Srpski glas 18. avgust by SRPSKI GLAS

pomalo

sre}u,

smo

MARINA MAQKOVI] PRED SP U SIDNEJU: Sledi rad na detaqima Srbija od ponedeqka ulazi u zavr{nu fazu priprema za prvenstvoSvetskokoje}eseod22.septembrado1.oktobraodràtiuSidneju Brankovi}a:\ura|aodporekloidadapoku{avagodinamaTur~indokaèjeSrbindavodidespota „Pre bih da dobijem srpsko dràvqanstvo, nego ameri~ku zelenu kartu“ Kolumna Jankovi}Sa{aPi{e: kolumnaStota Moja jubilarna stota

se prijavilo

Za povratak

Veliki

atmosferu,

ili

NAJ^UVENIJA TAJNA VIZANTIJE: Ovo mo}no oru`je bilo je kqu~no za pobede u pomorskim bitkama Gr~ka vatra bila je veoma zapaqiva te~nost napravqena od tajnih sastojaka, koja je kori{}ena u bombama i prskana pod pritiskom kako bi uni{tila neprijateqska brodove i utvr|ewa uspeh akcije „Karta Serbika“ iz dijaspore preko

8.000 qudi Strane 16 i 17 Strana 26 Strana 14 Strana 31StranaStrana2029

analiti~ki osvrt

za nepune dve godine piskarawa, trebalo bi da bude neka vrsta

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 18. 8.2022. YearXXXINo. 251431 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 FAZANOV PUT od Lokawa do Severnog pola Posle dve

EVROPUzavi~aj:obi|ebiv{eipre|e~ovekgranice.novenasto.niko\ev|elije,SeàneNekadrelativandanasaoti{laVe}inaodusuSrbi'zakqu~avawa',godineizAustralijepoèlelidabilogde.wihjeuzavi~aj,na{zavi~ajjenaàlostpojam.jebiooddoadanasneznagdejePodelilisuratovi,imamodràveiAlijedanjere{iodasvegranicedaporedna{ezemqena{pravi kolumna retrospektive va`nih doga|aja, mo`da neki ozbiqniji na vreme kroz koje zajedno pro{li. Uz sve~anu vaqalo bi nazdraviti za jer ovih stotinak sve}ica na torti, koju ipak samo zami{qam, verujem ne bi bilo ni malo lako ugasiti iz prvog poku{aja

„Kao {to sam rekao kada sam dobio srpsko dr`avqanstvo 2015. godine "iako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija te~e mojim venama". Ja sam u Srbiju do{ao skoro kao tinejxer, ovde sam postao otac pa se nadam da }u i deda da postanem u Srbiji" (Arno Gujon, vr{ilac du`nosti direktora Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu) „Ivica Da~i} ne}e dobiti ni{ta, dobi}e neku odgovornu funkciju, to da, ali to nije ro|endanski poklon" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} gostovao je na TV Prva i izme|u ostalog govorio i o formirawu budu}e vlade)

[TO JE PONAJEUNORMALNO,CRNOGORCUVOJVODININASILNI^KO[AWE „Ako uporedite mladi}a iz Vojvodine i mladi}a iz Crne Gore, ono {to je mladi}u iz Crne Gore normalno, mladi}u iz Vojvodine bi bilo nasilni~ko pona{awe. To je jednostavno nama u temperamentu" (Psihijatar iz Nik{i}a Branka Purlija je mnoge ostavila u {oku jednim svojim komentarom o masovnom ubistvu na Cetiwu)

ZA DA^I]A ODGOVORNA FUNKCIJA, BEZ RO\ENDANSKOG POKLONA

Univerzitet u Beogradu po pravio je plasman u odnosu na prethodnu godinu na ~uvenoj [angajskoj listi, gde se sa pozi cije 600 najuspe{nijih na svetu, ponovo popeo me|u 500 najboqih od hiqadu ustanova. Nalazi se izme|u 401. i 500. mesta u Aka demskom rangirawu svetskih univerziteta koje je 2003. go dine zapo~elo na {angajskom Univerzitetu „\ao Tong”. Ovo me|unarodno istraìvawe akademske izvrsnosti obavqa [angaj ranking konsultansi, koji je UB na rang-listu prvi put uvrstio 2012. godine, me|u tada 500 rangiranih univerzitet skih ustanova. Najboqu poziciju najstariji univerzitet u Srbi ji imao je 2016. i 2017. godine, kada se na{ao izme|u 201. i 300. mesta. Od 2018. godine po~eo je da pada na neformalnoj, ali uglednoj listi svetskih univer ziteta. Padovi su se dogodili 2019. i 2021. Na UB se raduju ponovnom ra stu na ovoj skali i isti~u da je, uzimaju}i u obzir dinami~an ra zvoj performansi visoko{kol skih ustanova u privredno naj razvijenijim zemqama, pozicija Univerziteta u Beogradu rela tivno stabilna, uprkos ~iweni ci da, u odnosu na wih, ima mawe povoqne uslove za obavqawe nau~noistraìva~ke delatno sti. Prof. dr Branislav Bo ri~i}, prorektor za nauku UB, za na{ list isti~e da je plasman najve}eg univerziteta u zemqi me|u najboqih 500 na svetu, pre vashodno prema nau~noj kompe tenciji, o~ekivan rezultat. Iako je [angajska lista ne formalna, stvar je prestià biti na woj jer obuhvata mawe od ~etiri odsto svetskih uni verziteta.

naRusija Sergej [ojgu: Iza ukrajinskih vojnih operacija stoje Va{ington i London

SRBIN PO OPREDEQEWU ma {ta mi re~e?!

Nema potrebe za upotrebom nuklearnog oru`ja u Ukrajini da bi se postigli ciqevi specijalne operacije, saop{tio je ruski ministar od brane Sergej [ojgu. „Sa vojne ta~ke gledi{ta, nema potrebe da se koristi nuklearna oru`je u Ukrajini za postizawe postavqenih ciqeva“, rekao je [ojgu tokom Moskovske konferencije o me|unarodnoj bezbednosti. Prema ruskom ministru, glavna svrha nuklearnih snaga Moskve je da odvrate nuklearni napad. On je rekao i da su apsurdne izjave zapadnih medija da Rusija na vodno moè da upotrebi hemijsko oru`je u Ukrajini. „Apsurdne su izjave o mogu}oj upotrebi hemijskog oru`ja u Ukrajini“, rekao je [ojgu na konferenciji za novinare i dodao da je Rusija u pot punosti eliminisala hemijsko oru`je 2017. godine. On je rekao i da je NATO po~eo da raspore|uje dodatne snage na svom isto~nom krilu pre nego {to je Rusija zapo~ela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. [ojgu je saop{tio i da su strani vojni savetnici prisutni u Ukra jini i da koordiniraju akcije wenih oruànih snaga i da kontroli{u upotrebuUkrajinaoru`ja.dobija obave{tajne informacije iz svih izvora dostupnih NATO-u, dok se „oru`je koristi pod kontrolom zapadnih specijalista“, dodao je ruski ministar. „Iza ukrajinskih vojnih operacija stoje Va{ington i London. Zapad ne obave{tajne slu`be daju koordinate ciqeva za napade, a isporuka podataka o ciqawu sistema naoruàwa je pod potpunom kontrolom zapadnih stru~waka“, rekao je [ojgu.

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. IZME\U DVA VIKENDA

Ambasador SAD Kristofer Hil nastavio je da odgovara na pitawa na Tviteru i poru~io da ne vodi nikakvu antisrpsku poli tiku i da je u Beogradu da poku{a da izgradi mnogo ja~e srpsko-ame ri~ke odnose. On je to naveo u odgovoru na pitawe „Kada }e Amerika presta ti da vodi antisrpsku politiku i po~eti da uvaàva Srbiju onako kako to zasluùje zemqa save znica u dva svetska rata i prija teqski„Mnogonarod“.toganas povezuje, mnogo vi{e nego {to nas deli i mislim da moèmo uraditi jo{ mnogo u ovom odnosu. Uveravam vas da smo po~ev{i od predsednika Bajdena pa nadaqe veoma zainteresovani za unapre|ewe tih odnosa“, rekao je Hil.On je dodao da su zaintere sovani za unapre|ewe odnosa u mnogim oblastima – „ekonomski o~igledno, ali i politi~ki, ta ko|e u vezi spoqnopoliti~kih pitawa i poku{pati da imamo zajedni~ko razumevawe u vezi sa pitawima koja mo`da ne uti~u na nas direktno, ali oko kojih imamo mnogo razloga da sara|ujemo“. „Tako da se zaista radujemo mnogo ja~im odnosima i to je ono ~emu sam ovde posve}en“, poru~io je Hil.

Univerzitet u Beogradu me|u 500 najboqih na svetu

KAD TI FUNKCIJAJE PROSTO DAR OD BOGA „Ja sam svojevremeno na pitawe o ulasku u Vladu odgovorila da znam {ta znam, mogu i ho}u, i {ta ne mogu, ne `elim i ne}u. Ovaj daromdo`ivqavamposaoodBoga " (Guvernerka NBS Jorgovanka Tabakovi} je rekla da je navikla na ulogu kandidata, ali da je za wu funkcija“darguverneraodBoga”)

OBJAVQENA NOVA [ANGAJSKA LISTA

Kristofer Hil: Ne vodim nikakvu antisrpsku politiku. U Beogradu sam da poku{am da izgradim mnogo ja~e srpsko-ameri~ke odnose

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Moskovski dnevnik Ko mersant ocenio je da je izjava predsednka Vu~i}a da Srbiji nisu potrebne ni~ije vojne baze namera da s jedne stra ne, ne forsira temu ruske voj ne baze, a da sa druge ne kvari odnose sa DnevnikMoskvom.dodajeda je Vu~i} time razjasnio pitawe koje je zabriwavalo mnoge u Srbiji i inostranstvu – da li }e Rusi ja napraviti sopstvenu vojnu bazu na teritoriji Srbije. O postojawu ovakvih planova u Srbiji se razgovaralo posle izjave ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bo can-Har~enka koju je dao po ~etkom pro{le nedeqe, pod se}aIzjavalist. ambasadora po digla je veliku buku u Sr biji. Mnogi srpski mediji i stru~waci odmah su zamerili Rusiji da „{irewem infor macija o ruskoj vojnoj bazi namerno podriva interese Srbije u trenutku kada je pod velikom pa`wom Zapada u vezi sa formirawem nove vlade i odluka o pridruì vawu sankcijama“ protiv Ru sije, dodaje list. Izvori Komersanta u Be ogradu, koji su, kako navodi, upoznati sa stavom srpskih vlasti, oprezne izjave pred sednika obja{wavaju nedav nom intenziviranom vojnom saradwom Srbije i SAD, pre svega u vojnoj bazi Jug kod Bu janovca na jugu zemqe. Zanimqivo je da je izja va ruskog ambasadora, koja je podigla toliku buku u Sr biji, usledila samo nedequ dana posle izjave predsed nika Belorusije Aleksandra Luka{enka o politici zva ni~nog Beograda, pi{e list i citira izjavu Aleksandra Lu ka{enka da bi Srbija èlela da sedi na tri stolice – EU, SAD, Rusija, ali da „to vi{e ne}e mo}i“. U Srbiji su ove re~i goto vo jednoglasno ocewene kao poziv Beogradu da stane na stranu Moskve u aktuelnoj ge opoliti~koj konfrontaciji, koji je ona uputila preko svog beloruskog saveznika, navodi Komersant.-Ovakav signal je sko ro prvi put Srbiji upu}en sa istoka i krajwe je jasna: Beograd moè da ra~una na Rusiju i Belorusiju ako sta ne na wihovu stranu, rekao je biv{i ambasador Srbije u Minsku, a sada stru~wak za spoqnu politiku, Sre}ko \uki}.Tozna~i da Srbija, ako sebe naziva prijateqem Ru sije i Belorusije, ne treba da ima prijateqe na drugoj strani i da ide sa Moskvom i Minskom do kraja, ili pre|e na drugu \uki}astranu.navodi da su vla sti Srbije odavno trebalo da shvate da ne mogu dugo da sede na tri stolice i da vode noje vu politiku zabijawa glave u pesak, jer to ne}e uspeti ni na jednoj strani. \uki} smatra da je u narednim mesecima malo verovatno da }e kardi nalne promene u takvoj poli tici Beograda biti stvarne –"sve dok stolice ne po~nu da se razmi~u".

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 18. avgustIZME\U DVA VIKENDA

Vojvo|anski paori usput su razbucali REM i Oliveru Zeki}. Na wihovom prote stu videlo se za{to su Pink i ostali dobi li nacionalne frekvencije – da }ute, da ne izve{tavaju. Da se ne vidi muka poqopri vrednika od kojih vlast pravi gubitnike. Gledaoci televizija sa nacionalnom frekvencijom pojma nemaju za{to su farmeri do{li traktorima u Novi Sad, za{to bloki raju puteve kod Poàrevca, Pan~eva, Kragu jevca… Pinkovi zadrugari su veseli, hrabri voditeqi u dokolici pucaju na usta{e, a osvedo~eni analiti~ari lome Kurtija. Tvrd je Kurti, ali slomi}e ga, tako mi REM-a. U vreme kada je proizvodwa hrane rav na pravqewu zlata samo tupava vlast od farmera moè da napravi o~ajnike koji ma se posao ne isplati. Ukrajina je najve}i proizvo|a~ suncokretovog uqa, wena proizvodwa je upitna, a tra`wa ne pada… Me|utim, rat kao da nije tamo nego u Srbi ji. Doma}im proizvo|a~ima se nudi otkupna cena nià od pro{logodi{we?! Mudra vlada gospo|ice Brnabi} je, spro vode}i politiku {efa, „najboqeg studenta prava u istoriji fakulteta“, zabranila izvoz i ograni~ila cene u maloprodaji. I vi{e se ne isplati proizvoditi suncokret, ni cediti uqe, iako ga ceo svet traì. Sve to treba nekako sakriti, nije dobro da se gledaoci svih nacionalnih frekven cija u Srbiji zamaraju „nebitnim“ stvari ma. Da je protest u Holandiji, e o tome bi vaqalo obavestiti. Nije dobro da gra|ani ~uju pozive traktorista da im se prikqu~e. Zato se postarao REM i Vu~i}eva stara prijateqica Olivera. Srbima }e dve stvari do}i glave - plit ka pamet i te{ko dupe. Nemaju dovoqno mu drosti da prepoznaju kada im neko uni{ta va preduze}e, dràvu, razum... I kad sve prepoznaju radije bi da im neko drugi to re{i, da se oni ne cimaju li~no. Da se ne smaraju. A moè i neko da ih vidi. Da smo ne{to kao Poqaci mogli bi da se pobunimo i odbranimo na{e elementar no pravo na informisanost. Da imamo ma kar jednu nereìmsku televiziju, da se bar negde moè ~uti druga~ije mi{qewe, da se moè videti vest. U Poqskoj je lane usvojena zakonska iz mena o medijima prema kojoj je trebalo da bude uga{ena nereèmiska TVN. Digla se cela nacija, protesti su bili u 120 grado va, milion i po gra|ana je potpisalo zahtev predsedniku Andèju Dudi da stavi veto na taj sumrak. I Duda je usli{io wihove molbe.[ta je nama ~initi. Ni{ta, nismo mi Po qaci. Mi smo „p“ od Poqaka i neka tako i ostane, neka nas `bir i cenzori, diktator i sitni lopovi prave budalama, neka nas kradu i biju. Neka nam navla~e luda~ke ko{uqe, neka nas hu{kaju na kom{ije, neka nas laù. Mi smo na to navikli, prosto za voleli.Svuda u svetu se vlast boji da je narod ne zatekne dok krade. Jok, u Srbiji se na rod pla{i da ne uhvati vlast u kra|i. Pu kla bi bruka, obruko bi se narod. E da se to ne bi desilo pobrinuo se REM i ~itavoj Srbiji stavio povez preko o~iju. Kradi, otimaj, udri... Jeste videli - nismo. Je l’ se neko bunio - nije. Ne bi vaqalo da se uspravimo i da tu ga mad stresemo sa sebe. Ne bi se mogli navi}i na boqe. Niti i{ta boqe ima od ovoga.

javqeno od 12. 18. septembra. Okupqawe i litija odràni su prvog dana Ve lkogospojinskog posta, a or ganizatori – Udruèwe za ~uvawe }irilice „Dobica Eri}“ i druga udruèwa koja se deklari{u kao pravoslav na i svetosavska novi „krsni hod“ kroz Beograd najavqu na praznik Uspewa Presvete Bo gorodice – Veliku Gospojinu 28. Uavgusta.litiji, koju j obezbe|i vala saobra}ajna policija, bili su Beogra|ani svih uzra sta, od starijih osoba do beba, kao i mnogobrojni sve{tenici i mona{tvo.

Sve re`imske televizije i mediji ostali su uglavnom nemi i slepi na ovaj doga|aj, jer se vlast Srbije boji bilo kakvih okupqawa gra|ana, koja nisu pod kontrolom re`ima

Rusija Srbiji: Ili ste s nama, ili na drugoj strani

Pi{e: Milenko Vasovi} Je l’ traktorevideoneko u Novom Sadu?

Desetine hiqada qudi je u nedequ pro{etalo glav nim ulicama Beograda u litiji protiv odràvawa Evroprajda u prestonici Sr bije.Uz povike „Ne}emo gej pa radu i okupaciju Zapada“!, „Ne damo svetiwe“!, zasta ve Srbije i SPC, miris za paqenog tamjana, krstove, raspe}a, ikone Hrista, Bogo rodice i raznih svetiteqa, bomoqa~ke i pesme o KiM, litija je krenula ispred be ogradskog sedi{ta Srpske patrijar{ije i preko Zelenog venca, Terazija, ulica kraqa Milana i Resavske svoj „kr sni hod“ kroz Bograd zavr{i la ispred crkve svetog Marka na Ta{majdanu.Ulitijije no{en trasn sparent „Daqe ruke od na{e dece“ i plakati sa fotogra fijama pokojnog mitrpolita Amfilohija (Radovi}a) i vladike Atanasija (Jevti}a), kao i episkopa banat skog Nikanora (Bogunovi}a) i zvorni~ko-tuzlanskog Fotija (Sladojevi}a). Mitropolit Amfihije i vladika Atana sije su za ìvota imali jasan i glasan stav o gej-paradama, dok su vladike Nikanor i Fo tije za sada jedini srpski ar hijreji koji su se javno oglasi li povodom Evro prajda, ~ije je odràvawe u Beogradu na

Beograd: Desetine hiqada gra|ana, ukqu~uju}i i roditeqe sa decom, mona{tvo i sve{tenstvo SPC u~estvovalo je na litiji protiv odr`avawa „Evroprajda“. Okupqeni skandirali "Ne damo Kosovo", "Ne damo vam decu", "Ne damo svetiwe"...

Mladi generalno nemaju pove rewe u institucije, a ~etiri pe tine ne veruje nijednom politi~a ru, pokazuje istraìvawe Krovne organizacije mladih koje je deo predstavqenog Alternativnog izve{taja o poloàju i potrebama mladih za 2022. godinu. Na skali od jedan (uop{te nema poverewe) do pet (ima veli ko poverewe) nijedna institucija nije dobila prose~nu ocenu iznad tri, {to govori da su mladi u potpunosti nepoverqivi i da se ose}aju zapostavqeno, navodi se u izve{taju.Sanajmawim poverewem se isti~u mediji (ocena 1,47) i poli ti~ke institucije – predsednik Republike (1,62), Vlada Srbije (1,59), Narodna skup{tina (1,61) i gradona~elnici i predsednici op{tina iz kojih su ispitanici (1,61).Resorna ministarstva koja su od va`nosti za mlade (omla dina i sporta, prosveta, zdrav stvo) imaju ne{to vi{e prose~ne ocene, s tim {to se u odnosu na pro{lu godinu, ocena Ministar stva omladine i sporta sa 1,97 popravila na 2,15. Mladi najve}e poverewe (ili bi ispravnije bilo re}i najmawe nepoverewe) imaju u vojsku (2,88) i crkvu (2,72) i kancelarije za mladePrimetno(2,33). je da je samo crkva u odnosu na isto istraìvawe pre pet godina (2,1) zna~ajno popravi la svoju sliku i poverewe mladih u wuKada(2,72).je re~ o li~nostima koji su na ~elu pomenutih institucija, mladi su najve}om prose~nom oce nom, tako|e na skali od jedan do pet, ocenili patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija koji je dobio ocenu 2,71, dok je najlo{ije pro{la premijerka Ana Brnabi} sa ocenom 1,46. Doskora{wi predsednik Na rodne skup{tine Ivica Da~i} dobio je ocenu 1,58, a predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} 1,59. Istraìvawe je pokazalo da su mladi u ne{to mawoj meri za interesovani za politiku i poli ti~ka de{avawa nego prethodne godine.One koji prate politi~ka de{avawa najvi{e interesuje ìvotna sredina (53,4 odsto), za tim ekonomske teme – zapo{qa vawe i investicije (46,7 odsto) i nacionalne teme – Kosovo, situ acija u regionu, spoqna politika Srbije (45,9 odsto). U odnosu na prethodno istraìvawe uo~en je pad zainteresovanosti mladih za teme iz oblasti korupcije i kriminala.Politiku na lokalnom (op{tinskom/gradskom) nivou re dovno prati tek 14,3 odsto u~e snika istraìvawa, povremeno 56 odsto, dok 30 odsto ne prati uop{te.Napitawe koliko politi~ki sistem u Srbiji omogu}ava mla dima da uti~u na politi~ke pro cese i odluke, na skali od jedan do pet prose~an odgovor ispita nika je 1,89. Da politi~ki sistem u potpunosti omogu}ava uticaj mladih na politi~ke procese i odluke smatra tek 1,7 odsto is pitanika, dok je 38,5 odsto onih koji su rekli da uop{te ne omo gu}ava.Naposledwim izborima koji su odràni ove godine glasalo je 57,8 odsto ispitanika. Oni koji nisu iza{li na izbore takvu svoju odluku obrazlaù stavom da iz bori ne mogu ni{ta da promene (21,7 odsto anketiranih), da su svi politi~ari isti i da ne rade u interesu gra|ana (21,2 odsto) ili da trenutno nisu imali za koga da glasaju (20 odsto). Velika ve}ina ispitanika koji su u~estvovali u istraì vawu nisu aktivisti politi~kih partija.Mladi smatraju da postoji zna tan strani uticaj na vo|ewe poli tike u Srbiji, a 72 odsto u~esnika istraìvawa veruje da izbori u Sriji nisu slobodni i fer. Tek 44 odsto mladih smatra da je demokratija najboqi oblik po liti~kog vladawa, dok 23 odsto misli suprotno, a tre}ina nije imala odgovor na ovo pitawe. Da je Srbiji potreban jak vo|a i lider kog }e narod slediti uve reno je 57 odsto ispitanika. S druge strane, svaki peti u~esnik istraìvawa misli da bi Srbija trebalo da bude monarhija, a 45 odsto se ne slaè sa tim. Mladi najvi{e vrednuju li~nu slobodu ( prose~na ocena 4,72), zatim za{titu ìvotne sredi ne (4,57), a potom solidarnost i pomo} ekonomski ugroènima (4,45). Najmawe ocene dobile su religija i pripadnost religij skim grupama (2,95), nacija i pri padnost naciji (3,49) i politi~ki pluralizam (3,51) Na pitawe kakva im je prva reakcija na pojam Evropske uni je, polovina mladih je rekla ne utralna, 30 odsto ima negativnu reakciju, a tek petina pozitivnu. U pore|ewu sa prethodnom go dinom, ponovo je do{lo do pada pozitivne reakcije, ali je zato negativna reakcija na pojam EU porasla je za pet odsto. Mladi su pitani i zbog ~ega, prema wihovom mi{qewu, Srbija jo{ uvek nije postala ~lanica EU, a oni smatraju da je najvi{e zbog toga {to Srbija ne èli da pri zna Kosovo (60 odsto – skoro ne promeweno u odnosu na 2021.), jer na{a dràva ne èli da se odre kne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom (53,3 odsto – {to je rast ovog uverewa od skoro 15 odsto u odnosu na Protivqewelane). bilo kakvoj sa radwi sa NATO-om pove}ano je u odnosu na 2020. godinu sa 51 na 58 odsto. M. T.  Za etni~ko ~i{}ewe zalaù se krpe od qudi.  U oktobru imamo popis stanovni{tva. Ima da nas nema!  Politi~ara i kad po{aqe{ u maj~inu, on traì da mu plati{ putne tro{kove.  Ve} je vreme da u drugom "Dnevniku" objavquju izve{taj o zdravstvenom stawu one rijaliti zvezde iz bolnice u Ni{u, kao nekad kad je Tito bolovao u Qubqani...  - Kog dostavqa~a hrane va{a porodica naj~e{}e zove? - Babu! Radnike koji se àle da ne primaju plate tuì}emo otkrivawazbogposlovne tajne!  Na Univerzitetu u Kragujevcu otvorena je oficijelna prodavnica diploma. Tamo u originalnom pakovawu moète kupiti zvawe po èqi.  Nekad smo jeli jabuke da nam zavaraju glad. Sad gledamo "Dnevnik".

@IVETI U SRBIJI

 Prodajem nao~are za ~itawe. ^itale samo }irilicu.

Patrijarh Porfirije na ~elu poverewa, Vu~i} pri dnu, malo ja~a jedinica

„Pripremi konopac tek kad je lopov uhva}en“ Narodne poslovice

"I `elim da pro`ivim, ostarim i umrem u zemqi Srbiji i da budem grumen ove zemqe o kojoj pevam bez predaha i u kojoj svetli prah mojih predaka" Dobrica Eri} "Kod nas na Balkanu postoje pet godi{wih doba: prole}e, leto, jesen, zima i RAT" Kova~evi}Du{an

 Da li su u Drugom svetskom ratu pobedili partizani ili ~etnici? Jo{ je rano o tome govoriti, situacija se mewa iz dana u dan...

 Jedan opozicioni poslanik je opsovao jednu opozicionu poslanicu, {to je dokaz da je dijalog opozicije u Skup{tini mogu}, samo treba na~initi prvi korak.

SRPSKA POSLA ISTRA@IVAWE - KOME MLADI U SRBIJI NAJVI[E VERUJU:

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022.

„Pre odluke - razmisli, nakon odluke - ne razmi{qaj" „Ko pije vino, ne poznaje wegovu {tetnost; ko ga ne pije, ne poznaje wegove koristi“

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 18. avgustTEMA NEDEQE

NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

EVROPI PRETI NAJVE]A SU[A U POSLEDWIH 500 GODINA

Bitka za svaku kap vode

Dobrodošli na našu novu adresu: Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • @BeoGroup

YEARS •GODINA lokacijastara Ugroèna kargo plovidba Rajnom u Nema~koj, u Francuskoj sve ~e{}i sukobi zbog vode, u [vajcarskoj vojni helikopteri doturaju vodu stadima na pa{wacima u Visokim Alpima Su{a u Evropi mogla bi da bude naj gora u posledwih 500 godina, i mogla bi da obuhvati 47 odsto wene teritorije. Ukoliko ne budu preduzete odgovaraju}e mere, intenzitet su{e i mawak vode samo }e se pove}ati od severa do juga kontinenta, preneo je Juro wuz upozo rewe Andrea Toretija, vi{eg saradnika Zdruènog istraìva~kog centra Evrop ske komisije. U me|uvremenu, industrij sko srce Nema~ke du` reke Rajne ovih dana je ve} na nogama zbog zvani~nih procena da bi se referentni nivo vo dene linije na vodnom prelazu Kaub na Rajni, zapadno od Frankfurta, mogao spustiti ispod 40 santimetara i nasta viti da pada jo{ niè. Da bi barè tuda pro{le pod punim teretom nivo vodene linije bi morao da bude 1,5 metara. Na toj koti plovidba Rajnom ve}eg dela te{kih barì za snabdevawe (poneke su nosivosti i 6.000 tona) krcatih ugqem, proizvodima hemijske industrije, soqu, gra|evinskom opremom... dovodi se u pi tawe. Odnosno, ve}ina tih barì morala bi drasti~no da smawi koli~inu robe u brodskoj utrobi da bi makar deo tereta prenela do odredi{ta. Nizak vodostaj na Rajni mogao bi imati i neprocewive posledice za poslovawe brojnih nema~kih i evropskih firmi. Naime, svake godine vi{e od 300 mili ona tona robe prevozi se Rajnom, izme|u Bazela i Severnog mora. Istovremeno, vi{e od 80 odsto vodenog transporta unutar Nema~ke odvija se Rajnom i wenim pritokama Elbom, Rurom i Dunavom. U me|uvremenu, kargo prevoznici na Rajni (od izvori{ta u [vajcarskoj do u{}a u Severno more ta reka duga je oko 800 kilometara) u ovakvoj klimatskoj nevo qi uo~avaju priliku za enormnu zaradu. Naime, vodostaj Rajne po~eo je pro{log meseca osetno da pada: pre toga, u junu „spot cena” (ugovorena na licu mesta) za transport baràma cisterni sa te~no stima iznosila je oko 20 evra po toni, dok je ove sedmice tamo porasla na oko 116 evra. Istovremeno cena prevoza odre|enih goriva Rajnom od Bazela u [vajcarskoj porasla je sa 25 evra po toni do vrtoglavih 267 evra. Posmatra~i istovremeno isti~u da trenutno opadawe „navigacionog marke ra” u Kaubu nije tako zastra{uju}e kao 2018. godine kada je na toj koti iznosio 27 santimetara. Ali, ovog puta, neizve sno trajawe su{e prati i energetska kriza nepredvidivog nastavka. Naime, zbog vodosituacije na Rajni, dovodi se u pitawe daqi rad najmawe dve nema~ke termoelektrane, koje su nedavno obno vile rad kako bi nadoknadile mawak ru skog gasa za potrebe doma}e industrije. Najugroènija u ovom trenutku je nema~ka hemijska industrija i weno snabdevawe potro{a~a {irom Evrope i sveta. „Gotovo 10 odsto transporta hemika lija u Evropi obavqa se vodama Rajne, ukqu~uju}i sto~nu hranu, |ubriva, po lugotove i gotove hemijske proizvode. Nema~ka je ina~e sredi{te evropske hemijske industrije, sa 36 odsto ukupne proizvodwe u EU. Unutar Nema~ke Rajnom se prevozi 28 odsto hemikalija za doma}e trì{te. Prebacivawe tog ogromnog tereta na èlezni~ki saobra}aj ne moè da zameni prevoz Rajnom. Ovi poreme}aji u~ini}e recesiju u Nema~koj jo{ izgled nijom”, isti~u stru~waci nema~kog Ifo instituta.Dali}e ki{e uskoro zasuti podru~je Rajne i {ta }e biti ukoliko tamo izosta nu atmosferske padavine, ostaje da se vidi.Razorne posledice su{e sve su opi pqivije {irom Evrope. Dok je Italija ranije letos zavela vanredno vodostawe u regionu reke Po (gde je zbog isu{i vawa re~nog korita nedavno na videlo iza{la potopqena bomba iz Drugog svet skog rata), Francuska ovih dana u~esta lo izlazi sa novim restrikcijama vode. Zato su u ovoj zemqi sve ~e{}i sukobi zbog vode, pri ~emu su primetne brojne kra|e vode iz cisterni za snabdevawe, privatnih xakuzija i ~esmi po grobqima, navodi francusko glasilo „Koneksion”. Da ìvot qudi, poqoprivrednog ra stiwa, ali i stoke ovog leta sve vi{e biva ugroèn svedo~i i vest da su vojni helikopteri [vajcarske od pro{le sed mice angaòvani u dopremawu vode sta dima krava u Visokim Alpima, izvestio je londonski „Fajnen{el tajms”. Nije izvesno u ovoj klimatskoj drami na Starom kontinentu {ta }e biti sa planom Brisela da EU do 2030. godine ~etvrtinu transporta robe obavqa svojim vodnim pu tevima, a 50 odsto do 2050. godine. M. T.

LiverpoolMacquarieStPlaza

MooreGeorgeStSt

PRESELILI SMO SE!

