Srpski glas 17.avgust

ODR@AN JUBILARNI 35. FOLKLORNI FESTIVAL U BONIRIGU Vi{e od 5.000 posetioca u toku festivalskog vikenda u Sidneju

NAUKA:

Ekskluzivni intervju sa Dr Klodom Desplanom, neurobiologom i uglednim nau~nikom

KAKO SE TEHNOLOGIJOM

IZMENE GENA

MO@E

POPRAVITI O[TE]ENI QUDSKI VID?

Fenomen zvani „Gu~a“

SRPSKA ZAJEDNICA U KERNSU PROSLAVILA SVETOG ILIJU

TEMA NEDEQE:

KAKVA ]E BITI POSLEDICA [TRAJKOVA U AUSTRALIJI? Gas u Evropi poskupeo vi{e od 40% u jednom danu!

Zavr{en 62. Sabor truba~a

^UDESNA MO] TRUBE

RIZNICA:

Pre 115 godina nastala

Fabrika stakla u Para}inu

SRBIJA

^UVA SVOJE „STAKLO SA DU[OM“

De~ak pre`iveo pad

sa skoro 30 metara u Velikom kawonu

^etrnaestogodi{wi de~ak je pre`iveo po{to se okliznuo i pao sa visine od skoro 30 metara u Velikom kawonu u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizoni.

Spasila~kim ekipama je trebalo dva sata da izvuku Vajata Kaufmana na sigurno, po{to je pao sa uzvi{ewa na podru~ju Severni Rim, koje je popularno me|u turistima.

De~ak je sa te{kim povredama preba~en u bolnicu, ali su ga kasnije pustili na ku}no le~ewe, prenosi Bi-Bi-Si.

Vajat je za lokalnu televizijsku stanicu rekao da je pao dok se pomerao s puta kako bi qudi mogli da fotografi{u.

^u~ao je, ka`e, i jednom rukom se dr`ao za kamen kada je izgubio ravnote`u i po~eo da pada.

„Ne se}am se ni~ega nakon pada. Se}am se samo da sam se povremeno budio i video sam zadwi deo kola hitne pomo}i i helikopter”, rekao je Vajat.

De~ak ima devet polomqenih pr{qenova, slezina mu je napukla, {aka slomqena, a plu}no krilo probu{eno.

Nekoliko desetina radnika hitne pomo}i u~estvovalo je u spasavawu i zbriwavawu ovog de~aka.

Vajata je na sigurno izvukao tim iz Nacionalnog parka Veliki kawon, koji se spustio niz liticu po{to je zakqu~eno da spasavawe helikopterom nije mogu}e zbog nepristupa~nosti terena.

Niko ne zna gde }e biti stvarni plafon tr`i{ne cene gasa

Gas ponovo postaje pretwa globalnoj ekonomiji, budu}i da mogu}i {trajkovi u Australiji (velikom izvozniku) prete da naru{e krhku ravnote`u globalnih zaliha i uve}aju potro{a~ke ra~une, pi{e „Blumberg”.

Najnovija eskalacija straha za stabilnost snabdevawa izazvana je sporom oko plata i uslova u australijskim fabrikama koje pripadaju „[evron korporaciji” i „Vudsajd enerxi grupi” koje proizvode 10 odsto globalnih zaliha te~nog prirodnog gasa.

Vlasnici ovih firmi dobro su se oparili zbog rekordnih

„Friport LNG” u Teksasu, gde je vi{emese~no ga{ewe usled eksplozije i po`ara u junu 2022. tako|e uzburkalo tr`i{te.

usled dugotrajnog snabdevawa gasom i bezbednosnih problema.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

cena gasa, ali su radnici ostali kratkih rukava i zahtevaju da dobiju ve}u nadoknadu.

„Potencijalni {trajk dolazi u vreme kada je tr`i{te gasa u nesigurnom stawu iako su cene pale i na relativno su niskom nivou nego nedavno”, ka`e za „Blumberg” Ostin Kaleklev, glavni izvr{ni direktor brodovlasnika „Flek LNG” u Oslu koji upravqa okeanskim tankerima za gas.

Veli~ina pogo|enog australijskog godi{weg proizvodnog kapaciteta je ne{to vi{e od dva i po puta ve}a od ameri~kog

Iako su cene gasa jo{ uvek daleko od najvi{ih vrednosti koje su bele`ene pre oko godinu dana, naredne evropske zime bi nestabilnost ipak mogla da dovede do ve}ih ra~una za grejawe u doma}instvima, ali i za velike potro{a~e gasa me|u kojima su industrija ~elika, |ubriva i keramike, koje se i daqe pate od pro{logodi{wih oscilacija. Kakve su razmere krize koja preti energetskom sistemu ukazuje i prora~un „Blumbergovog” sagovornika, direktora „Si enerxi konsaltinga” Klaudija

Stuera, da ukoliko bi {trajk u australijskim fabrikama „Gorgon”, „Vitston” i „Nort vest {elf” potrajao mesec dana, to bi uticalo na snabdevawe koli~inom od tri miliona tona.

Pod pritiskom su ina~e i drugi proizvo|a~i.

Ruski izvoz LNG je posledwih nedeqa smawen zbog odr`avawa dva najve}a objekta, a Trinidad i Tobago zatvorili su jednu fabriku zbog radova planiranih za ve}i deo avgusta. Egipat je zaustavio skoro sav izvoz, dok je i nigerijsko snabdevawe lo{e

SAD koje prema „Blumbergu” va`e za najve}eg i najfleksibilnijeg dobavqa~a LNG-a, zbog svega ovoga verovatno }e dobiti veliku pa`wu kupaca koji tra`e alternative.

Tajming se, me|utim, poklapa sa teku}om sezonom uragana na Atlantiku, koja je do sada po{tedela ameri~ku obalu Zaliva, gde su koncentrisani ameri~ki izvoznici LNG. [anse za neobi~no aktivnu sezonu uragana na Atlantiku ipak rastu kako temperature okeana postaju sve toplije.

Ako se prekid snabdevawa u Australiji produ`i do septembra, to bi uticalo na globalno snabdevawe i cene uo~i grejne sezone. Cene u Aziji i Evropi bi morale da rastu da bi privukle raspolo`ivi LNG i odr`ale domove toplim. Za neke siroma{nije kupce, kao {to je Indija, LNG bi mogao da postane preskup.

„Na sku~enom tr`i{tu LNG-a, ovo bi moglo dovesti do pove}awa oba indeksa cena jer se kqu~na regionalna tr`i{ta takmi~e za ograni~ene zalihe LNG-a”, rekao je Steuer za „Blumberg” dodaju}i da niko ne zna gde }e biti stvarni plafon tr`i{ne cene.

U Tetovu veli~ani simboli velike Albanije, o{tre reakcije Skopqa i Beograda

Posetu premijera pri{tinskih institucija Severnoj Makedoniji pro{le nedeqe, mimo zvani~nih protokola, uz simbole Velike Albanije osu|uju i Skopqe i Beograd, uz ocenu da je skandalozna i da predstavqa raspirivawe etni~ke mr`we. Predsednik Severne Makedonije tra`i da organizatori Kurtijeve posete Tetovu budu ka`weni.

Poseta pri{tinskog premijera Severnoj Makedoniji, sastanci sa predstavnicima albanskih partija i govor uz zastave i simbole velike Albanije opasni su i uznemiruju}i, ocewuju i Beograd i Skopqe. „Isticawe provokativne nacionalisti~ke ikonografije, koja promovi{e velikodr`avne {ovinisti~ke ideje, predstavqa rasplamsavawe etni~ke mr`we i netrpeqivosti, ~ime se nedvosmisleno napadaju osnovni principi i vrednosti Okvirnog sporazuma, kao i koncept Severne Makedonije kao multietni~ke dr`ave”, isti~e makedonski predsednik Stevo Pendarovski.

Pendarovski je zatra`io da organizatori javnih skupova u Te-

tovu i ^airu budu sankcionisani zbog kr{ewa zakonskih odredbi u vezi sa upotrebom dr`avne zastave, himne i zastava i simbola zajednica, kao i potpunim ignorisawem simbola dr`ave.

Kabinet makedonskog premijera saop{tava da je Kurtijeva poseta bila privatna. Smatraju da je isticawe zastava koje nisu nacionalne protivno protokolima i zakonima za organizovawe doga|aja u prisustvu stranih dr`avnika.

„Istovremeno, vrsta ikonografije na manifestaciji u prisustvu visokog predstavnika strane dr`ave je neprikladna i nedozvoqena u dr`avi ~lanici UN i NATO-a. Sektor unutra{wih poslova Tetovo preduzeo je mere za identifikaciju po~inilaca i potpuno rasvetqavawe slu~aja”, navodi se u saop{tewu vlade u Skopqu.

Kurtijeva poseta Tetovu, isticawe velikoalbanskih simbola, promena imena Ulice Druge makedonske brigade u Ulicu Adem Dema}i izazvale su osudu mnogih makedonskih stranaka, od ocena da je Kurti u stvari poslao poruku da paze s kim sara|uju, do zahteva

ROBERT KENEDI MLA\I:

Kandidat za demokratsku nominaciju za predsednika SAD razgovarao je sa novinarom Takerom Karlsonom o Ukrajini, ameri~kim biolaboratorijama.

Amerikance la`u u vezi sa Ukrajinom, rekao je Robert Kenedi Mla|i, sin Roberta Kenedija i bratanac biv{eg ameri~kog predsednika Xona Kenedija koji se bori za predsedni~ku nominaciju Demokratske stranke.

U razgovoru sa Takerom Karlsonom, Kenedi Mla|i je rekao da Amerikancima prodaju „stripovski zaplet kakav se vi|a u svakom ratu - tu je lo{ momak koji je, znate, neverovatno zao i koji planira da pokori svet ili izvede teroristi~ki napad na Ameriku, a mi moramo da budemo dobri momci koji }e to spre~iti”.

Prema wegovim re~ima, reakcija Moskve na {irewe NATO-a na istok apsolutno je opravdana budu}i da je Amerika `eqna rata sa Rusijom svesno prekr{ila datu re~. Kenedi je objasnio da „grupa qudi poznatih kao neokonzervativci od 2001. govori o postavqawu NATO snaga u Ukrajinu”. „Godine 1992. zidovi su pali i Sovjetski Savez se raspao. (Sovjetski lider Mihail) Gorba~ov oti{ao je kod (tada budu}eg britanskog premijera) Tonija Blera i predsednika (SAD Xorxa) Bu{a i rekao: „Povu}i }u 400.000 sovjetskih vojnika iz Isto~ne Nema~ke. Dozvoli}u vam da ponovo ujedinite

da bude progla{en personom non grata. Osuda sti`e i iz Beograda. „Poseta Kurtija Tetovu je skandal nad skandalima. Tamo je promovisana ideja ‘Velike Albanije’, to su simboli ‘Velike Albanije’. On je predstavqen kao premijer svih Albanaca i premijer Tetova. Izme|u ostalog, otvorena je Ulica Adema Dema}ija”, nagla{ava predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Nema~ku pod NATO trupama - premesti}ete NATO trupe, neprijateqsku silu, u na{e kasarne i na{e baze – i jedina obaveza koju `elim od vas je da kada jednom dozvolim da Nema~ka postane deo NATO-a, da nikada ne}ete pomeriti NATO daqe na istok”, rekao je Kenedi.

Xejms Bejker, koji je u to vreme bio dr`avni sekretar rekao je ono ~uveno: „Obe}avamo da ne}emo pomeriti NATO ni za pedaq na istok”. Onda, 1996, 1997, pet godina kasnije, (savetnik za nacionalnu bezbednost) Zbigwev B`e`inski, otac neokonzervativnog pokreta ~iji pripadnici smatraju da su SAD pobedile u Hladnom ratu i da nam ta pobeda daje privilegiju da dominiramo svetom koriste}i vojnu nadmo}, ka`e „ok, trebalo bi da po~nemo da selimo NATO u sve biv{e (SSSR) satelitske dr`ave”.

^ak je Xorx Kenan, arhitekta ameri~ke strategije obuzdavawa Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata upozorio administraciju da }e to izazvati nasilnu reakciju Rusije koja ne mo`e da `ivi sa NATO-om na svojim granicama, kao {to ni mi ne bismo mogli da `ivimo sa Sovjetima na na{im granicama, ispri~ao je Kenedi Mla|i. Va{ington je, ipak, ignorisao upozorewa i nije se pomerio in~, ve} hiqade kilometara ka Rusiji i postavili smo nuklearne sisteme na granice.

To, ocewuje, samo podi`e nemir ne samo u Severnoj Makedoniji ve} i na jugu Srbije.

„Imate svakodnevne napade na Srbe na KiM i o tome niko ne govori. Me|unarodna zajednica na sve to }uti. Imate poku{aj Kurtija da podi`e nemire uz rekao bih neprimereno }utawe evropske zajednice”, dodaje Vu~i}. Ne }uti Evropska unija, kao

Ruse su tri puta napadali preko Ukrajine, Rusi su pobednici u Drugom svetskom ratu, ne Amerikanci. Pretrpeli su u`ase a invazija je do{la preko Ukrajine. Ukrajina je uvek bila crvena linija za Ruse. Drugim re~ima, poenta svega ovoga je rat sa Rusijom, rekao je Kenedi Mla|i.

Komentari{u}i ameri~ke biolaboratorije u Ukrajini, ali i u SAD (gde su ameri~ki nau~nici razvijali biooru`je zasnovano na antraksu), jo{ jednu stvar koju Va{ington poku{ava da sakrije od sveta, Kenedi Mla|i je podsetio da je dr Entoni Fau~i, najboqe pla}eni federalni slu`benik u SAD, razvijao biolo{ko oru`je za Pentagon od 2002.

Kada su 2014. tri virusa „pobegla” iz razli~itih laboratorija, a 300 nau~nika upozorilo administraciju da }e Fau~i izazvati pandemiju, Kongres je organizovao saslu{awa a predsednik Barak Obama je zatvorio 18 laboratorija u kojima je Fau~i izvodio svoje eksperimente.

Fau~i je onda preselio svoj posao u inostranstvo - u Vuhan i u Ukrajinu gde je mogao da nastavi da radi daleko od o~iju 300 nau~nika i qubopitivih zvani~nika Bele ku}e koji su poku{avali da ga zatvore, objasnio je on.

Imamo biolaboratorije u Ukrajini jer tamo razvijamo biolo{ko oru`je po{to je ameri~ka vlada glavni finansijer ovih

ni privrednici, na zabranu ulaska robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju, ali Pri{tina odluku ne mewa. Zabranu je uvela nakon hap{ewa trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Oni su na slobodi a zabrana je i daqe na snazi. [teta se nakon dva meseca procewuje na pedeset miliona evra.

laboratorija. Sada, ka`e Robert Kenedi Mla|i, postoji „36.000 ‚nau~nika smrti’ koji rade puno radno vreme na razvoju mikroba koji mogu da se upotrebe za ubijawe qudi”. Kenedi Mla|i je ponovio da je uveren da Centralna obave{tajna agencija (CIA) stoji iza ubistva wegovog strica, tada{weg predsednika SAD Xona F. Kenedija, kao i da ve}ina zaposlenih u agenciji ima veze sa Kubom.

„Konkretni qudi koji su bili ume{ani u to bili su skoro svi povezani sa stanicom u Majamiju, koja je u to vreme bila najve}a stanica CIA. U su{tini, to je bila kubanska stanica”, rekao je Kenedi. „Qudi koji su bili ukqu~eni u tu stanicu bili su qudi poput Bila Harvija i Dejvida Atli Filipsa koji je o~igledno bio ume{an u ubistvo mog strica. On je, po svim dokazima, bio rukovodilac Li Harvija Osvalda u CIA”, rekao je Kenedi.

U ameri~kim biolaboratorijama radi 36.000 nau~nika smrti, la`u nas za Ukrajinu

KAKVA ]E BITI POSLEDICA [TRAJKOVA U AUSTRALIJI?

Gas u Evropi poskupeo vi{e od 40% –neizvesna naredna evropska zima

Dok se evropski zvani~nici takmi~e u izjavama o tome kako su skladi{ta gasa u wihovim zemqama puna 90 odsto - ~ak i vi{e od tog procenta, cene prirodnog gasa u Evropi su pro{le nedeqe eksplodirale za neverovatnih 40% (sirova nafta i ugaq, tako|e, poskupquju). Razlog tome je, prema svetskim agencijama najava {trajkova radnika u nekim LNG fabrikama u Australiji u Kvinslendu. To bi, naime, moglo da izazove krizu u globalnom snabdevawu i problem naredne evropske zime.

Cene prirodnog gasa na evropskoj berzi TTF porasle su pro{le nedeqe na vi{e od 43 evra po megavat satu, sa skoro 30 evra, kolika je cena bila u utorak, dosti`u}i najvi{i nivo od sredine juna.

Agencija Blumberg izve{tava da su radnici kompanija Chevron Corp. i Woodside Energy Group Ltd u Australiji glasali za {trajk nastoje}i da ostvare ve}e plate i boqu sigurnost posla.

Ovo bi moglo potencijalno da uti~e na izvoz te~nog prirodnog gasa iz zemqe, zao{travaju}i globalno tr`i{te ovog goriva.

Ako do|e do poreme}aja na tr`i{tu jasno je da }e azijski kupci, da bi zamenili australijske,

verovatno tra`iti isporuke LNG-a iz drugih izvora.

Da }e to uticati i na Evropu, procewuje Nik Kembel, direktor konsultantske kompanije Ispired Plc.

„LNG je postao osnovno snabdevawe u evropskoj me{avini snabdevawa gasom, tako da svaki znak da je ovaj tok u opasnosti dovode do poskupqewa”, ka`e Kembel. Vi{e uzroka poskupqewa Poskupqewu kumuje i potencijalna ka{wewa u sezonskom odr`avawu u Norve{koj, pad uvoza LNG-a u Evropu pro{log meseca, pove}ani protok iz regiona u Ukrajinu i vremenske (ne)prilike.

„^ini se da je snaga u velikoj meri vo|ena daqim produ`ewem prognoze vru}ih temperatura sve do tre}e nedeqe ovog meseca, kao i pove}awem vru}ih temperatura u ve}em delu SAD nego {to se o~ekivalo po~etkom ove nedeqe“, komanteri{u iz Ritterbusch & Associates.

Napomiwu, tako|e da „se vru}ina nastavqa, izazivaju}i zagrevawe vode {irom Atlantika. To pove}ava zabrinutost zbog aktivnosti uragana. Istovremeno, ~ini se da {pekulanti poku{avaju da ostvare svoje interese”.

Ina~e, kretawa na tr`i{tu

pogor{ana su nakon {to su neki trgovci zatvorili opklade da }e cene gasa pasti. Sli~ni potezi izazvali su ekstremnu volatilnost u junu.

Iz Citygroup upozoravaju da bi evropske cene gasa mogle da se udvostru~e do januara i dostigne cenu od 62 evra/MWh ako {trajkovi u Australiji po~nu uskoro i potraju do zime.

Energetska kriza u Evropi, ipak, jo{ nije zavr{ena Uprkos tome {to nivoi gasa u skladi{tima u EU rastu, energetska kriza koja je potresla kontinent skoro dve godine jo{ nije zavr{ena. Mada politi~ari isti~u da su skladi{ta popuwena 90 odsto, neki tvrde i vi{e, tr`i{ta su i daqe nervozna zbog rawivosti zaliha.

Jednostavno, Evropa nije uspela da obezbedi dovoqno dugoro~nih ugovora za LNG da bi za potro{wu naredne zime nadoknadila prekid uvoza ruskog gasa. Rojters je ranije predvideo da bi to moglo da bude skupo slede}e zime i da bi moglo da zao{tri tr`i{te. Neizvesnost uo~i naredne zime Treba re}i da australijski LNG retko ide direktno u Evropu, mada se EU sve vi{e oslawa na snab-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

devawe sa globalnog pomorskog tr`i{ta LNG-a, da bi zamenila ruske isporuke, koje su smawene zbog rata u Ukrajini.

Analiti~ari ka`u da su tr`i{ta ostala oprezna u pogledu bilo kakvih potencijalnih poreme}aja u snabdevawu. Prirodni gas je, globalno, ove godine znatno jeftiniji od pika cena koji je dostignut pro{log leta. Tokom 2022. je smawewe isporuke ruskog gasa dovelo do rekordnih cena – vi{e od 340 evra/MWh.

^ak i ako su skladi{ta gasa puna, to ne mora da zna~i da je sve u redu. Sve se svodi na zimu koju imamo, {to je trenutno nepoznato“, rekao je Kalum Mekferson, {ef robe u Investeku dodaju}i da i daqe postoje „zna~ajni rizici“ za gasnu situaciju u Evropi.

EU je pro{le godine bila najve}i svetski uvoznik LNG, jer je bila prinu|ena da zameni isporuke ruskog gasa. Rusija je nekada zadovoqavala oko 40 odsto potra`we za gasom u EU.

Evropska unija posmatra prirodni gas kao mostno gorivo u tranziciji na obnovqivu energiju, a kupci se generalno mu~e da se obave`u na dugoro~ne ugovore. To zna~i da bi Evropa mogla biti primorana da kupuje vi{e na spot tr`i{tima kao {to je to uradila 2022. godine, {to }e verovatno izazvati nova poskupqewa gasa.

„Po{to je zeleni lobi u Evropi uspeo da pogre{no ubedi politi~are da vodonik u velikoj meri mo`e da zameni prirodni gas kao nosilac energije do 2030. godine, Evropa se previ{e oslawala na kupovinu LNG-a na licu mesta i kratkoro~ne kupovine“, rekao je ranije konsultant Morten Fri{ Rojtersu.

Poskupqewe fosilnih goriva

Australija je, me|utim, vitalni snabdeva~ Azije, {to bi je moglo staviti u konkurenciju sa Evropom za raspolo`ive terete ako se

Australija je najve}i svetski izvoznik LNG-a

Pro{le godine, Australija je postala vode}i svetski izvoznik LNG-a, isporu~iv{i 82,0 miliona tona (Mt) LNG u vrednosti od 63 milijarde dolara. To je novi svetski rekord. Ta cifra je nadma{ila 81,2 Mt koje je izvezao Katar i 79,1 Mt koje su izvezle Sjediwene Dr`ave.

Neki stru~waci za gas tvrde da bi Australija uskoro mogla da izgubi vode}u ulogu u gasnom biznisu zbog niza izazova, ukqu~uju}i rezerve koje nisu u potpunosti zamewene uprkos tome {to su mnoga gasna poqa dostigla kraj `ivotnog veka.

Australija ima 10 operativnih LNG projekata lociranih u Zapadnoj Australiji, Kvinslendu i na severnoj teritoriji sa ukupnim kapacitetom od 88,6 miliona tona godi{we (Mtpa). Projekat Pluton Train 2, koji je trenutno u izgradwi dove{}e ukupan kapacitet na 93,6 Mtpa (126 Bcm) kada po~ne sa radom 2026. godine. Australijski LNG projekti imaju dobru pouzdanost (ostvarenih 93% kapaciteta tokom 2022. godine).

tr`i{te zao{tri.

„Smawewe australijske ponude moglo bi zna~iti da azijski kupci poja~aju kupovinu od drugih prodavaca – SAD i Katar, koji mogu iskoristiti ovaj zaokret izme|u tr`i{ta“, navodi se u izve{taju konsultantske ku}e ICIS

Iz nema~ke kompanije EON SE sti`e upozorewe na vi{e rizika tokom predstoje}e grejne sezone.

„Kriza nije gotova, iako je verovatno}a da }e se ponoviti pro{la godina smawena“, rekao je glavni izvr{ni direktor ove kompanije Leonhard Birnbaum u intervjuu za televiziju Blumberg.

Tramp: Optu`nica politi~ki motivisana i name{tena

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je, povodom ~etvrte optu`nice koja je podignuta protiv wega, da je re~ o politi~ki motivisanim i name{tenim optu`bama o ~emu svedo~i i to, kako je naveo, {to se dokument pojavio na veb stranici suda okruga Fulton i pre nego {to su optu`be zvani~no objavqene.

Donald Tramp je sugerisao da su optu`be protiv wega politi~ki motivisane, postavqaju}i pitawe zbog ~ega optu`nica protiv wega nije podignuta pre dve i po godine nego sad usred politi~ke kampawe za predsedni~ke izbore 2024. godine.

Tramp, trenutno vode}i u trci Republikanske stranke za izbor slede}eg kandidata za Belu ku}u, rekao je da je istraga tu`iteqke okruga Fulton Fani Vilis politi~ki motivisana.

U saop{tewu Trampovog {taba, Vilis opisuju kao „besnu pristalicu Demokratske stranke” koja je podigla „la`nu optu`nicu” kako bi omela predsedni~ku trku 2024. i nanela {tetu „kampawi Donalda Trampa”.

„Ovaj najnoviji koordinisani napad pristrasnog tu`ioca ne samo da uti~e na poverewe ameri~kog naroda, ve} i razotkriva wenu pravu motivaciju kada pokre}e izmi{qene optu`be”, navodi se u saop{tewu.

Biv{i ameri~ki predsednik je na svojoj Truth Social mre`i osudio „lov na ve{tice” koji se vodi protiv wega.

„[ta je sa dokumentima optu`nice objavqenim danas, mnogo pre nego {to je ve-

lika porota uop{te glasala, a zatim brzo povu~enim? Meni zvu~i name{teno!”, naveo je Tramp.

Nova optu`nica protiv Trampa zbog poku{aja da poni{ti izbore Velika porota u ameri~koj saveznoj dr`avi Xorxiji podigla je u optu`nicu protiv Trampa zbog poku{aja da poni{ti svoj poraz od demokrate Xozefa Bajdena na predsedni~kim izborima 2020. godine. To je ~etvrta krivi~na prijava protiv Trampa i druga koja ga tereti da je poku{ao da promeni rezultate glasawa 2020. godine.

Optu`be, koje je podigla okru`na tu`iteqka okruga Fulton Feni Vilis, nove su u nizu pravnih problema za Trampa koji je favorit u trci za republikansku predsedni~ku nominaciju za izbore 2024. godine. Me|u optu`enima i Rudolf \ulijani

Tu`ioci su podigli optu`nicu od 98 stranica protiv Trampa i wegovih saradnika u 41 ta~ki, ukqu~uju}i i optu`be za falsifikovawe i reketirawe

Pored Trampa, optu`eno je jo{ 18 osoba, me|u kojima su biv{i Trampov {efa kabineta Mark Medouz, kao i advokati Rudolf \ulijani i Xon Istman.

Slu~aj zbog kojeg su optu`eni odnosi se na telefonski poziv od 2. januara 2021. godine u kojem je Tramp vr{io pritisak na najvi{eg izbornog zvani~nika Xorxije Breda Rafenspergera da „prona|e” dovoqno glasova da preokrene rezultat izbora u toj dr`avi, gde je Tramp izgubio sa malom razlikom.

Rafensperger je odbio da to u~ini. Na vebsajtu suda okruga Fulton bilo je objavqeno da je Tramp, izme|u ostalog, optu`en za ucenu dr`avnih zvani~nika, zaveru za davawe la`nih izjava i zahtevawe od javnog zvani~nika da prekr{i svoju zakletvu.

