Srpski glas 17. novembar

Pre samo

decenija na Zemqi je `ivelo oko ~etiri milijardi stanovnika, dok se ove nedeqe prema projekcijama Ujediwenih nacija rodio i osmomilijarditi stanovnik. Iz te globalne perspektive svet zaista izgleda ru`i~asto, ali ako se posebno analiziraju pojedini svetski regioni, stvari ne idu svima podjednako

Dve teorije o tome kako je panter stigao u Srbiju

Crni panter, za kojim se danima traga u Apatinu i okolini, jo{ uvek nije prona|en. U akciji hvatawa ove opasne zveri u~estvuju i lovo~uva ri iz „Vojvodina{uma“ koji poznaju teren, kao i policijski slu`benici iz Apatina.

Kako se isti~e, postoje dve teorije odakle crni panter u Apatinu.

– Jedna od mogu}nosti je da je re~ o `ivotiwi koja je pre godinu dana pobegla iz Ki{kunhala{a, ma|arskog grada samo 40 kilometa ra udaqenog od granice sa Srbijom. S obzirom na prirodu zveri, nije iskqu~eno da godinu dana {eta po pograni~nim {umama. Druga opcija, za lovce mnogo realnija, je da je pobegao iz ne~ije ku}e, jer je dr`awe divqih `ivotiwa kao ku}nih qubimaca, na`alost, sve ~e{}a pojava – navodi nova.rs.

Tako|e se podse}a da poqoprivrednik iz Apatina Petar Sladi} tvrdi da je 30. oktobra prilikom setve na svojoj wivi, na atarskoj tro me|i Apatina, Sonte i Svilojeva, video crnog pantera.

Da nije re~ o lova~kim pri~ama potvrdilo je i JP „Vojvodina {ume“, koje je upozorilo gra|ane na opasnost.

– U atarima op{tine Apatin je uo~en crni panter (leopard). Pre dator je izrazito opasan, i ovim putem apelujemo na gra|ane da vode ra~una o sebi i svojim bli`wima“, saop{tili su iz JP Vojvodina{ume i dodali da ukoliko neko uo~i leoparda treba odmah da obavesti nad le`nu policijsku stanicu – navodi se u tekstu.

@ivotiwa je posledwi put vi|ena u nedequ u Bawi Junakovi}, gde je dronom sa termalnom kamerom pretra`ivan teren. Iako se u subotu pojavio snimak `ivotiwe nalik zverkama iz porodice ma~aka u nepo srednoj blizini Bawe, a bilo je tvrdwi i da je u{la u bawski krug, to se ipak nije dogodilo.

Kada panter bude otkriven, na scenu treba da stupe stru~waci iz Zoolo{kog vrta Pali}, koji imaju najsavremenije sredstvo za omamqi vawe `ivotiwa. Ako im to po|e za rukom, zver }e biti preba~ena i zbrinuta na Pali}u.

Teren koji se pretra`uje pogoduje boravku ovakve zveri, jer ima do voqno vegetacije i divqa~i, a nema prirodnih neprijateqa. Ono {to nadle`nima ote`ava zadatak je ~iwenica da je velika ma~ka vrlo po kretna `ivotiwa i da tokom no}i mo`e da pre|e i do 30 kilometara.

Op{tina Apatin u subotu je uputila upozorewe gra|anima da se ne kre}u podru~jem u kojem je prime}en panter, jer se radi o nepredvidi voj divqoj `ivotiwi.

Srbija

prvi put u GS UN bila uzdr`ana

po pitawu rata u Ukrajini:

Mewa li se spoqnopoliti~ki kurs i ima li zahtev Kosova veze sa tim?

Srbija je prvi put od agre sije Rusije na Ukrajinu u Gene ralnoj skup{tini Ujediwenih nacija bila uzdr`ana u glasawu za jednu od rezolucija koje se odnose na ovaj globalni pro blem. Prethodnih puta Srbija je glasala „za“ odnosno protiv poteza Moskve.

Generalna skup{tina UN usvojila je u ponedeqak uve~e rezoluciju u kojoj se navodi da Rusija mora biti pozva na na odgovornost za kr{ewe me|unarodnog prava invazijom na Ukrajinu i da to treba da ukqu~i pla}awe od{tete Ki jevu. Za usvajawe rezolucije glasale su 94 ~lanice UN, 14 je bilo protiv, a uzdr`ane su bile 73 dr`ave, ukqu~uju}i Sr biju. Sve ostale zemqe Zapad nog Balkana glasale su za usva jawe rezolucije.

Ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} nije nam odgovorio na pitawe za{to je Srbija ovako glasala i ima li to veze sa dogododi{wim naja vama Kosova da }e tra`iti rat nu od{tetu od Srbije.

Da li je ovo promena kursa spoqne politike, pitali smo Dragomira An|elkovi}a, poli ti~kog analiti~ara, koji navo di da zvani~ni Beograd nastoji da tokom glasawa u UN i drugim me|unarodnim organizacijama zadovoqi zahteve Zapada, a da ne pre|e crvenu liniju koju bi ruska strana protuma~ila kao akt neprijateqstva.

– U skladu sa tim Srbija je vi{estruko glasala za rezolu

cije iza kojih je stajao Zapad a koje su nanosile moralnu {tetu Moskvi, ali se uzdr`avao da se opredeli za ono {to bi moglo da ima konkretniju dimenziju, tj. da se tuma~i kao podr{ka sankcijama koje su uvedene Ru skoj Federaciji. Ipak, takvo pona{awe srpskih vlasti, koje je Kremq u prethodnom periodu tolerisao, o~ito je imalo ne gativan kumulativan efekat. Nagomilale su se situacije u kojima je Beograd zauzeo po Ru siju nepovoqnu poziciju, {to je Moskva na neki na~in poru~i la Vu~i}u. Verovatno je to re zultiralo na{om uzdr`ano{}u u vezi sa rezolucijom koja sadr`i zahtev da Rusija plati reparacije – navodi on.

Prema wegovim re~ima, uz to, da je kojim slu~ajem Beo grad ponovo stao uz Zapad, sve bi imalo posebno poni`avaju}u dimenziju za nas.

– Srbija – na koju je NATO izvr{io agresiju a wena vlast nama hrabrosti da od Va{in gtona i drugih evroatlantskih centara mo}i zatra`i obe{te}ewe za sve ono {to su nam to kom we u~inili – stala bi uz zapadne sile i neprincipijel no podr`ala wihov zahtev da Rusija obe{teti Ukrajinu. Na to imamo moralno pravo tek onda kada iniciramo rezoluciju u UN koja poziva na isplatu re paracija na{oj zemqi od strane onih koji su je razarali – ka`e An|elkovi}.

{ta mi re~e?!

ZA NACIONALNU BEZBEDNOST

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

„Nebrojeno veliki broj mojih prijateqica i mojih daqih ro|aka mi je poslalo poruku posle obra}awa predsednika da su izuzetno zadovoqne, i zapravo su me pitale na koji na~in mo`emo da produ`imo mandat na{em predsedniku da vlada do`ivotno"

(Dragiwa Vlk, poslanik SNS-a, u Skup{tini Srbije)

„Mi smo posle ~etiri dana od po~etka sukoba u Ukrajini iza{li u javnost sa zakqu~cima Saveta za nacionalnu bezbednost. Te zakqu~ke nije pisao neki tim nego li~no ja svojom rukom. Ti zakqu~ci su politika koju vodimo, to je moj i `ivot slobodne i slobodarske Srbije. Oni su na{a su{tina, na{e bi}e. Mo`da mo`emo toga da se odreknemo samo ako bukvalno imamo Damoklov ma~ nad glavom"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o mogu}nosti da Srbija promeni stav o neuvo|ewu sankcija Rusiji)

KURTI, PRIMI NAS!

„Ne postoji dr`ava u Evropskoj uniji koja mawinama daje vi{e prava od Kosova" (Premijer tzv. Kosova Aqbin Kurti u intevjuu za Doj~e vele ovako je prokomentarisao kako se na Kosovu odnosi prema prema mawinama)

PROSTAKLUK, PORNOGRAFIJA I NASIQE U SRPSKOM PARLAMENTU

„Ovakvog prostakluka, vulgarnosti u parlamentu nikada nije bilo. A to je zato {to je vladaju}a stranka i wen prvi ~ovek otvorio vrata za ba{ibozluk. To je stranka koja ima 700.000 ~lanova, a nema nijedno jedino ime od formata koje ima biografiju za po{tovawe"

(Istori~ar Milan St. Proti} komentarisao je novi saziv Skup{tine)

JA SAM NA[E BI]E I SAVET

U Srbiji cene i daqe divqaju – u oktobru inflacija ~ak 15 odsto, mleko skupqe 39,6%

Cene proizvoda i usluga li~ne po tro{we u oktobru 2022. godine, u odnosu na oktobar pro{le godine pove}ane su 15 odsto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Cene energenata i daqe zna~ajno "guraju" inflaciju navi{e. Tako su elektri~na energija, gas i ostala gori va skupqi 19,2 odsto u odnosu na lawski oktobar, dok su ~vrsta goriva - ugaq, pe let i drva - skupqa za 48,9 odsto. Me|u "rekorderima" po poskupqewu su i mle ko, mle~ni proizvodi i jaja, za koje zva ni~na statistika navodi da su poskupeli za ~ak 39,6 odsto.

Za godinu dana hrana je poskupela 23,9 odsto.

Najvi{e su – od oktobra do oktobra, poskupeli mleko, sir i jaja. Po zvani~noj statistici – ~ak 39,6 odsto.

Sledi poskupqewe ribe, od 25 od sto, potom hleba i `itarica sa porastom cene od 23,5 odsto.

Povr}e je, za godinu dana, poskupelo za 22,3 odsto.

Slede kafa, ~aj i kakao sa rastom cene od 21,7 odsto.

Meso je skupqe za 19,3 procenta.

Dok su ~vrsta goriva skupqa za 48,9 odsto, a elektri~na energija, gas i osta la goriva za 19,2 odsto, daqinsko gre jawe je, navodi RZS, poskupelo za – 2,3 odsto u odnosu na lawski oktobar.

Usluge sme{taja u hotelima skupqe su 37,1 odsto.

Stvarna stambena renta ve}a je za 27,3 odsto.

Sredstva za odr`avawe stana skupqa su za 23,3 odsto, dok su medicinske uslu ge (nebolni~ke) za godinu dana poskupele za 13 procenata.

Popravka name{taja, rasvete i pod nih prostirki bele`e porast cene od 18,5 odsto za 12 meseci.

Kori{}ewe i odr`avawe vozila sku pqe je za 15,1 odsto, dok su goriva i mazi va za putni~ka vozila poskupela za 17,5 procenata.

Sredstva i usluge u vezi sa ku}nim qubimcima tako|e bele`e rast cena, u proseku za 13,9 odsto u odnosu na lawski

oktobar

Zna~ajna poskupqewa i u oktobru, ba{ kao u septembru, bele`e predmeti i usluge u oblasti li~ne nege. Tako su uslu ge u frizerskim i kozmeti~kim salonima skupqe za 17,5 odsto.

Novine i ~asopisi su, od pro{log sep tembra, skupqi u proseku za 35,4 odsto, a kancelarijski materijal je za godinu dana uve}ao cenu za 24,4 odsto.

U odnosu na pro{li oktobar jeftinije su, ba{ kao i u avgustu i septembru – samo usluge avionskog prevoza putnika, i ovaj put za 0,2 odsto.

Paket-aran`mani tako|e su poskupe li – za 14, 7 odsto.

Sastali se Bajden i Si, tema razgovora - nuklearni rat

Nuklearni rat nikada ne bi smeo biti vo|en, poruka je koju su poslali predsednik SAD Xozef Bajden i wegov kineski kolega Si \iping sa wihovog prvog susreta otkako je Bajden postao predsednik.

Bajden i Si su, na sastanku na marginama samita zemaqa G20 na Baliju, podvukli da u nuklearnom ratu ne mo`e biti pobednika i istakli svoje protivqewe upotrebi ili pretwi upotrebom nuklearnog oru`ja u Ukrajini.

Tokom sastanka, koji je trajao oko tri sata, predsednici su se usaglasili da bi Va{ington i Peking trebalo da rade na prevazila`ewe nesuglasica i pronala`ewu pravog kursa u bilateralnim odnosima.

Cmoli}: Nema dovoqno dokaza

za optu`nicu protiv Vra~araca za atentat na Vu~i}a

Na~elnik Slu`be za borbu protiv organizovanog krimi nala Ninoslav Cmoli} izjavio je da nema dovoqno dokaza da se protiv organizovane kriminalne grupe Nikole Vu{o vi}a podigne optu`nica za poku{aj ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, wegovog sina ili brata, ali da to ne zna~i da ne}e biti podignuta.

Mi smo u zvani~nim dokumentima koje dobijamo od Evro pola na{li odre|ene dokaze da oni imaju nameru da ubi ju predsednika, wegovo dete ili brata, rekao je Cmoli} u gostovawu na TV Pink, isti~u}i da su glavni organizatori toga nedostupni.

On je naveo da pored dokaza za tri ubistva i {est po ku{aja ubistva, policija trenutno raspola`e saznawima o jo{ jednom ubistvu i tri poku{aja – u Srbiji, Crnoj Gori i Nema~koj.

Cmoli} je objasnio da Vu{ovi}eva grupa nije imala zajed ni~ke poslove sa onom Veqka Belivuka, ali su imali dogo vor da se ne napadaju.

Oni su radili pla}ena ubistva, imali „naruxbu“. Bitno je bilo da se isplati i oni to izvr{e. Da nije bilo (Radoja) Zvicera i (Slobodana) Ka{}elana, ne bi bilo ni te grupe Vu{ovi}a, ocenio je on.

Cmoli} je dodao da je bio ogroman napor na}i dokaze pro tiv te grupe, i zato je „obrada“ trajala vi{e od godinu dana.

"Kao lideri na{e dve nacije, delimo odgovornost, da po ka`emo da Kina i SAD mogu da prevazi|u razlike, da spre~i mo da konkurencija postane izvor sukoba i da prona|emo na~ine da zajedno radimo na hitnim globalnim pitawima koja zahtevaju na{u me|usobnu saradwu“, rekao je Bajden.

Kineski predsednike Si je istakao da smo svedoci veli kih promena koje se odvijaju na na~in kao nikada ranije i da je ~ove~anstvo suo~eno sa izazovima bez presedana.

„Svet se nalazi na raskr{}u. Kuda daqe? Ovo je pitawe koje nije samo na nama, ve} i na umu svih zemaqa“, rekao je Si i napomenuo da planeta o~ekuje da Kina i SAD pravilno upravqaju svojim odnosima.

Si dodaje da je wegov sastanak sa Bajdenom privukao veli ku pa`wu i da bi dve strane trebalo da rade sa svim zemqa ma kako bi unele vi{e nade u svetski mir i ve}e poverewe u globalnu stabilnost.

Kina se nada da }e NATO, Evropska unija i SAD s Rusijom voditi svestrani dijalog, izjavio je Si.

„Podr`avamo obnavqawe mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine i nadamo im se, a istovremeno o~ekujemo da }e SAD, NATO i EU voditi svestrani dijalog s Rusijom“, naglasio je Si, a prenosi Ministarstvo inostranih poslova Kine.

Znate li ko je Gordana Sin|eli}?

Postoje qudi koje ne mo`ete vi{e da gledate, ba{ zato {to su vam svaki dan pred o~ima i postoje nevidqivi qudi koje ne prime}ujemo ni kada ih sretnemo, ni kada pro|u pored nas, ni kada nam se obrate.

Ovih prvih je mawe, ovi drugi su ve}ina. Prvi su glasni, napadni, neobuzdani, be skrupulozni, drugi su u prikrajku i dru{tva i `ivota i medija. Za prve su rezervisane naslovne strane, udarni termini televi zijskih emisija, slava, mo}, novac, udoban `ivot, drugima je namewena anonimnost, margina, siroma{tvo i prezir.

Nekoliko stotina „nevidqivih“ se u subotu ukazalo u Beogradu, blokiralo trg Slaviju, a onda su se uputili ka Andri}evom vencu, najpoznatijoj prestoni~koj adresi i samoprogla{enom Olimpu vlada ju}e oligarhije gde stoluje wihov Zevs, uz daju}i se, u svom o~aju i bezna|u, u wegovu milost. Vaqda su ~uli da je napredwa~ki bog nadle`an za sve, pa mora da je i za wih.

A oni su zaposlenici javnog sektora sa minimalnim zaradama, prevedeno – ma hom ~ista~ice i domari, kojima je dr`ava re{ila da uzme i ono malo sirotiwe i to preko naplate sudskih tro{kova. Stigla im je faktura za wihovu potragu za prav dom u kojoj su tra`ili ono {to im, po zako nu pripada, naknadu za topli obrok i re gres za godi{wi odmor. Vrhovni kasacioni sud, sklon da opovrgava sopstvene odluke, uradio je to i povodom ove sirotiwe – ima ih oko pet hiqada.

Prvobitno je ocenio da oni imaju pravo na nadoknade koje su sudskim putem morali da tra`e od poslodavaca, to jest dr`ave, ali je naknadno saop{tio da, ipak, nema ju i da su tu`be neosnovane, a domari i ~ista~ice su sada u obavezi da isplate sud ske tro{kove koje iznose i do dve tri wiho ve plate – od 60.000 do 113.000 dinara.

Skupa je pravda u Srbiji, a nepravda jo{ skupqa. Qudi koji, prakti~no, prima ju milostiwu sada }e morati da i to malo jada vra}aju u dr`avnu kasu koja, kako isti~e pope~iteq Ministarstva finan sija, „preliva“ i iz koje onaj pijani grof sa Andri}evog venca, s vremena na vreme, po sopstvenom naho|ewu i politi~koj po trebi, u maniru onog jagodinskog spahije, deli okolo pare kupuju}i glasove i qudske du{e. A ovi qudi, kako re~e wihov advo kat, „nisu tra`ili ni{ta drugo nego pra vo da jedu u toku rada i pravo na mizeran tro{ak tokom odmora, a dobili su da pla}aju parni~ne tro{kove“.

Sudbina i polo`aj ve}ine wih nosi ime `ene iz naslova ovog teksta. I evo odgovo ra ko je Gordana Sin|eli}, iz wenih usta i u formi pitawa koje normalnog ~oveka u srce ubada, ali ne dopire do hladne i otu |ene birokratske svesti dr`ave i wenih sudova: „Da li }u sutra, po{to moram da platim to {to je re`im doneo odluku, svoju decu slati golu i bosu u {kolu? Aposlutno na rubu egzistencije. Da li smo mi gra|a ni Srbije, da li mi treba da se bojimo za `ivot? Na{a premijerka je rekla da mo`e par dana, a kako ja `ivim sa ~etvoro dece? Neka ka`e predsednik koliko mu 40 hiqa da dinara zna~i? Prijavqeni smo samo na 24 hiqade i korektivini dodatak do mini malca, kolika je penzija? Dokle vi{e ovako i za{to? Koliko im je dovoqno, koliko im treba novca, trebalo bi i mi da `ivimo?“

Sve je rekla biv{a sprema~ica zapo slena u Pred{kolskoj ustanovi Zvezdara i majka ~etvoro dece. Pitawe je da li je imao ko da je ~uje? Oni „nevidqivi“, mi ostali gluvi, dr`ava nema – idealan okvir slike jednog invalidnog dru{tva.

Pi{e: Ranko Pivqanin

Specijalni sud za organizovani kriminal u Beogradu

Srbija: TV spotovima protiv zaga|ewa?!

Samo tokom ove godine Be ograd se desetinama puta po javqivao na ~elu svetskih lista najzaga|enijih gradova, stru~ne institucije tvrde da je tokom posledwih deset godina zbog zaga|ewa vazduha u Srbi ji `ivot prevremeno izgubilo vi{e od 100.000 qudi, dok se nadle`ne institucije bave koz meti~kim pitawima a ne pravim re{ewima.

Stawe vazduha u Srbiji je, me|utim, mnogo gore nego {to po zicija Beograda na svetskim li stama pokazuje, upozorava Dejan Leki} iz Nacionalne ekolo{ke asocijacije (NEA).

– Beograd se veoma ~esto, posebno tokom trajawa grejne sezone, pojavquje na svetskim listama kao jedan od najzaga|e nijih gradova na svetu. Radi se zapravo o listi aplikacije IQ Air, koja prati zaga|ewe iz dr`avnog i gra|anskog monito ringa {irom sveta. Ono {to za briwava jeste situacija da kada je Beograd na drugom ili tre}em mestu takvih lista, on je zapra vo prema internim top-listama, pripremqenim na identi~an na~in, na nekom 20. ili 30. me stu u odnosu na druge op{tine u Srbiji. Razlozi su svim slu~aje vima, sem u slu~aju grada Bora, pove}ane koncentracije suspen dovanih ~estica, poznatijih kao PM ~estice, pre~nika 2,5 ili 10 mikrometara. Do tog pokaza teqa dolazimo kada se u Srbiji uzmu podaci iz dva paralelna monitoringa, dr`avnog koji se vr{i preko 66 referentnih au tomatskih stanica i vi{e od 300 gra|anskih, malih ure|aja koje gra|ani sami postavqaju na svoje terase ili u dvori{ta, a nabavqaju ih kroz podr{ku nevladinog sektora ili ih sami

kupuju, obja{wava Leki}.

Kako navodi, ti gradovi su pod zaga|ewem koje je kombi nacija pritisaka koji dolazi redovno iz termoenergetskog sektora, zatim iz industrije pa saobra}aja.

– A kao „{lag na torti“ po javquje se emisija zaga|uju}ih materija sitnih ~estica iz ma lih lo`i{ta i kotlarnica za potrebe grejawa. U posledwem izve{taju nacionalne Agencije za za{titu `ivotne sredine, koji je objavqen 2020, pi{e da je uticaj malih individualnih lo`i{ta ~ak preko 60 odsto ukupnih pritisaka na `ivotnu sredinu za PM2.5 ~estica, dok je za PM10 preko 50 odsto uticaja, dodaje Leki} i zakqu~uje da je situacija o~ekivano lo{ija u onim gradovima u kojima postoji neka razvijena industrija, ali da to nije uvek slu~aj.

I dok nadle`no Ministar stvo za preterano zaga|ewe uglavnom krivi meteorolo{ke uslove, Nacionalna ekolo{ka organizacija objavquje da zva ni~ni podaci pokazuju da ener getski sektor u Srbiji emituje ~ak pet puta vi{e zaga|uju}ih materija u vazduh nego {to je to o~ekivano prema potro{wi li gnita.

Kako su stru~waci iz NEA po jasnili, s obzirom da su najve}i stacionarni izvori suspendova nih ~estica PM 10 – termoelek trane i toplane snage preko 50 megavata, a merewa pokazuju da se gra|ani Srbije pet puta vi{e truju od gra|ana drugih dr`a va koji tako|e koriste lignit

kao energent, takva dispropor cija mogla bi da bude dokaz za tvrdwe da na{e termoelektra ne umesto lignita lo`e blato i pra{inu, pa je kqu~no pitawe ~ijom odlukom i odgovorno{} u se gra|ani truju petostruko vi{e od ionako kriti~nog ni voa.

U takvoj situaciji premijer ka Srbije Ana Brnabi} je u po sledwem televizijskom gosto vawu rekla da se pojedini na{i mediji „neozbiqno i pau{alno“ bave temom zaga|ewa. Navode}i podatak IQ Air od pro{le godine, Brnabi} je re kla da je Beograd 73. na listi najzaga|enijih gradova u Evropi, ako se gleda cela godina kumu lativno, a da je „zna~ajno lo{i ji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skopqu i Zagrebu“.

„Ali ako pogledate wihove medije, te teme nema recimo u hrvatskim medijima. Nakon sve kampawe koje sprovode medi ji ovde u Srbiji, vi da iza|ete ovde sada na ulicu, svako bi po mislio da smo mi kao Wu Delhi ili Kalkuta. Ne}u da umawujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da se predstavqamo gorima nego {to jeste“, rekla je Brnabi}.

Za to vreme Gradski zavod za javno zdravqe emituje edu kativni spot u kom poru~uje da „`ivot mora da se nastavi“ i u uslovima visokog zaga|ewa, te da gra|ani svoje aktivnosti tre ba da „prilagode“ tim uslovima, da „usklade svoje navike“ i spo qne aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. M. T.

GALOP

@IVETI U SRBIJI

 Neuravnote`eni kod nas, neuravnote`eni kod wih. I eto ravnote`e.

 Slu`beni automobil se lako pretvori u volovska kola. Zavisi kome je dat na kori{}ewe...

Boqe se kom{iji naka~ite na `enu nego na brojilo. Lak{e }e vam oprostiti.

 Kao {to postoji aplikacija koja ~oveku broji korake, trebalo bi da postoji i aplikacija koja ~oveku broji re~i. Pa kad dosegne dnevni maksimum da za}uti i odmori i sebe i druge.

 Za{to RTS tokom skup{tinskih prenosa ne stavi oznaku 18+, kad to i deca gledaju...

 Ko nije na{, nije sav svoj.

 Oni {to ne pla}aju vodu nisu ~isti...

 Novine toliko pi{u o povratku jednog kriminalca iz inostranog zatvora da je pitawe dana kada }emo mu organizovati sve~ani do~ek ispred Skup{tine grada...

 I oni na vlasti {tede. Jedu kavijar bez hleba!

 Kao {to na automobilima voza~a po~etnika stoji nalepnica sa slovom "P", tako bi i na kolima voza~a budala trebalo da stoji nalepnica sa slovom "B". Da ih lak{e prepoznamo i sa~uvamo i sebe i druge.

 Malo-malo pa kod nas nai|e sredwi vek.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH

GLAVA

Narodne poslovice

„Ni jedan dan nije dug onome koji radi" „Ako nema{ lekara, neka ti lekar bude ovo: vedra du{a, odmor i umeren na~in `ivota“

„Nije va`no koliko si dugo `iveo, nego koliko si `iveo kako vaqa“

"Treba da se opusti{. Ne uzimaj previ{e na sebe brige ovog sveta, ve} ~uvaj svoj mir i `ivi sa Bogom. Neka ide kako ide"

"^ovek mo`e da ka`e da mu `ivot nije proma{en ako mo`e bar jednu jedinu stvar da uradi boqe od drugih"

SAJBER NASIQE

Beograd na vodi ili Beograd na smogu

Zapadni model vladavine la`ima u tre}em svetskom ratu

Kako je i za{to po~eo medijski tre}i svetski rat i za{to se Zapad odlu~io za vladavinu la`ima, obja{wava Slobodan Reqi}.

Nedavno su objavqena druga izdawa studija „Voqa za la` – novi svetski de zinformativni poredak“ i „Mediji i tre}i svetski rat – smatrajte se mobilisanim“ sociologa dr Slobodana Reqi}a, biv{eg glavnog i odgovornog urednika NIN-a.

TRE]I SVETSKI RAT – REFORME

NI[TA NE RE[AVAJU

Pove}ano interesovawe ~italaca za dve sociolo{ke studije Reqi} obja{wa va ~iwenicom da one na razumqiv na~in govore o savremenom trenutku u kom se na lazi dru{tvo i obja{wavaju {ta su medi ji i koja im je uloga u stawu kom se danas nalazimo.

„Niko ne mo`e da ospori da su mediji jedan od najve}ih problema savremenog globalnog dru{tva. Svaka dr`ava ima svoje lokalne probleme ali to {to se de{ava u medijima generi{e se spoqa i pojavquje se u 70 odsto slu~ajeva u isto vetnom obliku. Na Zapadu je sad najgore, zato {to tamo gde je manipulacija sofi sticiranija, sve je mra~nija upotreba me dija. Mediji su nekad bili nada, me|utim danas su svedeni na krajwu, upotrebnu vrednost“, ka`e Reqi} za „Orbitu kultu re“.

Kwigu „Mediji i tre}i svetski rat“ napisao je pre {est godina a posebno je ponosan na podnaslov – „Smatrajte se mo bilisanim“. Prema wegovim re~ima, rat je ve} bio u toku, jer je istorijski proces i{ao tim tokom, dok su dru{tva danas u tako velikim problemima da ni{ta vi{e ne mo`e da se re{i reformom.

„Reforme su kao zakrpe. Ovi problemi mogu se re{avati samo velikim dru{tve nim preokretima i taj pojam 'tre}i svet ski rat' je ve} bio u upotrebi pet-{est godina pre nego {to sam ga ja upotrebio. Mislim da je pre mene i Papa govorio o tome“.

DRU[TVENE MRE@E I FAKT^EKERI –

POTPUNA KONTROLA MISLI

Danas ~itava medijska struktura na Zapadu slu`i da odr`ava sistem i da stvara utisak da nije ba{ takvo realno stawe stvari u kojima `ive gra|ani. U ta kvim vremenima vidi se kraj sistema jer on ne mo`e da opstane, kao i kraj instru menata koji u~estvuju u wegovom odr`a vawu.

„Pri~a da ovakvi mediji mogu opstati u dugom vremenskom periodu deluje ilu zorno. Sa dru{tvenim mre`ama i fak t~ekerima, danas na Zapadu imamo potpu no kontrolu misli“.

U tom smislu vrlo je va`an proces uvo|ewa ve{ta~ke inteligencije koja samo slu`i „ubijawu kreativnosti“. Ve{ta~ka inteligencija i algoritmi slu`e samo tome da se qudsko bi}e dr`i pod kontrolom i ne mogu stvoriti krea tivnu inovaciju iz koje bi dru{tvo na{lo re{ewe. Oni slu`e da status kvo opsta ne, nagla{ava Reqi}.

