Srpski glas 16. mart

Festival srpskog filma {irom AUSTRALIJE

Praznik srpskog filma

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA XONOM JEREMI]EM, POTPREDSEDNIKOM FESTIVALA SRPSKOG FILMA

I JEDNIM OD ORGANIZATORA:

Od 16. do 26. marta u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu u bioskopima Hojts bi}e odr`ana 20. po redu, jubilarna smotra srpskog filma

NEDEQNIK KOJI TRAJE

JUBILEJ

32 godine

od osnivawa i izla`ewa prvog broja

Srpskog glasa

INTERVJU NEDEQE

Pukovnik Daglas Mekregor, vojni analiti~ar i savetnik {efa Pentagona za vreme Trampove administracije

NATO

agresija na

SRJ bila je

proba za Ruse

LEPA SRBIJA

Wen svet je druga~iji Srpska

superbaka pola

veka poma`e

drugima - ima dragoceni

savet za sve

Beli Orlovi iz Boniriga nere{eno protiv Severnih Tigrova

„Va`na je qubav prema festivalu“

Bo{ko Obradovi}: Vlada da smeni Bastu i doka`e da nije za sankcije Rusiji

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Bo{ko Obradovi} ocenio je da poziv ministra privrede Rada Baste ostalim kolegama u Vladi Srbije da se izjasne oko uvo|ewa sankcija Rusiji kao novog prioriteta u radu izvr{ne vlasti „ne mo`e biti slu~ajan i ni~im izazvan”.

„Jedini na~in da Vlada Srbije doka`e da ovo nije i wena nova spoqna politika jeste smena ministra Baste. Me|utim, pre toga treba utvrditi da li je ovo wegov li~ni stav, u {ta sumwamo, ili priprema javnosti za uvo|ewe sankcija Rusiji koje }e uslediti u paketu sa priznawem la`ne dr`ave Kosovo“, rekao je Obradovi} u pisanoj izjavi.

Dr`ava se ve} suo~ava sa pritiskom da prihvati francusko-nema~ki sporazum o priznawu Kosova, a sada je o~ito aktuelan i drugi ultimatum da Srbija uvede sankcije Rusiji, ocenio je Obradovi} naglasiv{i da „nema niti jednog razloga“ da to uradi.

Podse}amo, Basta je tra`io da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvo|ewu sankcija Rusiji, navode}i da „Srbija ve} pla}a veliku cenu zbog neuvo|ewa sankcija i da to postaje neizdr`ivo“.

Redovi ispred banaka u Kaliforniji: Preti li kolaps bankarskom sektoru Amerike

Propast banke Silicijumske doline (SVB), jedne od 20 najboqih ameri~kih banaka, izazvao je strah me|u gra|anima Kalifornije od mogu}eg kolapsa i drugih banaka.

Narodna stranka pokrenula inicijativu za raspisivawe referenduma o Kosovu

[ef poslani~ke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksi} podneo je predsedniku Skup{tine Srbije Vladimiru Orli}u inicijativu za sazivawe sednice parlamenta sa jednom ta~kom dnevnog reda - dono{ewe odluke o odr`avawu obavezuju}eg referenduma o francusko-nema~kom sporazumu o Kosovu i Metohiji, saop{teno je iz Narodne stranke.

„Ako Orli} odbije da zaka`e sednicu, onda }emo pokrenuti skupqawe potpisa gra|ana za odr`avawe referenduma“, rekao je Aleksi} na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije.

Aleksi} je istakao da gra|ani, kao apsolutni suvereni nosioci vlasti u Srbiji, moraju biti pitani u skladu sa Ustavom Srbije o tome ho}e li se prihvatiti ili odbaciti sporazum.

„Predlo`ili smo skup{tini da referendumsko pitawe glasi: ’Da li podr`avate prihvatawe i sprovo|ewe Predloga sporazuma o normalizaciji odnosa ’Kosova’ i Srbije, takozvanog nema~ko-francuskog predloga – DA ili NE’“, rekao je Aleksi}.

one koji su protiv prihvatawa sporazuma tako i one koji su za prihvatawe sporazuma, da podr`e odr`avawe referenduma, jer se o najva`nijem nacionalnom pitawu moraju izjasniti gra|ani. Aleksi} je naveo da niko nema pravo da zloupotrebqava vlast i donosi odluke u ime gra|ana, a da ih ne pita o tome, dodaju iz Narodne stranke.

Banka Silicijumske doline, koju je magazin „Forbs“ proglasio jednom od 20 najboqih u SAD, a finansirala je gotovo polovinu ameri~kih tehnolo{kih i medicinskih kompanija, proglasila je bankrot.

To je drugi najve}i bankrot jedne finansijske institucije u istoriji SAD i najve}i bankrot ameri~ke banke od 2008. godine.

Usled propasti te banke, do{lo je i do velikog pada cena akcija na svetskim berzama.

Me|u gra|anima Kalifornije, gde je sedi{te te banke, ra{irio se strah da bi moglo do}i do kolapsa i drugih banaka, pa su se formirali redovi za podizawe novca ispred pojedinih filijala.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

[ef poslani~ke grupe Narodne stranke je pozvao sve stranke, organizacije i pojedince, kako

SLOBODA NIJE JEDNOSTAVNI

DOMA ] I ZADATAK

„Kada se borite za slobodu, dobi}ete nagradu. A kad radite suprotno… Bio sam na skupu u Budimpe{ti, javi se Makedonac i ka`e: „Evo, mi smo promenili i ime, dali smo baze, u{li smo u NATO, poma`emo Ukrajinu – ho}emo li vi{e u}i u EU?“ I odgovara mu Amerikanac, Eskobarov zamenik: Bravo! Treba da dajete jo{ vi{e!"

(Slobodan Jankovi}, vi{i nau~ni saradnik Instituta za me|unarodnu politiku i privredu)

„Da se Ustavni sud oglasio, kao {to nije, mo`da ne bi bilo ni potrebe za odr`avawem referenduma. Ustavni sud, me|utim, }uti na prihvatawe predloga od strane predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, iako sporazum podrazumeva priznavawe ’Kosova’ i omogu-

}avawe Pri{tini da bude ~lan svih me|unarodnih organizacija, a to je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije“, rekao je Aleksi}. Aleksi} je dodao da Vu~i} kr{i zakletvu koju je u parlamentu polo`io na Ustavu i Miroslavqevom jevan|equ, dodaju iz Narodne. „Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope je 2005. godine i 2007. godine usvojila preporuke u kojima se apeluje na kori{}ewe direktne demokratije u dr`avama. U posledwih 25 godina {irom sveta je odr`ano vi{e od 1.500 nacionalnih referenduma po raznim pitawima, a najvi{e u Evropskoj uniji“, rekao je Aleksi}.

„Odluka Vu~i}a da formira novi pokret je bitka za simpatizere, jer je rejting wegove Srpske napredne stranke u padu. Ovo je bitka za onih dva miliona glasova koje je dobio na izborima. Wima treba ne{to obe}ati, na neki na~in pro{iriti stranku, gde on fakti~ki bije bitku da ostane na vlasti. Kad Vu~i} ka`e „dr`ava“ on misli na svojih dva miliona glasa~a, sve ostalo za wega su {kart, neprijateqi i jedno |ubri{te“

(^edomir ^upi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka )

ONI KOJI DOLAZE ZA NAMA

„Imao sam studente koji su bili boqi od nas profesora. Ima toliko mladih, po{tenih i, pre svega, normalnih qudi u Srbijioni su na{a nada i budu}nost!"

(^aslav Oci}, akademik)

NISAM MAJSTOR DA NAPRAVIM BURE AL’ SAM PROTOMAJSTOR DA NAPRAVIM HRAM

„Hram Svetog Save 100 godina nismo mogli da napravimo, pa smo ga sad napravili. Nismo ga mi sad zavr{ili, nego smo ga sada napravili, va`no je da qudi to znaju"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, „]irilica“ na TV Hepi)

VU ^ I ] EV NOVI, NARODNI POKRET ZA - VU ^ I ] A

MINISTAR U VLADI SRBIJE, RADE BASTA:

Uvesti sankcije Rusiji. Ja kao ministar

privrede gledam koliki se pritisak vr{i na

predsednika

Ministar privrede Rade Basta zatra`io je u objavi na Instagramu da se ministri u Vladi Srbije izjasne o uvo|ewu sankcija Rusiji budu}i da predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} trpi zbog toga veliki pritisak.

„Na{a zemqa ve} pla}a veliku cenu zbog neuvo|ewa sankcija Rusiji i to postaje neizdr`ivo. Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vr{i na

Vu~i}a, a mi }utimo

predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, a da mi }utimo, to ne mogu da prihvatim. Zato sam za uvo|ewe sankcija Rusiji, stojim uz predsednika Vu~i}a u odbrani dr`avnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno poverewe u wega. Zato od Vlade Srbije i svih ministara tra`im da se izjasne po ovom pitawu“, pi{e u objavi na Instagram nalogu Radeta Baste.

Rebrendirawe iz potrebe da se „brat Vu~i}“ distancira od negativnog imixa

Pi{e: Ranko Pivqanin

[ta god Aleksandar Vu~i} nosio na sebi – bilo to odelo, bila to trenerka ko{arka{kog trenera u najavi, skupa „Loro Piana“ jakna ili dukserica „Abercrombie and Fitch“, ispod tog tekstila viri radikalski dres.

Be{e ga skinuo, istina posle ne malog premi{qawa, davne 2008, nakon ~ega je natukao ode`du „proevropskog napredwaka“ bezo~no kradu}i politiku onih koje je nazivao izdajnicima i {io im zatvorske ode`de.

Posle punih deset godina {etawa tog la`waka, isti se istawio i izfronclao i kada se ispod izbledele demokratske glazure opet promolio [e{eq, Vu~i} je osmislio novo presvla~ewe.

“Kosovo je Srce Srbije” i “Nema povla~ewa, nema predaje (kad su u pitawu principi i borba za ono u {ta verujemo)”, kqu~ne su obznane sa koncerta Beogradskog sindikata u Ni{u, kojim je obele`io 24. ro|endan, a muzi~ki hepening iskoristio da po{aqe i (pre) glasne politi~ke poruke.

U punoj ni{koj hali “^air” ovaj kultni srpski hip - hop bend je nesumwivo ostavio srce pred publikom, toliko se ne {tede}i da je izgledalo da bi wihov stih “zovite Hitnu nek me pokupi sa bine” (“Jo{ ovu no}”) mogao biti proro~ki. Fanovima je ponudio najpopularnije numere, me|u kojima i one kojima se pripisuje vanserijska vrednost.

U jednom trenutku koncerta, puna hala ^air krenula je da uzvikuje uvredqive parole predsedniku dr`ave, nazivaju}i ga „Vu~i}u pe*eru“.

Parole su uzvikivane dan nakon {to je Aleksandar Vu~i} zapo~eo svoju promo turneju u Vrawu, najavquju}i novi pokret – novu stranku (Narodni pokret za dr`avu), koja nema veze sa Srpskom

naprednom strankom na ~ijem je ~elu.

Sredi{ni i zna~ajan deo koncerta posve}en je Kosovu i Metohiji (“srcu Srbije”), kao i Republici Srpskoj (“bastionu srpstva”), za koju su povodom 30 godina postojawa napravili pesmu “Jedina Srpska” i Crnoj Gori (“du{i Srbije”), kojoj su napisali “Svi}e zora”, te i ovoga puta podr`ali litije, poru~uju}i da “ne damo svetiwe”.

Pozivali su, pritom, publiku da

skandira “Kosovo je srce Srbije”, “Sparta Srpska, Srbija, Kosovo i Metohija”, “Crna Gora i Srbija, to je jedna familija” ili da kada oni ka`u “Republika Srpska”, publika uzvikne “Srbija”.

Na stejxu im se pridru`ila i Pavlina Radovanovi}, devoj~ica an|eoskog glasa i “wihova sestra sa Kosova i Metohije”, koja je sa spojena tri prsta izme|u ostalog otpevala “Sa Kosova zora svi}e” i “Tamo daleko”.

RZS: Za samo godinu dana hrana je poskupela 26%, najvi{e mleko, sir i jaja – 43 odsto!

Potro{a~ke cene u februaru 2023. godine, u pore|ewu sa istim mesecom prethodne godine, pove}ane su za 16,1 odsto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Za godinu dana najvi{e je, prema RZS, poskupeo ogrev - za 48,5 odsto, zatim mleko, sir i jaja - za 43 odsto.

Najvi{e su, od februara do februara, poskupeli mleko, sir i jaja – za 43 odsto.

Sledi poskupqewe ribe, od 27,1 odsto, potom hleba i `itarica za 25 odsto, povr}e je uve}alo cenu za 23,3 odsto, dok su uqa i masti skupqi 23

procenta u odnosu na februar 2022.

Zvani~na statistika navodi da su „ostali prehrambeni proizvodi“ poskupeli za – 27,5 odsto za godinu dana.

Elektri~na energija, gas i ostala goriva od februara 2022. do februara 2023. poskupeli su za 25,5 odsto. Tako je struja za doma}instvo poskupela 18,6 odsto, gas 19,7 odsto, dok su ~vrsta goriva u februaru skupqa za ~ak 48,5 odsto u odnosu na lawski februar.

Usluga odno{ewa sme}a skupqa je za 18,5 odsto, dok je usluga „odvo|ewa otpadne vode“ uve}ala cenu za 16,7 od-

sto. Usluge sme{taja u hotelima skupqe su za 36,5 odsto. Kirije („stvarne stambene rente“) su za godinu dana uve}ane za 32,9 odsto , dok je kancelarijski materijal poskupeo je 32,5 odsto.

Sredstva za odr`avawe stana poskupela su za 29,9 procenata, dok je popravka name{taja, rasvete i podnih prostirki uve}ala cenu za 26,6 odsto. Sapuni, {amponi, dezodoransi, kreme, paste za zube i sve {to, po zvani~noj statistici spada u „ostale predmete za li~nu negu“, poskupeli su od februara do februara za 25,5 odsto.

Ovaj put re{io je da se na brzinu „preobu~e“ u „dr`avotvorca“ pa je osmislio nekakav Narodni pokret za dr`avu ({io mu ga \ura, a bogme ka`u da i Vesi} tu ne{to firca) i proteklog vikenda re{io sa ambicioznom promocijom nove modne linije, a za pistu je odabrao siroma{ni jug zemqe na kojem je najlak{e i najbezbolnije obe}avati kule i gradove. Red asfalta, red novih pruga, red investitora, ve}e plate i penzije, normalno, koja cevka gasovoda, jedno stadion~e, obilaznica obavezno, a mo`e i zatvoreni bazen od 37 miliona evra, nek ide `ivot. Kad se tako raznovrsna i bogata ponuda na|e pred qudima koji jedva sastavqaju kraj sa krajem, normalno je da im se o~i zacakle od sre}e na „narodni pokret za dr`avu“. Kao {to je normalno da i onaj bosilegradski narodwak rokerskog izgleda na mestu predsednika tamo{we op{tine skandira za „na{eg brata Vu~i}a“, velikodu{no mu poklawaju}i kqu~eve grada, iako je ovaj „dr`avopokreta~“ odavno }apio kqu~eve od cele dr`ave.

On }e, u me|uvremenu, kako pi{u dr`avotvorne „Ve~erwe novosti“ da krene „tre}im putem“ sa svojom novom politi~kom organizacijom koja }e „okupqati sve one koji u jeku globalnog sudara u Ukrajini, nisu ni za Istok, ni za Zapad, ve} prvenstveno za interese Srbije“. Evo ~ekam da se taj Pokret formalizuje i odmah stajem u red za u~lawewe, jer je i meni kao izdajniku stalo do dr`ave: {ta }u izdavati ako od we ne ostane ni{ta, a kako je Vu~i}ev dosada{wi napredwa~ki tim radio, mislim da ja vi{e ne bih imao za {ta da primam apana`e od zlih stranih slu`bi i odbeglih doma}ih tajkuna, jer ne bih imao {ta da ru{im.

Napredwa~ki tim, pod Vu~i}evom trenerskom palicom ve} je na pragu da od ove zemqe ne ostane ni kamen na kamenu, akamoli neka institucijica, Ustav, zakon, zdrav vazduh, nezaga|ena zemqa, slobodni mediji, pristojno {kolstvo i zdravstvo, a bogami i poneki deo teritorije. Vidi to i Veliki {ef sviju huqa pa poku{ava „varku telom“ ne bi li se nekako od huqa ogradio i predstavio kao novo lice koje ni luk jelo ni luk mirisalo, nego }e sad da daqe ja{e u sedlu nekakvog Narodnog pokreta za dr`avu u koji }e, opet, da pohrle iste te huqe, jer on na drugo qudstvo ne mo`e ni da ra~una. Oni normalni su ve} odavno pobegli, oni koji su progledali ne idu za slepim vo|om, dakle mora ribrending i Vu~i} sada poku{ava da nam taj isti e{alon {teto~ina, na ~elu sa sobom, proda pod novom firmom i u novom ruhu. Ne sumwam da }e i ovaj put na}i dovoqno wih da mu poveruju. Pokret je to, pa jo{ za dr`avu, eeej!

Ni{: Hip - hop bend ”Beogradski sindikat” proslavio

24. ro|endan koncertom ”Kosovo je srce Srbije”, prepuna hala ^air skandirala – „Vu~i}u pe*eru!“

KO JE IZGRADIO HRAM SVETOG SAVE?

Neimari, svi koji su pomagali, SPC ili - Vu~i}

Ko je izgradio Hram svetog Save? Neimari? Srpska pravoslavna Crkva tokom stolovawa sedam patrijarha? Trojica posve}enih arhitekti i wihovi timovi? Svi koji su davali priloge, pomagali? ili jedan ~ovek i wegova vlast?

Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije leta Gospodweg 2023 izjavio je:

„Hram svetog Save koji 100 godina nismo mogli da napravimo, pa smo ga sad napravili. Nismo ga mi sad zavr{ili, nego smo ga sad napravili. Da qudi to znaju. Jer smo dali ogroman novac, i to smo mogli tek kada nam je dr`ava osna`ila i oja~ala“, rekao je Vu~i} na TV Hepi.

„Hram svetog Save je od po~etka zami{qen kao jedan centralni hram srpskog pravoslavqa koji je posve}en osniva~u Srpske pravoslavne crkve Svetom Savi i zami{qeno je tako da u wegovoj gradwi u~estvuju mnogi“, navodi Vladimir Veqkovi}, versko-politi~ki analiti~ar.

Krajem 19. veka re{eno je da se izgradi Hram. 1931. prihva}en je projekat Bogdana Nestorovi}a, dopuwen detaqima Aleksandra Deroka. Gradwa hrama po~ela je 1935, a 1939. patrijarh Gavrilo osve{tao je temeqe. Bombardovawe Kraqevine Jugoslavije i okupacija od strane Nema~ke prekida izgradwu i temeqi sa zidovima zarastaju u korov sve do 1984. kada predsednik predsedni{tva Sr-

bije Du{an ^krebi} dozvoqava nastavak gradwe. Projekat modernizuje i dopuwuje arhitekta Branko Pe{i}. Ve} 1989. hram dobija kupolu koja se dizala malo pomalo 40 dana i glavni krst. 1996. radovi staju i obnavlaju se 2000. Slede}e godine postavqena su zvona. A do 2004. zavr{en je eksterijer hrama, a fasada 2017. 2020 godine zavr{en je mozaik koji su radili ruski umetnici.

Vladimir Veqkovi} podse}a da je prethodnih godina upravo Vu~i} isticao ulogu li~no ruskog predsednika (Vladimira Putina) u zavr{avawu hrama, a sada hram koristi za samopromoci„Vu~i}evu izjavu bih sagledao i kao potrebu da se na neki na~in izbri{e ta prethodna kampawa koja je imala za ciq da ruskog predsednika Vladimira Putina predstavi kao nekog ko je zaslu`an za izgradnu hrama“, navodi on.

Od 1895 i osnivawa Dru{tva za izgradwu Hrama svetog Save bilo je predvi|eno da se izgradwa finansira donacijama gra|ana. zave{tawima imovine, da novac daje dr`ava, gra|ani prilozima u crkvi, da se novac prikupqa posebno organizovanim priredbama, izlo`bama, predavawima.

Od 1984. kada se ponovo nastavqa gradwa, crkva je proglasom pozvala donatore, daju}i mogu}nost da u zavisnosti od donirane sume postanu zadu`binari. dobrotvori, utemeqiva~i prilo`nici.

Arhitekta Branko Pe{i}, koji je radio besplatno, organizovao je niz predavawa i izlo`bi ~iji je prihod i{ao na izgradwu hrama.

Nakon promena 2000. Zoran \in|i} organizuje donatorske ve~eri – novac prila`u komapnije, potom gra|ani Srbije, {aqu i Srbi iz dijaspore. 2004 zatra`ena je pomo} Ruske pravoslavne crkve za unutra{we ure|ewe hrama. Novac se davao iz bu`eta i preko po{tanskih marki.

Te{ko je kroz dugu istoriju izgradwe hrama sra~unati koliko je wegova izgradwa ko{tala i ko je dao najvi{e. Jedno je sigurno – {to kroz donacije, priloge i zave{tawa, a {to kroz buxetska izdvajawa, hram su gradili gra|ani i vernici i oni koji to nisu, i to iz nekoliko dr`ava, dr`avnih ure|ewa i re`ima.

@IVETI U SRBIJI

 [to se istorijskih doga|aja ti~e, mart nam je kompletno popuwen. Ostalo je jo{ ne{to malo mesta u aprilu, pa probajte tada.

 Kad si na kazanu vlasti kusa{ sve {to ti se servira.

 Vi ste izdajnik? Na veliko ili malo?

 Ovde ne duvaju vetrovi promena. Takva je kod nas klima.

 U toku je kampawa za novog predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Ne znam ko su kandidati, ali kojeg podr`i Zvezdan Terzi} taj }e sigurno da pobedi.

 Ju~e sam ispeglao ko{uqu, stao pred ogledalo i rekao: ”Ba{ si mi lep”. Ja sam sebi i `ena i majka.

 Zavr{i{ ve~erwu {kolu pa pravo u jutarwi program!

 Devetog marta smo se okupili oko Kowa. Posle nam je to pre{lo u naviku...

 Kao na dlanu se vidi da se pretvaramo u prosjake.

 Kad ka`em On, ja mislim na Wega. [ta tu nije jasno?

 Sre}ne dr`ave imaju siroma{nu istoriju, a bogate gra|ane. Kod nesre}nih je obrnuto.

 Kad ste ve} voqenoj osobi kupili poklon za Dan zaqubqenih, mogli biste i svojoj supruzi za Dan `ena.

 Na{ vo|a nema dvojnika, jer svi znaju da dva takva ne postoje.

 Ekonomski uspeh nam je toliki da humanitarnu pomo} sad mo`emo da podelimo svim na{im gra|anima.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„^ovek koji ~eka da mu pe~ena patka doleti u usta, mora}e da ~eka vrlo, vrlo dugo"

„Bra}a uzimaju dvema rukama, ali sestra samo jednom“

„Sre}a nam uvek daje prijateqe, ali nesre}a ih proverava“ Narodne

"Sve poskupquje, samo je ~ovek sve jeftiniji" Pavle Vuisi}

"Kada potpuno vjerujete osobi bez ikakve sumwe, dobit }ete jedan od dva rezultata: osobu `ivota ili lekciju `ivota" Arsen Dedi}

M. T.

20 GODINA OD UBISTVA ZORANA \IN\I]A: ODUSTAO JE OD ILUZIJA, ALI NE OD

BORBE ZA KOSOVO

Politi~ka pozadina ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana \in|i}a ni posle dve decenije nije otkrivena. I upravo ovih dana, uo~i dvadesete godi{wice atentata, \in|i}ev blizak saradnik, lider Socijaldemokratske stranke (SDS) i biv{i predsednik Srbije, Boris Tadi}, otkrio je u intervjuu za TV Insajder do sada nepoznate ~iwenice i okolnosti u vezi sa aktivnostima biv{eg premijera po pitawu ju`ne srpske pokrajine, a koje bacaju druga~ije svetlo na doga|aje od pre dve decenije. Ostaje jedino nejasno –za{to je lider SDS-a }utao sve ove godine. Dodu{e, naknadno je izjavio da „nije izneo bilo {ta novo”.

Tadi} je ukazao da je „\in|i} neposredno pred ubistvo iza{ao sa inicijativom kojom je tra`io od zapadnih politi~ara da se kosovsko pitawe revidira” i da se „ponovo vrati u me|unarodnu javnost, da se u|e u pregovara~ki proces”. „On je postavio pitawe povratka na{ih snaga, 1.000 pripadnika na{eg osobqa na KiM, to zna~i na granice sa Albanijom, s Makedonijom i tako daqe, a ne na`alost u za{titi srpskog stanovni{tva, jer tako defini{e Rezolucija 1244, taj akt o povratku na{ih snaga”, ukazao je Tadi}.

„Zoran \in|i} je na tu svoju inicijativu dobio ekstremno agresivan odgovor. Ja sam u tom trenutku zbog molitvenog doru~ka, igrom slu~aja, bio u Va{ingtonu i pozvan sam u Stejt department nakon tog pisma. Imao sam ekstremno te`ak razgovor s predstavnicima Stejt departmenta i dobio sam realno pretwe koje je trebalo da prenesem Zoranu \in|i}u. Ja sam u razgovoru s wim te pretwe preneo, on je bio veoma zabrinut zbog toga {to sam mu rekao. Nakon nekoliko nedeqa Zoran \in|i} je do`iveo tu tragediju koja se desila”, rekao je biv{i predsednik Srbije. Podsetimo, premijer \in|i} je 18. januara 2003. za RTS, u jednom od svojih posledwih intervjua, ocenio da su interesi dr`ave ugro`eni na KiM i da se oni ugro`avaju svakoga dana, da se tamo stvara jedno definitivno stawe iza na{ih le|a, a sve pod firmom „nije jo{ vreme”. „Sa SAD treba da se pre|e na Evropsku uniju, EU treba da preuzme inicijativu, Amerika ima probleme sa Irakom, neka EU dobije mandat da se bavi tim pitawem. Neka ga re{ava na na~in Dejtonskog sporazuma: nepovredivost spoqnih granica, kolektivna prava za etni~ke zajednice, dogovor. Ne jednostrano i ne na osnovu etni~ke kompaktnosti. Da za{titite interese dr`ave Srbije, a ne samo pojedina~nih srpskih gra|ana, izbeglica, kojih ina~e ima jako malo na Kosovu. Tra`im da se defini{u prava dr`ave Srbije na Kosovu, mimo prava Srba, to su dve razli~ite stvari. Tra`im da se u najskorijem mogu}em roku (10, 15, 20 dana) ka`e kada }e biti vra}eno hiqadu srpskih policajaca i vojnika po Rezoluciji 1244. Neka ka`u slede}e godine, neka ka`u za hiqadu godina, ali neka ka`u kada i u odnosu na to mi }emo da defini{emo svoju politiku”, rekao je tada \in|i}.

O hitnosti re{avawa kosovskog pitawa, izme|u ostalog, govorio je i za medije iz Bawaluke, oko tri nedeqe uo~i ubistva. „Kad se pri~a o nacionalnim interesima, onda Amerika mo`e da ima nacionalni interes u Iraku, a Srbija ne mo`e da ima nacionalni interes na Kosovu, zato {to nije zaslu`ila. Zaslu`ili smo da se na{ nacionalni interes uva`ava”, rekao je. Govore}i o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, ocenio je da je ona Srbiji uzela atribute suverenosti na Kosovu, a to je zakonodavna, sudska i izvr{na vlast, kao i pitawe bezbednosti. „Teorija je bila otprilike: mi }emo to da zadr`avamo negde u nekom depou dok se odnosi ne srede i onda }emo da vidimo kako da podelimo to izme|u Pri{tine i Beograda. Sigurno ne kao {to je bilo ranije, da je to sada jedna provincija u okviru Srbije, ali ne i u smislu da Kosovo bude nezavisno. I svi su pristali na tu rezoluciju, i mi smo pristali na tu rezoluciju i rekli smo: ’To je u redu, privremeno }e me|unarodna zajednica da sprovodi suverenitet na Kosovu’”, rekao je \in|i}.

