Srpski glas 17. februar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 17. 2.2022. z Year XXX No.2488

Ve}

MAJKA ^ETVORKI KOJE SU ODU[EVILE SRBIJU

Da mogu opet bi ih rodila

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SAHRAWEN BO[KO TE[ANOVI] Bo{ko Te{anovi} je ro|en 1938. godine u Krupi na Vrbasu, a u Australiju je do{ao 1959. Bio je najve}i pojedina~ni darodavac hrama Sv. Save u Beogradu za {to je dobio i orden Svetog Save. Bio je i kum crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Volongongu i jedan od najcewenijih qudi u srpskoj zajednici Strane 16 i 17 u Australiji

POSLE PROTERIVAWA 40.000 SRBA IZ PRI[TINE 1999. GODINE Strana 13

Kada je 13. novembra 2018. godine Mira Krsti} na svet donela `ive i zdrave ~etvorke cela Srbija se danima divila hrabroj majci iz Subotice koja je, trude}i se da sinu Vasiliju, u to vreme jedincu, obezbedi dru{tvance u ku}i, napravila ceo jedan ko{arka{ki tim

44 GODINE OD PORO\AJA NA NEBU IZNAD AUSTRALIJE Dobio ime po avio-kompaniji:

Rodio se u avionu JAT-a i dobio ime Jatko Pri~a o Jatku Todevu po~iwe 13. februara 1978. godine. Toga dana JAT- ov avion na letu od Beograda do Sidneja poleteo je sa 106, a sleteo sa 107 putnika. Pup~ana vrpca tek ro|enog de~aka prese~ena je makazama dezinfikovanim viskijem

Strana 10

Prva Srpkiwa se vra}a u Pri{tinu KAKO JE DVADESETOGODI[WA DEVOJKA POSTALA SIMBOL GARDE RS?

Strana 18

NOVAK \OKOVI] DAO PRVI INTERVJU PO POVRATKU IZ AUSTRALIJE

Strana 31

Posle skoro 23 godine borbe ponovo }u biti pod svojim nebom, ka`e Pri{tevka Marija Novakovi} (47) kojoj je Albanac uzurpirao stan

Spreman sam da `rtvujem titule. Ne}u se vakcinisati, ali nisam antivakser

Strana 25

Posledwi metak ~uva{ za sebe Kada je u Prvi kraji{ki korpus stiglo obave{tewe da se formira Prva gardijska motorizovana brigada imala sam 20 godina i godinu dana ratnog iskustva na prvoj liniji borbe. Bila sam prva èna u Gardi, elitnoj jedinici koja je pro{la skoro sva rati{ta, kaè gardistikiwa Sweàna Kojadinovi}

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

IZME\U DVA VIKENDA

Obeleèn Dan dràvnosti u Ora{cu; Brnabi}: Srbija slavi godi{wicu obnove i utemeqewa dràve; Dodik: Srbi danas imaju dve dràve – Republiku Srpsku i Srbiju Centralna sve~anost obeleàvawa Dana dràvnosti odràna je u Mari}evi}a jaruzi u Ora{cu. U tom mestu je doneta odluka o podizawu ustanka protiv Turaka, a za vo`da je izabran Kara|or|e. Premijerka Ana Brnabi} poru~ila je da nas istorijske li~nosti i ovog dana pozivaju da po|emo wihovim putem – putem dràvotvornosti i napretka. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik istakao je da u Republici Srpskoj ovaj dan obeleàvaju kao svoj. Obeleàvawe Dana dràvnosti po~elo je pomenom Kara|or|u i ustanicima koji je sa sve{tenstvom sluìo vladika {umadijski Jovan. Centralna sve~anost je po~ela u 11 ~asova, a vence na spomenik vo|i Prvog srpskog ustanka poloìli su premijerka Ana Brnabi} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik, a orkestar Garde Vojske Srbije izveo je himnu "Boè pravde". Premijerka Brnabi} izjavila je da Srbija danas slavi godi{wicu obnove i utemeqewa dràve kao slobodne i ustavne. "Istorijske li~nosti nas i ovog dana pozivaju da po|emo wihovim putem – putem dràvotvornosti i napretka, nude}i udeo u wihovoj slavi i svetle primere kako ~asno i dostojanstveno prevazilaziti prepreke koje se pred Srbijom nalaze", poru~ila je premijerka Brnabi}. "Ciq ovog puta bio je i ostao isti – Srbija suverena i nezavisna, evropska i moderna, ustavna i demokratska, prosperitetna i po{tovana {irom sveta", naglasila je Brnabi}eva. U Ora{cu je podsetila da su na tom mestu 1804. godine predstavnici srpskog naroda doneli odliuku o po~etku bune protiv dahija i izabrali Kara|or|a za srpskog vo`da. Jedna mala dràva velikog

naroda vratila se na mapu Evrope sopstvenom voqom, snagom i po`rtvovano{}u, rekla je predsednica Vlade. "Dràvotvni duh vi{e se nikada nije mogao ugasiti", poru~ila je premijerka. Podsetila je da je na dana{wi dan 1835. godine u Kragujevcu usvojen prvi srpski Ustav u istoriji moderne Srbije. "Uzdigla se iz apsolutisti~kih u red dràvnih sistema u kojoj prava i obaveze gra|ana nisu podlo`ni hirovima pojedinaca, ve} pisanim pravilima. U to tamno doba dok je u ruskom turskom i austrijskom carstvu bilo zabraweno pomiwati re~ Ustav, me|u odredbama tog pravog akta moglo se pro~itati da svaki Srbin ima pravo da bira na~in ìvqewa po svojoj voqi", rekla je Brnabi}eva. Milorad Dodik je rekao da u Republici Srpskoj ovaj dan obeleàvaju kao svoj. "Svoj, jer zagledani smo u Srbiju kao na{u zemqu, na{u maticu i gde god ìveli Srbi naravno Srbiju doìvqavaju na taj na~in. Srbija nam s pravom daje garancije i daje uto~i{te, Srbija je tu da nas ute{i i da nam pomogne, da nas ohrabri, da nam da podstrek i da nam pokaè da samo borba za interese naroda,

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

srpskog naroda gde god se on nalazi, uvek ima opravdawe", istakao je Dodik. Ukazao je da se obeleàva vaàn istorijski doga|aj kada je Kara|or|e krenuo u osloba|awe na{eg naroda 1804. godine, kao i dono{ewe Sretewskog ustava. "To su datumi slobode i izgradwe dràve koja je po~ela dono{ewem Ustava", rekao je Dodik i dodao da su na{i preci udarili temeqe savremene civilizacije i liberalne Evrope. "Mi danas stojimo zajedno obeleàvaju}i te vrednosti. Samo se neznalice pitaju za{to je to praznik svakog Srbina", rekao je Dodik. Istakao je da Srbi danas imaju dve dràve – Republiku Srpsku i Srbiju koja je, kaè, garant mira i bezbednosti za svakog Srbina gde god on bio. "Garant za nas u RS da ispunimo na{ zavet, da zajedni~ki moèmo da upra`wavamo sve na{e vrednosti, da o~uvamo na{

identitet i na{e pravo na dràvu i slobodu", rekao je Dodik. Proslavi Dana dràvnosti prisustvovali su i ministri u Vladi Srbije – Sini{a Mali, Jadranka Joksimovi}, Marija Obradovi}, Nikola Selakovi}, Branko Ruì}, Zorana Mihajlovi}, Darija Kisi} Tepav~evi}, Gordana ômi}, Nenad Popovi}... Sve~ano je bilo i u Kragujevcu gde je na dana{wi dan 1835. donet prvi srpski Ustav, poznat kao Sretewski ustav. Ono {to je zapo~eo Kara|or|e podizawem ustanka dovr{io je Knez Milo{ dono{ewem najvi{eg pravnog akta dràve. U staroj skup{tini Kragujevca odràna je sve~ana akademija. Nekada se za ovu dràvu ratovalo, a sada se za budu}nost borimo drugim sredstvima – novim poslovima, novim putevima, ~istijim rekama i jezerima, boqim ìvotom i svetom neoptere}enim granicama za nova pokolewa, istakao je ministar

gra|evinarstva, saobra}aja, i infrastrukture Tomislav Momirovi} na sve~anosti povodom dono{ewa Sretewskog ustava 1835. u Kragujevcu. Ukazao je da bi Srbija danas imala sa ~im da stane ispred Kara|or|a i kneza Milo{a i da ba{ sada ima pravo da ka`e "da smo uradili mnogo toga dobroga i da nemamo ~ega da se sramimo kada bismo iza{li pred wihov sud". "Pokazali smo da nemamo ~ega da se stidimo. Znamo veoma dobro {ta se doga|alo u na{oj istoriji i ne}emo da na nama i budu}im pokolewima stoji bilo kakav teret. Okrenuli smo se budu}nosti i svim onim vrednostima koje su utemeqene i Prvim srpskim ustankom i Prvim srpskim ustavom – slobodi, nacionalnoj emancipaciji i izgradwi demokratskih institucija i ne}emo odustati", poru~io je Momirovi}. S. G.

ma {ta mi re~e?! Moralno pitawe

Ni blizu Kine, ali smo zato boqi od fantasti~ne Amerike „Pogledajte Kinu koja ima 40.000 kilometara brze pruge. Jedna fantasti~na Amerika ima svega 55, 60 kilometara gde se ide vi{e od 200 kilometara na sat" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je, napravio pore|ewe koliko je Kina daqe oti{la od Amerike u domenu brzih pruga. Po ovome }emo ~ak i mi uskoro boqi od SAD)

„Ova civilizacija je ponudila "ja" kao po~etak, sredinu i kraj svega, a to nije dobro. Dozvoqene su la`i, manipulacije, ~ak je to prihvatqivo pona{awe qudi i pojedini smatraju da su mnogo pametni kada nekoga prevare. Zakazali smo kao roditeqi, nismo na{oj deci uspeli da prenesemo smisao na{eg postojawa, a to je da qubimo svoga bli`wega i u~inimo ovaj svet boqim" (Glumica Tawa Bo{kovi})

^ovek od re~i „Kada imate da Srpska napredna stranka mene zvani~no naziva pqa~ka{em, ho{taplerom, lopovom, silexijom, prevarantom i tako daqe i to ponavqaju iz nedeqe u nedequ, onda je to suprutno svemu onome za {ta se ja zala`em" (Za Aleksandra [api}a, kandidata SNS za gradona~elnika Beograda, Tviter je tu da ga podseti na re~i koje je govorio ne tako davno)

Ako povu~ete tu`be oprosti}emo vam naplatu obrade kredita „Ponovo preporu~ujemo korisnicima kredita da odustanu od tu`benih zahteva protiv banaka, kojima poku{avaju da doka`u nezakonitu naplatu obrade kredita, a zauzvrat }e se banke odre}i naplate svojih tro{kova koje su imale u ovom sporu" (Udru`ewe banaka Srbije, u saop{tewu povodom pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda)

IZME\U DVA VIKENDA

Ko su dobitnici Sretewskih priznawa: Me|u laureatima mitropolit Ilarion, Miroslav Lazanski, Xoni Dep Mitropolit Ilarion Alfejev, prvi ~ovek Angole @oao Manuel Gonsalve{ Lorenso, predsednica Republike Srpske@eqka Cvijanovi}, kao i Milan Kneèvi}, jedan od lidera DF u Crnoj Gori, nalaze se me|u dobitnicima najvi{ih priznawa koje je povodom Dana dràvnosti, na Sretewe, uru~io predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Mitropolit Ilarion, predsednik Odseka za spoqne poslove Ruske pravoslavne crkve i Kneèvi} dobitnici su Ordena srpske zastave prvog stepena, a predsednici Lorenso i Cvijanovi}eva Ordena Republike Srbije na lenti. Posthumno su odlikovani, pored ostalih, policijski general Veqko Radenovi}, heroj odbrane Kosova, legendarni ko{arka{ki radnik Du{an Duda Ivkovi}, ~uveni slikar Vladimir Veli~kovi}, kwièvnik Radovan Beli Markovi}. Sve~anost, povodom Dana dràvnosti, odràna je u utorak, 15. februara u Predsedni{tvu Srbije, a me|u ovogodi{wim laureatima, uz holivudskog superstara Xonija Depa, koji je odlikovan Zlatnom medaqom za zasluge, jo{ su i Jasu{i Aka{i, koji je zavredio Orden srpske zastave drugog stepena za zasluge tokom mandata u svojstvu specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za biv{u Jugoslaviju 1994-1995, kao i general Xon Heris, komandant Nacionalne garde Ohaja (Orden srpske zastave drugog stepena). Sretewski orden prvog stepena, povodom 950 godina od osnivawa, pripao je Manastiru Sveti Prohor P~iwski, zatim Srpskom lekarskom dru{tvu povodom 150 godina postojawa, Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu (161 godina), Narodnom pozori{tu u Ni{u (povodom 135 godina), i Narodnom pozori{tu u Uìcu povodom 160 godina od prve pozori{ne predstave. Sretewski orden prvog stepena dobio je i Du{an ^krebi}. Galerija Matice srpske (175 godina postojawa), Srpska kwièvna zadruga (130 godina) i Srpska ~itaonica u Irigu (180 godina) dobitnici su Sretewskog ordena prvog stepena, ba{ kao i politi~ar I{tvan Pastor, dok je Klinici za pul-

mologiju KCS (90 godina) pripao Sretewski orden tre}eg stepena. Me|u ovogodi{wim laureatima su i Zoran Jankovi}, gradona~elnik Qubqane (Sretewski orden tre}eg stepena), Xon Kapelo, predsednik Fondacije „Halijard“ (Orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena), Stanislav Jankovi}, Mi}o Vuki} i Branko Tupawac, iz srpske dijaspore na Kipru, u [vajcarskoj i SAD (Orden Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena), kao i u~iteqica srpskog jezika i kulture Senka Crevar iz O[ „Gvozd“ u Vrginmostu. Poznatom sportskom radniku Dobrivoju Tanasijevi}u Den Tani pripala je Zlatna medaqa za zasluge, ba{ kao i ~uvenom filmskom producentu Remu Bergmanu, Klubu studenata tehnike u Beogradu (65 godina postojawa), ali i mr Hiro{iju Jamasakiju Vukeli}u, prevodiocu za japanski jezik i kwièvnost. Petar Petrovi} Pepi, predstavnik Udruèwa starih srpskih ratnika u Parizu, dobitnik je Zlatne medaqe za zasluge, kao i pisci Gojko \ogo, Rajko Petrov Nogo, istori~ar Predrag J. Markovi} i Me|unarodni filmski festival Fest. Zadu`binar Petar Srni} (84), iz Ostre nadomak â~ka, dobitnik je Zlatne medaqe za zasluge. Ista priznawa idu u ruke i Miletija Mladenovi}a iz sela Krìnce kod Vladi~inog Hana, p~elara Veroquba M. Umeqi}a iz Kragujevca, dr Katarine Kosti} iz Beograda i Boìdara Ceki}a, predsednika Saveza invalida rada Srbije. Me|u ovogodi{wim dobitnicima su i Ladislav Hamran, predsednik „Euroxasta“, Dina i Jovan Rajs, intelektualci iz [vedske, borci protiv antisemitizma i za odràvawe kulture se}awa na Holokaust, firme „Termomont“, „Anil Nebi Teklas“, JUMKO, „Banka Po{tanska {tedionica“, NIP kompanija „Borba“. Postuhmno - to su, pored generala Veqka Radenovi}a, Dude Ivkovi}a, Vladimira Veli~kovi}a i Belog Markovi}a, i Milutin Dobri}, Ivan Tasovac, dr Ana ôporda Fi{er, Boris Komneni}, Dara âleni}, Mirjana Mari}, Nenad Nenadovi}, Marinko Rokvi}, Merima Wegomir i Miroslav Lazanski.

ZVU^I KAO NAU^NA FANTASTIKA

Vu~i} nije imao TV duel 9 godina i 9 meseci! Zvu~i kao nau~na fantastika, ali predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ve} gotovo deset godina izbegava da se suo~i sa svojim politi~kim protivnicima i sa wima se na|e o~i u o~i na malim televizijskim ekranima! Vu~i} je u posledwem TV duelu u~estvovao toliko davno, da se gotovo vi{e niko i ne se}a ko mu je bio protivnik. On je tada verovatno i sam bio opozicija i vapio za televizijskim minutima, koje danas halapqivo prisvaja samo za sebe. Nekada su se na televizijama mogli videti dueli predsedni~kih kandidata, ali i politi~ara stranaka na vlasti i onih u opoziciji. A onda je do{lo "zlatno doba" pod Aleksandrom Vu~i}em koji ima ubedqivo najvi{e minuta na televizijama, naravno, bez bilo koga da mu se u bajkama koje pri~a suprotstavi. Obe}avao je da }e na duel iza}i i to sa ~ak petoricom protivnika i da }e sigurno na}i vremena za okr{aje sa opozicionim liderima u televizijskim studi-

Predsednik celu deceniju gostuje gotovo svakodnevno na svim kanalima, obavezno bez duela jima. Obe}avao je isto nakon svakih dobijenih izbora, ali se tako ne{to nije desilo do dana{weg dana. - Dovedite ih petoricu i ja }u iza}i na kraj sa wima petoricom bez ikakvih problema. Dovedite svu petoricu, ja }u da ih pobedim, i to kod vas u studiju. Samo mi dajte da imam isto vremena koliko ga imaju wih petorica. Wih petoricu dovedite. Sa potpuno razli~itim stavovima i pobedi}u ih svu petoricu zajedno

- rekao je Vu~i} na RTS-u davne 2017. Predsednik, me|utim, nije imao dovoqno hrabrosti, ili {to bi on rekao - vremena, da se sa suo~ava sa bilo kim u studiju. Jedino {to smo od wegovog obe}awa dobili jesu vi{e~asovni monolozi na tobo`wim konferencijama za medije i brecawe na novinare. Kako }e Vu~i} gledati na TV duele kada ne bude bio na vlasti, mo`da saznamo ve} 3. aprila.

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

Srp~i}i, dignite tri prsta! Na delu je opasan test - neko èli da se stidimo jer smo Srbi Pi{e: Predrag Vasiqevi} [ta je to pogre{no uradio Milo{ Stojni}, nastavnik hemije u Osnovnoj {koli „Branko Radi~evi}“ u Novom Sadu, pa su morali da ga suspenduju sa posla? U maniru boq{evi~ke krutosti, globalisti~ke bezdu{nosti i tobo`we discipline, nastavnik je ka`wen jer je objavio fotografiju sa svojim |acima na kojoj su svi digli tri prsta i ispod koje je napisao „Srp~i}i moji“. Hitno i odlu~no, presudili su u „komitetu“ da je to „zlo~in“ i razrezali kaznu. Po{to nam u {kolskom sistemu sve savr{eno funkcioni{e, do perfekcije je utegnut vaspitno-obrazovni proces i |ake kao dràva i zajednica u svakom smislu izvodimo na pravi put, na{ao se neki tamo hemi~ar Milo{ da uru{ava besprekornu gra|evinu sveop{te edukacije budu}ih generacija. Sa tri prsta Srbi su devedesetih godina sru{ili poredak Slobodana Milo{evi}a i postali — Evropejci. Sa tri prsta Srbi u Beogradu do~ekuju Novaka \okovi}a, ko{arka{e, odbojka{e, olimpijske {ampione, posle osvajawa trofeja. Sa tri prsta Srbi pevaju na svadbama, raduju se u kafanama, navijaju na utakmicama, proslavqaju praznike, ispra}aju decu u vojsku i na „privremeni“ rad u inostranstvo. Ni{ta se ne bi desilo nastavniku Milo{u da je, pristojno i tolerantno, ra{irio u odeqewu NATO zastavu u slavu Alijanse koja nam je razorila dràvu 1999. godine. Ni{ta se ne bi desilo Milo{u da je izbacio simbole Evropske unije, logo Me|unarodnog monetarnog fonda ili oznake multinacionalnih korporacija — „Koka-kole“, „Marlbora“ ili „Suzukija“. Ni{ta mu se ne bi desilo ni da je razvio zastavu duginih boja, pozvao na „zelenu revoluciju“, zabrinuo se transparentom zbog klimatskih promena u svetu ili da je pozvao na pravno obavezuju}i sporazum sa nezavisnim Kosovom i demokratskom ikonom Aqbinom Kurtijem. Novom dru{tvenom alhemijom koja neprekidno u epruvetama me{a elemente kako bi Srbi prestali da budu ono {to jesu, Milo{ je ka`wen jer je citirao pesmu Jovana Jovanovi} a Zmaja „Pamtite deco“, u kojoj ~ika Jova u jednoj strofi poentira re~ju — srp~i}i: „Pamtite, deco, Ovaj trenut svaki, ûvajte spomen Od vremena taki’, Pamtite polet Srpskih sokolova, Va{ih otaca I va{ih dedova; Pamtite muke

I usklike wine, Pamtite {ta zbore, Pamtite {ta ~ine; Pamtite im staze, Pamtite im pute, Pamtite bitke I bojeve qute! I silne `rtve Ove stvari svete, Srp~i}i mali, Zaboravit ne’te! Nastavnik Milo{ svojom objavom nije nikoga pozvao na nasiqe. Nastavnik Milo{ nije pozvao na ru{ewe ustavnog poretka. Nastavnik Milo{ nije potpirio me|unacionalnu mr`wu, nije pogazio razli~itosti, nije diskriminisao nikoga. Ali o~igledno je da ulazimo u novu fazu globalnog projekta, gde se svi srpski simboli moraju ne samo izbaciti iz Republike Srpske i iz Crne Gore, ve} i iz same Srbije. Neko èli da nam kaè da su srpska tri prsta isto {to i kukasti krst. Da je to oznaka {ovinisti~kog i genocidnog zla, a ne iskonske qubavi prema svojoj zemqi. Neko èli da nam poru~i da je na{ pravoslavni i nacionalni pozdrav isto {to i nacisti~ki ispruèna ruka demona. Neko èli da uputi opomenu svima da }e biti ka`weni, izolovani i prokaèni ako budu vaspitavali decu u duhu srpske istorije i tradicije. Nekome je ciq da zastra{i, ìgo{e, obeleì. Nekome je ciq da Srbi postanu amorfna globalna masa bez sopstvenih simbola, nacionalnih predznaka, zdravih patriotskih pobuda. Svi smo mi odrasli na ameri~kim filmovima. I svi smo gledali kako se u wima kroz dràvne simbole podiè i budi patriotizam. Remek-delo Majkla îmina „Lovac na jelene“ zavr{ava se tako {to posle turobne vijetnamske tragedije koju su izazvali i izveli Amerikanci, posle zlo~ina i sveop{tih raspada, oni koji su preìveli u dramati~nom i emotivnom kre{endu pevaju pesmu „Bog blagoslovio Ameriku“. I te i sli~ne slike su nam kroz jedan pozitivan amerikanizovani patriotski naboj nametane izme|u redova decenijama. I sve u redu. I sve po{tujemo. Lepo je da se vaspitavaju deca bez mr`we da su pripadnici svakog naroda na svetu. Ali ako srpsko dru{tvo pre|e preko odluke birokratskih `birova, budnih partijskih cenzora i evrorobotizovanih }ata, da se kazni nastavnik Milo{, onda vi{e ne}e biti kraja dotucavawu elementarnog nacionalnog ponosa. Pamtite deco! Srp~i}i, uzmite se upamet.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

SRPSKA POSLA

SRBIJA PUNA DEVIZNIH PENZIONERA

âk 750 miliona evra dobiju najstariji Srbi iz inostranstva, za godinu dana Oko 240.000 penzionera u Srbiji, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ~ek u devizama i po tom osnovu se godi{we isplati oko 750 miliona evra. Najvi{e penzija stiè iz Nema~ke, Hrvatske i Austrije i samo iz ove tri dràve je gotovo 130.000 korisnika, kojima je u 2020. ispla}eno ~ak 410 miliona evra. S druge strane, Srbija je van granica na{e zemqe poslala oko 62.500 penzija, od kojih je oko 49.000 korisnika sa prebivali{tem na teritoriji dràva na prostoru biv{e SFRJ. Najve}i broj ~ekova ide u Nema~ku oko 8.000 i u BiH gotovo 21.000. Kako navodi Zoran Panovi}, direktor Zavoda za socijalno osigurawe, Srbija trenutno ima zakqu~ena 32 sporazuma kojima su uglavnom obuhva}ene oblasti penzijskog i invalidskog, zdravstvenog, osigurawa za slu~aj nezaposlenosti i porodi~nih davawa. U toku su pregovori za zakqu~ivawe sporazuma sa Tunisom, Azerbejxanom, Ukrajinom i Australijom, kao i pregovori za izmenu postoje}e Konvencije sa Poqskom. - Posledwi sporazum koji smo potpisali je sa Kvebekom - kaè Panovi}. - Do sada smo imali dokument sa Kanadom iz 2019. koji obuhvata samo penzijsko osigurawe, ali on nije obuhvatao Kvebek u kome tako|e postoji brojna na{a emigracija. Ova pokrajina po wihovom zakonodavstvu ima pravo da zakqu~uje me|unarodne sporazume, pa smo posle nekoliko godina pregovora uspeli da 2.

februara potpi{emo sveobuhvatni sporazum. Najnoviji potpisani dokument na{e dràve i Kvebeka obuhvata ne samo oblast isplate penzija, ve} }e omogu}iti i sabirawe staà iz obe dràve, ali i zdravstveno osigurawe, povrede na radu i profesionalna oboqewa. - Sporazum je {iri od onog koji imamo sa Kanadom. Sada zaposleni, ali i ~lanovi wihovih porodica imaju pravo da se le~e o tro{ku tamo{weg zdravstve-

ISPLATA UGLAVNOM U EVRIMA Penzije se iz Srbije trenutno ispla}uju u 35 dràva od kojih sa 30 dràva po osnovu postojawa sporazuma o socijalnom osigurawu, a u pet po osnovu reciprociteta. Novac stiè u konvertibilnim valutama, u dràve Evropske unije u evrima, kao i u dràve na prostoru biv{e SFRJ, dok u pojedine dràve i u drugim konvertibilnim valutama, kao {to su {vajcarski franak, kanadski, australijski i ameri~ki dolar, britansku funtu, {vedsku krunu.

P p i B @IVETI

U SRBIJI

nog osigurawa, a tako|e imaju pravo na davawe kada su u pitawu povrede na radu i profesionalna oboqewa. I studenti iz Kvebeka koji se {koluju u Srbiji, kao i na{i koji su na tamo{wim fakultetima mogu da se le~e o tro{ku fonda. Panovi} nagla{ava da je ve}ina sporazuma koje na{a dràva potpisuje reguli{e penziono i zdravstveno osigurawe, dok se sa dalekim zemqama potpisuju samo dokumenti koji omogu}avaju priznavawe staà. Takvi su, primera radi, oni sa Kinom i Kanadom. - Pripremqeni su dvojezi~ni formulari, na srpskom i francuskom, koje zainteresovani mogu da dobiju kod slu`benika u RFZO i PIO. Wihovo je samo da podnesu zahtev i obezbede dokaze. Komunikacija slu`benim putem mnogo je lak{a za korisnika, nemaju potrebe da putuju u te zemqe u kojima su ostvarili sta` ili da im pi{u, ve} za wih sve to rade slu`benici fondova - kaè on. Sporazum sa Ruskom Federacijom je, prema Panovi}evim re~ima, bio pun pogodak, po{to je stiglo ve} nekoliko hiqada zahteva: - Dobra stvar je {to on uzima u obzir i godine staà ostvarene pre potpisivawa sporazuma. Veliko interesovawe je i za priznavawe staà ostvarenog u Kanadi, oko 1.000, a u posledwe vreme i sa Turskom. Sa druge strane, u velikoj dràvi kakva je Kina imamo tek nekoliko molbi za ostvarivawe penzije. M. T.

 Danas za ru~ak ne}emo imati meso. Pojeo ga je ekonomski tigar.

 OKoliko nisko treba da padne{ da bi na izbornoj listi bio visoko?

 [ta }e biti sutra? Otkud znamo, ne gledamo mi tako daleko!

 Za Dan zaqubqenih svi zaqubqeni u tu|e ène dobi}e od dràve po 100, a zaqubqeni u svoje ène po 200 evra. Ve}a je muka i podvig.

 Svuda u svetu mo`e{ da ka`e{ da si Srbin. Jedino je u Srbiji to malo rizi~no...  Nau~nici su ~ipovali jednog politi~ara i sad pa`qivo prate wegovo kretawe iz partije u partiju i iz poslani~ke grupe u poslani~ku grupu...

 Kupite na{e nezavisne analiti~are. Mo`e na komad, mo`e i u rinfuzi.  Jednog {to na televiziji stalno ispada glup pitali kako se ose}a. - Prvi put je te{ko, posle se navikne{.

 Stawe u vaterpolo klubu Crvena zvezda: Igra~i se jo{ odr`avaju na vodi, ali su navija~i ve} dotakli dno...

 Donedavno sam za 50 dinara mogao sam da kupim dva hleba, a sad mogu samo jedan. Neko mi je pojeo ceo hleb!

 Srozao nam se moral ko ~arapa...

 Dogodio se pravni presedan. Pravda je pobedila.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Put u pakao je poplo~an dobrim namerama" „Ko mnogo govori, ili mnogo zna, ili mnogo la`e“ „Trenutak pomo}i je boqi od deset dana saose}awa“ Narodne poslovice

„Moj mozak je samo prijemnik. U svemiru postoji jezgro iz kojeg crpimo znawe, snagu, inspiraciju. Nisam pronikao u tajne ovog jezgra, ali znam da postoji“ Nikola Tesla

„^ovek ne stari ravnomerno uz ~asovnik nego ponekad za tri dana vi{e no za godinu “ Milorad Pavi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

UKRAJINSKA KRIZA:

Po~ela beànija - Ukrajinu prvi napu{taju zapadni instruktori, savetnici, Bondovi i sitna boranija Posle silnih obe}awa da }e spasiti Ukrajinu od zle Rusije, i SAD i Evropska unija su se dale u beg iz Kijeva! Beè svi – i instruktori iz ameri~ke nacionalne garde i Xems Bondovi iz britanskog SAS, i ambasade, i aviokompanije, i ostala sitna boranija. Ba{ kao {to su svojevremeno beàli iz Sajgona, a sasvim nedavno i iz Kabula. A beè i ukrajinski oligarsi, novac je odavno pobegao, ostali su oni koji bi, u hipoteti~kom ratu, morali da ginu za tu|e interese… Zapad je tako, prete}i Rusiji, kaznio – Ukrajinu. I to nije ni{ta novo. Tako se beàlo i iz drugih zemaqa koje su Amerikanci branili. Gadafi jeste bio diktator, ali je upozoravao Blera - ako uni{tite mene, zapqusnu}e vas talas izbeglica koji ja zadràvam. To je izgledalo nerealno kao Arapsko prole}e, koje je uni{tilo mnoge stabilne zemqe. Za{to - niko vi{e i ne pamti. Ali Gadafi je morao da strada. I Sadam Husein je bio diktator, ali ameri~ka intervencija u~inila je da Irak postane halifat. Ubijeno je najmawe 200.000 qudi. A Sadam je imao stabilnu zemqu i nije imao hemijsko oru`je. Organizovali su surovu medijsku kampawu protiv wega, da bi je krunisali pojavom ameri~kog dràvnog sekretara u UN Kolina Pauela, koji pred celim svetom trese bo~icu sa la`nim otrovom. A onda je usledila kazna…

IZMI[QENE RUSKE PRETWE

To isto, samo jo{ usavr{enije, potpomognuto najnovijim tehnolo{kim sredstvima, mnogo beskrupuloznije, danas rade sa Rusijom. Izmi{qene ruske pretwe izgovara li~no ameri~ki predsednik, a za wim svi wegovi saradnici, kao i plejada vazala iz zapadne Evrope koja je svesna da opasnosti nema, ali nema ni hrabrosti da se suprotstavi svetskom hegemonu koji je na silaznoj putawi, u mukama se opra{ta sa svojim mestom jedinog gospodara sveta i ne libi se da za sobom povu~e ~itav taj svet. Mediji koji sebe nazivaju demokratskim, ne zadovoqavaju se objavqivawem vesti, oni ih proizvode. Nekad ugledni „Blumberg“ je video i objavio da je ruska vojska u{la u Ukrajinu, i pustio da ta la` stoji na sajtu vi{e od pola sata, da bi je prosto povukao. Imali smo spremne vesti za razne situacije – pa smo pustili pogre{nu, obja{wavaju. I nastavqaju da licitiraju datumima. Rat jo{ nije po~eo, ali }e po~eti sutra, Ups, opet pogre{an tekst, preksutra… ne, nije ni taj… 16. februara… ne 22… u stvari – mo`da }e po~eti, a mo`da i ne}e… Ali ciq je postignut. Samoprogla{eni branioci ukrajinske demokratije, Amerika, a za wom i EU, grmi kazni}emo Rusiju– stra{nim, stra{nijim, najstra{nijim, naj, naj, naj, naj... ima li daqe - stra{nijim. Nesre}na Ukrajina vapi – prestanite da nas pla{ite, niko nas ne napada, samo ih kaznite - i dajte nam para i oru`ja da se branimo – za svaki slu~aj! A svima wima je ba{ dobro do{la ba{ takva, prete}a, opasna Rusija. I Evropa i Amerika se suo~avaju s ideolo{kom,

ekonomskom i socijalnom krizom. Zato je potreban spoqa{wi neprijateq protiv koga se mogu ujediniti i koji bi mogao biti kriv za sve. I jo{ se mogu osloboditi starih tipova oru`ja, otvaraju}i prostor vojnoj industriji za proizvodwu novog... A Ukrajina – nek sama ~eka tu „stra{nu“ Rusiju.