U okrugu Fulton bile su jake mere bezbednosti oko sudnice u centru Altante, a okupio se i veliki broj medijskih ekipa. Tramp, prvi biv{i predsednik SAD koji je optu`en za krivi~no delo

Najnoviji slu~aj samo je jo{ jedan u nizu izazova za Donalda Trampa, koji se bori da ponovo bude izabran za predsedni~kog kandidata republikanaca na izborima koji }e biti odr`ani naredne godine.

Pre nekoliko meseci u Wujorku protiv

Trampa podignuta optu`nica po 34 ta~ke kojom se tereti za falsifikovawe poslovnih dokumenata da bi prikrio novac koji je upla}en porno-glumici Stormi Danijels kako bi }utala o wihovoj aferi.

Sumwi~i se da je tokom kampawe za pred-

sedni~ke izbore 2016. godine potplatio dve `ene kako ne bi obelodanile da su navodno imale aferu s wim.

Sudija dr`avnog suda na Menhetnu Huan Mer~an odredio je da se 25. marta 2024. Tramp pojavi pred sudom.

Optu`be za poverqiva dokumenta

Ina~e, protiv biv{eg ameri~kog predsednika vodi se jo{ jedna istraga. Tramp se juna 2023. izjasnio se da nije kriv po{to je pred porotom u Majamiju optu`en za nezakonito zadr`avawe poverqivih dokumenata jer je napustio funkciju 2021. i za ometawa sprovo|ewa pravde.

Izme|u ostalog, optu`en je za dr`awe tajnih dokumenata ameri~ke nacionalne bezbednosti.

Donald Tramp je prvi biv{i predsednik u ameri~koj istoriji koji je optu`en za krivi~no delo.

U po`aru na benzinskoj stanici u Maha~kali, u ruskoj republici Dagestan, poginulo je najmawe 35 osoba, me|u kojima troje dece, preneli su ruski mediji. Povre|eno je vi{e od 100 qudi, u kriti~nom stawu je 11 osoba, od toga dvoje dece. Vatra je izazvala i veliki broj eksplozija. Po`ar je uga{en nakon tri i po sata.

„Medicinsku pomo} su zatra`ile 102 osobe. Prema podacima u 6.00 (po moskovskom vremenu), u medicinskim ustanovama je 65 osoba, od kojih je jedanaestoro dece”, naveo je lider Dagestana Sergej Melikov.

U bolnicama u Maha~kali sme{tene su 63 osobe, od ~ega je {esnaestoro dece. U kriti~nom stawu je 11 osoba, od toga dvoje dece.

Po`ar je izbio u ponedeqak uve~e u auto-servisu uz auto-put u Maha~kali, glavnom gradu Dagestana. Vatra je prouzrokovala eksplozije koje su pro{irile po`ar na obli`wu benzinsku stanicu, prenosi Rojters.

@ivot je izgubilo 35 osoba, me|u kojima najmawe troje dece, a vi{e od 100 qudi je povre|eno, saop{tile su lokalne vlasti.

Na teren je stigao zamenik ministra zdravqa Rusije, a najte`e povre|eni preba~eni su posebnim avionom za Moskvu.

Po`ar koji se pro{irio na 600 kvadratnih metara vatrogasci su gasili vi{e od tri i po sata, navodi Tas.

U Dagestanu je progla{en dan `alosti, a lokalne vlasti su najavile da }e porodice poginulih dobiti po milion rubaqa.

Po`ar na benzinskoj pumpi u Rusiji –najmawe 35 poginulih, vi{e od 100 povre|enih

SLOBODA GOVORA ILI BOGOHUQEWE:

Zbog paqewa Kurana [vedskoj

prete teroristi~ki napadi

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation

Velika Britanija i Sjediwene Dr`ave upozorile su svoje dr`avqane koji putuju u [vedsku na mogu}e teroristi~ke napade posle paqewa Kurana na protestima u Stokholmu. London saop{tava da su {vedske vlasti ve} uspe{no spre~ile neke od planiranih napada.

iz Iraka.

2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

SYDNEY

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

BALKAN

Milena

„Svako ko je iz bilo kog razloga hteo da privu~e pa`wu, ~ak i kad to nije povezano sa samim islamom, i{ao je da pali Kuran. Recimo, gospodin Momika, koji je palio Kuran pre mesec dana, to je u~inio zato {to mu je odbijen azil u [vedskoj”, navodi Jovica Pavlovi} sa Instituta za evropske studije.

NOVCA)

Bezbednosna situacija je najozbiqnija od Drugog svetskog rata. Na tu ocenu, {vedskog premijera navela su reagovawa na sve ~e{}e skrnavqewe Kurana.

„Imamo veoma jaku tradiciju verskih sloboda i po{tovawa razli~itih verskih uverewa, ali tako|e

Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti isti~e da islamski svet na ovakve vrste provokacija u Evropi reaguje, po pravilu, veoma burno.

„Od nezadovoqstva u zemqama islamskog sveta i iskaqivawa besa na diplomatskim predstavni{tvima, imamo i ozbiqne osude koje dolaze iz Organizacije islamske konferencije i na kraju, naravno, najbolnije – uvek se otvara prostor za radikalne islamske grupe da ponove scenarije kakve smo imali sa [arli ebdoom i nekada sa ubistvom Tea van Goga”, ka`e Ajzenhamer.

maksimalno 40 kilograma

Slobodu govora {titi {vedski ustav. Zakon o bogohuqewu [ve|ani su ukinuli pre vi{e od pola veka, a Danska 2017. godine.

Zvani~nici dr`ava za koje je sloboda govora neprikosnovena, sada najavquju da bi iz bezbednosnih razloga mogli da zabrane spaqivawa verskih kwiga.

Polemika o tome {ta je pre~e – slobode ili za{tita od mogu}eg terorizma, nije samo unutra{we politi~ko pitawe.

Po`ar na Havajima najsmrtonosniji u istoriji ostrva, istraga za{to se sirene nisu oglasile

Katastrofalni po`ari na havajskom ostrvu Mauiu odneli su do sada 93 `ivota. Zvani~nici ka`u da je re~ o najsmrtonosnijim po`arima u SAD u vi{e od 100 godina. Prema prvim procenama, tro{kovi obnove turisti~kog naseqa Lahajna proceweni su na skoro {est milijardi dolara. Spasila~ki timovi sa obu~enim psima tragaju za `rtvama u ru{evinama izgorelih naseqa.

Guverner Havaja Xo{ Grin nazvao je „ratnom zonom” deo ostrva Maui koji je razoren {umskim po`arima, nakon {to je broj poginulih dostigao 93, a o~ekuje se da }e taj broj nastaviti da raste.

Neki od stanovnika Mauija rekli su da su imali malo vremena da se spasu i da su za svega nekoliko minuta izbegli razaraju}i plamen. Neki su morali da zarone u okean kako bi se spasli.

nam je zajedni~ka procena opasnih situacija za na{u zemqu, kada smo uvu~eni u sukobe u kojima se smatra da se na{e zemqe zala`u za stvari koje pojedinci imaju zakonsko pravo da izraze u na{im zemqama”, rekao je premijer [vedske Ulf Kristerson.

Upozorewa na mogu}e teroristi~ke napade u [vedskoj, sada prate i hap{ewa osumwi~enih.

Britanci upozoravaju na mogu}i terorizam u Stokholmu, naro~ito na mestima okupqawa velikog broja qudi. [vedske vlasti na oprez pozivaju i svoje dr`avqane u inostranstvu.

Po~etkom godine, niz uvreda za muslimanski svet pokrenuli su dansko-{vedski desni~ar i izbeglica

„Na spoqnopoliti~kom planu ve}i je problem to {to, zapravo, imamo dva ovna na brvnu. Imamo [vedsku i, sa druge strane, Tursku i sukob oko Natoa u senci svega {to se de{ava u Ukrajini, gde svaka od ovih dr`ava ima svoju spoqnopoliti~ku ra~unicu. Ankara zatezawem sa [vedskom kupuje dobre odnose sa Moskvom, {to je sve te`e odr`ati u ovakvoj situaciji. Isto tako, [vedska ne `eli da stvori o sebi sliku maltretirane nacije koja popu{ta pred Erdoganovim zahtevima”, obja{wava Ajzenhamer.

[vedski zakon o govoru mr`we zabrawuje rasne ili verske uvrede, ali sloboda govora dozvoqava kritiku religije.

Stanovnici Mauija koji su pre`iveli katastrofalne po`are tragaju za ~lanovima svojih porodica, nadaju}i se da }e na spr`enom ostrvu prona}i znake `ivota. Mnogi su utehu prona{li na nedeqnim slu`bama u crkvama.

Broj poginulih u~inio je ovaj po`ar najsmrtonosnijom prirodnom katastrofom na Havajima, nadma{iv{i cunami koji je ubio 61 osobu 1960. godine.

Istovremeno, to je i najsmrtonosniji po`ar u SAD otkako su Havaji postali 50. savezna dr`ava, ali i po`ar sa najte`im posledicama u vi{e od 100 godina u SAD uop{te – u {umskom po`aru 1918. godine u Minesoti i Viskonsinu poginule su 453 osobe, pokazuju podaci nacionalnog Udru`ewa za za{titu od po`ara.

U me|uvremenu, vlasti Havaja apelovale su na turiste da ne dolaze, budu}i da }e veliki broj hotela primiti stanovnike Mauija koji su uspeli da se evakui{u. Ta~nije, najmawe 500 soba u hotelima primi}e evakuisane, a 500 vatrogasce i druge pripadnike htnih slu`bi koji su na terenu.

Su{tina Briselsko-ohridskog sporazuma je odricawe od Kosova i Metohije. Kao {to je rekao Laj~ak, „kosovsko pitawe treba da se re{i do kraja ove godine“, naravno na na~in kako oni to `ele. Oni ho}e da se „Kosovo“ suverenizuje, da se Srbija trajno odrekne ambicije na povra}aj svoje privremeno okupirane pokrajine u svoj ustavno-pravni poredak, {to joj garantuju i wen Ustav i Rezolucija 1244 na koju su pristale i zemqe agresori iz 1999. godine, ka`e u intervjuu za beogradski „Pe~at“, ugledni univerzitetski profesor i doktor filozofije ^aslav Koprivica, profesor na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu i potpredsednik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.

n Kako Pokret za odbranu Kosova i Metohije procewuje poziciju u kojoj se Srbija na{la povodom svog sudbinskog pitawa?

- Znam da srpska javnost, kao i mi u Pokretu za odbranu Kosova i Metohije, s velikom neizvesno{}u i strepwom o~ekujemo tzv. kona~no re{ewe kosovskog pitawa. I strepim da, ako se ne bude ni{ta zna~ajno promenilo na terenu, i ako ovaj otpor Srba protiv kurtijevsko-natovske okupacije bude ugu{en, nastavi}e se sa sprovo|ewem Briselsko-ohridskog sporazuma i onda }e se zaista desiti najgore, a to je da Srbija do|e do odredi{ta koje je zacrtao NATO, tj. da prizna dr`avu „Kosovo“ i da to onda postane novo fakti~ko pravno stawe. Otkad je na Jovawdan predsednik Srbije najavio da je sklopio dogovor s kosovskim Albancima koji su {ti}enici Zapada, i taj sporazum fakti~ki formalizovan 27. februara kada je utana~ena wegova sadr`ina iako je ona bila poznata ve} mesec dana ranije, svi imamo razloga za brigu. Ohridskim dokumentom je Francusko-nema~ki sporazum perfektuisan, i on se stoga mo`e smatrati sklopqenim, iako, prema onome {to znamo, ispod wega nije stavqen potpis.

n [ta mislite, ako zaista nije potpisan, {ta bi mogao da bude razlog za to?

- To {to nije potpisan samo je privremeni takti~ki potez, a jedna od wegovih odredaba jeste da se odnosi izme|u Srbije i „Kosova“, kao wene pokrajine u secesiji, reguli{u u skladu sa Poveqom UN koja predvi|a me|usobnu nepovredivost granica, {to zna~i da administrativna linija izme|u ju`ne srpske pokrajine i ostatka Srbije postaje me|udr`avna granica i to ne samo za one strane koje su pokroviteqi tzv. „Kosova“ ve} i za Srbiju. Dakle, Srbija se ovim sporazumom odri~e svoga suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Tako|e, jedna od ta~aka u tom sporazumu je da se dve strane odri~u pretenzije na me|usobno

PROF. DR ^ASLAV KOPRIVICA, SRPSKI FILOZOF

I UNIVERZITETSKI PROFESOR IZ BEOGRADA

Velika zapadna obmana

predstavqawe u me|unarodnim odnosima, to zna~i da ako Srbija ne mo`e da predstavqa svoju ju`nu pokrajinu, ona se u perspektivi odrekla pretenzije na reintegraciju Kosova i Metohije u ustavno-pravni sistem Republike Srbije, {to je ina~e predvi|eno Rezolucijom 1244.

n Srbija je tra`ila da se u SB UN odr`i rasprava o Kosovu i Metohiji. Koliko je realno da se sednica s takvim dnevnim redom dogodi?

- Da, takav zahtev je upu}en tek dva meseca po{to je po~eo posledwi talas krize koju o~igledno forsiraju [iptari jer imaju svaku vrstu podr{ke Zapada. A trebalo je da se zahtev o odr`avawu te sednice u SB UN momentalno zatra`i. Ne znam za{to je predsednik Srbije dva meseca oklevao s tim zahtevom. Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da su Srbi na severu, ali i oni u ju`nom delu, shvatili da su su{tinski ostavqeni od svoje dr`ave Srbije, da dr`ava Srbija ne samo da ne koristi raspolo`ive kapacitete da za{titi svoje stanovni{tvo ve} i sara|uje s pobuwenim [iptarima i s NATO-om na smirivawu otpora srpskog naroda na KiM da bi se mogao sprovesti u delo Briselsko-ohridski sporazum ~ija je su{tina odricawe od Kosova i Metohije i prepu{tawe svih na{ih gra|ana na KiM, a ne samo Srba, Kurtijevoj paradr`avi, odnosno fakti~ki „Velikoj Albaniji“. Ako se, ne daj Bo`e, odr`avi „Kosovo“, za nas tada postaje samo tehni~ko pitawe ho}e li se ono ujediniti s Albanijom. U svakom slu~aju, to je za nas „Velika Albanija“ i sigurno je da Srbima, nealbancima i drugima koji ne bi bili odani

toj paradr`avi `ivota tamo ne bi bilo.

Svakako, kqu~na stvar za [iptare je wihov istorijski ciq, a to je etni~ko ~i{}ewe KiM od Srba, {to su radili svaki put kada su bili u prilici – i pod Turcima, i pod kratkotrajnom austrijskom okupacijom, i pod italijansko-nema~kom okupacijom u Drugom svetskom ratu i sada pod NATO okupacijom, i da ne zaboravimo, u vreme kada su u doba SFRJ imali albansku paradr`avu u okviru Socijalisti~ke Republike Srbije. Oni na tome planski, s nepromeqenim ciqevima i nepromeqenim sredstvima rade od 70-ih godina 19. veka.

n I osnivawe ZSO je, po svemu sude}i, smi{qena prevara i kupovina vremena za etni~ko ~i{}ewe Srba, jer ko Kurtija mo`e da natera da dogovor o ZSO sprovede u delo ako ne wegovi zapadni partneri?

- ZSO je zapravo jedna vrsta aran`mana, koji je vrlo daleko od bilo kakve autonomije za Srbe i potvr|uje da kosovsko-metohijski Srbi vi{e ne `ive u Srbiji nego u „Velikoj Albaniji“. Dakle, ideja o ZSO je najperfidnija obmana, {to je potvrdio i Eskobar izjavom da sporazum o ZSO zna~i priznavawe „Kosova“ od strane Srbije. On je i Kurtija pozvao da sprovede ZSO jer on zna~i da Beograd vi{e ne}e imati mogu}nost direktnog „uplitawa“ u poslove „Kosova“.

n [ta zna~i da se Srbija poziva na Rezoluciju 1244 na ~ijem ostvarewu nije insistirala od po~etka wenog usvajawa?

- Rezolucija 1244 je od po~etka te{ko mogla da bude do kraja sprovedena – {to ne zna~i da je

to bilo nemogu}e. Trebalo je da je sprovedu NATO trupe, tj. agresori na SRJ iz 1999. Dakle, formalno oni su dobili mandat SB UN da sprovedu Rezoluciju, ali oni se pona{aju kao okupacione snage NATO-a, a ne kao statusno neutralna, mirotvora~ka vojna misija UN. Problem s tim sporazumom je u tome {to smo mi ovu rezoluciju izborili zahvaquju}i svojoj juna~koj odbrani pre svega, a onda i pokroviteqstvu tada{we, jo{ uvek Jeqcinove Rusije. Rezolucija garantuje da problem KiM mo`e i mora biti sproveden u okviru postoje}ih granica Srbije. Tu je unapred odre|ena formula – su{tinska autonomija, odnosno pro{irena autonomija kosovsko-metohijskih Albanaca, a ne Kosova i Metohije, jer Srbima i nealbancima na KiM ne treba su{tinska autonomija u odnosu na dr`avu Srbiju –unutar granica Srbije. Dakle, to zna~i da je tu prejudicirano da se kosovsko-metohijski Albanci vra}aju u okvire dr`ave Srbije i jedino treba da se pregovara o institucionalnim modalitetima.

Ali ti pregovori, zbog sabota`e Zapada, nikada nisu zapo~eti. n U me|uvremenu teror i egzodus Srba traju u kontinuitetu i ~eka ih, o~igledno, sudbina Srba iz Hrvatske?

- Procene su da je u posledwih deset godina s Kosova oti{lo oko 40.000 Srba. Sada egzodus nije upadqiv kao u doba „Oluje“ 1995. godine, ali Srbi svakodnevno neprimetno „oti~u“ s KiM i sve ih je mawe ne samo ju`no nego i severno od Ibra. Sve to ide u prilog „kona~nom re{ewu“, jer kao {to je rekao Laj~ak, „kosovsko pitawe treba da se re{i do kraja ove godine“, naravno na na~in kako oni to `ele. Oni ho}e da se „Kosovo“ suverenizuje, da se Srbija trajno odrekne ambicije na povra}aj svoje privremeno okupirane pokrajine u svoj ustavno-pravni poredak, {to joj garantuju i wen Ustav i Rezolucija 1244 na koju su pristale i zemqe agresori iz 1999. Rezolucija predvi|a i ono {to je Pokret za odbranu KiM razradio kao strate{ki dokument, a to je Platforma za reintegraciju KiM u ustavno-pravni poredak Srbije.

Dodik: Optu`nica politi~ko nasiqe, pokrenu}u tu`bu protiv tu`ioca

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je sramno podizawe optu`nice protiv wega i v. d. direktora „Slu`benog glasnika Republike Srpske” Milo{a Luki}a i dodao da }e protiv tu`ioca koji ju je podigao pokrenuti tu`bu za zloupotrebu slu`benog polo`aj. Dodik je na pres-konferenciji u Bawaluci rekao da ta optu`nica nema veze s pravom i da predstavqa politi~ko nasiqe iza kojeg stoji ameri~ki ambasador u BiH, koji, kako je rekao Dodik, {iri srbofobiju. On je napomenuo da ne postoji zakon prema kojem Tu`ila{tvo BiH optu`uje wega i Luki}a za nesprovo|ewe odluka Kristijana [mita, prenosi Srna. „Optu`nica je pisana danima uz asistenciju ameri~kog ambasadora Majkla Marfija”, rekao je Dodik i istakao da optu`nica nema pravnog osnova i da zakon zbog kojeg ga optu`uju ne postoji. „Ova optu`nica ne postoji na pravnim osnovama, ovo je politi~ki progon”, rekao je Dodik. Naglasio je da, kao predsednik Srpske, nije imao dileme o tome {ta treba da uradi, navode}i da je potpisom ukaza na zakone koje je usvojila Narodna skup{tina Srpske radio svoj posao i da }e to raditi i u narednom periodu. Izrazio je o~ekivawe da Sud BiH ima vi{e sluha od Tu`ila{tva BiH, koje je, kako je naveo, bilo primorano da podigne optu`nicu. Dodik je pozvao sve qude da se okupe oko institucija –predsednika, Narodne skup{tine i Vlade Republike Srpske, jer se tu brani imovina Srpske i poru~io da }e Republika Srpska nastaviti politi~ku i pravnu borbu. Prema wegovim re~ima, kqu~no je pitawe imo-

Kusturica: Dodikova

vine, a Sarajevo ide za tim da Republiku Srpsku {to je mogu}e vi{e degradira.

Dodik je ocenio da }e, kako ovaj proces bude i{ao, tako padati i BiH. Ukazao je da su na podizawe optu`nice Tu`ila{tva BiH protiv wega i v. d. direktora „Slu`benog glasnika” reagovali samo ambasada SAD i Kancelarija OHR. „Na{e informacije govore da su ~itav dan ju~e proveli tra`e}i od evropskih kancelarija da to podr`e, ali nijedna to nije podr`ala. Mislili smo da je EU radila na tome, ali smo spremni da se izvinimo ako se poka`e da nije”, rekao je Dodik. Tu`ila{tvo BiH je ina~e u petak podiglo optu`nicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora „Slu`benog glasnika Republike Srpske” Milo{a Luki}a zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita, koga RS ne priznaje jer wegovo imenovawe nije potvrdio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.

hrabrost kao da nas upu}uje na novu stranicu istorije

Rediteq Emir Kusturica istakao je povodom optu`nice Tu`ila{tva Bosne i Hercegovine protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da je ponovo u Bosni i Hercegovini neko poremetio najva`nije politi~ko pravilo – „ve`i kowa gde ti aga ka`e”, dodav{i da Dodik ne}e da slu{a strance ni po koju cenu.

„Zna on ~ija ~izma je vekovima gazila srpski narod, i kao da je onaj lanac iz poslovice, prekinuo upravo Milorad pa mu milo {to vranac u`iva slobodu”, istakao je Kusturica za Srnu komentari{u}i optu`nicu koju je Tu`ila{tvo BiH podiglo protiv Dodika zbog nesprovo|ewa odluka Kristijana [mita.Ste{weni izme|u tradicije i modernizma u BiH, istakao je Kusturica, Bo{waci Muslimani grade multietni~ko muslimansko dru{tvo, a wihovi pogledi su uprti u Brisel, iako gotovo ~itav islamski svet, Arapska liga, u~estvuje u stvarawu novog „Briksa” poretka kojeg ~ini preko 80 odsto svetske populacije.

„Jedan od tih preko 80 odsto je i Milorad Dodik. I nije sa Bliskog Istoka ili Arapske lige. Tu je na pragu Evrope. Gde su oduvek smewivana carstva. Isto~na i Zapadna i gde je wegov narod bio najve}i stradalnik. On ne `eli da se to nastavi. Tu je nepremostiva razlika izme|u predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i ~lana Predsedni{tva BiH Denisa Be}irevi}a.

Kusturica je naglasio da se tom optu`nicom ne mo`e dokazati ni{ta. „Ako treba i na sud i}i, i}i }emo, ali }e va`nije biti da se svi raspolo`ivi resursi Republike Srpske, qudski, intelektualni, ili wen najve}i deo stave na raspolagawe Dodiku, jer sudbina na{e kulture zavisi od toga da li }emo ga odbraniti ili izdati wegove politi~ke ciqeve, a wegova hrabrost kao da nas upu}uje na novu stranicu istorije – „...ako si svez’o kowa gde ti aga ka`e, ti mu lepo pokidaj lance, neka u`iva u slobodi...” zakqu~io je je Kusturica.

ODSTRAWEN TUMOR

TE@AK 23 KILOGRAMA

Operacija u UKC RS trajala dva i po sata

Lekar Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Univerzitetsko-klini~kog centra Republike Srpske uspe{no su izveli slo`eni operativni zahvat i odstranili gigantski tumor jajnika te`ak oko 23 kilograma. Tumor je otkriven kod mla|e pacijentkiwe koja se javila lekaru zbog rasta stomaka tri meseca unazad.Ona je na UKC upu}ena iz Op{te bolnice Prijedor pro{le nedeqe.

- Nakon ura|ene kompletne dijagnostike utvr|eno je postojawe gigantske tumorske mase koja je zahtevala hirur{ko zbriwavawenavodi se u objavi. Dodaje se da je operativni zahvat trajao dva i po sata i da je uspe{no zavr{en.

Mawe gro`|a, ve}e cene

Prve berbe gro`|a u trebiwskim vinogradima trebalo bi uskoro da po~nu, ali ve} sada je izvesno da u posledwoj deceniji nije bilo te`e godine i da }e pojedini prinosi biti umaweni i do 50 odsto. Samim tim gro`|e i vino ove jeseni bi}e znatno skupqi, a procewuje se da }e cene rasti do 30 odsto.Samo prole}e bilo je izrazito ki{no, potom je stigao julski toplotni talas, a avgustovske ki{e dodatno su ote`ale posao pa }e zbog nepovoqnog vremena i ka{wewa u dozrevawu i berba po~eti kasnije.

- Plamewa~a je ove godine desetkovala vinograde, a sa toplotnim talasima usledila je i pepelnica. U posledwih 10 godina nismo imali ovako izazovnu godinu - ka`e agronom Igor Dabi}.Nepovoqne vremenske prilike su zahtevale vi{e tretirawa, a u krajwoj liniji mawi prinos i skupqu proizvodwu.

- U vinogradima u kojima na vreme nisu sprovedene za{titne mere rod gro`|a bi mogao da bude mawi i do 50 odsto. ^ak i oni koji su sve radili kako treba, mogu o~ekivati mawi rod - ka`e Dabi}.

U najve}em vinogorju u Srpskoj, kojim gazduje „Agrofin” i pod vinogradima ima oko 160 hektara, o~ekuju za oko 15 odsto mawi prinos nego lane. Sada je faza {arawa zrna i va`no je da budu sun~ani dani da bi gro`|e sazrelo, a berba bi trebalo da po~ne od 5. do 10. septembra, s tim da berba {ardone po~iwe za nekih 20 dana. I u vinogradima Petijevi} uspeli su da sa~uvaju svoje gro`|e i to zahvaquju}i redovnim tretmanima.

- Imali smo znatno ve}i broj prskawa, ali na kraju smo, ipak, zadovoqni - ka`e Ranko Petijevi}.

TE[KA GODINA ZA VE]INU TREBIWSKIH VINOGRADARA

MANDATAR SPAJI] PO^EO

DRUGI KRUG KONSULTACIJA

Mandatar za sastav nove

Vlade Crne Gore Milojko Spaji} po~eo drugi krug razgovora sa liderima politi~kih partija, koji bi mogli da budu deo nove skup{tinske ve}ine, a trebalo bi na osnovu izbornih rezultata da budu deo Vlade. Kako beogradske „Novosti” saznaju, Spaji} }e razgovarati sa liderima Demokratske Crne Gore Aleksom Be~i}em i koalicije „Za budu}nost Crne Gore”, Andrijom Mandi}em i Milanom Kne`evi}em.

