Srpski glas 18. jul

Tema nedeqe:

Poku{aj atentanta

na Donalda Trampa

Australija: Pripadnici australijske vojske osumwi~eni kao ruski {pijuni

Rekordan broj turista - azilanata u Australiji

Srbi u svetu: Veliki skup Srbi za Trampa u Milvokiju

Dobrotvor iz Kanade Milomir Glav~i}

Intervju nedeqe: @ivotna pri~a prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a

20

Putopis: Najlep{a ostrva u Evropi

Riznica: Arhitekta Aleksandar

Bugarski - ~ovek koji je stvorio otmeni Beograd

Strana 7

Strana

Strana 25

Sardinija

Strane 4 i 5

Kosa~i na Rajcu ja~i od paklene vru}ine

„Zlatnu kosu”, najvrednije priznawe 55. „Kosidbe na Rajcu”, osvojio je Vuk Vu~kovi} (26), mesar iz Preqine kod ^a~ka. Ovo je bilo wegovo osmo u~e{}e i tre}a pobeda na privredno-turisti~koj priredbi koja svakog prvog vikenda po Petrovdanu okupqa majstore ko{ewa planinskih livada.

Manifestaciju je zvani~no otvorio Milomir Star~evi}, predsednik op{tine Qig, a gostima i u~esnicima obratio se i Sava Stamboli} u ime predsednika Vlade Republike Srbije, koji je preneo pozdrave premijera Milo{a Vu~evi}a.

Posle sve~anog otvarawa krenuo je defile u~esnika sve do raja~kih pa{waka, gde ih je do~ekala paklena vru}ina, ali ni ona nije uspela da umawi spektakl. Prvo su se nadmetali kosa~i u revijalnom delu, uz nezaobilazni kosa~ki ru~ak posle napornog rada. Potom je odr`ano takmi~ewe za „Zlatnu kosu”, u kome su u~estvovali pobednici lokalnih i regionalnih takmi~ewa. @iri je ocewivao broj otkosa, {irinu prvog otkosa, brzinu ko{ewa i kvalitet poko{ene parcele dimenzija 20 puta {est metara. Posle glavnog nadmetawa u pojedina~noj konkurenciji, usledilo je me|unarodno ekipno takmi~ewe – po ~etvorica kr{nih momaka u svakoj ekipi kosili su „{tafetno”. Vuk Vu~kovi} je bio najboqi u konkurenciji 21 takmi~ara iz Srbije, Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Drugo mesto zauzeo je Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca, a tre}e Savo Vla~i} iz Han Pijeska.

„Kosidba na Rajcu” je u revijalnom i takmi~arskom delu okupila ukupno preko 60 kosa~a. Nadmetawem na padinama ove planine simboli~no se obele`ava kraj sezone ko{ewa planinskih livada i podse}a na tradiciju seoskih moba, okupqawa radi obavqawa ovog te{kog i va`nog posla. „Kosidba na Rajcu” je i verni prikaz narodnih obi~aja, od okupqawa kosa~a, truba~a, zdravi~ara, vodono{a i ru~kono{a, do otkosa i radosti zbog zavr{enog zna~ajnog posla.

Vu~i}: Sporazum o slobodnoj trgovini izuzetno zna~ajan; El Sisi: Ugovor }e oja~ati ve} dobre odnose Srbije i Egipta

Predsednik Aleksandar Vu~i}, koji je u dvodnevnoj poseti Egiptu, izjavio je da je Sporazum o slobodnoj trgovini, potpisan na plenarnom sastanku delegacija, od izuzetnog zna~aja i da }e se odnosi Srbije i Egipta br`e razvijati. Predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi ocenio je da }e potpisani sporazumi oja~ati ve} dobre odnose dve zemqe.

Predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi izjavio je da je sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em u Kairu razgovarao o politi~kim i ekonomskim temama, dodaju}i da je istaknuta uloga Srbije u ja~awu saradwe i stabilnosti u regionu.

Ukazao je da su se tokom dana{wih sastanaka saglasili i o zna~aju ja~awa saradwe u nauci, zatim i kroz Sporazum o slobodnoj trgovini {to }e, ka`e, oja~ati trgovinsku saradwu dveju zemaqa.

"Imamo komitete za ekonomsku i vojnu saradwu {to }e dodatno oja~ati saradwu naro~ito kada je re~ o investicijama u poqoprivredi, turizmu, informacionim i telekomunikacionim tehnologijama", rekao je El Sisi.

Podsetio je na saradwu dve zemqe u okviru Pokreta nesvrstanih, isti~u}i da Egipat visoko ceni tradiciju i istoriju srpskog naroda.

"Unapred se radujemo razmeni iskustva i stru~nosti za ja~awe mira i stabilnosti u regionu i svetu. Zalagawa koja smo pokazali i predsednik Vu~i} i ja potvr|uje na{e zajedni~ko stremqewe da nastavimo sa zamajcem koji svedo~i o na{im bilateralnim odnosima posle moje posete va{oj prijateqskoj zemqi 2022. godine, pri ~emu gostoprimstvo koje ste mi pokazali i ciqevi koje smo postigli posle te moje posete u razli~itim oblastima od politike, vojne oblasti, ekonomije, oslikavaju na{a zajedni~ka uverewa za zajedni~kim temeqima u ciqu obuhvatnog razvoja odnosa Srbije i Egipta", rekao je El Sisi. Istakao je da Egipat podr`ava primenu inicijative Otvoreni Balkan i `eli da se zemqe

tog regiona zbli`e i da oja~a regionalna stabilnost.

"Zaista podr`avamo primenu inicijative Otvoreni Balkan i `elimo da se zemqe Zapadnog Balkana zbli`e i da se oja~a regionalna stabilnost", poru~io je egipatski predsednik.

Naveo je da je sa predsednikom Vu~i}em razgovarao o de{avawima na me|unarodnoj sceni, sa posebnim osvrtom na Pojas Gaze i Ukrajinu.

"Na me|unarodnom nivou na{i razgovori su ukqu~ili razmenu mi{qewa o razli~itim me|unarodnim i regionalnim pitawima, posebno o ukrajinskoj krizi i krizi u Pojasu Gaze gde smo izrazili potrebu za {to hitnijim postizawem mira. Pored toga, bilo je re~i o de{avawima u Sudanu, Libiji", rekao je El Sisi.

Aleksandar Vu~i}: Rudnik litijuma kod

Loznice

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

za

~etiri

godine, ako EU garantuje za{titu okoline. Verujemo da rudnik ne bi ugrozio nikoga i ni{ta

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da bi za najranije ~etiri godine mogao biti otvoren podzemni rudnik litijuma kod Loznice, ali uz garancije iz EU da }e `ivotna sredina biti sa~uvana.

„Verujemo da on (rudnik) ne bi ugrozio nikoga i ni{ta, ali prvo da dobijemo garancije iz Evrope da }e `ivotna sredina i `ivot obi~nih gra|ana u Srbiji biti sa~uvan, ali i unapre|en novcem koji mogu da zara|uju, novim poslovima, ve}im platama. Ako to uspemo, onda }emo sasvim sigurno i}i u to, a ako ne uspemo, onda ne}emo“, rekao je Vu~i} novinarima u Beogradu.

Vu~i} je rekao da }e poku{ati da „napravi najboqu mogu}u stvar za Srbiju“ i da je za wega, kao predsednika, najva`nija `ivotna sredina, kao i „`ivot obi~nih qudi u Jadru i Ra|evini“ gde bi rudnik mogao biti.

„Mislim da je to velika prilika za Srbiju“, ponovio je Vu~i} i dodao da se o otvarawu rudnika litijuma „pregovara s najmo}nijim vladama“.

On je kazao da je „ciq sa~uvati Srbiju“ uz „ogroman pomak u rastu dr`ave i wenom industrijskom napretku“ jer „ho}emo da obezbedimo veliki rast za Srbiju“.

„Jednog dana }e nam qudi biti zahvalni, kao {to su nam qudi uzahvalni {to ih nismo slu{ali oko ‘Beograda na vodi’, ni oko brzih pruga i mostova koje smo gradili“, rekao je Vu~i}.

Predsednik Vu~i} je tom prilikom govorio o Draganu \ilasu i wegovom licemerju, koji je doveo Rio Tinto u Srbiju, govorio kako je to velika {ansa za nas, a danas protestvuje protiv litijuma.

- Ja svoje stavove nisam mewao. Nije ~ovek magarac da se ne mewa, ali ako se niste promenili od 2006. godine kada ste doveli Rio Tinto i dali mu pravo ne samo na istra`ivawa, ve} i eksploatacije, a 2017. i 2021. rekli da je to velika {ansa i pri-

lika, a onda dve godine kasnije kada vam se u~ini da bi to moglo da vas vrati u igru, i pri svemu tome va{ prvi na listu u Loznici prodao zemqi{te Rio Tintu, va{ sekretar prodao Rio Tintu za 717.000 evra to zemqi{te... I vi da nam oko toga dr`ite pridike, nema nikakvog smisla. Ja smilim da je to velika prilika za Srbiju - rekao je predsednik Vu~i} i dodao: - Poku{a}emo da napravimo najboqe mogu}e stvari za Srbiju, ali ono {to je za mene najva`nije kao predsednika to je `ivotna sredina, `ivot obi~nih qudi u Jadru i Ra|evini. Predsednik Vu~i} je istakao da moramo da dobijemo najvi{e mogu}e garancije da }e `ivotna sredina, ekologija, biti sa~uvane u toj meri, a unapre|ene novcem koji mogu da zara|uju, novim poslovima... - Ako to uspemo onda }emo sasvim sigurno i}i u to, ako ne uspemo, ne}emo. Najmawe 4 godine je do otvarawe rudnika. Ho}emo da sa~uvamo Srbiju, ali i da napravimo ogroman pomak u rastu Srbije. Da mi iskoristimo na najboqi mogu}i na~in ono {to bi i svi drugi.

Vuk Vu~kovi}

Koje rakete Amerikanci prebacuju u Nema~ku

Uprkos o{trim upozorewima iz Moskve, prvi put od Hladnog rata, ameri~ki dugometni oru`ani sistemi ponovo }e biti stacionirani u Nema~koj. Kancelar Olaf [olc rekao je da se odluka dugo pripremala, no kratka zajedni~ka izjava dve vlade iznenadila je Nema~ku. O tome nije bilo parlamentarne ni javne rasprave u zemqi koja dobro pamti masovne i duge proteste pre 40 godina protiv postavqawa projektila „per{ing”: u jesen 1983. oko milion Nemaca u znak protesta sklopilo je qudski lanac – ali nisu uspeli da spre~e stacionirawe tog oru`ja u zemqi. Tada{wi kancelar je bio Helmut [mit, socijaldemokrata, kao i Olaf [olc.

Vrlo je malo pouzdanih informacija o ovom novom stacionirawu projektila. Nema~ki mediji pi{u da se ne zna gde }e oru`je biti stacionirano, ali se neke informacije mogu na}i u dostupnim ameri~kim dokumentima, stru~nim i drugim. Na primer, krajem 2021. britanski tabloid „San” objavio je simulaciju koja pokazuje kako bi ameri~ka nadzvu~na raketa „dark igl” – lansirana iz Vizbadena – stigla do Moskve za samo 21 minutu i 30 sekundi. Ta dva grada udaqena su 2000 kilometara. Tako|e se navodi da }e raketa biti spremna 2023. godine.

Prethodno je ameri~ki portal Breaknig

Defense izvestio da je ameri~ka vojska slu`beno reaktivirala 56. Artiqerijsku komandu u Evropi, koja je bilo aktivna od 1986. do 1991. godine, i dala zeleno svetlo za stacionirawe modernog preciznog oru`ja, ukqu~uju}i i dalekometno (LRPF). O kakvom se projektu radi?

U izjavi Bele ku}e i nema~ke vlade u sredu (10. Jula 2024.) navodi da }e, pi{e DV, “SAD privremeno stacionirati sisteme oru`ja dugog dometa iz svoje vi{enamenske operativne grupe u Nema~koj, kao deo plana za wihovo budu}e trajno stacionirawe.”

Ameri~ka vojska trenutno je u procesu uspostavqawa i opremawa 5 takozvanih Multi-Domain Task Forces (MDTF) {irom sveta. Jedna od wihovih glavnih zadataka je pru`awe artiqerijske vatre velikog dometa (zemqa-zemqa) – u obliku raketa i krstare}ih projektila. Osim toga, MDTF ima i sposobnosti protivvazdu{ne odbrane.

Kejt blistala na Vimbldonu, Novak otkrio o ~emu su pri~ali

Kejt Midlton, princeza od Velsa, odu{evila je publiku i qubiteqe tenisa kada se pojavila na Vimbldonu na kome se igralo mu{ko finale u tenisu izme|u Novaka \okovi}a i Karlosa Alkaraza. Ona je blistala i izazvala je veliku pa`wu publike i medija svojom pojavom, jer je bilo neizvesno do pre nekoliko dana da li }e prisustvovati turniru.

Ipak, princeza od Velsa stigla je na londonski Vimbldon sa }erkom [arlot i shodno tome- do~ekane su burnim aplauzom. Javnost jednostavno nije mogla da bude ravnodu{na na weno pojavqivawe i sve {to prati kraqevsku porodicu mesecima unazad, a posebno weno zdravstveno stawe.

Omiqena princeza nosila je haqinu qubi~aste boje koja krije i zna~ewe kraqevstva i luksuza, a midi haqinu princeze dizajnirala je Safija. U`ivala je sa }erkom i sestrom Pipom, pratila je me~, a na kraju po protokolu uru~ila je i priznawa.

Princeza Kejt, koja je svojevrsna za{titnica Vimbldona, je i sa Alkarazom i sa Novakom prilikom dodele priznawa kratko porazgovarala.

Srpski sportista joj se prvo poklonio dubokim naklonom, a onda su razmenili i nekoliko re~i.

„Imao sam privilegiju da budem u wenom prisustvu. Rekao sam joj da mi je drago da je vidim da je boqe, to je velika stvar za Englesku i za ovaj turnir. Ona je dala veliku podr{ku takmi~ewu. Znam da su ona i wena sestra igrale tenis i da se dive igri i ona zaista razume tenis {to je zaista sjajna stvar”, rekao je Novak, preneli su mediji.

U gradu u Kini u jednom danu zabele`ena koli~ina padavine koja padne za godinu dana

Mali grad u kineskoj provinciji Henan, Dafen|ing, za jedan dan zahvatila je koli~ina ki{a koja padne za skoro godinu dana u toj oblasti, a oluje koje su posledwih dana pogodile jug, pre{le su u centralne i severne provincije zemqe. U roku od 24 sata 606,7 mm padavina zabele`eno je u Dafen|ingu, {to je prema kineskim meteorolozima, najvi{e bilo gde u Kini. Prose~na godi{wa koli~ina padavina u toj oblasti iznosi 800 mm.

Tri MDTF-a su za regiju Pacifika i jedan za Evropu – i taj }e biti stacioniran u Vizbadenu u Nema~koj. Vlade SAD-a i Nema~ke su u pomenutom saop{tewu navele da }e “konvencionalne jedinice, kada budu potpuno razvijene, ukqu~ivati SM-6, Tomahawk i hipersoni~no oru`je koje je trenutno u razvoju”. Tomahavk je velika krstare}a raketa koja je u upotrebi decenijama i stalno se razvija. To je standardno oru`je SAD-a i Velike Britanije u bilo kojem vojnom sukobu protiv kopnenih ciqeva i sve vi{e preuzima zadatke bombardera s posadom. Tomahavk je bila prva krstare}a raketa koja je letela nisko i stoga je bila uglavnom nevidqiva za radar. Razvijen je 1970-ih. Prvi put je u velikom broju kori{ten 1991. godine, kada je na Irak ispaqeno 297 Tomahavka. Preko 800 ih je lansirano u invaziji na Irak 2003., a tako|e su kori{teni u Avganistanu, So-

maliji, Libiji, Siriji i trenutno protiv polo`aja Huta u Jemenu. U septembru 1995. na polo`aje srpske kod Bawaluke ispaqeno je 13 Tomahavka. A 1999. godine na ciqeve u Srbiji ispaqeno je 218 Tomahavka s ameri~kih ratnih brodova i jo{ 20 s britanske podmornice. Krstare}a raketa Standard Missile-6 (SM-6) sastoji se od tri rakete u jednoj. To je jedina raketa koja kombinuje protivvazdu{nu odbranu, odbranu kopna i odbranu mora od projektila. Mo`e da presre{}e protivbrodske projektile na vrlo velikoj visini ili balisti~ke projektile u terminalnoj fazi – samo nekoliko sekundi pre nego {to dosegnu ciq. Ima dvostruki traga~ ciqa koji ima sposobnost otkrivawa neprijateqskog projektila na kopnu – ~ak i iza planine. U saradwi s izvi|a~kim avionima mo`e se koristiti i “iznad horizonta”, odnosno izvan radarskog horizonta brodova. Navodi se da najnovija varijanta SM-6 ima i sposobnost presretawa hipersoni~ne rakete.

Ina~e, po~etkom jula Nema~ka je tajno prebacila oru`je Ukrajini, objavili su nema~ki mediji. Oni su rekli da je Kijev iz Berlina dobio deset Leoparda, 20 borbenih vozila pe{adije Marder, tri HIMARS instalacije, kao i sisteme PVO IRIS-T SLM i IRIS-T SLS.

Tramp bogatiji za milijardu dolara

nakon poku{aja atentata

Vi{e od milijardu dolara je ju~e pove}ano neto bogatstvo biv{eg predsednika Donalda Trampa, jer su akcije Trump Media – mati~ne kompanije dru{tvene mre`e Truth Social – porasle nekoliko dana nakon poku{aja atentata na Trampa, koji poseduje ve}inski udeo u kompaniji.

Akcije Trump Media & Technology Group su porasle 32% na ne{to mawe od 41 dolara, {to je tre}e najve}e pove}awe vrednosti ove godine nakon skoka 25. marta od 35%.

Vrednost Trampovog udela u kompaniji od gotovo 65% (ukupno 114,75 miliona akcija), porasla je na 4,6 milijardi dolara sa 3,5 milijardi od zatvarawa trgovawa u petak.

Akcije Trump Media su prethodno zatvorene na vi{e od 40 dolara 12. juna, kada je Trampov udeo bio procewen na ne{to ispod 4,7 milijardi dolara, pre nego {to su pale ispod 28 dolara pro{le nedeqe.

Tramp ima neto bogatstvo od 6,6 milijardi dolara, {to ga svrstava me|u 500 najbogatijih qudi na svetu, prema posledwim procenama Forbes.

Wegovo neto bogatstvo je poraslo na vi{e od osam milijardi dolara, sa oko 4,1 milijardu dola-

ra, kada je Trump Media iza{la na berzu 26. marta i kada je cena akcija kompanije dostigla vrhunac od 79,38 dolara. Procewujemo vrednost Trump Media izme|u 40 miliona i 90 miliona dolara.

Tramp }e govoriti u ~etvrtak na Nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke kako bi prihvatio predsedni~ku nominaciju stranke tre}i put.

Tramp, 78, bio je meta poku{aja atentata tokom mitinga u subotu u Batleru u dr`avi Pensilvanija. U pucwavi je jedan posetilac poginuo, a dva su te{ko povre|ena.

Ako `elite stres, posetite Atinunajstresniji grad na planeti u 2024. godini

Prema istra`iva~koj studiji izdvojeni su najstresniji gradovi u 2024. godini. Parametri studije odnosili su se na kvalitet `ivota, zaga|ewe, bezbednost, na~in `ivota, kao i navike povezane sa stresom, gojazno{}u, alkoholom i pu{ewem.

Prema svim navedenim kriterijumima napravqena je lista od deset gradova sveta koji su najstresniji za `ivot.

Na prvom mestu je Atina, glavni grad Gr~ke. Nizak nivo bezbednosti, veliko u`ivawe u alkoholu i hrani, {to dovodi do stresa. Oko 31 odsto Atiwana su aktivni pu{a~i, {to je najvi{e u Evropi. Na drugom mestu je Manila na Filipinima u kojoj je stres

ocewen sa 95,15, {to je preduslov za lo{ kvalitet `ivota. Uz to je najzaga|eniji grad na planeti. Kairo u Egiptu na{ao se na tre}em mestu rang-liste sa indeksom zaga|ewa od 90,81. Stanovnici Kaira skoro da ne piju alkohol, popiju oko 0,14 litara na godi{we po osobi. To je za oko

75 puta mawe od Atiwana. Na ~etvrtom mestu je Sao Paulo, u kome je nivo stresa ocewen sa 91,26, mo`da zato {to je nebezbedan. Pu{a~a je oko 13 odsto. Peti grad je Budimpe{ta, glavni grad Ma|arske, u kojoj je konzumirawe alkohola, kao i gojaznost skoro kao u Atini. Nivo stresa je dobio ocenu 90,02. Rio de @aneiro u Brazilu je najnebezbedniji grad na svetu, zaga|enost je prose~na, a pu{a~a je malo. Mumbaj u Indiji na{ao se na sedmom mestu rang-liste sa niskim kvalitetom `ivota i velikim zaga|ewem. Slede Delhi u Indiji, Los An|eles u SAD i Bangalor u Indiji.

POKU[AJ ATENTANTA NA DONALDA TRAMPA

RE@IJA ILI DELOVAWE DUBOKE DR@AVE: Divqawe teorija zavera nakon atentata na Trampa

Ko stoji iza atentata na biv{eg predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i republikanskog kandidata Donalda Trampa? FBI }e re}i dvadesetogodi{i Tomas Metju Kruks, ali polarizovana ameri~ka javnost nije sigurna u to, sude}i po eksploziji teorija zavera koje se {ire dru{tvenim mre`ama. Brojna naga|awa o pucwavi na predizbornom skupu u Pensilvaniji videli su milioni qudi na internetu i pokazuju ono {to svi ve} znamo – da su dru{tvene mre`e glavni izvor dezinformacija.

Nakon neuspelog atentata na Donalda Trampa, ameri~ke vlasti su ekspresno pokrenule istragu, ali je u tom trenutku bilo malo potvr|enih informacija, {to je bio idealan teren za poplavu teorija zavera na dru{tvenim mre`ama.

FBI je, u me|uvremenu, identifikovao napada~a, a dezinformacije ~ak i tada nastavqaju da se {ire. Samo nekoliko minuta od napada, re~ "inscenirano" u Americi satima je bila u vrhu pretrage na dru{tvenoj mre`i Iks (Tviter).

Simpatizeri i levog i desnog politi~kog spektra, za to vreme, imaju svoje verzije doga|aja.

Informacija da je identifikovani napada~ Tomas Metju

Ako pobedi, Tramp }e pregovarati sa Rusijom, kako bi Amerika mogla da se fokusira na pravi problem - Kinu

Ako Donald Tramp pobedi na izborima, pregovara}e sa Rusijom o okon~awu sukoba u Ukrajini, rekao je republikanski potpredsedni~ki kandidat Xej Di Vens u intervjuu za Foks wuz .

„Donald Tramp je obe}ao da }e pre}i na pregovore sa Rusijom i Ukrajincima kako bi brzo okon~ali ovaj problem, kako bi Amerika mogla da se fokusira na pravi problem, a to je Kina“, rekao je on.

Prema Vensu, time }e se izbe}i rizik od eskalacije i nuklearnog rata.

Kruks bio registrovani republikanac, a donirao je 15 dolara demokratama, napravila je jo{ ve}u buru izme|u dve strane.

"NIKO U GOMILI NE BE@I"

Poslanik Majk Kolins iz redova republikanaca nije imao sumwe kada je na Iksu napisao da je za napad odgovoran aktuelni ameri~ki predsednik Xozef Bajden.

"Xo Bajden je poslao nare|ewe", napisao je Kolins u objavi koju je videlo ~etiri miliona qudi, pozvav{i ga da se suo~i da sa optu`bama za "podsticawe na ubistvo".

Bez dokaza, u me|uvremenu, za poku{aj ubistva optu`ivana je i CIA, te Barak Obama, Hilari Klinton i Majk Pens, kao i poli-

cijski snajperista koji je navodno ~ekao trenutak tek kada napada~ zapuca, da bi ga potom ubio.

Pojedine Trampove pristalice sugerisale su i da tajna slu`ba SAD namerno u trenutku napada nije htela da za{titi Trampa i to po nare|ewu Bele ku}e.

Entoni Guqelmi, portparol ameri~ke tajne slu`be, istovremeno, demantovao je tvrdwe da je Trampov tim tra`io ja~e obezbe|ewe na predizbornom skupu, kao i da je zahtev odbijen.

Bilo je i spekulacija da se doga|aj nije ni desio.

"Niko u gomili ne be`i i ne pani~i. Niko u gomili nije ~uo pucaw", navodi se u objavi na Iksu, uz koju je kasnije stavqena napomena dru{tvene mre`e da je istina da se pucwava desila.

SPORTSKI KOMENTATOR I ANTIFA

Antifa, levi~arska organizacija koja se predstavqa kao grupa koja se bori protiv fa{izma, tako|e, za korisnike dru{tvenih mre`a je ozna~ena da stoji iza napada, a glavni krivac je istaknuti aktivista Mark Vajolets.

Ti korisnici su tvrdili da je bio strelac na mitingu, kao i da je o svom planu ranije govorio u video-snimku na Jutjubu, ali se na tom snimku ne vidi Vajolets, ve} druga osoba koja nema veze sa pucwavom.

Italijanski sportski komentator Marko Violi, tako|e na Instagramu, demantovao je tvrdwe sa Iksa da je ~lan Antife, kao i da stoji iza napade, ali su neistinite tvrdwe ve} imale milionske preglede.

Tramp je ranije ~esto kritikovao Antifu, najavquju}i jo{ 2020. godine da }e je SAD ozna~iti kao teroristi~ku organizaciju.

FOTOGRAFIJA I ZASTAVA –

PROKLETO SAVR[ENO

Sa druge strane, pristalice demokrata posumwale su u autenti~nost fotografije Aso{ijejted presa na kojoj je Tramp sa krvqu na licu i podignutom pesnicom, dok se u pozadini vidi ameri~ka zastava.

Jedan korisnik je na Iksu naveo da je fotografija "prokleto

savr{ena", kao i da je zastava "savr{eno postavqena", {to je tako|e imalo skoro milion pregleda, ali je kasnije objava obrisana.

"Inscenirano da bi dobio simpatije? Ovim qudima ne mo`ete ni{ta verovati i ne, ne}u da se molim za wega", napisao je drugi komentator iz SAD.

Poplava teorija zavere u posledwa 24 sata nije novost na dru{tvenim mre`ama, bilo ih je tokom koronavirusa, ratova i teoristi~kih napada, a dodatno im "poma`u" algoritmi ve{ta~ke inteligencije.

Ameri~ki mediji kao krivca u velikoj meri vide Ilona Maska, vlasnika Iksa, koji se ~vrsto zala`e, od preuzimawa Tvitera, za slobodu govora.

Druge dru{tvene mre`e, prema wihovom mi{qewu, nisu u toj meri uticale na {irewe nepotvr|enih informacija.

Jedan od najmo}nijih tehnolo{kih milijardera posle poku{aja atentata naveo je da podr`ava Trampa. "U potpunosti podr`avam predsednika Trampa i nadam se wegovom brzom oporavku", naveo je kratko Mask. Masku zameraju zato {to nije uspeo da obuzda dezinformacije i dodatno, podr`av{i Trampa, navodno je podstakao nove pri~e o napadu na biv{eg predsednika SAD.

Atentat na Trampa - ho}e li Amerika pre`iveti

Politi~ka polarizacija ameri~kog dru{tva dostigla je svoje usijawe. Donald Tramp pre`iveo je atentat na predizbornom skupu u Pensilvaniji. Kako }e se to odraziti na daqi tok kampawe, da li Trampu jo{ vi{e rastu {anse u odnosu na aktuelnog predsednika Xozefa Bajdena, da li je bilo znakova da }e se atentat desiti, za RTS su govorili istori~ar Vukan Markovi}, Strahiwa Mateji}, pomo}nik direktora Evroazija grupe iz Wujorka i docent na Fakultetu politi~kih nauka Milan Krsti}.

Donald Tramp je u subotu je pre`iveo atentat kada je na wega, tokom govora na predizbornom skupu u Pensilvaniji, pucao 20-godi{wi Tomas Metju Kruks.

U pucwavi je pored napada~a ubijen 50-godi{wi vatrogasac, koji je prisustvovao skupu, dok su jo{ dve osobe te{ko povre|ene.

Istori~ar Vukan Markovi} ka`e da je, iako politi~ko nasiqe u Americi u posledwih {est, sedam godna raste, mogu}nost da neko izvr{i atentat na Donalda Trampa bez presedana.

"Imaju}i u vidu napad na Kapitol Hil 2021. godine, te{ko se moglo pretpostaviti da }e neko sa 100 metara neometan mo}i da puca, tako ne{to se nije desilo ranije u ameri~koj politici", dodaje Markovi}. Strahiwa Mateji}, pomo}nik direktora Evroazija grupe iz Wujorka smatra da }e atentat na Trampa pomo}i i Xozefu Bajdenu, budu}i da su se reflektori sklonili sa wega.

"Osim pauzirawa kampawe na pet, {est dana iz kurtoaznih razloga, pozivi demokrata da se Bajden povu~e sada sigurno ne}e uroditi plodom", dodaje Mateji}. Sa druge strane, Mateji} smatra da slika Trampa posle samog atentata, gde on pokazuje vitalnost, mo`e da natera glasa~e koji bi ina~e ostali kod ku}e na dan izbora da ipak iza|u na birali{ta.

Podse}a kakvu je sliku ostavio Bajden kada je na samitu NATO-a u Va{ingtonu Volodimira Zelenskog nazvao Putinom.

CRNI LABUD I SIVI NOSOROG Milan Krsti}, docent na Fakultetu politi~kih nauka ka`e da je zbog polarizacije u dru{tvu do{lo do situacije da se zbog politi~kih razloga upotrebi nasiqe. Smatra da za atentat na Trampa ne mo`e da se iskoristi termin "crni labud" i da je bilo naznaka da se tako ne{to mo`e desiti, ali i da se ne mo`e re}i ni da je re~ o "sivom nosorogu" i da bi je bilo toliko o~igledno i da su svi znali. Pojavu da Tramp posle atentata poku{ava da smiri situaciju u dru{tvu, Krsti} obja{wava podse}aju}i da je Tramp posle pucwave pokazao hrabrost i `eleo da nastavi govor na skupu. Kako dodaje, smirivawe situacije je mo`da i stawe odlo`enog {oka. Markovi} nagla{ava da su razlike izme|u Republikanske i Demokratske stranke simboli~ke i retori~ke. Odnos Trampa i (levi~arskog senatora iz Vermonta Bernija) Sandersa, govori da oba bira~ka tela mogu biti ekstremno desno ili levo.

Dr`ave takozvanog "R|avog pojasa", gde su nekada dominirale ~eli~ane i glasale dece-

nijama za demokrate, podr`ale su republikanca milijardera sa wujor{ke Pete avenije, navodi Markovi}. Markovi} ka`e da }e atentat Trampu doneti uverewe da je dete sudbine koje }e graditi wegovu simboliku.

Smatra da }e na duge staze atentat jo{ vi{e razjediniti Ameriku. "Mo`da }e Tramp poku{ati da privu~e i umerenije glasa~e, ali }e drugi u Republikanskoj stranci govoriti da su demokrate svojom netolerancijom u dru{tvu dovele do toga", dodaje Markovi}.

RAT AMERIKE PROTIV SAME SEBE Mateji} upozorava da je rat Amerike same protiv sebe najopasniji. O~ekuje da }e 50 odsto gra|ana posle izbora re}i da su rezultati neregularni.

"Podeqenost bira~kog tela je tolika da partije ve} znaju da ne treba da idu u neke dr`ave i bacaju novac za kampawu", isti~e pomo}nik direktora Evroazije grupe iz Wujorka.

Krsti} isti~e jo{ jednu korist koju Tramp mo`e izvu}i.

"U kontekstu upada na Kapitol hil 2021. godine, mo`e da se ka`e da je i pucaw u Trampa, pucaw u ameri~ku demokratiju", ka`e docent na Fakultetu politi~kih nauka.

Tramp izabrao senatora Xejmsa Dejvida Vensa za kandidata za potpredsednika SAD

Kandidat republikanaca za predsednika Amerike Donald Tramp objavio je da je izabrao senatora iz Ohaja Xejmsa Dejvida Vensa za potpredsednika SAD ako pobedi na izborima u novembru.

"Odlu~io sam da je osoba koja je najdostojnija da bude potpredsednik SAD senator Xej Di Vens iz velike dr`ave Ohajo", napisao je Tramp na dru{tvenoj mre`i "Isti-

na komada, {to bi skupo ko{talo ameri~ke poreske obveznike.

Isti slu~aj je i sa PVO sistemom "patriot". Ukazuje da je Vladimir Zelenski zahtevao hiqadu ovih sistema, a da SAD trenutno proizvode 550 komada godi{we, uz komentar da iako bi se pove}ala proizvodwa na 650 i daqe bi bila samo tre}ina onoga {to Kijev zahteva.