EVROPA SHVATILA TRI KQU^NE STVARI OKO UKRAJINSKE KRIZE

Evropske zemqe, a ~lanice NATO-a, sve vi{e shvataju da im sukob sa Rusijom nije potreban. Nije re~ samo o ekonomskom interesu, ve} se radi o egzistencijalnom pitawu, kaè diplomata Zoran Milivojevi} povodom podizawa tenzija oko Ukrajine. Iako se gotovo svakodnevno ~uju ameri~ke pretwe da }e Rusija platiti visoku cenu ako u~ini bilo kakav pogre{an korak, Milivojevi} veruje da Moskva nema nikakvu nameru da izvr{i invaziju na Ukrajinu. On smatra da generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i daqe drì visoko tenzije zarad NATO-ovih potreba, ali da ona u stvarnosti bledi. „Nikad vi{e nismo ~uli re~ ‘diplomatija‘ nego u posledwih dva meseca i nikad ruska diplomatija nije bila aktivnija. Uz pun rizik da ne budem u pravu ponovi}u da rata ne}e biti. Pitawe bezbednosti u Evropi odnosno pro{irewe NATO-a i ekspanzija naoruàvawa zemaqa isto~nog krila je bio povod Moskvi da otvori tu temu, ali se nadam da ne}e do}i do zao{travawa odnosa,” rekao je Milivojevi}.

Milivojevi} pozdravqa zrelost nekih politi~kih struktura u Evropi, jer se cela pri~a i odnosi na taj kontinent. Uprkos retorici iz Va{ingtona, on ka`e da su evropski lideri shvatili tri kqu~ne stvari. „Ne sme se ponoviti istorija u Evropi, pitawe bezbednosti u ovom slu~aju je weno, evropsko pitawe, i tre}e, da je Rusija evropska dr`ava i da to pitawe tre-

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

LAKOĆA

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h ba raspraviti sa wom. Videli smo stav Nema~ke i Francuske, ali i Ma|arske da one ne razmi{qaju ni o kakvom ratu”, rekao je on.

VELIKA BRITANIJA POKU[AVA DA OSTANE NA VELIKOJ SCENI

Na pitawe odakle onda ratoborne izjave generalnog sekretara Alijanse i britanskog premijera Borisa Xonsona, na{

sagovornik podse}a da Velika Britanija nije vi{e ~lan EU i da smo svedoci da u posledwe vreme nastoji da projektuje nekakvu svoju spoqnu politiku i da se vrati na globalnu scenu, a da je i drugi akteri prihvate kao veliku silu. „Za to nema argumenata, ali ona ~ini velike napore da to doka`e u praksi, a ostaje da se vidi koliko }e to biti uspe{no. Kad

SInce 1994

je re~ o Stoltenbergu, smatram da je on integrisan u tu po~etnu poziciju o intervenciji koja ‘samo {to nije‘ i prakti~no je bio izvo|a~ kqu~nih radova koji je trebalo da tu tezu podignu na najvi{i nivo. Samim tim, to je ubrzano naoru`avawe isto~nog dela NATO-a i demonstracija teze da predstoje sukobi za koje Alijansa mora da bude spremna”, obja{wava Milivojevi}.

VOJNE VE@BE RUSIJE I BELORUSIJE TRN U OKU ZAPADU

On prime}uje da zapadnim zemqama smeta odràvawe rusko-beloruske vojne ve`be, iako je to potpuno prirodno budu}i da je re~ o asocijaciji dràva. Ukoliko, dodaje on, NATO ima pravo da do|e do granica Rusije, niko ne moè da o~ekuje da Moskva na to gleda skr{tenih ruku. „Rusija ima sva prava da preduzima sve korake kada je re~ o bezbednosti ali i odvra}awu sa svoje granice. Sa druge strane, Belorusija sama odlu~uje o prisustvu ruskih trupa na svojoj teritoriji. Tim povodom se oglasio i ODKB, legitiman savez koji ima pravo da reaguje imaju}i u vidu da se sa druge strane nalazi NATO”, rekao je na{ sagovornik. Kao najbitniju ~iwenicu za shvatawe globalnih prilika danas, Milivojevi} podse}a na jo{ jednu stvar, a to je ono {to su usaglasili lideri Vladimir Putin i Si \inping na otvarawu Olimpijskih igara u Kini. Wihov stav prema NATO-u, svetskoj bezbednosti i poretku je izuzetno vaàn dokument koji je obeleìo po~etak ove godine. „To je najva`nija manifestacija odlu~nosti druge dve velike sile, pored SAD, o za{titi me|unarodnog poretka i o prevenciji opasnosti od nekakvog sukoba. Upravo tom vrstom za{tite zagarantovano je po{tovawe principa Poveqe Ujediwenih nacija, sistema bezbednosti koji je na tome zasnovan i svetskog poretka koji je na snazi”, zakqu~io je Milivojevi}. R. N.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

QUBOMIR SIMOVI], srpski akademik, dramski pisac, pesnik

VLADIMIR PUTIN

Srbijom upravqaju qudi malog obrazovawa i velikih ovla{}ewa

ôvek u koga gleda ceo svet Nakon {to je ovog vikenda razgovarao sa ameri~kim predsednikom Xozefom Bajdenom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, o~i sveta uprte su u Vladimira Putina u i{~ekivawu daqeg razvoja situacije sa krizom u Ukrajini. Bajden je upozorio ruskog predsednika na „te{ke i brze posledice“ sa kojima }e se Moskva suo~iti ako bude napala Ukrajinu, dok je Putin u razgovoru sa Makronom ocenio optu`be protiv Rusije o neposrednoj invaziji na Ukrajinu kao „provokativne spekulacije“. Prema ranijim ameri~kim obave{tajnim podacima, Rusija navodno ove nedeqe planira invaziju na Ukrajinu. „Bez Putina nema Rusije“ – stav je zamenika {efa protokola Kremqa, a sa wim se slaù i milioni Rusa koji decenijama iznova biraju da Vladimir Putin ostane na vlasti, bilo kao premijer ili kao predsednik. Rusi su ve} doìveli da se on prebaci sa naimenovanog premijera (1999) na izabranog predsednika (2000-2008), pa nazad na premijera (2008-2012) i ponovo na predsednika (2012).

„Bez Putina nema Rusije“ - stav je zamenika {efa protokola Kremqa, a sa wim se slaù i milioni Rusa koji decenijama iznova biraju da Vladimir Putin ostane na vlasti, bilo kao premijer ili kao predsednik Rusija je u 21. veku znala samo za Vladimira Putina kao vo|u. Vladimir Vladimirovi~ Putin ro|en je 7. oktobra 1952. u Lewingradu, sada{wem Sankt Peterburgu. Studirao je pravo na Lewingradskom dràvnom univerzitetu, gde je diplomirao 1975. Za vreme Sovjetskog Saveza bio je 16 godina agent tajne slu`be KGB. Dostigao je ~in potpukovnika pre nego {to je 1991. podneo ostavku da bi se upustio u politi~ke vode u Sankt Peterburgu. Preselio se u Moskvu 1996. godine i pridruìo se administraciji predsednika Borisa Jeqcina. Brzo je napredovao i postao je vr{ilac du`nosti predsednika 31. decembra 1999, kada je Jeqcin dao ostavku. Iako je ranije uvek àlio zbog pada SSSR, nedavno je izjavio da je raspad zemqe pre tri decenije predstavqao „tragediju za ve}inu gra|ana“. Kako je prenela dràvna novinska agencija RIA Novosti, ova Putinova izjava na}i }e se u predstoje}em dokumentarnom filmu pod imenom „Rusija. Nedavna istorija“, kao i wegovo „priznawe“ da je neko vreme vozio taksi kako bi „spojio kraj sa krajem“ nakon raspada SSSR. I dok ga neki uzdiù na pijedastal kao jednog od najve}ih svetskih dràvnika, a drugi ga osu|uju za nedemokratsku vladavinu, Putin pored politi~ke karijere ima i razna druga interesovawa. Od 11. godine aktivno se bavi xudom i sambom (ruska borila~ka ve{tina). Nosilac je crnog pojasa u karateu. Voli skijawe, igra hokej na ledu i provodi aktivne odmore u Rusiji, odlaze}i na rafting, jahawe i u ribolov. Bavi se za{titom retkih ìvotiwa, a posebno takvih kao {to su amurski tigar, beli kit, sne`ni leopard i beli medved. Bio je oèwen Qudmilom Putin, sa kojom ima dve }erke. M. T.

Sa ìvim klasikom na{e dramske kwièvnosti – upravo se u dva teatra u Srbiji, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu i Kru{eva~kom pozori{tu, postavqa ûdo u [arganu, na repertoaru su i [opalovi}i i Hasanaginica, a ovi tekstovi igraju se i {irom regiona, pa i sveta, svojevremeno ~ak i u dalekom Japanu, dramskim piscem i akademikom Qubomirom Simovi}em – pri~amo o aktuelnim de{avawima. n [ta traì Me{trovi}eva skulptura „Milo{ Obili}“ u zgradi Bezbednosno-informativne agencije? [ta }e spomenik jednom od najve}ih, a oklevetanom junaku, na mestu gde su {pijuni, `biri, potkaziva~i? Je li to, u ovo pervertirano vreme, prostor hrabrosti i juna{tva? – Mogu samo da kaèm da Me{trovi}evom Obili}u nije mesto u instituciji u koju je preme{ten. Wemu je mesto u muzeju, gde je dostupan qubiteqima umetnosti, studentima, istraìva~ima. A ko }e tamo, gde su ga ko zna kako i za{to premestili, da ga gleda, da ga studira, da na wemu u~i? Ako neko èli da istraùje Me{trovi}evu umetnost, treba li da ide u Narodni muzej, ili u Bezbednosno-informativnu agenciju? Ovom zemqom upravqaju qudi malog obrazovawa i velikih ovla{}ewa. Posledice toga, posledwih godina, vide se na svakom koraku. U Beogradu, u posledwe vreme, ni{ta nije tamo gde mu je mesto. n Kad se pro{le godine u ovo doba opomenusmo Sretewskog ustava i praznika dràvnosti, koji se na wemu zasniva, rekoste, tada, da je u ovoj dràvi i do danas vladaju}eg Ustava stalo kao do lawskog snega. Kao potvrda ovih va{ih re~i, godinu dana kasnije, dogodio se i referendum o promeni Ustava. Kome je taj referendum, i za{to, sada trebao? – Predsednik republike se pona{a kao da je Srbija wegovo privatno vlasni{tvo. Ignori{u}i i wen Ustav, i wene zakone – pogledajte samo kako je do{lo do podizawa Beograda na vodi! – on odlu~uje o svemu. [to je najlep{e, u tome ga svesrdno podràvaju saradnici kojima se okruìo, i koji ga u svakoj prilici, bez mere i stida, slave i hvale. Ako svaki dan slu{a ponizne pohvale svoje premijerke i svojih ministara, ako svaki dan slu{a pitawa kao {to je ono kojim se proslavila guvrenerka Narodne banke – „Aleksandre, da li te ovaj narod zasluùje?“ – nije ~udo {to }e on, osokoqen takvim pitawima, izjaviti da „jo{ od Berlinskog kongresa na{a zemqa nikad nije bila uspe{nija nego danas“ – danas, kada je on na wenom ~elu. Moram da kaèm da je to ulagivawe

i dodvoravawe u ovom sistemu ne samo uobi~ajeno, nego je i dominantno. n U me|uvremenu, ovoj se vlasti s vremena na vreme „doga|ao narod“, s najve}im uspehom kada su ta doga|awa bila vezana za ekolo{ke probleme. Da li smo to mi, kao deo sveta, shvatili da je dogorelo do nokata? Jesmo li postali svesni da ne}emo na ~emu imati da gradimo patriotizam ako zemqe u kojoj ìvimo, i naroda koji je ~ini, vi{e ne bude? – To {to se doga|a sa Jadrom i drugim na{im krajevima, sa ugroàvawem onoga bez ~ega nema ìvota – sa ugroàvawem vazduha, vode i zemqe – odavno me ne iznena|uje. S tim problemima sam se neposredno suo~avao onda kada je Srpska akademija nauka i umenosti branila Mokru Goru, a potom i druge na{e oblasti, od otvarawa rudnika nikla. Ali bih, ako dozvoqavate, va{u pa`wu skrenuo na jo{ jedan problem. Naime, ni{ta boqe od takvog odnosa vlasti prema prirodnoj sredini nije ni wen odnos prema suverenitetu zemqe. [to tako|e moè da ima katastrofalne posledice. Toma Nikoli} u svoje vreme je izjavio da ne bi imao ni{ta protiv da Srbije bude ruska gubernija. To nam nije smetalo da ga izaberemo za predsednika. [to vi{e govori o nama nego o wemu. Kasnije, kad je Viktor Orban objavio mapu velike Ma|arske, u koju su ukqu~ene i teritorije Hrvatske, Slovenije, Rumunije i Srbije, na to su o{tro reagovali i Zoran Milanovi}, i Borut Pahor, i rumunski predsednik Klaus Joanis. Samo je Vu~i} }utao. I ne samo da je }utao – on ide i daqe. Ve} sam pisao o tome kako je on izjavio da je bio {okiran {to su tokom demonstracija u leto 2020. godine demonstranti o{tetili fasadu Gradske ku}e u Novom Sadu. „[okirani smo – kaè on – jer u Novom

Da nema vetra, pauci bi nebo premreìli n Zaduva ovih dana ko{ava, taj za{titni znak Beograda, prodre do kostiju, ali i pro~isti vazduh, koji ~esto bez we postaje opasan za disawe, a pro~isti mo`da i ku`nu atmosferu epidemije. „I pitam se {ta }e nas spasiti: / bog, revolucija ili higijena?“, pitate se u pesmi „Ko{ava“? – Du{an Mati} je voleo da citira narodnu poslovicu: „Da nema vetra, pauci bi nebo premreìli.“ Za razliku od tog narodnog mudraca, koji kaè vetar, ja kaèm ko{ava, ali je o~igledno da i on i ja imamo na umu istu misao.

Sadu 1941. godine, kada su Hortijeve fa{isti~ke jedinice upale, one nisu o{tetile fasadu, zgradu Gradske ku}e. Neki qudi sino} jesu.“ ôvek je smetnuo s uma Novosadsku raciju, gde su ma|arski fa{isti pobili nekoliko hiqada Srba i Jevreja. n Za{tita suvereniteta zemqe je, po Ustavu, obaveza predsednika republike. A odbrana prirodne sredine, s obzirom na to kako se stvari razvijaju, trebalo bi da bude obaveza svih gra|ana. Videli smo, na primer, da je bilo va`no da ispred jednog kamiona stane jedna èna, glumica Svetlana Bojkovi}, pa da javnost shvati veli~inu i dramatiku problema. Za wom, ili sa wom, nastupili su i drugi umetnici. Je li to, u stvari, bila wihova obaveza i du`nost, vi{e nego obi~nih qudi? – Bio sam redovan u~esnik u demonstracijama koje su se devedesetih godina pro{log veka odràvale u Beogradu. Posebno su bile dramati~ne one koje su se odràvale u jesen i zimu 1996/97. godine. Nismo se delili na javne, na poznate ili nepoznate li~nosti, na umetnike, slu`benike ili taksiste. Nalazili smo se pred zajedni~kim problemom, i zajedno smo se borili za wegovo re{avawe. I re{ili smo ga – ili smo verovali da smo ga re{ili – 5. oktobra. Danas su na sceni svi oni koje smo tada sa we oterali. Opet smo, dakle, pred istim problemima i qudima. I opet moramo da im se odupremo zajedno. A javne li~nosti bi mogle da daju primer. n A {ta }emo sa onima koji na svojoj koì i te kako ose}aju posledice ovoga {to se doga|a, a }ute, trpe, i ne istupaju? U jednoj od va{ih kwiga nalazimo i stihove: „Xaba ti ako si kazo u crkvi, / a na pijaci nisi!“ – To kaè jedan ~ovek u mojoj poemi Subota. Tome nemam {ta da dodam. n Najzad, ima li nade da }e oni uceweni, oni „prezreni na svetu“, u jo{ jednom od „odsudnih“ trenutka za ovu zemqu, smo}i hrabrosti i snage da kao junak va{e poeme kaù: „A ja nisam lopov / pa da moram da glasam za wega! / Ako ja imam moju glavu, {to moram? / [to da se pla{im? / Neka se pla{i onaj koji krade. / Od wegove mi sve}e nije sijalo. / Predsednik, pa {ta ako je predsednik? / Takvi se predsednici prave na banseku!“ – Ta poema je napisana 1973. godine. Me|utim, nezavisno od stihova koje navodite, ja iz svog ~itala~kog iskustva znam da pesma, dolaze}i u novi kontekst, otkriva nova zna~ewa i sadràje, i nove energije. Poezija je ìv organizam, koji reaguje i na okolnosti koje pesnik, kada je pisao, nije mogao predvi|ati. R. N.

eve nisu u}e. tnuo |arada

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

Zelenski: Ukrajina i daqe `eli u NATO Kanada uvodi vanredno stawe, kre}e u obra~un sa demonstrantima

Kao odgovor na proteste u Otavi, vlada premijera Xastina Trudoa po prvi put u istoriji odlu~ila da uvede vanredno stawe. To daje mqe mogu}nost Trudou da preduzme "specijalne privremene mere koje moìka sre-da nisu prikladne u normalnim vremenima". ari Xastin Trudo rekao je da se prvi put u istoriji Kanade pozvao na vezaZakon o vanrednim situacijama kako bi saveznoj vladi dao dodatna mer,ovla{}ewa da se nosi sa teku}im protestima protiv ograni~ewa panka-demije, prenosi kanadski Javni servis Si-Bi-Si. Sve- Kanadski Zakon o vanrednim situacijama, koji je zamenio Zakon o atiratnim merama osamdesetih godina pro{log veka, defini{e nacio. Zanalnu vanrednu situaciju kao privremenu "hitnu i kriti~nu situaciju" dru-koja „ozbiqno ugroàva ìvote, zdravqe ili bezbednost Kana|ana i ilaima takve razmere ili prirodu da prevazilazi kapacitet ili ovla{nego}ewe pokrajine da se time bavi". Kada kabinet proglasi vanredno stawe, ta odluka odmah stupa na snagu. Me|utim, obavezno je da u roku od sedam dana parlament potvrmondi tu odluku. Ako Predstavni~ki dom ili Senat glasaju protiv, proodiadu.gla{ewe vanrednog stawa se povla~i. koje Policija Otave tvrdi da broj demonstranta koji protestuju protiv 6/97.obavezne vakcinacije u kanadskoj prestonici ve}i od pripadnika sna, naga bezbednosti. Uprkos vanrednom stawu u pokrajini, demonstranti naignorisali pretwu hap{ewem i zatvorom i pohrlili su u centar grada Na-tokom vikenda. ble- Demonstranti su podigli {atore, binu, veliki ekran, pa ~ak i hiovodromasa`nu kadu na ulicama, ukqu~uju}i i onu koja se proteè ispred smozgrade parlamenta i kabineta premijera. bra. Policija Otave je saop{tila da je "zabrinuta u pogledu bezbednoadasti" ukqu~uju}i "agresivno, nezakonito pona{awe".

red movne

svoice e, i wiga o si

emi

oni “, u a za nage A ja sam {to a se ove nik, i se

ine. nastva kon`argakoje redR. N.

NAJVE]A 5G MRE@A NA SVETU:

Kina ima vi{e od 1,4 miliona baznih stanica Kina je postavila 1,43 miliona 5G baznih stanica do kraja 2021. godine, a u toj zemqi se nalazi 60 odsto globalne mreè. Jedna 5G bazna stanica u Kini trenutno opsluùje 10.000 qudi, {to je dvostruko vi{e nego krajem 2020, navode iz tog ministarstva. Dràvne investicije u 5G mreù dostigle su 29 milijardi ameri~kih dolara pro{le godine. Kina namerava da pro{iri 5G mreù i mreù opti~kih vlakana od jednog gigabita u 2022. godini. Plan je da broj korisnika 5G pre|e 560 miliona slede}e godine, a da na 10.000 korisnika bude raspore|eno 18 baznih stanica. Kina je vode}a svetska zemqa kada je u pitawu 5G mreà, a operatori u toj zemqi nude korisnicima mogu}nost wenog kori{}ewa jo{ od 2019.

godine. Tokom 2020. u Kini je postavqeno oko 580.000 5G baznih stanica, a mreà pokriva sve velike gradove. Dok mnoge zemqe jo{ nisu ni po~ele da koriste 5G mreù, kineski tehnolo{ki gigant „Huavej“ najavio je da }e po~eti i sa primenom 6G mreè, koja bi trebalo da stigne do korisnika u 2030. godini.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da wegova zemqa i daqe èli ~lanstvo u NATO, uprkos protivqewu Rusije i skepticizmu pojedinih zapadnih dràva. Zelenski je rekao novinarima da brojni lideri smatraju da Ukrajina ne bi trebalo da preuzme takav rizik i da ne pokre}e pitawe ~lanstva u NATO, zbog opasnosti vezanih za reakciju Rusije. „Mislim da bi trebalo da nastavimo izabranim putem“, izjavio je Zelenski, javqa Rojters. Ruski predsednik Vladimir Putin podrà}e reakciju Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama u odgovaraju}em trenutku, izjavio je danas portparol Kremqa Dmitrij Peskov. [panski list „Pais“ u osvrtu kaè da je Zapad suo~en s „velikom Putinovom igrom“, jer „ruski predsednik vi{e ne moè da uzmakne ako ne dobije re{ewe s osetnim zadovoqewem wegovih zahteva, budu}i da bi ga to veoma ko{talo i na unutra{woj i me|unarodnoj pozornici“. Nema~ki kancelar kancelar Olaf [olc upozorio je danas da bi ruska invazija na Ukrajinu imala „dalekose`ne i te{ke posledice“ i naveo kako je spre-

man u svakom trenutku da donese odluku o sankcijama Rusiji. Olaf [olc danas putuje u Kijev u nastavku diplomatskih napora Zapada za smirivawe rusko-ukrajinskih tenzija. Kriza u Ukrajini ve} neko vreme okupira javnost, a vest o tome da Rusija preti raspore|ivawem raketnog sistema „Iskander M“ u Srbiji izazvala je veliku pa`wu, ali i probudila strahove na{ih ~italaca. Ambasador Srbije u Ukrajini Aca Jovanovi} rekao je da u Ukrajini, prema procenama ambasade u Ukrajini, boravi oko 300 dr`avqana Republike Srbije od kojih je, procewuje se, oko 100 u

Kijevu. Jovanovi} je rekao da se gra|ani javqaju ambasadi i interesuju, kao i da su neki ve} ranije, pre odluke o preporukama, napustili Ukrajinu. On ka`e da ne treba dizati paniku, ali da se treba pona{ati u skadu sa situacijom. Dok ukrajinska kriza i forsirani strah od ruske invazije iz dana u dan pumpaju cene sirove nafte na svetskom tr`i{tu, akcije na azijskim i evropskim berzama padaju, {to je posledica zabrinutosti ulaga~a zbog ja~awa napetosti izme|u SAD i Rusije, pi{e sajt Energija Balkana pozivaju}i se na izve{taje svetskih agencija.

Ameri~ka vojska nastavqa da gomila snage - mehanizovani bataqon iz Nema~ke preba~en je u Rumuniju Sjediwene Ameri~ke Dràve nastavqaju sa dovla~ewem snaga u isto~nu Evropu a posledwa jedinica koja }e oja~ati isto~no krilo NATO je takti~ka grupa Puma, koja je preba~ena iz Nema~ke u Rumuniju. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreà, re~ je o bataqonu ameri~ke vojske iz sastava Drugog kowi~kog puka, opremqenom borbenim vozilima Strajker, koji sa oja~awima ima do 1.000 qudi. „Sastav i oprema ameri~ke takti~ke grupe Puma u Rumuniji ukazuje da je re~ o defanzivnoj jedinici korisnoj za odbranu od eventualnih prepada i vazdu{nog desanta jer je vrlo mobilna, ali ograni~enoj u vatrenoj mo}i i za{titi od protivni~ke vatre. Upu}ivawe te takti~ke grupe, s obzirom na realnu snagu, potvrda je procene da je re~ o primarno politi~kom ~inu, odnosno prikazu sile i preventivne za{tite za savezni~ku infrastrukturu i jedinice u Rumuniji”, navodi se u tekstu. Komandant Drugog kowi~kog puka vojske SAD Xozef Evers poru~io je u Rumuniji 12. marta da }e se wegova jedinica obu~avati sa vojskom doma}ina u „realnim uslovima kako bi odvratili protivnike i bili spremni za odbranu NATO”. „Pentagon ceni da }e angaòvawe tog sastava odràti saveznike u uverewu da iza sebe imaju snagu najmo}nije sile sveta”, dodaje se u tekstu. Re~ je o jedinici sa velikom tradicijom, s obzirom da je Drugi kowi~ki puk formiran pre dva veka. Savremena „kowica”, kako se dodaje, sada je opremqena oklopnim i terenskim vozilima.

Puk ima ~etiri bataqona sa Strajkerima i po jedan artiqerijski, in`ewerijski i bataqon za logisti~ku podr{ku. „U praksi, za konkretan zadatak oko jednog skvadrona formira se namenska jedinica u ~iji sastav

ulaze oja~awa prema proceni potreba. Za potrebe misije u Rumuniji izvesno je da su skvadronu pridru`eni artiqerijska baterija sa {est oru|a, in`iwerci, vojna policija, vojno-obave{tajna jedinica, tim za navo|ewe avijacije i tako daqe”.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

REPUBLIKA SRPSKA

Ubrzava se najve}i projekat Srbije u Hercegovini Jedan od najve}ih projekata u Hercegovini je aerodrom kod Trebiwa, ~iju izgradwu }e finansirati Vlada Srbije. Ve} naredne sedmice pred Skup{tinom Republike Srpske bi}e plan budu}eg aerodroma, a priprema se Memo-

povezanost, ve} je i pamte. Sve do kraja 70-ih godina pro{log veka, danas napu{tena `elezni~ka stanica u Humu bila je jedno od glavnih `elezni~kih ~vori{ta u biv{oj Jugoslaviji. Odatle se moglo u Be~ ili Bu-

randum o saradwi Vlade Srbije i Saveta ministara BiH. Aerodrom }e se graditi 15 kilometara od Trebiwa, na podru~ju tri sela, Cerovac, Tale`a i Hum. Stariji me{tani ovih sela, ka`u ne samo da znaju koliko je za jedan kraj va`na saobra}ajna

dimpe{tu. Zato se, ka`u sada raduju aerodromu. „Mislim da je to dobro za ovo podru~je, posebno u posledwe vreme kada Trebiwe kao destinacija postaje turisti~ko mesto“, navodi Nedjeqko Kolak iz sela Hum. Wegov kom{ija Du{an Kolak ka`e da svi o~ekuju taj aerodrom,

a sa wim i napredak sela Hum. Me{tani pri~aju da je ceo kraj zamro sa ukidawem èleznice. Ve}ina se raselila, a oni koji su ostali danas ~ekaju pregovore o otkupu zemqi{ta za budu}i aerodrom. Ve} godinu dana zemqi{te u tri sela se istraùje, meri i premerava. „Na tom podru~ju smo obeleìli i izdefinisali idejno re{ewe, zoning plan za aerodrom koji je iznosio oko 300 hektara“, navodi Borko ]orluka, {ef podru~ne jedinice Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove u Trebiwu. Na pitawe koliko }e im se ìvot sa izgradwom aerodroma promeniti, oni odgovaraju da nisu mogli ni da sawaju da }e ga uop{te dobiti. „Ne znam, ne}emo imati mira kao sad, ali nek se radi, neka mladost ìvi“, navodi Jovana Ba{i} iz sela Taleà. Potvrdu da je upravo ova lokacija odli~na za aerodrom Hercegovci nalaze i u tome {to su je ozbiqno razmatrale i vlasti biv{e Jugoslavije. Tada su, kaù ovde, vi{e sre}e imali ]ilipi kod Dubrovnika. R. N.

VUKOVI ZAVIJAJU ZA SVOJIM KOMANDANTOM:

Pre 29 godina preminuo Veqko Milankovi} Prije 29 godina, 14. februara, preminuo je Veqko Milankovi}, komandant legendarnih "Vukova s Vu~ijaka". Veqko Milankovi} je ro|en 5. januara 1955. godine u selu Kremna blizu Prwavora, Republika Srpska, a preminuo 14. februara 1993. godine u Beogradu. Po profesiji je bio saobra}ajni tehni~ar a prije rata je bio privatni preduzetnik. Na Vidovdan 28. juna 1991. godine, odlu~uje da pomogne svom narodu u ratu koji je tada zahvatio Jugoslaviju. Ide u mjesto Golubi}, kod Knina, i tamo zavr{ava obuku kod Kapetana Dragana. Milankovi} se isticao na obuci kao veoma disciplinovan i dobar vojnik i po zavr{etku obuke dobija ~in poru~nika. U rodnom kraju formira jedinicu “Vukovi s Vu~ijaka”. Ubrzo on i wegovi „Vu~jaci“ postaju istaknuti borci i junaci. Bili su svuda gde su se vodile te{ke borbe, Modri~a, Derventa, Jasenovac, Pakrac, Oku~ani, Bosanska i Kninska Krajina. Avgusta 1991. godine sa svojom oslabqenom jedinicom zauzeo je spomen park Jasenovac. U toku borbe na Bron~icama, jedinica „Vukovi sa Vu~jaka“ koja je brojala 47 vojnika, ubila je 37 neprijateqskih vojnika a vi{e desetina je raweno. Tom prilikom zarobqena su dva tenka M-84, jedan oklopni transporter, ve}e

Probijawe Koridora `ivota

Veoma zna~ajnu, ako ne i presudnu, ulogu je imao u probijawu „Koridora @ivota“. Iako je imao gips na nozi, odbijao je da ode iz borbe, i sa svojim vojnicima je prvi bio u probijawu „~vrstog koridora“. Kao komandat jedinice tokom probijawa koridora vodio je borbe kod Dobar Kule (1. jul 1992.), Bijelog Brda, Jake{a, ^ardaka, Cera, Modri~e (26. jun 1992.) i Oxaka (12. jul 1992). 22. juna 1992. godine, po nare|ewu generala Momira Tali}a, zaslugama u ratnim akcijama, Vukovi sa Vu~ijaka formirani su kao Prvi udarni bataqon Prvog kraji{kog korpusa Vojske Republike Srpske. To je bila velika ~ast za pripadnike te jedinice.

