: Mesopotamija, drevni Iran i Levant. Najpoznatiji eksponat odeqewa je Hamurabijev zakonik, najboqe sa~uvani zakonik drevne Mesopotamije. Gr~ke starine. Ovo zadivquju}e odeqewe ~uva predmete iz mediteranskog regiona koja datiraju iz 4. milenijuma pre nove ere do 6. veka nove ere. Etru{~anske i rimske gde nalaze va`ne ranohri{}anske umetnosti: sarkofazi, neobi~ni mozaici, hodo~asni~ke boce. Islamska umetnost je najnovije odeqewe muzeja Luvr, u kome je sme{teno preko 1000 dela islamske umetnosti i to od 7. veka do savremenog doba. LUVR SLIKE – KOJA SU NAJPOZNATIJA DELA KOJA SU IZLO@ENA U LUVRU? Mona Liza Najpoznatija slika Luvra je ujedno i najpoznatija slika na svetu. Leonardo da Vin~i ju je slikao od 1503. do 1505. godine. Predstavqa portret mlade firentinske dame, Lize del \okondo. Leonardo je pre smrti prodao ovu sliku kraqu Fransoi I, koji ju je izlo`io u dvorcu Amboaz. Kasnije je slika preseqena u dvorac Fontenblo, a najzad u Versaj. Posle Francuske revolucije preme{tena je u Luvr. Napoleon Bonaparta ju je izlo`io u svojoj spava}oj sobi, ali posle wegovog poraza, slika je vra}ena u Luvr. Svake godine, ~ak 6 miliona qudi do|e da pogleda Mona Lizu “u o~i” i uveri se za{to nosi titulu najpoznatije slike sveta.

Splav Meduze

Remek-delo Teodora @erikoa je presudna slika u pojavi romantizma. Meduza je 1816. udarila u greben nadomak zapadnoafri~ke obale. Kapetan i oficiri su se ukrcali na {est ~amaca sa samo nekolicinom putnika. Ostalih 149 putnika i ~lanova posade je ukrcano na improvizovani drveni splav. Slede}ih trinaest dana Meduza je pro{la kroz pakao smrti, bolesti, gladi i kanibalizma. Samo je petnaest qudi pre`ivelo. Slika prikazuje trenutak kada su nesre}ni brodolomnici ugledali brod na horizontu i o~ajni~ki ga zovu u pomo}.

Svadba u Kani

Prikaz ven~awa u Kani, italijanskog umetnika Paola Veronezea, reprezentativna je slika koja prikazuje biblijsku pri~u o `enidbi u Kani, na kojoj Isus pretvara vodu u vino. Ko ide da vidi Mona Lizu obi~no ne primeti ovo umetni~ko delo, premda ono predstavqa jednu od najve}ih muzejskih slika (70 kvadratnih metara)!

KOJE SU NAJPOZNATIJE SKULPTURE NA[LE DOM U LUVRU?

Najpoznatije skulpture su: Nika sa samotrake (Krilata pobeda) nastala oko 2. veka pre nove ere, Miloska Venera, Psiha o`ivqena Kupidonovim poqupcem, Umiru}i rob - skulptura visoka 2,15 metara, delo je italijanskog renensansnog umetnika Mikelan|ela.

Miloska Venera

Mona Liza

Desanka Maksimovi}, pesnikiwa koja je pisala do posledweg daha

Neki su je upoznali dok tra`i pomilovawe za zgu`vane misli, drugi su sa wom plakali u zemqi seqaka na brdovitom Balkanu, a mnogi su, ba{ kao i ona, voleli i `eleli oka dva. Ali jedno je svima zajedni~ko - na balkanskim prostorima se svako, bio qubiteq poezije ili ne, u nekom trenutku `ivota sreo sa stihovima Desanke Maksimovi}

Weno kwi`evno delo, kako poetsko, tako i prozno, jeste me|u najobimnijim opusima srpske kwi`evnosti 20. veka, a weno pesni~ko stvarala{tvo je najzna~ajnije dostignu}e jedne `ene u srpskoj kwi`evnosti, smatra Svetlana [aetovi}, nau~na saradnica Instituta za kwi`evnost i umetnost u Beogradu.

„Nije pripadala nijednoj struji, imala je autenti~ni izraz - izme|u tradicionalnog i modernog pesni~kog obrasca i ostala je dosledna sopstvenom vi|ewu sveta, na {ta su vrlo malo uticali neki dru{tveni doga|aji i tokovi u kwi`evnosti", govori [aetovi}, upravnica Zadu`bine Desanke Maksimovi}, za BBC na srpskom.

Tokom sedam decenija duge karije objavila je vi{e od 50 zbirki pesama.

„Pesme su woj navirale, ra|ale se u woj, kao da joj je neko diktirao i nikada ih nije doterivale, mo`da kasnije kad je pisala sonete, ali same pesme su se ra|ale tek tako", pri~a Branislav Milakara, wen sestri}.

VE^ITA SAGOVORNICA

PRIRODE I QUBAVI

Uz stihove poput „sre}a je lepa samo dok se ~eka" i „poko{ene livade {to kraj reke sawa" odrastale su mnoge generacije.

„Ona ostaje ve~ita sagovornica prirode i qubavi, sa kojom razgovaraju i mladi i odrasli i nove generacije koje se bave kwi`evno{}u", ocewuje Mina \uri}, docentkiwa na katedri za srpsku kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu.

Ka`e da „studenti ~esto biraju wene pesme da recituju, da je tuma~e i dovode u vezu sa drugim pesni~kim ostvarewima primerima."

„Da li izaziva se}awa na najranije detiwstvo ili pru`a odgovore u nekim kqu~nim istorijskim pitawima - oni joj se temeqno posve}uju, posebno kada je re~ o te`wi univerzalnih vrednosti".

Pre ~etiri godine, predlog da se poezija Desanke Maksimovi} iskqu~i iz sredwo{kolskog programa izazvao je velika negodovawa, Udru`ewe kwi`evnika Srbije je predlog videlo kao progla{avawe Desanke Maksimovi} „ni`erazrednom pesnikiwom u srpskim {kolama".

Do Ministarstva prosvete stigla su i protestna pisma, a i korisnici dru{tvenih mre`a su „tra`ili pomilovawe" za Desanku. Weni stihovi su ostali obavezni deo {kolskih ~itanki i lektira.

I sama kwi`evnica bila je na meti kritika po~etkom 1990-ih zbog predgovora koji je napisala za kwigu biv{eg srpskog predsednika Slobodana Milo{evi}a, kasnije optu`enog za ratne zlo~ine pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju.

Zoran Bo`i} ka`e da je ona ve} bila „veliko ime", da bi joj se to uzelo za zlo.

„Veliki pesnici uvek na|u mesto pod suncem, pa tako smatram da }e i Desankin uticaj uvek biti prisutan u na{em narodu", ka`e Milica Vukovi} koja pod wenim uticajem i sama po~iwe da pi{e rime.

BRANKOVINA KAO

VE^ITA INSPIRACIJA

Ro|ena je krajem 19. veka u Rabrovnici, blizu Vaqeva, kao najstarije dete oca Mihaila, u~iteqa, i majke Dragiwe.

Porodica se brzo seli u Brankovinu, a potom u Vaqevo, gde Maksimovi} poha|a gimnaziju.

„Profesor joj je bio tada ~uveni Sima Pandurovi}, srpski pesnik koji prepoznaje wen talenat i podsti~e je da pi{e.

„Prvu pesmu objavila je 1920. u ~asopisu Misao, a ~etiri godine kasnije, i prvu zbirku, Pesme", pri~a Zoran Bo`i}, kustos Muzeja Brankovina.

Iako se zbog {kolovawa preselila u Beograd, Vaqevo, ali pre svega Brankovina ostaju, kako ka`e Bo`i}, wena ve~ita inspiracija.

„Stalno je dolazila, dr`ala kwi`evne ve~eri, podr`avala mlade pesnike, zato su joj Vaqevci i podigli spomenik za `ivota.

„U po~etku je bila zabezeknuta i negodovala je na tu ideju, ali su joj objasnili da }e to biti spomenik posve}en pesni{tvu, sa wenim likom, pa je nekako prihvatila", ka`e wen sugra|anin Bo`i}.

PESME SU BILE WENA DECA

Maksimovi} se 1933. udala za ruskog pisca Sergeja Slastikova, koji je emigrirao u Srbiju posle Prvog svetskog rata.

Upoznali su se jedne ve~eri dok je recitovala pesme u ruskom klubu u Beogradu.

„Da li je to bila qubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva qubav i prvi mu{karac s kojim sam se poqubila.

„Bila sam ve} zrela devojka. Kasnije smo se zbli`ili", ispri~ala je Maksimovi} novinaru nedeqnika NIN.

Bo`i} ka`e da su `iveli skladno i povu~eno.

„Intimu su strogo ~uvali, ona je pisala, on je prevodio i ilustrovao i pomogao joj u prevo|ewu pesama na ruski jezik.

Nisu imali dece, a Maksimovi} je govorila da je „i`ivela svoje materinstvo" brinu}i kao najstarija o bra}i i sestrama „sve dok nisu postali svoji qudi".

„A kasnije, u braku, moj stvarala~ki rad me celu ispuwavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istro{ila...", rekla je pesnikiwa.

Wen sestri} ka`e da je kwi`evnica

bila wegova „druga majka". „Otac mi je nastradao, i po zavr{etku Drugog svetskog rata, mi smo kao izbeglice iz Hrvatske do{li kod we.

„Sa~ekala nas je na Top~iderskoj stanici i tako smo moja majka, baka, moja sestra i ja bili sa wom u dvosobnom stanu i ona je pratila na{e odrastawe, detiwstvo, a opet imala je vreme za sebe", se}a se.

Ujutru bi Desanka odlazila na beogradsko izleti{te Adu Ciganliju da {eta i pi{e, a potom bi se vra}ala u „realan `ivot", ka`e Milakara.

„Kada po~iwem da pi{em, prvi je uslov da budem sama. Jer, tada se de{ava ne{to, ne znam kako to da objasnim...

„Smi{qawe ne~eg novog {to se u meni budi", ispri~ala je Maksimovi} u intervjuu nedeqniku NIN, jednom od posledwih razgovora sa novinarima.

'BUDILA JE NAJTANANIJU

QUDSKU CRTU'

Po~etak Drugog svetskog rata Desanka Maksimovi} do~ekuje u penziji.

Iako je odlo`ila profesorski dnevnik, pero i hartiju nije.

Pogo|ena streqawem |aka u Kragujevcu 1941. napisala je Krvavu bajku, pesmu koja }e biti objavqena ugledati po zavr{etku rata.

„Ta je pesma zapisana, a ne pisana. U meni je bilo ose}awe mr`we i revolta...

„Kada sam ~ula {ta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila", ispri~ala je kwi`evnica decenijama kasnije. [aetovi} smatra da su ovi stihovi „wen najdubqi i najsna`niji odgovor na ono {to se dogodilo u [umaricama i pored niza drugih pesama, isti~u se prosto kao medaqon wenog pesni~kog opusa koji }e odoleti svim vrednovawima koji dolaze i prolaze".

\uri} ka`e da stihove „o brdovitom Balkanu i ~eti |aka umrloj u jednoj danu" danas izu~avaju mnogi narodi, {to govori o univerzalnom karakteru pesme i jakim vrednostima koji su utkani u ovo kwi`evno delo.

Pesnikiwa je 1965. postala redovna ~lanica Srpske akademije nauke i umetnosti, {to je ~inilo veoma ponosnom.

Godinu dana ranije, objavqena je wena zbirka pesama Tra`im pomilovawe.

„Zbirka je poeti~ki iskorak u kom spaja savremeni pesni~ki izraz i nasle|e odre|enih leksi~kih konstrukcija koje su va`ile za sredwovekovni period i gde govori o pravima svih onih koji su nekako skrajnuti", pri~a [aetovi}. \uri} ocewuje da se pesnikiwa obra}ala „najdubqoj sebi, te`e}i jednoj vrsti

ravnote`e i mira koji je `elela da ostvari posredstvom pisawa."

„Sa druge strane, wene re~i su bile upu}eno svakom ~oveku podjednako - onome {to je wemu nevino, {to je na izvesni na~in neshva}eno, a trebalo bi da bude ispoqeno."

„Budila je u wima tu najtananiju qudsku crtu, sve ono {to je najdubqe i najsuptilnije u svakom ~oveku", ka`e \uri}.

INSPIRACIJA MLADIM POETAMA Milicu Vukovi} su pesme Strepwa i Prole}na pesma uvele u svet poezije Desanke Maksimovi}.

„Ne samo zato {to su govorile o qubavi, o prirodi, slobodi, nego sam ~itaju}i wene pesme imala ose}aj da me pesnikiwa razume i da sa mnom prolazi sve te 'mladala~ke jade'.

„Mislim da mi je u podsvesti bila bliska i zbog ~iwenice {to je `ena, mi smo tada uglavnom ~itali mu{ke pisce", govori Vukovi}, koja danas `ivi u Be~u, gde je zavr{ila komparativnu kwi`evnost. Vreme u kojem je Maksimovi} `ivela pokazuje „koliko je bila revolucionarna", ocewuje ona.

„@ena koja je pisala o veoma ~esto mra~nom `ivotu oko sebe, predstavqa simbol ja~ine, slobode i unikatnosti u kwi`evnom smislu", dodaje ova 28-godi{wakiwa.

I Viktor Jankovi} iz Beograda je, poput Milice, ~itao Strepwu u {koli, ali wegova prva asocijacija na pesnikiwu sa {e{irom i niskom bisera su stihovi pesme Na{a tajna.

„Pre nego {to sam prijateqima rekao da sam gej, o momku koji mi se tada dopadao pri~ao sam u `enskom rodu, te sam se u ovim stihovima odmah prepoznao.

