Srpski glas 18. april

Tema nedeqe: NOVI BALANS

NA BLISKOM

ISTOKU: Iran, Izrael i ameri~ka (ne)mo}

4

Zajednica: Izlo`ba Mihajla Galovi}a posve}ena Svetom \or|u u Sidneju

Putopis: Top 10 atrakcija za turiste u Beogradu

Dru{tvo:

OSAM DECENIJA

OD KRVAVOG USKRSA: Kako je izgledalo savezni~ko bombardovawe Beograda

25

Riznica:

VLADAR SA NAJVI[E POTOMAKA U EVROPI

Knez Milo{ je imao

{esnaestoro dece i sva su imala tragi~nu sudbinu

Strana 20

Strana 22

Strana

Strana 12

Strana

Strana 15

Napad no`em u crkvi u Sidneju progla{en teroristi~kim aktom

Policija u Australiji saop{tila je da je napad no`em u crkvi u Sidneju verski motivisan „teroristi~ki ~in”, prenosi Bi-BiSi. [esnaestogodi{wi de~ak uhap{en je nakon {to su verski lider, sve{tenik i vernici napadnuti ju~e tokom slu`be u crkvi Hrista dobrog pastira na zapadu Sidneja.

Lokalni mediji prenose da su napadnuti sve{tenik koga su imenovali kao oca Isaka Rojela i verski lider Mar Mari Emanuel. Najmawe ~etiri osobe zadobile su povrede koje nisu opasne po `ivot, saop{teno je iz policije. Australijska policija je uverena da je re~ o verskom ekstremizmu, istraga je jo{ toku, a vlasti do sada nisu navele veroispovest napada~a, navodi Bi-Bi-Si.

Napad se dogodio u Vejkliju, 30 kilometara zapadno od poslovnog centra Sidneja, ju~e u 19.00 ~asova po lokalnom vremenu, u vreme odr`avawa slu`be koja je u`ivo preno{ena onlajn, a tokom incidenta je povre|en i napada~.

Na~elnica policije savezne dr`ave Novog Ju`nog Velsa, Karen Veb izjavila je jutros da su verski lider i sve{tenik podvrgnuti operaciji i da mogu biti „sre}ni {to su `ivi”. Veb je rekla da je tinejxer navodno uputio komentare verskom lideru dok je ovaj prilazio, a koji su bili verski motivisani. Policija veruje da je ciq napada bio zastra{ivawe vernika.

Napada~ je delovao sam i, iako je „poznat policiji”, nije bio ni na kakvoj listi za pra}ewe terorizma. Navodni po~initeq podvrgnut je operaciji nakon {to je zadobio povrede na rukama, a za sada nije jasno da li se sam povredio ili u sukobu s vernicima.

Video snimci napada pro{irili su se dru{tvenim mre`ama, a stotine qudi ubrzo su pohrlile u Asirsku pravoslavnu crkvu, koja se nalazi oko 35 kilometara jugozapadno od centra grada. Tamo se veliki broj qudi sukobio s policijom koja je ~uvala crkvu.

Dva policajca su povre|ena, a uni{teno je i 10 policijskih automobila. Australijski premijer Entoni Albaneze sazvao je hitan sastanak dr`avnih bezbednosnih agencija, nazvav{i napad „uznemiruju}im”. On je pozvao qude da „ne uzimaju zakon u svoje ruke”. ^etvrt Vejkli je sredi{te male hri{}anske asirske zajednice u Sidneju, od kojih su mnogi pobegli od progona i rata u Iraku i Siriji. Biskup Mar Mari Emanuel je popularan, ali izaziva podele me|u ortodoksnom zajednicom, a mnoge wegove propovedi se dele na internetu.

NOVI NAPAD NO@EM U SIDNEJU

Episkop Asirske pravoslavne crkve i tri vernika izbodeni no`em

Napada~ ima svega petnaest godina, masovni protesti ispred crkve i bolnice

Samo nekoliko dana nakon {to je, kako je utvr|eno, napada~ iz Kvinslenda usmrtio no`em {est osoba u tr`nom centru Vestfild u Sidneju, desio se novi napad no`em –opet u Sidneju, ovog puta u Crkvi Hrista Dobrog Pastira u nasequ Vakli na zapadu grada. Prema prvim informacijama, petnaestogodi{wi napada~ nasrnuo je no`em na vladiku Mar Mari Emanuela tokom slu`be u crkvi, u ponedeqak oko 19 ~asova po lokalnom vremenu. Pored wega je ranio jo{ tri vernika.

Na uznemiruju}em snimku koji kru`i dru{tvenim mre`ama, a preuzet je sa jutjub kanala crkve koji je prenosio slu`bu, vidi se kako vladika dr`i propoved u trenutku kad mla|i mu{karac obu~en u crno prilazi i napada ga no`em u predelu lica i vrata. On pada na zemqu dok nekoliko qudi juri ka wemu poku{avaju}i da pomogne. Kamera se zatim pomera.

Portparol hitne pomo}i Novog Ju`nog Velsa izjavio je da su povre|ene jo{ tri osobe – mu{karac 30-ih godina zadobio je vi{e posekotina, mu{karac 20-ih godina zadobio je posekotinu {ake, a mu{karac u 60-im je rawen u ruku. Sve ~etiri `rtve napada su van `ivotne opasnosti. Policija je odmah uhapsila mu{karca, poku{avaju}i istovremeno da kontroli{e haos na mestu doga|aja, gde je okupqena gomila napala policijska vozila. Uhap{eni mu{karac odve-

den je na „neotkrivenu lokaciju”, kako je saop{tila policija, a javnost je pozvana da izbegava to podru~je. Slu`benici policije nastavili su da rade na uspostavqawu reda.

Gradona~elnik Ferfilda Frenk Karboun rekao je da je napad bio stra{an i da razume da su qudi izbezumqeni, ali je tako|e pozvao na smirenost.

„Saose}am sa svima koji su bili svedoci toga, ali pozivam na smirenost. Policija }e raditi svoj posao i molim vas da ne ote`avamo posao policiji”, rekao je Karboun.

Gu`va se formirala i ispred bolnice u Liverpulu gde su raweni nakon napada primqeni na daqe le~ewe.

Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins opisao je scenu kao „uznemiruju}u”. „Primio sam izve{taj od komesara policije i zdravstva Novog Ju`nog Velsa o situaciji. Moje misli i molitve su sa `rtvama i onima koji su prvi odgovorili, koji rade na na{oj bezbednosti”, rekao je Mins.

Kako je istakao, u ovom trenutku je va`no da zajednica ostane mirna i da nastavi da slu{a i deluje prema uputstvima polici-

je i hitnih slu`bi.

Ekipe specijalnih jedinica policije nalaze se na terenu dok identitet napada~a i motiv jo{ ostaju nepoznati javnosti. Ni{ta ne ukazuje na ~iwenicu da su ova dva napada, izvedena u razmaku od nekoliko dana, povezana.

Napadnuti vladika Mar Mari

Emanuel je episkop Asirske pravoslavne crkve. Postao je poznat javnosti u Australiji tokom pandemije kovida 19 jer je bio jedan od malobrojnih koji su se usudili da otvoreno kritikuju restriktivne mere vlade koje su se odnosile na zatvarawe i primoravawe qudi da se vakcini{u. On je, izme|u ostalog, zatvarawe u Sidneju okarakterisao kao „masovno ropstvo”, a za vladu je govorio da qude tretira kao robove. Za sve{tenika je rukopolo`en 2009, a za episkopa 2011. godine. Jutjub kanal Crkve Hrista Dobrog Pastira u kojoj slu`i ~esto slu`be prenosi u`ivo i ima stotine hiqada pratilaca. Naseqe Vakli, kao i op{tina Ferfild, kojoj pripada, sredi{ta su nevelike hri{}anske asirske zajednice u Sidneju, koju ve}inom ~ine izbeglice iz Iraka i Sirije koje su nakon progona ovde na{le sigurno uto~i{te.

Entoni Elbanizi: Francuz koji se suprotstavio napada~u mo`e da ostane u Australiji

(Melburn),

Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Francuski dr`avqanin koji se suprotstavio napada~u koji je no`em usmrtio {est osoba a 12 povredio u tr`nom centru u Sidneju, mo`e da ostane u Australiji koliko god `eli, izjavio je australijski premijer Entoni Elbanizi.

Napada~a, identifikovanog kao Xoel Kau~i, oborila je inspektorka Ejmi Skot, koja se suo~ila sa wim tokom napada dok je Francuz Demijan Gero vi|en na video-snimcima koji su kru`ili internetom kako poku{ava da spre~i Kau~ija da povredi jo{ qudi. Gero je kasnije izjavio za lokalne medije da mu radna viza isti~e za nekoliko meseci.

„Ka`em ovo Demijanu Gerou, koji ima problema sa vizom, da je ovde dobrodo{ao”, rekao je Albaneze na konferenciji za novinare, odgovaraju-

}i na pitawe o wegovom herojstvu. On je istakao da Gero mo`e da ostane u Astraliji koliko god `eli, preneo je Rojters. „Veoma bismo `eleli da on postane australijski dr`avqanin, iako bi to, naravno, bio gubitak za Francusku. Zahvaqujemo mu na izuzetnoj hrabrosti”, dodao je Elbanizi, prenosi Tawug.

Vu~i}: Utvr|eno je da Srbija nije odgovorna za navodni genocid u Srebrenici

Pred Me|unarodnim sudom pravde je utvr|eno da Srbija ni na koji na~in nije odgovorna za navodni genocid u Srebrenici, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, prilikom obilaska privrednog sajma u Mostaru.

On je, odgovaraju}i novinarki iz Sarajeva koja je navela da je pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu utvr|eno da je Srbija kriva zato {to nije spre~ila genocid, rekao da ona ne treba da izmi{qa i da je svakako u~iwen u`asan zlo~in, ali da Srbija nije odgovorna za genocid

On je naveo da, kada Srbija bude podnosila predloge rezolucija recimo o Jasenovcu ili o Kragujevcu, Kraqevu, Jajincima i mnogim drugim strati{tima, ne}e da ka`e ko je to po~inio.

„U Srebrenici je svakako po~iwen u`asan zlo~in. I nije bio nikakav problem da do|e neko i poka`e i pijetet i `aqewe i sve drugo. I svi su odgovarali za to. Samo vas molim nemojte da izmi{qate i nemojte da spekuli{ete oko presuda koje nisu takve kakve ih vi predstavqate”, istakao je Vu~i}, javqa Tawug.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da je vi{e Srba ubijeno u Sarajevu za vreme opsade, nego {to je stradalo u Srebrenici.

„Mi ne `elimo da `ivimo sa narodom koji poku{ava da srpskom narodu stavi tako sramnu etiketu koju uop{te ne zaslu`uje. Prvo ni{ta se genocidno nije desilo, oni poku{avaju da o Srebrenici sada naprave mit, a ona to nije”, rekao je Dodik.

Dodao je da o celoj pri~i mnogo govori i sama ~iwenica da je Ruanda sponzor te rezolucije, a u woj je ubijeno 970.000 pri-

Srpska delegacija

podnela amandman za odlagawe prijema

tzv. Kosova u SE

Srpska delegacija u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope podnela je 10 amandmana na tekst preporuke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, a jednim od wih tra`i se odlagawe odluke o zahtevu Pri{tine za ~lanstvo. U tekstu, u koji je Tawug imao uvid, amandmanom pod brojem devet se predla`e da skup{tina preporu~i Komitetu ministara SE da odlo`i odluku o zahtevu za ~lanstvo dok Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, kako se navodi, „ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije”.

Pored ostalog, srpska delegacija je tra`ila i da se predlo`eni tekst izmeni tako da osnivawe ZSO bude preduslov za nastavak procesa razmatrawa aplikacije tzv. Kosova, a ne postpristupna obaveza kako stoji u preporuci. Na tekst preporuke o prijemu tzv. Kosova, koju }e sutra razmatrati poslanici u Strazburu, podneto je 15 amandmana.

padnika jednog naroda.

„Pri~aju o Srebrenici u kojoj jo{ uvek nije dokazano da je vi{e od 4.000 stradalo. A niko ne pomiwe 3.500 Srba koji su ubijeni u isto vreme. Dakle, nije nimalo jednostavna situacija. Qudi u Republici Srpskoj su uznemireni i oni ne}e prihvatiti da `ive sa bosanskim muslimanima u uslovima kada ih oni terete za takvu sramnu etiketu”, naveo je on.

NE RAZUMEM ZA[TO SAD I NEMA^KA HO]E DA SE USVOJI

REZOLUCIJA O SREBRENICI

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da ne razume za{to zemqe kao {to su Nema~ka i SAD ho}e da se usvojili Rezolucija o Srebrenici u UN, jer to, kako je dodao, doboko deli narode na Balkanu i tako nas vra}a u pro{lost.

„To je tema koja duboko deli narode na

Balkanu. To je tema koja duboko deli ~ak i ovu zemqu u kojoj se nalazimo. I ja ne mogu da razumem, da je to neko namerno uradio `ele}i da izazove dodatne konflikte. Razumem ja {ta Bo{waci ho}e. Ali ne mogu da razumem {ta je to {to ho}e Nemci, Amerikanci i svi ostali. Sve mi to nije ni malo jasno”, rekao je Vu~i} novinarima govore}i o nacrtu rezolucije o Srebrenici tokom obilaska Sajma privrede u Mostaru, javqa Tawug.

Kako je rekao Vu~i}, umesto da govorimo o budu}nosti, saradwi i privredi, mi se vra}amo u pro{lost.

„Mi smo vra}eni 30 godina unazad i tu su nas vratili oni koji su nam sve vreme govorili – nemojte da gledate u pro{lost. I kada smo nedavno imali predlog za raspravu na sednici Saveta bezbednosti o agresiji na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, onda su nam rekli za{to se vra-

}ate 25 godina u pro{lost. A onda su nas samo dan ili dva kasnije oni vratili, ali 29 godina u pro{lost. Tako da, pro{lost je dobra kad wima odgovara, pro{lost nije dobra kad im ne odgovara. Budu}nost je po`eqna kad im odgovara, a nimalo nije dobra kad im ne odgovara”, obja{wava Vu~i}.

On je dodao da je za nas va`no da poku{amo da prona|emo racionalni izlaz, kako ne bismo bili vi{e pogo|eni.

„Zato verujem da }emo i na ovom Vaskr{wem saboru uspeti da do toga do|emo, ali razume sve {to je predsednik Dodik pri~ao”, rekao je Vu~i}.

Vu~i} je podsetio da deset meseci srpska roba nema ulaz na Kosovo i Metohiju i da su prekr{eni svi od CEFTA sporazuma, Briselskog sporazuma do svih drugih.

„I nikog `ivog to ne zanima u Evropi i svetu. Nikog `ivog. Jo{ im daju ~lanstvo u Savetu Evrope. Ba{ ih briga {to 11 godina stoji neophodnost formirawa Zajednice srpskih op{tina, jer oni imaju obja{wewa da }e je jednom formirati. I ne}e nikada, naravno. I u takvoj situaciji, ono {to je za nas kqu~no pitawe – {ta je to {to mo`emo da radimo i kako to da radimo?”, naglasio je Vu~i}.

Odgovaraju}i na pitawe bosanskih medija o kakvoj pomo}i je bilo re~i u Bile}i, Vu~i} je dodao da }e Vlada Srbije uplatiti milion maraka ili 500 hiqada evra za Bile}u.

„Dogovorili smo se sa predsednikom Dodikom da idemo na to da gradimo vrti}, po{to im je potrebno, imaju dece. Mislim da predsednik (Milorad) Dodik i Radovan Vi{kovi} odli~no znaju {ta je to {to tamo mora da se uradi, mora da se preduzmu odre|ene reforme u okviru samog sistema”, rekao je Vu~i}.

U ONLAJN SVETU I PO SEDAM SATI DNEVNO

\aci ka`u da im je lak{e da o svojim ose}awima govore preko interneta nego u`ivo

Skoro dve tre}ine adolescenata `ivi u porodici sa oba roditeqa, dok skoro 16 odsto `ivi samo sa majkom, a pet procenata samo sa ocem, pokazuje istra`ivawe Instituta za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut”. Najve}i broj |aka ka`e da otvoreno komunicira sa svojim roditeqima – dve tre}ine (veoma) lako razgovara sa ocem, dok 85 odsto ima kvalitetnu komunikaciju sa majkom. Me|utim, zna~ajno mawe devoj~ica svih razreda lako komunicira i sa ocem i sa majkom u odnosu na 2018. godinu. Iako ohrabruje podatak da ve}ina u~enika smatra da im porodica pru`a neophodnu podr{ku, procenat dece koja smatraju da im roditeqi daju tu podr{ku zna~ajno je mawi kod devoj~ica svih razreda i kod de~aka u petom razredu osnovne {kole, u odnosu na istra`ivawe iz 2018. Mada |aci navode da su majke upoznate sa mnogim zna~ajnim pitawima iz wihovog `ivota, one danas mawe znaju kako im deca provode slobodno vreme, {ta rade na internetu i ko su im prijateqi nego pre pet godina. U odnosu na istra`ivawe iz 2018. godine, de~aci u ve}em procentu nego devoj~ice danas navode da wihovi o~evi znaju mnogo o tome ko su im prijateqi, kako tro{e novac i gde provode slobodno vreme. Prema sopstvenoj proceni, skoro dve tre}ine u~enika ima veliku podr{ku vr{waka u razli~itim `ivotnim situacijama, a u odnosu na prethodno istra`ivawe zna~ajno vi{e devoj~ica prvog razreda sredwe {kole podr{ku vr{waka ocewuje kao veliku i zna~ajnu.

Najve}i broj |aka (oko 40 procenata) slobodno vreme provodi u organizovanim sportskim aktivnostima, kao {to su fud-

bal, ko{arka i odbojka, a najmawi broj wih ukqu~en je u rad de~jih i omladinskih organizacija – svega 4,2 odsto. Kada je re~ o neorganizovanim aktivnostima u slobodno vremene, tre}ina |aka svakodnevno provodi vreme sa drugovima ispred zgrade ili u dvori{tu, odnosno parku, a isto toliko wih svakoga dana „dokoli~ari”.

Me|utim, najve}i deo dana u~enici provode u kori{}ewu elektronskih medija, a svaki jedanaesti u~enik koristi dru{tvene mre`e sedam ili vi{e sati dnevno. Skoro polovina devoj~ica i tre}ina de~aka stalno komunicira onlajn sa bliskim drugovima, a procenat u~enika koji skoro

sve vreme tokom dana digitalno komuniciraju sa bliskim osobama najve}i je me|u u~enicima prvog razreda sredwih {kola. Svaki peti u~enik petog i sedmog razreda osnovne {kole i prvog razreda sredwe {kole ka`e da mu je lak{e da o svojim ose}awima komunicira putem interneta nego u`ivo, dok svaki deseti |ak pokazuje znake problemati~nog kori{}ewa dru{tvenih medija, {to je ve}i procenat u pore|ewu sa 2018. godinom. Ukupno posmatrano, svaki peti u~enik igra igrice skoro svaki ili svaki drugi dan i taj procenat nije se promenio u pore|ewu sa prethodnim istra`ivawem.

NOVI BALANS NA BLISKOM ISTOKU:

Iran, Izrael i ameri~ka (ne)mo}

Za{to je Va{ington saop{tio da ne }e podr`ati svog tradicionalnog prijateqa u potencijalnom napadu na svog tradicionalnog suparnika?

Predsednik SAD Xozef Bajden u privatnom razgovoru je upozorio izraelskog premijera Bewamina Netawahua da Va{ington ne}e u~estvovati u eventualnom napadu na teritoriju Irana, a najnovije izjave ameri~kih zvani~nika idu u pravcu ube|ivawa Tel Aviva da se suzdr`i od bilo kakvog vojnog odgovora na odmazdu Teherana zbog bombardovawa iranskog konzulata. Ovo je jedan od zna~ajnih detaqa koji, mo`da, promi~e javnosti koja sa zebwom prati novo `ari{te na Bliskom istoku.

Va{ington, koji ~vrsto stoji na strani Izraela tokom ofanzive protiv Hamasa u Pojasu Gaze, dozvolio je da do iranskog napada do|e iako je za wega unapred znao, a sada se sti~e utisak da nije voqan da podr`i svog tradicionalnog partnera.

Izjave ameri~kih zvani~nika najvi{e govore o SAD, odnosno na ovaj na~in se poru~uje da Amerika nije u stawu da vodi i podr`ava jo{ jedan rat, ka`e za RT Balkan profesor geopolitike na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu Sr|an Peri{i}

„Oni se pla{e da SAD ne bi imale snage da pru`e pomo} Izraelu”, poru~uje profesor.

Briga o tome kako }e ameri~koj javnosti predstaviti me{awe u jo{ jedan sukob igra veliku ulogu u izbegavawu SAD da pru`i podr{ku Izraelu, saglasan je Srboqub Peovi} sa Instituta za evropske studije.

Peovi} podse}a na ameri~ki zamor od duge istorije intervencija na Bliskom istoku, ali i teret „medijskog fijaska” koji je Va{ington do`iveo kada je demantovana tvrdwa da Sadam Husein poseduje hemijsko oru`je, a koja je slu`ila kao izgovor za agresiju na Irak.

„Mislim da SAD imaju potrebu da se direktno ne suprotstavqaju Iranu u trenutnoj situaciji, imaju}i u vidu da Teheran ima saveznike u velikom broju zemaqa u regionu. ^ak i tamo gde ih nema, imate populaciju koja mo`e imati afinitet prema

Iranu, poput isto~ne provincije Saudijske Arabije, gde je ve}insko stanovni{tvo {iitsko”, ka`e Peovi} za RT Balkan.

Peri{i} isti~e da je raspolo`ewe u SAD bilo sasvim druga~ije pre {est meseci, odnosno pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i naknadne vojne operacije Tel Aviva u Pojasu Gaze.

„Kad je po~eo rat u Gazi 7. oktobra, SAD su se pona{ale druga~ije nego danas. Tada su odmah optu`ile Iran da stoji iza (napada) Hamasa, {to je neistina, i nastojale su da gurnu Izrael na Iran. Nisu ra~unali da }e Izrael ovoliko dugo da uni{tava Gazu i da po~ini genocid, ve} su se nadali da }e Izrael veoma brzo posle Gaze da se usmeri na Iran. Izrael to nije uradio, jer nema snage da ratuje s Iranom”, ka`e Peri{i}, napomenuv{i da aktuelnu situaci-

ju dodatno komplikuje to {to je ova godina izborna za Va{ington.

Na{ sagovornik smatra da Izrael ni sada nije spreman da samostalno ratuje protiv Irana bez ameri~ke podr{ke, niti da rizikuje napad na Iran ne bi li tako primorao Va{ington da se ukqu~i u sukob.

„[to vreme vi{e prolazi, to je mawa {ansa da bilo ko sada ratuje s Iranom”, zakqu~uje on i dodaje da }e sada u fokusu pa`we biti odnos Teherana i Va{ingtona.

Na{ sagovornik smatra da demokrate, od vremena biv{eg predsednika Baraka Obame, vode umereniju politiku prema Iranu u odnosu na „republikanske jastrebove”, i da je konkretno Obama nastojao da prona|e modus vivendi sa Teheranom koji bi potencijalno vodio ka nekom „trajnijem re{ewu”.

„Ima jedna, da ka`emo, dugoro~na ~udna dinamika u trouglu odnosa Teherana, Tel Aviva i Va{ingtona. Naime, Teheran obi~no gleda da uspostavi odnose sa SAD koji bi iskqu~ili Tel Aviv”, obja{wava Peovi}.

Napomiwe i da Teheran u posledwih 20 godina poku{ava da odr`i „diplomatski koridor prema Va{ingtonu”, ali da je pitawe kako }e se to daqe razvijati.

„Bilo kako bilo, SAD nisu voqne da dopuste Izraelu, pogotovo imaju}i u vidu wihove odnose u proteklih {est meseci, da uvu~e region, a samim tim i SAD, u rat”, zakqu~uje Peovi}.

„RAZARA^ TVR\AVE” SA MANEVARSKOM BOJEVOM GLAVOM: Kako je iranska raketa izbegla izraelsku

„Hajbar {ekan” je prvi put predstavqen po~etkom februara 2022. godine, tokom posete na~elnika general{taba Oru`anih snaga Irana general-majora Muhameda Baherija i komandanta Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde brigadnog generala Amira Alija Hajizadeha, jednoj od podzemnih baza iranske vojske

Dan nakon napada Irana na Izrael, u kome je kori{}eno nekoliko stotina dronova, krstare}ih i balisti~kih raketa, na pojedinim Telegram kanalima i drugim dru{tvenim mre`ama pojavio se interesantan snimak na kom se mo`e videti terminalna faza leta jedne iranske rakete, koja neposredno pre trenutka udara izvodi manevar, radi zbuwivawa raketa PVO.

Ispostavilo se da se radi o balisti~koj raketi sredweg dometa „hajbar {ekan”, ta~nije wenoj bojevog glavi, a objavqeni snimak manevrisawa ovog projektila zapravo pokazuje da se iranska raketna tehnologija nalazi na zavidnom nivou.

„Hajbar {ekan” je prvi put predstavqen po~etkom februara 2022. godine, tokom posete na~elnika general{taba Oru`anih snaga Irana general-majora Muhameda Baherija i komandanta Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde brigadnog generala Amira Alija Hajizadeha, jednoj od podzemnih baza iranske vojske.

Prema klasifikaciji Revolucionarne garde, radi se o „raketi

tre}e generacije”, a inspiracija za naziv poti~e iz bitke koja se dogodila u 7. veku. Prva re~ - „Hajbar”, odnosi se na tvr|avu u blizini Medine, koju su naseqavali Jevreji, dok je 628. godine nisu osvojili muslimani; dok „{ekan” zna~i „razara~”, „ru{ilac” ili „razbija~”.

Stoga se, u prenesenom zna~ewu, „hajbar {ekan” mo`e prevesti kao „razara~ tvr|ave”, a o tome zbog ~ega je izabran ba{ ovaj naziv dovoqno govore odnosi Irana i Izraela, kao i sam doga|aj iz 7. veka.

DIMENZIJE, BRZINA, LANSIRNE PLATFORME I SLI^NOST SA DRUGIM IRANSKIM RAKETAMA

Po osnovnim re{ewima u domenu dizajna, „hajbar” je u velikoj meri sli~an drugim balisti~kim raketama kratkog i sredweg dometa iranske proizvodwe poput „zulfikara”, „dezfula”, „haj kasim sulejmanija”, koje su nastale daqim razvojem „fateha”, odnosno raketa iz istoimene porodice.

Du`ina ~itavog „hajbara” je 10,5 m, pre~nik iznosi 0,8 m, dok je te`ina 4,5 t (po nekim izvorima oko 6 tona), ukqu~uju}i i bojevu glavu. Ve}ina konstrukcije izra|ena je od kompozitnih materijala, ~ime je te`ina delimi~no smawena, {to se poklapa sa izjavom generala Hajizadeha da je ova raketa za „tre}inu lak{a od sli~nih raketa, {to joj omogu}ava da nosi ve}i teret ili bojevu glavu”.

Jo{ jedna prednost „hajbara” ogleda se upravo u mawim dimenzijama nego {to je to slu~aj sa drugim iranskim balisti~kim raketama sredweg dometa kao {to su „emad”, „horam{ar”, „sajxil”, „{ahab-3” i „gadr-110”. Smawivawe dimenzija ove rakete omogu}ava sme{tawe ve}eg broja „hajbara” u podzemnim vojnim bazama, kao i upotrebu {ireg spektra lansirnih platformi.

Kao osnovne lansirne platforme koriste se {asije komercijalnih teretnih kamiona sa 10 to~kova, zbog ~ega se „hajbari” mogu lako preme{tati sa jednog

polo`aja na drugi i kamuflirati, kako bi se sakrili od izvi|a~kih letelica i satelita. Na osnovu dostupnih fotografija, mo`e se zakqu~iti da postoje lansirna vozila u dve konfiguracije - sa jednom ili dve rakete. Kako je naveo sam general Hajizadeh, prelazak iz mar{evskog u borbeni polo`aj je kod „hajbara” znatno kra}i nego kod sli~nih sistema, pa tako iznosi oko {est minuta. Raketa ima dvostepeni pogon na ~vrsto gorivo, a maksimalna brzina koju mo`e dosti}i tokom sredwe faze leta, je oko 13 maha (oko 16.000 km/~). Domet „hajbara” se procewuje na 1.400-1.450 km, {to je i vi{e nego dovoqno da od Irana stigne do Izraela.

U ^EMU SE KRIJE TAJNA

MANEVRA SA SNIMKA?

Na vrhu „hajbara” nalazi se tzv. MaRV (Maneuverable Reentry Vehicle), a u pitawu je odvojiva manevarska bojeva glava, opremqena ure|ajima za navo|ewe u terminalnoj (zavr{noj) fazi

PVO

leta. Ovakva konfiguracija ote`ava pra}ewe i presretawe MaRV-a, te znatno smawuje efikasnost sistema za obarawe balisti~kih raketa, dok istovremeno poboq{ava stepen preciznosti samog projektila.

Upravo je ovaj deo balisti~ke rakete uhva}en na pomenutom snimku, na kom se mo`e videti kako MaRV neposredno pre udara u ciq, u deli}u sekunde naglo mewa pravac kretawa radi izbegavawa raketa PVO, usmerava se ka gore i potom nastavqa put do izraelske mete.

Upotreba ove balisti~ke rakete u napadu na Izrael, samo je potvrdila re~i generala Hajizadeha, koji je tokom predstavqawa ovog naoru`awa izjavio da „ono ima mogu}nost da manevri{e kako bi izbeglo protivraketni {tit, u terminalnoj fazi leta”. Kako se mo`e videti, projektil je do{ao do svog ciqa, za kog se navodi da je vazduhoplovna baza Nevatim.

Bojeva glava „hajbara” te`ine 500 kg, opremqena je visoko eksplozivnim puwewem i krilcima koji olak{avaju manevrisawe, a zbog svog specifi~nog oblika zadr`ava stabilnost prilikom izvo|ewa slo`enih manevara.

Va`no je naglasiti da MaRV slu`i za izbegavawe raketa na relativno malim visinama koje lansiraju sistemi PVO poput „patriota”. Sa druge strane, za uni{tavawe balisti~kih raketa na velikim visinama, pre nego {to wihove bojeve glave krenu da se obru{avaju, koriste se dosta slo`eniji sistemi poput izraelskog „hec-3”, koji se nije ba{ najslavnije pokazao tokom napada Irana.

Izraelska ”gvozdena kupola” presre}e iranske projektile

JORDANSKA PRINCEZA, UBICA IRANSKIH DRONOVA: Za{to Ha{emitska

kraqevina poma`e Izraelu?

U informacionom haosu koji je obuzeo internet usred prvog iranskog napada na izraelsku teritoriju, posebnu pa`wu su privukle fotografije koje navodno prikazuju jordansku princezu Selmu u pilotskoj uniformi, uz prate}e tvrdwe da je tre}a }erka kraqa Abdulaha li~no u~estvovala u obarawu iranskih dronova nad teritorijom Ha{emitske kraqevine.

Dok princeza Selma bin Abdulah zbiqa jeste prva `ena koja je 2020. pro{la teorijsku i prakti~nu obuku za upravqawe borbenim avionima u Oru`anim snagama Jordana, skrin{otovi navodnih medijskih izve{taja o princezi koja obara {est iranskih dronova su la`ni, pokazali su internet fekt ~ekeri.

Kako isti~e Iks profil „Di-intent data”, fotografije su nastale kada je princeza Selma predvodila napore jordanskog ratnog vazduhoplovstva da vazdu{nim putem dopremi medicinsku pomo} raseqenim Palestincima u Pojasu Gaze.

Ono {ta tako|e nije la`, me|utim, je ~iwenica da je Jordan stao uz SAD, Veliku Britaniju, Francusku i druge saveznike Tel Aviva u odbrani izraelske teritorije od napada koji je usledio kao odgovor na bombardovawe iranskog konzulata u Damasku.

Ovaj potez ne proisti~e nu`no iz qubavi Amana prema Tel Avivu, smatra Srboqub Peovi} sa Instituta za evropske studije.

„Jordan je u veoma specifi~nom polo`aju. Primoran je da bude uz SAD, imaju}i u vidu da nema pouzdanog partnera na prostoru Bliskog istoka”, ka`e na{ sagovornik.

Peovi} napomiwe da, od lokalnih aktera, Jordan jedino sa Saudijskom Arabijom ima zna~ajnije odnose, ali da su i ti odnosi optere}eni istorijskim rivalstvima dveju vladaju}ih dinastija.