OBIQE@EN DAN BORACA:

Vje~na slava herojima koji su dali ìvot za Republiku Srpsku [irom Republike Srpske, 14. februara obiqeèn je Dan boraca Vojske Republike Srpske i 218 godina od Prvog srpskog ustanka. Brojni gradovi i op{tine su parastosima i polagawem vijenaca odale po~ast hrabrim borcima, kojih je vi{e od 23.000 dalo svoje ìvote za Republiku Srpsku.

„No` na pu{ke“

Juna{tvo Veqka i wegovih boraca osta}e zapam}eno u analima ovog rata: „Momci „vje~itog poru~nika Milankovi}a“ izveli su jedini klasi~an juri{ „na no`“ vi|en u ratu 1992. godine. Kre}u}i u napad na zabunkerisano brdo Jake{ razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i posle komande „NO@ NA PU[KE“ poletjeli grudima na neprijateqske rovove… Devet ih je poginulo, dvadesetak raweno – Jake{ je pao.”

koli~ine oru`ja i municije. Krajem februara 1992. godine je rawen tokom borbi kod sela Smrti} u Zapadnoj Slavoniji odakle je preba~en u Bawu Luku gde je operisan i prevezen na VMA na lije~ewe. Te{ko je rawen u uli~nim bor-

bama u selu Ka{i} (op{tina Benkovac) 4. februara 1993. godine kada je tokom dejstva artiqerije u operaciji Maslenica pogo|en u desnu stranu grudi. Umro je 14. februara na VMA u Beogradu. Tri dana kasnije sahrawen je na rodnoj Kremni. R. N.

Centralna manifestacija odràna je u Vi{egradu, ta~nije u manastiru Dobrun kod Vi{egrada sluèn je parastos povodom obiqeàvawa 218 godina od po~etka Prvog srpskog ustanka i Dana boraca odbrambeno-otaxbinskog rata Republike Srpske, ~emu su prisustvovali i premijer Republike Srpske Radovan Vi{kovi}, ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Srpske Du{ko Milunovi}, delegacije Narodne skup{tine i Bora~ke organizacije Republike Srpske.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

Vlada Crne Gore sa Milovom strankom dogovorena, pregovori sa biv{om ve}inom forma ili - farsa

Iako je jedan od lidera DF-a Andrija Mandi} kazao da bi on èlio da do|e do dogovora u dosada{woj parlamentarnoj ve}ini oko nove vlade, ali da pripadnici Demokratske Crne Gore ne èle da komuniciraju sa URA i Dritanom Abazovi}em, tako da DF poku{ava da pomogne, a malo ko u Crnoj Gori vjeruje da }e do pomirewa do}i. Izvjesnije je da }e se formirati mawinska vlada, nego da }e, sada ve} biv{a parlamentarna ve}ina, posti}i nekakav dogovor. PREGOVORI LIÊ NA FARSU Profesor Savo Markovi} kaè da od po~etka smatra da je dogovorena mawinska vlada, a da su pregovori unutar biv{e parlamentarne ve}ine farsa. „Ti pregovori sluè samo da se pozicioniraju partije prema budu}oj mawinskoj vladi i da se pilatovski operu ruke pred narodom. Volio bih da me praksa demantuje narednih dana, ali mislim da nema ni{ta ni od formirawa tehni~ke vlade koja bi, {to bi bilo najpo{tenije, pripremila izbore. Mawinska vlada koja je napravqena uz pomo} stranih ambasada ili uz pomo} dijela dràve Crne Gore, sada je mawe bitno, bi}e formirana, u to sam potpuno uvjeren. âk predvi|am da }e ova vlada, mawinska, da odradi pun mandat do 2024. godine, da bi zavr{ila poslove zbog kojih je formirana. Dakle, ugroèn je Temeqni ugovor sa SPC, organizovawe popisa…“, kaè Markovi}. I analiti~ar Predrag Drecun procjewuje da je formirawe mawinske vlade izvjesno, da nema

PO^IWE ZAGREVAWE: Ko }e sve u trku za gradona~elnika Podgorice

Izglasavawe nepovjerewa vladi Zdravka Krivokapi}a, nacaproces formirawa mawinske vojevlade i prekomponovawe politi~ke scene u Crnoj Gori, protesti, samo podiù zna~aj lokalnim izborima u vi{e gradova u maju, pogotovo u Podgorici, gdje ìvi skoro polovina Crne Gore i gdje je izja{wavawe ko }e kontrolisati vlast vrijedno skoro kao parlamentarni izbori. Podgori~ki izbori }e pokazati kako glasa~i gledaju na potez URA, koja je uz pomo} DPS-a sru{ila vladu Krivokapi}a, smijenila predsjednika Skup{tine Aleksu Be~i}a i krenula u proces formirawa mawinske vlade. Sasvim je sigurno da }e majski izbori u crnogorskom glavnom gradu biti izuzetno zanimqivi i zbog imena nosilaca liste, ali i ana-zbog politi~kih kombinacija koje eà-se ovih dana prave. raca Predizborna kampawa za tvo-predstoje}e majske izbore u Podadagorici uveliko traje, a u partijacijema i koalicijama dogovaraju nosioce liste, koji }e prakti~no biti

raca

ni{ta od fingiranih pregovora. „Samo }e biti interesantno posmatrati pona{awe DF-a u budu}em vremenu i wegov odnos prema toj novoj mawinskoj vladi“, kaè Drecun. DEMOKRATE VE] U KAMPAWI Biqana Matija{evi}, novinarka novina „Vijesti“ isti~e da „kako sada stvari stoje, izgleda da je ve} dogovorena vlada izme|u dijela parlamentarne ve}ine i DPS-a“. „Pregovori koji su vo|eni ove sedmice su samo formalnost. Mawinska vlada je ve} dogovorena, uz podr{ku DPS-a. Postoji i opcija da neke pozicije u vladi dobiju umjerenije struje unutar DF-a, kao {to je PZP, ili neki qudi koji nijesu ~lanovi DF-a, ali su im bliski“, kaè Matija{evi}. [to se ti~e demokrata, smatram da je uga{ena svaka „nada“ za dogovor kada je GP URA podràla smjenu Alekse Be~i}a sa mjesta predsjednika Skup{tine Crne Gore. „Demokrate su ve} krenule u kampawu za vanredne izbore, koji ako ne budu ove, bi}e sigurno sqede}e godine. Ve} se sada vidi da je mogu}a koalicija demokrata i budu}e partije ministara Spaji}a i Milatovi}a, koji su popularni kod dijela gra|ana, prvenstveno zbog programa ’Evropa sad‘ i pove}awa plata“, kaè Matija{evi}. Predsjednik URA Dritan Abazovi} je razgovarao sa liderima DF-a Andrijom Mandi}em i Milanom Kneèvi}em, ali razgovoru nije prisustvovao tre}i lider tog pokreta Neboj{a Medojevi}, predsjednik Pokreta za promjene. R. N.

i kandidati za gradona~elnika crnogorskog glavnog grada. Ve} dugo se spekuli{e da }e nosilac liste Demokratskog fronta biti poslanik i predsjednik Demokratske narodne partije Milan Kneèvi}. Iz tog politi~kog saveza su vi{e puta saop{tili da Kneèvi} moè biti kandidat za gradona~elnika Podgorice zbog popularnosti koju ima. Vidje}emo koga bi mogla kao kandidata za gradona~elnika da isturi na pomolu i jedna nova koalicija koju }e sa~iwavati Demokrate Alekse Be~i}a, ministri Milojko Spaji} i Jakov Milatovi}, koji su najavili formirawe politi~kog pokreta, Ujediwena i Prava Crna Gora. Navodno, nosilac ove liste mogao bi biti sada{wi ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatovi}. Nosilac ispred novoosnovane Slobodne Crne Gore bi}e wen lider Vladislav Dajkovi}, koji za sada nije obezbijedio podr{ku nekih drugih partija, iako je u nekoliko navrata pomiwao da bi to

mogao biti Demokratski front. Dajkovi}a podr`ava gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi}. Gra|anski pokret URA Dritana Abazovi}a stavi}e za podgori~ke izbore na ~elu liste mladog funkcionera te partije Luku Rak~evi}a, mada se u raznim kombinacijama pomiwao i poslanik Milo{ Konatar. Demokratska partija socijalista se nada da }e potvrditi dominaciju u Podgorici od prije ~etiri godine, pa }e nosilac liste najvjerovatnije biti sada{wi gradona~elnik Ivan Vukovi}, ina~e potpredsjednik DPS-a. Nije poznat stav Socijalisti~ke narodne partije, koja je ranije redovno imala kandidate za gradona~elnika Podgorice. Nezvani~no se govori da Pokret za promjene na izborima u Glavnom gradu ne}e biti dio saveza Demokratski front, ali jo{ uvijek nije poznato da li }e ova partija nastupiti na majskim izborima. S. G.

Poraz Mila na Cetiwu, udruìli se URA i Demokrate Odbornica Stare garde Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Milena Vuja~i} izabrana je danas za predsednicu Skup{tine grada Cetiwa, pobediv{i na taj na~in kandidatkiwu Demokratske partije socijalista (DPS) Dejanu Dizdar. Za wu je glasalo 18 odbornika iz Socijaldemokratske partije (SDP), Gra|anskog pokreta URA, Demokratske Crne Gore i Stare garde LSCG, prenosi RTCG. Za Dizdar je glasalo 12 odbornika. Nakon izbora Vuja~i} je poloìla zakletvu. Jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Kneèvi} ~estitao je ve~eras Gra|anskom pokretu URA i Demokratama {to su, kako je rekao, bratskim snagama zaustavili Demokratsku partiju socijalista da preuzme Cetiwe. Kneèvi} je to saop{tio nakon {to je za predsednicu cetiwskog parlamenta izabrana odbornica Stare garde Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Milena Vuja~i}, uz podr{ku URA i Demokrata. "êstitam Uri i Demokratama {to su bratskim snagama danas na Cetiwu zaustavili DPS da preuzme Prestonicu. Sad je obaveza da se dogovorimo na dràvnom nivou jo{ ve}a. Narod nas gleda", naveo je Kneèvi} na Tviteru.

10 ^etvrtak 17. februar februar2022. 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 17. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

Simon Direktor Instituta Ure|uje: ” Vizental”, Zurof ZoranEfraim Vla{kovi}

Ponosan sam na obustavqawu me|unarodne restauracije ku}e Xafera Deve Istori~ar Holokausta i direktor Instituta „Simon Vizental“ Efraim Zurof naveo je, 9. februara, da je „ponosan“ {to je pomogao da se zaustavi projekat restauracije ku}e Xafera Deve u Ju`noj Mitrovici. „Renovirawe ku}e nacisti~kog saveznika na Kosovu je zaustavqeno. Izuzetno sam ponosan na na- Direktor Instituta {u ulogu u po- ”Simon Vizentala” magawu da zaus- Efraim Zurof tavimo ovaj u`asno pogre{an projekat, kojim bi se glorifikovao ozlogla{eni fanati~ni nacisti~ki kolaboracionista odgovoran za smrt mnogih Jevreja i Srba“, poru~io je Zurof na Tviteru. Zurof je ovim povodom - po~etka renovirawa ku}e uputio protestno pismo {efu delegacije EU u Izraelu. Me|utim, ministarstvo kulture Kosova ne}e odustati od restauracije ku}e Xafera Deve u Mitrovici, saop{tio je, u sredu, 9. februara, na konferenciji za medije u Pri{tini ministar kulture, omladine i sporta Hajrula ^eku.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

POSLE PROTERIVAWA 40.000 SRBA IZ PRI[TINE 1999. GODINE

Prva Srpkiwa se vra}a u Pri{tinu Marija Novakovi} (47), ro|ena Pri{tevka, uspela je da posle skoro 23 godine ponovo dobije kqu~eve od svog stana koji joj je posle nasilnog proterivawa 1999. godine uzurpiran od strane Albanca. - Da, vra}am se u svoj stan 23. februara. Majka mi je u bolnici u Ni{u, a verujem da }e i ona do tada da bude operisana, da se donekle oporavi, jer `elim da posle skoro 23. godine zajedno pre|emo prag na{eg stana iz kojeg smo proterane u junu 1999. godine. Ne mogu da opi{em koliko sam sre}na - govori Marija Novakovi}, koju je sre}na vest o povra}aju stana zatekla kod prijateqice u Gra~anici gde je od jula 2021. godine boravila i sa kojom se zajedno borila protiv raznoraznih birokratskih procedura. Boravila je kod Gordane \ori}, predsednice Udru`ewa „Avenija“, zajedno sa majkom, decom i suprugom koji su povremeno dolazili, a koji }e se, kako planiraju, vratiti u Pri{tinu kada se ponovo budu sku}ili. Marija }e i daqe biti u Gra~anici dok stan ne opremi najnu`nijim stvarima, a veruje da }e joj u tome pomo}i kosovsko ministarstvo za povratak, kao {to je to u~inilo i po povratku Dragice Ga{i}, prve srpske povratnice u \akovicu, pro{le godine. - Odmah po{to su mi iz Agencije za upore|ivawe i verifikaciju imovine saop{tili

Posle skoro 23 godine borbe ponovo }u biti pod svojim nebom, kaè Pri{tevka Marija Novakovi} (47) kojoj je Albanac uzurpirao stan ti. Useli}u se 23. februara i bi}e to moj prvi prelazak preko ku}nog praga posle vi{e od dve decenije. Prvi put sam bila pred svojom zgradom pro{log leta, srela sam neke svoje kom{ije Albance, koji su se susretu radovali isto kao i ja - govori Marija. Marija kaè da im je iz agencije re~eno da kqu~ mogu da preuzmu 15 februara, me|utim kako su ona i majka ovla{}ewe za preuzimawe kqu~eva dali Gordani \ori}, koja je u izolaciji zbog virusa korona, preuzimawe je odloèno za 23. februar. Marija obja{wava da je sa majkom, supru-

gom i tada petogodi{wim sinom - krajem juna 1999. godine - morala da napusti sve u Pri{tinu. Danas majka 26-godi{weg Stevana i tek punoletnog Lazara koji je ro|en u raseqeni{tvu jedva ~eka povratak u svoj stan. Marija ka`e da je stariji sin ~esto dolazio na Kosovo, a mla|i je prvi put bio pre

Niko mu nije nazvao ni Zdravo ni Dobar dan!

Episkop isto~noameri~ki Irinej

Episkop isto~noameri~ki Irinej uputio je, 11. februara, pismo Dr`avnom sekretaru SAD, Antoniju Blinkenu, upozoravaju}i na to da kosovski zvani~nici javno odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda o vra}awu oduzete zemqe manastiru Visoki De~ani. Ocenio je da se radi o „otvorenom progonu“ kosovskih vlasti nad Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno de~anskim manastirom. „Vladika je skrenuo pa`wu sekretaru Blinkenu da se ove godine navr{ava {est godina od dono{ewa pravosna`ne presude najvi{ih sudskih vlasti u Pri{tini, kojom se ispravqa istorijska nepravda i vra}a oteta zemqa manastiru Visoki De~ani, a koja do dana{weg dana ostaje nesprovedena. [tavi{e, zvani~nici u Pri{tini javno odbijaju da tu sudsku odluku sprovedu zato {to je u pitawu Srpska pravoslavna crkva“, na-

prinudnog odlaska 1999. bio uzurpiran vi{e od 20 godina. Marija o~ekuje da joj se prilikom useqewa pridru`i i majka, kako ne bi bila sama. Danas u Pri{tini `ivi tek 20 - tak Srba kao i dve sve{teni~ke porodice u crkvi Svetog Nikole koju danono}no ~uva kosovska policija.

MESI] POSETIO SEVERNU MITROVICU UZ POJA^ANE BEZBEDNOSNE MERE

EPISKOP ISTO^NOAMERI^KI IRINEJ U PISMU BLINKENU

Kosovske vlasti ne priznaju prava SPC, razmotriti sankcije

dve godine, na Vidovdan. I on je prepoznao lepotu ovog prostora, svetiwa, Gazimestana... - Dugo sam bila zaokupqena mi{qu o povratku, a najve}a podr{ka su mi bili porodica i majka, pa sam Kancelariji za povratak u Pri{tini predala zahtev da `ivim u svom stanu. Uz svu dokumentaciju, Agenciji za imovinu sam dostavila i zahtev za osloba|awe prostora koji su zaposeli neki drugi qudi - ka`e Marija. Marija Novakovi} iz Pri{tine, vra}a se u svoj stan u ovom gradu, koji je nakon wenog

Marija Novakovi} sa majkom

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} i Marija Novakovi}

da }e mi uzurpator osloboditi stan, na sav glas sam plakala, ali i odmah oti{la u manastir Gra~anicu da se zahvali Bogu - pri~a Marija. - Neizmerno sam sre}na jer }u opet da se budim pod mojim nebom, onim pri{tinskim, gde sam ponikla, jer nijedno osim onog gde sam ro|ena, moje srce nije moglo da prihva-

Marija ispred zgrade u kojoj ima stan u nasequ Ulpijana u Pri{tini

Visoki De~ani

vodi se u saop{tewu eparhije isto~noameri~ke. Vladika je, dodaju, izrazio posebnu zabrinutost povodom „eskalacije negativne retorike“ pri{tinskih vlasti i li~nosti iz politi~kog i javnog `ivota na Kosovu koji „sve otvorenije odbijaju da Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznaju zakonom i lokalnim ustavom garantovana prava“. „S tim u vezi, a radi {to skorijeg re{ewa, vladika je pozvao ameri~ke vlasti da razmotre stavqawe sankcija na sve aktere ove istorijske nepravde, s obzirom na to da ovakvim diskriminatornim postupcima ugro`avaju pomirewe me|u narodima i destabilizuju region“, dodaje se u saop{tewu. Podse}aju i da je vladika Irinej proteklih godina ~esto apelovao i li~no se zauzimao u ameri~koj javnosti za za{titu prava i osnovnih qudskih sloboda sve{tenstva, mona{tva i vernika SPC na Kosovu i Metohiji.

Biv{i predsednik Hrvatske Stipe Mesi} posetio je, u nedequ 13. februara, Severnu Mitrovicu uz poja~ane bezbednosne mere. Mesi} se sa pratwom na trenutak zaustavio u centru Severne Mitrovice, rekav{i da je do{ao u posetu i da su jug i sever jedno, kao i da se ose}a veoma dobro. Na pitawe da li se ose}a bezbedno zbog poja~anog prisustva

policijskih snaga, Mesi} je rekao da bi se ose}ao „isto tako bezbedno“ i da je sam. Niko od prolaznika glavnom ulicom u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice, u nedequ oko 11 sati, Mesi}u nije nazvao ni Zdravo ni Dobar dan. Biv{i predsednik Hrvatske doputovao je, u subotu 12. februara, u Pri{tinu gde se sastao sa kosovskim ~elnicima. Mesi} u glavnoj ulici u srpskom delu Mitrovice

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 2020. 11 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

Slava Bogoslovije Sveta tri Jerarha, pri manastiru Krka, vekovnog rasadnika pravoslavqa Bogoslovija Sveta tri Jerarha pri manastiru Krka obele`ila je svoju krsnu slavu, velike svetilnike Crkve Hristove sv. Vasilija Velikog, sv. Jovana Zlatoustog i sv. Grigorija Bogoslova, za{titnike brojnih generacija kr~kih bogoslova Povodom velikog praznika i slave Bogoslovije Sveta tri Jerarha svetom arhijerejskom liturgijom u manastiru Krka na~alstvovao episkop biha}ko-petrova~ki Sergije uz episkope ni{kog Arsenija, ose~kopoqskog i barawskog Heruvima i dalmatinskog Nikodima. Radosnim povodom prisutnom vernom narodu i |acima Bogoslovije obratio se episkop biha}ko - petrova~ki Sergije ~esti-

taju}i u nadahnutoj besedi svima ovaj veliki praznik, a |acima wihovu {kolsku slavu. Nakon svete liturgije uprili~ena je sve~ana akademija koju su svojim trudom pripremili u~enici bogoslovije zajedno sa svojim profesorima. Pre same akademije svima prisutnima obratio se i doma}in proslave, episkop dalmatinski Nikodim koji je ovom prilikom zahvalio i svom

prethodniku na tronu episkopa dalmatinskih vladici Fotiju koji je svojim zalagawem vratio bogoslovqe u Dalmaciju pre dve decenije. - Episkop Fotije je zavredio da ga danas spomenemo kao ~oveka koji je sebe najvi{e ugradio ovde i u ovu {kolu, uloìo je golemi trud da se ona ovde ponovo vrati i oìvi, i dan danas pomaè da ona opstane i na tome

smo mu neizmerno zahvalni. Ima nas ovde prisutnih koji se se}amo tog perioda kada Bogoslovija jo{ nije bila vra}ena u manastir Krku, pre vi{e od dvadeset godina, koji smo svedoci tome da se Bo`ijim blagoslovom narod i tada ovde okupqao, narod se se}ao i nije zaboravqao svoje pravoslavno u~ili{te. Ovde, na ovom mestu, vekovima su se okupqali i na{i slavni preci, a tu radost posledwe dve decenije imamo i svi mi. Dolaskom ovde ne zaboravqamo ni na{e |ake kojima je va`no da znaju da nisu ostavqeni ni zaboravqeni, kao {to je slu~aj i sa nama samima, jer kad nismo zaboravqeni od qudi znamo da nismo ostavqeni ni zaboravqeni od Gospoda – rekao je episkop Nikodim. Godine 1615. mitropolit dobrobosanski Teodor, blagoslovio je da se u manastiru Krka osnuje bogoslovska {kola, te je Kr~ka Bogoslovija najstarije pravoslavno u~ili{te, ne samo crkveno nego i narodno, koje je do sada iznedrilo vi{e od hiqadu pravoslavnih

sve{tenika, veliki broj monaha i desetine uglednih episkopa. Sa mawim prekidima wenog rada, ova {kola radi i danas. U zavisnosti od politi~kih i vojnih prilika bogoslovija je radila sa prekidima. Jedno vreme iz manastira je bila izme{tena u Zadar. Dana{wa zgrada Bogoslovije podignuta je 1966. godine zalagawem vladike Nikolaja (Mr|e). U toku posledweg rata, ovaj objekat kao i manastir Krka, bili su devastirani i opqa~kani. Kada je 1999. godine za episkopa dalmatinskog hirotonisan jeromonah Fotije iz manastira Koviqa, tada profesor Bogoslovije Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima, `ivot se ponovo vratio u Krku. Nedugo zatim, zahvaquju}i Svetom Arhijerejskom Saboru SPC i zalagawem vladike Fotija, godine 2001. Bogoslovija pri manastiru Krka ponovo je, posle prekida, otpo~ela sa radom. Od tada do danas nekoliko generacija zavr{ilo je bogosloviju, a u wenim u~ionicama i danas sedi oko 30 u~enika. R. N.

Najboqa vukovarska sportistkiwa

"BO@E PRAVDE" ODJEKUJE I HRVATSKOM:

\aci pravoslavne gimnazije u Zagrebu otpevali himnu u ~ast Dana dràvnosti Obeleèn je Dan dràvnosti Republike Srbije u znak se}awa na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretewe 1835. godine, kada je donet Sretewski ustav. Povodom obeleàvawa Dana dràvnosti, |aci Srpske pravoslavne op{te gimnazije „Kantakuzina Katarina Brankovi}“ u Zagrebu otpevali su himnu Republike Srbije "Boè pravde".

Borov~anka Miqana Poznanovi} postiè sve boqe sportske uspehe, a dokaz tome je i priznawe grada Vukovara za najboqu sportistkiwu 2021. godine. Gimnastika je sport kojim je Miqana Poznanovi} (16) po~ela da se bavi kao sedmogodi{wa devoj~ica kada je krenula u prvi razred osnovne {kole. Tada nije razmi{qala o tome da }e upravo taj sport postati sastavni deo wenog ìvota i da je ~eka veoma uspe{na sportska budu}nost. – Bila sam nemirno dete i volela sam da isprobavam nove stvari, tako sam i upisala gimnastiku i po~ela da se upoznajem sa tim sportom. Svidelo mi se pa sam odlu~ila da nastavim da treniram i evo ve} deset godina sam tu i sve vi{e i vi{e volim ovaj sport – govori nam Miqana. Ona je danas u~enica drugog razreda Medicinske {kole u Osijeku, smer farmaceutski tehni~ar i ~lanica je Gimnasti~kog kluba Vukovar u kom postiè veoma zapaène rezultate. Neki od najve}ih uspeha su prvo mesto na pojedina~nom Prvenstvu Hrvatske u gimnasti~kom vi{eboju u obaveznom programu u kategoriji mla|ih seniorki te prvo mesto u Prvom i Drugom kolu Kupa Hrvatske za region Istok

u obaveznom programu tako|e za mla|e seniorke. U klubu su na Miqanu veoma ponosni. Na kraju osnovno{kolskog obrazovawa Miqana je progla{ena za |aka generacije, a s odli~nim ocenama i vladawem nastavila je i u sredwoj {koli. Obaveze u {koli i na treningu nije uvek lako uskladiti i ispuniti, ali ona i u tome uspeva. Gimnasti~arski klub Vukovar osnovan je 2006. godine, a posledwih {est godina svoje treninge odr`avaju u specijalizovanoj gimnasti~koj dvorani u sklopu Sportske dvorane u Borovu nasequ. Trudom i radom sportista i trenera su uspeli i odli~ni rezultati nisu mogli da izostanu. M. T.

^etvrtak 17. 10. februar decembar2022. 2020.

DRU[TVO

Dan dràvnosti – godi{wica Sretewskog Ustava Februar 15. jedan je od najzna~ajnijih datuma za istoriju Srba, budu}i da se wime obeleàva Dan dràvnosti i Dan ustavnosti, a pada i na crkveni praznik Sretewe Gospodwe. 15. februara 1804. godine, prvi put od po~etka turske okupacije, srpski narod je pruìo organizovan otpor u ciqu oslobo|ewa od turskih dahija. Nakon Se~e knezova kao poku{aja zastra{ivawa ustanika, ugledni Srbi tog vremena okupili su se u selu Ora{cu i doneli odluku o podizawu Prvog srpskog ustanka, a na mesto vo`da postavqen je êtvrtak Kara|or|e Petro- 30. maj 2019. vi}. Kako zbog pohoda na slobodu, tako i zbog ekonomskog i kulturnog napretka Srba u to doba, ovaj datum predstavqa ra|awe moderne srpske dràve, a bio je i uvod u Drugi srpski ustanak, kojim je izdejstvovana autonomija Srba u okviru Osmanskog carstva. Podizawem Prvog srpskog ustanka, zapo~et je period koji se u srpskoj istoriografiji ozna~ava kao Srpska revolucija, a odnosi se na niz doga|aja koji su doveli do oslobo|ewa Srba i ukidawa feudalizma. Posledwi u nizu ovih doga|aja jeste dono{ewe prvog ustava Kneèvine Srbije – Sretewskog ustava – 1835. godine, u tada{woj prestonici, Kragujevcu.

MILETINA BUNA Nakon ~etiri ustavna zakona koji su u~vrstili dr`avnu vlast, i dva hati{erifa 1830. i 1833. godine, pokazalo se da je potrebno doneti potpuniju pravnu osnovu, koja bi ograni~ila apsolutnu vlast kneza Milo{a Obrenovi}a. Zbog wegovog odlagawa za ispuwewem ovog zahteva, izbila je buna predvo|ena Miletom Radojkovi}em – Miletina buna. Ovaj doga|aj izazvao je Milo{evu bojazan od ustanika i pritisak koji je dodatno ubrzao ovaj proces. Za tvorca Ustava izabran je kne`ev sekretar Dimitrije Davidovi}, ina~e novinar, politi~ar i diplomata, jedan od osniva~a prvih srpskih dnevnih novina, Novina serbskih. Sretewski ustav sastavio je po uzoru na francu-

ske ustavne poveqe, a wime je ograni~en Milo{ev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je sada prvi put podeqena na izvr{nu, zakonodavnu i sudsku, koja, dodu{e, nije dosledno sprovedena, ali ipak predstavqa napredak u podeli vlasti, kao principa Francuske revolucije. Kako je nazna~eno u Ustavu, knez Milo{ je ostao {ef dr`ave, ali je izvr{nu vlast od sada delio sa Dr`avnim savetom, sastavqenim od {est pope~iteqstava. Ovaj organ tako|e je snosio odgovornost za kr{ewe Ustava. Narodna skup{tina bila tre}i je organ u ovoj podeli vlasti, ali wene odluke nisu bile obavezuju}e. Wena glavna funkcija bila je odre|ivawe danka za godinu dana (od jednog do drugog |ur|evdanskog zasedawa). Prava garantovana ovim ustavom bila su neprikosnovenost li~nosti, pravo na zakonito su|ewe, sloboda kretawa i nastawivawa, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimawa.

DRU[TVO

JEDAN OD NAJDEMOKRATSKIJIH USTAVA Pod pritiskom sila poput Turske, Austrije i Rusije, Ustav je ve} u martu stavqen van snage, a wegov tvorac bila proteran iz slu`be. Ipak, i danas se smatra jednim od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava, kako svog doba, tako i u istoriji Srba i biv{e Jugoslavije. Naga|a se da je wegovom usvajawu prisustvovalo ~ak nekoliko hiqada poslanika. Sretewski ustav zamewen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine. Sretewe se kao Dan dràvnosti slavilo od nastanka Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ~ega je u Titovo vreme zamewen Danom republike, 29. novembra. Ipak, odlukom Skup{tine Srbije 10. jula 2001. godine, Sretewe ponovo postaje Dan dràvnosti od 2002. godine. Sretewe je kao dràvni praznik progla{en odlukom Skup{tine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara. M. T.