„Najgore je da Kosovo bude fakti~ki nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prika~e na nogu i ka`u ’vi ste odgovorni za wega, i dok ne harmonizujete odnose, ne mo`ete da idete daqe’. To zna~i, za sva vremena smo iskqu~eni iz istorije. I da nam ka`u sutra: ’Po{to ste ista dr`ava, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da u~estvuju u privatizacijama i tako daqe. To {to vi ne mo`ete da odete tamo i popijete kafu u Pri{tini ili Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedina~ni qudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude prakti~no albanska dr`ava.’ To je ono {to se ne}e desiti, to je ono {to }emo mi spre~iti. Mi tra`imo da se pitawe u~e{}a dr`ave Srbije na KiM me|unarodno re{i”, istakao je \in|i}. Kazao je i da me|unarodna zajednica poku{ava da to pitawe

svede na pitawe prava Srba kao proteranih lica i nacionalne mawine. I, kako je rekao, podme}e jedno za drugo, kao da se time re{ava dr`avno pitawe, rekao je \in|i}.

„^ak i da Srbi, {to nije mogu}e, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se jo{ pravo Srbije nije ni pomenulo. Mi `elimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi i da oni malobrojni koji jo{ nisu proterani imaju bezbednost. Ali, tako|e, dr`ava Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, ali neka onda Savet bezbednosti ka`e: ’Nema Srbija nikakva prava, mi smo dodelili nezavisnost Kosovu.’ Mi ne}emo voditi rat sa Savetom bez-

bednosti, ali }emo znati na ~emu smo. Ovo {to sada imamo je najgore”, ocenio je on. To je, kako je slikovito objasnio, „bela smrt”: „U snegu ste, mislite da vam je lepo, a u su{tini postepeno umirete. I morate da se probudite, jer tog trenutka ka`ete: ’Ne, ja se nalazim u opasnosti.’ Kosovo je jo{ uvek opasnost za srpsku dr`avnost, jer ono je rana kroz koju mo`e da vam iscuri i posledwa kap krvi.” Kazao je i da ta rana mora da se zatvori na odre|eni na~in, maksimalno povoqno za nas, ali da treba da budemo spremni na odre|eni kompromis koji bi uva`avao i interese one druge strane, Albanaca.

„Ja sam rekao – ako ne va`i za Srbiju ono {to je va`ilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenqive, da se ka`e – u redu, sve te republike biv{e Jugoslavije su dr`ave. Dakle, ako to ne va`i za Srbiju, a ja mislim da ne}e va`iti vi{e ni za koga, kako objasniti da je jedini presedan napravqen upravo za Srbiju. Rekao sam: jesam za o~uvawe Dejtona, ali dajte da na|emo neki kompromis kroz regionalnu saradwu, kroz bilateralnu saradwu albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez mewawa granica, bez postavqawa pitawa suvereniteta, qudi... Ali, ako vi `elite da stvorite albansku dr`avu u 21. veku na teritoriji koja pripada dr`avi Srbiji, onda }ete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja `eqa, to je opis stawa”, rekao je \in|i}. R. N.

 LI^NOST U @I@I

MI[EL JEO: Od mis Malezije do dobitnica Oskara

Ovogodi{wa dobitnica Oskara za najboqu glavnu `ensku ulogu je Mi{el Jeo, koja je u toj konkurenciji pobedila Kejt Blan{et, Anu de Armas, Mi{el Vilijams i Andreu Rajsboro.

Mi{el Jeo je mnogima poznata kao „kraqica akcionih filmova“, prepoznatqiva po kori{}ewu borila~kih ve{tina na velikom platnu i upe~atqivog pogleda pred kojim su mnogi posustali.

Ro|ena je u Maleziji i obrazovala se kao balerina, ali nije mogla da ostvari karijeru kao profesionalna balerina zbog povrede ki~me, usled ~ega se posvetila koreografiji.

Kao 20-godi{wakiwa, pobedila je na takmi~ewu za mis Malezije i nakon toga bila predstavnik ove zemqe na svetskom takmi~ewu, a sve to samo da bi „u}utkala svoju mamu“.

Odrasla je govore}i malajski i engleski jezik, a kineski dugo nije znala, sve dok joj prvo kantonski, a potom i mandarinski, nisu bili neophodni zbog uloga.

Xekija ^ena upoznala je kada je glumila u reklami sa wim, {to je kasnije dovelo i do saradwe na filmu Policijska pri~a 3: Super policajac i dugogodi{weg prijateqstva nakon toga.

To je bitno napomenuti, jer je uloga u filmu Sve u isto vreme, za koju je Jeo nagra|ena Oskarom, prvobitno bila pisana ba{ za Xekija ^ena, a kasnije je izmewena za Jeo.

DAGLAS MEKGREGOR, savetnik {efa Pentagona za vreme Trampove administracije

NATO agresija na SRJ bila je proba za Ruse

Jo{ 1995. godine Zapad je odlu~io da ukloni Milo{evi}a sa vlasti i da poku{a da Srbiju pot~ini NATO, a kosovski Albanci su bili samo instrument. U dana{wem sukobu u Ukrajini de{ava se sli~na stvar, Ukrajinci su tako|e instrument. U tom sukobu pobedi}e Rusija jer je to za wu odsudna bitka i borba za pravednu stvar.

Ovako, na pitawe da li zapadni centri mo}i uporno poku{avaju da kreiraju svet po svojoj meri, odgovara Daglas Mekgregor, savetnik {efa Pentagona za vreme Trampove administracije. Ovaj penzionisani pukovnik ameri~ke vojske, ratni heroj Zalivskog rata i nekada{wi savetnik {efa Pentagona, nedvosmisleno poru~uje da va`ewe me|unarodnog prava zavisi od spremnosti velikih sila da ga primewuju:

SHVATI]E I VA[INGTON

Prva je Azijatkiwa koja je dobila Oskara za najboqu glavnu `ensku ulogu i prva glumica koja nije belkiwa nagra|ena u ovoj kategoriji posle vi{e od 20 godina, odnosno nakon Oskara Hali Beri

Jeo se prvi put proslavila kao zvezda akcionih filmova u Hong Kongu tokom 1980-ih, a uprkos ~estom kori{}ewu borila~kih ve{tina, nikada ih nije u~ila formalno, ve} je sve do{lo tokom rada na razli~itim ostvarewima.

Me|unarodnu slavu stekla je ulogom Bond devojke u filmu „Sutra ne umire nikad” 1997. godine, a potom i u akcionom spektaklu „Pritajeni tigar”, skriveni zmaj 2000. godine, zbog kog je nau~ila mandarinski jezik.

Do sada je zabele`ila vi{e od 70 filmskih uloga, a jo{ neke od poznatih su u filmovima „Memoari jedne gej{e”, „Ludo bogati Azijati”, „Kung fu panda 2”, kao i seriji „Zvezdane staze: Diskaveri”. ^asopis People ju je 1997 godine proglasio za jednu od 50 najlep{ih qudi na svetu, a 2009. za jednu 35 najlep{ih qudi na ekranu, dok ju je Time magazin stavio na listu 100 najuticajnijih qudi na svetu i proglasio je ikonom godine.

Prva je Azijatkiwa koja je dobila Oskara za najboqu glavnu `ensku ulogu i prva glumica koja nije belkiwa nagra|ena u ovoj kategoriji posle vi{e od 20 godina, odnosno nakon Oskara Hali Beri za „Bal monstruma” 2002. godine. M. T.

n Kakvu }e ulogu Rusija imati u tom, novom svetu?

- Uloga Rusije u obezbe|ivawu bezbednosti i stabilnosti u Centralnoj Aziji i Isto~noj Evropi je od vitalnog zna~aja za budu}u me|ukontinentalnu trgovinu i na kraju }e biti prepoznata kao su{tinska za evropsku bezbednost. Iako to danas mo`e izgledati nemogu}e, vremenom }e i Va{ington prepoznati korist ovakvog aran`mana. Sli~no je i u pomorskoj bezbednosti koja podr`ava me|unarodnu trgovinu na otvorenom moru, a koju obezbe|uju ameri~ke pomorske snage.

- Mislim da je razumno definisati legalan pristup globalnom zajedni~kom dobru, ali ne mnogo vi{e od toga. Svaki region sveta ima svoje stavove o tome {ta je ispravno, a {ta nije. Svi moraju da nau~e i da po{tuju ove razlike kako bi izbegli sukob.

n Kako danas, sa ove vremenske distance posmatrate prvi NATO rat u Evropi, besomu~no bombardovawe Srbije i SRJ 1999?

- Uvek su postojale (mnoge) alternative upotrebi te sile, ali Klintonova administracija koju je tada na tlu Evrope sna`no podr`ala Blerova

vlada, kategori~kih je odbacila. U retrospektivi tih doga|aja nije nerazumno tvrditi da je poku{aj da se Srbija bombama natera da kapitulira, na mnogo na~ina bila svojevrsna generalna proba za ono za {ta se Bajdenova administracija nadala da mi mogla da bude kapitulacija Rusije pred SAD i NATO, a sve u svetlu sukoba u Ukrajini. n Kako zaustaviti rat u Ukrajini?

- Kada bi Va{ington bio spreman da prizna da Moskva ima legitimne interese za svoju nacionalnu bezbednost u Ukrajini i na Crnom moru, pregovori o okon~awu sukoba u Ukrajini mogli bi da se odr`e sutra ujutru. Na`alost, Va{ington odbija da prizna bezbednosne interese Rusije. Ukrajinska neutralnost, po austrijskom modelu, uvek je bila prihvatqiv ishod za Evropqane, ali re{enost Va{ingtona da ukqu~i Ukrajinu u NATO i u~ini ovu zemqu neprijateqskom prema Rusiji spre~avaju mirni ishod.

n Utisak je da zapadni politi~ari `ele da ponize Rusiju?

- Globalisti~ke elite koje trenutno vladaju zapadnim svetom vide evropske zemqe i Sjediwene Dr`ave kao denacionalizovane kroz preobrazovawe, nekontrolisanu imigraciju i wihovu integraciju u me|unarodni finansijski sistem kojim dominira ameri~ki dolar. Rusija, zajedno sa Kinom, Indijom i mnogim drugim zemqama, predstavqa ozbiqan izazov za ovu politiku. Rusija se tu smatra arhineprijateqem.

n Da li je mogu}e da Rusija poklekne pred Zapadom?

- Rusija }e prevladati u ukrajinskom sukobu jer dr`i strate{ki visoku poziciju. Ruska stvar u ovom ratu je pravedna. Osim toga, na Zapadu, ako mogu tako da se izrazim, nema apetita za rat sa zvani~nom Moskvom.

n Kako gledate na Evropu posle ovog sukoba na istoku?

- Te{ko je zamisliti opstanak NATO i Evropske unije posle ukrajinskog sukoba. Tehni~ki gledano, poku{aj uni{tewa gasovoda na severu Evrope je bio ~in rata protiv i Rusije i Nema~ke. Rezultat toga je da, kako konflikt daqe odmi~e, pokazuje se sve vi{e koliko se evropski strate{ki interesi duboko razlikuju jedni od drugih i od Sjediwenih Dr`ava. n Kona~no, kako je mogu}e da granice Srbije Zapadu nisu va`ne,

EVROPQANI ZA TURSKOM

n Rat je, slo`ni su gotovo svi u oceni, promenio ceo svet?

- Moderna turska dr`ava tako|e gleda na svoju budu}nost kroz druga~ije so~ivo i wena politika se kre}e sada ka istoku i jugu, a ne vi{e prema zapadu ili severu kao u ranijoj politici. [tavi{e, evropske dr`ave zajedno sa Turskom `ele da se ukqu~e, u trgovinu i `ele trgovinu sa Kinom. Da bi se to postiglo, stabilnost i bezbednost u Centralnoj Aziji i Isto~noj Evropi moraju da postoje. Evropqani razumeju da je ovo ta~ka preloma i na kraju }e insistirati na tome.

a ukrajinske predstavqaju „svetiwu”?

- Kosovo je za SAD bila prilika za sna`nije ostvarivawe ameri~kih ciqeva na tom prostoru jo{ od 1995. godine. Ukrajina je tu jo{ jedno sredstvo za postizawe tog ciqa. Va{ington ne zanima to {to je Ukrajina efektivno uni{tena. SAD su spremne da nastave da `rtvuju Ukrajinu, smatraju}i da ovaj rat doprinosi propasti Rusije. R. N.

UKRAJINA JE VE] MRTVA KAO

NACIONALNA DR@AVA

Ukrajina je ve} pretrpela krah kao dr`ava, izjavio je biv{i savetnik {efa Pentagona, pukovnik Daglas Makgregor.

„Ukrajina kao nacionalna dr`ava je, po mom mi{qewu, ve} mrtva. Uni{teno je 40 odsto wenih gradova i infrastrukture. Sva wena industrijska baza, sve {to je imalo pravu vrednost u Ukrajini, pre{lo je u sastav Rusije... To su tradicionalno regioni u kojima `ive Rusi“, objasnio je pukovnik.

Makgregor je precizirao da su za godinu dana milioni qudi napustili zemqu, a wena populacija se smawila sa 38 miliona na oko 18-22.

Ukrajinci posle obuke u Nema~koj zajedno sa tenkovima ”leopard 2” sti`u

u Ukrajinu

Ukrajinski vojnici, koji su bili u Nema~koj na obuci, vra}aju se u martu u Ukrajinu zajedno sa tenkovima „leopard 2”.

Nema~ka vlada dugo je oklevala sa odlukom da isporu~i tenk „leopard 2” i da dozvoli drugim zemqama isporuku.

Vladao je strah da bi Nema~ka mogla da va`i kao zara}ena strana, tu bojazan je imao pre svega kancelar Olaf [olc. Zbog sve ve}eg pri-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Obuku na tenkovima ”leopard”, koja traje nekoliko godina, savladali za nekoliko nedeqa

tiska odlu~eno je da se tenkovi, ipak, stave na raspolagawe Ukrajini. Ukrajinski vojnici, koji su do{li u Nema~ku na obuku direktno sa linije fronta u blizini grada Bahmuta, posle vi{enedeqnog ubrzanog kursa osposobqeni su za borbu sa savremenim sistemom naoru`awa, rekao je brigadni general Bjorn [ulc, komandant {kole za tenkiste na vojnom poligonu Minster u Dowoj Saksoniji. Obu~ene posade, zajedno sa tenkovima, vrati}e se u Ukrajinu u martu.

Nema~ki ministar odbrane Boris Pistorijus je osmog marta izvestio da }e Kijev ve} ovog meseca dobiti 21 tenk „leopard 2A6” iz Nema~ke i Portugala. Wih 18 }e isporu~iti Berlin.

Ruska ekonomija odoleva sankcijama, u `ivotu obi~nih Rusa bez ve}ih promena

Iako su zapadne sankcije pogodile ruske banke, bogate pojedince i uvoz tehnologije, ekonomski `ivot obi~nih Rusa ne izgleda mnogo druga~ije nego pre invazije na Ukrajinu.

Nema masovne nezaposlenosti, valuta rubqa nije potonula, nema redova ispred posrnulih banaka. Asortiman u supermarketima je neznatno promewen, budu}i da su i daqe dostupni ili me|unarodni brendovi ili lokalne zamene za wihove proizvode.

Te{ke ekonomske sankcije Zapada ruska ekonomija podnosi daleko boqe nego {to se o~ekivalo. Ali sa ograni~ewima koja se kona~no poo{travaju za naftu, predstoje}i meseci bi}e te`i test za rusku ekonomiju.

Ekonomisti navode da bi sankcije na ruska fosilna goriva, koje tek sada stupaju na snagu, poput ograni~ewa cene nafte, trebalo da poni{te zaradu kojom Moskva finansira vojne napade na Ukrajinu.

Ekonomski analiti~ari navode i da }e Rusija imati dovoqno novca „u bilo kom razumnom scenariju” budu}i da }e nastaviti da ostvaruje prihod od nafte, i da Kremq ne}e biti pod pritiskom da prekine rat protiv Ukrajine zbog ekonomskih te{ko}a.

Va`an razlog za otpornost Rusije je rekordna pro{logodi{wa zarada od fosilnih goriva u iznosu od 325 milijardi dolara.

Kojoj zemqi Amerika ne mo`e ni{ta

Ako bi i do{lo do vojnog sukoba, bila bi to borba Davida i Golijata. Ali, vojni sukob jednostavno nije mogu}. Golijat ne bi mogao da stigne do granica Davida niti po{aqe avione ili rakete. Golijatu preostaju samo sankcije, ~ija delotvornost bi bila veoma upitna.

Da objasnimo, David je Mongolija a Golijat Amerika. Su{tina je da Amerika Mongoliji ne mo`e ba{ ni{ta. Ni vojno ni politi~ki jer se ta azijska dr`ava nalazi izme|u Kine na jugu i Rusije na severu. A, obe te zemqe su dovoqno sna`ne i velike da moraju da prate diktat Amerike koja po svetu deli pravdu i savete. Onome ko je ne slu{a, prete vojna intervencija i sankcije.

Mongolija nema neprijateqe. Posledwi put je ratovala protiv Japana krajem Drugog svetskog rata i kineskih nacionalista u posleratnom periodu. Otvorena je za saradwu sa svima, pa tako wene trupe u~estvuju u mirovnim misijama rame uz rame sa ameri~kim vojnicima. U okviru belgijskog kontingenta, odred mirovwaka iz Mongolije bio je u sastavu KFOR-a. Istovremeno, ima odli~ne odnose sa Rusijom koja joj je poklonila dva aviona Mig-29, da bi ~uvala svoje nebo.

Vojska Mongolije ima vi{e stotina zastarelih tenkova i topova. Ona nema potrebu da tro{i novac na oru`je.

Mongolija koja nema izlaz na more, imala je jednu od najve}ih mornarica na svetu - za vreme Kublaj Kana. Na najve}em jezeru u zemqi, Mongolija je od 1990. godine imala jedan brod sa sedam mornara, od kojih je samo jedan znao da pliva. Zbog visokih tro{kova, mornarica je 1997. godine privatizovana.

Si \inping zapo~iwe tre}i predsedni~ki mandat

Kineski lider Si \inping osigurao je istorijski, tre}i mandat na predsedni~koj funkciji posle odobrewa parlamenta.

On je tako „u~vrstio” mo} i postao najdominantniji kineski lider u novijoj istoriji.

U kineskom politi~kom sistemu, funkcija predsednika uglavnom ima ceremonijalni karakter.

Stvarnu mo} Si crpi iz funkcije generalnog sekretara Komunisti~ke partije i predsednika Centralne vojne komisije (CMC).

Funkcija u partiji potvr|ena na mu je na strana~kom kongresu u oktobru pro{le godine.

Si je u petak dobio i novi mandat na ~elu Centralne vojne komisije Narodne republike Kine.

Si je u~vrstio vlast u Kini, a prethodno je odustao od rigorozne

nulte kovid politika koja je dovela do antivladinih protesta.

Zemqa se suo~ava sa padom stope nataliteta, {to ugro`ava predvi|awa o privrednom rastu.

Odnosi Pekinga i Va{ingtona i daqe su osorni, a napetosti su dodatno porasle pro{log meseca kada je Amerika optu`ila Kinu da {aqe {pijunske balone iznad wene teritorije.

Od Mao Cedunga, lideri u Kini su bili ograni~eni na dva mandata. Kada je Si promenio ovo ograni~ewe 2018, to je od wega napravilo politi~ku li~nost kakva nije vi|ena od Maoa.

Zajedni~ka vojna ve`ba Mongolije, Rusije i Kine

Moskva

Dodik: Isto~no Sarajevo strate{ki va`no za Srpsku

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je boqe saobra}ajno povezivawe op{tina u okviru grada Isto~no Sarajevo, zbog ~ega se radi studija izvodqivosti za probijawe cevi tunela koji bi povezao Pale sa gradskim jezgrom.

Dodik je istakao da }e ovaj projekat u narednih ~etiri-pet godina biti sigurno ura|en, navode}i da mnogi nisu verovali u sli~an projekat koji je ura|en na prevoju ^emerno.

On je istakao da je grad Isto~no Sarajevo strate{ki va`an za Republiku Srpsku i podsetio da su pre nekoliko godina evidentirani najve}i problemi, koji su do danas re{eni.

„Od bolnice, do puta prema Jahorini, kao i odre|enih re{ewa koja su bila va`na za op{tine u sastavu grada”, izjavio je Dodik novinarima nakon sastanka sa gradona~elnikom Isto~nog Sarajeva. Govore}i o va`nosti grada, Dodik je istakao i Univerzitet u

Isto~nom Sarajevu i napomenuo da je od kqu~ne va`nosti stvoriti uslove za dobro studirawe i kvalitetan kadar na fakultetima.

Istakao je da je Vlada Republike Srpske u~estvovala u re{avawu svih va`nih problema sa kojima se susretao sam grad Isto~no Sarajevo i op{tine u wegovom sastavu, te napomenuo da }e institucije nastaviti da rade na projektima va`nim za razvoj Isto~nog Sarajeva.

„U~ini}emo sve da napravimo razliku koja je potrebna u pogledu razvoja grada u odnosu na prethodnu deceniju, da svakih pet do deset godina vidimo rezultate projekata”, kazao je Dodik.

Dodik se u Isto~nom Sarajevu sastao sa gradona~elnikom Qubi{om ]osi}em, a prisustvovao je sve~anoj sednici Skup{tine grada Isto~no Sarajevo povodom obele`avawa 30 godina od zvani~nog dono{ewa Statutarne odluke o organizaciji Srpskog grada Sarajeva. R. N.

Obele`en Dan se}awa na stradalu decu Srpskog Sarajeva

Na podru~ju Sarajevskoromanijske regije u ratu stradalo 156 mali{ana, me|u kojima su i Milica

Lalovi} i Nata{a U~ur, ubijene hicima iz snajpera dok su igrale lasti{

Bolna se}awa na stradawe srpskog naroda na podru~ju nekada{weg Srpskog Sarajeva u tragi~nim sukobima u BiH budi, izme|u ostalog, i spomen-obele`je koje se nalazi u dvori{tu Osnovne {kole „Sveti Sava” u dana{wem Isto~nom Sarajevu. Podignuto je pre nekoliko godina i posve}eno je svim najmla|im stradalnicima. Me|u wima je i {estoro u~enika pomenute {kole, koja na tradicionalan na~in obele`ava 11. mart kao

Dan se}awa na sve wih. Obele`ila ga je i ovog marta

Od 1992. do 1995. godine na teritoriji Sarajevsko-romanijske regije, prema jo{ nepotpunim podacima Centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih, `ivot je izgubilo 156 mali{ana srpske i drugih nacionalnosti. Simbol wihovog stradawa je tragi~na sudbina dve u~enice O[ „Sveti Sava” – jedanaestogodi{we Milice Lalovi}

i godinu dana mla|e Nata{e U~ur – ubijenih 11. marta 1995. godine u sarajevskom nasequ Grbavica, koje je u to vreme, kao i neki drugi delovi dana{weg federalnog Sarajeva, bilo pod srpskom kontrolom. Dan wihovog ubistva obe-

Ode Bakir kona~no u penziju

Iako je pre nepunih mesec dana re kao da je penzioner, predsednik SDA Bakir Izetbegovi} putem po{te predao je zahtev za penziju, saznaju mediji u Sarajevu.

od mnogih dokaza neprimerenog odnosa Tu`ila{tva i Suda BiH prema srpskim `rtvama, ukazano je i na ju~era{wem obele`avawu u Isto~nom Novom Sarajevu.

„Na dana{wi dan se okupqamo kako bismo poslali poruku da se

To se dogodilo nakon pisawa „Avaza” da on nije ni podneo zahtev za ostvarivawe prava na penziju, jer wegovog imena nema u bazi predmeta PIO/MIO FBiH.

Gostuju}i na televiziji 22. februara on je izjavio da `ivi vrlo skromno kao penzioner.

„Ja sam penzioner od pre dva dana. Vrlo skromno `ivim. Nisam ve} tri godine zaredom i{ao na godi{wi odmor, nemam automobil, ja sam jedan skroman ~ovek. Imam ne{to u{te|evine” kazao je Izetbegovi} tada.

Kasnije je to izazvalo gnev kod gra|ana, koji te{ko spajaju kraj s krajem u periodu velike inflacije.

Ina~e, Bakir Izetbegovi} je ispunio uslove za penziju jo{ pre dve godine, kao i wegove kolege Dragan ^ovi}, Nikola [piri} i Mirko [arovi}. On je tada dobio otpremninu od 30.000 KM za koju je posle govorio da je prosledio u humanitarne svrhe.

Prona|en ukradeni ”mercedes”

vredan 200.000 evra

le`ava se kao Dan se}awa na svu stradalu decu Srpskog Sarajeva. Milicu i Nata{u, koje po~ivaju jedna pored druge na grbqu Miqevi}i u Isto~nom Sarajevu, ubio je iz snajpera pripadnik

101. brigade Armije RBiH. Pucao je u wih dok su bezbri`no igrale lasti{ ispred zgrade u kojoj su `ivele. Iako za ovaj te{ki zlo~in postoje brojni dokazi, ubica devoj~ica nikada nije odgovarao. Na tu ~iwenicu, kao jedan

ovakvi zlo~ini ne smeju nikada vi{e ponoviti, ali i da otrgnemo od zaborava sve nevino stradale”, rekla je direktorka O[ „Sveti Sava” @eqka Topalovi}.

Na taj na~in, dodala je, „nastojimo kod u~enika da izgradimo eti~ki odnos prema `rtvama i porodicama stradalih i trudimo se da se}awe i pam}ewe na stradale budu utemeqeni na istini, toleranciji i razumevawu”.

Pripadnici MUP-a Republike Srpske prona{li su u mestu Bo{kovi}i, kod Lakta{a, skupoceno vozilo „mercedes benc” tip AMG GTR, kabriolet, procewene vrednosti ve}e od 200.000 evra, koje je u februaru ukradeno na podru~ju Zagreba.

Kako je saop{teno iz MUP-a Srpske, utvr|eno je da je ukrade ni automobil izbegavawem mera grani~ne kontrole prokrijum~aren iz Hrvatske u BiH i da je „od strane najmawe dva lica” sakriven u Bo{kovi}ima. Tokom pretresa ovih lokacija uhap{eni su M. ]. i A. M. Tom prilikom je privremeno oduzeto i vozilo „be-em-ve iks 5”.

Isto~no Sarajevo

Grobovi Milice Lalovi} i Nata{e U~ur

Milo \ukanovi} prihvatio poziv Mandi}a na TV duel

Predsedni~ki kandidat Demokratske partije socijalista (DPS) i aktuelni predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} izjavio je da prihvata poziv kandidata Demo-

kratskog fronta za predsednika

Andrije Mandi}a na televizijski duel. „@elim da obavestim wega i crnogorsku javnost da prihva-

Crnogorski auto-put i daqe bez }irilice

Srpski nacionalni savet Crne Gore (SNS) upozorio je vladu Dritana Abazovi}a i Ministarstvo kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovi}a da treba da pristupe izmenama Pravilnika o saobra}ajnoj signalizaciji kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnu upotrebu }irili~nog pisma.

tam poziv da razgovaramo o svim pitawima koja interesuju na{e gra|ane”, rekao je \ukanovi} na izbornoj konvenciji u Nik{i}u.

Kako je saop{teno iz DPS-a, \ukanovi} je rekao da se Mandi} „zaogrnuo gandijevskim pla{tom i misli da }e mu to pomo}i da kolektivnom amnezijom naroda u Crnoj Gori do|e do predsedni~ke funkcije“, a da u stvari najvi{e ra~una da }e mu glasove doneti hiqade onih koje je „za vrlo kratko vreme natovario na dr`avni buxet”.

Mandi} je prethodno, sa predizbornog skupa u Pqevqima, pozvao \ukanovi}a da na bilo kojoj televiziji pri~aju o pro{losti i budu}nosti Crne Gore.

Prodaje se ostrvo

u Crnoj Gori - za 80 miliona evra

Kompanija Ostrvo Sveti Marko ponudila je istoimeno ostrvo na prodaju za oko 80 miliona evra, iako je pro{le godine uplatila 700 hiqada na ime poreza za nepokretnost za 2020, saop{tio je predsednik Op{tine Tivat, @eqko Komnenovi}.