„Isto tako, Jordan je u dosta osetqivoj poziciji neke vrste za{titnika palestinskog naroda, po{to oko 70 odsto stanovni{tva Jordana ima ili korene u Palestini, ili ro|a~ke odnose sa Palestincima”, ka`e na{ sagovornik.

Stoga, Aman mora biti posebno oprezan na spoqnopoliti~koj areni.

„Jordan zapravo ima imperativ da ne dozvoli Izraelu da dehumanizuje palestinski narod u o~ima Zapada, odnosno da ne da povoda za wegovo uni{tewe”, zakqu~uje Peovi}.

Si \inping predlo`io ~etiri principa za re{avawe situacije u Ukrajini

Kineski predsednik

Si \inping je prilikom susreta sa nema~kim kancelarom Olafom [olcom predlo`io ~etiri principa kako bi se spre~ilo da se ukrajinska kriza otme kontroli i da se {to pre do|e do mira, prenela je Sinhua.

„Prvo, prioritet treba da bude podr{ka miru i stabilnosti, uzdr`avawe od tra`ewa sebi~nih ciqeva. Drugo, treba da smirimo situaciju i da ne dodajemo uqe na vatru. Tre}e, treba da stvorimo uslove za obnovu mira i da se suzdr`imo od daqeg zao{travawa. ^etvrto, potrebno je da smawimo negativan uticaj na svetsku ekonomiju i da se suzdr`imo od podrivawa stabilnosti globalne industrije i lanaca nabavke”, poru~io je Si.

Si se susreo sa [olcom u Pekingu, gde su dvojica lidera razmenila mi{qewe o krizi u Ukrajini.

Kineski predsednik je naglasio da, prema trenutnoj situaciji, sa ciqem da se spre~i {irewe konflikta, sve strane treba da rade zajedno kako bi se obnovio mir {to pre je mogu}e.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!! • SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA

NA DNEVNOM NIVOU

*uslovi postoje

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

KAKO NAJSKUPQEG U^INITI JO[ SKUPQIM:

Tro{kovi odr`avawa aviona F-35 prema{i}e 1,5 bilion dolara

Kako je saop{tio ameri~ki Nadzorni organ vlade (GOA), najskupqi avion F-35 kompanije „Lokid Martin” postaje jo{ skupqi, prenosi „Blumberg”.

Devet godina nakon {to je Marinski korpus prve avione F-35 proglasio operativnim, Pentagon predvi|a da }e tro{kovi odr`avawa mlazwaka prema{iti 1,5 bilion dolara, {to je 44 odsto vi{e nego {to je predvi|eno u 2018. godini, saop{tila je vladina slu`ba u ponedeqak.

To je jo{ jedan zabriwavaju}i znak za F-35, koji se smatra „najtajnijim i najnaprednijim borbenim avionom.” Uprkos visokoj ceni i problemima sa odr`avawem, SAD i nekoliko savezni~kih vlada, ukqu~uju}i i Izrael, ve} imaju operativne F-35.

Kako tvrde izraelski zvani~nici, radar ovog ovog aviona imao je va`nu ulogu u nedavnom odbijawu napada Irana na Izrael.

„U posledwih pet godina, ukupna raspolo`ivost F-35 zna~ajno je opala, a nijedna od varijanti ne ispuwava predvi|eno vreme tokom koga avion mo`e da izvr{ava svoje borbene zadatke”, navodi se u ovoj proceni. „Flota F-35 ne ispuwava ve}inu performansi.”

Zvani~nici Pentagona su saop{tili da }e se „zna~ajno smawiti tro{kovi programa F-35 samo ako se na ovim avionima leti mawe, ili ako se smawi wihov broj.”

Kancelarija Pentagona se ve} u martu suo~ila sa stopom spremnosti F-35 od svega 54 odsto.

Pentagon je pro{log meseca proglasio F-35 spremnim za punu proizvodwu, {to je uglavnom sim-

boli~na odluka, jer „Lokid” ve} sklapa ove avione. SAD su sklopile ugovor za 881 F-35 od ukupno planiranih 2.456.

Nova procena ukazuje da vojska ve} godinama poku{ava, premda sa malim uspehom, da F-35 u~ini jeftinijim za letewe smawewem tro{kova rezervnih delova, kao i tro{kova za objekte za odr`avawe.

Tro{kovi odr`avawa su najve}i deo tro{kova za F-35. Pentagon sada „tra`i poo{trenu kontrolu vlade nad programom kako bi se oni smawili”, navodi se u saop{tewu.

Od decembra, sve tri slu`be koje koriste ovaj mlazwak bile su daleko ispod ciqeva efikasnosti. Samo 52 odsto F-35A je bilo delimi~no sposobno za misije, {to je mnogo mawe od zacrtanih 80 odsto. Za mornaricu je taj broj iznosio 62 odsto, u pore|ewu sa ciqanih 75 odsto. I marinci su prijavili sli~ne brojke.

„Lokid” je saop{tio da nastavqa da sara|uje sa kancelarijom Pentagona, a avion F-35 je nazvao „jednim od najpouzdanijih u svetu.”

Princ Ha{im i princeza Selma

”Blumberg”: Makronov

pritisak za naoru`avawe

Evrope postaje sve opasniji

Neprijateqski novi svet na koji je Emanuel Makron upozoravao Evropqane ubrzano se pojavquje, ali francuski predsednik ne uspeva da ubedi qude da mu veruju

Francuski predsednik Emanuel Makron sve glasnije i hitnije poziva Evropu da se pripremi za „vrli novi svet” ali je wegov najve}i problem taj {to wegova

to je revolucija koju je pogurala Francuska”.

Iako je Makron glasan u agitovawu za ve}u vojnu pomo} Ukrajini, poruka francuskog predsednika je s vremena na vreme padala nezgodno, jer nepredvidivo oscilira izme|u mirotvorca i provokatora, navodi „Blumberg”.

Dobar primer te „mawkave metrike” Makrona je vest da je Pariz pro{le sedmice nakon du`e pauze uspostavio telefonski kontakt sa Rusijom. Kako detaqan sadr`aj razgovora nije objavqen, nastao je haos jer su obe strane imale druga~ije vi|ewe poziva.

ratoborna retorika nema ~vrstu podr{ku ni francuskog dru{tva, ni ekonomije , ni vojne industrije. Makronovi spoqnopoliti~ki stavovi su obi~no razumni, ka`e Frederik [arijon, profesor me|unarodnih odnosa iz Parizu. Problem je {to kad poku{a da ih okrene u svoju korist, to mu se obije o glavu, dodao je.

Na svakom koraku Makron je preuzimao inicijativu - i zasluge. „Evropa sada razmi{qa o sopstvenoj odbrani”, rekao je on u govoru u fabrici baruta u Dordowi. „Ovo je bila prava revolucija posledwih godina, i

Posledice tog incidenta pokazuju za{to su saveznici - pa ~ak i neki unutar francuskog bezbednosnog establi{menta - zabrinuti zbog Makronovih komentara, rekla su dvojica zvani~nika upoznata sa situacijom. Makronov ministar odbrane pozvao je ruskog kolegu samo da bi podelio obave{tajne podatke o teroristi~kom napadu na „Krokus siti hol” - ili tako tvrde Francuzi. Rusi su rekli da je poziv bio fokusiran na pregovore u Istanbulu 2022. i implicitno na mogu}nost pregovarawa oko okon~awa ukrajinskog sukoba. To je ne{to {to Francuska sna`no

pori~e i {to je u suprotnosti sa wenim javnim porukama.

Makronovi poku{aji da ruskog predsednika dr`i u neizvesnosti ~e{}e zavr{avaju tako {to wegovi saveznici ostaju uznemireni - primer je aluzija na slawe NATO trupa u Ukrajinu.

Uz to, planove da Francuska bude „vojna veli~ina” kvare ~iwenice. Dok Rusija ima oko 1,15 miliona vojnika - {to ~ini skoro celokupno stanovni{tvo susedne Estonije - Francuska ima samo 200.000. Pro{le godine, wena pe{adija je regrutovala 3.000 qudi mawe od ciqanih 16.000.

I iako stalno poziva saveznike da u~ine vi{e za Ukrajinu, sama Francuska {aqe neuporedivo mawe pomo}i, navodi Institut Kil. Kijevu je obe}ala mawe od dve milijarde evra podr{ke, za razliku od nema~kih 22 milijarde evra. Zbog toga Nema~ka ne gleda blagonaklono na ono {to je jedan zvani~nik nazvao „galskim ko~operewem”. Visoki zvani~nik poqske vlade bio je „velikodu{niji”, rekav{i da je Francuska svojim politi~kim naporima kompenzovala ono {to nije uspela da doprinese u municiji. Makronu preti jo{ jedan problem - francusko javno mwewe se okre}e protiv sukoba u Ukrajini. Nakon {to je postavio Ukrajinu na ~elo svoje kampawe za junske izbore za EU, napadaju}i svoju protivnicu Marin Le Pen zbog wenih prethodnih veza sa ruskim predsednikom, ankete su pokazale da se ve}ina Francuza protivi slawu trupa.

Zamor od sukoba je o~igledandok je 82 odsto Francuza podr`alo Ukrajinu nakon po~etka vojne operacije, neposredno pre Makronovog reizbora, taj procenat sada iznosi 58 odsto, pokazuju podaci IFOP-a.

AMERI^KI [AMAR KIJEVU: Amerika ne}e obarati rakete u Ukrajini, kao {to su to uradile u Izraelu

Ameri~ke trupe ne}e pomo}i ukrajinskoj vojsci da obori ruske bespilotne letelice i rakete iznad Ukrajine kao {to su to u~inili za Izrael tokom iranskog napada, izjavio je portparol Bele ku}e za nacionalnu bezbednost Xon Kirbi.

Po{to je Pentagon saop{tio da su ameri~ke snage presrele „desetine” raketa i dronova lansiranih protiv izraelske teritorije, Kirbija su na

konferenciji za novinare upitali „za{to SAD ne mogu da u~ine isto za kijevski re`im”.

„Razli~iti sukobi, druga~iji vazdu{ni prostor, druga~ije pretwe. Predsednik Xozef Bajden je od po~etka sukoba u Ukrajini bio jasan da SAD ne}e u~estvovati u tom sukobu u smislu borbi”, kazao je Kirbi.

Prethodno o tom pitawu se oglasio i ministar spoqnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron, ~iji su borbeni avioni oborili nekoliko iranskih dronova.

Upitan za{to britanska avijacija ne mo`e da obara dronove iznad Ukrajine, on je odgovorio da je to „zanimqivo pitawe”.

Kameron je ujedno i istakao da je London „u~inio vi{e od bilo koje druge zemqe pojedina~no da pomogne Kijevu”, napomenuv{i da se mora izbe}i direktna konfrontacija izme|u NATO-a i Rusije. „Ako `elite da izbegnete eskalaciju, ono {to treba da se izbegava je da se trupe NATO-a direktno sukobe sa ruskim trupama. To je prava opasnost od eskalacije”, objasnio je {ef britanske diplomatije, prenosi RT Balkan.

Zelenski: Bez pomo}i SAD Ukrajina ne}e imati {anse da dobije rat sa Rusijom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bez pomo}i SAD, Ukrajina ne}e imati {anse da dobije rat sa Rusijom.

„Bez ove pomo}i ne}emo imati priliku da pobedimo. Morate biti ja~i od neprijateqa da biste ga savladali”, rekao je Zelenski u intervjuu za ameri~ku televiziju PBS.

Prema wegovim re~ima, Ukrajina danas ima jednu na 10 ruskih artiqerijskih granata.

„U svakom slu~aju, sa takvom statistikom, svaki dan }emo nazadovati. Ako `elimo da branimo ono {to je pod na{om kontrolom, onda treba da imamo proporcionalne brojke – 10 prema 10”, rekao je Zelenski, javqa Tawug.

On je naveo primer kako su Rusi uni{tili termoelektranu Tripilsku, koja je izvor elektri~ne energije u Kijevskoj oblasti.

„Poletelo je 11 raketa. Uni{tili smo prvih sedam, ostale ~etiri su uni{tile stanicu. Za{to, jer (mi) nismo imali vi{e projektila. Ponestalo nam je raketa koje su {titile Tripiliju”, istakao je predsednik Ukrajine.

Zelenski je dodao da kada saveznici ka`u da ne mogu da daju Ukrajini ovo ili ono oru`je ili ne mogu biti prisutni u Ukrajini sa ovom ili onom silom, jer }e izgledati kao da je Ukrajina uvukla NATO u rat, onda on `eli da postavi pitawe u vezi Izraela. „Izrael nije ~lan Alijanse. Ali dr`ave ~lanice NATO branile su Izrael, pokazale da Izrael nije ostavqen sam. Ovo je pouka i odgovor svima koji na razli~itim kontinentima govore da Ukrajini treba pomo}i veoma pa`qivo kako ne bi uvukli zemqe NATO u rat”, istakao je Zelenski.

^UVENI GLUMAC QUBA BANDOVI] O DANU KADA JE UBIJEN PREMIJER ZORAN \IN\I] I NAGRA\ENOJ SERIJI „SABQA”

Sami sebi smo spasioci i da, ako kom{ija pored vas, i drugi pored wega ne{to uradi i izbori se za svoje pravo, mo`da se ne{to pokrene i do|e do promene

Mnogo smo mi mali da bismo se pitali daqe od nas samih. Kad ka`em „mali”, mislim na to da se na kraju sve svede na to da imamo mogu}nost da izaberemo jednog ili drugog poslu{nika. Moramo zato da se vratimo u svoje dvori{te, na sebe, svoju produhovqenost i brigu o sebi, ka`e za „Novu” glumac. „Bilo je posebno i prevru}e“, prvi su utisci glumca Qubomira Bandovi}a iz Kana, odakle se vratio nose}i presti`nu nagradu, koju je osvojio zajedno s celim gluma~kim ansamblom serije “Sabqa” na nedavno zavr{enom festivalu na Kroazeti.

U ~uvenoj kanskoj dvorani „Limijer“, autori Vladimir Tagi} i Goran Stankovi} predstavili su politi~ki triler o ubistvu Zorana \in|i}a, kao i doga|ajima pre i posle tog 12. marta 2003. Mnogi od junaka zasnovani su na stvarnim li~nostima, koje su godinama punile novinske stupce u rublikama od Politike do Crne hronike. Neki su i izmi{qeni, ali sui, opet, bazirani, na stvarnim likovima koji su, na ovaj ili onaj na~in, bili ume{ani ili u akciju “Sabqa” ili samo ubistvo. Jedan od wih je, kako nam obja{wava glumac Qubomir Bandovi}, i policajac Boris Raki}, kojeg igra u seriji.

– Bila je ~ast predstaviti u Kanu ovu va`nu pri~u. Nagrada za na{ ansambl je bila potvrda toga, a aplauz koji smo dobili – najva`niji! I{ao je aplauz od zahvalnosti do neprijatnosti, skromnosti i nazad! To je onaj momenat kada se trudi{ da radi{ ne{to najboqe, i ispostavi se da si to i uradio najboqe. Festival je presti`an i zaista je posebno iskustvo! Ali, mogao bi da bude i u decembru – {aqivo dodaje.

Presudno da prihvati da bude deo “naj-

boqeg ansambla u Evropi”, bio je, pored va`ne i ozbiqne teme koja progovara o Zoranu \in|i}u, tandem Tagi} – Stankovi}. – Doga|a se smena generacija na najboqi mogu}i na~in. Dolaze novi, na koje mo`emo da se oslonimo i zaista se ponosimo wima. Retko je kada se svi poklopimo i razumemo. Ova dvojica momaka su strpqivo radili sa nama iako smo optere}eni sobom i sveli su nas samo na na{e uloge. Kada sam pogledao prve dve epizode, pitao sam ih: „[ta je problem, za{to do sada nismo ovako radili?“ Imamo potencijal, talentovan smo narod, treba da se okrenemo sebi i shvatimo da ni{ta ne dolazi spoqa. Sre}a i mir – sve je to u nama. I to ti ne}e obezbediti niko sa strane – ocewuje na{ sagovornik, dodaju}i da mu se dopala slojevita uloga policajca:

– Ne znam za{to me rediteqi tako do`ivqavaju, ali naigrao sam se policajaca i igra}u ih sigurno jo{! Va`no mi je da je u stvarawu i radu na ovoj seriji bilo ne~eg uzvi{enog i dostojanstvenog od samog po~etka.

„SABQA“ IMA SVOJ RAZLOG I CIQ

Upitan da prokomentari{e buru u javnosti koja se podigla nakon {to je RTS odlo`io emitovawe serije na televiziji do jeseni, i to posle premijerno prikazane dve epizode u Mts dvorani i najavqene TV premijere za 24. februar, Bandovi} veli: – Ova serija }e se prikazati, a spekulacije qudi koji je jo{ nisu ni pogledali uop{te me ne interesuju. Svi mi znamo boqe od fudbalera da damo penal! Pitaju da li je vreme ili nije da se govori o \in|i}u, da li je pro{lo dovoqno godina… Sve se de{ava kada mu je vreme. Na kraju krajeva, kada odete kod lekara ne}ete pitati da li je vreme da vas izle~i

ako vam nije dobro. Tako je i s ovom temom. Ne{to moramo da prihvatimo i van svoje voqe. Serija je gotova, snimqena je, ima svoj zna~aj, razlog i ciq – i ko razume shvati}e. Ostali }e ostati u svojoj magli ne `ele}i da ~uju i vide.

Kao i zbog mnogo nebitnijih stvari, qudi su se ovde, kako napomiwe, delili, te o~ekuje da }e i nakon prikazivawa serije na televiziji biti tako.

– Zaista se iznena|ujem koliko se ne iznena|ujem. Ovaj narod je toliko podeqen, da kad god pomislim – ovo }e nas spojiti, i nema daqe od ovoga – uvek ima. Siguran sam da }e na{a pri~a, kada iza|e pred publiku ponovo, izazvati isto. Ali, ko `eli da se bavi sobom, da zaista razmi{qa, umesto da tra`i istomi{qenike

SERIJA „SABQA“ O UBISTVU \IN\I]A U KANU OSVOJILA NAGRADU ZA NAJBOQU GLUMA^KU INTERPRETACIJU

Ekipa serije „Sabqa” o ubistvu premijera Zorana \in|i}a osvojila je specijalnu nagradu za najboqu gluma~ku interpretaciju na Kanskom festivalu. Glumci Milica Gojkovi} i Lazar Tasi} su, u ime ekipe, zahvalili `iriju, istakav{i da su po~astvovani dodeqenom nagradom.

„Moramo da zahvalimo na{oj producentkiwi Sne`ani (Van Hauvelingen) koja uvek podr`ava mlade glumce i svima pru`a podr{ku. Zahvalni smo i Goranu (Stankovi}u) i Vladimiru (Tagi}u) koji nas nisu pritiskali {to nam je omogu}ilo da pogre{imo i da ne budemo savr{eni. Taj ose}aj je za nas bio osloba|aju}i”, poru~ila je Gojkovi}.

Tasi} je rekao da nije mogao ni da zamisli da }e dobiti nagradu, s obzirom na to da mu je ovo, kako je naveo, prva glavna uloga i prvi festival u `ivotu.

Prve dve epizode serije „Sabqa” prikazane su u dvorani „Limijer”, ~ime je ta serija postala prvi televizijski projekat iz Srbije premijerno prikazan na Kanskom festivalu.

Politi~ki triler o atentatu na premijera Srbije Zorana \in|i}a }e, nakon predstavqawa na jo{ nekoliko festiva-

la biti prikazan na RTS-u tek na jesen. Podsetimo, iako je serija „Sabqa” pompezno najavqena, a onda i premijerno prikazane wene prve dve epizode pred autorskom i gluma~kom ekipom, kao i predstavnicima medija, wena televizijska premijera u Srbiji je nenadano tada otkazana. Premda je sve bilo spremno da se prva epizoda serije, koja nas vra}a u

koji izgovaraju floskule, mo`da }e shvatiti da ovo nije crno-bela serija. Ovde se ne radi o dobrim i lo{im momcima, ve} o spletu hiqadu okolnosti koje su dovele do ubistva jednog ~oveka. Ni{ta se ne bi, naravno, desilo da nije bilo ne~ega pre. Logi~no je sve kada pogledate {ta se danas, 20 godina kasnije, de{ava.

[ETAO SAM PSA, I ^UO SAM PUCAW

Voleo bi, ka`e, da “Sabqa” kona~no stavi ta~ku na stav svakog prose~nog ~oveka, kakav je i on sam, da nam je svima neophodan spasilac.

– Onog momenta kada shvatimo da smo sami sebi spasioci i da, ako kom{ija pored vas, i drugi pored wega ne{to uradi i izbori se za svoje pravo, mo`da se ne{to pokrene i do|e do promene. A, koga }emo da izaberemo u skup{tini, to je ve} daleko… Mnogo smo mi mali da bismo se pitali daqe od nas samih. Kad ka`em “mali”, mislim na to da se na kraju sve svede na to da imamo mogu}nost da izaberemo jednog ili drugog poslu{nika. Ne postoji niko ko }e ovde da preuzme bilo {ta van tokova ostatka planete i da ne{to promeni. Ne mo`e tako da se razmi{qa. Moramo da se vratimo u svoje dvori{te, na sebe, svoju produhovqenost i brigu o sebi. Nakon tri generacije mo`da shvatimo da nam ne treba jedna figura spasioca.

Bandovi} priznaje da se i danas jasno se}a gde je bio i {ta je radio tog tragi~nog trenutka 12. marta 2003. godine, kada je ubijen Zoran \in|i}.

– [etao sam psa i prema forenzi~kim podacima, bio sam ta~no ispod linije vatre. I ~uo sam pucaw. Ili dva. Mo`da i tri. Uzeo sam psa i oti{ao u park kod Gazele. Taj doga|aj je promenio mnogo toga. Ne{to se usporilo, ne{to potpuno skrenulo s puta, drugo ubrzalo… Navikli smo da slu{amo pucwe ovde. Nije me to iznenadilo. Setite se kako smo svi 1999. godine, tokom bombardovawa, sedeli po kafi}ima, a na ~etiri stotine metara od nas vazdu{nom linijom – neka institucija je pogo|ena bombom.

A {ta danas kada ne ~ujemo te bombe i metke, pitamo?

– Slu{a}emo neke druge! Tako se sve vrti. Ne}e{ da do|e{ na ~as matematike, ima}e{ keca. Ne}e{ na istoriju…

Srpska }e pokrenuti postupak samostalnosti kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da }e Srpska, kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici, pokrenuti postupak samostalnosti.

„Ponosan sam na odlu~nost da sprovedemo ove mere, po pitawu samostalnosti”, istakao je Dodik na konferenciji za novinare.

Dodao je, da je elita bosanskih muslimana rezolucijom o Srebrenici, sebi napravila ozbiqan „auto-gol”.

„Elita bosanskih muslimana je razvalila kompletnu strukturu i delovawe me|unarodnog sektora u BiH. Genocid u Srebrenici, se nije desio, da jeste, ne bi bilo potrebe da se stalno name}e ta tema. Sudovi koji su presudili, te osude se odnose na pojedince, ne na narod”, naveo je Dodik posle

sastanka stranaka vladaju}e koalicije u Bawaluci.

Isti~e, da je na prostoru Srebrenice od 1992. do 1995. godine poginulo je 4.100 Muslimana, a nigde se ne pomiwe izme|u 2.500

i 3.500 Srba koji su tamo ubijeni. „Genocid je izmi{qotina koja }e nas rastaviti. Poku{avaju da nas primoraju da ostanemo, pored ~iwenice da nas blate. Od Srebrenice `ele da naprave sinonim

za genocid, a i daqe se ne zna, koliko zapravo ima poginulih”, rekao je Dodik.

Istakao je da je Republika Srpska stabilna i sposobna da se za{titi od svih napada.

„Nikakvi razgovori o prihvatawu tzv. rezolucije o Srebrenici ne}e postojati. Mirna podela je jedino re{ewe za sve narode u BiH. CIK BiH je uzurpirao nadle`nosti koje pripadaju Republici. Izborni zakon Srpske je u skladu sa Ustavom”, naveo je Dodik.

On je naveo da se, kada je re~ o rezoluciji o Srebrenici, radi o etiketi koju `ele da stave na nero|enu decu i na jedan narod.

Dodik smatra da to nije pozivawe na su`ivot, ve} poziv na hitan razlaz i da je zakucan

zar|ali ekser u sanduk koji se zove BiH.

On je istakao da je srpski narod nau~io da nema `ivota bez slobode, za koju se sada bore, kao i za budu}nost Srpske.

Dodik je izjavio da ne o~ekuje posledice zbog sprovo|ewa mera koje se odnose na samostalnost Republike Srpske, ve} slobodnu Srpsku koja }e i daqe imati pravo na svoje institucije i `ivot.

Dodik je istakao da planovi Republike Srpske nisu destabilizacija i nasiqe, ve} politi~ke odluke demokratskog kapaciteta.

„Na{i planovi su politi~ke odluke demokratskog kapaciteta koje svugde imaju legitimitet i kao takve }e se primewivati”, rekao je Dodik novinarima, prenela je Srna.

Dodik: Rezolucija o Srebrenici - akt koji ru{i sve Uskoro nastavak obnove Saborne crkve u Mostaru

Predlo`ena rezolucija o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skup{tini UN akt je koji ru{i sve i uslo`wava situaciju u BiH, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

„Nastoje po svaku cenu da se u Generalnoj skup{tini UN ‘progura’ rezolucija o Srebrenici. Okupile se mnoge bitange koje to `ele da u~ine protiv Republike Srpske i ni{ta to nije novo, imaju}i u vidu da sve ovo vreme poku{avaju bilo kako da nanesu neko zlo samoj Republici“, izjavio je Dodik za RTRS.

Dodao je rekao da Srbi, u ovakvim situacijama, ne smeju da budu neoprezni.

„Mi nemamo pravo da budemo naivni jer se radi o jednoj stvari koja do sada nije vi|ena u UN, pogotovo {to je sponzorisana od nekih zemaqa koja iza sebe imaju veoma te{ku istoriju genocida Holokausta, koji imaju potrebu da tu istoriju peru, a onda to ~ine na nama“.

On je naglasio da nema op{teprihva} enih dokaza da se u Srebrenici desio genocid, navode}i da se desilo ozbiqno stradawe, ali da nije vr{ena likvidacija prema civilnom stanovni{tvu.

„NA

Uo~i predstavqawa rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, sve su ve}i pritisci na srpski narod, Republiku Srpsku i Srbiju. Porodice srpskih `rtava pitaju da li }e wihova bra}a, sestre, o~evi i majke ikada dobiti jednak tretman ili je za kolektivni Zapad `rtva samo bo{wa~ka?

Porodice `rtava podse}aju da je u okolini Srebrenice tokom rata ubijeno 3.500 Srba, uni{teno i popaqeno vi{e od 80 sela.

Da li ima pravde, pita i Brano Vu~eti} kojem su muslimani iz Srebrenice ubili ~itavu porodicu.

Selo Bjelovac je 14. decembra 1992. godine do temeqa zapaqeno i uni{teno. Muslimani iz Srebrenice upali su s namerom da srpski narod potpuno uni{te. Ubili su 109 me{tana ovog sela, me|u kojima i porodicu Brane Vu~eti}a: majku, oca i maloletnog brata.

„Svo troje su ubili na pragu moje ku}e i to su u~inile kom{ije muslimani. Oni su morali da pre|u kilometre da do|u u moje selo i da ubiju brata koji je imao 17 godina i nije bio legitimna vojna meta. Moj otac je

„Nije bio stvoren elementarni uslov da bi se ne{to moglo proglasiti genocidom“, naveo je Dodik.

Dodik je napomenuo da se presude koje su donete u Hagu odnose na pojedince, a ne na jedan narod u celini.

„Presude koje su donete u Hagu, a na koje se oni pozivaju odnose se na pojedince. Ne na kolektivitet i ovo je na~in kako da provuku pri~u o kolektivitetu. Oni namerno tamo negde ne pomiwu da je to kolektiv, ali sama mogu}nost da svako interpretira kako ho}e uvek }e navu}i na stranu da su to Srbi u~inili“, rekao je Dodik.

On je pozvao gra|ane da veruju u Republiku Srpsku i wene institucije i da prisustvuju najavqenom narodnom mitingu.

Radovi na dobrim delom obnovqenoj Sabornoj crkvi Svete Trojice u Mostaru, koji su zvani~no po~eli pre ne{to vi{e od 13 godina i ~esto prekidani zbog nedostatka finansijskih sredstava, uskoro bi mogli da budu nastavqeni. Kako je za „Politiku” rekao stare{ina crkve Du{ko Koji}, zahvalnost za to {to se mo`e krenuti s realizacijom preostalog dela projekta obnove pripada predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. On je, ka`e Koji}, ispunio obe}awe i obezbedio potrebna sredstva „tako da uskoro mo`emo da nastavimo tamo gde smo stali”.

Obe}awe da }e re{iti problem finansirawa, kako bi se krenulo s obnovom preostalog dela hrama, koji je ratne 1992. godine sru{en i spaqen do temeqa, Dodik je dao u septembru pro{le godine, kad je zajedno sa srpskim patrijarhom Porfirijem posetio Mostar.

Prema re~ima paroha mostarskog, osim planiranog unutra{weg ure|ewa hrama, kao posebno va`nog u nastavku radova, bi}e obnovqena i uni{tena kapija, delo ~uvenog arhitekte Momira Kornovi}a, koja je u izvornom obliku bila visine 18 meta-

ra. U planu je i izgradwa parohijskog doma i gara`e, kao i ure|ewe stepenica koje vode do magistralnog puta i jo{ dosta toga. Ali tu nije kraj. Potrebno je jo{ mnogo da se uradi da bi Saborna crkva uni{tena u ratu mogla do 2026. godine, kako je planirano, u celosti da poprimi svoj predratni izgled. Obnova sru{ene Saborne crkve u Mostaru, koja je sagra|ena daleke 1873. godine i do izgradwe Hrama Svetog Save u Beogradu bila je jedna od ve}ih pravoslavnih bogomoqa na Balkanu, ujedinila je qude svih vera, nacija i opredeqewa. O tome svedo~e brojne dosada{we dobrovoqne uplate finansijskih sredstava.

samo ~uvao mene, brata, svoju ku}u i svoje ogwi{te, nije oti{ao u Srebrenicu da ubija, niti je ikoga ubio”, ka`e Vu~eti}. Brano je tada imao devet godina. Gledao je muslimanske vojnike kako pred wegovim o~ima o{tre no` i prete da }e prvo zaklati decu, pa ostale.

U ku}i, gde se sa ostalim civilima krio, zlo~inci su ubacili bombu ka{ikaru. Tada su ga sa 30 gelera u telu, ostavili u `ivotu, ali i sproveli u muslimanski sre-

breni~ki logor. „Jedna od bombi je pala u na{u prostoriju, izme|u mene i Mire i raweni smo, ja sam dobio 20 gelera i dva gelera u mozgu”, pri~a Brano.

U logoru su ga fizi~ki maltretirali pripadnici 28. divizije takozvane Armije BiH. Razmewen je nakon dva meseca.

„Razmewen sam nakon 56 dana, Bo`ijom voqom. Na razmeni nije imao ko da me ~eka, jer su mi ubijeni svi ~lanovi porodice”, pri~a Brano.

Branu danas vi{e od gelera boli to {to nema pravde, jer su srpske `rtve u o~ima dela me|unarodne zajednice `rtve drugog reda, a u rezoluciji koja se priprema o Srebrenici, bi}e tretirane samo bo{wa~ke `rtve.

„Na`alost, pravde nema, vrlo dobro znamo da se propaganda vodi protiv srpskog naroda. Mi samo `elimo istinu, a ova rezolucija }e samo da poremeti me|uqudske odnose, pogotovo u Bratuncu i Srebrenici, tako da ne vidim ni{ta dobro u tome”, ka`e Brano.

Danas Brano `ivi u Srebrenici i sa zebwom ~eka da ~uje da li }e oni koji su mu sve pobili rezolucijom o Srebrenici biti amnestirani. Pita gde su srpske `rtve3.500 ubijenih u okolini Srebrenice, 80 spaqenih sela i vi{e od 5.000 uni{tenih ku}a. Za ova i ostala masovna ubistva srpskih civila u sredwem Podriwu, odvo|ewe i mu~ewe dece u logorima niko nije odgovarao, a po~inioci s bili poznati i ha{kim i istra`iocima Suda BiH.

Da li }e neko napisati rezoluciju o tome?