O~ekuje se da }e se u~esnici sastanka dotaknuti pitawa ~elnika Skup{tine Crne Gore. Ovu poziciju je Spaji} prilikom zvani~nih razgovora „obe}ao” Be~i}u, ali biv{e ~lanice DF, sude}i prema

zvani~nim izjavama, ne odustaju od te funkcije. Nad pregovorima lebdi i pitawe da li }e strane ambasade „progutati” ulazak Srba u Vladu,

U Crnu Goru najvi{e investiraju iz Rusije i Srbije

Podaci Centralne banke Crne Gore pokazuju da su najve}i strani investitori u Crnoj Gori u prvih pet meseci ove godine ruski dr`avqani sa 52 miliona i investitori iz Srbije sa 48 miliona evra. Slede [vajcarci sa 39 miliona eura, dr`avqani Turske 32 miliona, Nema~ke 28 miliona, Kipra 24 miliona evra.

Kada bi se kao strane direktne investicije prikazivalo samo ono {to jeste investicija u ekonomskom smislu, onda bi brojke koje se saop{tavaju bile zna~ajno mawe i prikazale bine zavidno stawe stvari u privla~ewu stranih investicija, ocenila je direktorka Akcije za socijalnu pravdu Ines Mrdovi}.

„Odavno postoji potreba da se promeni metodologija i kriterijumi za odre|ivawe stranih direktnih investicija, a pre svega treba po}i od toga {ta je to stvarna investicija u ekonomskom smislu. Ovako imamo prikazivawe stranih direktnih investicija u stotinama miliona evra na godi{wim nivoima, ~ime se stvara privid da su investicije ogromne, ali ve}ina toga nije stvarno ekonomsko ulagawe, nije biznis otvoren u ovoj zemqi, koji generi{e zapo{qavawa i poslovnu aktivnost”, navela je Mrdovi}.

Ona je kazala da vidimo veliki udeo u nekretninama, ali su te vrste ulagawa u nekretnine uglavnom individualne prirode.“Tr`i{te kupovine apartmana, stanova, pojedina~nih hotelskih jedinica u Crnoj Gori je privla~no za strance. Me|utim, to zna~i da su oni ulagali u sopstveni `ivotni komoditet (recimo, kupi se stan na primorju i onda se period godi{wih odmora provodi u Crnoj Gori) ili `ivotne potrebe (recimo, kupi se stan radi `ivqewa u wemu). Korist za dr`avu se ogleda u porezu na nepokretnosti i ostalim porezima kroz potro{wu stranaca, ali kupovina stana ili apartmana nije poslovna aktivnost i nije biznis koji bi daqe imao neki razvoj“, navela je Mrdovi}.

pre svega zbog odnosa prema Rusiji. - Za sada je situacija ovakva - iz ambasada Nema~ke i Engleske se sna`no protive ulasku ZBCG u Vladu. Amerikanci su za razliku od ranijih stavova sada fleksibilniji i ~ini se da nemaju ni{ta protiv toga - ka`e izvor „Novosti”, dobro upu}en u pregovore. - Jedno je gotovo sigurno, nakon posledwih izjava kojima je veli~ao zlo~ina~ku akciju „Oluja”, u Vladi ne}e biti mesta za ~elnika Hrvatske gra|anske inicijative Adrijana Vuksanovi}a. U Spaji}evim vizijama me|u ~lanovima Vlade nije vi|en ni Dritan Abazovi}, posebno nakon posledwih izjava o „kripto aferi”.

VOZIO SA 4,31 PROMILOM ALKOHOLA Policija uhapsila Podgori~anina

Podgori~ka saobra}ajna policija uhapsila je R. M. (52) koji je upravqao vozilom sa 4,31 promilom alkohola u krvi. Kako je Uprava policije objavila na dru{tvenoj mre`i (Tviter), prilikom kontrolnog pregleda je utvr|eno da je vozilom upravqao sa 4,31 promilom alkohola u organizmu, kao i da su mu istekle saobra}ajna i voza~ka dozvola.

On je uhap{en u okviru akcije „Alkohol”, u okviru koje su tokom vikenda uhap{ena 52 voza~a, podneto 195 prekr{ajnih prijava, izdato 1.375 prekr{ajnih naloga i oduzeta 31 registarska oznaka.

ZA DECENIJU CRNU GORU NAPUSTILO 74.000 GRA\ANA

Vi{e odseqenih nego doseqenih

Procene Eurostata donose alarmantne podatke – Crnu Goru je za deset godina, od 2011. do 2021. godine, napustilo 74.000 gra|ana. Kako je objasnila demografkiwa Mileva Braju{kovi} Popovi}, podaci Eurostata ra~unaju se na osnovu odobrenih boravi{nih dozvola za zemqe Evropske unije. –Tako je od 2010. do 2019. Godine u~etvorostru~en broj tih dozvola, sa oko 900 na 4.000. Do 2021. godine odobreno je 24.000 boravi{nih dozvola samo za dr`ave EU. Naravno, to su samo procene – pojasnila je Braju{kovi} Popovi}. Ona je kazala da je migracioni saldo nanivou dr`ave u tom periodu bio negativan, te da je izosio - 7.662, dakle vi{e odseqenih nego doseqenih.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Pri{tina je 14. juna Odlukom Vlade zabranila uvoz bilo kakve robe iz Srbije na Kosovo i pored toga kad se zna da su brojna albanska preduze}a unapred platila srpskim preduze}ima novac za tu robu. Za Pri{tinu sada sam transport robe iz drugih dr`ava dovodi do ve}ih tro{kova, ali po wihovim pravilima neka je roba i skupqe samo da nije iz Srbije je mnogo va`nija. Logika koja nigde ne prolazi na svetkom ekonomskom tr`i{tu.

Pored zabrane uvoza robe iz Srbije Pri{tina ima niz odluka kojima se zabrawuje ulazak na Kosovo humanitarcima, novinarima i drugima.

Tako je na administrativnom prelazu Merdare prvo zabrawen ulazak francuskom i srpskom dr`avqaninu, pokreta~u brojne humanitarne pomo}i Srbima na

PRI[TINA ZABRAWUJE UVOZ ROBE IZ SRBIJE NA KIM I ULAZAK HUMANITARCIMA I DRUGIMA

Demokratija koja zabrawuje ulazak qudima na Kosovo da poma`u Srbima

Gujon je do tada na desetine puta konvojima kamiona donosio pomo} Srbima na Kosovu iz Francuske. Pomo} je nastavio da donosi i posle wegove zabrane ulaska na KiM ali sada bez wega.

Nakon Gujona Kosovska policijska slu`ba je Miloradu Arlovu, predsedniku Bawalu~kog odbora za pomo} Srbima na Kosovo i Metohiju, od 26. juna 2020. godine, devet puta zabrawivala ulazak u ju`nu srpsku pokrajinu sa obje{wewem i uru~enim dokumentom u kojem pi{e: „da bi wegovim ulaskom bila naru{ena me|unarodna, diplomatska, bezbednosna i zdravstvena situacija na Kosovu’’.

Arlov je odlikovan za humani rad od predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Zlatnom medaqom za zasluke Srbije i Medaqom zasluge za Narod republike Srpske a dobitnik je i desetine drugih priznawa.

- Za{to nekom smeta pomo} mom narodu. Odbor koga vodim usre}io

Humanitarcima Arno Gujonu, Miloradu Arlovu i Dajani Paunovi}, koji su donosili pomo} Srbima na KiM, poodavno zabrawen ulazak na Kosovo dok novinarka Svetlana Vukmirovi} ne mo`e da izve{tava sa prostoora odakle poti~e

mano{}u i ni~im vi{e protiv nepravde koja mi je u~iwena i ni~im izazvana, poru~io je Arlov.

U svim svojim dolascima na KiM, a bilo ih je vi{e od 140, i dono{ewu pomo}i bavio se samo humanitarnim radom.

ODLUKE NEZAKONITE

Kosovu Arnou Gujonu 11. septembra 2018. godine – i to na neodre|eno vreme.

Arno Gujon (1985) je francuski i srpski humanista, osniva~ i direktor francuske nevladine organizacije „Solidarnost za Kosovo” i vr{ilac du`nosti direktora Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, koja je organ uprave u sastavu Ministarstva spoqnih poslova.

Prethodno su ga, navedenog dana (11. septembra 2018) kako je naveo, tri sata saslu{avali pripadnici kosovske policije i bezbednosnih slu`bi, a upu}ene su mu i pretwe.

ZABRANA

HUMANITARNOG RADA

- Ovo je zabrana humanitarnog rada, ako ne mogu da u|em na KiM, ne mogu ni da pomognem Srbimaka`e Gujon uz navo|ewe da mu nije svejedno palo zbog pretwi iz obave{tajne albanske slu`be.

je preko 7.000 srpske dece sa KiM koji su boravili kod vr{waka u Republici Srpskoj. Da li je gre{ka ako sam organizovao oko 25.000 paketi}a za srpsku decu ili pomogao bolesne i decu sa pote{ko}ama u razvoju, pita se Arlov.

- Apelujem na dr`avu Srbiju i me|unarodnu zajednucu, KFOR, ELULEKS, UNMIK, ambasade da za nepravednu zabranu od strane Pri{tine ulaska stavi na dnevni red u Briselu. To jo{ nikad nisu uradili - predla`e Arlov

- Nisam iznena|en postupkom

Pri{tine i upravo zbog toga pitam da li je humanost ugro`avawe `ivota na Kosmetu, - govori

Arlov i pita „kakve veze ima sa politikom i bezbedno{}u aktivnost na pru`awu pomo}i bolesnoj i svakoj drugoj deci kojom se dugo godina bavi”.

Arlov je ocenio da je zabrana potvrda te`ine uslova `ivota, kako Srba tako i drugih gra|ana na Kosovu i Metohiji. - Bori}u se hu-

- Zabrana ulaska Arlovu predstavqa najflagrantnije kr{ewe prava na slobodu kretawa i mera je, koju pri{tinske vlasti samovoqno sprovode, bez ikakvog pravnog osnova - upozoravaju iz Kancelarije za KiM.

- Nikada nije dato ni najmawe obrazlo`ewe za{to je gospodinu Arlovu odbijeno pravo da u|e na teritoriju Kosova, za{to je vra}en sa prelaza i za{to mu je zabrana ulaska uop{te doneta. Iz jo{ jednog razloga ova odluka je nezakonita. U woj nije navedeno na koji vremenski period zabrana ulaska ili prelaska granice va`i, tako da stranka to ne zna i ne mo`e da odlu~i kako da se u budu}nosti pona{a – ka`e punomo}nik Arlova advokat Neboj{a Vlaji}.

Pri{tina nastavqa da daje zabranu i daqe humanitarcima ulazak na Kosovo pa je direktorki Fondacije Dajana Paunovi}, koja poma`e srpski narod na Kosovu i Metohiji zabranila ulazak 2. maja 2023. godine.

Paunovi} je trebalo ovog dana da realizuje humanitarnu akciju u srpskim sredinama na severu Kosova i Metohije.

- Prema informaciji koju sam dobila iz izvora bliskih kosovskoj policiji, re`im Aqbina Kurtija i wegova policija su mi zabranili ulazak na Kosovo i Metohiju, saop{tila je Paunovi}.

- O~igledno je da su i Aqbin Kurti i wegovi podanici, ~im su shvatili koliko je Fondacija, na ~ijem sam ~elu posve}ena srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, stavio svoju rampu na nastavak na{ih aktivnosti koje su u najve}em delu bile usmerene na nesmetan `ivot mladih i pomo} socijalno ugro`enim porodicama {to sasvim jasno pokazuje koja je namera jedne ovakve odluke, kazala je Paunovi}.

Ona je dodala da je wena Fondacija pomogla na desetine porodica, {kola, vrti}a, bolnica, kao i dece, te da to, prema wenim re~ima, smeta re`imu u Pri{tini.

- Po wihovoj proceni moj rad je opasnost za wihovu politiku proterivawa i ugwetavawa Srba u na{oj ju`noj pokrajini, saop{tila je Paunovi}.

Ona je poru~ila Kurtiju da, ma {ta poku{ao da uradi i ma ~ime poku{ao da se slu`i, Kosovo i Metohiju od we ne}e otu|iti, niti }e weno fizi~ko neprisustvo umawiti i spre~iti wu i fondaciju koju vodi da poma`u srpski narod na KiM.

Pored udara Pri{tine na humanitarce da ne mogu u}i na KiM na udaru su i srpski novinari. Udru`ewe novinara Srbije i wegov ogranak Dru{tvo novinara Kosova i Metohije protestvovali su {to ekipi emisije „Pravo na sutra“ Radio-televizije

Srbije 16. februara 2021. godine kosovska policija ve} drugi dan nije dozvolila da u|e na teritoriju pokrajine. UNS je saop{tio da je o ovom „udaru na slobodu {tampe“ obavestio me|unarodne institucije i udru`ewa.

Vukomirovi}eva ka`e da je du`e weno zadr`avawe na prelazima po~elo od 2018, a onda od 15. februara 2021. dobila je zabranu ulaska na Kosovo. Kako ka`e, ona je u ovom mesecu 2021, jo{ ~etiri puta poku{ala da u|e na KiM ali bezuspe{no. I narednih godina svi poku{aji da u|e na Kosovo ostali su bezuspe{ni.

ZABRANA ULASKA

I NOVINARIMA

Udru`ewe novinara Srbije (UNS) zatra`ilo je od predsednice Evropske federacije novinara (EFJ) Maje Sever da reaguje kako bi novinarki Radio televizije Srbije Svetlani Vukmirovi}, kojoj je zabrawen ulaz na Kosovo, bilo omogu}eno da ubudu}e slobodno obavqa svoj posao.

Udru`ewe u pismu obave{tava Maju Sever da je Svetlana Vukmirovi} urednica emisije „Pravo na sutra“, koja se emituje na Javnom servisu (RTS), a u serijalu o Kosovu upoznaje publiku prete`no sa aktuelnim doga|ajima i prilikama u kojima `ivi srpsko stanovni{tvo.

Vukmirovi}eva na RTS-u radi od 1997. godine, a od 2021. godine zabrawen joj je ulaz na Kosovo odakle je radila reporta`e i emisije kulturno-obrazovnog karaktera a gde je i ro|ena. Najnoviji slu~aj zabrane ulaska na Kosovo dogodio 1. maja 2923, kada je Vukmirovi}evoj, ponovo zabrawen ulazak na teritoriju Kosova uz obrazlo`ewe da se smatra pretwom po javni red, unutra{wu bezbednost, javno zdravqe ili me|unarodni odnose.

Evropska federacija novinara (EFJ) izrazila je zabrinutost zbog slu~aja novinarke Radio-televizije Srbije Svetlane Vukmirovi} kojoj je od 2021. godine zabraweno da u|e na Kosovo i nesmetano obavqa svoj posao.

„EFJ se pridru`uje svojim podru`nicama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, kao i organizacijama civilnog dru{tva (ECPMF, CPJ, FPU, OBCT) u pisawu kosovskim vlastima kako bi izrazili zabrinutost zbog slu~aja novinarke Svetlane Vukmirovi}, kojoj je od 2018. godine u vi{e navrata odbijen ulazak na Kosovo i onemogu}eno obavqawe posla“, navodi se u saop{tewu EFJ-a.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Arno Gujon

Dajana Paunovi} Svetlana Vukmirovi}

Milorad Arlov

Pi{e: Marko Lopu{ina

PRI^E IZ SRPSKOG RASEJAWA

Srbi osvajaju Kanadu (2)

Srbi u Kanadi mnogo ula`u u visoko obrazovawe svoje dece. Me|utim, taj dragocen intelektualni potencijal nije uvek maksimalno iskori{}en za kolektivnu dobrobit srpske zajednice.

Kao prenagla{eni individualisti, oni su neskloni slozi, zajedni{tvu i kolaborativnom radu pa mnogi od wih su uspeli da ostvare izuzetna individualna, li~na dostignu}a; u prosveti, nau~nom istra`ivawu, IT, medicini, dr`avnom aparatu, bankarstvu, biznisu i mnogim drugim delatnostima.

- Mana je da iz tog prenagla{enog individualizma izostaju ve}a dostignu}a koja su mogla da budu ostvarena ujediwenim i slo`nim naporima. Kao i u matici tako i u dijaspori, Srbi vekovima vape za slogom i jedinstvom koje im stalno izmi~e. Raspar~ani na razne organizacije, oni trenutno rade na ~etvrtom poku{aju da oforme jednu krovnu organizaciju, kao {to su to u~inili Grci, Ukrajinci, Poqaci i druge etni~ke grupe, koja bi artikulisala interese srpske zajednice i branila ih pred kanadskim vlastima – tvrdi dr Rajko Radojevi}, profesor iz Toronta, koji ekskluzivno za na{ list otkriva pravu istoriju doseqavawa i `ivota Srba u Kanadi.

Toj srpskoj disharmoniji tokom Hladnog rata aktivno su doprinela i dva spoqna faktora: tada{we jugoslovenske vlasti, kao i zapadne obave{tajne slu`be. Milovan \ilas u svojim memoarima se prise}a vremena kada je Aleksandar Rankovi} dr`ao pridiku Slobodanu Penezi} Krcunu o neophodnosti razbijawa i uni{tavawa „neprijateqske emigracije“:

- Ako se udru`e - rekao je Leka - niko od nas ne}e imati miran san.

Zato su komunisti svoje „krtice“ podmetali u emigrantske organizacije da prate i po mogu}nosti uti~u na wihovu aktivnost. Montirali su „spava~e“, koji bi se po potrebi aktivirali i sproveli neki zadatak u delo. Zapadne obave{tajne slu`be su se tako|e infiltrirale u rukovodstvo srpskih organizacija kako bi ih „usmerile“ ka ostvarewu svojih ciqeva i zadataka.

- Zapadni lideri su bili veoma zabrinuti da bi posle razlaza izme|u Tita i Staqina 1948. godine, kada su zapadne sile nameravale da iskoriste jugoslovenske komuniste kao „trojanskog kowa“ u sovjetskoj konstelaciji, da bi srpski emigranti mogli da poremete wihove planove nekim wihovim nepredvi|enim ispadom – ka`e Radojevi}. On daqe obja{wava da je zbog svega toga nesloga bila i ostala srpska rak rana, kako u Kanadi, tako i u ~itavoj srpskoj emigraciji.

Tako je bilo i 1999. za vreme NATO agresije kada su Srbi u Torontu svakog dana od 24. marta do 10. juna demonstrirali protiv kanadske vlade koja je aktivno u~estvovala u agresiji. Srbi iz Otave su i tu`ili kanadsku vladu zbog agresije ali tu`ba nije pro{la.

- Kao u matici tako i u dijaspori Srpska pravoslavna crkva je bila i ostala jedini i pravi sto`er jedinstva i sabornosti

srpskog naroda u Kanadi. Iako je crkva pretrpela tridesetogodi{wi raskol, nekoliko afera i poku{aja umawewa wenog ugleda, ostala je istrajna u svojoj za{titi i razvoju srpskog nacionalnog identiteta u rasejawu. Danas SPC u dijaspori ima 27 eparhija sa stotinu hramova i predstavqa najja~e upori{te srpskog naroda u tu|ini –tvrdi dr Rajko Radojevi}.

Jedna od najzna~ajnijih srpskih organizacija u Kanadi svih ovih decenija je Srpska nacionalna akademija u Kanadi. Osnovao je Nikola Pa{i}, unuk na{eg slavnog dr`avnika, sa jo{ nekoliko saradnika 1981, godine kao kulturno-prosvetni centar Srba na sverenoameri~kom kontinentu. Registrovana kod kanadskih vlasti kao nepoliti~ka, neprofitabilna, humanitarna, kulturna i prosvetna organizacija, SNA ve} ~etiri decenije uspeva da prevazi|e srpske podele i neslogu.

- Mnogo je u~inila na o~uvawu srpskog etnokulturnog identiteta, da afirmi{e srpsku zajednicu unutar {ireg kanadskog dru{tva ali i da doprinese izgradwi mostova izme|u matice i kanadske dijaspore. U`iva odli~nu saradwu sa SANU, Maticom srpskom, Maticom iseqenika i Kulturno-prosvetnom zajednicom Srbije. Ugostila je ~itavu plejadu srpske intelektualne elite: akademike, profesore univerziteta, kwi`evnike, pesnike, likovne umetnike, istaknute dramske i filmske poslenike iz matice. Predsednik Vu~i} je 2019. odlikovao Sretewskim ordenom SNA predsednika g. @arka Brestovca, a 2021. povodom 40-godi{wice SNA postojawa, dodelio joj Zlatnu medaqu – otkriva nam profesor Radojevi}.

Na moje pitawe kakva je budu}nost Srba u Kanadi, profesor Radojevi} ka`e da je to te{ko re}i, jer se tamo{wi Srbi jo{

uvek oporavqaju nakon korone, koja je u Kanadi poremetila mnoge odnose u dru{tvu i ostavila posledice i na na{u zajednicu.

- Tri godine smo proveli u izolaciji, li{eni slobode i ograni~eni na ku}ni pritvor. Tada smo bili li{eni mogu}nosti da slavimo slave, Bo`i}, Vaskrs jer nam je okupqawe bilo zabraweno. To je uni{tavalo srpske tradicionalne vrednosti. Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, niti }e biti. A sada politi~ki lideri rade uporno na „velikom resetovawu“ koje preti da promeni kanadsku stvarnost do neprepoznatqivosti. Na Svetskom ekonomskom forumu 2021. Klaus [vab je pohvalio kanadskog premijera Xastina Trudoa kao najperspektivnijeg budu}eg lidera novog svetskog poretka, {to je ovaj svim srcem prihvatio. On sad od Kanade poku{ava da stvori avangardni globalisti~ki eksperiment – ka`e Radojevi}.

On upozorava da se u Kanadi ve} javno razmi{qa o egalitaristi~kom obrascu koji treba da zameni privatnu svojinu sa dru{tvenom, dr`avnom svojinom. U tu svrhu razmi{qa se o zameni ~vrste valute digitalnom valutom koja }e biti pod totalnom kontrolom dr`ave. Navodno zbog “kulturolo{ke osetqivosti”, kanadske vlasti ve} dve godine sklawaju ili uni{tavaju istorijske spomenike – uni{tavaju svoja istorijska obele`ja – uni{tavaju svoju kulturu.

- Ove godine obele`avawe Dana Kanade, dana kanadske dr`avnosti ne}e se proslaviti na tradicionalni na~in uz patriotske govore, parade i sa vatrometom, navodno zbog finansijskih ograni~ewa, `albe na buku, zaga|ivawe i poreme}aj `ivotne sredine, pandemije kovida, kao i zabrinutost da se ne uvrede neke politi~ke i etni~ke mawine. Ali ono {to je jo{ vi{e zastra{uju}e je kakav }e biti ishod konfrontacije izme|u globalista i suverenista koji se ve} sad nazire. Kada se neko na|e u vrtlogu kataklizmi~ke promene, kao ove kroz koju prolazimo u ovom trenutku, te{ko je ~oveku da prepozna orijentire i merila, odrednice za snala`ewe i izlazak iz }orsokaka srpske nacije, koja je zate~ena ovakvim promenama uslova `ivota u Kanadi – poja{wava dr Radojevi}.

Prema popisu iz 2016. Godine u Kanadi `ivi oko 100.000 Srba. Najvi{e ih je u Ontariju, Alberti i Britanskoj Kolumbiji. Najugledniji Srbi posledqih decenija u Kanadi su Boro Draga{evi}, Sofija [kori}, \or|e Jeri}, vladika Georgije, vladika Mitrofan, Boris Spremo, Dragana Varagi}, Du{an Petri~i}, Mila Pivni~ki Malruni, Radomir Baturan, Stana Kati}, Danijel Nestor i Milan Borjan. Srpska zajednica u Kanadi nije imuna na sva ova previrawa i turbulencije. Kao {to je slu~aj op{teg kanadskog dr{tva, protokoli i mandat pandemije posledwe 3 godine je iscrpeo wenu energiju i vitalnost i bacio tamni oblak na wenu budu}nost. Ona se danas nalazi na raskrsnici opstanka. Wen vekovni izazov bio je borba za o~uvawe wenog etno kulturnog identiteta. Taj izazov i daqe postoji, ali globalisti~ki eksperiment podrivawa suvereniteta i etni~kog partikularizma sada taj ideal ~ini anahronizmom. Internet je, sa svim svojim prate}im platformama i aplikacijama, naru{io li~nu privatnost. Efekat ve{ta~ke inteligencije se ne da ni zamisliti.

- Kona~no, mandati pandemije, naru{avawe li~nih sloboda, ekonomski pad i galopiraju}a inflacija su mnoge primorali na introspekciju, ispitivawe, preispitivawe i samopreispitivawe. Umorni od neizvesne budu}nosti, oni po~iwu da istra`uju druge opcije – isti~e profesor Radojevi}.

S druge strane, sa na izgled politi~kom stabilno{}u i ekonomskim napretkom koji Srbija do`ivqava u protekloj deceniji, otaxbina je postala sna`an magnet za neke od svojih iseqenika. I to toliko da neki od Srba povla~e svoje uloge i vra}aju se u toplinu starog ogwi{ta. Srbija prvi put u svojoj istoriji do`ivqava obrnuti trend: useqavawe umesto emigracije.

- Nisam mogao da poverujem kada mi je kanadski ambasador u Beogradu rekao 2014. godine da je od 5. oktobra do te godine u Srbiju do{lo da radi i `ivi nekih 10.000 Kana|ana srpskog porekla. Taj je broj danas mnogo ve}i. I to nije samo slu~aj sa kanadskim Srbima. To isto ~ine i Srbi iz Amerike i Srbi iz Australije. Jo{ uvek op~iweni zapadnom mitologijom, vi ovde u otaxbini to ne prime}ujete – zakqu~uje dr Radojevi}.

Srbi u Torontu

dr Rajko Radojevi}, profesor iz Toronta

Milan Borjan, golman fudbalske reprezentacije Kanade

Oglasila se ambasadorka SAD u Australiji

MOGU] DOGOVOR ASAN@A I AMERI^KIH VLASTI?

Ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Australiji Kerolajn Kenedi nagovestila je da bi moglo da do|e do dogovora o

za osniva~em „Vikiliksa” i omogu}i mu da se vrati u Australiju.

Na pitawe „Sandej Morning Heralda” o tome da li

i da se time bavi Ministarstvo pravde.

- Dakle, to zapravo nije diplomatsko pitawe, ali mislim da bi moglo da do|e do re{ewa - navela je Kenedijeva u intervjuu za australijski list.

Ona je prokomentarisala izjavu dr`avnog sekretara SAD Entonija Blinkena da su optu`be protiv Asan`a ozbiqne i da je on ugrozio nacionalnu bezbednost SAD objavqivawem poverqivih informacija.

- Ali postoji na~in da se to re{i - naglasila je ameri~ka ambasadorka.

10. OBROVA^KO - BUKOVA^KI

SABOR U SIDNEJU

Povodom manastirske slave "Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) organizujemo

"10. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR"

priznawu krivice izme|u Xulijana Asan`a i vlasti SAD koji bi mogao da okon~a ameri~ku poteru

je mogu}e da SAD i Australija postignu diplomatski dogovor oko Asan`a, Kenedi je rekla da je „slu~aj u toku”

Gabrijel [ipton, brat Xulijana Asan`a, izjavio je da „Kerolajn Kenedi ne bi govorila ove stvari da se ne `eli izlaz iz ove situacije”.