MILATOVI] SE OGLASIO NAKON NAPADA: \ukanovi} ne mo`e zaustaviti slobodne gra|ane

Kandidat za predsednika Pokreta „Evropa sad“ Jakov Milatovi} istakao je da predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} ne mo`e zaustaviti slobodne gra|ane i gra|anke Crne Gore u nameri da ovu zemqu istrgnu iz wegovih ruku.

„\ukanovi} ne mo`e zaustaviti slobodne gra|ane i gra|anke Crne Gore u na{oj nameri da ovu zemqu istrgnemo iz wegovih ruku i zauvek

„Nakon sprovedenog ispitnog postupka po pritu`bi Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, za{titnik qudskih prava i sloboda dao je preporuku Ministarstvu kapitalnih investicija da u ciqu o~uvawa }irilice, kao jednog od dva Ustavom ravnopravna pisma, pristupi izmenama Pravilnika o saobra}ajnoj signalizaciji kako bi se stvorili uslovi da se nazivi na saobra}ajnim znakovima, osim na latini~nom, ispisuju i na }irili~nom pismu”, navodi se u saop{tewu SNS-a.

Iz saveta podse}aju da je za{titnik ukazao na ustavnu garanciju ravnopravnosti }irili~nog i latini~nog pisma.

„Ustavna garancija ravnopravnosti }irili~nog i latini~nog pisma sadr`ana je u odredbi ~lana 13. stav 2. Ustava Crne Gore, kojom je propisano da su }irili~no i latini~no pismo ravnopravni, {to podrazumeva da su u Crnoj Gori oba pisma mati~na i da nijedno od wih nema karakter pomo}nog pisma, te da imaju isti dignitet”, precizira u pismu SNS.

Predsednik SNS-a Mom~ilo Vuksanovi} ka`e da su vlada i Ministarstvo kapitalnih investicija bili du`ni da reaguju nakon prijema i preporuka Za{titnika qudskih prava i sloboda. R. N.

„Prodaje se ~itavo ostrvo, a koliko sam upu}en po~etna cena je oko 80 miliona evra. Op{tina nema velike ingerencije nad tim lokalitetom, ali je ~iwenica da je to svakako jedan od trenutno najve}ih resursa i veoma zna~ajan za dodatni razvoj turisti~ke privrede. Nekada je bilo izuzetno popularno mjesto za qetovawe, pa se nadamo da }e se vratiti taj nekada{wi sjaj”, kazao je Komnenovi}.

Kompanija je tada predala Ministarstvu ekologije, prostornog planirawa i urbanizma zahtjev za izdavawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova, a predvi|ena je bila gradwa hotelskog kompleksa sa prate}im sadr`ajima.

Ukupna povr{ina ostrva je skoro 340 hiqada kvadratnih metara. Na ostrvu je u sezoni radilo i do 200 qudi iz Tivta i susednih gradova.

Tivatska firma Ostrvo Sveti Marko formirana je 2007. godine, kada je ostrvo koje je bilo najatraktivnija imovina turisti~ke firme „Putnik” iz Beograda, pre{lo u ruke grupacije „Metropol”, iza koje je stajao ruski tajkun Mihail Slipen~uk. „Metropol” je planirao da na ostrvu sagradi turisti~ki kompleks vrijedan 400 miliona evra. S. G.

je trasiramo na put pravde, jednakosti i pomirewa. 19. marta pobeda je Crne Gore! Uspe}emo”, poru~io je Milatovi} na Tviteru. Milatovi} je to saop{tio nedugo po{to je napadnut kada je do{ao na predizborni miting na Cetiwu. Milatovi} je morao uz pomo} obezbe|ewa i policije da u|e u Sportski centar na Cetiwu, jer se ispred wega okupila grupa gra|ana, koja se protivila wegovoj konvenciji. Oni su vre|ali i psovali Milatovi}a, a u jednom trenutku i nasrnuli na wega.

S. G.

VI[E OD 90 MILIONA STANOVNIKA PET ZEMAQA EU NE PRIZNAJE KOSOVO KAO DR@AVU

Po{tuju me|unarodno pravo i suverenu dr`avu Srbiju

Iako Evropaska Unija, u kojoj je 27 dr`ava, nema mandat da priznaje ili ne priznaje dr`ave, ipak ona se, odavno ume{ala, posredovawem u dijalogu Beograda i Pri{tine, u re{avawe pitawa Kosova koje je i zvani~no, R – 1244, pod protektoratom OUN, odnosno pod suverenitetom dr`ave Srbije. ^ak 22 dr`ave Evropske Unije, su i u takvim okolnostima priznale Kosovo kao samostalnu dr`avu. No, pet dr`avva Evropske Unije: [panija, Rumunija, Gr~ka, Slova~ka i Kipar, po{tuju}i me|unarodno pravo, R-1244 i suverenitet dr`ave Srbije, ne `ele nikako da priznaju Kosovo kao dr`avu. Ove dr`ave EU, koje ni posle 15 godina nisu priznale samoprogla{eno nezavino Kosovo, a time ne `ele ni da uspostave diplomatske odnose sa Pri{tinom, imaju vi{e od 90 miliona stanovnika {to je veliki broj u Evropskoj Uniji koji su na strani Srbije.

 [panija, Rumunija, Gr~ka, Slova~ka i Kipar odbijaju vi{e od 15 godina da priznaju jednostranu progla{enu dr`avu Kosovo  Osim Kipra ove zemqe su ~lanice i NATO – a

l Tako kraqevina [panija koja ima povr{inu od 504.030 km2, i oko 52 miliona stanovnika je najve}a zemqa EU koja ne priznaje Kosovo. To je rezultat toga {to na svojoj teritoriji imaju Kosovo, Kataloniju koja se zala`e za samostalnu dr`avu. [panija je ~lanica Ujediwenih nacija, Evropske unije od 1986. godine i NATO saveza od 1982. godine. [panija je imala svoje vojnike na Kosovu, u sektoru “Zapad“ ali su se povukli 19. septembra 2009. godine. Bili su veoma odgovorni u svom sektoru i radili su u interesu bezbednosti Srba.

l Republika Gr~ka ima povr{inu od 131.957 km2 i oko 13 miliona stanovnika koja tako|e ne

U Austriji humanitarna akcija Odbora za pomo} Srbima na Kosovi i Metohiji iz Bawaluke

Od 4. marta u glavnom gradu Austrije, Be~u pokrenut je projekat „Jedan evro za srpsku decu na Kosovu i Metohiji“ u organizaciji Odbora za pomo} Srbima na Kosovi i Metohiji iz Bawaluke

Predsednik Odbora Milorad Arlov je pozvao dijasporu da minimalnim prilogom od jednog evra mese~no pru`i doprinos opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Arlov je potpisao i Memorandum o saradwi sa Predstavni{tvom Republike Srpske u Be~u, koje }e koordinirati ovaj projekat.

On je upoznao predstavnike srpskih klubova i udru`ewa u Austriji se projektom koji bi, kako ka`e, mnogo zna~io.

“Mislim da }emo uraditi veliku stvar ako podr`imo akciju “Jedan evro za srpsku decu na KiM”. Zamolio bih sve da pomognemo u ovoj situaciji srpskom narodu na KiM. Nama je `eqa da srpski narod opstane na KiM. Te{ko je da mo`emo da uti~emo na politi~ku situaciju, ali mo`emo sa SPC, dijasporom, predstavni{tvima i ambasadama da pomognemo wihovom opstanku. Mnogo zna~i opstanak srpskog `ivqa na KiM, jer su oni na{a najve}a svetiwa na Kosovu“, naglasio je Arlov.

Arlov je kazao da bi voleo kada bi se u ovu akciju ukqu~ila i udru`ewa iz drugih delova Evrope i sveta.

Ina~e, nevladina humanitarna organizacija iz Bawa Luke svake godine dovodi decu sa Kosova u RS, a i ove godine planira da dovede oko 800 mali{ana.

“Znam da je i vama u dijaspori i nama u RS te{ko, ali sigurno je srpskom narodu na KiM najte`e. Imamo moralno pravo obavezu da pomognemo. Mo`emo da pomognemo opstanku srpskog naroda na KiM”, rekao je Arlov.

Projekat je predstavqen na prijemu koji je organizovalo Predstavni{tvo Republike Srpske u Austriji povodom 28. februara - dana progla{ewa prvog Ustava RS.

priznaje Kosovo. Gr~ka je ~lanica brojnih me|unarodnih ekonomskih, politi~kih i vojnih organizacija. Bila je me|u osniva~ima Organizacije ujediwenih nacija (OUN) 1945, deo je NATO pakta od 1952, a Evropske unije od 1981. Od 2001. godine deo je Evrozone. Gr~ka sada na Kosovu ima ne{to vi{e od 50 vojnika u sastavu Kfora.

l Kiparska Republika ima povr{inu od 9.251 km2 gde `ivi vi{e milion stanovnika. Kipar je nezavisnost od Ujediwenog Kraqevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. ~lan je Evropske unije. Stav Kipra, koji se ~esto prenosi u medijima je, da i kad bi Srbija priznala Kosovo to Kipar nikada ne}e u~initi. Turska je

1974. izvr{ila invaziju na Kipar i okupirala zna~ajne delove ostrva, {to je hiqade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Kipar nije ~lan NATO – a.

l Rumunija ima povr{inu od 238.391 km2 gde `ivi vi{e oko 21 milion stanovnika. Rumunija je ~lan Evropske unije od 2007. godine i NATO saveza od 2004. godine. Rumunija tako|e, izri~ito ne `eli da prizna Kosovo kao dr`avu iako u sastavu Kfora na KiM sada ima oko 30 vojnika.

l Slova~ka Republika ima povr{inu od 49.035 km2 gde `ivi 6,5 miliona stanovnika. Slova~ka se izri~ito zala`e za R – 1244 koja je osnov za re{ewe pitawa Kosova. Od 1. januara 2009. Slova~ka

je ~lanica Evrozone i koristi „evro“ kao svoju valutu a ~lan je EU od 2004. godine. Slova~ka je ~lanica i NATO pakta od 2004. godine. I Slova~ka je imala svoje vojnike na KiM koji su ~uvali, pored ostalog, i spomenik na Gazimestanu. Slova~ki vojnici u sastavvu Kfora napustili su Kosovo 20. novembra 2010. godine. Evropska Unija vr{i pritisak na ove zemqe da priznaju tzv. Kosovo, no [panija, Rumunija, Slova~ka, Gr~ka i Kipar uvek pote`u argument me|unarodnog prava i da je Kosovo antipravna i antime|unarodna tvorevina. EU ne mo`e da sankcioni{e, da ka`wava dr`ave koje po{tuju me|unarodno pravo.

Na manastirskom grobqu u Gra~anici, u subotu 11. marta, sahrawena je igumanija ovog manastira mati Teodora. U crkvi je prethodna slu`ena liturgija i opelo.

Ve}i broj vernika iz Gra~anice i okoline do{lo da na ve~ni pomen isprati svoju igumaniju Teodoru. Liturgiji i opelu koje je slu`io episkop ra{ko-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije u~estvovali su i igumani manastira ove eparhije.

Mati Teodora je blizu 70 godina provela u ovoj svetiwi a od 2018. godine imenovana je za igumaniju ovog `enskog manastira, zadu`bine Kraqa Milutina.

Posle opela, episkop ra{ko-prizrenski Teodosije besedio je o mati Teodori, istakav{i da je wen mona{ki put bio dug. Podsetio je da je u manastir oti{la sa 12 godina a da je zamona{ena u Gra~anici 1955. godine.

Posle opela u crkvi, kov~eg sa telom mati Teodore ispra}en je uz prisustvo velikog broja vernika i sve{tenstva do mona{kog grobqa gde je sahrawena.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

“Jedan evro za srpsku decu na Kosovu i Metohiji“

Zabrana koncerta u Puli lo{a poruka i skupo }e ko{tati grad

Ovih dana se o~ekuje da Trgovinski sud u Pazinu donese presudu po tu`bi organizatora, agencije Hiqadarska, koncerta srpske narodne muzike u Puli, koji je zabranio gradona~elnik Filip Zori~i}, a koji je bio najavqen za 25. mart.

Istarski `upan Boris Mileti} ka`e da je general-

no protiv zabrana. On je rekao da kao gradono~alnik Pule, nije zabranio nijedan koncert, osim koncerta hrvatskog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona.

Mileti}, me|utim, isti~e da se zabrana Tompsona u Puli ne mo`e porediti sa zabranom koncerta narodne muzike. O tome ho}e li biti koncerta odlu~i} e, ka`e, sud i dodaje da }e, ako ga ne bude, to biti veliki tro{ak za grad.

„ Ja sam protiv zabrana. Ako zabranite koncert jer vam se ne svi|a neka vrsta muzike, {to to zna~i? Sutra vam se ne svi|a neka kwiga pa }ete je maknuti iz gradske kwi`are? To su opasne poruke, ja sam protiv toga”, rekao je Mileti}.

Na pitawe o razlozima zabrane nastupa Tompsona, Mileti} ka`e: Generalno sam protiv nacionalizma, ne podr`avam govor mr`we, mislim da tome u javnim nastupima nema mesta.

Srbija ima ustavnu, nacionalnu i moralnu obavezu da kona~no prizna kraji{ke borce

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta duboko veruje da Srbija ima ustavnu, nacionalnu i moralnu obavezu da kona~no prizna kraji{ke borce za ~itavo vreme rata u dvostrukom trajawu. Postoje}im Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i ~lanova wihovih porodica kraji{ki borci su priznati samo do 27. aprila 1992. godine kada je prestala da postoji SFRJ odnosno do 19. maja 1992. godine kada se JNA povukla. Iz navedene odredbe zakona proizlazi da su kraji{ki borci poslije 27.aprila 1992. godine vodili privatan rat i da su u su{tini teroristi {to je apso-

lutno neprihvatqivo i sramno.

Pripadnici Srpske vojske Krajine i Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srpske Krajine su se ~asno, po{teno i hrabro borili za o~uvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije i slobodu svog naroda. Kraji{kim oficirima i podoficirima tj. biv{im pripadnicima JNA priznat ratni sta` za ~itavo vrijeme rata u dvostrukom trajawu a wihovim borcima nije priznat ratni sta` posle 27. aprila 1992. godine {to predstavqa diskriminaciju i veliku nepravdu. Postavqa se pitawe s kim su ti kraji{ki oficiri i podoficiri komandovali kada je wima u celosti priznat sta` a wihovim borcima nije.

R. N.

Dalmacija, Kistawe: Blago porodice Bjelanovi}

U Dalmaciji, Kistawu, selu nedaleko od Knina, postoji farma magaraca, ali i drugih doma}ih `ivotiwa o kojoj brine ~etvoro dece koji, zajedno sa svojim roditeqima, pokazuju da je uz dobru organizaciju i slogu i `ivot na selu veliko zadovoqstvo i prednost.

^etvoro maloletne dece porodice Bjelanovi} u istoimenom kistawskom zaseoku nisu samo jedina deca u ovom polupustom kraju, ve} jedinstven primer i pokazateq `ivota, qubavi, po`rtvovanosti i posve}enosti kakva se danas retko sre}e. Na porodi~nom imawu koje broji na desetine grla stoke najvi{e je krava, magaraca, ali i drugih brojnih vrsta doma}ih `ivotiwa u jednoj od wihovih svakodnevnih obaveza, ~uvawu blaga koji je osnovni izvor prihoda ove {esto~lane porodice.

Magarci tu zauzimaju posebno mesto, jer su oni bili najve}a `eqa petnaestogodi{we Sare.

„Ja sam u samom startu htela da imam magarce, makar jednog, da ga ~e{qam, brinem o wemu i eto,

ostvarila mi se `eqa, za Bo`i} sam dobila prvo magare. Sva deca `ele neke poklone, ja sam `elela magare...bilo je jedno, a sada ih imamo 30, i malih i velikih i svakakvih...”, ka`e Sara.

Iako im se osobine ~esto ne razlikuju od onih koje su i u qudskoj prirodi, qubav koju ova deca gaje prema svojim `ivotiwama, te{ko je obi~nim re~ima opisati i svako tu ima svoje qubimce.

„Ima i tvrdoglavi, kao i svaki magarac, lewih, dobrih, bezobraznih, a li kakvi su da su, ja wih volim...Nekad mi do|e da ih sve pro-

damo, ali kad vidim ovu zvon~icu, pufnastu kako jede, meni je preslatka”, ka`e Sara.

Wena sestra Jovana voli koze.

„Koze smo najvi{e zbog mene kupili, ja sam ih ~uvala, sada ih imamo deset. Imam svog jar~i}a, super su, ne mora{ oko wih mnogo da se brine{, preslatki su mi mali jari}i”, ka`e Jovana.

Nije to samo pomo} roditeqima, ve} i mnoge obaveze koje ih ~ekaju nakon {kole i svako ima svoje zadu`ewe.

„Meni su obaveze da hranim `ivotiwe, da pi{em doma}e...hra-

nim koko{ke, guske, ze~eve i magare”, ka`e Ilija.

Najstariji Aleksandar, zadu`en je za malo zahtevnije fizi~ke poslove, odaje nam osmogodi{wi Ilija, ali i da prisko~i u pomo} kada je `ivotiwu u kr{u te{ko prona}i.

Savremene tehnologije kod Bjelanovi}a se primewuju na druga~iji na~in i u prakti~nije svrhe.

„Tata kad mu ka`e da na|e krave, on upali dron i tra`i ih. Mi pratimo drona gde on ide i mi ih tako na|emo”, ka`e Ilija.

Pored {kolskih i obaveza u doma}instvu, Bjelanovi}i sti`u jo{ mnogo toga. Ne nedostaje im, ka`u, dru{tvo, jer imaju jedni druge, ali, mno{tvo prilika nedeqom i praznicima, kada radost `ivota dele sa drugim qudima.

„Nedeqom najvi{e idem u crkvu i tamo vidimo prijateqe...ja i sestra pevamo za pevnicom, bra}a su nam u oltaru, Ilija i Aca, tata zvoni a mama poma`e u kuhiwi kada prave prosfore...posle liturgije, kada su poslu`ewa, onda se vidimo sa prijateqima”, ka`e Jovana.

A sve to polazi iz ku}e. Biti primer zajednici, pru`ena ruka pomo}i svakom kome zatreba, vredan, ~estit i po`rtvovan, osnovne su vrednosti kojima se oduvek u~ilo u ovim {krtim i kr{evitim krajevima Bukovice. Ovakve porodice su najboqi pokazateq da ono najvrednije ipak nije nestalo.

„Wihova porodica je pravi primer hri{}anske porodice...nema puno dece, oni su tu jedini, ali jako su vredni”, ka`e Mirko Vrawe{ iz manastira Krka. M. T.

Osnovan Odbor za iseqeni{tvo Matice srpske POKAZATI

BRIGU ZA ISEQENI NAROD U SVETU

Pi{e: Marko Lopu{ina

nau~ne fondacije iz Filadelfije, prof. Svetlana Mati}, predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog dru{tva “Mina Karaxi}” iz Be~a i otac Miroslav Stojenvenovi}, predsednik Srpskog instituta iz Ciriha.

U zdawu Matice srpske u Novom Sadu odr`ana je prva sednica Odbora za iseqeni{tvo sa ciqem da ukazuje na glavne probleme dijaspore i wihova re{avawa, o odnosima dijaspore i matice, kao i o~uvawa srpskog identiteta u svetu

Odluka o formirawu Odbora za iseqeni{tvo u krilu Matice srpske donesena je krajem februara sa sednici Upravnog odbora. Tada je Odbor imenovan u sastavu prof. dr Vladimir Gre~i}, predsednik, prof. dr Krinka Vidakovi} Petrov, potpredsednik, prof. dr Jovan Filipovi}, potpredsednik, msr Ivona Kne`evi}, sekretar, prof. dr Mirjana Bobi}, doc. dr Milica Veskovi} An|elkovi}, Aleksandar Vlajkovi}, dr Boban Kova~evi}, dr Marko Lopu{ina, dr Zoran Milosavqevi}, dr Ma{a Mi{kovi}, dr Vjera Mujovi} Prajs, prof. dr Ranka Peri} Romi}, dr Jelena Predojevi}, dr Dragomir Radenkovi}, dr Danica [anti} i prof. Milena Vu~i}evi}.

U februaru je imenovan i Savet odbora za iseqeni{tvo od tridesetak ~lanova sa svih krajeva sveta. Me|u wima su, na primer, Nikola Lon~ar, predsednik Tesline

Srpski film „Republika Srpska: Borba za slobodu” osvojio je tri glavne nagrade u kategoriji dokumentarnih filmova na festivalu u ^ileu.

Akademija „South Film & Arts” dodelila je filmu nagrade Najboqi dugometra`ni dokumentarni film, Najboqa re`ija za dugometra`ni dokumentarni film i Najboqa kinematografija za dugometra`ni dokumentarni film.

Re`iju potpisuje srpsko-kanadski re`iser Boris Malagurski.

„^estitam celom filmskom timu koji je vredno i svim srcem radio na ovom va`nom filmu, posebne ~estitke direktoru foto-

Na prvoj sednici Odbora za iseqeni{tvo Matice srpske predsedavali su prof. dr Dragan Stani}, predsednik Matice srpske, prof. dr Vladimir Gr~i}, predsednik Odbora i prof. dr Jovan Filipovi}, potpredsednik Odbora. Razmatrani su kratkoro~ni i dugoro~ni plan rada, kao i eventualno pro{irewe sastava Odbora i Saveta odbora u narednom periodu.

- Matica srpske je posle dugih priprema odlu~ila da se aktivno ukqu~i u re{avawe kqu~nih problema na{eg iseqeni{tva, u poboq{awe odnosa dijaspore i matice, kao i u proces o~uvawa nacionalnog i kulturnog identiteta na{eg iseqenog naroda u inostranstvu. Mi u Matici srpskoj `elimo da ~uvamo i razvijamo protok na{ih qudi i wihovih ideja sa svih meridijana sveta, jer smo svesni da su qudi i wihova znawa ogroman kapital, koji treba da slu`i za dobro Srbije – rekao je u svom pozdravnom govoru profesor Dragan Stani}.

Predsednik Odbora dr Vladimir Gre~i} se slo`io da Matica srpska kao najstarija najpametnija srpska ku}a mo`e bitno da uti~e na poboq{awe saradwe matice i srpske dijaspore.

- Na nama je da utvrdimo plan rada i da obezbedimo kontinuitet u delovawu, kako bismo imali zadovoqavaju}e rezultate. Istra`ivawe srpskog iseqeni{tva nije ranijih godina ra|eno na zadovoqavaju}i na~in ni od strane nau~nih, ni od strane dr`avnih insti-

tucija. Mi treba da {irimo svest o zna~aju srpske dijaspore, ali i o dobrobiti za na{ narod i na{u otaxbinu – naglasio je dr Gre~i}.

Predlo`eno je da Odbor za iseqeni{tvo Matice srpske funkcioni{e kao trojstvo Srpske pravoslavne crkve, Republike Srbije i same Matice srpske, da se usvojeni projekti realizuju, da se nau~ne studije i radovi objave u posebnom Zborniku ovog odbora i da se godi{we organizuje Konferencija o iseqeni{tvu, na kojoj bi se javno raspravqalo o glavnim problemima na{eg naroda u inostranstvu.

Profesor Jovan Filipovi} je predlo`io da Odbor za iseqeni{tvo Matice srpske po~ne da radi na izradi baze podataka svih iseqenih Srba u svetu.

- Matica srpska je kao majka svih Srba, koja svake nedeqe priprema sarmu za ru~ak svojoj deci. A deca rasuta svuda, neka do|u, a neka ne do|u na nedeqni ru~ak kod majke –slikovito je objasnio dr profesor Jovan Filipovi}, ina~e, stru~wak za srpsku nau~nu dijasporu i vlasnik Baze podataka srpskih nau~nika u svetu.

Dr Jelena Predojevi} je pred-

dokumentarni film i na sedmom Festivalu nezavisnog umetni~kog filma u Indiji.

Nominovan je na „Near Nazareth” festivalu u Izraelu, Svetskom filmskom festivalu u Kanu i „RED Movie Awards” u Francuskoj, kao i na Festivalu nezavisnog filma u Barseloni i Festivalu nezavisnog filma u Montrealu.

lo`ila da se odr`i nau~na rasprava o definiciji srpske dijaspore i tako odgovori na pitawa da li su iseqeni Srbi dijaspora, rasejawe, emigracija, migracija ili iseqeni{tvo.

- Predla`em da se razmotri i usvoji Projekat prebrojavawa svih Srba sveta da bi se na verifikovan na~in utvrdio broj na{ih qudi na planeti Zemqi i posebno u rasejawu. Ima mnogo zloupotreba broja srpskog naroda u rasejawu, jer nema zvani~no utvr|enog podatka o iseqenicima. Utvrditi ta~an broj je veoma bitno kada je, na primer, re~ o statusu Srba u pojedinim zemqama gde mogu, ako su brojni, da dobiju status nacionalne mawine – predlo`io je dr Marko Lopu{ina.

Kako su ocenili dr Dragan Stani} i dr Vladimir Gre~i} prva konstitutivna sednica Odbora za iseqeni{tvo Matice srpske bila je jako sadr`ajna i uspe{na, jer su weni ~lanovi definisali okvir svog zajedni~kog rada i pojedina~nih aktivnosti. I dogovorili se da krajem 2023. godine odr`e Konferenciju o srpskom iseqeni{tvu danas u svetu.

dota dana{wice, film slikovito do~arava duh naroda sa zapadne strane Drin.

Nakon vrlo burne evropske turneje, tokom koje su bo{wa~ki lobisti, bez gledawa filma, poku{ali da ga zabrane, dokumentarac sti`e i u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Kanadu.

grafije Mladenu Jankovi}u koji je snimio neverovatne kadrove u iskrenoj `eqi da svetu predstavimo ono najboqe {to na{ narod ima”, rekao je Malagurski.

Nedavno je film osvojio i nagradu Najboqi istorijski dokumentarac na Silk Road Film Awards u Kanu, Francuskoj, dok je dobio nagradu za Najboqi dugometra`ni

„Republika Srpska: Borba za slobodu” predstavqa pri~u o vi{evekovnoj borbi srpskog naroda da bude svoj na svome, uz intervju sa proslavqenim srpskim re`iserom Emirom Kusturicom.

Od zanimqivih istorijskih pri~a, do javnosti nepoznatih aneg-

Po~ev{i od ameri~ke premijere u Patersonu, u Wu Xerziju 17. marta, film sti`e gotovo dan za danom i u Xeksonvil, Nort Port, Orlando, Majami, San Dijego, Vankuver, Otavu, Najagara Fols, London (Ontario), Ki~ener, Toronto, Hamilton, ^ikago, Atlantu, Va{ington i Wujork. R. N.

Filmu ”Republika Srpska: Borba za slobodu” tri glavne nagrade na festivalu u ^ileu

Odbor za iseqeni{tvo Matice srpske

WEN SVET JE DRUGA^IJI:

Srpska superbaka pola veka poma`e drugima – ima dragoceni savet za sve

Od kada je sedamdesetih godina zavr{ila kurs za medicinsku sestru, da pomogne i u ratu i u miru, superbaka Danica [mic ne prestaje da poma`e. Nije stala ni tokom pandemije, iako joj je zbog godina, a ro|ena je 1937, preporu~eno da se izoluje, nije prestala da ~ini dobra dela.

„Volontirawe je moje veliko zadovoqstvo, to je deo mog `ivota, ose}am obavezu prema mojim sugra|anima u MZ Top~idersko brdo - Sewak, da pomognem onima kojima je pomo} potrebna, a smatram da svi treba da pomognemo ako `elimo da nam bude boqe, pravednije i humanije mesto za `ivot. Prvi korak je da budemo volonteri i to u sredini u kojoj `ivimo, gde nas qudi znaju, gaje poverewe u nas”.

SUPERBAKA IMA SAVET

ZA VASPITAVAWE DECE

Baka Danica dodaje da treba od malih nogu da u~imo svoju decu da budu humani, da poma`u druge, da je starost veliko iskustvo, a kada je pored we mladost, mladi volonteri, to je odli~an spoj za saradwu, za svaku akciju.