DEZINFORMATIVNI POREDAK –VLADAVINA LA@IMA

^iwenicu da, bez obzira na sve tota litarniju kontrolu na Zapadu, pada po verewe gra|ana u mejnstrim medije, koje po posledwim istra`ivawima iznosi oko 38 odsto, Reqi} obja{wava tim {to je „{upqa“ i ta mo} koja stoji iza wih. Istra`ivawa se name{taju ali u svakom slu~aju, ne vi{e od tre}ine dru{tva ve ruje glavnim medijima.

„Na{ narod ka`e, u la`i su kratke noge. Ovde su noge du`e, ali to je ipak la`. Uzmite za primer kampawu protiv Rusije. Gra|ani na Zapadu u po~etku veru ju kako je Putin zlo, ali kad ta kampawa postane prete{ka za slu{awe, poverewe u medije opada. Istra`iva~i ka`u da im veruje oko 40 odsto ali mislim da je u mnogim zemqama mnogo mawi procenat. Dana{wa upotreba medija postaje kon traproduktivna i sa stanovi{ta wihovih vlasnika jer ne mo`ete la`ima ve~no vladati narodom“.

Zato danas prisustvujemo stvarawu dezinformativnog poretka, a to je i ciq vlasnika medija. U tome nema nikakve bestidnosti jer ne mo`e se insistirati ni na kakvom moralnom kodeksu novinara u dru{tvu u kome se moral ne uzima kao bilo kakva vrednost.

„U dru{tvu u kome su poru{ene sve mo ralne osnove, za{to bi jedini novinari insistirali na moralu i za{to bi wihov vlasnik trpeo wihovu moralnost ukoliko mu nanosi {tetu?“

KAPITALISTI^KO DRU[TVO RAZORENO, NEMA RAZLOGA DA POSTOJI

Na po~etku kriza u istoriji uvek je na po~etku izgledalo da se masa qudi ne mo`e odupreti klasi koja ih tla~i. Zato uvek mora pro}i odre|eni vremenski pe riod u kome }e se uspostaviti neki orga nizacioni potencijal koji }e ukloniti organizaciju koja tla~i gra|ane.

„To su stawa u kojima oni koji vlada ju izgube ose}aj da postoji druga grupa. Dana{we vladaju}e grupacije su jo{ gore zato {to su korporativne i u wima vla snici ni ne znaju ~ega su sve vlasnici. Prestaje bilo kakav kontakt izme|u na roda i tih koji vladaju, dogovor je nemogu} i to mora da se pretvori u neku vrstu po bune. Pobune nastaju spletom razli~itih okolnosti a doga|aji koji pokrenu ta veli ka kretawa su obi~no banalni. Kad je kre dibilitet dr`ave potro{en, nije va`no {ta ona radi jer sve {to radi je neva`no za gra|ane i ona se, naravno, uru{ava. Da na{wi kapitalizam je prakti~no u{ao u tu fazu“.

Qudi vi{e ne veruju u medijske instru mente, niti da vojska ratuje za wihove in terese i nemaju razloga da veruju da oni {to im daju posao imaju ikakav odnos pre ma wima ni da ih tretiraju kao qude.

„Sa

ZELENI – GLAVNI

PROIZVO\A^I RATOVA

[efica nema~ke diplomatije Anale na Berbok koja je nedavno izjavila da }e istrajati u sankcijama bez obzira na pri tisak gra|ana i premijerka Novog Zelan da Xasinda Arden koja je u UN nedavno tra`ila globalnu cenzuru zato {to narod ne veruje u zelenu agendu, po Reqi}u, pri padaju Davosovoj {koli, koja je ista kao nekada{wa kumrova~ka.

„One nemaju nikakav odnos prema na rodu. Te zelene partije su po~ele sa za {titom prirode, a zavr{ile su za{titom ameri~kog nacionalnog interesa i inte resa glavnih korporacija. Glavni proi zvo|a~i rata su zelene partije i one i pokazuju da nisu zainteresovane za narod i zato je pobuna pitawe zdravqa dru{tva. To je prirodno pravo i Xon Lok, otac libe ralne demokratije je definisao pravo na pobunu kao prirodno pravo. Pobuna je nes porna u slu~aju da su evropska dru{tva vi{e sposobna da se pobune“.

PROBLEME PRAVI ZAPAD,

RE[EWA SE O^EKUJU NA ISTOKU

Evropska dru{tva danas nisu ista dru{tva kao ona koja su se bunila kroz istoriju. Ona su istorijski irelevantna i pitawe je postoji li u wima energija i sposobnost za pobunu.

„To su prazne qu{ture, tu vi{e nema demokratije, a sve ideje koje su narodu da vale nadu su se poni{tile. Ako kao narod pristanete na to, onda nestajete. Danas prisustvujemo jednom stawu u kom svi pro blemi nastaju na Zapadu, ali ~itav svet, ~ak i na Zapadu, o~ekuje re{ewe od Isto ka. A Evropa }e biti sve bezna~ajnija i sve inferiornija u svim kretawima s kojima se suo~avamo“, zakqu~io je Reqi}. R. N.

stanovi{ta ~oveka kao bi}a, to je jedno potpuno razoreno dru{tvo koje vi{e nema razloga da postoji“.

10. decembar 2020. novembar 2022.

Novi beogradski nadbiskup

Posle dvogodi{weg odlagawa penzije, u koju visokodostojnici Rimokatoli~ke crkve odlaze sa 75 godina, nadbiskup beogradski Stanislav Ho~evar - 12. novembra slavi 77. ro|endan, zvani~no je dobio zamenika u Be ogradu u kome je proveo 21 godinu pastirske slu`be.

Izbor pape Frawe pao je na “doma}e snage”dosada{weg zrewaninskog biskupa Ladislava Lasla Nemeta koji }e ovu du`nost obavqati kao apostolski upraviteq do ustoli~ewa za nadbiskupa beogradskog 10. decembra u Kate drali Bla`ene Djevice Marije u Beogradu.

On }e biti sedmi beogradski nadbiskup u 98 godina dugoj istoriji Beogradske nadbisku pije i prvi Ma|ar koji dolazi na weno ~elo. U rimokatoli~koj zajednici u Srbiji wegovo imenovawe nezvani~no je shva}eno kao nespre mnost Vatikana da od 1986. za nadbiskupa u Beogradu ponovo imenuje Hrvata.

Odukama pokojnog pape Jovana Pavla Drugog tri Nemetova prethodnika u Beogradu bili su Slovenci, {to ba{ i nije bilo po voqi verni ka hrvatske nacionalnosti.

Kad do|emo u dijasporu, na{i qudi ka`u: Ne moramo da idemo ku}i, ku}a je do{la kod nas!

Bar{unasti glas Mom~ila Bajagi}a Bajage preplovio je ovih dana okean i obradovao mnoge rokenrol romantike u Americi i Kanadi, u~inio da im wegove nezboravne pesme bar na dva-tri sata zale~e nostalgiju za rodnim krajem, podsete na neka lepa pro{la vremena… Bajaga i wegovi instruktori turneju su po~eli 11. novembra u San Francisku, dan kasnije svirali su u Torontu, a 18. i 19. novembra, obradova}e na{e qude u Wujorku i ^ikagu.

Bajaga ka`e da su za ovaj daleki put spremili `estoku, rokersku varijantu koncerta, ali da }e biti prilike da i one tanane du{ice otple{u koji ples uz balade koje su obele`ile `ivot mnogih generacija na Balkanu, bez obzira na veru i naciju.

Ladislav Nemet je sedmi beogradski nadbiskup u 98 godina dugoj istoriji Beogradske nadbiskupije i prvi Ma|ar koji dolazi na weno ~elo. U rimokatoli~koj zajednici u Srbiji wegovo imenovawe je nezvani~no shva}eno kao nespremnost Vatikana da od 1986. za nadbiskupa u Beogradu ponovo imenuje Hrvata

Bez obzira na te detaqe, biskupa Nemeta ~eka zadatak da odr`i standarde koje su u okolnostima raspada SFR Jugoslavije, NATO bombardovawa i tranzicije u Srbiji postavi li svojim diplomatskim ume}em pokojni nadbi skup Franc Perko i ambicijom, radom i brigom za sveukupunu dru{tvenu, ne samo rimokatoli ku zajednicu nadibskup Ho~evar.

Biskup Ladislav Nemet rodom je iz Oxa ka, 66. ro|endan proslavio je 7. septembra. Obrazovawe je stekao u Subotici - biskupskom semeni{tu „Paulinum“, u Poqskoj je zavr{io studije filozofije i teologije, a u Rimu je doktorirao dogmatiku na Papskom Gregorijan skom univerzitetu.

Pre ~etiri decenije u Poqskoj polo`io je ve~ne zavete na redovni~ku slu`bu, a godinu dana kasnije u Oxacima zare|en je za sve{te nika.

Bavio se misionarskom slu`bom na Fi lipinima, pedago{kim i pastirskim radom u Madlingu u Austriji i Zagrebu, kao i diplo matijom u misiji Svete stolice pri UN u Be~u. Na katedru Zrewaninske biskupije stupio je 5. juna 2008, odlukom pape Benedikta [esnae stog, gde mu je me|u prioritetima o~uvawe na cionalne svesti i identiteta zbog, kako javno ukazuje, “tendencije u dru{tvu da i Ma|ari i Hrvati vi{e govore srpski, ali i ~iwenice da sve}enici koriste liturgijske kwige na hrvatskom jeziku”.

Biskup Nemet govori ma|arski, srpski, en gleski, nema~ki, poqski i italijanski, a ver nicima se ~esto obra}a na svim jezicima koji se govore u Banatu, pozivaju}i ih da “zajedno rade i grade Crkvu na ovim prostorima”. R. N.

n Ovu pri~u po~iwemo jednim ve likim HVALA, za sve one pesme, za mladost pro`ivqenu uz wih, u ime svih onih generacija koje su odrasta le uz Bajagine note i stihove ovih ~etrdeset i kusur godina… Koliko ta~no?

- Bajaga i instruktori ve} sviraju 38 godina, a ja sam pre toga ve} svirao {est godina u Ribqoj ~orbi, {to mu do|e uku pno 44. Nije malo, ceo ne~iji `ivot. Ose}am se odgovornim zbog toga {to smo uticali na tolike qude, na wihovo odrastawe. Mi imamo retku privilegiju da u publici imamo godi{ta od 7 do 77, i svugde je tako, u Srbiji, Hrvatskoj, Bo sni, Crnoj Gori, Americi, Australiji… skoro se ni{ta u tom smislu nije prome nilo od osamdesetih naovamo.

n Verovatno ~esto sre}e{ na tvo jim koncertima roditeqe sa decom… Jesi li video nekad dedu koji je do veo unuka?

- Nisam, ali sam zato video deku koji je doveo baku, i to ~esto sre}em.

n [ta tebi li~no zna~i to kada svira{ pred punom salom onih koji su oti{li iz Srbije, a me|u wima i onih koji su ro|eni ovde, ne govore srpski jezik, ali znaju napamet sve tvoje pesme?

- Oni se uvek obraduju kada nas vide i ~uju. Ka`u kako, eto, nisu morali da odlaze ku}i, nego da je ku}a do{la kod wih. [to se ti~e te dece i omladine koja su tamo ro|ena, ~oveku bude drago da vidi kako su tvoje pesme neka vrsta wihove veze sa domovinom koju nikada nisu videli. Tako da mu ja do|em kao neka nova, moderna vrsta Vuka Karaxi}a, koji {iri srpski jezik po svetu.

n Bajagin jezik…

- Imao sam susret sa jednom devoj~i com u Australiji, koja je bila u prvim redovima i napamet znala sve pesme, a kada mi je posle koncerta pri{la, na engleskom je upitala da li mogu da joj dam autogram. To me zainteresovalo, malo sam se raspitao i saznao da je to

kod wih tamo na~in da ostanu u vezi sa zavi~ajem. Uz pesme se najlak{e u~i jezik, najbr`e se pamte, pogotovo ako imaju neki dobar ritam, ako su pevqi ve. Izgleda da su moje pesme takve da ih lako pamte i te{ko zaboravqaju.

n I ne samo to, nego su u{le i u ux benike…

- Ubacili su u {kolske kwige neko liko mojih pesama, {to me ~ini pono snim. Zna~i da sam ostavio neki trag. n Da li si se ti mo`da nekada vodio mi{qu da krene{ wihovim putem, da napusti{ Srbiju?

- Jesam. Bilo je to devedesetih, oz biqno sam se spremao da odem vani i odustao u posledwem trenutku. Po sle sam shvatio da nisam ni{ta izgu bio jer sam svejedno proveo bar jedno tri-~etiri godine po turnejama {irom sveta. Ja mu do|em kao neki polu-ga starbajter.

n [ta te je zadr`alo u Srbiji? - Navika. Shvatio sam da mi je kasno palo na pamet. Mislim da je dobro da se ode dok si mlad, a ja kad sam odlu~io imao sam 38, 39. Razmi{qao sam da ako ho}u da se bavim muzikom treba}e mi bar deset godina da napravim neki, kakav takav posao, a tad bi ve} bio ma tor. Treba na vreme krenuti, a ja sam tu {ansu ispustio, i nije mi `ao.

n [ta te i daqe inspiri{e da stvara{, pi{e{ pesme, pravi{ muzi ku… jedan si od retkih iz tzv. stare garde koji je i daqe veoma aktivan, koji ne `ivi od stare slave…Gde na lazi{ inspiraciju?

- Ja to jednostavno volim. Da pi{em tekstove, da pravim muziku... A onda kad se umorim od pisawa i komponovawa, onda spakujemo kofere i kre}emo na turneju. Tako }u da radim dok god budem mogao da mrdam. Muzika je posao u kome ne postoji penzija.

n Kako izgledaju tvoji koncerti u gradovima biv{e Jugoslavije danas? Kome se javi{ kada odlazi{ u Saraje vo ili Zagreb?

- Javim se nekim dragim qudima, a onda se ispostavi da na koncerte do|u jo{ mnogi dragi qudi koje sam zabora vio ili nisam stigao da pozovem. Skupi se ta generacija, rokerska, prisetimo se lepih dana.

n Ta biv{a Jugoslavija je bila svojevrstan fenomen kada je u pi tawu rokenrol… Iako relativno mala zemqa, imala je tre}u po snazi rok scenu u svetu, iza britanske i ameri~ke. [ta ju je to ~inilo toliko posebnom?

- Autori, puno dobrih autora koji su pravili dobre pesme, u skladu sa vre menom, ali i prizvukom zemqe u kojoj smo svi `iveli. Imamo tradiciju koja je po~ela jo{ 1960-tih godina. I sad ima mo dobre scene u svim zemqama biv{e

Juge, iako je vreme puno gore nego {to je bilo nekada. Za razliku od roken rol muzike u nekim drugim zemqama, kod nas je uvek bilo va`no da se ima dobar tekst, stihovi su zna~ili mnogo. Mislim da to poti~e od nekih starih dana, jo{ od predkosovskog, kosovskog ciklusa, kada smo se izra`avali u de setercu i prenosili na pokolewa ono {to se tada de{avalo, ali i emocije koje su vladale.

n Nisi ostavio trag samo svirawem i pisawem pesama, iza tebe su ostali i sin Marko i }erka An|ela… da li su oni ikada pokazivali `equ da krenu tvojim stopama?

- Moram da ka`em da je moja }erka dobila }erku, Saru, i da sam postao i deka. Ina~e wih dvoje, Marko i An|ela od malena nisu voleli da ih porede sa mnom i insistirali su na tome da se ne bave muzikom, da imaju svoj izbor i slobodu. ]erka mi je kostimograf, a sin se bavi raznim poslovima, legal nim (smeh).

n Pomenuo si kako je danas mnogo gore vreme nego nekad… na {ta si konkretno mislio?

- Nisam mislio na ideologije, onaj komunizam nekada i ovo danas, {ta god da je. Danas se ne `ivi gore samo kod nas, nego u celom svetu. Od vreme na “Kose” sve je krenulo nizbrdo i evo nastavqa se ve} decenijama. Istina, tada se trava nije duvala legalno… Ipak, svi normalni qudi koje znam misle da je nekad bilo boqe, a ja im se prikqu~ujem. Ne zato {to sam ja tada bio mla|i, nego iz objaktivnih razlo ga. A i nismo imali Svetsko prvenstvo u fudbalu usred zime. Deca ispred ho tela “Moskva” ovih dana mewaju sli~i ce fudbalera i hladno im je, {to je glupo. A sve zbog novca.

n Jel ima{ neku neostvarenu `equ?

- Nikada nismo svirali u Ju`noj Americi i gleda}emo da u skorije vreme ostvarimo tu `equ. Svirali smo svug de osim na Ju`nom i Severnom polu, i u Ju`noj Americi. Mislim, ja mogu tamo da odem kao turista, ali bih voleo da odsviram neki koncert. Nedavno je tamo bio Kusturica, pa }emo se raspi tati malo… Ima i jedno mesto, ostrvo, na koje bih voleo da odem kao turista, a zove se Bora Bora.

n Posle 45 godina karijere, da li si zadovoqan onim {to si postigao?

- Kada sam po~iwao nikada nisam ni o~ekivao da }u ne{to posti}i, tako da sam jako zadovoqan kako je ovo na kra ju ispalo. Mo`da je i moglo boqe, ali meni je sasvim ok i ovako. Trinaaest, ~etrnaest albuma, jedno pet hiqada koncerata i ko zna koliko hiqada ki lometara…nije lo{e.

Odbrojavawe do ro|ewa osmomilijarditog stanovnika Zemqe

Za nekolikodana rodi}e se osmomilijarditi stanovnik planete Zemqe, svega jedanaest godina od ro|ewa sedmomilijarditog stanov nika. Rast stanovni{tva ne}e se vi{e ovako brzo odvijati. Procene su da }emo do devet milijardi qudi na planeti do}i oko 2050, a do deset milijardi 2100. godine.

Globalni rast stanovni{tva je, ina~e, pao ispod jedan odsto u 2020. godini, tako da raste najsporijom stopom jo{ od 1950. godine.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres nazvao je 2022. "godinom prekretnice" sa ro|ewem osmomilijarditog stanovnika Zemqe.

Prema projekcijama UN, svetska populacija bi mogla da poraste na oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine, a vrhunac od oko 10,4 milijarde qudi tokom osamdesetih godina 21. veka. Pred vi|eno je da na tom nivou ostane do 2100. godine.

Sedmomilijarditi stanovnik Zemqe ro|en je 31. oktobra 2011. go dine. Na ceremoniji u indijskoj dr`avi Utar Prade{ simboli~no je predat sertifikat devoj~ici Nargis Kumar kao sedmomilijarditom stanovniku Zemqe.

U na{em regionu ro|ena su {estomilijardita i petomilijardita beba. Naime, 12. oktobra 1999. u Sarajevu je sa 3,5 kilograma ro|en de~ak Adnan Mevi}, a 11. jula 1987. Matej Ga{par iz Zagreba.

Do ~etiri milijarde stanovnika stigli smo 1974. godine, do tri mi lijarde 1960, a do dve milijarde 1927.

Rusija i Ukrajina: Vi{e od 200.000 poginulih i rawenih vojnika od po~etka rata, procena je Amerike

Mark Majli, na~elnik general{taba ame ri~ke vojske procenio je da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili raweno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.

To su najobimnije procene `rtava koje je neki zapadni zvani~nik iznosio od po~etka rata u Ukrajini.

Postoje naznake i da je Kijev spreman da po novo u|e u pregovore sa Moskvom, dodao je on.

U posledwih nekoliko dana, Ukrajina je pokaza la da `eli da razgovara sa Moskvom, po{to je Vla dimir Zelenski odustao od stava da }e pregovarati samo ako Vladimir Putin ode sa vlasti.

Da bi pregovori bili uspe{ni, i Rusija i Ukra jina moraju "me|usobno da priznaju" da ratna po beda "mo`da nije ostvariva vojnim sredstvima ve} kori{}ewem nekih drugih", rekao je Majli u Wujorku.

Majli, koji je i vojni savetnik Xozefa Bajdena, ameri~kog predsednika, smatra da bi objavqivawe ta~nog broja `rtava moglo da ubedi Kijev i Moskvu da treba da sednu za sto i pregovaraju o narednim zimskim mesecima, kada bi zbog hladno}e intenzi tet sukoba mogao da se smawi.

"Vi{e od 100.000 ruskih vojnika je ubijeno ili raweno.

"Verovatno je sli~na statistika i na ukrajinskoj strani", rekao je Majli.

I Ukrajina i Rusija ne objavquju informacije o broju `rtava.

Prema posledwim objavqenim podacima u sep tembru u Moskvi, od po~etka rata poginulo je 5.937 ruskih vojnika.

Sergej [ojgu, ruski ministar odbrane, negira izve{taje koji ukazuju da je broj `rtava ve}i.

Procene generala Majlija su znatno ve}e.

Tokom rata u Avganistanu od 1979. do 1989, pogi nulo je oko 15.000 sovjetskih vojnika.

Ukrajina se do sada uglavnom suzdr`avala od objavqivawa informacija o broju stradalih.

Ukrajinski mediji su u avgustu citirali Valerija Zalu`nija, na~elnika general{taba ukrajinske voj ske, koji je rekao da je poginulo oko 9.000 vojnika.

"Prisutna je velika koli~ina patwe, qudske patwe", izjavio je Majli.

Primetio je i da je od po~etka ruske invazije 24. februara iz domova izbeglo izme|u 15 i 30 miliona qudi.

Prema podacima Ujediwenih nacija 7,8 miliona qudi iz Ukrajine je izbeglo u Evropu, izme|u osta log i u Rusiju.

Me|utim, te brojke se ne odnose na one koji su mo rali da napuste sopstvene domove, ali ne i dr`avu.

Predsednik RusijeVladimir Putin, u septembru je proglasio delimi~nu mobilizaciju koja je obuhva tila oko 300.000 rezervista.

Vojni stru~waci sa Zapada i iz Ukrajine ka`u da je poziv na mobilizaciju znak da ruske snage gube na frontu.

Ukrajinski vojnici nose kov~eg tokom sahrane nastradalih u sukobu sa Rusijom

Dodik: Nastavi}u da ja~am Srpsku

Novoizabrani predsednik Republike Srp ske Milorad Dodik izjavio je da }e sa novoi zabranim srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH @eqkom Cvijanovi} koncipirati politike koje }e ja~ati Srpsku.

Dodik je, povodom 27 godina od parafirawa Dej tonskog mirovnog sporazuma, rekao da }e biti na stavqena stabilizacija Republike Srpske. "Ni{ta ne}e biti ekonomski i finansijski lako. Ovo je moj tre}i mandat na poziciji predsednika Re publike Srpske {to je izrazita ~ast, a privilegija je {to me qudi neposredno na izborima tri puta bi raju za predsednika", rekao je Dodik.

On je istakao da je dodatnu odgovornost stekao na mitingu "Otaxbina zove" gde je ogroman broj qudi iskazao privr`enost Republici Srpskoj brane}i wene demokratske kapacitete.

"O~igledno je da je narod dao podr{ku meni i

zato sam zahvalan i brani}u poziciju Republike Srpske, te ne}u oklevati. Zajedno mo`emo pro}i sve krize i sutra }u na inauguraciji i zakletvi re}i da bilo kakav intervencionizam me|unarodne zajednice pi{e odluku o samostalnost Republike Srpske", rekao je Dodik.

Ponovio je da Kristijan [mit, {ta god da u~ini, napisa}e da je Srpska korak ka samostalnosti i da ne}e da trpi nepravednost. S. G.

Sarajevu smeta ruski gas kojim se greje 40 godina

Mogu}i po~etak izgradwe ga sovoda „Nova isto~na interko nekcija BiH–Srbija”, za koji je Republika Srpska bila spremna i pre desetak godina, i daqe je na ~ekawu zbog opstrukcija iz politi~kog Sarajeva. Realiza ciju tog projekta, koji je od vi talnog interesa i od podjednake va`nosti za oba entiteta u BiH, uporno „miniraju” bo{wa~ki zvani~nici iz Federacije BiH i weni predstavnici u zajed ni~kim organima. Wima smeta ruski gas koji bi stizao iz prav ca Srbije, {to je ~udno i te{ko obja{wivo s obzirom na to da taj isti gas iz postoje}eg gasovoda koji u BiH ulazi kod Zvornika gra|ani Sarajeva koriste ve} 40 godina.

U poku{aju namernog spre~a vawa realizacije razvojnih planova Republike Srpske, kao i wene bilo kakve saradwe sa Srbijom, Bo{waci su spremni da `rtvuju i ne{to {to je wihov iz bor, kao {to je to u konkretnom slu~aju „Ju`na interkonekcija BiH i Hrvatske” koja samo wima odgovara, a kojom bi se BiH spoji la sa hrvatskim i evropskim ga sovodom. Pokazali su to i na sed nicama Saveta ministara BiH, prvo na julskoj, a i na posledwoj koja je odr`ana ovih dana. U oba slu~aja su bo{wa~ki ministri, bez ikakvog obja{wewa, glasali protiv nacrta osnova za vo|ewe pregovora radi zakqu~ivawa sporazuma BiH i Srbije i BiH i Hrvatske o izgradwi gasovoda.

Wihov plan o konekciji s Hr vatskom prethodno je podr`ala Republika Srpska, s tim da je tu podr{ku uslovila paralelnom realizacijom oba projekta.

Prvi gasovod bi se gradio na pravcu Srbija – Bijeqina – Bawaluka – Prijedor – Novi Grad s mogu}im krakovima ka distriktu Br~ko i FBiH, a dru gi, kojim bi plin stizao iz Hr vatske, na pravcu Zagvozd (HR) – Posu{je(BiH) – Novi Travnik/ Travnik, sa odvajawem za Mo star. Preduslov da bi se moglo krenuti sa izgradwom jeste pot pisivawe me|udr`avnih spora zuma bez kojih gasovodi ne mogu pre}i ni Drinu, ni granicu sa Hrvatskom.

R. N.

Sve u~estalija odlagawa su|ewa za zlo~ine nad Srbima

Odlagawe zakazanih su|ewa, u predmetima u kojima su pred Sudom BiH u Sarajevu za zlo~ine nad Srbima optu`eni Bo{waci, nije vi{e nikakav izuzetak, ve} je postalo praksa. O tome sve do~e brojni primeri od ranije, a i najnovija dva od ju~e. Prvi je odga|awe nastavka su|ewa ~lanu ratnog Predsedni{tva RBiH Ejupu Gani}u i jo{ devetorici biv{ih

vojnih i policijskih funkcionera RBiH, opu`enih u predmetu „Do brovoqa~ka”, a drugi je su|ewe ratnom generalu Ramizu Drekovi}u, koga optu`nica tereti za zlo~ine nad srpskim civilima na podru~ju Kalinovika.

Nastavak su|ewa Gani}u i ostalima za zlo~ine po~iwene nad pripadnicima JNA, 3. maja 1992. godine, u Dobrovoqa~koj

ulici u Sarajevu, nije odr`an zbog, navodne, „bolesti jednog od ~lanova sudskog ve}a”, a Dre kovi}u zbog, „nemogu}nosti sve doka Tu`ila{tva BiH da sve do~i”. Pre samo nekoliko dana pred istim sudom odlo`eno je i su|ewe optu`enima za zlo~i ne nad srpskim civilima u ili ja{kom selu ^emerno (ubijeno je 30 civila) jer je, kako je potvrdio advokat Ifet Feraget, jedan od optu`enih (Bewamin Sikira) „pozitivan na virus korona”. U julu je odlo`eno i su|ewe ratnom komandantu Petog korpusa Armije RBiH Atifu Dudakovi}u (navod no je i on bolestan) i {esnaesto rici pripadnika i komandanata tog korpusa. Sve wih optu`nica tereti za ubistvo oko 300 civi la srpske nacionalnosti, progon, uni{tewe wihove imovine i ra zarawe verskih objekata. S. G.

ADELAIDE

Crna Gora prvi put obele`ila Wego{ev dan

Crna Gora je prvi put obele`ila We go{ev dan, a tim povodom mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ocenio je da dolaze boqa vremena za Crnu Goru jer je, kako je naveo, po~ela da se vra}a Wego{u s obzirom na to da se ove godine praznik proslavqa u celoj Crnoj Gori, ukqu~uju}i u mnogim institucijama.

"I to je veliki, veliki korak za Crnu Goru i to mo`emo da vidimo kao znak po kajawa i preumqewe, da vi{e qudi ne razmi{qaju onako kako im se naredi iz nekoga centra politi~kog, ideolo{kog, nego su se vratili sami sebi i vratili su se svojim najve}im qudima. To je najpri rodniji poredak stvari", rekao je vladi ka Joanikije, koji je slu`io Svetu arhije rejsku liturgiju u Cetiwskom manastiru Mitropolit Joanikije je u besedi go vorio o tri jerarha kojih se ovih dana se}amo, o Sv. Petru Cetiwskom, Petru Drugom Petrovi}u Lov}enskom Tajnovid cu i mitropolitu Amfilohiju, a posebno se osvrnuo na Petra Drugog Petrovi}a Wego{a, koji je ro|en na dana{wi dan, navodi se na sajtu Mitropolije crnogor sko-primorske.

Mitropolit je podsetio da je Crna Gora odmah posle smrti Wego{a imala probleme da prihvati wegovu veli~inu, da kraq Nikola nije {tampao Wego{eva dela, i da je "Gorski vijenac" prvi put u Crnoj Gori {tampan 1913. godine.