Zbog {trajka u Australiji nagli

cene gasa u Evropi

Cene gasa signaliziraju zavisnost

Evrope od tr`i{ta te~nog gasa (LNG)

Evropska tr`i{ta gasa nervozno osciliraju dok trgovci prate najave {trajkova u Australiji koji bi mogli da poremete globalno snabdevawe. Cene ugovora za gas porasle su 28 odsto, najvi{e od marta 2022. godine, signaliziraju}i tako zavisnost Evrope od te~nog gasa (LNG)

Fluktuacije cena, navodi „Blumberg”, pokazuje da trgovci nastavqaju da vagaju da li

goriva. Ako do toga do|e, azijski kupci bi mogli da se okrenu alternativnim izvorima snabdevawa izvan regiona, {to bi poja~alo konkurenciju sa Evropom za gorivo.

Tr`i{ta prate i vrele talase koji se krajem leta o~ekuju na severnoj hemisferi i koji bi mogli da pove}aju potra`wu za gasom koji se koristi za hla|ewe.

Evropski uvoz LNG-a je ve} pao sa najvi{ih nivoa zabele`enih ranije ove godine, a konkurencija za snabdevawe bi mogla da se pove}a sa po~etkom grejne sezone. Evropa se oslawa na LNG da bi popunila praznine nastale gubitkom ruskog gasa, ali je malo verovatno da }e to biti dovoqno pre 2025. godine, navodi „Blumberg”.

U me|uvremenu, cene prirodnog gasa na holandskoj berzi TTF - reperu za evropsko tr`i{te - naglo su sko~ile gotovo 40 odsto podstaknute strahovima da }e {trajkovi u Australiji poremetiti isporuke te~nog gasa.

u nedequ, 3. septembra sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557)

Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.

Ulaz slobodan.

DOBRO NAM DO[LI!!!

INFO: PEKO 0450504844 JOVO: 0401200531 MI[O: 0421768902

"ORGANIZACIONI ODBOR"

ZBOG NAPADA KROKODILA NA VOJNIKE:

Ministarstvu odbrane Australije preti kazna od 1,5 miliona dolara?

Australijsko

dobra popuwenost skladi{ta i spora industrijska potra`wa u Evropi mogu da se „izbore” sa eventualnim prekidima isporuke i pove}anom konkurencijom za te~ni prirodni gas.

Eventualni {trajkovi u tri velika LNG postrojewa u Australiji, gde radnici tra`e ve}e plate i boqe radne uslove, mogli bi da poremete oko 10 odsto globalnog izvoza

Cene na TTF berzi, sko~ile su u sredu na 43 evra za megavat-sat, {to je najvi{a cena gasa u posledwih osam nedeqa.

Evropska tr`i{ta gasa su bila izuzetno nestabilna posledwih meseci, ~ak i kada je region akumulirao dovoqno zaliha da ubla`e {okove u snabdevawu. Svaki znak poreme}aja u snabdevawu mo`e dovesti do skoka cena, koji bi mogao biti jo{ izra`eniji kada se potra`wa pove}a zimi, zakqu~uje „Blumberg”.

Ministarstvo odbrane moglo bi da bude ka`weno sa 1,5 miliona dolara jer nije pravilno obu~ilo svoje osobqe, nakon {to je krokodil te{ko povre dio dvojicu vojnika.

Ministarstvu se stavqa na teret da nije ispunilo svoje du`nosti prema Zakonu o zdravqu i bezbednosti na radu iz 2011. godine, prenosi Gardijan.

- Bezbednost na{ih qudi je najva`nija u svim aktivnostima i kqu~na je za na{u misiju odbrane Australije i wenih nacionalnih interesa - rekao je portparol australijskog Ministarstva odbrane.

Slu~aj se odnosi na incident koji se dogodio u avgustu 2021. godine, kada su vojnici sa sedi{tem u Darvinu prevozili desantnu letelicu Taunsvil na odr`avawe. Dvojici vojnika u 20-im i 30-im godinama je data dozvola da idu na pecawe na poluostrvu Kejp Jork u Portland Roudu, u odbrambenom ~amcu na naduvavawe. Dok je ~amac bio usidren, vojnici su po~eli da plivaju, a mla|eg mu{karaca je napao krokodil i odvukao ga pod vodu.

Vojnici su uspeli da se izbore sa `ivotiwom, nakon ~ega su se vratili u ~amac. Obojica su zadobila ozbiqne povrede.

Xulijan Asan`

Zapadu ponestaje vremena da odvu~e Indiju od Rusije i Kine

Indija postaje sve va`niji geostrate{ki igra~, a wene odluke tokom narednih godina i decenija ima}e ogromnu va`nost, navodi se u tekstu britanskog „Telegrafa”.

Mnoge dr`ave su poku{ale, i nisu uspele, da uspostave smislen trgovin-

zaciji trgovine, a wena politika nesvrstavawa „dovela je Indiju u veoma te{ku poziciju da bude zavisna od ruske vojne opreme, dok je Zapad sve vi{e pritiska da odabere stranu u ukrajinskom konfliktu”.

Ali, Delhi igra i „korisnu ulogu” kao ~lan „Kvada”, zajedno sa Australijom, SAD i

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

ski sporazum sa Indijom. Amerikanci i Evropqani rade na tome decenijama, dok je Australija postigla relativno povr{an sporazum.

Jedina zemqa koja je posledwih godina u tome uspela su Ujediweni Arapski Emirati. Velika Britanija mogla bi postati druga, pi{e britanski „Telegraf”.

Koristi sporazuma ne bi bile samo ekonomske: Indija postaje sve va`niji geostrate{ki igra~, a wene odluke tokom narednih godina i decenija ima}e ogromnu va`nost, navodi se u tekstu.

„Britanski trgovinski pregovori su prilika da se Indija vi{e privu~e zapadnoj ekonomskoj orbiti i odvu~e od na{ih strate{kih protivnika”.

Kako se napomiwe, Indija je ~esto stajala uz zemqe koje su se suprotstavqale Americi i Zapadu i wihovoj liberali-

Japanom u proklamovanim ciqevima ovog saveza da se obezbedi Indopacifik, tako {to organizuje obuke za vojske drugih zemaqa, poput Vijetnama. Zapad se nada da }e „ova verzija indijske spoqne politike na kraju pobediti”.

Me|utim, bi}e ozbiqnih izazova na tom putu. Trideset godina nakon {to je Indija okon~ala politiku „zamene uvoza” (koja je podrazumevala da svi uvozni proizvodi koji mogu da se zamene doma}im budu i zameweni na taj na~in), malo je ura|eno da se podignu trgovinske barijere, a planirane reforme premijera Narendre Modija poqoprivrednog sektora i tr`i{ta rada propale su, isti~e se u tekstu.

„Ako Indija `eli da iskoristi svoj potencijal i postane najve}a svetska ekonomija, mora}e da prevazi|e unutra{we prepreke razvoja”.

RAZBIJEN GLOBALNI LANAC PEDOFILIJE

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U ovakvom kontekstu, Velika Britanija, najnovija ~lanica Transpacifi~kog sporazuma o partnerstvu, poku{ava da ispregovara trgovinski ugovor. Indijsko Ministarstvo trgovine nagovestilo je da bi sporazum mogao da bude postignut do kraja ove godine, {to bi bilo i neophodno ako je namera da se sporazum postigne pre nego {to Indija u|e u predizbornu kampawu.

U tekstu britanskog lista isti~e se da je od kqu~ne va`nosti da se ovaj sporazum po-

stigne i navodi da indijsko ne svrstavawe ni na jednu stranu vi{e ne}e biti mogu}e. Geopoliti~ka va`nost potencijalnog trgovinskog sporazuma, isti~e se, mnogo je ve}a od one ekonomske.

„Ako Britanija mo`e da podstakne ekonomske reforme, ona mo`e da podstakne ekonomski bum u Indiji ~ak i kada je izvu~ena iz Putinovih kanxi”. Ali, vreme da se to postigne isti~e, zakqu~uje „Telegraf”.

Uhap{eno 98 zlostavqa~a dece, istraga vodi i u druge dr`ave

^lanovi su koristili softver da anonimno dele datoteke, }askaju i pristupaju veb lokacijama unutar mre`e, saop{tili su ameri~ki FBI i Australijska federalna policija.

Najmawe 98 osoba je uhap{eno u Americi i Australiji zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe dece nakon {to je ubistvo dva agenta FBI dovelo do otkri}a me|unarodnog lanca pedofila, objavili su zvani~nici obe zemqe.

FBI i Australijska federalna policija (AFP) saop{tili su da je 19 mu{karaca uhap{eno u Australiji, a 79 u SAD-u pod optu`-

bama za deqewe materijala o zlostavqawu dece na internetu.

Najmawe 13 dece spaseno je od daqeg maltretirawa u zajedni~koj operaciji dve organizacije,

nazvanoj „Operacija Bakis”. Ukupan broj uhap{enih u okviru zajedni~ke istrage porastao je na 98.

Zajedni~ka istraga po~ela je

nakon {to su 2021. ubijena dva agenta FBI-a koja su istra`ivala navodni lanac pedofila. Oni su upucani dok su izvr{avali nalog za pretres u Sanrajzu na Floridi, istra`uju}i mu{karca za koga se sumwalo da je posedovao materijal koji je dokazivao zlostavqawe dece, navela je agencija u saop{tewu.

Specijalni agenti Danijel Alfin i Laura [varcenberger su stradali, a tri agenta su rawena, dok je napada~ Dejvid Li Huber (55) tako|e ubijen, prenosi En-bisi wuz.

Australijska agencija saop{ti-

la je da je koordinirana istraga zvani~no pokrenuta 2022. godine nakon {to je FBI dostavio Australijskom centru za borbu protiv eksploatacije dece podatke o australijskim pojedincima za koje se sumwa da su deo „mre`e koja deli materijal sa zlostavqawem dece na dark vebu”.

Osumwi~eni u Australiji su stari od 32 do 81 godine, saop{tila je federalna policijska agencija. Do sada su osu|ena dvojica. Ve}ina osumwi~enih iz Australije bila je anga`ovana na poslovima koji zahtevaju visok stepen znawa o internet mre`ama.

Indija

Kina

Vreme dronova i sukoba

kvalitativna i kvantitativna indikatora, me|u kojima su percepcija kriminaliteta, stopa ubistava, nasilne demonstracije, politi~ka nestabilnost, uvoz i izvoz oru`ja, uticaj terorizma, mogu}nost nuklearnog i te{kog naoru`awa i sli~no.

Apsolutna bezbednost, mir i blagostawe svih wenih gra|ana je oduvek bio ideal i „nedosawani san“ svake normalne dr`ave. Politi~arima svih dr`ava su uvek bila puna usta pri~a o miru i bezbednosti, ali kriterijumi

Od ukupno 163 zemaqa, koliko je u{lo u razmatrawe, Australija je zauzela 22 poziciju, {to je pozitivan skok od ~etiri mesta u odnosu na pro{lu godinu. Iako se to mo`e smatrati uspehom, treba ipak ista}i da smo se na{li iza nekih zemaqa koje bi nam mogle biti uzor po broju stanovnika, kao {to su na primer Kanada koja je na 11 ili jedna Nema~ka na 15. mestu. Po posledwem popisu Australija ima mawe od 26 miliona stanovnika, dok pomenuta Kanada ima 38 miliona, a Nema~ka 83 miliona {to je tri i po puta

koja je na 30 mestu po zabele`enoj stopi kriminala, sa svojih milijardu i 412 miliona stanovnika. Vaqa pomenuti i da kada je u pitawu bezbednost, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su na 131 a Velika Britanija na 37 mestu. Kao najmawe bezbedne ozna~ene su Avganistan, Jemen i Sirija, ali i Rusija i Ukrajina, {to se svakako pripisuje aktuelnom ratnom sukobu na tim prostorima. Prema jednom drugom izve{taju, koji je nedavno objavio Me|unarodni institut za ekonomiju i mir (IEP) iz Sidneja, pro{la 2022. je bila najgora od po~etka XXI veka po broju `rtava ratova – ~ak 238.000 mrtvih. To je skoro duplo vi{e u odnosu na prethodnu 2021. godinu. Dramati~no pove}awe stope smrtnosti u velikoj meri je posledica rata u Ukrajini, gde je pro{le godine ubijeno najmawe 83.000 qudi. Me|utim, najkrvaviji sukob dogodio se u Etiopiji, gde je stradalo vi{e od 100.000 qudi. Prem istom izve{taju globalni mir je u sve ve}oj opasnosti, i taj indeks se iz godine u godinu pogor{ava u posledwoj deceniji. Najo~igledniji trend je da su sukobi postali internacionalniji. Sada je 91 zemqa u svetu ukqu~ena u neku vrstu sukoba, u pore|ewu sa samo 58 u 2008. godini.

SAVREMENA EPSKA POEZIJA U PREDSTAVI

‘SVETOZAR!’: SA[A ^UHA – PESNIK, PRIPOVEDA^ SA ELEKTRI^NIM GUSLAMA

SRPSKO-EPSKA

SAVREMENA POEZIJA

tih pojmova naravno nisu svuda isti. Tako }e dr`ave sa vrlo niskom stopom kriminala te`iti nekom idealnom stawu, gde policije skoro da ne}e biti, dok }e se u nekim drugim regionima poja~ano prisustvo policije smatrati po`eqnim i o~ekivanim. Na najnovijoj listi Globalnog indeksa mira, koji je sastavio ameri~ki Institut za ekonomiju i mir, za najbezbedniju zemqu na svetu u 2023. godini progla{en je maleni Island. Na drugom mestu se nalazi Danska, a zatim Irska, kom{ijski Novi Zeland i Austrija. Prema ovom izve{taju Island se smatra najbezbednijom zemqom i za odmor turista, jer je ocewena kao politi~ki stabilna zemqa, i sa vrlo niskom stopom kriminala. U izradi izve{taja u obzir su uzeta ~ak 23

vi{e od nas. Da ne govorimo o jednom Japanu, koji ima vi{e od 125 miliona stanovnika, i nalazi se na visokoj devetoj poziciji, odmah iza malih dr`avica kao {to su Singapur, Slovenija ili Portugal. Japan tako|e spada u 10 zemaqa sa najmawom stopom kriminala na svetu. Ispred Japana u toj kategoriji jedino su arapske dr`ave poput Katara (1), Ujediwenih Arapskih Emirata (2), Omana ili Tajvana, Hong Konga i [vajcarske. Nijedna od pomenutih zemaqa sa niskom stopom kriminala se ipak ne mo`e porediti, jer je Japan daleko mnogoqudniji. Australija se ni ovde ne mo`e puno pohvaliti, jer se nalazi ~ak na 61. mestu po stopi kriminala ispod Srbije koja je na 43. poziciji. Australija je ovde i daleko iza jedne Kine

POEZIJE

Militarizacija dru{tva postaje trend u svetu, a jo{ jedna interesantno pore|ewe je da se u tim novim sukobima sve vi{e koriste dronovi, kao najmodernije sredstvo ratovawa. Tako se prema tom izve{taju upotreba dronova samo u periodu od 2018. do 2022. utrostru~ila, toliko da je svaki novi sukob postao nezamisliv bez u~e{}a tih sprava. Nema sumwe da }e aktuelni XXI vek ukoliko ne do|e do nekog globalnog sukoba, umesto „vek napretka i mira“ kako je nekad najavqivan, biti „vek dronova i permanentnih sukoba“. Aktuelni trendovi u svetu i zao{travawa na relaciji Istok-Zapad, to samo jo{ jednom nedvosmisleno potvr|uju.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

FESTIVALU

U MELBURNU

„[ta mo`e da promeni prirodu ~oveka?“

Ovo pitawe le`i u srcu SVETOZARA!

Proslavqeni pesnik, multi-instrumentalista i glumac Sa{a ^uha, vra}a se svojim kulturnim korenima u ovom novom i uzbudqivom pesni~kom ciklusu. Monolog pod nazivom „SVETOZAR!“ spaja tradiciju srpsko-epskepoezije sa qubavqu prema eksperimentalnoj muzici, narativnoj poeziji i pripovedawu dok premo{}uje jaz iz-

me|u drevnog i savremenog. Umetnik Sa{a ^uha se rodio na Gold Koustu u Kvinslendu. Sa{ini roditeqi su poreklom iz Srbije, majka iz Beograda a otac iz Novog Sada. Sa{a ka`e da se nikada nije ose}ao Australijancem iako je ro|en ovde, po{to je bio svestan svojih korena, i srpskog porekla. Od malih nogu je razvijao svoj multi-talenat, kreativnost i tendenciju za multi-medijom. Sa{ina predstava Svetozar! je wegova ideja, kreacija i inspiracija da

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

”SVETOZAR!”, DELO

SA[E ^UHE, UZ GUSLE NA SONIK

o`ivi srpsko-epske pesme uz elektri~ne gusle na jedan moderan i nesvakida{wi na~in. Predstava traje jedan sat, a Sa{a je na bini sa elektri~nim guslama, svira i pripoveda pri~u o Svetozaru sa sela.

n Sa{a na koji na~in i kroz koje medije ste ispoqavali svoju kreativnost do sada?

S^: Slikawem sam se bavio u ranom detiwstvu i sada se opet vra}am tome. Ali pisawe je moja primarna umetni~ka forma, kao {to je pisawe poezije i scenarija. Tako|e ispoqavam svoju kreativnost kroz muziku, a glumio sam i svirao u mnogim produkcijama. Poezija i muzika su sada moja glavna sredstva kojima ispoqavam svoj umetni~ki duh.

n Kada pi{ete poeziju da li dobijate inspiraciju iz spoqa{weg ili unutra{weg okru`ewa?

S^: Ranije sam dosta pisao dobijaju}i inspiraciju direktno iz svojih emocija i misli, ali se postepeno udaqavam od takvog na~ina izra`avawa. Sada se vi{e fokusiram na narativnu poeziju koja pripoveda pri~u u obliku stiha. Pi{em pri~e, koriste}i poeziju kao medijum, {to zapravo spada u epsku poeziju, odakle poti~e i moj novi projekat. Kada se uporedi razlika u poeziji koja dolazi iz unutra{wihi spoqa{wih izvora kao {to je narativ, dosta se potencira na tome {to bih ja nazvao ispovedawe, kao poezija ispovedawa, kada pesnik ispoqava sva svoja ose}awa na papiru. To je u redu, ali takav pravac vidim kao kratkotrajan. Kao ~lan publike a i kao poeta, takvu vrstu poezije posle nekog vremena, do`ivqavam kao

sko-poetske predstave. Tako|e ono {to bi bilo zanimqivo za sve ~itaoce poreklom sa Balkana je da ste prvi osmislili elektri~ne gusle a sada kada imateoriginal, stavili ste im poja~alo. [ta mo`ete re}i o va{em ~ukundedi kao inspiraciji i o guslama?

jednoli~nu. Tu nema uzdizawa ideja, govora, nema ni~ega {to mo`e da takvu vrstu poezije odvoji od ne~ega i nazove se poezijom.

Qudi mogu da pi{u o tome kako idu u prodavnicu, ili da pi{u o svojim ose}awima jednog hladnog dana, ne{to u tom smislu. Nije nikakav problem sa takvom vrstom pisawa poezije, ali sam video previ{e toga {to me odvla~i od takvog izra`avawa u poeziji. Tim povodom sam krenuo u suprotnom pravcu. Narativna poezija, dozvoqava mnogo ma{te i fleksibilnosti, za ispoqavawe ideja.

Ako osmislim karakter u pri~i, mogu da primenim razne situacije za taj karakter, i karakter bi onda reagovao na razne na~ine. A ti razni na~ini mogu se ispoqiti na razli~ite poetske forme. Za mene je to mnogo interesantiji na~in pristupa poeziji. Trenutno u poeziji koju pi{em, poetski format se mewa na svakoj stranici, ponekada i posle svakih par redova, ali svrha toga je da se izazovu dramati~ni efekti. Razli~iti poetski formati postoje da bi ~itaoci razumeli razli~ite misli, ili tok dramati~nih i emotivnih doga|aja. Mislim da je interesantno koristiti razli~ite formate poezije za razli~ite efekte.

n Sa{a, imali ste dosta nastupa po Melburnu, nastupali ste ~itaju}i svoju poeziju i sviraju}i muziku, ali va{e najnovije delo ‘Svetozar!’ privla~i veliku pa`wu i zainteresovanost publike. Pri~a delom poti~e iz pri~e o va{em ~ukundedi koji se zvao Svetozar, iako detaqi nisu vezani direktno za wegov `ivot, on je ipak inspiracija ove ep-

S^: Karakter Svetozar u predstavi jeste baziran po mom ~ukundedi Svetozaru sa maj~ine strane, koji je `iveo u selu Bari~, kod Obrenovca. Pri~a je bazirana po onome {ta mi je re~eno o wemu. Ne znam koliko je precizna pri~a, ali to nije ni va`no. Ono {to je ustvari bitno je da su pri~e ispri~ane i da se pri~e o`ive u vreme pri~a, kada se pri~aju. Kada predstavqam modernu epsku poeziju na bini ja ka`em publici da je kazivawe o mom ~ukundedi, ali pri~a je realisti~na i imaginarna onoliko koliko vi kao publika `elite da bude. Pri~a prati Svetozara i wegovog sina koji se isto zove Svetozar. U pri~i ima dosta podudarawa sa istorijom moje porodice, ali pri~a se doti~e i mnogih srpskih folklornih elemenata. Radwa u pri~i se tako|e bavi sa mitolo{kim bi}em koje postoji u na{em narodnom folkloru, ali ne `elim da vam odam sve detaqe pri~e. Radwa se odvija na farmi na kojoj se de{avaju mnoge tragi~ne i stra{ne stvari, i Svetozarev sin koji je nasledio farmu mora da sazna za{to se sve to de{ava, dok se bori sa svim izazovima. Predstava se oslawa na srpski folklor i poku{ava da ga dovede u moderniji koncept zadr`avaju}i pritom elemente anti~kog performansa i epskog pripovedawa.

n Sa{a, objasnite ~itaocima Srpskog Glasa za{to su gusle va`ne u ovoj va{oj predstavi, a vi tako|e svirate elektri~ne gusle?

S^: Neki ~itaoci Srpskog Glasa koji `ive u Melburnu, i koji su videli moje prethodne predstave, vrlo dobro znaju da sam do sada izvodio na pozornici poeziju sa elektri~nim guslama, tako {to sam sa gudalom od violine svirao po `icama elektri~ne gitare. Sada sam uspeo da na|em prave legitimne gusle od drveta, pravqene u Srbiji. Postavio sam na gusle i lup pedalu za efekte {to mi omogu}uje da manipuli{em zvukom koji proizvode gusle na na~in kojim se gusle do sada nikada nisu manipulisale. [to se ti~e vrste `anra ove epske poezije kao i strukture, pri~a iz mog projekta ima elemente folk-horor `anra. Zato sam re{io da koristim instrument sa poja~alom kako bi se stvorila atmosfera, da vratimo tu staru tradiciju koju imamo - da budemo pripoveda~i, da uz pomo} gusala kazujemo epske pesme, kao {to su ‘Kraqevi} Marko’, ‘Boj na Kosovu’, i mnoge druge predivne pri~e koje su se prenosile sa kolena na koleno kao deo tradicije.

Ono {to ja radim sa ovim projektom je ukratko - odvodim ga u novi pravac, koriste}i isti an-

ti~ki instrument i stari poetski format pripovedawa, ali predstavqaju}i publici nove pri~e. Samo zato {to se koristi ozvu~eni instrument, ne zna~i da to umawuje zvuk gusala, samo zna~i da mogu da koristim stari instrument na novi na~in. Veliko je zadovoqstvo u~iti kako svirati gusle i razviti svoj li~ni stil kako da izvedem performanse na guslama.

n Kakav utisak `elite da ostavite svojoj publici, pogotovu onima koji su sa na{ih podru~ja, znaju za gusle, ali sada mogu da u`ivaju u jednom savremenom izvo|ewu?

S^: Ja ho}u da uvedem gusle u 21. vek, ili bar repertoar za gusle, da stvaram projekte za ovaj anti~ki instrument. Ho}u da qudi poreklom sa Balkana kada vide gusle ka`u ‘ovo je deo na{eg nasle|a’ i da se ose}aju ponosni kada vide anti~ki instrument gusle kao jedini instrument u predstavi. To je jedan od razloga {to sam napisao poeziju na oba jezika, na srpskom i engleskom. @elim da dosegnem sa ovim umetni~kim formatom i do svih ostalih qudi sa engleskog govornog podru~ja. Tako|e `elim da dovedem qude iz Srpske dijaspore da vide koje mogu}nosti mogu da nastanu tokom re-interpretacije anti~kog umetni~kog formata.

Zainteresovani ~itaoci koji `ele da me vide mogu da prisustvuju Sonik Festivalu Poezije, koji se odr`ava 1. septembra u 20 ~asova u Melburnu u nasequ Askot Vejl.

Adresa je: Dwell 78 St Leonards Rd, Ascot Vale VIC

Datum/vreme: Petak, 1. septembar od 19-20.30 ~asova.

Karte za prestavu su dostupne preko ovog linka: https://events.humanitix.com/svetozar

Uz naraciju Sa{e ^uhe, uz ozvu~ene gusle, tradicionalni i drevni instrument koji se koristi u recitovawu srpsko-epske poezije, SVETOZAR! }e vas naprosto op~initi. Ova predstava }e biti na engleskom jeziku, po{to ve}ina publike dolazi sa engleskog govornog podru~ja, ali uskoro }u imati datume za ovu predstavu na srpskom jeziku. Trenutno je prevod ove epske poezijeu procesu sa engle-

skog na srpski. ^im bude finalni prevod zavr{en, i kada prona|em lokaciju, voleo bih da odr`im dve predstave na dan, jednu na engleskom a drugu na srpskom. Na taj na~in, predstavu mogu u`ivati svi podjednako, oni koji govore i jedan i drugi jezik. Plan je da snimim dupli album, na jednoj strani na srpskom na drugoj na engleskom jeziku. Radim i na kwizi koja }e biti na oba jezika.

n Kakav je sada va{ odnos prema guslama posle ovoliko muzi~kih eksperimenata?

S^: Jedna stvar koju sam otkrio kroz moje studije o guslama, je da ima samo pet nota i da se obi~no peva uz gusle.

Kada ja sviram gusle, ja ne pevam, ja pri~am pri~e. Anti~ki format u kome je srpsko-epska poezija predstavqena u pro{losti na tradicionalan na~iwe sada u mom projektu Svetozar! zamewena savremenom interpretacijom. Kao glumcu, za mene je ovo najefikasniji na~in da upotrebim svoj glas, {to je i moj stilski izbor da na ovakav na~in prestavim pri~u publici. [to se gusala ti~e, umesto samo pet nota, ja sam to pro{irio i sada sviram na celoj `ici, {to mnogi guslari to nisu uradili do sada, osim jedne mlade guslarke, koja ponekad koristi visoke tonove na guslama da proizvede efekte. Me|utim, ovo {to ja radim je tehni~ki komplikovano, oboga}eno zvukom, ali gusle definitivno postaju moj najomiqeniji instrument u mojoj kolekciji. Ima ne{to u tonu koji gusle proizvode, i na~inu na koji mogu da manipuli{em zvukom, dok sam direktno u interakciji sa `icom. Ovo je direktan i najbli`i na~in {to sam `eleo da ostvarim muzi~ki, {to nije tradicionalno, ali ne{to novo na neki druga~iji ali i daqe kreativan na~in.