„Ta pesma me je jako pogodila, a posebno delovi 'o tebi ne}u govoriti qudima, ne}u im re}i da li si mi samo poznanik bio ili prijateq drag'", pri~a Jankovi}.

Stihovima se i daqe vra}a, ali sa druga~ijim emocijama - umesto boli i tuge, sada ga pro`ima neka lepa seta.

„Kao da su sve qubavi o kojima je ona pisala zabrawene, neprihvatqive u vremenu dok je pisala ili ih mo`da tako do`ivqava kroz svoju prizmu.

„Super je strepeti od osobe koja nam se svi|a i wenog prilaska, ali mi se ~ini da u tome ima mnogo vi{e od toga, kao da je prisutna bojazan od li~nog kontakta sa tom osobom - bojazan da sredina ne sazna za taj kontakt", dodaje.

'TEMPERAMENT KOJI SE RETKO VI|A' Posledwa zbirka Desanke Maksimovi} objavqena je 1992. godine.

„Nije bilo dana da ne uzme pero, sedne i pi{e.

„Nije gubila vreme i u trenucima kada je bila tu`na zbog smrti majke ili mu`a, nije se opu{tala, hvatala ja pero i prevodila druge pesnikiwe", prise}a se wen sestri}.

Pored pisawa, povremeno je i prevodila, mahom poeziju sa ruskog, slovena~kog, bugarskog i francuskog jezika.

„Sve {to je radila, ~inila je pasionirano, sa puno `ara, sa jakim emocijama.

„Bila je osoba koja je `ivela tako da ne ugro`ava druge, uporna da ostvari zamisao, ali nikada na {tetu drugih", se}a se Milakara.

Zoran Bo`i} sugra|anku pamti kao blagu, smirenu i ve~ito nasmejanu `enu.

„Ostaje jedna od omiqenih istorijskih, kwi`evnih li~nosti, temperament kakav se retko vi|a i nevi|ena energija", opisuje on.

Bez useqavawa, Srbija i region Balkana ne}e mo}i da re{e demografsku krizu

Bez useqavawa, Srbija i region Balkana ne}e mo}i da re{i demografsku krizu. Ali, useqavawe te zemqe stavqa pred velike izazove, ocewuje nema~ki list "Frankfurter algemajne cajtung".

Nema~ki list Frankfurter algemajne cajtung pi{e o pote{ko}ama koje u balkanskim zemqama izaziva s jedne strane iseqavawe i pad broja novoro|ene dece, a s druge doseqavawe iz Azije na koje te zemqe, kako se ocewuje u ~lanku, nisu spremne.

Autor tog teksta, novinar Mihael Martens, spomiwe anegdotu s jedne konferencije na kojoj se raspravqalo o opasnosti od rata na jugoistoku Evrope, pa je jedan od u~esnika konferencije izjavio da opasnost od rata ne postoji, jer u tim zemqama nedostaje vojnika.

Autor teksta ne misli da opasnost od rata ne postoji i navodi da i dobro naoru`ane specijalne jedinice mogu da u~ine mnogo zla, ali zato ukazuje da te zemqe ipak muku mu~e s nedostatkom vojnika. Kao primer se navodi Srbija:

„Srbija se recimo ve} nekoliko godina sna`no naoru`ava raketama, dronovima i protivvazdu{nim sistemima iz Kine i

Rusije, koji bi uskoro trebalo da budu dopuweni i francuskim borbenim avionima Rafal, {to je jedan deo slike. Drugi je da Srbiji, kao i drugim zemqama tog regiona, nedostaje vojnika koji znaju da upravqaju tom skupom tehnikom. Tako srpska vojska ima, istina, vi{e od 300 tenkova, ali osposobqene posade ima za najvi{e jednu tre}inu“, tvrdi nema~ki list. Kao razlog se navodi to {to oficiri radije prelaze da rade u privredu, to {to je malo podmlatka, jer vojni poziv nije vi{e tako privla~an u dru{tvu, i to {to se ra|a sve mawe dece. Ujedno, kako se navodi, iseqavawe jo{ vi{e zao{trava problem, jer „dr`ave tog regiona nisu dovoqno privla~ne da zadr`e svoje mlado stanovni{tvo ili privuku migrante“.

Autor ~lanka poredi situaciju u Srbiji s onom u Rumuniji ili Bugarskoj, navode}i da se u tim zemqama ponekad uspeva da se uspori iseqavawe iz velikih gradova ili ~ak da se preokrene trend, ali napomiwe da su te zemqe ~lanice Evropske unije. „U {est zemaqa Zapadnog Balkana, koje jo{ nisu ~lanice Evropske unije i nemaju ravnopravan pristup wenom tr`i{tu, niti wegove ~etiri slobode, stawe ne izgleda tako dobro“, pi{e Frankfurter algemaj-

OTKRIVAMO CENE HOTELA U KULI BEOGRAD:

Srpski

minimalac

nedovoqan za jednu no} u Beogradu na vodi

"Kula Beograd", centralni objekat "Beograda na vodi" i najvi{a zgrada u regionu, trebalo bi, prema jo{ uvek nezvani~nim saznawima, da otvori svoja vrata u oktobru. U woj }e se nalaziti luksuzni hotel iz "Meriotovog" (Marriott) lanca "Sent Rixis" (St. Regis), i na internetu su ve} omogu}ene rezervacije po minimalnoj ceni od 416 evra za jedno no}ewe.

Izgradwa „Kule Beograd“ po~ela je davne 2016. godine, vi{e puta je probijala

rokove. No, nezvani~ne informacije ka`u da se kona~an zavr{etak radova bli`i, a i stawe na terenu ukazuje da }e sve~ano otvarawe uslediti pre kraja 2024. godine.

Kompanija „Meriot“, vlasnik luksuznog hotelskog lanca „Sent Rixis“ koji }e se nalaziti u „Kuli Beograd“, jedina se zasad osmelila da precizira datum otvarawa. Kako stoji na wihovom zvani~nom sajtu, beogradski hotel trebalo bi da po~ne sa radom 13. avgusta.

Ipak, deluje da }e i taj rok biti pomeren, po{to su onlajn rezervacije u beogradskom „Sent Rixisu“ trenutno mogu}e tek za dane od 1. oktobra nadaqe.

Cene no}ewa odgovaraju reputaciji jednog od najluksuznijih hotelskih lanaca na planeti, pa bi vas tako boravak u „Kuli Beograd“ od 1. do 2. oktobra ko{tao minimum 416 evra, koliko ko{ta cena jednog no}ewa u sobi sa pogledom na grad ukoliko imate pravo na popust kao ~lan „Sent Rixis“ kluba.

Ukoliko pak niste ~lan kluba, jedna no} u ovom luksuznom hotelu u Beogradu na vodi ko{ta}e vas 480 evra, odnosno 432 evra ako odmah pri rezervaciji uplatite ceo iznos.

Ako vam je pogled na Savu i Novi Beograd dra`i od pogleda na grad, jedno no}ewe u oktobru ko{ta}e vas 559 evra.

No}ewe u junior apartmanu je 880 evra, u „Kerolajn Astor“ apartmanu 1.890 evra, a u predsedni~kom apartmanu s pogledom na reku ~ak 4.990 evra po osobi.

Imaju}i u vidu da minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 47.154 dinara, odnosno oko 401 evro, to zna~i da ona nije dovoqna za jednu no} u „Sent Rixisu“, ~ak i sa popustom.

ne cajtung, navode}i da za mnoge mlade qude u tim zemqama iseqavawe i daqe deluje kao najboqa mogu}nost. Smawewe broja stanovni{tva uti~e i na pona{awe zapadnih in vestitora, napomiwe list, obrazla`u}i da za velike projekte u radno intenzivnim privrednim granama nema dovoqno radne snage.

„Jedan zapadni koncern, koji u jednoj balkanskoj zemqi `eli da gradi veliku fabriku, dogovorio je zato jo{ pre po~etka radova da }e dve tre}ine radnika biti uvezeno s Filipina“, tvrdi autor. Balkanske zemqe nisu spremne za nove doseqenike

Navodi se da su politi~ari u regionu kasno shvatili ozbiqnost demografskog stawa, pa se sada takmi~e oko dovo|ewa stranih radnika. „Beogradski gradski saobra}aj u me|uvremenu zapo{qava voza~e autobusa iz Indije ili [ri Lanke, jer nema doma}ih interesenata. Najsiro-

va u Evropi, Kosovo, za velike projekte je avionima dovezla radnike iz Banglade{a.“

Ta nova stvarnost je dru{tva u balkanskom regionu staviti pred te{ke izazove, upozorava nema~ki list, jer }e doseqenici iz Azije i Afrike ra|ati decu, kupovati nekretnine, negovati svoje tradicije i religije, i promeniti izgled gradova na jugoistoku Evrope, na {to u tom regionu nisu navikli.

„Konfliktni potencijal je o~igledan. Balkan je, istina, multietni~ki ve} vekovima, ali vlastodr{ci te{ko prihvataju da je to podru~je useqeni~ki region ili da to mora da postane, da bi se ekonomski odr`alo“, zakqu~uje Frankfurter algemajne cajtung.

Odluka da se zabrani izvo|ewe pozori{ne predstave „Kwiga o Milutinu“ na Severu Kosova i Metohije predstavqa nedelo i su{tinsku slabost i nemo} Pri{tine, i samo naizgled je silna, izjavio je za Sputwik glumac Nenad Jezdi} koji briqantno glumi Milutina.

Vlasti privremenih institucija u Pri{tini, na ~elu sa Aqbinom Kurtijem, zabranile su danas da pozori{na oprema neophodna za izvo|ewe predstave Zvezdara Teatra bude prevezena na KiM, ~ime su onemogu}ili da se ta predstava odigra u Kosovskoj Mitrovici i Leposavi}u, saop{tila je Kancelarija za KiM.

„Najbla`e re~eno ovo je tu`no. Nedopustivo je dono{ewe ovakve odluke, ko god da odlu~uje, da li }e se ne{to igrati ili ne. To je necivilizacijski ~in, antikulturni i antipozori{ni. Ne dozvoliti Srbima ili bilo kome da prisustvuje

izvodjewu svog kulturnog, duhovnog i slavnog nasle|a kroz predstavu 'Kwiga o Milutinu', jeste odraz straha i panike“, ka`e Jezdi}.

Glumac isti~e da je sre}a pa je ova monodrama, na wegovu veliku radost i ponos, antiratna.

„Radovalo bi me da i qudi albanske populacije na Kosovu mogu da je poslu{aju, budu}i da se Milutin ne svrstava ni u jednu ideologiju ili politiku, ve} samo postavqa qudsku i moralnu dilemu po pitawu svih na{ih nerazumevawa i stradawa, kako svog, tako i drugih naroda sa ovih prostora. 'Kwiga o Milutinu' je svakako, ne{to najlekovitije {to danas svi treba da ~ujemo, ali u atmosferi najve}e stigmatizacije mog naroda, nekoliko decenija u nazad, zabrana i granice za kulturu me nimalo ne iznena|uju. Sve u svemu ovo je izuzetno primitivno“, zakqu~io je Jezdi}.

Nenad

ALFONSO PACELA, ITALIJAN U BEOGRADU: „Kajmak“ prva srpska re~, iznena|en svadbom, odu{evqen

prirodom

Alfonso Pacela (37), Italijan u Beogradu, ili, kako sebe naziva - Un Italiano a Belgrado, zaqubio se u srpsku prestonicu posle svega nekoliko dana boravka u Beogradu. Porodice koje {etaju, deca koja se igraju napoqu, zelenilo Ko{utwaka i Ade Ciganlije osvojile su wegovo srce, gotovo sna`no kao i wegova supruga Srpkiwa. Ona je, naravno, bila glavni razlog Alfonsovog preseqewa iz Batipaqe, gradi}a na jugu Italije koji broji oko 50.000 stanovnika, a koji va`i za "rodno mesto" mocarele.

Italijan {aqivo na po~etku na{eg razgovora ka`e: „Pomislili biste da sam u Beograd do{ao zbog svoje `ene Srpkiwe, ali – malo je vi{e od toga“. Naime, Alfonso i wegova supruga planirali su da se skrase u Italiji, ali je boravak u Beogradu promenio wihove planove.

„Posle nekog vremena u Beogradu, osetio sam wegove vibracije. Na{ kom{iluk na Banovom brdu je sjajan, i ne mo`e se osporiti ~iwenica da su Ko{utwak i Ada Ciganlija tik do nas. Plus, kada sam video porodice napoqu, decu koja se igraju sve vreme vani, shvatio sam da je ovo mesto gde `elim da odgajam svoju“, pri~a Alfonso.

Za nekoliko meseci, koliko `ivi u Beogradu, primetio je puno razlika, ali i sli~nosti izme|u Srbije i Italije.

„Znate {ta je najve}a sli~nost izme|u te dve zemqe? Qudi! Tako su gostoprimqivi, uvek spremni da pomognu, i wihova srca su {irom otvorena“, ka`e Italijan.

A najve}a razlika su, dodaje, vreme ru~ka i navike u ishrani.

„Kod ku}e za doru~ak popijemo espreso i mo`da pojedemo keksi}, ru~ak delimo sa prijateqima, a onda imamo obilnu ve~eru. Ali ovde? Ovde je obrnuto! @ena mi stalno govori poslovicu: Doru~ak pojedi sam, ru~ak sa prijateqem, a ve~eru daj neprijatequ“. Potpuno suprotno od onog na {ta sam navikao! Ali, ne smeta mi da pojedem burek za doru~ak“, pri~a na{ sagovornik.

Tu je, ka`e, i kultura vezana za kafu.

„U Italiji smo svi zavisni, bez sumwe. Ali, na~in na koji u`ivamo je potpuno druga~iji. U Italiji bane{ u bar na espreso, i ve} si napoqu. Ovde? Uzme{ {oqu i sedi{ u kafi}u na }askawu satima. I daqe me zasmejava kada se setim pogleda na licu moje `ene kada sam se vratio sa kafe sa prijateqima posle 20 minuta – o~ekivala je da me ne}e biti godinama“, {ali se Alfonso.

