Srpski glas

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 18. 1. 2024. z Year XXXIII No.2588

Ve}

Australijan open Velika podr{ka srpske zajednice Novaku \okovi}u

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Intervju nedeqe:

Strana 7

Princ Filip Kara|or|evi} o izborima, KiM i politi~kim elitama

„NOVAK I PRIJATEQI“ SPEKTAKL NA ROD LEJVER ARENI

Strana 22

Strane 14, 16, 17

Foto: Goran Doj~inovi}

Tema nedeqe:

Bogati sve bogatiji – siroma{ni sve siroma{niji

Kako je profesor univerziteta Japanka Kajoko Jamasaki zavolela pravoslavqe i postala Anastasia Lepa Srbija:

Svetski milijarderi bogatiji za 3,3 biliona dolara!

Strana 4

Strana 23 Porodica Savi} iz Perta

Strana 18

PRAZNI^NE RADOSTI U PERTU:

Ven~awe i kr{tewe petoro ~lanova porodice Savi}

Ora{ac – mesto nastanka slobodne Srbije

2 ^etvrtak 18. januar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

Ameri~ke ”foke” nestale u akciji kod obala Somalije

Australija odbila da donira helikoptere Ukrajini Australijski „tajpani” bi}e poslati na otpad i u staro gvo`|e, uprkos konstantnim zahtevima Kijeva za wihovu isporuku.

Ukrajina ne}e dobiti vi{enamenske helikoptere MRH-90 „tajpan” od Australije, uprkos tome {to su letelice rashodovane, prenosi „EjBi-Si TV”, pozivaju}i se na odluku Ministarstva odbrane i Ratnog vazduhoplovstva Australije.

Australijski „tajpani” bi}e poslati na otpad i pretvoreni u staro gvo`|e uprkos konstantnim zahtevima Kijeva za wihovu isporuku.

Ova odluka doneta je zbog, kako se navodi, izbegavawa potencijalnog ugro`avawa `ivota ukrajinskih pilota izazvanog problemima koji se mogu javiti pri upravqawu letelicama.

Stoga su sva uveravawa sa ukrajinske strane da „mogu da iza|u na kraj sa tim” – ignorisana. Nema sumwe da je ovakvoj odluci doprinela i nesre}a sa kraja jula pro{le godine, kada se jedan MRH-90 australijske vojske sru{io tokom zajedni~ke ve`be sa vojskom SAD. U nesre}i su poginula sva ~etiri ~lana posade.

Zvani~nom Kijevu ni ovo nije smetalo, pa je ponovo zahtevao „tajpane” kao vid zamene za sopstvene helikoptere Mi-8 sovjetske proizvodwe. Naime, prema re~ima zamenika komandanta helikopterske brigade, „wima je mesto muzeju, a ne na bojnom poqu”.

Tako }e Australija svojih 47 „tajpana” zameniti sa oko 40 ameri~kih „crnih jastrebova”, dok }e ukrajinski piloti nastaviti da lete na preostalim „muzejskim eksponatima”, odnosno helikopterima Mi-8.

Dvojica pripadnika specijalnih mornari~kih snaga nestala su u moru prilikom upada na brod koji je prevozio delove za balisti~ke rakete sredweg dometa.

Dvojica pripadnika ameri~kih mornari~kih „foka” nestala su kod obala Somalije, saop{teno je iz Ministarstva odbrane Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Oni su nestali pro{log ~etvrtka poku{avaju}i da se ubace na brod koji je plovio bez zastave i prevozio delove za balisti~ke rakete sredweg dometa iz Irana, prenosi britanski „Telegraf”. Iako se smatra da je oru`je bilo nameweno Jemenu, plovilo na koje su poku{ali da se tajno ukrcaju ameri~ki specijalci poznato je po ilegalnom prevozu oru`ja za Somaliju.

Veruje se da je jednog od pripadnika „foka” u more bacio sna`ni talas, a drugi je sko~io za wim poku{avaju}i da ga spase. Nijedan od wih nije od tada vi|en.

U tra`ewe nestalih „foka” ukqu~eni su helikopteri i dro-

novi. Ameri~ka Glavna komanda saop{tila je dan posle nestanka vojnika, da je u toku akcija potrage za nestalim pripadnicima mornari~kih snaga, ali nisu otkrili da su u pitawu „foke”.

Nezvani~no, nestali specijalci bili su deo posade broda „Luis B. Puler”, a ostali ~lanovi ameri~kog tima koji je pri{ao plovilu s oru`jem, uspe{no su se ukrcali na wega, zarobili posadu od desetak qudi, konfiskovali oru`je, pretresli brod, a zatim ga potopili.

NEMA^KI MINISTAR FINANSIJA:

Vlada nema novca za poqoprivrednike Oko 10.000 poqoprivrednika se okupilo na antivladinim protestima, a centralne berlinske avenije su zakr~ene kamionima i traktorima.

Berlin je blokiran usled demonstracija. Oko 10.000 poqoprivrednika se okupilo na antivladinim protestima, a centralne berlinske avenije su za-

Nema~ki ministar finansija Kristijan Lindner je poru~io poqoprivrednicima koji protestuju zbog pove}awa poreza da vlada nema novca za nastavi sa ispla}ivawem subvencija, prenosi Rojters.

kr~ene kamionima i traktorima. „Ne mogu da obe}am vi{e dr`avne pomo}i iz saveznog buxeta”, rekao je Lindner okupqenima ispred Brandenbur{ke kapije.

Protesti su posebno poja~ani

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Portparol Bele ku}e za nacionalnu bezbednost Xon Kirbi izjavio je ovog vikenda da ova operacija nema veze sa udarima protiv Huta. Objasnio je da je ciq bio spre~iti dotok oru`ja u Jemen.

Vojnici koji su upali na brod deo su specijalnih mornari~kih jedinica povezanih sa Petom flotom stacioniranom u Bahreinu koja sprovodi redovne pretrese brodova u Adenskom zalivu tra`e}i nelegalno oru`je i drogu.

posle odluke vlade kancelara Olafa [olca da ukine subvencije na dizel gorivo u poqoprivredi. Ova odluka je deo poku{aja [olcove vlade da uravnote`i savezni buxet za 2024. godinu.

Ministar je rekao da je novac potreban za dugo zanemarivane {kole i puteve, kao i za subvencije za energiju u industriju.

Negodovawe je postalo posebno glasno kada je Lindner rekao da je vladi novac potreban za rat u Ukrajini. „Zbog rata u Ukrajini ponovo su ugro`eni mir i sloboda u Evropi. Mi moramo da ula`emo u bezbednost”, rekao je ministar.

Farmeri su mahali nema~kim zastavama i nosili transparente na kojima je pisalo: „Bez farmera nema budu}nosti.”

Prema anketama, poreme}aji izazvani protestima na{kodili su strankama okupqenim u vladaju}oj koaliciji.

Rast je zabele`ila samo opoziciona Alternativa za Nema~ku.

Dodeqene nagrade Emi, o~ekivani trijumf ”Naslednika” Dominacija tri serije i wihovih protagonista.

U Los An|elesu su po 75. put dodeqene Emi nagrade, koje se smatraju najvi{im priznawem ameri~ke TV industrije, odnosno „televizijskim Oskarom”.

Serije „Naslednici”, „Govedina” i „Medved” osvojile su najvi{e nagrada.

U kategoriji najboqa dramska serija nagradu je dobila serija „Naslednici” (Succession), a Sara Snuk, Kieran Kalkin i Metju Mekfejden, glavni protagonisti ove serije, osvojili su gluma~ke nagrade.

Serija „Medved” (The Bear) osvojila je nagradu u kategoriji najboqa humoristi~ka serija, ali i Emije za tri gluma~ka ostvarewa – za zvezdu serije Xeremija Alena Vajta i sporedne glumce Ajo Edebiri i Ebona Mos-Bakraha.

„Наследници” и даље доминирају: Глумци Сара Снук, Киеран Калкин и Метју Мекфејден Netfliksova serija „Govedina” (Beef) dominirala je u kategoriji ograni~enih serija, a za najboqeg glavnog glumca u limitiranoj seriji ili TV filmu progla{en je Stiven Jun za ulogu u „Govedini”.

Ceremonija dodele Emija, koju je vodio glumac Entoni Anderson, odr`ana je nakon ~etvoromese~nog odlagawa zbog {trajkova u Holivudu.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 18. januar 2024. 3

STO DANA RATA IZME\U IZRAELA I HAMASA

Veliki broj `rtava, humanitarna kriza i dr`awe talaca u Gazi Sto dana sukoba izme|u Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Veliki broj `rtava prijavquju obe strane. Izrael tvrdi da je 1.200 qudi stradalo u napadu Hamasa 7. oktobra, kao i jo{ 188 izraeleskih vojnika od po~etka kopnene operacije. I daqe je 132 izraelska taoca u palestinskoj enklavi. Sa druge strane, Hamas saop{tava da je skoro 24.000 Palestinaca ubijeno za sto dana rata u izraelskim napadima, od ~ega je veliki broj dece i `ene. Humanitarna katastrofa je u Pojasu Gaze, potvr|uju brojne organizacije. Pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu u toku je proces protiv Tel Aviva za optu`be da navodno ~ini genocid nad Palestincima. Huti upozorili da }e nastaviti sa napadima u Crvenom moru sve dok ne prestanu napadi na Gazu.

Hamas: Mnogo talaca je ubijeno posledwih dana, udari na Izrael }e se pro{iriti Portparol Hamasa Abu Obeida izjavio je da su „mnogi”

izraelski taoci dr`ani u Pojasu Gaze verovatno ubijeni i okrivio Izrael za wihovu sudbinu. „Sudbina mnogih izraelskih talaca i zato~enika postala je neizvesna posledwih nedeqa zbog cionisti~ke agresije. Najverovatnije, mnogi od wih su nedavno ubijeni, ostali su svaki ~as u velikoj opasnosti, a neprijateqsko rukovodstvo i vojska snose punu odgovornost”, istakao je Obeida u televizijskom obra}awu.

On je dodao da su svi pregovori o osloba|awu talaca „bez zaustavqawa izraelske agresije bezvredni”.

Obeida je tako|e najavio da }e Hamas pro{iriti svoje udare na Izrael u narednim danima.

IDF tvrdi da je 9.000 operativaca Hamasa ubijeno od 7. oktobra Izraelske odbrambene snage (IDF) saop{tile su da je od skoro 24.000 ubijenih Palestinaca u Pojasu Gaze, wih 9.000 pripadalo

redovima militantne grupe Hamas.

U saop{tewu se navodi da je dodatnih 1000 operativaca Hamasa ubijeno na teritoriji Izraela.

Podaci IDF-a ka`u da je vojska ubila dva komandanta Hamasovih brigada i 19 komandanata bataqona i druge visoke

zvani~nike sa istim ~inom.

Prema podacima, ubijeno je i vi{e od 50 komandira Hamasovih divizija i operativaca sli~nog ~ina.

IDF je saop{tio da je u Libanu ubijeno vi{e od 170 operativaca, uglavnom pripadnika Hezbolaha koji podr`ava Iran.

Oko 30.000 ciqeva je pogo|e-

no u pojasu Gaze od po~etka rata, ukqu~uju}i vi{e od 3.400 koje su otkrivene kao lokacije Hamasa tokom borbi, tvrdi izraelska vojska.

Od po~etka rata Izraela i Hamasa, oko 9.000 projektila ispaqenih iz Gaze pre{lo je granicu sa Izraelom, jo{ 2.000 iz Libana i oko 30 iz Sirije.

ZBOG OLIMPIJADE, LUVR PODIGAO CENU ULAZNICE:

Da vidite Mona Lizu platite 22 evra

HUTI NAJAVQUJU NOVE NAPADE:

Napada}emo izraelske, ali i ameri~ke brodove SAD su vrlo blizu toga da izgube svoju morsku bezbednost, upozoravaju jemenski Huti, dok iz Ujediwenih nacija poru~uju da napetost u Crvenom moru vrlo verovatno ne}e biti mogu}e obuzdati.

Pokret jemenskih Huta Ansar Alah je saop{tio da }e nastaviti da napada izraelske, ali i ameri~ke brodove u Crvenom moru. „Dovoqno je da brodovi budu ameri~ki da bismo ih ga|ali”, rekao je za katarsku „Al xaziru” zamenik portparola pokreta Nasredin Amer, uz upozorewe: „SAD se nalaze na ivici da izgube svoju morsku bezbednost”.

U me|uvremenu, o situaciji na Bliskom istoku govorio je i generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Gutere{. On je poru~io da je napetost u Crvenom moru na visokom nivou, i da }e je vrlo verovatno biti nemogu}e obuzdati.

Podsetimo, ranije jedan ameri~ki brod, koji je plovio pod zastavom Mar{alskih ostrva, pogo|en je u blizini obale Jemena.

Pentagon je potvrdio napad, i za wega optu`io jemenske Hute.

Va{ington poru~uje da niko nije stradao i da je brod nastavio daqe po svojoj mar{uti, kao {to je i bilo planirano.

Ipak, SAD su 12 januara izdale saop{tewe, u kojem se navodi da Va{ington preporu~uje komercijalnim brodovima, koji plove pod ameri~kom zastavom, da izbegavaju plovidbu u ju`nom delu Crvenog mora. Preporuka ostaje na snazi do 19. januara.

Poskupqewe je posledica inflacije i ve}eg ra~una za struju, navodi se na zvani~nom sajtu muzeja. Me|utim, Francuzi o~ekuju da }e Pariz za vreme Letwih olimpijskih igara ove godine da poseti oko 15 miliona turista. Za vreme takmi~ewa poskupe}e i karte za metro i to duplo.

Cena ulaznice za Luvr porasla je za pet evra, odnosno za skoro 30 odsto, uo~i Olimpijskih igara ove godine u Parizu, sude}i po informacijama na zvani~nom sajtu muzeja.

Svi koji `ele da posete jedan od najpoznatijih francuskih muzeja }e od danas morati da plate 22 evra umesto 17, koliko je do sada ko{tala karta.

Poseta muzeju }e i daqe biti besplatna za maloletna lica i za one koji `ive na evropskom ekonomskom prostoru, a imaju mawe od 26 godina.

Kako je uprava muzeja objasnila u saop{tewu, poskupqewe je posledica inflacije i ve}eg ra~una za struju. Me|utim, svaki drugi posetilac ima pravo da besplatno pogleda izlo`bu, napomiwu u muzeju.

Luvr je otvoren 1793. i danas je najpose}eniji muzej na svetu. Wegov izlo`beni prostor (86.000 kvadratnih metara) je 2022. posetilo vi{e od sedam miliona qudi. To je muzeju donelo 76,5 miliona evra.

Me|utim, taj iznos pokriva samo ~etvrtinu tro{ko-

va odr`avawa. Muzej se finansira iz buxeta francuskog Ministarstva kulture.

U 2023. muzej je posetilo skoro devet miliona qudi, a od wih tri i po miliona (41 posto) je u{lo u muzej besplatno.

Francusko Ministarstvo turizma o~ekuju da Pariz za vreme Letwih olimpijskih igara ove godine posetiti oko 15 miliona turista. Posetioci Pariza mogu da o~ekuju da }e i karte za metro duplo poskupeti tokom Olimpijskih igara - ko{ta}e ~etiri evra umesto sada{wih 2,10.

Olimpijske igre u Parizu bi}e odr`ane od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine, a Paraolimpijske igre od 28. avgusta do 8. septembra.

Jo{ jedno arhitektonsko ~udo Saudijske Arabije – soliter, ali naopa~ke Prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman predstavio je najnoviji projekat koji prevazilazi ~ak i nau~nu fantastiku. U pitawu je izgradwa luksuznog solitera, koji je sagra|en naopako u planinskom masivu.

Soliter }e biti potpuno skriven i otrgnut od svakodnevnog `ivota. Poznat je kao Akuelum.

Neobi~no je da }e do ovog solitera mo}i da se do|e jedino podzemnim tunelom iz plutaju}e marine. Za posetioce je izgra|eno posebno plovilo, koje ih vozi do hotela sa pet zvezdica.

Sa prirodnim lepotama i pla-

ninskim krajolikom, Saudijska Arabija je odli~na za luksuz u mirnom okru`ewu.

Akuelum je visine 100 metara, a ima i veliko dvori{te. U okviru

luksuznog hotela nalazi se i deo za kupovinu, zabavu...

Akuelum je ultraluksuzni neboder kod koga je sve naopa~ke: fasada je okrenuta ka unutra umesto ka spoqa. Stvari su uvrnute“, ka`u u promotivnom spotu. „Posetioci }e krenuti na izvanredno putovawe, po~ev{i od prve plutaju}e marine na svetu.

Ovde }e se gosti ukrcati na specijalno dizajnirano plovilo da u|u u Akuelum kroz skriveni podzemni kanal, otkrivaju}i skrivenu zajednicu koja nudi neverovatno senzorno putovawe“, navodi se u spotu za Akuelum.

4 ^etvrtak 18. januar 2024.

TEMA NEDEQE

IZVE[TAJ „OKSFAMA”:

Bogati sve bogatiji – siroma{ni sve siroma{niji

Izve{taj ukazuje da su svetski milijarderi bogatiji za 3,3 biliona dolara i da je wihovo bogatstvo raslo tri puta br`e od stope inflacije.

Petoro najbogatijih qudi na svetu vi{e je nego udvostru~ilo svoje bogatstvo od 2020. godine, koje sada iznosi ukupno 869 milijardi dolara, dok je 60 odsto najsiroma{nijih na svetu sve siroma{nije, {to ~ini ukupno pet milijardi qudi, pokazuje izve{taj „Oksfama”, prenosi „Gardijan”.

Ovaj izve{taj se pojavio uo~i okupqawa superbogata{a i politi~kih lidera Zapada u Davosu u [vajcarskoj.

Isti~u}i dramati~no pove}awe nejednakosti posle pandemije kovida, izve{taj „Oksfa-

ma” ukazuje da su svetski milijarderi bogatiji za 3,3 biliona dolara i da je wihovo bogatstvo raslo tri puta br`e od stope inflacije.

Tako|e, kako otkriva izve{taj, uprkos stagnaciji `ivotnog standarda miliona radnika {irom sveta, na ~elu sedam od deset najve}ih svetskih korporacija nalazi se milijarder kao glavni akcionar ili izvr{ni direktor.

U izve{taju, sastavqenom na osnovu podataka kompanije „Velt iks” i „Forbsa”, navodi se i da je bogatstvo prvih petoro najbogatijih qudi na svetu – Ilona Maska, Bernarda Arnoa, Xefa Bezosa, Larija Elisona i Marka Zakerberga – poraslo za 464 milijarde dolara, ili za

114 odsto. Tokom istog perioda, ukupno bogatstvo najsiroma{nijih 4,77 milijardi qudi, {to ~ini 60 odsto svetske populacije, realno je smaweno za 0,2 odsto. „Qudi {irom sveta rade sve du`e i to na na nesigurnim poslovima”, tvrdi se u izve{taju. „U 52 zemqe, prose~ne plate za skoro 800 miliona radnika su realno pale. U posledwe dve godine, radnici su izgubili 1,5 biliona dolara.”

Me|utim, profiti superbogatih naglo su porasli uprkos porastu tro{kova `ivota. Do juna 2023, 148 najve}ih svetskih korporacija ostvarilo je 1,8 biliona dolara profita, {to je skok od 52 odsto u pore|ewu sa prose~nim profitom od 2018.

do 2021. „Oksfam” je saop{tio i da je nejednakost u Velikoj Britaniji sada uporediva sa onom u Ju`noj Africi, koja predstavqa zemqu sa najve}om ekonomskom nejednako{}u na svetu.

Jedan odsto najbogatijih na svetu poseduje 59 odsto globalne finansijske imovine. U Britaniji, jedan odsto najbogatijih poseduje 36,5 odsto ukupno finansijskih sredstava.

Izvr{ni direktor „Oksfama” Alima [ivji saop{tila je da ovaj trend neprihvatqiv: „Svet ne mo`e da podnese jo{

jednu deceniju nejednakosti. Ekstremno siroma{tvo u najsiroma{nijim zemqama ve}e je nego {to je bilo pre pandemije. Mali broj superbogatih se utrkuje da postanu prvi svetski trilioneri u narednih 10 godina.” „Sve {iri jaz izme|u bogatih i ostalih nije ni slu~ajan ni neizbe`an”, rekla je i dodla: „Vlade {irom sveta podsti~u koncentraciju bogatstva, dok u isto vreme stotine miliona qudi `ivi u siroma{tvu. Mogu}a je pravednija ekonomija. Potrebno nam je pravednije oporezivawe.”

„Blumberg”: Ovo su najbogatije porodice sveta u 2023.

Клан Ел Нахјан

Na listi uglavnom dominiraju porodice sa Bliskog istoka. Sa 305 milijardi dolara klan El Nahjani iz Abu Dabija nadma{io je Voltonove, i to za neverovatnih 45 milijardi dolara

Porodica Volton Vladaju}a dinastija Ujediwenih Arapskih Emirata El Nahjan, porodica Volton, osniva~i lanca prodavnica „Volmart” i porodica Hermes, vlasnici istoimenog luksuznog brenda, postali su najbogatije porodice na svetu u 2023. go-

dini, prenosi „Blumberg”.

Na rang-listi najbogatijih porodica se prvi put pojavila porodica u ~ijem je vlasni{tvu lanaca prodavnica „Volmart”, kao i vladaju}a dinastija Katara, koja je zauzela peto mesto.

Na vrhu liste nalazi se vladaju}a dinastija UAE - El Nahjani, ~ije se bogatstvo procewuje na 305 milijardi dolara.

Ina~e, svi ~lanovi ovog klana zauzimaju visoke pozicije u dr`avi i u privatnom sektoru.

Na listi uglavnom dominiraju porodice sa Bliskog istoka. Sa 305 milijardi dolara porodica El Nahjan iz Abu Dabija nadma{ila je Voltonove, i to za neverovatnih 45 milijardi dolara. [esta generacija porodice Hermes bogatija je za 56

milijardi dolara i postala je tre}a najbogatija porodica u svetu.

Ukupno 25 najbogatijih porodica sveta sa ove liste bogatije su za 1,5 biliona dolara, {to je 43 odsto vi{e u odnosu na podatke iz pro{le godine.

Na listi se nalazi ukupno 25 porodica, me|u kojima su i porodice u ~ijem je vlasni{tvu kompanija „Mars”, „Koh inustris”, vladaju}a dinastija Saudijske Arabije El Saudi, kao i vlasnici kontrolnog paketa akcija kompanije „[anel”.

PLANETA

^etvrtak 18. januar 2024. 5

PO^ELA TRKA ZA PREDSEDNI^KE IZBORE:

Ubedqiva pobeda Trampa

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Na izbore u ameri~koj dr`avi Ajova je iza{lo vi{e od 60 odsto republikanskih bira~a.

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp je, prema projekcijama ameri~ke agencije AP, nadma{io svoje rivale i pobedio na unustarstrana~kim izborima republikanaca u ameri~koj dr`avi Ajovi, dok je drugo mesto osvojio guverner Floride Ron Desantis. „Hvala Ajova, sve vas volim!!!”, napisao je Tramp na dru{tvenim mre`ama.

Na izbore je iza{lo vi{e od 60 odsto bira~a, a Tramp je dobio 50,6 odsto glasova, dok je Desantis osvojo 21,4 odsto glasova.

Iza wih se plasirala biv{a ambasadorka u UN Niki Hejli, pokazala je anketa koju sprovodi AP me|u bira~ima koji izlaze na kokuse.

S obzirom na to da je Trampova pobeda bila o~ekivana, prema istra`ivawima javnog mwewa, glavna borba se vodila za drugo mesto izme|u Desantisa i Hejli i to ko }e biti glavna alternativa Trampu za republikansku predsedni~ku nominaciju na nastupaju}im izborima u novembru.

Kokusima u Ajovi zvani~no je po~ela trka za predsedni~ke izbore u SAD 2024. godine. Slede}i izbori za republikansku nominaciju za predsednika su 23. januara u Wu Hemp{iru.

dina uspešne Povodom 30 go cenjenim saradnje, našimo popust od m di nu klijentima

30

%

Pet stvari koje treba znati o Laju ^ing Teu Pripremite se za du`i period neizvesnosti, upozorava „Politiko”.

Sa vi{e od 40 odsto glasova, kandidat vladaju}e Demokratske progresivne partije (PDP), Laj ^ing Te (64) izabran je za predsednika Tajvana.

Trenutni potpredsednik Tajvana, doveo je PDP do istorijskog tre}eg mandata, prvog za bilo koju stranku od 1996. godine.

Za sada, situacija u Tajpeju je mirna ali }e je vrlo brzo zameniti du`i period neizvesnosti oko slede}eg poteza Pekinga, pi{e „Politiko” i podse}a da Peking na Laija gleda kao na portparola tajvanskog pokreta za nezavisnost.

Briselski portal je izdvojio pet stvari koje treba znati o novom predsedniku Tajvana.

1. Peking ga ne voli Za Peking – koji na Tajvan gleda kao na kinesku teritoriju – Laj je „lice” tajvanskog pokreta za nezavisnost i wegov izvor izazva}e tenzije izme|u ostrva i kopna.

2. ^etiri meseca u stawu pripravnosti O~ekuje se da }e nestabilnost biti u porastu u naredna ~etiri meseca, sve dok Laj ne bude zvani~no inaugurisan 20. maja. Niko ne zna koliko bi ovo moglo biti lo{e, ali tajvanski zvani~nici i strane diplomate ka`u da ne o~ekuju da }e situacija biti tako napeta kao nakon poseta tada{we predsedavaju}e Predstavni~kog doma Nensi Pelosi ostrvu 2022.

3. Laj }e morati da ukroti svoje porive za nezavisno{}u Tajvana Na neki na~in ve} jeste, pi{e „Politiko” i podse}a da je koliko pro{le sedmice poru~io novinarima da ne namerava da proglasi nezavisnost ako

U godini jubileja za Vas smo pripremili:

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

LI^NOST NEDEQE:

TAJVAN IMA NOVOG PREDSEDNIKA:

CALL US AND GET THE BEST RATE!

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

bude izabran za predsednika.

PDP insajderi o~ekuju da }e se Laj dr`ati pristupa odlaze}e Caj Ingven, bez izno{ewa stvari koje bi se mogle protuma~iti kao jednostrano mewawe statusa kvo.

4. Me|unarodni pristup Tajvana O~ekuje se da }e SAD, Japan i Evropa imati prednost u Lajevim diplomatskim aktivnostima, dok }e odnosi sa Kinom i daqe biti negativni.

Tokom izbornih skupova {irom ostrva, Laj je u vi{e navrata isticao napore Caj da se osamostali od Kine i fokus prebaci na troje saveznika-istomi{qenika. Jugoisto~na Azija mogla bi da bude jo{ jedna glavna destinacija za trgovinske tokove.

5. Laj bi mogao da ima problema sa nekooperativnim parlamentom Postoji velika {ansa da }e Lai imati posla sa podeqenim parlamentom. Pre izbora, stranka Kuomintang (KMT) obe}ala je da }e formirati ve}inu sa Tajvanskom narodnom partijom, ~ime je Lajeva administracija efektivno postala mawinska vlada.

Iako bi to moglo da ote`a sprovo|ewe politike koja je „provokativna” za Peking, nekooperativni parlament mo`e da predstavqa problem kada je re~ o preko potrebnim tro{kovima za odbranu Tajvana.

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 18. januar 2024.

PLANETA

Po~eo Svetski ekonomski forum u Davosu Godi{wi sastanak Svetskog ekonomskog foruma po~eo je u Davosu pod sloganom ”Obnova poverewa” Godi{wi sastanak Svetskog ekonomskog foruma (SEF) po~eo je u ponedeqak u Davosu pod sloganom „Obnova poverewa” i do 19. januara }e ugostiti vi{e od 100 predstavnika dr`ava, sve glavne me|unarodne organizacije, 1.000 partnera Svetskog ekonomskog foruma, kao i lidere civilnog dru{tva, stru~wake, predstavnike mladih, dru{tvene preduzetnike i novinske agencije.

Na forumu u~estvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} po{to je svrstan me|u tridesetak vode}ih svetskih politi~ara koji }e biti na skupu.

Na ceremoniji sve~anog otvarawa bi}e dodeqene nagrade „Kristal” za rad na promovisawu o~uvawa `ivotne sredine, qudskih prava i razumevawa me|u kulturama, navodi

se na sajtu SEF. Prisutnima }e se, izme|u ostalih, obratiti i suosniva~ica Svetskog ekonomskog Hilde [vab.