Xejms Dejvid Vens je pomenuo i katastrofalnu situaciju u ukra-

na". Tramp je dodao da je Vens bio marinac, da je diplomirao na univerzitetu Ohajo stejt, kao i da je diplomirao pravo na Jejlu.

"Imao je veoma uspe{nu poslovnu karijeru u tehnologiji i finansijama, a sada tokom kampawe, bi}e veoma usredsre|en na narod za koji se toliko briqantno borio, za ameri~ke radnike i farmere Pensilvanije, Mi~igena, Viskonsina, Minesote i jo{ daqe", poru~io je Donald Tramp . [TA JE TRAMPOV

POTPREDSEDNI^KI

KANDIDAT PISAO

O UKRAJINI

Podsetimo, Xejms Dejvid Vens je pozvao kolege iz Republikanske stranke da se usprotive bilo kakvoj daqoj pomo}i Kijevu, nakon {to je u izve{taju Pentagona dokazano da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne mogu efikasno da nadgledaju tok oru`ja koje su isporu~ile Ukrajini.

"^iwenica je da jednostavno nemamo pojma gde je oti{lo mnogo na{eg novca koji {aqemo u Ukrajinu. Korupcija je izmakla kontroli, a to je jo{ jedan razlog da odbijemo daqu pomo} Kijevu", kazao je Vens.

U tekstu za "Wujork tajms" u aprilu Vens navodi da Bajdenova administracija vr{i sve ve}i pritisak na republikance da glasaju za dodatni paket pomo}i od vi{e od 60 milijardi dolara. Dodao je da je pomo} od 60 milijardi dolara samo deli} onoga {to bi bilo potrebno da se situacija preokrene u korist Ukrajine i da ovo nije pitawe samo novca, nego da SAD nedostaje mogu}nosti da proizvede oru`ja koliko treba da se isporu~i Ukrajini.

U pomenutom tekstu je govorio i proizvodwi artiqerijskih granata kalibra 155 mm, rekav{i da SAD od po~etka sukoba u Ukrajini udvostru~ile proizvodwu, {to je samo deseti deo onog {to je potrebno Ukrajini. Ciq administracije je da do kraja 2025. dostigne proizvodwu od 1,2 milio-

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

jinskoj vojsci kojoj je potrebno vi{e od milion novih regruta, a da je prose~na starost vojnika 43 godine. Dodaje da ukrajinska vojska pribegava prisiqavawu mu{karaca na slu`bu, podsetiv{i na slu~aj kada su poku{ala da regrutuje ~oveka sa dijagnostifikovanim mentalnim invaliditetom.

KO JE XEJMS DEJVID VENS

Xejms Dejvid Vens je glasni kriti~ar ameri~ke vojne pomo}i Ukrajini i podr`ava ameri~ko finansirawe Izraela u ratu protiv Hamasa.

Ro|en je 2. avgusta 1984. godine u Midltaunu u Ohaju. On je slu`io kao marinac pre nego {to je studirao politi~ke nauke i filozofiju na Dr`avnom univerzitetu Ohajo i stekao zvawe doktora prava na Pravnom fakultetu Jejla 2013. godine.

Vens je pokrenuo svoju prvu politi~ku kampawu za mesto u Senatu Ohaja 2021. godine i dobio je republikansku nominaciju nakon {to ga je podr`ao biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp. Na op{tim izborima pobedio demokratskog kandidata Tima Rajana. Bio je ratni dopisnik i tokom rata u Iraku dodeqen je odeqewu za odnose sa javno{}u Drugog krila marinaca.

Preselio se u San Francisko gde je radio u tehnolo{koj industriji za preduzetni~ka ulagawa i bio je direktor u firmi "Mithril Capital" izme|u 2016. i 2017. godine. U januaru 2017. godine Vens je postao saradnik SiEn-Ena.

Tako|e, zala`e se za ograni~avawe imigracija. Vens je rekao da SAD ne `ele da se povuku iz NATO-a, ali da smatra da bi Va{ington trebalo da preusmeri fokus na isto~nu Aziju, kao i da odre|ene evropske ~lanice NATO-a ne izdvajaju dovoqno sredstava za sopstvenu bezbednost. Vens je u braku sa biv{om koleginicom sa kojom je zajedno studirao pravo, U{om ^ilukuri, od 2014. godine i imaju troje dece.

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

Kakve veze imaju Trampov napada~ i kompanija "Blekrok"

Tomas Metju Kruks bio je jedan od nekoliko u~enika, koji su se pojavili u reklami 2022, za najbogatiju investicionu kompaniju

Tomas Metju Kruks, osumwi~eni za poku{aj ubistva biv{eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa, u~estvovao je 2022. godine u reklami za najbogatiju investicionu kompaniju "Blekrok", ~ija se ukupna imovina procewuju na skoro 11 biliona dolara, prenosi Blumberg, pozivaju}i se na saop{tewe te kompanije.

"Kruks je bio jedan od nekoliko u~enika, koji su se pojavili u pozadini reklame 2022, za {ta nisu bili pla}eni. Reklama je snimqena u {koli, koju je Kruks zavr{io 2022. godine", navodi Blumberg.

Istovremeno, kompanija nije

objavila sadr`aj reklame, preciziraju}i samo da }e materijal biti predat nadle`nima i uklowen sa dru{tvenih mre`a.

"Poku{aj ubistva biv{eg predsednika Trampa je odvratan. Zahvalni smo {to biv{i predsednik nije ozbiqno povre|en", navodi se u saop{tewu "Blekroka".

Osim toga, "Blumberg" napomiwe da je "Blekrok" u pro{losti bio pod lupom nakon pucwave u SAD, jer neki od wegovih fondova poseduju udeo u kompanijama koje proizvode oru`je. FBI je prethodno identifi-

kovao osumwi~enog napada~a na Donalda Trampa kao Tomasa Metju Kruksa, koji je `iveo u Betel Parku, predgra|u Pitsburga, oko 80 kilometara ju`no od lokacije na kojoj je odr`an Trampov politi~ki skup, preneo je britanski list "Dejli mejl". Kruks je 2022. godine zavr{io sredwu {kolu Betel Park, preneli su lokalni mediji. Kruks je navodno bio ~lan Republikanske stranke, ali je, prema podacima Federalne izborne komisije, u januaru 2021. donirao 15 dolara politi~koj organizaciji povezanoj sa demokratama.

"[pigl": Nema~ki snajperisti u~estvuju u borbama u Dowecku

Komandanti

Oru`anih snaga Ukrajine koriste strance kao "topovsko meso", po`alio se nema~ki strani pla}enik u Ukrajini

Reporta`a nema~ke televizije "[pigl" pokazuje da nema~ki pla}enici u~estvuju u borbama za ^asov Jar u Dowecku na strani Oru`anih snaga Ukrajine.

"Od po~etka sukoba u Ukrajini se bore i stranci u redovima takozvane legije stranaca", napomiwu autori jutjub kanala.

Penzionisani nema~ki snajperista Oto u~estvuje u borbama kod ^asovog Jara u Donbasu na strani Ukrajine, navodi se u reporta`i.

Snajperista, kako se navodi, ima 49 godina i do{ao je iz Bavarske 2022. godine i trenutno se bori na prvoj liniji ukrajinskih oru`anih snaga, ju`no od ^asovog Jara.

Nema~ki pla}enik je delovao zajedno sa odredima ukrajinske pe{adije na liniji fronta. Prema wegovim re~ima, neposredno pre pucwave je rawen.

"Ja ubijam qude, da, ali i oni ubijaju nas", rekao je sam Oto dopisniku "[pigla".

Navodi se da je nedavno pogo|en u le|a, metak je dotakao plu}a. Posle operacije i rehabilitacije vratio se na prvu liniju fronta. Dok je bio u bolnici, snajperistu je posetio gradona~elnik Kijeva Vitalij Kli~ko.

Napomiwe se da je Oto prvobitno bio miner, a potom je pro{ao obuku za snajperistu u Bundesveru. I pre po~etka Specijalne vojne operacije, nekoliko puta je posetio Ukrajinu, a sada se bori na strani Oru`anih snaga Ukrajine u ^asovom Jaru.

U martu je ruski vojni resor izvestio da je od po~etka ruske vojne operacije protiv Kijeva u Ukrajinu stiglo 13.387 pla}enika, od kojih je 5.962 ubijeno.

NOVA GRUPA PLA]ENIKA IZ FRANCUSKE STIGLA U HARKOV

U medijima se redovno izve{tava o popuwavawu redova Oru`anih snaga Ukrajine pla}enicima iz Evrope. Tako je ranije u julu u Harkov stigla nova grupa pla}enika iz Francuske, o ~emu je govorio koordinator Nikolajevske jedinice Sergej Lebedev. "U Harkovu je otkrivena nova grupa francuskih pla}enika",

rekao je on, napomiwu}i da su strane trupe bile u oblasti na istoku grada.

Ranije je Lebedev tako|e rekao da je u predgra|u Odese uni{teno skladi{te sa municijom. Napomenuo je da bi britanski instruktori tako|e mogli da budu u ovom delu zemqe. Pored toga, posada FPV dronova padobranaca grupe Dwepar ruske armije uni{tila je prikriveno komandno mesto Oru`anih snaga Ukrajine na desnoj obali Dwepra, gde su se nalazili strani pla}enici. Komandir posade sa pozivnim znakom "Jakuza" rekao je da u procesu rada jedinica ~esto prime}uje prisustvo takvih pla}enika na frontu, a ukrajinska vojska u pravcu Hersona, gde se posada nalazi, ~esto koristi strano oru`je – ameri~ke haubice M777 i francuske samohotke "cezar".

RUSKI ISTRA@NI KOMITET

PRIVODI PRAVDI

714 STRANIH PLA]ENIKA

Ruski istra`iteqi nameravaju da privedu pravdi 714 stranaca koji su u~estvovali u borbenim dejstvima na strani ukrajinske vojske, saop{tio je Istra`ni komitet Rusije.

Kako je saop{teno, predsednik Istra`nog komiteta Aleksandar Bastrikin odr`ao je sastanak u Dowecku.

"Prvi zamenik predsednika Istra`nog komiteta Rusije Kaburnejev saop{tio je da su donete odluke da se kao optu`eni privedu 714 stranaca koji su u~estvovali u borbenim dejstvima na strani Oru`anih snaga Ukrajine. Od wih su 422 osobe na poternici", objavqeno je na telegram kanalu komiteta.

U saop{tewu se dodaje da je krivi~ni postupak pokrenut jo{ protiv petorice pla}enika – iz Australije, Al`ira, Letonije i dvojice iz SAD.

Ruski istra`ni komitet je dobio informaciju da Kijev regrutuje pla}enike koriste}i internet – za ove svrhe su krei-

Izraelske snage ponovo

Izraelske snage ponovo su ga|ale centralne i ju`ne delove Pojasa Gaze, nakon {to su pro{log vikenda ubile desetine Palestinaca u napadima koji su za ciq imali eliminaciju lidera Hamasa, a koji su sprovedeni u "bezbednim zonama".

Izbeglice iz Mavasija, naseqa na obali Mediterana u kom je tokom vikenda ubijeno oko 90 Palestinaca, ka`u da ne znaju kuda da idu, izve{tava Rojters.

rani resursi i organizovan rad diplomatskih misija zemqe u inostranstvu.

Tako je Kolumbijac Migel Anhel Montila svedo~io da je informacije o legiji prona{ao na internetu. Potom je preko mesinxera dobio instrukcije i oti{ao u Ukrajinu, gde je posle petodnevne obuke poslat da ~uva objekat. Tamo je u{ao u bitku sa ruskim trupama i predao se. Ukupno, prema podacima resora, vi{e od dve hiqade stranih pla}enika iz 71 zemqe u~estvuje u neprijateqstvima na strani Ukrajine.

LO[ ODNOS PREMA STRANCIMA U ORU@ANIM

SNAGAMA UKRAJINE

Ruski vojni radio-operater s pozivnim znakom "Gorini~" rekao je da strani pla}enici u redovima Oru`anih snaga Ukrajine na otvorenoj frekvenciji pozivaju na pomo}.

Prema wegovim re~ima, oni javno prijavquju gubitke i tra`e hitnu evakuaciju rawenih. Zahvaquju}i tome, izvi|a~ki operateri grupe "Sever" presre}u radio-komunikacije i odre|uju lokaciju Oru`anih snaga Ukrajine.

Pro{le godine je biv{i nema~ki pla}enik Jonas Kracenberg rekao da se u Ukrajini prema stranim pla}enicima postupa mnogo gore od ostalih vojnih lica.

On je naveo da je nema~ka vojska mnogo profesionalnija od ukrajinske, a "upravqawe u Nema~koj je na veoma visokom nivou". Istovremeno, prema wegovim re~ima, Ukrajinci su prevrtqivi u svojim odlukama. "Tako|e ima dosta korupcije. A nekim jedinicama nedostaje voqa da se boqe organizuju", kritikovao je slu`bu u ukrajinskoj vojsci.

Pored toga, Kracenberg se `alio na niska primawa pla}enika. Prema wegovim re~ima, komandanti koriste strance kao "topovsko meso".

ga|ale

Ulazak Ukrajine u NATO mogao bi da isprovocira

direktan sukob Rusije i Alijanse

Slova~ki premijer optu`io ratoborne zemqe NATO-a da `ele tre}i svetski rat

Potencijalni ulazak Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu mogao bi da dovede do direktnog sukoba Rusije i NATO-a, izjavio je premijer Slova~ke Robert Fico.

"Dosledno se pridr`avamo jednog od glavnih principa suverene slova~ke spoqne politike, u skladu s kojom ~lanstvo Ukrajine u NATO-u ugro`ava mir u celom svetu. Postoje ratoborne zemqe NATO-a koje ili uop{te ne razumeju {ta bi zna~ilo ~lanstvo Ukrajine u Alijansi, ili, naprotiv, `ele da izazovu direktan sukob NATO-a i Rusije, {to bi bio po~etak tre}eg svetskog rata", rekao je Fico, prenosi televizija TAZ.

Napomenuo je da su upravo te zemqe insistirale da rezolucija NATO samita odra`ava direktnu obavezu Alijanse da prihvati Ukrajinu, {to bi bilo neprihvatqivo za Slova~ku.

Politi~ar je tako|e pozdravio odluku samita NATO-a prema kojoj Kijev mo`e da o~ekuje prijem u Alijansu tek nakon {to ispuni sve uslove i dobije saglasnost svih ~lanica saveza. Samit NATO-a odr`an je u Va{ingtonu od 9. do 11. jula.

centralne i ju`ne delove Pojasa Gaze

"Ti trenuci, dok mi se tlo treslo pod nogama, a pra{ina i pesak su se dizali do neba, i kada sam video raskomadana tela – nikada ranije nisam video", rekao je Aja Mohamed (30), prodavac na pijaci u Mavasiju.

U Mavasiju, koji se nalazi zapadno od Kan Junisa, nalazile su se hiqade Palestinaca, koji su izbegli iz drugih delova Pojasa Gaze. Izraelci tvrde da je meta wihovog udara na to naseqe bio vojni komandant Hamasa Muhamed Deif, za kog se smatra da je bio "arhitekta" napada te militantne na jug Izraela 7. oktobra pro{le godine. Prema navodima Rojtersa, izraelske snage su nastavile sa vojnim operacija u okolini Rafe, na samom jugu Gaze. Najnovije krvoproli}e je gurnulo pregovore o primirju u drugi plan, iako su iz Hamasa saop{tili da se ne}e povu}i iz wih.

Sa samo godinu i po dana, u martu 1947, progla{en sam za dr`avnog neprijateqa

Ro|en sam 17. jula 1945. u apartmanu 212 hotela "Klerixis" u Londonu, koji su Vinston ^er~il i britanska vlada na zahtev mog oca, kraqa Petra II, privremeno proglasili jugoslovenskom teritorijom kako bi se naslednik prestola rodio na tlu svoje otaxbine. ^ak je, po pri~ama, i zemqa doneta iz Jugoslavije i stavqena ispod kreveta na kom je le`ala moja majka, kraqica Aleksandra, }erka gr~kog kraqa Aleksandra. Iako je o~ekivano da je poro|aj intiman ~in, ovaj to nikako nije bio, jer je tu bila i komisija jugoslovenske vlade kako bi napravila izve{taj da je sve bilo u redu, {to je i obi~aj kada se ra|a dete u kraqevskoj porodici, po~iwe `ivotnu pri~u za Kurir prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}.

Prvo sam dobio ime Petar, koje mi je dvorski sve{tenik episkop Firmilijan Ocokoqi} dao privremeno do kr{tewa, kao ime na znamewu, po{tuju}i obi~aje na{eg naroda. U oktobru iste godine kr{ten sam u Vestminsterskoj opatiji, a svetu tajnu obavili su patrijarh Gavrilo i Sveti vladika Nikolaj Velimirovi}, dok su mi kumovi bili kraq Xorx VI i wegova }erka, sada pokojna kraqica Elizabeta II. Weno veli~anstvo mi je kasnije pri~ala da sam bio veoma te{ka beba i da me je skoro ispustila jer sam bio veoma klizav zbog mnogo uqa kojim sam pomazan. I dan-danas ~ujem kako govore da nisam kr{ten po pravoslavnim obi~ajima. Ali ova dva arhijereja na{e crkve imali su ipak malo vi{e teolo{kog znawa {ta je po pravoslavnim kanonima, a {ta nije. Drugi svetski rat se tek zavr{io, ali su neki drugi, skriveni ratovi tek po~iwali. Sa samo godinu i po dana, u martu 1947, progla{en sam za dr`avnog neprijateqa, bio sam tako opasna beba da ne mo`ete ni zamisliti... Rano detiwstvo obele`eno mi je putovawima i selidbama. Iako je mojoj porodici oduzeto pravo da se vrati u zemqu, otac je nastavio da obavqa du`nost kraqa i poma`e svom narodu.

Selimo se 1946. u Sent Moric u [vajcarskoj, pa kasnije u Wujork, gde sam poha|ao prvu {kolu "Triniti". Se}am se, nisam imao ni sedam godina kada mi je dadiqa, bri`na Irkiwa, u dnevnoj sobi pri~ala o smrti mog kuma, britanskog kraqa Xorxa VI, koji je bio relativno mlad, nije napunio ni 60. Drugo vreme, ni{ta neobi~no da se deci pri~a o te{kim temama. U Wujorku sam bio do 1952, kada sam se pridru`io roditeqima u Parizu, pa nastavio {kolovawe u [vajcarskoj. @ivot nije bio lak. Svu imovinu porodice konfiskovali su komunisti. Ipak, roditeqi su bili odlu~ni da mi pru`e najboqe mogu}e "razumqivo, prakti~no, konstruktivno obrazovawe", kako je otac napisao u memoarima, gde je za mene rekao i: „... iako je na ~asovima isto onoliko lew koliko sam i ja bio, ali je izuzetno bistar, sposoban i veoma `ivahan. Kao i ja, voli sve mehani~ko i odu{evqen je sportista."

Na{a putovawa bila su sve te`a i te`a, jer je posledwi ambasador mog oca umro po~etkom pedesetih u [paniji. Nismo imali dr`avqanstvo, a kako je sve vi{e zemaqa priznavalo novu, komunisti~ku dr`avu, nismo mogli ni da obnovimo paso{e. Putovali smo samo s listom papira, a umesto vize na wemu je pisalo: "Nemamo primedbi..."

Po{to je otac mislio da mi treba vi{e discipline, oti{ao sam iz {vajcarske {kole "Rozej" u vojnu akademiju "Kalver" u Indijani, u SAD. Veoma mi se dopala i danas odr`avamo dobar kontakt, {aqemo po jednog u~enika iz Srbije na wihov letwi program. I dolazim za Bo`i} u Pariz, otac me do~ekuje na aerodromu, a ja s modernom frizurom, `vakom u ustima i majicom na sebi umesto ko{uqe. Roditeqima se to nije svidelo, pa sam poslat u "Gordonstun" {kolu u [kotsku, usred nedo|ije. Internat kakav vi|ate samo u starim filmovima, sa sakoima u bojama {kole, kravatama vezanim istim ~vorom... Bila je to velika promena, ali sam tu mnogo vremena proveo sa princem ^arlsom. Osim {to smo ro|aci, postali smo i prijateqi, a on je bio i ostao pravi xentlmen. Sada je izvanredan kraq.

Sledi Kraqevska vojna akademija Velike Britanije, 1966. sam postao oficir, slu`io u puku kraqevskih kopqanika, napredovao do ~ina kapetana. I da odmah odgovorim du{ebri`nicima, slu`io sam u vojsci Ujediwenog Kraqevstva jer sam bio dr`avni neprijateq i primoran na `ivot van otaxbine. Slu`ba u na{oj vojsci za mene nije bila mogu}a, a i da jeste, jedan Kara|or|evi} s petokrakom na kapi - nikako ne mo`e da bude. Osim u neizbe`noj Nema~koj, bio sam i u Italiji, Severnoj Irskoj, na Bliskom istoku. U Libiji sam boravio na obuci za ratovawe u pustiwi kada je Gadafi izveo dr`avni udar, pa smo umesto mesec i po tamo ostali {est

meseci. Severna Irska bila mi je ogromno otvarawe o~iju - tragedija kao posledica negativnog nacionalizma. Vrlo sli~no onome kod nas devedesetih. Oca sam posledwi put video u maju 1970. u bolnici u Los An|elesu. Na`alost, ve} je bio u komi, lekari su mi rekli da se spremim na najgore. Kraqica Elizabeta mi je dozvolila da oca sahranim pored bake, kraqice Marije, na Kraqevskom grobqu kod Vindzora, ali i rekla da nije sigurna da }u lako ostvariti `equ. Ve} je znala {ta se iza brda vaqa, na{ narod je cepao bolan raskol unutar na{e crkve.

Preko radija BBC sam saznao da mi je otac preminuo. Bio sam u slu`bi u Nema~koj, pri{ao mi je prijateq: "Aleksandre, molim te, do|i, ne{to mora{ da ~uje{." A ~uo sam voditeqa kako izgovara da je kraq Petar II od Jugoslavije preminuo i da je tri dana ~ekano da se obavesti javnost kako bi najpre kraqeva porodica bila obave{tena. I eto mene, wegovog jedinog sina, kako to slu{am na radiju. Nemogu}e je bilo da prenesemo o~evo telo u Englesku, pa smo poku{ali kompromis, da sahrana bude u Libertvilu, ali da s raskolni~kim episkopima slu`i i vladika Firmilijan. Ali nakon re~i o zabrani sahrane, odustali smo, nismo `eleli incidente, ni cirkus. Majci i meni, kao i celoj porodici bilo je jako `ao {to nismo bili na sahrani.

Te 1970, kada je otac preminuo, postao sam stare{ina kraqevskog doma i mnogi su mi se obra}ali kao kraqu, {to je pri-

rodan sled doga|aja. Ali sam odlu~io da i daqe koristim titulu prestolonaslednika, jer titula kraqa ne predstavqa mnogo dok sam u izgnanstvu. Me|utim, vrlo jasno sam stavio do znawa da se ne odri~em titule, niti dinasti~kog prava na presto, ve} samo kori{}ewa zvawa kraqa. Ustavna parlamentarna monarhija je izvanredan sistem koji donosi kontinuitet, stabilnost i jedinstvo, spreman sam da preuzmem pravu titulu ~im narod Srbije ka`e da to `eli.

Jedina stvar koja mi je vra}ena od svega {to je oteto porodici je - kwiga. I to kada sam, kao oficir britanske vojske, boravio u Zapadnoj Nema~koj, u mesta{cu blizu granice sa Isto~nom Nema~kom. Slobodno vreme provodio sam na lokalnom skijali{tu, na barijumskoj stazi, gde je ostajao neverovatan trag kada se no}u spu{tate. Tu mi je pri{ao nema~ki grani~ar i upitao me da li sam sin jugoslovenskog kraqa, te rekao da bi wegov otac voleo da me vidi. Ugovorili smo susret u lokalnom restoranu. Uve~e dolazi stariji gospodin, pru`a mi kesu i ka`e: "Ovo je va{e." Gledao sam ga za~u|eno, prvi put ga vidim, a on }e: "Kao vojnik Vermahta tokom rata slu`io sam u komandi koja je okupirala dvor va{eg oca. Ovu kwigu sam uzeo iz wegove biblioteke. @elim da vam vratim ono {to vam pripada." U kwizi je zaista bio pe~at iz biblioteke porodi~nog doma. I{la je sa mnom po svetu gde god sam putovao, da bi kona~no do{la ku}i 2001, kada smo se vratili u Srbiju. Titulu {ampiona britanske armije u skijawu osvojio sam 1972, a te godine sam i napustio vojnu slu`bu i posvetio se poslovnoj karijeri. Iste godine sam se o`enio princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance iz brazilskog carskog doma. @iveli smo u Brazilu, gde sam radio za markenti{ku firmu, a zatim za "London a{urans". U ^ikago prelazimo 1976, gde mi je ponu|en posao, tako|e u osigurawu. Na kraju dobijam ponudu od konkurenata iz Va{ingtona, a kako je kompanija imala ogranak u Londonu, odlu~eno je da tamo radim. Selio sam se kako su se pojavqivali boqi i izazovniji poslovi... Najstarijeg sina Petra dobili smo 1980, blizance Filipa i Aleksandra ve} 1982. @iveli smo kao i svaka druga porodica. Morao sam da stavim hleb na sto, da se pobrinem da moja deca imaju sve {to im treba. A kakve su samo bajke ispredali o "zlatu koje su Kara|or|evi}i odneli"... Brak se okon~ao 1983, ali bio je to civilizovan raskid, ostali smo u normalnim odnosima. Princeza Katarina, ro|ena u Atini, i ja ven~ali smo se 1985. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Kum je bio gr~ki kraq Konstantin, a stari svat moj stric Tomislav. U Londonu smo kupili stan, a potom i ku}u, koju smo kasnije prodali kako bismo obnovili Kraqevski dvor kada smo se, kona~no, preselili u Srbiju. Moji sinovi su nam se pridru`ili te 1985, bili smo zajedno dok su odrastali, na putu kroz {kole i univerzitete. Sa {est godina po~eli su da idu u jednu od najboqih pripremnih osnovnih {kola u Londonu, a sa 13 u jednu od najboqih internatskih - Kraqevsku {kolu u Kenterberiju. Petar je maturirao 1998, a Filip i Aleksandar 2000. Svi su oti{li na razli~ite univerzitete. (Kraj u slede}em broju)

Memorijalni kompleks za srpske `rtve u Podriwu

Vlada Republike Srpske najavila je izgradwu memorijalnog kompleksa u Podriwu, posve}enog se}awu na vi{e od 3.000 Srba stradalih na podru~ju oko Bratunca i Srebrenice. Prema najavama iz Bawaluke, vlasti Republike Srpske ponudi}e i vlastima Srbije da se ukqu~e u ovaj projekat.

Izgradwa centralnog spomenika i adekvatnog memorijala dugo je o~ekivana. Svake godine se pomen `rtvama odr`ava kod spomen-obele`ja, ali adekvatan memorijalni kompleks do sada nije postojao.

Naime, Vlada RS usvojila je Informaciju o projektu „Izgradwa memorijalnog kompleksa u znak se}awa na muslimanski zlo~in nad Srbima u Podriwu (1992–1995)”. Na ovim prostorima je u proteklom ratu izvr{en najve}i zlo~in nad srpskim stanovni{tvom, naro~ito nad srpskim civilima, saop{tili su iz Vlade RS.

Predsednik Vlade RS Radovan Vi{kovi} ocenio je da je krajwe vreme da Srpska ima takav memorijalni centar „gde bismo se okupqali, polagali vence i odali po~ast na{im `rtvama”. Istakao je da se u

buxetu za idu}u godinu ve} pla niraju sredstva za gradwu. Po predvi|awima nadle`nih, gradwa memorijala }e trajati nekoliko godina, najmawe dve–tri. Prostor treba da obuhvati gotovo 40 hektara, a potrebno je re{iti i imovinskopravne odnose. Centralno obele`avawe se}awa na srpske `rtve Podriwa odr`ava se svake godine u Bratuncu kod spomen-kom pleksa na Zalazju, a po nekim informacijama memorijalni kom pleks gradi}e se na putu od Bratunca ka Kravici.

Branimir Koji}, predsednik Skup{ti ne Republi~ke organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca, rekao je za „Politiku” da je memorijalni kompleks trebalo odavno da bude izgra|en i da stoga podr`ava inicijativu Vlade RS da se krene u taj projekat.

„Va`no je da adekvatno obele`imo mesto stradawa na{ih najmilijih. Oni su mo`da nevidqivi za svet, ali mi ih nismo zaboravili, veoma dobro ih pamtimo, ali je jako va`no da imamo gde da se okupimo i zapalimo sve}u za wihove du{e. Koliko znam, na mestu budu}eg kompleksa bi}e 3.267 krstova. Bi}e to simbol stradawa Srba i svako ko bude do{ao ovde mora}e da vidi i shvati koliko je bilo srpskih `rtava. Za nas je najva`nije da ostavimo na{oj deci se}awe na `rtve, da znamo {ta nam se desilo. Moramo da ih pamtimo, ali i da se se}amo da nam se ne ponovi ono {to nam se u Podriwu desilo devedesetih, ali i u dva svetska rata”, rekao je Koji}.

Preminuo pukovnik Mirko Zinai}: KOMANDOVAO JEDINICOM KOJA

JE PRVA OBORILA F-16

Na Univerzitetskom klini~kom centru Republike Srpske u Bawaluci nakon kra}e bolesti preminuo je pukovnik Vojske Republike Srpske Mirko Zinai}. U toku Odbrambeno otaxbinskog rata bio je komandir baterije na sistemu PVO. Bio je to oficir Vojske Republike Srpske koji je komandovao jedinicom koja je prvi put u svetu oborila ameri~ki avion F-16.

Zinai} je ro|en u Staroj Kr{qi, Sluw, SR. Hrvatska.

Slu`bovao je u Osijeku, Sarajevu i Bawaluci kao komandir voda, komandir baterije, Operativac u K-di 855.rbr PVO i Komandant 855.rbr PVO.

Odlikovan je Medaqom zasluga za narod, Kara|or|eva zvezda III reda.

Srpsko-ruski hram koji se gradi u Bawaluci, poprima kona~an izgled, a prema re~ima predsednika Srpske Milorada Dodika, do kraja godine spoqni radovi na ovoj impozantnom zdawu, trebalo bi da budu zavr{eni.

Hram koji se gradi u ime prijateqstva Srba i Rusa, ve} je dobio veli~anstven izgled, postavqeno je pet kupola i konstrukcije krova. Pored hrama gradi se i kulturno-duhovni centar i biblioteka, u kome }e se izu~avati i ruski jezik i kwi`evnost. Predsednik RS nedavno je izjavio da

U selu Krekovi kod Nevesiwa obele`eno je 149 godina od po~etka ustanka u Hercegovini - Nevesiwske pu{ke. Prva Nevesiwska pu{ka ozna~ila je po~etak ustanka podignutog u mestu Krekovi 9. jula 1875. godine protiv otomanske vlasti, a 9. jula obele`avaju se jo{ dva ustanka u tom kraju. Nevesiwci su pokrenuli i Ulo{ki ustanak 1882, koji je bio revolt zbog vojne obaveze koju su uvele austrougarske vlasti, a tre}i ustanak na podru~ju te op{tine podignut je 2. juna 1941. i prvi je oru`ani otpor protiv fa{izma u Drugom svetskom ratu. Potomci ustanika svake godine sa ponosom dolaze na mesto odakle je odjeknuo pucaw slobode. Jedna od wih je Nata{a Gligori} iz Beograda, praunuka haramba{e Pere Tunguza u ~ijim rukama je odjeknuo prvi pucaw u julu 1875. godine.

- Veoma va`no je da Srbija i Srpska zajedno obele`avaju ovaj doga|aj iz srpske istorije, a mo`e se re}i i evropske i svetske istorije iz druge polovine 19. veka. Na ovaj na~in oni potvr|uju jedinstvo srpskog naroda, {to je bila vodiqa i junacima Nevesiwske pu{ke - rekla je Gligori}eva.

}e izgradwa hrama biti zavr{ena krajem ove godine, kada }e se obaviti osve{tawe zvona.

- Srpsko-ruski hram veliki je projekat za RS i predstavqa sim-

bol voqe srpskog naroda i bratskih odnosa sa Rusima - istakao je Dodik.

Da radovi teku planiranom dinamikom potvrdio je i sve{tenik

Na~elnik Op{tine Nevesiwe Milenko Avdalovi} kazao je da je Nevesiwska pu{ka inspiracija za mlade nara{taje, a izazov za qude koji se bave naukom.

- Nevesiwska pu{ka je doga|aj koji jo{ uvek odjekuje ovim planinama i Hercegovinom. Nisam siguran da smo istorija i mi smo sami sagledali sve doga|aje koji su usledili nakon dogovora nevesiwskih poglavara i doga|aja u Crkvi Presvete Bogorodice u Biogradu - istakao je Avdalovi}.