U Beogradu mu se, ka`e, najvi{e dopada zelenilo.

„Ima puno parkova, a supruga mi govori da je bilo jo{ zelenije. Ta kultura odlaska u {etwu ili sedewe na kafi u ba{ti bara je sjajna. Jedini problem je do}i tamo. A to me dovodi do stvari koja me quti, posebno otkako mi se sin rodio. Gotovo je nemogu}e hodati trotoarom zbog automobila koji su tu parkirani. Nedostatak parking mesta je neverovatan, da ne pomiwem da je to veoma opasno“, isti~e Italijan.

Prva srpska re~ bila mu je „kajmak“. I }evapi. Kako ka`e, najva`nije re~i je nau~io – odmah.

„Veoma mi se dopada srpska hrana, posebno na~in pripreme mesa. Nije bitno da li je kuvano {est sati ili pet minuta, uvek je tako so~no. I to ne samo u restoranima. Izgleda da ovde svi znaju kako se meso priprema“, ka`e Alfonso.

Italijanu se posebno dopadaju srpska istorija i tradicija, koje naziva bogatima.

„I volim da u~im o tome. To je i jedan od razloga zbog kojih pravim klipove za dru{tvene mre`e, da promovi{em srpsku tradiciju, i da je na taj na~in sa~uvam. Tu je i sjajan obi~aj cepawa majice kad se dete rodi. Nisam mogao da do~ekam to iskustvo na svojoj ko`i i svideo mi se svaki minut toga“, ka`e Alfonso, koji je pre mesec dana postao tata.

A u Srbiji ga je, dodaje, pomalo iznenadila – svadba.

„Osim {to su svadbe skupe i u Srbiji, i u Italiji, cela atmosfera je ovde potpuno druga~ija! Na jugu Italije, mlada i mlado`ewa se vide ve~e pre svadbe, a onda sutradan na oltaru. I nakon toga? Pa, to je fe{ta sa hranom koja je u centru pa`we i bez mnogo plesa“, obja{wava. Ali u Srbiji je, nastavqa, to je potpuno druga~ije.

„Naravno, ima dosta ukusne hrane, ali pravi fokus… Igrawe tokom cele no}i! Dakle, iako smo se ven~ali u Italiji, izmiksovali smo stvari sa nekim srpskim obi~ajima, i pogodite {ta? Svi su bili na nogama i plesali do 4 sata ujutru – savr{en spoj obe kulture“, ocewuje srpski zet.

Vladika Siluan prisustvovao kr{tewu princeze Marije Kara|or|evi} u kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u Kraqevskom dvoru na Dediwu

K}erka wihovih kraqevskih viso~anstava princa-naslednika Filipa i Princeze Danice Kara|or|evi}, Princeza Marija, kr{tena je u dvorskoj crkvi Svetog Andreja Prvozvanog u kraqevskom kompleksu na Dediwu. Princezu Mariju krstio je Wegova svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Princeza je kr{tena u vodama koje su donete iz Dunava, Save, Drine, Vardara, Morave, Ibra, @i~e, Prizrenske Bistrice, izvora Svetog Joanikija Devi~kog kod Manastira Devi~ i Jadranskog mora. Princeza Marija je na kr{tewu nosila haqinicu od ~ipke od [antiji-a, koja je pripadala Ameliji od Orleana, sestri od Infante Luize od Orleana, bake Princeze Marije da Glorije, majke Princa-Naslednika Filipa. ^uvana je u dvorcu Villamanrique nadomak Seviqe, koji je pripadao roditeqima Princeze Marije da Glorije.

Kr{teni kumovi princeze Marije Kara|or|evi} bili su princ Nikolas od Rumunije i wegova supruga princeza Alina-Marija koji su potomci Rumunske Kraqevske porodice iz koje poti~e i najvoqenija srpska Kraqica, ~ukunbaka princeze Marije –kraqica Marija Kara|or|evi}. Ovim povodom wegovo kraqevsko viso~anstvo prestolonaslednik Aleksandar, kao stare{ina Kraqevskog doma Kara|or|evi}, odlikovao je princeze Danicu i

Princezu Mariju ordenom Svetog Save u stepenu prvom.

Kr{tewu su, pored roditeqa princeze Marije, princa naslednika Filipa i princeze Danice, kao i brata princa Stefana, prisustvovali roditeqi princa-naslednika Filipa, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Marija da Gloria od Orleana i Bregance, roditeqi princeze Danice, slikar Milan Cile Marinkovi} i Beba Marinkovi}, princ Aleksandar (brat blizanac princa-naslednika Filipa), Sol Medina Orléans-Braganza Kontesa od Ampuria, (sestra Princa-naslednika Filipa), ma}eha princa-naslednika Filipa, princeza Katarina, prestolonaslednik Davit od Gruzije, nema~ki princ Albert von Thurn und Taxi, knegiwa Jelisaveta i g. Dragan Babi}, knez Mihailo i knegiwa Qubica sa k}erkama knegiwama Natalijom i Isidorom.

Me|u gostima na kr{tewu bili su i Episkopi SPC: isto~no-ameri~ki Irinej, vrawski Pahomije, vaqevski Isihije, austrijsko-{vajcarski Andrej, lipqanski Dositej i jegarski Nektarije, monsiwor Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup, Ivica Da~i}, Ministar unutra{wih poslova u Vladi Republike Srbije, Marko Romi}, izaslanik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ~lanovi Savetodavnih tela Krune, bliski prijateqi i kumovi Princa-naslednika Filipa i Princeze Danice. Princeza Marija Kara|or|evi} je drugo dete Princa-naslednika Filipa i Princeze Danice. Ro|ena je 5. novembra 2023. godine u Beogradu, a weno ro|ewe oglasilo je 49 zvona Hrama Svetog Save na Vra~aru, kao i zvona Manastira Gra~anice, Manastira @i~e i crkve Svetog \or|a na Oplencu.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

Vo|stvo ustanka, koji tajno organizuju ruski emisari kad francuska armija okupira Dalmaciju, daje pravoslavno stanovni{tvo.

Iako mawina, ono je pre drugih pokazivalo otvoreno nezadovoqstvo dolaskom francuskih vojnika. Drugim re~ima, prve impulse stpora francuskoj okupaciji davalo je pravoslavno brdsko stanovni{tvo.

Ra~unalo se da je 1796. Dalmacija imala 256.000 qudi, od ~ega 51.071 pravoslavnih (1781). Katolici su imali 2.404 sve{tenika i 885 kalu|era i kalu|erica, a pravoslavni 221 sve{tenika. Za vreme Venecijanske republike pravoslavna crkva nije imala svoju eparhiju u pokrajini i crkva je formalno bila tolerisana, ali ne i podr`avana.

Dubrova~ka republika je imala 35.000 stanovnika, a pravoslavnima nije bio dozvoqen ulaz, niti da u samom gradu Dubrovniku mogu ostati posle prvog sumraka. Boka Kotorska je imala 31.000 stanovnika. Na celom podru~ju biv{e Venecijanske republike, u Dalmaciji i Boki je bilo 66.510 qudi sposobnih da prihvate oru`je. Oko 12.000 biv{ih mornara iz Venecije vratilo se tu i pove}alo socijalne tenzije. Sem Dubrovnika, koji se kao veliko trgova~ko upori{te degenerisao, ostali gradovi su uglavnom bili italijanski, ili poitalijan~eni. U wima je `ivelo patricijsko plemstvo, a feudalni odnos je bio posebnog tipa zakupnine („kolonatski odnosi”). U svakom slu~aju, kako su gradovi zbog gubitka trgova~kog prometa po~eli da osiroma{uju, zao{travao se sukob patricijskog plemstva u wima sa seqacima na susednim oblastima. Krajem XVIII veka u Konavlima je izbio ustanak kmetova protiv dubrova~kog patricijata, i ta je pobuna vrlo surovo bila ugu{ena. Ustanak je uhvatio i susednu oblast Makarskog primorja i Imotskog u unutra{wosti.

Petar I Wego{ uspeo da stvori veliku mre`u gerilskih odreda u susednoj Hercegovini, radilo se i u sredwoj Dalmaciji

Postoji vrlo malo dokumenata na osnovu kojih bi se rekonstruisala priprema ovog narodnog ustanka u sredwoj Dalmaciji. To nije zna~ajno za istoriju Dalmacije, nego i za celu srpsku revoluciju u ~iju se celinu istorijski mora ukqu~iti. [vedska diplomatska gra|a koju je sredio i ve}im delom preveo na srpski Du{an Topalovi} - otkriva da ta pobuna ima daleko {ire okvire nego {to bi dalmatinski prostor ponudio. Jo{ u novembru 1804. je poslanik iz turske prestonice javio „da su Crnogorci odbacili sizerenstvo Porte i zatra`ili da se stave pod za{titu ruskog dvora“. Sumwe u to su odba~ene, pa je na osnovu podataka o~evidaca poslatih u Kotor, 25. februara 1805. javqeno da je 22. septembra, mitropolit Petar I zajedno sa 300 potpisa, zatra`io rusku carsku za{titu i odbacio tursko sizerenstvo. Iste ve~eri je odr`ana ceremonija i polagawe zakletve ruskom dvoru. Tome se protivio general Marko Iveli}, izaslanik ruskog cara u Boki, „zbog toga {to je taj narod ve} prekr{io svoju vernost i pokornost onog momenta kada su se suprotno svojim obavezama tajno povezali sa francuskom vladom, vr{e}i tajnu korespondenciju sa wihovim agentima. Ova je optu`ba, me|utim, otklowena mitropolitovim `rtvovawem svoga sekretara“. Ostala je nejasno}a za{to je ruski poslanik u turskoj prestonici sakrivao ovu vest. Mitropolit je o~igledno opomenut da odmetawe od turskog suvereniteta ne odgovara Rusiji.

U literaturi je ostalo neobra|eno na koji je na~in Crna Gora 1805. platila tribut turskom sultanu. Zaklu~ak bi bio da su Crnogorci proglasili odmetawe od sultana, ali ih je ruska diplomatija vratila u podanike. Kad je do{lo do ustanka u sredwoj Dalmaciji, {vedski poslanik je otkrio u izve{taju 19. aprila 1806. da su ruski predstavnici podneli turskoj vladi predlog o zajedni~koj podr{ci tome ustanku. On je bio odranije pripremqen, a u izve{taju se navodi da je plan o toj pobuni pripremio jedan „biv{i dalmatinski vojnik“. Predvi|ao je da }e u prvom talasu ustanka ustati na oru`je 12.000 qudi u samoj Dalmaciji, a pripremqeno je i 130.000 u „susednim okruzima“. To odgovara ranijim podacima da je u Hercegovini bilo pripremqeno 19.000 ustanika, svrstanih u 43 odreda. O~igledno je ustanak pripreman od 1803, na turskoj i potom francuskoj strani, ali su ga ruski diplomatski interesi okrenuli na rat samo protiv francuske okupacije. Kao {to je, na podsticaj ruske politike i emisara u Crnoj Gori Stepana A. Sankovskog, uz dopremawe oru`ja sa ruskih brodova u Boki Kotorskoj, Petar I Wego{ uspeo da stvori veliku mre`u gerilskih odreda u susednoj Hercegovini, radilo se i u sredwoj Dalmaciji. Austrijske uhode su 1805. ustanovile da je od Kowica do Nik{i}a u 43 gerilska odreda, sa haramba{ama na ~elu, bilo upisano 19.000 vojnika. Zbog toga {to je Rusija bila u savezu sa Turskom,

1532. - [panski osvaja~ Fransisko Pizaro se s malom grupom vojnika iskrcao na obalu Perua. Savladav{i otpor Indijanaca, [panija je 1572. osvojila Peru i dr`ala ga do 1824. 1812. - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukure{tu kojim su za srpske ustanike predvi|eni op{ta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije. 1881. - U okolini Berlina pu{ten je u saobra}aj prvi elektri~ni tramvaj.

1916. - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoisto~nih teritorija Otomanskog carstva.

a obe su saveznice poslale svoju flotu 1799. uz albansku obalu i zaposele Jonska ostrva najpre, cela ova gerilska vojska, tajno organizovana na turskom prostoru Hercegovine, pasivno je ~ekala. Bilo joj je nare|eno da ne sme provocirati intervenciju Turske protiv Crne Gore, pa time dovesti u pitawe savez Turske sa Rusijom. Pograni~ni turski kapetan u Hutovu, uz granicu Dubrovnika, sam je organizovao jedan pomo}ni odred muslimana i katolika i pomagao Francuzima da lak{e zauzmu grad Dubrovnik.

Petar I Wego{ je najpre sazvao Narodnu skup{tinu na Cetiwu i organizovao crnogorsku vojsku od 12.000 qudi. U poku{aju da se onemogu}i ulazak Francuza u Dubrovnik, crnogorska i ruska vojska su i same krenule kroz Konavle. Wima se pridru`ilo i dve hiqade pravoslavnih seqaka sa turskog susednog podru~ja. Francuzi su u{li u Dubrovnik delom preko turskog zemqi{ta i u gradu dr`ali garnizon od 800 vojnika. U isto vreme je ruska i crnogorska vojska do{la na kapije Dubrovnika, pa po{to nije uspela da u|e u grad, zaobi{la ga i ugrozila iz Gru`a. Bilo je {est hiqada crnogorskih i dve hiqade ruskih vojnika, iako ti brojevi u raznim izvorima variraju.