CRNA GORA

Uhap{en nekada{wi crnogorski glavni specijalni tu`ilac i biv{i visoki funkcioner MUP-a

Milivoje Katni} biv{i glavni specijalni tu`ilac Crne Gore i Zoran Lazovi}, nekada{wi visokopozicionirani slu`benik crnogorske uprave policije, uhap{eni su po nalogu specijalnog dr`avnog tu`ila{tva.

Dvojici nekada dominantnih li~nosti crnogorskog pravosu|a i policije lisice na ruke u ranu zoru stavili su slu`benici Specijalnog policijskog odeqewa.

Katni} i Lazovi} terete se za stvarawe kriminalne organizacije i zloupotrebu slu`benog polo`aja. Iz tu`ila{ta jo{ nisu saop{tili detaqe kriminalnih radwi koje se stavqaju na teret dvojici uhap{enih.

Lazovi} je saslu{an u SDT-u, gde je negirao sumwe tu`ila{tva, a na pitawa tu`ioca nije `elio da odgovara, pi{e podgori~ki „Dan”. Nakon saslu{awa odre|eno mu je zadr`avawe do 72 sata.

Kako su saop{tili wegovi advokati Zoran Piperovi} i Stefan Jovanovi}, radi se o predmetu u kojem je osumwi~eno vi{e lica, a u kojem je i biv{i specijalni tu`ilac Sa{a ^a|enovi} ozna~en kao ~lan kriminalne organizacije.

Piperovi} je naveo da u ovoj istrazi tu`ila{tvo kao spornu okolnost spomiwe i dozvolu ulaska navodnih saradnika „kava~kog klana” Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a u Crnu Goru.

Prema re~ima advokata, za ovako ne{to nije bilo osnova i ni{ta ilegano i nedozvoqeno nije prona|eno u objektima koji su u vlasni{tvu Lazovi}a, a koji su ju~e pretresani. Piperovi} je objasnio da SDT Lazovi}u na teret stavqa stvarawe kriminalne organizacije i dva krivi~na dela zloupotreba slu`benog polo`aja.

Tu`ila{tvo je Katni}a ozna~ilo kao ~lana te navodne kriminalne grupe. Advokat Stefan Jovanovi} pohvalio je potez vrhovnog dr`avnog tu`ioca Milorada

Uhap{en Katni}, nekada{wi

Milov ~ovek ”za lov u mutnom”

Markovi}a, koji je ju~e ukazao da politi~ari izjavama povodom hap{ewa ne treba da stvaraju utisak kao da tu`ila{tvo nije nezavisno.

Lazovi} se ve} du`e vrmena dovodi u vezu sa skidawem zabrane ulaska u Crnu Goru Miqkovi}u i Belivuku, {to je on demantovao.

Katni} j tako|e priveden na saslu{awe u SDT. Hap{ewe Katni}a i Zorana Lazovi}a, kako „Dan” nezvani~no saznaje, usledilo je nakon analize „skaj materijala” koji je dobijen od Evropola.

Abazovi}: Ovo je veliki dan za pravdu „Veliki dan za pravdu. Nakon toliko godina bitke, progona, propagande, neistina i podmetawa od strane Lazovi}a, Katni}a i brojnih wihovih pomaga~a, kao {to sam i naveo, istina je prona{la svoj put, saop{tio je Dritan Abazovi} nakon akcije tu`ila{tva i policije.

Abazovi} je ~estitao gospodinu Novovi}u i svim zaposlenima u SDT-u i SPO-u, a posebno gospodinu Predragu [ukovi}u, na realizaciji ove slo`ene operacije.

- Ruka pravde ne staje! Idemo daqe, - zakqu~io je Abazovi}.

Crna Gora – 45 godina od razornog zemqotresa

Na dan 15. aprila pre 45 godina Crnu Goru je pogodio sna`an zemqotres ja~ine sedam stepeni Rihtera, 101 osoba je poginula u Crnoj Gori, a preko 100.000 qudi je ostalo bez krova nad glavom.

Zemqotres se dogodio u 7:19 sati, epicentar je bio u Jadranskom moru, izme|u Ulciwa i Bara, na udaqenosti od 15 kilometara od obale.

Potres je trajao desetak sekundi i uglavnom se osetio du` crnogorske i albanske obale i izazvao je katastrofalna razarawa sa intenzitetom od IX stepeni Merkalijeve skale na celom Crnogorskom primorju, na du`ini od preko 100 kilometara.

Budvanski Stari grad je u deset sekundi potresa te{ko o{te}en. Od 400 gra|evina u Starom gradu samo osam je ostalo nedirnuto. Zidine i za{titni bedemi iz 15. veka su te{ko o{te}eni. Manastir Praskvica, koji se nalazi izme|u Milo~era i Svetog

Stefana, pretrpio je velika o{te}ewa. Crkva unutar manastira je potpuno sru{ena, a i freske su tako|e bile o{te}ene,. Herceg Novi je tako|e bio te{ko o{te}en. Delovi zidina Starog grada su pali u Jadran. Ulciwski Stari grad, jo{ jedan crnogorski centar kulturne ba{tine, skoro je potpuno uni{ten. Vekovna Bal{i}a kula u Ulciwu je sru{ena. Zemqotres nije po{tedio ni Petrovac, Tivat, Kotor, Risan. Preko 450 sela je sravweno sa zemqom.

Prema izve{taju Uneska iz 1984, ukupno 1.487 objekata je o{te}eno, od kojih su skoro polovina doma}instva, a 42 odsto crkve i svetovni objekti. Trideset odsto od ukupno o{te}enih objekata je u potpunosti sru{eno. Preko 1.000 spomenika kulture je bilo o{te}eno, kao i hiqade umetni~kih dela i vredne kolekcije.

Obnova zemqe trajala je deset godina. Sve republike tada{we Jugoslavije su solidarno u~estvovale u obnovi.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crna Gora odbija da vrati draguqe vredne 300 miliona evra

Vlada Crne Gore odbila je da u postupku medijacije prizna tu`beni zahtev i vrati 28 kilograma poludragog kamena - opala. Re~ je o draguqima koji su zapleweni pre vi{e od 10 godina od vlasnika jednog hotela u Budvi. U zemqu su ih uneli dr`avqani Ju`ne Afrike, koji draguqe nisu prijavili carini na podgori~kom aerodromu.

Kolekciju opala su preko aerodroma iz Ciriha na podgori~ki aerodrom u julu 2011. doneli ju`noafri~ki dr`avqani Robert Frawek i Antonije Vernon Strelenski, ali su godinu dana kasnije draguqi prona|eni kod vlasnika jednog hotela u Budvi, pi{e RTCG.

Nakon {to su zapleweni i progla{eni dr`avnom imovinom, Frawek i Strelenski su kotorskom Osnovnom sudu podneli zahtev za povra}aj. Osim {to tra`e da im se vrati poludrago kamewe vrednosti 300 miliona evra, zahtevaju i naknadu zbog o{te}ewa kolekcije, jer je pet kilograma draguqa nestalo.

Sud je zabranio dr`avi da raspola`e ovim draguqima do prvosna`nog okon~awa spora i oni se sada nalaze u trezoru Centralne banke Crne Gore.

Prema ranijim pisawima Slobodne Evrope, mu{karci koji su u Crnu Goru uneli draguqe prijavili su 2012. godine vlasnika budvanskog hotela B. ]., optu`iv{i ga da im je na prevaru uzeo draguqe.

Nakon prijave, policija je zaplenila draguqe, a podgori~ki Osnovni sud ih je, u septembru 2012. godine, trajno oduzeo jer su, kako pi{e u re{ewu, uneti mimo carinskih propisa,{to je krivi~no delo.

O biznisima dvojice Ju`noafrikanaca nema mnogo informacija. Frawek se pred-

stavqa kao po~asni grof carske ku}e ^erneti}, a Strelenski kao konzul iste ku}e, u Ju`noafri~koj Republici u Pretoriji.

Ina~e, radi se o izmi{qenoj carskoj lozi ~iji je predstavnik Stefan ^erneti}, koji je javnosti postao poznat kada se 2022. pojavio na prijemu Dana dr`avnosti i slikao sa tada{wim predsednikom Milom \ukanovi}em, pi{e portal RTCG.

Zbog toga je pokrenuta istraga u vezi sa na~inom na koji je ^erneti} u{ao na prijem, no epilog nije poznat ni danas.

Policiji su ispri~ali da ih je on sa~ekao na podgori~kom aerodromu, gde su “zaobi{li carinu“ i poveo u hotel kao wegove goste, a draguqe ostavio u hotelskom sefu. Kada je, kako tvrde, vlasnik hotela godinu kasnije odbio da im vrati draguqe, prijavili su ga policiji.

U nasequ ima 300 novih stanova za raseqene porodice za oko

1.200 - 1500 stanovnika

Posle skoro osam godina od kada je 9. juna 2016. godine postavqen kamen temeqac za najve}e naseqe za raseqene „Sun~ana dolina“ iznad Zve~ana na severu Kosova i Metohije, krajem pro{le i po~etkom ove godine prve raseqeni~ke porodice su se uselile u urbano naseqe sa dvospratnim ku}ama uglavnom.

„Sun~ana dolina“ po~ela je svoj novi `ivot, `ivot sa onima kojima je krov nad glavom bio najpotrebniji jer su du`i niz godina `iveli kao raseqene porodice u brojnim mestima na severu

Vi{e od 60 porodica useqeno u nove domove

KiM i Srbije ali porodicama koje su va`ile kao vi{e~lane i bez re{enog stambenog pitawa a novo naseqe je ponudilo sre}niji `ivot i mladim bra~nim parovima.

Po~etkom aprila tre}a grupa, od 28 porodica, dobila je kqu~eve novih ku}a u „Sun~anoj dolini“, dva kilometra udaqenoj od centra srpskog dela Kosovske Mitrovice i kilometar od centra Zve~ana. U narednim mesecima, novo naseqe na 650 metara nadmorske visine, primi}e jo{ vi{e porodica koje nemaju re{eno stambeno pitawe.

U novom velikom urbanom

nasequ parkirani automobili ispred dvospratnih ku}a na ulici, ulaze}i u naseqe iz pravca Mitrovice, ra{ireni ve{ ispred ku}a ali i deca na ulici govore o novom `ivotu ovog velikog naseqa.

- Uselili smo se sa drugom grupom porodica koje su dobile kqu~eve od eparhije ra{ko prizrenske po~etkom marta. Zadovoqni smo {to smo u novim ku}ama koje istinski imaju dovoqno kvadrata i komfora za sve porodice. Ima jo{ nekih radova koji se moraju uraditi u ku}ama ali i u samom nasequ kako bi se kompletirao zavr{etak ve-

NOVA HAP[EWA SRBA NA SEVERU KIM DODATNO USLO@WAVAJU SITUACIJU

Odre|en policijski pritvor Sre}ku Sofronijevi}u do 48 sati

Sofronijevi} rawen od strane kosovske policije u Zve~anu 13. oktobra 2021. godine

Kancelarija za Kosovo i Metohiju saop{tila je, u subotu 13. aprila, da je Srbin priveden ovog dana od strane kosovske policije na Brwaku Sre}ko Sofronijevi} iz Zve~ana, rawen 13. oktobra 2021. godine u nemirima do kojih je tada do{lo u Zve~anu.

Sofronijevi} je, kazao je istog dana, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eq{ani, priveden zbog “reme}ewa ustavnog poretka Kosova”

Ina~e, Sofronijevi} je u trenutku hap{ewa bio sa suprugom na prelazu Brwak na putu za Srbiju.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je, kako je dodato, odmah obezbedila advokata uhap{enom Srbinu, koji }e proveriti sve elemente ovog slu~aja. “Sofronijevi} se mesecima oporavqao od posledica rawavawa, a metak je tada primio dok su pripadnici Rosu bacili suzavac u wegov kom{iluk, a on poku{ao da skloni dete. Iako je on mirno nastavio da `ivi u svom domu sa porodicom, ne `ele}i da napusti sever Kosova i Metohije, dana{we privo|ewe nastavak je zastra{ivawa i provokacija kojima je izlo`en s ciqem da napusti svoje ogwi{te, ali i da se po{aqe poruka srpskom narodu na ovim prostorima da nikad ne}e imati mira, dok god je Kurti na vlasti” stoji u saop{tewu Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Iz Kancelarije su uputili zahtev me|unarodnoj zajednici da se ukqu~e i isprate slu~aj uhap{enog Sofronijevi}a, jer Srbima na Kosovu, kako je navedeno “Pri{tina ne garantuje niti po{tuje ikakva prava”.

Nakon {to je saslu{an u stanici policije u ju`nom delu Kosovske Mitrovice u popodevnim satima u subotu 13. aprila, Sofronijevi}u je odre|en policijski pritvor do 48 sati.

Kancelarija za KiM je jo{ saop{tila da je Aqbin Kurti izvr{ilac hap{ewa, dok su pravi nalogodavci i direktno odgovorni za wegovo pritvarawe SAD i EU koji su ovog i mnoge druge vi|ene Srbe

nagnali u Kurtijevu zamku i wegove kazamate.

likog urbanog naseqa – ka`e Milan Simi} koji sa ~etvoro~lanom porodicom `ivi u gorwem delu „Sun~ane doline“. Novi stanovnici „Sun~ane doline“ govore da im je sada neophodan kombi ili autobuski prevoz, bar na dva ili tri sata do Mitrovice, gde se snabdevaju naj~e{}e. Prinu|eni su sada da koriste taksi usluge koje staju 250 dinara u jednom pravcu. Autobusi saobra}aju redovno do izbegli~kog naseqa Sviware a neophodno je bar da se ta linija produ`i za pola kilometra do „Sun~ane doline”.

U „Sun~anoj dolini“ je pet ulica kroz naseqe koje jo{ nisu imenovane i numerisane i jedna, koja ide kao glavna, sa zapadne strane na koje se sve ulice ve`u.

[ira lokacija velikog naseqa „Sun~ana dolina“ obuhvata 24,5 hektara, dok se samo naseqe prostire na 14,7 hektara. Velike stepenasto pore|ane ku}e izme|u kojih su prostrane ulice pru`aju izgled moderne urbane sredine.

U nasequ ima 300 novih stanova za raseqene porodice za oko 1.200 - 1500 stanovnika.

Naseqe je prikqu~eno na vodovodnu, kanalizacionu i elektri~nu mre`u, postavqena su

ZAVR[AVAJU SE I PRATE]I OBJEKTI

U ’’Suna~anoj dolini’’ su i prate}i sadr`aji dru{tvenog standarda koji jo{ nisu u potpunosti zavr{eni: de~ja ustanova povr{ine 1.136 m2, objekat za dru{tvene aktivnosti od 600 m2, uslu`no – tr`ni centar od 600 m2, zdravstvena ambulanta od 185 m2, sportski sadr`aji sa sva~ionicom od 200 m2. U okviru naseqa su i tereni za male sportove a tu je i crkva koju je osve{tao vladika Ra{ko-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije 9. juna 2020. godine. Nova svetiwa je posve}ena prazniku Prenosa mo{tiju Svetog Stefana De~anskog.

i uli~na svetla, a uredi}e se pe{a~ke staze, parkovsko zelenilo i mobilijar.

Predlog povratka u novo naseqe ponu|en je interno raseqenima koji `ive u kolektivnim centrima ili u neadekvatnim uslovima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori ali i na Kosovu i Metohiji.

Retke su kulturno-umetni~ke manifestacije u Gora`evcu, najve}em metohijskom selu kod Pe}i iz kojeg Srbi nisu odlazili 1999. Godine. A upravo jedna velika kulturna manifestacija folklora je odr`ana u ovom selu u nedequ 14. aprila. Kulturno umetni~ki program na kome su nastupila Kulturno-umetni~ka dru{tva sa KiM: iz [trpca, Leposavi}a, Prilu`ja, Velike Ho~e, Osojana, ali i doma}ini iz Gora`devca odu{evila su me{tane Gora`devca ali i vi{e desetina Srba povratnika iz 30 – tak povratni~kih sela u Metohiji koji su do{li na sjajnu kulturnu manifestaciju. Ovu manifestaciju je organizovalo KUD „Hvosno“ iz Gora`devca. Odu{evqewe su najmawe krili stariji me{tani Gora`devca, koji su se u nekim trenucima i pridru`ivali u igri. Na taj na~in su pored odu{evqewa iskazivali i nostalgiju za ovakvim doga|ajima kojih je u pro{losti bilo mnogo vi{e.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

VELIKO SRCE SRPKIWE IZ AMERIKE: Tamara donirala

najsavremeniji neonatalni inkubator kragujeva~kom UKC-u!

Tamara Kenworthey, Srpkiwa koja godinama `ivi i radi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, donirala je najsavremeniji neonatalni inkubator Univerzitetskom klini~kom centru Kragujevac. Vrednost donacije je 18.500 dolara.

Vredna donacija je uru~ena Centru za neonatologiju Klinike za pedijatriju Univerzitetskog klini~kog centra Kragujevac.

“@eqa i namera donatorke da li~nim anga`ovawem doprinese kvalitetu nege i le~ewa novoro|enih beba u Srbiji, realizovana je u saradwi sa ameri~kom firmom Let’s reframe, nabavkom najsavremenijeg neonatalnog inkubatora za Centar za neonatologiju na{e zdravstvene ustanove, u vrednosti od 18,5 hiqada ameri~kih dolara”, saop{tio je UKC Kragujevac.

“MI BALKANCI

SMO TAKVI”:

Sa{a svake subote uve~e nahrani i po 300 gladnih Francuza u Parizu!

Sa{a Ili} iz Ku{iqeva kod Svilajnca, ve} 10 godina preko svoje organizacije „Action sociale“ deli besplatne obroke besku}nicima i svima koji nisu u mogu}nosti da priu{te pristojan obrok.

Svake subote u pola 10 uve~e, Sa{a i wegova porodica poma`u gladnima dele}i oko 300 obroka najpre na trgu Republike a zatim i na trgu Staqingrad u Parizu. „U po~etku smo obroke delili autom, od mesta do mesta. Me|utim, kako je glad sve vi{e raspostrawena, lokacija se promenila i sada je fiksirana. Sada svake subote na trgu Republike i Staqingrada delimo obroke do kasno u no}. Ima nas oko 30-ak aktivnih ~lanova“, obja{wava osniva~ Sa{a. Ovaj „humanitarni ~in“ vidi kao deo borbe protiv siroma{tva, ali i ogromne podr{ke ovim qudima koji se nalaze na ivici margine.

„Mi Balkanci smo takvi, bilo gde da smo bismo u~inili isto, bila to Francuska ili neka druga zemqa. Gajimo veliku empatiju prema qudima koji su u socijalnoj krizi, saose}amo se sa siroma{nima ovde“, ka`e Sa{a.

“SRPSKI GENI NOSE UPORNOST”: Po~ela je iz Srbije, a sada je jedna od na{ih najuspe{nijih nau~nica u svetu!

Gordana Vuwak Novakovi} jedna je od na{ih najuspe{nijih nau~nica u svetu, koja predaje na Univerzitetu Kolumbija. O tome na ~emu trenutno radi, kako je uspela da do|e na vrh svoje nau~ne discipline, ali i po ~emu su Beograd i Wujork sli~ni, govorila je u Beogradskoj hronici.

Tokom pandemije sa svojim timom radila je na pronala`ewu najboqeg na~ina oporavka qudi od kovida.

„Moja laboratorija ima jednu kombinovanu ekipu lekara, hirurga, in`ewera, nau~nika… Neki su pravili maske, drugi ~ipove za dijagnostiku, a jedan tim je radio na preparatu koji se izdvaja iz mati~nih }elija za oporavak plu}a. Problem koji smo mi tada re{avali bio je kako da taj biomolekul spakujemo u veoma male ~estice – stohiqaditi deo milimetra – i posle ga dostaviti svim }elijama u plu}ima“, obja{wava Gordana Vuwak Novakovi}.

Bio je to izuzetno komplikovan proces jer su, kako ka`e, plu}a veoma komplikovan organ, ali su prona{li na~in kako to da se uradi.

Po{to je kovid pro{ao, onda su odlu~ili da saznawa primene na drugim poqima. „Sada vrlo intenzivno radimo na genskoj terapiji pacijenata koji imaju cisti~nu fibrozu. To je bolest koja je posledica mutacije jednog gena i jedino {to mo`e da se uradi jeste da se koriguje ta mutacija u }elijama plu}a. I tu je opet problem bio kako male ~estice dostaviti u plu}a. U ovom slu~aju nisu vi{e nosile biomolekul, ve} vektor koji koriguje mutaciju“, isti~e Vuwak Novakovi}.

OD LABORATORIJE

DO PRAKTI^NOG LE^EWA

Na pitawe koliko je potrebno vremena da ono {to ona i wen tim istra`uju po~ne da se svakodnevno primewuje, priznata nau~nica ka`e da zavisi.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

Pomalo iznena|uju}e, uspe{na srpska nau~nica uporedila je Beograd sa Wujorkom.

„Wujork jeste ve}i, ali ova dva grada imaju neverovatnu dinamiku, nikada ne spavaju i jako su otvoreni. U wima imate qude iz ~itavog sveta. To su otvoreni gradovi i meni se to jako svi|a i poma`e mi da se i u Wujorku ose}am kao kod ku}e“, navodi Vuwak Novakovi}.

Beograd je moja prva, a Wujork druga ku}a, dodala je nau~nica.

„Ako je u pitawu regenerativna medicina u okviru koje pravite tkivo koje treba da se implantira u pacijenta, to jako dugo traje, ponekad 10 i vi{e godina. Puno toga treba da se uradi da bi se dokazala efikasnost takve tehnologije. Prvo je najva`nije da ona ne naru{ava ne{to drugo u organizmu“, navodi srpsko-ameri~ka bioin`ewerka. Primera radi, wen tim je sa jednom startap kompanijom od 2016. godine radio na pravqewu kostiju od }elija pacijenta i kompletno rekonstruisanu anatomiju konkretnog pacijenta. Deo klini~kih istra`ivawa je zavr{en, drugi deo je u toku. Tako|e prave, takozvane organe na ~ipu – veoma mala tkiva koja su povezana krvotokom i koja koriste da prou~avaju bolesti, selektiraju i testiraju lekove.

„Jedna od tih tehnologija bazirana je na humanom sr~anom mi{i}u malih dimenzija koji mi pravimo u kulturi. Dokazali smo da mo`e da reprodukuje genetske oblasti, neke vrste kardiomiopatija, a mo`e da reprodukuje o{te}ewa srca od infarkta. To smo uspeli da testiramo i ve} je u primeni“, isti~e Gordana Vuwak Novakovi}.

IZ SRBIJE NA VRH SVETSKE NAUKE

Kako je dospela u svetski vrh svog nau~nog poqa, bioin`ewerka isti~e da uvek morate da radite ne{to {to ima efekta na nauku i medicinu, odnosno da to ima smisla.

„Uvek je lak{e biti velika riba u malom bazenu nego obrnuto. Ono {to je tako|e bilo te{ko, jeste {to dok sam radila u Srbiji mi nikada nismo imali sve {to nam je potrebno, bilo da je re~ o opremi ili novcu. Kada odete u jednu sredinu gde je apsolutno sve mogu}e i raspolo`ivo, onda nemate izgovora. To je onda u stvari jedan stra{an izazov da poma`ete da vi mo`ete to da uradite“, obja{wava nau~nica.

Priznaje da nije bilo lako, ali smatra da srpski geni sa sobom nose jednu upornost koju retko ko ima u svetu: „To je jako va`na dimenzija bilo koje profesije.“

[estoro mrtvih u napadu no`em u Sidneju, napada~ ubijen

[estoro qudi je ubijeno, me|u kojima je i osumwi~eni za napade no`em u poznatom tr`nom centru na Bondaj pla`i u Sidneju, a me|u rawenima je i jedno dete beba, saop{tila je policija.

Napada~a, koji je bio sam, ubio je policajac dok su posetioci tr`nog centra evakuisani. „Opasnosti vi{e nema”, re~eno je iz policije. Stotine qudi je evakuisano iz tr`nog centra, a policija je zatvorila prilaze ovom popularnom delu grada. Na snimcima se vide desetine policijskih i vozila hitne pomo}i, a na dru{tvenim mre`ama su objavqene fotografije mu{karca kako nosi veliki no` dok

tr~i po tr`nom centru. „Videli smo qude kako tr~e u panici, a onda sam ~ula pucaw i odmah smo u{li u radwu a prodavci su zakqu~ali vrata”, rekla je jedna `ena novinarima agencije Rojters. Jo{ nije poznat identitet napada~a, kao ni motiv, ali policija ne odbacuje mogu}nost da se radi o teroristi~koj akciji. Napada~a je ubila policajka na du`nosti koju je poku{ao da izbode no`em. Jedan od svedoka je rekao da je mu{karac podigao no` „duga~ke o{trice” i krenuo ka grupi qudi koja je tr~ala u panici. „Samo sam ~uo kako neko vi~e ‚Spusti taj no`’ i onda ga je upucala”, rekao je ovaj svedok. „Da ga nije upucala, nastavio bi da napada.”

KO JE „^OVEK SA [IPKOM“

Suprotstavio se napada~u u Sidneju i na ruskom uzvikivao: „Ne prilazi!“

„^ovek sa {ipkom“, kako ga nazivaju u australijskim medijima, jedini je posetilac tr`nog centra koji se suprotstavio napada~u koji je no`em usmrtio {est, a ranio sedam osoba u Sidneju.

„Razgovarali smo sa nekoliko zaposlenih u tr`nom centru koji su se krili dok je napada~ jo{ uvek bio na slobodi. Oni su posmatrali kako je on i{ao uzbrdo po pokretnim stepenicama, me|utim, tada su videli i ne{to sasvim neobi~no – jedan mu{karac koji je dr`ao {ipku od ograde u rukama i vikao na napada~a na ruskom jeziku: `Ne prilazi!`“, prenosi reporter Sputwika.

Tim povodom oglasio se i ruski aktivista u Australiji Semjen Bojkov. „I opet Rusi spasavaju svet od terorista“, napisao je na dru{tvenim mre`ama ovaj aktivista poznat pod nadimkom „Australijski kozak“. Podsetimo, {est osoba je ubijeno, a sedam te{ko povre|eno u tr`nom centru u Sidneju kada je jedan mu{karac no`em napao posetioce. Policija je saop{tila da je napada~ ubijen.

Policija australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels saop{tila je da je napada~ 40-godi{wi mu{karac, kao i da napad nije povezan za terorizmom.

SUPRUGA XULIJANA ASAN@A:

Bajdenove izjave nagove{taj da slu~aj ide u dobrom smeru

Supruga Xulijana Asan`a rekla je da bi sudski slu~aj wenog supruga „mogao da se kre}e u pravom smeru“ po{to je predsednik Xo Bajden potvrdio da bi SAD mogle da odustanu od optu`bi protiv zatvorenog osniva~a Vikiliksa.

Izjava Asan`ove suprige dolazi u danu kada su se wegove pristalice okupile u nekoliko gradova da zahtevaju osloba|awe, na petu godi{wicu zato~eni{tva u londonskom zatvoru Belmar{. Bajden je u sredu rekao da wegova administracija „razmatra” zahtev Australije da odustane od decenijskog nastojawa SAD da procesuira Asan`a zbog objavqivawa velike koli~ine poverqivih ameri~kih dokumenata. Predlogom bi se Asan`, australijski dr`avqanin, vratio ku}i umesto da bude poslat u SAD da se suo~i sa optu`bama za {pijuna`u. Zvani~nici nisu dali vi{e detaqa, ali Stela Asan` je rekla da su komentari „dobar znak”.

„Izgleda da bi stvari mogle da se kre}u u pravom smeru“, rekla je ona za BBC, dodav{i da je optu`nica „Trampovo nasle|e i da je Xo Bajden zaista trebalo da je odbaci od prvog dana“. Asan`

je optu`en po 17 ta~aka za {pijuna`u i po jednoj za zloupotrebu ra~unara zbog objavqivawa poverqivih ameri~kih dokumenata na wegovoj veb stranici pre skoro 15 godina. Australija tvrdi da postoji raskorak izme|u tretmana SAD prema Asan`u i Mening. Tada{wi predsednik SAD Barak Obama preina~io je 35-godi{wu kaznu za Mening na sedam godina, {to je omogu}ilo weno osloba|awe 2017.

Asan`ove pristalice ka`u da je on novinar za{ti}en Prvim amandmanom koji je razotkrio zlo~ine ameri~ke vojske

u Iraku i Avganistanu. Asan` je u zatvoru od 2019. dok se borio protiv ekstradicije, po{to je sedam godina pre toga proveo u ambasadi Ekvadora u Londonu, kako bi izbegao da bude poslat u [vedsku zbog optu`bi za silovawe i seksualni napad.Daqe sudsko ro~i{te u predmetu zakazano je za 20. maj. Asan` je bio previ{e bolestan da bi prisustvovao wegovim posledwim saslu{awima. Stela Asan` je rekla da se zdravqe wenog mu`a i daqe pogor{ava u zatvoru i da se boji da }e umreti iza re{etaka.

Premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je da se ~ini da napada~ no`em u tr`nom centru u Sidneju „delovao sam”. Elbanizi je na konferen-

Ovaj tr`ni centar je jedan od najve}ih i najpopularnijih u zemqi i stotine qudi su bile u

wemu, kao i svake subote. U ovom delu grada `ivi veliki broj pripadnika jevrejske zajednice koja

u Sidneju broji oko 40.000 qudi,, a u blizini se nalazi i glavna sinagoga u gradu.

Australija }e

razmisliti o priznawu palestinske dr`ave

Australijska ministarka spoqnih poslova Peni Vong izjavila je da }e Kanbera razmisliti o priznawu palestinske dr`ave, {to bi mogao da bude korak ka ostvarewu „re{ewa dve dr`ave” za izraelsko-palestinski sukob.

Peni Vong je podr`ala mi{qewe britanskog {efa diplomatije Dejvida Kamerona da bi priznawe palestinske dr`ave, ukqu~uju}i i od Ujediwenih nacija, moglo da dovede do „re{ewa dve dr`a ve“ kao nepovratnog procesa, javqa Rojters. Peni Vong je rekla da me|unarodna zajednica diskutuje o palestinskoj dr`avnosti kao o putu ka „re{ewu dve dr`ave“.

„Re{ewe dve dr`ave je jedina nada za prekid beskona~nog

Sud odbacio tu`be `ena koje su nasilno ginekolo{ki pregledane na aerodromu u Dohi

Sud u Australiji odbacio je tu`bu pet `ena koje tra`e od{tetu od avio-kompanije

Katar ervejz zbog

invazivnih ginekolo{kih pregleda obavqenih na aerodromu u Dohi 2020. godine

Tu`ba `ena protiv operatera aerodroma jo{ je u toku. Pet `ena, ~iji identitet nije obelodawen, je kao i stotine

Sudija saveznog suda Xon Halej je presudio da argument `ena protiv Katar ervejsa nije u skladu sa me|unarodnim protokolima o odgovornosti aviokompanija. Sudija je, tako|e, presudio da slu~aj `ena protiv Uprave za civilno vazduhoplovstvo Katara ne mo`e da se nastavi. Me|utim, slu~aj protiv katarske kompanije za upravqawe aerodromima (MATAR), operatera aerodroma, mogao bi da se nastavi. MATAR je ogranak kompanije i u potpunom je vlasni{tvu Katar ervejza. Advokat `ena koje su podnele tu`bu, Damian Sturzaker, naveo je u saop{tewu da wegove klijentkiwe razmatraju da ulo`e `albu. Naredno ro~i{te zakazano

wih nasilno izvedeno iz aviona u Dohi 2. oktobra 2020. godine, dok su zvani~nici tragali za majkom novoro|ene bebe koja je prona|ena ba~ena u kanti za sme}e na terminalu. Trinaest `ena je izvedeno iz aviona sa leta za Sidnej. Mnoge od wih su kazale da su bile primorane da se podvrgnu ginekolo{kom pregledu bez pristanka.

je za 10. maj. Me|unarodna organizacija Hjuman rajts vo~ je 2020. godine objavila da je katarska kompanija izvr{ila prisilni ginekolo{ki pregled nad `enama, po{to je u kanti za sme}e prona|eno novoro|en~e. Beba je bila dobro, a aerodromsko medicinsko osobqe je izrazilo bojazan za stawe majke i zatra`ilo da bude prona|ena.