Milo{ Teodosi} nije zaslu`io da se od srpske reprezentacije oprosti na stranicama tabloida. Trebalo je da ode kao kapiten ekipe koja je osvojila medaqu na velikom takmi~ewu

VASILIJE KRESTI], uva`eni sрпски историчар, profesor, академик

САНУ

razmeredanedovoqneuEkskurzijeJasenovcusespoznajuzlo~ina

Ne treba sumwati da se tome nadao i una pred radovao i Svetislav Pe{i}. Me|utim, pojavio se problem preko kojeg selektor nije mogao da pre|e. Obja{wewe gde leì „pro blem“ mo`da se nalazi na snimku „opro{tajne ùrke“, na koju je doju~era{wi kapiten pozvao saigra~e iz reprezentacije. Na snimku se vidi kako reprezentativci na pripremama, u restoranu, uz alkohol, ci garete, u kasnim ve~erwim satima pevaju. Hit ve~eri bio je „Jednoga dana àli}e mnogi {to ga vi{e nema, osta}e pesma i uspomena na Tea kapitena…“.Isvetobi pro{lo i prolazilo je kod go tovo svih selektora i trenera, ali ne i kod Pe{i}a. Teodosi} i Pe{i} su potpuno dva ra zli~ita sveta, a zajedni~ko im je samo to da su malo teè naravi. Milo{ Teodosi} je posledwi ko{arka{ „starog kova“ po mnogo ~emu. On se rodio za po ziciju plejmejkera, nije napravqen u {kolama ko{arke. Sre}om, wegova karijera nije zavisi la od uspeha u {koli jer bi zbog lo{e ocene iz vladawa ona bila zavr{ena jo{ negde na po~etku. Umesto toga, on je postao profesor i deca u~e po wegovom gradivu. Neverovatan talenat nije uspeo da se sa mouni{ti ni ~iwenicom da pu{i, da je qubi teq provoda, da mu nedostaje disciplina u igri i da, bez uvijawa re~eno, ne igra odbra nu. Poput ve}ine genijalaca i Teodosi} ima neobi~anOstvariokarakter.jeblistavu karijeru, a jedini minus, ako traìmo dlaku u jajetu, bio je bora vak u NBA ligi. U Kliperse je stigao u poznim ko{arka{kim godinama, fizi~ki nije mogao da se nosi sa mla|im protivnicima na wegovoj po ziciji i posle dve godine vratio se u Evropu. Milo{ Teodosi} je ro|en pre 35 godina, a od 2014. je po~asni gra|anin svog rodnog Vaqe va. Prelomni trenutak karijere bio je odlazak u FMP 2004. godine. Po odlasku iz kluba iz @eleznika nastu pao je i za Olimpijakos, CSKA, Kliperse i Virtus. Izabran je u idealnu petorku Evrolige za pro{lu deceniju, bio je MVP tog takmi~ewa, zatim MVP Evrokupa, ~lan najboqe petorke Svetskog prvenstva (2010, i 2014) i Evropskog prvenstva (2009) i najboqi igra~ sveta (2010). Sa reprezentacijom Srbije osvajao je srebr ne medaqe na {ampionatima Evrope i sveta, kao i na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de @aneiru. Oèwen je glumicom Jelisavetom Ora{anin, ima }erku Petru i sina Bogdana. Navija za Crvenu zvezdu. N. R.

MILO[ TEODOSI]: Sramno izba~en iz reprezentacije

- Apsolutno ne mislim da su same ekskurzije na{ih |aka dovoqne da bi oni shvatili strahote koje su po ~iwene u Jasenocu i u NDH. Tu`no je i ru`no da mi posle toliko godina od po~iwenog genocida jo{ nemamo ni jedan memorijalni centar koji bi na najsavremeniji na~in, kao {to je onaj u Jad Va{emu, ~uvao se}awe na postra dale nevine `rtve. Nije shvatqivo ni to {to na{a Narodna skup{tina nije na{la za potrebno da izglasa rezo luciju o Danu se}awa na postradale Srbe, Jevreje i Rome. n Nije li svojevrsno zlodelo i samo licitirawe brojkama o zlo~i nima u logorima NDH? - Pravi je zlo~in da se broj postra dalih iz politi~kih razloga, a ne na osnovu ~iwenica, za qubav Hrvata, smawuje. Oni koji to ~ine, kako Hrvati, tako i neki Srbi, zlonamerno zaobi laze brojne postoje}e dokaze i raznim domi{qawima, prora~unima i nenau ~nim metodama drasti~no smawuju broj `rtava. To falsifikovawe ~iwenica zlodelo je koje zasluùje najo{trije osude. Odeqewe istorijskih nauka SANU i ~itava Akademija svojevreme no su ukazali na taj problem i javno su ga osudili. Javnost je to dobro prihva tila ali su nadle`na ministarstva ostala nema. n [ta je preduslov za po~etak boqih odnosa izme|u Srba i Hrva ta? - Naàlost nemam nadu da se odnosi izme|u Srba i Hrvata, u nama bliskoj budu}nosti mogu poboq{ati. Mr`wa Hrvata prema Srbima, prema tom "na kotu vere pravoslavne", nastajala je u dugotrajnom procesu. Ona je duboko uko rewena. Stoga proces otre`wewa ne}e i ne moè da bude kra}i, ne moè se i ne}e se dogoditi preko no}i. To Srbi, posebno srpski politi~ari, ne samo dana{wi ve} i budu}i moraju da shva te i upamte, pa i da srpsku politiku prilagode postoje}em stawu. Ovo ne go vorim zato {to jedne (Hrvate) mrzim a druge (Srbe) volim, ve} zato {to me na takav stav navode istorijsko saznawe i istorijsko iskustvo. n Vre|aju li va{e duboke banat ske korene poku{aji da se vekovna borba Srba u Ugarskoj danas omalo vaì nametawem tzv. vojvo|anske nacije? - Vojvo|anska nacija stupidna je, ali podla konstrukcija nedou~enih neprijateqa srpskog naroda. Ona je u dubokom sukobu s istorijom i pro{lo{}u Srba u Ugarskoj. Verujem da se srpski velikani, poput Svetozara Mileti}a,Mihaila Polita Desan~i}a, Jovana \or|evi}a, Jovana Suboti}a i mnogih drugih, prevr}u u grobu zbog tih i ta kvih koji èle da stvore vojvo|ansku naciju. Za tu i takvu ideju mogu se zala gati samo bolesni umovi, ali sam uve ren da se wihova bolest ne}e pro{iri ti na srpski narod u Vojvodini. n U besedi zahvalnici povodom Vidovdanskog ordena kazali ste da nauka ne trpi pritisak od dràve, ali da ipak nije mnogo ni uvaèna? - Dràva bi ozbiqnije uvaàvala nauku kada bi joj poklawala pribli`no onoliko pa`we koliko poklawa sportu i sportistima, glumcima i estradnim umetnicima. U ovom trenutku veoma va`no je pitawe koje nije samo nau~no ve} je i nacionalno-politi~kog zna~a ja, a ti~e se srpskog jezika i uvo|ewa "rodno osetqivog jezika" u sve uxbeni ke i druga nastavna sredstva. Taj "rod no osetqivi jezik" suprotan je na{em Ustavu i ~itavom nizu zakona (Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom ìvo tu i o~uvawu }irili~kog pisma; Zakonu o pred{kolskom vaspitawu i obrazo vawu, Zakonu o uxbenicima, i drugim), wega ne prihvataju ni na{e najugledni je ustanove, SANU i Matica srpska. n Da li }e dràva odoleti priti sku povodom "rodno osetqivog jezi ka" koji udara u temeqe na{eg jezika i nacionalnog identiteta? - Ho}u da verujem da }e dràva ima ti mudrosti da shvati da u ovom slu~aju mora da stane na stranu nauke o na{em jeziku, a narod i dràvu odbrani od opasnih napasnika. R. N.

u NDH

ZBOG MATO[A BARAWA POKLOWENA HRVATIMA n Zna li istorija pouzdano ko je Barawu 1945. poklonio Hrvatskoj ? - Veliku ulogu u razgrani~ewu Sr bije i Vojvodine sa Hrvatskom imao je Milovan \ilas. Pretpostavqam da je imao udela i u pripajawu Barawe Hrvatskoj. Kada je postavqeno pi tawe kome }e biti dodeqeno naseqe Tovarnik, koje bi linijom razgra ni~ewa trebalo da pripadne Vojvo dini, odlu~io je da ga pokloni Hrvat skoj s obrazlo`ewem da je tu ro|en hrvatski pisac Antun Gustav Mato{, jedan od najrigidnijih frankovaca i srbobomrzaca u vreme Aneksione kri ze 1908/9. godine. Taj slu~aj govori o neozbiqnosti, neodgovornosti i ne stru~nosti komisije koja je obavqala veoma odgovorne i za tamo{we sta novnike sudbinske poslove.

n Da li je dovoqno organizova ti |a~ke ekskurzije u Jasenovac, Ja strebarsko i druga na{a strati{ta kako bi nove generacije shvatile dimenzije stradawa Srba u NDH?

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. INTERVJU NEDEQE  LI^NOST U @I@I Milo{ Teodosi} nije zaslu`io da se od srpske reprezentacije oprosti na stranicama tabloida. Trebalo je da ode kao kapiten ekipe koja je osvojila medaqu na velikom takmi~ewu i da na utakmicama za pam}ewe gledamo kako on i Nikola Joki} zajedno rade stvari koje mogu da urade samo igra~i ~iji je ko{arka{ki koeficijent inteligencije negde daleko u vi sinama genijalnosti.

îtav radni vek posvetio sam nau ci. Sve to vreme bio sam joj u svakom pogledu odan, dosledan, postojan i be skompromisan.Izideolo{kih i politi~kih razlo ga to nije uvek bilo jednostavno i lako. Nije na meni da ocewujem da li je to dovoqno. Ali, nisam mogao da uradim vi{e no {to sam uradio. @ivim u uve rewu da sam uzorao neke brazde koje }e mla|e kolege mo}i da prodube, pro{i re i dopune, a ako treba, i isprave. U prepoznatqivom gospodstvenom maniru proètom zdravom dozom skro mnosti, ali i britkom koncentracijom, netipi~nom za ~oveka koji je pro{log meseca navr{io devedesetu, ovim se re~ima akademik, istori~ar prof. dr Vasilije Kresti} osvrnuo na nedavnu vest da je IK "Pravoslavna re~" iz No vog Sada, uz podr{ku Pokrajinske vla de objavila wegova izabrana dela u 15 kwiga i tako krunisala wegov {ezde setogodi{wi nau~noistraìva~ki rad na poqu nacionalne istoriografije. n Prijaju li ocene da ste svojim bogatim opusom, dana{wim i nado laze}im pokolewima, osvetlili put sveobuhvatnijeg razumevawa i dubqeg ~itawa odnosa u ovom delu Evrope? - Hvala na laskavim ocenama o meni kao istori~aru. Hrvati se s wima ne bi saglasili. Po wima, kako pi{e Viki pedija, ja sam "srbijanski povjesni~ar poznat po svojim imperijalisti~kim stavovima", po tome da sam jedan od "sastavqa~a kontroverznog Memoran duma Srpske akademije nauka i umetno sti i jedan od glavnih ratnih hu{ka~a u razdobqu uo~i Domovinskog rata". Hrvate bole istine koje sam izneo o wima. Po{to te istine ne mogu da os pore, sluè se niskim udarcima. n Gde smo se na trnovitom putu pristajawa na vi{edecenijsko laki rawe istorije kako se ne bismo za merili drugima, najteè ogre{ili o sebe? - Na{a istorija izme|u dva svetska rata, u staroj Jugoslaviji, i posle Dru gog svetskog rata, ima puno "lakirawa". Posle stvarawa zajedni~ke dràve 1918, pa sve do 1941. godine, srpska istoriografija bila je podre|ena ide ji jugoslovenstva. Posle 1945. bila je podre|ena komunisti~koj ideologiji i tzv. bratstvu i jedinstvu. Zbog tih ide ja i te ideologije bilo je prekrajawa, prikrivawa ~iwenica i tendencio znih tuma~ewa. Zbog toga na{a istori ografija ima danas dosta posla, a od istori~ara, ako èli da bude istinski nau~nik, a ne skriboman, kakavih je uvek bilo i kakvih ima i danas, izisku je se da bude visoko moralan i poli ti~ki i ideolo{ki neoptere}en.

Kineske vlasti saop{tile su da su organizovale nove vojne ve`be oko Tajvana, gde se u poseti nalazi pet ameri~kih poslanika. Ameri~ka delegacija, ~ija pose ta nije najavqena, stigla je u Tajpej u nedequ uve~e i trebalo bi da se sastane sa predsednicom ostrva Cai Ing Ven, pre prijema organi zovanog u Ministarstvu spoqnih poslova.Taposeta dolazi mawe od dve nedeqe posle posete Nensi Pelo si. Tada su kineske vlasti reago vale vojnim ve`bama. Tokom pet dana, vojska je rasporedila ratne brodove, rakete i borbene avione, simuliraju}i blokadu ostrva. Novi manevri predstavqaju „sredstvo odvra}awa SAD i Taj vana, koji nastavqaju da igraju po liti~ke trikove i podrivaju mir i stabilnost {irom Tajvanskog moreuza“, izjavio je neimenovani portparol kineske vojske. Tajvan se od Kine otcepio po zavr{etku gra|anskog rata i komu nisti~ke revolucije 1949. godine i poraza nacionalisti~ke partije Kuomintang, koja se sklonila na to ostrvo, ali ga Kina i daqe smatra delom svoje teritorije.

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 18. avgust

PLANETA Amerika je razoruàla Evro pu! Efikasno i definitivno. Kada bi kojim slu~ajem na tlu Starog kontinenta do{lo do nekog ozbiqnijeg vojnog suko ba, poput aktuelnog u Ukrajini, veliko je pitawe ~ime bi bile opremqene zara}ene strane. Vi{egodi{we ignorisawe stan darda NATO-a po kojima je svaka ~lanica alijanse bila du`na da za odbranu odvaja dva procenta od godi{weg buxeta rezultira lo je pretvarawem mnogih lo kalnih armija u puke snage jav nogIstovremeno,reda. prakti~no u svakoj od pomenutih zemaqa ve} decenijama opstaju dobro orga nizovane ameri~ke vojne baze u kojima sluè momci dovedeni sa zapadne strane Atlantika, vrhunski uve`bani i opremqe ni najsavremenijim vrstama oru`ja. âk i nuklearnim. Po menimo samo da ameri~kih voj nika na Starom kontinentu ima najmawe 67.000, od ~ega samo u Nema~koj oko 36.000. Koga bi oni trebalo da brane i od koga? A ozbiqni ratovi, poput onih na Balkanu, u Hrvatskoj, Bo sni, na Kosovu… jo{ nisu stvar pro{losti. Ipak, pokazali su da zemqe sa evropskog zapada kontinenta tu, jednostavno, ne maju {ta da traè. Ceo posao odra|ivao je NATO, preciznije – Amerikanci. Jedini zadatak Evropqana bio je da se lomataju po pomenutim rati{tima, ubijaju i bivaju ubijeni. Pa kako se ko sna|e.Aktuelni oruàni sukob u Ukrajini sasvim je poremetio vojni~ku strukturu Evrope. Na ime, svakoj od ~lanica alijanse dato je u zadatak da deo sop stvenog naoruàwa prosledi armiji Volodimira Zelenskog (naravno, bez realne naknade), a da „darodavci”, umesto po klowenog, od Amerikanaca kupe novo. U ~vrstoj valuti. Pri tome zapadne zemqe prema biv{oj so vjetskoj republici Ukrajini, kao ne~lanici NATO-a, nisu imale ba{ nikakvih strate{kih oba veza. Jednostavno, takva je na redba stigla iz Va{ingtona. Mnogi u Evropi su se uzalud protivili ovom novom nametu. Pogotovo {to aktuelne energet ske okolnosti i sve prisutniji globalni nedostatak hrane opa sno ugroàvaju blagodeti zapad nog ìvota. Uz to, uglavnom im je onemogu}eno da potrebno po traè na nekoj drugoj (jeftinijoj) strani, sem ameri~ke. Pogotovo ne u Rusiji ili Kini. A dokle su i{le ova ukrajinska glad za oru`jem i ameri~ka èqa da tu glad utaè mo`da najboqe svedo~i podatak prema kojem je Nema~ka morala zemqi Volodi mira Zelenskog da prosle|uje i takvo naoruàwe koje sama sebi jo{ ne moè da priu{ti. Unisonost Evropqana u obe}awima vojne pomo}i biv{oj sovjetskoj republici ve} na sa mom startu izgledala je nekako nategnuta. Ma|arski predsed nik Viktor Orban vrlo jasno je naglasio da slawem oru`ja na ukrajinsko-rusko rati{te evropske zemqe, prakti~no, postaju direktni u~esnici ta mo{weg sukoba. Ipak, skla di{ta oru`ja su ispra`wena na brz i efikasan na~in. Ali sve ima svoj vek tra jawa, pa tako i dare`qivost Evropqana. „U~inili smo {to je od nas traèno, vi{e ne moè mo”, jadaju se Holan|ani. „Dej stva u Ukrajini uti~u na intere se EU i sve vi{e se odraàvaju na interese na{e zemqe”, jada se tamo{wi dràvni sekretar Kristof van der Mat. „Ni mi ne moèmo vi{e” odjekuju kao eho re~i nema~ke ministarke odbrane Kristine Lambreht. Italijani se vade lo{om eko nomskom situacijom u zemqi, Britanci napomiwu da bi za obnovu naoruàwa potrebnog za adekvatno suprotstavqawe Rusiji moglo biti potrebno i ne koliko godina... U me|uvremenu, zemqa koju vodi Volodimir Zelenski po stala je jedna od najboqe nao ruànih na kontinentu. Na{lo se tu svega i sva~ega, od artiqe rijskih oru|a, tenkova, aviona… jo{ iz vremena „hladnog rata”, do najsavremenijih ameri~kih raketnih sistema „himars”. I sve to u jednoj od najsiroma{ni jih dràva na kontinentu ~iji su stanovnici masovno pohrlili u Evropu ~im su zagrmele prve pu{ke.Ono o ~emu svet, za sada, ne sme ni da razmi{qa jeste {ta }e se desiti kada borbena dej stva kona~no stanu, a desetine hiqada Ukrajinaca se zateknu naoruàni do zuba i besni zbog izgubqenog rata i nemogu}nosti da se vrate sopstvenim domo vima i porodicama. Da li ovoj zemqi sa 45 miliona ìteqa preti gra|anski rat {irokih razmera?

Ukrajinac lansira malu bespilotnu letelicu poqske proizvodwe

KINA POKRENULA NOVE VOJNE VE@BE OKO TAJVANA ZBOG

POSETE ZVANI^NIKAAMERI^KIH

Kako je Amerika razoru`ala Evropu

- Pored toga {to odli~no zara|uju i diktiraju cenu jer su svesni da ih je malo, tu je i odli~na opcija jer se odmah pla}a rad. I na to sve, gra|ani su presre}ni jer su kona~no na{li majstora da im ne{to popravi i otkloni kvar - ka`e Pavlovi}. S. G.

Posebne mere za Bosnu koje je najavio generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg ne mogu pro}i zbog protivqewa Republike Srpske. Jedino {to bi alijansa mogla da uradi je da okupira Srpsku, ocewuje profesor Predrag ]erani}. Ne sti{ava se bura u Republici Srpskoj povodom prepiske ministra inostranih poslova Bosne i Her cegovine Bisere Turkovi} i generalnog sekretara NATO-a Jensa StoltenbergStoltenberga.jepotvrdio da Alijansa pripre ma posebni paket mera ~iji je ciq da doprinese o~uvawu stabilnosti i mira u BiH, izvestila je Bi sera Turkovi}. Ona je pojasnila da je od Stolten berga dobila pismo u kojem je on uverava da se pre duzimaju sve mere opreza uslovqene nestabilnom sigurnosnom situacijom na evropskom kontinentu i krizom u Ukrajini, a za {ta se kao krivac apostro fira Rusija.

MILIJARDE IZ DIJASPORE @IVOT ZNA^E: Nov~ane doznake iz inostranstva koje sti`u u Srpsku rastu iz godine u godinu

Prona}i i angaòvati maj stora u Srpskoj, bio to moler, zidar, kerami~ar, parketar ili vodoinstalater, postala je pravaNemalutrija.gra|anina koji u te lefonu nije memorisao nekog majstora Boù, molera Sa{u ili elektri~ara Qubu. Ti brojevi se ~uvaju kao zlato i ne{to su sada najvrednije, posebno kada se pokvari neki aparat u Majstoridoma}instvu!kaùdasu posledwih par godina kona~no do{li na na platu zanati, a koji su godinama bili lo{e pla}eni. Ipak, odlaskom mnogobrojnih majstora u inostranstvo, oni koji su ostali u RS sada zara|uju odli~no.

Famozni NATO paket za Bosnu ne}e pro}i – ostaje im samo da probaju da okupiraju Srpsku

RAMPA U SKUP[TINI SRPSKE Prema wegovim re~ima, sigurno je da predstav nik RS u Predsedni{tvu BiH Milorad Dodik ne}e biti saglasan ni sa ~im {to je na {tetu RS i da }e, ukoliko bude preglasan, na potezu biti Narodna skup{tina RS koja }e se oglasiti povodom za{tite nacionalnog interesa.

„Do sada u nekoliko navrata predsednik nije imao tu ve}inu, me|utim koliko je ne{to od kruci jalne va`nosti kao {to pretpostavqam da je ovo, onda je za o~ekivati da i druge partije sa sedi{tem u RS daju tim povodom podr{ku ~lanu Predsed ni{tva iz Srpske gospodinu Dodiku u zaustavqawu bilo ~ega {to mo`e nauditi RS.“

8 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. REPUBLIKA SRPSKA

MAJSTORI ZARA\UJU BOQE OD DOKTORA! Nedostatak radne snage u Srpskoj posledwih godina zna~ajno podigao cenu zanatima

Ako ima{ nekog svog u Ne ma~koj to je kao da si dobio na lutriji. Mnogi gra|ani u BiH i RS, na sre}u ima ju rodbinu u inostran stvu koja im {aqe novac svaki mjesec. Ovaj novac omogu}ava hiqadama porodica u RS i BiH da lak{e „preguraju“ mjesec. U prvom kvartalu ove go dine ukupni transferi iz dijaspore prema BiH iznose 1.04 milijarde maraka, podaci su Centralne banke BiH. Ukoliko se nastavi ovim tem pom ova godina bi mogla biti rekorda po doznakama iz ino stranstva i da nadma{i pro{lo godi{wi priliv od koji je izno sio 4.36 milijardi maraka. Pore|ewa radi u 2020, godini iz inostranstva je stiglo 3.88 mi lajrdi maraka. Bez novca iz ino stranstva ve}ina gra|ana bi bila socijalna kategorija. Direktor udruèwa ekonomista RS, Sa{a Grabovac, isti~e da korist od inostranog priliva novca imaju svi, ali da je naj~e{}e re~ o po jedincima koji primaju neku vrstu socijalne pomo}i. – Najvi{e koristi imaju oni koju kroz te nov~ane doznake iz inostranstva primaju pomo} za svoje porodice. Naj~e{}e za svoje egzistencijalne potrebe, te ret ko i da priu{te sebi usluge i pro izvode koji prelaze u zonu vi{eg standarda – rekao je on, te nagla sio da ovi prilivi predstavqaju amortizer socijalnog mira. Pre ma wegovim re~ima, korist od ovih nov~anica osim pojedinaca ima i dru{tvo, posebno oni koji ne{to prodaju, pruàju usluge i kupuju proizvode te da bi se smawewe ovih priliva zna~ajno odrazilo i na ekonomiju RS. – Ako do|e do pove}ane potra`we pove}ana je i po nuda, samim tim i prioho di po osnovu raznih vrsta poreza, posebno na osnovu PDV. Vrlo direktno se odraàvaju i na buxet na svim nivoima vlasti, a vrlo dobro znamo da se iz tog buxe ta finansiraju sve one funkcije koje su neophodne u jednoj dràvi, kao {to su zdravstvo, policija –objasnio je EkonomistaGrabovac.Milo{ Gruji} obja{wava da nov~ane doznake i ostali li~ni transferi dijaspo re ~ine vi{e od deset odsto bru to doma}eg proizvoda BiH. – Po tome je BiH na vrhu liste zemaqa Evrope. Veruje se da je iznos doznaka iz dijaspore ~ak i dvostruko ve}i jer dio dovca u BiH bude dostavqen putem ne formalnih neposrednih nov~a nih transfera – „iz ruke u ruku” ili neformalnih posrednih –preko prijateqa ili voza~a auto busa, poja{wa Gruji}. M. T.

DOGOVOR TURKOVI] - STOLTENBERG NE]E PRO]I Ministarka Turkovi} postupa neovla{}eno jer je Predsedni{tvo BiH nadle`no za spoqnu politiku, odbranu i druga pitawa od interesa za bezbednost dràve, kaè za Sputwik dekan Fakulteta za bez bednost iz Bawaluke Predrag ]erani}. Me|utim, praksa u BiH je postala da svako tera po svome, naro~ito ministri SDA koji sprovode po litiku koja se dogovara u wihovoj partiji i ne obazi ru se na mi{qewe legitimnih predstavnika druga dva konstitutivana naroda, dodaje on. „Jo{ javnosti u potpunosti nije poznato koji je to paket mera NATO preduzima ali ono {to je na in stitucijama BiH, dakle tamo gde predstavnici RS odlu~uju shodno zakonskim re{ewima i ustavu, si gurno je da ne}e pristati ni na {ta {to ugroàva suverenitet RS i {to je dogovoreno na toj bilate ralnoj liniji Stoltenberg – Turkovi}. E sad, NATO moè okupirati RS i BiH, ali to je sad ve} drugo pitawe, to su ve} drugi odnosi“. [to se ti~e Turkovi}eve, weno pona{awe, ovaj potez a i sve {to je ranije ~inila zasluùje samo osudu. Ti potezi doprinose samo razgradwi BiH, a oni koji razgra|uje BiH, to su sigurno ministri po put Bisere Turkovi}, nagla{ava na{ sagovornik.

- Svaki poziv na telefon zna~i zaradu od 100 maraka. Zovu me za vodinstalaterske radove, elektri~ne, pa ~ak i da memori{em kanale na televizorima. O ku}nim popravkama da ne govorim - pri~a jedan od bawalu~kih majstora. Mese~ne zarade majstora su, kako ka`u sagovornici, ve}e nego kod doktora i profesora i kre}u se od 2.000 do 3.000 maraka. Dnevnice iznose od 100 maraka pa navi{e. Zoran Pavlovi}, ekonomski analiti~ar, poja{wava da je trenutno situacija takva da su u Srpskoj majstori danas najtra`enija "roba".

PRITISCI NA SRPSKU ZBOG OKTOBARSKIH IZBORA Na pitawe da li NATO moè pretwama i ucena ma da „sru{i“ ve}inu u parlamentu Srpske, ]erani} odgovara da misli da ne moè i podse}a da je bilo pretwi i „Sigurnoranije.jeda uop{te strani faktor poku{ava da izvr{i pritisak i uti~e na ishod predstoje}ih oktobarskih izbora i sigurno je da moè biti tih pritisaka ali je vrlo va`no da politi~ke partije budu saglasne i jedinstvene u odbrani nacionalnih interesa. To se nekad doga|alo, neki put nije. Drugo je pitawe ako èle da se pona{aju kao {to su se po na{ali u bliskoisto~nim dràvama. To mi ne moè mo zaustaviti“, zakqu~io je ]erani}. R. N.

meqnosti, lo{e korodinacije i upitne sposobnosti da u hitnim situacijama reaguje na vreme i efikasno.„Nekoliko policajaca posla ti su na lice mesta, a nisu bili opremqeni iako se znalo da tamo neko ubija sve redom i puca na po liciju. Kada su specijalci stigli iz Podgorice sve je bilo gotovo. Naravno da automobilima nesu mogli do}i pre, ali za{to nije kori{}en helikopter MUP-a ko jim bi stigli za 10 minuta?”, na vodi u medijima advokat Veselin Radulovi}.„Neprihvatqivo je, da se {ef policije, video porukom oglasi pet sati nakon tragedije”, kaè Radulovi} dodaju}i da je poli cija morala od samog po~etka da obave{tava javnost {ta se de{ava i upozorava gra|ane da ne prilaze mjestu gde se nalazi naoruàni napada~. Izostanak tih poteza ukazuje na lo{u koor dinaciju unutar same policije ali i prema gra|anima i ukupnoj javnosti.Ve{ta~ewem }e se tek utvrdi ti ko je ubio napada~a Borilovi}a – da li policija ili gra|anin Cetiwa. Tuìteqka Andrijana Nasti} je u prvoj izjavi medijima tokom uvi|aja saop{tila da se sumwa da je Borilovi}a „ubio su gra|anin”.Ministarstvo unutra{wih po slova formira}e Komisiju koja }e ispitati postupawe policije u odnosu na tragi~ni doga|aj na Ce tiwu, najavio je ministar Filip Axi}.„Mnogo je dezinformacija koje su se pojavile u javnosti, svi qudi koji su bili na licu mesta mo}i }e da posvedo~e o tome ko je kako postupao. Na{i organi unu tar Uprave policije i MUP-a is pitiva}e postupawe pripadnika policije”, kazao je Axi} za Tele viziju Crne KancelarijaGore.Za{titnika qud skih prava i sloboda Crne Gore ukqu~i}e se u istragu svih okol nosti pod kojima se tragedija do godila ali i postupawa policije u delu wene obaveze da za{titi ìvote gra|ana. U pucwavi koja se dogodila u petak u cetiwskom nasequ Medo vina, u blizini Vladinog doma, ubijeno je 11 osoba, me|u kojima je i napada~ Vuk Borilovi}, dok je {est raweno. R. N.