Seqaci su po selima Dubrova~ke republike do~ekali sa odu{evqewem rusku i crnogorsku vojsku. Vladika Petar I je i{ao od sela do sela. Proglasio je ukidawe feudalnih odnosa i oprost pla}awa obaveza na deset godina. Sedeo je na bregu Bosanka pod jednim suncobranom i posmatrao prestonicu zami{qenog Slavenoserbskog carstva. Narod je bio odu{evqen wegovom pojavom...

l U slede}em broju: Srpska revolucija se {iri na Srem i Banat

1917. - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pesnik Vladislav Petkovi} Dis, kada je nema~ka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kojem je bio ("Mi ~ekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Mo`da spava").

1929. - U Holivudu su dodeqene prve nagrade Ameri~ke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila".

1941. - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraqevinom Danskom iz 1814. po kojem je Island bio pod danskom vla{}u, i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island progla{ena je 17. juna 1944. posle narodnog plebiscita.

1972. - Predsednici SFRJ i Rumunije, Josip Broz Tito i Nikolae ^au{esku pustili su u rad hidroenergetski sistem "\erdap" na Dunavu.

1975. - Japanka Junko Tabei se kao prva `ena popela na najvi{i svetski vrh - Mont Everest.

1992. - Povla~e}i se iz Bosne, JNA je minirala vojni aerodrom pod planinom Pqe{evicom, kod Biha}a, procewen na {est milijardi dolara.

1997. - Umro je italijanski filmski re`iser \uzepe de Santis, jedan od najzna~ajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirina~", "Rim u 11 ~asova", "Cesta duga godinu dana").

2005. - Usvajawem zakona u Parlamentu Kuvajta, `ene su dobile pravo glasa i u~e{}a na izborima.

2007. - Nikola Sarkozi je zvani~no postao predsednik Francuske, posle @aka [iraka. Tako su se prvi put u okviru Pete Republike na mestu predsednika smenila dva pripadnika iste politi~ke struje.

2013. - Papa Frawo je u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi pozvao svetske lidere da okon~aju "kult novca" i da finansije pove`u s etikom.

2019. - Otkrivena je me|unarodna kriminalna grupa koja je koriste}i softver ukrala preko 100 miliona dolara od vi{e od 40.000 `rtava. Sudski postupci su pokrenuti protiv osumwi~enih u Gruziji, Ukrajini, Moldaviji i SAD, dok je pet ruskih dr`avqana u bekstvu.

NAJVOQENIJA SRPSKA VLADARKA

Kraqica koja je postala zemqoradnik, a ostala dama

Dok je Drugi svetski rat besneo, a svet se suo~avao sa nezamislivim strahotama, u logore {irom Evrope diskretno su stizali paketi. Po{iqalac je bila izvesna Marija K. \or|evi}, a hrana i ode}a pomogli su zarobqenicima iz cele Jugoslavije da preguraju te{ke dane. Malo qudi je to znalo, ali bili su to pokloni od wihove kraqice - Marije Kara|or|evi}.

Savremenici ka`u da je ona bila sve {to je narod u tom trenutku `eleo od vladarke – dobra supruga, po`rtvovana majka, vredna doma}ica i dostojanstvena kraqica koja je za svakoga imala blagu re~ – Marija Kara|or|evi}. Ro|ena je kao tre}e dete rumunskog kraqa Ferdinanda. Marija je postala jedna od najlep{ih princeza Evrope.

”JA VAM OD SRCA BLAGODARIM!”

Bila je veoma obrazova – {kolovala se po najpresti`nijim {kolama, a osim rumunskog govorila je engleski, nema~ki i francuski jezik. Uskoro je progovorila i srpski jezik. Udala se za jugoslovenskog kraqa ‘ujediniteqa’ – Aleksandra Kara|or|evi}a. Ka`u da je omiqenost u narodu po~ela da sti~e i pre ven~awa, kada je sa balkona Starog dvora, nakon {to je prvi put do{la u svoju novu domovinu, okupqene pozdravila rekav{i: “Ja vam od srca blagodarim!”

Kraqica Marija i kraq Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraqevske parove. @iveli su skladno i povu~eno, a brak je krunisan trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. Kraqici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefiweno{}u kupi srca dama Beograda. Ali i vi{e od toga… wu su volele i obi~ne `ene, gra|anke podjednako kao i seqanke, a ona im je vra}ala otvaraju}i {kole, bolnice, obdani{ta i poklawaju}i novac dobrotvornim udru`ewima.

UDOVICA SA 34 GODINA I TRI SINA

Sre}u kraqice Marije pomutila su dva doga|aja. Prvi se dogodio jednog oktobarskog dana 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kraq Aleksandar. Kraqica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postav{i sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kraq. Kraqica je sklopila o~i i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapqica za smirewe, odlu~no je rekla: “Umro je na du`nosti, a to je smrt koje je on dostojan” – pi{e u izve{taju koji je francuskoj vladi tog dana podneo komandant lionske policije koji je kraqici Mariji saop{tio da je na wenog supruga izvr{en atentat. Crninu je nosila dve godine potpuno se za to vreme okrenuv{i obrazovawu svojih sinova i dobrotvornom radu. U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Dru{tvu Crvenog krsta, potpisala Povequ o pravima deteta i

darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraqica Marija je li~nim sredstvima pomogla zidawe De~je klinike u Tir{ovoj ulici i Instituta za onkologiju.

”NARODNA KRAQICA”

BEZ ZEMQE I NARODA

Drugi doga|aj koji je nepovratno izmeni `ivot “narodne kraqice” bio je po~etak Drugog svetskog rata i odlazak iz Jugoslavije. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio – zauvek! U ratnim godinama, za kraqicu Mariju ~ulo je malo qudi u okupiranoj zemqi. A ipak, ona je neumorno radila za wih – preko Komiteta Crvenog krsta, do kraja 1943. godine zarobqenicima u logorima {irom zara}ene Evrope upu}eno je oko 7,5 miliona kilograma po{iqki, od ~ega oko 5,5 miliona kilograma hrane. Kako okupator ne bi saznao ko zapravo {aqe pakete, kraqica ih je potisivala kao Marija K. \or|evi}.

[kole u Srbiji tokom 19. veka u mnogome su se razlikovale od ovih dana{wih. U~ilo se lepo pisawe, “zbrajawe” i ru~ni rad, devoj~ice i de~aci bili su strogo odvojeni, verovanuka je bila obavezna za sve, a u~iteq je umeo i da udari neposlu{ne |ake!

[KOLA STROGIH PRAVILA

Prvi program za osnovne {kole donet je 1838. godine. Osnovne {kole tog vremena su bile uglavnom ~etvorogodi{we ili ~ak i kra}e. Zabele`eno je da su 1843. godine u Srbiji postojale 143 takve {kole u kojima je bilo 4400 u~enika. Prvi zapisi o `enskim {kolama datiraju iz 1858. kada ih je bilo 22. Pona{awe u tim {kolama bilo je strogo propisano pravilima. Ona su se nalazila podrobno opisana u |a~kim kwi`icama (kada su one uvedene), ali su ih i u~iteqi ~itali razredu bar jednom nedeqno… da ih neko ne zaboravi.

STRASTVENI VOZA^

Jedna od najve}ih qubavi kraqice Marije bila je ona prema automobilima. U vreme kada su se u svetu `ene-voza~i mogli nabrojati na prste jedne ruke, kraqica Marija je motala volan po beogradskim ulicama ostavqaju}i u pra{ini kraqevsku pratwu na kowima. Uz svu tu skromnost, bila je jedna od prvih `ena sa voza~kom dozvolom, i veoma je volela lepe automobile. U jednom od wih 8. oktobra 1959, na 25. godi{wicu ubistva u Marsequ, stigla je u Pariz gde joj je orden legije ~asti dodelio predsednik Francuske, general [arl de Gol. @ivot kraqice Marije se do tog trenutka ve} iz korena promenio. @ivela je sa sinovima Tomislavom i Andrejem u maloj seoskoj ku}i na imawu “Stari mlin” kraj Londona. Kada je postalo izvesno da se nikada ne}e vratiti u Jugoslaviju kada im je nova vlast oduzela sve privilegije i imawa, porodica se povukla na imawe u Kentu. Kraqica Marija je nastavila `ivot mirnim seoskim `ivotom. Bavila se i slikarstvom i izu~avawem istorije umetnosti. I daqe je slavila porodi~nu krsnu slavu, po{tovala pravoslavne praznike, posebno Bo`i} i Uskrs, ali zdravqe ju je polako napu{talo. Pred kraj `ivota, kraqica kojoj nije smetalo da postane zemqoradnica, ostala je bez sredstava i bila je prinu|ena da prodaje nakit. Wen posledwi slu`beni snimak, ura|en je da bi se javnosti prikazala wena izuzetno vredna dijadema, koja je ponu|ena na prodaju. Kraqica Marija umrla je u 61. godini. Opelo joj je po pravoslavnim obi~ajima slu`eno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahrawena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraqice Viktorije, svoje prebake. Weni ostaci danas po~ivaju na Oplencu, u porodi~noj crkvi dinastije Kara|or|evi}.

BATINA JE IZ RAJA IZA[LA

One koji su ipak mislili da mogu i bez ovih pravila ~ekale su kazne. Najbla`a je bila opomena i stajawe u }o{ku, ali je bilo tu i ispisivawa re~enica po tabli, ostajawa za kaznu nakon zavr{etka {kole, pa i kle~awa na kukuruzu i udarawa {ibom po rukama, tabanima ili turu. Ovakve metode ka`wavawa uglavnom nisu navo|ene u zvani~nim dokumentima, ali ~iwenica da su u praksi bile i te kako prisutne ostala je u se}awima nekada{wih |aka i zapisima kasnije uglednih Srba. Tako, o “kamxijama po goloj ko`i” pisao je Dositej Obradovi}. Srpski pesnik i Wego{ev u~iteq Sima Milutinovi} Sarajlija pri~ao je da je prvog dana {kole dobio “takve batine od u~iteqa”, da

se u tu {kolu vi{e nikada nije vratio. Ipak, verovatno najslikovitiji bio je Vuk Karaxi}. On je opisao obi~aj poznat kao “subota, |a~ka bubota”. Bio je to dan kada bi se |aci tukli bez obzira na to da li su ne{to skrivili ili ne. Batinawe je vr{io u~iteq. – Kad sam ja 1796. i{ao u Loznicu u {kolu, jo{ je bio obi~aj |ake u subotu poslije podne tu}i bez ikakve krivice; ako je koji onaj dan, makar i poslije podne, bio bijen za lekciju ili za drugo {to, to mu se nije primalo u ra~un, nego je morao i po drugi put obi~aja radi biti bijen – zapisao je Vuk. Vaspitni metod poznat kao “Ko nije tu~en, nije ni nau~en” dugo se zadr`ao u Srbiji ~ak i nakon {to je upotreba batina po {kolama zvani~no zabrawena u svakom obliku 1879. godine.

A tako su i nastale poslovice: “Udri ga, pa }e od wega ~ovek da ispadne!”, “Dete nebijeno, slabo odgojeno” ili “Batina je iz raja iza{la”…

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} i kraqica Marija

LUKSUZ U DUBINAMA OKEANA

Kafa sa "morskim prijateqima" – pet

Ispod ostrva Rangali, na pet metara ispod povr{ine Maldiva, nalazi se arhitektonsko ~udo. Hotel sa pet zvezdica u kome jedna no} ko{ta 19. hiqada evra.

Arhitektonsko ~udo na morskom dnu. Spava}a soba koja podse}a na akvarijum, sa pogledom na dubine okeana i `ivi svet u wemu. U luksuzni kompleks sti`e se hidroavionom ili ~amcem. Najskupqa podvodna hotelska soba na svetu pru`a gostima zadivquju}i pogled na Indijski okean.

„Maldivi su poznati po neverovatno lepim pla`ama i kristalno tirkiznoj vodi. Pogled na okean oduzima dah. Ali to je samo polovina lepote Maldiva. Druga polovina postoji pod vodom. Podvodni ekosistem koji treba pokazati posetiocima bez rowewa u moru“, rekao je arhitekta Juxi Jamazaki.

Lokalni arhitekta Ahmed Salim udru`io se sa wujor{kom firmom „Juxi Jamazaki“ kako bi dizajnirao projekat „Muraka“, koja je osmi{qena da bude luksuzna vila za odmor u letovali{tu Conrad Maldives na ostrvu. Ceo projekat osmislio je Majk Marfi, in`ewer i stru~wak za tehnologiju akvarijuma. Vila je napravqena kao dupleks. Na gorwem spratu, koji je na nivou mora su dnevni boravak, trpezarija, tri spava}e sobe i kuhiwa. Na dowem spratu je jo{ jedna spava}a soba koja je pod vodom i sva u staklu, sa pogledom u vode okeana. Okru`ena je debelim staklom i zidovima od akrila.

Tik-tok ne}e biti prodat,

navode kineski vlasnici

Kompanija „Bajtdens“, u ~ijem vlasni{tvu se nalazi Tik-tok, saop{tila je da ne namerava da prodaje dru{tvenu mre`u nakon {to je u SAD usvojen zakon, u skladu sa kojim bi izuzetno popularna video-aplikacija morala da bude prodata ili }e biti zabrawena u SAD.

„'Bajtdens' ne planira prodaju Tik-toka“, naveli su na zvani~nom nalogu kompanije na mre`i Tautiao, koju tako|e poseduje. Zakon o prodaji ili zabrani usvojen je u Kongresu SAD u sredu, a predsednik Xo Bajden ga je ratifikovao. Iz Tik-toka su poru~ili da }e se kroz sudove suprotstaviti „neustavnom“ zakonu.

Saop{tewe iz „Bajtdensa“ o ne}e prodati Tik-tok usledilo je kao odgovor na ~lanak tehnolo{kom sajta The Information, u kom se navodi da kompanija razmatra potencijalnu prodaju Tik-toka u SAD bez algoritma koji ga pokre}e. „Izve{taji stranih medija da 'Bajtdens' namerava da proda Tik-tok nisu istiniti“, naveli su iz kineske kompanije.