Rakija iz kesice osvaja svetsko trì{te @eqko Mili~evi} iz Beograda ve} ~etiri godine pravi jedinstven proizvod – rakiju u kesici, koju, osim {to plasira na doma}e trì{te, izvozi i u Evropsku uniju. Naime, @eqko, koji je poreklom iz Dvora na Uni, kod Novog Grada, proizvodi {est vrsta rakije, koje stavqa u kesice – duwu, {qivu, kajsiju, viqamovku, travaricu i medova~u. „Ideja je bila da se na{e rakije prodaju u marketima, kladionicama, restoranima, kioscima. Uvek bi u ponudi bilo {est ukusa, za koje se koristi specijalna tripleks ambalaà, koja sluì za pakovawe hrane. Svako koristi neki drugi ukus, neko voli {qivu, neko duwu, Australian - West Balkan (AWBHO)travaricu, Humanitarian Releif neko medova~u, lep{i pol najvi{e tako da jeOrganisation to nekako kom2/332A Main Rd.{to EastsuStprije Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 pletnija ponuda nego imali marketi, na primer u Beogradu“, pri~a @eqko Mili~evi}. Wegov „Vo}wak @“ i ovi jedinstveni proizvodi su osvojili mnogobrojne nagrade, me|u kojima je {est zlatnih medaqa na Internacionalnom festivalu rakije, koji su odràni u julu pro{le godine SYDNEY BRISBANE GEELONG u MELBOURNE @iti{tu. BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Boìca Savi} Petrovi} „Na{a {qiva jedina ima geografsku oznaku na Balkanu. Rakija je (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises ipak najja~i srpski brend i na{e podnebqe diktira kvalitet rakije. ALBANS Edensor Park 0424 112 228 i doma}em Rade To je ST samo trebalo lepo upakovati i prezentovati i zapad9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 nom trì{tu. Pakovawa su od 0,03 litra, odnosno jedna kesica – jedna 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains ~a{ica, a u komercijalnoj ponudi imamo i 24 kesice od 0,72 litra. Mi Ras Trade 9793kupce 6210 daAmira Tupkovi} savetujemo uzimaju {est razli~itih komercijalnih kutija, i ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield to jednu transportnu kutiju, tako da svako prodajno mjesto ima {est Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga na{ih ukusa na raspolagawu i da bude ve}i izbor“, naglasio je MiNSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} li~evi}. 0425 358 539 0420 201 344 33 Prema Egan CI. Werribee wegovim re~ima, u proizvodwi rakije je najbitnije da se 0432 619 885 o~uva isti kvalitet, odnosno kontinuitet i kvalitet, jer rakija uvek SAFEWAY mora bitiTRAVEL ista, te podlo`na svim zakonima atestima, onako kako je Srbija -i BiH 9534 4866 napisano na deklaraciji proizvoda. S. G. maksimalno 40 kilograma 9366 9299

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

LEPA SRBIJA

^etvrtak10. 17.decembar februar 2022. ^etvrtak 2020. 13

MAJKA ^ETVORKI KOJE SU ODU[EVILE SRBIJU:

Da mogu opet bi ih rodila, moja poruka `enama koje `ele da budu mame - Nikad se ne predajte!

Ponekad ih je te{ko razlikovati: Majka Mira i ~etiri mala pekara

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Kada je 13. novembra 2018. godine Mira Krsti} u beogradskom porodili{tu na svet donela ìve i zdrave ~etvorke cela Srbija se danima divila hrabroj majci iz Subotice koja je, trude}i se da sinu Vasiliju (11), u to vreme jedincu, obezbedi dru{tvance u ku}i, batu ili seku, napravila ceo jedan ko{arka{ki tim! Tri i po godine kasnije, Melanija, Dimitrije, Boìdar i Zaharije, kako se zovu jedine srpske ~etvorke u posledwih 10 godina, porasli su veliki i ne li~e na one mrvice koje su zbog male teìne morale da provedu 2,5 meseca u Institutu za majku i dete. Na radost majke Mire i oca Mladena wihovo detiwstvo proti~e kako se samo poèleti moè. - Deca su super, rastu, a ja sam ponosna i sre}na {to je sve ovako ispalo. Qudi u Subotici nas stalno zaustavqaju, pitaju raznorazna pitawa, pa traè da ih slikaju, prava smo gradska atrakcija, kaè Mira Krsti}. A naj~e{}a pitawa koje joj postavqaju sugra|ani su upravo kako uspeva da vodi brigu o ~etvoro mali{ana, plus o petom detetu, sinu koji je ve} pubertetlija. – Kad voli{ decu onda ni{ta nije te{ko. U po~etku smo imali pomo} baka, sada svu brigu vodim ja, po{to je suprug od jutra do sutra na poslu, pa ga se deca ba{ uèle i to nam te{ko pada, ali idemo daqe. Ujutru odlazimo u vrti}, onda prodavnica, pijaca, pa ku}i da se spremi ru~ak. Kad je lepo vreme zna se – idemo da se igramo u parki}, kada je zima kao

ovo sad, onda ostajemo u ku}i. Kod lekara, u {oping… sve sama sa wima. Mo`da ne verujete, ali u posledwe vreme stignem i da se posvetim sebi, da odem na trening ili da se vidim sa prijateqicama a da moja porodica ne trpi. Mira i Mladen su ~etvorke dobili putem vantelesne oplodwe, posle 7 godina borbe da prirodnim putem dobiju drugo dete i Vasiliju podate brats ili sestru. - Vasilijeva `eqa da ima batu ili seku nam je slamala srce ali i dala snagu da se na kraju odlu~imo za vantelesnu oplodwu. Svi testovi su govorili da je sa nama sve u redu, ali prosto nije i{lo, mada bih ja to nazvala sudbinom. Oplodwa je uspela iz prve, ubacili su mi 3 embriona, posle mesec dana jedan se podelio u jednojaj~ane, i tako smo dobili 4 bebe. - Prvo je to bio {ok za nas dvoje, pa i ostale. Kad su nam rekli mislili smo da je neka greska, ali nije bila! Trudno}a mi nije te{ko pala, kao da sam nosila jednu bebu, ali zbog wih ~etvoro u stomaku lekari su je ocenili kao rizi~nu, tako da sam morala da je odr`avam u Beogradu. Porodila sam se hitnim carskim, bebe su do{le u 26. nedeqi i bili su veoma mali, 800g, 860,1000g i 1100g, mrvice. Odmah su preba~eni na Institut gde su bez mene proveli slede}a 2,5 meseca. Bila su to za Miru i wenog supruga 2,5 meseca bola, brige, i{~ekivawa, ali se na kraju sve dobro zavr{ilo. - Oni su se pokazali kao pravi borci, DIVOVI! Iza{li su iz bolnice bez di-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

jagnoze, ìvi, pravi. Na{ sin Vasilije je bio toliko sre}an kada su do{li ku}i da je nau~io i da ih povija i da ih hrani, pomagao je i dan danas pomaè, kad god ima vremena izme|u {kole i treninga, kaè ponosna majka. Pitamo je da li ponekad, zbog velike sli~nosti, ima problema da razlikuje decu… - Uh, ponekad se i ja zbunim, iako sam ima majka. Bilo je situacija kada no}u nismo spavali i nismo znali koje dete smo nahranili, pa je tako neko dobio obrok vi{e, a neko ni jedan (smeh). Onda smo krenuli da vodimo evidenciju u svesku, da nam se ne bi de{avale gre{ke. Ali i dan danas mi se de{ava da, npr. dozivam Zaharija, a on sedi pored mene i kaè: “Molim, mama, tu sam.” Izgledom dosta li~e ali karakteri su razli~iti. Imamo jednu dobricu Dimitrija, mazu Melaniju, i dva nesta{ka, Boìdara i Zaharija, koji su

jednojaj~ani blizanci. Jako se vole, vezani su, brane jedni druge kada ih grdim, ali znaju se i me|usobno potu}i, posva|ati. U ovom periodu su jako sme{ni, interesantni, sve u svemu nikada nam nije dosadno. Zanimqivo je, po malo i te{ko, biti mama ~etvorkama i pubertetliji. Mira dodaje da je jo{ uvek na porodiqskom, i ne veruje da }e u skorije vreme mo}i da radi. - Na àlost, na{e firme ne trpe bolovawa, ja sam dobila otkaz kada sam u biv{oj firmi rekla da idem na vantelesnu oplodwu. Posle sam ih tuìla, pa su me vratili na posao… Za kraj je pitamo da li bi, da moè da se vrati unazad, izabrala da opet bude majka ~etvorki? - Jaooo, te{ko pitawe…(smeh) Ali ipak, da mogu da biram, ni{ta ne bih mewala… M. T.

91 uuu KAKO JE MUSTAFA GOLUBI] OBE]AO KRAQU ALEKSANDRU DA ]E GA UBITI:

"Navalio si kao zima na golog ~oveka" Prema nekim navodima, Mustafa Golubi} se javno zarekao da }e se osvetiti za smrt svog prijateqa Apisa, i to pre svega kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u i generalu Petru @ivkovi}u. Beogradski novinari Lola Dimitrijevi} i @ivan Mitro-

vi} ostavili su svedo~anstvo o pretwi koju je Mustafa li~no uputio regentu Aleksandar Kara|or|evi}u. Naime, dok je ovaj prolazio fijakerom ispred hotela “Moskva”, Mustafa Golubi} ustao je iza stola za kojim je sedeo u ba{ti, zaustavio fijaker i obratio mu se re~ima:

“Ubiste pukovnika Apisa, veli~anstvo?” “Sud ga je osudio na smrt, Mustafa, sud je zavr{io posao”, odgovorio je kraq. “I, da znate, vi ste ubili wega, a ja }u uskoro vas.”, izrekao je tada Mustafa svoju pretwu.

“Navalio si kao zima na golog ~oveka.”, uzvratio je kraq. “Dobro si mi dao do znawa da znam kako i daqe da postupam s tobom.” R. N. lll U slede}em broju: Nikola Joki} je kao dete imao veliki apetit

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

AUSTRALIJA

Karl u nemogu}oj misiji

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Izgleda da je posledwih nedeqa u komentarima i osvrtima bilo koje vrste prili~no te{ko zaobi}i ime Prvog ministra Skota Morisona. Jo{ od trenutka kada se neslavno oglasio povodom prvog ukidawa vize najboqem svetskom teniseru Novaku \okovi}u, Morisonove bruke i ludosti ne pre-

staju. Nakon {to je bio ismevan {irom sveta tokom Novakove australijske sage, wegov rejting u ro|enoj zemqi je dostigao najniì nivo jo{ od kad je postao federalni premijer. Tako mu se izgleda wegov prvobitni poku{aj da na \okovi}u podigne svoj politi~ki rejting èstoko obio o glavu i vratio kao bumerang. îwenica stoji da uprskos medijskoj histeriji Australijanci jednostavno nisu progutali wegove izmi{qotine ve} su vrlo brzo shvatili o ~emu se radi. Setimo se wegov rejting je prvobitno bio na~et omikron frustracijama kada su mnogi kompletno vakcinisani gra|ani postali besni na ~iwenicu da im kovid vakcina prakti~no i ne vaì za novi soj. Sve je trebalo da izgleda bajno i sjajno pred izbore u maju. Zemqa se kona~no otvarala posle skoro dve godine izolacije i pretvarawa da smo bili u „zi-

rokovidostanu“, iako svi znamo da to nije bio slu~aj jer je virusa bilo od samog po~etka. Tada smo i po ko zna koji put ponovo ~uli koliko je ta~no Morisonova vlada spasila ìvota, kada nas je sa~uvala od nas samih. Tako je nakon prisilne vakcinacije trebalo kona~no sve zaboraviti i po~eti qubav iz po~etka. Na Morisonovu nesre}u stigao je omikron tek toliko da mu pomuti politi~ku idilu koju je o~ekivao. Ipak vrhunac svega bile su procurele tekstualne prepiske izme|u Gledis Berexiklijan, biv{e premijerke Novog Ju`nog Velsa i neimenovanog aktuelnog ministra Morisonove vlade. Zatim smo ~uli {ta o wemu misli i wegov najbliì saradnik i zamenik Barnabi Xojc koji je verovatno izrekao su{tinu kada je za Morisona u martu pro{le godine rekao da je on: “licemer i laòv

i da je to tako ve} odavno“. Jo{ je interesantnije {ta je neimenovani ministar odgovorio Berexiklijan, koji je za premijera rekao da je „prevarant i kompletni psihopata“. Morison iako vidno nokautiran, kada mu je novinar saop{tio procurele prepiske na pres klubu u Kanberi, jo{ uvek poku{ava da se odrì na nogama. Nije pomogao ni wegov velikodu{ni opro{taj Xojsu, koji je za samo deset sekundi uspeo da poliè sve {to je ranije godinama pquvao. Kasnije je premijer izrekao mo`da i jednu istinitu stvar rekav{i da je „politika brutalni biznis“. Naravno, on to pre svega gleda iz svog li~nog ugla, i iz wegove perspektive nema nikakve sumwe da je apsolutno tako. Ove nedeqe jo{ jedno wegovo televizijsko pojavqivawe doìvelo je potpuni debakl. Naime, u popularnoj televizijskoj emisiji „60 minuta“ kanala

„9“ wega i wegovu suprugu Xeni, posetio je novinar Karl Stefanovik. Emisiju je gledalo samo 547.000 qudi {to je bila potpuna katastrofa u pore|ewu sa drugim emisijama te ve~eri, ali i sa prose~nom gledano{}u pomenutog {ou programa. Tako je na primer britansku krimi dramu „Vera“ na dr`avnom kanalu u tom trenutku gledalo 587.000 qudi dok je poznati rijaliti program „Married at First Sight“ gledalo 961.000 {to je skoro duplo vi{e nego Karlovih „60 minuta“ sa Skotom i Xeni. O~igledno da nema mnogo onih koji bi da ~uju {ta Morison pri~a. Stiglo je i jo{ jedno wegovo `aqewe tokom emisije kada je Karl ponovo otvorio rane pitav{i premijera za wegov ~uveni godi{wi odmor na Havajima u vreme dok je pola Australije gorelo u plamenu. Da li uop{te treba ponovo otvara-

ti to bolno pitawe kada je wegov odgovor ve} odavno postao surova realnost? [ta je ~uveni novinar srpskog porekla uop{te hteo posti}i ovim intervjuom? Mo`da se Karl kona~no u`iveo u ulogu Meta Dejmona u nemogu}oj misiji i poku{aju da spasi svet? I dok Karl spa{ava Australiju bezuspe{no popravqaju}i Morisonov rejting, mo`da bi mu bilo boqe da je „60 minuta“ umesto sa premijerom proveo samo sa prvom damom? Iskreno verujem da bi tada gledanost emisije sigurno bila boqa i kudikamo interesantnija. Ovako smo dobili samo jo{ jedan u nizu politi~ki pamflet iz dobro poznate kuhiwe doma}ih „mejnstrim“ medija.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

PRVI AUSTRALIJSKI SPORTISTI U SRBIJI OD PROTERIVAWA NOVAKA!

Evo {ta su do`iveli u Srbiji, ovu lekciju }e zauvek pamtiti! Ko{arka{ice Australije boravile su sedam dana u Srbiji. Za to vreme nisu imale ni najmawi problemi, ve} naprotiv, dobile su aplauze na terenu i po{tovawe van igrali{ta. A,

nisu imali nijednu neprijatnost. Dobro svi pamtimo odnos dr`ave Australije prema Novaku \okovi}. To se nikada ne}e zaboraviti, ali osveta nije manir gospodskog pona{awa. Na ovaj

znamo kako je Australija tretirala Novaka... Ako mislite da Srbija nije mogla da uzvrati nekom takom merom - varate se. Mogla je, ali nije `elela. Pokazala je gospodski karakter i da je mnogo ispred Australije po pitawu qudski vrednosti. Ba{ zato mo`emo da se ponosimo scenama iz Hale sportova. Za po~etak himna rivala je pozdravqena, a potom su dobile i aplauze na kraju me~a. Tokom svih sedam dana boravka u Beogradu, ko{arka{ice Australije

na~in Australiji smo odr`ali lekciju iz mnogih sfera i pokazali koliko smo ispred wih. [to se ti~e samog terena i tu su Australijanke dobile lekciju od ko{arka{ica Srbije (78:71). Izabranice Marine Maqkovi} pobedile su mo}nog rivala i na taj na~in vizirale kartu za Svetsko prvenstvo. Zanimqivo, Mundobasket bi}e odr`an upravo u Australiji od 22. septembra do 1. oktobra ove godine. Format je takav da }e u~estvovati samo 12 reprezentacija. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

@EQKO RA@NATOVI] IZA SEBE OSTAVIO DEVETORO NASLEDNIKA

Arkanova deca tra`e vilu Marko Lopu{ina

Potomci @eqa Ra`natovi}a, sin Mihajlo, Sofija, An|ela, blizanci Vojin i Nikola, Milena i Ma{a, traè ostavinsku raspravu i podelu Arkanovog imetka i bogatstva Op~iwenost @eqkom Ra`natovi}em Arkanom i danas, 22 godine posle wegovog ubistva u Beogradu (15. januar 2000.) traje ne samo u Srbiji, ve} i u svetu. Nekolicina qudi javno izjavquje da je “Arkan ìv”. Nekima se Arkan privi|a u Argentini, drugima u [paniji, tre}im u Gr~koj. Wegov sin Veqko Ra`natovi} nedavno mu je spevao i posvetio poemu “@iv je Arkan”. @eqko Ra`natovi} ìvi duboko u se}awima wegove porodice. Naàlost, ta porodica nije sre}na i rastrzana je svojom sudbinom da je rasuta po svetu. Uvek na godi{wicu Arkanove smrti ~lanovi porodice se ogla{avaju u javnosti. Supruga Svetlana Ra`natovi} Ceca i wena deca Veqko i Anastasija izlaze na grobqe. ]erka Sofija i sin Vojin izlaze u medijima sa svojom pri~om o nere{enoj ostavinskoj raspravi Ra`natovi}evog imetka i bogastva. Sa Cecom ne moè da se pri~a o nasledstvu. @eqko nije bio samo wen mu` ve} i na{ otac! Mi, svih sedmoro Arkanove dece bez Anastasije i Veqka, jer su oni bili vrlo mali, mnogo smo propatili zbog gubitka oca. Trudili smo se da budemo jaki i da se borimo za ono {to nam pripada. Naàlost, ni{ta zauzvrat nismo dobili – poàlila se beogradskim medijima Sofija Ra`natovi}, koja ìvi u Belgiji. Iz SAD je podrào wen brat po ocu Vojin Ra`natovi}, koji je svojevremeno tuìo Cecu {to mu ne da wegov pripadaju}i deo Arkanove vile na Top~ideru: Kona~no je neko drugi od bra}e i sestara odlu~io da progovori! îsto da nisam jedini svih ovih godina. Bravo seko na hrabrosti! Ponosan sam na tebe i ne daj vi{e da te ma}eha iskori{}ava za wen sopstveni imix – napisao je Vojin Ra`natovi}, pisac dve kwige “Pri~e o mom ocu”, koji je najavio da }e iz Los An|elosa da do|e da ìvi u Beogradu. @eqko Ra`natovi} Arkan, koji je ro|en 17. aprila 1952. godine se zvani~no dva puta ènio. Sa Natalijom Martinovi} ìveo je od 1981. do 1994. a sa Svetlanom Veli~kovi} od 1995. do 2000. godine. U ova dva legalna braka i u jo{ tri qubavne veze dobio je ukupno devetoro dece – Mihajla (1975.), Sofiju (1979.), An|elu (1980.), blizance Vojina i Niko-

lu (1983.), Milenu, Ma{u, Veqka (1996.) i Anastasiju (1998). Pre ~etiri godine, u javnosti se pojavilo i deseto Arkanovo dete. Izvesni Aleksandar Ra`natovi} sa Kipra, tvrdio je da je @eqko Ra`natovi} wegov otac, jer se zabavqao sa wegovom majkom Milicom. Na ove tvrdwe niko od Ra`natovi}evih iz Beograda nije reagovao. Ve}ina Arkanove dece, wih {estoro, danas `ivi u dijaspori. Prvi sin Mihajlo je u Getebrogu, Nikola, Vojin, Milena i Ma{a su u Kaliforniji, a }erka Sofija u Belgiji. Od dece u dijaspori jedino sinovi Mihajlo i Vojin nose o~evo prezime Ra`natovi}. Ostalo troje dece koje je rodila Natalija Martinovi} uzela su maj~ino prezime. A }erka Sofija ima zvani~no maj~ino prezime Potelsberge. Od {estoro Araknove dece u svetu, srpskoj javnosti su najpoznatiji Vojin i Sofija, jer se oni posledwih meseci pojavquju na dru{tvenim mre`ama. Nedavno Vojin Ra`natovi} je objavio da radi za ameri~ku fabriku elektri~nih automobila “Tesla”, dok je Sofija objavila kwigu o svom ocu na naslovom “Arkan”.

OD [VEDSKE DO AMERIKE

@eqko Ra`natovi} je prvog sina Mihajla dobio je u Geteborgu 10. marta 1975. godine, dok je bio u qubavnoj vezi sa Agnetom, }erkom uglednog profesora. Po~etkom devedesetih Mihajlo je bio {vedski juniorski reprezentativac u hokeju. Neko mu je pokazao sliku wegovog oca na tv ekranu. I javio se ocu @eqku u Beograd. Postao je ~lan “Tigrova” i sa ocem oti{ao na front. Bio je rawen u nogu. Kada se rat okon~ao i Arkan posvetio biznusu, sinu Mihajlu je kupio stan na Bawici i otvorio firmu “Ikom internacional” za prodaju i servisirawe mobilnih telefona, koja je imala svoje prodavnice u ^umi}evom soka~etu i na aerodromu “Nikola Tesla”, pri~a nam biv{i Arkanov gardista Mikan Jovanovi}. Mladi Ra`natovi} je dobio srpski paso{ i ~lansku kartu kik boks kluba “Crvena Zvezda”. Ubi-

stvo i smrt @eqka Ra`natovi}a u Beogradu u~inili su wegovog sina Mihajla sa 25 godina ìvota najstarijom mu{kom glavom u Arkanovoj porodici. Mladi} se tako i pona{ao, jer je posle sahrane i svih pomena, u ime porodice Ra`natovi} govorio: Hvala vam svima u ime plemena Ra`natovi}a, na dobro vam se vratilo! Ubrzo posle o~eve smrti, kad su mu propali poslovi, kad je izgubio stan, Mihajlo je neko vreme radio kao prevodilac u ambasadi [vedske. Odselio se potom u [paniju, da radi sli~an posao, da bi se pre ~etiri godine vratio kod majke u Getebrog. Kako mi je jednom prilikom rekao pripremao se da napi{e kwigu “Sin tigra”, ali to nikada nije u~inio. Mihajlovu polusestru An|elu, otac @eqko dobio je 1980. godine iz veze sa glumicom Qiqanom Mijatovi}. An|ela Ra`natovi} je zavr{ila Bogoslovski fakultet. Rano se udala u Italiji i sa Borisom Stevanovi}em rodila sina i }erku. To su bili prvi Arkanovi unuci. @eqko Raànatovi} je vratio }erku An|elu u Beograd, kada joj je poklonio stan i poslovni lokal na Dediwu. An|ela ìvi mirnim ìvotom, radi i bavi se pisawem poezije. U svom bra~nom ìvotu sa Natalijom Martinovi}, profesorkom engleskog jezika @eqko Ra`natovi} je za 13 godina braka dobio ~etvoro dece. Sa Natalijom je sa parama od kredita podigao ku}u kod stadiona crveno-belih u kojoj danas ìvi Ceca. Kada su se 1994. godine razveli Natalija se sa decom preselila u Atinu. Arkan je sinovima Vojinu i Nikoli poklonio dva stana u Atini. Za razvod Natalija je dobila novac i po 50.000 maraka godi{we. Tim novcem su se ~etvoro Arkanove dece Vojin, Nikola, Milena i Ma{a {kolovali u Gr~koj. Posle par godine prestao je da nam stiè novac iz Beograda. Poèleli smo da se odselimo iz Atine, jer tamo vi{e nismo mogli da ìvimo bez para. Majka je prodala na{a dva porodi~na stana u Atini i preselila nas u Kaliforniju, gde smo nastavili {ko-

]erka Sofija Ra`natovi}

Natalija Martinovi} i sin Vojin Ra`natovi} u SAD

Sin Veqko Ra`natovi}

Arkanova vila koju je gradio sa `enom Natalijom

Arkan, Ceca i wegova deca

Arkan i sinovi Mihajlo i Nikola1997. godine lovawe - prise}ao se sin Vojin. viziji 1990. godine i da je Arkan Natalija Ra`natovi} je u SAD saznao za wu kao svoju }erku 1994. izbrisala Arkanovo prezime i po- godine. A da ga je prvi put srela stala Martinovi}. Bavila se tr- 1995. godine, kada ga je posetila govinom nekretninama, da bi fi- u Beogradu. Potom su se }e{}e nansirala studije svoje ~etvoro vi|ali, o ~emu Sofija pi{e: dece. Vojin i wegov brat blizanac Za mene je moj otac @eqko Nikola su studirali glumu, radi- najboqi ~ovek na svetu! Bio je li po klubovima u Los An|elesu, pa`qiv prema deci, posebno preLas Vegasu i Palm Springsu. Vojin ma meni. Svako bi poèleo da je zavr{io studije istorije na uni- ima takvog roditeqa. Se}am se verzitetu Lojola, i sa Barbarom da se qutio kad sam se ku}i kasno Vang dobio vanbra~nu k}erku Miju. vra}ala iz beogradskog provoda. Wegova sestra Milena Martino- Znao je da me izgrdi. Znam da je vi} je zavr{ila filmsku reìju bio poznat, cewen i popularan, na Univerzitetu u Kaliforniji, ali prema deci je bio posebno a sestra Ma{a Martinovi} je za- osetqiv. Oduvek je èleo da buvr{ila studije i zaposlila se u demo jedna velika i slo`na faWujorku. milija. @iveo je za nas. InsistiArkanov sin Nikola je 2019. u rao je na tome da se po{tujemo i svojoj tridesetsedmoj godini do- da pomaèmo jedni drugima. Sada bio sa Ka}om Sikimi} }erku, to je traìm srpski paso{ da budem bilo ~etvrto Arkanovo unu~e, ali {to bliè tatinoj porodici. bez wegovog prezimena. Naime, Arkanova deca posva|ana oko Nikola je uzeo prezime Marti- nasledstva svog oca i daqe o~enovi}. Vratio se pre dve godine kuju i traè od 2011. godine da se u rodni Beograd da ìvi i radi. otvori i javno pro~ita ove~ pravi Od bake Slavke Ra`natovi} je testament, koji je napisan je 30. dobio stan na Vra~aru, gde ìvi marta 1999. godine. Deponovan je u diskretno sa svojom porodicom. Drugom op{tinskom sudu u BeograNikola Ra`natovi} Martinovi} du. Traè od srpskih vlasti sudradi za jednu ameri~ku kompaniju. ski proces ostavinske rasprave, koji nikada nije odràn. Na spisku imovine nalaze se Arkanove OTAC TIGAR I vanbra~na }erka Sofija vile, preduze}a, kockarnice, pe(Sofi van Potelsberge) iz Bri- kare, ~ak i Cecina vila na Kipru. Sedmoro Ra`natovi}eve dece sela, koju je @eqko dobio 1979. godine sa socijalnom radnicom iz dijaspore ne veruje u Arkanov Tinom, dok je bio u zatvoru u Bel- testament koji ima samo wegova giji, napisala je kwigu o svom ocu supruga Ceca. Da je ìv @eqko Ra`natovi} sa jednostavnim naslovom “Arkan”. U kwizi pi{e da ga je prvi bi danas imao 70 godina, dvetoro put videla na briselskoj tele- dece i {estoro unu~adi.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 17. decembar februar 2022.

SAHRAWEN BO[KO TE[ Bo{ko Te{anovi} je bio najve}i pojedina~ni darodavac hrama Sv. Save na Vra~aru u Beogradu za {to je dobio i orden Svetog Save. Bio je i kum crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Volongongu. Zalagao se za ekonomske reforme u Srbiji i Republici Srpskoj i davawe olak{ica qudima koji su se penzionisali u Australiji da se vrate u Srbiju Bo{ko Te{anovi} ro|en je u Krupi na Vrbasu u Republici Srpskoj na Boì}, 7. 1. 1938. godine. Upokojio se na Jovawdan, 20. januara. 2022. u Beogradu. U na{em narodu se veruje da ro|ewe i upokojewe na najve}e hri{}anske praznike nam mnogo govori o dobroti ~oveka. Posle povrede kuka, u bolnicu ga je prevezao sin Bo{ko mla|i, koji je u to vreme bio u Beogradu sa ocem. Bolnica je bila puna pacijenata zaraènih kovidom. âk su i neki lekari bili zaraèni. Situacija je bila veoma lo{a i stawe se naglo pogor{alo, {to je dovelo do smrti. Za ìvota, prilikom svakog na{eg susreta, Bo{ko nam je govorio da je Srbin i srpskog porekla, da bi sve dao za Republiku Srpsku i Srbiju i srpski narod, da je ro|en u selu kod Mawa~e, gde je ro|en pesnik Petar Ko~i}, ~ije je pesme rado ~itao. I sam je postao pesnik. Svoje pesme je ~itao najbliìm prijatewima. Rekao je

Кум Цркве Св. Јована Крститеља Бошко Тешановић са госпођом

Освештење цркве

Бошко Тешановић

da su wegove pesme takve u kojima ~ovek moè da bude na nebu ali i u provaliji. Voleo je da svira gusle. Imao je kolekciju gusala koju je bri`no ~uvao. Vredne primerke je dobio od najbliìh prijateqa. Kad god je imao vremena, svirao je gusle za sebe, svoju porodicu i poznanike. Setio se i detiwstva kada je sa 5 godina ostao bez oca i ne{to kasnije bez majke. êsto je spavao u {tali i radio samo za hranu. Bili su to prete{ki dani za na{eg Bo{ka, kojeg su mnogi od miqa zvali na{ Bole. Pre nego {to je pre{ao austrijsku granicu, lutao je mesec dana po gudurama i preìveo te{ke dane. Sa 20 godina do{ao je u Australiju, gde je postigao mnogo u materijalnom smislu. Se}aju}i se detiwstva, uvek je pomagao onima kojima je pomo} bila potrebna. Pomagao je nacionalne organizacije, crkve i obi~ne qude. Pomo} je pruào s qubavqu, osmehom i od srca a nikad ni{ta nije traìo za sebe. Bio je najve}i pojedina~ni darodavac hrama Sv. Save na Vra~aru u Beogradu. Donirao je 100.000 dolara i 40.000 evra. Tako|e je kupio najve}i krst vredan 60.000 dolara. Uvek je govorio da }e sve dati za Srbiju. Zalagao se za ekonomske reforme u Srbiji i Republici Srpskoj i davawe olak{ica qudima koji su se penzionisali u Australiji da se vrate u Srbiju. Imao je viziju i znao da bi dolazak na{ih penzionera i ostalih iz celog sveta imao veliki zna~aj za na{u srpsku zemqu. Verovao je da }e se to ostvariti. Opelo i parastos obavili su otac Qupko ûbrilovi} i otac Branko. Opelu i sahrani prisu-

Опело у цркви Светог Јована Крститеља

Уношење ковчега у цркву

Опроштај оца Љупка од нашег Болета stvovali su ro|aci i brojni prijateqi porodice Te{anovi}. Otac Qupko je kroz suze govorio o pokojnom Bo{ku, koji mu je ro|ak i po ocu i po majci, rekav{i da Bo{ko nije bio sebi~an i da je svima od srca pomagao ne {tede}i novac,

trud i vreme. Doveo je oca Qupka i wegovu sestru u Australiju i pomogao im da zapo~nu novi `ivot. Popadija Drina je jo{ jednom izrazila zahvalnost za sve {to je Bo{ko u~inio za wih, crkvu i na{u zajednicu. Bo{kov prijateq Miladin \uki} nam je rekao: „@ivjeli smo u ku}i sa Bo{kom i Marom Te{anovi} i uvijek smo se dobro razumje-

li i po{tovali. Nov~ano je pomagao srpsku zajednicu i qude koji su mu se obra}ali. Brzo je nau~io engleski i pomogao svima kojima je bila potrebna pomo} u tuma~ewu i popuwavawu dokumenata na engleskom. Mnogima je pomogao oko zapo{qavawa i iznajmqivawa stanova.“ @arko Romi} i Smiqa ]osi} su nam rekli da je Bo{ko za ve-

MOJA SE]AWA I ISKRENO PRIJA SA POKOJNIM BO[KOM TE[AN Za Bo{ka Te{anovi}a prvi put smo ~uli od mojih roditeqa Radojke i Milutina - Tineta @ivkovi}a posle wihove prve turneje po Australiji osamdesetih godina pro{log veka. Opisali su nam ga kao veoma finog, inteligentnog i nadasve dobrog ~oveka. Voleo je da pose}uje koncerte na{ih peva~a i muzi~ara u Sidneju bilo u koncertnim salama ili u restoranima. Mi smo ve} bili planirali da se zbog predstoje}ih opasnih doga|aja u Jugoslaviji preselimo u Australiju, a pre svega da omogu}imo na{oj deci da ìve i u~e u miru. Znaju}i da }emo od Bo{ka Te{anovi}a mo}i da o~ekujemo pozajmicu za prvo razdobqe ìvota u Sidneju, poklonio sam svoje prelepe gusle wegovom starijem sinu Radetu, koji nas je posetio u Beogradu na povratku u Australiju sa svojom budu}om suprugom, jer sam znao da ih skupqa i da ih ima 12 u velikoj kolekciji. Ove veoma vredne gusle moji roditeqi su kupili u znak zahvalnosti za moje studije etnomuzikologije na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Kao {to je poznato, etnomuzikologija prou~ava sve {to je vezano za ìvot i stvarala{tvo na selu – rad, obi~aji i obredi, muziku, igru i sve {to uz to ide. Ina~e, na ovim prekrasnim guslama na drvenom telu urezane su figure preko 50 zna~ajnih li~nosti iz istorije srpskog naroda - od Wego{a, preko brojnih istorijskih li~nosti do Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. Bo{ko je bio presre}an kada je dobio gu-

Унук Слободана Живковића са гуслама sle. Odmah se ponudio da pomogne u svemu oko na{eg dolaska u Sidnej. Se}am se da smo odmah po dolasku svi oti{li na velike demonstracije 28. juna 1992. godine u Kanberi. Iskrenu pomo} pru`ila nam je i wegova supruga Mara. U dru{tvu Bo{ka i Mare nau~io sam mnogo o wihovim `ivotima.