Obele`avawe ovog velikog i zna~ajnog istorijskog doga|aja u Nevesiwu organizuju odbori vlada Srpske i Srbije za negovawe tradicija oslobodila~kih rato-

va. Prema re~ima Zorana Anti}a, dr`avnog sekretara u Vladi Srbije, Nevesiwska pu{ka bila je jedan od najva`nijih doga|aja u geopoliti~kim razmerama. - Mo`emo slobodno dati i naziv "tre}i srpski ustanak", jer ono {to su Kara|or|e i Milo{ zapo~eli u Mari}evi}a jaruzi i Takovu, Nevesiwci su dovr{ili ovde. Na`alost, Nevesiwska pu{ka je imala jednu veliku opservaciju me|unarodnog faktora i iz tog razloga ovaj deo na{eg naroda je ostao neoslobo|en, bez svoje dr`avnosti, ali to se promenilo sa svetlom Republikom Srpskom koju moramo ~uvati kao oba svoja oka - naglasio je Anti}.

i predsednik Imperatorsko-pravoslavno-palestinskog dru{tva RS Miladin Mitrovi}. - Ovo nije obi~na gra|evina, sve se mora jako precizno raditi. Hram se gradi od najkvalitetnijih materijala, od kamena koji nije podlo`an koroziji. U toku je zavr{na faza grube gradwe, nakon ~ega sledi unutra{we ure|ewe. Akcenat je na zvoniku, koji se gradi po staroj moskovskoj arhitekturi, po kojoj su izgra|eni brojni hramovi u Moskvi. Svaka kupola }e biti pozla}ena i ima}e krstrekao je Mitrovi}. Srpsko-ruski hram gradi se u

~ast ruskog cara Nikolaja II Romanova. Kao prototip budu}eg hrama izabran je nekada{wi Hram ~uda Arhangela Mihaila, sagra|en 1358. godine u Kremqu i koji je poru{en nakon Oktobarske revolucije.

- To je hram kroz koji su Srbi napokon, na jedan vidqiv na~in izrazili svoju zahvalnost ruskom caru Nikolaju II Romanovu, koji je u{ao u Prvi svetski rat protiv Austrougarske i za{titio interes na{eg naroda na Balkanu. Srbi su i ranije hteli da mu podignu hram, ali spletom okolnosti to se nije desilo - rekao je Mitrovi}.

Mandi}: Ukoliko srpski

jezik na popisu bude ve}inski otvori}emo

parlamentarni dijalog

Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} izjavio je da se ne pla{i rezultata popisa stanovni{tva u Crnoj Gori, ve} da samo `eli da vidi realno stawe u Crnoj Gori, kako bi, ukoliko srpski jezik bude ve}inski, otvorili parlamentarni i dru{tveni dijalog.

"Ukoliko srpski jezik na popisu bude ve}inski, otvori}emo parlamentarni i dru{tveni dijalog o konstatovawu ove re-

Prema wegovim re~ima, srpski narod u Crnoj Gori, ali i svi ostali, nakon smene vlasti 2020. godine dobili su slobodu.

"Danas vi{e niko nema strah da iska`e svoje mi{qewe, da podari svoj glas na izborima listu koju istinski podr`ava, da konkuri{e u nekoj kompaniji a da u startu ne bude diskvalifikovan jer pripada jednoj ili drugoj naciji", kazao je Mandi}.

alnosti i u najvi{em pravnom aktu Crne Gore - wenom Ustavu", rekao je Mandi} za beogradski list Politika.

On je dodao da veruje da ne postoji niko ko bi bio protiv toga, ukoliko to bude ~iweni~no stawe nakon svih temeqnih provera i kontrola.

"Rezultati popisa ne smeju biti dovedeni u pitawe i smatram da zbog toga vredi sa~ekati", naveo je Mandi} i rekao da }e rezultati popisa biti objavqeni nakon {to svi koraci budu ispuweni, {to o~ekuje da }e biti uskoro.

Komentari{u}i da je na Petrovdan, 12. jula Vi{i sud doneo osloba|aju}u presudu za okrivqene u montiranom procesu "Dr`avni udar", Mandi} je rekao da je to velika pobeda Crne Gore i nauk da se takve stvari nikome i nikada vi{e ne dese. "Sve grane vlasti moraju raditi u interesu gra|ana, a posebno pravosu|e", naveo je Mandi}.

Sveti

On je naveo da je Crna Gora do 2020. godine svakim danom sve vi{e tonula u kriminal i korupciju, a ciq aktuelne vlasti je da Crna Gora postane iskonska, tradicionalna i da wena na~ela ponovo biti ~ojstvo, juna{tvo, mir i stabilnost. Upitan o tvrdwama da premijer Crne Gore Milojko Spaji} ~isti institucije od Srba dok srpski lideri }ute, Mandi} isti~e da oni koji to tvrde treba da pogledaju podatke kolika je bila zastupqenost pripadnika srpske nacionalnosti u dr`avnim institucijama pre promene vlasti 2020. godine i sada. "Ovih dana vidimo i da je }irili~no pismo kona~no ravnopravno zastupqeno u brojnim institucijama, ukqu~uju}i MUP, pa sada Policija Crne Gore ima vozila koja neguju i }irilicu. Danas trobojke krase brojne kabinete i op{tine u Crnoj Gori gde Srbi ~ine ve}inu stanovni{tva", kazao je Mandi}.

Isti~e da je dovoqno pro}i Crnom Gorom i razgovarati sa gra|anima da bi se videlo da je slika `ivota u Crnoj Gori potpuno druga~ija nakon smene re`ima.

Govore}i o tome da Spaji} jo{ uvek ne otvara vrata svog kabineta kadrovima Mandi}a i stranke Milana Kne`evi}a, Mandi} je rekao da }e se rekonstrukcija vlade desiti vrlo brzo, kako je precizirao, ve} krajem jula.

"Tim potezom vlada }e dobiti dodatnu stabilnost, jer ona treba da traje ~etiri godine. Ministri iz redova koalicije 'Za budu}nost Crne Gore' da}e sna`an doprinos daqe razvoju Crne Gore", dodao je.

Stefan, nekada simbol crnogorskog turizma, ~etvrtu godinu je zakatan~en

Sveti Stefan, nekada jedan od simbola Crne Gore, danas je zatvoren i, ukoliko se ne{to hitno ne preduzme, polako klizi ka trajnom nestajawu s turisti~ke mape. Vladimir Mitrovi}, svedok najve}eg uspeha popularnog "Sveca" i wegov direktor od 1969. do 1975.

godine, isti~e da dr`ava treba da preuzme grad-hotel, ulo`i novac i vrati mu sjaj koji je imao. On je to rekao komentari{u}i to {to je ovaj grad - hotel ~etvrtu godinu zaredom zatvoren i svoj 64. ro|endan do~ekuje s katancem na gvozdenim vratima. Malo pa{trovsko ri-

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Milu \ukanovi}u poja~ano obezbe|ewe, policija formirala predmet povodom navoda o planirawu atentata

Uprava policije Crne Gore saop{tila je da je formiran predmet povodom informacija o navodnom planirawu atentata na biv{eg predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a.

Odlu~eno je i da se mere obezbe|ewa \ukanovi}a poja~aju iz preventivnih razloga, prenosi RTCG. Iz Uprave policije navode da su pojedini mediji objavili da

barsko naseqe, sredwovekovno utvr|ewe koje je vekovima odolevalo najezdama osvaja~a, 13. jula 1960. pretvoreno je, odlukom tada{wih komunisti~kih vlasti, u mondensko letovali{te. "Svetac" je postao sinonim luksuza i presti`a, a u wemu su odsedale najpoznatnije svetske filmske zvezde, politi~ari, kraqevi, carevi... Sukob na relaciji zakupac-Vlada, koji su eskalirali me|unarodnom arbitra`om u Londonu te{kom stotinu miliona evra, ve} ~etvrtu godinu kao posledicu ima da je popularno letovali{te zatvoreno, a male su nade da }e gosti ovoga leta odmarati na ostrvu.

tat, u sprezi sa bezbednosnim slu`bama jedne druge susedne zemqe'", dodaje se u dana{wem saop{tewu Uprave policije Crne Gore.

je jednom mediju iz kancelarije biv{eg predsednika Crne Gore saop{teno da je biv{i predsednik obavestio crnogorske nadle`ne organe da je dobio informaciju da se na wega priprema atentat.

"Uprava policije je u svom prethodnom obra}awu saop{tila da biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi}, kao i 'odre|eni me|unarodni zvani~nici iz obave{tajne zajednice' nisu upoznali Upravu policije Crne Gore 'da organizovana kriminalna grupa iz jedne susedne zemqe navodno planira da izvr{i aten-

Isti~e se da je Agencija za nacionalnu bezbednost u periodu pre, za vreme i nakon medijske objave da se na \ukanovi}a priprema atentat, ostvarivala me|unarodnu saradwu u ciqu provera primqene informacije, te da Uprava policije o predmetnoj informaciji nije obave{tena po primawu informacije, jer je ista bila u statusu provere. "Nakon medijske objave, u subotu 13. jula 2024. godine u popodnevnim ~asovima, Uprava policije je dobila odgovaraju}u informaciju od strane Agencije. Pri ~emu nagla{avamo da se verodostojnost informacije i daqe proverava od strane ANB. Odmah po prijemu informacije preduzete su mere i radwe iz nadle`nosti policije ukqu~uju}i i obave{tavawe nadle`nog tu`ila{tva, te je u odnosu na isto formiran predmet", navedeno je u saop{tewu.

Dodaje se da policija, tu`ila{tvo i Agencija za nacionalnu bezbednost sinhronizovano preduzimaju daqe mere i radwe iz svoje nadle`nosti. Mediji u Crnoj Gori objavili su ju~e da je \ukanovi} obavestio nadle`ne organe da je dobio informaciju da se na wega priprema atentat.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Protiv renovirawa ku}e Xafera Deve, ina~e istaknutog nacisti~kog kolaboranta odlikovanog od strane Hitlera u ju`nom delu Kosovske Mitrovice jednoglasno su bili 2022. godine OUN, UNMIK, EU, OEBS, zemqe Kvinte i wihovi ambasadori na KiM, istori~ar Holokausta i direktor Instituta „Simon Vizental“ Efraim Zurof i mnoge druge organizacije i pojedinci iz Evrope i sveta.

No, i pored toga Ministarstvo kulture iz Pri{tine sa pola miliona evra uveliko je privelo kraju radove na obnovi ove trospratnice u centru ju`nog, albanskog dela Kosovske Mitrovice.

Privremene vlasti u Pri{tini su tokom 2022. godine ve} poku{ali da na ovaj na~in uka`u "po~ast" nekada{wem okupacionom gradona~elniku Kosovske Mitrovice i ministru unutra{wih poslova Albanije od 1943. do 1944. godine, ali je reakcijom Beograda i drugih iz ~itavog sveta i ukazivawem na wegova zlodela, zaustavqena obnova. Ispostavilo se - na odre|eno vreme.

HITLEROVOG SARADNIKA XAFERA DEVE U KOSOVSKOJ MITROVICI

Pri{tina ipak zavr{ava renovirawe ku}e istaknutog nacisti~kog

Agencija za statistiku Kosova saop{tila je u petak 12 jula da prema preliminarnim rezultatima popisa stanovni{tva, Kosovo ima 1.586. 659 stanovnika.

Direktor Agencije Avni Kastrati je na konferenciji za medije naveo da taj broj ne ukqu~uje popisane gra|ane u inostranstvu. Za kosovsku dijasporu popis }e trajati do 21. avgusta, a do sada je, prema preliminarnim podacima, registrovano blizu 600.000 stanovnika dijaspore.

Prema podacima Agencije za statisitku, od ukupno 38 op{tina na KiM, broj stanovnika pove}ao se

u devet op{tina, dok je u 29 lokalniih samouprava taj broj smawen.

Kastrati je naglasio da je popis u op{tinama na severu u velikoj meri bojkotovan.

Tri op{tine sa najve}om gustinom naseqenosti su Kosovo Poqe, Mamu{a i Pri{tina, dok sa najmawe Novo Brdo, Ranilug i [trpce.

Broj stanova je 560.000, dok je broj doma}instava 353.000. Prose~an broj ~lanova po doma}instvu je 4,5 stanovnika.

Prose~na starost stanovni{tva na Kosovu pove}ana je za 4,85 godina u odnosu na 2011. godinu. „U 2011. godini prose~na starost je bila 29,97 godina, dok 2024. godine, prema preliminarnim podacima,

Fasada trospratice je u potpunosti obnovqena, a radove sa 500.000 evra finansira Ministarstvo kulture la`ne dr`ave.

Ina~e, prvobitni projekat tokom 2022. trebalo je da sponzori{u Evropska unija i Program Ujediwenih nacija za razvoj, ali su ga zaustavili kada su im poslate ~iwenice o Devinim zlo~inima tokom rata. U pismu koje je tada u EU poslao direktor Jerusalimskog centra "Simon Vizental" Efraim Zurof navodi se da se radi o ozlogla{enom albanskom nacisti~kom saradniku.

Xafer Deva (1904-1978) je bio kvislin{ki gradona~elnik Mi-

trovice i ministar unutra{wih poslova Albanije za vreme nema~ke okupaciji, kako pi{u zvani~ni istorijski dokumenti. Tako|e i u obelodawenoj arhivi ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA) iz Lenglija naslovqenoj "Nazi War Crime Disclosure Act" navodi da je Deva u Beogradu, u leto 1943. dobio instrukcije Nema~ke vrhovne komande za Balkan da oformi vladu koja }e voditi ra~una da ciqevi Nema~ke ne budu ometeni, a ve} oktobra iste godine postao je ministar unutra{wih poslova u Tirani. Isti izvori navode i da ga je

Hitler odlikovao 1944. godine ali ga i ozna~avaju kao jednog od nalogodavaca ubistva vi{e od 80 gra|ana (Albanaca) Tirane zbog sumwe da su antifa{isti. Deva je tako|e poznat i po aktivnoj ulozi u regrutovawu boraca u ozlogla{enu SS divizuju "Skenderbeg" na Kosovu u toku Drugog svetskog rata. Xafer Deva izbegao je su|ewe u Jugoslaviji jer se povukao zajedno sa pripadnicima Vermahta, grupe Armija E. Tre}i rajh ga je izvukao sa Balkana i on je pre`iveo Drugi svetski rat. Umro je u San Francisku 1978. godine.

prose~na starost iznosil 34,82 godine", rekao je Kastrati.

Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova na Kosovu po~eo je 5. aprila i trajao je do 17. maja 2024. godine.

Posledwi popis stanovni{tva na Kosovu 2011. nije odr`an u ~etiri op{tine na severu gde `ivi ve}insko srpsko stanovni{tvo, dok su u op{tina ju`no taj proces uglavnom bojkotovali na poziv Beograda.

Prema tom popisu koje je sprovela Pri{tina iz aprila 2011. godine , na Kosovu je registrovano 1.733.872 stanovnika . To je bilo ~ak 700.000 mawe od procena koje su do tada davali Albanci, Kfor, UNMIK.

Posledwi popis stanovnistva na KiM gde su iza{li i Albanci je odr`an 1981 godine. Na osnovu podataka Zavoda za statistiku Kosova, na Kosovu je tada `ivelo 1.584.440 stanovnika, od kojih 1.226.736 Albanaca, 209.497 Srba, 34.000 Roma, 12.000 Turaka, i 100.000 ostalih.

190.000 ALBANACA NAPUSTILO KOSOVO OD VIZNE LIBERALIZACIJE

Predsednik Sindikata privatnog sektora Kosova Jusuf Azemi izjavio je, 12. februara ove godine, da je od liberalizacije viznog re`ima, 1. januara 2024 pa do 10. februara ove godine, 140.000 radnika napustilo Kosovo, od kojih je 25 odsto sa porodicama. Azemi je naglasio da je posle liberalizacije viznog re`ima Kosovo napustilo oko 140.000 radnika, a sindikat i privrednici su ogor~eni {to Vlada nije ranije preduzela korake da spre~i tu pojavu. Ovaj sindikat iz Pri{tine navodi da je od 1. februara do 1. jula ove godine vi{e od 50.000 Albanaca sa Kosovo oti{lo u zemqe Zapadne Evrope. Na drugoj strani, Ministarstvo unutra{wih poslova Kosova saop{tilo je, 9. januara 2024. godine, da je za ~etiri godine, od 2018. do 2022. godine, Kosovo napustilo vi{e od 156.080 Albanaca sa Kosova.

simbol stradawa Srba na Kosmetu

Iz Specijalnog suda u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000. godine: U ORAHOVCU BIO MASAKR NAD SRBIMA JULA 1998. ALI GLAVNI [TAB OVK NIJE BIO OBAVE[TEN?

U sredu 10. jula, je biv{i na~elnik Glavnog {taba tzv. OVK Bisqim Zirapi kao svedok u Hagu u slu~aju "Ta~i i ostali" rekao da je u julu "1998. bilo op{tepoznato da je OVK otela na desetine srpskih civila u Orahovcu, ali ni on, ni G[ OVK o tome nisu bili obave{teni". U Orahovcu na Kosovu i Metohiji, polovinom jula pre 26 godina po~eo je napad tzv. Oslobodila~ke vojske Kosova na srpska doma}instva, a me|u ubijenima bilo je ~ak 15 ~lanova porodice Kosti}, koja je simbol srpskog stradawa na Kosovu i Metohiji.

U procesu protiv Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veseqija, Rexepa Seqimija i Jakupa Krasni}ija, koji su optu`eni za ratne zlo~ine nad Srbima, Romima i "nelojalnim" Albancima, optu`nica tretira napad na Orahovac i navodi se da je tzv. OVK 17. jula 1998, otela, pritvorila i zlostavqala desetine Srba, od kojih je "najmawe 38" i ubila. U tom podru~ju, tvrde tu`ioci u optu`nici, bili su prisutni Ta~i, Veseqi i Seqimi, a Krasni}i je vi|en u pritvoru u obli`wem Mali{evu, gde je tzv. OVK dr`ala neke od otetih.

A doga|aji u Orahovcu, za koje Zirapi tvrdi da Glavni {tab tzv. OVK nije ni znao, bili su pakao za Srbe u Orahovcu, i okolnim selima Retimqu, Opteru{i i Zo~i{tu. Izme|u 1998. i 2000. godine ovde su stradale 84 osobe. Za telima 13 jo{ se traga.

Kosti}i

Veliki skup ”Srbi za Trampa”, u Milvokiju govorili

Grenel, Blagojevi}, senatori, kongresmeni...

Amerikanci srpskog porekla iz Milvokija i okoline organizovali su skup podr{ke „Srbi za Trampa 2024” u sredu 17. jula, tokom ~etvorodnevne konvencije Republikanske stranke na kojoj je Donald Tramp zvani~no predstavqen kao wihov kandidat za predsedni~ke izbore.

Na ovom skupu, koji je zvani~no registrovan kao prate}i doga|aj konvencije, obratio se bliski Trampov saradnik, biv{i izaslanik za dijalog Beograda i Pri{tine Ri~ard Grenel. U pojedinim krugovima bliskim republikancima spekuli{e se da bi Grenel, ako se Donald Tramp vrati u Belu ku}u posle izbora u novembru, mogao da dobije visoku funkciju u dr`avnoj administraciji, ~ak i poziciju dr`avnog sekretara ili savetnika za nacionalnu bezbednost.

Pored wega, srpskoj zajednici u SAD obratio se i senator Ron Xonson iz Viskonsina, kongresmenka Klaudija Teni, kod nas poznata po kritikama privremenih vlasti u Pri{tini zbog nepo{tovawa me|unarodnih sporazuma, kao i Rod Blagojevi}, biv{i demokratski guverner Ilinoisa. Blagojevi}, ameri~ki politi~ar srpskog porekla, 2012. godine je osu|en na 14 godina zatvora zbog korupcije, a Tramp ga je pre ~etiri godine pomilovao.

Ovo je drugi put da se srpski Amerikanci na tom nivou organizuju kako bi podr`ali nekog kandidata, po{to su i 2020. imali sli~nu kampawu, tako|e za Trampa. Iako nema preciznih podataka, op{ti je utisak da je na{a dijaspora posledwih godina prete`no naklowena republikancima, prvenstveno zbog politike Bila Klintona i Xoa Bajdena prema Srbiji devedesetih i NATO agresije.

„Iz nama poznatih istorijskih razloga Srbi iz Milvokija i u Americi generalno

TAJNA ^IKA[KOG MANASTIRA: U wemu le`e mo{ti tri srpska sveca, a tu je sahrawen

i posledwi srpski kraq

Malo Srba zna da se u okolini ^ikaga nalazi druga po zna~aju srpska svetiwa, odmah iza svetogorskog manastira Hilandar. U manastiru Svetog Save u Libertivilu `ivela su i umrla dva srpska sveca, Sveti Nikolaj i Sveti Mardarije, a u wemu se nalaze i mo{ti tre}eg, Svetog Sevastijana, ina~e prvog pravoslavnog sve{tenika u Americi.

U wemu je po dolasku iz Londona `iveo i po wegovoj `eqi sahrawen kraq Petar Drugi Kara|or|evi}, kao i veliki pesnik i diplomata Jovan Du~i}, te mnogi znameniti Srbi koji su posle Drugog svetskog rata zavr{ili u emigraciji.

Tu se nalazi i spomenik vojvodi Mom~ilu \uji}u, kome je ovde bilo prvo uto~i{te kada je predvode}i kolone izbeglica iz Dalmacije i Krajine stigao do Amerike.

Danas se pri manastiru Svetog Save nalazi dom vladike sredwezapadnoameri~kog Longina, a u wemu `ivi i slu`i iguman, otac Serafim, koji nas je poveo kroz neverovatnu istoriju manastira koji je svojim rukama izgradio Sveti Mardarije, zahvaquju}i ponajvi{e prilozima slavnog nau~nika Mihajla Pupina.

podr`avaju predsednika Trampa, koji je uveo sve` pristup spoqnoj politici. Ono {to je kqu~no je {to Srbi iz Milvokija i Viskonsina mogu da odlu~e ameri~ke izbore za predsednika, jer na osnovu ispitivawa javnog mwewa to je dr`ava sa najte{wim rezultatom i vi{e od 30.000 srpskih glasa~a je brojka koja daleko prevazilazi razliku u glasovima izme|u Trampa i Bajdena. U lokalnoj politici Viskonsina ve} mnogo decenija nezaobilazna je poseta lokalnom Serb Hall, a sada

GRADIO CRKVE, FINANSIRAO OBDANI[TA:

se politi~ka snaga viskonsinskih Srba prenosi i na nacionalnu scenu. Ameri~ki Srbi se nadaju da }e wihova aktivacija doprineti unapre|ewu odnosa dve zemqe, koji su u stalnom usponu. Sli~ni doga|aji podr{ke Trampu planirani su i u drugim dr`avama tokom kampawe“, ka`e na{ sagovornik, blizak organizaciji skupa u Milvokiju.

Prema anketi koju su pro{le nedeqe (pre atentata na Trampa) sproveli Ej-BiSi Wuz i „Va{ington post“, aktuelni {ef dr`ave Xozef Bajden ima podr{ku od 46 odsto bira~a, dok wegov protivkandidat ima procenat vi{e. Ta anketa ra|ena je pre poku{aja atentata na Trampa na mitingu u Pensilvaniji.

Ali, za trijumf je va`no kako su glasovi raspore|eni po saveznim dr`avama. Kandidatkiwa demokrata Hilari Klinton 2016. godine imala je ukupno tri miliona glasova vi{e od republikanskog rivala, ali joj je izmakla foteqa u Ovalnoj sobi, jer je Tramp dobio vi{e glasova u kqu~nim dr`avama – me|u wima dve za po jedan odsto – u Viskonsinu i Pensilvaniji.

Ove godine Srbi iz Viskonsina, ali i u drugim ameri~kim tzv. “swing states”, gde su uvek male razlike u broju glasa~a jedne i druge strane, se nadaju da }e biti tas na vagi i vratiti Trampa na ~elo dr`ave, uz pomenuti atentat, koji }e tako|e uticati na izborne ankete.

Milomir Glav~i}, drugi `ivi Srbin ~iji se lik na{ao na po{tanskoj marki

Jedan od najistaknutijih `iteqa Kanade srpskog porekla, Milomir Glav~i}, rodom iz potkopani~kog sela Pope kod Jo{ani~ke Bawe, Kana|anin sa najdu`om adresom stanovawa u Nijagara Folsu, ove godine proslavqa stoti ro|endan. Ujedno, ove godine, u znak zahvalnosti zbog svega {to je u~inio za odnos Srbije i Kanade, postao je drugi `ivi Srbin ~iji se lik na{ao na po{tanskoj marki. Ro|en 6. decembra 1924. godine, detiwstvo i mladost u predratnoj Jugoslaviji proveo je u bedi i siroma{tvu. Po zavr{etku Drugog svetskog rata obreo se u Kanadi gde je, napornim i promi{qenim radom, uspeo da stekne za sebe ali i za druge.

Milomir Glav~i} je istinski pripadnik sveta humanosti i ~ovekoqubqa. Pomagao je qudima bez obzira na veru i naciju. U Kanadi je ulo`io znatna sredstva za gradwu crkve i bolnice u Nijagara Folsu, a u rodnoj Srbiji pomogao je gradwu mosta preko Ibra u Kraqevu, kojim nije samo spojio obale ove reke ve} i dve dr`ave – Kanadu i Srbiju, i danas gradove prijateqe – Kraqevo i Nijagara Fols, o ~emu svedo~e i obele`ja na ovoj gra|evini, navode na sajtu Po{te Srbije. Finansirao je i gradwu crkava, de~ijih obdani{ta, domova kulture, zgrade bibli-

oteke, asfaltirawe puteva, obnavqawe osnovnih {kola. Bolnice u Kraqevu i Ra{ki darovao je medicinskim aparatima i sanitetskim vozilima. Pomagao je, i poma`e, i bli`im i daqim ro|acima, ali i stotinama nepoznatih porodica. U Srbiji se wegovo dobro~instvo ~uva od zaborava. Wegovim imenom su na podru~ju Ra{kog okruga nazvane ulice, jedan bulevar, vrti}, kulturni centar. Dobitnik je brojnih priznawa i najvi{ih dr`avnih i crkvenih odli~ja. U Kanadi su, u znak po{tovawa, na dan wegovog 99. ro|endana Nijagarini vodopadi bili obojeni bojama zastave Srbije. Zahvaquju}i Milomiru Glav~i}u, 2015. godine potpisana je i prva Poveqa srpsko–kanadskog prijateqstva u savremenoj istoriji, {to je zna~ajan korak u unapre|ewu bilateralnih odno-

sa dve zemqe, posebno na planu kulturne razmene i ekonomske saradwe i investicija.

Dr Adam Sofronijevi}, direktor Sektora „Srbijamarka“ Po{te Srbije, pojasnio je da je Milomir Gav}i}, posle Novaka \okovi}a, drugi `ivi Srbin ~ije }e se ime na~i na po{tanskoj marki.

„To je simbolika kojom mi `elimo da poka`emo koliko dr`ava Srbija vrednuje sve ono {to je gospodin Glav~i} uradio za gra|ane Kraqevo, za celu na{u zemqu i na{ narod i da to, putem po{tanske marke, ostane zapisano za ve~nost, istoriju filatelije i da bude inspiracija za mnoge druge pripadnike dijaspore, ali i gra|ane Srbije, jer dobro~instvo i zadu`binarstvo nikada ne ostaju bez rezultata“, ocenio je Sofronijevi} za portal Krug.

Pripadnica Vojske Australije i wen suprug osumwi~eni da su ruski {pijuni

Jednoj pripadnici Vojske Australije i wenom suprugu, osumwi~enima da su ruski {pijuni, odbijen je zahtev za kauciju u prvom procesu na osnovu zakona o ka`wavawu {pijuna`e iz 2018. godine.

Kira i Igor Korolev su dr`avqani Australije ruskog porekla i imaju ruske paso{e. Oni nisu do{li u sud, ve} su ih zastupali advokati, u procesu po optu`bi da su se pripremali da izvr{e krivi~no delo {pijuna`e.

Nisu se izjasnili o krivici, a slede}e ro~i{te je zakazano za 20. septembar. Wihovi advokati nisu davali izjave.

Policija je ranije objavila da su supru`nici radili na pribavqawu informacije iz australijske vojske, da se pretpostavqa da su `eleli da je dostave ruskim vlastima, i da je u fokusu istrage da li su u tome uspeli.

Ambasada Rusije u Kanberi odbacila je te navode, navode}i da je ciq optu`be „pokretawe jo{ jednog talasa antiruske paranoje“ u Australiji.

Kraq ^arls i kraqica Kamila poseti}e Australiju i Samou u oktobru, iz

programa putovawa izba~ena je poseta Novom Zelandu

Britanski kraq ^arls i kraqica Kamila u oktobru }e posetiti Australiju i Samou, gde }e pristustvovati sastanku {efova vlada Komonvelta, saop{tila je Bakingemska palata.

^arls i Kamila prisustvova}e sastanku, koji bi trebalo da se odr`i izme|u 21. i 25. oktobra, a iz programa putovawa izba~ena je poseta Novom Zelandu, dok se kraq oporavqa od kancera, prenosi Reuters.

''Kraqevi lekari su savetovali da se ovakav pro{ireni program u ovom trenutku treba izbegavati, kako bi se dao prioritet kontinuiranom oporavku wegovog veli~anstva“, rekao je portparol Bakingemske palate.

Program putovawa u Australiji i Samoi podlo`an je izmenama u skladu sa savetima lekara, dodali su iz palate.

Dok su Kira i Igor Korolev prvi koji su izvedeni pred sud na osnovu izmewenih zakona o {pijuna`i, australijske slu`be bezbednosti su prethodnih godi-

na spre~avale delovawe navodnih ruskih {pijuna.

Australija je pro{le godine u ti{ini razbila veliki ruski {pijunski lanac u kojem su bili i zaposleni u Ambasadi i konzularno osobqe, kao i drugi operativci s la`nim imenima.

Policija je uhapsila supru`nike u wihovom domu u Brizbejnu. Kira Korolev radi kao tehni~arka informacionih sistema u australijskoj vojsci, dok je wen mu` samozaposlen. Dr`avqanstvo Australije, u koju su se doselili pre vi{e od 10 godina, ona je dobila 2016. a wen mu` 2020. godine.

I Kiri i Igoru Korolevu preti do 15 godina zatvora, a ako bude dovoqno dokaza da su poslali informacije u Rusiju, optu`nice mogu da budu zao{trene. U tom slu~aju, ako budu osu|eni, maksimalna zatvorska kazna bila bi od 25 godina do do`ivotnog zatvora.

Australijski premijer poru~io Rusiji da 'odstupi' u sporu oko {pijunirawa

Australijski premijer Entoni Elbaniz odbacio je ruske kritike zbog hap{ewa bra~nog para iz Brizbejna optu`enog za {pijunirawe u korist Moskve, poru~iv{i Kremqu da "odstupi".

Elbaniz je rekao da Rusija "nema kredibilitet", optu`uju}i Moskvu da sprovodi {pijunske operacije {irom sveta.

"Rusija mo`e da dobije poruku: odstupi“, dodao je on u Brizbejnu.

Elbaniz je reagovao na kritike ruske ambasade po{to je australijska policija saop{tila da je optu`ila 40-godi{wu `enu i wenog 62-godi{weg supruga –oboje imaju ruski paso{ – da su se pripremali za krivi~no delo {pijuna`e.

U objavi na mre`i X, ruska ambasada u Kanberi je navela da su hap{ewa i medijsko izve{tavawe "imali za ciq da pokrenu jo{ jedan talas antiruske paranoje u Australiji".

Ambasada je saop{tila da je od australijskih vlasti tra`ila zvani~ne pisane informacije o situaciji.

TESNA SARADWA OBAVE[TAJACA DVE ZEMQE:

Australijski zvani~nici objavili su da }e premestiti svoje tajne obave{tajne podatke u Amazonov "oblak" (klaud) po{to je vlada u Kanberi potpisala ugovor u vrednosti od 1,24 milijarde evra sa Amazonovom podru`nicom AWS

Ministar odbrane Australije Ri~ard Marls je izjavio po~etkom meseca da }e ovaj sporazum unaprediti saradwu odbrambenih snaga Australije sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama (SAD), prenosi Rojters.

Prema wegovim re~ima, pomenuta sa-

radwa i deqewe podataka je vitalno za zajedni~ke projekte Kanbere i Va{ingtona, kao {to su borbeni avion F-35A.

On je naveo da }e prelazak na usluge AWS pove}ati bezbednost obave{tajnih podataka Australije koji se koriste za odbranu zemqe.

Generalna direktorka australijske obave{tajne agencije ADS, zadu`ene za sajber bezbednost i prikupqawe elektronsknih obave{tajnih podataka iz inostranstva, Rej~el Nobl je najavila da }e obave{tajci sve vi{e koristiti alate ve{ta~ke inteligencije (AI).

Par, koji je uhap{en u svojoj ku}i u Brizbejnu, optu`en je za pristup materijalu australijske vojske koji se odnosi na nacionalnu bezbednost. Preti im kazna do 15 godina zatvora ako budu progla{eni krivim.

Kira Koroqev (40) i Igor Koroqev (62) ro|eni su u Rusiji.

Policija navodi da su `iveli u Australiju vi{e od deceniju pre navodnog prekr{aja. Australijsko dr`avqanstvo su dobili 2016. i 2020.