Kqu~ne teme foruma u Davosu su „Postizawe bezbednosti i saradwe u podeqenom svetu”, „Stvarawe rasta i radnih mesta za novu eru”, „Ve{ta~ka inteligencija kao pokreta~ka snaga za privredu i dru{tvo” i „Dugoro~na strategija za klimu, prirodu i energiju”.

Tokom foruma u Davosu }e biti odr`ati brojne debate u kojima }e u~estvovati osniva~ Svetskog ekonomskog foruma Klaus [vab, premijer Kine Li ]ijang, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i mnogi drugi.

Ruska vojska dronovima „inferno“izvodi tepih-bombardovawe ukrajinskih polo`aja Ruske snage su na vi{e pravaca u zoni specijalne vojne operacije zapo~ele tepih-bombardovawe ukrajinskih polo`aja pomo}u specijalnih dronova „inferno”, saop{tila je kompanija za proizvodwu ovih dronova „Rustehdron”.

U kompaniji su objasnili da je dron „inferno” opremqen sa devet otvora za bacawe granata. Tokom izvr{avawa borbenog zadatka on prelazi preko ukrajinskih rovova, otvara odeqke za municiju i izbacuje granate u seriji od po tri. Na taj na~in se dobija analog tepih-bombardovawa u velikoj avijaciji i qudstvo neprijateqa trpi gubitke. Dron tako|e mo`e efikasno da bombarduje laka oklopna vozila.

Kako su naveli u kompaniji, „Rustehdron” je ve} predao stotine bespilotnih bombardera „inferno” jedinicama u zoni specijalne vojne operacije.

Dron, ina~e, ne mora da lebdi iznad rovova, jer ima dodatnu kameru usmerenu na ni{an – ure|aj baca bombe u pokretu. Ovo prili~no pove}ava pre`ivqavawe dronova, dok se dron koji lebdi mo`e oboriti malokalibarskim oru`jem. „Inferno” nosi ~etiri kilograma borbenog optere}ewa, koji mo`e da ukqu~uje granate VOG-17, GP-25 i specijalno proizvedenu fabri~ku municiju za bacawe sa koptera sa fragmentiranim i kumulativnim tipovima bojevih glava. Domet dejstva bespilotne letelice je pet kilometara.

Dron „inferno” pripada tipu FPV dronova. Kompanija „Rustehdron” trenutno je jedina u Rusiji koja proizvodi FPV dronove sa funkcijom bombardovawa.

Rusija: u Vorowe`u uvedena vanredna situacija nakon napada ukrajinskih dronova U ruskom gradu Vorowe`u uvedena je vanredna situacija nakon ukrajinskog napada dronovima, izjavio je gradona~elnik Vadim Kstenin.

Vanredna situacija je uvedena kako bi brzo bila procewena {teta na stambenoj i pokretnoj imovini i izvr{ena popravka, ukqu~uju}i i zamenu polomqenih prozora, prenosi Interfaks.

Prethodno je gubernator Vorowe{ke oblasti Aleksandar Gusev saop{tio da je sistem PVO oborio ukrajinske dronove iznad Vorowe`a, dok je Ministarstvo za vanredne situacije Rusije navelo da su delovi jednog drona pali u stan, gde je povre|ena je devoj~ica ro|ena 2013. godine.

Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je tokom no}i iznad Vorowe{ke oblasti oboreno pet dronova. Vorowe`, grad sa vi{e od milion stanovnika, nalazi se na oko 250 kilometara od granice sa Ukrajinom.

Iranska revolucionarna garda napala ameri~ku bazu u Iraku Ameri~ki Stejt department je udare nazvao „bezobzirnim” budu}i da potkopavaju stabilnost Iraka.

Iranska revolucionarna garda preuzela je odgovornost za napad na ameri~ku vojnu bazu Harir i aerodrom Erbil na severu Iraka, u ira~kom Erbilu, preneli su iranski dr`avni mediji. „Napad je izveden u pono} kao odgovor na nedavne teroristi~ke zlo~ine neprijateqa islamskog Irana, a {pijunski {tab i mesta okupqawa antiiranskih teroristi~kih grupa ga|ana su balisti~kim projektilima IRGC i uni{tena”, saop{tila je Iranska revolucionarna garda, a prenela dr`avna iranska agencija IRNA. Aerodrom Erbil obustavio je saobra}aj nakon eksplozija koje

su se ~ule iznad grada, rekla su Rojtersu tri ira~ka bezbednosna izvora.

Ameri~ki Stejt department osudio je ove iranske napade. „Protivimo se bezobzirnim raketnim udarima Irana, koji

potkopavaju stabilnost Iraka”, saop{tio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

Udari nisu pogodili nijedan objekat SAD i nije bilo ameri~kih `rtava, rekla su dva ameri~ka zvani~nika Rojtersu.

Irak: Teheran je napadom ugrozio na{ suverenitet i bezbednost ira~kog naroda Vlada Republike Irak je o{tro osudila „iransku agresiju” u kojoj su, kako tvrdi, balisti~kim raketama pogo|ene stambene zgrade, {to je dovelo do civilnih `rtava.

Ira~ke vlasti su udar Irana na grad Erbil nazvale aktom agresije usmerenim protiv suvereniteta Iraka i bezbednosti ira~kog naroda, navodi se u saop{tewu Ministarstva spoqnih poslova.

Vlada Republike Irak je o{tro osudila „iransku agresiju” u kojoj su, kako tvrdi, balisti~kim raketama pogo|ene stambene zgrade, {to je dovelo do civilnih `rtava.

Bagdad upozorava da }e preduzeti sve pravne mere kao odgovor na napad, ukqu~uju}i i podno{ewe `albe Savetu bezbednosti UN, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Ira~ki premijer je nalo`io formirawe komiteta na ~elu sa savetnikom za nacionalnu bezbednost koji }e istra`iti agresiju i prikupiti informacije koje bi podr`ale poziciju Iraka na me|unarodnom nivou.

Ministarstvo spoqnih poslova Iraka obe}ava da }e dokazati da su izjave „strane koja stoji iza ovih akcija” la`ne.

No}as je u Erbilu odjeknulo nekoliko eksplozija u blizini ameri~kog konzulata i me|unarodnog aerodroma. ^etiri osobe su poginule, a {est je povre|eno.

Bagdad Odgovornost za napad preuzela je elitna jedinica iranskih oru`anih snaga, Korpus ~uvara islamske revolucije. Iranska Revolucionarna garda je ispalila nekoliko balisti~kih raketa na jedan od glavnih {tabova Mosada u Ira~kom Kurdistanu i uni{tila ga, navodi se u saop{tewu.

Istra`iva~ sa Instituta za svetsku ekonomiju i me|unarodne odnose „Primakov” Viktor Nadein Rajevski je za „RIA Novosti” rekao da su iranski udari na izraelske obave{tajne slu`be u Erbilu bili osveta za teroristi~ki napad u Kermanu 3. januara kada je poginulo 89 qudi, a raweno 284. Odgovornost za taj napad preuzela je takozvana Islamska dr`ava.

INTERVJU NEDEQE

PRINC FILIP KARA\OR\EVI] O IZBORIMA, KIM I POLITI^KIM ELITAMA:

Osu|ujem svaku podelu i kori{}ewe sile i nasiqa

Dok razmi{qam o 2023. godini, neosporno je da se Srbija suo~ila sa zna~ajnim izazovima, posebno sa ogromnom tragedijom u {koli „Vladislav Ribnikar“ u kojoj je devetoro dece zajedno sa ~uvarom {kole izgubilo svoje `ivote. Ali i masovnih ubistva u Duboni i Malom Ora{ju, poru~uje u bo`i}wem razgovoru za Danas princ Filip Kara|or|evi} uz tradicionalni pozdrav: „Mir Bo`iji, Hristos se rodi!“ i dodaje: - Ovakvi doga|aji su izazvali ogromnu tugu u svima nama, ali su doveli i do podela i politi~kih nemira. Zato ovog Bo`i}a `elim da naglasim zna~aj jedinstva i porodice, na{e dece, na{eg najve}eg bla-

ga. U novoj godini vidim potrebu za dugoro~nom vizijom Srbije, u kojoj prioritet stavqamo na dobrobit i razvoj, sa ciqem budu}nosti prosperiteta i stabilnosti, oslobo|ene tereta kratkoro~nih politi~kih i ekonomskih pritisaka. Bo`i} je vreme qubavi i topline, koja ja~a na{u posve}enost porodi~nim vrednostima. Dok ula`emo u nove generacije, po{tujemo tradiciju na{eg naroda i postavqamo temeqe za budu}nost oboga}enu empatijom, razumevawem i jedinstvom. n Da li }e politi~ki doga|aji u Beogradu uticati na Va{e prazni~ne planove, u vestima na dru{tvenim mre`ama insistirate na po{tovawu verske tradicije u porodici?

U pozitivnom pravcu n Fotografija objavqena na dru{tvenim mre`ama na kojoj je Va{ otac WKV u poseti Va{oj porodici i nedavno ro|enoj unuci u pojedinim krugovima shva}ena je kao „pomirewe Kara|or|evi}a“. Da li je to dobra i ta~na interpretacija? Ponekad sti~e utisak da ste „ku}na opozicija“ stare{ini Kraqevskog doma.

– Nedavno nas je u na{em domu na Vra~aru posetio moj otac prestolonaslednik Aleksandar da upozna svoju unuku Mariju, a gde je u nekoliko navrata pose}ivao Stefana pre nego {to se Marija rodila. Moj otac je stare{ina Kraqevskog doma i uvek je dobrodo{ao u na{ dom. Va`no je da Stefan, pored vremena koje provodi sa Dani~inim roditeqima, provodi vreme i sa mojim ocem koji `ivi u Beogradu, ali i sa mojom majkom princezom Marijom da Glorijom koja `ivi u Seviqi. Kod moje majke redovno odlazimo, a imam i redovnu komunikaciju sa svojim ocem, radujem se svakom na{em susretu. Ja sam sa svojom bra}om rastao u specifi~nim okolnostima, usled razvoda mojih roditeqa i nau~io sam da me to ne sputava u `ivotnim ciqevima. Me|utim, izazov je kontakt sa suprugom mog oca. To je situacija koju decenijama dele gotovo svi ~lanovi Kraqevske porodice kao glavni razlog {to odnosi unutar Kraqevske porodice nisu onakvi kakvi bi morali da budu.

Na mom ocu kao stare{ini Kraqevskog doma je da te izazove re{i.

Imamo dogovor koji budi nadu da }e se stvari odvijati u pozitivnom pravcu za budu}nost Dinastije Kara|or|evi}.

– Praznike provodim u krugu svoje porodice: sa suprugom Danicom, sinom Stefanom i k}erkom Marijom. Porodica na okupu je najve}e bogatstvo koju praznici donose. Danica i ja Stefana vaspitavamo u tradicionalnom i pravoslavnom duhu, a tako }emo vaspitavati i Mariju, `elimo da im li~nim primerom budemo putokaz u tom smeru. Zato u na{em domu sa velikom rado{}u negujemo na{e obi~aje, tradiciju i porodi~ne vrednosti. Pratim dnevnopoliti~ka de{avawa u Beogradu, ali i u celoj Srbiji i u odnosu na to imam jo{ ve}u motivaciju i `equ da zajedno sa svojom suprugom kroz na{u fondaciju „Princa Naslednika Filipa i Prineze Danice od Srbije“ damo doprinos na{em dru{tvu da postane moralno i zdravo, tako da na{a deca nastave da `ive u svojoj zemqi, u skladu sa svojim identitetom i da iz we ne moraju da odu. n Sad je izvesno da Srbija, pre svega Beograd, bo`i}ne i novogodi{we praznike do~ekuju u politi~kim napetostima, kako vidite postizbornu krizu u kojoj se Srbija na{la posle 17. decembra?

– Izborni proces, kao jedan od najva`nijih delova demokratskog dru{tva, na `alost, nikada u na{oj zemqi nije utemeqen do kraja i zato postoji sistematsko nepoverewe u isti, ali i u institucije. Sve {to danas kao dru{tvo do`ivqavamo, jedna je od posledica toga. U tom kontekstu, a u svetlu skora{wih doga|aja i izra`ene dru{tvene nestabilnosti, `elim da iznesem svoje stavove ne kao kriti~ar, ve} kao zagovornik modela vladavine u koji iskreno verujem – parlamentarne monarhije. Kao neko ko je prigrlio ovaj

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 18. januar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

ideal, koncept republike mi se ~ini neefikasnim. Uzdr`avam se od podr`avawa bilo koje politi~ke opcije, moje gra|ansko u~e{}e je, poput glasawa, da inspiri{em gra|ane da iskoriste svoja prava. Moj glasa~ki listi} je li~an, mogu}e ~ak i prazan, simbolizuju}i moj stav da pravi odgovor ne le`i unutar strana~kih podela, ve} u samom upravqawu dr`avom. n [ta mislite o ideji da se RS prisajedini Srbiji posle „predaje“ KiM, koju pojedini prekodrinski srpski politi~ari otvoreno zagovaraju?

- Pre svega nadam se da ni do kakve predaje Kosova i Metohije ne}e do}i, iako su sve vesti koje nam dolaze iz na{e ju`ne pokrajine krajwe pesimisti~ne, a u izobiqu svakodnevnih vesti bojim se da sve ono {to se de{ava na Kosovu i Metohiji ostaje u nekom drugom, tre}em planu, {to je lo{e za sve nas. Podsetimo se da se 25. avgusta pro{le godine navr{ilo ta~no 110 godina od kada je moj ~ukundeda kraq Petar Prvi Kara|or|evi} potpisao Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije Kraqevini Srbiji. Moji preci su oslobodili Kosovo i Metohiju i vratili ga Srbiji, a danas, 110 godina kasnije, pri~a se o mogu}oj opciji predaje i odvajawa Kosova i Metohije od Srbije. Za mene je to apsolutno neprihvatqivo i to bi bio ~in izdaje na{ih predaka i na{ih potomaka. Srpski narod je do`iveo egzodus na prostorima Balkana i biv{e Jugoslavije.

Mi smo narod koji vi{e ne `ivi tamo gde je vekovima `iveo. Tome je doprinela politika politi~kih elita koje vladaju na{im prostorima od 1945. do danas. n Zbog komentara na dru{tvenim mre`ama i reagovawima na mnoge pojave u srpskom dru{tvu neki Vas smatraju princem „druge“ Srbije. Da li Vam to smeta?

– Nisam neko ko zagovara podele, kqu~no je poznavati istoriju i da iz we budemo spremni da u~imo. I dobro i lo{e je na{e,

na{a lekcija za budu}nost je na{e iskustvo. Mislim da qudi koji podsti~u podele ne misle i ne rade ni{ta dobro za na{ narod i na{u dr`avu. Moramo biti spremni da prihvatimo i uva`imo svakog pojedinca tako da qudi imaju pravo na razli~ito mi{qewe i stav. Svaka vrsta podela je {tetna za na{e dru{tvo i dr`avu. n U kakvoj Srbiji `elite da vidite budu}nost Va{e dece nezavisno od toga {to bi u slu~aju promene dr`avnog ure|ewa bila naslednici srpskog trona?

– U istinski demokratskoj Srbiji u kojoj postoji vera u institucije. Onakvoj dr`avi kao {to je to bio slu~aj u Kraqevini Srbiji u kojoj je seqak tu`io kraqa Petra Prvog u sporu i dobio ga na sudu, ili ministar finansija odbio da kraqu Petru Prvom da zajam iz dr`avnog buxeta. U jednom ure|enom dru{tvu gde postoji sistem odr`ivih vrednosti koji podr`ava kulturu, obrazovawe, a posebno mlade, koji su na{a budu}nost. Danica i ja obilazimo Srbiju, i prilikom na{ih susreta i anga`mana radimo na o~uvawu tradicije, kulturnog nasle|a na{e zemqe, porodi~nih vrednosti, ali i moralnog i kulturnog dostignu}a Dinastije Kara|or|evi} {to narod prepoznaje i uva`ava. n Gotovo neprimetno 2023. pro{la je 120. godi{wica smene dinastija u Srbiji, iako su obe doma}e, Srbija i Crna Gora nisu „uvozile“ kraqeve kao ostale dr`ave u ovom delu Evrope. Da li je pro{lost prestala da bude bitna i kako Vi, kao ~lan Doma Kara|or|evi}, danas gledate na te doga|aje i wihove posledice?

– Sve na{e dinastije, iako nekada me|usobno sukobqene, imale su isti interes, a to je napredak i o~uvawe srpskog naroda na prostoru gde `ivi. Videle su razli~ite puteve ka tom ciqu, ali su se jedna na drugu nastavqale, nisu poni{tavale ura|eno.

8 ^etvrtak 18. januar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Britanija uvela sankcije bawalu~koj agenciji zbog promocije „Dana RS“ 9. januara Vlada Velike Britanije je uvela sankcije bawalu~koj marketin{koj agenciji „Mania”, jer je, kako je oceweno, ukqu~ena u podrivawe Ustava BiH. „Marketin{ka agencija ‘Mania’ zna~ajno je profitirala organizacijom i promocijom neustavnog obele`avawa 9. januara“, izjavio je britanski ambasador u BiH Xulijan Rajli. On je naveo da je Ustavni sud u dva navrata doneo odluku da je „odabir 9.

januara za proslavu Dana Republike Srpske neustavan i diskriminatoran, jer uspostavqa povla{}eni polo`aj jedne etni~ke zajednice u odnosu na druge“. „Delovawem u suprotnosti sa ovim odlukama, ‘Mania’ je podrivala vladavi-

nu zakona, promovisala podele i strah“, istakao je Rajli. Prema wegovim re~ima, „re`im sankcija Ujediwenog Kraqevstva omogu}ava sankcionisawe onih koji podrivaju ili prete suverenitetu, teritorijalnom integritetu, me|unarodnom prosperitetu ili ustavnom poretku BiH“. Rajli je dodao da wegova zemqa „nije olako donelo ovu odluku, ali da moraju postojati posledice za one politi~are ili kompanije, koji podrivaju mir obezbe|en Dejtonskim mirovnim sporazumom“.

Ova mera podrazumeva zamrzavawe sredstava, {to, kako je nagla{eno, spre~ava bilo kog gra|anina Velike Britanije ili bilo koju kompaniju iz te zemqe da ima ikakvu vezu sa sredstvima ili ekonomskim resursima koji su u vlasni{tvu ili pod kontrolom sankcionisane kompanije.

Kabinet predsednika RS Milorada Dodika dodelio je bawalu~koj agenciji „Mania“ posao organizacije proslave i medijske podr{ke proslave 9. januara kao Dana RS, kojeg je Ustavni sud proglasio neustavnim. Od samo dva tendera, agencija je zaradila 756.990 konvertibilnih maraka (vi{e od 388 hiqada evra).

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Vojnik Eufora koji je dr`ao sve}u u crkvi na Dan Republike Srpske vra}en ku}i iz zone operacija Vojnik Eufora koji je 9. januara stajao u crkvi u Mili}ima i dr`ao sve}u u ruci vra}en je ku}i iz zone operacija, re~eno je Srni iz te vojne misije.

Mera vra}awa ku}i vojniku Eufora je, kako se navodi, izre~ena nakon {to je, navodno, utvr|eno da pona{awe pripadnika jednog od timova za vezu i osma-

trawe (LOT), koji je bio zadu`en da prati i osmatra doga|aje 9. januara na Dan Republike Srpske, nije bilo u skladu sa principima kojih se pridr`ava Eufor. Kako se navodi, iz Eufora nisu precizirali ~ime je vojnik prekr{io principe. „Eufor nagla{ava da su integritet i nepristrasnost wegove misije od najve}e va`nosti”, naveli su. Nisu pojasnili da li je kr{ewe principa stajawe u crkvi ili dr`awe sve}e u ruci, {to je bilo vidqivo na fotografiji koju su objavili federalni mediji koji su kasnije tra`ili i obja{wewe od Eufora. Iz Eufora su medijima tada saop{tili da je vojnik bio „na zadatku i misiji” i dodali da je on „deo Euforovog tima za vezu i posmatrawe s lokalnom zajednicom”.

Bawalu~anka rodila ~etiri de~aka, peti ih ~eka kod ku}e; Dodik ~estitao Bawalu~anka Milana Petrovi} rodila je ~etiri de~aka: Mateja, Marka, Luku i ovana, a ~estitku je mladim roditeqima uputio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i poru~io da porodica Petrovi} uvek mo`e da ra~una na podr{ku institucija Republike. Bawalu~ke Nezavisne novine su prenele da ovaj bra~ni par ve} ima jednog de~aka - Konstantina. Dodik je u ~estitki poru~io da ga je vest o ro|ewu ~etvorki veoma obradovala. „^estitam mladoj majci Milani i sre}nom ocu Nemawi Petrovi}u, a wihovim sinovima `elim da su `ivi i zdravi, da rastu u slozi i qubavi sa svojim bratom Konstantinom”, napisao je Dodik na dru{tvenoj mre`i Iks. Poro|aj je obavqen u Sloveniji.

TROBOJKE, BAKQE I PESME KOJE U SRCE DIRAJU

Bawalu~ani do~ekali Pravoslavnu novu godinu uz poznate etno glasove Raspolo`eni gra|ani Bawaluke su uz omiqene kraji{ke pjesme KUD-a kao uvertiru nastavili sa koncertima Danice Krsti}, kragujeva~kog slavuja, i Milana Vasi}a, mom~eta sa Kosova.

Ojka~ama su kraji{ki momci i |evojke iz pjeva~kih grupa RKUD „Pelagi}“, KUD ^ajavec“, KUD Sveti Sava, KUD Piskavicazagrijali publiku i podsjetili se nekih starih vremena na{ih baka i deka.

Me|u najstarijima su KUD „Pelagi}“ i KUD „^ajevac“, ali sve mlade du{e koje se bave umjetno{}u osvjetqavaju obraz tradiciji i narodnim pjesmama. Poseban gost ve~eri bio je Milan Vasi}, poznati glumac i momak sa Kosova, koji je ostavio srce publici i rekao da }e im uvek biti doma}in na Kosovu.

Iz srca Kosova do{le su i devoj~ice koje su poklonile publici poznatu pjesmu „Srpkiwa je mene majka rodila“. Pored Krsti}eve i Vasi}a, zvijezda ve~eri bio je Truba~ki orkestar „Barka Brass“.

Bakqe i trobojke su se zavijorile i Bawaluka je zasijala u punom sjaju. Publika je u`ivala u nezaboravnim trenucima i do~ekala novo qeto gospodwe po julijanskom kalendaru.

CRNA GORA

^etvrtak 18. januar 2024. 9

”JADRAN” JE CRNOGORSKI Ministar vojni Crne Gore poslao Hrvatima jasnu poruku o vlasni{tvu nad {kolskim brodom

- Po{tovawe prema stavu kolege Anu{i}a je odraz na{e posve}enosti dijalogu i razumevawu me|u svim dr`avama u regionu. Me|utim, stav Crne Gore je da je „Jadran” potpuno legalno i legitimno Jo{ jednom se „nasukao” {kolski brod vlasni{tvo Crne Gore i on se ne}e pro„Jadran” izme|u Crne Gore i Hrvatske. meniti - izjavio je Krapovi}. On je istaMinistar odbrane Dragan Krapovi} nije kao da je wegova odgovornost, kao minise tokom vikenda sastao sa hrvatskim ko- stra odbrane, da ~uva taj simbol ponosa i legom Ivanom Anu{i}em u Tivtu, kako je istorijskog nasle|a dr`ave, koji nadilazi granice materijalnog vlasni{tva.

- Dijalog i razmena mi{qewa sa na{im susedima su od esencijalnog zna~aja, te u tom duhu pristupamo svim me|unarodnim pitawima, ukqu~uju}i i pitawe {kolskog broda „Jadran” - naveo je Krapovi}. - Izme|u dijaloga i pregovora je velika razlika, a ja nisam neko kome ta razlika mo`e proma}i.

Naprotiv, kao ministar odbrane, prihvatio sam razgovor na te teme, ali ne i pregovore, jer prihvatawe pregovora zna~i prihvatawe mogu}nosti da „Jadran” ne bude crnogorski, a ja to otvoreno ka`em ne}u prihvatiti.

To je stvar principa i nacionalnog ponosa - rekao Crna Gora je 2017. obnovila „Jadran”. Brod je prive- je Krapovi}. zen uz rivu u Tivtu u Boki kotorskoj i sada ga crnogorska Brod je porinut 1931. mornarica koristi za obuku svojih mornara i Pomorski godine, a u „slu`bu” je fakultet u Kotoru za obuku svojih studenata. Na wemu zvani~no stupio 19. avcrnogorske vlasti prire|uju prijeme za visoke goste. Je- gusta 1933. godine kada drewak ima tri jarbola, dug je 58,2 metra, {irok gotovo je upisan u Flotnu lidevet metara, s najvi{im jarbolom visokim 33 metra. stu tada{we Kraqevske mornarice Jugoslavije.

Izgra|en je u Hamburgu u bilo planirano. Anu{i} je saop{tio da je sastanak sa Krapovi}em otkazao zbog Nema~koj. Do 1991. bio je {kolski brod wegovih izjava o plo~i u Moriwu i brodu Jugoslovenske ratne mornarice koji je „Jadran”. Anu{i} je rekao da su upravo to te godine upu}en u Crnu Goru na remont trebalo da budu teme wihovog prvog sa- i od tada traje spor oko wegovog vlasni{tva. stanka.

Karakteristike

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

od ~vrstog stava da on kao lekar priznaje samo dva pola - mu{ki i `enski. - I ni{ta vi{e! ^ovek ro|ewem ponese svoj identitet, a {ta }e biti sa wim kasnije to je wegova li~na stvar - kazao je kratko za Dobri~anin.

POSLE MILA - DANIJEL:

MANDI] UGOSTIO JOANIKIJA:

Jedini kandidat za izbor predsednika DPS po~eo kampawu

Mitropolita upoznao sa dinamikom rada u parlamentu Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} primio je u Skup{tini Crne Gore mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Predsednik Man-

di} je, kako se navodi u saop{tewu, mitropolitu Joanikiju po`eleo dobrodo{licu u Skup{tinu Crne Gore i tom prilikom posebno isti~u}i ~iwenicu da su on, kao i stranka koju predvodi, uvek sa posebnim uva`avawem tretirali ulogu mitropolita i same Crkve koja je stvorila Crnu Goru, dodaju}i da su kroz wenu istoriju mitro-

politi iz dinastije Petrovi} Wego{ osim duhovnih bili i svetovni vladari Crne Gore.

- Predsednik Skup{tine je mitropolita upoznao sa dinamikom rada u par-

lamentu, apostrofiraju}i ~iwenicu da ula`e svoj maksimum kako bi Skup{tina radila {to efikasnije i kako bi se odluke donosile uz {to ve}i konsenzus. Mitropolit crnogorsko- primorski Joanikije je saop{tio da se jasno vidi da su stvari u zemqi krenule naboqe i da su svi, ukqu~uju}i i Crkvu, primetili da novi saziv Skup{tine Crne

Gore donosi veoma va`ne odluke i ostvaruje zapa`ena dostignu}a. Tokom dugog i sadr`ajnog razgovora, predsednik Mandi} i mitropolit Joanikije su se dotakli svih tema koje se ti~u budu}nosti Crne Gore. Na samom kraju sastanka, predsednik Mandi} je mitropolitu Joanikiju uru~io panagiju Bogorodice s malim Hristom na rukama, krst sa zlatnim lancem, ~asni krst, ikonu Svetog Simeona Miroto~ivog, koji je ro|en u nekada{woj Ribnici i koji je za{titnik glavnog grada Podgorice, kao i ikonu Svetog Save. Mitropolit crnogorsko-primorski je predsedniku Mandi}u uru~io reprint Miroslavqevog jevan|eqa, istakav{i da je to najvredniji i najstariji srpski sredwevekovni }irili~ni spomenik koji je rukopisan na prostoru dana{we Crne Gore i neraskidivo vezan za wu, isti~e se u saop{tewu.

CRNOGORCI BI HTELI DA BIRAJU SVOJ POL:

Neizvesno usvajawe zakona, poslanici su podeqeni oko ovog pravnog akta Ho}e li Crnogorci uskoro uvesti tzv. tre}i pol (pored mu{kog i `enskog) na putu za ~lanstvo u Evropsku uniju, kao {to su to uradile mnoge zemqe ove organizacije, uz ve} usvojeni zakon o istopolnim brakovima? Radi se o transosobama ~iji su predstavnici pri kraju u pravqewu zakona koji bi, kako o~ekuju, trebalo da za{titi wihova osnovna prava. Potpuno je neizvesno wegovo usvajawe u crnogorskom parlamentu, jer prema trenutnom raspolo`ewu poslanici su ve} sada podeqeni oko ovog pravnog akta.