RENTON FAMILY TRUST

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Aged Care Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Izazvao dve saobra}ajke, pa se 30 sati krio od policije u kanalizaciji

^ovek je prvobitno rekao vlastima da je si{ao u kanalizaciju da prona|e svoj telefon, ali je policija Kvinslenda otkrila sasvim drugu pri~u

Neverovatna situacija u Kvinslendu. Vatrogasci su u ponedeqak oslobodili 38-godi{waka nakon {to je proveo vi{e od 30 sati u mre`i podzemnih cevi u Brizbejnu. Mu{karac, koji je u~estvovao u dve saobra}ajne nezgode, dan ranije se sklonio u kanalizaciju da bi se sakrio od policije. Prolaznik Xejms Lingvud obavestio je policiju u ponedeqak da je mu{karac zaglavqen u kanalizaciji u Brizbejnu. Bio je zarobqen u podzemnom sistemu cevi vi{e od 30 sati i bio je do kolena u vodi kada su vatrogasci uklonili plo~u kako bi mogao da iza|e. Begunac je zadobio nekoliko ogrebotina i na kraju je le~en od hipotermije. ^ovek je prvobitno rekao vlastima da je oti{ao u kanalizaciju da prona|e svoj telefon, ali je policija Kvinslenda otkrila sasvim drugu pri~u. On se zapravo krio tamo da bi pobe-

gao policiji nakon {to je u nedequ izazvao dve saobra}ajne nezgode. Najpre se automobilom zakucao u policijsko vozilo, a potom i u drugi automobil, nanev{i lak{e povrede voza~u. Zatim je osumwi~eni navodno isko~io iz svog automobila i oti{ao sa lica mesta pe{ke, pre nego {to se sklonio u kanalizaciju. Xejms Lingvud je rekao da je prvi put razgovarao sa ~ovekom u nedequ nakon {to je ~uo glas koji dolazi iz odvoda. „^inilo se da je dobro i rekao je da mo`e da iza|e odakle je u{ao, pa sam ga ostavio samog”, rekao je.

Ali u ponedeqak, kada se vratio na istu lokaciju, odlu~io je da preduzme na{to nakon {to je ponovo ~uo ~oveka na istom mestu.

kruga nasiqa“, izjavila je ona na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

Mentalno zdravqe

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Svaki peti Australijanac ima problema sa mentalnim zdravqem, pokazuje zvani~na dr`avna statistika na godi{wem nivou. Oko 45 odsto svih odraslih Australijanaca

nedeqa. Ponekad te{ke bolesti mogu trajati do`ivotno i uzrokovati ozbiqnu invalidnost. Ovde je na kraju naravno re~ o shizofreniji koja je neizle~iva, ali zahteva ozbiqno do`ivotno le~ewe kako bi ta osoba mogla da ima `ivot bezoposan po okolinu. Nau~nici jo{ uvek poku{avaju da shvate {ta uzrokuje mentalne bolesti. Ne postoji samo jedan uzrok, i ~esto je to slo`ena kombinacija faktora. To mo`e ukqu~ivati genetiku i aspekte dru{tvenog u~ewa, kao {to je period odrastawa. Na to tako|e mo`e uticati na~in na koji mozak odre|ene osobe radi kao i interakcija sa okru`ewem. Dru{tvena grupa, kultura kao

osobine kao {to su perfekcionizam ili nisko samopo{tovawe mogu tako|e pove}ati rizik od depresije ili anksioznosti. Pro{lonedeqna nezapam}ena tragedija kada je mentalni bolesnik Xo Kau~i iz Brizbejna no`em usmrtio 5 `ena i jednog mu{karca u tr`nom centru Bondaj {okirala je celu naciju. Ubijeno je {est nedu`nih osoba koje su se slu~ajno na{le na putu monstruma, koji pritom nije bio ni svestan onoga {to radi. Ogromna tragedija za sve `rtve i wihove porodice i nenadoknadiv gubitak za ~itavu naciju. Australija nije imuna na ovakve tragedije jer smo u januaru 2017. godine imali krvavi masakr u centru Melburna, kada je jo{

}e biti pogo|eno nekim mentalnim problemima u nekom trenutku svog `ivota. U najbla`em slu~aju to mo`e biti stawe anksioznosti (akutne nervoze) ili poreme}aj raspolo`ewa (depresija), {to su naj~e{}i problemi Australijanaca kada je u pitawu mentalno zdravqe. Prema zvani~nim podacima samo u 2017 i 2018. godini vi{e od 10 odsto stanovni{tva imalo je problema sa depresijom, dok je samo u 2017 oko 13 odsto bilo pogo|eno anksiozno{}u. Jedan drugi podatak iz 2010. godine pokazuje da je oko 0.4 populacije zvani~no imalo te{ku du{evnu bolest kao {to je shizofrenija ({izofrenija). Tada je to bilo oko 64.000 qudi ukupno. Iako je re~ o starim podacima oni su vremenom procentualno mawe ili vi{e na sli~nom nivou. Re~ je o svakako zabriwavaju}im podacima, koji nisu nimalo za zanemarivawe.

Prema enciklopedijskim definicijama svaka mentalna bolest je ozbiqan zdravstveni problem. To mo`e uticati na misli, raspolo`ewe ili pona{awe, i na na~in na koji pacijent do`ivqava svet oko sebe. Ona mo`e izazvati i te{ku uznemirenost. To mo`e uticati na to kako se pacijent snalazi na poslu, kako funkcioni{e u odnosima i na wegovu sposobnost da upravqa svakodnevnim zadacima. Du{evne bolesti mogu trajati kratko vreme ili ceo `ivot. Neka blaga mentalna bolest traje samo nekoliko

i li~no `ivotno iskustvo tako|e mo`e igrati ulogu u razvoju mentalne bolesti. Primeri ovih faktora koje nauka navodi ukqu~uju: genetski faktor - postojawe bliskog ~lana porodice sa mentalnom bole{}u mo`e pove}ati {ansu da neko dobije mentalnu bolest. Me|utim, samo zato {to jedan ~lan porodice ima mentalnu bolest ne zna~i da }e je i drugi dobiti. Zloupotreba droga i alkohola - upotreba nedozvoqenih droga mo`e izazvati mani~nu epizodu (bipolarni poreme}aj) ili epizodu psihoze. Droge kao {to su kokain, marihuana i amfetamini mogu izazvati paranoju. Drugi biolo{ki faktori - neka medicinska stawa ili hormonske promene mogu izazvati probleme sa mentalnim zdravqem. Rano `ivotno okru`ewe - negativna iskustva iz detiwstva mogu pove}ati rizik od nekih mentalnih bolesti. Primeri negativnih iskustava iz detiwstva su zlostavqawe ili zanemarivawe. Trauma i stres - u odraslom dobu, traumatski `ivotni doga|aji ili stalni stres mogu pove}ati rizik od mentalnih bolesti. Pitawa kao {to su socijalna izolacija, nasiqe u porodici, prekid emotivne veze, finansijski ili poslovni problemi mogu itekako uticati na mentalno zdravqe. Traumatska iskustva kao {to je `ivot u ratnoj zoni mogu pove}ati rizik od post-traumatskog stresnog poreme}aja. Faktori li~nosti - neke

[ampionat Formule 1 u 2025. godini po~e}e trkom u Australiji

Formula 1 objavila je kalendar takmi~ewa sa 24 trke u sezoni u kojoj obele`ava 75. godi{wicu.

Sezona }e po~eti 16. marta u Melburn Parku, trkom za Veliku nagradu Australije. Organizatori su uveli promene u odnosu na ovu godinu, po{to je u martu 2025. godine veliki praznik Ramazan, pa je odlu~eno da se tog meseca ne voze trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, kao {to je bio slu~aj ove sezone.

Druga trka u {ampionatu 2025. godine vozi}e se u Kini 23. marta, trka za Veliku nagradu Japana je 6. aprila, a sedam dana kasnije na programu je trka u Bahreinu.

Trka za Veliku nagradu Saudijske Arabije na programu je 20. aprila, u Majamiju je 4. maja, dve nedeqe kasnije vozi}e se trka za Veliku nagradu Re|o Emilije, a 25. maja je trka u Monaku.

Trka u [paniji vozi}e se 1. juna, u Kanadi je 15. juna, a u Austriji 29. juna.

Velika nagrada Velike Britanije na programu je 6. jula, trka u Belgiji je 27. jula, a trka na Hungaroringu za Veliku nagradu Ma|arske je 3. avgusta, nakon ~ega sledi pauza u {ampionatu, prenosi Beta.

Takmi~ewe }e se nastaviti 31. avgusta trkom u Holandiji, za 7. septembar planirana je trka u Italiji, a 21. septembra u Azerbejxanu.

U oktobru }e se odr`ati tri trke, 5. oktobra u Singapuru, u SAD 19. oktobra, a u Meksiku 26. oktobra.

Trka za Veliku nagradu Brazila vozi se 9. novembra, trka u Las Vegasu je 22. novembra, u Kataru se vozi sedam dana kasnije, a sezona se zavr{ava 7. decembra trkom za Veliku nagradu Abu Dabija.

Fotografisana izuzetno retka

`ivotiwa u Australiji

Veoma retka „stidqiva” `ivotiwa, ne ve}a od qudskog dlana, uo~ena je u pustiwi u Australiji.

jedan du{evni bolesnik namerno usmrtio 6 osoba automobilom i ranio 27. Melburn se jo{ uvek potpuno nije oporavio od te tragedije, i strah u qudima je jo{ uvek prisutan kad vide ogromne betonske blokove, koji su postavqeni nakon toga da bi se spre~ili sli~ni incidenti u pe{a~kim zonama. Tragedije naravno nikad ne}e biti zaboravqene, ali koliko smo kao dr`ava i dru{tvo nau~ili iz tih nemilih doga|aja va`no je pitawe. Da li smo i koliko spremni da takve slu~ajeve preduhitrimo u budu}nosti te{ko je re}i. Jer u dr`avi gde se mentalnim bolesnicima ne posve}uje mnogo dru{tvene pa`we, te{ko je biti bezbri`an i spokojan na javnim mestima. Ovakvi te{ki i krvavi incidenti ~esto se ponavqaju i oduzimaju nevine `ivote qudi na ulicama, pla`ama, tr`nim centrima. Za ~itavu naciju ovaj posledwi masakr mora biti ozbiqan znak i upozorewe da je svima onima koji su registrovani kao du{evni bolesnici potrebno le~ewe i trajni boravak u sigurnim institucijama. Za sve to je naravno potrebna hitna reakcija dr`ave ali i ~itavog australijskog dru{tva u celini.

Izuzetno retka `ivotiwska vrsta severne torbarske krtice, koja se mo`e videti samo nekoliko puta u jednoj deceniji, fotografisana je u Australiji. Ove `ivotiwe, veli~ine qudskog dlana, bez o~iju i zlatne boje, toliko su retke da nema ni pribli`nih podataka o tome koliko ih ima, prenosi Bi-Bi-Si. Krticu su u Velikoj pe{~anoj pustiwi na severozapadu Australije uo~ili renxeri aborixinskog porekla, koji rade na o~uvawu prirode koriste}i svoju kulturu i tradicionalno poznavawe te okoline. Ove torbarske krtice se retko vi|aju u prirodi, jer uglavnom `ive u svojim pe{~anim tunelima, a stru~waci za divqe `ivotiwe smatraju da one „maltene plivaju kroz pesak”.

„Ovo je drugo vi|ewe ove krtice u samo {est meseci, {to je redak doga|aj, jer se u Australiji svake decenije prijavi samo pet do deset vi|ewa. Za razliku od ve}ine sisara koji kopaju i iza sebe ostavqaju {upqe tunele, severna torbarska krtica urezuje put i ispuwava ga kako ide napred, guraju}i svoje telo kroz pesak. Uprkos tome {to su slepe, one se ve{to snalaze u podzemqu i koriste svoj `uqeviti nos i ~elo za kopawe,” pi{e na zvani~noj Instagram stranici renxera.

„Qudi ~esto misle da nema mnogo divqih `ivotiwa u pustiwi, ali je ona puna jedinstvenih `ivotiwa”, istakao je stru~wak Geret Ket. Ukazao je da je neophodno vi{e istra`ivati retke vrste, poput severne torbarske krtice, kako bi se osiguralo wihovo o~uvawe u uslovima klimatskih promena, koje se najvi{e ose}aju u mestima gde su vremenske prilike ekstremne, kao {to je slu~aj sa pustiwama.

Izlo`ba ikona posve}ena Svetom \or|u u Sidneju

Mihailo Galovi} je akademski umetnik i ikonopisac koji `ivi i stvara u Australiji ve} 35 godina. Wegovi radovi, klasi~ne ikone, savremene religiozne slike kao i savremena umetnost uop{te, nalaze se u preko stotinu crkava, {kola, univerziteta, kao i u mnogobrojnim privatnim kolekcijama {irom Australije.

Mihailo radi najvi{e po poruxbinama, a svojim li~nim projektima pristupa tematski. Tako je 2014. imao veliku izlo`-

bu posve}enu Isusu Hristu pod nazivom “The son of Man”, kasnije je napravio grupu radova na temu Raja i Izgona iz raja, kao i grupu radova posv}enu an|elima, posebno Svetim Arhan|elima Mihailu i Gavrilu. Vi{e godina ve}, ovaj umetnik i ikonopisac se sprema za grupu radova na temu Sv. \or|a, sa posebnim akcentom na borbu sa A`dajom ili Zmijom, kako se naziva u ruskoj tradiciji. Posle vi{e od godinu dana, grupa od 12 ikona je spremna, 9 predstavqa nebeskog viteza na kowu u borbi sa a`dajom/zmijom, dok preostale

tri ikone slikaju sveca kao ratnika i drugo. Izlo`ba nazvana “St George vs Dragon” se de{ava u lepoj, kamenoj anglikanskoj crkvi All Saints u predgra|u Hanters Hil u Sidneju. Pored pomenutih ikona bi}e jo{ nekih radova, a posetiocima se nudi i kwiga Icons+Art: Mihailo Galovi}, kao i plakati formata A3. Predstave ikona su same po sebi retkost iz vi{e razloga, a ova posve}ena Sv. \or|u je prva u Australiji. Pored ikona posetioci }e mo}i da saznaju mnogo vi{e o svecu kroz posebno spremne tekstove ve-

SVETU PREDSTAVILA TRPEZU NEMAWI]A:

}eg formata. Otvarawe izlo`be je u nedequ 28. aprila od 16-18 h i nastavqa se svakog dana od 10-14h, osim petka 3. maja kada je otvorena od 17-19h. Posledwi dan je subota 10-14h kada se izlo`ba zatvara. Poseta je besplatna a Mihailo Galovi} }e biti prisutan sve vreme trajawa.

Umetnik je objavio monografiju Icons+Art: Michael Galovic, 2006. godine a uskoro iz {tampe izlazi mnogo ve}a i ambizioznija publikacija Sailing Back to Byzantium Sailing. Promocija se o~ekuje u junu ili julu ove godine.

Marijana `ivi na Novom Zelandu, naukom vra}a u modu stara srpska jela!

Sa Marijanom Pedovi} Moors upoznao sam se pre devet godina, a tada{wu Pri~u sa du{om uradili smo na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, pred weno putovawe u rodni grad Novi Pazar.

Ona sada sa porodicom `ivi na Novom Zelandu, master je gastronomije (Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu), doktorand na tehnologiji hrane i predsednica Asocijacije molekularne gastronomije Srbije.

Wena specijalnost je molekularna gastronomija koja kao nauka poseduje mo}na znawa o namirnicama i procesima koji se de{avaju u woj, pa je, kako ka`e Marijana, dobra za demistifikaciju istih.

Srpska istorija i tradicija su inspiracije same po sebi, a zadatak moje sagovornice je „da jelima ostavi inspirativnu osnovu, na kojoj }e mo`da sutra neki mladi Chef napraviti pri~u vrednu Mi{elinove zvezdice“.

„Kona~no se srpska tradicija vra}a na velika vrata i vidimo razvoj etno-turizma u svim granama. Htela sam da sa~uvam od zaborava tradicionalna jela, ali da ona budu predstavqena na moderan i konceptualan na~in“, pri~a Marijana o tome kako je do{la na ideju da uradi rekonstrukciju carske trpeze Nemawi}a kroz molekularnu gastronomiju.

Sve to je uradila kroz serijal od 52 epizode na wenom jutjub kanalu, a u gostima je bilo vi{e od 10 eminentnih {efova kuhiwa.

Cela ideja je finansirana iz Marijaninih li~nih sredstava, bez komercijalizacije, iskqu~ivo kao doprinos srpskoj tradiciji. Kako je Marijana prona{la jela koja su bila servirana nekada davno na dvoru Nemawi}a i re{ila da ih predstavi na moderan i zdrav na~in?

„Proces istra`ivawa i pripreme je trajao oko ~etiri godine, kada sam kroz istorijske kwige, stare kuvare i ~ak narodne pesme, poku{avala da napravim koncept {ta se tada koristilo od namirnica i {ta su oni jeli.“

„Moramo uzeti u obzir da su neke namirnice koje smo koristili do{le kasnije u Srbiju, poput paradajza, kukuruza ili krompira, kao i da nismo mogli da ne koristimo jela koja su se kroz vekove odoma}ila kod nas (ajvar,

na primer), ka`e Marijana.

Ona dodaje da se u dana{wem modernom kulinarstvu koriste tehnike i aparati koji skra}uju vreme pripreme i daju optimalan ukus i nutritivnu vrednost jelu.

„Poku{ava se ograni~ena upotreba uqa, koriste se uqa koja mogu podneti toplotnu obradu, organska hrana, kao i supstance koje poma`u teksturi.“

Molekularna gastronomija je nauka koja uz principe fizike, hemije, tehnologije hrane i termodinamike obja{wava procese koji se de{avaju u hrani.

Ona poja{wava za{to testo raste, {ta pravi koricu hleba tamnom, za{to meso ima druga~iji ukus kada se pe~e ili kada se bari, {ta su emulzije…. Marijana dodaje da je zdravo sve ono {to je umereno, bez {tetnih sastojaka i

nutritivno vrednosno.

„Predstavili smo jela poput cicvare, ka~amaka, ov~avine, kapame, kao i jela od raznih divqa~i (glavni izvor proteina), razne bobice od kojih smo pravili dezerte (mu{mule, ogrozd, oskoru{a).“

„Prikazali smo kako se jeftina jela mogu servirati i spremiti na moderan na~in.“

Marijana `ivi na Novom Zelandu, gde je preduzetnica, majka, supruga.

Ona poseduje malu proizvodwu ~okolade i kola~a za qude koji imaju probleme u ishrani, poput celijakije i dijabetesa, ali i za vegane i keto ishranu.

„Svi proizvodi su sertifikovani, bez glutena, {e}era, jaja, urmi, meda, mleka. Prvo sam krenula iz svoje kuhiwe, pa smo onda

kupili prikolicu i sada imamo mini-fabriku i radimo proizvodwu na veliko.“

Marijana je na Novi Zeland do{la u jednu vinariju sa radnom vizom, jer im je bio potreban {ef wenog kalibra za modernizaciju menija, a onda je sudbina ume{ala svoje prste.

„Zeland nije bio moj izbor za dugoro~an `ivot, vi{e kao avantura, ali ovde sam upoznala svog supruga. Qubav je preovladala i sada smo moj Samoanac i ja ve} 8 godina u skladnom braku.“

Radila je i na brodovima u Evropi, Severnoj Africi, u Srbiji i Crnoj Gori.

Bila je li~ni {ef kuhiwe kraqevskoj ko{arka{koj reprezetaciji Maroka, a sa Asocijacijom molekularne gastronomije Srbije dr`ala je master radionice na Le Cordon Bleu, Sorboni, u Libanu, kao i brojne seminare u Srbiji.

„Ja sam ro|ena Pazarka i veliki deo detiwstva sam provela na Goliji, ali sam i 15 godina `ivela u Veterniku gde imam ku}u.“

„Tu mi je majka, a brat i otac i ostala familija su dole u Pazaru, pa sam uvek i na severu i na jugu. Za mene je Golija mesto na kojem sam slobodna i najvi{e svoja i tu `elim da se vratim i u Srbiju donesem proizvode koje ovde pravim. Po{to `ivimo mnogo daleko, a putovawe traje oko 36 sati u jednom smeru sa presedawima, u Srbiju dolazimo na svake dve, tri godine“, iskrena je Marijana.

U nedequ, 14. aprila 2024. godine, na dan wenog svetiteqskog pomiwawa u Bogoslu`benom Mineju proslavqena je Prep. Marija Egip}anka. Ime ove svetiteqke, od strane Crkve osobito ukazane za vreme Velikog posta, nosi Kolo Srpskih Sestara pri hramu Sabora Srpskih Svetiteqa u Pits Rixu na Centralnoj obali.

Na dan Nedeqe ~etvrte posta Arhijerejsku Liturgiju u hramu slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski Gospodin Siluan uz saslu`ewe o. Gorana ]e}eza i proto|akona Petra Mraki}a. Doma}ici slave Gospo|i Teodori Zajaz u molitvama su sudelovale ~lanice KSS zajedno sa ~lanovima i Odborom ove male ali veoma duhovno privla~ne crkvene misionarske zajednice nedaleko od Sidneja. Prema na{oj osve{tanoj tradiciji, sa delom slavskog

kola~a molitve i ~ast doma}ice Crkvene slave sestara za narednu godinu predani su Gospo|i Borki Luki}. Znatan broj vernika molitveno je sau~estvovao u slavskom sabrawu.

Posle pro~itanog Jevan|eqa Episkop je proizneo pou~nu besedu tuma~e}i Jevan|elsku.

Na kraju Svete Liturgije Episkop je pozdravio sve prisutne i ~estitao sestrama slavu. Episkop je tako|e iskoristio priliku da se zahvali i pohvali novoosnovani hor pri katedri Mitropolije pod dirigentskom palicom protinice Jelene ]e}ez koji su svojim pojawem ulep{ali blagolepije praznika.

Iako u periodu duhovnog i telesnog posta prili~na danu poslu`ena je srda~na trpeza qubavi u dodatnoj crkvenoj prostoriji. U razgovoru su pomiwana daqa nastojawa u duhovnom `ivotu ove jedine posve}ene Saboru Srpskih Svetiteqa na{e crkvene zajednice.

NASTAVQENI RADOVI U MANASTIRU SVETI SAVA U ILAJNU

Blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Episkopa australijsko-novozelandskog G. Siluana, Iguman Teodor i bratstvo nastavqaju sa obimnim radovima na obnovi i ure|ewu Manastira Svetoga Save u Ilajnu. Tako su i ovih dana ura|ene sanacije na krovu i olucima velike sale koje su uzrokovale vlagu na plafonu. Tako|e, izvr{eni su neophodni radovi i nasipawa u podrumu velike sale kako bi se odbila vlaga od unutra{wih zidova, a koja je dolazila od vode koja je plavila podrum zbog nagiba terena.

Ujedno je nagib terena dodatno saniran nalivawem betonske plo~e koja plavnu vodu odbija od sale i usmerava je prema livadi i kanalu koji vodi ka ve{ta~kom jezeru.

Pripremqena je i ovih dana }e biti betonirana i nova staza koja }e omogu}iti boqi pristup vozilima novoj radionici sve}a koja je, po blagoslovu Episkopa, instalirana u Manastiru i koja je krenula sa proizvodwom.

Nadamo se da }e nam Gospod podariti snage da, uz molitve i blagoslov, nastavimo sa obnovom manastira.

Blagodarimo svim na{im radnicima i dobrotvorima koji podr`avaju na{ Svetosavski manastir.

Peva~ka grupa „Prelo“ je posve}ena o~uvawu i negovawu srpske narodne pesme. Na{e dru`ewe kroz pesmu zapo~ele smo u julu 2015. godine. Od tada se sastajemo svake srede. Mi smo svi amateri koji vole da se dru`e i vole pesmu i muziku. [ale, po{alice i humor su po~etak svake probe.

Na{a parola: Grupno pevawe i svirawe je mnogo zdravije od alkohola, zabavnije od ve`bawa u teretani i mnogo jeftinije od pshilogoga!

Trenutno imamo 12 ~lanova: Sla|ana Cukani}, Oqa Stoji}, Zorica Goqanin, Dubravka Lazarevi}, Cveta Dimitrovi}i, Vesna Dulovi}, Vesna Vuka{in, Marija Vlaji}, Valija Gianinska, Pe|a Jorgovi} (harmonika, frula), @ika @ivkovi} (ritam), Dra`en Georgijevski (gitara).

O pesmama: Poetika ju`noslovenske du{e je najjasnije i najboqe vidqiva u tradicionalnim pesmama.

svesti, koja je u odre|enim periodima istorije bila pomu}ena, ponovo se pesme prenose sa kolena na koleno. Sre}na okolnost je {to uticaj Zapada nije bio toliko jak, te se veliki broj pesama sa~uvao do danas u svom izvornom obliku. @udwa za modernim tekovinama, dovela je do toga da mnoge evropske zemqe izgube dosta od svoje narodne muzike. Mnoga isku{ewa i te{ka pro{lost naroda Balkana, dovela je do o~uvawa duha zajednice i u~inila balkanske zemqe mo`da najve}im ~uvarima tradicionalne muzike. Tako danas imamo mnoge etno grupe koje sav svoj rad zasnivaju na o~uvawu ovog blaga u Srbiji. Mi upravo i koristimo aran`mane grupa Trag, Iskon ili Bistrik sa Biqom Krsti} na ~elu, ali i solista kao {to je Danica Crnogor~evi} ili Danica Krsti}.

Misija: Tako|e nam je misija da ovo srpsko kulturno blago prenesemo na

^este teme su ropstvo, juna{tvo, zabrawena qubav, pla~ majke, sestre ili devojke za sinom, bratom, draganom, koji je u ropsvu ili poginuo u boju. Postoje i obi~ajne i obredne pesme koje pevaju o mobi, `etvi, prelu, igrawu i pevawu.

Tekstovi su ~esto {krti na re~ima. Ose}awa su se u tim davnim patrijalhalnim i konzervativnim vremenima skrivala, te su i re~i pesama bile kao neke zagonetke koje je trebalo re{iti.

Na primer: - Usnila je dubok sanak sa Kosova Rada - Bilbil pile

- Marijo Deli bela Kumrijo

Poreklo pesmama je ~esto nemogu}e odrediti. Sli~ne melodije se pojavquju u turskim, izraelskim, rumunskim i gr~kim narodnim pesmama. Pesme su nastajale tako {to bi za~ele u nekoj du{i, a kasnije nastavqale svoj `ivot, putuju}i vekovima od grla do grla, od srca do srca, mewaju}i se polako i prolaze}i kroz mnoge unutra{we {ake, dobijale svoj besprekoran i prost oblik, pun sa`etog emotivnog stawa jednog naroda.

Zahvaquju}i etnomuzikolizima i svima koji su snimili i zapisivali pesme i svirke od autenti~nih narodnih peva~a i svira~a, danas je najve}i broj pesama sa~uvan. Sa bu|ewem nacionalne

mla|e generacije. Ja razumem da interesovawe za ovakvu vrstu muzike dolazi kasnije u `ivotu. Ja sam po~ela da se bavim ovom vrstom muzike tek u 40-tim! Ali polako po~iwem da indoktriniram svog mla|eg sina Milana, koji je jako talentovan, da nau~i na gitari da prati pesme koje mi pevamo. Pla}am mu $100 za svaku nau~enu pesmu. Ako to nije motivacija za mladog ~oveka, ne znam {ta je! Za ovih 8 godina u~estvovali smo na raznim multikulturalnim festivalima i priredbama: Maslenica, raznim festivalima organizovanim od strane gradskih op{tina, Srpski festival u Sidneju, Crkvene slave i manifestacije u crkvama, razni Bo`i}ni festivali ukqu~uju}i i „Christmas lights Festival“ na Federej{n Skver pro{log Bo`i}a.

Nama je ve} godinama bio ciq da organizujemo veliki koncert koji bi okupio sve amatere muzi~are iz Melburna (i okoline ako ima zainteresovanih). Ja bih jako volela da taj koncert bude negde sredinom 2025. na na{u 10. godi{wicu postojawa.

Ovom prilikom `elela bih da pozovem sve muzi~are koji sviraju bilo koji instrument, ili bi hteli da nam pomognu oko aran`mana i ve`bawa da nam se pridru`e. Kao ve`bu za slede}u godinu odlu~ili smo da organizujemo nastup

„Prelo i prijateqi“ 18. maja od 18 ~asova. To }e biti opu{teno ve~e uz akusti~nu muziku, gde }e qudi uz ve~eru i pi}e pevati stare sada

polako zaboravqane starogradske pesme. Dovodimo Skadarliju u Melburn… Svi su dobro do{li. Mesta su

ograni~ena i moraju se potvrditi do 01. maja 2024. Sla|ana Cukani}

Bor i maslina cara Du{ana spomenici prirode i svedoci srpske istorije

Bor cara Du{ana (Pinus heldreichii, Crist) koga je zasadio u Nerodimqu kod Uro{evca na Kosovu 1336. i maslinu koju je zasadio u Hilandaru 1347. godine danas su spomenici prirode i `iva istorija sa kojom se ponosi sav srpski rod.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

Bor se nalazio na desnoj obali reke Nerodimke, u porti crkve Svetih Arhan|ela, na seoskom grobqu u samom selu Gorwe Nerodimqe, u op{tini Uro{evac. Bio je visok 23 metra a stablo je bilo dobro o~uvano, vitalno i plodonosno. Nalazio se pored samog letwikovca Cara Du{ana. Po predawu li~no ga je zasadio car Du{an Silni 1336. godine i danas (2024.g.) ima 688 godina. Bor je na mestu gde se nalazio veliki park koji se zvao “Letwikovac cara Du{ana”.

Dodu{e, starinu koja je pamtila vekove, posekli su Albanci juna 1999. godine. No, iz korena pose~enog stabla prkosno je po~eo da se uzdi`e, od pre decnije i po, mladi izdanak Du{anovog bora koji danas ima deset metara visine.

VISOK 23 METRA

Za{ti}en prostor oko Du{anovog bora obuhvatao je povr{inu od 1,77 ara. Bor - munika je vrsta koja pripada visokoplaninskoj {umskoj zoni mediteranskih i submedinetanskih planina te je ovaj bor jedan od retkih primeraka koji se razvio u niskim nadmorskim visinama (u ovom slu~aju 630 m n.v.). Bor cara Du{ana prvi put je za{ti}en 1961. godine kao istorijski spomenik - prirodna retkost, a 1993. godine kategorisan je kao Spomenik prirode od izuzetnog zna~aja kao poseban predstavnik balkanskog subendema. Odluka o za{titi spomenika prirode Bor Cara Du{ana 01 br. 633-202 - SO Uro{evac. Slu`beni glasnik RS/1995.

Umesto da se probijaju kroz pukotine u steni, wegove `ile su u zemqi. Bi}e da je zbog toga ovaj plemenita{, {to je ina~e retkost za ovu vrstu, izrastao 23

u Iz korena ise~enog Du{anovog bora u Nedorimqu 1999. godine kod Uro{evca raste izdanak mladog bora u Car Du{an ovaj bor zasadio 1336 godine a maslinu u Hilandaru zasadio 1347. godine u Donosi i danas krupne plodove

metra sa ogromnim deblom obima 4,6 i krunom od 15 metara. Bio se razba{kario na gotovo dva ara zemqe. Iako je progla{en spomenikom prirode, ne mo`e se pohvaliti da su ga qudi oduvek mazili i pazili. U vreme kad nije bilo struje, a i sve}e behu privilegija bogatih, stanovni{tvo je za osvetlewe koristilo lu~. [to bi se mu~ili i po wu i{li u {umu, kad su je imali na dohvat ruke. I tako, lu~ po lu~, nastala je na stablu Du{anovog bora golema “rana”, visoka 2,5 i {iroka 1,5 metar. Da bi ga za{titili od bolesti i {teto~ina vidali su mu rane u dva navrata, 1937. i ponovo 1988. godine.

Do 1999. godine u Gorwem Nerodimqu bilo 160, a u Dowem 120 srpskih domova. Od 1999. godine tamo nema srpske `ive du{e, ni srpskog belega. Uni{teni srpski dvori, spomenik srpskim sredwovekovnim vladarima, razorene i sa lica zemqe izbrisane sve crkve. O srpstvu svedo~i jo{ samo prva

osnovna {kola na Kosovu i Metohiji iz 1863. godine.

DU[ANOVA MASLINA

RA\A I DANAS

Na ovom istorijskom mestu, u prestonom Nerodimqu, stolovao je kraq Milutin, tu je napisao i doneo Gra~ani~ku povequ 1321. godine. Ovde je napisana i De~anska hrisovuqa.