„Stariji qudi nisu teret dru{tvu, oni su i korisni i potrebni dru{tvu. Mi volonteri u Crvenom Krstu, i mladi i stari, obilazimo osobe koje `ive same, da se ne ose}aju usamqeno, zaboravqeno, da su teret dru{tva. Sam dolazak u posetu i osmeh ih oraspolo`i i druga~ije razmi{qaju”.

NE POSTOJI LEK KOJI MO@E

DA ZAMENI KRETAWE

Ova nastavnica matematike i fizike u penziji 53 godine brine o svakome kome je pomo} potrebna, tako je nau~ena i u porodici Jovanovi} u kojoj je odrasla. Kada se udala, brinula je o svojoj, ima dva sina. Jedan je daleko u Kanadi, `ivi od klasi~ne muzike, drugi je ostao u Beogradu, pa Danica danas

Dom za negu starih lica

u`iva u dru{tvu unuke. Za wu na|e vremena, svi drugi moraju da stanu u red, jer potrebna je nemo}nim kom{ijama.

„Imaju poverewe da vam se iskreno i po`ale i pohvale i svoje intimne stvari da vam povere, jer znaju da }e to ostati kao tajna, da ne}ete prenositi drugima. Nama volonterima je bitno da stariji qudi iza|u iz svojih ku}a, da se kre}u, jer kretawe mo`e da zameni mnoge lekove, a ne postoji lek koji zamewuje kretwe”.

Predavala je u Beogradu, na zameni, ali vi{e je radila na selu, u bosanskim planinama. To iskustvo, te`ak `ivot na selu, bilo joj je, ka`e va`no da se opredeli da poma`e qudima kad god i koliko god mo`e.

NE VOLIM QUDE KOJI KUKAJU

Sigurna je da sve {to ima od osobina ~ovek nosi iz porodice, wen pradeda bio je sve{tenik, imao je dvanaestoro dece, sve sinove poslao je iz sela izme|u Loznice i [apca na {kolovawe, wen otac zavr{io je farmaciju. Deca su brinula jedna o drugima, bila u profesijama u kojima poma`u qudima, ali to im je pre svega bila moralna obaveza koju su i woj preneli.

„Ne volim kukawe i osobe koje kukaju. Treba samo biti umeren, u svakom poslu, ne `uriti, koliko se mo`e. Ali potrebno je napraviti i plan rada u toku dana, ja sam ranoranilac, pa uradim ne{to i u svojoj ku}i, svaki dan kuvam, iako `ivim sama. Obi|em svaki dan qude, jer i ja se radujem, to je uzajamno zadovoqstvo, kad ih posetim i kad oni vide mene, jedni drugima mnogo zna~imo”.

OSVAJA VRHOVE PLANINA

„Kad sam radila u Bosni, tamo su ku}e udaqene, sve, nemate prevoz, dva kilometra ste od glavnog puta u selu bez struje, u {umi. To je bio po~etni trening, kad se vratim u grad, imam `equ da pe{a~im, da idem.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Ukqu~ila sam se u planinarsko dru{tvo 2004., dok sam decu podizala nisam mogla, i{li su i u muzi~ku {kolu”.

Sa „Pobedom” baka Danica osvojila je Bukuqu, Zlatibor, Kopaonik, Zlatar, Div~ibare, posebno voli Deliblatsku pe{~aru. Stigla je i do sina u Kanadu, vi{e puta, vra}ala se zbog unuka, ali i Nijagarinih vodopada

MLADA PEVA^ICA MILICA TODOROVI] ISPRI^ALA HIT ANEGDOTU:

Dok sam igrala, na podijum mi je ispao zub

Ove godine, Milica Todorovi} slavi 18 godina postojawa na muzi~koj sceni. Iako je sada veoma uspe{na i ostvarena, popularna peva~ica ka`e da je put bio veoma trnovit.

- Jeste trnovit put. Imamo uspona i padova, kao i rizika, da li }e pesma pro}i i postati hit. Ova profesija vu~e i puno odricawa, ne spavawa, odricawa od porodice, ja jako patim za mojim rodnim gradom Kru{evcom. Kada se osvrnem, shvatim da sam puno toga uradila za ovih 18 godina.

Obi{la sam ceo svet, pevala, nastupala, glumila, koga sve nisam upoznala – ka`e Milica

Milica va`i za veoma spontanu i prirodnu osobu koja bez problema pred kamerama pri~a svoje najve}e blamove koji su joj se dogodili tokom karijere

- Imala sam mle~ne zube, a jedan mi je ostao u hlebu dok sam jela. Morala sam taj dan da pevam, jer sam imala zakazanu svirku, ali sam se trudila da sakrijem. U jednom

momentu nasmejala se i videlo se da nemam trojku. Ja sam taj zub lepila sama, dok mi zubar nije napravio pravi zub. Iza{la sam u grad i potpuno zaboravila da alkohol razre|uje taj lepak za zub. Dok sam igrala, na podijum mi je ispao zub i nastao je op{ti haos – ispri~ala je Milica kroz osmeh.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Milo{ Obrenovi} mudro oslu{kivao {ta narod misli o vlasti

kojima je op~iwena. Stigla je i do Wujorka i drugih velikih gradova preko okeana. Gospo|a Danica nerado govori na temu za{to ne poma`emo drugima kao ranije, wen svet je druga~iji, ona nema vremena za lo{e vesti i lo{e qude. Ipak, ne mo`e da ne primeti promenu, a ima i savet, va`no je oslu{kivati mlade. M. T.

145

Superbaka Danica [mic

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Ovog vikenda jedini srpski list u Australiji na }irili~nom pismu nedeqnik „Srpski glas“ slavi jo{ jedan vredan jubilej, 32 godine od osnivawa i izla`ewa svog prvog broja. Naime, kao {to ve}ina na{ih ~italaca zna, te turbulentne 1991. godine za ~itav srpski narod u Srbiji i dijaspo-

SRPSKI GLASnedeqnik koji traje

svakog ~itaoca jo{ uvek traje, ali op{tepoznato je da na kraju opstanu samo oni najhrabriji.

Hrabrost SG nije samo u wegovom tvrdoglavom opstanku, ve} i u `eqi da se `ivi za tradiciju i za dobro zajednice. Mo`e se slobodno re}i da je nedeqnik SG jedan od ~eli~nih simbola srpske zajednice u Australiji, jer bele`i svaki va`an doga|aj {irom ove beskrajne i prelepe zemqe. Upravo ta nit nas je odr`ala, jer postojimo za sve one verne ~itaoce koji nam veruju, i koji su nam bili verni svih ovih decenija. Trideset i dve godine izla`ewa

su ovda{wi australijski mediji nudili. Za vreme i nakon NATO bombardovawa Srbije 1999. godine SG je ponovo krvario sa svojom otaxbinom, `ele}i da i tada bude uz svoj narod koji nije pristajao na poni`ewe kao i mnogo puta kroz istoriju. I nakon politi~kih promena u Srbiji 2000. godine SG je izdr`ao jo{ jedan test vremena, ostaju}i veran sebi i svom trajnom ciqu, a to je o~uvawe srpskog imena i srpskog jezika na ovim prostorima.

I kao {to na{ narod ~esto voli da ka`e: „pesma nas je odr`ala, wojzi hvala“, tako i SG

ri, osnovan je u Australiji list na srpskom pismu koji jo{ uvek traje i prkosi vremenu. Bilo je to 19. marta, mo`da simboli~no ba{ u mesecu koji kroz istoriju ima vi{e nego sudbonosni karakter za ~itav srpski narod, u posledwih stotinak godina. Uz du`no po{tovawe svima, ali kada jedan nedeqni list izdr`i test vremena od tri decenije, onda dobija i karakter jedne institucije. „Srpski glas“ (SG) u ovim australijskim uslovima zaista to i jeste, jer je pro{ao ~ak i test dolaska interneta i pametnih telefona. U tom olujnom vremenu za {tampana izdawa mnogi su poklekli i nestali, dok se SG odr`ao prkose}i novim tehnologijama. Ipak pri~a o {tampanim novinama i internetu je mnogo ozbiqnija, i to jeste bitka koja traje i traja}e jo{ izvesno vreme. Jo{ pre desetak godina mnogi su predvi|ali ~ak potpuni nestanak {tampanih izdawa u eri interneta, {to je mnoge obeshrabrilo da nastave tu borbu sa vetrewa~ama. Naravno, ta prava „donkihotovska“ bitka za

ili 2.544 izdawa, bez ijednog jedinog presko~enog broja je jedan ogroman uspeh vredan po{tovawa. Za sve to vreme SG je stasavao uz generacije na{ih doseqenika. Tako su odmah nakon osnivawa lista, po~etkom devedesetih godina pro{log veka ve}ina na{ih ~itaoca bili potomci doseqenika posle Drugog svetskog rata i ekonomski emigranti iz socijalisti~ke Jugoslavije (SFRJ). Vrlo brzo okolnosti su se promenile, kada je velikih broj srpskih izbeglica stigao sa prostora SFRJ, gde je buktao gra|anski rat. I tada je SG zadr`ao svoj osnovni ciq postojawa, pru`aju}i svim ~itaocima prave i blagovremene informacije iz otaxbine, u vreme kada je na ovim prostorima vo|ena surova medijska anti-srpska propaganda. Tada su na{i qudi {irom Australije poku{avali da u SG prona|u zrno istine o tome {ta se zaista de{ava u svim srpskim zemqama tamo daleko. I tada je SG odigrao kqu~nu ulogu ne daju}i na{im qudima da se utope u bezli~no sivilo informacija koje

mo`e za svoj opstanak zahvaliti i svom nepopravqivom optimizmu. Naravno, najve}i kredit za tu ~iwenicu dugujemo vernim ~itaocima kao i vizionarskim osniva~ima i vlasnicima nedeqnika. Oni su hrabro i tvrdoglavo prkosili vremenu ni`u}i godine kao bisere, jer iza svakog tog bisera stojim ogroman trud i napor svih onih koji su u~estvovali u kreirawu svakog broja SG. Po~ev{i od vrednih dizajnera i urednika, do stalnih novinara i volontera koji nisu `alili svoje vreme i neprospavane no}i, kako bi svaki broj ugledao svetlost dana {irom Australije. Tako je i ovaj jubilarni broj SG iza{ao sa mnogo qubavi i po`rtvovawa svih nas koji se borimo da wegov osnovni ciq ostane i budu}im generacijama koje dolaze. U to ime `iveli i srda~an pozdrav svim na{im dragim ~itaocima, zbog kojih tako dugo trajemo i opstajemo.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

POSTIGNUT

DOGOVOR: Australija se naoru`ava ameri~kim nuklearnim podmornicama

Albaneze je rekao da }e, od po~etka naredne decenije, Australija preuzeti tri ameri~ke podmornice na nuklearni pogon klase Virxinija

Predsednik SAD Xo Bajden i lideri Australije i Ujediwenog kraqevstva saop{tili su da }e Australija od SAD kupiti nuklearne-podmornice, kako bi modernizovale svoju flotu, usred sve ve}e zabrinutosti oko uticaja Kine na Indo-Pacifiku.

„Danas objavqujemo korake za sprovo|ewe na{eg prvog projekta u okviru AUKUS-a i razvoj kapaciteta australijskih konvencionalno naoru`anih nuklearnih podmornica. @elim da budem jasan od samog po~etka, tako da nema zabune ili nesporazuma, ove podmornice imaju pogon, nisu podmornice sa nuklearnim oru`jem. One imaju nuklearni pogon – nisu nuklearne”, najavio je predsednik Xo Bajden.

Premijer Australije Entoni Albaneze rekao je da AUKUS predstavqa jedinstvenu investitiju u sektoru odbrane Australije.

„To je osna`ivawe nacionalne odbrane Australije i obezbe|ivawe sigurnosti i stabilnosti u regionu”, rekao je on.

Albaneze je rekao da }e, od po~etka naredne decenije, Australija preuzeti tri ameri~ke podmornice na nuklearni pogon klase Virxinija.

„Tako|e smo ponosni na partnerstvo sa Ujediwenim Kraqevstvom na izgradwi podmornice slede}e generacije, koja }e se zvati SSN-AUKUS. Nova, konvencionalno naoru`ana podmornica na nuklearni pogon zasnovana na britanskom dizajnu i koja ukqu~uje najnovije australijske, britanske i ameri~ke tehnologije“, dodao je premijer Australije.

Partnerstvo AUKUS-a, najavqeno 2021. godine, otvorilo je put Australiji za pristup podmornicama na nuklearni pogon, koje su sposobnije od ~amaca na konvencionalni pogon, kao protivte`a kineskom vojnom ja~awu.

Milan Maksimovi}, vode}i kandidat Grupe E na izborima u Novom Ju`nom Velsu

Na predstoje}im izborima u saveznoj australijskoj

dr`avi Novi Ju`ni Vels, koji se odr`avaju 25. marta, srpska zajednica ima za koga da glasa. To je kandidat Milan Maksimovi}, koji vodi Grupu E. On je kandidat za gorwi dom i za wega se mo`e glasati na velikom belom papiru u svim izbornim jedinicama.

Milan Maksimovi}, poreklom iz Sarajeva, poznat je u Australiji i u na{oj zajednici po wegovom humanitarnom radu. Prvenstveno poma`e prognanim hri{}anima, ali je pru`ao i pru`a pomo} `rtvama po`ara, penzionerima i `rtvama korona virusa. Milan je 2021. dobio medaqu gra|anina godine za svoj humanitarni rad u na{oj i {iroj australijskoj zajednici. Razgovarali smo sa Milanom o trenutnoj situaciji i wegovim budu}im planovima.

n Kakvo je va{e mi{qewe o trenutnoj politi~ko-ekonomskoj situaciji u Australiji?

„Izgubili smo vjeru u sve glavne stranke. One ne predstavqaju nas - one predstavqaju samo mo}ne. Postoji veliki finansijski pritisak kojem su porodice trenutno izlo`ene. Razorni uticaj od 10 uzastopnih pove}awa kamatnih stopa u posledwih 10 mjeseci u~inio je na{e

MARCH 16-26 2023

`ivote sve skupqim. Svesni smo da te mere uni{tavaju porodice, ali mi smo spremni da na|emo rje{ewa za ova goru}a pitawa. Znamo da se mnoge porodice mu~e da zavr{e mjesec, i odlu~ni smo da na|emo na~ine da olak{amo finansijski pritisak s kojim se suo~avaju. U isto vreme, kao roditeq, umoran sam od gledawa na{e djece izlo`ene {tetnim uticajima i seksualizaciji na{e kulture. Moramo

TICKETS ON SALE

serbianfilmfestival.com.au

djelovati sada, da za{titimo na{u djecu i izgradimo boqu budu}nost za sve nas. „ rekao je Milan.

n Po ~emu se program va{e partije razlikuje od drugih?

„Mi se razlikujemo od svih velikih i malih partija prvo po tome {to svi na{i kandidati dolaze iz zajednica i {to mi i daqe ostajemo posve}eni humanitar-

nom radu. Mi smo protiv profesionalnih politi~ara koji nikad nisu imali pravi posao nego po 20-30 godina sede u parlamentu daleko od naroda. Na{i kandidati su iz naroda i za narod. To su pre svega porodi~ni qudi koji brinu za budu}nost svih porodica. Svi na{i kandidati }e morati da urade test rad sa decom i da se uradi provera wihovog rada u zajednici. Mi smo jedna od malobrojnih stranaka koja se bori protiv pedofila i u na{em programu tra`imo da svaki roditeq mo`e da potra`i u bilo kojoj policijskoj stanici registraciju svih pedofila i seksualnih kriminalca koji `ive oko {kole gde wihova deca poha|aju. Sve ostale male i velike partije ovo izbegavaju. I mi smo jedinstvena stranka koja se bori da na{i kandidati mogu najvi{e da budu u parlamentu 3 perioda kako bi dali drugim ~lanovima {ansu i radi prevencije od korupcije. Svjedoci smo da su ~ak i premijeri koji su bili preko 20-30 godina u parlamentu su ~esto osumwi~eni za korupciju od 100 miliona dolara. Svi treba da dobijemo {ansu da slu`imo narodu. Na{i kandidati su prvenstveno porodi~ne osobe koje ve} iako nisu izabrani rade za dobrobit na{e zajednice.” rekao je Milan.

n Kako mo`emo da vas podr`imo?

„Hvala {to ste mi dali prostor i vreme da podelimo sa vama moja uverewa i na{e vrednosti. Mo`ete da pozovete na{u kancelariju na 02 8090 9393 za vi{e informacija. Bi}u kandidat na svim izbornim okruzima i mo`ete glasati za mene pod Grupom E po~ev{i od upusivawa broja 1, 2, 3 ispod linije. Nastavite numerisawe kutijica od 4-15 na osnovu va{eg predloga. Ne pi{ite iznad linije. Grupa E je grupa uznemirenih roditeqa koji `ele da za{tite na{u decu i porodice.” rekao je vode}i kandidat Grupe E, Milan Maksimovi} .

Praznik srpskog filma

Nakon sve~anog otvarawa u svim ve}im gradovima, po~iwe tradicionalni praznik srpske kulture {irom zemqe za sve qude dobre voqe koji vole srpski film. U bioskopima Hojts tokom ovih desetak dana bi}e prikazana pet filmova po izboru selektora Festivala srpskog filma (FSS), filmskog kriti~ara iz Beograda Nenada Duki}a. Svi filmovi su na srpskom jeziku sa engleskim titlovima. Kompletan program festivala u svim gradovima se mo`e na}i na veb sajtu FSS (www.serbianfilmfestival. com.au). Ove godine najdugove~niji srpski filmski festival van Srbije slavi i jubilej, vi{e od dve decenije postojawa. Tim povodom razgovarali smo sa uglednim biznismenom Xonom Jeremi}em iz Melburna, jednim od organizatora i potpredsednikom Festivala srpskog filma u Australiji.

n Xon, nakon tri godine pauze zbog korone 20. Festival srpskog filma je pred nama, koja je tvoja poruka svim qudima koji vole srpski film i razmi{qaju da posete FSS ove godine?

- Vi{e od 20 i vi{e godina tradicije Festivala srpskog filma garantuje i ove godine dobar izbor za sve one koji `ele da nas posete u bioskopima Hojts tokom ovih desetak dana. Li~no, ja sam ukqu~en u organizaciju i pomagawe ovog festivala jo{ od 2005. godine, kada me je pokojni Petar Kozlina, dugogodi{wi predsednik FSS-a zamolio da uradim kompilaciju filmova sa festivala na dvd, kako bi mogli br`e da ih {aqemo u svim bioskopima {irom Australije. Kasnije sam pomogao i u marketingu festivala i tako sam po~eo zajedno da radim sa Petrom koji je ceo posao radio sjajno i volonterski iz qubavi prema zajednici i srpskoj kulturi. Da, bilo je na`alost tri godine pauze iz poznatih okolnosti ali ove godine se vra}amo u novom terminu i nadamo se velikoj poseti na{ih qudi iz cele Australije. Ponovo imamo saradwu sa bioskopima Hojts kao neprofitna organizacija ali je upravo zato va`no da qudi do|u u {to ve}em broju.

n Pomenuo si da je tim FSS skup volontera i qudi koji `ele da pomognu odr`avawe ove manifestacije. Konkretno, ti si ukqu~en u organizaciju vi{e od 15 festivalskih izdawa, koji je tvoj glavni motiv i pokreta~ka snaga?

- To je pre svega jedna vrlo li~na odluka. Kao hri{}anin ja

verujem da je jako va`no da svi mi uradimo ne{to za op{te dobro i u ovom slu~aju za srpsku zajednicu u Australiji kojoj i sam pripa-

dam. ^esto nije lako na}i vremena i energije ali ukoliko se to radi iz qubavi onda je to jedna vrlo zahvalna situacija u kojoj je

samo va`no videti da je to ura|eno za zajednicu. Nema tu nikakvih li~nih motiva ve} je to iskqu~ivo moja `eqa da pomognem da se jedna ovakva sjajna manifestacija odr`i.

n Ovo je 20. izdawe festivala ali je osnovan jo{ 2001. godine {to ga ~ini najdugove~nijim srpskim filmskim festivalom van Srbije. Po tvom mi{qewu u ~emu je tajna uspeha ove manifestacije?

- Za sve godine, FSS je uspe{no prkosio svim izazovima i problemima pre svega zahvaquju}i na{em Petru Kozlini koji imao uvek hrabrosti i znawa da festival vodi sa vrlo malo materijalnih sredstava. On je to radio iskqu~ivo iz qubavi prema zajednici i to je i mene motivisalo da se ukqu~im u organizaciju i pomognem koliko mogu. Sa druge strane festival se naravno odr`ao i zahvaquju}i na{oj vernoj publici koja je dolazila svih ovih godina {irom Australije. Zato pozivam publiku da i ove godine do|e i na taj na~in podr`i ovu sjajnu i izuzetnu manifestaciju. [to se mene li~no ti~e ja }u nastaviti da i u budu}nosti na sve na~ine poma`em FSS svojim zalagawem i trudom kao {to to ~ine i svi na{i volonteri bez kojih ne bi mogli da slavimo ovogodi{wi jubilej.

Sa{a Jankovi}

BILO JEDNOM U SRBIJI

(Once upon a time in Serbia)

Bilo jednom u Srbiji je srpski 2022. godine, u re`iji Petra Ristovskog, Zvonimira [imuneca, ~ija je premijera cu 6. marta 2022. godine. Ovo je topla sme{tena izme|u dva svetska rata u u kome se neobi~nim spletom okolnosti vo ~udo i izgradi istorija tog malog veliki qudi... Radwa filma sme{tena nakon Prvog svetskog rata, kad se Dine ni pobedom i nepovratno inficirani i napretka koji su osetili u velikom oronuli Leskovac: Dine u svoj nekada{wi Cone na sopstvenu sahranu. Predodre|eni ke, izrastaju u heroje. Cone, znawem Man~esteru, pokre}e uspe{nu tekstilnu zavrti to~ak napretka i ponovo osvaja Zorku. Dine prikazuje filmove u svom uvek mewa ukus mladih, dok Zorka i odlu~no{}u boje ~ar{iju. Usput }e ju da budu}e generacije znaju kako je najve}i mali grad. Nadahnuta stvarnim mi{qeno je kao romanti~na, duhovita pri~a u kojoj mali qudi postaju nada ne u Leskovcu, posebno Cone koji zna veliko, onoliko koliko su veliki wemu.

Rediteq: Petar Ristovski

Scenarista: Zvonimir [imunec

Uloge: Viktor Savi}, Nemawa Oliveri}, Ristovski, Sloboda Mi}alovi}, Radovan ran Cvijanovi},Miki Manojlovi}, Ivan

Produkcija: 2022; Klasifikacija:

jawe: 125 minuta; @anr: melodrama

“Od 16. do 26. marta u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu bi}e odr`ana 20. po redu, jubilarna smotra srpskog filma

Xon Jeremi}

Xon Jeremi} u sredini

SRBIJI

srpski igrani film iz Ristovskog, a po ideji premijera bila u Leskovtopla qudska pri~a u gradi} Leskovac, okolnosti dogodi pramalog mesta gde stanuju sme{tena je dve godine Dine i Cone, opijeinficirani duhom slobode velikom svetu, vra}aju u nekada{wi bioskop, a Predodre|eni za gubitniznawem koje je stekao u tekstilnu industriju, osvaja svoju verenicu svom bioskopu i zai Ru`ica lepotom }e usnimiti istorije Leskovac postao stvarnim doga|ajima, zaduhovita i nostalgi~na nada i nosioci promezna da je neko mesto qudi koji `ive u

Oliveri}, Teodora Radovan Vujovi}, ZoIvan Bekjarev Klasifikacija: MA 15+; Tramelodrama

NIJE LO[E BITI ^OVEK (It’s not so bad being human)

Pri~a prati profesora klavira Milana (Vojin ]etkovi}) 5 godina nakon {to je wegov kum, nekada{wa pop zvezda Ranko Beli (Gordan Ki~i}), nestao pod nerazja{wenim okolnostima. Milan odlu~uje da razre{i misteriju i kona~no sazna {ta se dogodilo sa Belim. Ne nalaze}i podr{ku i razumevawe porodice i okoline, Milan razvija prijateqski odnos sa psom lutalicom.

Scenarista i rediteq: Du{an Kova~evi}

Kompozitor: Mom~ilo Bajagi} Bajaga

Uloge: Vojin ]etkovi}, Branka Kati}, Gordan Ki~i}, Lena Kova~evi}, Hristina Popovi}, Nenad Jezdi}, Andrija Milo{evi}, Sr|an @ika Todorovi}, Andrija Kuzmanovi}, Boris Milivojevi}, Marko Gvero, Bojan Dimitrijevic, Mira Bawac, Milan Lane Gutovi}, Mi}ko Qubi~i}, Jelena Mihajlovi}, Sr|an Timarov, Nemawa Stamatovi}

Produkcija: 2021; Klasifikacija: MA 15+; Trajawe: 104 minuta; @anr: komedija

KQU^

(The Key)

Kqu~ je srpski igrani film iz 2022. godine u re`iji Marka Sopi}a, koji je premijerno prikazan u Beogradu, 22. februara 2022. godine. Ovaj film prati intrigantnu temu borbe za veoma vrednu vizantijsku relikviju — Konstantinovo blago, zaostav{tinu despota Stefana.

Rediteq: Marko Sopi}

Scenaristi: Bojana \okovi}, Miladin [evarli}

Uloge: Sowa Kola~ari}, Radivoje Bukvi}, Branimir Popovi}

Produkcija: 2022; Klasifikacija: MA 15+; Trajawe: 90 minuta; @anr: akcioni triler

PETKANA – KRST U PUSTIWI

(A cross in the desert)

Pobo`na devojka Paraskeva, napu{ta svoj `ivot me|u qudima u gradu Konstantinopoqu i odlazi u Jordansku pustiwu gde provodi narednih ~etrdeset godina svog `ivota bore}i se sa isku{ewima, gresima i unutarwim demonima. Pratimo wen put od obi~ne devojke do najvoqenije i najpo{tovanije Svetiteqke Pravoslavqa.

Rediteq: Haxi-Aleksandar \urovi}

Scenarista: Qiqana Habjanovi} \urovi}, po romanu “Petkana”

Uloge: Milena Predi}, Milica Stefanovi}, Mariam Amer, Filip Hajdukovi}

Produkcija: 2022; Klasifikacija: MA 15+; Trajawe: 123 minuta; @anr: religiozni

STRAHIWA BANOVI]

(As far as I can walk)

Na po~etku migranstske krize Strahiwa i wegova `ena Ababu, oboje stari 28 godina, napustili su Ganu. Uspeli su da stignu do Nema~ke, samo da bi ih odande deportovali nazad u Beograd. Srbija mo`da nije Nema~ka, ali Strahiwa daje sve od sebe da zapo~ne novi `ivot. Vredno radi da dobije azil, trenira fudbal za lokalni klub i volontira za Crveni krst. Proces je, dugotrajan, i Ababu, strastvenu `enu koja `eli da postane glumica u Londonu, wihov `ivot ne ispuwava. Jedne no}i stigla je nova grupa Sirijaca, na putu u Zapadnu Evropu. Jedan od wih je Ali, harizmati~ni levi~arski aktivista. Ababu mu se isprva ruga, ali ve} slede}eg dana, bez obja{wewa, odlazi s wim iz Srbije. Strahiwa kre}e balkanskom migrantskom rutom iz drugih razloga od svih ostalih: iz qubavi. Inspirisan epskom pesmom Banovi} Strahiwa, u kojoj savremeni afri~ki migranti zauzimaju mesta srpskih nacionalnih junaka. Istovremeno ve~na i aktuelna, ova adaptacija preispituje identitet, tradiciju, rasu i qubav.