"Wegovo delo, naro~ito Gorski vije nac, davno je nazvano narodna Biblija. A

da li bi je mudri qudi tako nazvali da u wegovome delu, naro~ito u Gorskom vi jencu, nisu sabrane ve~ne istine, da nisu saop{tene na jedan razumqiv i narodu potpuno prihvatqiv i blizak na~in A s druge strane ko je dubqe ponirao u tajnu Bo`jeg svemogu}stva i tajnu Bo`jeg stva rawa On je Boga kao stvaraoca video kao pesnika koji stvara svetove i sveop{te ga tvorca poezija, sve {to je Bog stvo rio, sve Bo`je stvarawe on je vidio kao {irewe poretka, {irewe svetlosti na ra~un tame“, besedio je vladika.

Ocenio je da je Wego{ sabrao sve ono {to je najlep{e "u na{em narodu".

Osvrnuo se na pojavu prepravqawa Wego{a, koja je, kako je naveo, posebno izra`ena posledwih pedeset i vi{e go dina.

Mitropolit je rekao da su "poku{ali da preprave wegovo delo, da maknu iz wega ili makar da zapostave ono {to im se nije svi|alo".

"Mi nemamo nameru da to prihvatamo. Niti da prihvatimo ga`ewe wegovoga testamenta, niti ru{ewa wegove crkve na Lov}enu, niti prepravqawa wegova dela, ni wegovog srpskog ogledala. Nema mo nameru to da ~inimo. Jer ako }emo da po{tujemo Wego{a, onda treba da po{tu jemo wega u celini kao li~nost, wegovo delo i wegova zave{tawa, a ne kako se nama svidi. To je takva nekultura i pri mitivizam, da je vi{e dojadilo svakome", poru~io je vladika. R. N.

Piksi posetio Ostrog, dobio blagoslov za prvenstvo

Iguman ostro{ki otac Sergije je ovom prilikom

ikonu Svetog veliko mu~enika Dimitrija i prigodne poklone legendi srpskog i jugoslovenskog fudbala. Neka bi ovaj dolazak u veliku hri{}ansku sve tiwu ostro{ku i poklowewe mo{tima Sve tog Vasilija Ostro{kog ^udo tvorca, bio na blagoslov selek toru fudbalske reprezentacije Srbije Draganu Stojkovi}u i svim igra~ima i stru~nom timu, na predstoje}em fudbalskom pr venstvu u Kataru u ostvarewu {to boqeg plasmana na Mundijalu, pi{e na sajtu Mi tropolije crnogorsko-primorske.

Abazovi}: Milo \ukanovi} poziva na proteste - ne dolazi na proteste, Milo \ukanovi} poziva na dijalog - ne dolazi na dijalog

Crna Gora nije u vanrednoj situaciji, a u destabilizaciju je guraju samo one strukture koje vi{e nemaju podr{ku gra|ana, poru~io je premijer vlade u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi}.

„Ovu situaciju treba da re{imo na demo kratski na~in i moj apel prema DPS-u je da 22. decembra izglasamo makar jednog sudiju Ustav nog suda, a voleo bih da to kompletiramo“, ka zao je Abazovi}.

Odgovaraju}u na pitawa novinara, istakao je da je jedina relevantna institucija za ocenu ustavnosti je Ustavni sud.

„Mislim da nije korektno da se ulazi u tuma~ewa ustavnosti. Poruka koju oz biqno treba da shvatimo je deblokada Ustavnog suda, i priliku za to imamo 22. Tada }emo videti ko je za evropsku Crnu Goru, ko nije“, naveo je premijer posle sastanka predstavnika parlamentarnih stranaka kod predsednice Skup{tine Crne Gore. Abazovi} je istakao da nije mogao da zakqu~i {ta je stav DPS-a, sem da postoji voqa za dogovorom.

„Jeste malo ~udno, Milo \ukanovi} poziva na proteste - ne dolazi na proteste, Milo \ukanovi} poziva na dijalog - ne dolazi na dijalog. Ali, ne treba se baviti formalnostima, ve} su{tinom“, poru~io je predsednik crnogorske Vlade.

\ukanovi} o protestima: Ima nas, i te kako nas ima

Crnogorski predsednik i lider Demokrat ske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi}, koji nije u~estvovao, ali je podr`ao protest u Podgorici, objavio je na Tviteru fotografiju sa tog skupa i poru~io da }e Crne Gore biti.

„Ima nas, i te kako nas ima. I ima Crne Gore. Slobodne, gra|anske, multietni~ke, ne zavisne. I bi}e Crne Gore. Evropske. I bi}e nas. Kad god treba”, napisao je \ukanovi} na Tviteru.

Protest u Podgorici je odr`an pod slo ganom „Ima nas”, a organizatori su formalno bili Forum Lu~a, dok su na protest gra|ane pozivali predstavnici DPS-a, SDP, SD i LP.

Sa protesta su upu}eni zahtevi da se povu~e Zakon o predsedniku, usvojen u Sku p{tini pro{le sedmice, da se postigne dogovor o izboru sudija Ustavnog suda i raspi{u vanredni parlamentarni izbori.

\ukanovi} je prethodno odbio da potpi{e usvojeni Zakon o predsedniku i vratio ga Skup{tini na ponovno odlu~ivawe.

Wego{ev mauzolej na Lov}enu

U sredu 9. novembra 2022. godine, na praznik Svetog mu~enika Nestora, se lektor fudbalske reprezentacije Srbije

Dragan Stojkovi} Piksi posetio je mana stir Ostrog i poklonio se mo{tima Sve tog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca. Selektora fudbalske reprezentaci je Srbije primio je arhimandrit Sergije Reki} sa bratstvom manastira.

podario

10. decembar 2020. novembar 2022.

Rampa za Pri{tinu u Savetu Evrope

~etvrtak, 3. novembra, ali ni tog dana nije razmatrao niti prepo ru~io zahtev Pri{tine za prijem u ovu organizaciju.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Biro Saveta Evrope (SE) na sednici, od srede 2. novembra u Briselu, nije predlo`io da se na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara na|e i zahtev Pri{ti ne za prijem u ovu organizaciju. Tako je prakti~no propao jo{ jedan poku{aj premijera privre menih institucija u pokrajini Aqbina Kurtija da obezbedi sto licu takozvanog Kosova u SE. Komitet ministara sastao i u

Tako|e, za ovakvo krupno pi tawe kao {to je po~etak proce dure za prijem nove ~lanice mora da bude ukqu~en i ozbiqno lo birawe pred sastanak ministara ~ega ovoga puta, kako saznaju me diji, nije bilo.

[efica Delegacije Skup{ti ne Srbije pri PS SE, Biqana Panti} Piqa, potvrdila je da pi tawe zahteva tzv Kosova za ~lan stvo u SE, u ~etvrtak 3. novembra, nije bilo na dnevnom redu Komi teta ministara i navela da se pred tim telom, najverovatnije, ne}e na}i ni na slede}oj sednici

9. novembra, kada predsedavawe preuzima Island.

"Nije se raspravqalo o zah tevu tzv Kosova, a ne}e ni 9. no vembra, jer je tada preuzimawe predsedavawa”, rekla je Panti} Piqa.

Ona je kazala da ovo svakako jeste dobra vest, ali da se ne tre ba opu{tati.

"Treba da se nastavi diplo matska borba sada kada Island preuzima predsedavawe. Mi ne mamo razloga da se pona{amo inferiorno i ne `elimo da se dimo i mirno gledamo da se gaze osnovni principi me|unarodnog prava”, rekla je Panti} Piqa.

Naglasila je da nijedan enti tet nije postao ~lanica Parla

mentarne Sku p{tine Saveta Evrope, a posebno ne onaj gde se najgrubqe kr{e qudska prava Srba.

"Boqe da se pozabave tim pi

tawem, nego da gaze sve principe na kojima po~iva Savet Evrope. Mi i daqe nastavqa mo borbu”, zakqu~ila je Panti} Piqa.

Lepota na{eg kola i u ambijentu starih svetiwa Kosmeta

Zavr{eno je snimawe "Srpskog kola" na Kosovu i Metohiji, a me|u kosmetskim lokacijama snimawe je obavqeno i u op{tini Leposavi}

„Od 21. 11. 2022. obaveza je svakog, otpor na svakom koraku“

U no}i izme|u subote i nedeqe ( 12. i 13. novembra) na trotoari ma i drugim delovima ulica u {irem delu centra severnog srpskog dela Kosovske Mitrovice osvanuli su novi grafiti.

Grafiti sa natpisom „Od 21. 11. 2022. obaveza je svakog, otpor na svakom koraku“ izazvali su pa`wu svih prolaznika

Grafiti, koje je potisala, jo{ uvek nepoznata, Brigada Sever, {ablonom su uti snuti u glavnoj gradskoj ulici i na {etali{tu.

Ispisivawe grafita dola zi nedequ dana uo~i po~etka dru ge faze u vezi sa preregistracijom vozila sa tabli cama srpskih gra dova na Kosovu na RKS, a koja, prema odluci ko sovske vlade, po drazumeva kazne u iznosu od 150 evra.

Nakon odluke kosovske vlade u vezi sa preregi stracijom vozila, Srbi sa severa Kosova, ali i ju`no od Ibra, wih oko 3.500, od lu~ili su da na puste sve kosov ske institucije.

Uprkos vi{e zahteva iz EU i SAD da se proces preregistracije sa srpskih tablica na RKS produ`i za jo{ deset meseci, kosovska vlada je odlu~ila da po fazama vr{i primenu svoje odluke o pre registraciji.

Beograd se ne sla`e sa ovakvom odlukom ve} govori da o tome nema nikakve re~i u sporazumu ve} insistira na statusno neutral ne tablice ili da srpske tablice sa oznakama KM, PR.... i daqe ostanu.

Serijal je do sada sniman u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, U`icu, Pirotu, Zaje~aru, Ni{u, ali i Va{ngtonu u SAD. Snimawe je ove jeseni obavqeno i na Ko sovu i Metohiji na Gazimesatanu, u manastiru Gra~anica, u Veli koj Ho~i, Pe}koj Patrijar{iji, u manastiru Visoki De~ani, u Prizrenu u crkvi Hrista Spasa, u manastiru Sveti Arhangeli i Prizrenskoj Bogosloviji, kao i u Severnoj Mitrovici ispred crkve Svetog Dimitrija i u Le posavi}u ispred hrama Sveti Vasilije Ostro{ki i na drugim lokacijama.

,,Kolo je energetska ma{ina duboko ukoreweno u na{ DNK, odakle vu~e svoju magi~nu ener

Za ~lanicu Evropske Unije Rumuniju

giju. Kolo je folklorna igra koja simbolizuje sre}u i poznata je kao takav simbol svuda u svetu . Srpsko kolo je postalo deo UNE SKO-ve nematreijalne ba{ti ne 2017. godine. Dokumentarni film i serijal ,,Srpsko kolo'' govori o zna~aju kola, wegovom poreklu, lepoti i specifi~no stima. Ovo je pri~a o tradiciji i identitetu srpskog naroda, one govawu sre}e kroz igru'', kazao je , govore}i o na{em narodnom kolu, rediteq i producent fil ma dr @eqko Mirkovi}.

- Sa velikim i{~ekivawem o~ekujemo emitovawe filma da u jednoj celini sagledamo sve {to smo napravili kroz ovaj

projekat, kazao nam je \or|e La ku{i}, koreograf i umetni~ki direktor Kulturno umetni~kog dru{tva ,,Kopaonik'' u Leposa vi}u koje se predstavilo u ovom serijalu.

Ina~e, dokumentarni serijal ,,Srpsko kolo''realizuje se u sa radwi sa Srpskom Akademijom nauka i umetnosti (SANU), Naci onalnim Ansamblom’’ Kolo’’, Et nografskim muzejem u Beogradu, Nacionalnim Ansamblom ,,Venac’’ iz Pri{tine – Gra~anice i Tu risti~kom organizacijom Srbije. Projekat je podr`an od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i gradova i op{tina gde su snimani serijali.

KOSOVO

SRPSKA POKRAJINA

Rumunija nije promenila svoj stav da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, saop{tilo je Ministarstvo spo qnih poslova Rumunije, 9. novem bra, na raspravi o liberalizaci ji viza za Pri{tinu na sastanku Radne grupe za vize Saveta u EU.

Rumunsko ministarstvo nagla silo je za pri{tinski Lajmi da se u zemqi i daqe analizira stav Bukure{ta po pitawu vizne libe ralizacije za Pri{tinu, naziva ju}i ga pritom pokrajinom.

“Stav Rumunije o liberaliza ciji viza za Pri{tinu je jo{ pod unutra{wom analizom, polaze}i od premise po{tovawa neutral nosti EU prema statusu pokraji ne”, navodi se u saop{tewu rumun skog ministarstva.

Sedam zemaqa je spremno da se

[ef Euleksa Lars Gunar Vigemark izjavio je da trenutno postoji sedam zemaqa ~lanica Evropske unije koje su spremne da dopronesu i pridru`e se patrolama Euleksa na severu Kosova.

On je rekao da je, 8. novembra, do{lo 23 karabiwera iz Italije i da se ~ekaju trupe `andarmerije iz najmawe jo{ dve zemqe u sastavu Evropske policije.

"Ne postupamo bez zahteva kosovske policije i Ministarstva unu tra{wih poslova. U subotu, 12. novembra smo imali sastanak sa ko mandantom KFOR-a, ministrom Sve~qom i v.d. direktora policije. U nedequ sam dobio pismeni zahtev kosovske policije da nastavim da budem na terenu i pratim situaciju, posebno na severu. Pro{le ne deqe smo ve} dodali trupe na teren, ju~e smo poja~ali jedinicu”, re kao je on. Na pitawe o situaciji, on je rekao da je ona trenutno mirna.

Savet Evrope

La umetni~ki umetni~kog Leposa ovom serijal sa Akademijom Naci Et Beogradu, ,,Venac’’ Tu Srbije. strane Republike gde su

Za{to se na popisu u Hrvatskoj 30.000 pravoslavaca izjasnilo kao Hrvati

Rezultati popisa stanov ni{tva u Hrvatskoj pokazali su da je u odnosu na period pre dece niju broj Srba mawi, a Hrvata ve}i, kao i da je generalno smawen broj vernika, dok je porastao broj ateista.

Pa ipak, zanimqivo je da se oko 30.000 Hrvata izjasnilo da pripada pravoslavnoj veroispo vesti, {to je drasti~no vi{e u odnosu na 2011. kada ih je bilo 16.647.

I dok jedni misle da iza svega stoje strah Srba i te`wa da olak{aju sebi `ivot, pa se izja{wavaju kao Hrvati, ne mewa ju}i veroispovest, kod drugih se "{u{ka" o poku{ajima da se ob novi nekada{wa hrvatska pra voslavna crkva iz vremena NDH. Poku{aja wene obnove ve} je bilo, ali nisu se slavno zavr{i li, pa nije registrovana kao zva ni~na verska zajednica.

Za Savu [trpca, prvog ~oveka Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas", i prethodne brojke od 16.647 pravoslavnih Hrvata su sporne:

- Enigma je ko se izjasnio kao Hrvat i pravoslavac u vreme kada je jednak greh bio biti Sr bin i biti pravoslavac - ka`e [trbac.

- Tri organizacije ve} su na konto ovog broja tra`ile stva rawe hrvatske pravoslavne cr kve, kao naslednice one iz 1942. Na ~elu jedne od wih je Ivo Ma tanovi}, ~iji je otac bio ~uvar u logoru Jasenovac, a on je bio u "Usta{koj mlade`i".

Matanovi} je osniva~ zadar ske Udruge hrvatskih pravo slavnih vernika i pre 12 godina poku{ao je da obnovi HPC. Iz te inicijative kasnije su izrasle jo{ dve me|usobno posva|ane "hr vatske pravoslavne crkve" - jedna pod vo|stvom samozvanog episko pa Bonifacija (Andrija [kuli}), druga pod vo|stvom Aleksandra Ivanova, bugarskog pravoslav

nog sve{tenika i posetioca svih desni~arskih okupqawa, od Blajburga do Hude jame. Tako|e sumwiva organizacija, koju vodi "evropski patrijarh" Nikolas, u Parizu, 2014. proglasila je Iva nova za tzv. arhiepiskopa hrvat skog i cele HPC.

I istori~ar Bojan Arbutina, kustos Muzeja `rtava genocida u Beogradu, prime}uje da se anali zom popisnih podataka u Hrvat skoj uo~ava zna~ajan pad procenta srpskog naroda u ukupnoj popula ciji:

- Proces mimikrije srpskog naroda u Hrvatskoj i teku}i proces asimilacije u korpus hr vatskog naroda naro~ito je pri

metan u krajevima gde su Srbi dominantno `iveli do ratova za jugoslovensko nasle|e. Kada se uporede statisti~ki podaci u pomenutim krajevima, uo~ava se disproporcija podataka u kontek stu izja{wavawa po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Dok je broj stanovnika koji se izja{wavaju kao pripadnici srpskog naroda u drasti~nom padu, dotle je u istim mestima, op{tinama i `upanija ma, broj pravoslavnih koji su se izjasnili kao pripadnici hrvat skog naroda u porastu.

Arbutina smatra da je strah kod pripadnika srpske zajednice od uspostavqawa HPC opravdan, pre svega zbog wenog istorijskog nasle|a, ali i zbog savreme nih tendencija u delu hrvatskog dru{tva i dr`ave.

- HPC je osnovana direktnim ukazom poglavnika NDH Ante Pa veli}a, 3. aprila 1942. godine, i bila je jedan od mehanizama za sprovo|ewe genocidne politike hrvatske dr`ave tokom Drugog svetskog rata, pre svega u ciqu preveravawa i asimilacije srp skog naroda. Jedan od wenih glavnih propagatora bio je Savi} Markovi} [tedimlija, pohrva}eni kwi`evnik, poreklom iz Crne Gore, i o~it je primer koli

Sami obnavqaju svoje selo veruju}i u boqu budu}nost

Na svega {est kilometara udaqeni od Benkovca, tik uz dr`avnu saobra}ajnicu koja vodi ka Biogradu na moru, nalaze se Zapu`ane. Mesto u kojem mir i prirodu naoko ne remeti ni{ta osim redovnog saobra}aja na po menutoj cesti. Tek kod prvih ku}a, ili zalaskom malo dubqe u selo, ~uju se prvi zvukovi meha nizacije, traktori u daqini ili bu{ilice u dvori{tima. Znako vi su to da ima `ivota.

Iako malobrojni, koriste Za pu`anci ove neo~ekivano tople jesewe dane da oberu masline, pripreme poqa za zimu, dorade jo{ pone{to na ku}ama i oku}nicama pre nego {to dan posta ne kra}i i vreme se promeni. U jednom takvom radnom ambijentu zatekli smo na{eg prvog sago vornika, Roberta Masnikosu, u dvori{tu u kojem atmosfera nalikuje p~eliwaku u kojem me donosnice marqivo i posve}eno rade svoj posao. Kroz zasa de mladih stabala maslina na ziru se palete kamena, nekoliko radnika ispred starog kamenog objekta u ponovnoj fazi o`ivqa vawa, Robertova supruga i rodi teqi u prolazu odve} zaokupira ni vi{kom obaveza da bi imali vremena za dangubqewe.

Nakon rata wegova porodi ca `ivela je na vi{e adresa, a onda su odredili da porodi~nom imawu vrate `ivot u novom ruhu. Nije to, ka`e nam, slu~aj samo u wegovoj familiji, jer sli~ne sudbine pro`iveli su i ostali qudi iz sela. Za kratko vreme te{ko je ~ak i nabrojati dr`ave u kojima nekada{wi Zapu`anci

danas `ive. Ipak, ima ne{to {to im je svima zajedni~ko.

- Zapu`anci su neraskidivim vezama vezani za svoj kraj i svoje selo, i to nije samo puka pri~a. Iako u ve}ini ku}a trenutno niko ne `ivi, vide}ete da se gotovo na svakoj ne{to radilo. Qudi `ive i rade u inostran stvu, ali ovde ula`u u svoju imo vinu, obnavqaju ku}e, kupuju ono {to je na prodaju, prave apartma ne, bazene. Niko to ne radi zato {to ima previ{e novca ili slo bodnog vremena, naprotiv, radi

se upravo iz razloga da ovo selo jednog dana ponovo za`ivi kao nekada. Kada do|e leto ve}ina wih je ovde, dolaze sa svih kon tinenata, dovode decu, dru`e se i okupqaju i to je ne{to {to nam je svima va`no - ka`e Robert. Sa ogrlicom nanizanom su vim smokvama sa~ekao nas je Mi lenko Jovanovi}, koji je pre dve godine iz Rijeke do{ao na svoju starinu u Zapu`ane.

- Nakon {to mi se supruga upokojila napustio sam Rijeku i do{ao ovde gde sam ro|en. Tu

mi je sto puta boqe nego tamo. Grad je grad, a priroda je priro da. Vreme provodim sa qudima, a ne sa televizorom. Svaki dan pro{etamo, bacimo koju balotu, obi|emo grobqe ili zasednemo pod ko{}elom, ali je va`no da se uvek ne{to de{ava. Ima i onih koji `ive te`e, imaju male penzije ili primaju socijalnu pomo}, ali tako je svuda, ne samo u Hrvatskoj nego u svetu.

Za kratko vreme u hladu pome nute ko{}ele za ~as se okupila nekolicina Zapu`anaca kod ko jih su gosti, ali oni koji svrate dobrom namerom, vi{e nego do brodo{li. Milenko je ve} nosio ogrlicu od suvih smokava, o~i{}ene jezgre badema, doma}u ra kiju od vi{awa koju je sam pra vio jer, kako nam tada odade, do{li smo mu ba{ na ro|endan, a i da nismo, kod wih se gosti tako do~ekuju i ispra}aju. Wegov osamdeset~etvorogodi{wi brat uveliko se ve} nudio da skuva i kafu, dok je kom{ija Rajko napu stio i wivu i masline da nam se pridru`i uz ~a{icu razgovora. Svi oni reko{e nam isto, kako su ponosni na nove generacije svojih sume{tana koji sve ~e{}e dolaze u selo, rade i grade za dobrobit svih.

- Zauzeli se mladi qudi da se ne{to napravi i svaka im ~ast na tome. Dolaze ~esto, dovode ovde decu, dru`e se, pa i nas podmla de i daju nam neku novu energiju. Eto ja volim balote, pa sam pre i{ao pe{ke u susednu Jagodwu da bacimo koju partiju. Oni kad su to videli, odmah se organizuju da nam naprave balotanu, i eto

USTA[KI PROJEKAT

Javni obred tzv. HPC, 5. januara 2017, do`iveo je fija sko na Cvetnom trgu u Zagrebu. Kao pokroviteq "hrvatskih pravoslavaca" predstavio se novinar Marko Juri~, prote ran sa jedne televizije zbog javnog pozdravqawa usta{kim pokli~om "Za dom - spremni", ina~e predsednik udru`ewa "Projekat Velebit". Prema pisawu hrvatskih medija, iza ovog projekta stoje prousta{ke organizacije iz Austrije, a ciq im je proterivawe SPC iz Hrvatske i preispitivawe wenih imovinskih prava.

ko pogubno mo`e delovati HPC na srpski etni~ki korpus - dodaje Arbutina.

Tako|e, podse}a da je Ivo Ma tanovi} poznat po veli~awu Ado lfa Hitlera i Ante Paveli}a.

Wegova inicijativa za obnovu HPC, ka`e, nai{la je na o{tru osudu Srpske pravoslavne crkve, ali i tada{weg predsednika Hr vatske Ive Josipovi}a.

- Ipak, imaju}i u vidu sve in tenzivnije revizionisti~ke ten dencije u hrvatskom dru{tvu, pre svega u pogledu de{avawa tokom Drugog svetskog rata, ali i sve prisutniji uticaj desni~arsko ideolo{ki nastrojenih poli ti~kih opcija, podatak o sve ve} em broju pravoslavnih stanovnika hrvatske nacionalnosti otvara prostor za zabrinutost o budu}nosti tamo{we srpske zajednice - zakqu~uje na{ sagovornik. R. N.

sad je imamo u selu boqu nego {to imaju drugi. Nekad i izgubi mo od wih na balote, ali dobro, oni su mla|i pa su u snazi - kroz {alu nam odaje Milenko, prizna ju}i nevoqno da stara garda zna i izgubiti partiju balota. To je poraz koji se, samo Dalmatinci znaju za{to, ina~e najte`e pri znaje pa smo ga i razumeli. S. G.

HPC pod vo|stvom Aleksandra Ivanova, bugarskog pravoslavnog sve{tenika

Robert Masnikosa

Rajko

Novi tereni napravqeni zajedni~kim snagama

Sloga obnavqa selo

Li~ni stav

PRAVI

RODOQUBI I TESLIJANCI

uuu Tesline zlatne

iz

koji pokazuju da im je Srbija uvek u srcu, a da je srpski narod za wih `ivotna inspiracija

Pi{e: Marko Lopu{ina

Qubomir Dragi~evi} i Milan \uri} se li~no ne poznaju. Imaju jo{ jednu zajedni~ku osobinu, obo jica su iskreni rodoqubi. I obo jica su teslijanci. Prvi je poslov ni ~ovek i filantrop iz Atine. Drugi je nastavnik i srpski akti vista u Budimpe{ti. Dragi~evi} je iz Gr~ke sa na{im ambasado rom ubedio UN da Tesla nije Hr vat, ve} Srbin, {to je u Wujorku i objavqeno. A \uri} je sa suprugom Dianom postavio bistu Nikole Tesle u ma|arskom gradu Poma zu. Uradili su wih dvojica mnogo vi{e za srpski narod i Srbiju, tamo u tu|ini gde `ive i rade.

Dragi}evi} je Beogra|anin (1970.) Odrastao je na Kanare vom brdu sa roditeqima, se strom bliznakiwom i bratom. Bavio se poslovima transporta i trgovinom na malo. Tragaju}i za boqim `ivotom ovaj beogradski sredwo{kolac se krajem devede setih godina iz Beograda uputio za Gr~ku. Upisao je studije bizni sa na Atinskom univerzitetu. U po~etku je radio u jednoj farma ceutskoj kompaniji. Pre{ao je u firmu "National Alamo" da radi kao kontrolor. Govorio je gr~ki i engleski.

U me|uvremenu je magistrirao menaxment i biznis na Engleskom Univerzitetu u Sanderlendu. Uspe{no je pro{ao i obuku u orga nizaciji Dejl Karnegi instituta, sa reprezentativnim predava~i ma iz Amerike. Quba Dragi}evi} je 2013. godine postao direktor renta-kar kompanije "National Ala mo". Imala je 7.000 automobila i 49 poslovnica u Gr~koj i Bugar

skoj. Danas rukovodi firmom koja ima vi{e od 1000 poslovnih pun ktova, 20.000 automobila, i svoje usluge nudi u vi{e od 30 zemaqa na pet kontinenata. Ima filija lu u Beogradu. Tri godine zare dom Dragi~evi} je progla{avan za najboqeg menaxera u rentakar biznisu u Gr~koj i EU. Wegova firma je bila najboqa evropska kompanija u toj oblasti 2009. go dine. Kao stru~wak dr`i preda vawa mladim direktorima najve}ih gr~kih kompanija kao {to su "Vodafone", "Ericson", "Pizza hut", "Johnson & Johnson".

SAD. O`ewen je Grkiwom i ima ju }erku. @ivi u atinskom kvartu Halandri.

Milan \uri} je nastavnik, slikar i grafi~ar. Ro|en je u Ma|arskoj, (Baja 1978.) a poti~e

kulturu u Ma|arskoj (NKA) gde je godinama zastupao interese Srba u Ma|arskoj. Godine 2011. \uri} je izabran za direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Ma|arskoj. Ovom institucijom rukovodio je sve do wenog ukidawa u januaru 2020. go dine. Za to vreme organizovao je vi{e stotina raznih kulturnih i nau~nih programa od kojih je naj zna~ajnija bila manifestacija "Mesec srpske kulture", koja je stekla me|unarodni karakter. Rukovodio je i Izdava~kom ra dionicom „Venclovi}“, koja se bavila izdavawem dela srpskih kwi`evnika u Ma|arskoj i wiho vim prevodima na ma|arski jezik.

likovnih umetnika Ma|arske (MAOE), nema~kog udru`ewa umetnika „Westkunst Nied”. Autor je izlo`be „Elementarno - sli ke, grafike i crte`i” i kwi`ev no-umetni~ke manifestacije pod nazivom „Inspiracija Dunav“. Samostalne i grupe izlo`be je imao u Parizu, Frankfurtu, Mi lanu, Var{avi, Pragu kao i u vi{e gradova Ma|arske, Srbije, Rumu nije, Hrvatske i Slovenije. Osim likovne umetnosti pi{e i poe ziju koja je objavqivana u vi{e zajedni~kih izdawa i ~asopisa, poput „Danice“ Vukove zadu`bine i lista za kulturu, kwi`evnost i umetnost „Neven“.