Radio intervju sa Sa{om ^uhom mo`e se slu{ati na radio programu Balkan Bits, Zed Digital, radio 4ZZZ, Brizbejn, u subotu 26. avgusta od 20 ~asova (AEST) ili na ovom linku posle programa: https://4zzz.org.au/program/balkan-beats

FOTO: Sa{a ^uha, Arhiva TEKST : Biqana Leti}

Proslava Svetog proroka Ilije u Srpskom kulturnom centru u Kernsu

Српског центра Горан Савић са супругом Елизабетом

Gosti su pristizali sa svih strana, iz udaqenih gradova, iz Kvinslenda, Brizbejna i Melburna – da bi se pridru`ili me{tanima na proslavi Svetog Ilije u Srpskom kulturnom centru u Kernsu, u divnom prostoru na otvorenom. Na sre}u, bio je lep spoqa{wi prostor, gde su qudi imali priliku da se dru`e zato {to je hala centra bila puna. Visokopre~asni protojerej - stavrofor Petar Damwanovi}, paroh crkve Svete Trojice u Branzviku, Melburn, prerezao je slavski

kola~ uz saslu`ivawe o. Aleksandra Kandarakiasa iz lokalne parohije Gr~ke pravoslavne crkve Svetog Jovana Krstiteqa.

Goste je do~ekala omladina u folklornoj narodnoj no{wi. I ove godine Goran Savi}, predsednik centra, zajedno sa ~lanovima i ostalim volonterima, istakao se u pripremawu i servirawu tradicionalnih jela i pi}a. Popularni bend iz Melburna sa svojim ~lanovima Acom, ^kaqom, Nikolom i Pavlom - izveo je razne pesme i igre, ukqu~uju-

Тамара Савић са вереником обучени у народне ношње

}i i neke od omiqenih srpskih pesama. Splet kola je bio senzacija, sa mnogo u~esnika koji su imali priliku da u~e kako se igra kolo! Razgovori su vo|eni tokom cele ve~eri. Neki gosti su pri~ali o lepim se}awima o svom odrastawu kao deca migranata iz Drugog svetskog rata. Drugi su se sreli prvi put. Svi su bili dobrodo{li i gostoprimstvo je cvetalo.

Bonirig i u duhu

Дугогодишњи породични пријатељи Илија Узелац и Мартин Антон Фото Даница Мајсторовић Итер

Окупљање пријатеља из Бризбејна, Таунсвила, Кернса и Маунт Ајза. Задњи ред, Бранко Арсенић, Кал Мекарти, Вера Мекарти, Мајкл Итер, Нада Караџић. Предњи ред: Даница Мајсторовић Итер, Рада Миловановић Фото: Нада Петровић

Гости Срђан Колевски, Добросав Дон Николић, Даринка Колевски. Фото: Даница Мајсторовић Итер

Bonirig sa stilom duhu tradicije

Tradicionalni Festival folklora u Sidneju koji se odr`ava svake godine u Srpskom centru Bonirig, ove godine je odr`an 35. put i to sa rekordnim brojem posetioca.

Organizatori su saop{tili da je kroz najve}i Srpski sportski centar u Australiji proteklog petka i vikenda, za tri dana odr`avawa Festivala, pro{lo vi{e od 5 hiqada qudi.

Festival pod otvorenim nebom, nastupi velikog broja folklornih grupa, muzika u`ivo, raznovrstan asortiman hrane i pi}a, kao i mnogobrojne aktivnosti za mla|e uzraste u~inile su i ovaj festival posebnim i nezaboravnim.

I ove godine organizovana je bogata lutrija za posetioce a glavna nagrada - novi automobil Kia Seltos 2023 pripao je Qubanu Todorovi}u.

VESELO VE^E NA ZLATNOJ OBALI

Nije tajna da je Kvinslend jedna od najpo`eqnijih turisti~kih destinacija, kako za turiste {irom Australije, tako i za posetioce i turiste {irom sveta. Osim najlep{ih zalazaka sunca, sun~ane i zlatne obale, u Kvinslendu se krije i jedno od 5 svetskih ~uda -Veliki koralni greben (Great Barrier Reef). O pla`ama satkanim od najlep{ih snova poput pla`e Vajtheven (Whitehaven) da i ne govorimo. Me|u nezaobilaznim destinacijama je tako|e i Maleni (Maleny) botani~ka ba{ta pro{arana sa vi{e od 1000 vrsta prekrasnog cve}a i rastiwa.

U ovom malom raju na zemqi, posetioci

i turisti upijaju mir i spokoj, u`ivaju u rasko{i {arolikog cve}a i {umu vodopada. Mi ponekad ne prime}ujemo lepotu na korak od nas. Da bismo u potpunosti mogli da iskoristimo i u`ivamo u svim blagodetima koje nam priroda nudi, moramo da imamo o~i da bi videli, u{i da bi ~uli i intenzivnu `equ za novim saznawima.

Nakon silaska sa planine Tamborin i obilaska Maleni botani~ke ba{te, vo|eni intenzivnom `eqom za novim saznawima, krenuli smo putem ka Zlatnoj obali u, ni{ta mawe me|u posetiocima i turistima omiqenu i nezaobilaznu destinaciju- restoran Sandrino. Ono {to nas je posebno obradovalo je ~iwenica da je restoran u vlasni{tvu mladog bra~nog para Nenada i Kasandre Miqkovi}. Sandrino va`i za kultni restoran koji zra~i toplinom doma}eg ogwi{ta. Vlasnici i osobqe poznati su po svojoj srda~nosti i gostoqubivosti, a wihov qubazan stav prema gostima doprinosi da se posetioci i turisti ose}aju kao kod svoje ku}e.

Nije bitno da li gosti poti~u iz razli~itih krajeva na{e, nekada zajedni~ke domovine, Kine, Afrike... Ono {to je va`no je da u Sandrino dolaze svi da bi se proveli kao nikada do tada i gde se prepu{taju maksimalnom u`ivawu u specijalitetima sa ro{tiqa. Miris „taze” pe~enih doma}ih lepiwa i ro{tiqa dopirao je do ogladnelih gostiju i obe}avao „eksploziju „ukusa. Za mladog {efa kuhiwe Aleksa se slobodno mo`e re}i da je gastronomski „ma|ioni~ar”

a svojim ume}em i iskustvom, Aleks je nesumwivo u znatnoj meri doprineo i slavi ovog ~uvenog restorana u Kvinslendu.

Prisutne goste je do kasnih ve~erwih

sati uveseqavao muzi~ki izuzetno talentovan klavijaturista Dragan Nikoli}. U Draganovom bogatom muzi~kom repertoaru pronalazilo se za svakoga po ne{to. Nizao je bisere sa muzi~kog |erdana i qubiteqe lepe, dobre i prave pesme vra}ao je i {etao dolinama rane mladosti. Te{ko je bilo sakriti odu{evqewe prisutnih koji su neizmerno u`ivali.

Oko na{e kamere zaustavilo se na eksponatima koji su, ne samo krasili zidove restorana, ve} su podse}ali na kulturu i istoriju naroda kojem pripadamo. Iz razgovora sa mladim vlasnikom Nenadom Miqkovi}em do{li smo do zakqu~ka da je put do uspeha restorana Sandrino bio poplo~an wegovim samopregornim radom i radom supruge Kasandre (Sandre). Ovaj mladi bra~ni par je ~vrsto verovao u sebe, svoje snove i viziju a kada ~ovek poseduju sve to, mo`e u `ivotu da radi {ta god po`eli.

Jelena Nedeqkovi}

KOLO SRPSKIH SESTARA IZ CO

”STEFAN DE^ANSKI” U KERUM DAUNSU

U pro{lom izdawu SG u tekstu o proslavi slave Kola sestara pri CO Stefan De~anski na sredwim stranama gre{kom je objavqeno da je Kolo sestara pri CO Stefan De~anski iz Kizbare umesto iz Kerum Daunsa. Izviwavamo se svim ~itaocima i ~lanicama Kola sestara iz Kerum Daunsa. Crkva Stefan De~anski nalazi se u predgra|u Kerum Dauns oko 40 km jugoisto~no od Melburna.

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA DR KLODOM DESPLANOM, NEUROBIOLOGOM I UGLEDNIM NAU^NIKOM IZ WUJORKA

Sve {to radite u nauci ima i svoje opasnosti (1)

Pi{e: Irena Deleti}

rati ili apsorbovati, pa je posledica toga slepilo. Ali ako popravite tkivo na zadwem delu oka pomo}u grafta, to }e re{iti problem. Ovo se zaista de{ava i prili~no je neverovatno.

n Da li to zna~i da bi se deca sa svojim ~udesno “plasti~nim” mozgom boqe prilagodila obradi poboq{anih signala vida od odraslih ~iji su fotoreceptori mawe stabilni?

qudski vid?

„Imexin Sajens Films“ (Imagine Science Films) je ameri~ka neprofitna organizacija koja je posledwih 15 godina slavila nauku na filmu, prikazuju}i impresivne nove i eksperimentalne radove u Wujorku, Parizu, Abu Dabiju i na satelitskim doga|ajima {irom sveta. Jedan od govora, „Boja gena ili geni boje“, koji je predstavio anga`ovani neurobiolog dr Klod Desplan, fascinirao je ceo internet. Pre prezentacije dr Kloda o nalazima wegove laboratorije o razvoju i funkcionisawu vizuelnog sistema koji je u osnovi vizije boja, niko pri zdravom umu ne bi pomislio da se muve mogu opisati kao da imaju „lepe o~i“. Ipak, kada je Srebrni profesor Wujor{kog univerziteta pokazao zadivquju}u lepezu o~iju muva sa svojim francuskim naglaskom, umetnici i nau~nici su podjednako bili odu{evqeni. Dr Klod se u Melburnu sastao sa na{om Irenom Deleti} na nedavno odr`anom Me|unarodnom kongresu genomike i genetike koji je odr`an u glavnom gradu Viktorije.

n KRISPR (CRISPR - tehnologija izmene gena) ve} pokazuje potencijala da }e se uskoro koristiti za ispravqawe gubitka vida kod qudi – na osnovu iskustva sa mi{evima. [ta mislite, koliko smo daleko od implementacije te tehnologije me|u qudskim bi}ima?

- O~i su veoma privilegovan domen, wima mo`emo manipulisati bez uticaja na ostatak tela, pa se posledice i de{avawa na ovom poqu zato najbr`e razvijaju. Sada mo`emo da uradimo popravke gena. Ako imate mutaciju koja uzrokuje degeneraciju va{ih o~iju, recimo u predelu konusa va{ih o~iju - {to zna~i da je jasno}a va{eg vida smawena kada gledate pravo napred - sada mo`emo popraviti tu mutaciju po{to znamo sve o woj. Ovo }e spre~iti slepilo. Drugi primer je da postoje mutacije koje ometaju unutra{wi zadwi deo oka i sada mo`emo uspe{no da uzmemo graft ovog tkiva i da ga zamenimo i omogu}imo fotoreceptoru da normalno funkcioni{e. Kada imate ovu bolest, vitamin A koji jedete ne mo`e se recikli-

- Jasno je da {to mla|i popravqate o~i, boqe }ete povratiti vid. Postoje qudi koji imaju jaku miopiju (kratkovidost) i ako to isprave ranije u `ivotu oni }e to popraviti, ali ako su ostavili to prekasno, nikada se ne}e potpuno oporaviti. Ipak, ne treba zanemariti ~iwenicu da mo`emo prili~no dramati~no poboq{ati svoj sistem vida - tako da mo`e biti da }e u zrelijim godinama biti potrebno mnogo posla ali }ete ipak mo}i da povratite vid. Svoj mozak mo`ete prili~no opse`no da prepravite. Mo`da ste videli ove eksperimente gde senzorne informacije se {aqu u mozak slepih kroz niz elektroda koji se nalazi na vrhu jezika. Fantasti~no je - mo`emo iskoristiti ukus za viziju!

n Gledaju}i vo}nu mu{icu koja je bila genetski modifikovana i koja je ukqu~ila gen i nove o~i na neortodoksnim mestima svuda oko tela, istra`iva~i su prona{li drugi gen koji je mogao da duplira ovaj groteskni podvig. Nau~nici su u po~etku bili iznena|eni. Da li znamo sve {to treba da znamo o genima ili jo{ uvek pronalazimo nove - da li je to razlog za zabrinutost?

- Sada znamo genome ve}ine `ivotiwa i qudi, tako da ni{ta nije skriveno. Sve je tu, samo treba da se potra`i. U ovom slu~aju ima mnogo smisla jer ta dva gena rade zajedno, to je deo mre`e gena koji se me|usobno dopuwuju i mi sada to vrlo dobro razumemo. Svaki nau~ni napredak nosi svoj rizik - pitawa kao: {ta ako padne u pogre{ne ruke? Se}am se kada sam po~eo da se bavim naukom 1970-ih, postojao je moratorijum na dve ili tri godine koji je govorio o radu genetskog in`eweringa - da je previ{e opasno. Nije nam bilo dozvoqeno da ga istra`ujemo ili razvijamo. Sada sve je pod kontrolom, sada znamo {ta radimo. Ista stvar dogodila se ca KRISPR-om. Sada postoji nova tehnologija koja se zove „genski pogon“ (gene drive). Mo`da ste ~uli za wega? Za sada se najvi{e primewuje za iskorewivawe komaraca. To ukqu~uje uvo|ewe a mutacija kod nekoliko jedinki i koja se {iri i napada wihovu populaciju. Ovo je veoma pametno, ali je i veoma zastra{uju}e. Ne znamo kako }e priroda reagovati na to. Trenutno postoji moratorijum koji ka`e da ne treba da ga koristimo dok ne razumemo kako. Priroda mo`e da se nosi sa tim. Ali sve {to radite u nauci ima i svoje opasnosti, a sa druge sa strane, ne mo`emo to zaustaviti ako ukupna korist od toga nadma{uje rizik. Naravno, moramo da budemo oprezni, ali moramo da idemo napred i da nastavimo sa tim.

n To me podse}a na nedavno istra`ivawe koje pokazuje da neki qudi nose odre|ene gene koji izazivaju ve}u verovatno}u zna~ajne degeneracije mozga nakon potresa mozga ili maweg udarca. Pitam se kako }e se to odnositi na zakone o diskriminaciji i zakone o zapo{qa-

vawu. Da li bi fudbalski klub zaposlio igra~a sa ovim genom ili }e imati druga~ije uslove za wega.

- Qudi bi trebalo da znaju za to, treba-

lo bi da znaju da imaju i da odlu~e {ta da rade sa tim informacijama. Mislim da ako dobrom fudbaleru ka`ete da ima gen koji }e im dati ve}e {anse za o{te}ewe mozga od svih udaraca u glavu, verujem da }e preuzeti taj rizik i ipak to u~initi. Na kraju krajeva, ovo je samo statistika. Neki qudi mogu imati sklonost ka raku dojke ili plu}a ili bilo ~emu drugom, ali i daqe vole da veruju da im se to ne}e dogoditi. @ivot je kocka.

n Da li bi ure|ivawe gena moglo pomo}i kod neurolo{kih bolesti?

- Ako je u pitawu genetska bolest, mo`da mo`emo da je popravimo, ali kada neko ima bolest, veoma je te{ko u}i u mozak da se to popravi. U na{em mozgu ima preko 80 milijardi neurona, ne mo`ete ih popraviti jednog po jednog. Mo`ete spre~iti da se razmno`ava u slede}u generaciju - mo`emo to da popravimo u embrion - ali kada je ve} u sistemu prekasno je. Razumemo oko, to je prili~no jednostavan organ, mozak je mnogo komplikovaniji. Ipak uprkos tome, stvari idu veoma dobro na ovom poqu, ali mi to jo{ uvek ne razumemo. Kako le~imo depresiju, na primer? Mo`emo i to, ali je te{ko. Preplavimo pacijenta nekim antidepresivima i promenimo mu mozak, ali nemamo pojma {ta zapravo radimo, zato nije toliko efikasno. Mozak je veoma komplikovan organ.

(Kraj u slede}em broju)

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

„Mi smo ono {to jesmo i to je proizvod evolucije“ ka`e

Dr Desplan i otkriva nam kako se tehnologijom izmene gena mo`e popraviti o{te}eni

Nurobiolog dr Klod Desplan

^uvena italijanska OBALA AMALFI i weni gradi}i dramati~ne lepote

@ivopisne litice Amalfija ukra{ene {arenim ku}ama, mnogima su destinacija iz snova. Obala Amalfi je popularna letwa destinacija, a gradi}i u ovom delu priobaqa su pravi turisti~ki draguqi. Dramati~na lepota obale Amalfi ovekove~ena je jo{ u rimskim mitovima.

Prema jednom od wih, Herakle se zaqubio u zanosnu nimfu po imenu Amalfi, ~ija smrt mu je zatim slomila srce. Heroj je svuda tra`io mesto dostojno da se u wemu nimfa sahrani i na kraju otkrio obalu nestvarne lepote. Na woj }e nastati grad koji }e dobiti ime po nimfi i koji }e postati velika pomorska sila u rangu sa \enovom i Venecijom. Jedan od 12 podviga koje je Herakle morao da ispuni bio je da ukrade zlatne jabuke iz vrta Hesperida. Ali on je iz vrta ukrao i drvo koje je posadio u Amalfiju, na grobu svoje qubavi. Veruje se da je ovo bilo drvo limuna, koji u ovom delu obale imaju posebno aromati~an ukus.

„Costiera Amalfitana“ je komad obale u Tirenskom moru, u provinciji Salerno u ju`noj Italiji. Popularna je letwa destinacija, a gradi}i u ovom delu priobaqa su pravi turisti~ki draguqi.

AMALFI

Zahvaquju}i strate{koj poziciji, Amalfi je postao politi~ki i ekonomski va`an Vizantiji. U IX veku, zahvaquju}i ja~awu pomorske flote, postaje mo}an trgova~ki grad, a zatim u X i XI veku nezavisna republika. O wegovoj va`nosti govori ~iwenica da se u monumentalnoj gradskoj katedrali iz XI veka nalaze mo{ti svetog apostola Andreja Prvozvanog, brata svetog Petra. Za turiste je otvoren i nekada{wi arsenal, u kome su se pravili i ~uvali ratni brodovi.

MINORI I MAJORI

Minori i Majori su dva susedna gradi}a, udaqena me|usobno mawe od kilometar. Ovde se nalazi najdu`a pla`a Amalfi obale, a mesto je bilo „turisti~ki” poznato jo{ u vreme Etruraca i Rimqana, koji su ovde podizali svoje luksuzne vile. Osim nekoliko starih crkava iz perioda od XI do XIII veka, ostatka Normanskog torwa i zamka San Nikola iz IX veka, posebno je zanimqiv kompleks Vila Maritima Romana, star preko 2.000 godina, sa o~uvanim rimskim mozaicima i freskama.

ISTORIJA

Amalfi je bio prvi zapadni grad koji je imao jake trgova~ke veze sa Bliskim istokom i Vizantijom. Razlog ovome treba tra`iti u polo`aju grada, u ju`nom delu Apeninskog poluostrva, amwe izlo`enog upadima varvara, kao i zaklowenosti grada od okoline okomitim planinama, pa je prilaz gradu bio uglavnom sa mora. Trgovina Amalfija je bila na vrhuncu u 8. veku, a weni trgovci bili su ~uveni trgovci na Sredozemqu. Me|utim, razvojem severnih krajeva Amalfi gubi trku u 10. veku, kada na scenu stupaju Piza, \enova i Venecija. 1075. godine grad gubi samostalnost i pada u za~eqe istorije.

GEOGRAFIJA

Grad Amalfi nalazi se u ju`nom delu Italije, na svega 20 km zapadno od Salerna. Grad je nalazi na Sorentinskom poluostrvu, koje razdvaja Napuqski i Salernski zaliv. Grad je drugo po va`nosti naseqe poluostrva, sme{teno na ju`noj strani, na Salernskom zalivu, na tzv. Amalfitskoj obali. Iznad grada veoma strmo se izdi`e planina Lataro, koja zatvara grada sa kopna i koja je onemogu}ila razvoj grada u ve}e naseqe. Sa druge strane, grad ima divne poglede na more.

RAVELO Na brdu iznad mora izdi`e se neobi~ni gradi}, tako|e nastao jo{ u rimsko doba. U sredwem veku Ravelo je bio razvijeni centar u okviru Republike Amalfi, sa nekih 25.000 stanovnika. Danas u wemu `ivi 2.500 lokalaca, ali o staroj slavi svedo~e katedrala i brojne rasko{ne palate ~uvenih trgova~kih porodica Rufolo, d’Aflito, Konfalone i Dela Mara.

Monumentalna arhitektura u malom mestu u dramati~nom pejza`u sa spektakularnim pogledom, ve} vekovima privla~i umetnike i intelektualce. Me|u najpoznatijima su Boka~o, Vagner, Edvard Grig, Esher, Virxinija Vulf, Greta Garbo, Gor Vidal, Andre @id, Truman Kapote i mnogi drugi.

KONKA DEI MARINI

Ovo maleno ribarsko mesto nekada je bila trgova~ka luka u okviru Republike Amalfi. O tome svedo~e ostaci kule stra`are Kapo Konka, koja je Konku vekovima ~uvala od pirata. U mestu ima nekoliko lepih starih crkava, a posebna atrakcija je morska pe}ina Grota delo Smeraldo (Smaragdni groto), koji turisti mogu da istra`e u malim ~amcima.

POZITANO

Prizor Pozitana iz daqine oduzima dah. @ive boje na fasadama ku}a, svetlucavo mirno more, {qunkovita pla`a, kupola crkve Santa Maria Asunta i brojna strma stepeni{ta koja me|usobno povezuju ku}e… Mesto je izuzetno popularna turisti~ka destinacija sa vi{e pla`a – Spiagia Grande, Fornilo, La Porta, Fumi~elo, Arienco, San Pietro, Laurito i Remese.

Gde su granice kwi`evnosti i ~iji su srpski pisci?

DUBROVNIK JE PO JEZIKU UVEK BIO SRPSKI

Sukob oko pripadnosti dubrova~kih pisaca i kwi`evnosti izme|u Srba i Hrvata postoji odavno i te nesuglasice su nepomirqive. ^etvrta interkatedarska srbisti~ka konferencija - skup uglednih srpskih profesora - nedavno je odr`ana u Tr{i}u, u rodnom mestu velikog srpskog reformatora Vuka Karaxi}a. Na skupu je usvojena deklaracija „Granice srpske kwi`evnosti”, koja je odmah je izazvala odgovor Hrvatske akademije znanosti i umetnosti (HAZU) i Matice hrvatske i podjarila sukob oko pripadnosti dubrova~kih pisaca i kwi`evnosti.

Povodom srpsko-hrvatskih sporova o jeziku i kwi`evnosti beogradska „Politika” je razgovarala sa profesorom na Filolo{kom fakultetu u Beogradu Slavkom Petakovi}em, kome je specijalnost dubrova~ka kwi`evnost i koji ka`e da je Dubrovnik, mo`da, i najve}a riznica gra|e za prou~avawe istorije sredwovekovne Srbije.

Kada se govori o dubrova~koj kwi`evnosti, mora se stalno imati u vidu da je ona istorijska kategorija jer su wen nastanak

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

ustrojio i jednu biblioteku u Dubrovniku”, navodi Petakovi}.

Milan Re{etar, znameniti filolog, profesor slavistike u Be~u i ro|eni Dubrov~anin - „najboqi poznavalac jezi~kih prilika u Dubrovniku”, svoja decenijska istra`ivawa utemeqio je na izvornoj, obimnoj gra|i koja obuhvata poveqe, pisma, dokumenta, poeziju, prozu i druge izvore.

Dokazao je nepobitno da je govor Dubrovnika izdavna, od ranih stole}a kada je slovenski element u gradu sasvim prevladao (etni~ki i jezi~ki), bio hercegova~ki, {tokavsko-jekavski.

U Dubrovnik je taj jezik do{ao sa srpskih teritorija, starog Zahumqa i Travunije –odakle su drevnom gradu, veli Jovan Du~i}, sve „krvne i duhovne ishrane dolazile”. Taj jezik, slikovito se nadovezuje Ivo Andri}, priticao je „glade}i se i mek{aju}i” dok ne stigne u @upu dubrova~ku.

„Ovo potvr|uje i vi{e desetina primera u dubrova~kim dokumentima 15–18. veka u kojima se jezik jasno imenuje srpskim (lingua seruiana). Ilustrativan primer jezi~kih i drugih relacija Dubrovnika i Srbije predstavqa i to {to Marin Dr`i},

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

i razvoj vezani za specifi~an istorijski kontekst – za vreme postojawa Dubrova~ke republike koja je u razli~itim povesnim odsecima priznavala vlast Mletaka, Ugarske i Osmanskog carstva, uz o~uvawe sna`ne autonomije.

Uva`avaju}i ovaj aksiom, savremene socio-kulturne, teritorijalno-dr`avne i geopoliti~ke prilike ne mogu se uzimati za orijentire prilikom tuma~ewa odre|enih pojava ukotvqenih u pro{losti jer bi takav postupak deformisao vizuru. U nacionalnom pogledu negda{wi Dubrov~ani izja{wavali su se upravo kao Dubrov~ani.

„Srpske teritorije u okru`ewu bile su im od vitalnog zna~aja, te su posede svoje republike uve}avali kupuju}i teritorije od srpskih vladara, na primer, od cara Du{ana, koji je, prema odre|enim izvorima,

veliki dubrova~ki renesansni pisac, u jednom pismu pomiwe Mehmed-pa{u Sokolovi}a kao ~oveka „na{eg jezika i narodnosti”. Te{ko da bi se moglo poverovati da je Dr`i} identifikuju}i se u odre|enom smislu sa Sokolovi}em mislio da je ovaj poreklom Tur~in ili ne{to drugo, a ne Srbin. Da zakqu~im: svoja nau~na uverewa Re{etar je sa`eo u zakqu~ak „da je Dubrovnik po jeziku uvijek bio srpski” i taj stav do sada nau~no nije obesna`en, bez obzira na uporne poku{aje da se stanovi{ta velikog poznavaoca istorije jezika tendenciozno retu{iraju, a srpska filolo{ka tradicija koja se bavi ovim pitawem diskredituje”, navodi Petakovi}.

Podse}a da izu~avawe kulturne ba{tine starog Dubrovnika ve} dva veka pobu|uje pa`wu srpskih prou~avalaca.

„Plodove rada srpskih filologa i prou~avalaca iz drugih disciplina kolege iz Hrvatske gotovo ucelo odbacuju, navode}i, izme|u ostalog, da je negda{wi Dubrovnik u jezi~kom i teritorijalnom smislu bio hrvatski, da je jezik koji je priticao iz zale|a u grad bio bosansko-hrvatski, da je versko opredeqewe identifikacioni marker prilikom odre|ivawa kulturnih formacija i tako daqe. Pri tome se kontinuirano kao argumenti isti~u tobo`we hegemonisti~ke, i ekspanzionisti~ke te`we srpskih nau~nika – za {ta, moram odlu~no naglasiti, nema nikakvog oslonca u stvarnosti. Time se ~itav problem tendenciozno prevodi u oblast politike, dok nau~no poqe biva oceweno dnevnopoliti~kom estradizacijom. U skladu sa principom nau~ne tolerancije, ne treba se protiviti pravu kolega iz Hrvatske da zasnuju svoju vertikalu sagledavaju}i kulturnu ba{tinu Dubrovnika, ali uz o~ekivawe da ni srpskoj strani ne bude uskra}ivano pravo na sopstvenu perspektivu. Nau~ne ~iwenice treba da budu osnovno i nezamewivo sredstvo prilikom su~eqavawa opre~nih pogleda na ovaj, ali i na druge odseke kulturne istorije”, naveo je.