Rediteq: Stefan Arsenijevi}

Scenaristi: Stefan Arsenijevi}, Nikolas Dukrej, Bojan Vuleti}

Uloge: Ibrahim Koma, Nansu Mensah-Ofei, Maksim Khalil, Rami Farah, Neboj{a Dugali}

Produkcija: 2021; Klasifikacija: MA 15+; Trajawe: 132 minuta; @anr: drama

POSETA EPISKOPA SILUANA CRKVI SVETOG SAVE U KANBERI

U nedequ, 12. februara u crkvi Svetoga

Save na Fareru Episkop australijsko-novozelandski Gospodin Siluan slu`io je svetu Arhijerejsku liturgiju uz saslu`ewe Arhimandrita Petra, sve{tenstva iz Kanbere, Sidneja i uz pratwu crkvenog hora. Wegovo preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan je do{ao na poziv Crkveno {kolske op{tine Sv. Sava u Arhijerejsku posetu. Na liturgiji je prisustovao na{ verni narodi iz Kvimbijena i Kanbere,

mo`da ne ba{ u prevelikom broju jer su zbog praznika i produ`enog vikenda mnogi oti{li kojekuda. Kao i svaki put, tu je bio i ambasador Srbije u Australiji, gospodin Rade Stefanovi} sa suprugom.

Po zavr{etku Svete Arhijerejske liturgije svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde su na{e vredne doma}ice iz kola srpskih sestara ’Kosovka Devojka” pripremile bogat ru~ak, pi}e i kola~e.

Posle poslu`ewa ru~ka svim prisutnim se obratio Episkop Gospodin Siluan, koji je najpre pri~ao o Svetom pri~e{}u i wegovom zna~aju. Zatim je generalno pri~ao o nevoqama koje su zadesile ~itav svet, o sukobu Rusije i Ukrajine, a obe dr`ave je pomiwao i u molitvi. Pri~ao je i o globalnim promenama i kao jako va`no je rekao da mi kao narod trebamo vi{e nego ikad da se dr`imo jedni drugih okupqeni oko svoje crkve.

Na kraju je Episkop jako i emotivno pri~ao o Kosovu i Metohiji i o tome koliko srpske vlasti i politi~ari di`u svoj glas da se ~uje da je Kosovo i Metohija srpsko i kako se svi zajedno za wega moramo boriti i izboriti jer je ono uvek bilo na{e i osta}e. Za sam kraj zahvalio se ocu Branku Vasili}u i crkvenom odboru na pozivu u nadi da }ese opet videti i posetiti uskoro.

I kad smo ve} kod Kosova i Metohije ja bih dodala jo{ par re~enica. Lako se [iptarima juna~iti i kada nisu u pravu, kada oni imaju iza sebe nekoga ko to podr`ava, a to su Zapadne sile i Amerika. Ali oni ne shvataju da wih te sile sve vreme dr`e u zabludi da ih podr`avaju iskqu~ivo iz nekih pravih interesa. Oni ih ustvari podr`avaju samo da bi kao i po celom svetu opqa~kali ono {to mogu da opqa~kaju, wih uop{te ih ne interesuje albanski narod na Kosovu i Metohiji, ni {ta }e biti sa wim. I kome su

pa Amerikanci ikad bili prijateqi, kako su se oni uop{te postavili u ulogu prijateqa? Amerikanci su svojim primerom pokazali kako se istrebquju narodi starosedeoci. Mi nikada nismo bili takvi i nikada nismo zaposedali tu|e teritorije, mi smo non stop branili ono {to je na{e. I svi moraju da shvate da je KiM, uvek bilo na{e i na{e }e ostati zanavek. Sila Boga ne moli a Bog silu ne voli, jednom }e sve do}i na svoje. Oni nisu svesni da su tamo sve ograde oko placeva napravqene od srpskih kostiju, oni ne znaju {ta je to, oni kopaju po na{im a ne po svojim kostima. Non stop kopaju po tu|im kostima, to se nikada ne}e dobro zavr{iti i nikada se nije dobro zavr{ilo. Mi samo moramo biti slo`ni i strpqivi. Nema predaje, Kosovo je Srbijauvek bilo i osta}e srpsko.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Crveni suton nad Kubom

Kubanci su nasmejani, gostoqubivi, predusretqivi, lepo miri{u i sre|uju se. @ene su i u tolikom siroma{tvu na{le na~in da ne{to zarade pa na svakih 300 metara postoji improvizovani salon lepote

Kada u Srbiji, usled ve{ta~kih nesta{ica, na samo nekoliko dana na rafovima nema {e}era, uqa ili mleka, nervoza dostigne razmere „revolucije”. Ali kada u Havani Kubanac kao mese~no sledovawe dobije sedam jaja po ~lanu porodice, jedno pile, tri kilograma pirin~a i nekoliko zemi~ki, na revoluciju se ne pomi{qa, jer im je preko glave. Da stvar bude jo{ gora, ne di`u je ni kada nema toalet-papira, iako je on ovde deficitarna roba. U Havani ne mo`e da se kupi. Svidelo se ovo nekome ili ne, upravo je ovo svakodnevica onih koji su se ovde rodili, ali i turista koji ho}e da vide kako `ive prose~ni Kubanci u komunizmu 21. veka.

STANOVNI[TVO KUBE

Gotovo svi beli Kubanci vode poreklo iz [panije. Porodica Kastro je poreklom iz [panije. Otac Fidela i Raula Kastra je do{ao iz [panije. Porodica Kastro nema nikakve duboke korene na Kubi. Za{to su dolazili ~ak na Kubu iz [panije? Kuba je bila usputna stanica na putu iz [panije ka Ju`noj Americi i obratno, otuda [panci na Kubi. Tamnoputi Kubanci su svi poreklom iz Afrike. To su danas potomci biv{ih robova, koji su radili na planta`ama {e}erne trske {irom Amerike.

Kuba je bukvalno slu`ila kao usputna stanica za robove koji su istovarani na jugu dana{we SAD. Ameri~ka ekonomija se zasnivala na robovlasni{tvu i wima je bila potrebna besplatna radna snaga robova iz Afrike i sa Kube.

Da ovu zemqu ne ~ine samo prelepe pla`e Varadera, Trinidada i Karipsko more uveri}e se svi oni koji umesto hotela izaberu privatni sme{taj u havanskim starim ku}ama iz predrevolucionarnog perioda (kasama). Ku}e nemaju prozore ili ako ih slu~ajno imaju onda su zakovani. Vrata su jedina kroz koja prolazi dnevno svetlo. Praksa je da za ceo sprat u zgradi postoji samo jedan toalet, a tu mo`e da `ivi i do pet porodica.

TOMPUSI I REDOVI

PRED PRODAVNICAMA

U neposrednom kom{iluku susre}u se Kubanci koji, da ne bi ostali gladni, kako znaju i umeju moraju da do|u do dolara i evra, jer za pezose, koliko ih obi~no imaju, te{ko {ta mogu da kupe. Zato na ulici otkupquju evre i dolare od stranaca, ne bi li se osnovnim namirnicama snabdeli u posebnim radwama koje ih za stranu valutu prodaju. Zvani~ni kurs ni`i je za 30 odsto od crnog, tako da se za 100 evra na ulici dobije hrpa nov~anica od koje se ~ovek

KUBA I ZDRAVSTVO

Kuba je uvek davala najve}i prioritet obrazovawu i medicini. Zato su sami napravili vakcinu protiv kovida. Svake godine {aqu 20.000 lekara po Africi da sta`iraju i le~e qude besplatno.

ra. Sve`e kokosovo mleko na ulici ko{ta 80 dinara, a wihova najvi{a primawa ne prelaze 40 dolara mese~no. Imaju ih malobrojni sre}nici koji su, recimo, dobili posao u nekom od hotela.

Ponuda sapuna i ostale hemije vi{e je nego skromna. [ampon ko{ta oko 300 dinara, zbog ~ega }e svaka gazdarica kod koje se odsedne zamoliti gosta da joj ostavi preostali sapun, kaladont ili dezodorans. Oni koji ne mogu da daju 300 dinara imaju posebne radwe za higijenu gde se {ampon to~i i prodaje na mililitre. Pa koliko kupite, toliko platite – 10, 20, 50 mililitara. Fla{iranu vodu strancima prodaju za 300 dinara. I tu jedino nema cenkawa, jer ona iz slavine nije za pi}e…

Pekare postoje, ali u wima nema peciva, ba{ kao ni lekova u apotekama. Umesto hleba u restoranima koji obiluju sve`om ribom, poslu`i}e pre pirina~ jer bra{no sti`e na ka{i~icu. Uo~i gregorijanskog Bo`i}a, kao iznena|ewe, na ulicama Havane mogao se videti i poneki prodavac `ivih jagawaca. U no}i 31. decembra Kubanci na slavqe pozivaju prolaznike na svoje skromne ku}ne proslave. Ono {to ih sigurno izdvaja od ostalih jeste muzika i pesma na kojima im mnogi mogu pozavideti. Za razliku od srpskih komunista koji su zabrawivali religiju i slave, ovda{wi dopu{taju sve, jer je sirotiwa tolika da im ne treba jo{ jedna glavoboqa. Religija se tretira kao li~na stvar i dr`avu prakti~no ne zanima. Turisti~ka atrakcija Havane – vo`wa oldtajmerima jeste izazov za one koji dolaze iz belog sveta gde su hibridni i automobili na struju hit. Me|utim, voza~i ovih starih ameri~kih la|a imaju mnogo glavoboqa, jer uz ~este kvarove i nedostatak rezervnih delova te{ko dolaze i do goriva. Benzinske pumpe su retkost. Auto-putevi su prazni, iako imaju po tri i ~etiri trake. Pre }e se na asfaltu videti kowska zaprega, nego automobil. Kuba se gorivom snabdeva mahom iz Venecuele za koju Kubanci sa `aqewem ka`u da je siroma{nija od wihove domovine.

MANIKIR ZA TURISTE

upla{i, a koja }e biti dovoqna za, recimo, pet dana komotnog boravka, koji podrazumeva obroke u pristojnim restoranima, koktele i taksi vo`we.

Na crno mo`e da se pazari gotovo sve. Od tompusa do kartice za mobilni telefon. Pod uslovom da imate svog ~oveka koji }e da obezbedi pravu, a ne fejk robu. Svakodnevna slika duga~kih redova pred ba-

kalnicama samo je prvih dana iznena|ewe za turiste. Takve scene na ulici zna~e da je stigao novi kontigent hrane, obi~no pirin~a ili pasuqa. Na improvizovanim uli~nim tezgama mo`e da se pazari i pokoja kifla, uz upozorewe na tabli „ovo je skupa roba”. Mleka ima u prahu, ponekad. U radwama gde samo Kubanci mogu da kupuju konzerva ribe prodaje se za desetak dina-

Kada turista na ulici u centru Havane vidi `rtvovanu koko{ku, treba da zna da je paganstvo ovde i daqe prisutno. Stare Kubanke s tompusom napla}uju slikawe, uz {ta se pru`a mogu}nost i da turisti pro~itaju sudbinu s dlana ili iz karata. Uprkos svemu, Kubanci su nasmejani, gostoqubivi, predusretqivi, lepo miri{u i sre|uju se. @ene su i u ovakvim okolnostima na{le na~in da ne{to malo zarade. Na svakih 300 metara, kako u Havani tako i u Trinidadu, na}i }e se po jedan manikir gde Kubanke, ali i turistkiwe iz belog sveta neretko ulaze da se ulep{avaju. Turistkiwe koje su odlu~ile da promene barem boju noktiju ka`u da se zapravo radi o lakirawu noktiju raznim {qokicama. Ali, deluje lepo.

Oni koji ne mogu bez interneta ovde ne}e dugo izdr`ati jer, sve i kada se kupi kartica koja na crno ko{ta 20 evra i diler je namesti na licu mesta, mre`e verovatno ne}e biti. Zato je Kuba raj za one koji bi da se od 21. veka odmore.

IZUZETNA NAGRADA ZA IZUZETNU @ENU:

Svetlana Spaji} je jedina Srpkiwa kojoj je dodeqeno

priznawe Evropske Unije za Liderstvo `ena

Svetlana Spaji} je aktuelni laureat i jedina Srpkiwa kojoj je dodeqeno priznawe Evropske Unije za Liderstvo `ena. Prevodilac je najzna~ajnijih politi~kih doga|aja, istaknuti kwi`evni prevodilac, ambasadorka pulskog festivala PUF i Srpskog kulturnog kluba Krug iz Brisela, koorganizator me|unarodne kulturne manifestacije Voz mira, predava~ na Visokoj {koli simultanog prevo|ewa u Parizu. Iz {tampe uskoro izlazi i wen prvi pozori{ni komad i zbirka pesama, a za neke je u Parizu ve} komponovana muzika...

Svaki dan mo`e biti 8. mart pod uslovom da ste Svetlana Spaji}. Jedinoj Srpkiwi, dobitnici evropske Nagrade za liderstvo `ena, predsednica Evropskog parlamenta Nikola Bern ka`e da je ova nagrada zna~ajnija nego da ju je dobila Ursula Fon der Lajen.

„Ja svoj san jo{ uvek `ivim, jer ono {to je ve} ostvareno je mawe privla~no, mawe uzbudqivo”, ka`e Svetlana Spaji}. A kako se postaje Svetlana Spaji}?

Najpre morate postati najmla|i ~lan Udru`ewa prevodilaca Srbije ikada, me|u prvih pet zavr{iti najve}u svetsku {kolu za konferencijsko prevo|ewe na Sorboni i

postati zvani~ni prevodilac predsednika Francuske, a da pritom, na sastanak @aku [iraku li~no zakasnite punih sat vremena.

„Moj sat se pokvario na na~in da nije stao nego se usporio”, obja{wava Svetlana.

[iraku prevodi kqu~ne aktere jugoslovenske drame paralelno, dok u Kanu Kusturica dobija Zlatnu palmu za film „Andergraund”, usred medijske satanizacije Srba.

„Vidimo sada {ta se i sa Rusijom de{a-

PRE 88 GODINA NAS JE NAPUSTIO VELIKI NAU^NIK:

nikada nije zaboravio svoj zavi~aj

Pro{lo je 88 godina od smrti velikog srpskog i svetskog nau~nika Mihajla Pupina koji je zadu`io razvoj elektrotehnike, kao i telefonije, telegrafije i rentgenologije.

Mihajlo Pupin je ro|en 9. oktobra 1854. godine u selu Idvor, dana{wa op{tina Kova~ica. Po odlasku u Ameriku promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin ~ime je naglasio svoje poreklo. On se 1888. godine o`enio Amerikankom Sarom Katarinom Xekson iz Wujorka sa kojom je imao }erku Barbaru.

Iako je `iveo i stvarao u Americi, nikada nije zaboravio svoj zavi~aj, kao ni svoje sestre i bra}u. Nedugo nakon progla{ewa za po~asnog gra|anina Velikog Be~kereka, Mihajlo Pupin kupio je svoju ku}u 1922. godine i ustupio na kori{}ewe svojoj sestri Persidi Ol}an i wenoj porodici, odr`avaju}i do kraja `ivota stalnu vezu sa svojom rodbinom.

- Ova ku}a, podignuta krajem 19. veka, svedo~i o porodi~nim vezama slavnog nau~nika Mihajla Idvorskog Pupina sa na{im gradom - napisano je na spomen-tabli koja se nalazi na ku}i, koja je zadu`bina jednog od najve}ih nau~nika sa ovih prostora, u ulici Kej 2. oktobra broj 9 u Zrewaninu.

- Iako je ku}u 1931. testamentom zave{tao svom sestri}u Mihajlu Mi{i Ol}anu, ona je pod Pupinovim imenom bila ubele`ena u zemqi{nim kwigama sve do 1949. godine. Tada je odlukom Sremskog suda u Zrewaninu stavqena pod sekvestar i konfiskovana od strane dr`ave. Od {ezdesetih godina 20. veka u woj su bile sme{tene prostorije Omladinske zadruge - pi{e na tabli.

Mihajlo Pupin je tokom svog nau~nog i eksperimetalnog rada dao zna~ajne zakqu~ke va`ne za poqa vi{estruke telegrafije, be`i~ne telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Tako|e, bio je nosilac Pulcerove nagrade od 1924.godine za autobiografsko delo „Od doseqenika do pronalaza~a“.

va, jedno je {ta se de{ava i stra{ne stvari se de{avaju, a sa duge strane je stra{no zabaraniti Dostojevskog, ^ajkovskog itd, to smo mi do`iveli tada u Kanu”.

Glavni je prevodilac sa SHS govornog podru~ja na potpisivawu Dejtonskog sporazuma u Parizu.

„Sa mog prevoda na engleski i jo{ 16 drugih kabina je prevodilo na svoje jezike i mi smo svi bili u svojim kabinama pred ka-

merama Si En En-a, Bi Bi Si-ja, francuske tv...”, se}a se Svetlana.

Nakon Dejtona odlazi u Hag, gde prevodi sve ha{ke optu`enike.

„Milo{evi} i [e{eq su bili posebno izazovni, govorim sa stru~ne strane, jer obojica govore gusto”.

Najvi{e je rawavaju drame obi~nih qudi.

„To {to sam do`ivela to ima naziv, sekundarna traumatizacija. Kada sam shvatla da imam jezive ko{mare smogla sam nekako snagu da dam otkaz i da odem u drugi `ivot”.

Posle Haga, ide u Brisel, gde jo{ uvek prevodi za Evropsku Uniju, i to sve od po~etka do danas bez pripadawa bilo kakvim institucijama.

Posle svih ovih godina, da li si ikada za`alila zbog toga {to si tokom poslovne karijere bila upu}ena samo na sebe?

„Svako instinktivno zna koji je wegov put, ~esto se ne usudimo da wime krenemo, a mislim da kad idemo tim putem, jednostavno oda{iqemo neku energiju i sudbina nam se nasme{i, i ima ona izreka - sre}a se sme{i smelima. Obilo mi se to u glavi ne jednom, ali ne `alim i tako je i tako }e i ostati”, iskrena je Svetlana Spaji}. M. T.

Nisam vi{e stranac

Bar na trenutak ose}ao sam se slobodnim. Lepo je biti oslobo|en strogih, vrlo ~esto besmislenih pravila, u{togqenog komunicirawa i niskih strasti

Osnabrik je grad sredwe veli~ine na severozapadu Nema~ke. Za nas Srbe mesto od velikog kulturnog, a posebno duhovnog nasle|a. Srpska crkva u Osnabriku, posve}ena Svetom Velikomu~eniku Georgiju, sagra|ena je u starom vizantijsko-moravskom stilu. Ovaj hram se zasigurno nalazi me|u najzna~ajnijim spomenicima kulture u srpskoj dijaspori..

Ipak, ovoga puta ne}u pisati o na{oj lepoj crkvi i oficirskom logoru kraqevske vojske koji se tako|e nalazio u Osnabriku, nego o par~etu „na{eg duhovnog neba u inostranstvu”.

Posledwih decenija promenio se duh vremena, odnos prema poslu i porodici. Vi{e nije va`no da li `ivimo u inostranstvu ili Srbiji, radi se od jutra do mraka, a ~ovek sa velikim nadawima ~eka vikend.

Svake subote u 18 sati u crkvi se slu`i ve~erwe bogoslu`ewe pred svetu nedeqnu liturgiju.

Ve~e je bilo lepo, rano jesewe. Retko sam vikendima sa svojom po-

rodicom i zbog toga se neizmerno radujem svakom trenutku provedenim sa svojim sinovima i suprugom. Pogotovo u ova smutna vremena, jer nam ba{ ona svedo~e da je porodica jedino ostrvo spasa i uto~i{te za „malog ~oveka”. Sa dvojicom mojih mali{ana uputio sam se do crkve na ve~erwu slu`bu. Stigli smo u minut, a crkvena zvona oglasila su po~etak bogoslu`ewa. Nije bilo puno qudi, samo nas nekoliko. Dobro poznati glas na{eg svestenika i duhovnog oca govori mi da pre|emo na drugo mesto. Nisam vi{e stranac. Kada sam podigao glavu, pogled mi se susreo sa o~ima Svetog Save, Simeona, Nikole, \or|a, Lazara, Arhangela Mihaila. Bar na trenutak ose}ao sam se slobodnim.

Lepo je biti oslobo|en strogih, vrlo ~esto besmislenih pravila, u{togqenog komunicirawa i niskih strasti. Verujem da je svima jasno o ~emu govorim. Zastajem na ulazu crkve nakon miropomazawa i jo{ jednom zahvaqujem Gospodu na svakom trenutku.

Tada ~ujem glas starijeg sin~i}a i wegovu re~enicu „tata, hajdemo, mama je spremila ve~eru”!

Gledaju}i ih kako obojica na svojim malim biciklima polako odlaze, shvatam da ove trenutke niko i ni{ta ne mo`e da vrati.

Sa ovom crkvicom ja sam svojoj ku}i, a napisah ovaj mali tekst u borbi protiv nemara i zaborava.

Nikola Zari}, lekar

Iako je `iveo i stvarao u Americi,

Srpska crkva u Osnabriku

Lepa Australijanka zbog qubavi do{la u Srbiju, igra kolo i obo`ava sarmu

Liz Doung je Vijetnamka iz Australije i jo{ jedna koja je zbog qubavi do{la u Srbiju. Liz ima 27 godina i pre dve godine je spakovala kofere i do{la u Srbiju.

Kako sama obja{wava zbog prve qubavi je nau~ila srpski jezik, zbog druge se preselila kod nas, dok je za tre}u po~ela vi{e da putuje i obilazi prirodne lepote na Balkanu.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

va qubav koju sam ikada imala qubav prema Srbiji, srpskom jeziku i srpskom narodu. Zbog toga sam odlu~ila da ostanem i tada je moj `ivot stvarno po~eo – zapo~ela je ovim re~ima Liz u svom videu. Osim Srbije, Liz je odu{evqena predelima BiH i Crne Gore, koje je obi{la na svojoj vespi.

Na fotografijama mo`e da se vidi kako u`iva u blagodetima koje na{a zemqa

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

Da ~ovek mo`e sva{ta da uradi zbog qubavi, pa i da kupi kartu u jednom smeru i to usred pandemije koronavirusa, uprkos protivqewu roditeqa, dokazala je Liz.

I kada je i ta qubav propala, ona se nije pokajala!

Ova mlada devojka redovno na svojim dru{tvenim mre`ama objavquje zanimqiva putovawa i avanture kako iz Srbije, tako i iz regiona.

Nedavno je objavila video u kojem se uspela da na jednom mestu sumira minule utiske.

– Zdravo, zovem se Liz Duong. Za moju prvu qubav sam nau~ila srpski, za drugu sam se preselila u Srbiju i za tre}u sam po~ela vi{e da putujem. Kada te qubavi nisu uspele, odlu~ila sam da je jedina pra-

pru`a, putuje, proba i sprema doma}a jela, poput sarme i pita, pa ~ak i igra kolo. Srbiji i ostalim zemqama biv{e Jugoslavije je poru~ila jedno:

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

– Potpuno ste promenili moj `ivot, tako da je sadr`aj koji pravim na ovom kanalu moj na~in da vam se zahvalim. Ovaj kanal nije brend, ve} moje srce i moje nasle|e. Mo`emo izabrati da vidimo samo lo{e stvari, stvari koje su pokvarene ili ru`ne u svetu oko nas, ali ponekad je potreban neko spoqa da u|e i vidi va{ svet novim o~ima i pomogne vam da vidite svu lepotu, bogatstvo i magiju mesta na koje ste se tako navikli – ka`e Liz koja je na kraju pozvala da joj se jave svi koji smatraju da ba{ wihov grad ili selo ima posebnu pri~u i da treba da se vidi i poka`e.

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Ma~ke krive za nestanak dve tre}ine sisara u Australiji

M. T.

Grad poplavqen, krokodili po ulicama, pribojavaju se i ajkula

Australijska dr`ava Kvinslend suo~ena je sa velikim poplavama. Velika drama de{ava se u gradu Burktaun, gde desetinama

me{tana prete krokodili. To je mesto poplavila reka Albert. Sada im, osim vodene stihije, prete i krokodili iz te reke.

Lokalni renxer Zakarija Souden kazao je kako su na vi{e mesta u gradu uo~ili krokodile. “Kako voda prodire u grad, tako i krokodili izlaze iz re~nog korita i po~iwu da se kre}u ulicama. Vi{e wih vi|eno je u razli~itim delovima grada”, ka`e on.

Vlasti su naredile gra|anima da ne prilaze vodi. Kako je u pitawu re~ni estuar, odnosno zaliv na u{}u reke u more, tako se pojedini me{tani pribojavaju i ajkula. One, naime, ponekad znaju zalutati u re~ne vode, s obzirom na to da su one na samom u{}u, zbog me{awa sa morem, slane.

Na nedavnom samitu u Pertu, posve}enom uticaju ma~aka na `ivotnu sredinu Australije, konstatovano je da oko osam miliona doma}ih i divqih ma~aka predstavqa ozbiqnu pretwu za autohtone `ivotiwe u Australiji.

Profesorka Sara Le`e sa Australijskog nacionalnog univerziteta je rekla da su ma~ke glavni krivac za nestanak dve tre}ine autohtonih australijskih vrsta sisara od po~etka kolonizacije kontineta.

Osam autohtonih austrijskih vrsta sisara je pre`ivelo samo u oblastima gde nema ma~aka, kao {to su ostrva ili ogra|ene povr{ine u unutra{wosti zemqe, dodala je ona.

Prose~na doma}a ma~ka u Australiji ubije vi{e od 180 `ivotiwa svake godine, dok wena divqa ro|aka ubije i do 790 `ivotiwa na godi{wem nivou, saop{tavaju iz Organizacije za oporavak ugro`enih vrsta. Na godi{wem nivou, populacija od oko osam miliona doma}ih i divqih ma~aka u Australiji ubije milijarde

jedinki ugro`enih vrsta. Pribli`no 30 odsto vlasnika ma~aka u Australiji dr`i svoje qubimce iskqu~ivo u ku}ama ili u specijalnim otvorenim prostorima, ali to nije dovoqno da se spre~i nestanak australijskih `ivotiwa. Australija za sada nema sistemsko re{ewe za ovaj problem.

Dan `ena sve~ano proslavqen u Melburnu

Svetski dan posve}en `enama, 8. mart proslavqen je sve~ano u Srpskom sportskom centru Kizboro i klubu Nikola Tesla. U Srpskom centru u Kizborou, proslava je odr`ana 11. marta uz bogati muzi~ki program koji su predvodile Vesna Kobra i Radmila Mi{i} sa pratwom. Vesela atmosfera u kojoj su dame igrale glavnu ulogu trajala je celo ve~e, a gosti su bili poslu`eni i bogatom trpezom. U Srpskom klubu Nikola Tesla tako|e je organizovala proslava osmog marta, a dame su u`ivale u dru`ewu i prijatnoj atmosferi koja je trajala do kasnih ve~erwih ~asova.

BIO UZ \OKOVI]A TOKOM DRAME U MELBURNU

Imigracioni advokat predstavqa Australiju na

Evroviziji

Advokat Danijel Estrin koji je podr`avao Novaka \okovi}a tokom pro{logodi{we drame u Australiji, izabran je da predstavqa Australiju ove godine na „Evroviziji” u Liverpulu.

Ovaj imigracioni zastupnik direktno je povezan sa slu~ajem Novaka \okovi}a koji je po~etkom pro{le godine vodio pravnu borbu sa vlastima u Australiji zbog zabrane ulaska u Australiju.

Naime, dok je \okovi} bio zatvoren u imigracionom hotelu, Estrin mu je pru`ao podr{ku i ogla{avao se u javnosti povodom ovog slu~aja. On se tada oglasio za BBC i naveo da Novak ima slu~aj u svojim rukama, ali i otkrio da li }e se \okovi} na}i pred sudom ~ime je implementirao da

je u kontaktu sa wegovim pravnim timom.

- Podnesak \okovi}evih advokata ima potporu i imaju dobre izglede na sudu, tj. da }e sud prona}i ‘gre{ku u nadle`nostima’ – to zna~i da je napravqena pravna gre{ka, da je ni{tavna odluka o poni{tavawu vize, te da bi \okovi} dobio nazad prvobitnu vizu - rekao je Danijel tada i naveo da se Novak ne}e na}i pred sudom u ulozi svedoka {to se i dogodilo.

Podsetimo, Danijel }e sa bendom Voja`er predstavqati Australiju a publici }e se predstaviti pesmom „Promis”. Nakon pobede peva~ i advokat istakao je da je sre}an {to }e imati priliku da se nastupa na evrovizijskoj sceni.

Voja`er je peto~lani progresiv metal

bend, formiran jo{ 1999. godine i koji je snimio sedam studijskih albuma, ali i

pro{ao nekoliko promena u sastavu. Ina~e, Estrin je u bendu vokal i svira sintisajzer.