Qubomir sara|uje sa Srbijom i dovodi u Beograd delegacije ra znih svetskih kompanija. U Gr~koj sara|uje sa srpskom zajednicom i Ambasadom R. Srbije. U Ambasa di R. Srbije ga pamte kao ~oveka kome je Srbija uvek u srcu. Poma gao je uvek kada zatreba oko do~e ka i prevoza gostiju i delegacija, oko dr`avnih praznika, oko hu manitarnih akcija. Sa jednim od ambasadora je pisao Ujediwenim Nacijama da isprave gre{ku u wihovom saop{tewu da je Nikola Tesla, srpski genije Hrvat. Tesla je Srbin, objavile su UN. Dobit nik je Tesline zlatne medaqe od Tesline nau~ne fondacije iz

iz srpske porodice iz Bosne, koja se pre tri veka doselila u Ugar sku. Porodica \uri} je uglavnom `ivela u Santovu. Diplomirao je grafi~ki dizajn i zavr{io ma ster studije na Akademiji umet nosti u Novom Sadu. Od rane mladosti aktivno u~estvuje u kulturnom i politi~kom `ivotu Srba u Ma|arskoj, najpre kao ~lan Skup{tine Samouprave Srba u Ma|arskoj, a potom od 2007. do 2011. godine kao potpredsednik Samouprave Srba. Bio je delegat Srba iz Ma|arske u Skup{tini dijaspore R. Srbije i poverenik za kulturu i obrazovawe i dele gat u Nacionalnoj fondaciji za

Za vreme rada u Kulturnom i dokumentacionim centru Srba u Ma|arskoj ova institucija je od likovana uglednim priznawem, Velikom plaketom Udru`ewa kwi`evnika Srbije, za promovi sawe i o~uvawe srpske kulture, srpskog jezika i }irili~nog pi sma i ja~awe veza srpske zajed nice u Ma|arskoj sa Srbijom i Udru`ewem kwi`evnika Srbi je. Od 2002. godine \uri} radi kao nastavnik likovne kulture u srpskoj gimnaziji „Nikola Te sla“ u Budimpe{ti. Godine 2008. zajedno sa nekolicinom srpskih umetnika u Ma|arskoj osniva Udru`ewe umetnika „Krug“ sa sedi{tem u Budimpe{ti, koje je prisutno na umetni~koj sceni Ma|arske. Sa suprugom Dianom \uri} postavio je bistu srpskog ge nija Nikole Tesle u Pomazu, gde je ovaj dolazio kod svojih ro|aka. Milan je ~lan Udru`ewa

Srbi u Albaniji – dug put do srpskog dr`avqanstva

Srbima u Albaniji vekovima je brisan nacionalni identitet. Kraq Zogu ukinuo je srpske {kole i zabranio srpska imena i prezimena, a sli~no je bilo i u vreme En vera Hoxe. Na{i sunarodnici sada se izja{wavaju kao Srbi. Ipak, `eqa da dobiju srpsko dr`avqanstvo te{ko im se ispuwava.

Fadiq Dulevi}, ~iji su koreni iz sela Bujice kod No vog Pazara, ro|en je i odrastao u Ret Qibov{u, op{tini na jugozapadu Albanije.

U wegovoj porodici i u ono zloglasno vreme gvozdene pesnice Envera Hoxe, ka`e, govorilo se srpski. Zahtev za dr`avqanstvo i urednu dokumentaciju podneo je pre dve godine, ali odgovora iz Beograda jo{ nema.

"Ja sam Srbin i treba – to je krv od oca i majke, oni su ro|eni tamo i ja nisam Albanac", poru~uje Fadiq Dulevi}.

Da dobije srpsko dr`avqanstvo te{ko je i Oqtionu ^oti ~ija deca nose srpska imena Dejan i Sowa. Zahtev je

podnosio dva puta po dva razli~ita osnova.

"Aplicirao sam dva puta za srpsko dr`avqanstvo, od bijen sam od dr`ave Srbije. Moja majka je ro|ena u Pan~e vu. Po zakonu imam pravo na dr`avqanstvo, ali ne znam gde postoji problem", nagla{ava Oqtion ^oti.

Da je put do srpskog dr`avqanstva dug i te{ko do sti`an, tvrdi i Salko Brajovi}, predsednik srsko-crno gorskog Udru`ewa Skadarlija iz Tirane. Ka`e da je Zakon o dr`avqanstvu Srbije predvideo da iseqenici i wiho vi potomci mogu biti primqeni u dr`avqanstvo Republi ke Srbije, kao i oni koji imaju poreklo sa na{ih prostora. Ali zakon ne vidi one ~iji su koreni na ovim prostorima, a znaju da su Srbi i ose}aju se tako.

"Tra`e nam neka dokumenta kako bi utvrdili to da imamo neke veze sa Srbijom, da smo poreklom Srbi. Te dokumente mi ne mo`emo da nabavimo, jer ne postoje, jer mi smo autohtoni Srbi na ovim prostorima", nagla{ava

\uri} radi na organizaciji brojnih kulturnih i edukativnih programa srpske mawine u Ma|ar skoj. Aktivan je u povezivawu, ostvarivawu saradwe i ja~awu veza mati~ne dr`ave i Srba u Ma|arskoj. Dolazi u likovnu ko loniju u selo Ogla|enovac kod Vaqeva. Dobitnik je nagrada Zlatna zna~ka Kulturno prosvet ne zajednice Srbije, Velike pla kete Narodne skup{tine Srbije i Odbora za dijasporu, Poveqe „Prijateqi satire“, koju dodequ je Udru`ewe satiri~ara Srbije, Poveqe Matice iseqenika Sr bije i Srba u regionu i Tesline zlatne medaqe TNF iz Filadel fije. @ivi u Budimpe{ti.

Ovakvih mladih qudi sa veli kim srpskim srcem i patriotskom du{om ima {irom srpskog rase jawa. Treba ih samo na}i i pohva liti, ~ime im se daje podr{ka za wihov neprocewiv patriotski rad.

medaqe dobijaju qudi

rasejawa,

Quba Dragi~evi}, teslijanac Atina

Milan \uri} teslijanac, Ma|arska

Salko Ferezaj-Brajovi}.

Srbi u Albaniji smatraju da nadle`ni u Srbiji pri likom odlu~ivawa o wihovim zahtevima za dr`avqan stvo moraju imati u vidu to da je na ovim prostorima nekada brisan srpski indentitet i da wima nije mogu}e da dostave dokumenta koja se od wih zahtevaju mada ih zakon ne propisuje. R. N.

Fadiq Dulevi}: Ja sam Srbin i treba – to je krv od oca i majke, oni su ro|eni u Albaniji i ja nisam Albanac

Verou~iteq prelazi kilometre zbog jednog deteta

Konstantin Jovanovi} iz Vrawa ve rovatno je jedini verou~iteq u Srbiji koji prevaquje kilometre da bi predavao samo jednom detetu, Davidu Stojanovi}u koji je i jedini |ak u selu Trejak na jugu Srbije.

Ovaj mladi verou~iteq zavr{io je hemijsku {kolu, a zatim se odlu~io za

ku{avam da mu pribli`im gradivo i kroz pri~e. Ponekad pro~itamo ne{to iz neke kwige, ono {to je privatqivo, {to dete u drugom razredu mo`e da razume. Kad u~i mo o praznicima, upoznam ga sa wegovom ikonom, pri~am mu o `ivotu tog sveti teqa. Sve mu je to zanimqivo. Slu{amo pesmice, pevamo, crtamo, kroz igru gle dam da mu pribli`im su{tinu na{e vere", ka`e Jovanovi}.

Davidovo selo pripada op{tini Bu janovac, mladi vero u~iteq prevaquje ki lometre da bi do{ao do wega, ali i do ve}ine svojih |aka.

Bogoslovski fakultet. Iz sve{teni~ke je porodice. U ~ak ~etiri generacije Jova novi}a no{ena je mantija, prvi sve{tenik bio je navrdeda Konstantin, nasledio ga je ~ukundeda Milan, i pradeda Konstan tin je bio sve{tenik. Svi su slu`ili u Vrawu.

Sve{tenik je i otac na{eg sagovorni ka, Aleksandar, a majka Vesna je kolegini ca. I ona predaje veronauku, zavr{ila je U~iteqski, a sada je na masteru na Bogos lovskom fakultetu.

Konstantin je zaposlen u Osnovnoj {koli "Bora Stankovi}" u Klenikama, ali predaje samo u isturenim odeqewima, u tri sela. Radi i u istoimenoj gimnaziji u samom Vrawu, ali i u {koli "Dragomir Trajkovi}", gde tako|e ima dva isturena odeqewa.

VERONAUKA JEDAN NA JEDAN

Ovaj dvadesetsedmogodi{wi mladi} u selo Trejak koje se nalazi na podru~ju druge op{tine, sa zadovoqstvom odlazi jednom u dve nedeqe, tamo ga ~eka jedini |ak te {kole. David ide u drugi razred, u {koli drugare nema, ali ima samo svog u~iteqa i verou~iteqa Konstantina.

"Voli veronauku, pri~amo o prazni cima, koristim i crtane filmove koji su ura|eni na osnovu pri~a iz Biblije. Po

"Sela Trejak, Span~evac, tu zimi nije lako, problem je da se iza|e kolima, {kole su na velikim uzbrdicama, kad pad ne sneg nije lako po peti se gore. Ponekad moram pe{ice, a {to se ti~e sela Trejak u kojoj je David jedi ni |ak, tu i kad je lepo vreme ne mogu do {kole kolima, ostavim ih na jednom mestu pored puta i pe{aka idem do {kole".

SELIMA,

BIRAJU VERONAUKU Jovanovi} dodaje da mu nije te{ko, jer ga raduje ~iwenica da u svim seoskim {kolama tog kraja sva deca od prvog do ~etvrtog razreda idu na veronauku, pa i u centralnoj {koli. Ove godine i sva deca koja idu u peti razred poha|aju versku na stavu. Poneko se opredeli za gra|ansko vaspitawe od {estog do osmog, ali je opet ve}ina na veronauci.

Mladi be`e sa juga, Konstantin se vra tio i nije se pokajao, oslobodio se ka`e, gradske vreve u Beogradu, vratio mu se mir. Potvrdilo se da je izbor da se okre ne bogoslovqu i vrati ku}i bio pravi.

"Ovde se malo druga~ije `ivi, a vre menom mi se rodila qubav prema toj deci, zadovoqan sam onim {to imam tu. Lepo je da se radi sa decom koja su sa sela, koja su malo mirnija i skromnija u odnosu na decu u gradu. Sa wima ba{ lepo mo`e da se radi i da se sara|uje".

Konstantin je zadovoqan i platom, {kola mu pla}a putne tro{kove, dodu{e, kao da ide autobusom, pa mora da doda,

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ali je ipak zadovoqan. Ovo je tre}a godina kako radi, sve i da nije zadovoqan, tu je, ka`e, po blagoslovu vladike, ne postavqa pitawe gde }e u slu`bu.

TREBA DA SE OKRENEMO BOGU

Na{ sagovornik ima i poruku za one koji misle da na jugu nema nade, da je `ivot na drugom mestu boqi, nije va`no {ta je oko nas, ve} {ta je u nama.

"U ova vremena puna isku{ewa, stvarno je potrebno da se okrenemo duhovnim vred nostima, da preispitamo svoj `ivot, da se okrenemo bogu. Zapravo da se vratimo bogu, da se setimo na{ih predaka koji su podne li velike `rtve, da cenimo ono {to su nam ostavili, i da idemo wihovim putem, kako bi i na{a budu}nost bila blagoslovena od boga. To je moja poruka i to poku{avam {to

vi{e |acima da prenesem, koliko je ~ove ku bitno da je uz boga, da je na strani boga, koliko za sebe ~ini dobro, ako je na bo`ijoj strani", ka`e Konstantin Jovanovi}.

Upitan da li }e i on stopama predaka, da li razmi{qa da se o`eni i obu~e man tiju, ka`e da se jo{ preispituje, zato {to qudi koji se opredele za taj poziv, imaju veliku odgovornost.

"Ostavqam to pitawe otvorenim za razmi{qawe dok ne do|e trenutak kada treba da se opredelim. S obzirom da nisam o`ewen, ne mogu da u|em u slu`bu sve{ten stva. Ve} postoji osoba sa kojom sam du`e vreme u vezi, `enidba nije problem, vi{e sa duhovne strane gledam taj poziv, ne gle dam ga kao svaki drugi posao. Radite sa qudima, brinete o wihovim du{ama, imate odgovornost za te qude pred bogom".

M. T.

Peva~ica Nada Top~agi} je dobro po znata po svojim anegdotama u emisijama, a jedna od wih je ona koju je imala sa Ivicom Da~i}em, kojeg je gre{kom po zvala `ele}i da pozove svog prijateqa koji joj je iznosio ugaq.

Nada Top~agi} je napravila pravi xumbus gostovawem u emisiji "Magazin In", zbog wenih anegdota.

Gosti voditeqke Sawe Marinkovi} nisu skidali osmeh sa lica, pa su se ~ak i po`alili da su ih usta i stomak zabo

lelo od smeha.

Peva~ica je ovom otkrila da je ima la neprijatnost kada je pome{ala Ivi cu Da~i}a s prijateqem koji joj je izno sio ugaq.

- Meni je stra{no trebao Ivica, koji je lo`a~, i ja sam krenula da ga pozovem, ali sam, umesto wega, gre{kom pozvala Ivicu Da~i}a. Jer meni Ivica, lo`a~, jako jeftino iznosi ugaq i pepeo. I javqa se `ena, verovatno Da~i}eva se kretarica, i ka`e mi: "Nado, pa Ivica

je u Briselu". Ja se pitam kako lo`a~ u Briselu, rekoh. "Zlatko, izgubili smo Ivicu mog, oti{ao u Brisel, verovatno ga neka agencija na{la da radi za wih". [ou - rekla je peva~ica i nasmejala sve u studiju.

R. N.

lll U slede}em broju:

Ukaz Kneza Milo{a: Zabrawuje se da peva ko ne ume...

U VRAWSKIM

SVI

Verou~iteq Konstantin Jovanovi}

Pre samo pet decenija na Zemqi je `ivelo oko ~etiri mi lijardi stanovnika, dok se ove nedeqe prema projekcijama Uje diwenih nacija rodio i osmomi lijarditi stanovnik. To zna~i da je broj stanovnika na planeti dupliran za samo pola veka, dok je na primer po~etkom 19. veka (pre oko 220 godina) svet tada jedva pre{ao svoju prvu milijar du. Druga milijarda dostignuta je zatim tek za 130 godina (1930), tre}a za 30 (1960), ~etvrta za 15

Osam milijardi

i sugurnom padu. Kada bi se ta kozvanim „zapadnim demokrati jama“ oduzeo ve{ta~ki priliv stanovni{tva putem legalnih i ilegalnih migracija iz Sredwe i Ju`ne Amerike, Afrike i Azije, one bi se u vrlo kratkom roku su o~ile sa pravom demografskom katastrofom. Tako se od pome nute dve milijarde za posledwe dve decenije, vi{e od petsto miliona pridodalo samo u dve najmnogoqudnije zemqe, Kini i Indiji. Potpuno je i neverova tan podatak da su dr`ave poput Nigerije (sa 119 na 218 miliona), Demokratske Republike Kongo (sa 57 na 96), Etiopije (sa 77 na 122) i Pakistana (sa 140 na 231) gotovo duplirale svoj broj sta novnika u tom vrlo kratkom pe

nih Ameri~kih Dr`ava i Kanade, oduvek bila „obe}ana zemqa“ za mnoge migrante iz svih delova sveta, a posebno iz Evrope. To je ujedno i glavni razlog pro gresivnog uve}avawa australij skog stanovni{tva u posledwih stotinak godina. Projektovani procenat rasta ove godine je 1.25, {to je i daqe znatno boqe od svetskog proseka koji iznosi 0.84 poena. Pretpostavqa se, da kada su se engleski kolonizato ri iskrcali na australijsko tlo (1788), na celoj toj ogromnoj teri toriji nije bilo vi{e od milion Aborixina, odnosno domorodaca. Ve} u vreme stvarawa Federa cije broj stanovnika, od kojih su ve}ina naravno bili iz Velike Britanije, porastao je na 3 mili

VEST KOJU JE SRBIJA ^EKALA:

Novaku ukinuta zabrana ulaska u Australiju, napada 10. titulu

Novak \okovi} }e napasti ju bilarnu 10. titulu na Australi jan openu.

Trogodi{wa zabrana je ukinu ta, preneo je „9 news Melbourne.“

Novak \okovi} je pro{le godine nakon skandaloznog tre tmana australijske vlasti bio deportovan iz Melburna. To je automatski povuklo i trogo di{wu zabranu ulaska, ali se od tog trenutka promenila vlast u ovoj zemqi. To je donelo i prome nu u razmi{qawu, pa je sada mi nistar iskoristio diskreciono pravo da raniju odluku poni{ti.

odlu~eno da mu se ne dozvoli ta kmi~i na Melburn parku, iako je odradio nekoliko treninga.

\okovi} je vi{e puta javno od tada rekao da bi `eleo da se opet vrati u Australiju. To je go vorio na gotovo svakom turniru jer je 10 meseci trajala fama da li }e mu dozvoliti da opet za igra na turniru na kom dr`i sve mogu}e rekorde.

On je u jednom trenutku tokom Rolan Garosa pri~ao o eventual nom povratku u Melburn.

(1974) a peta za samo 13 godina (1987). U me|uvremenu, u ta tur bulentna dva veka, ~ove~anstvo je pre svega zbog brojnih regi onalnih krvavih sukoba i dva svetska rata nasilno izgubilo vi{e od 200 miliona stanovni ka. Vi{e desetina miliona qudi je u tom istom periodu tako|e stradalo zbog gladi, dr`avnih unutra{wih terora {irom sveta i raznih epidemija bolesti. Ali bez obzira na sve te ~iwenice, svet ipak bele`i ubrzani i neza ustavqivi progresivni rast sta novni{tva. U tom najkrvavijem od svih, 20. veku, broj stanovnika na planeti je porastao od mili jardu i 650 miliona stanovnika (1900) na neverovatnih {est mi lijardi (2000). Samo 22 godine kasnije dobili smo nove dve mi lijarde mladih qudi.

Iz te globalne perspektive svet zaista izgleda ru`i~asto, ali ako se posebno analiziraju pojedini svetski regioni, stva ri ne idu svima podjednako u prilog. Sa jedne strane postoji ogroman trend rasta u zemqama takozvanog „tre}eg sveta“, dok je broj stanovnika na razvije nom zapadu u neuzaustavqivom

riodu. Ove zemqe }e uz Egipat, Tanzaniju, Filipini, Banglade{, Iran i Vijetnam biti i glavni nosioci rasta svetskog stanv ni{tva u narednim decenijama. Za to vreme ekonomski razvijene dr`ave, koje nemaju planiranu migracionu politiku, poput Ja pana i Rusije su izgubile po dva miliona stanovnika. I mo`da su upravo te dve zemqe najbo qi primer trenutnog stawa, jer ukoliko se izdvoji konstantni migrantski priliv u zapadnim dr`avama vidi se ogromna ra zlika izme|u broja ro|enih i umrlih na godi{wem nivou. Pro se~na starost stanovni{tva u Evropi je 41 godina, dok je u pod saharskoj Africi samo 17. ^ak 60 odsto svetske populacije `ivi u zemqama gde nema takozvane proste reprodukcije, odnosno u kojima je plodnost ni`a od one minimalno potrebne za opstanak jedne nacije na du`e staze. Me|u tim zemqama se nalazi i Srbija koja godi{we, {to zbog migraci je stanovni{tva u druge zemqe, {to zbog negativnog nataliteta, svake godine izgubi po vi{e od 50.000 stanovnika.

Australija je, pored Sjediwe

ona i 715 hiqada. Broj stanovni ka je zatim ponovo dupliran tek nakon Drugog svetskog rata (7.5 miliona = 1947), kada su po~ele i ozbiqne migracije iz ~itave Evrope. Za oprilike sli~no vre me broj Australijanaca je jo{ jed nom dupliran, sredinom osamde setih godina pro{log veka (15.5 miliona = 1985). Trenutne pro jekcije su da }e ve} 2028. godine ukupan broj Australijanaca pre}i 30 miliona stanovnika, {to je u ovom trenutku za mawe od {est godina. Naravno, podrazumeva se da }e priliv migranata biti zadr`an na onaj pre-pandemijski nivo, {to je veoma bitan uslov tog rasta. Zato se slobodno mo`e re}i da Australija kao dr`ava ima svetlu budu}nost, ali samo uz pretpostavku konstantne i planirane migracije iz ostatka sveta. Sasvim je drugo pitawe kako }e izgledati wena realna demografska i etni~ka slika za pedesetak godina, uzrokovana tom istom me|uzavisno{}u pri rodnog rasta u zemqama „tre}eg sveta“.

To zna~i da \okovi} vi{e nema trogodi{wu zabranu iz davawa australijske vize i da }e ve} ovog januara mo}i da se takmi~i na prvom grend slemu u sezoni. Do sada je Australijan open osvojio devet puta, to je we gov najuspe{niji turnir, pa nema dileme da sa nestrpqewem ~eka povratak u Melburn.

\okovi} je pro{le godine bio sme{ten u hotelu za migrante, prolazio je kroz dva sudska pro cesa, pre nego {to je deportovan. Oceweno je da je bio pretwa po javno zdravqe, te je zbog toga

„Istina, voleo bih da mi do zvole da se vratim u Australiju. Voleo bih da otputujem tamo i igram na Australijan openu. Ne zameram nikome. Desilo se {ta se desilo. Ako budem imao pri liku da se vratim u Australiju i igram na mestu gde sam imao naj ve}e uspehe u karijeri, jasno je da bih `elio da se vratim“, rekao je tokom maja ove godine.

Novakovo zato~eni{tvo ba cilo je novu senku na migrantsku politiku Australije, pa su nedu go nakon toga oslobo|eni svi ih hotela „Park“ u kom su bili za robqeni. Neki i po vi{e od de vet godina.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

De~ija slava Sv. kraq Milutin proslavqena u crkvi Sv. Save na Fareru

U subotu, 12. novembra deca iz srpske {kole i folklorne gru pe iz crkve Sv. Sava sa Farera proslavile su svoju de~iju slavu Svetog kraqa Milutina. Ovo je slava na{e dece i na{ih fol klornih grupa koja se proslavqa posledwih dvadesetak godina u Kanberi.

Svetu liturgiju slu`io je sve{tenik Branko Vasili} uz sa slu`ewe mladih nara{taja we govih pomo}nika. Na liturgiji je prisustvovao na{ verni narod iz Kvimbijena i Kanbere, a ovog puta zbog obaveza nisu bili prisutni predstavnici na{eg diplomatskog kora.

Posle zavr{etka Svete litur gije, sve{tenik Branko je pozvao na{u decu, na{e mlade da mu se pridru`e i da skupa sa wim prese ku slavski kola~, {to su oni pri hvatili sa odu{evqewem. Po za vr{etku se~ewa kola~a i uzimawa nafore, svi prisutni su pre{li u crkvenu salu.

I ovog puta su roditeqi na{e dece, omladine pripremili za ista bogat asortiman hrane, pi}a, kola~a i sve to su sami fi nansirali. Otac Branko Vasili}, sve{tenik u crkvi Sv. Save sve ih je spomenuo i zahvalio im se u svom obra}awu.

Na{i najmla|i ~lanovi fol klorne grupe Sv. Sava, pripremi li su mali program i odigrali par igara, kao i sredwa i velika grupa i za sam kraj nastupile su devoj ke iz folklorne grupe ”Kanbera”.

Kao i svaki put svi su odu{evili sve prisutne. Tako|e, na{a deca

su za svoj rad i trud nagra|ena medaqama a za to su sredstva obezbe dili wihovi rodi teqi.

Bilo je divno i ovim pu tem se zahvaqujem na{oj de~ici, wihovim rodi teqima i svima koji su do{li da se okupimo, proslavimo i da ih po dr`imo. Hvala na{oj Dragani Joki} koja je i ovaj put, kao i svake

godine napravila prelepu deko raciju, da na{oj de~ici jo{ vi{e ulep{a i uveli~a slavu.

Neka Gospod na{ Isus Hri stos zastupni~kim molitvama Sv. kraqa Milutina ~uva i blagoslo vi na{u decu i ~itav srpski rod, a posebno neka blagoslove i sa~uva

ju na{ narod na svetoj srpskoj zemqi, na{em Kosovu i Metohiji, jer su nam oni u posledwih par me seci ba{ jako ugro`eni.

Grozdana

Dragi~evi}-Todorinovi}

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ Sent Albansa proslavila

slavu Svetog Arsenija

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ Sent Al bans osnovana je pre skoro 40 godina i od tada neumorno radi na o~uvawu i promo visawu na{eg jezika i nacionalnog, kul turnog i verskog nasle|a. U nedequ, 13. novembra {kola je proslavila svoju sla vu Svetog Arsenija Sremca nakon pauze od dve godine.

Crkva Svetog \or|a u Sent Albansu tog jutra bila je puna u~enika, wihovih porodica i prijateqa. Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Preosve{ten stvo Episkop Australijsko-novozeland ski Siluan sa protojerejem-stavrofo rom Borislavom Petrovi}em i ostalim istaknutim sve{tenstvom. Usledilo je

osve{tawe slavskog hleba i `ita nakon ~ega su ovogodi{wi doma}ini Milan Cu kani} i Mila Prokopi} predali slavu za slede}u godinu Dimitriju Jovi}u i Ani Mili{i}.

Sve~ana akademija koju su pripremili u~enici {kole sa svojim nastavnicama odr`ana je u sali crkve. Akademiji su prisustvovale Jasmin Wuen, gradona~el nica Brimbenka, Ranka Ra{i}, odbornica u Brimbenku, i Katarina Nikoli}, pred stavnica kancelarije Natali Ha~ins, Mi nistarke za obrazovawe i `ene. One su otvorile sve~anost odavawem priznawa i po{tovawa tradicionalnim vlasnici ma zemqe nakon ~ega su otpevane himne

Srbije i Australije. odr`ala kra}i po{tovawe osniva~ima onima koji godinama Program su vodili Mila Prokopi} da nastupe prvi imali ci hoki-poki plesom cijama. Zatim su recitacije o Vuku, i otpevali pesme: i „[aputawe“. U~enik odsvirao na gitari kan“ i dobio neverovatan je. Program je nastavqen o qubavi, prijateqstvu

Karaxi}“ iz proslavila svoju

Sremca

Australije. Direktorka {kole je govor u kojem je ukazala osniva~ima {kole i svima godinama poma`u rad {kole. vodili doma}ini slave i Milan Cukani}. ^ast imali su najmla|i u~eni plesom i Zmajevim recita stariji u~enici izveli Vuku, {koli i prijateqstvu pesme: „Deca su ukras sveta“ U~enik Bogdan Galovi} je gitari i otpevao pesmu „Bal neverovatan aplauz i ovaci nastavqen sa recitacijama prijateqstvu i domovini, ali

i kra}im ske~evima i sme{nim frazama o {koli. Plesna grupa sastavqena od u~enica starijih razreda zavr{ila je program plesom uz pesmu „Drugarstvo“.

Nakon priredbe poslu`en je slavski ru~ak u pripremi i poslu`ewu kojeg su u~estvovali volonteri {kole, ali i oni koji to zvani~no nisu. [kola upu}uje ve liku zahvalnost svima koji su omogu}ili da se {kolska slava proslavi na ovako lep i doma}inski na~in bilo svojim ra dom, savetima ili prilozima.

Veliki broj u~esnika i gostiju su naj boqi dokaz koliki je zna~aj {kole ne samo u o~uvawu jezika ve} i u povezivawu srpske zajednice.

10. decembar 2020. novembar 2022.

USPORI, OPUSTI SE I U@IVAJ...

Na predlog i nagovor na{e fotorepor terke krenuli smo putem ka malom uspa vanom primorskom gradi}u Bajron Bej koji se nalazi na jugoisto~nom delu Austra lije, teritoriji Novog Ju`nog Velsa gde nam se ukazala idealna prilika da i te kako usporimo, opustimo se i u`ivamo. Za razliku od nekih od nas, fotoreporterka je imala daleko vi{e razloga za u`ivawa kojima nije bilo kraja.

Ova primamqiva destinacija sa pre poznatqivim obele`jem - velikim belim svetionikom, nedeqno privla~i 5.000 posetilaca i turista {irom Australi je i sveta. Nije tajna da su u Bajron Beju uto~i{te i topli dom prona{le bogate i poznate holivudske li~nosti poput bra}e Hemsvort, da u wemu pored zavidnog broja milionera uporedo `ive „hipici“ i „bekpekeri“. Bajron Bej se pokazao i kao idealno mesto za susrete starih dobrih drugara i prijateqa koje ponekada nema te prilike da sretnete ni u mestu u kome `ivite ali praznik je za o~i kad ih ugle date na ulici “na~i~kanoj” elitnim resto ranima i to upravo u Bajron Beju, {to je bio slu~aj i sa nama.

Takvi susreti stvore ose}aj kao da ste sreli davno izgubqene ro|ake. Uzajamnoj sre}i nije bilo kraja pri susretu sa “na{e gore listom” TV prezenterom ~uvenim, poznatim i u svetu novinarstva visoko kotiranim Karlom Stefanovi}em, wego vom prelepom, qupkom i uvek nasmejanom suprugom Jasmin i dru`inom. Napraviti “ozbiqan” snimak sa Jasmin i na{om re porterkom bila je nemogu}a misija jer su wihov uro|eni smisao za humor, potreba za neprestanim “}askawem” i smehom bili prepreka u ostvarewu takve zamisli, mada ni Karl nije bio ni{ta boqi od wih. Nakon usrdnih razgovora, {ala i smeha do suza pali smo jedni drugima u srda~ne to ple drugarske zagrqaje iz kojih niko nije `urio da se otrgne.