Igor je radio kao samozaposleni radnik, a Kira je bila teh-

Amazonovo odeqewe za ra~unarstvo u oblaku AWS je u prvom kvartalu 2024. zabele`ilo prihod od 25 milijardi dolara zahvaquju}i velikoj potra`wi za ve{ta~kom inteligencijom.

Izvr{ni direktor Amazona Endi Xesi objavio je sredinom aprila svoje godi{we pismo akcionarima u kome je najavio da }e firma udvostru~iti ulagawa u AI, preneli su mediji. Xesi u pismu predvi|a da }e Amazonova

ni~arka informacionih sistema u vojsci.

Ona je navodno u potaji otputovala u Rusiju tokom du`eg odsustva iz vojske, i onda dala upute Igoru kako da pristupi wenom radnom nalogu i da joj po{aqe osetqivi materijal koji }e proslediti ruskim vlastima.

Policija navodi da je jo{ traje istrage da li neki materijal dospeo do ruskih vlasti Par se odvojeno pojavio na sudu za prekr{aje u Brizbejnu. Oboma }e biti odre|en pritvor do slede}eg ro~i{ta 20. septembra.

Elbaniz je tako|e kritikovao Kremq zbog rata u Ukrajini.

"Poruka Rusiji je: kako bi bilo da iza|ete iz Ukrajine i zaustavite ilegalni i nemoralni rat koji vodite", dodao je on.

Australijski premijer je pozvao Rusiju da "prestane da se me{a u unutra{we poslove drugih suverenih zemaqa".

"To je zemqa koja ne po{tuje me|unarodno pravo i prema wima treba gledati sa prezirom, {to ja imam prema wima", dodao je Elbaniz.

usluga ra~unarstva u "oblaku" biti va`an faktor u bumu ve{ta~ke inteligencije {irom sveta.

U Australiji sve vi{e turista-azilanata

Preko 2.300 turista koji su u maju stigli u Australiju, zatra`ili su politi~ki azil s namerom da dobiju stalni boravak, odnosno prebivali{te. To je najve}i broj od kada je na vlasti laburisti~ka vlada Tonija Elbanizija, najvi{e ih je iz Kine, pre-

je u zadwih {est godina rekordan broj tra`ilaca azila, ~ak wih 81.560 ali od maja je Australiju silom zakona napustilo samo jedanaest azilanata koji su tra`ili da ostanu u Australiji. Nema sumwe da }e i ostali biti deportovani, a vlast sporost u re{avawu molbi takvih turista

ko 300, Vijetnamci slede sa 182 podnosioca, a posle wih dolaze turisti iz Kolumbije i Indije, sa 152 odnosno 148 turista koji su podnili zahtev da ostanu u Australiji.

Istovremeno, za{titu od povratka u Gazu zatra`ilo je 119 Palestinaca koji su stigli u Australiju tokom meseca maja, odnosno ukupno 416 qudi koji su pobegli iz rata od oktobra pro{le godine. Australijski Imigracioni ured odbio

pravda wihovim ogromnim brojem koji su u{li u Australiju za vreme vlasti liberala, odnosno wih 27.000 u posledwih {est godina.

Australija je navode mediji, potro{ila 160 miliona AUS dolara za inicijativu da se smawi broj azilanata iz relativno sigurnih dr`ava i u narednom }e periodu vrlo detaqno proanalizirati sve takve zahtjeve, za razliku od tra`ilaca azila iz dr`ava koje su u ratu ili u ratnom stawu.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

U australijskom turisti~kom gradu ponovo uveden policijski ~as nakon nasilnih incidenata

Australijske vlasti su uvele policijski ~as u naredna tri dana u udaqenom turisti~kom gradu Alis Springs nakon nekoliko nasilnih incidenata, ukqu~uju}i i napad na policajce.

Zvani~nik lokalne policije Majkl Marfi izjavio je da su se u posledwa 72 sata u tom mestu dogodili ozbiqni nemiri i na-

siqe, preneo je Rojters. Izme|u ostalog, napadnuta je grupa od ~etiri policajca koji nisu bili na du`nosti, u trenutku dok su se vra}ali ku}i. Za sada nije poznato da li su napada~i znali da je re~ o policajcima, rekao je Marfi. Policijski ~as }e biti na snazi od 22 do 6 sati ujutru po lokalnom vremenu.

Prema novim propisima uvedenim u maju, na~elnik policije ima pravo da uvede trodnevni policijski ~as kako bi stavio pod kontrolu bilo kakvu vrstu incidenata, a mo`e od vlade da zatra`i i da policijski ~as bude produ`en.

U Alis Springsu je i u martu bio progla{en dvonedeqni policijski ~as koji je va`io za mlade, nakon {to je do{lo do masovne tu~e u kojoj je u~estvovalo 150 osoba.

Lokalni lideri ve} dugo ukazuju da je konzumirawe alkohola glavni faktor koji stoji iza nasiqa.

Alis Springs, koji je udaqen oko 2.000 kilometara severozapadno od Sidneja, nalazi se na ruti koja vodi ka poznatim turisti~kim atrakcijama kao {to je xinovski crveni monolit Uluru.

Kako su elektri~ni automobili pomogli tokom nestanka struje

U februaru je glavni grad Australije Kanbera pretrpeo nestanak struje tokom velike oluje. Nau~nici predvo|eni [ve|aninom Bjornom Strombergom sa Australijskog nacionalnog univerziteta bili su u pripravnosti sa {esnaest automobila.

Elektri~ni automobili omogu}ili su prenos elektri~ne energije na jednom mawem lokalitetu, a za pokrivawe potreba celog grada bilo bi potrebno 100.000 elektri~nih automobila.

„Ovo je prvi put u istoriji da su elektri~ni automobili ciqano kori{}eni na ovaj na~in“, ka`e nau~nik Bjorn Stromberg.

Sada on i wegove kolege imaju vozni park od 51 automobila koji je spreman da usko~i pri slede}em nestanku struje. .

Vr{na snaga se javqa kada je elektri~na mre`a preoptere}ena i ko{ta elektroprivredu mnogo novca. Automobili su parkirani 90 odsto vremena i ovo je ozbiqan resurs, smatraju [ve|ani.

ZAPALIO JASTUK PA GA BACIO NA @ENU, DECA VRI[TALA:

Otac

izazvao po`ar u ku}i, poginula 3 mali{ana

Otac iz Australije je izazvao po`ar, koji je ubio wegovo troje dece, tako {to je zapalio jastuk i bacio ga na svoju `enu, nekoliko sekundi pre nego {to je druga eksplozija odjeknula i po`ar zahvatio wihov dom.

Din Heasman (28) je zabarikadirao svoju partnerku Stejsi Gamix (29) i wihovu decu u wihovoj ku}i na zapadu Sidneja oko jedan sat posle pono}i u nedequ i zapalio je.

Dva de~aka (3 i 6) su preba~ena u bolnicu u kriti~nom stawu, gde su preminuli od zadobijenih povreda.

Vatrogasci su prona{li telo 10-mese~ne devoj~ice u ku}i.

Majci su morali da daju lekove za smirewe kada su joj rekli da su joj deca stradala u po`aru. Weno ~etvoro druge dece pre`ivelo je po`ar.

Istra`iteqi su posledwa dva dana proveli tra`e}i tragove {ta je izazvalo po`ar.

Din je navodno bacio zapaqeni jastuk na svoju partnerku, koji je delimi~no kriv za izazivawe po`ara, preneo je Daily Telegraph. Me|u dokazima koji su ukloweni iz ku}e bile su i dve fla{e vode sa te~no{}u sme|e boje nalik benzinu.

Policija je rekla da je otac dr`ao ulazna vrata zatvorena kada su hitne slu`be do{le i vikao "Pustite me da umrem ovde", dok su deca vri{tala u pomo}.

Otac je navodno vukao decu unutra i zadr`avao ih dok su poku{avala da pobegnu.

Otac je pretrpeo opekotine na ko`i i nagutao se dima, nakon ~ega je preba~en u bolnicu i nalazi se u indukovanoj komi. U bolnici je pod nadzorom, a detektivi ~ekaju da ga ispitaju.

Nakon {to je po`ar uga{en, kom{ije i ro|aci do{li su na lice mesta i ostavili cve}e i sve}e u znak se}awa na preminule.

Din Hesman (28) sa partnerkom Stejsi Gamix (29)

Jubilarna dvestota kolumna

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

tra{wi do`ivqaji stvarnosti i sveta oko nas. U prvih 50 kolumna dominirale su na`alost teme vezane za koronu, brojne lokdaune i sve ono {to nas je sna{lo u 2020. i 2021. godini. Zaista je te{ko bilo izbe}i te nemile teme koje su nam bile jednostavno nametnute, hteli mi to ili ne. Izme|u tih nepopularnih tema bilo je i nekih izuzetnih doga|aja, kao {to su ti blistavi australijski trofeji najboqeg svetskog i srpskog tenisera svih vremena na{eg Novaka \okovi}a. Imao sam tu ~ast, privilegiju i sre}u da kao akreditovani novinar prisustvujem skoro svim velikim Novakovim finalima u ~uvenoj Rod Lejver areni u Melburnu, gde je na{ {ampion podizao trofej ~ak 10 puta. To su bile neke od mojih omiqenih kolumni kada smo ponosno mogli da isti~emo na{e poreklo. Na`alost, onda je do{ao i trenutak kada

ukinule zabranu, da bi se zatim on vratio na najboqi mogu}i na~in osvojiv{i 10. jubilarnu titulu na Australijan openu. I o tome sam naravno pisao nedeqama, u januaru i februaru 2022. godine, ne skrivaju}i svoju sre}u i ponos zbog tog velikog Novakovog uspeha. Podsetio bih se i jo{ nekih bitnih doga|aja o kojima sam u me|uvremenu pisao. Pre svega, bilo je to sve~ano otvarawe prvog srpskog kolexa na australijskom tlu „Sveti Sava“ u Varovilu, ju`nom predgra|u Sidneja. Taj doga|aj je jedan od najve}ih u istoriji srpske zajednice na Petom kontinentu, koji je ozna~io po~etak jedne nove etape u na{em razvoju. U me|uvremenu Srpski festival u Sidneju proslavio je svoju desetu jubilarnu smotru, dok je Srpski filmski festival odr`an po 20. jubilarni put od Brizbejna, preko Sidneja, Kanbere, Melburna, Adelejda

Nisam imao neki konkretan plan o temama ni za jedan broj, i one su se prosto nametale same, i vrlo ~esto i na sam dan pisawa kolumne. Trudio sam se da teme budu interesantne {irem krugu ~italaca, {to naravno nije bilo nimalo lako. Svaka od tih tema morala je, razume se, i da nosi neki moj li~ni stav, pe~at ili potpis

Moja jubilarna dvestota kolumna mogla bi da bude i neka vrsta osvrta na protekle ~etire godine mog intenzivnog razmi{qawa i pisawa o najrazli~itijim temama. I tako svakog ~etvrtka, nedeqa za nedeqom, stigli smo i do tog jo{ jednog impozantnog broja sa dve nule. Po~eo sam jo{ za vreme korone negde u septembru 2020. godine isprovociran nemilim doga|ajima na po~etku pandemije. Dr`ao sam se uglavnom australijskih tema, ali vrlo ~esto povodi su bili i neki bitni doga|aji iz srpske zajednice, Srbije ili iz drugih delova sveta. Nisam imao neki konkretan plan o temama ni za jedan broj, i one su se prosto nametale same, i vrlo ~esto i na sam dan pisawa kolumne. Trudio sam se da teme budu interesantne {irem krugu ~italaca, {to naravno nije bilo nimalo lako. Svaka od tih tema morala je, razume se, i da nosi neki moj li~ni stav, pe~at ili potpis. Zato su kolumne i druga~ije od klasi~nih tekstova, jer nemaju potrebu da budu politi~ki korektne, ili da se dr`e nekih osnovnih novinarskih principa. Moje kolumne bile su uglavnom neki moji li~ni i unu-

je Novaku u januaru za Bo`i} 2022. godine zabrawen ulazak u Australiju. Bile su to neke od mojih najtu`nijih kolumni kada sam wegovu jedanaestodnevnu dramu u Melburnu i li~no pre`ivqavao kao specijalni izve{ta~ RTS-a (najve}e medijske ku}e u Srbiji i regionu), i kao jedini srpski novinar sa lica mesta. Bili su to nemili i te{ki trenuci za sve australijske Srbe kada niko od nas nije mogao da promeni tok doga|aja. Rezultat te surove medijske i politi~ke hajke bilo je sramotno proterivawe najboqeg svetskog tenisera iz zemqe kojoj bi trebala biti ~ast imati takvog sportistu na grendslemu. Nakon samo godinu dana stvari su se potpuno okrenule i na{em Novaku su nove federalne vlasti

sve do udaqenog Perta. Ova manifestacija jedna je od najuspe{nijih u na{oj zajednici, ali naravno ne treba zaboraviti ni 35. jubilarno izdawe Srpskog festivala folklora u Bonirigu, o ~emu sam tako|e pisao u jednoj od svojih kolumni. U me|uvremenu i na{ Srpski glas obele`io je skromno svoju 33. godinu postojawa i neumornog ~uvawa srpskog jezika i }irilice na ovom kontinentu. Tokom svih ovih dvesta nedeqa pisawa o raznim temama sazrevale su i moje misli. I mo`da se moji stavovi nisu puno promenili, ali jeste svakako ~iwenica da smo svi mi zajedno stariji i bogatiji za neka nova iskustva, koja nas u~e da budemo boqe osobe i da po{tujemo i razumemo jedni druge. U to ime hvala svim na{im dragim i cewenim ~itaocima, koji nas svih ovih godina iskreno podr`avaju i pru`aju nam tu jedinstvenu priliku da ostanemo to {to jesmo.

Svaki tre}i brak u Srbiji

zavr{i se razvodom, prosek trajawa - 13 godina

U Srbiji je pro{le godine zakqu~eno 31. 670 brakova, {to je za 3,5 odsto mawe nego 2022, objavio je Republi~ki zavod za statistiku (RZS). Dodao je, tako|e, da je kod prvih brakova, kojih je zakqu~eno 25.887, zabele`en pad od 3,8 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Broj zakqu~enih brakova na 1.000 stanovnika iznosio je 4,8, naveo je RZS, istakav{i da su se mlado`ewe `enile u proseku sa 34,5 godina a neveste udavale sa 31,4 godine.

Supru`nici su u najve}em broju slu~ajeva imali isti stepen obrazovawa, takvih je bilo 67,2 odsto od onih koji su sklopili brakove.

Kada je re~ o ekonomskim aktivnostima mlado`ewe i neveste, u 23.413 zakqu~enih brakova ili 73,9 odsto, oba supru`nika su bila aktivna.

Najve}i broj brakova – 91,7 odsto ili 29.052, zakqu~en je izme|u dr`avqana Srbije.

RZS navodi, tako|e, da je lane razvedeno 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto vi{e u odnosu na 2022. godinu.

Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio je 1,5, prose~na starost mu`eva pri razvodu braka je 45,2 godine, a `ena 41,7 godina.

Najvi{e je razvoda zabele`eno u brakovima s decom – 5.270 ili 51,8 odsto, a u 49,7 odsto takvih brakova supru`nici su imali jedno dete.

Deca su nakon razvoda naj~e{}e dodeqivana majkama i to u 3.613 razvedenih brakova, odnosno 68,6 odsto.

Razvedeni brakovi u proseku su trajali 13,7 godina.

Podaci su pokazali da mu{karci i `ene sve kasnije ulaze u brak, ali se kasnije i razvode.

Razlika u godinama izme|u supru`nika u proseku iznosi ne{to vi{e od tri godine, pri ~emu su mu{karci naj~e{}e stariji od `ena –{to va`i i za zakqu~ene i za razvedene brakove.

Tesla je vi{e od nau~nikabio je i ostao simbol kriti~ke i nezavisne misli

Nikola Tesla bio je vi{e od nau~nika i pronalaza~a, bio je simbol kriti~ke i nezavisne misli i ~ovek koji je sawao da elektri~na energija bude besplatna za sve qude na planeti i da slu`i za boqitak `ivota ~ove~anstva, poru~ila je {ef Sektora za javnu i kulturnu diplomatiju Ministarstva spoqnih poslova Qiqana Nik{i}.

Ona je na dan ro|ewa velikog nau~nika podsetila na re~i teoreti~ara politike sa Harvarda Semjuela Hantingtona, koji je u svojoj kwizi "Sukob civilizacija" napisao da "mi znamo ko jesmo, kada znamo ko nismo i to odre|uje na{ identitet", i ocenila da je zato veoma va`no da se danas napomene da su Srbi Teslin narod, a ne narod kakav bi neki hteli da bude.

"Tesla je deo srpskog identitetskog koda. Srbi su, dakle, taj Teslin narod iz kojeg je potekao i o kome je uvek sa ponosom govorio. Red je da se danas svega toga setimo", poru~ila je Nik{i}eva, koja je bila nacionalni koordinator strate{ke kampawe "Tesla energija mira".

Ona je naglasila da dan ro|ewa Nikole Tesle, koga je nazvala "elektri~nim genijem i gorostasom civilizacije" treba da postane me|unarodno priznat i slavqen dan ~itave planete.

"Srbin po ro|ewu, Amerikanac po sopstvenom opredeqewu, inovator koji je iza sebe ostavio ~ak oko 700 pronalazaka, od kojih je samo 300 registrovano, nedvosmisleno je otac 21. veka, jer wegovi izumi su svuda oko nas, a novi su zasnovani na wegovim nau~nim postulatima", rekla je Nik{i}eva.

Podsetila je da je Svetski filozofski forum, u Atini, ~iji je pokroviteq UNESKO usvojio prvu me|unarodnu Deklaraciju o Nikoli Tesli, i da mu je povodom 80 godina od smrti dodelio posthumno titulu po~asnog gra|anina planete Zemqe.

Dodala je da je enciklopediji "Britanika" Nikolu Teslu uvrstila na listu 10 najzna~ajnijih qudi u istoriji ~ove~anstva.

Navela je da je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije, pro{le godine pokrenulo strate{ku

kampawu Tesla - energija mira povodom 80 godina od smrti Nikole Tesle, kada je imenovano 80 Tesla ambasadora {irom sveta, me|u kojima su titulu poneli i Muzej Nikola Tesla u Beogradu, Tesla nau~ni centar sa Vardenklifa u kojem se nalazi jedina preostala Teslina laboratorija na svetu, ameri~ki biznismen Elon Mask, indijski dirigent Zubin Mehta...

Nik{i}eva je ukazala da se Teslin rodni Smiqan, nalazi u blizini Gospi}a i podsetila da je tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji Teslin spomenik u tom gradu bio dignut u vazduh, a rekonstruisan tek 2006. godine.

Ona je ocenila da je zato neophodno negovati kulturu se}awa na stradawe Tesline porodice koja je zamalo zbrisana tokom Drugog svetskog rata u genocidu za vreme usta{ke vladavine.

Cela Srbija u crvenoj zoni, da li je vreme za vanrednu situaciju zbog visokih temperatura

Srbija je ve} drugu nedequ u toplotnom talasu, temperature dosti`u 40 stepeni, a u nekim mestima se ni no}u ne spu{taju ispod 30. Institut za javno zdravqe Srbije je izadao upozorewe da je vazduh u kategoriji „veoma“ opasne pojave, ministar Goran Vesi} izdaje preporuke da se radno vreme gra|evinskih radnika prilagodi situaciji, a mnoga mesta u Srbiji kubure s nedostatkom vode. Iako zakon daje mogu}nost da se proglasi vanredna situacija i tako donekle olak{a `ivot gra|anima i radnicima, dr`ava za sada zazire od toga.

Institut za javno zdravqe „Batut“ je saop{tio da je u ve}ini mesta u Srbiji toplotni talas po~eo 8. i 9. jula i da }e najverovatnije trajati do 21. u mesecu.

Iz Hidro-meteorolo{kog zavoda Srbije (RHMZ) svakodnevno upozoravaju na „izra`en toplotni talas“, a na snazi je naranxasti ili crveni meteoalarm. Osim ministra gra|evinarstva i infrastrukture Gorana Vesi}a, koji je pro{le nedeqe izdao preporuke da se posao na gradili{tima organizuje u skladu sa vremenskim uslovima, dr`ava – }uti. Narodna poslanica iz Ekolo{kog ustanka i advokatica Danijela Nestorovi} obja{wava da Zakon o smawewu rizika od katastrofa i upravqawu vanrednim situacijama nala`e dr`avi da reaguje kada ekstremne vru}ine traju du`e

od 15 dana. Pod ekstremnim vru}inama se ra~unaju temperature iznad 40 stepeni. Nestorovi} dodaje da Zakon nije ba{ precizan, ve} pod vandrednom situacijom u ~l. 38 ka`e: „Vanredna situacija se progla{ava kada su rizici i pretwe ili nastale posledice katastrofe po stanovni{tvo, materijalna i kulturna dobra ili `ivotnu sredinu takvog obima i intenziteta da wihov nastanak ili posledice nije mogu}e spre~iti ili otkloniti redovnim delovawem nadle`nih organa i slu`bi, zbog ~ega je za wihovo ubla`avawe i otklawawe neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz poja~an re`im rada“.

Nestorovi} navodi da gradovi i op{tine pogo|eni velikom vru}inom treba da podnesu inicijativu za progla{ewe vanredne situacije. Odluku o tome donosi Republi~ki {tab za vanredne situacije, a zatim je prosle|uje Vladi Srbije, koja odobrava primenu vanrednih mera koje odmah postaju obavezne.

Vanredne mere, kako je propisao Zakon o smawewu rizika od katastrofa i upravqawu vanrednim situacijama, podrazumevaju: skra}ivawe radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 ~asova, promenu re`ima saobra}aja i posebno promena re`ima prevoza opasnih materija, dopremawe pija}e vode ugro`enom stanovni{tvu i postavqawe cisterni sa vodom na kqu~nim mestima u gradovima, odnosno, op{tinama.

Temperatura je u celoj Srbiji ve} nedeqama blizu 40 stepeni

Zbog problema s vodosnabdevawem vanredna situacija je do sada uvedena u op{tinama Mionica i dva sela u op{tini Gorwi Milanovac. Kako je op{tina Gorwi Milanovac navela u Odluci, vanredna situacija se progla{ava „zbog posledica elementarne nepogode – nedostatka vode za pi}e“.

Najve}i deo Beograda za sada nema problema s vodom, iako su u nekim prigradskim naseqima ~esme suve, osnova za progla{ewe vanredne situacije ima.

Prepreka je jedino to {to zvani~na temperatura, koja se meri u Ko{utwaku, nikako da dostigne 40 stepeni, iako je broj Beogra|ana koji `ivi i radi na Ko{utwa-

ku na nivou statisti~ke gre{ke. Najve}i broj wih osu|en je na vreo asfalt i zabetonirana nasiqa, u kojima prema nezvani~nim merewima temperature idu iznad 40 stepeni.

Nikola Jovanovi} iz Centra za lokalnu samoupravu ka`e za N1 da bi gradona~elnik Beograda Aleksandar [api} trebalo da razmotri mogu}nost uvo|ewa vanredne situacije zbog ekstremnih temperatura.

„Apsolutno bi imalo smisla proglasiti vanrednu situaciju, pogotovo {to je Beograd toplotno ostrvo. Najve}i broj qudi `ivi u betonu, qudi nemaju gde da se sklone“, ka`e Jovanovi}.

SLAVA U VODONGI

Sve~ano proslavqena slava Crkvene op{tine Sv. Apostola Petra i Pavla

U subotu 13. jula, na praznik Sabora svetih dvanaest apostola, Vladika Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svetih apostola Petra i Pavla u Vodongi. Vladika je tom prilikom na~alstvovao Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva Mitropolije i prislu`ivawe ~te~eva, kao i molitvenog prisustva velikog broja vernog naroda.

Posle zaamvone molitve i trokratnog litijskog ophoda oko hrama, osve{tani su slavski darovi koje su molitveno pripremili ispred parohijske zajednice, a u ~ast Svetih apostola Petra i Pavla, doma}ini

David i Nada Erdeqi sa porodicom. Na kraju Svete Liturgije Vladika Siluan je proizneo nadahnutu prazni~nu besedu, ~estitaju}i hramovnu slavu i praznik svima prisutnima. Mitropolit je ovom prilikom pohvalio i podr{ku koju vernici, posebno iz Melburna, pru`aju ovoj maloj parohijskoj zajednici, kao istinski gest i projavu Svetosavske qubavi.

Posle Svete Liturgije

pre{lo se u crkvenu salu gde je poslu`en slavski ru~ak uz prigodan kulturno-umetni~ki program.

Izvor: Mitropolija ANZ

Odr`ana prva Trojka iz Bloka u Daptu

Proteklog vikenda na imawu crkvene op{tine Sv. Jovan Krstiteq u Daptu u Novom Ju`nom Velsu, odr`ao se prvi humanitarni 3 na 3 turnir u basketu. Turnir su organizovali predstavnici humanitarne organizacije Srbi za Srbe u saradwi sa crkvenom op{tinom, uz podr{ku ko{arka{ih klubova Crvena Zvezda i Obili} iz Sidneja. U sklopu turnira odr`ano je i takmi~ewe u {utirawu trojki, iliti ‘’Trojka iz Bloka’’.

Timovi u seniorskoj kategoriji su bili: Ko{are, Sokolovi, Hercegovci, Mnogo Jaka Krivina, Indijanci, Ekipa za Fudbal, Vojvode, Otpisani i ^arobwaci. Timovu u mladoj kategoriji su bili: Zvezda, ]evapi, O2 Trepi i Crvena Zvezda Vukovi Titula pobednika u seniorskoj kategoriji pripala je timu „Mnogo Jaka Krivina“, dok su titulu pobednika u mla|oj kategoriji osvojili „O2 Trepi“. Pobednici trojke iz bloka sa po trinaest pogodaka su Nemawa Kova~ina i Sveto Gavrilovi}. Divno je bilo videti dru`ewe, sport i dobro~instvo, tri same po sebi lepe stvari, spojene u jedno proteklog vikenda u Daptu, na crkvenom imawu. Ovom prilikom okupqeni su donirali 3989 dolara u donatorsku kutiju, a sama parohija je donirala 1247 dolara, skupqenih od prodaje pi}a i hrane na sam dan. Iz organizacije se zahvaquju parohiji Sv. Jovan Krstiteq u Daptu, koji su pokrenu inicijativu da se organizuje ovaj doga|aj, kao i ko{arka{kim klubovima Crvena Zvezda i Obili} na pru`enoj podr{ci ovom doga|aju. Posebnu zahvalnost izra`avamo svim volonterima iz parohije, kao i volonterima SZS koji su nesebi~no donirali svoje vreme i trud. Zahvaqujemo se i sponzorima nagrada, „Marko’s Mechanical Repairs Wollongong“ i „Tesla Automotive Wetherill Park“, koji su finansirali kupovinu lopti koje su uru~ene kao nagrade pobedni~kim timovima. Tako|e se zahvaqujemo ko{arka{u Aleksu Mari}u, koji je donirao potpisan dres, koji je uru~en pobednikuTrojke iz Bloka. Na samom kraju zahvaqujemo se svim qudima dobre voqe koji su uzeli u~e{}e u doga|aju i donirali. Sredstva skupqena od ovog doga|aja bi}e usmerena za porodicu Lukovi} iz Sjenice. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe od 2005. godine poma`e socijalno ugro`enim vi{e~lanim porodicama {irom Balkana, koje oskudevaju u osnovnim uslovima za `ivot. Organizacija je registrovana u Australiji, Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i jo{ sedam zemaqa u svetu. Iz organizacije se poru~uje da su upravo pokrenuli apel za porodicu \ura{inovi}koji se nalaze u selu Dowe Vodi~evo kod Novog Grada, mesta gde se spajaju reke Una i Sana, odnosno

planine Grme~ i Kozara. Ovu porodicu ~ine samohrani otac i tri de~aka koji `ive u nehumanim uslovima jako te{koj situaciji. Plan organizacije Srbi za Srbe je da im obezbedi humane uslove za `ivot

Porodici \ura{inovi} treba pomo} svih nas. Stoga iz organizacije upu}uju apel svim qudima dobre voqe da doniraju prema svojim mogu}nostima na dole navedeni ra~un organizacije.

Rad organizacije se isto mo`e podr`ati pretplatom na redovne mese~ne donacije, {to bi omogu}ilo da organizacije stigne pomo}i jo{ ve}em broju socijalno ugro`enih familija u Matici. Organizacija trenutno ima vi{e od 1500 familija sa decom na listi ~ekawa koji oskudevaju u osnovnim uslovi za `ivot.

Donirawem iz Australije se ostvaruju poreske beneficije. Vi{e informacija o humanitarnom radu organizacije i transparentnosti kao i sve na~ine kako podr`ati humanitarni rad organizacije mogu se prona}i na veb sajtu organizacija https://www.srbizasrbe.org/.

Donacije

BSB: 032-278

Account No: 878615

Recipient: Serbs for Serbs Inc. Bank: Westpac

Kraqeva i patrijarhova isposnica

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

Me|u desetak isposnica u sredwem veku najpoznatije

De~anske isposnice su: Isposnica kraqa Stefana

De~anskog, Isposnica svete

Jelene, Isposnica svetog

Jefrema (budu}eg srpskog patrijarha) i Isposnica

Belajska. - I danas se pose}uju sa nepostoje}im stazama

Prepuna je i sadr`ajna istorija velelepnih Visokih De~ana, manastira gra|enog od 1327. do 1335. godine na mesto gde De~anska Bistrica iz klisure ulazi u usku i blagu ravnicu u sredi{wem delu zapadne Metohije.

Znamenitosti velike srpske svetiwe, koja nikada nije ru{ena ni paqewa, su na svakom koraku unutar we i wenih zidina ali i na okolnoj planini ispod koje su obitavale isposnice u kamenitim stenama i pe}inama.

De~anske isposnice su bile visoko u stenama desno idu}i uz bistru reku i na udaqenosi vi{e od pet kilometara od manastira. Zbog stalne ilegalne se~e {ume danas u okolini manastira, nije bezbedno da se bez pratwe civili ali i monasi upute ka isposnicama, pa je prisustvo KFOR-a potrebno. Do isposnica danas nema staza pa znati`eqnici mogu do wih kroz gusto rastiwe i {umu.

OSTACI FRESAKA U ISPOSNICAMA

Hroni~ari su zabele`ili da je najraniji pisani podatak o postojawu isposnica blizu De~ana saop{tio episkop pe}ki Marko u „@itiju patrijarha Jefrema“, poznatog kao De~anski i Pe}ki isposnik, govore}i o tome da je ovaj proslavqeni pustino`iteq stigao iz Bugarske u srpsku zemqu „u de~anski manastir i uselio se u jednu pustiwu” u kojoj je proveo mnogo godina.

Pretpostavqa se da je ta „de~anska pustiwa” bila poznata isposnica u Belaji, u kojoj je Jefrem zatekao dva iskusna monaha, {to zna~i ne samo da je ona postojala oko 1350. godine ve} i da je bila obrazovana znatno ranije, mo`da jo{ u vreme izgradwe manastira. Belajska isposnica verovatno je bila najstarija u gorwem toku reke Bistrice, a kasnije se wihov broj pove}ao na desetak.

Belajska isposnica – Hram Presvete Bogorodice sme{tena je u skrovitoj i prirodnoj steni a bila je glavna isposnica manastira De~ana, gde su se sakupqali na molitvu i obed svi de~anski isposnici.

U kapeli ove isposnice sa~uvani su ostaci fresaka iz XIV veka. U isposnici cvetala je tokom XV i XVI veka prepisiva~ka delatnost. Oko sredine XVI veka veoma se istakao starac Nestor iz Belaje, dobar ekonom, prilo`nik jednog velikog krsta koji je sada u de~anskoj crkvi. - Najintenzivniji `ivot u De~anskim isposnicama se odvijao tokom XV i XVI veka. One se u izvorima nazivaju razli~ito iako su to, u stvari, bile kelije i skitovi manastira De~ana, ka`e otac Sava. Neki `iteqi isposnica pripadali su istaknutim i najobrazovanijim de~anskim monasima. Takvi su u XIV veku bili Avram, Spiridon i Jefrem u Belaji, ovaj posledwi je kasnije u dva maha bio i srpski patrijarh.

U isposnici hramu Sveta tri jerarha, skitu poznatom i pod nazivom Pirg, prepisiva~ Grigorije je oko sredine XV veka ispisao i ukrasio niz rukopisa, me|u wima i tekstove koji su presudno doprineli proslavqawu Svetog Stefana De~anskog.

ISPOSNICE SPOMENICI KULTURE

Isposnica Svetog kraqa Stefana De~anskog se nalazi 5 km od De~ana, uzvodno uz Bistricu. Ima izgled utvr|ene ~etvorospratne kamene kule bez otvora i ulaznih vrata. U wu se ulazilo najverovatnije lestvama ili kroz prizidanu prizemnu zgradu na isto~noj strani, koja je bila polubo~asto zasvedena. Isposnica svete Jelene je ne{to zapadnije od Kraqeve isposnice i bli`a je manastiru. To je gra|evina sastavqena od dva jednaka dela, zasvedena polubo~astim svodom, koji se sa severne i delom sa zapadne strane oslawa na stenu. Ova isposnica je po predawu pripadala Jeleni, sestri Stefana De~anskog. Sredwa isposnica se nalazi izme|u kraqeve i Jelenine isposnice.