Izvr{ni direktor Asocijacije „Spektra” i transaktivista Jovan Uli}evi} ka`e da se crnogorsko dru{tvo „okliznulo” na nedavno odr`anom popisu stanovni{tva jer nije videlo potrebe ovih osoba.

Poslanik Ujediwene Crne Gore i ~lan skup{tinskog Odbora za qudska prava i slobode Vladimir Dobri~anin ne odstupa

Odlaskom neprikosnovenog lidera Demokratske partije socijalista, Mila \ukanovi}a sa ~ela stranke ostala je neizvesna budu}nost za tu partiju, koja nakon serije poraza na lokalnim, parlamentarnim i predsedni~kim izborima treba da se „preobu~e” u novo ruho. Glavni

Danijel @ivkovi} odbor DPS-a za v. d. predsednika postavio je {efa kluba poslanika te partije u Skup{tini Crne Gore Danijela @ivkovi}a, koji je jedini kandidat za predsednika stranke o ~emu }e se odlu~ivati 28. januara na partijskom kongresu.

- Jedan od najmarkantnijih qudi sredwe, mlade generacije je @ivkovi}, i ube|en sam da smo napravili dobar potez i izbor, koji }e biti impuls rehabilitaciji poverewa koje je posustalo 30. avgusta 2020. godine - kazao je pred odlazak sa ~ela partije Milo \ukanovi}.

10 ^etvrtak 18. januar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

Odbor Republike Srpske za pomo} Srbima na KiM

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Odbor Republike Srpske iz Bawaluke za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji je novogodi{wim paketi}ima obradovao korisnike Dnevnog centra „Podr`i me“, iz Kosovske Mitrovice, za decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju.

Odu{evqeni i sre}ni, korisnici centra su stvorili prijatnu atmosferu, koja se prenela na roditeqe i zaposlene.

Novogodi{we paketi}e je podelila predsednica Udru`ewa roditeqa „Podr`i me“ Ivana Raki}, koja je rekla da se Odbor za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji po drug put pobrinuo za korisnike ovog centra i obradovao ih paketi}ima. „Kao i svake Srpske nove godine, i ove godine su nam stigli paketi}i od Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Republike Srpske, zapravo Milorada Arlova, predsednika Odbora, koji je i izgradio ovaj centar. Ovo je drugi put da nam

Novogodi{wim paketi}ima obradovao korisnike Dnevnog centra „Podr`i me“ PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]

Ciq da se ukloni trag postojawa Srbije i srpskog naroda na KiM

Odbor {aqe paketi}e, 3. decembra kada smo obele`ili Me|unarodni dan osoba sa invaliditetom, a drugi povodom Srpske nove godine“ navela je Raki}.

Raki} je svima ~estitala Srpsku novu godinu, i poru~ila da trebamo imati vi{e razume-

vawa, humanosti i pa`we.

Odbor za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Republike Srpske je obezbedio 205 novogodi{wih paketi}a, koji su podeqeni korisnicima centra u ~etiri op{tine na severu Kosova.

POKLON OD PREDSEDNIKA SRBIJE ALEKSANDRA VU^I]A

Prvoro|enoj bebi na KiM u 2024. uru~en sat Prvoro|enoj bebi u Novoj 2024. godini na KiM, Jakovu Jovanovi}u iz sela Gotovu{a kod [trpca na [ar planini 12. januara je uru~en sat koji mu je poklonio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Sat, koji je Vu~i} na poklon dobio od biv{eg predsednika ^e{ke Milo{a Zemana, Jakovu i we-

govim roditeqima Borku i Kristini uru~ili su saradnici predsednika Vu~i}a. ”Meni je pripala ~ast da, zajedno sa qudima iz Kabineta predsednika Aleksandra Vu~i}a budem ovde u [trpcu i dodelimo sat koji je predsednik kao poklon dobio od Zemana i namenio za prvoro|eno Srp~e u 2024. godini na KiM”, rekao je pomo}nik direktora Kancelarije za KiM Milo{ Terzi}, i izrazio `equ da Jakov bude ponos svojih roditeqa, [trpca, ali i srpskog naroda na KiM koji, kako je rekao, pokazuje svoju ~eli~nu voqu da ostane i opstane na ovim prostorima.

Terzi} je istakao da je ovim gestom Vu~i} ”pokazao i dokazao da je srcem i du{om uz svako srpsko dete na Kosovu i Metohiji”. ”Na{ zadatak je da ~uvamo i branimo srpske, nacionalne interese i vrednosti i to }emo da radimo. Jakov i ostala deca bi}e prioritet svake srpske vlade”, rekao je on.

Zahvalnost na poklonu izrazio je i otac Jakova Jovanovi}a. ”Izuzetno smo ponosni i sre}ni {to je na{ Jakov dobio poklon od predsednika Aleksandra Vu}i}a. Zahvaqujemo se na poklonu. Malom Jakovu }e to biti uspomena i kada poraste nosi}e ga sa ponosom”, rekao je Borko Jovanovi}.

Gra~anica: Vi{e stotina qudi na do~eku Srpske nove godine I ove, kao i prethodnih godina, do~ek Srpske Nove godine po julijanskom kalendaru je tradicionalno organizovan u centru Gr~anice uz pe~enog vola na ra`wu, kuvano vino i rakiju i muziku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu}i} izjavio je, u subotu 13. januara, da ru{ewe me|unarodnog pravnog poretka daqim naoru`avawem tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga, ima za ciq da se suprotno rezoluciji 1244, sa teritorije Kosova i Metohije u potpunosti ukloni bilo kakav trag postojawa Republike Srbije, kao i srpskog naroda.

“Izjave pojedinih tzv. kosovskih zvani~nika nedvosmisleno govore o wihovom ciqu uni{tewa srpskog naroda”, rekao je on posle obilaska De`urnog operativnog centra Vojno-bezbednosne agencije (VBA).

Vu~i} je dodao da odluka o daqem naoru`avawu nije samo najavqena ve} je doneta u ameri~kom kongresu i odigrava se gotovo svakodnevno i posredstvom drugih zemaqa, pre svega Turske, ali i NATO zemaqa i Hrvatske.

“Kada se hvale da }e svaka policijska patrola biti naoru`ana dugim cevima, {aqu jasnu poruku da za Srbe nema mesta, jer samo odre|ene jedinice imaju pravo i mogu}nost da nose takvo naoru`awe.

Sada }e biti prisutni naoru`ani policajci sa dugim cevima samo kako bi Srbi ose}ali nesigurnost i {to pre napustili Kosovo”, rekao je Vu~i}.

On je naveo i da Pri{tina ima najbr`e rastu}i buxet za vojsku i policiju, koje kako je naglasio ne bi smele da postoje prema me|unarodnom javnom pravu.

ITALIJANSKA NOVINARKA LINA VEKA:

Posle smrti Dika Martija ~itav slu~aj trgovine organima odlazi u zaborav Italijanska novinarka i istra`iva~ica uverena da je odlaskom Dika Martija nestala i posledwa nada da }e se saznati puna istina o zlo~inima po~iwenim nad Srbima 1999. godine.

Nedavna smrt Dika Martija obrisala je i posledwu nadu da }e odgovorni za trgovinu organima na Kosmetu biti ka`weni za te zlo~ine, a italijanska novinarka i istra`iva~ Lina Veka, koja je prva pokrenula medijsku pri~u, saop{tila je da ni Evropa su{tinski nikada nije imala interes da ih procesira.

Ona je rekla da su Martijev ogroman istra`ni rad, svedo~ewa, dokazi, finansijske analize – koje su nepobitno dokazale ume{anost vo|a takozvane OVK u trgovinu organima – naprasno postali beskorisni. „To se pokazalo sa pokretawem prvih optu`nica pred Specijalizovanim ve}ima Kosova u Hagu. A sada, posle wegove smrti, uverena sam da }e ~itav slu~aj biti zaboravqen“, rekla je Lina Veka. „Znala sam da je bio bolestan posledwih meseci. Vest o wegovoj smrti za mene je bio ose}aj poraza. Bio je po{ten, pedantan, precizan ~ovek, sposoban za ogroman rad i sposoban da vodi velike istrage, {to je i radio kao javni tu`ilac od 1975. do 1989. godine“, kazala je italijanska novinarka.

Ona je otkrila da se sa wim upoznala po~etkom 2000. godine kada je Marti prezentovao izve{taje o zatvorima CIA u Evropi, ali i da su razgovarali nakon {to je predo~io izve{taj o trgovini organima na Kosovu i Metohiji. „U novembru 2023. godine objavqena je wegova kwiga ‘Nepo{tovawe istine’, bio je sposoban da vodi velike istrage – to je i dokazao“, zakqu~uje Lina Veka.

SRBI U SVETU

^etvrtak 18. januar 2024. 11

Svetosavski bal ponovo u be~koj palati Hofburg Svetosavski bal u Be~u jedan je od ve}ih, ako ne i najve}i doga|aj kulturnog i humanitarnog karaktera koji se odr`ava van granice Republike Srbije i kao takav uvek zahteva kompleksne pripreme kako zbog samog programa tako i velikog broja zvanica. Ovoga puta, sve je jo{ zahtevnije, konstatuje Jovovi}, potpredsednik Srpskog centra u Be~u koji stoji iza ove tradicionalne svetkovine, jer imaju obavezu da opravdaju veliki uspeh koji su postigli sa prethodnim balom u palati Hofburg.

Aktuelni 25. po redu Svetosavski bal bi}e odr`an danas, u ~etvrtak 18. januara 2024. godine u mo}noj palati Hofburgu, i bi}e to okrugla godi{wica. Iz tog razloga wegovi organizatori su se potrudili da pripreme sadr`ajan muzi~ki i umetni~ki program. Od 12 sala, u ~etiri }e biti izvo|en muzi~ki program a u ostalih osam bi}e predstavqena dela srpskih umetnika, istorijski sadr`aji, ali i kulinarske poslastice iz regiona, ka`e Branko Jovovi}.

– Ove godine u sve~anoj sali nastupi}e @eqko Joksimovi}, zajedno sa Jelenom Gavrilovi} i Stefanom Zdravkovi}em, uz pratwu hora Srpskog narodnog pozori{ta i Big benda iz Novog Sada. Radujemo se {to }e ovog puta na balu u~estvovati i sopranistkiwa Tamara Ra|enovi}, kao i Ana

Са прошлогодишње свечаности [tajdohar sa bendom, poznati tambura{ Bako Jovanovi}. Naravno, u okviru na{eg programa se nalaze jo{ mnogi vredni pomena umetnici..

Svetosavski bal je, kako ka`e Jovovi}, lepa prilika za na{e austrijske sugra|ane da se upoznaju sa srpskom kulturom. To se de{ava na razli~itim nivoima. S jedne strane, naravno, kroz muzi~ki i umetni~ki program koji organizuju na najvi{em nivou.

Me|utim, bal je mnogo vi{e od toga, nagla{ava on:

– Na slede}em balu }emo imati 12 sala od kojih }e se u ~etiri izvoditi muzi~ki program dok }e u ostalih osam biti predstavqena umetni~ka dela srpskih umetnika, istorijski sadr`aji u saradwi sa Istorijskim muzejom Srbije, ali i kulinarske poslastice iz regiona. I, naravno, bal je izvanredna prilika za umre`avawe. To sa zahvalno{}u prihvataju na{i austrijski gosti, {to potvr|uje i velika zainteresovanost za na{ bal, pogotovo za ovaj naredni koji sledi.

Svetosavskom balu pro{le godine prisustvovalo je blizu 1.500 gostiju, a na ovogodi{wem, kako saznajemo, o~ekuje se vi{e od 2.000 posetilaca zbog pro{irewa na 12 sala.

– Tako ponovo vra}amo va`nost bala ~ija tradicija datira jo{ iz 19. veka. Kao i na pro{lom balu, na kojem su Jelena \okovi}, Tamara Vu~i}, Milorad Dodik i Dra{ko Stanivukovi} bili poznate li~nosti me|u na{im gostima, isto }e biti i na Svetosavskom balu 2024. godine. Velika nam je ~ast {to }e na predstoje}em balu po~asni gosti biti austrijski, ali i srpski zvani~nici. Tako|e se radujemo {to }e na balu kao gosti biti mnogi na{i proslavqeni glumci, sportisti, qudi iz sfere umetnosti, kulture i diplomatije – pri~a na{ sagovornik.

Svetosavski bal uglavnom ima i humanitarni karakter. To je, i bila glavna motivacija tima, odnosno Srpskog centra koji je 2019. godine preuzeo organizaciju ove sve~anosti.

– Pokrenuli smo projekat „Za de~ju radost” i 2020. godine organizovali prvi Svetosavski bal koji je imao iskqu~ivo humanitarni karakter. Sav prihod kori{}en je za izgradwu ku}e za povratni~ku porodicu ^ukari} iz Velike Ho~e na Kosovu i finansijsku podr{ku u~enicima iz Osojana u Metohiji.

SRBI DIGLI PARIZ NA NOGE

Ulica u Parizu zatvorena zbog proslave srpskog Bo`i}a

NA KARIBIMA PROSLAVQEN SRPSKI BO@I]

Srbi se okupili na ostrvu Sveti Martin gde je slu`ena liturgija Srbi koji `ive na Karibima zajedno su proslavili Bo`i}. Wih stotinak se okupilo na karipskom ostrvu Sveti Martin gde je liturgiju slu`io arhimadrit Evstatije dr. Azdejkovi}, koji je zadu`en za taj deo parohije Latinske Amerike i Kariba. Ova parohija je itekako aktivna, a u toku je privo|ewe kraju radova na izgradwi pravoslavnog hrama u Dominikanskoj republici, {to su pomogli ne samo Srbi iz celog sveta, ve} i pravoslavci iz Rusije, Gr~ke, Ukrajine.

- Ogromnu zahvalnost za odr`avawe pravoslavne tradicije na ovim prostorima i nesebi~nom zalagawu upravo se duguje sve{teniku Evstatiju dr. Azdejkovi}u koji i pore crkvenih obaveza uspeva da pove`e sve Srbe sa ovih prostora kako u verskom tako i u ekonomskom smislu - poru~ili su me{tani Kariba, koji su iz Srbije.

Najveselije je bilo u Parizu ispred Crkve Sveti Sava i predgra|u Pariza, mestu Bondi (Bondy), gde se nalazi crkva Sveta Petka. Kao i svake godine, na{i qudi se okupqaju za Badwe ve~e u velikom broju da obele`e ro|ewe Hristovo. Reklo bi se se da je ove godine, bilo najvi{e qudi do sada.

Vernici su boravili na slu`bama ali i ispijali grejanu rakiju i veselili se uz truba~e ispred na{ih parohija. Ovo je dan koji ve} godinama unazad okupqa na{e qude u velikom broju daleko od Srbije.

Reka qudi pro{la je kroz prelepu crkvu Sveti Sava koja se nalazi u 18. arondismanu Pariza. Za ulazak u crkvu da se zapali sve}a se u pojedinim trenucima ~ekalo i vi{e od sat vremena. A ispred crkve, francuska policija je zatvorila ulicu koja

je bila popri{te igre, pesme i proslave Badwe ve~eri. Na ekskluzivnim snimcima se mogu videti na{i qudi koji daleko od Srbije poku{avaju da sa~uvaju identitet i veru kroz ovakve praznike i okupqawa. Na snimcima se mogu videti qudi koje, po hladnoj ve~eri, greje qubav prema srpstvu, pravoslavqu i svetosavqu.

Tako|e je veselo bilo i ispred crkve Sveta Petka u predgra|u Pariza, mestu Bondy.

Kuvana rakija, srpske zastave, i nikada vi{e vernika obele`ili su ovo Badwe ve~e. Truba~i su doprineli da se qudi provesele a ~ak je bilo i Francuza prolaznika, koji su zastajali, probali grejanu rakiju i veselili se sa na{im qudima.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 18. januar 2024.

AUSTRALIJA

SMRDIBUBE PONOVO OKUPIRALE AUTOMOBILE:

Australija vratila brod sa hiqade novih vozila Australijske vlasti poslale su xinovski prekookeanski brod koji je prevozio hiqade automobila marki Tesla i Kia nazad u Ju`nu Koreju.

Brod prvo treba dobro o~istiti jer su na wemu otkriveni insekti koji izazivaju nelagodu samo po samom imenu, a poznati su i u na{im krajevima. Re~ je o brodu “Glovis Caravel”, kapaciteta oko 6.500 vozila. Brod je vra}en u Ju`nu Koreju. Tamo }e biti podvrgnut specijalnom tretmanu, ukqu~uju}i kompletnu

d e zinfekciju i ~i{}ewe broda kako bi se uklonile sve smrdibube (smrdqivi martini). Naime, prona|eni insekti predstavqa-

ju pretwu po australijsku poqoprivredu i prirodu.

Brodu je prvobitno bilo dozvoqeno da u|e u Australiju, gde je istovaren ograni~en broj

Tesla. Ali ubrzo je otkriveno da u wima ima insekata. Veb lokacije za pra}ewe brodova pokazuju da je “Glovis Caravel” trenutno na putu za ju`nokorejsku luku Pjongtak. Osim neprijatnog mirisa, smrdqivi martini se

hrane svim vrstama useva.

Zanimqivo, ovo nije prvi put da je “Glovis Caravel” povu~en zbog biolo{kog rizika, odnosno smrdqivih martina. Od 2018. godine to se desilo nekoliko puta, a jednom 2023. godine.

„NISAM NA[AO ODGOVOR U HRI[]ANSTVU”

Pravoslavni sve{tenik nakon 45 godina slu`ewa u crkvi, pre{ao u islam Nakon skoro pet decenija u sve{teni~koj odori kao pravoslavni sve{tenik u Australiji, sve{tenik pravoslavne crkve je pre{ao u islam.

Tom prilikom, ne samo da je zamenio odoru, ve} je promenio i ime.

NESTALE 4 U^ENICE ZA MESEC DANA

Do{le na razmenu, nisu se poznavale, a trag im se izgubio po istom scenariju Za samo mesec dana u ju`noj Australiji nestale su ~etiri tinejxerke koje su do{le na razmenu u~enika! Nestale su na isti na~in. Uzele su nekoliko svojih stvari i neprime}eno oti{le iz ku}e porodice koja ih je ugostila tokom razmene u~enika.

Policija nema saznawa o vezi izme|u nestalih devojaka. Tinejxerke i wihove porodice nisu se poznavale sa porodicama kod kojih su do{le na razmenu, nemaju zajedni~ke prijateqe, a prema onome {to je do sada poznato nisu imale ni kontakt jedna sa drugom.

Australijska porodica koja je ugostila Sani Ngajen (17) otkrila je detaqe nestanka tinejxerke.

- Ve~erali smo oko 19 sati nakon ~ega se Sani vratila u svoju sobu. Oko 23 sata sam oti{la u wenu sobu i shvatila da je nema. Primetila sam da je spakovala svoj ranac sa nekoliko odevnih predmeta i obu}e. Celu sam no} sedela pokraj mobil-

nog i ~ekala poziv - rekla je majka porodice kod koje je Sani bila na razmeni.

Porodica je jako zabrinuta jer Sani ne govori ba{ dobro engleski jezik.

- Obi~no se oslawa na nekoga ko mo`e da joj prevodi. Mora}e sama da se snalazi.

Ima svoje va`ne stvari poput laptopa i paso{a, ali sve ostalo je ostavila ovde.

Ukqu~uju}i sve svoje lekove koji su joj jako va`ni - rekla je `ena.

Doma}ini su saznali kad su oti{li da prijave nestanak policiji u Marionu da Sani nije jedina u~enica na razmeni koja je nestala. Tri ostale tinejxerke su tako|e o~igledno pobegle, me|utim, policija trenutno ne vidi nikakvu vezu.

- Sve linije istrage pokazuju da su neke od wih mo`da otputovale u inostranstvo i mo`da su jo{ tamo - rekao je portparol policije. Sani ima bankovni ra~un sa pristupom novcu, ali porodica ne zna jesu li izvr{ene bilo kakve isplate ili transakcije od ponedeqka kad je nestala.

Krajem 2023. godine nakon {to je 45 godina proveo kao sve{tenik u pravoslavnoj crkvi u Australiji, Dejvid Gold je primio Islam, promeniv{i ime u Abdul Rahman.

Vest o prelasku hri{}anskog sve{tenika Gulda Dejvida na islam objavio religijski savetnik dr Muhamed Salah poznat po sadr`aju koji plasira na Huda TV. U objavi na Fejsbuku, Salah je naveo

je napisao: „^itav `ivot tra`e}i mir Bo`iji i Kuran mi je pokazao da mir i istina po~ivaju u Alahu“.

Aktivan na dru{tvenim mre`ama i kao pravoslavac Dejvid, koji je `iveo u Bedford Parku u Ju`noj Australiji, u vi{e objava na popularnoj platformi dru{tvenih medija opisao je svoj `ivot sve{tenika u pravoslavnoj crkvi. „Parohijska crkva u kojoj sam blagosloven da slu`im kao sve{tenik i gde ose}am prisustvo Bo`ije“, napisao je u jednoj od objava 22. januara 2022. „Malo koja gr~ka molitva toliko dirne srce kao ova. Pomolimo se za na{u bra}u i sestre Grke, se}aju}i se svih onih koji

da je Gold Dejvid, pravoslavni sve{tenik, promenio ime u Abdur Rahman. „Nakon {to je slu`io 45 godina u Crkvi kao ugledni australijski sve{tenik, Guld Dejvid je objavio da je pre{ao na islam i promenio ime u Abdul Rahman“, napisao je dr Muhamed Salah na svojoj zvani~noj Fejsbuk stranici. Ispod slike xamije, na profilnoj slici

su kr{teni, ven~ani u na{oj crkvi i usnulih u Hristu ~iji spomen moramo da ~uvamo.”, napisao je tom prilikom.

Kako je rekao u jednom razgovoru koji je emitovan na Tik-toku. pravoslavqe je primio 1973. godine. Me|utim, kako je naveo u istom razgovoru u hri{}anstvu nije na{ao ono za ~im je tragao, usled ~ega je re{io da pre|e u islam.

AUSTRALIJA

^etvrtak 18. januar 2024. 13

Po`ari nadomak RENTON FAMILY TRUST Perta, vlasti apelovale Aged Care na gra|ane da se sklone Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Stotine australijskih vatrogasaca bori se sa po`arom u blizini glavnog grada Australije Perta, u dr`avi Zapadna Australija, a vlasti su apelovale na stanovni{tvo da se skloni sa puta kretawa vatrene stihije.

Portparol vatrogasne slu`be izjavio je da se 240 vatrogasaca bori sa po`arom, kao i da je situacija na nivou vanrednog stawa i najvi{eg stepena upozorewa na opasnost, prenosi. U po`aru, koji je izbio u subotu, izgorelo je oko 417 hektara u divqim, nenaseqenim oblastima, a meteorolo{ka slu`ba danas je izdala upozorewe na „ekstremnu

opasnost od po`ara” u nekim delovima Zapadne Australije.

Vi{e od 25 po`ara izbilo je {irom ove najve}e australijske dr`ave, a lokalne vlasti su upozorile da su u opasnosti stanovnici u ruralnoj oblasti Gingin u blizini mesta ^itering, 60-ak kilometara od Perta. Meteorolozi su za danas prognozirali temperaturu do 35 stepeni Celzijusa u glavnom gradu Pertu.

U Australiji je u toku sezona visokog rizika od {umskih po`ara zbog vremenskog fenomena El Niwo koji je povezan sa ciklonima, su{ama, toplotnim talasima i po`arima.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Policija prona{la vi{e od 250 gu{tera, uhap{eno ~etvoro Australija uvela zabranu osumwi~enih krijum~ara Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Kriminalna grupa koja je planirala da pro{vercuje stotine doma}ih gu{tera iz Australije u Hongkong je „uhva}ena“, potvrdili su zvani~nici.

Ovi gmizavci na tr`i{tu vrede oko 735 miliona evra, podaci su kojima raspola`e policija Novog Ju`nog Velsa, najmnogoqudnije savezne dr`ave Au-

nekoliko racija je sprovedeno u Novom Ju`nom Velsu. U jednoj ku}i u Sidneju zaplenili su 118 gu{tera, tri zmije, osam jaja i 25 mrtvih gu{tera. Pretresom imawa u ruralnom Grenfelu prona|ena su ~etiri gu{tera skrivena u vre}ama. ^etvoro osumwi~enih, starosti izme|u 31 i 59 godina, tereti se za izvoz

stralije. Policija je u Sidneju, glavnom gradu ove savezne dr`ave, uhapsila trojicu mu{karaca i `enu. Prona|eno je 257 gu{tera i tri zmije, sumwa se da su ih dr`ali u lo{im uslovima. Pru`ena im je pomo} i vra}eni su u prirodu.

Policija je u septembru napravila radnu grupu za istragu navodnih krijum~ara, kada je 59 `ivih gu{tera prona|eno u devet malih kontejnera na putu za Hongkong. Posledwih nedeqa

doma}ih reptila, u~e{}e u kriminalnoj grupi i sticawe novca kriminalnim radwama, {to se sve smatra krivi~nim delom. Ako ih proglase krivim, preti im kazna do 15 godina zatvora. Kaucija je dvojici mu{karaca odbijena po{to su se pojavili na sudu.

Posledwih decenija, Hongkong je postao dominantan u me|unarodnoj trgovini raznim egzoti~nim `ivotiwama, navode iz Svetskog fonda za prirodu.

nacisti~kog pozdrava Zakon koji zabrawuje nacisti~ki pozdrav i prikazivawe ili prodaju simbola povezanih sa teroristi~kim grupama stupio je pre par dana na snagu.

Vlada Australije je ovim zakonom reagovala na porast antisemitskih incidenata nakon izbijawa sukoba izme|u Izraela i Hamasa. Zakon predvi|a da krivi~no delo javnog izvo|ewa nacisti~kih pozdrava ili prikazivawe nacisti~kih simbola, poput svastike ili dvostrukog S povezanog sa paravojnom grupom [uc{tafel, bude ka`weno do 12 meseci zatvora, a bi}e ka`wavana i prodaja i trgovina tim zabrawenim simbolima.

Dr`avni tu`ilac Mark Drajfus naveo je u saop{tewu da je australijsko zakonodavstvo poslalo jasnu poruku da u Australiji nema mesta za one koji veli~aju holokaust ili teroristi~ke akte. „Ovo je prvi zakon te vrste i obezbedi}e da nikome u Australiji ne}e biti dozvoqeno da veli~a ili profitira od dela i simbo-

la koji slave naciste i wihovu zlu ideologiju”, poru~io je Drajfus.

Novi zakon zabrawuje i javno izlagawe ili trgovinu simbolima koji se dovode u vezu sa zabrawenim teroristi~kim organizacijama kao {to su Islamska dr`ava, Hamas ili Kurdistanska radni~ka partija (PKK). Zakon je predlo`en u junu, a usvojen u decembru.

14 ^etvrtak 18. januar 2024.

AUSTRALIJA

„Hepi slem“ - Australijan open u brojkama

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Prva nedeqa Australijan opena (AO) – jednog od ~etiri najve}a teniska grend slem turnira na svetu, proti~e u o~ekivano dobroj atmosferi.

Ove godine prvi put u istoriji po~etak turnira je pomeren za nedequ umesto tradicionalnog ponedeqka, tako da }e AO tra-

jati ukupno 15 dana umesto 14, kako je bilo sve do ove godine.

Organizatori su se na ovaj neobi~an potez odlu~ili kako bi rasteretili ina~e veoma zgusut raspored u prvih nekoliko dana, ali i verovatno iz finansijskih razloga kako bi prodali {to vi{e karata. I ove godine Melburn park je krcat posetiocima, a uprkos astronomskim cenama u kompleksu dugi redovi se mogu videti za sve i sva{ta.