Konkretan razlog na{eg dolaska u Bajron Bej bio je sedamnaesti po redu Fe stival latino - ameri~kog plesa koji je privukao veliki broj zaqubqenika u la tino ameri~ki ples raznih nacionalno sti, me|u kojima i srpske. Ovaj festival latino ameri~kog plesa je samo jedan u nizu presti`nih me|unarodnih kulturnih manifestacija u organizaciji osniva~a,

polaznika. Ples je za Skaj velika strast koja, kako ka`e, budi emocije i ose}aj za lepotu. Wen veliki uspeh ogleda se u do stignu}ima, rezultatima kao i po entuzi jazmu wenih polaznika u treninzima svih vidova latino ameri~kog plesa.

Na{a reporterka ro|ena Trsteni~an ka, ina~e }erka legendarnog frula{a Branka [qivovca, pored ogromne qu bavi prema srpskoj tradiciji, kulturi i folkloru dugi niz godina bavi se i mo dernim plesom salsom, ba~atom i zukom. Po vokaciji diplomirani psiholog, ve{to uspeva da uskladi svoja poslovna i li~na interesovawa i nalazi vremena za u`i vawe u ~arima latino - ameri~kog plesa koji su za wu, kako ka`e, umetnost i sport. Svojom pojavom i u~e{}em na festivalu plenila je pa`wu prisutnih i pobrala aplauze dok joj je sa lica blistao osmeh zadovoqstva.

Istra`ivawa su potvrdila da ples, ne samo {to je zabavan i podi`e raspo lo`ewe, ve} doprinosi fizi~koj kondi ciji, oblikovawu mi{i}a, ja~awu kostiju i smawuje stres a za stres je poznato da uti~e na slabqewe imuniteta i razvoj bolesti.

Ples kod dece razvija kognitivne spo sobnosti, percepciju, pam}ewe i pa`wu. Roditeqi dvogodi{we devoj~ice Sare

se a po

uvek sa stra{}u

tu naklonost svog

i plesu, roditeqi

sa svega 2 godine upisali u baletsku {kolu i pru`ili mogu}nost da krene tim putem kojim i danas kora~a. Svoju uspe{nu profesionalnu karijeru otpo~ela je pre 17 godina i postala jedan od direktora {kole plesa „Bossa Latina“. Sara je pro na{la sebe u onome {to je ~ini izuzetno sre}nom.

Sigurni smo da je neko rekao da ples blagotvorno uti~e i na bol, a bol se na kon vi{e~asovnog kretawa kod nekih od nas pojavila u nogama i kostima ali to nije od plesa, ve} s’ toga {to smo za{li u poslepodne `ivota.

S bolom u “dotrajalim” kostima upu tili smo se u restoran “No bones” („BEZ KOSTI”). Do saznawa o ovom restoranu neobi~nog naziva do{li smo putem TV emisije “Travel guides”. Vo|eni velikom znati`eqom pohrlili smo da {to pre stignemo i uverimo se u istinitost pri~e da u tom vegetarijanskom restoranu slu`e pile}a krilca, {nicle sa prelivom od sira, ligwe, hamburger sa slaninom i mno go {to {ta. Re~ je o restoranu koji slu`i iskqu~ivo hranu biqnog porekla bez mle~nih proizvoda, hranu koja je samo na lik na gore navedeno. “[ta, nema mesa?!” dakle, neko }e od nas ostati gladan jer ne preferira vegeterijansku hranu. Kada su po~ela da pristi`u famozna pile}a krilca, ligwe i sve po redu, ostali smo zate~eni. “Vidi krilca, vidi ligwe, pa to je nemogu}e da ima bilo kakve veze sa sastojcima biqnog porekla, ta idi begaj”.

[to od gladi, {to od radoznalosti, prionuli smo na degustaciju i prepustili se u`ivawu u neopisivim ukusima hrane o kojoj smo kasnije op{irnije porazgovarali i sa {efom kuhiwe. Ovo nesvakida{we iskustvo, prevazi{lo je sva na{a o~eki vawa i navelo nas na zakqu~ak da se ne mo`e uvek verovati samo o~ima, treba se osloniti i na ~ulo ukusa.

Oboga}eni prelepim novim sa znawima i utiscima iz Bajron Beja, bli`ilo se vreme za vra}awe u real nost u kojoj vi{e nije bilo prostora za usporavawe, opu{tawe ali za u`i vawe ga uvek i svuda ipak treba na}i. Vreme, za povratak ku}i u suncem oku pani Kvinslend.

direktora i profesionalnog koreografa

Skaj Blu koja se profesionalno bavi ple som 30 godina.

Skaj je tako|e i vlasnica {kole plesa u Melburnu kroz koju je pro{lo hiqade

Evans zapazili su da wihova }erkica voli da ple{e, ponekad kriju}i

nekad pred publikom ali

i osmehom. Primetiv{i

deteta prema muzici

su je

Za Srpski glas: Jelena Nedeqkovi}

S leva na desno: fotoreporterka i Skaj Blu

Bajron Bej svetionik

Jasmin i Karl Stefanovi} sa fotoreporterkom Srpskog Glasa

Kata [qivovac, Jimmy Hong i Sarah Evans, direktor - koreograf Bossa Latina {kole plesa

PETRAJedno od sedam svetskih ~uda

Petra je avantura na koju kre}ete jednom u `ivotu, istinsko ~udo klesano vetrom, ki{om i qudskom rukom, mesto na kojem shvatate pravo zna~ewe fraze „oduzima dah na prvi pogled”. Foto-aparat ne mo`e da do~ara lepotu ru`i~astog (crvenog) gra da, kao {to ne mogu ni ovi redovi. Petru treba videti. Prepe{a~iti svih 20 kilo metara. Popeti se uz 830 stepenika ukle sanih u stenu. Fotografisati na jutarwem svetlu kada su stene `ute, ali i na popod nevnom, kada se kamen otkriva u crvenim nijansama. Neki }e re}i da je najlep{a no}u, kada je osvetqena s hiqadu sve}a.

Grad koji se smatra jednim od najstari jih na svetu i koji je bio izgubqen 500 go dina s pravom je izabran za jedno od sedam svetskih ~uda novog sveta i uvr{ten na spisak svetske ba{tine Uneska. Filmofi li Petru prepoznaju po „Indijani Xounsu” i Harisonu Fordu, ~iji lik se mo`e videti u radwama pred ulaz u ovaj, sada arheo lo{ki park

Avantura po~iwe kod centra za poseti oce odakle su turistima na raspolagawu kowi i magarci, na kojima je mogu}e pre}i jedan deo puta do ulaska u kawon pod nazi vom Sik (El Siq). Na ulaznici koja ko{ta 50 jordanskih dinara (oko 70 evra) pi{e da su oni besplatni, ali vlasnici beduini ipak o~ekuju bak{i{, pa se ve}ina turista ipak opredequje za pe{a~ewe.

Kawon je dug 1,2 kilometra, na pojedi nim mestima {irok jedva tri metra. Lokal ni vodi~i }e vam ispri~ati da nikada nije prona|ena nijedna alatka i da do danas nije poznato kako su i uz pomo} kojeg oru|a Nabatejci isklesali grad u stenama viso kim i do 100 metara. Ovde drve}a nema, pustiwa je svuda ukrug, pa nije jasno ni da li su koristili skele, bez kojih ni danas ne bi bilo mogu}e izvesti ovakav gra|e vinski poduhvat. Nije jasno ni kako su us peli da naprave sistem za prikupqawe ki{nice tokom monsuna, koja je kanalima uklesanim u stranice kawona stizala do rezervoara. Ti kanali su vidqivi i danas dok se prolazi kroz Sik.

Nebo se gotovo i ne vidi u kawonu kojim se sti`e do Riznice, naj~uvenije i najfo tografisanije gra|evine Petre. Jedna od pretpostavki jeste da je Riznica zapravo bila grobnica nabatejskog kraqa Areta ^etvrtog. Smatra da je tu bilo sakrive no veliko blago, koje je pokradeno tokom vekova, pa se zato ustalio naziv Riznica. Neki smatraju da je blago i daqe zakopano negde u Petri, budu}i da je otkriveno samo 15 odsto grada.

Izlazimo iz kawona i pred nama puca pogled na {irok plato od peska: gomile turista, dovikivawe na raznim jezicima, u lice vam se unose beduini s ponudom da ja{ete kamile dok vas fotografi{u s Ri znicom u pozadini (minut tog jahawa ko{ta 10 jordanskih dinara, {to je oko 15 evra). Pod {atorima se prodaju voda za pi}e, ma gneti i nakit, beduinska deca vas vuku za ruku i nude da vas odvedu na vidikovac s kojeg se prave najlep{e instagram foto grafije…

Provukli smo se kroz tu gu`vu poku{a vaju}i da uslikamo najfotografisaniji prizor u Jordanu i jedan od najlep{ih na svetu. Ulaz je zabrawen, a i nema {ta da se vidi jer je Riznica prazna. Brz dogovor s beduinima i odvode nas na ono {to }e se ispostaviti kao jedan od najuzbudqivijih trenutaka u Petri. Pewemo se na vidiko vac, ~iji je vrh otprilike desetak metara iznad krova Riznice. Ne postoje stepeni ce, ~ak ni staza, nema{ za{ta da se uhva ti{, samo ogromne crvene stene. Ova „sta za” je zabrawena za turiste jer je opasna po

PLANINARSKI AS –PUSTIWSKI VODI^

– Ako sam uspeo da na Elbrus, naj vi{i vrh Evrope, izvedem `enu bez {aka i stopala, uspe}u i tebe… Mada sam na polovini puta odlu~ila da odustanem od uspona na vidikovac, posle ovih re~i na{eg vodi~a Sloboda na Stoki}a nije bilo povratka. Ovaj mo mak iz Ku~eva kod Po`arevca dobro je poznato ime u svetu alpinizma: osvojio je Akongavu, Kilimanxaro, Monblan… Bio je prvi ~ovek iz Srbije koji je s Danijelom Jovanovi}, ro|enom s inva liditetom, osvojio najvi{i vrh Evrope 2008. godine. A Danijela je, uz Slobinu pomo}, postala prva `ena s invalidi tetom na svetu koja je osvojila Elbrus. Stoki} je pomogao i Slavoqubu Epifa ni}u da kao prva slepa osoba iz Srbije prvo osvoji Rtaw u zimskim uslovima, a posle i Musalu, najvi{i vrh Balkanskog poluostrva.

`ivot, ali beduini, uz neizbe`an bak{i{, ipak vode grupe uz kameni masiv. S du{om u nosu i uz ne malu pomo}, savladana je cr vena gromada. Na vrhu beduinski {ator, ~aj dobrodo{lice i fotografisawe Ri znice iz pti~ije perspektive vredne upale mi{i}a.

Vra}amo se do Riznice i nastavqamo kroz mini-kawon posle kojeg se izbija na amfiteatar tako|e isklesan u steni, koji je mogao da primi i do 8.000 gledalaca. Tu je i „ulica kafanica”, u kojoj mo`ete popiti sok od ce|ene pomoranxe ili nara, kupiti vodu, za~ine poput {afrana ili zatara... Ovde ve}ina turista i zavr{ava obilazak Petre. Oni u boqoj kondiciji nastavqaju sve do tzv. manastira iz tre}eg veka pre Hrista, do kojeg se sti`e posle uspona uz 829 uklesanih stepenika.

Nikome nije dozvoqeno da preno}i u Petri, mesto se mora napustiti do 19 ~asova leti, a 17 ~asova zimi. Dva puta nedeqno se organizuju ture „Petra no}u”, kada su put kroz Sik i prostor ispred Ri znice osvetqeni samo plamenom sve}a.

Petra }e vam ispri~ati pri~e o mno gim civilizacijama, ne samo o nabatejskoj. Neki je nazivaju `ivim muzejem istorije ~ove~anstva, skloni{tem za qude i bogo ve. Po predawu, narod koji je naselio Pe tru vodi poreklo direktno od Arona, Moj sijevog ro|enog brata, ~iji se grob nalazi u blizini. Ovde stavqamo ta~ku, a biblij ska staza bi}e deo drugog nastavka pri~e o Jordanu.

ODMORI[TE NA PUTU ZA^INA

S. G.

Podru~je oko Petre bilo je naseqe no i pre Nabatejaca, a neki spisi govore da poti~e iz 7000. godine p. n. e. Presto nica Nabatejskog carstva postala je u 4. veku p. n. e. U vreme najve}eg procvata, u gradu je `ivelo oko 20.000 qudi, uglav nom trgovaca i poqoprivrednika. Sla vu i bogatstvo Petra je stekla zahvaqu ju}i geografskom polo`aju: nalazila se na „putu za~ina” od Egipta do Indije. Imala je ogromne rezervoare vode, pa su karavani ovde pristajali kako bi za menili umorne kowe i kamile i snabde li se dragocenom te~no{}u.

Iako se tvrdi da grad nikada nije osvojen (imali su u slu~aju opsade zali he vode za 10 godina, a put je vodio kroz uzan Sik koji je bilo lako odbraniti), na kraju je ipak mirno potpao pod vlast Rimskog carstva. Nakon pojave pomor skih puteva i zemqotresa, zna~aj Petre opada, pa zatim potpuno pada u zaborav. Posle 500 godina, Zapadu je postala poznata 1812. godine, kada ju je otkrio [ve|anin Johan Burkhard.

decembar 2020. novembar 2022.

SEDAMDESET GODINA CRKVENE OP[TINE SVETA TROJICE U JALORN NORTU

Na praznik Svetog kraqa Milu tina parohija Svete Trojice u Ja lorn Nortu proslavila je 70 godina postojawa i organizovanog crkvenog `ivota u ovom delu australijske dr`ave Viktorije. Tim povodom, Epi skop australijsko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku liturgiju, uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva Arhijerejskog namesni{tva Melburnskog.

Posle prazni~ne besede Vladi

ka Siluan je pozdravio prisutne ~estitaju}i im ovaj jubilej, a bratu Miroslavu Milentijevi}u uru~io je Arhijerejsku gramatu za wegov vi{e godi{wi trud i rad oko ovog Svetog hrama.

Posle Svete Arhijerejske Litur gije poslu`ena je trpeza qubavi, uz prigodni program i zdravice prisut nih.

Slava Bogu na svemu. Izvor: Mitropolija ANZ

Tri nagrade za film "Sveta Petka – Krst u pustiwi" u Australiji

Na nedavno zavr{enom Byzan Festu, me|unarodnom filmskom festivalu posve}enom pravo slavnom filmu u Melburnu, ostvarewe “Sveta Petka – Krst

u pustiwi” Haxi-Aleksandra \urovi}a nagra|eno je sa tri glav ne nagrade, saop{tio je Filmski centar Srbije. Na{ film je osvojio pri

znawa Divine Lantern Podcast’s Award za najboqu fotografiju, College of St Constantine’s Award za najboqu re`iju i University of Saint Katherine’s Award za najboqi film.

Na festivalu su prikazani filmovi iz Australije, Sje diwenih Ameri~kih Dr`ava, Finske, Severne Makedonije, Bugarske, Gr~ke… “Sveta Petka – Krst u pustiwi” prikazan je na otvarawu festivala, a zbog ve likog interesovawa imao je jo{ dve projekcije.

Ova biografska drama nasta la je po istinitoj pri~i i best seleru “Petkana” Qiqane Habja novi} \urovi}. Prate}i `ivot pobo`ne mlade Paraskeve, kroz

kroz 40 godina isku{ewa, du bokih unutra{wih borbi, ali i sveprisutne vere. S jedne stra ne, moderan u izrazu i ritmici kadrova, film nam donosi pri~u staru vekovima, koja i danas sna`no `ivi u vernicima i po {tovaocima Svete Petke. Delo “Sveta Petka – Krst u pustiwi” je snimano na autenti~nim lokaci jama u Jordanu, u Srbiji i Ja{iju.

U filmu, koji je prva srp sko-jordanska koprodukcija, igraju Milena Predi}, Milica Stefanovi}, Filip Hajdukovi}, Jadranka Selec, Branislav To ma{evi}, Daniel Si~, Andrej [epetkovski i Mladen Soviq, kao i nekoliko jordanskih gluma ca. S. G.

ovaj film upoznajemo wen put od obi~ne devojke do najvoqenije i najpo{tovanije svetiteqke pra voslavqa. Rediteq nas vodi

Kruzer sa oko 800 zara`enih koronom pristao u Sidnej

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

Kruzer sa nekoliko stotina putnika zara`enih korona virusom, koji je plovio iz Novog Zelanda, pristao je u Sidnej. Ministarka spoqnih poslova Austra lije Kler O'Nil saop{tila je da su kovid protokoli bili adekvatni.

Kruzer "Majestic Princess" usidrio se u Sidneju, a na brodu je bilo 4.600 qudi, od kojih je oko 800 pozitivno na korona virus, navela je kompanija "Karneval Au stralija".

Svi slu~ajevi su bili ili asimptomat

ski ili sa blagim simtomima, saop{tila je kompanija.

Zdravstvene vlasti dr`ave Novi Ju`ni Vels saop{tile su da je na snazi "tre}i nivo opasnosti", odnosno, da po stoji veliki rizik od zaraznosti.

Putnicima je ukazana adekvatna medi cinska pomo}.

Broj slu~ajeva kovida raste {irom Australije. U Novom Ju`nom Velsu otkri veno je 19.800 novih slu~ajeva za sedam dana.

SIMULIRAJU RAT SA RUSIJOM:

Vojne ve`be Australije, SAD i Velike Britanije, koriste i bespilotne letelice

SAD, Velika Britanija i Australija odr`avaju zajedni~ke vojne ve`be koje si muliraju borbene operacije protiv ruske vojske na teritoriji Evrope.

Manevri pod nazivom „Projekat kon vergencija“ odr`avaju se u ameri~koj pu stiwi Mohave.

Prema pisawu lista, oko 450 bri tanskih vojnika, ukqu~uju}i pripadnike elitne jedinice „Renxeri“, otputovalo je u Kaliforniju kako bi u~estvovali u 14-dnevnim vojnim ve`bama u vojnoj bazi „Fort Irvin“ zajedno sa ameri~kom i au stralijskom vojskom. Ciq je uve`bavawe borbenih dejstava na otvorenim predeli ma pustiwe koji su „sli~ni ravnim tereni ma ukrajinske stepe“. Kako navodi autor ~lanka, treninzi „imitiraju borbena dej stva u uslovima prisustva ruskih snaga na

teritoriji Evrope“.

U okviru vojnih ve`bi uve`bava se i primena „grupa bespilotnih letelica“, kao i britanskih sistema za lansirawe vo|enih raketa iz porodice GMLRS koje ga|aju ciqeve na osnovu smernica koje dobiju od ameri~kih bombardera F-35. Scenario ve`bi simulira kako „kopnene borbe u Evropi“, tako i „sukob na ostrvu u Tihom okeanu“.

Po re~ima jednog od u~esnika u ve`ba ma, sukob u Ukrajini je otkrio „odre|ene promene“ u praksi ratovawa, ukqu~uju}i masovnu primenu dronova. Kako je dodao, sada zapadne vojske „moraju brzo da se prilagode novoj realnosti“, pi{e „Tajms“.

Tako|e se navodi da }e sli~ne ve`be biti odr`ane u Evropi slede}e godine, i to u Nema~koj ili Poqskoj.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Rekordan ugovor Tenis Australija i Kanala 9

Tenis Australija je potpisala rekor dan ugovor sa kompanijom "Najn Netvork" za prenos me~eva sa Australijan opena.

Tako }e poznati Kanal 9 prenositi me~eve sa prvog grend slema sezone i u narednih pet godina.

Radi se o cifri od 425 miliona dola ra, dakle o 85 miliona dolara po sezoni.

Vrednost ugovora za period od 2018. do 2024. godine iznosi 300 miliona do lara.

Prvi ~ovek Tenis Australija, Kreg Taj li, zadovoqan je postignutim dogovorom.

"Zajedno smo postavili i prevazi{li sve postavqewe ciqeve, bilo je ovo izuzetno produktivno partnerstvo. Ovaj novi ugovor oja~ava na{ odnos, radimo na prenosima, inovaciji i promociji na{eg doga|aja i sporta uop{te. Omogu}i}e da

dosegnemo do gledalaca svih generacija preko raznih platformi uz kvalitetne proizvode. @elimo da na{ sport poka`e mo u najboqem svetlu, kako bi nastavili da uzbu|ujemo qubiteqe tenisa, dok je tako|e prilago|avamo novim generacija ma navija~a u Australiji. Novi ugovor }e nam pomo}i u tome", rekao je Tajli.

Ugovor obuhvata prava i na prenose Junajted kupa i drugih posebnih doga|aja vezanih za po~etak sezone u Australiji.

Pro{le godine, `ensko finale Au stralijan opena imalo je rekordnu gle danost u Australiji od 3,835 miliona gledalaca, dok je mu{ko finale pratilo 2,333 miliona.

Trijumf Nika Kirjosa i Tanasija Koki nakisa gledalo je 2,5 miliona gledalaca na australijskom kontinentu.

^etvrtak 10. decembar 2020. novembar 2022.

NEKA SVOGA DO SIWEGA MORA TE[KO SVUDA SVOME BEZ SVOJEGA

Ako je ko prokrstario Australiju onda sam i ja me|u tim putnicima koji su hiqade kilometara prelazili po ovoj blagoslovenoj zemqi Australiji. Pre me sec dana prota Peri} i ja vra}aju}i se iz Golburna na moj zahtev i molbu navrati smo kod Srbina J.V. koji `ivi na adresi 16784. Da, dobro ste pro~itali 16784… To je na{ nadprose~an Srbin po uspehu. Sa suprugom i de~icom postigao je mnogo. @ivi i u Sidneju i van Sidneja.

Putovao sam nedavno i do mesta Isa bela (Isabella). Daleko je od Sidneja 286 kilometara, a vozi se ~ak 3 sata i ja~e.

sad pokojni, Du{anovi roditeqi. Du{an je do{ao u Australiju sa 15 godina, a Zo rica sa 9. Boqe vladaju engleskim nego srpskim jezikom mada i srpski pri~aju odli~no. Ima kod Du{ana pri~e na pre tek. Ma, ne{to poput oca Nikole Bili}a.

Mnogo je voleo provod, te veli da je tad u Wutaunu bilo 11 srpskih gostionica i da se lepo provodio. Bilo pa pro{lo. O`eniv{i tankopojasnu Zoricu `ivot se okre}e drugim tonom, mada je Du{an uvek bio primeran i ku}enik. Pri~am Du{anu i Zorici kako je moj saputnik Obrad iz Bu disave i{ao biciklom na posao za Novi

Gordana Trifkovi}

20. 5. 1933 - 11. 11. 2022.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je na{a draga mama, sestra i baka Gordana Trifkovi} ispustila svoju plemenitu du{u 11. novembra.

Opelo }e se obaviti u petak 18. novembra u 10 ~asova ujutru u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu (6 Kate Street, St Albans), a sahrana na manastirskom grobqu u Ilajnu u 13 ~asova popodne.

Posle sahrane da}a }e biti poslu`ena u manastirskoj sali.

Tvoj topao lik i osmeh ve~no }e `iveti u srcima tvojih najmilih. Po~ivaj u miru Bo`jem, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: sin Veselin, k}erke Verica Jovanovi} i Nada Mar~evska, sestra Nedeqka Drini}, snaja Qiqa i zetovi Riki i Mende, unu~ad: Natali, Adrijana, Sa{a, Maja, Nik, Deni i Marina, praunu~ad: Ezra, Mara, Oden, Isabela, Arijana, Leon, Kristijan i Du{an te mnogobrojna porodica rodbina u Australiji i otaxbini.

Gordana Trifkovi}

To je jedno mesta{ce kod Oberona. Bio sam u Oberonu nekoliko puta ali nisam znao da tu u blizini `ivi vrli Srbin, Du{an Trkuqa. Negde pre ~etvrt veka sam svetio vodicu kod Bo{ka i Gospave. Ona je napravila najlep{i pasuq {to sam ikad jeo. Obe}ao sam da }u do}i jo{ koji put na pasuq. Kad sam nakon dve-tri godine pozvonio rekla mi je da ju je snaga ostavila, da od pasuqa nema ni govora.

Kod mene u restoran dolazio je Du{an i supruga mu Zorica. Zoricu sam zapamtio jer je bila blagajnica u Lazarici a Du{a na se slabo se}am. Elem, kad se boqe upoznasmo u wihovoj ku}i u mestu Isabe la, saznadoh da su Bo{ko i Gospava, oboje

Sad, a on nastavi kako Obrada zna iz Bu disave. Do du{e, to mi je i Obrad pri~ao. Oni su u Budisavi `iveli ko bra}a. Kad se ovde, neo`eweni, Obrad doselio stanovao je kod Bo{ka i Gospave neka da{wih kom{ija iz Budisave. Sve se to lepo zavr{ilo tako da je `ivot sve ras poredio i odvojio jedne od drugih. Obrad me otpremio kod svojih biv{ih kom{ija i po{ao sa mnom. Ve} smo se mnogo puta ~uli i organizovali sve kako bismo i kad stigli. Ja sam, imaju}i misionarskog duha u sebi, zamolio Du{ana da prona|e Srbe u okolini. Prona{ao ih je 11. Svakako da ima i onih koji su se davno udaqili od na{e Crkve i nacije i ne govore ni jednu

ili malo koju re~ srpsku. [ta }e{, `ivot ide daqe, `ivot je takav.

Tako sam pre godinu - dve telefoni raju}i i sam prona{ao mnoge. Tra`i{ prezime koje se zavr{ava na .......i} i te lefonira{. Tako mi jedan re~e sve na en gleskom jeziku da mu je otac iz grada koje se zove VALOVO, pa probah, ovako - te onako i rekoh mu da nije „Vaqevo“, e tako je veli on. On i onakvi ko on se po ne~ega se}aju ali ih ba{ ni{ta roditeqsko ne interesuje. Ne dao Bog da je tako bivalo kad smo bili pod Turcima. Danas nas ne bi bilo ni jednoga ~eqadeta.

Kod Du{ana nije tako. On ih je pro na{ao pa }emo slede}i put korak daqe, mo`e taj korak da bude duga~ak koliko stopa ali mi }emo da ga napravimo sa Bo`ijom pomo}i. Po{to smo se vra}ali Obrad i ja isti dan ovaj put nismo mogli nikog da kontaktiramo.

Du{an i Zorica imaju farmu obi ma oko 6 kilometara. Nema {ta nema u

ba{ti. Doma}ica je sa pijace donela mr kve tj. {argarepe, kupusa, krompira i sve ga ostalog {to se sa pijace donosi. Ovi na{i doma}ini ne donose, nego imaju u svojoj ba{ti. Ne mo`e{ da se nagleda{ ba{te, vo}ki, zgrada, pojata, radionica... Veli brat Du{an da ima zime celu godinu i da ima zmija. „Pa ja sam mislio da i zmi je be`e od nas Srba“ – na{alih se. Du{an i Zorica imaju dece i unu~i}a te Zorica vrlo ~esto vozi tri sata u jednom prav cu da pomogne deci. Pogotovo oko dece tj. wihovih unu~adi. Du{an je skoro uvek na farmi, mada i Zorica jako voli da bora vi na farmi. Vaqda se ~ovek privikne. Neka su nam sre}ni doma}ini. Neka im Bog da zdravqa i snage da jo{ unaprede ''Belgiju'' i da bude sva sre|ena kao {to je sada. Lepo je oti}i kod na{ih mirnih i vrednih Srba jer gde god da su oni su deo nas.

Prota Nikola Bili} Sidnej

POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV

Neka Gospod primi tvoju dobru du{u u Carstvo Nebesko! Po~ivaj u miru! Iskreno sau~e{}e porodici od @ivane i redakcije Srpskog glasa.

]irilica

]irilo te Srbima dariv’o, U Rasu te nau~io Sava, Tvoja slova Jefimija vezla, Na Pohvali za kneza Lazara.

Ispisala istoriju ti si, Dostigav{i do nebesa slavu, Jevan|eqe kneza Miroslava, Gorski vjenac i Grobnicu plavu.

Radi toga, mnogima si smetwa, Oko tebe borba se nastavqa, Ti si simbol srpstva svekolikog, I zvani~no pismo pravoslavqa.

I Vatikan radi ti o glavi, Jer se s tobom srpske zemqe brane, I velika tapija si na{a, Na grad Prizren, Knin i Oku~ane.

Lako }emo s tobom u Evropu, Ako za te hrabro se borimo, Po{tujemo Karaxi}a Vuka, I pi{emo, kao {to zborimo.

I zato mi }irilicom pi{i, Ne`ne re~i sloge i qubavi, Nemoj tu|e koristiti pismo, Re~ svog roda da se zaboravi.

Ceo `ivot ~ekao sam `eqno, ]irili~ni da mi do|u glasi, [to donose tugu ili sre}u, Zato nikad’ odre}’te se ne}u.

A kad’ kraj mi neminovan do|e, Da me zemqa u se’ primi ova, Isprati me s nekoliko re~i, Od prekrasnih }irili~nih slova.

Haxi Milo{ \o{an, general

DAVID ALBAHARI Snovi

Tanana je linija koja razdvaja svet jave od sveta sna. Ve}ina qudi je i ne prime}uje, nego se prepu{ta svojim unutra{wim ~asovnicima: kada otvore o~i, budni su; kada ih zatvore, vreme je za snove.