Kobnih osam minuta ka{wewa u akciji policije na Cetiwu

êtvrtak 10. decembar 2020. 9êtvrtak 18. avgustCRNA GORA 12 êtvrtak 30. maj 2019. DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST 04099367ALBANS5838500255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans DandenogCrt. Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Boìca Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344 SYDNEY Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539 Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633 ADELAIDE Abazovi}: Ako Vlada ne padne, bi}e opozicijuVladarekonstruisana,temeqnoakopadne-ideupunogsrca Premijer Crne Gore Dritan Abazovi} najavio je da }e, ukoliko Vla da ne padne 19. avgusta, u ponedeqak krenuti velika rekonstrukcija vlade, u koju je pozvao sve druge politi~ke opcije, apostrofiraju}i mawinske partije, Demokratsku Crnu Goru i Demokratski front. Abazovi} je za TV Vijesti istakao da svi oni koji èle da Crna Gora nastavi borbu protiv kriminala, ne èle da se poni{ti Temeqni ugo vor, da se ne zaustavi evropski put, ne}e podràti inicijativu za ne poverewe Vladi. On je naglasio da je, {to se ti~e sednice Skup{tine 19. avgusta, situacija jasna i da je relaksirano ~eka. „Ako neko ho}e da vrati mehanizme koji zbog finansijskih centara èle destabilizaciju, to podrazumeva odgovornost”, istakao je crno gorskiNaveopremijer.jedasu u rekonstrukciju Vlade, ako ne padne u petak, pozva ni svi „osim onih koju su sami sebe iskqu~ili”, misle}i na Demokrat sku partiju socijalista (DPS) i Socijaldemokratsku partiju (SDP). „To su oni koji su podneli Inicijativu, jer nisu mogli da izdrè te{ke odluke Vlade”, rekao je premijer. On je izjavio da ukoliko Vlada padne, Gra|anki pokret URA „ide u opoziciju punog srca”. Cetiwani su odali po~ast su gra|anima stradalim u tragi~nom doga|aju 12. avgusta, paqewem sve}a u ~ast `rtvama U ti{ini, Cetiwani su se Dvorskom trgu se tili dragih prijateqa i sugra|a na. Gra|ani su po~eli da se oku pqaju oko 20 sati. Ali ostaju dileme i pitawa. Nije u potpunosti poznato i razja{weno ta~no vreme kada je policije primila prvi poziv o pucwavi u Cetiwu. U policijskom saop{tewu se tvrdi da je prvi poziv bio u petak 12. avgusta u 15.30, a da su slu`benici polici je na licu mesta bili tri minuta kasnije. Naknadno je u delu medi ja objavqen listing poziva poli ciji, u kojem je stajalo da je poli cija obave{tena u 15.22 ~asova. Ako se tih osam minuta razlike i navodno tri minuta od poziva do stizawa na lice mesta poveù, ja sno je da je Borilovi} najmawe 11 minuta krstario ulicama i ni{a nioU`rtve.javnosti je postavqeno i pitawe da li su slu`benici po licije, koji su u{li u okr{aj sa masovnim ubicom Borilovi}em, bili adekvatno opremqeni za {titnim prslucima, dugim cevi ma i ostalom opremom. Uz to otvoreno je pitawe da li je na lice mesta ranije mogla sti}i specijalna protivterori sti~ka jedinica policije koja je obu~ena za ovakve vrste pretwi. U posledwem policijskom sao p{tewu se navodi da su specijal ne jedinice stigle na lice mesta neposredno nakon {to je deseto struki ubica likvidiran. Tragedija na Cetiwu aktue lizovala je sve probleme u radu policije koje taj sektor vu~e od ranije, poput tehni~ke neopre

Uprava policije Crne Gore je saop{tewem po tvrdila nezvani~ne informacije da je Vuk Borilo vi}, ~ovek koji je na Cetiwu ubio desetoro, a ranio {estoro qudi, posledwih meseci imao promene u pona{awu, ali i tvrdi da to nije ukazivalo na po tencijalno izvr{ewe ovakvog zlo~ina. Razne pri~e kolaju po mreàma, a jedna od wih da dosije Borilovi}a ipak nije bio “~ist”. Naime, pre pola godine je do{ao u sukob s kolegom na poslu, a zatim je i{ao do wegove ku}e, pretio mu i ga|ao kamewem, a sumwi~i se i da mu je zapalio automo bil. Postupak nije zavr{en jer se navodno Botilo vi} àlio na kaznu od {est meseci ku}nog pritvora. Tada mu nije ni oduzeto oru`je kao mera bezbedno sti.Borilovi} je ovaj jeziv zlo~in izvr{io u odsu stvu svoje porodice. Porodica Vuka Borilovi}a bila je van grada - u Herceg Novom, po nezvani~nim informacijama ve} 15 dana ranije. Zanimqivo je je da je Vuk Borilovi} wih, na neki na~in, uklonio sa Cetiwa. O~igledno je da je on èleo i planirao ovako ne{to da u~ini, smatraju mnogi u ovom gradu. Drugi akter ovog masakra, Nenad Kalu|erovi} koji je iz vatrenog oru`ja usmrtio Borilovi}a, ve} je bio hap{en od strane crnogorske policije. Wemu je ranije su|eno u Vi{em sudu u Podgorici zbog ubistva, ali je oslobo|en optu`bi. On je hap{en jer je bio i pod sumwom da je po~i nio krivi~no delo terorizma, po{to je bio deo grupe koja je poku{ala da spre~i ustoli~ewe mitropolita Joanikija. On je tada uhap{en u centru Cetiwa, na Bal{i}a pazaru, i odmah je sproveden u podgori~ku „limenku“, nekada{we sedi{te Centra bezbednosti Podgorica. Posle ispitivawa pu{ten je da se brani sa slobode a postupak nije zavr{en. Iz Vi{eg dràvnog tuìla{tva potvrdili su da se na wihov poziv odazvao Nenad Kalu|erovi} radi saslu{awa, ali u svojstvu gra|anina. Saslu{an je ali nije zadràn. Tek nakon preduzimawa svih neophodnih mera i radwi koje su u toku a u ciqu potpunog resvetqa vawa doga|aja i sprovo|ewa ve{ta~ewa po naredbi ovog tuìla{tva, kao i saslu{awa svedoka o~evi daca bi}e dovoqno dokaza ko je li{io ìvota Vuka Borilovi}a – navodi se u saop{tewu VDT-a. S. G. Cetiwanin Borilovi} ve} bio su|en za nasiqe, Kalu|erovi} koji ga je upucao, bio tuèn za ubistvo Vuk Borilovi} sa porodicom

Ministarstvo kulture i informisawa Srbije istaklo je, u saop{tewu 11. avgusta, da je manastir Visoki De~ani jedini spomenik kulture koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod sna`nom vojnom za{titom, kao i da je upisan u Uneskovu listu Svetske ba{tine u opasnosti, nakon izjava kosovskog ministra kulture Hajrula ^ekua, koji je ocenio da Srbija zloupotrebqava pravoslavne crkve na Kosovu i da je prisusvo Kfora oko manastira simboli~no. „Stoga nije jasno na koje bezbednosne izve{taje se pozi va predstavnik privremenih institucija Pri{tine imaju}i u vidu jednoglasnu odluku Uneska da srpski manasti ri na Kosovu i Metohiji ostanu na listi ugro`enih, kao i najnoviji izve{taj Misije Oebsa iz jula ove godine koji ukazuje na brojne vandalizme i krivi~na dela po~iwena na objektima i lokalitetima Srpske pravoslavne crkve u periodu od 2014. do 2020. godine“, navodi se u saop{tewu ministarstva.

SAZNAVAWUPOSVE]ENIISTINE Milisav Daki}, otac ubijenog Panta, rekao je da se ne nada da }e kosovske vlasti ikada otkri ti po~inioce ali da to o~ekuje od Beograda.-Jakao ~ovek ne mogu da o~e kujem od ubica da mi prona|u ko je ubio decu. Ali se nadam u na{u dràvu, dràvu Srbiju, - rekao je MilisavPomenuDaki}.jeprisustvovao zame nik direktora kancelarije za Ko sovo i Metohiju Borislav Taji}. - U potpunosti smo posve}eni saznavawu istine i procesui rawu zlo~ina u Gora`devcu ali i u Livadicama, Obili}u, Starom Grackom, Cernici u èqi da sve `rtve dobiju zasluèno mesto, porodice istinu o wihovom stra dawu a po~inioci zasluènu ka znu, - izjavio je Taji}. Nakon pomena i posete gro bovima postradalih de~aka, de legacija Kancelarije za Kosovo i Metohiju je poloìla venac na spomenik gora`deva~kim `rtva ma u centru sela.. Ovog 13. avgusta 2022. godine navr{ilo se 19. godina od ve likog zlo~ina na reci Bistrici pored Gora`devca kada su zlo tvori Albanci pucali, u ranim popodnevnim satima oko 13 i 30 i 13 i 40 minuta, na goloruku srpsku decu koja su se kupala u reci. Ivan Jovovi} (19) i Panteli ja Daki} (13) ubijeni su iz auto matskog oru`ja dok su se kupali u reci Bistrici, 500 metara od centra sela, a wihovi drugovi Bogdan Bukumiri} (14), Marko Bogi}evi} (12), Dragana Srbqak (13) i \or|e Ugrinovi} (20) su te{koObli`waraweni.mala reka Bistri ca srpskoj deci iz Gora`devca bila je more i bazen da se malo br~kaju i rashlade u vodi dok su ih albanski zlotvori dràli na ni{anu a onda zapucali iz vatre nog automatskog oru`ja sa oko 90 metaka, kako je tada saop{tila UNMIKUNMIKpolicija!jeposle napada sao p{tio da je nepoznat broj qudi iz `buwa otvorio vatru iz “ka la{wikova” na pedesetoro dece i mladih Srba iz Gora`devca koja su bila u reci i na obalama Bistrice. SLUÂJ ZATVOREN 2010 GODINE Kosovska policija je navela da je u istrazi saslu{ala 75 svedo ka, i pretresla vi{e od 100 ku}a, bez konkretnih rezultata!? Ubi stvo dece osudili su svi doma}i i me|unarodni zvani~nici, a zbog ovog tragi~nog doga|aja odràna je i sednica Saveta bezbednosti UN. Kao i obi~no, bez rezultata!? Gora`dev~ani su u centru sela podigli spomenik ubijenim srp skim de~acima na Bistrici kao i drugim nastradalim Srbima od strane Albanaca i NATO alijanse u bombardovawu 1999. godine. I spomenik su nepoznati albanski vandali o{tetili i sru{ili 6. decembra 2015.g. iz automatskog oru`ja ali je on opet obnovqen 25. februara 2016. godine. Zanimqivo je da je Bistrica, 2016. godine, 13 godina od zlo~i na, 500 metara uzvodno od mesta zlo~ina, promenila tok i sada te~e 200 metara daqe od mesta gde su ubijena i rawena srpska deca. Reka je jednostavno sprala nevinu srpsku de~ju krv i “pro na{la“ novi tok niz plodnu Me tohiju.Ipored nagrade od milion evra i obe}awa predstavnika UNMIK-a da }e, kako su tada re kli, prevrnuti svaki kamen da na|u ubice, za zlo~in nad nedu `nom decom do danas niko nije odgovarao. Umesto toga - slu~aj je sudski zatvoren krajem 2010. godin! To je i oli~ewe nerada, neodgovornosti i antisudstva kosovskog pravosu|a kad se zna da su i svi drugi veliki zlo~ini nad Srbima posle 1999. godine sudski zatvoreni.

10 êtvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. KOSOVO I METOHIJA Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Pro{le subote 13. avgusta po menom u crkvi Ro|ewa presvete Bogorodice i obilaskom grobova ubijenih de~aka Ivana Jovovi}a (19) i Pantelije Daki}a (13) na dva grobqa u Gora`devcu) obeleèna je 19 – godi{wica zlo~ina nad srpskom decom u Go ra`devcu.Predvi{e desetine ìteqa Gora`devca pomen je sluìo Vladika novobrdski Ilarion, uz sasluèwe oca Petra iz mana stira Visoki De~ani i nekoliko sve{tenika. Pomenu su prisu stvovale monahiwe iz Pe}ke Pa trijar{ije.Vladika Ilarion je poru~io okupqenima da stradawe dece nikada ne prihvatimo kao gubi tak nego da se trudimo da posve do~imo veru u vaskrsewe. - Ne treba wihov spomen da zaboravqamo i treba svom silom da na{u tugu preta~emo u vapaj ka Bogu. Ne dozvolimo posebno onim koji su im najbliì i koji ih naj vi{e vole da prihvate taj gubi tak. Nemojte da prihvatite gubi tak, mi smo ovde da posvedo~imo veru u vaskrsewe. Wih zaista ima u tajni Boìjoj i nikada ne treba da odustanete na bilo koji na~in od wih i ne treba da kaè te da wih nema, wih zaista ima, a mo`da ih ima i vi{e nego {to nas ovde ima, - rekao je vladika Ilarion u besedi.

GODINE

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA SRBIJE Visoki De~ani 20 godina pod sna`nom vojnom za{titom Помен убијеној српској деци у цркви Рођења пресвете Богородице Место страшног злочина Споменик убијеној српској деци и жртвама НАТО бомбаровања и убијених од албанских терориста Убијена српска деца

Napomenuli su i da je tokom „orkestriranog pogroma {irom Kosova u martu 2004. uni{teno ili sru{eno 136 objekata srpske pravoslavne crkve, od kojih ve}ina gra|evina do danas nije obnovqena“. „O~igledno je da izjava êkua predstavqa poku{aj skretawa pa`we sa stvarne ugroènosti srpskog kul turnog nasle|a na Kosovu, koje je pod neprekidnom pretwom, od fizi~kog uni{tewa i skrnavqewa do falsifikovawa i preotimawa. Ugroàvawe prava i kulturnog nasle|a, naàlost predstavqaju te{ku svakodnevicu srpskog naroda na Kosovu“, stoji u sao p{tewu.Ministarstvo kulture i informisawa naglasilo je da }e nastaviti da ukazuje na podmetawa i provokaci je, imaju}i u vidu su{tinski zna~aj i izuzetnu vrednost srpskog kulturnog nasle|a na Kosovu za nacionalni identitet i svetsku ba{tinu.

NAVR[ILO

MILION EVRA NAGRADA Iz Euleksa poru~uju, u slu~a ju ubijene dece u Gora`devcu, da iako su zatvorili slu~aj zbog "nedostatka dokaza", da postoji mogu}nost da istragu obnove ako bude novih saznawa i "apeluju na gra|ane" da im dostave bilo koju informaciju koju imaju o tragi~nom slu~aju od 13. avgusta 2003.Tuìlacgodine."Kancelarije speci jalnog tuìla{tva Kosova" za tvorio je ovaj slu~aj jer istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogu}ih osumwi~e nih ali da }e oni ponovo otvori ti slu~aj ukoliko se pojave nove informacije.Vinovnici su ostali van do ma{aja pravde kao i u slu~aju ubi stva ètelaca u Starom Grackom kod Lipqana, ubistva porodice Stoli} u Obili}u i ubistva put nika autobusa “Ni{-ekspresa” u Livadicama kod Podujeva.... U Gora`devcu danas u ne{to vi{e od 200 ku}a ìvi 700 stano vika dok je 50 ku}a, na periferiji sela, prazno jer su se Srbi iseli li zbog nedostatka bezbednosti. Ostanak su platili sa 15 nastra dalih. U Gora`devcu danas radi osnovna {kola sa 30 |aka dok je u sredwoj {koli oko 20 u~enika. U Domu zdravqa je 32 medicin ska radnika. Doma}instva u Go ra`devcu su do pre 1999. godine obra|ivala 1380 hektara wiva a danas tek oko 300 hektara. SE 19 GODINA OD UBISTVA SRPSKE DECE U GORA@DEVCU KOD PE]I 13. AVGUSTA 2003. Pomen i venci za ubijenu srpsku decu

u Punih 19 godina pro{lo je od ubistva dvoje i rawavawa ~etvoro srpske dece u Gora`devcu kod Pe}i a za taj zlo~in niko jo{ nije odgovarao u U potpunosti smo posve}eni saznavawu istine i procesuirawu zlo~ina u Gora`devcu ali i u Livadicama, Obili}u, Starom Grackom, Cernici kazao je zamenik direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Taji}

Ono {to u ovom trenutku mogu re}i jeste da }e on sigurno mnoge pogoditi - rekao je Zafranovi} . On je naveo da je na prostoru kod Gradi{ke zapo~eto sa pripremnim radovima na postavqawu scenografije za film.-Prva klapa filma planirana je za 21. avgust ove go dine. Malo kasnimo sa po~etkom snimawa, jer smo imali odre|enih problema sa finansirawem ovog zahtjevnog i velikog filmskog projekta. Zbog toga }emo i jedan dio sni mawa prebaciti za narednu godinu, jer se u filmu govori o qetu 1942. godine - dodao je Zafranovi}. S. G.

PRI^A O NAJVERNIJEM PSU NA SVETU: Dena godinu dana posle Oluje tra`ila vlasnike i na{la ih u izbegli~kom centru u Srbiji!

Rekordan broj u~esnika i posetilaca na tambura{koj ve~eri u Borovu

Keru{a Dena godinu dana nakon zlo~ina~ke ak cije Oluja, pre{la je pet stotina kilometara ne bi li ponovo prona{la svoje vlasnike. Lutala je kroz nepoznate gradove i ulice, prolazila preko planina i reka da bi na kraju pono vo osetila topli zagrqaj svojih gazdi. Upravo zbog ove dirqive pri~e za koju vaì ona maksima “ìvot pi{e romane”, ova keru{a je postala planetarno po znata.Wena vlasnica Tatja na Radanovi} ispri~ala je legendu o najpoznatijoj keru{i i otkrila dirqi ve detaqe iz wenog, ali i svog ìvota. – Mi smo wu dobili 1991. godine, pred sam po ~etak rata. Ceo ratni peri od je provela sa nama u po drumima i u izbegli{tvima – zapo~iwe pri~u Tatjana Radanovi}.Onakaè da je Dena bila vredna Keru{a koja je u stopu pratila svoje vlasnike i znala gde se ko kre}e.–Moj otac je bio voza~ autobusa u Petriwi tokom rata. U tom stra{nom pe riodu se autobusi nisu par kirali ispred firmi, tako da je moj otac parkiravao autobus ispred ku}e. Tako da je Dena dobro poznavala taj miris autobusa. Na{a neka teorija je da je ona znala po mirisu autobusa da ga na|e – pri~a Tatjana. Kada je tog nesre}nog av gusta 1995. godine po~ela Oluja, Tatjana i wena poro dica su bili ra{trkani na sve strane. Kako kaè, do godilo se da ba{ tog dana wen otac bude na poloàju. Petriwa je bila pored same linije fronta i bilo je veoma stra{no ìveti u datim ratnim uslovima. Kako kaè, mama i brat su odmah izbegli kamionima sa balvanima. Nisu uspeli ni{ta da ponesu od li~nih dokumenata i stvari. Tatja na je tada bila ve} sme{te na na sigurno u Dvoru na Uni, a keru{a Dena se iz gubila.

Rediteq Lordan Zafranovi} rekao je da }e mnoge pogoditi novi film simboli~nog naziva "Zlatni rez 42", koji govori o stradawu kozarske djece u logoru Ja senovac.Zafranovi} je istakao da }e navedeni film biti kru na wegove dosada{we karijere, izuzetno stvarala~ki bo gate, koju je uglavnom posvetio analizi zla i doga|ajima o stradawu nevinih u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. - Veoma dugo pripremam ovaj film, koji sada nosi i dru gi naslov "Zlatni rez 42", umjesto "Djeca Kozare". Pri~a je podignuta na drugi i vi{i nivo od prve verzije scenarija.

"Film o stradawu kozarske djece u logoru Jasenovac pogodi}e mnoge" Lordan Zafranovi} Tre}a po redu manifestacija pod nazi vom „Dunavom plovi tambura zvuk“ odrà na je na letwoj pozornici u Borovu. Veliki broj me{tana Borova, okolnih mesta, ali i qudi koji su do{li na godi{wi odmor u rodni kraj uìvali su u dobroj organizaci ji i jo{ boqim zvucima tambure. - S obzirom na to da je ovo tre}a godina kako organizujemo tambura{ko ve~e, ~ini mi se da smo sve boqi i boqi i u samoj organizaciji. Posebno smo ponosni jer vi dimo po velikom odzivu publike da qudi po{tuju i cene na{ trud i rad i da su ras poloèni za ovakav vid druèwa. Iako je osetan pad broja u~enika u borovskoj {koli, broj ~lanova u tambura{koj sekci ji Branislav Nu{i} se pove}ava i sama ta ~iwenica govori da tambura{ka muzika na na{em podru~ju ima dobru budu}nost – re kao je ~lan Dunavskih zora Du{an Latas. U muzi~kom delu programa oko 800 po setioca je uìvalo tambura{kim zvucima doma}ina Dunavskih zora koji su nastupili sa vokalnim solistom Momirom Petrovi}em, ali i gostiju iz Novog Sada ~uvenim Gospon tambura{ima koji su 15 godina ima li ~ast i privilegiju da prate \or|a Ba la{evi}a.-ZaBorovo me vezuju divne uspomene, rodom sam iz [ida i u Borovo dolazim tridesetak godina i posebno mi je drago {to sam imao priliku moje kolege Ba~va ne ubediti da je ovaj deo Srema podjednako lep kao i onaj preko Dunava – kaè ~lan orkestra Bojan Trenki}. S. G.

êtvrtak 10. decembar 2020. 11êtvrtak 18. avgustSRBI IZ HRVATSKE Povodom manastirske slave"Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) "9.OBROVA^KO-BUKOVA^KIorganizujemoSABOR" u nedequ, 28. avgusta sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557) Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridruè i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kul turno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu, a zabavqa}e vas Slav~e Dini} i Radmila Misi}. Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI!!! INFO: PEKO–0450504844 JOVO: 0401200531 MI[O:"ORGANIZACIONI0421768902ODBOR" 9. OBROVA^KO - BUKOVA^KI SABOR U SIDNEJU

– Svih ovih godina trpe li smo raznorazne komen tare od “kako ste je mogli ostaviti”, do “kakvi ste to vi qudi, {to je niste traìli” kao da smo mi bili na izletu, pa smo mo gli na miru da je traìmo, a ne da beìmo i sa~uvamo vlastiti ìvot – pri~a Ta tjana.Nakon rata su ìveli u izbegli~kom centru u Rumi i borili se da preìve. Ali, onda doga|aj tog zim skog 22. decembra 1996. godine promenio je wihov uobi~ajan svakodnevni ìvot.–Mi smo nakon rata ìveli u izbegli~kom centru u Rumi. Dena se po javila 22. decembra 1996. godine. Tog dana brat se vra}ao iz {kole i prolazio je pored jednog parka. Video je gomilu ku~i}a kako se igraju, i primetio je jedno ùto ku~e, pozvao je ime nom i ona je odmah sko~ila na wega, shvatio je da je to na{a Dena – kaè Tatjana dodaje:–Odmah ju je doveo kod nas ku}i. Otac i majka su bili u {oku. Nisu mogli da veruju da je Dena u pitawu, po{to je bila mr{ava i sva ofucana.Kadase te zimske no}i Tatjana vra}ala iz {kole, u wihovoj izbegli~koj sobi ci koja je bila puna qudi, primetila je da svi pla~u. Za trenutak se upla{ila da nije opet u pitawu neka nesre}a, me|utim ubrzo je shvatila da im se vratila Dena.– îm sam je videla, odmah sam pala na kolena, ona je sko~ila od radosti na mene, lizala mi je ruke od sre}e i bio je ba{ di rqiv prizor – obja{wava Tatjana.Nakon ~etiri godine iz begli{tva, Tatjana i wena porodica su se preseli li za Kanadu. Poveli su i Denu sa wima i ona je neka ko uspela da dobije papire za tu zemqu. Na svu sre}u, ~ovek koji je radio u ka nadskoj ambasadi je znao za wenu pri~u, tako da je do bila papire bez problema. Dena je ìvela sa wima u Kanadi do 8. avgusta 2006. kada je preminula. Imala je 16 godina. Sa~uvali su wen pepeo u urmi. M. T.

Veran kao pas: Stara izreka je savr{eno pristajala Deni, na slici sa vlasnicom Tatjanom

Neizmerna sre}a ali i velika briga, kako preìveti “Rudnik ne}e niko otvoriti dok je nas ovde, ìve nas odavde ne}e iseliti”, to je poruka koju aktivistkiwa Marijana Petkovi} iz Gorwih Nedeqica {aqe kompaniji Rio Tinto. Ona tvrdi da se ozlogla{ena korporacija nije povukla iz doline Jadra, iako je Vlada zvani~no stopirala projekat iskopavawa litijuma. Petkovi} tvrdi da se radi ispod ìta i da Rio Tinto uveliko kupuje zemqi{te za pristupni put i saobra}ajnicu „C2“. „U selu se zna ko je sve prodao par cele, ali ~ekamo zvani~ne podatke, pa }emo obavestiti medije. Rio Tinto nije otkazao kancelarije, renovirali su ih. Trenutno su na odmoru, sve pratimo“, obja{wava na{a sagovornica. Ona isti~e da dràva, nakon zvani~ne obustave projekta Jadar, nije u~inila ni{ta kako bi se to i sprovelo u praksi. “Dràva nije uradila ono {to smo mi traìli. Kada je projekat povu~en trebao je da iza|e inspekcija na teren i da se utvrdi {teta. @iteqi Nedeqica je tre balo je da dobiju informaciju o tom in spekcijskom nadzoru. Nisu pova|ene cevi koje su bile postavqene zbog istra`nih radova. Ako projekat ne postoji, {ta }e i daqe cevi u poqu. Ni{ta ura|eno nije”, kaèOna,Petkovi}.uimeìteqa Nedeqica koji ne èle da prodaju svoju zemq, ima konkret nu i jaku poruku za Rio Tinto i dràvu Srbiju.“Znamo u {ta smo se upustili i sa kime smo se upustili. Rudnik ne}e niko otvo riti dok je nas ove, ìve nas odavde ne}e iseliti. Oni mogu da pla~u da kuka ju, to je oìvqawe projekta koji zapravo nikada nije bio mrtav. Iako se svi trude da dokaù da je projekat obustavqen - to se prakti~no nikada nije dogodilo. Pro jekat ide daqe sve dok se de{ava kupo vina zemqi{ta. Dràva je trbalo da za brani kupovinu zemqi{ta za ne{to {to ne posoji. Mi ne}emo odstupiti, ni po koju cenu ne}emo dozvoliti da ovde nastane rudnik”, poru~uje aktivistkiwa. Blokade puteva i mostova naterale su Vlast da makar na papiru obustavi pro jekat Rio Tinto. Predsednik Srbije se o~igledno kaje zbog toga {to je podlegao pritisku.„Nemam problem da svakome sve u lice kaèm. Se}ate se kako ste bili svi odu{evqeni revolucijom, a ta revo lucija nam je donela da smo ispali jedi ni idioti na kugli zemaqskoj koji su se odrekli sopstvenog litijuma. Zamalo da me nateraju da se odreknom i ugqa, da bu demo najve}i idioti na svetu zahvaquju}i revolucionarima. Pa sad ne bismo imali ni struje, niti bilo ~ega drugog“, rekao je Na{aVu~i}.sagovornica, Marijana Petko vi}, poru~uje predsedniku da aktivisti koji ne èle da prodaju zemqu nisu idio ti, ve} braniteqi Srbije. “Ispred svog interesa smo stavili in terese dràve. Ne èlimo pare od Rio Tinta, jer znamo {ta }emo u suprotnom izgubiti i mi i Srbija. Mi ne prodajemo svoje, ne èlimo da zaradimo, èlimo da sa~uvamo Srbiju. Mi sebe ne smatra mo idijotima, ve} patriotama. Srbija je mala zemqa da bi se pustila jedna tako megalomanska korporacija kao {to je Rio Tinto”, zakqu~uje Petkovi}. R. N.

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. DRU[TVO

u Iris, Inda, Irina i Ina, se strice stare samo ~etiri meseca, ro|ene u istom danu, zdrave su i napredne bebe, koje dobijaju svu pa`wu i qubav roditeqa Mari je i \or|a Ga}e{e, ali i stari je seke, dvoipogodi{we Iskre. Me|utim, sva qubav ovog sveta ne moè da kupi pelene i dohranu, na {ta, iz buxeta ove porodice, odlazi ~ak 90.000 dinara svakog meseca, dok su ostali tro{kovi na ~ekawu. U nadi da }e im obez bediti ove najneophodnije potre be za ~etvorke, dok ne napune dve godine, roditeqi su pisali Gra du Beogradu, predsedniku dràve Aleksandru Vu~i}u i Ministar stvu za demografiju. Odgovor je kod jednih izostao, a kod drugih je glasio da – nema para. “Nismo mi socijalno ugroè na porodica kojoj treba milo stiwa, ali bi nam zna~io vetar u le|a. Radni smo qudi, koji ìve u zemqi gde cene ska~u svako ga dana, a plate se ne pomeraju. Tro{kovi ìvota sa petoro dece su ogromni. Odrekli smo se svih na{ih prohteva, za nas dvoje ku pujemo samo najosnovnije, ako treba da jedemo pa{tetu i hleb svaki dan, je{}emo. Va`no je samo da preìvimo, da ostanemo zdra vi, jer potrebni smo na{oj deci. Stra{no je {to dràva i grad ne mogu da obezede ovakvu vrstu pomo}i za porodice sa petoro dece i {to moramo da molimo“, pri~a Marija, mama pet }erki. Roditeqi ovih predivnih devoj~ica, od Grada Beograda traìli su pelene i dohranu za bebe, dok ne napune dve godine. „Nisu nam odobrili. Traì li smo da nam iza|u u susret kao {to je bebama porodice Krsti} u Subotici, grad obezbedio pelene i dohranu do 24. meseca ìvota. Wihov primer navela sam u mol bi koju sam poslala Gradu. Me|u tim, kada smo kona~no dobili odgovor, pisalo je da ne postoji buxet koji moè da nam ispuni ovaj zahtev. Me|utim, kada smo se obratili za pomo}, za peto dete, koje ina~e ne postoji za dràvu Srbiju, jer se za peto dete ne do bija roditeqski dodatak, mora la sam da naglasim da je ro|eno iz prvog poro|aja. Tek onda su pomogli i Grad je starijoj }erki odobrio roditeqski dodatak u visini od 19.000 dinara mese~no. Naàlost, to nije ni blizu do voqno da pokrije na{e mese~ne tro{kove“, nagla{ava Marija, koja ina~e radi kod privatnika i prijavqena je na minimalnu zara du, a dok je na porodiqskom pri ma platu od 28.000 mese~no. Marijin suprug, \or|e, zapo slen je u zdravstvenoj ustanovi, a wegova mese~na primawa su is pod proseka za na{u zemqu. „Mese~no potro{imo 90.000 dinara samo na pelene i dohranu za bebe, ali ta cifra }e s vreme nom da pada. One }e kroz nekoli ko meseci jesti ~vrstu hranu, sa dve godine ne}e vi{e nositi pe lene i ti tro{kovi ne}e postoja ti. To je razlog za{to sada traì mo pomo}, da izdrìmo jo{ godinu i po dana, a da nam se ìvoti ne pretvore u pakao“, obja{wava ova hrabraMe|utimmama.niko u dràvi, ni u gradu, za ovu porodicu nema razu mevawa, jer kako kaù ‚ne postoji takav buxet‘, pa izmislite ga! Ako je natalitet zaista prioritetan problem Srbije, evo prilike da nadle`ni po~nu sa re{avawem: Kupite pelene i dohranu za bebe! „Vrti}, ode}a, obu}a, hrana za starije dete i za nas, ra~uni, struja, infostan, telefon, nisu tu samo pelene i dohrana pro blem, imamo mi ‚brdo‘ tro{kova. Ipak, re{ili bismo ih nekako, kada ne bismo morali da dajemo tih 90.000 svakog meseca. Deci ~etiri puta nedeqno dolazi fizijatar, koji ko{ta 2.500 di nara po detetu. Nama je doktorka iza{la u susret i spustila cenu na 1.000, ali i to kada se sabere, mnogo je. Ne moèmo da ih vodi mo u Sokobawu, niti da ostavimo Iskru samu kod ku}e. Babe i dede imaju dosta godina i bolesni su, tako da nisu u mogu}nosti da ~uvaju ~etiri bebe, prosto ne mogu da pomognu u meri koja je nama po trebna“, pri~a Marija. êtvorke su na ro|ewu dobi le 300.000 dinara, deo tog novca porodica ~uva, jer ne znaju {ta ih jo{„Za~eka.bebe smo dobili oko 300.000 dinara, deo smo potro{i li za wihove potrebe, a deo ~uva mo da imaju kasnije. Me|utim, ako ne dobijemo nikakvu pomo} od grada i dràve, od tih para podmiri}emo tro{kove za mesec dana, a posle }emo da prodamo bubreg“, kroz kiseli osmeh, ali zabrinutog pogleda pri~a Marija, dok uspavquje ~etiri bebe isto vremeno.Pomo} za sada stiè od gra|a na, koji su ~uli za problem poro dice“MoramGa}e{a.da zahvalim peva~ici Ani [tajdohar, koja je prepoznala na{ problem. Ona je tako|e majka prevremeno ro|ene bebe. Obrati la sam joj se s na{om pri~om i ona je objavila na mreàma. Posle objave, qudi su po~eli da nam se javqaju i da {aqu pomo} da kupi mo pelene, dohranu, ode}u, obu}u.. Koliko je ko mogao i ja sam im neizmerno zahvalna na tome. Ipak, pla{im se da }emo ubr zo biti zaboravqeni, a nama je pomo} potrebna dok one ne napune dve godine”, zakqu~uje Marija. M. T. Umesto pomo}i, stigao BeogradaodgovorsramanGrada

PORUKA IZ NEDEQICA: „Rio Tinto ne odustaje, ali `ive nas odavde ne}e iseliti“

MARIJA JE RODILA ^ETVORKE:

Rekla je i da su je weni roditeqi vas pitali da bude skromna. „Oni su ponosni, ali tako|e imaju na umu da je najva`nije biti dobra osoba.“ Ot krila je i da voli operu, a qubav joj je pre nela baka tokom odrastawa u Nema~koj.

117 KAKO JE TRENER DU[KO VUJO[EVI] DO KRVI ZAVODIO DISCIPLINU:uuu Igra~ je do{ao na doru~ak sav izrezan, krv je kapqala po wemu Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius? Na{a organizacija pruà kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Moète nas pratiti na Facebook-u. Usluge koje nudimo Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti. [ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pruàmo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako èlite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Na kraju je dobila posao u Kancelariji za upravqawe i buxet tokom mandata pre desedika Bu{a starijeg. Kasnije je radila za Pentagon, a u kom paniji General Dinamics je od 2001. godine. U me|uvremenu je postala generalna di rektoka te kompanija koja je me|u najve}im vojnim saradnicima vlade SAD.