Ve} prvog dana kroz kompleks se pro{etalo 87.705 posetilaca, {to nije bio rekord u odnosu na ranije godine, ali je svakako taj broj bio veoma blizu. ^eka se u redu bukvalno za sve, od ulaska na neki sporedni teren pa do kupovine nekog pi}a. Sve je u kompleksu skupo, od fla{ice vode

koja ko{ta skoro 6 dolara, preko malo ve}e porcije krompiri}a za 13 ili ~a{e hladnog piva za 14 dolara. Jedan malo kvalitetniji gove|i burger sa malo ~ipsa sa strane ko{ta punih 22 dolara. Najjeftiniji ka~ket sa znakom AO ko{ta ove godine 40 dolara, pe{kiri su od 59, dok malo boqe AO majice ko{taju i preko 100 dolara. Karta samo za ulazak u kopleks staje 59 dolara, dok se najjeftinije karte za Rod Lejver arenu kre}u od stotinak dolara do vi{e stotina, ukoliko `elite da budete blizu samog terena. Naravno, cene za ovu arenu rastu iz dana u dan kako turnir bude odmicao, tako da }e za finale najjeftinija karta ko{tati vi{e od 600 dolara. Popularna arena koja prima 14.820 posetioca nazvana je po najve}em australijskom tenise-

ru Lejveru, koji je jedini osvojio sva 4 grend slema u jednoj godini i to dva puta (1962 i 1969). Ve} prve nedeqe ova arena je ~esto bila ispuwena do posledweg mesta, {to jo{ jednom dokazuje da Australijanci zaista vole tenis i da im je jako stalo do ugleda AO u svetu. Druga najve}a arena je „Xon Kein“ sa 10.300 mesta, dok renovirana Margaret Kort arena sa pokretnim krovom sada mo`e da primi 7.500 navija~a.

Tu je i Kia arena, ali i „kortovi“ 3 i 5 koji sada nakon preure|ewa zaista li~e na solidne arene.

Sve ove ~iwenice govore da je Melburn park posledwih desetak godina iskoristio svoju {ansu i uspeo da iza|e iz senke britanskog Vimbldona i ameri~kog US opena. To se pre svega

mo`e zahvaliti veoma ambicioznom i preduzimqivom direktoru AO Kregu Tajliju, koji je na ovoj funkciji jo{ od 2006. godine. Upravo je u tom periodu AO i do`iveo svoj procvat. Ina~e, poznato je da Tajli ne skriva svoje simpatije prema najboqem svetskom teniseru Novaku \okovi}u, a znamo i da je za vreme one jedanaestodnevne drame oko vize bio vrlo korektan prema na{em teniseru. Dodu{e Tajli se tada nije me{ao u politiku, ali je me|u prvima rekao nakon toga da bi voleo da Novaka ponovo vidi u Australiji. U tom trenutku to je zvu~alo kao nemogu}a misija, ali ve} naredne 2023. godine gledali smo Novaka ponovo na tronu u Melburnu. Tajliju se tako|e mo`e zahvaliti i {to je uspeo da sa~uva AO za vreme kovida u veoma te{kim i nepred-

vidivim okolnostima. Setimo se, tada su za vreme prave histerije i „korona ludila“ tenis i AO bili u drugom planu, a me~evi su u nekom trenutku igrani i pred praznim tribinama. Naravno, to je ostavilo velike posledice po ~itav turnir pre svega finansijske prirode, jer je AO morao da se dodatno i enormno zadu`uje kako bi opstao. I ve} prve godine nakon ukidawa svih restrikcija (2023) AO je dobio onaj stari sjaj. Pro{le godine oboren je rekord po broju posetilaca za svih 14 dana od ukupno 839.192 navija~a. Postavqeni su i neki drugi standardi, kao {to je na primer ~ak 817 igra~a iz 68 zemaqa. Sve su to ~iwenice na koje AO i Tenis Australija mogu biti izuzetno ponosni, jer s pravom nose epitet najve}eg sportskog doga|aja na Ju`noj hemisferi. Zato i AO nosi nadimak „hepi slem“ {to se sasvim uklapa i u na{a o~ekivawa od ovog pravog australijskog, ali i srpskog praznika sporta.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Nik Kirjos: „Mislio sam da sam u{ao Novaku u glavu...“ Srpski teniser Novak \okovi} startovao je pobedom na Australijan openu po{to je posle ~ak ~etiri sata igre pobedio Dina Pri`mi}a iz Hrvatske (6:2, 6:7, 6:3, 6:4), a wegov kolega Nik Kirjos je ispri~ao da je potpuno druga stvar kada se protiv Noleta igra na tri dobijena seta. „Videli ste da i velikani poput Federera, Nadala ili Marija imaju problema u takvim situacijama protiv \okovi}a na Gren slemovima. Da li mislim da postoje teniseri koji to mogu? Da, mislim.

Mogu to Alkaras, Siner, Medvedev, Zverev, tu je dosta igra~a koji to mogu, ali je to jako te`ak zadatak. Mislim da Novaka mogu da pobede, da je definitivno favorit, ali prvo }u u to morati svojim o~ima da se uverim...”, kazao je Kirjos koji je debitovao u ulozi komentatora.

Kirjos je tako|e istakao i da problem sa zglobom koji \okovi} ima nije dovoqna prednost za wegove protivnike, dodaju}i da je najve}i problem {to mu je „nemogu}e u}i u glavu“. „Ja sam mislio da sam to uradio kada sam osvojio set na Vimbldonu, ali je s razlogom Novak najboqi svih vremena, toliko je siguran u sebe”, naglasio je Kirjos.

Objasnio je i u kakvim je sada odnosima sa Noletom, s kojim je godinama „ratovao“. „Sada smo prijateqi. Ja igram sa ovim momcima, tu{iramo se zajedno, tako da je ludo, nadam se da }u vam pomo}i u komentarisawu sa onime {to ja znam“.

I sam Novak \okovi} je ~uo wegov me~ komentari{e Australijanac. „To je jako lepo, Kirjos je jedan od najpopularnijih tenisera i ono {to donosi igri i sportu je specijalno i uzbudqivo. Bili smo u prilici da sino} razgovaramo u podkastu, ali ne znam ba{ da li je u`ivao u me~u od ~etiri sata. Nedostaje mi na terenu, sa onim svojim servisom ispod ruke!”, naglasio je \okovi}.

ZAJEDNICA

NOVA KWIGA U SRPSKOJ ZAJEDNICI AUSTRALIJE

Teodora Toda Mati} Medi}: Od zemqe do svemira – Izbori iz stvarala{tva Sredinom pro{le 2023. godine u Beogradu svetlost dana je ugledala najnovija kwiga pod gorwim naslovom, na{e plodonosne pesnikiwe koja `ivi, radi i stvara u Sidneju. Izdava~ ove vredne kwige je Udru`ewe kwi`evnika Srbije, izdava~ Milo{ Jankovi}. Pesnikiwa je svoju najnoviju kwigu posvetila }erki Bojani, sinu Du{anu, unucima Milanu, Anastasiji, Nemawi i Marku, kako bi nastavili na o~uvawu od zaborava na{uh tradiciju, obi~aje, kulturu i na{ srpski jezik, na ovom najudaqenijem kontinentu.

^etvrtak 18. januar 2024. 15

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC

KONKURS Srpska {kola ‘’Vuk Karaxi}’’ iz Sent Albansa raspisuje konkurs za nastavnika srpskog jezika i kwi`evnosti, za zamenu, u sva tri kampusa: Grinzbara, Xilong i Springsajd.

USLOVI ZA PRIJEM U RADNI ODNOS Op{ti uslovi koje kandidat treba da ispuwava su:

“Odabirawe iz Kwi`evnog dela Tode Mati} Medi} (1945) koje je nastajlo u razmaku od ~etiri decenije (1977 – 2018), dela sazdanog od petnaest pesni~kih i jedne prozne, odnosno, romana od pri~a u~inilo je da se ovde stekle brojne brojne i probrane pesme, haiku pesme, poezija za decu i price – episode – poglavqa omladinskog romana, skupa sa kriti~kim odjecima koja su ovo delo pratili, da bi se ~itaocu ponudile “Odabrane stranice”kao jedno poetsko i poeti~ko sabirali{te, ishodi{te pre|enog stvarala~kog puta I kwi`evnog i `ivotnog iskustva – stranice koje su vi{e no otvoren poziv na ~itawe i poznanstvo sa jednom od izrarzitijih stvarala~kih li~nosti

u na{em rasejawu, kwi`evnicom, dugogodi{wim novinarom i priqe`nim hroni~arem kulturnih i kwi`evnih zbivawa u Australiji i rasejawu” – napisao je u izme|u ostalog u predgovoru kwige Miqurko Vukadinovi}. Kwiga je u Srbiji promovisana u mnogim mestima, ukqu~uju}i i Udru`ewu pisaca u Beogradu.

Teodora Toda Mati} Medi} je prepoznata kao jedna od najboqih i najplodonosniji kwi`evnika - pesnika srpske dijaspore, pripadnika prve generacije, poznate {irom sveta po svome kwi`evnom stvarala{tvu i povezivawu dijaspore na vi{e kontinenata sa ciqem {irewa i o~uvawa srpske kulturne ba{tine. Poezijom se bavi od rane mladosti. Pesme su joj objavqene u otaxbini, u srpskim medijima u svetu i naravno u Australiji, ukqu~uju}i i na stranicama Srpskog Glasa. Zastupqena je u preko 100 svetskih antologija {irom sveta na srpskom i engleskom jeziku. Vi{estruki je u~esnik „Me|unarodnih susreta pisaca“ koje organizuje Udru`ewe kwi`evnika Srbije.

Vi{e pojedinosti o `ivotu i kwi`evnom radu pesnikiwe mo`ete prona}i na stranici: https://www.facebook.com/toda.matic Joca Gajeskov

1. da je dr`avqanin Australije ili da ima dozvolu za rad u Australiji; 2. da ima uverewe da nije osu|ivan ili krivi~no gowen; 3. da poseduje karticu za rad sa decom (WWCC ili VIT); 4. da je kvalifikovan za rad sa decom (zavr{en u~iteqski/pedago{ki fakultet, zavr{en drugi fakultet sa polo`enom metodikom nastave, de~ijom psihologijom i pedagogijom ili da poseduje relevantno radno iskustvo u prosveti); 5. da ima zavr{enu obuku ili je spreman da zavr{i obuku za Standarde za de~ju bezbednost Viktorije (Victorian Child Safety Standards); 6. da ispuwava ostale uslove propisane od strane Ministarstva prosvete Viktorije.

NA^IN PRIJAVE Zainteresovani kandidati treba da dostave slede}a dokumenta na {kolsku imejl adresu: sesvuk@gmail.com do 3.02.2024. godine: 1. prijavu; 2. radnu biografiju; 3. dokumentaciju kojom se dokazuje ispuwenost op{tih uslova Konkursa (kopije dokumenata moraju biti overene); 4. kontakt podatke (adresa i mesto boravka, kontakt telefon i adresu elektronske po{te). l Konkurs ostaje otvoren 14 dana od dana objavqivawa u nedeqnom listu „Srpski glas “. l Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.

Ovi mravi mogu da ubiju qude i stoku, a sad su na neverovatan na~in pre`iveli poplave u Australiji Vatreni mravi na jugoistoku australijske dr`ave Kvinslend prona{li su na~in da pre`ive poplave koje su zadesile to podru~je formiraju}i splav kojim napu{taju poplavqena stani{ta i kre}u se ka bezbednim lokacijama.

Nau~nici, istovremeno, upozoravaju da biNakon {to su oluje zahvatile ovaj deo

Australije tokom Bo`i}a i Nove godine, Ris Pianta iz Ve}a za invazivne vrste upozorio je da su vatreni mravi aktivniji pre ili posle padavina i da mogu da formiraju velike plutaju}e splavove. „Nedavno smo videli dokaze ovakvog pona{awa na farmama {e}erne trske ju`no od Brizbejna”, naveo je Pianta.

Prema wegovim re~ima, vatreni mravi posebno mogu da napadaju ptice koje se gnezde na tlu i wihova jaja. „Ovi mravi mogu da ubiju i qude i stoku, a mogu da o{tetete i infrastrukturu i eko-sisteme. Ova vrsta je ve} zauzela oko 700.000 hektara u podru~ju Brizbejna”, upozorio je Pianta.

16 ^etvrtak 18. januar 2024.

ZAJEDNICA

Mali Novak iz Aus a sa imewakom je z Talentovi imewak Novaka \okovi}a – simpati~ni de~ak iz Australije Novak Palombo ima ovih dana ~ime da se pohvali - u~estvovao je u humanitarnom doga|aju „Novak i prijateqi” u Melburnu, ali i osvojio „Rafael Nadal masters” u Australiji i dobio stipendiju za Nadalovu akademiju na Majorci.

Novak i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}

Novak i fotograf Goran Doj~inovi}

De~ak iz Australije Novak Palombo ve} sa jedanaest godina pokazuje da sa Novakom \okovi}em ne deli samo ime koje mu je dala majka Ana Marinkovi}, poreklom iz Srbije. Mali Novak je talentovan za mnoge sportove, bavio se fudbalom i plivawem, a ve} sa dve godine je dobio prvi reket koji o~igledno ume da koristi. Palombo je u Melburnu osvojio „Rafael Nadal masters” i dobio stipendiju za Nadalovu akademiju na Majorci. Masters je deo „Rafael Nadal tura”, teniskog takmi~ewa za mlade igra~e, pokrenutog u [paniji 2014. godine, koje pored takmi~arskog ima i edukativni karakter.

Nakon osam doga|aja {irom Au-

stralije tokom 2023, po~etkom nove godine odr`an je zavr{ni masters turnir na kojem su u~estvovali samo pozvani teniseri i teniserke u konkurenciji do 12 i 14 godina. To nije prvi uspeh malog Novaka od po~etka godine, po{to je u konkurenciji do 12 godina bio najboqi i na Prvenstvu Australije na travi. Do pehara je do{ao bez izgubqenog seta.

Novak i Novak zajedno u dublu na „Rod Lejver areni”

Novak Palombo se, kako je sa rekao, ve} „milion puta” susreo s velikim Novakom. Pro{le godin je bio zadu`en za bacawe nov~i} pred finale u kojem je teniser p kojem je dobio ime pobedio Stef nosa Cicipasa, a pred ovogodi{w

ZAJEDNICA

^etvrtak 18. januar 2024. 17

stralije ide stopama velikog, zaigrao u dublu

u

am sa ne }a po fawe

izdawe Australijan opena u~estvovao je u humanitarnom doga|aju „Novak i prijateqi”. \okovi} je na „Rod lejver areni” odigrao egzibicioni me~ sa Stefanosom Cicipasom, a kasnije su se teniserima pridru`ile pro{logodi{wa {ampionka u `enskoj konkurenciji Arina Sabalenka i Grkiwa Marija Sakari.

Priliku da bude \okovi}ev partner u dublu dobio je i mali Novak, a veliki je stigao da igra tenis u kolicima, oproba se u kriketu, {utira na ko{, zakucava u stilu Lebrona Xejmsa, ali i zaigra srpsko kolo.

Novak \okovi} je u nedequ zapo~eo odbranu titule u Melburnu i pohod na 11. trofej Australijan opena. Protivnik u prvom kolu bio mu je mladi hrvatski teniser Dino Pri`mi} koji je u~e{}e na prvom grend slem turniru u sezoni izborio kroz kvalifikacije.

Fotografije: Goran Doj~inovi}

18 ^etvrtak 18. januar 2024.

ZAJEDNICA

Bo`i}ni koncert hora „Crveni bo`uri“ Vreme praznika i slava Pert obele`ava veoma aktivno i sve~ano. Jedan od doga|aja bio je bo`i}ni koncert hora „Crveni bo`uri“ koji se odr`ao u sali crkvenog doma Svete Trojice u Ist Pertu.

Pod rukovodstvom Nade Mi}i} Bo{kovi} i Jasne Stefanovski, hor postoji skoro osam godina, za koje vreme redovno prire|uje muzi~ke manifestacije i u~estvuje u raznim festivalima i skupovima, reprezentuju}i srpsku tradiciju i kulturu.

Hor je me{oviti i vr{i probe u crkvi Svete Trojice, pri kojoj je i osnovan, a broji deset stalnih ~lanova, od kojih neki pevaju i u crkvenom horu na slu`bama, a anga`ovani su i u drugim muzi~kim grupama. „Bo`uri“ su obogatili svoj repertoar koji je ina~e poznat po izvo|ewu srpskih duhovnih pesama ali i drugih muzi~kih sadr`aja u sopstvenim aran`manima.

Program ve~eri je bio ispuwen tucetom prete`no duhovnih pesama. Koncert je zapo~et srpskom bo`i}nom himnom „Slava vo vi{weh Bogu“ i nastavqen u bo`i}nom ruhu pesmama „Oj badwa~e“, „Likuj dnes Sione“, „Heruvimskom pesmom“ i drugima. Program su vodile ~lanice hora @eqka i Jelena.

U dirigovawu horom su se smewivale Nada, Jasna i tako|e muzi~ki obrazovana, mlada i talentovana Ivana. Poznatu crnogorsku

Милана у пратњи флаутом

Црвени божури

Ксенија

pesmu „Jo{ ne svi}e rujna zora“ „Bo`uri“ su otpevali uz pratwu flaute Milane Roksandi}, kojapeva i gostuje na koncertima horova u Pertu.

Osim „Crvenih bo`ura“, pred punom salom crkvenog doma, u~estvovali su i wiho-

Радујсја

vi gosti. Posebno zadovoqstvo, kao i uvek, predstave mladi na{e zajednice, posebno ako su talentovani, kao {to je ovo ve~e ulep{ao osamnaestogodi{wi student Toplica Gati}, gitarista. On je odsvirao nekoliko poznatih estradnih pesama s lako}om pre-

biru}i po `icama. Po{to ve} zna da osvira oko pedeset pesama i brzo napreduje u tome, ostajemo u nadi da }emo imati prilike da ga ~ujemo jo{ mnogo puta. Pravi praznik za o~i bila je i mala Ksenija Jov~i} u ruskom nacionalnom kostimu, koja je otpevala jednu veselu rusku pesmu.

Nekoliko pesama je otpevala australijska grupa „Radujsja“, ~iji repertoar ~ine pesme slovenskih naroda Balkana. Oni su ~est gost koncerata na{ih muzi~kih grupa i horova.

Nakon svojih pesama oni su zajedno sa „Bo`urima“ izveli „Fati{e kolo“, pod Ivaninom dirigenstskom palicom.

Tekst i foto: M. Dragovi}

Топлица

Savi}i krstili zajedno svoje petoro dece Jedna mlada srpska porodica iz Perta imala je u subotu 13. januara izuzetan dan, odnosno izuzetno slavqe. Mladi supru`nici Jelena i Velimir Savi} su u crkvi Svete Trojice u Ist Pertu obavili svoje crkveno ven~awe i krstili svo petoro svoje dece. Oni su od ranije poznati na{im ~itaocima, kao i celoj na{oj zajednici, po{to je Velimir s porodicom aktivan ~lan zajednice, posebno u crkvenoj op{tini Sveti Vasilije Ostro{ki u Meningu, gde je pro{le godine bio i doma}in hramovne slave.

U septembru pro{le godine porodi~nu sre}u Savi}a dopunilo je ro|ewe wihovog petog deteta, }erke Dragice. Ona se pridru`ila svojim sestricama: Ru`ici, koja ima pet godina, Milici, koja ima sedam i

bra}i - ~etvorogodi{wem Miletu i najstarijem Mladenu, koji ima devet godina, pa svi su prakti~no „jedno drugom do uveta“.

Savi}i su u Australiju do{li 2011. godine, Jelena iz Po`arevca, a Velimir je, kako s ponosom voli da ka`e, Krupajac, tako|e iz centralnog dela Srbije. Osim nesumwivo mnogobrojnih obaveza oko dece, Jelena je stizala da studira, a Velimir se pored svakodnevnog posla i rada u smenama bavi i likovnom umetno{}u - drvorezom. Motivi Velimirovih radova u drvetu su iz srpske duhovne i svetovne tradicije i istorije. O po{tovawu srpske tradicije porodice Savi} ne treba posebno govoriti – oni na doga|ajima u na{oj zajednici i u ovda{woj multikulturalnoj sredini uvek prezentuju lepe srpske doma}inske manire

i srpsku narodnu no{wu. Tako su ovi mladi supru`nici na svom crkvenom ven~awu bili odeveni u narodnu no{wu, kao i wihova deca, kr{tena istog popodneva. Deca su sve vreme dostojanstveno i s najve}im strpqewem i rado{}u ispratila ven~awe svojih roditeqa a potom i svoje kr{tewe.

Za to su se pobrinuli i kumovi Zdravko Fili} i Sa{a Blagojevi}, a da bi sve bilo po pravilima na{e tradicije, tu su bili i mladi barjaktari Toplica Gati}, Nikola Blagojevi} i Dragan Pe}anac. ^in ven~awa Savi}a i kr{tewa wihove dece zajedno su obavili sve{tenici Stanko Srbqanin i Goran Jov~i}, stare{ina hrama Svete Trojice.

Tekst M. Dragovi} Foto: OBJEKTIV, Marina i Mladen

Барјактари Топлица, Никола и Драган

Крштење Милице

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

KOSOVO POSTAJE AMERI^KA TVR\AVA

Pentagon je poslao u Bawa Luku svoje ratne lovce da nadel}u Srbe, a12 u Pri{tinu damaj 2019. ^etvrtakbi 30. {aqe antitenkovske rakete protiv Srpske vojske Nije slu~ajno da SAD izvode svoje ratne igre u vreme kada srpski narod slavi svoju nezavisnost i slobodu. Na Dan dr`avnosti Republike Srpske 9. januara ameri~ki Pentagon je poslao svoje ratne lovce da nadle}u Bawa Luku i Srbe. Pre nego je zvani~ni Va{ington poslao svoje borbene avione na Bawa Luku, ameri~ki ambasador Majkl Marfi u BiH uputio je javno pretwu svima koji slave Dan dr`avnosti. To su u me|uvremenu u~inili svi ameri~ki saradnici od Albanaca i Bo{waka preko nekih Crnogoraca i Srba do Hrvata. Va{ington je smatrao da su pretwe srpskom narodu bile blage ili neefikasne, pa su na Srbe poslali svoju ratnu avijaciju.

Dva dana kasnije 11. januara, dok su Srbi jo{ bili u bo`i}nom raspolo`ewu, a pripremali se za do~ek Srpske nove godine, ameri~ki Stejt department odobrio je potencijalnu prodaju Pri{tini 246 raketa „xavelin“ za procewenu vrednost od 75 miliona dolara. Tu vest je Aleksandru Vu~i}u, predsedniku Srbije li~no preneo ameri~ki ambasador Kristifor Hil. ^elnici tzv. dr`ave Kosovo su potvrdili da je ova vrsta naoru`awa deo plana tranzicije takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova. Ove ameri~ke rakete napadaju metu odozgo, a zatim udaraju u mesto gde je oklop najslabiji. Rakete se ispaquju s ramena i automatski se navode do mete posle lansirawa. To dozvoqava onome ko ispaquje raketu da na|e zaklon i da izbegne protivudar. Sistem “xavelin” je namewen za uni{tavawe modernih tenkova i drugih oklopnih vozila, kao i niskolete}ih helikoptera. Domet je do 4.000 metara. Mo`e da se koristi iz unutra{wosti objekata ili bunkera. Vojska SAD poseduje oko 50.000 ovih projektila i 12.000 lansirnih jedinica. SAD su poslale Ukrajini 2.000 protivtenkovskih raketa ovog tipa.

Ameri~ki ambasadori u BiH i u Srbiji nisu pomiwali srpski narod i opasnost po Srbe, ali se pre}utkivawem te ~iwenice poslala poruka da srbovawe nije dozvoqeno, da su SAD i weni saveznici u srpskom okru`ewu spremni da oru`jem interveni{tu protiv Srbije, Srpske i Srba. Predsednik Srbije je rekao Kristiforu Hilu da je vest koju mu je preneo iz Va{ingtona

^etvrtak 18. januar 2024. 19

DRU[TVO

evra. Albansko naoru`avawe prate ameri~ki i turski vojni stru~waci koji vr{e obuku oficira, vojnika i rukovaoca ovim ubistvenim sredstvima. Na Kosovu postoje posebni kampovi stranih vojnih stu~waka, planera i instruktora iz zemaqa ~lanica NATO. U selu Dren, na srpskom imawu, zapo~ela je izgradwa prve albanske vojne baze. Ova veoma ubojita i efikasna sredstva ve}eg kalibra zvani~na Pri{tina nabavqa da bi bila spremna za oru`ane sukobe protiv Srba, o kojima se na Kosovu ~estoi govori. Aktuelni Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian pri{tinski Releif zakonOrganisation o Kosovskim 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) snagama 9367 5838 defibezbednosnim ni{e tri misije te formacije: 1. za{tita suvereniteta i teritorijalnog integriteta “Republike Kosova“; MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG 2. vojna podr{ka civilnim BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} vlastima; i (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 0584 Enterprises 3.3814u~e{}e u me|unarodnim ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade operacijama. sne snage su lane dobile jake 9367 5838 9823 1401 67Re~ Kennedy Dr.o otvorenoj 0419 396 633 je vojnoj protivoklopne OMTAS 0409 500 255 sisteme 0458 828 931 Redbank Plains turske proizvodwe koji su poput pretwi i strahovito jakom priRas Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} na Srbiju. Ovo savremeno “xavelina”. Ovaj sistem ima do- tisku ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield naoru`awe predstavqa opamet do 4 kilometra. Opremqen Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga za Srbe na severu snost ne samo je tandem kumulativnom NSW bojevom 2560 0413i 929 Goranka Kosaba{i} za 416 Srbiju i wenu vojsku. glavom koja probija0425 oklop svih nego 358 539 0420 201dovoqno 344 33 Egan CI. Werribee Kad se naoru`aju Alsavremenih tenkova i oklopnih 0432 619 885 banci }e krenuti u proterivawe vozila. Mo`e da izvede udar kosmetskih Srba i okupaciju SrSAFEWAY TRAVEL odozgo ili spreda, a ima i mogu}- Srbija - BiH se provocira na{ rat 4866 do ciqa na osno- bije. Time nost 9534 navo|ewa maksimalno 40 kilograma 9366 9299 sa Vojskom Koosova i sa NATO– vu infracrvenih zraka. ka`e Quban Karan, vojni anaPri{tina je od SAD i od liti~ar. NATO, EU i SAD }ute Turske ve} dobila ili kupila na ovakvo ilegalno stvarawe borbene dronove marke “bajrak- Vojske Kosova. Po Rezoluciji tar”, borbena vozila “vuran” za 1244 na KiM ne sme da postope{adiju, minobaca~e “alkar” i ji nijedna oru`ana formacija haubice tipa “boran”. Munici- osim Kfora. Prema Rezoluciji ja razli~itih vrsta koji sti`u 1244 i Vojno-tehni~kom sporaiz zemaqa NATO-a – Nema~ke, zumu iz Kumanova, iskqu~ivo SAD, Belgije, Turske, Velike Kfor ima mandat za vojne asBirtanije, Italije. Englezi su pekte odr`avawa bezbednosti isporu~ili protivtenkovske ra- na Kosovu. Zvani~na Pri{tina kete marke „n-lav“. SAD su, tako, dakle se ilegalno naoru`ava, pre ~etiri godine tzv. Kosovu uz podr{ku SAD, a u kontekstu donirale 27 blindiranih vozi- strate{kog projekta transforla tipa „hamvi”, a godinu kasnije macije tzv. Kosovskih bezbedstigao je jo{ jedan kontingent nosnih snaga, danas sa 2500 priblindiranih vozila. Naru~eni padnika u Oru`ane snage Kosova su i ratni helikopteri. Za novo sa 7.500 pripadnika. Ovaj projenaoru`awe zvani~na Pri{tina kat bi trebalo da bude okon~an je izdvojila jo{ 123 miliona do 2026. godine.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Stejt department odobrio prodaju Kosovu 246 raketa raketa xavelin i opreme za 75 miliona dolara “veliko razo~arewe za Srbiju”, ali da }e na{a zemqa, zajedno sa SAD, raditi na o~uvawu srpsko-ameri~kih odnosa. Ameri~ka kongresmenka Klaudija Teni, ~lan Srpskog kokusa iz Va{ingtona o{tro se usprotivila odluci Stejt departmenta o prodaji protivtenkovskih raketa „xavelin” tzv. Kosovu: - Odluka Pentagona o prodaji naoru`awa la`noj dr`avi jako je opasna naro~ito sada kada tenzije raste. Pristanak Stejt Departmenta da po{aqe rakete „xavelin” na Kosovo je neverovatno zapaqiv, posebno dok su tenzije ve} poja~ane na Zapadnom Balkanu. Ova odluka samo doliva uqe na vatru i ~ini verovatnijim da izbije sukob. Daqe, ova odluka nagra|uje tzv. Kosovo dok ono nastavqa da ignori{e prethodne me|unarodne obaveze. Slawe dodatnog oru`ja ne}e dovesti do mira.