Ka`u da svi, kad zaspimo, stalno sawamo, samo {to neki pamte snove, dok ih drugi zaborave jo{ pre nego {to razma knu trepavice. Ka`u, tako|e, da nam Bog, ukoliko po`eli da se obrati nekom od nas, govori dok sawamo, jer da se pojavi na javi, sagoreli bismo od wegovog sjaja i lepote.

I u snu, dodu{e, treba biti obazriv. Nije se jednom desilo da su neki, koji su duboko i dugo snevali, toliko odlutali da nisu stigli na vreme da se vrate. Takvi posle ~u~e kod linije razdvajawa, koja s one strane deluje kao kakav grdan zid, i ~ekaju da se otvore dveri kroz koje }e se vratiti u svet, a kada se vrate u svet, vide da vi{e ni{ta nije isto kao pre.

Zbog toga je dobro imati na umu re~i Suzan Zontag koja je govorila da ne `eli da snovi tuma~e wen `ivot, ve} da wen `ivot tuma~i snove. Spinoza je, naravno, smatrao da su snovi besmislica, prazno verje koje se ra|a iz straha. Edgar Alan Po je tvrdio da je sve {to vidimo samo san usnut u drugom snu. Mnogo vekova ranije, ^uangce je umro ne znaju}i da li je ~ovek koji sawa da je leptir ili je leptir koji sawa da je ~ovek koji sawa da je leptir.

A ja, kada sam bio mali, strepeo sam od mogu}nosti da sam tek lik u ne~ijem

MATIJA BE]KOVI]

snu, te da je dovoqno da se taj nezna ni sneva~ probudi da bi se moj `ivot okon~ao. Svaki put kada bi ne{to tre snulo, prepao bih se i, uko~en, ne trep}u}i, i{~ekivao kraj. Ni danas ne znam da li je moje strahovawe bilo oprav dano, i ponekad, za svaki slu~aj, hodam na vrhovima prstiju, nesiguran na kojoj strani se nalazim, u svetu jave ili sve tu sna. Mo`da zbog toga verujem u ti{i nu, iako sada znam da nema ni sneva~a ni snevanih, odnosno, da je svako od nas svoj vlastiti san, koji niko drugi ne mo`e da sawa. Niko osim umetnika. Jedino su oni u stawu da neprimetno prelaze liniju razdvajawa izme|u jave i snova, da pohode usnule, i da zatim svo jim delima, re~ima ili slikama, zvukom ili glasom, saop{te budnima ono {to su doznali u svetu ispod o~nih kapaka.

Da nema umetnika, verovatno bismo postojali u svetu bez dimenzija, nalik

O me|uvremenu

Iskustvo nam savetuje da se treba bo jati, da treba biti oprezan, da ne treba verovati.

Iskustvo nasu u~i da ne gre{imo, da ne ponavqamo ono gde su drugi ve} stradali.

Svetu, me|utim ne mogu pomo}i oni koji su na~isto sa `ivotom. Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova. Oni kojima je sve jasno, o~igledno, pozna to i verovatno.

Svetu poma`u mladi i neiskusni, oni koji ne veruju ni u ~ije iskustvo. Oni koji ne priznaju argumente. Oni koji ne ve ruju da se istorija ponavqa. Oni koji se ne pla{e da pogre{e. Oni koji su gluvi

za ~iwenice, slepi za o~igledne stva ri, puni iluzija, zabluda, snova, ideala, spremni za najve}e podvige i `rtve.

Beznade`an slu~aj ne mo`e biti heroj. ^ovek bez nade i nije pravi ~ovek. On je kompromitovao sve ideale i ciqeve. Da su na svetu samo takvi, `ivot bi se zau stavio.

Spas ~ove~anstva je u tome {to se qudi raduju bez iskustva i {to u iskustvo ne veruju. Verovati u iskustvo zna~i biti o~ajnik bez ijednog razloga za `ivot.

@ivotu su potrebni oni koji bi polu deli kada bi sve znali. Oni koji bi se po ubijali kada bi svega bili svesni.

Pogledi sa strane

Mo`da }e{ nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapka}e{ u jednom mestu, tra`e}i na~in da se otrgne{ svega, do|e{ do spasewa koje u tom trenutku nije poraz, ve} samo prose~nost zauvek udaqe na od pobede. Bi}e ti te{ko da se odbrani{ od naleta onih koji ~ine sve da te privole da udi{e{ pra{inu sa dna zajed no sa wima i bude{ bezbri`an u toj prose~nosti. Ne staj, nemoj se povla~iti, razmisli, i kre ni daqe, makar te ti koraci iz pra{ine vodili ka gorem, u bla to, gde ti se na prvi pogled ne pi{e dobro. Bi}e jo{ gore, vu-

}i }e{ se, potonu}e{ do kole na. Pomisli}e{ da je kraj onog trenutka kada se ki{ne kapi obru{e na tebe, ali hrabrost koju si ispoqio ne}e ostati nenagra|ena. Voda }e sa tebe isprati blato i posta}e{ ~ist kao izvorska voda, za razliku od wih koji }e zauvek udisati pra{inu prose~nosti.

Postoje trenuci kada nepri jateqe najednom po{tujemo vi{e nego prijateqe. Neprijateq je iskren, od wega o~ekuje{ napad, ali kada ti prijateq probode no` u le|a, ne mo`e{, a da ne shvati{, da iskrenost neprija teqa zavre|uje po{tovawe, za

razliku od prijateqa koji, na kon svega, predstavqa samo gor ku kapqicu razo~arewa za tebe, jer si ga posmatrao onim {to on nikada nije, niti }e ikada biti.

Ono {to ponekad vidimo, {to nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavqa istinit odraz, ve} samo viziju, ~udnovatu fata morganu lepote. Prava vrednost je du{a, u woj je skrivena na{a spoqa{wost, na{ sjaj, koji ne kako nikad ne bledi, ne nesta je, dar od Boga koji, istaknut na pravi na~in, prema{uje vidqi vo i govori nam o slepilu po vr{nosti. Uvek treba zaviriti u du{u, jer je u woj, duboko, poput

na senke koje sawaju druge senke, ni{ta vi{e. Zahvaquju}i umetnicima, svet nam se prikazuje u potpunosti, u puno}i koja bi nam ima~e promakla. Bez wih, bezbroj ko prena nerazumqivosti stajalo bi izme|u nas i sveta, a linija izme|u jave i snova bila bi neprelazna ili te{ko prohodna, nejasna i nerazumqiva. U Talmudu, mo`da ba{ zbog toga, pi{e da je neprotuma~eni san kao nepro~itano pismo. Umetnici, da kle, pogotovo likovni umetnici, koji nisu sputani re~ima, omogu}avaju nam da pro~i tamo pisma koja bi ostala nagomilana u te{ko dostupnim odajama na{e svesti. Oni slikaju svoje snove, a wihove slike, kao kakvi prozori, otvaraju prolaze kroz koje ulazimo u sebe i otkrivamo pravo lice sveta.

Mi smo svet, svet je san, san je slika, slika smo mi. Krug je zatvoren. Ostaje nam jo{ samo da stanemo ispred slika i da po ~nemo da sawamo.

lavirinta, skrivena na{a is tinska lepota, na{ `ar, vatra i savr{enstvo.

Nekad verujem da u `ivotu svako obe}awe treba prihvati ti sa dozom sumwe, neverice, ~ak i kao la`, jer vite{ke ka rakteristike u svetu bez vite zova ne mogu postojati. Sve vi{e mi se ~ini da danas qudi olako

daju obe}awa, a jo{ lak{e ih ne ispuwavaju.

Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj svet na~ini mo boqim, da svi postanemo vite zovi, ne po ma~evima koje nosimo, ve} po re~ima iza kojih stojimo.

Ako moram da padnem, potru di}u se da padnem na odsko~nu dasku.

Niko nikome nije ni{ta dokazao. Sva ko mora da pre|e svoj put i potro{i svoju meru iluzija. Niko ne nastavqa ni~iju ne sre}u. Svako `ivi svoj `ivot. Ni~ija sta rost nije ne~ija mladost. Ni~ije iskustvo nije ne~iji zakon!

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (3)

REVOLUCIJE NISU

NIKAD

SAVR[ENE:

Svet po~iva na socijalnim razlikama, jo{ od Kaina i Aveqa

No} se otegla. Zvuci no}nih `ivotiwa, `uborewe reke, i zaseda u koju su mogli da upadnu iza svakog drveta, dr`ali su ih budnim i pri pravnim.

Nadmorska visina od 2.000 metara donosila je vazduh koji je bistrio um, ali je ote`avala hodawe i postajalo je sve hladnije. S ma~etom u ruci, Inti je bio sasvim na izmaku snage kad je ^e naredio da se zausta ve. Iako naviknut na duge i iscrpquju}e mar{eve, i on je trpeo bolove, naro~ito zbog `uqeva.

„Odmori}emo se. Da nije niko upalio vatru, opasno je. Ogrnite se }ebadima i od spavajte. Euzebio i Pepe, na stra`u.“

Gerilci su zbacili ran~e ve i polegali na zemqu. Iwekcija je u~inila svoje i ^e je nakon dva dana mu~ewa kona~no mogao da predahne. Prislowen uz drvo, ogrnuo se }ebetom posmatraju}i u mraku svoje drugove koji su uzdisali od umora i gr~eva u mi{i}ima.

Duh zajedni{tva boravio je u wemu, uprkos ~estom ose}awu usamqenosti...Voleo ih je kao svoje, nazivao ih bra}om, mada su ~esto odbijali poslu{nost i mnogi od wih su napustili gerilu. Bili su mu bliski ba{ zato {to su mnogo puta osetili glad i ne ma{tinu, zato {to nisu bili ro|ewem bur`uji kao on, koji je svojim `ivotom i borbom postao jedan od wih.

Setio se razgovora s ~uve nim filozofskim parom –@an-Pol Sartrom i wegovom `enom Simon de Bovoar, kad su 1960. godine posetili Ha vanu.

„Sazdane od okolnosti i strasti, nikad dovedene do punog zrewa niti nau~no predvi|ene u svojim pojedi nostima, revolucije nisu ni kada savr{ene. Ni na{a nije bila. Pogledajte istoriju revolucija: uvek su bile in spirisane i vo|ene qudima

PRIPADNOST DOMOVINI

To {to je voqom na roda postao Kubanac, nije promenilo wegovo pripadawe domovini Ar gentini koju je zbog svoje bogate istorije i kulture smatrao ki~mom Latinske Amerike.

Kao i uverewe da je za wega najvi{i wegovog oblik argentinstva upra vo sposobnost `rtvovawa za druge narode. To nije promenilo ni wegovo mi {qewe o samoj prirodi pobune koja ne sme i ne mo`e biti lokalnog, ve} internacionalnog karak tera. Zato on i jeste opet u {umi.Zato je kubanskom narodu vratio dr`avqan stvo koje mu je dodeqeno nakon oslobo|ewa Kube.

koji su poticali iz uglednih i imu}nih slojeva, vi to u Francuskoj najboqe znate. Meni je to potpuno normalno jer siroma{an ~ovek nema vremena da razmi{qa, da planira, da ma{ta, i da se posveti toj ideji, a to je, uz unutra{wi poriv i odluku, neophodno kako bi se revolu cija dogodila. Wemu je ubijen duh jer mora da radi u nequd skim uslovima, on se ~ak vi{e i ne ose}a poni`eno zbog toga, jedino {to ~eka je da do|e ku}i i naspava se jer ga sutra opet ~eka isti pakao. Smatram svojom du`no{}u i odgovorno{}u da se borim za ukidawe socijalnih razli ka. Svakom bur`uju to treba

da bude vi{i ciq, najvi{i smisao. Ako je pre sto godi na najve}i korak bio presta nak robovlasni~kog sistema, onda je to danas borba protiv neokolonijalnog sistema u 20. veku. U tom smislu, vi ste jedan od retkih me|u evrop skim intelektualcima koji podr`ava al`irsku nezavi snost.“

„Sla`em se s tim, na tim osnovama po~ivala je nekad i Robespjerova revolucija. @alosno je {to je dana{wa Evropa daleko od tih ideala i {to je izgubila svoj iden titet, premda su novine pune pri~a o ujediwenoj Evropi. Tu mislim na elite koje su se potpuno otu|ile od gra|a na, kriju}i se iza populi sti~kih floskula. A {to se ti~e socijalne pravde, dragi moj prijatequ, ne dozvolite da vas razo~ara ~iwenica da ovaj na{ svet po~iva na socijalnim razlikama, jo{ od Kaina i Aveqa. I to vam ka`e ~ovek koji je dobar deo `ivota proveo dokazuju}i su protno.“

„@an-Pole, {ta to pri~a{?!“, presekla ga je Si mon. „Ne `elite vi{e to da dokazujete?“, upitao je ^e. „Pri~am ono {to moram, a ne ono {to `elim, „draga moja“. Vi ste, Ernesto, to uradili boqe od mene svojim akti vizmom i predano{}u, ja sam sada samo dosadni starac. Impresionirali su me Va{i postulati gerilske borbe, i ovo vam govorim kao neka da{wi vojnik Pokreta otpo ra, a ne kao filozof.“

„Da vam ka`em ne{to, i kao vojniku i kao filozofu:

da smo revoluciju zasnivali samo na gerilskoj borbi, koja je u na{im uslovima bila iznu|ena, jer drugi na~in ne postoji u borbi s diktaturom, i da smo se na tome zaustavi li, sve bi se brzo sru{ilo i revolucija bi se pretvorila u kontrarevoluciju. Zar mi slite da ja volim nasiqe? Gadim ga se. Ja sam lekar i u~io sam da le~im qude, a ne da pucam u wih. Ali isto tako nisam ni Gandi, ni Mendela, ne verujem u mirnodopske re volucije.“

„Ukoliko @an-Pol slu~aj no to bude zaboravio, budite uvereni da ja sigurno ne}u“, ubacila se jo{ jednom u raz govor najvatrenija francuska feministkiwa. „Bi}u sasvim iskrena. Mene je najvi{e fasciniralo to {to ste kao Argentinac u~estvovali u Kubanskoj revoluciji i time pokazali svojevrsni nadna cionalizam koji nam je tako potreban u Evropi. Istorija ne poznaje puno takvih pri mera.“

„Bi}u i ja iskren prema vama“, rekao je gledaju}i je pravo u o~i. „Argentina je moja najve}a qubav i moja najve}a rana. O woj ne `elim da pri~am sve dok budemo ~uvali nacisti~ke glave{i ne koje je Peron tako zdu{no prihvatio. To se nikad ne bi desilo da se narod pitao! To je najni`i oblik argentin stva i u`asna qaga ba~ena na na{u istoriju.

Sram me je zbog toga”, rekao je s gor~inom. „U stvari, moja ideja je transnacionalna, gos po|o de Bovoar. „Ne mo`e se sloboda posti}i ako dr`ava nije postavqena na zdravim osnovama. Sloboda i zdra ve osnove su kqu~ne za novu dr`avu, za novo dru{tvo. Imaju jednu zajedni~ku crtu, a to je da po~ne{ da ih ceni{ tek kad ih izgubi{". lll U slede}em broju: Samo qudi koji istinski vole mogu da mewaju svet

novembar

1800. - Kongres SAD se sastao prvi put u no vom glavnom gradu Va{ingtonu, a predsednik Xon Adams prvi se uselio u zgradu kasnije na zvanu Bela ku}a.

1869. - Posle vi{e od de set godina rada pod rukovod stvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1917. - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najve}ih umetnika s kraja 19. i po~etka 20. veka. Wegovo delo obje dinilo je romanti~arski duh i moderne te`we i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poqubac", "Balzak", "Gra|ani Kalea", "Vrata pakla", "Ve~ni idol").

1938. - Umro je hrvatski politi~ar Ante Trumbi} koji je uz Franu Supila i Ivana Me{trovi}a bio glavni zastupnik ujediwewa Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajed ni~ku dr`avu. Bio je predsednik Jugosloven skog odbora od wegovog osnivawa 1915, do ras pu{tawa u decembru 1918, kada je formirana Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1947. - Otvorena je `elezni~ka pruga [amac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u ~ijoj su izgradwi u~estvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1974. - Na prvim parlamentarnim izborima u Gr~koj posle vi{e od deset godina i sedmogo di{we vojne diktature, ubedqivo je pobedila konzervativna stranka Nova demokratija Kon stantina Karamanlisa.

1976. - Kina je izvela najve}u nuklearnu ek sploziju u atmosferi.

1989. - U jednoj od najve}ih rudarskih nesre}a u Srbiji, u jami "Morava" Aleksina~kih rudnika ugqa, poginulo je 90 rudara.

1993. - Sudije iz 11 zemaqa su polo`ile zakletvu na pr vom zasedawu ha{kog Me|unarodnog krivi~nog tribunala UN za biv{u Jugoslaviju, prvog suda za ratne zlo~ine posle Nirnber{kog i Tokij skog, osnovanih posle Drugog svetskog rata.

1996. - U drugom krugu lokalnih izbora u Sr biji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" pobedila je u ve}ini velikih gradova, ukqu~u ju}i Beograd, Ni{, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda opozicije od uvo|ewa vi{e strana~kog politi~kog sistema 1990. Poku{aj vlasti da falsifikuje izborne rezultate, izazvao je masovne tromese~ne demonstracije.

1997. - Pripadnici najve}e egipatske mi litantne organizacije "Al Gama al Islamija" ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stra nih turista i ~etvoricu Egip}ana.

2001. - Na Kosovu su odr`ani prvi parla mentarni izbori od dolaska me|unarodnih snaga u junu 1999. Ubedqivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojiv{i 45,6 odsto glasova. Srpska koali cija "Povratak" osvojila je 11,34 odsto glaso va. Na izbore je iza{lo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

2008. - Umro je \oko Vje{ti ca, novinar i urednik, jedan od osniva~a Studija B i vi{e godi{wi voditeq "Beograd ske razglednice", jutarweg programa e radio stanice.

Kako doneo

Simon de Bovoar, @an-Pol Sart i ^e Gevara

Stadion koji kraq nije stigao da otvori za Uskrs 1941.

Kada se danas pogleda beogradska {tampa koja je izla zila u sudbonosnim danima izme|u 27. marta i 6. aprila 1941. godine, te{ko da bi se moglo re}i da je sve to bilo objavqivano u zemqi koja }e se za svega nekoliko dana obresti u paklu Drugog svetskog rata i Hitlerovog besa. Od naslovne strane, pa do posledwe bili su teksto vi puni optimizma s naslovima poput: “Narod je spokojan“, „Kraq sa narodom, narod sa kraqem“, „Ovog prole}a mnogo }e se nositi haqine od `erseja“, ali i oni o aktuelnim problemima poput “Talentovani mladi kwi`evnici bez izdava~a“, „Klubovi srpske i hrvatske lige koji ne budu u~estvovali u u`em takmi~ewu igra}e utakmice za svoj kup“, „Nove odluke Kola jaha~a: Mo`e se o~ekivati da }e trke po~eti 13. aprila“…

U tom moru neshvatqive non{alancije prema crnoj sud bini koja se vaqala iza }o{ka, dolazimo do naslova koji je i povod za pisawe ovog teksta.

Ali prvo krenimo od nadnaslova koji je glasio „Najve}a priredba crvenih“. Asocijacija na komuniste? Ne. Crve nima su se nazivali fudbaleri „Jugoslavije“ zbog boje dre sova. A i ne bi se ba{ lepo komunisti uklopili uz naslov koji opet pomiwe wegovo veli~anstvo koje se u tom mo mentu ogledalo u Petru II Kara|or|evi}u. Narodu je vest ovako bila predo~ena „Po uzvi{enim pokroviteqstvom W. V. Kraqa Petra Drugog izvr{i}e se na pravoslavni Uskrs sve~ano otvarawe velikog sportskog stadiona S.K. Jugoslavije“.

I odmah da ovde jo{ jednom ponovimo kako bi se za svagda izbrisala zabluda uvre`ena poodavno da je Uskrs ili Vaskrs, kako kome po voqi, te 1941. godine bio 6. apri la na dan bombardovawa Beograda – to nije ta~no! Veliki hri{}anski praznik je tog, ispostavi}e se krvavog, prole}a, padao 20. aprila.

Nije novinski tekst kojim se sada bavimo bio uop{te dug. Mo`emo re}i da je naslovni blok tek za koji karakter kra}i od same sadr`ine. Ali je zato optimisti~an. I te kako! U wemu se najavquje spektakl!

„Danas imamo mnogo klubova, igra~a i igrali{ta, uspe ha i slave. Ali ono {to nam nedostaje, a to su svi pri metili: to je jedan pravi, veliki fudbalski stadion. To je jedno bolno pitawe, koje je mnogo puta re{avano, ali stadiona nije bilo. Ipak na{ao se jedan klub koji je na sebe uzeo te{ku du`nost da u ovim te{kim vremenima iz gradi jedan veliki i impozantan stadion koji ne}e biti namewen samo fudbalu, nego i ostalim sportovima. Taj klub je beogradska Jugoslavija“. Daju}i nam uvod u tada ak tuelnu situaciju, saznajemo i da je „klubu u~iwena velika ~ast jer se W. V. Kraq Petar Drugi blagoizvoleo primiti pokroviteqstva“.

Najavqeno je i da }e na otvarawu da se odr`i turnir na kojem }e snage odmeriti tada{wa velika ~etvorka ju goslovenskog fudbala: Jugoslavija, BSK, Gra|anski i Haj duk. Pobedniku je bio namewen zlatni pehar kojeg je po klonio, a ko drugi nego – kraq.

„Spremqen je jo{ ~itav niz senzacionalnih sportskih priredaba kakve u Beogradu jo{ nisu prire|ene. Toga dana ceo Beograd bi}e na nogama. Uskoro }ete ~uti {ta }e sve to biti, a 20 aprila }ete to i videti“, poru~io je Jova Ru`i}, vo|a sekcije S.K „Jugoslavije“.

Na to je novinar dodao da „ma koliko smo se trudili da saznamo ne{to vi{e, gospodin Ru`i} nije hteo ni{ta da nam ka`e sem jedno: Vide}ete!“.

I tu je stavqena ta~ka. Video niko nije. Kada je do{ao taj Uskrs, u zemqi vi{e nije bilo ni kraqa ni novina.

Nije ni Gra|anski do{ao iz Zagreba, koji je postao glav ni grad zlikova~ke usta{ke dr`ave NDH, niti Hajduk iz Splita koji je okupirala fa{isti~ka Italija. Nije ostala ni Jugoslavija. Ni kraqevina, ni sportski klub pod tim imenom. Ali ostalo je da se i u okupaciji igra fudbal.

Tako je klub u junu ’41. prekr{ten u SK 1913. Uzeta je go dina wegovog osnivawa kada se zvao Velika Srbija. Ostao je i quti rival BSK.

Od maja prve ratne godine do septembra 1944. godine SK 1913 i BSK su odigrali 26 derbija, a najvi{e gledala ca sa pla}enim ulaznicama, wih 16.500, bilo je na utakmi ci 16. novembra 1943. godine.

Stadion o kojem smo pri~ali i daqe se nalazio na Top~iderskom brdu, u ulici Qutice Bogdana. Prvi put je sve~ano otvoren 24. aprila 1927. godine, a ovo drugo veliko glamurozno otvarawe nije se desilo kako je bilo planirano nakon obimne rekonstrukcije tokom koje je po ru{ena ranija ograda, teren preoran i pomeren 18 metara

od tribina, iskopan u dubinu za tri ~etvrtine metra, na sut {qunkom, pa kamenom, izukr{tan odvodnim cevima i pokriven kvalitetnom poroznom zemqom, te tako potpuno dreniran bio osposobqen da se postavi engleska trava.

U zavr{nici vaqa napomenuti jo{ nekoliko va`nih ~iwenica. Slavni Rajko Miti} je u ratnim godinama za SK 1913 protiv BSK odigrao ~ak 21 derbi. Po okon~awu Dru gog svetskog rata stadion je nazvan „Avala“ i dodeqen je novoosnovanoj Crvenoj zvezdi, a Rajko Miti} je od wenog nastanka 4. marta 1945. bio kapiten.

Od crveno-belog dresa legendarni fudbaler se nakon 572 utakmice i 262 data gola oprostio 29. novembra 1958. a klub je pet godina kasnije na istom mestu dobio nov sta dion u narodu poznat kao „Marakana“.

I tu nije kraj… Rajko Miti} je progla{en za prvu Zvez dinu zvezdu, a stadion koji tako sudbinom i vi{om silom nije bio otvoren 20. aprila 1941. od decembra 2014. godi ne zvani~no nosi wegovo ime. R. N.

Vojska Kraqevine Jugoslavije obezbe|uje ostatke demoliranog Nema~kog biroa na Pozori{nom trgu (Trg republike) u toku demonstracija 27. marta. Ru{ila~ka agresija demonstranata prema objektima Tre}eg rajha u Beogradu izazva}e posebno Hitlerov gnev

Ostao je nezavr{en i tako do~ekao da bude igrali{te u toku okupacije: Nesu|eni stadion koji kraq Petar II nije stigao da sve~ano otvori

Maloletni jugoslovenski kraq, Petar II Kara|or|evi}, na jednoj od sajamskih manifestacija u predratnom Beogradu Umesto sve~anog otvarawa stadiona u Beogradu na Uskrs, tog 20. aprila 1941. su u Srbiji okupatorski nacisti~ki vojnici slavili – Hitlerov ro|endan

Ponovna izgradwa stadiona na istom mestu 1960. godine

Prvi tim novog kluba Crvena zvezda 1945. godine

Stadion Crvene zvezde, 1945. godine

PAVLA:

Svi su voleli skromnost i mudrost blagog ~oveka SPC

Bla`enopo~iv{i patrijarh srpski gospodin Pavle i 13 godi na posle wegove smrti (preminuo 15. novembra 2009.) `ivo je prisu tan u se}awu i molitvama verni ka i po{tovalaca.

Wegova svetost patrijarh Pavle bio je 44. naslednik trona Save Nemawi}a. U Metohiji i na Kosovu bogoslu`io je 34 leta.

Mnogobrojni po{tovaoci rado se se}aju lika i dela patrijarha Pavla i wegovih beseda za nauk.

Wegova svetost patrijarh srp ski Pavle pamti se kao ~ovek mira i po{tovawa me|u qudima, ma koje vere bili. Tako je po usto li~ewu prilikom prvog boravka u Drenici u Devi~u, jednom od omiqenih manastira u Metohiji, poru~io: “Mir, sloga, bratstvo, pravda i onda }e Bog biti s nama, car mira, pa }emo mo}i odoleti i mi svi qudi dobre voqe svemu onome {to nije dobro.”

Na severu Kosova nekada{wem episkopu ra{ko-prizrenskom, po dignut je spomenik u Leposavi}u.

Bronzana figura Wegove sve tosti patrijarha Pavla kao da blagosiqa vernike i dobrona mernike u porti Hrama Svetog Vasilija Ostro{kog.

“Mladom akademskom vajaru Milenku Balovi}u iz Ra{ke bio je poveren zadatak. Dugo je traja la izrada, i evo – monumentalni spomenik”, ka`e protojerej-sta vrofor Milomir Vla{kovi}, stare{ina hrama Svetog Vasilija Ostro{kog u Leposavi}u.

U vlasni{tvu Biblioteke Pa trijar{ije Srpske pravoslavne crkve je kolekcija od 10.000 kwi ga patrijarha Pavla. Ve}inu ~ine one koje su autori i izdava~i po svetili Wegovoj svetosti.

“Re~ je o istinskoj bibliote ci koja je ukqu~ivala celokupnu istoriju kwige svih naroda na mno{tvo jezika”, ka`e Wegovo preosve{tenstvo David, vladika Eparhije kru{eva~ke.

Izdava~ki fond Arhiepi skopije beogradsko-karlova~ke objavio je Sabrana dela i malu religioznu biblioteku omiqenog patrijarha koji je bio izuzetno posve}en kosovsko-metohijskim svetiwama.

Svojevrsno svedo~anstvo o uni{tavawu srpske pro{losti je

ste i Zbornik godi{wih izve{ta ja nekada{weg episkopa, wegove svetosti Pavla – Raspeto Kosovo.

Ro|en je 11. septembra 1914. godine u selu Ku}ancima, srez Dowi Mihoqac (tada u Austro ugarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemqoradni~koj porodici.

Gimnaziju je zavr{io u Beogra du, {estorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakul tet u Beogradu.

Rano je ostao bez roditeqa – otac je oti{ao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i “vra tio se ku}i da umre” kad je de~aku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativ{i da je dete “vrlo slaba~ko”, po{tedela ga je seoskih poslova i tako mu omogu}ila da se {koluje: iako je mali Gojko bio sklon “predmetima gde ne mora da memori{e, kao {to su matematika i fizika”, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i wegov ko na~an izbor bio je bogoslovija.