Peking je proteklih godina poja~ao kontrolu i pritisak na privatne kompanije, zbog ~ega u SAD strahuju od toga koliku kontrolu centralne vlasti Kine imaju nad „Bajtdensom“ i podacima koje ~uva.

^elnici dru{tvene mre`e vi{e puta su demantovali tvrdwe da kineske vlasti imaju kontrolu nad „Bajtdensom“.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Delujete kao osoba, koja nema vremena za neke povr{ne susrete ili za doga|aje koji se ne uklapaju u va{u sferu interesovawa. Boqe je da se pona{ate {to umerenije, jer svojim energi~nim pona{awem kod nekih saradnika podsti~ete razli~ite reakcije i negodovawe. Stalo vam je da svojoj porodici i voqenoj osobi priu{tite vi{e radosti u zajedni~kom `ivotu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Postoje va`ni ciqevi koje mo`ete da ostvarite u raznim fazama ili na neki zaobilazan na~in. Stalo vam je da osmislite dobru poslovnu strategiju na osnovu koje }ete uspe{no realizovati skoro sve {to ste i zamislili. O~ekuje vas pozitivan obrt u qubavnom `ivotu, partner }e vas iznenaditi na neki poseban i lep na~in. Prepustite se svojim ose}awima da vas vode.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Novo saznawe pozitivno uti~e na va{u motivaciju i na profesionalnu orijentaciju. Sada imate dobru voqu da se anga`ujete na nekim zadacima koje mo`ete da re{avate u dogovoru sa saradnicima. Qubavni doga|aji koje naslu}ujete imaju neku neobi~nu dra`. Dopadaju vam se postupci koje ~ini partner i to vas navodi da promenite svoje odluke. Prati vas qubavna inspiracija.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Donosite niz va`nih odluka i delujete odlu~no u svojim namerama pred saradnicima. Preostaje vam da sprovedete u delo sve ono {to ste ugovarali u proteklom periodu. Nema potrebe da se raspravqate sa neistomi{qenicima i da gubite vreme na sporedne situacije. Imate dobar ose}aj, a qubavni doga|aji koje naslu}ujete najavquju sre}an rasplet u odnosu sa voqenom osobom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Sve korisne informacije mogu da vam olak{aju uspe{no re{avawe nekih poslovnih pitawa koja imate. Obratite pa`wu na sugestije koje vam daje jedna iskusna osoba. Ako vam je stalo da promenite ili poboq{ate svoj odnos sa voqenom osobom, onda poka`ite vi{e razumevawa za kriterijume koje koristi druga strana. Razlike u mi{qewu ne treba da vas emotivno udaqavaju.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

U zavisnosti od li~nog interesovawa i motivacije koju imate, osmislite neka nova ili modifikovana re{ewa koja }e vam donositi najboqe razultate. Potrebni su vam raznovrsni diplomatski maniri ili kompromisna varijanta, kao uspe{na formula koja donosi korisne i dugoro~nije rezultate. U qubavnom `ivotu u`ivate u raznovrsnim situacijama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mo`da sve informacije sa kojima raspola`ete ne predstavqaju uvek i pouzdane kriterijume, ali bez velikih izazova nema ni ve}e poslovne afirmacije. Prolazite kroz fazu oscilacija, skloni ste ~estim promenama u pona{awu ili raspolo`ewu. Povremeno vam je te{ko da pravilno uskladite svoj qubavni ritam i afinitete u odnosu sa bliskom osobom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

U dogovoru sa saradnicima sada na uspe{an na~in mo`ete da re{tite niz va`nih pitawa. Nastavite da podsti~ete zajedni~ke dogovore i udru`ivawe po raznim osobama. U odnosu sa qubavnim partnerom prolazite kroz promenqivu fazu, ali ne treba da se predajete. Va`no je da delujete pozitivno na svet oko sebe i da neprekidno posti~ete voqenu osobu na zajedni~ke promene.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ula`ete veliki napor da ostvarite pozitivne rezultate u svom poslovnom izra`avawu, ali postoji sled doga|aja koji remeti va{e planove. Va`no je da se pravilno organizujete i da ispo{tujete sve zadate rokove. Skloni ste ~estim promenama svog emotivnog raspolo`ewa, nema razloga da gubite nadu ili da se udaqavate od partnera. Imate tajnog obo`avateqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Potrudite se da uspe{no sprovedete sve svoje ideje i planove u delo. Va`no je da pored sebe imate osobu od poverewa i tim proverenih saradnika za koje vas vezuju zajedni~ki interesi. U qubavnom odnosu, nemojte uzaludno poku{avati da promenite partnerovo pona{awe ili da mewate tok stvari koje ne zavise od vas. Nema razloga da prigovarate svom partneru zbog nekih sitnica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Neko od saradnika nema dovoqno interesovawa da ispo{tuje zajedni~ki poslovni dogovor, {to uslovqava odre|eni gubitak. Delujete zabrinuto zbog novih informacija i promena koje nagove{tavaju va{i saradnici. Uporno poku{avate u najkra}em roku da re{ite neke velike probleme. Skloni ste ~estim promenama raspolo`ewa, kao i dru{tva koje privla~i va{u emotivnu pa`wu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Poslovni problemi sa kojima se trenutno suo~avate zahtevaju dodatni napor ili dobru koncentraciju. Nema potrebe da reagujete ishitreno. Najboqe je da prepustite osobama od poverewa da odlu~uju o nekim zajedni~kim interesima. Dobra qubavna strategija podrazumeva i spremnost da se prevazilaze razli~ita ograni~ewa kroz koja prolazite u odnosu sa svojim partnerom.

OBJAVQENA MAPA NAJBOQIH NAMIRNICA U ZEMQAMA EVROPE

Gastro vodi~ TasteAtlas objavio je mapu Evrope koja pokazuje koji su prehrambeni proizvodi najboqi u svakoj zemqi.

Mapa objavqena na Instagram stranici TasteAtlasa prikazuje najboqu hranu i prehrambene proizvode koje svaka zemqa ima u ponudi, a za neke je predstavqeno i vi{e najpoznatijih vrsta hrane i pi}a.

Za Srbiju su to pirotski ka~kavaq i rakija {qivovica, a za Bosnu i Hercegovinu to je livanski sir.

Kada je u pitawu Hrvatska istaknuti su slavonski pr{ut, pa{ki sir i vino Plavac mali, dok je za Crnu Goru wegu{ki pr{ut, a za Severnu Makedoniju ohridska pastrmka, prenosi Klix.ba.

Krajem godine popularni gastro vodi~ objavio je godi{wu listu najboqih kuhiwa na svetu. Najboqe ocewene kuhiwe na svetu rangirane prema prose~nim ocenama najboqe ocewenih jela i prehrambenih proizvoda svake zemqe.

je Italija i ove godine zauzela prvo mesto zbog vi{eg rejtinga svog najboqe ocewenog jela –pice.

Tako su Italija i Japan zabele`ili istu prose~nu ocenu, ali

Gr~ka kuhiwa zauzela je tre}e mesto, dok su portugalska i kineska kuhiwa zauzele ~etvrto i peto mesto.

Za{to se javqa i kako se le~i refluksna bolest - vra}awe `eluda~ne kiseline u jedwak

Problemi sa varewem su problemi savremenog ~oveka. Poja~anu `eluda~nu kiselinu mo`emo osetiti s vremena na vreme, ali ako se ona javqa ~esto ili ako se stalno vra}a u jedwak, to je trenutak da se potra`i savet stru~waka.

O problemu refluksne bolesti govorio je doc. dr Ogwan Skrobi} sa Prve hirur{ke klinike, Univerzitetskog klini~kog centra Srbije.

n [ta je GERB, odnosno stalno vra}awe `eluda~ne kiseline u jedwak i po ~emu se razlikuje od standardne poja~ane kiseline?

– GERB je skra}enica za gastroezofagealnu refluksnu bolest ili kako to qudi ~esto vole da ka`u refluks. Kiselina u `elucu je normalna stvar, ali je problem kada po~ne da se vra}a. Razlozi za to su brojni i ne samo kiselina, nego problem refluksa je bilo kakav sadr`aj u `elucu kad po~ne da se vra}a u jedwak i dovodi do pojave simptoma odnosno do o{te}ewa jedwaka to onda mo`emo smatrati refluksnom bole{}u

n Koliko ~esto to treba da se de{ava kako bismo znali da je vreme da se obratimo stru~waku?

RECEPT

SVIWSKA PLE]KA

SA PAPRIKOM I SENFOM

POTREBNO JE:

n 1,2 kg sviwske ple}ke u komadu

n 1 ka{i~ica soli, malo uqa n 2 ka{i~ice senfa n 1 ka{i~ica mlevene paprike n 1+1,2 kg krompira

PRIPREMA:

1. Ple}ku izbockati no`em, posoliti sa obe strane, utrqati senf sa obe strane, posuti mlevenom paprikom, preliti sa malo uqa. Ostaviti je da odstoji u fri`ideru pola sata- sat.

2. Onda je staviti u tepsiju u kojoj je po dnu sipano malo uqa, pore|ane polutke krompira, koje posolimo i na kraju sipati ~a{u vode. Sve preliti sa malo uqa. Pokriti sa folijom i staviti da se pe~e u rernu zagrejanu na 180'C.

3. Pe}i oko 45 minuta, a onda skinuti foliju. Preliti krompire sa saftom iz tepsije i pe}i na 200C dok ne porumeni, pa okrenuti na drugu stranu da i ona porumeni. Pe~enu ple}ku prohladiti pa poslu`iti uz salatu.

– Po definiciji ka`u da ako se javqa dva puta nedeqno, da je to ve} zabriwavaju}e i da bi trebalo da se obratite lekaru, to je po nekoj prihva}enoj definiciji za GERB. Simptomi koji se javqaju kod refluksne bolesti dva ili vi{e puta ve} predstavqaju alarmantan znak da treba da potra`ite pomo}.

n Koji su mogu}i uzroci ~estog vra}awa `eluda~ne kiseline u jedwak?

– To je multifaktorijalno i generalno postoji stawe, to je ona `eluda~na kila, odnosno hernija hijatusa jedwaka, kada oslabi taj na{ prirodni mehanizam sfinkterski, jedwak normalno prolazi kroz dijafragmu, ulazi u trbuh i nastavqa se na `eludac.

Vremenom taj otvor na dijafragmi mo`e da se olabavi i jedwak se povla~i gore, povla~e} i za sobom `eludac i dolazi gore iza srca i ako postoji i mala kilica takve vrste, a vi ste prebrzo pojeli obilan obrok i uneli u sebe veliku koli~inu vazduha ako jedete brzo. Vrlo je verovat-

no da }e do}i do vra}awa i do simptoma refluksne bolesti.

U pojedinim slu~ajevima i kada nema kile, ali se `eludac sporo prazni, kao na primer kod qudi koji imaju {e}ernu bolest, mo`e do}i do pojave simptoma refluksa. Kod ve}ine qudi pra`wewe `eluca traje sat ili sat i po, dok kod nekih traje preko {est ili osam sati, mo`da ~ak i du`e.

n Da li su hrana ili na~in na koji jedemo krivi {to se kiselina vra}a na gore?

– Naravno, vrsta hrane jeste. Brza hrana koju konzumiramo i ti koncentrovani {e}eri, peciva, belo bra{no koje je jako nekvalitetno i namirnice koje se od toga spremaju, ali uz to tu su bitne jo{ dve stvari, a to je brzina kojom jedemo, odnosno koli~ina hrane koju jedemo, a to je vrlo povezano. Ako jedemo brzo, po pravilu }emo da pojedemo mnogo vi{e nego {to nam stvarno treba.

Najopasnija komplikacija je Baretov jedwak i nastaje kao rezultat dugogodi{weg hroni~nog refluksa gde je prisutan sadr`aj

`u~i i to je neka vrsta predkarcinoze. To je karcinom sa najve}im porastom incidence od svih solidnih tumora, od preko 500 odsto u posledwih 30 godina i postao je dominantan tip tumora jedwaka.

n Koliko dugo se lekovi za kontrolu `eluda~ne kiseline mogu koristiti?

– Radi se o vrlo efikasnom i bezbednom leku, jako dugo je sad ve} na tr`i{tu uz jednu jako {iroku rasprostrawenost ovih lekova za brojne indikacije, od kojih je GERB verovatno naj~e{}a.

Slatki vejp, smrtonosni rizik

Vejping je postao {iroko prihva}en kao alternativa tradicionalnom pu{ewu. Najnoviji podaci pokazuju da 4,5 miliona qudi u Velikoj Britaniji redovno koristi elektronske cigarete

I dok su cigarete sasvim opravdano na crnoj listi navika koje su {tetne za zdravqe postoji mnogo zabriwavaju}ih nepoznanica o dugoro~nim uticajima kori{}ewa vejpa, pogotovo onih vo}nih i slatkastih ukusa. Donal O'[ea, profesor hemije vodio je istra`iva~ki projekat koriste}i ve{ta~ku

inteligenciju da predvidi hemijske promene koje se de{avaju kada se koriste vejp. Iako je bilo potrebno vi{e od 30 godina istra`ivawa da bi se prikupili dokazi da pu{ewe duvana uzrokuje rak, AI nam omogu}ava br`i pristup ovim kqu~nim informacijama za vejp, pi{e Science Alert

Prema wegovom mi{qewu,

Aronija je posledwih godina stekla veliku popularnost me|u onima koji brinu o svom zdravqu. Za to je zaslu`an ne samo primamqivi izgled bobice, ve} i brojni zdarvstveni benefiti koje aronija nudi. Domovinom aronije mo`e se smatrati Amerika i to wen severni deo. Nekada se ovo bobi~asto vo}e gajilo kao ukrasna biqka, me|utim, lekovita svojstva aronije u~inile su je omiqenom zdravom namirnicom koja je deo smutija, ka{a, {ejkova i sokova. Koje su zdravstvene prednosti aronije?