Ko{arka{ Real Madrida Xanan Musa prisetio se perioda kada je jo{ bio ti nejxer. Danas iskusan ko{arka{ koji iza sebe ima i NBA iskustvo, Musa je tokom ka rijere ve} radio sa vi{e trenera. Posebno mu je ostao upe~atqiv period kada je u reprezentaciji Bosne i Hercego vine bio kod Du{ka Vujo{evi}a, legende Partizana. Prisetio se i jedne anegdote sa poznatim stru~wakom koji je 2017. i 2018. vodio selekciju BiH. "Pono}, 12 uve~e, fizioterapeut Amer iz reprezentacije mi kuca na vrata. Spa vawe kod Duleta je najbitnije, ja otvaram i kao pravim se da spavam. Kaè da me Dule zove u sobu. Dolazim do sobe, ulazim i govorim 'izvolite coach'. On me gleda i pita me: Jesi li ti to neobrijan? Rekoh je sam. Kaè on: 'A ima{ li bic?'. Odgovaram da nemam. Eh kaè super. Sutra do 7 ujutro da si obrijan. Ali, treneru nemam brija~, a on govori da je upravo u tome stvar", pre pri~ava Musa. "[ta }u, odem od sobe do sobe, nema niko 'bic'. Setim se da jedini kiosk radi na kraju grada od 6 ujutro. Ja sam u 6 ujutro stajao s nov~anikom u ruci da uzmem taj jed nokratni brija~. Ja sam do{ao na doru~ak sav izrezan, krv je kapqala po meni. To je bio Dule. Neverovatan je. On tebi traì da si toliko fokusiran i {to mora{ 'pogi nuti' da na|e{ taj bic", kaè Musa. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Dragan naru~ivaoNikoli}viski

starihzaDomnegulica

@IVI POVUÊNO „@ivim u Va{ingtonu ve} duè vreme i nau~ila sam da je najboqe leteti ispod radara“, rekla je ona. O wenom privatnom ìvotu, o~eki vano, ne zna se mnogo. Pisalo se kako se udavala dvaput, za ~oveka po imenu Majkl Vikers, a onda 1985. za Dejvida Morisona. U oba braka zadràla je svoje devoja~ko prezime.„Mojmu` je moj oslonac. Ne bih mogla da radim sve ono {to radim da nije bilo wega i podr{ke koju on pruà“, kazala je jednom. M. T.

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 18. avgustLEPA SRBIJA

Najmo}nija Srpkiwa na svetu, biv{a CIA agentkiwa, milionerka sa Forbsove liste, èna koja je u oba braka zadràla devoja~ko prezime… Sve je to Fibi Nova kovi}.Fibi Novakovi} je od onih èna po ~ijoj biografiji bi lako mogao da bude snimqen film. Danas je ona na ~elu mo}ne kompanije Macquarie Group, koja je me|u najve}im proizvo|a~ima odbrambene teh nologije za vladu SAD. Na Forbsovoj li sti èna koje su same stekle bogatstvo nalazi se na 88. mestu, sa 290 miliona do lara, dok je na 30. mestu liste najmo}nijih èna sveta, tako|e prema Forbsu. A ko je zapravo Fibi Novakovi} i kako je oti{la tako visoko u tom „mu{kom svetu“? @ena koja se trudi da ìvi ispod ra dara, skoro nikad se ne pojavquje u javno sti i ne voli da govori za medije, u jednom od retkih javnih obra}awa je otkrila po ne{to o sebi.

OTAC IMIGRANT IZ SRBIJE Wen otac je bio srpski imigrant koji je do{ao u SAD sa 17 godina sa samo 50 dolara u xepu. Znao je {est jezika, ali ne i engleski. Uspeo je da postane oba ve{tajac u ameri~kom vazduhoplovstvu. Ba{ zbog wega Fibi se okrenula poslu u vladi, obave{tajnoj agenciji, ali i vojnoj industriji.„Mogu}nosti koje je ova zemqa pruì la mom ocu zaista su mi bile usa|ene u ranom detiwstvu i zato zaista verujem u sluèwe naciji“, rekla je Fibi. Ro|ena 1958, Novakovi} je posle sredwe {kole na Smit kolexu studira la liberalne umetnosti, a odatle nakon 1979. oti{la u CIA. Kada su je tokom intervjua pitali da li moè da da neke detaqe o tome, ona je brzo odgovorila: „Nema {anse“, isti~u }i prisustvo ruskog ambasadora u publi ci, {to je tada nasmejalo mnoge. ODBILI JE TRUDNU NA RAZGOVORU ZA POSAO Fibi je 1989. godine diplomirala i na Univerziteta u Pensilvaniji. Sa dve }erke i tre}om na putu, po~ela je da traì posao.Ali wen kasniji ogroman uspeh ne zna~i da su je svi oduvek do~ekivali ra{irenih ruku. Ispri~ala je kako su je u jednoj ~eli~ani u sedmom mesecu trudno}e odbili na „Mislimrazgovoru.dajetobio najbrì intervju na svetu. Za otprilike 30 sekundi su re kli da ne zapo{qavaju. Ja sam to shvati la kao – ne zapo{qavamo vas.“

Najmo}nija Srpkiwa na svetu `ivi u senci i verovatno niste ~uli za wu

Moja jubilarna stota kolumna za nepune dve godine piskarawa, trebalo bi da bude neka vrsta retrospektive va`nih doga|aja, ili mo`da neki ozbiqniji ana liti~ki osvrt na vreme kroz koje smo zajedno pro{li. Uz pomalo sve~anu atmosferu, vaqalo bi i nazdraviti za sre}u, jer ovih stotinak sve}ica na torti, koju ipak samo zami{qam, verujem ne bi bilo ni malo lako ugasiti iz prvog poku{aja. Pisao sam uvek sa velikim zadovoqstvom, iako ~esto nije bilo lako uklopiti mesto i vreme pisawa. Tako su neke moje kolumne zbog drugih va`nih obaveza pisane u veoma kratkom roku vi{e „na prvu lop tu“, dok su neke od tema sazre vale i po nekoliko dana ili ne deqa. Ono ~emu sam uvek teìo je da teme uvek budu interesan tne i aktuelne. Pisao sam ~esto o koroni, koja je na àlost domi nirala na{im ìvotima u 202021 godini, ali i o nekim drugim vrlo va`nim ekonomskim, po liti~kim i dru{tvenim temama koje nas okruùju. Trudio sam se da teme budu raznovrsne, i da poku{am da na aktuelne do ga|aje ne gledam previ{e li~no, a da opet budem {to realniji. Taj zadatak je posebno bio teàk za vreme surovih epidemio lo{kih lokdauna, kada su moji li~ni stavovi bili u mawini i kada pisati protiv federal ne i dràvnih vlada nije bilo nimalo popularno. êsto sam bio no{en i vo|en jednim jedi nim doga|ajem ili izjavom neke va`ne li~nosti. Onda sam po ku{avao da stvari razloìm, pojednostavim, i do kraja razu mem i ocenim. Iskreno, sve su to bile te{ke a ponekad i nemogu}e misije. Iako se to mo`da nije ose}alo, ponekad sam pisao i iz nekog udaqenog hotela u unu tra{wosti Australije, ili u po sledwe vreme sa neke medite ranske terase na obali Egejskog mora.Ovih dana poku{avao sam da sumiram vreme u protekle dve godine, kao i da se osvrnem na neke od najva`nijih tema kojima sam se u tom periodu bavio. Ipak vreme koje je fala bogu ostalo iza nas, ne ~ini me nimalo pono snim. Ve} neko vreme sam na od moru van Australije, uglavnom u Srbiji, i postao sam itekako sve stan ~iwenice da se imix neka da „sre}ne zemqe“ (Lucky country) srozao i skoro potpuno istopio. Pre svega, zahvaquju}i na{oj dvadesetomese~noj korona histe riji i tada{wem politi~kom ludilu, danas ostatak sveta na Australijance vrlo ~esto gleda sa saàqewem i podozrewem. To je za mene bila jedna prili~no optere}uju}a ~iwenica za obja sniti, jer ponekad qudi èle da znaju kako je zaista izgledao ìvot u jednoj „kovid tvr|avi“ sa besmislenim restrikcijama u nedogled. Naravno, nije Austra lija bila jedina u tom ludilu i sigurno da je ìvot i u drugim zemqama poput nesre}ne Kana de, ve}im delom Zapadne Evrope ili jo{ uvek tvrdoglave Kine, bio i teì u nekim trenucima u posledwe dve godine. Realno, slaba je to uteha i ne treba nikad zaboraviti vreme kada je hiqade qudi ostajalo bez posla zbog ne-pristajawa na eksperiment sa kovid vakcina ma. Setimo se, tada se javno go vorilo da su vakcine jedini spas i da su oni koji se tome protive maltene dru{tveni i dràvni neprijateqi. Samo godinu dana kasnije, i to pro{le nedeqe, stigla je i najnovija izjava glav nog zdravstvenog ~inovnika Viktorije, ~ije ime ne èlim da ovom prilikom pomiwem, da ~ak ni ~etiri doze vakcine ne spre~avaju {irewe kovida, i da prakti~no (~itaj izme|u redo va) vakcinacija nema nikakvog smisla. Danas gotovo iz prve ruke saznajemo i da je 90 odsto umrlih od kovida u stvari umr lo sa kovidom, koji izgleda ~ak i po priznawu najvi{ih zdrav stvenih zvani~nika, nije nimalo uticao na smrtni ishod pacije nata. Govoriti takve stvari pre dve godine bila je opasna jeres, koja je mnoge ko{tala gubitka po sla, a samim tim i ostajawa bez osnovnih sredstava za ìvot. Zbog svega toga bile su ugroène mnoge porodice a najvi{e deca {kolskog uzrasta, koja su u celom tom ludilu ispa{tala potpuno nedu`no. Sve te ~iwenice da nas bi morale biti preispitane a pravim `rtvama dvogodi{we kovid politike bi trebalo upu titi javno izviwewe. Va`nije od svega, tim qudima je potrebna moralna i materijalna nadokna da za vreme kada su se oni pri vatno ili javno suprostavqali toj dràvnoj kovid dogmi. Se timo se jo{ jednom, na hiqade profesora, u~iteqa, vaspita~a, policajaca, zdravstvenih rad nika i drugih, {irom Australije ostalo je bez posla zbog surovih i na momente fa{isti~kih me toda koje su australijski poli ti~ari beskrupulozno kreirali i sprovodili. Danas, kada jasno vidimo poniàvaju}e ekonomske i zdravstvene rezultate te be zumne kovid politike logi~no je zatraìti i odgovornost qudi koji su nas u tom periodu vodili kroz ovaj globalni haos. Zato bih voleo da i neka krajwa poruka ove moje jubilarne kolumne, bude poziv svima nama da se ujedini mo i nikad ne zaboravimo da po stoji odgovornost za sve ono {to je u~iweno, i da nijedno nedelo nikad ne sme biti zaboravqeno i pro}i neka`weno. Sa{aPi{e:Jankovi}, Melburn sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28 kolumna

Stota

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. AUSTRALIJA

Ambasador Kine u Australi ji Sjao ]ijen izjavio je da nove vlasti Australije moraju da se "pitawem Tajvana bave opre zno".On je rekao da je bio "izne na|en" time {to je Australija zajedno sa SAD i Japanom osu dila nedavno ispaqivawe pro jektila u teritorijalne vode Japana tokom kineske vojne ve`be u blizini Tajvana. „Nadamo se da }e australij ska strana ozbiqno shvatiti kinesko-australijske odnose. Uzmite princip 'Jedne Kine' za ozbiqno, oprezno se bavite pitawem Tajvana", rekao je Sjao. On nije naveo kada bi vojne ve`be sa bojevom municijom mo gle da se zavr{e, ali je rekao da }e to biti objavqeno u "od govaraju}e vreme". Sjao je dodao da Kina ne iskqu~uje upotrebu sile u vezi sa ujediwewem sa Tajvanom, koji Kina smatra svojom provincijom. „Kada je to neophodno, kada smo primorani, spremni smo da upotrebimo sva neophodna sredstva", rekao je Sjao. Vr{ilac du`nosti premi jera Australije Ri~ard Marls, koji ove nedeqe zamewuje pre mijera Entonija Albanezea, izjavio je da se nacionalni in teres wegove zemqe nije prome nio, iako vlast jeste. Krajem maja, Albanezeova Laburisti~ka partija osvojila je najvi{e glasova na parlamen tarnim izborima u Australiji, time poraziv{i Konzervativce i biv{eg premijera Skota Mo risona, o{trog kriti~ara kine skih vlasti.

Kina Tajvanadaaustralijskeupozorilavlastisepitawembavioprezno

NA PRODAJU DVA GROBNA (PARCELE)MESTA Prodajem dve srpske grobne parcele na Rukvud grobqu u Sidneju Rookwood Cemetery, Sydney NSW Zone: H Section: Serbian Lawn 1 Allotments 266 & 267 Dva grobna mesta jedno pored drugog {to je jako te{ko na}i! Cena: 12 000 dolara po mestu Informacije: Viki 0438291393

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 18. avgustDRU[TVO

Cena karata je 30 dolara preko vebsajta Night Cat Nedavno je u Arhivu Jugoslavije otkriven dokument iz kog se vidi da je politi~ki vrh zemqe posle napada australijskih usta{a 1972. godine odlu~io da angaùje kriminalce da ubijaju hrvatske nacionaliste i druge emigrante po svetu Kako je otkrio beogradski “Nedeqnik” u dokumentaciji Arhiva Jugoslavije, na|e ni su dokazi da je Josip Broz Tito sa ~lanovima Predsedni{tva SFRJ i ~el nicima federalne policije (SSUP Save zni sekretarijat za unutra{we poslove), savezne tajne policije (Slu`ba dràvne bezbednosti SFRJ), posle napada austra lijskih usta{a na planini Radu{i, kada je stradalo 15 Jugoslovena, doneo odluku da se osveti hrvatskim nacionalistima. To kom 1972. godine formirano je Odeqewe za emigraciju, ({ef Stanko ôlak, sarad nik Boà Spasi}), koje je dobilo zadatak da likvidira usta{e po svetu, ali i druge emigrante, koji su ozna~eni kao jugoslo venska neprijateqska emigracija. Jugoslovenska i srpska tajna policija vr{ile su jo{ od kraja Drugog svetskog rata dràvni terorizam nad sopstve nim srpskim narodom u inostranstvu i pripadnicima drugih naroda. Intenzi tet progona i likvidacija pripadnika emigracije u inostranstvu posebno je po ja~ana formirawem grupe dràvnih li kvidatora, koji su ubijali u ime dràve Jugoslavije. Samo likvidatori Slu`be dràvne bezbednosti Jugoslavije iz Be ograda, Zagreba i Frankfurta su u emi graciji izvr{ili 128 ubistava i osam otmica. Najvi{e likvidacija izvr{eno je nad usta{ama u Nema~koj i nad Srbima u Evropi i SAD. Najstra{niji zlo~in dogo dio se u îkagu 1977. kada je ubica Srbin sa stotinu udarca noèm ubio Dragi{u Ka{ikovi}a, ~etni~kog ideologa i ured nika i wegovu devetogodi{wu pastorku Ivanku. Tajna policija i wene ubice bili su za{titnici reìma Josipa Broza. Ti tovi miqenici su za egzekucije nad emi grantima krajem pro{log veka po~eli da koriste qude iz podzemqa. - Brozov sledbenik Stane Dolanc je naredio ubistvo Stjepana \urekovi}a, direktora u INI, jer je odao Nemcima tajne o vojnim rezervama goriva i potom kao ministar policije odobrio likvida cije desetine emigranata u inostranstvu – tvrdio je Boè Vuku{i}, koji se bavi izu~avawem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija. Vuku{i} u svo jim kwigama pomiwe identitet likvida tora u ime dràva – Bogoja Panajotovi}a iz Ni{a, Vinka Sindi~i}a iz Rijeke, Ili ju Stani}a iz Sarajeva, koji je ubio Maksa Luburi}a, usta{kog komandanta logora Jasenovac u [paniji. Vuku{i} pomiwe i @eqka Ra`natovi}a iz Beograda i dva desetak drugih. Jedan od wih, @eqko Ra`natovi}, zvani Arkan je kao dràv ni likvidator napravio i politi~ku ka rijeru. Prvu prozivku Arkana kao ratnog zlo~inca, ali ne i kao Titovog dràvnog teroriste, izvr{io je li~no ambasador Ri~ard Holbruk, preko novinarke Kristi ne Amanpur i CNN - a u leto 1997. godine. Slobodan Milo{evi} je nasledio Ti tove dràvne likvidatore, pa i Arkana. I koristio ih je za unutra{we potrebe. Kada je Slobodan Milo{evi} do{ao na vlast po~etkom devedesetih, stara Slu` ba dràvne bezbednosti Jugoslavije je ukinuta. Umesto we stvoren je srpski Re sor dràvne bezbednosti na ~ijem ~elu je kratko bio Zoran Jana}kovi}, a potom dugo Jovica Stani{i}. Wega je 1998. godi ne, posle smene nasledio Radomi} Marko vi}, novi na~elnik RDB. Vrhunac wihovog policijsko - kriminalnog delovawa bio je stvarawe srpske mafije i Zemunskog klana, odnosno likvidacija konkurencije, kako u podzemqu, tako i u politici. Milo{evi} je kao likvidatore ko ristio ~lanove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u monstruozni Zemunski klan. Ova policijska banda je ubila Ivana Stamboli}a, Slavka ]uruvi ju, Dadu Vujasinovi} i Zorana \in|i}a. Kontinuitet dràvnog terorizma koji su koristili Josip Broz i Slobodan Mi lo{evi} trajao je sedam decenija. Taj te ror je bio veoma surov. Za sedam decenija koliko su se komunisti i socijalisti kr vavo obra~unavali sa svojim politi~kim protivnicima, prema slobodnoj proceni istori~ara, ubijeno je u Jugoslaviji oko pola miliona qudi. Srbija je prepuna grobnica `rtava gra|anskog rata, koje se jo{ istraùju. Likvidirano je i 126 poli ti~ke li~nosti u emigraciji i otaxbini. Me|utim, o naredbodavcima i izvr{ioci ma tih ubistava se }uti. Deo politi~kih stranaka i javnog mwewa traì da se dosijei policije otvore i krvava tajna otkrije. Profesor Bogoqub Milosavqevi} sa Pravnog fa kulteta "Union" iz Beogradu smatra da je nepotrebno obelodaniti zlo~ine iz dav ne i skorije pro{losti, za{tititi qud ska prava `rtava, ali i wihovih likvida tora. Umesto da je otvorila vrata tajnih depoa i stranice mra~nih arhiva, nova vlast je posle 5. oktobra 2000. godine ot po~ela sa uni{tavawem krunskih dokaza o zlo~inima pripadnika tajnih slu`bi i wihovih pomaga~a iz podzemqa. Prema re~ima Zorana Stijovi}a, biv{eg savet nika {efa RDB, vrh tada{we tajne slu` be je organizovao sistemsko uni{tavawe dokumentacije dràvne bezbednosti, koja bi mogla da bude kompromituju}a. Kako po wih, ali i po slu`bu i tada{wu vlast. Nova vlast izbegava da otvori tajna dosijea i otkrije najve}u srpsku krvavu tajnu. Kako preispitivawe rada tajnih slu`bi Jugoslavije i Srbije nikada u Beogradu nije zvani~no ozakoweno, a ni zapo~eto, na otvarawe duè od decenije ~eka oko 100.000 postoje}ih dosijea. Hrva ti i Slovenci su u~inili napor da otkriju istinu o tajnim ubistvima koja su po~ini pripadnici slu`bi dràvne bezbedno sti. Nema~ka je pokrenula u skorije vreme nekoliko sudskih procesa protiv na{ih dràvnih likvidatora, koji su ubijali politi~ke emigrante u ovoj zemqi. I po red jasne preporuke EU da se tajna dosijea Slu`be dràvne bezbednosti otvore, a ova politi~ka policija i weno rukovod stvo osude zbog terora nad srpskim naro dom, usled nedostatka politi~ke voqe i spremnosti stranaka na vlasti da se suo ~e sa istorijskim istinama, krvave tajne slu`bi dràvne bezbednosti ostale su sakrivene i od pisaca istorije i od javno sti. Zato i nema jasnog odgovora na pitawe za{to i moderna Srbija }uti o dràvnom terorizmu svojih tajnih slu`bi? Srbija }uti!? Zato se i danas veruje da je Srbija zemqa dràvnih ubica ? stav

Ubice u ime dr`ave

OPA! BATO u Night Cat-u u Melburnu petak, 19. avgust od 20 – 23h

Pi{e: Marko Lopu{ina Slobodan Milo{evi} je nasledio Titove dr`avne likvidatore, pa i Arkana. I koristio ih je za unutra{we potrebe...

Sahrana ubijenog srpskog premijera Zorana ubistvopoliti~koobavililikvidatoriDr`avni\in|i}a:suovo

I pored jasne preporuke EU da se tajna dosijea Slu`be dràvne bezbednosti otvore, a ova politi~ka policija i weno rukovodstvo osude zbog terora nad srpskim narodom, usled nedostatka politi~ke voqe i spremnosti stranaka na vlasti da se suo~e sa istorijskim istinama, krvave tajne slu`bi dràvne bezbednosti ostale su sakrivene i od pisaca istorije i od javnosti. Zato i nema jasnog odgovora na pitawe za{to i moderna Srbija }uti o dràvnom terorizmu svojih tajnih slu`bi? Srbija }uti!? Zato se i danas veruje da je Srbija zemqa dràvnih ubica?

Li~ni

Ako volite srpsku trubu i truba~ku muziku uop{te, pridruìte nam se u „Night Cat“-u (137-141 Johnson St. Fitzroy) i do|ite pre 20 ~asova da ~ujete ono {to se samo moè ~uti u Gu~i na Draga~evskom saboru truba~a. Sabor u malom gradu Gu~i u centralnoj Srbiji je posledwi deo takmi~ewa za najboqi truba~ki orkestar sa prostora biv{e Jugoslavije, koji se odràva otprilike u ovo doba godine. „DO\ITE I PROSLAVITE NA[ MELOS SA NAMA“ –Du{an, OPA! Bato.

Posle dve godine ‘zakqu~avawa’, Srbi iz Australije su poèleli da odu bilo gde. Ve}ina wih je oti{la u zavi~aj, a na{ zavi~aj je danas naàlost relativan pojam. Nekad je bio od Seàne do \ev|elije, a da nas niko ne zna gde je to. Podelili su nas ratovi, imamo nove dràve i granice. Ali jedan ~ovek je re{io da pre|e sve granice i da pored na{e biv{e zemqe obi|e na{ pravi za vi~aj:DraganEvropu.Jankovi} Fazan (rekao mi je da obavezno naglasim nadimak) je obi~an ~ovek, ro|en u Lokawu, selu pored Zvornika. Pre trideset godi na, na po~etku gra|anskog rata u Bo sni, stigao je u Australiju, ta~nije u Melburn. Radi kao voza~ autobusa, ima divnu porodicu, suprugu i dve k}erke. Ali ima i veliku strast –voli da putuje. Ali ne kao ‘obi~ni putnici’, autobusom, vozom, avio nom, ve} motorom. Na motoru je ve} obi{ao celu Australiju, a onda pre par meseci je do{ao na ideju da sa par druga ra obi|e Aziju i Evropu. Naàlost, zbog Korone, nisu mogli da putuju kroz Aziju, oti{li su u Evropu i za po~eli putovawe. Ali, ako mislite da je Evropa mala, setite se samo koliko vam je trebalo da do|ete od Beograda do Qubqane. Bio je to ve liki put. Svejedno, vozom ili auto busom. A Fazan je obi{ao celu Evro pu na motoru. [ta da kaèmo, osim: Svaka ~ast, Uostalom,majstore!svaka re~ bi bila suvi{na. Kako kaù, slike govore vi{e od re~i. Zato uìvajte u sli kama koje }e vam do~arati samo deo avanture na{eg zemqaka

i wegovih doFazanovdrugara.Severnog У билизини Северног пола ХелсинкиГрчкаНорвешкаНемачка,2571 метар надморске висине Мостар Северни пол Поздрав читаоцима Српског гласа На Северном полу

16 ^etvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICA^etvrtak 18. avgust 2022.

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 18. avgust 2022.ZAJEDNICA Fazanov put od Lokawa Severnog pola На Тјентишту Извор Буне код Благаја Манастир Раваница Рафтинг кањоном Таре Изнад Ђурђевића моста Ђирокастра, Албанија БледДубровникЕстонијаПивонегде у Немачкој

DRUGOVI IZ JNA NA[LI SE POSLE 40 GODINA, JEDAN

A poziv je stigao zato {to je Risto u Australiji do{ao do Fejsbuk stranice Bujanova~kih. - Do vas sam do{ao preko nekog teksta o lovu u Srbiji –kaèPotomRisto.jeodmah poslao poruku na{em portalu da traì druga iz vojske, koju smo mi objavili na Fejsbuku i veliko prijateqstvo se obnovilo.-Zamislite moje iznena|ewe kad mi se Risto javio, posle to liko vremena. Mislio sam da je tu negde u Srbiji, kad je rekao Australija, pomislio sam „gde odatle na|e i Bujanova~ke i mene preko wih“ – pri~a Zoran. Dodao je da ne moè da ne spomene jo{ jednog druga iz voj ske sa kojim bi voleo da stupi u kontakt, a radi se o Slavoqubu Ran|elovi}u iz Pirota. S. G. IZ BUJANOVCA,

DRUGI IZ SIDNEJA

Najboqi drugovi iz neka da{we Jugoslovenske narodne armije (JNA), jedan iz Levosoja kod Bujanovca, drugi iz dale kog Sidneja u Australiji, na{li su se posle 40 godina uz pomo} portala Bujanova~ke – bila je dovoqna samo jedna poruka. Da se drugarstvo iz vojske ne zaboravqa pokazali su Risto Duri}, Bosanac koji sada ìvi u Australiji, i Levosoj~anin Zo ranUpoznaliStojmenovi}.suse i delili voj ni~ke dane na karauli kod Som bora na odsluèwu vojnog roka 1981/1982 godine. Od tada nisu bili u kontak tu, a Zoran je poku{ao da na|e druga po~etkom devedesetih po izbijawu rata u biv{oj Jugosla viji.- Poku{ao sam da na|em Ri sta, znao sam da je u Te{wu u muslimanskom delu Bosne i Hercegovine. Me|utim, pre{ao je u Tesli} i nisam uspeo da ga na|em. Samo sam se nadao da je dobro i da je na{ao sre}u za sebe i svoje. I onda pre neki dan stiè poziv iz Australije –kaè Stojmenovi}.

Talas slobode se {iri me|u vladi kama Srpske pravoslavne crkve. Posle Nikodima i Fotija, uz narod je stao i episkop australijsko-novozelandski Siluan, koji je digao glas protiv na javqenog Evro Prajda u Beogradu! Ima ko da iz crkve povede srpski na rod u oslobo|ewe. Nije ovde re~ samo o gej paradi, ve} o neophodnosti litija protiv globalistilke okupacije srpskog naroda, za o~uvawe Kosmeta, za odbranu qudskih prava od Velikog reseta. Narod }e put slobode i Vaskrsewa povesti i Sveti Sava i Sveti Nikolaj Velimirovi}, Sveti Vasilije Ostro{ki i Sveti Petar Cetiwski i svi sveci Srpske pravoslavne crkve. I patrijarh Pavle.Ne pripada SPC (samo) patrijarhu Porfiriju. Samo od wega zavisi da li }e ostati upam}en kao narodni patrijarh ili kao uzurpator trona Svetog Save. Crkva pripada i nama, veruju}em narodu i celokupnom sve{tenstvu i mona{tvu. Mi smo SPC. Od srpskih vladika zavisi da li }e krenuti putem Nikolaja Velimirovi}a i putem Vaskrsewa Srbije ili }e biti uz modernog Pontija Pilata. Narod zna svoj put. Nema nazad.

Pre 40 godina: Stojmenovi} (prvi s leva) i Duri} (u sredini)

CRKVA JE USTALA: Vladika Siluan digao svoj glas protiv najavqenog Evro Prajda u Beogradu!

18 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. ZAJEDNICA

uJovanovi}a,Projekatfpredstavio Ejnehan-begovaBatal-xamija,carstvahu.velelepnaSrbijena{weuKara|or|evistajalame.dalekap{tine}evagaplanovePoaliJovanamentajasnomawemutna,narodamoglidizawaklostojanstvenobiloklihjemo}nikaprevratanambi,p{tineKadanekolikoNiSvakijekatjeIpak,ZdawePrvomDavne

NEKADA[WESKUP[TINA Domaraspisandada{iqkuprvislaovakostantinnavelodarperiodkapaoododlu~ileobavilinanaredjewulijatalbiqnogodine}imidineiglavnauUoveznatiposrednojnajve}aUtomBeograduUobnavqana,rekonstruisana.bele`iUbrzosa1891.koji^ovek-je-

Do ogradaupe~atqivaveomastajalaSkup{tinedobaposleratnogokozdawaje

- Sve je na neko vreme palo u zaborav, da bi, posle duè pauze, 1907. godine raspisan zvani~an konkurs za izgradwu Doma Narodne skup{tine. Ne budi lew, tada{wi dvorski arhitekta Jovan Ilki} prikazao je Jovanovi}eve planove kao svo je, i to gotovo u svim detaqima. Precizni je, Ilki}eva tada{wa titula bila je „{ef Arhitektonskog odeqewa srpskog Mini starstva gra|evina“. Zato je na{ sagovornik izri~it da je po stoje}e stawe zgrade Narodne skup{tine rezultat prepravqenog projekta Konstan tina Jovanovi}a. - Pore|ewe izvornog dokumenta koji se ~uva u Muzeju grada Beograda i stawa na terenu, neporecivo govori tome u pri log - jasan je Ivanovi}. - Su{tina zgrade je wen rani period - period koji dokumentu je izvorni crte`. Kqu~ni zna~aj pripada razdobqu s kraja 19. veka, a ne 1936. godi ni kada je zdawe gra|evinski zavr{eno, s tim {to jedno drugo ne iskqu~uje, ve} samo izme{ta u valorizaciji. Re~ je o praksi da se ono {to je izvedeno na terenu, po pravi lu, uvek vi{e vrednuje od same ideje. Arhitekta konzervator Aleksandar Ivanovi} ima veoma ~vrst stav kada su ovakve pojave u pitawu. - @eqa mi je da bude sa~uvan rea lan doprinos Konstantina Jovanovi}a. Osvetqavawem verodostojnih slika u po gledu autorstva i stvarne istorije gradwe Doma Narodne skup{tine, zdawe raste u pogledu vrednovawa, a vra}a se zasluè ni dug arhitekti Jovanovi}u, wegovim po stavqawem na mesto koje mu zaista i pri pada. Na taj na~in bi se Beograd pribliìo evropskim i svetskim metropolama.

Projekat naru~en od Konstantina Jovanovi}a, wegov nacrt zavr{io u fioci Jovana Ilki}a, a ovaj ga predstavio kao svoj 1907. godine Kada bi zdawe Doma Narodne Sku p{tine moglo da progovori, verujemo da bi, za nepun vek svog postojawa, moglo da nam ispri~a kojekakve pri~e: od ubistava, prevrata i revolucija, do poseta najve}ih mo}nika koji su vladali planetom. Dràva je nekoliko puta mewala ime tokom prote klih stotinak godina, ali je Skup{tini bilo su|eno da svako od wih „istrpi“ i do stojanstveno ponese. Ni samo skup{tinsko zdawe nije ni klo tako {to su sve rabote oko wenog po dizawa bile kristalno ~iste. Pre bismo mogli da kaèmo da je i pro{lost Doma naroda nalik na istoriju Srbije. Pomalo je mutna, ~esto ne ba{ sasvim jasna, a ponaj maweSvakilogi~na.poznavalac beogradske istorije jasno }e vam re}i da je ideja, odnosno pro jekat po kojem je podignuta zgrada parla menta delo poznatog predratnog arhitekte Jovana Ilki}a. Verovatno }e biti u pravu, ali na jedan, tipi~no „beogradski na~in“. Po svemu sude}i, Ilki} jeste potpisao planove za ovo zdawe. Ostaje pitawe da li ga je zaista i osmislio, da li je plan Ilki}eva originalna ideja. Ipak, boqe je redom... Zdawe dana{weg Doma Narodne sku p{tine izgra|eno je na mestu koje je bilo daleka periferija Beograda u tursko vre me. Na tom mestu je pre vi{e od dva veka stajala Batal xamija, koju su ga|ali jo{ Kara|or|evi ustanici tokom oslobo|ewa u Prvom srpskom ustanku Davne 1836. godine je na parceli da na{we Narodne skup{tine Republike Srbije bila je podjednako impozantna i velelepna zgrada, ali je imala drugu svr hu. Naime za vreme vladavine Osmanskog carstva se na mestu skup{tine nalazila Batal-xamija, do 1789. godine poznata kao Ejnehan-begova xamija. SKUP[TINA GRA\ENA NA MESTU NEKADA[WE TURSKE XAMIJE U tom periodu u Beogradu to je bila najve}a i najpoznatija xamija u ~ijoj su ne posrednoj blizini bili sahrawivani po znati Turci. Kona~nu odluku o ru{ewu ove xamije doneo Milo{ Obrenovi}. U tom periodu od svega 11 xamija u Beogradu Batal-xamija bila je glavna turska bogomoqa. U brojnim sukobima je ru{ena i obnavqana, da bi tek 1766. go dine bila potpuno popravqena i rekonstruisana. U predstoje}im prevratima za Beograd, 1789. godine Ejenha-begova xamija je oz biqno o{te}ena i tada se prvi put beleì naziv batal-xamija, gde ba tal zna~i napu{teno. Ubrzo nakon odlaska Turaka Osman lija stara Batal-xamija je 1878. godine, po naredjewu namesnika Blaznavca, sravqe na sa zemqom, a ru{ewe su za 230 dukata obavili Cincari. 1891. godine onda{we srpske vlasti odlu~ile su da naru~e projekat od nekog od na{ih uglednih arhitekata i izbor je pao na Konstantina Jovanovi}a, stru~wa ka koji je u to vreme ìveo u Be~u. ôvek koji je temeqno prou~avao ovaj period je arhitekta konzervator Aleksan dar Ivanovi}, ~ije istraìvawe nas je i navelo na ovu pri~u, a on kaè kako se Kon stantin Jovanovi} ubrzo posle naruxbine ovako zna~ajnog zadatka vredno latio po sla i nedugo zatim iz Be~a u Beograd stiù prvi nacrti i detaqni planovi. - Po svemu sude}i, Jovanovi}evu po {iqku je dobio Jovan Ilki}, i izvesno je da je stavio u fioku - obja{wava Ivanovi}.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 18. avgustPUTOPIS

ENTERIJER UREDIO KRASNOV Enterijer Doma Narodne skup{tine delo je velikog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Ovaj stru~wak bio je deo ogro mnog iseqeni~kog talasa iz Rusije posle Oktobarske revolucije. Mnogobrojni Rusi su u Srbiji na{li svoj drugi dom, a Beograd su jedno vreme zvali i „ruskom prestoni com van domovine“. M. T.