A stotinu kilometara ju`nije, u jednom od najzna~ajnijih manastira u pravoslavnom svetu koji se nalazi na ostrvu u sredwem delu Egejskog mora, u blizini Atosa, na Svetoj Gori u Gr~koj, na Hilandaru nalazi se maslina koju je zasadio car Stefan Du{an 1347. godine. I ona je jo{ uvek `iva kao simbol nekada{weg velikog srpskog carstva. Maslina, koja danas, ima 677. godina, prema legendi, car Stefan Du{an je ovo drvo posvetio svojoj velikoj qubavi iz detiwstva koja je preminula usled bolesti dok je bio u tinejxerskom dobu.

Odabrao je ba{ maslinu zato {to po starom verovawu, jedan

HILANDARSKI MASLIWACI

Manastir Hilandar pod s vojom ekonomijoj ima oko 8500 hektara zemqe, na Svetoj Gori. Na toj povr{ini poseduje nove vinograde na oko 15 hektara, stare vinograde 2,5 hektara, oko 3000 starih maslina i oko 1000 obnovqenih maslina na 6 hektara, zatim {qiva na 1 hektar, vo}a (limuna, pomoranxi, kajsija, breskvi, jabuka...) na oko 1 hektar, oko 400 stabla le{nika na 2 hektara i povrtwak sa ba{tama na oko 1 hektar. Sve ovo je rezultat velike qubavi i rada monaha Hilandaraca kao i hodo~asnika koji se prihvataju poslu{awa na ekonomiji i stru~waka sa srpskih univerziteta. Masline su izuzetno cewene i po{tovane u Svetoj zemqi zbog ~ega su vi{e puta spomenute u Starom i Novom Zavetu.

od simbola masline je ve~nost. Maslina cara Du{ana-jedna od najstarijih na Mediteranu. Zbog svojih karakteristika maslina je postala simbolom mira, obiqa, ve~nosti, u~enosti i zdravqa, a jo{ od anti~ke Gr~ke simbolizuje pobedu. Za weno se~ewe su sledile drakonske kazne, a zanimqivo je da ova maslina i danas daje krupne plodove koji su uvek u zbiru ostalih hilandarskih maslina u spravqewu ekstradevi~anskog hilandarskog nadaleko poznatog

maslinovog uqa. Iako se ne nalazi u Srbiji, svakako je bitan deo srpske istorije zbog svog zna~aja, starosti i svedo~ewa o nekada{wem velikom Srpskom carstvu.

Danas ova maslina predstavqa nezaobilazan deo posete Hilandaru svim srpskim turistima. Maslina, kao i maslinova grana, predstavqaju simbol mira, a stari Grci su maslinu smatrali svetom. Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE (1)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

U Srbiji postoji 2800 medija. Izuzev dnevnih listova „Politika“ i „Danas“, novog nedeqnika „Radar“ i RTS-ovog drugog i tre}eg programa, svi ostali mediji danas nemilice objavquju vesti i tra~eve iz `ivota estradnih izvo|a~a zabave Harisa Xinovi}a i Dragane Mirkovi}. Prvog je ostavila dosta mla|a `ena Melina, a drugu je ostavio ne{to stariji mu` Toni. Wihova deca pate zbog razvoda braka i nesta{ice qubavi u porodici. I dok Haris i Dragana kao su`wi kukaju nad svojim pocepanim i razvedenim brakovima, peva~ napada svoju mladu suprugu za izdaju, a peva~ica se u toaleti i {minki od par hiqade evra `ali narodu kako je ostala bez novca, dotle je pevaqka Seka Aleksi} uhva}ena u [vajcarskoj da ilegalno radi i peva, pa je stavqena u ciri{ki zatvor.

Ako je verovati anketama i listama naj~itanijih rubika, upravo hap{ewe Seke Aleksi} u [vajarskoj, razvodi Harisa Xinovi}a i Dragane Mirkovi} su naj~itaniji i najgledaniji napisi u srpskim medijima. Ove teme su daleko ispred pri~e o tragediji male Danke Ili}, koja je ubijena na surov na~in u Boru i ispred aktivnosti predsednika Aleksandra Vu~i}a. U jednoj beogradskoj novini predsednik Srbije tek je osma vest dana. Ispred Vu~i}a su gologuze i sisate dame sa estrade i iz sporta, mangupi iz sveta zabave, samozvani milioneri i vest da je rokerka Sla|ana Milo{evi} umrla „bogata nekretninama“.

Tako je u Srbiji ve} decenijama – estrada i weni izvo|a~i su glavna kulturna aktivnost srpskog naroda. Bio sam na do~eku u Be~u i u austrijskoj prestonici, gde `ivi 200.000 Srba, prodavane su ulaznice za {est Novogodi{wih koncerata ozbiqne muzike. I dok su Be~lije ~ekale Novu 2024. godinu u koncertnim dvoranama uz muziku Baha i Mocarta, kod nas u Srbiji, kao pre 40 godina, estrada je svirala i pevala na trgovima i ulicama. U Beogradu je nastupala usred zime jedna goli{ava pevaqka.

Ako Be~ ima jednog Andre Rea, zabavnog izvo|a~a ozbiqne muzike sa velikim revijalnim orkestrom, za{to Srbija to nema kada su violinisti Nemawa Radulovi} iz Pariza i Stefan Milenkovi} iz Wujorka ~esto u Ni{u, odnosno Beogradu, odnosno u Srbiji. Na{i vlasnici kulture i trgova misle da Radulovi} i Milenkovi} nisu umetnici za narod, nego pevaqke i vika~i sa mikrofonima.

Ne}u sada o tome da li je starije jaje ili koko{ka, odnosno da li se estrada name}e narodu preko dr`ave i medija ili je narod `eqan estrade toliko da stavqa po sto evra u dekoltea i na prsa „zvezdama estrade“, tek ~iwenica je da je ozbiqna kultura i umetnost, pa i umetnici od ugleda i svetskog zna~aja nemaju mesta na koncertnim javnim pozornicama u Srbiji u vreme praznika i sve~anosti, jer wihovo mesto dr`e pevaqke i peva~i kafanskog profila. U Srbiji kao da ne postoje drugi umetnici, qudi sa du{om, kreatori, nego samo estradniu peva~i i peva~ice. Tako u jednoj “ve~eri kod” na RTS-u pokazuju se ~ak tri osobe sa estrade, koje se klibere, ne{to pevu{e i pri~aju sva{ta, a usput kuvaju i jedu.

Sve u svemu srpski portali, tabloidi i novine slade se intrigama, skandalima i izno{ewem prqavog ve{a iz `ivota jo{ jedne pevaqke i jo{ jednog kafanskog pevca. Ne znam da li da ih `alim, estra-

Dr`ava forsira pevaqke i peva~e kao zabavqa~e za narodne mase, a oni sebe nazivaju umetnicima, mada to nisu. Wihov estradni sjaj je la`an, a beda je duhovno i moralno duboka

ne „umetnike“ ili medije, koji kr{e Zakon o privatnosti li~nosti i raduju se tu|oj propasti i na woj zara|uju milione evra.

To {to nam mediji koji pi{u i govore o estradi, uglavnom, prodaju prostakluk u srpskoj kulturi. Dr`ava forsira pevaqke i peva~e kao zabavqa~e za narodne mase i glasa~e. Srpska estrada je uostalom sjaj i beda na{eg dru{tva i na{e kulture. Sjaj je la`an, a beda je duboka i moralno duhovno. Obi~no se pred Novu godinu u Srbiji objavquju podaci koliko je koji estradni izvo|a~ dobio para za svoju svirku i pevku. A to je zimus bilo od 30.000 evra do 50.000 evra. Pla}aju ih op{tine, dakle dr`ava, da zabavqaju narod i glasa~e. Za jedno ve~e uzeti 50.000 evra - to je sjaj srpske estrade. Beda srpske estrade je da nije sve u novcu, da qubav i porodi~ni `ivot na estradi kratko traju, malo vrede i skupo ko{taju, jer razaraju li~nosti dece mo}nih zabavqa~a „punih kao brod“, kako govore za sebe, a praznih u du{i i qudskom karakteru. Preqube i razvodi brakova estradnih li~nosti, kao senzacija u medijima zvu~e kao rugawe do ju~e hvaqenim i uzdizanim „umetnicima“, jer zarad tira`a i novca od prodaje novina, portala i tv emisija, srpski urednici, novinari i mediji izla`u nemilosrdno sramoti i Harisa, i Draganu, i Seku. Xinovi} je zarad reklame u medijima ve} dojavio novinarima da je u zagrqaju neke peva~ice, nove cure i ka`e: „Moja qubav i ja slavimo!“ Dragana Mirkovi} tek sada priznaje da je mu` „vara ve} deset godina i da je ona to trpela“. Zaboravila je da je sama slala fotose redakcijama o svom sre}nom `ivotu sa Tonijem, dakle, obmawivala je javnost i obo`avaoce. Da se podsetimo, Haris ima 72 godine, a Dragana 56. Ona je mnogo poznatija od wega po

qubavima i qubavnicima pre braka. Na estradi ima dosta nemoralnih osoba, estetskih nakaza, razvratnika, delinkvenata svih vrsta. Oni vole da se predstavqaju kao estradni umetnici, a u stvari su mnogi od wih su narkomani, alkoholi~ari, kockari, bigamisti, homoseksualci, prevaranti, sitni i krupniji kriminalci. Bog im je dao glas, ali nekima nije dao pamet. Wih samo interesuje novac, koji tro{e nemilice, pa zavr{avaju karijeru kao bednici. A onda se ispovedaju kako su rasli bez para i kako stare bez novca. Kako su u mladosti bili bednici, a sada su milioneri. Da li treba da `alimo pevaqke i pevce kojima je publika lepila devize na sise i ~ela, a oni su ih potro{ili na sva{ta i sada kukaju kako su osiroma{ili ?

Od nekih pevaqki ne znam nijednu pesmu, ali znam wene ogromne sise i naduvena usta. Jedna takva je maloletnom sinu dala automobil da ga vozi po gradskim ulicama. Takve osobe u~e decu da budu nadmo}na i ohola.

Najva}a blama`a estradnih „zvezda i zvezdica“ jesu napisi, tekstovi i tv emisije u kojima se govori o wima kao razara~ima svoje i tu|e porodice, kao o prequbnicima ili kao o sponzoru{ama, koje odlaze qubavniku u naru~je zbog novca. - Razvod braka je smrt jednog `ivota – izjavila je pevaqka Goca Tr`an, koja tako|e nije imala sre}e u porodi~noj qubavi.

Lista razvedenih estradnih dama i estradne gospode je duga, pa }u pomenuti samo neka imena. Kao razvedene `ene sa propalim brakovima ~esto se pomiwu Lepa Luki}, Zorica Brunclik, Nata{a Bekvalac, Maja Nikoli}, Severina Vu~kovi}, Radojka Axi}, Jelena Karleu{a, Maja

Oxaklijevska, Silvana Armenuli}, Dragana Mirkovi}, Emina Jahovi}, Sawa Marinkovi}, Ana Nikoli}, neka sve`a rasu{tenica pevqaka Slavica.

Lepa Luki} je zapravo Lepava Mu{ovi}, stara 84. godine. Zvani~no bila je u dva braka ( Vladimir Perovi} 1977.–1984. i Milan Milanovi} 2000.–2019.). Nezvani~no imala je jo{ jednu bra~nu zajednicu u kojoj je dobila prezime koje korisiti. Nije se ostvarila kao majka.

Razvedeni estradni mu{karci su @eqko [a{i}, Darko Lazi}, Baja Mali Kninxa, Lazar Ristovski, Rasta, Zoran Ba{anovi}, koji je bio tajno o`ewen Draganom Mirkovi}, Zoran Peji} Peja, Aleksandar Vuksanovi}, Haris Xinovi}, Mom~ilo Bajagu} Bajaga, Bora \or|evi}. Peva~i sa najvi{e razorenih brakova su Boris Novkovi} i Frano Lasi}, koji su se `enili po ~etiri puta.

Kako tvrdi peva~ica Vanesa [ok~i} za neke estradne qude razvodi su bili prilika za veseqe:

- Pevala sam i svadbe i razvode. Veselo je na obadva mesta, samo se gosti razlikuju. Na svadbama dolaze porodica i kumovi, a na razvodima samo prijateqi – izjavila je Vanesa.

Ne znam za{to, ali mediji kada pi{u ili govore o vanbra~noj deci „umetnika“ sa estrade i kulture pomiwu samo o~eve. Me|u wima su Goran Bregovi}, Predrag @ivkovi} Tozovac, Miroslav Ili}, Marinko Rokvi}, Hajrudin Hari Vare{anovi}, koji je 10 godina varao svoju `enu, Zoran [ijan, Stevo @igon, Sini{a Mihajlovi}. Rokvi}, Mihajlovi}, [ijan i @igon su svoju vanbra~nu decu priznali, ali Bregovi}, Ili}, Tozovac nisu. Wihovi vanbra~ni naslednici javili su se tek uz pomo} suda ili posle smrti ilegalnih o~eva.

Jedan ilegalni otac sa estrade je to ovako ovjasnio:

- Iz vanbra~ne zajednice imam dva sina. Bili su mali kada je supruga preminula, to je bilo nevreme u mojoj glavi. Tada sam prestao da pijem jer mi je `ena rekla: “Ti si za sebe najgori, obe}aj mi da ne}e{ da pije{?” Ono {to mi je rekla tako mi se de{avalo i de{ava mi se u `ivotu.

Deca ro|ena mimo braka, uz prevaru svojih majki, naj~e{}e su plod estradnog la`nog obo`avawa. Bio sam svedok kako jedan peva~ na turneji po Australiji na koncertu u kafani zavodi sve `ensko od 17 do 77 godina. I odvodi u hotelsku sobu da li da im uzme novac ili malo ne`nosti. Imao je tada 56 godina i svileno odelo. Goran Bregovi} ima }erku iz veze sa plesa~icom u striptiz baru. Muzi~ar Goran Bregovi} ima tri }erke – Emu, Unu i Lilu, koje `ive u Parizu, gde se slavni muzi~ar preselio jo{ pre tri decenije. U braku sa muslimankom Bregovi} je dobio tri }erke koje upra`wavaju tri razli~ite religije – pravoslavnu, katoli~ku i mislimansku.

Miroslav Ili} i Marinko Rokvi} napravili su dete svojim obo`avateqkama u Kanadi. Ili} koji nije `eleo da prizna svog sina ro|enog u Kanadi izlo`en je sudskom procesu u kome je poni`avan i predstavqan kao “divqi otac”. A wegova obo`avateqka i majka vanbra~nog deteta je predstavqana kao “laka dama”. Wihov vanbra~ni sin nije bio zainteresovan za ovog su|ewe, jer ga Mirolsav Ili} kao otac nije interesovao.

Predrag @ivkovi} Tozovac je qubavisa sa vi{e `ena, ali se tvrdi da su mu sinove rodile jedna pevaqka i jedna bankarka. Tek pred smrt Tozovac je rekao: - Imam dva vanbra~na sina, ali to je moja privatna stvar. Neka su oni `ivi i zdravi, ali moji sinovi su stvoreni slu~ajno. Jedan `ivi u Americi i on ve} ima sina Marka. Kamo sre}e da imam sad sto Srba kojima sam otac. Bio bih najsre}niji ~ovek na svetu!

(Nastavqa se)

Radojka Axi} (Dara Bubamara) Seka Aleksi}

Dragana Mirkovi} Haris Xinovi} i Melina

Top 10 atrakcija u Beogradu za turiste

Kada do|u u Beograd, turiste o~ekuje mnogo zanimqivih lokacija koje bi trebalo da obi|u. Ukoliko i vi o~ekujete goste ili se bavite vodi~kim poslom, morate da znate gde }ete odvesti te qude kada se prvi put susretnu sa srpskom prestonicom. U nastavku teksta predstavi}emo TOP 10 atrakcija u Beogradu za turiste.

BEOGRADSKA TVR\AVA

I KALEMEGDANSKI PARK

Simbol Beograda je Beogradska tvr|ava okru`ena Kalemegdanskim parkom u okviru koje se nalazi i ~uveni spomenik „Pobednik“. Pored statue nagog mu{karca visine 14 m, u okviru tvr|ave treba obi}i i Rimski bunar, Barutanu, Sahat kulu, Crkvu Svete Petke i Crkvu Ru`icu. Tvr|ava ima dugu istoriju koja datira unazad vi{e od 2.000 godina i promenila je mnoge vlasti i kulture tokom vekova. Kalemegdanski park se prostire oko tvr|ave, a ispuwen je pe{a~kim stazama, spomenicima, zelenim povr{inama. U parku se nalazi i Zoo vrt koji tako|e mo`e biti zanimqiv stranim turistima.

SKADARLIJA – BOEMSKA ^ETVRT

Ako se pitate gde izvesti turiste u Beogradu, prva „stanica“ je svakako tradicionalna boemska ~etvrt, Skadarlija. Najpopularniji restorani sa najukusnijim jelima srpske kuhiwe du` skadarske kaldrme su „Dva jelena“, „Tri {e{ira“ i „[e{ir moj“. Skadarska ulica je ~esto nazivana „Beogradskim Montmartrom“, jer je to mesto gde su se okupqali pesnici, slikari, muzi~ari i umetnici tokom 19. i 20. veka, ~ine}i je epicentrom umetni~kog `ivota grada. Pored Skadarlije, atraktivna mesta stranim turistima za izlaske su Beton hala i beogradski splavovi. TRG REPUBLIKE

I KNEZ MIHAILOVA ULICA Trg Republike je centralni trg u Beogradu, okru`en brojnim istorijskim zgradama, prodavnicama, restoranima i kulturnim institucijama. Na wemu se nalaze Narodno pozori{te, Narodni muzej i Spomenik knezu Mihailu. Samo „srce“ grada osim Trga Republike ~ini i Knez Mihailova ulica. U pitawu je pe{a~ka zona i najprometnija ulica u Srbiji puna kafi}a, restorana, suvenirnica, butika, ali i kulturno-istorijskih spomenika. Wene fasade prete`no datiraju iz 19. veka i odi{u specifi~nim {armom. Lokalci vole da ka`u: „Ukoliko niste pro{etali Knezom, kao da niste ni bili u Beogradu!“

HRAM SVETOG SAVE

Ukoliko koristite aerodromski transfer jedno od glavnih mesta za skupqawe i ostavqawe stranih putnika je Trg Slavija. Razlog tome je dobra povezanost sa aerodromom i veliki broj sme{taja u wegovoj blizini, me|u kojima se isti~u hoteli „Hilton“ i „Slavija“. Nedaleko od trga nalazi se jedan od najve}ih pravoslavnih hramova na svetu – Hram Svetog Save. Izgra|en je u neovizantijskom stilu, a wegova arhitektura je impozantna i prepoznatqiva po kupoli koja dominira beogradskim horizontom. Unutra{wost je ukra{ena freskama koje prikazuju verske motive i istorijske doga|aje.

MUZEJ NIKOLE TESLE

Muzej Nikole Tesle nalazi se na Vra~aru, u Krunskoj ulici. Sadr`i bogatu kolekciju originalnih eksponata, dokumenata, i drugih materijala koji prikazuju `ivot i rad slavnog nau~nika. Izlo`be obuhvataju wegove izume, eksperimente, patente i li~ne stvari. Ispred muzeja se nalazi spomenik Nikole Tesle koji ga prikazuje kako dr`i svetlosnu kuglu, {to simboli~no predstavqa wegova dostignu}a u oblasti elektriciteta.

GARDO[ I MILENIJUMSKA KULA

Gardo{ je istorijski deo Zemuna, poznat po svojoj kulturnoj i istorijskoj va`nosti, a jedna od wegovih najprepoznatqivijih znamenitosti je Milenijumska kula. Gardo{ se nalazi na brdu iznad Dunava, {to pru`a prelepe poglede na reku i okolne delove grada. Glavni trg na brdu je Trg Branka Radi~evi}a na kome se nalazi Milenijumska kula, koju me{tani pogre{no zovu „Kula Gardo{”. Kula je visoka 36 metara, a izgra|ena je 1896. godine kako bi se obele`io hiqadugodi{wi jubilej vlasti Ugarske nad Panonijom.

CRKVA SVETOG MARKA

I TA[MAJDANSKI PARK

Crkva Cvetog Marka se gotovo uvek nalazi na listi TOP 10 atrakcija u Beogradu, prevashodno zbog svog istorijskog zna~aja i velelepne lepote. Srpsko-vizajntijski stil, crveno bela fasada i dva torwa ~ine izuzetnu pozadinu za fotografisawe turista kada do|u u Ta{majdanski park. U kripti crkve po~ivaju posmrtni ostaci kraqa Aleksandara Obrenovi}a i kraqice Drage, kao i kwaza Milana M. Obrenovi}a. U Ta{majdanskom parku nalazi se i Stadion Ta{majdan, poznat po tome {to je na wemu 1971. godine prvi put odr`ana korida van [panije. TRG TERAZIJE I VELELEPNI

HOTEL „MOSKVA“

Hotel „Moskva” je jedan od najstarijih i najpresti`nijih hotela u Beogradu, izgra|en 1906. godine. Hotel ima impresivnu arhitekturu koja kombinuje elemente be~ke secesije i srpske neorenesanse. Fasada i unutra{wost hotela odi{u elegancijom i {armom. Dominira Trgom Terazije, na kome se jo{ nalazi i ~uvena Terazijska ~esma.

BEOGRAD NA VODI – KULA BEOGRAD

I MODERNA ^ETVRT NA OBALI SAVE Beograd na vodi, odnosno Belgrade Waterfront, veliki je stambeno-poslovni kompleks koji se razvija na obali reke Save. Wime dominira Kula Beograd visoka 168 metara. Kada bude zavr{ena, u woj }e biti mesta za 190 hotelskih soba i 220 luksuznih apartmana, a na vrhu }e se nalaziti vidikovac.

AVALA – SPOMENIK NEZNANOM

JUNAKU I AVALSKI TORAW

Monumantalni mauzolej na vrhu Avale podignut je 1938. godine, a wegov tvorac je ~uveni arhitekta Ivan Me{trovi}. Kaskadno stepeni{te vodi do dve kapije koje „~uvaju“ karijatide. Spada u jednu od TOP 10 atrakcija u Beogradu i najpopularniju arhitektonsku atrakciju grada. Avalski toraw je najvi{i objekat u Srbiji, ukupne visine 204,57 metara. Prvobitni toraw iz 1965. godine sru{en je tokom NATO bombardovawa.

Zanimqiv je podatak da je to bio najvi{i sru{eni objekat na svetu do 2001. godine i ru{ewa Svetskog trgovinskog centra u Wujorku. Na toraw se mo`ete popeti da u`ivate u pogledu, ali i da se osve`ite uz pi}e i kafu u restoranu na 119. metru visine.

Kalemegdan

Spomenik Neznanom junaku na Avali

Hotel Moskva i Terazijska ~esma

Muzej Nikole Tesle

Crkva Svetog Marka na Ta{majdanu

Beograd na vodi: [etali{te pored Save

IVO ANDRI]:

Znakovi pored puta (odlomci)

Dugotrajno robovawe i r|ava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatawa jednog naroda da zdrav razum i prav sud u wemu otan~aju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poreme}en narod ne mo`e vi{e da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od o~igledne {tete.

* * *

Ono {to je najgore kod tih malih ku}nih tirana - malih samo po prostranstvu wihove vlasti a nikako po te`ini i o{trini wihove tiranije - to

je wihova }udqivost i samovoqa. Nepredvidqivost wihovih }udi mu~i nas isto toliko koliko i te }udi same. A najgori i najte`i su oni tirani koji su i sami, u sebi, mu~eni i nesre}ni. Oni misle da bi, mu~e}i druge, mogli olak{ati svoju muku, a to je kobna zabluda i jalov posao, jer sve i da polovinu zemqe popale, zajedno sa qudima i svima `ivim stvorovima, wihova muka ne bi za dlaku mawa bila. Ali, to oni ne mogu nikad uvideti.

*

Kad racionalni qudi - pod udarcima sudbine - po~nu da sumwaju u mo} i vlast razuma, oni ne mogu vi{e da pribegnu veri, nego padaju pravo u praznoverje.

*

* *

Onaj koji ho}e da vlada ili koji je sticajem okolnosti doveden u polo`aj da mora da vlada nad qudima i qudskim vrednostima, morao bi dosta toga da zna i razume, i jo{ vi{e da ose}a. Svejedno da li se ta wegova vlast prostire nad nekim skromnim ku}anstvom ili nad mnogoqudnom i prostranom dr`avom. Ali pre svega takav „vladalac” mora da zna i razume, ili bar naslu}uje i poga|a, koje su mere i granice qudskog duha i tela, {ta sve `iv ~ovek mo`e da pomisli, ka`e i u~ini pod pritiskom mnogostrukih i nejasnih nagona koji u wemu ne prestaju da se smewuju od ro|ewa do smrti. Ako to ne zna, on ne}e nikad mo}i dobro, pravedno ni korisno vladati i upravqati ni sa dve ma~ke ili tri pileta, a kamoli mawim ili ve}im brojem qudi.

Svuda u svetu, a naro~ito vaqda u ovim balkanskim zemqama, mo`ete na dva na~ina da se odbrani te i odr`ite u struji `ivota i da qude prisilite da vas po{tuju i - po{tede. Prvi je: da ste~ete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne srne i ne mo`e ni{ta. Drugi je: da po-

ka`ete takvu ravnodu{nost prema novcu, vlasti i svakom dru{tvenom sjaju i uspehu, da vam i opet - ne mo`e niko ni{ta.

* * *

Kad vlasti ve} toliko dokumenata i fotografija tra`e od svakog gra|anina, trebalo bi uvesti jo{ ne{to. Trebalo bi uz svaku molbu za name{tewe, pored posledwe fotografije (ne starije od {est meseci) tra`iti jo{ dve, jednu iz detiwstva i jednu iz de~a~kih godina. Tako bi se o tom ~oveku znalo mnogo vi{e i mnogo boqe {ta je i ko je i kakav je.

* * *

Kod na{eg ~oveka, kad zaima ili kad misli da je ~vrsto zaseo na vlast, ukratko: kad se osili, poraste podvoqak, pro{iri se podbradak, same od sebe isturaju se grudi; sve to usled stalnog zapovedni~kog stezawa vilica i neprestanog ispr{avawa, kao i visled ugojenosti koja redovno ide uporedo sa vla{}u.

U takvom ~oveku brzo se razvija nesrazmerna predstava o svojoj va`nosti i veli~ini, uporedo sa sumwom i bojazni da qudi tu wegovu veli~inu ne vide kako treba i ne cene dovoqno. To stvara u wemu potrebu da svoju silu ispoqava glasno i vidno na svakom koraku.

* * *

Mnogo (da ne ka`em: sve) mogu re`imi i dr`avne vlasti i dru{tvene ustanove u ovom na{em veku. „Samo {to ne mogu od `enske da naprave mu{ko, drugo sve mogu”, govorio je jedan moj prijateq. Mnogo mogu, ali jedno nije nikad mogao niko da postigne: da natera qude da sa zadovoqstvom ~itaju pisca koga ne vole.

Po islamskom verovawu Jovan Krstiteq je, u razgovoru, upitao Satanu (Iblisa) kad je wegova vlast nad ~ovekom najve}a. „Onda kad se ~ovek najede i napije” - odgovorio je Iblis. Zbog toga je Jovan Krstiteq resio da bude i ostane uzdr`qiv u jelu i pi}u. *

NENAD SMIQKOVI]: Starost

Ostarilo se, a tek mi je pedeseta. Telo izgubilo svrhu, po{to je podarilo i pripodiglo potomstvo, produ`ilo lozu. Kosti natrulele, hormoni se uskome{ali, posva|ali, psiha se uspani~ila.

Eto me svakog meseca lekaru, od muke bi ~ovek kroz prozor ambulante pobegao kad me vidi, sa sve sestrom; i sko~i}e kad budem dolazio nedeqno da mi ka`e kako }e biti boqe, ho}e, pod naletima lopata grobara punim ilova~e ho}e. A mogao bih i da se kremiram. Vide}u. Nema analiza koje nisam uradio. Jo{ samo mi nisu dali dijagnozu ludaka, ali zvani~no, na papiru. Zato i idem lekaru, jer niko ne zna {ta mi je, tra`e, analiziraju, konzilijarno zakqu~uju. @ali se i doktor, ube|uju}i me da wegovo telo u nekim bolovima predwa~i nad mojim. I sestra se uvek o`ali na kukove. Saslu{am ih i savetujem, te tako odem ku}i, podeqenog tereta. Kilo tereta godi{we se dodaje, re~e mi doktor. Podizao sam xakove u mladosti sam, vre}e po sedamdeset kila, a sada zovem kom{iju da zasejemo tu jedinu wivu na selu, di`emo udvoje vre}icu, trostruko mawu od onih vre}a. Kilavim se po snegu ili blatu kad dovla~im Badwak iz {ume, omawu granu, ako deca nisu tu. A nekad sam ~etvrt kubika cerovine prenosio na ramenu u ime Badwaka, greju}i ku}u do tre}eg dana Bo`i}a wime. Sad mi i plajvajz u kancelariji te`ak, reuma, ki~ma me `iga i kad le`im, sve mi te{ko. ^itao sam Tolstoja, u jednom delu wegov lik kora~a i broji korake iz kraja u kraj sobe pa ako ukupan broj tih koraka podeli odre|enim brojem i dobije `eqeni rezultat, bi}e mu lak{e. Poku{avam i ja. Uzalud. Eh, a u mladosti sam toliko bio `iv da mi je i no}no spavawe bilo gubqewe vremena. Naxivot. Nema puteqka u kraju koji nisam pretr~ao ili pregazio biciklom, nema bunara ni kladanca koga nisam otpio, nema svadbe ~iji go~evi nisu lupnuli i u mojim u{ima, nema kola kojim moje noge nisu trupale. Na o~ima mi se sve vi{e lepi neka mrena, a kroz tu maglu kao da vidim daleku siluetu ~oveka, ma{e li mi ma{e u daqini. Li~i na mene, video sam se takvim jedared u ogledalu, negde oko punoletstva. Ma kao da taj pokazuje rukama, pantomimom pravi oblike nejasnih brojeva. Mo`da mi kazuje do kada }u da `ivim; nije da me ne interesuje. Moram do lekara u sredu, prepisa}e mi uput za neke nao~are da boqe vidim tog ~ove~uqka.

Pla{im se operacije, samo nao~are, koliko mogu da izo{tre. Ili uput za neku drugu dijagnozu. Kad bi imao uput za staros’.

Kako je izgledalo savezni~ko bombardovawe Beograda

Na Uskrs, 16. aprila 1944. savezni~ki vazduhoplovci, Britanci i Amerikanci, bombardovali su Beograd.

Intenzitet i razornost savezni~kih napada pre 80 godina, zaprepastila je gra|ane onda{weg Beograda, a precizan broj poginulih nikada nije utvr|en.

Raweno je, odnosno povre|eno oko 5.000 civila, a prema nema~kim izvorima, mrtvih je bilo 1.160.

Bombardovawe je nastavqeno i sutradan 17. aprila, a onda i 21. i 24. aprila.

Imaju}i u vidu razornost vazdu{nih napada, u kojima je te{ko bilo razaznati za{to su meta napada brojni civilni objekti, ~itavi blokovi stambenih zgrada, bolnice, pijace, gra|anstvom Beograda je znatnim delom ovladao pani~an strah. Bilo je o~igledno da niko nije siguran.

Iz tog ugla posmatrano nije bilo mogu}e razlu~iti kriterijume prilikom izbora meta. Otuda je usledio masovni egzodus u prigradske sredine, sela i varo{ice. Gradom su se kretale brojne kolone o~ajnika, i ina~e iscrpqenih vi{egodi{wom okupacijom i nema{tinom.

Doga|aji upam}eni kao Krvavi Uskrs u kolektivnom se}awu gra|ana Beograda do`ivqeni su bitno te`e od nema~kih bombardovawa 6. aprila 1941. kako zbog ~iwenice da se od saveznika o~ekivala pomo} i oslobo|ewe, a nikako bombardovawe, pogotovo tako brutalno, a onda i zbog utiska da je savezni~ko bombardovawe 1944. bilo razornije nego nema~ko 1941.

Anglo-ameri~ke snage intenzivno su u tom periodu tukle Ploe{ti u Rumuniji, glavni izvor nafte nema~ke vojske, osim industrijske proizvodwe kojom je nema~ka hemijska industrija silom prilika ovladala u Drugom svetskom ratu. Bio je to me|utim potez o~ajnika, zbog nesrazmerno vi{ih tro{kova.

Tragedija Beograda na pravoslavni Uskrs, 16. aprila 1944. bila je posledica ~iwenice da su naftna poqa kod Plo e{tija tog dana bila pod maglom koja je onemogu}avala iole bezbedno kretawe i dejstvo vazduhoplova, pa su se anglo-ameri~ki bombarderi okrenuli i zatim ispraznili smrtonosne tovare nad Beogradom. Te{ko razoreni Beograd bio je tada sekundarni ciq.