Jasno je da ovakvim pona{awem SAD kr{e Be~ku konvenciju o diplomatskim odnosima i svoje politi~ko obe}awe da se “zala`u za stabilnost u Srbiji i Zapadnom Balkanu”. Zapravo SAD ve} decenijama insistiraju na stvarawu svoje vojne pozicije na Balkanu, na Kosovu i u Bosni, na naoru`avawu svojih saveznika Albanaca i Bo{waka, kako bi ja~ali politi~ki i vojni pritisak na Srbiju, Srpsku i srpski narod na Balkanu. SAD poku{avaju da spre~e razvoj Srbije i Srpske, posebno wihovu saradwu sa Rusijom. Ameri~ki potpredsednik Xo Bajden je tu skoro bez uvijawa, otvoreno izjavio kako je za Srbiju „neodr`ivo nastaviti dobre odnose sa Rusijom jer je napravila haos u pola sveta, izazvala ogroman probleme svima, zao{trila izbore i svima jasno stavila do znawa {ta treba da rade”. Bajden koji je bio `estoki albanski lobista u SAD, poku{ava kao predsednik da Va{ington prika`e kao ~uvara demokratije, SAD kao veliku naciju, koja vodi svet, ali ne}e da ~uje za druga~ije politi~ko mi{qewe ili pona{awe osim svoje. Analiti~ar Zoran Avramovi} iz Beograda ka`e da ameri~ka politi~ka elita bezgrani~no veruje u svoj pogled, stav, ocenu.

- Apsolutno je uverena da je istina weno vlasni{tvo; ~iwenice, pojmovi, me|unarodne pravne norme je ne obavezuju. To se opravdava ratovima {irom sveta zarad „sopstvene nacionalne bezbednosti”. Re{ewe srpskog pitawa za „svetionik sveta” je da on bude osa oko koje se okre}e srpska dr`ava i nacija i da prihvati u~inak NATO agresije. Posebno su karakteristi~ni stavovi ameri~ke politi~ke elite prema ~uvawu svetske demokratije. Amerika na samoumi{qeni na~in predvodi borbu protiv „neprijateqa demokratije” i neizvesne budu}nosti. Samoprogla{enog mesiju stvarnost ne obavezuje. Tobo`e pravda je iskqu~ivo na wihovoj strani, oni su lu~ono{e prave demokratske misli i prakse.

Druge, mawe, nevelike nacije treba samo da slede „veliku naciju”. U borbi protiv „neprijateqa demokratije”, a on se u svakom vremenu pojavi po `eqi ~uvara demokratije, koriste se verbalna ali i vojna sila. Tamo gde je protivnik jak – verbalna agresija, a gde je slab – bombardovawe – tvrdi Zoran Avramovi}.

Srpski narod je pretrpeo ameri~ko bombardovawe 1944. godine na Vaskrs, zatim 1994., u BiH i 1999. u Srbiji i Crnoj Gori. Sada se danas opet igraju oru`jem. Svoju vojnu bazu Bondstil kod Uro{evca koriste za kontrolu armija dr`ava na Balkanu, ali i za eventualne intervencije u Ukrajini, Rusiji i Blikom Istoku. SAD planiraju da ~itavu tzv. dr`avu Kosovo pretvore u svoju vojnu tvr|avu i time oja~aju svoje vojnoi prisustvo u jugo-isto~noj Evropi. Treba znati da svaka ambasada SAD u balkanskim dr`avama, odnosno wihovim glavnim gradovima, pa i u Beogradu, ima ~etu marinaca.

Tako Amerikanci u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji imaju svoju naoru`anu vojsku iz „bezbednosnih razloga“. U sklopu takvog ja~awa ameri~kog vojnog prisustva u Srbiji odvija se naoru`avawe kosovskih Albanaca i pretvarawe wihovih Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova ili kako se zvani~no naziva „Oru`ane snage Kosova“.

Kosovske bezbedno-

20 ^etvrtak 18. januar 2024.

PUTOPIS

Napuq – grad nesputanog duha, pice i Maradone U pesmama i putopisima pomiwe se vi{e nego bilo koji drugi grad. Pred wegovim prirodnim lepotama nije ostao ravnodu{an ni Gete, pa }e u jednom od svojih inspirativnih trenutaka, omamqen lepotama ovog zanosnog grada, zabele`iti: Napuq je raj, svako `ivi u nekoj vrsti pijanog samozaborava.

LEGENDA O NASTANKU NAPUQA Napolitanci se zovu jo{ i Partenopejci, a za ovaj neobi~an naziv vezana je legenda o Odiseju i sireni Partenopi. Prema legendi, sirene su svojom pesmom poku{avale da zavedu Odiseja. Jedina koja je pre`ivela Odisejev veliki bes bila je Partenopa.

Zaqubqena, ali odba~ena od Odiseja, sirena Partenopa je lutala morem i za svoje stajali{te izabrala Napuqski zaliv. I zaista, turisti svedo~e da sam zaliv ima obrise `enskog tela.

NAPUQSKI TRG I NOVI ZAMAK U blizini obale mora nalazi se prostrani centralni gradski trg Piazza del Plebiscito. Omiqeno je sastajali{te Napolitanaca i turista. Na wemu se nalaze i bazilike San Francisko di Paola i Kraqevska palata. Na ovom polukru`nom velikom trgu uo~qive su dve statue kowanika, a za wih se vezuje i jedna legenda.

Izgradwa ovog ~uvenog dvorca zapo~eta je u 13. veku, dok je wegova obnova izvr{ena u 15. veku. Vi{e puta je obnavqan. Sastoji se od pet velikih torweva i arhitektonski je simbol grada. Pravougaonog je oblika, ima veliku ugaonu bastionu, a unutar wegovih zidina odr`avaju se razne manifestacije i izlo`be. Zamkovi u Napuqu odi{u mistikom, a ovo velelepno zdawe zauzima jedno od vode}ih mesta za obilazak i na listi je Svetske ba{tine.

KRAQEVSKA OPERA Zdawe Kraqevske opere (Teatar Svetog Karla) sve~ano je otvoreno 1737. godine {to ga ~ini starijim od ~uvene Milanske skale. Ovo je najstarija operska ku}a u Evropi. U woj su nastupali Enriko Karuzo, Marija Kalas, Lu~ano Pavaroti, kao i Rosini, \uzepe Verdi. Teatar San Karlo se nalazi pored centralnog gradskog trga i povezan je sa Kraqevskom palatom. Akustika napolitanske opere je savr{ena, pa }ete, ~ak iako sedite na sedi{tima u prizemnom delu opere, bez problema ~uti glas vodi~a gde god se on nalazi.

DREVNA POMPEJA I HERKULANUM Ukoliko `elite potpuno da upoznate duh i {arm Napuqa, onda obavezno treba da obi|ete Pompeju – najpose}eniji lokalitet u Italiji, ali i 5. najpose}enije arheolo{ko nalazi{te na svetu. Pompeja je bio napredan rimski grad osnovan u 6. veku pre nove ere, a sad predstavqa jednu od najzna~ajnijih znamenitosti Napuqa. Nakon sna`nog zemqotresa 62. godine koji je bio predznak erupcije vulkana, 79. godine Pompeja je uni{tena u erupciji Vezuva i zatrpana vulkanskim pepelom debqine 7 metara. Tada je od posledica otrovnih gasova i u`arene lave stradao veliki broj lokalnog stanovni{tva. Ista sudbina zadesila je i Herkulanum, jedno od najpoznatijih, ali i najpotresnijih nalazi{ta na svetu. Anti~ki Herkulanum obiluje tako|e mnogobrojnim freskama i mozaicima. Ovde je mawe javnih zgrada nego u Pompeji budu}i da je Herkulanum, pre erupcije Vezuva, bio rezervisan uglavnom za bogatije stanovnike iz okoline Napuqa.

VEZUV Boravak u Napuqu definitivno nije potpun ako se ne obi|e ~uveni Vezuv. [etwa oko grotla ovog vulkana pru`a nesvakida{wi ose}aj. Jedini je aktivni vulkan na kopnenom delu Evrope, i jedan od najpoznatijih aktivnih vulkana na svetu.

U svojoj istoriji Vezuv je imao preko 30

Pompeja je uni{tena u erupciji Vezuva i zatrpana vulkanskim pepelom debqine 7 metara

Centralni gradski trg Piazza del Plebiscito

Kraqevska opera

Vezuv, jedini aktivni vulkan na kopnenom delu Evrope

Lik Maradone je u Napuqu sveprisutan, i nalazi se na velikom broju murala

erupcija. Posledwa velika erupcija dogodila se 1944. godine, a najrazornija je ona iz 79. godine pre na{e ere kada su uni{teni Pompeja i Herkulanum.

OSTRVO KAPRI – MONDENSKO LETOVALI[TE Sredi{te bogatih turista, kre~wa~ko ostrvo Kapri, najatraktivnije je ostrvo u ovom delu Evrope. Od Napuqa se do ovog romanti~nog ostrva sti`e za oko 40 minuta brodom ili gliserom. Pred prirodnim lepotama i fantasti~nim pogledom na plavo more putnik ostaje potpuno razoru`an. U samom gradu Kapriju isti~e se Trg Umberta I, kula sa satom, rimska vila Jovis, a svakako }e izuzetno zanimqiva biti poseta Plavoj pe}ini, jedinstvenoj u svetu – belina kre~waka i plavetnilo mora turiste ostavqa bez daha. Popularna italijanska serija Kapri o~aravala je mnoge qude {irom sveta, {to zbog temperamentnih italijanskih glumaca, {to zbog predivnih pejza`a.

KOLEVKA PICE Posmatrajte napuqskog ~oveka kako slobodno di{e, strastveno `ivi, u`iva u svakom zalogaju i razume}ete {ta je hedonizam. U Napuqu, kao uostalom i u ~itavoj ju`noj Italiji, kulinarstvu se posve}uje posebna pa`wa, a jesti picu u restoranu u italijanskom gradu posve je druga~ije nego jesti je na nekom drugom kraju sveta, i samo po sebi je atrakcija i do`ivqaj.

Smatra se da je Napuq kolevka pice, a ona je i zakonski za{ti}ena. Odavde je jedna od omiqenih vrsta hrane zapo~ela svoj put ka ostalim krajevima sveta. Zakonsko regulisawe pravqewa napolitanske pice zvani~no je po~elo 1984. godine. Pravila regulisana ovim zakonom ti~u se upotrebe paradajza koji mora biti sa teritorije ju`ne Italije, kao i pravqewa testa bez upotrebe bilo kakvih mehani~kih pomagala. Tako|e, debqina pice ne sme biti ve}a od 4 mm.

NAPUQSKA MAFIJA Osim {to je u svetu ~uven po atrkcijama poput opere, zamkova, temperamentnog ju`wa~kog duha, nesputane energije, Napuq je i sinonim za italijansku mafiju, kriminalnu organizaciju Kamora. Iako Napuq va`i za rizi~an grad zbog napolitanske mafije, turisti su u potpunosti sigurni, stepen bezbednosti je na visokom nivou, a dovoqno je biti uobi~ajeno oprezan. Kamora je jedna od najstarijih kriminalnih organizacija u Italiji. Stoga je pokrajina Kampawa jedna od najsiroma{nijih pokrajina u Italiji.

MARADONA – FUDBALSKI BOG NAPUQA Kada je 1984. godine iz Barselone u Napuq do{ao legendarni argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona, usledila je zlatna era napolitanskog fudbala. Maradoni, strastvenom i poro~nom Argentincu, u potpunosti je odgovarao isti takav Napuq. Qubav je bila obostrana – pri~alo se da je ~etvrtina mu{ke dece ro|ene tih osamdesetih godina dobila ime Dijego. Tako|e, wegov lik je u ovom gradu sveprisutan, i nalazi se na velikom broju murala.

Otisnite se u ~udesni svet zanosnog Napuqa – vrcavi i neobuzdani duh Napolitanaca u~ini}e da se ose}ate kao da ste obujmili ~itav jedan svet. Bajkovite panorame, bogata i burna pro{lost, nemirni Vezuv i gastronomija ~ine ovaj italijanski grad rajem za qubiteqe umetnosti i hedonizma.

KWI@EVNOST

^etvrtak 18. januar 2024. 21

VELIKAN U RAQAMA EROTIKE:

Navodni tajni dnevnik ruskog pesnika Aleksandra Pu{kina Ako ho}e{ da dospe{ u raj - moli se.

Ako ho}e{ da dospe{ u pakao - o`eni se. Ovu narodnu misao ~esto je citirao Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin (17991837), veliki ruski i svetski pesnik iza koga je, navodno ostao tajni dnevnik pisan 1836. i 1837, mesecima pred fatalni dvoboj, koji je posle du`eg vremena ponovo pred na{im ~itaocima u izdawu „^igoje”.

Eminentni pu{kinisti su dokazivali da je re~ o mistifikaciji ~iji je pravi autor prire|iva~ rukopisa i prvi izdava~ Mihail Armalinski, i energi~no odbijali i pomisao da je „Sunce ruske poezije”, kako je nazivan Pu{kin, mogao da tako otvoreno, bez dlake na jeziku, progovori o najintimnijim delovima svog burnog `ivota. Ponajvi{e o opsednutosti `enskim telom i seksom, o svom neobuzdanom erotskom nagonu koji nije uspevao da savlada.

U dnevniku glavni junaci su, osim pesnika, wegova prelepa supruga Natalija Nikolajevna, francuski oficir @or` Dantes, koji mu je iza{ao na dvoboj, svastike sa kojima je navodno bio u qubavnim vezama, ali i sam car Nikolaj Prvi.

Suveren je Nataliju zapazio kada je imala 14 godina, pozvao je u svoj kabinet i zadovoqio se samo zadizawem wenih haqina. Wihovo o~ijukawe nastavqeno je i kada se ona udala za pesnika, imali su, navodno i neke tajne znake sporazumevawa, a nikakvo ~udo {to su samo 45 minuta posle Pu{kinove smrti u wegov dom

Aleksandar Pu{kin

Nepoquqana reputacija U kwizi je dat i kra}i tekst Mihaila Armalinskog koji isti~e kako je dnevnik dobio 1976. od izvesnog Nikolaja Pavlovi~a. Posle du`eg premi{qawa i sumwi odlu~io je da ga objavi, navode}i: - Pu{kinov kwi`evni renome toliko je jak da ga wegova li~na reputacija ni u kom slu~aju ne mo`e poquqati, ali zato pru`a mogu}nost da postane izvanredno sredstvo za prou~avawe qudske prirode koja nas, zahvaquju}i svojoj nepromenqivosti zbli`ava i s pro{lo{}u i s budu}no{}u.

upali agenti tajne policije, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno Tre}e odeqewe.

To je pouzdana istina, kao {to je istina da je V. @ukovski, blizak dvoru, dobio nare|ewe da spali sve {to bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalne veli~ine.

Pu{kin otvoreno pi{e o razbludnoj mladosti kada je imao po pet `ena na dan obja{wavaju}i: „Mojoj strasti ova raznovrsnost nije davala mira i neprestana jurwava za wom ~inila je su{tinu moga bi}a”. Smatraju}i da bi brak bio lek za razvrat i tugu koju je nosio, o`enio se Natalijom ali je strast trajala vrlo kratko: „Za dva meseca potpuno sam je izu~io kao qubavnicu i ona me vi{e ni~im nije mogla iznenaditi”.

Ponovo se upustio u avanture, priznao `eni da je vara i „dobio dozvolu za kurve”, uveravaju}i je da to ne ugro`ava wegovu qubav prema woj. Ipak, supruga se s tim nije lako mirila, koketirala je na razne strane, a mu`u govorila: „Ti si samo jedan nezasiti ker”.

Me|u wenim udvara~ima na{ao se i zgodni Dantes, na velikom glasu kao zavodnik, pa su po~ela ogovarawa i anonimna pisma kojima je pesnik bio zasut.

Kad je oficir u{ao u vezu i sa wegovom svastikom, qubomora je kod Pu{kina prevr{ila meru. Dnevnik se privodi kraju dan uo~i fatalnog dvoboja pesnikovim re~ima: „@elim da ubijem Dantesa, makar samo zbog toga da bih mogao da do|em na wegovu sahranu”. To se nije dogodilo, Dantes je samo okrznut, a veliki pesnik je umro dva dana kasnije od posledica te{kih rana.

Podse}aju}i da je ova kwiga prevedena na desetine jezika, urednik @arko ^igoja za „Novosti” ka`e: - Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Pu{kinovih zapisa iz izgubqenog dnevnika o kojem se pri~a da ima oko hiqadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne `ele}i svetu da otkriju porodi~nu tajnu svojih predaka? Nesumwivo je da u ovoj kwizi ima ne{to od „odvodne”, mra~ne Pu{kinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije, ni svetla u wegovoj poeziji. Autor „Tajnog dnevnika” je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovawe tako velikog broja ~italaca.

Se}awe na Branka Radi~evi}a

U susret obele`avawe 200 godina od ro|ewa Branka Radi~evi}a u planu je da cela 2024. godina bude posve}ena se}awu na jednog od najzna~ajnijih pesnika srpskog romantizma i to ne samo u Sremskim Karlovcima, ve} i u ~itavoj Srbiji.

Branko Radi~evi} ro|en je 28. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu, u porodici Todora i Ru`e Radi~evi}, }erke bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovi}a, dan uo~i svetog Aleksija, po kome je dobio kr{teno ime, a umro je 1. jula 1853. godine u Be~u. [kolovao se u Zemunu gde se 1830. preselio se s porodicom, tamo zavr{io pet razreda najpre srpske, a onda nema~ke osnovne {kole. Upisao je gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a sedmi i osmi razred zavr{io je Temi{varu. Posle gimnazije upisao je studije prava u Be~u, ali je posle tri godine odustao. Be~ je, ipak, bio kqu~no mesto za Radi~evi}ev kasniji kwi`evni rad gde je bio deo kru`oka srpske omladine koja se zanosila narodnim preporodom i reformom jezika koju je zapo~eo Radi~evi}ev li~ni prijateq Vuk Stefanovi} Karaxi}. Ba{ pod Karaxi-

}evim uticajem, Radi~evi} je svoju prvu zbirku pesama napisao na narodnom jeziku. Zbirka je objavqena u Be~u 1847. godine, a wene pesme i danas se smatraju me|u najboqima koje je pesnik stvorio. Pre nego je objavio svoju prvu zbrku, Radi~evi} je promenio svoje ime u Branko. Objava pesama na narodnom jeziku nije bila uobi~ajena za to vreme, ali je potpuno bila u duhu tada{we romanti~arske ideje.

U to vreme, u tada{woj Habsbur{koj monarhiji doga|ala se revolucija, pa je Radi~evi} oti{ao uz Be~a i `iveo u Sremu, a onda i u Beogradu. Zbog revolucionarnih stavova, bio je poteran iz Beograda iz straha da ne po~ne da svojim idejama unosi nemir me|u beogradskom omladinom. Tada je Radi~evi} obolio od tuberkuloze. Iako se vratio na studij medicine, po~eo je da se intenzivno bavi i poezijom.

Inspirisan Vukovom reformom, po~eo je pi{e epske pesme, pod uticajem narodnih pesama. Ra-

Brankov grob na Stra`ilovu

di~evi} je pisao i elegije, posebno po{to mu je porodicu pogodio niz smrtnih tragedija. Branko Radi~evi} je umro 1853. godine u Be~u, u 29. godini `ivota. Posthumno mu je 1862. godine objavqena jo{ jedna zbirka pesama, onih koje je napisao pred samu smrt.

Wegovi posmrtni ostaci preneti su u Sta`ilovo, mesto g|e je proveo de~a{tvo i ranu mladost, a za koje je uvek `eleo da mu bude posledwe po~ivali{te. U ~ast i spomen ovog velikog romanti~arskog pesnika dodequje se Brankova nagrada, priznawe za najboqu debitantsku zbirku pesama na srpskom jeziku autoru do 30. godine `ivota. Ove godine bi}e prvi put ure|ena staza od Stra`ilova do Brankovog groba, za {ta je Pokrajinska vlada izdvojila 45 miliona dinara. Organizacioni odbor za obele`avawe jubileja, u ~ijem radu u~estvuju predstavnici republi~kih i pokrajinskih institucija kulture, Matice srpske, Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Brankovog kola i Vukove zadu`bine, osnovan je 8. novembra 2023. godine. ^lanovi Odbora su: potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojkovi}, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisawe i odnose s verskim zajednicama Dragana Milo{evi}, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stani}, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulovi}, upravnik Narodne biblioteke Srbije dr Vladimir Pi{talo, predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije Milo{ Jankovi}, predsednik Op{tine Sremski Karlovci Aleksandar Stojke~i}, direktor Karlova~ke

gimnazije Branko Stojkov, rektor Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija protojerej stavrofor Jovan Milanovi}, direktor Kulturnog centra Vojvodine

„Milo{ Crwanski” Nenad [apowa, direktor „Brankovog kola” Nenad Gruji~i} i predsednik Skup{tine Vukove zadu`bine prof. dr Bo{ko Suvajxi}.

22 ^etvrtak 18. januar 2024.

DRU[TVO

NA[A CRKVA JE PO MERI ^OVEKA

Profesor univerziteta Kajoko Jamasaki zavolela pravoslavqe i 2015. postala Anastasia Pesnikiwa, esejista, prevodilac, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu i veliki humanitarac, Kajoko Jamasaki, davno je do{la iz Japana da u onda{woj Jugoslaviji usavr{i znawe: posle studija slavistike na Hokaido univerzitetu, jednogodi{weg boravka u Sarajevu i Qubqani, 1981. stigla je u Beograd i - ostala.

Ovde je sa suprugom Hiro{ijem osnovala porodicu, rodila Branka, Mihaila i Neboj{u (koji imaju i japanska imena), stekla prijateqe i postala Anastasia.

Budista po ro|ewu, s rado{}u je pre devet godina primila pravoslavnu veru i od tada posve}eno slavi sve na{e obi~aje, svece i praznike... Ipak, wena qubav prema isto~nom hri{}anstvu po~ela je mnogo ranije, pre nego {to je uop{te znala da }e jednog dana `iveti u Srbiji.

- U vreme kada sam se upisala na fakultet, odr`avala se izlo`ba ikona ~uvene japanske slikarke koja se zamona{ila u Sankt Peterburgu. Bio je to moj prvi susret sa pravoslavnom umetno{}u, a onda se desilo, mo`da ne slu~ajno, da ~ujem bugarsku duhovnu muziku - obja{wava Kajoko Jamasaki. - Kupila sam plo~u i gde god sam kasnije odlazila pose}ivala sam bogomoqe, u`ivala u crkvenom pojawu. Sve me je to tiho pratilo, verovatno i preko Dostojevskog i ruske kwi`evnosti. Kada je po~ela da predaje na Filolo{kom fakultetu, u blizini Saborne

[imadino kr{tewe u kimonu Kajoko nam pripoveda i kako je u Srbiju stigao ugledni vizantolog Suzuki Mi~itaka, jedan od najboqih poznavalaca srpskih fresaka u Japanu.

Oti{ao je sa prijateqima na Svetu Goru i odmah osetio potrebu da se krsti, po~etkom 2000-tih.

- Kada se vratio, na licu mu se videlo prosvetqewe. Nisam tada naslutila da }u i ja imati sli~an do`ivqaj. I [i mada Sa~i, vizantolog, dolazila je ~esto u Srbiju da pomogne restauraciji fresaka u \ur|evim stupovima. Ose}ala sam da }e Gospod i wu pozvati. Tako se i desilo. Cela moja porodica i{la je da joj da podr{ku, a ona se krstila - u kimonu. crkve, osetila je potrebu da kad joj je te{ko u|e pod wene svodove. Ipak, trebalo je vremena da sebe, potpuno i do kraja, prona|e u pravoslavnoj veri: - Moj mu` Hiro{i je 2015. preveo monografiju o Visokim De~anima, a ja sam ga tamo pratila kao gost. Iako se manastir nalazi u vrlo slo`enom okru`ewu, osetila sam neki mir... Primili su nas otac Petar i iguman Sava, sa nama su bili i na{i budu}i kumovi, Milenija i Mirko iz Vrwa~ke Bawe. Poneseni pobo`nom atmosferom i ose}awem, prijateqi Jamasakija insistirali su da posle

Sa vladikom Serafimom, mitropolitom tokijskim u gradu Sendaiju

De~ana odu u Re|o Kalabriju i posete mati Stefaniju, igumaniju u selu Samira: - Po{to je tamo sama boravila, dogovor je bio da joj pomognemo. Kada smo u{li u manastir zaquqali su se polijeleji sa puno sve}a. ^udesan trenutak.

Do{li smo pred sam Vaskrs, a moj prvi razgovor sa mati Stefanijom bio je o razlici izme|u budizma i hri{}anstva. Objasnila sam da kod nas, ~im si Japanac, uglavnom si budista. Moj otac je tradicionalno pripadao zen budistima, a majka „~istoj zemqi”.

Ipak, kao i svuda posle Drugog svetskog rata, roditeqi su se prili~no udaqili od verskog `ivota. Mene je, pak, uvek interesovalo duhovno bi}e i unutra{wi svet. Mati Stefaniji je, ka`e, govorila o zakqu~ku jednog japanskog nau~nika kako su u budizmu sli~ne dogme i osnovne ideje kao u hri{}anstvu, ali da u wemu nema Gospodara.

- Igumanija mi je odgovorila: „Upravo zbog toga je boqe hri{}anstvo!” Nije mi bilo jasno...

Posle dva dana me je odvojila od drugih i pozvala da s wom po|em u kupovinu. Usput smo nai{li na jednog prosjaka, a na~in na koji mu je udelila milostiwu, prepuna qubavi, u~inio je da u sebi osetim veliku snagu. Po povratku u manastir, na Veliki petak, po`elela da se krstim. Bilo je to veoma spontano, moji prijateqi su na licu mesta postali kumovi. Eto, vidite kako nas Gospod sastavqa. Prvo pri~e{}e imala sam u subotu, uo~i Vaskrsa.

Godinu posle kr{tewa Kajoko je dobila stipendiju Me|unarodnog instituta za japanologiju u Kjotu, jednom od najzna~ajnijih gradova za tamo{we pravoslavqe.

- Ono u Japanu datira od druge polovine 19. veka zahvaquju}i Rusu, danas Svetom Nikolaju Japanskom. U mojoj otaxbini podignuto je 10.000 pravoslavnih bogomoqa... Shvatila sam da kad te Gospod pozove kr{tewem, ose-

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI PATRIJARHA PAVLA:

Nikad nije bilo lako biti ~ovek me|u qudima Patrijarh Pavle u{ao je u istoriju srpskih patrijarha kao jedan od najskromnijih i najnekonvencionalnijih velikodostojnika koji su mnogo u~inili za pravoslavqe.

Voqeni patrijarh `iveo je skromno, ba{ kako hri{}anska vera propoveda i zahteva, a ostale su zabele`ene mnoge pri~e i primeri wegovog onosa prema ovozemaqskom. Nikada nije imao automobil, ni mobilni telefon, nije gledao televiziju ni ~itao novine. Ustajao je rano i `iveo po svim hri{}anskim pravilima, a nije mu

bio problem nijedan fizi~ki posao.

Vozio se gradskim prevozom, a ostale su zabele`ene mnoge anegdote koje samo potvr|uju da je zaista `iveo u skladu sa onim {ta je govorio.

uuu ^uvajmo se nequdi, ali se jo{ vi{e ~uvajmo da i mi ne postanemo nequdi. uuu ^uvajte i neprijateqe svoje i molite se za wih jer ne znaju {ta rade. uuu Nije va`no ko odakle poti~e, nego u {ta izraste. uuu Mudrost bez dobrote prelazi u zlo}u, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. uuu Pro}i }e sve, ali du{a, obraz i ono {to je dobro ostaje zauvek.

Pravoslavci i jedan levi~ar Na{a sagovornica nije bila prva koja je u porodici primila pravoslavqe. Suprug Hiro{i (~iji je otac bio Branko Vukeli}, a majka Jo{ika) krstio se ve} po ro|ewu u Japanu, mada ga je tek prevo|ewe monografije pribli`ilo Bogu. Sin Branko krstio se na nagovor prijateqa u Beogradu, kao i Mihailo - da bi bio kum prijatequ na ven~awu. I wegova supruga Kanoko, istori~ar umetnosti (po kr{tewu Veronika), prona{la se u na{oj veri. Svi, osim najmla|eg Neboj{e koji je levi~ar po ube|ewu. ti{ da nisi sam. Dok samo svojim znawem ho}e{ ne{to da uradi{, sve je limitirano, ali kada se prepusti{ Bogu, onda stekne{ posebnu snagu. Jer, „sve mogu u Isusu Hristu koji mi snagu daje”. Dobije{ sigurnost, radost i ose}aj zajedni{tva. Ipak, posebnu radost Kajoko je osetila u @i~i. Jedna vernica, Japanka, po`elela je da boravi u nekom na{em `enskom manastiru. Kajoko je, kako ka`e, odlu~ila da je odvede u @i~u jer je ona „su{tina stvari”.