OGRADA Do posleratnog doba oko zdawa Sku p{tine stajala je veoma upe~atqiva ogra da, ali je ona tada demontirana, pod komu nisti~kom floskulom da „izme|u naroda i vlasti ne treba da stoje nikakve barijere“. Posle je bilo poznato da su mnogi on da{wi rukovodioci u Sloveniji i Hrvat skoj delove ograde koristili da bi opasa li sopstvene vikendice. To ni danas nije tajna, pa je ~ak na „Vikipediji“ objavqe no da je Ivan Kraja~i} Stevo, jedan od tada{wih „perjanica borbe za prava radni~ke klase“, svoju ku}u opasao delovima ove skup{tinske ograde.

ILKI]EVA SMRT Ni Jovan Ilki} nije do`iveo kona~nu izgradwu Doma naroda, koja se odu`ila, ve} ga je u tome prestigao sudwi ~as. Posle we govog upokojewa, posao izgradwe skup{tine okon~ali su wegov sin, Pavle Ilki}, tako|e arhitekta, i on da{wi dvorski arhitekta Gojko Todi}.

ZLE SLUTWE Mnoga predawa vezana su za `ivot i smrt „kraqa ujediniteqa“ Aleksandra Ka ra|or|evi}a, a jedno od najpoznatijih bilo je ono kada su mu najavili da }e umreti onda kada bude okon~ana izgradwa Doma naroda.Unemilosrdnoj beogradskoj varo{i uskoro se rasplamsao tra~ kako je to su{tinski razlog {to je izgradwa Sku p{tine toliko spora. Istini za voqu, Dom naroda gra|en je gotovo tri decenije. Na kraju, kraq Aleksandar ubijen je u atentatu u Marsequ 1934. godine, a Dom Narodne skup{tine zvani~no je otvoren dve godine kasnije, 1936.

Izgradwa: Dom Narodne skup{tine zvani~no je otvoren 1936. godine

Skup{tina izgra|ena na prevari!?

Enterijer Doma Narodne skup{tine delo je velikog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova

Andreja Lovi} (24) je prvi srpski rezervni oficir iz dijaspore, patriota i aktivni ~lan srpske zajednice u Nema~koj!

VELIKI AKCIJE "KARTA SERBIKA": Za povratak iz dijaspore se prijavilo preko 8.000 qudi

Beograd

Gujonu orden za

Gotovo sve zemqe u okruèwu suo~avaju se sa padom broja sta novnika. Jedan od kqu~nih ra zloga je iseqavawe. Me|utim, mnogi od onih koji su davno napu stili zemqu nastoje da se vra te. U tome im pomaè organiza cija “Ta~ka povratka” i program “Karta Serbika”, koji im omogu}ava privremeni boravak i rad nu dozvolu na godinu dana. Kroz sli~an program u Poqskoj je za 15 godina pro{lo 200.000 qudi. Pre 30 godina Aleksandar Zurovac je sa porodicom dobio politi~ki azil i oti{ao iz Srbije. Iako je sre}u prona{ao na drugom kontinentu, ostala je èqa da se vrati u otaxbinu. “Proveo sam 28 od svojih 33 godine u Americi. Bilo je sjaj no iskustvo ali, {to kaè moja èna, moja otaxbina je celo vre me bila u srcu i deo moje du{e, tako da sam uvek èleo da se vratim”, kaè Aleksandar, prvi korisnik programa “Karta Ser bika”.On je jedan od 8.000 qudi iz di jaspore koji su se u prethodne dve godine javili organizaciji “Ta~ka povratka” i traìli pomo}. Analiziraju}i wihove pro bleme do{li su do re{ewa –kako da gra|anima srpskog po rekla procedura za privremeni boravak i radnu dozvolu bude lak{a.“[ta }e na{a ‘Karta Serbika’ biti u budu}nosti? To }e biti ne samo mogu}nost da dobijete pri vremeni boravak, ve} i program pogodnosti za na{e qude, kao {to su posete muzejima, drugim ustanovama kulture, da qudi koji mo`da godinama i deceni jama nisu bili u zemqi mogu da se vrate ovde i upoznaju kulturu i tradiciju”, isti~e direktor “Ta~ke povratka” Ivan Brkqac. Premijerka Ana Brnabi} na pomiwe da je u onima koji èle da se vrate u Srbiju veliki po tencijal.“Na{ciq je da Srbija bude svakim danom sve boqe mesto za ìvot. Kao {to sam rekla, veliki potencijal je i veliko bogatstvo u dijaspori, i u onima koji èle da se vrate, i u onima koji èle da do|u, a srpskog su porekla i ovde nikada nisu ìveli, ali i u oni ma koji samo èle da investiraju i otvaraju svoje kompanije u Repu blici Srbiji”, rekla je premijer ka Brnabi}.Kolikoje onih koji su se vra tili u Srbiju a koliko ih je napu stilo zemqu posledwih decenija – nije poznato. Najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statisti ku su iz Kaù2011.oiseqenima i povrat nicima vi{e }e mo}i da govore posle oktobarskog popisa gde su u upitnik dodata dva pitawa –kada su se odselili iz Srbije i kada su se vratili. R. N.

Andreja Lovi} je potpredsednik Centralnog saveta Srba u Hesenu, publicista, rezervni potporu~nik Vojske Srbije i ~ovek koji se aktiv no bavi pitawima na{e dijaspore u Nema~koj.“Zaista je interesantno da je na{a dijaspora koja je izuzetno brojna u Nema~koj, mo`da nedo voqno organizovana, pogotovo u politi~ko-dru{tvenom radu, jer neke druge dijaspore, poput turske, italijanske i druge, su homogene. Kod nas je to malo teè posti}i, ne samo {to se u nekoliko velikih centara okupqa na{a dijaspora u Nema~koj, ve~ zato {to svako vu~e na svoju stranu…to je veliki pro blem.Mi nemamo dovoqno predstav nika u nema~koj politici iako imamo dosta dijasporaca koji imaju i nema~ko dràvqanstvo… naàlost, nemamo dovoqno qudi u wihovoj lokalnoj, regionalnoj i saveznoj politici, a to vidimo i u Austriji.Dakle, Centralni savet Srba u Hesenu èli da objedini srpsku di jasporu i da politi~kim i dru{tve nim delovawem, wen status u Ne ma~koj poboq{a i okupi oko nekih ideja. Nije to samo za{tita kultu re, identiteta, }irilice, pravo slavqa…a tu su i neki svakodnev ni problemi koje treba re{avati, integracija u nema~ko dru{tvo, ali, naravno, uz o~uvawe na{eg identiteta”, kaè Andreja Lovi}. n Jedna od tema je da li posto ji nastava na srpskom jeziku za na{u decu? “Postoji, hvala Bogu, u ve}ini na{ih pokrajina u Nema~koj posto ji dopunska nastava koja je ve}inom finansirana od strane Mini strastva prosvete Republike Sr bije i mi smo veoma zahvalni na toj podr{ci iz Srbije, jer se to prote klih 5,6 godina afirmisalo, kao vaàn instrument za u~ewe srpskog jezika.Morate znati da mnoga deca tre}e i ~etvrte generacije, koja su ro|ena u Nema~koj, nemaju mno go dodira sa srpskim jezikom, sem mo`da sa bakom, dekom, roditeqi ma…ovo im zaista pomaè da nau~e i jezik i pismo i da nau~e ne{to o na{oj istoriji i kulturi. Na velikom smo dobitku kada ti omladinci znaju srpski jezik, ne samo {to ~uvaju srpski identitet, ve} im to pomaè kasnije u poslu. Dakle, uzmimo primer jednog leka ra – onaj ko zna srpski jezik moè da pomogne qudima iz dijaspore na mnogo boqi na~in nego ako samo govori nema~ki jezik, isto tako majstor, inèwer itd…zna~i, to je veliki benefit za tu decu, ako pored nema~kog na primer, govore i srpski jezik. To je soft skil, kako kaù”, kaè Lovi}. n Ti si postao rezervni ofi cir vojske Srbije. Koja ti je vrata to otvorilo, i u socijalnom i in dividualnom smislu? “Mnogo mi je zna~io taj kolek tivni duh, izgovarawe teksta za kletve koji je zaista sveti ~in… pro{ao sam tu avanturu, nije bilo jednostavno, bilo je dosta krvi i znoja, imam dosta prijateqa i pri jateqica iz vojske i to je zaista za ceo ìvot. Ali, taj na{ srpski duh, vedrina, pored svih ostalih pro blema, to je ne{to {to sam zaista doìveo u vojsci i Bogu sam zahva lan {to sam mogao da izdrìm tih 6 meseci i da postanem rezervni potporu~nik Vojske Srbije”, kaè Lovi}. n Kako na{a dijapsora di{e i {ta wima na li~nom nivou nedo staje? “Nedostaje im ta toplina, na{ duh, mentalitet…U Nema~koj su qudi dosta formalni, a u Srbiji imate vi{e qudskosti, bliskosti, to na{im qudima nedostaje, pa }ete primetiti u velikim centrima, ne samo u Nema~koj, [vajcarskoj, Austriji…vikendom su na{i klubo vi, na{e kafane puni, i omladina èzne da se druì sa ostalim di jasporcima…dolaze na{i peva~i, gledaju se na{i filmovi…Vidite i danas, koliko qudi u Beogradu ima iz dijaspore, koji su do{li da se malo provedu i to fali tamo da leko, u tu|ini…”, zakqu~uje Lovi}. S. G.

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. SRBI U SVETU

Direktoru Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Arnu Gujonu u Beogradu je uru~en Orden za{titnika srpske zemqe kao priznawe za kampawu za o~uvawe imovi ne Srba na prostoru Federacije BiH (FBiH). Orden je Gujonu u prostorijama Ministarstva spoqnih poslova Srbije uru~io predsednik Odbora za za{titu pra va Srba u FBiH \or|e Radanovi}, saop{teno je iz Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu. Gujon je na Facebook-u napisao da ga orden ovog naziva izuzetno obavezuje i da se nada da }e ga koliko-toliko opravdati.–Ovojepriznawe za celu Upravu, na{a predstavni{tva i crkve, jer smo posledwih godinu dana zajedno radili na upoznavawu na{ih qudi rasejanih po svetu na opasnost da ostanu bez dedovine na prostoru FBiH – naveo je Gujon. Uprava, na ~ijem je ~elu Gujon, prije godinu dana pokre nula je kampawu informisawa Srba rasijanih po svijetu i ukazala im na opasnost da ostanu bez svoje dedovine na prostoru sada{we FBiH zbog uskla|ivawa zemqi{ne kwige i katastra. U Upravi isti~u da je rezultat tog rada 9.473 predme ta, jer se toliko porodica odazvalo i obavilo neophodnu pravnu proceduru, zahvaquju}i kojoj }e vi{e od 57.000 hek tara zemqe ostati u wihovom vlasni{tvu. S. G.

STOPAMA PREDAKA:

rad na Srbao~uvawakampawiimovineuFBIH

USPEH

êtvrtak 10. decembar 2020. 21êtvrtak 18. avgustAUSTRALIJA [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pruàju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 QUEENSLAND,ALGESTER,STREET,DALMENY 4115 (07) 3711 4711 RENTON FAMILY TRUST Aged Care Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godineAkotraìtesamostalanìvotuzdodatnupomo}stara~kidom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

Avio-prevoznik tra`i od menaxera da nose prtqag, nema ko drugi

Skot Morison samog sebe imenovao za vi{e ministarskih funkcija

Dowi dom Parlamenta australijske dràve Novi Ju`ni Vels je usvojio pred log zakona o zabrani javnog isticawa kukastog krsta. Da bi postao zakon, predlog treba da usvoji i Dowi dom parlamenta. Australijska dràva Viktorija je u junu zabranila isticawe nacisti~ke svastike, a to nameravaju da u~ine i Kvinslend i Tasmanija. Dràvni tuìlac Novog Ju`nog Velsa Mark Spikmen je u parlamentu rekao da kukasti krst izaziva uznemirewe gra|a na. Tokom 2020. godine je policija primi la 31 prijavu zbog isticawa nacisti~ke zastave.[irewe mr`we je neprihvatqivo u na{oj zajednici, izjavio je Spikmen. Novim zakonom se predvi|a mogu}nost kori{}ewa svastike u nastavne i reli gijske svrhe, po{to je sveti simbol za bu disti~ke i hinduisti~ke vernike. Kr{ewe zakona }e za pojedince zna~i ti jednogodi{wi boravak u zatvoru ili kaznu od 7.700 ameri~kih dolara, a za firme 38.000 dolara.

Australijska avio-kompanija Kvantas zamolila je nekoliko direktora da rade na utovaru i istovaru prtqaga tri mese ca. Ova kompanija poku{ava da se izbori sa stalnim nedostatkom radne snage. Direktor operacija ovog avio-prevo znika zamolio je kompaniju da obezbedi najmawe 100 volontera koji }e raditi na aerodromima u Sidneju i Melburnu. Od volontera }e traìti da utovaruju i istovaruju torbe, kao i da koriste vo zila za preme{tawe prtqaga po aerodro mima.Kao i ve}i deo globalne avio-indu strije, Kvantas poku{ava da obnovi uslu ge od kako su se granice ponovo otvorile. „Pove}an je broj zaraènih sezonskim gripom i korona virusom, a kako je te{ko do}i do radnika u na{oj industriji, iza zovno je na}i nekog da radi." „Ne o~ekuje se da }ete se odlu~iti za ovu ulogu pored redovnih obaveza", naveo je Kolin Hjuz, glavni operativni direk tor Kvantasa, u mejlu direktorima. Od menaxera i rukovodilaca je za traèno da rade na poslovima rukovawa prtqagom tri ili pet dana u nedeqi, u smenama od ~etiri ili {est sati dnevno. U mejlu je operativni direktor naveo da oni koji se prijave za ovaj posao moraju da budu u stawu da pomeraju kofere teì ne do 32 „Bilikilograma.smojasni da na{e operativne performanse ne ispuwavaju o~ekivawa putnika ili standarde koje o~ekujemo od sebe - i zato smo se trudili da se po boq{amo."„Ve}smo organizovali ovakva ispo mo}, pa je tokom putovawa za vreme Uskr sa oko 200 zaposlenih u centrali pomo glo na aerodromima na{im rukovaocima prtqagom", rekao je portparol Kvantasa za BBC.Kvantas je jedna od avio-kompanija koje su te{ko pogo|ene pandemijom jer su zemqe zatvorile granice, {to je pri zemqiloIndustrijaavione.je otpustila hiqade zapo slenih tokom pandemije, od kojih su mnogi radili na zemqi. U novembru 2020, Kvantas je angaòvao vi{e od 2.000 qudi na poziciji osobqa na aerodromima, iako je kompanija najavi la hiqade otkaza poku{avaju}i da smawi finansijske gubitke. U julu 2022, avio-kompanija se izvini la putnicima posle àlbi na ka{wewa i gubqewaAustralijaprtqaga.jeimala stroga ograni~ewa tokom pandemije korona virusa, koje je po lako ukidala tek u novembru 2021. Kako su protivpandemijske mere {irom sveta popu{tene, Kvantas i druge velike avio-kompanije su se borile da obnove usluge u meri koje su vi|ene pre pandemije.Britanske avio-kompanije i aerodro mi tako|e su se suo~ili sa nedostatkom osobqa, {to je dovelo do ka{wewa i ot kazivawa u sezoni odmora. Nedostatak radnika na poslovima sa prtqagom tako|e doprinosi gomilawu ko fera na Aerodromi,terminalima.me|ukojima i londonski Hitrou, tokom leta su ograni~ili broj putnika kako bi mogli da rade nesmetano, {to je dovelo do toga da neke avio-kompa nije obustave prodaju karata za odre|ene rute.

Novi Ju`ni Vels zabrawuje javno isticawe kukastog krsta

Australijski premijer Ento ni Albaneze obe}ao je istragu, posle otkri}a da je wegov pret hodnik tajno sebe imenovao na nekoliko ministarskih resora tokom pandemije koronavirusa. Albaneze je optu`io svog prethodnika Skota Morisona za „ne~iste“ aktivnosti. Mo rison je sebe imenovao za mi nistra zdravqa, finansija i resursa, paralelno sa postoje} im ministrima, a da o tome nije obavestio svoje kolege, parla ment ili bira~e. „To su aktivnosti koje bismo ismevali da su se dogodile u nekoj nedemokratskoj zemqi. Morison je vodio fantomsku vladu“, rekao je Albaneze i do dao da je zatra`io pravni sa vet.Morison je u nekim slu~aje vima sebe imenovao za komini stra, a da nije obavestio ~lano ve vlade, ~ime je sebi prisvojio odre|enaSkandalovla{}ewa.jebaciosvetlo na netransparentnu prirodu do no{ewa odluka u australijskoj vladi i pokrenuo pitawa o po trebi za ja~im demokratskim za{titnim mehanizmima. Jo{ uvek nije jasno koliko je mesta Morison sebi pripisao, ali su lokalni mediji preneli da je preuzeo portfeq resursa i tako iskoristio ovla{}ewe da stavi ta~ku na veliki gasni projekat kod Sidneja.

Skandal: Biv{i premijer Australije optu`en da je tajno preuzeo vi{e ministarskih resora

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. SVET POZNATIH

Svetski poznati umetnik Xon Malko vi~ izveo je pre par dana muzi~ko-scensku monodramu “Paklena komedija – Ispovest serijskog ubice” na Zaje~arskom kultur nom letu, a osim neverovatne umetnosti posebno je popularan na na{em podnebqu zbog svojih balkanskih korena. Hrvati, Crnogorci i Bosanci godinama se otimaju oko wegovog porekla, a sam umetnik ot krio je kako se on ose}a po tom pitawu. - O moje poreklo mogu se otimati i Hrvati i Bosanci i Crnogorci, ali pre svega, ja se ose}am kao Amerikanac, jer sam ro|en u Americi - rekao je svetski priznat umetnik Xon Malkovi~, a onda dodao:-Posetio sam navodno selo ro|ewa mog dede, ali ne znam da li je to ta~no jer mi je dosta toga re~eno o mojim preci ma. Moj otac o svom ocu je uvek govorio da je bio najve}i la`qivac na svetu, pa je tako lagao i o na{em poreklu. Ipak, prisetio se da mu je majka posle prerane smrti oca rekla da su neke novi ne pogre{no napisale da je on iz Hrvat ske, pa mu je otkrila da mu wegov deda iz Crne Gore. - Kada sam do{ao u Bosnu, svi su mi rekli – }uti, ti si Bosanac - nastavio je glumac pa otkrio detaqe iz svog ranog ìvota:-Moji deda i baka nisu hteli da wi hova deca nau~e srpsko-hrvatski, uvek su negde ‘po }o{kovima’ razgovarali tim tajnim jezikom. Nikad nisam imao jaku po rodi~nu vezu, pre svega moj otac i deda nisu bili u dobrim odnosima, jer je moj deda terao oca da radi u rudniku, {to otac nije hteo. S. G. Dragan Bjelogrli}, i danas nakon 26 godina braka, oboàva svoju suprugu Maju, sa kojom ima dvoje dece, Alekseja, koji je i sam u{ao u gluma~ke vode i Miu, koja je politikolog i producent. Veza Dragana Bjelogrli}a i Maje je ne verovatna, a prava magija je u~inila da oni postanu qubavni par. Naime, Bjelo grli} je pre vi{e od dve decenije dobio ponudu da snimi jednu reklamu, a to je iskoristio kao povod da osvoji Maju, koju je tada ve} poznavao neko vreme. - Kad sam, nekoliko meseci nakon {to smo se upoznali, dobio ponudu da snimim reklamni spot za kuhiwski name{taj, u ko jem mi je trebala i partnerka, setio sam se Maje. Nisam bio siguran je li uop{te u Beogradu, ali imao sam sre}u da je ba{ tad do{la na jesewi ispitni rok pa sam je angaòvao da glumi sa mnom u reklami. Prvo smo samo glumili qubavni par, a ubrzo smo to stvarno postali - otkrio je Bjelogrli} . Maja je bila uspe{na u svetu mode, ra dila je u Be~u i Parizu, a onda i diplomi rala engleski jezik i kwièvnost. Bjelogrli} ~esto isti~e da mu je ona pomogla da stvori „sre}nu i divnu po rodicu, uprkos brojnim izazovima koje ~esto name}e ìvot jednog umetnika“. Kruì i pri~a da ju je, ubrzo nakon upo znavawa, odveo u svoju porodi~nu ku}u u Barandi i da je ve} tada znao da }e ìvot provesti s wom. R. N. O MOJE POREKLO MOGU SE OTIMATI I HRVATI I BOSANCI I CRNOGORCI: Balkan raspravqa ~iji je Malkovi~, on ovim re~ima pokazao svima! FILMSKA PRIÂ DRAGANA BJELOGRLI]A I WEGOVE MAJE! On ju je voleo, pa mu se ukazala savr{ena prilika: Uradio je ovo da je osvoji!

Te{ka ispovest oca glumca Neboj{e Glogovca, prote Milo vana.Glumca Neboj{u Glogovca za pamtili smo po nizu projekata koji se daqe prikazuju (film i mini-serija "Ju`ni vetar", "Moj jutarwi smeh", "Nemawi}i"), te se na taj na~in sti~e utisak kao da je i daqe tu sa nama. Wegov otac Milovan Glogo vac svojevremeno je govorio o ve~itom neprebolu koji je ostao posle smrti voqeniog sina. - Jeste muka. Jeste àlost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stiù re~i odasvud: Ne boj{a se nikad i nigde nije obru kao, to vam daje snagu da u mo litvi i veri koju je i on ìveo, nadvisite li~nu patwu. Molitva je najboqi lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom ìvim, istinitim. Da je u boqem svetu od onog koji je ostavio. Ute ha je i u tome {to se on ostvario u ovozemaqskom ìvotu, glasilo je kazivawe prote Milovana i neute{nog oca pokojnog glumca Neboj{e Glogovca. - Voleo sam wegove uloge, pra tio sam ga. Oslu{kivao pa`qi vo {ta o wemu govore kolege, stru~waci. I niko nije imao ru`nu re~ da kaè. Blagonaklo nost i raspoloèwe prema we govoj dobroti, ako mogu tako da kaèm, traju i danas, ispri~ao je prota.Porodica Glogovac bacila je sidro u banatsku ravnicu. Najpre u Opovo, nadomak Pan~eva, po tom, u Pan~evo. Oni sa qutim ka menom u bi}u svakog Hercegovca, koji o{tri i brusi um, ja~a duhnekako su se ubokorili u prostor gde nebo nema kraja. Ali, nikada nisu pokidali veze sa zavi~ajem. Sa tradicijom da se ne odaje{ ni u najve}oj àlosti, kao ni u naj ve}oj radosti. Da se u dobru ne uznese{, u zlu ne ponizi{. - To je sve ta~no, ja ipak mi slim da je Neboj{u vi{e obli kovala vera od qutog kamena - odgovara prota. - Vera koju smo otuda doneli u grumenu zavi~ajne zemqe. Bila su to te{ka vreme na za crkvu. Vreme u nevreme. U na{oj ku}i, u Pan~evu, okupqali su se umni qudi koji su ìvotom svedo~ili teìnu postojanosti u veri. Bile su to tribine, oslo ba|awe straha i o~uvawa svesti. Neboj{a je upamtio policijske straè na }o{kovima na{e ku}e. Dok govori prota Milovan Glogovac bi èleo da potisne emo cije. Ali, one udaraju kad god spomene ime sina.- Kojoj slici, kojem razgovoru, ~emu se sve ne vra}am? Svaka slika je tu. @iva. Ne znate {ta ~ovek od toga moè da izdvoji. Sve je vredno. Sve je deo ìvota. Sve je veza... Vi pitate: U kakav ~vor je mogu}e stegnuti srce da sinu, bez jauka, drìte opelo? Moj jedini odgovor je - molitva. Ona je najboqi lek. Najboqa te rapija. Ako je nema, onda je jauk. Onda je bezna|e. O~ajawe. A, je smo li isti qudi posle nesre}e? Kad se poremeti red, onaj koji je ustaqen, da sahrawujemo, {to kaù qudi, po redu, pa se su o~imo sa sudbinom da sahrawuje mo decu... To jeste muka, to jeste tuga... Nema ve}e nesre}e... Ali, molitva pomaè ~oveku da na pravi na~in podnese susret sa takvom nesre}om i sa smr}u. Vreme zaustavqeno u danu ra stanka, 9. februara 2018. - To je bilo nekoliko sati pred Neboj{inu smrt. Tog po podneva, tog ~etvrtka, on je bio podosta u lo{em stawu. Trebalo je da primi i drugu hemioterapi ju. Uz wega je bila wegova supru ga Milica. Ona je stalno bila sa wim. Sve vreme. I ja sam bio sa wima. Smestili smo ga u krevet i nismo, tada mnogo pri~ali. Se stre su mu prikqu~ile terapiju i ja sam oti{ao. Oko osam, uve~e, Milica nam se javila. Kaè nam: "Dobro je podneo terapiju, ~ak se i {alio sa mnom... U petak, oko dva po pono}i..." Bolest je bila ja~a. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela...Jedva je prota Milovan izgo vorio ove re~i. Ti{ina, duga i te{ka potpisala je ovu pri~u. Duga i te{ka ti{ina. Za~udio se prota Milovan Glogovac kada je doznao da na grob wegovog sina nije mogu}e da postavi krst, onakav kakav se po pravoslavnom obi~aju postavqa. U Aleji zaslu`nih gra|ana ovi obi~aji se ne po{tuju. - Neboj{a je u svakoj mojoj mo litvi, ali i u molitvi bratstva manastira Ostrog, De~ani i svu da gde su ga voleli i po{tovali. U molitvi se kaè: Primite ga u svetlost lica Boìjega. I on je tamo, u toj svetlosti - rekao je prota tada. M. T. Glogov~ev otac ostao bez re~i

SAHRAWEN BEZ KRSTA:

VALENTINA NOVKOVI]:

ABID JARI]: Mo`da

^etvrtak 10. decembar 2020. 23^etvrtak 18. avgust 2022. 23LITERARNA STRANA

umetnika“.diplomionapokojeupoku}uu`ivot

BORISAV STANKOVI] Uvela

Udvara~ nije imao nameru da odustane. „]e nam bidnu lepa deca sas plave o~i kako nebo, c’l vek sam si sawao takvu kako tebe…“ Uzalud se devojka pomerala sve daqe i daqe, on je nastavqao sa pri~om. „Ako me ne ostavite na miru, po~e}u da vi~em“, povisi ton devojka izgubiv{i strpqewe. Na svu sre}u vide da joj se pribliàva verenik. Crvena u licu od qutine taman zausti da mu se poàli, kad je „udvara~“ preduhitri. „Gospodine, moram ne{to da vi zamolim, da si me za{titite od ovuj Va{u devoj}u, ma’tretira me, nabacuje mi se, a ja sam ~ovek sretjno oèwet, sramota. U svoj vek nesam doìveo takoj ne{to…“ re~e brzo se udaqiv{i od wih. Verenik u {oku pogleda devojku koja od izne na|ewa ne uspe da izusti ni re~. Wih dvoje kre nu{e ka kolima, a po mimici i gestikulaciji rukama, videlo se da }e obja{wewe vereniku potrajati…

R. N. savr{ena „ Opet sam te snevao! Kako àlim {to san ode te i ti s wime! Kako bih voleo da to ne be{e samo san, san i ni{ta vi{e. Ali hvala i snu. Sla|e je snevati nego li zbiqu gledati i gu{iti se od navre lih ose}aja, uspomenâ i te{ka, hladna, samotna ìvota... Da, sla|i je san, san detiwstva i mladosti; san stare, pocrne le i ~a|u svu ispuwene ku}e sa velikom ba{tom ogra|ene tarabama i pune cve}a, starih {im{irova, ispucanih stabala od kru{aka i kajsija, S gustim, gustim xbuno vima i grmqem; san potoka {to pored ku}e te~e sa visokim topolama, mladim vr bama, brestovima i mekom, uvek vla`nom travom. Pa san toplih no}i kad vetar du{e i li{}e kre}e, kad mesec sija a iz obasjane daqine dopire zvon od klepe tu{a i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih ve~eri, razvalina od zidova, turskih konaka, xamija, opalih streja sa slepim mi{evima, ve{ticama, vampirima i „sajbijama“ ... san mladosti i sre}e! Hajde da snevamo: Bili smo kom{ije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene ima|ahu. Ba{te na{e behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na name{tane, ove}e, kame nove. Tvoja mala ku}ica, skoro zidana, prizemna i mestimice okre~ena, skri va{e se u dnu ba{te i od we se vi|a{e samo krov sa novim crepovima. Na{a ku}a be{e stara, {iroka, suva, glomazna i zaudara{e na ~a|. Sa ulice bila je ogra|e na visokim zidom. Kapija be{e velika, stara, sa pohr|alim alkama i ispod koje se moga{e ~ovek provu}i u svako doba. Ispred ku}e be{e stari bunar a oko wega naslagane velike plo~e od kojih je otica la ustajala, crna barica po kojoj patke ceo dan batrgahu. Vi{e bunara bila je vinova loza, a nasred dvori{ta stari dud - „{an dud“. S leve strane be{e odmah potok, a iza wega va{a ba{ta ogra|ena zavaqenim i isprekidanim plotem... Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseqeni ci. Prodali ste u selu va{ posed i do{li u varo{. Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala. Ne{to od neprodatih wiva u selu, a ne{to i od nadnice tvoje majke, vi dve ìvele ste lepo i tiho. A ti be{e uvek, od sviju kom{ijskih devoj~ica najboqe i najlep{e obu~ena. Tvoja majka i|a{e jednako u seqa~kom odelu, ali tebe ki}a{e i gizda{e kao najbogatiju. Kakva li be{e tada! U {alvaricama, kratkom, tesnom mintanu sa {irokim rukavima, opasana bo{~icom, u lakim papu~ica ma i povezane glave, i|a{e ti. A hod ti be{e brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolaà{e k nama? Prelazi{ preko poto ka a ru~ice si digla uvis. Plave, velike o~i oborila si dole i nogom bira{ na koji }e{ kamen stati. Tvoja uska nedra i jo{ tawi pas previjaju se ~as na levu, ~as na desnu stranu. Na tvoje blede, duguqaste obraze izbilo jedva primetno rumenilo, a bujne ti kovr~aste kosice pale po ~elu i oko u{iju. Prelazi{ ti, gleda{ gde }e{ da stupi{, prvo oproba{ kamen da li je on dosta stalan, pa onda zanihav se, i uzdignuv{i glavu, lako kao srna, sko~i{ na na{u stranu. - Ah! Evo me! - veli{ staju}i preda me{ta si me zvao, a? - Majka te zove! - I ti ne gledaju}i na mene, brzo, previjaju}i se i izbacuju}i iz {alvara tvoje male noìce u belim ~ara pama, otr~i{ materi koja te po{qe da joj ne{to kupi{ u ~ar{iji. I ti si uvek tr~ala, radovala si se kad bi te moja majka poslala za{ta i kao da si se time i ponosila. A imala si i za {ta. Jer mu~no be{e mojoj materi pristu piti. Kao da sad i wu gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom {ami jom i to tako da joj se samo nos i o~i vide, pretura po svojim sanducima i dolapima. Vadi iz wih stara, ve} plesniva odela, skupocena ali poùtela platna i svile ne tkanine koje po~ele ve} da se osipqu. Uvek je ~istila zlatno i srebrno posu|e i svaki ~as ga name{tala u gostinskoj sobi kako bi istaknutije stajalo. Ceo dan je provodila u gostinskoj, sniskoj, pocrneloj sobi, koja be{e lepo name{tena. U woj je bilo nagomilano sve bogastvo koje be{e preostalo: kao stari persijski }ilim, po rafovima veliki „sahani“, srebrni „zarfovi“ za {oqe, pozla}eni ~iraci za lojane sve}e, po minderlucima veliki jastuci, „~upavci“... Be{e bogatih starih ikona, srebrno kandilo; slike Bo`jeg Suda, Jerusalima, Pe}i, Ravanice, u zlat nim okvirima i to po~a|ale, plesnive, sa o{trim, prvobitnim crteìma... I sve to nagomilano, stisnuto u maloj svetlo sti, pome{ano s mirisom od suvih duwa, gro`|a i kru{aka {to vi{ahu na tavani cama, izdava{e o{tar a ~esto i zagu{qiv zadah.Uvek je ona bila u toj sobi i doterivala i ~istila name{taj. Samo ja i ona ìveli smo od moje mase. Otac mi be{e umro po {to upropasti gotovo sve imawe na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao vi{e radi sveta, da se ne kaè: kako ni{ta ne „pe~ali“ ve} jede gotovinu. Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom. Dakle od cele nekada{we bogate i znane porodice samo mi besmo ostali. ruà (odlomak)