Pritom, bombardovawe je vr{eno sa visine 3.000 do 5.000 metara, i to metodom znanom kao „tepih bombe”, dakle neselektivno.

Zvani~no, ciqevi su bile nema~ke trupe, infrastruktura, vojni i privredni objekti od zna~aja za nema~ke ratne napore.

To je podrazumevalo rejon glavne `elezni~ke stanice u dnu Nemawine, druge `elezni~ke objekte, ran`irne stanice, mostove, fabrike vazduhoplova Ikarus, zatim Rogo`arski, ina~e sme{ten u gusto na~i~kanom centru u Dalmatinskoj, docniji IKL. Tako|e, aerodrom u Be`aniji, odnosno Zemunu, brodogradili{te.

Pogo|eno se me|utim nije poklapalo sa proklamovanim ciqevima.

Ukupno, te 1944. Beograd je te{ko bombardovan, od strane saveznika, u aprilu, maju, junu, julu, septembru, u 11 navrata.

Te{ka savezni~ka bombardovawa Sr-

bije u Drugom svetskom ratu zapo~ela su razarawem Ni{a 20. oktobra 1943. godine, kada su poginule stotine gra|ana i razoreni brojni civilni objekti.

Najrazornija su me|utim bila aprilska bombardovawa, sa najvi{e `rtava, verovatno i zbog faktora iznena|ewa.

Tog 16. i 17. aprila, Beograd je tuklo oko 600 bombardera, takozvanih ~etvoromotoraca. Udarna jedinica bila je 15. vazduhoplovna Vojske SAD, ~ija se baza nalazila u Fo~i, u Apuliji. Drugog dana, 17. aprila, Beograd nije ga|an kao sekundarni ciq nego je on, naprotiv, bio glavna meta. Razarawa su bila strahovita. Bombardovan je ~ak i logor Sajmi{te, gde je, koliko se zna, bilo 60 poginulih i oko 150 rawenih.

Razoreni su Ikarus, Teleoptik, Danubius, rafunerija na ^ukarici. Te{ko su o{te}eni mostovi na Savi i Dunavu, industrija Rogo`arski, ali i okolni stambeni blokovi, brodogradili{te tako|e.

Pogo|ena je Bajlonijeva pijaca na Dor}olu, sa okolnim stambenim blokovima,

gde je poginulo oko 200 lica. Bombe su pogodile Terazije, palatu Albanija, zdawa Tehni~kog i Pravnog fakulteta, zdravstvene ustanove, ~itave blokove ku}a za stanovawe, crkve. Porodili{te u Krunskoj ulici, dana{wa Studentska poliklinika, je razoreno, uz brojne `rtve.

Ostaje otvoreno pitawe ko je odlu~ivao o izboru meta, odnosno gradova koji }e biti predmet bombardovawa.

Sa~uvana gra|a, kako navodi Tawug, potvr|uje da su bombardovawa, osim procene interesa vojnih stratega Britanije, odnosno SAD, tra`ili ne samo predstavnici NOVJ, nego i komanda Mihajlovi}eve JVuO. Ciqevi su odabirani dogovorima.

Tako|e, tada{we tehni~ke mogu}nosti nisu dozvoqavale ve}i stepen preciznosti kada se ga|a sa takvih visina, a letelice su prilikom tada{wih masivnih razornih udara uglavnom dejstvovale sa visine 3 do 5 hiqada metara. Nesumwivo, namera je bila da se izbegne dejstvo protivavionske artiqerije.

Prema nema~kim izvorima, poginula su 343 nema~ka vojnika i 96 Italijana,.

Fridom haus: Najve}i pad demokratije i qudskih prava u Srbiji u posledwih 10 godina

„Najve}i pad Srbije u posledwih deset godina.”

Tako glasi zakqu~ak najnovijeg izve{taja Fridom hausa (Freedom House), organizacije za qudska prava i promociju demokratije.

Tome su najvi{e doprineli izbori u decembru 2023, odr`ani u nepo{tenim uslovima i uz brojne neregularnosti, navodi se u izve{taju Nacije u tranziciji 2024.

„Pad ocena zabele`en je u ~etiri od sedam oblasti: izbornom procesu, medijima, lokalno-demokratskom upravqawu i u oblasti pravosu|a.

„Vi{egodi{wi negativan trend se nastavqa, dr`ava se i daqe svrstava u hibridne re`ime, a izve{taj ne prepoznaje pomake, dovoqne da poboq{aju wene ocene”, ka`e Nikola Burazer iz Centra savremenih politika i autor izve{taja za Srbiju za BBC na srpskom.

Posledwih godina, vladaju}a Srpska napredna stranka (SNS) stalno naru{ava politi~ka prava i gra|anske slobode, vr{e}i pritisak na nezavisne medije, politi~ku opoziciju i organizacije gra|anskog dru{tva, navodi se u izve{taju.

Godinu 2023. obele`ili su protesti posle dve masovne pu-

cwave u Beogradu i selima u okolini beogradske op{tine Mladenovac i Smederevo.

Na ulice se izlazilo i posle izbora, mahom u Beogradu, gde su demonstranti osudili navodne prevare i manipulacije, osporavaju}i kona~ne rezultate, pi{e u uvodnom delu dokumenta ove ameri~ke organizacije.

Prema izve{taju Nacije u tranziciji, Srbija bele`i najve}i pad od svih 29 posmatranih evropskih i azijskih dr`ava, rekla je Aleksandra Karpi, stru~wakiwa za Balkan iz Fridom hausa za Glas Amerike. Jednu od najve}ih negativnih ocena, odnosno pad sa 4.25 na 3.75, Srbija je dobila za izborni proces decembra 2023. godine. Tvrdi se da su izborni uslovi bili „nefer” i da je bilo „brojnih nepravilnosti”.

Izbore su obele`ile velike neregularnosti, posebno u glavnom gradu Beogradu, prema doma}im i me|unarodnim posmatra~ima: od kupovine glasova, paralelnih bira~kih spiskova do zastra{ivawa glasa~a i posmatra~a, pi{e u izve{taju.

Fridom haus tvrdi da je na dan izbora „otkriveno da su stanovnici Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, dovo`eni da glasaju na beogradskim izborima”.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasiqa tvrdila je da je tog dana u Beogradu glasalo 40.000 qudi iz Republike Srpske.

Me|utim, opozicioni politi~ari ih potom vi{e nisu pomiwali, tvrde}i da je bilo ‚fantomskih bira~a’, {to je vlast negirala.

Dva i po meseca posle izbora u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i qudska prava (ODIHR) objavila je izve{taj u kojem je bilo kritika o procesu glasawa, ali ne i jasna ocena da su bili pokradeni, kako je tvrdila opozicija.

„Aleksandar Vu~i} je ostao je dominantna li~nost uprkos ograni~enim izvr{nim ovla{}ewima Predsedni{tva prema Ustavu, stvaraju}i de facto predsedni~ki sistem.

Vlada Srbije stalno se kritikuje i zbog netransparentnosti u velikim infrastrukturnim projektima i tajnosti oko javnih tendera. Zakon o javnim nabavkama nije primewen na dr`avni projekat Beograd na vodi, izgradwu auto-puta Moravski koridor u kojoj u~estvuju kineske kompanije, gasovod Ju`ni tok, kao ni izlo`beni prostor za EKSPO 2027, pi{e u izve{taju.

Zna~ajni slu~ajevi poput Jovawice i Jovawice 2 i posle nekoliko godina nemaju epilog, navodi Fridom haus o planta`ama marihuane prona|enim na imawima u Staroj Pazovi nadomak Beograda.

Nezavisnost pravosu|a je ugro`ena politi~kim uticajem na imenovawa sudija, a mnoge su-

dije su izjavile da se suo~avaju sa spoqnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama. Politi~ari redovno komentari{u pravosudna pitawa, govore o teku}im slu~ajevima ili istragama sa medijima, navode iz Fridom hausa.

Vladaju}e stranke dominirale su u medijima tokom 2023. godine, Vu~i} je odr`ao vi{e od 300 direktnih obra}awa za godinu dana, a opozicija se na televizijama sa nacionalnom pokriveno{}u uglavnom prikazuje u negativnom tonu, prime}uje Fridom haus.

Medijsko okru`ewe u Srbiji je „zaga|eno propagandom, trgovinom uticajem i la`nim vestima” od kada su ~etiri nacionalne frekvencije za emitovawe dodeqene provladinim medijima u julu 2022. godine, zakqu~ak je Reportera bez granica.

U izve{taju Fridom hausa se navodi i da dr`ava i vladaju}a partija uti~u na privatne medije delom putem reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija.

Neki nacionalni emiteri u privatnom vlasni{tvu i popularni tabloidi redovno u~estvuju u kampawama klevetawa politi~ke opozicije i drugih navodnih protivnika vlasti, pi{e u godi{wem izve{taju.

Ivana je najboqa nastavnica na svetu, nominovala je Ambasada SAD

Ivana Milo{evi} (42) iz Beograda je nastavnica i profesorka engleskog jezika u Matemati~koj gimnaziji, ali ne samo to - ona je i najboqa nastavnica lider na svetu. Ovo priznawe uru~eno joj je 22. marta na Floridi u SAD, gde je prisustvovalo vi{e od 5.000 nastavnika engleskog jezika iz svih krajeva sveta, koji su bili sa wom u konkurenciji. Do sada niko iz Srbije nije dobio ovu nagradu, a kako ka`e za Nova.rs, to je wena potvrda da je sve {to je do sada uradila bilo dobro, ali i podsticaj da i ubudu}e radi jo{ boqe i posve}enije.

Pro{le godine je novinske stupce i elektronske portale „punio“ legendarni profesor engleskog jezika Borko Petrovi} iz Para}ina, koji je tada u Indiji progla{en za najboqeg nastavnika na svetu, ali u drugom domenu.

Sada je ta uloga „pripala“ Ivani Milo{evi}, profesorki engleskog jezika iz beogradske Matemati~ke gimnazije koja je 22. marta na Floridi dobila priznawe za najuspe{niju nastavnicu me|u liderima prosvetnog esnafa. Druga~ije re~eno, ona je najboqa nastavnica lider na svetu.

Kada smo je pozvali, odmah je rekla: „Ne mogu da verujem, telefon ceo dan zvoni!“.

Nije o~ekivala ovoliku popularnost, ali joj je drago {to se wen rad i trud vide.

„Nisam o~ekivala da }u dobiti priznawe. Znala sam da sam nominovana i da }u predstavqati Srbiju, ali uvek postoji neki razlog za{to mo`da to niste ba{ vi. Nekada neke potpuno druge stvari imaju va`nu ulogu, ali eto, desilo se da su one stvari koje sam godinama radila priznate. Ja sam jedna svestrana osoba i moj rad se ne zavr{ava u Matemati~koj gimnaziji. Moj rad je mnogo ve}i. Anga`ovana sam i kada su obuke nastavnika u pitawu, tako|e i na AKSIS programu u Srbiji. Ne pro|e mesec dana, a da nisam bila na nekoj obuci. Sve to se, jednostavno, preslikava i u u~ionici u radu sa mojim u~enicima, radovi su druga~iji i dinami~niji, pri~amo samo engleski jezik, tako da je prili~no dinami~no“, obja{wava ona.

Ivanu je za nagradu nominovala Ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu. Kako ka`e, oni su upoznati s wenim trudom i radom i zbog toga je i odabrana.

„U pitawu je regionalna kancelarija za program engleskog jezika. Oni su upoznati sa mojim radom, ne samo kroz nastavu engleskog jezika, nego i kroz sve projekte koje sprovodi. Ja sam predsednica Udru`ewa nastavnika engleskog jezika Srbije, mno{to drugih pojekata i onda se gledao taj celokupni rad. Gledao se moj uticaj i na nastavnike i na u~enike, samim tim su me nominovali. Svaka ambasada imala je pravo da nominuje nastavnika i od svih wih, ja sam izabrana i nosilac sam te titule“.

Naporno je jer ima puno obaveza, pritom je potrebna i svojim mali{anima, a ima ih troje. Ipak, kako ka`e, sve je stvar dobre organizacije.

„Majka sam troje dece, moram imati vremena i za wih, svi troje }e biti {kolarci, ali imam veliku podr{ku porodice, majke, brata, sestre, supruga… Uvek ka`em – morate uvek i}i napred. To mogu biti mali koraci, ali nema stajawa jer ne znate {ta vas ~eka. I kada vam deluje da je neka planina ispred vas, uvek }ete je presko~iti. Verujte u sve {to radite“.

Na pitawe {ta misli o prosveti u Srbiji s obzirom da je bila na putovawu u Americi na kom je obilazila tamo{we {kole, Ivana ka`e da „ne{to mora da se mewa“.

„Mi smo u na{oj gimnaziji veliki entuzijasti. Svako od nas pored posla u gimnaziji radi minimum jo{ jedan posao. I mi smo spremni na to zarad dobrobiti na{e dece. Sredwo{kolci, na`alost, upisuju fakultete koji su nov~ano isplativiji, ali verujte da to nije situacija samo u na{oj zemqi, tako je i u celom svetu. Ja radim kao nastavnik 24 godine, od toga sam 17 godina u obrazovnom sistemu na{e dr`ave. Radila sam u jednom trenutku u tri {kole i iako je put bio trnovit, rad se isplati. Verujem da ako ste bili vredni i radni da }e na kraju do}i nagrada. Ni{ta nije lako. U jednom trenutku sam bila progla{ena tehnolo{kim vi{kom, vratila sam se s porodiqskog odsustva, ali sam verovala da }e biti promene i tako je i bilo“, isti~e profesorka Ivana.

SRPSKA HARMONIKA[ICA U[LA U GINISOVU KWIGU REKORDA: Radojka @ivkovi} postuhumno dobila priznawe za muzi~ki sta` dug 71 godinu!

Ona je u{la je u Ginisovu kwigu rekorda kao profesionalni harmonika{ sa najdu`im sta`om na muzi~koj sceni na svetu. Poznata srpska harmonika{ica, kompozitor mnogobrojnih kola i solista Radio Beograda – Radojka @ivkovi} postuhumno je dobila ovo priznawe za muzi~ki sta` dug 71 godinu.

O legendi srpske narodne muzike napisano je nebrojeno tekstova, snimqeno bezbroj televizijskih emisija, a zahvaquju}i radio-talasima bila je ~est gost domova {irom biv{e Jugoslavije. Osta}e upam}ena kao virtuoz na harmonici kako zajedno sa suprugom Tinetom izvodi dela narodne muzike. OTAC HARMONIKA[

SMATRAO JE DA JE TO MU[KI POSAO

Radojka je ro|ena 1923.godine u u selu Globoder blizu Kru{evca. Iako je pokazivala veliku sklonost prema muzici, wen otac Tihomir Tomi}, poznat kao Tika “Globoderac”, svira~ i u~iteq harmonike, nije `eleo da mu se }erka bavi svirawem harmoni-

organizovao i osmi{qavao wena i wihova snimawa, koncerte, turneje i aktivno u~estvovao u estradnom `ivotu Beograda.

A wihov dom u Lamartinovoj ulici broj 20 postalo je “narodna akademija” i poznato steci{te peva~a i svira~a, gde su se okupqali harmonika{i i muzi~ari i me|usobno delili mudrosti i lekcije iz narodne i estradne muzike. Ba{ na toj adresi potekle su ideje za neke od najpoznatijih muzi~kih festivala koji su bili popularni u onda{woj Jugoslaviji.

Wihova zajedni~ka kreativnost usmerena na harmoniku nije bila ograni~ena samo na duetsko nastupawe i pra}ewe drugih peva~a na estradi, ve} je par formirao i sopstveni sastav sa ritamskom sekcijom, u kojem je povremeno u~estvovao ~ak i ~elista, ali sa akcentom na wihove dve harmonike.

11.500 KONCERATA

ZA 71 GODINU STA@A HARMONIKA[A Plodonosna karijera Radojke @ivkovi} (solo, sa suprugom i asamblom) broji vi{e od jedanaest i po hiqada koncerata, od kojih je ~ak 700 bilo u inostranstvu, poput Bugarske, Francuske, [vedske, Engleske, [vajcarske, Austrije pa ~ak i Amerike.

ke, jer je to smatrao – mu{kim poslom. Ali `eqa devoj~ice da se oproba ba{ na ovom instrumentu bila je toliko velika da je otac popustio i odlu~io da je podu~ava.

Sa svega wenih devet godina, u martu mesecu 1932. godine, tada{wa “Politika” objavila je na sedmoj strani: „Ju~e posle podne u dupke punoj dvorani hotela Union… prire|ena je utakmica na kojoj je u~estvovalo dvadeset {est harmonika{a, uglavnom, iz Srbije i Vojvodine… Glavni aplauz je po`wela Radojka Tomi}.“

Po~etkom avgusta 1935. godine u Kragujevcu, kako daqe prenosi Vikipedija, odr`avalo se prvo jugoslovensko takmi~ewe harmonika{a. Te ve~eri, dvanaestogodi{wa Radojka, osvojila je sve simpatije publike i Prvu nagradu stru~nog `irija za interpretaciju.

Do po~etka Drugog svetskog rata ve} je postala izuzetno popularna i imala je brojne nastupe {irom Srbije.

VE^ITI DUET SA SUPRUGOM MILUTINOM

Wen budu}i suprug Milutin Tine @ivkovi} pridru`io se Radojki od 1941. godine. Tine ne samo da je bio druga harmonika u wihovom duetu i ansamblu “@ivkovi}” (od tada pa do kraja `ivota) ve} je bio pokreta~ka snaga ove talentovane `ene tako {to je

Za svoje interpretacije, tokom `ivota, dobila je mnoge nagrada, od kojih su mnoge stigle upravo preko granice, a dve su van svake konkurencije – nagrada me|unarodnog festivala u Langolenu (Velika Britanija, 1954. godine) za izuzetnu muzikalnost i virtuozitet i nagrada “Vlastimir Pavlovi} Carevac”, 1966. godine.

Ono {to ju je u~inilo veoma popularnom su wene kompozicije kola i pesama koje su odisale tada{wim narodnim duhom. Iza we su ostala mnoga nagra|ivana kola poput Radojkino kolo, Traktorsko kolo, Tinetovo kolo, Vrbni~ko kolo, ]uprijsko kolo, Meraklijsko kolo…

POSTHUMNI GINIS IZVOJEVALA JE SNAJA

@ivkovi}eva je ostala aktivna do starosti, a posledwi snimak za wen mati~ni Radio Beograd realizovala je 1997. godine u studiju 6. Preminula je 14. avgusta 2002. godine u Beogradu u osamdesetoj godini `ivota.

Ali ni tu nije bio kraj za weg uspeh. Godine 2019. Savez estradno-muzi~kih umetnika Srbije (SEMUS) posthumno je Radojki @ivkovi} dodelio priznawe “Nacionalni estradno-muzi~ki umetnik Srbije”. A krajem 2015. godine, zahvaquju}i upornosti snaje Sne`ane, supruge Radojkinog sina Slobodana @ivkovi}a i kwizi koju je objavila o ovoj muzi~koj porodici – virtuozu na harmonici posthumno je priznat najdu`i muzi~ki sta` na svetu.

Ideju da ime svoje svekrve u~ini besmrtnim i u najpoznatijoj zbirci rekorda na svetu Sne`ana je dobila dve i po godine ranije, koliko se i ~ekalo na priznawe Ginisa, a glavni dokaz o najdu`em harmonika{kom sta`u bio je tekst “Politike” sa po~etka ovih redova, objavqen 30. marta 1932. godine, kada je Radojka @ivkovi} imala svoj prvi nastup.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (11)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

NAPOLEONOVO PROKLETSTVO ISTORIJSKI PRATI SVE SRBE: Kara|or|ev

prvi naziv je bio

„verhovni komandant i serbski predvoditeq naroda

Srpska revolucija se od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane.

Na granici izme|u Beogradskog i Leskova~kog pa{aluka Srbi su utvrdili svoj polo`aj, protiv prodora iz Ni{a. Na mostu kod Ivankovca su odr`avali granicu, a u~vrstili su i susedni Deligrad. Protiv turske vojske Srbi grade utvr|ene {an~eve, kopawem rovova i opkopa sa za{iqenim koqem.

Najpre su lokalne vojvode, Milenko Stojkovi} i Petar Dobrwac, naneli po~etni udarac vojsci Hafiz-pa{e 18. avgusta 1805. Ta bitka i pobeda na Ivankovcu je postala prekretni doga|aj revolucije. Strahuju}i od Kara|or|evog poja~awa iz Kragujevca, Turci su se povukli na novi polo`aj. Rawen im je bio i zapovednik Hafiz-pa{a. Napu{taju i Para}in i povla~e se u Ni{ da preustroje svoje snage.

Pobeda na Ivankovcu je ulila novu hrabrost u srpske pobuwenike i omogu}ila da pristupe organizovawu svoje dr`ave na savremeniji na~in. Slali su svoje delegacije ruskom i austrijskom caru, pa ohrabrivane sa svih strana stvaraju osnovu prvoj dr`avnoj vladi, koju nazivaju Praviteqstvuju{~i sovjet. Sastao se u Smederevu 1. septembra 1805, sa predsednikom protom Matejom Nenadovi}em i sekretarom Bo`om Grujovi}em (Teodor Filipovi}). Bio je poreklom iz Ju`ne Ugarske, a u Srbiju dolazi sa polo`aja profesora univerziteta u Harkovu. Nije bio ni prvi ni posledwi Srbin koji je napu{tao svoje u~ene papire u tu|im zemqama, koji se pridru`ivao revoluciji. Kao plod posete velike srpske deputacije Peterburgu, ruski car je nov~ano po~eo pomagati Srbe, pritiskao sultana da Srbima popu{ta.

Na velikoj Narodnoj skup{tini u Smederevu 12. decembra 1805. donose se mere o organizovawu dr`ave i {irewu novih ustanaka u susednim pokrajinama. Trebalo je oja~ati Kara|or|evu vlast, onemogu}iti naprsline oko sukoba pojedinih vojvoda u nahijama. Ra~unalo se na mogu}nost kori{}ewa reke pribeglica sa okolnog turskog podru~ja na oslobo|enu teritoriju u Srbiji.

Stvarawem Praviteqstvuju{~eg sovjeta 1805. Srbija je po~ela da izgra|uje centralizovanu dr`avnu administraciju, ali je tada nije ni zavr{ila, niti stabilizovala proces oblikovawa nove nacionalne dr`avnosti. Osnova svih tih napora se polako ostvaruje oko jedine trajnije ta~ke u li~nosti vo|e ustanka Kara|or|a Petrovi}a. On jo{ nije dobio vladarsku titulu i ako se nai|e na podatak da je ve} tada nazivan „vo`dom“, to treba uzeti kao slu~ajan naziv, a ne

ustavno odre|enu vladarsku titulu. Wegov je prvi naziv „verhovni komandant i serbski predvoditeq naroda“... Ako se uzme da je to vlada srpske dr`ave, prva podru~na organizacija u wenoj administraciji je nahija. Iako se wihovo postojawe i ukupan zna~aj stalno vrti oko broja 12, mora se uzeti u obzir da nova nacionalna dr`avnost po~iva vi{e na istaknutom pojedincu i hijerarhiji koja je me|u wima stvarana, nego na ustanovama na ~ijem su ~elu ti pojedinci formalno stajali. Vuk Karaxi} je dao definiciju nahije, kao „okru`ja jednog grada dokle se on zapoveda“. On veli da je bilo ~etrnaest nahija, ali izvori za prvo vreme znaju samo za jedanaest.

FRANCUSKA DIPLOMATIJA

Mirom u Bratislavi posle rata sa Austrijom Napoleon joj je oduzeo Dalmaciju, a wegova vojska je 26. maja 1806. pro{la kroz Dalmaciju i ulazila u Dubrovnik. U isto vreme francuski diplomati nastoje da pripreme jedan savez sa Turskom. Armiju od 25.000 vojnika u Dalmaciji po~iwu da nazivaju „armijom Srbije“, jer smatraju da mo`e da mar{uje kroz Bosnu na Dunav. Poma`e se turska vojska, daje joj se licenca za proizvodwu najsavr{enijeg topa tog doba (graboval), {aqu se oficiri, uhode crtaju mape Bosne i prora~unavaju navrat-nanos broj stanovnika tamo.

One dobivaju imena po gradovima u wihovom sredi{tu i socijalnoj podlozi. U toj administrativnoj hijerarhiji, ispod nahije je kne`ina. Naziva se po rekama ili planinama. U jednoj nahiji mo`e biti samo jedna ili vi{e kne`ina. Na ~elu nahije je „komandant“, a kne`ina „vojvoda“. Ukoliko se sami nisu nametnuli, ili tradicionalno birani, {to je u po~etku bilo pravilo, wih naimenuje upraviteq naroda Kara|or|e i Praviteqstvuju{~i sovjet. Ispod kne`ina su srezovi i na dnu je selo, sa seoskim zborom i knezom. Daleko je zna~ajnije {ta su drugi radili u korist Srba, od onoga {ta su oni sami sebi ~inili. Kraj 1805. godine je bio vrlo sudbonosan za daqi razvoj, iako ni Srbi ni drugi o tome nisu bili odmah obave{teni. Nakon blistave pobede Napoleona nad Rusijom i Austrijom kod Austerlica, na prvu godi{wicu krunisawa za cara, 2. decembra 1805, pod istim {atorom je odr`an veliki skup francuskih i austrijskih masona. Francuski ministar spoqnih poslova [arl Taleran savetovao je svoga cara da se mora promeniti politika prema Austriji. Umesto stalnog ratovawa, trebalo bi nastojati da se ona ugradi u francuski sistem Evrope. Napoleon je sve vi{e po~eo da brine o idejama koje bi ga u~inile besmrtnim, pa da ujediwenu Evropu pod wegovim vo|stvom vidi kao sre}an savez velikih nacija. Isto~na granica bi bila u isto vreme i isto~na granica obnovqene Poqske. Austrija bi dobila zadatak da se brine o stvarima u jugoisto~noj Evropi, odakle }e izbaciti Rusiju i okrenuti je u Aziju. Sredinom februara 1805. Taleran je procewivao da je ciq srpskih pobuwenika pod Kara|or|em da „se ubace u srce Bosne“ i da „svi pravoslavni hri{}ani ove pokrajine, koji su u velikom broju, pokazuju spremnost da im se pridru`e“. U wegovom ministarstvu spoqnih poslova tada se ra~una da je Bosna srpska zemqa. Napoleon }e u to pribli`no vreme dati dve definicije koje }e se za kasnije decenije, mo`da vekove, pokazati kao mrtva~ki kov~eg za srpsku budu}nost. Najpre, veli, da bi samo jedan palac zemqi{ta na desnoj obali Dunava, pod ruskom kontrolom, bio ravan op{tem rasulu Osmanlijskog carstva. Zatim ka`e, da je „Austrija geografski neprijateq Srbije“. To je istorijsko prokletstvo „orocolo Napolenico”, nad celom budu}no{}u srpskog naroda. Utisnut mu je na ~elo beleg ve~nog saveznika Rusije. l U slede}em broju:

Srpska kowica izazvala rasulo u turskom stroju DOGODILO

april 18.

1480. - Ro|ena je Lukrecija Borxija, mecena umetnika i nau~nika u vreme italijanske renesanse, vanbra~na }erka pape Aleksandra VI

1906. - Od zemqotresa u San Francisku poginulo je vi{e od hiqadu qudi, a oko 200.000 ostalo je bez ku}a.

1909. - U Vatikanu je beatifikovana francuska heroina iz 15. veka @an D’Ark - Jovanka Orleanka. Kanonizacija je izvr{ena 1920.

1942. - Ameri~ki avioni u Drugom svetskom ratu prvi put su bombardovali Tokio, Jokohamu i Nagoju.

1946. - Zvani~no je raspu{tena Liga naroda, a wena imovina preneta je na novoosnovane Ujediwene nacije.

1946. - SAD su priznale Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju pod vo|stvom Josipa Broza Tita.

1951. - U Parizu su Belgija, Zapadna Nema~ka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisale ugovor o osnivawu Evropske zajednice za ugaq i ~elik. To je bio po~etak stvarawa Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije.

1955. - U indone`anskom gradu Bandungu po~ela je afroazijska konferencija 29 zemaqa, na kojoj su utvr|eni principi Pokreta nesvrstanih kao alternative vojnim blokovima NATO-u i Var{avskom ugovoru.

1955. - Umro je nema~ki nau~nik Albert Ajn{tajn, tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u Nema~koj 1933. `iveo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921. godine.

1956. - Raspu{ten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunisti~kih i radni~kih partija, kojim su dominirali sovjetski komunisti.

1983. - Bomba{ samoubica uleteo je automobilom u ambasadu SAD u Bejrutu. Od eksplozije su poginule 63 osobe, a vi{e od stotinu je raweno.

1996. - U Kairu je poginulo 18 gr~kih turista kada su islamski teroristi otvorili vatru na turisti~ki autobus.

1996. - Vi{e od 100 libanskih izbeglica ubijeno je kada je izraelska artiqerija otvorila vatru na logor u kojem su bili.

2007. - Vernicima Crnogorske pravoslavne crkve na ~elu s mitropolitom Mihailom policija je onemogu}ila ulazak u Cetiwski manastir i bogoslu`ewe, tako da je liturgija slu`na pred zatvorenim vratima crkve na ]ipuru. U Cetiwskom manastiru za pripadnike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, liturgiju je slu`io episkop dioklijski i iguman ostro{ki Jovan Puri}.

2021. - Najbogatijih 12 evropskih fudbalskih klubova postigli su dogovor o osnivawu Superlige, ~emu su se usprotivili evropska i svetska fudbalska organizacija FIFA i UEFA, kao i fudbalski klubovi i navija~i, zbog ~ega ovo takmi~ewe nije za`ivelo.

Vojvoda Milenko Stojkovi} je zauzeo tvr|avu Pore~ na Dunavu

Knez

Milo{

je imao {esnaestoro dece i sva su imala tragi~nu sudbinu

Od svih evropskih vladara u posledwa dva veka Milo{ Obrenovi} imao je ubedqivo najvi{e potomaka. Sa velikom sigurno{}u mo`emo tvrditi da je srpski knez imao ~ak {esnaestoro dece, osmoro zvani~ne i osmoro vanbra~ne. I pored toga, wegova direktna krvna loza izumrla je ve} sa wegovim sinom Mihailom, a evo {ta je bilo sa ostalom decom.

Obrenovi}i su vladali Srbijom 75 godina. Od toga, osniva~ dinastije, knez Milo{, bio je na ~elu zemqe 26 godina i to u dva navrata. Iza sebe je ostavio ~ak {esnaestoro dece, {to zakonite, {to vanbra~ne, ali su, nakon ubistva wegovog sina Mihaila, presto ipak nasledili potomci wegovog brata Jevrema.

ZAKONITA DECA KNEZA MILO[A

Knez Milo{ se `enio samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mla|u Qubicu Vukomanovi} i par je ostao zajedno sve do wene smrti 1843. godine. Za ne{to mawe od ~etiri decenije Qubica i Milo{ dobili su osmoro dece – ~etiri de~aka i ~etiri devoj~ice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora. ^etvoro dece je umrlo u detiwstvu, a Milan u ranoj mladosti. Petrija i Jelisaveta su se udale i imale svoje porodice, a Mihailo Obrenovi}, koji je na kraju i nasledio presto, imao je samo vanbra~nog sina. Nakon ubistva kneza Mihaila ta grana dinastije potpuno je prekinuta.

VANBRA^NA DECA KNEZA MILO[A I sudbina Milo{eve vanbra~ne dece bila je uglavnom tragi~na. Zvani~no, imao ih je osam i to od osam qubavnica iako je mogu}e da je u kne`evom `ivotu bilo i vi{e `ena. Prva Milo{eva qubavnica koju je istorija upamtila bila je prelepa Petrija, `ena Haxi-Prodanovog brata Mihaila. Ona je Milo{u 1819. rodila }erku koju je nazvala Velika, ali je

devoj~ica umrla nekoliko godina kasnije u epidemiji velikih bogiwa. Zorica Jankovi}, istori~arka i kustoskiwa Istorijskog muzeja Srbije je u tekstu u magazinu Vreme od pre nekoliko godina navela da je drugo vanbra~no dete – Mariju, Milo{u rodila izvesna Stanka koju je, zbog Qubi~inog pritiska, knez na kraju morao da uda.