Ono {t sak je Bo{ Ne sam pokazao i na{e crkv zawe hram progla{en zadu`bine Se}am ce”, koju je Bo{ko raciju za na~in. Zam rado urad se tako iz svom zavi Zanimq nih za ro Bo`i} – 7 Sv. Jovan du. Oba da Srpske Pr Tek ju~ saznao za u Daptu. Dok ov navqam d dete sa pu Neka p Iskren

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak 10. 17.decembar februar 2022.

[ANOVI] Миладин Ђукић

Родбина поред ковчега испред цркве Св. Јована Крститеља Тешановић последњи пут у цркви коју је много волео

Жарко Ромић

Најближа родбина испред цркве

Родбина износи ковчег из цркве }inu u Daptu bio sve. Radio je za crkvu, na{e organizacije i na{ narod. Redovno je dolazio u crkvu i bio wen prvi donator. Rado je razgovarao sa svima i voleo je da se dru`i sa qudima. Stariji sin Rade na grobqu Lejk Sajd u Kanahuki, predgra|u Volongonga, pro~itao je opro{tajno pismo na engleskom jeziku koji smo preveli na srpski:

ATEQSTVO NOVI]EM

to je na mene ostavilo poseban uti{kova iskrena i duboka vera u Boga. mo da se usrdno molio Bogu, ve} je to i prilo`iv{i sredstva za izgradwu kve u Daptu i veliki dar za podima Svetog Save u Beogradu, kada je n za jednog od kumova ove na{e lepe e. se wegove molitve “San Bogorodie izgovarao svakodnevno... Te{anovi} je imao veliku inspipisawe pesama, na sebi svojstven molio me je da mu ih uredim, {to sam dio jer sam shvatio koliko `eli da zrazi. U pesmama je najvi{e pri~ao o i~aju na Mawa~i i o qubavi. qiva kombinacija brojeva vezao|endan i smrt Bo{ka Te{anovi}a: 7. januar 1938. u Krupi na Vrbasu – n – 20. januar 2022. godine u Beograana su veliki praznici na{e Svete ravoslavne Crkve. ~e sam od novinara Nikole Jovi}a wegovu smrt i da }e biti sahrawen

vo danas pi{em u jednom dahu, poda je on u su{tini bio jedno veliko uno qubavi i vere u Boga. po~iva u miru i zagrqaju Bo`ijem. no sau~e{}e wegovim najmilijima. Profesor Slobodan @ivkovi} sa porodicom

“Danas se opra{tamo od jo{ jednog pripadnika velike generacije koja je preìvela Drugi svetski rat i pretrpela patwu koju moja generacija i generacija moje dece nikada ne}e razumeti. Generacija koja je putovala {irom sveta bez resursa, jezi~kih ve{tina i ~esto sa malo obuke. Oni su stvorili nove ìvote za sebe i porodice i izgradili nove zajednice, crkve i klubove od svojih snova, strasti i `rtve. Bo{ko Te{anovi} je ro|en 7. januara 1938. godine u Krupi na Vrbasu u Bosni i Hercegovini, Jugoslavija. Ubrzo nakon {to je Drugi svetski rat zahvatio regiju u dobi od 5 godina wegovog oca ubili su komunisti. Tri meseca kasnije wegova majka je preminula nakon ro|ewa wegovog brata koji je tako|e umro. Odgojili su ga stric Rade i porodica. Godine 1957. odlazi od ku}e da radi na raznim poslovima u Vojvodini, u Srbiji. U junu 1958. odlu~uje da napusti Jugoslaviju (da bi izbegao regrutaciju u vojsku koja je ubila wegovog oca) i beì u Austriju gde je sme{ten u izbegli~ki kamp. U aprilu 1959. brodom stiè u Australiju. Radi brojne poslove, se~e {e}ernu trsku, vozi ma{ineriju po sne`nim planinama, pa ~ak i vodi prodavnicu vo}a dok poha|a ~asove engleskog. Godine 1959. postaje osniva~ srpske crkve u Volongongu. 1963. èni se Marom Miri} (moja majka). Zapo{qava se u elektroliti~kim rafinerijama i topionici u luci Kembla (topionica bakra). Godine 1966. desila se tragedija kada popu{ta labav poklopac i on pada u ba~vu sa sumpornom kiselinom. Saradnik ga spasava od smrti i samo su mu noge unakaène. Negova èna je bila dve nedeqe trudna sa mnom u to vreme. Dok se oporavqa u~i engleski i razmi{qa o budu}no-

Одлазак на гробље Молитва на гробqу у Вулагонгу

Парохијани цркве Св. Јован Крститељa и пријатељи Бошка Тешановића sti studirawa ra~unovodstva i dopisnih putovawa. Po~etkom 1970. otvara kancelariju poreskog agenta ‘Bosco Accounting’ u Cringili. 1973. godine ro|en mu je drugi sin Bo{ko mla|i. Zbog wegove radne etike, odlu~nosti i strasti da pomaè qudima, posao mu ide dobro, a on ulaè u razvoj nekretnina i ukqu~uje se u lokalnu zajednicu. Postaje dobrotvor mesne crkve postaju}i kum hrama Sv. Jovana Krstiteqa u kojoj se danas obavqa opelo. âk je bio izabran za odbornika u savetu [elharbura. 1979. prodaje svoj biznis i seli se u Sidnej, uspostavqaju}i novu poresku praksu 1980. godine i gradi nekoliko ku}a. Wegov anga`man u zajednici se

nastavqa tako {to je postao predsednik Srpskog centra Bonirig i ~lan raznih drugih srpskih klubova. Raspad Jugoslavije podstakao je wegov interes da se vrati u Srbiju. Op~iwen je izgradwom Hrama Svetog Save na Vra~aru u Beogradu i postaje dobrotvor izgradwe crkve. Za to je odlikovan Ordenom Sv. Save prvog stepena i to je jedna od najvi{ih nagrada koje se dodequju nesve{tenicima. Od 1994. godine sve vi{e vremena provodi u Srbiji sti~u}i nekretnine i poslovawe i zala`u}i se za ekonomske reforme i razvoj zemqe {to je dovelo do wegovog preseqewa u Srbiju. Godine 1994. i 1996. blagoslovqen je sa dvoje unu~adi Roksandom i Maksimom. Posledwih 6 godina mu~io se

sa zdravqem, nakon {to je nedavno proslavio 84. ro|endan i na{u slavu, bio je slab, a nedavni pad i kovid pokazali su se previ{e za wega. Ve}ina nas ga se se}a kao ~vrstog ~oveka koji je pobedio nevoqe, postigao mnogo u svom ìvotu, pokazao velikodu{nost i uìvao u dru{tvu qudi. Danas se tata opra{tamo i zahvaqujemo ti na svemu od sve tvoje dece, unuka i onih ~iji si bio deo ìvota.” Posle sahrane svi prisutni su se u crkvenoj sali posluìli hranom i pi}em.Svima nama Bo{ko }e ostati u se}awu kao ~ovek velikog srca koji je uvek bio spreman da svakome pomogne. Neka po~iva u miru Boìjem. Nikola Jovi}

ZAJEDNICA

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

JATKO SE RODIO U AVIONU: 44 GODINE OD PORO\AJA NA NEBU IZNAD AUSTRALIJE

Kako je JAT-ov avion poleteo sa 106 putnika, a sleteo sa 107! Ne~ije ìvotne sudbine su poput filma. Pri~a o Jatku Todevu je jedna od wih. Jatko je Makedonac, ìvi u blizini Sidneja, oèwen je Australijankom i ima tri }erke. Wegova pri~a po~iwe 13. februara 1978. godine. Toga dana, JAT- ov avion YU-AGI, na letu od Beograda preko Singapura do Sidneja, poleteo je sa 106, a sleteo sa 107 putnika. Jatkova majka, Marija tada je imala 18 godina i bila je u osmom mesecu trudno}e. Dva sata pre sletawa, na visini od 8.000 metara, Marija je osetila poro|ajne bolove. Kako su bolovi bivali sve ja~i, Marija je zatraìla pomo}. Prvi joj je u pomo} prisko~io Radoje Rako~evi} – Roki, “Jatov” perser, a pomagala mu je stjuardesa Slavica Ursi}. Iako niko od wih nije znao kako da obavi poro|aj, sve se na kraju dobro zavr{ilo. Posada je premestila putnike u drugi deo aviona, a prostor gde se nalazila Marija pretvoren je u porodili{te. Pup~ana vrpca tek ro|enog de~aka prese~ena je makazama dezinfikovanim viskijem. Tako je na svet do{ao mali{an, koji je po JAT-u dobio ime Jatko. U Sidneju, Mariju je ~ekao su-

JAT-a vi{e nema, a Jatko `ivi svoj `ivot: Ro|endanski poklon nikada nije iskoristio !

prug Stojan, koji je nekoliko meseci ranije oti{ao u Australiju u potrazi za boqim `ivotom i nije ni sawao da }e tog 13. februara ujutru na sidnejskom aerodromu do~ekati i sina. Avion je kasnio, a kada je ko-

na~no sleteo, Stojan je pozvan preko razglasa u aerodromsku ambulantu. – Tada sam pomislio, ne{to se sigurno desilo. Ili je `ena umrla ili imam dete – ispri~ao je Stojan Todev tri decenije ka-

snije za “Jat New Review”. Vest o bebi iz aviona, kojoj je kao mesto ro|ewa upisana registracija aviona YU-AGI, ve} narednog dana je osvanula u svim jugoslovenskim i svetskim medijima. Mali Jatko je od JAT-a dobio do`ivotno pravo da besplatno leti sa wihovim avionima bilo gde u svetu, ali za sve ove protekle godine ni jednom nije iskoristio ovaj poklon. Mogao je da

leti gde god je hteo, ali je ostao u Australiji, u Sidneju, gde i danas `ivi i radi. Wegova majka, Marija Todev dane u Sidneju provodi kao doma}ica, a posle Jatka, Marija i Stojan Todev dobili su jo{ jedno ~edo – sina Jugoslava. JAT vi{e ne postoji, ali je Jatko jedini na svetu i pri~a o wemu osta}e jedna od najlep{ih “visinskih” uspomena. M. T.

POSLEDWI POZDRAV Sa dubokim bolom i `alo{}u obave{tavamo familiju, kumove i prijateqe da je u nedequ, 6. februara preminuo na{ dragi sin, brat, otac i deda

Ilija Salapura Bosanski Petrovac 2. 12. 1961 – 6. 2. 2022. Melburn

Opelo }e se odràti u ponedeqak, 21. februara u 11.00 u hramu Manastira Svetog Save u Ilajnu (414 Elaine Mount Mercer Rd, Elaine) a potom }emo Iliju sahraniti pokraj wegovog sina Petra na manastirskom grobqu. Hvala ti za qubav, pa`wu i sve lepe trenutke koje si nam nesebi~no pruìo. Po~ivaj u miru Boìjem. Oàlo{}eni: majka Ivanka, sestra Qubica, sinovi Stevan i Nikola, }erka Sa{ka, sestri} Ilija, snaja Beti i unuke Kapris, Arijana i Gabrijela. Umesto cve}a i venaca rodbini i prijateqima predlaèmo da daju donaciju na dan sahrane koju }emo uru~iti Manastiru Svetog Save.

PUTOPIS Sankt Peterburg je drugi najmnogoqudniji grad u Rusiji, koji ~esto nazivaju i "Severnom prestonicom". Sme{ten je na severozapadu evropskog dela zemqe, u isto~nom delu Balti~kog mora na u{}u reke Neve. Sankt Peterburg je jedan od naj~udesnijih gradova u Evropi sa ogromnom istorijskom i kulturnom ba{tinom i ~arobnom atmosferom. To je grad arhitekture, romantike i inspiracije, pokretnih mostova i belih no}i. Sankt Peterburg je veliki istorijski centar, u kojem je gotovo svaka gra|evina umetni~ko delo i ima svoju istoriju. Sredi{te grada je pod za{titom UNESCO. Tako|e, u Sankt Peterburgu se nalazi jedan od najve}ih i najstarijih muzeja na svetu – Ermita`, koji poseduje ogromnu kolekciju umetni~kih dela, kraqevskog zlata i antikviteta. l Sankt Peterburg je mewao ime nekoliko puta. Prvo ime grada bilo je Sankt Peterburg, a nakon Drugog svetskog rata je promeweno u Petrograd; nakon revolucije je postao Lewingrad; kona~no, nakon pada SSSR-a je prvo ime vra}eno u upotrebu. l Postoji skoro 600 mostova u Sankt Peterburgu, od kojih su 22 pokretni. l Postoji vi{e od 70 pozori{ta, a godi{wi pozori{ni festival se odràva tokom aprila. l Katedrala sv. Izaka se gradila 40 godina, od 1818. do 1858. Katedrala teì 300.000 tona, a wena kupola je prekriven ~istim zlatom i nikada nije bila restaurirana. l Ermita` je najstariji i drugi najve}i muzej na svetu. Kolekcija ukqu~uje vi{e od 3 miliona umetni~kih dela i kulturnih artefakta. Slobodno moète nazvati posetu Ermitaù ,,kulturni fitnes’’, budu}i da je ukupno dug 20 kilometara. l Ukupna povr{ina Ermitaà je 233.345 kvadratnih metara, izlo`beni prostor je 66.842 m2, a ako biste èleli da vidite sva dela na samo 1 minut, Ermita` }e vam ,,ukrasti’’ 8 godina ìvota. l Postoji gotovo 300 muzeja u gradu, a svake godine se odràva festival No} muzeja l Opsada Qeningrada je trajala 900 dana, a milioni qudi je umrlo zbog hladnih zima i gladi, ali nikada nisu odustali, a grad nije osvojen. l Aleksandrov stub, koji je napravio Montferrand je visok 47,5 metara i teì 600 tona. Me|utim, stub nije pri~vr{}en ni~im - samo sopstvenom teìnom. l Sankt Peterburg je ~uven po svojim belim no}ima, koje su na vrhuncu tokom maja, juna i prakti~no ~itavog jula. To je vreme kada je dan veoma dug, a sunce sija do pono}i, a potom izlazi u 3-4 ujutru, tako da su no}i uglavnom svetle. l Ako èlite da vidite ~uvene radove Da Vin~ija, Rembranta, Pikasa, Rubensa i Matisa - uputite se u Ermita`. l Petropavlovska tvr|ava je prva gra|evina u gradu. Na wenom mestu je planirano utvr|ewe za odbranu grada. l Petropavlovska tvr|ava je bila kori{}ena kao zatvor, odakle niko nije pobegao. Mnogi poznati Rusi su zavr{ili tu. l Letwa palata i ceo Peterhof park su bili okupirani od strane Nemaca tokom Drugog svetskog rata i bio je potpuno uni{ten. Palata je restaurirana iz nule, ali su statute na glavnoj kaskadi originali, jer su bili skriveni pod zemqom. l ]ilibarska soba je ~uvena odaja ukra{ena panelima }ilibra, zlatnim listovima i ogledalima. Nalazi se u Carskom selu u Katarininoj palati blizu Sankt Peterburga. Prvobitna ]ilibaraska soba se sastojala od }ilibra Petra Velikog, ali je ,,ukradena’’ tokom Drugog svetskog rata, pa je soba kompletno rekonstruisana i otvorena na godi{wicu dinastije Romanov. l St Peterburg je dom fudbalskog kluba Zenit i hokeja{kog kluba SKA. Oba su ponos grada, a lokalci }e navijati za wih do kraja.

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

SANKT PETERBURG Druga prestonica Rusije

Jedan od muzeja

Muzej Ermitra` Peterhof park

Metro l Svetski poznati stanovnici St Peterburga su pisci Pu{kin, Nabukov i Dostojevski; kompozitori âjkovski i [ostakovi~; plesa~i Pavlova i Bari{nikov. Ve}ina wihovih domova je pretvorena u muzeje. Ceo grad je prepun poznatih mesta i ulica ~uvenih po ovoj ili onoj osobi. l St Peterburg ima najvi{e pesama o sebi od bilo kog drugog grada u Rusiji. l Crkva Hristovog uskrsnu}a je jedina crkva sagra|ena na mestu ubistva ruskog cara. Cara Aleksandra II. Crkva je sagra|ena u wegovu ~ast. l Ruski balet je jedan od najstarijih baleta, a pozori{te Marinski je jedno od najstarijih na svetu. Baletska akademija Vaganov je tako|e najstarija i najboqa baletska {kola na svetu, a devoj~ice koje èle da postanu vrhunske balerine sawaju o upisu u ovu {kolu. l Pozori{te Marinski nosi naziv po èni cara Aleksandra II, carice Marije Aleksandrovne. Carska loà, sa svojim orlovima, zavesama i {qa{te}im lusterima je ìvopisan podsetnik carske Rusije. Carevi su redovne gledali performanse iz loè. Na vrhu moète videti monogram prvih imena Marije Aleksandrovne i Aleksandra II. l Mnogi qudi misle da grad nosi naziv po prvom caru Petru Velikom. Me|utim, imenovan je u ~ast sv. Petra, jer je grad osnovan na dan ovog svetog za{titnika. l Zbog svojih mnogih mostova, grad nazivaju i Venecijom severa. Mostovi Sankt Petersburga ~ine ga posebnim, oni su svaki ponaosob jedan spomenik kulture. Od oko 340 gradskih mostova, 13 su èlezni~ki koji se za vreme letwih no}i sklapaju kako bi se brodovi vozili. l U St Petersburgu nalazi se najdubqi metro na svetu. Prose~na dubina stanica je oko 75 metara, a najdubqa stanica “Admiraltejskaja” je duboka ~ak 96 metara. Prvi put je podzemna lokomotiva startovala 1955. Sve stanice metroa su divno umetni~ko delo za sebe. Mramor, granit, skulpture i mozaici mogu se sresti u ovim “podzemnim palatama za narod“. M. T.

SRBI U SVETU

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

@ENA KOJA JE PAVELI]U DO[LA GLAVE:

Srpska heroina Mileva Ga}e{a (97) preminula u Argentini Mileva Ga}e{a Pi}an, posledwa ìva osoba koja je u~estvovala u organizaciji atentata na Ante Paveli}a 1957. u Argentini, preminula je u 97. godini u Buenos Ajresu. U poku{aj ubistva biv{eg poglavnika Nezavisne Dràve Hrvatske bilo je ukqu~eno nekoliko qudi. Mileva Ga}e{a Pi}an o svemu je govorila 30. januara 2020. godine, u ekskluzivnoj ispovesti za emisiju Oko magazin “Blagoje Jovovi} i Ante Paveli}, bilo jednom u Argentini”. Ispri~ala je da su u organizaciju atentata bili ukqu~eni wen brat Milan Ga}e{a, wen mu`, sve{tenik Radojica Popovi} i ona. Paveli}a su do ku}e gde je ìveo, u gradi}u Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa, pratili Milo Krivokapi} i Blagoje Jovovi}, koji je i pucao na Paveli}a. Sve se odigralo u ulici koja danas nosi naziv San~ez, u jednom trenutku se sa Ante Paveli}em u toj ulici na{ao Blagoje Jovovi} sam. Ranio ga je 10. aprila 1957, na 16. godi{wicu osnivawa NDH. Prvo pitawe upu}eno Milevi Ga}e{i Pi}an 2020. bilo je, naravno, za{to su odlu~ili da ga ubiju, a ona je odgovorila ovako: “Od velikoga bola i mr`we prema wemu, zbog toga {to se on {eta slobodno, sa svojom usta{kom gardom, a na{im mu~enicima ni danas se ne zna gde su grobovi.” Mileva Ga}e{a ro|ena je 1925. godine u selu [tikada kod Gra~aca u Liki. Wenog oca Petra Ga}e{u usta{e su odvele 1941. godine. – Kada su usta{e u{le u selo, naredili su da ènske osobe ostanu u ku}i, a mu{karce su izveli napoqe, me|u wima je bio i moj otac. Sve mu{karce su stavili u jedan red i vodili ih do usta{ke kasarne. Tamo su bili, svirala je muzika da se ne ~uje wihov pla~ i vrisak, tamo su mi tukli oca. Posle kad su stigli Italijani,

naredili su da se puste, moj otac vratio se ku}i, ~etiri dana nakon toga je umro – ispri~ala je Mileva. Nakon rata ona }e se zajedno sa grupom Srba iseqenika na}i u Argentini. Naravno, u toj zemqi mnogo }e biti brojnija usta{ka emigracija koja je takozvanim pacovskim kanalima stigla u Argentinu. Kretawe Ante Paveli}a danas je uglavnom poznato, o tome su pisali i hrvatski istori~ari, pre svih Bogdan Krizman. Ante Paveli} iz Zagreba je pobegao pred sam ulazak partizana, 6. maja 1945. Jo{ u avgustu 1944. u konzulatu NDH u Gracu dobija ausvajs pod imenom Anton Serdar. Sa wim }e 1945. pre}i u ameri~ku ili britansku okupacionu zonu u Austriji. Sa jakim vezama u Vatikanu kod samog pape Pija 12, i kao hrvatski predstavnik u Crvenom krstu, uspeo je da Paveli}u dobavi isprave Crvenog krsta. S krivotvorenim peruanskim dokumentima pod imenom Pedro Goner, Ante Paveli}, preru{en u katoli~kog sve{tenika, u maju 1946. stiè u Vatikan. U januaru 1947. Paveli} je bio u San Jeronimu, u februaru u samostanu San Sabina, na levoj obali Tibra. Ameri~ki oficiri dobijaju nalog da ga uhapse. Me|utim, stiè im drugo nare|ewe pisano rukom. Na wemu je pisalo “hands off”, odnosno ne dirati ga. Pre nekoliko godina CIA je objavila dokument u kojem se navodi da je Vatikan sve vreme {titio Paveli}a od hap{ewa. Mada mnogi danas veruju da je ima mnogo vi{e od jednog saveznika. Bilo kako bilo, u jesen 1947. odlazi u \enovu. A u novembru 1948. kao ma|arski dràvqanin iz Rima brodom “Sestriere” otplovio je za Argentinu. Negde u to vreme, u Argentinu stiè i cela grupa Srba. Paveli} je ìveo u novom nasequ Vrtni grad u gradi}u Lomas del Palomar, 30 kilometara od Buenos Ajresa. Svake go-

dine ogla{avao se povodom godi{wice NDH-a, ali navodno uvek iz Urugvaja ili sa druge nepoznate lokacije. Me|utim, svi su ve} pretpostavqali da je Paveli} u Argentini. – Mi smo saznali preko ro|aka mog muà koji je bio komesar u Mar del Plati. Kad je krenuo u Buenos Ajres, videlo se da su dokumenti na nekog drugog, a da je pred wim bio neko drugi, tako smo saznali da je u Argentini – svedo~ila je Mileva. Ovako je, pri~ala je, izgledala sama organizacija atentata. – Bila su dva pi{toqa, jedan je dao moj mu`, a da li je drugi poslao prota ili doneo Blagoje to se ne se}am. Bila su dva pi{toqa, pucali smo u jednu saksiju da vidimo da li vaqaju, oba su bila dobra. Koji je od ta dva pi{toqa Blagoje Jovovi} upotrebio, to ne mogu da vam kaèm. Dugo je postojalo uverewe da je atentat na Paveli}a izvr{ila jugoslovenska UDBA, me|utim, Mileva Ga}e{a Pi}an kaè da je to apsolutna la`. – Mi smo se mu~ili, organizovali, vi{e puta nismo imali da platimo autobus, ali nekako smo se sna{li, pa smo ga pratili od Buenos Ajresa do provincije gde je ìveo. Organizatori su Paveli}a pratili iz kafane u Buenos Ajresu gde se vi|ao sa pripadnicima usta{ke emigracije, za wim su i{li gradskim prevozom, autobusom i vozom, i pratili ga do mesta gde je ìveo. [ta se ta~no desilo tog 10. aprila 1957. godine znali su samo Blagoje Jovovi} i Ante Paveli}, jer su wih dvojica ostali sami. Kasnije je verovatno tu pri~u ostalima ispri~ao sam Blagoje Jovovi}.

– Po pri~awu prote Radojice, Milo Krivokapi} i Blagoje Jovovi} pratili su ga do provincije, do wegovog stana, prva straà je bio Blagoje, druga straà je bio Milo, ako slu~ajno Blagoje proma{i – pri~ala je Mileva. Nakon {to su ~uli pucwavu, brzo su se na mestu atentata na{li pripadnici obezbe|ewa Paveli}a. – Tu je po~ela pucwava od strane straè usta{a, Blagoje i Milo su pobegli, i tako se zavr{ila ta akcija – ispri~ala je Mileva. Kad se ~ulo za pucwavu, ponovo je aktuelizovana jugoslovenska poternica za Paveli}em, Beograd je traìo izru~ewe, ali je 18. aprila Paveli} napustio svoju vilu u nasequ gde je rawen. Nekoliko meseci se krio po Buenos Ajresu, da bi krajem jula uspeo da pre|e granicu i u|e u île. Odatle je u decembru 1957. odleteo u Frankovu [paniju. Paveli} je umro u [paniji 28. decembra 1959. godine. Dve metka su mu bila u telu, a kako zbog starosti i bolesti nije mogao da bude operisan, veruje se da je umro zbog rana dobijenih u Buenos Ajresu. Od kad je oti{la iz Like, Mileva Ga}e{a Pi}an ìvela je u Argentini. Umrla je u 97. godini. Ona je bila posledwi ìvi svedok onoga {to se u Buenos Ajresu degodilo 1957. godine. R. N.

@IVIM U PARIZU, A SRCE MI JE U SRBIJI:

Petar Petrovi} o odlikovawu koje mu je na Sretewe uru~io predsednik Srbije Pepi. To je dovoqno. Taj nadimak zna ceo Pariz. Ime Petar Petrovi} ima pola srpskog roda. A jedan je Pepi. U ovogodi{woj raspodeli ordewa zaslu`nima na Dan Republike, jedna se kolajna namerila i na wegov rever. Predsednik Republike odlikovao ga je Zlatnom medaqom za zasluge, koju su, uz wega, dobili i pisci Gojko \ogo, Rajko Petrov Nogo, istori~ar Predrag J. Markovi} i festival Fest. - Presre}an sam, nego! Ej, dr`ava me nagradila! Ogromna je to ~ast. Ja, tamo, u predsedni{tvu, sa svim tim umnim glavama. Velika je to stvar - ka`e ushi}eno obradovani Pepi. Qudina de~a~kog hoda i mladi}ke energije, u 85. Odmah je skoknuo me|u zemqake u bistro "Kod Suzane", pored crkve, u Ulici Simplon, da ih po~asti i da se pohvali. Ima i ~ime. Pepija je te{ko ne uo~iti. Svugde gde se u Francuskoj odaje po~ast srpstvu, tu je i on. U

besprekornoj ~ojanoj uniformi srpskog ratnika iz Velike vojne. O ramenu, replika ratne, pobedni~ke zastave koju mu je pre vi{e od 30 godina predao Naum \or|evi}, nekada{wi predsednik

Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918, jedan od u~esnika proboja Solunskog fronta i nosilac Albanske spomenice. Na{ Pepi je, kao predstavnik ovog Dru{tva, jedan od troje zvani~nih nosilaca srpske zastave kod Ve~ne vatre ispod Trijumfalne kapije u Parizu, na velikim ceremonijama, bar tridesetak puta godi{we. Tu bi uvek razmenio po nekoliko re~i sa Miteranom, [irakom, Olandom. Da ih podseti na Srbiju. Tako je francuskog predsednika Makrona, drè}i ga za ruku, pozvao da do|e u Srbiju (ispunio mu je obe}awe) i ispri~ao mu {ta Kosovo zna~i Srbima. Ro|en je 1937. u Ohridu, gde mu je otac Mila{in, poreklom iz Kosjeri}a, kao vojno lice, sluìo u pograni~nim trupama. Majka Milica, ro|ena u Ohridu, bila je doma}ica. êtrdeset prve su izbegli u Beograd. Kao elektri~ar, pridruìo se, 1966, starijem bratu Blagoju koji je ve}

bio u Parizu. Bilo je to ono vreme kada se mnogo i{lo u pe~albu. Ali, otaxbinu nije zaboravio. - Sve je po~elo jo{ sedamdesetih. ûo sam tada na francuskoj televiziji da dolaze solunci u Pariz. Oti{ao sam da ih vidim, zavoleo sam ih i od tada smo nerazdvojni. Redovno ide u Polikastro, na Zejtinlik, Krf. Sa sobom obavezno vodi predstavnike francuskih udruèwa. Bio je donator za obnovu Srpske ku}e u Solunu. Ne ustru~ava se da pomo} zatraì od srpskog, francuskog, ruskog predsednika. [to na um, to na drum. ^vrsto neguje prijateqstvo izme|u Srba i Francuza, koje je nedavno prolazilo kroz te{ka isku{ewa. Nedavno je, u wegovu ~ast, odràna sve~ana akademija u op{tini pariskog 15. arondismana. U penzionerskim danima, ~esto ide u Beograd, gde ga srce stalno vu~e. Bio je tu i da primi orden. A uskoro }e ponovo na put, ka Krfu i Solunu. M. T.

POSVE]EN I PORODICI Posve}en otaxbini, sebe se "setio" tek u poznim godinama, kada je, u pedeset osmoj, u ambasadi tada{we SRJ, zasnovao porodicu, sa suprugom Sne`anom. Sin Mila{in je danas kompjuterski in`ewer, dok je k}erka Katarina zavr{ila studije ekonomije na Sorboni.