Ove tamno qubi~aste, gotovo crne bobice, pored glikozida amigdalina, antocijana,

iako je vlada Velike Britanije uvela zakon o duvanu i vejpu nalazi do kojih je do{ao ukazuju na potrebu za jo{ stro`om regulativom. Naime, studija je otkrila ne{to {to je do sada imalo samo ograni~enu pa`wu: potencijalno {tetne supstance koje nastaju kada se te~nosti u ure|ajima zagrevaju i udi{u. "Koristili smo model AI

Ono {to je ipak ~iwenica da je posledwih godina su posebno po~eli ipak da izlaze nau~ni podaci da ti lekovi imaju svoje ne`eqene efekte. Prevashodno treba da znamo da ta `eluda~na kiselina i te kako ima svoju fiziolo{ku ulogu, ako je stalno suprimiramo da }e neke bakterije koje, mo`da ne treba da pro|u ipak da pro|u do digestivnog trakta. Na ovaj na~in se mewa bakterijska flora, mo`e do}i do problema u pra`wewu, do dispepti~nih tegoba, pa se ovi lekovi ne preporu~uju qudima koji imaju osteoporozu.

neuronske mre`e – metod koji u~i ra~unare da obra|uju podatke na na~in koji je inspirisan qudskim mozgom – da simuliramo efekte zagrevawa hemikalija ukusa te~nosti koje se nalaze u nikotinskim vejpovima. Zatim je, ispituju}i svih 180 poznatih hemikalija sa ukusom predvideo nova jediwewa koja se formiraju kada se ove supstance zagreju u ure|aju za vejping neposredno pre udisawa. Zabriwavaju}e je to {to je ovo otkrilo stvarawe mnogih opasnih hemikalija, ukqu~uju}i 127 klasifikovanih kao „akutne toksi~ne”, 153 kao „opasnosti po zdravqe”, a 225 kao „iritantne”. Me|u wima, predvi|a se da }e se isparqivi karbonili, hemikalije poznate po svojim negativnim efektima na zdravqe, formirati u proizvodima sa ukusom vo}a, slatki{a i deserta koji su najpopularniji me|u mla|im vejperima", obja{wava nalaze O'[ea.

tanina i pektina, {irokog spektra vitamina neophodnih za qudsko telo, aronija mo`e znatno poboq{ati na{e zdravqe i uspe{no se boriti sa odre|enim bolestima.

• Zahvaquju}i korisnim supstancama koje sadr`i aronija mo`e regulisati nivo {e}era u krvi, normalizovati nivo holesterola i smawiti rizik od razvoja odre|enih bolesti.

• Zidovi krvnih sudova se postepeno ja~aju, a tako|e se smawuje i propusnost kapilara, a samim tim i rizik od razvoja vaskularne insuficijencije i drugih prate}ih bolesti.

• Redovno konzumirawe aronije podsti~e

obnavqawe imuniteta, naro~ito pre po~etka jesensko-zimskog perioda, kada je na{e telo posebno oslabqeno usled smawewa temperature vazduha.

• Aronija stimuli{e diureti~ke procese i poma`e nam da se re{imo otoka, {to tako|e poboq{ava op{te zdravstveno stawe.

• Pektini sadr`ani u aroniji ~iste telo od te{kih metala i radioaktivnih supstanci i podsti~u funkcionisawe digestivnog trakta.

• Komponente u ovom mo}nom bobi~astom vo}u sposobne su da uspore proces starewa o~iju i obezbede odli~an vid i u poodmaklim godinama.

ZVEZDANA PROPELER

KAMEN, KAMI^AK

SIMBOL SUMPORA U^ITEQ ODMILA, U^A PRISTALICE STOICIZMA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

INICIJALI NAU^NIKA

KARIKATURA

SAMOVAR, ANONIM, LE, ADEM, LEBAC, REPETIRATI, STARAC, KAJ,

ACETAT, LSD, AIK, RIPATI, L, EGIPAT, S, AVRAM, DISK, ^L,

KAMIK, S, U^O, ASTAL, NT, VU, DOKOTURATI, RIVS, [ABAN,

VODORAVNO: AVALA, LAZIN, ELISA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Odobravawe postignutog me|unarodnog ugovora, 2. Prema tome, dakle - Sledbenik luteranstva, 3. Meriti te`inu - Gruba, hrapava, 4. Inicijali glumca Bekjareva - Tanke da{~ice, letvice - Imenica (skr.), 5. Tropski papkar srodan nosorogu - Uzvici `alosti, vapaji, 6. Odobravati bez pogovora, aminovati - Francuska glumica Izabel, 7. Dlaka u kosi - Doma}e `ivotiwe bele dlake - Oznaka za tonu, 8. Veznik - Planina u Turskoj - Reka u Portugalu, 9. Italijansko ime Zadra - Kow arapske pasmine, 10. Pre neki dan, nedavno - Vaqak za namotavawe konca, mosur, 11. Doma}e gove~e - Starogr~ki lekar iz Kapadokije - Susedna slova, 12. Pozitivna elektroda - Mesto u [umadiji, 13. Mala oranicaLatice, 14. Popularna peva~ica.

USPRAVNO: 1. Vra}awe u `ivot, o`ivqavawe, 2. Savezna dr`ava SAD - Anoniman pisac, 3. Pribor za merewe na vagi - Francuski slikar Kamij - Pokazna zamenica, 4. Pasta za obu}u - Romsko mu{ko ime, 5. Simbol fluora - Plot - Vrsta papagaja, 6. Anti~ka Troja, Ilion - Dosadni govori - Uzvik bola, 7. Auto oznaka Kumanova - Likovni umetnik - Dugme na narodnoj no{wi, 8. Re~i bez naglaska (gr~.) - Napada~ - Simbol vodonika, 9. Vazduhoplov puwen gasom, diri`abl - Bajalac, baja~, 10. Prosjak iz „Odiseje“Povr{inski sloj ko`e - Za{iveni spoj, 11. Mlade koze - Use}i, 12. Indijska lekovita biqka - Srpski pesnik zenitist Qubomir.

EMINAJAHOVI]

LUTERAN, VAGATI, OPORA, IB, LAJSNE, IM, TAPIR, LELECI, AMINATI, IPER, LAS, BIKANI, T, I, ARARAT, TUA, ZARA, ARABER, ONOMAD, KALEM, VO, ARETEJ, ZI, ANODA, ORA[AC, WIVARAK, LATI,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: RATIFIKACIJA, ELEM,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SNE@ANA \URI[I] PEVA NA KONCERTU U BEOGRADU, A POVOD JE DIRQIV:

Nastupa}e u znak se}awa na na{e muzi~ke legende, a evo ko }e joj se pridru`iti na sceni

U Centru za kulturu "Vlada Divqan" 21. maja 2024. godine od 20 ~asova bi}e odr`an koncert u ~ast muzi~kih legendi Usnije Rexepove i Predraga @ivkovi}a Tozovca.

U pitawu je prvi koncert iz serijala „Zvezde me|u zvezdama“, kada } e se evocirati uspomene na ove izuzetne vokalne soliste koji su ostavili neizbrisiv trag na estradnom nebu Srbije.

Usniju Rexepovu ublika pamti po hitovima kao {to su „Samo pesma zna“, „Kazuj, kr~mo xerimo“, „Ja sa juga, ti sa severa“, „Oko Ni{a ki{a“, „Zbog tebe, mori Leno“ i drugim. Neke od najpoznatijih pesama Predraga @ivkovi}a Tozovca jesu „Vlajna“, „Dan~e“, „Violino, ne sviraj“, „Donesi vina, kr~marice“, „Ma|arica“, „Qubavi moja tugo“, „O~i jedne `ene“, „Ovamo, Cigani“, „Mirjana“, „Ti si me ~ekala“, „Tra`i}u qubav novu“, „Uzmi sve {to ti `ivot pru`a“ i druge. Na koncertu u znak se}awa na Usniju i Tozovca peva}e Sne`ana \uri{i}, Radi{a Uro{evi}, Dragica Radosavqevi} Cakana, Renato Henc, Vesna Dimi}, Ivana Tasi} i Danilo @ivkovi}.

NIKOLA ROKVI] PODELIO FOTOGRAFIJU IZ MANASTIRA, PA OTKRIO DA LI ]E DA SE ZAMONA[I: „Ja sam izabrao svoj

put“

Peva~ Nikola Rokvi} pre 20 dana krenuo je pe{ke iz Srbije ka Gr~koj do Egine, kako bi prikupio sredstva za pomo} de~ijoj onkologiji. Kako su pisali mediji ranije, peva~ je navodno razmi{qao da se zamona{i, a Nikola Rokvi} je sada progovorio o svojoj odluci i ovim spekulacijama.

„Ne, to je bilo izvu~eno iz konteksta. Nije ba{ tako. Naravno, kad ~ovek ulazi u veru onda oseti tu ogromnu qubav, pa mo`da razmi{qa kako je monasima. Ja sam izabrao porodicu, taj put. Svaki put ima svoje lepote i isku{ewa, ali ja sam izabrao porodicu“, rekao je Rokvi}, pa otkrio da li postoji neki preloman trenutak kada se okrenuo veri vi{e nego pre. „Ja sam, da ka`em tako, dubqe u veri ve} sedam godina, ali ima tih trenutaka gde oseti{ da si otvoreniji za bo`ju prisutnost. To su obi~no te{ki trenuci. Naravno da mi je odlazak oca jo{ vi{e u~vrstio veru jer sam i tu mnoge stvari spoznao, kroz wegov odlazak. Prvenstveno kroz ra|awe moje dece, pa kroz wegov odlazak. Sli~na se qubav oseti i u ra|awu i u smrti. Intenzitet qubavi prema deci i roditequ je isti u tim trenucima. U tim momentima sam se jo{ vi{e pribli`io veri i Bogu i raduje me {to vidim da se sve vi{e mladih okre}e pravim vrednostima, duhovnosti i na{oj tradiciji i su{tinski hri{}anskom `ivotu“, naveo je peva~.

Nikola i Bojana su se ven~ali pre 8 godina u manastiru Mile{eva, a on je podelio uspomene.

„Na dana{wi dan, pre 8 godina sam se pod krilima Belog an|ela u na{oj Mile{evi, zakleo na ve~nost, mom najboqem prijatequ i mojoj boqoj polovini koja mi je rodila najve}e qubavi i radosti… Volim te.“, napisao je Nikola Rokvi} na svom Instagram profilu.

Du{ka Vu~ini}: Za mojih 20 godina ovo je bila najte`a Evrovizija

Zavr{ena je Pesma Evrovizije. U Malmeu je bilo i muzike, i politike, i nepravde, i vrlo ~udnih nastupa. Du{ka Vu~ini} bila je u Malmeu i u direktnim prenosima i ukqu~ewima nas izve{tavala o svemu.

Du{ka Vu~ini}, {efica Slu`be za korporativni imix i odnose s javno{}u RTS-a, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a podelila je utiske s takmi~ewa za Pesmu Evrovizije koja je odr`ana u Malmeu u [vedskoj.

„Ne bih se identifikovala sa izvo|a~ima koji su imali potrebu da kroz svoje tekstove iznesu sve {to im je na du{i i u srcu, i {ta sve moramo da ~ujemo. U mojih 20 godina, ovo je bila najte`a Evrovizija, zbog atmosfere koja nije bila evrovizijska. O~igledno je da ne treba ovako masovne doga|aje predstavqati na na~in kao {to je to Evrosong“, rekla je Du{ka Vu~ini}.

Istakla je da su [ve|ani sam doga|aj organizovali sjajno i da ne postoji boqa produkcija od {vedske kada je Evrosong u pitawu.

„Bezbednost je bila na vrhunskom nivou, ose}ali smo se bezbedno, jer su nas {titili ozbiqni pripadnici snaga reda. Bili su tu i protesti ba{ na trgu ispred na{eg hotela. Tirkizni tepih je bio skroman, malo je bilo konferencija za {tampu i tik tok prenosa, zbog bezbednosti“, rekla je Du{ka Vu~ini}.

„Do polovine samog prenosa bila sam uznemirena da li }e svi izvo|a~i nastupiti i da li }e sve biti kako je planirano“, kazala je.

NASTUP TEJA DORE

„Slavili smo Tejin ro|endan 1. maja i do{li smo na ideju da bi bilo lepo da napravimo Balkansku `urku, pa su nam u goste do{li predstavnici Slovenije i Hrvatske. Bilo je lepo, puno prijateqa Evrovizije, puno novinara i jedna lepa slika oti{la je u Evropu.

Teja Dora je po mi{qewu mnogih imala druga~iji nastup koji proizvodi lepe emocije. Ona nije peva-

la neku qubavnu pesmu kao Francuz, ali je nastup bio otmen, emotivan, bila je kao vila. Ona je poznata u Indiji i na svim kontinentima, ali je u svom nastupu skromna, ne eksponira se. Treba da budemo ponosni na ceo tim, ali najvi{e na Teja Doru na kojoj je bio najve}i zadatak. Trebalo je pokazati sve u tri minuta“, navela je Du{ka Vu~ini}.

[TA DONOSI POBEDU NA EVROVIZIJI?

S jedne strane Bebi Lazawa s rok pesmom, fenimenalni Francuz s nastupom u drugom maniru, pobednik je [vajcarac. [ta donosi pobedu?

„Sve se mewa i ne mo`emo samo na primeru Evrovizije da diskutujemo na tu temu. Molim boga da ve{ta~ka inteligencija ne zameni `ivog izvo|a~a. Da zavr{imo optimisti~no. Ovo je bio produkcijski fenomenalan {ou.

Na{ program je gledalo dva miliona qudi. Pesme mo`emo da volimo ili ne volimo, ali je Evrovizija najgledaniji {ou na svetu i po{tujemo je“, rekla je Du{ka Vu~ini}, {efica Slu`be za korporativni imix i odnose s javno{}u RTS-a.