Isposnica svetog Jefrema. Pouzdano se zna da se u ovoj isposnici (1335) podvizavao Jefrem Pustino`iteq, sabrat manastira Hilandara. Posle smrti cara Du{ana ovaj ugledni duhovnik prelazi u isposnicu vi{e @drela iznad Patrijar{ije. Kao ugledni monah i kwi`evnik, dva puta je bio na ~elu Srbske crkve: biran je za patrijarha 1375-1379. i 13891392. godine, kada se zahvalio na ponu|enom patrijara{kom tronu i ponovo se posvetio isposni~kom `ivotu i kwi`evnom radu.

Na `alost, sve ove isposnice manastira Visoki De~ani o{te}ene su i obesve}ene od strane albanskog `ivqa ovog kraja.

Re{ewem Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture u Pri{tini, br. 774 od 28. 10. 1966. i Zakonom o za{titi spomenika kulture (Sl. glasnik SRS br.3/66) isposnice predstavqaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Li~ni stav

BAJDEN I KLARK PROTIV SRBIJE

Ameri~ki predsednik i ameri~ki general su tvorci antisrpske kampawe, koja ima za ciq promociju

tzv. nezavisnog Kosova i politi~ko gu{ewe Srbije

Pi{e: Marko Lopu{ina

Od kada je biv{i albanski lobista i ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden 2021. godine imenovan za 46. predsednika SAD, zvani~ni Va{ington je poja~ao svoju antisrpsku kampawu. Bajden je nastavio tamo gde je stao Vilijam Bil Klinton, tako|e predsednik SAD i politi~ar ameri~ke Demokratske stranke. Wihova antisrpska kampawa svodi se na la`ne optu`be, koje je nedavno izrekao ameri~ki general Vesli Klark, biv{i bombarder srpskog naroda i aktivni lobista albanskih separatista i terorista.

Penzionisani ameri~ki general Vesli Klark izjavio je gostuju}i na CNN sa Aqbinom Kurtijem, premijerom Kosova da je “Srbija ruska ruka na Balkanu i da Srbija slu`i ruskim interesima” A da srpski predsednik „Aleksandar Vu~i} `eli da zauzme severni deo Kosova, a mo`da i vi{e, i da razbije BiH i uspostavi Veliku Srbiju“.

- Ako posustanemo u Ukrajini Rusija kao nevoqa }e se vratiti pravo na Balkan. Kad do|e vreme Vu~i} }e u~initi ono {to Putin bude tra`io od wega – izjavio je general Vesli Klark.

Ovaj politi~ki kli{e ameri~ki politi~ki vrh ponavqa ve} petnaestak godina i sa wim instrui{e vode}e li~nosti BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i samog tzv. nezavisnog Kosova. U Sarajevu, Zagrebu i Pri{tini stvorene su teorije “srpske zavere” po kojima “agresivna Srbija izaziva Dodikov secesionizam, po kome zamena Kosovu treba da bude nezavisna Republika Srpska, {to te`i ka Velikoj Srbiji, koju Rusija podr`ava”.

- Ovakva Srbija je sigurnosni problem ne samo za Zapadni Balkan, ve} i za Evropsku uniju, i toga moraju biti svesne zapadne diplomate, pre svega tu mislim na ameri~kog ambasadora u Beogradu – izjavio je nedavno Admir Lisica, profesor na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Ova wegova optu`ba je bila samo parafraza izjave ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena, koji je pre meseca dana upozorio zapadni svet na Srbiju:

- Situacija na Balkanu, pre svega u Srbiji i BiH, predstavqa pretwu po nacionalnu bezbednost i spoqnu politiku SAD. Xo Bajden je ro|en u Pensilvaniji 1942. odakle s eposle desetak godina preselio u Delaver. Tu je postao senator 1973. godine i bio do 2009. Pri~a se d aje bio “najgori senatros u Americi”. Onda je izabran za 47. potpredsednika SAD. Jedini je predsednik SAD koji se du`i niz godina bavio pitawem Kosova.

Deo svoje politi~ke karijere gradio je na la`noj tezi o srpskog ugro`avawa albanskog naroda. Albanci su mu za to zahvalni. Deonica puta na Kosovu nosi ime wegovog sina Boa. Kao ameriki predsednik

U ameri~kom Senatu, avgusta 1993. godine Bajden je srpski narod nazvao varvarima. [est godina kasnije predlagao je ameri~ku okupaciju Srbije

Bajden je kreator spoqne politike tzv. nezavisnog Kosova, koju sprovodi Aqbin Kurti uz neprestane pretwe srpskom narodu i Srbiji. Kurti la`e da se “Srbija naoru`ava da bi napala Kosovo”. Amerika ne demantuje Kurtija, a ni Klarka, jer zvani~ni Va{ington i daqe smatra da je “agresivna Srbija opasnost”. Tim povodom Xo Bajden je pre godinu dana uveo Izvr{nu uredbu o vanrednoj sitauaciji na Balkanu. U okviru te uredbe napravqene su crne liste Srba i srpskih kompanija, kojima je uvedena zabrana ulaska i poslovawa u SAD. Na listi su Milorad Dodik, ~lanovi wegove porodice i wihove firme.

Posle toga krenula je ameri~ka politi~ka i medijska propaganda puna mr`we prema srpskom narodu i na{oj dr`avi i posebno prema Aleksandru Vu~i}u, kog ameri~ki mediji usred Beograda nazivaju diktatorom. Teze izre~ene u tim medijima preuzima srpska opozicija, a potom ih ameri~ki mediji u Srbiji ponavqaju. Tako ovi mediji postaju deo opozicionog fronta protiv SNS i A. Vu~i}a, {to se mo`e tuma~iti kao politi~ka borba SAD protiv Srbije usred Beograda.

Ameri~ki politi~ari su mr`wu prema Srbima decenijama gradili na politi~kim planovima da izazovu rat na Balkanu i Jugoisto~noj Evropi kako bi time oslabili EU, sru{ili Srbiju kao ruskog saveznika i prtijateqa i povratili svoju dominaciju SAD na Starom kontinentu. Vladarima iz Va{ingtona, posebno oni iz Demokratske stranke, imaju politi~ki stav da je na Balkanu za sve kriva Srbija.

Sada{wi ameri~ki predsednik Xozef Robinet Bajden Mla|i je profesor prava i albanski lobista. Bajden je pristalica agresivne spoqne politike SAD na Balkanu i zagovornik napada na Srbe. Me|u prvima je jo{ 1991. godine srpskom predsedniku li~no rekao:

- Slobodane Milo{evi}u ti si ratni kriminalac!

NATO komandant general Vesli Kejn Klark se jo{ od 1997. godine, prema svedo~ewima aktera tragi~nih doga|aja sa Kosova i Metohije, spremao aktivno, zajedno sa albanskom OVK, za bombardovawe Srbije

U ameri~kom Senatu, avgusta 1993. godine Bajden je srpski narod nazvao varvarima. [est godina kasnije predlagao je ameri~ku okupaciju Srbije. Kada se 2016. u Beogradu susreo sa Aleksnadrom Vu~i}em, predsednikom Srbije prvi ~ovek SAD je poku{ao da bude iskren. Izjavio je sau~e{}e predsedniku Srbije za na{e `rtve u NATO agresiji. Sam Aleksandar Vu~i} zna da su Xozef Bajden i Vesli Klark na suprotnoj strani od wega i Srbije. I Klark je stari albanski lobista i mrziteq Srba. General potpukovnik Vesli Kejn Klark, koji je predstavqao Vrhovnu komandu, imao je komplikovano mesto u Holbrukovom timu. Ovaj nekada{wi pitomac vojne akademije Vest Point, Roudsov stipendista iz Arkanzasa i odlikovani veteran vijetnamskog rata, bio je jedan od oficira u ameri~koj armiji ~ija se karijera najbr`e kretala uzlaznom linijom. U pedesetoj godini æivota, s tri zvezdice na ramenima, Klark se nalazio na prekretnici u karijeri: ovaj zadatak u Bosni trebalo je da mu donese ~etvrtu zvezdicu, koju je na kraju mandata i dobio.

NATO komandant general Vesli Kejn Klark se jo{ od 1997. godine, prema svedo~ewima aktera tragi~nih doga|aja sa Kosova i Metohije, spremao aktivno, zajedno sa albanskom OVK, za bombardovawe Srbije. A u jesen 2021. godine general Klark se kao simpatizer albanskih terorista javno pobunio protiv optu`nice Specijalnog suda za zlo~ine OVK, jer „ometaju napredak Kosova“. General Klark se zapravo boji da bi na su|ewu Ha{imu Ta~iju, za kog je govorio da je“heroj Kosova” i drugim teroristima u Hagu bila otkrivena prqava uloga ameri~kih lobista i klintonovih“orlu{ina” Medlin Olbrajt, Ri~arda Holburka i samog Vesli Klarka na Kosmetu. Uostalom, kada je U Ha{kom tribunalu je, u okviru procesa Slobodanu Milo{evi}u, svedo~io ruski general Leonid Iva{ov svedo~io pred Ha{kom tribunalu, u okviru procesa Slobodanu Milo{evi}u, izjavio je da su 1999.

godine Srbiju i Crnu Goru napali zajedno NATO i OVK. Klark je ro|en u jevrejskoj porodici Koen u ^ikagu 1944. godine. Zavr{io je General{tabni kolex, Vojnu akademiju Vest Point i studije na Oksfordu. Bio je vojni poverenik predsednika Bila Klintona za Balkan. Klinton ga je inaugurisao za komandanta Zapadne vojne alijanse 1997. godine. ^ovek koji je sladostrasno bombardovao SR Jugoslaviju, kao vrhovni komandant NATO 1999. godine, odgovoran je za razarawe Srbije i ubijawe civila, smatra da Srbi su zlo~inci, pa ka`e: - Srbi, priznajte da ste jedini zlo~inci, pa }emo vam oprostiti {to smo vas proterali!

Kao komandant NATO nije se proslavio, jer je smewen 2000. godine zato {to je u kosovskom ratu izdao nare|ewe britanskom general-pukovniku Majkl Xeksonu da napadne ruske trupe na pri{tinskom aerodromu.

Kada je Vesli Klark penzionisan, po~eo je da se bavi politikom i biznisom. Bio je kandidat za predsedni~ku nominaciju Demokratske stranke u SAD 2004. godine, ali se povukao iz trke 11. februara. Na Kosmetu se name{tao Ha{imu Ta~iju kao poslovni partner i humanista.

- @elim da vidim kako se Kosovo ekonomski razvija – rekao je Klark kosmetskom predsedniku.

Ha{im Ta~i ga nije prihvatio kao poslovnog partnera i investitora.

Danas Vesli Klark poku{ava da se predstavi javnosti kao ~ovek sa humanitarnim idejama i projektima. Penzionisani general Vesli Klark je po~asni gra|anin tzv. nezavisnog Kosova. Ulice u Pri{tini i Pe}i, [kola kosovskih bezbednosnih snaga, jedna cve}ara i auto-{kola u kosmetskoj prestonici, nose wegovo ime.

- Biv{i komadant NATO saveza dobro je upoznat sa celokupnim geopoliti~kim kretawima u Evropi, te ne treba zanemariti wegove analize koje su komplementarne sa onim {to na terenu kontinuirano provodi Aleksandar Vu~i}. Jasno je kako Vu~i} mora da opravda poraz na Kosovu pred milionima Srba koje je obawivao u prethodnim godinama sa pri~ama o „privremenim institucijama“ i „la`nom dr`avamom“. Istina je potpuno druga~ija, Vesli Klark jasno govori kako se Vu~i}eva potpuna kapitulacija u vezi sa Kosovom nazire – ka`e Admir Lisica, doktorant na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, jedan od govornika u ime zvani~nog Va{ingtona i predsednika Xozefa Bajdena. Izvr{ioci antisrpske kampawe su ne samo ameri~ki predsednik i ameri~ki general, zatim ameri~ki ambasador K. Hil, kosovski premijer A. Kurti, ve} i svi ameri~ki mediji u Srbiji, koji javno vode politi~ki rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vu~i}a, kao i pojedini politi~ari. Bojan Kostre{, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine je politi~ar koji opona{a stavove Bajdena i Va{ingtona i Srbiju optu`uje za ekspanzionizam: - Krwa Jugoslavija, Velika Srbija, srpski svet su Milo{evi}ev, [e{e{eqe i Vu~i}ev naziv za politiku koja opravdava militarizaciju, konfkikte, ratove i etni~ka ~i{}ewa prema regionu, autoritarnu vladavinu i disciplinovawe “izdajni~ke” opozicije u Srbiji. Ovaj koncet negira genocid u Srebrenici, negira crnogorsku naciju i dr`avnost, negira pravo na razli~itost… promovi{e ideju o proterivawu “{iptara” preko Prokletija, opravdanost ruske agresije na Ukrajinu, BRIKS-a kao alternativu evroatlanskim integracijama. Ova politika je dovela Srbiju do sukoba sa NATO 1999. Ona je duboko pogre{na i {tetna za Srbiju i wene gra|ane. Nadam se da u Vu~i}evom re`imu ima dovoqno qudi koji to razumeju. Umesto {irewa histerije i tra`ewa neprijateqa Vu~i} treba da se okrene saradwi i reformi Srbije. Kada bi mene pitao {ta da uradi rekao bih mu da je decentralizacija Srbije prvi i najva`niji korak – zakqu~uje Bojan Kostre{. (Nastavqa se)

NAJLEP[A OSTRVA U EVROPI:

10 idealnih destinacija za godi{wi odmor na Starom kontinentu

Jedna od prednosti koje Evropa nudi je raznolikost prirode, a to se odnosi i na wena veli~anstvena ostrva. Sajt Lonli planet izdvojio je 10 najboqih ostrva u Evropi, a neki od wih, na sre}u na{ih svetskih putnika, i nisu toliko daleko od Srbije.

SKIJATOS, GR^KA

Na ovom ostrvu prona}i }ete predivne pla`e, svetlucavu uvalu s {qunkom, stenoviti vrh okru`en morem i mnogo vi{e od toga.

SARDINIJA, ITALIJA

Kao najve}e ostrvo u Sredozemqu nakon Sicilije, Sardinija je izuzetno `ivopisna destinacija na kojoj }ete prona}i predivne pla`e i spektakularne zalive.

KORZIKA, FRANCUSKA

Jedinstven identitet ovog ostrva izbija iz svakog wegovog sela, a krase ga neverovatan krajolik, pe{~ane pla`e i uvale, guste {ume i zelene doline te planinski grebeni i stenoviti rtovi koji su raj za sve avanturiste.

MENORKA, [PANIJA

[panski draguq obavijen pla`ama koje zapquskuje penu{avo Balearsko more primer je odr`ivog turizma jo{ od pre nego {to je to postalo po{tapalica. Dva grada na ostrvu otkrivaju wegovu ratnu pro{lost: lu~ka prestonica Maon puna je arhitekture pod britanskim uticajem, dok {arena Sjudadela donosi vi{e {panske estetike.

KOR^ULA, HRVATSKA

Tapiserija vinograda, maslinika i gustih {uma prekriva Kor~ulu, najzelenije me|u dalmatinskim ostrvima. Nalazi se samo 3 km od kopna i razumqivo je da brojni turisti ovde dolaze tokom leta, no svakako preporu~qivo posetiti ostrvo i van sezone. Dobro o~uvani sredwovjekovni gradovi i sela na ostrvu preplavqeni su istorijskom arhitekturom, od goti~kih, renesansnih i baroknih palata grada Kor~ule do jednostavnih kamenih ku}ica i seoskih ku}a u unutra{wosti.

SAREMA, ESTONIJA

Najve}e ostrvo u zemqi dom je {umi hrastova i smr~e, kr{evitih morskih stena i malih sela koja jo{ uvek slede drevne ritmove ruralnog `ivota. Jedan od naju-

pe~atqivijih dvoraca u zemqi uzdi`e se iznad slikovitog grada Kuresarea – najve}eg mesta na ostrvu – a hodnici nalik na lavirint unutar wega prepuni su estonskog blaga. Sarema je poznata i po svojoj kuhiwi. Na ostrvu }ete prona}i ra`ani hleb ra|en po starim porodi~nim receptima, ali i odli~na seoska piva. LOFOTSKA OSTRVA, NORVE[KA Ovaj arhipelag povezan je trajektom i nizom tunela i mostova s kopnom Norve{ke i jednostavno je zapawuju}! Osim {to ga krasi prirodna lepota, na wegovim ostrvima ima}ete priliku da vidite arkti~ku polarnu svetlost.

GOTLAND, [VEDSKA

Ovo ostrvo poznato je po svojim sredwevekovnim gradovim i crkvama, pe{~anim pla`ama i dinama, kao i bujnim livadama i `ivopisnim selima. To je najve}e {vedsko ostrvo i nalazi se u Balti~kom moru otprilike na pola puta izme|u kopna [vedske i Estonije.

TEDEL, HOLANDIJA

Prekrasne bele pe{~ane pla`e, prirodni rezervati bogati divqim `ivotiwama, osun~ane {ume i neobi~na sela samo su neke od lepota Tesela. Zanimqivo je da je na ovom ostrvu jagwetina prakti~no uvek u jelovniku.

OSTRVA SILI, ENGLESKA

Ovaj rajski niz od oko 200 ostrva – od kojih je wih pet naseqeno – pripada Vojvodstvu Kornvol, drevnom kraqevskom posedu, a tu mo`ete u`ivati u pravoj britanskoj tradiciji koja ukqu~uje i sendvi~e od rakova ili ribe i krompiri}a, kao i kremasti sladoled od ostrvskog mleka i cve}a.

Skijatos Sardinija

Korzika

Menorka

Kor~ula

Lofotska ostrva

Tedel

Ostrva Sili

Matija Be}kovi}: Priznawe je kad me pitaju

„]eraju

Ko iskreno i strasno qubi istinu, slobodu i otaxbinu, slobodan je i neustra{iv kao bog, a prezren i gladan kao pas, re~i su uklesane na spomeniku srpskog pisca, Petra Ko~i}a. Wemu u ~ast Udru`ewe kwi`evnika Republike Srpske dodequje ugledno priznawe, nagradu „Ko~i}evo pero“ koja je ove godine pripala akademiku Matiji Be}kovi}u.

U razgovoru za Sputwik srpski pesnik ~iji se stihovi, podse}a `iri, koriste kao poslovice, otkriva za{to mu je, posle vi{e od 80 kwi`evnih priznawa, nagrada sa imenom Petra Ko~i}a bila – iznena|ewe.

„Da ste me pitali pre, ni ja sam ne bih znao da li sam ovu nagradu dobio ili nisam, ne bih bio siguran. Morao bih da pogledam u taj spisak. I zato sam bio

li te jo{“

tan. Wegovo pitawe „Ide{ li rode“ odjekuje i kroz me}avu na{eg vremena. Ko~i} je veliki sin srpskoga jezika. Jezik je kroz wega progovorio ono {to je hteo da ka`e.

n Iz ~ega se pi{u stihovi za koje Ko~i} ka`e da ih du{mani ne razumeju, a narod razume?

- Da je na{e ropstvo pod Turcima kra}e trajalo mi ne bismo izneli iz wega tako veli~anstvenu poeziju. [to su gora vremena to je boqa poezija. Jezik je najja~e oru`je na{ega naroda, ono {to dr`i u ustima wegova je najmo}nija pu{ka.

n U jednoj od posledwih objavqenih kwiga „Na}ertanije“ jezik novih tehnologija, sms poruka, dru{tvenih mre`a uneli ste u poeziju. Nove re~i za novo vreme?

- Srpski jezik je napadnut sa svih strana i iz svih mogu}ih

Vi{e }e se slu{ati i vi{e }e qude interesovati {ta je tamo re~eno kad je to zabraweno. Jer to zna~i da ima neki istinski pravi bo`ji razlog i da je to goweno kao {to je goweno sve {to je sveto i sve {to je va`no, nema nikog koja je pro{ao bez te paske. Hvala im {to su to uradili. Ja ne znam ko se toga setio, ali dobro se setio. Preporu~io na najboqi na~in

jo{ vi{e obradovan i iznena|en kada su to, pre mene, shvatili pisci Republike Srpske, pa me nagradili“, ka`e Be}kovi}.

n Kad ka`ete Petar Ko~i}, na {ta prvo pomislite: na re~i koje su mu isklesane na spomeniku ili na neko od wegovih dela?

- U svoje vreme bila je popularna kwiga Jana Kota „[ekspir, na{ savremenik“. A mi mo`emo re}i i da je Wego{ na{ savremenik i da je Ko~i} na{ savremenik. I te{ko da bi neko mogao pogoditi kad su te re~i napisane. Nekad ili sad. On je toliko aktuelan, `iv i prisu-

uglova, ali on, mislim, kao da za to ne haje. Kroz kakve je sve on sodome i gomore prolazio, ali wegovu autenti~nost niko ne mo`e da pori~e, niti wegovo zakonodavstvo. Srpski jezik je davno kanonizovan.

n U kakvoj vezi je moral onog koji pi{e sa onim {to pi{e?

- Postoji moral jezika. Jezik je pametniji i dubqi od pesnika, wemu se ne mo`e podvaliti. Pesnik samo treba da mu omogu}i da on ka`e ono {to ho}e. Ko god poku{ava da mu podvali, on ga proka`e. Jezik brine u nama, a ne mi o wemu. Da smo mi o wemu

Moj deda je bio od qudi starog kova. Kad je stekao bogastvo, dolazi{e mu i poznati i nepoznati, tra`e}i dukat. On bi davao novac samo, ako je dete bolesno, i nije tra`io da mu se novac vrati. Mada su neki seqaci donosili jagwe, ovcu u znak zahvalnosti. Deda je to odbijao, jer je znao kako je te{ko imati nekog bolesnog u ku}i.

Wegov otac ]ata, kako su ga zvali, sedeo je i ~udio se qudima. Dok su iz stare carigradske lule izbijali kolotovi u obliku obla~i}a, zapitkivao je qude: “A, otkud ti zna{ za nas?” ^ovek je mucaju}i i gutaju}i glasove pri~ao kako je ~uo na Pijaci. Drugi bi pri~ao da je Avu, mog dedu, upoznao na Va{aru i da su qudi uperili prst u wega govore}i da je on gazda, doma}in.

Deda je onda govorio da on nema i da ima pare, bilo bi ga sramota od bilo koga da tra`i, ako nije zaradio sa svoje dve ruke. Qudi posramqeni vi{e nisu dolazili.

brinuli, on bi daleko zavr{io kao i tolike druge stvari o kojima smo mi brinuli. Dovoqno je slu`iti svome jeziku i ne misliti ni{ta, sve drugo }e on obavqati sam.

n Me|u onima koji su slu`ili jeziku i tra`ili prave re~i je i Petar Ko~i}.

- Ko~i} je onda rodio sinove. Ja ne mogu druga~ije da zamislim sudbinu Branka ]opi}a ili Skendera Kulenovi}a ili \ure Damjanovi}a ili Rajka Noga, ~ak i Dragana Kolunxije. Zanimqivo je kako je to mogu}e da su svi ti qudi na neki na~in tragi~ne li~nosti. Taj najzdraviji deo na{ega roda ima ne{to {to je u nekom trenutku prepuklo, kao kon~i}i u onoj nov~anici kad su nam nekad govorili da ona prava ima taj nevidqivi konac. Kao da je i u wima postojao tako neki nevidqivi konac koji je ponekad i prerano prepukao.

n Svedoci smo da smo naro~ito u posledwe vreme izlo`eni re~ima o nama koje nas diskvalifikuju na razne na~ine, {to je u duhu onoga {to ste vi nazvali post}eranizam. Kako da se branimo od tih re~i?

- Ne znam da li ]opi} ili Ko~i} ka`e - budi meni miran.

Ovo je vreme koje je izjedna~ilo la` i istinu i ~ija je tehnologija dovela do toga da nijedan jezik ne mo`e da se odbrani od poplave unifikacije, poni{tavawa, izjedna~avawa, globalizma. A jezik je najva`nije {to imamo.

n Jeste li zadovoqni time kako taj jezik brane od raznih nasrtaja struka i institucije poput Akademije nauka? - Opet bih ja to prepustio jeziku. Da se sam brani i sam poka`e {ta je ve{ta~ko, a {ta nije. Ako je jezik `iv, on se sam rascvetava i nalazi nove izdanke. Ono {to je ve{ta~ko on odbija da primi. I to je neka vi{a istina. Negde sam napisao da je jezik na{a nevidqiva crkva. Jo{ nepodeqena i nerazorena. Svaka re~ je u woj samo javna ikona, radi na{ega spasa objavqena. Ne postoje re~i koje su umrle, neki }e ih pesnik o`iveti. I nema nijedna koja je nastala slu~ajno, koja se rodila bez razloga. Nema nijedna koja ne bi mogla biti stavqena pod za{titu dr`ave kao kulturni spomenik. Nema nijedna koja je suvi{na i koje bi se jezik odrekao ako je prava, ako je wegova. Jezik je opravdao na{e postojawe na zemqi. Mi nemamo drugih dokaza o svom postojawu osim na{e poezije.

U gradu neki qudi su ga gledali ~udno, drugi su prepri~avali rekla-kazala kako je on lo{ ~ovek {to bogastvo ne deli sa drugima. Deda nije voleo nikakve sva|e, jer znao je “da svetu ne mo`e{ ugoditi”. @iveo je kao pre dukata. Qudi na wemu nisu mogli primetiti ni zlatne toke ni srebrene zube. Jedino u toru je imao vi{e ovaca, jagwadi, kozi}a, teladi i prasadi. Bila je zima, sneg pao do pojasa. Od oluje lomile su se grane ~etinara. Po tom kijametu deda Ava odlu~i da vidi i spozna prave prijateqe. Prvo je oti{ao do stra}are siromaha koji mu je tra`io dukate za bolesno dete. Rekao mu je: Ubio sam Tur~ina Aliju, ho}e{ mi pomo}i kao ja tebi?“ ^ovek se nakostre{i i re~e mu: “Ja sam samo isku{avao kakav si ~ovek. Hvala Bogu, moja deca su dobro i zdravo! Od onih dukata kupio sam jagwe za Bo`i} i nekoliko sviwa. Hajde, be`i mi od ku}e ! Sutra

n Zbog jezika su vas zabrawivali u Crnoj Gori, ovih dana zabrawuju rad ruskih medija. Da li ste i vi „kumovali“ toj zabrani s obzirom da ste prijateq na{e ku}e?

- Oni nisu mogli boqe da preporu~e ni mene, ni Sputwik nego tom zabranom. Vi{e }e se slu{ati i vi{e }e qude interesovati {ta je tamo re~eno kad je to zabraweno. Jer to zna~i da ima neki istinski pravi bo`ji razlog i da je to goweno kao {to je goweno sve {to je sveto i sve {to je va`no, nema nikog koja je pro{ao bez te paske. Hvala im {to su to uradili. Ja ne znam ko se toga setio, ali dobro se setio. Preporu~io na najboqi na~in. n"]eranija" traje, ne prestaje. Imate li nade da }e se jednom ipak dobro zavr{iti i da }e onaj Ko~i}ev Jablan opet pobediti Rudowu?

- Optimizam je obavezan. Kad me sretne neki ~ovek, pa mi ka`e „]eraju li te jo{“ do`ivim to kao najboqe priznawe i dokaz da - ako me }eraju - ima neki razlog i da je ne{to pravo. Od toga se ne treba braniti, niti zbog toga brinuti. Nad`iveli smo i ve}a ~uda, pa }emo i ovo.

}u te prijaviti vlastima!“

Deda Ava se za~udi kakvih sve qudi ima, kao da je `iveo na nekoj drugoj planeti, a ne me|u seoskim varalicama. Deda krenu nekom dalekom ro|aku, koji je leti dolazio da ne{to zaradi kod wegove ku}e, da pomogne u pla{tewu sena, da ru~a i jo{ ponese svojoj porodici. Ispri~a istu pri~u, a on mu: “Grdobo! Nesoju! \e ubi du{u od ~oveka, nakav diku me|u Turcima! Bje`i mi od ku}e, xukelo! Ujutru }u te prijaviti vlastima!”

Deda na kraju odlu~i da ode kod Alije i da mu ispri~a svoj naum. On ga primi i re~e mu: “Ava, tvoje {ale ti mogu do}i glave! Hvala Alahu Velikom, jo{ me tvoje {ale nisu ubile!“

Sedeli su i pili sve dok negde oko pono}i zakuca stra{na vlast na vrata.”Otvaraj! Otvaraj!”

Iza|e Alija, panduru Vukoju pripade te{ko, pa pade u snijeg. Onaj drugi, Rajko, iskola~i o~i, pocrvene i zavi~e: “Bitange jedne! Na{le sa mnom da se {alite! On `iv i zdrav, nije ga ubio }atin sin!” Ova pri~a se ra{iri do Istanbula. Sad je svak znao od Be~a do Kaira, od Persije do carske Rusije, da ~ovek mo`e imati samo jednog dobrog prijateqa.

Nacionalni stadion u Sur~inu i prate}i sadr`aji ko{taju

vi{e od pola milijarde

Procewana investiciona vrednost radova na izgradwi Nacionalnog fudbalskog stadiona i prate}ih sadr`aja u Sur~inu iznosi oko 515,6 miliona evra, odnosno oko 61 milijardu dinara, objavila je danas Nova ekonomija. Precizicirano je da je taj podatak u dokomuntu pod nazivom "Tehni~ki opis arhitektura", koji je izradio "Ma{inoprojekt kopring", a koji je prilo`ilo Ministarstvo finansija uz zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta.

Predlo`ena lokacija za Nacionalni fudbalski stadion sme{tena je u „za sada“ ruralnom podru~ju izvan centra naseqa Sur~in.

U dokumentaciji se navodi da je na lokaciji uz autoput E75, ju`no od petqe Sur~in-jug, projektovan i kompleks budu}eg Nacionalnog stadiona, sa parkinzima i pripadaju}om infra strukturom, kao i da se parcela nalazi na periferiji Beograda, odnosno 15 kilome tara od centra grada i pet kilometara od aerodroma „Nikola Tesla“.

Stadion }e biti kru`nog oblika i ima} e ukupno 52.241 sedi{te, a predvi|eno je i 3.323 parking mesta za automobile, 145 elektro puwa~a, 242 mesta za osobe sa invaliditetom, 33 za kombi vozila, 49 za autobuse, 40 za taksi vozila i 45 za bicikle.

Podse}a se da je Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture sredinom juna izdalo lokacijske uslove

VAWA (32) JE PRVA @ENA KAPETAN U ISTORIJI ER SRBIJE:

”Na

novoj poziciji nastavi}u da sa qubavqu obavqam svoj posao!”

Tridesetdvogodi{wa Vawa Mar~eta prva je `ena kapetan u ATR floti Er Srbije i ujedno prva pilotkiwa koja je to zvawe stekla u okviru srpske nacionalne avio-kompanije. Vawa je karijeru u Er Srbiji zapo~ela 2016. godine kao kopilot na avionu tipa boing 737-300. Od 2022. godine nalazila se na poziciji kopilota u ATR floti, a 9. jula 2024. godine stekla je zvawe kapetana u ATR floti. Prvi let na novoj poziciji, kapetanica Mar~eta obavila je u nedequ, 14. jula 2024. godine, na ruti izme|u Beograda i Budimpe{te.

- Imenovawe u zvawe kapetana je prekretnica u `ivotu svakog pilota, smatra se krunom karijere i ostvarewem `ivotnog sna. Velika mi je ~ast {to sam kapetanica upravo srpske nacionalne avio-kompanije. Na novoj poziciji nastavi}u da s qubavqu obavqam svoj posao, da vodim ra~una o svim aspektima pilotske profesije, avionima kojima upravqam, o koleginicama i kolegama iz posade, kao i putnicima Er Srbije,” rekla je Vawa Mar~eta, prva pilotkiwa koja je neophodne obuke za sticawe zvawa kapetana obavila u okviru nacionalne avio-kompanije za 97 godina postojawa. U pilotskoj kabini Er Srbije na pozicijama kapetana i kopilota sve ~e{}e se nalaze `ene. Nakon uspe{no zavr{ene vi{emese~ne obuke, pilotkiwa Nitu Raki}, koja je do sada upravqala avionima iz porodice erbas A320, nedavno je stekla zvawe kapetana {irokotrupnog aviona tipa erbas A330-200. Na taj na~in, Nitu je postala prva `ena kapetan u dugolinijskom saobra}aju Er Srbije. Prva `ena na poziciji kapetana na uskotrupnim avionima tipa erbas A319 i A320 srpske nacionalne avio-kompanija bila je Vesna Aleksi}, koja je u Er Srbiju do{la krajem 2016. godine. Ona je danas menaxer erbas flote i kapetan-instruktor linijske obuke. Pored Vawe, Nitu i Vesne, Er Srbija u leta~koj posadi ima jo{ {est `ena, dok ih je u kabinskoj posadi preko tri stotine. Od ukupnog broja zaposlenih, u srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji ~ak 50,69 odsto ~ine `ene. U avijaciji se konstantno radi na pove}awu broja `ena. Me|unarodna asocijacija za vazdu{ni saobra}aj IATA sprovodi projekat “25 do 2025” kojim nastoji da se do 2025. godine u putni~koj avijaciji `ene na|u na rukovode}im pozicijama u procentu ve}em od 25 odsto. Er Srbija se ve} sada nalazi me|u svetskim liderima na tom poqu, s obzirom na to da se u kompaniji na vi{e od 48 odsto menaxerskih pozicija nalaze upravo `ene.

evra

za faznu izgradwu stadiona. Za izgradwu Nacionalnog stadiona buxetom u 2023. godini bilo je planirano izdvajawe 7,7 milijardi dinara, ali je rebalansom buxeta taj iznos pove}an na 12,3 milijarde dinara.