BISTA HEROINE U MUZEJU U najve}em francuskom muzeju posve}enom Prvom svetskom ratu, u gradu Mou, koji je otvoren na stogodi{wicu po~etka rata, Pepi je obezbedio eksponate i li~no se postarao da Srbija dobije svoj deo, gde je postavqena bronzana bista herione Milunke Savi}, rad akademskog vajara Qubi{e Man~i}a. Posebno je aktivan oko odr`avawa tradicije na Srpskom vojni~kom grobqu u Tijeu kod Pariza.

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

AUSTRALIJA

Australija priznala gre{ku RENTON FAMILY TRUST u skandalu sa Novakom, Aged Care nemaju vi{e izgovor Daje kvalitetnu Pro{lo je mesec dana od kako je Novak \okovi} deportovan iz Australije, ali jo{ uvek se pojavquju nove informacije koje bacaju druga~ije svetlo na ceo slu~aj. Iako se deo zahteva za vizu koja je prvobitno odobrena \okovi}u odobrava automatski preko kompjuterskog softvera, {to je bio izgovor za{to je Novak uop{te dobio vizu, ipak je u pitawu qudska gre{ka. Ovi detaqi su otkriveni tokom rasprave parlamentskog komiteta gde su se bavili mnogim pitawima, pa i slu~ajem Novaka \okovi}a. Portparolka za unutura{we poslove Laburista, Kristina Keneli, upitala je tokom zasedawa za vreme krize sa Novakom za{to srpski teniser nije na listi za pra}ewe kretawa, jer svi dobro znaju wegov stav o vakcinaciji. Odgovoreno je da to ne bi ni{ta promenilo, ali je tom prilikom predstavnik sekretarijata priznao da je bio uslov da zvani~nici razmotre da li je test karaktera za podnosioce zahteva za vizu ispuwen ili ne, pre nego {to i sami donesu odluku o izdavawu vize.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Novak \okovi} na aerodromu u Melburnu

Time je i sam potvrdio da je ipak \okovi}eva viza prvobitno potvr|ena od strane qudi, a ne kompjutera. Podsetimo, Novak je otputovao u Australiju da bi u~estvovao na prvom grend slemu u sezoni na osnovu medicinskog izuze}a koje su mu odobrili nadle`ni organi. Ipak, po ulasku na teritoriju Australije, \okovi} je priveden i nekoliko dana dr`an u pritvoru dok je ~ekao na su|ewe povodom `albe o ukidawu vize. Prvi put je uspeo da pobedi na sudu, ali ga je ministar Aleks Houk deportovao na osnovu diskrecionog prava.

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJA SVE O[TRIJA SA OGRANI^EWIMA!

Australija uvrstila koalu na listu ugroènih ìvotiwa Australija je uvrstila koalu na listu ugroènih vrsta na ve}em delu wene isto~ne obale, nakon dramati~nog pada broja ove ìvotiwe. Populacija ovog torbara, nekada veoma brojna, smawena je kr~ewem {uma, poàrima, su{ama, bolestima i drugim pretwama. Savezna vlada saop{tila je da lista vaì za Kvinslend, Novi Ju`ni Vels i Australijsku Prestoni~ku Teritoriju. Nadle`ni su tako|e pozvali da se u~ini vi{e na za{titi koala od ubrzanog smawivawa stani{ta izazvanog klimatskim promenama. Koala je tek 2012. godine u ovim dràvama i teritoriji ozna~ena kao rawiva. Zbog ubrzanog pogor{awa situacije, vlade su optuène za neuspeh. „Ovaj spisak daje prioritet kada je

u pitawu o~uvawe koale“, izjavila je u petak ministarka ìvotne sredine Suzan Lej. Ona je rekla da zvani~nici osmi{qavaju plan oporavka i da }e aplikacije za razvoj zemqi{ta sada biti testirane u pogledu uticaja na vrste. Pro{logodi{we istraìvawe u Novom Ju`nom Velsu pokazalo je da }e koale tamo izumreti do 2050. godine ako se ne{to hitno ne preduzme. Procewuje se da je u velikim poàrima koji su buktali 2019. i 2020. uginulo 5.000 koala, te da je pogo|eno 24 odsto stani{ta samo u Novom Ju`nom Velsu. „Koale su u roku od jedne decenije postale rawiva i ugroèna vrsta. To je {okantno brz pad“, rekao je Stjuart Blan~, nau~nik iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) iz Australije.

Uvode se nova pravila, evo {ta je potrebno za ulazak u zemqu Nacionalna vlada Australije je usvojila revidirane smernice savetodavne grupe za vakcinaciju Stanovnici Australije mora}e da dobiju dopunske, buster doze, kako bi se smatrali potpuno vakcinisanim protiv kovida

19, iako su vlasti navele da }e stranim putnicima i daqe biti potrebne samo dve doze vakcine za ulazak u zemqu. Nacionalna vlada Australije je usvojila revidirane smernice savetodavne grupe za vak-

cinaciju, prenosi agencija Rojters. "Status vakcinacije neke osobe }e se smatrati zakasnelim ako ta osoba nije primila dopunsku dozu u roku od {est meseci od druge doze", izjavio je australijski premijer Skot Morison.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

SVET POZNATIH

LEPA LUKI] : @alim samo za jednim mu{karcem, umro je mlad Svaki razgovor s wom je podsetnik da ovakve ène jo{ uvek postoje, ~ak i u wenim godinama. @ivi sa svojom ma~kom, izlazi, druì se i kaè da nije neko ko pati za pro{lim vremenima. Te{ko da moè da se na|e neko poput Lepave Lepe Luki} (82). Ne samo {to joj je bog dao boànstven glas, ve} iz we izbija ono najlep{e i najvrednije s na{eg tla. Velika slava i bogat buran ìvot u~inili su je jakom i samosvesnom, na zemqi sa obe noge i li~no{}u koja odu{evi nakon prve re~enice. n Gledaju}i emisije u kojima u~estvujete i nove fotografije, niko vam ne bi dao toliko godina. - Ja ne bih ni primila. Mogu da daju koliko ho}e, ne bih uzela (smeh). n Kako vam pada ova zima? Svi se àle da im nikada nije bilo tako hladno, da je lo{e grejawe... - Ja nemam veze s tim. Na zidovima imam mermoterm plo~e, tako da ne zavisim koliko }e grejawa da mi puste. Greju me fantasti~no, pu{tam koliko ja ho}u. n [to se ti~e straha od korone? - Ma nemam straha! Idem kuda ja ho}u. Ne odlazim da sedim po kafi}ima, odem u prodavnicu, apoteku... Na snimawima oni kamermani i ostali mogu da imaju koronu i da mi prenesu. Ali idem i nikom ni{ta. Zasad. n Imate li za{titu, maske? - Kakve maske?! Pa gde one mogu da te za{tite?! Dobar mi je imunitet. To je sve. n Dakle, sada kupimo plodove onoga {to smo zasluìli u ìvotu? I izgled i zdravqe? - Jeste, ba{ tako. A ja sve to posedujem. Zdrava sam, puna energije, ni{ta mi nije te{ko. Ne volim da stanem zato {to nisam

èna koja voli da se zatvori u ~etiri zida. A traè me svuda, hvala bogu. n Za{to vas traè? - Zato {to sam kvalitet, duhovita, ovako izgledam u svojim godinama... Zna~i, ostvarila sam mnogo toga. Verovatno zasluùjem to ~im me zovu. Imam ogledalo. Kad bih bauqala po podu, ko bi me zvao? Da nosim ~etiri {tapa i da se zgu~im, zna{ kad bi me zvali... Ovako, jo{ sam treba (smeh). [alim se, more.

n Imate li s kim da se smejete? - [to da nemam? Imam, vaqda, prijateqe i dru{tvo. Nisam ko }uk sama. Kre}em se, vi|am qude. Ne idem da lupetam po restoranima, nije to za mene. Ali ne bih da sedim kod ku}e i gledam u jednu ta~ku. Ne}u sebi da dozvolim da padnem u depresiju. n Da li ste padali emotivno, zbog porodice, partnera? - Ne, ne. Ne bih ja ni sekunde trpela u qubavi. Dok ide, ide. Kad ne ide - dovi|ewa. Normalno je da kad voli{ nekoga pati{ malo, ali mene niko nije ostavio. Ja sam ih sve ostavqala. Kad pogre{e, ostavim ih. Nisam

bila silna Jerina. Bila sam sa obi~nim qudima. Mnogo su me voleli, i ja wih. Nisam gledala da li ima pare, da li je popularan... Ako mi se dopadne, ja sam sa tim ~ovekom. n Na {ta ste padali kod mu{karaca? Na izgled, pamet, duhovitost? - Izgled, izgled. I da bude dobar ~ovek. U ku}i nisam dala da osete da sam Lepa Luki}. To sam bila za publiku, a za partnera sam bila skromna. Nisu se usu|ivali niti traìli da im uga|am. Voleli su me. Ako se ne{to poremeti, ja kidam i idem daqe. Nikoga nisam ugrozila, uzimala muève koji su oèweni, pa da ih razvodim. Nije me zanimao ~ovek koji ima ènu jer ne}u da delim nikoga - bude sa mnom, pa ide ku}i kod ène. [ta }e mi taj? Ako ga voli{, ho}e{ ga za sebe. n Vaì li kod vas ono "da ostanemo prijateqi"? - Ne moèmo da ostanemo prijateqi! Kako? Do ju~e smo se voleli i rastali, a sad prijateqi? Moèmo da budemo u dobrim odnosima, da se pozdravimo. [ta da se zivkamo? Da je moglo, ne bismo se rastali. n Postoji li mu{karac koga se se}ate i àlite za wim? - Imala sam jednog, Du{ka [trpca. On mi je bio partner sedam godina. Umro je u 52. godini, a 11 je bio mla|i od mene. Eto, vidite da nema veze koliko si mla|i kad umire{ tako mlad. On nije zatvorio moja vrata le|ima i wemu sam i{la na 40 dana. Putevi su nam se razi{li zato {to mu je sin bio u Americi, tugovao je za wim, patio, i oti{ao tamo. Tamo je i umro, u îkagu. Wega mogu da pohvalim. Svi su me cenili i sa svima sam u dobrim odnosima, zasluìla sam to. M. T.

ISPOVEST LAZARA RISTOVSKOG O KRAHU BRAKA:

Otkrio kako je do{lo do razvoda, a evo kako su reagovali wihovi sinovi Posle 42 godine zajedni~kog ìvota, dramski umetnici Lazar Ristovski (69) i Danica Ristovski (66) odlu~ili su da stave ta~ku na svoj brak. Odluka da se krene u brakorazvodni proces nikada nije jednostavna, posebno kod qudi koji su se zajedni~ki formirali, rasli, razvijali i pre{li duga~ak put na kome su, pored mnogobrojnih profesionalnih uspeha, stvorili porodicu i dobili dvojicu sinova, Petra i Jovana. Proceniv{i da su potro{ili energiju koja ih je decenijama vezivala, shvatili su da je dostojanstveni razlaz najboqe re{ewe. - Ova tema je za nas te{ka i ne bi bilo lepo da se razvla~imo po ùtoj {tampi. Mi smo ipak dva, ako mogu da kaèm, velika i dostojanstvena umetnika, koja su do{la do kraja zajedni~kog puta, koja }e posle zvani~nog razvoda nastaviti svoje puteve, a ti putevi }e se svakako ponovo preplitati i susretati, ali na jedan druga~iji na~in. Mi se nismo razi{li zbog neke druge ène ili nekog drugog mu{karca. Jednostavno smo potro{ili energiju koja nas je dràla zajedno. Vode}i se konzervativnim obi~ajima, mo`da smo mogli i daqe da ìvimo zajedno, da bismo se, samo ne znam kome, dokazivali, ali svakako je zdravije i po{tenije {to smo se odlu~ili na ovakav korak. Mi smo se u posledwe vreme gledali o~ima koje su izgubile àr, zanos i qubav koja nas je grejala vi{e od ~etrdeset godina - rekao je glumac u ispovesti, te dodao da je bilo te{ko doneti ovakvu odluku. - Naravno da je te{ko. Ali ìvotnu energiju treba slediti i po{tovati kako se qudi ne bi porazboqevali. @ivotna energija mora da ima svoj tok, jer ako se taj tok zaustavi, ako se prepre~i nasilno, onda dolazi do tragi~nih posledica i zavr{etaka. Mi smo dva dostojanstvena bi}a i zato je i na{ razlaz dostojanstven. Toliki qudi se razvode. Nekada sam i sam mislio da to nije lepo. Da to nije u redu. Ali zar nije boqe da dvoje qudi, ako su ve} izgubili motive za zajedni~ki ìvot, taj ìvot prekinu i nastave da ìve svoje druge, energetski sveìje i zdravije ìvote. Nekoliko meseci ne ìvite zajedno. Glumac razvod doìvqava kao ru{ewe jednog sveta. - To je svakako ru{ewe jednog sveta. Ali to nije ru{ewe ku}e koju smo zajedno gradili sve ove godine. U tu ku}u }e i daqe dolaziti na{a deca, kao i mi. Ta ku}a je otvorena zauvek za sve nas. Na pitawe kako su wihovi sinovi, Petar i Jovan reagovali na vest o razvodu roditeqa, glumac kaè: - Wih dvojica su odrasli qudi koji sada imaju svoje porodice. Oni tako|e misle da je zdravije i po{tenije da qudi, ako ve} nisu sre}ni u braku, poku{aju da budu sre}ni van braka. S. G.

LITERARNA STRANA

VLADAN DESNICA

Proqe}a Ivana Galeba ^ovjek. Gorostasna tragi~na figura, na samom razme|u izme|u dviju provalija; provalije beskona~nosti i provalije smrti i mraka. Grud mu je puna qeskawa bi}a i nebi}a, u woj se motaju smrt i besmrtnost, sad uhva}ene u ko{tac, sad obujmqene u zagrqaj. Prolaznost i ve~nost, kona~nost i beskona~nost, ravnopravne, po~ivaju mu jedna na jednom, druga na drugom dlanu, kao dve ptice.

Upoznate zemqe i gradove nosim u pameti ne po nu`dama i du`nostima koje su me u wih dovele, ne po presudnosti onoga {to sam u wima do`ivio, ne po dobru i zlu koje sam u wima na{ao..Pamtim ih ili pod zracima sunca ili u seni oblaka; vaqda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili mo`da i po tome kako se u tom prvom susretu na wih odrazio odraz moje sretne du{e.

êtvrtak 2020. 23 êtvrtak10. 17.decembar februar 2022. nas samo ~ovek, go ìv ~ovek, s wegovim srcem punim strepwa i nemira i strasti, s wegovim ve~itim nespokojstvom i besprekidnim motawem i treperewem i svjetlomrcawem uvstvovawa u wemu. Tada nam se qudske jedinke, sa teretom svojih du{a, kre}u kroz prazne, puste prostore, kao u kwigama Dostojevskog. A pod starost, opet progledamo na prirodu. To je kao jedno ponovno ro|ewe. Da. Sad me sve vi{e zanima pejza`, a sve mawe qudi u wemu; sve vi{e stablo, ili pamu~ast oblak, ili boja neba, ili plavi obris brda u daqini, a sve mawe ~ovek. Vaqda smo jedno drugom ve} sve rekli. Ose}am pouzdano da }e sutra opet biti sun~an i vedar dan. I radujem mu se, kao seosko dete nedeqi sa ~istom belom ko{uqom. Tako biva uvek kad ne{to nestane: za wim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono {to je nestalo.

I, kao {to uvek biva, tawa krv pretegne, i slabost nadja~a snagu. U tom i jest nevoqa, u tom le`i opasna snaga slabosti: {to ona nagriza, rasta~e, i najzad neminovno savlada snagu.

le`i jedan dio nas. I to na{ najprisniji, najkrvaviji deo. Kako bismo ga dakle mogli ne voleti?

[ta }ete! Qudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju rawivost, i svoju zlu sre}u, i svoje prokletstvo: i u tome

Ponekad sam, u jesewem sumraku, na uzvisini iznad na{eg mjesta, sklapao o~i i pru`ao ruke s ra{irenim prsti-

ma naokolo u sumrak, i zami{qao da sam drvo. Mo`da sam i èlio da budem drvo. i da poìvim wegovim slijepim, duboko ~ulnim ìvotom. Kasnije, u vrevi ìvota, kao da potpuno zaboravimo na pejza`, potpuno izgubimo vezu sa stablima, s prirodom oko nas. Zanima

Lica spavaju}ih ne laù: tek na wima vidimo pravu bedu wihovih sopstvenika. Na javi, na{a su lica zategnuta bilo kakvim svesnim htewem ili nesvesnim stremqewem, oìvqena bilo kakvim ciqem... Tek u snu, kad je iskop~ana poluga voqe, kad je na{e telo bez odbrane, prepu{teno na milost i nemilost okrutnosti tu|eg oka i tu|e radoznalosti, obezoruàno kao bogaq koji je pred spavawe iskop~ao protezu, kad se s na{ih lica spere wihov za{titni izraz — kako li tek tada bedna izgleda qudska ma{ina! Neza{ti}eno, bespomo}no.

MAKSIM GORKI

300 pisama Ne usredre|ujte se na sebe ve} ceo svet usredsredite u sebe.U ìvotu ima mnogo ù~i ali i meda. Prona|ite ga.. Ne treba biti Robinson. Ne treba. Treba ìveti, vikati, smejati se, sva|ati, voleti. Vaqa traìti ono {to jo{ nije prona|eno: novu re~, rimu, lik, sliku. Pesnik je eho sveta a ne samo dadiqa svoje du{e.

MOMO KAPOR

"Kwiga àlbi" "Tu sam gde sam, i ponekad, kad otvorim o~i da bih na ~as, dva zbrisao iz svog filma, bacim pogled na veliku zastakqenu sliku ulice u ~ijem se okviru neprestano smewuju prizori. Stakla kwiàre su, ina~e, malo zatamwena, tako da svi koji prodju ispred wih ne odolevaju samozaqubqenosti; obi~no zagledaju lice ili ode}u, pa`qivo popravqaju neposlu{ni pramen kose ili ~vor na kravati, narcisoidno piqe u svoj lik, procewuju}i ga u prolazu, ène ovlaè usne, isprobaju neki novi zavodqivi pogled iskosa, ne znaju}i da ih posmatram. Koliko nesigurnosti izme{ane sa sujetom! Kako izgledam? Jesam li privla~na? Dok ih tako gledam skriven bleskom izloga, nevidqiv sve dok ne pridju sasvim blizu stakla, ~ini mi se da je ~itav svet napoqu samo jedan ogromni glupi akvarijum, u kome se ~udni primerci ~ovekolikih riba love, pregawaju, progone, pro`diru, hrane u hodu, razmnoàvaju..."

Ja ne znam ni{ta boqe, komplikovanije i zanimqivije od ~oveka. On je sve. On je ~ak i Boga stvorio. Verujem u beskona~nost ìvota a ìvot shvatam kao kretawe prema usavr{avawu duha. Ali isto tako zapaàm da od

Ja silno èlim da ìvim, neutoqivo èlim da ìvim. Pa ipak, {ta to zna~i ìveti? Drìm da je to zanimawe prijatno kao i igra. Neumorna i pomamna. ^vrsto verujem da na zemqi nema ni{ta lep{e od ~oveka. Jedino ~ovek postoji, sve ostalo je mi{qewe. Uvek sam bio i bi}u - ~ovekoqubac, samo nikako ne umem to da izrazim kako treba. Moè li se lepo suvi{e voleti? Umetnost je kao Bog. Woj je malo ~itava qubav koja postoji u wegovom srcu. Woj pripadaju boànske po~asti. Ja èlim da moje raspoloèwe bude moja filozo-

MILAN RAKI]

Boùr Kako je lepa ova no}! Gle, svuda, S topole, 'rasta, bagrema i duda, U mlazevima zlatokosim pada Nesustastvena mese~ina. Sada, nekog vremena ~ovekov razvitak ide ukrivo. Razvija se razum na{ a zapostavqaju ose}awa. Mislim da nam to {teti. Trebalo bi da se intelekt i instkt sliju u lepu harmoniju. I tada }emo, ~ini mi se, svi mi i sve ono {to nas okruùje biti ìvi, boqi, veseliji. uveren sam da je to mogu}e. Ne volim qude koji su pametni a ne umeju da ose}aju.

fija tj onaj rukovode}i princip koji oni ho}e da nazovu religijom. Meni se svi|a ìvot. Volim da ga ìvim. Ose}am zadovoqstvo od ìvota, shvata{ li? Razjasni mi to i pojavi}e se nova filozofija. Za kog }e ti vraga neka religija ako u sebi ne ose}a{ dovoqno snage da izgradi{ vlastitu? I kako moè{ primati ne{to tu|e ako si sam i Bog i Kant i izvor svake mudrosti i pakosti?

Nad livadama gde trava miri{e, U rascvetanim granama, svrh wiva Koje se crne posle bujne ki{e, Velika du{a mese~eva sniva. Sve mirno. tajac. ]uti poqe ravno Gde nekad pade za ~etama ~eta... - Iz mnoge krvi izniknuo davno, Crven i plav, Kosovom bo`ur cveta...

FEQTON

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (12)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

17. februar

1600. - Italijanski filozof, astronom i matemati~ar \ordano Bruno spaqen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoli~ke inkvizicije.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Muslimani tvrde da se Andri} samo Srbima dodvoravao Od vremena kada je Muhamed Filipovi} 1967. godine, ve} ~uvenom, floskulom o "zlu koje je naneo Bosni, vi{e nego vojske koje su je gazile", odapeo prvu strelu mr`we na Andri}a, pa do dana{wih dana ta kanonada napada na nobelovca iz bo{wa~ko-muslimanskog intelektualnog kruga ne prestaje. No, ovde je zgodno navesti da ta re~enica Muhameda Filipovi}a, napisana 1967. u eseju "Bosanski duh u kwièvnosti, {ta je to", koji je iza{ao u sarajevskom ~asopisu "@ivot", ne odnosi se iskqu~ivo na Andri}a, ve} na ve} formiranu, modernu srpsku nacionalnu kwièvnost u Bosni u posledwih sto godina, ~iji su predvodnici bili: Petar Ko~i}, Svetozar ]orovi}, Aleksa [anti}... pa sve do mladobosanaca Borivoja Jevti}a i Ive Andri}a, koji je bio wen najistaknutiji predstavnik. Litararnu i nacionalnu ideju te generacije nastavila je Grupa sarajevskih kwièvnika, koja je osnovana u Sarajevu 1928. i kojoj je Andri} sa Jevti}em generacijski pripadao, a koju su jo{ ~inili Marko Markovi}, Hamza Humo... i koji su prvi lansirali floskulu da je Bosna postala "tamni vilajet", kao posledica vekovnog turskog ropstva. Od tada pa do dana{wih dana ne prestaje bo{wa~ka verbalna kanonada na Andri}a i wegovo "djelo, nedjelo", kao neki kaù. Ti napadi na nobelovca imaju jednu jedinu ta~ku apsolutnog nesporazuma i razilaèwa po pitawu: je li, koliko je i zbog ~ega je Anri} toliko kriv na{im Bo{wacima - muslimanima. A ta ta~ka je ova: oni su govor, karakter, psihologiju i postupke wegovih literarnih likova preveli i uporno prevode kao wegovo mi{qewe, wegovu psihologiju, wegov karakter, namere i stav prema Bosni i wima u Bosni. A tako se literatura i weni autori ne mogu tuma~iti. Literatura ima svoje autonomne zakone, pravo na umetni~ku slobodu, {to odvaja i {titi pisca od

Ivo Andri} je bio i ostao meta napada muslimana u Bosni onoga {ta rade, govore i kakvi su wegovi junaci. Svi veliki pisci sveta su u svojim delima uglavnom opisivali zlo, muku i nesre}u u ìvotu qudi, slikali najgore qudske osobine... jer taj kwièvni materijal je sam po sebi drama, a ona je neizbe`na potka svakom dobrom a pogotovo velikom literarnom delu. Zato o Andri}u znalci literature govore vrlo pohvalno, a zameraju mu vrlo obazrivo. U BiH su o Andri}u, naprimer, krajwe pozitivno govorili i mislili uvaèni profesori literature Midhat Begi} i Midhat [ami}, kao i veliki pisac Me{a Selimovi}... da samo pomenemo wih. Neke najgrubqe ocene o Andri}u, ali uz nagla{enu razliku izme|u wega kao pisca i wega kao ~oveka, izre~ene od strane bosanskih intelektualaca, na neki na~in se mogu razumeti, ukoliko su samo li~ni utisak. Uzmimo kao primer samo ove dve. Dr Nijaz Durakovi}, politi~ar, u intervju ~asopisu "Start" rekao je da je "Andri} veliki

pisac, ali kao ~ovek je veliko politi~ko |ubre i sme}e". A mladi istori~ar Nihad Kre{evqkovi} je, u tekstu za reviju "Voks" 1990. g. Andri}a nazvao "Markiz de Sad na{e kwièvnosti". Kada pa`wivo analizirate ko i {ta u Bosni zamera Andri}u, jasno se uo~ava da oni koji su iz sveta literature mnogo obazrivije iznose zamerke od onih koji uop{te nisu ili su samo ovla{ upu}eni u kwièvno-teorijske zakone i pravila. Tako izvesni pisac Nadan Filipovi}, u feqtonu o Andri}u, objavqenom na portalu Avlija.me, odmah na po~etku teksta kaè da je Andri} "velemajstor pisane rije~i, veliki ~ovjek i neupitna veli~ina". A odmah u sqede}im pasusima kre}e, kako veli "crtom istine", i otkriva otkud tolika, wegova neskrivena mr`wa prema bosanskim muslimanima i islamu"? Pa kaè: "Samo nekoliko mjeseci nakon rata on objavquje dva romana: 'Travni~ka hronika' i 'Na Drini }uprija', u kojima pravda ~etni~ke po-

SIDRAN, DOSTOJEVSKI I ANDRI] Najvi{e razumevawa za Andri}a u Bosni pokazuje u svojim istupima Abdulah Sidran. Zato {to je ~isti pisac i {to literarne re~i ose}a i "damarom i ko`om". U vi{e TV nastupa je govorio da je "Andri} prikazao Bo{wake tako kako jeste", (ne govore}i odre|eno {ta podrazumeva pod tim "kako jeste"), ali, i "Dostojevski je prikazivao Ruse svakako, naj~e{}e kao do zla boga poro~ne, alkoholi~are, kao lu|ake i ubice", veli Sidran, pitaju}i se potom naglas: "Zna~i li to da je on i mrzeo Ruse, da je mawe Rus zbog toga, da su mu Rusi zamjerili zbog toga. Ne, nisu. Naprotiv, digli su ga u najve}e visine". Potom je Sidran u svom stilu dodao jednu dvosmislenu didaskaliju: "Na qestvici deset najboqih kwi`evnika-nobelovaca, Ivo Andri} nije na posqedwem mjestu"!

koqe muslimana u Isto~noj Bosni". Kao dokaz, potom, navodi onaj opis nabijawa ìvog ~oveka na kolac. U stvari, ponavqa ono {to je prvi napisao jo{ 1961. godine [ukrija Kurtovi}, u emigrantskom ~asopisu Adila Zulfikarpa{i}a "Bosanski pogledi". Nadan Filipovi} potom analizira neke Andri}eve pripovetke: "Mustafa Maxar", "Za logorovawa", "U musarfihani"... isti~u}i, u ovoj posledwoj, mesto u kojoj katoli~ki redovnik fra Marko ube|uje jawi~ara Osmu da se pokrsti, govore}i mu da je boqe da umre kao ~ovek a ne kao "nerazumno ìvin~e". On daqe isti~e da je Mustafa Maxar predstavqen kao ludak i pedofil, mula Jusuf, iz pri~e "Za logorovawa", kao seksualni sadista i ubica... i dodaje da Andri} stalno u svojim delima pokazuje sklonost ka morbidnim scenama silovawa, mu~ewa, ubijawa... i svi glavni junaci koji to rade su bosanski muslimani ili Turci. Psihopatolo{kog tipa me|u pravoslavnim i katolicima nema. Za{to, pita se Filipovi}, i daje odgovor: "Zato {to je Andri}eva poruka: Islam je zlo. Moète misliti kakvo }e mi{qewe o bosanskim muslimanima imati Englez, Francuz, Nemac kad pro~ita {ta je Andri} o nama pisao". U kwizi "Bosanski muslimani u Andri}evom svijetu", dr Muhsin Rizvi} }e ustvrditi da je "Andri} li~no bio mizantrop, optere}en evrohri{}anskom predstavom o orijentalnom svijetu... da je slabo poznavao islam... da je prikaz patolo{kih i sadisti~kih tipova u Turaka zapravo wegov vlastiti autoportret, psiholo{ko-moralna introverzija... traìo je opravdawe za svoje bjeàwe iz katoli~ke tradicije...sve je ~inio da se dodvori Srbima i wihovoj mitomansko-epskoj predstavi o Turcima. lll U slede}em broju: Nobelovac Andri} pomaè sirotiwu

1673. - Francuski komediograf i glumac @an Batist Poklen Molijer, umro je po{to mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji "Uobraèni bolesnik". Jedan od najve}ih svetskih komediografa, napisao je vi{e od 30 pozori{nih komada me|u kojima su najpoznatiji "U~ene ène", "Tartif", "Don @uan". 1836. - Prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavni{tvo, pod nazivom "Srpska agencija", osnovano je u Bukure{tu ukazom kneza Milo{a Obrenovi}a. Wen {ef je bio Mihajlo German, a sekretar Jovan Gavrilovi}. 1864. - Ju`wa~ka podmornica "Hanli" je u Ameri~kom gra|anskom ratu u ârlstonu u Ju`noj Karolini potopila torpedom severwa~ki brod "Hustanik", {to se smatra prvim uspe{nim napadom podmornice na ratni brod u istoriji. 1909. - U tvr|avi Fort sil u Oklahomi je umro posledwi poglavica Apa~a Gojatlaj, poznatiji kao Xeronimo. Kao vo|a plemena îrikahua, predvodio je nekoliko ustanaka, a 1886. se predao ameri~koj vojsci. 1966. - Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari. 1992. - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali je preporu~io razme{tawe 13.000 pripadnika me|unarodnih mirovnih snaga na teritoriji biv{e Jugoslavije. 1995. - Albanci u Tetovu, u Makedoniji, po~eli su masovne demonstracije zbog odbijawa vlasti da prizna tamo{wi ilegalni "Albanski univerzitet". U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a ve}i broj je povre|en. 2002. - Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio wena valuta. 2006. - Oko 1.800 qudi progutalo je blato na jednoj farmi na istoku Filipina. 2008. - Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Do kraja 2008. Kosovo su priznale 53 dràve, me|u kojima su SAD, Australija, Avganistan, Turska, Albanija, Senegal i 20 ~lanica Evropske unije. 2009. - U Tribunalu UN u Pnom Penu (Kamboxa) po~elo je su|ewe Kaing Guek Eavi, prvom od pet lidera "Crvenih Kmera", odgovornih za smrt vi{e od 1,7 miliona qudi. Su|ewe je po~elo tri decenije posle vladavine {efa tog reìma, Pola Pota. 2012. - Nema~ki predsednik Kristijan Vulf (51) je podneo ostavku po{to je dràvno tuìla{tvo Hanovera podnelo zahtev da mu se oduzme imunitet, da bi se protiv wega pokrenula krivi~na istraga. Kancelarka Angela Merkel je time po drugi put ostala bez {efa dràve. 2015. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o Ukrajini na predlog Rusije, u kojoj se isti~e nezavisnost te zemqe i poziva na po{tovawe sporazuma o primirju iz Minska.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

POSLEDWI METAK ^UVA[ ZA SEBE:

Kako je dvadesetogodi{wakiwa postala simbol Garde RS? Kada je u Prvi kraji{ki korpus stiglo obave{tewe da se formira Prva gardijska motorizovana brigada imala sam 20 godina i godinu dana ratnog iskustva na prvoj liniji borbe. Bila sam prva èna u Gardi, elitnoj jedinici koja je pro{la skoro sva rati{ta, kaè gardistikiwa Sweàna Kojadinovi} Na Bogojavqewe 19. januara 1993. Glavni {tab Vojske Republike Srpske donosi odluku o formirawu Prve gardijske motorizovane brigade kroz koju }e pro}i oko 7.100 gardista, a wih preko 200, ve}inom starosti izme|u 18 i 20 godina, poloìti ìvote u temeqe Republike. O herojskim podvizima ovih qudi koji su pro{li rati{ta oko Gora`da i @epe, u~estvovali u akcijama „Cerska 93“, „Lukavac 93“, olovskom, biha}kom rati{tu, te borbama na Treskavici, Bjela{nici, Glamo~u i Nevesiwu, }utalo se 25 godina. Film „Sinovi Srpske“ rediteqa Miodraga Zarkovi}a, nedavno premijerno prikazan u Beogradu, va`no je svedo~anstvo o jednom vremenu i jednom narodu ~ija borba je neprekinuta istorijska nit, a svaka generacija, re~ima autora, pozvana da dâ svoj udeo.