Nakon we Milo{ je upoznao Jelenku, mladu Turkiwu koja je do 1811. bila u haremu Milenka Stojkovi}a. Ona je 1826. knezu rodila sina Gavrila i time u~vrstila svoj polo`aj na dvoru. Milo{ se sa wom pojavqivao i u javnosti, na veliku `alost supruge Qubice koja me|utim, tu nije mogla ni{ta. Bole{qivi Gavrilo nije dugo `iveo – umro je 1828. godine ne napuniv{i dve godine, a po oprobanom metodu, Milo{ je Jelenku udao. ^etvrto Milo{evo vanbra~no dete

MRA^NA STRANA SRPSKE POBEDE U VELIKOM RATU

Pri~a o kojoj se ne govori, a zbog koje }e vas biti sramota

O srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata pisane su kwige i pevane pesme. Wihovo juna{tvo slavqeno je {irom sveta ali, ironi~no, u Srbiji su nakon Velikog rata do~ekali stra{nu sudbinu - zaborav!

Pokazalo se da srpskoj dr`avi vojnici trebaju samo da za wu, kada je du{manin pred vratima, umru. Kada je trebalo `iveti, otaxbina je bila mnogo mawe bri`na. O tome najboqe svedo~i sudbina vojnih invalida nakon Prvog svetskog rata.

Veliku pobedu u ovom sukobu Srbija je skupo platila – tokom rata izgubila je, procewuje se, izme|u 1.100000 i 1.300000 stanovnika {to je ~inilo gotovo tre}inu ukupnog stanovni{tva ili ~ak oko 60% mu{ke populacije! Ipak, i one koji su pre`iveli do~ekala je stra{na sudbina. O srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata pisane su kwige i pevane pesme. Wihovo juna{tvo slavqeno je {irom sveta ali, ironi~no, u Srbiji su nakon

Velikog rata do~ekali stra{nu sudbinu – zaborav!

Srbija nikada nije imala adekvatan pogram pomo}i vojnim invalidima. Nesposobni za rad, qudi koji su svoje zdravqe poklonili otaxbini, nakon rata nisu mogli da izdra`avaju svoje porodice. Ve}ina je zavr{ila prose}i po ulicama, tu`ni starci sa natpisima: “Ratni invalid, pomozite” ili prodaju}i svoja krvqu pla}ena odlikovawa.

Verovatno najilustrativniji primer odnosa dr`ave prema ratnim herojima je sudbina Milunke Savi}. Srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata koju su zbog wene neizmerne hrabrosti Francuzi prozvali “srpska Jovanka Orleanka” zavr{ila je, i to tek posle intervencije wenih saboraca, kao ~ista~ica direktora u Hipotekarnoj banci u Beogradu. Najodlikovanija `ena u istoriji ratovawa u Srbiji je penziju stekla rade}i.

Ar~ibald Rajs, {vajcarski forenzi~ar, publicista, kriminolog i jedan od najve-

bio je sin Teodor, ro|en najverovatnije u Be~u 1842. godine. Wegova majka zvala se Danica, a {okantna je ~iwenica da joj je ovo ime dao upravo Milo{ nakon {to ju je kao devoj~icu od 13 ili 14 godina kupio kao robqe na carigradskoj pijaci. I ovaj kne`ev sin je umro, a wegovu majku Milo{ je, poga|ate, udao. Iako je u tom momentu ve} bio za{ao u neke ozbiqne `ivotne godine, Milo{, zagazio u {estu deceniju `ivota, dobio je jo{ dvoje vanbra~ne dece – sina Aleksandra Gustava sa Franciskom Hitenberg i }erku Mariju sa devojkom koja je radila kao posluga u wegovoj be~koj ku}i. Obe qubavnice je isplatio, a {ta je bilo sa decom nije nam poznato. Sli~na je sudbina jo{ jedne Milo{eve }erke. Iz veze sa be~lijkom Marijom Graf rodila se Marija Klara, a zna se samo da je wena majka primala nov~anu pomo} na ime }erkinog {kolovawa. Posledwe

VANBRA^NI SIN –PREMIJER?!

Da li je Milivoje Petrovi} Blaznavac, srpski general i predsednik vlade, bio Milo{ev vanbra~ni sin, do danas se ne zna sa sigurno{}u. Pri~alo se da ga je knez dobio iz veze sa jednom slu{kiwom koju je kada je bila trudna, udao za Petra iz Blaznave. Milivoje Petrovi} Blaznavac podgrevao je ovu teoriju jer je na taj na~in napredovao u dr`avnoj hijerarhiji. Da li je u pri~i i bilo istine, ne zna se, tek Blaznavac je sahrawen u porodi~noj grobnici Jevrema Obrenovi}a u Rakovici.

sin

vanbra~no dete Milo{ je dobio 1857, kada je ve} imao 77 godina. Sina Milana mu je rodila Ruskiwa Marija, ali ni to dete nije dugo `ivelo.

- Ar~ibald Rajs, “^ujte Srbi, ~uvajte se sebe”

Wegove re~i nije imao ko da ~uje. Uskoro je postao samo “jedan Nemac” ~ije kritike na ra~un novog dru{tva nisu dobrodo{le. Razo~aran i sam, Rajs je umro u svojoj vili na Top~ideru 1929. godine, ali tu se nije zavr{ila wegova `eqa da pomogne srpskom narodu. Testamentom koji je ostavio wegova ku}a trebalo je da pripadne srpskim ratnicima-invalidima koji su se nakon rata na{li u nevoqi i siroma{tvu. Rajsove posledwe `eqe nisu ispuwene, a vlasni{tvo nad ku}om i danas je sporno.

}ih prijateqa srpskog naroda iz najte`ih dana i te kako je znao za stra{nu sudbinu srpskih vojnika nakon rata. Svojim o~ima je gledao kako junaci postaju prosjaci i na to je poku{ao da uka`e. “Vrativ{i se u otaxbinu posle pobede, u kojoj nisu u~estvovali, va{i intelektualci su te`ili da upravqaju svim poslovima. Seqaci wima nisu ni{ta zna~ili iako su ~inili ogromnu ve}inu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za wih su bili “prostaci”, dobri da mlate neprijateqa i ginu, i ni za {ta drugo… Umesto da deluje pozitivno va{a inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgra|ivala. Ona je `ari{te trule`i i iskvarenosti, od ~ega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemqa vam je izgubqena.”

Knegiwa Qubica i knez Milan, wen najstariji

Francuski pas izgubqen u Gr~koj prona|en u azilu u Loznici

Francuz iz okolone Liona do{ao je u Loznicu kako bi preuzeo psa kojeg je izgubio pre godinu dana na granici Gr~ke sa Turskom. Kako je pas stigao u Srbiju osta}e tajna, a pri~a o ~oveku i wegovoj potrazi za najboqim prijateqem ganula je mnoge.

Po~etkom pro{le godine, Remi i Raika su iz Francuske krenuli biciklom na put po Evropi. Nakon {to su u Gr~koj Raiku napali drugi psi, gubi joj se svaki trag. Wen vlasnik je mesecima bezuspe{no poku{avao da je na|e, a onda je jedan poziv promenio sve. Raika je prona|ena u privatnom prihvatili{tu u Loznici.

„Bili smo iznena|eni oboje kada smo se ugledali, ali mi je brzo pri{la i poqubila me. Ne mogu da vam opi{em ovaj ose}aj. Nikada nisam izgubio nadu da }u je prona}i“, pri~a Remi Dargere iz Francuske. Raiku su slu~ajno prona{li ~lanovi lozni~kih udru`ewa za brigu o psima, a

posle tri meseca kao lutalica bila je spremna za udomqavawe. Neuobi~ajen broj na wenom ~ipu podstakao je vlasnicu prihvatili{ta da istra`uje.

„Automatski kako sam otkucala wen broj ~ipa izleteo je oglas u kojem se ona tra`i, to je bila wena slika sa ka~ketom, sa svojim gazdom. Onda sam uzela da nazovem tog nekog potencijalnog gazdu i javio se Remi. Slali smo slike i tako daqe, shvatili da je to ona i on je odlu~io da do|e po svog psa“, obja{wava Danijela Vujani} iz Udru`ewa „Beba Alts“ iz Loznice. „Tra`io sam je po Gr~koj mesec dana i onda sam shvatio ako je `iva, da nije tu, da mora biti negde daqe, zato sam postavio oglas na dru{tvene mre`e. Raika je za mene ~lan porodice, a ne samo pas, tra`io bih je dok sam `iv“, ka`e Remi. Izreka ka`e: „Dokle god ima pasa na ovom svetu imamo razloga da verujemo u ~uda“. U Remijevoj i Raikinoj pri~i ~udo se zaista i desilo.

Arkti~ki region Norve{ke tra`i od Evropske komisije 26-~asovni dan

Lokalne vlasti na krajwem severu Norve{ke, blizu Severnog pola, na granici sa Rusijom, podnele su neobi~an zahtev Komisiji EU. Tra`ili su dozvolu za uspostavqawe nove vremenske zone u kojoj dan ima 26 sati umesto uobi~ajenih 24. Arkti~ki region Norve{ke zatra`io je od Komisije EU dozvolu da uspostavi posebnu vremensku zonu koja }e odgovarati lokalnom na~inu `ivota i vrednostima qudi koji `ive u najsevernijem delu zemqe. Zahtev je podnela Venke Pedersen, gradona~elnica op{tine Vadso i predsednica odbora Ost-Finmarksrodet. Ovaj region, poznat kao „Akciona zona“, tra`i novu direktivu od Evropske komisije koja nala`e norve{kim vlastima da odobre stvarawe vremenske zone u kojoj dan sadr`i 26 sati umesto uobi~ajenih 24. Projekat „Vi{e vremena“ ima za ciq da istakne i promovi{e jedinstven na~in `ivota u ovoj udaqenoj ispostavi Evrope.

„@ivot u ovom udaqenom, ali prelepom regionu Norve{ke nudi poseban ose}aj mira i spokoja, koji omogu}ava druga~iji koncept vremena“, navodi Pedersenova u zahtevu koji je prosle|en Evropskoj komisiji. Ona dodaje: „Qudi ovde zaista po{tuju i cene dodatno vreme u svom danu, {to nam omogu}ava da sledimo svoje ciqeve i snove, a istovremeno doprinosimo ciqevima Ujediwenih nacija o odr`ivosti i borbi protiv klimatskih promena.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Kada je re~ o poslu, mo`ete da odahnete i da se fokusirate na realizaciju ideja koje vam se motaju po glavi. Umesto da radite klasi~nu stvar i `urite sa zakqu~kom, treba da osvestite svoje brige i suo~ite se sa wima. Mo`e izgledati kao neaktivnost, ali suo~avawe sa sobom jeste najboqi na~in da identifikujete {ta vam se de{ava. Ne morate da meditirate, ali ne morate ni da se izle`avate.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Gusta i brza poslovna nedeqa je pred vama. Pazite da se ne zamerite {efu. Bez obzira na probleme koje imate u vezi, va`no je da ih ne gurnete pod tepih. Ka`u da se |avo krije u detaqima, pa je va`no da obratite pa`wu na partnerov anga`man. Nastojte da zauzmete kreativan pristup prema onome {to ne funkcioni{e izme|u vas ove nedeqe. Morate da se pokrenete, odmah.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Te{ko je organizovati svoj `ivot u skladu sa prioritetima kada vam je toliko mnogo stvari va`no. Uz to, ovonedeqni zadatak je da obratite pa`wu na stvari o kojima najvi{e vremena razmi{qate i zapitajte se da li one autenti~no odra`avaju ono {to vam je va`no. Ukoliko nije tako, razmi{qajte o promeni posla. Partner }e vas ove sedmice voleti kao nikada pre.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Bi}ete prili~no aktivni naredne sedmice, a to mo`e dovesti do jakog umora. Neke stvari zahtevaju analizu, ali odgovori na va{a najzna~ajnija pitawa su ve} u vama. Ima}ete sna`ne emocije, partner }e vas provocirati, ali bez lo{ih namera. Probajte da razumete {ta vam govori inticija i procenite na~in da odgovorite na tu igru. Mo`ete da ra~unate na podr{ku voqene osobe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ako ste u posledwe vreme previ{e radili, ovo je nedeqa kada ose}ate posledice sagorevawa. Umesto da poku{avate da re{ite ovaj problem, dajte sebi poklon – predah. Dozvolite svom telu, srcu i umu da se odmore kako biste se ose}ali boqe, ali i kako biste shvatili {ta vas mu~i. Stvorite prostor da istina iza|e na povr{inu i {etajte se u prirodi. Posetite zubara.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ono {to sada ne funkcioni{e nije nu`no dokaz onoga {to ne}e funkcionisati u budu}nosti – ali zaslu`uje va{u pa`wu. Oduprite se porivu da u svemu vidit katastrofu jer to zaista nije od pomo}i. Ako po~iwete da shvatate da ne{to nije za vas, vreme je da po~nete da pravite planove za promenu, potrebna je. S partnerom imate besprekorno razumevawe. Radite ve`be za le|a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ovo je odli~no vreme da se mobili{ete i u~inite da stvari rade za vas. Kqu~ je da to uradite na na~in koji vam odgovara, a ne kako drugi to rade. Istina je da ne postoji jedan put do uspeha ili sre}e. Ove nedeqe podvu}i }ete crtu. Voqena osoba }e vam ove sedmice biti uteha. I hrana }e vam biti uteha. Radite ve`be za ja~awe srca, oja~ajte celo telo, malo ste ga zapustili.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ovo }e verovatno biti naporna nedeqa. Mora}ete da aktivno u~estvujete u svim odnosima i projektima. Kqu~ za to je da ostanete na zemqi i povezani sa svojim telom. Planirajte neki dodatni posao. Mogu}e je da }ete morati da se kre}ete sporije. Napravite romanti~nu ve~eru za svog partnera, koji to i o~ekuje. Ima}ete strastvene dane. Zdravqe vam je dobro.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ako }ete se upu{tati u borbe, neka one odra`avaju ono {to vam je zaista va`no. Ove nedeqe od vas se tra`i da pustite sve. Mo`da }ete morati da napustite `equ da se doka`ete ili ~ak partnera. [ta god da pustite, neka to bude iz qubavi prema sebi. Ili mo`da prema partneru, kom ve} dugo vremena treba vi{e prostora. Mu~i vas anksioznost, iza|ite sa prijateqima u prirodu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ovo je sjajna nedeqa za istra`ivawe mogu}nosti sve dok ostanete na zemqi s jasnim ciqevima. Ako izgubite iz vida ono {to vam je najva`nije, upa{} ete u lo{a raspolo`ewa. Sa nekim nekada{wim poslovnim partnerom, mogu} je sasvim novi posao. Partner je umoran, kao i vi. Mogli biste na vikend putovawe, to bi za vas bilo lekovito. Napravite plan za odlazak u teretanu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Da li ste u posledwe vreme razmi{qali o svom egu? Mo`e da vam napravi problem na poslu, sa kolegama. Potrebno je malo vi{e komunikacije na poslu. Ove nedeqe nastojte da otkrijete kako vas partner ba{ uvek i{~upa iz epizoda kada raspolo`ewe potone. Planirate neku ve}u kupovinu u ku}i, mo`da i novi automobil. Ne bi bilo lo{e da po~nete da vozite bicikl.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Svaka odluka i akcija koju preduzmete ima posledice. Ali samo zato {to neki va{i izbori imaju negativne posledice ne zna~i da ne treba da ne radite ni{ta. Ove nedeqe je va`no da procenite {ta ste spremni da date u zamenu za ono {to vam je vredno. A to }e zahtevati da budete jasni. Partner je uz vas i o~ekuje da mu posvetite ve}u pa`wu. Proverite krvnu sliku.

DRSKI LOPOV ZAPREPASTIO AMERIKU I JAPAN

Te{ko opqa~kan najpla}eniji sportista svih vremena

Prevodilac je ukrao vi{e od 16 miliona dolara najslavnijem japanskom sportisti, jednom od najve}ih zvezda u ameri~kom bejzbolu, i najpla}enijem atleti sveta svih vremena [ohei Otawiju.

Posledwih nekoliko nedeqa u Zemqi izlaze}eg sunca najve}a vest u svetu sporta zabave i sporta je neverovatno otkri}e da je bejzbol igra~a [ohei Otawija, koji je jedan od vode}ih zvezda ameri~ke bejzbol lige (MLB), godinama potkradao wegov prevodilac, tako|e Japanac. Dvadesetdevetogodi{wi [ohei Otawi, zahvaquju}i svom jedinstvenom talentu i fantasti~nim rezultatima, dva puta je progla{en za najkorisnijeg igra~a ~itave ameri~ke bejzbol lige, te je pro{le godine potpisao desetogodi{wi ugovor sa klubom Los An|eles Doxers vredan 700 miliona dolara.

Karakteristi~no za japansku kulturu obo`avawa poznatih javnih li~nosti u kojoj se i osobe koje rade sa slavnima tretiraju kao filmske zvezde, i wegov prevodilac Ipei Mizuhara u Japanu je u`ivao tretman poznate osobe od koje se tra`e autogrami i koja se poziva da nastupa u televizij-

skim emisijama. Me|utim, pro{log meseca na povr{inu je isplivala ~iwenica da se trideset-devetogodi{wi Mizuhara, u suprotnosti sa zakonom ameri~ke dr`ave Kalifornija u kojoj `ivi i radi skupa sa Otawijem, bavio nelegalnim kla|ewem na rezultate raznih sportskih utakmica i usled toga zapao u velike dugove u ukupnom iznosu od preko 40 i po miliona dolara.

Daqom istragom utvr|eno je da je prevodilac Mizuhara od 2021. do 2024. ukupno isisao ~ak 16 miliona dolara sa Otawijevog bankovnog ra~una. Mizuhara }e biti izveden pred sud u Kaliforniji i preti mu kaznu do 30 godina zatvora.

[ta sme, a {ta ne sme da se stavqa na mesto uboda insekta, opekotinu ili ranu

Kako da se sna|emo, i {ta da uradimo u situacijama kada nas ubode neki insekt, kada iz bilo kog razloga dobijemo opekotine ili ako se na ko`i pojavi rana, u „RTS ordinaciji” objasnila je dermatolo{kiwa dr Jelena Bo`i}.

Kako da prepoznamo ubod insekta koji je opasan i kada je potrebno javiti se lekaru

„Svi ubodi insekata izgledaju prili~no sli~no, postoje specifi~nosti. Problem nastaje ako je osoba, najve}i, koji zahteva hitnu medicinsku pomo}, ako je osoba alergi~na na toksin tog insekta, a ona mo`e, a i ne mora da bude svesna toga. Naj~e{}e imamo ta~kasto crvenu malu ranicu, to je mesto uboda, kod tog mesta se razvija crvenilo koje se narednih sat, dva mo`e i {iriti. Svi ubodi pro|u za nekoliko sati. Va`no je da izvadimo `aoku, da isperemo to mesto vodom i sapunom i da stavimo hladnu oblogu. Ako neko nije siguran da li je alergi~an, mo`e za svaki slu~aj da popije antihistaminik i da nama`e kremu sa antihistaminikom i da se stavi obloga. Kod uboda pauka, retko postoje alergije, ali on da zna~ajniji otok i crvenilo, koje mo`e da traje i par nedeqa.

POSNI RECEPT

POSNI PILAV SA BUKOVA^OM

POTREBNO JE: n 1 glavica crnog luka, n 2 ~ena belog luka, n 2 {argarepe, n 400g bukova~e, per{un, n 1 {oqa pirin~a, so, biber, n za~ini po ukusu, uqe.

PRIPREMA:

Tigaw zagrejete, pa dodajte malo uqa, a onda i crni, sitno seckani luk. Dinstajte ga tri minuta.

[argarepu i belu luk iseckajte sitno, a bukova~u na listi}e, pa dodajte u tigaw. Dinstajte sve pet minuta i dodajte za~ine.

Pirina~ operite u dve vode, pa ga dodajte u tigaw.

Povr}e prelijte vodom da ogrezne i kuvajte jo{ pet minuta. Premestite ga u pleh koji ste prethodno nauqili, pa pecite u rerni na 200 stepeni, 45 minuta.

Pilav izvadite iz rerne i dekori{ite sve`im per{unom, pa ga slu`ite uz omiqenu sezonsku salatu.

Najva`niji znaci da je potrebna hitna intervencija lekara su gu{ewe, otok mekih tkiva jezika, usana, lupawe srca, mu~ninu, povra}awe, dijareju, gr~eve u stomaku, gubitak svesti ili poreme}aj svesti. U suprotnom, posledice mogu biti fatalne. [ta se mo`e koristiti posle uboda insekata: Hladne obloge, antibiotska mast, antialergijska krema (antihistaminik), rastvor borne kiseline 3% (acidi borici). Kod hladnih obloga, mo`e se staviti hladna krpa ili led. Led se ne sme direktno staviti na ko`u, zato {to }e da stvori u }elijama kristali}e leda koji }e da povrede }elijsku membranu. Led treba umotati u krpu.

Dermatolo{kiwa savetuje da se alkohol ne stavqa na ubod insekta jer on izaziva pro{irewe krvnih sudova ko`e i samim tim mo`e da dovede do {irewa otrova. Pored alkohola, ne preporu~uje se ni{ta od narodnih lekova, kao {to je rakija, sir}e itd.

Dovoqno je isprati vodom i sapunom i fiziolo{kim rastvorom. Kada ma`emo, a kada pijemo antihistaminike

„Mo`emo oba bez ikakvih problema, on samo smiruje simptome svraba i zbog toga se preporu~uje i ukoliko se dese neke alergijske reakcije, jedna od terapije je i taj antihistaminik, tako da se posle uboda insekta, zaista preporu~uje da se popije antihistaminik preventivno.”, istakla je dermatolo{kiwa.

[ta se mo`e staviti

na opekotine

- hladne vodene obloge

- masni neutralni krem

- antibiotska mast

[ta su masni

neutralni kremovi

„Uz pomo} masti, rane lep{e zarastaju i generalno mogu biti sa dodatkom antibiotika, da se spre~i super infekcija. Morate voditi ra~una o tome da ne}ete ni na ranu ni na opekotinu staviti ne{to {to nikada niste do sada koristili na ko`i, pri~amo o

opekotinama prvog stepena, zato {to mo`e dovesti do kontaktnog dermatitisa i akcematizacije, {to mo`e dovesti do mnogo ve}eg o{te}ewa ko`e. Postoje i melemi koji su mnogim qudima od pomo}i, ali bilo je slu~ajeva da su kod drugih qudi izazvali takve alergijske reakcije koje su dovodile i do hospitalizacije”, istakla je dermatolo{kiwa. [ta se mo`e koristiti za tretirawe rana

Rastvor borne kiseline 3% (acidi borici), 3% hidrogen, po-

Gladovawe pravi revoluciju u mozgu

Opsednuti epidemijom gojaznosti nau~nici su do{li do va`nog otkri}a: povremeno ograni~ewe kalorija dovodi do zna~ajnih promena i u crevima i u mozgu, {to mo`e otvoriti nove mogu}nosti za odr`avawe zdrave te`ine

Istra`iva~i iz Kine su prou~avali 25 dobrovoqaca koji su klasifikovani kao gojazni u periodu od 62 dana, tokom kojih su u~estvovali u programu povremenog ograni~ewa energije (IER) – re`imu koji ukqu~uje pa`qivu kontrolu unosa kalorija i relativno gladovawe u nekim danima. Ne samo da su u~esnici studije izgubili na te`ini – 7,6 kilograma ili 7,8 procenata svoje telesne te`ine u proseku – postojali su i dokazi o promenama u aktivnosti regiona mozga koji su povezani sa gojazno{}u, a i do crevnih bakterija. Uo~ene promene u mikrobiomu creva i aktivnosti u regionima mozga povezanim sa zavisno{}u tokom i nakon gubitka te`ine su veoma dinami~ne i povezane tokom vremena. Trenutno nije jasno {ta uzrokuje promene, ili da li creva uti~u na mozak ili obrnuto. Me|utim, znamo da su creva i mozak blisko povezani, tako da bi le~ewe odre|enih delova mozga moglo biti na~in da se kontroli{e unos hrane. „Smatra se da mikrobiom creva komunicira sa mozgom na slo`en, dvosmeran na~in”, re-

LE^EWE BIQEM

Pet zdravstvenih prednosti redovnog konzumirawa tikvica

Tikvice su hranqivo i popularno povr}e koje se mo`e kombinovati i jesti na razli~ite na~ine. Veoma su zdrave i preporu~uje se wihova ~esta konzumacija, a sadr`e esencijalne hranqive materije poput vitamina C, K i B6, kao i minerale kao {to su kalijum, mangan i folna kiselina. Redovna konzumacija ovog povr}a mo`e odli~no uticati na zdravqe. Zdravstvene prednosti povezane sa tikvicama su slede}e: TIKVICE SU NISKOKALORI^NE

Tikvice su odli~an izbor za sve one koji `ele da odr`e ili smr{aju jer ne sadr`e

vidon jod, vodeni antisepti~ni rastvori, antibiotska mast.

„Ako postoje strana tela u nekoj razderotini, operite je prvo vodom i sapunom i neka voda ukloni sva strana tela iz rane koja mo`e, ako je ne{to ostalo, to mo`ete da ostavite stru~nim licima i previjte, bilo {ta od navedenog mo`e da pomogne”, rekla je dr Bo`i}. Dermatolo{kiwa je upozorila da se ne prska alkohol na ranu jer je iritans i da se jedino koristi ako nema ba{ ni{ta od navedenog.

kao je medicinski nau~nik Sjaoning Vang iz Dr`avnog klini~kog centra za gerijatriju u Kini. Prema wegovim re~ima, mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji pristupaju mozgu preko nerava i cirkulacije krvi. Zauzvrat, mozak kontroli{e pona{awe u ishrani, dok hranqive materije iz na{e ishrane mewaju sastav crevnog mikrobioma. Smatra se da je vi{e od milijardu qudi {irom sveta gojazno, {to dovodi do pove}anog rizika za mno{tvo razli~itih zdravstvenih problema, od raka do sr~anih bolesti. Znaju}i vi{e o tome kako na{i mozak i creva zavise jedni od drugih, moglo bi da napravi veliku razliku u efikasnom spre~avawu i smawewu gojaznosti.

„Slede}e pitawe na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam kojim mikrobiom creva i mozak komuniciraju kod gojaznih qudi, ukqu~uju}i i tokom mr{avqewa”, rekao je biomedicinski nau~nik Liming Vang sa Kineske akademije nauka.

mnogo kalorija. Smatra se da ovo povr}e ima malo kalorija zahvaquju}i visokom sadr`aju vode i poma`e vam da ostanete hidrirani i da se ose}ate sito satima nakon obroka.

SADR@E VISOK UDEO VLAKANA

Ovo omiqeno povr}e sadr`i visok udeo dijetalnih vlakana koja podsti~u redovno pra`wewe creva i spre~avaju zatvor.

Vlakna u tikvicama tako|e poma`u u regulisawu nivoa {e}era u krvi i mogu pomo}i u smawewu rizika od razvoja sr~anih bolesti.

PODR@AVAJU ZDRAVQE SRCA

Tikvice sadr`e kalijum i magnezijum, koji su korisni za zdravqe srca. Kalijum poma`e

u regulisawu krvnog pritiska, dok magnezijum podr`ava normalan sr~ani ritam.

DOBRE SU ZA O^I

Tikvice su bogate vitaminom A i luteinom, koji su veoma va`ni za odr`avawe zdravqa o~iju. Ovakav sastav u tikvicama mo`e da smawi rizik od o~nih stawa povezanih sa starewem, kao {to su katarakta i makularna degeneracija.

IMAJU ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA Tikvice sadr`e antioksidante, ukqu~uju}i vitamin C i beta-karoten, koji poma`u u za{titi }elija od o{te}ewa izazvanih slobodnim radikalima.

LAZAR ODMILA AUTO OZNAKA [PANIJE TELEFONSKI POZIV RADNO ODELO, KOMBINEZON

BOG JU@NOG VETRA(GR^. MITOLOGIJA) OZNAKAZA METAR OMAWI ZALIV

IZVE[TAJI O PRISPE]U PO[IQKI

VRSTA ZANATLIJE, DRVODEQA

GRAD U RUSIJI, NARECI OKI VRSTA PAPAGAJA (MN.)

SIMBOL MOLIBDENA RUDA TITANA KORISNIK OSIGURAWA

KORITAZA STOKU

POSLEDWE SLOVO AZBUKE KRUPNI PSI PRODAJAI KUPOVINA ROBE

NALEPNICA

SUD ZA

SLATKI LIMUN

REKAU RUSIJI OBJEKTI ZASTANOVAWE

BELAN^EVINE

JUGOPETROL(SKR.) MNOGO OTKATI

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JAKOV, EPOVI, LAKAN, E, ALO, NOT, M, AVIZE, TESAR, OREL, ARARE, MO, ILMENIT, ALOVI, NEVA, [, SAMSOVI, ETIKETA, JP, VRG, TARNER, IGUMAN, ARO, ]ORE, OKTET, VADIVEK, E, KINETI^ARI, UNIJA, ATON, NAKALUPITI

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Sticati navike, 2. Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Ubistvo, pokoq, 3. Veliki sudovi za kupawe - Mewati oblik ne~emu, 4. Reka u Rusiji - Ma|arski fa{isti u 2. svetskom ratu - Osnovna tarifa (skr.), 5. Dobro~instvo, dobro delo (tur.) - Grad u Italiji, 6. Ve{te varke, smicalice - Onomatopeja lave`a, 7. Glas zveri - Lara odmila - Prvi vokal, 8. Auto oznaka [panije - Onaj koji sve odobravaPqosnata strana sabqe, 9. Ukra{avati {arama - Pra`iteqi Balkana, 10. Mesto u Sremu - Kevtati, 11. Pokazna zamenica - Pro`drqivac, `derowa - Huan Antonio - Bubuqice na ko`i, 14. Sklonost ekscesima.

USPRAVNO: 1. Narogu{iti se, 2. Kowi arapske pasmine - Zeqasta biqka, kozlac, 3. ^ulo gledawa - Episkopski namesnici - Auto moto savez (skr.), 4. ^ovek istog imena kao drugi - Doma}a tovarna `ivotiwa, 5. Prema, u pravcu - Francuski filozof Ten - Raniji italijanski novci, 6. Indigo biqka - Aromati~na biqka - [ampion, 7. Oznaka za voltPodmirewe nekog duga - Derivati amonijaka, 8. Mangupi, varalice - Upala nerva od krsta do stopala, kukoboqa - Simbol vanadijuma, 9. [anker u kr~mi - Hemijski element (La), 10. Rastavni veznik - Zeleni mineral nazvan po Avali - Ameri~ka filmska kompanija, 11. \avo, vragNadra`uju}e sredstvo, 12. Prenositi TV program - Stih iz Kurana.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NAVIKAVATI SE, ARIMAN, POLOM, KADE, INA^ITI, OB, WILA[I, OT, SEVAP, MILANO, TRIKOVO, AV-AV, RIK, LARICA, A, E, AMINA[, LIT, [ARATI, ILIRI, IRIG, LAJATI, TO, ALAMAN, TA, INARI, ISTRAJ, SAMARAN, AKNE, EKSCESIVNOST

LEPA LUKI] IMA TRI PENZIJE:

Kraqica narodne muzike otkrila

koliko novca prima mese~no

Poznato je da je Lepa kraqica narodne muzike, kao i da ima ~ak tri penzije!

Lepa Luki} je jednom prilikom otkrila i ta~nu cifru koju prima mese~no, a verujemo da }e posle ovoga mnogi qudi ostati u {oku.

Verujemo da se pitate kako peva~ica ima ba{ tri penzije, a mi smo tu da odgovorimo na pitawa koja vas mu~e.

Jedna penzija je wena koju je zaradila godinama sta`a, druga je nacionalna penzija, a tre}e kanadska od pokojnog supruga koju je nasledila.

Kao {to smo ve} rekli, Lepa je za medije otkrila i koja je ta~na cifra koju prima:

- Nacionalna penzija mi je 60.000 dinara, a ova druga 90.000 dinara. I imam kanadsku penziju od 1.000 evra. Mo`e da se `ivi i od nacionalne ako vodi{ ra~una - izjavila je peva~ica, a preneo Kurir tada, pa objasnila odakle joj tri penzije:

- Nacionalnu penziju nisam jurila. Bila sam u Americi i kada sam se vratila, ~ula sam se s nekim qudima koji su mi rekli da sam je dobila. Dr`ava me je priznala.

NA SAHRANI PAVLA VUISI]A BILI SAMO SUPRUGA I POP: Razlog }e vas iznenaditi -

„Samo sam rekla kako se zove”

Ove godine se navr{ava 36 godina od smrti jednog od najvoqenijih i najcewenijih glumaca u regionu, Pavla Vuisi}a. Legendarni glumac preminuo 1. oktobra 1988. godine, a malo ko zna da mu na sahranu niko nije do{ao.