- Ono {to je za mu{karce Sveta Gora, za `ene je @i~a.

Istori~ari umetnosti znaju da je prekrasno raspe}e Hrista u Studenici, ali dve predstave raspe}a u @i~i su posebne. Kao da Hristos leti, uz mnogo qubavi.

Na pitawe {ta je ono istinsko i iskonsko {to je prepoznala u na{oj veri, Kaja odgovara: - Pre kr{tewa odlazila sam u

manastir Ra~a kod Bajine Ba{te, ~ije mona{tvo posebno volim.

Jedno vreme je u pro{losti tamo boravio pesnik Gavril Stefanovi} Venclovi} ~ija je poezija veoma sli~na japanskom senzibilitetu. Asketizam u pravoslavqu mnogo im je bli`i od katolicizma. U wemu su rasko{ni hramovi i mermerni stubovi, dok je pravoslavna crkva uglavnom jednostavna, po meri ~oveka. Zajedni~ki je i ose}aj prolaznosti i sabornosti. Japanskom bi}u zajednica je kroz istoriju bila veoma va`na, za razliku od modernog doba koji neguje individualnost, s wom i usamqenost.

Tako|e, u zapadnom hri{}anstvu u raspe}u se isti~e muka i bol, dok je u isto~nom akcenat na spasewu: trenutak kada se du{a odvaja od telesnosti nosi mir i blagost, jer Hristos se `rtvovao radi svih nas.

Sa monahiwama iz @i~e ispred srpske crkve na Ba{~ar{iji uuu Ne branimo se od tu|eg zla zlom u sebi. uuu Kad se ~ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on pla~e. Ali treba da `ivi tako da, kad umre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje. uuu Qubav je najvi{a vrlina.

Sve {to ~ovek deli sa drugima smawuje se - osim qubavi. [to je vi{e dajete, vi{e je imate. uuu Prava qubav je jedino kada qubav ne tra`i svoje. Kada voli{ nekog bez ikakve logike.

To je i prava sloboda. uuu Ako budemo tolerantniji, onda }emo mo}i da shvatimo gledi{te drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne do|e do mr`we i ovog {to nas cepa i deli. uuu Nije va`no ko odakle poti~e, nego u {ta izraste. uuu Nikad nije bilo lako biti ~ovek me|u qudima.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 18. januar 2024. 23

ORA[AC – MESTO NASTANKA SLOBODNE SRBIJE Neka mesta su sama po sebi mala, ali po istorijskom zna~aju izuzetno velika. Jedno od takvih je Ora{ac, mesto nastanka slobodne Srbije i simbol pokreta~ke snage za jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji srpskog naroda – Prvi srpski ustanak. Ko ne poznaje istoriju, pro{ao bi kroz Ora{ac kao da je obi~no selo, ali je zapravo mnogo vi{e od toga. Ba{ ovde se odigrao kqu~ni momenat i tajni sastanak za pokretawe bune i ustanka koji je doprineo oslobo|ewu Srbije od Turaka.

Ora{ac, kao znamenito mesto je od 1979. godine svrstan u kulturno dobro od izuzetnog zna~aja.

ORA[AC – KAKO STI]I I [TA VIDETI?

Ora{ac se nalazi u [umadijskom okrugu, na putu za Aran|elovac. Do wega se od Beograda sti`e autoputem za Ni{, preko iskqu~ewa za Mladenovac, a zatim pratite putokaze za Aran|elovac koji se nalazi samo 6 km daqe od Ora{ca.

Ono {to svakako treba da znate jeste da ovaj izlet treba planirati uz Oplenac ili Aran|elovac jer Ora{ac sam po sebi ima sadr`aja za od prilike sat vremena. Kada se ve} nalazite u ovom delu [umadije, nemojte propustiti jo{ neka zna~ajna mesta u okolini koja }e vam sigurno biti interesantna. Ora{ac }ete prepoznati po spomeniku Kara|or|u koji se nalazi sa va{e desne strane ako dolazite iz pravca Beograda. Odmah nakon spomenika, vide}ete tablu „Mari}evi}a jaruga“ i tu na parkingu mo`ete ostaviti automobil. U kompleksu mo`ete posetiti spomenik Kara|or|u, muzej, crkvu Vaznesewa Gospodweg i Mari}evi}a jarugu. Sve se nalazi u krugu od 100 metara tako da vam je vrlo dostupno.

Spomen {kola Ora{ac

SPOMENIK KARA]OR]U I SPOMEN [KOLA

Spomenik Kara|or|u je podignut na jubilej, 200 godina od podizawa ustanka. Izra|en je od ven~a~kog belog mermera i visok je 3,4 metra. Odmah pored nalazi se i spomen {kola „Prvi srpski ustanak„, ali u wu nisam ulazila jer je bila zatvorena. Za vreme ustanka, kako se neko mesto osloba|alo od Turaka, formirala se {kola i postavqao u~iteq da bi se narod opismenio. Sada{wu {kolu je Ora{cu obe}ao kraq Petar I Kara|or|evi} prilikom posete 1912. godine. Ovo obe}awe je ispunio kraq Aleksandar Kara|or|evi}, pa je {kola sagra|ena 1932. godine i osve{tana 15.02.1933. godine. Zbog stila gradwe, ova spomen {kola se ubraja u najlep{e gra|evine [umadije.

nad kojim su se zakleli svi koji su prisustvovali zboru.

[TA JO[ POSETITI U OKOLINI ORA[CA

MARI]EVI]A JARUGA I PODIZAWE USTANKA

Prvo sam pro{etala do Mari}evi}a jaruge. Posle ceremonije koja se ovde odr`ava svake godine na Sretewe, sve je ve} bilo pusto. Prazno i mirno, ba{ onako kako mi je prijalo da u`ivam u trenutku.

Do jaruge vode stepenice koje krivudaju ka skrovitom udubqewu gde se nalazi spomenik u ~ast podizawa Prvog srpskog ustanka. Dovoqno udaqena od glavnog puta i zaklowena {umom, bi}e vam jasno za{to je Mari}evi}a jaruga bila idealno mesto za tajni zbor kako bi se postigao dogovor oko podizawa ustanka.

Ba{ ovde je Kara|or|u Petrovi}u poverena uloga vo|e. Po~etkom devetnaestog veka polo`aj Srbije pod Turcima je bio gori nego ikada. Nameti i teror koji su trpeli od strane dahija izazvao je jo{ ve}e nezadovoqstvo i pripremu naroda za ustanak.

Ora{ac – mesto nastanka slobodne Srbije Turci su predosetili da se ne{to de{ava, pa su poku{ali da spre~e mogu}u pobunu ~uvenom Se~om knezova, trgovaca, u~iteqa i drugih uglednih qudi.

Vi{e o Se~i knezova mo`ete videtu u Muselimovom konaku u Vaqevu. Turci su pomislili da }e na ovaj na~in zaustaviti pobunu, ali su ova ubista ustvari bila prelomni trenutak i jo{ vi{e ubrzala pripreme naroda za podizawe ustanka.

Po~etak i prvi dogovori o ustanku odr`ani su u ku}i Marka Karato{i}a u Ora{cu i tom sastanku su prisustvovali svi vi|eniji qudi koji su izbegli Se~u knezova. Nakon toga, na tajnom zboru, ustanak je podignut na Sretewe 15.02.1804. godine. u Mari}evi}a jaruzi i ovaj doga|aj se smatra jednim od najbitnijih u istoriji Srbije. Na mestu gde je odr`an zbor nalaze se tri mermerne plo~e na kojima je uklesan deo pesme „Po~etak bune protiv dahija“ kao i datum kada je podignut Prvi srpski ustanak. U znak se}awa na ovaj doga|aj podignuta

je 1870. godine i crkva Vaznesewa Gospodweg koja se nalazi odmah pored muzeja.

MUZEJ U ORA[CU

Muzej Prvog srpskog ustanka prikazuje doga|aje i detaqe koji su prethodili ustanku, zbor u Ora{cu, kao i borbe i kretawe vojske. Ovde se ~uvaju predmeti, pi{toqi i pu{ke, Kara|or|eva dolama i zastave Srbije. Vide}ete poku}stva seoskih ku}a i krst prote Atanasija bukovi~kog

Crkva Vaznesewa Gospodweg i stepenice ka Mari}evi}a jaruzi

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au Mari}evi}a jaruga

Preporu~ujem da nastavite ka Aran|elovcu gde mo`ete posetiti pe}inu Risova~u, Narodni muzej Aran|elovca, planinu Bukuqu ili pro{etati jednim od najlep{ih parkova Srbije – parkom Bukovi~e Bawe. Tako|e, mo`ete posetiti Topolu i Oplenac gde se nalazi mauzolej porodice Kara|or|evi}, muzej ku}a i muzej konak; Seosko doma}instvo Kara|or|ev vajat u Ora{cu; Jezero u kamenolomu planine Ven~ac gde se slivawem ki{nice formiralo jezero koje svojom zelenom bojom nikoga ne ostavqa ravnodu{nim; Markova~ko jezero koje je u sezoni dobro opremqeno, sa nekoliko restorana, a tu je i motel, apartmani i ure|ena pla`a sa tu{evima.

Sre}an put u srce [umadije!

24 ^etvrtak 18. januar 2024.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (16) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

18. januar

1654. - Vo|a zaporo{kih kozaka, hetman Bogdan Hmeqnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, {to je izazvalo rusko-poqski rat (165467).

1778. - Engleski moreplovac Xejms Kuk otkrio je Havaje koje je nazvao Sendvi~ ostrva po imenu lorda Sendvi~a.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

1871. - U Dvorani ogledala palate u Versaju kraq Pruske Vilhelm I je progla{en za prvog cara novog, Nema~kog carstva.

@ENE HEROJI BRANE GLAVNI GRAD SRBIJE:

Milunka je kao iskusni bomba{ uni{tavala neprijateqska mitraqeska gnezda Tog petog oktobra 1915. godine, kao uvod u krvavu dramu, nastavqeno je `estoko bombardovawe srpskih polo`aja du` desnih obala Save i Dunava.

Na gotovo ~itavom frontu, od Obrenovca do Golupca, i poglavito na odsecima gde je planiran prelaz preko reka, `estoko je tuklo hiqadu topova najve}ih kalibara.

Na Dunavskom keju, jednom od odabranih prelaza, nema~ka artiqerija je ubita~no sipala vatru po polo`ajima branilaca Beograda. Srpski i savezni~ki topovi gotovo da su zamukli. Borili su se samo dobrovoqci i zaostali srpski vojnici.

Major Dragutin - Guta Gavrilovi}, koji je tog oktobarskog popodneva svojim govorom nadahnu i ohrabrio i svoje borce i samog sebe, rodio se 25. maja 1882. godine u ^a~ku. Zavr{io je 32. klasu Ni`e {kole Vojne akademije u Beogradu 1901. godine.

Ukazom Kraqa Aleksandra Obrenovi}a, 15. avgusta 1901. godine, proizveden je u ~in pe{adijskog potporu~nikaa.

U~esnik je Balkanskih, Prvog svetskog rata i Aprilskog rata 1941. godine. Sa 18 odlikovawa spada me|u najodlikovanije oficire srpske vojske, mada je svoj prvi orden, Zlatnu medaqu „Milo{ Obili}”, zaradio tek kao kapetan druge klase, za hrabrost iskazanu u bici na Bregalnici. Tada je, 13. novembra 1913. godine i unapre|en u

TROJNI NAPAD Napad Centralnih sila na Srbiju otpo~eo je kako je po~etmo oktobra 1915.Napadnuta od austrougarskih i nema~kih armija sa severozapadnog fronta, koji se protezao od Vi{egrada na Drini do Golupca na \erdapu, kao i od bugarskih armija du` isto~ne granice, od u{}a Timoka u Dunav do \ev|elije na Vardaru, srpska vojska na{la se u izuzetno te{kom polo`aju.

Sofija Jovanovi} je maturirala pred sam rat ~in majora. U toku Kolubarske bitke rawen je u borbama kod sela Konatice kod Obrenovca, a za iskazanu hrabrost odlikovan je Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.

Gavrilovi} je imao svega 33 godine, kada je komandovao Drugim bataqonom Desetog kadrovskog puka Odbrane Beograda. Tu }e u jesen 1915. godine svojom nepokolobqivo{}u, hrabro{}u i govorom koji je odr`ao svojim juna~kim vojnicima, u}i u ve~nost srpske istorije i u panteon neumrlih srpskih heroja.

U tom paklu borila se i Sofija Jovanovi}, mlada srpska dobrovoqka. Maturirala je u beogradskoj `enskoj gimnaziji ba{ pred sam rat.

Znala je {ta on nosi sobom pa je `elela da bude u odbrambenom stroju. U prvim danima pakla uspela je da na austrijskoj karauli u Zemunu istakne srpsku trobojku, a onda je kao Sofronije Jovanovi} svom snagom branila Beograd od austrougarskog okupatora.

- [titite me, momci, ja }u doneti municije! - uzvikuje Sofija, pretr~ava ulicu i nekako dovla~i sanduk municije, koji je zaostao nakon povla~ewa vojske.

Pognute glave ponovo pretr~ava ulicu. Ubrzo se vra}a nose}i rawenog de~aka od petnaestak godina.

- Izdr`i jo{ malo! - ka`e materinski Sofija. - Dok nai|u bolni~ari.

Umesto nosila dva dobrovoqca donose odvaqena vrata da polo`e rawenika.

- Pomozite da ga odnesemo

odavde. Tukao se kao pravi junak! - ka`e Sofija.

Dunavski kej je pun mrtvih i rawenih. Nekoliko `ena ide po ulicama i izvla~e rawene.

Najvi{e je mla|arije. Ima ih svuda po grupicama.

- Moram da ih za{titim! ka`e Sofija. - Idem do wih!

- Ne sada. Poginu}e{! ka`e jedan dobrovoqac.

Sofija potr~a oprezno. U susret joj dotr~a{e tri de~aka.

Skloni{e se iza zida sru{ene ku}e...

- Odlazite ili }u vas razoru`ati! - strogo im nare|uje Sofija. - Ako ste vojnici morate slu{ati nare|ewe.

Razumete li?

- Razumemo! - odgovori{e de~aci, pretr~a{e ulicu i krenu{e prema varo{i.

Umesto da odu s boji{ta, krenuli su prema reci i stigli do Neboj{ine kule. Tu su zarobqeni i streqani.

Sofija Jovanovi} je pre`ivela bitku za odbranu Beograda, povukla se sa vojskom preko Albanije i kasnije istakla u borbama na Solunskom frontu.

U~iteq Sveta Milovanovi}, dobrovoqac Sremskog odreda u svojim memoarima, ovako se se}ao posledwih borbi za slobodni Beograd 1915. godine: „Druga ~eta Sremskog odreda, pod komandom Kirhnera, razvila se u strelce i potpomognuta malim brojem kadrovaca 10. pe{adijskog puka lavovski se koqe, na no`, od kule Neboj{e do kafane [aran na Dunavskom

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

keju... U Banatskoj ulici, na ku}u broj 40 na{i postavili mitraqez. Na krov iste ku}e popeo se ~etnik @ika Jeli} i baca bombe.

Jedna granata udara u tu ku}u i u minutu ubija na mestu 40 dobrovoqaca Sremskog odreda...

Bolni~ara nema! Rawenike, neprevijene, u op{tinskim kolicima za |ubre odvoze u bolnice. Ne znam otkuda se tu stvori i gospo|a Jelena, supruga na{eg poznatog umetnika Dobrice Milutinovi}a. Ona skinula sa svoje ku}e vrata i na wih sa jednim vojnikom pola`e te{ko rawenog poru~nika \or|a Ro{a. Tek oko pet sati ujutro, kada se malo razdanilo, videli smo da se ne bijemo sa Austrijancima, ve} sa Nemcima. Ima ih mnogo...

Tada nam javi{e da su te{ko raweni komandant Igwat Kirhner i dva poru~nika Odreda, tako da je komandu preuzeo preostali oficir @ivko Kezi}”.

Tokom petodnevnih krvavih borbi srpska vojska i dobrovoqci izgubili su oko 5.000 boraca, ali Beograd nisu mogli da odbrane.

U ratnom paklu za odbranu prestonog grada Srbije nalazila se i Milunka Savi}.

Prema zapisima generala M. Prelevi}a i novinara Antonija \uri}a Milunka je u{la u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda na izri~it zahtev poru~nika Igwata Kirherna da kao iskusni bomba{ pomogne u neutralisawu neprijateqskih mitraqeskih gnezda.

Antonije \uri} je 1960, godine u razgovoru sa Milunkom zapisao weno kazivawe: „Bitka za Beograd! Bila sam u onom slavnom odredu dobrovoqaca kojima je komandovao Igwat Kirhern. To je bila bitka! Sve {to sam posle do`ivela, sve one u`ase rata, sve qute borbe, nijedna nije bila ravna bici za Beograd”. l U slede}em broju: Skup{tina grada Beograda daje stan ponosnoj ratnici

1919. - Francuski premijer @or` Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okon~awa Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nema~ka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne od{tete i zabraweno joj je naoru`avawe. Stvorene su nove dr`ave Poqska, Ma|arska, ^ehoslova~ka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944. - Nakon sedmodnevnih `estokih borbi, sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okon~ale blokadu Lewingrada, gde je tokom nema~ke opsade od septembra 1941. od iscrpqenosti i gladi umrlo oko 620.000 qudi.

1977. - U avionskoj nesre}i kod Sarajeva poginuli su predsednik Saveznog izvr{nog ve}a (vlade) SFR Jugoslavije Xemal Bijedi}, wegova supruga Razija i jo{ {est putnika.

1977. - U najte`oj `elezni~koj nesre}i u Australiji, 80 qudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

2001. - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene po~etkom 1999. zbog politike re`ima Slobodana Milo{evi}a prema Albancima na Kosovu. Ameri~kim firmama tada je bilo zabraweno da posluju sa SRJ. Ukidawa te zabrane i ameri~kih sankcija otvorilo je vrata za davawe stranih kredita SRJ. 2003. - Na [estom vanrednom kongresu za predsednika Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) ponovo je izabran Slobodan Milo{evi}, iako je ve} bio u pritvoru u Hagu.

2005. - Evropski proizvo|a~ aviona „Erbas” predstavio je u Tuluzu (Francuska) svoj novi avion A380, najve}i putni~ki mlazwak koji je ikad napravqen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i vi{e od 550 sedi{ta. U wegov razvoj ulo`eno je 13 milijardi dolara.

2009. - Premijeri Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Julija Timo{enkopostigli su sporazum o snabdevawu Ukrajine gasom i transportu ruskog gasa do evropskih potro{a~a.

2015. – U Maliju je okon~ana jedna od najte`ih epidemija ebole u zapadnoj Africi koja je odnela preko 6.500 qudskih `ivota.

2016. - Predsednik Makedonije \or|e Ivanov poverio je Emilu Dimitrievu mandat da formira prelaznu vladu koja }e pripremiti vanredne parlamentarne izbore zakazane za 24. april.

RIZNICA

^etvrtak 18. januar 2024. 25

SRPSKA HIRO[IMA

Eksplozija tokom koje je Smederevska tvr|ava spasla Srbiju od katastrofe Leto se tek budilo. Onda{we novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni.

Bio je pija~ni dan, pa je stanovni{tvo iz okolnih sela po`urilo da u gradu proda {ta mo`e. I |aci su ba{ tada dolazili da preuzmu kwi`ice. Raspust tek {to je po~eo.

Nema~ka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naro~ito ose}ala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda.

Naravno, tu i tamo, videli su se nema~ki vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i `ivot nekako i{ao daqe. Samo dan pre u gradu je gostovala pozori{na trupa iz Novog Sada. A onda se za~ula eksplozija iz pravca tvr|ave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada.

DAN KADA SE DOGODILO NEZAMISLIVO

Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome }e se skladi{titi sva zarobqena oprema, oru`je, municija i benzin.

– U gradu je bilo prema nekim procenama oko 400 vagona municije! Sve se to nalazilo u tvr|avi koja je odmah pored pruge, a koju je ~uvalo samo 6 nema~kih stra`ara jer je okupator smatrao da niko nije toliko lud da proba da zapali tako ogromnu koli~inu oru`ja u centru grada – pri~a Dobrica Jovi~i}, istori~ar iz Smedereva. Tog 5. juna 1941. godine u 14:14 dogodilo se

upravo nezamislivo! Prvo su se ~uli pucwi, a zatim i velika eksplozija. Za samo nekoliko trenutaka Smederevo je bilo potpuno uni{teno.

- Tih 400 vagona municije koji su se nalazili u tvr|avi imalo je ja~inu nekoliko atomskih bombi! Grad je bio bukvalno zbrisan.

U celom Smederevu ostala je neo{te}eno samo 25 ku}a! Neki istori~ari danas tvrde da, da nije bilo stare sredwovekovne tvr|ave koja je primila naj`e{}i udar, nakon eksplozije ne bi bilo Po`arevca, Kovina, Grocke, ~ak ni delova Beograda!

Pre`ivela bi samo Smederevska Palanka jer se nalazi u rupi

– obja{wava Jovi~i}.

Posledice su bile razorne. Poginulo je oko 2.500 qudi, mada ni taj broj nije nikada ta~no utvr|en i istori~ari i danas licitiraju sa brojem `rtava navode}i i daleko vi{e cifre. Identifikovano je samo 585 lica. Za grad koji je u tom trenutku imao oko 11.000 stanovnika, bio je to nenadoknadiv gubitak.

SABOTA@A ILI NESRE]AN SLU^AJ?

Uzrok eksplozije nikada nije rasvetqen. Prva verzija je bila da je do tragedije do{lo slu~aj-

no, zbog visoke temperature, ali je kasnije dokazano da je to nemogu}e. Jednostavno, nije bilo dovoqno toplo. Kao mogu}i uzrog tragedije pomiwe se i nemar nema~kih vojnika i ba~eni pikavac koji je izazvao eksploziju.

Mnogo posle, pojavile su se pri~e da je re~ bila o komunisti~koj sabota`i.

STRA[NA SUDBINA PUTNIKA VOZA KOJI JE KASNIO 2 MINUTA

Tragediju je pove}ala ~iwenica da se voz pun |aka koji su do{li po svedo~anstva u tom trenutku nalazio ba{ u stani-

ci koja je ispred Tvr|ave. Ironi~no, voz je kasnio dva minuta i to je bilo kobno. Pre`ivelo je samo 12 putnika, a pronala`eni su i po nekoliko desetina metara daleko od onoga {to je nekada bila smederevska stanica.

– Ozlogla{eni sovjetski agent Mustafa Golubi} u to vreme je doputovao iz Moskve i vi|en je 4. juna u Beogradu, a postoje svedo~ewa o tome da je bio u Smederevu 5. juna. Ono {to se pouzdano zna je da je, samo dva dana kasnije, uhap{en nasred Knez Mihailove ulice u Beogradu. Za datum wegove smrti uzima se 11. jun, dakle {est dana nakon eksplozije u Tvr|avi – tvrdi smederevski istori~ar.

Ako je ova verzija ta~na, isti~e na{ sagovornik, komunisti su `eleli da naprave diverziju verovatno ne znaju}i pravu koli~inu municije u Tvr|avi, kao ni dimenzije katastrofe koju }e izazvati.

- Ako je re~ o sabota`i, datum sasvim sigurno nije izabran slu~ajno! Znalo se da je tada pija~an dan, da je u gradu mnogo qudi i da deca dolaze po ocene. To bi bilo isto kao kada bi neko danas za Vidovdan izveo neki teroristi~ki ~in – obja{wava Jovi~i}.

Prava istina ipak, ostala je sve ove godine misterija.

Nakon 5. juna Smederevu je predstojala ogromna obnova. Novac za izgradwu dali su dr`ava i grad, ali i, ironi~no, Nemci. Smederevo je tako postalo jedini grad na ovim prostorima koji je izgra|en u toku Drugog svetskog rata.

PRVI SRPSKI SVETAC

@iveo je mnogo pre Nemawi}a, vladao pravedno, a stradao stra{no Jovan Vladimir bio je vladar Dukqe, najistaknutije srpske kne`evine tog doba, od oko 1000. do 1016. godine. Wegova vladavina odvijala se tokom dugotrajnog rata izme|u Vizantije i Samuilovog carstva.

Bio je u savezni{tvu sa Vizantijom, {to mu nije pomoglo da za{titi svoju zemqu od cara Samuila, koji je osvojio Dukqu 1009/1010, a wega utamni~io u Prespi, na jugozapadu dana{we Makedonije. Prema Letopisu Popa Dukqanina, Samuilova k}erka Teodora Kosara je, zavolev{i zarobqenog kneza, izmolila oca da je uda za wega. Car je dao Kosaru za `enu Vladimiru, a zatim svog novope~enog zeta vratio na dukqanski presto da vlada kao wegov vazal.

Ovo je verovatno narodna, ulep{ana i romantizovana verzija braka iz interesa. U stvarnosti, ovaj brak je mogao biti rezultat politi~ke procene Samuila, koji je mo`da smatrao da }e mu Vladimir kao zet biti verniji i korisniji vazal.

Re{iv{i na ovaj na~in pitawe Dukqe, car se mogao boqe koncentrisati na Makedoniju i Tesaliju, gde je bilo glavno

`ari{te sukoba sa Vizantijom.

Kako bilo, nakon oslobo|ewa Vladimir se vratio na presto, a sa sobom je doveo i kraqicu. On i Kosara su `iveli u skladom braku, ali nisu imali dece.

Krst u istoj porodici ve} vekovima Relikvija vezana za Svetog Jovana Vladimira je krst za koji se veruje da ga je dr`ao u rukama kada su ga pogubili. Taj krst se tradicionalno ~uva u porodici Androvi} iz Veqih Mikuli}a kod Bara.

Svake godine na Troji~in dan iznosi se pred litijom na vrh planine Rumije. Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim za{titnikom ovog grada.

Narodno predawe pamti Vladimira kao pobo`nog, pravednog i miroqubivog vladara. Ni{ta ne ukazuje na to da je Vladimir na bilo koji na~in u~estvovao u ratnim naporima svog tasta. Taj rat je kulminirao 1014. godine vizantijskom pobedom nad Samuilom. Car je nedugo nakon toga preminuo, a po nare|ewu wegovog sinovca Jovana Vladislava, koji je preuzeo vlast nad carstvom 1015. godine, Vladimir je na prevaru ubijen 22. maja 1016. godine. Odrubqena mu je glava ispred jedne crkve u Prespi, gde je i sahrawen. Nedugo

potom priznat je za sveca i mu~enika i tako je postao prvi srpski svetac. Kosara je, prema predawu, prenela wegove mo{ti u manastir Bogorodice Krajinske, u crkvu blizu wegovog dvora na jugoistoku Dukqe.

Od 1381. godine mo{ti su ~uvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, a od oko 1995. godine u Sabornoj crkvi u Tirani, sedi{tu Albanske pravoslavne crkve.

26 ^etvrtak 18. januar 2024.

Ma~ka zaradila 41.900 dolara U svetu ekspanzije dru{tvenih mre`a TikTok se pokazao kao mre`a koja najlak{e i najbr`e lansira u svet poznatih.

Osim influensera u raznim oblastima, zanimqivo je da to postaju sve ~e{}e i qubimci.

Tako su mediji zabele`ili profil jedne specifi~ne ben-

galske ma~ke Klei koja je okupirala pa`wu miliona qudi tokom 2023. godine, i on ima platu da to doka`e. Naime, wena vlasnica je posvedo~ila da je wena ~etvorono`na qubimica zaradila 41.900 dolara.

The Bengal je profil koji se fokusira na edukaciju gledalaca o hrawewu ma~aka sirovom ishranom i svojim zanimqivim klipovima uspela je da zaradi

prihode, a novembar je wen mesec sa najve}om zaradom sa 15.500 dolara nakon objave sa skoro pet miliona pregleda.

Na ovoj platformi sve je vi{e qubimaca koji zara|uju, a stru~waci navode da na TikToku ima vi{e nego ikad krznenih influensera. Tako|e, eksperti

navode da zara|ivawe novca preko qubimaca nije tako jednostavno i banalno, kao deqewe slatkih video zapisa o ma~kama i psima. Za po~etak potrebno je temeqno istra`ivawe tr`i{ta, pronala`ewe jedinstvene ni{e i kreirawa zanimqivog dobro ure|enog sadr`aja, a zapamtite, tako|e, i da svoj `ivot stavqate pred o~i javnosti {to nije ne{to u ~emu svi u`ivaju.