KO SU BILI SINOVI SRPSKE?

Ko su bili sinovi Srpske, za{to se o wima toliko }utalo, te kakav je ose}aj kada posledwi metak ~uva{ za sebe, razgovaramo sa gardistkiwom Sweànom Kojadinovi}. „Kada je krenuo taj nesre}ni rat, svi Srbi su beàli na na{u stranu i u ku}i moje bake 1992. formirana je lokalna komanda jedinice. Krajem iste godine osloba|amo Jajce, a ve}ina zdravstvenih radnika biva preba~ena na rad u bolnicu. Kao bolni~arka sa borcima sam na prvoj liniji od probijawa Koridora i tzv. ora{kog do kasnije travni~kog rati{ta. Susre}em sa sa te{kim rawenicima, vi|am qude bez glave, nogu, oblivene krvqu, zapaqene i nikada ne postavqam pitawe da li mogu — znam da mi je to du`nost“, pri~a Sweàna i dodaje da je te{ko opisiv ose}aj znati da je jedan metak uvek onaj tvoj, onaj koji ~uva{ u slu~aju zasede, spreman da radije puca{ u sebe nego da dopadne{ u neprijateqske ruke.

Bili su, ka`e, zadivqeni wegovom hrabro{}u u istoj meri u kojoj }e kasnije ostati pora`eni ~iwenicom da mu se sudi u Hagu samo zato {to je bio na ~elu vojske i odbrane srpskog naroda od sigurne smrti.

SPREMNI NA SMRT

Teè od borbi Sweàni je padalo vra}awe mrtvih boraca wihovim porodicama. „êsto sam i{la u pratwi i to su mi posle saznawa da je neko poginuo bili najteì momenti. Kada su bombardovali Kasindol, sanitetom su dovezena dvojica gardista ne starija od 19 godina, poginula u zasedi, u kojoj je u~estvovao, kasnije }e se uspostaviti, i Kfor. Iz o~nih dupqi su im izvirali crvi, a ja sam pravila rusku kapu i zavojem obmotavala o~i da ih roditeqi ne bi videli u takvom stawu.“ Ta mladost je, kaè Sweàna, bila spremna na smrt.

Гарда РС

NI GLAS DA PUSTI

Swe`ana Kojadinovi}, gardistkiwa Prva akcija u Gardi joj je bila ispomo} u odbrani Crne Rijeke. „^esto me je komandant pukovnik Lazi} izvodio pred stroj da na taj na~in ohrabri borce. Ti momenti su mi bili te{ki, ali znala sam da tako mora. Ginuli su najhrabriji sinovi.“

AKO STIGNE[ DO DOKTORA LAZI]A - PRE@IVE]E[

Na Ni{i}koj visoravni svakodnevno sre}e doktora Miodraga Lazi}a. „Sarajevsko rati{te, selo Ravne. U Blaùju doktor Lazi} formira bolnicu @ica i mi sanitetom svaki dan prebacujemo na{e rawenike. On je spasio najve}i broj gardista. Vaìlo je pravilo, ako stigne{ do doktora Lazi}a, preìve}e{. Nikada ne}u zaboraviti kako sa povre|enom nogom podignutom na drvenu stolicu operi{e rawenike, i na{e i wihove.“

„HO]E LI MI OSTATI NOGA? HO]E, BRATE, KAKO NE]E“

Kao bolni~arka poznaje ~itavu liniju fronta. U pratwi dva vojnika, sa preklopnom pu{kom u ruci, izvla~i rawenike iz borbe, a puca, ka`e, kada mora. „Pucala sam samo u kriti~nim momentima. Se}am se, na Gora`du, oko mene sve ’gori‘ od bombi i metaka. U tim trenucima sam golim rukama kopala zemqu u poku{aju da sakrijem glavu. Dok sam le`ala iza stabla, gledam kao na usporenom filmu kako se bomba kotrqa ka meni i pomi{qam da je to kraj. Nije eksplodirala. Osetim olak{awe, a zatim ~ujem kako

Спомен-плоча у част покојног др Миодрага Лазића Лазе, ратног хирурга, радника УКЦ Ниш и дугогодишњег директора Ургентног центра Miroslav, sportista, u~esnik u Olimpijskim igrama i pu{komitraqezac vi~e da se pomerim i ve} u slede}em trenutku vidim kako iz wegove noge {ikqa krv. Dovikuje, pita, da li }e mu ostati noga. Posle pru`ene prve pomo}i ka`em: Ho}e, brate, kako ne}e! Te{ka povreda krvnog suda. Kasnije, iz Zvornika dobijamo izve{taj: Miroslav Grbi}, nastupila gangrena, ostao je bez noge. [ok za sve saborce. Jo{ ve}i kada smo ~uli da se vra}a na rati{te.“

SA OBEZBE\EWEM RATKA MLADI]A

Radost, ona kratkotrajna, nastupala bi posle borbe, sa saznawem da su pre`iveli, ali i kada su sa pesmom kretali u novu borbu. Kakvi su to divovi bili, prise}a se Swe`ana, pevali su i umirali, a da nijednog trenutka nisu klonuli duhom. „Posle Petrovdana 1993. godine i osloba|awa Trnova komanda me je rasporedila da budem sa obezbe|ewem generala Ratka Mladi}a, koji je i{ao ispred svojih vojnika prema Proskoku.“

U rovovima, na prvoj liniji Bjela{nice i Treskavice, provodili su po vi{e meseci, ~esto gladni i èdni. Leti okruèni smetovima snega, no}i surovo hladne. Nasuprot wih stajao je vi{estruko ja~i neprijateq. „Jedan od wih, mladi} od dvadesetak godina, dovezen je sanitetom. Kaè, ~etiri meseca nije skidao ~izme. Donosim lavor tople vode i gledam kako u wega ispadaju vrhovi promrzlih prstiju, a on ni vapaj, ni glas da pusti. Celu no} sam mu previjala rane, sre}na kada sam sutradan ~ula da je primqen u bolnicu u Fo~i i da je gangrena spre~ena u posledwem momentu.“

NA DANU RS

Svedo~ewe Sweàne Kojadinovi} koja je sa 20 godina stupila u Gardu VRS, svedo~anstvo je o herojskoj borbi jednog naroda, koji je bio odlu~an da ne reprizira istorijsko iskustvo iz Drugog svetskog rata. Na toj ideji, tvrdi, nastala je RS. Ovog 9. januara, na vojnoj smotri u Bawaluci, Kojadinovi}eva je sa ponosom nosila gardijsku zastavu ispred e{alona Garde. To je, kaè, bio uzvi{en ose}aj — biti opet sa svojim saborcima koji su ostali duhom gardisti, onima koji ~uvaju se}awe na sve poginule, rawene, zarobqene i one koji nikada nisu razmeweni. Film rediteqa Miodraga Zarkovi}a, snimqen pod pokroviteqstvom Udruèwa gardista, kaè na kraju razgovora Kojadinovi}eva, neprocewivo je va`no svedo~anstvo o jednoj elitnoj jedinici koja nikada nije „izdala svoje pretke“. S. G.

@ENA U STROJU

Od 1992. do potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma Sweàna je na prvoj liniji borbe. U Gardu VRS se dobrovoqno prijavila sa iskustvom bolni~arke i borca koji je pro{ao jaja~ko,ora{ko i travni~ko rati{te. „ U Pjenovac kod Han Pijeska stigla sam u jednom od desetina autobusa. Ispred stroja je pokojni pukovnik [arenac, a mi istupamo i predstavqamo se imenom. îm su ~uli ènski glas, odmah su me izvukli iz stroja i zakqu~ali u jednu prostoriju sa namerom da me vrate prvim autobusom. Kada sam objasnila da dolazim kao formiran borac sa pu{kom i torbom za prvu pomo}, odlu~uju da me zadrè.“ Sweàna postaje prva gardistkiwa, u~esnik u svim borbama od Srebrenice, @epe, Gora`da prve etape, Gora`da druge etape, biha}kog i olovskog rati{ta.

Командант Ратко Младић са припадницима Гарде РС

Свечани дефиле поводом Дана Републике Српске у Бањалуци

MOZAIK

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Dobijate informaciju koja je znak kuda treba da ide va{ razvojni put. Iako se od vas o~ekuje da ulo`ite dodatni trud, ako budete istrajni na kraju }ete biti zadovoqni postignutim rezultatima. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Finansijska situacija se stabilizuje, uz to vam sti`e i vest koja vas mo`e zabrinuti. Ovih dana se vi{e odmarajte i budite umereni u svemu. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ovih dana do vas dolazi va`na vest koja mo`e bitno da uti~e na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti jasni i glasni. Bilo kakvo skra}eno komunicirawe mo`e biti uzrok nesporazuma koje }ete te{ko razjasniti. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. Povedite ra~una o fizi~koj kondiciji, jer neuredan `ivot i premor uzimaju maha. QUBAV: Neko li~no nezadovoqstvo preti da postane uzrok sukoba izme|u vas i voqene osobe. Pravi uzrok svega le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore. ZDRAVQE: Problem sa zubima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Privodite kraju mnoge zaostale poslove kojima ste se mu~ili izvesno vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Vreme je povoqno i za istra`ivawe i za u~ewe. QUBAV: U centru pa`we je partner. Iz nekog razloga wemu je, ovih dana, potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza i nesanica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Novac je u prvom planu jer su izostali rezultati na koje ste ra~unali. Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. QUBAV: Previ{e ste uznemireni pa vam aspekti dodatno ote`avaju da sa~uvate mir. Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje pa to preti da prelije ionako ve} napuwenu ~a{u. ZDRAVQE: Premor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Razmi{qate o ideji da pokrenete svoj posao. Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u neozbiqnost. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Previ{e je mogu}nosti da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. U tom kolebawu prolazi vreme, a u ovom periodu je va`no da shvatite koliko je toga ve} propu{teno. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka pa bi bilo po`eqno da se skoncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: êka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate svoju nestrpqivost, jednu od va{ih glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom ìvotu su ne~ije laì ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda moè prouzrokovati neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. Ne pecajte se na svaku provokaciju. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Stiù promene u ~ijoj ste realizaciji imali zna~ajnu ulogu. Ukoliko se na|ete u prilici da potpi{ete neka dokumenta, budite oprezni jer vam se moè potkrasti gre{ka. QUBAV: îni vam se da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvom raspoloèwu leì u ~iwenici da vas mu~i velika neodlu~nost zbog koje ne uspevate da donesete pravu odluku. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Povukli ste brzoplete poteze pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ublaìli posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Okruèni ste qudima koje privla~i va{a pozitivnost. U zanosu dobrog raspoloèwa moè vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko vam je prijateq. ZDRAVQE: Alergije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Za vas je dobro {to trenutno nikome ne smetate. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni. O~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: Period po~iwe velikim i ambicioznim planovima. Lovite svaku priliku ne bi li ste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. Ne zale}ite se jer mo`ete iza}i kao gubitnik. ZDRAVQE: Bronhitis.

„Vikipedija“ na srpskom drugi put najboqa na svetu Globalna kampawa ure|ivawa referenci svrstala je „Vikipediju“ na srpskom jeziku na prvo mesto po doprinosu proverqivosti ~lanaka na ovoj elektronskoj enciklopediji drugu godinu zaredom, saop{teno je iz „Vikimedijine zajednice Republike Srpske“. Ukupno 25 urednika „Vikipedije“ na srpskom jeziku unelo je ~ak 10.080 referenci u ~lanke gde su one nedostajale, ~ime je zauzela prvo mesto na svetu“, istaknuto je u saop{tewu. „Vikimedijina zajednica Republike Srpske“ je u saradwi sa „Vikimedijom Srbije“ u~estvovala u kampawi dodavawa referenci na „Vikipediji“ #1Lib1ReF (jedan bibliotekar, jedna referenca). Kampawa je trajala od 15. januara do 5. februara, a osim bibliotekara, pridru`ili su joj se i ostali zainteresovani pojedinci. Osim „Vikimedijinih“ organizacija, u kampawi su u~estvovale biblioteke iz Srbije i Republike Srpske, i to Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markovi}“, Biblioteka grada Beograda, Narodna biblioteka „Dr Qubo Mihi}“ Qubiwe, Biblioteka Osnovne {kole „Vuk Karaxi}" Vi{egrad i Narodna biblioteka „Vojislav Lubarda“ Rogatica, prenosi portal Nezavisne. „Sa ubedqivo najvi{e unetih referenci, prvo mesto je zauze-

la ‘Vikipedija‘ na srpskom jeziku i nastavila niz uspe{nog u~e{}a u kampawi. Iza ‘Vikipedije’ na srpskom slede ‘Vikipedija’ na katalonskom sa unetih 1.915 referenci i ‘Vikipedija’ na poqskom sa 1.355“, navedeno je u saop{tewu. Najboqi urednik kampawe je urednica „Vikipedije“ na srpskom jeziku Nikolina [epi}, sa vi{e od 6.600 unetih referenci. Kampawa ure|ivawa referenci se organizuje svake godine, u susret ro|endanu „Vikipedije“, radi pove}awa pouzdanosti i proverqivosti ~lanaka koji se na woj nalaze. „‘Vikipedija‘ je jedno od prvih mesta na koje ~itaoci dolaze pri potrazi za informacijama, {to se pokazalo od izuzetne va`nosti tokom pandemije virusa korona, kada su bili potrebni a`urni, pouzdani i proverqivi podaci. Ovom kampawom, ~lanci dobijaju nove i proverene izvore podataka, ~ime se pospe{uje pouzdanost najve}e elektronske enciklopedije – ‘Vikipedije‘“, navedeno je u saop{tewu. „Vikipedija na srpskom jeziku“ je nastala 16. februara 2003. godine, od strane anonimnog korisnika sa IP adrese 217.120.4.140 najverovatnije iz Haga u Holandiji. U isto vreme je kreirana i „Vikipedijom na hrvatskom jeziku“, a pre toga je postojala zajedni~ka „Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku“. M. T.

Rekonstruisana slika "Krunisawe cara Du{ana" U Narodnom muzeju u Beogradu je sve~ano predstavqeno monumentalno delo Paje Jovanovi}a „Krunisawe cara Du{ana”, poznato i pod nazivom „Progla{ewe Du{anovog zakonika”, a nakon obimnih radova na konzervaciji i restauraciji. Kako nagla{avaju iz muzeja, kompozicija veli~ine preko dvadeset metara kvadratnih sa temom koja prikazuje ~in krunisawa cara Du{ana u Skopqu 1346. godine, naslikana je kao poruxbina Kraqevine Srbije za potrebe u~e{}a na Svetskoj izlo`bi u Parizu 1900. godine. Slika je dobila zlatnu medaqu i mnogo laskavih priznawa, a do koje mere je ovo remek-delo bilo ceweno i tra`eno, govori i podatak da je sve do poznih godina `ivota Jovanovi} temu krunisawa cara Du{ana slikao u vi{e navrata, u razli~itim formatima, na vi{e na~ina i za razli~ite potrebe. Sa velikom studiozno{}u na slici je prikazana 31 istorijska li~nost, a vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog doga|aja Jovanovi} je pristupio analiti~no i marqivo, pri-

kupiv{i podatke najpre u Be~u, a zatim i u Veneciji, Carigradu, Skopqu, Prizrenu i sredwovekovnim manastirima, prou~ava-

ju}i sredwovekovne ode`de, kraqevske ornate i istorijske li~nosti koje su tom doga|aju mogle prisustvovati.

Na dugotrajnost restauratorskog procesa uticale su pre svega dimenzije slike od 390 h 589 centimetara, ali i sveobuhvatne analize tehnike i slikarskog postupka, koje su mu prethodile. U saradwi sa Tehnolo{ko-metalur{kim i Hemijskim fakultetima Univerziteta u Beogradu, stru~waci Narodnog muzeja u Beogradu su ispitali mehani~ka svojstva platna i na~in wegove pripreme za slikawe kako bi precizno bio prora~unat inovativan na~in zatezawa slike, prvi put primewen u Srbiji. Klasi~an na~in {panovawa na ram je zamewen novim konstruisanim nosiocem sa elasti~nim tenzorima koji ravnomerno, optimalno i ne destruktivno, obezbe|uju dugoro~nu stabilnost slike. Analiti~ki pristup konzervatora otkrio je i originalan postupak preparirawa platna koji nam je dopunio znawe o Paji Jovanovi}u kao slikarskom tehnologu koji je ve{to manipulisao materijalima kako bi postigao likovne vrednosti prema svojoj umetni~koj zamisli i `eqi naru~ioca – kraqa Milana Obrenovi}a. M. T.

Kako da prepoznate simptome

ZDRAVQE ZRAVQE

TROMBOZE

Otok, bol, crvenilo i ose}aj teìne u nozi su naj~e{}i simptomi koji ukazuju na tromb. Ako ih primetite - trk kod lekara da vam uradi ultrazvu~ni pregled vena. Kada do|e do stvarawa krvnog ugru{ka u veni govorimo o venskoj trombozi, a naj~e{}i tip je duboka venska tromboza (DVT) dowih ekstremiteta. Godi{wa u~estalost prve epizode simptomatske DVT kod odraslih je od 50 do 100 qudi u populaciji od 100.000. Ne{to ~e{}e se javqa kod èna starosti od 20 do 45 godina, a trudnice i ène koje koriste oralne kontraceptive imaju povi{en rizik. Ponekad se tromboza javqa bez jasnog uzroka, a u ostalim sli~ajevima

DOMA]A KUJNA

Recept Brokoli sa pile}im fileom i pavlakom brokoli - 500 g pile}i file - 250 g pavlaka - 200 g, za kuvawe ka~kavaq - 100 g maslac - 20 g {arena so so

KOVID-19 KAO UZROK KOMPLIKACIJA Specijalista vaskularne medicine treba da proceni i koje laboratorijske analize pacijent treba da uradi i koliko ~esto ih treba ponavqati. Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povi{en je u svim stawima sa pove}anom stvarawem fibrina, kao {to je i venska tromboza. Ova metoda, ina~e ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifi~no{}u, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povi{en i kod infekcija, kancera, traume, u trudno}i…O D - dimeru se mnogo pi{e posledwe dve godine pandemije, jer kod bolesnika sa izra`enom klini~kom slikom, kovid-19, osim {to dovodi do ozbiqnih promena na plu}ima, mo`e uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, naru{avawa koagulacione kaskade i tromboti~kih komplikacija.

zna~ajni faktori rizika su trauma, dugotrajna imobilizacija, hirur{ke intervencije, kancer, inflamatorne bolesti, antifosfolipidni sindrom (poreme}aj koji se javqa kao povratna venska ili arterijska tromboza i/ili gubitak fetusa), dugotrajna putovawa...

UZ vena ga otkriva Ako bolesnik navodi ove tegobe, va`no {to pre uraditi dobar ultrazvu~ni pregled vena koji }e ta~no pokazati da li postoji tromb, gde je lokalizovan i koje je starosti tj. da li je tromboza akutna (skorijeg datuma) ili hroni~na. - Dijagnoza duboke venske tromboze, koja ~esto stvara paniku i kod bolesni-

U posoqenu vodu staviti brokoli nase~en na cveti}e i kuvati oko 15 minuta. Piletinu naseckati sitno i upr`iti u tigawu. Iscediti brokoli i re|ati u pleh, ako je potrebno posoliti, dodati maslac naseckan na par~i}e, {arenu so, odozgo re|ati pile}i file, preliti pavlakom i dobro prome{ati. Ostaviti da se pe~e u prethodno zagrejanoj rerni na 240 stepeni oko 30 minuta, nakon toga izvaditi i posuti narendanim ka~kavaqem. Vratiti u rernu i pe}i dok ka~kavaq ne porumeni.

ka i kod lekara, ne bi trebala da bude komplikovana, posebno ako uz klini~ku sliku imamo dopler ultrazvu~nu potvrdu.

[to pre uvesti terapiju Nakon {to se potvrdi tromboza pacijenta bi trebalo uputiti angiologu ili vaskularnom hirurgu. - Neophodno je i {to pre uvesti antikoagulantnu terapiju da bi se spre~ilo {irewe tromba, ali i plu}na embolija koja mo`e biti fatalna komplikacija duboke venske tromboze. Nekada se daje i antibiotska terapija, kao i lekovi koji smawuju otok tkiva uz kompresivne ~arape. S. G.

Alarm da ne{to nije dobro sa jetrom se vidi na dlanovima i tabanima JEDAN SIMPTOM JE KQUÂN Mi nesvesno uni{tavamo jetru svakodnevnim navikama, ako niste sigurni da li je ovaj organ u dobrom stawu, obratite pa`wu na ovaj simptom, savetuju stru~waci. Prema re~ima stru~waka, ako osetite svrab nogu, proverite jetru {to je pre mogu}e. Svrab je povezan sa oboqewem jetre i ima tendenciju da se pogor{a kasno no}u i tokom no}i. Stru~waci isti~u da je jedan od zadataka jetre da putem ù~i razlaè i izlu~uje supstance koje va{em organizmu nisu potrebne. Ako to ne uspe, iz bilo kog razloga, slede}i organ koji }e poku{ati da se oslobodi ù~nih soli je koà.Tako nastaje svrab. Kako prepoznati da postoji problem u jetri?

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

êtvrtak februar êtvrtak 10. 2020. 27 êtvrtak17. 17.decembar februar2022. 2022. 27

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Seme bundeve ima {irok spektar zdravstvenih koristi od smawewa stresa do poboq{awa plodnosti. Ako ve} niste, trebalo bi da ih ukqu~ite u svoju ishranu. Seme bundeve je odli~an izvor magnezijuma. Magnezijum pomaè u opu{tawu i obnavqawu sna, a osim magnezijuma, dobar su izvor kalijuma, mangana, gvo`|a, cinka i bakra. Seme bundeve je odli~an izvor magnezijuma. Magnezijum pomaè opu{tawu i obnavqawu sna odràvaju}i zdrav nivo neurotransmitera koji smiruju telo i um, obja{wavaju nutricionisti. Seme bundeve tako|e sadrì triptofan, aminokiselinu koja pomaè pri spavawu. Magnezijum nije jedini nutrijent koji nudi seme bundeve. Oni su dobar izvor

Svrab povezan sa oboqewem jetre ne izaziva osip i naj~e{}e se javqa na dlanovima i tabanima. Pogor{ava se no}u i zbog vru}ine, tokom menstrualnog ciklusa, ako uzimate hormonsku terapiju, trudni ste ili vam je koà u kontaktu sa vunom. Drugi simptomi koji ukazuju na to da je jetra ugroèna mogu ukqu~ivati bolove u stomaku, povra}awe, ùtu koù, umor i probleme sa mi{i}ima.

[ta je CRP? CRP je skra}enica koja ozna~ava C reaktivni protein, re~ je o proteinu koji se proizvodi u jetri. Wegova koncentracija u venskoj krvi se koristi kao zna~ajan biohemiski parametar za mnoga stawa. [ta pokazuju vrednosti CRP? Smatra se da je normalna koncentracija CRP-a do 10mg/l, a ne postoji zna~ajna razlika izme|u referentnih vrednosti za mu{karce i ène, niti za ìvotnu dob. Nenormalno niske vrednosti mogu se na}i kod osoba koje su na terapiji lekovima za smawewe masno}e u krvi (Statini) ili na terapiji Aspirinom. Visoke vrednosti - mogu se o~ekivati kao posledica poja~anog fizi~kog napora, trudno}e (naro~ito posledwih nekoliko meseci), uzimawa oralnih kontraceptiva, pu{ewa i visoke nadmorske visine, a naro~ito povi{ene masno}e u serumu (lipemija) i postojawa tzv. reumatoidnih faktora. Tako|e mogu se o~ekivati i kod {e}erne bolesti i arterijske hipertenzije. Kada je CRP povi{en? z Maligna oboqewa (naro~ito limfomi) z Sistemski lupus eritematodes z Reumatoidni artritis z Vaskulitisi z Infarkt miokarda - visokosenzitivni CRP sluì Kao parametar za procenu kardiovaskularnog rizika. z Infekcija - naro~ito bakterijskih u kojima je porast mnogo brì i izraèniji od porasta sedimentacije ili broja leukocita. Kod virusnih infekcija to nije slu~aj pa to tako|e nekad moè biti zna~ajan diferencijalno dijagnosti~ki parametar za razlikovawe bakteriskih i virusnih infekcija. z Zapaqewska oboqewa creva z Pneumokokna pneumonija z Reumatska groznica z Tuberkuloza.

Le~ewe biqem Seme bundeve kalijuma, mangana, gvo`|a, cinka i bakra, a jedna porcija moè da obezbedi 14 do 42 odsto dnevnog ciqa za ove mikronutrijente. Ovi kqu~ni vitamini i hranqive materije pomaù u svemu, od unapre|ewa zdravqa koè i kostiju do proizvodwe energije zahvaquju}i gvo`|u i bakru. Cink podràva vid i imunitet, a kalijum pomaè kardiovaskularnom zdravqu. Biqna vlakna u semenkama bundeve dolaze u

kombinaciji sa dijetalnim lignanima, koji pomaù u smawewu rizika od raka dojke i raka prostate. Seme bundeve je dobar izvor alfalinolenske kiseline, biqne, nezasi}ene omega-3 masti za koju se pokazalo da smawuje rizik od sr~anih bolesti. Vlakna u semenkama tako|e mogu pomo}i u sniàvawu holesterola, krvnog pritiska i upale, a sve to igra va`nu ulogu u zdravqu srca. Seme bundeve je dobar izvor cinka, ali je cink veoma vaàn za zdravqe hormona, posebno za mu{ke hormone i zdravqe.

28 ^etvrtak 17. februar februar2022. 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 17.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

POTKUPITI, POD- CIPELAR MITITI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 DVA ISTA KOJI NEMA SLOVA SMISAO

BIV[I SRPSKI FUDBALER, JOVICA

POMI^NA IGLA NA SATU, KAZAQKA

ZAOBQENE

TANTAL RADNIK KOJI VR[I MONTA@U

GURATI SE OBLAGAWE NA MALOM PROSTORU KARTONOM

PRVO SLOVO AZBUKE

MUSLIMANSKO MU[KO IME 14. I 16. OBUZET SLOVO KAPRICOM, AMPER AZBUKE HIROVIT

REOMIR DR@AWE ZBORA

POZORNICA STARI GRAD KOD METKOVI]A

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

BEOGRADSKI VEZIR IZ 18. VEKA PRIBOJ RANIJA MARKA MARGARINA

RUMA

MARKA RUSKE VOTKE

SUSEDNA SLOVA AZBUKE

GRAD U HERCEGOVINI NA NERETVI RADIJUM

U@I^ANI KWI@EVNE NOVINE (SKR.)

PRINOS OD ZEMQE U TOKU GODINE GRAD U AMERI^KA MA\AR- GLUMICA SKOJ FOSIT

STARI GRAD U FENIKIJI ANTI^KA DR@AVA U AZIJI

Sr Gl pski as

FOLK PEVA^ SA SLIKE PRVOUKRAJINBITNI STADEO NOSNI SKI NOVNICI ENERGIJA PRE\ENOG SUGLASNIK PESNIK PUTA (GRAM.) DEO [EV^ENKO ZGRADE

SAVEZNA AMERI^KA DR@AVA DAVAWE PREDNOSTI NE^EMU GLUMICA BARIMOR

ATANASIJA KRA]E

UZVIK PRI SKOKU BIV[I BUBWAR IVANDI] STRANO @ENSKO IME ATLETSKI KLUB

JEDAN PREDLOG TELUR

VESEO, RADOSTAN MESTO U SLAVONIJI 17. SLOVO AZBUKE

RUKOVALAC APARATOM

ULI^NI RAZBOJNIK URANIJUM

POZDRAVQAWE NA VOJNI^KI NA^IN

NASEQENI DEO ZEMQE (GR^.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA PREFIKS MASLACA ZA DUBOKU OD SOJE STAROST

VRSTA DIVQE PATKE

JEDAN METAL

BELGIJA VE]E MERE ZA TE@INU

NARODNO - OSLOBODILA^KI POKRET (SKR.)

JU@NOMUSLIAMERI^KI MANSKO JUNAK, @ENSKO SIMON IME

RAZRED

DRUGA^IJE KOJIODNIJE GORWI SLOJ (LAT.) KORISTI VAZDUHA

GRAD U CRNOJ GORI HVATAWE @IVOTIWA

SVEZAN, SAPET

LETEWE BOGATI QUDI, BOGATA[I

UKO^ENOST JEDNOG UDA (MED.) O[TAR SPOR UZ PRISUSTVO SVEDOKA SASTAVNI VEZNIK

JEDINICA GRAD U ELEKETIOPIJI TRI^NOG OTPORA

BRZI

Sr Gl pski as

SUSEDNA SLOVA AZBUKE

VAZDUH (GR^.) [VAJC. TENISERKA HINGIS

PLANINA U CRNOJ GORI ^AS TAMO, ^AS OVAMO BIV[I NEMA^KI FUDBALER, MIHAEL

NA[E MU[KO IME

TESLA JEDIWEWE ELEMENTA SA AZOTOM

NIJANSA BOJE MRA^NI PONOR IZ GR. MITOL.