Na komentar da Hrvati svojataju i Ivu Andri}a iako se on izja{wavao kao Srbin, Petakovi} ka`e da je „poznato da utemeqewe dr`avne, nacionalne i politi~ke

formacije po~iva na u~vr{}ivawu kulturne tradicije, ~ija osnova su jezik, pismo i, sledstveno tome, kwi`evnost”.

„Pojave velikih pisaca, figurativno re~eno, vezivno su tkivo kulturne materije. U takvoj perspektivi vi{e nego interesantna je sudbina pojedinih pisaca, kao {to su Wego{, Andri}, Pavi}, ]osi} i drugi. Andri}u pripada posebno mesto kao nobelovcu, pa se smi{qeno prenebregava da je stvarao na srpskom jeziku i bio srpski kwi`evnik, o ~emu se i sam nedvosmisleno, {to je vi{e puta dokumentovano, izjasnio.

Pomenuti pisci su s jedne strane, u sklopu zlonamerne ideolo{ke konstrukcije, optu`ivani da je wihov opus poslu`io kao inspiracija za {irewe srpskog nacionalizma krajem dvadesetog veka – o ~emu je obave{teno pisao Boris Bulatovi} u kwizi ‚Oklevetana kwi`evnost’ – dok su s druge strane, paradoksalno, neki od wih (Wego{, Andri}) prisvajani kao lu~ono{e ba{ u tim kulturama protiv kojih je navodno bio usmeren srpski nacionalizam.

Ovo je pra}eno primenom principa retroaktivnog usagla{avawa situacije u pro{losti sa sada{wo{}u, {to je posledi~no rezultiralo neobjektivnom i neta~nom slikom o kwi`evnoj istoriji, koja je potom polagana u temeqe {irih identitetskih predstava”, obja{wava Petakovi}.

FENOMEN ZVANI „GU^A“ – ZAVR[EN 62. SABOR TRUBA^A

^udesna mo} trube

Limeni instrument, koji je neizostavan deo srpske tradicije, spaja danas mlade iz celog sveta koji su do{li u Gu~u iz Italije, [panije, Francuske, ^e{ke...

U svetu ima mnogo festivala, ali samo jedan festival je ceo grad. U Gu~i se trubom svi budimo u isto vreme i rastajemo u zoru, ka`u za beogradsku „Politiku” in`eweri Alisa Rosi i Leonardo

Alesandrini, mladi par iz Milana koji smo sreli na glavnoj ulici u Gu~i, nakon {to su ~etiri vode}a orkestra odsvirala sna`nu, ali vedru „trubu budilicu” u sedam ujutru. Wen zvuk ozna~io je po~etak drugog dana trodnevnog Draga~evskog sabora truba~a, kao {to }e jo{ danas u isto vreme.

Mladi Italijani otkrili su da su dosada{we letwe festivale najpre iz ovog razloga pro{le godine zamenili Gu~om, zamoliv{i nas da im napi{emo na srpskom drugi razlog – „dve porcije svadbarskog kupusa”, kako

Prva truba Gu~e Bojan Risti}, najboqi orkestar sastav Stefana Mladenovi}a

Orkestar Stefana Mladenovi}a iz Vrawa pobednik je 62. Sabora truba~a u Gu~i. Najboqi truba~ Sabora je Bojan Risti} iz istoimenog orkestra iz Vladi~inog Hana. Priznawe druge trube Draga~eva pripala je Manuelu Ahmetovi}u iz istomenog orkestra iz Bojnika dok je tre}e mesto osvojio Marko Gligorijevi} iz tako|e istoimenog orkestra iz Bajne Ba{te. Drugi orkestar je Vladimira Ivanovi}a iz Zagu`awa, dok je tre}e mesto osvojio orkestar Draga~evske trube iz Gu~e. Najboqe kolo odsvirao je orkestar bra}e Ili} iz Po`ege, a najboqu pesmu orkestar Kristijana Azirovi}a iz Bojnika.

Zasnovan na istoriji i dugoj tradiciji, Draga~evski sabor truba~a u Gu~i ponovo je ponosno nosio i opravdao epitet najve}e svetske truba~ke svetkovine.

ne bi svaki put rukama obja{wavali. U svom „vanu” parkiranom u obli`wem auto-kampu na obroncima Jelice, odspavaju efektno koji sat, jer se stalna smena muzi~kih i folklornih programa sa dru`ewima i upoznavawima u Gu~i ne propu{ta, pri~aju odu{evqeno. Preno}i{te je 15 evra, a ima i tu{eva.

To nam je potvrdio i Pavel Zlatkovkal iz ^e{ke, tra`e}i da ga fotografi{emo pored obele`ja festivala kakvog „nije video”. U prvom redu na koncertu slovena~kih truba~a „Pivo in ~evapi”, koji na gu~anski na~in izvode strane hitove, u veselom taktu pridru`ile su mu se Sne`ana Demowi}, Jovana Mitrovi} i Milica Zeki} iz slovena~ke Postojne. Novo poznanstvo, ali i qubav, dogodili su se pro{le godine i Mateusu Gru{eckom i Katarini [ihovskoj iz Poqske, koji su odlu~ili da zajedno ovde opet do|u.

Pored wih, na tribinama ko{arka{kog terena, na kojima je grupa mladih Poqaka ~ekaju}i koncert „isprobavala loptu”, zatekli smo i Damjana Stevkovskog i Anastaziju Denbenovwsku, koji su se prekju~e u kampu upoznali. Simpatija se odmah rodila. ^etvoro mladih iz razli~itih su krajeva zemqe.

Da truba ima ~udesnu mo} i da spaja qude iz raznih krajeva sveta, potvrdila je i grupa mladih Francuza i [panaca, koji su zajedno nekoliko sati svirali duva~ki koncert ispred Spomenika truba~u. Kako su samo krat-

upoznala s trubom i podstakla da je sviraju, sa ~ime su se slo`ili truba~i iz Poqske i Italije koji su se pridru`ili na{ima na bini Sabora.

„Sabor me|u ovim idili~nim brdima treba da postane vode}i svetski festival trube”, misli Engleskiwa ju`noameri~kog porekla Bjanka Li~n, koju su prilikom susreta u Londonu pozvali drugari iz Vukovara Vedran ^akarevi}, Milo{ Sandi} i Gvozden Kadi}. Odu{evqena je doma}om {qivovicom i igrom u ritmu trube, kao priznati igra~ salse. Ekipa iz Republike Srpske bila je najveselija na ovim susretima, igraju}i i hlade}i se u plitkoj vodi reke Bjelice, a dozvali su i truba~e sa obala do reke... Dragana i Mira iz Bijeqine, hitaju}i ka wima, samo su kratko stigle da nam doviknu da su u Gu~i osamnaesti put. Tek zavr{eni, ob-

Srpske narodne poslovice i izreke

Srpske narodne poslovice i izreke nastajale su vekovima i zahvaquju}i pre svega Vuku Karaxi}u, veliki broj wih ostao je zabele`en i zapisan kao kulturno nasle|e na{eg naroda.

“Srpske narodne poslovice i druge kao i one u obi~aj uzete rije~i” je Vukovo delo koje je objavqivano 1836. i 1849. godine. Nastalo je kao plod vrlo temeqnog rada, tako da je svaka naredna objava ovog tipa predstavqala ni{ta drugo do malu dopunu ve} postoje}e Vukove zbirke narodnih poslovica.

uuu A

Ako drugog po{tuje{ za sebe ne brini.

Ako dugo `ive skupa, `ivotiwe se zavole, a qudi se zamrze.

Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati.

Ako ne po~ne{, ne}e{ ni zavr{iti

Ako ne}e zlo od tebe, be`i ti od zla.

Ako `eli{ jezgro, slomi qusku.

Ako `eli{ izgubiti prijateqa, posudi mu novac.

Ako ih ne mo`e{ pobediti pridru`i im se.

Ako kantar ne vaqa, ti budi ispravan.

uuu B

Bez alata nema ni zanata.

Biv{i prijateq je gori nego neprijateq.

Blago onom ko se tu|om {tetom opameti, a te{ko onom koji svojom mora

Blago onome ko zna da ne zna, a ho}e da zna.

Bogata je te{ko darovati, sita gosta jo{ te`e ~astiti.

Boqe ikad nego nikad.

Boqe suv hleb s po{tewem nego kola~ s nepo{tewem.

Boqe vrabac u ruci, nego golub na grani.

Bog je spor, ali dosti`an.

Bol se savlada strpqivo{}u.

Brat je mio ma koje vere bio.

uuu V

Vreme je najve}i gospodar.

Vuk dlaku mijewa, ali }udi nikada.

Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari.

Veselo srce pola zdravqa

Vi{e je qudi pomrlo od jela i pi}a nego od gladi i `e|i.

Vreme donese sve ko ga do~ekati ume.

uuu G

Gde je sloga tu je i pobeda. Gde je mnogo pri~e malo je rada.

novqeni i pokriveni javni bazen bi}e umesto toga rashla|ewe slede}eg sabora za goste iz celog sveta.

U subotu, pretposledweg dana sabora je u Gu~i bilo vi{e od 120.000 qudi. Direktor festivala Vladica Radevi} zadovoqan je {to su se sre|ivawem priobaqa, varo{ice i prilaza Gu~i vratile ovde porodice, ~ije su se i po tri generacije u ova dva dana obrele na piknicima pored reke. Tokom ve~erwih koncerata kroz varo{ se jedva prolazi od gu`ve, a reflektori sa glavne bine osvetqavaju kolone automobila.

Etno-program Gu~e zavr{en je starom draga~evskom svadbom, uz zvuke trube iz vremena u kojima su je stari ratnici ovog kraja kao suvenir donosili sa boji{ta. Saborska vrata, izreka je Draga~evaca, otvorena su na sve ~etiri strane sveta.

Gvo`|e se kuje dok je vru}e. Gde je cvet, tu je i med.

Gladnog ne te{i, ve} nahrani. Gospodskom smehu i vedru nebu ne vaqa verovati, jer se za~as promeni.

Gvo`|e re`e i drvo i kamen, ali i wega r|a jede.

Gladan pas i na gazdu laje.

Glad je najboqi kuvar.

uuu D

Da je ste}i ko {to re}i, svi bi bogati bili.

Da ga zemqa ne vu~e sebi, poleteo bi. Dobra `ena praznu ku}u ~ini da je puna. Danas u zlatu, sutra u blatu.

Dva lo{a ubi{e Milo{a.

Dva puta meri, a tre}i kroj.

Dok je raje i muka, bi}e i hajduka.

Dragom ~esto opra{taj, sebi nikad.

Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti.

Dr`i se novog puta i starog prijateqa.

Dobar glas daleko ide, a zao jo{ daqe.

Dobru ~oveku sve dobro stoji.

uuu\

\e brat brata ne voli, tu nema sre}e.

\e dosta ruka pregne, radwa je brzo zavr{ena

\e je sre}a, tu je i nesre}a.

\e nije `ene, tu nije ni ku}e.

\e nije ma~ke, tu mi{evi kolo vode.

\e }e kru{ka no pod kru{ku.

Prva truba Gu~e Bojan Risti}

Lido je omiqeno mesto Zemunaca za beg iz grada

Dve tre}ine Velikog ratnog ostrva prirodni je rezervat za skoro 200 vrsta ptica. Na severnom {picu nalazi se pla`a Lido.

Na pe{~anoj pla`i na Dunavu u`ivaju i stari i mladi. Najvi{e je roditeqa sa decom, baka i deka sa unucima. Iako je vi{e posetilaca na pe{kirima, spasilac pomno posmatra kupa~e.

Pla`a je dobila ime po italijanskom letovali{tu u blizini Venecije, a zauzima mali deo Velikog ratnog ostrva koje je kroz istoriju vi{e puta mewalo ime.

„Izme|u dva rata ustalio se pojam Veliko ratno ostrvo. Pre toga naj~e{}e je bilo Vojno ostrvo ili Velik vojno ostrvo. Interesantno je da su Zemunci izme|u dva rata nazivali to ostrvo Sirotiwsko, jer je sirotiwa prelazila preko i gajila vo}e i povr}e na tom delu“, istakao je hroni~ar Vidoje Golubovi}.

Put preko Dunava do pla`e na Velikom ratnom ostrvu posetiocima je olak{ala Vojska Srbije, pontonskim mostom. Po~ela je da

ga postavqa po~etkom 2.000-tih. A kako se do Lida stizalo ranije?

„Postoji jedan zapis kao i fotografija da je brodi} Lido koji je prevozio zainteresovane na Lido, razlog za ime ostrva“, istakao je hroni~ar.

Na Lidu se i kampuje. Voze se kajaci, priprema ru~ak sa prijateqima.

Ovde ne}ete mo}i da u`ivate na le`aqkama pod suncobranom, uz restoransku hranu, ali }ete zato mo}i da se kupate u Dunavu, pravite kule u pesku i na miru ~itate kwigu omiqenog pisca u prirodnoj hladovini pod kro{wama drve}a.

Nemawa Radosavqevi}

iz Kur{umlije prva harmonika Srbije

Manastir Be{enovo – ru{en, paqen, do temeqa uni{tavan, ali ponovo prkosno ni~e

Manastir Be{enovo na Fru{koj gori je u 13. veku osnovao Dragutin Nemawi} i vekovima je haran, paqen, uni{tavan do temeqa. Osamdeset godina posle potpunog razarawa u bombardovawu u Drugom svetskom ratu, arhimandrit Arsenije po~iwe obnovu i izgradwu. Iako ima jo{ mnogo posla, niklo je novo Be{enovo.

Pre deset godina bila je samo poqana zarasla u korov. Danas je manastir Be{enovo ponovo mesto `ivota i radosti vernika i posetilaca. „Zidati manastire zidine koje }e biti prazne bez duhovnog `ivota, bez naroda nema smisla, ali ovde ovaj manastir dok je bila u nazna~ewu obnova dok smo ~upali kupiwu trwe po starom temequ qudi su pokazali radost, pa ~ak i na tim starim temeqima obavqana su kr{tewa, ven~awa i druga molitvoslovqa i bogoslu`ewa“, ka`e iguman manastira Be{enovo Arsenije.

Sve {to su vekovi sa~uvali, obnova je, ka`u u Be{enovu, budu}im generacijama ostavila u amanet. U crkvi su ostaci ranohri{}anskog svetili{ta, grob posledweg iz loze Nemawi}a, Aleksandra Ra{kovi}a, brojne darovane relikvije. Nisu {tedeli truda ni voqe, zajedno sa igumanom i jednim monahom me{tani i brojni poklonici.

„Zna~i nam mnogo, mi smo ovo ~ekali vi{e od 80 godina, kad su vra}ena zvona posle rata jedna su bila u Daqu, Man|elosu, Be{enovi, kad su se vratila i kad su prvi put zazvonila to je bila radost“, navodi Borislav Ercegovac iz Be{enova~kog Prwavora.

„Mislim da je to deo srpske kulture i ne{to na ~emu treba da se radi i da je to ono {to treba da poka`emo da imamo, ba{ sam impesionirana“, iskrena je Ranka Kotur iz Perta u Australiji.

Kad ima{ temeqe, ima{ se na {ta i osloniti, ka`u u Be{enovskom Prwavoru, a u najstariji me|u Fru{kogorskim manastirima utisnuto je 800 godina srpske istorije.

„Moja poruka celokupnom ~ove~anstvu, da se dr`i jevan|elskih vrlina i vrednosti, a posebno na{em srpskom narodu da istrajava u ovo vreme, kako bi patrijarh Pavle kazao u ovo nebivalo vreme, dakle {to se nije zapisalo {to se ne pamti, {to je neko drugo na{e `ivotno davawe ili do`ivqavawe - da budemo istrajni u veri“, isti~e iguman Arsenije.

Istraja}e u Be{enovu i na oblagawu crkve, freskopisu, zavr{etku prostorija za posetioce, novom konaku i riznici. Prona|eni prsten sa pe~atom ktitora Dragutina Nemawi}a, u Be{enovu i posle 8 vekova ponovo ostavqa trag.

Jedan od najstarijih muzi~kih festivala u Srbiji i prepoznatqiva manifestacija Sokobawe, Prva harmonika Srbije, koja je ovog leta odr`ana 60. put za redom, zavr{en je sve~ano{}u progla{ewa pobednika i uru~ewem nagrada.

Na prepunoj Letwoj pozornici „Vrelo“ posle trodnevnih nastupa takmi~ara i bogatog prete}eg muzi~kog programa, titulu prve harmonike Srbije za 2023. godinu poneo je osamnaestogodi{wi Nemawa Radosavqevi} iz Kur{umlije, kome je uru~en pobedni~ki pehar i specijalna nagrada organizatora festivala – nova harmonika. U kategoriji juniora, harmonika{a do 16 godina, najboqi je bio Andrija Mladenovi} iz Surdulice, a najboqi duet harmonika{a na sokobawskoj manifestaciji ~inili su Milo{ Jovanovi} sa Novog Beograda i Mihajlo Janojli} iz Smedereva.

Za sve qubiteqe muzike i goste Sokobawe, organizator tradicionalne „Prve harmonike“ Srbije na sve~anosti progla{ewa pobednika organizovao je koncert estradne zvezde Lepe Brene, a u prve dve ve~eri festivala na svojim koncertima nastupili su Jelena Toma{evi} i Nikola Rokvi}.

Na vrhu Velikog ratnog ostrva, koje se nalazi izme|u Beograda i Zemuna, nalazi se pla`a Lido

Dve tre}ine Velikog ratnog ostrva prirodni je rezervat za skoro 200 vrsta ptica

Na pe{~anoj pla`i na Dunavu u`ivaju i stari i mladi

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (15) 17.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

U BEOGRADU SAGRA\EN NAJMODERNIJI HOTEL „MA@ESTIK“

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Jugoslavija postaje turisti~ka destinacija Evrope

Koliko su Beogra|ani bili `eqni da makar zavire u taj razvijeni svet pokazuju i kolone radoznalih gra|ana koji pe{ke hrle preko mosta Kraqa Aleksandra na drugu obalu Save da vide {ta je sve izlo`eno na sajmu. I ne samo Beogra|ani, tu su i `iteqi okolnih sela obu~eni u sve~ane narodne no{we kojima je to `ivotna prilika da vide, bar na trenutak, kako izgleda moderni svet o kome su do tada mogli samo da slu{aju.

Posle jeseweg sajma 1937 na prole}nom sajmu 1938 glavna atrakcija su bili najmoderniji automibili vode}ih svetskih firmi, koji su bili izlo`eni u posebnima sajamskim paviqonima i sa statusom me|unarodnog salona automibila. Na otvarawu je govorio jugoslovenski premijer Milan Stojadinovi} koji se po`alio da Jugoslavija trenutno raspola`e samo sa 12.000, a potrebe su najmawe 150.000 automobila. Zanimqivo je da su ve} prvog dana prodati najskupqi izlo`eni automobili, me|u wima i ameri~ki „Kadilak“ i „Bjuik“.

Glavna atrakcija beogradslog salona automobila bila je ipak poseta kraqevske porodice na ~elu sa mladim monarhom Petrom. Tu je i kraqica majka Marija koja je va`ila za najboqeg `enskog voza~a automobila u Evropi. Tu su i mladi prin~evi Tomislav i Andrej koji ne skrivaju divqewe gledaju}i najmodernije automobile. Kraq Petar ima tek 15 godina, ali ve} ima iskustvo sa vo`wom automobila po dvorskom kompleksu, koje }e se narednih godina pro{iriti i izvan dvora i zbog ~ega }e we-

goivi starateqi izra`avati veliku brigu, jer je mla|ani kraq pokazivao ve{tinu za volanom, ali i sklonost ka enormnim brzinama.

Jugoslavija je, uprkos o~iglednom ekonomskom napetku u odnosu na stawe pre ujediwewa, ipak i daqe zaostajala za Evropom i ubrajala se u najsiroma{nije dr`ave kontinenta. A ostale su i ve~ite razmirice o tome ko koga eksploati{e. Odmah posle ujediwewa centralna vlast je uvela visoke carine na uvoz industrijskih proizvoda, ali i izvozne carine za poqoprivredne proizvode. @eqa je bila da se podstakne razvoj doma}e industrije, ali to je rezultiralo prelivawem dohodka iz poqoprivrede u industriju, a to zna~i iz nerazvijenih u razvijene regione, pa su Slovenija i Hrvatska prakti~no bile favorizovane.

Zanimqivo je da su istra`ivawa ekonomista pokazivala da je Hrvatska postigla u Kraqevini Jugoslaviji razvoj daleko br`i od onog koji je postizala u Austrougraskoj, ali nezadovoqstvo i surevwivost oko pitawa ekonomskog razvoja i ko daje, a ko dobija, optere}ivali su politi~ke odnose u Kraqevini sve do wenog kraja.

Zaostalost Kraqevine Jugoslavije u odnosu na druge evropske zemqe najvidqivija je kada se pogledaju podaci o pismenosti wenog stanovni{tva. Prvi posleratni popis 1921. godine pokazao je da je od 12 miliona stanovnika nove dr`ave vi{e od polovine (51,5%) stanovnika starosti preko 10 godina nepismeno. Popis iz 1931. godine pokazuje da su Slovenci (Dravska banovina) gotovo stoprocentno pismeni (99,4%), dok je broj pismenih u Vardarskoj banovini (Makedonija) 29,1% i Vrbaskoj banovini (isto~na Bosna) 27,4%.

U Beogradu 1936. sagra|en prvi hotel savremenog tipa u kome kitwaste fasade ustupaju mesto najnovijim konstruktivnim re{ewima i funkcionalnoj udobnosti. Hotel „Ma`estik“, podignut u naju`em gradskom centru, ubrzo postaje mesto u ~ijim se restoranima i salonima sa udobnim foteqama i lo`ama oblo`enim tamnocrvenim pli{om, okupqa kulturna i umetni~ka elita. Tu redovno odseda Miroslav Krle`a ~ije se drame izvode u obli`wem Narodnom pozori{tu, a glumci i rediteqi imaju svoje lo`e u ~uvenoj hotelskoj kafani, u kojoj se svakodnevno okupqaju akdemici,

1552. - U Beogradu je {tampana prva kwiga }irilicom, poznata kao „Beogradsko ~etvorojevan|eqe”. Kwigu, koja predstavqa dragocen izvor za upoznavawe prilika u Beogradu sredinom 16. veka, {tampao je Trojan Gunduli}, pripadnik dubrova~ke kolonije u Beogradu.

1629. - Ro|en je Jan Sobjeski, poqski kraq (1674-96), nacionalni heroj koji se uspe{no borio protiv [vedske, Turske, Tatara i Kozaka. Slavqen je kao spasiteq Evrope, kada je 1683. oslobodio Be~ turske opsade i time spre~io prodor Turske u sredwu Evropu.

pisci i umetnici jugoslovenske metropole. U jednoj od kafanskih lo`a svakog dana u podne sede Slobodan Jovanovi}, Milo{ Crwanski i penzionisani diplomata burne biografije @ivojin Balugxi} koji redovno pi{e za „Politiku“. Uz wih je i najpoznatiji beogradski kwi`ar Geca Kon, ~ija je izdava~ka ku}a u neposrednoj blizini na po~etku Knez Mihailove ulice. Vode se ozbiqni razgovori o politi~koj situaciju koja tih godina ve} nagove{tava velike svetske lomove, ali se i neobavezno }aska o raznim beogradskim dogodov{tinama, u ~emu je Slobodan Jovanovi} pravi majstor koji ne krije svoje u`ivawe dok se prepri~avaju razni tra~evi iz beogradskog visokog dru{tva.

Milo{ Crwanski te dane i sedeqke u Ma`estiku opisuje u Embahadama sa nostalgijom, ali i sa duhovitim opaskama koje do~aravaju kafansku atmosferu onog vremena. ^ini se da je u tom dru{tvancetu glavna razbibriga bio Geca Kon koji je zabavqao dru{tvo svojim neprestanim molbama Slobodanu Jovanovi}u da mu izdejstvuje da postane ~lan Srpske kraqevske akademije, jer je srpsku kulturu zadu`io stotinama kwiga koje je izdao.

Sa razvojem vazdu{nog i pomorskog saobra}aja Jugoslavija postaje i zna~ajna destinacija na turisti~koj mapi Evrope u kojoj izme|u dva svetska rata turisti~ka putovawa postaju obavezni deo svakodnevnog `ivota, u prvom redu dobrostoje}eg sloja gra|ana. Ni~u

veliki luksuzni hoteli du` jadranske obale, a glavne gradske centre Beograd, Zagreb i Qubqanu sve ~e{}e pose}uju poslovni qudi iz ~itavog sveta, {to daje zamah razvoju hotelijerstva.

l U slede}em broju: Napad na Jugoslaviju i haos u ambasadama

1786. - Ro|en je ameri~ki nacionalni junak i politi~ar Dejvi Kroket, ~lan Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je u martu 1836. brane}i tvr|avu Alamo od Meksikanaca.

1879. - Osnovana je Francuska kompanija za izgradwu Panamskog kanala na ~elu sa Ferdinandom de Lesepsom (Lessepes). Kompanija je bankrotirala 1889. izazvav{i veliki politi~ki skandal u Francuskoj, a gradwu kanala nastavile su SAD, nakon {to su 1902. otkupile francusku koncesiju, dotad izvr{ene radove i znatan deo opreme za 40 miliona dolara i osnovale Zonu Panamskog kanala (1903).

1908. - Umro je srpski pisac Radoje Domanovi}, majstor politi~ke satire, koja u wegovim najboqim pripovetkama („Stradija”, „Vo|a”, „Danga”) dose`e nivo univerzalne kritike qudske naravi i dru{tvenih institucija.

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu obesili na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih rodoquba.

1943. - Savezni~ke snage uspostavile su, u Drugom svetskom ratu, kontrolu na Siciliji.

1987. - Nema~ki ratni zlo~inac Rudolf Hes, zamenik Adolfa Hitlera, izvr{io je samoubistvo u 93. godini u berlinskom zatvoru [pandau, u kome je izdr`avao kaznu do`ivotne robije na koju je osu|en u Nirnber{kom procesu 1946.

1990. - Nakon najave Srpskog nacionalnog ve}a da }e raspisati referendum o autonomiji Srba u Hrvatskoj, specijalne snage hrvatske policije napale su policijske stanice u srpskim op{tinama Obrovac i Benkovac. Srbi su odgovorili podizawem barikada na saobra}ajnicama, ~ime je po~ela pobuna Srba u Kninskoj krajini.

2008. - Ameri~ki pliva~ Majkl Felps osvojio je osmu zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Pekingu, postaviv{i tako novi rekord po broju zlata na jednim Igrama. Dotada{wi rekorder bio je pliva~ Mark [pic sa sedam zlatnih medaqa sa olimpijade u Minhenu 1972.