Gledawe horor filmova zaista ledi krv u `ilama Holandski nau~nici otkrili da dela ovog `anra kod gledalaca aktiviraju proteinski faktor osam, koji uti~e na koagulaciju krvi Da gledawe horor filmova mo`e da prouzrokuje neobi~ne pojave u na{em telu, dokazala je grupa holandskih nau~nika ~ija je studija nedavno objavqena u Britanskom medicinskom `urnalu.

Nau~nici su otkrili da gledawe filmova strave i u`asa aktivira proteinski faktor osam, koji uti~e na koagulaciju krvi.

Oni, me|utim, napomiwu da obo`avaoci ovog `anra nemaju razloga za paniku, pa da i daqe mogu slobodno da gledaju vampirske drame i ostale jezive avanture. Kako je izvestio „Gardijan”,

holandski istra`iva~i analizirali su krv 24 zdrave mlade osobe nakon {to su im dali da pogledaju film o paranormalnim pojavama – „Astralna podmuklost” (2010). Wihov ciq bio je da ustanove da li strah, kao {to se veruje jo{ od sredweg veka, zaista „ledi krv u `ilama”. Testovi su pokazali da je posle gledawa horor filma kod u~esnika naglo porastao nivo proteinskog faktora osam, {to se nije dogodilo kod osoba koje su odgledale dokumentarac. Prose~ni rast od preko 11 IU/dl (Me|unarodna jedinica/decilitar) proteina u krvi zastra{enih gledalaca mogao bi se protuma~iti kao 17 odsto vi{e {ansi za dobijawe venske tromboze.

Ipak, nau~nici nisu uspeli da uspostave bilo kakvu vezu izme|u straha i drugih zgru{avaju}ih proteina. Iako gledawe filmova strave i u`asa izaziva koagulaciju, ono ne dovodi nastanka ugru{aka.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Naredna nedeqa }e Ovnovima doneti priliku za re{avawe mnogih zadataka i problema, ali da biste uspeli u wihovom re{avawu veoma je va`no da sakrijete burne emocije i da ostavite samo hladan um. Ovo }e vam te{ko pasti, ali imajte u vidu vi{i ciq. Finansije se ne}e mnogo mewati, a na qubavnom planu su mogu}i sukobi tokom prve polovine nedeqe. Zdravqe }e biti dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vage }e biti podlo`ne napadima razdra`qivosti, {to bi ih moglo dovesti do nevoqa. Ovo }e se posebno odraziti na romanti~nu sferu. Rizici od sukoba i sva|a }e potrajati, a za otklawawe posledica }e biti potrebno dosta vremena. Zdravqe tako|e ne}e biti najboqe. Na profesionalnom planu }e vam trebati dodatna koncentracija kada radite sa dokumentima, ugovorima i statistikom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi bi mogli da imaju problema sa zavisnostima od odnosa. Bikovi }e biti primorani da se pona{aju suprotno svojim unutra{wim ose}awima, a to }e izazvati frustraciju i anksioznost. Finansije }e biti stabilne, a {to se zdravqa ti~e mo`e se blago pogor{ati zbog rizika do prehlade. Ukoliko ne uspevate da razre{ite unutra{we nemire, najboqe bi bilo da se obratite lekaru.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e se na}i na po~etnim fazama svog ivota. Unutra{wa snaga koju ste skupqali }e po~eti da stvara posebno energetsko poqe oko vas.

Veliki broj predstavnika znaka }e dobiti priliku da promeni svoj `ivot, ali samo ako ste spremni za to. Zdravqe }e biti dobro, ali rizici od povreda obe}avaju da }e opstati do vikenda. Na profesionalnom planu ne}e biti mnogo promena.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci }e se baviti sre|ivawem odnosa, {to privatnih, to i poslovnih. Naru{enu ravnote`u }e ipak uspeti da povrate. Finansije bi mogle da izazovu zabrinutost. Na profesionalnom planu }e sve i}i dobro, pa }ete mo`da primiti i neku vrstu nagrade za va{ doprinos. Zdravqe ne}e praviti probleme, ali oni koji su skloni respiratornim bolestima treba da budu na oprezu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e na}i na~in da ispoqe svoje sposobnosti i talente koji ranije nisu bili mnogo tra`eni. Oni koji imaju sopstveni biznis }e imati priliku da pro{ire svoje poslovawe i steknu izglede za dodatni prihod. Na romanti~nom planu vas o~ekuje dobra komunikacija i prijatan zajedni~ki odmor. Zdravqe ne}e praviti probleme, ali oni koji pate od alergije treba da obrate pa`wu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovima se sprema nedeqa ispuwena malim slu`benim putovawima. Samci }e mo}i da steknu veoma obe}avaju}e i zanimqive obo`avaoce koji }e kod wih izazivati tople emocije. Finansijski sektor }e biti stabilan, ali samo u smislu primawa. [to se ti~e tro{kova, oni mogu porasti bli`e vikendu. Na poslovnom planu }ete morati da posvetite vi{e vremena nego {to je planirano.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e imati te{ku nedequ zbog emocija i ose}awa koje do`ivqavaju. Oni koji su ro|eni u prvoj polovini januara do`ive}e neobi~ne emotivne nalete. Profesionalna i romanti~na sfera }e biti nestabilne donose}i i negativne i pozitivne emocije. Zdravqe mo`e biti ugro`eno zbog mogu}ih povreda na putovawu. Finansije bi mogle izazvati uznemirenost kod onih koji imaju sopstveni biznis.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e biti raspolo`eni tokom cele nedeqe. Prvi deo nedeqe }e biti miran, dok }e drugi doneti mnogo vi{e zadovoqstva od komunikacije sa prijateqima i diskusija o zanimqivim idejama.

Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva i novi udvara~i. Oni Lavovi kojima su profesionalne aktivnosti vezane za dru{tvene projekte, mo}i }e jasno da se izraze. Zdravqe }e biti dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e imati prijatnu nedequ. Zdravqe }e biti odli~no, a energetski potencijal }e nastaviti da raste. Ovo }e biti povezano sa po~etkom sezone Vodolije. Predstavnici znaka }e imati nova interesovawa i saradnike. Romanti~na sfera }e po~eti da o`ivqava u drugoj polovini nedeqe, a usamqeni predstavnici znaka }e imati nove udvara~e. Finansije }e biti stabilne.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e mo}i da ostave dobar utisak na nadre|ene svojom sposobno{}u, pa }e Device o~ekivati da svoju poziciju promene na boqe pla}enu. Na materijalnom planu }ete se odu{eviti poklonima voqenih i prijateqa. Romanti~na sfera }e biti aktivna za Device koje jo{ nisu sklopile zvani~an brak. Oni koji imaju hroni~ne bubre`ne ili plu}ne bolesti treba da obrate pa`wu na svoje zdravqe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe }e do`iveti slo`ene i nestabilne emocije u vezi sa romanti~nom sferom i odnosima sa voqenim osobama. Mogu}i su konflikti sa zaposlenima i kolegama. Najboqa taktika u pona{awu bi trebalo da bude uzdr`anost, smirenost i otre`wenost u odbrani sopstvenih interesa. Finansije }e zahtevati odre|eni napor da Ribe popune ravnote`u koja je bila poquqana tokom praznika.

Scenario dve epizode „Prijateqa“ prona|en u kanti za otpatke na aukciji prodat za 25.500 evra Dva scenarija za ~uvenu ~etvrtu sezonu popularnog ameri~kog sitkoma „Prijateqi“ trebalo je da budu uni{teni pre 25 godina, ali neko ih je izvadio iz kante za otpatke i sa~uvao. Sada su prodati za 25.500 evra, iako je po~etna cena bila izme|u 600 i 800 funti.

Aukcionari u „Hanson Rosu“ u Hertford{iru isti~u da su „zaprepa{}eni” „zadivquju}im interesovawem iz celog sveta“ za scenario sa Rosovim ven~awem, ~uvenog dvodelnog finala ~etvrte sezone. [ef prodaje aukcijske ku}e, Amanda Batler, rekla je za Skaj wuz da su wihove telefonske linije bile preplavqene ponudama koje su daleko prema{ile po~etnu procenu, dan pre aukcije. Ali ponu|a~i su „poludeli“ za scenarijima – koji je trebalo da budu

uni{teni posle snimawa epizoda 1998. – i prevazi{li su sva o~ekivawa. „Jednostavno ne mogu da verujem u rezultat i uticaj koji je ovo otkri}e imalo”, navodi Batlerova. „Globalno interesovawe je bilo fenomenalno, svi smo bili zapaweni.“

Iako nije jasno kome su scenariji pripadali, na wima se nalazi ime Xon Lanzer, koji je bio britanski scenograf. Radwa obe epizode je sme{tena i snimana u Londonu, a scenariji su prona|eni nekoliko nedeqa nakon {to je zavr{eno snimawe u studijima na Vembliju.

ZDRAVQE

^etvrtak 18. januar 2024. 27

Koliko koraka dnevno treba da napravimo da bismo smawili rizik od ranog umirawa

^a{ica viskija svake ve~eri – {ta se de{ava u na{em telu Za qude koji vole da popiju alkohol, a ne `ele da imaju pivski stomak, viski je odli~an izbor. Ne sadr`i ugqene hidrate i {e}er. Ima mawe kalorija od vina i piva. Do ovog zakqu~ka do{li su istra`iva~i koji su svoju studiju objavili u ~asopisu Medical Day Plus. Neke studije sa klinike Mejo su ~ak sugerisale da konzumirawe viskija mo`e da pomogne kod mr{avqewa.

Iako ne postoji poznati lek za prehladu, viski ima svojstva koja mogu pomo}i u ubla`avawu simptoma i pomo}i da se osoba ose}a boqe. „Alkohol malo {iri krvne sudove, a to olak{ava sluzoko`i da se nosi sa infekcijom“, rekao je dr Vilijam [afner sa Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt za ABC News.

Po{to viski uti~e na qude na razli~ite na~ine, Univerzitet Harvard je otkrio da su rizici za qude u tridesetim godinama ve}i nego korist. Za {ezdesetogodi{wake jedno pi}e dnevno mo`e da ima vi{e koristi zbog za{tite od sr~anih bolesti nego {tete.

U malim koli~inama viski popravqa raspolo`ewe, poboq{ava varewe, dobar je stimulans. Osloba|a nas od stresa i smiruje na{e nerve. Usporava mo`dane aktivnosti i poboq{ava cirkulaciju.

Viski nema kalorije, pa i ne goji. Poboq{ava na{u memoriju jer sadr`i antioksidanse koji poboq{avaju rad mozga. Neki smatraju i da osve`ava se}awa. Ne uti~e na nivo {e}era u krvi, smawuje rizik od demencije jer sadr`i antioksidanse i eleginske kiseline.

RECEPT

RI@OTO SA POVR]EM POTREBNO JE: n 80 g pirin~a n 100 g {ampiwona n 100 g paprike n 80 g gra{ka n 80 g kukuruza {e}erca n 1 mawa glavica crnog luka n suvi biqni za~in n so, biber, uqe

PRIPREMA: 1. Luk sitno naseckati. U {erpu sipati uqe. Na zagrejanom uqu ispr`iti luk nekoliko minuta, pa dodati naseckanu papriku. Pr`iti minut sva, da paprika zamiri{e, pa dodati gra{ak, {e}erac, kao i pe~urke.

Pr`iti na sredwoj temperaturi oko 5 minuta.

2. Povr}u dodati prethodno opran i oce|en pirina~, smawiti temperaturu i pr`iti uz neprestano me{awe dok pirina~ ne po~ne da se lepi za dno posude. ^im po~ne malo da se lepi, dodati 2 dl vode i za~in. Kada voda uvri dodati jo{ 1-2 dl vode i nastaviti kuvawe na sredwoj temperaturi. Ukoliko je potrebno posoliti po ukusu.

Prema novoj studiji koja je obuhvatila vi{e od 226.000 qudi {irom sveta, 4.000 koraka dnevno je dovoqno da po~ne da se smawuje rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga. [to se vi{e koraka napravi, vidqivije su i ve}e zdravstvene koristi, ka`u istra`iva~i.

Svakih dodatnih 1.000 koraka iznad 4.000 smawilo je rizik od rane smrti za 15 odsto, sve do 20.000 koraka.

Prednosti hodawa primewuju se na sve polove i svako starosno doba, bez obzira na to gde qudi `ive. Me|utim, najve}e su prednosti uo~ene me|u mla|ima od 60 godina. Verujem da uvek treba da naglasimo da bi promene na~ina `ivota, ukqu~uju}i ishranu i ve`bawe mogle da budu barem jednako ili ~ak i efikasnije u smawewu kardiovaskularnog rizika i produ`ewu `ivota od novih lekova”, rekao je profesor Mejsi Banah sa Univerziteta u Loxu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoqna telesna aktivnost je odgovorna za 3,2 miliona smrtnih

slu~ajeva svake godine – {to je ~etvrti naj~e{}i uzrok smrti u svetu. Hani Fajn, li~ni trener i instruktorka globalne fitnes kompanije Barry’s, isti~e probleme koji nastaju zbog previ{e sedewa. “To mo`e da uspori va{ metabolizam, a uti~e na rast i snagu mi{i}a, {to mo`e uzrokovati bolove”, ka`e ona za BBC. Fajn obja{wava i va`nost drugih aktivnosti osim ve`bawa, “{to je jednostavnim re~nikom re~eno sve {to radimo {to koristi energiju i sagoreva kalorije”.

Zadaci poput stajawa, no{ewa

stvari iz kupovine, prawa podova, kora~awa dok se razgovara na telefon – sve su to male stvari koje nas ~ine aktivnijima i poma`u da efikasnije sagorevamo kalorije.

“Hodawe mo`e da snizi krvni pritisak, oja~a mi{i}e kako bi se za{titile kosti, mo`e da pove}a nivo energije i proizvede endorfine i mo`e da pomogne u odr`avawu zdrave te`ine uz zdravu ishranu”, isti~e ona, dodaju}i da ta aktivnost, koja je prikladna gotovo za sve, predstavqa korist i za mentalno zdravqe.

KAD SE PRAZNOVAWE ZAVR[I

Trikovi za prirodno izle~ewe mamurluka Do~ek je obi~no prilika kada se popije i pojede preko svojih granica. Ako vam ni san nije pomogao i imate tegobe i daqe isprobajte ove trikove da se re{ite balona u glavi. Ve}inu sastojaka za dan posle imate kod ku}e i ne zahtevaju ni da izlazite iz ku}e.

DOPING VITAMINOM B Alkohol iscrpquje vitamine B iz va{eg sistema, zbog ~ega se mo`ete ose}ati lo{e slede}eg dana, obja{wava nutricionista Dana Grin. Uzimawe 50 miligrama vitamina B kompleksa pre nego {to po~nete da pijete i jo{ jednog dok pijete mo`e pomo}i u smawewu posledica alkohola ili ~ak mamurluku ujutru.

SKUVAJTE ^AJ OD \UMBIRA \umbir je jedan od najboqih lekova za ubla`avawe tegoba u stomaku koji je ~esto posledica mamurluka.

KA[I^ICA KOKOSOVE VODE Rehidracija je jedan od najbr`ih na~ina da se ose}ate boqe nakon naporne no}i. Jedna {oqa ove osve`avaju}e te~nosti sadr`i vi{e elektrolita od ve}ine sportskih napi-

taka - i vi{e kalijuma od banane.

POKU[AJTE DA SE ZNOJITE Najjednostavniji na~in da se prevazi|e ili izle~i mamurluk je izbacivawe preostalog alkohola i toksina iz va{eg organizma. Zaronite u vrelu kupku, probajte da se preznojite i ose}a}ete momentalno olak{awe.

BANANA RE[AVA STVAR Nizak nivo kalijuma ostavqa ose}aj slabosti i mo`e da izazove gr~eve u mi{i}ima i bolove. Banane su prepune kalijuma i pomo}i}e da se zamene minerali i elektroliti koje je va{e telo izgubilo.

POPIJTE SOK OD PARADAJZA Sok od paradajza je bogat vitaminima, mineralima i enzimima koji se gube nakon duge no}i pijewa. Tako|e sadr`i fruktozu, koja poma`e u metabolizmu alkohola koji je jo{ uvek u va{em sistemu.

LE^EWE BIQEM

Pet razloga zbog kojih treba da jedemo kiseli kupus Kiseli kupus je namirnica za koju se veruje da je otkrivena u Kini jo{ pre 2.000 godina.

Procesom fermentacije dolazi do rasta korisnih probiotskih bakterija, {to ga ~ini izuzetno zdravom namirnicom.

1. Izvor je korisnih hranqivih materija Kiseli kupus je dobar izvor vlakana, vitamina i minerala. Fermentisani prozvodi su lak{i za varewe: enzimi kiselog kupusa poma`u telu da razgradi hranu na mawe, lak{e svarqive molekule. Na taj na~in, apsorbova}e se vi{e hranqivih materija.

2. Mo`e da oja~a imunitet Ve}ina imunih }elija organizma sme{tena

je u crevima i zato se ona smatraju centrom imunog sistema. Supstance iz kiselog kupusa mogu da pomognu u odr`avawu zdravog digestivnog trakta, kao i da podstaknu postoje}a antitela da se bore sa {tetnim supstancama.

Na taj na~in, smawuje se rizik od infekcija. Kiseli kupus je dobar izvor vitamina C i gvo`|a, hranqivih materija koje su poznate po svom pozitivnom uticaju na zdravqe.

3. Uti~e na zdravqe srca Kiseli kupus mo`e da bude koristan za balansirawe nivoa holesterola. On je, tako|e, dobar izvor kalijuma, koji mo`e da uti~e na sni`avawe krvnog pritiska. Vitamin K2 mo`e

da spre~i talo`ewe kalcijuma u arterijama i da, na taj na~in, preventivno deluje na probleme sa srcem.

4. Mo`e da popravi raspolo`ewe Fermentisana hrana, ponovo preko creva, mo`e pozitivno da uti~e na raspolo`ewe. Tako|e, u ovoj namirnici se nalaze magnezijum i cink, koji balansiraju stawe u crevima i tako pozitivno uti~u na raspolo`ewe.

5. Poma`e kod vi{ka kilograma Kiselost mo`e da pomogne razlagawu masno}e nakon obilnijeg obroka i zato nije slu~ajno {to se ~esto ba{ kiseli kupus servira na prazni~nom stolu uz mesne specijalitete.

28 ^etvrtak 18. januar 2024.

ENIGMATIKA

MESTO U CRNOJ GORI

PODSTICAWE

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA SRPSKA STARA GLUMICA MERA ZA I TV VODI- TE@INU TEQKA NA (MN.) SLICI

VE]I VODENI TOK

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

VRSTA ZANATLIJE, STRUGAR SLIKE SVETACA

JELOVA [UMA UZVIK NESTRPQEWA MESTO KOD PODUJEVA

PRVI VOKAL

KOJI PRIPADAJU NAMA

POTUCATI SE, TUMARATI

VRSTA KOWSKOG HODA

KUHIWSKA POSUDA

RO@NATA SIMBOL MATERIJA AZOTA ZAREVATI, ZAWAKATI SISAR S KOPITIMA

VARO[ U TAMNAVI SVEMIRSKE POGONSKE LETELICE

@MARAC ^ETKOM O^ISTITI ZAJEDQIVAC, PECKALO VRSTA JU@NOG VO]A

ORGAN ^ULA VIDA PE[A^KI MOSTI] USIJAVATI SE

SIMBOL VANADIJUMA

7. I 14.

SLOVO SLIKATI U BAKRU POMO]U KIS.

INTEZIVNO PRO@IVETI PRA@ITEQI [PANIJE ALATKA ZA ISECAWE

PISAR PAS KOJI TRA@I RAWENU DIVQA^, KRVAR

DUGME NA NARODNOJ NO[WI PREURAWENI IZVEDENA RE^, IZVEDNICA (GRAM.) TEPIH

USPRAVNO: 1. Nauka o parazitima, 2. Pu{kar - Papska vlast, 3. Snevawe - Dr`ava uz istoimeno jezero u Africi - ^asovi, sati (pokr.), 4. Deo TV serije - Ptica koja se hrani osama, 5. ^etrnaesto i 10. slovo azbuke Mu{ko ime, Gregorije - Glumac Manojlovi}, 6. Vrsta tropske biqke - Stanovnik Azije - Simbol kalijuma, 7. ^as (skr.) - [tapi}aste bakterije - Ime peva~ice Jahovi}, 8. Prkos - Ime glumice Dragi~evi} - Ime ameri~ke glumice Hatavej, 9. Utvr|ena cena - Dodaci radi kvaliteta (lat.), 10. Ime peva~ice Sumak - Sastojak belog luka - Potez se~ivom, 11. Pisac satira Uvozna taksa, 12. Pantqi~ara koja `ivi u crevima psa - Jednocifren broj.

SUPROTNI VEZNIK KOW U NARODNOJ PESMI

MESTO KOD KUR[UMLIJE STAROJUDEJSKI CAR

VODORAVNO: 1. Postati seqak, 2. Pripadnik afroazijskog naroda Iznenada, neo~ekivano, 3. Ameri~ki glumac Miki - Ru{iti, 4. Inicijali pisca @ida - Sagnati, saterati - Reka u Austriji, 5. Glodar za medicinske oglede, zamor~e - Svetionik, far (gr~.), 6. Sultanove zapovesti - Kosi {tamparski slog, kurziv, 7. Oznaka za tonu - La`qivci - Bilo ko, 8. Uzvik pri skoku - Ozimi usev - Oznaka za karat, 9. Posude za umivawe - Re~no ostrvce, 10. Deskripcija - Srpska despotica, `ena \ur|a Brankovi}a, 11. Ime pisca De Mopasana - Oblast pod upravom imama - Gr~ko slovo, 12. Prou~iti - Du`ica oka, 13. Kanal, rov - Ime peva~ice Bo`ovi}, 14.

Ameri~ka osobina.

VOLT GR^KA OPERSKA DIVA, MARIJA

MESTO KOD VELIKE PLANE

GRUDNI DEO OKLOPA (FR.) MORSKI GREBEN

UZBUDQIV, ISPOQAAKCIONI VATI BES FILM NA NEKOM

IVICE USTA

VRSTA MINERALA, TITANOV OKSID AMPER

[ALITI SE (POKR.)

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POSEQA^ITI SE, ARAPIN, NAMAH, RUNI, OBARATI, A@, ZGNATI, IN, ZAMORAC, FARO, IRADE, ITALIK, T, LAGALA, IKO, OPA, OZIMAC, K, LAVORI, ADICA, OPIS, JERINA, GI, IMAMAT, RO, IZU^ITI, IRIS, JARAK, NEVENA, AMERIKANIZAM.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: TOKAR, IKONE, JELIK, A, AMA, NA[I, ALIRA, ^ANAK, UB, WAKNUTI, RAKETE, SRS, OKO, IRONIK, V, PASARELA, I@IVETI, EQ, ]ATO, IBERI, RAKINAC, V, KIRAS, TOKA, RT, DERIVAT, VISOKA, ALI, ASA, ANATAS, [EGA^ITI SE.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

1 8

8 9

2 5

3

SUDOKU 2

5 1

2

7

1 2 7

5 9

3 1 4

3

2 8

4

2

4

9 3

6

5

8

7 4

4 2

7 9

3

6 1

4

3 3

5 8

5

9

2 3 9

4 8

9

5 7

8 4

5 9

1 3

2 7

1 6

RE[EWE SUDOKU 1: 137 826 495 - 849 753 261 - 526 149 783 - 658 914 372 - 294 367 518 713 285 946 - 461 572 839 382 491 657 - 975 638 124 RE[EWE SUDOKU 2: 236 457 198 - 751 829 364 - 948 136 752 - 427 315 689 - 189 264 537 563 798 421 - 815 642 973 392 571 846 - 674 983 215

SVET POZNATIH

^etvrtak 18. januar 2024. 29

GOCA LAZAREVI] JE ZABRAWENA U HRVATSKOJ I CRNOJ GORI ZBOG SVOG VELIKOG HITA

”To je pesma naroda, pesma Xef Bezos za 13 minuta zaradi Srba” vi{e nego prose~na sam mnogo zbog osoba za ceo `ivot ”Dobila te pesme, ali mnogo sam Osniva~ kompanije Amazon Xef Bezos za nepunih 13 minuta zaradi vi{e nego prose~na osoba za ceo `ivot, proizilazi iz podataka koji je objavio globalni poslovni ~asopis „Fortune“. Bezosovo bogatstvo je u 2023. godini poraslo sa 107 na 177 milijardi dolara, {to odgovara rastu bogatstva za 191,78 miliona dolara dnevno ili za oko 7,99 miliona dolara na sat, prenosi portal y “Yahoo finance”.

Prose~an Amerikanac u toku svog radnog veka prema podacima iz 2023. godine zaradi 1,7 miliona dolara, a Bezos ovu sumu zaradi za pribli`no 0,21 sati to jest za 12,76 minuta. Amazon je globalni gigant trgovine preko interneta i spada u grupu „Sedam veli~anstvenih” ameri~kih tehnolo{kih kompanija koje imaju najve}u vrednost na berzama.

i izgubila”, poru~ila je ona Peva~ica narodne muzike, Goca Lazarevi}, ima mnogo hitova iza sebe, a jedan se posebno izdvaja „Vidovdan”. Ipak, kako je Goca istakla, ona je zbog ove pesme zabrawena u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

- Na Kosovu i Metohiji sam

bila pre dve godine, moram da ka`em da pesma „Vidovdan” nije ni Zaharova, ni moja, to je pesma naroda, ovo je pesma Srba. Dobila sam mnogo zbog te pesme, ali mnogo sam i izgubila. Izgubila sam tr`i{te, ne zovu me u Hrvatsku da pevam, ali sam dobila pesmu koja }e `iveti i posle mene, ovo je ono {to ostvaqam za budu}e generacije - rekla je Goca, pa otkrila da iz istog razloga ne nastupa ni u Crnoj Gori: - Ne zovu me ni u Crnu Goru,

nisam tamo pevala vi{e od dvadeset godina, ~ak je pesma „Vidovdan” zabrawena na svim medijima.

Ja ne razmi{qam o tome, ja nisam nacionalista, ja sam rodoqub koja voli svoju zemqu i to je najva`nije. „Vidovdan” je prava srpska pesma, i to je va`no. Koliko sam ja puta plakala sa publikom zbog te pesme, i dok smo je pevali svi, svi smo plakali. Mene politika ne zanima, sport, muzika i umetnost spajaju qude i to je najva`nije - istakla je peva~ica.

Milo{ Bikovi} dobio ulogu u svetskoj hit seriji ”Beli lotos” Gluma~koj postavi tre}e sezone serije „Beli lotos“ (The White Lotus), koja se emituje na HBO-u, pridru`io se i glumac Milo{ Bikovi}. Serija je u dve prethodne sezone nagra|ena „Emi” nagradama.

Gluma~ku ekipu ~ine Kristijan Fridel, Morgan Orajli, Leko Petrovardijem i [alini Pirs. Rediteq i scenarista serije je Majk Vajt, a izvr{ni producenti su Majk Vajt, Dejvid Bernard i Mark Kamin.

Serija „Beli lotos“, jedna je od najboqe ocewenih serija u posledwe vreme. U planu je snimawe tre}e sezone tokom februara meseca 2024. godine na lokacijama ostrva Koh Samui i Puket, kao i u Bangkoku na Tajlandu.

Prva sezona, je premijerno prikazana u julu 2021. godine, snimana je na Havajima. Imala je 20 nominacija za nagradu „Emi” u 13 kategorija, a osvojila je 10. Druga sezona, koja je premijerno prikazana u decembru 2022. godine snimana je na Siciliji i dobila je 23 nominacije za „Emi” nagradu, ukqu~uju}i nominaciju za izvanrednu dramsku seriju. Druga sezona je do sada osvojila ~etiri Emi nagrade za kreativnu umetnost.

Xej Ramadanovski nikada nije ostvario jednu `equ Veliki Xej Ramdanovski zauvek nas je napustio pre ~etiri godine. @ivot slavnog peva~a nije bio nimalo lak, a do sada nevi|eni detaqi bi}e prikazani u filmu „Nedeqa“ koji publika sa nestrpqewem i{~ekuje.

Xej je, naime, odrastao u popravnom domu, a neostvarena `eqa Xeja Ramadanovskog upravo je vezana za taj period.

Prilikom gostovawa u emisiji „Balkanskom ulicom“ kod Vesne Dedi}, peva~ je priznao da bi voleo da napi{e kwigu o svom `ivotu.