Posle zavr{ene ni`e gimna zije u Tuzli (1925-1929) i bogoslo vije u Sarajevu (1930-1936) do{ao je u Beograd gde je upisao Bogos lovski fakultet. Tu je vanredno zavr{io i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upi{e uporedo i Medicinski fakultet, na kome je stigao do druge godine studija – Bogoslovski fakultet je zavr{io – jer ga u Beogradu za ti~e Drugi svetski rat. Da bi se izdr`avao radio je na beograd skim gra|evinama, {to mu nije odgovaralo zbog slabog zdravqa. Na poziv svog {kolskog druga Je

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Neo~ekivane promene poremeti}e rutinu u va{oj svakodnevici. Krajem nedeqe o~e kujte obave{tewe u vidu opomene ili isporuke nekog ra~una na koji ste potpuno zaboravili. QUBAV: Prili~no ste zahtevni, od partnera o~eku jete puno tolerancije i strpqewa. Raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne intere santan predlog. ZDRAVQE: Mogu}e su povrede.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ovo je vreme za istra`ivawe i u~ewe. Ova nedeqa mo`e biti povoqna za otpo~iwawe novog projekta. Ako se pa`qivo organizujete i ne rasipate svoje potencijale, ova prilika bi mogla prerasti u `ivotnu. QUBAV: Potreba za avantu rom i romantikom vas mo`e navesti na pogre{an korak. Provodi}ete vi{e vremena sa prijateqima va{eg partnera. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Va{a preduzimqivost i brzina opte re}uje okolinu, ali vama donosi korist. Oslu{ni te svoju ma{tu, jedna naizgled banalna ideja du goro~no mo`e biti pun pogodak za vas. QUBAV: Korenitim promenama `elite da dovedete svoj `ivot u red. To vas mo`e navesti na nesmotrene poteze. Svaka tajna mo`e biti lako otkrivena. ZDRAVQE: Prolazna malaksalost.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ova nedeqa vam donosi va`na ra zre{ewa, naro~ito ako ste imali nekih zaostalih tro{kova koje niste ra{~istili. Sti`e vam neo ~ekivani podsticaj od strane osobe koja vam do sada nije bila simpati~na. QUBAV: Previ{e za htevate od svog partnera. Umesto toga, pru`ite mu malo podr{ke i ne`nosti jer je on taj ko vas bezre zervno ~uva i voli. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ovih dana vam sti`e ponuda za dodat ni rad koji vam trenutno nije neophodan. Otvara vam se i prilika da dovr{ite sva pla}awa koja ste do sada odlagali. QUBAV: Za va{u prirodu, previ{e ste se zatvorili pa vam zbog toga mo`e proma}i prilika da se voqenoj osobi dovoqno pribli`ite i otkrijete emocije koje su vam do sada bile nepoznate. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sabirate utiske o proteklom periodu. Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom inovacijom poboq{ate svoju finansijsku situa ciju. QUBAV: Previ{e vremena provodite radno. To vas prividno odvaja od partnera i donosi sti mulans za naredni period. Ovih dana je na pomolu zvani~no upoznavawe sa osobom za koju ste ~uli od ranije. ZDRAVQE: Alergije.

liseja Popovi}a odlazi u ov~ar sko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde po~iwe svoj mona{ki `ivot.

Prvo je boravio u manastiru Svete Trojice u Ov~aru, a zatim radio kao verou~iteq deci iz beglica u Bawi Koviqa~i. Tada se te{ko razboleo “na plu}ima”. Lekari su verovali da je u pitawu tuberkuloza predvi|aju}i mu jo{

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Prihvatite ponu|ene kompromise ukoliko `elite da iskoristite veliku priliku da svoju kreativnost i ose}aj za estetiku dobro unov~ite. QUBAV: Iz straha da ne poquqate pri vidnu stabilnost u vezi, sve gre{ke preuzimate na sebe. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer se mnogo toga nakupilo a vi ste preceni li svoje strpqewe. ZDRAVQE: Nesanica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Pravi je trenutak da odbacite nekoli ko stvari koje vam ve} neko vreme usporavaju rad. Ukoliko tra`ite posao, ova nedeqa donosi {ansu da se otvori mogu}nost prihvatqivog prelaznog re{ewa. QUBAV: Usmereni ste na sebe, pa vam promenqivo raspolo`ewe voqene osobe ometa. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe, suo~ite se sa problemom. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ako va{ na~in poslovawa ukqu~uje neki vid trgovine, ovaj period }e biti interesan tan za vas. Na pomolu finansijski dobitak koji }e ubla`iti napetost koja traje ve} neko vreme. QU BAV: Posredstvom prijateqa predstoji vam novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovih dana izlazite iz rutine. Prepuni ste kreativne energije pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. QUBAV: Imate priliku da na pravite za sebe malo prostora i usporite. Tempo koji je iza vas zahteva da zastanete i preispita te sebe da li je ova veza ono {to vi `elite. Ne prime}ujete da va{a voqena osoba, kao i vi, nije zadovoqna. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Cele nedeqe }ete se na razne na~i ne baviti pravnim i papirolo{kim poslovima. Ovakva dinamika }e vam nakratko smiriti misli s drugih problema i ubla`iti nervozu. QUBAV: Voqena osoba vam ne poklawa dovoqno pa`we. Previ{e ste zahtevni pa vam krajem nedeqe sledi zahla|ewe odnosa. U dnu srca jo{ uvek ~uvate bol na iskustva iz pro{losti. ZDRAVQE: Goru{ica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Najva`nije informacije ne dopiru na pravi na~in do vas Previ{e `elite a ne postoje prave mogu}nosti, morate se ne~eg odre}i. QU BAV: Postajete prenaporni voqenoj osobi. Va{e sitne provokacije mogu biti okida~ za ozbiqnu sva|u do kraja nedeqe. Razre{ite nesporazume koji vas navode da poverujete da se va{ qubavni odnos ohladio. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

tri meseca `ivota. Izvesno vre me proveo je u manastiru Vujanu gde se izle~io i u znak zahval nosti izrezbario i poklonio ma nastiru drveni krst. Zamona{en je u manastiru Blagove{tewu 1946. godine, kada je unapre|en u ~in jero|akona. Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Ra~e. [kolsku godinu 1950/51. proveo je kao u~iteq zamenik u prizren skoj Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija. U ~in jeromonaha una pre|en je 1954. godine, iste godi ne je postao protosin|el, a arhi mandrit 1957. godine. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdi plomskim studijama na Bogoslov skom fakuletu u Atini. Izabran je za Episkopa ra{ko-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posve}en je 21. septembra 1957. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. ^in posve}ewa obavio je Patrijarh srpski Vikentije. Za Episkopa ra{ko-prizrenskog ustoli~en je 13. oktobra 1957. godine u pri zrenskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji ra{ko-prizrenskoj

gradio je nove crkve, obnavqao stare i poru{ene, posve}ivao i mona{io nove sve{tenike i mona he. Starao se o Prizrenskoj bogo sloviji, gde je povremeno dr`ao i predavawa iz crkvenog pevawa i crkvenoslovenskog jezika. ^esto je putovao, obilazio i slu`io u svim mestima svoje eparhije. Kao Episkop ra{ko-prizrenski sve do~io je u Ujediwenim nacijama pred mnogobrojnim dr`avnicima o stradawu srpskog naroda na Ko sovu i Metohiji.

Za Patrijarha srpskog, 44. po glavara Srpske Pravoslavne Cr kve izabran je 1990. godine. Intezivno se bavio nau~nim radom.

Za vreme wegove patrijara{ke slu`be obnovqeno je i osnovano vi{e eparhija.

Imaju}i u vidu zasluge patri jarha srpskog Pavla na nau~nom bogoslovskom poqu, Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu dodelio mu je 1988. godine zvawe po~asnog dok tora bogoslovqa. M. T.

Kardiolog Risti} o infarktu, tegobama, spre~avawu i prepoznavawu bolesti

Sr~ani udar je bolest koja se oduvek povezivala sa qudi ma starijim od 55 godina. U po sledwe vreme nije po{te|ena ni mla|a populacija. Sve ~e{}e ~ujemo kako je mlada, fizi~ki aktivna osoba u sredwim dvade setim ili ranim tridesetim go dinama iznenada umrla od sr~a nog udara. Za{to je to tako? Zbog ~ega su `rtve uglvnom mu{karci? Kardiolog Rodoqub Risti} daje odgovore na neka od najva`nijih pitawa o bolestima srca.

„Ve~ito je pitawe da li se mogu prepoznati znaci ili ne{to {to upu}uje na to da se radi o srcu, i da preti rizik da se ne{to dogodi. Da, uglavnom po stoje znaci. Oni se odnose na ka rakteristi~ne tegobe, simptome, koje svaki ~ovek koji ih oseti,

Doma}a kujna

mora da bude upozoren, da ne{to treba da preduzme“, ka`e Risti}.

Poja{wava da su znaci koji upozoravaju da se radi o srcu bol, odnosno teskoba, pritisak, ste zawe u sredogru|u.

„Kada pacijent pokazuje prstom da ga boli jedno mesto, to lekara smiruje, jer to nije to. Ali, ako on poka`e {akom i ka`e: ‘Na sredi ni grudi imam bol i stezawe, kao da mi je neko seo’, to je znak koji mi prepoznajemo kao stenokardi ja. To je bol ispod grudne kosti i ne{to {to upu}uje na srce“, ka`e on.

Ukoliko se bol {iri prema levom ramenu, spu{ta niz ruku, prostire se prema vratu, bradi, to je tipi~an anginozni bol koji upu}uje da ne{to nije u redu sa srcem.

Risti} ukazuje da se infarkt doga|a i da prethodno nije bilo nikakve opomene i nikakvih zdravstvenih problema.

Poja{wava da angina pek toris i infarkt predstavqaju zavr{nicu koronarne bolesti,

i da postoje rizikofaktori koji uti~u na to. Kao jedan od glavnih uzro~nika iznenadnih infarkta navodi dijabetes, jer povi{ena {e}er uti~e na recep tore za bol u qudskom organiz mu i dovodi da nema opomene pre nego {to padne.

„Kako godine idu, kako ~ovek stari, ulazi u {ezdesete, sedam desete, bol koji se je pojavio u po ~etku nije tako jak i sna`an, ali vremenom postaje sve du`i, i upu}uje da se radi ne{to ozbiqno. Da li je on u toj fazi, mi kao le kari koji dijagnostikujemo o ~emu se radi, zovemo stabilni oblik angine pektoris. Kako vreme pro lazi, taj bol po~iwe sve ~e{}e da se javqa“, upozorava Risti}.

Preporu~uje da ako neko u svo joj bliskoj porodici ima nekog ko je preminuo u pedesetoj ili {ez desetoj, ima apsolutno genetsko optere}ewe koje mo`e da dovede iznenada i bez najave – do infar kta.

Obja{wava da mo`e da se pre dupredi zna~aj genetskog faktora

ukoliko ostale faktore poku{a mo da izostavimo.

„Uzmimo da imamo tri mladi}a od 20 godina. Dvojica pu{e, tre}i ne. Sva trojica imaju ge netsko optere}ewe, odnosno da je u porodici umro neko u pedese toj i {ezdesetoj godini. Ako ovaj koji pu{i dve pakle, nastavi da to radi i slede}ih deset godina, onda }e wemu proces arteroskle roze u koronarnim krvnim sudo vima da ide mnogo gore nego kod onog koji pu{i mawe, a pogotovo kod onog koji ne pu{i“, ka`e on.

Upozorava da „mladi qudi itekako mogu da iznenada do`ive infarkt, a da toga nisu svesni, ako nisu preduzeli odgovaraju}e

mere,

Otkriva da ima mnogo vi{e mladih qudi koji dolaze na pre gled srca, nego {to je biilo ra nije, i koji sa po 25 ili 30 godina imaju poreme}aj sr~anog ritma, ili imaju druge tekobe, pa za kqu~uje da korona mo`e da uti~e i na srce.

„Moj utisak je da je korona na padala i sr~ani mi{i} i dovodi la do promena koje su se za mnoge qude zavr{ile fatalno. Zato bi svi qudi koji su imali koronu trebalo da urade detaqni kardi olo{ki pregled“, zakqu~uje Ri sti}. M. T.

Namirnice koje imaju pozitivan efekat na vid

RECEPT

Oduvek se konzumirawe {argarepe sma tralo dobrim za vid, ali ona nije jedina na mirnica sa takvim efektom.

Neke namirnice }e zbog svojih vitamina i minerala imati poseban uticaj na vid i tre balo bi ih uvrstiti u svakodnevne obroke.

Toj grupi pripadaju namirnice koje sa dr`e omega-3 masne kiseline, lutein, cink, vitamine C i E.

Namirnicama u kojima ima najvi{e ovih vitamina i minerala: CRVENA PAPRIKA

PIRINA^ SA PE^URKAMA

I POVR]EM

POTREBNO JE:

n 6 pe~uraka, 5 krompira n 1 {oqa od 2 dl pirin~a n 1 glavica crnog luka n 1 {argarepa, 1 {tap celera n 1 ka{ika suvog biqnog za ~ina n 1 ka{i~ica bibera n 1/3 ka{i~ice qute tucane paprike n 1/2 ka{ika slatke mlevene paprike n 2 ka{ike seckanog per{una n 5 dl vode, malo soli

PRIPREMA:

Na malo uqa propr`i te seckani crni luk, celer i {argarepu dok malo ne omek{aju. Dodajte pe~urke ise~ene na listi}e i jo{ malo propr`ite dok ne omek{aju.

Zatim dodajte kockice krompira i pr`ite jo{ koji minut, pa dodajte suvi biqni za~in, tucanu papriku, biber i so. U sve to dodajte pirina~ i slatku papriku, pa zalijte vodom. Na kraju dodajte sec kani per{un i prome{ajte.

Pecite na 180 stepeni dok voda ne ispari, a pirina~ ne bude gotov.

Crvena paprika sadr`i puno vitamina C koji je dobar za krvne sudove u o~ima. Osim u paprici, vitamina C ima i u limunu, grejpu, kiviju, {ipku, i karfiolu.

Va`no je da se sve ove namirnice jedu sirove jer se predugom termi~kom obradom na previsokim temperaturama wihova delo tvornost mo`e smawiti.

ZELENO LISNATO POVR]E

Keq, spana}, ali i brokoli, prokeq, ze

lena salata, kukuruz i gra{ak sadr`e lute in i zeaksantin koji su antioksidansi, a koji poboq{avaju vid i spre~avaju pojavu bolesti oka. Ova dva antioksidansa se nalaze i u vo}u, ali i u `umancima.

POVR]E BOGATO BETA KAROTENOM

Ovoj grupi pripadaju {argarepa, batat, breskve i diwa. Beta karoten je va`an za

no}ni vid, odnosno za prilago|avawe o~iju na tamu.

PASUQ I MAHUNARKE

Osim brojnih drugih prednosti, pasuq i mahunarke }e jednako tako pomo}i o~ima da se prilagode mraku. Ovoj grupi pripadaju skoro sve vrste pasuqa, so~iva i leblebije.

LOSOS I TUWEVINA

Losos, tuwevina, sardine i druge masne ribe su bogate omega 3 – masnim kiselinama koje {tite o~i od pojave glaukoma, odnosno do stawa koje o{te}uje o~ni nerv, a ako se ne tretira mo`e da dovede i do slepila.

ORA[ASTI PLODOVI I SEMENKE

Osim riba i ora{asti plodovi sadr`e omega – 3 masne kiseline, kao i vitamin E koji {titi o~i od bolesti koje nastaju kao po sledica starewa oka.

Osim ora{astih plodova i odre|ene se menke imaju iste sastojke, a toj grupi pripa daju ~ia semenke, semenke lana i semenke konopqe.

Mnogo koristi koje ima ~aj od brusnice

Bubrezi su zadu`eni za izbacivawe tok sina, odr`avawe pH vrednosti krvi, balan sirawe elektrolita i proizvodwa odre|e nih hormona.

Kao takvi, vrlo su va`ni za pravilno funkcionisawe celog organizma. O wihovom zdravqu je posebno potrebno voditi ra~una. Kako biste spre~ili nastanak ili pomogli u izbacivawu ve} formiranog kamena u bu bregu, ~aj od brusnice je od izuzetne pomo}i.

Brusnica je bogata antioksidansima, vi

taminom C i vlaknima, a upravo zbog bogatog sastava vrlo je mo}na u le~ewu velikog bro ja zdravstvenih tegoba. Ova biqka sadr`i i urzolinsku kiselinu koja ima neverovatna protivupalna svojstva.

Brusnica poti~e iz Severne Amerike, a najlekoviti deo biqke su bobice. Slatko je kiselog ukusa i deo je tradicionalne medi cine ve} decenijama.

Kao {to smo ve} spomenuli, ~aj od brusni

ce, poma`e u za{titi zdravqa bubrega, ali i izbacivawu kamena, a evo koja jo{ lekovita svojstva ima: Sve`a brusnica, kao i ~aj se koristi u prevenciji i le~ewu svih vrsta bakterija urinarnog trakta.

Odli~an je laktasiv, poma`e u varewu, stabilizuje rad digestivnog trakta.

Dobro se pokazala u prevenciji i le~ewu gonoreje, artritisa, reumatizma.

Pogoduje dijabeti~arima, jer reguli{e nivo {e}era u krvi.

^uva zdravqe jetre, a redovnom primenom podsti~e se izbacivawe nakupqenih toksi na. Le~i infekcije ko`e, o~iju i generalno je dobra u le~ewu bakterija i gqivica.

Pospe{uje zdravqe kardiovaskularnog sistema.

ako imaju izra`en genetski faktor u vezi sa porodi~nim pri likama“.

Dovoqna je samo jedna {oqa ~aja dnevno da bi va{ organizam bio zdraviji

Skandinavka 1: VODORAVNO M, EH, TA, V[, UTO, BAKALARI, NOB, SURINAMAC, L, SANTA ANA, ALI, ANDANTINO, OK, BARTOLOMEJ, DANICA MAKSIMOVI], E, ELENIJAK, OL, VC, AL, LANG, VIRUSI, KIOSCI, AVIONAL, L, JA, LUES, KANTA ZA SME]E, SILVA

Skandinavka 2: VODORAVNO J, M, RAN, AV, ROVCI, UJESTI SE, ROV, MANAU[ANKA, A, NABRANO, TRN, JADRANOVO, AA, BOJAN KRI@AJ, KENTAUR, NLO, JOSIP BROZ, @ARGON, UQE[ARE, DANKIWA, VO, NAJT, ZORIMIR, ESTAR, E, MARINA ]OSI], TUCE

Ukr{tenica: VODORAVNO

JOSIP, RQ, KC, PD, AD, LAKOUMAN, ER, SAT, KOMBAJNERI, T, SALCBURG, LUB, RI, PAKO[TANE, L, EMA, RAIKONEN, E, BERNARDINAC, DR

sovnik - Voza~ kombajna (mn.), 4. Oznaka za tonu - Grad u Austriji - Zadwi deo cipele, 5. Japanska kopnena miqa - Mesto u Dalmaciji - Oznaka za litar, 6. Engleska glumica Tompson - Finski voza~ „Formule Jedan“, Kimi - Oznaka za energiju, 7. Vrsta krupnog psa - Doktor (skr.).

USPRAVNO: 1. Vrsta ptice grabqivice, 2. Sve~ana pesma - Naziv, 3. Simbol sumpora - Teniski savez (skr.) - Simbol argona, 4. Auto-oznaka za IzraelAutonomna pokrajina (skr.) - Oznaka za neper, 5. Vrsta morske ribe, 6. Onaj koji se kocka, 7. Zako{eni pravougaonik, 8. Mesto u Hercegovini kod Mostara, 9. Ma|arsko mu{ko ime, 10. Jelo od jaja, 11. Ameri~ka tvstanica - Teniska mre`ica, 12. Ameri~ka glumica Barkin, 13. Dr`ava u Ju`noj Americi - Dama u {ahu (skr.), 14. Fudbaler koji dribla.

NEKWI@EVNI GOVOR NAFTNA INDUSTRIJASRBIJE AMERI^KO INDIJAN. PLEME

@ARGON, VO,

Najdu`a godina

u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46.

godine pre nove ere

Rimski imperator Julije Ce zar pozvao je iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar. Rimqani su znali da godina traje 6 sati du`e od 365 dana, ali su do tada koristili kalen dar bez prestupnih godina. Zbog vi{ka se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije do dao u 46. godinu, a potom uveo da se svake ~etvrte godine na fe bruar dodaje jo{ jedan dan, kako ne bi nastajala razlika.

Posle ove julijanske re forme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prole}ne rav nodnevice su bili uskla|eni sa Sun~evim kretawem. Posle ove bilo je jo{ nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i pode la na dane u nedeqi.

Kako se astronomija daqe ra zvijala, izra~unato je da Sun~e va godina ne traje 365 dana i 6

Zbog ~ega godina ima ba{ 365 dana?

DANI KOJI SU NESTALI IZ KALENDARA:

Slavenski cendru{tvo ^aGrad u miqa gluOzSve~asavez IzraelVrsta pravoMatvBar(skr.),

sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kra}e). Zato se od vremena Julija Cezara, do 1582. godine, bilo nakupilo de set dana razlike.

Po{to je precizan dan pro le}ne ravnodnevice presudan za odre|ivawe datuma hri{}anskog Uskrsa (koji se odre|u je kao prva nedeqa posle punog Meseca koji pada na ili posle prole}ne ravnodnevice), papa Gregorije 13 je odlu~io da izme ni dotada{wi julijanski kalen dar.

Reformu je izvr{io jezuit ski matemati~ar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka ~etvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine po~etka stole}a (1700, 1800, 1900) preska~u kao prestupne tri puta, a da svaka ~etiristota godina i daqe bude prestupna.

Zbog toga se sa vekovima ra zlika izme|u julijanskog i gre gorijanskog kalendara pove}ala na 13 dana. No, deset dana koji su papskom odlukom izba~eni iz 1582. godine ostali su jedini datumi koji se nikad nisu dogo dili. M.

10 najinteresantnijih ~iwenica o slonovima, najve}im kopnenim sisarima

Slonovi predstavqaju najve}eg kopne nog sisara koji se usled krivolova na{ao na rubu opstanka. Prema nekim procenama 1980. godine na afri~kom kontinentu je `ivelo oko 1,2 miliona slonova, me|u tim, za svega par decenija taj broj je spao na 350.000 jedinki.

Ovo su neke od zanimqivosti o wima koje neke mo`da niste znali:

1. VEOMA SU DUGOVE^NI

O~ekivani `ivotni vek slona u divqini je oko 70 godina, dok je najstariji slon na svetu u zato~eni{tvu do`iveo 86 godina. Sa 12 godina, `enke dosti`u re produktivnu zrelost nakon ~ega dobijaju mlade u proseku na svake ~etiri godine. S druge strane, mu`jaci u tom uzrastu se osamostaquju i napu{taju stado.

2. NAJDU@I GESTACIJSKI PERIOD

Period gestacije kod `enki slona je najdu`i u `ivotiwskom svetu. Trudno}a traje ta~no 22 meseca, nakon ~ega na svet dolazi beba koja te`i oko 90 kilograma i dosti`e visinu od jednog metra. Majke slonice doje svoje mlade naredne ~etiri godine, iako oko prve godine oni po~iwu da dodaju me|u svoje mle~ne obroke i biqke.

3. U ZAJEDNICI SLONOVA

VLADA MATRIJARHAT

@enke slonova `ive u grupama sa srodni~kim vezama od po 15 jedinki. Wih predvodi matrijarh, koji je obi~no najsta riji `enski ~lan u zajednici i odlu~uje kuda }e se stado kretati. Po{to sa 12 godina dosti`u reproduktivnu zrelost, mu`jaci se odvajaju od mati~ne grupe i pridru`uju se grupama sa slonovima istog pola.

4. KADA ISTRO[E ZUBE UMIRU

Da bi pre`iveli, odrasli slonovi moraju da unesu oko 135 kilograma hrane svakog dana: korewe, travu, vo}e i koru

drve}a. Kako bi to postigli oni putuju na velike udaqenosti i do 8 sati dnevno u potrazi za hranom. Ipak, wihovi zubi nisu ve~ni i sa godinama tro{e sekuti}e, zbog ~ega ne mogu da `va}u hranu pa na kraju umiru od gladi.

5. SURLA KAO CISTERNA

Odrasli slon mo`e da popije do 160 litara vode na dnevnom nivou. Ali, osim {to piju, slonovi tako|e mogu da plivaju u vodi i da koriste svoju surlu kao cev za rowewe - uz pomo} we di{u dok rone. Unutar we, odrasli azijski slon mo`e da zadr`i i do 8,5 litara vode.

6. SLONOVI POKAZUJU EMPATIJU

Wihov mozak mo`e da dostigne te`i nu od 5 kilograma, {to je ujedno i rekod u `ivotiwskom svetu. U stvari, oni ima ju 3 puta vi{e neurona od qudi, a do kazano je kako mogu pokazati odre|ene obrsace pona{awa i simptome posttra umatskog sindroma i depresije. Tako|e,

mogu biti neverovatno empati~ni prema drugim jedinkama svoje vrste, ali i sve sni kada trebaju da uzbune krdo usled opasnosti.

7. SLONOVI SU NO]NE PTICE

Interesantan podatak je da oni spa vaju u proseku 2 ili 3 sata dnevno. Najza nimqivije je {to to rade stoje}i a pone kad se oslawaju i na drvo ili se uz pomo} surle pridr`avaju za granu. Obi~no ne le`e, jer na taj na~in mogu da o{tetite unutra{we organe, ~ak i da izazovu zastoj u radu srca.

8. SLONOVI SE ZAISTA PLA[E SITNIH @IVOTIWA

Slonovi se uprkos svojoj veli~ini, pla{e bi}a mnogo mawih od wih. Kao {to su na primer p~ele, koje neki farmeri koriste da za{tite svoje useve od wih. Drugi primer su mravi, koje izbegavaju da im ne bi u{li u surlu jer je puna nervnih zavr{etaka.

9. WIHOVE KQOVE EVOLUIRAJU

T.

Tokom 2018. godine je prime}eno kako se neki slonovi ra|aju bez kqova, {to je veoma zaintrigiralo nau~nike. Nakon ana liza oni su otkrili da je evolucija dala biolo{ku prednost slonovima Gorongosa koji ne razvijaju kqove - najverovatnije zbog krivolova. U me|uvremenu je utvr|eno da ovaj trend nije ograni~en samo na Mo zambik, ve} i na druge zemqe koje se suo~a vaju sa visokom stopom kriolova.

10. MISTERIJA KOMUNIKACIJE

Slonovi mogu da komuniciraju na mnogo razli~itih na~ina, istra`ivawe sa Uni verziteta Oksford iz 2014. godine navo di da zvuk koji ispu{taju iz surle mo`e da ima razli~ite frekvencije u zavisnosti od toga da li `ele da upozore na pretwu ili je neka druga stvar u pitawu. Tako|e, nau~nici posledwih godina poku{ava ju da utvrde da li preko stopala ose}aju vibracije i na taj na~in komuniciraju sa drugim krdima. S. G.

ANA,

Spu{tena je zavesa na klupsku jesen. Vreme je za Mundijal. Me|utim, pre nego {to se skroz okrenemo najbitnijem doga|a ju u godini vreme je da se svode ra~uni.

U slu~aju Crvene zvezde prvi deo se zone bio je poput EKG-a, gore-dole, i tako svih pet meseci. Bilo je velikih uspona i padova, razo~arawa, dobrih trenutaka, ali i promena u igra~kom i stru~nom ka dru. Ukratko, turbulentni meseci su iza crveno-belih, iako je bura na "Marakani" skoro stalni stanovnik kada se pogleda koliko te{ka je sezona i kakvi su ciqevi – najvi{i mogu}i.

Pa da krenemo u detaqan osvrt svega {to se de{avalo...

PO^ETAK POD MASKOM

Rekli smo da su ciqevi izuzetno vi soki, a to zna~i da je Liga {ampiona bila glavni ciq u trenutku kada je Zvezda ima la skoro pa brisan put zbog uloge nosioca, ali i dobrog `reba.

Uporedo sa odli~nim startom u prven stvu, za razliku od godinu dana ranije, Cr vena zvezda je pregazila jermenski Pjunik ukupnim rezultatom 7:0 na krilima najsku pqeg poja~awa u klupskoj istoriji Osmana Bukarija (tri miliona evra pla}en Gentu). Uporedo je blistao Kings Kangva, jo{ je dan novajlija, ali u superliga{kim me~e vima u kojima je Zvezda bila dominantna (Radni~ki Ni{ 4:0, Kolubara 5:0, Mladost Lu~ani 2:1, Radnik 6:0, Vo`dovac 5:0).

U tom trenutku tada{wi trener Dejan Stankovi} nije imao pravu sliku u snagu tima, odnosno nekoliko nedostataka, koje }e tek kasnije da se otkriju, a mo`da bi to ranije bio slu~aj da se nisu odlo`ili te`i superliga{ki testovi sa Vojvodinom i ^ukari~kim.

Zvezda je delovala ubedqivo i mo}no, a onda je na red do{ao posledwi stepe nik pred elitom zvani Makabi iz Haife. Stankovi} tim je izgoreo pod teretom i ve likih o~ekivawa u ko`i velikog favori ta. Prvo je naivno izgubio u Izraelu posle preokreta (3:2) u drugom poluvremenu, da bi do`iveo potpuni brodolom u Beogradu.

Imao je 2:0 i Ligu {ampiona u xepu, a onda je usledio neobja{wiv pad koncen tracije. Gre{ka Gelora Kange i lo{e po stavqawe Milana Borjana kod primqenog gola sa 30 metara potpuno je promenio tok sekund pre odlaska na poluvreme. U na stavku je Zvezda bila anemi~na, istro{e na, a rezultat svega toga je nespretan autogol Milana Pavkova u 90. minutu na opro{taju od Zvezdinog dresa.

Bio je to trenutak razo~arawa na "Ma rakani" sli~an poput onih sa Bordoom, Strazburom, "starim" Kelnom. I preko wega nije mogao da pre|e Stankovi}, pod neo je ostavku i prepustio mesto Milo{u Milojevi}u.