Udvara~

Krenula je da se vidi sa verenikom. Stigla je dese tak minuta ranije. Razve drilo se, dan je bio pri jatan.„Neje si pala ki{a danas“, prenuo je iz raz mi{qawa glas nepoznatog mu{karca u ranim ~etrde setim. Iznena|ena, ni{ta nije„Reko’,odgovorila.nejepala ki{a da nas. Znajete li kol’ko je sati?“ Pogledala je na mobilni i od govorila.„Nekog si ~eka{, m?“ Mu{karac je imao neodoqivu potrebu da nastavi razgovor. Devojka nije odgovarala. „Zo{to ne}e{ s men’ da si razgovara{? Mnogo mi se dopada{. Uvek sam si sawao o takvu devoj}u sas plave o~i kako more…“ „Molim Vas, ostavite me na miru, ja Vas ne po znajem…“, re~e devojka. „Neje si to problem, }e me upozna{, eve, zovem se Radisav, iz Vrawe sam, ovde si rabotim, razve den sam i takoj. ‘Ajde sve }e ti ispri~am, sam’ da popijemoDevojkakaficu…“sepomerila nekoliko koraka daqe od mesta na kojem je stajala pre toga. „Au, mori nemoj da si bega{, ja sam si xent’amen, sve na Utomnivo.“jedevojku pozvao verenik rekav{i da je gu`va u prevozu i da }e malo da zakasni. „Za koliko sti`e{?“, upitala je ona. „U redu, ~ekam te.“ „A, toj li si ti je mom~e? I ja mogu da ti bidnem mom~e, }e te vodim da si mi vidi{ majku, }e te za voli, mlogo si ubav dom imam, sas dve terase! Ajde, }e popijemo kafence i sve }e ti reknem…“

Od malih nogu bio je simpati~an. Uvijek poslu{an, umiqat i za ra zliku od druge djece oprezan u svojim izjavama. Ako bi ga majka molila da ostane u krevetu i ne ide u {kolu jer je bolestan, on bi, ipak, odlazio govore}i: Mo`da }u mo}i, majko. [teta je propustiti dan. Svakog jutra je strini Mini u obli`woj prodavnici kupovao mli jeko i pecivo. Starica bi ga na rastanku upozoravala da ne zaboravi i sutra do}i, a on je uz smije{ak obe}avao: Ne}u zaboraviti, strina. Mo`da }u do}i. I uvijek je dolazio. Tako je iz djetiwstva ponio na dimakKadMo`da.sevratio s fakulteta kao nesvr{eni student, radoznalima je odgovarao da }e se i to jednoga dana, mo`da, desiti kao {to bi se, mo`da, i oènio ako bi imao kakav krovi} nad glavom jer se poro di~na ku}a ve} po~ela uru{avati. Po{to je bio drag kom{ijama i u svojoj zreloj dobi, kupi{e mu gra|u i crijep za krov, ali mu nisu mogli kupiti diplomu i ènu jer je to bilo nemogu}e u vremenu u kome se doga|a ova pri~a. Umro je, mo`da, kad se najmawe o~ekivalo. êkali su sa ukopom tri-~etiri dana vjeruju}i da }e Mo`da oìvjeti. Kad se to nije dogo dilo, sahrani{e ga veoma plitko. Jer, nikad se ne zna.

1872. - Umro je srpski pisac Petar Prera dovi}, uz Vraza i Ma`urani}a najve}i pesnik ilirskog pokreta u Hrvatskoj (zbirke pesama "Prvijenci", "Nove pjesme"). 1896. - Francuska je okupirala Madagaskar i proglasila ga kolonijom. Madagaskar je ne zavisnost stekao 1960. 1897. - Ro|en je crnogor ski slikar Milo Miluno vi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od osniva~a i prvih preda va~a na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata osnovao je Umetni~ku {kolu u Cetiwu.

Ona je bila u srpskom susedstvu, ali je wen tada{wi vladar ve} {irom Evrope imao reputaciju preke li~nosti, a o wegovom tada{wem pravoslavnom arhiepiskopu Homatijanu Sava nije znao ni{ta osim ~iwenice da je bio protiv ranijeg poku{aja wegovog brata Stefana Nemawe II da se oèni k}erkom pre|a{weg i ve} preminulog epirskog despota Mihaila I An|ela, po{to je Ho matijan prona{ao da me|u wima postoji srodni~ka veza petog stepena. A po{to su u isto vreme jaki unu tra{wi neredi opet tako paralizovali Ugarsku da ona tad nije bila u stawu da vojno ugroàva Srbiju, Sava je znao da se u Evropi naveliko misli da je epirski despot najmo}niji vladar na Balkanu. Sava je prvo zakqu~io da je za we govu misiju povoqno to {to ve} dugo iz me|u ove dve preostale gr~ke dràve, Epira i Nikeje, postoji o{tro rivalstvo oko toga ko }e biti predvodnik novog romejskog ujediwewa, jer je ve} bilo o~igledno da je Latinsko carstvo u Konstantinopoqu sve slabije i slabije. Oko wegovog ru{ewa mu se ~inilo da je u prednosti Nikeja, jer se wen vladar Teodor Laskaris jo{ 1206. godine pro glasio romejskim carem, a wegov vrhov ni klerik, Manojlo Saranten, vaseqen skimSavapatrijarhom.sese}ao i da je na svom prvom putovawu u Konstantinopoq 1192. go dine, ve} imao priliku da se na dvoru romejskog cara Aleksija III An|ela upo zna sa u to vreme carskim dvorjaninom Teodorom Laskarisom, koji ga je veoma srda~no prihvatio. I na kraju, Sava je isto tako znao da je taj Laskaris jo{ od propasti romejskog carstva 1204. godine pa nadaqe uvek dosledno bio nepomi rqivi neprijateq latinskih osvaja~a, nasuprot despotu Teodoru An|elu za koga se znalo da je na po~etku svoje vla davine Epirom bio na izvestan na~in povezan sa latinskim kraqem Bonifa cijem Monferatskim u Solunu. U ovim okolnostima Sava je odlu~io da se za potvrdu nezavisnosti srpske pravoslavne crkve okrene Nikeji, te je sve to napisao bratu Stefanu Nemawi II, i u toj poruci ga zamolio da {to pre tamo po{aqe svoju zvani~nu najavu Sa vinog dolaska, uz molbu da mu nikejski car i patrijarh iza|u u susret. I kad je Savin brat to u~inio, arhi mandrit Sava se najzad po~etkom 1219. godine pojavio u Nikeji u dru{tvu ne kolicine svojih atoskih odabranika za wegov nastavak duhovnog rada u Srbiji. Nastupio je pred svojim doma}inima sa mouvereno, jer je dugim razmi{qawem pravilno pretpostavio da pod okol nostima koje su dominirale u Evropi, nikejski car i patrijarh bar teoretski ne}e mo}i da poreknu da Srbija, koja je kona~no od Rima priznata kao kraqevi na, ima sva prava i na samostalnu crkvu. I nikejski car i wegov patrijarh su ga zbog toga srda~no do~ekali i u svim potowim razgovorima sa wim mu nisu pravili problema oko wegovih zahteva od wih. âk su mu posle nekog vremena i predloìli da vaseqenski patrijarh Saranten wega hirotoni{e za prvog srp skog arhiepiskopa. Taj sve~ani ~in je pa trijarh Saranten obavio krajem avgusta 1219.Savingodine.potowi zahtev da se tome doda i potvrda autokefalnosti srpske crkve, koju je on pred doma}inima pravdao time da u tim te{kim vremenima wegovi na slednici ne bi onda uvek bili prisiqe ni da iz Srbije odlaze za posve}ewe u Nikeju ili, ako Bog da, u Konstantino poq, nego bi mnogo lak{e mogli da budu lokalno ustoli~eni od strane Sinoda srpske arhiepiskopije, je i kod cara La skarisa i kod patrijarha Sarantena tre nutno prouzrokovao izvesnu uzdrànost, jer im se ~inilo da je to ipak previ{e. To je bila trenutna reakcija starog romejskog tipa koju je vispreni nikejski car Teodor Laskaris odmah potom pre vazi{ao jer mu je tada palo na pamet i da Savin dolazak wima za potvrdu potpune duhovne nezavisnosti srpske crkve nije samo zna~ajan dokaz politi~ke nadmo}i Nikeje nad Epirskom despotovinom, nego i lukav gest otpora ovog hrabrog srpskog pravoslavnog arhimandrita prema ogromnim rimskim aspiracijama za dominaciju nad celim pravoslavqem. Shvativ{i to, nikejski car je tad od lu~io da je i autokefalna srpska pra voslavna crkva ipak boqe nego pokato li~ena Srbija, i zato je naredio svom patrijarhu Sarantenu da prihvati i taj Savin zahtev i da mu izda i tu potvrdu. Sava je bio prezadovoqan tom odlukom. lll U slede}em broju: Brakovima su se re{avali politi~ki problemi

1830. - Ro|en je Franc Jo zef I austrijski car od 1848, a od 1867. car Austro-Ugarske monarhije do smrti u septembru 1916. Godine 1878. okupi rao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovi nu. Atentat na wegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskori stio je kao povod da objavi rat Srbiji, {to je bio i povod po~etku Prvog svetskog rata. 1831. - Ro|en je srpski kompozitor, pijani sta i horovo|a Kornelije Stankovi}, poznat po zapisima i harmonizacijama srpskog crkve nog pojawa, koje je dotada bilo sa~uvano samo usmenom tradicijom. Izdao je {est svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmoni zovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

1990. - Jugoslavija je tre}i put postala svetski prvak u ko{arci na 11. svetskom {ampionatu u Argentini. Prvi put je osvojila titulu 1970. u Qubqani, a drugi put 1978. u Manili.

2000. - Indijansko pleme za koje se verova lo da je nestalo pre 80 godina, locirano je u xunglama amazonske dr`ave Akre u Brazilu.

Sveti Sava blagosiqa Srp~ad, (Uro{ Predi}, 1921.)

1914. - Nema~ka je objavila rat Rusiji pre sednik SAD Vudro Vilson je proklamovao neu tralnost SAD u Prvom svetskom ratu.

PRVI USTAV SRPSKE DR@AVE Savino Zakonopravilo (ili Nomokanon) kao kolekcija mnoìne i crkvenih i gra|anskih propisa je po wegovom povratku u Srbiju postalo ne samo osnovni za konik srpske pravoslavne crkve, nego u velikoj meri i prvi ustav novopriznate srpske dràve. Delovi toga spisa koji su se odnosili na crkveno pravo su ukqu~i vali Sinopsis Stefana Efeskog, Nomokanon Jovana Skolastika, Pravila svetih apostola i svetih otaca, Odluke Vaseqenskih sabora i drugu i tre}u kwigu Mojsi jevih zakona, a deo koji se odnosio na gra|ansko pravo je bio sastavqen od Izvoda iz Justinijanovih Novela, pravnog zbornika Jovana Skolastika, {to je u to vreme bio zbornik romejskog gra|anskog, krivi~nog i procesnog prava. uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dràve uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dràve uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti Sveti Sava kao svetovni diplomata (11)Nikola OSNIVAWEMorav~evi}SAMOSTALNE

1948. - U Beogradu je potpisana Dunavska konvencija, kojom je dogovoreno da u upravqawu Dunavom i wegovom plovidbom u~estvuju samo priobalne zemqe. Osnovana je i Dunavska ko misija sa sedi{tem u Budimpe{ti.

2005. - Umro je najbogatiji ~ovek ^ilea i ru darski magnat Androniko Luk{i}. 2018. - Sportisti Ju`ne i Severne Koreje zajedno iza{li na defile tokom ceremonije otvarawa Azijskih igara u Xakarti.

Pi{e:

1954. - Xejms Vilkins je postao prvi crnac u ameri~koj istoriji koji je u~estvovao u za sedawu vlade SAD. Sednici je prisustvovao kao pomo}nik ministra rada, jer su ministar i wegov zamenik bili odsutni.

U svojim razmi{qawima na Svetoj Gori o duhovnoj nezavisnosti srpske cr kve, za vreme bezbrojnih bdenija u svojoj karejskoj isposnici, Sava je po~eo od re zimea svega {to mu je ve} bilo poznato o Epirskoj despotovini.

24 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. FEQTON DOGODILO SE NA DANA[WI DAN avgust

1933. - Ro|en je ameri~ki filmski re`i ser poqskog porekla Roman Polanski, dobit nik Oskara za film "Kineska ~etvrt". Pro slavio se filmom "No` u vodi" posle ~ega je oti{ao iz Poqske u SAD i postao jedan od najpoznatijih re`isera ("Rozmarina beba", "Makbet", "Tesa").

18.

CRKVE: Opstanak Srba je garantovala autokefalnost srpske crkve

1805. - Srbi su na brdu Ivankovac kod ]uprije, u jed noj od najve}ih bitaka tokom Prvog srpskog ustanka, prvi put potukli tursku vojsku.

Prema zvani~nim dokumentima iz 1945. kraq Petar II je abdicirao po~etkom pome nute godine, a onda je progla{ena Republi ka Jugoslavija 29. novembra 1945. godine. Me|utim, po ~estitki povodom ro|ewa sina britanskog kraqa Xorxa VI kraqu Pe tru II, u kojoj stoji: “Gospodine, moj brate i dragi ro|a~e, Va{e veli~anstvo” ne bi se moglo naslutiti da je kraq abdicirao.

Padne

Vergovi}aRadomiraslikararadsKrunePortetNiki}decom,u`i~kog

DOLAZAK U AMERIKU GA DOVEO DO QUBAVNICE MICI LOU Kraq Petar II Kara|or|evi} prvi put je do{ao u SAD 1954. godine. Tada se upoznao sa Mici Lou, Srpkiwom ro|enom kao Mi lica An|elkovi} u Vrwa~koj Bawi 1926, a udatom za Amerikanca kineskog pore kla, lekara Frenka Loua. Ona je, navodno, bila i veliki patriota. Kraq Petar II nije odoleo wenim ~arima. Kraq je, borave}i u Americi, odsedao u ku}i bra~nog para Lou. Kad se rastao s kraqicom Aleksandrom i kad su mu Ravnogorci u emigraciji sredi nom {ezdesetih godina pro{log veka obe}ali da }e dobiti dvorac u Wujorku na kome }e pisati “Petar II, kraq Jugoslavi je“, kraq Petar II se preselio u SAD. Kraq je imao firmu koja je propala zbog wegovih kockarskih dugova. [tampa je tvrdila da je ìveo od nasledstva svoje majke kraqi ce Marije i od pomo}i emigranata. Pri~e kaù da je kraq upropastio zdravqe stal nim opijawem. Dobio je cirozu jetre. Godine 1967. su mu te{ko oboleli bubrezi i jetra. U bolnicu “Sen Kler” u Wujorku, koja je bila u vlasni{tvu Fren ka Loua, Micinog muà, kraq Petar II je do{ao u februaru 1970. da bi mu presadi li jetru. Primqen je pod pseudonimom Pe tar Petrovi}. O kraqu su se starali Mici i wen suprug, pa je prebrodio krizu. Sre dinom 1970. zdravqe kraqa Petra II se po gor{alo. Tada je napisao testament u kome “dobro~initeqa Mici Lou” ovla{}uje “da proda, da u najam i stavi pod hipoteku ceo ili u delovima” wegov posed. Istovreme no, u testamentu traì da bude sahrawen u SAD, u pravoslavnom srpskom manastiru Svetog Save u Libertvilu. Ina~e, kraq je politi~ki bio aktivan do smrti, blisko je sara|ivao sa srpskom emigracijom. Bio je na ~elu reda Svetog Jovana Jerusalimskog. SMRT U TU\INI I SPOR PORODICE SA QUBAVNICOM Kraq Petar II je umro 3. novembra 1970. godine u Denveru. Na onaj svet isprati li su ga Mici Lou i Petar Salata, koji je platio kraqevu sahranu. Mici je tvrdila da su mrtvog kraqa pokrali, ne ostav{i ni{ta i da su uzeli i ordewe. Porodica (supruga kraqica Aleksan dra, sin princ Aleksandar i brat princ Tomislav) je zahtevala je da kraq bude sahrawen pored majke, kraqice Marije, na kraqevskom grobqu u Londonu. Tome se usprotivila Mici Lou, pozivaju}i se na te stament. Kao {to to obi~no biva, do{lo je do sudskog spora, a sve je pratila svetska ùtaDok{tampa.jespor trajao, dobrih dve nedeqe, le{ kraqa Petra II je po~ivao u friìde ru mrtva~nice. Spor je dobila Mici Lou, pa je kraq Petar II sahrawen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu. Na ispra}aju jugoslovenskog kraqa bilo je oko 30.000 qudi i jo{ 400 ameri~kih pilota koje su kraqevi ~etnici spasili. Na ovom mestu godinama se okupqala srpska emigracija. Istorija beleì da je kraq Petar II bio jedini monarhisti~ki vladar sahrawen na teritoriji Sjediwe nih ameri~kih dràva. REHABILITOVANI KRAQ U SVOJOJ ZEMQI Posmrtni ostaci kraqa Petra II su ek shumirani 17. januara 2013. godine, da bi bili preneti u crkvu Svetog \or|a na Oplencu. Po dolasku u Srbiju, kraq Pe tar II je po~ivao u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, u sklopu Dvora na De diwu. Dràvna sahrana sa ~etiri ~lana porodice Kara|or|evi} obavqena je 26. maja 2013. na Oplencu. Na wegovoj sahra ni 1970. kao i 2013. opelo je sluìo isti sve{tenik Marko Todorovi}. Tu je sahrawena i wegova supruga kraqica Aleksandra, ~iji su posmrtni ostaci preneti iz Gr~ke. Kraq Petar II je rehabilitovan re{ewem Vi{eg suda u Beogradu od 10. jula 2015. Po kraqu se zove osnovna {kola u Uìcu.Porodica Kara|or|evi} i Krunski sa vet ne prihvataju ni testament, ni prince zu Evu Mariju. I pored dva sudska spora na kojima je potvr|eno da je kraqev potpis na testamentu autenti~an, ~lanovi porodice tvrde da je testament falsifikovan. Zato su posmrtni ostaci kraqa Petra II preneti na Oplenac. To je, prema mi{qewu nekih pravnika i istori~ara, bilo kr{ewe we gove posledwe voqe. IMA LI ZLATA? [to se ti~e pri~e o tonama “narodnog zlata“, koje je kraqevska porodica ponela sa sobom beè}i iz zemqe, ona je obra|en u kwizi “Novac u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata“, autora Miodraga Ugri~i}a. Od 204 sanduka zlata filijale Narod ne banke u Uìcu, Italijani su u aprilu i maju 1941. zaplenili 179 sanduka sa 8.393 kilograma ~istog zlata. Od preostalih 25 sanduka, Nemci su u manastiru Ostrog uze li ~etiri, jedan ~etnici, osam je ponela vlada, a {est generalitet, jedan je ukra den i pet je otela Ozna posle rata. Zlato, spakovano u osam sanduka, koje je jugoslovenska vlada ponela sa sobom iz Nik{i}a, kada je 15. aprila vojnim avio nom napu{tala zemqu, neposredno po do lasku u Kairo, poslato je Ju`noafri~koj rezervnoj banci, Durban, za Englesku ban ku, koja ih je obra~unala i stavila na ras polagawe jugoslovenskoj vladi 27. oktobra 1941. [est sanduka zlata generaliteta, koje su sa nik{i}kog aerodroma, 16. aprila 1941, poneli neki vi{i oficiri, nije pre dato ni jugoslovenskoj vladi, ni engleskoj banci, oficiri su ga zadràli za sebe. Prvih godina posle gubitka krune, kraq je ìveo od 40.000 funti, koje je dobio od svoje vlade, i 30.000 funti svoje u{te|e vine. Kada je para ponestalo, po~etkom pedesetih godina pro{log veka, kraq je po~eo da prodaje porodi~ne dragocenosti, koje je uspeo da iznese iz zemqe. S. G.

O ratnicima i zna~ajnim bojevima Velikog rata ispi sane su hiqade stranica, ali o ènama koje su pod oku pacijom podnele velike `rtve nema puno zapisa. Wihove te{ke sudbine istoriografija je zanemarila, a ve}ina tih èna – isprativ{i u rat sinove, muève, bra}u, o~eve –ostala je u doma}instvima da {titi i ~uva decu i najsta rije, oplakuje i sahrawuje stradale, da se nosi sa bedom koja je u okupaciji lomila napa}eni narod. @ena Srpkiwa u tim ratnim godinama bila je temeq svakog doma}instva. Na jednu od wih, Zlatiborku Krunu Niki} Smiqani} o ~ijim ~iwewima gotovo da nije bilo pisanih tragova, se}awe oìvqava upravo objavqena kwiga Sneàne \eni} „Dobrostivi i ~asni putevi gospodwi”. Kruna se rodila u zlatiborskom selu [ipoviku 1876, a udala za kafexiju i marvenog trgovca Jovana Smiqani}a. Pripalo joj je da vodi wihovu kafanu u âjetini, ~iji su naj~e{}i gosti bili kirixije. Kruna i Jovan nisu imali dece, ali su se prema deci bli`wih odnosili kao prema svojoj. Prota Mi lan Smiqani}, koji je kod wih 1898. kao sedmogodi{wak bio sa sestrom, pi{e da ih je Kruna „volela i gledala kao svoju ro|enu decu”. @ivot te ène nije bio lak, a Krunine ispovesti osta le su u se}awu wene unuke Radmile @ivkovi}, koja je pri sustvovala promociji kwige u ~ajetinskoj biblioteci. „Otkad nas zadesi rat s Turcima, dete moje, ìvot mi se preokrenu, po|e sve naopako. Jovo s vojskom ode na Je drene, posle ~ekam da se vrati iz rata s Bugarima. Taman kad pomislih da se sve smiri, udari [vaba. E tada vide smo {ta su Isusove muke, {ta sve ~ovek moè preko glave preturiti. Kad ono vojska s kraqem krenu preko Albanije, ode i moj Jovo. Ostah ti, dete moje, sama da ~uvam ku}u i brinem o kafani. Kad u âjetinu stigo{e [vabe jedan deo ih se smesti u na{u kafanu. Sve mislimo brzo }e oni put pod noge, ali nada nam bi zaludna”, kazivala je Kruna po sle rata unuci Radmili. Krenu teror okupatora, a 1916. svoj danak uzima i epi demija pegavog tifusa. Kruni javi{e crnu vest da su joj u Uìcu umrli dever Spiro, jetrva Mira i dvoje dece, dok je petoro wihove neja~i ostalo da leì u posteqi. Zovu je da do|e, mrtve da sahrani i vidi {ta }e s bolesnima. „Pamet mi stala {ta }u, crna kukavica. Pribrah se i velim sebi: idi Kruno bar nekoga spasi, sevap ti je. Spremim posteqi ne i powave, od brata uzmem kola i volove. Pomogao mi je za propusnicu onaj {vapski doktor, Bog mu sre}e dao (po qski Jevrejin u okupacionim snagama dr Iro Gutman koji nije zaboravqao etiku svog poziva). Ulazim u jednu sobu, a ona boè me oprosti kao neka kapela, zakukah iz sveg gla sa. Bez znaka ìvota leè moj dever, jetrva i dvoje dece, u mukama du{e ispustili. Druga soba kao bolnica, petoro dece leì u bunilu. Prilazim mezimici Milici: godina joj je a u woj nema ni dva kila, samo kostur koòm obavijen. I ostali su sli~ni. Sahranim mrtve, a obolelu decu neka ko iz Uìca, putuju}i ~itav dan, dovezem u âjetinu.”

Zlatiborska sirotiwa umirala je tada od gladi. U ne rodnim godinama ovde se jela àlosna smesa od hrasto ve kore, ko~awke i leskove rese. Soli niotkud, a zeqe i kopriva bile su poslastice. I pod ovakvim okolnostima Kruna je uspela da prehrani decu. Ostali su joj do kraja ìvota zahvalni. Iz rata joj se po oslobo|ewu vratio wen Jovo. Kad je ~uo kako je siro~ad wegovog brata spasila, re~e: „Hvala ti Kruno. Da si crkvu u âjetini podigla ne bi Bogu vi{e umilila.” Potom su usvojili najmla|u Milicu. Jovo je kasnije umro, a Kruna (uprkos nesre}i 1925. kad joj izgore ku}a s kafanom i propade u{te|evina, ali ona od prodaje zlatiborskih livada napravi novu ku}u s du}anom), do~ekala da uda Milicu, za ~estitog i {kolovanog ~oveka. Slede}e godine sre}u joj donese unuka Radmila. „@ivot ti je, dete moje, kao vreme. Padne ki{a, pa sine sunce, stalno se smewuju sre}a i tuga”, mudro je kazivala Kruna, koja se svojim Smiqani}ima posebno ponosila. Ne retko je isticala da je ta ~uvena familija u Veliki rat poslala 76 sabqi. „Dobro Kruno”, pitao bi neko, „a koliko ih se iz rata vratilo”. Ona bi, poput Spartanki, odgovori la: „Nije va`no koliko ih se vratilo, broji se samo koliko je oti{lo da brani narod i otaxbinu.” M. T. IZ VELIKOG ti je kao vreme. ki{a, pa sine sunce, stalno se smewuju sre}a i tuga

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 18. avgustRIZNICA

PRI^E

Bliski: Mici Lou sa kraqem Petrom Drugim Kara|or|evi}em

FILMSKI @IVOT POSLEDWEG KRAQA JUGOSLAVIJE:

O`enio pogre{nu, ludo voleo tu|u `enu, s porocima oti{ao u smrt! (3)

Krenula je borba ène da neja~ sa~uva, negovala ih kao da su joj ro|ena. Lekove za wih davao i pose}ivao ih dr Gutman, a ona bdela uz decu dan i no}. „Jednog dana ozari me sre}a kad mi re~e da }e preì veti. Moja de~ica malo ìvnu{e. Ali okupacija donese druge nevoqe. Zavlada nema{tina. Imala sam u{te|enog zlata, ali {ta vredi kad se nema nigde ni{ta kupiti. Po magao me brat Dra{ko da ishranim moju neja~. Bile su to duge i te{ke godine ropstva, ne povratile se.”

RATA @ivot

POSAO: Va{e raspolo`ewe zavisi od finan sija. Potrebno je da obratite pa`wu na dokumenta, naro~ito ukoliko su vam potrebna za obavqawe svakodnevnog posla. QUBAV: Razmi{qate o osobi koja je, po va{im kriterijumima, previ{e ekscen tri~na. Ukoliko ste u vezi, ovo su dani kada bi sve {to ste strpqivo stvarali, zbog malog nesporazu ma, moglo da se zakomplikuje.

POSAO: Vidite re{ewe za svaku situaciju jer vam je sve jasno. Imate sve preduslove da poenti rate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radi li. ^uvajte dokumenta. QUBAV: Bez obzira na to da li se radi o odnosu s voqenom osobom ili ste sami pa se ogla{ava neko s kim ste nekada bili u vezi, sagledajte kakva je poruka takvog iskustva jer }e se verovatno ponoviti. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

PRADEDA MU JE BIO SIN JANIÂRA Hasip Bolguen, Ajkutov prade da, zapravo je bio sin jani~ara koji je tokom detiwstva odveden kao danak u krvi. Ime koje su ro diteqi dali Dervi{u Pa{i, we govom ~ukundedi, nije poznato, ali se predpostavqa da se pre zivaoîtavaBrankovi}.ovapri~a prenosi se u porodici s kolena na koleno, pa su tako i Ajkutov deda i otac imali veliku èqu da za ìvota saznaju i poveù svoje korene, pa i posete Srbiju. Tek sa razvojem tehnologije, Ajkut je uspeo da za grebe po povr{ini i do|e do ne kih ozbiqnijih otkri}a. U Novom Pazaru je zatim usle dilo razo~arewe. Istori~ari su utvrdili da wegov ~ukundeda usitinu jeste bitna li~nost, ali da zapravo nema nikakve veze sa Novim Pazarom i da pomo} treba da potraì u Vi{egradu.

ZDRAVQE: Sinusi.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sti`e ponuda da se aktivno ukqu~ite u va`ne projekte. Od vas se o~ekuje da budete krea tivni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. QUBAV: Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Ako biste se opredelili za otvoren razgovor, shvati li biste da je problem posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

POSAO: Ovaj period je u simbolici intenziv nih poslovnih de{avawa koja vi uspe{no obavqa te, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Mogu vam do}i interesantne poslovne ponude. Sve vam zvu~i realno i povoqno, ali, rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. Pre nego {to odlu~ite, ura~unajte svaki rizik koji ona nosi.

ZDRAVQE: Glavoboqe.