– U kwizi }u opisati taj pe-

riod u popravnom domu. Ve} sada znam da }e kwiga imati 101 stranu. Uve~e kad legnem kroz

glavu mi prolaze razne slike iz pro{losti. ^esto sawam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac – otkrio je Xej svojevremeno. Peva~ je tada otkrio da ga je najvi{e razne`ilo kada se za vreme wegovog prvog velikog koncerta majka popela na binu 1991. godine.

– Jedan od najlep{ih trenutaka u `ivotu mi je prvi veliki koncert na Ta{majdanu 1991. godine.Tada sam dobio najlep{i aplauz u `ivotu, a posebno sam se razne`io kada se moja majka popela na binu i poklonila mi buket – otkrio je Ramadanovski.

Danska dobila novog kraqa Danska je dobila novog kraqa Frederika X, posle abdikacije wegove majke kraqice Margarete II, koja je vladala 52 godine.

Na sednici Dr`avnog saveta u palati Kristijansborg u Kopenhagenu, kojoj je prisustvovala i premijerka Mete Frederiksen, danska kraqica Margrete II potpisala je ~in abdikacije, a wen stariji sin Frederik progla{en je za novog kraqa. Frederik X i wegova supruga kraqica Meri tradicionalno su se nakon toga pojavili na balkonu palate. Hiqade qudi preplavile su ulice i trgove Kopenhagena da pozdrave odlaze}u kraqicu i novog kraqa.

Tim povodom }e biti odr`ana i sve~ana sednica parlamenta.

Danska je jedna od najstarijih monarhija u svetu, ali je ceremonija smene na tronu mnogo skromnija i mawe pompezna od one koju smo videli pro{le godine u Londonu, kada je krunisan ^arls III. Samog ~ina krunisawa nema, kao ni prisustva gostiju iz drugih kraqevskih porodica. U Kopenhagenu su samo ~lanovi u`e porodice, Frederikov brat Joakim, Margretine sestre, princeza Benedikte i gr~ka kraqica Ana Marija, te Merina sestra Xejn, koja `ivi i radi u wihovoj rodnoj Tasmaniji.

Najstariji sin Frederika i Meri, 18-godi{wi Kristijan, od danas je zvani~no prestolonaslednik Danske. Iako je u vi{e navrata nagla{avala da je monarh do`ivotno zanimawe, Margrete je iznenadila sve, objaviv{i u novogodi{woj no}i da se iz zdravstvenih razloga povla~i s trona.

30 ^etvrtak 18. januar 2024.

SPORT

@EQKO OBRADOVI] SE VRA]A U ATINU, PARTIZANU SE SPREMA PAKAO:

PAO objavio bitne vesti pred evroliga{ki derbi NIJE SVE TAKO CRNO:

Srbija jo{ uvek ima velike {anse da se plasira na Olimpijske igre Iako je na Evropskom prvenstvu osvojeno tek sedmo mesto, pobedom nad Rumunijom 18:7, ni{ta nije gotovo za Srbiju. {to se ti~e odlaska na Olimpijske igre u Pariz. Pred delfinima je Svetsko prvenstvo u Dohi, gde }e ~ak ~etiri reprezentacije da izbore plasman, tako da izabranici Uro{a Stevanovi}a imaju jo{ prilika.

Iako je osvojeno tek sedmo mesto na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj priliku za popravni delfini }e imati ve} u februaru (od 5. do 17) na Svetskom prvenstvu u Dohi gde }e se podeliti preostale ~etiri karte za Olimpijske igre.

Delfini }a na SP igrati u grupi C sa selekcijama Crne Gore, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Japanom.

Upravo protiv Japanaca otvaramo turnir 5. februara, dva dana kasnije je kom{ijski derbi, a u tre}em kolu 9. februara igramo sa SAD. Pobednik grupe plasira}e se direktno u ~etvrtfinale, a drugi i tre}i razigrava}e za plasman me|u osam sa ekipama iz grupe D (Ma|arska, Italija, Rumunija, Kazahstan).

Jasno je da primarni ciq izabranika Uro{a Stevanovi}a prvo mesto i ulazak me|u osam, koji bi najverovatnije zna~io da je izva|ena karta za Pariz.

Po nekim procenama deveto, mo`da ~ak i 10. mesto donosi olimpijsku vizu. Jer su plasman na OI ve} izborili Ma|arska, Gr~ka, doma}in Francuska, SAD, Australija, Japan i Ju`noafri~ka Republika i pobednik Evropskog prvenstva.

Bez vize u Dohu, osim Srbije, iz Evrope putuju i Italija, Crna Gora, Rumunija, Hrvatska ili [panija.

Olimpijsku vizu na turniru u Dohi “jure” jo{ Kina, Brazil i Kazahstan.

Spu{tena je zavesa na ovogodi{we Evropsko prvenstvo u vaterpolu, {to se bar ti~e Srbije.

Na{i delfini su na kraju zauzeli sedmo mesto, po{to su bili boqi od Rumunije.

Srbija je fantasti~no otvorila utakmicu. Odbrana u prvoj deonici je bila zategnuta, a pametna igra donela je lak{i posao napadu. Najvi{e se istakao Du{an Mandi} sa tri pogotka.

U drugom kvartalu vi|ena je ~vr{}a igra na obe strane. Srbija je uspevala da koristi igra~a vi{e, ali je golove primala iz kontre. Ipak tu je napravqena je zaliha za miran nastavak.

U posledwih osam minuta na golu je bio Branislav Mitrovi}.

Odra|ivao se posao. Gotovo bez pravih odbrana se igralo, pa su Rumuni to iskoristili sa tri gola najvi{e u jednoj ~etvrtini.

Na kraju sve prema o~ekivawu, bez napora, ubedqiv trijumf za sedmo mesto.

EMBID „BE@I“ JOKI]U U MVP TRCI:

Jedna stvar mo`e da raduje Srbina Kamerunac je i daqe prvi favorit za priznawe. Ko{arka{ Filadelfije Seventisiksersa i daqe dr`i prvo mesto na listi kandidata za priznawe MVP regularnog dela sezone NBA lige.

Iza wega je Nikola Joki}, centar Denver Nagetsa.

Embid ove sezone u proseku ima 34,6 poena, 11,8 skokova i {est asistencija na 27 odigranih me~eva dok je Joki} na u~inku od 25,5 poena, 11,7 skokova i 9,3 asistencije prose~no po utakmici. Ono {to bi moglo da ga sputa jeste pravilo da igra~ koji je MVP mora da odigra najmawe po 20 minuta na 65 utakmica u NBA ligi.

Embid je do sada propustio 10 utakmica u sezoni, {to zna~i da ima „lufta“ da ne odigra samo jo{ sedam utakmica do kraja regularnog dela sezone.

Iza Embida i Joki}a dolaze [aj Gilxes-Aleksander, Luka Don~i} i Janis Adetokumbo.

Ko{arka{i Partizana ove nedeqe putuju u Atinu, gde }e u petak od 20.15 igrati protiv doma}eg Panatinaikosa u okviru 22. kola Evrolige.

Klub koji igra u „OAKA“ areni objavio je na dru{tvenim mre`ama da su sve karte za ovaj me~ rasprodate, {to zna~i da se o~ekuje „paklena“ atmosfera.

Nije nemogu}e da u Atini na tribinama budu vi|eni i „grobari“, koji bi samo podgrejali atmosferu.

Interesovawe za ovaj me~ ogromno je i zbog povratka @eqka Obradovi}a u Atinu, gde je napravio velike uspehe sa „zelenima“.

Obradovi} je u Panatinaikosu bio od 1999. do 2012. godine, a osvojio je pet titula u Evroligi, 11 puta je bio {ampion Gr~ke i podigao je sedam trofeja u Kupu

te zemqe.

Nema sumwe da }e sada od navija~a Panatinaikosa biti do~ekan kao legenda.

Partizan je sada 9. na tabeli Evrolige sa skorom 11-10, dok je PAO na 4. mestu sa 13 pobeda i osam poraza.

NOVO POJA^AWE ZVEZDE STIGLO U BEOGRAD:

Navija~i jedva ~ekaju da zaigra, evo kad mo`e da debituje Xavonte Smart, novi ko{arka{ Crvene zvezde, sleteo je u utorak u Beograd.

ka plej-ofu Evrolige.

Zvezda }e u ~etvrtak od 19 sati do~ekati Baskoniju u Are-

Dugo su navija~i Zvezde ~ekali poja~awe na bekovskoj poziciji, a sada }e Amerikanac poku{ati da pogura crveno-bele

ni, a Smart bi ve} tada mogao da debituje za tim sa Malog Kalemegdana.

Razlog za to je i povreda Ne-

mawe Nedovi}a, koji }e van terena biti jo{ nekoliko nedeqa.

Beogradski tim je trenutno na skoru 9-12, a do kraja januara ima da odigra jo{ tri me~a u elitnom takmi~ewu. Rivali }e redom biti Baskonija, Alba i Valensija.

Smart je biv{i ko{arka{ Filadelfija Seventisiksersa, ali je nastupao za wihovu filijalu Delaver Blu Koutsa, koji se takmi~e u Xi ligi.

Amerikanac nije izabran na NBA draftu 2021. godine, ali je stigao do Milvokija, zatim je igrao i za Majami.

Smart je kombo bek koji pokriva pozicije jedan i dva, visok je 193 centimetra, a ro|en 1999. godine.

Prose~no je postizao 20,3 poena, uz 3,5 skokova i 5,5 asistencija po utakmici u Xi ligi.

Partizan i Crvena zvezda ubedqivo najgledaniji u Evroligi!

Koliko god fudbal bio najva`nija sporedna stvar na svetu, brojke govore da se na prostoru na{e dr`ave ko{arka prati sa najvi{e strasti. Kada je pre skoro godinu i po dana stigla vest da Srbija dobila dva predstavnika u Evroligi – slavqe je moglo da po~ne. I daqe se ~eka na licencu, ali ako ~elni qudi Evrolige imaju pameti, posla}e na adresu beogradskih klubova karte za sigurno igrawe u elitnom takmi~ewu. Razlog je vi{e nego jasan – niko na Starom kontinentu ne gleda ko{arku kao Srbi.

Pro{lo je devet kola, a podaci koji su obra|eni ka`u slede}e: Na utakmicama Crvene zvezde Meridianbet i Partizana je ubedqivo najvi{e gledalaca. Skoro duplo u odnosu na celu Evroligu, ve~iti imaju na svom saldu.

Prvo mesto dr`i Partizan, kojeg u proseku gleda 19.329 navija~a, a odmah iza su crveno-beli 18.813.

Do sada je beogradske velikane pogledalo 154.834 qudi, odnosno 77.314 Parni vaqak i 75.250 klub sa

Malog Kalemegdana. Kakve brojke, kakva publika!

Bronzu je zaslu`io @algiris, kojeg u proseku gleda 15.000 pristalica. Na ~etvrtom mestu je Efes sa 11.411 qudi po utakmici na tribinama, dok je Olimpijakos peti sa 11.411. [esti je PAO (10.979), sedmi Fenerbah~e (9.882), a osma Baskonija (9.704).

SPORT

^etvrtak 18. januar 2024. 31

Rekorder Kosta: Najvrednija Zvezdina prodaja od Druli}a Kup Azije: Australija zapo~ela kako se i o~ekivalo, gol igra~a u prvom dodiru s loptom Po~elo je i u grupi B na Kupu Azije. Sastale su se Australija i Indija na stadionu Ahmad Bin Ali u Kataru, a “sokerosi” nisu imali problema – 2:0.

Fudbaleri sa najmaweg kontinenta su se borili da slome tvrdu odbranu Indijanaca u prvom poluvremenu uprkos tome {to su izveli desetak kornera. Ipak, uspeli su da na|u mre`u u drugom delu.

Xekson Irvajn je pogodio u 50. minutu. Zamena Xordan Bos je zatim postigao svoj prvi gol na me|unarodnom nivou – prvim dodirom kako je u{ao u igru.

@OZE, TI SI PRO[LOST!

Muriwo, nekada poseban, sada ~ovek otkaz, dobio „pedalu” i u Romi Italijanska Roma okon~ala je saradwu sa trenerom @ozeom Muriwom. „Vu~ica” se zahvalila Portugalcu posle dvoipogodi{we saradwe pune rezultatskih oscilacija.

Muriwo je sa Romom osvojio inauguralno izdawe UEFA Lige konferencija, {to je bio prvi me|unarodni trofej rimskog kluba u istoriji i prvi generalno posle 14 sezona.

Muriwo je obele`io prvu dekadu 21. veka osvojiv{i Ligu {ampiona sa autsajderom Portom, nakon ~ega je dominirao sa ^elsijem u Engleskoj, a onda Evropu pokorio opet sa Interom 2010.

U me|uvremenu je vodio Real Madrid, jo{ jednom ^elsi, potom Man~ester junajtedom s kojim je osvojio Ligu Evrope, a pre Rome je kao trener Totenhema otpu{ten neposredno pre finala Liga kupa.

Me|utim, u Seriji A je bio daleko od vrha tabele, obe prethodne sezone je zavr{avala na {estom mestu.

U teku}oj „vu~ici” ide jo{ gore jer je na sredini takmi~ewa tek deveta, {to ne garantuje izlazak u Evropu. ^elnici su prelomili da se zahvale Muriwo nakon poraza u Kupu od gradskog rivala Lacija (1:0) i Milana (3:1) u posledwem me~u u Seriji A. Ono {to je posebno pora`avaju}e za vlasnike kluba jest u~inak Rome protiv ekipa koje se bore za me|unarodnu scenu.

Od 24 mogu}a boda iz utakmica s wima, Roma je osvojila samo {est, pa zaostaje tri boda za {estoplasiranom Bolowom, a ispred „vu~ice” su i ekipe Napolija i Atalante koje tako|e igraju ispod o~ekivawa.

Petorica Zvezdinih stranaca vrede 30 miliona evra Petorica fudbalera Crvene zvezde, koji su trenutno sa nacionalnim timovima na Kupu afri~kih nacija i Azijskom kupu, na tr`i{tu vrede 30 miliona evra.

Prema procenama specijalizovanih portala najskupqi je Osman Bukari (Gana) sa 10 miliona, reprezentativac Ju`ne Koreje Hvang In-Bom „procewen” je na osam, a Naser \iga na pet miliona evra. @an Filip Kraso, koji je na prvom me~u za Obalu Slonova~e na Kupu afri~kih nacija upisao gol i asistenciju, trenutno vredi ~etiri miliona, a reprezentativac Zambije Kings Kangva tri miliona.

Zvezda, nije tajna, ima ponude za svakog od wih i bi}e zanimqivo videti januarski rasplet, pogotovo {to vrednost samo mo`e da raste, u zavisnosti od daqeg u~inka na Kupu afri~kih nacija i Azijskom kup.

Na papiru se prelazak Koste Nedeqkovi}a u Aston Vilu za 9.000.000 evra ne}e voditi kao rekordan transfer iz Crvene zvezde u posledwih 20 godina, ali su{tinski jeste. Ovo je najve}i prihod za klub jo{ od prodaje Gorana Druli}a Saragosi u sezoni 2001/02.

Ve}i je bio od Nedeqkovi}evog iznos transfera Nemawe Radowi}a u Olimpik iz Marseqa, ali od 12 miliona evra Crvenoj zvezdi je pripala polovina te sume. Deo je i{ao igra~u i wegovim menaxerima, a ostatak Romi i deli} Partizanu.

U slu~aju Nedeqkovi}evog transfera u Aston Vilu za 9.000.000 evra, Crvenoj zvezdi ide kompletan prihod osim menaxerskih provizija. Desni bek je dete kluba, promovisan u prvotimca i pre 17. ro|endana.

Kao tre}i najve}i transfer Crvene zvezde u posledwe dve decenije kotira se prodaja Strahiwe Erakovi}a Zenitu pro{log leta, obe{te}ewe je iznosilo sedam miliona evra.

Ispostavilo se, me|utim, da su na Marakani skupo platili taj transfer kroz rezultate, po{to je odbrana bez reprezentativca Srbije bila jako slaba u prvom delu sezone.

MBAPE JE FARAON SVETSKOG FUDBALA: Sume koje mu bacaju pod noge su odavno probile svaki nivo finansijskih perverzija Saga Kilijan Mbape se nastavqa. I ne vidi joj se kraj.

Istina, ve} du`e vreme se nazire transfer u Real Madrid, me|utim PS@ i daqe vidi svoju {ansu - sad vreme radi za wih! A brojke se samo vrte kao u strujomeru - samo u milionima evra.

Toliko je obrta i veleobrta bilo dosad u slu~aju Kilijan Mbape da je vi{e postalo i dosadno gledati kako on ucewuje PS@, a Real Madrid wega.

Ju~era{wi 15. januar bio je posledwi dan kada je istekao Realov ultimatum sjajnom francuskom napada~u. U danu dodele FIFA nagrada, svet je nekako najvi{e oslu{kivao vesti iz Pariza, ali i daqe - nema {ampawca u Madridu.

Ugledni Ekip sada pi{e da je Real spreman jo{ da ~eka Mbapea, uz podse}awe da se svakom `uri, da se nikom ne ~eka leto, te da bi zaista ova saga mogla da se okon~a najkasnije u martu.

Jo{ }e javno da se u sve ume{ta Emanuel Makron, i takav scena-

rio je mogu}.

A dan posle Dana D zanimqivo je zapa`awe kolumniste Radija Monte Karlo. Danijel Riolo tvrdi da }e se Kilijam Mbape na kraju suo~iti sa „astronomskom ponudom PS@-a za produ`etak saradwe i klasi~nim pristupom Real Madrida”. „Sa jedne strane imate ponudu koja }e Embapeu dati stari Rim, staru Gr~ku, egipatske piramide... Ne{to {to nikada ranije nije vi|eno u svetu fudbala i do-

nosi}e mu preko 100.000.000 evra godi{we. To nijedan klub ne}e mo}i da mu ponudi. Bi}e to ponuda iz koje }e profitirati Embapeov brat, wihova porodica, svi... ^ak i menaxerska agencija koju wihova majka poku{ava da osnuje”, ka`e Riolo i nastavqa: „Na drugoj strani je ne{to {to bih nazvao normalnim, normalnim kada govorimo o Real Madridu. To je normalna plata za zvezdu tima. Govorimo o sumi od otprilike 30.000.000 evra godi{we, mo`da malo vi{e. I tu opet ne}e biti kraq u klubu.

Dakle, Real bi ga ponovo spustio na zemqu. Embape je sada negde izme|u neba i zemqe. PS@ je tako|e sportski projekat i wegov ostanak bi doneo daqi progres za klub. PS@ tek treba da osvaja ono {to je Real ve} osvojio.

Ono {to bi PS@ dao Embapeu je ne{to neverovatno”.

I {ta }emo sad, {to bi pitala Konstrakta. Pa da ~ekamo taj mart, o~ito, a za to vreme da slu{amo kako je svaki dan Dan D za Mbapea, Real Madrid i PS@.

THURSDAY  ^ETVRTAK 18. 1. 2024.

„NEOPROSTIVO, PRODAO SE“:

Nadal na udaru zbog „prqavog“ novca iz Saudijske Arabije

Novak je postao Gospodin Tenis, a ne samo deo tenisa:

Nikada nije imao ve}i uticaj Nije tako delovalo do pre samo 10 dana, ali...

O~ekivalo se da }e narativ tokom 2024. godine i pogotovo turneje po Australiji biti pri~a o dva veterana koji odbijaju nalete dvojice mladi}a koji bi trebalo da dominiraju tenisom u narednih 15 godina.

I onda {ok, Rafael Nadal je pomalo ironi~no ostavio Novaka \okovi}a na cedilu i ostavio ga da sam odbije nalete Karlosa Alkaraza i Janika Sinera.

Posledwi put kada je neko osvojio Australijan open, a da se ne zove \okovi}, Nadal ili Roxer Federer videli smo 2014. godi-

TENISKI SVET U ^UDU:

Novak \okovi} usred Australijan opena najavio ne{to neverovatno Novak \okovi} je u 37. godini `ivota, i daqe je prvi na svetu, ali javnost ve} polako razmi{qa i o narednom poglavqu za Novaka, posle karijere.

Jedna od stvari koja se u tom kontekstu spomiwe jeste autobiografija, ali najboqi teniser sveta spu{ta loptu i najavquje – novi, druga~iji projekat.

- Bi}e, bi}e, do}i }e autobiografija. Ipak, pre autobiografije }e da do|e druga kwiga koju sam ve} samostalno po~eo da pi{em, ali }u verovatno potra`iti pomo} oko svega toga. To bi trebalo da bude nastavak kwige ‘Serviraj za pobedu’, re~ }e biti o ishrani, oporavku, treningu, dakle vi{e tehni~ke prirode - rekao je Novak i odu{evio qubiteqe tenisa. \okovi} ka`e da ne `eli da `uri i da ~eka da prestane da vi|a neke qude kojima je sada okru`en.

- Autobiografija }e do}i jednog dana, najverovatnije kada zavr{im karijeru. Bi}e natenane, ne `elim sa time da `urim jer ima toliko toga da se ka`e. Bi}e ispri~ano mnogo toga, kad vi{e ne budem vi|ao ove qude - ha-ha, {alim se naravno! - naveo je \okovi}.

Alkarasu smeta jedna stvar – i ima veze sa Novakom \okovi}em

1 Drugi teniser sveta Karlos Alkaras izneo je utiske na konferenciji za medije posle maksimalne pobede u prvom kolu Australijan opena nad Ri{arom Gaskeom.

Karlos Alkaras i Ri{ar Gaske zatvorili su program tre}eg dana Australijan opena, sve se trijumfalno zavr{ilo za [panca, koji je pobedio sa 7:6, 6:1, 6:2.

Karlos je drugi nosilac, nalazi se sa druge strane `reba, a kao pobednik }e igrati protiv Sonega, koji je sa 3-1 nadigrao Evansa.

Posle me~a, Alkaras je rekao da oni koji su igrali prvog dana imaju prednost na turniru.

Tako je indirektno potka~io Novaka \okovi}a – i ostale tenisere.

ne kada je Stan Vavrinka osvojio titulu. Pre toga? To se desilo 2005. godine u trenutku dok su Srbin i [panac bili u formativnim godinama (i qudski i teniserski).

Sve ovo navodi na zakqu~ak da je jo{ jednom Novak na braniku neverovatnih rekorda kako sopstvenih, tako i rekorda koje dr`i „Velika trojka“. \okovi} je posledwi put pora`en na Australijan openu pre 2.185 dana, {to samo govori koliki }e pritisak na wemu biti da nastavi sa tim oreolom nepora`enosti.

I to je jedan od pokazateqa zbog ~ega je \okovi} neprestana tema, prosto ono {to on radi nikada nije bilo vi|eno i ~ini se da je sva mogu}a medijska pa`wa i daqe nedovoqna. Mnogi nisu do kraja svesni veli~ine srpskog asa, a to }e postati jasno u godinama kada bude oti{ao u penziju i kada drugi teniseri ne mogu da do|u do toga.

Otuda i ne bi trebalo da mnogo ~udi {to Ben [elton ve} pet meseci dobija jedno isto pitawe o spu{tawu slu{alice. Novak je sada ne{to iskrenije rekao zbog ~ega je to uradio, ali Amerikanac je do`iveo da mu „svakakvi“ igra~i spu{taju slu{alicu. I daqe je [elton zanimqiv, ali jo{ jednom kroz prizmu onoga {to je \okovi} uradio protiv wega.

I ako obratite pa`wu samo na reklame koje se nalaze na kompleksu i oko wega vide}ete siluetu Novaka svuda, {to dovoqno govori o novoj fazi karijere u kojoj gradi kult teniskog boga. To je ono {to `eli da uradi pre nego {to ode sa scene, a ujedno redovno dokumentuje detaqe iz `ivota kroz dokumentarce i kwige.

U Australiji je Novak na naslovnim stranama novina i zbog toga {to ga u drugom kolu ~eka okr{aj protiv Alekseja Popirina, ali i zbog toga {to je u Australiji nadi{ao ulogu teni-

Nadal se na{ao na meti kritika.

Licemerno ili ne, tek Rafaela Nadala prozivaju sada i svakog kutka planete.

Postao je ambasador Teniskog saveza Saudijske Arabije, a to se mnogima nije dopalo. Ova zemqa ula`e ogroman novac u sport i turizam prethodnih godina, a jedna od glavnih stvari na kojima radi je postavqawe Saudijske Arabije na tenisku mapu sveta.

Ideja je da se to uradi kroz masters koji bi prakti~no kupili i igrao bi se mo`da i pre Australijan opena, ali to `ele i kroz podr{ku velikana tenisa. „El klasiko“ se neretko igra u Saudijskoj Arabiji, ta~nije Superkup [panije, tamo dolaze brojni gosti, nedavno su i golferu Jonu Ramu dali ogroman novac…

Ipak, ideja da je Rafaelu Nadalu koji je samo od turnira zaradio 134 miliona evra potrebn dodatan novac ne dopada se navija~ima koji smatraju da se time „prodao“. Saudijska Arabija je „problemati~na“ u o~ima nekih qudi zbog toga {to je vide kao represivnu kulturu, a ujedno je ~iwenica da qudska prava nisu na nivou onih u ostalim delovima planete. „Ovo je neverovatno razo~aravaju}e od Rafe. Neoprostivo.

Ako pridobiju i Roxera (Federera) tako|e, ja sam zavr{io“, objavio je novinar Nik Mekmehon.

Ima jo{ mnogo qudi koji su nezadovoqni ovakvim potezom [panca, pa wega napadaju ~ak i u otaxbini. „Saudijska Arabija je pogubila 81 osobu u danu, `enu su zatvorili na 34 godine zbog protesta. @ene su diskriminisane, ateizam i homoseksualnost se smatraju kriminalnim. I Nadal se prodao Saudijskoj Arabiji, to je odvratno“, napisao je {panski novinar Albert Ortega.

Nadal je isplanirao da u ovom kraqevstvu dodatno razvija sopstvenu akademiju. „Gde god pogledate u Saudijskoj Arabiji, mo`ete videti rast i progres i uzbu|en sam {to }u biti deo toga. Nastavi}u da igram tenis, volim ovu igru. Ali pored igrawa `elim da pomognem da sport raste {irom sveta, a u Arabiji vidim pravi potencijal“, rekao je 37-godi{wi Nadal nedavno.

Saudijska Arabija ne `eli da bude samo jedna od teniskih destinacija, ve} jedna od vode}ih, a to se ne dopada ba{ svima.

Uostalom, Xon Mekinro, biv{i broj 1, to je prokomentarisao u svom stilu. „Ne bi me {okiralo. Da to objasnim ovako: sve se vrti oko novca. Ali ne, ja to ne bih radio. Koliko da mi ponude? Kad malo boqe razmislim, mo`da }u uraditi to“, na{alio se sedmostruki grend slem {ampion Xon Mekinro. sera. Zauvek }e u javnosti biti na dva ekstrema – simbola slobode i dr`avnog neprijateqa.

Razli~iti portreti zavise samo od konteksta u koji stavqaju srpskog igra~a.

Sada se ~ak ide toliko daleko da se povezuje snimawe koje je \okovi} obavio pre turnira, sa onim {to se desilo na samom turniru. Tako }e revnosni britanski tabloidi protuma~iti „da je \okovi} provocirao Marija nakon eliminacije sa Australijan opena“. Samo je naslonio dlan na glavu kao {to to Mari obi~no ~ini tokom konferencija, a opet, to je bilo dovoqno da se od toga naprave „klikbejt“ pri~e.

Ne bi trebalo zaboraviti ni to da nijedan igra~ nema tu auru, tu istaknutu pojavu kao \okovi} u ovom trenutku. Sinera u ~itavoj pri~i dosta „vadi“ grupa {argarepa koja ga prati, Alkaraza

ogroman osmeh, ali je ~iwenica da i daqe nisu do kraja izgra|ene li~nosti. Iako su, uglavnom, beskrajno simpati~ni ipak ne mogu da budu na nivou medijske zvezde \okovi}a.

Sve ovo je u~inilo da je Novakov uticaj ubedqivo najve}i.

Uostalom, pogledajte samo preglede na dru{tvenim mre`ama, jedino je \okovi} globalno prepoznatqiv lik u ovom trenutku, pa se otuda ~esto tra`i i „crno“ ispod nokta. Uostalom, najboqi snimci sa wegovom me~a protiv Dina Pri`mi}a imaju dva puta vi{e pregleda od prvog slede}eg na turniru.

Novak ima platformu koja mu pru`a da se brine o stvarima o kojima ostali igra~i ne `ele ili ne mare dovoqno da bi o tome pri~ali. Novak je sada postao Gospodin Tenis, a to zvawe }e morati da nosi makar samo u Australiji.