LIKOVNI UMETNIK VRSTA CVETA, PERUNIKA UZVIK ^U\EWA

VRSTA PESME (ITAL.) NI[

BIV[I INDIJSKI POLITI^AR NEPER

UZVIK ^U\EWA AMPER

SLI^NO BIV[I PESNIK, DOBRICA NOSE]I DONETI U PROSTORIJU ISTOK

PRIVREMENI UPRAVNIK URUGVAJ

TEMPERATURA DECIMETAR

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

BIV[I GLUMAC, MILAN 5. I 13. SLOVO AZBUKE

CRTATI PRAVE LINIJE JUGOISTOK NAJVE]A PRITOKA SAVE OBIM

BRAZILSKA MANEKENKA

1 2 3 4 5 6 7

IZRAEL

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

REOMIR

Skandinavka 1: VODORAVNO R, KOLB, SKAZAQKA, OBLE, TA, BINA, RU, SMIRNOF, PB, U], MOSTAR, ERE, MARINKO ROKVI], PRASTANOVNICI, TENESI, LETINA, TIR, ATA, PREFERIRAWE, OP, RAZDRAGAN, SA, ELIZA, APARATER, TEWA, APA[, SALUTIRAWE, EKUMENA Skandinavka 2: VODORAVNO B, SPUTAN, BERANE, ORTOKOLON, LET, JAVNA POLEMIKA, I, AER, VISITOR, NM, T, VALER, MATINATA, IRIS, AOH, NARASIMA RAO, SL, ADMINISTRATOR, UNETI, U, T, LINIRATI, ERAK, ADRIJANA LIMA, DRINA, MILICA TODOROVI] Ukr{tenica: VODORAVNO SKALP, N, SEOSKI, IR, VELEMAJSTOR, NOJ, KIJAMET, ZI, VELIKA ROKADA, G, DANAS-SUTRA, D, R\A, PONEKO, REN, KANCONIJER, ALO

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Ratni trofej Indijanaca - Oznaka za neper - Koji se odnosi na selo, 2. Simbol iridijuma Titula u {ahu, 3. Vrsta ptice trka~ice - R|avo vreme, nevreme, nepogoda - Susedna slova azbuke, 4. Vrsta poteza u {ahu, 5. Oznaka za gram - Uskoro, ovih dana (izraz) Dama u {ahu (skr.), 6. Korozija - Bito ko, neko - Biqka qutog korena, 7. Zbirka pesama Fran~eska Petrarke Telefonski poziv. USPRAVNO: 1. Mu{ki potomak - Stanovnik Gr~ke, 2. Gorwi deo ku}e - [esto i prvo slovo azbuke, 3. Oznaka za amper - Jednocifren broj, 4. Trinaesto i tre}e slovo azbuke - Simbol lantana - Oznaka za kulon, 5. Ameri~ki reìser, Sem, 6. Afri~ki divqi pas, 7. Koji nisu jasni, 8. Grad i luka u Francuskoj, 9. Koje su se same nau~ile, 10. Naprava za isisavawe pare; gasa ili te~nosti (lat.), 11. Podosta star, 12. Stariji (skr.) - Srpska glumica âleni}, 13. Doma}a ìvotiwa koja daje mleko - Elektri~ni (skr.), 14. Jezero u Severnoj Americi - Dowi deo posude.

ZANIMQIVOSTI Rusija je 1867. prodala SAD teritoriju Aqaske za simboli~nih 7,2 miliona dolara. Samo u toku prvih 50 godina vladavine nad tom zemqom Amerikanci su sa we zaradili bar sto puta vi{e. Kako su carski ~inovnici mogli da urade ne{to tako besmisleno? Istra`ujemo komplikovanu pri~u o prodaji Aqaske, u kojoj ima malo dobrih upravnika i mnogo pohlepe i sumwivih procena. Mnogi do danas smatraju da su Amerikanci Aqasku ili ukrali od Rusa, ili je uzeli u najam, pa je nisu vratili. Usprkos rasprostrawenim legendama, pogodba je bila po{tena i obe strane su imale dobre razloge da je sklope.

AQASKA PRE PRODAJE Ruska Aqaska je u 19. veku bila centar me|unarodne trgovine. U wenoj prestonici Novoarhangelsku (danas grad Sitka) trgovalo se kineskim tkaninama, ~ajem, pa ~ak i ledom, koji je bio potreban jugu SAD pre pojave fri`idera. Na Aqasci su se gradili brodovi i podizale fabrike, a va|en je i ugaq. Ve} su bila otkrivena i brojna nalazi{ta zlata. Prodaja ovakve teritorije zaista izgleda kao nerazumna odluka. Ruski trgovci su na Aqasku do{li zbog trgovine kqovama mor`a (koje su nekada bile cewene ni{ta mawe od slonova~e) i dragocenim krznom morske vidre, koje su nabavqali trampom od starosedelaca. Time se bavila Ruska ameri~ka kompanija (RAK). Wu su osnovali avanturisti, ruski biznismeni iz 18. veka, odva`ni putnici i {pekulanti. Kompanija je bila vlasnik celokupne proizvodwe i rudarstva na Aqasci, mogla je samostalno da sklapa trgovinske sporazume sa drugim zemqama, imala je svoju zastavu i sopstvenu valutu – ko`ne „marke“.

„RUSKI PIZARO“ Ove privilegije kompaniji je omogu}ila carska vlast, koja ne samo {to je od we ubirala ogroman porez, nego je u woj posedovala i akcije. Me|u akcionarima RAK bili su ruski imperatori i ~lanovi wihovih porodica.

êtvrtak 2020. 29 êtvrtak10. 17.decembar februar 2022. zapo~eo pregovore sa dràvnim sekretarom SAD Vilijamom Sjuardom.

RUSKA ZASTAVA NIJE HTELA DA SE SPUSTI

Za{to je Rusija prodala Aqasku Americi? RUSIJA

Nekoliko godina posle prodaje Aqaske SAD sa we su doslovno potekle reke zlata Glavni upravnik ruskih naseqa u Americi u vreme wihovog najve}eg procvata bio je talentovani trgovac Aleksandar Baranov. On je gradio {kole i fabrike i u~io starosedeoce da sade repu i krompir. Gradio je utvr|ewa i brodogradili{ta i {irio trgovinu krznom morske vidre. Sebe je nazivao „ruski Pizaro“ i vezao se za Aqasku ne samo poslovno, nego i srcem. O`enio se, naime, }erkom aleutskog vo|e. Za vreme Baranova Ruska ameri~ka kompanija je imala ogromne prihode: preko 1000% profita! Kada je Baranov u dubokoj starosti napustio poslove, na wegovo mesto je do{ao kapetan-lajtnant Gagermejster, koji je sa sobom doveo nove saradnike iz vojnih krugova. U to vreme su prema statutu kompanijom mogli da upravqaju samo oficiri Ratne mornarice. Vojne stare{ine su ovaj profitabilni posao brzo uzele pod svoje, ali upravo wihovi postupci su kompaniju doveli do kraha.

AQASKA SAD

POHLEPA I KRAH RUSKE AMERI^KE KOMPANIJE

Nove gazde su sebi odredile astronomske plate. Obi~ni oficiri su dobijali po 1500 rubaqa godi{we ({to je bilo uporedivo sa primawima ministara i senatora), a {ef kompanije ~ak 150.000 rubaqa, dakle 100 puta vi{e! Dok su u isto vreme cene po kojima su od lokalnog stanovni{tva otkupqivali krzno prepolovqene. To je dovelo do toga da su u toku narednih 20 godina Eskimi i Aleuti gotovo sasvim istrebili morske vidre i Aqaska je izgubila svoj najprofitabilniji posao. Starosedeoci su `iveli u nema{tini i podizali pobune koje su Rusi gu{ili, ga|aju}i sela na obalama iz vojnih brodova. Oficiri su poku{ali da na|u nove izvore prihoda. Tada je i po~ela trgovina ledom i ~ajem, koju lo{i biznismeni tako|e nisu uspeli da organizuju. Pri tome im

nije padalo na pamet da smawe svoje plate. Na kraju je RAK pre{ao na dr`avno dotirawe od 200 hiqada rubaqa godi{we. Ali ni to nije spaslo kompaniju. Tada je po~eo i Krimski rat. Protiv Rusije su bile Engleska, Francuska i Turska. Postalo je jasno da Rusija nije u stawu ni da snabdeva, ni da {titi Aqasku. Pomorske puteve su kontrolisali neprijateqski brodovi. ^ak je i mogu}nost dobijawa zlata postala neizvesna. Strepeli su da neprijateqska Engleska sasvim ne blokira Aqasku, {to bi Rusiju ostavilo bez ikakvih mogu}nosti u odnosu na ovu teritoriju. Odnosi izme|u Moskve i Londona su bili sve zategnutiji, dok su odnosi sa vlastima SAD, koje tada nisu bile svetska sila, bili srda~niji nego ikada. Ideja da se Aqaska proda prakti~no se istovremeno pojavila sa obe strane. I baron Eduard Andrejevi~ fon Stjokl, predstavnik Rusije u Va{ingtonu, na zahtev cara je

Dok su se ~inovnici dogovarali, javnost sa obe strane se izjasnila protiv ove pogodbe. „Kako da damo zemqu u ~iji razvoj smo uloìli toliko snage i vremena, zemqu u kojoj je uspostavqen telegraf i gde su otkrivena nalazi{ta zlata?“, pisali su ruski listovi. „[ta }e Americi ta ‘{kriwa s ledom’ i 50 hiqada divqih Eskima koji za doru~ak piju ribqe uqe?“, protestovala je {tampa u SAD, i ne samo ona – protiv kupovine bili su i Senat i Kongres. Pa ipak, 30. marta 1867. u Va{ingtonu je potpisan sporazum o prodaji pola miliona hektara ruske teritorije Sjediwenim Ameri~kim Dràvama za 7.200.000 dolara, ~isto simboli~nu sumu. Tako jeftino nije prodavana ~ak ni neobradiva zemqa u Sibiru. Zvani~na predaja teritorije realizovana je 1867. u Novoarhangelsku. Ameri~ka i ruska vojska su se postrojile pored stuba sa zastavom, sa kojeg je uz topovske salve po~elo spu{tawe ruske zastave. Me|utim, zastava se zamrsila na samom vrhu. Mornar koji se popeo da je odmrsi bacio ju je dole i ona je slu~ajno pala pravo na ruske bajonete. Lo{ predznak! Nakon toga su Amerikanci zapo~eli rekviziciju zgrada u gradu, koji je dobio novo ime – Sitka. Nekoliko stotina Rusa, koji nisu èleli da prime ameri~ko dràvqanstvo, bilo je prinu|eno da se evakui{e trgova~kim brodovima i u domovinu su stigli tek naredne godine. Posle kratkog vremena iz „ledene {kriwe“ su potekle reke zlata. Na Aqasci je po~ela zlatna groznica u Klondajku, koja je Sjediwenim Dràvama donela basnoslovno bogatstvo. Naravno da Rusija mora osetiti àqewe. Me|utim, niko ne moè da zna kakvi bi odnosi zavladali u svetu da se ova kupoprodaja nije odigrala. S. G.

@ivot ânga i Enga, "prvih" sijamskih blizanaca, {oumena koji su do kraja ostali spojeni Po wima je nastao termin sijamski blizanci. Imali su posao i porodice, a evo i kako je tekao wihov ìvot. âng i Eng, ro|eni 11. maja 1811, na Sijamu - dana{wi Tajland, bili su blizanci srasli levom, odnosno desnom stranom grudnog ko{a koji su stekli svetsku slavu zbog svojih anatomskih anomalija. Kao rezultat wihove slave, termin sijamski blizanac postao je da se koristi za sve blizance spojene nekim delom tela, bilo koje nacionalnosti. âng i Eng, su bili spojeni cevastim tkivom duìne oko 8 cm i oko 3,8 cm u pre~niku. Wihova anatomska posebnost u~inila je da jo{ kao deca postanu popularni, a ~ak su imali i audijenciju kod kraqa Sijama. Godine 1829. âng i Eng su, bili "unajmqeni" od strane britanskog trgovca. Napustili su Sijam, i tokom naredne decenije putovali po istoku Sjediwenih Dràva i Kanadi, Kubi i Evropi. Do 21. godine putovali su sa svojim

sponzorom, koji je zara|ivao od toga {to ih je prakti~no "izlagao". Nakon toga su po~eli samostalno da organizuju turneje, a stekli su i pravo malo bogatstvo. Putovali i sa cirkusom P. T. Barnuma i nastupali pod imenom Sijamski blizanci. Naselili su se u Maunt Eriju u Severnoj Karolini, postali ameri~ki dràvqani, kupili farmu i po~eli da se bave poqoprivredom. Postali su Amerikanci, usvojiv{i prezime Bunker, a u aprilu 1843. ven~ali su se sa parom sestara, Adelaidom i Sarom Jejts. âng i Eng su odràvali odvojena doma}instva na udaqenosti od 2,5 km. Naizmeni~no su dolazili u trodnevne posete sa svojim suprugama, a svaki blizanac je imao po nekoliko dece. Tokom Ameri~kog gra|anskog rata izgubili su veliki deo svog novca, a 1869. su jo{ jednom oti{li na turneju po Evropi. âng, koji je bio veseliji od Enga, je po~eo da pije. Godine 1870, dok su se vra}a-

Sijamski blizanci âng i Eng sa porodicama li u Sjediwene Dràve sa uspe{ne turneje, âng je imao paraliti~ki mo`dani udar. êtiri godine kasnije, tokom no}i, âng i Eng su umrli, a âng oko tri sata pre Enga. Obdukcija je pokazala da su jetre bra}e tako|e bile spojene. Nakon {to su prvi put stigli u Sjediwe-

Sijamski blizanci âng i Eng ne Dràve lekari su predlagali da se êng i Eng hirur{ki razdvoje. Neke sumwe u sigurnost operacije, kao i o~igledna briga blizanaca za onog drugog, naveli su ih da odbiju operaciju. Bili su izvrsni strelci i mogli su da tr~e i plivaju. Funkcionisali su odli~no kao tim.

SPORT

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 17.

IBRAHIMOVI] NASTAVQA DA [OKIRA: Zvezda „trojkom“ protiv "Kad sam bio ^ukari~kog odgovorila Partizanu – malerozni Pavkov mali, krao sam Crvena zvezda je u derbiju 22. kola Superlige na Marakani lako iza{la na kraj sa ^ukari~kim – 3:0 (1:0). Pavkov je na~eo „br|ane“ golom u 16. minutu, ali je samo pet minuta kasnije morao da napusti

ni~kog (0:2), i to „trojkom“ pred oko 15.000 Delija na najve}em srpskom stadionu. Tim Sa{e Ili}a do{ao je da igra fudbal i da se suprotstavi aktuelnom {ampionu, ali je Zvez-

Pavkov je na~eo „br|ane“

teren zbog razbijene glave. U strelce su se upisali i novajlija Ohi i Dragovi}, pa je Zvezda pri{la Partizanu opet na pet bodova. Odgovorila je ~eta Dejana Stankovi}a na rutinsku pobedu Partizana u Ni{u protiv Rad-

da preko Pavkova ve} u 16. minutu uspela da do|e do prednosti. Div iz Bege~a je sa 11 metara zakucao loptu iza le|a golmana Petrovi}a. Pavkov je najavio da bi ovo moglo da bude wegovo prole}e, ali je u 21. minutu usledio sudar

glavama sa Endiajeom i morao je malerozni napada~ zbog napukle arkade i krvave glave da napusti teren pre vremena. Igralo se otvoreno na obe strane, ali su mreè do poluvremena mirovale. U nastavku je Zvezda „dodala gas“, a posao joj je olak{ao Drezgi} koji je naivno u kratkom roku dobio dva ùta kartona, od kojih drugi posle prigovora sudiji Minakovi}u. Igra~ vi{e se i te kako osetio, pa su crveno-beli preko velikog poja~awa Ohija koji je stigao s epitetom najboqeg strelca norve{kog prvenstva, duplirali prednost u 76. minutu. Samo 180 sekundi kasnije na asistenciju Kataije pogodio je Dragovi}. Reprezentativcu Austrije i iskusnom {toperu to je ve} ~etvrti gol u Superligi, {to svakako raduje trenera Stankovi}a. U 83. minutu je travu Marakane i dres Zvezde osetio Nemawa Motika koji je stigao iz minhenskog Bajerna, a zamenio je Kataija. Zvezda je trijumfom nad ûkari~kim nastavila poteru za liderom Partizanom, koji ni posle 22 odigrana kola ne zna za poraz, a razlika je ostala identi~na – pet bodova. N. R.

i u`ivao u tome"

Zlatan Ibrahimovi} je jedan od najneobi~nijih svetskih fudbalera, ne samo zbog izvanrednog ume}a na fudbalskom terenu, ve} i zbog ekscentri~nih poteza i izjava van wega. Posebno su zanimqive pri~e iz detiwstva, a o jednoj takvoj je pisao u autobiografiji koja je nedavno objavqena. Kao de~ak je Zlatan nasledio BMX biciklu od brata i inspirisan junakom iz reklame za jedno popularno pi}e 90-ih nazvao ju je "Fido Dido". Jednog dana, [ve|anin je ostao u {oku i razo~aran kada je shvatio da mu je neko ukrao bicikulu, a kako je nikad nije na{ao, odlu~io je da je zameni novim biciklama, pa je i sam krao, a vremenom mu je postalo zanimqivo da uzima tu|e bicikle. - Postao sam ekspert, ali radio sam to najvi{e radi zabave - navedeno je u autobiografiji "Ja, Zlatan". I ranije je napada~ Milana ~esto pri~ao o burnom detiwstvu, a izme|u ostalog je pomiwao i kra|u. - @iveo sam u haosu, u predgra|u Malmea Rozengardu, koji je bio poznat kao geto gde su `iveli qudi sa Balkana. Tu~e na ulici su bile svakodnevne. Tukao sam se i ja, ~ak sam krao bicikle, slatki{e, kasnije i automobile. Kad bi mi ne{to trebalo, ne bih oti{ao u prodavnicu da to kupim, ve} bih to ukrao - rekao je Ibrahimovi} za "BBC" pre nekoliko godina. On je tada priznao i da je mogao da upadne u ozbiqne nevoqe zbog svoje zabave. - Jednom prilikom ukrao sam po{taru bicikl. A onda sam bicikl ukrao i svom treneru. Nije mi se i{lo pet kilometara pe{ice s treninga ku}i. Mogao je da me izbaci iz kluba, ali nije to u~inio jer je verovao u mene - poru~io je tada [ve|anin.

Obradovi} pred dilemom za Kup Kora}a – dva stranca otpadaju, Zvezda ne brine

Pro{lo je vi{e od polovine ko{arka{ke sezone i polako se ulazi u rasplet i borbu za trofeje, a Kup Radivoja Kora}a u Ni{u }e biti prva prilika za srpske klubove. Me|utim, Partizan kao jedan od favorita se nalazi u problemu zbog ograni~enog broja stranaca koji mogu da nastupe

Iako se za trofej na turniru koji kre}e u ~etvrtak, nominalno takmi~i osam timova, svi veruju da }e se za popularnu „@u}kovu levicu“ boriti ve~iti rivali, Crvena zvezda i Partizan kao ubedqivo najve}i favoriti. Me|utim, kako se takmi~ewe odvija pod ingerencijom Ko{arka{kog saveza Srbije gde i daqe va`i pravilo o maksimalno ~etiri stranca po ekipi, to bi

KUP RADIVOJA KORA]A, PAROVI ^ETVRTFINALA 17.2. Crvena zvezda - Radni~ki 18 17.2. Mega - Zlatibor 21

PETAK 18.2. FMP - Borac 18 18.2 Partizan - Zemun 21

mogao da bude veliki problem za Partizan. Kod Zvezde je situacija jasna - povredom Cirbesa, Radowi} ne}e imati problem sa vi{kom stranaca i sa ostatkom ekipe putuje na turnir u Ni{. Iako }e zbog toga biti skra}ena rotacija pod ko{em, strateg Crvene zvezde ne}e morati da razbija glavu koga }e da vodi na zavr{ni turnir Kupa. Obradovi} sa druge strane ima velikih dilema. Zbog vi{ka stranaca, mora}e dvojicu igra~a da ostavi u Beogradu. Kevin Panter ima srpski paso{ iz perioda dok je igrao u Crvenoj zvezdi i koji je dobio ba{ pred takmi~ewe u Kupu te sezone. Me|utim, od preostale {estorice, Obradovi} }e morati da se opredeli za ~etiri igra~a. On }e birati izme|u Zeka Ledeja, Ma-

tijasa Lesora, Dalasa Mura, Gregora Glasa, Rodiona Kuruca i Jama Madara. Iz svega {to je moglo da se vidi do sada, jasno je da pozicije Ledeja i Lesora nisu upitne. Amerikanac je uz Pantera glavni igra~ Partizana, dok je Lesor od kako je do{ao imao ogroman uticaj na igru crno-belih i postao je veliki adut u sistemu @eqka Obradovi}a. Kada je u pitawu preostala ~etvorka, te{ko je predvideti ko bi mogao da putuje u Ni{. Zbog problema sa organizacijom igre, logi~no bi bilo o~ekivati da mesto dobiju Dalas Mur i Jam Madar, ali obojica su od po~etka sezone nekonstantna. Mur dugo nije imao ozbiqniji u~inak, ali je briqantnom igrom u zavr{nici me~a protiv FMP-a i hladnokrvnom egzekucijom doneo va`nu pobedu svom timu.

Upravo bi ta smirenost mogla da bude wegov adut i vaàn faktor za Partizan u uzbudqivoj i potencijalno zapaqivoj atmosferi koja se o~ekuje u Ni{u. Sa druge strane, Madar je u posledwe vreme prona{ao ritam i vezao nekoliko solidnih me~eva, naro~ito protiv Andore i Huventuda. Obradovi} bi mogao da se opredeli da povede samo jednog od wih i da se u organizaciji osloni na Avramovi}a {to ~ini sve vi{e u posledwe vreme. Tada bi Partizanu falio jedan bek u rotaciji {to bi najverovatnije zna~ilo da }e u Ni{ putovati Gregor Glas. Slovenac je u jednom trenutku iskoristio priliku i odigrao nekoliko odli~nih me~eva, ali u posledwih nekoliko utakmica nije dobijao priliku, {to je praksa kod Obradovi}a kada èli da disciplinuje igra~e koji su previ{e poleteli. Deluje da najmawe {anse da zaigra na Kupu ima Rodion Kuruc. Od svih poja~awa, on je od sada najmawe pokazao, iako mu Obradovi} veruje i daje dobru minutaù. Kuruc je dodu{e imao mnogo problema sa povredama i bolestima i nikako da uhvati ritam kada je ofanziva u pitawu. Sa druge strane, igra odli~no u odbrani i skoku, ali jo{ uvek ne uspeva da se navikne na kriterijum su|ewa u Evropi, pa ~esto ulazi u problem sa faulovima. Partizan svoj me~ ~etvrtfinala igra u petak od 21 sat protiv ekipe Zemuna, a kona~an sastav bi trebalo da se zna pre odlaska u Ni{. S. G.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 17.decembar februar 2022.

Novak \okovi}: Spreman sam da `rtvujem titule, ne}u vakcinu, ali nisam antivakser Novak \okovi} rekao je da bi radije ispustio budu}e teniske trofeje nego da bude primoran da dobije vakcinu protiv koronavirusa. Obra}aju}i se ekskluzivno za BBC, on je rekao da ne treba da se povezuje sa pokretom protiv vakcine, ali podràva pravo pojedinca na izbor. \okovi} je upitan da li bi `rtvovao u~e{}e na takmi~ewima kao {to su Vimbldon i Rolan Garos zbog svog stava o vakcini. „Da, to je cena koju sam spreman da platim“, rekao je. Nastavio je sa obrazloèwem svog stava. „Nikada nisam bio protiv vakcinacije, ali sam uvek podràvao slobodu izbora {ta stavqate u svoje telo“. \okovi} je rekao da se nada da }e se uslovi vakcinacije na pojedinim turnirima promeniti, dodaju}i da se nada da }e "mo}i

da igra jo{ mnogo godina". Ali tako|e je potvrdio da je spreman da se odrekne {anse da postane statisti~ki najve}i teniser svih vremena. "Zato {to su principi dono{ewa odluka o mom telu va`niji od bilo koje titule ili bilo ~ega drugog. Poku{avam da budem u skladu sa svojim telom koliko god je to mogu}e. Nikada nisam bio protiv vakcinacije. Razumem da globalno svi poku{avaju da ulo`e velike napore da se izbore sa ovim virusom i da vide, nadamo se, skori kraj ovom virusu.“ Govorio je i o spornom testu. „Ali niko nije sre}an ako se zarazi. Milioni qudi virus imaju i jo{ se bore sa kovidom {irom sveta. Zato ovo shvatam veoma ozbiqno, zaista mi se ne svi|a da neko misli da sam ne{to zloupotrebio u vlastitu korist kako bih, znate, dobio

pozitivan PCR test i na kraju oti{ao u Australiju." Tako|e je i{ao u vi{e detaqa o vremenu provedenom u pritvoru dok je bio u Melburnu pro{log meseca. "Bio sam zaista tu`an i razo~aran na~inom na koji se sve zavr{ilo za mene u Australiji. Nije bilo lako." Wegov zahtev za medicinsko izuze}e podnet je anonimno, a prihvatila su ga dva nezavisna australijska ve}a. Me|utim, postojala je posebna putna deklaracija, koja je ukqu~ivala gre{ku. "Apsolutno, gre{ka u viznoj deklaraciji nije namerno napravqena. To su prihvatili i potvrdili Savezni sud i sam ministar u Ministarstvu za imigraciju Australije. Dakle, ono {to qudi verovatno ne znaju je

da nisam deportovan iz Australije na osnovu toga {to nisam vakcinisan ili sam prekr{io neka pravila ili {to sam napravio gre{ku u svojoj viznoj deklaraciji. Sve je to zapravo odobreno i potvr|eno od strane Saveznog suda Australije i ministra za imigraciju. Razlog za{to

sam deportovan iz Australije je taj {to je ministar za imigraciju iskoristio svoje diskreciono pravo da mi poni{ti vizu na osnovu svoje percepcije da bih mogao da stvorim neki anti-vaks ose}aj u zemqi ili gradu, s ~ime se potpuno ne sla`em. N. R.

[TA ^EKA NOVAKA:

Sve o turniru u Dubaiju, odbrani 1. mesta i napadu na titulu ATP Dubai prvi je turnir na kom }e Novak \okovi} nastupiti u 2022. godini, posle burne sage u Australiji

Mitrogol ne staje – jo{ korak do istorije u kolevci fudbala Aleksandar Mitrovi} postigao je gol koji je obezbedio pobedu Fulamu na gostovawu Halu (0:1), {to je wegov 31. pogodak u sezoni i na taj na~in izjedna~io je dosada{wi rekord koji je u vlasni{tvu Ajvana Tonija. Srpski golgeter nemilosrdno terori{e protivni~ke mreè u êmpion{ipu ove sezone. Tek je 32. kolo, a Mitrogol je stigao do 31. pogotka u dresu Fulama koji je lider na tebeli. Mitrovi} je u 57. minutu pogodio mreù Ingrama i doneo prednost timu iz Londona, ~ime je stigao do izjedna~ewa Tonijevog rekorda. Srbin }e imati priliku da ispi{e istoriju u „kolevci fudbala“, s obzirom na to da je do kraja êmpion{ipa preostalo jo{ 14 kola. Samo jedan pogodak deli ga od ~iwenice da postane apsolutni rekorder.

Najboqi teniser sveta prijavio se za turnir koji }e se igrati od od 14. do 19. februara u ènskoj, odnosno od 21. do 26. februara u mu{koj konkurenciji. Titulu brani Aslan Karacev, Rus koji je bio najve}i hit s po~etka 2021. godine, a sada }e Novak biti prvi nosilac. Prema aktuelnoj listi, kao nosioci slede Andrej Rubqov, Feliks Oè-Alijasim, Janik Siner, Hubert Hurka~, Denis [apovalov, Aslan Karacev i Roberto Bautista Agut. Endi Mari je dobio specijalnu pozivnicu, a Novak ima priliku da se pribliì rekordu Roxera Federera. [vajcarac je osam puta ~ak bio {ampion Dubaija (2003–2005, 2007, 2012, 2014, 2015, 2019), \okovi} je do titule do{ao pet puta. Bio je najboqi 2009, 2010, 2011, 2013. i 2020. godine. Izgubio je samo jedno finale, 2015. od Federera, u zavr{nom me~u su pred wim padali redom David Ferer, Mihail Ju`ni, Roxer Federer, Toma{ Berdih i Stefanos Cicipas pre dve godine. Posle Dubaija, te{ko je predvideti gde }e \okovi} ponovo na teren. Na programu su prva dva mastersa u sezoni, u Indijan Velsu i Majamiju, ali je za ulazak u SAD potrebna potvrda o vakcinaciji. \okovi}ev kalendar u narednom periodu definitvno }e krojiti koronavirus i pravila koje zemqe propisuju za nevakcinisane putnike, a samim tim i wegova borba za prvo mesto na ve~noj listi bi}e dodatno turbulentna. Jedno je sigurno, u Dubaiju }e biti do~ekan kao superzvezda. „Me|u izuzetnim u~esnicima slede}eg meseca na turniru u Dubaiju nalazi se i No-

Novak \okovi} na aerodromu u Dubaiu vak \okovi}. Pridruì}e nam se petostruki {ampion takmi~ewa i teniski broj 1 koji }e biti jedan od osam tenisera iz Top 20“, navodi se u najavi turnira. Karte za prvi dan turnira ko{taju 15,5 dolara, cene rastu kako odmi~e takmi~ewe, za finale treba izdvojiti paprenih 133 dolara. Direktor turnira Salah Talak odu{evqeno najavquje Novaka. "[eik Mohamed je rekao da {ta god je bilo u pro{losti, tamo treba da ostane. Ali, ne pomaè ni ako se stoji u mestu. Uvek je boqe razmi{qati unapred i biti pozitivan. Raduje me {to je \okovi} odlu~io da se vrati, jer je najboqi teniser planete. On je na{ nekada{wi {ampion i za gradi turnir je apsolutno sjajno to {to se vratio", rekao je direktor Dubaija. Naveo je i da se tribine popuwavaju sa sto posto kapaciteta, umesto dosada{wih osamdeset odsto. Karte su rasprodate po re~ima Talaka. "Mada su ulaznice rasprodate, imamo jo{ poneku koju smo sa~uvali 'za svaki slu~aj'", naveo je Talak. Nema sumwe da }e australijska saga samo dodatno doprineti popularnosti turnira u Dubaiju. Na Novaku je i da na terenu pokaè

kako ga epizoda iz Melburna nije poremetila. Tako|e, Dubai }e biti vaàn zbog borbe za prvo mesto ATP liste. Dugo \okovi} nije imao ve}i pritisak za prvo mesto ATP liste. Od 3. februara 2020. godine kada je ponovo zaseo na vrh planete, posle ne{to vi{e od dve godine je Danil Medvedev pri{ao opasno blizu. Borba za vrh ATP liste dugo nije bila ovako èstoka. Medvedev poku{ava da postane prvi igra~ od 2004. godine koji se ne preziva \okovi}, Nadala, Mari ili Federrer koji }e biti najboqi na svetu. Od 21. februara }e Novak imati 8.875 bodova, dok }e Rus stati na 8.435. Razlika }e biti tek 440 bodova! Upravo tog 21. februara }e dva tenisera verovatno biti na terenu, ali }e ta dva terena deliti 14.607 kilometara. Medvedev }e biti prvi nosilac na turniru u Akapulku, dok }e \okovi} sezonu zapo~eti na turniru u Dubaiju. Ukoliko Novak bude stigao do ~etvrtfinala turnira u Ujediwenim Arapskim Emiratima sigurno }e ostati na vrhu. U slu~aju da bude poraèn u prva dva kola, a Medvedev bude podigao trofej na tlu Meksika, Rus }e preuzeti prvo mesto. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 17. 2. 2022.

Adelejd

Utakmica pred po~etak sezone 2022. izme|u NPL ekipe Beograd FK i Beograd FK amateri u subotu 12. februara na Frenk Mi~el Parku

Ninko Beri} u akciji

Ekipa NPL Beograd

Aleks Dra~a u akciji

Filip Sokolovi} u akciji

Mladen Duri} se bori za loptu

Ekipa Beograd amateri

FOTO: TOPLICA MILETI]