U Beogradu 1936. sagra|en prvi hotel savremenog tipa u kome kitwaste fasade ustupaju mesto najnovijim konstruktivnim re{ewima

Knin

PRE 115 GODINA IZ U@ARENIH PE]I U PARA]INU NASTALA PRVA SERIJA NEKADA CEWENOG POKU]STVA

Srbija ~uva svoje „staklo sa du{om”

„Rad sam da podignem fabriku stakla koja }e sa malim izuzetkom izra|ivati sve vrste duvanog i presovanog stakla za ku}evnu, kafansku i apotekarsku upotrebu, kao i stakla za osvetqewe. Ovo preduze}e vodi}u pod imenom Srpska fabrika stakla.“ Ovako je poznati beogradski trgovac Milivoje M. Popovi} pisao januara 1906. godine Ministarstvu narodne privrede. Tada u Kraqevini Srbiji nije postojala nijedna fabrika {upqeg stakla. Sa jo{ dvojicom trgovaca, Ilijom Antonovi}em i Savom Savi}em, koji je uz to bio i narodni poslanik, Popovi} je tako postao jedan od osniva~a para}inske staklare, pi{u beogradske „Novosti“.

Idejno re{ewe i nacrte za fabriku dao je, po ugledu na ~e{ke staklare, dr Josif Kova~evi}. Po zavr{etku izgradwe fabrika je startovala sa 350 radnika i jednom lon~anom pe}i, ali je po~etak proizvodwe zbog nekih problema kasnio, pa je prva seri-

[oqice od pseudoporcelana

Jedan od najzanimqivijih proizvoda para}inske Staklare iz druge polovine 20. veka bila je {oqica za kafu napravqena od pseudoporcelana. Ovaj materijal je nastao u saradwi sa Institutom za staklo, a razvili su ga in`eweri Emil Kocmar i Jovan Velicki. Prva takva kolekcija u SFS izra|ena je 1959. i predstavqena na Velesajmu u Zagrebu. [oqice su bile hit tog vremena, posebno zbog toga {to je proizvodwa male {oqice trajala svega minut, a velike - 1,4 minuta.

ja staklenih proizvoda iza{la iz pe}i 24. jula 1908. godine. Bile su to tegle i ~a{e stolovate koje su, ve} u avgustu, mogle da se kupe u jednoj od najpoznatijih namenskih trgovina u Beogradu, radwi Maksima Flaj{era i Majera.

Institut za kreativno preduzetni{tvo i inovacije i Zavi~ajni muzej Para}in, `ele}i da pokrenu revitalizaciju staklarstva i da probude kreativnost inspirisanu staklarskom tradicijom u gradu na Crnici, osmislili su platformu „Kreativno staklo Srbije”. Imali su u vidu sve izazove kroz koje prolazi Srpska fabrika stakla, a inspiracija je do{la i zbog toga {to je 2022. bila progla{ena Me|unarodnom godinom stakla.

Dr Hristina Miki}, direktorka razvoja Instituta za kreativno preduzetni{tvo, isti~e da su se pune dve godine bavili istra`ivawem istorijata para}inske staklare, te da je novo saznawe da je prvo staklo proizvedeno ba{ 24. jula 1908. To nije datum osnivawa fabrike koji je iz 1907.

- U pitawu je 115 ro|endan para}inskog stakla. Taj datum nam je odli~an povod da predstavimo na{u platformu „Kreativno staklo Srbije” i ujedno da pokrenemo kampawu „Tvoja nostalgija od stakla”. Ciq je promocija stakla iz Para}ina. Zbog toga pozivamo gra|ane da na dru{tvenim mre`ama „Fejsbuk”, „Instagram” ili „Linkdin”, podele svoje fotografije omiqenog stakla, uspomene koje se na wega odnose, razglednice ili sli~no sa ha{tagom #paracinskostaklo. Mogu da ih po{aqu i putem imejla Institutu ili para}inskom Zavi~ajnom muzeju. Na taj na~in fotografije }e biti sa~uvane i posta}e deo digitalnog muzeja se}awa.

Miki}eva nagla{ava da su za para}insko

staklo svi ~uli, a veruje se i da staklari, kori{}ewem lule, unose u wega svoju du{u. Ru~no duvano staklo zbog toga nazivaju „staklo sa du{om”. Qudi ga do`ivqavaju li~no jer svedo~i o mnogim lepim trenucima u wihovim `ivotima kada su se staklene kolekcije kupovale, poklawale, uz wih se slavilo i sa wima nazdravqalo...

KAKO JE SRPSKA POLICIJA TRAGALA ZA KRIMINALCIMA PRE VI[E OD 120 GODINA?

Bio je najve}i lopov krajem 19. veka

U odnosu na dana{we kriminalce lopovi od pre jednog veka i vi{e izgledali su kao „majke Tereze“. Najve}i lopov u Srbiji krajem 19. veka bio je izvesni Vujica Novica Gruji}, rekorder po broju kra|a, ali i boravka u zatvoru.

Poreklom je bio iz sela Trebotin kod Kru{evca. Na Gruji}ev kriminal upozoravala je i tada{wa policija. Na fotografiji, koja je objavqena 1897. godine, navodi se da je na woj „okoreli zlikovac, koji je nebrojeno puta padao u zatvor za istupna dela“.

- Dva puta je sudski osu|ivan: prvi put pre {est godina, na tri meseca za kra|u novaca Anti Ne{i}u iz Ritopeka, a drugi put, pro{le 1896. godine, na {est meseci zatvo-

ra, opet za kra|u novaca jednom trgovcu kraji{niku – navodi se u „Policijskom glasniku“ 1897.

- Rodom je iz Trebotina sreza rasinskog okruga kru{eva~kog, star oko 32 godine, zna zanat abaxiski, ali ga ne radi. Nema stalnog mesta prebivawa, ali najradije `ivi u Beogradu. Kad ga odavde policija protera, ide po va{arima.

U policiji su naveli da je Murga poznati svim va`nijim „kesaro{ima“ i da se obi~no predstavqa kao radnik. To mu je bio i „modus operandi“.

- Tako je obmanuo onog trgovca kraji{nika: pogodio se bio s wime da istovari splav, pa po{to je izneo nekoliko dasaka, promerio je situaciju i „digao“ oko 700 dinara - sto-

ji u izve{taju. - Na dva dana posle te kra|e uhva}en je u selu Bole~u dva sata udaqenom od Beograda.

Osim fotografije, u upozorewu su nazna~ene i neke fizi~ke karakteristike kriminalca, kako bi ga javnost boqe prepoznala. Podvu~eno je i da „tepa kad govori“. - Na levoj ruci vi{e {ake ima beleg od ~ira, a na levoj nozi od posekotine, kora~a tromo – objavqeno je u „Policijskom glasniku“. - Pre nekoliko dana opet je uhva}en i od strane top~iderske policije istupno ka`wen na deset dana zatvora, a po izdr`avawu, kroz dan - dva bi}e proteran u Kru{evac. Daqa sudbina jednog od najve}ih xeparo{a Srbije na prelazu dva veka ostala je misterija.

Platforma „Kreativno staklo Srbije”, po re~ima na{e sagovornice, uz mno{tvo podataka iz istorije same fabrike sadr`i i vi{e od 180 digitalno obra|enih staklenih predmeta, 3D modelovane rekonstrukcije stakla koje nije sa~uvano, dokumentovane tehnike staklarstva, video-materijal... Trenutno, to je najve}i digitalni izvor za prou~avawe stakla SFS, a ove godine, uz podr{ku Ministarstva kulture, bi}e dopuwen sa jo{ 230 predmeta. U svemu, pa i u wihovom odabiru, pomogli su sada{wi i nekada{wi radnici te fabrike budu}i da su mnoge od tih kolekcija nagra|ivane i va`an su deo zajedni~kog staklarskog nasle|a.

Proizvodwa kristala, na`alost, uga{ena je 2011, a samo dve godine kasnije stali su i pogoni ma{inskog i ru~no trgova~kog stakla. Ovakve platforme, pak, pokazuju da Srbija i Para}in ne odustaju od svog „stakla sa du{om”. To potvr|uje i ~iwenica da se gradi Muzej staklarstva, te da se Para}in i daqe naziva gradom stakla. Iz Instituta za kreativno preduzetni{tvo isti~u da je ciq kompletne ove inicijative da se odaju priznawe i po~ast svim generacijama koje su kreirale para}insko staklo, uz ideju da se revitalizuje ru~no duvano staklo na koje je bio ponosan ne samo Para}in, ve} i cela nekada{wa Jugoslavija.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovan }e skoro celu nedequ biti zauzet li~nim poslovima i zbog toga ne}e imati toliko vremena za prijateqe. U prvoj polovini nedeqe mogu}i su sukobi sa bliskom osobom. Ali posao, profesionalna aktivnost dugo ne}e dozvoliti Ovnu da se zaglavi u negativnim emocijama, {to zahteva aktivnost, snagu i mnogo pa`we. Dobro zdravqe omogu}i}e Ovnu da izdr`i prili~no zna~ajna optere}ewa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ho}e li se ugra|ivati mikrokro~ipovi pod ko`om?

TREND KOJI POSTAJE STVARNOST

Istra`ivawe sprovedeno

2021. na 4.000 gra|ana

Evrope pokazalo je da bi

51 osto ispitanika

razmotrilo ideju da ugradi mikro~ip pod ko`u radi pla}awa u prodavnicama, otvarawa vrata i iz mnogih drugih prakti~nih razloga

U svetu je sve ve}i broj qudi, zastupnika pravca koji se naziva transhumanisti~ki. Prema ovom pravcu, ~ovek je predodre|en da se stopi sa tehnologijom, nadma{i sebe i postane `ivo bi}e novog tipa.

Ukoliko su nam nekada mikro~ipovi pod ko`om delovali kao daleka i neostavriva budu}nost, ne{to {to se vidi samo u filmovima, danas su oni stvarnost kojoj pribegava sve ve}i broj qudi u svetu.

Jo{ 2015. godine u [vedskoj je veliki broj gra|ana po~eo da ih ugra|uje da bi ih {vedska vlada legalizovala 2018. Danas ih poseduje 6.000 qudi.

Oni koji ugra|uju mikro~ip ispod ko`e ka`u da to ~ine u ciqu olak{avawa svakodnevnice: kupuju bez da moraju da nose nov~anik sa sobom, voze se gradskim prevozom bez papirne karte ili one na telefonu, a pri ruci su im, u buk-

valnom smislu te re~i, i zdravstvena kwi`ica i karton.

Dovoqno je da im se o~ita ruka. Radi se o NFC mikro~ipovima kratkog dometa i maksimalna distanca od ~ita~a mora biti oko ~etiri centrimetra.

O tome za{to se odlu~io na ugradwu mikro~ipova pod ko`u i {ta je sve u stawu sa wima da u~ini, ispri~ao nam je tridesetpetogodi{wi Matija Kofeti iz Bre{e koji je zaposlen u kompaniji koja se bavi informati~kom sigurno{}u i koji sebe, kao i mnogo drugi poput wega, naziva biohakerom.

„Trenutno imam pet mikro~ipova. Prvi koji sam ugradio 2019. koristim za otvarawe vrata, to je (en ef si Erfid) i on je kao neka vrsta usb-a po{to mogu da ga programiram, mogu da ga koristim za razmenu kontakata. On je jedna vrsta pasvorda, a imam ih dva. Jedan je magnet koji privla~i {rafove ili spajalice, drugi je led, ako mu pribli`im izvor struje, on se osvetli. Posledwi koji sam ugradio i koji najvi{e koristim je jedna vrsta kreditne kartice koju koristim ne bih li platio, dovoqno je da pribli`im ruku“, istakao je Matija.

Matija ka`e da su mu najzanimqivije reakcije kada treba da plati na kasi, jer ga ~esto gledaju kao da `eli da ih prevari ili su potpuno iznena|eni time da je mogu}e platiti na ovaj na~in, te svaki put mora da obja{wava o ~emu se radi.

Ponekad da bi sve to izbegao, koristi jednostavno telefon. Ovi mikro~ipovi se mogu kupiti slobodno preko nekoliko ameri~kih sajtova i preko jednog evropskog preprodavca i ko{taju izme|u 80 i 100 evra ili 200 evra onaj za pla}awe, a Matija ka`e da ih uglavnom, potpuno bezbolno uga|uju u radwama za tetova`u ili pirsing.

No na pitawe koliko su ovi mikro~ipovi sigurni i da li je strah gra|ana oko toga da }e na ovaj na~in biti pra}eni te izgubiti slobodu opravdan, Matija ka`e:

„Tema slobode i privatnosti podataka je jako va`na. Ugradwa mikro~ipova je moj li~ni izbor i ja putem tehni~kih podataka znam

Bik }e imati mirnu i stabilnu nedequ, ispuwenu porodi~nim i ku}nim obavezama. Profesionalna sfera ne}e izazvati Biku posebne probleme i brige, a dobro zdravqe }e vam omogu}iti da se malo opustite i udovoqite sebi omiqenim delikatesom. Bik }e morati da se pobrine za razre{avawe prili~no skupih planova za budu}nost. Prakti~an savet jeste da prona|ete dodatni izvor prihoda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Vreme je da Blizanci prilagode svoje takti~ke planove za blisku budu}nost. Blizanci }e morati da preispitaju ne samo raspored svojih putovawa i kretawa, ve} ~ak i planirane sastanke, ukqu~uju}i i dejtove. Finansijska sfera Blizanaca je donekle poreme}ena iracionalnim tro{ewem po~etkom nedeqe, a zdravqe mo`e zahtevati pa`wu Blizanaca koji imaju hroni~ne gastrointestinalne bolesti.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi }e po~etkom nedeqe osetiti neki gubitak snage – pre svega fizi~ke. I dobar san i uzimawe dijetetskih suplemenata i vitamini mogu biti od velike pomo}i. U drugom delu nedeqe Rakovi }e osetiti nalet snage, energije i, kao rezultat toga, wihova aktivnost i broj kontakata }e se pove}ati. U profesionalnoj sferi, Rakovi }e imati neko zati{je. Slobodno vreme }e provesti sa porodicom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Za Lava }e nedeqa po~eti tugom zbog ose}aja neispuwenosti. Melanholi~no raspolo`ewe traja}e }e, po svemu sude}i, do vikenda, {to }e doneti zanimqive susrete i zabavu. Drugu polovinu nedeqe Lav }e morati da posveti pomagawu porodici, kao i imovinskim pitawima. Profesionalna sfera }e Lavovima doneti probleme u vezi sa organizacionim pitawima, koja mo`da ne}e mo}i da se re{e sama.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Devica }e biti zauzeta pomagawem rodbini i voqenoj osobi, kao i re{avawem va`nih profesionalnih problema. Mnoge Device }e morati da se pona{aju kao vitezovi u odnosu na kolege, da im pru`e podr{ku i savete. Emotivna sfera }e biti prili~no pozitivna, {to }e vam omogu}iti da sa optimizmom gledate u budu}nost. Romanti~ni izlasci mogu da daju {ansu novim i obe}avaju}im vezama.

ta~no {ta se unutra nalazi i {ta instaliram i ja sam biram koje }u podatke staviti na wih. Oni nemaju nijednu komponentu putem koje mo`emo biti pra}eni, nema GPS. Ovim putem `elim da razuverim sve one koji ka`u da nas na ovaj na~in prate, da su napravqeni da bi nas kontrolisali i sl. jer upravo strah i neznawe ra|aju teorije zavere. Ugradwa mikro~ipa treba da bude izbor pojedinca a ne ne{to nametnuto. Ja se nadam da }e ovi mikro~ipovi, osim ovih funkcija koje danas imaju, omogu}iti i veliki pomak u medicini kod raznih neurolo{kih bolesti, da }e mo}i da se ugrade u mozak ba{

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vaga }e imati emotivno prijatnu nedequ, kada }e prevladati pozitivnea ose}awa u glavnim `ivotnim oblastima. Romantika i veze }e zauzeti vode}e pozicije, pa }e Vage biti vrlo zadovoqne, ~ak i one koje su slobodne jer postoji {ansa da upoznaju pravu osobu za sebe. Dobra profesionalna dostignu}a mogu doneti prili~no dobar materijalni rezultat Vagi krajem nedeqe u vidu neplaniranih podsticaja.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije }e, najverovatnije, biti zauzete iskqu~ivo materijalnim pitawima i problemima. Tokom ovog perioda, sve tajanstveno i misti~no, obi~no privla~i predstavnike ovog vodenog znaka, ali izblede}e na neko vreme. Zdravqe po~etkom nedeqe mo`e da podseti predstavnike koji zavise od vremenskih prilika, a finansijski sektor }e zahtevati preraspodelu ranije planiranih sredstava.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelac }e osetiti neki pad aktivnosti i raspolo`ewa sve do sredine nedeqe. Ali drugi deo nedeqe bi}e svetliji. Sam Strelac }e biti u centru onoga {to se de{ava i sjajno }e se sna}i u novim ulogama. Neki predstavnici ovog znaka po~e}e akutno da ose}aju dvostruke emocije: i radost i tugu u isto vreme. Zdravqe Strelca }e biti dobro, odnosi sa porodicom i prijateqima }e vam prijati.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e iznenaditi svoju okolinu netipi~nim pona{awem tokom ve}eg dela nedeqe. Najpre }e Jar~evi po~eti da pokazuju izvesnu nepa`wu u tro{kovima, {to }e {okirati ne samo wihove najmilije, ve} i kolege na poslu. Drugo, Jar~evi }e biti skloni da izbegavaju dono{ewe va`nih odluka, radije prebacuju}i ovu ~asnu du`nost na nekog drugog ko je, bar teoretski, pogodan za to.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e osetiti nedostatak slobode i nezavisnosti. Bi}e im te{ko, po{to }e glavna briga biti {to ne{to “moraju”. Zbog toga }e se ose}ati kao da su im vezane ruke {to }e se odraziti na wihovo mentalno stawe. Sre}om, situacija }e se promeniti, a Vodolije }e mo}i da “odahnu”. Romanti~na sfera }e “za`iveti” kako za Vodolije koje jo{ nisu u vezi, tako i za one koji su ve} zauzeti.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Za Ribe }e prva polovina nedeqe biti prili~no uspe{na i produktivna, naro~ito u profesionalnoj sferi. Me|utim, drugi deo nedeqe }e doneti neke pote{ko}e u vezi sa sa neplaniranim materijalnim tro{kovima ili neuspehom nekoga ko je blizak wihovim obavezama. Zdravqe ve}ine Riba }e biti dobro, ali u riziku }e biti Ribe sa hroni~nim oboqewem bubrega. Nedostatak voqe za novim poznanstvima.

kao {to postoje pejsmejkeri te }e znatno olak{ati neurodegenerativne bolesti poput Parkinsona ili Alchajmera“.

Mikro~ip je mali elektronski ure|aj koji mo`e da dostigne i veli~inu zrna ri`e, a postoje dve glavne vrste: memorijski ~ipovi koji ~uvaju informacije i logi~ki ~ipovi koji ih obra|uju sa namerom da izvr{e odre|enu funkciju. Mali su, imaju malu snagu, a veliki potencijal i jeftini su.

Matija je prvi Italijan sa najve}im brojem mikro~ipova ispod ko`e, Patrik Paumen iz Holandije je ~ovek koji poseduje wihov najve}i broj na svetu, ~ak 32. On je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavo da ne bi

`eleo da `ivi bez wih i da ne brine o bezbednosti i privatnosti. I on i Matija pripadaju svetu biohakinga, terminu novijeg datuma koji se koristi radi definisawa jedne vrste „reprogramirawa” koje uti~e i na um i na telo qudskog bi}a. Etimolo{ki gledano, to je imenica nastala iz spoja re~i „biologija“ i „haker“ - {to sugeri{e poku{aj „hakovawa“ na{eg biolo{kog/genetskog nasle|a. To nije tehnika, metod ili sistem ve} progresivan, futuristi~ki na~in razmi{qawa koji podr`avaju oni koji su zaqubqenici u transhumanizam, pokret koji tvrdi da qudska bi}a moraju da koriste tehnologiju radi razvoja na{e vrste.

Pla}awe - dovoqno je da se o~ita ruka

Hormoni sre}e: Kako nam dopamin, serotonin, oksitocin i endorfin poma`u da budemo boqa verzija sebe

Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin poznatiji su i kao hormoni sre}e, a wihovo lu~ewe u organizmu povezano je sa specifi~nim navikama, ve`bawem i izborom namirnica koje unosimo. Svojim lu~ewem, oni nam poma`u da se boqe hvatamo u ko{tac sa izazovima, boqe reagujemo na ono {to nas okru`uje i budemo motivisani da u dobrim navikama istrajemo ~ak i kada je te{ko. Svaka na{a aktivnost, kao i svi spoqa{wi faktori, u na{em telu izazivaju odre|ene reakcije koje su gotovo uvek ispra}ene lu~ewem odgovaraju}ih hormona, pa tako u trenucima stresa na{ mozak lu~i kortizol ili prolaktin, dok u momentima sre}e ili zadovoqstva wegovi delovi otpu{taju dopamin, serotonin, endorfin ili oksitocin, koji su

RECEPT

svi u narodu poznati kao hormoni sre}e. Ipak, svaki se lu~i u razli~itim situacijama, i na{em telu {aqe druga~ije impulse, ~ine}i nas radosnijim, opu{tenijim, pa ~ak i otpornijim na bol.

DOPAMIN - NAGRADA

ZA POSTIGNUTE CIQEVE

Iako postoje razli~ite nau~ne studije koje se bave prou~avawem izvora dopamina, ustanovqeno je da ovaj neurotransmiter najboqe funkcioni{e kada je u pitawu „nagra|ivawe” odre|ene aktivnosti. Zadovoqavawe `udwe za hranom, postizawe ciqa ili zadatka koji smo sami sebi postaivli, ili pak odra|ivawe dobrog treninga me|u glavnim su okida~ima lu~ewa dopamina, a taj ose}aj sre}e koji se javqa u~i nas da se vra}amo iznova i iznova tim dobrim navikama ili aktivnostima.

POHOVANE TIKVICE SA ORIGANOM

POTREBNO JE:

n tikvice - 300 g

n bra{no - 80 g, jaje - 2 kom

n prezle - 80 g

n univerzalni za~in - 1 k.k.

n origano - 1/2 k.k.

n so - 1/2 k.k., uqe za pr`ewe

PRIPREMA:

Tikvice se uzdu`no naseku

na plo~ice debqine 4-5 mm, malo posole i ostave desetak minuta da puste sok.

Posipaju se sa ka{i~icom origana i dobro izme{aju u dubqoj posudi, da bi se origano ravnomerno rasporedio.

Jaja se umute sa suvim za~inom. Svaki komad tikvice se uvaqa u bra{no, potom u jaja, pa u prezle.

Pr`e se u zagrejanom uqu sa obe strane. Pr`ene stavqati na ubrus kako bi se upio vi{ak masno}e. Pohovane tikvice sa origanom slu`iti kao prilog pohovanom mesu ili samostalno uz neki sos.

Iako na tr`i{tu postoje i odre|eni preparati koji mogu podsta}i lu~ewe ovog hormona i ve{ta~ki stvoriti ose}aj euforije za kojim toliko `udimo, nau~nici ipak tvrde da se prirodnim putem on lu~i veoma dobro i u dozama koje su nam potrebne, kao i da ve{ta~ki supstituti ne samo da nisu po`eqni, ve} mogu dovesti i do potpuno suprotnog efekta.

SEROTONIN - PODI@E

RASPOLO@EWE, A UTI^E

I NA PAM]EWE

Poznat kao „prirodni podiza~ raspolo`ewa”, serotonin se najboqe lu~i onda kada radimo ne{to u ~emu najvi{e u`ivamo,

bilo da je to le{karewe na suncu, fizi~ka aktivnost ili meditacija i joga. On je i jedan od onih hormona koji nam poma`e i u u~ewu, a wegova visoka koncentracija podsti~e opu{tawe i boqu apsorpciju gradiva. Ipak, on nije samo „molekul sre}e”, ve} mnogo vi{e od toga - on nam omogu}ava da prihvatimo realnost koja nas okru`uje, modifikujemo memorijske sisteme i razumemo na koji na~in mo`emo iz neke situacije iza}i kao pobednici, koriste}i fleksibilnost mo`danih }elija.

ENDORFIN - HORMON SRE]E, ALI I PRIRODNI ANALGETIK

Endorfini su neurotransmiteri koji se sinteti{u i skladi{te u hipofizi, a wihova funkcija se ne zavr{ava na podizawu raspolo`ewa - oni su veoma efikasni i u otklawawu bolova i smawewu stresa, i mogu biti jednako dobri kao i medikamenti na bazi morfijuma. Ovi hormoni se osloba|aju ve`bawem, u`ivawem u dobrim filmovima ili muzici, ali i kroz smeh, jer on aktivira mi{i}e u telu koji pokre} u wegovo lu~ewe.

Me|utim, i pored popularnog mi{qewa da se on inhibira fizi~kom aktivno{}u poput tr~awa, istra`ivawa Medicinskog fakulteta Univerziteta Xons Hopkins u Baltimoru ukazuju na to da je euforija nakon istr~ane rute ipak posledica endokanabinoida - jediwewa sli~nih kanabisu, koje proizvodi qudsko telo.

OKSITOCIN - HORMON QUBAVI I DRU[TVENIH INTERAKCIJA

U narodu poznat i kao „hormon qubavi”, oksitocin se proizvodi u hipotalamusu na{eg mozga, a putem hipofize dolazi do krvotoka i struji kroz na{e telo u trenucima kada se ose}amo sre} no ili zaqubqeno. Me|utim, nau~ne studije u proteklih nekoliko godina dokazale su da je ovaj hormon mnogo vi{e od hormona qubavi, i da nam umnogome poma`e u poboq{awu dru{tvenih interakcija i motivi{e da tra`imo kvalitetnije i dubqe odnose. Ali, postoji i druga strana lu~ewa oksitocina, a to je poja~avawe ose} aja qubomore, {to nekada mo`e izazvati i ishitrene reakcije.

LE^EWE BIQEM

Krompir je jedno od najpopularnijih povr}a. Jeftin je, na{iroko dostupan i izvrsnog ukusa na mnogo razli~itih na~ina na koje se mo`e pripremiti – kuvani, pe~eni, pire, u obliku ~ipsa ili pr`eni.

Postoje brojne rasprave o tome da li je krompir zdrav ili nije.

S jedne strane, to je povr}e. S druge strane, krompir je bogat

ugqenim hidratima i i ima visok glikemijski indeks, {to zna~i da wegovo konzumirawe mo`e da povisi nivo {e}era u krvi.

Prema zdravstvenim stru~wacima, krompir je zdrav i hranqiv. Sadr`i korisne hrawive materije ukqu~uju}i vlakna, kalijum, gvo`|e, vitamin C i vitamin B6.

Qudi krompir do`ivqavaju kao nezdravu namirnicu jer se

~esto priprema na na~in koji nije zdrav.

Krompir je uvek isti, ali da li je zdrav ili nezdrav zavisi od toga kako ga pripremate. Na primer, pomfrit, krompir pr`en u dubokom uqu, nije tako hranqiv kao obi~an pe~eni ili kuvani krompir.

Ako krompir `elite da jedete {to zdravije, mo`ete ga ispe}i,

kuvati ili pr`iti na vodi umesto pr`ewa u dubokom uqu.

[to se ti~e ugqenih hidrata u krompiru, oni su korisni. Ugqeni hidrati su glavni izvor energije za mozak i telo, posebno tokom ve`bawa visokog intenziteta. Stoga je va`no jesti hranu bogatu ugqenim hidratima koji se tako|e vare i apsorbuju br`e od proteina i masti.