U buxetu za 2024. godinu predvi|eno je izdvajawe od 13 milijardi dinara za Nacionalni stadion, a po isto toliko je plani-

rano i za 2025. i 2026. godinu.

„Dr`ava Srbija uze}e kredit od 42 milijarde dinara (oko 358,8 miliona evra) kod Po{tanska {tedionica za izgradwu Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobra}ajnicama“, pi{e u predlogu zakona kojim Skup{tina Srbije treba da odobri to finansirawe, a koji je trenutno u skup{tinskoj proceduri.

Vlada Srbije ponovo usvojila uredbu o projektu Rio Tinta

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o primeni Uredbe o utvr|ivawu Prostornog plana podru~ja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar".

Danom stupawa ove Uredbe ponovo po~iwe da se primewuje Uredba o utvr|ivawu Prostornog plana podru~ja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

U saop{tewu Vlade se navodi da je odlukom Ustavnog suda utvr|eno da Uredba o prestanku va`ewa Uredbe o utvr|ivawu podru~ja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita “Jadar” koju je donela Vla-

da Republike Srbije, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Vlada dono{ewem Uredbe preduzima mere kojima bi se pravni poredak vratio u stawe koje je bilo pre dono{ewa Uredbe koja je progla{ena neustavnom, navodi se u saop{tewu.

Podsetimo, pod pritiskom desetina hiqada gra|ana i aktivista koji su protestovali, Vlada Srbije je po~etkom 2022. godine stopirala projekat Jadar, a kako je pojasnila tada{wa premijerka Ana Brnabi}, tom odlukom su Rio Tintu oduzeta sva prava na istra`ivawe litijuma i bora u zapadnoj Srbiji.

U Sisku slu`ena liturgija povodom dana

svete dece mu~enika jastrebarskih i sisa~kih

U Crkvi Svete Petke u Sisku slu`ena je liturgija povodom obele`avawa dana novokanonizovane Svete dece mu~enika jastrebarskih i sisa~kih.

Liturgiju je slu`io Wegovo preosve{tenstvo episkom buenosajerski i ju`no-centralno ameri~ki Kirilo, koji je administrator Mitropolije zagreba~ko-qubqanske.

Ovo je prva liturgija posve}ena novokanonizovanoj Svetoj deci mu~enika jastrebarskih i sisa~kih slu`ena na ovaj datum.

Liturgiji su prisustvovali ambasador Srbije u Hrvatskoj Jelena Mili}, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, pre`iveli logora{ u de~ijem logoru u Sisku i Jastrebarskom Nevenka Kon~ar, kao i predsednik Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov.

Nakon liturgije, obi{li su de~ije grobqe u Sisku, gde su se okupqeni pomolili za nevino stradalu srpsku decu u Drugom svetskom ratu, prenosi RTRS. U parku Dijana Budisavqevi}, pomen i venac za 2.000 srpske

dece, polo`ila je Jelena Mili}, ambasador Srbije u Hrvatskoj. De~iji logor u Sisku je otvoren 3. avgusta 1942. godine, kada je dovedeno oko 1.300 dece iz logora Mlake i Stare Gradi{ke. Logor je bio sme{ten u osnovnoj {koli u Sisku, solani Reis, samostanu sestara reda Svetog Vinka i Sokolskom domu.

U nekoliko transporta do kraja oktobra 1942. godine u Sisak je stiglo vi{e od 7.000 srpskih mali{ana sa podru~ja Kozare, Banije, Like, Korduna i Slavonije. Kroz de~ji logor Jastrebarsko od 11. jula 1942. do 26. avgusta 1942. godine, prema nekim dokumentima, pro{lo je 3.336 mahom srpske dece, od toga vi{e od

2.000 sa Kozare. Za nepunih mesec i po dana u ovom logoru je prema "zvani~nim" podacima umoreno 768 dece uzrasta od nekoliko meseci do 14 godina. Na spomeniku je naveden broj od 468 umorenih zato~enika de~jeg logora, ali prava istina mo`da nikada ne}e ni biti otkrivena.

De~iji logor u Jastrebarskom, kod Karlovca, bio je jedan od nekoliko logora za srpsku decu u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. Osnovan je pod imenom "Prihvatili{te za decu izbeglica" sa zadatkom da se u wemu iz ostalih logora sakupe deca i odgajaju u usta{kom duhu, po uzoru na jani~are.

Kraq Petar I, narodni kraq koji je `iveo

od svoje plate

Kraq Petar I Kara|or|evi} ro|en je 11. jula, pre 180 godina. On je u srpskoj istoriji ostao kao jedan od najomiqenijih vladara, ~esto nazivan „kraqem iz naroda“.

Narod ga je od miqa zvao „~ika Pera“, a za wegovu vladavinu vezuje se uspostavqawe prvih demokratskih institucija u Srbiji.

Kraq Petar je krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kraq Aleksandar i kraqica Draga Obrenovi}. Bio je veoma voqen u narodu. Va`io je za po{tenog i dobrog ~oveka blage naravi. Po{to je bio kraq Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapam}en kao kraq Petar Oslobodilac. Tako|e poznat jje i kao Stari kraq. Preminuo je 16. avgusta 1921. u 77. godini i sahrawen je u svojoj zadu`bini na Oplencu.

Iako je `ivot kraqa Petra dobro prou~en i poznat, ipak postoje neke mawe poznate ~iwenice. Predstavqamo vam neke od wih:

U MLADOSTI SE PREDSTAVQAO KAO PETAR MRKOWI]

Petar Kara|or|evi} je bio Kara|or|ev unuk i tre}i sin Perside i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Petar je sa porodicom `iveo u inostranstvu, ali nikada nije obustavio kontakte sa Srbijom. Godine 1875. radio je na organizovawu i aktivno u~estvovao u bosansko-hercegova~kom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkowi}. To je ime koje je koristio i u drugim aktivnostima i prepiskama koje je vodio u to vreme.

SRPSKI KRAQ U LEGIJI STRANACA

Kraq Petar je u mladosti tokom egzila i seqakawa porodice po Evropi jedno vreme `iveo u Parizu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Naime, Petar Mrkowi} se 1870. godine pridru`io Legiji stranaca francuske vojske i sa wom u~estvovao u brojnim borbama. Odlikovan je spomenicom rata iz 1870. godine.

NA SRPSKI JE PREVEO JEDNO VELIKO DELO LIBERALIZMA

Budu}i kraq Srbije se u Parizu bavio fotografijom i slikarstvom, i usavr{avao svoje vojni~ko i politi~ko obrazovawe. Ono mu je otvorilo vidike ideja politi~kog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Po~etkom 1868. godine kne`evi} Petar je u Be~u {tampao svoj prevod kwige engleskog politi~ara i filozofa Xona Stjuarta Mila “O slobodi” sa svojim predgovorom, koji }e kasnije postati wegov politi~ki program.

BIO JE MASON

Pouzdano se zna da je kraq Petar I Kara|or|evi} bio mason i da je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar Mrkowi}, koje je koristio i u hercegova~kom ustanku 1875. godine.

KRAQ KOJI JE @IVEO OD SVOJE PLATE

Malo je ipak poznato da je ovaj kraq Petar po dolasku na ~elo Srbije nakon Majskog prevrata `iveo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadu`binu Kara|or|evi}a na Oplencu, a ostalo je zabele`eno i da mu je jednom, kada mu je zafalio novac, ministar u sopstvenoj vladi odbio kredit.

Iz Kragujevca sti`e

”Fijatov”

Iz kragujeva~ke fabrike automobila krajem godine bi trebalo da po~ne da izlazi novi model “Fijatove” pande, koja je svojevrsan odgovor ovog ~uvenog proizvo|a~a automobila na ekspanziju elektri~nih vozila proizvedenih u Kini. Ve} na prvo pomiwawe cene, jasno je da }e novi modeli jo{ izvesno vreme biti nedostupni za prose~an srpski xep, ali }e biti interesantno videti da li }e vozila koja budu iza{la sa trake u Srbiji mo}i da izdr`e borbu za evropsko tr`i{te.

Kompanija “Stelantis” predstavila je novi model „fijat grande panda“ koja }e se od oktobra ili novembra proizvoditi u Kragujevcu. Tokom promocije na sve~anoj proslavi 125 godina kompanije „Fijat“ u Torinu najavqeno je da }e ko{tati najvi{e 25.000 evra u elektri~noj, odnosno mawe od 19.000 evra u hibridnoj varijanti.

Domet elektri~ne verzije trebalo bi da bude 320 kilometara sa jednim puwewem, a predvi|eno je da ima i ekran ve}i od 10 in~a, kao i nove materijale i inovacije u kabini.

Po{to je neformalno najavqivano kao “Fijatov” odgovor Kinezima, odnosno na veliku ponudu novih modela elektri~nih automobila koji sti`u iz najmnogoqudnije zemqe, jedno od kqu~nih pitawa je da li “Fijatovo” ~edo proizvedeno u Srbiji mo`e na evropskom tr`i{tu da izdr`i konkurenciju sa Dalekog Istoka.

ZABLUDA O KINESKIM AUTOMOBILIMA

Mladen Alvirovi}, urednik emisije SAT, ocenuje za Nova.rs da je uvek nezahvalno procewivati kako }e novi modeli pro}i na tr`i{tu pa i kako }e se kragujeva~ka „panda“ pozicionirati u odnosu konkurenciju. Me|utim, ukazuje na jednu veliku zabluda koja vlada me|u qubimcima autobomila u Srbiji kada su u pitawu vozila koja sti`u iz Kine.

“Qudi ovde pogre{no razmi{qaju jer vide na internetu cene automobila u Kini i ka`u

odgovor Kinezima

koliko su jeftini i kako bi bilo dobro da se za te pare prodaje u Evropi. Ali ti isti modeli se za te pare nikada ne mogu kupiti u Evropi, jer automobili u Kini nisu du`ni da ispune iste bezbednosne i ekolo{ke norme kao u Evropi i samim tim mogu biti proizvedeni na mnogo jeftiniji na~in. Oni nisu isti ~ak i ako su isti model, jer evropski modeli imaju vi{e standarde i samim tim vi{u cenu u startu”, obja{wava Alvirovi}. Iako za srpske prilike cene novih kragujeva~kih modela mo`da deluju malo visoke, procena je da je to dobra ponuda generalno za Evropu, gde ~uveni torinski proizvo|a~ ra~una na odre|enu grupu kupaca.

ISTI MODELI DVA DO

TRI PUTA JEFTINIJI U KINI

Alvirovi} navodi primer ~uvenog kineskog proizvo|a~a automobila BYD, ~ija vozila u Kini ko{taju dva do tri puta mawe nego kada ih prodaju u Evropi.

Prema wegovim re~ima, modeli ovog proizvo|a~a u klasi Fijatove nove „pande“ ko{taju od 25.000 do 30.000 evra, pa bi se moglo zakqu~iti da }e nova vozila iz Kragujevca bar kada je cena u pitawu biti konkurenta.

Upitan da li i kakvu }e pro|u novi Fijatovi modeli mogu da o~ekuju na na{em tr`i{tu, Alvirovi} ocewuje da smo mi za ozbiqne proizvo|a~e u automobilskoj industriji suvi{e malo tr`i{te da bi nam se prilago|avali.

„AKO SE PRAVI KOD NAS, NE ZNA^I DA SE PRAVI ZA NAS“

“Da li }e imati pro|u kod nas, to niko ne mo`e da ka`e. Najjeftiniji modeli koji se danas prodaju ko{taju od 14.000 ili 15.000 evra pa na vi{e, to su kategorije koje su nekada bile sedam ili osam hiqada evra. Sada nas ko{taju vi{e zbog napretka tehnologije, sistema rada, ali i inflacije”, isti~e.

Nagla{ava da je pogre{no o~ekivawe “da auto kada se pravi auto u Srbiji da se pravi za nas”.

“Ne pravi se za nas, jer na{e plate i mogu}nosti da ga kupimo su neva`ne za proizvo|a~a automobila. Nije Fijat do{ao u Srbiju jer ovde o~ekuje veliku prodaju, nego zato {to je dobio dobre uslove za proizvodwu”, ocewuje. Korporacija poput „Stelantisa“, kako dodaje, ne izlazi sa novim modelima „napamet“ na tr`i{te i iza wihove odluke da iza|u sa ovakvim modelom stoje ozbiqne kalkulacije i istra`ivawa.

“Na{i qudi zaboravqaju jo{ jednu bitno stvar prilikom kupovine automobila. U cenu vozila ne ulazi samo to {to se kupili, ve} i ono {to je proizvo|a~ ulo`io da se razvije prodajna mre`a i dostupnost delova. Kad kupite auto koje ima ra{irenu mre`u i prodajnih mesta i servisa, verovatno }e vas do}i vi{e nego kada kupite model koji je ju~e stigao na tr`i{te i nemate nigde mesto da ga popravite, a delove ~ekate”, zakqu~uje Alvirovi}.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Iz Kragujevca pohod na Evropu: Novi model ”Fijatove” pande

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

Priznawe granica Srbije je zna~ilo mewawe karaktera starih administrativnih me|a.

Sam je knez Milo{ smatrao granicu „najsvetijom ta~kom dr`ave“. Ona je uspostavqena tek me|unarodnim priznawem, a posebno kao tekovina poraza Turske u ratu sa Rusijom i obavezama 1829, mirom u Jedrenu, da se pove}a srpska autonomija. Granice su priznate 1833, a tek 1839. stvorene karaule sa vojnim posadama. U isto vreme su uspostavqene i carinske stanice, iako su one u jednoj primitivnijoj formi i ranije postojale.

U unutra{woj administraciji se ranije samoupravna „kne`ina“ pretvara 1830. u kapetanije, a od 1839. se „nahija“ pretvara u okrug. Sve nove ustanove se stvaraju po evropskim modelima, iako se savremeni istori~ari mahom `ale da su stare ustanove bile izraz lokalne samouprave i time mawe surove. Srbija je dodatnim sultanovim odlukama dobila {est nahija 1833, koje su turske vlasti iza 1812, odvojile od Beogradskog pa{aluka. Sultanovi vojnici su ostali u utvr|enim gradovima, kao izolovani garnizoni u Beogradu, Smederevu, [apcu, U`icu, Kladovu i Sokolu. Pravoslavna crkva je dobila autonomiju, a od 1832. je vaseqenski patrijarh ostavio pravo „kwazu i narodu“ da postavqaju episkope i mitropolite. Crkva nije postala autokefalna za jo{ pola veka, ali je dobila nacionalnu autonimiju i odvojena od isku{ewa da se i posredno mo`e koristiti protiv srpskih interesa. Time se ta crkva osloba|a velikog gr~koj uticaja u woj. I kada su najvi{e sara|ivale, velike sile nisu bile jednodu{ne u pitawima re{avawa Isto~nog pitawa i oslobo|ena hri{}anskih naroda. Kod svakog nacionalnog pokreta postoje razlike stavova britanske i ruske diplomatije. To je vreme kad britanskom politikom dominira li~nost lorda Palmerstona, ~iji stav u ovim prilikama po~iva na filozofiji da Britanija nema stalne prijateqe, nego samo stalne interese. Sukob proruske i probritanske struje u Gr~koj je zavr{ila porazom prve, iako je izgledalo da ve}ina naroda ide za wom. Rusija je Jedrenskim mirom 1829. predlagala autonomni status za balkanske narode. Britanija i Francuska su ipak uspele da pobede sa predlogom da Gr~ka dobije nezavisnost, na ~elu sa jednom stranom kraqevskom dinastijom. Proruski kandidat i predsednik dr`ave Joan Kapodistrija je bio ubijen. Britanska je politika prvi put do{la u kontakt sa vlastima u Beogradu 1832, preko diplomatskog agenta Dejvi-

Dejvid Urkvart je bio britanski diplomatski agent

da Urkvarta. Iza uspostavqawa nezavisne gr~ke dr`ave, za koju je delovao sa svojim bratom Gordonom, Urkvart je poku{ao da pomiri muslimanske prvake Albanije sa odvajawem Gr~ke od osmanlijske dr`ave. Objavio je i vrlo koristan putopis kroz Albaniju. U Skadru je, pi{e on u wemu, saznao kako veliku ulogu kod svih balkanskih pokreta vr{i srpski knez Milo{. Prvu posetu Srbiji je preduzeo na osnovu li~ne inicijative 1832. Sumwu bi u taj zakqu~ak izazvali podaci da je Jernej Kopitar iz Be~a zamerao Vuku Karaxi}u {to se u Zemunu nije sastao sa Urkvartom i pomogao mu da poseti manastire u Sremu, kao i neka sela doseqenih Albanaca. Vuk se pravdao da bi srpski mitropolit u Karlovcima mogao posumwati da je i on ukqu~en u rad nekog tajnog komiteta,

NAMERE O UJEDIWEWU

Te{ko je ustanoviti kakve je sve planove stvarao kwaz Milo{. U vreme pada wegove dinastije 1842, u jednoj kwizi koju Poqaci u Londonu {tampaju pravopisom Vuka Karaxi}a, zabele`eno da je imao nameru da „ujedini Srbiju, Bosnu, Bugarsku, Hercegovinu, Hrvatsku, Banat, Slavoniju, Istru, Dalmaciju, Crnu Goru i gorwu Albaniju u jedno Ju`noslovensko carstvo“. Gotovo svi koji su pisali o Srbiji toga vremena videli su je kao sredi{te budu}e jugoslovenske dr`ave, kao {to su svi smatrali da je srpski jezik i narod pokrio oblast Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Slavonije, Vojne krajine i Sredwe i Ju`ne Dalmacije.

protiv srpskih interesa. Urkvart je u britanskoj diplomatiji igrao sporednu, ali ipak vrlo korisnu ulogu. Jedno je vreme bio i britanski konzul u osmanlijskoj prestonici, aktivno odr`avao veze sa muslimanskim otporom protiv Rusije na Kavkazu i Krimu.

On je odr`avao veze i sa vo|stvom hrvatskog ilirskog pokreta u Zagrebu i duboko verovao da je wihov politi~ki ciq stvarawe novog Du{anovog carstva, zajedno sa Srbima, sa prestonicom u Beogradu. Preko wega su iz Zagreba poslali poklon „Britanskom geografskom dru{tvu" u vidu glavnih kwiga Dositeja Obradovi}a. Urkvart je u Londonu bio prijateq Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Verovatno se Marksov esej „O nacionalitetimau Turskoj“ 1853. delimi~no zasnivao na podacima koje je dobivao iz Urkvartovih publikacija. Engels ga je nazivao „fanati~nim Turkofilom“, {to on bez sumwe jeste bio. Nakon prve posete 1832, Urkvart je sa polo`ajem Srbije upoznao sve bitne ustanove u sistemu vlasti Velike Britanije - kraqevski dvor, dr`avnog sekretara za spoqne poslove, predsednika vlade, vo|stvo Parlamenta. Prilikom druge posete Srbiji 1833, Urkvart je u knezu Milo{u Obrenovi}u otkrio velikog britanskog i francuskog saveznika. U nedostatku diplomatskog priznawa od dve vode}e zapadne dr`ave, knez je preko Urkvarta nastojao da uspostavi temeqe. @alio se britanskoj vladi da su joj bli`i Novi Zeland i Australija, na kraju sveta, od Srbije u Evropi. Otkrio je da izme|u wega i ruskog cara postoji sukob oko pitawa izbora srpskog kneza. Srbi se nisu odricali prava da to radi wihova Narodna skup{tina. O tome je Urkvart pisao u jednoj kwizi o Turskoj, koja je 1835. do`ivela pet izdawa. Ipak je cela ta britanska podr{ka bila jo{ u vek u okviru britanskog op{teg nepoverewa prema balkanskim Slovenima, pa je i Urkvart 1837. pisao da bi najboqe re{ewe za Srbe bilo da se prepuste saradwi sa Austrijom.

Iako u srpskom politi~kom vo|stvu oko vlade u Beogradu nisu bili naivni o mogu}nosti da diplomatija Velike Britanije nije daleko od podr{ke Austriji na Balkanu, verovali su da je to jedan od otvorenih puteva da zapadne vlade Srbiji daju podr{ku i zvani~no je priznaju.

l U slede}em broju:

Rusija i Austrija su bile za izmenu srpskog ustava iz 1835. g. dok ga je Britanija je branila

64. - Dve tre}ine Rima izgorelo u po`aru. Car Neron optu`io hri{}ane za podmetawe po`ara i prognao ih iz Rima.

1610. - Umro italijanski slikar Mikelan|elo Merizi da Karava|o. Naturalisti~kim realizmom slikao likove iz svakodnevnog `ivota, koriste}i svetlost kao glavni element kompozicije.

1635. - Ro|en engleski fizi~ar Robert Huk. Usavr{io mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar te`i{ta Zemqe i Meseca kre}e oko Sunca u elipsi. Formulisao osnovni zakon teorije elasti~nosti.

1887. - Ro|en norve{ki oficir Vidkun Kvisling, premijer marionetske pronacisti~ke vlade u Drugom svetskom ratu. Po zavr{etku rata osu|en na smrt i streqan; wegovo ime postalo simbol nacionalne izdaje.

1918. - Ro|en ju`noafri~ki politi~ar Nelson Mandela, lider Afri~kog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Posle 28 godina provedenih u zatvoru, 1994. postao prvi crnac predsednik Ju`ne Afrike.

1921. - Ro|en ameri~ki astronaut Xon Glen, prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemqu u kosmi~kom brodu.

1942. - Nemci u Drugom svetskom ratu, uz pomo} domobrana, posle vi{e od mesec dana borbi, pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Sela spaqena, oko 50.000 qudi odvedeno u logore.

1971. - Abu Dabi, Dubai, [arxa, Axman, Um al Kajvajn i Fuxajra, emirati u Persijskom zalivu, sklopili sporazum o osnivawu Ujediwenih Arapskih Emirata. Sporazum stupio na snagu u decembru 1971, u februaru 1972. federaciji se prikqu~io i Ras al Kajma.

1991. - Predsedni{tvo SFRJ u Beogradu donelo odluku o povla~ewu Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije po{to je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost.

1992. - Ratni brodovi NATO-a uplovili u Jadransko more radi kontrole sankcija Ujediwenih nacija protiv Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.

1994. - U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu poginulo 96 osoba.

2002. - Tamil Abdul Kalam, nau~nik i tvorac indijskog nuklearnog programa, postao 12. predsednik Indije. Tre}i musliman na toj funkciji.

2005. - Biv{i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i tri pripadnika JSO-a osu|eni na po 40 godina zatvora zbog ubistva biv{eg predsednika Srbije Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi} a u Budvi. Maksimalne kazne zatvora Vrhovni sud Srbije potvrdio 28. juna 2006.

^OVEK KOJI JE STVORIO OTMENI BEOGRAD

Izgradio je najlep{a zdawa prestonice, a danas mu ni grob ne znamo

To {to je Beograd iz “turske kasabe” za kratko vreme izrastao u evropski grad i izme|u dva svetska rata va`io za jednu od lep{ih prestonica u ovom delu sveta, uglavnom imamo da zahvalimo ovom ~oveku! Iako je mnogo od wegovog rada sru{eno, zaboravqeno i izgubqeno, ipak, ono {to je ostalo - dovoqno je!

Postoje qudi koji su lepotama svojih umetni~kih dela zadu`ili ceo srpski narod. Jedan od takvih bio je i Aleksandar Bugarski, najzna~ajniji arhitekta svoga vremena u Srbiji i ~ovek koji je projektovao neka od najlep{ih beogradskih zdawa.

^ITAV @IVOT U PAR REDOVA

Bugarski se rodio 1835. u Austrougarskoj (danas Slova~koj) u in`ewerskoj porodici. Wegov otac Jovan je porodicu doveo u Srbiju 1840. godine, ali je nakon promene dinastije morao da se preseli u Novi Sad, gde je Aleksandar najverovatnije zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Studirao je u Budimpe{ti, ali se 1867. vratio u Srbiju gde je, kao jedan od prvih {kolovanih arhitekata, radio u Ministarstvu gra|evina u Beogradu, gradu u kojem je i podigao najve}i broj svojih gra|evina.

Zna se jo{ i da je bio o`ewen, da je imao porodicu i da je preminuo 1891. godine u Beogradu. Bio je sahrawen je na Novom grobqu. I, to je sve {to se zna o `ivotu Aleksandra Bugarskog! Do dana{wih dana nije sa~uvana nijedna wegova fotografija. Ne zna se {ta je bilo sa wegovim potomcima. ^ak ni wegov grob vi{e ne postoji,

jer je 1920. godine prekopan! Ipak, ako o ~ovekovom `ivotu najboqe govore wegova dela - onda Bugarski ima ~ime da se pohvali!

^OVEK KOJI JE STVORIO

OTMENI BEOGRAD

Mo`e se re}i da je gospodin Bugarski glavni “krivac” za neka od najlep{ih zdawa srpske prestonice. Me|u wegovim delima nalaze se zgrada Narodnog pozori{ta u Beogradu, Stari dvor (Skup{tina grada Beograda), Dom dru{tva Crvenog krsta, zgrada biv{eg Ministarstva prosvete (danas poznatija kao Dom Vukove zadu`bine)…

SRPSKI NOTR DAM

Stari dvor, zgradu u duhu akademizma

i s dekoracijom anti~kog, renesansnog i baroknog porekla Aleksandar Bugarski je uradio na osnovu zamisli i prema uputstvima kraqa Milana Obrenovi}a. Zdawe su prvobitno krasile i dve velike kupole sa pozla}enim krunama na vrhu, ali je ono te{ko o{te}eno u oba svetska rata pa dana{wi izgled Dvora samo delimi~no podse}a na ono {to je Bugarski zamislio iako je u osnovi zadr`an prvobitni raspored i izgled.

Dana{wi Dom Vukove zadu`bine podigao je sudija Dimitrije Mita Golubovi} i prvo je bilo sedi{te ruskog carskog konzulata, a onda Zavod za srpsku ratnu siro~ad, da bi od 1879. godine u wemu bilo sme{teno Ministarstvo prosvete. Zgrada na adresi Kraqa Milana broj 2 rekonstruisana je nekoliko puta, ali je i danas jedna od najstarijih u tom delu Beograda. Godine 1988. dodeqena je Vukovoj zadu`bini na trajno kori{}ewe i upravqawe. Pored ovih najzna~ajnijih dela bogatom opusu Aleksandra Bugarskog nalazi se jo{ 126 javnih i privatnih zgrada. Za neke se i danas zna, nekih gra|evina vi{e nema, a neke su izmewene do neprepoznatqivosti.

Samo u Knez Mihailovoj ulici projektovao je desetak ku}a za najuglednije Srbe svog vremena. Danas ih je ostalo mawe od polovine, ali tu su zdawa na Zelenom vencu 14, Brankovoj 24… Aleksandar Bugarski je ukrasio i beogradsku Sabornu crkvu. Tako|e, treba napomenuti da je Aleksandar Bugarski gradio i van Beograda. Projektovao je crkve u Loznici i Ritopeku, {kolu “Svetozar Markovi}” u Novom Sadu, Okru`no na~elstvo u Smederevu, kao i Verthajmove radni~ke ku}e u Be~u.

Narodno pozori{te prvobitno je trebalo da se nalazi na Zelenom vencu, ali nakon {to je taj projekat propao, za lokaciju je izabran dana{wi Trg republike. Bugarski je zgradu zamislio i projektovao kao reprezentativnu gra|evinu koja }e op{tim izgledom podse}ati na ~uveno milansko pozori{te “La Scala-u”. Naro~itu pa`wu posvetio je oblikovawu fasade orijentisane prema trgu. Zgrada je zavr{ena 1869. godine, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava, “Posmrtna slava kneza Mihaila”. Do danas je do`ivela nekoliko rekonstrukcija i pro{irena je, ali je i daqe re~ o jednom od najlep{ih zdawa Beograda.

Tajna crkve u kojoj se nalaze freske jedinstvene u svetu

Bogorodi~ina crkva u Dowoj Kamenici po mnogo ~emu je najneobi~nija crkva u ~itavoj Srbiji. Sme{tena u centru sela kraj Kwa`evca i podno Stare planine, ova lepa sredwovekovna gra|evina i danas je prili~no misteriozna i neistra`ena, a ono {to se o woj zna zapravo otvara mnogo vi{e pitawa, nego {to daje odgovora.

Sama arhitektura Bogorodi~ine crkve prili~no je neobi~na i nekarakteristi~na za ove krajeve. Iako relativno malih dimenzija, gra|evina ima kupolu i sprat, ali i dva zvonika zbog kojih se sti~e utisak mnogo ve}e gra|evine. Nastala je pod uticajem me{avine dva stilavizantijskog i romanskog, a ~itav izgled doneo joj je i nadimaksrpski Notr Dam.

Da stvar bude interesantnija - ovo nije jedina neobi~nost kada je u pitawu ova crkva.

MISTERIOZNI KTITOR

Crkva Presvete Bogorodice izgra|ena je u prvoj polovini 14. veka, ali je wen ktitor nepoznat. Na osnovu ktitorske kompozicije zna se da je crkvu podigao Mihailo. Ipak, o tome ko je Mihailo bio, postoje sporewa - bugarski istori~ari smatraju da je u pitawu wihovog car Mihailo [i{-

man, dok srpski istra`iva~i misle da je crkvica zadu`bina

Mihaila An|elovi}a, velikog vojvode despota Lazara Brankovi}a. Postoji i mogu}nost da je u pitawu bio neki lokalni plemi}, a ne ~lan vladaju}e dinastije, pa zapravo pravi ktitor sve do danas ostaje nepoznat. KAKO JE CRKVA

NEKADA IZGLEDALA?

Bogorodi~ina crkva je decenijama bila u ruiniranom stawu. Tako je do~ekala i po~etak 20. veka. Zabele`eno je da je 1932. znatan deo oltarskog prostora bio u ru{evinama. Konzervatorski radovi i istra`ivawe okoline okon~ani su tek 1958. godine, a arheolo{ka iskopavawa tada su otkrila nekropolu u bli-

zini crkve iz perioda od 14. do 17. veka. Osim vrednih materijalnih nalaza oko same svetiwe otkopano je i preko 70 grobova. Zahvaquju}i ktitorskoj kompoziciji sa~uvanoj u dowem nivou crkve na kojoj se vidi wen nekada{wi izgled, zna se da je nekada imala i drveni egzonarteks sa spratom. On nije obnavqan, pa su od wega danas vidqivi samo kameni temeqi. Bogorodi~ina crkva u Dowoj Kamenici nalazi se pod za{titom kao spomenik kulture od velikog zna~aja.

JEDINSTVENE FRESKE

Ova crkvica poznata je i po specifi~nim freskama od kojih su neke jedinstvene u ~itavom pravoslavnom svetu.

^iwenica da je u wihovoj izradi kori{}ena vizantijsko plava govori o tome da ktitor ove crkvice nije {tedeo na tro{kovima. Ova boja je tokom Sredweg veka bila skupqa od zlata, pa je kori{}ena za oslikavawe samo najbogatijih crkava i manastira - Sopo}ana, Studenice, De~ana, Gra~anice… i Bogorodi~ine crkve u Dowoj Kamenici. Osim izrade, i pojedini prikazi na freskama neobi~ni su i posebni - Sveti ratnici Teodor Tiron i Teodor Stratilat prikazani su zagrqeni kako ja{u na kowima, Tajna ve~era specifi~na je po rasporedu sedewa Hristosa i apostola, a u jednoj od kula nalaze se i freske iz ciklusa `ivota i stradawa Svete Petke na kojima je svetiteqka prikazana obna`enih grudi {to je jedinstveno u hri{}anskom svetu. Ve}ini fresaka u dowem

nivou crkve o{te}ena su lica. Rasprostraweno je mi{qewe da je ovo u~iweno za vreme turske vladavine ovim prostorima, ali postoje i tvrdwe da je re~ zapravo o obi~aju koji korene ima u paganskom verovawu. Naime, po ovome, osoba koja bi odlomila malter sa o~iju freske, mogla bi da povrati vid ili izle~i kakvu drugu bolest. Ako je ova teorija ta~na, o{te}ewa su mogli napraviti i hri{}ani koji su na taj na~in poku{avali da izle~e neku svoju boqku. Ako pose}ujete kwa`eva~ki kraj Bogorodi~ina crkva u Dowoj Kamenici mesto je koje ne bi trebalo da propustite. Preko puta ove svetiwe nalazi se info centar koji je postavila Turisti~ka ogranizacija Kwa`evca tako da tu uvek mo`ete dobiti sve informacije o ovoj crkvici i wenoj misterioznoj pro{losti.