Da je velikan na{eg glumi{ta preminuo znala je samo wegova supruga Mirjana i lekar. Koliko je bio skroman i pored velike popularnosti govori ~iwenica da je pre smrti u svoj testament napisao da `eli da umre bez ikakve pompe u javnosti i me|u wegovim najbli`ima.

- Molim da se smrt objavi tri dana posle pogreba - napisano je u testamentu kao posledwa `eqa Pavla Vuisi}a.

Na sahrani nije bilo nikog, osim wegove supruge Mirjane. Nije bilo umrlice, ni slike. I jedan pop kog je `ena dovela, pritom mu ne rekav{i ko je pokojnik.

- Samo sam rekla da se zove Pavle... - navela je wegova udovica.

Tako|e malo poznata ~iwenica i decenijama nakon wegove smrti jeste ta da je Pavle Vuisi} voleo da pi{e stihove, ali wima nikada nije bio u potpunosti zadovoqan. Neki od wih govorili su o smrti, a najpoznatiji su:

- @elim da umrem. Bo`e, koji si svemogu}, u~ini tako i budi miran, plati}u. Znam, i ti si korumpiran... - glasi jedna od pesama koje je napisao Pavle Vuisi}.

SA[A POPOVI] OTKRIO SA KOJIM PEVA^EM NE GOVORI PREKO 20 GODINA: Jedna stvar je bila presudna za wihov sukob

Sa{a Popovi} i popularni peva~ narodne muzike Miroslav Ili} ne govore ve} 23. godine.

Sukob je nastao 2000. godine kada je Miroslav `eleo da iz „PGP RTS“ pre|e u „Grand“ produkciju, ali je peva~ imao poseban uslov na koji tada{wi direktor „Granda“ nije `eleo da pristane. Popovi} je, govore}i o brojnim temema, otkrio kakve odnose ima sa kolegama, te se dotakao sukoba sa Miroslavom Ili}em.

„Samo sa Miroslavom Ili}em ne pri~am ve} 23 godine. Nikada se nisam ni sretao sa wim. Jednostavno on je prekinuo komunikaciju sa mnom jo{ 2000. godine. Evo pro{lo je ve} 23 godine, iako cenim wegov rad i wegove pesme su uvek dobrodo{le u ‘Zvezdama Granda’“, rekao je Popovi}, prenosi „Kurir“.

RADO[ BAJI] U @IRIJU FILMSKOG FESTIVALA U MOSKVI:

Misija Halijard spaja Istok i Zapad

Srpski rediteq, scenarista i glumac Rado{ Baji}, na poziv velikog ruskog sineaste, oskarovca Nikite Mihalkova, na}i }e se me|u ~lanovima `irija na presti`nom filmskom festivalu u Moskvi. Od 19. do 26. aprila za priznawa }e se boriti filmovi iz Nema~ke, Irana, Austrije, Turske, Rumunije, Meksika, Rusije i Srbije. Srpsku kinematografiju predstavqa}e antiratna drama „Bauk” Gorana Radovanovi}a, koja }e svetsku premijeru imati 20. aprila u Moskvi. U revijalnom delu festivalskog programa, publika }e mo}i da pogleda film „Heroji Halijarda”.

- Posle velikog uspeha u SAD i prikazivawa „Heroja Halijarda” na Kapitol hilu - kre}emo u osvajawe Moskve, gde }e imati svoju moskovsku sve~anu premijeru u okviru prate}eg programa Me|unarodnog filmskog Festivala - rekao je Baji}, za koga poziv za u~e{}e u radu `irija predstavqa posebnu ~ast: - Poziv velikog Mihalkova za mene ima recipro~nu vrednost, kao da me je iz zapadne filmske hemisfere pozvao li~no Spilberg. Posle prikazivawa „Halijarda” u Ameri~kom kongresu, {to ima istorijski zna~aj, jer je na{ film prvi srpski film koji do`i veo tu ~ast, u uzavreloj i usijanoj geopoliti~koj situaciji u svetu gde su su~eqavawa dve svetske sile na veoma opasnom nivou - misija Halijarda deluje kao glas razuma. I budi nadu da umetnost nema i ne treba da ima granice.

OSNOVANA FONDACIJA MILO[ BIKOVI]

„Bi}emo most koji spaja najboqe sa najboqima“

Priznati doma}i glumac i producent Milo{ Bikovi} osnovao je Fondaciju ~iji je primarni ciq pru`awe podr{ke mladim i talentovanim qudima, u daqem {kolovawu i usavr{avawu kako bi mogli da ostvare svoj pun li~ni i profesionalni potencijal.

„Imao sam ~ast da upoznam

mnogo na{ih qudi u svetu. Zadivqen sam wihovim uspesima, ali i spremno{}u da svoje znawe, iskustvo i kontakte podele i prenesu mladim i talentovanim qudima iz Srbije. Mi u Fondaciji verujemo da mladi, talentovani i ambiciozni qudi treba da nadogra|uju znawe, razmewuju i sti~u nova iskustva, kako bi imali priliku

da ostvare svoj pun potencijal. Zato verujemo da mo`emo da budemo most koji spaja znawe, talenat i praksu najboqih sa najboqima, a koji }e doprineti da na{a zemqa bude mesto izbora za `ivot svake mlade osobe iz Srbije, ali i iz drugih zemaqa”, istakao je Milo{ Bikovi} povodom osnivawa Fondacije koja nosi wegovo ime.

PODATAK ZA PONOS:

Partizan ~etvrti najgledaniji na svetu, ispred Lejkersa, Bostona, Joki}evog Denvera…

Ko{arka{i Partizana zavr{ili su svoje u~e{}e u Evroligi na 11. mestu {to nije bilo dovoqno za plasman ni u plej-in, ali su po jednom parametru bili neprikosnoveni u Evroligi.

Tokom 17 utakmica u kojima su bili doma}ini, crno-beli su imali najve}u prose~nu posetu u elitnom evropskom takmi~ewu.

Partizan je u „Beogradskoj areni“ u proseku gledalo 19.916 gledalaca u proseku {to su brojke za divqewe, a ako to stavimo u {iri kontekst onda }emo dobiti sliku koliko su ti podaci fascinantni.

Ako uzmemo u obzir prose~nu posetu i NBA timova gde svi imaju velike dvorane {to nije slu~aj u Evroligi, pa je jednom Monaku na primer nemogu}e da parira Partizanu i Crvenoj zvezdi, onda su crno-beli ~etvrti najgledaniji tim sveta.

Prema podacima ESPN-a o prose~noj gledanosti u ovoj sezoni NBA lige, ispred Partizana su samo ^ikago Bulsi sa 20.624 navija~a u proseku, zatim Dalas Maveriksi sa 20.217, dok su na tre}em mestu Filadelfija Seventisiksersi koji su uz pomenuta dva tima jedini s aprosekom preko 20 hiqada oi gleda ih 20.217 navija~a po me~u.

Iza crno-belih su tako ostali Majami, Lejkersi, Seltiksi,kao i Denver Nagetsi Nikole Joki}a {to je jo{ jedna potvrda onoga { to je Partizan ove godine napravio uprkos lo{ijem rezultatu.

Partizan pre 32 godine postao prvak Evrope

Mitskom „trojkom”

Aleksandra \or|evi}a savladan Huventud, u Istanbulu 1992. Ko{arka{i Partizana 16. aprila pre 32 godine u Istanbulu su postali prvaci Evrope, legendarnom „trojkom” Aleksandra \or|evi}a u posledwim trenucima finalnog me~a s Huventudom (71:70).

Tada{wi i aktuelni trener Partizana @eqko Obradovi} imao je samo 31 godinu u trenutku osvajawa titule, kasnije osvojio jo{ osam - pet s Panatinaikosom, po jednu s Fenerbah~eom, Realom i Huventudom.

Zanimqivo, Obradovi}u je to bila prva sezona kao treneru, godinu pre je bio igra~ crno-belih.

Partizan je na Fajnal-foru u Istanbulu imao ubedqivo najmla|i tim (prosek godina 21,7) predvo|en \or|evi}em i Predragom Danilovi}em. [ampionsku po~ast su zaslu`ili i Nikola Lon~ar, Igor Mihajlovski, Zoran Stevanovi}, Igor Perovi}, Dragi{a [ari}, @eqko Rebra~a, Mla|an [ilobad, Slavi{a Koprivica, Vladimir Dragutinovi} i Ivo Naki}.

Partizan je u polufinalu savladao Filips sa 82:75, iako je milanski klub uo~i fajnal-fora va`io za glavnog favorita.

Partizan je zbog rata na prostoru biv{e Jugoslavije grupnu fazu te sezone igrao u {panskom gradi}u Fuenlabradi, jedini me~ na doma}em terenu u sezoni odigrao je protiv Knora (sad Virtusa) iz Bolowe, u ~etvrtfinalnoj seriji.

Tri benefita koja Novak \okovi} mora da iskoristi iz rada sa Nenadom Zimowi}em

Kada je Novak \okovi} raskinuo saradwu sa Goranom Ivani{evi}em, mesto „{efa” u Noletovom boksu ostalo je upra`weno. Nole slede}eg meseca puni 37 godina i pitawe je da li }e neko zauzeti mesto Dalmatinca u posledwoj fazi karijere najboqeg tenisera sveta. Najbli`i tom mestu za sada je Nenad Zimowi}.

Pet godina je Novak \okovi} sara|ivao sa Goranom Ivani{evi}em. Zajedno su osvojili devet grend slem titula, a pre dve nedeqe ovaj sjajan tandem, jedan od najuspe{nijih na Turu, obelodanio je da je raskinuo saradwu.

Nole u maju puni 37 godina i nalazi se u posledwoj fazi karijere. Iako je pitawe o penziji zabraweno u timu Srbina, jasno je da ne}e igrati doveka i da polako ide ka tome kada }e se posvetiti poslovima van terena.

Da li je uop{te Novaku potreban trener u ovoj fazi karijere? Odgovor na to pitawe je dao sam \okovi} pro{log meseca u Beogradu posle premijere dokumentarnog filma o wegovom teniskom ocu Nikoli Pili}u.

- Jo{ nemam jasnu ideju ko bi mogao da bude trener i da li }e neko uop{te biti. Imao sam trenere od malih nogu, poku{avam da osetim {ta je to {to mi treba, bi}ete blagovremeno obave{teni.

Ipak, i sam Novak je svojim postupkom da trenira sa Nenadom Zimowi}em, biv{im svetskim brojem jedan u dublu i biv{em selektoru Dejvis kup reprezentacije Srbije, podigao pra{inu. Sada svi pri~aju o tome da je Ziki novi Noletov trener. \okovi} samo u superlativima govori o najiskusnijem u trofejnoj generaciji tenisera koja je Srbiji donela titulu u Dejvis kupu 2010. godine pobedom protiv Francuske u Areni.

- Ziki je dugo moj prijateq. Znam ga od mladosti, bio mi je selektor u Dejvis kup reprezentaciji. Osvojili smo ATP kup zajedno 2020. i uvek imali dobru komunikaciju. Svi|a mi se kako razmi{qa o tenisu, kako promatra moju igru i onu od drugih tenisera. Uvek mi je pomagao, bio kao mentor, stariji brat...Uvek smo imali tu vezu. Bio sam u Beogradu kada sam po~eo da treniram na {qaci i pitao ga da li postoji {ansa da bude u Monaku, na {ta je on pristao. To je bazirano na na{oj staroj vezi, pri~a}emo opet o tome na kraju turnira. Za sada, bilo je u`ivawe kao i uvek. Ne{to novo i osve`avaju}e - istakao je Nole.

Ipak, svi koji poznaju Zimowi}a, znaju koliki je on teniski znalac. Ziki beli sport dr`i u malom prstu, vrlo je analiti~an, svakom me~u pristupa veoma detaqno. Zalazi u svaki detaq kako svoje igre, tako i svojih rivala.

I sam Goran Ivani{evi} je istakao da je u ovom delu karijere, najboqe i za Noleta da Ziki bude trener koji }e voditi glavnu re~ u timu najboqeg na svetu.

Ne znam jo{ koliko }e Novak igrati, to zavisi od wega, ali mislim da je sada sa wim perfektna osoba u ovom trenutku - Ziki. On je moj veliki prijateq, mnogo smo toga pro{li, volim ga - on je veliki teniski znalac. Ipak, ono {to je najva`nije u celoj toj pri~i jeste da poznaje Novaka. Ne treba Novaku sada neki novi trener, dok ga prvo upozna, ovaj (Novak) bi posle deset dana „poludeo”, a taj trener bi se pitao {ta se doga|a. Moja teorija je - Balkanac mo`e svakoga da trenira, ali Balkanca mo`e samo osoba s ovih prostora. Marjan (Vajda) je Slovak, ali tu smo blizu, dok je Boris jako dobro s wim funkcionisao, po{to je teniski vrlo inteligentna osoba. Mnogo mu je pomogao. ^uli smo se Ziki i ja, pri~ali smo i pre nego {to sam saznao da ga je Novak pozvao, mislim da je Ziki perfektan za Novaka. Mo`e mu pomo}i i teniski, Novak sve zna, ali mo`da }e mu istu stvar re}i na druga~iji na~in, drugi pristup, {to }e biti osve`ewe za Novaka. Ziki poznaje Noletov mentalitet, bili su u Dejvis kup timu zajedno, Ziki je bio i selektor - rekao je popularni Ivani{evi}. Razlozi zbog kojih je Zimowi} odli~an izbor za Noleta u ovom trenutku su mnogobrojni, ali mi }emo nabrojiti tri najva`nija.

\OKOVI] ]E POBOQ[ATI

IGRU NA MRE@I

Nenad Zimowi} je bio najboqi dubla{ sveta. U karijeri je osvojio 54 titule i za dubla{e je, naravno, karakteristi~na dobra igra na mre`i. Ako neko ima „laku” ruku i ako igra odli~no na mre`i, onda je to Ziki.

Da je ve} po~eo da uti~e na Noleta da vi{e izlazi na mre`u vudeku smo i protiv Lorenca Musetija u 3. kolu mastersa u Monte Karlu. U tom duelu, Novak je na mre`u iza{ao ~ak 30 puta. Nisam imao ose}aj da je bilo toliko, ali neophodno je da budem {to agresivniji, da koristim svaku kra}u loptu za napad. Muzeti odli~no igra odbranu i zato je bio plan da mu oduzmem vreme. U prvih osam gemova je bio boqi, ali sa novim lopticama, na 4:3 za wega, me~ se okrenuo – podse}a Nole da je tada vratio brejk koji

je izgubio na po~etku me~a. Sezona na {qaci je izuzetno duga i naporna, pa }e biti dobro za Noleta da skra}uje poene koliko god mo`e. Posle toga sledi sezona na travi koja }e biti veoma kratka ove godine, gde su izlasci na mre`u tako|e vrlo bitni, voleji posebno, pa }e biti dobro da \okovi} taj udarac dovede do savr{enstva. Sa Zikijem u timu, sigurno }e to mo}i.

UNE]E SMIRENOST

U NOVAKOV TIM

Svako ko je bar jednom razgovarao sa Zimowi}em ili ga pak slu{ao dok govori u nekim intervjuima, video je sa koliko smirenosi Ziki pri~a na razli~ite teme. Kod Zimowi}a nema nervoze, nema te{kih re~i, jednostavno, sve re{ava vrlo smireno.

Kada Novak po~ne da se nervira na terenu, treba mu neko ko }e da unese smirenost. Ne treba mu neko ko }e se nervirati isto kao on, ve} da u najkra}em mogu}em roku unese mir u \okovi}eve redove.

Kou~ing vi{e nije zabrawen i zato je prava re~ zlata vredna. Ivani{evi}u je ba{ i presudila ta promena pravila. Dok nije smeo da daje savete tokom me~eva, sve je bilo OK. Kada je to pravilo promeweno, ogolila se wegova mana da ne reaguje pravim savetom kada je kriza u igri.

DOBRO POZNAJE \OKOVI]A, ZNA [TA MU JE POTREBNO

Kao {to je Ivani{evi} rekao, Zimowi} dobro poznaje Novaka i zna ta~no {ta mu je potrebno u odre|enim momentima. Iako je u dublu postigao svetsku klasu, za wega nema tajni ni u singlu. Uvek zna {ta treba da posavetuje, uvek ume to da objasni. Ponekad stru~waci sve znaju, ali ne umeju da prenesu to znawe. Ponekad mnogo pri~aju ali ne znaju mnogo. Zimowi} je sklop obe vrline – i zna i ume da objasni.

Da li }e se ova saradwa produ`iti i posle Monte Karla, odgovor znaju samo \okovi} i Zimowi}, ali bila bi prava {teta da Nole ne iskoristi Zikijevo znawe i iskustvo i da u posledwoj fazi karijere zablista.

Milojevi} ima samo dve pobede u osam ve~itih derbija

Na putu ka odbrani titule, Crvena zvezda u subotu ima neku vrstu me~ lopte. Iako je u pitawu tek prvo kolo plej-ofa, ukoliko pobedi Partizan u 173. ve~itom derbiju, lider }e imati kapitalnih 10 bodova prednosti u odnosu na kom{ije, ~ime bi {ampionska trka prakti~no bila re{ena.

Najve}a fudbalska utakmica na ovim prostorima, sama po sebi, uvek nosi vi{ak zna~aja i emocija, za trenera Crvene zvezde Vladana Milojevi}a }e ovaj put imati i dodatnu simboliku. Najuspe{niji trener crveno-belih u postbarijevskoj eri }e ba{ protiv ve~itog rivala zabele`iti svoju 200. utakmicu na klupi u svim takmi~ewima, ukqu~uju}i i prijateqske me~eve.

Podsetimo, Aran|elov~anin je u prvom mandatu osvojio dve titule, ali ono {to je mnogo bitniji i ~ime je Milojevi} drasti~no promenio tok istorije i Evropu vratio u Qutice Bogdana, su najpre plasman u Ligu Evrope (posle deset godina ~ekawa), a zatim i dva uzastopna plasmana u Ligu {ampiona.

Utakmicu pre lepog jubileja, Milojevi} ima skor od 146 pobeda, 32 puta je igrao nere{eno, uz 21 poraz. O wegovim statisti~kim parametrima i brojkama mo`e na{iroko i naduga~ko da se pri~a, ali u najmawe jednom je rekordan na Marakani: Milojevi} je sa Crvenom zvezdom u evropskim takmi~ewima odigrao ~ak 44 utakmice.

U svom prvom mandatu ekipu vodio na sedam ve~itih derbija (ne ra~unaju}i jedan u Kupu), 172. okr{aj ve~itih odigran ovog prole}a mu je ukupno osmi. Dva puta je utakmice sa najqu}im rivalom zavr{avao kao pobednik, pet puta nije bilo pobednika i samo jednom je pora`en i to na svom posledwem ve~itom derbiju u prvom mandatu.

Debitovao je na 155. prvenstvenom sudaru kom{ija, 27. avgusta 2017.

Savo Milo{evi} vi{e nije selektor, skupo ga ko{tao neuspeh

Savo Milo{evi} vi{e ne}e biti selektor Bosne i Hercegovine. Saradwa sa srpskim stru~wakom okon~ana nakon neuspeha u bara`u za Evropsko prvenstvo.

U savezu su obavili razgovor sa sada ve} biv{im selektorom oko produ`ewa saradwe, a zakqu~ak je bio da Savo Milo{evi}

`eli nove izazove, a savez dugoro~nije re{ewe na klupi selekcije koja ima dosta veliki broj mladih igra~a.

Milo{evi} je na klupi reprezentacije Bosne i Hercegovine bio tek pet me~eva, od kojih je dobio samo jedan, onaj protiv Lihten{tajna na gostuju}em terenu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo koje }e se odr`ati u junu ove godine u Nema~koj.

Prvi kandidat, prema onome {to je potvr|eno za N1, jeste Sergej Barbarez, koji bi bio okru`en nekim od najve}ih legendi BiH fudbala poput Emira Spahi}a.

Predednik saveza Vico Zeqkovi} je, ranije me|utim, izjavqivao kako Barbarez nikada ne}e biti selektor dok je on predsednik pa saradwa sa Barbarezom i daqe nije sto posto sigurna.

No, do kontakta i sastanka o~i u o~i je do{lo, i pregovori su u toku.

Ko god bude novi selektor, ima}e te`ak zadatak da se suprotstavi na{im slede}im protivnicima u prijateqskim susretima i u Ligi Nacija, budu}i da reprezentacija Bosne i Hercegovine igra prijateqske susrete sa Italijom i Engleskom po~etkom juna, te sa selekcijama poput Nema~ke, Ma|arske i Holandije u Ligi nacija po~etkom septembra 2024. godine.

POZNATO KADA ]E PE[I]

OKUPITI

IGRA^E

Srbija }e ispratiti „orlove“ na Olimpijske igre posle me~a u Beogradu

Poznat je plan priprema ko{arka{a Srbije pred u~e{}e na Olimpijskim igrama u Parizu od 26. jula do 11. avgusta.

„Orlovi“ }e se okupiti 24. juna, a onda }e uslediti niz provera.

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{a, zakazao je okupqawe za 24. juna i od tog momenta vi{e ne} e postojati nijedna nepoznanica oko {ireg spiska, a osta}e samo da se vidi kojih 12 }e izboriti kartu za Francusku.

U Staroj Pazovi }e se raditi do 11. jula i tokom tog perioda }e biti odigrane dve utakmice zatvorenog tipa u Areni. Najpre }e 5. jula biti odigran me~ protiv Holandije, a onda dva dana kasnije i protiv Turske.

Onda }e „orlovi“ putovati u Lion na duel sa Francuskom 12. jula, a dan kasnije sledi let za Abu Dabi.

Tamo }e Srbija igrati protiv Australije 16. jula, a onda i protiv SAD dan kasnije.

Plan i raspored ko{arka{a Srbije

24. jun – okupqawe ko{arka{a

12. jul – Francuska – Srbija (Lion)

16. jul – Srbija – Australija (Abu Dabi)

17. jul – Srbija – SAD (Abu Dabi)

20. jul – Srbija – nepoznati protivnik (Beograd)

Nakon toga sledi povratak u Beograd i posledwa faza priprema. „OrlovI“ }e odigrati me~ u Beogradu 20. jula, a ime rivala jo{ uvek nije poznato. ^etiri dana pre prvog takmi~arskog me~a 24. jula ko{arka{i kre}u put Olimpijskih igara. Srbija je u grupi C sa SAD, Ju`nim Sudanom i pobednikom kvalifikacija u Portoriku.

24. jul – Put za Lil.

AMERIKANCI SAOP[TILI

TIM ZA OLIMPIJSKE IGRE: Srbija }e igrati protiv mo}nog „drim tima“, tu su sve NBA zvezde

Poznati NBA insajder, Adrijan Vojnarovski, saop{tio je da je ko{arka{ka reprezentacija Amerike ve} odabrala sastav za Olimpijske igre u Parizu i on izgleda - „pakleno”.

Sve zvezde koje su obe}ale nastup u Parizu su ga i odr`ale, te }e Srbija zaista morati da se pomu~i kako bi stigla do pobede protiv SAD-a. Amerikanci su izabrali 11 igra~a, dok }e posledwe 12. mesto biti prazno i mora}e da se popuni do po~etka Igara.

Ko{arka{i koji }e biti u timu su: Stef Kari, Lebron Dzejms, Kevin Durent, Xejson Tejtum, Xoel Embid, Devin Buker, Xru Holidej, Tajris Haliberton, Entoni Edvards, Entoni Dejvis i Bem Adebajo. „Orlovi“ }e turnir protiv Amerikanaca otvoriti 28. jula od

17.15 {to }e za mnoge biti idealna prilika da nakon posla u`ivaju u ko{arka{kom spektaklu. U grupi C }e u Parizu igrati

pored Srbije i Amerike jo{ Ju`ni Sudan i pobednik kvalifikantskog turnira u Portoriku (Italija ili Litvanija).

Ve~iti derbi u polufinalu

Kupa Srbije, Partizan u ~etiri dana dva puta gostuje Zvezdi

Odr`an je `reb za polufinalne me~eve Kupa Srbije i poznato je ko }e odmeriti snage u borbi za finale presti`nog trofeja.

Fudbaleri Crvene zvezde igra}e protiv Partizana u polufinalu Kupa Srbije, dok }e Radni~ki iz Kragujevca biti doma}in protiv Vojvodine.

Utakmice polufinala Kupa Srbije igra}e se 24. aprila i nakon tog dana sazna}emo ko }e se boriti za trofej. To }e biti drugi ve~iti derbi u samo ~etiri dana, po{to se 20. aprila u subotu (18.00)

igra na Marakani me~ prvog kola plej-ofa izme|u Zvezde i Partizana.

Kao i {to je bio slu~aj tokom takmi~ewa ove godine, ukoliko posle 90 minuta bude nere{en rezultat, pobednik }e biti odlu~en posle izvo|ewa penala.

Finale je zakazano za 23. maj u Loznici i posle dugo vremena se ne}e igrati na Marakani. Zvezda je u ~etvrtfinalu bila boqa od Vr{ca (3:0), dok je Partizan nakon penala savladao Vo`dovac.

Na| optu`io Duqaja da je namerno dobio `uti karton

„Pucalo“ je u Zemunelu, sukob Igora Duqaja i Alberta Na|a poquqao je crno-beli tabor iz temeqa!

Nesu|eni kormilar Partizanovog broda u predstoje}em 173. ve~itom derbiju napustio je kamp u Zemunu posle verbalnog sukoba sa {efom stru~nog {taba i prakti~no zatvorio sebi klupska vrata.

Barem dok Igor Duqaj bude vodio prvi tim!

Sukob re~ima brzo se pretvorio u sva|u i zapretio dodatnom eskalacijom – ~ak i upotrebom sile. Sve se zavr{ilo „samo“ na te{kim re~ima! U dru{tvu Duqaja i Na|a na{ao se dovoqan broj prisebnih qudi, kadrih da umire oba trenera. Fizi~kog kontakta, na sre}u, nije bilo!

Iz okru`ewa bliskom Partizanovoj struci ve} sti`u i lako proverqive informacije o genezi sukoba.

Navodno, Duqaj i Na| razmimoi{li su se oko na~ina vo|ewa ekipe u predstoje}oj utakmici na stadionu Crvene zvezde. Navodno, {ef struke pomiwao je telefonsku komunikaciju, {to nije bilo po voqi wegovom asistentu. Na| se `estoko obru{io na {efa i odbio bilo kakvu mogu}nost telefonskog vo|ewa utakmice sa

tribina. Nije to bilo sve, imao je {ta i Duqaj da ka`e u odbranu svoje teze.

Napokon, Na| je oti{ao i korak daqe – optu`iv{i {efa da je namerno dobio ~etvrti `uti kar-

samo inicijalna kapisla za ozbiqniji sukob.

BRAVO, MAJSTORE: Srbija dobila novog putnika na Olimpijske igre posle

impresivnog izdawa

Lazar Kova~evi}, srpski strelac, obezbedio je mesto na Olimpijskim igrama u Parizu od 26. jula do 11. avgusta.

Srpski strelac je osvojio prvo mesto na kvalifikacionom turniru u disciplini 10 metara vazdu{na pu{ka i tako ~ekirao 82. kartu Srbije za Olimpijske igre.

Posle 18 hica, u finalu su ostali Heg, Kova~evi}, Italijan Edoardo Bonazi i Ukrajinac Svjatoslav Hudzij. Naredne dve dijabole su odlu~ivale ko }e ostati bez vize za Pariz. Ali, na{ strelac nije dozvolio da to bude on. [tavi{e, Kova~evi} je zabele`io dva odli~na pogotka i uve}ao prednost nad konkurentima u trci za plasman na OI. Bonaci je osvojio tre}e mesto i zajedno sa Lazarom izborio olimpijsku ulaznicu, a Hudzij koji je ostao ispod crte. Iako je ispunio glavni ciq, Kova~evi} je nastavio u sjajnom ritmu. Posledwim, 24. hicem prestigao Jona Hermana Hega i sa minimalnom razlikom od 0,1 kruga ispred Norve`anina stigao do zlata.

„Finale je bilo sjajno, me|u osam najboqih plasirali su se vrhunski strelci, a sedmorica su ciqali olimpijske kvote. Uspeo sam da iskontroli{em emocije, tokom celog finala sam bio koncentrisan na ispuwewe ciqa. Nisam se opustio ni kada sam izborio kvotu. Razmi{qao sam samo o tome da postignem najboqi mogu} rezultat i da stignem do zlata, u ~emu sam na kraju i uspeo“, kazao je Kova~evi}, kome je najsjajnije odli~je u Riju druga zlatna medaqa na velikim svetskim takmi~ewima.

Zlato je osvojio i na Svetskom kupu u Bakuu 2022. Me|u najve}im uspesima 26-godi{weg strelca iz Jagodine je i srebro sa finala Svetskog kupa pro{le godine. Sve ove uspehe postigao je vazdu{nom pu{kom. Kova~evi}u }e ovo biti debitantski nastup na Olimpijskim igrama, a ~lan je streqa~kog kluba Jagodina 92. U naredna tri dana na olimpijskom kvalifikacionom turniru }e biti odr`ana takmi~ewa u trostavu. Za sredu su zakazane eliminacije, koje se zavr{avaju kasno uve~e po sredweevropskom vremenu, dan kasnije kvalifikacije i u petak finale. Srbiju }e predstavqati Kova~evi}, Milenko Sebi}, Milutin Stefanovi}, Andrea Arsovi}, Teodora Vukojevi} i Sawa Vuka{inovi}.

Duqaj i Na| na klupi Partizana

tona na Banovom brdu. Prakti~no, tvrdwom da je Duqaj svesno i{ao na kartu suspenzije, doskora{wi asistent {efa stru~nog {taba zatvorio je raspravu u Zemunelu. Nedugo zatim, spakovao je stvari i napustio trening kamp Partizana.

Iz istih izvora sti`u informacije da {ef i asistent, posledwih meseci, nisu na istim talasnim du`inama. ^ekala se

Odlazak Alberta Na|a protresao je ekipu iz korena i to u nevreme – pred dvome~ sa Crvenom zvezdom u roku od pet dana. Partizan, ipak, ima dovoqno potencijala u postoje}em kadru za re{ewe krucijalnog problema – ko }e voditi ekipu u subotu na stadionu „Rajko Miti}“.

U opticaju su treneri iz aktuelnog stru~nog {taba, crno-beli imaju mogu}nost da privremeno anga`uju i jednog od stru~waka iz omladinskog pogona. Kona~nu odluku done}e, ipak, Igor Duqaj sa saradnicima iz sportskog sektora.

U finalu Svetskog kupa 2023. godine je osvojio srebrnu medaqu u finalu vazdu{ne pu{ke, a na Evropskim igrama u Poqskoj je sa Milenkom Sebi}em i Milutinom Stefanovi}em stigao do bronzane medaqe.

SRBIJA

1. kvota streqa{tvo vazdu{ni pi{toq, `ene (Zorana Arunovi})

2. kvota streqa{tvo vazdu{ni pi{toq, mu{karci (Damir Mikec)

3. Natalia [adrina (boks)

4. Vakid Abasov (boks)

5. Ivana [panovi} (atletika)

6. Milica Garda{evi} (atletika)

7. Andrej Barna (plivawe)

8-11. kvota `enski kajaka{ki ~etverac

12-15. kvota mu{ki kajaka{ki ~etverac

16-27. mu{ka ko{arka{ka reprezentacija

28. Angelina Topi} (atletika)

29. kvota veslawe `enski skif (Jovana Arsi})

30. kvota rvawe slobodni stil -57 kg (Stevan Andrija Mi}i})

31. kvota rvawe slobodni stil -74 kg (Hetik Cabolov)

32-43. `enska odbojka{ka reprezentacija

44. kvota rvawe gr~ko-rimski stil -67 kg (Mate Neme{)

45-48. mu{ka 3×3 reprezentacija

49. kvota drumski biciklizam, `ene

50. kvota drumski biciklizam, mu{karci

51. Aleksandra Peri{i} (tekvondo)

52-64. mu{ka vaterpolo reprezentacija

65-67. mu{ka pliva~ka {tafeta 4×100 slobodno (Velimir Stjepanovi}, Andrej Barna, Nikola A}in, Uro{ Nikoli})

68-79. `enska ko{arka{ka reprezentacija

80. Sara ]irkovi} (boks)

81. kvota rvawe gr~ko-rimski stil -87 kg (Aleksandar Komarov)

82. kvota vazdu{na pu{ka 10 metara (Lazar Kova~evi})