ERA MILO[A MILOJEVI]A

I O@IVQAVAWE "PACIJENTA"

U danu kada je `reb poslao Zvezdu u najte`u grupu Lige Evrope sa Monakom, Trabzonom i Ferencvaro{om, postavqen je Milojevi} na mesto trenera. ^ovek koji je godinu dana pre toga bio pomo}nik Stan

trenutku.

Milojevi} je debitovao te{kom po bedom nad Javorom (4:1) u me~u u kojem se mu~ila, a onda su usledili remiji sa TSCom i Partizanom sa po 1:1, a potom i nesre}an poraz od Monaka (0:1) po ~emu se vide lo s kakavim se izazovom susreo. [ok te rapija je morala da potraje.

Izlaz iz krize nije mogao da se nasluti ni posle Trabzona, gde je Zvezda odigrala jednu od najgorih utakmica posledwih go dina, {to poraz od 2:1 nije najboqe ocrtao. Me|utim, ba{ od tada je usledio zaokret.

Upravo je posle Crnog mora Milojevi} uspeo da okrene poquqali brod u pravom smeru, izvadiv{i ga iz nemirnih voda. Usledio je niz od pet uzastopnih pobeda, me|u kojima je bila ona najzna~anija nad Ferencvaro{om (4:1) u Beogradu. Zvezdine {anse za prolaz iz grupe su o`ivele, ali je falio "brejk" u Budimpe{ti da bi mogla potpuno da se vrati u trku.

Ipak, nije uspela. Fradi je u ~udnom me~u slavio 2:1, ~ime je prekinuo seriju pobeda crveno-belih.

KNE@EVINA NIJE ZA VA\EWE

Kako su pobede dolazile tako su rasli igra i samopouzdawe Crvene zvezde, ali se do{lo do toga da u posledwem kolu sama odlu~uje o ostanku u Evropi. Me|u tim, rival je bio najte`i mogu}i ove sezo ne – Monako u Kne`evini.

Tiwala je nada u veliko iznena|ewe u Francuskoj, gde Zvezda tradicionalno prolazi lo{e.

Monako je pokazao snagu, Zvezda primi la ~etiri gola i kao posledwa zavr{ila evropsku pri~u. Ispala je ranije iz Lige Evrope kao nijednom u prethodna ~etiri puta u tom takmi~ewu.

Me|utim, melem na ranu stigao je, neo ~ekivano, iz kom{iluka. Partizan je do zvolio sebi dva kiksa u Humskoj (Javor 3:3, Spartak 0:1) i razlika izme|u ve~itih posle prvog dela sezone iznosi ogromnih 10 bodova.

Iz tog razloga Crvena zvezda odlazi na pauzu zadvoqna jer je titula na dohvat ruke, samim tim i mesto u eliti koje dono si oko 25 miliona evra. Ali iz cele polu sezone mora}e da nau~i lekciju koja glasi da se gre{ke u Evropi i te kako ka`wavaju. [TA NA PROLE]E?

Posledwi pasus slu`i}e Crvenoj zvez di da se polako sprema za ono {to je izve sno ~eka u eliti. Koliko god da se slu`imo teorijom, jasno je da u srpskom fudbalu ra zlika od 10 bodova jako velika, verovatno duplo vi{a ako se uporedi sa najja~im li gama Evrope.

Zato iz redova novog-starog {ampiona moraju da po~nu sa pravqewem tima za elitu, odnosno uno{ewem sve`e krvi kako su i najavili. Takav zadatak poveren je {efu skauting slu`be Marku Marinu, ne}e biti nikako lak, ali }e morati ve} od zime da se napravi rez zajedno sa {efo vima Mitrom Mrkelom i Zvezdanom Terzi}em, a uz pristanak Milojevi}a. N. R.

PARTIZANOVA JESEN

Pro{le godine u ovo vreme plus 5, sada minus 10. Dovoqno za zakqu~ak da se ove jeseni u Humskoj de{avalo ne{to veoma lo{e, mnogo gore nego nekih prethodnih sezona, ma koliko ni one ne bile bajne.

Letos je za primarni ciq odre|en prekid petogodi{we dominacije Crvene zvezde, dok je sekundarni bio iskorak na me|unarodnoj sceni kroz plasman u Ligi Evrope, umesto pro{losezonske Lige kon ferencije.

ODLAZAK STANOJEVI]A

I

"DAJ

[TA DA[" NASLEDNIK

Ubrzo po zavr{etku pro{le sezone u kojoj su crno-beli ispustili pet bodova prednosti u odnosu na Zvezdu i ostali bez toliko ~ekane titule, Aleksandar Stano jevi} se povukao sa mesta trenera. Kratak period do po~etka priprema stavio je na ~elnike ogroman pritisak u izboru na slednika. Morali su da delaju ekspresno i „preko no}i“ prona|u re{ewe.

Dvocifreni broj trenera se dovodio u vezu sa Parnim vaqkom. Od Marka Ni koli}a, Vladimira Ivi}a i Slavi{e Jokanovi}a, preko Andree Pirla i Alek sandra Vukovi}a, pa do Darka Milani~a i Sava Milo{evi}a. Ne pamti se kada je lista sa imenima bila du`a. Uzalud.

Kada su ostali bez prvog, drugog, tre}eg, petog, desetog pika, a vreme do starta nove kampawe prakti~no iscurilo, done ta je odluka da se izvu~e „xoker“ iz rukava u vidu Ilije Stolice. Kako se moglo ~uti, iskqu~ivo na insistirawe predsednika Milorada Vu~eli}a je nekada{wi strateg Vo`dovca stavqen na klupu.

REVOLUCIONAR KOJI TO NIJE I ZAKASNELA REAKCIJA

Stolica je na promociji od strane Ilieva predstavqen kao revolucionar u srpskom fudbalu, trener modernih shva tawa, sli~nih Pepu Gvardioli, koji }e Partizanu doneti sve ono za ~ime su na vija~i ~eznuli - kvalitetne igre i dobre rezultate.

Pod tepih su gurnute (u najmawu ruku) ne tako sjajne epizode u Vojvodini, Olim piji i mladoj reprezentaciji Srbije, ma koliko one bile uslovqene i nekim „spo qnim“ faktorima.

Ipak, prebrzo je ono {to se guralo pod tepih po~elo da isplivava na povr{inu. I donelo je pora`avaju}u spoznaju.

Odlazak dvocifrenog broja igra~a - od kojih su neki kod Stanojevi}a bili i no sioci, poput Milo{a Joji}a, Nemawe Mi leti}a, Lazara Markovi}a i Aleksandra Miqkovi}a - i ka{wewe sa anga`ovawem wihovih zamena, doveli su do toga da Par tizan po~etak prvenstva do~eka potpuno nespreman i neuigran.

A kada je tako kiks vas sa~eka iza vra ta. I tu ne poma`e ni naizgled dominan tnu uvertiru kroz trijumf nad Javorom u Ivawici (4:0).

Odlazak na ni{ki ^air u drugom kolu ogolio je sve probleme crno-belih. Spa sen bod iz penala u dubokoj nadoknadi (3:3) najavio je po~etak kraja Stolice na

klupi.

Stolici je uru~en otkaz 11. avgusta. I sve to po{to je prethodno klub napustio sportski direktor Iliev. Revoltiran de{avawima i, kako se moglo ~uti, pre dugom i neosnovanom podr{kom dota da{wem treneru od strane predsednika Vu~eli}a, nekada{wi napada~ je re{io da prvi napusti brod koji tone.

PETRI]EVA ERA

Umesto Ilieva, sportski direktor je postao Ivica Kraq, a Stolicu je zamenio Gordan Petri}.

Samo jedan me~, protiv Mladosti GAT, imao je Petri} pre nego {to je usledilo ono „biti ili ne biti“ za Evropu u vidu plej-of dvome~a protiv malte{kog Ha mruna.

Uz mawe ili vi{e muke, crno-beli su izborili prolaz u grupnu fazu Lige kon ferencije i spre~ili totalnu kataklizmu od sezone pre nego {to je jesen i kalen darski po~ela.

Na gurku je Parni vaqak i{ao po vo|stvom Petri}a u uvodnih nekoliko me~eva, pre nego {to je kona~no upalio. Tamo gde je bilo i najpotrebnije - u Ve~i tom derbiju. Sjajnu predstavu je Partizan prikazao u okr{aju sa najve}im rivalom, ne ra~unaju}i uvodnih pola sata. Na kraju bio i bli`i trijumfu, ali je me~ okon~an remijem 1:1.

PERIOD KOJI JE PROBUDIO NADU

Ako izuzmemo kiks kakav se vi|a jed nom u deset ili vi{e godina - poraz od drugoliga{a Radni~kog iz Sremske Mi trovice na startu Kupa Srbije - Partizan je od po~etka septembra do pred kraj okto bra imao fantasti~an period.

Re|ale su se dominante pobede sa po ~etiri i vi{e golova razlike u ligi. Po sle skoro 100 dana crno-beli su se vra tili u status prvog pratioca Zvezde i primakli se na podno{qivih pet poena zaostatka.

BAJKA BEZ SRE]NOG KRAJA

Sve ono lepo {to je pisano tokom sep tembra i ve}im delom oktobra, i`vrqano je u proteklih dvadesetak dana.

Kako se jesewi deo sezone bli`i kra ju, tako je let postajao pad koji nije mogao biti zaustavqen. Neuspeli poku{aji da se tim zadr`i na visini do odlaska na veliku pauzu rezultirali su prosipawem svega dobrog {to je napravqeno.

Fizi~ki i psihi~ki izmorena ekipa ponovo je upala u ono neprepoznatqivo stawe sa po~etka sezone. Kao posledica toga, dogodio se remi sa Javorom (3:3), pa nedugo zatim i poraz od suboti~kog Spar taka (0:1).

Dva ogromna kiksa u Humskoj vratili su crno-bele tamo gde su bili pre dolaska Petri}a, pa ih jo{ i dodatno gurnuli na, za ovu sezonu, rekordnih minus 10 u odno su na Zvezdu.

Sa tom razlikom }e Parni vaqak do~e kati drugi deo sezone. Zato se, kada se sve sabere i oduzme, prvi deo mora smatrati izuzetno lo{im. S. G.

kovi}u vratio se na Marakanu u verovatno najgorem mogu}em

ZVEZDA EKSPRESNO PREDSTAVILA IVANOVI]A:

Prvi put su me zvali pre 50 godina

Ko{arka{i klub Crvena zvezda predstavio je novog trenera, nakon {to je sa dosada{wim strategom Vladimirom Jovanovi}em raskinut ugovor.

Na wegovo mesto je stigao Du{ko Ivanovi}, koji je predstavqen u dvorani "Aleksandar Nikoli}".

Iskusni trener je prilikom prvog obra}awa medijima podvuk ao da se nada da }e sa crveno-belima uspeti da napravi rezulta te, kakve je ve} pravio tokom karijere sa drugim timovima, ali i da je svestan da taj proces ne}e biti jednostavan.

- Znam da }e mi biti te{ko, ali mi je zadovoqstvo {to sam do{ao. Verujem da tim mo`e da ima karakter koji su imali sve moje ekipe - pobedni~ki karakter - da znaju da mogu svaki me~ da pobedi - rekao je Ivanovi} i dodao:

- Pre 50 godina je bilo kontakta sa Zvezdom. Sudbina je htela da do|em u Zvezdu.

Ovaj 65-godi{wak ekipu preuzima dok se ona nalazi na za~equ Evrolige, sa samo jednom pobedom u sedam utakmica, a lo{u formu potvrdio je i neo~ekivan poraz od Zadra na doma}em terenu u ABA ligi proteklog vikenda, prvi u {est kola.

Ivanovi} je karijeru po~eo jo{ davne 1993. godine u [vajcar skoj. Reputaciju trofejnog stratega sticao je u Nema~koj, Italiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Francuskoj, Rusiji, Turskoj, ali su mu taj deo `ivota obele`ila tri mandata u Baskoniji, ranije poznatoj kao Taukeramika. Tri puta je sa tim klubom bio prvak u [paniji (2002, 2010. i 2020. godine), posledwi trofej osvojio je sa Lukom Vildo som u timu, koji je sada u crveno-belom taboru.

DU[AN RISTI], IKS FAKTOR "ORLOVA": Neizvesna zavr{nica u "Pioniru" iznedrila novog

Ko{arka{i Srbije su protiv selekcije Turske upisali krucijalnu pobedu u borbi za Mundoba sket rezultatom 77:76, a jedan od junaka utakmi ce bio je Du{an Risti}.

Centar Orlova odigrao je fantasti~nu posledwu ~etvrtinu, tokom koje je ubacio 11 od svojih 16 poena.

Risti} je u momentima kada je Turska preuzela vo|stvo i pretila da me~ okrene na svoju vodenicu ubacio tri vezane troj ke, kojima je pomogao na{em timu da odr`i "glavu iznad vode".

Treba ista}i da je centar Fuenlabra de na ovom susretu van linije 6,75 {utirao perfektinih 4/4, a na pet minuta pre kraja imao je i poene ispod obru~a za 68:70, kada je ispravio svoj proma{aj nakon {uta sa polu distance.

Tako je Risti} odr`ao na{ tim u igri u kri ti~nim momentima, a do kraja su pripomogao i osta taka tima pa je zabele`ena izuzetno va`na pobeda kojom je na{ tim do{ao na prag plasmana na Mun dobasket.

heroja Srbije

Ipak, rola sjanong centra mora se posebno ista}i, a wemu odati priznawe na hrabrosti i mirnoj ruci u dramati~noj zavr{nici. N. R.

SALE PRED MILIONSKIM POTPISOM:

Proslavqeni reprezentati vac i selektor Srbije, Aleksan dar \or|evi}, nalazi se pred promocijom na mestu selektora Kine.

Prethodnih dana najavqiva no je da }e \or|evi} uskoro pot pisati saradwu sa Ko{arka{kim savezom Kine, nakon kvalifika cionih me~eva za Mundobasket u okviru FIBA prozora.

Sada je ovu vest potvrdila i zvani~na novinska agencija Kine

"Sina“, koja isti~e da se ~eka samo potvrda tamo{weg saveza da saradwa bude i ozvani~ena. \or|evi} }e na kormilu ki

neske reprezentacije zameniti kineskog stru~waka Du Fenga, a prema natpisima novinara iz najmnogoqudnije zemqe sveta ne kada{wi selektor Srbije bi no vim ugovorom trebao da inkasira sumu od 1.000.000 dolara.

Posledwi trenerski anga` man \or|evi} je imao u redovima Fenerbah~ea, koji je napustio na kraju prethodne sezone u kojoj je sa istanbulskim klubom osvojio titulu u doma}em {ampionatu.

PO@AREVAC, ORLOVI U FUTSALU POBEDILI NORVE@ANE

U predivnom ambijentu, pred punim tribinama po`areva~ke hale sportova, reprezentacija Srbije u kvalifikacionoj uta kmici savladala je 9. novembra odgovaraju}u selekciju Nor ve{ke sa 5 : 1. Na taj na~in, iza branici selektora Dejana Maje sa, jo{ vi{e su se pribli`ili svom krajwem ciqu, plasmanu na Svetsko prvenstvo u malom fud balu.

Delovali su Orlovi mo}no i svojom igrom koja pleni odu{e vili su sve zaqubqenike u mali fudbal. Na parketu se odvijao pravi fudbalski ples. Pored golova Tomi}a, Lazarevi}a, Ma rinkovi}a, Rosi}a mogli smo da vidimo i par izvrsnih inter vencija golmana Jakova Vuli}a. Nekoliko dana nakon utakmice, u prilici smo da za Srpski Glas svodimo ra~une sa popularnim Jaxom, golmanom reprezentaci je Srbije i kluba “Loznica grad 2018”.

n Kakvi su utisci nakon utakmice ?

- Igrali smo pre mesec dana protiv Norve{ke u Oslu. Pobe dili smo sa 4:2. Ali utakmica je bila neizvesna do samog kraja. Mi smo u{li u taj me~ sa unapred upisanih tri boda, {to u sportu mo`e da predstavqa veliki pro blem. No{eni tim iskustvom, mi smo u ovaj me~ protiv Norve`a na u Po`arevcu u{li odva`nije, ja~e... Od samog po~etka smo bili

boqi rival. Oni su uvodnih par minuta pretili iz prekida i imali par {ansi. Onda smo mi uzeli stvar u svoje ruke i rutin ski smo pobedili. Mislim da je rezultat moga da bude i ubedqi viji. Dakle, apsolutno zaslu`e na pobeda.

n Uskoro, reprezentaciju Srbije o~ekuje naredni kvali fikacioni me~ protiv Francu ske. Kakva su o~ekivawa od te

utakmice ?

- [to se ti~e Francuza, ne poznajem ba{ detaqno istoriju svih dosada{wih me~eva. Ali ono {to znam, to je da smo u po sledwih {est, sedam godina imali dosta prilika da se su sre}emo i do sada ne znamo za negativan rezultat. Oni su na predovali dosta. To je vrlo brza i tehni~ki doterana ekipa... Bi} e i doma}ini. Ali, verujem da

mo`emo da ih pobedimo tamo. Svakako da su me~evi sa wima uvek bili neizvesni i ne sumwam da }e tako biti i ovog puta. Ali nadam se da }emo na kraju upisa ti tri boda i olak{ati sebi put na Svetsko prvenstvo.

n Za tebe je ova utakmica bila zanimqiva, jer si tako re}i nastupao pred publikom tvog rodnog kraja. Da li je bilo treme?

- Publika je bila fenomenal na... Prelepa atmosfera. Ali ta ko|e je i meni bilo prelepo, zato {to se me~ odr`avao u rodnom kraju mog oca. I, posebno drago jer su na tribinama bili alek sandrov~ani. Radovao bih se, ako bi se neki od narednih su sreta opet odr`ao u Po`arevcu, jer hala ispuwava sve uslove. n Uskoro po~iwe Svetsko prvenstvo u Kataru. [ta mo`e mo da o~ekujemo od na{eg naci onalnog tima?

- Kada je re~ o Svetskom pr venstvu koje je pred nama, ja sam prezadovoqan {to uop{te imam priliku da gledam na{u repre zentaciju na smotri najboqih i najve}ih selekcija sveta. Va`no je da se sada svi okupe, da budu u punom broju, svi zdravi. Verujem da se ova reprezentacija mo`e plasirati u narednu fazu. I, {to da ne u neko finale. Sport ski je nadati se. n Poznaje{ li mo`da au stralijski fudbal ?

- Iskreno, evo sada raz mi{qam o australijskom fudba lu... I skoro da ne znam ni{ta. Znam samo za neka imena klubo va. A, {to se ti~e fudbalera, znam da je tamo igrao Milo{ Ninkovi} koji je bio sjajan fud baler. Igrao je za Sidnej. To je otprilike, to {to znam... Daleko je Australija. Voleo bih da jed nog dana mo`da zaigram na au stralijskom tlu.

Da podsetimo, Futsal repre zentacija Srbije odigrala je u Po`arevcu me~ tre}eg kola Gru pe 9 druge runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Strelci za Srbiju bili su Dragan Tomi} u 10, Jovan Lazarevi} u 15, Lazar Marinkovi} u 19, \or|e Rosi} u 30. i Kristofer Moen autogol u 32. minutu. Pogodak za Norve{ku postigao je Sindre Andre Egen u 32. minutu.

Srbija je prva na tabeli sa sedam osvojenih bodova, i ima tri boda vi{e i utakmicu vi{e od drugoplasirane Francuske. Norve{ka je na posledwem, tre} em mestu bez osvojenog boda. Pr voplasirana ekipa u grupi }e obezbediti direktan plasman u tre}u rundu kvalifikacija, dok }e drugoplasirana selekcija plasman u tre}u fazu poku{ati da izbori kao jedna od ~etiri najboqe drugoplasirane ekipe iz svih grupa.

Radomir Stefanovi}

"Orlovi" odleteli po slavu

Fudbalska reprezentacija Srbije je doputovala u Bahrein, gde }e u petak od 16.30 ~asova imati “generalku” sa tamo{wim nacionalnim timom. Zagrevawe za ono pravo... Duel sa stra{nim Brazilom na Svetskom prvenstvu “orlove” o~ekuje 24. novembra.

Dakle, sleteli su “orlovi” u Persijski zaliv, a posle kon trolnog me~a sa selekcijom samo }e da skoknu preko puta - do Ka tara i wegovog glavnog grada Dohe. Tamo je baza najve}e smotre fudbala na planeti. Istorijske.

Sve se de{ava i jednom gradu, a prvi put ikada termin za Mun dijal je zimski. Novembar i de cembar. Fudbaleri }e pravo iz teku}ih {ampionata da se bace u bitke Prvenstva sveta. Vide} emo kako }e to izgledati, ali obe}ava da }e, ako ni{ta drugo zbog forme koja je na vrhuncu, sve pucati od igre...

Ekspedicija Srbije se, dote rana od glave do pete u moder na odela, otisnula put Maname ispra}ena velikim o~ekivawi ma javnosti. Bez obzira na to, nije bilo pompeznog opro{taja, niti izjava reprezentativaca, izuzev onih selektora Stojkovi} a u ponedeqak.

Piksi je bio prili~no uz dr`an, nije `eleo da otkriva karte, utisak je da je `eleo da na{ nacionalni tim {to skro mnije ode na Svetsko prvenstvo.

To, naravno, ne zna~i da “orlovi” imaju turisti~ki plan. Ne, na vikli su nas na odli~ne partije u posledwe vreme, koje su i te kako ispra}ene rezultatima. Po sle plasmana u velikom stilu na Mundijal, usledio je i prolaz u elitnu A diviziju Lige nacija.

Raste na{ tim permanentno, a sa wim i samopouzdawe repre zentativaca. Mnogi su nas svet ski mediji i poznati fudbaleri nazvali takozvanim trojanskim kowem, ekipom koja bi iz pri krajka mogla da pomrsi ra~une mnogima. Vera postoji, energija se ose}a, uostalom u jednom od intervjua Dragan Stojkovi} je po ru~io da sawa polufinale.

Nisam vidovwak. Nikada se nisam bavio prognozama. Tu sam tanak. Ono {to mogu sa si gurno{}u da tvrdim, u}i }emo u najve}e takmi~ewe motivisani do daske. Verujem da je do sada na{ narod ukapirao na{u posve} enost. Uostalom, o tome svedo~e dela. Rezultat je jedino merilo uspeha. Imali smo ga, zar ne?

Piksijev govor raspalio ma{tu, miri{u neka dobra vremena

Smireno, stalo`eno, poput mudraca sa dalekog istoka, sa me{avinom suludog samopouzdawa prirodno uro|enog qudima ro|enim na Balkanu koje je onako le`er no i {mekerski plasirao u svakoj re~i, Dragan Stojkovi} Piksi je doveo naciju do potpune ekstaze.

Pola samuraj, pola „ne mo`e nam niko ni{ta, ja~i smo od sudbine“, Piksi je u maestralnom govoru pred odlazak na put u Katar uspeo da spusti loptu, umiri je u mestu, a onda nakon finte kao devedesete protiv [panije na Svetskom prvenstvu u Italiji zatrese mre`u i usija atmosferu i veru u ekipu koju je strpqivo pratio i skupqao po svetu umesto onog orla iz re klame.

A ton smiren, nekako narkotiziraju}i dok izlaze re~i od kojih krv vri, a stre pwa zbog povrede najve}eg sina naroda i narodnosti novijeg doba Aleksandra Mi trovi}a prelazi u nadu i `equ da i sami krenemo u neki rat.

„On }e i}i na Mundijal i bez noge, mo`emo i glavu da mu skratimo, ali }emo ga opet voditi. On }e i}i makar i bez noge, mo`da igra i bez jedne noge, {to da ne budemo jedinstveni u svetu da igramo sa

Nikad u istoriji fudbala jedan klub nije poslao vi{e fudbalera na Svetsko prvenstvo

^ak 832 igra~a krenula su put Katara u okviru 32 reprezenta cije koje }e se takmi~iti za titulu prvaka sveta.

Selektori su uspeli da proguraju inicijativu da spisak bude pro{iren sa 23 na 26 igra~a.

Ciq je da pro|emo grupu. Verujem duboko da to mo`emo da ostva rimo. A, ne{to vi{e? Super ako do|e do toga... Ja recimo sawam polufinale. Reprezentacija je ne{to uzvi{eno. I ova grupa mo maka, kao {to ste svi videli, do posledwe kapi znoja ginula je na terenu na svakom me~u. To poka zuje i wihov karakter, zapravo karakter celog tima. Ova grupa je neki vrhunski rok bend. Em dobro svira, em dobro ple{e, em podi`e svima raspolo`ewe. Mi lina je raditi sa wima.

Posle Brazilaca, o~ekuje nas duel sa prili~no nepoznatom selekcijom Kameruna, a onda, za kraj grupne faze, verovatno i od lu~uju}a utakmica - protiv [vaj carske. Du`nika sa Mundijala u Rusiji. Verujemo da }e “orlovi” svakako biti pravi na Mundijalu u Kataru. On bi mogao da bude za wih poqe snova. Predugo ~ekamo na zna~ajni uspeh.

Ose}amo da je sada momenat. I da su “orlovi” odleteli po slavu... N. R.

Dosada{wi rekorder je bio Man~ester siti koji je poslao 16 igra~a na Mundijal u Rusiji 2018. godine, a sada je novi rekorder Bajern iz Minhena.

Bavarci imaju ~ak 17 fudbalera na Mundijalu, a najvi{e ih ima u redovima Nema~ke.

Sedmorica nose dres reprezentacije Nema~ke: Manuel Nojer, Xo{ua Kimih, Leon Gorecka, Ser` Gnabri, Tomas Miler, Liroj

Siti jo{ jednom ima 16 igra~a na prvenstvu, ba{ kao i Barse lona. Slede}i tim je Al-Sad sa 15 gira~a, od kojih 13 nastupa za

Zatim sledi Man~ester junajted sa 14, dok Real Madrid ima 13 igra~a.

igra~em sa jednom nogom. Mnogi igra~i ne bi bili, on je takav mentalitet“, objasnio je slikovito Piksi.

„Ko }e dati gol, Mitrogol, Mitrogol“, ponovo odjekuju sti hovi mundijalskog hita dok za mi{qamo Mitra kako ga daje bez noge i glave, uz veru da ni wega ni nas ne mo`e ni{ta da spre~i na putu do krova sveta.

A, Piksi je dok su se slike u glavi re|ale nastavio da dribla u svom stilu i di`e publiku na noge kao nekad na terenu.

Pri~ao je o ambicijama i {ansama, i doktorski skidao pritisak sa igra~a, daju}i do znawa i wima i nama, da iza svega toga toga stoji vera ko planina ve lika, i da nam nadu u ne{to veliko niko ne mo`e oduzeti.

„Ne morate ni{ta, a mo`ete mnogo. Probajte ovo drugo jer nikakav pritisak ne}e imati sa moje strane. Ne verujem da neko mo`e da bude besmrtan, Svetsko pr venstvo nije pitawe `ivota ili smrti, ve} nagrada za sve {to si uradio, {to si pokazao i to na perfektan na~in. [ta je ~ovek bez vere?“.

Nije ni ~udo ona {to su svi igra~i spremni da poginu za selektora ~ak i kada neko na trenutak pomisli da mo`e nekako da mu naudi, kao nedavno kada su

zapretili da ga niko ne dira pred Mundi jal i da }e u slu~aju wegove ostavke mora ti da potra`e drugu ekipu za Katar.

Jer kada Piksi ka`e da ne}emo biti ni~ija vre}a za udarawe i da niko od igra~a nema nikakav pritisak, niti }e ga imati, onda je jasno za{to ga vole i za{to je mogu}e da se preokrene jedan Portugal usred Lisabona.

Zato se uprkos svim verovatno}ama Brazil do~ekuje sa verom u pobedu, a igra~i rastere}eni spremni da igraju „najlak{u utakmicu na prvenstvu“ i na

digravaju se sa „kariokama“ za koje selektor ve} zna u kojem }e sastavu da zaigraju.

„Malo sutra“ poru~io je Pik si da nema predaje u starom do brom srpskom maniru prkosa i inata koji nas je ~esto vodio do neslu}enih visina.

Nisu visine ono {to sada tra`imo iako ih poput Pik sija sawamo, samo ne `elimo o tome da pri~amo. Samo da ko na~no posle skoro ~etvrt veka omiri{emo utakmice u nokaut fazi kad krv prokqu~a, cela zemqa stane na par sati, a u me~u na sve ili ni{ta kona~no prestane da se trese ona Mijatova pre~ka koja sa se vra}a kao no}na mora.

Da kao nekada na terenu, kada je jednom fintom rastu`io ~itavu [paniju, a onda bez pardona stao na crtu Dijegu Maradoni i umalo bio deo velike senzacije uradi to isto kao selektor.

Mo`da je do{lo vreme da i selektor Piksi poput, fudbalera Piksija izvede jo{ jednu magiju. Igra~i su rastere}eni, navija~i nalo`eni, javnost umirena.

„Bi}emo mi dobri, bi}emo dobri, ne mojte da sumwate u to“, poru~io je Piksi za kraj.

Verujemo ti selektore! N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 17. 11. 2022.

Qudi, ve`ite se, kona~no odbrojavawe je po~elo!

Sane i Xamal Musijala. Za Francusku nastupaju Upamekano, Pa var, Koman, Ernandez, za Kamerun ^upo-Moting, za Maroko Ma zraui, za Senegal Mane, za Holandiju Matijas de Liht, za Kanadu Alfonso Dejvis, a za Hrvatsku Josip Stani{i}.

Katar.