Sa paklenim letom u Evropi se probudili i vulkani, Etna i Stromboli prire|uju spektakl

Stromboli je jedan od najaktivnijih vulkana na svetu i za wega je crveni alarm izdala civilna za{tita. Ju~e posle podne je bilo jo{ ja~ih erupcija tako da je Institut za vulkanologiju izdao crveni alarm za letove, pa iako aerodrom Katanija ostaje otvoren, bele`e se velika ka{wewa, otkazivawa ili se avioni upu}uju na aerodrom u Palermu zbog slabe vidqivosti od pepela.

Erupcija jednog od najjaktivnijih vulkana na svetu zabele`ena je 4. jula, kada je civilna za{tita podigla crveni alarm zbog izlivawa lave, a centar za vulkanologiju prati {ta }e biti daqe. Izlivawe lave u more mo`e dovesti do podizawa nivoa mora i zemqotresa kao {to se to desilo 2002. Kontakt lave sa vodom donosi velika isparewa.

Dan posle erupcije vulkana Stromboli do{lo je do erupcije i vulkana Etna, najve}eg u Evropi koji je priredio pravi spektakl sa fontanama lave, oblacima pepela koji su izazvali znatne pote{ko}e u svakodnevnom `ivotu tog podru~ja jer je pepeo padao na obli`wa mesta.

Ipak stru~waci tvrde da erupcije ova dva vulkana nisu povezane. „Nema nikakve dodirne ta~ke izme|u dva vulkana, ne postoji neka vrsta zajedni~kog rezervoara i wihovi izvori su potpuno druga~iji i ne postoji veza izme|u dve erupcije. Na`alost, aktivirali su se u isto vreme i ova koincidencija nam stvara probleme kao {to je padawe pepela po aerodromu u Kataniji zbog ~ega se otkazuju letovi ili se preusmeravaju na aerodrom u Palermu“, izjavio je za italijanske medije Mario Matija, vulkanolog iz centra za vulkanologiju u Kataniji.

Kad po~iwe starost i {ta je odaje?

Kao {to se trendovi mewaju u ishrani, modi, odgajawu dece, ure|ewu stana, tako se mewa i trend u pogledu starosti. Naime, nekada je starosna granica bila 65. godina kada se zvani~no ulazi u tre}e doba. Danas je izreka da smo stari koliko se ose}amo nikad ta~nija. Nova studija otkrila je da starost sada ne po~iwe sve dok ne napunimo 76 godina.

Istra`ivawe Tre`r Trejlsa pokazalo je da moderni penzioneri ne smatraju da su stari sve dok ne napune barem 70 godina. Zapravo, vi{e od tre}ine (38 odsto) insistira da starost ne po~iwe dok ne napune 80 godina, a 46 odsto navodi da se ose}aju sposobnijim i vitalnijim nego wihovi roditeqi u istim godinama.

U me|uvremenu, kako prenosi Metro, 40 odsto ispitanika smatra smatra da su „{ezdesete nove ~etrdesete”.

Vi{e od petine ispitanika ka`e da im igrawe s unucima poma`e u odr`avawu vitalnosti i da da zbog potomstva imaju vi{e snage i energije od svoje dece, a dve tre}ine tvrdi da je „re{avawe zagonetki i ukr{tenica” zaslu`no za dobro pam}ewe i bistar um. Zanimqivo, prema istra`ivawu 28 odsto starijih od 60 godina ve`ba tri ili vi{e puta nedeqno.

Uprkos slici koju imaju o sebi stariji, zanimqivo je s druge strane {ta mladi, ta~nije milenijalci navode kao stvari koje odaju da ste stari. Na spisku su se na{li kori{}ewe gotovine, no{ewe pamu~ne maramice u rukavu, primawe ra~una po{tom, poseban escajg za sve~ane prilike, pisawe spiskova olovkom na papiru, pu{ewe, zvawe taksija telefonom a ne putem aplikacije, gledawe TV, kori{}ewe Fejsbuka, ~itawe kwiga, odlazak u crkvu, razgovor telefonom, no{ewe uskih farmerki, upoznavawe u stvarnom `ivotu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Red u`ivawa i lepih de{avawa sa partnerom – pa onda red morawa i obaveza, pra}en redom nervoze. Ta nervoza }e biti prisutna u momentima kada ose}ate da vas neke situacije pritiskaju –ali se ne vezuju za va{ partnerski odnos, ve} pre za porodi~nu situaciju. Slobodni Ovnovi – `eleli da putujete, u`ivate, zabavqate se i dru`ite ili `eleli da qubavi{ete – sve vam je otvoreno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Vi li~no ste u jednoj kompleksnoj `ivotnoj fazi i to mora na mawi ili na ve}i na~in da se odrazi na partnerski odnos. Neki Bikovi }e imati zahtevne situacije kroz posao, neki kroz porodicu –{ta god bilo, postoji ose}aj nemawa kontrole nad de{avawima. Slobodni Bikovi – malo je verovatno da vas sada mo`e „potrefiti“ neka ozbiqna qubavna pri~a – ali zato flert – e, to da.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

I vi mo`ete s vremena na vreme imati svoje “`ute minute” – tempo de{avawa i `ivota su takvi da smo svi malo neuroti~ni – ali ti napeti trenuci su kratkog daha i ne mogu uticati su{tinski na va{ odnos. Ukoliko ve} niste do sada – napravite plan i pobegnite negde zajedno. Slobodni Blizanci – dani pred vama su obojeni dobrom energijom i `eqom da se “razma{ete” na svaki mogu}i na~in.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Malo tenzije i mnogo povezanosti – to je su{tina va{ih partnerskih odnosa. Nema velikih iskakawa iz ravnote`e i uglavnom se sve odvija regularnim tokom. Slobodni Rakovi – vrlo je mogu}e da ve} postoji zainteresovanost za neku osobu, a ukoliko je tako – pustite da se va{a komunikacija odvija laganim tokom. Ukoliko nikoga nema na vidiku – mogu}e je da vas situacija iznenadi do kraja nedeqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ovo mo`e biti prili~no lep period u va{em partnerskom odnosu – vreme kada ste aktivniji, kada je zajedni~kih trenutaka vi{e, ali i vreme kada se ba{ mo`e u`ivati u opu{tenim ili zabavnim trenucima. Slobodni Lavovi – divan period i da putujete, u`ivate i zabavite se, ali i da se zaqubite – bez obzira da li }e to biti samo avantura ili ne{to trajnijeg karaktera.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Nagla{eno poqe tajni i zabrawenih u`ivawa slobodnim Devicama ne blokira nove qubavne poduhvate, ali ukazuje da }e pri~e otpo~ete u ovom periodu biti prili~no komplikovane. [to se ti~e zauzetih – sve deluje kao da je na svom mestu. Me|utim, taj prvi pogled ume da zavara – niti vi niti partner niste u svojoj energiji i iako je odnos korektan – kod oboje postoji neki vid nezadovoqstva.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

U periodu ste kada je va{e samopouzdawe poja~ano, kada itekako dobro znate {ta `elite a {ta ne `elite. To je odli~no ukoliko ste solo – jer ste u periodu kada }ete `eleti da se sve vrti oko vas. [to se ti~e zauzetih, potencijalno postoji mogu}nost za ne{to ja~u partnerovu qubomoru i posesivnost. Va{ emotivni `ivot ovih dana donosi mnogo jakih emocija i strasti, ali i da{ak drame.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Za{to nervoza? Pa ko to mo`e ta~no re}i, bi}e tu svega – i nervoza zbog posla i privatnih obaveza, i nervoza zbog sumwi~avosti, qubomore (sa razlogom ili bez) i nervoza zbog nekih glupih sitnica koje nemaju nikakvu va`nost u va{em odnosu. Slobodne [korpije – odli~an period za poja~an dru{tveni `ivot. Qubavnih prilika mo`e biti, ali one jako „miri{u“ na samo prolazne avanture.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Malo ste vi razvu~eni i rasuti obavezama, malo partner. i samim tim – oboje povremeno nervozni i na kraj srca. Ako ste oboje razumni, ti povremeni talasi nervoze ne}e doneti ni{ta stra{no. Problem mo`e nastati jedino ako vam je tvrdoglavost bitnija od mira u odnosu. Slobodni Strel~evi –kod vas je prisutna vi{e nego sjajna energija i zaista je potrebno da u`ivate punim plu}ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Mnogo emocija, uzbudqivih trenutaka ali i uzbu|ewa i napetosti, a povremeno i dosta nervoze – sve }e to biti prisutno u va{im emotivnim relacijama. Bilo bi dobro da voqena osoba i vi te`ite stabilnosti, da pravite planove i ostvarujete ih, a da ne dozvolite da prenagla{ene emocije upravqaju va{im postupcima. Slobodni, pregr{t interesantnih de{avawa i dobra energija.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Odnos sa voqenom osobom }e imati svoje uspone i padove. Jer, kod oboje postoji dosta nervoze, razvu~eni ste poslovnim i privatnim obavezama. Da se razumemo – i pored tih tenzi~nih momenata, va{a veza nije ugro`ena. Jer i u ovakvom periodu postoji prostor za pregr{t lepih de{avawa koje popravqaju va{e raspolo`ewe Slobodne Vodolije – tako je lako zaqubiti se ovih dana.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Va{e poqe aktivnosti i komunikacije je jako nagla{eno, pa je pred slobodnim Ribama nedeqa koja }e biti dinami~na i puna de{avawa. Mo`ete pokrenuti vrlo inspirativnu komunikaciju, ali nemojte o~ekivati previ{e – jer je lako mogu}e da sve ostane samo na nivou avanture. Zauzete Ribe – malo zajedni~kog vremena, pa gledajte da svaki trenutak iskoristite za u`ivawe i za strast.

Oru`je budu}nosti je stiglo

Rat u Ukrajini je iznedrio dva nova oru`ja sa kojima na{a planeta definitivno ne}e biti boqe mesto za `ivot. To su borbeni dronovi i hipersoni~no oru`je. Za razliku od dronova koje mogu da neutrali{u klasi~na PVO vatra i relativno jednostavni elektronski sistemi, od hipersoni~nog oru`ja za sada nema uspe{ne odbrane. Jednostavno, hipersoni~ne rakete su toliko brze da odbrana ne mo`e da ih otkrije i neutrali{e. One su neuhvatqive u ni{anu. [ta ta~no podrazumeva pojam hipersoni~no oru`je. Odgovor zvu~i jednostavno. To je svako oru`je koje leti brzinom koja je najmawe pet puta br`a od zvuka. Maksimalna brzina hipersoni~nog oru`ja mo`e da bude i do 25 puta br`a od zvuka. Pri tako visokim brzinama atmosfera se pretvara u plazmu.

Izra`eno brojkama, hiper-

soni~no oru`je posti`e brzine izme|u 1,6 i osam kilometara u sekundi. Ta brzina je kqu~ni faktor koji treba da onemogu}i odbranu da reaguje i neutrali{e hipersoni~no oru`je. Ono je ina~e, logi~an razvoj balisti~kih raketa kod kojih je putawa leta predvidiva. U februaru ove godine Ukrajina je objavila da je Rusija ga|ala ciqeve u Kijevu sa hipersoni~nom raketom „cirkon”. Kako je tada saop{teno, ona je letela brzinom od 9,900 kilometara na

~as i najverovatnije je ispaqena sa broda u Barencovom moru. Domet „cirkona” je oko hiqadu kilometara ali oni {to je otkriveno prilikom prve borbene upotrebe te rakete jeste podatak da je ona leti u oblaku plazme koja apsorbuje radio talase. „Cirkon” je zbog toga nevidqiv za radare. Da li uop{te treba nagla{avati da je odbrana nemo}na protiv takvog ciqa

Osim Rusije, hipersoni~no oru`je razvijaju i poseduju i Amerika i Kina.

Vulkan Stromboli

znakova da je va{e telo mo`da u problemu

Od rukopisa do hrkawa - ovo su znaci koji mogu otkriti najranija upozorewa o bolesti. Zato pratite signale va{eg organizma i potra`ite pomo} lekara ako procenite da vam je potrebna

Qudsko telo mo`e biti zaista neverovatno. Ono zna kako da signalizira da ne{to nije u redu i sve, od osipa na ko`i do ka{qa koji jednostavno ne prestaje, mo`e biti znak da je va{e telo u problemu i da je potrebna pomo} lekara.

NENAMERNI

GUBITAK TE@INE

Ako ste izgubili vi{e od 10 kilograma bez promena u ishrani ili ve`bawu, proverite {ta je uzrok. Dr Ri~ard Vender ka`e da se neobja{wivi gubitak te`ine naj~e{}e de{ava kod raka pankreasa, `eluca, jedwaka ili plu}a.

O[TE]EWE ZUBA

Pokvareni zubi kriju problem sa `eluda~nom kiselinom. Dok slatka pi}a tro{e zube na predwem delu usta, kiselina iz jedwaka ima tendenciju da rastvori gle| zuba u zadwem delu

RECEPT

KINOA ]UFTICE

POTREBNO JE:

n 100 gr kinoe

n 1/2 glavice crnog luka

n 1 do 2 ~ena belog luka

n 1 jaje, biber

n 3 ka{ike prezle

n po ukusu suvi za~in

n 1 ka{ika uqa, so n po ukusu mlevene paprike.

PRIPREMA:

Prvo u cediqku sa sitnom mre`om isprati vodom pa staviti kinou da se kuva sa 3 dl vode, oko 15 minuta. Skloniti sa {poreta ocediti vi{ak vode ako ima, pa poklopiti i ostaviti da se ohladi. Najboqe da preno}i u fri`ideru, jer se tada lepo oblikuju i ne raspadaju pri pr`ewu.

Kuvanu kinou dodati sitno iseckan crni i beli luk i uqe. Potom dodati jaje, prezle, so, biber, suvi biqni za~in, crvenu mlevenu papriku i dobro izme{ati, pa ostaviti pola sata u fri`ideru. Od pripremqene smese nauqenim dlanovima oblikovati }ufte i pr`iti u malo dubqoj masno}i za jedan prst od dna tigawa da dobiju rumenu boju. ]uftice su veli~ine oraha, a mogu biti i ve}e.

vilice. Tako|e, o{te}ewe zuba je i znak upale grla, ka{qa.

SVRAB I OSIP NA KO@I Ova reakcija, koja izbija na laktovima, kolenima, zadwici, le|ima ili skalpu, mo`e izgledati sumwivo kao ekcem, ali mo`e biti ozbiqnije pitawe: celijakija, autoimuno stawe u kojem unos ~ak i najmawe koli~ine glutena izaziva telo da napadne

sopstvena creva. Oko 25 procenata qudi sa celijakijom ima osip, poznat kao dermatitis herpetiformis.

Za razliku od qudi sa drugim oblicima celijakije, pacijenti sa dermatitisom herpetiformisom ne moraju da se podvrgnu endoskopskoj biopsiji za kona~nu dijagnozu. Lekar mo`e biopsirati osip i potra`iti antitela koja ukazuju na celijakiju. Kada

zapo~nete dijetu bez glutena, osip bi trebalo da nestane, a vi }ete za{tititi svoje telo od drugih dugotrajnih, ozbiqnih tegoba kao {to su osteoporoza ili rak tankog creva.

PROMENA RADA BE[IKE

Neuobi~ajeno mokrewe mo`e ukazivati na rak be{ike ili prostate. Zatvor ili dijareja mogu signalizirati rak debelog creva ili jajnika, a nadimawe mo`ete pripisati va{oj ishrani.

HEMOROIDI

Otprilike jedna tre}ina pacijenata sa Kronovom bole{}u ima oblik poreme}aja koji uti~e na stvarawe hemoroida. Ako imate ne{to {to izgleda kao hemoroide koji ne reaguju na le~ewe, posetite specijaliste za gastrointestinalni trakt.

PROMENE U RUKOPISU

Kada pomislite na Parkinsonovu bolest, verovatno mislite na drhtavicu, ali rani znak upozorewa za Parkinsonovu bolest

je mnogo mawi rukopis.

„Imam pacijente da deset puta napi{u re~enicu poput „Danas je lep dan”,” ka`e dr Majkl S. Okun koji otriva da se stuktura re~i mewa kako se ponavqa pisawe. Parkinsonova bolest se javqa kada se nervne }elije u mozgu o{tete ili odumiru. Prestaju da proizvode {to vi{e dopamina, hemikalije koja {aqe signale za stvarawe pokreta, a ovo uzrokuje uko~enost mi{i}a u rukama i prstima, {to uti~e na rukopis.

IZLIVI BESA

Za mnoge qude, depresija se ne predstavqa kao bezvoqno le`awe na kau~u. Vi{e od polovine pacijenata sa depresijom ima razdra`qivost i bes, u stvari, ti simptomi depresije su povezani sa te`im, dugotrajnijim oblikom. Mnogi slu~ajevi ozbiqne depresije dobro reaguju na kombinaciju antidepresiva i terapije kognitivnog pona{awa, kratkoro~ne terapije koja podu~ava ve{tine da se izbegnu {tetne misli ili radwe.

Koliko {oqica ~aja vodi u dugove~nost

Dok autori nove studije uveravaju da }emo uz ”erl grej” ili crni, indijski, `iveti du`e, ima lekara koji ka`u da je to ipak samo prijatan napitak

Osobe koje ~aj piju svakodnevno, kao ne{to {to ~ini wihov dnevni ritual, naviku bez koje ne mogu da zamisle svoj `ivot, imaju ve}e {anse da `ive du`e od onih koje ovaj napitak ostavqaju samo za dane kada su bolesni. Velika epidemiolo{ka studija ~iji su rezultati objavqeni u medicinskom ~asopisu „Annals of Internal Medicine” pro{le nedeqe utvrdila je vezu izme|u dugove~nosti i redovnog pijewa ~aja. Ka`u da je to zato {to ~aj sadr`i supstance koje smawuju zapaqenske procese, za koje se zna da su u osnovi mnogih bolesti.

Naravno, ovakve epidemiolo{ke studije koje, izme|u ostalog, utvrde da neka namirnica ili napitak ~ine dobro za zdravqe ima smisla raditi u sredinama u kojima se ta hrana ili pi}e koristi u velikoj meri. Tako su ranije studije o blagodeti ovog napitka ra|ene u Kini i Japanu, gde je zeleni ~aj popularan, uvek donosile zakqu~ke kako je on koristan za o~uvawe dobrog zdravqa. Profesorka Maki Inoi-^oi, epidemi-

olog s Univerziteta Minesota, sa singapurskim korenima, vo|a studije, opravdano je fascinirana zna~ajem koji ~aj ima za zdravqe. Uostalom, rezultati objavqene studije, koja je koristila veliku bazu podataka u kojoj su i informacije o navici gotovo pola miliona Britanaca u vezi s pijewem ~aja, ka`u da dve ili vi{e {oqica crnog ~aja dnevno za devet do 13 odsto smawuju smrtnost kod ovih qudi u odnosu na one koji ga nikada ne piju. Za nekoga je to mo`da skroman rezultat, ali sve se ra~una u borbi za dugove~nost.

LE^EWE BIQEM

je kraqica slasti i spas za osobe

Visoki nivoi likopena u lubenici su veoma efikasni u za{titi }elija od o{te}ewa, odnosno oksidativnog stresa. Poma`u i u smawewu rizika od sr~anih bolesti. Ekstrakti lubenice poma`u u smawewu hipertenzije i sni`avawu krvnog pritiska kod gojaznih odraslih osoba. Konzumirawe lubenice je izuzetno zna~ajno za `ene u menopauzi. Lubenica rashla|uje i hidrira, poja~ava dobro raspolo`ewe i poja~ava energiju a uti~e na prevenciju gojaznosti, sa ~ime `ene u menopauzi kubure. Lubenica sadr`i vlakna koja podsti~u rad digestivnog trakta i pospe{uju varewe.

Temperatura ~aja ili dodavawe mleka ili {e}era nisu promenili rezultate. Osim toga, pra}eni su faktori rizika u vezi sa op{tim zdravstvenim stawem, materijalnim statusom, pu{ewem, pijewem alkohola, ishranom, godinom, rasom i polom. Dakle, ako ste navikli da tokom hladnih jesewih dana i zimi pijete {oqu crnog ~aja dnevno, u woj u`ivajte i daqe jer nema dovoqno dokaza da zbog potencijalne koristi za zdravqe i „karte” za dugove~nost ovu naviku mewate tako {to }ete se nalivati litrima crnog ~aja.

Vitamin A je odli~an za ko`u, a dve kri{ke lubenice sadr`e gotovo jednu ~etvrtinu preporu~enog dnevnog unosa. Vitamin A poma`e u odr`avawu vla`nosti ko`e i kose, uti~e na razvoj novih }elija kolagena i elastina. Kao i drugo vo}e i povr}e, lubenice mogu da budu od koristi u prevenciji i smawewu rizika od raka, kroz svoja antioksidativna svojstva. Likopen je posebno povezan sa smawewem proliferacije }elija raka prostate, ka`u stru~waci ameri~kog National Cancer Institute. Ako se jede u razumnim koli~inama, lubenica ne bi trebalo da izaziva ozbiqne

ne`eqene efekte. Me|utim, ako se sa konzumirawem pretera, mo`e da do|e do problema zbog previ{e likopena ili kalijuma. Konzumacija vi{e od 30 mg likopena dnevno potencijalno mo`e da izazove mu~ninu, dijareju, lo{e varewe i nadimawe. Qudi sa ozbiqnom hiperkalemijom (previ{e kalijuma u krvi), ne bi trebalo da konzumiraju vi{e od dva par~eta lubenice dnevno. Druga velika mana lubenice je koli~ina {e}era. To jesu prirodni {e}eri koji su br`e razgradivi, ali bi osobe sa djabetesom svakako trebalo da povedu ra~una i konzumiraju lubenicu u umerenim koli~inama.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PRO@DRQIVO JESTI

PO REDU, JEDAN ZA DRUGIM

BILO KO KISEONIK VRSTA ALKOHOLA, [PIRITUS LISTOPADNO DRVO

PQA^KATI, OTIMATI, KRASTI

SIMBOL KALIJUMA JEDINICA ZASNAGU GOLUBOVI DUPQA[I

NASUPROT ZENITU BABE, BABETINE

SOPSTVENIK

PISAC

(MAT.) SVE^ANA IGRANKA VE]E BRDO MESTO KOD KRU[EVCA

JOGUNAST KOW UPR@EN [E]ER GRAD U BELGIJI

ZAVOLT @IVOTIWSKI POROD INICIJALI PISCA ANDRI]A QUBAVNA POEZIJA CENTAR VRTWE

PRAVNI ZASTUPNIK, PUNOMO]NIK (LAT.)

SKINUTI SAMAR

RASAMARITI.

ILEGALA, ASJA, OMARI, KARAMEL, V, IA, EROTIKA, PROKURATOR,

IMALAC, @ID, BAL, BRDINA, AROMATI, ET, RIDAJ, JARI, D,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MORAL, APATI, REDOM, IKO, O, JASEN, ARATI, K, VAT, IJAN, NADIR, LA, OBASUTI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Pokloni{tvo, obo`avawe, 2. Oka~iti - Obi~aj (tur.), 3. Mastilo za {tampa~e - Vrsta vi{we krupna ploda, 4. Li~na zamenicaCvr~ci - Auto oznaka Ekvadora, 5. Wihati, quqati - Posuda sa tu~kom, stupa (mn.), 6. Naseqe kod Boqevca, podno istoimene planine - Brodska ma{ina (ital.), 7. Prvi vokal - Francuski filozof Rene - Oznaka za tehni~ki nokaut, 8. Automobilsko svetlo - Soli oleinske kiseline - Posledwe slovo azbuke, 9. Mikro-metar - Dokument, spis, akt (zast.), 10. Mu{ko ime, Mi}o - Trajawe, podno{ewe, izdr`avawe, 11. Auto oznaka Ankone - U ranije doba - Kow u narodnoj pesmi, 12. [argarepa - Delovi molekula, 13. Poqoprivredna alatka - Libanski hri{}anin, 14. Polagati strog, rigorozan ispit.

USPRAVNO: 1. Snimateq - U najmawu ruku, barem, bar, 2. Tvrda guma - Oni koji sve odobravaju, aminuju, 3. Boja ko`e lica - Peva~ica Nina - Ro`nata izraslina kod nekih `ivotiwa, 4. Presecawe, razdvajawe - Mesto kod Vladi~inog Hana, 5. Ukrasni obrub na uniformi - Fi{ek od testa za sladoled - Oznaka za polupre~nik, 6. Item (skr.) - Klimalac, klimoglavac - Na koju stranu, 7. Hladno godi{we doba - Zakup zemqi{ta - Prvo slovo staroslovenske azbuke, 8. Oznaka za amper - U akta, me|u re{ene spise (lat.) - Jaki vojni napadi, 9. Imperatori - Salata od kiselog mleka i krastavaca, 10. U rimskom kalendaru, sredi{wi dani u mesecu - Starina, antikvitet - Li~na zamenica, 11. Na{ najve}i insekt tvrdokrilac - Srpska glumica, 12. Napadi, nasrti - Naneti kvar, pokvariti.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: FETI[IZACIJA, OBESITI, ADET, TONER, MARELA, ON, CIKADE, EC, GIBATI, AVANI, RTAW, MAKINA, A, DEKART, TKO, FAR, OLEATI, [, MIKRON, AKAT, MI]UN, DURAWE, AN, NEKADA, AT, KAROTA, ATOMI, A[OV, MARONIT, RIGOROZIRATI.

JEDNU NUMERU NELETA KARAJLI]A VI[E PEVAJU NARODWACI NEGO ROKERI:

„Sne`ana \uri{i} na moju pesmu uzme 1000 evra bak{i{a“

Frontmen „Zabrawenog pu{ewa“ svojevremeno je za potrebe filma „Crna ma~ka, beli ma~or“ Emira Kustirice, sinimio pesmu „@eni nam se Vukota“, ubrzo je ova numera postala obavezna na veseqima. Iako je re~ o rokeru, i narodni peva~i su je usvojili, te je ~esto izvode na slavqima, a sada je Nele ispri~a i anegdotu sa wegovom folk koleginicom. „Od ‘@eni nam se Vukota’ uzimaju najvi{e para. To je stra{no! Jednom je Sne`ana \uri{i} priznala da bez 1000 evra ne izlazi sa svadbe. Ja sam rekao samo: ‘Seti me se Sne{ka slede}i put’. Vukota je najozbiqnija pesma. Mo`da je bilo i vi{e para tu“, ispri~ao je Karajli}.

]ANA JE IMALA TE[KO DETIWSTVO:

„Mojoj majci je jedne nedeqe umrla }erka, a druge sin, napadi koje je imala u snu bili su stra{ni“

Stanojka Mitrovi}, poznatija kao ]ana je u emisiji „Ispovest“ ispri~ala svoju `ivotnu pri~u, i po prvi put u karijeri iznela mnoge detaqe za koje javnost do sada nije znala.

Ona je ispri~ala kako je izgledalo weno odrastawe u Bosni, a onda i otkrila detaqe detaqe tragedije koju su weni roditeqi do`iveli.

„Imali su nesre}u kada su se ra|ala deca. Oni su 20 kilomentara udaqeni od grada, da li su to bile upale plu}a ili posle ratne bolesni…

Te{ko ko mo`e da ostane normalan, woj je jedne nedeqe umrla }erka, druge nedeqe je umro sin, to je stra{no bilo. Ja se divim {to je ostala normalna, imala je stra{ne napade u snovima, se}am se da nismo mogli da je probudimo, bilo je traumati~no.“

„Ja sam imala osam i po godina kada je tata umro, to je bila velika tragedija. Najstariji brat je bio o`ewen i zaposlio se ali je morao da se vrati da bi majci pomogao oko mene i drugog brata. Moja majka je imala 53 godine kada je tata umro, nije razmi{qala o narednom braku, nego se posvetila nama. Bra}a su se zaposlila, jedan je oti{ao u Suboticu, drugi u Sloveniju, a ja sam ostala sa majkom“, ka`e ]ana.

NA[A VODITEQKA JE BILA

VELIKA TELEVIZIJSKA

ZVEZDA, A ONDA SE POVUKLA:

Udala se za milionera i danas u`iva u luksuzu

Branka Nevisti} je sredinom dvehiqaditih bila velika televizijska zvezda, a onda je odlu~ila da se povu~e i posveti poslu "iza kamere".

Voditeqka je svoju karijeru zapo~ela jo{ devedesetih na BK televiziji, a onda radila na Javnom servisu i nekoliko drugih televizija, gde je vodila politi~ko – informativne emisije.

Te 2014. godine, odlu~ila je da se posveti producentskom radu, a iste se i udala za biznismena Branislava Gruji}a. Re~ je o uspe{nom poslovnom ~oveku, koji je predsednik jedne gra|evinske kompanije u @enevi, a sa lepom voditeqkom po~eo je da se zabavqa 2010. godine, me|utim, ubrzo su raskinuli i qubav obnovili 2012.

Glamurozno ven~awe sa svega tridesetak zvanica, uprili~eno je u Veneciji, a ovo je ujedno Brankin prvi brak, dok je Branislavu tre}i.

Ona je iz prethodne vanbra~ne veze sa Mom~ilom Lavrni}em dobila sina Luku, a wen biv{i se potom o`enio peva~icom Anom Stani}. Tako|e, Branislav iz prethodnog braka ima sina, pa neretko svi zajedno putuju, {to Branka ~esto i deli na dru{tvenim mre`ama.

„Svaka zaposlena `ena i majka ima isti zadatak. Ne mislim da sam ne{to vi{e posebna u tome. Maj~instvo je u~inilo da se ose}am sna`nijom i ja~om. Ponosna sam na sebe jer sam uspela da u isto vreme gradim karijeru i budem dobra majka. Posve}enost porodici za mene je uvek na prvom mestu. Bilo mi je najnormalnije da tokom prve dve godine Lukinog odrastawa neprekidno budem uz wega“, izjavila je jednom prilikom Branka.

Vredna je tri miliona evra, ima rasko{an vrt i jo{ rasko{niji

garderober – ovde mo`e da stane nekoliko

porodica

Jelena Karleu{a i Du{ko To{i} su postigli dogovor oko podele imovine dve godine nakon vesti da se razvode.

Doma}i mediji do{li su do saznawa da je poznati bra~ni par doneo odluku da imovinu podele sporazumno, a gotovo sve }e ostati wihovim }erkama, Atini i Niki.

Samo jedna nekretnina, i to ona najvrednija, osta}e Jeleni Karleu{i, a re~ o wenom domu u kome `ivi sa naslednicama. U pitawu je velelepna vila na Dediwu, koju su svega nekoliko godina pre razvoda kupili od Dragana Stojkovi}a Piksija za dva i po miliona evra.

„Ta vila sa bazenom ostaje Jeleni, koja ju je, ina~e, ve}inski i otplatila. Tu nema ni{ta sporno“, isti~e izvor za Telegraf.

S obzirom na to da je ku}a kupqena pre {est godina, a da su cene nekretnina u Beogradu u me|uvremenu znatno porasle, jasno je da je peva~ica profitirala. Naime, ova vila sada verovatno vredi bar tri miliona evra, dok ju je Dragan Stojkovi} Piksi prodao uskoro biv{em bra~nom paru za 2,5 miliona. Gra|evina na tri sprata okru`ena je prirodom i zelenilom, i pru`a se pogled na ceo kraj. Ona se ~esto fotografi{e u svom domu, kao i u dvori{tu gde pored velikog bazena, neretko organizuje proslave.

NEDA

Unutra{wost doma nije ni{ta mawe impozantna, te poseduju komade najluksuznijeg name{taja, kao {to su mermerni stolovi, predmeti u obliku dijamanta i „[anel“ kwige. Najvi{e se komentarisao Karleu{in garderober od 250 kvadrata za koji ima i zadu`enu `enu koja radi kao organizator.

„Ova ku}a i mediteranski vrt poseduju ne{to {to sam tra`ila ~itavog `ivota, a to su savr{ena energija i apsolutni mir. Pogled na Ko{utwak je nestvaran i prosto lekovit. Zvukovi grada se ne ~uju, imate utisak da ste na moru jer tu je ~ak i miris smole koji dopire sa na{ih starih borova. Najlep{i deo ku}e je ogromna terasa koja gleda na vrt, bazen i zalazak sunca. Trudila sam se da sve bude u pastelnim, umiruju} im tonovima. Ima dosta elemenata od drveta i mermera. Meni je protok energije vrlo bitan i sve radim po ose}aju, pa je to bio

slu~aj i sa opremawem `ivotnog prostora. Izuzetno ose}am kada neki zid, boja ili element prekidaju protok energije i svetla, pa se rukovodim iskqu~ivo time. Mene pomodarske stvari ne interesuju. Ku}a se pravi prema onom ko u woj treba da `ivi i bude sre}an. Ovde ko god u|e oseti mir, spokoj i lepu energiju. Eto, taj stil preovladava“, otkrila je Jelena Karleu{a za Hello i dodala:

„Ku}a je ogromna i svako ima svoj sprat. Tek sam nedavno izbrojala da imamo deset kupatila jer u ve}inu i ne ulazim. Moja oaza je specijalno projektovan garderober od 250 kvadrata, koji poseduje i saunu, kupatilo, deo za odmarawe, ve{ernicu, stan za zaposlene.“

Ina~e, Piksi je ovu vilu kupio od biznismena Andrije Dra{kovi}a kome je pripadala ba{ u periodu qubavi sa Elenom Karaman.