GAGI JOVANOVI] SE VE] GODINAMA BORI SA ZDRAVSTVENIM PROBLEMOM ZBOG

KOG SE I POVUKAO IZ POZORI[TA

„Bolovi su sada podno{qivi“

Glumac Dragan Gagi Jovanovi} se 2018. godine povukao iz pozori{ta zbog velikih bolova u ki~mi.

Iako je planirao da pauza bude kra}a, on se u pozori{te i danas nije vratio jer zbog diskus hernije nije u stawu da sat i po ili du`e bude fizi~ki aktivan.

Ipak, kad god je bio u mogu}nosti, snimao je filmove ili serije, a iako radi mawe nego ranije, ka`e da se posvetio sebi i stvarima koje ga zanimaju.

„Posledwih godina sam `iveo, ali sam malo i radio, mnogo razmi{qao, bele`io najvi{e poeziju, ali i prozu. Bavio sam se stvarima koje me zanimaju. Zdravqe mi je sada mnogo boqe, bolove u ki~mi ose}am ponekad, ali su sada podno{qivi, mogu da

funkcioni{em. Dosta vremena sam proveo u prirodi, na Zlatiboru“, rekao je on za „Gloriju“. Podse}amo, Gagi na Zlatiboru ima vikendicu u kojoj rado provodi vreme i vi{e puta je istakao da je smatra svojim domom.

U lice mu rekao {ta je mislio dok ga je

Australijanac vre|ao

Najboqi teniser planete Novak \ okovi} bio je gost u podkastu Nika Kirjosa, australijskog tenisera sa kojim je pri~ao o vi{e razli~itih tema.

Kirjos ima podkast „Good Trouble“, u kom je do sada ugostio vi{e poznatih imena i jedno od wih je i Novak, {to je Nik najavio jo{ pre vi{e nedeqa.

Wihov odnos je pre{ao put od netrpeqivosti do me|usobnog uva`avawa i po{tovawa, nakon po~etka 2022. godine kada je Kirjos bio jedan od retkih na braniku \okovi}evog lika i dela.

Novaka su tada Australijanci deportovali iz Melburna jer nije bio vakcinisan protiv koronavirusa i do{ao je u tu zemqu sa dokumentima o medicinskom izuze}u.

Kirjos je tada istupio i osudio tu vrstu odnosa prema najve}em teniseru svih vremena, kako je Novaka i predstavio u svom podkastu, pre nego {to ga je pitao {ta za \okovi}a zna~i „Good Trouble“ (Dobra nevoqa prim. prev).

„Odgovori}u na to pitawe na dva na~ina. Jedan ozbiqan i jedan neozbiqan. Dobra nevoqa je sve {to ka`ete, a {to

otkriva va{u originalnost, ne{to {to je autenti~no za vas, a {to vas mo`e odvesti u probleme. Verujte mi, znam. A zna{ i ti, Nik. Na kraju je najbitnije kako se ose}ate kada idete da spavate i kada se budite, kako sebe vidite u ogledalu. Ako ste pomireni sa svojim delima, ali i sa svojim gre{akama, onda je to ‘dobra nevoqa’. To je put na kojem otkrivamo {ta smo zaista. Mislim da stalno evoluiramo. Treba biti blizak stvarima koje su vam va`ne i uz koje ste vaspitavani. To treba da izra`avate bez obzira na to {ta drugi misle”, objasnio je \okovi}, a onda se na{alio na ra~un svog doma}ina.

Prisetio se situacije kada su igrali finale Vimbldona 2022. godine i kada je Novak dobio u ~etiri seta.

„Dobra nevoqa’ je kada igram finale Vimbldona protiv tebe, Nik i ti servira{ za set. Neka `ena iz publike krene da vi~e, ti izgubi{ svoj servis, a ja na kraju osvojim titulu“, istakao je \okovi}.

Ispri~ao je i da se vi{e puta pitao zbog ~ega je Kirjos ba{ wega redovno „ka~io“ svojim zluradim komentarima u

SKANDAL PRED OLIMPIJSKE IGRE, „OBRISAN“ ^UVENI SRPSKI OLIMPIJAC:

„Spre~avaju najboqe

da se bore za Pariz“

Vesla~ki klub Partizan oglasio se saop{tewem revoltiran jer najboqi vesla~i ne mogu da idu u Lucern na kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre.

Sporna je konkurencija u dubl skulu, gde iz Partizana tvrde da bi Martin Ma~kovi} i Nikolaj Pimenov imali najboqi rezultat.

Umesto toga, iz tabora crno-belih navode da Vesla~ki savez Srbije {aqe tandem Be|ik-Rajkovi}, iako su bili posledwi na Evropskom prvenstvu. ^itavu ovu situaciju iz Partizana opisuju kao nezabele`enu u srpskom sportu do sada.

„Nakon osvajawa istorijske zlatne medaqe Jovane Arsi} u skifu na Evropskom prvenstvu u Segedinu i ubedqivog zlata Nikolaja Pimenova koji je Srbiji doneo jo{ jednu normu za OI, prvu ikada u mu{kom skifu, najboqi vesla~i Srbije su se na{li u situaciji koja je nezabele`ena u srpskom sportu do danas. Posle izuzetnih rezultata Martina Ma~kovi}a i Nikolaja Pimenova postignutih na me|unarodnoj sceni, vi{estrukih pobeda nad olimpijskim pobednikom i osvaja~ima medaqa iz Tokija, kao i pored jasne stru~ne procene wihovog kvaliteta od strane na{eg najtrofejnijeg trenera Nikole Stoji}a, na{i najboqi vesla~i spre~eni su da na kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu Srbiji donesu normu u jo{ jednoj disciplini, dubl skulu“, po~iwe saop{tewe Partizana. Iz istog kluba kritikuju odluku saveza da se po{aqe dubl skul za koji tvrde da ne bi bio jednako konkurentan kao onaj koji Partizan ima na umu.

„Naime, po odluci rukovodstva VSS, na kvalifikacijama u Lucernu, Srbiju }e predstavqati dubl skul u sastavu Be|ik/Rajkovi} i pored toga {to su na tek odr`anom Evropskom prvenstvu zauzeli ubedqivo posledwe mesto. Po svim sportskim kriterijumima i pokazanom visokom kvalitetu, dubl skul Ma~kovi}/Pimenov imao bi {ansu za najvi{i plasman i na samim OI. VSS je, me|utim, ostao pri svojoj odluci i pored o~igledne i svima poznate ogromne razlike u kvalitetu pomenutih ekipa“, isti~u iz Partizana.

prvim godinama karijere.

„Ne znam {ta sam uradio da izazovem takvo tvoje pona{awe prema meni, ali bilo je zanimqivo pratiti to nekoliko godina. Deo mene je mislio: ‘Nemoj da odgovara{, ne me{aj se’… A ti si ‘pritiskao `uq’ jer ne znam {ta sam uradio. Da li sam mu dosadan, ne znam“, krenuo je Novak. Kroz razgovor koji je trajao 25 minuta dotakli su se upravo i teme kako su se po-

mirili nakon ~itave Novakove drame, pa i su|ewa u Melburnu. „A onda pre dve godine se ovde u Australiji desilo {ta se desilo, ne `elim na to da se vra}am i bilo mi je te{ko. Ti si se zauzeo za mene, to je bilo veliko iznena|ewe. Bio si jedan od malobrojnih kolega koji je iskoristio svoj glas da me podr`i i to nikad ne}u zaboraviti. Od tog momenta na{ odnos se popravqa“, rekao je \okovi}.

Ivana [panovi} juri ono {to joj fali, a onda mirno mo`e u penziju

Do po~etka Olimpijskih igara ostalo je jo{ 70 dana, Srbija grabi ka 100 sportista u Parizu, a svoje mesto u avionu odavno je obezbedila

Ivana [panovi}

Srpska atleti~arka ima 34 godine, iza sebe ima neverovatnu karijeru i sada }e na Olimpijskim igrama u Parizu poku{ati da je kruni{e najboqe {to mo`e.

Ivana se takmi~i u disciplini skok udaq, ba{ kao i Milica Garda{evi}, dok }e Srbiju u Parizu od atleti~arki predstavqati i Angelina Topi} u disciplini skok uvis. Do ovog trenutka Srbija ima tri predstavnice u atletici, a vide}emo da li }e se taj broj pove}ati do 26. jula, kada i zvani~no po~iwu Olimpijske igre.

One }e gotovo sigurno biti posledwa prilika za Ivanu [panovi} da osvoji olimpijsko zlato, po{to je to prakti~no jedino {to joj fali.

Najboqi rezultat do sada na olimpijskim igrama za Ivanu bila je bronza u Riju 2016. godine, dok je u Tokiju pet godina kasnije zavr{ila kao ~etvrta. Srpska rekorderka je najboqi rezultat tada u finalu ostvarila u drugoj seriji kada je sko~ila {est metara i 91 centimetar, {to je za devet centimetra mawe nego {to je skakala u kvalifikacijama. Zlatnu medaqu osvojila je Nemica Malaika Mihambo s presko~enih sedam metara u posledwoj seriji. Srebro je pripalo Amerikanki Britni Ris koja je sko~ila 6,97 metara, dok je skok od 6,91 doneo bronzu Esi Brume iz Nigerije.

vr{ilo se kako se zavr{ilo. Verovatno }u sutra znati {ta da ka`em, prvo sebi pa onda i svima ostalima. U svakom slu~aju, hvala na podr{ci“, rekla je [panovi} 2021. godine za RTS, vidno razo~arana zbog toga {to je ostala bez medaqe. Me|utim, kao i svaka prava {ampionka, Ivana je taj (ne)uspeh uspela da prebrodi, nastavila je daqe i nanizala nove uspehe. Trebalo bi nam mnogo vremena i prostora da nabrojimo sve uspehe na{e slavne atleti~arke, pa }emo zbog toga pomenuti samo neke od wih: zlato sa Svetskog prvenstva 2023 (na otvorenom), dve bronze sa svetskih prvenstava, dva zlata sa svetskih prvenstava u zatvorenom, na to dodajte jo{ srebro i bronzu, dva zlata sa evropskih prvenstava na otvorenom, jo{ tri sa istih takmi~ewa na zatvorenom, pet puta je bila osvaja~ica Dijamantske lige…

Kada sve to saberemo i pogledamo koliko Ivana [panovi} traje na najve}oj sceni, sa sigurno{}u mo`emo re}i da je ona jedna od najboqih istoriji sporta u Srbiji.

„Kada ne uradi{ ono {to si planirao, onda ti je sasvim svejedno koji je plasman. Bila je ovo ‘najjeftinija’ zlatna medaqa koja je mogla da se osvoji. Nemam potrebu bilo {ta da ka`em – za-

Ivana je vlasnica mnogo dr`avnih rekorda, a mesto na OI u Parizu zaradila je osvojenim tre}im mestom na mitingu Dijamantske lige u Monaku u julu 2023. godine rezultatom 6,86. [panovi} }e imati priliku da se po peti put takmi~i na Olimpijskim igrama, a ciq joj je jasan, iako do wega nema lakog puta.

Piksi

na udaru, sad treba da doka`e da se Englezi varaju

Dragan Stojkovi} Piksi ovog leta ima}e pune ruke posla, po{to }e kao selektor predvoditi reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu u Nema~koj.

Srbija }e po prvi put nakon 24 godine igrati na Evru (od 14. juna do 14. jula), a nakon debakla na Mundijalu u Kataru 2022, odnosno blede igre u kvalifikacijama za naredno veliko takmi~ewe, optimizam nije ba{ na najvi{em nivou, kako ume da bude s na{im narodom.

To mo`e da bude i dobro po „orlove“, koji bez velikog pritiska idu u Nema~ku, da poka`u da su ipak sposobni za neki ozbiqniji uspeh na velikim takmi~ewima. Pod tim mislim makar na prolaz grupe, u kojoj }emo se sastati sa Engleskom Danskom i Slovenijom. Dakle, uop{te ne}e biti lako, te{ko je re}i kolike su nam zapravo {anse za prolaz, ali nadamo se makar boqem izdawu od onog u Kataru ili na primer protiv Bugarske u kvalifikacijama.

Od dolaska Piksija na klupu, Srbija je napravila neke iskorake, u smislu odlaska na dva velika takmi~ewa i prolazak u A diviziju Lige nacija, ali kako Katar nije bio uspe{an, a igra u kvalifikacijama za Evro jedva dovoqna za prolaz, u javnosti vlada podeqeno mi{qewe o tome da li je on i daqe pravi ~ovek za selektora.

Od pro{losti se ne `ivi, pa tako i Srbija ne mo`e stalno da se prise}a one zaista vredne pobede na Portugalom, jer i posle we treba i}i u nove ozbiqne poduhvate i podvige.

[to se Piksija ti~e, pri~alo se da }e dobiti novi ugovor, koji bi va`io do 2026. godine u novog Mundijala, ali nova saradwa Stojkovi}a i Fudbalskog saveza Srbije jo{ uvek nije ozvani~ena, a verovatno i ne}e, makar pre Evra. Iako postoji mogu}nost da Piksi uskoro dobije novi ugovor, qudi iz FSS }e verovatno sa~ekati da pro|e Evropsko prvenstvo kako bi doneli kona~nu odluku.

Uprkos pomenutim uspesima sa reprezentacijom, Piksi ne uliva mnogo poverewa stranoj javnosti i fudblaskim stru~wacima.

Uo~i Prvenstva ugledni portal „FourFourTwo“ (iz Velike Britanije) objavio je spisak selektora svih reprezentacija, koje je rangirao od najboqih do najlo{ijih prema wihovoj oceni. Na prvom mestu je Didije De{am (Francuska), a slede Lu~ano Spaleti (Italija) i Julijan Nagelsman (Nema~ka).