Tur~in godinama poku{ava da dokaè da je Srbin i tvrdi da vodi poreklo od despota \ura|a Brankovi}a: "Pre bih da dobijem srpsko dràvqanstvo, nego ameri~ku zelenu kartu" Ajkut Bolguen u Beogradu Starac Muja stoluje u beogradskom „Vrtu dobre nade” ta~no 85 godina. Toliko je pro{lo od kako je ovaj, po poreklu Amerikanac, a po mestu ro|ewa Nemac, stigao u na{e ìvotiwsko carstvo. Preì veo je Drugi svetski rat, raspad Jugoslavije, hipe rinflaciju, ratne devedesete, NATO bombardo vawe, i kada bi kojim ~udom uspeo da progovori ko zna kakve bi nam sve zanimqivosti iz istorije mogao ispri~ati. Kako i ne bi, jer svetski je, a na{. Ovaj starac najstariji je ìvi ameri~ki aligator na svetu, za koga je me|unarodna statistika po tvrdila apsolutni svetski rekord u dugove~nosti aligatora u kontrolisanim uslovima. Ako je verovati tada{wim napisima iz {tampe, Muja je u vreme dolaska u Beograd imao dve godine. Ali, na tada objavqenim fotografijama on deluje starije, tako da se pretpostavqa da je u Beograd stigao kao desetogodi{wak. – Znamo da je stigao iz nekog zoolo{kog vrta iz Nema~ke, ali naàlost za vreme Drugog svetskog rata u savezni~kom i nacisti~kom bombardovawu je stradao veliki deo arhive, dok su i nema~ki zoo-vrtovi pretrpeli svoje gubitke pa pisanih po dataka o wegovim godinama nema. Ali ~iwenica je da je Muja najstariji ìvi primerak Misisipi ali gatora u zoo-vrtovima – isti~e Kristijan Ovari, biolog „Vrta dobre nade”. U poznim godinama, Muja je postao invalid. Nogu je zbog gangrene izgubio 2012. godine, a kako je tada{wa {tampa pisala, amputaciju su uradili ortopedi Klini~kog centra Srbije. Operacija je trajala vi{e od tri sata, a pripreme za wu ~etiri puta duè. – Muja je, kao i svaki aligator, predstavnik velike porodice krokodiloida. A ìvot jednog krokodila je uglavnom nezanimqiv jer on se ne po mera mnogo i najve}i deo vremena provodi u raz mi{qawu, bilo otvorenih ili zatvorenih o~iju. Re~ je o hladnokrvnim ìvotiwama koje se samo kre}u kad imaju potrebu da love, reguli{u termo regulaciju ili u slu~aju qubavnog zova – obja{wa va Ovari za{to nam je Muja uglavnom nepomi~an i nezainteresovan za svet oko sebe. M. T. Muja – najstariji ameri~ki aligator na svetu

POSAO: Sve vrste odlagawa ne~ega izbacuju vas iz ravnote`e. Kao da ~ekate neku dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate besko risno na radnom mestu. QUBAV: Iako je partner uz vas, dinamika va{eg odnosa po~iwe da vam smeta. Sve po~iwe da vas brine jer vas voqena osoba svo jim dobrim delima obavezuje na ne{to na {ta niste spremni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. MOZAIK l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Zauzmite stav i bez prevelike nedo umice razre{ite neke poslovne odnose. Previ{e o~ekujete od sebe, ne zavisi sve od vas, neki pro blemi }e se re{iti postupcima drugih qudi. QU BAV: Otvara se mogu}nost lepog putovawa, ali sre}u mo`e kvariti prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Razmislite o kompromisu i prihvatite date okolnosti. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste po slovno povezani moè da se zavr{i na neprijatan na~in. Da biste izbegli stresove, neophodno je da na vreme prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Problemi s koòm. Ajkut Bolguen (58) iz Turske je ~ovek sa misijom. Kaè, ne}e se smiriti dok ne uspe da do kaè svoje srpsko poreklo. To je posao koji su zapo~eli wegov otac i deda, a koji on poku{ava da dovr{i. Do sada je kucao na mnoga vrata, ali svi odgovori su, uglavnom, isti - turski arhivi su uni{teni.Ajkutsa svojom porodicom ìvi u turskoj luci Izmir i mor nar je a pri~a o wegovom poreklu zapo~ela je sasvim slu~ajno, i to u bioskopu.Naime, wegov otac i deda davno su gledali film "Boso noga kontesa" sa Avom Gardner i Hemfrijem Bogartom i na kra ju filma uo~ili zanimqiv pa ragraf: "Gospo|a A. Brankovi} traì svoje srodnike u Turskoj." Posle drugog prikazivawa fil ma u bioskopu, ovog dela vi{e nije bilo, pa su poku{ali da dobiju informaciju od lokalne filmske kompanije koja im je odgovorila da takve re~enice nikada nije bilo na kraju filma. To ih je zaintrigiralo pa su sami po~eli da istraùju daqe da bi se ispostavilo da }e to obe leìti ~itave wihove ìvote. - Kada sam po~eo da istraù jem, prate}i pogre{nu infor maciju, do{ao sam na pogre{nu adresu. Otac mi je rekao da mi sli da su nam preci iz Novog Pa zara, pa sam oti{ao tamo i upo znao lokalne istori~are - pri~a Bolguen.Onkaè da je wegov ~ukunde da bio zna~ajna li~nost u turskoj istoriji.-Moj~ukundeda bio je zna~aj na li~nost, izabran da bude de sna ruka sultana Abdul Hamida II - pri~a Bolguen i dodaje da je imao veoma va`nu ulogu u spasa vawu sultana prilikom poku{aja atentata. Ovaj doga|aj bio je ve oma vaàn u istoriji Turske, te je, nakon svrgavawa Abdul Hami da II sa vlasti wegov ~ukundeda snosio posledice i na kraju sa hrawen na grobqu sa nadgrobnim spomenikom bez obele`ja.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Mogu}i su kontakti s osobama koje vam nude ne{to {to vam nije po voqi. Ako se dobro nas pavate i uspostavite bioritam, trenutna nervoza moè pro}i bez zna~ajnijih posledica. QUBAV: Svaka ozbiqna diskusija moè po}i neèqenim tokom, a to vam nije neophodno. Kako god da se po stavite te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni.

POSAO: Ne insistirajte u diskusijama, ne stva rajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se ne potrudite i ne poradite na smirivawu tenzije koja je zavladala. QUBAV: S jedne strane ma{tate o slobodi, a istovremeno to vas pla{i. ^ini vam se da razgovorom ne}ete prona}i re{ewe, ali u tome niste u pravu. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a. l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Imate grandiozne planove i mislite da je sada pravi trenutak za realizaciju svega. Stiè i nova informacija koja }e vam u potpunosti rasvetliti sve dileme. QUBAV: Potpuno vas je obuzelo romanti~no raspoloèwe, na nekoliko strana, paralelno, vodite tajne prepiske. Platon ska qubav je maksimum romantike koju, ovih dana, moète posti}i. ZDRAVQE: ûvajte se virusa.

Neuspeli poku{aji da do|e do bilo kakvih informacija su se nizali, pa je ~ak i pla}ao istraìvawa koja, o~ekivano, nisu dala rezultate. Nakon svih poku{aja i pre traìvawa arhiva, odlu~io je da napravi grupu u kojoj }e okupiti Brankovi}e sa prostora ~itavog Balkana i da na osnovu wihovih porodi~nih stabala poku{a da prona|e svoje korene. Nekolici na se angaòvala da mu pomogne. - Prevrnuo sam ceo Gugl i sve {to je bilo poznato, pro~itao sam mnogo, mnogo toga nau~io, imam i imena, ali nigde ih nema. Neka imena sam prona{ao, ali se ne slaù godine ro|ewa - kaè jedan ~lan pomenute grupe. Prema wegovoj pri~i, najve}i problem su uni{teni, spaqiva ni i nepotpuni istorijski arhivi iz tog perioda. Wegovi preci su primili Islam u me|uvremenu i tada i po~iwe da se gubi trag i potraga postaje sloènija. Wegova saznawa su da je po sledwa godina kada se Bran kovi}i nalaze u Turskoj zabe leèni 1935., ali je te{ko sve povezati u jednu celinu. - Voleo bih da imam vi{e de taqa, ali naàlost, problem su otomanske kwige - kazao je. "MNOGI MI KA@U DA SAM LUD, ALI, ETO... " Mada se ve} uveliko pred stavqa kao Ajkut Brankovi}, ovaj Tur~in èleo bi da to i ozva ni~i. Pisao je srpskim zvani~ni cima, crnogorskim i bosanskim, ali bezuspe{no. - Ako me pitate da li bih pre da dobijem ameri~ku zelenu kar tu ili srpsko dràvqanstvo, izabrao bih ovo drugo. Mnogi mi kaù da sam lud, ali, eto - {ali se ovaj pedesetosmogodi{wak. Gaji veliku qubav prema Sr biji i svojevremeno je i pose}ivao Beograd, ali ima veliku èqu da poseti i Smederevo, u kome je Despot \ura| Brankovi} vladao.Strpqivo ~eka pomak u svom istraìvawu, a do tada se s po nosom predstavqa svojim srp skim prezimenom, dok ga li~na karta ne vrati u realnost. R. N.

ZDRAVQE: Alergije. l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne zanemarujte to da svaka potencijal na pre~ica mo`e odvesti u ozbiqne komplikacije. Ostanite s obe noge na zemqi, naro~ito ukoliko u svom radu baratate ve}om svotom novca koja nije va{a. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e po tez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da ipak kre nete i vi u susret.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Trenutno vam je romantika na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji imaju veze samo s vama. Postoji ne{to {to niste re{ili. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

POSAO: Ne zatrpavajte se preko realnih mogu}nosti. S dobitkom sti`u i dodatni izdaci. Kada sve saberete, bi}ete na pozitivnoj nuli. QUBAV: Privla~i vas neko nov i trenutno poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. Ne zale}ite se u avanture jer niste spremni za to. ZDRAVQE: Mogu}e su aritmije. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

PRIPREMA: Posne projice se pripre maju na slede}i na~in: 1. Sve sastojke izme{ati i pe}i u plehu ili u kalupu za mafine.2.Pe}i na 200°C oko 20 mi nuta.3. Ako pe~ete u kalupu, smesa je dovoqna za 24 kom.

PROJICEPOSNE

Dr \uri} pomaè da protuma~ite analizu krvne slike Bilo koji zdravstveni problem treba re{avati sa stru~wakom i ne treba ni{ta raditi na svoju ruku. Ipak, vole mnogi da sami tuma~e, recimo, krvnu sliku nakon ura|enih analiza. Zato dr Ivan \uri} daje korisne smernice, ali uz napomenu da samo lekar moè da stvori sveukupnu sliku nakon {to pogleda rezultate. „Analiza krvi je samo deo slagalice koja se zove zdravqe. Za pravilno tuma~ewe laboratorije i analize krvi su potrebne godine iskustva”, napomiwe dr Ivan \uri} i dodaje uvek na rezultatu imate opseg nor malnih vrednosti koji je referentan za tu laboratoriju. RBC – to su eritrociti, tj crvena krvna zrnca. Smawen broj eritrocita govori o ane miji, uve}an broj se moè na}i kod pove}anog broja }elija krvi npr policitiemije. HGB – hemoglobin, predstavqa protein krvi koji se nalazi u eritrocitima, a sadrì gvo`|e i uloga mu je da prenosi kiseonik iz plu}a do tkiva. Niè vrednosti se mogu na}i kod anemija, krvarewa i raznih drugih stawa, a povi{ene recimo kod policitemije. HCT – hematokrit je udeo eritrocita u ukupnoj zapremini pune krvi. Smawene vred nosti idu u prilog anemiji, zna~ajno je re}i da vrednosti ispod 0,24 predstavqaju vred nosti koje zahtevaju nadoknadu krvi i hitno javqawe lekaru. MCV – prose~na zapremina eritrocita (tj koliko su eritrociti veliki). Rezultati izvan normalnog opsega mogu biti znak ane mije ili sindroma hroni~nog umora, izme|u ostalih medicinskih stawa. MCH – predstavqa prose~nu koli~inu he moglobina prisutnog u svakoj crvenoj krvnoj }eliji. MCHC – prose~na koncetracija hemoglo bina po litru krvi. RDW – predstavqa distribuciju crvenih krvnih zrnaca,zapravo postojawe vi{e popu lacija eritrocitnih loza. Nivoi izvan nor malnog opsega mogu ukazivati na stawa kao {to su anemija, neuhrawenost i bolest jetre, npr. Pove}ane vrednosti se mogu na}i npr. kod èna posle ciklusa. PLT – trombociti,}elije u obliku plo~ica koje imaju ulogu u zgru{avawu krvi. Smawen broj ukazuje na mogu}nost krvarewa, a pove}an broj moè da ukazuje na infekciju, kan cer, anemiju. MPV – prose~na zapremina trombocita. WBC (leukociti) – to su bela krvna zrnca, koja su zaduèna za odbranu orga nizma i wihov ukupan broj se kre}e izme|u 4,0-10,0x10na9/l. Wihov broj se pove}ava kod bakterijskih infekcija (upala plu}a, upala grla), raznih drugih zapaqenskih stawa, he matolo{kih bolesti… Broj opada kod pore me}aja ko{tane srì. M. T. Visok nivo holesterola sve je ve}a briga odraslih qudi {irom sveta. Ako se ne le~i, moè da prouzrokuje velike zdravstvene komplikacije i zbog toga su prepoznavawe znakova i redovno kontrola kqu~ni za op{tu dobrobit. Doktorka Lora Perdi je otkrila na koji vaàn simptom visokog holesterola treba obratiti pa`wu. [ta je holesterol i za{to je vaàn? Doktorka Perdi kaè da je „holeste rol vrsta masnih molekula koji cirku li{u u Obi~nokrvotoku“.dolazi od razgradwe masnih molekula u procesu varewa, ali neki qudi mogu da imaju genetska ili neka dru ga stawa koja dovode do toga da im telo u krvnim sudovima zadràva ve}e koli~i ne holesterola od prose~ne.

OBRATITE PA@WU:

Ovaj simptom otkriva da imate visok holesterol

POSTOJI RAZLI^ITIHNEKOLIKOHOLESTEROLA

[ta vam sve govori analiza krvne slike i kako da je ~itate

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 18. avgustZDRAVQE

Borovnice za du`i `ivot, boqe kosti, srce i nerve

U vo}u i povr}u nalazi se mnogo poli fenola, antioksidanasa, koji su va`ni kod smawewa upala, kao i u borbi protiv slo bodnih radikala prisutnih u na{em telu. Istraìva~i su zakqu~ili da polifenoli iz vo}a mogu da smawe oksidativni stres i upalu. Borovnice su bogate antioksidansima koji se nazivaju antocijanini i smawuju nivo slobodnih radikala u telu, koji izazivaju bolesti dijabetes tipa 2, kao i neke neuro lo{ke bolesti. Antocijanini imaju pigment koji borovnicama daje tamno plavu boju. Dobre za sniàvawe holesterola Istraìvawe objavqeno u ~asopisu The Journal of Nutrition utvrdilo je da su qudi koji su uzimali borovnice imali za 27 odsto niì nivo LDL hole sterola, a rezultat je posti gnut posle uzimawa ovog vo}a tokom osam Borovnicenedeqa.smawuju rizik od poreme}aja metaboli~kih sindro ma, kao i rizike od kardiovasku larnih bolesti. Odli~an izvor vlakana Mnoge vrste bobi~avog vo}a bogate su vla knima, koja nam daju dugove~nost, a zaslu`na su i za stabilan nivo {e}era u krvi. Studija je otkrila da sa osam grama vlakana koje une semo u na{ organizam, za pet odsto smawuje mo rizik od smrti. Vla kna nas tako|e ~ine sitima. Ameri~ko udruèwe za srce preporu~uje oko 30 grama borovnica dnevno. vitaminomBogate C Jedna {oqica bo rovnica sadrì oko 15 odsto vitamina C vi{e od dnevnih potreba na{eg orga nizma. Ovaj vitamin deluje kao snaàn oksidans koji se bori protiv slobodnih radikala, a blagotvorno deluje na imuni, ko{tani, krvni i nervni sistem u na{em or ganizmu.

Daqe je objasnila da postoji nekoliko razli~itih vrsta holesterola, a ~esto se o wima govori u terminima dobrog hole sterola ili lo{eg holesterola. „Dobar holesterol je jo{ jedan izraz za HDL, {to je skra}enica za lipopro tein visoke gustine. Ova posebna vrsta holesterola pomaè u uklawawu drugih {tetnih vrsta holesterola iz tela. LDL je skra}enica za lipoprotein niske gu stine, je vrsta lo{eg holesterola koju bi trebalo kontrolisati kako bi se spre~io rizik od kardiovaskularnih bolesti“, obja{wava lekarka. Ova vrsta holeste rola moè da doprinese nastanku naslaga u arterijama na{eg tela, a koji moè da prouzrokuje sr~ani i mo`dani udar. Zato je va`no da razumemo razlike izme|u ta dva tipa holesterola, posebno kada je re~ o dugoro~nom zdravqu. HOLESTEROLSKI TUMORI KO@E Ona dodaje da oni „izgledaju poput malih, vo{tanih, ù}kastih izbo~ina i vrlo se ~esto vide ispod o~iju, ali se ne pojavquju svuda po telu. Ksantomi su fi zi~ka manifestacija visokog holestero la i qudi koji imaju ove vrste malih tu mora koè trebalio bi da urade analizu krvi“.

GOJAZNOST Doktorka Perdi kaè da je gojaznost vrlo stresna za telo i prouzrokuje neko liko medicinskih stawa, ukqu~uju}i vi sok holesterol. - Postoji mnogo ve}i postotak povi{e nog holesterola kod qudi koji imaju pre komernu telesnu teìnu ili su gojazni nego kod qudi koji nisu. To je ~ak slu~aj i sa decom i sa adolescentima, ne samo sa odraslima. Iz tog razloga, preporu~uje se da odrasli, tinejxeri i deca sa preko mernom telesnom teìnom ili previso kim BMI urade krvne analize u sklopu godi{weg sistematskog pregleda kako bi ustanovili nivo holesterol - dodaje ona. Neki qudi koji imaju visok holesterol }e razviti ksantome, naslage ili male tu more holesterola koji mogu biti vidqivi na odre|enim delovima tela. S. G.

Doma}a kujna POSNI RECEPT

POTREBNO JE: n 5 {oqica (male kafene) mineralne vode, n 3 {oqice uqa, n 1 ka{i~ica soli, n 1 pecivo, n 1 ve}a (sitno narendana) {argarepa, n 100 g (1 puna {aka) spana}a ili blitve, n 5 {oqica p{eni~nog bra{na, n 3 {oqice griza, n 150 g posnog ka~kavaqa (po `eqi).

28 êtvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. ENIGMATIKA28 êtvrtak 18. avgust 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 SLAB SVETLOSTITRAG OTACIKAROV(MIT.) PRIBORSKIJAWEZA NAJVI[IZAKONNEKEDR@AVE OTVOR POVR[ININABIQAKA(GR^.) CUSKOJREKAUFRAN- VOLUMEN ZAPARA@EGA, ZAMENICALI^NA MA\ARSKOMU[KOIME OBORSTOKUZA RUSIJIREKAU PERIODODSTOGODINA ISEÂKIZREZ, STARIJI(SKR.) SREDSTVOZADEZIN-FEKCIJU A]IMAKRA]E NE PRISUTANBITINEGDE VRSTAOSEPOQSKOJREKAU(MN.) TON[ESTISKALE(MUZ.) NA[ STANOVNI-FUDBALERBIV[ICAKINE EDITOR@ENA LUGESTANOVNI-CEARIQADRVENEPO-(ITAL.) RAZMA@ENZAJEÂRMLADI](IZRAZ) RAD UGOVO-ZARENUPLATU OKOZAMENICALI^NADESET ONAJKONTO(SKR.)KOJI[TIMUJEKLAVIRE UÊSTVO-VAWEUNEKOMPOSLU CRVENA,RUMENA(TUR.) VITAMINJIMALE@IJAJANAKO-KVO^KAB1 TRKAÎCA,AMERI^KAVAQEVOBIV[AGEJL UMETNOSTIAKADEMIJALEPIHVRSTALETELICA PTICEBARSKETELURVRSTA(MN.) SKEDEOPRIROK(GRAM.)KOW-OPREME 28.AZBUKESLOVOKULON INICIJALIBRATOVE]ERKEGLUMCA[TIMCA VEZNIKPOGOD-LITARBENI NIOBRAZOV-BIJELI]GLUMACBIV[ICENTAR RUSIJI[KOLA(SKR.)REKAU KO[ARKA[SRPSKISASLIKESRPSKIFUDBALER,DIMITRIJE VO\ASEO-BESRBAÂRNO-JEVI]ENERGIJA ENGLESKI[AHIST,XON VELIKIEKSER 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1: Z,VODORAVNOOBLAKODER, B, ASLAN, RE, HIQADU PETSTO PET, KRTINA, SINATRA, MR, ATILA, PETOSTRANO, [, EMINA IME,KATALOZI,OCARINITI,POKIDANO,JAHOVI],OZA,UN,IC,VOJIN,I,JEJINA,BRA]A, A, AZBU^NI RED Skandinavka 2: ^,VODORAVNOZABIBERITI, RR, ATENEOS, LOPTE, MAZ, GLUVO DOBA, K, IME, ZU, AZ, L, APDAJK, Î, NT, AEG, ARISTARH, VOJIN ]ETKOVI], NI[A, GERNSI, MRAÂK, SEZAM, KONZILIJUMI,BIOT, E, E, SR\AN KARANOVI], B, RITI, STANICID, RIMA Ukr{tenica: EKONOMSKAVODORAVNO KRIZA, UAR, ZAVADA, KBR, TROM, LIPI, OLIB, EL, ETIL ETAR, RE, R, ATONALITET, L, PUCATI NA AMERIKANISTIKAVISOKO, KITA,VRSTAKITUBICA AMERI^KIGLUMAC,REJNOLDS LUKSEM-BURG RAWIVSTARO-GR^KIJUNAKUPETU DR@AVAUAZIJI IVAWICKISLIKARKA,SRPSKA POTVRDNASRPSKARE^ EDUARDKRA]E SEQANAPROCESOPONA-[AWAODE]E BELGIJSKIKIKBOKSER,XAMAL POGRE[NIMKRENUTIPUTEMZAPAD U@AS,GROZA MESTO NALIGUR-ITALIJIUSKOMMORU JINA(SKR.)NAPOKRA-AUTONOM- KOJI JE BEZGOVORAMO]I NEBODERVISOKAZGRADA, ZAÊTNIKBELGIJANEÊGA NA[EAZERBEJX.FUDBALERKERIMOV@EN-SKOIME STANOV-NICITRSTA RENIJUM JEDAN ZAMENICACIFRENITRO-BROJLI^NA MESOKRTO ]OPI]EVJUNAKBANDI] AM. PEVA^ IINTIMNIFRENKGLUMAC,OSE]AJI ZAMENICAMAGISTAR(SKR.)POKAZNA KRAQHUNA KOJESTRANAPETIMA TRA@EWE[KOLADRUGOGSUDIJE(PRAV.) ISKIDANOPEVAÎCASRPSKAPOPSASLIKE MESTO NOVNICI[PANIJIUPRASTA-BALKANA ODREDITIVISINUCARINE EGIPATSKINEUJEDIWE-NACIJEGLUMAC[ARIF ]ETKOVI]SRPSKIGLUMAC IVAWICAREKAURUSIJI BRO[URASASPISKOMPROIZVODA(MN.)RED NARODNABANKA(SKR.) Û\EWAISTOKUZVIK AZBUKESLOVO2.NAZIVI16. DRU[TVONARSKOAKCIO-(SKR.) GRABQIVI-VOLUMENNO]NACA,JEJA NAJBLI@IRO\ACI28.SLOVOAZBUKE AMPER POPORE\ANASLOVAAZBUCI SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1. Razdobqe privredne stagnacije, 2. Biv{e ime Egipta - Sva|a - Ku}ni broj (skr.), 3. Spor, inertan - Italijanski fudbalski trener, Mar}elo - Ostrvo u Jadranskom moru, 4. Elektri~ni (skr.) - Isparqiva i zapaqiva te~nost, dietil etar - Simbol renijuma, 5. Oznaka za rentgen - Naziv za stawe u muzici gde se ne koristi tonalitet - Oznaka za litar, 6. @eleti visok poloàj u dru{tvu (izraz), 7. Nauka o ameri~koj kulturi.

USPRAVNO: 1. Jedna od devet muza (gr~. mit.), 2. Nema~ki pisac Maj - Pamet, intelekt, 3. Narodno koloBiv{i makedonski bokser Rusevski, 4. Oznaka za neper - Mera za duìnu, 5. Osiguravaju}i zavod (skr.) - Biv{i italijanski fudbaler, Fran~esko, 6. Zasad malina, maliwak, 7. Fabrika svile, svilara, 8. Parohov pomo}nik, 9. Materije za poboq{awe kvaliteta namirnica (hem.), 10. Prema - Frigijsko boànstvo (gr~. mit.), 11. Oznaka za reomir - Sin Agamemnona i Klitemnestre (gr~. mit.), 12. Industrija kugli~nih leàja (skr.) - „ Times of India “ (skr.), 13. Rezultat sabirawa - Karate klub (skr.), 14. [panski fudbaler, Alvaro.

Poznat samo nekolicini odabra nih, recept za gr~ku vatru bio je qubomorno ~uvana dràvna taj na koju su carevi prenosili svo jim Zahvaquju}inaslednicima.ovim merama predostro`nosti tajna formula je dràna samo u vizantijskim rukama vi{e od sedam vekova. Kada i kako je do{lo do pre stanka upotrebe gr~ke vatre - nije poznato, ali od êtvrtog krsta{kog rata pa nadaqe deluje kao da je tajna gr~ke vatre izgu bqena.Tokom narednih vekova ovu misteriju su mnogi hemi~ari uza ludno poku{avali da odgonetnu, me|utim ona je do danas, kada posedujemo modernu tehnologiju, ostala tajna. S. G.

IsparqivaOstr-Spor,iOz-kori-poloàjNe-kolo-neperBiv{ima-pomo}nik,(hem.),Oznakamit.), India “ 14. Mumificirani ostaci drevnih Egip}ana predmet su fascinacije Evropqana od sredweg veka, pa sve do modernog doba. Od pojave lekova napravqenih od pra ha mumija i viktorijanskih zabava na koji ma su se odmotavali preminuli Egip}ani, pa do otkri}a Tutankamonove grobnice i prokletstva, op~iwenost mumijama jedna kog je intenziteta, samo je mewala oblik. POMAMA ZA MUMIJAMA Verovawe u lekovita svojstva praha od mumija vekovima je teralo qude da konzu miraju lek uàsnog ukusa. Ovu, prema mi {qewu lekara tog vremena, "blagotvornu" supstancu su uzimali su svi - od bogata{a do siromaha, a bila je dostupna u mnogim apotekama od sredweg sve do 19. veka. Prvi "lekovi" napravqeni od samleve nih delova mumija pojavili su se ve} u 12. veku, a tokom narednih 500 godina oni su se ~esto prepisivali za le~ewe raznih vrsta bolesti. U svetu bez antibiotika, lekari su ~esto pribegavali - posmatrano iz ugla modernog ~oveka - neobi~nim supstancama u koje spada i prah od mumije. Bilo je onih koji su sumwali u u~inko vitost ovog leka. Jedan od najve}ih pro tivnika bio je francuski kraqevski le kar Gi de la Fonten, koji je prilikom svoje posete Aleksandriji 1564. na ulicama vi deo la`ne mumije – koje su pravili seqaci i shvatio da je ~itava stvar prevara. Ipak, ova pri~a o la`nim mumijama ukazuje na bitnu stvar - da je potra`wa za ovim prahom bila ogromna. VEÊRA, PI]E I PREDSTAVA Do 19. veka, qudi su prestali da konzu miraju prah, ali nisu prestali da "koriste mumije". Viktorijanci su prire|ivali oku pqawa na kojima bi se egipatski le{evi odmotavali radi zabave. Sve je po~elo posle prve Napoleonove ekspedicije u Egipat 1798. godine. Nakon ovog doga|aja, brojni putnici i avanturisti su iz radoznalosti i podstaknuti idejama prosvetiteqstva, istraìvali Egipat i donosili ku}i mumije kupqene na ulicama. Ubrzo je postalo veoma popularno od motavati kupqenu mumiju. Prvi zabeleè ni doga|aj ove vrste bio je ispitivawe mumificiranih ostataka na Kraqevskom kolexu 1834. godine. U to vreme, obdukcije i operacije su se odvijale javno, pa je ovo odmotavawe bilo samo jo{ jedan medicin skiZabeleènodoga|aj. je da su se tokom vikto rijanske epohe odràvale i privatne zabave posve}ene razmotavawu ostataka drevnih stanovnika Egipta. Doma}in je na ovaj na~in pokazivao svoje bogatstvo, jer je imao dovoqno novca da poseduje jednu od wih.Uzbu|ewe koje bi zavladalo prostori jom kada okupqeni ugledaju osu{eno meso i kosti dok se zavoji skidaju, dovelo je do ogromnog zanimawa za ovakav vid zabave. Interesovawe je bilo ogromno, pa su se ove "predstave" odràvale i u pozori{ti ma ili u prostorijama nekog od nau~nih dr{tava. NAUKA POBE\UJE SUJEVRIJE Zabave na kojima su odmotavane mumije su prestale da se prire|uju po~etkom 20. veka. Ushi}ewe koje su izazivale po~elo je da bude neukusno, a uni{tavawe mnogobroj nih arheolo{kih artefakta i lokaliteta je izazivalo àl. Grobnica koju je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ru{evina koliba u kojoj su ìveli radnici Dvadesete dina stije, potpuno je promenila na~in na koji su posmatrani ostaci iz drevne pro{lo stiOtkri}emEgipta. Tutankamonove grobnice –jednog od najve}ih arheolo{kih otkri}a 20. veka – arheologija dobija na izuzetnom zna~aju. Od tog trenutka, ve}ina {kolova nih Evropqana sa nestrpqewem is~ekuje vesti o novim otkri}ima. Pro{le su decenije dok nau~nici uz pomo} moderne medicine i tehnologije nisu po~eli da izu~avaju mumije uz nikakva ili minimalna o{te}ewa. Opsesija mumijama nastavqa se i u 21. veku. Malo po malo, uz pomo} CT skenera i DNK analiza one nam pri~aju uzbudqivu pri~u o ìvotu qudi koji su ìveli pre vi{e o dva milenijuma. S. G.

Duga istorija evropske opsednutosti mumijama

Egipatske mumije se danas pa`qivo ~uvaju i izu~avaju u muzejima, me|utim do pre samo sto godina qudima su slu`ile za zabavu i kao sastojak za lek

UZIMALI SU WIHOV PRAH KAO LEK, ODMOTAVALI IH NA ZABAVAMA...

Ovo mo}no oru`je bilo je kqu~no za pobede u pomorskim bitkama TAJNA VIZANTIJE: Gr~ka vatra bila je veoma zapaqiva te~nost napravqena od tajnih sastojaka, koja je kori{}ena u bombama i prskana pod pritiskom kako bi uni{tila neprijateqske brodove i utvr|ewa L, 2.

Nau~nicima danas jedini izvor informacija o gr~koj vatri predstavqaju vizantijski vojni priru~nici i retki istorijski izvori. U wima se tako|e mogu na}i i druga~iji nazivi, kao {to su "morska vatra", "rimska va tra", "te~na vatra" ili "lepqiva vatra".Istraìvawa izvora utvrdi la su da je re~ o istoj supstanci, a mnogi od wih sugeri{u kako se ona nije mogla ugasiti vodom. [tavi{e, neki od izvora napo miwu kako je voda rasplamsavala wenPostojeplamen.izvori koji navode da su sli~na oru`ja kori{}ena u ra tovima jo{ u IX veku pre nove ere, a za wegovo spravqawe kori{}ene su zapaqive supstance na bazi sumpora, nafte i bitumena. Me|u tim, prvo pomiwawe gr~ke vatre istraìva~i nalaze u hronika ma Teofana Ispovednika, koji je pronalazak pripisao hemi~aru Kaliniku iz Heliopoqa. Gr~ka vatra je prvi put kori{}ena u pomorskim borbama, kada je zapaqena te~nost pod priti skom ispaqivana prema nepri jateqskim brodovima. Brodovi koji su naj~e{}e nosili gr~ku vatru bili su tipa dromon - brza plovila koja su mogla da se po kre}u i veslima. Ta~an dizajn ure|aja nije poznat. Zna se samo da je bio napravqen od bronzanih cevi i da je ukqu~ivao sifonsku pumpu i okretnu mlaznicu. BITKE Gr~ka vatra je izmi{qena u periodu kada je carstvo bilo oslabqeno ratovima sa Sasani dima iz Persije. Me|utim, od ovog trenutka pa nadaqe vizantisjka vojska uz pomo} we beleì mnoge pobede. Kori{}ena je tokom prve i druge arapske opsade Carigra da, pomorskih bitaka protiv Sa racena, ruskih napada na Bosfor tokom rusko-vizantijskih ratova, kao i vizantijskih gra|anskih ra tova i Svjatoslavove invazije na Bugarsku.

TAJNI RECEPT I posle mnogih istraìvawa i prou~avawa nau~nici ni da nas ne znaju wen ta~an sastav, a razlog leì u ~iwenici da je car Konstantin Porfirogenet - koji je vladao od 945. do 959. godine - u svojoj kwizi De Ad ministrando Imperio napisao da tajne wenog sastava ne smeju da se otkriju. On je u svom delu detaqno objasnio da su an|eli otkrili Vizantincima ovu tajnu, i da su im dali ogaw - dar na mewen iskqu~ivo hir{}anima u carskomJedinigradu.izve{taj o deli mi~nom sastavu poti~e od vizan tijske princeze Ane Komnine iz XII veka, koja u svojoj Aleksijadi daje opis oru`ja kori{}enog pro tiv"OvuNormana:vatru prave slede}e umetnosti: Sa bora i nekih takvih zimzelenih stabala sakupqa se zapaqiva smola. Ona se trqa sumporom i stavqa u epruvete od trske, a qudi ga duvaju. Onda se na ovaj na~in pojavquje vatra na vrhu koja pada kao vatreni vihor na lica Ta~neneprijateqa."komponente gr~ke va tre bile su strogo ~uvana tajna, a formula je odavno izgubqena. Ono {to se sa sigurno{}u zna je da su petroleum ili nafta bili jedan od glavnih sastojaka. Osta li sastojci su bili ìvi kre~, sumpor, smola i kalijum nitrat. Nau~nici sugeri{u da je ~ak i ba rut bio deo me{avine. Proces pravqewa te~nosti bio je veoma opasan, s obzirom na wegovu nestabilnost. Destila cija naftnog elementa tako|e je zahtevala sloènu tehnologiju.