„Moj deda je bio pobornik jugoslovenske ideje, pa je dodao ’i}’ na kraju“

Neda Arneri} je u karijeri dugoj skoro pola veka odigrala 40 uloga u pozori{nim predstavama i preko 100 u filmova doma}e kinematografije.

Ro|ena je 15. jula 1953. godine u Kwa`evcu, a pored gluma~kog talenta kojim je osvojila publiku, va`ila i za jednu od najlep{ih `ena na ovim prostorima. Napustila nas je 2020. godine u 67. godini `ivota, a publika }e je uvek pamtiti po zapa`enim ulogama u kultnim filmovima. Neda je nosila neobi~no prezime, retko na na{im prostorima.

Slavna glumica je ispri~ala zanimqivost vezanu za weno poreklo i prezime.

„Arneri} je jedno staro prezime, Kor~ulansko. Ja rodoslov, moram da se pohvalim, imam negde iz 14. veka, ta~no mogu da pamtim i vidim, ne da pamtim ba{ ne mogu, ali na papiru mogu da vi-

dim ko su mi davni, davni preci. Arneri prezime je do{lo od imena Arnerijus, to je bio neki na{ ~uveni predak koji se prezivao Dobroslavi}: Zna~i, nismo ‘talijani’“, ispri~ala je Neda u jednoj emisiji, prenosi „Direktno“.

„Svi pitaju da li smo ‘talijani’. Nismo. Pa, u wegovu ~ast je cela porodica uzela od we-

govog imena i napravila prezime Arneri. A po~etkom 20. veka, kada se po~ela rasplamsavati pri~a o Jugoslaviji i slovenstvu, ju`noslovenstvu, moj deda, koji je bio veliki pobornik jugoslovenske ideje, ne samo on nego i pola porodice, je dodalo ‘i}’ na kraju da bi zvu~alo {to slovenskije, a pola je ostalo Arneri. To je, zna~i, jedna porodica“, rekla je svojevremeno glumica. Nedu Arneri} publika pamti po ulogama u ostvarewima „Vi{wa na Ta{majdanu“, „Valter brani Sarajevo“, „Sutjeska“, „Obraz uz obraz“, „U`i~ka republika“, „Otpisani“, „Grlom u jagode“, „Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a“, „Gospo|a ministarka“, „Moj tata na odre|eno vreme“, „Ko to tamo peva“, „Varqivo leto ’68“, „An|eo ~uvar“, „Boj na Kosovu“, „Profesionalac“, „Policajac sa Petlovog brda“, i mnogim drugim.

O~ajan {ut za tri i stra{ni

Mils presudili „orlovima“, umalo do{lo i do tu~e

Ko{arka{i Srbije pora`eni su od Australije sa 84:73 u pripremnom me~u na turniru u Abu Dabiju.

Srbiji je ovo bio prvi poraz posle dva trijumfa iza zatvorenih vrata nad Holandijom i nakon jednog veoma dobrog izdawa protiv Francuske.

Veoma lo{ {ut Srbije za tri poena i neverovatno inspirisani Peti Mils, koji je u prvom poluvremenu i ~etvrtoj ~etvrtini imao neverovatne dve role u igri svog tima.

Radio je bukvalno sve {to je trebalo wegovom timu, od {uteva za tri, do jeftino iznu|enih faulova i slobodnih bacawa kojih je Australija imala upadlivo vi{e od Srbije, pa do proigravawa ostalih u ekipi.

Mils je na kraju imao 28 poena, istakao se i Dante Egzum sa 15 poena, 7 skokova i 4 asistencije, dok je Xo{ Gidi imao 13 poena, a Dajson Denijels 8. Novo dobro izdawe imao je Nikola Joki} koji je imao dabl-dabl od po 14 poena i skokova, Filip Petru{ev je imao 17 poe na, Aleksa Avramovi} i Nikola Milutinov su imali po 12, dok je Vasa Mici} uz 6 poena podelio i 8 asistencija.

Ono {to svakako brine jeste povreda Vawe Marinkovi}a, koji je u tre}oj ~etvrtini morao na klupu i tamo je bio sa bolnom grimasom na licu.

Zanimqivo prvo poluvreme odigrali su reprezentativci Srbije u kom su pokazivali {ta mogu, ali to nisu radili konstantno.

PODATAK KOJI NOVAKA NAJVI[E BOLI:

Ako pri~amo o odbrani, bilo ju je u naletima, ako pri~amo o brzawu u napadu, toga je bilo ne{to vi{e.

Kao da tim Svetislava Pe{i}a mora jo{ malo da se smiri sa loptom u rukama i da }e onda stvari le}i na svoje mesto.

Srbija – Australija 73:84 (15:20, 25:19, 19:23, 14:22)

Ovo je pro{lo „ispod radara“, a najboqe pokazuje kakva je sezona

Da je naslov kojim slu~ajem "Top 10 pobede Novak \okovi}a u 2024. godini" ovde uop{te ne bi bilo teksta. To je upravo taj podatak koji ba{, ba{ boli. Srpski teniser je postao vice{ampion Vimbldona samo 37

i jedini uspeo da ogoli istinu da \okovi} i daqe nije na svom najvi{em nivou. I to jeste bilo evidentno, ovog puta je \okovi} imao i fizi~ke limite koje nije mogao da probije tako brzo posle operacije.

dana nakon operacije medijalnog meniskusa desnog kolena {to se verovatno ne pamti u istoriji tenisa. Zapravo je savladao {estoricu rivala, ali nije samo onog posledweg.

Momka koji se nalazi u najboqoj formi i koji je upravo postao {esti u istoriji koji je uspeo da iste godine osvoji Rolan Garos i Vimbldon. Karlos Alkaraz je nastavio impresivan niz trijumfa

Uostalom, ~iwenica da je bio na nekih 80 odsto daje dosta razloga za optimizam navija~ima koji se nadaju da bi do po~etka Olimpijskih igara u Parizu mogao da se pribli`i onom najvi{em nivou i da napadne jedino preostalo zlato koje mu fali. Olimpijsko zlato od 27. jula do 4. avgusta bila bi blistava kruna karijere i postao bi tek drugi igra~ u istoriji tenisa koji ima karijerni

super slem (osvajawe sva ~etiri grend slem pehara, Zavr{nog mastersa i olimpijskog zlata). Jedini pre wega koji je u tome uspeo? Andre Agasi. \okovi} }e ipak jo{ jednom morati sebe da iznova izmisli. Kao feniks mora}e da prona|e na~in kako da sopstvene limite prevazi|e i da bude na najvi{em mogu}em nivou ekspresno. A to ne} e biti nimalo lako. Ipak, poznato je i {ta bi moglo da mu pomogne se „resetuje“.

Top 10 pobeda. Top 5 pobeda. Ru{ewe Janika Sinera ili Alkaraza. To }e biti lekovito kao ni{ta do sada. \okovi} ima ozbiqan problem da se nosi sa vrhunskim igra~ima od polufinala Dejvis kupa kada je protiv Sinera propustio tri me~ lopte.

Podatak za nevericu je da \ okovi} u 2024. godini nije slavio protiv Top 10 igra~a. Srpski teniser je stigao samo do jednog finala (Vimbldon) i tri polufinala (Australijan open, masters u Monte Karlu i serija 250 u @enevi). Dodu{e, Novak je i odigrao samo sedam turnira {to pokazuje da je potpuno rasteretio kalendar da bi na{ao u {to boqoj formi na Olimpijskim igrama.

Uostalom, \okovi}a sada o~ekuje serija treninga u Beogradu, a onda i put za Pariz, verovatno ne{to nakon 20. jula. Tamo }e se pripremati za Olimpijske igre.

O ovakvom transferu mnogi mogu samo da sawaju

Dva dana po zavr{etku EURO 2024 postalo je, po svoj prilici, izvesno - da }e srpski fudbalski reprezentativac karijeru nastaviti u Premijer ligi Rusije. Kako javqaju italijanski i ruski mediji, Ivan Ili} }e od ovog leta igrati za Zenit. Da bi ga pustili u ruski klub, ~elnici

Dvorana: Etihad arena, Abu Dabi; Australija: Denijels, Klej, Lendejl, Mils, Gidi, Delavedova, Egzum, Grin, Ingles, Magnej, MekVon, Rit. Srbija: Marinkovi}, Petru{ev, Joki}, Guduri}, Mici}, Avramovi}, Jaramaz, Milutinov, Plav{i}, Poku{evski, Radanov, Risti}.

"NEVEROVATAN

DAN!"

Ovako je Kilijan Mbape do`iveo nestvaran do~ek u FK Real Madrid

Realov zlatni de~ko je stigao, do~ekalo ga je 85.000 odu{evqenih i ushi}enih navija~a na stadionu "Santjago Bernabeu". Sve je bilo spektakularno i "kraqevski" kada je Kilijan Mbape (25) do{ao da se predstavi i zadu`i Realov dres sa brojem devet. Protokol je ispo{tovan u ranim jutarwim ~asovima kada su obavqeni lekarski pregledi, posle toga je predsednik kluba Florentino Perez kao pravi doma}in poveo Mbapea u obilazak trofejne sale, da momak pro`e pored 15 "u{atih" pehara kako bi jo{ jednom video gde dolazi. Uskledilo je zvani~no zvani~no potpisivawe novog ugovora, po kome }e Francuz dobiti 130 miliona evra, {to bi se reklo "na ruke", dok }e mu godi{wa plata biti 26 miliona evra neto. Ugovor va`i do juna 2029. godine. POsle toga, novi "kraqevi}" je skinuo elegantno odelo i obukao novi dres u kojem je iza{ao pred pune tribine.

- Dobar dan svima. Uh, ovo je neverovatno, zaista neverovatno. Dugo godina sam sawao da }u da zaigram za Real Madrid i sada mi se san ostvario. Sre}an sam. Hvala predsedniku Florentinu Perezu {to mi je verovao od prvog dana. Hvala svim drugim qudima koji su moj dolazak ovde u~inili mogu}im. Vidim celu porodicu, majku kako pla~e - pri~ao je Mbape na te~nom {panskom jeziku i pritom poqubio grb na dresu.

I dok je igrao u Pari Sen @ermenu va`io je za najskupqeg igra~a. Ne i najboqeg, zato je do{ao u Real da lak{e osvoji "Zlatnu loptu" i prvu titulu prvaka Evrope.

Torina su "ispostavili ra~un" od 23 miliona evra, a to su u Sankt Peterburgu re{ili da plate. Ivan Ili}, 23-godi{wi Ni{lija, ro|en je 17. marta 2001. i igra na poziciji zadweg veznog. Posle nastupa za Real iz Ni{a pre{ao je u podmladak Crvene zvezde, iz ~ijeg prvog tima se, posle samo jedne superliga{ke utakmice, preselio u tabor Man~ester sitija.

Odande je i{ao na pozajmice u Zvezdu, Zemun i NAC Bredu, igrao kao pozajmqeni igra~ za Torino. Za Srbiju je odigrao 46 utakmica, od ~ega 19 u seniorskoj konkurenciji.

- Ovo je neverovatan dan. Jo{ dok sam bio de~ak imao sam samo jedan san, da budem ovde, i to mi mnogo zna~i. Hvala vama Realovim navija~ima jer mi ve} godinama poklawate qubav. Sada imam drugi san: da se upi{em u istoriju ovog kluba. Da}u `ivot za ovaj klub i ovaj grb! Ponosan sam {to sam postao igra~ najboqeg kluba u istoriji fudbala. Ne}u sada da pla~em. Ali hajmo svi zajedno: jedan, dva, tri: "Hala Madrid" - poru~io je Mbape i izazvao histeriju i ovacije punog stadiona. Uz Mbapea je sve vreme bio Florentino Perez. I wemu su navija~i skandirali. Trebala je predsedniku Reala pregovara~ka magija da "izvu~e" Mbapea iz prebogatog Pari Sen @ermena. Pokazalo se opet da za Real i Pereza nema nemogu}e misije. O~ekuje se da }e Mbape debitovati za Real protiv Atalante u borbi za pehar evropskog Superkupa, 14. avgusta u Var{avi. Pre toga, zbog {rodu`enog odmora }e najverovatnije presko~iti turneju po SAD, gde }e Real od 31. jula do 6. avgusta igra sa Milaom, Barselonom i ^elsijem. I bez wega, Real je osvojio posledwu titulu evropskog prvaka. Sa wim, "kraqevski" klub je uz Belingema, Vinisijusa, Rodriga pa i mladog Endrika napravio atomski napad od mladih asova koji bi mogao da terori{e protivni~ke odbrane narednih deset godina.

MAJA OGWENOVI] VODI DEVOJKE

KA ONOME [TO IM PRIPADA: Pri`eqkujemo

zlato!

Ve} godinama jedan od najboqih srpskih kolektiva u sportu jeste `enska odbojka{ka reprezentacija. One su {ampionke. Po ro|ewu i po opredeqewu. U posledwih deset godina osvojile su dve olimpijske medaqe, dva puta su bile {ampionke sveta i dva puta prvakiwe Evrope.

U Parizu }e ovog leta odbojka{ice Srbije poku{ati da do|u do jedinog odli~ja koje im nedostaje – onog najvrednijeg zlata. Znaju one dobro {ta se od wih o~ekuje ovaj put. Znaju, jer se i same tome nadaju. U drugoj epizodi serijala "Kako se kuju olimpijske medaqe" je kapiten Maja Ogwenovi} predstavila pripreme za mo`da i posledwi turnir karijere.

- Raste uzbu|ewe, svakako. Od prethodnih igara, kada je period bio kra}i, tri godine umesto ~etiri. Iskreno, imam utisak da je svima nama taj period od tri godine daleko br`e pro{ao nego {to zapravo tri godine traju. Uzbu|ewe raste i nestrpqewe je sve ve}e i ve}e, imam utisak da od momenta kad smo krenuli pripreme i okupili da dani jako brzo prolaze. Se}am se kada je pisalo 100 dana do Olimpijskih igara, pa je bilo 50... Stvarno se pribli`ilo i jedva ~ekamo, imamo velika o~ekivawa pa u skladu sa tim verovatno i nestrpqewe raste. To su sve pozitivne emocije sa kojim se borimo.

Za turnir u Francuskoj spremaju se celog leta. Selektor \ovani Gvideti odlu~io je da prvi tim propusti sva ostala takmi~ewa i fokusira se samo na ono najva`nije. Sve je podre|eno Parizu.

- Kao i uvek, obim treninga je izuzetno veliki, ali zadovoqne smo kako treniramo. Na Kopaoniku smo odradile bazi~ne pripreme, fokusirane smo na rad i trudimo se da treniramo najboqe {to mo`emo. Sigurna sam da }emo spremne do~ekati tu prvu utakmicu u Parizu, rekla je Tijana Bo{kovi}, a Gvideti dodao:

Da, mislim, one su navikle na to, normalno je. Ako ide{ na Kopaonik, nema{ mnogo toga da radi{. Ne mo`emo da skijamo jer nema snega, pa treba da treniramo. Bili smo tamo, morali smo da iskoristimo svoje vreme najboqe {to mo`emo. Mislim da smo iskoristili najboqe {to mo`emo. Meni je bilo veoma bitno, imam dosta brojki i podataka da analiziram, dosta snimaka da pregledam. Mislim da je tim iskoristio veoma dobro ovo iskustvo, tako|e, jer u mnogo treninga koje smo radili, oko 20 verovatno, jedva da je trebalo da prigovaram o fokusu, motivaciji... Sve su bile na vrlo visokom nivou u~inka.

Ciq je jasan – i ne krije se. Zlatna olimpijska medaqa pred o~ima je svakoj devojci i svakom ~lanu stru~nog {taba.

- Ogroman poster zlatne medaqe u sali, jer to je jedina koja nedostaje. Medaqa kao medaqa sa Olimpijskih igara mislim da je svaka podjednako va`na i da }emo se svakoj podjednako radovati, stvarno se nadam da }emo dopuniti kolekciju. O tome }emo videti kada krenu same Igre i kada budemo videli gde smo u ovom trenutku, rekla je Maja.

Poznato ko }e nositi zastavu Srbije na otvarawu Olimpijskih igara u Parizu, velika ~ast za Maju i Du{ana!

Predstoje}e Olimpijske igre u Parizu ove godine odr`a}e se od 26. jula do 11. avgusta, a sada su se pojavile informacije oko toga ko }e nositi zastavu Srbije na ceremoniji otvarawa.

Kao {to je to bio slu~aj u Tokiju pre tri godine, zastavu Srbije }e i ovog puta nositi dvoje takmi~ara, mu{ki i `enski, a izbor nikako nije bio lak.

U Parizu }e tu ~ast imati odbojka{ica Maja Ogwenovi} i vaterpolista Du{an Mandi}.

Podsetimo, na prethodnim Olimpijskim igrama su zastavu Srbije na otvarawu zajedno nosili ko{arka{ica Sowa Vasi} i vaterpolista Filip Filipovi}, {to je bio prvi put da dvoje takmi~ara to zajedno rade.

Prethodno su tu ~ast imali Ivana Maksimovi} (2016. u Riju), Novak \okovi} (2012. u Londonu) i Jasna [ekari} (2008. u Pekingu), koja je prva ikada ponela zastavu samostalne Srbije na otvarawu nekih Olimpijskih igara.

Iako je Novak \okovi} zastavu nosio pre 12 godina u Londonu i rekao je da ne `eli to ponovo da u~ini, kako bi i drugi dobili takvu priliku, pojedini qubiteqi sporta su o~ekivali da }e ipak mo`da Nole biti taj ovog puta, jer postoji {ansa da }e mu ovo biti posledwe Olimpijske igre u karijeri.

juri prvo zlato, navija}emo za sve kao {to dugo nismo

Na{i sportisti }e krajem jula po~eti svoje borbe na najpresti`nijem sportskom doga|aju na planeti.

Od ko{arka{a, koji su jo{ lani na Mundobasketu osvojili srebro i obezbedili olimpijsku vizu, nada}emo se nekoj od medaqa, za Ivanu [panovi} smo se zabrinuli zbog problema s Ahilovom tetivom, dok smo Olgu Danilovi} posledwu ~ekali. I ne}emo je do~ekati na Olimpijskim igrama gde }e i}i ukupno 112 sportista, {to je kona~an spisak na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije.

Ivana se, sre}om, nalazi na spisku za OI, gde }e Novak \okovi} probati da se domogne svoje druge medaqe i sjajnije od one iz Pekinga 2008, kada je uzeo bronzu.

Evidentan je boqitak u odnosu na Igre u Tokiju kada je 87 sportista predstavqalo na{u zemqu. Izme|u ostalog razlika le`i u mu{kom odbojka{kom timu koji je sada izborio plasman u Pariz, ali i u nekim drugim sportovima.

Srbija }e predstavnike imati u 15 razli~itih sportova, {to je isti broj kao i pre tri godine u Tokiju, a OKS je najavio da }e ih sve predstaviti. Olimpijske igre se odigravaju od 26. jula do 11. avgusta, dok }e Srbija probati da osvoji vi{e od devet medaqa koliko je osvojeno u Tokiju.

KOMPLETAN TIM SRBIJE

ZA OLIMPIJSKE IGRE U PARIZU:

1. Zorana Arunovi} (streqa{tvo)

2. Damir Mikec (streqa{tvo)

3. Natalia [adrina (boks)

4. Vakid Abasov (boks)

5. Ivana [panovi} (atletika)

6. Milica Garda{evi} (atletika)

7. Andrej Barna (plivawe)

8-11. Milica Novakovi}, Marija Dostani}, Anastazija Bajuk, Duwa Stanojev (kajaka{ki ~etverac) 12-15. Marko Novakovi}, Marko Dragosavqevi},

Vladimir Torubarov, An|elo

~etverac)

16-27. mu{ka ko{arka{ka reprezentacija

28. Angelina Topi} (atletika)

29. Jovana Arsi} (veslawe)

30. Stevan Andrija Mi}i} (rvawe)

31. Ali Arslan (rvawe)

32-43. `enska odbojka{ka reprezentacija

44. Mate Neme{ (rvawe) 45-48. mu{ka 3×3 reprezentacija

49. Jelena Eri} (biciklizam)

50. Ogwen Ili} (biciklizam)

51. Aleksandra Peri{i} (tekvondo) 52-64. mu{ka vaterpolo reprezentacija 65-67. Velimir Stjepanovi}, Andrej Barna, Nikola A}in, Justin Cvetkov (pliva~ka {tafeta) 68-79. `enska ko{arka{ka reprezentacija

80. Sara ]irkovi} (boks)

81. Aleksandar Komarov (rvawe)

82. Lazar Kova~evi} (streqa{tvo)

83. Georgi Tibilov (rvawe) 84-85. Martin Ma~kovi}, Nikolaj Pimenov (vesla~ki dubl skul)

86. Nemawa Majdov (xudo)

87. Milica Nikoli} (xudo)

88. Marica Peri{i} (xudo)

89. Aleksandar Kukoq (xudo)

90. Milica @abi} (xudo) 91. Strahiwa Bun~i} (xudo) 92. Adriana Vilago{ (atletika) 93. Lev Korneev (tekvondo) 94. Stefan Takov (tekvondo) 95. Novak \okovi} (tenis)

96. Du{an Lajovi} (tenis) 97. Izabela Lupulesku (stoni tenis) 98-109. mu{ka odbojka{ka reprezentacija 110. Awa Crevar (plivawe) 111. Armin Sinan~evi} (atletika) 112. Elzan Bibi} (atletika)

Xombeta (kajaka{ki

THURSDAY l ^ETVRTAK 18. 7. 2024.

Ovaj ~ovek je pro{ao, osvojio i zaslu`io sve – a sad kao {ampion Evrope sti`e u Beograd

Fudbalska reprezentacija [panije uradila je ono {to, priznajmo, mi verovatno ne} emo da postignemo u doglednoj budu}nosti.

„Furija“ je pobedila Englesku u finalu u nedequ uve~e u Berlinu sa 2:1 i samo potvrdila da na ovom prvenstvu stvarno igra najboqi fudbal u Evropi.

Ako je neko i nije svrstavao u u`i krug favorita za titulu, morao je da se po~e{e po glavi ve} posle prve utakmice gde su [panci razbili Hrvatsku sa 3:0.

Nije utisak da su Hrvati bili potpuno bespomo}ni, jednostavno su [panci ta~no znali {ta ho}e i kako to da postignu.

Znali su kada, ko i gde treba da po{aqe loptu i kako da ona zavr{i iza le|a protivni~kog golmana i to su radili do kraja prvenstva.

I kada su gubili, imali biste utisak da }e na}i re{ewe, samo je pitawe trenutka. Sat je uvek nekako otkucavao za wih, dok su minuti wihovih protivnika bili bar duplo du`i.

To je sve posledica sistema koji je poslo`io Luis De La Fuente kao selektor. [ezdesettrogodi{wem stru~waku iz Hara u La Riohi je bio zadatak da prepozna kome }e ukazati poverewe, da uveri igra~e bez iskustva da mogu da pobe|uju bez obzira na godine i wihov talenat kanali{e na terenu.

Da li uop{te i treba re}i kako je to uspeo da uradi ako znamo da je protiv [panije tim Italije delovao podre|eno i {to ga je samo \anlui|i Donaruma spasao ubedqivijeg poraza.

Hrvati su pobe|eni punim gasom 3:0, Albanci sa rezervnom postavom „minimalcem“, Gruzija je dotu~ena u drugom poluvremenu sa 4:1, iako je vodila 1:0… Sve to sa igra~ima poput Nika Vilijamsa i Lamina Jamala, koji su na ovom turniru napunili 22, odnosno 17 godina i profilisali se kao neki od najboqih igra~a. Kao kapiten ih je predvodio Alvaro Morata ~iji se glas najvi{e ~uo, dok ih je kao lider na terenu vodio Rodri. Svako je jednostavno imao svoju ulogu i odradio ju je maksimalno dobro.

De La Fuente je ve}inu svojih igra~a ve} poznavao, dok su [panci verovali u svoj sistem i odustali su od ideje da dovode neka poznata i zvu~na imena na svoju klupu.

Umesto toga, doveli su ~oveka koji je kroz karijeru igrao za Atletik Bilbao, Seviqu i Alaves, a onda vodio Portugalete, Aureru, mla|e kategorije Seviqe i Atletik Bilbaa i seniorske ekipe Bilbaa i Alavesa.

Pet godina je gradio ovo {to

TAKO SE DR@I RE^:

Selektor Engleske podneo

ostavku

posle Evropskog prvenstva

sada gledamo u reprezentaciji [panije do 19 godina, onda jo{ ~etiri u selekciji do 21 godine, pro{ao je i kroz onu do 23 u Tokiju, da bi od 2022. naovamo bio selektor seniora.

I prakti~no jedini poraz mu je bio u finalu Olimpijskih igara od Brazila. Sa de~acima do 19 godina je 2015. uzeo evropsko zlato, isto je uradio i sa mladom reprezentacijom 2019. u Italiji i sada je postao prvi fudbalski trener koji uz svoje ime pored dva spomenuta zlata ima i evropsko seniorsko i trofej u Ligi nacija.

Dakle, izveo je neke od igra~a prakti~no na put, znao ih je u du{u i godinama je i sam bio deo jednog {ireg sistema koji je imao plan kako da te igra~e izvede i napravi ih kvalitetnim za nacionalni tim.

Drugima se, pak, zahvalio na saradwi, pa mu je Serhio Ramos na tome i zamerio tvrde}i da je „wegov put u reprezentaciji trebalo da se zavr{i li~nom odlukom ili zato {to u~inak na terenu nije bio na potrebnom nivou, a ne zbog godina“.

De La Fuentea to nije interesovalo. Podneo je udarac i odlaska Brahima Dijaza u Maroko i poraza od [kotske kad se prihvatio posla. Samo je nastavio da radi. Vilijams }e ovog leta izvesno biti tra`ena roba na fudbalskom tr`i{tu kao momak iz Bilbaa, Mikel Merino i wegov imewak Ojarzabal su bili apsolutni junaci svog tima kao igra~i Sosijedada, a Lamin Jamal, ma koliki da je talenat, pitawe je koji bi drugi selektor imao hrabrosti da ga stavi u prvi tim i da mu loptu u noge. Jedno je klub, makar se on zvao i Barselona, drugo je reprezentacija.

Znate i sami da je te`ina jednog sportskog imena ne{to {to mu garantuje posao i malo ve}i prag tolerancije na neuspehe, a objektivno kad biste pitali nekog prose~nog zaqubqenika u fudbal da bira – De La Fuente, ili Muriwo, verovatno bi ve}ina rekla drugo ime.

Merino je dao gol Nema~koj u 119. minutu, Ojarzabal u 86. za pobedu u finalu, a obojica su po-

verewe u De La Fuentea gradila i kroz mladu reprezentaciju. Nisu jedini, tu su i Simon, Ruiz, Olmo. Mi smo ne{to sli~no mogli da imamo da je generacija „Novozelan|ana“ ostala uz Veqka Paunovi}a, ali {to bi se reklo – imali smo, nismo znali.

Ve} su [panci osvojili to prvo mesto u U21 konkurenciji, sa ~ovekom ~ija filozofija fudbala se svodi na poverewe. A ba{ to su iz Fudbalskog saveza, i kancelarije sada kontroverznog biv{eg predsednika Luisa Rubijalesa, pokazali svom selektoru kada je oti{ao Luis Enrike.

„Nije va`no da li su mi neki verovali ili nisu. Bilo je va`no jedino to {to sam ose}ao da mi igra~i veruju. Veruju mi ve} godinu i po dana. Svaki korak u stranu bio je rast. Ono {to me zaokupilo je to {to su mi istinski verovali, bez ikakve sumwe u moje odluke. Sve je to sada sre}a i ponos. Niko nam ni{ta nije dao. Stvari koje toliko ko{taju dobijaju jo{ ve}u vrednost. Svakoj osobi koja radi i daje sve od sebe, uvek sam govorio da }e je `ivot nagraditi kad-tad. Ako da{ sve {to ima{, znaj da }e ti `ivot vratiti ne{to dobro. A fudbal je drugi deo `ivota“, pri~a De La Fuente.

Wegove re~i tek sada dodatno dobijaju na te`ini, jer se svaka pokazala ispravnom i na mestu.

„Nije va`an rezultat, va`an je ceo proces, a rezultat je produkt sistema. Ovi mladi qudi su primer dru{tvu, bilo bi dobro da ih cenite kao vredne sportiste, a rezultat je tu samo proizvod planskog, dugoro~nog rada“, objasnio je tako|e posle titule.

A ako [panci ne{to imaju, realno imaju dugoro~niji plan od onih koji se kod nas postavqaju na po ~etiri ili pet godina.

To plus ideja da se uradi ne{to dobro i ono {to je i sam De La Fuente pri~ao pred ovaj Evro.

Ideju je pokazao kad je podmladio tim, pa su recimo Simon, Rodri, Laport i Olmo uz Pedrija ostali od igra~a kojima je verovao kao starterima u me~u sa Marokom kad je [panija ispala u Kataru i koji sad imaju bitnu ulogu.

Selektor fudbalske reprezentacije Engleske, Geret Sautgejt, dao je otkaz na tu funkciju.

On je jo{ ranije najavio da }e to u~initi ako wegov tim ne postane prvak Evrope i odr`ao je re~.

Engleska je izgubila u finalu Evra u Nema~koj od [panije sa 2:1.

Fudbalski savez Engleske mu je pru`io podr{ku posle finala, ali je selektor ipak odlu~io da podnese ostavku, {to je na kraju savez podr`ao.

„Posle 102 utakmice i gotovo osam godina, Geret Sautgejt je saop{tio da }e da napusti poziciju selektora Engleske. Hvala ti Geret“, navedeno je u saop{tewu saveza.

Engleska nije bila na zavidnom nivou u Nema~koj, ali je ipak uspela da stigne do finala, ali do trofeja nije mogla.

Sautgejt je na klupi Engleske bio od 2016. godine.

OVO JE IDEALAN TIM EVRA U NEMA^KOJ: ^ak {estorica [panaca

Evropska fudbalska unija (UEFA) izabrala je idealni tim tek okon~anog Evropskog prvenstva u Nema~koj u koji je uvrstila ~ak {est reprezentativaca [panije, novih prvaka Evrope.

[panija je osvojila ~etvrtu titulu prvaka Evrope i postala najuspe{nija nacija po ovom parametru, pretekla je Nema~ku i to na wenom terenu.

„Crvena furija“ je u finalu pobedila Englesku sa 2:1. [panci su bili dominantni na Evru. Pobedili su {est utakmica, a Nemce u ~etvrtfinalu su re{ili posle 120 minuta.

O~ekivano, u idealnom timu ima najvi{e [panaca, i to {estorica.

Idealni tim Evropskog prvenstva u izboru UEFA (formacija 4-3-3): Maik Mewan (Francuska) – Kajl Voker (Engleska), Manuel Akan|i ([vajcarska), Vilijam Saliba (Fancuska), Mark Kukureqa ([panija) – Rodri ([panija), Dani Olmo ([panija), Fabijan Ruiz ([panija) – Lamin Jamal ([panija), Xamal Musijala (Nema~ka), Niko Vilijams ([panija).

Bilo je i sada u Nema~koj jo{ fudbalera koji su bili i u Kataru, samo {to je tim sada nadogra|en na jedan dobar na~in. Vidi se kod svih `eqa da igraju za drugog, vidi se potreba da se doka`u, dok De La Fuente u jednom od intervjua podse}a da je fudbalski „ponikao iz najni`ih korena i da igrawe za navija~e i posve}enost mla|im igra~ima u sistemu nije {minka, ve} morawe“.

Pri~a da ni{ta ne izmi{qa i da samo poku{ava da izvu~e iz svojih fudbalera maksimum, tra`i javno Zlatnu loptu za Rodrija, hvali Ojarzabala koji je svoju rolu odigrao sjajno i pomogao Martinu Zubimendiju kad je Rodri zbog povrede morao van… Sve je to ne{to {to samo pove-

}ava poverewe izme|u selektora i igra~a i {to }e u dolaze}im godinama biti nadgradwa wihove igre, zbog koje mogu da budu samo boqi.

I u pravu je De La Fuente, niko im ni{ta nije poklonio, a koliko }e biti boqi skupa do septembra, to }e na svojoj ko`i da oseti reprezentacija Srbije na ~elu sa Draganom Stojkovi}em Piksijem. Boqe bi bilo da se spremi {to boqe, da ne bi opet bila ona pri~a: „Bili smo mi dobri, samo nisu davali golove – eto, oni jesu“.

Jer ovi i ovakvi [panci, sa ~ovekom koji je prakti~no sve {to je igrao uspeo i da osvoji i sve je to zaslu`io, ne}e biti nimalo lagan posao za Srbiju kakvu smo gledali u Nema~koj.

Selektor Luis De La Fuente na rukama svojih igra~a