ISTO TAKO

GORKI LEKOVI (FARM.)

VELIKI KER

IZRAZ ZA ZAKLIWAWE RU^NA BU[ILICA STRANO MU[KO IME

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

MALI ASTAL, ASTAL^I], ASTAL^E

NAJSTARIJI ^LANOVI KOLEKTIVA JEDNO ALEUTSKO OSTRVO

RE[EWE SKANDINAVKE

URE\AJ ZA

ADAPTACIJU CRNA^KI NAROD U AFRICI KOJE JE SLI^NO TOME UZVIK TUGE LESKOVAC JEDAN ASPIRIN KIKINDA

DAMAU [AHU (SKR.) DOMINACIJA

SRPSKA GLUMICA SASLIKE U POVODU NE^EGA

TEMPERATURA NADMENI [TAMPANE PUBLIKACIJE

7. I 28. SLOVO AZBUKE GERMANIJUM

ZNAK KOJIM SE NE[TO JAVQA METAR

MILIONITI DEO VOLTA MALTA ZAPREPASTITI

NORVE[KA ENGLESKA GLUMICA

VLA@NO, MOKRO MESTO AMPER

RAZREZ NA ODE]I

VODORAVNO: 1. Francuski vojskovo|a Bonaparta, 2. Stanovnica Apatina, 3. Oblast u Norve{koj (tehnika u alpskom skijawu), 4. Stanovnik Arike u ^ileu, 5. Biv{i engleski fudbaler, Alan - ^etrnaesto i prvo slovo azbuke, 6. Simbol astatina - Oznaka za neperSmrznuta voda, 7. Poeni u xudou - Oznaka za amper, 8. Automobili sa dva sedi{ta, 9. Nagle promene, preokreti - Savet bezbednosti (skr.), 10. ^asovnik - Spoj tonova (muz.), 11. Ve{tina polemisawa (gr~.), 12. Oznaka za teslu - Dobro izrastao de~ak (fam.), 13. Posed jednog kolona (mn.), 14. Vo|a Vizigota, Atanarih.

USPRAVNO: 1. Na{a pop peva~ica Bekvalac - [ala,

2. Vrsta ugostiteqskog objekta - Osnovna tarifa (skr.),

VODORAVNO: ASTALAK, DOAJENI, ATKA, D, POVODOM, T, OHOLI, E^, M, N, GRAMZIVA, TAKO\E, SIGNAL, AMARA, MOKRINA, KERINA, PROREZ, OROZI, BIOMASA, MILANO, SVIWAR, IK, BIBLIOTEKE, BABA, EE, LI, IV, ONI, ODMET, TRI, GEORGIEV, J, B], ARTOA, [ARANI.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: NAPOLEON, APATINKA, TELEMARK, ARI^ANIN, [IRER, QAAT, N, LED, IPONI, A, DVOSEDI, OBRTI, SB, SAT, SLUR, ERISTIKA, T, KLIPAN, KOLONATI, ATANARIK.

SUDOKU

3. Gra|evinski poslovo|a (nem.) - Salveta koja se vezuje deci ispod brade (str.), 4. Nate~enost, nabreklostNajve}i kopneni sisar, 5. Majstor za limariju - Neta~an podatak, la`, 6. Biv{a belgijska teniserka, @istinVode}i instrument u xez orkestru - Lipova {uma, lipik, 7. Za{tita, zaklon (fig.) - Izvaditi sabqu iz korica, 8. Od{teta, nadoknada - Deo automobila.

SrpskiGlas

SrpskiGlas

LAKOMA, GRAM@QIVA VULKAN U MEKSIKU ITAL. FUDBALER, \UZEPE

Demi Mur luduje na Mikonosu, u sedmoj deceniji kao devoj~ica

Obo`avateqi jedne od nekada najatraktivnijih svetskih glumica, mogli su putem dru{tvenih mre`a da vide kako na Mikonosu |uska i zabavqa se holivudska glumica Demi Mur, koja ne prestaje da zapawuje javnost mladala~kim izgledom u 61. godini.

Da joj je Gr~ka jedna od omiqenih destinacija za odmor, Demi Mur je pokazivala u vi{e navrata posledwih godina, provode}i letovawe naj~e{}e na mondenskom Mikonosu, sa porodicom ili prijateqima. Gr~ki mediji nisu propustili da prenesu da je holivudska zvezda i biv{a supruga Brusa Vilisa i E{tona Ku~era ponovo na elitnom ostrvu u Kikladima. Na dru{tvenim mre`ama pojavili su se i snimci kako se ludo zabavqa, pevaju}i i opu{teno |uskajuju}i na ro|endanskoj proslavi poznanice, Veronike Pastre.

U zelenoj letwoj haqini na bretele Demi Mur je zanosno wihala kukovima, popev{i se na prostor za sedewe, a neko od prisutnih na zabavi nije mogao da odoli da taj trenutak ne ovekove~i.

Na svom Instagram profilu i sama je postavqala fotografije sa letovawa.

Glumica koja je popularnost stekla filmom Duh, sa Patrikom Svejzijem davne 1990.godine, ne prestaje da {okira javnost svojim mladala~kim izgledom. Iako je ve} na~ela sedmu deceniju `ivota, izgleda kao vino – {to je starija, sve je boqa.

Majka je tri odrasle }erke koje je dobila u braku sa Brusom Vilisom, a od ovog prole}a i baka. Svakako spada u sve ve}i krug holivudskih zvezda koje li~nim primerom dokazuju da su godine samo pokazateq koliko se puta tokom ne~ijeg `ivota planeta okrenula oko Sunca.

Mikonos je ina~e i ove godine omiqena destinacija svetskog xet seta. Osim biv{e NBA zvezde, [akila O’Nila, koji je kao di xej nastupao u jednom klubu i aktuelnog plejmejkera „Filadelfija seventisiksersa“, Xejmsa Hardena, na „ostrvu vetrova” su tokom leta vi|ena i brojna imena iz sveta Holivuda: Met Dejmon, Kristijan Bejl, Kris Hemsvort i Xorx Kluni.

Kristijano Ronaldo prvi u istoriji sa 600 miliona Instagram pratilaca

Kristijano Ronaldo ovih dana jo{ jednom je ispisao istoriju, ali ovaj put teren nije bio fudbalski, ve} „instagramski” - tokom samo jednog dana on je dva puta dostigao brojku od 600 miliona pratilaca, ~ime je postigao ono {to za rukom nije po{lo ~ak ni ~lanovima rijaliti porodice Karda{ijan. Ronaldo je tako postao prva osoba u istoriji koja ima 600 miliona pratilaca na ovoj dru{tvenoj mre`i, a odmah za wim kaska i Mesi sa 482 mili ona obo`avateqa.

Fudbalska legenda Kristijano Ronaldo ubedqivo je odneo titulu najpra}enije osobe na dru{tvenoj mre`i Instagram - wegov nalog 10. avgusta pratilo je ~ak 600 miliona pratilaca, a rekordnu brojku fudbaler je dostigao ~ak dva puta zaredom: prvi put organski, a drugi put - „na mi{i}e”. Nakon {to se dru{tvenim mre`ama pro{irila informacija

da je nalog Kristijana Ronalda zapratio i 600-milioniti korisnik, algoritam je ekspresno odradio svoje, a qudi su masovno krenuli da otpra}uju fudbalskog asa - ubrzo nakon toga, wegov nalog imao je ponovo 599 miliona korisnika. Sre}om, obo`avalaca Ronalda je mnogo vi{e nego „hejtera”, a brojku od 599 miliona vrlo brzo je zamenilo zaslu`enih 600 miliona.

NEDA UKRADEN ISKRENO O ZARADI

Peva~ica Neda Ukraden na sceni je aktivna i prisutna ve} pet i po decenija, a wene pesme veliki su hitovi i slu{aju se {irom regiona.

Neda je nedavno progovorila iskreno o tome kako se nekada zara|ivalo na estradi, a posebno albumu „Zora je svanula” zahvaquju}i kojem je sagradila ku}u.

Osim stana u Beogradu, ku}e u Boki Kotorskoj, peva~ica je nedavno obnovila rodnu ku}u.

„Nekad se od izvo|a~kih i autorskih prava `ivelo izvanredno. Od plo~e ‚Zora je svanula’ napravila sam ku}u u Imotskom. Od plo~e na kojoj je bila pesma

‚Boli,

Ina~e, napada~ fudbalskog kluba „Al-Nasr” prvi je ~ovek u istoriji kome je ovako ne{to po{lo za rukom, a jedini nalog koji u ovom trenutku ima vi{e pratilaca jeste zvani~ni nalog dru{tvene mre`e Instagram - 651 milion korisnika. Odmah iza Ronalda, na tre}em mestu po broju pratilaca na Instagramu, je wegov quti rival Lajonel Mesi, koga na dana{wi dan prati 482 miliona qudi {irom sveta.

Legendarni Portugalac ne dr`i rekord samo po broju pratilaca na Instagramu, ve} i po zaradi na toj dru{tvenoj mre`i. Od samo jedne reklamne objave, fudbaler na Instagram platformi zaradi ~ak 3,23 miliona ameri~kih dolara. Mesi ga i ovde prati u stopu, sa 2,6 miliona dolara po reklamnoj objavi.

„Od jedne pesme kupila sam stan u Beogradu“

boli’ 1987. kupila sam stan u Beogradu. Samo od tantijema i prihoda koje su mi diskografske ku}e isplatile”, kazala je Neda.

Hrvatska i Gr~ka zao{trili odnose, istra`ni zatvor za 105 huligana

ATINA - Zatvorska kazna odre|ena je za svih 105 huligana protiv koji su podnesene krivi~ne prijave nakon ubistva gr~kog navija~a AEK-a u Atini, prenose mediji. Od ukupnog broja uhap{enih oko 100 je Hrvata.

Gr~ko tu`ila{tvo podnelo je krivi~ne prijave protiv vi{e od 100 osoba, koje se terete za ~etiri krivi~na dela i sedam prekr{aja tokom incidenta u predgra|u Atine.

Krivi~na dela sa kojima se suo~avaju su ubistvo sa namerom, u~estvovawe u zlo~ina~koj organizaciji, eksplozija i posedovawe eksploziva.

U toku je istraga o brutalnom ubistvu Mihalisa Kacurisa /29/, ali po~inilac jo{ nije identifikovan.

Kacuris je poginuo u obra~unu fudbalskih huligana uo~i utakmice izme|u atinskog „AEK-a” i zagreba~kog „Dinama” 7. avgusta u Atini.

Pretpostavqa se da je Kacuris ubijen no`em, ali istragom to tek treba da bude

utvr|eno, kako i ko je ubica. Zna se samo da je Kacurisu prerezana arterija na ruci i da je iskrvario na smrt.

Uhap{eni }e biti raspore|eni u 16 razli~itih zatvora u Gr~koj, objavio je gr~ki

Zahvaquju}i Ronaldu Al Nasr sa devet fudbalera osvojio arapsku Ligu {ampiona

RIJAD – Fudbaleri Al Nasra prvi put u istoriji osvojili su arapsku Ligu {ampiona, po{to su u finalu u Rijadu savladali gradskog rivala Al Hilal 2:1 posle produ`etaka.

Junak Al Nasra bio je Kristijano Ronaldo sa dva gola, a trijumf dodatno dobija na zna~aju jer je ostvaren sa dva igra~a mawe.

Al Hilal, za koji igra Sergej Milinkovi}-Savi}, poveo je u 51. minutu golom Brazilca Mi{ela.

Al Nasr je u 71. minutu ostao sa desetoricom na terenu zbog iskqu~ewa Al Amrija, a samo tri minuta kasnije Ronaldo je izjedna~io.

Od 78. minuta Al Nasr je ostao sa devet igra~a jer je direktan crveni karton dobio Al-Bu{ail.

Al Hilal je preuzeo potpunu kontrolu, napadao je, me|utim, Ronaldo je u 98. minutu, posle odbitka, glavom pogodio za trijumf.

Portugalac je u{ao u istoriju i po tome {to je bio strelac u ~etvrtfinalnoj, polufinalnoj i finalnoj utakmici arapske Lige {ampiona.

Kona~no zavr{ena saga:

Hari Kejn potpisao za Bajern

MINHEN – Kapiten fudbalske reprezentacije Engleske Hari Kejn potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor sa Bajernom iz Minhena, saop{tio je nema~ki {ampion.

Na taj na~in kona~no je zavr{ena saga koja je trajala celo leto.

Bajern je platio Totenhemu obe{te}ewe od 100 miliona evra, plus 10 kroz bonuse, a Englez }e zara|ivati 25 miliona evra godi{we.

Kejn bi ve} ve~eras u me~u Superkupa Nema~ke protiv Lajpciga mogao da debituje za Bavarce i sa 30 godina osvoji prvi trofej u karijeri.

Kejn }e u Bajernu nositi dres sa brojem devet.

Za Englesku je odigrao 84 utakmice i najboqi je strelac u istoriji nacionalnog tima sa 58 golova.

portal sdna.gr. Spisku optu`enih naknadno je dodat jo{ jedan Hrvat koji je uhap{en kad je autobusom u Albaniji poku{ao da pre|e gr~ku granicu. Prema policijskom izve{taju u pitawu je brat jednog od uha-

p{enih. I wemu je odre|en istra`ni zatvor.

„Hrvatska diplomatija od prvog dana je ukqu~ena i brine za uslove i sigurnost pritvorenih hrvatskih dr`avqana u Atini. Ministar Gordan Grli} Radman u stalnom je kontaktu s gr~kim kolegom Georgosom Gerapetritisom s kojim je jutros razgovarao te istaknuo zabrinutosti porodica hrvatskih dr`avqana i va`nost pravednog postupawa s pritvorenim navija~ima”, saop{teno je iz hrvatskog ministarstva spoqnih poslova..

Predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} apelovao je na Grke da puste uhap{ene „de~ke”. Odgovor je stigao u vidu istra`nog zatvora za sve na neodre|eno vreme.

U Atini dok su sprovo|eni do suda, uhap{ene Hrvate su povicima i pretwama do~ekali gra|ani a mediji na{iroko pi{u o “Bed blu bojsima” i wihovom poznatom nasilni~kom pona{awu {irom Evrope nacisti~koj ikonografiji koju oni pronose.

Nezvani~no, vi{e nota je ovih dana upu}eno na liniji Zagreb – Atina.

Selektor Pe{i} ostao bez vi{e od polovine tima sa Evrobasketa

Najmawe sedmorica srpskih reprezentativaca od 12 u~esnika Evrobasketa ne}e igrati na predstoje}em Svetskom prvenstvu u ko{arci, prenose srpski mediji.

Od igra~a koji su igrali na Evrobasketu pro{le godine, selektor Svetislav Pe{i} ne}e mo}i da ra~una na: Nikolu Joki}a, Nikolu Kalini}a, Vasilija Mici}a, Vladimira Lu~i}a, Nemawu Nedovi}a, Marka Jagodi}a-Kurixu i Ogwena Jaramaza.

Dakle, Pe{i} ne}e ra~unati na vi{e od polovine tima koji je vodio u ^e{ku i Nema~ku pro{le godine – ~ak sedam od 12 igra~a izosta}e sa Mundobasketa.

Glavna tema tokom leta bio je Nikola Joki}, na ~iju odluku se ~ekalo dugo. Na kraju, Joki} se javio Pe{i}u i rekao da je ovo leto odlu~io da odmori, zato {to ne bi bio mentalno sto posto prisutan da se odazvao.

Novope~eni igra~ Oklahome Vasilije Mici} je tako|e tra`io prostor da se na pravi na~in pripremi za najboqu ko{arka{ku ligu na svetu.

Nejmar dogovorio li~ne uslove ugovora sa Al Hilalom

Fudbaler Pari Sen @ermena Nejmar dogovorio je li~ne uslove ugovora sa Al Hilalom, a do kona~ne realizacije transfera ostalo je da se dva kluba dogovore oko visine obe{te}ewa za brazilskog reprezentativca, prenosi francuski sportski list Ekip.

Francuski mediji navode da je Nejmar sa Al Hilalom dogovorio dvogodi{wi ugovor u vrednosti od oko 160 miliona evra.

Izvor blizak pregovorima rekao je Ekipu da trenutno predstavnici PS@-a i Al Hilala u Parizu pregovaraju o obe{te}ewu za Nejmara.

Privo|ewe Hrvata u Atini

\okovi}: U meni jo{ ima vatre

Najpoznatiji Srbin na konferenciji za medije pri~ao o o~ekivawima, navija~ima, pauzi, Vimbldonu, motivima

Najboqi teniser sveta svih vremena, Novak \okovi}, posle dve godine pauze kona~no }e zaigrati na tlu Amerike.

Rekorderu po broju gren slem titula dozvoqen je ulazak u SAD bez potvrde o vakcinaciji protiv virusa korona, pa }e Novak imati priliku da igra, najpre u Sinsinatiju, a krajem me seca i na Otvorenom prvenstvu Amerike. \okovi} je stigao u Sinsinati, odradio i trening pred ogromnim brojem obo`ava laca, a u no}i izme|u srede i ~etvrtka singlu ga o~ekuje duel sa pobednikom me~a Alehandro Davidovi~ Fokina – Tomas E~everi.

Najpoznatiji Srbin je odr`ao konferenciju za medije na kojoj je pri~ao o o~ekivawima, navija~ima, pauzi, Vimbldonu, ali i motivisanosti.

- Drago mi je {to sam ponovo ovde, da nisam motivisan ne bih ni dolazio. Jo{ uvek i meni postoje nagon i motivacija, `elim da u~estvujem na najve}im turnirima, ose-

}am da imam izbor da igram ono {to stvarno `elim. Moja `eqa je da budem u Sinsinatiju, a i Ju-Es open je blizu, iza ugla me ~eka. Imam nagon i motivaciju da do|em na najja~e turnire i poku{am da pobedim, osvojim titulu i obradujem publiku. Posle vi{e od dvadeset godina ima u meni vatre – ni posle 38 osvojenih mastersa Novak \okovi} ne krije glad za trofejima.

Lajovi} pobedio ki{u i ^erundola u Sinsinatiju, sledi Siner

Srpski teniser Du{an Lajovi} plasirao se u drugo kolo Mastersa u Sinsinatiju, po{to je savladao Argentinca Fransiska ^erundola 6:3, 6:4.

Me~ je dva puta prekidan zbog ki{e, a pravi pqusak usledio je na 5:4 za Lajovi}a u drugom setu i 40:0, na tri me~ lopte.

Srpski teniser je sa dva brza servisa poku{ao da zavr{i me~, ali ki{a nije dozvolila tre}i.

Usledila je pauza od sat vremena posle koje je Lajovi} imao novu me~ loptu, ukupno ~etvrtu jer je jednu proma{io na 5:2, odservirao je as i prvi put u karijeri izborio drugo kolo u Sinsinatiju.

Lajovi} je u glavni `reb stigao kroz kvalifikacije, a u narednoj rundi igra}e Protiv Italijana Janika Sinera, koji je u Sinsinati stigao kao {ampion Toronta.

Selektor Srbije Viktor Troicki skratio spisak igra~a za grupnu fazu Dejvis kupa

Selektor teniske reprezentacije Srbije Viktor Troicki skratio je spisak igra~a za grupnu fazu Dejvis kupa, koja je na programu od 12. do 17. septembra, saop{tio je TSS.

U glavnom `rebu su Novak \okovi} i Miomir Kecmanovi}.

Novak nastupa i u dublu sa Nikolom ]a}i}em a rival Kecmanovi}u u prvom kolu je Amerikanac Tomi Pol.

Masters u Sinsinatiju igra se za nagradni fond od 6,6 miliona dolara.

Sineru prvi masters

karijere,

Australijanac dogurao do finala

U finalu turnira u Torontu, Italijan je pobedio Australijanca

Aleksa de Minora 6:4, 6:1

Italijan Janik Siner

osvojio je prvu masters titulu karijere, po{to je u finalu turnira u Torontu

savladao Australijanca

Aleksa de Minora 6:4, 6:1.

Siner je posle dva izgubqena masters finala, u tre}em slavio, ujedno osvojio ukupno osmu titulu u karijeri.

Turnir u Torontu igrao se za nagradni fond od 6,6 miliona dolara.

Na spisku Srbije se nalaze Novak \okovi}, Laslo \ere, Miomir Kecmanovi}, Du{an Lajovi} i Hamad Me|edovi}.

T[ navodi da su spiskovi sa imenima igra~a na koje selektori reprezentacija ra~unaju u predstoje}im me~evima grupne faze turnira Svetske grupe Dejvis kupa stigli na adresu Me|unarodne teniske fe-

deracije (ITF). TSS podse}a da postoji mogu}nost zamene tri igra~a u odnosu na dostavqeni spisak pre po~etka takmi~ewa.

Srbija }e igrati u grupi C u Valensiji sa [panijom, Ju`nom Korejom i ^e{kom.

Srbija prvi me~ u Valensiji igra 12. septembra protiv Ju`ne Koreje, a tri dana kasnije sa [panijom. Izabranici Viktora Troickog }e posledwi me~ odigrati 16. septembra sa ^e{kom. U Grupi A bori}e se Kanada, Italija, [vedska i ^ile, u Grupi B igraju Australija, Velika Britanija, Francuska i [vajcarska, a u Grupi D Hrvatska, Holandija, SAD i Finska. Plasman na Finalni turnir koji je na programu od 21. do 26. novembra u Malagi izbori}e po dve najboqe plasirane selekcije iz ~etiri grupe.

Nik Kirjos se povukao sa Ju-Es opena

Ameri~ka teniska federacija objavila je da ih je australijski teniser Nik Kirjos obavestio da ne}e mo}i da igra na predstoje}em Ju-Es openu.

Posledwi grend slem sezone odigra}e se od 28. avgusta do 10. septembra, a Kirjos je zbog povrede ~lanka i ru~nog zgloba ve} propustio Rolan Garos i Vimbldon.

Kirjos je na turniru u [tutgartu u povratni~kom me~u, po~etkom juna, pora`en od Kineza Vua Jibinga.

Ameri~ka teniska federacija je saop{tila da }e turnir u Wujorku propustiti i nema~ki teniser Jan-Lenard [truf. Pro{logodi{wi {ampion u mu{koj konkurenciji je Karlos Alkaraz.

THURSDAY l ^ETVRTAK 17. 8. 2023.

SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU ZA @ENE U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU

Derbi Komonvelta za finale Svetskog prvenstva

Delavedova otpao sa spiska, Mils i Egzum predvode tim ”kengura”

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Australije Brajan Gorxijan skratio je spisak igra~a za Svetsko prvenstvo na 13 ko{arka{a, objavio je Ko{arka{ki savez Australije

Australija savladala

Francusku posle penala, a Engleskiwe Kolumbiju. U drugom polufinalu [pawolke boqe od [ve|anki

Australija se plasirala u polufinale Svetskog prvenstva `ena, po{to je u ~etvrtfinalu u

Brizbejnu posle jedanaesteraca pobedila Francusku sa 7:6.

Utakmica je posle regularnog dela i produ`etaka zavr{ena 0:0, pa su pobednika odlu~ili jedanaesterci.

Pobedonosni gol za Matilde postigla je Kortni Vajn u 10. seriji.

Australija se prvi put u istoriji plasirala u polufinale u kome }e u sredu u Sidneju igrati protiv Engleske koja je savladala Kolumbiju sa 2:1. Kolumbijke

su povele golom Santosove u 44. minutu, ali je Hemova u nadoknadi prvog poluvremena izjedna~ila. Pobedonosni gol za evropske {ampionke postigla je Alesija Ruso u 66. minutu.

U drugom polufinalu [panija je u Oklendu (Novi Zeland) savladala [vedsku sa 2:1. [pawolke su povele golom Salme Ajingono u 81. minutu da bi u 88. izjedna~ila Blonkvistova a pobedu [paniji donela je Olga Karmona samo minut kasnije.

Zvezda 31. klub sveta, Partizan tek 143. na listi

Kod klubova na ~elu je aktuelni fudbalski prvak

Evrope, a predwa~e u prvih deset uglavnom timovi iz Engleske i Nema~ke

Opta, firma koja se bavi sportskom analitikom, koriste}i rangirawe po snazi (wihov razvijeni sistem pore|ewa), objavila je tabelu najboqih svetskih liga i klubova.

Kada su u pitawu lige, poredak je slede}i: 1. Engleska, 2. Nema~ka, 3. [panija, 4. Ita lija, 5. Francuska, 6. Belgija, 7. [vajcarska, 8. Por tugalija, 9. Holandija, 10. Brazil... Kod klubova je na ~elu prvak Evrope, a predwa~e u prvih deset timovi iz Engleske i Nema~ke: 1. Man~ester siti, 2. Bajern, 3. Liverpul, 4. Lajpcig, 5. Real (Madrid), 6. Arsenal, 7. Inter (Milano), 8. Napoli, 9. Man~ester Junajted, 10. Borusija (Dortmund), 11. Barselona, 12. Atletiko (Madrid), 13. Wukasl...

Od klubova iz zemaqa biv{e Jugoslavije najboqa je Crvena zvezda na 31. mestu, Dinamo (Zagreb) je na 50. mestu, sledi na 71. mestu Hajduk, 110. je Zriwski, 143. je Partizan, 192. Rijeka, 201. Osijek, 235. ^ukari~ki, 253. Ceqe, 260. Maribor, 282. TSC iz Ba~ke Topole.

Na pripremama nacionalne selekcije ne}e ostati Metju Delavedova i Vil Mekdauel-Vajt, dok }e se ekipi naknadno prikqu~iti Xok Lendejl zbog povrede.

Delavedova je godinama jedan od najpoznatijih australijskih ko{arka{a, dugo je igrao u NBA ligi, ali ovoga puta za wega u timu nema mesta.

Na spisku se na{ao i doskora{wi igra~ Partizana Dante Egzum. Spisak igra~a reprezentacije Australije: Ksavijer Kuks, Dajson Danijels, Dante Egzum, Xo{ Gidej, Kris Goulding, Xo{ Grin, Xo Ingls, Nik Kej, Xok Lendejl, Patrik Mils, Doup Rit, Matis Tibul i Xek Vajt.

BIV[I „VE^ITI” SA AUSTRALIJOM PREGAZILI

XELATA ARGENTINE:

Zbog wih Kampaca nema na Mundobasketu, a sad su deklasirani sa 56 razlike!

Ko{arka{ka reprezentacija Australije pregazila je Venecuelu u „Rod Lejver Areni” u Melburnu sa ~ak 56 poena razlike (97:41).

Biv{i ko{arka{ Crvene zvezde Duop Rit ubacio je ~ak 26 poena, Xo{ Gidi je dodao 14 uz 8 skokova i 9 asistencija, dok je Xo Ingls dao 12. Novi ~lan Dalasa, a pro{le sezone Partizana, Dante Egzum postigao je 8.

Najboqi pojedinac u pora`enoj ekipi Garli Soho dao je 12 poena. Ono {to je posebno zanimqivo jeste da je ta ista Venecuela, koja je sada do`ivela debakl od Australije, zavr{ila kvalifikacije za Mundobasket na tre}em mesti dok je Argentina bila ~etvrta i nije uspela da obezbedi plasman na Svetsko prvenstvo.

Egzum }e igrati za Australiju na Svetskom prvenstvu