Dragoslav Mihailovi} – od Golog otoka do Srpske akademije nauka i umetnosti

”Boqe je i kurjak biti negoli ~ovek, veruj mi. Nema ti od ~oveka ni{ta gr|e na svetu. Gr|e od ~oveka je, opet, jedino ~ovek”

^izma{i, Dragoslav Mihailovi} (1930-2023)

Srpski romanopisac, pripoveda~, scenarista, dramaturg, i redovan ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoslav Mihailovi} preminuo je u 93. godini `ivota.

Mihailovi} je ro|en u ]upriji 17. novembra 1930. godine. Studirao je Filozofskom fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku kwi`evnost i srpskohrvatski jezik. Fakultet je zavr{io 1957. godine, ali nije uspeo da na|e stalno zaposlewe – kako je tvrdio, zbog pro{losti i sukoba sa Upravom dr`avne bezbednosti. Razlog za to je {to se pobu-

nio protiv hap{ewa svojih drugova zbog pri~awa politi~kih viceva. Optu`en je da je na strani rezolucije Informbiroa, i da je izjavio da je Tito „ameri~ki {pijun” i da je partija „likvidirala SKOJ”. Zbog toga je u septembra 1950. uhap{en a u februaru 1951. preba~en na Goli otok gde je proveo 15 meseci. Prvi polukwi`evni rad, humoresku pod naslovom „Pismo”, objavquje krajem 1957. u Je`evom kalendaru. Zatim nekoliko

DRAGOSLAV MIHAILOVI]:

godina sara|uje u novosadskom ~asopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavquje 1967. i prvu wegovu kwigu, zbirku {est pripovedaka pod naslovom „Frede, laku no}”, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda.

Opet, najpre u Letopisu, isti izdava~ 1968. objavquje i drugu wegovu kwigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Tre}a kwiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je „Andri}evu nagradu“. Roman ^izma{i objavio je

1983. i za wega dobio presti`nu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za naj~itaniju kwigu godine.

Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu „Kad su cvetale tikve”, koja je objavqena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, ali posle mnogobrojnih napada na politi~kim skupovima i u {tampi, na radiju i televiziji, li~ne intervencije Edvarda Kardeqa i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pomiwawa golooto~kih zato~enika.

Posle toga drama ~etrnaest godina nije nanovo stavqena na repertoar – obnovqena je u Narodnom pozori{tu u Beogradu 1984, a igrani film prema ve} otkupqenom scenariju nije snimqen. Roman je u zemqi bio devet godina prakti~no zabrawen, a isto toliko zvani~ni jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj soci-

Kad su cvetale tikve (odlomak)

Pri~a o beogradskom (du{anova~kom)

bokseru Qubi Sretenovi}u (zvanom i ‘[ampion’ i ‘Quba Vrap~e’), pokrila je vi{e teritorija nego {to je to slu~aj i kod mnogo otvoreno ambicioznijih i razvikanijih kwiga: u isto vreme roman o emigraciji, o nostalgiji, politi~ki roman, triler s ubistvom, kwiga o odrastawu i urbanosti, o boksu… Roman je preveden na 13 jezika.

Ne, ne}u se vratiti. Oti{ao sam jo{ pre dvanaest godina, a ovde, u Estersundu, ve} sam osam. Imam porodicu. Vidite onog beloglavog de~aka tamo? Da, li~i. I jeste [ve|anin. Moja `ena ga je rodila kao devojka, pre mene; drugi su ovde obi~aji. Dao sam mu svoje prezime; oca ionako nije znao. Sad se zove Arne Sretenovi}. Jedva se nau~io da izgovori celo svoje ime. U~im ga da govori srpski. I, da vidite, ide mu od ruke, dosta je bistar. Ve} ~etiri puta sam ga slao, zajedno s wegovom majkom, burazeru Vladi u Beograd. Poneli bi i pare, razume se. Burazer ih je sa svojima – on ima }er~icu i sin~i}a – slao na more. A kako bih ina~e objasnio za{to ih {aqem? Ovi blesavi [ve|ani misle da je Jugoslavija ~itavo jedno more. Ne bi mogli ni da zamisle da je neko bio u Jugoslaviji a da nije bio na moru.

I ja kad po|em, oni ka`u: „On je oti{ao na svoje more. On ne mo`e bez svog mora.“ Meni je ovde lepo. Pre ~etiri godine `ena i ja smo nekako skupili malo para, uzeli kredit i po~eli da di`emo ku}icu izvan grada. Ovde je to veliki luksuz. U Beogradu sam `iveo me|u du{anova~kim ku}ercima, pa bih to hteo i tu. Ku}ica mi je skoro gotova. Nije jo{ sasvim gotova zato {to se ja oko toga ba{ i ne lomim previ{e. Stalno ne{to oko we ili po ba{tici pr~kam. A i ova ti je zemqa nekako jalova; tek {to se jedan sneg skine, ve} po~iwe da se sprema drugi. Leta, onog na{eg, tako re}i i nema. I uvek se na|e ne{to posla. Moj klinac me obo`ava; a ne mogu da ka`em, volim i ja wega. Jedanput, prolazim ulicom, a on stoji s nekim svojim drugarima i hvali se: „Moj stari je u Jugoslaviji bio {ampion. Novine su o wemu pisale.“ A ja nisam bio jugoslovenski prvak. Bio sam prvak Srbije, dve godine, u velteru i polusredwoj. I svearmijski prvak u sredwoj, kad sam slu`io vojsku. A svojoj majci Arne ka`e: „Kad smo ono letos bili u na{oj Jugoslaviji …“ Kad smo se Inge i ja uzeli, `eleo sam da imamo decu. I rekao sam joj: „Ako mi ne rodi{ klinca, ostavi}u te.“ Ali u po~etku nismo mogli. A posle, kad je pre{la tridesetu, nekako je po~ela da se boji. Naravno, jo{ za to nije kasno, jo{ ona mo`e da rodi. I ako bih navalio, rodila bi ga. Ali onda sam pomislio: mo`da bih bar tog straha mogao da je po{tedim? I rekao sam: „Inge, ti se, izgleda, boji{ da rodi{?“

Ona ka`e: „Ne znam ~ega se vi{e bojim: toga da rodim ili toga da }e{ me ostaviti. Zna{ {ta mi je lekar jo{ onda bio rekao. A meni je sada ve} trideset i ~etiri.“ „Pa, u redu“, rekao sam. „Mo`da nam vi{e dece i nije potrebno. Dosta nam je na{ Arne. Ako se ti slo`i{.“ A ona po~ela da mi qubi prqavu bluzu. Volimo se ja i moja Inge. Istina, ne onako kao da nam je osamnaest ili dvadeset. Ali - volimo se. Pomalo kao drugari. Pomalo mo`da kao invalidi. Ali volimo se. I ne pri~amo mnogo o tome. Na Du{anovcu sam i{ao s najlep{im curama. Bio sam zvezda. Lomile su se oko toga koja }e vi{e da trza na mene. I pravile sebi reklamu ako bi i{le sa mnom. „Ona ide s Qubom [ampionom“, govorile bi. A moja Inge nije lepa, ima kra}u nogu i vanbra~no dete. Kad je imala dvanaest godina, slomila je nogu. I ostala joj je kra}a, za tri santimetra. Nije ni{ta stra{no, ali – prime}uje se. Tako je i Arnea rodila. Mislila je da }e to tipa zadr`ati. A tip sa~ekao da se on rodi, pa nestao. I, ~udna stvar, volim je. Nekad sam cure stalno mewao. A wu ~ak ni ne varam. Vaqda sam omatoreo. Trideset i osma mi je.

Moja Inge ume da bude i xandrqiva, kao i sve ostale blesave `ene. Ona isto ume da zakera: „Opet si uneo blato u ku}u! Za{to ne bri{e{ noge?“ I: „Opet te tvoje blesave novine!“ I: „Ovde si mi se popeo s tvojim sindikatom!“ I uop{te. Po tome su nam, kao {to vidite, obi~aji isti. Ali kao {to sam ja nau~io da po{tujem {vedske, i ona se

jalisti~koj zemqi.

Godine 1990. po~eo je da objavquje i dokumentarno-publicisti~ku kwigu u vi{e tomova „Goli otok” (posledwi, peti tom objavqen je 2012. godine

Objavio je jo{ publicisti~ka dela i nau~ne studije „Kratka istorija satirawa” (1999), „Crveno i plavo” (2001), „Vreme za povratak” (2006), „Majstorsko pismo” (2007), kao i dramu „Skupqa~” (2011). U polemi~kim tekstovima, izjavama i intervjuima osu|ivao je dve dr`avne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.

Izabrana dela su mu {tampana dva puta, u {est kwiga 1984. i u sedam kwiga 1990. godine. Osim pomenutih, dobio je Ko~i}evu nagradu za `ivotno delo, „Ra~ansku povequ“ za celokupno kwi`evno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka „Pre`ivqavawe”, i mnoga druga kwi`evna priznawa. Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.

nau~ila da po{tuje na{e. Nekad, u Jugoslaviji, voleo sam da `valavim. Ni oko ~ega. Otkako sam oti{ao, me|utim – prvo jezik, a onda i sve drugo – postao sam }utqiv. Ovde svet, uostalom, i nije ba{ mnogo pri~qiv. I kad do|em ku}i neraspolo`en ili qut, ili kad me uhvati moje ludilo, i }utim, ona me ne dira. ]uti i sama. Nije to za `enu ba{ mnogo prijatno, ali moja Inge i to podnese. A kad me pro|e, onda mo`emo po starom. I, mada takve stvari ipak retko ~inim –obi~no gledam da im pomognem na neki drugi na~in – kad neki na{ ~ovek, iz Jugoslavije, ovde ba{ zaglavi, ja ga i ku}i odvedem. A narod ovde nije lo{, ali, nekako, tvrd je na paru: otac za sina ne zna, sin za majku, svako ima svoju ra~unicu i svoju kasu. I retko jedan drugome u ku}u zalaze.

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (8)

PROGLA[EWE NEZAVISNOSTI

Raspadom SSSR, 1991. godine, kona~no, ni kriva ni du`na, Ukrajina sti~e i progla{ava nezavisnost, nesvesna ogromnog istorijskog nasle|a, prepunog raznih protivre~nosti, koje mora da ponese i razre{i na najboqi mogu}i na~in, a zarad interesa svih svojih gra|ana. No, upravu tu su, ~ini se, i napravqene najve}e gre{ke.

Sovjetske Socijalisti~ke Republike, ali Galicija ostaje pod vla{}u Poqske (Poqska je danas posmatra), a Zakarpatje pripada ^ehoslova~koj, a Bukovina i Besarabija Rumuniji (i Rumunija odavno na to o~i cakle, ali se pla{i da to ka`e).

16.

1521. - Portugalski moreplovac Fernao de Magelan stigao je na Filipine, gde je krajem aprila poginuo u sukobu s domorocima. Posle tri godine plovidbe oko sveta, u [paniju se 1522. od pet brodova wegove ekspedicije vratila samo „Viktorija” sa 18 ~lanova posade. Tim putovawem je prvi put oplovqena Zemqa.

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

HRU[^OV IZ ^ISTA MIRA POKLAWA KRIM UKRAJINI:

Teritorija dana{we Ukrajine sve do boq{evi~ke revolucije bila je u sastavu Rusije. U novembru 1917, Ukrajinska centralna Rada progla{ava Ukrajinsku Narodnu Republiku kao sastavni deo Rusije. No, ve} 25.01.1918. godine, ona progla{ava samostalnost i otcepqewe od Rusije. Za prvog predsednika bira se Volodimir Kirilovi~ Vini~enko, pisac.

Upravo iz tog vremena poti~u idejno re{ewe za grb i zastavu dana{we Ukrajine. Kako bi se oduprla boq{evicima, koji vladaju ve}im delom nekada{we Carske Rusije, Centralna Rada izdaje dokument pod nazivom „Obra}awe ukrajinskog naroda Nema~koj sa molbom o oru`anoj pomo}i“. To je i bio povod svojevrsne Nema~ke okupacije, da bi, 29. aprila 1918, bio izveden dr`avni udar i na vlast postavqen hetman Pavel Petrovi~ Skoropadski (nekada{wa koza~ka titula), a dr`ava postala nema~ki protektorat.

Ubrzo, Nema~ka trpi poraz u Prvom svetskom ratu i u Ukrajini dolazi do narodnog ustanka pod rukovodstvom Semena Pequre, koji smewuje hetmana Skoropadskog i vra}a ponovo Volodimira Vuni~enka, a ubrzo se raspada i Austrougarska, i na zapadu u Galiciji se

progla{ava Zapadnoukrajinska Narodna Republika koja se u januaru 1919. godine ujediwuje sa Ukrajinskom Narodnom Republikom.

Od februara 1919, na vlasti u Ukrajini nalazi se Semen Pequra, koji sklapa vojni savez sa Poqskom, kako bi se odupro Crvenoj armiji sa istoka. Sovjetsko-poqski rat zavr{ava se porazom Poqske i formirawem Ukrajinske

Ubrzo na vlast SSSR-a dolazi glavom i bujnim debelim brkovima, Josip Visarionovi~ Staqin, a sa wim i proces kolektivizacije i formirawa sovhoza i kolhoza. Mnogi u Ukrajini danas {ire vesti i tvrde da je Rusija i Rusi, u okviru SSSR, dovela do masovne gladi stanovni{tva i seqaka sa teritorije dana{we Ukrajine, zaboravqaju}i da je taj isti proces sproveden na teritoriji ~itavog SSSR-a, pa i same Rusije.

Komunisti~koj partiji narodnost, nacija i vera wima ama ba{ ni{ta nije zna~ila, a ideologija je bila bukvalno sve. Staqin je, krajem Drugog svetskog rata, pripojio Sovjetskoj Socijalisti~koj Ukrajini, sve novoosvojene i otete teritorije od Poqske, ^ehoslova~ke i Rumunije! Pitawe za Ukrajince, a za{to im ta odluka Staqina i Rusije ne smeta? Otkud da u jednom trenutku ho}e da vas uni{ti gla|u, a u drugom momentu vam {iri teritorije koje otima od okolnih dr`ava? [to vam nije jo{ oteo od va{e postoje}e teritorije i dao Rusiji, nego je pro{irio va{u teritoriju?!

I na kraju, zar bi Hru{~ov, koji je bio ~ist Rus poreklom iz dana{weg Donbasa, povodom 300. godine od prisajediwewa

Ukrajine Rusiji (ugovor hetmana Bogdana Hmeqnickog iz 1654), poklonio Krim Ukrajini, iz ~istog mira! Za{to se tada niste bunili i rekli, to je rusko, ne treba nam! Ali se ni Rusi nisu bunili {to je Krim dat bratskoj Ukrajini!

A Krim, koji nikada u istoriji, kao {to vidite i sami, nije bio ni blizu u okvirima teritorije Ukrajine. To je teritorija koju je pobedom ruske vojske, pod komandom kneza Dolgorukova, nad vojskom krimskih Tatara, u leto 1771. godine, i naknadno sprovedenom aneksijom od strane ruske carice Katarine Velike, 08. aprila 1783, postala deo Rusije.

Zato je Krim tako lako izgubqen i pripojen Rusiji.

Mislim da se iz svih iznetih ~iwenica neki obrasci pona{awa Ukrajinaca mogu i danas prepoznati. Tako|e je ~iwenica da Ukrajinci gotovo uvek besprekorno i pedantno biraju pogre{an trenutak i najgore mogu}e saveznike za sprovo|ewe dr`avotvornih ideja koje bi trebalo da imaju za ciq da, kona~no, zaokru`e formirawe svoje nacije, i to tek po~etkom 21. veka. Crnogorci su na tom putu odmakli Ukrajini skoro pa desetak godina!

 U slede}em broju:

U Ukrajini se primewuje ista strategija kao u Srbiji i Gruziji

1861. - U Be~u je po~eo da izlazi dnevni list „Ost und West”. List je pokrenuo i ure|ivao Karlov~anin Imbro Igwatijevi} Tkalac, a potpomagali su ga srpski knez Mihailo Obrenovi} i biskup Josip Juraj [trosmajer.

1926. - Ameri~ki fizi~ar Robert Goderd izveo je prvo uspe{no lansirawe rakete na te~no gorivo. Raketa je dostigla 56 metara udaqenosti za 2,5 sekunde.

1935. - Hitler je izdao dekret kojim je nema~koj armiji osigurao 500.000 naoru`anih vojnika. Time je odbacio Versajski ugovor sklopqen posle prvog svetskog rata kojim je Nema~koj dozvoqeno samo 100.000 qudi pod oru`jem.

1953. - Josip Broz Tito je doputovao u Veliku Britaniju, {to je bila prva poseta {efa jugoslovenske dr`ave jednoj zapadnoj zemqi posle Drugog svetskog rata.

1968. - Tokom Vijetnamskog rata ameri~ki vojnici masakrirali su najmawe 100 civila u selu Mi Laj.

1988. - Ira~ke vlasti su hemijskim oru`jem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja, na severu zemqe. Tokom te godine armija ira~kog predsednika Sadama Huseina izvela je osam vojnih operacija u tom delu Iraka.

2002. - Preminuo je poznati filmski i pozori{ni glumac Danilo Bata Stojkovi} (Profesionalac, Crni bombarder, Maratonci tr~e po~asni krug, Varqivo leto 68, Posledwi krug u Monci, Ko to tamo peva, Balkanski {pijun...)

2004. - Hrvatski premijer Ivo Sanader posetio je Jasenovac. On je polo`io venac na obnovqeni spomenik i odao po{tu `rtvama usta{kog koncentracionog logora iz doba Nezavisne Dr`ave Hrvatske (NDH), koji je tu bio od 1941. do 1945. godine.

2014. - Uz prisustvo Rusije, na Krimu je odr`an referendum na kome se 96,6 odsto gra|ana izjasnilo za pripajawe Rusiji. Dan kasnije Parlament Krima izglasao je pripajawe tog poluostrva Rusiji, nacionalizaciju dobara ukrajinske dr`ave u tom regionu i proglasio rubqu za zvani~nu valutu Krima.

2020. - U Srbiji je uvedeno vanredno stawe usled pandemije korona virusa, zatvorene su obrazovne ustanove, granice i zabraweno kretawe osobama starijim od 65 godina. Gra|anima je savetovana samoizolacija, bez okupqawa.

Narodnost, nacija i vera nisu ni{ta zna~ili boq{evicima

Nikita Hru{~ov, koji je bio Rus, odrastao u Ukrajini, vo|a SSSR-a, poklonio je Krim Ukrajini, koji nikada u istoriji nije bio deo teritorije Ukrajine

SRBI SU BILI BEDNI MILIJARDERI:

Godi{wa inflacija 1993. iznosila 352,5 triliona odsto

Bilo jednom jedno vreme u kome je svaki Srbin bio milijarder, kada je vetar nov~anice sa ogromnim brojem nula vitlao po ulicama, a niko nije hteo ni da ih pogleda, a kamoli da se sagne da ih pokupi. Jeli su se do tada, ne~uveni specijaliteti „embargo-}ufte” od starog hleba, u{tipci od sindikalnog bra{na pr`eni na uqu ~udnog mirisa... sladilo se tortom od jednog jajeta, ~iji je recept preno{en „od usta do usta, jer su novine bile luksuz”. Sve se to de{avalo pre samo 30 godina, kada je godi{wa inflacija, te 1993. iznosila 352.459.275.105.195 odsto, ili kra}e, 352.5 triliona odsto. Kada je u decembru 1993. u opticaj pu{tena nov~anica od pet milijardi dinara, po uli~nom kursu je vredela jednu nema~ku marku, ba{ koliko je u tom trenutku ko{talo jedno jaje na pijaci. Ko ga nije kupio ujutro, uve~e nije mogao da ga pazari, jer je dnevna inflacija iznosila 62 odsto. Sve se kupovalo na crnom tr`i{tu za marke, koje nisu mogle da se uzmu u bankama, ve} samo od uli~nih dilera prepoznatqivih po „{i{tawu” kroz zube „..vize, ..vize”, skra}eno od „devize, devize”. Kada bi zaposleni primili platu, usledila bi trka do dilera da ih {to pre zamene za nekoliko nema~kih maraka. Ko nije bio brz, ostajao bi bez i~ega.

- Te 1993. jeo sam u{tipke i krofne, jer ni{ta drugo nisam ni jeo. Platu sam primao u bra{nu, krompiru i uqu koje kao da je izva|eno iz transformatora. Oni koji su primali bezvredne pare su mi zavideli, jer sam imao siguran obrok - s nelagodom se se}a doba od 1992. do 1994. penzionisani grafi~ar ^eda R. iz nekada velike beogradske {tamparske i izdava~ke ku}e.

Ona je „pala” kao jedna od stotine srpskih `rtava nemilosrdnog obru~a me|unarodnih sankcija koje je u maju 1992. SR Jugoslaviji formalno uveo Savet bezbednosti UN. Su{tinski on je bio instrument tada{we jedine super-sile, Sjediwenih Dr`ava. Amerika je dozvolila, po re~ima nema~kog politikologa i istori~ara Matijasa Kincela,

da je instrumentalizuje Nema~ka, koja je naoru`avala secesionisti~ke jugoslovenske republike i prva priznavala wihova jednostrana otcepqewa. SRJ je ostala bez zajedni~kog tr`i{ta nekada{we SFRJ, a sankcije su potpuno zabrawivale uvoz i izvoz. To je va`ilo ~ak i ~ak za hranu, lekove i gorivo. SAD su naredile blokirawe celokupne imovine SRJ u inostranstvu i zabranile bilo koji vid nau~ne i sportske saradwe. Osta}e zabale`eno i da su zaplewena sva plovila SRJ van mati~nih voda i luka. Usledio je odgovor - stvarawe krijum~arske „dunavske {este flote”.

- U selima oko \erdapa su pravili male tankere koje kada napuni{ gorivom potonu ispod povr{ine i postaju nevidqivi za evropske posmatra~e na rumunskoj obali koji su poku{avali da spre~e {verc goriva. Brodarci podunavskih zemaqa su razvili sistem pretakawa crevima goriva tokom plovidbe i trgovine sa broda na ~amce. Iz tih podmornica „{este flote” qudi su kupo-

HRONOLOGIJA PROPASTI

Raspad SFR Jugoslavije je postao o~igledan 1990. a formalizovan je 25. juna 1991. kada su Hrvatska i Slovenija jednostrano proglasile otcepqewe i zapo~ele jugoslovenske gra|anske ratove.

U Srbiji je „zamrznuta” devizna {tedwa gra|ana, a na tr`i{te su iza{le piramidalne banke Dafiment i Jugoskandik koje su opqa~kale deviznu u{te|evinu godinama ~uvanu u ku}ama.

Godi{wa inflacija 1991. bila je 235 odsto. U maju 1992. UN uvode sankcije SRJ, a dr`ava ograni~ava promet strate{kih proizvoda, posle ~ega oni postaju retkost na tr`i{tu. Godi{wa inflacija 1992. bila je 19.755 odsto, a rast crnog kursa nema~ke marke 18.789 odsto.

Prava propast nastaje 1993, najgori period sankcija traje do januara 1994. godine.

vali gorivo na kanistere, a prodavali su ga na ulicama iz plasti~nih fla{a od litar i po, koje su prethodno naparili da im smawe zapreminu i ukradu na meri. [verc je prvo bio spontan, a onda su opasni qudi preuzeli posao - se}a se Lepi Joca, nekada{wi kapetan propalog brodarskog preduze}a. Sankcije su stvorile ~itav niz novih zanimawa, kao {to su uli~ni prodavci cigareta, koje vi{e nisu mogle da se prona|u u opustelim prodavnicama i kioscima. Kupovane su od qudi koji su na podlaktici dr`ali kutiju sa paklicama i kao kolporteri zapevaju}i izvikivali: „El-ema, el-ema, partner...” Upredo sa rastom inflacije, rasla je potra`wa za duvanom sumwivog kvaliteta kojim su uskoro bile zatrpane pija~ne tezge. Pored wih su se {arenele fla{e sa `estokim pi}ima sa razli~itim etiketama i opasnim sadr`ajem. Popularno su nazivana „suboti~ka smrt”, po gradu u koje su stizale cisterne sumwivog alkohola i prepakivale su boce. Kada hemi~ari nisu bili dovoqno ve{ti, de{avalo se da mu{terije oslepe ili umru.

Roba {iroke potro{we i hrana iz Ma|arske i Bugarske prodavala se sa hauba automobila u prometnim ulicama. Beogradski Bulevar kraqa Aleksandra u vreme hiperinflacije tada je li~io na uli~nu pijacu gde su {verceri-prodavci bili naj~e{}e pripadnici biv{e sredwe klase, in`eweri, profesori, industrijski radnici... Ne-

stalo je, gotovo u trenu, oko 800.000 radnih mesta. Zbog sankcija nije bilo sirovina za proizvodwu, niti rezervnih delova, a i ono {to se proizvodilo nije moglo na strano tr`i{te zbog embarga, dok je prodaju na doma}em uni{tila hiperinflacija. Fabrike su postajale gomila starog gvo`|a, a sistem dru{tvenih vrednosti se skr{io i izopa~io. [kola i kultura su postale predmet prezira, a statusni simbol postali su „plavu{a, pejxer i pajero”.

Neki neobi~ni talenti su postali presti`ni i tra`eni. Mladi novinar Nikola O. iz ~uvenog, a propalog, prestoni~kog dnevnog lista umeo je dobro da podra`ava rukopise {to mu je obezbedilo egzistenciju u najte`im vremenima.

- Zaposlio sam se kao potpisiva~ ~ekova. Radio sam u jednom velikom beogradskom hotelu, od ujutro do uve~e. Doneli bi mi brda ~ekova i mustre potpisa. Ne znam koliko sam vagona robe iz magacina robnih ku}a, fabrika, cementara, uqara preturio preko ruku. Pri~a je prosta. Direktor firme dobije devize na ruke a zauzvrat omogu}i odabranom kupcu da ~ekovima za dinare kupi robu. Kada bi stigli na naplatu, inflacija bi ih potpuno obezvredila. Potpisivao sam ~ekove za robu vrednu milione maraka, a ja sam dobijao desetak dnevno i bio sre}an. Za to vreme ta suma je bila bogatstvo. Moj otac je primao platu od pet maraka, ako stigne ba vreme do dilera - ka`e Nikola. M. T.

Ko je Kosta Pe}anac – heroj Prvog i tragiåar Drugog svetskog rata

Kosta Pe}anac bio je srpski ~etni~ki vojvoda tokom balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata.

Ro|en je kao Konstantin Milovanovi} 1879. godine u selu kod De~ana. Wegov otac Milovan bio je za{titnik manastira Visoki De~ani i borio se u Rusko-turskom ratu od 1877. do 1878. godine. Kostini otac i majka su 1883. ubijeni tokom napada Albanaca na manastir, a o wemu se starao ujak koji je `iveo u selu \urakovac kod Pe}i.

Jo{ kao de~ak je radio kao najamni radnik, a u 21. godini dobio je poziv za odslu`ewe redovnog vojnog roka, koji je slu`io u in`ewerskom korpusu, postaju}i rezervni oficir. Kasnije je nastavio svoju slu`bu u grani~noj `andarmeriji

kod Vrawa kao kaplar. Milovanovi} je otpu{ten iz nepoznatih razloga i kasnije se pridru`io komitama (~etnicima). Tokom slu`be u komitama dobio je nadimak „Pe}anac”, koji je izveden iz imena grada u kome je odrastao. Pe}inac je u~estvovao u borbama na strani Srbije tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Zajedno sa vojskom i vladom 1915.

godine povukao se na Krf, a zatim se prikqu~io Solunskom frontu. Te godine je dobio vi{e medaqa za zasluge u borbi, ukqu~uju}i tri zlatne medaqe za hrabrost, jednu za vojni~ke vrline i orden Kara|or|eve zvezde ~etvrtog reda.

U me|uratnom periodu bio je zna~ajan vo|a ~etni~kih veteranskih udru`ewa, a tako|e je bio poznat i po sna`nom neprijateqstvu prema KPJ.