„FourFourTwo“ je kao najlo{ijeg izdvojio srpskog selektora Dragana Stojkovi}a, a hrvatski selektor Zlatko Dali} zauzeo je ukupno peto mesto.

„Za reprezentaciju je igao 84 puta, a Dragan Stojkovi} je preuzeo mesto trenera Srbije 2021. godine, i odveo je Srbiju na Svetsko prvenstvo u Katar. Nekada{wi vezista Crvene zvezde i Olimpika iz Marseja ranije je bio iskqu~ivo na Dalekom istoku i vodio Nagoju i Guangxu u Japanu i Kini“, stoji u komentaru srpskog selektora koji je stavqen na 24. mesto.

[to se ti~e na{ih protivnika u grupi, prema pomenutoj listi Engleska ima ~etvrtog najboqeg selektora (Gereta Sautgejta), Danac Kasper Hjulmand je na devetoj poziciji, dok je Matja` Kek iz Slovenije na 20. mestu.

Sigurno da je ova lista prst u oko Srbiji pred Evropsko prvenstvo, kao i da se Piksiju ovo sigurno ne dopada, ko god objavio. Me|utim, neka ova lista i potcewivawe Piksija bude u stvari motivacija i za wega i ostale momke, da poka`u da nikako nisu selekcija za posledwe mesto u grupi. U Kataru jesmo bili me|u najgorima, ali Evro u Nema~koj je idealna prilika da se rane zale~e, a reprezentacija kona~no poka`e da nije do{la samo da bi pojavila, ve} za neki ve}i ciq.

Istina da Piksi nije vodio niti jedan evropski ili „veliki“ klub, sa reprezentacijom je imao i blistavih i veoma diskutabilnih trenutaka, ali je svoje mesto sa~uvao i vreme je da se kona~no poka`e u najboqem svetlu.

Pred na{im selektorom nije lak zadatak, bi}e te{ko odlu~iti se i koje igra~e povesti, odnosno u kojoj }e formaciji igrati i kako }e „ispeglati“ pre svega defanzivnu taktiku, a iskreno se nadamo da }e imati sve fudbalere na raspolagawu i da povrede ne}e praviti probleme, kao {to je to bio slu~aj u Kataru. Pa, Piksi, vreme je – vaqda ono protiv Portugala nije bio vrhunac ove generacije…

Samo Tadi} sme

da u|e u raspravu sa sudijom

Izvr{ni direktor Evropske fudbalske unije (UEFA) za su|ewe Roberto Rozeti najavio je da }e samo kapiteni reprezentacija mo}i da protestuju kod sudija tokom utakmica na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Nema~koj.

Rozeti je u otvorenom pismu, koje je objavqeno na zvani~nom sajtu UEFA, objavio da glavni sudija ne}e biti u mogu}nosti da svakom od 22 igra~a na terenu obra zlo`i svoju odluku.

„Biti sudija u modernom fudbalu je veoma te{ko. Sudija tokom utakmice donese od 200 do 250 odluka, jednu u 22 sekunde, ponekad u te{kim i kontroverznim situacijama, pod ogromnim pritiskom. Svaku odluku iz razli~itih uglova ispituju stru~ni konsultanti i navija~i“, naveo je Rozeti.

@elimo da sudije jakih li~nosti donose odluke koje mogu biti nepopularne, ali `elimo i da budu otvoreniji i objasne {ta ih je navelo da tako odlu~e, dodao je on.

Rozeti je istakao da sudije tokom me~eva dobijaju veliki broj informacija od VAR tehnologije.

„Mi smo spremni da razgovaramo i da podelimo {to vi{e detaqa sa trenerima i igra~ima kada odluke donosi VAR, kako bi razumeli zbog ~ega je doneta odre|ena odluka“, najavio je nekada{wi ita-

lijanski sudija. Rozeti je istakao da je UEFA do{la do jednostavne ideje. „Tra`i}emo od svih ekipa da obezbede da samo wihovi kapiteni razgovaraju sa sudijama. Molimo kapitene da obezbede da wihovi saigra~i ne napadaju i ne okru`uju sudije, dozvoqavaju}i direktan razgovor kako bi se odluka donela pravovremeno. Svi ostali fudbaleri, koji budu ignorisali svog kapitena ili budu prilazili sudijama i pokazivali bilo kakvo nepo{tovawe i neprimereno pona{awe bi}e ka`weni `utim kartonom. O nekim odlukama }e se, naravno, uvek raspravqati. @elimo da sudije objasne svoje odluke svim reprezentacijama koje se takmi~e na predstoje}em EP“, rekao je Rozeti. EP }e biti odr`ano od 14. juna do 14. jula u Nema~koj.

PRVI STRANI KAPITEN U ISTORIJI ZVEZDE POZIVA NA PROSLAVU TITULE:

Znam da }e biti spektakularno

Prvi stranac kapiten u istoriji Crvene zvezde i apsolutni miqenik navija~a je Mi~el Donald koji se uvek rado se}a vremena provedenog u crveno-belom dresu, ali i ovim putem poziva zvezda{e na proslavu titule koja }e se odr`ati 25. maja.

- Proveo sam tri prelepe godine u Zvezdi i mogu slobodno da ka`em da je to klub koji }e zauvek ostati u mom srcu. Osvojio sam dva puta prvenstvo Srbije i bio deo ekipe koja je zapo~ela niz od sedam titula, tako da se uvek posebno radujem Zvezdinim uspesima.

I nekada{weg vezistu Zvezde zanima {ta su to navija~i spremili kada je re~ o proslavi.

- Trudim se da budem u potpunosti upu}en kada je Zvezda u pitawu. Desi se da propustim neku utakmicu usled obaveza, ali uglavnom pratim i znam da je titula i ove sezone potpuno zaslu`eno osvojena. Pokazala je Zvezda na terenu da je najboqi tim u Srbiji i nadam se da }e biti osvojena i dupla kruna. A {to se ti~e titule, siguran sam da }e biti fantasti~na proslava. Zanima me {ta su to najboqi navija~i na svetu pripremili - podvukao je Donald.

THURSDAY l ^ETVRTAK 16. 5. 2024.

Kako je sujeta oduzela

Joki}u uspeh za ve~nost

Nikola Joki} postao je MVP NBA lige po tre}i put, ali svi znamo da je ta brojka morala da glasi - ~etiri. Sujeta odre|enih qudi oduzela je Joki}u uspeh za ve~nost

Niko nikada u istoriji NBA lige nije osvojio MVP titulu ~etiri puta zaredom i ose}amo svi da je upravo zbog toga prethodne godine MVP titula oti{la u ruke Xoela Embida, umesto srpskog reprezentativca.

Nakon {to je Nikola Joki} dve godine zaredom pre toga osvajao priznawe za najkorisnijeg igra~a, centar Filadelfije preuzeo je na kratko tron i to posle velike polemike.

Borbu za isti vodio je sve do posledweg trenutka sa Joki}em, a novinari i treneri doneli su odluku da je Kamerunac 2023. godine bio najboqi.

Embid je prethodnu sezonu zavr{io sa prosekom od 33 poena uz deset skokova i ~etiri asistencije.

Joki} je sa druge strane u istom periodu imao u~inak od 24,5 poena, 11,8 skokova i 9,8 asistencija, Denver je bio prvi u Zapadnoj konferenciji, dok je Fila bila tre}a na Istoku i svima je bilo jasno da je pravi MVP ustvari Joki}.

Ipak, kako se sezona bli`ila kraju, narativ se mewao, a jedan od glavnih krivaca za to bio je biv{i ko{arka{ i sada analiti~ar ESPN-a, Kendrik Perkins. Bio je jedan od glavnih advokata Amerikanac za to da Joki} ne osvoji MVP titulu i upravo je svaki minut proveden na televizijskim ekranima koristio da {iri propagandu.

Na kraju su qudi „pali“ na tu pri~u i sam Embid je forsirao mesecima unazad istu stvar, da je upravo on taj koji treba da zaslu`i nagradu za najkorisnijeg igra~a.

Iza wega su ostali Joki}, ali i Janis Adetokumbo, ko{arka{ Milvoki Baksa koji se tada prili~no dugo nije smatrao kandidatom ravnim pomenutom dvojcu.

Ove godine se sve vratilo na svoje. Joki} je ponovo MVP i sada zvani~no ima tri presti`na priznawa u svojoj vitrini. Joki} je dominantnim igrama u sezoni 2023/2024 po tre}i put u karijeri dobio priznawe ispred [aja Gilxus-Aleksandera iz

[ok iz Amerike oko Topi}evog

stawa

i wegovog odlaska u NBA

Mladi srpski plejmejker Nikola Topi} povredio se u me~u Crvene zvezde i Partizana u ponedeqak uve~e.

Topi} je iznet s terena na tri minuta pre kraja tre}e ~etvrtine i od tada do sada se spekulisalo o tome kakav je stepen wegove povrede.

^inilo se da je opet povredio koleno zbog kog je pauzirao nekoliko meseci ove godine, to je nagovestio i trener Zvezde Janis Sferopulos.

Me|utim, dan nakon prvog me~a finala u kom je Zvezda pobedila 85:82, iz Amerike sti`u opre~ne informacije onim koje kolaju u doma}oj javnosti.

Ameri~ki insajder Adrijan Vojnarovski preneo je informaciju draft specijaliste Xonatana Xivonija koji ka`e da Topi} nije do`iveo te`u povredu.

Topi} nije uspeo da zavr{i me~ sa Partizanom, ali se vratio u halu nakon {to se povredio, {to je moglo da bude pozitivan signal. Xivoni isti~e ~ak da bi Nikola ipak mogao da bude spreman za sve treninge pred draft u junu.

„Projektovani Top 10 pik Nikola Topi} je izbegao ozbiqniju povredu kolena. Prva dijagnoza je istegnu}e levog kolena, {to ga verovatno izbacuje iz igre za ostatak finala ABA lige. Trebalo bi da bude potpuno spreman da u~estvuje na NBA aktivnostima pred draft u junu. Topi} je napustio prvu utakmicu finala ABA lige zbog beskontaktne povrede istog kolena zbog kog je propustio ~etiri meseca od januara. O~ekuje se da prisustvuje globalnom NBA kampu u Trevizu {estog juna, gde }e sprovesti fizi~ke i kombinovane testove“, napisao je Xivoni.

Oklahoma Tandera i Luke Don~i}a iz Dalas Maveriksa, i tako se pridru`io Mozesu Malounu, Lariju Birdu i Mexiku Xonsonu u dru{tvu koje je osvojilo po tri titule.

Ispred wega su Lebron Xejms i Vilt ^emberlejn sa po ~etiri, Bil Rasel i Majkl Xordan sa po pet, te Karim Abdul Xabar, apsolutni lider, sa {est.

Posledwi ko{arka{ iz SAD koji je osvojio MVP nagradu bio je Xejms Harden (2017/2018), posle ~ega je dva puta to uspeo Janis Adetokumbo, pa dva puta Joki}, pre nego {to je ona oti{la u ruke Xoela Embida, ko{arka{u ro|enom u Jaundeu, prestonici Kameruna (u me|uvremenu dobio ameri~ko dr`avqanstvo i odlu~io da igra za selekciju SAD, ali je u trenutku dobijawa MVP nagrade jo{ uvek bio Kamerunac).

Somborac je do MVP priznawa do{ao posle 79 odigranih utakmica i sa 26,4 poena, 12,4 skoka i 9 asistencija po utakmici.

Imao je i 58,3 posto {uta iz igre, odnosno 35,9 posto {uta za tri poena. Tako|e imao je i skoro jednu i po ukradenu loptu po me~u skoro jednu blokadu u proseku.

Embid je ove sezone otpao iz konkurencije jer nije odigrao dovoqan broj utakmica da bi uop{te bio razmatran za izbor.

Ovakve informacije su pozitivno iznena|ewe kada je re~ o mladom pleju jer nije do`iveo kidawe ligamenata, {to bi ga od terena odvojilo daleko vi{e meseci i ugrozilo mu NBA karijeru i u samom za~etku.

Topi} je od starta projektovan i kao Top 5 pik na draftu, a bilo je o~ekivano da bi mogli da ga pokupe San Antonio Sparsi i Greg Popovi~, zbog sklonosti ka evropskim igra~ima i zbog ~iwenice da ve} imaju Viktora Vembawamu iz Francuske kao velikog talenta.

Majk Xejms je MVP Evrolige!

Ko{arka{ Monaka, Majk Xejms najboqi je igra~ Evrolige za sezonu 2023/24. Kao i o svim ostalim nagradama Evrolige, i o nagradi MVP sezone odlu~uju glasovi navija~a, novinara, kapitena i trenera klubova Evrolige. Monako je tre}u godinu zaredom stigao do plej-ofa, ali je tu zaustavqen nadomak plasmanu na Fajnal for. Majk Xejms je odigrao 39 me~eva u Evroligi ove sezone i samo na jednoj

nije imao dvocifren broj poena. Prose~no je ubacivao 17.9 poena po me~u. Poga|ao je ~ak 37.2 odsto {uteva za tri. Usput je postao najboqi strelac u istoriji Evrolige, u duelu Monaka sa Crvenom zvezdom pretekao je Vasilisa Spanulisa.

Lista igra~a koji su dobijali nagradu za MVP sezone po~iwe sa Tonijem Parkerom (2005. i 2006.), a nastavqa

se sa Teom Papalukasom, Ramunasom [i{kauskasom, Huanom Karlosom Navarom, Milo{em Teodosi}em, Dimitrisom Dijamantidisom, Andrejem Kirlenkom, Vasilisom Spanulisom, Serhiom Rodrihezom, Nemawom Bjelicom, Nandom de Koloom, Serhiom Quqem, Lukom Don~i}em, Janom Veselim, Vasom Mici}em, Nikolom Miroti}em i Sa{om Vezenkovom koji je MVP bio pro{le sezone.