NAJ^UVANIJA

^etvrtak 10. decembar 2020. 29^etvrtak 18. avgustZANIMQIVOSTI

Vremenom je izmi{qen i ru~ni, prenosivi sifon koji se danas smatra prete~om modernog baca~aVizantijskiplamena.vojni priru~nici tako|e pomiwu i tegle puwene gr~kom vatrom, ~amce umotane kudeqom koji su prethodno po topqeni u supstancu i dizalice koje su se zvale geranija, pomo}u kojih bi izlivali gr~ku vatru na neprijateqske brodove. Me|u tim, gr~ka vatra je u istoriji ostala upam}ena kao oru`je koje se uglavnom koristilo u pomor skim bitkama.

VLAHOVI] SRU[IO REKORD: Uradio {to nije nijedan Srbin u istoriji Fudbaleri Juventusa savladali su Sasuolo sa 3:0, a srpski napa da~ je ispisao istoriju srpskog i italijanskog fudbala. Du{an Vlahovi} je dva puta bio strelac za Juventus i tako stigao do rekorda.Postigao je 52. i 53. pogodak u Seriji A i tako postao najefikasni ji Srbin u istoriji ovog takmi~ewa. Vlahovi} je 44 pogotka postigao u dresu Fjorentine na 98 utakmi ca, dok je ve} osam puta tresao mre`e i u dresu Juventusa. Tokom 2021. godine se izjedna~io po broju pogodaka sa Kristijanom Ronaldom, a sada je pao jo{ jedan rekord. Prethodni rekord dr`ao je Dejan Stankovi} koji je postigao 51 gol na 368 me~eva. Izuzetno efikasan kao defanzivac bio je Sini{a Mihajlovi} koji je upisao 38 golova (mnogi jo{ pamte onaj het-trik iz slobodnih udaraca), ali i Vladimir Jugovi} koji je brojao do 31.

Vlahovi} bi ove sezone mogao da bude i najboqi strelac italijan skog prvenstva jer uz sebe sada ima sjajne asistente, a tu se posebno isti~e Anhel di Marija, koji ima najvi{e asistencija u istoriji Pari Sen @ermena (sru{io rekord Safeta Su{i}a). Srbijo, raduje se. Atleti~ar Armin Sinan~evi} osvojio je srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Minhenu.Kolosiz Brodareva je najboqi hitac ostvario u petoj seriji - 21,39. Nije to na`alost bilo dovoqno za najsjajnije odli~je, po{to je odli~an bio Hrvat Filip Mihaqevi} koji je u {estoj seriji bacio ku glu 21,88 i tako osvojio zlatnu medaqu. U finalu je u~estvovao i iskusni Asmir Ko la{inac koji je zauzeo osmo mesto sa hicem 20,15 koji je ostvario u petoj seriji. Velika je {teta {to Sinan~evi} nije uspeo da stigne do zlata, jer je u kvalifikacijama najdaqe bacio kuglu - 21,82. Na podijumu sa bronzanom medaqom oko vrata na{ao se i ^eh Toma{ Stanek ~iji hitac iznosio 21,26 u tre}oj seriji.

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022.

Navija~i Crvene zvezde poslali su poziv svim pristalicama klu ba iz Qutice Bogdana na novu inicijativu u me~u sa Makabi Haifom. Sli~no kao i u prvom me~u tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona protiv jermenskog Pjunika, ovog puta „delije“ `ele koreo grafiju u bojama omiqenog kluba. Zato su u subotu na me~u sa Vo`dovcem (4:0) istakli transparente kojim tra`e da isto~na i zapadna tribina budu „obojene“ u crveno, odnosno da qudi na tim tribinama do|u u crvenim majicama ili duk sevima.Sdruge strane, sever, na kom su “delije” i jug bi trebalo da budu u belim“23.8.majicama.ajmoceo stadion”, pisalo je na transparentu istaknutom pod severnom tribinom stadiona “Rajko Miti}”. Na utakmici protiv Makabija u Beogradu na{i navija~i spremaju novi spektakl! Potrebno je da svi navija~i na, nadamo se, ispuwenom stadionu, obuku odre|enu boju majice - istok i zapad crvene boje, se ver i jug bele! Ajmo ceo stadion! Za slavu na{e Crvene zvezde! Kao {to natpis sugeri{e, me~ u Beogradu se igra 23. avgusta i re~ je o revan{u, po{to se prva utakmica igra 17. avgusta u Izraelu. Da podsetimo, Zvezda bi u slu~aju pobede nakon revan{a obezbe dila u~e{}e u grupnoj fazi Lige {ampiona, {to bi joj bio tre}i put u posledwih pet godina, a prvi pod vo|stvom Dejana Stankovi}a.

Navija~i Zvezde spremaju novu akciju za Makabi, „boje“ celu Marakanu

SPORT êtiri utakmice “lome” sezonu. Fudbaleri Partizana odigrali su mo`da i najgoru utakmicu sezone protiv Mladosti u Novom Sadu, ali su u Beograd doneli tri boda. Iako je sve izgledalo izgubqeno, prvo je Aleksandar Popovi} odbrawenim zicerom u ~etvrtom minutu sudijske nadoknade spre~io poraz, da bi minut kasnije nakon kornera Sveto zar Markovi} glavom loptu poslao u suprotan ugao gola Mladosti i svom timu doneo ne samo drugu po bedu od po~etka sezone, ve} je „kupio“ dodatne dve nedeqe za spas sezone. Poznato je ve} da su u{li igra~i tima iz Humske o~ajno u sezonu - u doma}im okvirima su na pet me~e va slavili dva puta (Javor 4:0, Mladost 1:0), dva puta remizirali (Radni~ki 3:3, TSC 0:0) i jednom su poraèni (Novi Pazar 1:0), u Evropi su ve} na prvom stepeniku eliminisani iz borbe za Ligu Evrope na kon {to je kiparski AEK iz Larnake bio boqi sa 4:3 u ukupnom skoru (na Kipru 2:1, u Beogradu 2:2), ali niko nije o~ekivao da bi ona u dobroj meri mogla da bude odlu~ena u periodu od samo 13 dana. Ekipu koju sa klipe predvodi Gordan Petri} u ~etvrtak, 18. avgusta o~ekuje prva utakmica plejofa za plasman u grupnu fazu Lige konferencija. U Beograd dolazi ekipa Hamruna sa Malte. Ukoliko crno-beli uspeju da savladaju ekipu iz istoimenog grada sa Malte, ne}e samo napraviti korak ka drugom uzastopnom u~e{}u u grupnoj fazi Lige konfernecija, ve} i ka finansijkoj “iwekciji” koja bi u velikoj meri mogla da olak{a naredne me sece u SedamHumskoj.dana kasnije, crno-beli }e po drugi put “napasti” rivala, poku{ati da na ovom mediteran skom ostrvu potvrde prolaz i tako u kasu dodaju 2,94 miliona evra, koiliko }e dobiti svaka ekipa koja se domogne grupne faze ovog takmi~ewa, uz poten cijalna jo{ tri miliona, po{to za svaki trijumf ekipa biva nagra|ena sa pola miliona evra. Dva dana kasnije, ekipa koju sa klupe predvodi Gordan Petri} gostuje Radni~kom iz Kragujevca. Dodu{e, postoji mogu}nost da ovaj duel bude po meren za dan ili dva, ali je veliko pitawe da li }e crno-beli to i u~initi, s obzirom na to da ih 31. avgusta, ina~e posledweg dana prelaznog roka, o~ekuje i prvi duel protiv “ve~itog rivala”, Crvene zvezde.Ra~unica je jasna - za bilo kakvu nadu u boqi na stavak sezone, Partizanu je neophodno da zabeleì najmawe tri pobede. U Evropi ima mogu}nost i remija, ali je prolaz protiv Malteàna pod morawem. Sa druge strane, prostora za bilo kakav kompro mis u Superligi za Partizan vi{e ne postoji. Dok Partizan bude igrao protiv Kragujev~ana, crveno-beli }e u okviru iste, 8. runde doma}eg {am pionata, na stadionu “Rajko Miti}” do~ekati Javor iz Ivawice. Iako je Javor ranije uspevao povreme no da iznenadi Zvezdu, a i po~ektom ove sezone tim iz Ivawice pruà sasvim pristojne partije (~etvr ti su na tabeli), jasno je da bi sve sem trijumfa cr veno-belih bilo pravo malo ~udo, {to zna~i da bi svaki potencijalan kiks Partizana mogao da zna~i i dodatno udaqavawe od najve}eg konkurenta za na slov {ampiona Srbije. Ukoliko oba tima uspeju da zabeleè pobede, 31. avgusta }e 168. ve~iti derbi do~ekati sa im perativom pobede. I dok Zvezda ima mogu}nost da duel okon~a i remijem i zadrì prednost na tabe li, za crno-bele je sve sem pobede ravno predaji titule.Naime, remi bi zna~io da }e Zvezda ostaje na se dam bodova prednosti, {to zna~i da Partizan vi{e ne bi kontrolisao ni{ta, ve} bi mu bilo neophodno da Stankovi}evi puleni jo{ negde ostanu bez bodo va, dok bi crno-beli morali da zabeleè sve pobe de. Ukoliko bi Zvezda odnela ceo plen iz Humske prvi put posle vi{e od {est godina (posledwi put slavila u februaru 2016. u 150. derbiju sa 2:1), tim iz Humske bi i definitivno bio eliminisan iz trke za titulu.Dakle, dileme nema - Partizanu su potrebni pro laz protiv Hamruna, te pobede nad Radni~kim i Cr venom zvezdom. Ukoliko bi crveno-beli ispustili i bodove protiv Javora, razlika bi mogla da bude svedena na samo jedan ili dva boda minusa. Ukoliko, pak, ne uspeju da izbace Malteàne, a potom nastave i sa lo{im partijama u Superligi, prednost tima sa Marakane bi nakon devetog kola mogla da ode i na 13 bodova vi{ka, {to je za uslove srpskog fudbala, pogotovo u situaciji kada Zvezda igra nezadrìvo, prednost koju je gotovo nemogu}e susti}i.Anasve to, kraju se pribliàva i jedan od naj va`nijih prelaznih rokova u novijoj istoriji kluba. U slu~aju plasmana u Evropu, crno-beli }e morati da dovedu bar jo{ nekoliko poja~awa kako bi mogli da isprate ritam igrawa na tri fronta. Sa druge strane, ispadawe iz Evrope zna~i i paqewe oz biqnog alarma u Humskoj, jer je veliko pitawe da li Partizan uspeo da dovede nekog igra~a koji bi momentalno doneo kvalitet ukoliko nema opciju Evrope da mu ponudi. Previ{e problema, premalo vremena, i preve lika “teìna” utakmica ve} u avgustu, a na klupi je trener koji je ne samo tek stigao u klub, ve} iza sebe nema preterano uspe{nu karijeru ni zavidne rezultate. I za mnogo ve}a trenerska imena ovakav Partizan bi bio ozbiqan zalogaj... Na Petri}u je da poku{a i da napravi pravo malo ~udo. Sve drugo zna~i i izvestan kraj {ampionskih ambicija crno-belih, ali i veliki znak pitawa kod borbe za drugo mesto. [to bi tek za tim iz Humske bilo ravno kata strofi... S. G. i zebwe

DVE NEDEQE KROJE PARTIZANOVU SUDBINU: 360 fudbalskih minuta vere

BRAVO, ARMINE: Sinan~evi} vice{ampion Evrope u bacawu kugle, kakvo je to bilo finale

Ciqe je samo jedansalatara u rukama na{ih reprezentativaca

Najva`nije pitawe u teniskom svetu je i daqe da li }e Novak \okovi} igrati na US Openu. îni se da je sada znatno izvesnije da }e Srbin putovati u Wujork, ali samo ukoliko dobije sve potreb ne garancije.\okovi}se trenutno nalazi u Beogradu ({to je bio prvi pozi tivan signal jer je lak{e putova ti za SAD iz srpske prestonice nego iz Crne Gore) i vredno tre nira kako bi se od 29. avgusta ta kmi~io na US BirokratijaOpenu.SAD se pokrenu la sa “mrtve ta~ke” kada je Cen tar za kontrolu i prevenciju bo lesti (Pandan srpskom kriznom {tabu) doneo niz novih preporu ka od kojih je najva`nija da “vak cinisani i nevakcinisani sada imaju iste smernice”. “U{ao sam u Sjediwene Ame ri~ke Dràve bez da su me pitali o dokazu da sam vakcinisan. Ovo je bio slu~aj u martu. Da li se CDC smernice ve} sada sprovode? To bi mogle da budu dobre vesti za \okovi}a”, napisao je Mojne. \okovi} je ranije potvrdio da ne}e putovati u SAD ukoliko ne dobije sve garancije da }e mo}i da se takmi~i na turniru. Ne èli da mu se ponovi “slu~aj Au stralija” kada je ostavqen na ce dilu, bio zato~en 10 dana, kada mu se dva puta sudilo, a onda je na kraju deportovan. Bio je tada `rtva politike ove dràve i po kazivawe mo}i na primeru jednog od najpoznatijih qudi sveta. “Ako ne budem imao dozvolu, ne}u putovati u Ameriku. Saga u Australiji bila je neprijatna za mene. Qudi i daqe misle da sam na silu poku{ao da u|em u Au straliju, bez papira, bez izuze}a, to nije istina. To je dokaza no i na sudu, nikad ne bih u{ao u zemqu u koju nemam dozvolu da u|em”, rekao je \okovi} u toku Vimbldona.”

Jo{ jednom je u prvi plan istakao slobodu izbora. “Ja sam profesionalni teni ser, ne ulazim u politiku jer me to ne zanima. Imam svoj stav i zalaèm se za slobodu da birate ono {to je najboqe za vas. O~e kujem da qudi bar po{tuju moju odluku. Ako budem imao dozvolu, igra}u na turnirima. Ako ne, ne}u biti tamo i to nije smak sveta”, rekao je Ipak,tada.stvari su se dramati~no promenile prethodnih nedeqa. Na kladionicama je prvi favo rit za osvajawe turnira (obi~no ove svetske kladionice imaju prave informacije ko }e se ta kmi~iti i ko je u kakvoj formi), a u me|uvremenu je i sam poru~io navija~ima “da mu drè pal~eve za USSveOpen”.jeto potkrepqeno prepo rukom CDC, a o~ekuje se da sle de}e sedmice bude promewena odluka o ulasku nevakcinisanih SAD (trenutno ne mogu da u|u). Uko liko se to desi slede}e sedmice, Novak }e imati dovoqno vreme na da se pripremi za US Open kao {to je to obi~no ~inio, pa se o~ekuje da najkasnije 22. stigne u Wujork. Ipak, ovo je i daqe pret postavka jer CDC nije najavio ta~an datum promene za putni~ki saobra}aj (trenutno na sajtu stoji dira), ve} samo stojih “tokom slede}ih nedeqa”.Novak je tri puta osvajao US Open, a svaki put je pre toga igrao barem jedno finale Sinsinatija ili Montreala. Pro{le godine se takmi~io na US Openu bez ijed nog mastersa u SAD, a stigao je do finala u kom je Medvedev slavio sa 6:4, 6:4, 6:4. N. R. \okovi} ne}e u SAD bez garancije, ne èli da se ponovi Melburn

PRED SP U SIDNEJU: Sledi rad na detaqima Selektorka ko{arka{ica Srbije Marina Maqkovi} izja vila je da je u prethodnom periodu priprema „akcenat bio na mla|im ko{arka{icama” i da sada sledi „rad na detaqima”. Srbija od ponedeqka ulazi u zavr{nu fazu priprema za Svet sko prvenstvo koje }e se od 22. septembra do 1. oktobra odr`ati u Sidneju.„Dugoleto za nas jo{ uvek traje. U reprezentativnom ritmu smo od sredine maja. Akcenat je bio na mla|im ko{arka{ica ma, da ih uvedemo u moj sistem rada u reprezentaciji. Sada nam predstoji „fino {telovawe” i rad na detaqima”, izjavila je Maqkovi}, a preneo Ko{arka{ki savez Srbije (K[). Ko{arka{ice Srbije }e boraviti u hotelu Kraun Plaza i trenirati u beogradskoj Hali Vizura To{in bunar, kada sledi odlazak u Belgiju, gde }e se odigrati dve prijateqske utakmice sa doma}inom.„PosleOlimpijskih igara u Tokiju sam naglasila da kre}emo u novi ciklus sa `eqom da izgradimo novu {ampionsku gene raciju. To definitivno nije jednostavan i kratkoro~an posao. Idemo korak po korak i gradimo jak temeq, koji treba dugo i stabilno da stoji”, dodala je Maqkovi}. Kraj avgusta je planiran za tradicionalne visinske pripre me na Zlatiboru, da bi od 1. septembra tim ponovo bio u Beogra du. Polazak na Svetsko prvenstvo zakazan je za 12. septembar. „Svaki minut koji reprezentacija provede zajedno nam je zla ta vredan. Po~eli smo da pi{emo novo poglavqe, a koliko }e biti uspe{no zavisi od koli~ine i kvaliteta rada”, rekla je Maqkovi}.Srbija}e na Svetskom prvenstvu igrati u Grupi B, zajedno sa Francuskom, Japanom, Malijem, Kanadom i doma}inom Austra lijom.

Mesec dana deli nas od prvog me~a koji }e Dejvis kup selekci ja Srbije odigrati u Valensiji, mesec dana do derbija grupe B i sudara sa selekcijom doma}ina [panijom.Grupna faza finalnog tur nira Svetske grupe Dejvis kupa 2022. na programu je od 14. do 18. septembra 2022. u ~etiri gra da doma}ina (Glazgov, Bolowa, Hamburg i Valensija). Dejvis kup selekcija Srbije voqom `reba nalazi se u Grupi B ~iji je doma}in Valensija ([panija) u kojoj su i timovi [panije, Kanade i Ju`neUìKoreje.spiskovi, ali ne i ko na~ni sa imenima igra~a na koje selektori Dejvis kup reprezena tacija ra~unaju u predstoje}im me~evima grupne faze turnira Svetske grupe Dejvis kupa u pone deqak su stigli na adresu Me|u narodne teniske federacije (ITF). Na uèm spisku selektora Dejvis kup selekcije Srbije Vik tora Troickog nalaze se: Novak \okovi} (6. mesto na ATP listi), Miomir Kecmanovi} (36), Filip Krajinovi} (46), Laslo \ere (86), Du{an Lajovi} (87), sa mogu}no{}u izmene tri igra~a u odnosu na dostavqeni spisak pre po~etka takmi~ewa.“Pro{lo je ~etiri godine od kako smo posledwi put igrali Dejvis kup u septembru. Od tada izmenila su se brojna pravila vezano da datume i sistem ta kmi~ewa, ali sam duh Dejvis kupa ostao je isti. Ni{ta ne moè da se poredi sa Dejvis kupom, sa tom energijom i zajedni{tvom koji on donosi u ovaj na{ individualni sport. Nama je uvek ekipno ta kmi~ewe bilo na mestu broj 1 i na{e ambicije su uvek najve}e i ne mewaju se nikada. Spisak koji sam danas poslao u ITF je zva ni~ni, ali sa mogu}no{}u prome na. Pre samog puta u Valensiju sa op{ti}u kona~an spisak i kojih pet igra~a }e se boriti protiv [panije, Kanade i Ju`ne Koreje u ovoj grupnoj fazi takmi~ewa za 2022. godinu. Pratim rezultate svih na{ih igra~a, posebno sada ameri~ke turneje, a definitivnu listu tima zna}u nakon gren sle ma u Wujorku gde }e na{i igra~i }e igrati i dublove. Nadam se da }e svi na predstoje}im ta kmi~ewima dati maksimum, odi grati dobro i {to je najva`nije biti zdravi. Verujem da }emo u [paniju oti}i u najja~em sasta vu”, istakao je selektor Dejvis kup tima Srbije Viktor Troicki. Raspored me~eva i satnica u Valensiji za tim Srbije izgleda ovako: prvi me~ Srbija igra pro tiv ekipe [panije 14. septembra, sledi susret sa Ju`nom Korejom dan kasnije (15. septembar) i su dar sa Kanadom 17. septembra 2022. Svi me~evi po~iwu od 16 ~asova po lokalnom vremenu (sredwe evropsko kome pripada i na{a zemqa), igra}e se na brzoj podlozi u zatvorenom. Dva najboqa tima u svakoj grupi obezbedi}e nokaut fazu finala Dejvis kupa 2022. @re bom za nokaut fazu izvu~eni su ~etvrtfinalni rivali u kojima }e se sudariti ~etiri pobednika grupa i ~etiri drugoplasirana tima iz grupnih takmi~ewa. Srbija ukoliko bude prva u Grupi B u ~etvrtfinalu igra}e protiv drugoplasirane ekipe u grupi A, ukoliko Srbija ostvari drugo mesto u Grupi B u ~etvrt finalu igra}e protiv prvopla sirane selekcije u Grupi C. Sve faze finala 2022. igra}e se na brzoj podlozi u zatvore nom. Doma}in finalne nedeqe – nokaut faze (21-27. novembra 2022) Malaga ugosti}e najboqih osam selekcija sveta u Palati sportova Hose Marija Martin Karpena. N. R.

^etvrtak 10. decembar 2020. 31^etvrtak 18. avgustSPORT

\okovi} spreman za derbi za [panijom, Srbija u najja~em sastavu u Dejvis kupu MARINA MAQKOVI]

THURSDAY  ^ETVRTAK 18. 8. 2022.

Selektor ko{arka{ke re prezentacije Srbije Svetislav Pe{i} odrào je dugo o~ekiva nu konferenciju za medije pred predstoje}e ko{arka{ko prven stvoPopularniEvrope. “Kari” tako je prvi put iza{ao pred novinare nakon {to je podigao nezapam}enu buru time {to je sa reprezentativnog spiska “precrtan” dugogodi{wi kapiten Milo{ Teodosi}. Ali daleko od toga da je to bilo jedino goru}e pitawe koje je okruìvalo orlovsko jato pred po~etak {ampionata Starog kon tinenta.-Dobar dan svima, zavr{ili smo va`nu prvu fazu priprema za prvenstvo Evrope. Pozvali smo 22 kandidata. Marjanovi} se povredio na utakmici protiv Latvije i jo{ je u oporavku. Bog danovi} je operisan, dolazi i pose}uje ekipu, bio je i u Pazovi. Ta prva faza je pro{la dosta dobro. Ono {to smo planirali je ostvareno. Ve}ina od 22 kan didata nije igrala, neki su ot kazivali zbog povreda i premo renosti, a neki zbog privatnih razloga. Poku{evski je otkazao zbog NBA kluba, a Smailagi} je imao operaciju i u dogovoru sa Partizanom, imali smo dogovor da nastavi da radi na svom opo ravku. To vaì i za Avramovi}a, koji je naàlost obnovio po vredu, pa je i daqe u fazi miro vawa. On je krasan momak, desna ruka je u pitawu i sa povredom je igrao i protiv Belgije. Na wega i daqeSelektorra~unamo.je tako ostavio mogu}nost da Avramovi}a ipak vidimo na Evrobasketu zahvalio se na fan tasti~nim uslovima koje je na{a ko{arka{ka selekcija imala u kompleks centru u Pazovi, pa po tom nastavio: - Vrhunski sport je konkuren cija. Dosta od ovih igra~a nisam trenirao. Nedovi}a i Bjelicu dugo nisam video. Svi koji se bave ovim sportom znaju da se moraju donositi te{ke odluke. Ima razlike u odlukama koje se donose po pitawu kluba i selek cije. Vidim da se dosta pri~a o odluci koju sam doneo po pitawu Teodosi}a.-Poprvi put mi se de{ava u karijeri da nisam stigao ni da informi{em ekipu, a svi porta li su ve} objavili da je Teodosi} odstrawen i precrtan sa spiska. Moram da vam kaèm da ste po gre{no informisani. Moj prvi posao je da obezbedim mir, odlu ka je bila zajedni~ka, predsed nika i direktora da nemamo po trebe da se javqamo. i evo sada kona~no moèmo da popri~amo. A onda je Svetislav Pe{i} otkrio ono {to je Srbija èqno i{~ekivala da ~uje. - Obavili smo razgovor, nije bilo lako. To je sastavni deo ìvota i sporta. Rekao sam mu da ne mogu nakon svega {to sam video... da mu jednostavno ne mogu ponudititi status i mesto u reprezentaciji i da se okre}em ma koji mogu vi{e da daju. Bilo je mnogo razgovora na tu temu, pa smo rekli, da je on kapiten i da je mnogo uradio za ekipu, da ostane eventualno kao “bekap” igra~. Me|utim on nikada nije bio igra~ sa klupe, a imam i boqih igra~a za te uloge. Ekipa se ne sastavqa samo od najboqih pojedinaca, ve} od onih koji naj boqe funkcioni{u. Sastavqa se i od iskusnih, i onih neisku snih. Odluka je napravqena i on se zahvalio, a i ja na na~inu na koji je to on prihvatio. To je sada zavr{eno.Aondaje progovorio i o even tualnom nastupu Nemawa Bje lice, koji je doìveo povredu nedavno, za koju se smatralo da bi mogla da ga odstrani sa Evro basketa.-Bjelica je lo{e stao, ne zna kako se povredio. U pitawu je list, stavqen je u mirovawe. Ne}e putovati sa ekipom, osta je ovde, u subotu ili nedequ }e profesor uraditi snimak. Danas se boqe ose}a, vide}emo kako }e se odvijati. Ne igramo samo kva lifikacije za Svetsko, nakon toga se igra Evropsko prvenstvo. @ao nam je {to se igra~i po vre|uju, ali i drugi se povre|uju. Potom je podvukao da niko nije precrtan i niko nije od strawen iz reprezentacije i nastavio da odgovara na pitawa novinara, a naravno akcenat je ponovo bio na nekada{wem kapi tenu i ikoni orlova. - Ne bih se vra}ao na Teodo si}a. Bio sam jasan. Siguran sam da igra~e koje imam, u koje veru jem, da }e odgovoriti. Miran sam, rade svoj posao na najboqi mogu}i na~in. Siguran sam da }e une ti novu energiju. Verujem u wih, to su prezentovali na trenin zima. To su sve krasni momci, vredni, èqni uspeha, svega... Tu nema nikakvih dilema. - Razmi{qamo pozitivno, bi}e tu nekih odluka, ne moè mo da igramo od 15-16 igra~a, ekipa je sastavqena od 12. Mi }emo sutra da idemo sa 15 ili 16 za Sloveniju, vide}emo... Svi su u konkurenciji. Svi treniraju, svi imaju {ansu, ja ih podràvam koliko god mogu. Poku{avamo da napravimo dobru komunikaciju, da odredimo uloge i zadatke koje svako treba da izvr{ava. Ne po stojiPostavqaautomatizam.sepitawe, ko }e zauzeti poziciju vo|e na terenu i lidera u svla~ionici, koja je pripadala upravo Milo{u Teo dosi}u.-Lider se ne stvara, ne odre|uje trener, najgore je kada trener odredi. Lider zavisi od wegovih igra~kih sposobnosti i od podr{ke koje mu daje okolina. Ne bih nikoga progla{avao lide rom. Niko se do kraja ne moè za meniti, kao {to se ne moè zame niti Bodiroga, Sa{a \or|evi}, svaki nosi neku specifi~nost, ali to }e vreme pokazati. Imamo igra~e koji su afirmisani, koji su igrali velike utakmice, koji znaju da iznesu teret. Nadam se da polako, korak po korak, da }e i toga biti. - Kapiteni su odre|eni, to su Lu~i} i PotomBjelica.jeponovo dobio pitawe o pleju Virtusa. - To {ta sam rekao Teodosi}u, to bih ostavio izme|u mene i wega. Kod nas postoji pravilo da je najva`nije {ta se de{ava na terenu. Svaki igra~ moè da radi {ta god ho}e, ako ispuni od trenera {ta ho}e. Ja nisam poli cajac, ja sam selektor, to je to - a potom nastavio: - Svi vole da pobe|uju, ja vo lim da pobe|ujem... Emotivan smo narod, nekada se bez argumenata pravimo va`ni. Ako se u vrhun skom sportu ne pravi{ vaàn, sa mopouzdawe koje poseduju na{i sportisti, to je kod nas izraè no. Zato smo verovatno i pobe|i vali. To verovawe u sopstvene mogu}nosti, to samopouzdawe se {iri me|u publikom. Onda se to malo doìvi malo teè, ali koliko sam video, brzo se opo ravqamo.-Nelaèm nikoga, po{tujem {to ste do{li u velikom broju. Rekao sam da su ovakve odluke uvek te{ke, te{ke za sve. Ovde nema laì, ~ak naprotiv, sve {to je re~eno ekipi, re~eno je igra~u, a re~eno je i vama. Ba{ onako od re~i do re~i. [to se ti~e utakmice sa Crnom Gorom, bila je korisna utakmica, dobra utakmica, prvi put zvani~na. Neki su prvi put igrali zajedno. Bila je dobra, igra~i su pohva tali to {to se od wih traì. Naravno fali nam lopta u ruci, treba nam kontakt, Reprezentativnaigra...selekci ja Srbije, naàlost nikako da stvori kompaktnost i u nekom uigranom sastavu zaigra bar u ne koliko me~eva, pa je ose}aj da je sve mawe vremena da se kockice sloè.-Nikada dovoqno vremena. U ovom periodu, naravno, fali vremena, od svega po malo. Ali rekao sam igra~ima da su to hen dikepi sa kojima se suo~avano. Da bismo na{li taj balans, mo ramo da slu{amo i da pravimo dobru reakciju. Taj “feedback” mi je mnogo vaàn, jer sam ja tu zbog wih, da im pomognem da budu boqi. Naravno da treniramo, ima dobrih predloga, povratnih informacija.Zakraj,nezaobilazno pitawe je bilo i kojih 12 orlova }e po leteti na prvenstvo Starog kon tinena.-Do posledweg momenta ne}u odlu~iti. Na kraju krajeva, roko vi postoje i mora}emo da ih is po{tujemo.Srbiju o~ekuju najva`niji me~evi. Prvo sa Gr~kom (25. av gust u Areni) i Turskom (28. av gust u Istanbulu) u kvalifika cijama za Mundobasket, pa onda od 1. septembra sledi prvenstvo Starog kontinenta. Na turniru smo u grupi sa ê{kom, Poqskom, Finskom, Izraelom i Holandijom. S. G.

- O tome o tom potom. Ima bitniji stvari. Teo je zaslu`uo naj ve}e mogu}e po~asti. I to nikada nije dovo|eno u pitawe.

DANILOVI] O TEODOSI]U: O tom potom, ima va`nijih stvari... Posle obra}awa selektora Pe{i}a javnosti i Predrag Danilo vi} izneo je svoje mi{qewe o slu~aju Teodosi}.

Primetno je da na slikama nema Nikole Mi lutinova, a jo{ uvek nije jasno da li se ba{ on nalazio iza kamere ili je neki drugi razlog u pitawu.Reprezentacija Srbija }e pre kvalifikacija za Mundobasket i me~eva sa Gr~kom i Turskom igrati prijateqski me~ sa Slovenijom, kao i turnir u PatrijarhuNema~koj.Porfiriju ovo nije prvi put da obilazi sportiste Srbije, po{to su pro{le go dine wegovi gosti bili zlatni vaterpolisti Sr bije posle Olimpijskih igara u Tokiju. Patrijarh Porfirije posetio „orlove“

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije trenutno se u Beogradu priprema za izazove koji je o~eku ju u drugoj polovini avgusta, ali i u septembru kada je na programu Evrobasket. Stoga je patrijarh Porfirije iskoristio pri liku i posetio trening „orlova“ u beogradskoj „Areni“.“Wegova svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije, posetio je trening reprezentaci je Srbije i po`eleo na{em timu mnogo sre}e i uspeha u predstoje}im izazovima”, pisalo je kao opis iznad slika na dru{tvenim mre`ama.

Pe{i}: Teodosi} je bio iznena|en, imam igra~eboqeodwega

- Moje li~no mi{qewe je da je mo`da postajao prihvatqivi na~in za re{avawe ovog problema. To je to, okre}em se ka budu}nosti i da svi stanemo uz reprezentaciju Srbiji. Svi zajedno da budemo uz ove momke. Siguran sam u ove momke i rad selektora Pe{i}a - rekao je Danilovi} i dodao: - Verovatno je to bilo iznena|ewe za igra~e, ali nije prvi put da se de{avaju takva iznena|ewa. Na pitawe da li se planira opro{taj Teodosi}.