Tokom Drugog svetskog rata, Pe}anac je sara|ivao sa nema~kom vojnom upravom i wihovom vladom u okupiranoj Srbiji. Pe}anac je u dolini reke Toplice obrazovao ~etu od oko 300 qudi, koja je izbegla uni{tewe tokom invazije. U prva tri meseca od kapitulacije, Pe}anac je okupio jo{ trupa od srp-

skih izbeglica iz Makedonije i Kosova i Metohije. Me|utim, wegovi ~etnici su se borili samo protiv albanskih grupa u ovoj oblasti i nisu se borili protiv Nemaca.

Nakon izbijawa ustanka na okupiranoj teritoriji po~etkom jula 1941. Pe}anac je ubrzo napustio borbu protiv sila Osovine i krajem avgusta je sklopio sporazume sa nema~kim okupacionim vlastima i vladom Milana Nedi}a u ciqu saradwe u borbi protiv partizana predvo|enih KPJ.

U julu 1942. godine, vo|a suparni~kog ~etni~kog pokreta Dra`a Mihailovi} je uredio da ga Vlada u izbegli{tu osudi kao izdajnika. Wegova daqa saradwa sa Nemcima je uni{tila i ono preostalog ugleda koji je stekao u balkanskim

ratovima i Prvom svetskom ratu. Nemci su brzo shvatili da Pe}an~evi ~etnici ~iji je broj porastao na 8.000, nisu efikasni i pouzdani, pa ~ak ni Nedi}eva vlada nije imala poverewa u wih. Wegovi ~etnici su potpuno raspu{teni do marta 1943.

Postoje razni izvori o wegovom hvatawu i smrti. Prema jednom od wih, Pe}anac, ~etvorica wegovih vojskovo|a i 40 wihovih sledbenika zarobile su snage lojalne Mihailovi}u u februaru 1944. godine. Svi su ubijeni u narednim danima, osim Pe}anca, koji je ostao u pritvoru kako bi napisao svoje ratne memoare pre nego {to je pogubqen 5. maja 1944. Drugi izvori navode da su ga 6. juna 1944. ubili ~etnici lojalni Mihailovi}u.

MOZAIK

ZA DEVOJ^ICE SE NAJ^E[]E BIRAJU MODERNA, A ZA DE^AKE TRADICIONALNA: Najpopularnija

de~ija imena po gradovima Srbije

Mati~ari iz nekoliko razli~itih gradova u Srbiji odgovaraju koja su to najpopularnija de~ija imena me|u roditeqima u svakom od wih.

De~ija imena ~esto odra`avaju i duh vremena, ali mnogo se razlikuju i u odnosu na deo Srbije u kojoj se ra|aju deca. Postoji nekoliko najpopularnijih imena, ali ima i roditeqa koji biraju vrlo retka i neobi~na imena koja nisu tipi~na

ja u ovoj ili prethodnoj godini, ali su wihovu zastupqenost rangirali po dekadama. Od 2010. godine pa nadaqe, opet su „u modi” tradicionalna, izvorna srpska imena, poput Milice, Jelene, Teodore, Sawe, ali i Du{ana, Nikole, \or|a, Jovana, Petra, Mihajla ili Gavrila. U prvoj deceniji 21. veka, za razliku od druge i po~etka tre}e, aktuelna su bila, od mu{kih, „moderna”, „skra-

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Precenili ste svoje mogu}nosti. Iskoristite ove dane za kratak odmor kako biste temeqno osmislili na koji na~in je najboqe da se ubudu}e organizujete. QUBAV: Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na realan na~in. Ne gubite nadu, te{ko}e u ovom periodu su kratkotrajne i prolazne. ZDRAVQE: Prehlada.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mo`ete ra~unati na podr{ku prijateqa jer ste u proteklom periodu svojim zalagawem i po`rtvovano{}u to zaslu`ili kod wih. O~ekuje vas potpisivawe va`nog ugovora koji vam najavquje da va{a karijera kre}e u novom pravcu. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. ZDRAVQE: Nesanica.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Mu~i vas nestrpqewe, sve biste sad i odmah. Dok se tako bespotrebno tro{ite i nervirate, vreme prolazi, a ni{ta ne posti`ete. Kontroli{ite promenqivost raspolo`ewa kako biste izbegli mogu}e komplikacije. QUBAV: Zaokupqeni ste razmatrawem nekih situacija koje su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva neraspolo`ewe voqene osobe. ZDRAVQE: ^uvajte sinuse.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. Otvara vam se {ansa da zapo~nete ne{to novo. QUBAV: Pred vama su zna~ajne promene. Voqena osoba je raspolo`ena za ono {to dolazi, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we i strpqewa mogu osve`iti vezu. ZDRAVQE: Alergije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

za Srbiju. Donosimo spisak imena koja se najvi{e daju u raznim gradovima Srbije, a evo {ta roditeqi biraju.

SOFIJA I LUKA

NAJPOPULARNIJA IMENA

U KRAGUJEVCU

Naj~e{}e ime za devoj~ice u Kragujevcu u posledwih nekoliko godina je Sofija, a za de~ake Luka. To su imena koja su ubedqivo najpopularnija me|u roditeqima, ka`u u mati~noj slu`bi. Pored Sofije, drugo i tre}e mesto suvereno dr`e Duwa i Sara, koje su, zanimqivo, ova mesta zauzimala i u prethodnim godinama. Posle prva tri mesta slede Teodora, Milica, Nikolina, Na|a, Una, Mila i Helena.

Sli~no je i sa imenima de~aka. Luka i Vasilije se ve} nekoliko godina nalaze na prva dva mesta, a slede ih Bogdan, Lazar, Vuk, Vukan, Aleksa, Vuka{in, Pavle i Stefan. U kragujeva~koj mati~noj slu`bi isti~u da roditeqi uglavnom daju imena deci koja su tom trenutku popularna, pa je me|u imenima za de~ake u odnosu na prethodne godina razlika samo u tome {to su imene Vuk i Vukan po~ela ~e{}e da se koriste, a ime Andrej ne{to re|e.

U VRAWU NAJPOPULARNIJA

IMENA MILICA I NIKOLA

Iz Mati~ne slu`be u Vrawu nisu mogli da izdvoje `enska i mu{ka imena koja su najpopularni-

}ena” imena - Vuk, Lav, Jug, a od `enskih, opet, Milica i Jelena.

U jednom periodu, ta~nije osamdesetih godina pro{log veka, naj~e{}a imena mu{ke dece bila su Dalibor, Igor ili Danijel, a `enske Danijela, Valentina i Daliborka. Ne samo u Vrawu, nego i u Srbiji, Milica je ime koje se naj~e{}e daje devoj~icama, dok je Nikola „poprili~no zastupqeno” mu{ko ime, objasnili su iz vrawske Mati~ne slu`be.

U SUBOTICI VODE

SARA I ALEKSA

Tokom ove godine mati~arke na mati~noj kwizi ro|enih vodile su ta~nu evedenciju o datim imenima za novoro|en~ad ro|ena u Subotici, rekla je zamenica mati~ara, Arawka Kobrehel.

Naj~e{}e data imena u ovoj godini su za devoj~ice: Sara, Teodora, Mila, An|ela i Hana, dok su za de~ake Aleksa, Vuk, Vasilije, Marko i Luka. Nesvakida{wa imena u ovoj godini koja su roditeqi davali deci su za devoj~ice: Aria, Ikonija i Pavla, a za de~ake Hektor, Vidan i Dren.

MEHMED I MERJEM

NAJPOPULARNIJA IMENA

U NOVOM PAZARU

Me|u najpopularnijim imenima koji roditeqi u Novom Pazaru u posledwe vreme daju svojoj deci su mu{ka Mehmed ili Muhamed i Merjem za devoj~ice, pokazuju podaci.

Me|u omiqenim mu{kim imeni-

POSAO: Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne mislite na ne{to {to se jo{ nije desilo. U susret vam dolaze mnogobrojne prilike. QUBAV: Neki kompromisi koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe jer vam se ~ini da previ{e trpite. Zbuwuje vas voqena osoba, ~ini vam se kao da je to neko koga ne poznajete. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Velika tenzija i nagla promena situacije na svim poqima. Bespotrebnim kolebawem gubite energiju. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. Voqenoj osobi nije jasno va{e pona{awe, ne zna kako da vam ugodi. Jasno recite {ta je to {to ho}ete i uva`ite potrebe druge strane. ZDRAVQE: Pazite se virusa.

ma kod Bo{waka su i Ahmed, Omer, Hamza, Jusuf, a Hana, Asija, Ema i Aj{a za devoj~ice. ^esta imena me|u novoro|enom decom roditeqa srpske nacionalnosti su Bogdan, Sara, Sofija, Duwa, Vukan, Stefan i Luka. Drugo naj~e{}e kod devoj~ica bilo je Duwa, slede Mila, Sara, Teodora, Una, Milica, Tara, Nikolina i Na|a. Na drugom mestu najpopularnijih imena za de~ake je bilo Lazar, potom Vuk, Vasilije, Stefan, Bogdan, Aleksa, Vukan, Filip i Vuka{in.

Novi Pazar je jedan od gradova sa najve}om stopom prirodnog prira{taja, u kojem se na godi{wem nivou rodi oko 2.500 beba.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Bespotrebno sami sebi kvarite raspolo`ewe jer se bavite qudskim odnosima koji su za va{e poslovawe nebitni. Mogu}i su neo~ekivani izdaci, pripremite strategiju koja }e vam pomo}i da prevazi|ete probleme. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas pritiska. Za va{a nezadovoqstva trenutno nema leka, budite strpqivi. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Imate dovoqno vremena da obavite sve zadatke, ali u svemu kasnite jer niste dovoqno skoncentrisani. Mislima ste daleko jer unapred planirate aktivnosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Ne budite prestrogi jer oboje ste krivi. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Primorani ste da donesete odluku za koju znate da mora da se dogodi, ali koje se istovremeno i pla{ite. Previ{e ozbiqno shvatate ovaj trenutak, kao da nakon toga nema povratka na staro. QUBAV: Vreme je da se prilagodite voqenoj osobi. Niste raspolo`eni za kompromise jer ih do`ivqavate kao poraz. Ne zaboravite da partner, kao i vi, ima svoje potrebe. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Period je obele`en re{avawem zakulisnih radwi u kojima su u~estvovale osobe koje ste smatrali svojim prijateqima. Iako }ete pretrpeti odre|ena razo~arawa, bi}ete zadovoqni. Izbegavajte uplitawe u probleme. QUBAV: Ukoliko svoju tenziju budete usmerili na partnera postoji {ansa da kriza eskalira. Reakcija voqene osobe mo`e biti iznena|uju}e neprijatna. ZDRAVQE: Gastritis.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Vreme je da usporite tempo. Mogu}a je ponuda za partnerstvo sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam zvu~i sumwivo jer je sve suvi{e dobro da bi bilo stvarno. QUBAV: Ako zanemarite sitne probleme koji kvare raspolo`ewe, shvati}ete da za dru`ewe i iscequju}e razgovore nije neophodno da vam sve bude potaman. ZDRAVQE: Malaksalost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Posao se gomila a vi se u tome sve slabije snalazite. Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. QUBAV: Kao i u poslu, tako i u qubavi, mu~i vas nestrpqewe. Vi vi{e ne mo`ete da ~ekate. Sre}na vest je da ne}ete jo{ dugo trpeti. Promene sti`u u bliskoj budu}nosti, ali mogu biti neprijatne. ZDRAVQE: Glavoboqe.

U ZREWANINU SOFIJA I

REQA, PA JANA I VUKA[IN

Ka`i mi, ka`i, koje ime da ti dam, ka`e pesma stara. A mladi roditeqi danas imena biraju, kako se mo`e ~uti, dr`e}i se {to narodne {to porodi~ne tradicije.

I dok su prethodne godine najpopularnija imena u Zrewaninu bila Milica i Strahiwa, ove godine najvi{e `enske i mu{ke dece dobilo je imena Sofija i Reqa. Kako obja{wava Violeta \urin iz Mati~arske slu`be grada Zrewanina, na drugom mestu po popularnosti su imena Jana i Vuka{in.

„Pored Sofije i Jane, naj~e{}e davana `enska imena su Lena,

Lenka, Teodora, Ma{a, Nikolina i Sara. A kod mu{kih imena, pored Reqe i Vuka{ina, naj~e{}e davana imena su Milo{, Todor, Vuk, Mihajlo i Mateja”, ka`e Violeta \urin.

Pro{le godine najvi{e dece dobilo je imena Milica i Strahiwa, a na listi naj~e{}e davanih imena u Zrewaninu tokom 2021. godine su jo{: An|ela, Teodora, Nina, Duwa i Nikolina, zatim Luka, Mateja, Nemawa, Uro{, Du{an i Marko.

U Srbiji je pro{le godine naj~e{}e ime za devoj~icu bilo Sofija, dok je najvi{e roditeqa za de~ake odabralo ime Luka.

Napad panike i sr~ani udar, kako da ih razlikujete?

^esto je te{ko prepoznati razliku izme|u panike i sr~anog udara, {to mo`e da prouzrokuje dodatnu paniku i stres.

Simptomi se javqaju naglo: ose}ate pritisak u grudima, srce br`e kuca i po~iwete da se znojite. Ako ste do`iveli simptome napada panike, sigurno ste pomislili da se radi o sr~anom udaru.

^esto je te{ko prepoznati razliku, a to mo`e da prouzrokuje dodatnu paniku i stres. Ti doga|aji su ozbiqni i va`no je da nau~imo kako da razlikujemo simptome kako bi se pravilno le~ili. Ova dva stawa se razlikuju, ali i veoma su sli~ni.

Doma}a kujna

SIMPTOMI SR^ANOG UDARA

U pitawu je stawe kada srce ne prima dovoqno krvi, a uobi~ajeni simptomi ukqu~uju: bol i pritisak u grudima, brzi otkucaji srca, hladan znoj, bol u gorwem delu tela (u vilici, ruci), kratko}a daha, mu~nina ili povra}awe i ose}aj „propadawa“.

Sr~ani udar mo`e da bude veoma opasan, pa nemojte ~ekati da simptomi sami nestanu ve} odmah potra`ite pomo} lekara.

SIMPTOMI NAPADA PANIKE

Radi se o naglom napadu jakog straha ili anksioznosti, ali se ne radi o stawu koje je opasno po `ivot, ali mo`e da uti~e na wegov kvalitet.

On mo`e da se dogodi bilo kome a simptomi ~esto ukqu~uju: jak ose}aj straha ili anksioznosti, bol u grudima, probleme sa disawem, ose}aj „propadawa“, brzi otkucaji srca, znojewe, drh-

POSNI RECEPT

POSNE OBLANDE SA ^OKOLADOM

POTREBNO JE:

n 500 g {e}era, 5 dl vode, n 100 g posne ~okolade, n 1 margarin, 1 vanilin {e}er, n 4 ka{ike bra{na, n narendana kora pomoranxe, n 1 pakovawe oblandi.

PRIPREMA:

U decilitar hladne vode dodati bra{no i vanilin {e}er, pa dobro izme{ati. [e}er sipati u {erpu i istopiti tako da se karamelizuje, a da ne izgori. Skloniti sa vatre i dodati 4 dl vode, margarin i ~okoladu, pa me{ati na tihoj vatri dok ne provri.

U to ukuvati pripremqeno bra{no i vanilin {e}er, pa kuvati tri minuta. Dodati dobro opranu i narendanu koru od pomoranxe, koju ste sitno iseckali. Pustiti fil da se skroz ohladi i po~ne da se ste`e, pa ga dobro izme{ati. Oblande ravnomerno filovati, pa ih malo pritisnuti ne~im te{kim da se boqe slepe.

tawe tela, vrtoglavica ili sla bost, bol u trbuhu ili mu~nina.

Kako simptomi jesu jako sli~ni, va`no je prepoznati razliku.

Kako razlikovati simptome napada panike i sr~anog infarkta?

Mesto bola: iako }e se javiti u oba slu~aja neprijatan ose}aj u grudima, kada je u pitawu sr~ani udar bol se {iri i na ostala podru~ja, kao {to je ruka, vilica ili vrat. Ako je u pitawu napad panike, bol }e ve rovatno ostati samo u podru~ju grudi.

Vrsta bola: U slu~aju infar kta javqa se ose}aj kao da vam slon stoji na grudima, mo`e da do|e do ose}aja koji li~i na refluks. Napad panike }e ~esto prouzrokovati ose}aj probadawa, {to nije ~esto kod infarkta. Javqa se i neprijatan ose}aj u grudima koju je te{ko opisati, uz ubrzan rad srca.

Okida~i: Infarkt se ~esto doga|a nakon fizi~kog naprezawa ili umora, {to nije slu~aj kod napada panike. Dakle, infarkt mo`e da nastane nakon {to ste

~istili sneg, ali ne}e do}i do napada panike, osim ako postoji i emocionalni stres kao komponenta.

Pet namirnica koje }e pomo}i da o~uvate {titnu

Normalno funkcionisawe {titne `lezde je neophodno za odr`avawe zdravqa celog organizma. Kada ne radi kako treba, dolazi do pove}awa ili smawewa telesne te`ine, poreme}aja u menstrualnom ciklusu, a kada se dugo ne le~i i do hipertenzije i dijabetesa. Ishrana svakako ima svog udela u celokupnom zdravqu ove `lezde, a ove namirnice lekari preporu~uju.

ORA[ASTI PLODOVI

Sve vrste ora{astih plodova su izuzetno dobre za zdravqe. Ali za {titnu `lezdu, treba pove}ati unos brazilskih oraha i le{nika jer su prepuni selena koji podsti~e zdravo funkcionisawe {titne `lezde. Odli~ni su i kao u`ina na poslu, zato ponesite sa sobom kesicu i grickajte kad osetite pad energije.

MLE^NI PROIZVODI

Mle~ni proizvodi poput mleka, sladoleda i jogurta su bogati jodom. Ako telo ima mawu koli~inu joda, to mo`e dovesti do pove}awa {titne `lezde i ovo stawe je poznato kao

struma, prenosi Lepa i sre}na. Zato je va`no da u svoju ishranu ukqu~ite mle~ne proizvode sa niskim sadr`ajem masti, kako biste organizmu osigurali dovoqne koli~ine joda.

[KOQKE

Samo 85 grama {kampa sadr`i vi{e od 20 odsto preporu~enog dnevnog unosa joda. Zato

`lezdu

se wihova konzumacija posebno preporu~uje osobama koje imaju problem sa {titnom `lezdom.

SVE@A JAJA

Jaja se nazivaju superhranom i u slu~aju {titne `lezde izuzetno su korisna jer sadr`e i jod i selen u dobrim koli~inama. Da biste izvukli maksimalnu korist od jaja, jedite i `umanca i belanca. Ipak, treba obratiti pa`wu na na~in pripreme jaja zbog holesterola. Najdijetalnija su kuvana i po{irana jaja, a najopasniji omleti, naro~ito ako imaju dodatke kao {to je slanina. Lekari tvrde da je koli~ina od jednog jajeta dnevno potvr|ena kao apsolutno bezbedna ~ak i za sr~ane bolesnike.

PE^ENA RIBA

Ribe kao {to su brancin, losos, ili smu| su prepune omega-3 masnih kiselina kao i selena, koji smawuju upale i poma`u u pravilnom upravqawu funkcionisawem {titne `lezde. S. G.

Semenke bundeve korisne za zdravqe

Seme bundeve je odli~an izvor vitamina, minerala i zdravih masti. Ovo seme se mo`e konzumirati u bilo kom obliku: sirovo, pr`eno, soqeno i ne. Imaju ora{asti ukus i koriste se u raznim jelima, ukqu~uju}i salate, supe i peciva. Seme bundeve je bogato proteinima i zdravim mastima koje vam poma`u da ostanete siti i puni

energije. Savr{eni su za brzu u`inu tokom dana. Tako|e, ove semenke poma`u u regulisawu nivoa {e}era u krvi, poboq{avaju osetqivost tela na insulin. To je zato {to sadr`e magnezijum, koji je neophodan za proizvodwu insulina i metabolizam glukoze. Seme bundeve sadr`i fitosterole, jediwewa koja sni`avaju nivo holesterola i smawuju rizik

od kardiovaskularnih bolesti. Tako|e sadr`i antioksidante koji poma`u u smawewu upale i {tite od oksidativnog stresa. Smatraju se izvorom cinka, koji igra va`nu ulogu u podr{ci imuniteta. Cink poma`e telu da se bori protiv infekcija i virusa i mo`e smawiti trajawe i te`inu prehlade i gripa. Pored toga, cink je neophodan za zdravqe prostate, a kada se

kombinuje sa fitosterolima, poma`e u smawewu rizika od raka prostate.

Seme bundeve mo`ete dodati u salate, supe ili jogurt, u omiqena peciva, pala~inke, mafine ili hleb. Koristite semenke kao preliv za ka{u ili granolu.

M. T.

VRSTA

DRVETA, BAZGA

SKANDINAVKA

SRPSKI GLUMAC, CVIJANOVI] OHAJO VA@AN SASTOJAK HRANE ALEKSINAC PREDGRA\E PARIZA SRPSKA GLUMICA SASLIKE

VRBAS DUGOTRAJNI BOJNI OTROV

UKR[TENE RE^I

OBIM BIV[I FUD. IVICA [UMSKA BIQKA, SASA

ORU@ANI SUKOB NARODA RANIJE SESTRA PO ZETU

METRI^KA STOPA, OBRNUT DAKTIL

ODSUSTVO MORALA, RAZVRAT

TAJNI ZADATAK (LAT.)

TE[KOM MUKOM (IZRAZ)

SASTAV OD DEVET MUZI^ARA

ANKONA SIMENS SRPSKA TELEVIZIJAIZ ^IKAGA

OKVIR SRPSKO @ENSKO IME

AZOT LABORATORIJSKA POSUDA

HIPOTETI^KI STANOVNIK MARSA

FOLK PEVA^ICA INDIRA ARADINOVI]

INDIJANSKI SIMBOL RATA

MALA VARNICA NAUTI^KI KLUB (SKR.)

^UVENI REVOLVERA[ SA DIVQEG ZAPADA ITALIJA

GRAD U HRVATSKOJ OKRUGLO SLOVO

ENERGIJA SREDOZEMNABIQKA, AKANT ARGON

RUSKI VIOLINISTA (1908-1974)

VRAWE ITALIJAN. FIZI^AR, GUQELMO PESNIK, VOLAS

IMPULS

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: ZOVA, VS, O, ILIEV, RAT, PRE, ANAPEST, NEMORAL, MISIJA, NONET, N, AN, S, RAM, INDI, JASTREBARSKO, E, TRATORAK, KO, DAVID OJSTRAH, VR, MARKONI, OB, I, SANTOVAC, LA, TAT, KAVASAKI, ENISA, ICE, ADA, JOVA, I], KIFER, ARETEJ, SIRIJA, DAN, TAWIRI], R, EKSPONIRATI SE.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: ATAPASKI, NAPRSTAK, ANASTAS, SARTORIS, STERIJA, ZIMNICA, IJA, JA, K, DEN, AIDA, AVIV, ZEC, RI, IMENA, ]ESARI, K, BORG, P, OBRSTITI, U POTIQAK

KOVIN AMPER

MESTO KOD QIGA

VELIKA REKAU SIBIRU

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Severnoameri~ko indijansko pleme, 2. Deo {iva}eg pribora, 3. Sovjetski politi~ar i diplomata Mikojan, 4. Roman Vilijama Foknera, 5. Nadimak komediografa Jovana Popovi}a, 6. Hrana spremqena za zimu, 7. Reka u Rusiji, leva pritoka Angare - Li~na zamenica - Simbol kalijuma, 8. Ameri~ki pisac Braun - Opera \uzepea Verdija, 9. Izraelski {ahista Fridman - Glodar dugih u{iju, 10. Rudarski institut (skr.) - Nazivi, 11. Carevi (ist.), 12. Oznaka za kelvin - ^uveni {vedski teniser, Bjern - Oznaka za pond, 13. Pojesti li{}e sa grana, 14. Jedan iza drugog (vojn.).

USPRAVNO: 1. Sitan indijski novac - Vrsta zanatlije, dun|er - ^uveni britanski trka~, Sebastijan, 2. Srpski tekstopisac i kompozitor, Petar - Auto oznaka za Ba~ku Palanku, 3. Otmeni stanovi sa vi{e soba (fr.) - Reka u [paniji, 4. Ukras na prstu - Viso~anstvo, 5. ^est naziv hotela - Britanski komi~ar Feldman, 6. Pripovetka Maksima Gorkog, 7. Gr~ka svetiteqka Konstantinopoqska - Ameri~ki glumac de Vito - Simbol tantala, 8. Interna kontrola (skr.) - Auto oznaka za Sentu - Okrugli drven sud opasan obru~ima - Boja u kartama.

HITLER JE ODBIJAO DA SE PREDA, DOK JE CRVENA ARMIJA ZAUZIMALA KVART PO KVART:

Bitka za Berlin i kona~ni pad rajha

Svi oni koji su se nalazili tog 19. aprila 1945. godine u Berlinu, tvrdili su da se sa periferije grada ~uju druga~iji zvuci od onih na koje su navikli. I bili su u pravu. Oni su poticali od artiqerije, a ne savezni~kih bombi. To je zna~ilo samo jedno: Berlin je bio u dometu sovjetskih topova, {to je izazvalo nalet straha me|u stanovni{tvom koje se sada pitalo - kako je do toga uop{te do{lo?

RED HUMORA, RED IZLIVA BESA

I dok je ulicama ovog grada vladala panika, a obeshrabrewe zahvatao nema~ke

trupe, Hitlerova nare|ewa su bila jasnavojska je morala da se odupre do kraja. On s druge strane, se krio u svom bunkeru zajedno sa drugim nacisti~kim vo|ama, poput Martina Bormana, Alberta [pera ili Jozefa Gebelsa. A u svom ludilu je bio spreman da beskorisno `rtvuje celokupno stanovni{tvo, dok je predaju i podizawe bele zastave ka`wavao smr}u.

Izme|u epizoda dobrog raspolo`ewa i eksplozivnih izliva besa na sve i svakoga, ukqu~uju}i svoje generale koje je optu`io da su neefikasni i zdajnici, objavio je niz o{trih smernica. Me|utim, nakon {to su 20. aprila 1945. godine, ameri~ki B-17 i britanski Lankasteri bombardovali centar Berlina i uni{tili veliki broj zgrada, iznu|ena je evakuacija za dve hiqade stanovnika, dok je grad od tog trenutka trajno ostao bez struje.

Dva dana nakon ovog doga|aja, neko je na sastanku Hitleru pohvalio generala Valtera Venka koji je komandovao 12. armijom u Magdeburgu. Nakon {to je ~uo vest, Firer je naprasno promenio raspolo`ewe i smislio novi plan - general Venk }e se okrenuti i spasiti Berlin, Sovjeti }e izgubiti na samom „pragu” i tok rata }e opet biti izmewen.

Ali istina je bila da je Berlin bio opkoqen i da spomenuti general nema dovoqno kapaciteta da se izbori sa silom koja je mar{irala ka srcu Rajha.

BERLIN PADA

General Helmut Vajdling, koji je bio zadu`en za odbranu Berlina i koji je poku{avao da uspostavi operativnu odbranu - na raspolagawu je imao samo trupe koje su se polako raspadale, poput onih {panskog generala Migela Eskere. Zajedno sa pripadni-

cima folksturma, Hitlerjugenda i policije, oni su gradili barikade sa~iwene od tramvaja za koje }e se ispostaviti da su u potpinosti beskorisne.

Jedan po jedan, Sovjeti su okupirali kvartove Berlina, dok se civilno stanovni{tvo sakrivalo po zadimqenim tunelima metroa. Kao posledwa mera, odlu~eno je da se miniraju nasipi koji su odvajali kanal Landvera od metroa i na taj na~in se predupredi daqe prodirawe Rusa.

Ovo je bio trenutak kada je ve} svima bilo jasan ishod ~itavog rata, ukqu~uju}i i Hitlera koji je u popodnevnim satima 30. aprila 1945. godine, izvr{io samoubistvo unutar svog bunkera. Ubrzo posle wega, isto je uradila i wegova supruga Eva Braun. Prema tvrdwama svedoka, nakon {to su na{li wihova be`ivotna tela oficiri su ih premestili u ba{tu Kancelarije, polo`ili u prethodno iskopanu jamu i zapalili.

Dana 2. maja, na kraju bitke, mnoge pristalice re`ima i SS-ovci, radije su vr{ili samoubistva nego da padnu u ruke Sovjeta. Ruski vojnici, ~ije poreklo je uglavnom vo-

dilo iz stepa i planina Kavkaza, nikada nisu videli ni{ta sli~no eleganciji Berlina. Krali su sve {to su mogli: gramofone, nakit, upaqa~e, ode}u. Ali najtra`eniji su bili ru~ni satovi, koji su ih fascinirali. Privla~ili su ih i toaleti sa vodokotli}ima, bicikli, sijalice. Sve {to nisu ukrali, uni{tili su.

Nakon pqa~ke po~ela su masovna silovawa, tema o kojoj se malo pri~alo tokom Hladnog rata. Ruski mediji tradicionalno odbacuju ove doga|aje kao „izmi{qotine”. Danas je nepoznato koliko je `ena silovano nakon pada Berlina, iako pojedini istori~ari govore o brojci od oko sto hiqada.

Danas se na periferiji Berlina, na obalama reke [preje, nalazi ~uveni Treptauer park u kom stoji dvanaest metara visoka statua sovjetskog vojnika sa ma~em u ruci i nema~ke devojke. Spomenik je napravqen izme|u 1946. i 1949. godine u ~ast vi{e od sedamdeset hiqada vojnika Crvene armije koji su poginuli u bici za Berlin, sa natpisom: „Sovjetski narod je spasao evropsku civilizaciju od fa{izma”. S. G.

Ezopove basne su danas verovatno popularnije nego Homerovi epovi, ipak o wegovom `ivotu se malo zna. A i ono {to je poznato zvu~i protivure~no i konfuzno, zbog ~ega mnogi stru~waci sumwaju u wegovo postojawe.

WEGOV IZGLED

Anti~ki izvori ga nisu {tedeli kada su poku{avali da opi{u wegov izgled, jer su tvrdili da je Ezop navodno bio prvqav, debeo, sa velikom glavom i ru`nim crtama lica, a uz to i veoma nizak, tamne ko`e, nem.

Dok Herodot nikada nije spomenuo da je tvorac basni imao bilo koji od deformiteta, zbog ~ega se veruje da su oni kasnije dodavani kako bi se wegov lik dodatano mistifikovao i da bi se ukazalo na wegovo navodno etiopsko poreklo. Stoga se ve}ina istori~ara danas sla`e da je percepcija o Ezopu kao ru`nom i deformisanom ~oveka nastala nakon objavqivawa izmi{qenog dela „Ezopova romansa” tokom 1. veka n.e..

NEKOLIKO VERZIJA O TOME

KAKO JE STEKAO SLOBODU

U gotovo svakoj pri~i o Ezopu spomiwe se deo prema kojoj je on rob, iako nije poznato u koju od dve mogu}e grupe je i spadao - dolose

ili one koji su ro|eni kao takvi ili antropodone ili one koji su bili prisiqeni da to postanu. Jer anti~ki izvori i po ovom pitawu nisu mogli da se slo`e - naime, Herodot je tvrdio da je pripadao drugoj skupini i da je bio ratni zarobqenik iz Trakije.

Dok su neki drugi pisci navo-

dili da je ro|en kao rob i da ga je prvo posedovao filozof Ksantus, a zatim ~ovek po imenu Iadmon. Koji ga je prema jednoj verziji na kraju i oslobodio zbog izuzetne inteligencije. Prema drugoj verziji, on je sam izdejstvovao svoju slobodu nakon {to se pokazao kao sposobniji filozof od svog vla-

snika Ksantusa i pritiska ~lanova skup{tine sa Samosa na wegovog gospodara.

KAKO JE ZNAO

ZA AFRI^KE @IVOTIWE?

Tvrdwe o Ezopovom poreklu su varirale i mewale se tokom istorije. Vizantolog iz 13. veka po imenu Maksim Planud nakon {to je napravio reviziju „Ezopove romanse” je sugerisao da je on zapravo bio Afrikanac iz Etiopije, zbog wegovog imena koje je veoma sli~no gr~koj re~i za „etiopski”.

Ideja da je on zapravo bio Etiopqanin bila je dodatno podr`ana spomiwawem mnogih afri~kih

`ivotiwa u wegovim basnama, kao {to su slonovi, kamile i majmuni. Mnogi su se pitali kako je Ezop znao za ove `ivotiwe jer nijedna nije bila autohtona u Gr~koj. Me|utim, istori~ari isti~u da je inspiracija za ove `ivotiwe mogla da potekne iz egipatskih i libijskih izvora.

UMRO JE U DELFIMA

Nakon {to je stekao svoju slobodu, Ezop je navodno re{io da

luta svetom. U me|uvremenu on je stekao reputaciju inteligentnog i sposobnog ~oveka koji lako re{ava zagonetke i sporove. Stoga, kada ga je put naveo na dvor kraqa Kreza, ovaj ga je zamolio da radi za wega kao diplomata. Ezop je to rado prihvatio i uspe{no re{avao sve zadatke koji su mu zadati. Sve dok jednog dana Krez nije do{ao na ideju da ga po{aqe u Delfi kako bi wegovim gra|anim podelio zlato.

^im je stigao u tamo, Ezop je re{io da sve stanovnike kazni jer su se pona{ali bezbo`ni~ki i to tako {to nikome nije dao poklone koje je poslao kraq. Wima se ovo uop{te nije dopalo, pa su ga uhvatili i bacili sa litice. Istori~ari navode da je ovakav scenario bio malo verovatan jer se najverovatnije niko ne bi usprotivio kraqevom diplomati, a jo{ mawe za to pro{ao neka`weno.

Umesto toga, oni smatraju da je Ezop najverovatnije nastao kao personifikacija pri~a, i da kao takav nikada nije ni postojao.

SVI GA ZNAJU KAO ‚OCA’ BASNI, ALI KO JE U STVARI BIO EZOP?

Istori~ari sumwaju da je on uop{te i postojao

Na periferiji Berlina se nalazi ~uveni Treptauer park u kom stoji dvanaest metara visoka statua sovjetskog vojnika sa ma~em u ruci i nema~ke devoj~ice

NEO^EKIVANA PORUKA IVANOVI]A POSLE DERBIJA:

Pobedi}emo Partizan i oni to znaju

Te`ak poraz crveno-belih.

Ko{arka{i Partizana savladali su Crvenu zvezdu 92:81 nakon neverovatnog preokreta u 21. kolu

ABA lige i tako napravili veliki korak ka prvom mestu u regionalnom {ampionatu.

Trener crveno-belih Du{ko Ivanovi} bio je veoma nezadovoqan nakon me~a. „Mislim da smo igrali u ve}em delu utakmice vrlo dobro, da smo u drugom poluvremenu imali probleme sa izgubqenim loptama, gre{ke u odbrani i napadu, ali i odre|ene probleme u napadu“, rekao je Ivanovi}.

Nije `eleo da komentari{e prethodni me~ svog tima u Evroligi protiv Panatinaikosa.

„Nema nikakve veze, ja se izviwavam vama, ali ovo nema veze sa tom utakmicom, ali ba{ nikakve veze.“

Stiglo je i pitawe, da li jedna

ekipa poput Zvezde sme da prokocka ogromne prednosti, gde je Ivanovi} odgovorio veoma samouvereno.

„Za mene je najva`nije kod ove utakmice i to sam rekao pre utakmice, „filing“ koji }emo da imamo ja i moji igra~i posle me~a. Nebitno da li smo dobili ili izgubili. A mi smo sigurni da }emo

Me~ ABA lige prepun tenzija okon~an je pobedom Partizana nad Crvenom zvezdom sa 92:81 u 21. kolu ABA lige. Ipak, {ou nije prekinut sa posledwim sudijskim zvi`dukom.

Najpre je konferenciju dr`ao trener nominalnih gostiju Du{ko Ivanovi}, koji je iznenadio sve samopouzdawem kao da su crveno-beli upravo slavili. Zapravo on je siguran da }e Zvezda dobiti preostale me~eve u sezoni.

„Za mene je najva`nije kod ove utakmice i to sam rekao pre utakmice, „filing“ koji }emo da imamo ja i moji igra~i posle me~a. Nebitno da li smo dobili ili izgubili. A mi smo sigurni da }emo dobiti, a {to je najboqe ili najgore za nas, Partizan isto zna da }emo dobiti“, poru~io je Ivanovi} na konferenciji uveren da }e Zvezda upisati trijumf na slede}em me~u.

Naravno, ovu izjavu je ubrzo ~uo i @eqko Obrado-

Partizan je sa Duqajem na klupi upisao prvu pobedu u tri me~a, posle poraza od Crvene zvezde i remija sa Kolubarom.

Mladost je u me~u 26. kola Superlige savladana sa 3:0 na gostovawu, a strelci su bili Svetozar Markovi} u 52, Kvinsi Menig u 78. i Bibars Natho u 90. minutu.

„Mogu da budem zadovoqan, prvo igrom, naravno i rezultat je mnogo bitan. Posti}i tri gola protiv Mladosti koja je uvek neugodna, posebno na ovom terenu, nije lako. Ono {to mene raduje je da su igra~i ispunili ono {to se tra`i, bili su dosta agresivni na terenu i na kraju krajeva videlo se da su u`ivali u fudbalu posle du`eg vremena. Nadam se da je ovo po~etak povratka samopouzdawa“, rekao je Duqaj posle me~a za Arenu sport.

Precizirao je potom i da je wegov tim bio agresivan, ali da je nivo takve igre do{ao na naplatu

dobiti, a {to je najboqe ili najgore za nas, Partizan je isto zna da }emo dobiti.“

Otkrio je i {ta je bilo presudno u pobedi crno-belih.

„Imali smo problem sa li~nim gre{kama visokih igra~a, mislm da to nije toliko odlu~ilo. U napadu smo morali da igramo boqe, proma{ili su dva-tri {uta, oni su pogodili. i to je bilo to“, rekao je Ivanovi}.

Trener crveno-belih je prokomentarisao i stawe povre|enih Nemawe Nedovi}a i Ogwena Dobri}a.

„Nisu mogli da igraju, i jedan i drugi su imali probleme i nisu mogli“, obajsnio je trener Zvezde.

Prokomentarisao je i lo{u formu Argentinca Luke Vildoze.

„Vrati}e se Luka, svaki iga~ ima uspone i padove“, zakqu~io je Ivanovi}. N. R.

Don~i}ev deda: Do~eka}u da Luka do|e na Kosmet i ubaci loptu kroz ko{

Ko{arka{ Dalasa Luka Don~i} i ove sezone bele`i sjajne partije u najja~oj ligi na svetu. Odavno je poznato da je mladi igra~ mogao da bira za koju reprezentaciju }e da igra – za Srbiju iz koje mu je otac Sa{a ili Sloveniju u kojoj je ro|en i iz koje mu je majka Mirjam Poterbin. Ono {to mawe qudi zna je da Lukin deda Stojan Don~i} `ivi na Kosovu i Metohiji, u selu Bi~a kraj Kline. Stojanov ro|eni brat Srbobran preselio se u Qubqanu gde je najpre dobio sina Sa{u, a zatim i unuka Luku. O wemu je Stojan pri~ao u intervjuu koji je dao za RTV KiM.

„Luka je na{a krv, puno nam je srce dok ga gledamo. Svi nas pitaju {ta nam je Luka, ali smo mi skromni, ne hvalimo se mnogo Lukom”, po~eo je pri~u Stojan Don~i}.

O slavnom ko{arka{u se ~esto raspituju i Albanci.

„I Albanci me pitaju {ta sam mu, ponekad izbegavam da ka`em, nije sigurno. Pitaju me da li bi on nekada igrao za Kosovo, mo`da nekad, kada bi Kosovo postalo Amerika. Nije igrao za Srbiju, za{to bi za Kosovo? Nikad”.

Stojan ka`e kako bi Luka voleo voleo da poseti Kosmet i odigra basket sa bratom Veqkom koji je vaterpolista, ali da mu klub nije dao dozvolu zbog bezbednosti.

„Luka `eli da do|e, ali mu klub brani jer smatra da nije bezbedno. Do~eka}u da Luka do|e i da baci ovu loptu u ko{. Ne}u umreti dok ne vidim kako oni bacaju loptu u ko{”, zakqu~io je Stojan Don~i} u intervjuu za RTV KiM.

vi}, trener Partizana, kome se to nimalo nije dopalo.

„Nikad sebi nisam dozvolio da pri~am na na~in da znam {ta neko drugi misli. Time sam sve rekao. Ja, naravno, verujem u svoj tim, kao {to sam i uvek verovao. Imamo sezonu kakvu imamo. U Evroligi je trenutak gde zavisimo od nas samih, {to je dobra pozicija. Raspored je mnogo te`ak? Izuzetno je te`ak.

U ABA ligi imamo pobedu vi{e i to treba da probamo da odbranimo i da probamo da imamo prednost doma}eg terena.

U plej-ofu se zna – energija, `eqa i hladna glava. Vide}emo kad do|e do tog trenutka. Ali ponavqam, da li ste ~uli od mene da pri~am o tome {ta neko drugi misli. Je l’ to normalno? Ako mislite da je to normalno, onda {ta da radimo… Opet pri~amo o tome kako neko gleda na stvari. To je to“, dodao je trener crno-belih“, rekao je Obradovi}. S. G.

Kada je pre dve godine Uro{ Borza{ dobio dozvolu da igra za reprezentaciju Srbije, na{ nacionalni tim dobio je veliko poja~awe {to se videlo pro{li ~etvrtak u posledwoj sekundi u utakmici sa Norve{kom.

Mladi Borza{ postigao je gol za pobedu, a to mu je posebno zna~ilo jer je tri godine ~ekao da obu~e srpski dres.

Na deset sekundi do kraja utakmice Srbije i Norve{ke u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo rezultat je bio izjedna~en, a onda je Uro{ Borza{ uz zvuk sirene zatresao mre`u i doneo pobedu o kojoj je sawao.

Uro{ je kao junior nastupao za mla|u selekciju Ma|arske u kojoj je trenirao u Tuluzu, a zbog toga je do 2021. godine imao zabranu Evropskog rukometnog saveza da igra za selekciju Srbije.

Kada se na{ao na spisku Tonija \erone pre dve godine Borza{ je to do`iveo veoma emotivno.

naknadno. „Uvek je sve bilo u wihovim glavama, a kvalitet nijednog trenutka nije bio sporan. Kao i u `ivotu, de{avaju se usponi i padovi. Nadam se da je ovo samo jedan pokreta~ ka boqem. Naravno, ni{ta jo{ nije gotovo, ima jo{ mnogo da se igra. Jedna pobeda ne sme da nas zavara, moramo samo jo{ ja~e da radimo“, rekao je Duqaj, koji je na pitawe {ta daqe o~ekuje Partizan kratko odgovorio da je „plan da se radi jo{ ja~e, to je jedini na~in“. Partizan posle ove pobede ima

54 boda i drugi je na tabeli Superlige iza Crvene zvezde koja je u nedequ savladala Novi Pazar sa 5:1 i ima 72 boda na tabeli. S. G.

„Nikad nisam dobro odigrao protiv Srbije, vaqda je to tako trebalo da bude. Ne znam jel slu~ajno ili namerno. Uvek je bilo katastrofa. Mislim da smo se sastali {est ili sedam puta. Se}am se prve utakmice, ~ini mi se u kadetskoj konkurenciji, nisam znao da li da pla~em ili da se smejem. Borim se protiv svoje zemqe, pregoreo sam skroz, zavr{io sam utakmicu bez golova sa sedam proma{aja. Najgore je bilo stajati u drugom dresu i slu{ati himnu Srbije. Ne `elim da do`ivim tako ne{to nikad vi{e“, rekao je Borza{ 2021. godine kada se na{ao na spisku selektora Tonija \erone.

Taj poziv Uro{ i wegova porodica do`iveli su veoma emotivno.

„Priznajem, svi smo malo plakali. Ne znam kako to da do~aram. Ma za ovo jednostavno `ivi{. Nema ni{ta lep{e nego da reprezentuje{ svoju zemqu na najboqi mogu}i na~in“, rekao je Borza{.

Kada je stigao u reprezentaciju igrao je na Mediteranskim igrama u Oranu gde je Srbija osvojila bronzu, prvu medaqu posle deset godina. Pokazao se dobro i na Svetskom prvenstvu, ali je protiv Norve{ke posebno odu{evio.

„Nisam ja odlu~io, ekipa je odlu~ila utakmicu, nisam ni gledao sat, samo sam {utirao. Za ovo se `ivi, mogu sutra da batalim rukomet“, zakqu~io je skromni reprezentativac Srbije.

^ekao je tri godine i postao heroj: „Najte`e je bilo u drugom dresu slu{ati himnu Srbije“

OBRADOVI] ODGOVORIO NA PORUKU DU[KA IVANOVI]A

„Da li mislite da je to normalno, da li ste ~uli da ja to pri~am?“

Duqaj posle prve pobede sa Partizanom:

„Igra~i su u`ivali posle dugo vremena“

Beli Orlovi iz Boniriga igrali nere{eno protiv Severnih Tigrova

Bonnyrigg White Eagles FC 2 (Maksim Jez 74’, Tristian Vidic 90’) v Northern Tigers FC 2 (Dean Evans 45’, Kai Denton 52’)

Moglo bi se re}i da je ovo utakmica u kojima su ekipe podelile utakmicu na jedno poluvreme za svakoga. Severni tigrovi su dominirali u uvodnom poluvremenu, da bi Beli Orlovi uzvratii u drugom poluvremenu poentiraju}i na dramati~an na~in i oduzimaju}i bod.

Gosti su bili boqi u prvom poluvremenu i poveli neposredno pre pauze zahvaquju}i slobodnom udarcu Dina Evansa. Vo|stvo koje

je udvostru~eno preko Kaija Dentona sa udarcem iz blizine. Od tog trenutka, me|utim, doma}ini su se vratili osvetni~ki, Maksim Je` je postigao prvi gol iz prvog dodira lopte.

Zatim su imali nekoliko dobrih {ansi za Nikolu Krqara i Arona Petersona pre nego {to je Maksim Je` odigrao ulogu u kona~nom poravnawu, izboriv{i penal u posledwem minutu. Zapo~eo je niz doga|aja u kojima je Rajan Atard odbranio penal pre nego {to je Tristan Vidi} reagovao prvi i odbio odbijenu loptu, poslav{i navija~e sre}nim.

S. G.

Xaji} na Izbornoj skup{tini postao ~etvrti predsednik FSS u istoriji

Nakon gotovo pune dve godine (731 dan) Fudbalski savez Srbije je dobio predsednika. FSS }e dobiti ~etvrtog predsednika u istoriji i tako u}i u novu eru.

Na sednici je 85 delegata trebalo da odlu~i u kom }e smeru krenuti srpski fudbal. Da li }e novi vo|a biti Dragan Xaji} i wegov tim ili }e pak kqu~evi biti povereni u ruke

Nemawi Vidi}u. Ipak, biv{i kapiten Man~ester junajteda je odlu~io da se ta~no 24 sata pre izbora povu~e, pa je Xaji} ostao jedini kandidat.

Ozvani~en je dolazak Dragana Xaji}a u fotequ koju je do 22. marta 2021. godine ~uvao Slavi{a Kokeza.

Tada je biv{i predsednik odlu~io da podnese ostavku nakon optu`bi da je bio povezan sa klanom Veqe Nevoqe kome se sudi sa optu`bama da je ubijao, otimao qude i da je dilovao drogu. Kokezina lokacija je danas nepoznata.

Pre wega je u woj sedeo najpre Zvezdan Terzi}, dok na izborima 2008. godine poverewe nije ukazano Tomislavu Karaxi}u.

Terzi} je tako|e ranije napustio predsedni~ku fotequ kada je te godine pobegao iz zemqe nakon optu`bi da je zloupotrebio novac od transfera, a ~ak se na{ao i na poternici Interpola. Neposredno pre toga je imao velike snove – da postane predsednik UEFA.

Karaxi} je na mestu predsednika proveo dva mandata, a osta}e upam}eno da je uspeo da privoli Radomira Anti}a da preuzme reprezentaciju.

Srbija je tada stigla do Svetskom prvenstva u Ju`noj Africi, a ispala je iako je pobedila Nema~ku sa 1:0. Jo{ jedan gol protiv Australije u posledwem kolu je ko{tao prolaska daqe.

Nakon Karaxi}a koji je podigao i Ku}u fudbala u Staroj Pazovi, gde se danas odr`ava glasawe na ~elo Saveza dolazi Slavi{a Kokeza. On je te 2016. godine dobio podr{ku 77 delegata i jednoglasno izborio predsedni~ko mesto.

Tradicija je nastavqena, pa }e i ovog puta samo biti progla{en jedini kandidat na izborima. S. G.

VIDI] POVUKAO KANDIDATURU:

Nemawa Vidi}, proslavqeni srpski fudbaler obrazlo`io je zbog ~ega je odustao od trke sa Draganom Xaji}em.

Vidi} se povukao 24 sata pre nego {to je trebalo da po~ne izborna Skup{tina u Staroj Pazovi, pa }e kao jedini kandidat Xaji} samo biti parafiran i potvr|en od strane delegata.

Nemawa se oglasio saop{tewem, o svom protivkandidatu Draganu Xaji}u ima lepo mi{qewe, ali ka`e da mu je „na svakom koraku stavqeno do znawa da ne}e biti podr`an“.

„Pred na{im fudbalom su veliki izazovi. Mnogo toga mora i mo`e boqe. Moja ideja je bila i ostala da okupim tim vrhunskih profesionalaca koji su kadri da te izazove re{e kvalitetnije nego mo`da iko u Evropi. Na`alost, na svakom koraku puta ka tome da postanem predsednik FSS mi je jasno stavqeno do znawa da nam ta {ansa ne}e biti pru`ena. Ovim putem `elim da vas obavestim da povla~im kandidaturu za predsednika FSS“, po~eo je Vidi} svoje saop{tewe. Nekada{wi kapiten reprezentacije konstatuje da u srpskom fudbalu mora da se popravi mnogo stvari, a da }e mandat za to dobiti qudi koji su probleme i stvorili.

„Odgovornost za re{avawe velikih izazova koji su pred nama je preuzela ista grupa qudi koja ih je i stvorila. Definitivno nisam optimista po pitawu toga {ta }e uraditi sa prilikom koju su prigrabili i mislim da }e za ~etiri godine biti jo{ te`e nego danas“.

Dodaje i da povla~ewe kandidature sada ne zna~i i definitivan kraj borbe za dobrobit doma}eg fudbala. „Verujem u svoj tim i na{u viziju, kao i veliku pomo} koju }emo dobiti od na{ih prijateqa iz vrha evropskog i svetskog fudbala. Ono {to na`alost nije mogu}e da krenemo da radimo danas – moj tim i ja ura-

di}emo, verujem, u bliskoj budu}nosti. Sada to nije mogu}e“, pri~a Vidi}.

Nemawa Mati}, Sa{a Ili}, Gordan Petri} i brojni drugi su stali uz wega svojim imenom i prezimenom. „Zahvaqujem se svima koji su me podr`ali u ovom procesu, posebno svima koji su me podr`ali javno uprkos velikim pritiscima. Izuzetno mi je drago da sam osetio i veliku podr{ku u narodu. Na`alost oni ne odlu~uju i nemaju pravo glasa. @eleo sam da ujediwujem a ne razjediwujem. @eleo sam da budem re{ewe a ne problem. Qudi u srpskom fudbalu i ve}ina delegata u Skup{tini su odlu~ili ‘glasawem’ pre podno{ewa kandidature, pre izbora, i tako uru{ili kredibilitet i onako poquqan pro{lom izbornom sednicom. Nisu `eleli da ~uju moje namere i uporede tim koji sam okupio, ideje koje donosimo, sa protivkandidatom. Za kraj – ponosan sam {to smo pokazali da postoji mla|a i druga~ija fudbalska Srbija. Srbija budu}nosti“, rekao je Vidi}. N. R.

Re{avawe problema preuzeli qudi koji su ih stvorili

RVA^KI SAVEZ ZAPADNE AUSTRALIJE DODELIO VUKOVIMA TROFEJ

Vukovi dominiraju sedmi put zaredom

U subotu, 4. marta ove godine odr`ana je sve~ana ceremonija u prostorijama centra Lidervil, a organizovana je od strane Rva~kog saveza Zapadne Australije. Ceremonija je organizovana radi dodele trofeja najboqim klubovima, kao i najboqim juniorima i seniorima. Ceremoniji je prisustvovao i trener kluba Vukovi, g. Jadranko Te{anovi} sa svojim pomo}nim trenerima.

Jadranko Te{anovi} nas je sa ponosom obavestio da je sa svojim klubom Vukovi po sedmi put zaredom osvojio titulu najboqeg rva~kog kluba, koji okupqa vi{e od 30 rva~a koji su dominirali tokom prethodne sezone. U 2022. sezoni klub Vukovi mo`e se pohvaliti sa 43 zlatne medaqe, 21 srebrnom i sa 15 bronzanih. Na svim takmi~ewima kojima je klub prisustvovao imali su prvake -

{ampione Australije u rvawu, i to je ujedno bila jedna od najuspe{nijih sezona za ovaj klub. Trener Jadranko je ovim putem istakao sjajan seniorski tim koji je daleko najboqi u Australiji, a koji ukqu~uje rva~e iz Estonije, Indije i Ju`ne Afrike. Tim je nepobediv i jedan od rva~a }e poku{ati da dostigne do Olimpijskoh igara koje se odr`avaju 2024. u Parizu.

Sve~anu ceremoniju je otvorio gospodin Dejvid Barns koji je ujedno i predsednik Rva~kog Saveza Zapadne Australije. Nakon uvodnog izlagawa o svim klubovima koji su se takmi~ili (7 klubova) po~eo je centralni dio ve~eri i dodela trofeja. Svima je bilo pravo zadovoqstvo gledati kako trener Jadranko Te{anovi} prima u ruke trofej za klub sa najvi{e osvojenih titula i medaqa u protekloj sezoni. Trofej se zove Piter Loson (Peter Lawson), a posve}en je tragi~no nastradalom mladi}u rva~u. Jadranko nam je rekao da je bio jako sre}an jer su ceremoniji prisutvovali i wegovi veliki prijateqi koji su dobro znani u svijetu rvawa a `ive u Pertu. Nakon dodele pehara poslu`ena je bogata ve~era posle koje je odr`an drugi deo ceremonije. U drugom delu ceremonije g. Jadranko Te{anovi} je dobio naro~ito va`no priznawe.

„Dobio sam veliko priznawe od Rva~kog Saveza Australije za doprinos rvawu i wegovom razvoju. A plaketa - priznawe koje sam primio se zove „Golden Life Membership“. To je najve}e priznawe koje se sa ~a{}u dodequje trenerima koji su pokazali lojalnost prema rvawu, treneru koji je dugo godina u sportu i koji je veoma cijewen, i kao vrijedan

~ovjek,i kao individua“, rekao nam je g. Te{anovi}. “Mojoj sre}i nije bilo kraja. Prije nego {to mi je uru~eno priznawe g. Alan Nandu, jedan od najve}ih trenera u Australiji koji je bio trener Australijske reprezentacije na Komonvelt igrama je odr`ao govor u kojem je sa lepotom pri~ao o na{em prijateqstvu i o svim mojim rezultatima koje sam ostvario sa svojim klubom. U svom govoru, spomenuo je i zemqu u kojoj je bio rat, {ta sam pre`ivio u istom, da bi na kraju rekao da sam jedini trener koji nikada ne zaboravqa svoje prijateqe i koji uvijek donese srpsku rakiju od {qive na poklon. Bio je divan. Nakon uru~ewa plakete, dobio sam ogroman aplauz i prvi koji je pri{ao da ~estita bio je Kris Samios koji je bio kontrolor me~eva na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i koji je jedan od najboqih sudija u Australiji. Gospodin Kris Samios je ina~e Grk i veliki prijateq je srpskog naroda. Toliko je bio sre}an da me je prosto odu{evio“, sa velikim ushi}ewem istakao je g. Te{anovi} u razgovoru za Srpski glas.

Jadranku i wegovom klubu `elimo svu sre}u u budu}em radu i nastavku ove sezone i da, kao i do sada, budu ponos srpske zajednice i cele Australije.